Automatizacija i robotika

Visoka Tehnika kola Ni

Tema:

Automatizovano programiranje CNC alatnih maina

Student: Petar Miti Sii 31/10

Profesor: Nada Stojanovi

Automatizacija i robotika Sadraj: Uvod.. 3 1.1. RAZVOJ CNC STROJEVA I KARAKTERISTIKE...4 1.2. PROGRAMIRANJE CNC STROJEVA.5 1.3. KOORDINATNI SASTAV.6 1.3.1. Pravilo desne ruke 6

2. ALATI KOD CNC STROJEVA .. 6 3. PROGRAMIRANJE CNC STRUGOVA...8

3.1. Odreivanje reima rada ..8 3.2. Osnovne naredbe kod programiranja ..8
3.2.1. Popis glavnih funkcija G funkcije 9

Zakljuak...10

Automatizacija i robotika

Uvod Prvi numeriki upravljani alatni stroj napravljen je u Americi poetkom 50.-tih godina uz pomo znanstvenika MIT-a ( Massatussets Institut of Technology ). Novina stroja je bilo uvoenje elektronikog upravljanja pomou tzv. UPRAVLJAKE JEDINICE u koju se program unosio preko buene papirne vrpce. Tadanja upravljaka jedinica je bila vea od samog stroja. U odnosu na konvencionalne strojeve znaajna je promena bila uvoenje zasebnih istosmernih motora za pogon glavnog vretena i suporta. PROGRAM je skup ifriranih geometrijsko-tehnoloko-funkcionalnih naredbi kojima se putem razliitih fizikih medija (papirna vrpca, kaseta, disketa) daju upravljakoj jedinici numeriki upravljanog stroja unaprijed zamiljene radnje. Prve upravljake jedinice bile su bez kompjutora i nosile su naziv NC upravljake jedinice (Numerical Control), a budui da se program sastojao od brojaka i slova, otuda naziv Numeriko upravljanje. Dananje upravljake jedinice graene su na principu koritenja mikroprocesora, tj. malog elektronikog raunala koje se moe programirati i ti me ostvariti proces numerikog upravljanja. Zbog toga se takove upravljake jedinice zovu C NC (Computer Numerical Control ) upravljake jedinice. U dananje vreme mainska industrija je nezamisliva bez savremenih CNC (Computer Numerical Control) maina. CNC maine imaju manje-vie iste delove kao i stare, runo kontrolisane maine. Bitna razlika je dodatak kontrolne (CNC) jedinice i servo motora na sve osovine. CNC rauna koordinate gdje koja osovina treba da bude i kontrolie servo motore koji kroz kugleni araf (Ball screw) pomjeraju alat, (tokarski stroj) ili obraivani dio, (glodalica). Generalno, veina proizvoaa CNC maina kupuju kontrolne jedinice koje stavljaju u svoje maine. Neke od kontrola se programiraju veoma slino kao druge (Fanuc, Siemens, Heidenhein, Mitsubishi), dok neke druge su veoma razliite (Mazak, Anilam, Prototrak).

Automatizacija i robotika
1.1. RAZVOJ CNC STROJEVA I KARAKTERISTIKE

Razlika izmeu konvencionalnih (klasinih ) alatnih strojeva i CNC strojeva Pogon stroja kod klasinih strojeva radi se o skupnom pogonu tj. jedan motor pogoni i glavno vreteno i ostala gibanja radnog stola, dok kod CNC strojeva postoji jedan glavni motor za pogon glavnog vretena a gibanje po osima ostvaruju posebni istosmjerni motori. Upravljanje stroja izvodi se kod klasinih strojeva runo ili strojno preko ruica za upravljanje dok CNC strojevi imaju upravljaku jedinicu (tastatura i ekran) i rade automatski preko programa. Mjerni sustav stroja sastoji se od skale sa nonijusom (klasini stroj) ili preciznijeg linearnog sustava mjerenja (CNC stroj). Pomak radnog stola ostvaruje se trapeznim navojem ili kuglinim navojnim vretenom (CNC stroj). Karakteristike CNC strojeva mogunost obrade najsloenijih strojnih dijelova visoka produktivnost velika brzina rada zbog poveanih reima rada robusnija konstrukcija stroja bolje voenje (npr. kuglino navojno vreteno), to rezultira veom preciznou (0.001mm) obilno podmazivanje i hlaenje alata (do 100 l/min i vie ) ime se produuje vijek trajanja alata koritenje najkvalitetnijih alata sa reznim otricama od tvrdih metala i keramike

Automatizacija i robotika

1.2. PROGRAMIRANJE CNC STROJEVA

Proces izrade dijelova na CNC ( hr. NUAS - numeriki upravljani alatni strojevi ), kako smo vidjeli na prethodnoj shemi, sastoji se od slijedeih aktivnosti: 1. razrada tehnologije i utvrivanje redoslijeda zahvata, alata i reima rada 2. priprema alata 3. programiranje 4. priprema stroja 5. izrada prvog komada u seriji 6. serijska proizvodnja Veina nabrojenih aktivnosti postoji i kod klasinih alatnih strojeva, meutim ono to je svojstveno CNC strojevima to je PROGRAMIRANJE.
PROGRAMIRANJE JE POSTUPAK PISANJA PROGRAMA PREMA UNAPRED DEFINISANOJ TEHNOLOGIJI, A MOE SE OBAVITI RUNO ILI POMOU RAUNARA.

Programiranje podrazumijeva izradu slijedee dokumentacije:

operacijski list sadri redosled operacija radnog predmeta sa potrebnim reimima rada i vremenima izrade

Automatizacija i robotika
plan alata za radni predmet sadri popis svih koritenih alata za obradu prema redosledu korienja, potrebne mere, standarde reime i korekcije plan stezanja obuhvata osnovne gabarite radnog prostora, poloaj radnog predmeta na stroju, take oslanjanja predmeta i mesto stezanja te poloaj nulte take plan rezanja je glavni dokument za ispis programa na kojem su vidljive putanje kretanja alata za svaku operaciju. Prati se put kretanja vrha alata za od poetka do kraja obrade. Ispis programa ili krae PROGRAM je zadnji i najvaniji dokument po kojem se unose naredbe za upravljanje strojem. Razraeni program unosi se u programski list iji mogui izgled prikazuje slika u prilogu skripte.

1.3. KOORDINATNI SASTAV

Kod CNC tokarilica koordinatni sastav je dvoosni, tj. u osi izratka nalazi se osa Z a vertikalno na osi radnog komada osa X. Pozitivna osa X moe biti postavljena u jednom ili drugom smeru to zavisi o poloaju alata odnosno revolverske glave u odnosu na izradak. Koordinate sa negativnim predznakom (-x, -y ) oznaavaju kretanje alata prema radnom predmetu, a pozitivni predznak znai odmicanje alata od radnog predmeta. Kod CNC glodalica koordinatni sastav je troosni X,Y,Z.

1.3.1. Pravilo desne ruke

Odreivanje pozitivnog pravca koordinatnog sastava sledi poloaj prstiju desne ruke, odnosno palac pokazuje u pozitivnom smeru osu X, kaiprst u pozitivnom smeru osu Y, dok srednji prst pokazuje pozitivni smer osi Z.

2. ALATI KOD CNC STROJEVA Kod CNC strugova opremanje stroja sa razliitim alatima je od bitne vanosti za kvalitetnu izradu. Alati su smeteni u revolversku glavu prema redosledu izrade. Alati su postavljeni tako

Automatizacija i robotika
da je svaki drugi alat ( od ukupno 8 ) naizmjenino alat za spoljno struganje ili za obradu unutarnjih ploa, ime su jedni alati s parnim a drugi sa neparnim brojevima. Svakom se alatu mogu dodeliti odgovarajui brojevi korekcija alata koji se nalaze u memorijskom mestu stroja za korekciju dimenzija alata ( postupak unoenja korekcija bie objanjeno u poglavlju x ). Pod korekcijom podrazumeva se vrednost razlike koordinata vrha otrice posmatranog alata u odnosu na prvi alat ( desni no zaspoljno struganje).

Automatizacija i robotika 3. PROGRAMIRANJE CNC STRUGOVA 3.1. Odreivanje reima rada

1. brzina rezanja v [m/min ] v = D n / 1000 (1) v [m/min] - brzina rezanja, D[mm] merenje radnog komada ( alata ), S[o/min] - broj okretaja glavnog vretena Maksimalno dozvoljena brzina rezanja zavisi od: materijala radnog komada to je vea vrstoa materijala to je manja brzina rezanja materijala alata - alati sa otricama od tvrdog metala podnose vee brzine rezanja od brzoreznog elika ( HSS ) dubini rezanja - to je vea dubina rezanja manja je brzina

3.2. Osnovne naredbe kod programiranja

3.2.1. Popis glavnih funkcija G funkcije Naziv funkcije G0 G1 G2 G3 G4 G9 G17 G18 G19 G25 G26 G33 G331 Opis funkcije znaenje funkcije Brzi hod Radni hod Kruno kretanje u smislu kazaljke na satu Kruno kretanje suprotno kazaljci na satu Vreme zastoja Kruna interpolacija kroz taku Izbor radne povrine - XY Izbor radne povrine - XZ Izbor radne povrine - YZ Minimalno programirani radni prostor/broj okretaja radnog vretena Maksimalno programirani radni prostor/ broj okretaja rad. vretena Narezivanje navoja sa konstantnim korakom Urezivanje navoja 8

Automatizacija i robotika
G332 G40 G41 G42 G53 G54-G57 G63 G64 G70 G71 G90 G91 G94 G95 G96 G97 G110 G111 G112 G147 G148 G247 G248 G347 G348 G450/G451 Urezivanje navoja povratno kretanje Iskljuenje kompenzacije radijusa alata Leva kompenzacija radijusa alata Desna kompenzacija radijusa alata Iskljuenje pomaka nulte take Postavljanje pomak nulte take Urezivanje navoja bez sinhronizacije Mod izrade konture Merni sustav u inima Merni sustav u milimetrima Apsolutni merni sastav Inkrementalni merni sastav Posmak u mm/min (inch/min) Posmak u mm/o (inch/o) Konstantna brzina rezanja Konstantna brzina rezanja iskljuena Polarna koordinata - pol postavljen u zadnjoj toki u koju je stigao alat Polarna koordinata pol postavljen u toku W ? Polarna koordinata pol postavljen relativno u odnosu na zadnji pol Prilaz alata prema predmetu pravolinijski Odmicanje alata od predmeta pravolinijski Prilaz alata prema predmetu sa radijusom od etvrtine krunice Odmicanje alata od predmeta sa radijusom od etvrtine krunice Prilaz alata predmetu sa radijusom od pola krunice Odmicanje alata od predmeta sa radijusom od pola krunice Prilaenje i odmicanje alata oko konturne take

Automatizacija i robotika

Zakljuak
U ovom radu iz programiranja CNC strojeva date su osnovna uputstva kako pristupiti ovoj problematici i to sve moramo znati da bi uspeno napisali neki program a takoe i izradili predmet na samom stroju. Kao to se moglo videti iz rada to nije ni malo lak posao i moramo poznavati dosta funkcija i pojmova a naroito sam stroj i njegove mogunosti, jer na osnovi stroja izabraemo pravilne i preporuene reime rada, to je vrlo bitno, kako bi sauvali sam alat i dobili traenu kvalitetu obrade. Naroitu panju treba dati pravilnom izboru alata i izradi kvalitetnog plana rezanja kako bi to bre izvrili obradu, jer je danas uteda u vremenu temeljni pokazatelj produktivnoti. Nego za to treba veliko iskustvo programera i poznavanja tehnologinosti materijala. Na cilj je pre svega usmeriti uenike na pravilno razmiljanje prilikom izrade dokumentacije programiranja. Nijedan program nije dovoljno dobar da ne bi mogao biti jo bolji. Za kvalitetno izvoenje vebi naravno mora se dobro savladati programiranje kao i upravljaka jedinica stroja. Za stroj moemo ii tek kad smo izvrili simulaciju, popravili eventualne greke, izmerili alate i poloaj nulte take te kad smo izabrali proverene reime rada, jer to je garancija da neemo otetiti stroj i alat.

10