Biogas

Biogas nastaje usled biolokog razlaganja razliitih vrsta otpada biolokog porekla, na prvom mestu biomase i organskih materija vrstog gradskog otpada. Biogas se obino sastoji od metana (priblino 52,5 do 72,5% zapreminskih) i ugljen-dioksida, uz prisustvo i drugih jedinjenja. Osnovna komponenta biogasa je metan i njegov sadraj direktno utie na toplotnu vrednost gasa. Biomasa kao izvor Biomasu je mogue konvertovati u biogas putem biolokih procesa, kao to su anaerobna digestija ili putem gasifikacije koja spada u grupu termohemijskih procesa. Kod anaerobne digestije, biogas se proizvodi putem fermentacije organske materije. Ova materija ili sirovina moe biti vlaan organski materijal kao to su stajnjak, mulj otpadnih voda, industrijskih otpadnih voda i poljoprivrednih i umskih ostataka. Biogas iz anaerobnog digestora se sastoje uglavnom od metana, koji se moe koristiti kao gorivo ili hemijska sirovina. Anaerobna digestija pretvara organske materije u metan u odsustvu kiseonika. Kada se koristi putem efikasnog sistema, proces anaerobne digestije moe uspeno konvertovati organsku masu (kao to je stajnjak) u biogas koji sadri oko 65% metana uz ostatak koji sadri hranljive materije i koji se takoe moe korisno upotrebiti. Tehnologija anaerobne digestije se koristi u energetske svrhe od sredine XIX veka. Meutim, razvoj tehnologije u poslednje vreme, velika raspoloivost organske mase, sposobnost da se efikasno i ekoloki procesuiraju tokovi otpada, kao i znaajan potencijal za proizvodnju elektrine energije doveli su ovaj proces u prvi plan kao obeavajui "novi" obnovljivi izvor energije. Gasifikacija je termohemijski proces koji se ostvaruje kada se biomasa zagreva u sredini sa smanjenim prisustvom kiseonika (sredina sadri oko 1/3 od koliine vazduha potrebne za potpuno sagorevanje) i tada dolazi do proizvodnje gasa, niske ili srednje toplotne vrednosti i koji sadri ugljen-monoksid i vodonik. U zavisnosti od sadraja ugljenika i vodonika biomase i karakteristika gasifikatora, toplotna vrednost proizvedenog gasa moe da varira od 10 do 50% od toplotne vrednosti prirodnog gasa. Toplotna vrednost nastalog gasa uslovljena je sadrajem ugljen-monoksida i vodonika koji nastaju tokom procesa gasifikacije. A preostali sastojci gasa su pre svega ugljen-dioksid, azot (za sisteme sa prinudnom cirkulacijom vazduha), mala koliina metana i drugih nesagorivih gasova. Gasifikacija biomase nudi odreene prednosti u odnosu na direktno sagorevanje biomase, jer je gas bez pepela i drugih hemijskih jedinjenja u produktima sagorevanja, a posebno je pogodan za aplikacije kao to su visokoefikasni kotlovi i pei. Proizveden gas moe se dalje preraditi (oistiti) to bi omoguilo korienje za pogon maina kao to su brzohodi klipni motori i turbine ili za mala postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektrine energije (< 5 MWe). Veoma ist gas se takoe moe koristiti kao sirovina za hemijske procese. Katalitiki i bioloki procesi su u fazi razvoja i svrha im je konverzija gasa u alkohol, bio-dizel, sintetiki prirodni gas i vodonik. Svaka prihvatljivo suva biomasa se moe pretvarati u sintetiki gas, koji se takoe moe koristiti kao gorivo ili hemijska sirovina. Proizvodnja biogasa ima irok spektar moguih primena, ukljuujui deponije, postrojenja za preradu gradske otpadne vode, poljoprivredne farme, industriju celuloze i papira i industriju hrane i pia. Gradski vrst otpad kao izvor Gradski vrsti otpad sadri znaajan deo organske materije koje generiu razliite gasovite produkte u uslovima kada je otpad odloen, zbijen i pokriven na deponijama. Anaerobne bakterije deluju u okruenju bez kiseonika, to dovodi do razlaganja organskih materijala i proizvodnje, pre svega ugljen-dioksida i metana. Ugljen-dioksid, koji je rastvorljiv u vodi, verovatno e migrirati van deponije spontanim prirodnim

procesom. S druge strane, metan koji je manje rastvorljiv u vodi i laki od vazduha, takoe e teiti da migrira iz deponije, ali odgovarajue energetsko postrojenje na deponiji e ga sakupiti i spaliti u energetske svrhe.