ALEKSANDAR LUKAENKO: KOLIKO KOTA NEZAVISNOST MOJE ZEMLJE petak, 22 mart 2013 21:47

Samo elimo da pronaemo svoje mesto u ovom svetu i ivimo kao normalna zemlja

Dugogodinji beloruski lider Aleksandar Lukaenko, kojeg mediji na zapadu nazivaju poslednjim evropskim diktatorom samo zato jer odbija da se slepo pokori volji Brisela i Vaingtona i koji je rekao ne privatizaciji i prodaji dravnih kompanija strancima, za Russia Today dao je opiran intervju u kojem otro odbacuje kritike upuene na svoj raun. Govorio je i o stratekom partnerstvu sa Rusijom i mogunosti ujedinjenja u jedinstvenu dravnu zajednicu, odnosu s pokojnim predsednikom Venecuele Ugom avesom, o tome kako ne postoji nikakva mogunost da predsedniko mjesto bez izbora nasledi bilo

ko iz njegove porodice, odnosima s Evropskom unijom te o politikoj i privredoj situaciji u zemlji. Na optube kako je on poslednji evropski diktator novinarki RT Sofiji evardnadze beloruski predsednik je odgovorio reima: Neko, da bi nekom diktirao svoju volju, za tako neto mora da ima ekonomske, vojne, socijalne i resurse u ljudstvu. Ja od svega toga nemam nita. Doao sam na vlast na izborima na kojima sam pobedio kao opozicioni kandidat. Politiko vostvo Belorusije zbog navodne represije nad opozicijom, krenja ljudskih prava i nepotivanja demokratskih standarda, ve dugi niz godina trpi kritike sa zapada. Dvestapadeset beloruskih funkcionera, ukljuujui i predsednika Lukaenka, kao i 32 kompanije, na udaru su sankcija nametnutih od Brisela. Sankcije podrazumevaju zabranu ulaska na teritoriju EU politiarima, a komopanijama je zamrznuta sva imovina. Gospodine Lukaenko, pozdravljam vas i hvala to se se odazvali naem pozivu. Doli ste u St. Petersburg kako bi s predsednikom Putinom razgovarali o daljnjoj integraciji Rusije i Bjelorusije. I ranije je bilo govora o zajednikoj valuti, zastavi, parlamentu... Meutim, posle 20 godina je oigledno da se to nee dogoditi. Zato je vei deo ove zamisli propao? Prvo da vas pozdravim i kaem kako bi bilo teta ne odazvati se vaem pozivu. to se tie predloga o integraciji koji nisu ostvareni, slaem se sa svime osim da se nikad nee dogoditi. Zato? Istorijski gledano, Belorusija je

postsovjetska republika koja je najvie povezana sa Rusijom. Sa bivim predsednikom Borisom Jeljcinom smo potpisali dokument o jaanju saradnje i podsticanju integracije. Danas nam je potreban novi zakonski okvir kako bi se nae zemlje to vie zbliile. Zbog toga smo potpisali ugovor o stvaranju Zajednice drava Belorusije i Rusije (Union State of Belarus and Russia). To je ime nae zajednike drave, ali i prilika za ostvarenje naih planova. Sadanji predsednik Vladimir Putin bio je meu onima koji su pomogli da se postigne ovaj sporazum. Dokument koji smo potpisali s Jeljcinom ratifikovan je u parlamentu za vreme Putinovog mandata. Kasnije mi je Dmitrij Medvedev rekao kako e i on nastaviti zapoeto. Dakle, svi smo saraivali na ovom novom ugovoru. Sada, ako bolje pogledate, videete da se radi o dokumentu koji je jasan plan za stvaranje jedinstvene drave. On ima sve kljune elemente za stvaranje zajednike valute i institucija. Iako se radi o vrlo detaljnom nacrtu, moramo napraviti i novi ustav i raspisati referendum o tom pitanju. Za sada nismo napravili jo samo poslednji korak: novi ustav i referendum. Zato? Vi mene pitate zato? I ja se pitam. Moda to pitanje treba postaviti nekom van Belorusije? Mislite na elitu koja se ne eli odrei moi?

 Postoji nekoliko razloga. Ja nisam bio taj koji je koio referendum. Naporno sam radio na ovom ugovoru i potpisao ga. Meutim, postoje ljudi u Belorusiji, a posebno u Rusiji, koji se protive naim planovima. U vezi sa valutom smo u poetku zamiljali neto kao nadnacionalnu valutu, neto poput evra. Tada je predloeno da to ipak bude ruska rublja i da se tampa u Rusiji. Za Belorusiju bi to znailo gubitak suvereniteta. Kako moete imati dravu bez svog novca? Mi polazimo od pretpostavke da se zajednika drava gradi na temelju ravnopravnosti. Ako to nije tako, zajednica je neodriva. Kad su se nai partneri poeli fokusirati na zajedniku valutu, to vam je kao da gradite kuu od krova. Na predlog bio je da se ide korak po korak u skladu sa onim to smo ratifikovali. Naalost, nismo uspeli da uklonimo ove prepreke i nije se moglo ii dalje. Tada smo razgovarali s predsednikom Putinom i odluili da pokuamo uiniti nekakav napredak po pitanjima o kojima se slaemo. Kao to ste uli na konferenciji za meidje, uspeli smo da stvorimo Zajednicu drava. Rezultati naih napora bi se mogli primeniti i ire, a ne samo na prostor biveg Sovjetskog Saveza. Postigli smo i znaajan napredak na podruju ljudskih prava. Ljudi Belorusije i Rusije imaju jednaka prava u obrazovanju, zdravstvu, medicini, sportu, kulturi te drugim oblastima. To je gotovo kao da ivimo u istoj zemlji. to se tie privrede, tu smo produbili nau saradnju. Nai preduzetnici uvoze oko 70 odsto sirovina iz Rusije.

Potrudili smo se da uravnoteimo industriju, poevi od opskrbe naftom do prehrambene industrije. Dalje, imamo zajedniku obranu, spoljnju politiku. Imamo jedan budet Kako mislite jedan budet? ta je to? Sredstva koja su uloena u 38 zajednikih projekata e stvoriti finansijski okvir ili zajedniku imovinu koja e biti deo Zajednice drava. Taj budet za sada iznosi et milijardi rubalja, a njime e se finansirati 38 projekata u poljoprivredi, industriji, kulturi, obrazovanju, zdravstvenoj zatitu i drugim podrujima. Zahvaljujui tom dostignuu, napravili smo znaajan napredak u onom to smo potpisali u ugovoru. Osim toga postigli smo i carinsku uniju, koja je dovela do stvaranja zajednikog prostora: Evroazijske ekonomske unije. Slaete li se sa analitiarima koji tvrde kako je to pokuaj obnove nekakve mini-verzije Sovjetskog Saveza? Neki to uporeuju sa malim Sovjetskim Savezom, a drugi sa EU. Neka govori ko ta hoe, na posao je da gledamo u budunost. Pokazatelj naeg uspeha je trgovinska razmena u protekle dve godine. Trgovinska razmena izmeu Belorusije i Rusije je dosegla 45 milijardi dolara, to je za 16 odsto vie od onog koji smo imali pre potpisanih sporazuma. esnaest odsto je ogroman rast u samo dve godine. Moram napomenuti kako uvoz i izvoz rastu u istom omeru i kako razmena ne zavisi od

ruskih energenata. Dakle, na zajedniki rad na integraciji je za posledicu imao privredni rast i u Belorusiji i u Rusiji. Kazahstan je takoer imao velike koristi od integracije. Prole godine je unutar Zajednice Nezavisnih Drava ostvaren rast trgovinske razmene od 38 odsto. Nae odluke su omoguile privredama Evroazijske zajednice da se lake nose sa posledicama globalne finansijske krize. Moete to uporeivati sa Sovjetskim Savezom, EU ili nekom drugom zajednicom, ali u celom svetu se dogaaju sline stvari. Uzmite npr. APEC ili MERCOSUR u Latinskoj Americi. Upravo sam se vratio iz Venecuele i tvrdim da su te organizacije jedini nain da se opstane u konkurentskom okruenju. Zato ne bismo koristili pozitivna iskustva Sovjetskog Saveza kako bi unapredili na odnos? Nije li to vraanje u prolost umesto da se gleda na budunost? Ne, ne radi se o prolosti. Mi nikad neemo moi da obnovimo Sovjetski Savez, koji je, prema mom miljenju, zavrio nesreno, ali se trebalo bi da koristimo iskustva tog perioda. To e nam pomoi da ove nove nezavisne drave sarauju i da opstanu u ovim tekim vremenima. One moraju da stvore bolje ivotne uslove za svoje narode i u tome nema nita loe. Da se odmaknemo malo od Rusije. ta kaete o Ugu avesu? On je ovek koji je ujedinio svetske lidere koji se opiru zapadu i zapadnim korporacijama. Sada, kada ga vie nema, kako vidite budunost njegovog pokreta?

 Njegova politika sadri elemente koje ste naveli. No ne bih rekao je aves uspeo sve da ujedini jer je to veoma teko uiniti. To sam shvatio kada smo postali deo Pokreta nesvrstanih. Postoje snage, ponajpre SAD, koje ele da preuzmu nadzor nad Pokretom nesvrstanih i pridobiju pojedine zemlje na svoju stranu. Ugo aves je naporno radio kako bi ujedinio zemlje u razvoju. Njegov doprinos je veliki i srean sam to sam radio zajedno s njim. Meutim, nismo bili u stanju da prevladamo centrifugalne sile u Pokretu nesvrstanih iz raznih razloga. Dakle, ne bih se precenio u tom smislu i izjavio kako smo aves i ja napravili nekakav veliki napredak na tom podruju. Ipak, on je probudio Latinsku Ameriku, u kojoj su gotovo svi lideri leviari. To su svi oni koji su doli da odaju poslednji pozdrav avesu, i to je jasan znak njegove ostavtine. On je otiao, ali Latinska Amerika, sa jakim i slonim voama, ide dalje. Uzmite Rafaela Koreu u Ekvadoru. On je ekonomista, intelektualac i jaka linost, pa predsednice Brazila i Argentine. Svi su oni veoma aktivni. Neu pogreiti ako kaem da je taj proces nepovratan i da e uticati na celi svet, a ne samo na Latinsku Ameriku. Taj trend se moe samo ignorisati jer se sline stvari dogaaju i u Africi i Aziji te drugim regijama. Doprinos avesa je bio znaajan, ali ga ne treba precenjivati. Ono to elim rei je da ovaj pokret za slobodu, nezavisnost i pravednost nee oduvati prvi vetar sada, kad njega vie nema. Naravno, njegova uloga je izuzetno vana u svemu tome. U Venecueli nije samo aves bio popularan, postoje jo dve ili tri linosti iz politikog ivota koje su dobro

poznate svetu. Ali, ako uzmemo Belorusiju, sada ste samo vi u sreditu panje. Pre ili kasnije, moraete nekom predati vlast. to mislite o tome? Da budem iskren, ne razmiljam o tome. Zakleo sam se kako vlast neu predati nikom iz moje porodice ili deci. O tome nema nikakve dileme. Ko god bio, mora da pobedi na fer izborima i preuzme vlast. Seam se kad sam pobedio kao opozicioni kandidat, kao i svih sledeih izbora koje sam osvojio. Naravno, svi su govorili kako sam namestio rezultate izbora, to nije istina. Poteni analitiari nikad nee rei da sam osvojio izbore na prevaru. Uvek sam igrao po pravilima i elim da ljudi koji budu doli na vlast posle mene uine to isto, da pobede na fer izborima. Da to nije tako, narod u Belorusiji nikad ne bi trpeo Lukaenka kao predsjednika. To je narod intelektualaca, dobro obrazovanih, talentovanih i pametnih ljudi. Niste nikog podigli kao naslednika? Ne. Odluio sam da nikog neu javno podrati. Ljudi e, kad za to doe vreme, sami da izaberu svog vou. Seam se samita u Venecueli, kad je predsednik aves rekao: Danas imamo veliki odmor, nai su gosti predsednik Lukaenko i njegov sin. Vi ste mu rekli da je dobro to je pomenuo deaka. Rekli ste treba nam neko ko e za 20-25 godina znati da preuzme palicu. Nisam rekao preuzeti palicu. Rekao sam: Nekog ko e se brinuti o naoj stvari. Seam se toga, i to sam rekao

na odgovoran nain. Kad sam rekao brinuti o..., to ne znai da mora preuzeti kormilo i postati predsednik. Mi u Belorusiji imamo milion deaka kao Lukaenko mlai i samo od njih zavisi koji e da nastavi moj posao. Sad imamo ono to smo postigli. Belorusija je sad suverena i samostalna drava,. i to prvi put u istoriji traje ve dvadeset godina. To je najvei uspeh mog posla. Sve probleme smo reili osim granice sa Rusijom. No to u ovom trenutku nije ni bitno. Mi to ne vidimo kao problem. Iskreno, nisam mislio na mog sina. On, da bi se kandidovao mora da ima 35 godina i, ako pogledate, to je skoro za 30 godina. Ja neu ivjeti toliko dugo, a, ak i ako doivim tako duboku starost, neu biti predsednik. Ako Nikolaj, va sin, bude eleo da gradi politiku karijeru, da li ete podrati njegov izbor? On je slobodan da odabere ime e se baviti. Ali ja lino ne bih voleo da se bavi politikom. Sad mu je osam godina i ve je dovoljno video ta to znai. On za sada ne razmilja o tome, a ja nikad ne raspravljam o tome u kui. To nije tema za razgovor sa decom. to se tie mojih starijih sinova, oni imaju jasan stav prema tome. Nama je dosta i tvog predsednitva, rekli su mi. Ne, ne razgovaramo o primopredaji vlasti, a i zato bismo. Ja sam jo uvijek iv i zdrav, i mislim da e tako biti jo neko vreme. Ispravite me ako nisam u pravu. Imam ovde jedan va citat gde stoji: Uasavam se pri pomisli da bi

belorusko bogatstvo, koje smo tako teko stvorili, moglo ii na licitaciju. Mislite li da e, kada cas ne bude, beloruska imovina biti rasprodana? Ne mislite li valjda da je sistem u Belorusiji toliko krhak da e se odmah uruiti kada vas ne bude? Istina, toga se bojim. Meutim, ne mislim da e Belorusija propasti kao drava i da e se umanjiti njen kapital. Mislio sam na dravno vlasnitvo, poduzea koja su stub privrede, poljoprivredu, koju smo unapredili. Uzmimo samo poljoprivredu. Prole godine smo izvezli robe zapet milijardi dolara, a u vreme kad sam postao predsednik, nismo mogli da prehranimo narod, a u trgovinama smo imali prazne police. Danas imamo dovoljno hrane za sve, a cene su znatno nie nego u Rusiji, Ukrajini ili EU. Da to postignemo, uloili smo mnogo novca i truda. Sada zamislite da neko eli da privatizuje poljoprivredu i od velikih dravnih preduzea napravi veliki broj manjih. Nae su kompanije, privatne ili dravne, nekoliko puta vee od nekadanjih sovjetskih kolhoza. To su ogromne povrine zemljita koja se kreu od 9.000-22.000 hektara. Dakle, ako dou neki novi ljudi koji odlue da to prodaju, Belorusija e se suoiti sa katastrofom. Plaim se da e unititi na sistem. Ne elim da se naa preduzea prodaju za jedan cent. Plaim se za Belorusiju jer takve ljude ima svaka nacija i svaka drava. To, meutim, pokazuje da li je sistem odriv ili ne

 Ovo je odriv sistem i ne znai da e propasti kad ja budem otiao. Meutim, to e se dogoditi ako novi predsednik i parlament odlue da unite Belorusiju. Ne elim sebe da hvalim previe, ali mnogo zavisi od toga ko vodi jednu dravu. Primer moje zemlje je dokaz za tu tvrdnju i otuda moja zabrinutost za to ko e biti zaduen da vodi zemlju posle mene. Novinari za Belorusiju kau da je uredno i ugodno mesto za ivot. Naravno, mnogo toga se moe popraviti, ali promene moraju da imaju evolucioni karakter. One se moraju odvijati postepeno. to mislite o svojim politikim protivnicima? Na primer, onima sa predsednikih izbora 2010. Da budem iskren, ja ih ne shvatam ozbiljno. Ti izbori su pokazali ko su ti ljudi i koliko zaista vrede. Imao sam deset opozicionih kandidata, koji su dobili 1,5-2 odsto glasova. To je njihov rezultat. OK, mogu se oni aliti da su bili u nepovoljnijem poloaju, pa neka bude i pet opdsto. Kako da ih ozbiljno shvatim kad priaju takve gluposti da ih ljudi naprosto ne prihvataju? Na proteste u Minsku, kada su hteli da srue reim, na centralni gradski trg dolo je 800 ljudi. Njih 400 bili su stalni opozicioni aktivisti. esto govorite da je demokratija u Belorusiji bolja od onih u Americi ili u Evropi Apsolutno! U samo par rei mogu da dokaem da u Belorusiji ne postoji nikakva diktatura. To sam esto objanjavao zapadnim politiarima. Da bi bili diktator kao Staljin, morate imati resurse jer oni su najvaniji. Recimo, nuklearno oruje, nafte koliko ima Ugo aves, prirodnog

gasa kao Rusija, barem milijardu i po ljudi kao Kina itd... Da bi neko bio diktator i nametao svoju volju, mora da ima sredstva za to ekonomska, socijalna, vojna, resurse u ljudstvu i tako dalje. Ja od svega toga nemam nita. Tvrdim da mi nemamo neki globalni znaaj i ne vidimo sebe kao silu koja moe da reiti neki svetski problem. Jednostavno nemamo sredstva za tako neto. Ono to elimo to je da pronaemo svoje mesto u ovom svetu i da ivimo kao prosena civilizovana evropska drava. To je sve to elim. Ako je tako kao to govorite, kako to da se u Belorusiji u poslednjih 19 godina nije pojavila nijedna znaajnija politika linost? Verojatno zato to je sadanje vostvo toliko jako da zaseni sve ostale. Nisam ja taj koji moe da odgovori na ovo pitanje. Naravno, imamo ono to se zove opozicija, ali ja ih zovem peta kolona jer rade u interesu stranih sila, a ne za dobrobit svoje zemlje. Oni nisu poput Zjuganova u Rusiji, koji je opozicija, ali radi za Rusiju i ruski narod. U Belorusiji je opozicija finansirana spolja i oni rade ono to im narede oni koji ih plaaju. Da li je to prihvatljivo? Koji ljudi e podrati takvu opoziciju? Oni koji rade sa mnom, a to su uticajni funkcioneri, poput premijera, njegovog zamenika, ministara, naelnika Glavnog taba, guvernera, poznati su ljudima. Vi ih ne poznajete jer ne ivite u Belorusiji. Osim njih, tu su talentovani privrednici koji vode komanije, ali i peta kolona, tj. ta takozvana opozicija. Zovem ih tako zbog onog to rade. Meutim, ne treba brinuti jer su ljudi

upoznati s onim to rade i, kada doe vreme, mi emo imati nove voe. Pre mnogo godina za Lukaenka nije znao niko. Moda je neko i uo za poslanika koji je bio lan antikorupcijskog odbora, vodio reformu poljoprivrede i sreo se sa Gorbaovim dve godine ranije. To je znailo da znate raditi svoj posao. U Kremlj se nisu pozivali beskorisni ljudi. Korak po korak, naao sam se u centru panje. Niko nije oekivao da e ljudi, pored predsednika Vrhovnog vea ukevia, premijera Kebia i lidera opozicije Pazniaka, izabrati mene. Ko je mogao da pretpostavi da e narod izabrati tada 38-godinjeg Lukaenka. Ja jo uvek ne znam zato su ljudi glasali za mene, ali i takve se stvari dogaaju. Evropa vam zamera nedostatak politikog pluralizma, slobode govora i tako dalje. Spisak je dug i vi ga znate. Zato ste persona non grata u EU? Analizirao sam neke stvari i kaem: U redu, Lukaenko je nepoeljna osoba za vas (EU/SAD) i vi ete njemu uskratiti ulazak u vae zemlje i mogu to razumeti. Ali ne razumem zato je uskraen ulazak mojim starijim sinovima i ovom najmlaem, koji je jo dete. ta su oni to pogreili? Imaju li oni veze sa navodnim lairanjem izbora? Moja deca nemaju nikakve veze sa izbornim procesom u zemlji. Njih je Evropa jednostavno obeleila i zabranila im ulazak u EU. Ako im je stalo do ljudskih prava, zato kre prava svojih graana? Mogu da razumem zato ne ele Lukaenka. Ne zato to sam autokrata ili diktator, kako kaete, nego jednostavno to im je Vaington naredio da

tako postupe. Osim toga, zato su zabranili ulazak sudijama, pa sudije postupaju po zakonu. ta su oni pogreili? To vredi i za mnoge druge. Ako pitate zato ba mene, odgovoriu vam. Kad se Belorusija pojavila na karti, kao i mnoge druge zemlje nastale raspadom SSSR, ja sam se odluio za nezavisnost. Meutim, u svetu su postojali ljudi koji su eleli naa dobra. Neko je eleo kalijum, neko rafinerije ili izvore nafte, poljoprivredni sektor takoe. Ali ja sam rekao: Ne, to nee ii. Nita neemo prodavati u bescenje. Mi smo odluivali ta e se i za koliko novca prodati, i da li e to biti udeo u nekoj kompaniji ili cela kompanija. Oni su hteli da se sve uradi na drugaiji nain i zato su me poeli nazivati svakojakim imenima. Dalje, za razliku od EU i veine bivih sovjetskih drava, poput Ukrajine, Gruzije i tadanje Rusije, mi nismo odabrali kapitalistiki sistem slobodnog trita, u kojem se sve vrti oko privatnog vlasnitva i u kojem se dravne kompanije moraju privatizovati da bi poslovale. Mi smo dravne kompanije modernizovali i uloili sredstva kako bi bile od koristi naim graanima. Odluili smo da privatizujem jedan deo, ali ne sve. Mnogi su nezadovoljni zbog toga, ali mi smo socijalna drava sa jakom socijalnom politikom. Nudimo besplatnu zdravstvenu zatitu svim graanima, kolovanje u kome imamo dvostruko vie studenata nego u vreme SSSR. Imamo i programe koje studenti mogu da pohaaju plaajui ih, ali su pod strogim dravnim nadzorom. Sve privatne kole koje nisu radile u skladu sa zakonom smo zatvorili. Sada imamo oko pet

visokokolskih ustanova sa visokim meunarodnim standardima. Siguran sam da bi mnogi voleli da je drugaije, ali to je moj pristup i zato imamo drutveni i privredni model koji se bitno razlikuje od onog koji bi Zapad hteo. Kad je re o zakonima, oni nisu tako rigorozni da onemoguuju politiku utakmicu, ali, kada vladaju parlament i vlada, a predsednik nema nikakvog uticaja, tada dolazi do sukoba. A tada cenu plaaju ljudi. Jer u takvom je sistemu kroz privatizaciju lako doi do dravne imovine. to se tie slobode govora, pluralizma i drugih stvari, to su sve gluposti. Kako je mogue da danas, pored toliko medija, netko pomisli da se moe suzbiti sloboda govora? Nema naina da se to sprei jer ja nemam uticaj na neki kanal recimo u Rusiji. Ali esto se dogaa da ja dam dobar intervju nekoj zapadnoj medijskoj kui, a oni potom iseku sadraj i ubace stvari da ne mogu da verujem svojim oima kad gledam. Nisam tip koji e blatiti druge ljude i uvek sam otvoren za raspravu, samo ako se suparnik ne slui prljavim trikovima. Pre 10-15 godina sam bio primoran da reagujem na takve stvari. Danas znam da ljudi sami vide kakav sam tip i da to to govore o meni naprosto nije istina. Kada kaete pluralizam, ne znam da li znate da u Belorusiji 51 odsto stanovnitva aktivno koristi Internet. Kako ja mogu uutkati 51 odsto stanovnitva? To su gluposti. Nemam nameru da gradim nikakav sistem koji bi ovu dravu kotao vie nego to vredi. U Belorusiji ima dosta pluralizma, a ja lino prilino dobro razumem sve to se dogaa. Umesto da uvodim zabrane, jednostavno se

ogradim od takvih stvari, a, ako je potrebno, imam dovoljno snage za borbu protiv onih koji ele zlo mom narodu, zemlji i porodici. Kad smo kod toga, pre dve godine ste govorili kako su se Nemaka i Poljska urotile protiv Belorusije. Na kakvu vrstu zavere ste mislili? Ko je stajao iza toga? Nikada to nisam nazvao zaverom. Sreo sam se sa ministrom inistranih poslova Nemake Gvidom Vesterveleom, koji je iako ja to tada nisam znao homoseksualac, i poljskim ministrom Sikorskim. Sikorski je zapoeo temu o gej-paradi i rekao kako je Lukov (gradonaelnik Moskve) zabranio gej-paradu, pitajui da li bih i ja tako postupio. Odgovorio sam da ne bih zabranio, ali ne bih dozvolio da se odri u centru grada i kako mi ne smetaju lezbijke, ali mukarci da. Oni su samo sluali, ali je skandal izbio kad su otili. Moj ministar mi je rekao da mi je dostavio podatke i o njihovim privatnim stvarima, ali ih nisam proitao. Meutim, mediji su sve izvadili iz konteksta i napravili skandal od toga. Gledajte, ja mislim da to uopte nije vano. Oni su doli sa spiskom zahteva: mi elimo to, to, to i to, i onda moemo biti dobri prijatelji. Ja sam odgovorio da neto od toga dolazi u obzir, ali neke stvari apsolutno ne. Izmeu ostalog, oni zauzvrat nisu nudili nita. Onda su mi prigovarali da sam silom rasterao demonstrante gomilu od 400 ljudi koja je htela da provali u zgradu vlade. Sve je snimljeno i emitovano je uivo. Kako bi neka evropska zemlja odgovorila na takav pokuaj? Mi nismo hteli da koristimo vodene topove jer je bio decembar, nismo

koristili ni suzavac ni gumene metke, kao to to rade u EU. Jednostavno smo preduzeli mere da zatitimo zgradu vlade, a oni to sada koriste kao argument kako sam prekrio obeanja. U 99 odsto materijala koje sam proitala pominjete se kao poslednji evropski diktator, a negde i sami sebe ironino tako nazivate. ta kaete na to? To sam uinio kad su me intervjuisali zapadni novinari. Oni ionako objavljuju da je Lukaenko diktator i ako ne jede ljude, jede ene itd. Onda dou i sednu nasuprot mene, i ja kaem kako imam autokratski stil vladanja koga je definisao sistem. Meutim, oni ne razumeju da postoje razlozi za izgradnju ovog sistema i da sam ja ipak doao iz naroda. Nisam doao niotkud. Nikada niko nije pokuao da razmilja na taj nain i prizna da je ovo sistem koji daje rezultate. Tada sam rekao da su sreni to su videli poslednjeg evropskog diktatora ivog i da ga vie nee videti. Iskreno, vrea li vas to to SAD i EU govore o vama? To utie i na sliku o Belorusiji u svetu, zar ne? Ne, ne brinem o tome. Ne smeta mi to vreaju mene, ali kad vreaju celu naciju i zemlju, ne mogu rei da me ne zanima. Iako postoji i ogroman broj ljudi, ukljuujui i novinare, koji kau da Lukaenko nema nita to bi ga inilo diktatorom. Meni je ao onih koji su prisiljeni ili ne vide stvarnost i piu tako. Zbog toga se znam oseati loe.

to se dogodilo s Lordom Belom, koga ste angaovali da popravi sliku Belorusije u oima meunarodne javnosti? Od svega toga nije bilo nita. Usput, bio sam protiv ideje popravljanja slike jedne nacije pomou PR agencija. Ne moe se doi i preko noi promeniti tek tako sliku o sebi na taj nain. To je proces koji traje mesecima, ako ne i godinama. Neko mi je preporuio tog oveka i uinio sa to. Neki govore da mi ga je preporuio Berezovski, alin to nije istina. Bel je doao na svoju ruku. Ali pogledajmo Uga avesa. Sa im se sve nije morao suoiti, isto kao ja. Svata su govorili o njemu, ali, kad je umro, videlo se koliko vredi. Zato velim: kad umrem, znae se da li sam bio diktator. alim se, naravno, ali je injenica da oni na Zapadu esto jedno misle, a drugo govore jer nisu potpuno nezavisni i slobodni. Pre nekoliko dana je direktor amerike Nacionalne obavetajne agencije predstavio izvetaj u kom predvia novu krizu u Belorusiji u 2013. godini. Slaete li se sa tom ocenom? Zato se to ne kae i za Ameriku? Globalna zajednica, ukljuujui i Belorusiju, moe se boriti sa krizom tamo gde je i nastala u SAD. Ostaje, dodue, i Evropa, u koju izvozimo polovinu naih proizvoda, i to moe da utie na nau privredu. Izvoz u Rusiju, iako u Rusiji ne postoji takva kriza, takoe je u blagom padu. Kriza je uticala na sva trita i, kad neko kae da e doi do pada izvoza, nije pogreio. Mi ve oseamo posledice, ali jo uvek radimo.

ak i u Rusiji govore da budet za ovu godinu nee biti mogue u potpunosti ostvariti. to ne znai da e Rusija upasti u nevolje. Oni imaju resurse, ukljuujui i fond rezervi nacionalnog bogatstva. Dakle, zemlje kao to su Belorusija, Ukrajina, Gruzija i druge, koje imaju realan sektor a trebaju naftu i gas, morae plaati viu cenu za njih. Ali mi imamo rezerve i koristiemo ih ako bude potrebno. Tokom krize ste zatraili pomo MMF. Na primer, aves je prekinuo sve veze sa MMF i Svetskom bankom To jeste stvar koju treba uiniti, ali on je imao dovoljno sredstava od nafte do ostalih prirodnih resursa. Zato onda uzimati kredite i plaati kamate? Dobro, on je traio pomo Kine. On se odluio za Kinu moda iz ideolokih razloga, i Kina mu je ponudila pomo, ali takoe za profit. Kina je najvei investitor u Venecueli. Ulau u zlato i naftu. Dakle, pomo MMF je bio va poslednji izbor i oni su imali neke politike uslove, koji su u Belorusiji loe primljeni. To je donekle tano. Radilo se o tekim privrednim uslovima, ali smo uspeli da se dogovorimo. Moram ipak da kaem da su oni traili od nas mere koje smo ionako poeli sami da provodimo. Nismo vie mogli da odravamo u ivotu nefunkcionalne kompanije na tetu socijalnih naknada i javne potronje. Oni su traili da

sreemo sve, ali smo rekli da zbog ljudi moramo ii postepeno. Nikako tako naglo zato to oni tako ele. Tako da smo se usuglasili, samo to su oni traili odmah, a mi smo se odluili za postepen pristup. Uostalom, i SAD su se sloile s tim jer bez njihove saglasnosti MMF ne bi odobrio kredite. Uspeno smo proveli ono to smo dogovorili i sada emo otplatiti dug. Uzeli smo najpovoljniji mogui aranman sa MMF, tako da stvarno nemam vie ta da kaem o tome. Hvala za intervju, gospodine. Hvala vama. Imali smo vrlo koristan i zabavan razgovor. Russia Today/Advance

, . "" . . . . , 18 .

 , , 75% . , , 20% ( - ). , . , . . .