Aleksandar Sekulic

Uvod
Umetniko delo ima jednu jedinstvenu funkciju, a to je

dekoracija. Za razliku od njega, dizajn je upotrebljiv, praktian i funkcionalan. Dizajn je preuzeo teoriju funkcionalizma, po kojoj predmeti treba iznad svega da slue svojoj svrsi, da potuju jednostavne geometrijske oblike, jer se na taj nain dobijaju jeftini, brzo izraeni i funkcionalni proizvodi. Dizajn prati drutvene tendencije, povezan je sa modnim hirovima i zato se brzo menja i razvija nove stilove.

Leonardo da Vinci
Leonardo di ser Pietro da Vini poznat kao Leonardo da Vini je bio

italijanski renesansni arhitekta, pronalaza, inenjer, vajar i slikar. Bio je opisan kao ideal "renesansnog oveka" i kao univerzalni genije. 1483. godine Leonardo odlaziu Milano da bi radio kao civilni i vojni inenjer, a posao slikara i skulptora mu postaje sporedno zanimanje. Leonardo je radio i kao dizajner i direktor dvorskih festivala. Tu zapoinje svoje prve sistematske naune studije bazirane na praktinim iskustvima iz anatomije, botanike, matematike, fizike i mehanike.

Leonardo da Vinci
Uverljive i upeatljive su njegove studije koje su ubeleene u dnevnike koji sadre 6.000 stranica primedaba i crtea u kojima se nalate prelazi izmeu nauke i

umetnosti. Za vreme celoga ivota trudio se da sastavi veliku enciklopediju koja bi sadrala sve sa detaljnim crteima. Od vremena kako je napustio svoje studije latinskog i matemtike Leonarda su tadanji naunici u veini ignorisali kao naunika.

Leonardo da Vinci
Leonardo nikada nije publikovao i ni na koji drugi nain nije rairivao

sadraje svojih dnevnika. Mnogo naunika smatra da je na ovaj nain on hteo da publikuje svoje zapaanja. Njegovi zapisi su do 19. veka ostali zagonetni i nerazumljivi i nisu imali uticaj na razvoj nauke.

Arts and Crafts

Arts and Crafts bio je prvenstveno engleski pokret u

umetnosti i to naroito u primenjenoj umetnosti. Poetci ovog pokreta pojavili su se polovinom XIX veka. Na ovaj pokret znaajno je uticao William Morris koji je okupio oko sebe slikare, arhitekte i druge primjenjene umetnike. Nastao je kao reakcija na brojne istorijske stilove viktorijanske ere, ali i kao reakcija na brojne hladne i bezobline proizvode nastale za vreme industrijske revolucije.

Arts and Crafts

-Tapeta sa motivom artioke, delo Johna Henry Dearle-a (1897) -Crvena kuca William Morris-a U Londonu

Arts and Crafts

Podraavaju se biljni oblici, a koriste prirodni materijali. Iz

industrijskog dizajna i kreiranja tapiserija i tapeta raaju se uslovi za grafiki dizajn. Uticajni predstavnik ovog pokreta bio je kotski arhitekta Charles Mackintosh, ija se stolica sa visokim naslonom prizvodi i danas.

Art Nouveau
Kao nastavak filozofije Arts'n'Crafts pokreta, javlja se

pokret Art Nouveau (Ar Nuvo). Ovaj pokret je pre svega zasnovan na organskoj elegantnosti, lakoi i valovitosti pokreta. Linije ine prave, a ornamentika je floralna. Kovano gvoe je dozvoljavalo eleganciju pokreta, a staklo prozranost i igru svetla i boja. Najvei majstori inustrijskog dizajna u ovo vreme bili su: Antoni Gaudi, Emil Gale, Viktor Horta, Hektor Gimar, arls Mekinto i sestre MekDonald.

Art Nouveau

Mahagoni sto napravljen oko 1900. (Louis Majorelle)

Muzej Horta u Belgiji

Antoni Gaud
Gaudi se i danas smatra jednim od najkontroverznijih, a iznad svega revolucionarnih arhitekata. Gaudijev stil je nairoko poznat u celom svetu, a karakteriu ga izuzetno meke i izuvijane linije koje se suprotstavljaju svim pravilima graenja. Gaudijeve graevine su zavravane na osnovu njegovih linih zahteva. Jasni i precizni crtei ne postoje, ovaj arhitekta je na licu mesta sakupljao svoju inspiraciju, a sakupljao ju je iz mekih biljnih oblika.

De Stijl
asopis koji su holandski konstruktivisti pokrenuli na elu sa Teom van

Dusburgom 1917. irio je ideju nove radikalne umetnosti. De Stejl je kasnije oformio i grupu umetnika slinih shvatanja, koji su u istoimenom asopisu objavljivali svoje teorije i manifeste. Osnovna naela grupe De Stejl tiu se apstrakcije i geometrijskog izraza koji jasno pokazuje estetinost modernog, tehniki obojenog drutva. Ova grupa smatra da ovakav oblik geometrijskog formalizma treba uneti i u svakodnevni ivot, kako bismo stvorili jedan ivot potpuno nezavisan od prirode.

De Stijl
De Stejl odbacuje sve dekorativne elemente i svodi umetnost

do krajnje jednostavnosti. De Stejl dizajneri zagovaraju istou umetnosti prikazanu kroz vertikalne i horizontalne elemente. De Stejl koristi osnovne boje i pravilne oblike. Zbog svega toga se jo naziva i neoplasticizmom.

BAUHAS
Bauhaus je prva dizajnerska kola osnovana 1919. u Vajmaru, a koja i danas

vai za uglednu. kolu je osnovao arhitekta Valter Gropijus sa ciljem da prevazie istoricizam i pree na iste forme kroz objedinjenje industrijske i manuelne umetnosti. Vizija kole je da primeni svu rukom oblikovanu umetnost u smislu gradnje i arhitektonskih elemenata. Studenti su eskperimentsali sa svetlou, pravili maskenbale i baletske predstave. Ovakvi projekti su ujedinjavali veliki broj studenata razliitih oblasti. Bauhaus je postao simbol alternativnog ivota.

BAUHAS
Iako pod uticajem Vilijema Morisa, Bauhaus je suprotstavljen naelima

Arts'n'craftsa i prevazilazi ovo ujedinjenje umetnostii. U svojoj kasnijoj fazi prelazi na industrijski oblikovani dizajn. On sledi urbane instinkte, mehaniku estetiku i pojednostavljivanje formi. Linije Bauhus stila su ravne, uglovi pravi. Svi oblici se zasnivaju na savrenstvu kvadrata. Ovo se odraava i u samom logotipu kole. Prvobitni logotip je predstavljao masonski simbol, a deceniju kasnije je redizajniran uz pomo pravilnih tamparskih kliea i u punoj boji. Ovaj logo zadovloljava i dananja naela dizajna.

BAUHAS
Industijski dizajn Bauhausa se iskazuje kroz ravne, uglavnom metalne cevi.

Pravi majstor Bauhaus nametaja je Marsel Brojer. On kreira industrijske proizvode za masovnu proizvodnju i potronju. Ubrzo, Brojerova radionica prerasta u prizvodnju i prodaju nametaja. Ovde su se izraivale uvene "Toneti stolice" sa metalnim ipkama i tapeti "Ra". 1927. godine Valter Gropijus osniva arhitektonski odsek, pod upravom vajcarskog dizajnera Majera. Zbog svojih poltikih aktivnosti, Majeru se ukida upravljanje odsekom. Majeru se mora zahvaliti na uvoenju eksperimenta u dizajn nametaja. On uvodi tehnike meanja tkanja sintetikim materijalima. Zbog svoje leviarske aktivnosti, Bauhaus se 1933. konano i zatvara. Mnogi predavai prelaze u Ameriku, a Bauhausov stil postaje svetski prepoznatljiv. Bauhaus eksperimentie staklom i elikom, u pravilnim geometrijskim oblicima.

Dizajn pedesetih godina

Pedesetih godina Amerika preuzima vodeu ulogu u svetu, jer je pretrpela rat bez mnogo posledica. Ona postaje ekonomski najstabilnija i najmonija zemlja sveta.

Kreira se iluzija amerikog sna i svi Evropljani streme njoj. Mnogi dizajneri su ve tamo emigrirali (Bauhaus). Pobeene zemlje koje su podravale nacistiku vladu zaostaju u svom razvoju i koncentriu se na osnovne ivotne potrebe. Raa se jedno hiper-potroako drutvo, koj U modi aerodinamine forme, a majstor aerodinaminog dizajna je Rejmond Levi. Levi je oduevljen razvojem tehnologije i to primenjuje na svoja reenja. On je meu prvima koji svoje proizvode uvodi na reklamne panoe i u reklamne svrhe. Levi je poznat po redizajnu paklice za Lucky Strike. On je proistio dotadanje zeleno pakovanje, koje je u proizvodnji dobijalo specifian miris i nainio ga belim. Time je postigao sveinu, a i ekonominost u izradi. Levijeva deviza se odnosila na lepotu u jednostavnosti.e podstie nagli razvoj reklame.

Dizajn pedesetih godina

Dizajn u Italiji se razvijao vrtoglavom brzinom, jer je za vreme

rata dosta izgubio. Italija je pokupila dosta amerikog uticaja, pre svega kroz filmove. Italijanski proizvoa aviona iznosi na trite vespu, kao reenje za niski ivotni standard. Vespa je izraena po principima konstrukcije aviona, iz jednog dela. Italijanski nametaj "Molino" zauzima vodee mesto na svetu. Molinov nametaj je nalik ar nuvou, izuvijan i organski.

Revolucije, alternativa i psihodelija

ezdesete godine se pamte po velikom broju revolucija na

razliitim takama u svetu. Ove revolucije su iznele novu vrstu angaovanog dizajna, pre svega grafikog, jer su plakati obavetavali o protestima, dogaajima, kulturnim deavanjima, filmovima. Dizajn je dosta prepoznatljiv i direktan.

Osamdesete
Osamdesete godine zrae jarkim bojama i svetlosnim efektima. Osamdesete razbijaju dotadanju ideju o znaenju dizajna. Novi ideali se nalaze izmeu umetnikog i tehnikog, zanata i dizajna. Nova estetska naela karakteriu osamdesete divljim, a reenja postaju sve provokativnija. Osamdesetih dizajn postaje deo biznisa i det seta. Dizajn postaje itav kulturni dogaaj. Kompanije potpisuju svoje proizvode dizajnerskim imenima, a dizajneri stvaraju itav imid kompanija.

Osamdesete prate i internacionalni stil i proizvode novi stil novog talasa. Ovaj stil je okrenut kompjuterskoj eri, koja donosi mnoge zraee boje i zvuke primenjene u dizajnu.

Devedesete
Devedesete godine XX veka se odlikuju jakim

kontrastima, posebno na naim prostorima. Dizajneri imaju elju da iskau svoj revolt kroz mnotva mutnih boja i esto morbidne poruke. Devedesete godine su prekretnica iz elektrotehniog u informatiko drutvo. Dizajneri se gube u ovoj eri predinformatikog drutva i esta su veoma nespretna reenja. Masovna potronja i masovna proizvodnja utrkuju se najvie u primetljivosti proizvoda. Koriste se razliiti naini da se istaknu proizvodi, a jedan od najboljih naina za iskazivanje jeste kroz ambalau. Ambalaa je moda najrazvijeniji medijum kroz koji se izraavaju ne tako spretne dizajnerske ideje.

Devedesete
Masovna proizvodnja i trka utiu na ukus potroaa i kreiraju

istananiji ukus za robu. vedska kompanija Ikea kreira nametaj po uzoru na skandinavski dizajn, prostih i pravilnih oblika i neutralnih boja. Ikea potuje ukus i dep klijenata i proizvodi polu-zavren nametaj sa idejom da ga porodica sklopi, oboji i uklopi na sebi prigodan nain. Osim toga, Ikea nudi i gotova reenja ureenja enterijera koja se sve vie koriste kako u skandinavskim zemljama, tako i na drugim krajevima Evrope i sveta.

Savremeni dizajn
Savremeni dizajn se moe posmatrati kroz etiri kole, ameriku,

britansku, japansku i francusku (evropsku). Grafiki dizajn postaje sredstvo u kreiranju muzikih spotova, multimedijalnih prezentacija, reklama i websajtova. Savremeni dizajn rasplamsava eru brenda kreiranjem korporativnih identiteta. Trite je prezasieno konkurencijom, a kompanije ele da se istaknu u odnosu na konkurenciju i obezbede prepoznatljivost, a time i lojalne klijente. Svrha dizajna je u pridobijanju klijenata i prodaji proizvoda. Sa stanovita industrijskog dizajna, najvei pomak se vidi u dizajniranju razliitih elektronskih ureaja. Televizori, dvd plejeri, ajpodi, a glavnu re na ovom polju diktira prepoznatljivi meki, isti i elegantni stil Apple-ovih kompjutera. Apple je kreirao jedan elitistiki imid, koji prenosi ideju nepogreivosti u funkcionisanju i besprekornosti u svedenom dizajnu.

Savremeni dizajn
Amerika kola je zasnovana na principima masovne proizvodnje. Ameriki dizajn i marketing je prilagoen ukusu prosenog graanina. Dizajn je u funkciji biznisa i prodaje. Zato su reenja amerike kole prosta, direktna. Marketinke poruke retko imaju dvostruka znaenja, a tekstovi pojaavaju vrednost slike. Japanska kola se odlikuje izuetnim minimalizmom i nenim pastelnim bojama, uglavnom belom i svetlo sivom. Guve na ulicama Tokija izazivaju revolt i kreiranje jednog krajnje svedenog stila. Japanski dizajn je ist i

proziran. Dosta utie na evropski. Sve stremi budunou. Britanska kola je izrazito sofisticirana. Ona prati eru elektoronike i razvoja tehnologije. Britanski stil je pun jasnih, istih, jakih i svetlom ispunjenih boja. Linije su tanke i otre, tekstovi izrazito itljivi. Koristi se dosta fotografije iz nesvakidanjih uglova, sa jarkim bojama. Britanski stil je besprekorno poravnat i ist, ideje su simboliki izraene kroz fotografiju i tekst koji dvosmisleno objanjava poruku fotografije. Evropsku kolu odlikuje izrazito idejni i simbolian dizajn. Reenja su dosta radikalna, tekstovi se nalaze preko slika, boje su jarke, koriste se elementi pank kulture. Fotografije postaju podloge.

Savremeni dizajn