FOVIT - VIRTUELNI CENTAR ZA FOTO-VIDEO TEHNIKE

UDRUENJE GRAANA NEZAVISNA OMLADINSKA ORGANIZACIJA RUME

TEORIJA I TEHNOLOGIJA FILMA ZA POETNIKE

- prirunik -

Autor: Milo Drai

Ruma, 2009.

01. KRATKA ISTORIJA FILMA

01.1. PERIODIZACIJA FILMA Do 1895 1895-1909 1909-1925 1925-1941 1941-1960 1960-1978 1978-1993 1993Predistorija Pretee Pioniri I - Rana moderna II - Srednja moderna III - Kasna moderna Postmoderna Faza dekadencije F

01.1. PRETEE FILMA or Milijes uvodi potpuni iluzioizam koji najvie privlai publiku (i dan danas), mizanscen (sie i scenario), storibord. Patentira lmske trikove. Njegovi lmovi obino u imenu sadre re put: Put na Mesec, Put u sredite Zemlje, Put u nemogue, Gumena glava. Uglavnom on lino igra u svojim lmovima. Dosta koristi duple ekspozicije, zatamljenja, maske. Od 1912. polako mu opada slava i na kraju totalno propada, postaje prosjak. Najvanije pojave u preteama su: Nagovetaj montae koja e biti osnova estetike nemog lma. Iz tog vremena je poznata Brajtonska kola koju propagiraju dvojica Engleza: Dems Vilijamson i Dord Albert Smit. Oni koriste krupni plan i montau. Njihovi lmovi su: Veslaka regata, Oponaanje lmskog urnala, Veliki zalogaj. Edvin Porter, ameriki mehaniar, dolazi da radi u Edisonov studio kao snimatelj. Lagano poinje da razvija neku vrstu montae. Ustanovljava realistian prikaz i od tada se ameriki lm odlikuje tenjom ka realizmu i pripovedanju. Njegovi lmovi: ivot amerikog vatrogasca, Velika pljaka voza. Godine 1908. u Parizu je formirano preduzee Film D Art. Imalo je za cilj dau bioskope privue i sosticiranu publiku. Sadraj lmova je rekonstrukcija francuske istorije i ekranizacija dela uglednih pisaca. Uspeli su da privuku i intelektualce, i poznate glumce, pisce, kompozitore, slikare i snobove tog vremena. Prvi uspeli lm je bio Ubistvo vojvode od Giza koji je rekonstruisao istorijski detalj iz Vartolomejske noi (1572). Ipak nisu razvili lmski jezik. Taj pokret je trajao do 1912.

Prva zvanina lmska projekcija se odrala 28.12.1895. u Parizu zahvaljujui brai Limijer. Oni su sami snimali, razvijali i projektovali lmove. Do pojave ton-lma, nemi lm je uvek bio praen nekom muzikom, koja je prilikom projekcije izvoena u sali. or Milijes u lm uvodi glumce, mizanscen, minku. Na lmu on prikazuje razne maioniarske trikove i zike iluzije. Filmski jezik je kod njega jo na nuli, kamera je statina. Braa Limijer i . Milijes su pretee lmskog jezika u stvaranju lmske umetnosti. Godine 1909. u Parizu je odran kongres proizvoaa i distributera radi standarda i trita. Dolazi do dogovora da se prave dugometrani igrani lmovi. Zbog raznih svaa u toku zasedanja, dobio je naziv kongres budala. U dobu pionira (19091925) pojavljuju se Dejvid Grit, Slepstik komedija, Francuska lmska anvangarda, Nemaki ekspresionizam. Godine 1925. pojavljuje se prvo remek delo - Oklopnjaa Potemkin Sergeja Enzentejna. Filmska moderna (1925-1978) ili moderna klasika prilagoava lm gledaocu, oslobaa se teatarske ukoenosti i ima tri faze: Rana moderna (1925-1941), najpoznatiji lm je Graanin Kejn Orsona Velsa iz 1941; Srednja moderna (19411960), najpoznatiji lm je Do poslednjeg daha an Lik Godara iz 1960; Kasna moderna (1960-1978); zavrava se pojavom Ratova zvezda Dorda Lukasa iz 1978. Film se vraa na komercijalne staze. Postmoderna (1978-1993) je okarakterisana kompilacijama, kopiranjem, pozajmljivanjem. Faza deklinacije od 1993. Dolazi do opadanja umetnike i autorske vrednosti lma. Meu najznaajnijim rediteljima su Kventin Tarantino, Pedro Almodovar...

01.2. DANSKI I ITALIJANSKI FILM U DOBA PIONIRA Danski lm tog vremena se zove Salonska melodrama, sa sadrajem ljubavne i erotske tematike. Takvi lmovi su se sami po sebi dobro prodavali. Tada prvi put dolazi do stvaranja lmskih zvezda, u poetku seksipilnih ena zavodnica. Poznata je Asta Nilsen, glumica, i Vanderman Psilander, glumac. Tada takoe dolazi do pojave anrovskih reditelja i reditelja koji opsluuju arogantne lmske zvezde. Poznati reditelji su: Karl Teodor Drajer, Daglas Sirk, Lars Fon Trir, Urban Gard. Godine 1917. dolazi do ekonomskog kraha danskog lma i veina stvaraoca ide u Nemaku i vedsku.

Italijanski lm pokazuje i buenje lmske tehnike. Javlja se novi anr, peplum. To je istorijski spektakl koji je tematikom vezan za antiku Grku i Rim, a kasnije se uzima i mlaa istorija (Napoleon). Poznati peplumi od 1908. do 1914. su: Poslednji dani Pompeje, Pad Troje, Kvo Vadis, Antonio i Kleopatra. Najvei uspeh je imao lm Kabirija. To je tipina spektakl akcija sa izmiljenim likovima. Tada se uvodi vetaka rasveta i pokretna kamera to pozitivno utie na dalji razvoj tehnologije lma. Javlja se i drugi anr, kult diva, operske pevaice i lmske glumice: Lida Boreli (atraktivna glumica), Franeska Bertini (karakterna glumica), Pina Menikeli (fatalna ena). Javlja se lmski pravac verizam, koji potencira pribliavanje realizmu. Verizam prikazuje klasni sukob aristokratije i sirotinje. Poznati llm verizma je Izgubljena u tami.

Gritovi igrani lmovi: 1913. 1915. 1916. 1919. 1920. 1925. 1930. 1931. Judita iz Betulije Raanje jedne nacije Netrpeljivost Slomljeni cvetovi Dole na istoku Zar ivot nije lep Abraham Linkon Borba

Dva najbitnija lma su mu Raanje jedne nacije i Netrpeljivost. U Raanju jedne nacije prikazuje se agonija juga da bi jedna nacija mogla da se rodi, graanski rat 1861. zbog ukidanja ropstva. Grit je bio junjak koji je odrastao i vaspitavan u tradiciji tipine amerike junjake porodice. Sam lm otkriva veliki uticaj Tolstojevog romana Rat i Mir. Prikazan je ivot dve porodice (sever - jug) u obnovi posle rata, kroz retroaktivno vraenje u prolost. Zato vreme masovne borbe su bile fenomenalno odraene. Za Netrpeljivost je dobio silne pohvale za snagu izraza, ali je bio jako kritikovan zbog priklanjanja KKK. Film je u drutvu izazvao veliki lanac nasilja, lm ak je imao radni naslov Clans Man. U lmu kroz etiri vremenski nezavisne prie govori o nasilju: pad Vavilona u VI veku p.n.e, Hristovo raspee, Vartolomejska no XVI vek, savremena pria o radniku koji je nevino optuen. Radnja se odvija kao etiri paralelne prie koje se polako ubrzavaju. Gritove teme su vene: borbe izmeu dobra i zla. Dobio je Oskara za ivotno delo, a potom umire potpuno zaboravljen 1948. 01.4. ZLATNO DOBA VEDSKOG FILMA Viktor estrem, reditelj koji poinje kao pozorini glumac. Godine 1912. debituje na lmu doveden od producenta Magnusona. Izmeu 1912. i 1915. pravi 30 lmova koji su bili pod uticajem danske salonske kole. Godine 1916. reira lm Terije Vigen, o mornaru koji se bori za preivljavanje svoje porodice, ali ga Englezi hapse i porodica mu umire; 1918. i 1919. pravi dva lma ispirisan romanom Jerusalim, to su lmovi Igmarovi sinovi i Karim-Igmarova ki; 1920. snima remek delo Koija; 1922. odlazi u Holivud i tamo nastavlja sa radom, tamo snima i svoj najbolji lm Divlje Jagode sa Ingrid Bergman.

01.3. DEJVID VORK GRIFIT - najznaajniji pionir On i Enzentejn su glavni potporni stubovi lma u poetku stvaranja.Enzentejn je rekao: Ako Grit duguje sve Dikensu, onda mi sve dugujemo Gritu. Poinje kao scenarista kod Edisona, potom malo glumi, a od 1908. poinje da reira. Od 1908. do 1914. reira preko 400 kratkih lmova inspirisan svetskim knjievnicima: Tolstojem, Mopasanom, ekspirom, Dikensom... To mu pomae da doe do osnova lmskog jezika a to je naracija, dobra pria + dobar zaplet. Poznajui glumaki zanat on dosta dobro sarauje sa glumcima, to se dobro odraavana na lm. Dolazi do ideje krupnog plana da bi bolje oslikao emociju. To je radio na dva naina: kamera putuje i rezom. Rez je osnovno sredstvo lmskog jezika. Kroz monau se deniu: Filmski prostor, Filmsko vreme, Filmska gluma, Filmski ritam. Grit je esto koristio Iris blendu (krug koji se suava-iri). Dramaturgija je uvek bila u formi spas u zadnji as to die tenziju kod gledaoca. Prvi put primenjuje Paralelnu montau.

Moric Stiler, reditelj koga takoe na lm dovodi producent Magnuson. Bio je pod uticajem Grita u poetku i 1912. snima lm Crne maske. Kasnije se usmerava ka salonskoj komediji i tu se pronalazi. Godine 1920. snima Erotikon, priu o branom petouglu, u kojoj prikazuje ene kao jai pol. Stiler se slui dinaminom naracijom, pokretnom kamerom i brzom montaom. Stavlja se na slubu Greti Garbo, koju die do zvezda i odvodi je u Holivud. On tamo doivljava neuspeh, G.G. ga ostavlja i doivljava blistavu karijeru.

01.5.2. ARLI APLIN Sin glumice i alhoholiara. Nastupao je od malena sa majkom u varijeteu, putujuem pozoritu. Godine 1912. na turneji po Americi otkriva ga Mek Senet i ve 1914. poinje da radi u Kistonovom studiju. Stalno eksperimentie i tako pronalazi svoj imid - skitnica, duevno deklasirana jedinka, marginalac. Bio je lik otmene barabe. Iz godine u godinu menja produkcijske kue, teei boljem, stalno usavravajui svoj lik. Daje svom liku ime arlo. Godine 1918. snima vrhunac svog kratkog lma Emigrant; 1921. snima dugometrani lm Malian. Iz lma u lm sve je detaljniji i vrlo proraunato prilazi novom snimanju. Godine 1925. snima lm Potera za zlatom, 1927. snima Cirkus. Od 1931. snima zvune lmove Svetlosti velegrada, Moderna vremena, Veliki diktator, Gospodin Verdu. Posle II svetskog rata lagano se gubi lik arla lutalice. Snima lmove Svetlosti pozornice i Kralj u Njujorku. Bio je prognan iz Amerike zbog simpatija prema SSSR-u bez prava na povratak. Odlazi u vedsku gde ivi do smrti.

01.5. SLEPSTIK KOMEDIJA Slepstik je naziv za nemu ameriku komediju, u kojoj je zastupljen geg, pantomima i prenaglaeni scenski pokret. Poeci datiraju od prve decenije XX veka. Sam naziv slepstik potie od zvunog efekta (udarac drveta o drvo) kojim su u pozoritu pocrtavani neki gegovi. Na slepstik dosta uticaja ima francuski komiar Maks Linder, koji jo pre aplina i Seneta pravi ovakve komedije. Njegov junak je bio kico koji stalno juri za lepim i lagodnim ivotom. Zahvaljujui I svetskom ratu u Evropi Amerikanci preuzimaju vostvo u komediji. Mak Senet je prvi autentini lmski stvaralac u ovom anru. Pre rada na lmu bio je klovn u kabareu. Godine 1912. formira Kiston studio, koji je bio osnova kasnijem Paramauntu. Pored glume i reije bavio se i produkcijom. Davao je peat komediji u procesu montae, gde je bio odlian. Uveo je u lmsku komediju vrhunac razaralake orgije-borbu sa tortama. Bio je veliki improvizator, kreirao je geg. Otkrio je arlija aplina. iveo je od 1880. do 1960. Slepstik komedija se deli na: englesku (P. Selers, Monti Pajton), ameriko-jevrejsku (. aplin, Braa Marks, Deri Luis) i irsku (M. Senet, Baster Kiton, Red Sketon). 01.5.1. MAKS LINDER Francuski komiar (1885-1925) koji je bio zaetnik burleske. Ima veliki uticaj na razvoj slepstika i pretea je aplinovog humora. Negovao je elegantan stil komedije, nije se bavio improvizacijom ve je sve detalje prouavao unapred. Kod njega nema socijalne aluzije kao kod aplina. Prototip njegovog junaka je: uredan, lepo odeven i veliki valer. Naziva ga Maks. Njegovi lmovi podseaju na novele Mopasana. Tu dosta ima jurnjave, padanja... Ponekad ima ironije i malo zlobe. Poeo je na lmu 1905. i bio je kralj komedije do 1913.

01.5.3. BASTER KITON Od svoje tree godine je uao u posao, nastupao je sa porodicom u putujuem pozoritu. Godine 1917. poinje kao epizodista i lagano formira svoj lik Kameno Lice. Godine 1919. postaje zvezda. Od 1922. radi srednjemetrane lmove, a 1923. snima svoj prvi dugometrani lm Tri ivotna doba koji je bio parodija na Gritovu Netrpeljivost. Do 1926. glumi i reira sledee lmove: Nae gostoprimstvo, Baster detektiv, Navigator, Sedma srea, Na zapad, Bakster kao bokser; 1927. snima lm General. Pojava zvunog lma i njegova bolest, alkoholizam, ga udaljavaju sve vie sa platna. Posle II svetskog rata radi kao klovn u Merdanu, ili dobija po neku epizodnu ulogu (kod . aplina). On je uvek bio Kameno Lice lice koje se ne smeje. Ima skroman kostim, mehanike pokrete... Jedan otuen lik koji uvek u nalu eksplodira i izbaci revolt. Vrlo dobro koristi lmski jezik kroz narativnu i ritmiku montau i kroz ubacivanje radnje u ambijent.

01.6. EKSPRESIONIZAM U NEMAKOJ Prva polovina XX veka u Evropi je pokrivena avangardnom umetnou. Ekspresionizam je prva faza nemake lmske avangarde. Posle Ekpresionizma dolazi Kamerpil lm. Sama re ekspresija znai izraajnost. Poeci datiraju iz 1903. a zavrava se 1933. dolaskom Hitlera na vlast. Zreli period nemakog Ekspresionizma je od 1919. do 1924. godine. Osnovne karakteristike Ekspresionizma su: - Prikazivanje ovekovog duevnog stanja spoljnim izraajnim sredstvima. Nemaki Ekpresionizam se zasniva na stanjima iz podsvesti, strahu, ljubavi, mrnji. - Uticaj teatra na lm. Maks Rajndhard pozorini reditelj koji predaje lmsku reiju. - Ide se u susret avangardnoj umetnosti. - Glad za istraivanjem unutranjo-spoljanje stvarnosti i samih medija. Donekle i beanje od stvarnosti i indirektno suoavanje sa njom. Scenograja u lmovima je pod velikim uticajem kubizma i koristi se low key svetlo. Glumci prenaglaavaju glumu i minku. Radnje su obino vezane za odnose monika i ljudi bez ikakve moi. Svi lmovi imaju primesu fatuma sudbine. Razne manifestacije podsvesti i duevnih bolesti. Pretea ekspresionizma je u lmu Praki student iz 1913. koji obrauje kupovinu lika iz ogledala i posledice tog ina. Film Kabinet doktora Kaligarija Roberta Vinea iz 1919. je poetak zrelog doba ekspresionizma. Scenarista tog, a i drugih najpoznatijih lmova tog pravca je bio Karl Majer. Kamerpil lm je ogranak Ekspresionizma ali je bii stvarnosti. Veza izmeu ekspresionizma i kamerpil lma je lm Poslednji ovek scenario Karl Majer, reija Fridrih Murnau. Kamerpil lm obrauje naturalistike drame izmeu malograantine i nihove posluge. Teme se uvek svode na degradaciju niih slojeva, uvek sa pojavom smrti u lmu. To su lmovi o nagonima. Opisuju psihiko stanje likova. Oni tee jedinstvu radnje, vremena i mesta. Junaci su uvek u nekoj vrsti kaveza svojih nagona

01.6.1. KARL MAJER Bio je vrlo precizan scenarista, skoro da je pisao knjigu snimanja. Kada je video Oklopnjau Potempkin promenio je miljenje i uvideo budunost u montai. Odlazi za Englesku (pre II svetskog rata) gde radi sa dokumentaristima. U Kabinetu doktora Kaligarija radnja se odnosi na dvolinost. Doktor Kaligari hipnotie studenta i tera ga na zloin oslikavanje elje nemake vlasti za tiranstvom. Pisao je scenarija sa sledee lmove: Raskoljnikov, Orlakove ruke, Umorna smrt, Doktor Mabuze kockar, Metropolis, Nibelunzi, Nosferatu - simfonija uasa.

01.6.2. FRIC LANG Jevrejin roen u Beu. Godine 1917. poinje da pie scenarija. Iste godine pie scenario za lm Indijski nadgrobni spomenik. Godine 1919. poinje da reira sa lmom Pauci. Od 1920. sarauje sa nemakom knjievnicom Teom Fon Harbu. Ona utie na njega pa on ubacuje u lmove romantiku nemakog zaviaja. Godine 1921. snima svoj prvi ekspresionistiki lm Umorna smrt pod uticajem Gritove Netrpeljivosti. Godine 1922. snima Doktor Mabuze kockar, prvo remek delo avanturistiko-kriminalistikog lma. Tu metaforom pria o tadanjem nemakom drutvu u krizi. Godine 1924. snima lm Nibelunzi, po nemakom epu (romantina saga), a 1926. lm Metropolis, inspirisan Njujorkom. To je projekcija blie budunosti gde svemoni um gospodari ljudima i njihovom sveu. Slede lmovi ena na mesecu iz 1929, M iz 1930 - prvi njegov zvuni lm, Testament doktora Mabuzea iz 1933. Od 1935. ivi u Americi i dobija ameriko dravljanstvo. U poetku ima slobodu stvaranja pa snima socijalne drame: Zakon lina, Samo jednom se ivi, Ti i ja. Holivud ga polako usmerava i prinuuje da radi komercijalne produkcije.

Snima vesterne Povratak Frenka Dejmsa, 1940. godine prvi njegov vestern i to u boji; Junion, 1941; Ran prokletih, 1951. godine. Tokom II svetskog rata snima antifaistike lmove: Lova na oveka, I delati umiru, Ministarstvo straha. anr koji je najvie voleo je bio lm noar sa lmovima: ena u izlogu, Grimizna ulica, Velika elja. Njegov poslednji lm snimljen u Americi je bio Izvan svake sumnje triler + noar. Vraa se u Nemaku i tamo snima Hiljadu oiju doktora Mabuzea u kome nagovetava ulogu TV propagande u savremenim zloinima. U njegovom opusu dominira: sudbina, krivica, osveta, proeta pesimizmom, racionalnou i lucidnou. 01.6.3. FRIDRIH MURNAU Poeo je kao glumac i asistent reditelja, a zavrio u Kaliforniji u saobraajnoj nesrei. Izmeu 1919. i 1922. snima lmove: Satana, Janusova glava, Zamak straha, Deak u plavom. Godine 1922. snima lm Nosferatu - simfonija uasa, kultni horor lm (varijanta Drakule); 1923. snima lm Poslednji ovek kamerpil lm; 1925. snima poslednji lm u Nemakoj, Faust. U Americi 1929. godine snima remek delo Zora, po scenariju Karla Majera. U tom lmu kamera po prvi put putuje slobodno kroz prostor. Do tragine smrti 1931. snima jo: etiri avola, Hleb na svagdanji, Tabu. Kroz sve lmove je povezivao psihologiju likova sa ambijentom. 01.6.4. ERNST LUBI Poreklom Jevrejin, roen u Berlinu. Bio je vema spretan u erotskoj komediji, radio je komercijalne lmove ali sa dosta ukusa. Na poetku je radio pseudoistorijske spektakle i melodrame. Godine 1922. odlazi u Holivud i tamo poinje da radi sosticiranu komediju. Po njemu je nazvan odreeni stil komedije Lubi-ta. Zovu ga princom komedije. Lansira glumicu Polu Negri Koja mu igra glavne uloge. Ona je bila vamp-ena 20-tih. Sa dolaskom zvuka na lm poinje da radi mjuzikle: Osma ena Plavobradog, Biti ili ne biti, Nebo moe ekati, Ninoka. Bili Vajder (Bulevar sumraka, Neki to vole vrue) je njegov uenik. Kod Lubia se kroz zabavu veoma esto i kritikuje drutvo.

Od nemakih reditelja tog perioda znaajni su jo Vilijem Pabst i Valter Rutman. Pabst je reditelj takozvanih ulinih lmova. Razrauje ljudsko licemerje u srednjem staleu. Jedan od poznatijih lmova mu je Ulica bez radosti sa Gretom Garbo. Rutman je avangardni reditelj koji je snimao je takozvane lmove preseka Najpoznatiji lm mu je Simfonija velegrada.

01.7. FRANCUSKA FILMSKA AVANGARDA 1919. do 1929. Film D Art privlai otmeniju publiku u bioskope, ali ti lmovi nisu napredovali u izraajnim sredstvima. Posle I svetskog rata poinje eksperimentisanje na polju umetnikog lma jer tada Holivud koristei krizu u Evropi preuzima vostvo u komercijalnom lmu. Javljaju se bioskopi za intelektualce i polako se formiraju lmski klubovi. Pariz postaje prestian centar avangardnih umetnikih lmova. Tada zapoinje desetogodinji period lmske avangarde, koji ima tri faze: impresionizam, ist lm i nadrealizam. Avangardni francuski lm se zasniva na vizuelnoj i muziko-ritmikoj estetici. 01.7.1. IMPRESIONIZAM Rad umetnika je bio reakcija na Film D Art. Poznati su: Luj De Lik, ermen De Lik, an Epsten, Marsel Lerbije, Abel Gans... Rioto Kanudo je bio prvi lmski teoretiar i od njega potie termin sedma umetnost. On je 1911. objavio manifest sedam umetnosti: 1. Slikarstvo 2. Vajarstvo 3. Arhitektura 4. Literatura 5. Ples 6. Muzika 7. Film Kanudo je slikarstvo, vajarstvo i arhitekturu svrstao u prostorne (plastine) umetnosti, a literaturu, ples i muziku u vremenske (ritmine). Film kao sedma umetnost je ujedno i prostorna i vremenska umetnost.

01.7.1.1. Najznaajniji autori impresionizma Luj De Lik - Otac lmske kritike, mada se i bavio reijom. Sluio se ritmikkom montaom, mekocrtajuim lterima, dvostrukom ekspozicijom. ermen De Lik - ena reditelj. Bila je radoznala i ivahna, rado je istraivala. Radila je u sve tri faze avangarde. an Epsten - Insistira na crnoj pozadini mizanscena, pa pokret glumaca dolazi do izraaja. Marsel Lerbije - Imao je dara za scenograju. Namerno je preterivao u neotrini, ivoj montai, dvostrukoj ekspoziciji. Abel Gans je bio evropski Grit. On je najmanje intelektualan od svih pomenutih, ali je zato vrlo slobodan. Prvi oslobaa kameru ukoenosti, eksperimentie sa montaom pre Enzentejna, primenjuje ploiviziju iroki ekran. 01.7.2. IST FILM To je naziv za realizaciju tenje da na lmu dominira vizuelno u odnosu na narativno. Naziva se jo i autohtoni lm ili apsolutni lm. Poznati umetnici ove faze su: Rene Kler Pariz koji spava, Meuin; Fernar Lee - Mehaniki balet, Men Rej - Vraanje razumu, Emak Bakija. 01.7.3. NADREALIZAM Formiran je 1922. kada je obnovljen manifest nadrealizma. Predstavlja oslobaanje iracionalnog, oslobaanje magije i sna, propagiranje ateizminosti. Simbol nadrealizma je Luis Bunjuel, kultni reditelj i veliki Dalijev prijatelj. Njegov kultni lm je Andaluzijski pas, u kom su oslikani Bunjuelovi komari. Tu su jo i Zlatno doba, gde on ismeva crkvu, porodicu, dravu i sve sisteme vrednosti. Druga znaajna linost nadrealizma je an Kokto, glumac, pesnik, slikar, reditelj. Pomalo je bio snob pa su ga proglasili falsikatom i poneki ak odbacivali. On je imao dosta uticaja na amerike avangardiste koji su pretee andergraund lma. Kraj nadrealizma najavljuje poetski realizam u Francuskoj.

01.8. SOVJETSKA KOLA MONTANOG FILMA Naziva se jo Sovjetskom avangardom, ili Sovjetski montani lm. U periodu carske Rusije poinje razvoj lma u ovoj zemlji. Prvi lm je Donski kozaci iz 1907. godine. Pioniri ruskog lma su Jakov Protazinov (Pikova dama, Otac Sergej) i Merhord (Slika Dorijana Greja). Godine 1919. komunisti organizuju Dravni Komitet za Kinematograju. Tada poinje nagli razvoj lma zbog njegove velike propagandne moi. Tada se snimaju tzv. agitke koje promoviu komunistiku partiju SSSR-a; Film-voz pokretne radionice za snimanje, razvijanje i projekciju lmova, koje se kreu po celom SSSR-u. Od 1924. poinje uspon kole montanog lma. Montaa je kljuno oruje kojim se lm odvaja od pozorita. U zlatnom periodu pojavljuju se autori: Sergej Enzentejn, Vsevolod Pudovkin, Aleksandar Dovlenko, Ljev Kuljeov, Dizga Vetrov. 01.8.1. SERGEJ ENZENTEJN Bio je sin arhitekte, a i sam je studirao arhitekturu. Od 1920. radi u Polet Kultu kao scenograf i pedagog. Na poetku prihvata biomehaniki princip glume. Godine 1923. debituje kao reditelj u pozoritu, a 1924. snima prvi svoj lm trajk, inspirisan Gritovom Netrpeljivou. Tu lansira termin montana atrakcija ili montaa asocijacija. Godine 1925. snima lm Oklopnjaa Potemkin prema istinitoj prii o pobuni mornara iz 1905. Ovaj lm smatra se za prvo remek delo lmske umetnosti. Tu je primenjena analitika montaa, pogotovo u scenama masakra na Odeskim stepenicama. U lmu ima i montae asocijacija. Godine 1927. snima lm Oktobar od dravnog znaaja. Tu primenjuje intelektualnu montau. U lmu Staro i novo prvi put uvodi glavni lik. Tu primenjuje montau gornjih tonova. Od tada mu karijera kree nizbrdo. Od 1929. do 1932. boravi u inostranstvu. Staljin polako poinje da ga mrzi, to mu govori preko svojih komesara za kulturu. Preko Pariza ide u Holivud gde radi projekat Da ivi Meksiko, ali mu producenti oduzimaju materijal. Godine 1933. vraa se u SSSR gde poinje ponovo ali prinuen na saradnju sa Staljinom. Po narudbini od Staljina radi lmove Aleksandar Nevski i Ivan Grozni. Ti lmovi su bili propaganda pred II svetski rat.

Kako zvuk dolazi na lm tako montaa gubi znaaj koji je imala. Enzentejn primenjuje kontrapunkt i to naziva vertikalnom montaom. Umire 1948. godine za radnim stolom. Bio je ovek genije.

01.8.4. ALEKSANDAR DOVLENKO Bio je pesnik iz Ukrajine. Zastupao je poetski simbolizam na lmu. Pisao je i scenarija tako lepo da ovek uiva u njima. Njegovi lmovi: Zvoni gora, Arsenal, Zemlja. Bio je najvei majstor slikanja prirode i atmosfera. I on je morao da pravi lmove po Staljinovoj porudbini. U toku rata je radio dokumentarne lmove u Ukrajini. Posle njegove smrti, 50-tih, njegova supruga reira jo nekoliko lmova po njegovom scenariju. 01.8.5. DIZGA VETROV Poznat i kao Denis Kaufman, najznaajniji dokumentarista u prvoj polovini veka lma. Njemu je dokumentarni materijal bio podloga za propagandu. Lansirao je dva pojma: Kinopravda mesenik o lmu i Kinooko. Snimio lmove ovek sa lmskom kamerom i Tri pesme o Lenjinu. Posle rata biva zapostavljen jer se ne snalazi u Staljinovim zahtevima.

01.8.2. LJEV KULJEOV Poznat po istraivanjima u montai. Poznat je efekat Kuljeov: - Filmski prostor mladi i devojka su na razliutim mestima, a susreu se na treem mestu - Filmska gluma krupni plan glumca koji ravnoduno gleda, a montaom se ubacuju kadrovi hrane, gole devojke, lea... - Filmski lik krupni detalji od 10 razliitih glumaca koji rade istu stvar. Montaom se stie utisak da je to jedna osoba. Godine 1923. snima lmove Neobini doivljaji mister Vesta u zemlji boljevika, Po zakonu, Veliki unititelj.

01.8.3. VSEVOLOD PUDOVKIN Po profesiji je bio glumac i prolazio je kroz razne uticaje. Na njega najvie utie Kuljeov. Kasnije poinje da radi lmove i okree se teoriji Stanislavskog i primenjuje montau koja je u funkciji kontinuiteta i gradacije. Bio je veliki prijatelj sa Enzentejnom ali je imao i velike polemike o primeni montae. Godine 1926. poinje samostalno da reira i pravi lm Mati, prema romanu M. Gorkog. To je pandan Oklopnjai Potemkin i tu je utkana teorija Stanislavskog u svaki detalj. Godine 1927. snima lm Kraj Sankt Petersburga, kao pandan Oktobru i komediju Potomak Dingis Kana. Godine 1932. snima lm Obian sluaj seanja na rat. Kasnije po naredbi Staljinovih komesara za kulturu radi lmove za promociju komunistike partije SSSR-a. Pudovkin je bio poznat po Gvozdenoj knjizi snimanja. Zahtevao je od glumaca poznavanje tehnike snimanja i montae. ak je traio da i glumci uestvuju u pisanju knjige snimanja.

01.9. HOLIVUD DVADESETIH GODINA XX VEKA Holivud okuplja najznaajnije lmske autore tog vremena. Amerikanci koriste odsustvo lma u Evropi za vreme I svetskog rata, a to utie dvostruko na evropski lm. Trite je preplavljeno amerikim lmom, pa se pokuava parirati Americi umetnikim lmom. U Holivudu se stvaraju velika udruenja (trustovi) koja se bave produkcijom. Potiskuje se vladavina reditelja autorskih lmova od strane producenata (velikih banaka) koji nansiraju i prodaju lmove, tj. poinje industrijska proizvodnja lma. Toliki kvantitet je ipak dao i neto kvaliteta. Tada se formiraju tipski reditelji (anrovski). U to vreme Amerika trpi drutvene, politike i ekonomske slomove. Deava se raspad Viktorijanskog mentaliteta. Pojavljuje se zakon o prohibiciji, to uvruje pozicije organizovanom kriminalu. Javljaju se zahtevi za kontrolom lmske produkcije donosi se Hejsov zakon.

Godine 1922. organizuje se udruenje producenata i distributera, a na mesto efa dolazi, ne sluajno, cenzor Hejs. Njegovi kodeksi propisuju trajanje pojedinih scena bukvalno u sekundama. Krajem 20-tih dolazi do kraha Njujorke berze. Ruzvelt politikom nju-dila uspeva da za nekoliko godina smiri stvari u zemlji. Za to vreme Holivud se usmerava da stvara ulepanu sliku. To izaziva pojavu amerikog sna. To je san siromanog evropskog izbeglice. Ameriki lm uglavnom propagira ameriki san. U toj monotonoj dramaturgiji se ipak izdvajaju neki umetnici koje niko nije mogao uceniti jer su bili samostalni i nansijski jaki (aplin, Kiton). Najznaajniji anrovski reditelji su: Ernst Lubi komedije Mervin Leroj gangsterski m Don Ford vestern Vilijem Vajdler drutvena drama Alfred Hikok triler Vinsent Mineli mjuzikl Sesil De Mil kamerman, reditelj koji se bavi raznim anrovima. Bio je simbol ranog Holivuda i majstor erotizovanog kia. Sam producirao svoje lmove 01.9.1. MJUZIKL Godine 1927. pojavljuje se prvi zvuni lm Dez peva sa Al Donsonom. To je velika prekretnica u dotadanjem razvoju lma. Sinhroni zvuk je imao za cilj da obezbedi sinhronizaciju plesa i muzike, a potom i dijaloga. Mnogi, do tada veliki glumci, otpadaju dolaskom zvuka na lm zbog problema sa izgovorom, sa loom dikcijom, runom bojom glasa... Zvuk omoguava stvaranje tipino amerikog anra mjuzikla. Zlatno doba mjuzikla su 50-te. U poetku je ovaj anr bio pod uticajem evropske operete, ali kasnije mnogo vei utisak ostavljaju Blues, Jazz, Rock. Mjuzikl je kompletitao fabriku snova i sada je slika bila jo sugestivnija. Pionir mjuzikla bio je koreograf Bazbi Berkli. On je dovodio ljude sa Brodveja na lm. Za njega se vezuje ki (preterano ulepavanje), ali je taj ki ustvari zain koji ameriki san ini neodoljivim. Berkli je osetio mo rada u lmskim studijima, mo kamere i mo montae. Mjuzikl je omoguavao dozu erotike bez cenzure. Ernst Lubi povezuje muziku i pesme dramaturki sa radnjom lma.

Fred Aster i Dinder Roders su bili najpoznatiji plesni par Holivuda. Tokom 40-tih se pojavljuje reditelj Vinsent Mineli koji je potpuno objedinio sve inioce mjuzikla. Njegovi najpoznatiji lmovi su Amerkanac u Parizu i i-i. Poznat reditelj mjuzikla bio je i Dim Keli. 01.10. HOLIVUD TRIDESETIH GODINA XX VEKA Nasuprot mjuziklu javljaju se lmovi koji se okreu realizmu: gangsterski lmovi, detektivski lmovi i lm noar proistekao iz predhodna dva. Reditelj Luis Majlston radi ekranizacije poznatih knjievnih dela: Na zapadu nita novo, Naslovna strana, Mievi i ljudi. Mervin Leroj ustoliuje gangsterski lm. Mali Cezar je prvi lm gde je glavni lik maja. Obino su majae igrali Dems Kegni, Hemfri Bogart... Ja sam begunac je lm o amerikim zatvorenicima van Amerike. Vilijem Velmen je reditelj koji je dobio prvi Oskar za najbolji lm (1928). Film se zvao Krila i govorio je o uspehu avijacije u I svetskom ratu. Hauard Hoks snima lm Lice sa oiljkom (uspon i pad Al Kaponea). Fric Lang snima lmove Zakon lina, Samo jednom se ivi, Ministarstvo straha. Frenk Kapra, davajui podrku politici nju-dila, pravi optimistike komedije sa njegovim likom G. Smitom. Don Ford, poreklom Irac, bio je plodni ameriki reditelj. Snimio je oko 130 lmova. Uglavnom je radio vesterne: Gvozdeni konj, Izgbljena patrola (kljuni lm 30tih), Moja draga Klementina, Tvrava Apaa, Nosila je utu traku. U poznijoj karijeri preispituje svoje ideje i svoj odnos prema lmu. Samokritiki gleda na prethodni rad na lmu. Tu su lmovi: Tragai, Jesen ejena, Crni narednik, ovek koji je ubio Liberti Valansa. 01.11. EVROPSKI FILM DVADESETIH GODINA XX VEKA Javlja se neorealizam; najpoznatiji lm ovog pravca je Kradljivci bicikala. To je ujedno i sinonim za neorealizam. Jezgro ovog pravca u lmu je u vremenu od 1945. do 1950. godine. Poznati predstavnici su: Viskonti, Roselini, De Sika, Cvatini... Felini i Antonioni su reditelji koji imaju korene u neorealizmu, a kasnije izrastaju u velike autore.

01.11.1. NEOREALIZAM U Italiji 20-tih dolazi na vlast Musolini sa svojom Faistikom partijom. Tada se sprovodi stoga cenzura u optem javnom ivotu. Filmovi slue za propagandu faizma. Reditelji koji rade takve lmove su profesionalci, a ne lanovi partije. To su bili Aleksandro Blazeti i Karlone. Jedine korisne stvari od Musolinija tridesetih su: - osnivanje visoke lmske kole - otvaranje lmskog grada. Eskapistika linija u proizvodnji lma svodi se na bekstvo od stvarnosti. U lmu se to reavalo kadrovima belog telefona. U tim produkcijama koje nisu doticale politiku i svakodnevnicu, glavni predmeti su zaista bili beli telefoni. Javlja se i kaligraja adaptacije knjievnih dela. Pojavljuje se dokumentarni lm: lm Ljudi na dnu reditelja De Robertisa oslikava ivot u podmornici. Pretee neorealizma 30-tih su kritiari i teoretiari lma Mikelanelo Antonioni i uzepe De Santis. Oni kritikuju kaligraju i podravaju dokumentariste. Godina 1942.-43. pojavljuju se lmovi koji koji su pretee neorealizma. Autori ovih lmova su Lukino Viskonti (reditelj, iz aristokratske porodice iz Milana, poeo u pozoritu, bio asistent Renoaru), Alesandro Blazeti (4 Koraka u oblacima), Vitorio De Sika (Deca gledaju). Pojavi neorealizma doprinosi naruena lmska industrija posle II svetskog rata. Filmovi se snimaju na ulici bez vetakog svetla i vrlo esto sa neprofesionalnim glumcima. Roselini je radio takve lmove: Rim - otvoreni grad i Nemaka godine nulte. Roselini je hladan i objektivan, pa tako i projektuje svoju viziju na lm. De Sika je drugaiji. On je oseajni realista (idol mu je aplin). Njegovi lmovi su nosioci Oskara istai cipela i Kradljivci bicikala, kao i udo u Milanu i Umberto D. De Sika i Felini su dobili po etiri Oskara. Najradikalniji lm ovog pravca je lm Zemlja drhti od Viskontija.

01.11.2. NADREALIZAM DUE Nastaje 50-tih godina XX veka. Najznaajniji autori su Federiko Felini i Mikelanelo Antonioni. Felini je snimio lmove Svetlosti varijetea, Beli eik, Ulica, Kabrijine noi, Sladak ivot, 8 i . On nosi u sebi spoj pune profesionalnosti i improvizacije. Posle lma 8 i lmovi mu se granaju u dve grupe: savremena civilizacija (Klovnovi, Roma, Amarkord, Grad ena) i stare civilizacije (Satirikon, Kazanova, Proba orkestra, Plovi brod). Antonioni je pandan Feliniju. Njegov rad je strogo odmeren i suzdran. Zvali su ga enski reditelj. Svoje probleme sagledava u svetu ena. Mukarci su u njegovim delima II klasa. On obrauje muko-enske odnose. Najpoznatiji lmovi su mu: Krik, Avantura, No, Pomraenje, Crvena pustinja.

01.12. POLJSKA POSLERATNA KINEMATOGRAFIJA Izmeu dva rata Poljska kinematograja je bila srednje razvijena. Pola Negri je bila Poljakinja koja je preko Nemake otila za Ameriku. Posle II svetskog rata (1953) javlja se kola subjektivnog realizma. Od 1954. njen naziv oznaava otcepljenje od politiko-ideolokog korienja lma koji je diktiran od strane SSSR-a. Najznaajniji autori ove kole su Anej Vajda, Jeri Kavalerovi, Anej Munk. Kasnije se javlja tzv. talas moralnog nemira, koji predvode Anej Vajda, Kitof Zanusi i Kitof Kjelovski. U ovom talasu se prikazuje moralno stanje i etiko ispitivanje drutva.

01.13. EKI FILM eki lm je bio srednje razvijen izmeu dva rata. Najznaajniji reditelj iz meuratnog perioda je Gustav Mahati, koji radi erotske sapunice. Posle II svetskog rata osniva se Akademija u Pragu. Sredinom 50-tih pojavljuje se pokret eko prolee koga ine kolovani lmski reditelji Milo Forman, Jiri Mencel, Vera Hitrilova.

01.14. POSLERATNI ENGLESKI FILM Britanski lm je od samih poetaka pokazivao kvalitete u pogledu dokumentarnih lmova. Najpoznatiji dokumentarista je Don Grifson. to se tie igranog lma, dva najvea imena su arli aplin i Alfred Hikok. Poznati engleski producent i reditelj je Aleksandar Korda. Kvalitet engleskog lma je uvek bio izraen putem izvrsnih glumaca. Film je ostao u senci zbog amerikog kapitala koji je diktirao lmove po amerikom ukusu i zbog jake nacionalne TV (BBC). Zato se javlja pokret Free Cinema iji su predstavnici Linzi Enderson, Karl Raj, Toni Riardson. Takoe se javlja i britanski socijalni lm (realizam) ii su nosioci Don Slenzinder, Don Bermen, Kenet Lou.

02. FILMSKA REIJA

02.1. REDITELJ Profesija novijeg datuma. U antiko doba je pisac bio kao reditelj a u ekspirovo doba to je bio najstariji glumac. U poetku reditelj se bavio tehnikim stvarima, nije bilo kreativnosti. Sa sloenijim zahtevima dolazi do formiranja scena. U rimskim pozoritima se polako scena zatvara. Prava uloga reditelja se javlja tek u zatvorenim pozoritima u Evropi. Tek od pronalaska lmske kamere rediteljska profesija dobija na znaaju. Reditelj povezuje rad svih ostalih uesnika u procesu stvaranja. Jedini je u projektu od poetka do kraja. 02.1.1. POSAO REDITELJA Najodgovorniji lan ekipe, donosi presudne odluke. ovek koji upravlja radom celokupne ekipe. Jedini zna celu istinu o lmu. Osnovna naela lma: - Teza scenario; - Antiteza snimanje lma (sukob ideje sa realnou); - Sinteza montaa, postprodukcija (ritam, kompromisi). U evropskom lmu reditelj se ukljuuje u projekat ve od faze pripreme scenarija. Bitan deo rediteljskog posla je podela uloga. U Americi u veini sluajeva reditelju su odreeni glumci, sponzori, manji je uticaj na scenario osim u nezavisnim produkcijama. Reditelj koji se najmanje vidi a iskoriava kvalitete svojih saradnika je dobar reditelj. Reditelj mora da bude mnogostruko obdaren umetnik sa istananim ukusom, estetskim oseajem, poznavanjem epoha, mora da zna zakone glumakog stvaralatva, da bude dobar psiholog, da poznaje slikarstvo, kompoziciju slike, da prati pozorite (glumci, mizanscen), da ima oseaj za politiki i drutveni trenutak. Kod dobrog reditelja lako je poznati lini stil.

01.15. MAARSKI FILM Poznata imena su: Mihalj Kertez (reditelj lma Kazablanka), Bela Bala (teoretiar), Bela Lugoi (glumac vampir), Zoltan Fabri (posle II svetskog rata), Itvan Sabo.

02.1.2. STVARALATVO REDITELJA Zakone stvaralatva odreuje reditelj lino (individualno). Mogua greka u radu je da faktiku istinu zameni sa umetnikom istinom. Najbolji igrani lmovi tee da budu kao dokumentarni (istiniti) a dokumentarni tee da budu kao igrani. Moe se desiti da igrani lm bude mnogo autentiniji od dokumentarnog i obrnuto. U bioskopu gledalac svesno pristaje da bude manipulisan. Prilikom kreiranja stvarnosti neke epohe mora da se vodi rauna da se ne pojavi neki element koji ne pripada toj epohi jer e gledalac koji poznaje epohu proceniti da je reditelj diletant. Svaka umetnost mora da proe kroz fazu zanata. Postoji teorija da gluma zastareva svakih 10 godina pa se deava da stari lmovi izgledaju smeno. Reditelj stalno radi neku selekciju, on neprestano odvaja bitno od nebitnog. Ostavlj ono to je bitno za priu i lik. Neto je uvek bitnije od nekih drugih stvari. Hikok je rekao da je lm stvarnost iz koje su izbaeni elementi dosade. Neto to je stvarno moe na lmu da bude manje uverljivo od recimo scene napravljene u studiju zato to su ustudiju izbaeni nebitni elementi. Ono to je vetaki napravljeno deluje uverljivije na lmu. Svaki reditelj ima potrebu da pokae svoju ideju koja ne mora da bude u vezi sa temom. Reditelj mora da razlikuje temu i ideju da ne povue znak jednakost meu njima Ako to uspeno uradi onda je stvorio novu lmsku stvarnost. Svaka tema moe da se prikae na hiljadu naina a reditelj bira jedan nain da bude prikazana i to je njegova ideja. Reditelj mora da se nae u koordinantnom sistemu teme i ideje.

02.2.1. KADRIRANJE Kadar je osnovna jedinica reije. Analogno literaturi kadar je kao re. Kadrom se gradi lmski prostor. Kadar ima tri znaenja: - Ono to vidimo kroz zuher na snimanju - Svaki pojedinani fotogram lmske slike (snimljenog prizora)- u montai - Snimljena lmska traka, svaki snimljeni dubl Prostor, kadriranje, mizanscen. U svim ovim sluajevima govorimo o kadru. Kadriranje je in formiranja lmskog prostora (biranje objektiva, ugla snimanja, pokreta u kadru). Kadriranje je promena mesta i ugla snimanja. To je najdelikatniji rediteljski poduhvat. Po kadriranju moemo poznati dobrog ili loeg reditelja. Kadar uvek mora da bude u funkciji teme i ideje. Hikokov lm Konopac snimljen je u samo 10 kadrova. Duina kadra bila je limitirana samo duinom lmske rolne. Kada je morao da se napravi rez pribegnuto je varijanti skrivenog reza gde se scena zavravala a sledea poinjala tako da se rez ne primeti. Sve je bilo u funkciji snimanja lma u jednom kadru. Koriena je pokretna scenograja da bi se kameri omoguio pokret. Filmovi u jednom kadru su izuzetak od pravila (vie su egzibicija i forma). Reditelj kadriranjem vri izbor dogaaja. To je sredstvo za usmeravanje gledaoeve panje na neto. Kadriranjem se vri izbor delova prostora. Kadriranje je sugestija kojom moe najvie da se manipulie. Stvarnost pretvara u dramski dogaaj. Osnovna razlika lma u odnosu na pozorite je kadar. U pozoritu sami vrimo selekciju dogaaja na sceni koji nas okupiraju u datom momentu. U lmu reditelj kadriranjem odreuje nau panju (pribliava ili udaljava dogaaj). Moglo bi da se kae da je lm pozorite sa leteom pozornicom gledanom iz raznih perspektiva, ponekad i neverovatnim. Gledalac prima poruke kroz kadriranje koje mora da potuje odreene principe. Ako se reditelj ne dri sistema kadriranja on onda skree panju sa neeg bitnog na neto nebitno i gledalac poinje da sumnja u istinitost. Sve mu postaje neuverljivo. Sistem kadriranja mora da se potuje sve vreme snimanja lma.

02.2. ZAKONITOSTI ORGANIZACIJE PROSTORA NA FILMU Svet je jedinstvo vremena i prostora. U lmu je mogue sve to u ivotu nije mogue. Razvlaenje, skraivanje vremena... Mogue je napraviti prostor koji ne postoji. Bez reditelja je nemogue poimanje novostvorenog prostora. Jako je bitno da se gledalac osea komforno u novostvorenom prostoru, da ima sigurnost. Na lmu nikada neemo nai potpunu kopiju nekog prostora. Imamo samo parie koji nam deniu prostor. Kombinacijom razliitih prostora stvara se jedan jedinstveni, novi prostor.

02.2.1.1. VRSTE KADROVA

7. Krupni plan ovekovo lice. Najvaniji plan. Plan zbog koga lm ima veliku popularnost. Treba ga obazrivo koristiti. 8. Vrlo krupni plan Delovi ljudskog lica. Oi i nos ili nos i usta. Plan je ekstreman, koristi se u pojedinim anrovima. Nije preterano prirodan. 9. Detalj Odnosi se uglavnom na predmete. Nosi informaciju bitnu za dramsku radnju. Neto mora da je jako bitno da bi bilo kadrirano kao detalj.

Vrste kadrova (po irini zahvata), prihvaeno kod veine reditelja: 1. iroki total (T) Neodreeni delovi pejsaa od satelitskog snimka Zemlje, reke sa dolinama i brdima. Ljudska gura se ne vidi ili jedva raspoznaje. Ovaj plan je vezan za geografske odrednice. Odreuje lokaciju. Klimatske odlike. Nema aktera. Ima informativni karakter. Obino se koristi kao uvodni kadar, za vreme pice. Saznajemo gde e se radnja deavati. 2. Total Bolje vidimo oveka, nestaju delovi pejsaa. Moemo da vidimo ljudsku guru koja se kree, moemo da odredimo pravac kretanja. Jasno vidimo da tu ive ljudi da se kreu, vidimo da li je guva ili ne (Njujork, saobraajna guva). Mnogo nam je jasniji prostor. 3. Opti plan (polu total) Ako se zaustavimo u prethodnom prostoru vidimo recimo kuu gde e se deavati radnja. Moemo da vidimo guru oveka da vidimo koji kostim nosi. Moemo da procenimo da li je lm iz srednjeg veka ili iz XX veka. Ovaj plan nas uvodi u priu budueg lma. Moe da se vidi vea grupa ljudi i da shvatimo da su to recimo pobunjenici. 4. Srednji plan Od ovog plana govorimo o ljudskoj guri. Vidi se cela ljudska gura. U ovaj plan moe da stane 4 5 ljudi. Figure su cele, mogu da se kreu. Zgodno je za akcione scene (tranje, tua...). Vidi se cela gura. Prisutna je motorika ruku i nogu. Kretanje u grupi. 5. Ameriken Vidi se ovek do ispod kolena. Potie iz vestern lmova kada je bilo potrebno da se revolverau vide pitolji za opasaem. U ovaj plan mogu da se smeste 3 4 ljudi. 6. Srednje krupni plan Poetak ulaenja u ljudsku intimu. Od pojasa na gore. Najee je u kadru dvoje ljudi, moe i jedan. Ljudsko lice je ve dominantno. Lice i ruke su bitni za ovaj plan.

02.2.1.2. SISTEMI KADRIRANJA Sistem kadriranja uvek ini neparan broj kadrova, najmanje 3. Kamera se nikada ne pomera bez nekog odreenog razloga. Razlog moe biti: duina kadra (postaje dosadan); promena vizure (dramska radnja nas tera da promenimo poziciju kamere) dobijamo jasniju situaciju; premetanje kamere da bi bolje pratili odnos meu akterima. Premetanjem kamere izostavljamo neto to je ne bitno za gledaoca. Reditelj kontrolie ta je bitno a ta nebitno. Prilaenje po osi objektiva Pri ovoj vrsti kadriranja pozadina ostaje ista ali se javlja skok na rezu. Poeljno je da akter ima neki pokret koji e napraviti vezu izmeu kadrova. Ustanovljeno je da je najbolji efekat ako je 70% pokreta u optem planu a 30% u krupnijem planu. Tako se ublaava ok zbog skoka pozadine. to je vea razlika u irini plana lake se napravi rez (npr total i krupni plan) iri objektivi trae vee pomeranje od uih objektiva. Mnogo manje vremena (manje kadrova) je potrebno da se odaljimo od prizora. Nije neophodna postupnost kao kod prilaenja.

Prilaenje pod uglom U ovom sluaju pozadina se menja i nema oka na rezu. Ne odnosi se na totale i iroke totale jer se prilaenje ne primeuje. Mogu da se tretiraju svi planovi ui od opteg. Prilaenje pod uglom nema efekta ako je ugao manji od 30 stepeni. Za manje uglove opet se doivljava ok jer je promena u pozadini neznatna. Slini planovi se teko spajaju.

Sistem unutranjih suprotnih uglova Obuhvata najvei deo prostora i najskuplji je. Najangaovaniji u emotivnom smislu. Najee za enterijere. Akteri su u krupnim planovima, anfas, gledaju u kameru. Najprezentniji odnosi meu akterima. Najvea identikacija sa gledalitem. Loa strana - akteri su odvojeni, nisu zajedno u kadru.

Sistem paralelnih uglova To je najekonominiji nain kadriranja. Potrebno je obezbediti manji radni prostor kad se koristi. Koristi se u pirotehnikim efektima (npr. kia) ili za masovne scene (sukob dve vojske), potrebno je posebno osvetlenje. Kadar 1 je iri a 2 i 3 su isti planovi. Dobro je da postoji pokret. Potreban je samo jedan scenografski zid (pozadina). Loa strana je da su akteri stalno prikazani iz prola, ne vidimo im oi. Sistem spoljanjih suprotnih uglova Ovakav nain kadriranja otkriva vei deo prostora. Koriste se za prikazivanje meuljudskih odnosa. U kadrovima 2 i 3 prisutna su oba aktera. Jedan je skoro anfas a drugi u polu prolu, leima okrenut. Lake se prave rezovi. Dobro je i za enterijere i za eksterijere.

Sistemi mogu da se kombinuju meusobno. Prelazak sa sistema na sistem je uvek posle neparnog kadra. Prelazak je mogu i pokretom kamere.

02.2.1.3. OSE AKCIJE RAMPE Orijentacija i snalaenje Rampa slui da se sprei mogunost konfuzije u prostoru. Rampa je nepostojea linija koja odreuje generalni interes gledalita. U jednoj sceni moe biti vie rampi. Na sceni se deavaju sukobi meu akterima. Osa akcije meu akterima je rampa. To je glavni orjentir za snalaenje u prostoru. Ako je vie aktera na sceni reditelj odvaja manje vane aktere i rampu formira u odnosu na glavne aktere. Ako je na sceni samo jedan akter rampa je pravac njegovog kretanja. Ako se ne kree orijentir za osu akcije, rampu je njegov pogled. Ako se akter kree rampa se menja. Ako se kreu i akter i kamera rampa ne postoji. Preskakanjem rampe gledalac stie utisak da akteri gledaju jedan drugom u potiljak. Ako je vie aktera u sceni reditelj mora da formira grupe (skupove) aktera i onda grupu tretira kao jednog aktera. Rampa je izmeu dve grupe. Menjanjem odnosa uspostavljaju se nove grupe i nove rampe. Jedan akter se bira da bude stoer i on svojim pogledom uspostavlja novu osu akcije, obino u krupnom planu. On skree panju pravcem svog pogleda na novu rampu.

Master ot - Uspostavlja prostorne odnose (opti ili ameriken). Sadri u sebi sve ono to je bitno za scenu koja se odigrava. Nita vie od onog to je neophodno: akter, prostor, predmete. To je najui izrez totaliteta scene. Istabliing ot - Najiri plan u sceni. Manje vezan za dramsku radnju i slui za prostornu orjentaciju. iri je od master ota i uvek je total. Riestabliing ot - Kadar koji ponovo uspostavlja prostor. Uvek je total.

Svaki preskok rampe otkriva novi prostor. Rampa ne sme da se preskae proizvoljno. Pomona sredstva za izbegavanje oka pri preskoku rampe su: - Kamera u pokretu preskoi rampu. Pribliava se osi akcije i polako prelazi na drugu stranu rampe. - Jak pokret po vertikali (lift, skok, naglo ustajanje sa stolice...) omoguavaju nam da preskoimo rampu a da ne izazovemo ok. - Kada dominira rotaciono kretanje - Veoma krupan plan (brie prostorne odnose) - iroki total (uoptavaju se prostorni odnosi) - Ekstremno donji ili gornji rakursi - Pojava nove linosti u sceni - Pojava neutralnog kadra (nema dramsku teinu), detalj

02.2.2. OBJEKTIVI Izbor objektiva je jedno od izraajnih sredstava reditelja. Objektivi se dele na: - irokougaoni 9, 12, 16, 18 mm - Normalni - 28, 30, 32, 35 mm - Teleobjektivi 70, 75, 100, 150, 200, 400, 600, 1000 mm Sve brojke se odnose na 35 mm kamere, a ako se koristi 16 mm kamera onda su vrednosti upola manje. Granina vrednost izmeu irokougaonih i normalnih objektiva je 50 mm. Ovaj objektiv zove se jo i portretni. Idealan je za slikanje ljudskih portreta. Ljudsko lice je u prvom planu i koristi se za krupne planove. esto ga koriste fotogra. Normalni objektivi imaju vizuru najpribliniju ljudskom oku. Ostavljaju utisak realistinosti. Kretanje kroz kadar je najpriblinije kretanju u realnom ivotu.

Situacija kada rampa mora da se preskoi a pritom ne pravi konfuziju u prostoru: Akter odlazei, udaljavajui se od kamere pod vrlo otrim uglom see osu objektiva. Sledei kadar se postavlja simetrino, znai preskae se rampa i snima ga anfas.

irokougaoni objektivi su kasnije pronaeni (tridesetih godina). Grek Toland (snimatelj) je linost koja je zasluna za pronalaenje, razradu i korienje objektiva 12 mm. Objektiv 9 mm je ekstremno irok i zove se riblje oko. Pronalaskom irokougaonih objektiva nastala je revolucija u korienju objektiva. Dobijena je nova estetika. irokougaoni objektivi produuju sliku po perspektivi, krive sliku po horizontali i vertikali. Prostor se iri. Slika dobija otrinu po dubini i moe da se koristi za istovremeno korienje vie planova u istom kadru. Tri do etiri plana po dubini imaju istu otrinu to nije sluaj kod normalnih objektiva.

Koriste se za snimanje enterijera gde nema mesta da se kamera dovoljno udalji od aktera. Kretanje po dubini se dramatino ubrzava. Brzo seljenje aktera po dubini, prelaenje iz prvog plana u drugi i obrnuto. Kretanje levo, desno se usporava. Mana mu je to deformie ljudsko lice u krupnom planu. Krajem pedesetih i ezdesetih godina dolo je do zasienja korienja irokih objektiva i poinje ee korienje teleobjektiva sve do ezdesetih i sedamdesetih godina Teleobjektivi nemaju dubinsku otrinu. Pozadina je lelujava amorfna masa i ne prepoznajemo sadraj. Smeta aktere u nedenisan prostor. Akter je usamljen, otuen... ovek je u prvom planu. Prostor se tretira na sasvim drugi nain u odnosu na irokougaone. Ima osobinu da sastavlja planove (iako su akteri udaljeni i desetak metara jedan od drugog, po dubini, kroz tele objektiv izgleda kao da stoje jedan iza drugog. Kretanje po dubini se dramatino usporava (akter treba da pree dug put a u kadru se jedva pomeri). Kretanje levo, desno se dramatino ubrzava. Zum objektivi (zoom) su objektivi koji imaju promenljivu inu daljinu. Prvi zum objektivi su bili od 28 do 150mm. Koriste se za izdvajanje nekog detalja od celine u jednom kadru. Mana je to ljudsko oko nije naviklo da mu se pozadina pribliava i da se menja otrina. Unutar jedne scene preporuljivo je da se koristi jedna vrsta optike da ne bi zbunili gledaoce. U samom lmu se koriste kombinacije objektiva. Dobro je koristiti jednu grupu objektiva tokom lma, a ako je nemogue postii eljene efekte onda se izbor iri. 02.2.3. KAMERA U POKRETU Do sredine prolog veka kamera je bila na stativu. Nije bilo pokretanja kamere zbog glomaznosti. Sa pojavom zvuka bilo je jo tee pokretati kameru. Prva stanovita su bila da je pokretanje kamere neprirodno, da rui iluziju koja je do tada postojala. Don Ford je rekao Zakucaj kameru i osloni se na montau. Drugo naprednije stanovite je bilo: osloboena kamera je najvie estetski unapredila lm, odvojila ga od pozorita. Pokrenuta kamera je mogla kvalitetnije da prikae neki prostor. Postoji kontrapunkt izmeu neega to stoji i neega to se pokree. Javlja se pozitivan kvalitet kod neega to je pokrenuto. Pokrenuta kamera izraava: iekivanje, radost, napetost, polet...

Kretanje kamere je dramsko dogaanje. Kretanje kamere je metafora ali mora biti pripremljeno da bi dalo odreeni smisao. Svako pokretanje kamere mora biti osmiljeno. Prethode kadrovi pripreme. Kretanje kamere je prirodnije od zuma. Vrste kretanja odreuju sledei inioci: - Izbor objektiva - Mizanscen ziko kretanje aktera - Kretanje kamere 02.2.3.1. STVARNO KRETANJE KAMERE Vonja ili far kretanje, po nainu izvoenja moe biti - Frontalni far - Kruni far - Boni far Frontalni far Ostavlja utisak subjektivnog kadra. Treba da simulira brzinu ljudskog kretanja. Ako je snimljen irokougaonom optikom smanjuje nelagodnost kod gledaoca, smanjuje se drmanje kadra. Idealna kombinacija za ovaj far je korienje irokougaonog objektiva i stedikema. Pogodan je za kraa kretanja. Ako na primer snimamo aktere u kolima koja se kreu, teko je smestiti sve ljude i tehniku u kabinu automobila. Onda je kamera izvan vozila. Spajder se koristi za idealno ravne povrine u studiju Boni far Za dijaloke scene. Za preenje nekog kretanja. Obino se snima teleobjektivom Kruni far Idealan kruni far je 360 stepeni, obino je od 170 do 180 stepeni. Na primer za snimanje dijaloga za stolom (Don Hjuston, Mrtvi). Ovakav far ima analitiku ulogu, pronie u odnose meu ljudima. Sugerie se najznaajniji deo, posebna vanost. Moe da znai i zaustavljanje vremena.

Kretanje kamere ka nekom cilju moe da znai poveavanje napetosti i obrnuto. Far ka akteru moe da znai i razmiljanje, poveavanje znaaja tom liku, neku unutranju aktivnost i obtnuto: gubitak, zaborav, beznae... Vana je i brzina pokreta kamere. Nagli pokret moe da znai iznenadnu odluku. Sporo kretanje ima veliku dramsku tenziju, moe da predstavlja latentnu opasnost. Efekat kamere koja se kree je uvek vei ako je kamera van objekta koji se kree. Kretanje likova i kamere poveava dinamiku. U montai je tee montirati ako je snimljeno pokretnom kamerom. Pri kretanju kamere nema proizvoljnosti.

Tenzioni venk Tenzioni venk je svesna rediteljeva odluka. To je najreitiji primer lmskog govora. Koristi se ako neki lik oekuje nekoga. venk od lika koji oekuje na vrata (neko e se pojaviti). Taj venk poveava napetost. Ako dvoje ljudi pria, cela akcija je u venkovima. Akcija, reakcija. Podela venkova po vrsti kretanja je mehanika podela. Slobodni venk prati lik. Recimo ptica koja leti.

02.2.3.2. RELATIVNO KRETANJE KAMERE (VENK - PANORAMA) Pokretanje oko ose kamere. Svi planovi se kreu istom brzinom. Poveava se plastinost i utisak tree dimenzije. Dele se po nameni (opisni, korektivni, tenzioni) i vrsti kretanja (horizontalni, vertikalni, kruni, slobodni). Opisni, ilustrativni venkovi Pokret oko ose nam pomae da opiemo prizor. Ima informativnu vanost, ilustruje prizor. Reditelj pokazuje jedan deo prostora. Zgodan je za poetke ili za neki rezime. venk uvek ide sa manje bitnog prizora na vie bitan prizor. Moe da se kree po potpuno ravnopravnim elementima i tada sugerie utisak nabrajanja (venk po vojsci). Pokret levo-desno znai optimizam (moe da se koristi kao dolazak, otvaranje prie). Desno-levo znai pesimizam (odlazak, kraj prie). Opisni venk uvek poinje iz statine pozicije i zavrava se stane. Korektivni venk Pokret kamere da bi zadrali otrinu, zadrali glumce u kadru ili zadrali kompoziciju. To su vrlo mali pokreti kamere koje gladalac ne primeuje. Najbolji su u kombinaciji sa drugim kretanjima, recimo farom ili nekim mizanscenskim pokretom. To je izuzetno dragocen pokret. Korektivni venkovi se uvebavaju tokom proba. Treba paziti da korekcija kadra ne ide pre mizanscena.

Kruni venk zahvata ugao od 360 stepeni ili najmanje 180 srepeni. Objekat mora da se pripremi. Da bi uspeo priprema traje veoma dugo. Ima punu analitiku dimenziju i veliku dramaturku vrednost. Po brzini izvoenja venkovi mogu biti: Veoma brz venk la Meuprostor u ovom venku gubi svoju dimenziju, zamagljen je, neotar. To je znak interpunkcije na lmu. Sugeriemo da se prostor raspao, da se neka radnja istovremeno deava na drugom mestu. Veoma spor venk puzei venk stvara utisak da je vreme stalo, raspalo se. Sugerie nadolazeu latentnu opasnost.

02.2.3.3. OPTIKO KRETANJE KAMERE Deli se na zum kretanje ili trik kretanje. Kod zum kretanja prividno se pribliavamo ili udaljavamo od objekta. Odvaja detalj od celine. Trik kretanje je rear projekcija, back projekcija, chroma key...

02.2.3.4. KOMBINOVANO KRETANJE Apsolutna interakcija svih vrsta kretanja. Na primer paralelno kretanje glumca i fara. Za vertikalna kretanja koristimo kranove. Za posebno akcentovanje scene koristimo veliki kran. Scene snimane kranom imaju izuzetno jak akcenat. Kran + far ine + kretanje glumca + korektivno zum kretanje je primer izuzetno komplikovanog kombinovanog kretanja.