Broj 34 / jun 2004

SADRAJ UMESTO UVODA str. 2, 3

Specijalni broj
MLADI I DRUTVO
Proi e i ovi izbori, a mladi e verovatno i dalje ostati na margini interesovanja drave. Suvie mnogo godina se nita nije radilo na planu sistematskog razmiljanja o njihovim potrebama i drutvenom poloaju, a situacija je tokom prethodne decenije postala vie nego alarmantna. Nema naznaka da e u dogledno vreme biti pokrenut neki organizovan i osmiljen strateki pristup drutva brizi za mlade i omladinskoj politici. Zbog toga Program za mlade Graanskih inicijativa zajedno sa omladinskim organizacijama u okviru Inicijative mladih Srbije, pokree kampanju zagovaranja i javnog zastupanja, sa eljom da ova zemlja, u skladu sa evropskim i svetskim trendovima, a prvenstveno imajui na umu sopstvenu budunost, konano pone da razmilja o celovitoj i obuhvatnoj strategiji za mlade. Ovaj broj "Mree" je u celosti posveen mladima, kao poetak ove kampanje. injenica je da veina izvora i istraivanja iz 2002. godine govori o potpunom odsustvu interesa za probleme mladih.

razliite definicije omladine; osnovni statistiki podaci; prioriteti i predlozi za nacionalnu strategiju pristupa mladima; omladina Srbije pred izazovima budunosti; mladi i bela kuga

SPECIFINI PROBLEMI

str. 4

stambeno pitanje; odliv mozgova; alkohol, cigarete, droga

POTEZI DRAVE

str. 5, 6

presek kroz noviju istoriju; Akcioni plan politike za mlade u Vojvodini

UNICEF I MLADI VOLONTERIZAM REPRODUKTIVNO ZDRAVLJE IZ TAMPE PREDUZETNITVO MLADI I STRANKE AKTIVNOSTI GI NVO I MLADI

str. 7 str. 8 str. 9 str. 10 str. 11 str. 12, 13 str. 14 - 17 str. 17 - 22

MLADI VAN BEOGRADA str. 23, 24 KONKURSI SUMMARY

in English

str. 25, 26 page 27 str. 28

LINKOVI

Umesto uvoda
Razliite definicije omladine
I Ustav Srbije i republiki zakoni tretiraju uzrast od 18 godina kao poetak zrelosti u pravnom smislu, i veina individualnih zakonskih prava izvlai se iz te granice izmeu detinjstva i odraslosti: vojna sluba, pravo glasa, zasnivanje braka, odluivanje o abortusu; posle 18. godine pravni osnov za razliita socijalna davanja se menja, na prekrioce zakona primenjuju se procedure za odrasle itd. Iako postoji konsenzus oko razlike izmeu detinjstva i mladosti s jedne strane, i odraslosti i mladosti s druge strane, u praksi mladi nisu tretirani kao posebna grupa sa specifinim potrebama i problemima. Veina meunarodnih i domaih organizacija primenjuju operacionalnu definiciju mladih koja se odnosi na raspon od 15-24 godine (definicija mladih koju koriste UN). U praksi, socijalna zrelost i primena prava koja se odnose na mlade ne odgovaraju ovim definicijama. Veina mladih u naoj zemlji nisu ekonomski nezavisni i nisu u mogunosti da zasnivaju svoje porodice. Mnogi domai strunjaci prilaze problemima mladih koristei izraz "produeno detinjstvo", kao direktnu posledicu produene drutvene krize. Oni predlau privremeno korienje ire, krizne definicije, koja bi ukljuila mlade do 30 godina, prilikom planiranja vladinih i meunarodnih intervencija usmerenih mladima.

Osnovni statistiki podaci

Srbija bez Kosova ima neto manje od 8 miliona stanovnika, pri emu prosena porodica ima 3,2 lana. Prirodni prirataj stanovnitva je u poslednjih desetak godina opao sa +2,5 na -2 promila. Broj novoroenadi je od 1948. do danas opao sa 146.000 na 95.000 godinje. Oko 15% (1.027.361) ukupne populacije Srbije bez Kosova ine mladi od 15 do 24 godine. Ako tome dodamo mlade do 29 godina ivota, to ini 19,62% ili petinu ukupne populacije. S druge strane, polovina stanovnitva romske nacionalnosti mlaa je od 25 godina. U birakom telu mladi ine 19% ili oko 1.600.000. Prvi razred upisuje 98% dece, ali 28% ne zavri osnovnu kolu. Oko 25% mladih upisuje fakultet ili viu kolu. 43,8% mladih do 30 godina vode se kao nezaposleni. Stalan posao eka se po vie godina - 90% mladih sa zavrenom srednjom strunom kolom eka posao vie od 5 godina. Meu nezaposlenim enama 28,4% je izmeu 18 i 24 godine, a jo 23,7% izmeu 25 i 30. Meu mukarcima je situacija slina, mada neto bolja. iz izvetaja Svetske banke februar 2002.

Prioriteti i predlozi za nacionalnu strategiju pristupa mladima

Postojei problemi: - odsustvo pouzdanih podataka o mladima - nedostatak zakona o mladima - nepostojanje strategije za mlade - opte siromatvo - visoka nezaposlenost - ekonomska zavisnost od roditelja - zastareo obrazovni sistem - odliv mozgova - sistem vrednosti zasnovan na moi - jezik mrnje; homofobija, ksenofobija, rasizam - nepostojanje participacije mladih u reavanju problema - visoka stopa abortusa - nebriga o zdravstvenim problemima - nedostatak medija koji se bave mladima - nepostojanje komunikacije izmeu vladinih institucija i omladinskih organizacija - zanemarivanje mladih iz manjinskih grupa - nejednaka zastupljenost polova - nerazvijen sistem vrnjake edukacije Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, decembar 2002.

Omladina Srbije pred izazovima budunosti

Mladi obuhvaeni ovim istraivanjem predstavljali su prilino arolik konglomerat: uzrasni raspon medu njima iznosio je deset godina, neki su jo bili osnovnokolci a neki ve zavrili fakultete, neki su iveli sa roditeljima a neki su ve imali svoju porodicu. S obzirom na toliku raznovrsnost, moe se zakljuiti da su se u oblastima na koja su se odnosila naa pitanja mladi pokazali kao prilino homogena grupacija. I tamo gde su postojale razlike u odgovorima izmedu razliitih kategorija mladih, te razlike po pravilu nisu prelazile iznos od 10-15%. Pripadnost nekim kategorijama za koje smo oekivali da e igrati znaajniju ulogu pokazala se kao nebitna. Tako, etnika pripadnost (Srbi etiri petine - ne-Srbi jedna petina) nije bila znaajna, mada se moglo pretpostaviti da e zbog vremenske i prostorne blizine etnikih ratova koji su voeni, i zbog izraene nacionalistike propagande u prolosti, pripadnici etnikih manjina pokazivati manje zadovoljstva sadanjim stanjem, vie zabrinutosti za budunost, manje samopouzdanja i izraeniju elju za naputanjem zemlje, ali takve razlike nisu naene. Globalno uzev, nemogue su znatnije promene poloaja omladine bez optih promena na bolje u celom drutvu. Poloaj omladine je s jedne strane rezultat stanja u drutvu, a s druge strane samo manjim delom moe da se popravi a da to nije tek puka posledica nekih optijih trendova. Otuda je indikator odnosa drutva prema omladini ne/postojanje sistematskih mera kojima bi se radilo na poboljanju poloaja omladine. A potom i efikasnost tih mera. Kljuni problem omladine je njena visoka nezaposlenost. ta drutvo radi na planu reavanja ovog problema ili barem na zatiti nezaposlenih? Malo ili veoma malo, a i ono ime se tite nezaposleni ne vai za omladinu ukoliko nije ve bila u radnom odnosu pa izgubila radno mesto. U nas se ne tite nezaposleni ve (koliko-toliko) oni koji su izgubili posao. Pitanje je, meutim, koliko se ovde i ta moe uiniti bez promena u tipu i intenzitetu drutvenog razvoja. Koliko je poloaj omladine puka posledica optedrutvenog stanja vidi se na primeru profesionalnih aspiracija omladine. Omladina danas eli profitabilna zanimanja - poslovni ovek, preduzetnik, a tu su negde i bankari (iako su ispitanici prilino svesni nerealnosti tih elja). S druge strane, opada ranija naklonost prema ranije uglednim zanimanjima, npr. prema slobodnim profesijama. Aktuelni status pojedinih profesija direktno se prenosi u sferu profesionalnih aspiracija omladine. Iluzorno je oekivati da e omladina pokazivati aspiracije prema zanimanjima iji je ugled i drutvena mo u celini u opadanju ili se ve pribliila nitici. Ta diskrepancija izmedu elja i stvarnosti ogleda se i u tome to etvrtina uenika i studenata izjavljuje da bi radije uila neto drugo, a ne ono to su zapoeli. Razlika izmedu elja i stvarnosti jo je izrazitija u sluaju zaposlenih, kod kojih je gotovo izjednaen broj onih koji vole ono to rade i broj onih koji bi radije radili neto drugo. Meutim, izvesna indolentnost drutva prema omladini vidi se i na nivou problema koji nisu teko reivi. Pogledajmo to na primeru dostupnosti kompjutera mladim ljudima. Frapantna je injenica da je velikom broju kolske omladine kompjuter nedostupna sprava - kompjuter upotrebljava tek neto vie od polovine ispitanika (54%). Od ukupnog broja uenika zavrnih razreda osnovne kole mogunost upotrebe kompjutera u samoj koli ima samo 19% uenika, u srednjoj koli samo 31%, na fakultetu samo 45%, a na poslu, od ukupnog broja zaposlenih mladih ljudi samo 17%. Ovi podaci indiciraju ne samo aktuelnu, ve i buduu tehnoloku nepismenost, to e se odraziti kako na budunost mladih ljudi, tako i na budunost samog drutva. Centar za prouavanje alternativa Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije (Sektor za ueniki i studentski standard) PRONI Institute for Social Education Sweden (istraivanje iz 2002.)

Mladi i bela kuga

Ima pitanja koja su istovremeno i omladinski i drutveni problemi, pa i prema njima drutvo pokazuje znatnu indolentnost. Najadekvatniji primer je pitanje niskog nataliteta, pa i kasnog odluivanja o deci. Pre svega treba rei da se meu omladinom do 25 godina svega 8% nalazi u braku (dok je 1% razvedeno). Mladi ljudi u braku u petini sluajeva nemaju decu, tri petine ima jedno dete, a jedna petina ima dva deteta. Na pitanje o tome u kojoj godini svog ivota bi eleli da imaju decu, najee je navoena 30. godina ivota (24%), a potom 25. godina (19%). Relativno je malo ispitanika koji ele decu pre 25. godine ivota - takvih je svega 10%. Takoe je malo ispitanika koji ele decu tek kada zau u etvrtu deceniju ivota, tj. u svojoj 31. i kasnijim godinama ivota - takvih je samo 7%. Ukupno uzev, roditeljske obaveze bi se najee prihvatile od 25. do 30. godine ivota - ukupno je 83% ispitanika svoju elju za decom smestilo u to ivotno doba. Ovde ne treba ni govoriti da, objektivno gledano, kada se pree 25. godina ivota elja za decom postepeno opada, te da je i ovo odlaganje jedan od razloga koji dovodi do pada nataliteta. O drutvenim merama na ovom planu, u ravni ozbiljnog govora, ne moe biti rei!

Neki specifini problemi mladih

Uzroci smrti mladih
Kao i u veini evropskih zemalja, meu uzrocima smrti mladih od 15 do 24 godine u Srbiji najei su tzv. "spoljanji uzroci" (povrede, ranjavanja i sl.) za razliku od starijih uzrasnih grupa gde su ti uzroci tek na 7. mestu po uestalosti. 70% svih smrtnih sluajeva meu mladim mukarcima i 30% meu devojkama izazvani su tim "spoljanjim uzrocima". U periodu od 1992. do 1995. zabeleen je porast stope samoubistava meu mladima sa 5,54 na 8,17%. Trend je i dalje u porastu, pa je tako 1997. godine samoubistvo bilo uzrok 8,7% sluajeva smrti meu mladima.

Odliv mozgova
Ovaj fenomen je moda najoitiji pokazatelj toga kako se mladi oseaju u sopstvenoj zemlji i koliko im je ostavljeno socijalnog prostora. Meunarodna migracija visoko obrazovanog stanovnitva nije nepoznata pojava u savremenom svetu, ali "stampedo generacije" iz Srbije tokom 90-tih godina prolog veka predstavljaju trend koji je ostao skoro nepromenjen i posle promena 2000. godine. Istraivanje 1993. godine na uzorku od 900 studenata BU i uenika srednjih kola pokazalo je da 63% njih kao glavni razlog za odlazak iz zemlje vidi nedostatak bilo kakve perspektive. Vie od polovine izrazilo je elju da posle diplome napusti "neodgovorno drutvo". Slino istraivanje iz 1999. godine pokazalo je da je samo 9% ispitanih od 14-23 godine vrsto reeno da ostane u zemlji, dok bi 64% iskoristilo svaku priliku da ode negde u inostranstvo. Prema nekim relevantnim procenama, oko 30.000 mladih sa diplomom napustilo je zemlju tokom Miloevieve vladavine. Posle oktobra 2000. samo mali broj se vratio, dok ostali koji bi se eventualno vratili (njih oko 10%) i dalje ekaju poboljanje situacije. Broj onih koji su otili predmet je spekulacije. Prema poslednjim podacima Ministarstva za prosvetu i sport, ukupno oko 412.000 mladih napustilo je zemlju tokom prethodne decenije. Neki strunjaci smatraju da je taj broj preuvelian, ako se uzme u obzir da je 1991. godine u Srbiji ivelo 230.000 ljudi sa visokokolskom diplomom. Meutim, injenica je da zemlju naputa i nepoznat broj mladih bez diplome. Motivisanje mladih da ostanu u zemlji svakako je jedan od najteih zadataka koji stoje pred demokratskim vlastima u Srbiji. U svakom sluaju, koliko god to bilo teko, lake je spreiti mlade da odu nego vratiti ih u zemlju kad jednom odu. iz izvetaja Svetske banke februar 2002.

Stanovanje
Stambeni problem je jedna od najosetljivijih socijalnih tema u svim post-socijalistikim zemljama. To je takoe jedna od najveih prepreka mladima u Srbiji za postizanje nezavisnosti. Poetkom krize oko 1990., ranije relativno dobro razvijen sistem dravne podrke stanogradnji potpuno je naputen. Kao posledica toga, mladi veoma dugo ostaju da ive u primarnim porodicama i odlau zasnivanje sopstvene. Prema istraivanju 500 mladih parova iz 2000. godine, skoro polovina ih je ivela sa roditeljima, dok su ostali uspeli da se odvoje uglavnom zahvaljujui nasleivanju stana ili, jo ee, podelom jednog stana u dva manja ili nekom drugom vrstom transakcije. Oko 15% parova ivi u iznajmljenim stanovima, a gotovo svi anketirani izjavili su da ne oekuju bitniju promenu uslova stanovanja u naredne tri godine. Veina parova smatra da bi zajmovi bili poeljan oblik dravne intervencije. Domai strunjaci smatraju da bi mladi parovi sa decom trebalo da budu prioritet u kategoriji ranjivih grupa kojima treba dravna pomo u reavanju stambenog pitanja. Ovaj problem je posebno aktuelan ako se ima na umu da tokom prole decenije drava nije imala nikakvu stambenu politiku.

Alkohol, cigarete, droga

Istraivanje iz 1999. godine, na uzrastu od 11-15 godina, pokazalo je da je polovina deaka i devojica te dobi iz Beograda i okoline probalo alkohol, dok ih je oko 20% bar jedno bilo pijano. Meu 15-godinjacima njih oko 10% je prijavilo da su se napili bar 4 puta. 23% ispitane dece redovno pui, a ta praksa raste s godinama i izraenija je kod devojaka. U Srbiji postoje zakoni o puenju na javnim mestima i o reklamiranju cigareta, ali se generalno ne potuju. U istraivanju uraenom iste godine na uzorku od 5.385 studenata univerziteta utvreno je da je oko 70% propuilo u prosenom uzrastu od 15 godina, a polovina je nastavila da pui. 49% studenata dnevno popui vie od 15 cigareta - vie ene nego mukarci. 92% je probalo alkohol u proseku oko 15 godine (jednako muki i enski ispitanici), iako su kasnije ene manje sklone alkoholu. Prosean student u Beogradu probao je neku drogu izmeu 17. i 18. godine. 26% studenata je probalo marihuanu, 6% hai, 5% kombinaciju alkohola i pilula, 2% ecstasy, a neto preko 1% kokain i heroin. Procenjuje se da je te godine u SR Jugoslaviji bilo 70-100.000 ovisnika o drogi, od ega oko 30.000 u Beogradu. iz izvetaja Svetske banke februar 2002.

Kratak pregled dravnog odgovora na pitanja od interesa za mlade u novijoj istoriji Srbije
Neposredno posle Prvog svetskog rata, 10. oktobra 1919. godine osnovan je Savez komunistike omladine Jugoslavije (SKOJ), kao politika i borbena organizacija omladine nadahnute revolucionarnim idejama i borbom radnike klase, razvijajui socijalne i nacionalne tenje naroda tadanje Jugoslavije i borei se za ruenje kapitalistikog poretka. U decembru 1942. u Bihau je osnovan Ujedinjeni savez antifaistike omladine Jugoslavije (USAOJ), kao jedinstvena masovna organizacija mladih antifaista, patriota i boraca protiv okupatora. Na treem kongresu USAOJ-a odranom 1946. godine u Zagrebu organizacija menja ime u Narodna omladina Jugoslavije - NOJ. Obe organizacije (SKOJ i NOJ) imale su zajednike ciljeve i zajedniki program, vaspitavale su svoje lanstvo u socijalistikom duhu i zajedniki su uestvovale u socijalistikoj izgradnji zemlje. Zato se na kongresu odranom decembra 1948. u Beogradu obe organizacije ujedinjuju u jedinstvenu politiku organizaciju Narodna omladina Jugoslavije. Na VII kongresu odranom januara 1963. godine u Beogradu organizacija menja ime u Savez omladine Jugoslavije. U novembru 1974. u skladu sa optim reformama u tadanjem jugoslovenskom drutvu organizacija menja ime u Savez socijalistike omladine Jugoslavije (SSOJ) i dobija status drutveno-politike organizacije. S obzirom da je SSOJ vrio i deo funkcije dravnog organa za brigu o mladima i neposredno uestvovao u vlasti putem predstavnika u optinskim, pokrajinskim i republikim drutvenopolitikim veima, nije postojala potreba za formiranjem neposrednog dravnog tela za omladinu. Sa poetkom viestranakog sistema SSO gubi svoju dotadanju funkciju i menja ime u Omladinski savet, to ostaje i do danas, sa znatno manjim obimom aktivnosti i neuporedivo slabijom drutvenom ulogom. Nakon prvih viestranakih izbora u decembru 1990. osniva se Ministarstvo za omladinu i sport Republike Srbije. U februaru 1991. formirana je vlada u kojoj je za prvog ministra za omladinu i sport imenovan Goran Trivan, koji je tada imao 27 godina. On je na tom mestu ostao samo 6 meseci, kada je za ministra imenovan Dragan Kianovi. Ministri i njihovi pomonici zadueni za omladinu za vreme postojanja Ministarstava za omladinu i sport Republike Srbije od osnivanja 1991. do gaenja 2001: - 1991. ministar Goran Trivan (nije imenovao pomonika za omladinu) - 1991. do 1992. ministar Dragan Kianovi, pomonik eljko evi - 1992. do 1998. ministar Vladimir Cvetkovi, pomonik Aleksandar Mijukovi pa potom Svetozar Ostoji - 1998. do 2000. ministar Zoran Anelkovi, pomonik Milivoje osi - od oktobra 2000. do februara 2001. ministar Svetozar Mijailovi, pomonik Milivoje osi Nakon promena u oktobru 2000. godine formiranjem vlade u februaru 2001. ukida se Ministarstvo za sport i omladinu a formira se Uprava za sport u okviru Ministarstva prosvete i sporta Srbije ije nadlenosti seu samo u delokrug rada sporta. Na nivou Savezne drave u oktobru 2001. formiran je Savezni sekretarijat za sport i omladinu koji je nasledio dotadanje Savezno ministarstvo sporta. Njegovim gaenjem u decembru 2002. mladi u Srbiji i Crnoj Gori ostali su bez jedinog dravnog tela koje se bavi pitanjima od interesa za njih. Srbija je danas jedna od retkih drava u Evropi koja nema ureen sistem dravne brige o mladima. Koliko neke drave uvaavaju znaaj pitanja mladih govori i veliina dravnog tela koje se bavi omladinom. Tako Generalni sekretarijat za mlade Grke ima preko 200 zaposlenih, dok Skuptina grada Helsinkija u svom organu za mlade ima preko stotinu zaposlenih ljudi. Karlo Boras

Ovo pismo postoji i na srpskom jeziku. Budui da nita u vezi s njim nije preduzeto predpostavljamo da ga odgovorni nisu razumeli. Zato ga objavljujemo na engleskom. Ko zna...

LETTER OF INTENTION
During year 2002, Ministry of Education and Sports of the Republic of Serbia, initiated diverse activities regarding youth issues. In this period the Youth Section is established within the Ministry, whose fundamental role and function is preparation and development of national youth policy and action plan. One of the first assignments was conducting a national youth research, results of which will be available by the end of November 2002. This research will serve as the source for future work on the development of national youth policy and action plan. Ministry of Education and Sports of the Republic of Serbia intents to focus its resources in the next year in the direction of development the documents to have long-term impact on the role and position of young people in the Republic of Serbia; these documents will define activities on the national and local level in order to meet the priority needs of young people. This process will involve all interest groups to assure full acceptance of the national youth policy and strategy on the national and local level, as described in the separate document on the development of national youth policy and strategy in the Republic of Serbia. MINISTER Professor Gaso Knezevic, PhD

Akcioni plan politike za mlade u Vojvodini

Oblasti koje obuhvata Akcioni plan politike za mlade u Vojvodini su:
1. Obrazovanje 2. Zapoljavanje mladih, 3a. Kultura, 3b. Slobodno vreme 4. Zdravlje 5. Aktivno ukljuivanje mladih u drutvo, volonterizam i izgradnja civilnog drutva 6a. Informisanje, 6b. Mobilnost mladih 7. Socijalna politika 8. Ekologija i odrivi razvoj 9. Finansijsko-zakonodavno-pravna regulativa. Dokumentom se definie: - Presek trenutnog stanja poloaja mladih u Vojvodini - Analiza problema sa kojima se najee susreu mladi u Vojvodini - Formulisanje procedura i mera za reavanje definisanih problema mladih ljudi (period 2004-2008. godine) - Preporuke dravnim institucijama za finansiranje vladinih i nevladinih organizacija i projekata koji se bave reavanjem definisanih problema i realizacijom naznaenih koraka i faza u procesu reavanja problema. Sredstva za implementaciju Akcionog plana politike za mlade u Vojvodini bi se putem Konkursa rasporedila onim organizacijama koje najbolje odgovore projektima na postavljene uslove na osnovu predloenih mera i aktivnosti Akcionog plana politike za mlade u Vojvodini iz gore navedenih oblasti. Konkursna komisija bi se sastojala od predstavnika Pokrajinskih sekretarijata iz navedenih oblasti, predstavnik pokrajinskog sekretarijata za upravu i propise, Sekretara za sport i omladinu, njegovog pomonika za sektor omladine, kao i koordinatora radnih grupa Akcionog plana politike za mlade u Vojvodini, ime bi se obezbedila participacija mladih, koji su uestvovali u izradi dokumenta. Organizacije koje budu aplicirale projektima na Konkursu e morati da zadovolje uslov teritorijalne pokrivenosti cele AP Vojvodine, to e neminovno dovesti do "ukrupnjavanja snaga", tj. do saradnje i udruivanja vie lokalnih i regionalnih organizacija oko jednog projekta.
Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu oformljen je Odlukom o pokrajinskoj upravi ("Sl. list APV", br. 3/02) u martu 2002. godine. Prethodno je ovaj Sekretarijat postojao kao sektor za omladinu i sport u okviru Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, obrazovanje i nauku. U novembru 2002. godine Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu je, u partnerstvu sa Omladinskim savetom Vojvodine i uz uee blizu 80 organizacija mladih i za mlade sa teritorije APV, inicirao proces izrade Akcionog plana politike za mlade u Vojvodini. Navedeni Akcioni plan politike za mlade u Vojvodini ima podrku od strane Izvrnog Vea AP Vojvodine i irokog fronta nevladinih organizacija koje su se aktivno ukljuile u proces izrade dokumenta. Iskustvo iz procesa izrade Akcionog plana nam govori da je neophodno partnerstvo izmeu vladinog i nevladinog sektora, kao i transparentnost samog procesa. Kao regionalni, Akcioni plan politike za mlade u Vojvodini e svoju primenu imati na teritoriji APV, koja obuhvata 45 optina. Paralelna aktivnost je iniciranje lokalnih akcionih planova po optinama, u zavisnosti od njihovih kapaciteta. Taj proces je neobino vaan jer smo miljenja da lokalne samouprave moraju da prepoznaju mlade i njihove potrebe u svojoj sredini. - donosi i sprovodi akte o stratekoj politici drave prema mladima Nacionalna politika i strategija za omladinu u Republici Srbiji; - sprovodi odluke o unapreivanju vaspitno-obrazovnog rada sa mladima u ispunjenju slobodnog vremena mladih; - prati i unapreuje rad omladinskih asocijacija, udruenja i saveza (omladinske organizacije su organizacije ija su oblasti delovanja: kulturni i medijski programi, organizovanje slobodnog vremena mladih, omoguavanje komunikacije izmeu mladih i predstavnika lokalne samouprave i javnih ustanova, ekologija i odrivi razvoj, izgradnja civilnog drutva, kampanje, sociohumanitarni rad itd.); - prati i unapreuje rad organizacija za mlade; - podrava projekte u vezi sa neformalnim obrazovanjem mladih (kampovi, likovne kolonije, takmienja); - podrava rad s darovitom decom i omladinom Republike Srbije; - unapreuje zakonodavstvo koje se odnosi na potrebe i probleme mladih; - definie zadatke pojedinih resora, nadlenih tela, dravne uprave i javnih ustanova u ispunjenju meunarodnih, ustavnih i zakonskih obaveza dravnih institucija vezanih za mlade; - poboljava kvalitet ivota mladih, uvaavajui njihove interese, a prema evropskim standardima i uspenim iskustvima iz regiona, ukljuiti to vei broj mladih u procese odluivanja, naroito o potrebama i problemima mladih... To telo bi obezbedilo podrku Republike Vlade Republike Srbije i bilo nosilac procesa izrade Nacionalne politike i strategije za omladinu u Republici Srbiji, a pozvalo bi i nevladin sektor da se partnerski ukljui u proces. Jedan od velikih problema i konica u kvalitetnom radu sa mladima je nepostojanje profila "omladinski radnik" u okviru naeg obrazovnog sistema. Iskustva iz zemalja EU nam govore da je kolovanje za rad sa mladima veoma vano. Kao zaetnik toga u naoj zemlji se pojavljuje PRONI - vedski institut za socijalnu edukaciju mladih, koji prima studente u Novom Sadu i Subotici. Vladimir Kozbai pomonik pokrajinskog sekretara

Sadanje miljenje na nacionalnom nivou da e se o mladima brinuti svi resori u okviru svojih nadlenosti nije najbolje reenje, jer ne postoji nacionalna politika i strategija za omladinu u Republici Srbiji, koja predstavlja akt o stratekoj politici drave prema mladima. Da bi se do toga dolo, neophodno je osnivanje posebnog resora u okviru nekog Ministarstva, koji bi imalo zadatke da:

Program za mlade UNICEF-a

kolski parlamenti
Programska sekcija za zdravlje, razvoj i uee mladih UNICEF-a nastala je kao odraz interesa UNICEF-a da kako svojim direktnim programskim aktivnostima, tako i snanim lobiranjem kroz odgovarajue dravne, nevladine i vladine institucije doprinese razvoju zdravog, podsticajnog okruenja u kojem bi mladi imali priliku da rastu, sazrevaju, i uz punu participaciju razviju svoje potencijale, usvoje zdrave stilove ivljenja, te sazru u zdrave, kreativne i odgovorne pripadnike/ice ovog drutva. Rukovodei se Konvencijom o pravima deteta, program se tie svih mladih ljudi, a vrsto je opredeljen da obezbedi zatitu najugroenijim i najosetljivijim mladim ljudima. U kontekstu ovog postavljenog cilja Program za mlade je u proteklom trogodinjem periodu (2002-2004 godina) svoje aktivnosti usmerio na tri specifina polja delovanja: - Saradnju sa dravnim institucijama i nadlenim ministarstvima Vlade Republike Srbije da se na sistemskom nivou stvore neophodni uslovi za kvalitetan razvoj mladih ljudi tj. 1. da se izradi i sprovede nacionalna strategija i nacionalni plan akcije za mlade, 2. da se u reformi sistema zdravstvene zatite poseban znaaj prida zdravlju mladih i slubama koje se time bave, 3. da se reformom obrazovanja obezbede uslovi da mladi na kvalitetan, participatoran i interaktivan nain usvoje potrebna znanja i vetine neophodne za ivot kao i 4. da se obezbede mehanizmi za svrsishodno uee mladih ljudi u strukturama, diskusijama, donoenju odluka koje se tiu njihovih ivota. - Na lokalnom nivou, kroz osnaivanje omladinskih grupa i stvaranje okruenja po meri mladih pokrenuli smo nove i osnaili postojee klubove za mlade u zajednici (Prijepolje, Bujanovac) ili koli (Sope u Kragujevcu i jo 8 gradova u Srbiji), obezbedivi uslove i mogunosti da mladi sami aktivno uestvuju u kreiranju svojih ivota i svoje okoline. Uenjem elemenata demokratije, tolerancije, multietnikog razumevanja, odluivanja, odgovornog uestvovanja, razumevanjem i prihvatanjem modela zdravog ivljenja, ispoljavanjem sopstvene kreativnosti mladi u tim sredinama pozitivno podstiu kako svoj, tako i razvoj svojih vrnjaka i odraslih sa kojima ive. - Stvaranje mogunosti da bar 50% mladih uzrasta do 24 godine dobije odgovarajue informacije i vetine, kao i da im se obezbede zdravstvene slube da usvoje zdrave stilove ivljenja i sauvaju svoje zdravlje. Ovde se pre svega misli na potrebu da se mladi zatite od HIV/AIDS-a, usvoje potrebna znanja i vetine da mogu da naprave odgovarajue odluke vezano za reproduktivno zdravlje, polno prenosive infekcije, zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, rod/rodnu ravnopravnost, nasilje i sl. Da bi doprineo realizaciji ovog cilja UNICEF sa partnerima intenzivno radi na: 1. podizanju kvaliteta zdravstvenih slubi namenjenim mladim ljudima, inei ih dostupnijim, prihvatljivim i prijemivijim za mlade, obezbedivi uslove za ouvanje privatnosti i poverljivosti i obuavajui kadar da razume, potuje, ne diskriminie, da zna i ume kako da radi sa mladima. Vie od 30 Savetovalita za mlade u domovima zdravlja, i skoro sve slube za savetovanje pre i posle testiranja na HIV, uestvovale su u UNICEF-ovim programima. Posebna panja usmerena je na mlade u riziku, teko dostupne mlade, marginalizivane, kojima se putem mobilnih vrnjakih timova (jo uvek organizovanih samo kroz nevladin sektor) dodatno prenose potrebne informacije i pruaju odgovarajue usluge. 2. pruanju informacija i vetina mladim ljudima kroz sve oblike komunikacije, sa posebnim akcentom na vrnjaku komunikaciju i edukaciju. Projekat Pravo da znam omoguio je da mladi sami osmisle najrazliitije naine rada na podsticanju vrednovanja zdravlja meu mladima. To je ukljuilo istraivanje, edukaciju i komunikaciju putem teatra, fotografije, TV emisija, ulinih manifestacija, omladinskih novinskih lanaka i radio emisija, odevnih predmeta, vrnjake radionice i slino. Aktivnosti su obuhvatile i edukovale vie desetina hiljada mladih. U svim ovim aktivnostima Programa za razvoj, zdravlje i uee mladih, UNICEF je uspostavio brojne kontakte i saradnju kako sa internacionalnim organizacijama, tako i sa vladinim i nevladinim organizacijama, a posebno sa samim mladim ljudima, sve u cilju da se mladima u drutvu potresenom brojnim perturbacijama, tranzicionom krizom, siromatvom, nedostatkom sistema vrednosti i sistemskom brigom o mladima, prui bar deli pomoi da izgrade sigurnu klimu za sebe u kome bi se realizovali kao zdrave, odgovorne i kreativne linosti. Tim UNICEF-ovog Programa za razvoj, zdravlje i uee mladih Jelena Zajeganovi-Jakovljevi, koordinatorka programa za mlade Sanja ivoti, asistentkinja programa za mlade Daniel Mekovi, asistent programa za mlade

Omladinska Press Agencija pri Centru za prava deteta je u junu 2002. godine uradila istraivanje o kolskim parlamentima, kao obliku participacije mladih o kome je u to vreme poelo mnogo da se govori. Telefonsko istraivanje je obuhvatilo 82 srednje kole na teritoriji Beograda, a terenski rad je obavljen u 22 srednje kole. Ova tema je odabrana da bi se pojasnio fenomen kolskih parlamenata, o kojima svi priaju, ali niko ne razume ta se tu zaista deava. Do osnivanja kolskih parlamenata dolo je u to vreme uglavnom na dva naina: ili posle prilino nedoreenog dopisa Dragoljuba Miunovia, tadanjeg predsednika Vea graana Savezne skuptine, ili posle saznanja o pokretanju parlamenta u nekoj drugoj koli. U najveem broju kola (53) parlamenata uopte i nije bilo. Postoje i kole koje imaju parlamente (u trenutku sprovoenja istraivanja bilo ih je 24), kole u kojima je parlament u pokretanju (3) i kole u kojima je parlament postojao, pa je ugaen (2). kole u kojima parlament postoji imaju razliita iskustva. U nekim kolama parlamenti su radili jako dobro, kao mesta istinske komunikacije izmeu kole, uenika i roditelja (npr. Zemunska gimnazija, Gimnazija Sveti Sava, M Mokranjac). Meutim, u odreenom broju kola rad parlamenata je postigao mali, ili ak nikakav uspeh. Najei problemi zbog kojih je rad parlamenata osporavan su: nedovoljna motivisanost uenika, neodobravanje parlamenta od strane profesora ili samovolja pojedinih lanova parlamenta. Ipak, najvei je problem gubitak volje uenika, usled neuspeha u radu parlamenta. Razloge treba traiti u nedoreenosti same ideje kolskih parlamenata. Kljuni problemi na koje je ukazalo ovo istraivanje jesu: 1. nigde nije jasno preciziran nain na koji uenici biraju svoje predstavnike u parlamente, 2. nigde nije jasno odreeno koji je zapravo delokrug njihovog uticaja na kolska pitanja. Ovo su dve osnovne nejasnoe koja treba reiti prilikom razmiljanja o daljem razvoju ideje o uenikoj participaciji.

Mladi i volonterizam
O Volonterskom centru
Ovaj volonterski centar je poeo sa radom 5. decembra 1998. godine. Krenuli smo posle inicijative iz jednog regionalnog programa Instituta za otvoreno drutvo iz Njujorka, koja je pokrenuta istovremeno u 10 zemalja, a sada ima 18 zemalja koje su se tokom tog trogodinjeg plana umreile. Svi ti programi rade na slian nain, po amerikom modelu koji se danas podrava i od strane Evropske komisije. Mnogi taj program doivljavaju i kao turistiku mogunost da obiu neka mesta, a uz to da volonterski rade. Moe da se uestvuje tokom cele godine. Nisu retki sluajevi da se i ljudi sa nekim hendikepima prijavljuju za tu vrstu volonterskog angamana. U Volonterski centar se tokom godine prijavi oko 100 novih ljudi. Naravno, mi nemamo 100 novih angamana godinje, ali se trudimo da sa svim volonterima odrimo kontakt, dok je oko 50 ljudi uvek aktivno. Deava se da volonteri koji dolaze kod nas nisu iz Beograda i da se po zavretku studija vraaju u svoja rodna mesta. U sluaju da oni i dalje ele da se bave volonterskim radom, mi im pomaemo da nau neki centar koji je u njihovoj blizini, u kome bi mogli da nastave sa radom. Edukacija je najvanija kada je re o volonterizmu. Pre svega su to motivacioni treninzi. Organizacije treba da sagledaju koliko je za njih volonterski rad razvojna ansa. Razvoj volonterizma je ustvari uklapanje interesa. Jeste to i injenje dobrih dela, ali s druge strane za volontere je to prilika za sticanje iskustva i znanja. Volonterizam se u razvijenim zemljama ne podstie zato to su te zemlje dobre i humane, ve zato to od toga imaju interes, koji nae drutvo tek treba da prepozna.

Volonterski rad kao uklapanje interesa

Razgovor s Jelenom Pavlovi iz Volonterskog centra pri CRNPS
Koja je definicija volonterizma? Volonter je onaj koji pomae ljudima s kojima nije u srodstvu. Najee su poslovi volontera neplaeni, mada to, naravno, nije uvek sluaj. Volonteri koji dou kod nas esto i ne znaju ta bi tano hteli da rade, pa im mi ponudimo neke od poslova koje imamo i za koje se oni opredeljuju. Svaki volonter ima pravo da izrazi svoje elje i prihvati odnosno odbije ponueni posao. Takoe moe doi i do predomiljanja kada vide da neki posao nije za njih. Koje vrste poslova se najee trae? Obino se trae poslovi koji su srodni sa studijama na kojima se trenutno nalaze volonteri. Motiv je obino sticanje znanja i vetina kako bi se kasnije lake zaposlili. Mi trenutno najvee potrebe za volonterima imamo kad je re o pomoi osobama sa posebnim potrebama, ali u isto vreme najvei broj mladih volontera i dolazi ba sa Defektolokog fakulteta. Iskustvo koje se stie u ovoj vrsti volonterskog rada je od neprocenjive vrednosti. U pojedinim zemljama iz okruenja kao to je Slovenija ovaj vid rada je uvren kao izborni predmet. U kom uzrastu mladi mogu da se bave volonterizmom? Generalno se podrazumeva uzrast od 18 do 27 godina. To su obino mladi ljudi na viim godinama studija i apsolventi, kao i oni koji su ve zavrili studije. Imamo mali broj i maloletnih volontera. Meutim, tu je naa odgovornost kao volonterskog centra vea. Sledea kategorija su mladi ljudi od 27 do 35, ali njih je neto manje. Kada mladi ljudi preko volonterskog rada upoznaju neke poslove, otvore im se vrlo esto mogunosti i za zaposlenje. Oko 20% ljudi se ba na taj nain zaposli. ta se deava kad neko doe u ovaj centar? Prvo napravimo intervju. Popriamo, popune upitnik. Mi ih informiemo o nama. Trudimo se da dobijemo to vie podataka o novom lanu: vetine, iskustva, interesovanja... Ljudi esto ne ele da kau pravi motiv zbog koga su doli - najee je to novac, a ljude je sramota da to kau ba u volonterskom

centru gde se zna da je volonterski rad besplatan. Meutim, mi se ve pri prvom razgovoru sa njima trudimo da ih oslobodimo da nam kau svoje prave motive. Ono to mi od njih oekujemo je iskrenost.
Da li imate vie ena ili mukaraca? Daleko je vie ena, oko 80%. Ove godine i vie: 88% devojaka i 12% mladia. Povean je i broj stranih volontera kod nas. Oni obino ovde ue jezik i ele da to vie vremena provedu u drutvu svojih vrnjaka. Osim NVO, ko jo "posee" za volonterima? Dosta je razvijena saradnja sa centrima za socijalni rad. Takoe smo u saradnji i sa prigradskim optinama, ali i s nekim optinama u Srbiji. Imamo neku saradnju i sa kolama, koja se u veini sluajeva svodi na radioniki rad sa uenicima. Saraujemo i sa nekim profitnim organizacijama, kao to su izdavake kue i sl., ali to je tek u povoju. Kakva je zakonska regulativa volonterskog rada kod nas? Kod nas nema mogunosti sklapanja ugovora o volonterskom radu. To pitanje nije zakonski regulisano, ali na sreu volonterski rad je specifian i nije nam se deavalo da iko zbog takvog rada ima probleme. Kod nas volonterski rad nije stalan i dugotrajan u smislu celodnevnog rada, tako da ga je lako regulisati kao povremen. Mi nemamo ni zakonsku regulativu osiguranja volontera, ali ljudi koji rade kao volonteri su obino nezaposleni i osigurani su po drugim osnovama. Da li postoje predlozi da se volonterski rad rauna u radni sta? To pitanje se potee posebno u zemljama u tranziciji, gde se vodi rauna o vrednovanju svaijeg rada, pa i volonterskog. Sam sta nije toliko bitan koliko je bitno vrednovanje samog rada, u smislu kvaliteta radnog iskustva. Mnogi mladi ljudi u inostranstvu imaju biografije prepune volonterskih angamana na osnovu kojih im moete poveriti najozbiljnije poslove.

Reproduktivno zdravlje
U Srbiji ne postoji seksualno obrazovanje u skladu sa savremenim principima. Kontracepcija, abortus, rizine trudnoe, prevencija steriliteta, polno prenosive bolesti, odgovorno seksualno ponaanje i sline teme ne raspravljaju se u porodici i koli, to je razlog visokog broja maloletnikih trudnoa. Abortus je u Srbiji legalan i broj abortusa je tradicionalno vrlo visok. Tokom prethodne decenije nema pouzdanih podataka o uestalosti abortusa. Poslednji pouzdani podaci postoje za 1989. godinu, kada je registrovano 193.775 abortusa (ili 9 na 100 ena u uzrastu 15-44 godina ivota). Strunjaci pritom upozoravaju da se sve manje abortusa evidentira, izmeu ostalog i zato to sve vie trudnica odlazi u privatne klinike, koje ne prijavljuju sve sluajeve. U relativno liberalnom drutvu prema pitanju abortusa, kao to je Srbija, liberalno zakonodavstvo bi trebalo da bude kombinovano s promocijom prevencije i kontrole raanja. Najpopularniji oblik zatite od trudnoe meu devojkama od 15 do 24 godine je kondom. Prvi sluajevi infekcije HIV-om su u Srbiji registrovani 1985. godine, i do juna 2000. registrovano je 860 sluajeva (od toga je 621 zaraena osoba umrla). Oko 83% je zaraeno u uzrastu od 25-49 godina. Najvie inficiranih je meu intravenoznim narkomanima (413), zatim putem heteroseksualnih (164) i homo/biseksualnih kontakata (122). Registrovano je i 7 sluajeva prenosa HIV virusa sa majke na dete. U odnosu na ostale evropske zemlje, Jugoslavija je zemlja sa niskom stopom infekcije HIV-om. Meutim, nije sigurno da li su svi sluajevi infekcije adekvatno prijavljeni, budui da drutvo tei odbacivanju zaraenih osoba. Rad Savezne komisije za AIDS stagnira u poslednjih nekoliko godina. Javno razumevanje HIV/AIDS problema je i dalje daleko od zadovoljavajueg, a adolescenti su slabije informisani od odraslih.
iz izvetaja Svetske banke februar 2002.

Volonterizam
Volontiranje je delovanje graanja po njihovoj slobodnoj volji, bez novane nadoknade, a u korist drutva u celini ili druge osobe. Postoji vie naina da se definie volonterizam, ali se sve one slau u jednom - da volontiranjem znaajnu korist imaju obe strane. Veina Evropskih zemalja, pa i SAD, koje imaju najduu tradiciju u volonterskim aktivnostima, nemaju poseban zakon o volonterizmu, ali je volonterizam prepoznat i podran razliitim zakonskim aktima. Na taj nain uinjeno je mnogo na ohrabrivanju ljudi da se aktivno ukljue, da daju svoj doprinos razvoju drutva u celini kroz volonterske aktivnosti. Samo u Holandiji, koja se smatra zemljom prosene veliine u Evropi, volonteri godinje zamene osobe na 455 hiljada radnih mesta, sa punim radnim vremenom. U SAD je taj broj znatno vii, devet miliona radnih mesta, ime drava godinje utedi 225 milijardi dolara. U Evropi volonterizam je prepoznat, a zatim i regulisan zakonima u gotovo trideset zemalja, a ono to je nama najblie, veina zemalja koje su ove godine ule u Evropsku uniju oznaile su volonterizam kao bitnu delatnost u razvoju civilnog drutva i opteg drutvenog napretka. Tradicija, ipak, igra najveu ulogu u motivisanju ljudi da volontiraju. Tako se samo u Francuskoj, koja se volonterskim radnim kampovima bavi vie od osamdeset godina, dvanaest organizacija i deo ministarstva za omladinu bave ovom problematikom. U Danskoj je, na primer, gotovo obavezno u svojoj biografiji imati volontersko iskustvo. Mnoge zemlje dozvoljavaju studentima pauzu u studiranju, ako u to vreme odu da volontiraju, u zemlji ili inostranstvu. Aktivno ukljuivanje graana je tema o kojoj mnogi razmiljaju, pa su zato ovakve aktivnosti odavno regulisane ugovorima, razliitim poreskim olakicama i sl. Tako je u Grkoj ili Kanadi vie od 80 procenata volontera poelo da volontira tek kada su bili pozvani. Volonterizam nije tema ili aktivnost kojom se bave samo bogate zemlje, ili ljudi koji imaju mnogo novca i slobodnog vremena, ve neto to je odavno potvreno kao izuzetno humana aktivnost, pa bi drutvo trebalo da takvo delovanje podri, a vlasti zakonima to i omogue. Bojan Beronja Mladi istraivai Srbije Volonterski servis Srbije

Letnja kola Omladine JAZAS-a

U periodu od 8. do 16. avgusta 2004. godine, Omladina JAZAS-a e na Kopaoniku organizovati Osmu Meunarodnu letnju kolu STOP AIDS "The time now!". Promovisanje modela peer edukacije, ostvarivanje kontakta sa mladim liderima iz zemlje i inostranstva i stvaranje evropske mree edukatora su nai osnovni ciljevi na ovogodinjoj Letnjoj koli. Polaznici kole, mladi ljudi iz brojnih evropskih zemalja koji su potencijalni lideri u svojim organizacijama, imae priliku da se upoznaju sa modelom peer edukacije Omladine JAZAS-a i sa nainom na koji se ovaj model primenjuje i pozicionira u javnosti. Interesantna predavanja o peer edukaciji, menadmentu volontera, seksualnosti i seksualnom identitetu, diskriminaciji kao pojavi u radu sa mladima, promociji i pozicioniranju peer edukacije u javnosti drae eminentni strunjaci iz zemlje i inostranstva. Drugi deo programa kole inie radionice koje e voditi tim edukatora Omladine JAZAS-a. Ovogodinja Letnja kola je znaajna i zbog saradnje sa You Act-om, Evropskom omladinskom mreom za seksualno i reproduktivno zdravlje i prava. Generalna skuptina You Act-a bie odrana u okviru Letnje kole. Ako ste mladi, zainteresovani za rad u NGO sektoru, a naroito u oblasti prevencije HIV/AIDS i govorite engleski jezik, prijavite se za uee na naoj Letnjoj koli. Rok za prijavljivanje je 01. juli. Vie informacija o Letnjoj koli moete nai na sajtu
www.jazas.org.yu/isssa

Iz tampe
Brine ih nezaposlenost, droga, pa i kriminal
Mia Zdravkovi, poznati kompjuterski programer iz Bora, i njegova supruga Vesna shvatili su da grad u kojem su se rodili, zavrili kole, zaposlili i iveli tri decenije vie ne die kao nekada. I prelomili su. Uz malo sree, pronali su posao na dalekom Novom Zelandu, spakovali kofere i krenuli na dugaak put. To je jedna od mnogobrojnih borskih porodica koja se odluila da napusti ovaj grad. Kada se poinje iznova, mislili su, bolje poeti to dalje od zemlje u kojoj premijera ubijaju pred zgradom vlade usred bela dana. Poslednjih petnaest godina ekonomski sistematski unitavan Rudarsko-topioniarski basen prestao je da bude hranilac Borana, a alternative nije bilo. RTB je 2002. godine, po socijalnom programu Republike vlade, napustilo preko tri hiljade radnika, a preostali zaposleni iekuju zaradu koja kasni vie meseci, a jedva da prelazi 10.000 dinara. Oni koji su odlazili na studije ili u inostranstvo uglavnom se nisu vraali. Drugi, kojima je povoljno nuen posao u Boru, nisu bili spremni na avanturu. Mnoge porodice koje su sa juga Srbije u Bor dolazile trbuhom za kruhom sada su krenule u suprotnom smeru, ostavljajui za sobom teko steene nekretnine po bagatelnim cenama. Grad je ostao bez ono malo urbanog duha. Kulturna deavanja svela su se na uobiajene izlaske u kafane, pa stoga i ne udi rezultat ankete koju je u Boru nedavno sprovela grupa mladih ljudi okupljena u NVO "Lajf" forum. Iznosei rezultate istraivanja, aktivista ove organizacije Bojan Markovi kae za "Glas" da je vie od 85 odsto mladih ispitanika i ak 79 odsto starijih osoba izrazilo spremnost da napusti Bor ukoliko bi se ukazala druga mogunost. Pored problema nezaposlenosti (53 odsto), Borane brine porast narkomanije koja sve bezobzirnije uzima maha ak i kod osnovaca. Visoko na lestvici je i kriminal, 6,7 odsto anketiranih shvata ozbiljno ovaj problem. Mlai su naveli da im u ovom gradu nedostaju sportske, ali i kulturne manifestacije. Jedna od najveih i najluksuznijih diskoteka u ovom delu Balkana koju je, kako se govorilo, finansirao Marko Miloevi, zvrji nedovrena jer se oko tog prostora ve etiri godine vode imovinski sporovi! Anketa NVO "Lajf", koju je pomogla i Graanska inicijativa u saradnji sa nekoliko amerikih NVO, imala je za cilj i da ukae na mogue pravce delovanja kako bi se ovoj optini udahnuo novi ivot. Jasmina Janoevi (21), student novinarstva u Beogradu i uesnik u akcijama grupe "Lajf", smatra da grad ima perspektivu, ali samo ako se o njemu staraju "pravi i struni ljudi bez politike sujete". - Za akcije koje pokreemo nemamo pravu podrku lokalne samouprave i politikih organizacija. Mnogim mladim ljudima diplome nita ne znae. Posla nema ni u bliskoj budunosti, a grad jo uvek nema pravu strategiju razvoja. Ovakvo stanje dovelo je do apatije i pada entuzijazma kod mojih vrnjaka, pa je od potrebno hitno preduzeti ozbiljne korake - smatra Jasmina.
"Glas javnosti"

10

Omladinsko preduzetnitvo
Prozor ide u Norveku
Na Prvom sajmu omladinskog preduzetnitva, odranom u koli za decu oteenog sluha "Stefan Deanski" u Beogradu 23. aprila 2004, pobedilo je preduzee Prozor, osvojivi nagradu za Ukupno najbolje preduzee u kolskoj 2003/2004 godini, i time dobilo priliku da uestvuje i izlae na norvekom nacionalnom sajmu u februaru 2005. godine. Ovo preduzee, koje je osnovalo sedmoro uenika ET "Nikola Tesla", proizvodi i prodaje ureaje za daljinsku kontrolu PC raunara. Za etiri stotine dinara "moete da upravljate svojim raunarom uz pomo bilo kog daljinskog upravljaa iz fotelje", kako stoji u njihovom prospektu. Preko 140 uenika iz pet beogradskih kola uestvovalo je u prvoj godini programa i pri tom prolo kroz ceo ivotni ciklus jednog preduzea: razvoj poslovne ideje, izrada biznis plana, registracija i organizovanje preduzea, prikupljanje finansijskih sredstava, poslovanje i voenje poslovnih knjiga. Kao rezultat ovih aktivnosti, na sajmu su uspeno izlagala 23 omladinska preduzea i takmiila se u tri kategorije. U veoma otroj konkurenciji u kategorijama Najinovativniji proizvod i Najbolji biznis plan, nagrade za prvo mesto odnelo je takoe preduzee Prozor, dok je pobednik u kategoriji Najbolja prezentacija (tand) bilo preduzee Xsound, isto iz kole "Nikola Tesla", koje se bavi proizvodnjom beinih sistema za ozvuenje.

Prvi sajam omladinskog preduzetnitva

O velikoj guvi na tandovima izlagaa (preko 500 posetilaca) govore i utisci koje je ovaj dogaaj ostavio na ambasadora Norveke Hans Ola Urstada. "Veliki uspeh predstavlja izuzetna poseenost ovog sajma i injenica da su svi mladi ljudi sa kojima sam razgovarao krajnje zadovoljni ovim programom", rekao je gospodin Urstad nakon otvaranja sajma. O potencijalu ovog programa dovoljno govore statistiki podaci iz Norveke, gde od 8000 polaznika godinje oko 1600 formira sopstvene firme koje zapoljavaju u proseku 4-6 osoba. Moda najvanije iskustvo koje mladima program prua je to to stiu znanje o jednom od kljunih faktora uspeha kompanija - kako se pravi dobar biznis plan. I posle uspeno okonanog nastupa na ovogodinjem sajmu, veina uenika e nastaviti da posluje sa svojim firmama zajedno sa sledeom generacijom polaznika. Imajui to u vidu, sa sigurnou moemo rei da e Drugi sajam omladinskog preduzetnitva, planiran za novembar 2004. godine, biti jo uzbudljiviji i poseeniji, s obzirom da su u program u meuvremenu ukljuene jo etiri kole: kola za dizajn iz Beograda, kao i kragujevake Tehnika kola, Druga tehnika i TU "Toza Dragovi".

11

Mladi i politike stranke

kola za mlade liderke i lidere
Nije vano ko kome timu pripada; kada se nau zajedno na istom mestu, meu mladim ljudima razlike gotovo da ne postoje - atmosfera kakvu svi zajedno kreiraju puna je pozitivne energije, smeha, kreativnosti, uvaavanja, tolerancije i dijaloga. Tako izgleda kola za mlade lidere i liderke Graanskih inicijativa. Ideja o tome da se radi projekat kojim se mladi aktivisti politikih partija i nevladinih organizacija meusobno povezuju i ue znanjima i vetinama potrebnim za javni ivot, nastala je kao potreba za stvaranjem polja za zajedniko delovanje i reavanje drutvenih problema. Meu politikim partijama postoji ogroman jaz koji je, naalost, produkt ponaanja i delovanja uglavnom vrhova stranaka. Ista situacija je i u odnosu politikih partija i nevladinih organizacija, koje meusobno ne vide mogunost bilo kakve saradnje kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou. Mladi ljudi su potpuno zanemareni, bez mogunosti i prilike za pokretanje sopstvenih inicijativa i bez dodatnih edukacija. Njihovo angaovanje uglavnom ne ide dalje od poslova koji zahtevaju pre svega fiziko angaovanje, kao to su lepljenje plakata, raznoenje letaka, i sl. Politikoj sceni u Srbiji potrebna su nova lica. Ova zemlja ima toliko snage u mladim ljudima koji, posle svih godina preivljavanja, ratova, nemogunosti nalaenja zaposlenja, jo uvek ekaju neku mogunost ili odlaze iz zemlje. Oni koji ostaju su zapravo nosioci buduih stvarnih promena na naim prostorima. Mladi ljudi koji su odluili da se aktiviraju kroz politike stranke ili kroz rad u okviru raznih nevladinih organizacija uglavnom su tu jer ele da pomognu reavanju problema, jer ele da znaju vie, jer ele da budu aktivni, da pomognu i da svojim radom i aktivnou utiu na kreiranje jednog novog, drugaijeg i modernijeg drutva u Srbiji. Program kole za mlade lidere do sada je raen sa uesnicima iz tri regiona Srbije, i to iz sledeih grado-

va: aak, Kragujevac, Uice i Kraljevo (2003), Beej, Vrbas, Novi Beej, Srbobran i Kula (2004) i Zajear, Negotin, Bor i Majdanpek (2004). U koli za mlade lidere uestvovali su lanovi i lanice Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, G17 plus, Srpskog pokreta obnove, Nove Srbije, Socijalistike partije Srbije, Graanskog saveza Srbije, Socijaldemokratske unije, Lige socijaldemokrata Vojvodine i Demokratske zajednice vojvoanskih Maara. "Nisam verovao da u ovo ikada doiveti", rekao je g-din Vladimir Goati, jedan od predavaa u koli, kada se na istom mestu po prvi put sreo pripadnike svih ovih partija u jednoj prijatnoj atmosferi. Iz navedenih gradova bili su i aktivisti sledeih nevladinih organizacija: Graanski parlament aka (aak), Libergraf, Akademska alternativa (Uice), Milenijum, Multinacionalni centar (Kragujevac), Forum NVO (Kraljevo), Grupa Paad, Udruenje Roma Begej (Novi Beej), Alternativni kulturni centar (Vrbas), Itaka (Kula), CeSID, Dobro drvo, Grupa ZA akciju (Zajear), Life (Bor); kao i predstavnici lokalnih medija: Beejski mozaik (Beej) i Timok (Zajear). Rekli su po po zavretku seminara: - Na ovom seminaru smo nauili kako se drugi sluaju - Na ovakve seminare treba pozvati nae lidere. - Ovo je najbolji dokaz da je saradnja uvek mogua. - Vie nije najvanije stranako opredeljenje, postali smo tim. - Predavai su uspeli da nas zblie uprkos svim naim razlikama.

12

Kasni voz za Evropu

Novim prosvetnim vlastima u Srbiji uspelo je ono to mnogima pre njih nije: obrazovanje kao tema nametnula se u udarnim televizijskim i radio terminima, a svoje mesto je nalo i na prvim stranicama novina. Teko da e to, meutim, proseno upuenom graaninu pomoi da se snae u moru razliitih tvrdnji, jer zagovornici reforme i nove vlasti nikako da se nau na istom mestu i meusobno uju. Pravo novih vlasti na autistinost platie generacije koje ekaju svoje pravo na bolju, moderniju evropsku kolu. Opasno je i za Srbiju tetno zagovaranje teze "Od nas sve poinje". Trogodinji rad ljudi iz Ministarstva prosvete i sporta, kao i ljudi iz blizu 1500 osnovnih i srednjih kola, uz saradnju nevladinih organizacija, mogao bi da bude dobra osnova na kojoj e se razvijati obrazovni sistem Srbije. Zanemarivanje do sada uraenog viestruka je teta i znai odlaganje puta ka koli po meri uenika. Politika "Od nas sve poinje", na delu u Ministarstvu prosvete i sporta, do daljnjeg odlae anse da aci dou do kole u kojoj se disciplina zavodi zanimljivom prezentacijom sadraja, otvorenou za drugaije, slobodom za pitanja koja predavaa mogu dovesti u nedoumicu. Do daljnjeg se odlae mogunost uenja sa zadovoljstvom, radoznalou i eljom da se testira sopstveni stav. Do daljnjeg se odlae mogunost uenja novog naina komuniciranja koji omoguava prihvatanje razliitosti i traganje za onim to ljude spaja. Do daljnjeg se odlae kola koja e akcenat stavljati na pohvalu, a ne na kritiku. Potezi resornog Ministarstva polako nas pakuju u voz za Evropu koji stoji na sporednom koloseku. Nesposobnost beskompromisnih kritizera reforme da sagledaju i prihvate mogunosti da se proces obrazovanja odvija u jednoj novoj atmosferi, skupo e kotati i generacije u procesu kolovanja i nastavnike, a i drutvo u celini. Nacionalni interes mnogo je vie od zbira pojedinanih miljenja politikih partija i njihovih sledbenika, ak i onda kada se njihova teina odreuje najveom podrkom na parlamentarnim izborima.

13

Aktivnosti GI
Program jaanja kapaciteta omladinskih nevladinih organizacija
Graanske inicijative, uz podrku Balkan Children & Youth Foundation (BCYF), pokreu novi ciklus programa jaanja kapaciteta omladinskih NVO i organizacija namenjenih mladima u Srbiji sa novih petnaest organizacija. Uskoro emo u "Mrei" i na naem web-sajtu objaviti konkurs za prijavljivanje zainteresovanih organizacija. U okviru ovog programa, treneri Graanskih inicijativa u toku jedne godine vre osnaivanje unutranjih kapaciteta organizacija iz Srbije ija su ciljna grupa mladi. nje potreba u organizaciji nakon obavljenih treninga. Na taj nain emo tano utvrditi postignuti napredak, a treneri koji budu radili istraivanje e ujedno pruiti konsulatacije iz odreenih oblasti za koje u organizaciji smatraju da su im potrebne. Pored ovoga, za sve organizacije koje budu ukljuene u projekat bie organizovani deurni konsultanti u okviru Resource centra Graanskih inicijativa. Ti konsultanti e tokom trajanja projekta pruati savetodavnu pomo ukljuenim organizacijama iz svih oblasti funkcionisanja NVO. Za sada se program realizuje sa sledeim organizacijama: "Deje srce" (Beograd), Somborski omladinski BOOM (Sombor), "Stvaralako vaspitanje" (Beograd), "Dobro drvo" (Zajear), "Otvorene perspektive" (Subotica), Graanska itaonica Pirgos (Pirot), Dom mladih "Bratstvo i jedinstvo" (Novi Beej), "Istraivai Junior" (Baja), AEGEE (Beograd) i Novosadsko udruenje studenata sa hendikepom (Novi Sad). Projekat se realizuje od novembra 2003. Ispitujui potrebe u organizacijama, utvrdili smo da je zajedniki problem nepostojanje adekvatnog stratekog plana, kao i neshvatanje potrebe za njegovim postojanjem. Zbog toga smo od 2. do 4. aprila odrali zajedniki seminar za po dva uesnika iz svake organizacije na tu temu. Nakon seminara je napravljen zajedniki plan da do kraja programa (novembar) svaka organizacija uz nau pomo izradi adekvatan strateki plan. Program se sada nastavlja jednodnevnim treninzima na dogovorene teme. Kako smo do sada naili na jako dobre komentare, kako od strane ukljuenih organizacija i nas kao realizatora, tako i od strane donatora, uspeli smo da obezbedimo njegov nastavak sa proirenjem, tako da emo uskoro krenuti u novi ciklus, a o tome ete, kao to smo ve napomenuli, biti blagovremeno obaveteni. Novi ciklus e biti malo modifikovan u odnosu na ovaj koji se trenutno realizuje, u smislu da e akcenat biti stavljen na jednodnevne treninge, u elji da se maksimalno doprinese razvoju organizacija sa realno skromnim sredstvima. Sve ovo radimo u cilju stvaranja jednog novog fronta aktivnih mladih ljudi u Srbiji. Oekujte nove informacije.

PROGRAM ZA MLADE GI
Graanske inicijative su od oktobra 2000. pokrenule PROGRAM ZA MLADE. Cilj ovog programa je podsticanje mladih ljudi da postanu graani koji aktivno uestvuju i samostalno odluuju o svom ivotu. U tu svrhu organizujemo razliite kampanje, edukacije, javne razgovore, debate i druge sadraje kako bi ih podstakli da pokrenu samostalne inicijative i organizuju razliite akcije u svom gradu. Osim podizanja svesti mladih ljudi o problemima i nainima poboljanja njihovog poloaja, cilj nam je i da im pruimo mogunost da upoznaju kako se sa slinim problemima nose mladi u regionu i Evropi. Nakon deset godina izolacije nae zemlje, mladi su svakako grupa koja je bila najizloenija uticaju ksenofobije, nacionalizma, nepoznavanja drugih naroda, kultura, umetnosti i netolerancije bilo ega razliitog. S obzirom da su vrednosti koje promoviemo tolerancija, solidarnost, potovanje ljudskih prava, kao i jednake mogunosti za sve bez obzira na njihovu nacionalnu, versku i polnu pripadnost trudiemo se da vratimo mlade tim vrednostima i kroz progame prekogranine saradnje, razmene aktivista NVO u regionu i upoznavanje sa iskustvima drugih NVO koje se bave mladima. Osnovne aktivnosti programa za mlade su Jaanje aktivizma, Omladinska politika, Omladinsko preduzetnitvo i Programi razmene.

Faze u realizaciji programa: - Prva faza se sastoji od prijavljivanja zainteresovanih organizacija i odabira njih deset sa kojima e se krenuti u realizaciju projekta. Sa tim organizacijama e se nakon toga potpisati ugovor kojim e se one obavezati da aktivno uestvuju u programu do kraja. - Druga faza predstavlja ispitivanje potreba organizacija ukljuenih u projekat. Nai treneri e posetiti organizacije ukljuene u projekat i odrati jednodnevno ispitivanje specifinih potreba tih organizacija. Na osnovu rezultata istraivanja bie pripremljen poseban dizajn treninga za organizacije. - Sledea faza e se sastojati od jednodnevnih treninga namenjenih svakoj od organizacija. Naime, nai treneri e, u zavisnosti od potreba odreene organizacije, posetiti svaku organizaciju do tri puta za vreme trajanja programa i odrati trening iz oblasti koje se pokau kao najnerazvijenije u odreenoj organizaciji. Neke od oblasti iz kojih e biti ponuen trening su: Strateko planiranje; Upravljenje projektom; Evaluacija i monitoring; Pisanje predloga projekta; Finansijski menadment; Zagovaranje, itd.- Poslednja faza projekta predstavlja post-assessment, odnosno utvriva-

14

Aktivnosti GI
Info Centar za mlade
gradova: Prijepolje, Priboj, Tutin, Stara Pazova, Beograd, Novi Sad, Novi Pazar i Aleksinac. Informacije se prosleuju na mailing listu, tako da bi svi korisnici mogli u isto vreme da dobiju informacije vezane za grantove, seminare, konferencije, kao i za sve edukativne programe. Jo jedna prednost ovakvog naina saradnje je i to to e i sami korisnici Info Centra moi izmedu sebe da kontaktiraju i da se lake meusobno povezuju. Grupama je ostavljeno da same nau naine i mogunosti za distribuciju informacija to veem broju mladih ljudi izvan svoje grupe. Osnovni ciljevi Info Centra su: - povezivanje mladih u Srbiji, - informisanje mladih u Srbiji o seminarima, grantovima i treninzima, - podrka grupama da razviju Info centar na nivou grada, da organizuju distribuciju informacija i tako postanu vidljiviji u gradu. Aktivnosti Info Centra su prikupljanje i distribuiranje informacija o seminarima, grantovima i treninzima. U dosadanjem periodu distribuirane su informacije o sledeim deavanjima:
- treninzi 104 (inostranstvo 92, domai 12) - seminari 59 (inostranstvo 50, domai 9) - grantovi 36 (inostranstvo 34, domai 2) - konferencije 18 (inostranstvo 14, domai 4) Kontakt osoba za Info Centar je Ivan Aimovi. e-mail: ivan@gradjanske.org

Tokom 2003. godine, Graanske inicijative su uestvovale u realizaciji projekta "Klub mladih" u Prijepolju. Uloga Graanskih inicijativa bila je da podri razvoj aktivnosti Kluba tako da on bude u to veoj meri participativan, odnosno da prua mladim ljudima priliku ne samo da stiu odreena znanja i vetine, ve i da ih primenjuju uestvujui u realizaciji aktivnosti u Klubu, u svim fazama implementacije - od iniciranja, pripreme, kreiranja, do same realizacije aktivnosti. Graanske inicijative su tada inicirale formiranje Info Centra. Na ovaj nain mladi su dobijali informacije o mogunostima za dodatnu edukaciju, grantovima, omladinskim kampovima, konferencijama, pozivima na zajedniku saradnju itd. Osim to je ovo bila prilika za lanove Kluba da se dodatno edukuju i razviju nove projekte, takoe je predstavljalo i mogunost da se Klub promovie u gradu, prosleujui informacije mladim ljudima i pozivajui ih da se ukljue u rad Kluba. Informacije su prosleivane 4 puta meseno. Info Centar sarauje sa omladinskim grupama iz sledeih

Program Postani graanin ponovo u akciji

Program za mlade Graanskih inicijativa kree u novi ciklus programa Postani graanin. Odluili smo se da ponovo posetimo mlade u Vojvodini, i to u sledeim gradovima: Sombor, Odaci, Vrbas i Novi Beej. Tokom maja u ovim gradovima je realizovana kampanja promocije programa Postani graanin, putem lokalnih medija, distribucijom propagandnog materijala, i prezentacijom programa zainteresovanim graanima. Program e se realizovati sledeom dinamikom: SOMBOR / ODACI 1. vikend 05/06. 06.04. 2. vikend 12/13. 06.04. 3. vikend 19/20. 06.04. 4. vikend 26/27. 06.04 VRBAS / NOVI BEEJ 1. vikend 12/13. 06.04. 2. vikend 19/20. 06.04. 3. vikend 26/27. 06.04 4. vikend 03/04. 07.04. Lokalni partneri na realizaciji ovog programa, koji su nam pruili ogromnu podrku su: u Somboru - Somborski omladinski BOOM; u Odacima - Prijatelji dece optine Odaci; u Vrbasu NVO Osmeh; u Novom Beeju - Dom mladih "Bratstvo-jedinstvo". Podseamo da je program Postani graanin do sada uspeno realizovan u Uicu, Poegi, aku, Jagodini, upriji, Parainu, Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu, Prijepolju, Sremskoj Mitrovici, Rumi, Staroj Pazovi, Boru, Majdanpeku i Zajearu.

15

Aktivnosti GI
Akcija Da bi nam bio lepi grad, smee u kantu bacaj od sad
Grupa srednjokolaca iz Sremske Mitrovice pod imenom Mladi u akciji, koji su tokom 2003. godine uestvovali na seminaru GI Postani graanin, organizovali su ekoloku akciju pod parolom Da bi nam bio lepi grad, smee u kantu bacaj od sad. Akcija je odrana 22. aprila, na Dan planete Zemlje, u jednom od gradskih parkova poznatim pod imenom Omladinski park jer se nalazi na raskru nekoliko kola. Cilj akcije je bio da se postave kante po parku i da se apeluje na graane, prvenstveno omladinu, da ih koriste. Organizatori su prolaznicima deleli aj i letke sa crteima i porukama kao to su: - Da li znate emu slue kante? - Ne pored, ne sa strane, u kantu sve moe da stane! - Za istiji grad! Akciju je svesrdno pomoglo javno komunalno preduzee Komunalije, koje je obezbedilo kante i ljude koji su ih postavili. Sve ovo propratili su i lokalni mediji, tako da je i ira javnost bila upoznata sa inicijativom mladih graana. Reakcija prolaznika u parku bila je pozitivna, sa znatieljom su prilazili stolu sa ajevima i diskutovali o akciji i porukama na lecima kao o koraku napred ka istijem i lepem gradu. Sa mnogo elje i malo sredstava Mladi u akciji su ostvarili svoj cilj. Pokrenuli su graane tako to su ih podsetili da sa malo njihovog truda mogu pomoi svom gradu, a ujedno i sebi, i iveti u lepoj i zdravijoj sredini. Ova akcija je prvi korak u podizanju svesti graana, podseajui ih da je krajnje vrema da ponemo da mislimo na ekologiju i da ivimo kao sav kulturan svet.
Irena Peri Mladi u akciji Sremska Mitrovica

Inicijativa mladih Srbije

Raspad bive Jugoslavije, transformacija drutvenog sistema, ratovi u regionu, sankcije, opta ekonomska i socijalna kriza, degradiranje sistema vrednosti doveli su i do toga da su mladi najvea marginalizovana drutvena grupa u Srbiji. Kao direktna posledica - odliv mozgova, opta nebriga o mladima koja kulminira ukidanjem dravnog tela za mlade - Ministarstva za omladinu. Preputeni sebi, bez alternative, mladi su podloni raznim negativnim uticajima koji dovode do delinkventnog ponaanja. Cilj omladinskih organizacija je reavanje problema omladine i stvaranje dugorone politike za mlade koja e odgovoriti potrebama i interesima mladih u Srbiji. Reavanje problema i odgovaranje na potrebe mladih je mogue jedino kroz dijalog i zajedniku akciju kako nacionalnih omladinskih organizacija u Srbiji, tako i lokalnih omladinskih inicijativa, omladinskih organizacija na lokalnom nivou i organizacija koje se bave mladima. Nacionalne omladinske nevladine organizacije: Omladinski savet Srbije, Studentska unija Srbije, Omladinski savet Vojvodine, Omladinski informativni centar, Savez izviaa Srbije, Mladi istraivai Srbije, Omladina JAZAS-a i Graanske inicijative, okupljene oko neformalne mree Inicijativa mladih Srbije, potpisnice su Deklaracije o saradnji mladih omladinskih nacionalnih organizacija u Srbiji, ime su se obavezale da definiu jasne principe delovanja u interesu razvoja mladih ljudi u Srbiji. Jedan od glavnih zadataka potpisnika Deklaracije je stvaranje adekvatne strukture, koja e doprineti sveoptem interesu mladih. Prvi korak u tom smi slu je zajedniki rad na reformisanju Omladinskog saveta Srbije u modernu organizaciju koja e delovati u interesu mladih i po demokratskim principima zastupati interese mladih pred vladinim institucijama, meunarodnim organizacijama i poslovnim sektorom u Srbiji i inostranstvu. Omladinski savet Srbije (OSS) treba da objedini sve relevantne omladinske organizacije, pokrete i inicijative, i na autentian nain artikulie potrebe mladih. Kao krovna nacionalna organizacija OSS e raditi na stvaranju i implementaciji Akcionog plana politike za mlade u Srbiji. Omladinski savet Srbije mora da bude partner Vladi Republike Srbije u radu sa mladima i da ujedno titi interese svih organizacija lanica i potpisnica deklaracije, kao i svih mladih u Srbiji.

Inicijativa mladih Srbije pokree kampanju na nacionalnom i lokalnom nivou sa ciljem da se podigne svest javnosti o potrebi postojanja nacionalne politike i tela za mlade i formiranja dravnog tela za brigu o mladima.
Inicijativa mladih Srbije

16

Aktivnosti GI
"Mlade ene promoviu mir, jednakost i razliitost"
Graanske Inicijative u saradnji sa Partners for Democratic Change, a u okviru programa "Young Womens Leadership Institute", realizovale su projekat "Mlade ene promoviu mir, jednakost i razliitost". Projekat je zapoet u januaru mesecu 2003. godine a zavrava se do kraja juna 2004. Dvadesetpet izabranih uesnica iz Poljske, eke, Maarske,Slovake i Srbije (5 uesnica iz svake zemlje) su kroz treninge o javnom zastupanju i liderstvu, obuene da sprovode aktivnosti (seminare, treninge, tribine, razliite akcije) koje bi doprinele poboljanju pozicije predstavnika marginalizovanih grupa u Srbiji. Tokom projekta realizovano je 16 aktivnosti na kojima je uestvovalo 350 ljudi (ene, interno raseljena lica, izbegla lica, Romi, mladi, deca, samohrane majke) u sledeim gradovima:

Projekat "YOUTH AND SOCIAL ACTION"

U saradnji sa Institute for Sustainable Communities (USA), Youth Build (USA), CHF-om u junu 2002. zapoet je projekat koji ima za cilj osposobljavanje mladih ljudi da doprinesu razvoju svoje zajednice i da se na taj nain izbore za mesto u zajednici koje im i pripada. Ovaj cilj ostvarujemo kroz: Pruanje mogunosti dodatnog obrazovanja za mlade ljude, nudei im znanja i vetine koje im mogu pomoi u ostvarenju navedenog cilja Podravamo njihove lokalne akcije koje su usmerene ka unapreenju zajednice Podstiemo saradnju izmeu mladih i lokalne vlasti, lokalnih NVO i ostalih relevantnih organizacija u zajednici u reavanju lokalnih problema Projekat se sastoji iz nekoliko faza: Sprovoenje istraivanja na temu "Problemi u mom gradu" Organizovanje mini-foruma gde se sa predstavnicima institucija i graanima diskutuje o problemima u gradu i mogunostima za njihovo reavanje Kreiranje projekata ija realizacija doprinosi ostvarenju ciljeva projekta U toku sprovoenja ovih aktivnosti realizujemo i edukacije, supervizijske sastanke i lokalne sastanke kako bismo obezbedili konstantnu podrku mladima koji su ukljueni u realizaciju projekta. Od 2002. godine projekat je sprovoen u Aleksincu i Babunici a od 2003. i u Boru, Zajearu i Prijepolju kao nastavak programa "Postani graanin". Dosadanji rezultati su razliite lokalne akcije koje su organizovale omladinske grupe u ovim gradovima i projekti koje su inicirali kao su "Cinema club" u Aleksincu ili Mini Forumi u Boru i Zajearu. Neke od ovih grupa registrovane su kao omladinske NVO koje e kroz razliite aktivnosti i projekte nastaviti da se bore za unapreenje ivota u svom gradu.

Grad

Aktivnost
Okrugli sto: Izgradnja koalicije izmeu roditelja dece ometene u razvoju i volontera/ki Asocijacije za zatitu i promociju mentalnog zdravlja Trening: Javno zastupanje marginalizovanih grupa Lokalna akcija: Revija maski i frizura dece bez roditeljskog staranja Radionica: Ekonomsko osnaivanje samohranih majki Donatorska izloba: Ekonomsko osnaivanje ena Radionica: Unapreenje ivota i rada interno raseljenih i izbeglih lica Lokalna akcija: Dodela novogodinjih poklona deci bez roditejskog staranja Okrugli sto: Izgradnja koalicije predstavnika NVOa koji zastupaju interese marginalizovanih grupa Trening: Promotivne kampanje Radionica: Aktivizam ena Radionica: Timski rad i projektni menadment Trening: ene planiraju lokalnu akciju Lokalna akcija: "Izbor za pesmu evrovizije" za decu bez roditeljskog staranja Radionica: Animiranje marginalizovanih grupa

Ni

Kragujevac

Valjevo

Beograd

Velika Plana

Zajear

Radionica: Mladi u lokalnoj zajednici

Nakon uspeno realizovanih aktivnosti i evaluacionog sastanka svih uesnica projekta, planiramo da nastavimo kreiranje i sprovoenje ovakvih aktivnosti kako bismo ne samo unapredili poloaj marginalizovanih grupa u Srbiji ve i omoguili veu participaciju mladih ena na svim drutvenim nivoima.

17

NVO i mladi
Beogradska Omladinska Mrea
Studentska unija Univerziteta u Beogradu i zaposlenje mladih
Studentska unija Univerziteta u Beogradu (SUBG) je nevladina, neprofitna, apolitina, sindikalna studentska organizacija koja predstavlja krovnu organizaciju fakultetskih studenskih unija u Beogradu. Neposredni ciljevi SUBG-a su zatita studentskog ivota i rada, zatita prava studenata ali i razvoj principa demokratskog ureenja, demokratskih vrednosti i stvaranje boljeg i humanijeg drutva. Jedna od najveih prepreka sa kojom se danas mladi susreu je nezaposlenost koja je ekstremno velika. SUBG smatra da dravne institucije i druge zainteresovane organizacije moraju da posvete mnogo vie panje problemu nezaposlenosti mladih nego to je to injeno do sada. Ono to takoe nepotrebno poveava nezaposlenost omladine je loa informisanost o mogunostima zaposlenja. Posebna oblast mogunosti za zapoljavanje mladih lei u razvoju omladinskog preduzetnitva, odnosno u razvoju studentskih i omladinskih kompanija. Omladinsko preduzetnitvo kod nas je totalno zapostavljeno i, pored ogromnog potencijala koji poseduje, predstavlja veliku nepoznanicu studentima i omladini uopte. SUBG je tokom 2003. godine izdao tri broure: Kako do posla; Kako zapoeti sopstveni biznis; i Kako se prijaviti na trite rada - a sve u okviru kampanje Kako do posla? Broure su koncipirane tako da mladim preduzetnicima pomognu da savladaju sve prepreke poev od zakonodavne procedure do procesa pribavljanja potrebnih sredstava. Ove broure takoe e koristiti mladima koji trae posao da iskoriste mogunosti koje im prua Republiki zavod za trite rada. SUBG se ve due vreme zalae za donoenja zakona o omladinskom preduzenitvu po uzoru na zakone Evropske unije, dobijanje poreskih olakica za omladinske preduzetnike i pre svega otvaranje dravnih razvojnih fondova za podrku omladinskom preduizetnitvu.
Beogradska Omladinska Mrea (BOM) je nestranako, nevladino neprofitno udruenje graana koje je osnovano u aprilu 2003. godine, iji je osnovni cilj poboljanje kvaliteta ivota mladih u Beogradu i Srbiji. Ove ciljeve postiemo kroz povezivanje mladih, organizovanje kulturno-zabavnih manifestacija i realizaciju projekata koji promoviu i postavljaju pozitivne sisteme vrednosti u drutvu. lanovi i aktivisti BOM su mladi ljudi, izmeu 20 i 30 godina, sa viegodinjim iskustvom u radu u NVO (Studentska unija Srbije, Graanske inicijative, EXIT festival, FORCA Poega...), koji ele da to svoje iskustvo iskoriste radei sa mladima i za mlade, kako u Beogradu, tako i u Srbiji. Odmah po osnivanju BOM je postala lanica Federacije nevladinih organizacija Srbije (FENS) i omladinske mree BUNT (Beograd u Novom Talasu), gde je uestvovala u osnivanju mree i u realizaciji projekata. BOM je u periodu od maja do jula 2003. godine saraivala sa EXIT festivalom, tako to je koordinisala prodaju karata, promociju, distribuciju EXITovog materijala u Beogradu i organizovala prevoz iz svih veih gradova do Novog Sada za vreme trajanja festivala. Aktivisti BOM su uestvovali i u organizacija prvog beogradskog festivala piva Belgrade beer fest, koji je odran ispod beogradske tvrave Kalemegdan u avgustu 2003. godine. U decembru 2003. godine Beogradska Omladinska Mrea je realizovala dva projekta koja su za cilj imala da animiraju mlade ljudi u Beogradu i Srbiji da izau na izbore za predsednika Republike Srbije. Oba projekta finansijski su podrana od strane Meunarodnog Republikanskog Instituta (International Republican Institute - IRI). U projektu Pre-election Bus Party aktivisti BOM su u iznajmljenom autobusu, koje bio adaptiran u prostor za urku i izlepljen materijalima sa izbornom sadrinom, prolazili ulicama Beograda i na atipian nain slali jasnu poruku o predstojeim izborima. U roku od tri dana, koliko je trajala realizacija projekta, kroz autobus je prolo oko 1500 mladih, a preko 100.000 ljudi je na ulicama Beograda videlo autobus i primilo poruku. Drugi projekat SMS campaign se sastojao iz dva dela. U prvom delu, uz pomo naih prijatelja iz cele Srbije, napravljena je baza podataka od 14 000 brojeva telefona mladih ljudi koji nisu sigurni glasai na pretstojeim izborima. U drugom delu kampanje na sve brojeve telefona poslate su po tri SMS poruke koje su imale za cilj da informiu mlade o detaljima predstojeih izbora, i naravno, da motiviu mlade da glasaju. U ovom trenutku BOM, u saradnji sa NVO LINET, realizuje projekat izdavanja zbirke kratkih postmodernih pria mladih neafirmisanih autora iz Srbije i Hrvatske. Dugoroni cilj projekta je stvaranje edicije Zbeg, koja bi se bavila promocijom nafirmisanih, subkulturnih autora, sa jakim socijalnim uticajem kroz povezivanje mladih iz itave bive Jugoslavije. Takoe, u toku su i pripreme za sledei EXIT festival, koji e biti odran u julu u Novom Sadu.

18

NVO i mladi
Dosadanji projekti: - RiskNet omladinska kampanja (reproduktivno zdravlje, 2003.). - Kampanja Koji je tvoj izgovor? (popularizacija upotrebe kondoma). - Gospodine budui predsednie, ta ete uiniti za mlade? (podsticanje mladih na izlazak na predsednike izbore 2002.). - Promocija seksualnog i reproduktivnog zdravlja i ljudskih prava za mlade i adolescente na Balkanu (od 2002. nadalje), u partnerstvu sa International Planned Parenthood Federation (IPPF) European Network (EN), uz podrku BMZ iz Nemake. To je trogodinji regionalni projekat promocije reproduktivnog zdravlja meu mladima u BiH, Hrvatskoj, Makedoniji i SCG (zagovaranje, informisanje, komunikacija i izgradnja kapaciteta). - Mladi u Srbiji i Crnoj Gori (istraivanje iz 2002.), izdavanje publikacije "Jugoslovenska omladina", na srpskom i engleskom, u saradnji sa Saveznim sekretarijatom za sport i omladinu. - Direktorijum omladinskih NVO u SR Jugoslaviji (sa vie od 180 organizacija). - Akciono istraivanje lokalnih omladinskih inicijativa u Srbiji i Crnoj Gori (u saradnji sa Italian Consortium of Solidarity)
Omladinski informativni servis Prote Mateje 30, 11000 Beograd, tel/fax: 011/2081-815, 433-683 e-mail: oic@bitsyu.net kontakt osobe: Vesna Cvetkovi, Dragana Stojanovi

Projekat Beograd
Projekat Beograd ini grupa mladih ljudi, okupljenih u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, koji su doli na ideju da pokrenu multidisciplinarni projekat zajednike izrade diplomskih radova na teme koje se tiu reavanja problema i unapreenja naeg glavnog grada. Uesnici Projekta su voeni idejom "Diplomiraj na svojoj budunosti", a njihovi radovi su usmereni na formiranje nove vizije Beograda i poboljanje kvaliteta ivota u njemu. Mogua reenja e predloiti mladi ljudi koji svoju budunost vezuju za ovaj grad. Ideja je da se, na osnovu zajednikog timskog rada mladih strunjaka, problemi i mogua reenja sagledaju iz razliitih aspekata i da se na bazi toga predstave hrabra, inovativna reenja koja bi mogla da se primene u praksi. Prve godine je u okviru est tema diplomske radove obradilo oko 40 studenata sa Arhitektonskog, Graevinskog, Saobraajnog, Ekonomskog fakulteta, Univerziteta umetnosti u Beogradu... Prologodinji uesnici Projekta Beograd su sa svojim radovima uestvovali na salonima arhitekture u Beogradu i Novom Sadu, gde su osvojili prve nagrade u kategoriji studentskih radova. Projekat Beograd je dobitnik ovogodinje Nagrade grada Beograda za stvaralatvo mladih i nagrade kompanije Novosti AD. Najuspenija prologodinja tema je "Chambonov plan", koji predstavlja oivljavanje plana ueg centra Beograda, uvenog arhitekte Albana Chambona iz 1913/14. godine, iz perspektive nekoliko mladih diplomaca beogradskih univerziteta. Kao takva, ova tema predstavlja zanimljiv spoj savremenog arhitektonskog izraza i snane tradicionalne osnove, koja pokazuje dugotrajne evropske tendencije ovog grada. Svi radovi su publikovani, a dostupni su javnosti i na sajtu www.projekatbeograd.com Ove godine se oekuje oko 40 novih radova u okviru est tema: Chambonov plan, Revitalizacija, Stanovanje, Poslovanje, Grad i reke i Saobraaj. Polovinom juna bie organizovana izloba ovogodinjih radova, a Projekat Beograd planira da u narednoj sezoni najbolje radove predstavi i na inostranim izlobama.

Omladinski informativni centar

Omladinski informativni centar (OIC) je nevladin omladinski servis koji postoji od 1999. godine (registrovan 2002.), sa glavnim ciljem da prui kvalitetnu podlogu za odrivo unapreenje raznih aspekata ivota mladih u Srbiji i Crnoj Gori. OIC je organizacija koju vode mladi i koja je usmerena mladima, uz asistenciju i podrku raznih strunjaka. Na elu OIC-a je Izvrni odbor koji ini pet lanova. Organizacija ima 4 stalno zaposlena, 12 honoraraca i mnogo volontera. OIC se bavi: - zatitom prava dece i mladih, - poveanjem zaposlenosti mladih, - afirmacijom mladih i njihovih organizacija, - ueem mladih u donoenju odluka koje ih se tiu, - edukacijom mladih, - afirmacijom odgovarajuih drutvenih vrednosti meu mladima, - implementacijom preventivnih zdravstvenih programa i psiho-socijalnom zatitom mladih.

19

NVO i mladi
CEDEUM
Centar za dramu u edukaciji i umetnosti CEDEUM osnovan je u oktobru 1999., ali osnivai su bili aktivni na tom planu vie od 20 godina, kao promoteri novih metodologija i pristupa kreativnim procesima i interaktivnom teatru u radu s decom, mladima i odraslima. CEDEUM okuplja mnoge strunjake iz ove oblasti u Beogradu i ima iroku mreu saradnika i u drugim gradovima. U prvom redu, CEDEUM je asocijacija scenskih i vizuelnih umetnika, socijalnih radnika, psihologa, pedagoga, uitelja, sociologa i drugih strunjaka koji tee multidisciplinarnom pristupu u ovoj oblasti. CEDEUM se intenzivno bavi i edukacijom edukatora i treningom umetnika. CEDEUM je lanica World Association for Drama and Education IDEA iz Norveke i, uz podrku National Association for Teaching Drama iz Velike Britanije, uestvovao je u osnivanju Balkanske asocijacije za dramu i teatar u edukaciji. Omladinski program je ukljuen u Y-PEER International Youth Network. Od domaih organizacija, CEDEUM tesno sarauje sa Centrom za kulturu Stari grad iz Beograda, Asocijacijom nezavisnih teatara ANET, Centrom za novo pozorite i igru CENPI, BITEF teatrom i festivalom, itd. Glavni projekti: - Drama u edukaciji i umetnosti edukativni program za saradnike i voditelje programa za decu i mlade u Centru za kulturu Stari grad (rad koji je prethodio osnivanju CEDEUMa, jo od 1977.) - Art for Social Change - Play Against Violence: trening program za umetnike i pilot-projekti sa mladima, koje je pokrenula Evropska kulturna fondacija u saradnji sa Soros fondacijama u sedam zemalja jugoistone Evrope (od 1999.) - Otvorene radionice - trening program za voditelje Otvorenih klubova Fonda za otvoreno drutvo (od 1999.) - Sedam boja duge - projekat integracije mladih sa specijalnim potrebama (od 1999.) - Trening interaktivnih metoda za voditelje dejih centara pod

Romska inicijativa mladih "Gypsy soul"

U Boru je formirana organizacija pod nazivom Romska inicijativa mladih "Gypsy soul". Veoma smo mlada organizacija, zvanino registrovana kod nadlenog ministarstva 20.04.2004. godine. Misija nae organizacije je poboljanje kvaliteta ivota mladih Roma od 6-35 godina. Nae podruje delovanja je rad na prosvetnom, kulturnom i humanitarnom planu. Do sada smo uradili nekoliko akcija. Povodom Svetskog dana Roma 8. aprila organizovali smo proslavu iji je cilj bio integracija romske i neromske populacije radi boljeg upoznavanja i druenja. Proslavi su prisustvovale i lokalne NVO: Aurora, Mladi israivai Srbije, Udruenje graana "Radionica za popravku grada" i NVO Life. Goste je zabavljala romska grupa "Mladi deaci", kao i DJ Ferdi iz romskog radija Roma. Na proslavi je bilo oko 120 zvanica. Povodom 6. maja organizovali smo Humanitarni urevdanski turnir u malom fudbalu. Na turniru su uestvovale 4 ekipe pionira i 10 ekipa seniora. Cilj turnira je postignut jer su uestvovale razliite nacionalnosti, kao to su Srbi, Romi, Vlasi, Albanci. Jedan deo fonda je otiao najugroenijoj romskoj deci za kupovinu kolske opreme. Ovim akcijama su znatno pomogli privatni preduzetnici, kao i lokalni mediji: TV Bor, Radio K2, Radio Kometa, Radio Romano merako i Radio Roma. Akcija koja je u toku ima naziv Utvrdimo koliko nas ima, s ciljem da se uvidi tano stanje romske populacije, kao i da se stvori socijalna karta Roma u borskoj optini. Svi zainteresovani za saradnju mogu da se jave na telefon 030/23-010 ili mail: gypsysoulbor@yahoo.com
kontakt osoba: Samet Malievski, predsednik

pokroviteljstvom Save the Children (2000.) - Pogled sa druge strane - program izgradnje tolerancije za mlade na Sandaku i jugu Srbije, u partnerstvu sa CARE International Yugoslavia (od 2000.) - Bukvar drame - trening program za vaspitae, uitelje i profesionalne saradnike, u organizaciji Ministarstva za obrazovanje i sport (od 2002.) - Forum teatar - trening program za mlade, budue voditelje radionica, u saradnji sa danskom NVO Arttrain na primeni ECU-Net projekta za mlade, uz podrku EU (od 2003.) - Pozorina radionica Pravo da znam u Beogradu, Aleksincu, Prijepolju i Velikoj Plani, u saradnji s UNICEF-om (od 2003.) - Teatar za interetniki dijalog - u saradnji s Centrom za antiratnu akciju, kao deo projekta Cooperazione International, uz podrku Evropske komisije (od 2003.) - Suno e Rromengo /Romski san - u saradnji sa Romskim kulturnim centrom iz Novih Karlovaca, uz podrku pariskog UNESCO-a (od 2000.) - BITEF Polifonija - omladinski program radionica za vreme BITEF festivala (od 2000.)
Ivana Joksimovi Ljubica Beljanski Risti CEDEUM Kapetan-Miina 6a, Beograd tel. 011/639-639

20

NVO i mladi
Grupa "Hajde da..."
Organizaciju "Hajde da..." osnovala je grupa studenata psihologije u prolee 1999. godine. Kao NVO registrovana je novembra iste godine. Ciljevi grupe su: izgradnja mira i promovisanje koncepta nenasilja, psihosocijalna podrka ugroenim pojedincima i grupama, promocija vrednosti civilnog drutva i drutvenog aktivizma, afirmacija neformalnog obrazovanja, istraivaki rad u oblasti socijalnog ponaanja individua i grupa. Poetna ideja odnosila se pre svega na rad sa decom. Program je zapoet radom sa romskom decom iz Romskog centra "8. april" u Malom Mokrom Lugu. Nosio je naziv Putokazi do linog blaga i Da uimo zajedno. U toku 2001. godine organizovana su dva letnja kampa na Gou namenjena integraciji mladih sa Kosova i mladih Kraljevana. Organizovan je i program omladinske razmene pod nazivom Kukavija jaja, u saradnji sa Centrom za pomo mladima iz Ljubljane, kao podrka interkulturalnom uenju u okviru regiona. Kao dva najznaajnija projekta istiu se Bukvar tolerancije i Bukvar oseanja, koji su dobili i zvaninu akreditaciju Ministarstva prosvete i sporta, a vre se u obliku strunog usavravanja nastavnika radi njihove pomoi u proirivanju nenasilnog mirovnog obrazovanja i pruanja psihosocijalne podrke deci. U toku prole godine grupa je objavila i svoju prvu publikaciju Uaa diskriminacija, knjigu koja sadri izjave dece o tome ta je to diskriminacija, tolerancija, predrasude... prikupljene tokom radionica Bukvar tolerancije, Bukvar tolerancije - prirunik za nastavnike i Neformalno obrazovanje - nevidljiva snaga drutva. U toku su i prevodi dve publikacije, takoe prirunika za neformalno obrazovanje. Jedan se bavi metodologijom treninga, a drugi interkulturalnim uenjem. Do sada su pomo i donacije uglavnom stizale iz inostranstva, uz ve pomenutu podrku naeg Ministarstva prosvete i sporta, kao i Ministarstva za etnike manjine. Uspostavljena je i saradnja sa Udruenjem studenata sa hendikepom. Kao nastavak aktivnog rada u planu je letnji kamp na Rajcu, na kome e se sumirati uraeno u toku radionica koje se trenutno vre u tri grada u Srbiji, pod nazivom Zato to je to meni vano. Program podrazumeva osnaivanje mladih, razvoj nacionalne omladinske politike, kao i razvoj pedagokih preporuka za rad sa mladima. Istim intenzitetom se nastavlja edukacija nastavnika za dalju primenu programa Bukvar tolerancije i Bukvar oseanja, a u toku je i pravljenje crtanog serijala o toleranciji i diskriminaciji, kao masovniji nain pristupa ciljnoj grupi.

Nansen centar
Nansen kola u Lilehameru je 1995. godine zapoela program o bivoj Jugoslaviji. Program je predstavljao tromesene kurseve koji su odravani u Norvekoj. Na inicijativu dve devojke iz Pritine, 1997. godine se otvara Nansen centar u tom gradu. Krajem 1999. godine na inicijativu Nansen kole se otvaraju Nansen centri u Beogradu, Podgorici, Skoplju, malo kasnije i u Mostaru, Sarajevu, Banja Luci, Kosovskoj Mitrovici i Osijeku. U Nansen dijalog centru u Beogradu trenutno radi etvoro koordinatora i tri asistenta. Svaki od koordinatora je zaduen za svoj projekat. Posle zavrenih seminara neki ljudi ostaju i povremeno rade u Nansenu. Za edukaciju novih lanova, postoji letnji kurs u Oslu. Na poetku rada, u periodu od 20002002., postojale su deije radionice i programi usmereni mladim ljudima, uglavnom studentima od 20-25 godina starosti. Kasnije su svoje programe preusmerili ka mladim politiarima, a potom ka lokalnim politiarima. Programi se odvijaju u tri regije: Vojvodini, junoj Srbiji i Sandaku. Lokalni politiari su istovremeno i predstavnici nacionalnih zajednica. lanovi Nansen centra kroz interetniki dijalog pokuavaju da poboljaju saradnju u tim regionima. Postojali su i programi za izbeglice. Program monitoringa i evaluacije je posveen razvijanju kriterijuma i modela za procenu uticaja Nansenovog rada u drutvu. Program projekta o podeljenim zajednicama je usmeren ka podrujima gde postoji jasna podeljenost izmeu zajednica, pokuavajui da ih ponovo spoji. Balkanska konferencija o izgradnji mira i prevenciji konflikata je program iji je cilj da povee NVO koje se bave izgradnjom mira, u saradnji sa lokalnim vlastima u regionu. Svoje aktivnosti objavljuju preko lokalnih medija u unutranjosti i preko Centra za razvoj neprofitnog sektora. www.bncserbia.org.yu i www.nansen-dialogue.net,

Centar modernih vetina

CMV je nevladina organizacija koja je osnovana 1996. godine, a registrovana je i zvanino poela sa radom 1998. Centar je osnovao politiar Boris Tadi sa svojim saradnicima. Program ove nevladine organizacije zasniva se na edukaciji mladih u oblasti politike komunikacije, politikog marketinga, timskog rada, kao i u pregovaranju i nenasilnom reavanju konflikata, razvijanju politike tolerancije i prevazilaenju predrasuda. Programi i akcije ovog centra namenjeni su studentima, aktivistima NVO, lanovima demokratski orijentisanih politikih stranaka, kao i svima onima koji ele da se ukljue u javni ivot. Aktivnosti ovog centra su pre svega jednogodinja edukacija, zatim letnji i zimski kampovi, edukacija za uspostavljanje partnerskih odnosa, seminari, tribine... Trenutni veliki projekat Centra modernih vetina je edukacija za funkcionere lokalne vlasti koja se, osim u Beogradu, odvija i u Niu, Zajearu, Kragujevcu, Valjevu, Vranju, apcu i Iniji. Cilj ove edukacije je poboljanje kvaliteta ivota graana u lokalnoj zajednici, demokratizacija i efektivnost lokalne vlasti. Centar jednom godinje raspisuje konkurs za prijem novih lanova. Oni prolaze kroz razne edukacije i u zavisnosti od svojih interesovanja nastavljaju sa javnim radom i nastupom. Centar sarauje sa Savezom studenata, BUM-om, Mladim izviaima i slinim organizacijama u Srbiji i van nje. www.cmv.org.yu

21

NVO i mladi
Studentska unija Srbije
Studentska unija Srbije je neprofitna studentska organizacija koja okuplja 67 fakultetskih, domskih i univerzitetskih Studentskih unija sa svih univerziteta u Srbiji. Misija Studentske unije Srbije je da stvori evropsko obrazovanje u evropskoj Srbiji i, u skladu s tim, rad SUS-a je pre svega fokusiran na reformu visokog obrazovanja, na poboljanje studentskog standarda i na zatitu prava studenata i studentkinja. Od osnivanja 1998. godine Studentska unija Srbije se zalagala za uspostavljanje tolerantnog i graanskog drutva. Ove vrednosti i dalje predstavljaju ciljeve ka kojima SUS stremi i na kojima aktivno radi. Studentska unija Srbije je jedina meunarodno priznata studentska organizacija iz Srbije koja je svoje meunarodno priznanje dobila jo 2000. godine kada je primljena za punopravnog lana ESIB-a (The National Student Unions in Europe), organizacije koje okuplja preko 11 miliona evropskih studenata. Nai koreni su na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde je 1992. osnovana prva Studentska unija. Zajedno sa stvaranjem prve Studentske unije roena je i ideja uistinu nezavisnog studentskog sindikalnog organizovanja. Nakon 1992. godine, broj Unija rapidno raste, pa se javlja potreba i elja za saradnjom i koordinacijom, kao i daljim jaanjem. Usled toga, novembra 1998. dolazi do stvaranja Studentske unije Srbije (SUS). Osnovan kao krovna organizacija, zasnovan na principima proklamovanim u Povelji Studentske unije, na slobodama oveka i graanina, na slobodi organizovanja i ideji obrazovanja koje podstie trpeljivost, razumevanje i prijateljstvo, SUS je okupio mlade entuzijaste koji su dalje irili ideju Studentske unije. Studentske unije su od poetka negovale izvorni studentski sindikalizam. Nemogue je na jednom mestu nabrojati sve akcije koje su uraene proteklih godina. Stalna borba za reformu koncepta nastave i ispita, rad na poboljanju studentskog standard, kvalitetnijih uslova u domovima i menzama, organizovanje mnogobrojnih tribina, povlastica, izdavanje asopisa i predstavljanje studenata u savetima fakulteta i univerziteta deo su redovnih aktivnosti cele mree. Ipak, Studentske unije svoj rad nikada nisu ograniavale samo na fakultet. Iz elje da se ivi u otvorenom, slobodnom i tolerantnom drutvu, bez ksenofobije i nasilnih reenja mnogobrojnih kriza, proizile su i neke od najvanijih akcija i projekata. Kraa glasova na lokalnim izborima 1996/97. predstavljala je prekretnicu u radu Studentskih unija. Protest je svojom masovnou i velikom eljom za promenama izazvao stvaranje velikog broja novih Studentskih unija irom Srbije. "Imamo samo rei priznanja i divljenja za ono to oni (studenti) ine ve vie od dva meseca. Njihova odlunost i zadivljujua istrajnost u nenansilnoj borbi za pravdu, potovanje moralnih normi, za afirmaciju demokratskih naela, primer je koji e ui u istoriju borbe za dostojanstvo ljudi bez obzira gde oni iveli i kom narodu pripadali." - stajalo je u saoptenju dekana 23 beogradska fakulteta, januara '97. Studentske unije su svoje najtee trenutke doivele posle uvoenja zloglasnog Zakona o Univerzitetu, 1998. godine. Zakonom je brutalno uguena autonomija Univerziteta. Zbog ovog zakona je sa fakulteta izbaeno na stotine profesora, dok su studentskim organizacijama oteane ili ak onemoguene sve aktivnosti.

Akcije i kampanje Studentske unije Srbije

- Antiratna kampanja (1998.) - Kampanja Izaberi izbore / Izlaz 2000. - EXIT Noise Summer Fest - Trodnevni seminar o ueu studenata u reformi obrazovanja Ne idi kroz fakultet zatvorenih oiju - SKINI POVEZ - Kampanja Podri reforme - Konferencija Budimo U ISTOJ RAVNI! pokretanje pitanja uloge i poloaja univerziteta u drutvu i znaaj reforme visokog obrazovanja za sve ostale reformske korake - Trening seminar Nastava budunosti - Nacionalni trening tim (edukacija mlaih lanova univerzitetskih i fakultetskih unija, kao i drugih studenata, kroz vikend treninge) - Kampanja Otadbina te zove, sa ciljem da edukuje studentsku populaciju o civilnoj slubi i prigovoru savesti - Antikorupcijska studentska mrea u Jugoistonoj Evropi - Ukljui se! - projekat za ravnopravno uee studentkinja u studentskim organizacijama i institucijama visokog obrazovanja - Razvoj politike za mlade u Srbiji; Studentska unija Srbije, sa jo sedam nevladinih omladinskih organizacija, potpisala je Deklaraciju o saradnji mladih, to je prvi korak u izradi nacionalne strategije i politike za mlade.

Povelja Studentske unije Srbije

Sloboda je od svih stvari najprea. Ona se sastoji u mogunosti da se ini sve ono to ne kodi drugom, a ujedno podrazumeva dobrovoljno samobuzdavanje. irenje i ostvarivanje osnovnih naela demokratskog ureenja pretpostavka je slobode oveka i graanina. Zato su osnovni ciljevi Studentske unije razvijanje tolerancije meu ljudima, stalna kontrola potovanja graanskih prava i razvijanje demokratskih institucija. Zatita studentskog ivota i rada, zatita prava studenata da se slobodno udruuju i organizuju neposredni su ciljevi Studentske unije. Autonomija Univerziteta jeste garancija za slobodan nauni i kulturni rad profesora, istraivaa i studenata. kolovanje treba da bude okrenuto ka punom razvitku linosti i uvrivanju optih prava i sloboda oveka. Ono treba da podstie trpeljivost, razumevanje i prijateljstvo meu svim ljudima, bez obzira na rasne, verske, nacionalne ili polne razlike. Svako ima pravo da slobodno uestvuje u kulturnom ivotu zajednice, da uiva u umetnosti i da uestvuje u naunom napretku i dobrobiti koja otuda proistie.

22

Mladi van Beograda

Uice
U Uicu postoje 44 nevladine organizacije, od kojih 15 aktivno uestvuje u radu sa graanima. Neke NVO se bave iskljuivo mladima, kao npr. Uiki centar za prava deteta (UCPD) ili Centar za devojke. Ima i onih koje se bave drutvenim ivotom svih graana, a imaju posebne programe za mlade, kao Libergraf ili Uiki centar za ljudska prava i demokratiju. Glavna ideja UCPD-a je kako unaprediti poloaj dece u drutvu na osnovu Konvencije UN o pravima deteta. Aktivnosti Centra organizovane su u tri programa: Program edukacije (seminari, predavanja, radionice na temu prava deteta), Program deje participacije (edukacija i formiranje grupa dece koja e organizovati akcije u cilju reavanja svojih problema) i Program neformalnog obrazovanja dece (organizovanje kreativnih, edukativnih i psiholokih radionica kroz koje deca stiu znanja i vetine bitne za njihov razvoj). Uesnici ovih programa su deca svih uzrasta. UCPD trenutno realizuje nekoliko projekata. Projekat Bez tabua - mladi i reproduktivno zdravlje ima za cilj da promovie vrnjaku edukaciju kao nain delovanja. Multikulturalni klub u okviru projekta iveti zajedno prua mogunost mladima da ue o drugim kulturama, posete vajcarsku, upoznaju decu iz razliitih gradova na letnjim edukativnim kampovima... Projekat Izgradnja lokalnih kapaciteta za kvalitetno obrazovanje usmeren je na vrtie, roditelje i lokalnu zajednicu optina Zlatiborskog okruga. Centar za devojke je nestranaka neprofitna organizacija osnovana 1998.godine u Uicu. Bazino polje rada je psiholoka pomo, obrazovanje u vetinama vanim za svakodnevni ivot i bolji uspeh u koli, kreativni programi, zdravstvena edukacija i dr. SOS telefon 031/510-517 otvoren je za sve probleme radnim danom od 18-21h. Moete ih zvati ako vas neko maltretira, ako vam namee svoju volju, ako vam preti, ako ste usamljene... Osnovan kao graanska itaonica, Libergraf je NVO koja ve godinama radi programe za unapreenje ivota u Uicu. Najznaajniji projekat za mlade je sproveden u saradnji sa Centrom za ljudska prava iz Beograda, kada je izvrena distribucija knjige "U pravu si", koja predstavlja vodi za mlade u pravnom smislu. U saradnji sa omladinom JAZAS-a, realizovan je projekat Edukacija vrnjakih edukatora u cilju prevencije HIVa. Libergraf je i organizator projekta za mlade Vreme je da promenimo vreme. Ako imate nekih problema iz oblasti drutvenog ivota ili elite da saznate neto vie o tome, moete se javiti u prostorije Libergrafa: Trg partizana10/1, prvi sprat. njihovih ciljeva je i uvoenje ekologije kao izbornog predmeta u srednjem i osnovnom obrazovanju. EKO klub najuspenije sarauje sa OTPOROM i Lingvom. Lingva je regionalni centar graanske akcije. Kao nepolitika, neprofitna organizacija namenjena je promovisanju ljudskih prava, borbi za demokratizaciju sistema, unapreenju zdravlja, humanitarnog rada, kulture, informisanja i ekologije, kao i edukovanju mladih u oblasti prava oveka. U Lingvi funkcioniu volonterski centri (specijalno namenjeni mladima), medicinsko i psiholoko savetovalite, kola raunara i Internet kafe. U programe koje Lingva sprovodi ukljueno je 50 volontera. Prioritet je razvijanje volonterizma i obrazovanje mladih o njihovoj pokretakoj snazi u drutvu. Anketiranjem mladih identifikuju se njihove potrebe, registruju se primedbe i sugestije, a nakon evaluacije kreiraju se adekvatni vidovi edukacije (seminari itd.). Crveni krst je vrlo vana organizacija kada govorimo o participaciji mladih. U Kraljevu ima oko 50-60 mladih lanova koji se bave iskljuivo volonterskim radom. Njihove akcije su: Krv ivot znai (dobrovoljno davanje krvi), borba protiv side i tuberkoloze, edukativne radionice o bolestima zavisnosti i reproduktivnom zdravlju. Aktiviranje mladih u akom parlamentu u Ekonomskoj koli u Kraljevu je karakteristian vid aktiviranja omladine. Na sednicama akog parlamenta, uenici Ekonomske kole su uspeli da ostvare svoja prava, novano i ekoloki pomognu koli i organizuju sportske turnire i demonstracije. Kulturno-umetniko drutvo Abraevi je organizacija u kojoj su mladi veina, a postoji od 1926. godine. U okviru njega su tri umetnike sekcije: moderni balet, folklor, muzika sekcija. Ovde se mladi dobrovoljno ulanjuju i bivaju rasporeeni u odgovarajue grupe prema svom uzrastu i umetnikoj vetini. Do sada su izvoai folklora proputovali skoro ceo svet. S obzirom da su mladi dugi niz godina bili izolovani iz drutvenog ivota, u reavanju problematike ove populacije neophodno je da se kroz bolju koordinaciju lokalnih NVO premoste prepreke koje su se nale na putu njihovog razvoja. Ovde treba obratiti panju na buenje svesti mladih ljudi jer su oni dosta pasivni pri odluivanju da promene neto u svojoj lokalnoj zajednici.

Kraljevo
Omladinski aktivizam u Kraljevu je vezan za svega nekoliko organizacija sa veoma skromnim brojem akcija. Na alost, sa veinom tih NVO nismo uspeli ni da stupimo u kontakt (ili su prestale sa radom ili su promenile adresu i kontakt telefon). Mnoge od njih rade u privatnim stanovima i nemaju dovoljno predispozicija (novana sredstva, lanovi, sistem promotivnih aktivnosti) za pokretanje akcija. U onim jo uvek aktivnim organizacijama skoro da nema mladih, ali moramo napomenuti da se mladi retko interesuju za integraciju u naoj lokalnoj zajednici, ili im za to nije pruena ansa.

Naravno, izuzeci postoje. U mnogim NVO mladi sami kreiraju svoje aktivnosti bavei se iskljuivo volonterskim radom. Takva organizacija je KVart i u njemu je omladinsko uee jedini oblik aktivizma. KVart sprovodi edukativne seminare iz oblasti problematike NVO. Takoe, edukaciju mladih obezbeuje i CESID, ali konkretno vezanu za njihovu delatnost (nadgledanje toka izbora). EKO klub je organizacija koja u Kraljevu postoji ve 14 godina, a 70% lanova su mladi. Veoma znaajna aktivnost ove organizacije je organizovanje sekcija po osnovnim i srednjim kolama. Jedan od

23

Mladi van Beograda

Vrbas
Nesrazmerno naem entuzijazmu da ovo istraivanje temeljno odradimo, potraga za mladima u NVO bila je razoaravajua. iroka lepeza sportskih klubova i muzikih grupa zaista je ukljuivala mnotvo omladine, ali su NVO bazirane na volonterizmu bile daleko ispod oekivanja po broju mladih u njoj. Pod okriljem ogromnog kompleksa CFKa, Vrbas ima mogunosti za skoro sve sportske discipline. Meutim, ne ulae se u sve klubove jednako, to je u skladu sa ekonomskom situacijom, pa i oni najsraniji sportisti malaku kada im po milioniti put otkau salu ili uskrate sredstva za opremu. Mladi koji neto treniraju, u odnosu na NVO sektor, ipak imaju zavidnu brojnost. Mada u ovom delu nema ni govora o samostalnosti mladih, ve im ODRASLI to organizuju. Kod muzikih grupa je sasvim drugaije. Bez izuzetka su se sami organizovali i sami se bore za opstanak. Podsticaj muziki talentovanima je i gest gimnazije u Vrbasu da sveanu salu opremi svim potrebnim instrumentima. Na sagovornik, paralelni lan vie grupa i kulturno-umetnikih drutava, za satisfakciju ima samo svoje usavravanje i mogunost da radi ono to najvie voli. I to mu je dovoljno. Dodamo li tome mogunost putovanja i nastupa, opet postavljamo pitanje: A gde su drugi talentovani omladinci? ta ih spreava da se organizuju i dosadu zamene usavravanjem sebe na nekom planu, bez obzira da li je to ono ime e se kasnije u ivotu baviti? Od NVO baziranim na dobrovoljnim radu u naem gradu vredi spomenuti: Omladinu Crvenog krsta, naravno Osmeh, te Alternativni kulturni centar. AKC je NVO koja se bavi organizovanjem urki, izlobi slika, koncerata, poetskih veeri, pozorinih predstava... Ovo poslednje je stvarno divljenja vredan poduhvat jer u Vrbasu je pozorite u izgradnji, i predstave su svedene na malu binu ispred bioskopskog platna, a komadi "Pjerov akt" i "Gde je Erik?" su kompletno autorska dela naih sugraana. Njihov motiv je da, umesto to trpe da se nita ne deava, sami pokrenu usnulu sredinu. AKC ima odlinu saradnju sa NVO iz Bake Palanke, Beograda, Crvenke... Imaju i podrku medija: u lokalnim novinama imaju svoju stranicu. Povodom toga je poela pria da mladi nisu zainteresovani za organizovanje, akcije, volonterizam... Imaju stranicu da na njoj iskau miljenje mladih i svi su oduevljeni time, ali kada se mlaanom stanovnitvu ponudi da daju svoj doprinos na toj stranici, oni ne ele! AKC nema ni svoj prostor, okupljaju se u kafeu "Pablo" ve vie od tri godine. Svako u skladu sa svojim afinitetima predlae projekat dakle, oni su klub sasvim otvorenog tipa, a imaju manje problema oko podrke odraslih nego oko uea mladih. Tu nadovezujemo i problem naeg kluba. Imamo prostor, utvren termin, samostalnost kod izbora teme akcije i podrku oko potreptina za akciju, a ipak nikoga direktnim razgovorom nismo privukli da nam se pridrui. Putovanja i seminari, druenja i kontakti irom zemlje deluju primamljivo, ali na kratko. Ko god da je doao u na klub ostao je, ali izgleda da mlade i ne privlai lino usavravanje i sve ostale prednosti naih sastanaka. Razoarani tom injenicom, ovaj kratki izvetaj zavrili bismo pitanjem: kako podstaknuti mlade da se ukljue i naprave promenu? vici i anketiranju graana Zajeara o problemima grada. JAZAS, ve dobro poznata organizacija, sastavljen je uglavnom od mladih ljudi. Oni organizuju tribine, predstave i urke na kojima dele propagandni materijal. Uestvuju i na razliitim manifestacijama koje se odravaju u Zajearu, kao npr. Zajearskoj gitarijadi, na kojoj imaju svoj stand gde dele svoje broure, letke, kondome... "Deja radost" je jedna od retkih, moda ak i jedina organizacija u naem gradu, koja je usredsreena iskljuivo na rad sa decom razliitih kategorija, uzrasta do 18 god. Kroz edukativne i kreativne radionice deca imaju priliku da se ukljue u projekte koji odgovaraju njihovim interesovanjima. Saznali smo da jedna grupa dece trenutno radi na humanitarnoj akciji prikupljanja knjiga i ureivanje biblioteke deijeg odeljenja zajearske bolnice. U januaru ove godine oformljen je klub mladih, koji ine najstariji lanovi ove organizacije. lanovi kluba pripremali su niz aktivnosti za kolsku olimpijadu u Zajearu, u maju ove godine. Pored ovih NVO postoje i aki parlamenti u zajearskoj gimnaziji, medicinskoj i tehnikoj koli, u kojima su mladi veoma aktivni. Parlamenti u medicinskoj i tehnikoj koli su relativno skoro osnovani, tako da jo nisu imali neke konkretne akcije. Parlament zajearske gimnazije, koji je osnovan pre godinu dana, imao je par zanimljivih akcija kao to su odravanje pesnike veeri na evropskim jezicima, na Evropski dan jezika 26. septembra, kao i kviz u kojem su se takmiili smerovi ove gimnazije. Zbog uspenosti ovog kviza javila se ideja za saradnju izmeu ova tri parlamenta radi organizovanja slinog kviza gde bi se takmiile sve srednje kole Zajeara.

Zajear
Zajear nema puno nevladinih organizacija. Ostvarivi kontakt sa nekim od njih doli smo do zakljuka da, iako postoje organizacije u kojima veinu lanova ine mladi, u mnogim NVO mladi ne daju nikakav doprinos. Jedna od organizacija koju iskljuivo ine mladi je NVO "Prezident", o kojoj nita blie nismo saznali jer su ve due vreme neaktivni. CeSID, kao organizacija koja se bavi posmatranjem izbora, okuplja oko 840 lanova, od kojih 700 ine mladi, uglavnom srednjokolci i studenti. Pored posmatranja izbora, mladi su svoj doprinos dali i u raznim projektima ove organizacije kao to su: Zajearsko kulturno leto, Monitoring lokalne samouprave, Edukacija mladih Roma o politikoj kulturi... Meutim, u ovoj organizaciji mladi ne uestvuju kao volonteri ve za svoje aktivnosti dobijaju novanu nadoknadu. "Dobro drvo" je organizacija koja pomae ljudima sa invaliditetom, ali nema mladih koji su direktno ukljueni u te akcije. U sklopu ove NVO postoji jedna grupa mladih ljudi pod nazivom "Grupa ZA akciju", koja radi na projektima vezanim za sam grad i njegove potrebe, u elji da grad bude bolje mesto za mlade. Trenutno rade na realizaciji projekta Ureenje trim staze na Kralje-

U ovom istraivanju NVO za mlade u gradovima u Srbiji uestvovali su: - Marina Puzovi, Selena Radevi (Uice) - lanovi Omladinskog kluba Iskra (Kraljevo) - podmladak Osmeha (Vrbas) - lanovi Interkulturalnog kluba mladih "Deja radost" (Zajear)

24

Konkursi
Konkurs za dokumentarni film
Albert Ajntajn (AA) je dugoroni program iji je cilj promovisanje i podrka uspostavljanju zakonskog okvira za volonterizam u zemljama jugoistone Evrope (Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Makedoniji, Rumuniji i Srbiji i Crnoj Gori). Program se sprovodi u saradnji SEEYN (Mrea mladih jugoistone Evrope), BHRN (Balkanske mree za ljudska prava), Asociatia Pro Democratia (Rumunija), Youth Forum Eye (Makedonija) i UNV/UNDP. Program je finansijski podrala FRESTA (program Danskog ministarstva spoljnih poslova za uspostavljanje mira i stabilnosti u jugoistonoj Evropi). Konkursom (koji se realizuje u okviru AA programa) se pozivaju sve zainteresovane grupe i pojedinci da prijave kratki dokumentarni film na temu Volonterizam (njegova korist za lokalnu zajednicu). Film treba da traje izmeu 5 i 7 minuta. Nagrada za pobedniki film (po 1 iz Hrvatske, BiH, Albanije, Makedonije, Rumunije, Bugarske, Srbije i Crne Gore) iznosi 1000 EUR. Svi zainteresovani su dobrodoli da prijave svoj film (nevladine organizacije, neformalne grupe, javne institucije, mediji i pojedinci). Rok za prijavljivanje filmova je 1. avgust 2004. godine. Film mora biti u formatu VHS, Mini DVD ili DVD. Zajedno sa filmom, u navedenom roku treba dostaviti i odgovarajuu prijavu. Tema filma treba da obuhvata jednu ili vie navedenih oblasti/aktivnosti: Radni kampovi; Drutveni rad; Humanitarni rad; Sport; Rekonstrukcija; Zatita ivotne sredine; Arheologija; Zatita zdravlja (prevencija narkomanije, HIV/AIDS); Neformalno obrazovanje; Ravnopravnost polova; Rasizam i nacionalna diskriminacija; Umetnost i kultura; Javne i vladine institucije. Prioritetna ciljna grupa mora biti: Vlada na lokalnom i/ili nacionalnom nivou; Lokalna zajednica/iroka javnost. Za sva dalja obanjenja kontaktirajte Mlade istraivae Srbije. Bulevar umetnosti 27 11070 Novi Beograd misvss@eunet.yu tel. 011/ 311-6663, 311-1314 fax 011/ 311 66 53

UK Forum za jugoistonu Evropu

UK Forum za jugoistonu Evropu je inicijativa British Council-a iji je cilj da izgradi savez izmeu sledee generacije lidera iz UK i zemalja JIE (jugoistone Evrope). Cilj UK Foruma za jugoistonu Evropu jeste da izgradi bolje razumevanje i angaovanje izmeu UK i JIE, i izmeu zemalja JIE. Forum e takoe doprineti stabilnosti i prosperitetu u jugoistonoj Evropi, kao i regionalnoj integraciji sa Evropskom Unijom. elja zemalja jugoistone Evrope da izgrade regionalnu saradnju je kljuni faktor za uspeh na putu ka reformama i integraciji. Konflikti koji su se desili u proloj deceniji pogodili su nekoliko generacija i izgradili barijere u komuniciranju, putovanju, kulturnim i poslovnim razmenama. Zato Forum priznaje da postoji jaka potreba za inter-regionalnim dijalozima, i da UK moe pruiti vrednu pomo u izgradnji budueg poverenja izmeu zemalja, etnikih i verskih grupa. Sr aktivnih grupa u Forumu e biti mladi lideri (izmeu 120 i 140 ljudi) koji rade u politici, vladi, medijima, edukaciji, civilnim drutvenim organizacijama, kulturi i umetnosti u UK i zemljama jugoistone Evrope. Oni e kroz aktivno umreavanje raspravljati o temama koje se prepoznaju kao problemi, i zajedno e raditi na razvoju projekata za promene u oblastima za koje su specijalizovani. Teme foruma su: - mladi politiki lideri - kultura i zajednica - mobilizacija mladih Finansiranje za sve programe UK Foruma jugoistone Evrope e biti pokriveno specijalnim British Council fondom za inicijative u jugoistonoj Evropi. Projekat Foruma takoe eli da privue vanjske izvore i partnere, radi komplementarne interakcije sa drugim organizacijama i mreama u UK i jugoistonoj Evropi.
Vie informacija: www.uksee.net

World Bank Photo Contest for Youth: Your Vision, Your Voice
The World Bank has launched a global photo essay competition titled "Your Voice, Your World." The contest invites young people (ages 14 and 20) to zoom in on their surroundings and capture their world through images. Why: We envision a world free from poverty and disease. We can't make this vision a reality without you. We need you to help shape our future. We want to see what you see, today, and for tomorrow. Who: You, if you are between 14-20 years old. What: Photo contest for you to show your world -as it develops. What you think it needs more of, less of -schools, jobs, training, health services, or something nobody else has thought of? When: Now. All entries must be postmarked by June 30, 2004. Prizes: Being seen and heard by thousands of people around the world. Need more? 1st prize receives a Canon EOS Elan 7e QD SLR and $600 (USD) in camera equipment. 2nd prize receives a Canon EOS Elan 7e QD SLR and $350 (USD) in camera equipment. 3rd prize receives a Canon EOS Elan 7 SLR and $100 (USD) in camera equipment. The images of all award winners and honorary winners will be displayed online. Entry Fees: Participation in the contest is free. For detailed information, please visit: http://youthink.worldbank.org/photocontest

25

Konkursi
Potraga za partnerskim organizacijama iz Srbije i Crne Gore
The French organisation Mairie of Cereste is looking for a partner organisation from Serbia and Montenegro in order to develop a multilateral youth exchange. The youth exchange will gather young people aged 14 to 17 from France, Serbia and Montenegro, Italy and Greece and will be carried out in France. The participants of the youth exchange will focus on various ways of lives of young people, increase their awareness of the European dimension, strengthen their citizen values and make them open to cultural diversity. All organisations interested in participating in this young exchange, please contact Celine Guillon at pointcybceline@yahoo.fr

Balkan Youth Partnership Programme

The Balkan Youth Partnership Programme is a small grant scheme for study visits in the region designed for representatives from child- and youth-serving NGOs to share information and technical expertise. The key programmatic areas for information exchange and learning covered by the Partnership Programme are: employment, technology, non-formal education, health, civic education and democracy building. The areas of community service, culture and the environment are also eligible. In addition, technical areas such as fundraising, sustainability, grantmaking, monitoring and evaluation, and project planning are eligible areas for exchange. The Partnership Programme is open to applicants from child- and youth-serving NGOs in Albania, Bosnia and Herzegovina, Bulgaria, Croatia, Kosovo, Macedonia, Montenegro, Romania and Serbia. The visits are eligible in those countries. Applicants should possess a certain level of experience in programme development and be in a position to influence programming in their own organisation based on what they learn during the exchange. The applicant organisation should send no more than two participants. The Partnership Programme will provide successful applicants with funding for the following up to a maximum of USD 1500: Accommodation, Meals, Travel between the countries, Travel within the countries, Purchase of relevant publications. In addition, the Programme will fund the administrative costs of the host organisation up to a maximum of USD 300, according to the length of the visit and the level of organisation required. Prior to applying, applicants should contact the organisation with which they wish to work and ensure that there is mutual interest in the exchange. In addition, they should agree on the purpose of the exchange, identify objectives, determine an appropriate length of time and jointly develop a visit schedule. Exchanges need not be reciprocal. Visits should last for up to 7 days, excluding travel time. Applications will be assessed according to the following criteria: - Clearly articulated outcomes showing how the exchange will strengthen the programmatic and/or technical capacity of the applicant organisation. - Possibility that the exchange outcomes will positively influence the children and youth sector as a whole in the applicant's country. - A well thought out, appropriate visit schedule. - A clearly presented, reasonable budget. - Appropriateness of the background and position of the individual applicants. Please note that incomplete applications cannot be accepted. Carefully read the guidelines and complete the application form, attaching all requested documents. Applications must be written in English. Application deadlines: June 30 and September 30, 2004 More information: e-mail: ljupka@balkanyouth.org Ljupka Nikolovska, Program Assistant tel: + 389 2 3122 704/5 Web page: www.balkanyouth.org four main programmatic priorities as youth employment/entrepreneurship, youth engagement and leadership, youth policy and life skills learning. The objectives of the forum are to encourage inter-NGO co-operation and networking within the Balkans; disseminate new ideas among youth NGOs; help youth leaders to get to know other players across the region and encourage exchanges... Application deadline: 5 July 2004 For more information and the application form please refer to bcyf@balkanyouth.org or www.balkanyouth.org.

The Bulgarian organisation Youth House Sliven is looking for partner organisations in order to develop youth exchanges. The organisation gathers young people aged 15 to 30 and encourages their active participation in society and active citizenship. The organisation acts as an information and counselling centre, organises discussion tables and creative artistic activities, concerts and festivals and co-operates with other organisations from Bulgaria. More information about the organisation is available in Bulgarian and English at http://www.youth-house.hit.bg Those interested in co-operation, please contact Anelia Ivanova at anelis@abv.bg.

The Bulgarian organisation of students of industrial business OSIB is looking for partner organisations in order to develop different projects in the framework of the YOUTH programme. The organisation aims at assisting students in gaining practical knowledge and skills and is looking for partner organisations from South East Europe as well as from other European countries. For more information about different project proposals please contact the organisation directly at osib@bitex.bg

Balkan Youth Forum 2004

The Balkan Children and Youth Foundation is organising a Balkan Youth Forum to be held in Croatia from 6 to 12 September 2004. The event will gather 150200 Youth NGO representatives from the Balkan Region with the following geographic coverage: Albania, Bosnia-Herzegovina, Croatia, FYRO Macedonia, Serbia and Montenegro (including UNMIK AP Kosovo), Bulgaria, Romania, and Moldova. Profile of participants: Leaders of childor youth-serving NGOs, governmental and business sector representatives and donors from the Balkan Region having a solid experience in at least one of the

26

Summary
Page 2 As an introduction: various definitions of the youth in Serbia; some basic statistic and demographic data; a brief list of priorities and suggestions for conceiving a national strategy for the youth policy. Page 3 The youth in Serbia facing the challenges of the future - conclusions of a mass survey by the Centre for Studying Alternatives, Ministry of Education and Sports, and PRONI Institute for Social Education, Sweden. Page 4 Some specific problems of the youth in Serbia: housing, brain drain, alcohol and cigarettes, drug abuse. Page 5 A brief overview of the state response to the youth issues in the recent history in Serbia. Page 6 About the youth policy in Vojvodina. Page 7 Presentation of the UNICEF Programme for the Youth in Serbia. Results of a research of the high school student parliaments. Page 8 Youth and volunteering: an interview with Mrs Jelena Pavlovi of the Volunteer Centre at the Centre for Development of the Non-Profit Sector, Belgrade. Page 9 About the sexual behaviour and reproductive health of the young population in Serbia. Page 10 Articles from the Serbian press, dealing with the youth and activities of the CI. Page 11 Young entrepreneurs: recently the first Youth Entrepreneurship Fair was held in Belgrade, organised by the Youth Programme of the Civic Initiatives and supported by the Embassy of Norway. Page 12, 13 Political parties and the youth: experiences of the School for Young Leaders, a programme for young people engaged in political parties in Serbia, aimed at raising their culture of dialogue and being conducted by the Civic Initiatives. Page 13 also contents a critical comment on the stopping the educational reform in Serbia. Page 14, 15, 16, 17 About the Youth Programme of the Civic Initiatives: - Programme of strengthening capacities of Youth NGOs in Serbia; - Info Centre for the youth; - Becoming A Citizen project is starting again; - the Youth Programme of the Civic Initiatives is one of the organisations launching the Initiative of Young People in Serbia, a joint action of several youth oriented NGOs aimed at the youth advocacy; - CI, together with the Partners for Democratic Change, realised the project Young Women Promoting Peace, Equality and Difference; - together with the Institute for Sustainable Communities, Youth Build and CHF, the CI have launched the project Youth and Social Action. Page 18, 19, 20, 21, 22 Presentation of several NGOs dealing with the young people and/or founded by the young: Student Union of Serbia; Belgrade Youth Network; Youth Information Centre; Project Belgrade; Centre for Drama in Education and Arts; Roma Youth Initiative "Gypsy Soul"; the Group "Let's..."; Nansen Centre, Serbia; Centre for the Modern Skills. Page 23, 24 The youth outside Belgrade: a research of the youth activism and youth oriented NGOs in several towns (Uice, Kraljevo, Vrbas, Zajear). This research was done by the high school students from these towns, through the umbrella project Living Together, supported by the Pestalozzi Children's Foundation from Switzerland. Page 25, 26 Contests, grants, seeking for partner organisations... Presentation of the British Council's UK Forum for South-Eastern Europe. Page 27 Summary (in English). Page 28 Some useful links.

27

Balkansko udruenje mladih (BUM)

BUM. je organizacija koja je zvanino osnovana 2000. godine, nakon promena u oktobru, iako aktivno postoji jo od ranije. Tokom devedesetih godina njeni lanovi su podravali kampanje protiv Miloevievog reima, a naroito antiratne projekte, koji su i danas osnovna tema njihovog rada. Jedan od njihovih glavnih ciljeva je okupljanje prijatelja iz republika bive SFRJ, a u ovim dravama, ukljuujui i Bugarsku, postoje "predstavnitva" BUM-a. U okviru programa pod nazivom Neu oruje organizovali su besplatno deljenje majica i balona koji propagiraju ovaj manifest. Takoe su vrili istraivanja po srednjim kolama, o posedovanju oruja, pucanju u prazninim prilikama i sl., to istiu kao vrlo ozbiljan problem u naoj sredini. Nameravaju da vre i edukaciju dece o opasnostima koje oruje donosi. Osim toga, nastoje da rade na razvoju seoskog turizma, poput onoga to ve postoji u Sloveniji. Cilj im je da probude svest i motiviu ljude sa sela koji poseduju velika imanja i kue, da ih prvenstveno sauvaju, odravaju na nivou (poveaju standard), a potom iskoriste za izdavanje i profitiranje. U BUM-u smatraju da je bolje turistika drava nego teka metalurgija. BUM je organizacija za sve uzraste, ali prvenstveno za tinejdere. U svojim redovima imaju diplomirane psihologe, dizajnere, ljude razliitih profesija koje kontaktiraju po potrebi. Za svoje lanove i druge zainteresovane organizuju seminare i radionice, naroito s tematikom reavanja sukoba. Balkansko udruenje mladih Vojvode Toze 13, Beograd tel. 011/421-542 www.bum.org.yu

Korisni linkov i
www.coe.int www.europeancommision.org www.welcomeurope.com europa.eu.int/comm/education/youth.html www.balkanyouthproject.net www.bcyf.org www.usaid.gov www.mott.org www.futurefoundation.org www.britishcouncil.ba www.hrfunders.org onlinebooks.library.upenn.edu www.jeugdraad.nl inpetto-jeugddienst.be www.ejc.nl www.fpfl.ro www.balkan-rights.net www.ainsee.info www.eastchance.com www.infostud.com www.mladi.info www.sexedukacija.cg.yu web www.gmfus.org www.mezon.hu www.avanti.org.pl www.balkanyouth.org www.uksee.net www.takingitglobal.org www.gjc.it www.decadeci.org.yu

MREA
novosti i informacije za nevladine organizacije Glavni i odgovorni urednik: Miljenko Dereta Izvrni urednik: Aleksandar Guba Redakcija: Aleksandar Miloradovi Milenko Anelkovi Dubravka Velat Radmila Radi Dudi Milica Vasiljevi Dizajn: Ivan Valenak Priprema i tampa: yuTOPag Novi Sad Novi Sad, Futoki put 40b GRAANSKE INICIJATIVE - za Mreu Bulevar Kralja Aleksandra 79/Vsprat 11120 Beograd, SCG 011 2424 800, 2424 603, 2423 545, 422 302 e-mail: mreza@gradjanske.org web site: www. gradjanske.org ISSN: 1451-1851

28