SEMINARSKI RAD PREDMET MAKROEKONOMIJA TEMA: Elastinost i njena primena

SADRAJ

Uvod ................................................................................................................3 Elastinost tranje ..........................................................................................4 Izraunavanje cenovne elastinosti tranje ...................................................5 Ukupni prihod i cenovna elastinost tranje .................................................5 Ostale elastinosti tranje.................................................................................6 Zakljuak ..........................................................................................................7 Literatura............................................................................................................8

1. UVOD
Jedna od dve determinante ravnotee trine cene jeste tranja. Ekonomistima je od davnina bilo ponato da funkcija tranje mora imati negativan nagib, tj. da se dodatna koliina nekog dobra moe realizovati na tritu samo sniavanjem prodajne cene. Drugim reima, potroai e biti spremni da kupe veu koliinu samo ukoliko se snizi cena datog dobra, odnosno postoji inverzan odnos izmeu dodatne realizovane koliine i promene cene. To je jedan opti stav do koga se moe doi na vie naina: on se moe uoiti na osnovu empirijskih podataka na pijaci su prodavci svakodnevno prisiljeni da pred 2

zatvaranje snize cene ukoliko ele da se oslobode robe koju su tog dana izneli na trite. Ta injenica je empirijski poznata i kupcima, pa zato oni sa pliim depom odlaze u podne na pijacu. Ali poznato im je i jedno drugo pravilo: ako kupi veu koliinu dae ti jeftinije. Prema tome i kupcu i prodavcu je unapred poznato da je vea realizovana koliina povezana sa niom cenom, a ipak se ta injenica svakodnevno manifestuje.1 Meutim, do gornjeg zakljuka se moe doi i bez odlaska na pijacu: moemo ga doneti i ako sedimo prijatno zavaljeni u fotelji i razmiljamo o tome kako bismo se ponaali u ulozi prodavca ili kupca. Taj metod analize je nazvan introspekcijom. Posmatranjem nas samih, naih elja i motiva, pravila ponaanja, dolazimo do optih zakljuaka. Mnogi drutveni mislioci su primenjivali ovaj metod na osnovu koga su izveli zakljuak da mora postojati inverzan odnos izmeu dodatne koliine i cene. Meutim, namee se pitanje o odnosu izmeu ova dva identina sintetika suda do kojih smo doli razliitim putevima. Na koji nain uspostaviti relaciju izmeu empririjskih inenica i deduktivnih argumenata? To je jedan od prvih problema sa kojim se suoila ekonomska nauka i trebalo joj je relativno dosta vremena da pronae pravi odgovor na to pitanje. Odgovor je kompleksan i zapravo se problem mora dekomponovati na dva pitanja: na koji nain pojedinci formiraju svoje planove potronje i kako se ovi izbori potroaa usmeravaju na tritu, tako da dolazi do formiranja agregatne funkcije tranje? Odgovor na prvo pitanje daje teorija izbora potraa, dok odgovor na drugo pitanje daje teorija tranje u uem smislu. Obe teorije danas polaze do nekih usvojenih postulata. Jedan od najvanijih je da potroa poseduje slobodu izbora, da se sasvim neometano moe opredeliti za dobra koja eli da nabavi na tritu. On se prilikom izbora rukovodi nekim svojim naelima, ali uvek je prisiljen da se opredeli izmeu ponuenih dobara po datim cenama, imajui u vidu ogranienja koja mu postavlja vlastiti dohodak. Prema tome, on je prilikom svog izbora dvostruko ogranien novanim dohotkom i postojeim cenama - ali je u okviru tih ogranienja slobodan da bira i niko mu ne moe narediti ta e da kupi niti u kojim koliinama. Taj postulat se naziva suverenitetom potroaa. Drugi princip je racionalnost potroaa. On e uvek nastojati da maksimizira svoje zadovoljstvo, u najirem smislu definisano. Kada se opredeljuje izmeu razliitih alternativa, on nikad nee birati onu opciju koja mu u manjem stepenu zadovoljava potrebe. To podrazumeva da je potroa svestan altenrativa sa kojima se suoava, da je u stanju da ih oceni i da izabere najpovoljniju mogunost. Naravno, za tako neto njemu je neophodno posedovanje svih relevantnih informacija.

1. ELASTINOST TRANJE
1

Teorija cena, Stojan Babi, Mili Milovanovi, Beograd, str. 179

Prema zakonu tranje pad cene nekog dobra poveava traenu koliinu. Cenovna elastinost tranje meri koliko traena koliina reaguje na promene cene. Za tranju za nekim dobrom kae se da je elastinost,ako traena koliina znatno reaguje na promene cene. Za tranju se kae da je neelastina,ako traena koliina samo neznatno reaguje na promene cene. Raspoloivost bliskih supstituta Dobra sa bliskim supstitutima obino imaju elastiniju tranju,jer je potroaima lake da preu sa jednog dobra na drugo. Na primer, buter i margarin lako su meusobno zamenjivi. Mali porast cene butera,pod pretpostavkom da je cena margarina nepromenjena,dovodi do velikok pada prodate koliine butera. Nasuprot tome, poto su jaja dobra bez bliskog supstituta,tranja za jajima je manje elastina nego tranja za buterom. Neophodna nasuprot luksuznim dobrima Neophodna dobra obino imaju neelastinu tranju,dok luksuzna dobra imaju elastinu tranju. Kada cena odlaska kod lekara raste, ljudi nee drastino promeniti broj odlazaka kod lekara,mada se moe desiti da odlaze neto ree. Nasuprot tome,kada cena jedrilice raste traena koliina jedrilica znatno opada. Razlog tome je to veina ljudi odlazak kod lekara smatra neophodnim, a jedrilice su luksuz. Definicija trita Elastinst tranje na svakom tritu zavisi od definisanih granica tog tita. Usko definisana trita. Usko definisana trita imaju elastiniju tranju nego iroko definisana trita, jer je lake nai bliske supstitute za usko definisana dobra. Na primer, hrana, kao iroka kategorija,ima prilino neelastinu tranju jer ne postoji dobra zamena za hranu. Zadata br. 1. Za svaki od sledeih parova dobara kaite za koje dobro biste oekivali da e imati elastiniju tranju I zato? a. b. c. d. Obavezni udbenici ili detektivski romani snimci Betovenove muzike ili snimci klasine muzike uopte nafta za ogrev tokom sledeih est meseci ili nafta za ogrev tokom sledeih pet godina pivo od korena trava ili voda.

Odgovor : C Vremenski horizont Dobra obino imaju elastinu tranju u toku dueg vremenskog horizonta. Kada cena benzina raste, traena koliina benzina prvih nekoliko meseci samo neznatno opada. Kako vreme prolazi, ljudi vie kupuju kola koja troe manje benzina, prelaze na javni prevoz ili se preseljavaju blie radnim mestima. U roku od nekoliko godina, traena koliina benzina znatno opada.

2. IZRAUNAVNJE CENOVNE ELASTINOSTI Ekonomisti izraunavaju cenovnu elastinost tako to procentualnu promenu traene koliine dele procentualnom promenom cene. Dakle:

Cenovna elastinost tranje

Procentualna promena traene koliine Procentualna promena cene

Pretpostavimo da porast cene korneta sladoleda od 10 postodovodi do pada koliine sladoleda koju kupujete za 20 posto. Vau elastinost tranje raunamo kao

Cenovna elastinost tranje

20% 10%

=2

Poto traena koliina nekog dobra stoji u negativnoj krelaciji sa cenom, procentualna promena koliine uvek e imati predznak koji je suprotan od predznaka procentualne promene cene. U ovom primeru, procentualna promena cene iznosi plus 10 posto (to pokazuje rast), a procentualna promena traene koliine iznosi minus 20 posto (sto pokazuje pad). Iz ovog razloga, cenovne elastinosti tranje ponekad se izraavaju negativnim brojevima.

3. UKUPNI PRIHOD I CENOVNA ELASTINOST TRANJE Kada prouavamo promene ponude i tranje na tritu, promenljiva koju esto elimo da prouimo jeste ukupni prihod,iznos koji plaaju kupci a primaju prodavci nekog dobra. Na svakom tritu, ukupni prihod iznosi PxQ: cena dobra puta prodata koliina tog dobra. Ukupni prihod- Ukupni iznos koji plaaju kupci, a kao prihod primaju prodavci, jednak je povrini osenenog dele ispod krive tranje PxQ. U ovom sluaju po ceni od 4 dolara, traena koliina iznosi 100 a ukupni prihod 400 dolara. Ako je tranja neelastina kao na sledeoj slici, tada poraast cene dovodi do poveanja ukupnog prihoda. Kako se menja ukupni prihod kada se menja cena : neelastina tranja- kod neelastine krive tranje, porast cene dovodi do proporcialnog manjeg pada traene koliine. Dakle, raste ukupni prihod. U ovom sluaju, porast cene sa 1 na 3 dolara izaziva smanjene traene koliine sa 100 na 80,a ukupni prihod raste sa 100 na 200 dolara.

Mada su primeri predstavljeni na ova cetiri grafike ekstremni, oni ilustruju opte pravilo: kada je tranja neelastina ( cenovna elastinost manja od 1 ), cena i ukupni prihod kreu se u istom smeru kada je tranja elastina (cenovna elastinost vea od 1), cena i ukupni prihod kreu se u suprotnim smerovima. Ako je tranja jedinino elastina( cenovna elastinost je tano 1), ukupni prihod ostaje ne promenjen kada se cena menja.

Ostale elastinosti tranje

Dohodna elastinost tranje Mera koja pokazuje koliko traena koliina nekog dobra reaguje na promenu dohotka potroaa a izraunava se tako to se procentualna promena traene koliine podeli procentualnom promenom dohotka.

Dohodna elastinost tranje

Procentualna promena traene koliine Procentualna promena dohotka

Unakrsna elastinost tranje Mera koja pokazuje kako traena koliina nekog dobra reaguje na promenu cene nekog drugog dobra, a izraunava se tako to se procentualna promena traene koliine prvog dobra podeli procentualnnom promenom cene drugog dobra.

Unakrsna elastinost tranje

Procentualna promena traene koliine dobara 1 Procentualna promena cene dobra 2

Zadatak br 2. Objasnite zato bi sledea tvrdnja mogla biti tana: Sua svetskih razmera poveava ukupni prihod koji farmeri dobijaju od prodaje penice, ali sua koja je pogodila samo Kanzas smanjuje ukupni prihod koji dobijaju farmeri iz Kanzasa.

Odgovor: Konstatacija bi mogla biti tana zato to je elastinost tranje za penicom mala, pa bi zbog poveanja cene penice ne bi dolo do velokog smanjenja prodaje to bi u krajnjem sluaju dovelo do poveanja ukupnog prihoda, dok kod Kanzasa sigurno se radi o proizvodima ija je elastinost tranje izraena, pa bi svako malo poveanje cijene dovelo do naglog pada tranje a i time do smanjenja ukupnih prihoda

ZAKLJUCAK Cenovna elastinost tranje pokazuje u kojoj meri traena koliina reaguje na promene cene.Tranja je obino elastinija ako su dostupni bliski supstituti, ako je dobro luksuzno,a ne neophodno,ako je trite usko definisano,ili ako su kupci imali dosta vremena da reaguju na promene cena. Cenovna elastinost tranje izraunava se kada se procentualna promena traene koliine podeli procentualnom promenom cene. Ako je elastinost manja od jedan, tako da se traena koliina pomera proporcionalno manje od cene za tranje se kae da je neelastina. Ako je elastinost vea od jedan, tako da se traena koliina pomera proprcionalno vie od cene , za tranju se kae da je elastina. Ukupni prihod koji se plaa za neko dobro dobija se kada se cena dobra pomnoi prodatom koliinom. Za krive neelastine tranje ukupni prihod raste sa rastom cena. Za krive elastine tranje, ukupni prihod pada sa rastom cene. Dohodna elastinost tranje pokazuje u kojoj meri traena koliina reaguje na promene dohotka potroaa. Unakrsna elastinost tranje pokazuje u kojoj merri traena koliina nekog dobra reaguje na promene cena nekog drugog dobra. Cenovna elastinost ponude pokazuje u kojoj meri traena koliina nekog dobra reaguje na promene cene. Ova elastinost esto zavisi od vremenskog horizontal koji se razmatra. Na veini trita,ponuda je elastinija na dugi, nego na kratki rok.

LITERATURA

1. Teorija cena, Stojan Babi, Mili Milovanovi, Beograd 2. Principi ekonomije N. Gregori Mankju