Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Pere Sikavica-Poslovno Odlucivanje

    Uploaded by

    Elmedin Zukic
    879 views192 pages
    poslovno odlucivanje

    Copyright

    © Attribution Non-Commercial (BY-NC)

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    poslovno odlucivanje

    Copyright:

    Attribution Non-Commercial (BY-NC)
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    879 views192 pages

    Pere Sikavica-Poslovno Odlucivanje

    Uploaded by

    Elmedin Zukic
    poslovno odlucivanje

    Copyright:

    Attribution Non-Commercial (BY-NC)
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 192
    © 1999, j PERE SIKAVICA, BORNA BEBEK, HRVOJE SKOKO, DARKO TIPURIC Prof. dx. se. Pere Sikavica, prof, dr. se. Borna Bebek, prof. dr. se. Hnvoje Skoko, doe. dr. se. Darko Tipurié ea aa pts POSLOVNO ODLUCIVANJE Prof. dr. se. VBLINIR SRICA Redakeija: prof. dr. sc. Pere Sikavica i Drugo izdanje 2a ada Dr. 1V0 BURIC informator Urednike Zagreb SANJA PERIC 1999, Objavijivanje ovog sveutilisnog uddbenika odobrio je Senat Sveusilista ut Zagrebu na prijedlog svog Povjerenstva 2a znanstyeno-nastavna literatura ‘odlukom broj: 02-2562/3-1999. od 9, studenoga 1099. (OW ~ Katatogzacj u pabikac Nationalnainveu8lina hninic, Zagreb UDK 65.012. (075.8) POSLOVNO odlutivane / Pere Sikavien... = 2 fed. ~ Zagreb Informator, 1999. - XVI, 266 ate inte; 24 em. ~ (Udaboniet Svowtlsta 1 Zagrobu « Manali Universitatis, studiovum Zagrablensis) [Biblogeaia: tr. 59-966. ~ Karola ISBN 952-170-079-6 1. Sikavea, Pere 91001026 PREDGOVOR I. IZDANJU Ova knjiga koncipirana je kao udzbenik za kolegij »Teoria odlutivanie, kof slusaj studenti IT, godine Bkonorshog fakulteta u Zagrebu, na smjert »Organiza- ‘iia i managements Sadréaj knjige strukturiran je u dest pogtaviia i to: Osnove poslounog ods veanja; Teorjeodlusivania; Fazeu procesu odludivanj i faktoriodluéivanya; Naéiné odlucivanja; Model i tehnike odludivanja | Informacijshi sustav kao podria odlué- anu Iz naziva pojedinih poglauljs, kao i njihovog redositieda izlaganja, evidenino je da se najpriie objainjaun sto je to odludivanje uopée, a poslovno oduéivanje poscb- no, Nakon toga se iznose osnoune teorie odluéivanja i spoznaje do hojih se dosto w pojedinim teorjama odlutivanja. U treéom poglavlju ukazuje se no faze w procesu odludivanja kao i ne relevantne faktore utjecaja, o kojima ovisi kualiteta poslounog odludivenja, U éetortom poglavlju ilazu se razliitinaéini odluéivenja od programi- ranog i neprogramiranog preko individualnog igrupnog do intuitiunog, odludivanja na temelju prosudivanja iracionalnog odluéivanja. Takader, tu se whuzuje ina okol- nosti u kojima se odlucuje. U petom poglauiju navode se osnouni modell i tehnike adluéivanja, kako bi se w posliedniem, Sesto poglaulju ukazalo na ulog iznacenje informacijshog sustava kao podrske odluéivanyju ‘S obzirom ne koncepeia,strukturu, sadréa) i nadin islagania materije w hejizi, ‘kao i pitanja za provjeru znanja na kraju soakog potpastauija kniiga je pruenstveno ramijonjena studentima, ali mose horisno postuait i svima drugima, koji se w evom postu bave danasenjent odluke. Knjiga ée poscbno biti Rorisna 2a managere suil ra- sina managementa, koji inaée donose najuect broj poslounth odluka, Ova kijiga ce dobro poslusiti donositelima odluka w drugim organizacijama i ustanovama, poteu- iod obrazovanja, znanosti, kulture i fporta sjedne strane pa do vladinih organiza- cija i ustanova s druge strane. Kniiga ée biti od velike koristi suckom pojedine kao donositelu odluka u njegovore osobnom Zivot odnosno u Zivotu njegoue obiteli. Zeuréavajui rukopis ove hnjige i prodajudi jew tisah, Zelielibisro izraziti ve. lik zahvalnost recenzentima u nizu korisnih primjedbi i eugesija hoje su pobolale ‘ovaj rukopis,Ieto tako veliku eahvalnoat dugujemo gdi Bernardi Drazié za najvect dio tehnidkit poslova, komipjutorskog unosa, korekture teksta i sligno, Zahvalnost duguiemo i mlado} lektorie:kojoj je ovo bio proijenac. Zeljelé bismo se zahualiti i stim urednicima u tzdavachoj kudisInformator« bez jeg rada ova knjiga ne bi ugle- data tako breo syjetto dana. U Zogrebu, 14, veljage 1994, Redaktor: prof. dr. Pere Sikaviea PREDGOVOR Il. ZDANJU Tako je prosto nesto vige od pet godina od proog izdanja ove nase knjige, proe s takevom tematikom na hroatskome jeziku, ofekivali smo kako Gemo tim izdanjem po taknuti i druge znanstvenike u nas da se takoder pasvete ovo} izuzetno aktualnaj ‘materi bez koje je nezamisliv ne samo suoremeni poslouné Zivot vet i Zivot uopée. No, kako je nase proo izdanje ove knjige rasprodano gotovo pred godinu dana, au naiim Rnjdarama u meduoremenu se nije pojavila ni jedna Rigs tstog itt sinog sadréoja, odluéiti smo se da 2a tisak priprendmo i drago izmajenjeno i do unjeno izdarje. U ovom adanju nema vecih koncepeijshih izmjena w odnosu na prvo izdanje. sTedina izmiena tite se rezdvajanja poglavlia »Faze u procesu odlutivania i faktori odluéivanjas u dua zasebna poglavlja: »Cimbenici odludivanjas i »Faze u procesu odludivanjee. Znatnije nadopune naprevili smo u sljedeéim pogtavljima: »Osnove postounog oiludivanias, »Cimbenici odludivanjas, »Faze w procese odludivanjas, »Naéini od. lusivanjac te »Metode i tenike odluéivania. Drago poglauije »Teorieki pristupi odlutivanjan w ovom je ézdanju napisao novi autorsiti doojac « odnosu ne prvo izdanje. U exo novo iadanje nastojali smo ugrediti sve recentne trendove na podruiite teorje odluéivanjo. Ovo je idanje, u odnose na prethodno, u puno veéaj meri obo gaéeno brojnim elikama, kojima se na urlo transparentan irazumbiv nacin prezenti- 70 i pojainjava slosena materia poslounog odlucivanja, Na taj navin knjiga postaje 4J08 séithijae i, uyjereni smo, pristupacnija avima koje interesira podrudje teorije ‘odlugivanje, « poslounog odlutivanja posebno. Gledajuéi globalno, opseg knijige u ‘odnosu na proo izdanje vei je 22 cca SOK. Rodi lakieg pronalazenja pojodinih toma i pregiednost islaganja ovo smo idanjekryige obogatié i popisom stat tabliea kao reénikom pojmova (uz vee ra- nije kazalo poimous t hazalo autora te bogati popis literature). Preméa je ova knjiga pisana kao wlzbenih 20 predmete pod nazivom »Teortia odluéivanjas ili vPoslouno odludivanjer, ona ée bez datiniega biti od vetike koristi svim donositejima odluka na suim rezinara managementa i u svim organizacii- ‘Predajuéi rukopis knjige u tisak, Zeljeli bismo se zahvaliti, u proom redu, recen- zentima nase knjige na broynim korisnim primjedbama i sugestijama za poboliianie ove knjige. Isto tako zohualnost dugujemo gdi Branki Rididhi hoje je u izuzetno kratkom roku obavila sve tehnidke poslove oko pripreme nageg rukopisa 2a tisak, Posebno smo zahvalnié mr. se. Tgore Kréitu i Mislaun Omazitu, dipl. oec. 20 kompjutorsh vw ‘dzraddu svih sla u knjizi. Ne manju zahvalnost dugujemo i prof. Antoniji Sihavica- Krsié en lekturu i ovog naseg drugog izdanja Naga zahvelnost pripada i urednicime u nakladnishoj buéi »Informatore koji ‘su nas poticali da ito prije dostauimo rukopis knyige w tisak. Zahwalnost dugujemo jos mnogima od hojih smo uéil, a posebno nagim studen- tima dodiplomshog i posijediplomshog studija kao i nasim asistentimea. Medutins, ‘odgouornost za sve napisano unutar korica ove knjige ipak je samo nasa, Bit éemo Vam 2ahvalni na primiadbama i sugestiame. U Zagreb, $1. srpnja 1999, Redaktor: prof. dr. Pere Sikaviea van Kratki xi sada Pere Sikaviea 1. Osnove poslovnog odludivanja 1 Borna Bebel ~ Darko Tipuric ‘Teorijski pristupi odlucivanju 49 Pere Sikavica 3. Gimbenici odludivanja 93. Pore Sikavioa 4, Faze u procesu odluéivanja 121 Pere Sihaviva 5. Navini odludivanja 145 Hrooje Skoko 6. Modeli i tebnike odluéivanja 197 Darko Tipurié 7. Informacijski sustavi i postovno odiudivanje 285 Resnik pojmova (Glossary) a3 Kazalo pojmova 345 Kazalo imena 3538 Literatura 359 vat Sadréaj 4, OSNOVE POSLOVNOG ODLUCIVANJA 1.1, Medusobni odnos upravijanja, rukovodenja, management Fodluéivanja 1.1.1, Odnos upravijanja§ odlativanja 1.121 Odnos rukovotenja i odludivanja 1.18, Odnos managementa i odluéivania 1.2, Pojam i definiranje odluéivanja 124. Pojam odlutivania « 1.22. Definiranje odlutivanja 123. Poslovno odlutivanje 124, Proces edluéivanja « 12.5: Znansivoni pogled na odlutivanje 1.3, Priroda odluéivanja. 1.3.1, Problemi w odludivanja.- 1.32, Odludivanje u turbuletag okolini 1.33, Pogreske w edludivanju 134, Kontingencliski pristup ealusivanju 1.4, Stilovi odluéivanja 1.4.1, Autokratski stil o@lusivania 14.2. Demokratski sti! odlutivania 14.3. Cimbenici o Kojima ovisiizborstila odluéivanja 15. Definiranje odluke i vrste odluka 1. Definiranje odluke 2. Veste odluka. . . | | 2, TEORLJSKI PRISTUPI ODLUGIVANJU 2.1. Teorije odlusivanja 2.1.1. Klacifikaeja teorija odludivanja 2.12. Kasiéna teorja odludivanja 2.1.2.1, Zatvoroni sustav; odludivanja 2.1.22. Informiranost o situaci i inacicama odluke 2.1.2.8, Racionalni sustay rangiranja preferencia 2.1.2.4. Makeimiranje ekonomske dobit 2.1.8, Neoklasione teorie odludivanja 2.1.3.1, Paralelno postojanje vige poteneijaino toénih odluka 212. Postojaneorranigenog bro ih oll yo kite faze ili veste (segmentiranje edluka). 8 2.1.8.8, Postojanje ogranigenog broja odiuka po kriteriju ravine (ctruktariranje odluka) 68 2.1.84, Postojanje jecine tnne odluke po objodinjenim subjekti- nim obtenim krierjima bjedinjvane ode... 79 2.14, Situactiska teorja odludivanja. . . . . « ow 2.1.4.1. Relativna racionalnost ana nm 2.1.4. Otvereni eustay odludivania. « 2 2.1.4.3, Odvojenoat subjektivnih i objektivnih clemenata wodludivaniu 2 2AAA Tehnolotka ovisnost <2... 4 2.2, Problem racionalnosti w odludivanju, 6. 2.3. Stratesije optimiziranja i zadovoljavanja w odlucivanju at 2.3.1, Stratogia optimiziranja u odluéivanj at 213.2, Strategiin zadovoliavanja u oduéivanja 85 3._CIMBENICI ODLUGIVANJA 3.1, Ograniéenja w odludivanju 3.1.1, Raspolotiva sredatva, 8.1.2, Dostupne infermacie 8.1.8. Raspolotivo vrijeme 8.2, Okolina w kojoj se odlusuje. - at 101 8.8. Telnologija i metode odlucivanja 110 3.8.1. Tebnologija(procedura) odlusivanje no 3.8.2, Odnos med normatvno cdedenog stare procesa odlutivanla, ee ee ee eee : na 8.8.8. Metode oillativanja, pesresereneit 8.4, Modusobna povezanost odtuka, 13 3.8, Sposobnost managera .. . . Reco bdset etd 47 3.6. Subjeltival Gimbenil odluZivania i - 19 4. FAZE U PROCESU ODLUGIVANMA 124 4.1. Proces odlutivania shvaéen wwiem smisla. . . eee WM 4.2. Proces odlusivanja shvaéen u Birem smishu 195 4.3, Faze integralnog procesa odlutivanja 7 2181 4.3.1, Mentifikacia problema... . oe 132 4.3.2. Definiranje zadatha. Teor 14 4.3.8. Snimanjo i analiza postojegog stanja 15 43.4. Tratenie inatica vetenja problema 137 4.3.5. Vijednovanje inatica resenja problema 138 4.8.6. Donofonje odiuka tet ceca 4.8.7. Provodenje odluka | Tee sea 4.38. Kontrola provodenja edluke =. . ! si a IAGINI ODLUCIVANSA 1. Programirano { neproyramiran od 5.1.1, Progromirano odlutivanjc 5.1.2, Neprogramirano odluéivan} 5.1.8, Medusobni ednos progeamiranog i neprogramiranog edlueivanja 8.2, Pojedinaéno i skupno od 45.2.1, Pejedinatno odlutivanie 5.2.2. Skupno odlufivane. 5.2.2.1, Znaéajke skupnog odludivanja. 5.2.2.2, Veale ckupina £.22.8, Problem’ skupnog odludivanj, 5.2.2.4. Tebnike skepnog odlutivanja 5.2.2.6. Prednosti i nedostaci skupnog odutivania 5.8, Intuitivno odluzivanje, odluéivanje na tomelju prosudivanja iracionalno odluéivanje 6.3.1 Intuitivne oduéivanje 5.3.2, Odluéivanje na torelja prosudivania 5.8.3, Racionalno odlutivanje 5.4. Okolnosti u kojima se odlutuje. 5.4.1, Odludivanje w uyjetima sigurmoslt 5.4.2, Odluéivanje w uyjtima rizika 5.4.8. Odluéivanje u uyjatima nesiguenost ‘Slignosti§ razlike u odluéivanju hrvatsiah i ameriékih ‘managera 7 tae 6. MODELI| TEHNIKE ODLUCIVANJA 6.1, Modeli odtuaivanja 6.1.1. Pojam i dofiniija modela odlusivania oa 6.1.2, Mjesto modela v analitickom procesu edluéivanja s . . «= 6.1.3. Tipovi modela odlusivania : 6.1.3.1. Fiibki models 6.1.8.2. Analogni modeli 7 6.1.3.3. Simbolini (matematidki) modeli - 6.1.3.4, Tipovi modela proma raalititim kriterijima 6.11, Uloga i korisnost primjane modela odlugivanja 6.1.4.1, Prava wloga moda. 6.1.4.2. Prilogodba modela donosteljz odiuka | 6.1.4.3, Proces komunikacija kod oblikovanie i prinjene modela 6.1.4.4, Zasto se modeli u prakei vide ne koriste? 6.1.4.5. Prednosti i ogranigenja u uporabi modela 6.1.5. Moguénosti uporabe modela adiwéivania. . . . 6.1.5.1, Ope moguénost primjone models 6.1.5.2. Moguénotti primjene modela na probleme ot se Gasto ponavbaju . 7 61.5221. Problem zlib 6.1.5.2.2, Problemi alokacije 145 ut a7 a8 9 154 156 159 160 165 187 1170 213 m m 119 180 184 15 186 187 189 497 200 200 202 208 204 205 208 208 ai 212 282 2M 216 217 219 220 aa 222 2283 xa 6.1.5.2, Problem’ rodova @skanja 6.1.5.24. Problem zamjene. 1.5.25 Problem konkuroacije 6.1.6. Ustrojstvo, eiavanje i primjena modelo odluéivanje 6.1.6.1. Formualiranje problems 6.1.62. Konstrakeija models (n8 primjera formulacije Tinearnog programa) te njegove znatakke 6.1.6.8, Metote {yostupei) yeBavanja modela 6.1.6.1, Analitigke melode, . . 6.16.32. Metode (postupei simulirarja 6.16.33, Heursticke motode (postupe odtutvanja « 6.1.6.4, Tostiranje vajanost, Kontrola i primjona models 6.1.64.1, Testiranjo valinnosti modela 6.1.6.4.2. Kontrola model i njegova rjegenia 6.1.6.4.3, Primjona (implementaciia) models 6.2. Tehnike odlutivania 6.2.1. Tebnike odludivanja u even vigurnost i odedenost 6.2.2. Tehnike odludivanja u wvjetima riika 7 6.2.2.1, Monte Carlo tehnika : 6.2.2.2, Oéskivane vrijednoct - : 6.2.2.8, Tablica edluéivanja 6.2.2.4. Drvo (etable) edlutivanja 62.3. Tebnike edludivanja 1 uvjetima neizyjesnosti 623.1. Teoria igata 6.2.3.2. Waldov krilerj posimizma (tmax/min) 62.33, Kriteri optimizma tmex/max) 62.34. Hurwictov kriterij odlutivania. = 6.23.5 Savageorkriter) minimalnog dallenja (min/imex) 6.2.2.8, Laplaceov kriterj racionalnosti .,INFOMACIISKI SUSTAVI | POSLOVNO ODLUCIVANJE "LA. UiognSnformacjkih svat u poslowmon edlulvanja 72, 13. 7.1.1 Informacia, informactiski sustavi i podtha u odludivanju TL2. Vesta informaciiskih sustava 7 ‘Upravijacki informactjskt sustavi (MS)... 112.1. Pojam i odredenje upraviathih informaejslih sustava. 712.2, Svojetva upravliaékihinformacijsldh sustava 7.2°3. MIS i upravjanje bazama podataka . 1124, Doprnas upravadl informacsh sustava proces poslownog oalneeranis Sustavi za podr8hu odluéivanju (DSS) 7.8.1. Pojam sustava 2a podréku edlutivanju. « 7.8.2. Obiljedia sustava za podrBku odléivanju 79.0, Veste sustava za podrska odludivanyy 73-4. Komponente sustava za podréku odludivanju | 785. Primjona sustava za podréhu odlutivanja w postomnom edhitivenia se eevee eet : 304 306 7.4, Sustavi za podr3ku skupnom odlusivanju (GDSS) 4.4.1, Odredenje susiava za podrsku skupnom odlutivanju 74.2. Komponente sustava za podrsku shupnom odlutivanju, 714.9, Vrate edstave 2a podriku skupnom odlutivanju 1.5. Eksporini sustavi 06S) 175.1. Unjetva inteligencija i pojam ekspertnih Sustava 115.2. Obljeda ekspertis sustay 715.3. Komponente ekeperinih gustava <<. 1.5.8.1, Baza znanja 115.82. Mebanizam zakjusivania 715.8. Podeustav za objabnjavanje - 715.84. Podsuetav stjecanja (prleupljanja) znania 7.5.4. Veste eksperinih sustava “15.5, Raalikeiamedu ekspertnih sustava i sustava on yodsthu odludivanja 116. Swstavi za podeSku vehomom valvedstvu (ESS) 7.6.1, Pojam i odredenje avsteva 2a podriku vrhornama rukovodatv 7.6.2, Obiledja sustava 28 podrSku vehovnom rukovodstvu Rjednik poimova (Glossary) Kazalo pojmova Kazalo imena Literatura... 308 310 au 318 a1 315 318 318 20 322 822 320 B24 327 327 329 as 36 353 359 xm Popis slika 1A. Odlutivanie i mananerske funkeije 8 1.2. Struktuva radnog vremena zaposienih « u TS rate oaks Ro se dono a pj arinams manageeenta 2 TAL Odnos iamed teemutka nastonks juoeavanja problema. <5 vs sss s+ 22 15. Odnos izmedu 20a i moguénosti w odlutivaniu. ti. Te Otnes Raleenosd oko eljoverazineUhnitkih anaaja i olutivanin 29 1-7. Mateo koja pokazuj ute Koi yorodu raziitim procssime odlugivania : a0 1.8, Model stilova odlutivanja ar 18, Ganas oojtinthrazina managemente i verte odluka hoje dosese na pojedinim razinama i 7 2.1, Struktura odluka 68 2.2, Segmentitanje edluka es 2.8, Strukturiranje odluka % 2A. Koncept opvaniéene racionalnosti eel ee 3.1, Informaeisk! tokov tipos toformacija . « been 2.2. Linearsn odnes iemedu vrijednostiinformacija i cijene informaciia « . . - 100 2.9. Progresivan rast eljene informacije u odnosu na vrjednost informacje, - - 101 3h, Dogresivan rast cijone koja ee placa 2a dodatnu informactju u odnont , nna vejednost dodatne informaciie 102 45, Uvoea ishastvaw odluvanjutyremena, koje nam atoji na aspelagani xa odlufivanje, na proces odludivania, 105 8.6. Oalutivanie x hijorarhijso} organizacii ns 14 37, Odluéivanje w funkeij) organizecii pete 4.1. Krug odludivania : | wr 42, Proces donotenja odlke 120 4.3. Fave process odlutivan. 132 44. Moguée inatice aH 337 A eee eet Sal. Zontaike programiranih i neprogratoi 150 2. Pritoda problema i priroda odluéivanja na pojedinins raziname managementa « an IL 5.3. Tipovi managerskih odluka Eero et + 182 5A. Mode} odluéivania u praksi z : 153 x Ceti imbenila koji ufjeéu na uspjetnost akupine 161 Skupine douositeliaodluka sobzirom na rnaxja njhovih dlenove « 162 ‘Tipovi move 185, Velitina skupine i meduscbne interakeie 166 Proces »skupnog siiljenjan + 168 Koraci u tehnici nominaine skapine 1m Koraci a Delphi tebnici odluéivanja m4 . Tipiéan model racionalnog odlutivanja § povratnim ont clomentimaa 182 5.19, Ons izmota skalnost Kojima se oleae | wore w oak. 2 185 5.14. Znaéajke edlutivanja w razléitn ckolnostima 188 5.18. Vrste odlaka koje donose manageri 191 5.16. Informacije potrebne za odludivanjo 194 6.1. Vivian iis hapa opimiranim rofhona 225 6.2. Ogranigenje materijala aoe 238 6.8. Ogranigenje vremena sivanja, 239 6.4. Podrudjeizvollivost 240 85. Line istoga profit 22 6.6. Glavne faze u stad patem simulscjo 24 67. Algoritmi za simula problema prodevaonie ribom 7 265 6.8. Dijagrami odekivanih tro#kova w zavisnosti of ofekivanog volumona . . . 268 69. Totka odlutivanja t inatice. 270 8.10, Kompleino drvo odlutivanja 212 8.11, Drvo odlutvania u razvoju 213 6.12. Drvo odlutivania od razvoja do vetenin 4 6.13, Prociena oéekivanik vriednosti u drvets odlueivania oa 6.14. Fehor najbalje odluke 215 7A. Manager i informacife 289 72. Poslovni informacijeki sustavi 2 992 73. Sustao m podtilea odludivanju 8305 74, Sustav 2a podeika odlutivan)a 307 15. Vrsto CDSS 7 ee 312 78. Bhspertni custar 319 77. Lanae eakdjusivania + 920 xv Ponts tablica Ga. Znabsjke raaksitih stilova ivrnih rukovoditelia 213. 6.2. Churchman-Schainblattovs komunikacijska matrica au 8.3. TevaGun tofska xi y 20 material 237 6.4, Teradun toéaka x iy 2a ivanjo 237 65. Izratun profta en getirlakstremne tocke 240 86. aveéna tien optimaizac proidiiewtrovk Mast primienom Simplex motode 256 6.2. Ubredivanje dodaine kolgine materia za kupaia 257 68. Frokveneje potmninje predstavlions alucajnim brojeviens 261 68. Tablica slugajb brojeva 5 262 6.10, Rudin simauliranje pravila naruéivanja : 263 6.11, Unporedbeni rezultatpravilanaridivanja na tel simalasie ‘282.000 dana 263 6.18. Prodviden inosi potraznjes pripadajude ims verojatnost 268 6.18. Trofkovi kupnje i fankeioniranjadtednatea 267 6.14. Prodvideni sati kubanja i pripadajuéa im vjerojainost 267 6.15, Tabliea odinivania 269 6.16, Payoff raatriea, 218 6.27. Tablica 2a ulveivanje max/min vrijednosti 260 6.18. Matrica Faljanja 282 7.1. Vaste informacijetih custava 291 78, Razlike iemedy gustara za transokeijeks obrad podataka (FPS). aprasljackog informacijskog sustava (MIS) . te 295 178. Obiljadja eksportnin sustava . 316 74. Neke primjene ekepertnih sustava u poslownom odlutivan ay 7.8. Raalikeinmedu sutava za podrtky odivana (DSS) i ekapernih ssustava (ES). 825 116, Uloga sustava za pod vrhovnom rakovodstva u roses ‘postornog | cedludivanja iss 7 330 XVI OSNOVE POSLOVNOG = ODLUCIVANJA Ero preomog osiany ln 4.4, Medusobni odnos upravijanja, rukovodenja, managementa i odlugivanja U knjizi Poslovna organizacija definirali emo pojmove kao Sto 6 upravijanje, rukovodenje, management i odluétvanje. U ovo) knjizi, koja nosi naslov »Poslono odlugivanjes, teZiéte ée biti na odluéivanju, toénije re- eno, na poslovnom odluéivanju, koje sve vise zackuplja paznju ne samo managera, kao osnovnih nositelia i subjekata poslovnog odlutivanja, veé isto tako i znanstvene i struéne javnosti Da bismo se mogli baviti odluéivanjem uopée, a postovnim od- lugivanjem posebno, potrebno je sitwirati odnosno smjestiti odluéivanje ‘unutar integralnog procesa upravtianja, ali je isto tako potrebno utvrditi i ‘odinose na relacij: a) upravbianje i odluétvanje, b) rukovodenje i odlui vanje te c) management i odludivanje. Odluéivanje je kao pojam w velo 8irokoj uporabi pa se tako moze govoriti o odlutivanju na razliéitim podruéjima rada i Zivota, kao npr. o od Inéivanju u osobnom Zivotu, odluéivanju w obitelji, odludivanju w poduze ima, razligitim organizacijama i ustanovama odnesno o odludivanja w giroj drubivenoj zajednici - driavi i svim njezinim institucijama, Za vazliku od odludivanja u osobnom ili obiteljskom Zivotu u svim rugim situacijama odluéivanja moguée je govoriti, na edredeni naéin, o po- slovnom odludivanju, bez obzira radi lise o odluéivanjuu poduzeéu, banci, 3koli, bolnici, vad ili Hrvatskom dravnom saboru npr. 1.4.1. Odnos upravijanja i odluéivanja Tako pojedini autori pod pojmom odluéivanja razumijevaje razli Site procese, ipak treba reci kako je odluéivanje w najuzoj vezi s upravlja- xjem, Odnos izmedu upravljanja i odluéivanja najbolje éemo razumjeti kroz raalitite definicije odluéivanja, a koje se, inate, temelje na upravijanju. * Va P, Sitavica-M. Nowak: Postouma onguntzaciia, I. idanie, Iformator, Zagreb, 1999, st, 73.-380, enue poonog asians Sica Razlitite definielje odlucivanja, u odnosu na upravljanje, mogu se srupirati u dvije osnovne skupine. Jedna, velo brojna skupina autora, izjed- natava pojmove upravijanja i odlutivanja, tj. izmedu njih stavija zak jed- nakosti, 2a razliku od druge, manje skupine autora, koja smatra kako je ne. pravilno i neopravdano izjednatavati pojmove kao Sto su upravijanje i odluci vanje, Za najveéi broj autora koji se bave problemima organizacije i ma nagementa, od/uéivanje je temelj upravijanja. Tako npr. I. Turké odludiva- je shvaéa kao suétinu upravijanja. Za M, Novaka* odluéivanje predstavlja ‘csnovni Konstitutivni element upravijaéke djelainosti. D. Gorupié! smatra Kako upravijati poduzeéem znaéi odludivati. Za F. Lipovea® upravljanje i odluéivanje dvije su strane, sadréajna i metodoloska, jednog te istog uprax vijatkog procesa. Za Z. Kostiéa upravljanie u poduzeéu jest donosenje od- Jaks. Dakle, zajednigko svim citiranim autorima igjednatavanje je pro- cosa odluéivanja ¢ kompleksnom funkeijom upravijanja. I iz analize procesa odluéivenja, koji prolazi kroz faze: inieijative, pripreme odluke, donose- nja odluke, realizacije ¢ kontrole’, evidentno je da se proces odlutivanja injednatava s funkejjom upravljanja. Na izjednatavanje funkei upravljanja i odluéivanja nailazimo {kod inozemnih autora. Ako funkeiju upravijanja Gint postavijanje ciljeva, planiranje, organiziranje, vodenje i kontrola, onda je nad svih ovit (2a) funkeije upravianja proces odluéivanja’ Tako npr. i poznati teoreti- tar organizacije, a posebno teorije odlutivanja, nobelovae H. A, Simon upo- trobljava Lormin odludivanje (decision making) kao sinonim za upravijanje.? Tako uliteraturi, kako inozemnoj isto tako i domaéoj, dom stavovi po Kojima se izmedu upravijanja i odlugivanja mote staviti anak jed- nakosti, u nas ima {istina w manjini i onih drugih autora koji ne ixiednaéa- 2 f Turku knit J Krai Postouna poitte, Intormator, Zagreb, 1972, a 76 ® Mf Novak: Problem odlutioania u argunisteliama udrusenoe rada, 01 Bij Pro- Dlemé privrednog raxvoja ¢ privrednog sistema Jugostauije, Ekonomshkstiut, Zagreb, 1972, at. 240. * D, Gorapie Postouna politika poduzeés, Centar zu ebrozonjerukovodedh hadroon priori i Ehonomal inatiat, Zope, 1968, 6 96 5 F Lipovoc: Teorija organtzacia, Liliana, 1974, sth 176. © Z, Kosté: Osnovi organizacije preduzeée. SA. Beograd, 10 izdane, 1972, str. 108. 7M Novak: Organizacifa reda tu soctialisms, WII! dani, Informator,Zogre, 1984, sir, 282, D. Gorapic op. ct pod st £9. 8 Werner Singer Maneement Ba seal IY, st 950.351 9 Herbert A. Simon: The new Stiences of Management Decisions, Hayper and Rote, Naw York, 1960, stn 1 yelopadie, Verlag maderne Industrie, Minchen, 4 snore pole odutvanls vaju upravljanje i odluéivanje. Za te je autore neopravdano i pogreino injednatavati odludivanje i upravljanje. ‘Toko A. Dragigeviéistige kako je upravljanje znatno fire od odluti- vanja. U obrazlodenju te teze autor kate da upravijanje obuhvaéa sve faze procesa odlugivanja, a ne samo proces donosenja odhuka.” Cini se da je 03- nova za ovakvu autorova tvrdnju izjednagavanje procesa odluivanja samo 5 Tazom donotenja odluica, Sto nije toéno, jer se pod tim procesom razumije- vaju sve faze procesa odlugivanja. Isto tako i I. Perko-Separovié” smatra da odlutivanje deminira Gitavim procesom upravijanja te da je upravijanje prvenstveno, ali ne i iskljuéivo, odluéivanje. U opredjeljivanju iemedu ova dva gledanja na odnose izmedu upra- vijanja i odluéivanja priklanjamio se prvoj skupini autora, Koja stavlja znak jednakosti izmedu upravljanja i odfucivanja, jer se upravijanje u svakom ‘svomn segmentu, 1 svakoj svojoj dimenzijijedino | moze ostvariti kroz proces, donosenja odluka odnosno kroz odlutivanje. Cak Stovige, pored upravjaékin codiuka u svakom se poduzeén donose i managerske odluke kao i odluke iz- vrinih radnika pa je u fom smislu odludivanje éak i Siri pojam od upravijanja jer ono obuhvaéa sve viste odluka, a ne samo upravijacke, 1.4.2. Odnos rukovodenja i odluéivanja Odnos izmedu rukovodenja i odluéivanja u isto! je relaciji kao i odnos izmedu rukovodenja i upravijanja. S obzirom da je funkcija upra- vijanja funkeija viasnistva i da se upravljanje bazira na prava vlasnistva nad Kapitalom, viasnik kapitala ujedno je i nositelj funkeije uprav\janja, Za razliku od upravijanja rukovodende je funkeija koja proizlazi iz polofaja u proces rada, tj. uvjetovana je tehniékom podjelom rada prema ojoj najvesi broj zapostenih obavljainvrsne poslove, dok manji broj (rukovo- ditelji) obavija poslove planiranja, orgoniziranja, vodenja i kontrole, dakle, rukovodeée posiove. Rukovodenje bi se moglo def'nirati i kao iavina aktivnost upra- Wanja. Ono je interpolirano izmedu upravljanja i izvegenja. Rukovodenje je odvedeno upravijanjam, odnosno nositelj funkeije upravijanja odreduje i nositelje rukovedeée aktivnosti u poduzecu. I kao sto upravljanje odreduje rukovodenje, isto tako odreduje i adluke koje ée rukovoditelji donositi. Pri- ‘marno su sve odluke i odluéivanje u domeni upravijanja, a upravljanje, od- © A. Drogiévié: Temeline euprotnostiudrusenog rada i samoupravlianja, Kulturné radnike, Zegre, br 4/1977, sr. 86 "Inge PeckoSzpareie: Teorii organtzacie, Skolska knjig, Zogre, 1975, st. 194 cenove psoas estan side nosno viasnik kao upravijaé, odreduje koje ée odluke prenijeti na ruko: vodenje Razvitkom podjele rada rukovodenje se ne javlja kao posebna ak- tivnost, jr je ono postojalo i prfe, veé se javlja kao aktivnost posebne katego- nije judi (rakovoditelia). Dakle, rukovodenje se izdvojilo iz upravijanja te postalo aktimost posebnog sloja Iiudi pa i figurira kao posebna funkefja. 1g takvog medusobnog odnosa rukovodenja i upravijanja Jako je bjasniti medusobni odnos rukovodenfa i odlutivanja, S obzirom na to da je rukovodenje, na odredeni nacin, dio integralne funkeije upravljanja (koja izvorno pripada viasnileu ~ upravijaéu) kao i tinjenice da se moze staviti ‘male jodnakosti iamedu upravljanja § odléivanja, to se onda rukovodenje w ‘odnosu na odludivanje moze poimati kao wii pojam, t}. same kao odluti- Yanje rukovoditelja ali ne i sveukupan proces odfuivanja w poduzeéu. Bu-

    You might also like