Generalni Plan Subotica - Palic Do 2020

SKUPTINA OPTINE
SUBOTICA
GENERALNI PLAN
SUBOTICA-PALI DO 2020.
S.O. Subotica na sednici odranoj dana _____ 2006. godine pod brojem __________ /2006 donela je Odluku o donoenju Plana Predsednik S.O. Subotica SAA VUINI
JAVNO PREDUZE]E ZAVOD ZA URBANIZAM op[tine SUBOTICA

Direktor: BARTU KRISTIJAN, dipl.in.gra.
Subotica, 2006. god.
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD.
VRSTA DOKUMENTACIJE:
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GODINE SKUPTINA OPTINE SUBOTICA SKUPTINA OPTINE SUBOTICA U-185-1/98/05 JP "ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA" Bartu Kristijan, dipl.in.gra. Kornelija Evetovi Cvijanovi, dipl.in.arh. Petar Andri, dipl.in.arh. Kornelija Evetovi Cvijanovi, dipl.in.arh. Petar Andri, dipl.in.arh. Dragana Mijatovi, dipl.in.arh. Pei Tomo, dipl.in.arh. Marija Pokri, dipl.in.arh. Milena Dini, dipl.in.arh. Joef ipa, dipl.in.arh. Mr. Antun Rudinski, dipl.in.arh. Karolj Terteli, dipl.in.arh. Tomislav Bai Palkovi, el.in. Stipan Jaramazovi, dipl.in.saobr. Laslo Juhas, dipl.in.saobr. Sneana Davidovi, dipl.in.gra. Slavka Kecman, dipl.geograf Aleksandar Alavanti, dipl.in.arh. Norbert Molnar Gabor, dipl.in.arh. Olga Rus, gra.tehn. Hire Edit, daktilograf Nada Pekez, daktilograf Gabor Poa, in.geod. Optina Subotica Sluba za graevinarstvo Gligor Terezia, ing.hortikulture
NARUILAC: INVESTITOR: BROJ UGOVORA: OBRAIVA:
DIREKTOR: ODGOVORNI URBANISTI: STRUNI TIM:
SARADNICI:
SPOLJNA SARADNJA:
J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA
SADRAJ A. TEKSTUALNI DEO

UVOD ................................................................................................... PRAVNI OSNOV ............................................................................... I.
9 10
GRANICA PODRUJA OBUHVAENOG GENERALNIM PLANOM ................................................................. 11

1.1. OPIS GRANICE GRAEVINSKOG REONA SUBOTICA PALI ....................................................................... 1.2. OPIS GRANICA GRAEVINSKOG ZEMLJITA VAN GRAEVINSKOG REONA ......................................................... 1.2.1. Lokacija I (vodozahvat) ......................................................... 1.2.2. Lokacija II (deponija i stono groblje) ............................... 1.2.3. Lokacija III (kompleks GMRS) .............................................. 11 18 18 18 19
II
DUGORONA STRATEGIJA RAZVOJA I KONCEPCIJA UREENJA I ORGANIZACIJE PROSTORA I GRAENJA SUBOTICE I PALIA ...........................................
20
2.1. CILJEVI PROSTORNOG RAZVOJA ........................................... 20 2.2. POLOAJ, MESTO I ULOGA SUBOTICE I PALIA U OKRUENJU ........................................................................ 21 2.3. OSNOVNI PROGRAMSKI ELEMENTI DEMOGRAFSKOG RAZVOJA ........................................................................................ 22 2.4. PROGRAMSKI ELEMENTI RAZVOJA PRIVREDNIH I OSTALIH DELATNOSTI .............................................................. 24 2.5. KONCEPCIJA PROSTORNE ORGANIZACIJE SUBOTICE I PALIA ............................................................................................ 25
III
PRAVILA UREENJA .......................................................................... 31

3.1. PODELA PROSTORA UNUTAR GRANICA GRAEVINSKOG REONA NA PROSTORNE CELINE PREMA FUNKCIONALNIM, PLANSKIM I ISTORIJSKOAMBIJENTALNIM KARAKTERISTIKAMA ................... 31 Funkcionalne prostorne celine u graevinskom reonu ................ 31 Podela prostora graevinskog reona na prostorno planske celine - urbanistike zone (mesne zajednice) .......................... 31 J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 3
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. 3.2. NAMENE POVRINA KOJE SU PRETENO PLANIRANE U GRAEVINSKOM REONU PODELA GRAEVINSKOG ZEMLJITA NA OSTALO I JAVNO ... 53 3.2.1. POVRINE ZA OSTALE NAMENE ..................................... 53 STANOVANJE .................................................................. 53 - Porodino stanovanje .. 55 - Meovito stanovanje 56 - Vieporodino stanovanje ... 57 RADNE I POSLOVNE ZONE ............................................ 59 - Radne zone 59 - Komercijalne funkcije ... 62 - Turizam .. 63 - Radni sadraji i poslovanje u okviru drugih namena .. 64 KOMPLEKSI VERSKIH OBJEKATA ................................. 65 ZELENILO POLJOPRIVREDNE POVRINE ... 65 3.2.2. POVRINE ZA JAVNE NAMENE ........................................... 65 JAVNE FUNKCIJE I SLUBE .......................................... 66 Javne slube lokalnog nivoa ili "opte" javne slube ....... 67 Javne slube od posebnog znaaja ................................ 85 CENTRALNE FUNKCIJE ................................................ 87 - Gradski centar ............................................................ 87 - Sektorski centri ........................................................ 88 - Centri urbanistikih zona ............................................ 88 KOMUNALNE ZONE I OBJEKTI ................................. 89 ZELENILO ................................................................... 95 - Zelene povrine namenjene javnom koritenju ......... 97 - Zelene povrine ogranienog koritenja ................... 100 - Zelene povrine specijalne namene ............................ 102 SPORTSKO-REKREATIVNE POVRINE ................. 108 SPECIJALNA NAMENA ... 115 VODENE POVRINE ................................................. 115 3.3. PRAVCI, KORIDORI I KAPACITETI INFRASTRUKTURE .... 115 3.3.1. SAOBRAAJNA INFRASTRUKTURA ................................... ELEZNIKI SAOBRAAJ ............................................ DRUMSKI SAOBRAAJ ................................................... STACIONARNI SAOBRAAJ ........................................... INTEGRALNI TRANSPORT ............................................. PRATEI SADRAJI ........................................................ 3.3.2. VODOPRIVREDNA INFRASTRUKTURA ........................... VODOSNABDEVANJE ................................... ODVOENJE OTPADNIH VODA ..................................... PREIAVANJE OTPADNIH VODA ............................. JEZERO PALI ................................................................ 3.3.3. ENERGETSKA INFRASTRUKTURA .................................. ELEKTROENERGETSKA INFRASTRUKTURA . SISTEM SNABDEVANJA TOPLOTNOM ENERGIJOM 3.3.4. TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA ................... J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 116 116 117 120 120 120 121 121 125 129 130 131 131 134 137 4
3.4. 3.5.
BILANS POVRINA GENERALNA, REGULACIONA I NIVELACIONA REENJA 3.5.1. REGULACIONA REENJA .. 3.5.2. NIVELACIONA REENJA .
139 141 141 142
IV
PROSTORI SA POSEBNIM OSOBENOSTIMA I OGRANIENJIMA, REIMI IZGRADNJE I UREENJA OVIH PROSTORA ............................................... 143
4.1. 4.2. ZATITA PRIRODNIH DOBARA ............................................. 143 PRAVILA I USLOVI ZATITE NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA I AMBIJENTALNIH CELINA .............. 4.2.1. ZONE URBANISTIKE ZATITE PROSTORNO KULTURNO ISTORIJSKE CELINE ............ 4.2.1.1. Uslovi urbanistike zatite urbanih i fizikih struktura istorijskog jezgra Subotice i istorijskog jezgra Palia ..... 4.2.2. PROSTORNE CELINE I OBJEKTI VAN GRADSKOG JEZGRA KOJE UIVAJU PRETHODNU ZATITU ZONE URBANISTIKOG NADZORA .............. 4.2.3. Zona nasleene urbane matrice grada .......................... 4.2.4. Arheoloka nalazita .......................................................... 147 148 149 160 163 163
4.3. 4.4. 4.5. 4.6.
USLOVI OBLIKOVANJA GRADSKIH CELINA, PRAVACA, ZNAAJNIJIH LOKACIJA U GRADU ................................... 164 USLOVI ZA ZATITU I UNAPREENJE IVOTNE SREDINE .. 168 USLOVI ZA OBEZBEENJE KRETANJA DECE, STARIH, HENDIKEPIRANIH I INVALIDNIH LICA ............................... 169 USLOVI ZA UREENJE PROSTORA OD INTERESA ZA ODBRANU I ZATITU OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I DRUGIH VEIH OPASNOSTI U MIRU I RATU I ZA ZBRINJAVANJE LJUDI I MATERIJALNIH DOBARA ...... 170
MERE ZA SPROVOENJE PLANA .. 175

5.1. 5.2. KRITERIJUMI ZA ODREIVANJE VRSTE PLANA KAO OSNOVA ZA SPROVOENJE GP-a .. 175 PODELA PROSTORA NA ZONE - BLOKOVE I PLANSKI OSNOV ZA SPROVOENJE ORGANIZACIJE, UREENJA I GRAENJA PROSTORA PREMA POSTAVKAMA GENERALNOG PLANA .... 178
VI
PRAVILA GRAENJA ..... 223

6.1. 6.2. PRAVILA ZA OBRAZOVANJE GRAEVINSKIH PARCELA ......... 224 URBANISTIKI POKAZATELJI I PRAVILA GRAENJA PO NAMENSKIM ZONAMA ....................................... 230 6.2.1. ZONA STANOVANJA ........................................................... 230 6.2.1.1. ZONE PORODINOG STANOVANJA ................. 230 6.2.1.2. ZONE MEOVITOG STANOVANJA ..................... 238 6.2.1.3. ZONE VIEPORODINOG STANOVANJA ......... 242 6.2.2. ZONA POSLOVANJA ............................................................ 247 6.2.3. ZONA RADA .......................................................................... 250 6.2.4. ZONA JAVNE NAMENE .. 253 6.2.4.1. ZONE JAVNIH OBJEKATA I POVRINA OD OPTEG INTERESA ............................................ 253 6.2.4.2. ZONE CENTRALNIH FUNKCIJA .......................... 256 6.2.4.3. ZONE KOMUNALNIH OBJEKATA I POVRINA... 258 6.2.4.4. ZONE SPORTA I REKREACIJE ........................... 260 6.2.4.5. ZONE ZELENILA ................................................... 262 USLOVI ZA PRIKLJUENJE OBJEKATA NA KOMUNALNU I OSTALU INFRASTRUKTURU ............................... 266 USLOVI ZA ZATITU SUSEDNIH OBJEKATA .............................. 267 USLOVI ZA ARHITEKTONSKO I ESTETSKO OBLIKOVANJE POJEDINIH ELEMENATA OBJEKTA ............................................. 268 PRAVILA ZA OBNOVU I REKONSTRUKCIJU POSTOJEIH OBJEKATA U ZONI.................................................. 270 6.6.1. Zona porodinog i zona meovitog stanovanja . 270 6.6.2. Zona vieporodinog stanovanja .... 272 OPTA PRAVILA ZA IZGRADNJU OBJEKATA 273 POSEBNA PRAVILA ZA IZGRADNJU OBJEKATA .. 275 PRAVILA ZA IZGRADNJU MREE I OBJEKATA SAOBRAAJNE INFRASTRUKTURE .. 275 6.9.1. eljezniki saobraaj .............................................................. 275 6.9.2. Drumski saobraaj 276
6.3. 6.4. 6.5. 6.6.
6.7. 6.8. 6.9.
6.10. PRAVILA ZA IZGRADNJU MREE I OBJEKATA VODOPRIVREDNE INFRASTRUKTURE . 278 6.11. PRAVILA ZA IZGRADNJU MREE I OBJEKATA ENERGETSKE INFRASTRUKTURE 279 6.12. PRAVILA ZA IZGRADNJU TELEKOMUNIKACIONE INFRASTRUKTURE . 284 J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 6
B.
GRAFIKI PRIKAZI PLANA

1. IZVOD IZ PROSTORNOG PLANA REPUBLIKE SRBIJE 2. IZVOD IZ GENERALNOG URBANISTIKOG PLANA SUBOTICA-PALI DO 2000. ... R 1:50000
3. POLOAJ GRADA U ODNOSU NA OKRUENJE R 1:150000 4. KATASTARSKO-TOPOGRAFSKA KARTA SA GRANICOM GENERALNOG PLANA I GRANICAMA PROSTORNIH CELINA URBANISTIKIH ZONA .. R 1:10000 5. POSTOJEA NAMENA POVRINA R 1:50000 6. STATUS GRAEVINSKOG ZEMLJITA I GRANICE KATASTARSKIH OPTINA UNUTAR GRANICE PLANA R 1:50000
7. PLAN NAMENE POVRINA R 1:10000 8. PLAN JAVNIH SLUBI 8.1. Plan mree objekata predkolskih ustanova .. 8.2. Plan mree objekata osnovnih kola . 8.3. Plan mree objekata dopunskog obrazovanja i objekata uenikog i studentskog standarda . 8.4. Plan mree objekata socijalne zatite 8.5. Plan mree objekata zdravstva .. 8.6. Plan mree objekata kulture .. 8.7. Plan mree sportskih i rekreacionih centara .. 9. PLAN MREE KOMUNALNIH DELATNOSTI 10. RAZMETAJ VERSKIH OBJEKATA .. 11. PLAN OSNOVNIH OBLIKA STANOVANJA .. 12. PLAN MREE GRADSKIH CENTARA .. 13. PLAN RADNIH I POSLOVNIH ZONA . 14. PLAN GRADSKOG ZELENILA R 1:50000 R 1:50000 R 1:50000 R 1:50000 R 1:50000 R 1:50000 R 1:50000 R 1:50000 R 1:50000 R 1:50000 R 1:50000 R 1:50000 R 1:50000
15. SAOBRAAJNA INFRASTRUKTURA 15.1. Plan mree saobraajnica .. R 1:10000 15.2. Karakteristini profili ulica R 1:2000 15.3. Karakteristini profili ulica R 1:2000
16. INFRASTRUKTURNI SISTEMI 16.1. Sistem snabdevanja vodom . 16.2. Sistem odvoenja otpadnih i atmosferskih voda 16.3. Plan elektroenergetske mreze . 16.4. Plan vrelovodne i gasovodne mreze .. 16.5. Plan telekomunikacione i KDS mreze
R 1:10000 R 1:10000 R 1:10000 R 1:10000 R 1:10000
17. ZATIENA PRIRODNA DOBRA I ZATIENE ISTORIJSKE CELINE . R 1:50000 18. ZATITA KULTURNIH DOBARA 18.1. Zatita urbanog naslea .. 18.2. Zona urbanistike zatite istorijskog jezgra Subotice 18.3. Zona urbanistike zatite istorijskog jezgra Palia 18.4. Zona urbanistike zatite prostorne celine ulice Brae Radi . R 1:50000 R 1:5000 R 1:7500 R 1:5000
19. MORFOLOKE KARAKTERISTIKE GRADSKIH PROSTORA VISINSKA REGULACIJA R 1:50000 20. PODELA NA ZONE I BLOKOVE SA PRAVILIMA UREENJA I GRAENJA . R 1:50000
C.
DOKUMENTACIONA OSNOVA PLANA
UVOD
Odlukom o pristupanju izradi Generalnog plana Subotica Pali do 2020. godine sa Izmenom i dopunom (Slubeni list optine Subotica br. 16/99 i 37/2002) utvrene su granice obuhvata plana graevinski reon i definisani ciljevi i zadaci prostornoplanskog ureenja naselja. U gotovo zavrnoj fazi izrade Plana, 2003. godine donet je Zakon o planiranju i izgradnji koji je utvrdio obavezu da se planovi koji nisu doneti do dana stupanja na snagu novog Zakona, odnosno za koje je obavljen javni uvid ili su u u odnosu na odluku promenjene granice graevinskog reona, usaglaavaju odnosno zavravaju u skladu sa procedurom propisanom novim Zakonom, to je u konkretnom sluaju naeg Generalnog plana znailo obavezu izrade Programa GP-a, kao sastavnog dela Odluke o izradi Generalnog plana. Programom je definisan poloaj Subotice u planovima irih prostornih celina u mrei gradskih centara u Srbiji, odnos Subotice i prigradskih naselja na teritoriji njene optine. Sagledana su posebna obeleja identiteta Subotice i Palia, njihove urbane i ekoloke vrednosti, postojea prostorno-planska, urbanistika dokumentacija, potrebni uslovi nadlenih komunalnih preduzea proistekli iz koncepta plana i druga dokumentacija od znaaja za izradu Generalnog plana. Definisan je graevinski reon i njegova podela na javno i ostalo graevinsko zemljite, ciljevi i razvojne mogunosti i ogranienja ureenja i izgradnje naselja Subotice i Palia. 2004. godine donet je Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu . U skladu sa lanom 46. Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br 47/2003) i lanom 9. stav 5., Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu, Skuptina optine Subotica 23. decembra 2005. godine donela je novu Odluku o izradi generalnog plana Subotica Pali do 2020. godine. Sastavni deo Odluke je i Odluka o izradi Strateke procene uticaja na ivotnu sredinu za Generalni plan Subotica Pali 2020. godine. Cilj izrade Generalnog plana je stvaranje uslova za plansko usmeravanje izgradnje i oblikovanja naselja kao prostorno funkcionalne celine u skladu sa njegovim znaajem i poloajem u irem okruenju, na temeljima odrivog razvoja - ouvanja postojeih i stvaranja novih vrednosti u prostoru, obezbeenja uslova ekonomske i socijalne obnove i prosperiteta uz uvaavanje svih primarnih i sekundarnih potreba stanovnika u pogledu obezbeenja kvalitetnije sredine za rad i ivljenje, te zaustavljanju negativnog demografskog trenda.
PRAVNI OSNOV
Generalni plan Subotica-Pali do 2020. godine se izrauje u skladu sa: lanom 54. Zakona o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS broj 47/03 i 34/06), a prema propisanom nainu izrade i sadraja utvrenim Pravilnikom o sadrini, nainu izrade, nainu vrenja strune kontrole urbanistikog plana, kao i uslovima i nainu stavljanja plana na javni uvid (Sl. glasnik RS broj 12/04). Pored navedenog primenjene su i odredbe: Zakona o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS broj 135/04), Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS broj 135/04), Zakona o javnim putevima (Sl. glasnik RS broj 101/05), Zakona o eleznici (Sl. glasnik RS broj 18/05), Zakona o vodama (Sl. glasnik RS broj 46/91, 53/93, 67/93, 48/94,54/96 i 101/05), Zakona o sanitarnom nadzoru (Sl. glasnik RS broj 125/04), Zakona o kulturnim dobrima (Sl. glasnik RS broj 71/94) i Zakona o eksproprijaciji (Sl. glasnik RS broj 53/95 i Sl. list SRJ broj 16/2001 odluka SUS (prestala da vai odredba l. 44 Zakona).
Donoenjem plana e se utvrditi prostorni razvoj i ureenje gradskog naselja u skladu sa planovima vieg reda:

Prostornim planom Republike Srbije (Sl. glasnik RS broj 13/96), Prostornim planom Optine Subotica (Sl. list SO Subotica broj 18/79-7) Prostornim planom podruja infrastrukturnih koridora autoputa E-75 Subotica-Beograd (Batajnica) (Sl. glasnik RS broj 69/2003) Regionalnim prostornim planom PaliLudo (Sl. list SO Subotica 12/73), Uredbom o utvrivanju podruja banje Pali na teritoriji optine Subotica (Sl. glasnik RS broj 31/99)
10
GRANICA PODRUJA OBUHVAENOG GENERALNIM PLANOM
Podruje obuhvaeno Generalnim planom ukljuuje graevinski reon i graevinsko zemljite izvan granica graevinskog reona. Ukupna povrina obuhvata u Generalnom planu je 8245,10 ha, od ega je povrina zemljita unutar granice graevinskog reona 8203,65 ha, a povrina zemljita izvan granice graevinskog reona 41,45 Ha. 1.1. OPIS GRANICE GRAEVINSKOG REONA SUBOTICA-PALI
Generalnim planom Subotica Pali do 2020. godine je definisan graevinski reon koji obuhvata povrinu od 8128,50 Ha. Granica graevinskog reona je definisana prelomnim takama koje su numerisane brojevima od 0-90. Opis granice graevinskog podruja je dat u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu, a prelomi su obeleeni takama po redosledu: K.O. STARI GRAD 0 1 2 Taka 0 se nalazi na tromei k.p. br. 31092, 30449 (ulice) i 30688. Od t. 0 severozapadnom meom k.p. br. 30688 na 60 m je taka 1. Od t. 1. u pravcu jugoistoka paralelno i na udaljenosti 100 m od jugozapadne regulacione linije puta k.p. 22982 du jugozapadne mee k.p. br. 22232 i 22231 i jugozapadne mee parcela otvorenog kanala od Kelebijskog jezera na tromei k.p. br. 22316/1, 22316/2 i 22343/1 (put) je taka 2. Od t. 2 jugoistonom regulacionom linijom puta k.p. br. 22343/1 do june granice i du prunog pojasa eljeznike pruge Baja Subotica k.p. br. 31095 do mee sa k.p. br. 30951/1 i pratei njenu jugoistonu granicu u duini 65 m je taka 3. K.O. DONJI GRAD 4 5 6 7 8 9 10 Od t. 3 paralelno i na udaljenosti 100 m od jugozapadne regulacione linije puta k.p. br. 22193, 31729 presecajui pruni pojas eljeznike pruge Sombor Subotica na tromei k.p. 37261 (pruni pojas), k.p. br. 31725 i 31724 je taka 4. Od t. 4 junom regulacijom prunog pojasa pruge Sombor Subotica k.p. br. 37261 na presecitu sa jugozapadnom regulacionom linijom puta k.p. br. 32277 je taka 5. Od t. 5 jugozapadnom regulacionom linijom puta 32277 na jugoistonoj mei k.p. br. 32313 i 32312/1 je taka 6. Od t. 6 jugoistonom meom k.p. 32313 na mei parcele 32312/2 i 32312/4 je taka 7. Od t. 7. granica nastavlja prema jugozapadu u duini od cca 1595 m do take 8 koja je na mei parcela 32814 i 32815. Od t. 8 granica se lomi pod uglom od 90 ka jugoistoku do take 9 koja je na regulacionoj liniji Somborskog puta (k.p. 37228) prema parceli 33181/1. Od t. 9. nastavlja (presecajui Somborski put) pravolinijski do take 10 koja je na mei parcela 33764 i 33765. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 11
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. 11 12 Od t. 10 granica se lomi pod uglom 90 ka severoistoku do tromee parcela 33984 (put), 34027 i 34028 i dalje meom parcela 34027 i 34028 u duini od cca 278,5 m gde je taka 11. Od t. 11 se lomi pod uglom 90 ka jugoistoku (na 100 m od puta) do granice koridora ukinute pruge Crvenka Subotica i parcele 34475/3, gde se ponovo lomi pod uglom 90 ka severoistoku granicom prunog pojasa u duini od cca 51,0 m gde je taka 12. Od t. 12 granica se lomi pod uglom od 90 ka jugoistoku do take 13 koja je na tromei parcela 35568/2 (put), 35567/3 i 35570/2. Od t. 13 granica preseca put (35568/2), nastavlja meom parcele 35567/1 i 35568/1, dalje preseca put (35522), lomi se i nastavlja regulacijom puta do tromee sa parcelama 35457 i 35458 odakle se lomi pod uglom 90 ka jugozapadu do take 14 koja je na tromei parcela 35445 (put), 35457 i 35458. U t. 14. granica se lomi pod uglom 90 ka jugoistoku, nastavlja regulacijom puta (35445), preseca Beogradski put i dolazi do take 15. koja je na tromei parcela 37231 (Beogradski put), 35886/2 i 35886/3. U t. 15. granica se lomi ka jugu, prati istonu regulaciju Beogradskog puta i dolazi do take 16 koja je na tromei parcela: 37231 (Beogradski put), 35909 i 35910. U t. 16. granica se lomi ka jugoistoku, prati mee parcele 35909 i 35910, pravolinijski preseca poljski put (k.p. 35914) i dolazi do istone regulacije tog puta odakle se lomi ka severu pratei istonu regulaciju puta (35914) do take 17. koja je na tromei parcela 35914 (poljski put), 35981/2 i 35982. Od take 17. granica se lomi ka jugoistoku, prati mee parcela 35981/2 i 35982, pravolinijski preseca antavirski put (35995), do istone regulacije puta, odakle se lomi ka severu pratei istonu regulaciju antavirskog puta (35995) do take 18 koja je na tromei parcela 35995 (antavirski put), 36101/4 i 36102. U t. 18. granica se lomi ka istoku, prati meu k.p. 36101/4 i 36102, pravolinijski preseca elezniku prugu Beograd Subotica, do istone granice prunog pojasa gde se lomi ka severu i prati istonu granicu prunog pojasa u duini od cca 259 m gde je taka 19. U t. 19 granica se lomi prema istoku, prelazi pruni pojas do take 20 koja je na tromei parcela 37041 (put), 37070 i 37071. Od t. 20 junom meom parcele 37071, pravolinijski preseca Bikovaki put (37236), dalje nastavlja severnom meom k.p. 36906 u duini od cca 91,5 m gde je taka 21. Od t. 21 paralelno sa lokalnim putem u irini pojasa od 70 m na preseku sa svernom meom k.p. 36897/1 je taka 22. Od t. 22 granica se lomi ka severu i pravolinijski, priblino paralelno sa putem (k.p. 36909) do take 23 koja je na tromei parcela 36849/1, 36849/2 i 36853. Od t. 23 nastavlja istonom meom k.p. 36849/2 u duini od 34 m odakle se lomi ka zapadu do take 24 koja je na tromei parcela 36909 (put), 36915/7 i 36915/11. Od t. 24 prati junu meu k.p. 36915/11, 36915/10 i 36915/1 do take 25 koja je na tromei istone granice prunog pojasa Beogradske pruge i k.p. 36915/1 i 36916. Od t. 25 istonom stranom prunog pojasa k.p. br. 37274 do june mee k.p. br. 36914 je taka 26. Od t. 26 severnom stranom mee k.p. br. 36368 do pojasa irine 60 m paralelnog sa istonom regulacijom ulice Generala Kutuzova je taka 27. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 12
13 14
15 16 17
18
19
20 21 22 23 24 25 26 27
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. 28 29 30 31 32 33 34 35 36 Od t. 27 paralelno sa istonom stranom regulacije ulice G. Kutuzova k.p. br. 11993 u irini 60 m do preseka sa junom meom pojasa pruge Subotica Crvenka je taka 28. Od t. 28 jugoistonom granicom prunog pojasa Subotica Crvenka k.p. br. 11789 i 11785 do tromee k.p. br. 12014/1, 12015/1 i 11785 je taka 29. Od t. 29 istono presecajui prugu Beograd Subotica do mee k.p. br. 12010/3 i 12010/1 je taka 30. Od t. 30 paralelno sa prunim pojasom pruge Beograd Subotica do tromee k.p. br. 36482, 36419/1, 36417 je taka 31. Od t. 31 junom meom puta k.p. br. 36417, do 36481 je taka 32. Od t. 32 jugoistonom meom k.p. br. 36481 na preseku sa jugozapadnom regulacijom prunog pojasa Subotica Senta je taka 33. Od t. 33 preseca pruni pojas Senanske pruge, lomi se ka jugoitoku i prati granicu prunog pojasa, u duini od cca 1573 m do take 34. U t. 34 granica se lomi ka istoku, prati junu meu k.p. 36659, dalje junom meom k.p. 13026 u duini od cca 298 m gde je taka 35. Od t. 35 paralelno sa regulacijom magistralnog puta M-24 na udaljenosti od 80 m do take 36 koja je na jugoistonoj mei k.p. 13179/1. Udaljenost izmeu taaka je 2897m. K.O. PALI 37 Od t. 36 granica se lomi ka severoistoku prati jugoistonu meu k.p. 13179/1 i 13180/1, zatim preseca magistralni put i nastavlja pravolinijski do tromee k.p. 2532/1 (put) 2187/2 i 2188/1, dalje prati jugoistonu meu k.p. 2187/2 do take 37 koja je na regulaciji autoputa E-75 (presek sledeih k.p. 2187/2, 2187/5, 2188/1 i 2188/2). Od t. 37 regulacijom autoputa E-75 do preseka sa istonom regulacijom puta (k.p. 2135/1), dalje istonom regulacijom pomenutog puta (k.p. 2135/1) do tromee sa parcelama 2048/1 i 2049/1, odakle se lomi ka severoistoku i nastavlja pravolinijski do take 38 koje je na tromei. U t. 38 granica prati istonu meu k.p. br. 8788, 6283/1 zatim u pojasu irine 100 m, paralelno sa Kanjikim putem do preseka sa junom meom k.p. 6186 je taka 39. Od t. 39 junom meom k.p. br. 6186 te na njenom kraju se nalazi taka 40. Od t. 40 granica prati istonu meu k.p. br. 6186, 6178, 6176, 6174, 6172, 6170, 6148, 6146 i na kraju k.p. br. 6144 se nalazi taka 41. Od take 41. granica ide ka severu do k.p. br.6149 te njenom zapadnom meom do regulacione linije Barske ulice k.p.6108 gde se lomi i prema severoistoku regulacijom ulice ide do tromee k.p. 6151/2, 6151/3 i 6108 gde se nalazi taka 42. Od take 42 granica ide prema istoku pratei severno regulaciju kanala preseca letnji put k.p. br.6295 i junom meom k.p. 6509/1 i 6107/2 gde se nalazi taka 43. Od take 43 ide junom meom parcela 6107, 6104, 6101/2, 6101/1, 6100, 6096/2, 6096/1 i 6093, 6091, 6090, 6089, 6088, gde se nalazi taka 44. Od take 44 granica se lomi i prati junu meu k.p. 6513/29, nastavlja do jugozapadne ivice k.p. 6565/1 u kojoj se lomi ka severoistoku do tromee k.p. 6551/1, 6551/2 i 6561/2, odavde se lomi ka severozapadu pratei zapadnu meu
38
39 40 41 42
43 44 45
13
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. k.p. 6561/2 i 6561/1, preseca Horgoki put do take 45 koja je na tromei k.p. 5436/1 (put), 5503 i 5505. Od take 45 prati junu regulaciju puta (k.p. 5436/1) do presecanja sa putem (k.p. 5496) odakle se lomi pratei jugoistone mee k.p. 5383/2, 5383/1, 5385/1, 5385/2, 5387/1, 5388/3, 5388/2, 5389/2, 5389/3, 5389/6, 5392/2, 5393/3, 5397/2, 5398/2, 5398/3, 5402/1, 5405/2, do tromee k.p. 5300/1, 5300/2 i 5301 gde je taka 46. U taki 46 granica se lomi ka severozapadu pravolinijski preseca Horgoku prugu do tromee parcela 5262/6, 5262/21 i 5262/27, pa dalje do tromee k.p. 4840, 4838/10 i 4838/2, prati jugozapadnu meu k.p. 4838/2, preseca Lovaku ulicu i dolazi do jugoistone mee k.p. 3835/1 gde je taka 47. Od t. 47 granica prati jugoistonu meu k.p. 3835/1, pravolinijski preseca kanal i Lopudsku ulicu (k.p. 3704) i nastavlja na udaljenosti od ~20 m paralelno sa severozapadnom regulacijom ulice Lovake (k.p. 1473/15) do take 48 koja je ukupno udaljena od take 47 cca 470 m. Od take 48. granica se lomi pod uglom ~90 ka severozapadu, pravolinijski preseca Palminu ulicu (k.p. 6061) i dolazi do take 49 koja je na severozapadnoj regulaciji ulice Palmine (k.p. 6061). Od take 49 granica se lomi prema zapadu pod pravim uglom, prati severozapadnu regulaciju Palmine ulice (k.p. 6061) i dolazi do take 50 koja je na tromei k.p. 6061 (ulica Palmina), 3639/1 i 3641 (put). Od take 50 granica se lomi prema severozapadu, prati istonu regulacionu liniju puta (k.p. 3641) u duini od 260 m, odakle se lomi pod uglom od ~139 i pravolinijski dolazi do take 51 koja je na tromei k.p. 3642 (put), 3624/1 (put) i 3624/2. Od t. 51 granica se lomi ka jugozapadu, prati severozapadnu regulacionu liniju puta k.p. br. 3624/1 i dolazi do take 52 koja je na tromei k.p. 3624/1 (put), 3624/2 i 3619 (put). Od t. 52 granica nastavlja pravolinijski ka jugozapadu do take 53 koja je na tromei k.p. 3031 (put), 3620 i 3623. U taki 53 granica se lomi ka severozapadu pratei severoistonu regulaciju puta (k.p. 3031) u duini od cca 451,5 m gde je taka 54. U taki 54 granica se lomi ka jugozapadu pratei severozapadne mee k.p. 2777 i 2776 u duini od cca 290 m gde se lomi ka severozapadu do take 55 koja je na tromei k.p. 2816, 2817 i 2818. Od take 55 nastavlja do tromee k.p. 2951 (put), 2982/1 i 2988/1 gde se lomi i prati severoistonu meu k.p. 2982/1 do take 56 koja je na tromei k.p. 2982/1, 2988/1 i 2982/2. Od t. 56 zapadno presecajui parcele junom meom k.p. br. 2960 do 70 m od istone regulacione linije puta k.p. br. 25503 K.O. Novi Grad je taka 57. Od t. 57 paralelno sa istonom regulacionom linijom puta k.p. br. 25503 do preseka sa junom meom k.p. br. 3043 je taka 58. K.O. NOVI GRAD 59 60 Od t. 58 zapadno u pravcu mee do istone regulacione linije ulice k.p. 25503 prelazei ulicu do dvomee k.p. 16691/2 i 16693/4 K.O. Novi Grad u produetku severnim meama parcela do zapadne mee k.p. 16694/6 je taka 59. Od t. 59 juno, meom k.p. br. 16694/6 preko puta k.p. br. 25516 u pravcu do tromee k.p. br. 16964, 16972 i 16968 je taka 60. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 14
46
47
48
49 50 51
52 53 54 55 56 57 58
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. 61 62 63 64 65 66 Od take 60 se lomi prema jugozapadu, prati meu k.p. 16972, 16988/1, 16988/2 preseca put (k.p. 25515), a zatim prati jugozapadnu meu k.p. 17018/1 u duini od cca 127,0 m gde je taka 61. U taki 61 granica se lomi ka jugozapadu i paralelno sa regulacijom puta (k.p. 17570) na priblino 45 m do preseka sa jugozapadnom meom k.p. 17029 gde je taka 62. Od t. 62 juno du mene linije parcele 17030 u pravcu do severne mene linije k.p. br. 17175 to je taka 63. Od take 63. paralelno sa regulacijom puta (k.p. 17570) na udaljenosti od cca 55 m do severne mee k.p. 17582 gde je taka 64. U taki 64 granica se lomi ka jugozapdu pratei severne mee k.p. 17582, 17583, 17584, 17586/2, 17586/3, 17586/4, 17586/5 i pravolinijski do mee k.p. 17127/4 i dalje u duini od cca 199,0 m do take 65. U taki 65 granica se lomi ka severozapadu i paralelno sa regulacijom ulice evelijska, na udaljenosti od cca 88 cm do preseka k.p. 18169/1, 18169/4, 18143/ i 18144, zatim severoistonom meom k.p. 18143 do take 66 koja je na preseku k.p. 18143, 18144, 18174 i 18175/1. U taki 66 granica se lomi ka severoistoku, jugoistonim meama k.p. 18175/1, 18175/2, 18176/1 i 18176/2 i 18177/1, zatim se lomi ka severozapadu jugozapadnim meama k.p. 18179, 18181, 18184/2, 18184/4, 18186 i meom k.p. 18187/1 u duini od cca 28,5 m do take 67. U taki 67 granica se lomi ka severoistoku do tromee k.p. 18193, 18196 i 18197, zatim jugoistonim meama k.p. 18196, 18207, 18210, 18208/1, 18211/1, 18211/2, 18213, 18230/2 i 18230/1 do take 68 koja je na tromei k.p. 25512, 16552 i 16557. Od take 68 granica ide severoistonom regulacionom linijom puta k.p. br. 25512 u duini od cca 280 m gde je taka 69. Od take 69 granica prelazi put k.p. br. 25512 i prati jugoistonu meu k.p. br. 18245/2, 18244/2, 18246/2 i 18246/3, odakle preseca k.p. br. 18242 i nastavlja po jugoistinoj mei k.p. br. 18241. Odavde granica prelazi put k.p. br. 18327 lomi se jugoistono i ide regulacionom linijom puta do jugoistine ivice k.p. br. 18801, gde se lomi prema jugozapadu i prati jugoistine mee k.p. br. 18801 i 18799/2, preseca k.p. br. 18777 i dolazi do take 70 koja se nalazi na ivici izmeu k.p. br. 18772 i 18774. Od take 70 granica prati severoistone mee k.p. br. 18774, 18775/2, 18776, 18784, 18695 i 18696. Dalje granica preseca k.p. br. 18699 i nastavlja jugozapadnim meama k.p. br. 18686/2, 18686/1,18680 i dolazi do tromee k.p. br. 18680, 18340 i 18341, odakle se lomi prema severoistoku i ide po severozapadnim meama k.p. br. 18680, 18681, 18682, 18685 i 18684, prelazi put k.p. br. 18327 i nastavlja severozapadnom meom k.p. br. 18281 u duini od 50 m. Ovde se granica lomi prema severozapadu, ide paralelno sa regulacionom linijom puta k.p. br. 18327 na 50 m preseca put k.p. br. 18803 i nastavlja meom k.p. br. 18301/1 i 18301/2 i dolazi do tromee k.p. br. 18300/1, 18301/1 i 18301/2. Odavde granica nastavlja pravolinijski do tromee k.p. br. 18310/2, 18312 i 18314, gde se lomi i nastavlja po jugoistinim meama k.p. br. 18314, 18319/2 i 18320. U ovoj taci granica se lomi prema severozapadu, ide jugozapadnom meom k.p. br. 18321, see k.p. br. 18325 i prelazi put k.p. br. 18326, dolazi do tromee k.p. br. 18326, 18422/3 i 18430. Ovde se granica lomi prema severoistoku i dolazi do take 71 koja se nalazi na tromei k.p. br. 18326, 18430 i 18431. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 15
67
68
69 70
71
72
73
74
75 76 77
Iz take 71 granica nastavlja severoistonom meom k.p. br. 18430, dolazi do tromee k.p. br. 18428, 18431 i 18432. Dalje granica nastavlja severoistonom meom k.p. br. 18428 i 18427 i dolazi do tromee k.p. br. 18862 (put), 18427 i 18436/3. Odavde granica nastavlja istonom regulacionom linijom puta k.p. br. 18862 do njenog loma na k.p. br. 18452. U ovoj taci granica se lomi prema severoistoku po severozapadnoj mei k.p. br. 18452, lomi se prema severozapadu po jugozapadnoj mei k.p. br. 18451 i dolazi do jugoistone mee k.p. br. 18453/3. U ovoj taci granica se lomi prema severoistoku i ide po jugoistonim meama k.p. br. 18453/3, 18454/1, 18455/1, 18456/1, 18456/2, pravolinijski preseca Titogradarsku ulicu k.p. br. 25506 i dolazi do take 72 koja je na istonoj regulacionoj liniji Titogradske ulice. Od take 72 granica nastavlja po istonoj regulacionoj liniji Titogradske ulice k.p. br. 25506 do mee izmeu k.p. br. 16394 i 16407/7 gde se lomi prema severoistoku i ide po jugoistonim meama k.p. br. 16394 i 16395/5 i dolazi do tromee k.p. br. 16395/5, 16407/6 i 16407/7. U ovoj taci granica se lomi prema severozapadu, prati jugozapadnu meu k.p. br. 16407/6 i dolazi do take 73 koja je na tromei k.p. br. 16395/2, 16407/6 i 25502 (ul. Ane Frank). Od t. 73 granica prati jugoistonu regulacionu liniju ulice k.p. br. 25502 u duini od cca 370 m, gde se lomi prema severozapadu, prelazi ulicu i nastavlja severoistonim meama k.p. br. 25809/1, 25809/3, 25809/4, 25809/5, 25809/2, 25810, 25812, 25813, 25814 i 25815, u pravcu pravolinijski preseca put k.p. br. 25817/1 i to je taka 74. Od t. 74 granica se nastavlja severozapadnom regulacionom linijom puta k.p. br. 25817/1 severoistonom, severozapadnom meom k.p. br. 25639/6, do tromee k.p. br. 25637/1, 25637/3 i 25672 (put) koja oznaava taku 75. Od t. 75 granica nastavlja severoistonom regulacionom linijom puta k.p. br. 25672, lomi se i prati severozapadnu regulacionu liniju puta k.p. br. 25606/1 do t. 76 koja je na tromei k.p. br. 25604/1, 25606/1 (put) i 25500 (put). Od t. 76 granica se nastavlja severoistonom regulacionom linijom puta k.p. br. 25500, lomi se prema jugozapadu i nastavlja severozapadnom regulacionom linijom ulice k.p. br. 25497 i dolazi do tromee k.p. br. 25495, 25497 i 25564. Odavde se granica lomi prema severozapadu i ide severoistonom regulacionom linijom puta k.p. br. 25495, lomi se i nastavlja po regulaciji ulice do tromee k.p. br. 25495 (put), 25555/4 i 26153 gde je taka 77. K.O. STARI GRAD
78
79
Od t. 77 granica prelazi pruni pojas do tromee k.p. 25492, 25493 i 26145 (pruga) lomi se i ide do regulacione linije prunog pojasa, prelazi put k.p. 25494 i lomi ka jugozapadu po severozapadnoj regulacionoj liniji puta k.p. 25494, 23336 do preseka sa istonom regulacionom linijom ulice k.p. 25533 je taka 78. Od t. 78 granica se lomi prema severu i ide istonom regulacionom linijom ulice k.p. br. 25533 do preseka sa linijom koja ide prema jugozapadu paralelno sa regulacionom linijom ulice k.p. br. 23084 na udaljenosti 100 m, prelazi Kelebijski put k.p. br. 31089 i nastavlja jugoistonom meom k.p. br. 27732 u duini od 100 m je taka 79.
16
80
Od t. 79 granica nastavlja u pravcu zapada paralelno sa severnom regulacionom linijom puta k.p. br. 23083 do preseka sa meom izmeu k.p. br. 27794 i 27803. U ovoj taci granica se lomi ka severozapadu i dolazi do take 80 koja je na tromei k.p. br. 27829, 27838 i 27839. Granica dalje nastavlja jugoistonom meom k.p. br. 27838, prelazi put k.p. br. 31090 i dolazi do tromee k.p. br. 31090 (put), 30676 i 30678. Dalje granica nastavlja jugoistonom meom k.p. br. 30676 u duini od 50 m, lomi se prema jugoistoku i dolazi u taku 0. Iz dela prostora obuhvaenog opisanim takama od 0 80 izuzima se prostor oivien takama od 81 90. K.O. NOVI GRAD
81 82 83 84 85 86 87 88 89 90
Taka 81 nalazi se na tromei k.p.broj 14787/1, 14599/1 i 14598/1. Od take 81 granica se lomi prema jugu presecajui prugu Subotica-Horgo pratei istonu granicu k.p.broj 14396 preseca poljski put 14792/2 i na preseku sa parcelom 14263 se nalazi taka 82. Granica prati junu stranu poljskog puta k.p.broj 14792/2 do istone granice parcele br. 14221 gde se lomi cca 10 metara, nalazi se taka 83. Od take 83 granica se lomi ka zapadu pratei poljski put k.p. broj 14792/2 pratei isti na odstojanju cca 10 metara i napreseku sa istonom meom k.p.broj 14194/3 se nalazi taka 84. Granica preseca kolski put k.p. br. 14793 i njegovom junom stranom skree istono do zapadne strane k.p. 14154 je taka 85. Od t. 85 granica prati junu regulaciju kolskog puta k.p. br. 14796 do take 86 koja se nalazi na tromei k.p. br. 13596, 13597 i 14793. Od t. 86 prema severu po istonoj mei k.p. br. 13596 do severne regulacije puta k.p. br. 14795 gde se nalazi taka 87. Granica ide severnom stranom kolskog puta k.p. br. 14795 ka istoku do istone mee k.p. br. 13725/1 je taka 88. Od take 88 granica prati istonu meu parcele br. 13725/1 prema severu do preseka sa parcelom broj 14795 gde se nalazi taka 89. U taki 89 granica se lomi preseca put i prati ka severu istonu meu k.p.broj 13982 preseca put k.p.broj 14794, 14793 i 14791 pratei istonu meu k.p.broj 14038, 14303/1 i 14341 preseca pruni pojas Subotica-Horgo k.p.broj 14787 i u produetku istone mee k.p.broj 14341 se nalazi taka 90.
Granicom Generalnog plana su obuhvaeni delovi sledeih katastarskih optina: Stari grad, Donji grad, Novi grad i Pali.
17
1.2.
OPIS GRANICA GRAEVINSKOG ZEMLJITA VAN GRAEVINSKOG REONA
Graevinsko zemljite izvan granice graevinskog podruja naselja namenjeno je za izgradnju i ureenje sledeih komunalnih povrina: vodozahvat (lokacija I), deponija vrstog otpada i stono groblje (lokacija II) i glavna merno-regulaciona stanica (lokacija III). 1.2.1. Lokacija I (planirani vodozahvat) Opis granice planiranog vodozahvata je dat u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu, a definisan je sledeim prelomnim takama: K.O. STARI GRAD I.0 I.1 I.2 I.3 Taka I.0 se nalazi na tromei k.p. br. 27721, 27719 (put) i 26231. Od take I-0 jugoistonom meom k.p. br. 26231, k.p. br. 26233, k.p. br. 26234, k.p. br. 26235, k.p. br. 26236, k.p. br. 26237 na 855 m je taka I.1. Od take I.1 du severoistone mee k.p. br. 26237 na 235 m je taka I.2. Od take I.2 severoistonom graninom linijom vodoizvorinog zahvata preko k.p. br. 26237, k.p. br. 26236, k.p. br. 213235, k.p. br.26234, k.p. br. 26229, k.p. br. 26228, k.p. br. 26227 do severozapadne granine linije k.p. br. 26231, na 879 m je taka I.3. Od take I.3 jugozapadnom meom k.p. br. 26231 zatvara se granina linija vodoizvorinog zahvata do take I.0 na 250m. 1.2.2. Lokacija II (deponija i stono groblje) Opis granice deponije i stonog groblja je dat u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu, a definisan je sledeim prelomnim takama: Granica deponije K.O. DONJI GRAD II.0 II.1 II.2 Taka II.0 se nalazi na severnoj menjoj taci k.p. br. 12016/1, i 12015/2 (kanal). Od take II.0 severnom meom k.p. br. 12016/1, na 316 m je taka II.1. Od take II.1 du severnom meom k.p. br. 12016/1, granina linija deponije presee menu liniju k.p. br. 12014/2 na 29 m ide preko k.p. br. 12014/2, na 44 m presee menu liniju izmeu k.p. br 12014/2 i k.p. br 12016/1, i ide severnom meom k.p. br. 12016/1, 25 m gde se nalazi taka II.2 na menoj liniji izmeu k.p. br 12020 i k.p. br 12016/1. Od take II.2 severozapadnom graninom linijom deponije na k.p. br. 12016/1 koja presee menu liniju na 95 m k.p. br. 12020 i nastavlja se tom parcelom do lomne take II.3 na 155 m. Od take II.3 zapadnom linijom granice deponije na k.p. br. 12020 je lomna taka II.4 na 200 m. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 18
I.4
II.3 II.4
II.5
II.6 II.7
Od take II.4 junom linijom granice deponije na k.p. br. 12020 na 112 m preseca menu liniju izmeu k.p. br 12020 i k.p. br 12016/1 I nastavlja dalje na k.p. br. 12016/1 156 m gde je taka II.5 na menoj liniji izmeu k.p. br 12020 i k.p. br 12016/1. Od take II.5 junom linijom granice deponije preko k.p. br. 12020 je taka II.6 na 50 m na tromei izmeu k.p. br 12020, 36415/2 i k.p. br 36415/1. Od take II.6 jugoistonom linijom granice deponije na menjoj liniji izmeu k.p. br. 12016/1 i k.p. br 36415/1 na 125 m je taka II.7 na tromei izmeu k.p. br 12016/1, 36415/1 i k.p. br 36416. Od take II.7 jugoistonom linijom granice deponije na menjoj liniji izmeu k.p. br. 12016/1 i k.p. br 36416 je taka II.8 na 141 m. Od take II.8 istonom linijom granice deponije na k.p. br. 12016/1 zatvara se granina linija deponije do take II.0 na 285 m. Granica stonog groblja
II.8 II.9
Planirano stono groblje se granii sa deponijom u prelomnim takama II.6, II.7 i II.8. Granica izmeu taaka II.6 i II.8 gledajui u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu je definisan sledeim prelomnim takama: II.10 Od take II.6 jugozapadnom linijom granice stonog groblja na menjoj liniji izmeu k.p. br. 36415/2 i k.p. br 36415/1 na 56 m je taka II.9. II.11 Od take II.9 junom linijom granice stonog groblja na k.p. br. 36415/1 je taka II.10 na 184 m. II.12 Od take II.10 istonom linijom granice stonog groblja na k.p. br. 36415/1 na 144 m preseca menu liniju izmeu k.p. br. 36415/1 i k.p. br 36416, i zatvara se granica do take II.8 na 20 m. 1.2.3. Lokacija III (kompleks GMRS) Opis granice GMRS-a je dat u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu, a definisan je sledeim prelomnim takama: III.0 III.1 III.2 III.3 Taka III.0 se nalazi na tromei k.p. br. 36451 (put), 36478 i 36485. Od take III.0 junom meom k.p. br. 36485, na 210 m je taka III.1, na tromei k.p. br. 36478, 37268 (Pojas eleznike pruge Subotica Senta) i 36485. Od take III.1 du severoistone mee k.p. br. 36485 na 385 m je taka III.2. Od take III.2 zapadnom meom k.p. br. 36485 zatvara se granina linija GMRSa do take III.0 na 273 m.
19
II
DUGORONA STRATEGIJA RAZVOJA I KONCEPCIJA UREENJA I ORGANIZACIJE PROSTORA I GRAENJA SUBOTICE I PALIA
CILJEVI PROSTORNOG RAZVOJA
2.1.
Cilj izrade Generalnog plana je stvaranje uslova za plansko usmeravanje izgradnje i oblikovanja podruja Subotice i Palia kao prostorno funkcionalne celine u skladu sa njihovim znaajem i poloajem u irem okruenju, na temeljima ouvanja stvorenih i stvaranja novih vrednosti u prostoru, obezbeenja uslova ekonomske i socijalne obnove i razvoja uz uvaavanje svih primarnih i sekundarnih potreba stanovnika u pogledu obezbeenja kvalitetnije sredine za rad i ivljenje. Generalni plan koncipirati u skladu sa ulogom gradskog naselja Subotice kao regionalnog centra, koja je utvrena Prostornim planom Republike Srbije. Subotica kao regionalni centar se oslanja na svoje blie okruenje i potrebno je da iskoristi prirodno geografske pogodnosti u smislu prirodnih resursa i potencijala. Za ostvarenje ovog koncepta je takoe bitno da gradsko naselje Subotica, u najveoj meri u kojoj to zakonska regulativa omoguava, preuzme glavnu ulogu u sopstvenom razvoju i prostornom ureenju. Takav planski koncept mogue je ostvariti jedino uz primenu principa odrivog razvoja grada koji podrazumeva, uz potovanje ekolokih principa, odrivu gradsku ekonomiju i socijalnu pravdu. Posebnu odgovornost u sprovoenju zacrtanih ciljeva ovog koncepta ima lokalna samouprava, koja treba da ima iroke ingerencije u skladu sa principom subordinacije, i graani kao subjekti i aktivni uesnici u implementaciji programa i ciljeva tako da ona bude podeljena unutar svih sektora zajednice. Primenom ovog koncepta odrivog razvoja, odnosno racionalnog korienja i planiranja prostora unutar zacrtane teritorije gradskog naselja podrazumeva se ouvanje stvorenih i prirodnih karakteristika i resursa, za nove generacije i njihov razvoj. Od posebne vanosti za sadanje i budue stanovanje u gradskom naselju je ouvanje ivotne sredine i podizanje ekolokih kriterijuma na vii nivo. Sa aspekta planiranja i ureenja prostora akcenat se stavlja na urbanu memoriju ouvanje prepoznatljivog identiteta, koji se ogleda pre svega u planimetriji urbane praosnove organski nastale i planski u kontinuitetu regulisane, zatiti fizikih struktura nastalih u procesu gradogradnje, koji daju upeatljiv izgled gradskog jezgra svojim slojevitim arhitektonskim jezikom sa fizikim strukturama nastalim u raznim vremenskim periodima, ali i sa nastavljanjem procesa gradogradnje u kontinuitetu u duhu ovog vremena, sa rezervisanjem prostora i za naredni planski period. Postupno sprovoditi koncept slabljenja postojeeg monocentrinog sistema javnih slubi lokalnog nivoa opsluivanja (osnovno obrazovanje, osnovna zdravstvena zatita, socijalna zatita, kultura) sa planiranom ravnomernom policentrinom opremljenou istih na teritoriji celog naselja. Planom je potrebno utvrditi prostorno funkcionalne i koncepcijske osnove za realizaciju sadraja komercijalne, turistike i sportske namene, koji su od znaaja za razvoj i ekonomski prosperitet gradskog naselja, odnosno njegovih stanovnika. Stvoriti preduslove za kvalitetnu rekonstrukciju, revitalizaciju i decentralizaciju industrije, ispotovati ekoloke odrednice u pogledu kvaliteta voda, vazduha i zemljita sa utvrivanjem jasnih tehniko tehnolokih uslova u pogledu realizacije potencijalnih zagaivaa njihovog lociranja, kao i mogunostima i potrebama preseljenja postojeih zagaivaa na nove lokacije. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 20
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Generelnim planom obezbediti iri izbor lokacija, za ulaganje domaeg i stranog kapitala u cilju fleksibilnijeg i lakeg donoenja investicionih odluka. Unutar zatiene zone urbanog jezgra planira se i dalje revitalizacija urbanih blokova sa interpolacijama novih fizikih supra i infrastruktura. Ovo opredeljenje ima dugoroni karakter obzirom na stanje i oekivane promene drutveno ekonomskih odnosa. Od posebnog je znaaja ouvanje urbanog pejzaa. Stanovanje i stanove planirati prilagoeno potrebama, eljama i mogunostima irokog dijapazona potencijalnih korisnika, porodinog i vieporodinog naina graenja, namenjeno viegeneracijskim porodicama, henidikepiranim licima, starima, mladima, studentima i acima i drugim kategorijama stanovnitva uz njihov pravilan razmetaj u gradskom prostoru. Pristupiti, odnosno zapoeti dugoroni proces u realizaciji rekonstrukcije saobraajnog reenja. Obezbeenje potrebnih infrastrukturnih kapaciteta uskladiti sa populacionom i prostornom veliinom gradskog naselja, odnosno pojedinih njegovih delova u skladu sa planiranom namenom povrina. Saobraajni sistem treba da omogui voenje tranzita van naselja i to autoputevima do graninih prelaza, a isto tako i na eleznici skretanjem i dogradnjom eleznikih pruga kojima e tereti zaobii naselje i glavnu elezniku stanicu i odvesti terete do stanice Naumovievo gde su planirani svi kapaciteti potrebni za manipulacije sa teretima. Realizacijom svih napred navedenih ciljeva postiglo bi se zaustavljanje depopulacije i pogoranja demografske i socijalne strukture naselja. Prilikom izrade Generalnog plana e se potovati sve meunarodne konvencije iji je potpisnik Dravna zajednica Srbija i Crna gora, uz primenu savremenih principa razvoja. 2.2. POLOAJ, MESTO I ULOGA SUBOTICE I PALIA U OKRUENJU
Subotica se nalazi na samom severu Vojvodine, u neposrednoj blizini dravne granice sa Republikom Maarskom, to joj obezbeuje karakteristiku gradskog naselja sa povoljnim geografskim poloajem kao potencijalnim faktorom razvoja. U saobraajnom pogledu Subotica se, u pravom smislu rei, nalazi na raskrsnici puteva i pruga. U neposrenoj blizini Subotice prolazi planirani autoput E-75 (zasad je izgraena jedna strana planiranog autoputa), a u samom gradu se ukrtaju magistralni pravci prema Novom Sadu, Somboru, Horgou i Senti (deo do autoputa E-75 je realizovan, a ostali deo je u planu). Trasa pruge Beograd - Budimpeta prolazi kroz urbano jezgro i tu se rava sa prunim pravcima prema Somboru, Horgou, Crvenki i Baji. Pruge prema Crvenki i Baji su ukinute, ali je zadran njihov koridor. Sve ove injenice doprinose svrstavanju Subotice u jedan od znaajnijih saobraajnih vorova u Republici Srbiji. Subotica u mrei gradskih naselja u Srbiji Subotica u hijerarhijskoj mrei gradskih naselja definisanoj u Prostornom planu Republike Srbije je utvrena kao regionalni centar koji je funkcionalno oslonjen i gravitira Novom Sadu, kao makroregionalnom centru u okviru Vojvodine. Prema Subotici kao regionalnom centru funkcionalno gravitiraju Senta, Ada, Baka Topola, Kanjia i Mali Io, to je imalo presudan uticaj da ona, ne samo u administrativnom smislu, postane sredite i sedite Severno-bakog okruga. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 21
Odnos gradskog i prigradskih naselja Gradsko naselje Subotica je i primarni centar optine, kome gravitiraju sva prigradska i seoska naselja ovog podruja. U gradu je ostvarena koncentracija javnih slubi, trgovinskih kapaciteta i drugih sadraja koji opsluuju ne samo prigradska naselja ve i znatno ire podruje. Proces deagrarizacije ili bolje rei industrijalizacije, koja se uglavnom koncentrisala u samom gradu, doveo je do toga da se vei deo radno aktivnog stanovnitva zapoljavao u gradu to je uzrokovalo porast dnevnih i stalnih migracija. Rezultat ovih migracija je takav da je veina prigradskih naselja zadrala karakter naselja ruralnog tipa sa poljoprivredom kao osnovnom karakteristikom. Manji industrijski pogoni u Bajmoku, antaviru, Tavankutu i urinu prema kapacitetima i sadrajima nisu takvi da formiraju odgovarajui obim i strukturu privrede. Izuzetak predstavljaju naselja Bajmok i antavir koja delimino imaju karakter naselja gradskog tipa sa ostvarenim odreenim nivoom koncentracije javnih slubi, trgovinskih i industrijskih kapaciteta i drugih sadraja karakteristinih za urbane sredine. U narednom periodu potrebno je aktivno podsticanje razvoja ovih naselja u pogledu stvaranja uslova zapoljavanja stanovnika u okviru ovih naselja radi obezbeenja ravnomernijeg razvoja podruja i rasporeda stanovnitva, ostvarivanje planskog razvoja ovih naselja u cilju spreavanja uzurpacije poljoprivrednog zemljita bespravnom izgradnjom i njihovo adekvatno infrastrukturno opremanje i funkcionalno povezivanje sa gradom. 2.3. OSNOVNI PROGRAMSKI ELEMENTI DEMOGRAFSKOG RAZVOJA
Prilikom razmatranja demografskih kretanja potrebno je napomenuti da je popis 2002. godine raen na osnovu nove metodologije. Zbog mogunosti poreenja, Republiki zavod za statistiku je preraunao podatke popisa iz 1991. godine po novoj metodologiji. Na osnovu rezultata popisa sprovedenog marta 2002. godine gradsko naselje Subotica ima 107.726 stanovnika, a prema podacima preraunatim po novoj metodologiji Subotica je 1991. godine imala 106.124 stanovnika. Na osnovu ovih podataka evidentno je da je broj stanovnika 2002. godine vei za 1602 stanovnika ili procentualno za 1,51%, u odnosu na broj stanovnika prema popisu iz 1991. godine. Ovaj porast broja stanovnika je uglavnom rezultat znaajnih migracija i priliva izbeglog stanovnitva sa prostora bive Jugoslavije. Broj domainstava je od 1991. godine povean za 215, odnosno sa 40568 na 40783 ili za 0,5%, a prosena veliina domainstava je minimalno poveana sa 2,66 na 2,67 stanovnika po domainstvu (podaci o broju domainstava su po metodologiji ranijih popisa). Subotica je prema popisu iz 1991. godine imala 41.243 stanova, a 2002. godine 42.772, to je vie za 1592 stana ili 3,58% vie (podaci o broju stanova su po novoj metodologiji popisa). U skladu sa razvojnim tendencijama i tranzicionim tokovima u kojima se nalazi dravna zajednica, pretpostavlja se da e pozitivan demografski trend i porast broja stanovnika oslabiti sredinom planskog perioda, a dalje do 2020. godine, gledajui ukupan planski period zadrati ukupan porast broja stanovnika za 2%.
22
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Tabela BROJ STANOVNIKA, BROJ I VELIINA DOMAINSTAVA I STANOVA do 2020.
r.br.
OPIS
1981.
107.490 40.320 2,67 38.681 2.392.727 22,26 61,86
1991.
107.761 40.568 2,66 41.243 2.832.159 26,28 66,97
1991.*
106.124
2002.*
107.726 40.290 2,67 42.772 3.029.633 28,12 70,83
2020.
109.880 41.050 2,67 43.600 3.100.000 28,21 71,10
1. Broj stanovnika 2. Broj domainstava Prosena veliina 3. domainstva 4. Broj stanova Ukupna povrina stanova 5. m2 Prosena povrina stana 6. po stanovniku - m2/st Prosena neto povrina 7. stana - m2
Tabela RAZVOJ I STAROSNA STRUKTURA STANOVNITVA DO 2020. godine OPIS 1991. % 2002.* % Broj stanovnika 107.761 100 107.726 100 starosna dob 0-4 god. 4837 5092 4.48 4.72 starosna dob 5-9 god. 7032 5352 6.52 4.96 starosna dob 10-14 god. 7931 6088 7.35 5.65 starosna dob 15-19 god. 6840 7161 6.34 6.64 starosna dob 20-24 god. 6109 8065 5.66 7.48 starosna dob 25-29 god. 7080 7576 6.57 7.03 starosna dob 30-34 god. 8351 6676 7.74 6.19 starosna dob 35-39 god. 9406 7333 8.72 6.8 starosna dob 40-44 god. 8822 8063 8.18 7.48 starosna dob 45-49 god. 6784 9250 6.29 8.58 starosna dob 50-54 god. 6566 8431 6.09 7.82 starosna dob 55-59 god. 6814 6395 6.32 5.93 starosna dob 60-64 god. 6347 5923 5.88 5.49 starosna dob 65-69 god. 5070 5754 4.7 5.34 starosna dob 70-74 god. 2817 4665 2.61 4.33 starosna dob >75 god. 5287 5525 4.9 5.12 starosna dob nepoznato 1668 377 1.54 0.34 PROSENA STAROST 37,8 39,8 * podaci raunati prema novom metodolokom pristupu na osnovu kojeg je sproveden popis 2002. godine Rezultati popisa iz 2002. godine (detaljniji rezultati su priloeni u dokumentacionoj osnovi plana) ukazuju na nastavak nepovoljnih demografskih kretanja u pogledu odnosa mladog, radno aktivnog i starog stanovnitva. S obzirom na stope nataliteta i mortaliteta oekuje se dalje starenje stanovnitva, odnosno uee starog stanovnitva u ukupnom broju. Ovakvi nepovoljni demografski trendovi se mogu zaustaviti jakim privrednim razvojem, koji bi doveo do porasta broja zaposlenih, uea radno sposobnog stanovnitva, a samim tim i do boljeg standarda i kvaliteta ivljenja, to je preduslov za poveanje stope nataliteta. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 23 r.br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18.
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. 2.4. PROGRAMSKI ELEMENTI RAZVOJA PRIVREDNIH I OSTALIH DELATNOSTI
Koncepcija ukupnog privrednog razvoja naselja Subotice i Palia je definisana na osnovu sagledavanja razvojnih potencijala, potreba ali i predispozicija koje pruaju prirodni resursi i dostignuti nivo i karakter postojee privredne aktivnosti; zatim, procene mogunosti budueg razvoja kao i dalje razrade i primene odredbi Prostornog plana Republike Srbije. Razvoj Subotice u predstojeem planskom periodu e se odvijati u izmenjenim drutvenoekonomskim i politikim uslovima. U zavisnosti od brzine reformskih promena i integracionih tokova e zavisiti i privredni razvoj i uspostavljanje trinog sistema privreivanja. Prema PPRS Optina Subotica se nalazi u stoarsko-voarskovinogradarskom makrorejonu u kome ne postoji potreba bitnijeg menjanja nasleene proizvodne orjentacije. Bri razvoj poljoprivrede e se realizovati u intenzivnijoj stoarskoj proizvodnji, te preraivakoj i prehrambenoj proizvodnji sa akcentom na proizvodnju zdrave ekoloke hrane za to postoje svi prirodni preduslovi. Na osnovu povoljnog geografskog poloaja Subotice u pograninoj zoni prema Maarskoj i u pojasu jednog od glavnih infrastrukturnih koridora pravaca sever jug Prostornim planom Republike Srbije Subotica je odreena kao industrijski centar sa srednje sloenim industrijskim tehnologijama i znaajnim slobodnim zonama kao jednoj od potencijalno najdinaminijih formi razvoja regionalnog centra. U razvoju privrede, akcenat treba staviti na promenu njene strukture, gde e najvaniji uticaj imati intenzivniji razvoj manjih industrijskih kompleksa i male privrede, koji se lako prilagoavaju eventualnim promenama na tritu i u tehnologiji. Industrijska proizvodnja treba da se svede na optimalne uslove, sa usitnjavanjem postojeih predimenzioniranih i neracionalnih proizvodnih kapaciteta. Dugorona planska orjentacija u prostornoj organizaciji industrije u Republici zasniva se na modelu usmerenog policentrinog razvoja i razmetaja aktivnosti. Dinamian razvoj tercijarnog sektora (trgovina, ugostiteljstvo, turizam, saobraaj) bie uslovljen oekivanim porastom standarda. Prostorni razvoj trgovine i ugostiteljstva odvijae se u skladu sa specifinim zahtevima ovih delatnosti. Kapaciteti koji slue zadovoljenju svakodnevnih potreba stanovnika pratie prostornu distribuciju stanovnitva. Kapaciteti namenjeni povremenim i izuzetnim potrebama koji pored stanovnitva Subotice slue i zadovoljavanju potreba i stanovnika okolnih naselja, locirae se u centralnoj zoni. Trgovina graevinskim materijalom i kabastom robom odvijae se na velikim i saobraajno dobro opsluenim parcelama u radnoj zoni. U skladu sa osnovnim dugoronim ciljevima konceptom i kriterijumima razvoja turistike ponude, definisanim u Prostornom planu Republike Srbije, Subotica pripada severnoj zoni i regiji gornje Tise kao nacionalni centar II stepena i nalazi se na drumskom tranzitnom turistikom pravcu II stepena. Na osnovu napred navedenog, turistiki razvoj Subotice e se usmeriti na banjske, ekoloke, lovne, seoske aktivnosti na bazi prirodnih datosti (SubotikoHorgoka peara, Selevenjska pustara, Paliko i Ludoko jezero i dr.), kulturne batine urbanog i ruralnog tipa (zatiene urbane prostorne kulturno istorijske celine sa spomenicima kulture), banja Pali, seoska podruja sa vrednim primerima autentine narodne arhitekture (salai, majuri) i povoljnom geografskom poloaju u pograninom podruju (granini prelazi Kelebija, Horgo). J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 24
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Prema Prostornom planu RS Subotica, sa svojom zasebnom turistikom ponudom, je rangirana kao gradski turistiki centar I.2 stepena, dok je Banja Pali kao zdravstveno-rekreativni centar rangirana kao banja III stepena. 2.5. KONCEPCIJA PROSTORNE ORGANIZACIJE SUBOTICE I PALIA
Geografski poloaj Subotice u pograninom podruju sa Maarskom i u pojasu jednog od glavnih infrastrukturnih koridora pravaca sever jug, pojasu intenzivnog razvoja i znaaja je jedan od glavnih potencijala razvoja Subotice. Na osnovu povoljnog geografskog poloaja Subotica je Prostornim planom Republike Srbije definisana kao regionalni centar-industrijski centar sa srednje sloenim industrijskim tehnologijama i znaajnim industrijskim zonama. Generalnim planom je zasnovana globalna koncepcija ureenja graevinskog reona Subotice i Palia. Slobodne zone su kao jedan od potencijalno najdinaminijih formi aglomeriranja i generisanja razvoja u prostorno urbanoj strukturi Subotice i ireg okruenja planirane na teritoriji optine Subotica pored glavnih saobraajnih pravaca, dok je robno-transportni centar planiran na mestu suticanja autoputa Beograd-Horgo i njegovog kraka za Kelebiju ("Y krak") i pruge Beograd-Subotica-Budimpeta kod eleznike stanice Naumovievo. Glavni saobraajni koridori uticali su i na utvrivanje granica graevinskog reona tj. njegovo proirenje. Delovi prostora du glavnih prilaznih putnih pravaca gradu M-22.1, M-17.1 i M-24 ukljueni su u prostor graevinskog reona Subotice i namenjeni za komercijalne sadraje i industriju - prvenstveno robno-trne i snabdevake sadraje i objekte proizvodnog zanatstva i male privrede. Izgradnjom komercijalnih objekata na potezu zone izmeu Subotice i Palia uz magistralni put M 22.1 ostvarilo bi se funkcionalno i prostorno povezivanje Subotice i Palia u jedinstvenu celinu (usaglaen urbo-sistem). Pored ovih prostora uz glavne prilazne saobraajnice u graevinski reon Subotice ukljuen je severni deo teritorije optine sa objektima namenjenim stanovanju koji su izgraeni bez dozvole za graenje u rubnom delu graevinskog reona u odnosu na prethodni GUP, du oformljenih ulica-progona. I u narednom planskom periodu ovaj prostor e imati namenu porodino stanovanje malih gustina sa odlikama poljoprivrednog domainstva u pogledu koritenja parcele. Ovaj prostor se ukljuuje u graevinski reon sa ciljem ouvanja prostora za budue irenje grada radi planskog ureenja javnog graevinskog zemljita za ulice i ostalog graevinskog zemljita namenjenog porodinom stanovanju malih gustina sa uslovima za oformljenje domainstava poljoprivredno-proizvodnog karaktera, to e obzirom na karakteristike zemljita i dominantnu ruu vetrova imati i odreen pozitivan ekoloki efekat za grad (zaustavljanje peska, vetroprepreka). Prostori namenjeni stanovanju e zauzimati najveu povrinu u okviru graevinskog reona i samim tim predstavljati okosnicu urbanistikog planiranja. Nove povrine za stanovanje su planirane ugavnom u severnom delu naselja, a planiran je dovretak zapoetih, a nedoreenih urbanistikih poteza u porodinoj i vieporodinoj izgradnji i rekonstrukcija postojeih gradskih struktura. Na prostoru koji tangira centar grada planirana je tzv. "regeneracija" starog gradskog tkiva koja podrazumeva preobraaj postojeih stambenih struktura u zone meovitog stanovanja i vieporodinog stanovanja srednjih gustina. Na ovaj nain bi se, do kraja planskog perioda, jedan od najloijih stambenih fondova u gradu (trone prizemne kue neprimerene fizikim strukturama grada) transformisao u stambene strukture koje karakteriu gradski nain ivljenja sa svim osobinama habitabilnosti. Prema PP Republike Srbije Subotica ima status regionalnog centra. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 25
Tabela 4. (III-9) Preporuke za organizaciju javnih slubi

prema hijerarhijskom nivou naselja iz PPRS I. Socijalna zatita, predkolsko vaspitanje i obrazovanje A Socijalna zatita 1. Domovi za smetaj dece bez roditeljskog staranja 2. Domovi za lica sa funkcionalnim i mentalnim smetnjama 3. Centri (kompleksi) za stare 4. Centri za socijalni rad B-5. Predkolsko vaspitanje i obrazovanje
Regional. centar X() X() * X()

* *
Optinski centar (X) ( ) (X) ( ) * (X) ( ) X X X * (X) (K) ( ) * (X) (K) ( )

* *
Naselje lok. zaj.
(X) X XX XX
II. Obrazovanje
1. Osnovno obrazovanje - I IV razreda + - V VIII razred + 2. Srednje obrazovanje + 3. Vie i visoko obrazovanje 4. Ueniki i studentski domovi
(X) (K) ( ) X
III. Zdravstvena zatita

1. Ambulanta, zdravstvena stanica, mobilna zdravstvena sluba 2. Dom zdravlja 3. (opta) bolnica 4. Specijalne (specijalizovane) bolnice, zavodi i instituti 5. Kliniki i univerzitetski centri 6. Zavodi za zdravstvenu zatitu 7. Centri za rehabilitaciju i specijalizovana leenja 8. Dispanzeri medicine rada + 9. Apoteke + 10. Veterinarska stanica X * (X) ( )
X XX
X() (X) X * X()
IV. Kultura*
(X) ( ) (X) X (X) X (X) (X) (X) X X X X X X X (X)
(X) X (X) (X) (X) (X) (X) (X) X X (X) (X)
1. Biblioteke 2. Muzeji 3. Arhivi 4. Galerije i izlobeni prostori 5. Scensko-muzike delatnosti 6. Zavodi za zatitu spomenika kulture 7. Domovi kulture 8. Dom omladine i pionira 9. Narodni univerzitet
X X X X X X
V. Informatika delatnost i komunikacije VI. Fizika kultura

1. Otvoreni, ureeni prost. pogodni za razli. vrste sport. aktivnosti, sa minim. zahtev. u pogledu odravanja (trim staze, obale reka i jezera ...) 2. Otvoreni, ureeni prostori pogodni za razliite vrste sportskih aktivnosti, sa ureenim sanitarnim prostorijama, reimom korienja ... 3. Pokriveni objekti fizike kulture sa odgovarajuim sanitarnim i ostalim prat. Prost., reimom korienja, odrav. i sl. (bazeni, teniska, koarkaka, odbojkaka i sl. igralita, vebaonice i sale za gimnastiku) 4. Manji sportsko-rekreativni centri multinamenskog karaktera 5. Sportsko-rekreativni centri koji zadovoljavaju standarde za savezna i meudravna takmienja 6. Sportsko-rekreativni centri koji zadovoljavaju kriterijume za meunarodna takmienja
X XX (X) + (*)
X X X X X (X) (X)
- nuno; - ako se ne moe organizovati u naselju, jer za to ne postoje pot. uslovi (potencijalni broj korisnika, graevinski fondovi i sl.), obezbediti organizovani prevoz do susednog mesta u kome sadraj postoji (kolski autobusi, javni prevoz i sl.); - mogue ako postoji interes i ekon. osnova za organiz. sadraja, bilo u okviru javnog ili privatnog sektora vlasnitva; (K) - Obaveza organizovanja komplementarnog prateeg sadraja koji osigurava celovito zadovoljenje potreba: na primer, aki ili stud. domovi, ake ili stud. kuhinje i restorani, biblioteke sa itaonicom i prostorijama za uenje i sl.; - definisan je najnii nivo obavezne organizacije sadraja, a za nivoe iznad toga primena se podrazumeva; - u centru ili nekom drugom naselju na podruju teritorijalne celine
26
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. U predhodnoj tabeli je dat izvod iz Prostornog plana Republike Srbije u kome su date preporuke za organizaciju javnih slubi prema hijerarhijskom nivou naselja Subotice kao regionalnog i optinskog centra. Razvoj javnih slubi usaglaava se sa ulogom gradskog naselja i potrebama sagledanih programa razvoja, a u skladu sa standardima i normativima utvrenim za odreene delatnosti. Prostori za razvoj javnih slubi planirani su najveim delom u okviru zona primarnog i sekundarnih gradskih centara dok se odreeni sadraji zbog specifinih lokacijskih zahteva nalaze van ovih zona. Zadrava se koncept razvoja policentrinog tipa grada, sa nadogradnjom centra grada u pogledu svih neophodnih funkcija i sadraja u skladu sa znaajem i ulogom u okruenju, i izgradnjom i jaanjem sektorskih podcentara, posebno onih na dominantnim ulaznim pravcima, u skladu sa potrebama u odnosu na broj stanovnika, radijus opsluivanja gravitacionu zonu, i ire potrebe. Planirani sistem gradskih centara ine : - (primarni) gradski centar - (sekundarni) sektorski centri - (diperzni) centri urbanistikih zona Primarni gradski centar Subotice predstavlja u istorijskom i ambijentalnom smislu najvredniji prostor naselja kome predstoje znaajne i usklaene aktivnosti na zatiti nepokretnih kulturnih dobara, rekonstrukciji i revitalizaciji objekata kao i eventualnoj izgradnji novih objekata. U oblikovanju gradskog - urbanog pejzaa planira se harmonina spratnost u odnosu na ve stvorene fizike strukture, posebno u odnosu na delove grada ili pojedinane objekte koji imaju spomenini karakter i kao takvi uivaju zatitu u skladu sa Zakonom. Zatita graditeljskog naslea e se sprovoditi u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima i merama zatite nadlenog Zavoda za zatitu spomenika kulture. Prostori namenjeni poslovanju su u zavisnosti od sadraja aktivnosti, njihovih karakteristika i poloaja u naselju podeljeni na: - radne zone, - komercijalne funkcije, - banjski turizam - poslovanje u okviru drugih namena Pod pojmom radne zone podrazumeva se onaj prostor koji je prvenstveno namenjen privrednim aktivnostima, odnosno takvim delatnostima kao to su industrija, proizvodno zanatstvo, skladitenje i obrada raznih roba, kao i one delatnosti koji zbog svoje prirode ne mogu biti locirane u okviru drugih naseljskih struktura. Privredne aktivnosti e se i dalje razvijati u okviru postojeih radnih zona s tim to su predvieni prostori za njihovo proirenje. Industrijska proizvodnja treba da se svede na optimalne uslove racionalizacijom ili vlasnikom transformacijom velikih neracionalnih kompleksa (29. novembar , Zorka). Njihovim prestrukturiranjem, prostornom reorganizacijom u smislu formiranja manjih radnih kompleksa doi e do intenzivnog koritenja prostora u okviru ve formiranih industrijskih kompleksa uz osnovnu pogodnost da su ulaganja u primarnu infrastrukturu mnogo manja jer je ona veim delom izgraena. U sluaju fabrike Zorka koja ima izuzetno nepovoljnu lokaciju s obzirom na ruu vetrova, formiranjem manjih radnih kompleksa za proizvodne delatnosti koje su u pogledu planiranog proizvodnog i tehniko-tehnolokog procesa ne ugroavaju ivotnu sredinu, tj da se propratni negativni uticaji mogu otkloniti, odnosno svesti na zakonom utvrene dozvoljene norme reio bi se i jedan od kljunih problema zagaivanja grada. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 27
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Komercijalne funkcije su planirane na prostorima pored ulazno-izlaznih pravaca u grad: Novosadski pravac, Senanski, Paliki-Horgoki, Somborski i Kelebijski pravac. Ovi prostori su povoljni za razvoj komercijalnih funkcija s obzirom na dobru saobraajnu povezanost, infrastrukturnu opremljenost ili mogunost prikljuenja na infrastrukturu. Trend razvoja poslovanja u okviru namene stanovanja zbog pruanja usluga blizu mesta stanovanja nastavie se i u narednom planskom periodu. U tu kategoriju spadaju delatnosti koje u prvom redu nemaju negativan uticaj na ivotnu sredinu (zagaenje vode, vazduha, zemljita, buke, vibracija) i koje zadovoljavaju uslove izgradnje utvrene ovim Generalnim planom u pogledu veliine parcele, urbanistikih pokazatelja, kompatibilnosti sa okolnim sadrajima, usklaenosti sa okruenjem u ambijentalnom smislu. Prema PP Republike Srbije Subotica je odreena kao nacionalni centar II stepena u turistikoj regiji II stepena. Utvrivanjem podruja banje Pali ostvaren je jedan od zacrtanih ciljeva definisanih PPRS, a Generalnim planom razvoj izgradnja i ureenje Palia kao prostorno funkcionalne celine u okviru graevinskog reona planirano je da se usmeri u skladu sa njegovim osobenostima, vrednostima i utvrenim znaajem za grad i ire podruje kao prirodnog dobra Parka prirode Pali, Banje Pali i sa vrednim kulturno-istorijskim nasljeem unutar prostorno kulturno istorijske celine Jezgro Pali. Pored banjskog turizma kao najznaajnijeg vida turizma na ovom podruju planirani su i ostali vidovi turizma: kongresni - poslovni, sportsko rekreativni, masovni i tranzitni turizam. Za razliite potrebe opsluivanja grada, zavisno od prirode komunalne delatnosti (proizvodnja, isporuka i pruanje komunalnih usluga) i na osnovu konkretnih uslova i potreba u sklopu radnih zona, ulaznih pravaca, servisnih sadraja i u ostalim namenama obezbedie se povrine za njihovo obavljanje. U sklopu ovih prostora planirano je lociranje graevinskih objekata sa potrebnim ureajima, instalacijama i opremom kao i drugih objekata za proizvodnju komunalnih proizvoda, odnosno pruanje odgovarajuih usluga graanima. Sve postojee lokacije namenjene komunalnim delatnostima se zadravaju stim to su planirani prostori za proirenje postojeih kompleksa u skladu sa razvojnim programima komunalnih preduzea i nove povrine van granice graevinskog reona za vodozahvat u Kelebijskoj umi. U sistemu sportsko-rekreativnih povrina je planirano da se obezbede prostori za razvoj vrhunskog i amaterskog sporta i pasivne rekreacije formiranjem mree centara i povrina koje e biti podeljene u skladu sa kategorijom i nivoom opremljenosti na: - gradske sportsko-rekreacione centre regionalnog i optinskog nivoa - specijalizovane sportsko-rekreacioni centre - sportsko-rekreacione centre naseljskog nivoa i - sportsko-rekreativne povrine i sadraje na nivou naselja Sa aspekta gradskog saobraajnog sistema od strateke vanosti je da se tranzitni saobraaj izmesti izvan grada. Zbog toga treba dovriti vezni krak autoputa za prihvat tranzita sa graninog prelaza Kelebija. Iako se vezni krak nalazi izvan obuhvaenog podruja ova saobraajnica je strateki vana jer pored prihvata tranzita preko nje se ostvaruje komunikacija grada sa irim okruenjem. Da bi se eliminisao teretni saobraaj znaajno je formirati robno-transportni centar u zoni eleznike stanice Naumovievo uz naputanje prostora Javnih skladita za poslove u kojima se javlja teret u tranzitu. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 28
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Za ostvarenje drugog postavljenog stratekog cilja da se sauva istorijsko jezgro grada od intenzivnog saobraaja potrebno je oko centra grada realizovati saobraajnice velikog kapaciteta. Zbog toga su planirane saobraajnice velikog kapaciteta kroz ulice Maksima Gorkog, Jovana Mikia do Majanskog mosta, ulica Bore Stankovia i prodor do ulice Petra Lekovia, ulicom Brae Majer do Karaorevog puta, ulicom Petefi andora do prodora ulice Romanijske i kroz Romanijsku do Maksima Gorkog. Samo na taj nain mogue je iz centra grada eliminisati sav meuzonski saobraaj koji je tranzitni u odnosu na iru zonu centra. Za normalne tokove saobraaja izmeu istonog i zapadnog dela grada potrebno je ostvariti planirane prodore preko eljeznikih pruga. Tu spadaju novi kolsko peaki prodori: - u produetku Bajnatske ulice - u produetku ulica Dragie Miovia i Uke - rekonstrukcija Majanskog mosta i raskrsnice kod ulice Jovana Mikia - realizacija novih prodora preko pruge Subotica-dravna granica severno od grada. Za ostvarivanje kontrolisanog saobraaja u irem gradskom jezgru strateki je vano ostvariti: - prodor ulice ure akovia do ulice Bore Stankovia, - Povez ulice Matije Gubca od Prozivke preko centralne zone do trga rtava Faizma te prodor do Tolstojeve ulice i do ulice Brae Majer. Osnovno polazite razvoja vodosnabdevanja je prvenstveno potpuna izgraenost distribucione mree, ime se stvaraju uslovi da celokupno stanovnitvo i industrija (kako postojea, tako i nova) budu prikljueni na gradsku vodovodnu mreu. Ovim se podrazumeva da se izvri kompletiranje nedostajue mree po elementima ovog plana, kao i obnavljanje dotrajalih deonica. Mrea mora biti jedinstveni tehniki sistem koji distribuira racionalno potrebne koliine pitke vode propisanog kvaliteta i potrebnog pritiska u sve delove Subotice, Radanovca i Palia. Kao preduslov za kvalitetno i savremeno vodosnabdevanje moraju se obezbediti nova bunarska polja severno od postojeeg Vodozahvata I (na severnom delu grada), izgraditi novi bunarski zahvat unutar postojeeg Vodozahvata II, izvriti kondicioniranje svih koliina crpljene vode. Osnovne polazne postavke razvoja kanalisanja, odnosno ciljevi razvoja do kraja planskog perioda su: - delimina, 75%-na izgraenost kanalizacione mree po elementima ovog plana - delimina, 80%-na prikljuenost stanovnitva - potpuna prikljuenost ustanova na kanalizacionu mreu - potpuna prikljuenost industrije na kanalizaciju - potpuno preiavanje svih otpadnih voda iz sistema kanalisanja - obezbeenje potrebnih kapaciteta sistema za preiavanje otpadnih voda po kriterijumima Evropske direktive za osetljive vodoprijemike. - obnavljanje dotrajale i neadekvatne kanalizacione mree - povezivanje Subotice, Radanovca i Palia u jedinstveni tehniki sistem - poetak realizacije kanalizacije atmosferskih voda naselja Pali i Radanovac Kao budua namena povrina oko jezera Pali odreuje se turistiko-rekreativna funkcija, ukljuujui i vodene sportove. Prema tome, stanje kvaliteta vode treba da udovolji navedenoj nameni, ali i ostaloj vodoprivrednoj zakonskoj regulativi. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 29
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Ciljevi razvoja e se odrediti - uskladiti sa Okvirnim direktivama o vodama Evropske Unije. Shodno ovome treba preduzeti sledee: - preduzeti mere za spreavanje daljeg pogoranja stanja kvaliteta vode jezera - potrebno je zatiti i poboljati stanje kvaliteta voda do stepena tzv "dobrog stanja", u roku koji e se odrediti novim zakonskim propisima - potrebno je razraditi strategiju za postepeno smanjenje i potpuno eliminisanje uputanja u jezero opasnih materija. kod razrade navedenih mera, treba imati u vidu obaveze i mere predviene dokumentima za jezero, kao zatienog dela prirode Za snabdevanje potroaa kvalitetnom elektrinom energijom u narednom planskom periodu potrebno je izgraditi planiranu trafo stanicu 110/20kV SU-5, ugraditi trei transformator u trafo stanici 110/20kV SU-4 i izvriti prelaz sa 10kV naponskog nivoa na 20kV naponski nivo. Za obezbeenje toplotne energije iz centralizovanih sistema (gasifikacionog i toplifikacionog) potrebno je izvriti rekonstrukciju magistralnih vrelovoda na teritoriji grada, izgraditi merno-regulacionu stanicu MRS-2 i sekundarnu gasovodnu mreu u gradskim i vangradskim mesnim zajednicama koje jo nisu pokrivene gasovodnom mreom. U cilju poveanja broja telefonskih prikljuaka potrebno je izgraditi mreu optikih kablova izmeu glavne centrale (GC) i isturenih stepena glavne centrale (LDRU) lociranih na teritoriji svake mesne zajednice i nastaviti izgradnju odnosno proirenje pretplatnike TT mree. Da bi se obezbedila vea ponuda TV kanala, prenos govora, prenos podataka i drugih servisa postojea mrea kablovskodistributivnog sistema (KDS) mora se rekonstruisati odnosno potrebno je izgraditi odgovarajui broj optikih vorova na lokacijama koje diktira postojea kablovska mrea, izvriti rekonstrukciju Glavne stanice KDS, povezati optikim kablovima sve planirane optike vorove sa Glavnom stanicom i izgraditi prstenove (takoe optikim kablovima) koji povezuju optike vorove meusobno da bi se obezbedila vea sigurnost sistema. Koncepcija ozelenjavanja naselja usmerena je na poveanje zelenih povrina, rekonstrukciju postojeih povrina i povezivanje svih zelenih povrina u sistem preko linijskog zelenila. Sistem zelenih povrina e initi sledee forme : - javno zelenila (parkovi, ulino zelenilo i skverovi), - zelenilo ogranienog koritenja (zelene povrine kola, dejih ustanova, radnih zona, vieporodinog i porodinog stanovanja kao i zelene povrine sportskorekreacionih centara) - zelenilo specijalne namene (zelenilo u okviru Banje Pali, groblja i zatitno zelenilo) - zelenilo poljoprivrednih povrina (u zatitnoj zoni prirodnih dobara) Ovakva koncepcija ozelenjavanja naselja stvorie uslove za poboljanje kvaliteta ivotne sredine i urbanog mikroklimata, ostvarivanje funkcije aktivne i pasivne rekreacije i poboljanje ambijentalnoestetskih karakteristika urbanog pejsaa naselja. Buduom prostornom organizacijom treba da se obezbedi harmonian odnos izmeu izgraenih i prirodnih struktura koji e doprineti poboljanju ivotne sredine kako u samom naselju tako i u njegovom irem okruenju. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 30
III
3.1.
PRAVILA UREENJA
PODELA PROSTORA UNUTAR GRAEVINSKOG REONA NA PROSTORNE CELINE PREMA FUNCIONALNIM, ISTORIJSKO-AMBIJENTALNIM I PRIRODNIM KARAKTERISTIKAMA
Funkcionalne prostorne celine u graevinskom podruju
Prostor obuhvaen granicama Generalnog plana funkcionalno se moe podeliti na tri velike prostorne celine, a u skladu sa specifinostima nastanka, istorijskog i urbanog razvoja, prostornim poloajem i obelejima koji ih kao takve odreuju: - deo grada zapadno od pruge Beograd-Subotica-Budimpeta sa istorijskim gradskim jezgrom - deo grada istono od pruge Beograd-Subotica-Budimpeta sa novijim gradskim strukturama, kao podruje na koje se grad irio u novijim vremenima - Pali sa Radanovcem U delu Palia sa Radanovcem izdvajaju se deo Palia juno od magistralnog puta M 22.1 kao turistiko podruje u sklopu koga je prostorna celina od kulturnoistorijskog znaaja, podruje Palia severno od magistralnog puta preteno stambenog karaktera i podruje Radanovca kao funkcionalno prostorne jedinice u sastavu gradskog naselja. Ovaj nivo prostorne podele je samo osnov za uspostavljanje okvira za globalno, generalno planiranje potreba stanovnika, prostora za primarne javne potrebe posebno javnih slubi, povrina gradskog znaaja i od znaaja za ire graviraciono podruje, kao i generalne saobraajne i infrastrukturne sisteme koji funkcioniu kao celine u okviru ove prostorne podele odnosno kao meusobno uslovljeni i povezani delovi jedinstvenih gradskih sistema. U podsistemu ove prostorne podele utvren je raspored sedam sektorskih centara, sa prioritetnim dopunskim sadrajima stanovanja javnog, poslovnog i uslunosnabdevakog karaktera, obimom i kapacitetom definisanih u odnosu na broj i primarne potrebe stanovnika sektora. etiri sektorska centra su planirana zapadno od pruge, dva istono od pruge i jedan na Paliu za Pali i Radanovac.
Podela prostora graevinskog reona na prostorno-planske celine urbanistike zone (mesne zajednice)
Generalnim planom Subotica Pali do 2020. godine graevinsko podruje je podeljeno na dvadeset prostornih celina urbanistikih zona. Podela na urbanistike zone je vezana za administrativnu podelu grada na mesne zajednice, obzirom da je ovaj sistem podele graevinskog podruja koriten u GUP-u Subotica Pali do 2000. godine, ime se omoguava uporeivanje, kontrola i kontinuirano praenje urbanistikih parametara Plana, i ujedno moe pratiti i usmeravati dinamika i stepen ostvarenja Plana prema utvrenim prioritetima i etapa realizacije prostornog ureenja urbanistikih celina - zona i njenih odreenih delova. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 31
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Granice urbanistikih zona su zadrane prema postojeem GUP-u, proirene i smanjene na delovima gde se iri i smanjuje graevinsko podruje, a izvrena je i jedna korekcija zbog nastalih promena u prostoru tako da su se mesne zajednice "Dudova uma" i "4. Juli" sjedinile u MZ "Dudova uma" tako da je sada podruje Generalnog plana podeljeno na 20 prostornih celina urbanistikih zona. Prednost ovakve podele prostora obuhvaenog GP-om je mogunost dugoronije i lake kontrole programskih i urbanistikih pokazatelja kroz dui vremenski period. Tabela PODELA NA URBANISTIKE ZONE U GRANICAMA PLANA
BROJ ZONE NAZIV PREOVLAUJUA NAMENA POVRINA ZONE (ha)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
Centar 1 Centar 2 Centar 3 Bajnat Prozivka Ker Gat Mali Bajmok Novo Selo Peara Zorka Dudova uma Graniar Kertvaro Mali Radanovac Radanovac Novi Grad Aleksandrovo Pali
centralne funkcije-stanovanje centralne funkcije-stanovanje stanovanje - centralne funkcije stanovanje -proizvodnja stanovanje- sport i rekreacija stanovanje - proizvodnja stanovanje stanovanje-komercijalni sadraji stanovanje stanovanje stanovanje stanovanje sport i rekreacija stanovanje stanovanje stanovanje-komercijalni sadraji stanovanje-komercijalni sadraji poslovanje-stanovanje proizvodnja -poslovanje turizam-stanovanje-vodene povrine
56,12 57,35 68,39 96,34 89,48 153,82 99,48 580,43 295,60 436,52 936,00 217,87 310,60 647,26 145,70 282,83 571,53 312,65 1141,70 1649,85 4,73 51,13 8203,65 32
eljezniko naselje stanovanje
Koridor eleznice komercijalni sadraji Koridor eleznice ukupno U K U P N O: J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Urbanistika zona 1 - MZ CENTAR 1 Ova zona obuhvata deo starog gradskog jezgra sa izuzetnim ambijentalnim, kulturno istorijskim vrednostima, zbog ega je ono proglaeno za kulturno dobro od velikog znaaja (Slubeni list APV broj 25/91). U ovoj zoni su koncentrisani javni, komercijalni i stambeni sadraji. Ukupna povrina urbanistike zone 1 - Centar 1 je 56,12 Ha, a preovlaujua namena su centralne funkcije sa stanovanjem. Bilans povrina za urbanistiku zonu 1 MZ CENTAR 1
NAMENA POVRINA JAVNE FUNKCIJE CENTRALNE FUNKCIJE
Javne funkcije i slube Gradski centar Kompleksi kola i predkolskih ustanova 0,9 ha Sektorski centar Centar urbanistike zone Vodozahvati UKUPNO POVRINA (ha)
34,48
POVRINE ZA JAVNE NAMENE
KOMUNALNE ZONE I OBJEKTI
Preista Energetika Groblje Deponija Parkovi i skverovi Zatitno zelenilo Sportsko-rekreativne povrine eleznica Saobraaj (I, II i III reda) Povrine jezera Porodino stanovanje maliih gustina (do 50st/ha)
JAVNO ZELENILO SPORT SAOBRAAJNE POVRINE VODENE POVRINE
6,31
POVRINE ZA OSTALE NAMENE
Porodino stan. srednjih gustina (od 50-100st/ha)
STANOVANJE
Vieporodino stan. srednjih gustina (od 200-300st/ha) Vieporodino stan. velikih gustina (preko 300 st/ha) Meovito stanovanje (od 100-200 st/ha) Proizvodnja, privreda
13,88 1,45
RADNE I POSLOVNE ZONE
Mala privreda i zanatstvo Komercijalni sadraji Banjski turizam
UKUPNO (POVRINA URBANISTIKE ZONE 1)
56,12
33
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Urbanistika zona 2 - MZ CENTAR 2 Kao i zona Centar 1 i zona Centar 2 obuhvata deo starog gradskog jezgra sa znaajnim ambijentalnim, kulturno istorijskim i graditeljskim vrednostima. I u ovoj zoni su koncentrisani javni, komercijalni i stambeni sadraji. Ukupna povrina urbanistike zone 2 - Centar 2 je 57,35 Ha, a preovlaujua namena su centralne funkcije sa stanovanjem. Bilans povrina za urbanistiku zonu 2 MZ CENTAR 2
Javne funkcije i slube Gradski centar Kompleksi kola i predkolskih ustanova . 0,53 ha Sektorski centar Centar urbanistike zone Vodozahvati UKUPNO POVRINA (ha)
35,18
Preista Energetika Groblje Deponija Parkovi i skverovi Zatitno zelenilo Sportsko-rekreativne povrine eleznica Saobraaj (I, II i III reda) Povrine jezera Porodino stanovanje manjih gustina (do 50 st/ha)
5,87
Porodino stanov. srednjih gustina (od 50-100 st/ha)
STANOVANJE
Vieporodino stan. srednjih gustina (od 200-300st/ha) Vieporodino stan. velikih gustina (preko 300 st/ha) Kompleksi kola i predkolskih ustanova 0,72 ha Meovito stanovanje (od 100-200 st/ha) Proizvodnja, privreda Mala privreda i zanatstvo Komercijalni sadraji Banjski turizam
3,30 13,00
57,35
34
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Urbanistika zona 3 - MZ CENTAR 3 Urbanistika zona koja se nalazi izmeu zatienog gradskog jezgra i kolektivnog stanovanja velikih visina (Prozivka), a pripada delimino pomenutoj meuzoni ili prstenu oko gradskog jezgra sa skromnim i starijim graditeljskim fondom, a delimino sa bogatijim i ureenim graevinskim fondom. Ukupna povrina zone iznosi 68,39 Ha, a preovlaujua namena je stanovanje (vieporodino) sa objektima namenjenim javnim funkcijama. Bilans povrina za urbanistiku zonu 3 MZ CENTAR 3
Javne funkcije i slube Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 3,0 ha Gradski centar Sektorski centar Centar urbanistike zone Vodozahvati Preista Energetika Groblje Deponija Parkovi i skverovi Zatitno zelenilo Sportsko-rekreativne povrine eleznica Saobraaj (I, II i III reda) Povrine jezera Porodino stanovanje manjih gustina (do 50 st/ha) Porodino stanov. srednjih gustina (od 50-100 st/ha) UKUPNO POVRINA (ha)
18,54
8,09
STANOVANJE
Vieporodino stan. srednjih gustina (od 200-300st/ha) Kompleksi kola i predkolskih ustanova 0,28 ha Vieporodino stanov. velikih gustina (preko 300 st/ha) Kompleksi kola i predkolskih ustanova 0,17 ha Meovito stanovanje (od 100-200 st/ha) Proizvodnja, privreda Mala privreda i zanatstvo Komercijalni sadraji Banjski turizam
31,43 6,19 4,14
68,39
35
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Urbanistika zona 4 - MZ BAJNAT Urbanistika zona koja je locirana izmeu eljeznike pruge i ulice Brae Radia sa jedne i druge strane. Dominantna namena je stanovanje locirano jugozapadno od ulice Senanski put, i proizvodnja koja je sa druge strane Senanskog puta do eljeznike pruge. Ukupna povrina urbanistike zone je 96,34 Ha. Bilans povrina za urbanistiku zonu 4 MZ BAJNAT
Javne funkcije i slube Gradski centar Sektorski centar Centar urbanistike zone Vodozahvati Preista Energetika Groblje Deponija Parkovi i skverovi Zatitno zelenilo Sportsko-rekreativne povrine eljeznica Saobraaj (I, II i III reda) Povrine jezera Porodino stanovanje manjih gustina (do 50 st/ha) Porodino stanov. srednjih gustina (od 50-100 st/ha) Kompleksi kola i predkolskih ustanova 0,21 ha Vieporodino stan. srednjih gustina (od 200-300st/ha) Vieporodino stanov. velikih gustina (preko 300 st/ha) Meovito stanovanje (od 100-200 st/ha) UKUPNO POVRINA (ha)
9,73
10,11
0,57 10,95
23,91 16,45
STANOVANJE
2,60 17,91 4,11
Proizvodnja, privreda Mala privreda i zanatstvo Komercijalni sadraji Banjski turizam
96,34
36
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Urbanistika zona 5 - MZ PROZIVKA Ovo je zona iji je centralni, ali i najvei deo izgraen novijim soliterskim objektima visoke spratnosti i velikih gustina stanovanja. U junom delu zone su sportsko rekreacioni sadraji i neizgraene (neureene) povrine. Ukupna povrina urbanistike zone 5 M.Z. Prozivka je 89,48 Ha, a preovlaujua namena je vieporodino stanovanje i sportsko rekreacioni sadraji. Bilans povrina za urbanistiku zonu 5 MZ PROZIVKA
Javne funkcije i slube Gradski centar Sektorski centar Kompleksi kola i predkolskih ustanova ... 1,95 ha Centar urbanistike zone Vodozahvati Preista Energetika Groblje Deponija Parkovi i skverovi Zatitno zelenilo Sportsko-rekreativne povrine eljeznica Saobraaj (I, II i III reda) Povrine jezera Porodino stanovanje manjih gustina (do 50 st/ha) Porodino stanov. srednjih gustina (od 50-100 st/ha) Vieporodino stan. srednjih gustina (od 200-300st/ha) Kompleksi kola i predkolskih ustanova .... 0,10 ha Vieporodino stanov. velikih gustina (preko 300 st/ha) Kompleksi kola i predkolskih ustanova .... 0,64 ha Meovito stanovanje (od 100-200 ha) UKUPNO POVRINA (ha)
1,11
4,66
4,87 20,50 9,57
STANOVANJE
13,22 24,39
3,26 7,90
89,48
37
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Urbanistika zona 6 - MZ KER Urbanistika zona koja tangira jugozapadnu granicu graevinskog podruja, a po nameni je raznolika, obuhvata porodino stanovanje starijih fizikih struktura, zatim novije plansko (Kersko) naselje sa objektima porodinog i vieporodinog stanovanja i planski delimino zapoet kompleks proizvodnih sadraja. Ukupna povrina Urbanistike zone 6 M.Z. Ker je 153,82 Ha, a preovlaujue namene su stanovanje i proizvodni sadraji. Bilans povrina za urbanistiku zonu 6 MZ KER
Javne funkcije i slube Gradski centar Sektorski centar Centar urbanistike zone Vodozahvati Preista Energetika Groblje Deponija Parkovi i skverovi Zatitno zelenilo Sportsko-rekreativne povrine eljeznica Saobraaj (I, II i III reda) Povrine jezera Porodino stanovanje manjih gustina (do 50 st/ha) Porodino stanov. srednjih gustina (od 50-100 st/ha) Kompleksi kola i predkolskih ustanova 0,32 ha Vieporodino stan. srednjih gustina (od 200-300st/ha) Vieporodino stanov. velikih gustina (preko 300 st/ha) Meovito stanovanje (od 100-200 ha) Kompleksi kola i predkolskih ustanova 0,35 ha UKUPNO POVRINA (ha)
10,46
6,77
1,47 1,21 1,15
15,43
53,63 3,77 7,47 44,72 7,74
STANOVANJE
153,82
38
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Urbanistika zona 7 - MZ GAT Ova zona jednim manjim delom zahvata deo zatienog starog gradskog jezgra, a u sklopu nje je skoro itav kompleks tzv. Kerskog groblja. Ostali deo zone ini porodino stanovanje starijeg i neto novijeg graevinskog fonda, osim dela prostora uz Kersko groblje gde je locirano vieporodino stanovanje i stambeni nizovi. Ukupna povrina Urbanistike zone 7 M.Z. Gat je 99,48 Ha, a preovlaujua namena je stanovanje. Bilans povrina za urbanistiku zonu 7 MZ GAT
Javne funkcije i slube Gradski centar Sektorski centar Centar urbanistike zone Vodozahvati Preista Energetika Groblje Deponija Parkovi i skverovi Zatitno zelenilo Sportsko-rekreativne povrine eljeznica Saobraaj (I, II i III reda) Povrine jezera Porodino stanovanje manjih gustina (do 50 st/ha) Porodino stanov. srednjih gustina (od 50-100 st/ha) UKUPNO POVRINA (ha)
3,58
8,29
4,43 7,75
33,32
STANOVANJE
Vieporodino stan. srednjih gustina (od 200-300st/ha) Vieporodino stanov. velikih gustina (preko 300 st/ha) Meovito stanovanje (od 100-200 st/ha) Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 0,60 ha
41,25
0,86
99,48
39
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Urbanistika zona 8 - MZ MALI BAJMOK Ova zona se nalazi uz jugozapadnu granicu graevinskog podruja oko Somborskog puta (Magistralni put M-17.1) u kojoj je centralni delovi namenjeni porodinom stanovanju sa znaajnim prostorima namenjenim sportu i rekreaciji oko hipodroma. Na perifernim delovima zone su planirani centralno groblje, komercijalne funkcije i industrijska zona. Ukupna povrina urbanistike zone 8 M.Z. Mali Bajmok je 580,43 Ha, a kao preovlaujue namene su oznaene stanovanje i komercijalne funkcije. Bilans povrina za urbanistiku zonu 8 MZ MALI BAJMOK
UKUPNO POVR. (ha) Javne funkcije i slube Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 2,86 ha Gradski centar Sektorski centar Centar urbanistike zone Vodozahvati Preista
2,90 1,29
Energetika Groblje Deponija Kvantaka pijaca
63,58 6,55
Parkovi i skverovi Zatitno zelenilo Sportsko-rekreativne povrine eljeznica Saobraaj (I, II i III reda) Povrine jezera Porodino stanovanje manjih gustina (do 50 st/ha)
14,03 27,60
119,34
STANOVANJE
Vieporodino stan. srednjih gustina (od 200-300st/ha) Vieporodino stanov. velikih gustina (preko 300 st/ha) Meovito stanovanje (100-200 st/ha)
80,88 264,26
580,43
40
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Urbanistika zona 9 - MZ NOVO SELO Ovo je vrlo specifina zona prema poloaju jer jednim delom zahvata deo starog gradskog jezgra, a drugim skoro tangira granicu graevinskog podruja. Dominantna namena u sklopu zone je stanovanje, a znaajnije povrine zauzimaju komunalni sadraji (dva groblja) i prostori za sport, rekreaciju i zelenilo. Ukupna povrina urbanistike zone 9 M.Z. Novo Selo je 295,60 Ha. Bilans povrina za urbanistiku zonu 9 MZ NOVO SELO
Javne funkcije i slube Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 0,5 ha Gradski centar Sektorski centar Centar urbanistike zone Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 0,9 ha Vodozahvati Preista Energetika Groblje Deponija Parkovi i skverovi Zatitno zelenilo Sportsko-rekreativne povrine eljeznica Saobraaj (I, II i III reda) Povrine jezera Porodino stanovanje manjih gustina (do 50 st/ha) UKUPNO POVRINA (ha)
1,10 1,59 1,57
1,50 22,67 5,23 9,65 23,88
Porodino stanov. srednjih gustina (od 50-100 st/ha) Kompleksi kola i predkolskih ustanova 0,13 ha
160,86
STANOVANJE
Vieporodino stan. srednjih gustina (od 200-300st/ha) Vieporodino stanov. velikih gustina (preko 300 st/ha) Meovito stanovanje (od 100-200 st/ha) Kompleksi kola i predkolskih ustanova 0,41 ha Proizvodnja, privreda Mala privreda i zanatstvo Komercijalni sadraji Banjski turizam
64,65
2,90
295,60
41
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Urbanistika zona 10 - MZ PEARA Jedna od perifernih i manje urbanizovanih urbanistikih zona, uglavnom namenjena porodinom stanovanju. Vei deo povrine zone, posebno uz granicu graevinskog podruja, je neizgraen i koristi se kao poljoprivredno zemljite. Granica zone sa june strane je Somborska pruga, a zonu preseca koridor trenutno ugaene Bajske pruge. Ukupna povrina Urbanistike zone 10 M.Z. Peara je 436,52 Ha, a preovlaujua namena je stanovanje. Bilans povrina za urbanistiku zonu 10 MZ PEARA
UKUPNO POVR. (ha) Javne funkcije i slube Gradski centar Sektorski centar Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 2,0 ha Centar urbanistike zone Vodozahvati Preista Energetika Groblje Deponija Parkovi i skverovi Zatitno zelenilo Sportsko-rekreativne povrine eljeznica Saobraaj (I, II i III reda) Povrine jezera Porodino stanovanje manjih gustina (do 50 st/ha) Porodino stanov. srednjih gustina (od 50-100 st/ha) Kompleksi kola i predkolskih ustanova 0,28 ha Vieporodino stan. srednjih gustina (od 200-300st/ha) Vieporodino stanov. velikih gustina (preko 300 st/ha) Meovito stanovanje (od 100-200 st/ha) Proizvodnja, privreda Mala privreda i zanatstvo Komercijalni sadraji Banjski turizam
4,03
5,80 38,17
186,16 202,36
STANOVANJE
436,52
42
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Urbanistika zona 11 - MZ ZORKA Ova zona obuhvata deo izmeu granice starog GUP-a i Kelebijskih uma na kome je u poslednjih 20-tak godina dolo je do neplanske izgradnje stambenih objekata bez graevinske dozvole. Ovim planom su ti prostori pripojeni graevinskom podruju, kako bi se taj proces zaustavio i definisali okviri za replaniranje ovih prostora u gradske strukture. Ukupna povrina urbanistike zone je 936,00 Ha, a preovlaujua namena je porodino stanovanje manjih gustina - poljoprivredna domainstva. Bilans povrina za urbanistiku zonu 11 MZ ZORKA
UKUPNO POVR. (ha) Javne funkcije i slube Gradski centar Sektorski centar Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 2,40 ha Centar urbanistike zone Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 1,95 ha Vodozahvati Preista Energetika Groblje Deponija Parkovi i skverovi Zatitno zelenilo Sportsko-rekreativne povrine eljeznica Saobraaj (I, II i III reda) Povrine jezera Porodino stanovanje manjih gustina (do 50 st/ha) Porodino stanovanje rezidencijalnog tipa (do 50 st/ha)
4,92 7,71 56,68
1,18 26,16 6,91 83,97
418,54 44,61 157,47
STANOVANJE
Porodino stanov. srednjih gustina (od 50-100 st/ha) Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 0,22 ha Vieporodino stan. srednjih gustina (od 200-300st/ha) Vieporodino stanov. velikih gustina (preko 300 st/ha) Meovito stanovanje (od 100-200 st/ha) Proizvodnja, privreda Mala privreda i zanatstvo Komercijalni sadraji Banjski turizam
74,36 51,19 2,30
UKUPNO (POVRINA URBANISTIKE ZONE 11) J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA
936,00 43
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Urbanistika zona 12 - MZ DUDOVA UMA Ova mesna zajednica je nastala objedinjavanjem mesnih zajednica Dudova uma i 4.juli. Prema nameni je raznolika zona koja je locirana je u centralnom delu graevinskog podruja. Urbane i fizike strukture su vrlo razliite i to prema: vremenu izgradnje, nainu stanovanja, spratnosti i nainu izgradnje. Ukupna povrina urbanistike zone 12 je 217,87 Ha sa preovlaujuim namenama stanovanje i sportsko-rekreativne povrine. Bilans povrina za urbanistiku zonu 12 MZ DUDOVA UMA
UKUPNO POVR. (ha) Javne funkcije i slube Gradski centar Sektorski centar Centar urbanistike zone Vodozahvati Preista Energetika Groblje Deponija Parkovi i skverovi Zatitno zelenilo Sportsko-rekreativne povrine eljeznica Saobraaj (I, II i III reda) Povrine jezera Porodino stanovanje manjih gustina (do 50 st/ha) Porodino stanov. srednjih gustina (od 50-100 st/ha)
10,82
5,52
5,34 40,11 2,20 16,08
51,79 11,91 18,21 52,00 0,90 2,99
STANOVANJE
Vieporodino stan. srednjih gustina (od 200-300st/ha) Vieporodino stanov. velikih gustina (preko 300 st/ha) Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 0,42 ha Meovito stanovanje(od 100-200 st/ha) Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 0,66 ha Proizvodnja, privreda Mala privreda i zanatstvo Komercijalni sadraji Banjski turizam
217,87
44
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Urbanistika zona 13 - MZ ELJEZNIKO NASELJE Urbanistika zona koja se nalazi sa istone strane eljeznike pruge Subotica Budimpeta, uglavnom namenjena stanovanju, s tim to se u sklopu nje nalazi deo radne zone severoistok i kompleks kole "Majanski put" sa centralnim funkcijama uz njega. Ukupna povrina urbanistike zone 13 je 310,60 Ha, a preovlaujua namena je stanovanje. Bilans povrina za urbanistiku zonu 13 MZ ELJEZNIKO NASELJE
Javne funkcije i slube Gradski centar Sektorski centar Centar urbanistike zone Kompleksi kola i predkolskih ustanova 5,07 ha Vodozahvati Preista Energetika Groblje Deponija Parkovi i skverovi Zatitno zelenilo Sportsko-rekreativne povrine eljeznica Saobraaj (I, II i III reda) Povrine jezera Porodino stanovanje manjih gustina (do 50 st/ha) UKUPNO POVRINA (ha)
5,77
23,16 4,44 33,54
35,84 171,15
STANOVANJE
Vieporodino stan. srednjih gustina (od 200-300st/ha) Vieporodino stanov. velikih gustina (preko 300 st/ha) Meovito stanovanje (od 100-200 st/ha) Proizvodnja, privreda Mala privreda i zanatstvo Komercijalni sadraji Banjski turizam
10,32 24,37 1,33
310,60
45
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Urbanistika zona 14 - MZ GRANIAR Urbanistika zona koja zahvata deo severnog rubnog pojasa na koji je proireno graevinsko podruje zbog toga to je u zadnjih 20-ak godina na tom prostoru dolo do stihijske, neplanske izgradnje uglavnom stambenih objekata namenjenih poljoprivredi. Prostor ove zone koji je obuhvatila granica graevinskog podruja e biti namenjen uglavnom porodinom stanovanju sa elementima poljoprivredne proizvodnje i manjim gustinama naseljenosti. Ukupna povrina urbanistike zone 14 je 647,26 Ha. Bilans povrina za urbanistiku zonu 14 MZ GRANIAR
Javne funkcije i slube Gradski centar Sektorski centar Kompleksi kola i predkolskih ustanova ... 2,65 ha Centar urbanistike zone Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 2,52 ha Vodozahvati Preista Energetika Groblje Deponija Parkovi i skverovi Zatitno zelenilo Sportsko-rekreativne povrine eljeznica Saobraaj (I, II i III reda) Povrine jezera Porodino stanovanje manjih gustina (do 50 st/ha) UKUPNO POVRINA (ha)
5,26 10,07 1,02
58,91
344,21 227,79
STANOVANJE
Vieporodino stan. srednjih gustina (od 200-300st/ha) Vieporodino stanov. velikih gustina (preko 300 st/ha) Meovito stanovanje (od 100-200 st/ha) Proizvodnja, privreda Mala privreda i zanatstvo Komercijalni sadraji Banjski turizam
647,26
46
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Urbanistika zona 15 - MZ KERTVARO Poetkom XX veka zapoeo je proces irenja grada izvan njegove osnove i to uglavnom prema istoku na prostor dotadanjih vinograda i bata, a poto su dosadanji delovi grada imali toponime i ovaj je dobio svoj Kertvaro ili Batenski grad, koji je zadrao i do danas. Dominantna namena je porodino stanovanje, stim da je na nekoliko lokacija zastupljeno vieporodino stanovanje, javni sadraji i centralne funkcije. Ukupna povrina urbanistike zone je 145,70 Ha. Bilans povrina za urbanistiku zonu 15 MZ KERTVARO
Javne funkcije i slube Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 3,18 ha Gradski centar Sektorski centar Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 0,84 ha Centar urbanistike zone Vodozahvati Preista Energetika Groblje Deponija Parkovi i skverovi Zatitno zelenilo Sportsko-rekreativne povrine eljeznica Saobraaj (I, II i III reda)) Povrine jezera Porodino stanovanje manjih gustina (do 50 st/ha) Porodino stanov. srednjih gustina (od 50-100 st/ha) Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 0,05 ha Vieporodino stan. srednjih gustina (od 200-300st/ha) Vieporodino stanov. velikih gustina (preko 300 st/ha) Meovito stanovanje (od 100-200 st/ha) Proizvodnja, privreda Mala privreda i zanatstvo Komercijalni sadraji Banjski turizam UKUPNO POVRINA (ha)
9,25
4,30 3,45
0,60
7,01
98,27 19,71
STANOVANJE
3,11
145,70
47
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Urbanistika zona 16 - MZ MALI RADANOVAC Urbanistika zona koja predstavlja planski formirano naselje novijeg datuma na obodu graevinskog podruja. Prostor je uglavnom namenjen porodinom stanovanju, osim centralnog dela zone koji je namenjen centralnim i javnim funkcijama i delimino realizovan. Fizike strukture su novijeg datuma, izuzev neto starijih objekata u junom delu urbanistike zone. Ukupna povrina urbanistike zone 16 je 282,83 Ha sa preovlaujuom namenom stanovanja. Bilans povrina za urbanistiku zonu 16 MZ MALI RADANOVAC
UKUPNO POVR. (ha) Javne funkcije i slube Gradski centar Sektorski centar Centar urbanistike zone Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 0,70 ha Vodozahvati Preista Energetika Groblje Deponija Parkovi i skverovi Zatitno zelenilo Sportsko-rekreativne povrine eljeznica Saobraaj (I, II i III reda) Povrine jezera Porodino stanovanje manjih gustina (do 50 st/ha)
18,57
2,50
25,51
4,24 121,76 2,27
STANOVANJE
Vieporodino stan. srednjih gustina (od 200-300st/ha) Vieporodino stanov. velikih gustina (preko 300 st/ha) Meovito stanovanje(od 100-200 st/ha) Proizvodnja, privreda Mala privreda i zanatstvo Komercijalni sadraji Banjski turizam
1,75 106,23
282,83
48
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Urbanistika zona 17 - MZ RADANOVAC Urbanistika zona koja spaja Pali sa gradom i u veini predstavlja proirenje graevinskog podruja u odnosu na granicu starog GUP-a. Zona se sastoji od naselja Radanovac (severno od Palikog puta) i pojasa uz Paliki put. Ukupna povrina urbanistike zone je 571,53 Ha, sa stanovanjem kao preovlaujuom namenom (poljoprivredna domainstva) u naselju Radanovac i komercijalnim sadrajima juno i severno od Palikog puta. Bilans povrina za urbanistiku zonu 17 MZ RADANOVAC
Javne funkcije i slube Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 1,03 ha Gradski centar Sektorski centar Centar urbanistike zone Vodozahvati Preista Energetika Groblje Deponija Parkovi i skverovi Zatitno zelenilo Sportsko-rekreativne povrine eljeznica Saobraaj (I, II i III reda) Povrine jezera Porodino stanovanje manjih gustina (do 50 st/ha) Porodino stanovanje rezidencijalnog tipa Porodino stanov. srednjih gustina (od 50-100 st/ha) Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 0,13 ha Vieporodino stan. srednjih gustina (od 200-300st/ha) Vieporodino stanov. velikih gustina (preko 300 st/ha) Meovito stanovanje (od 100-200 st/ha) Proizvodnja, privreda UKUPNO POVRINA (ha)
12,58
1,10 72,45
0,52 2,34
44,06
146,97 44,87 76,50
STANOVANJE

ZELENILO
Mala privreda i zanatstvo Komercijalni sadraji Banjski turizam Poljoprivredne povrine
159,42 10,72
571,53
49
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Urbanistika zona 18 - MZ NOVI GRAD Urbanistika zona sa uglavnom novijim fizikim strukturama i vrlo raznolika po nameni. Zapadni deo zone je namenjen veinom stanovanju, dok su istonom delu radne i poslovne zone. Manji deo zone je fiziki odvojen i nalazi se uz Paliko jezero, namenjen je turizmu, a trenutno se koristi kao poljoprivredno zemljite. Ukupna povrina urbanistike zone je 312,65 Ha, a preovlaujue namene su industrija i stanovanje. Bilans povrina za urbanistiku zonu 18 MZ NOVI GRAD
UKUPNO POVR. (ha) Javne funkcije i slube Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 0,75 ha Gradski centar Sektorski centar Centar urbanistike zone Vodozahvati Preista Energetika Groblje Deponija Parkovi i skverovi Zatitno zelenilo Sportsko-rekreativne povrine eljeznica Saobraaj (I, II i III reda) Povrine jezera Porodino stanovanje manjih gustina (do 50 st/ha)
0,87
6,29
19,24 9,61 26,02
STANOVANJE
Porodino stanov. srednjih gustina (od 50-100 st/ha) Kompleksi kola i predkolskih ustanova . 0,16 ha Vieporodino stan. srednjih gustina (od 200-300st/ha) Vieporodino stanov. velikih gustina (preko 300 st/ha) Meovito stanovanje (od 100-200 st/ha) Proizvodnja, privreda Mala privreda i zanatstvo Komercijalni sadraji Banjski turizam
51,28
111,18 57,67 30,49
312,65
50
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Urbanistika zona 19 - MZ ALEKSANDROVO Urbanistika zona iji je deo povrina koje predstavlja kvalitetno obradivo poljoprivredno zemljite izuzet iz graevinskog podruja, a proirena je na deo povrina uz izlazni senanski pravac. Ukupna povrina urbanistike zone 19 je 1.075,40 Ha, a preovlaujue namene su proizvodno-privredne delatnosti i poslovanje. Bilans povrina za urbanistiku zonu 19 MZ ALEKSANDROVO
UKUPNO POVR. (ha) Javne funkcije i slube Gradski centar Sektorski centar Centar urbanistike zone Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 0,95 ha Vodozahvati Preista Energetika-GMRS Groblje Deponija Stono groblje
7,70 13,17 2,69 *vgr 2,20 15,65 *vgr 2,60 *vgr 14,65 4,70 8,95 64,24
Parkovi i skverovi Zatitno zelenilo Sportsko-rekreativne povrine eljeznica Saobraaj (I, II i III reda) Povrine jezera Porodino stanovanje manjih gustina (do 50 st/ha)
STANOVANJE
Porodino stanovanje rezidencijalnog tipa Porodino stanov. srednjih gustina (od 50-100 st/ha) Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 0,17 ha Vieporodino stan. srednjih gustina (od 200-300st/ha) Vieporodino stanov. velikih gustina (preko 300 st/ha) Meovito stanovanje (od 100-200 st/ha) Proizvodnja, privreda Mala privreda i zanatstvo Komercijalni sadraji Banjski turizam
131,84 153,17
326,85 258,26 158,97
UKUPNO (POVRINA URBANISTIKE ZONE 19) *vgr vangraevinski reon J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA
1144,70
51
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Urbanistika zona 20 - MZ PALI Pali je sa 1.644,00 Ha povrine, najvea urbanistika zona, ali su u njenom sklopu dve vodene povrine: Paliko i Omladinsko jezero, sa ukupnom povrinom od 582,5 Ha. Znai da je povrina graevinskog zemljita u sklopu ove zone 1.061,50 Ha. Na delu urbanistike zone ispod pruge ka Horgou preovlaujua namena je banjski turizam, a iznad pruge stanovanje. Bilans povrina za urbanistiku zonu 20 MZ PALI
Javne funkcije i slube Gradski centar Sektorski centar Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 2,91 ha Centar urbanistike zone Vodozahvati UKUPNO POVRINA (ha)
8,47 2,41 34,01 0,55 13,64 1,11 21,46 21,27 9,17 63,63 556,00 41,90
Preista Energetika Groblje Komunalni objekti (DTD) Parkovi i skverovi Zatitno zelenilo Sportsko-rekreativne povrine eljeznica Saobraaj (I, II i III reda) Povrine jezera Porodino stanovanje manjih gustina (do 50 st/ha) Porodino stanovanje rezidencijalnog tipa (do 50 st/ha)
STANOVANJE
Porodino stanov. srednjih gustina (od 50-100 st/ha) Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 0,55 ha Vieporodino stan. srednjih gustina (od200 -300st/ha) Vieporodino stanov. velikih gustina (preko 300 st/ha) Meovito stanovanje (od 100-200 st/ha) Proizvodnja, privreda
248,44
19,63 21,61 113,69 435,93 36,93

ZELENILO
UKUPNO (POVRINA URBANISTIKE ZONE 20) J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA
1649,85 52
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. 3.2. NAMENE POVRINA KOJE SU PRETENO PLANIRANE U GRAEVINSKOM REONU PODELA GRAEVINSKOG ZEMLJITA NA OSTALO I JAVNO
Glavne osobenosti prostora definie njegova namena, unutar koje se izdvajaju karakteristine celine zavisno od poloaja, naina izgradnje, prirodnog okruenja i morfologije. U skladu sa nainom koritenja prostora unutar granica graevinskog reona i sa osnovnom podelom graevinskog zemljita na javno i ostalo graevinsko zemljite su utvrene povrine za ostale (75,33 %) i javne namene (24,67 %). Povrine za ostale namene: - stanovanje - radne i poslovne zone i - kompleksi verskih objekata Povrine za javne namene: - javne funkcije i slube - centralne funkcije - komunalne zone i objekti - zelenilo - sportsko-rekreativne povrine, - saobraajne povrine i - vodene povrine (jezera Pali i Omladinsko) Ova podela je uslovna, jer ne postoje iste zone sa monofunkcijama, ve se ove zone vie manje prepliu pa se moe govoriti samo o preovlaujuoj nameni na nekom prostoru. 3.2.1. POVRINE ZA OSTALE NAMENE Povrine za ostale namene planiraju se i funkcioniu na delovima prostorima koji nisu namenjeni za javno koritenje. Na ovim prostorima se uglavnom zadovoljavaju dve od tri ivotne funkcije: stanovanje i rad. Na ovim prostorima su planirani ili izgraeni objekti namenjeni za stanovanje (porodino, meovito i vieporodino) i radne i poslovne zone (industrija, mala privreda i zanatstvo, komercijalni sadraji i banjski turizam). U sklopu ostale namene su i kompleksi postojeih verskih objekata, a mogua je i izgradnja planiranih verskih objekata.
STANOVANJE
Pojam stanovanje podrazumeva sve prostore na kojima je dominantno uee stambenih jedinica (porodinih ili vieporodinih) u bruto izgraenoj povrini prostora. Prostori namenjeni stanovanju zauzimaju najveu povrinu u okviru naselja i samim tim predstavljaju okosnicu urbanistikog planiranja. Povrine namenjene stanovanju e zauzimati 3.676.36 ha, tako da e prosena neto gustina naseljenosti iznositi 29,30 st/ha. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 53
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. U odnosu na raniji GUP planirano je proirenje povrina namenjenih stanovanju na prostor severnog rubnog dela graevinskog reona na kome su izgraeni objekti namenjeni stanovanju bez dozvole za graenje i to du oformljenih ulica progona. Namena ovog prostora u narednom planskom periodu e biti porodino stanovanje malih gustina sa odlikama poljoprivrednog domainstva u pogledu koritenja parcele. Ukljuenje ovog prostora u graevinski reon se radi u cilju ouvanja prostora za budue irenje grada radi planskog ureenja javnog graevinskog zemljita za ulice i ostalog graevinskog zemljita namenjenog porodinom stanovanju malih gustina sa uslovima za oformljenje domainstava poljoprivredno-proizvodnog karaktera, to e obzirom na karakteristike zemljita i dominantnu ruu vetrova imati i odreen pozitivan ekoloki efekat za grad (zaustavljanje peska, vetroprepreka). Pored proirenja stanovanja na nove prostore problematika stanovanja u Subotici reavae se i putem rekonstrukcije postojeih gradskih struktura. Na prostoru koji tangira centar grada planira se "regeneracija" starog gradskog tkiva koja podrazumeva preobraaj postojeih stambenih struktura u zone meovitog stanovanja (delovi MZ Centar 1, Centar 2, Dudova uma, Novo Selo, Gat, Ker, Centar 3, Prozivka i Bajnat) i zone vieporodinog stanovanja srednjih gustina (delovi MZ Centar 3, Prozivka i Bajnat). Na ovaj nain bi se, do kraja planskog perioda, jedan od najloijih stambenih fondova u gradu (trone prizemne kue neprimerene fizikim strukturama grada) transformisao u stambene strukture koje karakteriu gradski nain ivljenja sa svim osobinama habitabilnosti i postiglo racionalnije koritenje graevinskog (poveanje gustine naseljenosti) bez dehumanizacije prostora u sociolokom i zdravstveno ekolokom smislu. Gustine nastanjenosti su definisane u pravilima graenja u zavisnosti od lokacije izgradnje, lokalnih uslova i ograniavajuih faktora izgradnje i to na nivou prosenog standarda od 29,0 m2 po stanovniku. Ovakva izgradnja zahteva opremanje prostora odgovarajuom urbanom infrastrukturom, uz minimalne korekcije regulacija stambenih ulica i uz kompletnu urbanu opremu za humano stanovanje. Pored ekonomskih efekata treba uzeti u obzir i druge: zdravstvene, socioloke, ekoloke i dr. aspekte. Ciljevi koje treba ostvariti u nameni stanovanja iri ciljevi: - ouvanje postojee planimetrije i karakteristika naslea - formiranje harmoninih celina sa ambijentalnim karakteristikama - socijalna integracija - zaustavljanje procesa segregacije stanovanja - poveanje standarda stanovanja - ne planirati nove poteze-komplekse vieporodinog stanovanja velikih gustina - posebnu panju posvetiti deci, starim, hendikepirananim i invalidnim osobama Ciljevi zacrtani na osnovu urbanistikih pokazatelja: - Ne sme se poveavati gustina naseljenosti, na prostorima zapoetih kompleksa kolektivnog stanovanja (Prozivka, Radijalac, Teslino naselje) - Stimulisati poveanje gustine naseljenosti na podrujima zone regeneracije - Podstai razvoj stanovanja na delovima M.Z. Novo Selo i eljezniko naselje - Kontrolisati gustinu naseljenosti na podruju M.Z. Zorka - Poveati indeks izgraenosti na podruju centra grada i u zoni regeneracije - Na prostorima gde je uglavnom zastupljeno kolektivno stanovanje indeks zauzetosti se mora poveati kako bi se omoguila izgradnje poslovnih sadraja koji e dati kvalitet ovom prostoru koji je karkterisan kao spavaonica J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 54
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Uee poslovnog u ukupno izgraenom prostoru (odnos poslovno-stambeno) je bitan parametar koji pokazuje karakter gradskog prostora i utie na ukupnu gradsku politiku. Uee poslovnog u ukupno izgraenom prostoru e imati znaajan rast posebno na prostoru ueg gradskog jezgra i "prstena" oko njega (zona regeneracije). Delovi naselja sa porodinim stanovanjem imaju izuzetno nizak procenat uea poslovnog prostora pa se oekuje njegovo poveanje kako bi se poveao i kvalitet stanovanja u njima (Mali Radanovac, Aleksandrovo, Ker, Mali Bajmok, naselje Zorka, Graniar ...). Slino je i u delovima naselja sa vieporodinim stanovanjem u kojima pratei sadraji nisu u dovoljnoj meri ispratili stambenu izgradnju pa je zadatak u narednom planskom periodu poveati uee poslovnog u ukupno izgraenom prostoru to bi dalo znaajan kvalitet u nainu i kvalitetu stanovanja (Prozivka, Radijalac, Teslino). Poto su potencijali prostora daleko vei od potreba i mogunosti razvoja potrebno je korigovati kriterijum oblikovanja u smislu visina novih objekata ime bi se smanjio postojei kontrast. Postepeno smanjivanje visina objekata (prelaz) od postojeih visokih ka manjim je planirano na potezu od Prozivke i Radijalca ka centru grada i od Prozivke ka naseljima sa kojima se granii. Prema karakteristikama stambenih zgrada, gustini naseljenosti i nainu stanovanja osnovni oblici stanovanja su: PORODINO STANOVANJE - porodino stanovanje malih gustina (do 50 st/ha) - porodino stanovanje srednjih gustina gustina (50-100 st/ha) - rezidencijalno stanovanje (do 50 st/ha) MEOVITO STANOVANJE (100-200 st/ha) VIEPORODINO STANOVANJE - vieporodino stanovanje srednjih gustina (200-300 st/ha) - vieporodino stanovanje velikih gustina (preko 300 st/ha) PORODINO STANOVANJE
Porodino stanovanje malih gustina (sa poljoprivrednom delatnou) Imajui u vidu planirano poveanje standarda stanovanja prostorno proimanje izmeu sadraja stanovanja i poljoprivrednih aktivnosti nije prihvatljivo, tako da su za ovaj vid stanovanja izdvojene posebne namenske celine, stanovanja sa poljoprivrednim domainstvima i malom gustinom naseljenosti i to uglavnom u rubnim severnim delovima naselja. Karakteristika ovog prostora su velike parcele sa prizemnim objektima i objektima namenjenim bavljenju poljoprivredom, to uslovljava nisku gustinu naseljenosti (ispod 50 st/ha). Osnovni uslov za izgradnju objekata namenjenih poljoprivredi uz porodini stambeni objekat je odgovarajua veliina parcela sa minimalnom povrinom od 1.500m2. Formiranjem ovakvog tipa stanovanja e se omoguiti zadovoljenje potreba stanovnitva za poljoprivrednom delatnou tipa voarstvo, cvearstvo, pelarstvo, sa manjim objektima za proizvodnju (staklenici, mini pogoni za preradu poljoprivrednih proizvoda, voa, povra, lekovitog bilja...). U rubnim prostorima koji se nalaze u zatitnim zonama prirodnih dobara e se graditi iskljuivo stambeni objekti. Obezbeenjem prostora za centralne funkcije u sklopu centara urbanistikih zona planiranih na ovim prostorima e se postii vei kvalitet, standard stanovanja e se poveati i postii vea racionalnog prostora. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 55
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Porodino stanovanje srednjih gustina Ovaj oblik porodinog stanovanja podrazumeva stanovanje u porodinim stambenim objektima spratnosti do P+1+Pk, i zauzima najvei prostor unutar granica Generalnog plana, a zbog svojih viestruko dobrih svojstava ovaj oblik stanovanja e i u narednom periodu predstavljati najznaajniji nain u reavanju stambene problematike. U postojeoj naseljskoj strukturi kod ovog oblika stanovanja razlikujemo dva tipa: (1) Tradicionalno stanovanje, u formiranim delovima grada koje karakterie poloaj objekta na regulacionoj liniji (panonska kua). Ovaj tip stanovanja se zadrao u delovima sledeih mesnih zajednica: Centar I, II i III, Bajnat, Aleksandrovo, Prozivka, Ker, Gat, Novo Selo i Dudova uma. (2) Novije porodino stanovanje za koje je karakteristino da je graevinska linija uvuena u odnosu na regulacionu liniju ulice (predbate): Planski formirana naselja ili delovi naselja: delovi MZ Aleksandrovo, Ker, Gat, Mali Bajmok, Novo Selo, Peara, eljezniko naselje, Kertvaro, Novi Grad, Mali Radanovac, Radanovac i Pali Neplanski formirana naselja ili delovi naselja: delovi MZ Novo Selo, Peara, Zorka, Graniar, eljezniko naselje i Radanovac. Na delu ostalog graevinskog zemljita namenjenog porodinom stanovanju srednjih gustina planirana je izgradnja porodinih stambenih objekata sa maksimalno etiri stambene jedinice (za potrebe generacijske podele porodice), stambeno-poslovnih objekata i poslovnoproizvodnih objekata , stim da oni ne smeju imati tetnih uticaja na okolinu i uslove ivljenja u neposrednom okruenju Rezidencijalno stanovanje U sklopu porodinog stanovanja, kao posebna namena su izdvojeni prostori (blokovi) za izgradnju rezidencijalnih stambenih objekata vila, namenjenih stanovanju visokog standarda sa sadrajima za odmor, zabavu i rekreaciju sa bogato opremljenim vrtom i parkom. Povrine namenjene za izgradnju ove vrste objekata su planirane u sledeim urbanistikim zonama: MZ Zorka, Radanovac i Aleksandrovo. MEOVITO STANOVANJE
Meovito stanovanje podrazumeva zastupljenost razliitih oblika stanovanja (porodino i vieporodino) u okviru jednog graevinskog bloka. Ovaj oblik stanovanja je zastupljen na delovima prostora obodno oko centra grada (unutar granica nekadanjih gradskih aneva) koji je u procesu transformacije. Odlikuju ga dotrajale fizike strukture koje moraju biti predmet replaniranja sa ciljem regeneracije u urbano tkivo i to novim fizikim strukturama primerenim kvalitetu prostora. U novije vreme je zapoet ovaj proces rekonstrukcije i esto postie velike kontraste u pogledu spratnosti objekata i njihovog arhitektonskog izraza. Ovim Planom je potrebno stvoriti uslove za kontinuiran proces kako da bi ovaj prostor inio logian prelaz izmeu centra grada i porodine stambene izgradnje (potezi prema Novom Selu i Gatu), odnosno izmeu centra grada i vieporodine stambene izgradnje (potez prema Prozivci i Radijalcu). Prednost ovog oblika stanovanja je u mogunosti formiranja raznovrsnih i razigranih prostornih i urbanih struktura, sa mogunosti izbora stanovanja razliitih veliina i dipozicija to bi doprinelo smanjenju socijalne segregacije u prostoru. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 56
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. VIEPORODINO STANOVANJE Ovaj oblik stanovanja podrazumeva stanovanje u vieporodinim stambenim objektima sa najmanje etiri stana za zasebna porodina domainstva. Objekti su viespratni, a izgraeni su na jednoj graevinskoj parceli. Na ostalom graevinskom zemljitu namenjenom vieporodinom stanovanju planirana je izgradnja vieporodinih stambenih objekata, vieporodinih stambeno poslovnih, poslovnih i drugih objekata u funkciji stanovanja: garaa, infrastrukturnih objekata-trafo stanica, te povrina za parkiranje, igru dece, zelenih povrina a prema pravilima ureenja i graenja koji e se utvrditi u Planu detaljne regulacije. Vieporodino stanovanje srednjih gustina U postojeoj naseljskoj strukturi kod ovog vida stanovanja razlikujemo dva tipa: - Starije vieporodino stanovanje nastalo pre II svetskog rata koje predstavljaju pojedinani objekti ili ulini potezi koji se nalaze u zatienom delu centra grada i njegovom obodu i predstavljaju vredno graditeljsko naslee. Spratnost ovih objekata je od P+1P+2, a u nekim sluajevima i P+3 sa preteno poslovnim sadrajima u prizemlju, - Novije vieporodino stanovanje u poluzatvorenim i zatvorenim blokovima koji svojim poloajem u veoj meri postiu povratak tradicionalnoj ivinoj-blokovskoj gradnji. Objekti su uglavnom srednjih visina spratnosti do P+4, osim izuzetaka u naseljima Radialac i Tokio koji pripadaju vieporodinom stanovanju veih gustina. U ovu kategoriju spadaju i pojedinani sluajevi interpolacija u postojeim urbanim strukturama, kojima se zavravaju (zatvaraju) ranije zapoeti blokovi i polublokovi. Planirano je da se postojei kompleksi u Teslinom naselju i dva kompleksa uz Segedinski put zaokrue kao funkcionalna celina. Novi prostori su planirani u delovima zone "regeneracije" izmeu gradskog centra i dela naselja Prozivka sa visokospratnim objektima, kao i u delu severno od centra grada. Vieporodino stanovanje srednjih gustina je planirano i na obodima naselja Prozivka (uz ulicu B.Radi i Beogradski put), kao i na obodu naselja Radijalac (uz ulicu A.arnojevia i prodor P.Lekovia, odnosno B.Stankovia). Deo prema Prozivci, koji tangira centar grada karkteriu zapoeti potezi vieporodinog stanovanja uz Kumiievu ulicu, dok je ostali deo izgraen starijim prizemnim, gradu neprimerenim, fizikim stukturama ijom e se regeneracijom, prenamenom porodinog u vieporodino stanovanje izgradnjom novih fizikih struktura, postii racionalnije korienje zemljita. Deo prostora severno od ulice Zmaj Jovine karakteriu takoe zapoeti potezi vieporodinog stanovanja u starijim fizikim strukturama namenjenim porodinom stanovanju. Na ovim prostoru su Planom definisani uslovi za izgradnju i ureenje, koji e se razraditi Planovima detaljne regulacije, sa ciljem da oni ine logian prelaz u urbanom pejzau izmeu centra grada i viespratne izgradnje na Prozivci, odnosno prelaz od centra grada ka severu. Vieporodino stanovanje velikih gustina U postojeoj naseljskoj strukturi kod ovog vida stanovanja razlikujemo dva tipa: - Novije vieporodino stanovanje u poluzatvorenim i zatvorenim blokovima sa objektima vee spratnosti (P+4 i vie), a zastupljeni su u delovima sledeih naselja: "Radijalac", "Tokio" i "Prozivka" i Novije vieporodino stanovanje soliterskog tipa (pojedinani objekti visoke spratnosti) koje je zastupljeno u delovima naselja za koje su karakteristini pojedinani objekti visoke spratnosti-soliteri., naselja koja nisu po meri oveka i uglavnom su namenjena stanovanju, pa je za njih vezan izraz spavaonice (Prozivka, deo Radijalca, Teslinog naselja i drugi pojedinani sluajevi na vie lokacija u gradu). J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 57
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Zakonsko ogranienje max. spratnosti stambenih objekata (do P+6) utie na odluku da se stanovanje velikih gustina vie ne planira i da se posojei prostori za ovaj vid stanovanja humanizuju i svedu na dimenzije koje su po meri oveka. Shodno tome u Generalnom planu nisu planirani novi potezi (kompleksi) vieporodinog stanovanja velikih gustina, dok je planirano "zavravanje" postojeih kompleksa u smislu izgradnje prateih, nedostajuih sadraja (parkinzi, garae, deja igralita, javni i centralni sadraji, poslovanje), kako bi se stvorili uslovi za bolji standard stanovanja i humaniji uslovi ivljenja stanovnitva ovih stambenih kompleksa. Tabela RAZMETAJ STANOVANJA PREMA NAMENAMA
PORODINO STANOVANJE
malih gustina 20-50 st/ha srednjih rezidec. tip gustina gustina do 50 st/ha 50-100 st/ha
Urbanistika zona
1. Centar 1 2. Centar 2 3. Centar 3 4. Bajnat 5. Prozivka 6. Ker 7. Gat 8. Mali Bajmok 9. Novo Selo 10. Peara 11. Zorka 12. Dudova uma 13. eljezniko naselje 14. Graniar 15. Kertvaro 16. Mali Radanovac 17. Radanovac 18. Novi grad 19. Aleksandrovo 20. Pali UKUPNO
VIEPORODINO STANOVANJE
sred. gust. 200-300 st/ha vel. gustina preko 300 st/ha
MEOVITO STANOV.
gustine od 100-200 st/ha
13,88 31,43 23,91 53,63 33,32 119,34 160,86 186,16 418,54 44,61 202,36 157,47 51,79 35,84 344,21 4,24 146,97 44,87 131,84 41,90 171,15 227,79 98,27 121,76 76,50 51,28 153,17 248,44 19,71 2,27 11,91 16,45 13,22 3,77
1,45 3,30 6,19 24,39 7,47 41,25 64,65 13,00 4,14 2,60
18,21
52,00
1177,86
221,32
1951,04
112,64
53,54
185,11 3701,51 ha
UKUPNO STANOVANJE:
Broj stanovnika 109880 Prosena neto gustina stanovanja = ----------------------- = ---------------- = 29,68 st/ha P stanovanja (ha) 3701,51 J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 58
Povrine za rad i poslovanje su prostori na kojima postoji koncentracija sadraja koji nisu namenjeni stanovanju: proizvodni, komercijalni, usluni i javni sadraji. Koncept plana je takav da omoguava razvijanje ovih sadraja na celokupnom prostoru grada ime bi se izbeglo formiranje isto stambenih i neatraktivnih delova grada. U okviru prostora namenjenog radu i poslovanju izdvojene su: proizvodnja, mala privreda sa zanatstvom, komercijalne funkcije i banjski turizam. Ove funkcije u okviru graevinskog podruja grada formiraju karakteristine celine i poteze: radne zone, gradske centre i ulazne pravce u grad. Unutar radnih zona e se razvijati proizvodne delatnosti, magacinski i skladini prostori, te mala privreda i zanatstvo (manji proizvodni i zanatski kompleksi). Radne zone e se razlikovati po preovlaujuoj vrsti delatnosti, veliina kompleksa i objekata, nainu njihovog grupisanja i stepenu zagaenja i uticaja na ivotnu sredinu. Razvoj poslovanja e se prvenstveno odvijati u sklopu ulaznih pravaca u grad i to uglavnom izgradnjom komercijalnih sadraja koji e koristiti komparativne prednosti u smislu lokacije i saobraajne povezanosti, s tim da se mora voditi rauna o njihovom oblikovanju zbog toga to oni daju prvi utisak pri ulasku u grad. Ostatak poslovanja e se razvijati i obavljati u sklopu drugih osnovnih namena: gradskih centara, stanovanja i javnih funkcija. U zavisnosti od sadraja aktivnosti, njihovih karakteristika i poloaja u gradu prostori namenjeni radu i poslovanju su: - radne zone (proizvodnja, mala privreda i zanatstvo) - komercijalne funkcije (ulazni pravci u grad) - turizam - radni sadraji i poslovanje u okviru drugih namena RADNE ZONE proizvodnja, mala privreda i zanatstvo
U okviru prostora radnih zona kao posebne namene su izdvojeni proizvodnja i mala privreda sa zanatstvom. Najvei prostor za razvoj proizvodnih delatnosti se planira u okviru formiranih radnih zona, jer s obzirom na drutveno ekonomske, strukturalne, tehnoloke i svojinske promene koje su se desile ili e se desiti deo postojeih proizvodnih kompleksa nee moi da izdri borbu na tritu tako da e morati racionalizovati svoj kapacitet. Ovde se prvenstveno misli na velike proizvodne komplekse ("29. novembar", "Zorka") koji su u drutvenom vlasnitu. Njihovom racionalizacijom, usitnjavanjem ili vlasnikom transformacijom doi e do intenzivnog korienja prostora u okviru ve formiranih proizvodnih kompleksa uz osnovnu pogodnost, mnogo manja ulaganja u primarnu infrastrukturu koja je ve izgraena. U sluaju fabrike Zorka (koja ima izuzetno nepovoljnu lokaciju s obzirom na ruu vetrova), njenim usitnjavanjem i formiranjem manjih pogona po vaeim ekolokim standardima reilo bi se jedan od kljunih problema zagaenja na podruju grada i stvorili povoljniji uslovi ivljenja ne samo okolnog stanovnitva. Izgradnja na slobodnim prostorima zahtevae njegovo intenzivnije korienje, ali sa obaveznim zelenim povrinama prema vaeim propisima i kriterijumima.
59
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Izdvajanje male privrede i zanatstva kao posebne namene je uraeno sa ciljem da se postojei proizvodni kompleksi ("Zorka" i "Podrum Pali") odvoje od zone stanovanja uz koju su formirani, odnosno da predstavljaju prelaz izmeu ove dve namene, kao i da se iskoriste pogodnosti infrastrukturne opremljenosti pomenutih kompleksa. Kao poseban kompleks, u sklopu MZ "eljezniko naselje" uz prugu SuboticaBudimpeta, je izdvojena povrina namenjena maloj privredi i zanatsvu u cilju grupisanja ovih sadraja i ujedno odvajanju namene stanovanja od prunog pojasa kako bi se smanjili njeni negativni uticaji. Radi lakeg snalaenja usvojena je nomenklatura u obeleavanju radnih zona koja e ujedno predstavljati korigovanu nomenklaturu proizvodnih zona iz postojeeg GUP Subotica Pali do 2000. godine. Radne zone su izdiferencirane na sledei nain: 1. Radna zona ISTOK se nalazi u MZ Novi Grad izmeu ulice Segedinski put i Horgoke pruge, a zauzima prostor od cca 77,5 Ha od kojih je slobodno (neizgraeno) zemljite oko 15 Ha. Najvei deo zone pripada kompleksu fabrike Sever koji je industrijskim kolosekom povezan sa Horgokom prugom. Pored Sever-a tu su takoe formirani industrijski kompleksi Birografika, Partizan, Aurometal, Veterinarski zavod, V&B, Subotianka u sklopu kojih ima vrlo malo slobodnog prostora za graenje. U sklopu ove zone su skladita prodajni kapaciteti SUT-a, Ogreva 4, kao i depo za smetaj, servisiranje i odravanje autobusa Subotica-transa. Proirenje industrijske zone je planirano prema istonoj obilaznici, a ostali slobodni prostori su uglavnom uz ulicu Magnetna polja. U zoni je dobro organizovan drumski saobraaj, a jedan deo zone ima elezniku vezu. U zoni postoje svi uslovi za prikljuenje na infrastrukturne sisteme. Na slobodnim prostorima se ne mogu locirati kapaciteti koji zagauju ovekovu sredinu zbog blizine vodozahvata, ali se moe locirati industrija koja zahteva vee koliine vode. 2. Radna zona JUGOISTOK je locirana oko beogradske pruge i koridora pruge za Crvenku i to na podruju tri mesne zajednice: Bajnat, Novi Grad i Aleksandrovo. Ukupna povrina zone je 85,0 Ha, od kojih je slobodan prostor od oko 47,0 Ha. Zonu preseca eljeznika pruga i magistralni put M-24, tako da postoje odlini uslovi za obezbeenje ove dve vrste transporta. Snabdevanje vodom ove zone je delimino reeno, dok je odvoenje otpadnih voda preko preistaa koji je u neposrednoj blizini. Kapaciteti energije zadovoljavaju potrebe sa obzirom na blizinu TS 110/20 kV. U ovoj zoni se ne mogu locirati kapaciteti koji zagauju sredinu zbog blizine Palikog jezera koji je proglaen za prirodno dobro. 3. Radna zona JUG se nalazi na krajnjem jugu grada na prostoru MZ Aleksandrovo i zauzima prostor od cca 171,5 ha od ega su slobodne povrine 48,5 Ha. Ova zona je uz radnu zonu ISTOK, prostorno najkompaktnija i sa najvie formiranih (ureenih) proizvodnih kompleksa. Pored dobrog prostornog poloaja (na samom rubu grada) povoljnost je i dobra saobraajna povezanost, kako na drumski tako i na eljezniki saobraaj (industrijski koloseci). U ovoj zoni postoje svi uslovi za infrastrukturne sisteme, a zbog lokacijskih pogodnosti mogu se graditi i kapaciteti koji su potencijalni zagaivai sredine, ali se moraju propisati posebni uslovi mere za smanjenje uticaja na ivotnu sredinu.
60
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. 4. Radna zona JUGOZAPAD je locirana na prostoru MZ "Ker" i "Mali Bajmok", a satoji se iz dva dela: vei deo kompleksa izmeu ulice Otmara Majera i jugozapadne granice graevinskog reona, a manji deo predstavlja oformljeni kompleks fabrike "Zorka-Slavica" uz Somborski put. Deo zone uz ulicu O.Majera je samo delimino izgraen, dok je ostali deo prostora slobodan i planiran za budue radne sadraje. Ukupna povrina zone je cca 109,0+3,70=102,70 Ha, od ega je vei deo neizgraen. Najvei deo slobodnih prostora je namenjen istoj industriji zbog toga to se veliki deo zone oslanja na stanovanje. Ova zona je vezana za drumski saobraaj (deo izgraen, a deo planiran), s tim da postoji mogunost izgradnje industrijskog koloseka po naputenom koridoru eleznike pruge SuboticaCrvenka. Infrastrukturna opremljenost zone je samo delimina, ali postoje realne mogunosti za njeno brzo opremanje. Usled blizine stambenog naselja i poljoprivrednog zemljita u ovoj zoni se moraju primenjivati stroge mere zatite ivotne sredine (preferira se ista industrija i uz nju eventualno objekti male privrede). 5. Radna zona ZORKA se nalazi u sklopu MZ Zorka i zauzima povrinu od cca 125,5 Ha, od ega je slobodan i neizgraen prostor oko 28,5 Ha. Prostori namenjeni za malu privredu obuhvataju pored slobodnih povrina i delove prostora koji su izgraeni indivudualnim stambenim objektima i to uglavnom bespravnim. Kompleks fabrike Zorka preseca koridor Bajske pruge koja se trenutno koristi kao industrijski kolosek, a u zoni je obezbeen drumski transport. Fabrika Zorka je glavni zagaiva u gradu, a pokazalo se i kao nerentabilna, zbog toga bi u to skorije vreme trebalo preduzeti korake ka vlasnikoj transformaciji i usitnjavanju ovog kompleksa. Ovaj proces je zapoet izgradnjom fabrike malternih veziva ("FMV") koja kao sirovinu koristi gips. Pogone koji mogu izazvati opasnost oslobaanjem gasova ili slino potrebno je dislocirati na lokaciju nove Azotare koja je van grada. Inae je zona infrastrukturno opremljena, sa mogunou prikljuenja na veinu infrastrukturnih sistema (izuzimajui gas). Prostor namenjen maloj privredi uz kompleks Zorke ima funkciju da odvoji industriju od stanovanja. 6. Radna zona SEVEROISTOK se nalazi u jezgru gradske strukture na podruju MZ eljezniko naselje i Dudova uma i to na povrini od cca 17,0 Ha od ega su slobodne povrine minimalne. Deo prostora namenjenog proizvodnji, oko Pote 3 je trenutno izgraen objektima individualnog stanovanja i predstavlja mogunost nove izgradnje i razvoja privrede. Zona je povezana sa drumskim i eleznikim transportom. Infrastrukturni kapaciteti su na ovom podruju ogranieni to je jo jedan od faktora da se ne planiraju znaajnije intervencije u ovoj radnoj zoni. 7. Radna zona PALI se nalazi na teritoriji MZ Pali i podeljena je u dva segmenta: deo na severnom obodu naselja sa proizvodnjom i planiranom malom privredom i centralni deo izmeu pruge i Horgokog puta (proizvodnja i mala privreda). Ukupna povrina zone je 40,88 Ha, s tim da na slobodne povrine otpada cca 9,35 Ha. Deo povrina koji je namenjen maloj privredi i proizvodnji je izgraen objektima individualnog stanovanja. Na severnom obodu naselja Pali je planirano proirenje proizvodnih kapaciteta i objekata male privrede u delimino zapoetoj individualnoj stambenoj zgradnji. Transport je u ovom delu drumski. U centralnom delu je takoe planirano razvijanje proizvodnih kapaciteta i male privrede zbog mogunosti drumskog i eleznikog transporta. Postojee komplekse uz Horgoki put, "Ledenjak" i "Aniplast", su u zatitnoj zoni SRP "Ludako jezero" potrebno je preispitati u cilju obezbeivanja potrebnih intervencija kako bi se zatitilo pomenuto prirodno dobro. Odvoenje otpadnih voda je ogranieno, ali bi se izgradnjom Palikog preistaa uveliko stvorili uslovi za dalji nesmetan privredni razvoj. Snabdevanje vodom je ogranieno dok su elektroenergetski kapaciteti dobri s obzirom na blizinu TS 110/20 kV Pali. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 61
KOMERCIJALNE FUNKCIJE
Ulazni pravci u grad Ulazni pravci u grad su: NOVOSADSKI pravac, SENANSKI pravac, PALIKI I HORGOKI pravac, SOMBORSKI pravac i KELEBIJSKI pravac. Pojasevi uz ove saobraajnice predstavljaju vrlo atraktivne prostore za poslovne aktivnosti, naroito za razvoj tercijarnih delatnosti i proizvodnog zanatstva, kao i za delatnosti koji po svom karakteru predstavljaju sadraje centra. Ovi prostori su povoljni za razvoj preduzetnitva s obzirom da se nalaze uz najvanije putne pravce, infrastrukturno su opremljeni ili imaju mogunost prikljuenja na infrastrukturu, tako da se mogu u kratkom roku privesti nameni. Pojas uz senanski pravac je najloije opremljen komunalnom infrastrukturom ali je za oekivati da e on zbog svoje atraktivnosti biti u planskom periodu priveden planiranoj nameni. Novosadski pravac Ovo je putni pravac koji je do izgradnje autoputa bio najvanija saobraajnica i du koga je izgraeno vie proizvodnih objekata, objekata komercijalnih funkcija i benzinskih pumpi. Na samom izlazu iz grada postoji slobodan neizgraen prostor koji je namenjen proizvodnji kao osnovnoj nameni ali u sklopu koga je, posebno uz ovu saobraajnicu planirana izgradnja objekata komercijalnih funkcija (robno trni centri, sadraji trgovine i uslunog zanatstva). Senanski pravac Izgradnjom autoputa i senanske petlje ovo je postala najvanija saobraajnica u gradu uz koju su ve jednim delom izgraeni objekti proizvodnje, skladita i radionica. Planirano je aktiviranje prostora sa obe strane ove saobraajnice na delu izmeu preistaa i senanske petlje za oblast komercijalnih funkcija, uslunog i proizvodnog zanatstva i poljoprivredne proizvodnje (staklenici i plastenici) kojima nije neophodna blizina grada. Prostor namenjen ovim sadrajima bi od Palikog jezera bio odvojen tampon zonom zelenila u sklopu banjskog turizma i rezidencijalnog stanovanja. Paliki i horgoki pravac Najinteresantniji pravac koji na neki nain spaja grad sa Paliem i uz koji su ve izgraeni proizvodni pogoni, servisne funkcije, komercijalni sadraji i slino. Izmeu ove saobraajnice i planiranog prostora vodozahvata, kao i na potezu istono i severno od druge kasarne Vojske Srbije, rezervisan je prostor za izgradnju komercijalnih funkcija (prvenstveno robno-trnih i snabdevakih sadraja) i eventualno objekti proizvodnog zanatstva koji ne mogu uticati na zagaenje ivotne sredine. Horgoki pravac predstavlja prostor uz ovu saobraajnicu izmeu Palia i autoputa i to samo sa severne strane poto prostor uz junu stranu Horgokog puta ulazi u zatitnu zonu SRP "Ludako jezero". Prostor severno od saobraajnice je delimino izgraen i to uglavnom objektima koji nemaju graevinsku dozvolu, i namenjen je komercijalnim funkcijama, ugostiteljstvu i proizvodnom i uslunom zanatstvu. Somborski pravac Uz ovu saobraajnicu, pored preovlaujueg stanovanja, nalaze se proizvodni kompleks Zorka-Slavica, u prethodnom periodu najznaajniji trgovaki centar (Buvlja pijaca) i niz manjih trgovako-uslunih sadraja (kompleks benzinske pumpe Peri&Co, stovarita graevinskog materijala, trgovinske i ugostiteljske radnje). Uz ovaj putni pravac je planiran za poslovne aktivnosti razliitog karaktera komercijalne funkcije i proizvodno-usluno zanatstvo. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 62
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Kelebijski pravac Vrlo znaajan i frekventan saobraajni pravac koji predstavlja najbliu vezu prema susednoj Republici Maarskoj, a s obzirom na rang i opremljenost graninog prelaza Kelebija preko ove saobraajnice ulazi veina teretnog saobraaja u sami grad. Izgradnjom planiranog kraka autoputa ka Kelebiji ovaj putni pravac e se rasteretiti, posebno od teretnog saobraaja i zadrati karakter vanog lokalnog putnog pravca. Uz ovaj putni pravac nalaze se proizvodno-industrijski kompleks Zorka, kasarna vojske Srbije i kompleks transformatorske stanice 110/20 Kv, dok su ostalo uglavnom objekti stanovanja. U prethodnom periodu, zbog svoje atraktivnosti, slobodni prostori uz ovaj pravac, izmeu grada i naselja Kelebija, su intezivno graeni objektima stambenog i poslovnog karaktera, to je rezultiralo fizikim spajanjem naselja Kelebija sa gradom. Namena poslovnih objekata je trgovako-ugostiteljska i usluno servisna, a ovaj trend bi se zadrao u narednom planskom periodu, stim to bi se obogatili aktivnostima iz proizvodnog i uslunog zanatstva. TURIZAM
Krajem proteklog planskog perioda turistika ponuda belei blagi porast, zahvaljujui prateim sadrajima i aktivnostima trgovini i ugostiteljstvu. Ova pojava oituje se naroito unutar ueg gradskog jezgra posebno njegove peake zone, kao i na jezeru Pali i Luda sa okolinom i kompleksom uma u optini Subotica. Jezero Pali i Luda, proirenjem svojih ugostiteljskih i smetajnih kapaciteta daju osnov za projekciju njihovog daljnjeg razvoja, a na to utiu i sledee pretpostavke: - povoljan geografski poloaj, - znaajne prirodne vrednosti (jezero, termalna voda, povoljni klimatski faktori za letnji i zimski vid turizma, - kulturno naslee i zatieni kompleks parka i evidentiranih nepokretnih kulturnih dobara na severnoj obali kao urbanistikog jezgra bive banje i turistikog izletita, - delimino izgraena supra i infrastruktura (hoteli, pansioni, restorani, sportski objekti, plae i objekti za kulturne potrebe). Glavni pravci i oblici razvoja turizma ovog podruja su: 1. Banjski turizam kao jedan od najznaajnijih tradicionalnih oblika turistike ponude. Ponuda za ovaj vid turizma se zasniva na prisustvu ne samo jezera ve i izvora termalne vode, a delimino i bilokih svojstava peloida jezera Pali, to se sve procenjuje i kao mogunost razvoja banjske rehabilitacije. 2. Kongresni i poslovni turizam kao turistika usluga koja daje velike mogunosti turistikih resursa i mogao bi biti aktivan upravo iz komercijalnih razloga, obzirom da pokazuje male sezonske oscilacije. 3. Sportsko rekreativni turizam namenjen je prije svega graanima Subotice i okoline, kroz razvoj sportova na vodi, tenisa, borilakih i ekipnih sportova, kao i sportskog lova i ribolova. Inostrana turistika tranja preferira upravo turistike destinacije sa mogunou aktivnog odmora i rekreacije pogotovo to se ovaj kompleks nalazi unutar kompleksa podruja uma koje pruaju znaajne mogunosti lovnog i izletnikog turizma (bogato lovnim fondom niske, visoke i pernate divljai na prostoru cca 3.500 ha). 4. Masovni turizam kao ekskurzije, izleti, vikend i praznini aranmani, turistike grupe, kulturne i druge manifestacije. 5. Tranzitni turizam s obzirom na lokaciju uz vane i frekventne saobraajnice posebno autoput E-75. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 63
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Pretpostavka realizacije ovih stratekih opredeljenja razvoja turizma je pre svega, izgradnja dovoljnih i adekvatnih smetajnih kapaciteta (hotela, turistikih naselja apartmanskog, bungalovskog i slinog tipa itd.). irenje smetajnih kapaciteta podrazumeva, svakako i ukljuivanje privatnog sektora. Projektovani razvoj turizma i ugostiteljstva, svakako e potencirati i potrebu uvoenja bitnih inovacija u domenu formiranja ponude na principima savremene, marketing koncepcije razvoja. RADNI SADRAJI I POSLOVANJE U OKVIRU DRUGIH NAMENA
Veina privrednih aktivnosti e se razvijati u za to izdvojenim i definisanim prostorima (radne zone), dok e se manji deo rada i poslovanja obavljati u sklopu drugih funkcija i to prvenstveno u sklopu stanovanja i centara. Svi ovi pojedinani sadraji, kako postojei tako i planirani moraju biti kompatibilni sa osnovnom namenom zone u kojoj su locirani. U ovu kategoriju spadaju: pogoni male privrede, proizvodno i usluno zanatstvo, razni oblici trgovakih kapaciteta, turistiko-ugostiteljski objekti, poslovni prostori raznovrsne namene, kao i ekonomski objekti za poljoprivrednu proizvodnju u sklopu porodinog stanovanja malih gustina vezanih za poljoprivredna domainstva. Pojedinani radni sadraji u sklopu zone stanovanja su vane pratee funkcije, a u ovu zonu spadaju delatnosti male privrede, uslunog i proizvodnog zanatstva. Mala privreda i usluno zanatstvo su planirani u svim zonama porodinog stanovanja, s obzirom da im je dovoljan manji prostor i nemaju posebne uslove u pogledu saobraajne i komunalne infrastrukture, dok se objekti proizvodnog zanatstva mogu graditi pod uslovom da to dozvoljavaju prostorne mogunosti parcele, da se oslanjaju prvenstveno na drumski saobraaj, da ne zahtevaju velike koliine vode i energije i da svojom aktivnou (buka, zagaenje vode, vazduha i tla) ne utiu negativno na ivotnu sredinu. Postojee industrijske pogone iz centra grada (Solid, Jugokoa i sl.) potrebno je u narednom periodu dislocirati sa ovih lokacija u neku od radnih zona kako bi u potpunosti zadovoljili sve prostorne, infrastrukturne, ekoloke i druge kriterijume. Poslovanje u okviru gradskog centra, koji je kao zatieno istorijsko jezgro proglaen za nepokretno kulturno dobro i najvredniji deo prostora, e se razvijati uz potovanje urbane osnove i posebnih uslova koji su definisani Regulacionim planovima za zonu I i II i Regulacionim planom za deo prostora MZ Centar 2 (prostor uz Mlenu pijacu). U sklopu ovog prostora poslovanje (uglavnom tercijarne i neprivredne delatnosti) se preplie sa javnim funkcijama i stanovanjem. U sklopu sektorskih centara planirane su prostorne mogunosti koje e obezbediti izgradnju objekata razliitih poslovnih sadraja (poslovno-administrativni, komercijalni, usluni i sl.), dok je u centrima urbanistikih zona planiran prvenstveno razvoj sadraja za zadovoljavanje svakodnevnih potreba stanovnitva (trgovina, ugostiteljstvo, usluno zanatstvo...). Trend razvoja poslovanja u okviru namene stanovanja i to u sklopu objektata porodinog i vieporodinog stanovanja ili kao samostalno, e se nastaviti i u planskom periodu, a obavljae se u skladu sa uslovima koji su propisani za podruje stanovanja i to formiranjem razliitih poslovnih sadraja i aktivnosti. Posebnu vrstu poslovanja ine komunalne delatnosti koje se odvijaju na javnim povrinama i u sastavu radnih zona. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 64
KOMPLEKSI VERSKIH OBJEKATA
Svi verski objekti graeni na podruju Subotice i Palia, predstavljaju kulturnoistorijsku batinu grada i s tim u skladu pojedinano uivaju zatitu iji je stepen utvren u odnosu na specifinost, znaaj i graditeljske vrednosti objekta, odnosno kompleksa koji objekti obrazuju. Za Sinagogu utvrenu kao spomenik kulture od izuzetnog znaaja, koja je u veoma loem stanju, planirana je restauracija i revitalizacija u cilju vraanja izvornog izgleda i funkcije, sa mogunou korienja i za kulturne manifestacije koncerte, opere i sl, uz strogo potovanje uslova spomenine zatite utvrene u skladu sa znaajem objekta. Svi objekti sakralne arhitekture, crkve, kapele, hramovi, obzirom da predstavljaju reperne objekte-dominante u odnosu na koje se formirala urbana matrica grada njena horizontalna i vertikalna osnova, zadravaju se i tite u skladu sa njihovom vrednou. Ureenje okoline sakralnih objekata treba de je usaglaeno sa funkcijom objekta, a graenje objekata u okruenju temeljeno na principima ouvanja vizura i monumentalnosti objekata. Izgradnja novih objekata ove namene, mogua je ali ne i uslovljena, na prostorima namenjenim za javno korienje, u sklopu centralnih funkcija, u okviru planiranog centralnog groblja, na javnim zelenim povrinama i drugim lokacijama prema prikazu Plana razmetaja sakralnih objekata koji je dat na pripadajuem prilogu Generalnog plana. Izgradnja planiranih verskih objekata je dozvoljena i unutar ostalih namena poslovanja, turizma, stanovanja u okviru kojih je primerena ova funkcija, uz usaglaavanje sa uslovima graenja unutar osnovne namene, obezbeenje neometanog funkcionisanja objekata osnovne namene i zadovoljenje osnovnih postulata religijskih kanona u pogledu uslova graenja.
ZELENILO POLJOPRIVREDNE POVRINE
Poto je 11. aprila 2006. godine doneta Uredba o zatiti Specijalnog rezervata prirode "Ludako jezero" ("Slubeni list RS" broj 30/2006) deo prostora unutar graevinskog reona (delovi blokova 17.1. i 20.3.) se naao u zatitnoj zoni ovog prirodnog dobra. Delovi prostora unutar zatitne zone koji nisu izgraeni ve se koriste kao poljoprivredno zemljite su zadrali tu postojeu namenu, odnosno u sklopu njih nije dozvoljena izgradnja objekata, osim objekata vezanih za poljoprivredu (staklenici, plastenici i sl.) 3.2.2. POVRINE ZA JAVNE NAMENE Povrine za javne namene su delovi prostora namenjeni javnoj upotrebi na kojima se ostvaruju i zadovoljavaju opti interesi graana. Na ovim povrinama su izgraeni ili su planirani: javni objekti od opteg interesa (objekti iz oblasti obrazovanja, zdravstvene i socijalne zatite, kulture), objekti i kompleksi komunalnih delatnosti, saobraajne povrine (javni putevi, trgovi, ulice), objekti ostale infrastrukture (vodovod, kanalizacija, javna rasveta...), parkovi i ostale zelene povrine namenjene javnom koritenju, sportsko-rekreativni kompleksi, kao i drugi objekti u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji ("Slubeni glasnik RS", broj 53/95, 23/2001 i "Slubeni list SRJ", br. 16/2001). J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 65
Javno korienje prostora obezbeuje se izgradnjom i koncentracijom sadraja za javnu upotrebu i nainom ureivanja prostora za ove namene. Namena i nain korienja prostora, njegov znaaj i karakter u pogledu obima i nivoa javnog koritenja odreuje i dijapazon njegovih korisnika (optegradski centri, specijalizovani centri, kompleksi obrazovnih institucija, sportski centri). Povrine za javne namene planiraju se i funkcioniu na prostorima namenjenim za javno koritenje, i to kao izdvojene, zasebne celine na kojima se razvijaju specifini sadraji od znaaja za grad pa i ire za regiju, u skladu sa namenom i nainom korienja, ili su planirani u sklopu gradskog centra, sektorskih centara i centara urbanistikih zona. Na ovim povrinama se uglavnom zadovoljavaju opti interesi, odnosno razvijaju i specifini sadraji od ireg drutvenog interesa pa mogu sadravati prostorne, sadrajne i oblikovne repere koji daju poseban karakter prostoru i okruenju i na taj nain definisati urbani pejza grada. Funkcionisanjem prostora namenjenih saobraaju i komunalnoj infrastrukturi omoguuje se funkcionisanje zona osnovnih namena, pa samim tim i ukupnog naseljskog infrastrukturnog sistema. Delovi ovih prostora nisu realizovani u pogledu planiranih funkcija ili kapaciteta, niti je zapoeta njihova realizacija, ali se moraju sauvati kao razvojni potencijali za budue zadovoljavanje potreba stanovnitva, kako ueg tako i ireg okruenja. U ovom planu su kao posebna celina iz javnih funkcija, zbog svog znaaja za funkcionisanje grada, izdvojene komunalne zone i objekti i to kao zasebne povrine ili u sklopu radnih zona. Gradsko zelenilo, parkovi i skverovi su povrine javne namene koje su od posebne vrednosti za grad i iz tih razloga se tite, ureuju i odravaju u skladu sa njihovim znaajem, sa tendencijom planiranja novih zelenih povrina u cilju poboljanja kvaliteta ivljenja u urbanom gradskim uslovima i oplemenjavanja gradskih prostora zelenim povrinama oblikovanim i ureenim u funkciji relaksacije, odmora i oputanja korisnika prostora - graana. Vodene povrine Palikog i Omladinskog jezera predstavljaju javno dobro od opteg interesa u skladu sa Zakonom o vodama ("Slubeni glasnik RS", broj 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96 i 101/05).
JAVNE FUNKCIJE I SLUBE
Javne slube Javnim slubama se omoguuje ostvarivanje odreenog vieg nivoa kvaliteta ivljenja i razvoja grada na lokalnom nivou i postizanje viih interesa i ciljeva razvoja pa i nivoa opremljenosti u skladu sa njegovim poloajem i znaajom u hijerarhijski definisanoj mrei gradova i naselja gravitirajue mu regije na teritoriji Bake kao centra Severnobakog okruga. U tom kontekstu javne slube tretiraju se u dva nivoa, kao javne slube lokalnog karaktera ili opte javne slube i javne slube od posebnog znaaja za grad na nivou regionalnog centra. Njihove funkcije su povezane i delimino se preklapaju. Vei broj javnih slubi planira se u skladu sa projekcijama demografskog razvoja, te broj i struktura stanovnitva neposredno utie na razvoj, kapacitet i nivo opremljenosti javnih slubi.
66
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Prema klasifikaciji Ujedinjenih nacija, populacije sa vie od 7% stanovnitva preko 65 godina starosti smatraju se starim. U funkcionalnom podruju Subotice uee starog stanovnitva je 1991. godine bilo 12,22 %, a 2002. 14,27 %. Na osnovu ovih pokazatelja se predvia da e se do 2020. godine popeti i na oko 16%, to ima znaajan uticaj na planiranje u svim oblastima ivota stanovanje (staraki stanovi), socijalna zatita (staraki domovi, otvorena zatita putem slubi strune nege po kuama i dr.) pa i javnih slubi zdravstvena zatita, klubovi penzionera i dr. Projekcija koja utvruje prognozu broja radno sposobnog stanovnitva do 2020. god. je znaajna u pogledu planiranja razvoja radnih zona i komercijalnih i poslovnih delatnosti, kako bi se otvorile znaajne perspektive zapoljavanja irokog spektra kvalifikacionih struktura u svim oblastima privrednih i vanprivrednih delatnosti na podruju gradskog naselja dopunjene odgovarajuim javnim slubama. Javne slube se razvijaju i planiraju prema normativima i standardima koji su utvreni odgovarajuim propisima za odreene oblasti delatnosti javnog karaktera. Generalnim planom je u odnosu na distribuciju stanovnitva i prostornu pokrivenost ovim slubama utvrena mrea - raspored javnih slubi i njihova hijerarhija na lokalnom nivou, za gravitaciona podruja grada. Ujedno je utvren i plan razvoja i lokacije javnih slubi od posebnog znaaja za razvoj grada kao regionalnog centra. JAVNE SLUBE LOKALNOG NIVOA - OPTEJAVNE SLUBE
Kvalitet ivljenja u gradu meri se izmeu ostalog dobrom pokrivenou i opremljenou optim javnim slubama njihovim kapacitetom, kvalitetom i nivoom usluga za potrebe zadovoljenja svakodnevnih potreba lokalnog, gradskog stanovnitva na nivou funkcionalnog i gravitacionog podruja grada. Prostori namenjeni za javne slube su formirani kao zasebne namenske celine ili u sklopu sektorskih i centara urbanistikih zona, a odreeni deo je koncentrisan u okviru gradskog centra. U odnosu na utvrene granice GP-a, ukljuujui i planirano proirenje, prema broju stanovnika, radijusu opsluivanja, urbanistikim normativima i standardima za odreene delatnosti, uz postojee, planirani su i novi prostori za potrebe javnih slubi; u oblasti kulture, obrazovanja, zdravstva, socijalne zatite, sporta i drugog. Mree (prostorni raspored) objekata javnih slubi su utvrene u skladu sa normativima i programima razvoja odreenih delatnosti, institucija u ijem sastavu funkcioniu, na nain kojim se obezbeuje ravnomerna pokrivenost svih delova grada. Grad je planski pokriven mreom ovih slubi, s tim da nadlenost i mogunosti njihovog finansiranja i realizacije u u izmenjenim drutveno-ekonomskim uslovima, nisu u svim oblastima doreene (nedostaje jasna zakonska regulativa). Funkcionisanje javnih slubi u proteklom periodu, kao nasleeno stanje sa svom nereenom problematikom, bilo je daleko ispod potrebnog nivoa, s tim da se ni u planskom periodu ne oekuje dostizanje potreba, s obzirom da su zastoji u razvoju J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 67
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. izuzetno veliki, koji ni vee investicije u ovoj oblast ne mogu brzo i u potpunosti eliminisati u kratkom roku. Pretpostavlja se da e vei deo primarnih objekata zdravstva i kolstva, ija je realizacija do sada bila u nadlenosti drave i dalje biti obezbeivana i ureivana od strane drave, s tim da se oekuje da e privatni sektor sve vie preuzimati odreenu inicijativu i u ovoj oblasti (privatna obdanita, klinike, specijalistike ambulante, kulturne delatnosti bioskopi, i sl.) u kordinaciji sa dravnim institucijama. - Objekti u oblasti kolstva Nedostatak kolskog prostora u osnovnim, a posebno srednjim kolama je evidentan i to se najvie ogleda u nedostatku prateih povrina, a prema normativima za tu vrstu obrazovanja (neizgraena fiskulturna sala, manjak povrine kolskog dvorita i zelenih povrina). Ovi nedostaci su posledica dugogodinjeg neulaganja u ovu vrstu objekata. U narednom planskom periodu u oblasti kolstva, za postojee i planirane objekte, potrebno je obezbediti vii stepen opremljenosti, odnosno vei standard u skladu sa vaeim normativima za objekte ove namene, a u cilju podizanja nivoa obrazovanja i postizanja neophodnih uslova za odvijanje savremenog nastavnog rada u ovim objektima. Reforme u sistemu kolstva, zahtevaju i prestruktuiranje u okviru osnovnih i srednjih kola, poveanje potreba za kolskim prostorom, to e se reavati u narednom planskom periodu, sa reorganizacijom celokupnog obrazovnog sistema. Adaptacije i dogradnje pojedinih objekata u prethodnom periodu su dovele do poboljanja uslova uzimajui u obzir i injenicu da je broj dece ovog uzrasta prema zadnjem popisu iz 2002. godine smanjen. Osnovne kole Na podruju unutar granica Generalnog plana trenutno postoji 14 osnovnih kola i to u 19 objekata osnovnog obrazovanja poto neki objekti predstavljaju isturena odelenja matinih kola. Osnovna kola "Sonja Marinkovi" je locirana u dva objekta, stari objekat u MZ Centar 3 i novi objekat u naselju Prozivka. Glavni objekat O "uro Salaj" je u ulici Petefi andora, a istureno odelenje je na Bajskom putu. O "Seenji Itvan" koja se nalazi uz Karaorev put ima dva isturena odelenja u naseljima Peara i Zorka. O "Matko Vukovi" takoe ima dva isturena odeljenja u MZ "Gat" i "Mali Bajmok". Kapaciteti i nivo opremljenosti objekata nije usaglaen, poto sve kole ne ispunjavaju propisane standarde, jer ne poseduju fiskulturne sale ili nemaju potrebne otvorene sportske povrine i odgovarajui dvorini prostor. Objekti su neodravani dugi niz godina, pa je u planskom periodu potrebno adaptacijom i dogradnjom objekata koje su kod nekih kola ve uraene, osavremeniti kolski prostor i opremu i proirivanjem kolskih komplesa obezbediti uslove njihovog korienja u skladu sa standardima.
68
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Osnovne kole koje svojim kapacitetima ispunjavaju standarde i normative su: Sonja Marinkovi (Prozivka), Matko Vukovi (odelenje u Malom Bajmoku), 10. Oktobar, Jovan Miki, Milo Crnjanski, Majanski put, Sveti Sava i Miroslav Anti na Paliu. Povrina kompleks koji pripada O Majanski put je predimenzionirana tako da je planirano da deo tog prostora bude namenjen centralnim funkcijama, dok bi za kompleks kole ostala povrina od 3,5 Ha to je u skladu sa normativima i standardima. Za Osnovne kole Kizur Itvan, Jovan Jovanovi Zmaj, Ivan G. Kovai, Ivan Milutinovi i Matko Vukovi u Gatu, je planirano smanjenje broja uenika nakon izgradnje planiranih kola kako bi oni ispunili propisane normative. Deo uenika koji trenutno gravitira ka ovim kolama iz mesnih zajednica "Zorka", "Graniar", "Centar 3" i "Prozivka" e nakon izgradnje planiranih kola i dogradnje planirane stare kole Sonja Marinkovi pohaati kolu u novim objektima bliim mestu stanovanja. Kompleks centralne zgrade osnovne kole "Seenji Itvan" uz Kelebijski put je u skorije vreme proiren u pogledu uionikih prostora u potkrovlju objekta i obogaen prateim sadrajima tako da zadovoljava minimalne standarde i normative. Za istureno odelenje ove kole u naselju Peara, je vaeom planskom dokumentacijom planirano proirenje uionikih kapaciteta dogradnjom nove lamele uz postojei objekat, izgradnja fiskulturne sale i proirenje kompleksa izgradnjom prateih sadraja (otvoreni sportski tereni, dvorite, zelene povrine) tako da e ukupna povrina kompleksa iznositi cca 2,0 Ha. Za objekat drugog isturenog odelenja ove kole koje se nalazi u sklopu naselja Zorka nije planirano proirenje. U skladu sa planiranom namenom (vieporodino stanovanje srednjih gustina) i oekivanim porastom broja stanovnika na delu prostora MZ Centar 3 i Prozivka, za koji je u toku izrada Plana detaljne regulacije, planirano je proirenje stare osnovne kole Sonja Marinkovi koja se nalazi u MZ Centar 3 izgradnjom novog objekta i prelazak sa etverogodinje na osmogodinju kolu. Planirana povrina kompleksa nakon proirenja e iznositi 1,4 Ha. Planirano je proirenje kompleksa O uro Salaj u ulici Petefi andora tako da e njegova povrina iznositi 0,4 Ha, a izgradnjom planirane kole u MZ Novo Selo smanjie se broj uenika u oba objekta ove kole (u Petefi andora i na Bajskom putu).
69
TABELA POSTOJEE OSNOVNE KOLE

Br. ueni m 8946 2990 1922 4912 dvorite otvoreni tereni fiskulturna sala dvorite fiskulturna sala i otvoreni tereni fiskulturna sala fiskulturna sala 7525 14709 17123 8135 4185 44 / 2 35 / 2 3021 3302 74293 11240 9501 19600 7195 2073 2130 19455 3480
1115+950+1618 +17851=21534
r.br.
Urbanistika zona (MZ) 808 586 684 3534 2709 1400 3600 2529
1798+402+65 3+819=3672
Naziv kole 31 / 2 3110 1444 635 2079 28 / 2 32 / 2 27 / 2 19 / 2 21 / 2 31 / 2 34 / 2 15 / 2 1744 2702 2512 24 / 2 25 / 2 38 / 2 49 / 2 fiskulturna sala i otvoreni tereni
Br.odel./ Br. smena 21,76 16,76 21,04 4,80 13.23 79.73 11,50 27,16 58,56 45,54 67,28
P. zgrade m
P.kompleks a
Pratei sadraji
P.kompleksa /po ueniku
Centar I
KIZUR ITVAN
Centar II Novo Selo
URO SALAJ
3 865 322 488 605 793 257 646 509 925 1026 705 896
Centar II
J.JOVANOVIZMAJ
Centar III
IVAN G. KOVAI
Centar III
Prozivka
SONJA MARINKOVI SONJA MARINKOVI
Ker
IVAN MILUTINOVI
Gat (tri objekta) Mali Bajmok
MATKO VUKOVI
Novi Grad
10.OKTOBAR
10
Kertvaro
JOVAN MIKI
11
Kertvaro
MILO CRNJANSKI

fiskulturna sala i otvoreni tereni fiskulturna sala i otvoreni tereni fiskulturna sala i otvoreni tereni fiskulturna sala i otvoreni tereni fiskulturna sala i otvoreni tereni fiskulturna sala i otvoreni tereni fiskulturna sala i otvoreni tereni
12
MAJANSKI PUT
160,63 21,91 26,95 41,48
13
elezniko naselje Dudova uma Peara, Zorka
SEENJI ITVAN
14
Aleksandrovo
SVETI SAVA
15
Pali
MIROSLAV ANTI
70
U K U P N O:
10116
452
47997
222723
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Pokrivenost gradskog podruja objektima osnovnih kola nije ravnomerna, jer je veina kolskih objekata locirana u irem centru gradskog naselja tako da delovi mesnih zajednica "Zorka", "Graniar", "Mali Radanovac" i "Radanovac" nisu pokriveni ovom vrstom objekata. Kriterijumi za lociranje planiranih osnovnih kola su: - gravitaciono podruje 7.000 8.000 stanovnika - ravnomerna pokrivenost, za radijus opsluivanja odreen je radijus 1000 m. Normativi i standardi na osnovu kojih se planira izgradnja osnovnih kola i dogradnja (proirenje) postojeih su: - izgraena povrina ............7,0-8,0 m2/ po ueniku - povrina kompleksa .......... 25-30 m2/ po ueniku Generalnim planom je mrea objekata osnovnih kola, u skladu sa planiranim proirenjem graevinskog podruja i u odnosu na radijuse opsluivanja, upotpunjena sa planiranih sedam novih objekata ove namene, kojima se uz postojee kolske objekte obezbeuje kvalitetna pokrivenost grada u planskom periodu. Prilikom odabira lokacija uzeta je u obzir injenica da su rubni severni delovi graevinskog reona namenjeni stanovanju malih gustina. Kapaciteti i povrine kompleksa planiranih objekata osnovnih kola su odreivani na osnovu potencijala stambenih podruja koja nisu pokrivena objektima ove namene. Objekti osnovnih kola su planirani na sledeim lokacijama: MZ NOVO SELO etverogodinja kola u okviru povrine namenjene javnim funkcijama za planiranih 340 uenika tog uzrasta koji joj gravitiraju (plan. Povr. kompleksa je 0,5 Ha) MZ ZORKA osmogodinja kola u okviru povrine namenjene sektorskom centru za planiranih 830 uenika tog uzrasta koji joj gravitiraju (planirana povrina kompleksa je1,15 Ha) etverogodinja kola u okviru povrine namenjene centru urbanistike zone za planiranih 540 uenika koji joj gravitiraju (planirana povrina kompleksa je 0,75 Ha) MZ GRANIAR: osmogodinja kola u okviru povrine namenjene sektorskom centru za planiranih 920 uenika tog uzrasta koji joj gravitiraju (plan. povrina kompleksa 1,25 Ha) etverogodinja kola u okviru povrine namenjene centru urbanistike zone za planiranih 670 uenika koji joj gravitiraju (planirana povrina kompleksa je 1,0 Ha) MZ MALI RADANOVAC etverogodinja kola u okviru povrine namenjene centru urbanistike zone za planiranih 340 uenika koji joj gravitiraju (planirana povrina kompleksa je 0,5 Ha) MZ RADANOVAC osmogodinja kola u okviru povrine namenjene javnim funkcijama, a na osnovu Regulacionog plana za deo MZ "Radanovac" kojim je za kolu planirana povrina od 0,5 Ha, odnosno za 340 uenika). Izgradnja osnovnih kola je planirana u okviru povrina Generalnim planom rezervisanih za oformljenje centara urbanih zona ili na povrinama namenjenim za javne funkcije. U sluaju privatne inicijative koja se moe oekivati u ovoj oblasti, objekti ove namene mogu se graditi, uz obavezu ispunjavanja propisanih uslova, i unutar drugih dominantnih namena, npr. stanovanja, centralnih funkcija i drugih, obzirom da se Generalnim planom tei obezbediti fleksibilnost unutar odreenih utvrenih namena, mogunost kombinovanja namena, a u cilju obezbedenja irokog spektra i mogunosti realizacije prostora koji generalno vode njegovom obogaenju. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 71
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Dinamika izgradnje osnovnih kola e se utvrivati srednjoronim programima, stim da novi objekti osnovnih kola treba da ispunjavaju sve propisane uslove za objekte ove namene u skladu sa normativima i da sadre svu potrebnu opremljenost i nastavna sredstva u skladu sa savremenim standardima u ovoj oblasti, kao jedan od preduslova za podizanje nivoa obrazovanja. Tabela PLANIRANE OSNOVNE KOLE
Red. broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Urbanistika zona (MZ) NOVO SELO 9 blok 9.5. ZORKA - 11 blok 11.1. ZORKA - 11 blok 11.5. GRANIAR - 14 blok 14.2. GRANIAR - 14 blok 14.3.
MALI RADANOVAC -17 blok 16.2.
u sklopu namene Javne funkcije Sektorski centar Centar urb. zone Sektorski centar Centar urb. zone Centar urb. zone Javne funkcije
broj dece 340 830 540 920 670 340 340
Plan. povrina 2 objekta (m ) 1.300 3.100 2.100 3.500 2.550 1.300 1.300 15.150
Plan. povrina 2 kompleksa (m ) 0,5 1,15 0,75 1,25 1,0 0,5 0,5 5,65
RADANOVAC - 17 blok 17.1. UKUPNO
Specijalizovane kole Osnovna i srednja muzika kola Muzike kole su locirane u centru grada u istom objektu neposredno uz Gradsku kuu u okviru koje se odvija rad na kolovanju muzikog kadra osnovnog i srednjeg obrazovanja sa tradicijom od 135 godina. Nedostatak prostora za odvijanje kvalitetne individualne nastave po kabinetima je evidentan. Ambicije i planovi razvoja usmereni su u pravcu proirenja, nadogradnje u muziku kolu vieg stepena obrazovanja, u koju svrhu je neophodno prvenstveno obezbediti adekvatan prostor za odvijanje nastave i druge potrebe. Objekat je, zbog nemogunosti odravanja u poslednjih desetak godina, prilino ruiniran, neophodna je njegova adaptacija i rekonstrukcija u skladu sa namenom. Adaptacijom potkrovlja za kabinetsku nastavu reio bi se deo problema nedostatka radnog prostora, a planirano je i nadkrivanje unutranjeg dvorita objekta sa ciljem preureenja ovog prostora u koncertnu dvoranu. Postojea koncertna dvorana u sklopu objekta, koja je skromnih dimenzija i akustikih vrednosti za ovu namenu, prenamenila bi se za potrebe kabinetske nastave. Izuzetni kadrovski potencijali, priznati u irim muzikim sferama na nivou Pokrajine, Republike pa i ire, otvaraju mogunost da se odreena specijalna odeljenja koja ne postoje na muzikoj akademiji zasnuju u okviru muzike kole u Subotici. U tom sluaju bilo bi potrebno obezbediti prostorne uslove za proirenje delatnosti kole, koji bi se se eventualno mogli reavati u okviru objekata u neposrednom okruenju ili na potpuno novoj lokaciji objektu u centru grada, ukoliko su ove dopunske, vie aktivnosti funkcionalno neovisne od osnovne organizacione postavke muzike kole nieg nivoa, odnosno ne zahtevaju koncentraciju sadraja u jedinstvenom objektu. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 72
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Srednje kole Za objekte srednjih kola u odnosu na broj uenika i normative koje treba da ispunjavaju moe se generalno konstatovati nedostatak kolskog prostora uionica, koji varira od kole do kole, s tim da je nedostatak prateih objekata i povrina (fiskulturnih dvorana, otvorenih sportskih terena, povrina dvorita i zelenih povrina) zajedniki imenitelj za sve srednje strune kole. Razlog za ovakvo stanje je dugogodinje neulaganje u izgradnju i ureenje srednjokolskih objekata. Pojedinani sluajevi adaptacija i rekonstrukcija (od kojih su neke u izradi Politehnika i tehnika kola) doveli su do poboljanja uslova za kolovanje u ovim objektima. Poseban znaaj Subotice u regionalnim okvirima je u kolovanju dece na maarskom nastavnom jeziku (pojedina zanimanja se samo u subotikim srednjim kolama mogu izuavati na maarskom jeziku). Nedavno otvaranje Filoloke gimnazije na maarskom jeziku u adaptiranom i rekonstruisanom objektu na Trgu rtava faizma je znatno uticalo na poboljanje uslova i raznovrsnosti obrazovanja na maarskom jeziku. Postojei objekti srednjih kola u Subotici su locirani u uem i irem centru gradskog naselja, a izuzetak predstavlja srednja medicinska kola koja se nalazi u blizini opte bolnice. U narednom planskom periodu nije planirana izgradnja novih srednjih kola (s obzirom na otvaranje nove gimnazije i injenicu da je ova strarosna grupa imala negativan trend prema podacim popisa iz 2002. godine). Dalje poboljanje uslova obrazovanja i nedostatak prostora e biti prevazieni adaptacijama i dogradnjama postojeih objekata i proirenjem kompleksa, gde za to postoje tehnike i prostorne mogunosti. Tabela POSTOJEE SREDNJE KOLE
r.b.
NAZIV SREDNJE KOLE

Ekonomska srednja kola Bosa Milievi Srednja muzika kola Politehnika srednja kola 18. novembar Gimnazija Svetozar Markovi Filoloka gimnazija Kostolanji Dee
Urbanistika zona
Centar 1 1 Centar 1 1 Centar 2 - 2 Centar 2 2 Centar 2 2
U sklopu namene
Gradski centar Gradski centar Gradski centar Gradski centar Gradski centar Javna namena Javna namena Javna namena
Povrina objekta(m2)
815,0 1.368,0 740,0 2.915,0 570,0 1.742,0 2.410,0 1.391,0
Povrina kompleksa
1.965,0 1.368,0 1.700,0 5.784,0 985,0 9.806,0 9.331,0 9.171,0
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.
Hemijsko-tehnoloki C Centar 3 3 Lazar Nei Tehnika kola Medicinska srednja kola Bajnat 4 Ker 6
73
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Objekti u oblasti kulture Biblioteka
Gradska biblioteka je smetena je u centru zatienog gradskog jezgra, a njen poseban znaaj, u sferi kulturno-obrazovnih delatnosti, je akcentiran utvrivanjem za Matinu biblioteku Severnobakog okruga. Gradska biblioteka na podruju grada ima ogranke u tri urbanistike zone mesne zajednice: Aleksadrovo, Pali i Zorka, u okviru kojih postoji i odreen skroman biblioteni fond, a pod njenom nadlenou su i biblioteke pri kolama, radnim organizacijama, kao i knjini fond i druga pisana graa od posebnog znaaja u okviru drugih ustanova i gradskih institucija (muzej, istorijski arhiv i sl.). Pri kulturnim centrima, kao dodatne kulturne funkcije i u okviru zadubina koje ve jesu ili e tek biti darovane za ovu namenu, osnivae se i raditi itaonice, kao to je Hrvatska itaonica u ulici Ljubljanska i druge, to e pridoneti irenju kulture i kulturne batine naroda i narodnosti ovog podruja. U narednom planskom periodu se planira obogaenje bibliotenog fonda i osavremenjavanje rada u skladu sa razvojnim planovima i programskim opredeljenjima u oblasti ove delatnosti u okviru postojeih i u skladu sa potrebama i mogunostima planiranih objekata ija je izgradnja mogua u okviru gradskog centra, sektorskih i centara urbanih zona, prostora javne namene i stanovanja. Muzej
Muzej je smeten u objektu stare Gradske kue i poseduje izuzetno vrednu grau o kulturno-istorijskom razvoju grada. Prema usvojenoj koncepciji, za koju je izraena projektna dokumentacija, planirano je objedinjavanje svih funkcija muzeja u jednu celinu u delu Gradske kue. U neposrednom okruenju, blizini muzeja planiran je da se obezbedi prostor za legate i mesto za odreene depoe, koji je potrebno realizovati u nekom od postojeih odnosno planiranih objekata. U dugoronim planovima muzeja je i funkcionalno pripajanje Zaviajne galerije Vinko Peri muzeju, u okviru koje bi se uz javnu funkciju tematske izlobe, ostvarivale i strune delatnosti muzeja, kroz radionice za restauratore, konzetvatore i druge strune profile. Na Paliu je planirano vraanje funkcije Lovakog muzeja - u okviru objekta Abazije ili Vodotornja gde se nekada muzej i nalazio. Istorijski arhiv
Istorijski arhiv, kao ustanova zatite koja vri delatnost zatite arhivske grae sa tradicijom rada od preko 50 godina, smeten je u objektu Gradske kue. Struni rad obavlja putem spoljne slube koja vri poslove zatitu grae van arhiva, i unutranje slube koja obavlja zatitu arhivske grae unutar arhiva. Poseduje strunu biblioteku sa oko 6.500 knjiga, ije korienje je dostupno kroz rad sa strankama i kroz istraivaki rad, odnosno rad sa istraivaima, a u okviru postojeih depoa raspolae graom ija se koliina meri sa 4.000 dunih metara. Osim toga obavlja i kulturno-prosvetnu delatnost, organizuje predavanja i nauno-obrazovne skupove, kao i izdavaku delatnost izdaje asopise, naune radove i studije u odreenim oblastima. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 74
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Funkcija arhiva i u narednom planskom periodu se zadrava u prostoru Gradske kue, s tim da se potrebe u pogledu novih prostora za depoe koji su kapacitetno veim delom iskoriteni na postojeoj lokaciji, kao i magacina za kabastu grau, planiraju reavati u okviru objekata, postojeih ili novoplaniranih u okviru gradskog centra, pa i u okviru objekata van gradskog centra pogodnih za ovu namenu, to bi bilo povoljnije reenje sa aspekta zatite i ouvanja grae (praina, izduvni gasovi, vibracije). Pozorita
U Subotici postoje tri pozorita. Narodno pozorite Nepsinhaz, smeteno je u namenski graenom objektu u najuem gradskom jezgru, sa ulazom ulaznim proeljem orijentisanim na Trg Slobode. Objekat predstavlja jednu od najvanijih gradskih dominanti simbola Subotice i uiva zatitu kao nepokretno kulturno dobro, meutim u izuzetno je loem stanju i u okviru njega je za potrebe odravanja pozorinih predstava trenutno u funkciji samo Mala sala, koja se zbog ogranienih kapaciteta gledalita, male i nefunkcionalne scene sa veoma skromnim tehnikim i prostornim mogunostima koristi samo povremeno. U toku je izrada projektne dokumentacije za rekonstrukciju Narodnog pozorita, sa izgradnjom novih funkcionalnih delova u gabaritu zadranih kontura ulinog fronta objekta prema utvrenim uslovima spomenine zatite, sa namenskim sadrajima i tehnikim reenjima u skladu sa savremenim potrebama i normativima za objekte ove namene. U objektu su planirane 3 scene, velika scena pokretna i sa daljinskim upravljanjem i dve pomone sa pripadajuim prostorima za gledalite, probna sala i sve neophodne pratee funkcije, stanovi za glumce, magacini za opremu, sa poslovnim prostorima orijentisanim na korzo i dr. Po koncepcijskom reenju objekat je planiran za vienamensko korienje, sa scenom koja obezbeuje mogunost odravanja irokog dijapazona kulturnih manifestacija, za pozorine predstave, baletske predstave, opere, koncerte i drugo. Realizacija objekta planirana je u roku od 5 godina, naravno pod uslovom obezbeivanja odgovarajuih finansijskih preduslova, i realnih izvora finansiranja, obzirom da je re o krupnom i sloenom graevinskom zahvatu. Privremeno, do realizacije Narodnog pozorita, za potrebe odravanja pozorinih predstava za koje se oekuje vei broj gledalaca preureena je i adaptirana bioskopska sala u sklopu Jadrana, vienamenskog objekta - nekadanjeg Sokolskog doma, takoe zatienog spomenika kulture. Iako je kvalitet ovog privremenog pozorita, u pogledu tehnikog, funkcionalnog i prostornog reenja daleko iznad onog koji prua Mala sala u Narodnom pozoritu, to je daleko ispod stvarnih potreba savremenog pozorita pa i u pogledu kapaciteta (gledalite poseduje 300 mesta). U sklopu objekta Jadran bioskopa je smeteno i Deije pozorite Deije pozorite-Djeje kazalite-Gyermekszinhz, koje radi u oteanim uslovima, pa je neophodna adaptacija i rekonstrukcija prostora u funkciji ovog pozorita kako bi se obezbedili primereniji uslovi za odravanje pozorinih predstava sa neophodnim osavremenjavanjem svih pripadajuih sadraja. U park umi Narodnih heroja u okviru zatiene zone istorijskog jezgra Palia smetena je Letnja pozornica sa dugogodinjom tradicijom odravanja pozorinih i bioskopskih predstava u letnjem periodu. Na Letnjoj pozorici se odigrava i prestini i ire poznati filmski festival na Paliu. Ona svojim kapacitetima i opremljenou odgovara funkciji za koju je namenjena, a pogna je za odravanje raznih kulturnih i turistikih manifestacija. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 75
Bioskopi U Subotici, od 4 bioskopa koja su postojala do pre 15 godina, danas su u ovoj funkciji samo dva, bioskop Korzo i bioskop Zvezda, dok su bioskopi Jadran i Lifka prenamenjeni, prvi u privremeno pozorite, a drugi u disko klub. Na Paliu u Splitskoj aleji postoji bioskop Abazija koji je vie puta prenamenjivan, u poslednje vreme sa planovima vraanja u osnovnu funkciju koji do danas nisu u potpunosti ostvareni. Bioskopi Zvezda i Korzo su u skorije vreme adaptirani, oba sa tehnikim poboljanjima u pogledu prikazivanja filmova, ureenjem i osavremenavanjem dvorane - nova sedita, to je dovelo do poboljanja uslova korienja ovih objekta, ali ne i do konanog reenja za grad, dobijanja reprezentativnog bioskopa po svim savremenim standardima, kako u pogledu kvaliteta i savremenih tehnikih performansi u pogledu projekcija tako i potrebnog kapaciteta i upotpunjavanja osnovne namene atraktivnim prateim sadrajima koji bi obezbedili vii nivo i kvatitet usluga za korisnike poslovni prostori, ugostiteljski sadraji i drugo. Regulacionim planom za centar grada Subotice - zona I, planirana je rekonstrukcija i dogradnja bioskopa Zvezda, usaglaena sa merama spomenike zatite, a u cilju izgradnje savremenog bioskopa po svim merilima ovog doba od znaaja za stanovnike grada. Planirana je i rekonstrukcija i dogradnja biskopa Abazija na Paliu, u cilju njenog vraanja u funkciju, sa novim dopunskim sadrajima koji e obogaivati ponudu u sklopu banje Pali, u skladu sa ijim generalnim reenjem bi se u objektu Abazije mogao planirati smetaj sadraja uprave i centralne recepcije za hotele u Parku "Narodnih heroja". U planskom periodu bioskopi se mogu graditi na prostorima planiranim za javne funkcije, centralne funkcije - unutar gradskog centra i centara urbanih zona, kao i unutar drugih funkcija komercijalnih, stambenih i drugih, uz zadovoljavanje odreenih kriterijuma i ogranienja u smislu nenaruavanja uslova ivota i rada unutar osnovne namena prostora. Generalnim planom se ostavlja i mogunost graenja bioskopa na otvorenom i to na lokacijama podesnim za njihov smetaj, ime se obogauje, proiruje i popularie kulturna delatnost i umetnost i ini interesantnijom i privlanijom za iru populaciju. Galerije
Glavna gradska galerija Likovni susret smetena je u gradskom centru, u objektu izgraenom u stilu secesije - koji uiva zatitu kao nepokretno kulturno dobro. Pored ove galerije unutar zone gradskog centra postoji jo i Zaviajna galerija Vinko Peri u ulici Maksima Gorkog i niz privatnih galerija u kojima se prireuju povremene izlobe. Kao izlobeni prostor po potrebi koristi se i ulazni hol sveanog ulaza u staru Gradsku kuu.
76
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Generalnim planom se predvia otvaranje novih galerija na prostoru centra grada Subotice i zatienog istorijskog jezgra Palia u okviru postojeih javnih objekata kulturnih centara i objekata druge namene ili novoplaniranih objekata, pa i u podrujima drugih namena, centrima urbanih zona, stanovanju, komercijalnim funkcijama obzirom da doprinose obogaenju kulturnog ivota graana. Kulturni centri
U okviru kulturnih centara koji deluju u gradu odvija se raznovrsna kulturna aktivnost i ostvaruje bogat kulturni program, kojima se obogauju tradicionalne kulturne delatnosti u gradu i neguju tradicija, folklor i obiaji naroda i narodnosti sa ovog podruja. U sklopu Maarskog kulturno umetnikog drutva Nepker, Hrvatskog kulturnog centra Bunjevako kolo i Srpskog kulturnog centra Sveti Sava odravaju se koncerti, folklorne priredbe, izlobe i dr. Na nivou grada osim ovih centara radi niz znaajnih kulturnih, amaterskih drutava, OKUD Mladost, Subotiki tamburaki orkestar, Pro musica i mnogi drugi. Javno informisanje i izdavake organizacije
U oblasti informisanja pored radio i tv stanica koje ve imaju regionalni znaaj postoje i privatne lokalne radio stanice: Mini Radio, Radio 103, Hit Radio i TEAM fm. Izdavaka delatnost na nivou grada deluju putem novinske kue lokalnog nivoa: Subotike novine, Het nap ig, Rukovet, Uzenett, Jo pajtas Zvonik, Osvit, Hid i druge novine sa ogranienim tiraom, preko kojih se graanstvo informie o lokalnim zbivanjima i zbivanjima od ireg znaaja i sa ireg podruja. Ovu oblast prate i pokrivaju vee izdavake, odnosno tamparske kue: Birografika, Minerva, GZ Panonija, Globus i niz drugih, privatnih tamparija, specijalizovanih za odreene vidove tampe, koje funkcioniu na podruju grada. I u narednom periodu se predvia razvoj u ovoj oblasti, moda ne toliko u pogledu formiranja novih novinskih kua, koliko u pogledu osavremenjavanja rada postojeih informacije, rad i kontakt sa italakom publikom posredstvom Interneta i primenom drugih savremenih sredstava za prenos informacija. Objekti u oblasti zdravstva
Sluba zdarvstvene zatite na nivou grada je organizovana kroz ustanovu Zdravstvenog centra Subotica, kao primarne ustanove koja je u nadlenosti drave, i kroz privatne klinike, poliklinike i specijalistike ambulante, koje sve vie preuzimaju inicijativu u skladu sa drutveno ekonomskim promenama. Preporuke iz Prostornog plana Republike Srbije po pitanju organizacije zdravstvenih slubi za nivo optinskog centra u Subotici su zadovoljene u sklopu Zdravstvenog centra Subotica koji je nosilac zdravstvene zatite i u ijem sastavu su: Opta bolnica i Dom zdravlja.
Opta bolnica spada u javnu slubu od posebnog znaaja za razvoj grada, jer je u funkciji zadovoljenja potreba stanovnitva ireg funkcionalnog podruja.
77
Dom zdravlja objedinjava sledee poliklinike slube: Sluba za hitnu medicinsku pomo Stomatoloka sluba Sluba za zdravstvenu zatitu ena i dece Sluba za zdravstvenu zatitu radnika Dispanzer za plune bolesti i TBC Laboratorijska sluba Sluba za optu medicinu Sluba hitne medicinske pomoi je organizovana na dva punkta u gradu: jedinica prehospitalne medicinske pomoi u ulici Petefi andora 24 i u sklopu Opte bolnice hitan prijem na odelenju za reanimaciju i anesteziju. Stomatoloka sluba je organizovana kroz: Specijalistiku stomatoloku polikliniku Deiju i preventivnu stomatologiju i Zubotehniki laboratorij.
Radi boljeg funkcionisanja Deije i preventivne stomatologije oformljene su stomatoloke ambulante u sklopu nekih predkolskih ustanova, osnovnih i srednjih kola. Takoe postoje stomatoloke ambulante u sklopu zdravstvenih stanica i ambulanti medicine rada unutar kompleksa veih radnih organizacija. Sluba za zdravstvenu zatitu ena i dece je organizovana kroz: dispanzer za odojad i predkolsku decu dispanzer za kolsku decu i omladinu i dispanzer za zdravstvenu zatitu ena. Sluba za zdravstvenu zatitu radnika je organizovana kroz: dispanzer medicine rada zdravstvene stanice ili ambulante medicine rada u sklopu veih radnih organizacija. Dispanzer za plune bolesti i TBC u svom sastavu ima: Odsek za pulmologiju Odsek za TBC i RTG kabinet.
Laboratorijska sluba je organizovana kroz sledee odseke: Odsek medicinsko-biohemijskog laboratorija i Odsek prirunog laboratorija koji se nalazi u sklopu tri Zdravstvene stanice (2, 6 i Dom penzionera). U sklopu Opte bolnice funkcionie odelenje za laboratorijsku dijagnostiku. Sluba za optu medicinu je organizovana preko mree zdravstvenih stanica sa ambulantama opte medicine, kojih trenutno ima 12 na teritoriji grada.
78
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Tabela br.7 POSTOJEE ZDRAVSTVENE STANICE
r. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. ZDRAVSTVENA STANICA Zdravstvena stanica 1 Zdravstvena stanica 2 Zdravstvena stanica 3 Zdravstvena stanica 4 Zdravstvena stanica 5 Zdravstvena stanica 6 Zdravstvena stanica 7 Zdravstvena stanica 8 Z. stanica Dom penzionera Zdrav. stanica Graniar Zdrav. stanica Peara Zdravstvena stanica Pali
Urbanistika zona (MZ)

CENTAR 3 3 PROZIVKA 5 GAT 7 NOVO SELO 9 CENTAR 1 1 NOVI GRAD 18 CENTAR 2 2 ALEKSANDROVO19 DUDOVOVA UMA 12 GRANIAR 14 PEARA 10 PALI 20
u sklopu namene
Viepor. stanovanje srednjih gustina Viepor. stanovanje srednjih gustina Porodino stanovanje srednjih gustina Porodino stanovanje srednjih gustina Porodino stanovanje srednjih gustina Porodino stanovanje srednjih gustina Gradski centar Centri MZ Javna namena Centri MZ Centri MZ Banjski turizam
U oblasti zdravstvene zatite uz reorganizacione mere u cilju poboljanja funkcionisanja sistema zdravstva, utvrivanja jasnijih delokruga rada po odreenim oblastima i strunim slubama, definisanja izvora finansiranja i naina rada, kao i poboljanja nivoa zdravstvenih usluga za korisnike posebno u pogledu bolje opremljenosti sredstvima rada i primene savremenijih metoda leenja, neophodno je i dokompletirati mreu objekata zdravstvene zatite na nivou urbanistikih zona i u odnosu na utvrene radijuse opsluivanja, a posebno objektima i slubama koji zadovoljavaju ire potrebe stanovnitva na nivou grada. Domovi zdravlja, zdravstvene stanice, ambulante i apoteke, kao osnovni vid zatite se planiraju prema sledeim normativima koji se odnose na broj stanovnika koji opsluuju: - povrina objekata 0,06-0,09 m2/stanovniku, - povrina zemljita 0,4-0,6 m2/stanovniku. Sluba hitne pomoi smetena je u ulici Petefi andora, na lokaciji i u objektima koji su neuslovni za ovu namenu, na kojoj e funkcionisati dok se u okviru planskog perioda, ne stvore prostorni, organizacioni i funkcionalni preduslovi za njeno izmetanje i rad u okviru kompleksa bolnice, kao konano reenje. Plan mree zdravstvenih objekata za naredni planski period, u cilju upotpunjavanja mree, poboljanja i podizanja kvaliteta zdravstvene zatite graana predvia u skladu sa normativima (Dom zdravlja na 50.000 stanovnika) realizaciju novog objekta Doma zdravlja, u okviru kojeg treba da su objedinjene sve slube i delatnosti koje zdravstvena ustanova ovog tipa treba da sadri. Lokacija objekta je u ulici Banijska, koja je sa aspekta obezbeenja adekvatne pokrivenosti grada objektima zdravstvene zatite utvrena kao najpovoljnija. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 79
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. U pogledu utvrenog radijusa opsluivanja i pokrivenosti grada zdravstvenim stanicama sa ambulantama opte medicine mrea ovih objekata je relativno dobra, s tim da je treba dokompletirati objektima ove namene, veinom u delovima prostora koji su Generalnim planom ukljueni u graevinsko podruje. U skladu sa proirenjem granica graevinskog reona definisanim Generalnim planom Subotica-Pali do 2020. godine, a potujui urbanistike normative i teei veem standardu zdravstvene zatite planirani su prostori za sedam novih zdravstvenih stanica. Tabela br.8 PLANIRANE ZDRAVSTVENE STANICE
r. broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.
Urbanistika zona (MZ)

CENTAR 3 3 MALI BAJMOK 8 ZORKA 11 ELEZ. NASELJE 13 MALI RADANOVAC 16 RADANOVAC 17 PALI 20
Lokacija - blok
Ulica Sonje Marinkovi 3.1. Ulica Ivana Saria 8.4. Zapadni vinogradi 11.5. Ulica Majanski put 13.3. B. Bartoka i Lj. ercera 16.2. Ulica Voarska 17.1. Ulica Bohinjska 20.2.
u sklopu namene
Javne funkcije Javne funkcije Centar urbanistike zone Centar urbanistike zone Centar urbanistike zone Centar urbanistike zone Sektorski centar
Veterinarska stanica U cilju zdravstvene zatite ivotinja, u sklopu radne zone "Istok" uz Segedinski put, su organizovane Veterinarska stanica i Veterinarski specijalistiki institut "Subotica". Kompleks na kome su locirani ovi objekti zauzima povrinu od cca 3,15 Ha i nije planirano njegovo proirenje. U sklopu postojee povrine kompleksa postoje prostorne mogunosti i za eventualnu dogradnju postojeih i izgradnju novih objekata, a u cilju podizanja nivoa i kvaliteta zdravstvene zatite ivotinja. Objekti u oblasti socijalne zatite
Predkolske ustanove Drutvena briga o deci predkolskog uzrasta uslovljava formiranje mree predkolskih ustanova koja ravnomerno pokriva sve delove gradskog naselja. Postojeu mreu predkolskih ustanova obrazuje 25 objekata ove namene, bruto izgraene povrine 10.032 m2 i povrine kompleksa 7,49 m2, prostorno rasporeenih tako da veim delom ravnomerno pokrivaju podruje naselja, izuzev urbanistikih zona "Graniar", "Novo Selo" i "Pali", i delova prostora severnog podruja naselja koji su GP-om ukljueni u graevinski reon. Odreeni broj postojeih objekata nije namenski graeno, i ine ih adaptirani stambeni objekti u stambenim zonama koji po pravilu ne ispunjavaju propisane normative u pogledu izgraenih povrina i povrina kompleksa u odnosu na broj dece koji prihvataju. Sve predkolske ustanove koje obavljaju delatnost u nenamenskim objektima e funkcionisati do izgradnje planiranih predkolskih ustanova koje e preuzeti njihovu ulogu unutar gravitacionog podruja. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 80
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. U oblasti drutvene brige o deci sve je prisutnija i privatna inicijativa u cilju zadovoljenja potreba stanovnitva za ovom vrstom delatnosti - usluga. Postoji vie privatnih obdanita na podruju grada, od klasinih do specijalizovanih (englesko, matematiko, muziko, likovno obdanite i dr.) koja nadopunjuju potrebe u ovoj oblasti i obogauju i proiruju mogunosti nadogradnje u ovoj delatnosti u skladu sa savremenim uslovima ivljenja. Tabela br. 9 POSTOJEE PREDKOLSKE USTANOVE
red. br.
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25.
Urban. zona (MZ) i blok Pali - blok 20.2. Pali- 20.2. Aleksandrovo-19.1. Novo selo-9.4. Ker blok 6.2. M. Bajmok-8.4. Centar 3- 3.2. Bajnat - 4.2. Dudova uma-12.2. Peara-10.1. Dudova uma-12.1. Kertvaro- 15.2. elez naselje-13.3.
Naziv ustanove Kalimero Kekec Alisa Bubamara Ciciban Hajdi Kolibri Lastavica Mak er Mala sirena Mandarina Marjai Maria Matalica
Broj dece 92 122 182 65 153 90 201 149 137 205 250 27 187 80 75 91 52 38 78 97 188 442 105 97 44 3.247
Povrina objekta 403 m 240 m 225 m 190 m 545 m 403 m 368 m 363 m 454 m 400 m 1476 m 98 m 440 m 185 m 100 m 443 m 146 m 215 m 461 m 232 m 1195 m 520 m 518 m 62 m 350 m 10.032
Povrina kompleksa 3736 m 1785 m 1705 m 1270 m 3202 m 7097 m 1668 m 2110 m 745 m 2782 m 4195 m 533 m 15711 m 1971 m 1560 m 1293 m 987 m 1323 m 1111 m 705 m 6368 m 8347 m 1367 m 2250 m 1142 m 74.963
P. komp. po detetu 40.60 m 14.63 m 9.37 m 19.53 m 21 m 78.85 m 8.3 m 14.16 m 5.44 m 13.6 m 16.8 m 19.74 m 84 m 24.64 m 20.8 m 14.2 m 19 m 34.8 m 14.24 m 7.27 m 33.9 m 18.88 m 13 m 23.2 m 26 m
Mali Radanovac-16.2. Na biser Novi grad-(18.1.) Centar 2- (2.3.) Prozivka- (5.1.) Radanovac- (17.1.) Novo selo- (9.2.) Centar 3 blok 3.1. Prozivka blok 5.2. Kertvaro- blok 15.3. Dudova uma- 12.2. Gat blok 7.2. Graniar- blok 14.1. U K U P N O: Neven Palica Pera Detli Pinokio Plavi zec Poletarac S. Marjanovi umica Veverica Zeka Sneana
81
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Plan mree predkolskih ustanova na podruju naselja utvren GP-om, utvren je u skladu sa Projekcijom starosne strukture stanovnitva za period do 2020. godine, za predvieni broj dece 7920 (5190 starosti od 0-4 godine i 2730 starosti od 5-7 godina), a prema utvrenom obuhvatu od 40% dece do 3 godine starosti (jaslice) i 80% dece predkolskog uzrasta od 4 do 6 godina starosti, to rezultira brojem od 4778 dece potencijalnih korisnika predkolskih ustanova. Dimenzionisanje kapaciteta mree usaglaeno je i sa potencijalom stambenih podruja, u skladu sa planiranom poveanjem gustine stanovanja u odreenim delovima naselja sa formiranjem novih stambenih zone koje nisu obuhvaene mreom ustanova ove namene, a u odnosu na oekivani broj korisnika dece predkolskog uzrasta u urbanistikoj zoni. U skladu sa potencijalima stambenih zona u naselju, postojei kapacitet od 25 objekata planiran je da se upotpuni izgradnjom jo 8 novih objekata predkolskih ustanova bruto izgraene povrine 12.945 m2 i povrine kompleksa 9,2 m2. Od tog broja pet objekata ove namene planirano je na novim lokacijama radi ravnomerne pokrivenosti naselja: jedna u urbanistikoj zoni "Novo Selo" i po dve u "Graniaru" i "Zorki", i dve predkolske ustanove u urbanistikim zonama Pali i Radanovac, kojima e se uz postojee objekte obezbediti potrebni kapaciteti za smetaj dece predkolskog uzrasta u skladu sa projekcijom za planski period. Kriterijum za lociranje planiranih predkolskih ustanova je ravnomerna pokrivenost delova prostora gradskog naselja ija je osnovna namena stanovanje objektima ove namene, sa utvrenim radijusom opsluivanja od 800 m. Prilikom odabira lokacija uzeta je u obzir injenica da su rubni severni delovi graevinskog reona namenjeni stanovanju malih gustina. Planiranje mree objekata predkolskih ustanova utvreno je na bazi sledeih normativa: - obuhvata ciljne grupe i to 40% dece do 3 godine starosti (jaslice) i 80% dece predkolskog uzrasta od 4 do 6 godina starosti - povrina kompleksa ......................... 30-45 m2 / po detetu - izgraena povrina ...................... 4,5 5,5 m2 / po detetu. Kod odreivanja obuhvata uzeto je u obzir da e potrebe jednog procenta dece ovog uzrasta biti zadovoljene u objektima ove namene ostvarenim u privatnoj inicijativi, realizovanim u skladu sa standardima i normativima za objekte ove namene - u pogledu potrebnog izgraenog i slobodnog prostora i odgovarajueg strunog kadra. Tabela br. 10 PLANIRANE PREDKOLSKE USTANOVE
Red. broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Urbanistika zona (MZ) - broj bloka CENTAR 3 3 (3.1.) NOVO SELO 9 (9.5.) ZORKA 11 (11.1.) ZORKA 11 (11.5.) GRANIAR-14 (14.2.) GRANIAR-14 (14.3.) RADANOVAC-17 (17.1.) PALI 20 (20.2.) UKUPNO u sklopu namene Javne funkcije Javne funkcije Sektorski centar Centar urb. zone Sektorski centar Centar urb. zone Javne funkcije Sektorski centar Broj P objekta za P kompleksa za 2 dece plan. broj dece m plan. broj dece ha 405 260 355 350 400 400 160 274 2604 2025 1300 1750 1700 2000 2000 800 1370 12945 1,6 0,9 1,25 1,2 1,4 1,4 0,5 0,95 9,20
82
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Domovi za stare Socijalni vid zbrinjavanja i smetaja starih i iznemoglih lica na nivou grada se trenutno reava u sklopu namenskih objekata Domova za stare, koji su smeteni na lokaciji u ulici Sep Ferenca i u ulici 27. marta. Izraeni trend sve veeg uea ostarelog stanovnitva u populaciji, odnosno oekivani porast broja stanovnika koji pripadaju ovoj kategoriji, kao rezultat produenja ivotnog veka u okvirima konstantnog poboljanja uslova ivota, zahtevae u narednom periodu proirenje kako smetajnih kapaciteta tako i obezbeenje novih oblika i naina zbrinjavanja ove kategorije stanovnitva, odnosno i nova programska opredeljenja u ovoj oblasti. Prema demografskoj projekciji stanovnitva broj osoba starijih od 65 godina e narasti na 15.944 lica, tako da je u planskom periodu prema normativima potrebno obezbediti smetaj za oko 2100 korisnika. U skladu sa tim, u narednom planskom periodu, na lokaciji u ulici Sep Fernca, uz postojee objekte putem kojih je obezbeen smetaj za 680 korisnika sa svim potrebnim prateim sadrajima i slubama, planirana je izgradnja objekta novog krila sa psihogerijatriskim tipom smetaja za jo cca 150 korisnika. Na lokaciji u ulici 27. marta u okviru koje trenutno funkcionie prihvatilite za beskunike za cca 30 korisnika i stacionar za psihiki lake obolela i retardirana lica kapaciteta za 190 korisnika, u narednom periodu planirano je proirenje smetajnih kapaciteta za jo cca 150 korisnika psihiki lake obolela i retardirana lica, sa izgradnjom neophodnih prateih sadraja kuhinje i praonice. Na ovoj lokaciji postoje prostorne mogunosti za izgradnju doma za stare manjih kapaciteta. Kao jedna od alternativa u pogledu obezbeenja smetajnih kapaciteta za stare je i iskoritenje i prenamena postojeih objekata u sklopu kasarni vojske SCG za ove namene, pa i izgradnja novih objekata na ovim lokacijama, nakon reavanja izmetanja vojske sa ovih lokacija to se kao koncepcijsko opredeljenje mora prvenstveno potvrditi i usmeriti sa vieg nivoa. U narednom planskom periodu, imajui u vidu sve vee uee privatne inicijative u svim sferama drutvenog ivota, u odreenim propisanim uslovima izgradnja domova za stare, uz brigu drave moe postati sfera interesovanja i privatnog sektora, ime se lociranje ovih objekata na podruju grada utvruje sa veom fleksibilnou, unutar gradskog centra, centara urbanistikih zona, podruja javne namene, stanovanja, i drugih namena. Otvorena zatita starih lica i dalje e se reavati putem posebnih strunih slubi oformljenih u okviru postojeih Klubova penzionera u ulici arka Zrenjanina, Petra Drapina, Brae Radia i novih koji se mogu graditi u okviru gradskog centra, centara urbanistikih zona, u zonama javne namene, zonama stanovanja i gotovo svim namenama izuzev onih u okviru kojih bi ova namena bila neprimerena (komercijalne, radne, industrijske, komunalne i druge namene). Novi klubovi penzionera planirani su da se grade za oko 10.000 stanovnika, na lokacijama koje e sveobuhvatno oformiti mreu objekata koja e ravnomerno pokriti podruje grada i zadovoljiti budue potrebe stanovnika za objektima ove namene i uslugama koje se putem njih pruaju (kulturna, drutvena, socijalna, medicinska i dr.).
83
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Specijalne ustanove za decu i omladinu ometenu u razvoju Specijalna kola arko Zrenjanin za decu i omladinu ometenu u razvoju u narednom planskom periodu obavljae delatnost obrazovanja i osposobljavanja ove kategorije korisnika u okviru postojeeg objekta na lokaciji u ulici Ivana Gorana Kovaia. U sklopu objekta oformljenja su odeljenja za decu predkolskog uzrasta umerene retardirdacije, za autistinu decu, sa prostornim kapacitetima i visokostrunim obrazovnim kadrom propisanim za nivo specijalne osnovne i srednje kole za decu i omladinu ove kategorije. U skladu sa planiranom reorganizacijom kolstva, odnosno promenama u zakonskoj regulativi koja obuhvata i ovu oblast, usklaivae se i razvojni planovi kole, prema kojima je planirano proirenje kapaciteta kole nadogradnjom potkrovlja postojeeg kolskog objekta, za potrebe funkcionalno-prostornog izdvajanja srednje kole, kabinetsku nastavu po odreenim oblastima, uz mogunost ureenja potkrovlja eventualno i za potrebe realizacije manjeg internata za boravak dece koja se koluju van mesta stanovanja, ukoliko novi zakon u ovoj oblasti bude podravao ovakav vid organizovanog smetaja dece ove kategorije pri mestu kolovanja. Na lokaciji postojee osnovne kole Milo Crnjanski u ulici Banijska, oformljene su i rade 3 grupe za specijalno obrazovanje dece mlaeg i srednjeg uzrasta, umereno retardirane, i radionica pod specijalnim uslovima za osobe do 40 godina starosti. Ustanova za brigu i smetaj dece bez roditeljskog staranja Kolevka, konstituisana na republikom nivou i u narednom planskom periodu obavljae funkciju na postojeoj lokaciji, unutar koje se ne planira poveanje postojeih kapaciteta. U skladu sa izmenama u zakonskim okvirima koji reguliu ovu oblast i generalnim programskim opredeljenjima koja su usmerena u pravcu stimulisanja i sprovoenja svih vidova - otvorenih oblika organizovanog smetaja dece tienika van prostorija ustanove, smetaj dece u narednom periodu u sve veem obimu usmeravae se na dnevne boravke po kuama, na sve oblike porodinog smetaja (hraniteljska porodica, starateljska porodica, i dr.) a u okviru ustanove promena e ii u pravcu izmene sadraja rada, organizovanja dnevnih boravaka dece, obdanita, unutar postojeih prostornih okvira a na raun smanjenja stacionarnog smetaja. kolski centar za sluno oteena lica Dudova uma je lociran u ulici Frankopanskoj, a namena mu je obrazovanje i osposobljavanje dece sa oteenim sluhom. U sklopu objekta kolskog centra je objedinjeno osnovmo i srednje obrazovanje, kao i ueniki dom za smetaj dece i omladine ove kategorije. Tabela br. 11 SPECIJALNE USTANOVE
r.b.
Naziv specijalne ustanove

Specijalna kola arko Zrenjanin Kolevka kolski centar za sluno oteena lica Centar za socijalni rad`
Urbanist. zona
Centar 3 3 Ker 6
u sklopu namene
Viepor. stanovanje Javne funkcije
1. 2. 3. 4.
Dudova uma 12 Gradski centar Kertvaro 15 Porodino stanovanje
84
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. JAVNE SLUBE OD POSEBNOG ZNAAJA
Ove slube i institucije koriste stanovnici podruja koje gravitira ka Subotici kao centru severnobakog okruga, odnosno regionalnom centru. U skladu sa preporukama iz Prostornog plana Republike Srbije za javne slube, a u prema hijerarhiskom nivou naselja kao regionalnog centrau ovu grupu spadaju objekti u oblasti obrazovanja (vieg i visokog obrazovanja, uenikog i studentskog standarda), objekti u oblasti zdravstva, objekti u oblasti informisanja i kulture. Objekti u oblasti obrazovanja Vie i visokokolske organizacije Graevinski fakultet je lociran u okviru sportsko-rekreacionog centra "Dudova uma", a osnovna orjentacija mu je kolovanje graevinskih inenjera i unapreenje nauno-istraivakog rada iz oblasti graevinarstva. Kapaciteti postojeeg objekta su zadovoljavajui, a postoje prostorne mogunosti za njegovo eventualno proirenje. Ekonomski fakultet se nalazi u MZ "Kertvaro", a u njegovoj neposrednoj blizini je Ekonomski institut. Objekat fakulteta je nedavno rekonstruisan i dograen tako da zadovoljava potrebe za obrazovanje kadrova ekonomskog i informatikog profila buduih menadera i nije planirano njegovo proirenje. Odeljenje Uiteljskog fakulteta u Subotici predstavlja nedavno osnovano (kolske 1998/99. godine) nastavno odeljenje Uiteljskog fakulteta u Somboru, a izvodi nastavu na srpskom i maarskom nastavnom jeziku. Odelenje fakulteta je smeteno u kompleksu Osnovne kole Milo Crnjanski, a planirano je njegovo izdvajanje kao samostalnog fakulteta i dislociranje u zgradu "ute kue" nakon njene rekonstrukcije. Via tehnika kola se nalazi u ulici Marka Orekovia i proizvodi kadrove sa zvanjem: inenjer elektronika, inenjer mainstva i inenjer informatike. Nije planirano proirenje ove kole, ali postoji ideja o prerastanju ovih kola u fakultete. Objekti u oblasti socijalne zatite Ueniki i studentski domovi Dom uenika je lociran u ulici Marka Orekovia i predstavlja instituciju ireg znaaja jer obezbeuje smetaj za uenike koji nisu sa prostora gradskog naselja. Rekonstrukcija i adaptacija doma je raena u skorije vreme tako da su poveani kapaciteti i standard stanovanja u njihovom sklopu. Dom uenika uz kolu za sluno oteena lica obezbeuje smetaj za decu koja spadaju u ovu kategoriju stanovnitva. Studentski domovi su institucije od regionalnog znaaja, a vezani su za lokacije visokokolskih ustanova. Studentski dom Bosa Milievi se nalazi u neposrednoj blizini Ekonomskog fakulteta, u ijem sastavu se nalazi i studentski restoran. Objekat doma je rekonstruisan (na ravnom krovu je izgraeno potkrovlje) tako da mu je kapacitet 300 leaja. Studentski dom Ivo Lola Ribar je lociran u blizini Graevinskog fakulteta i u svom sastavu ima studentski restoran. Objekat je takoe rekonstruisan tako da mu je kapacitet 465 leaja. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 85
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Nije planirana izgradnja novih studentskih domova poto kapaciteti postojeih zadovoljavaju normativ po kome se planiraju za 60% studenata koji nemaju prebivalite u Subotici. Objekti u oblasti zdravstva
Opta bolnica je ustanova regionalnog znaaja u kojoj se lee i stanovnici okolnih optina koje gravitiraju Subotici. U sklopu Opte bolnice su organizovana i funkcioniu sva potrebna odelenja za pruanje zdravstvenih usluga bolesnicima sa stacionarima za leanje i oporavak bolesnika. Pored medicinskih odelenja, u Optoj bolnici postoje i Odelenje prateih sadraja, bolnika apoteka, bolnika biblioteka. Sektor zdravstvene informatike, Sluba za ishranu i Sluba za higijenu bolesnika praona. Bolnica poseduje dovoljne kapacitete leajeva za stacionarno leenje bolesnika koji joj gravitiraju tako da nije planirano njeno proirenje u cilju obezbeivanja novih leajeva. Prema prepourukama iz Prostornog plana Republike Srbije, Subotica bi kao regionalni centar, trebala da ima Specijalne (specijalizovane) bolnice i Centre za rehabilitaciju i specijalizovana leenja. Razvoj ovog vida zdravstvene zatite, odnosno izgradnja objekata ove namene trebala bi da se prvenstveno razvija unutar granica Banje Pali i na taj nain obogati njenu ponudu u pogledu zdravstvenog turizma. Izgradnja ovih objekata je mogua i na prostorima namenjenim javnim funkcijama, kao i sklopu zone stanovanja ukoliko nisu veih kapaciteta, odnosno nemaju izuzetne prostorne zahteve. Objekti u oblasti informisanja i izdavatva
U oblasti informisanja iri regionalni znaaj imaju Regionalni televizijski centar TV Subotica, Radio Subotica i Radio-televizija YU ECO. Novine koje se izdaju i tampaju u Subotici, a imaju sa regionalni znaaj su: Dani, Magyar Szo i Svatara. Informativna delatnost se moe razvijati u javnom i privatnom sektoru i to u okviru svih namena uz zadovoljenje propisanih uslova. Otvoreni univerzitet Osnovne aktivnosti Otvorenog iniverziteta u Subotici su: organizacija specijalistikih kurseva, konsalting poslovi, edukacija odraslih (u razliitim oblastima, zanimanjima i kvalifikacijama), kursevi stranih jezika i raunara, organizacija kulturnih manifestacija, izdavatvo U zgradi Otvorenog univerziteta je smeteno vie drutvenih i politikih organizacija, privatnih firmi, kao i prostorije radio-televizije YU ECO. Objekti uprave, sudstva, tuilatva
U Subotici kao administrativnom centru Severno-bakog okruga smeteni su organi vlasti, uprave, sudstva i tuilatva okruga. Ovi sadraji su uglavnom smeteni u objektu suda i objektu nove optine i nije planirana izgradnja novih sa obzirom da postojei objekti imaju dovoljno kapaciteta.
86
CENTRALNE FUNKCIJE
Sistem centara Mrea centara je izuzetno znaajna za ukupno funkcionisanje gradskog naselja s obzirom da su u sklopu centara koncentrisane delatnosti uprave i administracije, kulture, informisanja, obrazovanja, zdravstvene i socijalne zatite, trgovine, ugostiteljstva, turizma i sl., a samim tim predstavljaju mesta koncentracije ljudi i kretanja. U skladu sa ovim planiran je koncept policentrinog tipa grada u pogledu ravnomernog rasporeda javnih slubi (osnovno obrazovanje, osnovna zdravstvena zatita, socijalna zatita, kultura) i to nadogradnjom gradskog centra i disperznim razmetaj centara nieg nivoa. Planirani sistem centara podeljen je u tri nivoa: GRADSKI CENTAR (primarni optegradski centar) SEKTORSKI CENTRI (sekundarni optegradski centri) CENTRI URBANISTIKIH ZONA (disperzni lokalni centri)
Gradski centar obuhvata najvredniji i najdinaminiji gradski prostor u sklopu koga su koncentrisane centralne funkcije razliitog spektra i predstavlja primarni optegradski centar. Deo ovog prostora ini zatieno gradsko jezgro i proglaen je za nepokretno kulturno dobro od velikog znaaja s obzirom na ambijentalnoistorijske i urbanistikoarhitektonske karakteristike koje poseduje. Prilikom organizacije i ureenja ovog prostora mora se voditi rauna o ouvanju i unapreenju stvarnih kulturno istorijskih i graditeljskih vrednosti u skladu sa uslovima nadlenog Zavoda za zatitu spomenika kulture, a pritom omoguiti nastavak procesa gradogradnje i stvoriti prostorne uslove za dalji razvoj i proirenje spektra sadraja. Zatieno gradsko jezgro je izuzetno vredan i atraktivan prostor koji se mora uvati i unapreivati kako bi se mogao koristiti u skladu sa svojom preovlaujuom namenomcentralne funkcije, a uz uvaavanje znaajnih mogunosti i potencijala njegovog korienja, unapreenja i obogaenja sadrajima irokog spektra u cilju zadovoljenja svih potreba stanovnitva, objedinjenih u okviru postojeih i planiranih objekata javnih, komercijalnih, poslovnih, poslovno-stambenih i drugih funkcija primerenih gradskom centru. Za deo ovog prostora postoji planska dokumentacija nieg reda (Regulacioni planovi centra grada zona I i II, koji su preispitani i odreeni su delovi koji se mogu primenjivati u skladu sa Zakonom) iji je osnovni cilj omoguavanje revitalizacije i rekonstrukcije dela zatienog gradskog jezgra, na temelju ouvanja stvorenih vrednosti sa definisanim uslovima za interpolaciju novih objekata u prostor radi racionalnijeg korienja gradskog graevinskog zemljita unutar postojeih urbanih blokova. Zbog specifinosti i atraktivnosti prostora za definisanje eljenog ambijenta u sklopu urbanih formi potrebno je propisati izradu studija i konkursa za ureenje pojedinih blokova, poteza i trgova, kao i izrada odgovarajue, zakonom predviene planske dokumentacije. U funkcionalnom smislu gradski centar karakterie koncentracija javnih i tercijarnih delatnosti koje su od interesa za grad i regiju uz koje e biti zatupljeno stanovanje i to do maksimalno 50%. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 87
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. U zoni gradskog centra nije dozvoljeno lociranje delatnosti koje bukom, vibracijama, zagaenjem vazduha, vode i zemljita i prevelikim obimom transporta negativno utiu na ivotnu sredinu (industrija, mala privreda, usluno zanatstvo, skladita i sl.). Postojee objekte ove namene koji se nalaze na prostoru centra potrebno je dislocirati u njima primerene radne i poslovne zone. U narednom periodu je neophodno eliminisanje nepotrebnog motornog saobraaja iz centra na obodne delove, kao i obezbeenje potrebnih prostora za stacionarni saobraaj izgradnjom planiranih javnih centralnih garaa. Ovim e se smanjiti zagaenje od izduvnih gasova i postii vea bezbednost peaka, a samim tim formirati human i atraktivan prostor. Ukupna povrina namenjena gradskom centru je 74,85 Ha. Sektorski centri su locirani tako da formiraju sistemsku mreu sekundarnih optegradskih centara, rasporeeni koncentrino u odnosu na gradski centar. Planirano je ukupno sedam ovakvih centara: est na prostoru grada (etiri zapadno i dva istono od pruge Beograd-Budimpeta) i jedan na prostoru Palia. U prethodnom periodu su delimino formirani centri na prostoru sledeih mesnih zajenica: Prozivka, Mali Bajmok, Peara, Kertvaro i Pali za koje je planirana mogunost proirenja, dok su sektorski centri na prostoru mesnih zajednica Zorka i Graniar planirani da se formiraju u narednom planskom periodu. Raspored ovih centara na prostoru grada je takav da omoguava rastereenje gradskog centra, odnosno decentralizaciju, ime bi se centralne funkcije pribliile isto stambenim etvrtima i postigla bolja efikasnost u zadovoljenju osnovnih potreba tog stanovnitva. Sektorski centar na Paliu e opsluivati stanovnitvo Palia, Radanovca i drugih ruralnih podruja iz blie okoline. Ovi centri su dimenzionisani tako da obezbeuju prostorne mogunosti za izgradnju objekata irokog spektra funkcija (javni, komercijalni, poslovni, administrativni, usluni, sportsko-rekreativni, komunalni). U sklopu ovih centara je dozvoljena izgradnja verskih objekata, a zastupljenost stanovanja je do maksimalno 40%. Posebno je znaajno da su ovi centri locirani uz znaajnije saobraajnice, pa ih karakterie dobra saobraajna povezanost kako sa gradskim centrom tako i sa periferim delovima naselja. Ukupna povrina namenjena sektorskim centrima je 32,93 Ha. Centri urbanistikih zona e se formirati ili su formirani u svim urbanistikim zonama (mesnim zajednicama), izuzev mesnih zajenica Centar 3 i Bajnat koje zbog svog poloaja gravitiraju gradskom centru i sektorskom centru na Prozivci. Postojei centri su uglavnom locirani oko mesnih kancelarija sa funkcijom zadovoljenja potreba stanovnitva mesnih zajednica i imaju karakter lokalnih centara. Poto su neke od mesnih zajednica povrinski velike planirane su, radi efikasnosti i racionalnosti, nove lokacije tako da ove mesne zajednice nee imati samo jedan centar, ve e imati vie manjih kompleksa ili centara uz znaajnije saobraajnice (mesna zajednica Graniar, Zorka, Novo Selo). U funkcionalnom smislu ove centre karakterie koncentrisanje javnih i tercijarnih sadraja koji su vezani za zadovoljenje svakodnevnih i povremenih potreba stanovnitva urbanistike zone ili njenog dela. Zastupljenost stanovanja u centrima urbanistikih zona je do maksimalno 30%. Sadraji koji slue zadovoljenju osnovnih potreba stanovnitva (snabdevanje, usluge, ugostiteljstvo i slino) e se i pojedinano, disperzno razvijati na celom prostoru Subotice i Palia. Ukupna povrina namenjena centrima urbanistikih zona je 46,67 Ha. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 88
KOMUNALNE ZONE I OBJEKTI Sistem vodosnabdevanja i mrea
Snabdevanje vodom grada Subotice orijentisano je danas na izdani koje se eksploatiu vodozahvatnim objektima postavljenim u regionu grada. To su Vodozahvat I na severnom delu grada (kod H.I. Zorka), Vodozahvat II na istonom delu grada (kod Sever-a), kao i disperzni vodozahvatni objekti - bunar kod bolnice, bunar kod Integrala (Aleksandrovo), bunar kod upravne zgrade (Centar) bunar Graniar i bunar na Paliu (u vikend naselju kod hidroglobusa). Osim ovih, koji ine okosnicu institucionalnog vodosnabdevanja, u upotrebi je i izvestan broj bunara unutar preduzea, koji imaju funkciju dopune u vodosnabdevanju sa gradske vodovodne mree (industrija mesa 29, mlekara, fabrika mineralnih ubriva Zorka - sada u steaju - sa vie bunara, fabrika hleba i peciva Fidelinka, Next i Sinalco sa vie bunara, Sever, eljeznica, Pionir, Chemos na Paliu i drugi. Takoe postoje i brojni bunarski vodozahvati za potrebe poljoprivredne proizvodnje i navodnjavanje, ali njihov broj, kapacitet i koliina crpljene vode nisu evidentirani. U planskom periodu planirano je proirenje postojeeg Vodozhvata I, izgradnjom novih bunarskih polja. U sistemu vodosnabdevanja grada Subotice postoje dva rezervoara. Rezervoar zapremine 3.000 m3 se nalazi u sklopu Vodozahvata I. Drugi rezervoar je zapremine 300 m3 i nalazi se u okviru disperznog sistema Centar, ali se retko koristi. Efikasnost rezervoara na Vodozahvatu I u najveem delu godine (sa minimalnom i srednjom potronjom vode) je zadovoljena. Vei broj disperznih vodozahvata, koji su reimu vrnog rada, u periodu manje potronje vode doprinose manjoj potrebi za rezervoarskim prostorom za izravnavanje potronje. Stoga se u dananjem stanju sistema vodosnabdevanja nedostatak rezervoarskog prostora javlja u danima maksimalne potronje vode, kada se preko noi napunjen rezervoar tokom dana brzo prazni i rezervoar postaje protoni. U uslovima budueg potpunog zaokruivanja kapaciteta sistema vodosnabdevanja grada Subotice i Palia, postojei rezervoar nije dovoljan te je potrebno da se izgrade novi rezervoarski kapaciteti. U naselju Pali postoji rezervoar vodotoranj, zapremine 200 m3, koji se ne koristi. Uspostavljanjem jedinstvenog sistema vodosnabdevanja celog naselja Pali sa Suboticom, ovaj objekat se po svojim tehnikim karakteristikama u to ne uklapa. Odvoenje i preiavanje otpadnih voda
Kanalizaciona mrea grada je izgraena po meovitom sistemu, to podrazumeva odvoenje atmosferskih i otpadnih voda istom kanalskom mreom. Sve otpadne vode se evakuiu do gradskog ureaja za preiavanje (UPOV) gravitaciono. Recipijent preienih otpadnih voda je jezero Pali. Postojei sistem za preiavanje slui za uklanjanje fizikih neistoa i organskih materija. Sistem nije predvien za redukciju koncentracije azota i fosfora, iako spontano, paralelno sa preiavanjem, dolazi i do redukcije ovih elemenata za 20% (azot) i 36% (fosfor). Soli koje su prisutne u predmetnim vodama, prolaze kroz postrojenje bez promena. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 89
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Za razliku od grada, naselje Pali i Radanovac imaju predvienu kanalizacionu mreu separatnog sistema gradnje, odnosno razdvojene kanalizacione mree za atmosfersku i upotrebljenu vodu. Atmosferske vode se odvode otvorenim kanalima, dok je kanalizaciona mrea za upotrebljene vode reena cevovodima. Recipijent za atmosferske vode je jezero Pali, dok se upotrebljene vode evakuiu do preistaa na Slanom jezeru. Kanalizaciona mrea za upotrebljene vode na Paliu je delimino izgraena, dok u Radanovcu nema kanalizacione mree, sem dela otvorenih kanala za odvoenje vika atmosferkih i podzemnih voda radanovakog sliva. Naselje Pali je zapoelo izgradnju postrojenja za preiavanje otpadnih voda. Izgraena je crpna stanica sa mehanikom reetkom i kao privremeno reenje preiavanja putem fakultativne lagune. U funkciji se nalazi crpna stanica sa reetkom, a laguna zbog preoptereenost radi sa minimalnim efektima. Energetski objekti (elektro-gasna postrojenja)
Potroai u gradu se napajaju iz visokonaponske mree na naponskom nivou 110 kV i to preko trafostanica: TS 110/35 kV SU-1 locirana na antavirskom putu TS 110/20 kV SU-1a locirana na antavirskom putu TS 110/20 kV SU-2 locirana je u Loinjskoj ulici u blizini Javnih skladita TS 110/20 kV SU-4 locirana na Karaorevom putu Napajanje ovih 110/x kV trafo stanica je iz TS SUBOTICA-3 400/110 kV (locirane na Bikovakom putu) putem 110 kV dalekovoda. Zatitni koridor kod 110 kV dalekovoda ini prostor irine najmanje 30m sa obe strane stubova dalekovoda i u tom prostoru nije dozvoljena izgradnja objekata kao ni zasaivanje srednjeg i visokog rastinja bez predhodne saglasnosti vlasnika 110 kV dalekovoda. Sa vodovima 35 kV-a napajaju se trafo stanice 35/10 kV Industrija u Aleksandrovu i Centar u centru grada. Potroai na Paliu snabdevaju se elektrinom energijom iz visokonaponske mree: 35 kV izvod iz TS SU-1 napaja TS PALI 35/10 kV koja je locirana na Horgokom putu. 110 kV izvod iz TS SU-3 napaja TS PALI 110/20 kV koja je locirana na Kanjikom putu. Za poboljanje snabdevanja potroaa elektrinom energijom u narednom planskom periodu planirana je izgradnja nove TS 110/20 kV SU-5 odgovarajue snage. Izgradnja TS SU-5 planirana je uz ulicu O. Majera na povrini od cca 1,5 ha. Snabdevanje toplotnom energijom grada se vri iz: - centralizovanih sistema (toplifikacionog i gasifikacionog) - individualnih loita (lokalno) Delovi grada sa manjom gustinom stanovanja i industrija se snabdeva toplotnom energijom iz gasifikacionog sistema, a iz toplifikacionog sistema delovi grada sa veom gustinom stanovanja i poslovni delovi grada. Deo potroaa e se i dalje snabdevati toplotnom energijom iz individualnih loita do konane izgradnje gasifikacionog sistema. Toplifikacioni sistem grada polazi od postojee kotlarnice locirane na prostoru Subotike Toplane a gasifikacioni od glavne merno-regulacione stanice GMRS) izgraene u neposrednoj blizini Ciglane (pored eljeznike pruge Subotica-Senta). J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 90
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Putem glavnog gasovodnog prstena GMRS je povezana sa merno-regulacionim stanicama MRS I (na lokaciji Subotike Toplane), MRS III (na lokaciji Veterinarskog Zavoda) i MRS Pali (u neposrednoj blizini benzinske stanice Beopetrol). Da bi se omoguila potpuna gasifikacija grada planirana je izgradnja i MRS II (na lokaciji fabrike Mladost u povrini od cca 5,0 ari) i njeno povezivanje sa glavnim gasovodnim prstenom grada. TT i kablovsko-distributivni sistem U Subotici se nalazi glavna digitalna centrala na lokaciji Prvomajska 2-4 sa svojim isturenim stepenima za koju su vezane vorne centrale Pali, Bajmok, centrale u Severnoj Bakoj i krajnje centrale u optini Subotica. Za poboljanje funkcionisanja telegrafsko-telefonskog saobraaja u narednom periodu planirana je izgradnja novih isturenih stepena (LDRU) u M.Z. Novo selo, M.Z. Zorka, MZ Dudova uma, MZ Ker, M.Z. Prozivka, MZ Aleksandrovo i MZ Pali kao i manjih komutacionih vorova na mestima gde se za to ukae potreba i njihovo povezivanje u prsten I sa glavnom centralom putem mree optikih kablova. Na podruju grada i naselja Pali izgraen je kablovsko-distributivni sistem (KDS) za distribuciju radio i TV signala. Glavna stanica KDS-a nalazi se u zgradi Telekomunikacija u Poti 1 kao i antenski sistem za prijem satelitskih programa dok je antenski sistem za prijem zemaljskih programa lociran na krovu zgrada u ulici B. Radia 13-15. Da bi se omoguila vea ponuda TV kanala, prenos govora, prenos podataka i drugih servisa planirana je rekonstrukcija Glavne stanice i izgradnja mree optikih kablova za povezivanje u prsten svih postojeih i novih optikih vorova u KDS mrei. Za sve nove elektroenergetske, gasovodne, telekomunikacione i KDS vodove planirani su infrastrukturni koridori u regulacionoj irini ulica. Groblja Na prostoru naselja Subotica i Pali postoji sedam groblja, i to est u Subotici i jedno na Paliu. Postojea subotika groblja su se poetkom XX veka nalazila po obodu urbane osnove grada, odnosno van tadanje granice graevinskog reona, a danas su sva urasla u gradsko tkivo i uglavnom nemaju prostornih mogunosti za irenje. Poslednjih godina je evidentan nedostatak prostora za organizovano sahranjivanje, pa e kapaciteti u narednih nekoliko godina biti popunjeni u veini groblja. Senansko groblje je jedino groblje koje je osnovano kao optinsko i podeljeno prema verskim konfesijama na katoliko i pravoslavno. Na osnovu ukazanih potreba zapoet je proces izdvajanja dela ovog groblja za sahranjivanje graana muslimanske veroispovesti. Ovo groblje ima dovoljno prostora za sahranjivanje za jedan dui period, a planirano je minimalno proirenje sa 9,50 Ha na 10,11 Ha. Kersko groblje je katolike konfesije, a veim delom je proireno kao optinsko. Kao i u Senanskom i u ovom groblju postoje prostorne mogunosti za sahranjivanje u opte grobove i izgradnju grobnica za jedan dui period. U narednom periodu nije planirano poveanje povrine groblja. Groblje u Dudovoj umi je pravoslavne konfesije, a jednim delom je optinsko. Ovo groblje ima problem sa nedostatkom prostora za sahranjivanje koji je za krai vremenski period prevazien vraanjem dela prostora u korist Srpske pravoslavne crkvene optine, ali samo u crkvenom delu groblja. Postojea povrina groblja je 3,88 Ha, a planirano je proirenje na delu zapadno od Grabovake ulice tako da e njegova povrina biti 5,52 Ha. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 91
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Bajsko groblje je katolike konfesije, a proireno je kao optinsko. Trenutno je mogue sahranjivanje i izgradnja grobnica, ali je ogranieno na period od nekoliko godina poto nije planirano njegovo proirenje. Groblje u Aleksandrovu pripada katolikoj i pravoslavnoj konfesiji i nema mogunosti prostornog irenja. Kapaciteti u katolikom delu groblja su ve popunjeni, a u pravoslavnom delu je, po procenama, mogue sahranjivanje do kraja ove godine. Jevrejsko groblje (kraj Halakog puta) je iskljuivo za pripadnike ove konfesije, a uz njega je i spomen aleja rtvama holokausta u II svetskom ratu. Groblje na Paliu je optinsko i podeljeno je na konfesije, a skoro da nema prostornih mogunosti za dalje sahranjivanje. Postojea povrina koju zauzima groblje je 4,20 Ha, a planirano je njegovo proirenje na 14,73 Ha kako bi se obezbedili kapaciteti, odnosno potrebe stanovnika Palia i Radanovca za dui vremenski period. Obzirom na prostorne mogunosti i popunjenost za sva groblja, izuzev Palikog, se planira njihovo permanentno ozelenjavanje i pretvaranje u parkove mira ili funeralne parkove. Unutar njih e pojedinani nadgrobni spomenici, da li zbog sahranjenih znamenitih linosti ili zbog svojih umetnikih vrednosti, biti zatieni. Uslovi za ureenje groblja i sahranjivanje umrlih na podruju Optine Subotica su definisani Odlukom o ureenju i odravanju groblja i sahranjivanju (Sl.list SO Subotica 13/98, 4/99, 13/2000 i 30/2001) Novo centralno groblje je planirano i prethodnim GUP-om Subotica Pali do 2000. godine, ali se sa zapoetim pripremnim radovima i poetkom realizacije stalo. Zbog prostornih ogranienja i nedovoljnih kapaciteta postojeih groblja sada to postaje potreba i neminovnost za naredni planski period. Lokacija definisana za centralno groblje se zadrava na istoj lokaciji u povrini od 63,5 ha i potrebno je u samom poetku planskog perioda pristupiti potrebnim pripremnim radovima i izradi potrebne planske dokumentacije. Za lokaciju groblja neophodno je izraditi Startegiju o proceni uticaja radova i objekata na ivotnu sredinu. Novo groblje planira se za 40 80.000 stanovnika i planira se kao parkovsko groblje (sa oko 14,0 m2/1 stanovniku). Obzirom na svoju lokaciju i dominantnu struju vetrova severozapad - jugoistok, ono e predstavljati jedan od bitnih faktora zatitnog zelenila po obodu grada. Tabela PROJEKCIJA POTREBNIH POVRINA GROBLJA Redni broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Naziv groblja Senansko Bajsko 19,92 Kersko Dudova uma Aleksandrovo Jevrejsko Pali 14,73 Centralno groblje U K U P N O: Povrina groblja (postojea ha) 9,50 20,79 9,50 3,88 2,20 2,68 4,20 / 52,75 Povrina groblja (planirana ha) 10,11 19,92 9,50 5,52 2,20 2,68 14,73 63,58 128,24
92
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Pijace Zelene pijace Nekada su pijace u gradu bile striktno odvojene po funkciji (mlena, zelena, vona itd.) i lokacijama. Izmetanjem pojedinih od njih na druge lokacije (obino neuspene) karakter sadanjih pijaca nije vie usko specijalizovan ve su uglavnom sve postale meovite sa irokim spektrom usluga snabdevanja. Na podruju gradskog naselja Subotice i Palia zelene pojace su formirane na est lokacija, dok su uz Segedinski i Majanski put dve manje lokalne pijace. Zbog svoje lokacije, najznaajnija od svih, je "Mlena pijaca" na Trgu Oktobarske revolucije (sastoji se od dela mlene, zanatske i vone pijace). Planirano je da se, zbog atraktivnosti lokacije, u neposrednoj blizini izgradi zatvorena gradska trnica ime bi se poveao kapacitet i stvorili kvalitetniji uslovi za funkcionisanje ovog sadraja, a sve u skladu sa vaeim Regulacionim planom koji je preispitan. Pijaca na Teslinom naselju (ulica Partizanskih baza bb) je meovita sa ogranienim prostornim mogunostima, tako da je planirano bolje organizovanje prostora izgradnjom poslovnih prostora rubno, umesto ograde i preorganizacijom postojeih redova tezgi. Pijaca na Paliu svojim prostornim kapacitetima ne zadovoljava potrebe stanovnika Palia i Radanovca koje opsluuje. Planirano je proirenje kompleksa uz bolje organizoavanje i reavanje imovinskih odnosa. Pijaca u ulici Mirka Bogovia je u funkciji kvantake pijace, kao prelazno reenje do formiranja kvantake pijace u Malom Bajmoku. Zapoeto je ureivanje ove pijace i pretvaranje u zelenu pijacu. Pijaca "Zelenac" na Prozivci je izgraena 1998. godine i predstavlja najmlau pijacu na prostoru gradskog naselja. Planirano je reavanje nedostataka na objektu usled vremenskih uticaja (zatvaranje bonih strana prozirnim materijalima), kao i proirenje kapaciteta postavljanjem pokrivenih tezgi sa spoljne strane pijanog prostora. Pijaca u M.Z. Aleksandrovo predstavlja lokalnu zelenu pijacu koja opsluuje stanovnitvo mesne zajednice. U narednom periodu je neophodno ureenje prostora izgradnjom potrebnih pomonih objekata i ograivanjem kompleksa. U narednom periodu, a shodno potrebama, planirano je formiranje dve lokalne pijace i to u MZ "Peara" (abaaka ulica) i u MZ "eljezniko naselje" (uz Majanski put). Obe pijace su planirane u sklopu centara urbanistikih zona. Takoe se ostavlja mogunost formiranja manjih lokalnih pijaca (kao to je pijaca uz Segedinski put) kako bi se omoguilo bolje snabdevanje stanovnitva svih delova gradskog naselja. Specijalizovane pijace Specijalizovana pijaca, R.P. Mali Bajmok, se nalazi u jugozapadnom delu grada uz magistralni put M-17.1 Subotica Sombor. Ova pijaca nastala je na prostoru nekadanje stone i stareke pijace, gde se formirao jak trni centar za promet roba meugraninog karaktera. Pijaca je nakon formiranja planski privedena nameni, tako da su svi prodajni prostori natkriveni i uz njih su izgraeni pratei sadraji. Deo potreba za parkiranjem je obezbeen u sklopu samog kompleksa, dok je deo reen uz okolne saobraajnice odakle je planirano njihovo izmetanje na delimino planski zapoete parkinge uz ulicu Hipodromsku i Frane Supila. Druga specijalizovana pijaca formirana je zapadno od hipodroma i u odreenim danima funkcionie kao auto-pijaca, a odreenim danima kao stona pijaca i pijaca stone hrane. Prostornim kapacitetom ova pijaca zadovoljava svoju funkciju, ali je potrebno izgraditi potrebne pratee objekte u sklopu pijace. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 93
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. U mrei distributivnih centara na podruju gradskog naselja neophodno je postojanje kvantake pijace trnice na veliko. Postojea lokacija u sklopu pijace u Bogovievoj ulici nije adekvatna trako da je planirana nova lokacija u trouglu izmeu ulica Batinske, Baranjske i Pairskog puta u urbanistikoj zoni 8 - MZ Mali Bajmok. Organizovanjem prodaje na veliko uz ulazni pravac u grad obezbeuje se: eliminisanje tekog kamionskog saobraaja na gradskim saobraajnicama, regulie se parkiranje kamiona i dobavljaa, omoguava se prodaja i bez istovara, obezbeuje kvalitetnije i jeftinije snabdevanje graana i vei i laki priliv proizvoda iz udaljenijih krajeva. Vatrogasne jedinice Kompleks objekata Vatrogasne jedinice Subotica koji se nalazi u ulici Maksima Gorkog ima ograniene prostorne kapacitete i neodgovarajui saobraajni pristup. U narednom periodu je planirano izmetanje kompleksa na lokaciju uz planirani nastavak ulice Brae Radia prema naputenom koridoru pruge Subotica Crvenka. Za normalno funkcionisanje je neophodna povrina od 2,0 Ha, stim da je potrebno 7.000 m2 zatvorenog prostora. Osim Vatrogasne jedinice Subotica, na Paliu postoji Dobrovoljno vatrogasno drutvo Pali koje pokriva prostor Palia i Radanovca. Planirana je izgradnja objekta od 2.000 m2 za ovo Vatrogasno odeljenje tako da bi ono pokrivalo tehnike intervencije na autoputu E-75. Deponija vrstog otpada i stono groblje Postojea deponija vrstog komunalnog otpada nalazi se juno od grada u neposrednoj blizini granice graevinskog podruja. Lokacija deponije je neodgovarajua jer ima ograniene kapacitete i ne ispunjava minimum higijensko-sanitarnih uslova odreenih Pravilnikom o kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenje deponije otpadnih materija ("Slubeni glasnik RS" br.54/92). U cilju pribliavanja evropskim standardima u reavanju problematike komunalnog otpada, a u skladu sa Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom koju je donela Vlada Republike Srbije, planira se utvrivanje lokacije regionalne deponije. U periodu do realizacije planirane regionalne deponije postojea deponija je prelazno (privremeno) reenje, uz uslov usaglaavanja sa vaeim higijensko-sanitarnim i ekolokim uslovima. Ovim planom je definisana povrina deponije koja svojim kapacitetima moe zadovoljiti potrebe odlaganja vrstog komunalnog otpada u narednih 5-6 godina. Nakon toga je planirano zatvaranje deponije, rekultivacija prostora i pretvaranje u zelenu povrinu. Neophodno je u to kraem roku, a najdue za pet godina izraditi posebnu studiju za izbor lokacije regionalne deponije sa mogunou reciklae odreenih vrsta otpadnih materijala kod kojih se prilikom reciklae ne menja hemijska struktura (kao staklo, graevinski materijali i slino). Lokacija stonog groblja je planirana uz deponiju sa june strane, van granica graevinskog podruja. Izgradnja i ureenje ovog prostora planirano je u skladu sa veterinarsko-sanitarnim uslovima propisanim Pravilnikom o nainu nekodljivog uklanjanja ivotinjskih leeva i otpadaka ivotinjskog porekla i o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti i oprema za sabiranje, nekodljivo uklanjanje i utvrivanje uzroka uginua i prevozna sredstva za transport ivotinjskih leeva i otpadaka ivotinjskog porekla (Slubeni list SFRJ", br. 53/89). U okviru ovog prostora planirana je izgradnja kafilerije, a za dopremanje uginulih ivotinja na ovu lokaciju potrebno je izgraditi adekvatnu saobraajnicu. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 94
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Ostale komunalne delatnosti Za razliite potrebe opsluivanja grada, zavisno od prirode komunalne delatnosti (proizvodnja, isporuka i pruanje komunalnih usluga) i na osnovu konkretnih uslova i potreba, u sklopu radnih zona, ulaznih pravaca, servisnih sadraja i u ostalim namenama obezbedie se povrine za njihovo obavljanje. U sklopu ovih prostora je planirano lociranje graevinskih objekata sa potrebnim ureajima, instalacijama i opremom, kao i drugih objekata za proizvodnju komunalnih proizvoda, odnosno pruanje odgovarajuih usluga graanima.
ZELENILO
Zelena povrina predstavlja deo slobodnog prostora na kome su elementi pejzaa (biljke, delovi reljefa i voda) i graevinski elementi (staze, platoi, stepenita i dr.) organizovani po odreenom sistemu i odreenim pravilima, koja treba da obezbede najbolje preduslove da bi ta povrina bila kvalitetna, funkcionalna i efikasno delovala u sanitarnom, ekolokom i estetskom smislu. Zadaci i ciljevi u planiranju zelenih povrina u velikoj meri zavise od postojeih ekolokih uslova, postojeeg stanja vegetacije, stepena odravanja i negovanja zelenila, kao i o oblicima, tipovima i vrstama zelenih povrina i njihovoj zavisnosti od mesta gde se nalaze. Realizacija konkretnog plana nove ili regeneracija ve postojee zelene povrine, u naelu trebalo bi da zadovolji ispunjenje dva osnovna cilja. Prvi je teiti ka privlanim i prijatnim zelenim povrinama, odnosno mestima za odmor i rekreaciju, to se ostvaruje doslednim potovanjem estetskim kriterijuma i pravila kao to su harmonija,odnos boja i oblika u prostoru. Drugi cilj je stvaranje dugorone i ekonomine, a pre svega funkcionalne zelene povrine. To se postie paljivim, objektivnim sagledavanjem, odnosno kvantitativnih i kvalitativnih svojstava svih elemenata koji utiu na zelenu povrinu. Na prvom mestu tu su biljke, koje ine samu povrinu, pa onda svi drugi elementi, od kojih zavisi karakter, oblik i raspored parcela, pa samim tim i funkcionalnost zelenila i graevinsko-tehnikih detalja na itavom prostoru. Za ispunjenje ovog cilja potrebni su paljivo utvreni fiziki, geografski i bioloki elementi nove ili postojee zelene povrine, reljef i mikroreljef, klimatske i mikroklimatske karakteristike podruja, tip i osobine zemljita, postojee ili verovatne biljne zajednice, itd. Za sticanje moderne urbanistike zajednice koju Subotica eli postii, zelenilo ima glavnu ulogu u smanjivanju i ublaavanju negativnih uticaja na ivotnu sredinu i stvaranju humanijih uslova ivljenja. Zato je u narednom planskom periodu neophodno raditi na: - formiranju homogenog sistema zelenila - podizanju novih zelenih povrina po odreenim principima i u planiranim odnosima prema nameni - odravanju, ouvanju i saniranju (rekonstrukcija, regeneracija i obnova postojee vegetacije ) postojeih zelenih povrina - uvesti odgovarajue pedagoke mere i poraditi na svesti preko elektronskih medija i pisane tampe radi irenja ideje o potrebi zelenila u urbanoj sredini i ponaanju prema njoj. Uslovi za podizanje, rekonstrukciju, popunu, odravanje i zatitu javnih zelenih povrina su definisani Odlukom o javnim zelenim povrinama (Sl.list SO Subotica br.16/96; 4/99; 13/2000 i 30/2001 ). J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 95
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Usled ubrzanog i delimino neplanskog urbanog razvoja u poslednjih 20-tak godina dolo je do poremeaja ivotne sredine u Subotici, a samim tim i do degradacije zelenila. Zelene povrine u gradu su veoma ugroene raznim vrstama zagaenja: svim oblicima aerozagaenja, zraenjem sekundarne toplote od vetakih gradskih povrina, umanjene insolacije, nepovoljnog gradskog tla, negativnog uticaja entomofaune u gradu, industrije i drugo. Zagaenost vazduha pogoduje deficitarnosti zelenog fonda u urbanoj sredini Subotice, zato je veoma vano uneti ekoloke dimenzije prilikom planiranja i odravanja zelenih povrina. Vano je uzeti u obzir: - srazmeru zelenih povrina i broj stanovnika - odreivanje broja stabla u drvoredu, du saobraajnica sa zatitnikom oko drveta - potrebne zelene barijere radi apsorbcije buke - nai mogunost za izgradnju novih zelenih povrina - popis postojeeg zelenila i njegovog stanja - uz objekte vee spratnosti predviati drvee veih visina - na nivou svakog objekta stambenog ili drutvenog, predviati otvorene prostore: terase, balkon, loe koje bi bile kompenzacija za vrt. Uz utvrivanje zakonskog minimuma u pogledu prostora po jednom lanu domainstva. U istom cilju mogu da poslue i puzavice po fasadama koje mogu da preuzmu ulogu drugog zelenila - pri izboru zelenog materijala da se koriste insekticidne i antisepticidne biljne vrste, da se koristi drvee koje je izdrljivo u gradskim uslovima, zatim ono koje bre raste a ima dui vegetacioni period i ono koje je otpornije prema bolestima. I II III IV V VI Iz datog proistie da se preporuuje korienje sledeih vrsta: Insekticidne vrste su: orah, kiselo drvo Antisepticidne vrste su: breza, arenolisni javor, grab, dren, kleka, cer,crni bor, smreka, platan, glog, bela topola, divlji kesten Drvee izdrljivo u gradskim uslovima: primidalni brest, japanski dud, miriljava vrba, kiselo drvo, javor, vrba, bagrem, platan, polusrebrna smra, javor, glog, magnolija, neke vrste jela, bora, lipe, topole Drvee sa duim vegetacionim periodom: jablan, platan, alosni dud, crvena leska, zlatna alosna vrba Brzorastue vrste su: vrbe, topole, platan, japanski dud, kiselo drvo Drvee otporno prema biljnim bolestima: kiselo drvo, kedar, leska, kleka, tisa, dren, bela topola.
Namenom povrina u ovom Generalnom planu su kao zasebne izdvojene samo sledee kategorije zelenila: parkovi i skverovi i zatitno zelenilo, dok su ostale kategorije zelenila u sklopu drugih namena (npr. Zelenilo u sklopu sportsko-rekreativnih povrina, zelenilo u okviru turistikog dela banje Pali, zelenilo oko javnih objekata, zelenilo u sklopu kompleksa soliterskog naina stanovanja, blokovsko zelenilo...) definisane tematskom kartom u kojoj je obraeno javno zelenilo. Na osnovu reima korienja i namene zelenih povrina budue zelene povrine su svrstane u tri osnovne grupe: Zelene povrine namenjene javnom korienju Zelene povrine ogranienog korienja Zelene povrine specijalne namene. Posebnu kategoriju zelenila predstavljaju zelene povrine u sklopu povrina za ostale namene. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 96
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Zelene povrine namenjene javnom koritenju 1. Parkovi 2. Trgovi i skverovi 3. Zelenilo oko administrativnih i javnih objekata 4. Ulino zelenilo 5. Zelenilo u soliterskom tipu stanovanja
Zelene povrine namenjene javnom korienju su od opteg znaaja za stanovnitvo, te kao takve dostupne su svakom pojedincu i tee da zadovolje socijalne i bioloke potrebe savremenog drutva. Parkovi od svih zelenih povrina imaju najvei efekat ostvarenja funkcija poboljanja mikroklime, a i organizacije odmora i rekreacije stanovnitva u naselju. Na teritoriji graevinskog podruja nalaze se tri parka, od kojih su Park Dudova uma i Veliki Park na Paliu, gradskog tipa, a Park irila i Metodija ima funkciju zonskog parka. Park "Dudova uma" ima status gradskog parka, njegova povrina iznosi 8,80 ha. Vrste biljnog materijala koje preovladavaju su uglavnom listopadno drvee kao Aesculus hippocastanum, Platanus ssp., Acer ssp., Ulmus ssp., Tilia ssp., Populus ssp., zatim etinari od kojih je najvie zastupljen Pinus ssp., ukrasno bunje i travnjak. Prema sadraju park se deli na dve celine, pejzani, mirni deo parkovskog prostora u kojem se preporuuje intenzivnije odravanje od dosadanjeg, te regeneracija travnjaka, po mogunosti irenje parka zelenim koridorom do postojeih sportsko-rekreativnih i buduih terena, kao zamena dotrajalih malih arhitekturnih reenja ( klupe, svetlei elementi, informacione-reklamne table i korpe za otpadke ).Drugi deo parka je sportsko-rekreacioni deo, sa sportskim terenima i deijim igralitem. Poeljna bi bila manja rekonstrukcija deijeg igralita u cilju njenog odranja i zaustavljanja daljnjeg propadanja. U narednom planskom periodu poeljna je obnova i rekonstrukcija postojeeg stanja, odstranjivanje bolesnog i osuenog biljnog materijala kao i njegovo dopunjavanje autohtonim biljnim vrstama. "Veliki Park" na Paliu sa svojim ambijentalnim kulturno-istorijskim, arhitektonsko-urbanistikim i turistikim vrednostima, teoretski jedini je park grada. Zastupljene biljne vrste pokazuju raznolikost a nekoliko od njih su sledee: Celtis occidentalis, Fraxinus ssp., Aesculus hippocastanum, Betula ssp., Platanus ssp., Populus ssp.,Catalpa ssp., Prunus ssp., Tilia ssp., Acer ssp.,Robinia ssp., Pinus ssp., Juniperus ssp., Taxodium ssp., a zatim Hedera ssp., Buxus ssp., perene i sezonske sadnice. Park zauzima povrinu od nekih 20 ha. Park Veliki Park je tokom poslednjih decenija podvrgnut snanoj invaziji koprivia, odn. Celtis occidentalis,te time naruava nesmetano razvijanje i obnavljanje drugih drvenastih vrsta, kao to i pogoduje rastu brljana ( Hedera helix) u velikoj meri. Preporuujemo postepeno unitavanje koprivia, i postupno plansko obnavljanje autohtonim vrstama. Planska rekonstrukcija parka obuhvata ouvanje biodiverziteta, zatim odravanje prirodne strukture i njihova zatita kao i praenje stanja i primerno odravanje. Koncept ureenja i odravanja ovog prostora je definisan Regulacionim planom Velikog parka (elaborat U- 7/95) i na osnovu njega e se vriti intervencije u prostoru.
97
Zonski parkovi se podiu u sklopu pojedinih urbanistikih zona i vie su lokalnog (vezani za zonu) nego opte gradskog karaktera. Nosioc naziva je park na trgu irila i Metodija, koji je realizovan a zadnji put rekonstruisan 1991. godine. Preporuuje se vie plansko odravanje sa dopunjavanjem odreenih vrsti dendrolokog materijala, kao i mala arhitekturna reenja za odmor i razonodu. Ova zelena povrina predstavlja mogunost za uspostavljanje veze sa centralnim delom grada. Ostali zonski parkovi nisu realizovani, kao to je park Prozivka", a za neke je samo rezervisana lokacija ili je samo delimino zapoeta njihova realizacija. Po pitanju parka Prozivka" bilo je nekoliko pokuaja realizacije ozelenjavanja, ali usled nedostataka sredstava nije bilo uspeha po tom planu. U narednom planskom periodu prioritetno mesto treba da nosi ba ovaj projekat izgradnje parka "Prozivka", iji je regulacioni plan izraen pod brojem U-135/98. Na osnovu regulacionog plana trebalo bi izraditi detaljni hortikulturalni projekat i trebalo bi razmotriti pitanje zemljita na kojem bi se dati park podizao, poto bi ga trebalo pospeiti , eventualno gornji sloj zemljita odstraniti i umesto njega doneti zemljite boljeg kvaliteta. Poto zonski parkovi uestvuju u homogenizaciji i pravilnom rasporedu zelenila u gradu te po njihovoj funkciji treba da omogue stanovnitvu boravak i rekreaciju u prirodi, tendencija njihovog irenja treba da je prioritetna. Nove parkovske povrine treba planirati i locirati po mogunosti u okviru sektorskih centara. Iz datog proizilazi da u Subotici nema dovoljno parkovskih povrina te je neophodna izgradnja novih ali isto tako i mnogo bolje odravanje postojeih, u cilju humanijih uslova za ivot. U planiranju novih parkovskih povrina treba uzeti u obzir dalje urbanistiko irenje u datim zonama, njihovu moguu funkciju (rekreacija, sport, uenjearboretum) i naravno biljne vrste koje su svojim habitom prilagoene na date klimatske uslove. Trgovi i skverovi nastali su funkcionalnim reavanjem saobraajnih povrina, kolskih i peakih ulica u sklopu arhitektonsko-kompozicionih i oblikovno-estetskih elemenata koji daju poseban peat urbanom pejzau grada. U Subotici ima 35 trgova, a na Paliu jedan. Na svega etiri se vri sadnja jednogodinjih cvetnica sa dekoracijskim ciljem. Spomenuvi znaajnije skverove kao to su Lenjinov Park, skver na trgu Republike, skver na trgu rtava faizma, skver Talai bata pa zatim skver u ulici Petefi andora i ispred Sinagoge vidi se tendencija opadanja njihove povrine kao i neodgovarajueg odravanja u poslednjih nekoliko decenija. Neki od njih su bili prioritetniji pa se o njima vodilo vie brige dok su neki od njih zapostavljeni ili takorei skoro nestali u hortikulturalnom smislu, kao to je na primer skver kod Sarievog spomenika. Skverovi su najprometnije zelene povrine u gradu, mislimo na to da se sa njima sreemo svaki dan odlazui na posao,u kupovinu itd.,zbog turista koji dolaze u na grad, velikih linosti, pa i nas samih treba da povedemo mnogo veu brigu o njima jer su skverovi ogledalo naeg centra, naeg istorijskog grada. Njihov izgled treba da privue panju svakog prolaznika, te savetujemo takvo hortikulturalno-arhitekturno reenje koje ima oblije nekadanjeg prefinjenog stila, kao to su i graevine koje se u njenom okruenju nalaze. U hortikulturalnom pogledu to znai korienje jednogodinjih cvetnica u gustom sklopu (koje bi na primer mogle da sainjavaju sliku grba Subotice), zatim korienje Rosa ssp., perena uz naravno korienje stilskih geometrijskih oblika i negovani travnjaci koji daju podlogu itavom sklopu.
98
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Zelenilo oko javnih objekata To su povrine koje se nalaze oko javnih objekata kao to su hoteli, razni objekti administrativnog karaktera, gradska kua, pozorita, bioskopi, objekti drutveno politikih organizacija, objekti pravosua, benzinske stanice itd. Odravanje ovih zelenih povrina vre uglavnom oni koji u njima rade, te je odravanje veoma razliito. Ureenje ovakvih povrina trebalo bi biti dekorativno,praeno novitetima na hortikulturalnom nivou. U sastav zelenila koji se koristi treba da uu jednogodinje cvetnice, perene i drvenaste vrste soliternog tipa. Arhitekturna reenja treba da sadre staze, reklamne i informacione table, moe se kao element pojaviti i vodena povrina, zatim klupe,korpe za otpadke i svetlosna infrastruktura. Ovakve povrine zahtevaju intenzivno odravanje ali ujedno kao predbate daju sliku o datom javnom objektu ispred kojih se nalaze. Posebnu problematiku predstavlja meutim sve vei broj benzinskih stanica u gradu, koje su uglavnom locirane uz vee saobraajnice koje prolaze kroz grad. Nedvosmisleno je utvreno da jedan od faktora ugroavanja ivotne sredine u gradu predstavlja izgradnja benzinskih stanica. Aerozagaenje kod benzinskih stanica nije izazvano samo radom motora , ve i kao posledica isparenja lako isparljivih materija iz goriva i maziva. Emisija pojedinih zagaivaa se poveava sa smanjenjem brzine, kao to je to sluaj sa ugljenmonoksidom, to nas navodi na konstataciju da je na benzinskim pumpama upravo poveana koncentracija CO. Zato je ova materija i zakonski regulisana, kako u izgradnji objekata, tako i u Zakonu o zatiti ivotne sredine, koji propisuju sve uslove izgradnje, koji ine deo akta o uslovima za ureenje i zelene povrine. Ovo ureenje zelenog prostora mora da deluje ne samo na zdravstveni aspekt zatite stanovnitva, ve i da ima i estetske postulata koji e oplemeniti ceo prostor i posebno ga uiniti privlanim i u marketinkom pogledu. Ublaivanje negativnih uticaja na grad i stanovnitvo moe se ublaiti jako naglaenom urednou zelene povrine i primenom odreenog biljnog materijala koji e redukovati zagaenje. Zeleni prostor oko benzinskih stanica nije velik pa se ne moe pristupiti sadnji vee koliine visokog zelenila, te se pribegava drugoj metodi a to je izbor onih biljnih vrsta koje najvie akumuliraju pojedine zagaujue materije, a ujedno su najmanje senzibilne. Najbolji podnosioci Acer negundo, Chamaecyparis ssp., Juniperus ssp.,Platanus acerifolia, Betula pendula, Euonymus europea, Ilex aquifolium, Magnolia obovata, Populus tremula, Robinia speudoacacia, Taxus baccata,Ulmus glabra. Ulino zelenilo se formira uz saobraajnice iji profili dozvoljavaju linijsko formiranje zelenila sa osnovnim ciljem povezivanja zelenila svih kategorija u sistem. Kod primarnih saobraajnica obavezni su dvostrani drvoredi, a gde je to mogue oni bi trebali biti drvoredi sa prateim zelenilom (travnjaci, iblje). Sekundarne saobraajnice gde postoje za to mogunosti sadrae obostrane drvorede. Ulino zelenilo ini najmasovniju kategoriju zelenila. Problematika zelenila pored primarnih saobraajnica,moe se posmatrati sa ekolokog gledita, odn. problem buke i njen uticaj na stanovnitvo. Specifina istraivanja su pokazala da listopadno drvee krunama upija oko 25% zvune energije, a 75% raspruje i odbija, dok je um na ulici bez biljaka gotovo 5 puta jai u visini oveka. to su zgrade vie i jaina zvuka vea, zeleni pojas mora biti i iri i vii. Relativno dobri rezultati se postiu sadnjom zelenila blie izvoru buke. Treba koristiti drvee sa gustom kronjom, du itavog debla, a ako nema takvih mogunosti, koriste se kombinacije drvea i bunja. Po mogunosti sadnja treba da je gusta, da bi pojas zelenila bio to kompaktniji. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 99
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Trebalo bi izvriti popis drvoreda, a na osnovu njega izvriti dopunjavanje ili rekonsrukciju datog. Savetuje se dopunjavanje ibljom i travnjakom. U sklopu povrina namenjenih stacionarnom saobraaju neophodan je sadraj visokog zelenila. Gradska parkiralita sve vie rastu u potrebi za njima, i kao takva predstavljaju problem u urbanoj sredini. Problematika se ogleda u tome to su to povrine koje se u letnjtm periodu suvie zagrejavaju, a po svojoj veliini i prostornoj funkciji sve vie istiskuju zelene povrine. Zato ove povrine treba oiviavati i deliti zelenim rastinjem, kako u dekorativne tako i u ekoloke svrhe. Svakako treba da sadre vidoko drvee koje bi stvaralo hlad. Pri izboru vrsta za ulino zelenilo treba voditi rauna da sem dekorativnih svojstava budu prilagoene uslovima rasta u ulinim profilima (otpornost na zbijenost tla, vodni kapacitet zemljita, prainu gasove). Zelenilo u soliterskom tipu stanovanja je u poslednje vreme zapostavljeno (posebno se odnosi na naselje Prozivka). Zelenilo u okviru parcela porodinog i meovitog stanovanja u blokovima. Procenat ozelenjenosti individualnih parcela treba da bude najmanje 30%. U narednom periodu je potrebno izvriti dopunu i obogaivanje zelenila na ovakvim prostorima kako bi se omoguili to humaniji i bolji uslovi stanovanja i obezbedile adekvatne pasivne i aktivne rekreativne povrine za stanovnitvo svih uzrasta. Zelene povrine ogranienog korienja U ovu grupu zelenih povrina spadaju: 1. Blokovsko zelenilo 2. Zelenilo sportsko rekreativnih povrina (sportska igralita) 3. Zelenilo predkolskih ustanova i kola 4. Zelenilo zdravstvenih ustanova
Blokovsko zelenilo se nalazi u okviru zatvorenih i poluzatvorenih blokova te u okviru meovitog stanovanja. Ove povrine koriste uglavnom koriste stanari. Zadatak ove kategorije je da koliko je mogue osigura ambijent zelenila, koji je veoma potreban koliko estetski toliko i sa bioloke strane. U okviru ovih zelenih povrina potrebno je osigurati deija igralita, terene za rekreaciju i takozvane zelene mini oaze. Prilikom ozelenjavanja deijih igralita treba imati u vidu da se od biljnog materijala sme koristiti tzv. bezopasni biljni materijal. Takve biljke ne smeju da imaju bodljikava svojstva i ne smeju da imaju otrovne delove (plod, list, itd.). Podloga bi trebala da je travnata i da nema delova koji bi usled padavina napravile blato. Materijal koji se koristi za deije sprave trebao bi biti prirodni kao drvo a zatitni sloj boje ili laka neotrovan. U okviru ovog zelenila treba predvideti: staze za etanje, terase, prostore za odmor, izgraena deja igralita, sportske povrine, travnjake za igru i odmor (ovde spadaju zelenilo parking prostora kao i nieza kontejnere). Zelene povrine treba urediti sadnjom grupa liara, etinara i iblja gde je odnos etinara i liara je 1:3, a 2 - 2,5 % povrina treba da je pod cvetnjacima. Izbor vrsta drvea i grmlja izvriti u zavisnosti od svake pojedinane lokacije, vodei rauna o funkcijama koje ima ovo zelenilo. Postojee blokovsko zelenilo potrebno je rekonstruisati i prilagoditi odmoru, igri i rekreaciji. Treba napomenuti da je ova kategorija zelenila najvie podlona unitavanju. Minimalna povrina zelenila treba da iznosi 20 m2 po glavi stanovnika. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 100
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Zelenilo sportsko-rekreativnih povrina Sport i rekreacija, uz stanovanje i rad spadaju u osnovne egzistencijajne funkcije ivljenja u naselju, kao bitan faktor ouvanja zdravlja i dobre fizike spremnosti svih kategorija stanovnitva. Sa poveanjem standarda stanovnitva i duine slobodnog vremena sport i rekreacija zauzimaju sve znaajnije mesto u funkcionisanju savremeno koncipiranih naselja. Zelenilo unutar sportsko rekreacionih kompleksa, treba da ini minimum 30% od ukupne povrine. Vei kompleks treba da bude reen kao park uma. Manje sportsko rekreativne povrine opremiti unutar blokova sadrajima za predkolski uzrast, terenima za male sportove za rekreaciju odraslih i pasivan odmor. Cilj Generalnog plana u ovoj oblasti je stvaranje uslova za formiranje efikasnog sistema povrina i objekata namenjenih sportskim i rekreativnim aktivnostima mree sportskih centara i povrina namenjenih sportu i rekreaciji, sa kategorijom i nivoom opremljenosti utvrenom u skladu sa hijerarhijskim nivoom naselja. U skladu s tim, sistem povrina i objekata u funkciji sporta i rekreacije je koncipiran na nain i prema uslovima koji obezbeuju razvoj vrhunskog sporta i amaterskih sportsko-rekreativnih aktivnosti, pri emu razmetaj, kapaciteti i raznovrsnost sadraja su meusobno funkcionalno i prostorno usklaeni i u slubi zadovoljenja afiniteta i potreba graana svih uzrasta. U sistemu rekreativnih i sportskih objekata definisani su gradsko rekreacioni centri regionalnog i optinskog nivoa kao izdvojene funkcionalne celine, specijalizovani sportsko rekreacioni centri i pratei, ostali sportsko rekreacioni sadraji na nivou naselja i urbanistikih zona, odnosno i osnovnih namenskih zona (stanovanje, centri, radne zone i dr.). Svi sportski tereni treba da su sagraeni u zelenom prostoru. Na ovim povrinama se uglavnom koristi visoko zelenilo. Kod izbora sadnog materijala prvenstveno treba koristiti autohtone vrste. Oko oboda treba podizati gusto zelenilo, kao to i kod podela sportsko rekreativnih terena treba da se zasadi zelenilo koje e da stvori tzv. pregrade i isto tako da ga povezuje sa veim zelenim povrinama. Ulazni delovi kompleksa treba urediti sa mnogo veom panjom, reprezentativnije. Prostor treba da je ureen u pejzanom stilu, to prirodnijeg izgleda, sa upotrebom visokog zelenila i veih travnatih povrina. Zelenilo predkolskih ustanova i kola U okviru kompleksa predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja izuzev zatvorenog uionikog i prateeg prostora posebna panja treba biti poklonjena ureenju dvorita namenjenog igri dece u vreme odmora kao i prostor sa obaveznim sadrajima za fiziko vaspitanje dece. Ove prostorne celine unutar kompleksa moraju biti oplemenjene odgovarajuim ureenim zelenim povrinama koje zauzimaju min 40% povrine kompleksa. Najee se zelene povrine ovih kompleksa postavljaju obodno gde e imati funkciju izolacije samog kompleksa od okolnih saobraajnica i suseda. Izbor vrsta treba da bude dovoljno raznovrstan da bi uenike - decu upoznao sa biljnim svetom, a vrste treba da su bez mesnatih i otrovnih plodova, da nemaju bodlje i da odgovaraju uslovima stanita. Ove zelene povrine ne zadovoljavaju normative od 25-30 m2 po detetu odnosno ueniku. Vea dvorita postoje samo u nekim kolama, a kvalitet zelenila je veoma siromaan. Postojee zelenilo trebalo bi redovitije odravati, kao to je i neophodno proirenje biljnih vrsta u nastavne svrhe. Samim tim bi se od malena razvijala svest o potrebi zelenila u sredini u kojoj ivimo. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 101
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. to se tie predkolskih ustanova stanje je jo nezadovoljavajue po pogledu zelenog prostora i rekvizita za deiju igru. Skoro svi postojei objekti imaju zelene prostore bez nekih viih drvenastih biljaka, to znai da se za dnevnu igru ne obezbeuje prostor u hladu, odnosno seni. U narednom planskom periodu posebnu panju treba pokloniti ba ovom tipu zelenila te takvom planskom ureenju koje bi imalo za zadatak stvaranje zdravije i humanije sredine za boravak mlaeg poredka. U narednom planskom periodu pri realizaciji novih kolskih ustanova treba planirati i nove zelene povrine i izraditi njihovo hortikulturalno reenje. Zelenilo zdravstvenih ustanova U ovu kategoriju spada zelena povrina u krugu gradske bolnice i dostupna je svim bolesnicima i osobama koje su u poseti. Ove povrine su veoma znaajne jer znatno utiu na psiholoko stanje bolesnika i njihov bri oporavak. Zelena povrina gradske bolnice je pejzano oblikovana sa puno visokog zelenila, meutim nedostaju cvetni aranmani koji bi oivili dati prostor. Posebno se istie potreba za ivom ogradom koja bi imala ulogu priguivaa uline buke, kao i filtra od neistoa poreklom od saobraajnice. Neophodna je i obnova parkovske rekvizite (klupe, kontejneri za otpadke, te informaciona tabla). Od sadnog materijala treba izbegavati vrste koje izazivaju alergije, zatim vrste jakih mirisa, otrovne i bodljikave vrste. Preporuuje se izrada novog hortikulturalnog plana za glavni ulaz na teritoriju gradske bolnice, iji bi glavni nosioci bili sezonsko cvee i niski dekorativni elemeni, eventualno izrada centralnog dela sa manjom fontanom do kojih bi se proimale staze obrubljene cvetnim zasadom. Zelene povrine specijalne namene U ovu kategoriju spadaju sledee zelene povrine: 1. Zelenilo u okviru turistikog dela Palia 2. Groblja 3. Zatitno zelenilo.
Zelenilo u u okviru turistikog dela Palia je specifina kategorija zelenila s obzirom da pripada podruju Banje Pali i za ovaj prostor moraju biti propisani posebni uslovi ozelenjavanja. Posebne celine u sklopu ovog prostora predstavljaju zooloki vrt i vikend naselje koje je bogato raznim dendrolokim vrstama. Ove povrine se nalaze u sklopu namene banjskog turizma. Banja Pali sa svojim specifinim banjskim sadrajima razvijae se najintenzivnije na najatraktivnijem podruju Palia severnoj, istonoj i zapadnoj obali jezera.Razvojni planovi Banje Pali akcent stavljaju na plansko aktiviranje povrine oko Omladiskog jezera. Planirana je izgradnja objekta oko Jedriliarskog kluba kao i njegovo ureenje zelenilom. Planirano je aktiviranje delova zapadne obale jezera kao to su: tereni za golf, ergele, hipodrom, kompleksi tenis terena sa halama za tenis, naravno sa prateim objektima. Park prirode Pali je pod tree stepenom zatitom, po IUCN svrstava se V.kategoriju. Povrina iznosi 713 ha i deo zatitnog zelenila ija povrina iznosi 869 ha, i od 1996. godine stoji pod zatitom. Data zelena povrina predstavlja posebnu zelenu celinu koja treba da se projektuje sa posebnim pristupom i u saradnji sa Zavod za Zatitu prirode Srbije.
102
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Groblja su takve institucije koje sa svojim zelenilom tek treba da dobiju na znaaju po pitanju ozelenjavanja s obzirom da je uglavnom planirano njihovo gaenje i pretvaranje u parkovske povrine. Planirano centralno groblje e biti formirano kao parkovsko. Glavni objekat treba da bude blizu ulaza ili u teitu povrine. Putevi i staze treba da proimaju itav prostor da se lako moe doi do svakog dela groblja. Glavni ulaz treba da ima irinu 6 m, a sporedni putevi od 3-4 m. Znaajna je sadnja visokog rastinja koje osim dominantne estetske funkcije ima i funkciju zatitnog zelenila od dominantnih vetrova. Ovakvim tipom ozelenjavanja dobiemo grandiozniji izgled prostora, koji naravno treba da bude veoma uredan, intenzivno ureivan. Postojea groblja koja su u funkciji treba dopuniti zelenilom, koje treba da je ureeno u parkovskom stilu, a obodom kompleksa formirati zatitno zelenilo u irini od 8-12 m, koje treba da sadri visoko rastinje kao i bunaste vrste. Kod novoplaniranih povrina za sahranjivanje uee zelenih povrina mora biti 40% ili 0,2 0.4m2 na 1000 stanovnika za ukrasno i zatitno zelenilo. Na grobnim mestima i oko njih dozvoljeno je zasaivanje ukrasnog bilja, ali samo tako da ono ne ometa pristup ostalim grobnim mestima i da ih ne zaklanja. Zabranjeno je zasaivanje listopadnog drvea. U blizini ulaza i prilaza groblju kao i uz glavne peake staze na groblju postaviti klupe za odmor posetilaca groblja, posude za otpatke esme i sl. Za formiranje parkovskog groblja normativ je 14 m2 po stanovniku. Zatitno zelenilo slui kao zatita. Podizanje ovakvih zatitnih pojaseva uslovljeno je zbog zatite od vetrova, snenih nanosa, peanih nanosa i poboljanja mikroklimatskih uslova. Duina pojaseva zavisi od potreba, a irina varira od 100-1000 m. Delovi zatitnih pojaseva mogu se pretvarati u izletita ili park-ume. Imaju veoma veliki znaaj sa sapekta zatite ivotne sredine. U narednom periodu realizacija zelenih povrina sa takvom funkcijom treba da ima centralno groblje, rasadnik uz vodozahvat, te zelenilo u sklopu turistikog dela Palia. Posebne povrine zatitnog zelenila su formirane uz koridor pruge ka Budimpeti (u severnom delu graeviskog podruja gde je dominantna namena stanovanje) i delovi izmeu radne zone ISTOK i vodozahvata, te deo prostora prema Palikom jezeru. Znaajne povrine zatitnog zelenila moraju se pojaviti u sklopu planiranih vodozahvata, kao i u priobalju Palikog (od biljnog materijala treba upotrebiti iblje zbog odravanja pejzanog karaktera) i Omladinskog jezera. Zatitno zelenilo e se ureivati u skladu sa potrebama namene koja se titi i to kao linearno zelenilo (uz prugu Subotica-Budimpeta), umski pojas (uz i u sklopu vodozahvata), kao i zatitni pojas od vetra (visoko drvee u sklopu planiranog centralnog groblja) i kao rekreativno podruje (u sklopu turistikog dela jezera Pali). Cilj je da se zatitno zelenilo povee sa umskim u sistem kontinuiranog zelenila ravnomerno rasporeenog po celoj teritoriji optine. Izbor vrsta za zatitno zelenilo je odreen biljnogeografskim, fitocenolokim i staninim uslovima. Potrebno je izabrati dendroloki materijal otporan na prirodne i novostvorene stanine uslove naroito obnoviti prostor Selevenskih uma sa ciljem zatite naselja od peska. Zelene povrine u sklopu povrina za ostale namene U ovu kategoriju spadaju sledee zelene povrine: - Zelene povrine radnih zona i drugih poslovnih kompleksa - Zelenilo unutar porodinog (individualnog) stanovanja - Rasadnici J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 103
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Zelene povrine u sklopu radnih zona i drugih poslovnih kompleksa treba da ini min. 30% ukupne povrine kompleksa. irina obodnog zatitnog pojasa radnog kompleksa je 50 m u ovom pojasu se mogu planirati tereni za rekreaciju i pratei objekti u kompleksu koji svojom namenom ne zagauju okolinu. Preporuuje se izbor biljnih vrsta otpornih na razliite i teke uslove vegetiranja (visokom otpornim na gasove, dim i prainu) prema karakteristikama proizvodnje, karakteru i koncentraciji tetnih materija, protivpoarnim zahtevima, a takoe njihovim funkcionalnim dekorativnim svojstvima. Na veini ovakvih zelenih povrina neophodno je izvriti rekonstrukciju zelenila u celini. Cilj je ostvarivanje takvog pojasa koji zadrava prainu, zatim razliite proizvodne objekte sakriva od pogleda, kao i ozbeenje parkovskog i rekreacionog dela kompleksa. Za ostvarivanje parkovsko-rekreacionog prostora pogodne su sledee vrste: Platanus acerifolia, Gleditsia triacanthos, Sophora japonica, Quercus robur, Elaeagnus commutata, Ligustrum vulgare,Euonymus europaea, Sambucus nigra, Buxus sempervirens I Juniperus Sabina. Nepreporuljivo je korienje sledeih vrsta: Picea abies, Picea omorica,Pinus silvestris, Abies alba, Pseudutsuga menziesii, Larix decidua, Tilia cordata, Corylus avellana, Berberis vulgaris i Juglans regia. Zelenilo unutar porodinog (individualnog) stanovanja ima znaajnu ulogu u ukupnom zelenom fondu jer porodino stanovanje zauzima najveu povrinu u sklopu graevinskog podruja. U sklopu ove namene je planirano je da zelenilo ini 30% povrine. Rasadnici su kategorija zelenila koja se nalazi u sklopu drugih namena (delom u zatitnom zelenilu, a delom u komercijalne svrhe). Danas se svi postojei rasadnici nalaze u privatnom posedu, a njihovu proizvodnju rasada diktiraju noviteti na hortikulturalnom polju, te kupci. Sve je manja proizvodnja autohtonog sadnog materijala, a sve se vie proizvodi ukrasni senzibilni dendroloki materijal. Rasadnici imaju sve manju ulogu u formiranju zatitnog zelenila zbog procentualno vee kontejnerske proizvodnje biljnog materijala, a sve manjeg procenta proizvodnje na zemlji. SISTEMATIZACIJA I ANALIZA ZELENIH POVRINA Prema podacima sa kojima raspolaemo zelene povrine na prostoru Subotice su zastupljene sa cca 9,15% a na Paliu sa 6,26% ili celokupno gledano za sve zelene povrine 41,74 m2/stanovniku, a cilj je postizanje nivoa od cca 70 m2/stanovniku. Zelene povrine javnog karaktera (m2/stanovniku) Parkovi Skverovi Ulino zelenilo Zelene povrine oko javnih objekata Zelena ostrva Spomen parkovi Zatitno zelenilo UKUPNO 2,64 1,33 18,05 1,19 1,40 0,16 1,03 25,82 104
Zelene povrine specijalne namene (m2/stanovniku) Zooloki vrt Zelenilo bolnice Zelenilo pred. i kolskih ustanova Zelenilo preduzea Groblja Zelene povr.sport.-rekreat.povrina UKUPNO 0,47 0,23 1,22 3,69 5,76 4,56 15,93
Date kategorije zelenih povrina predstavljene su u sledeem prikazu u postocima.
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.
Parkovi i skverovi 13,55 ha Ulino zelenilo 170,48 ha Zelenilo soliterskog tipa stanovanja 16,06 ha Blokovsko zelenilo 86,81 ha Zelenilo sportsko-rekreat.povrina 38,33 ha Zelenilo predolskih ustanova i kola 17,67 ha Zelenilo u okviru turistikog dela Palia 226,28 ha Zelenilo groblja 48,87 ha Zatitno zelenilo 105,47 ha Zelene povrine u sklopu radnih zona 520,88 ha Zelenilo u okviru porodinog stanovanja 1.004,33 ha
to ukupno iznosi 2.248,73 ha.
105
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Iz datog proizilazi da kategorija zelenih povrina koja je svrstana pod kategoriju javnog zelenila procentualno sadri sledee zelene povrine: 1. Parkovi i skverovi 0,60% 2. Ulino zelenilo 7,58% 3. Zelenilo u soliterskom tipu stanovanja 0,71%
8 7 6 5 4 3 2 1 0 Series1 1 0.6 2 7.58 3 0.71 Series1
Kategorija zelenih povrina ogranienog korienja procentualno sadri sledee zelene povrine: 1. Blokovsko zelenilo 3,86% 2. Zelenilo sportsko rekreativnih povrina 1,70% 3. Zelenilo predkolskih ustanova i kola 0,79%
4 3.5 3 2.5 2 1.5 1 0.5 0 Series1 1 3.86 2 1.7 3 0.79 Series1
106
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Kategorija zelenih povrina specijalne namene procentualno sadre sledee zelene povrine: 1. Zelenilo u okviru turistikog dela Palia 10,06% 2. Zelenilo groblja 2,17% 3. Zatitno zelenilo 4,69%
12 10 8 6 4 2 0 Series1 1 10.06 2 2.17 3 4.69 Series1
Kategorija zelenih povrina u sklopu povrina za ostale namene sadri sledee zelene povrine: 1. Zelene povrine u sklopu radnih i poslovnih zona 23,16% 2. Zelenilo u okviru porodinog stanovanja 44,66%
50 40 30 20 10 0 Series1 1 23.16 2 44.66 Series1
Iz datog proistie da u Subotici i Paliu nije zadovoljavajui procenat zelenih povrina. Pored ove konstatacije nedostaje jo i planirana sistematizacija svih zelenih povrina, konkretno da treba da se povee zeleni pojas urbane sredine, po pojmu kontinualiteta i ravnomernosti. to se tie ureenosti zelenih povrina, one pokazuju veoma nizak stepen ureenosti, to dovodi do dalje degradacije kao i do gubitka njihove namene, te se kao primarni zadatak postavlja poveanje stepena odravanja postojeih zelenih povrina, a isto tako i stvaranje novih. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 107
SPORTSKO-REKREATIVNE POVRINE
Sport i rekreacija, uz stanovanje i rad, spadaju u osnovne egzistencijalne funkcije ivljenja u naselju, kao bitan faktor ouvanja zdravlja i dobre fizike spremnosti svih kategorija stanovnitva. Sa poveanjem standarda stanovnitva i duine slobodnog vremena sport i rekreacija zauzimaju sve znaajnije mesto u funkcionisanju savremeno koncipiranih naselja. Cilj Generalnog plana u ovoj oblasti je stvaranje uslova za formiranje efikasnog sistema povrina i objekata namenjenih sportskim i rekreativnim aktivnostima mree sportskih centara i povrina namenjih sportu i rekreaciji, sa kategorijom i nivoom opremljenosti utvrenom u skladu sa hijerarhijskim nivoom naselja. U skladu s tim, sistem povrina i objekata u funkciji sporta i rekreacije je koncipiran na nain i prema uslovima koji obezbeuju razvoj vrhunskog sporta i amaterskih sportskorekreativnih aktivnosti, pri emu razmetaj, kapaciteti i raznovrsnost sadraja su meusobno funkcionalno i prostorno usklaeni i u slubi zadovoljenja afiniteta i potreba graana svih uzrasta. U sistemu rekreativnih i sportskih objekata definisani su gradski sportsko rekreacioni centri regionalnog i optinskog nivoa kao izdvojene prostorno funkcinalne celine, specijalizovani sportsko-rekreacioni centri i pratei, ostali sportsko - rekreacioni sadraji na nivou naselja i urbanistikih zona, odnosno i osnovnih namenskih zona (stanovanje, centri, radne zone i dr.) GRADSKI SPORTSKO REKREACIONI CENTRI REGIONALNOG I OPTINSKOG NIVOA
Kategoriji sportsko-rekreativnih centara koji zadovoljavaju standarde za odvijanje saveznih i meunarodnih takmienja u skladu sa hijerarhijskim nivoom gradskog naselja kao regionalnog i optinskog centra pripadaju: I. Gradski sportsko rekreacioni centar Dudova uma Ovo je najznaajniji sportsko-rekreacioni kompleks na podruju gradskog naselja, zbog svog povoljnog centralnog poloaja u naseljskom sistemu, u neposrednoj blizini naseljskog centra i uz zonu vieporodinog stanovanja Radijalac. Sportsko rekreacioni centar sainjavaju dve funkcionalne celine: a) Centralni gradski park Dudova uma ureen i objedinjen sa sportsko rekreativnim funkcijama i sadrajima realizovanim u parkovskom okruenju; Sportska hala (polifunkcionalna sa terenom za mali fudbal, rukomet, koarku i odbojku) koja zadovoljava standarde za odravanje sportskih takmienja saveznog i meunarodnog ranga, i ujedno se koristi u rekreativne svrhe, kao i za odravanje kulturnih manifestacija (koncerti i sl.) i Tenis klub kao namenska celina u okviru koje su realizovani zatvorena Tenis hala i pratei otvoreni tenis tereni. Svi ovi sadraji smeteni su u ureen, ugodan parkovski okvir sa kvalitetnim zelenilom unutar kojeg su realizovani i sadraji za rekreaciju; trim staze i sadraji za decu deije igralite. Ovaj prostor u pogledu ureenosti i izgraenosti veim delom predstavlja dovrenu prostorno namensku celinu. b) Sportsko-rekreacioni kompleks sa bazenima Dudova uma severno od gradskog parka u okviru kojeg je realizovan otvoreni olimpijski bazen sa tribinama i prateim sadrajima, predstavlja najvei potencijal za razvoj vodenih sportova i rekreativnih aktivnosti vezanih za bazene na podruju gradskog naselja, namenjen za sve uzrasne grupe korisnika.
108
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Uvaavajui razvojne mogunosti GP-om je planirano prostorno proirenje kompleksa sa bazenima, uz dopunu primarnim sadrajima i objektima sporta objektom Zatvorene plivake dvorane sa vie bazena i prateim sadrajima, koji obezbeuje uslove za odravanje sportskih takmienja saveznog i meunarodnog ranga u odreenim granama plivakih sportova (vaterpolo i sl.). Kompleks je planiran za proirenje u svrhu upotpunjavanja i obogaenja novim sadrajima, prvenstveno vezanim za vodu - nizom otvorenih rekreativnih bazena za odrasle i decu, a zatim i prateim sportsko-rekreativnim igralitima za tenis, koarku, odbojku sa raznovrsnim ugostiteljskim funkcijama kao dopunskim sadrajima u atraktivno urbano opremljenom i hortikulturno ureenom prostoru. Neposredno uz kompleks sportsko-rekreacionog centra Dudova uma, unutar blokova 12.2. i 12.3, zapadno od ulice Kozaraka i istono do ulice Grabovaka utvreni su prostori namenjeni za sportsko- rekreativne povrine, koji u pogledu sporskorekreativnih sadraja treba da nadopunjavaju Sportsko-rekreacioni centar, kao prostorno odeljene ali funkcionalno meusobno povezane, komplementarne namenske celine. U postojeim granicama obe namenske celine u funkciji sporta obuhvataju povrinu od 16,23 ha. Planom je predvieno poveanje povrine sportsko-rekreacionog centra Dudova uma na 32,0 ha, koje se veim delom ostvaruje proirenjem u delu kompleksa sa bazenima. Sa sportsko-rekreativnim povrinama koje se rubno naslanjaju na Sportski centar od 7,0 ha i koje ine njegovo proirenje-dopunu u pogledu sadraja ukupna povrina kompleksa iznosi 39,0 ha. II. Gradski sportsko rekreacioni centar Spartak Objedinjava glavni gradski fudbalski stadion, sa prateim sadrajima u okviru kojeg deluju F.K. Spartak i Atletski klub Spartak, lociran na atraktivnoj lokaciji junom prilazu gradu i neposredno uz stambeni kompleks Prozivka, stalni izvor korisnika svih uzrasnih grupa. Kompleks koji pored glavnog terena sa atleskom stazom tribinama i prateim sadrajima za sportiste i publiku, poseduje i dva pomona terena za fudbal, u pogledu nivoa opremljenosti zadovoljava propise, standarde za odvijanje saveznih i meudravnih takmienja u fudbalskim i atletskim nadmetanjima, odnosno razvoj vrhunskog sporta u ovim granama sporta uz neophodna ulaganja u odravanje i modernizaciju primarnih sportskih i prateih elemenata kompleksa. Postojea povrina kompleksa je 12,0 ha. Planirano je proirenje kompleksa, radi upotpunjavanja i obogaenja raznovsnim sportsko-rekreativnim sadrajima (tereni za male sportove, trim staze i dr.), pa i mogunosti graenja Sportske hale, Zatvorene plivake dvorane i drugih sportskih objekata sa prateim sadrajima hotelom za sportiste, planiranim prenamenom i rekonstrukcijom postojeeg administrativnog objekta. Raznovrsnou sportsko rekreacionih sadraja u zelenilom obogaenom - hortikulturno ureenom prostoru kompleks dobija na kvalitetu i atraktivnosti za sve uzrasne grupe korisnika, kako sportiste, tako i rekreativce. Prostor planiran za proirenje sportskog kompleksa oformljuje se i ureuje kao sastavno deo SRC Spartak, odnosno kao pridrueni zasebni kompleks sa sadrajima sporta i rekreacije komplementarnim postojeim. Planiranim proirenjem povrina kompleksa iznosie 21,0 ha.
109
III. Sportsko rekreacioni centar Janko Pejanovi na Paliu Formiran je na istonoj obali jezera Pali, u prirodnom okruenju sa izuzetnim vrednostima unutar podruja Parka prirode Pali i Banje Palisa sadrajima i znaajnim stvorenim potencijalima za odvijanje raznovrsnih sportsko-rekreativnih aktivnosti kako na tlu tako i na, uz i u vodi, koji mu daju poseban kvalitet i privlanost za korisnike svih starosnih grupa i kategorija. Poloaj neposredno uz kompleks Mukog tranda u okviru kojeg je planirana realizacija kompleksa Banjskog centra rehabilitacionog, leilinog i rekreativnog karaktera sa sistemom otvorenih i zatvorenih termalnih bazena, posebno doprinosi znaaju ovog sportsko-rekreacionog centra i njegovim razvojnim mogunostima, u pravcu realizacije sadraja komplementarnih banjskim. Kompleks uz glavni fudbalski teren sa tribinom, svlaionicama za sportiste, pomone fudbalske terene, pratee ugostiteljske objekte, kuglanu, poseduje i ureene terene za male sportove (mali fudbal, rukomet, koarka, odbojka i dr.). U sastavu kopleksa je i Glavna palika plaa kupalite, sa sportsko-rekreativnim sadrajima (odbojka na pesku, vetaka stena za slobodno penjanje i dr.). Postojea povrina kompleksa je 9,0 ha. Planirano je obogaenje kompleksa novim raznovrsnim sadrajima sportskog i rekreativnog karaktera otvorenog i zatvorenog tipa u funkciji vrhunskog sporta i aktivne i pasivne rekreacije, uz izgradnju Zatvorene plivake dvorane, Sportske hale za male sportove, funkcionalno objedinjavanje postojeih i novih sadraja, izgradnju hotela za sportiste i drugih prateih turistiko-ugostiteljskih sadraja, sa ciljem podizanja nivoa opremljenosti i kvaliteta sportskih i prateih rekreativnih sadraja kojim se u primarnim sportskim granama: fudbal, atletika i drugo, obezbeuju optimalni uslovi za odravanje priprema i takmienja najvieg ranga. Na ovaj nain, raznovrsnou i visokim kvalitetom komplementarnih sadraja, sportsko rekreacioni kompleks upotpunjava i obogauje ponudu banje Pali, iji je funkcionalni-sastavni deo. Planirana povrina kompleksa kojem se funkcionalno pripaja i kompleks Veslakog kluba sa novoplaniranim namenski graenim objektom iznosi 9,8 ha. Tabela Gradski sportsko-rekreacioni centri Red. br. I II III Gradski sportsko-rekreacioni centri regionalnog i optinskog nivoa Gradski sportsko-rekreacioni centar Dudova uma Gradski sportsko-rekreacioni centar Spartak Sportsko-rekreacioni centar Janko Pejanovi na Paliu UKUPNO Postojea povrina (ha) 16,50 12,00 9,00 Plan povrina (ha) 39,00 21,00 9,80 69,80
Za planirani broj stanovnika od 109.880 obezbeeno je 6,35 m2 po stanovniku povrine gradskog sportsko-rekreacionog centra.
110
SPECIJALIZOVANI SPORTSKO REKREACIONI CENTRI
Kategoriji specijalizovanih sportsko-rekreativnih centara koji predstavljaju poseban kvalitet i doprinos u obogaenju sportskog ivota grada u smislu prezentacije, popularizacije i razvoja specifinih sportskih grana pripadaju: 1. Specijalizovani sportsko rekreacioni centar Hipodrom Baka Smeten u neposrednoj blizini zapadnog ulaznog pravca u grad, sa dugogodinjom tradicijom odvijanja sporskih takmienja u oblasti konjikog sporta, predstavlja posebnu sportsku atraktivnost naselja koja se temelji na odravanju, produavanju tradicije, obogaenju i razvoju sportske grane toliko znaajne i bliske stanovnicima ovog podneblja. Glavni sadraj kompleksa je kruna staza za konjike trke sa tribinom i pratei objekti koji ine elemente specijalizovanog sportskog centra. Postojea povrina kompleksa iznosi 12,4 ha. 2. Specijalizovani sportsko rekreacioni centar Gradsko klizalitei Jadran Lociran je u najuem gradskom jezgru i sadri otvoreno klizalite sa tribinama i prateim funkcijama. Poseban kvalitet klizalita se ogleda u mogunosti njegovog vienamenskog koritenja tokom cele godine: u zimskom periodu za sportske aktivnosti (hokej, umetniko klizanje, brzo klizanje) i rekreativno klizanje, veoma popularno irokom spektru korisnika svih uzrasta, a u letnjem periodu za male sportove (rukomet, koarka, odbojka) i odravanje kulturnih manifestacija koncerata i dr. Gradsko klizalite u sastavu je sportsko-rekreacionog kompleksa Jadran, sadranom u polifunkcionalnom objektu u okviru kojeg deluju brojni sportski klubovi, po svom kvalitetu i sportskim rezultatima poznata i priznata u zemlji i ire (Gimnastiki klub Partizan - eljezniar, bokserski, rvaki, stonoteniski, karate klub Spartak, Klub dizaa tegova i drugi) i odvijaju se najraznovrsnije sportsko rekreativne aktivnosti namenjene irokom krugu korisnika, uz znaajne kulturne delatnosti (Deije pozorite, Pozorite Jadrani drugo). Planirano je funkcionalno povezivanje i objedinjavanje sadraja oba specijalizovana sportsko rekreaciona centra i njihova nadogradnja raznovrsnim sportsko rekreacionim funkcijama realizacijom novoplaniranih namenskih objekata prema najviim standardima propisanim za odvijanje odreenih sportskih delatnosti, sa prateim sadrajima sporta (svlaionice, sanitarni vorovi, ugostiteljsko-usluni sadraji i sl.). Povrina specijalizovanog sportsko-rekreacionog kompleksa ukljuujui i Jadran iznosi 1,1 ha. U cilju podizanja kvaliteta i poboljanja uslova koritenja Gradskog klizalita, planirano je njegovo funkcionalno pokrivanje nadkrivanje i opremanje prateim sadrajima i funkcijama u skladu sa savremenim standardima za objekte ove namene.
111
3. Specijalizovani sportsko rekreacioni centar AS trade Lociran severno od Hipodroma Baka, realizovan u privatnoj inicijativi, namenjen za specifine sportsko rekreativne aktivnosti zasnovane na dva vetaka jezera formirana na mestu pozajmita gline, funkcionalno odeljenja i u pogledu koritenja specijalizovana (jezero u funkciji ribnjaka i jezero namenjeno za kupanje, plivanje i sportove na i u vodi). Kompleks je obogaen sportsko-rekreativim sadrajima na pesku (tereni za mali fudbal, odbojku i sl.) sa mogunou daljeg upotpunjavanja novim atraktivnim sportsko-rekreativnim funkcijama i prateim ugostiteljskim sadrajima u kvalitetno opremljenom i hortikulturno ureenom ozelenjenom prostoru. Povrina kompleksa iznosi 10,0 ha. 4. Specijalizovani sportsko rekreacioni centri i sadraji u sklopu Banje Pali Banja Pali sa svojim specifinim banjskim sadrajima razvijae se najintenzivnije na najatraktivnijem podruju Palia severnoj, istonoj i zapadnoj obali jezera, u okviru koje e znaajno mesto zauzimati i komplementarni sportskorekreacioni sadraji kao veoma bitne komponente i elementi preventivnog, zdravstvenog, banjskog turizma. Kao zaseban manji specijalizovani sportsko-rekreacioni centar u severnom delu Velikog parka oformljen je kompleks Tenis kluba sa nizom otvorenih tenis terena, koji je u duhu specifine sportske tradicije Palia, usaglaene sa funkcijama Banje Pali. Povrina kompleksa iznosi 1,5 ha. GP i razvojni planovi Banje Pali akcent stavljaju na plansko aktiviranje Omladinskog jezera za atraktivne sportsko-rekreativne aktivnosti uz, nad i u vodi mahom za mlau populaciju tobogani na vodi, skijanje na vodi specijalnim iarama, bungee jumping i druge aktivnosti, na nain kojim se sa planiranim sadrajima i objektima na obali sa aktiviranim delom vodene povrine jezera oformljuje specifian sportsko-rekreacioni centar. Povrina kompleksa sa obuhvaenim delom jezera iznosi 3,0 ha. Planirana je izgradnja objekta Jedriliarskog kluba na zapadnoj obali jezera, ijom realizacijom bi se ostvarili preduslovi za odvijanje sportskih takmienja u jedriliarstvu najvieg ranga, odnosno iskoristile posebne prirodne pogodnosti koje jezero Pali poseduje za razvoj i unapreenje ovog sporta. Povrina ovog kompleksa na tlu iznosi 1,5 ha dok se aktivni delovi jezera u funkciji ovog sporta se ne iskazuju. Planirano je aktiviranje delova zapadne obale jezera za mogue specifine sportsko rekreativne namene; tereni za golf, ergele, hipodrom, kompleksi tenis terena sa Tenis halama i sl., sa prateim ugostiteljsko-turistikim sadrajima i smetajnim kapacitetima; hoteli, apartmanska naselja i sl. Povrina namenjena za ove specifine sadraje iznosi cca 50,0 ha. Vodena povrina i obala jezera su najvei potencijali za razvoj raznorodnih sportsko-rekreativnih aktivnosti na Paliu (kupanje,plivanje veslanje, jedrenje, ribolov, klizanje u zimskom periodu i dr.) Celokupan prostor Banje Pali koji se direktno oslanja na obale jezera u okviru primarne namene moe se smatrati da sadri elemente specijalizovanih sportsko-trekreativnih centara, odnosno sporta i rekreacije uopte koji se funkcionalno prepliu i dopunjuju unutar preovlaujuih namenskih celina i sadraja. Uz obalu jezera planirane su trim sraze i biciklistika staza oko jezera rekreativnog, a mogue i i sportsko-takmiarskog karaktera.
112
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Ukupna povrina specijalizovanih sportsko rekreacionih centara i sadraja unutar prostora Banje Pali sa aktivnom povrinom jezera u funkciji sporta i rekreacije iskazae se kroz razradu delova prostora Banje Pali planovima detaljne razrade, a na osnovu opisanih sadraja procenjuje se na cca 77,0 ha. Tabela Specijalizovani sportsko-rekreacioni centri Red. br. 1 2 3 4 Specijalizovani sportsko-rekreacioni centri Specijalizovani sportsko-rekreacioni centar Hipodrom Baka Specijalizovani sportsko-rekreacioni centar Gradsko klizalite i Jadran Specijalizovani sportsko-rekreacioni centar Astrade Specijalizovani sportsko-rekreacioni centri i sadraji u sklopu Banje Pali UKUPNO Postojea povrina (ha) 12,40 Plan povrina (ha) 12,40 1,10 8,60 8,60 56,00 78,10
Za planirani broj stanovnika od 109.880 obezbeeno je 7,10 m2 po stanovniku povrine specijalizovanih sportsko-rekreacionih sadraja. SPORTSKO REKREACIONI CENTRI NASELJSKOG NIVOA
Kategoriji sportsko rekreacionih centara naseljskog nivoa, koji prvenstveno sadre terene za fudbal i terene za male sportove sa prateim funkcijama, namenjenih osim za delovanje samostalnih fudbalskih klubova i za sportsko rekreativne aktivnosti ireg kruga korisnika pripadaju: 1. Sportsko rekreacioni centar Baka Smeten u neposrednoj blizini zapadnog ulaznog pravca u grad, u blizini Hipodroma, u okviru kojeg deluje Fudbalski klub Baka sa dugogodinjom tradicijom. Kompleks sadri fudbalski teren takmiarskih karakteristika sa nadkrivenim gledalitem tribinom, dva pomona terena i pratee prostorije za sportiste - rekreativce. Postojea povrina kompleksa iznosi 3,6 ha. Planirano je proirenje kompleksa u cilju obogaenja sportsko-rekreativnim sadrajima terenima za male sportove, uz urbano opremanje i hortikulturno ureenje slobodnih povrina u cilju oblikovanja kvalitetnog zelenog okvira kao i realizacije prateih objekata sportsko-ugostiteljskog karaktera. Planiranim proirenjem kompleks objedinjava prostor u povrini od 4,5 ha. 2. Sportsko rekreacioni centar Bratstvo Smeten u junom delu grada, uz centar urbanistike zone Aleksandrovo, sadri fudbalsko igralite sa pomonim prostorijama i terenima za male sportove, sa povrinom kompleksa od 3,0 ha. Planirano je proirenje kompleksa uz dopunu novim sportsko-rekreacionim sadrajima i prateim funkcijama namenjenim za sportske aktivnosti i rekreaciju irokog kruga korisnika svih uzrasnih grupa. Planiranim proirenjem kompleks obuhvata prostor u povrini od 4,7 ha. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 113
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Tabela Sportsko-rekreacioni centri naseljskog nivoa Red. br. 1 2 Sportsko-rekreacioni centri naseljskog nivoa Sportsko-rekreacioni centar Baka Sportsko-rekreacioni centar Bratstvo UKUPNO Postojea povrina (ha) 3,60 3,00 Plan povrina (ha) 4,50 4,70 9,20
Za planirani broj stanovnika od 109.880 obezbeeno je 1,27 m2 po stanovniku sadraja sporta i rekreacije na nivou naselja. Sportsko rekreacione povrine i sadraji na nivou urbanih zona U cilju ravnomerne zastupljenosti i dostupnosti sportsko rekreativnih sadraja i povrina graanima svih uzrasta, na podruju gradskog naselja su na pogodnim mestima planirani manji punktovi sporta i rekreacije obogaeni zelenilom. Svrha oformljenja ovih punktova je zadovoljenje osnovnih potreba za svim vidovima aktivne i pasivne rekreacije dece i odraslih na otvorenim ureenim prostorima pogodnim za raznovrsne sportsko-rekreativne aktivnosti, opremljenim u skladu sa namenom. Postojei sportsko rekreativni punktovi ovog nivoa nalaze se na vie lokacija, najznaajniji u ulici Prvomajska, povrine kompleksa 1,8 ha, i u okviru urbanistike zone "Prozivka" u delu postojeeg parka, sa planiranim proirenjem i upotpunjavanjem novim sadrajima unutar prostora povrine 1,2 ha. Novi punktovi namenjeni sportsko-rekreativnim aktivnostima planirani su u sledeim urbanistikim zonama: 6, 9, 11, 12 i 13, ukupne povrine 8,3 ha. Povrina sportsko rekreacionih povrina na nivou urbanistikih zona iznosi 11,3 ha, s tim da su ove povrine realno vee, obzirom da se i delovi prostora u okviru planiranih centara urbanistikih zona i drugih namena vieporodinog stanovanja i dr. aktiviraju za ove namene, to se ne iskazuje na nivou GP-a. Sportsko rekreacioni sadraji i povrine unutar drugih namena Uz navedene sportsko-rekreacione sadraje koji ine zasebne namenske celine u naselju e biti formiran znaajan broj sportsko-rekreacionih sadraja i objekata u sklopu ostalih osnovnih funkcija, kao pratei komplementarni sadraji (u sklopu radnih zona i kompleksa, sektorskih centara, centara urbanistikih zona, predkolskih ustanova, kola i sl.). Planirano je da se postojee osnovne namenske celine, naroito u oblasti predkolskih ustanova i obrazovanja dopune sportskim objektima i sadrajima u skladu sa vaeim normativima za objekte ove namene, a novoplanirani objekti ove namene opreme ovim sadrajima u skladu sa standardima. Vienamenskim koritenjem sportskih sadraja unutar kola i obdanita, radnih i drugih kompleksa - i u rekreativne svrhe, kao i realizacijom sportsko-rekreativnih sadraja u okviru svih drugih namenskih celina koje ih podravaju, planski se obezbeuje ravnomerna pokrivenost podruja gradskog naselja sadrajima sporta i rekreacije dostupnim svim njegovim stanovnicima.
114
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Tabela UKUPAN BILANS POVRINA ZA SPORT I REKREACIJU Objekti i povrine u funkciji sporta i rekreacije Gradski sportsko rekreacioni centri Specijalizovani sportsko rekreacioni centri Sportsko rekreacioni centri naseljskog nivoa Sportske rekreacione povrine i sadraji na nivou urban. zona UKUPNO Povrina (ha) 69,80 79,70 9,20 11,30 170,00
Analizom uea povrina za sport i rekreaciju u nameni prostora (bez povrina unutar drugih namena) za planirani broj stanovnika od 109.880 Planom se obezbeuje 15,47 m2 po stanovniku ovih povrina.
SPECIJALNA NAMENA KASARNE VOJSKE SRBIJE
U sklopu javnih funkcija su obuhvaeni i prostori za specijalne namene (kompleksi i objekti koji pripadaju Vojsci Srbije). Generalnim planom ovi prostori su namenjeni javnim funkcijama kao preovlaujuoj nameni, stim da se ostavlja mogunost da pomenuti prostori mogu biti namenjeni i komercijalnim sadrajima. Ovi prostori nisu detaljnije razraivani i nije planirana izrada planske dokumentacije za njih. Eventualne intervencije i promene namene prostora e se raditi na osnovu Urbanistikih projekata, ali nakon regulisanja ovog pitanja posebnom zakonskom regulativom, odnosno zavisno od odluke Ministarstva za odbranu po pitanju vojne imovine.
VODENE POVRINE
Vodene povrine, u koje spadaju Paliko i Omladinsko jezero, jesu prirodna dobra, koja zbog svojih posebnih prirodnih vrednosti, kao i vrednog graditeljskog naslea izgraenog na severnoj obali jezera Pali u sklopu nekadanjeg elitnog banjskog letovalita i odmaralita sa poetka XX veka, uivaju posebnu zatitu, ali i ponovnim sticanjem - obnavljanjem statusa Banje Pali dobijaju novu, viu turistiku dimenziju u kom pravcu je planiran intenzivan turistiki razvoj, izgradnja i unapreenje ovog prostora. 3.3. PRAVCI, KORIDORI I KAPACITETI INFRASTRUKTURE
Javne povrine na kojima se odvija saobraaj definisane su prema vrsti, intezitetu saobraaja i rangu koje zauzimaju u ukupnoj mrei saobraajnica. U ovom Generalnom planu su obraene: Drumske saobraajnice eleznike saobraajnice Peake ulice Terminali javnog saobraaja (eleznika stanica i autobuska stanica) Pratei sadraji saobraaja gde spadaju stanice za snabdevanje gorivom, Prilazi teretnim terminalima Prostori za parkiranje putnikih automobila. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 115
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Posebno znaajne javne povrine predstavljaju delovi saobraajnica koji formiraju trgove, skverove i raskrsnice koje zahtevaju naroito paljivu obradu. Izgradnja infrastrukturne mree se ostvaruje uglavnom podzemno, koridorima unutar regulacione irine ulica, stim da se instalacije vodovoda, elektroenergetski kablovi, podzemni kablovi TT mree i gasovoda smetaju u zelenom pojasu, dok se instalacije javne kanalizacione mree smetaju u principu u osovini kolovoza. Meusobni razmetaj svih ovih instalacija utvren je propisima koji omoguavaju njihovu izgradnju, odravanje i zatitu od meusobnih neeljenih uticaja. 3.3.1. SAOBRAAJNA INFRASTRUKTURA Prema prognozama razvoja Subotice treba oekivati nizak stepen demografskog rasta i odreeni stepen privrednog razvoja. Kao posledica intenzivne bespravne izgradnje graevinski reon grada je proiren to je naruilo koncept razvoja grada. Sve ove injenice utiu na saobraajni sistem. Subotica je tipian primer grada na iji saobraajni sistem znaajan uticaj imaju saobraajni koridori koji prolaze kroz region. Blizina dravne granice i dva velika granina prelaza orijentisali su i dva dominantna putna i eljeznika pravca. Znaajni tranzitni tokovi kako putnika tako i robe nametnuli su potrebu reavanja tranzita i integralnog transporta Iz navedenih razloga reenje saobraaja je moralo obuhvatiti i neka reenja koja se svakako odnose na postplanski period kako bi se stvorile osnove da saobraajni sistem u svakom periodu moe funkcionalno i na svaki nain udovoljiti zahtevima koji se pred njega postavljaju. Zbog toga su rezervisani koridori za pojedine saobraajnice koje se nalaze izvan prostora obuhvaenog ovim planom.
ELEZNIKI SAOBRAAJ
U transportu velikih koliina robe i putnika na vee udaljenosti elezniki saobraaj ima nesumljive prednosti pred drumskim saobraajom. U poslednje vreme pre svega zbog svoje sporosti i neorganizovanosti za prihvat tereta za transport po principu od vrata do vrata atraktivnost ovog vida transpota je opala. Da bi se elezniki saobraaj rehabilitovao i preuzeo vodeu ulogu pre svega u prevozu velikih koliina tereta i putnika na vee udaljenosti predviene su znaajne promene postojeeg sistema. Koncepcija razvoja eleznikog saobraaja bazira na dva vana postulata: 1. tenji da se kroz grad vodi samo putniki saobraaj, a da teretni saobraaj zaobie grad i da se organizuje tako da se sve ranirne utovarno pretovarne i druge sline radnje obavljaju izvan grada. 2. Priprema u sistemu eleznikih pruga za ukljuenje u panevropski koridor 10.a. koji prolazi preko Segedina. Da bi se to omoguilo planirani su koridori pruga koji se od eleznike stanice Naumovievo ravaju na dve strane: prema graninom prelazu Kelebija obilazei grad sa jugozapadne strane i drugi krak prema graninom prelazu Horgo inei obilazak oko grada sa istone strane. Ove pruge treba da slue za prevoz tereta, a putniki vozovi i u budue treba da prolaze kroz elezniku stanicu Subotica.
116
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. U narednom periodu oekuje se da e veliki broj vozova u Maarskoj za Srbiju i Crnu Goru biti preusmeren sa Kelebije na Segedin. Zbog toga je a u skladu sa uslovima J potrebno za elezniki pravac Beograd-Subotica-Seged-Budimpeta obezbediti mogunost direktnog prolaska vozova pa je zbog toga predviena nova eleznika pruga koja prolazi kroz subotiku stanicu i prolazi severno od grada te se kod ukrtanja sa autoputem ponovo ukljuuje u staru trasu. Postojee pruge za Pali Horgo Segedin e se modernizovati u sadanjim koridorima i dogradit e se triangli koji e moguiti direktnu vezu sa stare pruge prema eljeznikoj stanici Naumovievo namenjena pre svega za teretni tranzit. Na taj nain su stvoreni uslovi koji omoguuju bre tokove tereta i izbegnuti negativni uticaji na sam grad. Planira se takoe da se svi eljezniki pravci pravci u irem prostoru grada osposobe za prigradske vozove i na taj nain ukljue u sistem javnog prevoza putnika naroito u vrnim asovima. elezniki pravac Subotica Senta treba rekonstruisati na postojeoj trasi kako bi mogla porihvatiti meunarodni saobraaj koji se u budunosti oekuje na relaciji BukuretKikindaSubotica-Vinkovci i dalje na zapad. Zbog voenja teretnog tranzitnog saobraaja bez ulaska u elezniku stanicu Subotica predviena je na ulazu u grad veza pruge za Sentu sa prugom za Beograd. eleznika pruga Subotica Sombor treba da se rekonstruie u postojeim koridorima i da se omogui veza sa teretnim terminalom u Naumovii sa severne strane stanice ebei tj da se spoji sa teretnom eleznikom saobraajnicom. Ukinuti elezniki pravac za Baju u Maarskoj bi se u budunosti ponovno izgradio po sauvanim koridorima i ukljuio u sistem veza sa Rumunijom i Maarskom. eleznika pruga za Crvenku moe se ponovno uspostaviti na prostoru graevinskog reona i u tom sluaju moe kao i ostali pravci posluiti i kao prigradska eleznica. Na prostoru eleznike stanice Subotica neophodno je izvriti modernizaciju i rekonstrukciju kao i izgradnju: koloseka, napojne mree, signalno sigurosnih ureaja, perona, stanine zgrade i drugih elemenata kako bi se nivo usluge i tehnoloki proces osavremenili za potrebe u dvadesetprvom veku.
DRUMSKI SAOBRAAJ
Okosnicu drumskog saobraaja na teritoriji optine Subotica ine dva saobraajna pravca ka meunarodnnim graninim prelazima. Jedan pravac ini autoput E-75 Beograd - Novi Sad - Horgo koji prolazu istono od grada, a drugi njegov krak ka Kelebiji koji prolazi jugozapadno od grada a koji je samo delimino izgraen. Ova dva autoputa ine Y u ijem se sreditu nalazi grad Subotica. Sve to ima uticaja na sam grad pa i na osnovnu ulinu mreu grada. Osnovna ulina mrea Subotica je izrazito monocentrian grad sa periferno postavljenim zonama rada i malom gustinom stanovanja. Pet eljeznikih pruga i dva eleznika koridora ukinutih pruga preseca grad. Ove injenice kao niz drugih uticale su na formiranje osnovne uline mree. Centar grada omeen je ulicama Maksima Gorkog, Jovana Mikia do Majanskog mosta pa onda ulicom Bore Stankovia sa prodorom do ulice Petra Lekovia i dalje ulicom Brae Majer, Karaorev put, Preradovieva i prodorom na Romanijsku. Ulazak u ovako omeenu zonu treba biti destimulisan za sva ona vozila koja nemaju cilj koji se nalazi u centru grada. Dakle sva druga gradska kretanja treba J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 117
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. obaviti tako da se pri tom ne ulazi u ovu centralnu zonu. Da bi se to postigno formiran je saobraajni prsten oko ovog centra koji treba da prihvati sav saobraaj. Koncepcija saobraajnog reenja je da se oko centralne gradske zone stvori jedan prsten magistralnih gradskih saobraajnica koji e omoguiti brz i konforan saobraaj i smanjiti potrebu da se sa vozilima ulazi u centralnu gradsku zonu. Osnovna ulina mrea formira se tako da se maksimalno koriste delovi postojee uline mree. Osnovna ulina mrea ima ortogonalni karakter sa prstenovima koji se uklapaju u ovaj sistem. Na taj nain omoguena su kretanja dijametralno sa tangiranjem gradskog jezgra ali i obodna kretanja od jedne do druge zone grada. Istovremeno je postignut i eljeni cilj da se smanji saobraajni pritisak na samo gradsko jezgro. Tranzitni saobraaj je voen izvan gradskog tkiva. Cilj je omoguiti dobar krvotok grada uz skraenje vremena putovanja i ostvarivanje odlinih veza sa vangradskom putnom mreom. Na kraju planskog perioda treba oekivati da skoro svaka porodica poseduje po jedan putniki automobil. Mrea je koncipirana na tom podatku a to znai da treba oekivati oko 30.000 automobila na kraju planskog perioda. Ova postavka garantuje da e osnovna ulina mrea i u postplanskom periodu u potpunosti zadovoljavati potrebama jer se dalji porast broja vozila kree ninimalnim stopom. Oekivana mobilnost stanovnitva procenjuje se na 2,20 kretanja na dan, to znai 220.000 putovanja (kretanja) na dan u svim vidovima i oblicima kretanja. Na bazi iskustava i istrivanja drugih slinih gradova treba oekivati: 20% kretanja peaenjem, 20% biciklistikih kretanja 15% sredstvima javnog gradskog prevoza i 45% privatnim putnikim automobilima. Sve ovo uticalo je na koncepciju saobraajne mree i dimenzionisanje njenog kapaciteta. Regulacione irine ulica moraju biti odgovoarajuih dimenzija kako bi se u njima mogle graditi saobraajnice sa odgovarajuom irinom kolovoza trotoara i biciklistikih staza. Ukupna irina je dakle uslovljena planiranim saobraajnim povrinama i planiranim irinama zelenih pojasa. Javni prevoz Sistem javnog gradskog prevoza putnika razvijat e se u dva segmenta: I. Masovni javni prevoz Masovni javni prevoz je sa malim ueem u ukupnom prevozu to je posledica niskih gustina stanovanja i velike razuenosti grada pa je zbog toga i njegova rentabilnost umanjena. U narednom periodu planskim akcijama trebalo bi stvarati preduslove za njegovo vee uee u zadovoljenju potreba za kretanjima jer je na nivou makro ekonomije to ipak najracionalniji prevoz. Po pitanju masovnog javnog prevoza u budunosti treba preduzeti sledee mere: priprema adekvatnih saobraajnica za ulazak vozila javnog masovnog prevoza. pruanje bolje ponude u smislu eih polazaka, udobnosti i redovnosti prevoza. koncipiranje razgranate mree linija koja omuguuje dostupnost svakog dela grada, rad na tarifnom sistemu koji e raznim pogodnostima postati privlaan za stanovnitvo, subvencioniranje cene prevoza kako bi se javni masovni prevoz uinio privlaanijim J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 118
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Ovaj vid prevoza organizovan je kao autobuski prevoz koji u ovom planskom periodu treba postepeno da pokrije i one delove grada gde do sada nije bio prisutan i na taj nain povea svoju atraktivnost i privlanost. Prigradski saobraaj organizovat e se i dalje iz autobuske stanice. U sistem javnog masovnog prevoza mogue je ukljuiti i eleznike kapacitete koji iz Subotikih predgraa mogu veoma uspeno prevoziti putnike naroito u periodima vrnog optereenja. Postoji takoe i mogunost lakog inskog prevoza koji podrava i eleznica tako to bi se postojee pruge kombinovale sa novim inskim postrojenjima u gradu, kao jedan vid gradske eleznice sa specijalnim lakim inskim vozilima. Ovakva vozila mogu saobraati u gradu kao tramvaji, ali i na ve postojeim eleznikim prugama i prelaziti sa jednih na druge u toku vonje. Ove okolnosti upuuju na potrebu da se izvri analiza o stvarnoj potrebi i opravdanosti ponovnog uvoenja tramvaja u sistem javnog gradskog prevoza. II. Individualni javni prevoz Velika razuenost grada i niska gustina stanovanja pogoduju taksi prevozu. Zbog tog i u narednom periodu treba oekivati razvijen taksi prevoz koji e biti organizovan na razne naine a on treba da pokrije delove grada koji ostanu nepokriveni masovnim prevozom kao i onu kategoriju korisnika kojima iz raznih razloga ne odgovara javni masovni prevoz. Individualni prevoz Razuenost grada ne pogoduje razvoju javnog masovnog prevoza ali zato raste individualni saobraaj koji moe biti motorizovan i nemotorizovan. U nemotorizovan saobraaj spada peaki i biciklistiki saobraaj. Subotica ima komparativne prednosti za dobar biciklistiki saobraj a to su: tradicija i navike ravniarska konfiguracija terena jeftin i zdrav prevoz razdaljine putovanja odgovaraju duinama koje su optimalne za kretanje biciklima. Zbog tog je potrebno posvetiti veliku panju biciklistikom saobraaju izgradnjom biciklistikih staza i stavaranja mree biciklistikih staza kao i drugim pogodnostima jer je to po svemu jedan od najprihvatljivijih naina gradskih kretanja. Zbog toga su na svim saobraajnicama vieg ranga (gradskim magistralama, saobraajnicama I, II i III reda predviene biciklistike staze kao obavezni deo sadraja. Kako e pokrivanje grada linijama masovnog javnog prevoza i dalje biti problematino zbog malih gustina stanovanja veliki broj kretanja e se obavljati individualim motornim vozilima to e iziskivati veoma razvijenu ulinu mreu ali i znaajne kapacitete za parkiranje vozila. U pojedinim delovima grada znaajnu ulogu imaju i peaka kretanja. Za to su potrebni kvalitetni trotoari i prodori izmeu blokova koji su pogodni za korienje kao peake preice. Zbog toga se u naroito u centru grada posebna panja poklanja uvlaenju peakih koridora u stambene i poslovne blokove. Ovde svakako spada i potreba da se obezbede denivelisani prolazi preko eleznike stanice. Planira se izgradnja peekog podvonjak koji istovremeno treba da poslui kao veza sa peronima koji e se takoe rekonstruisati ali i drugi denivelisani prodori preko eljeznike stanice na mestima intenzivnih peakih tokova. Ovi objekti mogu biti podzemni prolazi ili nadzemni - peake pasarele na mestima najintenzivnijih peakih tokova. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 119
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Daljinski i regionalni saobraaj Mesta na kojima se susree daljinski saobraaj i gradski saobraaj su eljeznika i autobuska stanica. Njihova lokacija je zadrana. Osim ovih mesta za istu namenu posluit e i prigradske eljeznike stanice (Aleksandrovo, Subotica predgrae...) Veza Subotice sa okruenjem ostvarivat e se i u budue preko postojeih i novoplaniranih eleznikih pravaca i preko postojeih magistralnih, regionalnih, lokalnih puteva i preko autoputeva E-75 i kraka ovog autoputa od saobraajne petlje jug kod Bikova do graninog prelaza Kelebija. Sistem svih ovih puteva ini mreu koja omoguuje odline veze svakog dela grada sa okruenjem.
STACIONARNI SAOBRAAJ (Parkiranje i garairanje)
Parkiraje i garairanje automobila predstavlja jedan od ozbiljnijih komunalnih i gradskih problema. Da bi se ovaj problem ublaio potrebne su mere na vie nivoa. To podrazumeva da se izgradnja i rekonstrukcija objekata u poslovnim centrima uslovi izgradnjom odreenog broja parking mesta bilo na otvorem parternom prostoru bilo u objektu. Kod stambenih zona kriterijum treba da bude jedan stan jedan automobil jedno parking mesto. Ovaj kriterijum e sigurno uticati na planiranje aktivnosti na pojedinim lokacijama a naroito u istorijskom jezgru grada. Da bi se ovaj problem u centru barem ublaio planirane su kao najracionalnije reenje javne parking garae. Na podruju gradskog jezgra planirano vie javnih parking garaa za iju izgradnju grad treba da definie konkretne aktivnosti. Parkiranje teretnih vozila bie reavano u okviru radnih zona i saobraajnih terminala sa kapacitetima parkinga koji treba da prihvate 100% teretnih vozila
INTEGRALNI TRANSPORT
Savremeni transportni sistemi podrazumevaju efikasan i jeftin prevoz robe to zahteva uvoenje meovitog (Integralnog) transporta. U sistemu integralnog transporta neophodno je iskoristiti sve vidove saobraaja i omoguiti korienje onog vida koji na pojedinim deonicama omoguuje bri i jeftiniji prevoz robe. Integralni prevoz nije mogu bez efikasnih pretovarnih postrojenja koja e omoguiti pretovar kontejnera i kolskih poiljki. Prostor za ovu namenu je u blizini eljeznike stanice Naumovievo. Lokacija je odreena na mestu gde se sueljavaju dva prisutna vida transpota (drumski i eljezniki). U sklopu ovih aktivnosti ali kao odvojene organizacione celine na ovoj lokaciji mogu se pojaviti i slobodna carinska zona kao i robno transportni centar i slini sadraji jer se u tom sluaju koristi ista pretovarna mehanizacija to doprinosi jeftinijem poslovanju. Ova lokacija je odabrana zadovoljava osnovni uslov da je pristupana teretnim vozilima svih vidova saobraaja.
PRATEI SADRAJI
Ovi sadriji su one funkcije koje se javljaju kao neposredna posledica pojave vozila i podrazumevaju sledee sadraje: autobuska stanica autobuska stajalita taxi stanice stanice za snabdevanje gorivom servisne radionice J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 120
Lokacija autobuske stanice je reena i ne predvia se promena u tom pogledu. Autobuska stajalita treba da su na svim mestima izvan kolovoza (autobuske nie). Taxi stanice treba da upotpune reim javnog prevoza i zato treba da su razmetene po centru grada i kod ostalih mesta vieg stepena atrakcije na teritoriji grada prema posebnom planu. Pokrivenost grada stanicama za snabdevanje gorivom je ve danas dobra i u budunosti se moe oekivati dalje poboljanje. Stanice za toenje gasa mogu se graditi kao zasebni namenski dopunski i pratei sadraji saobraaja, u skladu sa normativima i vaeim pravilnicima koji reguliu ovu oblast, s tim da je poeljno da se pojavljuju i funkcioniu ipak preteno u sastavu stanica za snabdevanje gorivom. Lokacija novih objekata ove vrste ne bi trebala da bude u krugu prenika 500 metara od kola, obdanita, verskih objekata, kulturno-istorijskih spomenika, zdravstvene ustanove i rekreacionih centara. Na taj nain eliminisali bi se nepoeljni uticaji jednih sadraja na druge. Lokaciju novih stanica ovog tipa treba dakle odreivati u skladu sa potrebama investitora i sa ovim ogranienjima. Kod izgradnje benzinskih i gasnih stanica udaljenost rezervoara treba da je minimumalno 30 metara a udaljnost toionih mesta treba da bude udaljena minimalno 15 metara od granice kompleksa. 3.3.2. VODOPRIVREDNA INFRASTRUKTURA
VODOSNABDEVANJE
Vodozahvatni objekti Izvorite vodovoda grada Subotice orijentisano je danas na izdani koje se eksploatiu vodozahvatnim objektima postavljenim u uem regionu grada. To su vodozahvat I na severnom delu grada (kod H.I. Zorka), vodozahvat II na istonom delu grada (kod Sever-a), bunar kod bolnice, bunar kod Integrala (Aleksandrovo) i bunar kod upravne zgrade (Trg Lazara Neia), kao i nekolicina bunarskih vodozahvata za potrebe industrije, poljoprivredne proizvodnje i navodnjavanje. U okviru istranih radova za potrebe Studije proirenja izvorita podzemnih voda za vodosnabdevanje grada Subotice utvrena su tri vodonosna horizonta, koji daju vodu subarteskog karaktera, povoljna za vodosnabdevanje. Prvi je se nalazi na dubini od 40-50 m. Ovaj vodonosni horizont se najvie koristi za individualno snabdevanje graana i snabdevanje putem javnih bunara (bunari tokai). Drugi vodonosni horizont je konstatovan na dubini od 90-130 m, a trei na dubini od 160-190 m. Sadanji sistemi vodosnabdevanja, u pogledu korienja resursa, predstavljaju kombinaciju kontinualnog korienja putem izravnavanja potronje i proizvodnje (Vodozahvat I) i vrnih sistema, koji iz resursa zadovoljavaju maksimalne potrebe (svi ostali vodozahvati).
121
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Struktura kapaciteta vodozahvatnih objekata je sledea: r.b. 1. 2. 3. 4. Vodozahvati Vodozahvat br. I. Vodozahvat br. II. Disperzni sistemi Pali Ukupno Tip kontin. vrni vrni vrni vrni Broj bunara Kapacitet (kom) (l/s) 27 350 5 50 5 60 2 30 39 490
Oekivani bilansi potreba u vodi (u danu maksimalnih potreba) sa specifinom potrebom u vodi od 160 l/stanovnik/dan i sa 110.000 stanovnika se procenjuju na: r.b. 1 2 3. 4. 5. Vrsta potronje vode Stanovnitvo Ustanove Industrija Sopstvena potronja Gubici Ukupno 2004 god m3/dan 16.200 1.600 3.200 600 3.800 25.400 2020 god m3/dan 17.600 1.800 5.000 1.200 3.200 28.800
Uporeujui raspoloive kapacitete na oformljenim centralnim vodozahvatima (400 l/s) sa buduim potrebama (480 l/s), dolazi se do potreba za obezbeenjem dopunskih vodozahvatnih kapaciteta od 80 l/s . Uzimajui u obzir nove dopunske potrebne kapacitete od oko 80 l/s, neophodno je tokom planskog perioda realizovati 5 novih bunarskih kapaciteta za ove potrebe. U cilju nadoknade smanjenog kapaciteta usled atrofije (obnavljanje 6-7 % kapaciteta godinje) od oko 30 l/s, potrebno je godinje realizovati zamenu dva stara vodozahvata sa dva nova vodozahvata. Imajui u vidu planski period od 16 godina (izmeu 2004 i 2020 godine) potrebno je ukupno realizovati (16 x 2) + 5 = 37 bunarskih vodozahvata, odnosno u proseku 2,3 bunara godinje. U prelaznom periodu, do izgradnje svih elemenata buduih sistema vodosnabdevanja, neminovno treba realizovati bunarske kapacitete po principu vrnog optereenja. U konkretnom sluaju umesto 80 l/s, treba realizovati kapacitet od najmanje 120 l/s. Kondicioniranje voda Fiziko-hemijske karakteristike vode koja se koristi za vodosnabdevanje stanovnitva se redovno laboratorijski kontroliu. Iz tih nalaza se moe zakljuiti da crpljena voda sadri umerenu koliinu uobiajenih primesa za ovo podruje. Tu dominiraju amonijani azot, gvoe i arsen u koncentracijama koje prekorauju propisima dozvoljene koncentracije. U okviru postojeeg Vodozahvata I izgraen je ureaj za kondicioniranje sirove crpljene vode, koji se satoji od etiri meusobno nezavisne linije kapaciteta od po 100 l/s odnosno maksimalni kapacitet postrojenja iznosi 33.000 m3/dan. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 122
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Na Vodozahvatu II i ostalim disperznim vodozahvatnim objektima kondicioniranje se svodi na dezinfekciju gasnim hlorom. Obzirom da se oko 70% dnevnih potreba grada i Palia obezbeuje sa Vodozahvata I, postojee stanje se moe smatrati samo prihvatljivim, ali ne i zadovoljavajuim. Obzirom da se usled nedostatka bilo kakvog drugog resursa, sem podzemnih voda, ne mogu oekivati drugi vidovi vodosnabdevanja, u planskom periodu je potrebno postojee resurse adekvatno zatititi, kao i uvesti rigorozne mere u cilju tednje postojeeg vodnog blaga. Postojee objekte za kondicioniranje na vodozahvatu I rekonstruisati i dograditi u smislu dalje redukcije arsena i gvoa u distribuiranoj vodi. Takoe je potrebno izgraditi odgovarajui objekat za kondicioniranje na Vodozahvatu II. Obzirom na jednoznano opredeljenje da i naa drava, kao i drave u neposrednom okruenju krene putem trine privrede, dominaciji privatnog vlasnitva, realno je za oekivati da e i zakonodavna aktivnost ii u tom pravcu, te je stoga uputno blagovremeno usklaivanje ciljeva u ovoj grani komunalne oblasti sa propisima, normativima i preporukama EU i razvijenih evropskih zemalja, ne zapostavljajui pri pom osnovne strateke dokumente Zakon o vodama i Vodoprivrednu osnovu Srbije. Rezervoari U uslovima izgraenog sistema vodosnabdevanja, uloga rezervoara je u izravnavanju varijabilne potronje vode od strane korisnika sa kontinualnom proizvodnjom vode na vodozhvatnim kompleksima. Osnovne karakteristike rezervoara proistiu iz koncepcije dugoronog razvoja sistema vodosnabdevanja naselja Subotica i Pali kao jednog jedinstvenog tehnikog sistema. Postojei rezervoar na Vodozahvatu I zapremine od 3000 m3 se u potpunosti uklapa u budue reenje. Ocenjujui budue potrebe pri potronji vode od 28.800 m3/dan, postoji potreba za ukupnim rezervoarskim prostorom od oko 8.500 m3. Imajui u vidu sada raspoloivi kapacitet, potrebna je realizacija novog rezervoarskog prostora od 5.500 m3. Od toga bi se deo realizovao na Vodozahvatu I (3.000 m3), a ostali deo na Vodozahvatu II i eventualno na Paliu ( 2.500 m3). Crpne stanice Kondicionirana voda iz rezervoara se putem crpnih agregata upuuje u distribucionu mreu. Obavezne lokacije crpnih stanica su na Vodozahvatima I i II. Potencijalna lokacija crpne stanice moe biti i u sklopu eventualnog rezervoara na Paliu. Oekivani maksimalni asovni kapaciteti potronje vode iznosie oko 850 l/s. Ovo odgovara asovnom koeficijentu neravnomernosti u danu maksimalne potronje od 2,5. Planirani raspored kapaciteta crpnih stanica bi bio na vodozahvatu I bio 625 l/s, na vodozahvatu II 150 l/s i na Paliu 75 l/s. Postojea crpna stanica na Vodozahvatu I u potpunosti se, bez posebnog poveanja kapaciteta, uklapa u novo reenje. Distributivni sistem Osnovna uloga distributivnog sistema je dopremanje zahvaene i kondicionirane vode potroaima prema njihovim potrebamo, po koliini i pritisku. Distributivna mrea se sastoji od sistema magistralnih vodova i detaljne distributivne mree. Magistralna J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 123
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. mrea stvara osnovne pretpostavke da se dovoljne koliine pod potrebnim pritiskom dopreme do svih potroaa, odnosno do detaljne distribucione mree na koju se potroai prikljuuju. Obzirom da je u proteklih 50-tak godina, dinamika gradnje detaljne mree bila vea u odnosu na magistralnu mreu, u danima maksimalne potronje se deava da do potroaa ne stie dovoljna koliina vode ili je niskog pritiska. Struktura distributivne mree po prenicima je sledea: r.br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. Prenik mm 25 ( 1 ) 30 (5/4) 40 (6/4) 50 (2) 50 75 (3) 80 (90) 100(110) 125 150(160) 200 225 250 300 (315) 350 400 450 SVEGA: Duina u Subotici m 318 2.106 514 8.019 3.243 670 56.699 121.358 758 29.429 17.435 1.150 4.516 4.906 1.080 1.706 4.480 258.367 Duina na Paliu m 90 357 311 210 8.542 8.046 5.980 436 101 1.415
25.488
Na distributivnu mreu prikljueni su sledei korisnici: r.b. 1 2 Naselje Subotica Pali Individualno kolektivna Ustanove, Industrija stanovnitvo izgradnja zanatstvo i dr. 18.691 664 1.850 180 1.534 12 115 18
Razvoj distributivne mree podrazumeva: - potpuno pokrivanje svih povrina (ulica) koji po novom urbanistikom reenju imaju odgovarajuu namenu. - kompletiranje osnovne magistralne mree, kojom se obezbeuje mogunost prihvatanja vode sa centralnih Vodozahvata i distribucije do glavnih centara potronje. - zamena dotrajale i neadekvatne mree
124
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Pod pretpostavkom potpune izgraenosti i prikljuenosti stanovnitva na distributivnu mreu, potrebno je izgraditi novu mreu sledee strukture: r.b. 1. 2. 3. Prenici (mm) 100 150 200 Svega: Duine (m) 65.000 25.000 10.000 100.000
Realizacija magistralnih pravaca kojima se funkcionalno povezuju Vodozahvati I i II, kao i Subotica sa Paliem, predvia realizaciju cevovoda po sledeoj strukturi: r.b. 1 2. 3. Svega: Prenici (mm) 400 500 600 Duine (m) 18.000 18.000 7.000 43.000
U procesu zamene dotrajalih i neadekvatnih cevovoda u ovom planskom periodu se predvia realizacija samo 1/3 od ukupno potrebnih duina po sledeoj strukturi: r.b. 1 2. 3. 4. 5. 6. Svega:
Prenici (mm) 100 150 200 250 300 400
Duine (m) 50.000 8.000 6.000 2.000 2.000 2.000 70.000
ODVOENJE OTPADNIH VODA
Kanalizaciona mrea Kanalizaciona mrea grada je izgraena po meovitom sistemu (optem), to podrazumeva odvoenje atmosferskih i otpadnih voda istom kanalskom mreom do ureaja za preiavanje. Sve otpadne vode se odvode gravitaciono. Ovakav sistem i nain odvoenja otpadnih voda je usvojen nakon viestranog prouavanja mesnih uslova: konfiguracija terena, karakter naselja, koliine otpadnih voda iz domainstava i industrije, sanitarni zahtevi i potreban stepen preiavanja. Recipijent preienih otpadnih voda je jezero Pali. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 125
Za razliku od grada, naselje Pali i Radanovac imaju kanalizacionu mreu separatnog sistema gradnje, odnosno razdvojene kanalizacione mree za atmosfersku i upotrebljenu vodu. Atmosferske vode se odvode otvorenim kanalima, dok je kanalizaciona mrea za upotrebljene vode reena cevovodima. Recipijent za atmosferske vode je jezero Pali, dok se upotrebljene vode evakuiu do preistaa na Slanom jezeru. U naselju Radanovac nije graena fekalna kanalizaciona mrea, dok je na Paliu graena veinom u stambenoj zoni naselja. Obzirom da izgradnja kanalizacione mree znatno zaostaje za izgradnjom vodovodne mree, mnoga domainstva koriste septike jame (uglavnom vodopropusne, manjim delom vodonepropusne) kao recipijent upotrebljenih voda. Na ovim mestima atmosferske vode se reavaju slobodnim razlivanjem i upijanjem u slobodnu zelenu povrinu. Dimenzionisanje postojee kanalizacione mree Subotice je vrena primenom racionalne metode. Kod atmosferskih voda usvojena je petnaestominutna kia kao merodavna. Za ui centar se rauna sa dvogodinjim povratnim periodom, dok je za ostale delove grada i naselja usvojen jednogodinji povratni period merodavne kie. Korienjem nomograma usvojene su sledee vrednosti merodavnih intenziteta merodavnih kia: n=2 god. t=15 min q=132 l/s/ha n=1 god. t=15 min q= 90 l/s/ha Koeficijenti oticanja prema nameni povrine usvojeni su sledei: - centralne funkcije 0,60 - industrija 0,50 - kolektivno stanovanje 0,40 - individualno stanovanje 0,20 - parkovi i zatitno zelenilo 0,02 - groblja 0,00 Koliina komunalnih otpadnih voda se rauna na bazi specifine produkcije od qs= 200 l/stanovnik/dan = 2,31. 10-3 l/stanovnik/s Celokupno slivno podruje grada je podeljeno na dva podsliva. Vetaku vododelnicu ini eleznika stanica i eleznika pruga (pravac sever-jug), to deli grad na zapadnii i istoni sliv. Slivno podruje je pokriveno sa devet kolektora od kojih je jedan za industriju. Okosnicu zapadnog sliva ini kolektor III (glavni gradski kolektor). Usled proirenja stambene zone ka zapadu u ranijem periodu, izgraen je i kolektor "0" koji prihvata i evakuie vode sa proirenog sliva. Okosnicu istonog sliva ini kolektor VII, koji prihvata vode iz kolektora V i VI i odvodi ih do ureaja za preiavanje. Upotrebljene vode stambene zone naselja Pali i Radanovac, kao i iz industrijskih pogona "Podrum Pali" i "Chemos", prihvataju se kolektorom "A" i odvode na ureaj za preiavanje. Kanalisanje turistike zone naselja Pali vri se kolektorima "B" i "C" koji se ulivaju u kolektor "A".
126
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Prethodnim GUP-om je utvrena potronja vode od 150 l/stanovnik/dan uz koeficijente dnevne neravnomernosti 1,50 i 2,00 Osim ovih koliina, raunalo se i sa dotokom vode iz podzemlja u kanalizaciju usled visokog nivoa podzemne vode na nekvalitetno izvedenim spojevima cevi ulinih vodova i kunih prikljuaka i to: q = 150 m3/dan/km = 1,74 l/s/km za teren nii od 108 m.n.m. q = 70 m3/dan/km = 0,81 l/s/km za teren vii od 108 m.n.m. Dotok vode iz industrije iznosi: Q = 7 l/s za "Chemos" Q = 20 l/s za "Podrum Pali". Koliina komunalnih otpadnih voda se rauna na bazi specifine produkcije od qs= 200 l/stanovnik/dan = 2,31. 10-3 l/stanovnik/s Mrea u gradu je veinom graena od savremenih materijala (PVC, polietilen, beton) cevi, ali su jo zastupljeni i vodovi od opeke (stari zidani kanali sa poetka XX veka), azbestcementa. Mrea je opremljena svim potrebnim fazonskim komadima. Na mreu su ugraeni slivnici i reviziona okna, obzirom da je mrea dimenzionisana za atmosfersku i upotrebljenu vodu. Stepen izgraenosti kanalizacione mree u Subotici je jo uvek veoma nizak. Ocenjuje se da je pokrivenost uline mree sistemom kanalisanja ispod 50%. Uzimajui u obzir oekivano proirenje graevinskog rejona, ovaj stepen e biti jo manji. Izgradnja glavnih kolektorskih pravaca znaajno zaostaje za stvarnim potrebama. Ovo predstavlja znaajnu konicu dalje urbanizacije predvienih prostora. Disponiranje otpadnih voda u septike jame ne predstavlja prihvatljivo reenje. U naselju Pali izgradnja kanalizacije je veoma intenzivna i ovde je posebno izraena potpuna neusklaenost broja prikljuenih korisnika i mogunosti preiavanja ovih otpadnih voda. Poseban problem predstavlja i potpuno odsustvo separatne kanalizacije atmosferskih voda. Nepostojanje kanalizacione mree u neposrednom okruenju jezera Pali (vikend naselje) predstavlja znaajnu potencijalnu opasnost po jezero Pali. Osnovne polazne postavke razvoja kanalisanja, odnosno ciljevi razvoja do kraja planskog perioda su: - delimina, 75%-na izgraenost kanalizacione mree - delimina, 80%-na prikljuenost stanovnitva - potpuna prikljuenost ustanova na kanalizacionu mreu - potpuna prikljuenost industrije na kanalizaciju - potpuno preiavanje svih otpadnih voda iz sistema kanalisanja - kompletiranje glavnih kolektorskih pravaca kojima se obezbeuje mogunost razvoja sekundarne mree i kojim se vri zamena dotrajalih i neadekvatnih vodova - poboljana pouzdanost sistema kanalisanja - obezbeenje potrebnih kapaciteta sistema za preiavanje otpadnih voda po kriterijumima Evropske direktive za osetljive vodoprijemike. - obnavljanje dotrajale i neadekvatne kanalizacione mree - povezivanje Subotice i Palia u jedinstveni tehniki sistem - transformacija delatnosti sa ciljem poveanja efikasnosti funkcionisanja sistema - poetak realizacije kanalizacije atmosferskih voda naselja Pali J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 127
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Kao rezultat sprovoenja prednjih ciljeva, oekivani bilansi otpadnih voda (u danu maksimalnih potreba bez padavina) se procenjuju na: r.b 1 2 3. 4. Vrsta upotrebljenih voda Stanovnitvo Ustanove Industrija Infiltracija Ukupno 2004. god 2020. god m3/dan m3/dan 14.100 13.500 1.600 1.800 5.000 12.000 4.300 6.200 25.000 33.500
Polazei od prednjih pretpostavki, osnovni karakter otpadnih voda (sirova i preiena voda) bie: r.b. Parametar 1. 2. 3. 4. 5. HPK mg/l BPK5 mg/l Suspendovane materije mg/l Ukupan azot mg/l Ukupan fosfor mg/l Sirova voda 500 250 300 45 7 Preiena voda 125 20 30 10 1 stanovnitva na
Po postavljenim ciljevima izgraenosti i prikljuenosti kanalizacionu mreu, oekuje se sledea struktura nove mree: r.b. 1 2. 3. 4. 5. Prenici (mm) Duine (m) 200 20.000 250 40.000 300 15.000 400 15.000 500 10.000 Svega 100.000
Izgradnja novih kolektorskih pravaca predstavlja preduslov razvoja sekundarne kanalizacione mree. Realizacija glavnih kolektorskih pravaca i zamena stare dotrajale mree, predvia realizaciju sledee strukture glavnih kolektora: r.b. 1. 2. 3. 4. 5. 6. Prenici (mm) Duine (m) 300 (Pali) 8.000 800 5.000 1000 10.000 1500 10.000 2000/1500 8.000 2500/1800 6.000 Svega 47.000 128
PREIAVANJE OTPADNIH VODA
Ureaj za preiavanje otpadnih voda Ureaj za preiavanje otpadnih voda grada i industrije nalazi se u jugoistonom delu grada na zapadnom ogranku jezera Pali, a u pogonu je od 1976. godine. Obzirom na vrstu, kvalitet i koliinu otpadnih voda primenjuje se bioloki postupak preiavanja otpadne vode. Ureaj se sastoji od dve tehnoloke celine i to od linije vode (postupak bioloki aktivnog mulja) i linije mulja (aerobna stabilizacija mulja sa mainskom dehidracijom). Postojei kapacitet ureaja je 45.000 m3/dan otpadnih voda. Prema raspoloivim podacima, prosena dnevna koliina otpadnih (i atmosferskih) voda u proteklom periodu se kree u rasponu izmeu 26.500 i 39.000 m3/dan, odnosno izmeu 9,7 i 14,2 miliona m3/god. Na koliinu otpadnih voda bitno utiu godinje koliine padavina. Dnevna koliina preraene vode na sistemu, odnosno stvarni kapacitet postrojenja, kretala se u proteklom periodu u rasponu izmeu 24.000 - 36.500 m3/dan. Viak otpadne vode u odnosu na ovu utvrenu veliinu u periodu ekstremnih kia, odvodi se mimovodom u retenziju, lagunu I ili III. Do korienja mimovoda dolazi uglavnom kratkovremeno u periodu jakih kia. Ovako odvedena koliina voda kretala se u rasponu izmeu 0 - 2,5 miliona m3/god., odnosno izmeu 0 - 21% godinje ukupne koliine voda. O kvalitetu ovih voda nema pouzdanih podataka, ali se radi o padavinama veoma razreenoj otpadnoj vodi. Efekat preiavanja otpadnih voda u proteklom periodu odgovarao je projektom deklarisanoj vrednosti u veem broju sluajeva. Prosean stepen preiavanja u lagunskom sistemu se kree oko 20%. Postojei sistem za preiavanje slui za uklanjanje fizikih neistoa i organskih materija. Sistem nije predvien za redukciju koncentracije azota i fosfora, iako spontano, paralelno sa preiavanjem, dolazi i do redukcije ovih elemenata za 20%(azot) i 36% (fosfor). Soli koje su prisutne u predmetnim vodama, prolaze kroz postrojenje bez promena. U cilju postizanja eljenog efekta preiavanja izgraeni su ureaji i objekti primarni preistai u okviru nekolicine industrijskih kompleksa. U okviru ovih kompleksa postoje sistemi za recirkulaciju i ponovno korienje voda ili predtretman otpadnih voda ili oba (HI "Zorka", "Veterinarski zavod", "29. Novembar", "Sever", "Bratstvo" itd). Nakon ovih tretmana delom preiene vode se ulivaju u kanalizacionu mreu i evakuiu do glavnog ureaja za preiavanje otpadnih voda (UPOV). Za razliku od grada, naselje Pali i Radanovac imaju kanalizacionu mreu separatnog sistema gradnje, odnosno razdvojene kanalizacione mree za atmosfersku i upotrebljenu vodu. Atmosferske vode se odvode otvorenim kanalima, dok je kanalizaciona mrea za upotrebljene vode reena cevovodima. Recipijent za atmosferske vode je jezero Pali, dok se upotrebljene vode evakuiu do preistaa na Slanom jezeru. Obzirom da u velikom delu naselja nije izgraena kanalizaciona mrea za atmosferske vode, na najkritinijim mestima (depresije u centralnom delu stambene zone) se viak atmosferskih voda prikuplja i odvodi postojeom kanalizacijom za upotrebljene vode. Naselje Pali je zapoelo izgradnju postrojenja za preiavanje otpadnih voda. Izgraena je crpna stanica sa mehanikom reetkom i kao privremeno reenje preiavanja putem fakultativne lagune. U funkciji se nalazi crpna stanica sa reetkom, a laguna zbog preoptereenost radi sa minimalnim efektima. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 129
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Dnevni prosek prispele vode na ureaj je oko 400 m3/dan. Koncentracija organskog optereenja ulazne vode izraena kao BPK5 je u preoseku 100,2 mg/l O2. Specifino zapreminsko organsko optereenje je u proseku 4,48 BPK5/m3 lagune na dan. Efekat biohemijskog preiavanja otpadnih voda raunato na smanjenje BPK5 u proseku iznosi 80,2 %.
JEZERO PALI
Jezero se nalazi istono i jugoistono od Subotice, odnosno juno od naselja Pali. U pogledu topografskih karakteristika okruenja, severno i severoistono podruje gravitira prema jezeru. Jezero predstavlja prirodni vodoprijemnik vikova voda ovog podruja, koji povrinski i podzemno gravitiraju prema jezeru. Prirodan pad terena u pravcu severozapada prema jugoistoku je izrazit, na duini od oko 5 do 10 km od jezera, visinska razlika kote terena iznosi i do 15 m. Sve intenzivnijom urbanizacijom naselja (Subotice i Palia) i razvojem industrije, u jezero dospeva sve vea koliina otpadnih voda. Pored ovoga uticaja naselja, izraen je I nepovoljan uticaj otpadnih voda od turistikog sadraja, kao i hemizacije poljoprivredne proizvodnje u neposrednom okruenju jezera. Reim vode jezera u prolosti je bio iskljuivo u funkciji klimatsko-meteorolokih inilaca i varijacija koliina i kvaliteta otpadnih voda u sopstvenom slivnom podruju. U dalekoj prolosti ( bez izgraene kanalizacije) reim padavina i podzemnih voda je direktno uslovio vodni reim jezera Pali. Velike varijacije su se odnosile kako na povremeno potpuno isuivanje jezera, tako i na obilje vode iji su se vikovi odvodili odvodnim kanalima do vodoprijemnika vodotoka Kire, odnosno sve do reke Tise. Izgradnjom sistema vodosnabdevanja i kanalisanja grada Subotice, u reim vode jezera Pali uvodi se novi resurs usled korienja podzemnih voda koji dosada nisu uestvovali u bilansu jezera. Ovo je kao posledicu donelo znaajno smanjivanje varijacije u reimu voda jezera. Od uvoenja institucionalnog vodosnabdevanja i kanalisanja nije dolo do znaajnih manjkova vode u bilansu jezera. U novije vreme je izgraena veza jezera za rekom Tisom, izgradnjom Hidrosistema Severna Baka podsistem Tisa-Pali sa prvenstvenom namenom obezbeenja vode za potrebe navodnjavanja. Isto tako postoji izgraen i obilazni sistem za odvoenje preienih voda mimo dela jezera Pali. Oba ova sistema mogu imati znaajnu funkciju u regulisanju kako bilansa voda, tako i kvaliteta voda jezera Pali. Razvoj tehnikih reenja u pogledu jezera Pali, odnose se na izgradnju, rekonstrukciju i osposobljavanje objekata i ureaja za upravljanje koliinom i nivoom voda jezera. Shodno ovome ovo obuhvata: - rekonstrukcija svih ustava i preliva i usklaivanje njihovih tehnikih karakteristika sa novim potrebama. - osposobljavanje sistema obilaznog kanala i crpne stanice - obezbeenje pogonske sigurnosti Hidrosistema Sev. Baka, podsistem Tisa Pali U oblast razvoja spadaju i odravanje, rekonstrukcija i izgradnja obaloutvrda. Poseban aspekt razvoja jezera predstavlja bavljenje promenama morfologije korita jezera. Bavljenje morfologijom dna jezera znai da se pored izuavanja ove pojave moraju nai i tehnika reenja za odravanje jezera u stanju koje bi ono imalo da nema nepovoljnih antropolokih uticaja.
130
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. 3.3.3. ENERGETSKA INFRASTRUKTURA
ELEKTROENERGETSKA INFRASTRUKTURA
Snabdevanje elektrinom energijom na podruju grada je iz jedinstvenog elektroenergetskog sistema i ne postoji druga mogunost snabdevanja grada elektrinom energijom. Potroai u gradu se napajaju iz visokonaponske mree na naponskom nivou 110 kV i to preko trafostanica: - SUBOTICA-1 110/35 kV, instalisane snage 51,5 MVA - (31,5+20) MVA - SUBOTICA-1a 110/20 kV, instalisane snage 31,5 MVA - SUBOTICA-2 110/20 kV, instalisane snage 63 MVA (31,5+31,5) MVA - SUBOTICA-4 110/20 kV, instalisane snage 63 MVA (31,5+31,5) MVA Napajanje ovih 110/x kV trafo stanica je iz TS SUBOTICA-3 400/110 kV putem 110 kV dalekovoda. Zatitni koridor kod 110 kV dalekovoda ini prostor irine najmanje 15m sa obe strane stubova dalekovoda i u tom prostoru nije dozvoljena izgradnja objekata kao ni zasaivanje srednjeg i visokog rastinja bez predhodne saglasnosti vlasnika 110 kV dalekovoda. Sa vodovima 35 kV-a napajaju se trafo stanice 35/10 kV Industrija u Aleksandrovu i Centar u centru grada. Na sredenjenaponskom nivou 10 kV elektrinom energijom se snabdeva oko 11,5% od ukupnog broja potroaa. Sa vodovima 20 kV napajaju se distributivne trafostanice koje snabdevaju preostalih 88,5% od ukupnog broja potroaa. Odreeni broj izvoda 20 kV iz ove dve 110/20 kV trafostanice se meusobno sueljavaju to daje mogunost dvostranog napajanja velikog dela distributivnog sistema. Potroai na Paliu, koji se sastoji iz stambenog i turistikog dela, snabdevaju se elektrinom energijom iz visokonaponske mree: - 35 kV izvod iz TS SUBOTICA-1 napaja TS PALI 35/10 kV instalisane snage 12 MVA. - 110 kV izvod iz TS SUBOTICA-3 napaja TS PALI 110/20 kV instalisane snage 31,5 MVA. Na srednjenaponskom nivou 10 kV napajaju se distributivne trafostanice za oko 44% potroaa, a na srednjenaponskom nivou 20 kV napajaju se trafostanice za preostalih oko 56% potroaa. Postojee stanje izgraenosti srednjenaponskih elektroenergetskih objekata i vodova Subotice i Palia dato je u sledeim tabelama: Energetski objekti Mesto SUBOTICA PALI UKUPNO: NAPON 10 kV 20 kV 10 kV 20 kV MBTS 7 128 2 7 144 STS 29 169 13 24 235 BTS 3 5 8 ZTS 5 47 2 54 UKUPNO 44 344 22 31 441 131 Instalisana snaga MVA 15,0 115,95 6,77 8,6
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Elektroenergetski vodovi Mesto SUBOTICA PALI UKUPNO: NAPON 10 kV 20 kV 10 kV 20 kV VN kablovi 9,89 km 102,3 km 5,2 km 4,9 km 122,29 km VN vazduni 15,6 km 55,4 km 5,2 km 15,5 km 91,7 km NN kablovi 89,4 km 19,0 km 108,4 km NN vazduni 274,0 km 78,3 km 352,3 km
Potronja elektrine energije za grad Suboticu i naselje Pali u periodu od 1992. godine do 2004.godine data je u sledeoj tabeli: GODINA 1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. POTRONJA (MWh) SUBOTICA PALI 376772 28649 401488 34675 404262 42241 414914 44202 414461 45349 424423 44643 415115 45746 392042 44870 417391 47498 430828 50857 408457 47602 409356 55066 391439 49681 VRNO OPTEREENJE (MW) SUBOTICA PALI 89,70 6,82 95,59 8,25 96,25 10,06 98,79 10,52 98,68 10,80 101,05 10,63 98,84 10,89 93,34 10,68 99,38 11,31 102,58 12,11 97,25 11,33 97,46 13,11 93,20 11,83
Na osnovu postojeih podataka moe se dati prognoza potronje elektrine energije za planski period od 20 godina raunata u odnosu na poetnu plansku 2000. godinu po sledeoj formuli: A = Ao x (1+p) (MWh) Ao potronja elektrine energije u godini poetka posmatranja n vreme posmatranja p(%) prosena godinja stopa rasta potronje elekt. energije za planski period (3%) A projektovana potronja elektrine energije Uzimajui u obzir novoplanirane zone stanovanja i naroito radne zone namenjene komercijalnim funkcijama planirana je godinja stopa rasta potronje elektrine energije od 3% u ovom planskom periodu. Na osnovu prorauna datog formulom, u 2020. godini treba oekivati potronju elektrine energije od 753850 MWh za teritoriju grada i 85786 MWh za naselje Pali. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 132
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Potrebnu snagu za napajanje odrediemo uz pretpostavku da e 2020. godine trajanje vrnog optereenja biti 4200 h, P(MW) = A(MWh) / 4200 h = 753850 / 4200 = 179,49 (MW) za teritoriju grada i P(MW) = A(MWh) / 4200 h = 85786 / 4200 = 20,43 (MW) za naselje Pali Potreban broj trafo stanica raunat u odnosu na jedinicu tipske snage od 630 kVA, pri faktoru snage (cos ) priblino 1, iznosi N (kom) = P (MVA) / 0,630 MVA = 179,49 / 0,63 = 285 kom za teritoriju grada i N (kom) = P (MVA) / 0,630 MVA = 20,43 / 0,63 = 33 kom za naselje Pali Stalni rast potronje elektrine energije pored postojeih elektroenergetskih objekata zahteva izgradnju nove TS 110/20 kV SUBOTICA-5 na Pairskom putu, ugradnju treeg transformatora u TS 110/20 kV SUBOTICA-4 rekonstrukciju TS 35/10 kV Industrija u 20 kV RP Industrija ukidanje TS 35/10 kV Centar i Pali, rekonstrukciju postojeih i izgradnju novih elektroenergetskih vodova i trafostanica ime bi se ostvarili uslovi za prelaz grada i naselja Pali na 20 kV naponski nivo. Nova TS 110/20 kV SUBOTICA-5 sa novim 20 kV izvodima bi preuzela deo postojeeg konzuma i novoplanirani konzum postojeih TS 110/x kV i to u zapadnom, jugozapadnom i junom delu Subotice. Novi i postojei 20 kV izvodi iz postojeih TS 110/20 kV bi preuzeli konzum koji se sada napaja putem 10 kV izvoda, uz potrebu rekonstrukcije postojeih elektroenergetskih objekata i izgradnju novih (deo Palia i deo centra Subotice) a takoe i deo novoplaniranog konzuma (Pali, severni i severozapadni deo Subotice, deo izmeu Subotice i Palia, kao i deo oko jezera Pali). Za obezbeenje elektrine energije u poveznom pojasu izmeu grada i naselja Palia (sa june strane magistralnog puta M-22.1) namenjenom poslovno-komercijalnim fukcijama potrebno je planirati izgradnju posebnog 20kV izvoda od TS 110/20 kV Pali do RS Istok uz izgradnju odgovarajueg broja trafo stanica 20/0,4 kV i pripadajue elektroenergetske mree na oba naponska nivoa. Zapadna obala jezera Pali (namenjena turistikim sadrajima) snabdevae se el. energijom iz izvoda Park (iz TS 110/20 kV Pali), prostor du obilaznog puta oko jezera Pali (namenjen individualnom stanovanju i turizmu) el. energiju e dobijati iz izvoda Vikend naselje a prostor du poveznog puta grad-petlja Istok (namenjen komercijalnim funkcijama) el. energijom e se snabdevati privremeno (do izgradnje SU5) sa postojeeg 10 kV izvoda Industrija a nakon izgradnje SU-5 novim 20 kV izvodima iz TS SU-5 i TS Pali kako bi se obezbedilo dvostrano napajanje. Izgradnji novih stambenih i poslovnih objekata treba da predhodi izgradnja potrebnih elektroenergetskih objekata, to e se detaljno odrediti u samom postupku realizacije izgradnje. Distributivna elektroenergetska mrea bie graena kabliranjem. Postojea nadzemna mrea po isteku eksploatacionog veka takoe e biti kablirana. Javna rasveta, u svim svojim vidovima, tj. osvetljenje saobraajnica, peakih prelaza, parking prostora, parkova, industrijskih postrojenja, dekorativno osvetljenje, svetlei natpisi, reklame, itd. reava se po najsavremenijim principima uz primenu odgovarajuih propisa i standarda. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 133
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Osvetljenje je izvedeno sa ivinim i natrijumovim sijalicama i sijalicama sa uarenim vlaknima. Ukupna duina javne rasvete je 541 720 m, od toga je 127 540 m kablovski i 414 180 m vazduni vod. Broj sijalinih mesta je ukupno 11 127 kom a od toga je sa uarenim vlaknom 486 kom, sa ivinim sijalicama 9636 kom i sa natrijumovim sijalicama 911 kom. Izgradnja javne rasvete u narednom periodu e pratiti sveukupnu planiranu izgradnju objekata, saobraajnica, itd. Obzirom na znaaj koje pojedine ulice zauzimaju u mrei ulica u skladu sa novim GP planirana izgradnja javne rasvete treba da zadovolji sledee kriterijume: - javna rasveta u gradskim magistralnim ulicama treba da obezbedi sjajnostgustinu osvetljenosti kolovoza iznad 1,5 cd/m - javna rasveta u gradskim saobraajnicama I reda treba da obezbedi sjajnostgustinu osvetljenosti kolovoza od 1,2 cd/m do 1,5 cd/m - javna rasveta u gradskim saobraajnicama II reda treba da obezbedi sjajnostgustinu osvetljenosti od 1,0 cd/m do 1,2 cd/m - javna rasveta u gradskim saobraajnicama III reda treba da obezbedi sjajnostgustinu osvetljenosti od 0,8 cd/m do 1,0 cd/m - javna rasveta u svim ostalim ulicama treba da obezbedi sjajnost-gustinu osvetljenosti do 0,8 cd/m U cilju smanjenja potronje elektrine energije i poboljanja kvaliteta javne rasvete planirati rekonstrukciju postojee javne rasvete odnosno zamenu svih postojeih svetiljki savremenim tipovima svetiljki sa kvalitetnim i efikasnim svetlosnim izvorima.
SISTEM SNABDEVANJA TOPLOTNOM ENERGIJOM
Toplotna energija ini dobar deo ukupne energetske potronje grada Subotice. Snabdevanje toplotnom energijom se vri iz: - centralizovanih sistema (toplifikacionog i gasifikacionog) - individualnih loita (lokalno) Delovi grada sa manjom gustinom stanovanja i industrija e se snabdevati toplotnom energijom iz gasifikacionog sistema, a iz toplifikacionog sistema delovi grada sa veom gustinom stanovanja i poslovni delovi grada. Deo potroaa e se i dalje snabdevati toplotnom energijom iz individualnih loita do konane izgradnje gasifikacionog sistema. Toplifikacioni sistem grada
Toplifikacioni sistem grada odrava JP SUBOTIKA TOPLANA koja raspolae sa kotlarnicom kapaciteta 146,2 MW a instalisana snaga potroaa iznosi 132 MW. Kao osnovni energent koristi se prirodni gas a mogue je alternativno da se koristi i mazut. Na daljinski sistem grejanja sada je prikljueno 9100 stambenih i 700 poslovnih jedinica. Magistralna vrelovodna mrea za potrebe grada (glavni magistralni vod sa tri magistralna ogranka) je izgraena u duini od oko 5350 m i ne planira se daljne proirenje iste nego samo rekonstrukcija postojeih magistralnih vodova zbog dotrajalosti istih. Na osnovu ovako izgraene vrelovodne mree formirane su zone toplifikacije (sadanje i budue) ije su granice prikazane na odgovarajuem grafikom prilogu.
134
Oblasti gde se toplifikacijom pokrivaju termoenergetske potrebe u celosti su sledee: - Mesna zajednica CENTAR I blok oivien ulicama Maksima Gorkog, trosmajerova, Dimitrija Tucovia, Aleja M. Tita, Miloa Obilia, Vatroslava Lisinskog, Zmaj Jovina i Bose Milievi. - Mesna zajednica PROZIVKA - blok oivien ulicama Blaka Rajia, Brae Radi, Bajnatska i Beogradski put. - Mesna zajednica DUDOVA UMA - blok oivien ulicama Sep Ferenca, Arsenija arnojevia, Miloa Obilia i Frankopanska. - Mesna zajednica CENTAR II - blok oivien ulicama Matka Vukovia, Matije Gupca, Maksima Gorkog i trosmajerova. - Mesna zajednica CENTAR III - blok oivien ulicama Maksima Gorkog, Trg Lazara Neia, Kumiieva i Brae Radi. Oblasti gde se toplifikacijom delimino pokriva termoenergetska potreba su sledee: - Mesna zajednica NOVI GRAD - blok oivien ulicama Segedinski put, Marije Kiri, Rade Konara, Ivana Metrovia, Gavrila Principa i Pap Pala. - Mesna zajednica KERTVARO i ELJEZNIKO NASELJE - blok oivien ulicama Segedinski put, Jovana Mikia, Kireki put, Pavlovaka, Hrastova, Save Kovaevia, Teslina, Partizanskih baza, Zetska, Heroj Pinkija, at Geze, Deligradska, Banijska, Josipa Kraa, Save Kovaevia, Ki Ferenca do zgrade SUP-a i Segedinskog puta. - Mesna zajednica BAJNAT - blok oivien ulicama Senanski put, Preernova, Brae Radi i Kumiieva. - Mesna zajednica KER - blok oivien ulicama Beogradski put, Blaka Rajia, Skerlieva, Nade Dimi, Ivana Antunovia, Dragutina Domjania, Sergeja Jesenjina, Vase Pelagia, Poreka, Jae Ignjatovia do zgrade Medicinske kole i Beogradskog puta. - Mesna zajednica DUDOVA UMA - izvan bloka navedenog u oblasti gde su termoenergetske potrebe pokrivene u celosti. - Mesna zajednica CENTAR II - izvan bloka navedenog u oblasti gde su termoenergetske potrebe pokrivene u celosti. - Mesna zajednica CENTAR III - izvan bloka navedenog u oblasti gde su termoenergetske potrebe pokrivene u celosti. U razmatranom planskom periodu gradit e se vrelovodni prikljuci za konkretne objekte u blokovima gde gde su termoenergetske potrebe pokrivene u celosti a u ostalim delovima grada gde su delimino pokrivene termoenergetske potrebe odnosno gde postoji mogunost snabdevanja energijom iz gasovodnog ili vrelovodnog sistema opredeljenje e se izvriti u momentu izgradnje imajui u vidu tehnike, ekonomske, pravne i ekoloke aspekte. Magistralni parovod za prenos tehnoloke pare industrijskim potroaima koji je izgraen u duini od oko 3300m je van upotrebe i ovi potroai su prikljueni ili e se prikljuiti na gasovodnu mreu.
135
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Gasifikacioni sistem grada
Grad se snabdeva gasom iz glavne merno-regulacione stanice GMRS koja je izgraena u neposrednoj blizini Ciglane (u jugoistonom delu grada) pored eleznike pruge Subotica-Senta. Ova merno-regulaciona stanica povezana je na magistralni gasovod za Azotaru i sa GMRS polazi gasovod niskog pritiska, u dva pravca, za snabdevanje grada gasom. Jedan pravac ide od GMRS do MRS I koja je izgraena na lokaciji Subotike Toplane a drugi ide do MRS III koja je izgraena na lokaciji Veterinarskog Zavoda. Od ovih merno-regulacionih stanica izgraen je glavni gasovodni prsten na teritoriji grada a samim tim i uline gasovodne mree na teritoriji nekih mesnih zajednica. Dosada je izgraeno oko 330 km gasovodne mree na teritoriji grada a prikljueno je oko 4700 stambenih i 300 poslovnih potroaa na sistem. Do kraja planskog perioda mogue je ostvariti do 20 000 prikljuaka na gasovodnu mreu to bi zahtevalo oko 80.000.000 m gasa na godinjem nivou. Pored ovoga za potrebe industrije izgraena je gasovodna mrea takoe niskog pritiska (industrijski gasovod) i to jedan krak prema industriji lociranoj u Aleksandrovu a drugi prema fabrici Sever u ukupnoj duini od oko 8 km. Od MRS Sever izgraen je glavni gasovodni vod za Pali kao i MRS Pali koja je locirana u neposrednoj blizini benzinske stanice Beopetrol. Da bi se omoguila gasifikacija i ostalih delova grada potrebno je u narednom periodu izgraditi merno-regulacionu stanicu MRS II na lokaciji fabrike Mladost kao i gasovod srednjeg pritiska do iste, kao i ulinu gasovodnu mreu na teritoriji sledeih mesnih zajednica: Novo selo, Mali Bajmok, Gat, Ker, Prozivka, Bajnat, Centar III, Zorka, Radanovac i Pali. Osim navedenog glavni pravci izgradnje gasovoda u ovom periodu su pravac od Ciglane prema krunom putu oko Palia i pravac od fabrike Zorka do Kelebije a nakon toga i izgradnja odgovarajue uline gasovodne mree Izgradnja kompletnog gasifikacionog sistema grada kao i prigradskih M.Z. (V. Radanovac, Pali, Kelebija, itd.) treba da se odvija fazno. Postupnost izgradnje se namee i ve izgraenim glavnim gasovodnim prstenom kao i ekonomskom opravdanou nadovezivanja na mreu srednjeg pritiska i daljom gradnjom distributivne mree za iroku potronju. Individualni sistem snabdevanja potroaa toplotnom energijom koristie se samo u onim delovima grada gde nije razvijen nijedan od predhodno pomenutih sistema za snabdevanje toplotnom energijom, odnosno tamo gde ne postoje tehno-ekonomski uslovi za izgradnju. Oekuje se da e u narednom periodu aktivnu primenu dobiti i suneva energija kod individualne stambene izgradnje i to preteno za dobijanje tople potrone vode pa i za grejanje objekata. Kod vieporodine stambene izgradnje imala bi primenu samo za dobijanje tople potrone vode. ira primena korienja suneve energije prvenstveno zavisi od tehnoekonomskih parametara.
136
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Na podruju Subotice postoje izvori termalne vode sa parametrima koji omoguavaju njeno racionalno korienje. Primena geotermalne energije je mogua u prvom redu u turistikom delu naselja Pali (koristi se ve i sada), gde se nalaze dva termalna izvora, za potrebe grejanja i pripremu potrne tople vode. Termalni izvori u Dudovoj umi i u neposrednoj blizini Majanskog puta takoe se mogu koristiti za pripremu potrone tople vode. Drugi izvori toplotne energije (toplotne pumpe, energija vetra, energija biomase, energija iz smea) imae male mogunosti za praktinu primenu i nisu od sutinskog znaaja za sam sistem snabdevanja grada toplotnom i elektrinom energijom, mada mogu da doprinesu znatnim utedama primarnog goriva. Uteda e se postii poboljanjem regulacije i merenja potronje toplotne energije, primenom savremenih izolacionih materijala kod objekata koji su u izgradnji kao i boljom izolacijom postojeih objekata. 3.3.4. TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA Subotica je centar mrene grupe, koja pokriva skoro celu Severnu Baku. Zahvaljujui povoljnom geografskom poloaju, kroz teritoriju mrene grupe Subotice prolazi magistralni optiki-kablovski prenosni sistem, koji povezuje telekomunikacionu mreu nae zemlje i nacionalne mree zemalja srednje i istone Evrope. U Subotici se nalazi glavna digitalna centrala sa svojim isturenim stepenima za koju su vezane vorne centrale Pali, Bajmok, centrale u Severnoj Bakoj i krajnje centrale u optini Subotica. Pravac radio-relejne veze treba ostaviti kao slobodan koridor, tj. objekti u tom koridoru mogu biti samo nii od odailjake antene da se ne bi blokirao vezni put, pa je neophodno zatititi sledee pravce radiokoridora: - Otvoreni Univerzitet zgrada Pote br. 1 u Prvomajskoj ulici - Otvoreni Univerzitet antavir - Otvoreni Univerzitet Baka Topola Postojei radio-relejni koridori koji su se prostirali od TV tornja u Crvenom Selu prema Kuli, Senti, antaviru, Bakoj Topoli, Bajmoku, Crvenom otu, Irikom Vencu i avolju su bombardovanjem TV tornja sada van funkcije te je u narednom periodu obavezno planirati rekonstrukciju objekta TV tornja kako bi se ponovo uspostavili navedeni radio-relejni koridori. Razvoj telegrafsko-telefonskog saobraaja vrie se potpuno u skladu sa dugoronim i kratkoronim programima razvoja i perspektivnim planovima. U narednom periodu planirati izgradnju novih isturenih stepena (LDRU) u M.Z. Novo selo, M.Z. Zorka, MZ Dudova uma, MZ Ker, M.Z. Prozivka, MZ Aleksandrovo i MZ Pali kao i manjih komutacionih vorova na mestima gde se za to ukae potreba. Nastaviti izgradnju pretplatnike TT mree kako bi se gustina prikljuaka sa sadanjih 27-35 prikljuaka/100 stanovnika poveala na 40-50 prikljuaka/100 stanovnika. Sve dvojnike brojeve na teritoriji grada i Palia preraditi u direktne brojeve. Kod planiranja veih urbanih celina obavezno predvideti prostoriju veliine cca 15 m2 za smetaj manjeg komutacionog sistema. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 137
Posebnu panju posvetiti daljnjem razvoju mobilne telefonije, interneta i mree javnih telefonskih govornica. Izgradnjom potrebnog broja antenskih sistema i baznih stanica mobilne telefonije omoguiti rad ovog sistema telekomunikacije na celom planskom podruju. Za izgradnju mree javnih govornica obezbediti potreban broj telefonskih linija i izvesti rezerve do mesta prikljuanja novoplaniranih javnih telefonskih govornica. Planirati izgradnju mree optikih kablova u cilju povezivanja u prsten postojeih ili planiranih isturenih stepena glavne centrale u lokalni prsten grada i to na sledeim pravcima: RDLU Mali Bajmok RDLU Aleksandrovo RDLU Aleksandrovo RDLU Kertvaro RDLU Mali Bajmok RDLU Novo selo RDLU Novo selo RDLU Peara RDLU Peara RDLU Zorka RDLU TT centar RDLU Novo selo RDLU Centar 2 RDLU 4. juli Kablovsko-distributivni sistem ili popularno kablovska televizija osnovana je krajem 1989. god. i danas ima preko 17000 pretplatnika. Ovaj sistem omoguuje kvalitetan i jeftin prijem TV i radio signala kako zemaljskih tako i sa satelita. KDS obuhvata prijemni antenski sistem, glavnu stanicu i kablovsku mreu sa pojaivaima signala. Antenski sistem za prijem satelitskih programa nalazi se na platformi zgrade Pote br. 1 a antenski sistem za prijem zemaljskih programa nalazi se na krovu zgrada u ulici B. Radia 13-15. Glavna stanica se nalazi u zgradi Telekomunikacija u Poti 1. Kablovska mrea sastoji se od glavnih i distributivnih linija u kojima se nalaze linijski i distributivni pojaivai. U KDS-u pored razliitih vrsta kablova koriten je i optiki sistem za distribuciju signala do naselja na veoj udaljenosti konkretno naselje Pali. Primena optikih kablova planirana je za povezivanje u prsten svih postojeih i novoplaniranih optikih vorova u KDS mrei. Osim distribucije radio i TV signala KDS je idealno reenje za lokalnu televiziju i radio, povezivanje raunara sa bazom podataka i kontrolu svih vrsta povratnih informacija sa funkcijama nadzora i drugim komunikacijskim funkcijama (itanje sa brojaa, alarmi, rasveta...). Da bi se obezbedila vea ponuda TV kanala, prenos govora, prenos podataka i drugih servisa postojea mrea kablovskodistributivnog sistema (KDS) mora se rekonstruisati prema sledeoj dinamici: I faza izgradnja optikih vorova na lokacijama koje diktira postojea kablovska mrea II faza rekonstrukcija Glavne stanice, izgradnja optikih kablova do svakog planiranog optikog vora III faza- realizacija strukture mree zvezda-prsten, tj. izgradnja prstenova koji povezuju optike vorove i omoguuju veu sigurnost sistema J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 138
3.4.
BILANS POVRINA
Generalnim planom Subotica Pali do 2020. godine posebno se utvruju namena i bilans povrina u granici graevinskog reona naselja, odnosno povrine namenjene stanovanju, radnim sadrajima i javnim potrebama. Tabela NAMENA I BILANS POVRINA ZEMLJITA U GRANICI GRAEVINSKOG REONA Redni broj 1. 2. Ostalo graevinsko zemljite Vrsta zemljita Opis Stanovanje i pratei sadraji Radne i poslovne zone Zelenilo poljoprivrednre pov. Povrine za javne namene Centralne funkcije Povrine jezera Povrina u Ha % 3.701,51 45,12 2.411,82 47,65 6160,98 1.330,06 156,81 1.486,87 556,00 556,00 8203,65 29,39 0,58 75,10 16,21 1,91 18,12 6,77 6,77 100
Ostalo graevinsko zemljite ukupno 3. 4. 5. Javno graevinsko zemljite
Javno graevinsko zemljite ukupno Vodene povrine
Vodene povrine ukupno POVRINA GRAEVINSKOG REONA UKUPNO
Precizan pregled i prikaz svih povrina javnog graevinskog zemljita (postojeeg i planiranog) u graevinskom reonu gradskog naselja definisanog ovim Generalnim planom e biti mogue dati nakon to bude odreeno odgovarajuim aktom optine Subotica. Sa prostorno-planerskog stanovita poseban znaaj ima utvrivanje namene povrina u funkcionalnom smislu. Zbog svoje sloenosti i izraene polifunkcionalnosti u smislu objedinjavanja razliitih funkcija (administracija, uprava, kultura, obrazovanje, zdravstvo i stanovanje) kao posebna zona su izdvojeni sadraji centralnih funkcija Kao posebna zona u sklopu namene su izdvojene komunalne zone i objekti koja ima pratei karakter, ali su neophodne za funkcionisanje naselja, odnosno omoguuju funkcionalne odnose izmeu osnovnih namena. Ostale povrine su utvrene prema preovlaujuoj osnovnoj nameni (stanovanje, rad i rekreacija), a u slovi i pravila se utvruju u skladu sa prostorno funkcionalnim zahtevima preovlaujue namene.
139
Tabela BILANS NAMENA POVRINA U GRANICI GRAEVINSKOG REONA

NAMENA POVRINA JAVNE FUNKCIJE CENTRALNE FUNKCIJE SADRAJ
Javne funkcije i slube Gradski centar Sektorski centar Centar urbanistike zone Vodozahvati Preista UKUPNO POVR. (ha)
95,93 74,83 32,93 49,05 130,15 47,18 9,81 127,22 6,55 1,11 35,01 113,04 98,43 89,04 576,59 556,00 1.177,86 221,32 1.951,04 112,64 53,54 185,11 690,01 98,92 997,50 625,39 47,65
Energetika Groblje Kvantaka pijaca Komunalni objekti (DTD)
Parkovi i skverovi Zatitno zelenilo Sportsko-rekreativne povrine eljeznica Saobraaj (I, II i III reda) Povrine jezera Porodino stanovanje manjih gustina (do 50 st/ha) Porodino stan. rezidencijalnog tipa (do 50 st/ha) Porodino stan. srednjih gustina (od 50-100 st/ha) Vieporod. stan. srednjih gustina (od 100-200st/ha) Vieporodino stan. velikih gustina (preko 200 st/ha) Meovito stanovanje Proizvodnja, privreda
STANOVANJE
ZELENILO
UKUPNO POVRINA PODRUJA U GRAEVINSKOM REONU
8.203.65
Graevinsko zemljite izvan granice graevinskog podruja naselja namenjeno je za: - komunalne delatnosti (vodozahvat, deponija vrstog otpada, stono groblje i glavna merno-regulaciona stanica).
140
Tabela GRAEVINSKO ZEMLJITE IZVAN

GRANICE GRAEVINSKOG REONA NASELJA Red.br.
Zona Komunalna Komunalna Komunalna Komunalna
Sadraj zone Vodozahvat Deponija vrstog otpada Stono groblje Merno-regulaciona stanica
1. 2. 3. 4.
Povrina u Ha 20,52 15,65 2,59 2,69 41,45
% 49,50 37,75 6,25 6,50 100
U K U P N O komun. povrine van granice gra. reona
3.5.
GENERALNA REGULACIONA I NIVELACIONA REENJA
3.5.1. REGULACIONA REENJA Saobraajno reenje definisano generalnim planom, pored osnovnih karakteristika kolovoza, trotoara, parkiralita i biciklistikih staza, definie i regulaciono reenje. To podrazumeva irinu i poloaj svih saobraajnih povrina, podzemnih i nadzemnih komunalnih instalacija. U hijerarhiji mree najznaajniju ulogu imaju gradske magistrale koje su predviene sa intenzivnije saobraajno optereenje i u skladu sa tim su planirane sa kolovozom sa 4 saobraajne trake biciklistike staze i trotoari. Pored gradskih magistrala planirane su i saobraajnice I reda u kojima je planiran kolovoz od 7 metara biciklistike staze sa obe strane i trotoari. U planu su obuhvaene saobraajnice II reda gde se planira kolovoz od 7 metara, biciklistika staza sa barem jedne strane i trotoari. Najnii rang saobraajnica koje se obrauju su saobraajnice III reda u kojima se planira kolovoz od 7 metara jednostrana biciklistika staza i trotoari. Sve ove saobraajnice zajedno ine osnovnu mreu drumskih saobraajnica. Regulaciona irina zavisi pre svega od potrebne irine kolovoza, biciklistikih staza i trotoara za prihvatanje saobraajnog optereenja koje se javlja a za to treba obezbediti odgovarajui broj saobraajnih traka kolovoza i irine biciklistikih staza i kolovoza. Na bazi toga utvrene su regulacione irine ulica iz osnovne uline mree kree se od maksimalnih 36 metara do 28 metara samo izuzetno i na ogranienom potezu. Vano je napomenuti da je regulaciona irina dakle pre svega produkt potreba za odvijanjem saobraaja.
141
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Razmetaj pojedinih instalacija (kanalizacija, vodovod, itd) je unutar regulacione irine saobraajnica. Svi ovi kriterijumi definiu buduu regulacionu irinu na pojedinim saobraajnicama i na bazi toga su izraeni i karakteristini popreni profili. Regulisanim ulicama se smatraju one ulice koje zadovoljavaju kriterijume u pogledu njihove irine po sledeim kriterijumima: Planirane regulacione irine gradskih magistrala su od 28 do 36 metara Planirane regulacione irine Saobraajnice I reda su od 21 do 30 metara. Planirane regulacione irine Saobraajnice II reda su od 18 do 28 metara. Planirane regulacione irine Saobraajnice III reda su od 16 do 24 metara. Ostale saobraajnice unutar granica ovog plana moraju imati odreene regulacione irine: Sabirne ulice po pravilu 15 metara ili vie, a minimum 12 metara. Stambene ulice po pravilu 12 metara, minimalno 10 metara, a samo izuzetno 8 metara na mestima gde se ni to ne moe obezbediti. Peake staze i prolazi minimum 2,5 metra, a samo izuzetno 1,5 metar na mestima gde terenski uslovi ne omoguuju punu irinu. Kolski prolazi koji spajaju dve javne povrine i druge povrine (pasai, ulazi u javne parking garae i u druge objekte javne namene i sl.) po pravilu su iroki 6 metara, a samo izuzetno mogu biti irine 5 metara. U ulicama i na mestima gde nije uspostavljena planirana regulaciona irina, prilikom izgradnje objekata prethodno uspostaviti punu regulacionu irinu. 3.5.2. NIVELACIONA REENJA Za reljef Subotice karakteristino je da grad lei severnim delom na relativno neplodnom pesku a junim delom na plodnim oranicama. Teren je ravniarski sa nadmorskom visinom od oko 103 do maksimalno 120 metara, sa blagim prelazom od jedne vrednosti do druge. Pri utvrivanju nivelacionog reenja odluujui faktori su: mogunost uklapanja postojeeg stanja terena bez velikih zahvata i nivo podzemnih voda. Zbog toga se predvia da saobraajnice u to veoj meri prate postojei teren osim na mestima denivelisanih ukrtanja gde e se odstupiti od toga kako bi se omoguilo reenje prema konkretnim uslovima. Od svih infrastrukturnih sistema kanalizacija u najveoj meri zavisi od nivelacionih reenja, pa je zato potrebno naglasiti da je ovakvo nivelaciono reenje usklaeno sa postojeim i planiranim objektima za ovu namenu. Na ukrtanju glavnih saobraajnica u grafikom prilogu date su visinske kote usklaene sa ovim principima. Nivelacija ostalog graevinskog zemljita usaglaava se sa visinskim reenjem saobraajnica utvrenih unutar javnih povrina. Tehnike karakteristike infrastrukturnih sistema, uslovi za izgradnju objekata na terenu razliitih nagiba i nosivosti, usklaeni su sa propisima.
142
IV
4.1.
PROSTORI SA POSEBNIM OSOBENOSTIMA I OGRANIENJIMA, REIMI IZGRADNJE I I UREENJA OVIH PROSTORA

ZATITA PRIRODNIH DOBARA
Prema evidenciji Zavoda za zatitu prirode Srbije, utvreno je da se na podruju koje je obuhvaeno Generalnim planom Subotica-Pali nalazi zatieno prirodno dobro Park prirode Pali ( Odluka o stavljanju pod atitu Parka prirode Pali i spomenika prirode u njemu (Slubeni list optine Subotica broj 8/96, odluka broj I-011-38/96). Ovom odlukom ovaj prostor se svrstava u III kategoriju zatite. Kao spomenici prirode u okviru zatienog dobra nalaze se i primerci zatienih retkosti: jedno stablo poljskog jasena (Fraxinus augustifolia Vaxi) i dva stabla movarnog empresa (Taxodium distichum). Na podruju Parka prirode Pali ustanovljuje se: 1. Reim zatite I stepena, koji obuhvata podruje Drugog sektora Palikog jezera 2. Reim zatite II stepena, koji obuhvata podruje Treeg sektora Palikog jezera i Veernja 3. Reim zatite III stepena, koji obuhvata povrinu Prvog sektora Palikog jezera (lagune) i deo podruja Bunari, etvrtog sektora jezera pali, podruje velikog pojila, deo podruja Pipic, podruje Omladinskog jezera, Park Narodnih heroja, podruje Zoolokog vrta, podruje rasadnika i Tuk ugarnice Za spomenike prirode propisuje se reim zatite III stepena. Na podruju Parka prirode Pali utvrene su opte mere atite: 1. Obezbeivanje preiavanja otpadnih voda u skladu sa zakonskim propisima 2. Obezbeivanje funkcionalnosti svih izgraenih objekata, kojima se obezbeuje reim voda Palia (kanal Tisa-Pali, oduni kanal, preista, ustave , ispusti). 3. Sprovoenje ureenih pravno-ekonomskih odnosa u vodoprivrednoj delatnosti 4. Permanetno praenje kvaliteta vode u slivu Palikog jezera 5. Obavljanje nauno strunih istraivanja u okviru verifikovanih projekata 6. Optu i specijalnu edukaciju po utvrenom programu 7. Zabranu lova u pojasu oko Jezera 8. Red i mir na vodi Ovim optim merama zabranjuje se : 1. Uputanje zagaenih otpadnih voda 2. Hemijsko i fiziko zagaivanje zatienog dobra I zatiene zone 3. Unoenje alohtonih biljaka i ivotinja 4. Privredni ribolov 5. Otvaranje divljih plaa 6. Ekonomske eksploatacije vodozemaca i gmizavaca 7. Kretanja amaca na motorni pogon izuzev u slubene svrhe Dozvoljeno je: 1. Unoenje samo autohtonih vrsta biljaka i ivotija u cilju poboljanja struktura ivotnih zajednica 2. Uputanje vode propisanog kvaliteta 3. Zatita obale od abrazije i erozije i kontrolisano izmuljavanje prema verifikovanim programima 4. Unoenje alohtonih biljnih i ivotinjskih vrsta u ZOO- vrt Park Narodnih heroja J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 143
U Parku prirode Pali na podruju reima zatite I stepena: Zabranjeno je: - unoenje alohtonih biljnih i ivotinjskih vrsta - uznemiravanje ptica - svi vidovi ribolova osim u nauno istraivake, sanitarne i selektivne svrhe Dozvoljeno je: - obavljanje naunih istraivanja u okviru prihvaenih projekata i tema - radnje oko ureivanja ostrva za potrebe opstanka I poveanja kvalitativnog I kvantitativnog sastava ornitofaune - radnje na odravanju obale ostrva koje su izloene abrazivnom delovanju talasa - vie delove ostrva prekrivati trskom i stvoriti uslove za gneenje crnoglavog galeba i obine igre Na podruju zatite II stepena: Zabranjeno je: - obavljati privredni ribolov - unitenje ptiijih stanita i kompleksa traka - nagla promena nivoa vode u tranicima Dozvoljen je: - sportski sanitarni i selektnivni ribolov Na podruju zatite III stepena: Zabranjeno je : - obavljati privredni ribolov - otvaranje divljih plaa - uputanje zagaenih otpadnih voda - unitavanje i uznemiravanje prostora posebno u reproduktivnom ciklusu odreenih grupa ivotinja - neplansko uklanjanje vegetacije - kretanje vozila izvan za to predvienih staza Dozvoljeno je: - ekonomsko korienje prostora prema verifikovanim programima - obavljati sportski, selektivni i sanitarni ribolov - sportsko rekreativne aktivnosti i turistiko ugostiteljske aktivnosti - odravanje i ureivanje zelenih povrina ( plaa, parkova, drvoreda, rekreativnih povrina sl.) Za spomenike prirode : Zabranjeno je: - zatieno stablo sei, lomiti grane, kidati lie ili preduzimati bilo kakve radnje kojim bi se izmenio izgled ili doveo u pitanje bioloki opstanak - boravak posetilaca na zatienoj povrini - sadnja dekorativnog zelenila u neposrednoj blizini stabla Dozvoljeno je: - koenje travnjaka i preduzimanje bioloko tehnikih mera zatite pod uslovima koje utvruje Zavod zazatitu prirode Srbije
144
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Na podruju zatitne zone (ire podruje) Parka prirode Pali dozvoljene su radnje koje vode revitalizaciji prirodnog dobra, ozelenjavanja travom puteva oko jezera , izgradnja eka i osmatranica i preduzimanje mera sadranih u projektno- tehnikoj dokumentaciji za izgradnju auto-puta E-75 (Subotica Beograd), a koje se odnose na ozelenjavanje zatitnog pojasa, slivne i ocedne vode, aerozagaenja i drugo. Zatita i razvoj Parka prirode Pali sprovodi se prema programu razvoja, koga donosi staraoc, JP Pali-Ludo, uz saglasnost Skuptine optine. Ovom odlukom se odreuje kategorija prirodnog dobra, granica, reim zatite, opte mere zatite, staraoc u obavljanju poslova zatite i drugo. Prema Zakonu o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS broj 135/04) za planove u oblasti urbanistikog planiranja kojima se obuhvataju prostori vredni sa aspekta ouvanja prirodnih stanita prirodna dobra i prostori u funkciji turizma izrauje se Strateka procena uticaja. Prema Zakonu o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS broj 135/04), procena uticaja se vri za sve projekte koji se planiraju na zatienom prirodnom dobru, kao i u zatienoj okolini nepokretnog kulturnog dobra, a u skladu sa Uredbom o utvrivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu ((Slubeni glasnik RS broj 84/05). Zavod za zatitu prirode Srbije propisao je Uslove za zatitu prirode za izradu Regulacionog plana Veliki park na Paliu ( broj 03-280/2). Prilikom izrade Generalnog plana Subotica-Pali ispotovani su uslovi navedeni u ovom aktu. Veliki park se nalazi u granicama zatienog prirodnog dobra Pali sa spomenikom prirode u njemu, zbog ega podlee izradi Strateke procene uticaja na ivotnu sredinu. Uredbom o utvrivanju podruja banje Pali Subotica (Slubeni glasnik RS broj 31/99) obuhvaeno je podruje naselja Pali, teritorija optine Subotica. Generalnim planom Subotica-Pali obuhvaen je i prostor utvren pomenutom Uredbom. Prostor planiran u svrhu banjskog turizma velikim delom preklapa se sa podrujem zatitne zone (zone uticaja) na zatieno prirodno dobro Park prirode Pali sa spomenikom prirode u njemu. Iz tog razloga, u deo Generalnog plana koj se odnosi na naselje Pali neophodno je ugraditi sledee uslove zatite ivotne sredine: - deo zatitne zone uz obalu jezera, a u irini od oko 200 m predstavlja direktnu zonu uticaja na zatieno prirodno dobro. Iz tog razloga, u pomenutom podruju neophodno je projektovati zatitni zeleni pojas u kontinuitetu, sa vodozatinom i zemljozatitnom funkcijom (zatita zemljita od erozije). Zatitni pojas treba formirati od drvenastih i bunastih vrsta i travnih povrina. Minimalna pokrivenost drvenastih vrsta treba da je 30%. - priobalju prisutan u velikom delu vegetacionog perioda. Izborom tipa zelenila potrebno je zonirati ovu kontinuiranu zelenu povrinu po nemeni (plae, mirni odmor, rekreacija, igra dece i dr.). U okviru tog pojasa potrebno je planirati mreu ureenih peakih staza, platoa za odmor i aleja. U okviru zelenog pojasa iskljuen je kolski saobraaj i planiranje parking prostora. Nije dozvoljena izgradnja privatnih molova na jezeru. Neophodno je isplanirati dovoljan broj kljupa za sedenje i korpi za odlaganje otpadaka. - od planiranih sportova na vodi u okviru banjskog turizma dozvoljeno je jedrenje i veslanje na pogon koji ne zagauje ivotnu sredinu.
145
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. - spreiti irenje bespravno podignutih vikend objekata i ne dozvoliti legalizovanje ve psotojeih koji se nalaze u zoni uticaja na zatieno prirodno dobro. - smetajni kapaciteti u okviru banjskog turizma moraju biti manjeg obima i bez viespratnih objekata. U banjskom podruju namenjenom odmoru i turizmu potrebno je da nivo ozelenjenosti (odnos zelenih povrina i ukupne povrine prostora) bude najmanje 50% u cilju uspenog ostvarivanja sanitarno-higijenske, mikroklimatske i estetske funkcije. - u okviru zone Pali planirati dogradnju kanalizacionog sistema i zabraniti izgradnju pojedinanih septikih jama. Takoe je neprihvatljiv sistem individualnog zagrevanja objekata, ve je potrebno uspostaviti sistem daljinskog grejanja. - otpadne vode naselja Pali ne smeju se isputati u krajnji recipijent bez prethodnog preiavanja. U tom cilju neophodna je hitna izgradnja ureaja za preiavanje, koji se mora dimenzionisati u odnosu na planirani kapacitet prostora i odgovarajui ekvivalent stanovnika. Industrijske vode (npr.industrija pia) moraju se posebno prethodno preistiti u krugu fabrike pre ukljuivanja u centralni kanalizacioni sistem naselja Pali. Zabranjeno je isputanje tople vode u prirodne recipijente. Prilikom projektovanja sistema za odvoenje preienih otpadnih voda voditi rauna da se ne destabilizuju putevi prirodnog napajanja Ludakog jezera podzemnim vodama. Na podruju grada Subotice u okviru granice GP-a zatieni su: 2 komada tise, Taxus baccata, na povrini stambenog kompleksa Tokio; kao prirodni spomenici retki primerci biljnog sveta. Jo sledei objekti ispunjavju uslove da budu pod trajnom zatitom: 1. Hortikulturni spomenici: - Parkovi (park Dudova uma- Subotica, u celini: park Narodnih herojaPali, u celini) - Grupa drvea (Kozarake ulica bb, Kireki put 105, u Subotici, Trg Ane Rankovi Pali - Drvoredi (Lenjinova ulica Subotica, Jezerska ulica-Pali, Splitska aleja-Pali, Petefi andora Pali, Bele Bartoka-Pali; 2. Retki primerci biljnog sveta: - Aesculus hippocastanum, Kireki put 19-Subotica - Quercus robur, Kireki put 63- Subotica - Tila argentea , V, Majakovskog 5-Subotica - Aesculus hippocastanum, Maksima Gorkog Subotica - Tilia argentea, Petefi andora 24-Pali - Pinus nigra, ugao Pionirske aleje i ul. Petefi adora- Pali - Tilia argentea, Jo Lajoa 15 - Pali Podruje Subotiko-horgoke peare (severoistono, severno i severozapadno od grada) stavljeno je pod zatitu kao predeo izuzetnih odlika pod nazivom Subotika peara i svrstava se u II kategoriju zatite kao prirodno dobro od velikog znaaja (Slubeni glasnik RS broj 127/2003). Zatitna zona Subotike peare delom je u granicama Generalnog plana i tu je zabranjeno izvoenje radova koji bi doveli do opadanja nivoa podzemnih voda, proirenje graevinske zone, podizanje industrijskih objekata, hemijsko i fiziko zagaivanje, deponovanje vrstog i tenog otpada, otpadnih i zagaenih voda. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 146
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Prostor Ludakog jezera sa vlanim stanitima i stepskim fragmentima je stavljen pod zatitu kao specijalni rezervat prirode "Ludako jezero" i svrstava se u zatiena prirodna dobra od izuzetnog znaaja, odnosno u prirodno dobro I kategorije ("Slubeni glasnik RS" broj 30/2006). Deo prostora rezervata (deo kanala koji povezuje Omladinsko sa Ludakim jezerom), kao i deo zatitne zone Specijalnog rezervata prirode "Ludako jezero" se nalazi u granicama Generalnog plana i za ove prostore su definisana posebna pravila u skladu sa uslovima nadlenog Zavoda za zatitu prirode iz Novog Sada. Prostor unutar dela rezervata je namenjen zatitnom zelenilu, a prostor unutar zatitne zone u porodino stanovanje malih gustina na kome je dozvoljena izgradnja samo stambenih objekata. Na prostoru zatitne zone ne mogu se graditi proizvodni objekti, niti mogu biti dozvoljeni objekti i radovi za koje procena uticaja na ivotnu sredinu pokae mogu negativan uticaj na zatieno prirodno dobro. 4.2. PRAVILA I USLOVI ZATITE NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA I AMBIJENTALNIH CELINA
Kulturno istorijski i graditeljski identitet naselja Unutar prostora obuhvaenog Generalnim planom utvreni su prostori i objekti, koji ine identitet grada i okosnicu njegovog budueg razvoja. Posebno vredne delove prostora predstavljaju prostorne kulturno-istorijske celine: ISTORIJSKO JEZGRO SUBOTICE sa utvrenim granicama - nepokretno kulturno dobro od velikog znaaja (Slubeni list APV br. 25/91). ISTORIJSKO JEZGRO PALIA sa utvrenim granicama - nepokretno kulturno dobro (Slubeni list optine Subotica br. 1/94). sa specifinim vrednim graditeljskim nasleem, za koje se definiu posebni uslovi ouvanja i zatite prostornih i graditeljskih vrednosti. Osim prostorno-kulturno istorijskih celina sa skupom nepokretnih kulturnih dobara koji ih obrazuju i karakteriu, zatiti podleu i pojedinani objekti spomenici kulture van ovih celina, identifikovani unutar prostora naselja. Koncept zatite i ouvanja nepokretnih kulturnih dobara (NKD) i stvorenih vrednosti urbanog prostora grada kao integralni elemenat gradograditeljskog naslea, koncipiran je i sprovodi se dvojako: (1) urbanistikom zatitom (2) spomenikom zatitom po Zakonu o kulturnim dobrima Urbanistika zatita koncipirana je na principima aktivne zatite urbanistikog i arhitektonskog naslea kao bitnog faktora identiteta grada, to podrazumeva ouvanje ali i aktivno uee graditeljske batine u kontinuiranom procesu gradogradnje u pravcu njegove dalje nadogradnje na temeljima ouvanja i negovanja stvorenih vrednosti i simbola koji ga ine jedinstvenim u kontinumu vremena i prostora. Spomenika zatita utvrena je u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, na osnovu Studija zatite Mera zatite izraenih za prostorne celine i pojedinana nepokretna kulturna dobra, objedinjenih u elaboratu MERE ZATITE NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA ZA PROSTOR GENERALNOG PLANA SUBOTICA PALI br. 74-2/1 od 31.10.2005. godine, realizovanog od strane Meuoptinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici za potrebe izrade Generalnog plana Subotica Pali 2020. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 147
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. U svim takama dodira urbanistike i spomenike zatite mere zatite su usklaene i meusobno se dopunjuju i potvruju. Elaboratom spomenike zatite utvreni su uslovi zatite za NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA (NKD): A1), A2) - prostorne kulturno istorijske celine istorijsko jezgro Subotice i Palia B) - spomenike kulture (unutar i van gradskog jezgra i u zatienoj okolini) C) - znamenita mesta D) - arheoloka nalazita kao i za dobra koja uivaju prethodnu zatitu, sa preporukom za ouvanje osnovnih karakteristika urbane matrice unutar prostora omeenog nekadanjim gradskim anevima i kao takvi ugraeni u Generalni plan u skladu sa Zakonom. Elaborat definie smernice uslove ouvanja, odravanja i koritenja kulturnih dobara od znaaja za usmeravanje daljeg procesa urbanistikog i arhitektonskog planiranja i gradogradnje Subotice i Palia. Smernice ouvanja kulturnih dobara u skladu sa utvrenom kategorijom sprovodie se putem Uslova za preduzimanje mera tehnike zatite, izraenih od nadlene ustanove zatite pojedinano za svaki objekat ili prostornu celinu. Prostorno kulturno istorijske celine utvrene su za zone urbanistike zatite za koje su definisana pravila i uslovi urbanistike zatite urbanih i fizikih struktura. 4.2.1. ZONE URBANISTIKE ZATITE PROSTORNO KULTURNO ISTORIJSKE CELINE Zone urbanistike zatite utvrene GPom obuhvataju i poklapaju se sa granicama prostorno-kulturno istorijskih celina koje uivaju zatitu kao nepokretna kulturna dobra: A1) ISTORIJSKO JEZGRO SUBOTICE A2) ISTORIJSKO JEZGRO PALIA Unutar granica ovih prostornih celina urbanistikom zatitom obuhvaeni su urbani blokovi i njihovi delovi, kao i pojedinani objekti koji predstavljaju identitet grada Palica i kulturno-istorijsko svedoanstvo o njegovoj genezi. Urbanistikoj zatiti i ouvanju, pored objekata - nepokrethih kulturnih dobara, podleu i svi urboarhitektonski elementi prostora vredni ulini potezi zbog ouvanja planimetrije, urbani mobilijar, spomenici, spomen obeleja, skulpture, fontane, zelenilo i slino. Za istorijsko jezgro Subotice tokom 2002. i 2003. je izvrena revalorizacija i na osnovu iste pokrenut je postupak revizije ovoga prostora, te je sainjen PREDLOG NOVE KATEGORIZACIJE GRADSKOG JEZGRA, koji e u skladu sa propisanom zakonskom procedurom biti dostavljen na usvajanje. Gradsko jezgro Subotice koje je utvreno za prostornu kulturno istorijsku celinu od velikog znaaja ("Sl. List APV" br.25/91) je revizijom kategorizacije u centralnom delu zadralo kategoriju prostorne kulturno istorijske celine od velikog znaaja, dok je na ivinim delovima nivo zatite smanjen, te ovaj prostor postaje samo prostorna kulturno-istorijska celina, kako je to prikazano na grafikom prilogu br. 18.2. U skladu sa specifinostima i vrednostima prostorno kulturno-istorijskih celina i definisanim znacajem njihovih odredenih delova utvreni su uslovi urbanistike zatite koji su u saglasnosti sa spomenikom zatitom. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 148
Urbanistika kontakt zona definie i predstavlja zatienu okolinu nepokretnog kulturnog dobra, sa ijim se granicama poklapa, i obuhvata parcele sa objektima koje se rubno naslanjaju na spoljnu regulacionu liniju ulica koje oiviavaju zatieno istorijsko jezgro Subotice i istorijsko jezgro Palia. Za zatienu okolinu kulturno istorijskih celina -urbanistike kontakt zone sa objektima, predviene su mere i uslovi urbanistike zatite, isto kao i za kulturno istorijske celine ije okruenje zatienu okolinu predstavljaju. Zone urbanistike zatite istorijskog jezgra Subotice i Palia sa zatienim objektima i zatienom okolinom urbanistikom kontakt zonom prikazane su na prilogu br. 18.2. i 18.3. u sklopu Plana. 4.2.1.1. Uslovi urbanistike zatite urbanih i fizikih struktura istorijskog jezgra Subotice i istorijskog jezgra Palia A1) ISTORIJSKO JEZGRO SUBOTICE karakterie veim delom ouvana organska planimetrija prostora ulica, trgova i urbanih blokova oblikovana starim putnim pravcima i vodenim tokovima kroz grad, sa regulacijom unutra najueg gradskog centra koja je u obliku i osnovnim konturama formirana od kraja 18-og i tokom 19-og veka i veim delom ostala nepromenjena do danas, to ini posebnu vrednost prostora. U cilju ouvanja i unapreenja istorijskih i arhitektonsko-oblikovnih vrednosti prostora za urbane strukture JEZGRA GRADA SUBOTICE utvruju se: 1. 2. Pravila i uslovi zatite urbanih struktura Ouvanje osnovnih elemenata istorijske urbane matrice prostora, blokova, ulica i trgova prema znaaju i vrednostima urbanih i fizikih struktura koje ih oblikuju Ouvanje nasleenih regulacionih i graevinskih linija uslovljeno je znaajem ulinog poteza kao i graditeljskim nasleem (NKD, objekti od posebne vrednosti, objekti od vrednosti) koje je predvieno za uvanje. Na ulinim potezima gde su objekti koji se ne uklapaju u ambijent mogua je korekcija regulacije radi ostvarenja daljeg nesmetanog procesa gradogradnje (obezbeenje uslova za nesmetano funkcionisanje saobraaja, uslova za funkcionisanje objekata u pogledu obezbeenja propisanih meusobnih udaljenosti, insolacije, ventilacije prema urbanistikim normativima i dr.). Ouvanje postojee parcelacije,sa mogunou preparcelacije unutar blokova Zadravanje ivine blokovske izgradnje na parceli, kao nasleenog tipa graenja nadovezivanjem na postojee objekte koji se zadravaju rubom blokova na nain kojim se unutar bloka formiraju unutranja dvorita, karakteristina za gradski centar Ouvanje svih visokovrednih objekata (prema priloenoj valorizaciji) i usaglaavanje novoplaniranih objekata sa njima Ouvanje vertikalne regulacije gradskog jezgra, vizura i siluete grada. Na potezima gde se vri interpolacija treba ispratiti vertkalnu regulaciju postojeih susednih objekata (visina potkrovnog venca,slemena) koji imaju spomenina svojstva, a ako takvih objekata nema, vertikalnu regulaciju odrediti u odnosu na najblie reperne take u ulici ili bloku.
3. 4.
5. 6.
149
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. 7. Zadravanje osnovne namene prostora centralne funkcije, i njeno obogaenje novim sadrajima u okviru osnovnih i komplementarnih funkcija (kultura, zdravstvo komercijalne delatnosti, ugostiteljstvo, usluge, poslovanje, poslovanje-stanovanje, stanovanje i dr.) 8. Ureenje unutranjih dvorita reavati u zavisnosti od namene objekata koji ih obrazuju, kao dvorita otvorenog tipa funkcionalno pripojena ulici i meusobno povezana, odnosno zatvorenog tipa u funkciji vlasnika objekata. 9. Mogue je nadkrivanje (zastakljivanje) atrijumskih dvorinih prostora kao funkcionalnog vida korienja dvorita u skladu sa namenom objekata koji ih obrazuju. 10. Graenjem novih objekata reavati i potrebe za parking mestima, izgradnjom novih parking prostora u dvoritu objekata, sa garaama i parking garaama u sklopu planiranih objekata. 11. Oblikovanje objekata na prilaznim putnim pravcima istorijskom jezgru Subotice Senanski put, Karaorev put, Somborski put, Beogradski put) treba da ima posebne estetske kvalitete u skladu sa znaajem u smislu sticanja pozitivne vizuelne predstave o gradu. Za JEZGRO GRADA SUBOTICE OD VELIKOG ZNAAJA sa ciljem ouvanja i unapreenja istorijskih i arhitektonsko-oblikovnih vrednosti prostora uz napred navedena pravila i uslove zatite utvruju se: Posebna pravila i uslovi zatite urbanih struktura 1. Parterno ureivanje ulinih poteza, dvorita, poploavanje peakih, ozelenjavanje slobodnih povrina i postavljanje urbanog mobilijara treba da nosi stilska obeleja ambijenta sa delima primenjene umetnosti (skulpture, esme, fontane) koja oplemenjuju i oblikuju identitet prostora. Novoizgraene prostore (dvorita i unutranjiost urbanih blokova) savremeno opremiti, saglasno arhitekturi objekata koji ih obrazuju. 2. Postavljanje elemenata urbanog mobilijara izvoditi prema posebnom projektu urbane opreme nadlene ustanove zatite nepokretnih kulturnih dobara. 3. Postupno, ulice izvoditi poploavanjem, uz primenu adekvatnih materijala otpornih na habanje, umesto asfaltiranja. 4. Ureenje dvorita objekata javne namene uskladiti sa potrebama i funkcijom objekta. Ureenje dvorita ostalog graevinskog zemljita reavati u skladu sa namenom, vodei rauna i o potrebama prateeg stanovanja (deija igralita, prostori i sadraji za odmor i relaksaciju starih lica, zelene povrine i dr.) 5. Predvideti proirenje peake zone, otvaranjem novih peakih ulica, pretvaranjem postojeih kolskih u kolsko-peake i njihovo povezivanje sa unutranjim dvoritima funkcionalno ureenim za javno korienje i meusobno povezanim pasaima. 6. Obezbediti potreban broj parking mesta za korisnike prostora koritenjem postojeih kapaciteta i izgradnjom novih parking prostora, garaa i parking garaa u sklopu planiranih objekata, i graenjem zasebnih namenskih objekata javnih parking garaa u okviru graevinskih blokova i naroito ispod trgova (Trg Cara Jovana Nenada, Trg rtava faizma) u vidu ukopanih ili poluukopanih objekata za garairanje vozila. Prilikom izgradnje podzemnih garaa posebnu panju obratiti na ispitivanje podzemnih voda i na uticaj nove gradnje na njihove budue tokove, reenjem obuhvatiti njihovo preusmeravanje kako se one ne bi negativno odrazle na okolne objekte.
150
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Zatiena okolina istorijskog jezgra Subotice urbanistika kontakt zona Za zatienu okolinu istorijskog jezgra Subotice sa objektima izgraenim na ulinom frontu na parcelama du vanjskog ruba ulica koje opasuju jezgro utvruju se: Pravila i uslovi zatite urbanih struktura 1. Ouvanje nasleenih regulacionih i graevinskih linija uslovljeno je graditeljskim nasleem (NKD, objekti od posebne vrednosti, objekti od vrednosti) koje je predvieno za uvanje. Na ulinim potezima gde su objekti koji se ne uklapaju u ambijent mogua je korekcija regulacije radi ostvarenja daljeg nesmetanog procesa gradogradnje. 2. Ouvanje postojee parcelacije sa mogunou ukrupnjavanja ili deobe parcela 3. Ouvanje ivine blokovske izgradnje na parceli, kao nasleenog tipa graenja nadovezivanjem na postojee objekte koji se zadravaju 4. Ouvanje svih objekata od vrednosti prema priloenoj valorizaciji uz usaglaavanje novoplaniranih objekata sa njima 5. Ouvanje vertikalne regulacije zatienog okruenja usklaeno sa regulacijom istorijskog jezgra. Na potezima gde se vri interpolacija treba ispratiti vertkalnu regulaciju postojeih susednih objekata (visina potkrovnog venca i slemena) koji imaju spomenina svojstva ili repernih taaka u ulici ili na suprotnoj strani ulice, a unutar gradskog jezgra. Prosena spratnost se kree od P+1 do P+3+Pk, maksimalna spratnost je P+4, P+4+Pk 6. Zadravanje sledeih namena objekata - javne, poslovne, poslovno-stambene i stambene funkcije. Za objekte sa spomeninim svojstvima, NKD, objekte od posebne vrednosti, vrednosti i dokumentacione vrednosti, objekte neprimerene ambijentu u zatienoj okolini istorijskog jezgra pravila i uslovi zatite fizikih struktura identina su pravilima zatite utvrenim za objekte ove kategorije unutar gradskog jezgra, i u skladu sa Merama zatite utvrenim elaboratom spomenike zatite. Pravila i uslovi zatite fizikih struktura istorijskog jezgra Subotice U skladu sa utvrenom valorizacijom objekata unutar zone urbanistike zatite istorijskog jezgra Subotice (elaborat spomenike zatite), pored nepokretnih kulturnih dobara (NKD) od izuzetnog i velikog znaaja i NKD, utvreno je jo 5 kategorija objekata: objekti od posebne vrednosti, objekti od vrednosti, objekti dokumentarne vrednosti, objekti neprimereni ambijentu i novoplanirani objekti, za koje su Mere zatite sa dozvoljenim intervencijama na objektu u odnosu na utvrenu kategoriju - stepen zatite, sadrane u sklopu elaborata Mere zatite nepokretnih kulturnih dobara za prostor GP Subotica - Pali, koji je dat u dokumentaciji Plana i ini sastavni deo Generalnog plana i obavezu u sprovoenju. Pravila i uslovi zatite fizikih struktura mere spomenine zatite sa dozvoljenim intervencijama prema utvrenoj kategoriji objekata unutar zone urbanistike zatite istorijskog jezgra Subotice i u njegovoj zatienoj okolini su identina sa Merama zatite utvrenim elaboratom spomenike zatite. Pravila i uslovi urbanistike zatite fizikih struktura sa uslovima graenja utvruju se za novoplanirane objekte u sklopu istorijskog jezgra Subotice u skladu sa Merama zatite definisanim elaboratom spomenike zatite: 1. Novoplanirane objekte usaglasiti sa karakterom ambijenta i vrednostima urbanog i graditeljskog naslea, u pogledu dimenzija, proporcija, tipa izgradnje i oblikovanja. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 151
2. Poloaj objekta na parceli je ivini, orijentisan prema ulici, odreen u odnosu na postojeu regulacionu liniju, ako se na ulinom frontu bloka nalaze objekti sa spomenikim svojstvima. U sluaju da se na ulinom frontu ne nalazi ni jedan objekat sa spomenikim svojstvima, objekat se postavlja na novu regulacionu liniju koja bitno ne odstupa od postojee, odnosno u skladu sa uslovima savremenog planiranja. 3. Visinski gabarit novoplaniranog objekta koji se interpolira izmeu dva objekta sa spomenikim svojstvima, odreen je visinom susednih objekata, visinom venca, slemena krova i sl. Ukoliko se gradi vei potez novih objekta, visine se odreuju u odnosu na reperne take na nivou ulice, predmetnog ili susednog bloka. 4. Prosena spratnost novoplaniranih objekata u okviru prostora zatienog istorijskog jezgra Subotice je od P+1 do P+3, maksimalno P+4+Pk, a izuzetno i vie (ako je u susedstvu sa postojeim objektom vee spratnosti). Spratnost objekta mora biti usklaena sa visinama postojeih susednih zatienih objekata, odnosno visinama slemena repernih objekata, i ujedno vezana za prosenu spratnost etaa (ukljuujui i prizemlje i i krov) od oko 3,0 m, tako da maksimalni gabarit, do visine slemena, kod objekta P+1 moe da iznosi 10,0 m, P+1+Pk iznosi 11,5 m, P+2 max. 13,0 m, P+2+Pk iznosi 14,5 m, P+3 max. 16,0 m, P+3+Pk iznosi 17,5 m i P+4 max. 19,0 m, a P+4+Pk iznosi 20,5 m, kako je to definisano elaboratom Mera zatite, u skladu s im e se pojedinano za svaki novi objekat utvrditi Aktom o urbanistikim uslovima i Merama tehnike zatite koje izrauje nadlena institucija zatite. 5. Planirana spratnost novoplaniranih objekata je; u ulici . akovia P+2 do P+4, Engelsova od Korzoa do V. Stajia P+1 do P+3, Engelsova od V. Stajia do Zmaj Jovine P+4, P+2, V. Stajia P+1 do P+4, Vuka Karadia P+3 do P+4, Zmaj Jovina P+2 do P+3, Brae Radi od Trga slobode do Maksima Gorkog P+2+Pk,, Age Mamuia P+1 do P+3, Rudieva ulica P+1 do P+2, Petefi andora P+1 do P+3, Petra Drapina P+1 do P+3, Matije Gupca P+1 do P+3, Harambaieva P+1 do P+2, Zagrebaka od M. Gorkog do Somborskog puta P+1 do P+2, Preradovieva od Somborskog puta do . Zrenjanina P+1 do P+3, arka Zrenjanina P+1 do P+2, Somborski put od Zagrebake do ulice Laze Mamuia P+1 do P+3, Maksima Gorkog P+1 do P+4, a u skladu sa kulturnim nasleem u okruenju. 6. Gabarit novih objekata se po dubini reava slobodno u skladu sa funkcijom objekta. U sluaju da se novi objekta gradi uz objekat koji je predvien za uvanje, dvorinim krilima objekta prekriti zabatne i kalkanske zidove susednih zatienih objekta. 7. Po ugledu na graditeljsko naslee za nove objekte locirane na regulaciji formirati kolske ulaze - pasae, u cilju pristupa u dvorite, odnosno vie objekata reavati sa jednim kolskim ulazom u sluaju jedinstvenog zajednikog dvorita, radi obezbeenja pristupa i funkcionalnog korienja objekata i prostora dvorita u skladu sa namenom; reavanja parkiranja, garairanja, iznoenja smea, potreba protivpoarne zatite i dr. 8. Oblikovanje novoplaniranih objekta, kao i celokupno arhitektonsko delo (konstrukcija, funkcija) treba da nosi peat svog vremena. Sa objektima koji imaju spomenina svojstva u okruenju treba da ine skladnu celinu. 9. Za spoljnu obradu novih objekata dozvoljena je upotreba materijala koji ne odudaraju od izvornih, primenjenih na postojeim objektima prostorne kulturnoistorijske celine koji imaju kulturno-istorijsku vrednost (s tim to nije dozvoljena upotreba bele silikatne opeke, lomljenog kamena i vidljivih betonskih povrina.)
152
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. 10. Namena planiranih objekata je: javni, poslovni, poslovno-stambeni i stambeni objekti. Na prostoru Gradskog jezgra od velikog znaaja (u predlogu), istono od ulice M. Gupca i Trga rtava faizma preteno graditi poslovne i poslovno-stambene objekte, a na prostoru zapadno od ovih ulica izgradnja stambenih objekta moe biti izraenija. 11 Pripadajua dvorita objekata urediti u skladu sa namenom i nainom korienja objekata koji ih obrazuju, kao dvorita otvorenog tipa (zastupljenije na prostoru istono od ulice Matije Gupca i Trga rtava faizma) povezana meusobno i sa ulicom i u skladu s tim parterno oblikovana za javno korienje (poploavanje, ozelenjavanje...), odnosno kao dvorita zatvorenog tipa u funkciji korisnika objekata. 12. Za idejna reenja novoplaniranih objekata unutar istorijskog jezgra Subotice predlae se raspisivanje konkursa. Do privoenja nameni objekti planirani za ruenje mogu se adaptirati, rekonstruisati, uz ureenje fasada sa otvaranjem izloga i portala na nain kojim se ostvaruju kvalitetni proporcijski odnosi i estetska celina objekta, kojima se, do izgradnje novih objekata, omoguavaju intervencije na objektima kojima se ne naruava ambijent gradskog jezgra. A2) ISTORIJSKO JEZGRO PALIA se titi u skladu sa njegovim utvrenim znaajem i karakterom; kao nepokretno kulturno dobro i prirodno dobro Park prirode Pali sa svojim vrednostima, koja se meusobno prepliu i dopunjuju to daje poseban kvalitet prostoru. Vraanjem statusa banje prostoru Palia oivljavaju se istorijski duh i tradicionale funkcije prostora na temeljima prepoznatljivih elemenata banjskog ambijenta sa poetka 20-tog veka banjski park i javni objekti u sklopu parka sa drugim namenskim objektima letnjikovcima i vilama graenim u okruenju parka. U cilju zatite, ouvanja i unapreenja stvorenih prirodnih, kulturno-istorijskih i graditeljskih vrednost prostora, za urbane strukture JEZGRA PALIA utvruju se: Pravila i uslovi zatite urbanih struktura 1. Ouvanje istorijske urbane matrice, ulica, parkova, urbanih blokova sa nasleenim regulacionim irinama ulica i graevinskim linijama, ouvanje ambijenta, sa mogunou utvrivanja nove regulacije unutar postojeih blokova veih dimenzija gde je to opravdano sa aspekta racionalnijeg i aktivnijeg korienja prostornih potencijala. 2. Ouvanje postojee parcelacije sa mogunou ukrupnjavanja ili deobe parcela. U cilju ouvanja parkovskog karaktera ambijenta, minimalna veliina parcele treba da je 40x40 m. 3. Ouvanje zatienog fonda zelenila, aleja i staza u okviru parka Narodnih heroja postojeem obliku, odnosno restaurirati u skladu sa izvornim izgledom sa poetka 20-tog veka, u skladu sa smernicama za zatitu prirode koje odredi nadlena institucija. 4. Ouvanje fonda zelenila i parternih reenja sa stazama u dvoritima letnjikovaca i vila, koje ujedno ine i sastavni deo arhitekture i ambijenta. 5. Parterno reenje i urbani mobilijar treba da nosi stilska obeleja ambijenta. Urbana oprema prostora istorijskog jezgra Palia juno od Horgokog puta treba da je i van prostora parka usaglaena sa stilskom, dok je u stambenom delu severno od Horgokog puta mogu i savremen tretman u pogledu primene urbanog mobilijara i opreme (klupe, esme, skulpture, vodoskoci i dr.), a u skladu sa urbanim okruenjem. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 153
6. Parking povrine reavati unutar blokova izvedenih poploanjem i funkcionalno ozelenjenih. 7. Rekonstruisanje obaloutvrde, stilski i estetski usaglaeno sa ambijentom 8. Postojee objekte sa spomeninim svojstvima treba restaurirati, odnosno revitalizovati prema uslovima nadlene ustanove zatite. 9. Ouvanje vertikalne regulacije - niske spratnosti u skladu sa nasleem, vizura mirnih silueta kao jedne od repernih vrednosti zatienog prostora, treba se ispotovati pri rekonstrukciji, odnosno graenju u okviru njegovih odreenih delova. 10. Graenje novoplaniranih objekata na prostoru parka i obale, kao i u blokovima u okruenju, temeljiti na principima ouvanja urbanistikih i arhitektonskih vrednosti prostora, uz zadravanje nasleenog tipa graenja slobodnostojei objekti, gabaritima, oblikovnom formom i namenom usaglaenih sa postojeima u okruenju. Na prostoru Velikog parka graenje novih objekata je ogranieno i planirano samo na lokaciji rasadnika i tenis terena uz eljezniku prugu uz dogradnju postojeih objekata (izuzev Vodotornja, velike terase, Muzikog paviljona enskog tranda i dr.) a koje su neophodne u cilju obezbeenja uslova funkcionisanja postojeih objekata u skladu sa savremenim standardima. Sve dogradnje moraju biti izvedene laganom konstrukcijom (staklo-drvo, staklo-metal). 11. Prostor unutar granica jezgra Palia urediti i izgraditi u skladu sa namenom utvrenom GP-om; turistiko-banjskim sadrajima irokog spektra u cilju obogaenja funkcionalnih sadraja banje Pali. Novi banjski kompleks koji je planiran da se razvija na istonoj obali, na prostoru izmeu dva jezera Palikog i Krvavog i na prostoru sadanjeg Mukog tranda, sa graenjem novih objekarta koji po horizonrtalnim i vertikalnim gabaritima i arhitekturi treba da su usaglaeni sa karakterom ambijenta treba da je obogaen i objektima specijalne namene, u skladu sa tradicijom (molo, tobogani i sl.), a u skladu sa savremenim banjskim zahtevima. U izgradnji novih objekata u sklopu banjskih sadraja u pgledu horizontalnih i vertikalnih gabarita i arhitekture objekata potrebno je ispotovati osnovne vrednosti ambijenta, a pri oblikovanju posebnu panju posvetiti vizurama. 12. Prosena spratnost novih objekata se u skladu sa graditeljskim nasleem, kree od P do P+1, maksimalna spratnost je P+2+Pk, a izuzetno i vie, prema uslovima nadlene ustanove zatite. 13. Namena prostora uz Horgoki put i juno od njega je turistiko banjskog, ugostiteljskog, zabavnog, kulturnog i sportskog karaktera. Prostor severno od Horgokog puta namenjen je u osnovi stanovanju, odnosno namenama utvrenim GP-om. U zoni stanovanja predviena je izgradnja slobodnostojeih objekata tipa vila, koji sem stambene mogu objedinjavati i druge namene-sadraje, uz uslov da ne ugroavaju ambijent. 14. Du pristupnih pravaca istorijskom jezgru Palia (Horgoki put, Kanjiki put) pri rekonstrukciji postojeih i izgradnji novoplaniranih objekata posebno akcent treba dati oblikovanju i nameni, primereno znaaju prostora. ZATIENA OKOLINA ISTORIJSKOG JEZGRA PALIA Utvrena pravila i uslovi urbanistike zatite za prostorno kulturno-istorijsku celinu istorijsko jezgro Palia primenjuju se i odnose u celosti i na zatienu okolinu kulturnog dobra odnosno urbanistiku kontakt zonu, a u skladu sa uslovima nadlene ustanove zatite.
154
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Pravila i uslovi zatite fizikih struktura istorijskog jezgra Palia
U skladu sa utvrenom valorizacijom objekata unutar zone urbanistike zatite istorijskog jezgra Palia, elaboratom spomenike zatite, pored NKD, utvreno je jo 4 kategorije objekata: objekti od posebne vrednosti, objekti od vrednosti, objekti neprimereni ambijentu i novoplanirani objekti, za koje su Mere zatite sa dozvoljenim intervencijama na objektu u odnosu na utvrenu kategoriju - stepen zatite, sadrane u sklopu elaborata Mere zatite nepokretnih kulturnih dobara za prostor GP Subotica - Pali, koji je dat u dokumentaciji Plana i ini sastavni deo Generalnog plana i obavezu u sprovoenju. Za objekte NKD, objekte od posebne vrednosti i vrednosti, pravila i uslovi zatite fizikih struktura identini su sa Merama zatite utvrenim elaboratom spomenike zatite. Pravila i uslovi urbanistike zatite fizikih struktura sa uslovima graenja utvruju se za novoplanirane objekte u sklopu istorijskog jezgra Palia u skladu sa Merama zatite definisanim elaboratom spomenike zatite: 1. Graenje novih objekata na prostoru parka se dozvoljava u manjem obimu, u cilju ouvanja stvorenih vrednosti prostora. Nove objekte u okviru istonog i zapadnog priobalnog dela jezgra Palia predvideti kao slobodnostojee objekte, razuenih gabarita sa orijentacijom prema jezeru, kao i izgraenih na vodi jezera, oblikovanih kao sklop manjih kubusa, prolaza, tremova, tako da uspostavljaju pravilan odnos otvorenog i zatvorenog prostora, a po ugledu na nasleenu arhitekturu Palia. 2. U delovima prostora - blokovima sa objektima stambene arhitekture u okviru formirane parcele izgraditi jedan objekat u okviru kojeg treba koncentrisati stambene i pomone prostorije (garau i dr.). 3. Lokacija novog objekta na parceli je po pravilu, shodno nasleu, centralna, kako bi se formirao prostor predbate i zadnjeg dela dvorita. Graevinska linija objekta treba da je uvuena u odnosu na regulacionu liniju. 4. Gabariti novih objekta u stambenom delu treba da su primerena nasleu i veliini parcela,razueni po osnovi kao i po vertikali, i sa karakterom starih vila. Visine uskladiti sa okolnim vilama, P, P+Pk i P+1. 5. Pripadajua dvorita objekata u zonama sa stambenim objektima, letnjikovcima i vilama urediti sa veim predbatama oblikovanim u vidu parkova, vrtova, a kod veih parcela namenjenih izgradnji objekta i povrina u funkciji sporta i rekreacije na delu slobodnih povrina u dubini parcele graditi sportske terene- igralita, bazene i sl. u adekvatno hortikulturno i parterno ureenom prostoru. 6. Ograde parcela izvesti perforirano po ugledu na postojee (mreasto, metalne i sl.), sa zidanom soklom i stubovima, i u pogledu oblikovanja usaglasiti sa ograda u neposrednom okruenju. Postojee ograde obnoviti, obzirom da imaju vanost kao i objekti sa kojima ine oblikovno jedinstvo. Odstupanja u lokaciji objekata na parceli se mogu pojaviti kod javnih objekata, koji su ujedno i veih dimenzija i kod njih nije neophodno reavati ogradu. 7. Objekte koncipirati po ugledu na nasleenu arhitekturu Palia. Formirati objekte razuenih gabarita kako u horizontalnom,tako i u vertikalnom gabaritu. Objekti treba da su otvoreni prema spoljanjem prostoru sa velikim terasama, tremovima, erkerima i sl. Elementi oblikovanja treba da doprinesu da se zadri specifian karakter arhitekture Palia uz primenu tremova, terasa, erkera, loa, tornjeva, krovnih prozora, obrade fasade i kolorita primerenog nasleu.
155
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. 8. Primenjeni materijali treba da su u skladu sa graditeljskim nasleem prirodni: opeka, malterska obrada, drvo, crep, indra, keramika, kao i savremeni materijali koji se uklapaju sa navedenima. 9. Javni objekti i objekti sa veim gabaritima treba da ine sklop usitnjenih elemenata povezanih prolazima, terasama, razuenih gabarita po visini i horizontali. 10. Visinski gabarit novih objekata uslovljen je graditeljskim nasleem Palia. Prosena spratnost novih objekta je od P do P+1, maksimalna spratnost je P+2, a izuzetno i vie (ako je u susedstvu sa objektom vee spratnosti). 11. Minimalne visine etaa treba da iznose 3,0 m, u prizemlju mogue i vie. 12. Oblikovanje novoplaniranih objekta, kao i celokupno arhitektonsko delo (konstrukcija, funkcija) treba da nosi peat svog vremena. Sa objektima koji imaju spomenina svojstva u okruenju treba da ine skladnu celinu. 12. Namena objekata treba da je u skladu sa namenom pojedinih prostornih celina, komplementarna sa osnovnom namenom prostora Banja sa prateim sadrajima leilinog, sportsko rekreativog, zabavnog, kulturnog, ugostiteljskog karaktera i dr. 13. S obzirom na kvalitet i znaaj ovog prostora, za idejna reenja novih objekata u priobalnom i parkovskom podruju predlae se raspisivanje konkursa. Uslovi urbanistike zatite temelje se na uslovima spomenike zatite utvrenim u elaboratu Mere zatite nepokretnih kulturnih dobara za prostor Generalnog plana Subotica Pali i preuzetim GP-om u delu i obimu koji su predmet urbanistike zatite. Za sve intervencije unutar zona urbanistike zatite istorijskih jezgra Subotice i Palia, i zatienih okolina, intervencije na postojeim objektima sa spomenikim svojstvima i za graenje novih objekta neophodno je prethodno pribavljanje Uslova za preduzimanje mera tehnike zatite od strane nadlene ustanove zatite. Pravila i uslove urbanistike zatite utvrene za istorijsko jezgo Subotice i Palia i njihovu zatienu okolinu, za prostorne celine i objekte prema utvrenim kategorijama zatite potrebno je ispotovati planovima detaljne razrade istorijskog jezgra Subotice i jezgra Palia. NAPOMENA: Ukoliko se nakon izrade elaborata Mere zatite nepokretnih kulturnih dobara za prostor Generalnog plana Subotica Pali i usvajanja GP Subotica - Pali do 2020. godine naknadno doe do saznanja da neki od objekata nemaju vrednost prema utvrenoj kategoriji, odnosno da je njihova vrednost manja, automatski se primenjuje reim nie kategorije za odreeni objekat, to e sporazumno utvrditi slube Zavoda za urbanizam i Zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici. B) SPOMENICI KULTURE SPOMENICI KULTURE UNUTAR GRADSKOG JEZGRA SUBOTICE Spomenici kulture od izuzetnog znaaja: Na osnovu Odluke o utvrivanju nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog znaaja Sl.Glasnik RS od 3.12.1990. godine: 1. Sinagoga, Trg Sinagoge broj 6 spomenik kulture od izuzetnog znaaja, reenje PZZSK Novi Sad broj 02-241/2-75 od 08.04.1975. godine, reenje broj 18-6 od 31.12.1987 MZZSK Subotica 2. Gradska kua, Trg Slobode broj 1 spomenik kulture od izuzetnog znaaja, reenje PZZSK Novi Sad broj 466/66 od 14.03.1967., reenje br. 34-1 od 06.03.1985. MZZSK Subotica J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 156
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Spomenici kulture od velikog znaaja: Na osnovu Odluke o utvrivanju NKD od velikog znaaja Sl.list APV broj 28 31.12.1991. godine: 1. Zgrada Gradske biblioteke, Cara Duana broj 2, re.MZZSK Subotica br. 10-1 od 18.01.1982. 2. Manojlovi palata, Korzo broj 8 spomenik kulture od velikog znaaja, reenje MZZSK Subotica br. 110-2 30.12.1986.godine 3. Narodno pozorite, Korzo broj 8, spomenik kulture od velikog znaaja, reenje MZZSK Subotica broj 110-3 od 30.12.1986. g. 4. Kua ora Manojlovia, Korzo broj 12, spomenik kulture od velikog znaaja, reenje MZZSK Subotica broj 110-2 od 30.12.1986. g. 5. Rajhl palata, Lenjinov park broj 5, Spomenik kulture od velikog znaaja, reenje PZZSK Novi Sad broj 02-167/2-73 05.03.1973. godine 6. Kapela Sv.Roke, Matka Vukovia b.b., spomenik kulture od velikog znaaja, reenje PZZSK Novi Sad broj 256 21.11.1960. godine 7. RKC Sv.Tereza Avilska, Trg rtava faizma broj 19, spomenik kulture od velikog znaaja, reenje PZZSK Novi Sad broj 01-121 19.03.1973. godine 8. Ostoji palata, Trg Republike 4-6, spomenik kulture od velikog znaaja, reenje MZZSK Subotica broj 23-3 10.11.1987. godine 9. Franjevaki samostan, Trg cara Jovana Nenada broj 13, spomenik kulture od velikog znaaja, reenje PZZSK Novi Sad broj 371 31.03.1951.10. 10. uta kua, trosmajerova broj 11, spomenik kulture od velikog znaaja, reenje MZZSK Subotica broj 17-4 09.04.1985. godine Spomenici kulture: 11. Vojni palata, Korzo 1, kat. parc. br. 3775, spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica br. 110-2 od 30. 12. 1986. g. 12. Dom JNA, Korzo 3, kat. parc. br. 3771/4, spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica br. 110-2 od 30. 12. 1986. g. 13. Zgrada banke, Korzo 4, kat. parc. br. 6088, spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica br. 110-2 od 30. 12. 1986. g. 14. Zgrada SDK, Korzo 5, kat. parc. br. 3776, spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica br. 110-2 od 30. 12. 1986. g. 15. Dimitrijevi kua, Korzo 6, kat. parc. br. 6087/3, spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica br. 110-2 od 30. 12. 1986. g. 16. Zgrada Blizanci, Korzo 7, kat. parc. br. 3778, spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica br. 110-2 od 30. 12. 1986. g. 17. Halbror kua, Korzo 9, kat. parc. br. 3793, spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica br. 110-2 od 30. 12. 1986. g. 18. Hotel Adolfa Halbrora, Borisa Kidria 10, kat. parc. br. 6090, spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica br. 110-2 od 30. 12. 1986. g. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 157
od
od
od od od od od od
19. Dominus kua, Korzo 11, kat. parc. br. 3794, spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica br. 110-2 od 30. 12. 1986. g. 20. Proke palata, Korzo 15, kat. parc. br. 3796, spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica br. 110-2 od 30. 12. 1986. g. 21. Gradska najamna palata, Branislava Nuia 2, kat. parc. br. 6080, spomenik kulture, odluka Vlade RS 05 br. 633-7457/2001-21 od 24. 07. 2001. g. 22. Jevrejska crkvena optina, Dimitrija Tucovia 13, kat. parc. br. 3693, spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica br. 18-6 od 31. 12. 1987. g. 23. SPC Sv. Vaznesenja Gospodnjeg, Engelsova 23, kat. parc. br. 3754, spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica br. 244-3/64 od 18. 06. 1993. g. 24. Palata Lazara Mamuia, Lenjinov park 7, kat. parc. br. 3830/1, spomenik kulture, odluka Vlade RS 05 br. 633-7457/2001-12 od 24. 07. 2001. g. 25. Leovi palata, Lenjinov park 1, kat. parc. br. 3828, spomenik kulture, odluka Vlade RS 05 br. 633-7457/2001-15 od 24. 07. 2001. g. 26. Zgrada Lenjinov park 13, Lenjinov park 13, kat. parc. br. 3826, spomenik kulture, odluka Vlade RS 05 br. 633-7457/2001-16 od 24. 07. 2001. g. 27. Zgrada Maksima Gorkog 21, Maksima Gorkog 21, spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica br. 110-1 od 29. 12. 1986. g. 28. Galerija Vinko Peri, Maksima Gorkog 22, kat. parc. br. 6032, spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica br. 426-1/38 od 21. 10. 1992. g. 29. Politehnika srednja kola 18 Novembar, M. Gorkog 38, kat. parc. br. 6901, spomenik kulture, odluka Vlade RS 05 br. 633-7457/2001-20 od 24. 07. 2001. g. 30. HTC Lazar Nei, Maksima Gorkog 53, spomenik kulture, odluka Vlade RS 05 br. 633-7457/2001-22 od 24. 07. 2001. g. 31. Gimnazija Svetozar Markovi, Petefi andora 1, kat. parc. br. 4135/1, spomenik kulture, odluka Vlade RS 05 br. 633-7457/2001-12 od 24. 07. 2001. g. 32. Spomenik palim borcima i rtvama faizma, Trg rtava faizma, k.p. br. 5508, spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica, br. 50-16 od 09. 04. 1985. g. 33. Zgrada banke, Trg Republike 2, kat. parc. br. 4121, spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica, br. 23-3 od 10. 11. 1987. g. 34. Zgrada Trg Republike 8, Trg Republike 8, kat. parc. br. 4121, spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica, br. 23-3 od 10. 11. 1987. g. 35. Lonarevi kua, Trg Republike 10, kat. parc. br. 4125, 36. Zgrada Trg Cara Jovana Nenada 9, Trg Cara Jovana Nenada 9, k.p. br. 3712, spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica, br. 23-3 od 10. 11. 1987. g. 37. Najstarija kua, Trg Cara Jovana Nenada 11, kat. parc. br. 3713, spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica, br. 244-2/64 od 18. 06. 1993. g. 38. Zgrada Trg Cara Jovana Nenada 7, Trg Cara Jovana Nenada 7, k.p. br. 4125, spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica, br. 23-3 od 10. 11. 1987. g. 39. Papilion, Dimitrija Tucovia 11, kat. parc. br. 3704, spomenik kulture, reenje SO Subotica, br. 01-011-1/93 od 25. 02. 1993. g. 40. Zgrada trosmajerova 8, kat. parc. br. 6039, spomenik kulture, odluka Vlade RS 05 br. 633-7457/2001 od 24. 07. 2001. g. SPOMENICI KULTURE U ZATIENOJ OKOLINI JEZGRA SUBOTICE 40.a) Objekat u Maksima Gorkog 21, spomenik kulture 40.b) Hemijsko tehnoloka srednja kola, Maksima Gorkog 21, spomenik kulture
158
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. SPOMENICI KULTURE UNUTAR JEZGRA PALI 41. Konen vila, Park Narodnih heroja 7, kat. parc. br. 895, spomenik kulture, odluka Vlade RS 05 br. 633-2231/97-023 od 18. 06. 1997. g. 42. Velika terasa, Park Narodnih heroja, kat. parc. br. 890/1, spomenik kulture, odluka Vlade RS 05 br. 633-2659/97 od 22. 07. 1997. g. 43. Vodotoranj, Park Narodnih heroja bb, kat. parc. br. 890, spomenik kulture, odluka Vlade RS 05 br. 633-2659/97 od 22. 07. 1997. g. 44. Spomen esma, Park Narodnih heroja bb, kat. parc. br. 890, spomenik kulture, odluka Vlade RS 05 br. 633-2659/97 od 22. 07. 1997. g. 45. Muziki paviljon, Park Narodnih heroja bb, kat. parc. br. 890, spomenik kulture, odluka Vlade RS 05 br. 633-2659/97 od 22. 07. 1997. g. 46. eleznika stanica, Splitska aleja 1, kat. parc. br. 1461, spomenik kulture, odluka Vlade RS 05 br. 633-2231/97-008 od 18. 06. 1997. g. SPOMENICI KULTURE VAN GRADSKOG JEZGRA Spomenici kulture od velikog znaaja: 1. Rodna kua Aksentija Marodia, Vatroslava Lisinskog 9. spomenik kulture od velikog znaaja, reenje ZZNPSK Beograd br. 1145 od 12.09.1950.g. 2. SPC Dv. Dimitrije, Beogradski put 23. spomenik kulture od velikog znaaja, reenje ZZNPSK Beograd br. 715 od 21.11.1950. g. 3. Troarina, Somborski put bb spomenik kulture od velikog znaaja, MZZSK Subotica br. 477-1 od 30. 12. 1981. g. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. Spomenici kulture: Vodice posveene velikoj Gospojini, Atar Aleksandrova, spomenik kulture, odluka Vlade RS 05 br. 633-1167/97-16 od 09. 04. 1997. g. Kapele na Bajskom groblju, Bajski vinogradi 26 spomenik kulture, odluka Vlade RS 05 br. 633-4724/99 od 25. 01. 2001. g. Zgrada u Brae Radia 74, Brae Radia 74 spomenik kulture, odluka Vlade RS 05 br. 633-7457/2001-17 od 24. 07. 2001. g. Ostoji kapela, Grabovaka bb spomenik kulture, odluka Vlade RS 05 br. 633-3721/97 od 17. 10. 1997. g. Milinovi kapela, Grabovaka bb spomenik kulture, odluka Vlade RS 05 br. 633-4717/99 od 24. 01. 2000. g. Radi kapela, Grabovaka bb spomenik kulture, odluka Vlade RS 05 br. 633-4724/99 od 25. 01. 2001. g. Gabri uprija, Hercegovaka bb spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica br. 138 od 09. 11. 1983. g. Zgrada Mainsko-elektrotehnikog kolskog centra, Trg Lazara Neia 9 spomenik kulture, odluka Vlade RS 05 br. 633-4715/99 od 25. 01. 2000. g. Mlin Smolenski, Beogradski put 120 spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica br. 242-1/64 od 18. 06. 1993. g. Jevrejsko groblje, Majevika bb spomenik kulture, odluka Vlade RS 05 br. 633-7457/2001-8 od 24. 07. 2001. g. Zgrada Frankopanska 2, Frankopanska 2 spomenik kulture, odluka Vlade RS 05 br. 633-7457/2001-14 od 24. 07. 2001. g.
159
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Za spomenike kulture van gradskog centra utvruju se pravila i uslovi urbanistike zatite, koji su identini uslovima utvrenim za NKD i objekte od posebne vrednosti u okviru gradskog jezgra Subotice, i koji su usaglaeni sa merama zatite utvrenim za ove objekte od strane nadlene ustanove zatite. 15. 16. 17. 18. 19. C) ZNAMENITA MESTA Grobnica Itvana Ivanjija, Bajski vinogradi 26, znamenito mesto od velikog znaaja, reenje MZZSK Subotica, br. 101 od 05. 07. 1982. g. Grobnica Ferenca Gala, Bajski vinogradi 26 znamenito mesto od velikog znaaja, reenje MZZSK Subotica, br. 31-5 od 21. 03. 1985. g. Grobnica Ernea Lanjia, Bajski vinogradi 26 znamenito mesto od velikog znaaja, reenje MZZSK Subotica, br. 31-6 od 20. 03. 1985. g. Nadgrobni spomenik Fabijana Malagurskog, Bajski vinogradi 26 znamenito mesto, reenje MZZSK Subotica, br. 25-1 od 23. 03. 1989. g. Grobnica Bele Farkaa, Lovaka bb znamenito mesto, reenje MZZSK Subotica, br. 42 od 16. 03. 1982. g.
4.2.2. PROSTORNE CELINE I OBJEKTI VAN GRADSKOG JEZGRA KOJE UIVAJU PRETHODNU ZATITU ZONE URBANISTIKOG NADZORA Nadleni Zavod zatite utvrdio je i znaajne uline poteze i pojedinane objekte na podruju Subotice i Palia, van zatienih prostornih celina, koji poseduju posebne istorijsko-kulturne i arhitektonske vrednosti na osnovu izvrene valorizacije i kategorizacije, te kao takvi uivaju prethodnu zatitu. Dobra pod prethodno zatitom imaju isti tretman kao i nepokretna kulturna dobra i u njih spadaju: A) PROSTORNA CELINA ULICA BRAE RADI B) GROBLJA C) GRADITELJSKI OBJEKTI (crkve, troarine, kasarne i dr.) A) PROSTORNA CELINA ULICE BRAE RADI koja uiva prethodnu zatitu sa urbanistikog aspekta predstavlja ujedno i zonu urbanistikog nadzora. Nekadanji Petrovaradinski put ulica Brae Radi, na potezu od gradskog jezgra do Rimokatolike crkve Sv. ora, ini prostornu celinu koja je znaajna za zatitu i ouvanje kao vaan segment nasleene urbane strukture grada. Pravila i uslovi zatite urbanih i fizikih struktura: 1. Ouvanje osnovnih elemenata istorijske urbane metrice prostora; karakteristine regulacije ulice, nasleenih graevinskih linija sa vertikalnom regulacijom objekata i postojee parcelacije sa mogunou preparcelacije 2. Ouvanje postojeeg poploanja kolovoza (uta klinker opeka i ivina kamena kocka) u vidu dekorativnih elemenata nove kolovozne trake, to e se definisati posebnim uslovima nadlenog zavoda zatite i Zavoda za urbanizam. 3. Kolovoz u ulici izvesti kombinacijom asfalat i poploanja, kako bi se sauvao karakteristian ambijent ulice, a u skladu sa savremenim saobraajnim propisima. 4. Ouvanje drvoreda i ulinog zelenila kao sastavnog dela ambijenta. 5. Ouvanje objekata prema priloenoj valorizaciji sa nasleenim nainom graenja - ivina gradnja, i usaglaavanje novoplaniranih objekata sa njima u pogledu vertikalne regulacije i oblikovanja.
160
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. 6. Graenje novih objekta interpolaciju vriti tako da se isprati vertikalna regulacija postojeih susednih objekta (visina potkrovnog venca i slemena) koji imaju spomenika svojstva. 7. Maksimalna spratnost u okviru prostorne celine ulice iznosi P+1+Pk. Sa prosenom spratnosti etae od 3,0 m, maksimalna visina slemena kod objekata P+1 iznosi 10,0 m, a za objekte P+1+Pk iznosi 11,5 m (zajedno sa krovom). Na parcelama koje se nalaze uz postojee objekte vee spratnosti mogua je maksimalna visina od P+2+Pk, to iznosi 14,5 m (zajedno sa krovom). Predmetne parcele su 6709, 6710, 6711, 8252, 8254/1, 8254/2 K.O. Donji grad. 8. Parterno reenje i urbani mobilijar treba da nosi stilska obeleja ambijenta, izveden prema posebnom projektu urbane opreme izraenom od strane nadlene ustanove zatite. 9. Namena objekata u ulici treba da je u skladu sa tradicionalnom stambene, stambeno-poslovne i poslovne funkcije 10. Elementi oblikovanja ulice i arhitektonskog sklopa novoplaniranih objekata utvrdie se Uslovima za preduzimanje mera tehnike zatite koji za svaki pojedinani objekat, odnosno ulicu izrauje nadlena ustanova zatite. Valorizacijom objekata unutar Prostorne celine ulice Brae Radi utvrene su kategorije objekata: 1. Objekti NKD; B. Radi br. 74, kat. parc. br. 7491, Donji grad 2.Objekti od posebne vrednosti: B. Radi br. 17, kat. parc. br. 6695, Donji grad B. Radi br. 19, kat. parc. br. 6694, Donji grad B. Radi br. 38, kat. parc. br. 6720, Donji grad B. Radi br. 56, kat. parc. br. 6733, Donji grad B. Radi br. 58, kat. parc. br. 7463, Donji grad B. Radi br. 60, kat. parc. br. 7464, Donji grad B. Radi br. 66, kat. parc. br. 7478, Donji grad B. Radi br. 68, kat. parc. br. 7479, Donji grad B. Radi br. 72, kat. parc. br. 7481, Donji grad B. Radi br. 88, kat. parc. br. 8225, Donji grad B. Radi br. 104, kat. parc. br. 8246, Donji grad B. Radi br. 73, kat. parc. br. 8185, Donji grad Bogovieva br. 17, kat. parc. br. 6669, Donji grad Crkva Sv. ora, kat. par. br. 8124, Donji grad Stara kola Sonja Marinkovi, kat. parc. br. 8224, Donji grad 3. Objekti od vrednosti: B. Radi br. 27, kat. parc. br. 6677, Donji grad B. Radi br. 27a, kat. parc. br. 6675, Donji grad B. Radi br. 29, kat. parc. br. 6671/, Donji grad B. Radi br. 35, kat. parc. br. 6667, Donji grad B. Radi br. 36, kat. parc. br. 6719/1, Donji grad B. Radi br. 43, kat. parc. br. 7509, Donji grad B. Radi br. 45a, kat. parc. br. 7501/1, Donji grad B. Radi br. 50, kat. parc. br. 6729, Donji grad B. Radi br. 52, kat. parc. br. 6731, Donji grad B. Radi br. 54, kat. parc. br. 6732, Donji grad J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 161
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. B. Radi br. 62, kat. parc. br. 7468, Donji grad B. Radi br. 63, kat. parc. br. 8196, Donji grad B. Radi br. 64, kat. parc. br. 7470, Donji grad B. Radi br. 78, kat. parc. br. 7493, Donji grad Kumiieva br. 28, kat. parc. br. 7498/2 Donji grad B. Radi br. 82, kat. parc. br. 8215, Donji grad B. Radi br. 84, kat. parc. br. 8220, Donji grad B. Radi br. 86, kat. parc. br. 8222, Donji grad B. Radi br. 96, kat. parc. br. 8236, Donji grad B. Radi br. 100, kat. parc. br. 8239, Donji grad B. Radi br. 102, kat. parc. br. 8243, Donji grad B. Radi br. 106, kat. parc. br. 8248, Donji grad Ulica M. Bogovia 19, kat. parc. br. 6670, Donji grad Ivana Gorana Kovaia br. 7, kat. parc. br. 6696, Donji grad Bogovieva br. 14, kat. parc. br. 6672/1, Donji grad Bogovieva br. 20, kat. parc. br. 6734, Donji grad Bogovieva br. 22, kat. parc. br. 6735, Donji grad B. Radi br. 28, kat. parc. br. 6713/2, Donji grad B) GROBLJA nastala tokom 18. i 19. veka predstavljaju znaajnu kulturnoistorijsku batinu, duboku emotivnu sponu graana sa svojim precima, te imaju poseban tretman i sa aspekta urbanistiko-spomenine zatite, imajui u vidu veliki broj kapela, mauzoleja, grobnica i grobova sa spomeninim svojstvima koji se nalaze u njima. C) GRADITELJSKI OBJEKTI na podruju grada; sakralni objekti- crkve, hramovi, kapele, kalvarije skulpture, krajputai, zatim kole, stambeni objekti graanske i ruralne arhitekture, javni i industrijski objekti, ulazne kapije grada troarine, stari natpisi firmi i dr. predstavljaju vana svedoanstva prohujalih vremena, zbog svog istorijskog znaaja i autentinog arhitektonskog izraza vremena nastanka ime daju trajan peat ambijentu grada i predstavljaju njegovu vrednu batinu koju je potrebno zatiti i zadrati kao spomenike prohujalih vremena i mostove koji nas povezuju sa prolou grada na kojoj gradimo budui kontinualan razvoj i napredak. Najvredniji graditeljski objekti koji uivaju tretman prethodne zatite pojedinano su popisani i navedeni u elaboratu Mere zatite nepokretnih kulturnih dobara za prostor Generalnog plana Subotica Pali, i za njih se u skladu sa utvrenom urbanoarhitektonskom valorizacijom utvruju i vae iste mere zatite kao i za NKD, odnosno pravila i uslovi urbanistike zatite. Smernice za javne spomenike U okviru elaborata spomenike zatite, priloenom u sastavu dokumentacije Generalnog plana dat je spisak spomenika, spomen kompleksa, spomen obeleja, skulptura, bisti i fontana, za koje je Programom zaitite spomenika planirano njihovo ouvanje u autentinom izgledu, njihova sanacija i restauracija, uz ouvanje i ureenje okruenja spomenika.
162
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. 4.2.3 ZONA NASLEENE URBANE MATRICE GRADA Spontano nastala urbana matrica unutar prostora koji je je inio gradske aneve sauvao je osnovne karakteristike sve do dananjeg dana. Granice ovog prostora u veoj meri se poklapaju sa meuzonom - prstenom oko centra grada definisanim kao podruje regeneracije namenjeno preteno za meovito stanovanje. Prema preporuci nadlenog zavoda zatite planira se zadravanje osnovnih karakteristika urbane matrice ovog prostora (pravci pruanja starih ulica stara ulina mrea, ambijent sa nasleenim tipom graenja) u obimu, i prema principima koji obezbeuju dalji, neometan kontinualan razvoj gradogradnje, uz ouvanje osnovnih kvaliteta prostora. Zatitom kroz dokumentaciju obuhvaeni su veim delom objekti vredni sa aspekta ruralne batine (najstariji objekti jo pokriveni trskom, objekti sa daanim zabatima, zabatima od opeke sa kipovima u niama zabata u stilu seoskog baroka i dr.), koji se nalaze u svim delovima starog gradskog tkiva a najvie na prostoru unutar nekadanjih gradskih aneva i za koje se, obzirom da se ne uklapaju savremen nain ivota i tok urbanog razvoja, ne insistira na ouvanju, ve je utvrena obaveza foto i tehnikog snimanja pre ruenja objekta. Najznaajniji objekti ove kategorije navedeni su pod takom 4.0. u elaboratu Mere zatite nepokretnih kulturnih dobara za prostor Generalnog plana Subotica Pali, koji je sastavni deo ovog Plana. Za deo urbane zone Kertvaroa preporuka je ouvanje urbanog koncepta vrtnog grada, koji je zapoet krajem 19. veka, izgradnjom slobodnostojeih porodinih kua u zelenilu, koji se planira ispotovati i proslediti kroz smernice GP-a i za naredni period. Prilazni putevi gradu imaju posebnu vanost u stvaranju prve slike o Subotici i i Paliu i samim tim oblikovanje objekata i urbano opremanje ovih ulica treba da je usaglaeno sa znaajem prostora. 4.2.4. ARHEOLOKA NALAZITA Uslovi zatite arheolokih nalazita Na podruju unutar granica Generalnog plana evidentirana su sledea arheoloka nalazita: 1. Aleksandrovo Arheoloko nalazite Kameniti hat 2. Aleksandrovo Arheoloko nalazite elezniki usek 3. Aleksandrovo Arheoloko nalazite Vodice 4. Aleksandrovo Arheoloko nalazite Dom kulture 5. Bajnat Arheoloko nalazite Makovieva ciglana 6. Radanovac Arheoloko nalazite ZZ Crvena zvezda 7. Radanovac Arheoloko nalazite Jaramazoviev sala 8. Centar I Arheoloko nalazite Trg Cara Jovana Nenada 9. Novo naselje Arheoloko nalazite FBP 10. Radanovac Arheoloko nalazite Kireki put Svi graevinski zahvati i zemljani radovi na nalazitima uslovljeni su obavezom Investitora da obezbedi struni arheoloki nadzor i zatitna arheoloka istraivanja, a u zavisnosti od znaaja nalazita i sistematska iskopavanja. Sve planirane vee zemljane radove unutar teritorije grada potrebno je usloviti obezbeenjem strunog arheolokog nadzora, a u zavisnosti od znaaja nalazita i sistematska istraivanja.
163
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Ako se u toku izvoenja graevinskih i drugih radova na podruju graevinskog reona Subotice, odnosno i u ataru, naie na arheoloka nalazita, izvoa radova je duan odmah da obustavi radove i obavesti nadlenu ustanovu zatite kako bi se obavili zatitni arheoloki radovi. 4.3. USLOVI OBLIKOVANJA GRADSKIH CELINA, PRAVACA, ZNAAJNIH LOKACIJA U GRADU
Od vremena nastanka do danas naselje Subotica sa Paliem menjalo je svoje lice i oblikovalo se postupno prema zahtevima pojedinih epoha i u skladu sa sveukupnim razvojem kroz dinamian proces gradogradnje kroz koji je stekao svoju prepoznatljivu oblikovnu formu. Prvi Regulacioni plan iz 1799. godine, kojim se nasleena, organski formirana urbana matrica centralnog dela prostora naselja uobliava i regulie, moe se formalno smatrati poetkom gradogradnje i sticanja prepoznatljivog urbanog identiteta grada, nakon ega se urbana matrica grada oblikuje gotovo u kontinuitetu do danas. Lik Subotice istorijskog jezgra sa irim okruenjem koji se veim delom zadrao do danas formiran je krajem XIX i se poetkom XX veka kada je izgraena Gradska kua, sa kojom paralelno tee i izgradnja banje i kupalita Pali sa najznaajnijim objektima u okviru centralnog prostora (Vodotoranj, Velika terasa, ensko kupatilo i dr.). Ovaj nagli procvat, razvoj i znaajnu graevinsku aktivnost zakoio je I svetski rat, stagnacija u periodu izmeu dva svetska rata, u periodu II svetskog rata i nakon njega, usled izmenjenih geografskih, i socioekonomskih prilika, to je uzrokovalo da grad ne pretrpi dramatine promene i u osnovi zadri karakter tipinog ravniarskog grada, naroito u delu unutar nekadanjeg gradskog anca, sa preovlaujuom niskom prizemnom izgradnjom i neto izdignutijim (viim) centralnim delom. Na nivou celine grada promene kroz epohe koje karakteriu i oblikuju sadanju sliku grada su: 1. Niska ili preteno niska i usitnjena gradnja sa spratnou P do P+2 zadrala se u najveem delu nasleenog istorijskog jezgra Subotice, s tim da se pojavljuju pojedinani vei gabariti ili vii akcenti koji po pravilu nisu dobro uklopljeni u nasleeno urbano tkivo (hotel Partija, Otvoreni univerzitet i dr.) 2. Niska, preteno prizemna gradnja na prostoru nasleene gradske urbane matrice unutar nekadanjih aneva, kroz koju su provueni snani saobraajni prodori koridori magistralnog puta M-22.1 i M-17.a, i u koju su sa severne i june strane grubo utisnuta dva robusna kompleksa stambene arhitekture savremenog doba kompleksi vieporodinog stanovanja (Radijalac i Prozivka) visokih i snanih volumena preovlaujue spratnosti P+8 (P+4 do P+12), locirana na pravcima planiranih, a nedovrenih gradskih bulevara. Ove komplekse karakteriu preteno slobodnostojei objekti tipa solitera i objekti u prekinutom nizu graeni u okviru otvorenih blokova,a koji kao takvi predstavljaju posebnu novu prostornu strukturu i bitan stvoreni oblikovni element grada i koji u veoj meri naruavaju konture i panoramski izgled centralnog istorijskog gradskog podruja. 3. Niska preteno prizemna gradnja na podrujima novijeg porodinog stanovanja, u okviru kojih su realizovani manji kompleksi vieporodinog stanovanja umerenije spratnosti do P+4, i pojedinani potezi sa objektima soliterskog tipa uz vanije gradske saobraajnice, koji postaju dominantni visinski reperi ireg prostornog okruenja i kao takvi utiu na oblikovanu siluetu grada odnosno njegovih delova. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 164
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Ipak dominantnost Gradske kue i njenog tornja kao glavnog vertikalnog repera i orijentira u panorami grada nije bitnije naruena, ona je i dalje je simbol grada Subotice i njene veliine i vanosti u vremenu i prostoru. Sagledavanje sadanje slike grada vodi zakljuku da je gradogradnja u proteklih 50-ak godina preteno vodila razgradnji njegovih osnovnih, steenih istorijskih vrednosti, kako u pogledu naina graenja na parceli, tipa graenja, vertikalnih i horizontalnih gabarita novih objekata, oblikovanja pojedinanih objekata i urbanih poteza, tako i celokupnog graditeljskog odnosa prema okruenju, i trajnim vrednostima odreenih gradskih prostora i celina, to za posledicu ima pojavu umereno i izrazito disharmoninih urbanih celina u okviru grada, ije usaglaavanje iziskuje osmiljavanje i planiranje manjih ili veih urbanistikih intervencija u prostoru, odnosno graenje u funkciji preoblikovanja urbanih celina. Iz tih razloga za definisanje urbanog izgleda grada u celini neophodno je u sistem sistema graenja sa svojim elementima ugraditi elemente za oblikovanje odreenih prostornih celina u skladu sa njihovim karakterom, namenom i osobenostima, od posebnog je znaaja i. Uslovi oblikovanja gradskih celina, pravaca i znaajnijih lokacija u gradu su u sprezi i ovisni i od drugih osnovnih uslova ureenja i graenja prostora i objekata, koji zajedno definiu celinu (global) na nivou Generalnog plana, i definiu opta uputstva za dalju razradu prostora odnosno njegovih delova planovima nieg reda. Uslovi ureenja i graenja prostora koji usmeravaju oblikovanje gradskih celina, pravaca i znaajnih lokacija su: - uslovi za zatitu urbanog naslea - zone urbanistike i spomenine zatite - uslovi za organizaciju i nain izgradnje na parceli, u bloku, u okviru ulice - uslovi za ureenje znaajnijih saobraajnih pravaca, posebno njihovih ukrtanja - uslovi za znaajne slobodne povrine gradskih trgova i delove zelenih povrina - uslovi visinske regulacije ogranienja i usmerenja spratnosti objekata prema zonama na nivou grada i - posebni uslovi oblikovanja Svi ovi uslovi su definisani i u okviru drugih oblasti, kao to su: - Uslovi za zatitu urbanog naslea pa i za oblikovanje u zonama urbanistike zatite ili zatienim spomeninim celinama dati su u okviru posebnog poglavlja GP-a; - Pravila i uslovi zatite nepokretnih kulturnih dobara i ambijentalnih celina, koja su utvrena u skladu sa specifinostima i znaajem odreenih zatienih prostornih celina i pojedinanih objekata. U okviru ovog poglavlja se sem uslova definisanih u okviru drugih oblasti sa stanovita oblikovanja utvruje: Organizacija i nain izgradnje objekata, na parceli, u zbijenom ulinom nizu i u zatvorenom bloku, ili izgradnja slobodnostojeih objekata bez definisanih parcela u otvorenim ili poluotvorenim blokovima veoma je bitna za oblikovanje grada odnosno njegovih delova i veoma je znaajna za doivljaj grada iz vizure i perspektive peaka, odnosno za oblikovanje grada kao celine, za njegov panoramski izgled. Generalnim planom se odreuje vraanje izgradnji objekata na parceli u neprekinutom i prekinutom nizu, gradnji na ulinom frontu u zoni nasleene urbane matrice grada, ili kao slobodnostojeih objekata u delovima prostora sa novijom izgradnjom gde je to preovlaujui nain graenja. Time se vraamo tradicionalnim oblikovnim vrednostima grada, ulici, bloku i trgu, odnosno ureenju, graenju i oblikovanju gradu po merilima oveka. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 165
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Ureenje znaajnih saobraajnih pravaca, saobraajnih koridora grada bitno je za sticanje vizuelnog utiska o gradu kako od strane posetilaca, tako i stanovnika koji kroz pozitivan dojam stvaraju i pozitivnu sliku o gradu. Generalnim planom se odreuje: Generalno usmerenje u pogledu organizacije i ureenja vanih saobraajnica, tako da uz uvaavanje prostornih mogunosti, minimalni koridor regulaciona irina znaajnijih saobraajnica bude 36, odnosno 28 m, a u skladu sa rangom saobraajnice i planiranim saobraajnim i infrastrukturnim sadrajima unutar utvrenog profila ovih saobraajnica Osim planiranih saobraajnih i infrastrukturnih elemenata u profilu ovih saobraajnica potrebno je obezbediti i znatno uee zelenih povrina, posebno realizaciju drvoreda i primenu adekvatne i kvalitetne urbane opreme mobilijara. Objekti uz ove saobraajnice treba da su vii (vee spratnosti), naglaeni u odnosu na objekte u okruenju ali i usaglaeni sa njima, atraktivni u pogledu namene i oblikovanja kako bi akcentirali znaaj pa i oblikovni aspekt saobraajnice. Posebna panja se treba posvetiti oblikovanju objekata koji rubno uobliavaju saobraajnice na ulaznim pravcima u grad obzirom da se preko njih ostvaruje prvi vizuelni kontakt sa gradom i stie utisci o njegovom ekonomskom i urbanom prosperitetu i znaaju. Ukrsnice, odnosno raskrsnice znaajnijih saobraajnica grada su bitne kako u pogledu saobraajnog reenja tako i sa oblikovnog aspekta, posebno to se sa njih ire vizure na ulice koje ih obrazuju. Ovo su mesta za formiranje skverova, kao oblikovnog elementa ulice, gde i ugaoni objekti treba da poseduju visoke estetske i oblikovne vrednosti. Preporuuje se stoga da se do reenja za vee raskrsnice grada doe putem konkursa. Gradski trgovi i zelene povrine, a posebno zelene povrine veeg obima parkovi, park ume, spomen parkovi, od izuzetnog su znaaja za oblikovanje grada. Zelenilo je sastavni element ambijenta grada, istie i obogauje arhitekturu objekata u ijem je okruenju, doprinosi raznolikosti oblikovnih gradskih motiva i naglaava specifinost odreenih prostornih celina. Parkovi i trgovi u preizgraenom gradskom tkivu su mesta za odmor, relaksaciju, oputanje i druenje i po pravilu su ureena urbanim mobilijarom visokih estetskih vrednosti koji ine identitet prostora u kojem se nalaze. Generalnim planom se odreuje: Zadravanje postojeih gradskih trgova, i uslovljava planiranje novih u novim delovima grada, odnosno u svim delovima grada koji ih nemaju. Zelene povrine, posebno javne zelene povrine, parkovi, skverovi i dr, unutar zatienog jezgra centra grada zadravaju se bez promene kao sastavni i neodvojivi delovi ambijenta, bez mogunosti graenja osimjavnih objekta, kako bi se sauvala njihova vrednost. U novijim delovima grada se planiraju nove parkovske, i parkovsko rekreativne povrine odgovarajuih prostornih volumena koje je potrebno urediti i ozeleniti u skladu sa planiranom namenom, kako bi postali istinski estetski, humani i oblikovni pratei elementi stanovanja, poslovanja, rada i drugih namena u okviru kojih se nalaze. Park Narodnih heroja na Paliu sa parterno ureenim prostorima du severne obale jezera, predstavlja najznaajniju prirodnu i hortikulturno oblikovanu vrednost u sklopu zatienog prirodnog dobra parka prirode Pali i banje Pali. S obzirom na J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 166
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. svoje izuzetne oblikovne estetske i ambijentalne kvalitete planiran je da se rekonstruie, proiri nadogradi i uredi u skladu sa istorijskom oblikovnom formom u funkciji banjskog parka, kao poseban oblikovni peat i identitet Palia. U okviru parka mogu se graditi samo objekti namenjeni javnom korienju, uz uslov nenaruavanja ambijentalnih vrednosti prostora i vrednog hortikulturnog fonda. Neureene, neizgraene prostore unutar granica parka prirode Pali i njegove zatitne zone, odnosno banje Pali privoditi nameni uz uslov visokog uea zelenila u realizaciji odreenih prostornih celina. Kao jedno od stratekih opredeljenja ureenja i oblikovanja Palia je maksimalno ozelenjavanje zapadne obale jezera u sklopu izgradnje novih objekata i namenskih kompleksnih celina, kojim se postie novi vii kvalitet oblikovanja primeren znaaju prostora i njegovoj nameni. Uloga zelenila, kao oblikovno-ambijentalnog elementa u okviru parka prirode i banje Pali je izuzetno znaajna, odnosno jezero oivieno bogatim pojasom zelenila treba da je cilj i rezultat graenja i ureenja ovog prostora. Spratnost objekata je jedan od osnovnih i najvanijih elemenata oblikovanja celina grada. Vertikalni gabarit planiranih objekata utvruje se uz uvaavanje zateenog stanja, odnosno spratnosti objekata u neposrednom okruenju, u skladu sa karakterom, znaajem i vrednostima prostora u kojima se grade interpoliraju. Takav odnos je nuan kako bi se sauvala silueta grada i njen stvoreni panoramski izgled kao posebna oblikovna vrednost grada. Generalnim planom se planira sledee: nasleeni centralni deo prostora grada zatieno jezgro Subotice zadrava nasleenu visinsku regulaciju koja omoguava izgradnju novoplaniranih objekta na ovom prostoru spratnosti od preteno P+2, odnosno do P+4+Pk u delovima prostora koji se odlikuju viom spratnou i u dvoritima unutar blokova, uz uslov da ne naruavaju stvorenu vertikalnu konturu gradskog centra sa njegovim istorijskim verikalnim reperima, kao jednu od njegovih primarnih vrednosti. U okviru ovog podruja rekonstrukcija i nadogradnja postojeih i izgradnja novih objekata uslovljena je uvaavanjem principa ujednaavanja visina, odnosno nadovezivanja na visinu venca susednih objekata, ili repernih objekata pod ijim su neposrednim uticajem. prostori nasleene urbane matrice grada unutar nekadanjih aneva (zona meovitog stanovanja) ostaju sa niskom spratnou, P+1+Pk uz mogunost poveanja spratnosti do P+2+Pk, posebno uz frekventnije saobraajnice veeg ranga, uz uslov usaglaavanja sa okruenjem. delovi prostora severno i juno od centra grada planirani su za regeneraciju (zone vieporodinog stanovanja srednjih gustina), graenje objekata spratnosti i do P+4, obzirom su u okviru ovog prostora izgraeni noviji gradski potezi sa spatnou i do P+12 (Tokio), u cilju izjednaavanja visinskih kontura grada od centra prema kompeksima vieporodinog stanovanja Radijalac i Prozivka. prostori vieporodinog stanovanja vee spratnosti (zone vieporodinog stanovanja velikih gustina), u pogledu vertikalnih gabarita zadravaju se bez mogunosti nadogradnje ili bilo kakvog poveanja spratnosti iznad zakonom propisanog limita (P+6) za objekte ove namene. niski noviji delovi grada i prostori sa preteno bespravnom gradnjom koji su GPom ukljueni u graevinsko podruje (zone porodinog stanovanja malih gustina, J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 167
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. rezidencijalnog tipa i srednjih gustina), zadravaju niu spratnost do P+1+Pk, odnosno izuzetno, vieporodini stambeni objekti i poslovni objekti u ovim zonama mogu biti graeni sa spratnou do P+2+Pk, u delovima prostora koji se razrauju planovima detaljne regulacije, a u skladu sa pravilima graenja utvrenim GP-om, uz uslov da ne remete uslove koritenja objekata neposrednog okruenja. Generalno, i izuzetno, uz vanije saobraajnice grada kao i unutar javnih, poslovnih, radnih i komercijalnih namena moe se iskazati potreba i odobriti izgradnja i pojedinanih objekata vee spratnosti od one utvrene uslovima za to podruje, ukoliko su njima naglaava neka posebna funkcija i iri znaaj prostora ili objekta, akcentiraju i oblikuju novi vertikalni reperi grada primereni prostoru i okruenju, a ne remete nasleene istorijske dominante grada (Gradska kua, tornjevi crkava i sl.). Sa stanovita oblikovanja grada, spratnost pojedinih gradaskih prostora definisana i uslovljena kroz napred utvrene generalne postavke obezbeuje jasnu itljivost i prepoznatljivost pojedinih delova grada, ouvanje postojeih dominanti, posebno specifinosti i dominantnosti Gradske kue sa tornjem kao simbolom grada i ujednaenost vertikalnih volumena grada po pojedinim zonama i u celini. 4.4. USLOVI ZA ZATITU I UNAPREENJE IVOTNE SREDINE
Jedan od osnovnih ciljeva izrade Generalnog plana je zatita i ouvanje ivotne sredine. Na osnovu lana 35. Zakona o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS broj 135/04) i l. 9 Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS broj 135/04) sastavni deo odluke o izradi Generalnog plana Subotica Pali do 2020. je odluka o izradi Strateke procene uticaja na ivotnu sredinu. Izvetaj o stratekoj proceni uticaja izraen je kao sastavni deo Generalnog plana. Razlozi za vrenje strateke procene uticaja Plana su obezbeivanje zatite ivotne sredine i odrivog razvoja sagledavanjem svih promena u prostorno funkciionalnoj oragnizaciji. Strateka procena uticaja planskih reenja na ivotnu sredinu vrit e se za zakonom odreene namene i vrste objekata, a u cilju sagledavanja moguih znaajnih uticaja na ivotnu sredinu radi obezbeivanja mera trajnog ouvanja kvaliteta ivotne sredine. Koncept zatite i unapreenja ivotne sredine Subotice-Palia zasnovan je na uspostavljanju odrivog upravljanja prirodnim vrednostima, prevenciji, smanjenju i kontroli svih oblika zagaivanja. Planskim reenjima je ovo postignuto, jer je dat akcenat na sanaciju ugoenih delova naselja, na racionalno korienje prostora i na razreavanje moguih faktora naruavanja ivotne sredine u svim sferama delatnosti (u okviru vodne, saobraajne i komunalne infrastrukture, industrije, poljoprivrede, ozelenjavanja naselja, revitalizacije ugronih delova naselja). J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 168
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Dokumenti od znaaja za izradu strateke procene su : - Zakon o zatiti ivotne sredine (''Slubeni glasnik RS'' 135/04) i meunarodni ugovori i konvencije ; - Odluka o stavljanju pod zatitu Parka prirode Pali i spomenika prirode u njemu (Subeni list optine Subotica 8/96, odluka broj I-011-38/96); - Odluka o stavljanju pod zatitu predela izuzetnih odlika Subotika peara kao prirodnog dobra od velikog znaaja (Slubeni glasnik RS broj 127/2003); - Odluka o proglaenju centra grada Subotice za nepokretno kulturno dobro od velikog znaaja (Slubeni list APV br. 25/91); - Odluka o proglaenju prostorne i kulturno istorijske celine Palia za nepokretno kulturno dobro (Subeni list optine Subotica 1/94, odluka broj I-011-1/94); - Uredba o utvrivanju podruja banje Pali na teritoriji optine Subotica (Slubeni glasnik RS broj 31/99). Osnovu strateke procene ini Program za izradu GP Subotica Pali do 2020, godine kojim se utvruje okvir za razvoj, njegove karakteristike, ciljevi, prostorni obuhvat. Stratekom procenom uticaja na ivotnu sredinu obezbedie se mere i uslovi zatite ivotne sredine, a naroito: - utvrivanje posebnih reima ouvanja i koritenja podruja zatienih prirodnih dobara, izvorita vodosnabdevanja, termalnih i mineralnih izvorita, uma, poljoprivrednog zemljita, javnih zelenih povrina, rekreacionih podruja i banja - odreivanje podruja ugroenih delova ivotne sredine i utvrivanje mera za sanaciju ovih podruja, - utvrivanje mera i uslova zatite ivotne sredine prema kojima e vriti izgradnja industrijskih i energetskih objekata, objekata za preradu i odlaganjae otpada, objekata infrastrukture i dr. objekata ijom izgradnjom ili koritenjem se moe ugraziti ivotna sredina. - Uspostavljanje monitoringa, kontrolom kvaliteta ivotne sredine i stalnim unapreivanjem Izvetaj o SPU sadri razraene smernice za planove ili programe na niim hijerarhijskim nivoima koje obuhvataju definisanje potrebe za izradom stratekih procena i procena uticaja na ivotnu sredinu planova i programa nieg hijerahijskog nivoa. SPU vri se u skladu sa Zakonom o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl glasnik RS broj 135/2004 ). 4.5. PRAVILA I USLOVI ZA OBEZBEENJE NESMETANOG KRETANJA DECE, STARIH, HENDIKEPIRANIH I INVALIDNIH LICA
Prilikom planiranja i projektovanja javnih, saobraajnih i peakih povrina (trotoari i peake staze, peaki prelazi, parkinzi, stajalita javnog prevoza, prilazi do objekata horizontalne i vertikalne komunikacije u javnim i stambenim objektima) moraju se obezbediti uslovi za nesmetano kretanje dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica, u skladu sa Pravilnikom o uslovima za planiranje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica, (Sl. Glasnik RS, br.18/97), kao i ostalim vaeim propisima, normativima i standardima koji reguliu ovu oblast. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 169
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. 4.6. USLOVI ZA UREENJE PROSTORA OD INTERESA ZA ODBRANU I ZATITU OD ELEMENTARNIH I DRUGIH OPASNOSTI U MIRU I RATU I ZA ZBRINJAVANJE LJUDI I MATERIJALNIH DOBARA
Zatita od interesa za narodnu odbranu
Mere zatite od interesa za narodnu odbarnu ugraene su u sva prostorna reenja, od namene povrina, mree infrastrukture do mree drutvenih i ostalih komunalnih objekata. Sva planirana tehnika reenja u hidrotehnici obezbeuju umanjenje negativnih posledica moguih u izuzetnim situacijama (planirana kanalizacija, rezervna izvorita, dupli sistem saobraaja i dr.); formiranje posebnih samostalnih urbanih celina u gradu omoguuje uz planiranu disperziju objekta drutvenog standarda (kole, zdravstvene ustanove, objekti trgovine i ugostiteljstvo) ivot i rad u ovim gradskim podrujima i u sluaju moguih katastrofa. Mrea slobodnih povrina, u vidu skverova, parkova, parkinga. U sluaju prirodnih katastrofa ili eventualnih ratnih razaranja ljudi i materijalnih dobara, stanovnitvo se sklanjaja u sklonota i druge zatitne objekte. Budui investitori poslovnih i poslovno-stambenih objekta, moraju se pridravati tehnikih propisa za sklonita, koje je propisalo Savezno ministarstvo za odbranu (Slubeni vojni list 13/98). Za izgranju porodinih kua potrebno je da se ti objekti prilagode za zatitu stanovnitva. Ovo podrazumeva izgradnju zatitnih objekata. Pri projektovanju novih zgrada i komunalnih objekata, obavezna je primena svih propisa i smernica, a u skladu sa odlukom na nivou Optine, odnosno odgovarajuih organa Ministarstva odbrane Republike Srbije.
Zatita od elementarnih nepogoda i drugih katastrofa
Pod elementarnim nepogodama koje nastaju delovanjem prirodnih sila, podrazumevaju se sledee: poplave od spoljnih i unutranjih voda, nagomilavanje leda na vodotocima, zemljotresi, olujni vetrovi, grad, sua, sneni nanosi, odronjavanje i klizanje zemljita, poledice i sline pojave koje mogu ugroziti ivote stanovnitva i naneti materijalne tete veeg obima. Sa elementarnim nepogodama, ukoliko su veih razmera, izjednauju se i sledee katastrofe: eksplozije, poari, epidemije, hemijska i radioaktivna zagaenja vazduha, vode i namirnica i sl. Mere zatite u sluaju zemljotresa Prema karti seizmike regionalizacije SR Srbije podruje optine Subotica prema intenzitetu zemljotresa spada u VII stepen Merkali-Kankani-Siebergove skale (MCS). Zemljotres ove jaine okarkterisan kao silan (na solidno graenim kuama nastaju umerena oteenja: javljaju se pukotine na zidovima, opadaju vee koliine maltera, crepovi padaju sa krova i mnogi dimljaci bivaju oteeni, a kod slabo graenih kua dolazi do pojedinanog razaranja).
170
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Urbanistike mere zatite u sluaju zemljotresa su ugraene u sama prostorna reenja u Generalnom planu Subotica-Pali do 2020. godine. Zoniranje, decentralizacija i disperzija kao opte mere zatite su ugraene u reenje prostora. Urbanistiki faktori koji su od uticaja na smanjenje povredljivosti teritorije grada u sluaju zemljotresa od 7 MCS su sledei: izgraenost zemljita, gustina naseljenosti, sistemi izgradnje, spratnost objekta i mrea neizgraenih povrina. Svi ovi faktori su u granicama dozvoljenih vrednosti kojima se neposredno utie na smanjenje povredljivosti teritorije. U sluaju zemljotresa ove slobodne povrine u okviru stambenih zona su neophodne za izmetanje i zbrinjavanje stanovnitva, za potrebe bolnice, za atore i montane objekte za smetaj ugroenog stanovnitva. Velika pogodnost su iroke ulice kroz grad, izuzev centra, gde su postojee irine ulica male i mogua su brojna zaruavanja i bie neophodne u sluaju velikih katastrofa. ire ulice i slobodne povrine predstavljaju i protivpoarne pregrade, jer poari veih razmera mogu da prate zemljotrese. a) Preventivne mere Prilikom projektovanja objekata treba primeniti savezne propise o gradnji na seizmikom podruju ("Slubeni list SFRJ broj 39/64). Propisi sadre graevinske norme za zidanje zgrada kako bi podnele slabe i umerene manje zemljotrese u granicama elastinosti svojih konstrukcija, a jake zemljotrese, koji se retko javljaju, da mogu podneti bez ruenja uz, eventualno, vee oteenje b) Operativne mere Ove mere se uglavnom svode na organizaciju spasavanja, raskrivanje, zbrinjavanje i asanaciju. Ugroenost i povredivost u sluaju vetra, snega, snenih nanosa, leda i grada i mere zatite Subotica lei u podruju umereno kontinentalne klime. Jaina vetra se odreuje prema Boforovoj skali koja ima 12 stepeni i preko jaine preraunavanjem se odreuje njegova brzina. Maksimalna brzina vetra konstatovana je kod zapadnog (W) vetra 24,4 m /sec, odnosno jaine 9 bofori (jaka oluja prouzrokuje manje kvarove na kuam sa, rue se dimljsaci i padaju crepovi sa krovova) do 10 bofora (estoka oluja lomi drvee ili ih upa sa korenom, nanosi tete objektima), dok je kod istonog (E) vetra maksimalna brzina 13,8 m/sec, odnosno jaine 6 bofora (jak vetar pokree velike grane, telegrafske ice i sl.). Najveu uestalost javljanja u podruju Subotice ima severozapadni (NW) vetar, a najmanju istoni (E) vetar. Dejstvo jakih vetrova i oluja moe biti posrednim i neposrednim putem. Neposrednim putem dejstvo vetra moe da izazove ruenje objekata, kidanje instalacija i sl., to dovodi do poara koji se dalje iri i ove tete su znatno vee od posrednih. upanjem drvea i lomljenjem grana prekida se saobraaj u pojedinim ulicama. U zimskom periodu usled jakog vetra mogu da se stovre smetovi od nagomilanog snega to dovodi do ugroavanja saobraaja, a time i snabdevanja i sanitetskog zbrinjavanja.
171
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Zbog toga su veoma vane preventivne graevinsko-urbnistike mere, kao to su: statiki prorauni na maksimalno negativno dejstvo vetra, dendroloke mere sa zelenim zatitnim pojasevima koji umanjuju tetno dejstvo vetra i topografske mere kod planiranja poloaja ulica i objekata u odnosu na vetar. U zimskom periodu usled jakog vetra moe da doe do ugroavanja saobraaja ukoliko pada sneg i doe do veih smetova. Ovo je naroito opasno na mostovima i terenima gde su strme saobraajnice sa padovima veim od 7%. Ugroenost i povredljivost mree saobraaja u gradu moe biti i usled leda kada se zalede kolovozi. Led takoe moe da dovede do prekida pojedinih instalaicja. U zimskim mesecima se mogu oekivati dugotrajne padavine snega koji moe da bude maksimum 81cm debljine i prosena godinja uestanost dana sa snenim padavinama je 23,4 dana, odnosno 6,4% dana od godine. Usled grada i leda moe da doe do velikih teta u poljoprivredi, do unitavanja useva, a naroito voa i vinograda, zatim do znatnih oteenja stambenih zgrada (crepovi pucaju, lome se stakla i prozori i sl.), to sve moe da dovede do velikih materijalnih teta. Zatitni zeleni pojas oko grada i mrea zatitnog zelenila treba da titi i od olujnih vetrova. Ugroenost i mere zatite od poplava Zatita od povrinskih voda sprovodi se preko izgraenog kanalizacionog sistema sa potrebom rekonstrukcije i zamene dotrajalih deonica i deonica koje pripadaju staroj kanalizacionoj mrei. Dimenzionisanje kanalizacione mree treba da odgovara pojavi jednogodinje i dvogodinje kie. Pojedina gradska podruja odvodnjavaju se preko otvorenih melioracionih kanala koji nisu u stanju da odvedu povrinske vode nastale od pomenutih merodavnih pojava padavina. U cilju efikasnog odvoenja povrinske vode treba izvriti rekonstrukciju otvorenih meliracionih kanala i izgradnju uline otvorene kanalske mree gde se povrinske vode odvode preko ovog sistema. Ugroenost i mere zatite od poara Jedna od vrlo estih tehnikih katastrofa je poar. Poari nastaju u svakodnevnom korienju zgrada, od raznih prirodnih nepogoda, a u sluaju rata opasnost od poara se viestruko poveava. Za zatitu od poara primenjuje se niz zatitnih mera. Ugroenost od poara zavisi od konfiguracije terena, od stepena izgraenosti, gustine naseljenosti i kvaliteta objekata. Koncept urbanistikih reenja utie na smanjenje ugroenosti od poara. U zavisnosti od visine objekta (vea ili manja od 22m) postavljaju se jedan ili dva protivpoana prilaza na odgovarajuoj udaljenosti i sa poropisanim tehnikim elementima, ali uzimajui u vidu i namenu objekta (npr.: objekti u kojima se skuplja vei broj osoba, objekti od posebnog znaaja i slino), ovaj broj prilaza moe biti nedovoljan, pa e se definisati u odnosu na specifinost konkretnog objekta (kada bi se definisala i irina, pravci prilaza i drugo).
172
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Vatrootpornost objekta zavisi od otpornosti konstrukcija i materijala prema vatri, pa je u tu svrhu izvrena klasifikacija vatrootpornosti zgrada (minimalna vatrootpornost izraena u asovima). Najvei deo zgrada pripada IV stepenu gde su svi delovi konstrucije od nesagorivog materijala. Slab kvalitet objekata je kod prizemnih zgrada, a posebno u starim delovima grada gde ima objekata pokrivenih slamom i trskom, i koji pripadaju I kategoriji vatrootpornosti, gde su svi delovi konstrukcije sagorivi. Posmatrajui sve parametre koji utiu na ugroenost objekta od poara konstatovano je da velika gustina u uem centru grada, uske ulice viespratni objekti, visine preko 22 m, otean pristup postojeoj protivpoarnoj tehnici su oteavajue okolnosti pruanju protivpoarne zatite. Prostornom organizacijom grada, u cilju smanjenja povredljivosti od poara, grad je podeljen na manje prostorne celine koje su meusobno odvojene neizgraenim povrinama, odnosno protivpoarnim pregradama. Postoji tri reda protivpoarnih prepreke u zavisnosti od visine objekata i irine izmeu njih. Prvim (H1+H2+20m) i drugim (H1+H2+10m) redom irine, pored spreavanja irenja poara omoguena je i prohodnost kod zaruavanja, za razliku od treeg reda (H1+H2) kojim je samo oteano prenoenje poara. Kod svih gradskih funkcija, glavni saobraajni pravci moraju imati i svoje alternativne pravce da bi se u sluaju zaruavanja mogao odvijati transport vatrogasnim vozilima. Kod izgradnje parkinga voditi rauna o meusobnom rastojanju izmeu grupe vozila. Predlog je da se parkinzi grupiu za 5 7 vozila sa razmakom izmeu grupa od jedne duine parking mesta. Takoe, planirane zelene povrine u gradu du saobraajnica, kao i u veim grupacijama u okviru parkova i sportskih terena ine deo jedinstvenog sistema zatite od irenja poara. Magistralne saobraajnice u gradu su protivpoarne preprepreke I reda irine, dok su ostale gradske saobraajnice II i III reda irine. U centralnim delovima grada pojedini delovi saobraajnica ne predstavljaju protivpoarnu prepreke pa su najvie ugroeni od irenja poara. U stambenim delovima grada gustine treba da su u granicam manjim od 500 st/ha, da bi se osigurali da se poar nee iriti sa objekta na objekat. Sva skladita lakozapljivih materijala, osim benzinskih pumpi, locirati van povrina za stanovanje i gradskih centara. Na lokacijama skladita lakozapaljivih materija ne smeju se skladititi ni eksplozivne i pirotehnike materije. Pored urbanistikih, kod gradnje objekata, treba primeniti i sve graevinskotehnike mere zatite od poara u skladu sa propisima o izgradnji investicionih objekata, zakonima, tehnikim propisima i standardima koji definiu oblast zatite od poara, uslova koji su sadrani u Optinskom planu i Optinskoj odluci o zatiti od poara. Epidemije Uticaji naruenih odnosa u ivotnoj sredini odraavaju se na zdravlje stanovnitva putem kontaminirane pijae, otpadne i povrinske vode i tla, a posledice su razne zaraze i intoksikacije organskog i neorganskog porekla (zbog sadraja visokotoksinih materija u vodama i tlu), razne bolesti iji vektori ive i mnoe se u kontaminiranoj sredini i druge transmisione zaraze. irokoj listi patologije doprinose i loi uslovi vodosnabdevanja i dispozicija vrstih i tenih otpadaka koji uslovaljavaju nizak nivo line i komunalne higijene. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 173
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Posledino, uticaji naruenih odnosa u ivotoj sredini ispoljavaju se kao vidovi aerozagaenja i akutnih efekata polutanata iz aerozagaenja, zatim posledice kontaminirane hrane kao uzronika toksiinfekcija i intoksikacija. U zavisnosti od stepena razaranja stambenog fonda, vodovoda i kanalizacije, kao i od higijensko-epidemioloke situacije na teritoriji grada pre katastrofe, javljae se razliiti uzronici i razni tipovi bolesti. Prema dejstvu pojedinanih faktora fizike, hemijske i bioloke ivotne sredine, u uslovima mira, elemntarnih katastrofa i raznih razaranja, treba prouavati i pratiti tetne uticaje. Spreavanje izbijanja epidemija kao i bolesti u domenu profilaktikih mera podrazumevaju aktivni zdravstveni nadzor, higijensko-epidemioloko izvianje i rano otkrivanje svih tetnih faktora koji mogu ugroziti zdravlje stanovnitva, brzu dijagnostiku, hospitalizaciju i leenje infektivnih oboljenja, dezinsekciju, dezinfekciju i deratizaciju koji se sprovode u zavisnosti od konkretne situacije. Bolniki kapaciteti treba da imaju izgraena infektivna odeljenja po sistemu izolacionih boksova sa sopstvenim laboratorijama za osnovne hemijske i bakterioloke preglede. U otklanjanju katastrofa koristie se pokretne zdravstvene ustanove sa ekipama za pruanje pomoi na ugroenom terenu, privremene zdravstvene ustanove formirane ad hoc za podruja gde ne postoji zdravstvena baza ili sanitetska sluba oruanih snaga koja je van reavanja zadataka operativne armije. Od izuzetnog znaaja je snabdevanje stanovnitva ispravnom vodom za pie, smetaj ugroenog stanovnitva i problemi sanacije sredine i otklanjanje otpadnih materija. Planom su predviene komunalne povrine za sahranjivanje umrlih i poginulih, povrine za zbrinjavanje uginulih leeva bolesnih ivotinja i bezbedno otklanjanje opasnih materija i otpadaka razliitog porekla.
174
MERE ZA SPROVOENJE I REALIZACIJU GENERALNOG PLANA

OPTE POSTAVKE
Primena i sprovoenje Prostornog plana RS - opte i druge mere iz Prostornog plana Republike Srbije implementirane su u GP Subotica Pali 2020, shodno obimu i karakteru prostora odnosno aktivnosti. Generalni plan je strateki razvojni plan za Suboticu i Pali za planski period od najmanje 10 godina, i predstavlja osnovni dokument koji odreuje dugoronu projekciju razvoja, izgradnje i prostornog ureenja Subotice i Palia. Provera reenja GP-a, odnosno utvrivanje potrebe pristupanja izmenama i dopunama urbanistikog plana vri se najmanje svake etvrte godine. 5.1. KRITERIJUMI ZA ODREIVANJE VRSTE PLANA KAO OSNOVA ZA SPROVOENJE GP-a
U cilju sprovoenja konceptualnih postavki i realizacije GP-a, utvreni su osnovni kriterijumi za izbor vrste planova koji u skladu sa zakonom definisanom nivoom razrade detaljnosti, sadre potrebne elemente za razradu GP-om zacrtanih planskih reenja. GP kao osnov sprovoenja Planovi detaljne regulacije doneti do dana stupanja na snagu Odluke o usvajanju Generalnog plana primenjuju se u celosti. Preispitani urbanistiki planovi koji obrauju prostor unutar granica GP-a , vae u delovima koji su odlukom o preispitivanju definisani da nisu u suprotnosti sa Zakonom i mogu se primenjivati. U delovima u kojima preispitani planovi ne sadre dovoljno elemenata u smislu pravila graenja, primenjuju se pravila graenja utvrena GP za tu namensku zonu. Preispitani Regulacioni plan za deo naselja Kertvaro (U -131/99 ) se stavlja van snage jer je na prostoru koji on obrauje u GP -u planiran centar urbanistike zone. Za delove prostora unutar utvrenih granica graevinskog reona, na graevinskim parcelama na ukupnom ostalom graevinskom zemljitu po zonama i celinama utvrenim planom za koje ne predstoji izmena regulacije, odnosno za ukupno ostalo graevinsko zemljite obuhvaeno Generalnim planom za koje nije odreena obaveza dalje razrade Planovima detaljne regulacije, obaveza sprovoenja kroz urbanistiki projekat ili obaveza raspisivanja konkursa, GP-om su odreena pravila ureenja i graenja, koja sadre sve uslove za graenje objekata, formiranje i ureenje parcele u skladu sa zacrtanom namenom i pravilima graenja utvrenim prema odreenoj namenskoj zoni celini u skladu sa njenim specifinostima. GP je osnov sprovoenja i za graenje saobraajne i komunalne infrastrukturne mree (kolovoz, trotoar, vodovod, kanalizacija, nn kabel i dr.), podizanje javnog zelenila, ureenje zelenih povrina unutar javnog graevinskog zemljita regulisanih ulica i trgova, odnosno formiranih ulica koje sadre osnovne minimalne elemente regulacije i nivelacije prema pravilima graenja. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 175
Pravila ureenja i graenja koncipirana su na nain kojim se obezbeuje ouvanje i unapreenje prostornih, ambijentalnih i oblikovnih karakteristika graditeljskog naslea, kao i kontinuitet u gradogradnji dopunom postojeih i stvaranjem novih urbanih i graditeljskih vrednosti u prostoru. GP-om utvrena pravila graenja su osnov za izdavanje izvoda iz plana radi dobijanja pojedinanih odobrenja za izgradnju. Plan detaljne regulacije kao osnov sprovoenja GP-a GP su odreene zone ili celine (blokovi) za koje je utvrena obavezna dalje razrade prostorno planskog reenja Generalnog plana Planovima detaljne regulacije. Izrada Plana detaljne regulacije za potrebe sprovoenja planskih reenja i postavki GP-a je obavezujua za sluaj: - za potrebe odreivanja novog javnog graevinskog zemljita (novi saobraajni prodori - ulice, parkovi, skverovi, koridori eljeznikih pruga i dr.), kao i promene postojee regulacije, ukoliko se ona ne moe sprovesti po Generalnom planu - za potrebe graenja objekata od opteg interesa, prostornog proirenja postojeih, odnosno formiranja novih kompleksa za graenje objekata od opteg interesa - za zatiene prostorne celine, kulturna i prirodna dobara (gradsko jezgro Subotice i istorijsko jezgro i park prirode Pali), u cilju utvrivanja uslova graenja u skladu sa specifinostima i vrednostima prostora - za formiranje GP-om planiranih novih gradskih, sektorskih i zonskih centara i preciziranja uslova graenja unutar istih, - za znaajniju i obimniju izgradnju ili vanije komplekse ( stambene, poslovne, komercijalne, radne i dr.) naroito na neizgraenim podrujima, kao i podrujima koja se GP-om prenamenjuju, za koje je neophodno blie utvrditi pravila regulacije i gradnje zbog obima, sloenosti i specifinosti u pogledu uslova graenja - za izgradnju objekata iz lana 89. Zakona za koje se predvia pokretanje postupka za pribavljanje i proglaenje javnog graevinskog zemljita, na osnovu prethodne studije opravdanosti - za ostale specifine sluajeve Osnovni planski elementi sadrani u postavkama GP-a i pravilima graenja prema namenskim zonama, sa uputstvima za razradu planovima nieg reda u taci 5.2. Podela na zone blokove predstavljaju bazne elemente - polazite za izradu Plana detaljne regulacije, kojim treba da se obezbedi realizacija sprovoenje konceptualnih postavki GP-a. Najmanja prostorna jedinica za koju se izrauje Plan detaljne regulacije je graevinski blok. Obaveza izrade Plana detaljne regulacije moe se utvrditi i za prostore za koje je realizacija planskih reenja omoguena na osnovu pravila ureenja i graenja definisanih GP-om, i to u sluaju planiranja obimnije izgradnje viepororodinih, poslovnih i komercijalnih objekta naroito u ZONI MEOVITOG STANOVANJA, kada je potrebno obezbediti uslove kontinualnog usaglaenog ureenja i graenja na nivou zone, planskom razradom graevinskog bloka ili vie povezanih graevinskih blokova.
176
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. NAPOMENA: U zonama porodinog stanovanja za koje je utvrena obaveza izrada Plana detaljne regulacije, izgradnja objekata na ostalom graevinskom zemljitu, moe se odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om i to: - u delovima prostora u kojima se postojea regulacija ulica zadrava, ne menja, odnosno formirana je u skladu sa rangom saobraajnice - u delovima prostora gde je GP-om utvrena korekcija proirenje postojee regulacije izgradnja objekata moe se odobriti na osnovu UP-om kojim e se utvrditi RL u skladu sa planiranim rangom saobraajnice utvrenim GP-om, to e se u skladu sa pravilima struke ceniti za svaki pojedinani sluaj- graevinski blok i ulicu. Urbanistiki projekat ureenja i graenja kao osnov za sprovoenje GP-a GP-om je za odreene sluajeve, prema iskazanoj potrebi, specifinostima, nameni i uslovima planskog ureenja i graenja odreenih prostornih celina, blokova, delova blokova, lokacija i parcela, utvrena mogunost razrade prostorno-planskog reenja Urbanistikim projektom ureenja i graenja. Izrada Urbanistikog projekta za potrebe sprovoenja planskih reenja i postavki GP-a je predviena u sluajevima: - za obimniju i sloeniju izgradnju i ureenje prostora unutar postojeih granica parcela - kompleksa javnih, poslovnih, komercijalnih, stambenih, radnih, sportskorekreativnih i drugih namena, do dozvoljenih urbanistikih parametara zauzetosti i izgraenosti i u skladu sa pravilima graenja utvrenim GP-om za odreenu namenu delatnost. - za oformljenje, ureenje i izgradnju unutar novih kompleksa (komercijalne, poslovne, radne i druge namene) na postojeim parcelama u blokovima delovima bloka u kojima se regulacija ne menja, u skladu sa namenom, urbanistikim parametrima i pravilima graenja utvrenim GP-om za tu zonu blok. - za ureenje oformljenih prostornih celina parkova, skverova i dr. Izrada Urbanistikog projekta treba da se temelji na osnovnim planskim elementima sadranim u postavkama GP-a i pravilima graenja utvrenim za namenske zone, a prema uputstvima za razradu planovima nieg reda u taci 5.2. Podela na zone blokove, ijom primenom kroz UP treba da se obezbedi realizacija sprovoenje konceptualnih postavki GP-a. Urbanistiki projekat parcelacije i preparcelacije se izrauje za potrebe deobe ili ukrupnjavanja parcela, a na osnovu GP-a za delove prostora namenske celine za koje GP sadri elemente za sprovoenje plana u skladu sa utvrenim pravilima urbanistike parcelacije, odnosno na osnovu Planova detaljne regulacije, za delove prostora gde je utvrena obaveza njihove izrade u cilju preciziranja uslova ureenja i graenja. Urbanistiki, arhitektonski konkursi Urbanistikim planovima Planovima detaljne regulacije kojima e se razraivati i sprovoditi planske postavke GP-a i definisati uslovi ureenja i graenja prostora od posebne vanosti utvrivae se i obaveza raspisivanja konkursa, urbanistikih i arhitektonskih za ureenje prostora sa posebnim vrednostima i graenje objekata na lokacijama koje su od znaaja za grad. Izrade studija i konkursa se mogu raditi i na inicijativu glavnog gradskog arhitekte.
177
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. 5.2. PODELA PROSTORA NA ZONE BLOKOVE I PLANSKI OSNOV ZA SPROVOENJE ORGANIZACIJE, UREENJA I GRAENJA PROSTORA PREMA POSTAVKAMA GENERALNOG PLANA
Radi dugoronije i lake kontrole programskih i urbanistikih pokazatelja kroz dui vremenski period, kao i praenja sprovoenja GP-om zacrtanih postavki u pogledu organizacije, ureenja i graenja prostora u skladu sa utvrenom namenom, podruje obuhvaeno granicama graevinskog reona podeljeno je na 20 prostornih celina urbanistikih zona. U cilju detaljnijeg definisanja planskih elemenata i efikasnijeg sprovoenja zacrtanih postavki Plana, a prema specifinostima odreenih urbanistikih zona i njenih delova, urbanistike zone su podeljene na karakteristine blokove. Blokovi ine jedan ili skup vie urbanih graevinskih blokova odreenih karakteristika i predstavljaju najmanju prostornu jedinicu za koju su GP-om data uputstva koja e blie odrediti njegovu dalju razradu, odnosno uslove i pravila za izgradnju objekata i ureenje prostora unutar istih. Blokovi se identifikuju numeracijom u okviru odreene urbanistike zone. Podela prostora GP-a na karakteristine blokove sa utvrenom obavezom u pogledu razrade prostorno-planskih reenja planovima nieg reda, odnosno sprovoenja na osnovu pravila iz Generalnog plana, prikazana na grafikim prilogom br. 20, u celini sa Pravilima graenja utvrenim u poglavlju 6. ini planski osnov za sprovoenje i realizaciju organizacije, ureenja i graenja prostora definisanog Generalnim Planom. Urbanistika zona 1 - CENTAR 1 Urbanistika zona obuhvata deo prostora GRADSKOG CENTRA - zatienog istorijskog jezgra Subotice sa izuzetnim ambijentalnim, kulturno istorijskim i urbanoarhitektonskim vrednostima, i deo prostora nasleene urbane matrice koji neposredno tangira gradski centar. Prostor je podeljen na blokove: Blok 1.1. - Granicu ine ulica Zmaj Jovina, kompleks eljeznike stanice uz prugu Subotica Budimpeta, ulica Maksima Gorkog, trosmajerova, Trg Republike i ulica Dimitrija Tucovia. Blok obuhvata deo istorijskog jezgra Subotice nepokretnog kulturnog dobra od velikog znaaja sa zatienim objektima unutar jezgra. Namena bloka je CENTRALNE FUNKCIJE sa izgradnjom objekata namenjenih javnim, komercijalnim i poslovnim funkcijama i stanovanju. Za blok se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Ureenje i izgradnja prostora u bloku sprovodie se na osnovu pravila ureenja i graenja u preispitanom Regulacionom planu centra grada Subotice I zona do izrade PDR-a. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Spomenici kulture unutar istorijskog jezgra Subotice, iji popis je dat u tekstu GP-a u oblasti pod takom 4.2.1. Zone urbanistike zatite prostorne kulturno istorijske celine, sa prikazom valorizacije na graf. prilogu br. 18.2. - Arheoloka nalazita: 8. Centar 1 Arheoloko nalazite Trg Cara Jovana Nenada za koje vae mere zatite utvrene od strane Meuoptinskog zavoda za zatitu spomenika kulture (MZZSK) u Subotici. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 178
Blok 1.2. Granicu ine ulica Zmaj Jovina, Aleja Marala Tita, ulica Miloa Obilia i eljeznika pruga Subotica - Budimpeta. Blok obuhvata deo zatiene okoline istorijskog jezgra Subotice sa neposrednim okruenjem. Namena bloka je VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA i u delu bloka VIEPORODINO STANOVANJE VELIKIH GUSTINA. Za blok se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s obzirom da predstavlja znaajnu prostornu celinu u delu nasleene urbane matrice unutar nekadanjih gradskih aneva koja neposredno tangira gradski centar u okviru koje je planirana obimnija izgradnja sa postupnom i potpunom regeneracijom i rekonstrukcijom urbanih i fizikih struktura i korekcijom regulacije ulica u skladu sa saobraajnim reenjem utvrenim Planom. Blok se moe razraditi i sa vie Planova detaljne regulacije koji e obuhvatiti odreene prostorne celine delove bloka. Za kompleks osnovne kole Kizur Itvan koji se nalazi unutar bloka i veim delom je realizovan, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora kole u postojeim granicama vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Spomenici kulture van istorijskog jezgra Subotice 1. Rodna kua Aksentija Marodia, Vatroslava Lisinskog 9 (spomenik kulture od velikog znaaja) i - Zatieni objekti u zatienoj okolini istorijskog jezgra Subotice, valorizovani i prikazani na graf. prilogu br. 18.2., za koje se pojedinano, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane MZZSK u Subotici. Urbanistika zona 2 - CENTAR 2 Zona obuhvata deo prostora GRADSKOG CENTRA - zatienog gradskog jezgra znaajnog sa aspekta ouvanja istorijske urbane matrice i graditeljskog naslea urbanih i fiziih struktura i deo prostora nasleene urbane matrice koji neposredno tangira gradski centar. Prostor je podeljen na blokove: Blok 2.1. Granicu ine ulica arka Zrenjanina, Trg Sinagoge, ulica Dimitrija Tucovia, Trg Republike, ulica trosmajerova, ulica Maksima Gorkog, Matije Gupca, Trg rtava faizma i ulica Branka Krsmanovia. Blok obuhvata deo istorijskog jezgra Subotice nepokretnog kulturnog dobra od velikog znaaja sa zatienim objektima unutar jezgra. Namena bloka je CENTRALNE FUNKCIJE sa izgradnjom objekata namenjenih javnim, komercijalnim i poslovnim funkcijama i stanovanju. Za blok se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Ureenje i izgradnja prostora u bloku sprovodie se na osnovu pravila ureenja i graenja u preispitanom Regulacionom planu centra grada Subotice II zona do izrade PDR-a. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Spomenici kulture unutar istorijskog jezgra Subotice, iji popis je dat u tekstu GP-a u oblasti pod takom 4.2.1. Zone urbanistike zatite prostorne kulturno istorijske celine, sa prikazanom valorizacijom na graf. prilogu br. 18.2., za koje se pojedinano, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 179
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Blok 2.2. Granicu ine ulica arka Zrenjanina, Branka Krsmanovia, Trg rtava faizma, ulica M. Gupca, M. Gorkog, Zagrebaka, Preradovieva i Karaorev put. Blok obuhvata deo istorijskog jezgra Subotice nepokretnog kulturnog dobra od velikog znaaja sa zatienim objektima unutar jezgra. Namena bloka je CENTRALNE FUNKCIJE sa izgradnjom objekata namenjenih javnim, komercijalnim i poslovnim funkcijama i stanovanju. Za blok je utvrena obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s obzirom da obuhvata deo prostora zatienog gradskog jezgra i ini znaajnu prostornu celinu sa aspekta ouvanja stvorenih kulturno-istorijskih i graditeljskih vrednosti u skladu s im je neophodno blie precizirati pravila regulacije i graenja interpolacije novih objekata u zatieni prostor, u skladu sa smernicama GP-a, sadranim u pravilima zatite nepokretnih kulturnih dobara i ambijentalnih celina i pravilima ureenja i graenja. Blok se moe razraditi i sa vie Planova detaljne regulacije koji e obuhvatiti odreene prostorne celine delove bloka, odnosno i pojedinane graevinske blokove, namenske celine. Obaveza izrade Plana detaljne regulacije utvruje se za planirano prostorno proirenje kompleksa osnovne kole uro Salaj u ulici Petefi andora u cilju poboljanja uslova rada i poveanja dvorinog prostora. Ureenje i izgradnja prostora u delu bloka sprovodie se na osnovu pravila ureenja i graenja u prispitanom Urbanistikom projektu za blok oivien ulicama N. Kujundia, J.Atile, I. Ivanjija i Preradovieve u Subotici do donoenja PDR-a. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Spomenici kulture unutar istorijskog jezgra Subotice, iji popis je dat u tekstu GP-a u oblasti pod takom 4.2.1. Zone urbanistike zatite prostorne kulturno istorijske celine, sa prikazanom valorizacijom na graf. prilogu br. 18.2., za koje se pojedinano, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici. Blok 2.3. Granicu ine ulica arka Zrenjanina, Karaorev put, ulica Brae Majera, Frankopanska, Trg Oktobarske revolucije, Aleja M. Tita i Trg Sinagoge. Blok obuhvata deo zatiene okoline istorijskog jezgra Subotice sa neposrednim okruenjem. Namena bloka je MEOVITO STANOVANJE i u delu bloka CENTRALNE FUNKCIJE i VIEPORODINO STANOVANJE VELIKIH GUSTINA. Za deo bloka zapadno od ulice Tolstojeva koji neposredno tangira gradski centar, namenjen za MEOVITO STANOVANJE, izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u, u skladu sa preporukama za ouvanja osnovnih karakteristika urbane matrice ovog prostora datim u Pravilima i uslovima zatite nepokretnih kulturnih dobara i ambijentalnih celina. Za deo bloka izmeu ulica Trg oktobarske revolucije, Tolstojeve i arka Zrenjanina, namenjen za CENTRALNE FUNKCIJE, sa izgradnjom objekta javne namene gradske trnice utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Ureenje i izgradnja prostora u ovom bloku sprovodie se na osnovu pravila ureenja i graenja u preispitanom Regulacionom planu za deo MZ Centar 2 u Subotici do izrade PDR-a. Za deo bloka izmeu Trga Oktobarske revolucije i Aleje Marala Tita, namenjen za VIEPORODINO STANOVANJE VELIKIH GUSTINA, i kao takav realizovan, ureenje prostora i eventualno izgradnja manjeg obima vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 180
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Za kompleks osnovne kole Jovan Jovanovi Zmaj na Trgu Oktobarske Revolucije, i predkolsku ustanovu Palica u Tolstojevoj ulici, koji se nalaze unutar bloka i veim delom su realizovani, dopuna sadraja izgradnja namenskih objekata i ureenje prostora dvorita u postojeim granicama vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. U bloku se nalaze zatieni objekti: Van istorijskog jezgra Subotice - Dobra pod prethodnom zatitom 29/a O Jovan Jovanovi Zmaj Trg oktobarske revolucije br. 22. (dobro pod prethodnom zatitom) 39 Objekat u Sijenkijevievoj 8 (dobro pod prethodnom zatitom) 40 Objekat u Tolstojevoj 3 (dobro pod prethodnom zatitom) 42 Objekat na Trgu oktobarske revolucije 27 (dobro pod prethodnom zatitom) -Zatieni objekti u zatienoj okolini istorijskog jezgra Subotice, valorizovani i prikazani na graf. prilogu br. 18.2., za koje se pojedinano, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane MZZSK u Subotici. Urbanistika zona 3 - CENTAR 3 Urbanistika zona obuhvata deo prostora nasleene urbane matrice izmeu gradskog centra i zone vieporodinog stanovanja velikih gustina stambenog kompleksa Prozivka, u okviru kojeg se nalazi. Prostor je podeljen na blokove: Blok 3.1. Granicu ine ulica Maksima Gorkog, ulica Brae Radi, Kumiieva i Beogradski put. Blok obuhvata deo zatiene okoline istorijskog jezgra Subotice, i deo zatiene prostorne celine ulice Brae Radi sa irim urbanim okruenjem. Namena bloka je VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA na potezu zatiene prostorne celine ulice Brae Radi i JAVNE FUNKCIJE. Za blok se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Ureenje i izgradnja prostora u bloku sprovodie se na osnovu pravila ureenja i graenja u Planu detaljne regulacije za deo prostora oivien ulicama Maksima Gorkog, Beogradski put, Blaka Rajia, Dragie Miovia i Senanski put nakon donoenja Plana. Uslovi ureenja i dopune sadraja kompleksa osnovne kole Ivan Goran Kovai u ulici Maksima Gorkog i deije ustanove Poletarac u ulici Matije Gupca, koji se zadravaju u postojeim granicama i uslovi izgradnje i proirenja osnovne kole Sonja Marinkovi i oformljenja kompleksa sa graenjem za planiranu predkolsku ustanovu i ambulantu u okviru prostora namenjenog za javne funkcije, definisani su u donetom Planu detaljne regulacije. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Spomenici kulture 6 Objekat u Brae Radi 74 (spomenik kulture) 40a Objekat u Maksima Gorkog 21 (spomenik kulture u zatienoj okolini istorijskog jezgra Subotice) 40b Hemijsko-tehnika srednja kola, Maksima Gorkog 53 (spomenik kulture u zatienoj okolini istorijskog jezgra Subotice) J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 181
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. - Dobra pod prethodnom zatitom 47 Objekat u Ivana Broza 6 (dobro pod prethodnom zatitom) 49 Natpis firme, Prvomajska 6 (dobro pod prethodnom zatitom) - Zatieni objekti u zatienoj okolini istorijskog jezgra Subotice i - Zatieni objekti u obuhvaenom delu prostorne celine ulice Brae Radi valorizovani i prikazani na graf. prilogu br. 18.2., i 18.4., za koje se pojedinano, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici. Blok 3.2. Granicu ine ulica Maksima Gorkog, eljeznika pruga Subotica Beograd, ulica Kumiieva i ulica Brae Radi. Blok obuhvata deo zatiene okoline istorijskog jezgra Subotice, i deo zatiene prostorne celine ulice Brae Radi sa irim urbanim okruenjem. Namena bloka je VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH i VELIKIH GUSTINA, MEOVITO STANOVANJE na potezu zatiene prostorne celine ulice Brae Radi i JAVNE FUNKCIJE. Za deo bloka izmeu ulica Maksima Gorkog, Senanskog puta, ulice Kumiieva i Brae Radi, namenjen za VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH I VELIKIH GUSTINA, JAVNE FUNKCIJE i MEOVITO STANOVANJE na potezu ulice Brae Radi, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Ureenje i izgradnja prostora u bloku sprovodie se na osnovu pravila ureenja i graenja u Planu detaljne regulacije za deo prostora oivien ulicama Maksima Gorkog, Beogradski put, Blaka Rajia, Dragie Miovia i Senanski put nakon donoenja Plana. Uslovi ureenja i dopune sadraja kompleksa deije ustanove Kolibri u ulici I.G. Kovaia u postojeim granicama, definisani su u donetom Planu detaljne regulacije. U delu bloka istono od Senanskog puta namenjenom za JAVNE FUNKCIJE, izgradnja i ureenje prostora u smislu dopune sadraja unutar postojeih kompleksa javnih slubi (Slube lokalne samouprave i republike slube, Optinski sud, JP Vodovod i kanalizacija, Srednja tehnika kola MEC, letnja bata Vojske Srbije ..) i poslovnih funkcija banke i srodne namene vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Na ovom prostoru namenjenom za javne funkcije kao alternativna namena utvruju se komercijalni sadraji - turistiko ugostiteljski objekti uz obavezu izrade urbanistikog projekta . U bloku se nalaze zatieni objekti: - Spomenici kulture 11 Objekat Mainsko elektrotehnikog kolskog centra (spomenik kulture od velikog znaaja) - Zatieni objekti u obuhvaenom delu prostorne celine ulice Brae Radi valorizovani i prikazani na graf. prilogu br.18.4., za koje se pojedinano, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici. Urbanistika zona 4 - BAJNAT Urbanistika zona obuhvata deo prostora starog gradskog tkiva - nasleene urbane matrice jugoistono od ulice Kumiieva i izmeu ulice Brae Radi i Senanskog puta, sa radnom zonom izmeu Senanskog puta i eljeznike pruge teretne stanice. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 182
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Prostor je podeljen na blokove: Blok 4.1. Granicu ine ulica Kumiieva, eljeznika pruga Subotica -Beograd, ulice Uka, Dragie Miovia i Brae Radi. Blok obuhvata deo zatiene prostorne celine ulice Brae Radi sa irim urbanim okruenjem. Namena bloka je VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, MEOVITO STANOVANJE na potezu zatiene prostorne celine ulice Brae Radi i JAVNE FUNKCIJE. Za blok se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Ureenje i izgradnja prostora u delu bloka izmeu ulice Kumiieva, Senanski put, Dragie Miovia i Brae Radi sprovodie se na osnovu pravila ureenja i graenja u Planu detaljne regulacije za deo prostora oivien ulicama Maksima Gorkog, Beogradski put, Blaka Rajia i Senanski put nakon donoenja Plana. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Dobra pod prethodnom zatitom 45 Objekat u apajevoj 38 (dobro pod prethodnom zatitom), za koje se pojedinano, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane MZZSK u Subotici. Blok 4.2. Granicu ine ulica Dragie Miovia, Senanski put, ulica Bajnatska, ulica Brae Radi. Blok obuhvata deo zatiene prostorne celine ulice Brae Radi sa irim urbanim okruenjem. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA I VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA spratnosti do P+3+Pk. Za vei deo prostora bloka, koji je uglavnom realizovan objektima porodinog stanovanja, ureenje prostora i izgradnja objekata vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za jugozapadni deo bloka - potez uz ulicu Brae Radia namenjen vieporodinom stanovanju srednjih gustina utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Za kompleks predkolske ustanove Lastavica u ulici Dragie Miovia koji se nalazi unutar bloka, dopuna sadraja-izgradnja objekata i ureenje prostora dvorita u postojeim granicama kompleksa vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Dobra pod prethodnom zatitom 25 RKC Svetog ora, Trg Paje Kujundia 1 (dobro pod prethodnom zatitom) 29 O Sonja Marinkovi (stara kola), Dragie Miovia 23 (dobro pod prethodnom zatitom) 44 Objekat u Dalmatinskoj 5 (dobro pod predhodnom zatitom) - Zatieni objekti u obuhvaenom delu prostorne celine ulice Brae Radi valorizovani i prikazani na graf. prilogu br.18.4., za koje se pojedinano, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane MZZSK u Subotici.
183
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Blok 4.3. Granicu ine Senanski put, ulica Uka, eljeznika pruga Subotica Beograd. Namena bloka je PROIZVODNJA. U delu bloka sa izgraenim radnim kompleksima dopuna sadraja unutar oformljenih kompleksa izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om, osim za regulaciju planirane saobraajnice I reda poveza ulice Bajnatska i evelijska za koju je utvrena obaveza izrade Plana detaljne regulacije U delu bloka delom realizovanog objektima porodinog stanovanja, izgradnja proizvodnih objekata i ureenje prostora unutar postojeih kompleksa vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om, a za oformljenje novih radnih kompleksa utvrena je obaveza izrade Urbanistikog projekta. Blok 4.4. Granicu ine ulica Bajnatska, Senanski put, eljeznika pruga Subotica Crvenka, osovina postojeeg otvorenog kanala do poveza na pravac ulice Brae Radi. Namena bloka je JAVNE FUNKCIJE, PROIZVODNJA i KOMERCIJALNE FUNKCIJE. KOMUNALNE FUNKCIJE,
Za deo bloka potez uz planirani saobraajni prodor u produetku ulice Brae Radi, namenjen za JAVNE FUNKCIJE utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije. U delu bloka sa kompleksima komunalnih funkcija - Senansko groblje sa Spomen komplekom Ptica slomljenih krila i JP istoa i zelenilo, izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Planirano prostorno proirenje kompleksa Senanskog groblja vrie se na osnovu Urbanistikog projekta. Za deo bloka potez uz ulicu Bajnatska i prostor zapadno od Senanskog groblja namenjen za KOMERCIJALNE FUNKCIJE, izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za deo bloka uz Senanski put sa objektima porodinog stanovanja namenjen za PROIZVODNJU, formiranje radnih kompleksa sa izgradnjom i ureenjem prostora vrie se na osnovu Urbanistikog projekta. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Arheoloka nalazita 5 Bajnat arheoloko nalazite Makovieva ciglana - Dobra pod prethodnom zatitom 7 Grob Joefa Paganinija, Senansko groblje (dobro pod prethodnom zatitom) 8 Grob Pahman iz 1836. godine, Senansko groblje (dobro pod prethodnom zatitom) 9 Kapela Buer na Senanskom groblju (dobro pod prethodnom zatitom) 10 Kapela Bunjik na Senanskom groblju (dobro pod prethodnom zatitom) 11 Kapela Paloi na Senanskom groblju (dobro pod prethodnom zatitom), za koje se pojedinano, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane MZZSK u Subotici.
184
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Urbanistika zona 5 - PROZIVKA Urbanistika zona obuhvata deo prostora starog gradskog tkiva sa porodinim stanovanjem, kompleks vieporodinog stanovanja velikih gustina Prozivka sa pratecim javnim funkcijama i gradski sportsko rekreacioni centar FK Spartak. Prostor je podeljen na blokove: Blok 5.1. Granicu ine ulica Kumiieva, Brae Radi, Blaka Rajia i Beogradski put. Namena bloka je VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA i PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA na potezu zatiene prostorne celine ulice Brae Radi. Za blok se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Ureenje i izgradnja prostora u bloku sprovodie se na osnovu pravila ureenja i graenja u Planu detaljne regulacije za deo prostora oivien ulicama Maksima Gorkog, Beogradski put, Blaka Rajia i Senanski put nakon donoenja Plana. Uslovi ureenja i dopune sadraja kompleksa deije ustanove Pera Detli na Beogradskom putu u postojeim granicama, definisani su u donetom Planu detaljne regulacije. Blok 5.2. Granicu ine ulica Blaka Rajia, ulica Brae Radi, ulica Bajnatska i Beogradski put. Namena bloka je VIEPORODINO STANOVANJE VELIKIH GUSTINA, CENTRALNE FUNKCIJE sektorski centar i PARK. Za blok se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Ureenje i izgradnja prostora u bloku sprovodie se na osnovu pravila ureenja i graenja u preispitanom Regulacionom planu dela M.Z. Prozivka do izrade PDR-a. Uslovi ureenja i dopune sadraja kompleksa osnovne kole Sonja Marinkovi i deije ustanove Sanda Marijanovi u ulici Pazinska, koji se zadravaju u postojeim granicama definisani su u donetom Planu detaljne regulacije. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Spomenici kulture 10 Gabri uprija, Hercegovaka bb (spomenik kulture od velikog znaaja), za koji se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane MZZSK u Subotici Blok 5.3. Granicu ine ulica Bajnatska, osovina postojeeg otvorenog kanala sa povezom na pravac ulice Brae Radi, eljeznika pruga Subotica Crvenka i Beogradski put. Namena bloka je SPORTSKO REKREATIVNE POVRINE, JAVNE FUNKCIJE, VIEPORODINO STANOVANJE VELIKIH GUSTINA, KOMERCIJALNE FUNKCIJE i PROIZVODNJA. Za deo bloka sa izgraenim kompleksom SPORTA I REKREACIJE - Gradskim sportsko- rekreacionim centrom FK Spartak, izgradnja i ureenje prostora u smislu dopune sadraja unutar postojeih granica kompleksa vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za izgradnju i ureenje planiranih povrina za sport i rekreaciju uz postojei sportski kompleks bloku utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Za deo bloka uz ulicu Izvorska, namenjen za JAVNE FUNKCIJE, sa Stanicom saobraajne milicije, izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 185
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Za deo bloka izmeu ulice Bajnatska i Izvorska sa zateenim porodinim stanovanjem, namenjen i funkcionalno pripojen VIEPORODINOM STANOVANJU VELIKIH GUSTINA, u cilju definisanja uslova ureenja i graenja i korekcije regulacije ulice Bajnatska utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Za deo bloka uz korigovanu ulicu Bajnatska i novi prodor u produetku ulice Brae Radi, namenjen za KOMERCIJALNE FUNKCIJE, formiranje namenskih kompleksa sa izgradnjom i ureenjem prostora vrie se na osnovu Urbanistikog projekta, osim za regulaciju planirane saobraajnice II reda produetak ulice Brae Radi za koju je utvrena obaveza izrade Plana detaljne regulacije. U delu bloka uz prugu Subotica Crvenka namenjenom za PROIZVODNJU, dopuna sadraja unutar oformljenih radnih kompleksa izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Urbanistika zona 6 - KER Urbanistika zona obuhvata deo prostora starog gradskog tkiva - nasleene urbane matrice sa porodinim stanovanjem i objektima vieporodinog stanovanja interpoliranim u prostor, sa podrujem rada oformljenom jugozapadnim rubom zone i kompleksom gradske bolnice u junom delu zone. Prostor je podeljen na blokove: Blok 6.1. Granicu ine ulica Dinka imunovia, ulica Ivana Antunovia, ulica Ivangradska, Beogradski put, ulica Izvorska, ulica Jae Ignjatovia, ulica Kolubarska. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, MEOVITO STANOVANJE , VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, KOMERCIJALNE I JAVNE FUNKCIJE. U delu bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA i MEOVITO STANOVANJE, koji je veim delom realizovan objektima porodinog stanovanja, izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om, osim u bloku izmeu ulica Dinka imunovia, Ivana Antunovia, Jae Ignjatovia i Matoeve u kojem su planirani saobraajni prodori povez ulica I. Antunovia i Gundulieve i Blaka Rajia i Igmanske za koji je utvrena obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Za severoistoni deo bloka - potez uz Beogradski put koji je namenjen vieporodinom stanovanju srednjih gustina spratnosti do P+3+Pk, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Za kompleks osnovne kole Ivan Milutinovi na Beogradsom putu koji se nalazi unutar bloka i veim delom je realizovan, dopuna sadraja koleizgradnja objekata i ureenje prostora kole u postojeim granicama vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za deo bloka koji je namenjen za KOMERCIJALNE FUNKCIJE, u cilju definisanja uslova ureenja i graenja i utvrivanja regulacije saobraajnice II reda poveza ulice Ivana Antunovia i Izvorske ulice utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Spomenici kulture 12 Mlin Smolenski, Beogradski put 120 (spomenik kulture od velikog znaaja) - Dobra pod prethodnom zatitom 22 RKC Svetog Roka, Bogradski put 52 (dobro pod prethodnom zatitiom) J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 186
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. 23 Parohijski dom u Beogradski put 54 (dobro pod prethodnom zatitom) 28 O Ivan Milutinovi, Beogradski put 50 (dobro pod prethodnom zatitom) za koje se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici Blok 6.2. Granicu ine ulica Vinodolska sa produetkom do ulice Kolubarske, ulica Kolubarska, ulica Jae Ignjatovia, Velenjska i ulica Otmara Majera. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, KOMUNALNE FUNKCIJE groblje i JAVNO ZELENILO - skver. Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, koji je veim delom realizovan i priveden nameni na osnovu ranijih urbanistikih planova objektima porodinog stanovanja i objektima vieporodinog stanovanja interpoliranim u prostor, i deo bloka namenjen za KOMUNALNE FUNKCIJE groblje, veim delom ureen u skladu sa namenom, ureenje prostora i izgradnja objekata vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za kompleks predkolske ustanove Ciciban u ulici Igmanska koji se nalazi unutar bloka i veim delom je realizovan, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim granicama vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za deo bloka namenjen za JAVNO ZELENILO skver, za ureenje prostora utvrena je obaveza izrade Urbanistikog projekta ureenja. Blok 6.3. Granicu ine ulica Velenjska, Sergeja Jesenjina, ulica Jae Ignjatovia, Izvorska, Pairski put i ulica Otmara Majera. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, CENTRALNE FUNKCIJE - sektorski centar, JAVNE FUNKCIJE i KOMERCIJALNE FUNKCIJE. Za delove bloka namenjene za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA koji je veim delom realizovan i priveden nameni na osnovu ranijih urbanistikih planova objektima porodinog stanovanja i objektima vieporodinog stanovanja interpoliranim u prostor, izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za deo bloka izmeu ulica Velenjska, S. Jesenjina, Rovinjska i Otmara Majera, prostor koji obuhvata postojeu depresiju na mestu nekadanjeg pozajmita gline za ciglanu, namenjen za CENTRALNE FUNKCIJE sektorki centar i KOMERCIJALNE FUNKCIJE, u cilju definisanja uslova ureenja i graenja utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Za deo bloka izmeu ulica Jae Ignjatovia, S. Jesenjina i Izvorska, namenjen za JAVNE FUNKCIJE kompleks objekta socijalne zatite Kolevka i KOMERCIJALNE FUNKCIJE, koji je veim delom realizovan u skladu sa definisanom namenom, izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Blok 6.4. Granicu ine ulica Pairski put, ulica Izvorska, Beogradski put, eljeznika pruga Subotica Crvenka, ulica Otmara Majera. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, i JAVNE FUNKCIJE. Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA koji je veim delom realizovan objektima porodinog stanovanja, izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 187
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Za deo bloka namenjen za JAVNE FUNKCIJE, kompleks Gradske bolnice i Srednje medicinske kole koji je veim delom je realizovan, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim granicama namenskih kompleksa vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Blok 6.5. Granicu ine ulica Otmara Majera, eljeznika pruga Subotica Crvenka, atarski put - povez ulica Josipa Zelia i Durmitorske do pravca produetka ulice Vinodolske. Namena bloka je PROIZVODNJA i KOMUNALNE FUNKCIJE energetski objekti. Za blok je utvrena obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju utvrivanja korekcije regulacije postojeih ulica i regulacije unutar bloka. Ureenje i izgradnja prostora u delu bloka izmeu Pairskog puta, ulice Otmara Majera i eljeznike pruge Subotica Crvenka sprovodie se na osnovu pravila ureenja i graenja u preispitanom Regulacionom planu za kompleks iste industrije u M.Z. Keru Subotici do izrade PDR-a. Izuzetno, u delu bloka za koji nije donet urbanistiki plan, formiranje proizvodnih kompleksa sa izgradnjom namenskih objekta na parcelama direktno oslonjenim na postojee javne povrine - ulice, moe se odobriti na osnovu Urbanistikog projekta. Urbanistika zona 7 - GAT Urbanistika zona obuhvata deo prostora zatienog istorijskog jezgra Subotice sa delom prostora nasleene urbane matrice unutar nekadanjih gradskih aneva, ijim jugozapadnim rubom su novije stambene zone porodinog stanovanja u koje je interpolirano vieporodino stanovanje, sa komplekom Kerskog groblja u junom delu zone i sportsko rekreacionim kompleksom F.K. Baka uz Somborski put. Prostor je podeljen na blokove: Blok 7.1. Granicu ine ulica Somborski put, ulica Zagrebaka, ulica Maksima Gorkog, Beogradski put, ulica Palmotieva sa povezom na ulicu Jernea Kopitara i ulica Jernea Kopitara. Blok obuhvata deo istorijskog jezgra Subotice nepokretnog kulturnog dobra od velikog znaaja sa delom zatiene okoline istorijskog jezgra i neposrednim okruenjem. Namena bloka je CENTRALNE FUNKCIJE deo gradskog centra i MEOVITO STANOVANJE. Za deo bloka izmeu ulice Zagrebaka i Romanijska namenjen za CENTRALNE FUNKCIJE gradski centar utvrena je obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju preciziranja pravila regulacije i graenja interpolacije novih objekata u zatieni prostor u skladu sa smernicama GP-a, sadranim u pravilima zatite nepokretnih kulturnih dobara i ambijentalnih celina i pravilima ureenja i graenja. Za deo bloka namenjen za MEOVITO STANOVANJE, izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u, osim za blok izmeu ulica Ruera Bokovia, Gundulieve i Palmotieve, za koji se u cilju utvrivanja regulacije planiranog saobraajnog prodora poveza ulica Jernea Kopitara i Gundulieve utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Za kompleks osnovne kole Matko Vukovi u ulici Mihajla Radnia koji je veim delom realizovan, dopuna sadraja koleizgradnja objekata i ureenje prostora kole u postojeim granicama vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 188
U bloku se nalaze zatieni objekti: - Spomenici kulture u zatienom istorijskom jezgru Subotice i zatieni objekti u zatienoj okolini istorijskog jezgra Subotice, iji popis je dat u tekstu GP-a u oblasti pod takom 4.2.1. Zone urbanistike zatite prostorne kulturno istorijske celine, sa prikazanom valorizacijom na gr. prilogu 18.2., - Dobra pod prethodnom zatitom 29v O Matko Vukovi, Ruera Bokovia 1 (dobro pod prethodnom zatitom) za koje se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici. Blok 7.2. Granicu ine ulica Palmotieva, Beogradski put, ulica Ivangradska, ulica Ivana Antunovia, ulica Dinka imunovia i ulica Gundulieva. Namena bloka je MEOVITO STANOVANJE. Za delove bloka namenjene za MEOVITO STANOVANJE, izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u, osim za blok izmeu ulica Vladimira Gortana, Ivana Antunovia, Dinka imunovia i Gundulieve, za koji se u cilju utvrivanja regulacije planiranog saobraajnog prodora poveza ulica Ivangradske i Gundulieve utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Za kompleks predkolske ustanove Zeka u Gundulievoj ulici koji je veim delom i realizovan, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim granicama vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GPom. Blok 7.3. Granicu ine ulica Vladimira ania, Gundulieva, ulica Dinka imunovia sa povezom do ulice Vinodolske, ulica Vinodolska, Otmara Majera, ulica Mavanska i ulica Lajoa Huveta. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA i KOMUNALNE FUNKCIJE groblje. Za delove bloka namenjene za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, koji su veim delom realizovani objektima porodinog stanovanja i objektima vieporodinog stanovanja interpoliranim u prostor, izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om, osim za blok izmeu ulica Tiha i Otmara Majera za koji je utvrena obaveza izrade Urbanistikog projekta. Za deo bloka namenjen za KOMUNALNE FUNKCIJE, kompleks Kerskog groblja koji je veim delom je realizovan, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim granicama u skladu sa namenom vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Dobra pod prethodnom zatitom na Kerskom groblju 3 Kapela Sveta Ana (dobro pod prethodnom zatitom) 4 Kapela Stani na (dobro pod prethodnom zatitom) 5 Grob Josipa Zelia (dobro pod prethodnom zatitom) 6 Grob Boze arevia (dobro pod prethodnom zatitom) za koje se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici.
189
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Blok 7.4. Granicu ine Somborski put, ulica Jerneja Kopitara, ulica Palmotieva, Gundulieva, Vladimira ania, i pravcem ulice Lajoa Huveta do Somborskog puta. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, sa SPORTSKO REKREATIVNE POVRINE i KOMERCIJALNE FUNKCIJE. Za delove bloka namenjene za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, koji su veim delom realizovani objektima porodinog stanovanja, izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om, osim za blok izmeu ulica Palmotieva, Gundulieva i Vladimira ania, za koji se u cilju utvrivanja regulacije planiranih saobraajnih prodora - poveza izmeu ulica Jerneja Kopitara i Gundulieve i Otmara Majera i Miurinove, planiranih sa elementima gradskih saobraajnica II reda, utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Za deo bloka namenjen za SPORTSKO REKREATIVNE POVRINE, kompleks sportsko-rekreativnog kompleksa FK Baka sa komercijalnim funkcijama na potezu uz ulicu Somborski put, koji je veim delom i realizovan, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim granicama u skladu sa namenom vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za prostorno proirenje ovog kompleksa sa graenjem u delu prema ulici Vladimira ania utvrena je obaveza izrade Urbanistikog projekta. Urbanistika zona 8 - MALI BAJMOK Urbanistika zona obuhvata prostor uz jugozapadnu granicu graevinskog podruja koji se prostire uz Somborski put (Magistralni put M-17.1), a veim delom je u funkciji porodinog stanovanja realizovanog na osnovu ranijih urbanistikih planova, sa delovima prostora u funkciji sporta Hipodrom, proizvodnih delatnosti - Slavica Farm i komercijalnih funkcija Trni centar Mali Bajmok. Proirenjem graevinskog reona obuhvaeni su prostori poljoprivrednih povrina na potezu ulaznog pravca u grad iz pravca Sombora, koji neposredno tangira i pristup sa Autoputa E-75 koridora 10 od graninog prelaza Kelebija. Prostor je podeljen na blokove: Blok 8.1. Granicu ine juna granica Bajskog groblja, ulica Miurinova, Somborski put, pravac od Somborskog puta do ulice Lajoa Huveta zapadnom granicom kompleksa F.K. Baka, ulica Vladimira ania, ulica Durmitorska i ulica Frana Supila do pravca Staparske ulice prema junoj granici groblja. Namena bloka je SPORTSKO REKREATIVNE POVRINE, KOMERCIJALNE FUNKCIJE i PROIZVODNJU. Za deo bloka namenjen za SPORTSKO REKREATIVNE POVRINE, kompleks Hipodroma koji je veim delom i realizovan, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim granicama kompleksa u skladu sa namenom vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za delove bloka namenjene za KOMERCIJALNE FUNKCIJE - Trni centar Mali Bajmok i poslovni centar Troarina na potezu uz ulicu Somborski put, koji su veim delom i realizovani, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u granicama kompleksa u skladu sa namenom vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za deo bloka - prostor izmeu Hipodromske ulice i severozapadne granice bloka koji je namenjen za komercijalne funkcije utvruje se obaveza izrade PDR.
190
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Za deo bloka namenjen za PROIZVODNJU, sa kompleksom Slavica Farm i drvarom stovaritem graevinskog materijala severoistono od ulice Hipodromska, koji su veim delom i realizovani, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u granicama kompleksa u skladu sa namenom vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za prenamenu - postupnu transformaciju ovog prostora u komercijalnu delatnost, radi usaglaavanja sa aktivnostima u okruenju, planiranu oformljenjem jedinstvenog ili niza manjih povezanih kompleksa poslovne namene utvruje se obaveza izrade Urbanistikog projekta. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Spomenici kulture 3 Troarina Somborski put bb (spomenik kulture od velikog znaaja) za koju se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici. Blok 8.2. Granicu ine ulica Vladimira ania, ulica Huvet Lajoa, ulica Mavanska, ulica Otmara Majera, produetak ulice Vinodolske do atarskog puta poveza ulica Josipa Zelia i Durmitorske, atarski put u produetku ulice Durmitorska i ulica Durmitorska. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA i PROIZVODNJA. Za delove bloka namenjene PORODINOM STANOVANJU SREDNJIH GUSTINA koji su veim delom privedeni nameni na osnovu ranijih urbanistikih planova, izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om, osim za neizgraeni deo bloka jugoistono od ulice Mavanska za koji se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Za deo bloka namenjen za PROIZVODNJU, koji obuhvata veim delom neizgraeno graevinsko zemljite, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju utvrivanja korekcije regulacije postojeih ulica i regulacije unutar bloka. Izuzetno, formiranje proizvodnih kompleksa sa izgradnjom namenskih objekta na parcelama direktno oslonjenim na postojee javne povrine - ulice, u zavisnosti od vrste, obima, sloenosti delatnosti, moe se odobriti na osnovu Urbanistikog projekta. Blok 8.3. Granicu ine ulica Frana Supila, Somborski put, parcele uz zapadnu regulaciju Batinske ulice, parcele uz severo-zapadnu regulaciju ulice Stevana Tikvickog, ulica Foanska, povez ulice Foanske i Frana Supila. Namena bloka je - PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA i KOMERCIJALNE DELATNOSTI. Za delove bloka namenjene PORODINOM STANOVANJU SREDNJIH GUSTINA koji su veim delom privedeni nameni na osnovu ranijih urbanistikih planova, izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om, osim za neizgraeni deo bloka severozapadno od ulice Staparska, izmeu ulica Frane Supila i Foanska, za iju regulaciju, graenje i ureenje se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Za delove bloka namenjene za KOMERCIJALNE DELATNOSTI. koji su delom i privedeni nameni na osnovu ranijih urbanistikih planova, kompleks Auto pijace sa dvojnim koritenjem - i kao stona pijaca, i benzinska stanica sa kompleksom komercijalno-skladinog karaktera uz Somborski put i ulicu Foanska, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u granicama namenskih kompleksa vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 191
Blok 8.4. Granicu ine Somborski put, ulica Durmitorska, jugoistona granica k.p. broj 34062 K.O. Donji grad u pravcu jugoistone granice graevinskog reona do ulice Batinske i ulica Batinska. Namena bloka PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, CENTRALNE FUNKCIJE zonski centar, JAVNE FUNKCIJE i KOMERCIJALNE DELATNOSTI . Za delove bloka namenjene PORODINOM STANOVANJU SREDNJIH GUSTINA koji su veim delom privedeni nameni na osnovu ranijih urbanistikih planova, izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om,osim za neizgraeni deo bloka jugoistono od ulice Mavanska za koji se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije. U delu bloka namenjenom za CENTRALNE FUNKCIJE zonski centar, koji je delimino oformljen sa skomnim sadrajima centra urbanistike zone u delu urbanog bloka izmeu ulica Durmitorska, Sivaki put i Somborski put, za graenje objektima javnih slubi i funkcija sa komercijano-poslovnim i drugim sadrajima i ureenje prostora utvruje se obaveza izrade Urbanistikog projekta, kojim se pojedinani sadraji planiraju povezivanjem u funkcionalnu prostornu celinu. U delu bloka namenjenom za JAVNE FUNKCIJE, za planirano oformljenje kompleksa sa graenjem planiranog objekta ambulante u ulici Ivana Saria definisano GP-m utvrena je obaveza izrade izrade Plana detaljne regulacije, osim za komplekse predkolske ustanove Hajdi i osnovne kole Matko Vukovi, za koje e se dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim granicama namenskih celina vriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Blok 8.5. Granicu ini atarski put - povez ulica Durmitorske i Josipa Zelia, eljeznika pruga Subotica Crvenka, pojas u dubini od cca 100 m jugozapadno od atarskog puta - poveza ulica Petra Horvackog i Foanske ulice. Namena bloka je PROIZVODNJA. Za blok namenjen za PROIZVODNJU, koji obuhvata veim delom neizgraeno graevinsko zemljite GP-om ukljueno u reon, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju utvrivanja korekcije regulacije postojeih ulica i regulacije unutar bloka. Blok 8.6. Granicu ine eljeznika pruga Sombor Subotica, ulica Frana Supila, povez ulica Frana Supila i Foanske ulice preko ulice Foanska, parcele uz severozapadnu stranu ulice Stevana Tikvickog, povez ulice Batinske sa eljeznikom prugom Subotica Sombor. Namena bloka PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, KOMUNALNE DELATNOSTI groblje. Za delove blokova namenjene PORODINOM STANOVANJU SREDNJIH GUSTINA koji su veim delom privedeni nameni, izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za deo bloak namenjen za KOMUNALNE DELATNOSTI centralno groblje, u cilju planske organizacije, ureenja i graenja prostora u skladu sa namenom sa utvrivanjem regulacije za planirani saobraajni prodor povez ulice Foanska i Frane Supila korekcije postojee regulacije ulice Frane Supila utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 192
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Blok 8.7. Granicu ine severozapadna, jugozapadna i jugoistona granica graevinskog reona prema zapadnoj obilaznici grada do ulice Batinska. Namena bloka je KOMERCIJALNE DELATNOSTI. Za blok koji obuhvata izgraeni deo prostora uz Somborski put i neizgraeno graevinsko zemljite koje predstavlja proirenje graevinskog reona, u celosti namenjen za KOMERCIJALNE DELATNOSTI, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju utvrivanja regulacije unutar bloka sa uslovima organizacije i ureenja prostora. Izuzetno, formiranje proizvodnih kompleksa sa izgradnjom namenskih objekta na parcelama direktno oslonjenim na postojee javne povrine - ulice, u zavisnosti od vrste, obima, sloenosti delatnosti, moe se odobriti na osnovu Urbanistikog projekta. Za deo bloka koji obuhvata formirani kompleks Logistikog centra "Phiwa" izraen je Urbanistiki projekat sa uslovima za ureenje i graenje namenskih objekata, na osnovu kojeg je planirana realizacija kompleksa. Urbanistika zona 9 - NOVO SELO Urbanistika zona obuhvata prostor izmeu Karaorevog puta, pruge Subotica Sombor i Somborskog puta do ulice Frane Supila sa delom prostora zatienog istorijskog jezgra Subotice i prostora nasleene urbane matrice unutar nekadanjih gradskih aneva, i novijim stambenim zonama zapoetimu severozapadnom delu zone, ijim rubom je izgraen kompleks komunalne namene Bajsko groblje i sportskorekreacioni centar As trade. Prostor je podeljen na blokove: Blok 9.1. Granicu ine ulica Bajski put, Trg ure Salaja, ulica Preradovieva, Somborski put, ulica Gajeva do Trga Veselina Maslee. Blok obuhvata deo istorijskog jezgra Subotice nepokretnog kulturnog dobra od velikog znaaja sa delom zatiene okoline istorijskog jezgra i neposrednim okruenjem. Namena bloka je CENTRALNE FUNKCIJE deo gradskog centra i MEOVITO STANOVANJE. Za deo bloka izmeu ulice ulica Preradovieva, Laze Mamuia i Somborskog puta namenjen za CENTRALNE FUNKCIJE gradski centar utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju preciziranja pravila regulacije i graenja interpolacije novih objekata u zatieni prostor u skladu sa smernicama GP-a, sadranim u pravilima zatite nepokretnih kulturnih dobara i ambijentalnih celina i pravilima ureenja i graenja. Za delove bloka namenjene za MEOVITO STANOVANJE, prostore nasleene urbane matrice unutar nekadanjih gradskih aneva planirane za regeneraciju us skladu sa utvrenom namenom i parametrima iz Plana, izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Za kompleks osnovne kole "uro Salaj" na uglu ulica 15 maja, Itvana Lukaa i Kranjevieve koji je veim delom realizovan, dopuna sadraja koleizgradnja objekata i ureenje prostora kole u postojeim granicama vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Spomenici kulture u zatienom istorijskom jezgru Subotice i zatieni objekti u zatienoj okolini istorijskog jezgra Subotice, iji popis je dat u tekstu GP-a u oblasti pod takom 4.2.1. Zone urbanistike zatite prostorne kulturno istorijske celine, sa prikazanom valorizacijom na graf. prilogu br. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 193
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. 18.2., za koje se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici. Blok 9.2. Granicu ine Karaorev put, Trg ure Salaja, ulica Bajski put do Trga Veselina Maslee, ulica Marka Marulia, povez ulica Marka Marulia i avoljske ulice, ulica avoljska. Namena bloka MEOVITO STANOVANJE. Za blok namenjen za MEOVITO STANOVANJE, izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u, osim u delu bloka jugozapadno od ulice Stevana Mokranjca i Metohijske u kojem e se ureenje i izgradnja prostora sprovoditi na osnovu pravila ureenja i graenja u donetom Planu detaljne regulacije za deo prostora mesne zajednice Novo selo (oivien eljeznikom prugom Subotica Sombor, ulicama Bajski put, Metohijskom, Stevana Mokranjca i Majevikom). Za kompleks predkolske ustanove Plavi zec u ulici 15 maja, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim granicama vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Dobra pod prethodnom zatitom 46 Objekat u Stevana Mokranjca 39 (dobro pod prethodnom zatitom) 48 Objekat u Cvetka Manojlovia 19 (dobro pod prethodnom zatitom) 55 Obili mlin Karaorev put (dobro pod prethodnom zatitom) za koje se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici. Blok 9.3. Granicu ine eljeznika pruga Subotica Sombor, Karaorev put, ulica avoljska i povez ulice avoljske i Marka Marulia, ulica Marka Marulia i Bajski put. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, i KOMUNALNE DELATNOSTI energetski objekti i groblje. Za vei deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, utvrena je obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju utvrivanja korekcije postojee regulacije ulica i utvrivanja regulacije unutar blokova. Ureenje i izgradnja prostora u tom delu bloka sprovodie se na osnovu pravila ureenja i graenja u donetom Planu detaljne regulacije za deo prostora mesne zajednice Novo selo (oivien eljeznikom prugom Subotica Sombor, ulicama Bajski put, dok e se u delovima bloka u kojima se regulacija ne menja, izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. U delu bloka juno od pruge Subotica Sombor i uz Karorev put namenjen za KOMUNALNE DELATOSTI, sa oformljenim kompleksom energetskog objekta TS 110/20 KV SU 4 i Jevrejskim grobljem koji su veim delom i realizovani, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u granicama kompleksa u skladu sa namenom vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Spomenici kulture 13 Jevrejsko groblje, Majevika bb (spomenik kulture od velikog znaaja) za koje se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 194
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Blok 9.4. Granicu ine ulica Miurinova, Vrbaska, Gajeva i Somborski put. Namena bloka PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, i JAVNO ZELENILO park. Za blok koji je u okviru namenskih celina PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, i JAVNO ZELENILO park sa Kalvarijom neposredno uz park, veim delom i realizovan, izgradnja objekata i ureenje prostora u skladu sa namenom delova bloka vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za kompleks predkolske ustanove Bubamara u ulici Gajeva, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim granicama vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Dobra pod prethodnom zatitom 24 Kalvarija na Somborski put (dobro pod prethodnom zatitom) 38 Objekat u Gajevoj 63 (dobro pod prethodnom zatitom) za koje se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici. Blok 9.5. Granicu ine Bajski put, ulice Gajeva, Ksavera andora alskog, Vrbaska, povez ulice Vrbaske i Radoja Vujoevia, ulice R. Vujoevia i Frana Supila. Namena bloka PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, CENTRALNE FUNKCIJE centar urbanistike zone, JAVNE FUNKCIJE, KOMERCIJALNE FUNKCIJE, SPORTSKO-REKREATIVNE POVRINE i JAVNO ZELENILO park. Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA sa CENTROM URBANISTIKE ZONE, JAVNIM I KOMERCIJALNIM FUNKCIJAMA SPORTSKO-REKREATIVNIM POVRINAMA i JAVNIM ZELENILOM parkom koji je veim delom neizgraen i neregulisan u pogledu izgraenosti uline mree, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju korekcije postojee regulacije ulica i utvrivanja regulacije unutar blokova, kao i preciziranja pravila graenja u okviru namenskih celina, s tim da se izgradnja objekata na pojedinanim parcelama koje su direktno oslonjene na regulisane ulice moe odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Blok se moe razraditi i sa vie Planova detaljne regulacije koji e obuhvatiti odreene prostorne celine delove bloka, a naroito namenske celine od znaaja za funkcionisanje zone i ireg okruenja. Obaveza izrade Plana detaljne regulacije utvruje se naroito deo bloka namenjen za JAVNE FUNKCIJE u ulici Antuna Suturovia, u okviru kojeg je planirana realizacija sadraja javnih funkcija osnovne kole, dimenzionisane prema Planu, odnosno i za CENTRALNE FUNKCIJE centar urbanistike zone u okviru kojeg je planirana koncentracija primarnih i sekundarnih prateih funkcija i sadraja stanovanja na nivou urbanistike zone; funkcije uprave, kulture, predkolska ustanova u skladu sa parametrima iz Plana i komercijalni sadraji za potrebe zadovoljenja irokog spektra potreba graana. Za deo bloka izmeu ulica 15 maja, Miurinove, Gajeve i Itvana alskog, namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA i KOMERCIJALNE FUNKCIJE koji je veim delom realizovan objektima porodinog stanovanja u regulisanim ulicama, izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 195
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Dobra pod prethodnom zatitom 51Troarina, Bajski put 105 (dobro pod prethodnom zatitom), za koje se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane MZZSK u Subotici. Blok 9.6. Granicu ine ulica Radoja Vujoevia, povez ulice Radoja Vujoevia i Vrbaske, ulice Vrbaska, Miurinova, juna granica Bajskog groblja, ulica Frana Supila. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, KOMUNALNE DELATNOSTI groblje, SPORTSKO REKREATIVNE POVRINE, KOMERCIJALNE FUNKCIJE I JAVNO ZELENILO park. Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA i JAVNO ZELENILO park, koji je delimino izgraen i veim delom neregulisan u smislu izgraenosti uline mree, utvrena je obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju utvrivanja korekcije postojee regulacije ulica i utvrivanja regulacije unutar blokova, s tim da se izgradnja objekata na pojedinanim parcelama koje su direktno oslonjene na regulisane ulice moe odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za deo bloka namenjen za KOMUNALNE FUNKCIJE - kompleks Bajskog groblja koji je veim delom je realizovan, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim granicama u skladu sa namenom vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za deo bloka namenjen za SPORTSKO REKREATIVNE POVRINE, kompleks sportsko-rekreativnog centar ASTRADE koji je veim delom i realizovan, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim granicama kompleksa u skladu sa namenom vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za delove prostora du jugoistone granice bloka namenjene za komercijalne funkcije utvrena je obaveza izrade Plana detaljne regulacije, Deo prostora bloka namenjen za JAVNO ZELENILO - park irila i Metodija koji je veim delom realizovan, ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Spomenici kulture na Bajskom groblju 5 Kapele na Bajskom groblju (spomenik kulture od velikog znaaja) 15 Grobnica Ivanji Itvana (spomenik kulture od velikog znaaja) 16 Grobnica Gal Ferenca (spomenik kulture od velikog znaaja) 17 Grobnica Lanji Ernea (spomenik kulture od velikog znaaja) 18 Nadgrobni spomenik Fabijana Malagurskog (spomenik kulture velikog znaaja) - Dobra pod prethodnom zatitom na Bajskom groblju 12 Grobnica Harangozo Vilmoa (dobro pod prethodnom zatitom) 13 Grobnica Biro Mikloa (dobro pod prethodnom zatitom) 14 Grobnica Verme (dobro pod prethodnom zatitom) 15 Grobnica Duli (dobro pod prethodnom zatitom) 16 Grob Lifke andora (dobro pod prethodnom zatitom) 17 Grob Mije Mandia (dobro pod prethodnom zatitom) 18 Grobnica Miljaki (dobro pod prethodnom zatitom) 19 Grob Vinka Peria (dobro pod prethodnom zatitom) 20 Grobnica Regenji (dobro pod prethodnom zatitom) za koje se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuoptinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 196
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Urbanistika zona 10 - PEARA Urbanistika zona obuhvata prostor severozapadno od eljeznike pruge Subotica Sombor do Miljkutskog puta i jugozapadno od Karaorevog puta do granice graevinskog reona, koji je delom realizovan objektima porodinog stanovanja sa sektorskim centrom u ulicama ija je regulacija delimino sprovedena i delom zone koji karakterie bespravna gradnja u veim delom neregulisanom prostoru u smislu izgraenosti uline mree. Prostor je podeljen na blokove: Blok 10.1. Granicu ine ulica Rolana Romena, Edvina Zdovca, eljeznika pruga Subotica Sombor i ulice Koparska. Namena bloka je CENTRALNE FUNKCIJE sektorski centar i PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA. Za blok koji obuhvata prostor namenjen za CENTRALNE FUNKCIJE- sektorski centar sa javnim funkcijama u neposrednom okruenju osnovna kola i obdanite i PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, a koji je delimino izgraen i veim delom neregulisan u smislu izgraenosti uline mree, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju korekcije postojee regulacije ulica i utvrivanja regulacije unutar blokova, kao i preciziranja pravila graenja u skladu sa planiranom namenom, s tim da se izgradnja objekata na pojedinanim parcelama koje su direktno oslonjene na regulisane ulice moe odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. U delu bloka izmeu ulica Uskoka, abaka, Koparska i Krapinska namenjenom za CENTRALNE FUNKCIJE sektorski centar sa neposrednim urbanim okruenjem namenjenim za stanovanje i javne funkcije osnovna kola, ambulanta i dr., ureenje i izgradnja prostora sprovodie se na osnovu pravila ureenja i graenja u preispitanom Regulacionom planu dela M.Z. Peara do izrade PDR-a. Uslovi prostornog proirenja i dopune sadraja kompleksa osnovne kole Seenji Itvan u ulici abaka, definisani su u donetom Planu detaljne regulacije. Za kompleks predkolske ustanove Mala sirena u ulici Mohaka, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim granicama vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Blok 10.2. Granicu ini ulica Koparska, eljeznika pruga Subotica Baja, jugozapadna granica graevinskog reona, pravac novoplanirane saobraajnice III reda u nastavku ulice Rolana Romena do ulice Koparska. Namena bloka PORODINO STANOVANJE MALIH GUSTINA. Za blok koji obuhvata prostor namenjen za PORODINO STANOVANJE MALIH GUSTINA, koji je veim delom neizgraen i neregulisan u smislu izgraenosti uline mree, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s tim da se izgradnja objekata na pojedinanim parcelama koje su direktno oslonjene na regulisane ulice moe odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Blok 10.3. Granicu ine ulica Rolana Romena, planirana saobraajnica III reda povez ulice Koparska kroz ulicu Jabuka do eljeznike pruge Subotica Baja i eljeznika pruga Subotica Baja. Namena bloka PORODINO STANOVANJE SREDNJIH I MALIH GUSTINA. Za blok u okviru kojeg je izgraen manji broj objekata porodinog stanovanja u mahom neregulisanim ulicama, a vei deo prostora je neizgraen i neregulisan u smislu izgraenosti uline mree, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s tim J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 197
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. da se izgradnja objekata na pojedinanim parcelama koje su direktno oslonjene na regulisane ulice moe odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Blok 10.4. Granicu ine eljeznika pruga Subotica Baja, nova saobraajnica III reda planirana kao povez od pruge do ulice Koparska, produetak ulice Rolana Romena do granice graevinskog reona i jugozapadna granica graevinskog reona. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE MALIH GUSTINA. Za blok koji obuhvata prostor koji je veim delom neregulisan i neizgraen, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s tim da se izgradnja objekata na pojedinanim parcelama koje su direktno oslonjene na regulisane ulice, moe odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Blok 10.5. Granicu ine ulica Edvarda Kardelja, eljeznika pruga Subotica Baja, jugozapadna granica graevinskog reona, povez planirane saobraajnice II reda na ulicu Kajsija. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH I MALIH GUSTINA. Za blok koji obuhvata prostor koji je veim delom neregulisan u pogledu izgraenosti uline mree u okviru kojeg je realizovan manji broj objekata porodinog stanovanja, u cilju utvrivanja regulacije unutar blokova sa uslovima za ureenje prostora i graenje objekata, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s tim da se izgradnja objekata na pojedinanim parcelama koje su direktno oslonjene na regulisane ulice moe odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Blok 10.6. Granicu ini ulica Edvarda Kardelja, ulica Kajsija, planirana saobraajnica II reda od ulice Kajsija do zapadne granice graevinskog reona i zapadna i severna granica graevinskog reona. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH I MALIH GUSTINA. Za blok koji obuhvata prostor delom neizgraen i neregulisan u smislu izgraenosti uline mree, sa manjim brojem izgraenih objekata porodinog stanovanja, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s tim da se izgradnja objekata na pojedinanim parcelama koje su direktno oslonjene na regulisane ulice moe odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Urbanistika zona 11 - ZORKA Urbanistika zona obuhvata prostor severozapadno od eljeznike pruge Subotica Sombor do granice graevinskog reona - Kelebijske ume, izmeu pruge Subotica Budimpeta i ulice Edvina Zdovca (Magistralni put M 17.1), koji je veim delom obuhvata prostor koji predstavlja proirenje graevinskog u funkciji porodinog stanovanja sa objektima izgraenim uz mahom neregulisane ulice i du progona, sa delom prostora u funkciji industrije i komunalnih delatnosti vodozahvat. Prostor je podeljen na blokove: Blok 11.1. Granicu ine eljeznika pruga Subotica Baja, ulica Leonarda Davinia, eljeznika pruga Budimpeta Subotica, ulice Sutjeska i Proleterskih brigada. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH I MALIH GUSTINA, CENTRALNE FUNKCIJE zonski centar i JAVNO ZELENILO park i zatitno zelenilo. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 198
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH I MALIH GUSTINA i CENTRALNE FUNKCIJE zonski centar sa JAVNIM ZELENILOM parkom neposredno uz zonski centar, koji obuhvata manji deo prostora koji je regulisan i priveden nameni na osnovu ranijih urbanistikih planova, i vei deo neizgraenog prostora koji je GP-om prikljuen u graevinski reon, u cilju utvrivanja korekcije regulacije postojeih ulica, regulacije nove uline mree i GP planiranih saobraajnica I i II reda sa uslovima graenja i ureenja prostora u skladu sa definisanom namenom utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s tim da se izgradnja objekata na pojedinanim parcelama koje su direktno oslonjene na regulisane ulice, moe odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Blok se moe razraivati i sa vie Planova detaljne regulacije koji e obuhvatiti odreene delove bloka, pojedinane karakteristine urbane blokove i namenske celine zonski centar. Za deo bloka namenjen za centralne funkcije ZONSKI CENTAR u skladu sa GP-om definisanim potrebama, Planom detaljne razrade utvrditi i obezbediti prostor za ureenje i graenje objekata javne namene planirani kompleks osnovne kole i predkolske ustanove dimenzionisan prema Planu, i druge javne funkcije i komercijalne delatnosti za potrebe korisnika. Za deo bloka namenjen za ZATITNO ZELENILO uz prugu Subotica Budimpeta ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Blok 11.2. Granicu ine eljeznika pruga Subotica Sombor, ulica Proleterskih brigada, ulica Sutjeska, Erdutska i ulica Zorkina. Namena bloka je PROIZVODNJA, MALA PRIVREDA I ZANATSTVO i PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA. Za deo bloka namenjen za PROIZVODNJU, koji obuhvata kompleks hemijske industrije Zorka planirano prostorno-funkcionalno preureenje i reorganizuja prostora u pravcu oformljenja vie manjih radnih kompleksa industrijsko-proizvodnih delatnosti sprovodie se na osnovu Urbanistikog projekta, osim za deo bloka funkcionalno prikljuen radnoj zoni INDUSTRIJI koji tangira novoplanirani saobraajni prodor gradske saobraajnice I reda za koji se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Za deo bloka namenjen za MALU PRIVREDU I ZANATSTVO, planiran neposredno uz industrijsku zonu utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju sprovoenja regulacije ulica - planiranih saobraajnih prodora i definisanja uslova graenja u skladu sa namenom, s tim da se izgradnja objekata na pojedinanim parcelama koje su direktno oslonjene na regulisane ulice, moe odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, ureenje prostora i izgradnja objekata na pojedinanim parcelama vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Blok 11.3. Granicu ine ulica Zorkina, ulice Erdutska, Ganjo or i Balzakova. Namena bloka je KOMUNALNI OBJEKTI vodozahvat I. Za deo bloka planiran za prostorno proirenje kompleksa vodozahvata I sa utvrivanjem regulacije novog saobraajnog prodora kroz blok u postojeim granicama, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Ureenje i graenje namenskih objekata unutar postojeih granica kompleksa vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 199
Blok 11.4. Granicu ine ulica Edvarda Kardelja, ulica Zorkina, Balzakova i severozapadna granica graevinskog reona Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH I MALIH GUSTINA. Za blok koji je delom regulisan u pogledu izgraenosti uline mree i u manjem obimu realizovan objektima porodinog stanovanja, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju utvrivanja regulacije GP-om planiranih saobraajnica I i II, i korekcije regulacije postojeih ulica i regulacije unutar bloka, s tim da se izgradnja objekata na pojedinanim parcelama koje su direktno oslonjene na regulisane ulice moe odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za kompleks osnovne kole Seenji Itvan istureno odeljenje u ulici Edvarda Kardelja, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim granicama vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Blok 11.5. Granicu ine eljeznika pruga Subotica Budimpeta, ulica Sutjeska, ulica Erdutska, ulica Ganjo or i Balzakova do severozapadne granice graevinskog reona. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE MALIH I SREDNJIH GUSTINA, PORODINO STANOVANJE REZIDENCIJALNOG TIPA, CENTRALNE FUNKCIJE centar urbanistike zone i JAVNO ZELENILO zatitno zelenilo. Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH I MALIH GUSTINA,PORODINO STANOVANJE REZIDENCIJALNOG TIPA i CENTRALNE FUNKCIJE centar urbanistike zone, koji obuhvata vei deo neizgraenog prostora koji je GP-om prikljuen u graevinski reon, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju utvrivanja korekcije regulacije postojeih ulica, regulacije nove uline mree i GP planiranih saobraajnica I i II reda sa uslovima graenja i ureenja prostora u skladu sa definisanom namenom, s tim da se izgradnja objekata na pojedinanim parcelama koje su direktno oslonjene na regulisane ulice, moe odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Blok se moe razraivati i sa vie Planova detaljne regulacije koji e obuhvatiti odreene delove bloka, pojedinane karakteristine urbane blokove i namenske celine centar urbanistike zone. Za deo bloka namenjen za CENTRALNE FUNKCIJE centar urbanistike zone, u skladu sa GP-om definisanim potrebama, Planom detaljne razrade utvrditi i obezbediti prostor za ureenje i graenje objekata javne namene planirani kompleks osnovne kole i predkolske ustanove, dimenzionisan prema Planu, i druge javne funkcije i sadraje komercijalnih delatnosti za potrebe korisnika. Za deo bloka namenjen za ZATITNO ZELENILO uz prugu Subotica Budimpeta ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Urbanistika zona 12 - DUDOVA UMA Urbanistika zona obuhvata prostor jugoistono od eljeznike pruge Subotica Sombor do ulice Brae Majera i Miloa Obilia, izmeu Karaorevog puta i pruge Subotica Budimpeta, unutar koje se nalaze gradski sportsko rekreacioni centar Dudova uma i kompleks pravoslavnog groblja, stambeni kompleks vieporodinog stanovanja velikih gustina Radijalac, ugraen u tkivo nasleene urbane matrice unutar nekadanjih gradskih aneva realizovano objektima porodinog stanovanja tradicionalnog naina graenja. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 200
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Prostor je podeljen na blokove: Blok 12.1. Granicu ine ulica Frankopanska, ulica Ferenca Sepa, ulica Arsenija arnojevia, ulica Miloa Obilia, Trg oktobarske revolucije. Namena bloka je VIEPORODINO STANOVANJE VELIKIH GUSTINA, JAVNE FUNKCIJE I KOMERCIJALNE DELATNOSTI. Za deo bloka namenjen za VIEPORODINO STANOVANJE VELIKIH GUSTINA, koji obuhvata dovrenu prostorno funkcionalnu celinu stambenog kompleksa Radijalac ureenje prostora i izgradnja manjeg obima vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u, osim za deo bloka izmeu ulice Frankopanska i kompleksa Radijalac koji je planiran da se funkcionalno pripoji kompleksu vieporodinog stanovanja,za koji se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Za deo bloka namenjen za JAVNE FUNKCIJE, za kompleks Gerontolokog centra koji je veim delom realizovan, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u granicama komplesa vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om, osim za deo prostora izmeu ulice Sep Ferenca i spomen parka Dudova uma za koji se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Za deo bloka izmeu ulica Brae Majer, Miloa Obilia, Arsenija arnojevia i Cara Lazara, namenjen za KOMERCIJALNE DELATNOSTI, u cilju utvrivanja regulacije unutar bloka, utvrena je obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Na ovom prostoru kao alternativna namena dozvoljena je izgradnja stambeno poslovnih objekata max. spratnosti P+4+Pk. Za kompleks predkolske ustanove Mandarina u ulici A. arnojevia, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim granicama vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Spomenici kulture 14 Objekat u Frankopanskoj 2 (spomenik kulture od velikog znaaja) - Dobra pod prethodnom zatitom 41a Objekat u Frankopanskoj 16 (dobro pod prethodnom zatitom) za koje se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici. Blok 12.2. Granicu ine Karaorev put, eljeznika pruga Subotica Sombor, ulica Kozaraka, ulica Frankopanska i ulica Brae Majera. Namena bloka je MEOVITO STANOVANJE, PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, JAVNE FUNKCIJE i SPORTSKO-REKREATIVNE POVRINE. Za deo bloka namenjene za MEOVITO STANOVANJE, izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Za deo bloka namenjen za JAVNE FUNKCIJE, koji je u funkciji objekta Vojske Srbije, za ureenje prostora i izgradnju novih objekata u skladu sa planiranom namenom utvruje se obaveza izrade Urbanistikog projekta. Za deo bloka koji je namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA i SPORTSKO-REKREATIVNE POVRINE u delu bloka, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju utvrivanja korekcije regulacije postojeih ulica i regulacije nove uline mree sa uslovima ureenja i graenja naroito za deo prostora namenjen za SPORT i REKREACIJU.
201
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Za kompleks osnovne kole Seenji Itvan na Karaorevom putu i predkolske ustanove Veverica u ulici Frankopanska i Mak er u ulici iko Bele, koji su veim delom realizovani, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim granicama vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Dobra pod prethodnom zatitom 41 Objekat u Frankopanskoj 11 (dobro pod prethodnom zatitom) 43 Objekat u Travnikoj 13 (dobro pod prethodnom zatitom) za koje se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici. Blok 12.3. Granicu ine eljeznika pruga Subotica Sombor, ulica 27. Marta, ulica Ferenca Sepa i ulica Kozaraka. Namena bloka je SPORTSKO-REKREATIVNE POVRINE, KOMUNALNE FUNKCIJE groblje, i PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA. Za deo bloka severno od parka Dudova uma i jugozapadno od ulice Grabovaka i izmeu ulica Grabovaka i 27 marta namenjen za SPORTSKOREKREATIVNE POVRINE utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s tim da se graenje namenskih objekata i ureenje prostora unutar postojeih granica namenskih celina Sportsko rekreacionog centra sa bazenima Dudova uma, kompleksa Graevinskog fakulteta i kompleksa parka Dudova uma, moe se vriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Za deo bloka namenjen za KOMUNALNE FUNKCIJE Pravoslavno groblje, ureenje prostora i graenje namenskih objekata unutar granica kompleksa Pravoslavnog groblja vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za deo bloka izmeu ulice Grabovaka i 27 marta, namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Spomenici kulture 7 Ostoji kapela, Grabovaka bb (spomenik kulture od velikog znaaja) 8 Milinovi kapela, Grabovaka bb (spomenik kulture od velikog znaaja) 9 Radi kapela, Grabovaka bb (spomenik kulture od velikog znaaja) - Dobra pod prethodnom zatitom 2 Grobnica Manojlovi na Pravoslavnom groblju (dobro pod prethodnom zatitom) 21 RKC Sveti kri, 27. Marta 19 (dobro pod prethodnom zatitom) 26 Zavetna skulptura u 27. Marta (dobro pod prethodnom zatitom) za koje se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici. Blok 12.4. Granicu ine ulica Arsenija arnojevia, Miloa Obilia, eljeznika pruga Subotica Budimpeta, ulica Kosovska i Sep Ferenca. Namena bloka je MEOVITO STANOVANJE, VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, KOMERCIJALNE FUNKCIJE i PROIZVODNJA. Za delove bloka namenjene za MEOVITO STANOVANJE izgraene prostore nasleene urbane matrice grada u funkciji stanovanja i deo bloka uz ulicu Kosovska priveden nameni PROIZVODNJA za kompleks preduzea Konfekcija eljezniar, sa mogunou prenamene u komercijalne funkcije, izgradnja i ureenjen prostora, J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 202
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. odnosno dopuna sadraja unutar postojeih granica privrednog kompleksa vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za prostor u jugozapadnom delu bloka koji je namenjen za KOMERCIJALNE FUNKCIJE, kao i za delove bloka namenjene za VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, (potezi uz ulice ulice Arsenija arnojevia, Miloa Obilia i Bore Stankovia) utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Blok 12.5. - Granicu ine ulica 27 marta, ulica Ferenca Sepa i Kosovska, eljeznika pruga Subotica Budimpeta, ulica Leonarda Da Vinia, i eljeznika pruga Subotica Sombor. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, JAVNE FUNKCIJE, SPORTSKO-REKREATIVNE POVRINE I JAVNO ZELENILO zatitno zelenilo. Za deo bloka izmeu ulica 27 marta, Kosovska i Sarajevska, i deo bloka izmeu eljeznikih pruga Subotica Sombor i Sombor - Budimpeta namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNIH GUSTINA sa manjom SPORTSKOREKREATIVNOM POVRINOM kao dopunskom funkcijom stanovanja, u cilju definisanja regulacije ulica u bloku, i uslova ureenja i graenja u skladu sa definisanom namenom i utvrenim nainom koritenja prostora utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Za deo bloka izmeu eljeznike pruge Subotica Sombor i ulice Sarajevska namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, a koji je veim delom priveden nameni na osnovu ranijih planova razrade, izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Za deo bloka namenjen za JAVNE FUNKCIJE, u okviru kojeg je realizovan objekat Ustanove za zbrinjavanje odraslih lica Dom za psihiki lake obolela i retardirana lica sa prihvalititem za beskunike, dopuna sadraja - izgradnja namenskih objekata i ureenje prostora unutar postojeih granica kompleksa vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u, dok se za proirenje kompleksa utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Za deo bloka namenjen za ZATITNO ZELENILO uz prugu Subotica Budimpeta ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Urbanistika zona 13 - ELJEZNIKO NASELJE Urbanistika zona se prostire severoistono od eljeznike pruge Subotica Budimpeta i obuhvata prostor izmeu eljeznike pruge i ulice Jovana Mikia, Vinjevake, eri Ferenca, Partizanskih baza i ulice Kireka, koji ini stambeno podruje sa objektima porodinog stanovanja sa planiranom radnom zonom, proizvodnim kompleksima koncentrisanim uz frekventnu rubnu saobraajnicu uz prugu, ulicu Jovana Mikia. Prostor je podeljen na blokove: Blok 13.1. Granicu ine ulica Jovana Mikia, Milutina Uskokovia, Titusa Dugovia, umska, Koste Trifkovia, ulica Goina sa povezom na Kopaoniku i Miarsku ulicu i ulica Kireka. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA I PROIZVODNJA I KOMERCIJALNE FUNKCIJE.
203
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, koji je veim delom realizovan objektima porodinog stanovanja u regulisanim ulicama, odnosno i objektima vieporodinog stanovanja u delu prostora izmeu ulica Kireka i Hrastova, izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u, osim za deo izmeu ulica Hrastova i Servo Mihalja, za koji se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju utvrivanja korekcije regulacije postojeih ulica i regulacije unutar bloka radi privoenja prostora planiranoj nameni. U delu bloka izmeu Kireke i Hrastove, neposredno okruenje prodora ulice Banijska, ureenje i izgradnja prostora sprovodie se na osnovu pravila ureenja i graenja u donetom Regulacionom planu dela M.Z. eljezniko naselje u Subotici. Za deo bloka namenjen za PROIZVODNJU, izgradnja objekata i ureenje prostora unutar postojeih granica pojedinanih radnih kompleksa vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Sloenija i obimnija gradnju ili formiranje vie novih kompleksa proizvodno komercijalne namene sprovodie se na osnovu Urbanistikog projekta. Za deo bloka regulaciju nadvonjaka pruge Subotica Budimpeta i saobraajnog vorita Majanskog puta, ulice Jovana Mikia i Cvijieve utvrena je obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Za deo bloka uz Ulicu Jovana Mikia od Kireke do Hrastove ulice koji je namenjen za komercijalne funkcije utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Dobra pod prethodnom zatitom 54 Industrijski objekat na Majanskom putu 41 (dobro pod prethodnom zatitom) za koje se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici. Blok 13.2. Granicu ine Majanski put, ulica Partizanskih baza, Kireka, Miarska i Kopaonika sa povezom na ulicu Goina i Koste Trifkovia. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA i CENTRALNE FUNKCIJE centar urbanistike zone. Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, koji je veim delom neregulisan u smislu izgraenosti uline mree utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s tim da se u ovom delu prostora izgradnja objekata na pojedinanim parcelama koje su direktno oslonjene na regulisane ulice, kao i izgradnja i ureenje prostora u delu bloka koji je veim delom regulisan i realizovan objektima porodinog stanovanja, izmeu ulica Cvijieva, Servo Mihalja, Goine i Kozjake, moe odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Za deo bloka, ugao Majanskog puta i ulice Koste Trifkovia namenjen za CENTRALNE FUNKCIJE - oformljen kao manji zanatsko - trgovinski centar sa drugim funkcijama u slubi graana u sastavu centra urbanistike zone, dopuna manjih sadraja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Blok 13.3. Granicu ine ulica Jovana Mikia, Vinjka, eri Ferenca, Majanski put, ulica umska, Titusa Dugovia i Milutina Uskokovia. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, CENTRALNE FUNKCIJE centar urbanistike zone i JAVNO ZELENILO sportskorekreativne povrine. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 204
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Za deo bloka izmeu ulica Milutina Uskokovia i Majanskog puta i severoistono od ulice 51 divizije, namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju korekcije regulacije postojeih ulica i regulacije unutar bloka radi privoenja prostora nameni, s tim da se u ovom delu prostora izgradnja objekata na pojedinanim parcelama koje su direktno oslonjene na regulisane ulice, kao i izgradnja i ureenje prostora u delu bloka koji je veim delom regulisan i realizovan objektima porodinog stanovanja, izmeu ulice Jovana Mikia, 51 divizije i Milutina Uskokovia moe odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Za ureenje neizgraenog prostora uz ulicu Jovana Mikia namenjenog za SPORTSKO-REKREATIVNE POVRINE utvrena je obaveza izrade Urbanistikog projekta. Za deo bloka namenjen za CENTRALNE FUNKCIJE - centar urbanistike zone, ureenje prostora i graenje namenskih objekata unutar postojeih granica kompleksa javne namene osnovne kole Majanski put i predkolske ustanove Matalica na Majanskom putu vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Za graenje novih sadraja - objekata javne i komercijalne namene i ureenje prostora u funkciji centra urbanistike zone utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije. U bloku se nalaze zatieni objekti: Dobra pod prethodnom zatitom 29b O.. Majanski put, Majanski put 95 (dobro pod prethodnom zatitom) za koje se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici. Blok 13.4. Granicu ine eljeznika pruga Subotica Budimpeta i ulica Jovana Mikia do severne granice graevinskog reona. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH I MALIH GUSTINA, MALA PRIVREDA I ZANATSTVO, SPORTSKO-REKREATIVNE POVRINE i JAVNO ZELENILO zatitno zelenilo. Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA sa ZATITNIM ZELENILOM u trouglu izmeu eljeznike pruge Subotica - Budimpeta i ulice Jovana Mikia i u delu bloka severno od prodora ulice Ljermontova do granice graevinskog reona, u kojem je regulacija ulica veim delom sprovedena uz mogue manje korekcije, izgradnja objekata i ureenje prostora u skladu sa definisanom namenom vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Za deo bloka severno od prodora ulice 51 divizije do planiranog poveza ulice Sutjeska i era Lukaa, namenjen za PORODINO STANOVANJE MALIH GUSTINA i SPORTSKO-REKREATIVNE POVRINE uz prodor ulice era Lukaa, sa ZATITNIM ZELENILOM uz eljezniku prugu Subotica - Budimpeta, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju korekcije regulacije postojeih ulica i definisanja nove regulacije za planirane saobraajne prodore i ulinu mreu i utvrivanja uslova graenja i ureenja prostora prema utvrenoj nameni . Za deo bloka uz junu regulaciju planiranog poveza ulice Sutjeska i era Lukaa i severno od ovog poveza do prodora ulice Ljermontova, namenjen za MALU PRIVREDU I ZANATSTVO, za formiranje radnih kompleksa, izgradnju objekata i ureenje prostora unutar pojedinanih kompleksa u skladu sa planiranom namenom utvrena je obaveza izrade Urbanistikog projekta.
205
Urbanistika zona 14 - GRANIAR Urbanistika zona se prostire severoistono od ulice Jovana Mikia i severno od ulice Kireka do severne i severoistone granice graevinskog reona, naslanjajui se na urbanistiku zonu eljezniko naselje, i obuhvata stambeno podruje sa objektima porodinog stanovanja sa centrom urbanistike zone koji je delimino realizovan u pogledu potrebnih sadraja i planiranim sektorskim centrom uz planiranu sabraajnicu I reda povez Karaorevog puta i evelijske ulice. Prostor je podeljen na blokove: Blok 14.1. Granicu ine ulica eri Ferenca, Vinjika, Jovana Mikia, Braka, Graniarska, Feje Klare, Parainska, Ane Frank, severoistona granica graevinskog reona do poveza sa ulicom Isidore Sekuli. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH I MALIH GUSTINA, CENTRALNE FUNKCIJE centar urbanistike zone, i KOMUNALNE FUNKCIJE vodozahvat. Za blok koji je veim delom neregulisan u smislu izgraenosti uline mree utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju definisanja nove regulacije za planirane saobraajnice I i II reda i korekcije regulacije postojeih ulica, s tim da se u izgradnja objekata na pojedinanim parcelama u zonama porodinog stanovanja koje su direktno oslonjene na regulisane ulice moe odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Blok se moe razraditi i sa vie Planova detaljne regulacije koji e obuhvatiti odreene prostorne celine delove bloka, a naroito namenske celine od znaaja za funkcionisanje zone i ireg okruenja. Obaveza izrade Plana detaljne regulacije utvruje se naroito za deo bloka namenjen za CENTRALNE FUNKCIJE - za potrebe proirenja postojeeg centra urbanistike zone u cilju graenja nedostajuih primarnih i sekundarnih prateih funkcija i sadraja stanovanja, odnosno realizaciju sadraja javnih funkcija planirane osnovne kole dimenzionisane prema Planu, s tim da se dopuna sadraja izgradnja i ureenje prostora unutar formiranog kompleksa predkolske ustanove Sneana moe sprovoditi na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Za deo bloka namenjen za KOMUNALNE FUNKCIJE vodozahvat, ureenje i izgradnja prostora sprovodie se na osnovu pravila ureenja i graenja u preispitanom Regulacionom planu vodozahvata u MZGraniar u Subotici do izrade PDR-a. Blok 14.2. Granicu ine ulica Partizanskih baza, Majanski put, ulica Isidore Sekuli sa prodorom do granice graeviskog reona, severoistona granica graevinskog reona i ulica Kireka. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH I MALIH GUSTINA i CENTRALNE FUNKCIJE sektorski centar. Za blok se utvruje obavezna izrade Plana detaljne regulacije, u cilju definisanja nove regulacije za planirane saobraajnice I i II reda i korekcije regulacije postojeih ulica, s tim da se u izgradnja objekata na pojedinanim parcelama u zonama porodinog stanovanja koje su direktno oslonjene na regulisane ulice moe odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Blok se moe razraivati i sa vie Planova detaljne regulacije, za jedan ili vie karakteristinih blokova. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 206
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Obaveza izrade Plana detaljne regulacije utvruje se naroito za CENTRALNE FUNKCIJE planirani sektorski centar uz novu saobraajnicu I reda u delu poveza Majanskog puta i ulice evelijska, u okviru kojeg je planirana realizacija sadraja javnih funkcija osnovne kole, predkolske ustanove i ambulante dimenzionisanih prema Planu i drugih namenskih objekata, odnosno i komercijalnih funkcija kao pratee namene za potrebe zadovoljenja irokog spekra potreba graana na nivou gradskog sektora. Za deo bloka - prostor du dela ulice Partizanskih baza i 51 divizije, prostor e se privoditi nameni na osnovu pravila ureenja i graenja u donetom Planom detaljne regulacije za prostor du poveza ulica Partizanskih baza, Kireke i Hrastove u Subotici. Blok 14.3. Granicu ine ulica Braka, Graniarska, Feje Klare, Parainska, Ane Frank, severoistona i severna granica graevinskog reona do ulice Jovana Mikia. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH I MALIH GUSTINA i CENTRALNE FUNKCIJE centar urbanistike zone. Za blok se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju definisanja nove regulacije za planirane saobraajnice I i II reda i korekcije regulacije postojeih ulica, s tim da se u izgradnja objekata na pojedinanim parcelama u zonama porodinog stanovanja koje su direktno oslonjene na regulisane ulice moe odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Blok se moe razraditi i sa vie Planova detaljne regulacije koji e obuhvatiti odreene prostorne celine delove bloka, a naroito namenske celine od znaaja za funkcionisanje zone i ireg okruenja. Obaveza izrade Plana detaljne regulacije utvruje se naroito za CENTRALNE FUNKCIJE planirani centar urbanistike zone uz ulicu Jovana Mikia, era Lukaa i Ljermontovu, u okviru kojeg je planirana realizacija sadraja javnih funkcija predkolske ustanove dimenzionisane prema Planu, i drugih primarnih i sekundarnih prateih funkcija i sadraja stanovanja i komercijalnih sadraja za potrebe zadovoljenja irokog spektra potreba graana. Urbanistika zona 15 - KERTVARO Urbanistika zona se prostire severoistono od ulice Jovana Mikia i severno od Segedinskog puta do ulice Kireka, i obuhvata stambeno podruje sa objektima porodinog stanovanja i kompleksima vieporodinog stanovanja, prateim javnim funkcijama stanovanja osnovnim kolama, obdanitem, objektima dopunskog obrazovanja ekonomskim fakultetom i sektorskim centrom uz Segedinski put i ulicu Banijska realizovanim sa javnim i komercijalnim delatnostima u funkciji zadovoljenja prateih dopunskih potreba stanovanja. Prostor je podeljen na blokove: Blok 15.1. Granicu ine Segedinski put, ulica Jovana Mikia, Alekse antia i Banijska. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, JAVNE FUNKCIJE, JAVNO ZELENILO park I KOMERCIJALNE DELATNOSTI. Za delove bloka namenjene za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA i VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, koji su u skladu sa namenom realizovani objektima porodinog stanovanja u regulisanim ulicama, odnosno i objektima vieporodinog stanovanja u delu prostora uz Segedinski put, i
207
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. predstavljaju veim delom dovrene urbane celine, izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Za deo bloka uz Segedinski put i ulicu Jovana Mikia namenjen za JAVNE FUNKCIJE u okviru kojeg je realizovan objekat dopunskog obrazovanja Ekonomski fakultet sa Ekonomskim institutom i studentskim domom, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, za potrebe proirenje ovih kompleksa, odnosno graenje drugih namenskih sadraja javnih funkcija iz oblasti kulture, zdravstva, sporta, socijalne zatite i dr., osim za izgradnju i ureenje prostora unutar postojeih granica oformljenih namenskih kompleksa koje se moe vriti se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Za delove bloka namenjene za JAVNE FUNKCIJE, kompleks osnovne kole Jovan Miki i osnovne kole Milo Crnjanski sa Uiteljskim fakultetom oformljene izmeu ulica Teslina, Bajnatska i Save Kovaevia, kao i kompleks MUP-a na Segedinskom putu, izgradnja i ureenje prostora unutar postojeih granica kompleksa u smislu dopune nedostajuih sadraja vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Deo prostora bloka u funkciji JAVNO ZELENILO park, oformljen i ureen na osnovu ranijih planova, dopuna sadraja i hortikulturno ureenje vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Za deo prostora - potez uz Ulicu Jovana Mikia od Singerove do Ulice Alekse antia namenjen za komercijalne delatnosti utvrena je obaveza izrade PDR. U bloku se nalaze zatieni objekti: Dobra pod prethodnom zatitom 27 Slika Bogorodica, Jovana Mikia bb (dobro pod prethodnom zatitom) 30 Objekat u Kizur Itvana 12 (dobro pod prethodnom zatitom) 31 Objekat u Kizur Itvana 16 (dobro pod prethodnom zatitom) 32 Objekat u Kizur Itvana 17 (dobro pod prethodnom zatitom) 33 Objekat u Kizur Itvana 19 (dobro pod prethodnom zatitom) 34 Objekat u Marije Vojni Toinice 1 (dobro pod prethodnom zatitom) 35 Objekat u Marije Vojni Toinice 9 (dobro pod prethodnom zatitom) za koje se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici. Blok 15.2. Granicu ine ulica Alekse antia, Jovana Mikia, Kireka i ulica Banijska. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA I KOMERCIJALNE DELATNOSTI. Za blok namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, koji je veim delom realizovan objektima porodinog stanovanja u regulisanim ulicama, i objektima vieporodinog stanovanja u delu prostora uz ulicu Kireka, sa objektom od opteg interesa - Centar za socijalni rad u ulici Alekse antia u postojeim granicama kompleksa - izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Za kompleks predkolske ustanove Marijai Marija u ulici Karla Bitermana, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim granicama vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za deo prostora - potez uz Ulicu Jovana Mikia od Ulice A. antia do Kireke, namenjen za komercijalne delatnosti utvrena je obaveza izrade PDR.
208
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Blok 15.3. Granicu ine ulica Alekse antia, Partizanskih baza, Segedinski put i ulica Banijska. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA i CENTRALNE FUNKCIJE sektorski centar. Za delove bloka namenjene za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA i VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, koji su veim delom realizovani objektima u skladu sa namenom i predstavljaju mahom dovrene urbanistike celine, izgradnja objekata u skladu sa utvrenom namenom kao i dopunskih sadraja stanovanja poslovanje vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Za deo bloka namenjen za CENTRALNE FUNKCIJE - sektorski centar, za ureenje prostora i graenje novih sadraja u funkciji sektorskog centra javne namene (Dom zdravlja, sportski objekti i sadraji na nivou urbanistike zone) i komercijalne namene utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, osim za izgradnju i ureenje prostora unutar postojeih granica kompleksa javne namene Deije ustanove umica, kao i kompleksa poslovnih delatnosti, koje se moe vriti se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Blok 15.4. Granicu ine ulica Alekse antia, Banijska, Kireka i Partizanskih baza. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA i VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA I CENTRALNE FUNKCIJE centar urbanistike zone. Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju utvrivanja regulacije i korekcije regulacije postojeih ulica, koja nije u celosti sprovedena na osnovu ranijih planova razrade i radi privoenja prostora nameni, s tim da se u izgradnja objekata na pojedinanim parcelama koje su direktno oslonjene na regulisane ulice moe odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Za deo bloka omeen Kirekom ulicom i prostorom namenjenim vieporodinom stanovanju, a koji je namenjen formiranju centra urbanistike zone, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Urbanistika zona 16 - MALI RADANOVAC Urbanistika zona se prostire severoistono od ulice Partizanskih baza, naslanjajui se na urbanistiku zonu Kertvaro, i obuhvata stambeno podruje sa objektima porodinog stanovanja i manjim kompleksima vieporodinog stanovanja, sa objektima u funkciji Vojske Srbije i Crne Gore realizovanim unutar zasebnih kompleksa uz Segedinski put. Prostor je podeljen na blokove: Blok 16.1. Granicu ine ulica Partizanskih baza, Radnoti Mikloa, ulica Bele Bartoka i Vuka Manduia. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA. Za blok namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, koji je veim delom realizovan objektima porodinog stanovanja u regulisanim ulicama, i objektima vieporodinog stanovanja u ulici XVI divizije, sa komunalnim objektom lokalnom pijacom uz ulicu Partizanskih baza - izgradnja i ureenje prostora unutar namenskih celina vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 209
Blok 16.2. Granicu ine ulica Radnoti Mikloa, evelijska, Vuka Manduia i Bele Bartoka. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, CENTRALNE FUNKCIJE - centar urbanistike zone i MALA PRIVREDA I ZANATSTVO. Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, koji je na osnovu ranijih urbanistikih planova veim delom realizovan objektima porodinog stanovanja u regulisanim ulicama, odnosno i objektima vieporodinog stanovanja na lokacijama u ulici Bele Bartoka i Srednja i Bele Bartoka i Lifke andora, izgradnja i ureenje prostora unutar namenskih celina vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Za deo bloka namenjen za CENTRALNE FUNKCIJE centar urbanistike zone, za ureenje prostora i graenje novih sadraja javnih slubi utvrenih i dimenzionisanih Planom (osnovna kola i ambulanta) i drugih sadraja u funkciji centar urbanistike zone sa prateim uslunim delatnostima utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, osim za ureenje prostora i graenje namenskih objekata unutar postojeih granica kompleksa javne namene predkolske ustanove Na biser, i postojeeg poslovno-stambenog kompleksa, koje se moe vriti se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Za deo bloka namenjen za MALU PRIVREDU I ZANATSTVO, u cilju korekcije regulacije ulice evelijska- gradske saobraajnice I reda utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, osim za ureenje prostora i dopunu sadraja - graenje namenskih objekata unutar granica oformljenog radnog kompleksa, koje se moe vriti se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Blok 16.3. Granicu ine ulica Partizanskih baza, Kireka, severoistona granica graevinskog reona do pravca prodora ulice nova Hrastova, ulica evelijska i ulica Radnoti Mikloa. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH I MALIH GUSTINA I VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA. Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, od ulice Radnoti Mikloa do Severne ulice, koji je na osnovu ranijih urbanistikih planova veim delom realizovan objektima porodinog stanovanja u regulisanim ulicama, odnosno i objektima vieporodinog stanovanja na lokaciji uz ulicu Turzo Lajoa, izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH I MALIH GUSTINA, koji veim delom obuhvata neizgraeni prostor izmeu ulica Severna i Kireka, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju utvrivanja korekcije regulacije postojeih ulica, regulacije nove uline mree i planirane saobraajnice I reda, s tim da se izgradnja objekata na pojedinanim parcelama koje su direktno oslonjene na regulisane ulice, moe odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za deo bloka - prostor izmeu ulice Partizanskih baza i Turzo Lajoa obuhvaen Regulacionim planom dela M.Z. Kertvaro u okviru kojeg je planirano graenje objekata vieporodinog stanovanja, privoenje prostora nameni vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja u preispitanom Regulacionom planu dela M.Z. Kertvaro u Subotici do izrade PDR-a. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 210
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Za deo bloka izmeu ulica Kireka, Severna i Bele Bartoka, koji je planiran za porodino stanovanje srednjih gustina, prostor e se privoditi nameni na osnovu pravila ureenja i graenja u donetom Planu detaljne regulacije za prostor du poveza ulica Partizanskih baza, Kireke i Hrastove u Subotici. U bloku se nalazi arheoloko nalazite: 10 Radanovac arheoloko nalazite Kireki put za koje se utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici. Blok 16.4. Granicu ine ulica evelijska, pravac prodora ulice nova Hrastova do granice graevinskog reona, severoistona granica graevinskog reona uz ulicu evelijska i severna granica graevinskog reona do atarskog puta k.p. br. 25514 K.O. Novi grad koji ini granicu urbanistike zone do ulice Vuka Manduia i ulica Vuka Manduia. Namena bloka je KOMERCIJALNE FUNKCIJE. Za deo bloka severno od ulice Vuka Manduia namenjen za KOMERCIJALNE FUNKCIJE, koji obuhvata i kompleks u funkciji Vojske Srbije i Crne Gore planiran za prenamenu, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju definisanja nove regulacije planirane saobraajnice II reda, korekcije regulacije postojeih ulica, oformljenja nove uline mree i utvrivanja uslova graenja i ureenja prostora prema planiranoj nameni, osim za potez uz ulicu evelijska izmeu ulice Sunana i prodora ulice Hrastova, u okviru kojeg se oformljenje namenskih kompleksa i izgradnja objekata na pojedinanim parcelama direktno oslonjenim na regulisanu ulicu moe vriti na osnovu Urbanistikog projekta. Blok 16.5. Granicu ine ulica Partizanskih baza, Vuka Manduia, ulica k.p. br. 17689 K.O. Novi grad povez na Segedinski put i Segedinski put. Namena bloka je JAVNE FUNKCIJE I PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA. Za delove bloka namenjene za JAVNE FUNKCIJE, koji su u funkciji objekata Vojske Srbije i Crne Gore planiranih za prenamenu, za ureenje prostora i izgradnju novih objekata u skladu sa definisanom namenom utvruje se obaveza izrade Urbanistikog projekta. Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, koji je veim delom realizovan objektima porodinog stanovanja u regulisanim ulicama, izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Dobra pod prethodnom zatitom 2 Kasarna u Vuka Manduia 1 (dobro pod prethodnom zatitom) za koje se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici. Urbanistika zona 17 - RADANOVAC Urbanistika zona se prostire izmeu urbanistike zone Mali Radanovac i Pali, i obuhvata stambeno podruje sa objektima porodinog stanovanja i kompleksom Vojske Srbije i Crne Gore severno od Segedinskog puta, sa nekoliko zasebnih kompleksa komercijalne namene i vodozahvatom II oformljenim juno od Segedinskog puta, realizovanih u delu prostora izmeu Subotice i Palia koji je GP-om ukljuen u graevinski reon. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 211
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Prostor je podeljen na blokove: Blok 17.1. Granicu ine parcele jugozapadno od ulice Venca Bratstva i Jedinstva koje su prikljuene zoni porodinog stanovanja srednjih gustina, zapadna, severna i istona granica graevinskog reona, istona granica urbanistike zone prema Paliu, ulica Palmina, Radanovaka i Segedinski put. Severoistoni deo bloka se nalazi unutar zatitne zone predela izuzetnih odlika Subotike peare. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH I MALIH GUSTINA, CENTRALNE FUNKCIJE centar urbanistike zone, JAVNE FUNKCIJE, JAVNO ZELENILO - skver I ZELENILO - poljoprivredne povrine. Za deo bloka koji obuhvata centralno podruje urbanistike zone izmeu ulice Venca Bratstva i Jedinstva, Pearine i Radanovake ulice do Segedinskog puta, koji je veim delom realizovan objektima porodinog stanovanja, prostor e se privoditi nameni na osnovu pravila ureenja i graenja u preispitanom Regulacionim planom za deo M.Z. "Radanovac" u Subotici do izrade PDR-a. Prema koncepciji organizacije i ureenja prostora utvrenoj u Regulacionim planu i ugraenoj u GP, definisani su prostori za: PORODINO STANOVANJE SREDNJIH I MALIH GUSTINA, CENTAR URBANISTIKE ZONE i prostor za JAVNE FUNKCIJE graenje objekata javne namene osnovna kola, predkolska ustanova i ambulanta i JAVNO ZELENILO skver sa utvrenim pravilima i uslovima graenja u skladu sa namenom prostora njegovih delova. Uslovi oformljenja kompleksa sa pravilima graenja za planiranu osnovnu kolu, predkolsku ustanovu i ambulantu u okviru prostora namenjenog za javne funkcije i centra urbanistike zone, definisani su u donetom Planu detaljne regulacije. Za delove bloka koji predstavlja GP-om utvreno proirenje graevinskog reona prema severu i istoku, namenjene za PORODINO STANOVANJE MALIH GUSTINA,u cilju definisanja regulacije nove uline mree i korekcije regulacije postojeih ulica utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Za kompleks predkolske ustanove Pinokio u ulici Bratstva i Jedinstva, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim granicama vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Ureenje dela prostora namenjenog za ZELENILO - poljoprovredne povrine, unutar zatitne zone "Subotike peare", moe se vriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. U bloku se nalazi arheoloko nalazite: 6 Radanovac arheoloko nalazite ZZ Crvena zvezda 7 Radanovac arheoloko nalazite Jaramazoviev sala za koje se utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici. Blok 17.2. Granicu ine Segedinski put, ulica k.p. br. 1769 K.O. Novi gradgranica urbanistike zone, ulica Vuka Manduia, zapadna granica urbanistike zone prema Kertvarou do severne granice graevinskog reona, granica parcela - zone porodinog stanovanja srednjih gustina jugozapadno od ulice Venca Bratstva i Jedinstva do Segedinskog puta. Namena bloka je KOMERCIJALNE FUNKCIJE, PORODINO STANOVANJE REZIDENCIJALNOG TIPA i JAVNE FUNKCIJE.
212
Za deo bloka severno od ulice Vuka Manduia do granice graevinskog reona koji je namenjen za KOMERCIJALNE FUNKCIJE i PORODINO STANOVANE REZIDENCIJALNOG TIPA, u cilju definisanja regulacije planiranih saobraajnicaI i II reda, korekcije regulacije postojeih ulica i oformljenje nove uline mree, i utvrivanja uslova graenja i ureenja prostora u skladu sa namenom, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije. U deo bloka izmeu Segedinskog puta i ulice Vuka Manduia, koji obuhvata kompleks u funkciji Vojske Srbije i Crne Gore planiran za prenamenu - JAVNE FUNKCIJE, i prostor rasadnika namenjen za KOMERCIJALNE FUNKCIJE, oformljenje namenskih kompleksa i ureenje i graenje objekata sprovodie se na osnovu Urbanistikog projekta. Blok 17.3. Granicu ine produetak ulice Magnetna polja sa prikljukom na Segedinski put, Segedinski put do istone granice urbanistike zone u pravcu produetka ulice Radanovaka do atarskog puta sa povezom na ulicu Magnetna polja. Namena bloka je KOMERCIJALNE FUNKCIJE. Za blok koji je GP-om ukljuen u graevinski reon i namenjen za KOMERCIJALNE DELATNOSTI, a obuhvata delom izgraeni prostor postojee komplekse komercijalnih funkcija uz Segedinski put i neizgraeno graevinsko zemljite, u cilju utvrivanja regulacije za planirane saobraajnice I i II reda, kao i regulacije, organizacije i ureenja prostora unutar bloka u skladu sa planiranom namenom utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, osim za ureenje prostora i graenje namenskih objekata unutar postojeih granica radnih kompleksa, koje se moe vriti se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Izuzetno, formiranje novih kompleksa komercijalnih delatnosti sa izgradnjom namenskih objekta na parcelama direktno oslonjenim na postojee javne povrine ulice, u zavisnosti od vrste, obima, sloenosti delatnosti, moe se odobriti na osnovu Urbanistikog projekta. Blok 17.4. Granicu ine produetak ulice Magnetna polja sa prikljukom na Segedinski put, Segedinski put do istone granice urbanistike zone u pravcu produetka ulice Radanovaka do atarskog puta sa povezom na ulicu Magnetna polja. Namena bloka je KOMUNALNE FUNKCIJE vodozahvat II i JAVNO ZELENILO zatitno zelenilo. Za deo bloka namenjen za KOMUNALNE FUNKCIJE vodozahvat II, za prostorno proirenje kompleksa vodozahvata planirano GP-om sa utvrivanjem regulacije novih saobraajnih prodora kroz blok - saobraajnica I reda, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, osim za ureenje prostora i graenje namenskih objekata unutar postojeih granica vodozahvata, koje se moe vriti se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Za deo bloka koji obuhvata kompleks rasadnika, namenjen za ZATITNO ZELENILO ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u.
213
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Urbanistika zona 18 - NOVI GRAD Urbanistika zona se prostire juno od ulice Segedinski put i istono od eljeznike pruge Subotica Beograd, i obuhvata stambeno podruje sa objektima porodinog stanovanja sa kompleksima komunalnih funkcija od gradskog znaaja JP Subotika toplana i Elektrodistribucija Subotica, i industrijske zone Istok i Severoistok na koje se nadovezuju kompleksi komercijalnih funkcija planirani na potezu uz ulicu Loinjska i novu saobraajnicu I reda povez ulice evelijska i Bajnatska. Prostor je podeljen na blokove: Blok 18.1. Granicu ine Segedinski put, ulica ora Natoevia, Loinjska, ulica Bolmanska i ulica Pap Pala. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, JAVNE FUNKCIJE, KOMUNALNE i KOMERCIJALNE FUNKCIJE, i PROIZVODNJA. Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, koji je veim delom i priveden nameni na osnovu ranijih urbanistikih planova, izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om Za deo bloka sa JAVNOM FUNKCIJOM, kompleksom osnovne kole 10 Oktobar, dopuna sadraja kole izgradnja objekata i ureenje prostora kole u postojeim granicama vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za kompleks predkolske ustanove Neven u ulici Rade Konara, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim granicama vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za deo bloka namenjen za KOMUNALNE FUNKCIJE, sa kompleksima JP Subotika toplana i Elektrodistribucija Subotica, izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za planirano prostorno proirenje kompleksa sa izgradnjom i ureenjem prostora utvrena je obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Za delove bloka izmeu ulice Segedinski put, Pap Pala, Metrovieva i u Bolmanskoj ulici, namenjene za KOMERCIJALNE FUNKCIJE, dopuna sadraja unutar oformljenih kompleksa izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om, a za formiranje novih kompleksa sa izgradnjom objekata i ureenjem utvrena je obaveza izrade Urbanistikog projekta. Za delove bloka na potezu uz ulicu ora Natoevia namenjene za PROIZVODNJU, dopuna sadraja unutar oformljenih kompleksa izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. U bloku se nalaze zatieni objekti: Arheoloka nalazita: 9 Novo naselje arheoloko nalazite FBP Dobra pod prethodnom zatitom 36 Objekat u Moe Pijade 22 (dobro pod prethodnom zatitom) 37 Objekat u Moe Pijade 58 (dobro pod prethodnom zatitom) 56 Radionica DD Sever, Put Moe Pijade 21 (dobro pod prethodnom zatitom) za koje se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici.
214
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Blok 18.2. Granicu ine Segedinski put, ulica Magnetnih polja u produetku do eljeznike pruge Subotica Horgo i ulica ora Natoevia. Namena bloka je PROIZVODNJA I ZATITNO ZELENILO. U bloku unutar oformljenih kompleksa namenjenih za PROIZVODNJU i ZATITNO ZELENILO, dopuna nedostajuih sadraja - izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om, osim za oformljenje, graenje i ureenje novih radnih kompleksa za koje je utvrena je obaveza izrade Urbanistikog projekta. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Dobra pod prethodnom zatitom 57 Fabrika gvozdenog i metalnog nametaja Mirka Rotmana (danas fabrika bicikla Partizan, Segedinski put (dobro pod prethodnom zatitom) za koji se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici. Blok 18.3. Granicu ine eljeznika pruga Subotica Horgo, istona i juna granica GP-a i planirana ulica u produetku ulice ora Natoevia do planirane saobraajnice poveza ulica evelijska i Bajnatska. Namena bloka je KOMERCIJALNE FUNKCIJE. Za blok se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju utvrivanja regulaciju planirane saobraajnice I reda poveza ulice Bajnatska i evelijska i regulacije unutar bloka. Dopuna sadraja unutar oformljenog kompleksa Javna skladita izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Blok 18.4. Granicu ine eljeznika pruga Subotica Senta, ulica Loinjska, planirana ulica u produetku ulice ora Natoevia do planirane saobraajnice poveza ulica evelijska i Bajnatska, istona granica graevinskog reona i juna obala IV sektora jezera Pali. Namena bloka je PROIZVODNJA, KOMERCIJALNE FUNKCIJE, KOMUNALNI OBJEKTI energetski objekti i ZATITNO ZELENILO. Za deo bloka izmeu eljeznike pruge Subotica Senta, planiranog poveznog kraka pruga Beograd-Subotica i Senta Subotica prema Segedinu i istone granice graevinskog reona, namenjen za PROIZVODNJU I KOMERCIJALNE FUNKCIJE, u okviru kojeg se nalazi i KOMUNALNI OBJEKAT energetski objekat TS 110/20 kV "SU-2", utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije. U delu bloka uz ulicu Loinjska sa izgraenim radnim kompleksima, izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za deo bloka uz junu obalu jezera Pali, namenjen za ZATITNO ZELENILO, ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Blok 18.5. Granicu ine severna granica graevinskog reona, istona granica urbanistike zone, juna obala jezera Pali uz III sektor i planirana saobraajnica I reda uz zapadnu granicu graevinskog reona Palia. Namena bloka je BANJSKI TURIZAM I ZATITNO ZELENILO zatitni zeleni pojas.
215
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Za blok je utvrena obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s obzirom da predstavlja deo zatiene prostorne celine zatienog prirodnog dobra Park prirode Pali i nalazi se unutar podruja Banje Pali. Urbanistika zona 19 - ALEKSANDROVO Urbanistika zona se prostire juno od pruge Subotica Crvenka i obuhvata stambeno podruje sa objektima porodinog stanovanja i prateom javnom namenom u delu prostora centra urbanistike zone, komplekse komercijalnih funkcija i industrije uz prugu Subotica Crvenka i industrijsku zonu Jug, i delove prostora uz junu i istonu obalu jezera Pali u sklopu prirodnog dobra Park prirode Pali i podruja Banja Pali. Prostor je podeljen na blokove: Blok 19.1. Granicu ine ulica Vlasenika, Veruika, istona granica graevinskog reona, eljeznika pruga Subotica - Beograd, ulica Tolminska, parcele orijentisane na jugoistonu regulaciju ulica Ioka i Feketika i ulicu Starine Novaka. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, CENTRALNE FUNKCIJE, SPORTSKO REKREATIVNE POVRINE i KOMUNALNE FUNKCIJE. Za delove bloka namenjene za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, koji su veim delom i privedeni nameni na osnovu ranijih urbanistikih planova, izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za deo bloka na potezu du dela ulice Aksentija Marodia namenjen za CENTRALNE FUNKCIJE, koji je delom realizovan sa izgraenim objektima javne namene; osnovna kola, ambulanta, pijaca, objekat mesne zajednice sa bibliotekom, pota, sa prateim funkcijama u sklopu poslovnih i stambeno-poslovnih objekata, izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om, s tim da je za prostorno proirenje postojeih, ureenje novih prostora i graenje novih objekata javne namene utvrena obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Za kompleks osnovne kole Sveti Sava, i deije ustanove Alisa u ulici aksentija Marodia, koji su veim delom realizovani, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim granicama namenskih kompleksa vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za deo bloka izmeu ulica Starine Novaka, Vlasenike i Jovana Paua, namenjen za SPORTSKO REKREATIVNE POVRINE, za prostorno proirenje kompleksa F.K. Bratstvo i korekciju regulacije saobraajnice III reda poveza ulica Zenike i Veruike utvrena je obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Ureenje prostora i izgradnja objekata u postojeim granicama kompleksa vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za deo bloka izmeu ulica Beogradski put, Lovenska i Adaka, namenjen za KOMUNALNE FUNKCIJE groblje, ureenje prostora i izgradnja objekata u postojeim granicama kompleksa vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GPom. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Arheoloka nalazita 2 Aleksandrovo arheoloko nalazite eljezniki usek
216
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. - Spomenici kulture 2 SPC Sveti Dimitrije, Beogradski put 23 (spomenik kulture od velikog znaaja) - Dobra pod prethodnom zatitom 1 Kapela na Pravoslavnom groblju (dobro pod prethodnom zatitom) 53 Rodna kua Jovana Paua, Aksentija Marodia 9 (dobro pod prethodnom zatitom) za koje se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici. Blok 19.2. Granicu ine eljeznika pruga Subotica Crvenka, ulice Duana Krnjajskog, Starine Novaka i juna granica graevinskog reona. Namena bloka je - PROIZVODNJA, PRIVREDA. U delovima bloka sa izgraenim radnim kompleksima, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora, vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om, a za prostore namenjene formiranju novih kompleksa utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Blok 19.3. Granicu ine eljeznika pruga Subotica Crvenka, istona granica graevinskog reona, ulica Veruika, Vlasenika i Duana Krnjajskog. Namena bloka je KOMERCIJALNE FUNKCIJE, INDUSTRIJA i PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA. Za delove bloka namenjene za KOMERCIJALNE FUNKCIJE, za formiranje novih kompleksa sa izgradnjom objekata i ureenjem prostora utvrena je obaveza izrade Urbanistikog projekta. Ureenje i izgradnja prostora u delu bloka izmeu eljeznike pruge Subotica Crvenka, Beogradskog puta i ulice Starine Novaka sprovodie se na osnovu pravila ureenja i graenja u preispitanom Regulacionom planu za poslovno- proizvodni kompleks u M.Z. Aleksandrovou Subotici do izrade PDR-a. Dopuna sadraja unutar granica oformljenih kompleksa komercijalne namene izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za deo bloka jugoistono od eljeznike pruge Subotica Crvenka i severoistono od ulice Beogradski put namenjen za INDUSTRIJU, koji je veim delom priveden nameni kompleks Vetzavoda i drugi radni kompleksi, dopuna sadraja unutar granica oformljenih kompleksa izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om, a za proirenje postojeih kompleksa, odnosno formiranje novih radnih kompleksa utvrena je obaveza izrade Urbanistikog projekta. Za delove bloka namenjene za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, koji su veim delom i privedeni nameni na osnovu ranijih urbanistikih planova, izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. U bloku se nalazi arheoloko nalazite: 4 Aleksandrovo arheoloko nalazite Dom kulture za koje se utvruju Mere tehnike zatite od strane MZZSK u Subotici. Blok 19.4. Granicu ine ulica Starine Novaka, parcele orijentisane na jugoistonu regulaciju ulica Feketika i Ioka, ulica Tolminska, eljeznika pruga Subotica Beograd, od pruge junom granicom graevinskog reona do ulice Petra Horvatskog. Namena bloka je PROIZVODNJA. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 217
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Za delove bloka koji nisu privedeni nameni PROIZVODNJA, za formiranje novih radnih kompleka i prostorno proirenje postojeih utvruje se obaveza izrade Urbanistikog projekta, osim za regulaciju planirane saobraajnice I reda poveza ulice Petra Horvatskog, Starine Novaka sa Beogradskim putem i antavirskim putem za koju se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Unutar granica oformljenih kompleksa u bloku koji su veim delom i realizovani kompleks Fidelinka, Mlekara, Agroseme, Naftagas i drugi, dopuna sadraja izgradnja namenskih objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Blok 19.5. Granicu ine eljeznika pruga Subotica Crvenka i pruga Subotica Senta do june granice graevinskog reona. Namena bloka je PROIZVODNJA i KOMUNALNE FUNKCIJE. Za deo bloka namenjen za PROIZVODNJU, za formiranje novih radnih kompleka i prostorno proirenje postojeih utvruje se obaveza izrade Urbanistikog projekta. Unutar granica oformljenih PROIZVODNIH KOMPLEKSA u bloku koji su veim delom i realizovani - kompleks Jugokoa i Giglana, kao i kompleksa KOMUNALNE FUNKCIJE sa retenzijama za mulj u funkciji gradskog preistaa, dopuna sadraja izgradnja namenskih objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Blok 19.6. Granicu ini delom eljeznika pruga Subotica Senta, jugozapadna obala jezera Pali i parcele orijentisane na jugozapadnu regulaciju magistralnog puta M24. Blok obuhvata deo prostora zatitne zone prirodnog dobra Park prirode Pali i deo prostora u sastavu podruja Banja Pali. Namena bloka je KOMERCIJALNE FUNKCIJE, BANJSKI TURIZAM, PORODINO STANOVANJE REZIDENCIJALNOG TIPA, KOMUNALNE FUNKCIJE i ZATITNO ZELENILO sa zatitnim zelenim pojasom. Za deo bloka izmeu jugozapadne obale jezera i magistralnog puta M-24, namenjen za KOMERCIJALNE FUNKCIJE, BANJSKI TURIZAM, ZATITNO ZELENILO sa zatitnim zelenim pojasom obodom jezera i PORODINO STANOVANJE REZIDENCIJALNOG TIPA se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s obzirom na znaaj prostora, osim za deo bloka namenjen za KOMUNALNE FUNKCIJE prostor u sklopu gradskog preistaa, u okviru kojeg se dopuna sadraja ureenje prostora i graenje namenskih objekata moe odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za deo bloka jugozapadno od magistralnog puta M-24, namenjen za KOMERCIJALNE FUNKCIJE, za ureenje prostora i izgradnja objekata u sklopu namenskih kompleksa utvrena je obaveza izrade Urbanistikog projekta. U bloku se nalaze zatieni objekti: - Spomenici kulture 4 Vodice posveene Velikoj gospojini, atar Aleksandrova (spomenik kulture od velikog znaaja) za koji se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane MZZSK u Subotici. Blok 19.7. Granicu ini deo istone obale jezera Pali do granice graevinskog reona prema autoputu E-75 za granini prelaz Horgo. Blok obuhvata deo prostora zatitne zone prirodnog dobra Park prirode Pali i deo prostora u sastavu podruja Banja Pali.
218
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Namena bloka je BANJSKI TURIZAM, PORODINO STANOVANJE REZIDENCIJALNOG TIPA, ZATITNO ZELENILO zatitni zeleni pojas i KOMUNALNE FUNKCIJE. Za blok se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s obzirom na znaaj podruja koje obuhvata, u cilju utvrivanja regulacije unutar bloka i definisanja uslova ureenja i graenja u skladu sa planiranom namenom. Blok se moe razraivati sa vie Planova detaljne regulacije koji e obuhvatiti odreene prostorno- namenske celine. Urbanistika zona 20 - PALI Urbanistika zona obuhvata prostor severne sa delovima zapadne i istone obale jezera, sa stambenim delom naselja severno od Horgokog puta - magistralnog puta M 22.1. koji poseduje znaajne prirodne i stvorene kulturno istorijske vrednosti, obuhvata vei deo najvrednijeg prostora u sastavu podruja Banje Pali, prirodnog dobra Parka prirode Pali sa prostorno kulturno istorijskom celinom Jezgo Palia koje uiva zatitu kao nepokretno kulturno dobro. Prostor je podeljen na blokove: Blok 20.1. Granicu ine Horgoki put, Kanjiki put, Obilazni put, juna granica urbanistike zone po trasi poljskog puta do istone obale Palikog jezera, istona i juna obala Palikog jezera sa prelazom na severnu obalu jezera kod nasipa izmeu III i IV sektora, severnom obalom jezera do granice urbanistike zone i zapadne granice graevinskog reona, junom regulacijom eleznike pruge Subotica-Segedin i deo zapadne granice Mesne zajednice Pali do Horgokog puta. Blok obuhvata najznaajniji deo istorijskog jezgra Palia severnu obalu jezera sa Velikim parkom i spomenicima kulture u njemu, centralno podruje za ureenje i graenje Banje Pali i deo prostora . Namena bloka je BANJSKI TURIZAM, JAVNO ZELENILO park, ZATITNO ZELENILO- zatitni zeleni pojas i KOMERCIJALNE FUNKCIJE. Za blok se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s obzirom na znaaj prostora koje obuhvata, u cilju utvrivanja regulacije unutar bloka i definisanja uslova ureenja i graenja u skladu sa planiranom namenom i specifinim sadrajima odreenih namenskih celina - Banje Pali, turistikih, ugostiteljskih i sportsko rekreativih sadraja, sa interpolacijom novih objekata u zatiene delove prostora, u skladu sa smernicama GP-a za zatitu prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara, kao i uslova graenja objekata poslovanja u delu bloka namenjenom za komercijalne funkcije. Ureenje i izgradnja prostora severne sa delovima zapadne i istone obale jezera sprovodie se na osnovu pravila ureenja i graenja u preispitanom Regulacionom planu za kompleks Velikog parka na Paliu do donoenja Plana detaljne regulacije za deo prostora Banje Pali na Paliu, a u delu bloka na potezu istone obale jezera u funkciji vikend naselja na osnovu pravila ureenja i graenja u prispitanom Regulacionom planu za Vikend naselje na Paliu do izrade PDR-a. Blok 20.2. Granicu ine ulica Horgoki put, eljeznika pruga Subotica Segedin, granica graevinskog reona i ulice Lovaka i Creska. Blok obuhvata deo zatienog istorijskog jezgra Palia sa zatienom okolinom i nalazi se unutar podruja Banje Pali. Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA i CENTRALNE FUNKCIJE - sektorski centar.
219
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, koji je veim delom realizovan objektima porodinog stanovanja u regulisanim ulicama, izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u, osim za delove bloka izmeu ulica Vrnjaka, Josipa Kolumba, Dubrovake i Pulske ulice, kao i izmeu ulica Pulska, Lovaka do istone granice graevinskog reona i eljeznike pruge Subotica Horgo, za koje se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju utvrivanja korekcije regulacije postojeih ulica i regulacije unutar bloka radi privoenja prostora planiranoj nameni. Za deo bloka namenjen za CENTRALNE FUNKCIJE sektorski centar, u sklopu kojeg je realizovan kompleks osnovne kole Miroslav Anti, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju ureenja prostora i utvrivanja uslova za graenje novih sadraja javnih slubi utvrenih Planom (obdanite i ambulanta) i drugih sadraja u funkciji sektorskog centra sa prateim uslunim delatnostima i stanovanjem do max. 40%. Za kompleks osnovne kole Miroslav Anti koji je u sastavu sektorskog centra i kompleks predkolskih ustanova Kalimero u ulici M. Orekovia i Kekec u ulici Pionirska aleja, koji su veim delom realizovani, dopuna sadraja izgradnja namenskih objekata i ureenje prostora u postojeim granicama kompleksa vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Blok 20.3. Granicu ine ulice Radanovaka, Palmina, Livadska, severna granica graevinskog reona do ulice Lovaka, ulica Lovaka, Creska i Horgoki put. Namena bloka je KOMERCIJALNE FUNKCIJE, PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, PROIZVODNJA, MALA PRIVREDA I ZANATSVO, ZELENILO poljoprovredne povrine i KOMUNALNE FUNKCIJE komunalni objekti i groblje. Blok se delom nalazi unutar podruja Banja Pali i zatitne zone Subotike peare. Za deo bloka izmeu ulica Radanovaka, Lovaka, Creska i Horgoki put namenjen za KOMERCIJALNE FUNKCIJE, za formiranje kompleksa sa uslovima ureenja i graenja u skladu sa namenom utvruje se obaveza izrade Urbanistikog projekta. Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, MALU PRIVREDA I ZANATSVO i PROIZVODNJU koji je u delu prostora realizovan objektima porodinog stanovanja, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju utvrivanja regulacije planiranih saobraajnica i regulacije unutar blokova sa ureenjem prostora i izgradnjom objekata u skladu sa pravilima graenja definisanim za namenske celine u GP-u. Za deo bloka sa oformljenim kompleksom KOMERCIJALNIH FUNKCIJA Podrum Pali i DTD-a, dopuna sadraja - izgradnja namenskih objekata i ureenje prostora, kao i ureenje dela prostora namenjenog za ZELENILO - poljoprivredne povrine, unutar zatitne zone "Subotike peare", moe se vriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za deo bloka namenjen za KOMUNALNE DELATNOSTI groblje, za proirenje kompleksa utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s tim da se dopuna sadraja - izgradnja namenskih objekata i ureenje prostora unutar postojeih granica kompleksa moe vriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. U bloku se nalaze zatieni objekti: Spomenici kulture 19 Grobnica Bele Farkaa, Lovaka bb (spomenik kulture od velikog znaaja) za koji se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 220
Blok 20.4. Granicu ini eleznika pruga Subotica Segedin, granica graevinskog reona uz istonu regulaciju ulice Preihov Voranca i ulica Horgoki put. Blok obuhvata deo zatienog istorijskog jezgra Palia sa zatienom okolinom i delom prostora podruja Banje Pali. Namena bloka je CENTRALNE FUNKCIJE centar urbanistike zone, MALA PRIVREDA I ZANATSVO, PROIZVODNJA i PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA. Za deo bloka namenjen za CENTRALNE FUNKCIJE centar urbanistike zone, delom realizovan; snabdevaki centar, pijaca, objekat mesne zajednice i dr, dopuna sadraja centra - ureenje prostora i izgradnja manjeg obima vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Za deo bloka namenjen za MALU PRIVREDU, ZANATSVO i PROIZVODNJU, za formiranje novih radnih kompleksa u funkciji male privrede, izgradnju novih ili prostorno proirenje postojeih industrijskih kompleksa (Hemos i drugi) sa uslovima ureenja i graenja u skladu sa namenom utvruje se obaveza izrade Urbanistikog projekta, s tim da se dopuna sadraja - izgradnja namenskih objekata i ureenje prostora unutar postojeih granica oformljenih kompleksa moe vriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, koji je veim delom realizovan objektima porodinog stanovanja u regulisanim ulicama, izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u, Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, koji je u delu prostora realizovan objektima porodinog stanovanja, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju utvrivanja regulacije unutar bloka sa uslovima za izgradnju objekata u skladu sa pravilima graenja definisanim GP-om. Blok 20.5. Granicu ine ulice Horgoki put, istona regulacija ulice Preihov Voranca, severna, istona i juna granica graevinskog reona koja obuhvata parcele orijentisane na Horgoki put i du istone regulacije ulice Ludaka, juna granica urbanistike zone Pali, Obilazni put Pali i Kanjiki put. Blok obuhvata deo prostora zatienog prirodnog dobra Parka prirode Pali i deo podruja Banja Pali. Namena bloka je BANJSKI TURIZAM, KOMERCIJALNE FUNKCIJE, PORODINO STANOVANJE MALIH GUSTINA unutar zatitne zone prirodnog dobra I ZATITNO ZELENILO - pojas kanala. Za deo bloka namenjen za BANJSKI TURIZAM se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s obzirom na znaaj prostora koje obuhvata, u cilju utvrivanja regulacije unutar bloka i definisanja uslova ureenja i graenja u skladu sa planiranom namenom i specifinim sadrajima odreenih namenskih celina - Banje Pali, turistikih, ugostiteljskih i sportsko rekreativih sadraja, sa interpolacijom novih objekata u zatiene delove prostora unutar bloka. Ureenje i izgradnja dela bloka izmeu Kanjikog puta, Horgokog puta i ulice Solunska, i izmeu Obilaznog puta i Kanjikog puta sprovodie se na osnovu pravila ureenja i graenja u Planu detaljne regulacije za deo prostora Banje Pali na Paliu. Za deo bloka - potez du Horgokog puta, namenjen za KOMERCIJALNE FUNKCIJE, odnosno za formiranje i izgradnju novih komercijalnih kompleksa utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije.
221
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE MALIH GUSTINA, koji se nalazi u zatitnoj zoni prirodnog dobra, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, Blok se moe razraivati i sa vie Planova detaljne regulacije koji e obuhvatiti odreene delove bloka, pojedinane karakteristine urbane blokove i namenske celine. Postojei kompleksi unutar prostora za porodino stanovanje Aniplast i Ledenjak se zadravaju, s tim da je potrebno preispitati njihov rad i obezbediti sve potrebne intervencije kako bi se zatitila ivotna sredina i Specijalni rezervat prirode Ludako jezero, a sve u skladu sa zakonskom regulativom o zatiti ivotne sredine. Blok 20.6. Granicu ine Magistralni put M-24, severna obala sektora IV Palia, prelaz preko nasipa, juna obala Palia i juna granica kompleksa gradskog preistaa. Namena bloka je KOMUNALNE FUNKCIJE Gradski preista otpadnih voda. Za blok namenjen za KOMUNALNE FUNKCIJE, u okviru kojeg su realizovani objekti i sadraji u sistemu gradskog preistaa, izgradnja namenskih objekata i ureenje prostora u skladu sa namenom vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Napomene: Za blokove, delove blokova za koje je GP-om utvreno da se mogu graditi i ureivati na osnovu pravila iz Plana, u sluaju utvrivanja potrebe graenja objekata javne namene i eksproprijacije, a u skladu sa definisanim kriterijumima za sprovoenje Plana utvrie se obaveza izrade Plana detaljne regulacije. - Izrada studija i konkursa za ureenje pojedinih blokova, poteza i trgova propisae se kroz PDR ili na inicijativu glavnog gradskog arhitekte. - U skladu sa zahtevom JP "eleznice Srbije" - Sektor za komercijalizaciju imovine Odelenje u Subotici delovi prostora unutar koridora eleznice: 1. potez uz ulicu Jovana Mikia od Majanskog mosta do Segedinskog puta 2. potez uz ulicu Pap Pala od Segedinskog puta u duini od cca 250 m i irine cca 28 m , namenjuju se komercijalnim funkcijama i za ove prostore utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Zone za koje je potrebno raditi Strateku procenu uticaja na ivotnu sredinu Izvetaj strateke procene uticaja Generalnog plana Subotica-Pali do 2020. godine na ivotnu sredinu smernicom upuuje da se strateka procena radi za: - planove detaljne regulacije kojima e biti obuhvaeni delovi prostora parka prirode "Pali", Predeo izuzetnih odlika Subotika peara i za Specijalni rezervat prirode Ludako jezero - planove detaljne regulacije kojima e biti obuhvaeni delovi prostora: kulturno istorijske celine istorijskog jezgra "Subotice" i istorijske celine istorijskog jezgra "Pali", -ureenje graevinskog prostora unutar granica prirodnog dobra i/ili unutar granica kulturno istorijskog jezgra koje su sadrane u Odluci i za koje su nadlene institucije: Zavoda za zatitu prirode u Novom Sadu i Zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici, - za ostale objekte za koje treba raditi Studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu uz primenu Uredbe o utvrivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu (sl glasnik RS br 84/2005).
222
VI
PRAVILA GRAENJA
Pravila graenja su definisana po urbanistikim odnosno namenskim zonama i celinama i grupisana su kao skup pravila parcelacije i regulacije za odreenu vrstu i namenu objekata koji se mogu graditi u toj zoni. Prostor obuhvaen planom, prema svojim specifinostima podeljen je na sledee urbanistike - namenske zone za koje su propisana pravila graenja: - ZONA STANOVANJA PORODINO MEOVITO VIEPORODINO - ZONA POSLOVANJA - ZONA RADA - ZONA JAVNE NAMENE ZONE JAVNIH OBJEKATA I POVRINA OD OPTEG INTERESA ZONE CENTRALNIH FUNKCIJA ZONE KOMUNALNIH OBJEKATA I POVRINA ZONE SPORTA I REKREACIJE ZONE ZELENILA SAOBRAAJNA I KOMUNALNA INFRASTRUKTURA Pravila graenja su osnov za izdavanje izvoda iz plana radi dobijanja odobrenja za izgradnju u zonama gde su jasno definisane regulacije ulica i za koje GP-om nije propisana dalja razrada regulacionim planovima, urbanistikim projektima i konkursima, odnosno gde je izvrena podela na javno i ostalo graevinsko zemljite. Pravila graenja se primenjuju i na delovima u okviru granice GP-a u kojima formirane ulice sadre osnovne minimalne elemente regulacije i nivelacije, koja se zadrava ili e se na osnovu regulacionog plana usaglasiti sa planiranim rangom saobraajnice. Minimalne i preporuene regulacione irine ulica koje se smatraju regulisanim su definisane u taci 3.5.1. REGULACIONA REENJA u sklopu ovog Plana. Nivelisanim se smatraju ulice kod kojih su odreene visinske kote na osnovu kojih se moe utvrditi nulta kota objekta, odnosno postavljanje ulaza u objekat i ureenje ostalog prostora van pojasa regulacije u visinskom pogledu. Pojmovi, odnosno pojedini izrazi upotrebljeni u ovim Pravilima imaju sledee znaenje: - podrum (Po) podrazumeva najnii ukopani deo objekta ispod etae prizemlja, a ija je minimalna dubina ukopavanja definisana maksimalnom kotom poda prizemlja; dozvoljeno je ukopavanje vie etaa ukoliko to ne utie na reim podzemnih voda; u podrumu nije dozvoljeno stanovanje; povrina podruma se ne uraunava u indeks izgraenosti - suteren (Su) podrazumeva najnii ukopani deo objekta ispod etae visokog prizemlja, a ija je dubina ukopavanja definisana maksimalnim kotama poda visokog prizemlja i prizemlja; u suterenu nije dozvoljeno stanovanje; povrina suterena se uraunava u indeks izgraenosti J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 223
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. prizemlje (P) podrazumeva deo objekta nad nasipom ili podrumom, ija je kota poda izdignuta minimalno 0.15 m, a maksimalno 1.20 m od planirane kote zatitnog trotoara oko objekta (nulta kota objekta), visoko prizemlje (VP) podrazumeva deo objekta nad suterenom, ija je kota poda izdignuta je minimalno 1.25 m, a maksimalno 2.20 m od kote zatitnog trotoara oko objekta (nulta kota objekta), sprat (1, 2, 3...) podrazumeva deo objekta nad prizemljem ili visokim prizemljem potkrovlje (Pk) podrazumeva zavrnu etau u objektu nad spratom ili prizemljem, sa nadzitkom na obodnim zidovima do maks. 1.80 m (raunajui od kote poda potkrovne etae do take preloma krovne kosine); osvetljavanje potkrovlja mogue je ostvariti vertikalnim i kosim krovnim prozorima, kao i krovnim "badama" koje mogu zauzimati maksimalno 50% duine fasade, mansarda (M) podrazumeva zavrnu etau u objektu, bez nadzitka nad obodnim zidovima, s kosim prelomljenim krovnim ravnima (minimalni nagib strmije krovne ravni 600), tavan (T) podrazumeva deo objekta nad zavrnom etaom bez nadzidaka na obodnim zidovima pri projektovanju i izgradnji najvie etae - tavana, potkrovlja ili mansarde, obavezna je primena elemenata koji ih tehniki karakteriu, dok nije dozvoljeno "maskiranje" tim elementima standardne spratne etae, Pratei objekat podrazumeva graenje dopuskih, prateih sadraja stanovanja na graevinskoj parceli: garaa, letnja kuhinja, infrastrukturni objekti (kotlarnice, trafostanice.. ), nadstrenice i sl. Pratei objekti stanovanja se mogu graditi kao samostalni, zasebni objekti ili u sklopu stambenih i poslovnih objekata, za koje su namenski vezani. Pomoni objekat podrazumeva zaseban objekat koji se gradi uz stambeni objekat na graevinskoj parceli (magacin hrane za sopstvenu upotrebu, sanitarni propusnik, bunar, ograde i sl.) Ekonomski objekat jeste objekat na parceli porodinog domainstva, koji slui obavljanju poljoprivredne delatnosti i to u okviru ekonomskog dvorita koje je organizovano iskljuivo u dubini graevinske parcele i po potrebi odvojeno ogradom od stambenog dela; Ekonomski objekti se mogu graditi iskljuivo u zonama PORODINOG STANOVANJA MALIH GUSTINA, a u skladu sa Odlukom o uslovima za dranje i zatitu domaih ivotinja na teritoriji optine Subotica ("Sl. list optine Subotica" br. 16/96 20/2001) i drugim propisima koji reguliu ovu oblast; PRAVILA ZA OBRAZOVANJE GRAEVINSKIH PARCELA
6.1.
U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS broj 47/2003) u sklopu GP-a su definisana pravila za parcelaciju i preparcelaciju graevinskog zemljita u granicama graevinskog podruja i primenjuju se na delovima prostora na kojima nije propisana detaljnija razrada regulacionim planovima. Na delovima prostora za koje je propisana razrada regulacionim planovima pravila parcelacije i preparcelacije e biti definisana u tim planovima. Za potrebe parcelacije ili preparcelacije izrauje se urbanistiki projekat u skladu sa pravilima parcelacije i preparcelacije iz GP, odnosno u delovima prostora za koje je GP-om predviena detaljnija razrada, u skladu sa pravilima utvrenim u regulacionim planovima.
224
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Nadlena optinska uprava potvruje da je urbanistiki projekat izraen u skladu sa urbanistikim planom, po prethodno pribavljenom miljenju Komisije. Parcelaciju i preparcelaciju graevinskog zemljita vri organ uprave, nadlean za poslove premera i katastra. Parcele se mogu ukrupnjavati do propisanog maksimuma, ili deliti do propisanog minimuma za pojedine vrste gradnje prema nameni prostora radi korekcija zateene parcelacije u cilju formiranja graevinskih parcela optimalnih veliina, oblika i povrina za izgradnju objekata u skladu sa reenjima iz plana, pravilima o graenju i tehnikim propisima kao i obezbeenja saobraajnih i dr. infrastrukturnih koridora. Graevinska parcela namenjena za graenje, neovisno od namene, treba po pravilu da ima oblik pravougaonika ili trapeza. Izuzetno za gradnju se mogu koristiti i parcele nepravilnog oblika u kom sluaju e se izgradnja objekta na parceli prilagoditi obliku parcele u skladu sa uslovima odreene zone, ulinog poteza ili lokacije. Svaka parcela, u principu, treba da je direktno oslonjena na javnu povrinu ulice sa koje je obezbeen pristup, a izuzetak predstavljaju one parcele koje se ne granie sa javnom saobraajnicom ili javnom povrinom, ali imaju trajno obezbeen indirektan pristup na takvu povrinu u irini od najmanje 3,0 m. Objekti na graevinskoj parceli se organizuju, odnosno postavljaju u odnosu na granice parcele, u skladu sa nainom korienja objekata i prostora, a prema pravilima utvrenim uodnosu na vrstu i namenu planiranih objekata, uz uvaavanje zateenog naina organizacije parcela u zoni bloku. Uslovi za ispravku granica graevinske parcele u odnosu na granice susednih parcela mogu se izdati u skladu sa uslovima iz Planova detaljne regulacije, i to na predlog zainteresovanog lica i uz saglasnost vlasnika zemljita, a prema utvrenim pravilima o parcelaciji, u pogledu veliine oblika, irine i drugih uslova koji su propisani za graevinsku parcelu u zoni u kojoj se nalazi. Za izvoenje radova na polaganju podzemnih i vazdunih vodova za elektroenergetske, PTT, vodovodne, kanalizacione, toplovodne i gasne instalacije ne vri se parcelacija i preparcelacija graevinskog zemljita. Pravila u pogledu veliine i irine parcele prema nameni i vrsti objekata Veliina graevinske parcele utvrena je prema nameni i vrsti, odnosno nainu postavljanja objekta na parceli, a u skladu sa pravilima graenja definisanim za zonu kojima su uvaene specifinosti i zateeni nain korienja prostora u zoni. irina graevinske parcele utvrena je prema nainu postavljanja objekta na parceli, koji treba da je usaglaen sa preovlaujuim nainom postavljanja postojeih objekata u bloku, odnosno ulinom potezu, a prema uslovima koje parcela treba da ispuni za graenje objekta odreene namene. U cilju racionalnog korienja graevinskog zemljita u zoni porodinog stanovanja utvrene su optimalne preporuene veliine i irine graevinske parcele. U ulicama i na mestima gde nije uspostavljena planirana regulaciona irina, prilikom izgradnje objekata prethodno uspostaviti punu regulacionu irinu. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 225
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Zbog obezbeenja bolje preglednosti u zoni raskrsnica i mogunosti oformljenja lepeza na kolovozu regulacione linije na uglovima moraju biti zalomljene pod jednakim uglom tako da se zasecaju obe granice ugaone parcele i to: da duina zaseenog dela iznosi 5,0 metara duine parcele za gradske magistrale, saobraajnice I, II i III reda, a za sve ostale saobraajnice 3,0 metra. Isti princip se primenjuje i kada se radi o nasleenoj ili planiranoj "ivinoj" gradnji. Od ovih pravila izuzimaju se peaki prolazi kod kojih zakoenje po pravilu iznosi isto koliko i irina samih prolaza. Kolske ulaze sa ulica u pojedine graevinske parcele ostalog graevinskog zemljita planirati minimum 30 metara od take gde se seku osovine saobraajnica, a ako to nije mogue zbog veliine same parcele ulaze planirati uz najudaljeniju ivicu parcele mereno od take preseka osovina saobraajnica. ZONA PORODINOG STANOVANJA MALIH GUSTINA Za zone porodinog stanovanja malih gustina uslovi u pogledu veliine i irine parcele utvreni su u sledeoj tabeli: Veliina parcele Vrsta objekta
Dvojni objekti Objekti u neprekinutom nizu Objekti u prekinutom nizu Poluatrijumski i atrijumski objekti -
irina parcele
Min. irina parcele m 12 12 30 15,0 Preporu. irina parcele m 15 15 50 20,0
Namena objekta
porodini stambeni objekat por. stam. objekat max.2 stana rezidencijalne vile porodini stambeno - poslovni, poslovni objekat sa poslovnom delatnou poslovni objekat sa proizvodnom delatnou, por.stam. objekat sa objektima poljoprivrednog domainstva porodini stambeni objekat sa objektom proizvodne delatnosti porodini stambeni objekat, porodini stambeno - poslovni objekat
Min. veliina parcele 2 m 400 600 3000 700
Preporu. veliina parcele 2 m 600 700 5000 1000
Slobodnostojei objekti
1500
1800
20,0
30,0
500 (dve po 250) 250 400 200
800 (dve po 400) 400 600 400
20 (dve po 10) 6,0 12,0 -
24 (dve po 12) 8,0 15,0 -
- porodini stambeni objekat - porodini stambeni objekat - porodini stambeni objekatapartman-veliina po jedinici
U zoni je utvrena maksimalna veliina parcele 2500 m za izgradnju porodinog stambenog i stambeno-poslovnog objekta sa prateim i pomonim objektima. Za objekte rezidencijalnog stanovanja nije uslovljena maksimalna, ve samo preporuena veliina parcele. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 226
ZONA PORODINOG STANOVANJA SREDNJIH GUSTINA Za zone porodinog stanovanja srednjih gustina uslovi u pogledu veliine i irine parcele utvreni su u sledeoj tabeli: Veliina parcele Vrsta objekta Namena objekta
Min. veliina parcele 2 m 300 500 500 Preporu. veliina parcele 2 m 500 600 700
irina parcele
Min. irina parcele m 10,0 10,0 15,0 Preporu. irina parcele m 15,0 15,0 17,0
- stambeni objekat - stamb. objekat max dva stana u urb.zoni 15 MZ "Kertvaro" - stambeni objekat max. 3 stana Slobodnostojei objekti - porodini stambeno poslovni objekat (max. 2 stana) - poslovni objekat sa poslovnom delatnou - stambeni objekat sa objektom skladine ili magacinske delatnosti - porodini stambeni objekat, - porodini stambeno - poslovni objekat - porodini stambeni objekat - porodini stambeni objekat - porodini stambeni objekatapartman-veliina po jedinici
500
700
15,0
17,0
700
1000
15,0
20,0
Dvojni objekti Objekti u neprekinutom nizu Objekti u prekinutom nizu Poluatrijumski i atrijumski objekti
400 (dve po 200) 200 300 150
600 (dve po 300)
16.0 (dve po 8,0) 5,0 10,0 -
20.0 (dve po 10,0) 8,0 12,0 -
300 500 200
U zoni porodinog stanovanja srednjih gustina, utvrena je maksimalna veliina graevinske parcele i to 1500 m2 za izgradnju planiranog porodinog stambenoposlovnog objekta i prateih sadraja. Na postojeim graevinskim parcelama ije su povrine i irine do 10% manje od najmanjih utvrenih povrina u tabeli, kao i postojeim parcelama koje se nakon sprovedene regulacije ulica oformljuju u povrinama do 10% manjim od utvrenih u tabeli, moe se Aktom o urbanistikim uslovima utvrditi izgradnja porodinog stambenog objekta spratnosti do P+1, sa maksimalno dva stana ili porodinog stambeno-poslovnog objekta sa jednim stanom, s tim da je maksimalan indeks izgraenosti do 0,9, a indeks iskoritenosti do max. 50%.
227
ZONA MEOVITOG STANOVANJA Za zone meovitog stanovanja uslovi u pogledu veliine i irine parcele utvreni su u sledeoj tabeli: Veliina parcele Vrsta objekta Namena objekta
Min. veliina parcele 2 m 300 500 500 Preporu. veliina parcele 2 m 500 700 700
irina parcele
Min. irina parcele m 10,0 15,0 15,0 Preporu. irina parcele m 15,0 17,0 17,0
-porodini stambeni objekat -stambeni objekat (max.4 stana) Slobodnostojei objekti -porodini stambeno poslovni ili poslovno-stambeni (max. 2 stana) -poslovni objekat (max P+1+Pk) -vieporodini stambeni ili stambeno poslovni objekat (min.4 stana) -poslovni objekat (max P+2+Pk) Dvojni objekti Neprekinuti niz Prekinuti niz Poluatrijumski -porodini stambeni objekat, (2x1stan) -porodini stambeno - poslovni objekat, ( 2 x 1stan) -porodini stambeni objekat -vieporodini stambeni objekat -porodini stambeni objekat -vieporodini stambeni, -viepor. stambenoposlovni objekat -porodini stambeni objekat
600 400 (dve po 200) 150 600 300 600 150
800 600 (dve po 300) 150 800 500 800 200
20,0 16,0 (dve po 8) 5,0 15,0 10,0 15,0
25,0 20,0 (dve po 10) 5,0 20,0 12,0 20,0
U cilju racionalnijeg korienja prostora i ostvarenja planirane gustine naseljenosti na nivou zone, za graenje porodinog stambenog, stambeno-poslovnog objekta u zoni je utvrena maksimalna veliina graevinske parcele od 1500 m2. Na postojeim graevinskim parcelama, namenjenim porodinom stanovanju, ije su povrine i irine do 10% manje od najmanjih utvrenih povrina u tabeli, kao i postojeim parcelama koje se nakon sprovedene regulacije ulica oformljuju u povrinama do 10% manjim od utvrenih u tabeli, moe se Aktom o urbanistikim uslovima utvrditi izgradnja porodinog stambenog objekta spratnosti do P+1, sa maksimalno dva stana ili porodinog stambeno-poslovnog objekta sa jednim stanom, s tim da je maksimalan indeks izgraenosti do 0,9, a indeks iskoritenosti do max. 50%.
228
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. ZONA VIEPORODINOG STANOVANJA Za zone vieporodinog stanovanja uslovi u pogledu veliine i irine parcele utvreni su u sledeoj tabeli: Vrsta objekta
Slobodnostojei objekti Objekti u neprekinutom nizu Objekti u prekinutom nizu Min. veliina parcele 2 m 800 Preporuena veliina parcele 2 m 1000 Min. irina parcele m 20,0 Preporuena irina parcele m 25,0
Namena objekta
vieporodini stambeni, stambeno poslovni objekat, poslovni objekat viporodini stambeni, stambeno-posl. objekat, poslovni objekat vieporodini stambeni, vieporodini stambeno poslovni objekat
600
700
15,0
18,0
700
800
15,0
20,0
U zavisnosti od veliine parcele, na parceli bloka odnosno pojedinanim graevinskim parcelama moe se graditi vie objekata vieporodinog stanovanja (lamele, nizovi i sl.), sa utvrenim zajednikim korienjem dvorita za stanare korisnike, uz uslov uklapanja u najvei dozvoljeni indeks iskoritenosti i izgraenosti parcele utvren za zonu. Parcelaciju za vieporodine stambene objekte, na parceli bloka, vriti tako da se definiu parcele za objekat i za garae, ukoliko su planirane, dok e preostale slobodne neizgraene povrine parcele initi zajedniku blokovsku povrinu namenjenu za ureenje saobraajnih pristupa, parkinga, peakih staza, deijih igralita, sportskih terena, izgradnju sklonita za zatitu od ratnih dejstava i zelene povrine. ZONA RADA I POSLOVANJA Veliina parcele namenjene izgradnji proizvodnih i poslovnih objekata mora biti dovoljna da primi sve sadraje koji su uslovljeni konkretnim tehnolokim procesom, kao i pratee sadraje uz obezbeivanje propisanih indeksa izgraenosti i indeksa zauzetosti zemljita. Minimalna veliina parcele za izgradnju objekata u sklopu radnih zona je 1.000 m2, dok se maksimalna veliina ne uslovljava. Minimalna irina ulinog fronta je 20 m. Minimalna veliina parcele za izgradnju poslovnih objekata u zonama poslovanja je 800 m2, dok se maksimalna veliina ne uslovljava. Minimalna irina ulinog fronta je 20 m. Organizacija i ureenje graevinske parcele namenjene graenju proizvodnih i poslovnih objekata prvenstevno je uslovljena vrstom planirane delatnosti, stim da je u cilju uklapanja u neposredno okruenje potrebno ispotovati zateeni nain postavljanja objekata u neposrednom okruenju u odnosu na ulini front. Organizacija parcele utvrivae se Aktom o urbanistikim uslovima, na osnovu utvrenih pravila graenja, a na osnovu vaeih normativa i propisa za objekte odreene namene, odnosno prema vrsti delatnosti stim da se na parceli-kompleksu moraju obezbediti i uslovi za parkiranje i garairanje vozila kako zaposlenih tako i ostalih korisnika. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 229
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Kod izgradnje poslovnih objekata namenjenih javnom korienju se moraju ispotovati uslovi za nesmetano kretanje starih, hendikepiranih i invalidnih lica, a u zavisnosti od namene koja e se odvijati u objektu. 6.2. URBANISTIKI POKAZATELJI I PRAVILA GRAENJA PO NAMENSKIM ZONAMA
Urbanistiki pokazatelji; indeks izgraenosti parcele i indeks zauzetosti parcele, su propisani prema preovlaujuoj nameni u bloku i vae za sve blokove iste namene u okviru Generalnog plana. Povrina podruma se ne uraunava, a povrina suterena uraunava u indeks izgraenosti. U okviru bloka i pojedinane parcele, bez obzira na vrstu i namenu objekta kao i nain gradnje, moraju biti ispotovani svi urbanistiki pokazatelji i sva propisana pravila graenja koja vae u toj zoni. 6.2.1. ZONA STANOVANJA Zona stanovanja obuhvata prostorne celine i blokove u kojima je preovlaujua namena stanovanje, a ona se prema osnovnim zastupljenim ili planiranim oblicima stanovanja deli na: - ZONE PORODINOG STANOVANJA - ZONE MEOVITOG STANOVANJA - ZONE VIEPORODINOG STANOVANJA 6.2.1.1. ZONA PORODINOG STANOVANJA Porodino stanovanje podrazumeva izgradnju jednog stambenog objekta sa jednim stanom na graevinskoj parceli. Porodini stambeni objekti, za potrebe generacijske podele, u gabaritu jedinstvenog objekta mogu imati maksimalno tri stambene jedinice (izuzev u urbanistikoj zoni 15 MZ Kertvaro gde su dozvoljene maksimalno dve stambene jedinice), a njihova izgradnja je uslovljena veliinom parcele i dozvoljenim urbanistikim parametrima. Zone porodinog stanovanja se prema gustini naseljenosti dele na: - Zone porodinog stanovanja malih gustina (od 10-50 st/ha) - Zone porodinog stanovanja srednjih gustina (od 50-100 st/ha) U sklopu porodinog stanovanja malih gustina je izdvojena zona rezindencijalnog stanovanja. Kao posebna celina su izdvojeni delovi prostora namenjeni PORODINOM STANOVANJU koji se nalaze u zatitnoj zoni prirodnih dobara (PIO "Subotika peara" i SRP "Ludako jezero") za koje su definisani posebni uslovi za izgradnju. Granice zatitnih zona pomenutih prirodnih dobara su definisane u nameni povrina. Vrste objekata s obzirom na nain izgradnje na graevinskoj parceli u zoni porodinog stanovanja malih i srednjih gustina su: - slobodnostojei (objekat ne dodiruje ni jednu liniju graevinske parcele) - dvojni (objekti na susednim parcelama dodiruju jednu zajedniku liniju gr. parcele) - u neprekinutom nizu (objekat dodiruje obe bone linije graevinske parcele) - u prekinutom nizu (objekat dodiruje samo jednu bonu liniju graevinske parcele) - poluatrijumski (objekat dodiruje tri linije graevinske parcele) atrijumski sa zatvorenim zajednikim dvoritem i stanovima apartmanskog tipa. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 230
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. I) Vrsta i namena objekata
gustina, koje se mogu obavljati u sklopu porodinih stambeno-poslovnih i poslovnih objekata su iz oblasti: - trgovine (prodavnice svih tipova za prodaju prehrambene i robe iroke potronje na malo i dr.), - uslunog zanatstva (pekarske, poslastiarske, obuarske, krojake, frizerske, fotografske radnje, praonice vozila i druge zanatske radnje), - uslunih delatnosti (knjiara, videoteka, hemijska istiona i dr.), - ugostiteljstva (motel, pansion, restoran, taverna, kafe bar, picerija, hamburgerija...) - zdravstva (apoteka, opte i specijalistike ordinacije, ambulante, stacionari manjih kapaciteta i sl. ), - socijalne zatite (servisi za uvanje dece, vrtii, obdanita, igraonice za decu, smetaj i nega starih i iznemoglih lica i dr.), - kulture (galerije, biblioteke, itaonice, bioskopske i pozorine sale i dr.), - zabave (bilijar saloni, saloni video igara, kladionice i dr.), - sporta (sportski tereni, teretane, vebaone za aerobik, fitnes, bodibilding i dr.), - poslovno-administrativnih delatnosti (filijale banaka, pote, predstavnitva, agencije, poslovni biroi ), - poljoprivrede (poljoprivredna apoteka, veterinarska stanica i sl.), - usluni servisi (benzinske stanice, gasne stanice, praonice vozila i sl.) u skladu sa vaeim propisima i normativima za graenje objekat ove namene, ukoliko ne ugroavaju objekte na susednim parcelama, odnosno uslove ivljenja u neposrednom okruenju vodei rauna da minimalna udaljenost lokacije iste namene mora biti ista ili vea od 1.0 km, - U zoni se mogu planirati i druge delatnosti uz uslov da ne ugroavaju okolinu, ivotnu sredinu i uslove stanovanja, bukom, gasovima, otpadnima materijama ili drugim tetnim dejstvima, odnosno da su predviene mere, kojima se u potpunosti obezbeuje okolina od zagaenja, da imaju obezbeene uslove prikljuka na komunalnu infrastrukturnu mreu, te da se u skladu sa namenom i kapacitetima moe obezbediti potreban, pravilima propisan broj parking mesta za korisnike. Obim delatnosti u objektu treba da je usaglaen sa prostornim i funkcionalnotehnikim uslovima organizacije poslovnih sadraja u objektu, i da se uklapa u kapacitete lokacije parcele. U zavisnosti od namene - delatnosti koja e se odvijati u sklopu poslovnog objekta, uz zadovoljenje svih kriterijuma u pogledu pravila graenja i veliine parcele za odreenu delatnost namenu i uslove zatite ivotne sredine, poslovni objekat sa poslovnom delatnou se moe graditi i kao samostalan objekat na parceli. U ZONI PORODINOG STANOVANJA malih i srednjih gustina nije dozvoljena izgradnja mini farmi i klanica. U zoni NISU DOZVOLJENE POSLOVNE I PROIZVODNE DELATNOSTI koje mogu ugroziti ivotnu sredinu i uslove stanovanja raznim tetnim uticajima; bukom, gasovima, otpadnima materijama ili drugim tetnim dejstvima, odnosno za koja nisu predviene mere kojima se u potpunosti obezbeuje okolina od zagaenja. U zoni PORODINOG STANOVANJA koje se nalazi u zatitnoj zoni prirodnih dobara (granica zatitne zone prirodnih dobara je definisana u nameni povrina) dozvoljena je izgradnja iskljuivo stambenih objekata bez alternativnih J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 231
Dozvoljene delatnosti u zoni PORODINOG STANOVANJA malih i srednjih
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. namena, osim to je u delovima namenjenim porodinom stanovanju malih gustina dozvoljena izgradnja objekata u funkciji poljoprivrede (staklenici, plastenici ...). 1. U okviru zone PORODINOG STANOVANJA MALIH GUSTINA (osim u zatitnoj zoni prirodnih dobara), u zavisnosti od veliine parcele, dozvoljeno je graenje sledeih objekata: porodini stambeni objekat porodini stambeno poslovni objekat poslovni objekat (moe se graditi kao jedinstven objekat na parceli ili kao zaseban objekat na parceli sa porodinim stambenim objektom) objekti male privrede i proizvodnog zanatstva (mogu se graditi iskljuivo uz porodini stambeni objekat) drugi objekti na parceli (pratei, pomoni, ekonomski) U okviru zone PORODINOG STANOVANJA MALIH GUSTINA moe se graditi poslovno - proizvodni objekat u sklopu koga bi se obavljale delatnosti iz oblasti: proizvodnog zanatstva, male privrede i magacini i skladita kao samostalna delatnost ili vezani uz zanatsku radionicu i proizvodni pogon. Uslov za obavljanje ovih delatnosti u sklopu zone je da za njih nije propisana izrada Procene uticaja na ivotnu sredinu, odnosno za koje se na osnovu izvrene Procene uticaja na ivotnu sredinu ustanovi da u pogledu planiranog proizvodnog i tehniko-tehnolokog procesa, vrste i koliine energije, kao i procene vrste i koliine otpadaka zagaenja vazduha, zemljita, vode, emitovanja buke, vibracija, toplote, ne ugroavaju ivotnu sredinu, odnosno da se planiranim merama na spreavanju propratnih negativnih uticaja proizvodne delatnosti, negativno dejstvo u potpunosti moe ukloniti, odnosno svesti na zakonom utvrene dozvoljene norme. Graevinska parcela namenjena porodinom stanovanju poljoprivrednog tipa se funkcionalno deli na stambeni (prednji deo) i ekonomski deo parcele (u dubini parcele). U okviru zone porodinog stanovanja odreeni su blokovi za izgradnju objekata porodinog stanovanja visokih kategorija - rezidencijalne vile, na parcelama minimalne povrine 3000 m2. Objekti su namenjeni stanovanju visokih kategorija standarda sa sadrajima za odmor, zabavu i rekreaciju kao i bogato opremljenim vrtom - parkumom. REZIDENCIJALI STAMBENI OBJEKTI - rezidencijalne vile - su objekti zatvorenog tipa, luksuzno opremljeni sa apartmanima, salom za sastanke i konferencije, salama za prijeme, koktele, prezentacije, bibliotekom, bilijar salom, teretanom, salom za skvo, zatvorenim i otvorenim bazenom, igralitima za golf, tenis i dr. Na jednoj parceli je dozvoljena gradnja vie stambenih objekata (apartmana) dok gore pomenuti sadraji mogu biti objedinjeni unutar glavnog odnosno da budu deo drugih objekata unutar graevinske parcele. 2. U okviru zone PORODINOG STANOVANJA SREDNJIH GUSTINA (osim u zatitnoj zoni prirodnog dobra), u zavisnosti od veliine parcele, dozvoljeno je graenje sledeih objekata: porodini stambeni objekat porodini stambeno poslovni ili poslovno stambeni objekat vieporodini stambeni ili stambeno poslovni objekat (samo u sluaju izrade regulacionog plana za delove zone), izuzev urbanistike zone 15 MZ "Kertvaro" u kojoj nije dozvoljena izgradnja vieporodinih objekata poslovni objekat (moe se graditi kao jedinstven objekat na parceli ili kao zaseban objekat na parceli sa porodinim stambenim objektom) drugi objekti na parceli (pratei, pomoni) J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 232
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. U ZONI PORODINOG STANOVANJA SREDNJIH GUSTINA nije dozvoljena izgradnja proizvodnih objekata - proizvodni pogoni male privrede, izuzev skladino magacinskih prostora uz stambeni objekat. U delovima zone PORODINOG STANOVANJA SREDNJIH GUSTINA blokovima i ulinim potezima koji poseduju tradicionalne, stvorene i prepoznatljive vrednosti, a naroito spomeniku ili ambijentalnu vrednost kao prostorne kulturnoistorijske ili ambijentalne celine, nisu dozvoljene usluno zanatske delatnosti tipa automehaniarska radionica, autopraonica, drvara i sl. II) Poloaj objekata na parceli
Minimalno rastojanje izmeu graevinske i regulacione linije za sve objekte ija je izgradnja dozvoljena u zoni porodinog stanovanja je 5,0 m, a izuzetak predstavljaju blokovi u kojima su postojei objekti postavljeni na razliitim udaljenostima od regulacione linije ili se pak poklapaju sa njom ivina gradnja; graevinska linija za planirane objekte u ovim blokovima se utvruje prema poziciji veine izgraenih objekata (50%) u bloku tj. ulinom potezu. Minimalno rastojanje izmeu graevinske i regulacione linije kod Rezidencijanih stambenih objekata je 10,0 m. Minimalno rastojanje izmeu graevinske i regulacione linije, za objekte u okviru kojih je u nadzemnoj ili podzemnoj etai ulinog fronta planiran ulaz u garau je 6,0 m. Za porodini stambeni objekat kao i objekte druge namene u zoni koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem preko privatnog prolaza rastojanje izmeu GL i RL utvruje se Aktom o urbanistikim uslovima vodei rauna o postojeoj i planiranoj izgradnji na susednim parcelama . Za graenje objekata na ugaonim parcelama rastojanje graevinskih linija od obe regulacione linije treba da je 5,0 m, odnosno na rastojanju na kojem su postavljeni postojei objekti na naspramnim ugaonim parcelama koje obrazuju raskrsnicu, ali ne manjem od 3,0 m od obe regulacione linije. Ukoliko se radi o ivinoj gradnji GL se ne mogu sei pod pravim uglom, radi preglednosti graevinska linija na uglu se graevinskim linijama u ulicama se moraju sei pod istim uglovima. OPTE PRAVILO u pogledu poloaja objekata svih vrsta i namena, u odnosu na linije susednih graevinskih parcela, je da objekti i njihovi najistureniji delovi (raunajui i vazduni i podzemni prostor) ne smeju prelaziti granicu susednih parcela. III) Dozvoljeni indeks zauzetosti i indeks izgraenosti graevinske parcele
Za zone porodinog stanovanja malih i srednjih gustina su utvreni urbanistiki pokazatelji u sledeoj tabeli: URBANISTIKI POKAZATELJI GUSTINA NASELJENOSTI UEE POSLOVANJA INDEKS ZAUZETOSTI INDEKS IZGRAENOSTI REZIDENC. STANOVANJE 10-50 st/ha max. 30% max. 25% max. 0,65 PORODINO STANOVANJE MALIH GUSTINA 10-50 st/ha max. 30% max. 30% max. 0,7 PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA 50-100 st/ha max. 40% max. 40% max. 1,0 233
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Za zone porodinog stanovanja srednjih gustina u urbanistikoj zoni 15 MZ "Kertvaro" su utvreni urbanistiki pokazatelji koji su dati u sledeoj tabeli: URBANISTIKI POKAZATELJI GUSTINA NASELJENOSTI UEE POSLOVANJA INDEKS ZAUZETOSTI parcele do 500 m2 INDEKS ZAUZETOSTI parcele preko 500 m2 INDEKS IZGRAENOSTI PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA U URBANISTIKOJ ZONI 15 MZ "KERTVARO" 50-100 st/ha max. 40% max. 40% max. 30% max. 1,0
U zoni PORODINOG STANOVANJA MALIH GUSTINA i u zoni REZIDENCIJALNOG STANOVANJA za parcele vee od 1000 m2 Indeks zauzetosti stambenog objekta e se raunati kao za povrinu parcele od 1000 m2. U zoni PORODINOG STANOVANJA SREDNJIH GUSTINA za parcele vee od 700 m2 Indeks zauzetosti stambenog objekta e se raunati kao za povrinu parcele od 700 m2. U zoni REZIDENCIJALNOG STANOVANJA minimalan procenat zastupljenosti zelenih povrina iznosi 40%. IV) Dozvoljena spratnost i visina objekata
Spratnost glavnog objekta na parceli je od P (prizemlje) do P+1+Pk (prizemlje + sprat+potkrovlje), stim da je dozvoljena je izgradnja podrumske ili suterenske etae ako ne postoje smetnje geotehnike i hidrotehnike prirode. Za urbanistiku zonu 15 MZ "Kertvaro" maksimalna spratnost glavnog objekta je P+1 (prizemlje+sprat). Visina glavnog objekta rastojanje od nulte kote objekta do kote slemena je maksimalno 12,0 m, odnosno do kote strehe max. 9,0 m. Za urbanistiku zonu 15 MZ "Kertvaro" visina glavnog objekta rastojanje od nulte kote objekta do kote slemena je maksimalno 10,0 m, odnosno do kote strehe max. 7,0 m. U delovima prostora u kojima je nasleeni nain graenja u tradicionalnom nizu, sa objektima postavljenim na ulini front (regulaciju) i izgraenim na obe bone granice graevinske parcele, graenje novog objekta u pogledu visine uslovljeno je usaglaavanjem sa visinom venca susednog, odnosno susednih objekata. Maksimalna spratnost drugih objekata koji se kao zasebni grade na parceli sa porodinim objektom je P (prizemlje), stim to iznimno, poslovni i poslovno proizvodni objekti koji se planiraju kao zasebni mogu biti spratnosti makimalno P+1 (prizemlje + sprat) uz zadovoljenje propisanih uslova u pogledu udaljenosti od objekata na parceli i susednim parcelama. Visina ovih objekata je max. 7.5 m do kote strehe. Pratei objekat koji se gradi uz glavni objekat (garaa, letnja kuhinja ...) je maksimalne spratnosti P (prizemlje), a maksimalna visina od nulte kote do kote strehe ili venca je 3.0 m. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 234
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Namena etaa porodinih stambenih i stambeno-poslovnih objekata utvruje se u odnosu na funkciju i nain korienja objekta: Podrum za pomone, pratee eventualno radne prostorije (kotlarnica, prostor za smetaj ogreva, ostava, sklonite, garaa, eventualno radionica) Suteren za pomone i radne prostorije (kotlarnica, smetaj ogreva, ostava, garaa, radionica, i sl.) Prizemlje za stambene ili poslovne prostorije Visoko prizemlje za stambene ili izuzetno poslovne prostorije Sprat za stambene, izuzetno i interne radne prostorije, odnosno eventualno delom i za poslovne prostorije za odreenu vrstu delatnosti (sobe za izdavanje u funkciji turizma, pansioni, poslovna predstavnitva i sl.) uz zadovoljenje odreenih uslova u pogledu funkcionalne odeljenosti od stambenog prostora, odvojenog pristupa i drugih uslova Potkrovlje i mansarda za stambene, pomone i eventualno interne radne prostorije (u smislu prostorija za obavljanje rada van prostorija poslodavca i sl.) za delatnosti koje ne naruavaju stambenu funkciju objekta Unutar objekta se moe izvriti prenamena tavanskog prostora u stambene ili poslovne prostorije samo u sluaju kada se pomenutom intervencijom ne bi prekrili urbanistiki prametri i uslovi (max. Spratnost, odnosno ukoliko bi se prenamenom tavanskog prostora u stambene ili poslovne prostorije probili indeksi izgraenosti utvreni za graenje u zoni i dr.). Kod izgradnje objekata sa podrumom u zoni porodinog stanovanja neophodno je obezbediti pravilno provetravanje i osvetljavanje podrumske etae. V) Najmanja meusobna udaljenost objekata
Meusobna udaljenost objekata utvrena je u odnosu na namenu i nain postavljanja objekata na graevinskoj parceli, kao i u odnosu na njihovu spratnost, i uslove osunanja objekata u neposrednom dodiru i okruenju. Meusobna udaljenost porodinih stambenih, stambeno poslovnih objekata osim poluatrijumskih objekata i objekata u neprekinutom nizu od drugog objekta bilo koje vrste izgradnje uslovljeno je na udaljenosti od min. 5,0 m, odnosno na udaljenosti koja je kao minimalna utvrena u odnosu na visinu objekta i uslove u pogledu obezbeenja minimalnog trajanja direktog dnevnog osunanja drugih objekata. U zoni porodinog stanovanja malih gustina graenje stambenih objekata na parcelama sa elementima poljoprivrednog domainstva ije su irine manje od 15,0 m uslovljeno je na meusobnoj udaljenosti od min. 5,0 m. Najmanje dozvoljeno rastojanje osnovnog gabarita objekta (bez istaka) i linije susedne graevinske parcele za porodine stambene, stambeno-poslovne i poslovne objekte je: - za slobodnostojee objekte : - na delu bonog dvorita severne (odnosno zapadne) orijentacije 2,0 m - na delu bonog dvorita june (odnosno istone) orijentacije 3,0 m - za dvojne objekte i objekte u prekinutom nizu na bonom delu dvorita 4,0 m - za prvi ili poslednji objekat u neprekinutom nizu 3,0 m J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 235
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. U zoni rezidencijalnog stanovanja uslovljena je minimalna udaljenost izmeu objekata 15,0 m dok je dozvoljeno rastojanje osnovnog gabarita objekta (bez istaka) i linije susedne graevinske parcele min. 7,5 m. Slobodnostojei objekti se mogu graditi i blie liniji susedne parcele na delu bonog dvorita severne orijentacije, tj. na rastojanju od 1.0 m, u sluaju da je rastojanje objekta na delu bonog dvorita june orijentacije na susednoj parceli min. 4,0 m, tj. da je meusobna udaljenost objekata 5,0 m. Objekat se moe graditi i na liniji jedne od susednih parcela ukoliko je to nasleen nain gradnje u bloku, a u tom sluaju graenje objekta je uslovljeno irinom slobodnog prolaza na pripadajuoj parceli u delu bonog dvorita min. 4,0 m, a takoe mora biti zadovoljen uslov u pogledu meusobne udaljenosti objekata s obzirom na planiranu visinu, a to je H vieg objekta. Za graenje i rekonstrukciju objekata na liniji susedne parcele kao i na udaljenostima od susedne parcele manjim od 1,0 m, na zidovima prema susednoj parceli se ne mogu projektovati niti naknadno izvoditi otvori. Na ovim fasadama se mogu ugraivati samo fiksni stakleni elementi stakleni zidovi (kopilit staklo, staklene prizme, poligal i sl.) koji bi sluili iskljuivo za nuno osvetlenje prostorije. VI) Uslovi za izgradnju drugih objekata na istoj graevinskoj parceli
Pored stambenog, stambeno-poslovnog ili poslovnog objekta, na parceli se mogu graditi i drugi objekti i to: - PRATEI OBJEKTI garaa, letnja kuhinja, infrastrukturni objekti (kotlarnice, trafostanice i dr.), nadstrenice i sl. - POMONI OBJEKTI magacini hrane za sopstvene potrebe, sanitarni propusnik, bunar, ograde i sl., - EKONOMSKI OBJEKTI su: stone staje (ivinarnici, svinjci, govedarnici, ovarnici, kozarnici), ispusti za stoku, ubrine jame ubrita, poljski klozeti i dr. Pomoni objekti uz ekonomske objekte su: punice, sunice, ko, ambar, nadstrenica za maine i vozila, magacini hrane i objekti namenjeni ishrani stoke i dr. Ekonomski objekti se iskljuivo mogu graditi u ZONI PORODINOG STANOVANJA MALIH GUSTINA, na parcelama poljoprivrednog tipa domainstva, a u okviru ekonomskog dvorita, koje se mora organizovati u dubini graevinske parcele. Graenje ekonomskih objekata na parceli sa elementima poljoprivrednog domainstva u okviru ekonomskih dvorita koja se neposredno granie sa ekonomskim delovima susednih parcela, ne moe biti na rastojanju od granice susedne parcele manjem od 1,0 m. Graenje ekonomskih objekata u delu parcele koji se neposredno granii sa stambenim dvoritem susedne parcele ne moe biti na rastojanju manjem od utvrenog minimuma za meusobno rastojanje ekonomskih od stambenih objekata na istoj i susednim parcelama a to je 20,0 m. Izgradnja objekata za smetaj stoke u neposrednoj blizini kompleksa javne namene (kole, obdanita, zdravstvene ustanove i dr.) uslovljava se na udaljenosti od min. 50,0 m od granice parcele sa javnim objektima od opteg interesa. Poljoprivredna proizvodnja tipa povrtastvo, voarstvo, cvearstvo, sa manjim dopunskim objektima za proizvodnju (staklenici, mini pogoni za preradu poljoprivrednih proizvoda - voa, povra i dr.) postavljenim i izgraenim u skladu sa uslovima parcele i okruenja, moe se organizovati u sklopu okunice poljoprivrednog domainstva. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 236
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Uslovi za ograivanje parcele Graevinske parcele mogu se ograivati transparentnom ili zidanom ogradom ija visina moe biti najvie do 1,6 m prema ulici i 1,8 m prema susednim parcelama. Ulina ograda moe se postaviti na regulacionoj liniji ili na povuenoj prednjoj graevinskoj liniji objekta. U sluajevima kada se ograde postavljaju na regulacionoj liniji, a graevinska linija je povuena u dubinu parcele ograde treba da su transparentne (prozrane) maksimalne visine od 1,6 m, s tim da parapet ograde do visine 0,60 m (raunajui od kote trotoara) moe biti zidan (opeka, kamen, beton...). U sluajevima kada se ograde postavljaju na regulacionoj liniji koja se poklapa sa graevinskom linijom mogu biti i zidane od opeke, blokova, betonske ploe i sl. do visine 1,6 m ili na nain kao i ograde kod objekata koji su uvueni u dubinu parcele. Zidane i druge vrste ograda postavljaju se na regulacionu liniju tako da ograda, stubovi ograde i kapije budu na graevinskoj parceli koja se ograuje. Vrata i kapije na ulinoj ogradi ne mogu se otvarati van regulacione linije ve iskljuivo prema dvoritu. Bone i zadnja strana graevinske parcele mogu se ograivati "ivom" zelenom ogradom koja se sadi u osovini granice graevinske parcele, transparentnom ili zidanom ogradom do visine od 1,8 m, koja se postavlja prema katastarskom planu i operatu, tako da stubovi ograde budu na zemljitu vlasnika ograde. Svaki vlasnik parcele duan je da napravi ulinu ogradu, kao i ogradu desne granice parcele gledano sa ulice i polovinu strane granice u zaelju parcele. Graevinska parcela moe se pregraivati u funkcionalne celine (stambeni deo, poslovni, ekonomski deo, ekonomski pristup, stambeni pristup, okunica), ali visina unutranje ograde ne moe biti vea od visine spoljnje ograde. U ekonomskom delu parcele ograde mogu biti od letava, pletene ice i sl. materijala maksimalne visine od 1,80 m. VII) Obezbeivanje pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila Pristup parceli po pravilu treba da je reen sa javnog puta ulice,i to kada je parcela direktno oslonjena na javnu povrinu ili indirektnom vezom sa javnim putem, preko privatnog prolaza, s tim da njegova irina ne moe biti manja od 2,5 m odnosno 4,0 m za pristup poljoprivrednom dvoritu. U cilju obezbeenja uslova pristupa ekonomskom dvoritu i izgraenim objektima u zaleu parcele, obezbediti na delu bonog dvorita prolaz minimalne irine 2,5 m (preporuena irina 3,0 m). Ukoliko se radi o ivinoj gradnji-tradicionalnim nizovima prolaz u dubinu parcele obezbediti kroz pokriveni prolaz pasa irine min. 3,0 m i visine od 4,0 m, kako bi se obezbedio pristup vatrogasnih vozila, hitne pomoi i kamiona u funkciji obavljanja odreenih poslovnih i radnih delatnosti u okviru objekata na parceli. Pristup zadnjem dvoritu parcele se iznimno moe ostvariti kroz prolaznu garau u okviru porodinog stambenog, stambeno-poslovnog objekta. Smetaj sopstvenih vozila za porodine stambene, stambeno-poslovne i poslovne, objekte reavati u sklopu parcele izvan povrine javnog puta, izgradnjom parkinga ili garaa i to: - jedno parking ili garano mesto na jedan stan i jedno parking ili garano mesto po jednom lokalu ispod 70 m ili jedno parking mesto za 70 m poslovnog prostora.
237
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. 6.2.1.2. ZONE MEOVITOG STANOVANJA Meovito stanovanje obuhvata prostorne celine i blokove u kojima su zastupljena oba oblika stanovanja: porodino i vieporodino; to ini preovlaujuu namenu, a za koju vae ista pravila ureenja i graenja. U sklopu zone meovitog stanovanja, pored osnovne namene, dozvoljena je izgradnja objekata druge namene koji nee tetno delovati na okolinu i to: poslovanje, javni i komercijalni sadraji, mala privreda, sport i rekreacija, zdravstveni, verski objekti, komunalni objekti, servisi, benzinske stanice, centralne garae i dr. stim da njihova zastupljenost na nivou zone moe biti max. 50%. Vrste objekata s obzirom na nain izgradnje na graevinskoj parceli u zoni meovitog stanovanja su: - slobodnostojei (objekat ne dodiruje ni jednu liniju graevinske parcele) - dvojni (objekti na susednim parcelama dodiruju jednu zajedniku liniju graevinske parcele) - u neprekinutom nizu (objekat dodiruje obe bone linije graevinske parcele) - u prekinutom nizu (objekat dodiruje samo jednu bonu liniju graevinske parcele) - poluatrijumski (objekat dodiruje tri linije graevinske parcele) atrijumski sa zatvorenim zajednikim dvoritem i stanovima apartmanskog tipa. I) Vrsta i namena objekata
Dozvoljene delatnosti U sklopu zone MEOVITOG STANOVANJA u okviru jednoporodinih stambeno-poslovnih objekata, vieporodinih stambeno-poslovnih i poslovnih objekata mogu se planirati prostori za obavljanje delatnosti iz oblasti: - trgovine (prodavnice za prodaju prehrambene i robe iroke potronje i dr.), - uslunog zanatstva (pekarske, poslastiarske, obuarske, krojake, frizerske, fotografske radnje, praonice vozila i druge zanatske radnje), - uslunih delatnosti (knjiara, kopirnica, videoteka, hemijska istiona i dr.), - ugostiteljstva (moteli, pansioni, restoran, taverna, evabdinica, ajdinica, caffe bar, picceria, hamburgerija i sl.), - zdravstva (apoteka, opte i specijalistike ordinacije, stacionari i sl.), - socijalne zatite (servisi za uvanje dece, vrtii, obdanita, igraonice za decu, smetaj i nega starih i iznemoglih lica i dr.) - kulture (galerije, biblioteke, itaonice, bioskopske i pozorine sale i dr.) - zabave (bilijar saloni, saloni video igara, kladionice idr.), - sporta (teretane, vebaone, aerobik, fitness, bodibilding i dr.), - poslovno-administrativnih delatnosti (filijale banaka, pote, predstavnitva, agencije, poslovni biroi) - poljoprivrede (poljoprivredna apoteka, veterinarska ambulanta za kune ljubimce i sl.) - uslunih servisa (benzinske stanice, gasne stanice, praonice vozila, centralna garaa i sl. na meusobnoj udaljenosti od minimalno 1,0 km). Centralna garaa moe biti u sklopu svakog bloka u cilju zadovoljenja prostora za mirujui saobraaj. - I druge delatnosti uz uslov da ne ugroavaju okolinu; bukom, gasovima, otpadnim materijama ili drugim tetnim dejstvima, odnosno da su predviene mere kojima se u potpunosti obezbeuje okolina od zagaenja.
238
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. U okviru zone MEOVITOG STANOVANJA, u zavisnosti od veliine parcele, dozvoljeno je graenje sledeih objekata: porodini stambeni objekat (maksimalno 3 stambene jedinice) porodini stambenoposlovni ili poslovnostambeni objekat (maksimalno 2 stambene jedinice) vieporodini stambeni, stambenoposlovni ili poslovnostambeni objekat (minimalno 4 stambene jedinice) poslovni objekat (moe se graditi kao jedinstven objekat na parceli ili kao zaseban objekat na parceli sa porodinim stambenim objektom) drugi objekti na parceli (pratei, pomoni) U ulinim potezima koji su namenjeni ZONI MEOVITOG STANOVANJA, a koji se naslanjaju, odnosno granie sa zonama vieporodinog stanovanja i centralnim funkcijama planirana je izgradnja vieporodinih objekata (stambenih i stambenoposlovnih) kako bi se ostvario blai prelaz u pogledu razlike spratnosti, odnosno primerenija "vertikalna matrica" grada. U ZONI MEOVITOG STANOVANJA nije dozvoljena izgradnja mini farmi i klanica. U ZONI MEOVITOG STANOVANJA nije dozvoljena izgradnja proizvodnih objekata, odnosno proizvodnih pogona male privrede i proizvodnog zanatstva. U delovima zone MEOVITOG STANOVANJA - blokovima i ulinim potezima koji poseduju tradicionalne, stvorene i prepoznatljive vrednosti, a naroito spomeniku ili ambijentalnu vrednost kao prostorne kulturno-istorijske ili ambijentalne celine, nisu dozvoljene uslunozanatske delatnosti tipa automehaniarska radionica, autopraonica, drvara i sl. II) Poloaj objekata na parceli
Minimalno rastojanje izmeu graevinske i regulacione linije za sve objekte ija je izgradnja dozvoljena u zoni porodinog stanovanja je 5,0 m, a izuzetak predstavljaju blokovi u kojima su postojei objekti postavljeni na razliitim udaljenostima od regulacione linije ili se pak poklapaju sa njom ivina gradnja; graevinska linija za planirane objekte u ovim blokovima se utvruje prema poziciji veine izgraenih objekata (50%) u bloku tj. ulinom potezu. Minimalno rastojanje izmeu graevinske i regulacione linije, za objekte u okviru kojih je u nadzemnoj ili podzemnoj etai ulinog fronta planiran ulaz u garau je 6,0 m. Za porodini stambeni objekat kao i objekte druge namene u zoni koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem preko privatnog prolaza rastojanje izmeu GL i RL utvruje se Aktom o urbanistikim uslovima vodei rauna o postojeoj i planiranoj izgradnji na susednim parcelama . Za graenje objekata na ugaonim parcelama rastojanje graevinskih linija od obe regulacione linije treba da je 5,0 m, odnosno na rastojanju na kojem su postavljeni postojei objekti na naspramnim ugaonim parcelama koje obrazuju raskrsnicu, ali ne manjem od 3,0 m od obe regulacione linije. OPTE PRAVILO u pogledu poloaja u odnosu na linije susednih graevinskih parcela za graenje objekata svih vrsta i namena je da objekti, niti njihovi najistureniji delovi (raunajui i vazduni i podzemni prostor) ne smeju prelaziti granicu susednih parcela. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 239
III) tabeli:
Dozvoljeni indeks zauzetosti i indeks izgraenosti graevinske parcele
Za zonu meovitog stanovanja su utvreni urbanistiki pokazatelji u sledeoj
URBANISTIKI POKAZATELJI GUSTINA NASELJENOSTI UEE POSLOVANJA INDEKS ZAUZETOSTI INDEKS IZGRAENOSTI IV)
ZONE MEOVITOG STANOVANJA 100-200 st/ha max. 50% na nivou zone max. 50 % max. 1.6
Dozvoljena spratnost i visina objekata
U zoni MEOVITOG STANOVANJA najvea dozvoljena spratnost PORODINIH stambenih (stambeno-poslovnih i poslovno-stambenih) objekata je P+1+Pk (prizemlje+sprat+potkrovlje). Najvea dozvoljena spratnost VIEPORODINIH stambenih (stambenoposlovnih i poslovno-stambenih) u zoni MEOVITOG STANOVANJA je P+2+Pk (prizemlje+dva sprata+potkrovlje). Minimalna spratnost vieporodinih stambenih objekata je P+1 (prizemlje+sprat). Poslovni objekti u okviru zone MEOVITOG STANOVANJA su spratnosti maksimalno P+1+Pk (za minimalnu veliinu parcele 500 m2), odnosno maksimalno P+2+Pk (za minimalnu veliinu parcele 600 m2). Objekti mogu imati podrumske ili suterenske prostorije, ako ne postoje smetnje geomehanike i hidrotehnike prirode. Visina objekta rastojanje od nulte kote objekta do kote slemena, za porodine stambene i stambeno poslovne objekte moe biti max. 12,0 m, a vieporodini objekti i poslovni objekti koji se grade sa kombinacijom standardnih i specifinih etaa do 16,0 m. U blokovima u kojima je nasleeni nain graenja u tradicionalnom nizu, sa objektima postavljenim na ulini front i ugraenim u irini obe bone granice parcele, graenje novog objekta u pogledu visine uslovljeno je usaglaavanjem sa visinom venca susednog objekta, odnosno planiranom visinom objekata ulinog poteza. V) Najmanja meusobna udaljenost objekata
Meusobna udaljenost objekata u zoni MEOVITOG STANOVANJA utvrena je u odnosu na namenu i nain postavljanja objekata na graevinskoj parceli, kao i u odnosu na njihovu spratnost, i uslove osunanja objekata u neposrednom dodiru i okruenju. Zavisno od toga da li je planirana izgradnja objekta porodinog ili vieporodinog stanovanja primenjuju se pravila o najmanjoj meusobnoj udaljenosti objekata u zoni porodinog stanovanja srednjih gustina (max. spratnost do P+1+Pk), odnosno pravila u zoni vieporodinog stanovanja (max. spratnost P+2+Pk). J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 240
VI)
Uslovi za izgradnju drugih objekata na istoj graevinskoj parceli
Ukoliko je planirana izgradnja porodinog stambenog objekta (stambenoposlovnog ili poslovnog objekta) u zoni meovitog stanovanja, na parceli se mogu graditi i drugi objekti i to: - PRATEI OBJEKTI garaa, letnja kuhinja, infrastrukturni objekti (kotlarnice, trafostanice i dr.), nadstrenice i sl. - POMONI OBJEKTI bunari, ograde i sl. Ukoliko je planirana izgradnja vieporodinog stambenog objekta (stambenoposlovnog ili poslovnog objekta) u zoni meovitog stanovanja, u izuzetnim sluajevima se na parceli se mogu kao slobodnostojei graditi pratei objekti (garae, kotlarnice, trafostanice i nadstrenice). Graevinske parcele mogu se ograivati funkcionalnom i estetskom ogradom ija visina moe biti najvie do 1,8 m. Ulina ograda moe se postaviti na regulacionoj liniji ili na povuenoj prednjoj graevinskoj liniji objekta. U sluajevima kada se ograde postavljaju na regulacionoj liniji, a graevinska linija je povuena u dubinu parcele ograde treba da su transparentne (prozrane) maksimalne visine od 1,6 m, s tim da parapet ograde do visine 0,60 m (raunajui od kote trotoara) moe biti zidan (opeka, beton). U sluajevima kada se ograde postavljaju na regulacionoj liniji koja se poklapa sa graevinskom linijom mogu biti i zidane od opeka, blokovi, betonske ploe i sl. do visine 1,6 m ili na nain kao i ograde kod objekata koji su uvueni u dubinu parcele. Zidane i druge vrste ograda postavljaju se na regulacionu liniju tako da ograda, stubovi ograde i kapije budu na graevinskoj parceli koja se ograuje. Vrata i kapije na ulinoj ogradi ne mogu se otvarati van regulacione linije ve iskljuivo prema dvoritu. Bone i zadnja strana graevinske parcele mogu se ograivati "ivom" zelenom ogradom koja se sadi u osovini granice graevinske parcele, transparentnom ili zidanom ogradom do visine od 1,8 m, koja se postavlja prema katastarskom planu i operatu, tako da stubovi ograde budu na zemljitu vlasnika ograde. Svaki vlasnik parcele duan je da da napravi ulinu ogradu, kao i ogradu desne granice parcele gledano sa ulice i polovinu strane granice u zaelju parcele. Ograde parcele na uglu ne mogu biti vie od 0,90 m od kote trotoara zbog preglednosti raskrsnice i postavljaju se u najmanjoj duini dvostruke duine povlaenja objekta od obe uline regulacione linije mereno od ugla. VII) Obezbeivanje pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila Pristup parceli po pravilu treba da je reen sa javnog puta ulice i to kada je parcela direktno oslonjena na javnu povrinu ili indirektnom vezom sa javnim putem, preko privatnog prolaza, s tim da njegova irina ne moe biti manja od 2,5 m. U cilju obezbeenja uslova pristupa dvoritu parcele i objektima izgraenim u zaleu parcele, obezbediti na delu bonog dvorita prolaz pored objekta minimalne irine 3,0 m (preporueno 4,0 m).
241
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Ukoliko se radi o ivinoj gradnji - tradicionalnim nizovima prolaz u dubinu parcele obezbediti kroz pokriveni prolaz pasa irine min. 3,0 m i visine min 4,0 m. Kod izgradnje vieporodinih stambenih objekata, ukoliko proptivpoarni uslovi propisuju obezbeenje pristupa vatrogasnih vozila u dubinu parcele minimalna visina pasaa je 4,5 m. Pristup zadnjem dvoritu parcele, kod porodinih stambenih objekata, se iznimno moe ostvariti kroz prolaznu garau u okviru objekta. Za pristup vieporodinom stambenom objektu moraju se ispotovati uslovi za nesmetano kretanje starih, hendikepiranih i invalidnih lica. Uslovi za obezbeenje prostora za parkiranje vozila na sopstvenoj graevinskoj parceli, izvan povrine javnog puta su: - za porodine stambene objekte svih vrsta-jedno parking ili garano mesto na 1 stan, - za vieporodine stambene i stambeno-poslovne objekte jedno parking ili garano mesto na 70,0 m2 korisne povrine. Ukoliko iz opravdanih razloga, na parceli namenjenoj za izgradnju vieporodinog ili poslovnog objekta, nije mogue obezbediti potreban broj parking ili garanih mesta, primenjuje se uslov da se maksimalno 50% parking ili garanih mesta moe obezbediti na javnom parkingu ili u javnoj garai, a u svemu prema "Odluci o dopuni odluke o merilima za ugovaranje visine zakupnine i naknade za ureivanje graevinskog zemljita" ("Slubeni list optine Subotica" broj 11/2004). 6.2.1.3. ZONA VIEPORODINOG STANOVANJA Vieporodino stanovanje podrazumeva graenje, po pravilu viespratnog objekta namenjenog vieporodinom stanovanju, sa najmanje etiri stana za zasebna porodina domainstva na jednoj graevinskoj parceli, odnosno u sklopu jedinstvene parcele bloka u okviru kojeg treba da su objedinjene sve potrebne stambene i pomone prostorije koje objekat ove namene treba da sadri u skladu sa vaeim propisima. Pored stambenih prostorija vieporodini stambeni objekat moe da sadri i poslovne prostore javnog karaktera za trgovinske, zanatske i uslune delatnosti, funkcionalno i tehniki odeljene od stambenog dela, a u gabaritu jedinstvenog objekta (vieporodini stambeno-poslovni objekat). U odnosu na namenu objekta i vrstu delatnosti koja je planirana u objektu, potrebno je zadovoljiti utvrene propise, tehnike kriterijume, pravila i uslove graenja. U zavisnosti od veliine parcele, na parceli bloka odnosno pojedinanim graevinskim parcelama moe se graditi vie objekata vieporodinog stanovanja (lamele, nizovi i sl.), sa utvrenim zajednikim korienjem dvorita za stanare korisnike, odnosno parcele bloka, uz uslov uklapanja u najvei dozvoljeni indeks iskoritenosti i izgraenosti parcele utvren za odreenu zonu, kao i pridravanja drugih utvrenih uslova za graenje objekata ove namene. Zona vieporodinog stanovanja se prema gustini naseljenosti deli na: - zonu vieporodinog stanovanja srednjih gustina (od 200-300 st/ha) i - zonu vieporodinog stanovanja velikih gustina (preko 300 st/ha)
242
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. U zonama vieporodinog stanovanja velikih gustina ("Radijalac", "Tokio", "Prozivka"), koji predstavljaju realizovane komplekse, nije dozvoljeno poveavati gustinu nastanjenosti, osim u sluaju kada se zbog sanacije ravnog krova (bez obzira na spratnost objekta) gradi kosi krov iji se prostor namenjuje stanovanju, na sledei nain; za objekte spratnosti do P+5 dozvoljena je izgradnja potkrovlja sa nadzitkom (atike ili ograde ravnih krovova ne raunaju se u nadzidak), a za objekte spratnosti od P+6 do P+12 dozvoljena je izgradnja kosog krova bez nadzitka sa maksimalnim nagibom krova od 35 i mogunou izgradnje dupleks stanova. U ovim zonama graenje je usmereno na realizaciju nedostajuih dopunskih sadraja stanovanja poslovanje svih vrsta, javni, komercijalni sadraji, objekti sporta i rekreacije, komunalni objekti, verski objekti, servisi, benzinske stanice i dr. kao i ureenju prostora za parkiranje i garairanje vozila. Zastupljenost ostalih planiranih sadraja na nivou zone odreena je i to: - u zoni vieporodinog stanovanja srednjih gustina max. 40% - u zoni vieporodinog stanovanja velikih gustina max. 30% Vrsta objekata s obzirom na nain izgradnje na graevinskoj parceli u zoni vieporodinog stanovanja je: - slobodnostojei (objekat ne dodiruje ni jednu liniju graevinske parcele) - u neprekinutom nizu (objekat dodiruje obe bone linije graevinske parcele) - u prekinutom nizu (objekat dodiruje samo jednu bonu liniju graevinske parcele) I) Vrsta i namena objekata
Dozvoljene delatnosti koje se mogu planirati u zoni kao samostalne ili u sklopu vieporodinih stambeno-poslovnih i poslovnih objekata su iz oblasti: - trgovine (prodavnice za prodaju prehrambene i robe iroke potronje i dr.), - uslunog zanatstva (pekarske, poslastiarske, obuarske, krojake, frizerske, fotografske radnje, praonice vozila i druge zanatske radnje), - uslunih delatnosti (knjiara, kopirnica, videoteka, hemijske istionenica i dr.), - ugostiteljstva (hotel, motel, pansion, restoran, taverna, evabinica, ajinica, caffe bar, picceria, hamburgerija i sl.), - zdravstva(apoteka,opte i specijalistike ordinacije sa stacionarom sl.), - socijalne zatite (servisi za uvanje dece, vrtii, obdanita, igraonice za decu, smetaj i nega starih i iznemoglih lica i dr.) - kulture (galerije, biblioteke, itaonice, bioskopske i pozorine sale i dr.) - zabave (bilijar saloni, saloni video igara, kladionice idr.), - sporta (teretane, vebaone, aerobik, fitness, bodybilding i dr.), - poslovno-administrativnih delatnosti (filijale banaka, pote, predstavnitva, agencije, poslovni biroi) - poljoprivredna apoteka, veterinarska ambulante za kune ljubimce i sl., - objekti uslunih servisa (benzinske stanice,zajednike garae, gasne stanice, praonice vozila i sl.) u skladu sa vaeim propisima i normativima za graenje objekat ove namene, ukoliko ne ugroavaju objekte na susednim parcelama, odnosno uslove ivljenja u neposrednom okruenju, vodei rauna da minimalna udaljenost lokacije iste namene mora biti ista ili vea od 1,0 km, - i druge delatnosti uz uslov da ne ugroavaju okolinu, ivotnu sredinu i uslove stanovanja; bukom, gasovima, otpadnima materijama ili drugim tetnim dejstvima, J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 243
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. odnosno da su predviene mere kojima se u potpunosti obezbeuje okolina od zagaenja, da imaju obezbeene uslove prikljuka na komunalnu infrastrukturnu mreu, i da se u skladu sa namenom i kapacitetima moe obezbediti potreban, propisan broj parking mesta za korisnike. U zoni VIEPORODINOG STANOVANJA SREDNJIH gustina, koja obuhvata prostore namenjene vieporodinom stanovanju, prostore za proirenje postojeih stambenih kompleksa i prostore podruja regeneracije gradskog tkiva, u zavisnosti od veliine parcele, dozvoljeno je graenje sledeih objekata: - VIEPORODINI stambeni, stambenoposlovni ili poslovnostambeni objekat (minimalno 4 stambene jedinice) Odnos namena u objektu je 60% stanovanje i 40% poslovanje - POSLOVNI objekat (moe se graditi samo kao jedinstven objekat na parceli) U okviru zone poslovni objekat i centralna garaa se mogu graditi kao samostalni objekat na parceli, uz potovanje propisanih urbanistikih pravila za zonu, a ija namena nee imati tetnih uticaja na okolinu i uslove ivljenja u neposrednom okruenju, i za koje je Procenom uticaja na ivotnu sredinu potvreno da se uz preduzete mere zatite objekat odreene poslovne namene moe se graditi u zoni vieporodinog stanovanja. - DRUGI objekti na parceli (pratei, pomoni) U zoni vieporodinog stanovanja na parceli se iskljuivo mogu graditi pratei objekti stanovanja u cilju obezbeenja dopunskih sadraja stanovanju i to: zajednike garae, parkiralita, deija igralita, nadstrenice i infrastrukturni objekti (kotlarnice, trafostanice i sl.). U ZONI VIEPORODINOG STANOVANJA nije dozvoljena izgradnja proizvodnih objekata, odnosno proizvodnih pogona male privrede i proizvodnog zanatstva. U ZONI VIEPORODINOG STANOVANJA nije dozvoljena izgradnja autolimarskih radionica, drvara i sl. U delovima zone VIEPORODINOG STANOVANJA - blokovima i ulinim potezima koji poseduju tradicionalne, stvorene i prepoznatljive vrednosti, a naroito spomeniku ili ambijentalnu vrednost kao prostorne kulturno-istorijske ili ambijentalne celine, nisu dozvoljene uslunozanatske delatnosti tipa automehaniarska radionica, autopraonica, drvara i sl. II) Poloaj objekata na parceli
Rastojanje osnovnog gabarita (bez ispada) slobodnostojeeg vieporodinog stambenog objekta i linije susedne graevinske parcele je min 2,5 m, s tim da je ujedno ispunjen i uslov u pogledu meusobne udaljenosti objekata u odnosu na namenu i visinu, odnosno spratnost utvren u sklopu ovih pravila. Za izgraene vieporodine objekte ije je rastojanje do granice graevinske parcele manje od 2,5 m ne mogu se na susednim stranama predviati naspramni otvori stambenih prostorija izuzev otvora za ventilaciju i osvetlenje sa parapetom visine minimalno 1.8 m ili tzv. stakleni zidovi.
244
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. III) Dozvoljeni indeks zauzetosti i indeks izgraenosti graevinske parcele
Za zonu VIEPORODINOG stanovanja se utvruju sledei urbanistiki pokazatelji: VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA 200-300 st/ha 2,1 max. 40% VIEPORODINO STANOVANJE VELIKIH GUSTINA preko 300 st/ha 2,4 max. 40%
URBANISTIKI POKAZATELJI GUSTINA NASELJENOSTI INDEKS IZGRAENOSTI INDEKS ZAUZETOSTI
U zoni vieporodinog stanovanja srednjih gustina izdvojeni su delovi blokova (4.2.; 6.1. i 12.4.) za koje su definisani posebni urbanistiki parametri koji su prikazani u sledeoj tabeli: VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA (delovi blokova 4.2.; 6.1. i 12.4.) 200-250 st/ha 1,8 max. 40%
URBANISTIKI POKAZATELJI GUSTINA NASELJENOSTI INDEKS IZGRAENOSTI INDEKS ZAUZETOSTI
Procenat uea zelenila u sklopu ZONA VIEPORODINOG STANOVANJA SREDNJIH I VELIKIH GUSTINA je min 30%. IV) Dozvoljena spratnost i visina objekata
Minimalna spratnost stambenih objekata u zonama VIEPORODINOG STANOVANJA SREDNJIH GUSTINA je P+2+Pk, a maksimalna spratnost objekata je P+4+Pk (prizemlje + etiri sprata + potkrovlje). Minimalna spratnost stambenih objekata u zonama VIEPORODINOG STANOVANJA SREDNJIH GUSTINA (blokovi 4.2.; 6.1. i 12.4.) je P+2, a maksimalna spratnost objekata je P+3+Pk (prizemlje + tri sprata + potkrovlje). Minimalna spratnost stambenih objekata u zonama VIEPORODINOG STANOVANJA VELIKIH GUSTINA je P+3+Pk, a maksimalna spratnost objekata je P+6 (prizemlje + 6 spratova bez mogunosti korienja tavanskog prostora). Dozvoljena je izgradnja podruma ili suterena ako ne postoje smetnje geotehnike i hidrotehnike prirode. Dozvoljava se primena nestandardnih etaa: visoko prizemlje, meusprat, galerija, potkrovlje, mansarda u zavisnosti od naina koritenja, namene i funkcije objekta. Kod postojeih objekata se dozvoljava rekonstrukcija i nadogradnja prema propisanim parametrima za zonu. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 245
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Visina objekta rastojanje od nulte kote terena do kote slemena, za vieporodine stambene, stambeno-poslovne i poslovne objekte moe biti: - za zonu vieporodinog stanovanja srednjih gustina max. 22,0 m, - za zonu vieporodinog stanovanja srednjih gustina u delovima blokova 4.2.; 6.1. i 12.4. je max. 19,0 m, i - za zonu vieporodinog stanovanja velikih gustina max. 26,0 m; i treba da je usaglaena sa visinom postojeih objekata uz koje se gradi, odnosno sa planiranom visinom objekata u zoni, bloku ili ulinom potezu. Ukoliko se graevinska i regulaciona linija poklapaju, visina objekta moe biti ista ili manja od 1,5 irina regulacije ulice tj. od graevinske linije naspramnog objekta; Namena etaa vieporodinih stambenih i stambeno-poslovnih objekata utvruje se u odnosu na funkciju i nain korienja objekta: Podrum i suteren za pomone zajednike prostorije stanara (kotlarnica, ostave za ogrev, stanarske ostave, veernica, ostava za bicikle i dr.) I zajednike parking garae Prizemlje za stambene, poslovne prostorije i garae Visoko prizemlje za stambene ili poslovne Sprat za stambene, izuzetno administrativno- poslovne Potkrovlje za stambene, eventualno pomone zajednike prostorije stanara (ostave, veernice i sl.) Tavan moe da se koristi kao ostava ili da se adaptira u potkrovlje ako postoje prostorni i drugi uslovi. Galerija za stambene odnosno radne svrhe; po pravilu se predvia u poslovnim prizemljima objekata, tamo gde je to dozvoljeno; u potkrovlju odnosno mansardnoj etai prilagoava se volumenu i drugim osobinama te etae; galerija se ne moe smatrati ili pretvoriti u spratnu etau; V) Najmanja meusobna udaljenost objekata
Meusobna udaljenost slobodnostojeih vieporodinih stambeno i stambeno poslovnih objekta i objekata koji se grade u prekinutom nizu, iznosi najmanje polovinu visine vieg objekta, a minimalno 5,0 m ako susedni objekat na naspramnom zidu sadri otvore za dnevno osvetljenje stambenih ili poslovnih prostorija sa normalnim parapetom. Udaljenost se moe smanjiti na jednu etvrtinu ako se na naspramnim fasadama objekata ne nalaze otvori stambenih prostorija (kao i otvori ateljea i poslovnih prostorija). Objekat ne sme zaklanjati direktno osunanje drugom objektu vie od polovine trajanja direktnog osunanja. Za vieporodini stambeni objekat koji ima indirektnu vezu sa javnim putem preko privatnog prolaza Aktom o urbanistikim uslovima e se utvrditi uslovi za izgradnju, a u skladu sa utvrenim urbanistikim parametrima. VI) Uslovi za izgradnju drugih objekata na istoj graevinskoj parceli
Garae vieporodinih stambenih objekata planiraju se nadzemno na graevinskoj parceli kao zajednike garae-nizovi ili podzemno ispod objekta i izvan gabarita objekta. U sluaju da se graevinske parcele za vieporodinu stambenu izgradnju ograuju ograda mora biti transparentna i ne moe prelaziti visinu od 1,4 m.
246
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Zajednike parcele (kompleksi) po pravilu se ne ograuju, niti objekti na njima, ne raunajui ukrasne i ograde od ivice u sklopu ureenja zelenih povrina, Samostalne parcele, posebno u zonama ivine stambene gradnje, ograuju se sa tri unutranje strane a sa uline mogu da se ograuju one koje sadre povuene vieporodine stambene (stambeno-poslovne) objekte. VII) Obezbeivanje pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila Pristup parceli po pravilu treba da je reen sa javnog puta ulice (kada je parcela direktno oslonjena na javnu povrinu) ili indirektnom vezom sa javnim putem, preko privatnog prolaza, s tim da njegova irina ne moe biti manja od 4,0 m. Ukoliko se radi o ivinoj gradnji - tradicionalnim nizovima prolaz u dubinu parcele obezbediti kroz pokriveni prolaz pasa irine min. 4,0 m i visine od 4,5 m, kako bi se obezbedio pristup vatrogasnih vozila, hitne pomoi i kamiona u funkciji obavljanja odreenih poslovnih i radnih delatnosti u okviru objekata na parceli. Za pristup objektu moraju se ispotovati uslovi za neometano kretanje starih, hendikepiranih i invalidnih lica. Parkiranje Uslovi za obezbeenje prostora za parkiranje vozila na sopstvenoj graevinskoj parceli, izvan javne povrine su: - 1 parking ili garano mesto na 70,0 m2 korisne povrine. Zajednika garaa moe biti u sklopu objekta ili kao samostalni (- drugi) objekat na parceli. Sem ispod osnovnog gabarita, objekat moe da sadri podzemne delove i van njega i to po pravilu u ravni terena (ili sa max izdizanjem do 1,5 m ukoliko to uslovi parcele dozvoljavaju), a za potrebe izgradnje zajednike garae, pri emu se ne smeju prei granice parcele. Ukoliko iz opravdanih razloga nije mogue obezbediti potreban broj parkinggaranih mesta na parceli, primenjuje se uslov da se maksimalno 50% parking ili garanih mesta moe obezbediti na javnom parkingu ili u javnoj garai, a u svemu prema "Odluci o dopuni odluke o merilima za ugovaranje visine zakupnine i naknade za ureivanje graevinskog zemljita" ("Slubeni list optine Subotica" broj 11/2004). 6.2.2. ZONA POSLOVANJA Zone poslovanja obuhvataju prostore namenjene KOMERCIJALNIM FUNKCIJAMA i BANJSKOM TURIZMU. I) Vrsta i namena objekata poslovanju
U zoni namenjenoj poslovanju i komercijalnim funkcijama se dozvoljava izgradnja objekata proizvodnog zanatstva i drugih delatnosti rada (robno transportne usluge, skladitenje i sl.), stim da ove namene na nivou zone mogu biti zastupljene max. 35%. U zoni namenjenoj banjskom turizmu nije dozvoljena izgradnja objekata proizvodnog zanatstva i drugih delatnosti rada. Osim napred naznaenih objekata potrebnih za obavljanje planiranih delatnosti u zoni se mogu graditi i ugostiteljski objekti, objekti sporta i rekreacije, kao i servisni objekti (zajednike garae, pumpne i gasne stanice), verski objekti i objekti stanovanja iskljuivo kao poslovno-stambeni objekti. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 247
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. U zoni namenjenoj KOMERCIJALNIM FUNKCIJAMA uz ulicu Jovana Mikia, alternativno je dozvoljena izgradnja stambeno-poslovnih i poslovno-stambenih objekata. Vrsta objekata s obzirom na nain izgradnje na graevinskoj parceli u zoni poslovanja je: - slobodnostojei (objekat ne dodiruje ni jednu liniju graevinske parcele) - u prekinutom nizu (objekat dodiruje samo jednu bonu liniju graevinske parcele) U okviru zone POSLOVANJA, u zavisnosti od veliine parcele, dozvoljeno je graenje sledeih objekata: POSLOVNI objekat POSLOVNO-PROIZVODNI objekat (osim u zoni banjskog turizma) POSLOVNO-SKLADINI objekat (osim u zoni banjskog turizma) PROIZVODNO-SKLADINI objekat (osim u zoni banjskog turizma) POSLOVNO-PROIZVODNO-SKLADINI objekat (osim u zoni banjskog turizma) DRUGI objekti na parceli (pratei, pomoni) u sklopu planiranih poslovnoproizvodnih kompleksa mogu se graditi i drugi objekti koji su neophodni za obavljanje osnovne delatnosti i to: administrativno upravne zgrade, otvorena i zatvorena skladita, komunalni objekti, interne stanice za snabdevanje gorivom, sportsko - rekreativni objekti i poslovno-stambeni objekti sa 1-2 stana za vlasnika s tim da stambena povrina moe zauzeti max. 30% razvijene povrine poslovnog objekta. II) Poloaj objekata na parceli
Graevinska linija poslovnih objekata koji se grade uz ulice koje imaju potrebnu irinu regulacije se moe poklapati sa regulacionom linijom. U ostalim sluajevima graevinska linija mora da je povuena minimalno 5,0 m u odnosu na regulacionu liniju. Izgradnja proizvodnih i skladinih objekata je uslovljena minimalnom udaljenosti graevinske od regulacione linije na 5,0 m. Kod izgradnje objekata kombinovanih namena primenjuju se uslovi propisani za poslovne, odnosno proizvodne i skladine objekte. U zoni banjskog turizma poloaj poslovnih objekata i objekata drugih namena koje su dozvoljene u zoni, e se odrediti na osnovu uslova iz regulacionih planova ili uslova iz Urbanistikog projekta. III) Dozvoljeni indeks zauzetosti i indeks izgraenosti graevinske parcele
Za zonu POSLOVANJA se utvruju sledei urbanistiki pokazatelji: URBANISTIKI PARAMETRI INDEKS IZGRAENOSTI INDEKS ZAUZETOSTI ZONA KOMERCIJALNIH FUNKCIJA max. 1,4 max. 40 % ZONA BANJSKOG TURIZMA max. 1,2 max. 35 %
U zoni KOMERCIJALNIH FUNKCIJA, ukoliko je parkiranje obezbeeno u podzemnoj etai, maksimalni dozvoljeni indeks zauzetosti je 50%.
248
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Maksimalni stepen iskorienosti parcela je 70% (raunajui sve objekte visokogradnje i platoe sa saobraajnicama i parkinzima). Procenat uea zelenila u sklopu komercijalnih funkcija je min 30%, dok je u zoni banjskog turizma min. 40%. IV) Dozvoljena spratnost i visina objekata
Maksimalna dozvoljena spratnost objekata u zoni POSLOVANJA je P+2+Pk (prizemlje + dva sprata+ potkrovlje). Uobiajena spratnost (ali ne i strogo definisana zato to zavisi od tehnologije delatnosti) proizvodnih, servisnih i skladinih objekata je P (prizemlje) sa istom visinom od 46 m. Maksimalna spratnost ovih objekat je P+1 (prizemlje + sprat), a izuzetno i vie zavisno od tehnologije, i to do dozvoljenih urbanistikih parametara. Dozvoljena je izgradnja podruma ili suterena ukoliko nema smetnji geotehnike ili hidrotehnike prirode. Namena etaa poslovnih objekata utvruje se u odnosu na funkciju i nain korienja objekta: Podrum za pomone, pratee prostorije radne, odnosno poslovne delatnosti (kotlarnica, prostor za smetaj ogreva, sklonite,garaa, magacini, skladita i sl.) Suteren za pomone, pratee, izuzetno radne prostorije (kotlarnica, smetaj ogreva, garaa, skladite, radionica, i sl.) Prizemlje i visoko prizemlje za poslovne i radne prostorije prema vrsti delatnosti ili proizvodnje (prodavnice, komercijalni sadraji, trgovinsko-ugostiteljske, zanatsko-usluno, zanatske radnje, radionice, proizvodni pogoni sa vrstama proizvodnje koje su dozvoljene da se obavljaju u zoni, odnosno sa proizvodnjom koja ne ugroava uslove stanovanja na pripadajuoj ili susednim parcelama, ulinom potezu ili bloku. Sprat za poslovne i radne prostorije u zavisnosti od vrste proizvodnje, mogunosti njene organizacije u pogledu tehnolokog procesa, administraciju i druge pratee delatnosti u slubi proizvodnje, odnosno i poslovanja Potkrovlje i mansarda za poslovne, odnosno radne prostorije u procesu proizvodnje i pratee prostorije (magacini, arhive i sl.) V) Najmanja meusobna udaljenost objekata
Najmanja meusobna udaljenost objekata u zoni poslovanja je 5,0 m, odnosno minimalno polovinu visine vieg objekta. Poslovni objekat ne sme direktno zaklanjati osunanje drugom poslovnom objektu vie od polovine trajanja direktnog osunanja. VI) Uslovi za izgradnju drugih objekata na istoj graevinskoj parceli
U okviru poslovno-proizvodnih kompleksa, dozvoljena je izgradnja poslovno stambenog objekta, (1-2 stana za potrebe vlasnika), s tim da stambeni prostor mora da bude izvoen istovremeno ili nakon izgradnje poslovnih sadraja i njegova povrina ne moe da zauzima vie od 30% izgraene (razvijene) povrine objekta. Ograivanje parcela sa poslovnim objektima namenjenim za obavljanje poslovne i radne delatnosti ija izgradnja zahteva posebne uslove u pogledu funkcionalnog izdvajanja ili zatite neposrednog okruenja (proizvodni pogoni, radionice, benzinske stanice i sl.) mogu se ograivati zidanom ogradom visine do 2,2 m odnosno prema uslovima koje odredi nadleni organ.
249
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. VII) Obezbeivanje pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila Za svaku graevinsku parcelu u okviru zone mora se obezbediti kolski i peaki prilaz. Kolski prilaz parceli je minimalne irine 5,0 m sa minimalnim unutranjim radijusom krivine od 8,0 m. Peaki prilaz je minimalne irine 1,5 m. Sem ureenja peakih i kolskih pristupa kao i pristupa za nesmetano kretanje starih, hendikepiranih i invalidnih lica u okviru kompleksa koji su namenjeni za javno korienje, podrazumeva se izvoenje interne saobraajnice, kao i potrebne manipulativne povrine po pravilu sve sa tvrdim zastorom. Slobodne povrine na parceli se po pravilu ozelenjavaju i hortikulturno ureuju (travnjaci, cvetnjaci, drvoredi i sl.), oplemenjuju urbanim mobilijarom (fontane, skulpture, klupe) a u zavisnosti od veliine parcele i delatnosti obogauju sportsko rekreativnim povrinama i objektima tenis tereni, sportska igralita, bazeni. Parking prostor za korisnike objekta, po pravilu reavati u okviru parcele, u skladu sa uslovima prikljuka na javnu saobraajnicu. Ukoliko se u okviru objekta na parceli obavlja poslovna delatnost (porodini i vieporodini stambeno poslovni i poslovni objekat) namenjena zadovoljenu potreba ireg kruga korisnika, ili planirana vrsta delatnosti ima posebne zahteve u pogledu smetaja vozila korisnika, moe se u ulinom prostoru u irini parcele odobriti izgradnja parking prostora, ukoliko za to postoje prostorni preduslovi i ovakav nain korienja javne povrine ne remeti osnovnu namenu prostora i funkcionisanje saobraaja u ulici. Parking prostor se moe oformiti i u prednjem delu parcele, u okviru prostora izmeu regulacione i graevinske linije, ukoliko se postavljanjem objekta na veoj udaljenosti od regulacione linije ne naruava urbani red u ulinom potezu, bloku. Za poslovne i ostale objekte svih vrsta obezbediti uslov 1 parking ili garano mesto na 70,0 m2 korisnog prostora. Smetaj vozila kamiona i radnih maina koje su neophodne za obavljanje poslovne i radne delatnosti planirane u sklopu poslovnih i proizvodnih objekata ija je realizacija dozvoljena u zoni, reavati iskljuivo na pripadajuoj parceli, u skladu sa uslovima organizacije i ureenja parcele. 6.2.3. ZONA RADA Zone rada obuhvataju prostore namenjene proizvodnji PROIZVODNE ZONE i prostore namenjene maloj privredi ZONE MALE PRIVREDE sa delatnostima iz oblasti proizvodnog zanatstva i irokog dijapazona proizvodne i preraivake delatnosti na nivou malih preduzea. I) Vrsta i namena objekata
U okviru PROIZVODNIH ZONA dozvoljava se izgradnja proizvodnih objekata razliitog spektra privrednih delatnosti (proizvodnje, proizvodnog zanatstva i drugih delatnosti rada - robno transportne usluge, skladitenje i sl.). Uz proizvodne i druge delatnosti rada (skladitenje, robno-transportne usluge), na nivou zone moe biti zastupljeno i poslovanje do max. 50% na nivou zone. U zoni namenjenoj proizvodnji nije dozvoljena izgradnja samostalnih stambenih objekata. Stanovanje je izetno dozvoljeno u sklopu poslovno stambenog objekta (max. 2 stana za potrebe vlasnika), s tim da stambeni prostor mora da bude izveden istovremeno ili nakon izgradnje poslovnih sadraja i njegova povrina ne moe da zauzima vie od 30% izgraene (razvijene) povrine poslovno-stambenog objekta. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 250
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. U okviru zone MALE PRIVREDE dozvoljena je izgradnja objekata u oblasti proizvodnog zanatstva, proizvodnih objekata na nivou malih preduzea i poslovnih objekata. Stanovanje u okviru zone je dozvoljeno iskljuivo u sklopu poslovnostambenih objekata i moe biti zastupljeno do max 30% na nivou zone. Osim napred naznaenih objekata i planiranih delatnosti u zoni rada se mogu graditi i: ugostiteljski objekti, objekti sporta i rekreacije, komunalni objekti, kao i servisni objekti (zajednike garae, pumpne i gasne stanice), verski objekti. Vrsta objekata s obzirom na nain izgradnje na graevinskoj parceli u zoni RADA je: - slobodnostojei (objekat ne dodiruje ni jednu liniju graevinske parcele) - u prekinutom nizu (objekat dodiruje samo jednu bonu liniju graevinske parcele) U okviru zone RADA, u zavisnosti od veliine parcele, dozvoljeno je graenje sledeih objekata: PROIZVODNI objekat PROIZVODNO- POSLOVNI objekat PROIZVODNO-SKLADINI objekat POSLOVNO-SKLADINI objekat POSLOVNO-PROIZVODNO-SKLADINI objekat POSLOVNI objekat DRUGI objekti na parceli (pratei, pomoni). II) Poloaj objekata na parceli
Izgradnja proizvodnih i skladinih objekata je uslovljena minimalnom udaljenosti graevinske od regulacione linije na 5,0 m. Kod poslovnih objekata, koji su planirani uz ulice koje imaju formiranu potrebnu irinu regulacije, graevinska linija moe da se poklapa sa regulacionom linijom. U ostalim sluajevima graevinska linija mora da je povuena minimalno 5,0 m u odnosu na regulacionu liniju. Kod izgradnje objekata kombinovanih namena primenjuju se uslovi propisani za, proizvodne i skladine, odnosno poslovne objekte. Minimalna udaljenost objekta od granice parcele je 1,0 m, ali pod uslovom da su zadovoljeni uslovi protivpoarne zatite i da je meusobni razmak izmeu objekata vei od 5,0 m, odnosno vei od polovine visine vieg objekta. III) Dozvoljeni indeks zauzetosti i indeks izgraenosti graevinske parcele
Za zonu RADA se utvruju sledei urbanistiki pokazatelji: URBANISTIKI POKAZATELJI INDEKS IZGRAENOSTI INDEKS ZAUZETOSTI ZONE PROIZVODNJE I MALE PRIVREDE 1,4 max. 40 %
U zoni PROIZVODNJE I MALE PRIVREDE, ukoliko je parkiranje obezbeeno u podzemnoj etai, maksimalni dozvoljeni indeks zauzetosti je 50 %. Maksimalni stepen iskorienosti parcela je 70% (raunajui sve objekte visokogradnje i platoe sa saobraajnicama i parkinzima). Procenat uea zelenila u sklopu zone industrije i male privrede je min 30%. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 251
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. IV) Dozvoljena spratnost i visina objekata
Maksimalna dozvoljena spratnost objekata u zoni RADA je P+1 (prizemlje + sprat), za proizvodne objekte i objekte male privrede, a maksimalna spratnost poslovnih objekata je P+2+Pk (prizemlje + dva sprata+ potkrovlje). Uobiajena spratnost (ali ne i strogo definisana zato to zavisi od tehnologije delatnosti) proizvodnih, servisnih i skladinih objekata je P (prizemlje) sa istom visinom od 46 m. Maksimalna spratnost ovih objekat je P+1 (prizemlje + sprat), a izuzetno i vie zavisno od tehnologije, i to do dozvoljenih urbanistikih parametara. Dozvoljena je izgradnja podruma ili suterena ukoliko nema smetnji geotehnike ili hidrotehnike prirode. V) Najmanja meusobna udaljenost objekata
Najmanja meusobna udaljenost objekata u zoni rada je 5,0 m, odnosno minimalno polovinu visine vieg objekta. Poslovni objekat ne sme direktno zaklanjati osunanje drugom poslovnom objektu vie od polovine trajanja direktnog osunanja. VI) Uslovi za izgradnju drugih objekata na istoj graevinskoj parceli
U sklopu planiranih kompleksa mogu se graditi i drugi objekti i to: poslovnostambeni, administrativno-upravne zgrade, otvorena i zatvorena skladita, komunalni objekti, interne stanice za snabdevanje gorivom, sportsko - rekreativni objekti i dr. U okviru proizvodno-poslovnih kompleksa, dozvoljena je izgradnja poslovno stambenog objekta, (1-2 stana za potrebe vlasnika), s tim da stambeni prostor mora da bude izvoen istovremeno ili nakon izgradnje poslovnih ili radnih sadraja i njegova povrina ne moe da zauzima vie od 30% izgraene (razvijene) povrine objekta. Parcele namenjene za obavljanje radne delatnosti (proizvodni pogoni, skladini prostori, radionice i sl.) mogu se ograivati zidanom ogradom visine do 2,2 m odnosno prema uslovima koje odredi nadleni organ. VII) Obezbeivanje pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila Za svaku graevinsku parcelu u okviru zone mora se obezbediti kolski i peaki prilaz. Kolski prilaz parceli je minimalne irine 5,0 m sa minimalnim unutranjim radijusom krivine od 8,0 m. Peaki prilaz je minimalne irine 1,5 m. Sem ureenja peakih i kolskih pristupa kao i pristupa za nesmetano kretanje starih, hendikepiranih i invalidnih lica (u okviru kompleksa koji su namenjeni za javno korienje), podrazumeva se izvoenje interne saobraajnice, kao i potrebne manipulativne povrine po pravilu sve sa tvrdim zastorom. Slobodne povrine na parceli se po pravilu ozelenjavaju i hortikulturno ureuju (travnjaci, cvetnjaci, drvoredi i sl.), oplemenjuju urbanim mobilijarom (fontane, skulpture, klupe) a u zavisnosti od veliine parcele i delatnosti obogauju sportsko rekreativnim povrinama i objektima (tenis tereni, sportska igralita, bazeni). Parking prostor za korisnike objekta, po pravilu reavati u okviru parcele, u skladu sa uslovima prikljuka na javnu saobraajnicu. Parking prostor za korisnike poslovnog objekta moe se urediti u delu parcele prema ulici ispred objekta, povlaenjem graevinske linije objekta u dubinu parcele u odnosu na regulacionu liniju ulice u potrebnoj irini, ukoliko se time ne naruava nain gradnje u ulinom potezu, bloku i stvoreni urbani red. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 252
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Za poslovne i ostale objekte svih vrsta obezbediti 1 parking ili garano mesto na 70,0 m2 korisnog prostora. Smetaj vozila kamiona i radnih maina koje su neophodne za obavljanje poslovne i radne delatnosti planirane u sklopu poslovnih i proizvodnih objekata ija je realizacija dozvoljena u zoni, reavati iskljuivo na pripadajuoj parceli, u skladu sa uslovima organizacije i ureenja parcele. 6.2.4. ZONA JAVNE NAMENE Zone javne namene obuhvataju prostore koji su izgraeni ili su namenjeni za izgradnju objekata od opteg interesa. Izgradnja javnih objekata na osnovu ovih pravila graenja je dozvoljena samo u sluaju da su kompleksi javne namene izdvojene zasebne prostorne celine u funkciji: kolstva, zdravstva, socijalne zatite i sl., uz uslov potovanja urbanistikih parametara, kao i propisa i normativa za odreenu namenu objekata. U ostalim sluajevima je neophodna izrada Plana detaljne regulacije kojim e se definisati prostori za izgradnju javnih objekata i detaljno utvrditi uslovi za izgradnju novih i rekonstrukciju postojeih objekata, a u skladu sa vaeim propisima i definisanim normativima za odreenu namenu objekata. 6.2.4.1. ZONE JAVNIH OBJEKATA I POVRINA OD OPTEG INTERESA Za postojee i planirane prostore javne namene i izgradnju objekata od opteg interesa obuhvata u okviru urbanistike zone utvruju se sledei urbanistiki pokazatelji: URBANISTIKI POKAZATELJI INDEKS IZGRAENOSTI INDEKS ZAUZETOSTI ZONE JAVNE NAMENE 2,4 max. 50 %
Procenat uea zelenila u sklopu zone JAVNIH OBJEKATA i POVRINA OD OPTEG INTERESA je min 30%. Svi javni objekti moraju biti izgraeni u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, standardima za izgradnju pojedinih objekata. U ovim pravilima su dati urbanistiki uslovi i normativi koji se odnose na izgradnju i planiranje objekata javne namene, odnosno kompleksa sledee namene: a) Predkolske vaspitne ustanove jasleni uzrast (1-3 godine) - radijus opsluivanja 600 m - broj dece 4% od ukupnog broja stanovnika - obuhvat 40% - kapacitet do 80 dece po grupi 10-15 dece. - povrina kompleksa 25-40 m2 / po detetu - potrebna izgraena povrina 4,5 m2 / po detetu - slobodna povrina 10-15 m2/po detetu
253
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. uzrast 3-7 godina - broj dece 6% od ukupnog broja stanovnika - obuhvat 70%, a predkolski uzrast 100% - kapacitet max.120 dece u grupama po 10-15 . - povrina kompleksa 30-50 m 2 /po detetu - potrebna izgraena povrina 5,5 m2 / po detetu - slobodna povrina 10-15 m2/po detetu - jedno PM na 70 m2 korisnog prostora b) osnovno, srednje, vie i visoko obrazovanje osnovno obrazovanje ( starosna grupa 7-14 godina) - obuhvat 15% od ukupnog broja stanovnika i cca 98% starosne populacije - izgraena bruto povrina 7,0-8,0 m2/po ueniku - veliina kolskog kompleksa 25-30 m2/ueniku - 28-32 uenika u uionici - spratnost objekta P+2+Pk - udaljenost od saobraajnice 50m - kompleks opremljen otvorenim sportskim terenima i fiskulturnom salom - slobodna povrina 25-30 m2/po ueniku - jedno PM na 70m korisnog prostora srednje obrazovanje (starosna grupa od 14-19 godina) - obuhvat 4% od planiranog stanovnitva ili 80% od starosne grupe - povrina kompleksa 30 m2 / po ueniku - izgraena povrina 15-20 m2 / po ueniku - 22-25 uenika u uionici - spratnost objekta P+2+Pk - kompleks opremljen otvorenim sportskim terenima i fiskulturnom salom - rad u dve smene - jedno PM na 70m2 korisnog prostora vie i visoko obrazovanje (starosna grupa od 18 i vie) - locirani u gradu i povezani sa gradskim saobraajem - povrina kompleksa 25 m2 / po studentu - izgraena povrina 10-12m2 / po studentu - 20-22 studenta u uionici - spratnost objekta P+3+Pk - kompleks opremljen otvorenim terenima za sport i rekreaciju - parking 1/20 korisnika + 1/2 zaposlenih c) kultura biblioteka - obuhvat 25% svih stanovnika preko 7 godina starosti - 10 korisnika na 1.000 stanovnika - 3 m2 po korisniku - 1.500 knjiga na 1.000 stanovnika. - povrina 80 knjiga / m2 - pratei prostor 10m2 / po zaposlenom - parking 1/5 korisnika + 1/2 zaposlenih
254
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. bioskop - 1 mesto na 25 stanovnika - kompleks-parcela 7m po korisniku - sala 2 m2 po seditu - radius opsluivanja 1.500 m - opsluuje 20.000 stanovnika - jedno PM na 20-30 sedita letnja pozornica - 25 mesta na 1.000 stanovnika - kompleks-parcela 7m po korisniku - sala 2 m2 po seditu - jedno PM na 10-15 sedita pozorite - 15 mesto na 1.000 stanovnika - kompleks-parcela 7m po korisniku - sala 3 m2 po seditu - kapacitet objekta 600-1000 mesta - jedno PM na 20-30 sedita deije pozorite - 20 mesta na 1.000 stanovnika - kompleks - parcela 6m po korisniku - sala 2 m2 po seditu - jedno PM na 20 sedita dom kulture - opsluuje 30.000 stanovnika - radius opsluivanja 1.500 m - 40 mesta na 1000 stanovnika - kompleks - parcela 10-14 m po korisniku - sala 6 m2 po seditu-povrina objekta - kapacitet 1.000-1.300 korisnika sala max. 700 mesta - jedno PM na 10 sedita d) muzej 10 korisnika na 1.000 stanovnika 2 m2 po korisniku jedno PM na 10 posetioca poeljna lokacija u centru
zdravstvo dom zdravlja - opsluuje do 50.000 stanovnika - locira se u centru podruja - razvijena povrina objekta 5-6 hiljada m2 - spratnost objekta do P+2 - jedno PM na 10 pregledanih
255
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. opta bolnica - 9 leaja na 1.000 stanovnika - povrina kompleksa 100 m po leaju - povrina objekta 60 m po leaju - jedno PM na 4 korisnika, jedno PM na 4 zaposlena apoteka - opsluuje 5.000-10.000 stanovnika - 50 m2 na 1.000 stanovnika - jedno PM na 3 zaposlena veterinarska stanica - 5 m2 na 1.000 stanovnika - 10 m2 po obolelom grlu e) Socijalna zatita ueniki i studentski domovi - locirani u gradu i povezani sa gradskim saobraajem - povrina kompleksa 30 m2 / po korisniku - izgraena povrina 15m2 / po korisniku - obuhvata cca 20% uenika i cca 60% studenata koji nemaju prebivalite u Subotici - spratnost objekta P+3+Pk- /pansionski smetaj/ paviljonski nain gradnje - kompleks opremljen otvorenim terenima za sport i rekreaciju - parking 1/20 korisnika + 1/2 zaposlenih dom za stare i penzionere - opsluuje 13-15% stanovnika starijih od 65 godina ivota. - graevinska povrina 25 m2 po korisniku. - povrina kompleksa 50-60 m2 po korisniku - spratnost objekta do P+4 - jedno PM na 2 zaposlena 6.2.4.2. ZONE CENTRALNIH FUNKCIJA Zona centralnih funkcija obuhvata prostorne celine i blokove u kojima su koncentrisane delatnosti uprave i administracije, kulture, informisanja, obrazovanja, zdravstvene i socijalne zatite, trgovine, ugostiteljstva, turizma i sl. Prema hijerarhiji sistem centara je podeljen u tri nivoa: gradski centar, sektorski centri i centri urbanistikih zona. U zonama javne namene: gradskom centru, sektorskom centru, centru urbane zone, uz postojee i planirane komplekse i objekte od opteg interesa, mogu se graditi objekti namenjeni ugostiteljstvu, poslovanju, komercijalnim, i uslunim delatnostima, sportu i rekreaciji, komunalni objekti, stim da njihova zastupljenost ne bude vea od 30% u odnosu na povrinu zone. Zastupljenost namene stanovanja je utvrena prema nivoima centara i to: - u gradskom centru je max. 50% - u sektorskim centrima je max. 40% i - u centrima urbanih zona je max. 30%.
256
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Zona gradskog centra Prostor gradskog centra predstavlja ujedno granicu Nepokretnog kulturnog dobra - Istorijskog jezgra Subotice, iji jedan deo (u skladu sa novom kategorizacijom) ima status Nepokretnog kulturnog dobra od velikog znaaja. Uslovi za zatitu ove prostorne-kulturno-istorijske celine su definisani u sklopu take 4.2. PRAVILA I USLOVI ZATITE NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA I AMBIJENTALNIH CELINA i u taci 4.3. USLOVI OBLIKOVANJA GRADSKIH CELINA, PRAVACA, ZNAAJNIH LOKACIJA U GRADU, a definisani su u skladu sa specifinostima, valorizacijom i znaajem odreenih zatienih prostornih celina i pojedinanih objekata. Delovi prostora gradskog centra su obraeni planovima nieg reda (Regulacioni plan za Zonu I, Regulacioni plan za Zonu II, Regulacioni plan za deo MZ "Centar 2" prostor uz Mlenu pijacu i Urbanistiki projekat za blok uz Preradovievu ulicu), koji su preispitani i usklaeni sa Zakonom tako da e se planirane intervencije na tim delovima prostora sprovoditi na osnovu pravila graenja definisanim u tim planovima. Za deo gradskog centra koji nije obraen planskom dokumentacijom nieg reda neophodna je izrada Plana detaljne regulacije u kojima e biti definisana pravila i uslovi graenja na tom prostoru. Prilikom izgradnje objekata u zoni gradskog centra moraju biti ispotovani sledei urbanistiki uslovi: uz postojee i planirane objekte od opteg interesa, mogu se graditi objekti namenjeni poslovanju, komercijalnim i uslunim delatnostima, stanovanju, sportu i rekreaciji, ugostiteljstvu i komunalni objekti, maksimalna spratnost objekata u zoni gradskog centra je P+4+Pk (prizemlje + etiri sprata + potkrovlje), dok je minimalna spratnost P+2+Pk. meusobna udaljenost naspramnih objekata mora du bude minimalno polovinu visine vieg objekta, odnosno da ne sme zaklanjati direktno osunanje drugom objektu vie od polovine trajanja direktnog osunanja. pristup parceli, prolaz u dubinu parcele, poto se radi o nasleenoj ivinoj gradnji - tradicionalnim nizovima, obezbediti kroz pokriveni prolaz pasa irine min. 4,0 m i visine od 4,5 m, kako bi se obezbedio pristup vatrogasnih vozila, hitne pomoi i kamiona u funkciji obavljanja odreenih poslovnih i radnih delatnosti u okviru objekata na parceli. Za pristup objektu moraju se ispotovati uslovi za nesmetano kretanje starih, hendikepiranih i invalidnih lica. Na parceli se moraju zadovoljiti propisani urbanistiki normativi: jedno parking mesto na 70 m2 korisnog prostora, uz uslov da 1/3 vozila bude smetena u zajednikoj garai. Zajednika garaa moe biti samo u sklopu objekta, stim da osim ispod osnovnog gabarita objekta, gabarit podzemne etae moe da bude i izvan gabarita osnovnog objekta i to po pravilu u ravni terena (ili sa max izdizanjem do 1,2 m ukoliko to uslovi parcele dozvoljavaju), pri emu se ne smeju prei granice parcele. Gabarit podzemne garae se ne uraunava u indeks izgraenosti. Ukoliko iz opravdanih razloga nije mogue obezbediti potreban broj parking ili garanih mesta na parceli, primenjuje se uslov da se maksimalno 50% parking ili garanih mesta moe obezbediti na javnom parkingu ili u javnoj garai, a u svemu prema "Odluci o dopuni odluke o merilima za ugovaranje visine zakupnine i naknade za ureivanje graevinskog zemljita" ("Slubeni list optine Subotica" broj 11/2004). J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 257
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Zona sektorskih centara i centara urbanistikih zona Uslov za izgradnji u ureenje centara je potovanje sledeih odredbi: - potovanje lokacija svih planiranih centralnih sadraja, s tim da namene pojedinih javnih objekata treba shvatiti uslovno (karakter objekta treba da bude javni, a korisnik se moe menjati), - javni objekti svojom arhitekturom i oblikovanjem predstavljaju repere u prostoru i daju prepoznatljiv peat naselju, - pored fizikih struktura u formiranju prostorno funkcionalnih celina vanu ulogu treba da imaju i otvoreni prostori, trgovi i parkovi. - centralni sadraji mogu biti isprepletani i sa ostalim komplementarnim namenama, s tim da sa njima sainjavaju prostorne i funkcionalne celine. Za razne sadraje drutvenog centra koji se nalaze u sklopu zone stanovanja kao komplementarni sadraji treba izvriti usklaivanje sa uslovima koji vae u tim zonama osnovne namene, 6.2.4.3. ZONE KOMUNALNIH OBJEKATA I POVRINA Za razliite potrebe opsluivanja naselja, zavisno od prirode komunalne delatnosti i na osnovu konkretnih uslova i potreba, planirane su povrine za njihovo obavljanje. Lokacije povrina za obavljanje komunalnih delatnosti su delom unutar, a delom izvan granice graevinskog reona. Izvan granica graevinskog reona planirane su tri lokacije: (lokacija I) vodozahvat, (lokacija II) - deponija vrstog otpada i stono groblje i (lokacija III) - glavna merno-regulaciona stanica. U sklopu ovih prostora je planirano lociranje graevinskih objekata sa potrebnim ureajima, instalacijama i opremom, kao i drugih objekata za proizvodnju komunalnih proizvoda, odnosno pruanje odgovarajuih usluga stanovnicima naselja. Za realizaciju veih kompleksa unutar granice graevinskog reona (preista otpadnih voda, vodozahvat, stareku pijacu i sl.) obavezna je izrada regulacionih planova, isto kao i za sve komplekse koji su izvan granice graevinskog reona. Realizacija pojedinanih komunalnih objekata odvija se na osnovu generalnog plana prema programima javnih komunalnih preduzea uz prethodnu izradu (ukoliko je to potrebno) Procene uticaja na ivotnu sredinu i potovanje svih utvrenih mera zatite. Povrine koje su planirane za izgradnju komunalnih objekata do privoenja planiranoj nameni koristiti za poljoprivrednu proizvodnju. Sanitarna deponija Dalje ureenje kompleksa deponije komunalnog i netoksinog industrijskog otpada (privremeno reenje do izbora lokacije i formiranja regionalne deponije) urediti prema vaeim zakonima i pravilnicima: - Zakon o zatiti ivotne sredine ("Sl. glasnik RS" br. 135/2004), - Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS" br. 135/2004), - Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS" br. 135/2004), - Pravilnik o kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenje deponija otpadnih materija ("Slubeni glasnik RS" broj 54/92), - Zakon o postupanju sa otpadnim materijama ("Sl. glasnik RS" br. 25/96), - Pravilnik o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina ("Sl. glasnik RS" broj 55/01). J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 258
Prema nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom Vlade Republike Srbije, planirano je integralno upravljanje otpadom izgradnjom regionalnih deponija. Konanu lokaciju regionalne sanitarne deponije komunalnog i netoksinog industrijskog otpada neophodno je odrediti na osnovu istranih geomehanikih radova, odnosno Studije o izboru lokacije. Postojea deponija u Subotici se moe koristiti u narednom periodu od 5-7 godina kao kontrolisano smetlite, da bi nakon realizacije sluila kao transfer stanica. Stono groblje Uklanjanje ivotinjskih leeva e se vriti u okviru planiranog stonog groblja u skladu sa : - Pravilnikom o nainu nekodljivog uklanjanja ivotinjskih leeva i otpadaka ivotinjskog porekla i o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti i ioprema za sabiranje, nekodljivo uklanjanje i utvrivanje uzroka uginua i prevozna sredstva za transport ivotinjskih leeva i otpadaka ivotinjskog porekla ("Slubeni list SFRJ" broj 53/89) i - Pravilnikom o nainu nekodljivog uklanjanja i iskoriavanja ivotinjskih leeva ("Slubeni list SFRJ" broj 53/89) Nacionalna strategija u ovoj obalasti podrazumeva izgradnju sistema za sakupljanje i privremeno skladitenje otpada animalnog porekla i kafilerija za njegov tretman, to predstavlja najbezbedniji nain upravljanja ovim otpadom. Oko sanitarne deponije komunalnog i netoksinog industrijskog otpada i stonog groblja neophodno je formirati zatitno zelenilo od autohtonih vrsta, komplekse ograditi, obrzbediti pristupni put do stonog groblja i ostale infrastrukturne sadraje. Groblja Groblja su takve institucije koje sa svojim zelenilom tek treba da dobiju na znaaju po pitanju ozelenjavanja s obzirom da je uglavnom planirano njihovo gaenje i pretvaranje u parkovske povrine. Postojea groblja koja su u funkciji treba dopuniti zelenilom, koje treba da je ureeno u parkovskom stilu, a obodom kompleksa formirati zatitno zelenilo u irini od 8-12 m, koje treba da sadri visoko rastinje kao i bunaste vrste. Planirano centralno groblje e biti formirano kao parkovsko. Glavni objekat treba da bude blizu ulaza ili u teitu povrine. Putevi i staze treba da proimaju itav prostor da se lako moe doi do svakog dela groblja. Glavni ulaz treba da ima irinu 6 m, a sporedni putevi od 3-4 m. Znaajna je sadnja visokog rastinja koje osim dominantne estetske funkcije ima i funkciju zatitnog zelenila od dominantnih vetrova. Ovakvim tipom ozelenjavanja dobiemo grandiozniji izgled prostora, koji naravno treba da bude veoma uredan, intenzivno ureivan. Kod novoplaniranih povrina za sahranjivanje uee zelenih povrina mora biti 40% , a pravila ozelenjavanja su definisana u taci 6.2.4.5. Funcionalna podela groblja treba da se sastoji od sledeih odnosa: - 40% namenjeno grobnim mestima - 40% zatitni zeleni pojas i parkovski oblikovan prostor - 16% povrine za saobraajnice - 3% trg za ispraaj i - 1% ostali sadraji.
259
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. U sklopu novog groblja dozvoljena je izgradnja sakralnih objekata prema crkvenim, odnosno verskim kanonima. U blizini ulaza i prilaza groblju kao i uz glavne peake staze na groblju postaviti klupe za odmor posetilaca groblja, posude za otpatke esme i sl. Za formiranje parkovskog groblja normativ je 14 m2 po stanovniku. Uslovi za ureenje groblja i sahranjivanje umrlih na podruju Optine Subotica su definisani Odlukom o ureenju i odravanju groblja i sahranjivanju (Sl.list SO Subotica 13/98, 4/99, 13/2000 i 30/2001). Kvantaka pijaca Ovaj komunalni sadraj je planiran u bloku 8.4. na neizgraenom terenu u neposrednoj blizini planirane saobraajnice I reda. Na taj nain, uz dobru povezanost sa ostalom saobraajnom mreom (preko Somborskog puta sa planiranim "Y" krakom autoputa) ovaj sadraj e biti na odreeni nain lociran periferno, odnosno izdvojen od drugih naseljskih sadraja i spreie se ulazak tekih kamiona u gradsko podruje. Izgradnja i ureenje ovog komunalnog sadraja treba da bude izvedena u skladu sa njegovom osnovnom funkcijom i svim zakonima i propisima koji reguliu njegovo formiranje i graenje. 6.2.4.4. ZONE SPORTA I REKREACIJE U okviru postojeih i planiranih zona sporta i rekreacije, izgradnja objekata i sadraja mora biti u skladu i prema vaeim prorisima i normativima s obzirom na broj korisnika, a prema planiranim sadrajima u okviru zatvorenih i otvorenih povrina. U zoni se mogu graditi i turistiko-ugostiteljski objekti, komercijalni, komunalni i stambeno-poslovni objekti, stim da njihova zastupljenost ne bude vea od 20% na nivou zone. Za zonu se utvruju sledei urbanistiki pokazatelji: URBANISTIKI POKAZATELJI INDEKS IZGRAENOSTI INDEKS ZAUZETOSTI ZONE SPORTA I REKREACIJE 0,5 max. 25% (raunaju se samo objekti)
Ukupan indeks zauzetosti, raunajui objekte i otvorene sportske terene je maksimalno 60%. Organizacija i ureenje kompleksa namenjenog izgradnji objekata i prateih sadraja u funkciji sporta i rekreacije je uslovljeno vrstom planirane sportske aktivnosti, propisanim normativima za veliinu sportskih terena na otvorenom i zatvorenom prostoru kao i max. brojem korisnika i gledalaca na tribinama. U cilju uklapanja u neposredno okruenje potrebno je ispotovati zateeni nain postavljanja objekata u neposrednom okruenju u odnosu na ulini front. Organizacija parcele i izgradnja objekata moe se vriti na osnovu Planom predviene dokumentacije uz potovanje utvrenih pravila graenja, i na osnovu vaeih normativa i propisa za objekte odreene namene, odnosno prema vrsti sportske aktivnosti i broju korisnika, stim da se na parceli-kompleksu moraju obezbediti i uslovi za parkiranje i garairanje vozila, kako zaposlenih tako i ostalih korisnika. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 260
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Prilikom ureena postojeih i izgradnje novih sportsko-rekreacionih kompleksa primenjivati sledee normative i parametre: a) igralita za decu od 1-3 god. i 3-6god - lociraju se u svakom bloku na udaljenosti 30-50 m od stana za decu do 3 god. i 50-100 za decu do 6 god. - kapacitet dece 15-20 za decu do 3 god. i 30-50 za decu do 6 god. - potrebna povrina 2 m2 po detetu ili 0,15 m2 po stanovniku, za decu do 3 god. - potrebna povrina 5 m2 po detetu ili 0,5 m2 po stanovniku, za decu do 6 god. b) tereni i objekti za rekreaciju - obuhvata terene za male sportove za rekreaciju stanovnitva u bloku - potrebna povrina 5 m2 po stanovniku - sale za rekreaciju 0,8 m2 po stanovniku ili 10 m2 po korisniku. c) sportski stadioni - igralita - povrina terena 2 m2 po stanovniku - 1,5 m2 po seditu - izgraenost 25% d) specijalni sportski tereni: plivalita, kupalita, klizalita i dr. - planiraju se na 50.000 stanovnika - izgraenost 25% kompleksa - 0,8 m2 po stanovniku - 10 m2 po seditu za tribine e) izletita - predstavljaju organizovane punktove za celodnevni odmor i rekreaciju stanovnika te se opremaju sadrajima koji e zadovoljiti potrebe svih starosnih dobi tj. objektima za pasivnu i aktivnu rekreaciju i odmor. - Minimalna povrina je 50 m2 po izletniku. Prilikom izgradnje objekata u zoni sporta i rekreacije moraju biti ispotovani sledei urbanistiki uslovi: sve slobodne povrine u sklopu zona sporta i rekreacije treba da su parkovski ozelenjene i ureene, a uee zelenih povrina u kopmleksima namenjenim sportu i rekreaciji mora da bude minimalno 40% svi kompleksi namenjeni sportu i rekreaciji moraju biti adekvatno komunalno opremljeni minimalna svetla visina sportske hale je 6,0 m, dok e maksimalna visina natkrivenih sportskih objekata zavisiti od propisanih uslova za odreeni nivo takmienja (dravni, meunarodni) maksimalna spratnost objekata ostalih namena koji prate sport i rekreaciju je P+2 (prizemlje + dva sprata) prilikom planiranja i projektovanja objekata, moraju se ispotovati svi uslovi za nesmetano kretanje dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica. kompleksi namenjeni za sport i rekreaciju mogu se ograivati transparentnom i zidanom ogradom visine max. 2,2 m, odnosno prema uslovima koje odredi nadleni organ radi kontrolisanog pristupa korisnika, parking prostor za korisnike objekta, po pravilu reavati u kompleksu ili u neposrednoj okolini na ostalom graevinskom zemljitu, uz uslov prikljuenja na javnu saobraajnicu. Za sportske objekte potrebno je obezbediti uslov da na etiri gledaoca bude parking mesto, dok je za poslovne objekte potrebno obezbediti 1 parking ili J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 261
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. garano mesto na 70,0 m2 korisnog prostora ili 1PM za dva zaposlena. Od ukupnog broja planiranih parking mesta 10% obezbediti za parkiranje vozila lica sa invaliditetom, Smetaj slubenih vozila reavati iskljuivo na pripadajuoj parceli, a u skladu sa uslovima organizacije i ureenja prostora parcele 6.2.4.5. ZONE ZELENILA Budue kategorije zelenih povrina unutar naselja u granicama graevinskog reona, grupisane su tri osnovne grupe: A) Zelene povrine javnog korienja B) Zelene povrine ogranienog korienja C) Zelene povrine specijalne namene Formiranjem jedinstvenog homogenog sistema zelenila sa pravilnim rasporedom zelenih povrina u graevinskom reonu, koje su putem ulinih drvoreda meusobno povezane i po pravilu treba da zauzimaju minimalno 40m po stanovniku. Zelene povrine sa svojom bio-ekolokim i ambijentalno oblikovnom ulogom treba permanenentno da se podiu i odravaju i da funkcioniu u sistemu, kako u okviru naselja tako i u sprezi sa vannaseljskim zelenilom. Zelene povrine javnog korienja Zelene povrine javnog koritenja svojom slobodnom dostupnou i nainom korienja ispunjavaju najvanije socijalne funkcije. U ove prostore spadaju sledei planski elementi sistema zelenila: parkovi, skverovi, ulino zelenilo i zelene povrine oko javnih objekata. Parkovi su najznaajnije zelene povrine u organizovanju organizacije odmora i rekreacije stanovnitva u naselju, a moraju zadovoljiti sledee uslove: - najmanje 70% povrina namenjenih parku treba da bude pod zelenilom. - normativ za parkovske povrine unutar naselja je 10 m2 zelenih povrina po stanovniku. Ulino zelenilo je formirano uz saobraajnice iji ulini profili dozvoljavaju formiranje linijskog zelenila, radi razdvajanja peakih tokova i obodnih objekata od kolskog saobraaja i stvaranju povoljnih sanitarno-higijenskih i mikroklimatskih uslova sa ciljem povezivanja svih kategorija zelenila u jedinstven sistem. Ovo zelenilo ima zatitni karakter. U irim ulinim profilima mogue je ozelenjavanje prostora upotrebom vie vrsta drvea i grmlja primenjujui slobodan raspored manjih i veih grupacija i pojedinanih stabala. Uslovi za formiranje ulinog zelenila su: - od ukupne povrine pod saobraajnicama, oko 30% treba da je pod zelenilom. - irina zelenog pojasa izmeu kolovoza i trotoara je minimalno 1,0 m. - radi bezbednosti saobraaja drvee saditi 2,0 m od ivice kolovoza, a iblje 2,0 m od ivice zelene trake. - rastojanje stabala od objekata ne bi trebalo da bude manje od 4 7 m u zavisnosti od izbora vrsta. - kod ozelenjavanja ulica voditi rauna da zelenilo ne sme predstavljati smetnju za normalno kretanje peaka i hendikepiranih lica kao i da se ne sme smaniji saobraajna preglednost. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 262 A)
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. - rastojanje izmeu drvorednih sadnica je najmanje 5 m, a u zavisnosti od vrste 5 -15 m. - u ulicama u kojima ne postoje drvoredi, a minimalna irina izmeu kolovoza i graevinske linije je 6,0 m (trotoara + zeleni pojas) mogu se formirati drvoredi od autohtone vrste liara (lipa, divlji kesten, javor, mle i dr.). Pri tome voditi rauna o karakteru ulice i pravcu dominantnog vetra. - cvetnjake treba podizati samo na pojedinim delovima (u blizini stanica javnog saobraaja, kod peakih prelaza, na raskrsnicama, parkovima i skverovima) - pri izboru vrsta za ulino zelenilo treba voditi rauna da sem dekorativnih svojstava budu prilagoene uslovima rasta u ulinim profilima (otpornost na zbijenost tla, vodni kapacitet zemljita, prainu gasove). Biljne vrste koje se mogu upotrebljavati u ulinom drvoredu sa njihovim primarnim karakteristikama su sledee: Vrsta biljnog materijala Ginkgo biloba Acer camestre A.platanoides A.Globosum A.saccharinum A.tataricum Aesculus carnea A.hippocastanum A.Umbraculifera Catalpa bignonioides C.Nana C.speciosa Celtis australis C.occidentalis Cerasus f.Globosa Crataegus crus-galli C.lavallei C.pedicellata Fraxinus excelsior Nana F.ornus Koelreuteria paniculata Malus purpurea Platanus hybrida Sophora japonica Sorbus aria S.aucuparia Tilia argentea T.euchlora Visina izraena u m 20-30 m 10-15 m 20-30 m 3-5 m 20-30 m 5-10 m 15-20 m 15-20 m 3-5 m 10-15 m 3-5 m 20-30 m 15-20 m 20-25 m 3-5 m 3-8 m 3-7 m 5-7 m 3-6 m 6-12 m 5-8 m 2-6 m 30-35 m 20-25 m 5-15 m 10-12 m 20-30 m 15-20 m
263
B) Zelene povrine ogranienog korienja U ovu grupu zelenih povrina spadaju: Sportsko rekreativne povrine Zelenilo unutar sportsko rekreacionih kompleksa, treba da ini minimum 30% od ukupne povrine. Vei kompleks treba da bude reen kao park uma. Manje sportsko rekreativne povrine opremiti unutar blokova sadrajima za predkolski uzrast, terenima za male sportove za rekreaciju odraslih i pasivan odmor. Zelene povrine osnovnih i predkolskih ustanova U okviru kompleksa predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja izuzev zatvorenog uionikog i prateeg prostora posebna panja treba biti poklonjena ureenju dvorita namenjenog igri dece u vreme odmora kao i prostor sa obaveznim sadrajima za fiziko vaspitanje dece. Ove prostorne celine unutar kompleksa moraju biti oplemenjene odgovarajuim ureenim zelenim povrinama koje zauzimaju min 40% povrine kompleksa. Najee se zelene povrine ovih kompleksa postavljaju obodno gde e imati funkciju izolacije samog kompleksa od okolnih saobraajnica i suseda. Izbor vrsta treba da bude dovoljno raznovrstan da bi uenike-decu upoznao sa biljnim svetom, a vrste treba da su bez mesnatih i otrovnih plodova, da nemaju bodlje i da odgovaraju uslovima stanita. Zelene povrine industrijskih kompleksa Glavne funkcije ovih zelenih povrina su zatita delova prostora i objekata od izvora zagadjivaa, da izoluje ili maskira pojedine objekte, stvaranje protivpoarnih prepreka, da poslui za odmor i rekreaciju radnika.Pored ovoga moe posluiti kao izlobeni prostor na kome se mogu izlagati i reklamirati proizvodi.. Zelenilo treba da ini minimalno 30% ukupne povrine kompleksa. irina obodnog zatitnog pojasa radnog kompleksa je 50 m u ovom pojasu se mogu planirati tereni za rekreaciju i pratei objekti u kompleksu koji svojom namenom ne zagauju okolinu. Preporuuje se izbor biljnih vrsta otpornih na razliite i teke uslove vegetiranja (visokom otpornim na gasove, dim i prainu) prema karakteristikama proizvodnje, karakteru i koncentraciji tetnih materija, protivpoarnim zahtevima, a takoe njihovim funkcionalnim dekorativnim svojstvima. Zelene povrine u okviru stanovanja U okviru stambenih blokova porodinog, meovitog i vieporodinog stanovanjem neophodno je obezbediti 30% zelenih povrina. Zelenilo u okviru parcela porodinog i meovitog stanovanja u blokovima. Procenat ozelenjenosti individualnih parcela treba da bude najmanje 30%. Blokovsko zelenilo Prostor unutar bloka namenen za javno korienje treba oplemeniti zelenilom koje pored estetskih ima izraene i druge funkcije: socijalne, zatitne, zdravstvene, rekreacione (prostor za igru dece i rekreaciju odraslih) i dr. U okviru ovog zelenila treba predvideti: staze za etanje, terase, prostore za odmor, izgraena deja igralita, sportske povrine, travnjake za igru i odmor (ovde spadaju zelenilo parking prostora kao i nieza kontejnere). Zelene povrine treba urediti sadnjom grupa liara, etinara i iblja gde je odnos etinara i liara je 1:3, a 2 - 2,5 % povrina treba da je pod cvetnjacima. Izbor vrsta drvea i grmlja izvriti u zavisnosti od svake pojedinane lokacije, vodei rauna o funkcijama koje ima ovo zelenilo. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 264
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Postojee blokovsko zelenilo potrebno je rekonstruisati i prilagoditi odmoru, igri i rekreaciji. Treba napomenuti da je ova kategorija zelenila najvie podlona unitavanju. Minimalna povrina zelenila treba da iznosi 20 m2 po glavi stanovnika. C) Zelene povrine specijalne namene Zelene povrine specijalnih namena preteno su zastupljene kod groblja, izvorita, deponije i slinih objekata. Postojea groblja koja su u funkciji treba dopuniti zelenilom, ureenim u parkovskom stilu, a obodom kompleksa formirati zatitno zelenilo u irini od 8-12 m. Kod novoplaniranih povrina za sahranjivanje uee zelenih povrina mora biti 40% ili 0,2 0,4 m2 na 1000 stanovnika za ukrasno i zatitno zelenilo. Na grobnim mestima i oko njih dozvoljeno je zasaivanje ukrasnog bilja, ali samo tako da ono ne ometa pristup ostalim grobnim mestima i da ih ne zaklanja. Zabranjeno je zasaivanje listopadnog drvea. U blizini ulaza i prilaza groblju kao i uz glavne peake staze na groblju postaviti klupe za odmor posetilaca groblja, posude za otpatke esme i sl. Zatitno zelenilo formirati uz ureaj za preiavanje otpadnih voda na lokaciji vodozahvata, planirane sanitarne deponije i na povrinama predvienim za rekultivaciju (depresije i divlja deponija) i zelenila u funkciji odmora i rekreacije (Park uma sa trim stazama za rekreaciju i odmor stanovnika naselja i izletita). Cilj je da se zatitno zelenilo povee sa umskim u sistem kontinuiranog zelenila ravnomerno rasporeenog po celoj teritoriji optine. Izbor vrsta za zatitno zelenilo je odreen biljnogeografskim, fitocenolokim i staninim uslovima. Potrebno je izabrati dendroloki materijal otporan na prirodne i novostvorene stanine uslove naroito obnoviti prostor Selevenskih uma sa ciljem zatite naselja od peska. Opti uslovi: Da bi ozelenjevanje naselja dalo oekivane rezultate u budunosti nuno je: - Zadrati i podmladiti postojee zelenilo na podruju GP, Neophodno je ouvati to vie postojeu vegetaciju i ugraditi u naseljsku strukturu ime bi se formirao sistem zelenila obezbeen odgovarajuim merama nege i zatite - Potovati prostorne dispozicije raznih kategorija zelenila definisanog G.P i planirati i ureivati zelene povrine u svim zonama kroz izradu planova detaljne razrade, urb.projekte ili kroz akt o ureenju prostora odnosno izradom idejnih i glavnih projekata ozelenjavanja za odreene kategorije zelenila, koji e determinisati precizan izbor, koliinu dendrolokog materijala, njegov prostorni raspored, tehniku sadnje, mere nege i zatite. - Izgradnja i ureenje zelenih povrina mora da bude u sprezi sa urbanistiko arhitektonskim reenjima zona, blokova, ulica i ambijenata, odnosno zelenilo sem osnovne zatitne uloge mora da ima i ulogu arhitektonskih elemenata (zaklanjanje, isticanje, oslobaanje vizura itd.), - Pri formiranju zatitnog zelenila u okviru javnih povrina u regulacionoj irini saobraajnica i u eleznikim koridorima voditi rauna o propisanim udaljenenostima linijskog zelenila radi neometanog odvijanja saobraaja. - Izbor sadnog materijala treba sprovesti autohtonim vrstama adaptiranim na vladajue klimatske i pedoloke uslove. Uee liarskih vrsta treba da je dominantnije kao i odnos prema ostalom rastinju (bunaste vrste, puzavice, cvee). J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 265
Drvee i iblje se moe saditi na minimalnoj udaljenosti od odreenih instalacija: Drvee iblje Vodovoda 1,5 m Kanalizacije 1,5 m Gasovoda 2,0 m 2,0 TT mree 1,0 m Elektrokabla do 2,5 m 0,5 m Drvee se moe saditi na udaljenosti 2,0 m od kolovoza, a od objekta 4,5-7,0 m u zavisnosti od vrste sadnice i veliine kronje. Sadnice treba da su I klase minimum 45 godina starosti Uslovi za podizanje, rekonstrukciju, popunu, odravanje i zatitu javnih zelenih povrina su definisani Odlukom o javnim zelenim povrinama (Sl.list SO Subotica br.16/96; 4/99;13/2000 i 30/2001). 6.3. USLOVI ZA PRIKLJUENJE OBJEKATA NA KOMUNALNU I OSTALU INFRASTRUKTURU
Prikljuenje na mreu komunalne infrastrukture vri se prema postojeim odnosno planiranim tehnikim mogunostima mree, na nain kako je predvieno urbanistikim planom i tehnikom dokumentacijom, a na osnovu propisa i uslova javnih preduzea. Snabdevanje vodom objekta reiti prikljuenjem na naseljsku vodovodnu mreu u svemu prema uslovima javnog komunalnog preduzea "Vodovod i kanalizacija". Vodomer postaviti u betonskom ili zidanom ahtu minimalnih dimenzija 1 x 1 m u skladu sa vaeim propisima. Dozvoljeno je buenje bunara na pojedinanoj graevinskoj parceli za sopstvene potrebe, na podrujima gde nije izgraena naseljska vodovodna mrea. U zoni stanovanja bunar moe zahvatati samo vode prvog vodonosnog horizonta. U zonama poslovanja, rada, sporta i javnih namena bunar moe zahvatati i vode drugog vodonosnog horizonta zavisno od potrebnih kapaciteta, u svemu prema uslovima nadlenog javnog vodoprivrednog preduzea i vaeih propisa za pojedine delatnosti. Odvoenje upotrebljenih i atmosferskih voda utvruje se nivelacionim reenjem na nivou bloka u regulacionom planu. U Subotici je sistem odvoenja meoviti, dok je u naseljima Radanovac i Pali sistem odvoenja separatni. Odvoenje upotrebljenih i atmosferskih voda reiti prikljuenjem na naseljsku kanalizacionu mreu. Na mestima gde javna kanalizaciona mrea nije izgraena primenjuju se vodonepropusne septike jame. U kanalizaciju Radanovca i Palia direktno se uputaju samo fekalne otpadne vode, dok se atmosferske vode usmeravaju ka postojeim otvorenim kanalima odn atmosferskoj kanalizaciji. Otpadne odnosno povrinske zaprljane vode u Radanovcu I Paliu, kao produkt odreene delatnosti, moraju imati odgovarajui predtretman, kako je to propisima predvieno za odreenu delatnost, pa se tek nakon toga putaju u odgovarajue mree atmosferske ili fekalne kanalizacije.
266
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Izgradnju vodonepropusnih septikih jama vriti prema sledeim uslovima: da su pristupane za vozilo - autocisternu koje e ih prazniti, da su komore izgraene od vodonepropusnih betona, da su udaljene od svih objekata i mea prema susedima najmanje 3,0 m da se lako mogu preorijentisati na javnu kanalizacionu mreu nakon njene izgradnje da budu udaljene od bunara najmanje 8 m
Pomijare (jame za neiste tenosti) koje nisu vezane za kanalizaciju, moraju se izgraditi na isti nain kao i septike jame Atmosferske vode se odvode sa parcele slobodnim padom prema rigolama, odnosno prema ulici (kod regulisane kanalizacije, odnosno jarkovima) Atmosferske vode sa jedne graevinske parcele ne mogu se usmeravati prema drugoj parceli. Deo voda mogu da prime slobodne odnosno zelene povrine, zavisno od njihove veliine. Snabdevanje elektrinom energijom objekata reiti prikljuenjem na postojeu distributivnu elektroenergetsku mreu prema uslovima i saglasnosti nadlene elektrodistribucije. Snabdevanje gasom objekata reiti prikljuenjem na postojeu gasnu distributivnu mreu uz uslove i saglasnost nadlenog distributera gasa. Telefonski prikljuak reiti sa postojee TT uline mree prema uslovima nadlenog preduzea. Telefonsku instalaciju objekata izvesti u svemu prema vaeim tehnikim propisima. Gromobransku instalaciju objekata izvesti prema vaeim tehnikim propisima za gromobranske instalacije. Grejanje vieporodinih stambenih (stambeno-poslovnih) objekata po pravilu treba da je centralno, s prikljuenjem na najbliu blokovsku ili sopstvenu kotlarnicu, ili individualno s prikljuenjem na kuni gasni vod prikljuen na gradsku distributivnu mreu. Bez obzira na nain grejanja, svaki stan mora imati obezbeenu jednu dimnjaku vertikalu. Grejanje radnih i ostalih objekata po pravilu treba da je centralno, prikljuenjem na najbliu blokovsku ili sopstvenu kotlarnicu, ili individualno prikljuenjem na kuni gasni vod prikljuen na gradsku distributivnu mreu. 6.4. USLOVI ZA ZATITU SUSEDNIH OBJEKATA
Graevinski elementi ispod kote ulinog trotoara - podzemne etae mogu prei graevinsku odnosno regulacionu liniju (raunajui od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada), i to: - stope temelja i zidovi podzemnih etaa max 0,15 m do dubine od 2,6 m ispod povrine trotoara, a ispod te dubine do 0,5 m; - ahtovi podrumskih prostorija do nivoa kote trotoara do 1,0 m, uz uslov mimimalne irine trotoara 2,0. Stope temelja ni ivica strehe ne mogu prelaziti granicu susedne parcele. U sluaju da se gradi neprekinuti niz na bonim fasadama se mogu ostavljati svetlarnici koji bi sluili osvetlenju i ventilaciji pomonih prostorija.
267
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Graenje novih objekata svih vrsta i namena planirati na udaljenostima od susednih objekata kojima se ne ugroava njihova funkcija, zateeni nain i uslovi korienja, kao ni dnevno osvetljenje prostorija postojeih objekata putem otvora orijentisanih prema parceli na kojoj je planirana gradnja i dr. Poloaj novih objekata u odnosu na postojee u neposrednom okruenju treba da je takav da susednim objektima ne zaklanja direktno dnevno osunanje due od dozvoljenog propisanog vremenskog intervala (polovina trajanja direktnog osunanja). Kod graenja objekata u tradicionalnom nizu, kada se graenje novoplaniranog objekta na graevinskoj parceli planira naslanjanjem na jednu ili obe bone granice susednih parcela do kojih su izgraeni objekti na susednim parcelama (interpolacija), potrebno je obezbediti zatitu susednog ili susednih objekata. Ukoliko na zabatnom zidu susednog objekata postoji otvor, uz pismenu saglasnost suseda otvor se moe zatvoriti, odnosno na navoplaniranom objektu se moe izvesti svetlarnik naspram otvora na postojeem objektu. Ukoliko se izgradnja objekta planira na mei susedne parcele na koju je naslonjen postojei susedni objekat izveden sa krovnom ravni orijentisanom na pripadajuu parcelu, uz saglasnost vlasnika susedne parcele moe se izvriti rekonstrukcija krova susednog objekta, sa tehnikim reenjem koje obezbeuje nesmetano graenje planiranog objekta. Graenju novog objekta u smislu dogradnje uz postojei objekat ili objekte realizovane na susednoj ili obe susedne parcele na zajednikoj mei (interpolacija), treba da prethodi geomehaniko ispitivanje tla na kojem se gradi objekat, kao i obaveza provere stabilnosti temelja objekta ili objekata uz koje se planirani objekat dograuje, u skladu sa im po potrebi izvriti podziivanje temelja postojeih objekata u cilju postizanja sigurnosti i stabilnosti objekata. 6.5. USLOVI ZA ARHITEKTONSKO I ESTETSKO OBLIKOVANJE POJEDINIH ELEMENATA OBJEKTA
Ispadi na objektima ne mogu prelaziti graevinsku liniju vie od 1,6 m, odnosno regulacionu liniju vie od 1,2 m i to na delu objekta viem od 3,0 m. Za graenje objekata svih namena u zoni graevinski elementi (erkeri, doksati, balkoni, ulazne nadsternice sa ili bez stubova, nadstrenice i sl.) na nivou prvog sprata mogu da preu graevinsku, odnosno regulacionu liniju (raunajui od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada) i to: - na delu objekta prema prednjem dvoritu 1,2 m, ali ukupna povrina graevinskih elemenata ne moe prei 50% uline fasade iznad prizemlja. - na delu objekta prema bonom dvoritu preteno severne odnosno zapadne orijentacije (najmanjeg rastojanja od 2,0 m) 0,6 m, ali ukupna povrina graevinskih elemenata ne moe prei 30% bone fasade iznad prizemlja. - na delu objekta prema bonom dvoritu preteno june odnosno istone orijentacije (najmanjeg rastojanja od 3,0 m) 0,9 m, ali ukupna povrina graevinskih elemenata ne moe prei 30% bone fasade iznad prizemlja; - na delu objekta prema zadnjem dvoritu (najmanjeg rastojanja od stranje linije susedne graevinske parcele od 5,0 m) 1,6 m, ali ukupna povrina graevinskih elemenata ne moe prei 30% stranje fasade iznad prizemlja.
268
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Izgradnja krovnih bada je dozvoljena, stim da mogu zauzimati maksimalno 50% duine fasade. Za graenje objekata sa poslovnom namenom - lokalima u prizemlju, graevinski elementi u nivou prizemlja mogu prei graevinsku, odnosno regulacionu liniju (raunajui od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada) i to: - izlozi lokala do 0,30 m po celoj visini, kada najmanja irina trotoara iznosi 3,0 m, a ispod te irine trotoara nije dozvoljena izgradnja ispada izloga lokala u prizemlju - izlozi lokala do 0,90 m po celoj visini u peakim zonama - transparentne bravarske konzole nadstrenice u zonama prizemne etae do 2,0 m po celoj irini objekta sa visinom iznad 3,0 m. - platnene nadstrenice sa masivnom bravarskom konstrukcijum do 1,0 m od spoljne ivice trotoara na visini iznad 3,0 m, a u peakim zonama prema konkretnim uslovima lokacije - konzolne reklame do 1,20 m na visini iznad 3,0 m. Otvorene spoljne stepenice mogu se postavljati na objekat (prednji deo) ako je graevinska linija 3,0 m uvuena u odnosu na regulacionu liniju i ako savlauju visinu do 0,9 m. Stepenice kojima se savladava visina preko 0,90 m treba da ulaze u gabarit objekta. Otvorene spoljne stepenice koje se postavljaju na boni ili zadnji deo objekta ne mogu ometati prolaz i druge funkcije dvorita. Na fasadama objekta koje su od granice susedne graevinske parcele postavljeni na udaljenosti od 1,0 - 3,0 m, mogu se predideti samo otvori sa visokim parapetom min. visine 1,8 m za ventilaciju ili fiksni stakleni zidovi za nuno osvetljenje prostorija. Otvori koji se nalaze na delu zida koji je na rastojanju od granice susedne parcele 3,0 m i vie, mogu se predvideti sa niim ili standardnim parapetom. Graenje objekata u zoni u pogledu arhitektonskog oblikovanja vriti u skladu sa planiranom namenom, uz primenu boja, arhitektonskih i dekorativnih elemenata u oblikovanju fasada na nain kojim e objekat u prostoru i okruenju obrazovati usaglaenu, estetski oblikovanu celinu. Za graenje objekata koristiti proverene i atestirane graevinske materijale, s tim da se preporuuje primena autohtonih materijala sa ovog podruja. Na objektima izvesti krovne konstrukcije koja obrazuju kose krovne ravni kosi krov, jer izgradnja objekata sa ravnim krovom nije dozvoljena. Izuzetak mogu predstavljati jedino poslovni objekti na kojima se Investitor odluuje za ravan krov. Kose krovne ravni oblikovati u skladu sa proporcijama objekta. Krovni pokriva odabrati u zavisnosti od nagiba krovnih ravni. Preporuuje se upotreba crepa, tegole, eternit ploa. Za osvetljenje prostorija u potkrovlju mogu se izvesti leei ili stojei krovni prozori, proporcijama i oblikom usaglaeni sa objektom.
269
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Fasade treba da su malterisane i bojene odgovarajuom bojom, ili od fasadne opeke ili kombinovane obrade, kao ravne povrine ili sa ispadima (loe, balkoni, erkeri i sl.) dozvoljenih veliina. Arhitektonski sklop i oblik objekta, primenjeni materijali i boje utvruju se idejnim arhitektonskim projektom. U oblikovanju stambenih jedinica u nizu, jedinice na kraju niza mogu imati u odreenoj meri drugaiji funkcionalni sklop i oblikovanje, uz uslov usaglaavanja sa oblikovnom formom niza u celosti. Stambeni objekti u nizu po pravilu se izvode na osnovu jedinstvenog projekta za niz, odnosno na osnovu vie projekata za pojedinane jedinice, uz uslov da se stambene jedinice oblikuju kao kompartibilni delovi jedinstvene celine objekta u prostoru, sa krovnim ravnima oblikanim sa identinim padovima i krovnim pokrivaem, i fasadama ujednaenim u pogledu koncepcije i primenjenih materijala. 6.6. PRAVILA ZA OBNOVU I REKONSTRUKCIJU POSTOJEIH OBJEKATA U ZONI
Na postojeim objektima u zoni, u skladu sa njihovom namenom i propisanim pravilima graenja utvrenim za graenje u odreenoj zoni, dozvoljena je rekonstrukcija, dogradnja, adaptacija i sanacija. U zonama za koje su utvrena pravila ureenja i graenja regulacionim planom odreene intervencije se moraju odvijati prema utvrenim pravilima iz planskog dokumenta. Naroitu panju posvetiti zatiti susednih objekata. 6.6.1. Zona porodinog i zona meovitog stanovanja Rekonstrukcija postojeeg stambenog objekta u cilju postizanja sigurnosti i stabilnosti objekta sa promenama konstruktivnih elemenata, tehnolokog procesa, spoljnjeg izgleda objekta i drugog, dozvoljava se sa zadravanjem osnovne namene, kao i pretvaranjem dela ili celog stambenog prostora u poslovni (radni prostor), tako da objekat moe biti stambeno-poslovni (poslovanje je manje od 50% bruto povrine), poslovno-stambeni(poslovanje je vie od 50% bruto povrine objekta) i poslovni objekat. Na zatienim objektima rekonstrukcija u smislu konzervatorskorestauratorskih radova dozvoljava se na nain i prema uslovima za preduzimanje mera tehnike zatite koje utvruje nadlena ustanova zatite. Rekonstrukcija postojeih stambenih objekata, moe se odobriti za objekte izgraene sa minimalnim rastojanjem izmeu graevinske i regulacione linije od 3,0 m izuzev ukoliko su graeni na mesno uobiajen nain koji se treba ispotovati. . Za izgraene objekte ija meusobna udaljenost iznosi manje od 3,0 m, rekonstrukcija se moe vriti samo u postojeim gabaritima objekta uz rekonstrukciju, adaptaciju postojeeg tavanskog prostora, bez naspramnih otvora prema susednom objektu. Rekonstrukcija pomonih objekata izgraenih na parceli kao samostalnih zasebnih objekata u stambeni prostor nije dozvoljena, izuzev kada je pomoni objekat dograen uz postojei stambeni objekat, ukoliko se time moe obezbediti kvalitetan i primeren stambeni prostor. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 270
Dogradnja stambenih objekata u cilju poveanja, proirenja stambenog prostora dozvoljava se u sklopu postojeeg stana ili kao zasebna stambena jedinica u gabaritu jedinstvenog objekta. Uz stambeni objekat se moe dograditi i pomoni, odnosno poslovni (radni) prostor, uz, nad, a izuzetno i ispod objekta u zavisnosti od namene i naina korienja prostora. Dograeni deo uz postojei stambeni objekat moe biti iste ili nie spratnosti kao stambeni objekat na kojem se vri dogradnja, a izuzetno i vie spratnosti,do dozvoljene maksimalne spratnosti u zoni. Dogradnja objekta moe se vriti do utvrenog maksimalnog indeksa zauzetosti graevinske parcele, prema regulacionoj liniji do graevinske linije poloajno utvrene pravilima za zonu, blok, ulini potez, prema granici bone susedne parcele- do utvrene minimalne udaljenosti od granice parcele i objekata na susednim parcelama i prema pravilima utvrenim za zonu, i prema dvoritu do minimalne udaljenosti od objekata na sopstvenoj i susednim parcelama u skladu sa pravilima graenja. Dogradnja nad postojeim stambenim, poslovnim i proizvodnim objektom dozvoljena je uz prethodnu statiku proveru stabilnosti i sigurnosti objekta, odnosno preduzete mere zatite objekta, za namenu u skladu sa osnovnom namenom objekta, do maksimalne dozvoljene spratnosti objekata u zoni i maksimalnog indeksa izgraenosti parcele utvrenog za zonu, uz uslov da se dogradnjom ispotuje poloaj otvora, vrata i prozora i ne narui arhitektonsko-oblikovna forma i proporcije objekta. Dogradnja stambenog objekta u smislu meugradnje na nain povezivanja postojeeg stambenog i pomonog, odnosno poslovnog (proizvodnog) objekta dozvoljava se uz uslov ispunjenja svih propisanih pravila za graenje na graevinskoj parceli u zoni. Dogradnja nad pomonim objektima koji su izgraeni kao samostalni zasebni objekti na parceli nije dozvoljena prostorom namenjenim za stanovanje, jer nije dozvoljen drugi stambeni objekat na jednoj graevinskoj parceli, a jeste nad postojeim pomonim i poslovnim prostorima naslonjenim na stambeni objekat, tako da ini jedinstvenu arhitektonsko-graevinsku celinu, uz prethodnu statiku i geomehaniku proveru postojeih elemenata konstrukcije. Dogradnja u smislu podgradnje se dozvoljava samo izuzetno, uz uslov da se pri graenju objekta preduzmu svi propisani radovi, odnosno mere zatite i obezbeenja sopstvenog i susednih objekata. Adaptacija stambenog i poslovnog objekta se dozvoljava u cilju promene organizacije prostora u objektu, promene namene objekta ili dela prostora u objektu, zamene ureaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, bez promene konstruktivnih elemenata, spoljnjeg izgleda objekta i drugog. Dozvoljena je adaptacija tavanskog prostora stambenog i poslovnog objekta u stambeni, odnosno poslovni, ukoliko prostorije u adaptiranom tavanskom prostoru ispunjavaju tehnike propise i normative za planiranu namenu. U sklopu adaptacije je dozvoljeno pretvaranje stambenog u poslovni prostor, veliine, sadraja i opreme u skladu sa planiranom delatnou ije je obavljanje dozvoljeno u zoni. Pretvaranje poslovnog prostora u stambeni u stambenoposlovnom objektu ili poslovnom objektu dozvoljava se ukoliko poslovni prostor u objektu nije izriito uslovljen i ukoliko stanovanje kao namena nije u koliziji sa vrstom delatnosti koja se u objektu odvija.
271
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Rekonstrukcija, dogradnja i adaptacija postojeeg stambenog objekata u tradicionalnom nizu, u zonama meovitog stanovanja sa ambijentalnim karakterom, dozvoljava se uz uslov arhitektonskog oblikovanja usaglaenog sa duhom tradicionalne arhitekture i ouvanja uspostavljenih proporcija i oblikovno-estetskih vrednosti objekta. Rekostrukcija, dogradnja i adaptacija se ne mogu odobriti za postojee objekte koji su bespravno izgraeni, odnosno ne poseduju odobrenje za gradnju niti upotrebnu dozvolu. Na parcelama na kojima postoje objekti skloni padu, a koje ne ispunjavaju uslove za izgradnju novog objekta u skladu sa utvrenim pravilima za graenje, dozvolie se rekonstrukcija postojeeg objekta, ukoliko s time moe povratiti sigurnost i stabilnost objekta, odnosno i obnova objekta istog gabarita i spratnosti. Ruenje objekta odobrie se u svrhu izgradnje novog objekta u skladu sa utvrenim pravilima graenje na parceli, a moe se naloiti i od strane optinske uprave, ukoliko se utvrdi da je usled dotrajalosti ili veeg oteenja ugroena stabilnost objekta, do mere koja se ne moe otkloniti rekonstrukcijom, ime objekat predstavlja opasnost za ivot i zdravlje ljudi, za susedne objekte. 6.6.2. Zona vieporodinog stanovanja Na postojeim vieporodinim i drugim objektima u zoni, u skladu sa njihovom namenom i utvrenim pravilima graenja, dozvoljene intervencije su rekonstrukcija, dogradnja, adaptacija i sanacija, uz pridravanje osnovnog principa koji podrazumeva potovanje interesa postojeih i planiranih vlasnika, korisnika objekata, javnog interesa u pogledu funkcije i izgleda objekta, autorskih prava projektanta i tehnikih i drugih uslova sa kojima planirane promene na objektu treba da se usaglase. Rekonstrukcija postojeeg vieporodinog stambenog objekta, dozvoljava se za prizemlje, odnosno sve funkcionalne etae objekta sa promenom namene prostora u poslovni, veliine i sadraja za delatnosti koje su dozvoljene u okviru vieporodinih stambenih objekata uz saglasnost skuptine stanara (vlasnika ostalih delova objekta). Rekonstrukcija tavanskog prostora dozvoljava se za stambene i druge namene u skladu sa mogunostima i tehnikim uslovima uz saglasnost vlasnika ostalih delova objekta. Dogradnja vieporodinog stambenog objekta i drugih objekata u zoni u horizontalnom smislu dozvoljava se u sluaju kada je planirana a nije realizovana (fazna izgradnja), kada postoje tehnike nogunosti i ne remete se prostorni, normativni, oblikovni i drugi uslovi proistekli iz uslova lokacije (ulica, kompoziciono reenje kompleksa i infrastruktura). Dogradnja jedne ili vie etaa dozvoljava se se do maksimalne spratnosti utvrene za postojee objekte u zoni prema nameni, u cillju sanacije ravnih krovova ili krovnih terasa , dobijanja korisnog prostora, iz arhitektonskih i drugih razloga, a na osnovu pozitivnih rezulta analize statikih i drugih osobina objekta, nosivosti tla, uz usaglaavanje arhitektonsko oblikovnih elemenata sa arhitekturom objekta, kao i susednih objekata i okruenja. Podgradnja, izgradnja prostora ispod gabarita i dela gabarita postojeeg objekta dozvoljava se izuzetno, uz uslov da su planirane i preduzete sve mere zatite na obezbeenju sopstvenog i susednih objekata i izvedeni svi propisani graevinski radovi. Adaptacija postojeeg vieporodinog stambenog objekta i drugih objekata u zoni se dozvoljava u svrhu promene namene (dela) prostora u objektu, ukljuujui promene u oblikovnoj strukturi i ugradnju i rekonstrukciju instalacija. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 272
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Adaptacija stambenog prostora na spratnim etaama u poslovni prostor, sa korienjem stambenog stepenita, moe se odobriti za delatnost ije funkcionisanje ne remeti uslove stanovanja u objektu, ukoliko za to postoje prostorni tehniki preduslovi, a uz pismenu saglasnost vlasnika, odnosno korisnika objekta. Adaptacija i pretvaranje poslovnog prostora u stambeni u vieporodinom stambenom objektu se dozvoljava ukoliko poslovni prostor u tom objektu nije iskljuivo uslovljen. Adaptacija zajednikih prostorija stanara u stambeni prostor se ne dozvoljava, jer se to kosi sa funkcijom, svrhom zbog koje su one planirane i izvedene u skladu sa vaeim normativima za objekte ove namene. Adaptacija postojeih, namenski graenih garaa u drugu namenu se ne dozvoljava. Zatvaranje terasa, loa i balkona i druge pojedinane intervencije na fasadama i to naroito ulinim, nije dozvoljeno, izuzev jednoobrazno u sklopu renoviranja, rekonstrukcije fasada prema jedinstvenom projektu za celokupan objekat. Izuzetno, na dvorinim fasadama dozvolie se iskljuivo zastakljivanje terasa, loa i balkona, prema Aktu o urbanistikim uslovima odobrenom projektu, odnosno skici, a u cilju zatite od nepovoljnih klimatskih uticaja. Rekostrukcija, dogradnja i adaptacija se ne mogu odobriti za postojee objekte koji su bespravno izgraeni, niti na objektima koji su po bilo kom osnovu predmet spora vlasnika i korisnika objekata i prostora na sopstvenoj i susednim parcelama. 6.7. OPTA PRAVILA ZA IZGRADNJU OBJEKATA
Stambeni prostor stambenu jedinicu sa pomonim i prateim prostorima u okviru porodinog i vieporodinog objekta organizovati prema funkciji i vaeim normativima. Svetla visina stambenih prostorija ne moe biti manja od 2,4 m. Poslovni i proizvodni prostori u sklopu stambenih objekata i objekata drugih namena, odnosno poslovni i proizvodni objekti, treba da su izgraeni prema funkcionalnim, sanitarnim, tehniko-tehnolokim i drugim uslovima u zavisnosti od vrste radne ili proizvodne delatnosti, odnosno prema vaeim propisima za odreenu namenu ili delatnost. Standardna svetla visina poslovnih, radnih prostorija ne moe biti manja od 3,0 m, odnosno treba da je u skladu sa propisima za obavljanje odreene vrste delatnosti. Objekti svih vrsta i namena treba da su funkcionalni, statiki stabilni, hidro i termiki propisno izolovani i opremljeni svim savremenim instalacijama u skladu sa vaeim normativma i propisima za objekte odreene namene. Prilikom projektovanja i izgradnje objekata ispotovati vaee tehnike propise za graenje objekata odreene namene. Objekte projektovati u skladu sa propisima o izgradnji na seizmikom podruju, imajui u vidu da se gradi na podruju koje prema intenzitetu zemljotresa spada u VII stepen Merkali-Kankali- Zibergove skale (MCS). Na objektima koji se u skladu sa postojeim nainom postavljanja objekata u zoni, bloku, grade na granici bone graevinske parcele, ili interpolitraju izmeu obe bone graevinske parcele, ne mogu se na zabatnim zidovima planirati otvori. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 273
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Na objektima koji se ugrauju izmeu i do granica obe bone graevinske parcele (izgradnja u tradicionalnom nizu) na kojima su postojei objekti postavljeni na zajednikoj granici parcela, mogu se za potrebe osvetljenja i ventilacije sporednih, odnosno i radnih prostorija izvesti svetlarnici, na raun gabarita planiranog objekta. Kod graenja objekata na mei voditi rauna da se objektom ili nekim njegovim elementom (ispadom i drugim) ne ugrozi vazduni, odnosno podzemni prostor susedne parcele. Krovne ravni svih objekata u pogledu nagiba krovnih ravni treba da su reene tako da se odvoenje atmosferskih voda sa povrina krova rei u sopstveno dvorite, odnosno usmeri na ulinu kanalizaciju. Povrinske vode sa jedne graevinske parcele ne mogu se usmeriti prema drugoj parceli, odnosno objektima na susednim parcelama. U sluaju kada za odvoenje povrinskih voda ne postoji nivelaciono reenje na nivou bloka, povrinske vode sa parcele odvode se slobodnim padom prema rigolama, odnosno prema ulici (kod regulisane kanalizacije, odnosno jarkovima) sa najmanjim padom od 1,5%. Izgraene saobraajne povrine, pristupne peake staze objektima na parceli, rampe garaa u prizemlju i pomonih i radnih prostorija kojima se savladava visinska razlika iznad kote terena, kolske pristupne puteve dvoritu i manipulativne dvorine platoe, treba izvesti sa padom orijentisano prema ulici, eventualno delom prema zelenim povrinama na parceli (vrt, bata i slino). Odvoenje povrinskih voda sa manipulativnih i parking povrina planiranih u dvoritom delu parcele, ija povrina prelazi 200 m2, uslovljeno je zatvorenom kanalizacionom mreom prikljuenom na ulinu kanalizaciju. U sluaju izgradnje garae u suterenu objekta, pad rampe za pristup garai orijentisan je prema objektu, a odvoenje povrinskih voda reava se drenaom ili na drugi pogodan nain. Odvoenje povrinskih voda sa rampe izvedene za vei broj garaa planiranih u suternu objekta (vieporodini, poslovni objekti i dr.) obavezno reavati knalizacionom mreom prikljuenom na ulinu kanalizaciju. Saobraajne povrine pristupni putevi, platoi treba da su izvedeni sa savremenim kolovozni zastorom: beton, asfalt beton i poploanje raznim tipskim elementima. Javni prostor ulice se ne moe koristiti za obavljanje delatnosti (skladitenje materijala i sl.) niti za parkiranje tekih vozila i maina, ve se u tu svrhu mora organizovati i urediti prostor u okviru parcele ukoliko za to postoje prostorni uslovi i ne remete se stvoreni uslovi ivljenja u irem okruenju. Odlaganje kunog smea vri se u odgovarajue posude u sopstvenom dvoritu za porodine stambene objekte, odnosno u kontejnerima smetenim na pogodnim lokacijama u sklopu parcele ili u odgovarajuim prostorijama u objektu za vieporodine i poslovne objekte a u skladu sa propisima za objekte odreene namene, sa odvoenjem na gradsku deponiju, organizovano i putem nadlenog komunalnog preduzea. Sa parcela na kojima je planirana izgradnja ili su izgraeni poslovni i proizvodni objekti, u zavisnosti od vrste proizvodnje, odnosno vrste i karaktera otpada, otpadni proizvodni produkti se odvoze na gradsku deponiju, odnosno deponuju na propisanu lokaciju na propisani nain u skladu sa vrstom otpada. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 274
6.8.
POSEBNA PRAVILA ZA IZGRADNJU OBJEKATA
U odnosu na namenu objekata ije je graenje dozvoljeno u zoni, potrebno je za pojedinanu gradnju pribaviti uslove od nadlenih organa i organizacija koje su zakonom ovlatene da ih donose, odnosno propisuju. U skladu sa odredbama Zakona o kulturnim dobrima za graenje objekata u urbanistiim celinama sa posebnim kulturno-istorijskim i ambijentalnim vrednostima, u cilju ouvanja izgleda i svojstva kulturnog dobra i uklapanja objekta u ambijent pribaviti uslove za preduzimanje mera tehnike zatite od nadlene ustanove za zatititu spomenika kulture. U skladu sa Zakonom o zatiti ivotne sredine, za graenje poslovnih i proizvodnih objekta sa vrstom proizvodne delatnosti iji proizvodni proces moe biti sa negativnim uticajem na ivotnu sredinu, obavezna je izrada Strategije o proceni uticaja na ivotnu sredinu, kojom treba da se dokae da primenjeni tehnoloki proces, materijali, sirovine, vrsta energije i otpadne materije proizvodnje bitno ne ugroavaju ivotnu sredinu, odnosno preduzetim merama na spreavanju negativnih uticaja mogu da se svedu na zakonom propisane dozvoljene norme. Graenje objekata od znaaja za odbranu zemlje vriti u skladu sa odredbama Zakona o odbrani, odnosno u skladu sa uslovima koje propie nadleni organ za ovu oblast. Graenje objekata u skladu sa vrstom i namenom vriti uz potovanje svih vaeih propisa iz oblasti zatite ivotne sredine, zatite od poara, sanitarne zatite, bezbednosnim i drugim propisanim uslovima i posebnim uslovima u skladu sa specifinou objekta. Vrenje radova na izradi istranih buotina nafte i gasa dozvoljeno je, uz prethodno pribavljenu saglasnost vlasnika ili korisnika parcele i nadlenog Ministarstva uz predhodnu izradu Strategije o proceni uticaja na ivotnu sredinu i pribavljen Akt o urbanistikim uslovima. Vrenje radova na iskopavanju i istraivanju arheolokih nalazita je dozvoljeno u svim zonama unutar obuhvata granica GP-a, a prema odredbama Zakona o kulturnim dobrima. 6.9. PRAVILA ZA IZGRADNJU MREE I OBJEKATA SAOBRAAJNE INFRASTRUKTURE
6.9.1. elezniki saobraaj Izgradnju novih eleznikih pruga projektovati u skladu sa Zakonom o eleznicama i sa tehnikim normativima koji reguliu gradnju eleznikih pruga. Izgradnju novih eleznikih koloseka izvriti u skladu sa Pravilnikom 314 i 316 J. Neizgraene, a planirane koridore za izgradnju eleznike pruge permanentno zatititi od eventualne druge gradnje. U Sklopu modernizacije eleznike stanice Subotica perone izdizati u skladu sa standardima koji reguliu ovu oblast a na glavnoj eleznikoj stanici povezati ih sa peakim podhodnikom. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 275
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Sva ukrtanje eleznikih pruga sa gradskim magistralama graditi denivelisano. Ukrtanje pruge za Segedin i puta u naselju Pali reavati u skladu sa uslovima zatite spomenika kulture uz zadovoljenje svih uslova bezbednosti saobraaja. Ukrtanja eleznikih pruga sa ostalim saobraajnicama po pravilu reavati denivelisano a ako to sa obzirom na terenske uslove nije mogue u nivou uz maksimalne uslove za bezbednost saobraaja.
6.9.2. Drumski saobraaj Sve saobraajnice projektovati u skladu sa vaeim Pravilnikom o tehnikim normama i uslovima za javne puteve (Sl list SRJ br 35/91) i po odredbama Zakona o putevima ( Sl. Glasnik SRS br 46/91 i 52/91) Sve gradske saobraajnice projektovati sa elementima koji su predvieni za raunske brzine od 60 km/h. Izuzetno raunska brzina za koju se projektuju saobraajnice moe se, na kraem potezu, ograniiti na 40 km/h ako prostorni elementi ne dozvoljavaju povoljnije reenje. Sve saobraajnice projektovati sa savremenim kolovoznim konstrukcijama izuzev na mestima gde planovima nieg reda je predviena druga vrsta materijala radi ouvanja ambijentalnih ili graditeljskih i istorijskih celina. Gradske magistrale projektovati sa 4 saobraajne trake u irini min 12 metara sa dvostranim poprenim nagibom i nosivou za teak saobraaj sa obezbeenjem svih pripadajuih elemenata (trake za za prestrojavanje u zoni raskrsnice, autobuske nie, obostrane biciklistike staze, ivinjaci, trotoare i zelenilo). Saobraajnice I reda projektovati sa kolovozom od 7 metara i jednostranim poprenim nagibom. Kolovoz dimenzionisati za srednje teak saobraaj. U poprenom profilu potrebno je predvideti sve potrebne elemente (trotoare, obostrane biciklistike staze, autobuske nie, ivinjaci, trake za prestrojavanje i zelenilo). Saobraajnice II reda projektovati sa kolovozom irine 7 metara i sa jednosmernim poprenim nagibom. Kolovoznu konstrukciju dimenzionisati za srednje teak saobraaj. U Poprenom profilu predvideti sve potrebne elemente (trotoare, biciklistike staze, autobuske nie, trake za prestrojavanje, ivinjaci i zelenilo). Izuzetno u poprenom profilu moe se predvideti biciklistika staza sa jedne strane kolovoza uz odgovaruje mogunosti kretanja bicikla u dva smera. Saobraajnice III reda projektovati sa kolovozom irine 7 metara i sa jednosmernim poprenim nagibom. Kolovoznu konstrukciju dimenzionisati za srednje teak saobraaj. U Poprenom profilu predvideti sve potrebne elemente (trotoare, biciklistike staze, autobuske nie, ivinjaci, trake za prestrojavanje i zelenilo). Izuzetno u poprenom profilu moe se predvideti biciklistika staza sa jedne strane kolovoza uz odgovaruje mogunosti kretanja bicikla u dva smera. Sabirne gradske saobraajnice projektovati sa kolovozom irine 6 metara sa jednostranim poprenim nagibom i dimenzionisane za laki saobraaj. U Poprenom profilu predvideti sve potrebne elemente (trotoare, autobuske nie, ivinjaci, trake za prestrojavanje i zelenilo). Izuzetno u poprenom profilu moe se predvideti biciklistika staza sa jedne strane kolovoza uz odgovaruje mogunosti kretanja bicikla u dva smera kao.
276
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Kolovoze u stambenim ulicama predvideti sa irinom 5 metara sa jednostranim poprenim nagibom. U Poprenom profilu predvideti sve potrebne elemente (trotoare, ivinjake na nioj strani kolovoza i zelenilo). U delovima grada gde je regulacija ulica uspostavljena i ne postoje uslovi za poveenje (istorijski deo grada i slino) moe se odstupiti u sladu sa prostrnim uslovima. U tom sluaju strogo voditi rauna o saobraanim potrebama i elementima koji garantuju bezbednost saobraaja (jednosmerne ulice, parkiranje van kolovoza i sl). Kolske peake prilaze projektovati sa kolovoznom konstrukcijom za kretanje vozila, bicikla i peaka, dimenzionisane za lak saobraaj, minimalne irine 3,5 metra sa jednostranim poprenim nagibom. U poprenom profilu nije potrebno predvideti posebne trotoare. Privatne prilaze projektovati sa kolovoznom konstrukcijom za najlaki saobraaj minimalne irine 2,5 metara sa jednostranim poprenim padom. U poprenom profilu nije potrebno predvideti posebne trotoare. Peake staze projektovati sa konstrukcijom za trotoare sa jednostranim poprenim padom minimalne irine 1,5 metara Parkinge za putnika vozila izvoditi u skladu sa JUS standardima a izbor poploanja uskladiti sa okolnim sadrajima. Autobuska stajalita (BUS nie) po pravilu planirati posle raskrsnice a dimenzije uskladiti sa vaeim pravilnikom. Odvoenje vode sa saobraajnica reiti uputanjem u kanalizaciju ili u putne jarkove pored puta na mestima gde nije izgraena kanalizacija. Izdignute ivinjake na mestu kapijskih ulaza ugraditi kao oborene. Sve saobraajnice projektovati sa odgovarajuom saobraajnom signalizacijom. Za izgradnju propisati samo atestirane materijale. Saobraajnice se mogu izvoditi fazno pod uslovom da se: - Magistralne saobraajnice u I fazi budu izgraene sa kolovozom u irini minimum 7 metara, sa jednostranom biciklistikom stazom i da se raskrsnice urede trakama za prestrojavanje. - Saobraajnice I reda u I fazi treba graditi sa kolovozom minimalne irine od 6 metara sa biciklistikom minimum jednostranom biciklistikom stazom s tim da se raskrnicama obezbede trake za prestrojavanje vozila - Saobraajnice II, i III reda da se izgrauju sa minimalnom irinom kolovoza od 5 metara i da se na raskrsnicama obezbede trake za prestrojavanje. Prilikom projektovanja i izgradnje predvideti mogunost jednostranog proirenja na punu irinu i razmetaj svih sadraja (biciklistike staze, trotoare, trake za prestrojavanje i ostalo) - Sabirne ulice graditi sa kolovozom minimalne irine 4 metra sa obaveznim proirenjima u zoni raskrsnice na punu irinu. Ovo proirenje planirati u duini od minimum 20 metara. - Kolovoze u stambenim ulicama, gde nije mogue uspostaviti punu regulacionu irinu graditi u minimalnoj irini od 3 metra pod uslovom da se u reimu saobraaja obezbedi jednosmerno kretanje vozila. Pri tome obavezno sagledati ire okruenje i obezbediti mogunost kretanja i u drugom smeru. - Kolsko peaki prilazi se mogu graditi i sa minimalnom irinom saobraajnice od 3,5 metara s tim da se one obavezno odreuju za jednosmerno kretanje vozila s tim da se u biem okruenju obavezno obezbedi mogunost kretanja i u drugom smeru J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 277
6.10. PRAVILA ZA IZGRADNJU MREE I OBJEKATA VODOPRIVREDNE INFRASTRUKTURE Snabdevanje vodom obezbediti iz postojeih i planiranih izvorita Prostorni poloaj bunara unutar vodozahvata uskladiti sa "Pravilnikom o nainu odreivanja i odravnja zona i pojaseva sanitarne zatite objekata za snabdevanje vodom za pie (Sl. glasnik SRS br. 33/78). Poloaj objekata (crpna stanica, ureaj za kondicioniranje vode, rezervoar) utvrditi u skladu sa primenjenim savremenim tehnolokim reenjima. Objekti crpne stanice, ureaja za kondicioniranje vode i rezervoari se moraju graditi u skladu sa vaeim propisima i normativima za objekte ove namene. Zone neposredne zatite bunara potrebno je da se ograde, kao i kompleks vodozahvata u celosti, a slobodan neizgraen prostor da se uredi kao travnjak. Objekti bunarskih kuica grade se nad bunarskim ahtovima - odnosno bunarima, kao prizemni objekti u okviru kojih je predvien smetaj potrebne hidromainske i elektroopreme Bunare unutar teritorije vodozahvata povezati cevovodom odgovarajueg kapaciteta i kvaliteta. Planiranu vodovodnu mreu povezati sa vodozahvatom cevovodom odgovarajueg kapaciteta i kvaliteta u skladu sa rezultatima dobijenim iz hidraulikog prorauna. Izraditi glavne projekte za rekonstrukciju postojee i izgradnju nove javne vodovodne mree i na osnovu njih vriti izgradnju, rekonstrukciju i dogradnju magistralne i distributivne vodovodne mree Izraditi projekte za dopunu, rekonstrukciju i izgradnju objekata za vodosnabdevanje i kondicioniranje vode na postojeim odnosno planiranim vodozahvatima i na osnovu njih vriti izgradnju, rekonstrukciju i dogradnju svih potrebnih objekata za potrebe vodosnabdevanja Izraditi elaborat zona i pojaseva sanitarne zatite objekata za snabdevanje vodom za pie Javnu vodovodnu mreu, kako magistralnu tako i distributivnu, u principu graditi po prstenastom sistemu Za potrebe odravanja kvaliteta vode u mrei kao i za potrebe protivpoarne zatite na javnoj vodovodnoj mrei ugraditi hidrante na propisnim rastojanjima. Hidrante, u principu, ugraditi kao nadzemne Javna vodovodna mrea ne sme biti prenika manjeg od 100 mm Svi radovi na projektovanju i izgradnji sistema za snabdevanje vodom moraju se izvesti u skladu sa Zakonom i uz saglasnost nadlenih organa Izvriti izgradnju novih, odn rekonstrukciju, adaptaciju i funkcionalnu prenamenu dela postojeih ureaja u okviru kompleksa ureaja za preiavanje otpadnih voda Subotice (UPOV) Na UPOV-u primeniti savremene tehnoloke procese koji omoguuju defosforizaciju i denitrifikaciju otpadnih voda grada U konanoj fazi izgradnje projektovani kapacitet UPOV-a mora da obuhvati prijem i kompletno preiavanjei sve prispele otpadne vode Izraditi idejne i glavne projekte kolektorske i sekundarne kanalizacione mree za podruja koja nisu obuhvaena dosadanjom proraunskom emom za dimenzionisanje kanalizacione mree i na osnovu njih vriti izgradnju, rekonstrukciju i dogradnju svih potrebnih objekata za potrebe odvoenja otpadnih voda Izvriti zacevljenje otvorenih deonica kolektora J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 278
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Prilikom dimenzionisanja kanalizacione mree uzeti u obzir mogunost formiranja lokalnih retenzija za prikupljanje atmosferskih voda uz velike poslovne i industrijske komplekse Na teritoriji Subotice graditi kanalizacionu mreu meovitog sistema, dok je na Paliu i Radanovcu kanalizaciona mrea separatnog sistema gradnje Svi radovi na projektovanju i izgradnji sistema za odvoenje i preiavanje otpadnih voda moraju se izvesti u skladu sa Zakonom i uz saglasnost nadlenih organa Dubina ukopavanja kod vodovodne mree mora da obezbedi najmanje 1,0 m sloja zemlje uznad cevi, dok taj sloj kod kanalizacione mree ne sme biti manji od 0,8 m Prilikom projektovanja i izgradnje javne vodovodne i kanalizacione mree pridravati se propisanih horizontalnih i vertikalnih rastojanja od drugih komunalnih instalacija Izgradnja javne kanalizacione mree u principu mora da prethodi izgradnji kolovoza, ukoliko postoje tehniki uslovi za prikljuenje kanalizacije na pripadajui sliv Javnu kanalizacionu mreu graditi u osovini planiranog kolovoza za regulacione irine do 30 m. Za regulacione irine vee od 30 m kanalizacionu mreu graditi dvostrano (s obe strane kolovoza) u zelenom pojasu Ugraditi reviziona okna ahtove na svim prikljucima, prelomima i pravim deonicama kanala na propisnim rastojanjima (najvei doputen razmak izmeu ahti je 160xD) Prilikom prikljuenja novih kanala na postojee ukljuenje izvesti tako da kota dna novog kanala bude via od kote dna kanala na koji se prikljuuje. Preporuuje se prikljuenje u gornjoj treini Do izgradnje atmosferske kanalizacije na Paliu i u Radanovcu, odvoenje atmosferskih voda sa kolovoza reiti rigolama ili upojnim jarkovima Pre uputanja u recipijent, izvriti preiavanje otpadnih voda do stepena koji je propisan vaeim propisima Izvriti dogradnju ureaja za preiavanje otpadnih voda izvriti predtretman industrijskih otpadnih voda pre uputanja u naseljsku kanalizacionu mreu (primarni preistai) Izvriti mehaniko preiavanje atmosferskih voda pre uputanja u recipijent Krajnji recipijent za prihvatanje svih otpadnih voda na slivnom podruju naselja je jezero Pali, odnosno Slano jezero za naselje Pali Prilikom projektovanja i izgradnje hidrotehnikih objekata i objekata u zoni melioracionih kanala i obale jezera uvaiti i ispuniti sve uslove koje propie nadleno vodoprivredno preduzee U cilju zatite od poplava od visokih nivoa podzemnih voda i od vika atmosferskih voda potrebno je redovno odravati kanale i propuste du melioracionih kanala U ulicama i na mestima gde nije uspostavljena planirana regulaciona irina, pre izgradnje infrastrukturnih objekata izvriti regulaciju na planiranoj irini
6.11. PRAVILA ZA IZGRADNJU MREE I OBJEKATA ENERGETSKE INFRASTRUKTURE - Elektroenergetska infrastruktura Celokupnu elektroenergetsku mreu graditi na osnovu glavnih projekata u skladu sa vaeim zakonskim propisima. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 279
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Trafostanice graditi kao zidane, stubne ili montano betonske za rad na 20 kV naponskom nivou. Elektroenergetsku mreu na oba naponska nivoa planirati podzemno. Postojeu elektroenergetsku mreu koja je izvedena nadzemno treba postepeno kablirati u zavisnosti od stepena izgradnje novih stambenih i poslovnih objekata na tim prostorima. Kablove polagati u zelenim povrinama pored saobraajnica i peakih staza na udaljenosti min. 1,0 m od kolovoza i 0,5 m od peakih staza. Na perifernim delovima grada i naselja Pali elektroenergetska mrea moe biti vazduna, graena na betonskim i gvozdeno reetkastim stubovima. Svetiljke za javno osvetljenje postaviti na odgovarajue rasvetne stubove u zavisnosti od vrste javnog osvetljenja. Planirati svetiljke sa natrijumovim sijalicama niskog/visokog pritiska. Napajanje i upravljanje javnom rasvetom planirati iz posebnih slobodnostojeih ormana postavljenih u neposrednoj blizini trafo stanice. U delovima grada i naselja Pali, gde je elektroenergetska mrea graena nadzemno svetiljke javnog osvetljenja postaviti na stubove elektroenergetske mree. Podzemna elektroenergetska mrea mora se graditi prema sledeim uslovima: Elektroenergetske kablove polagati u ulinim zelenim povrinama pored saobraajnica i peakih staza ili, ukoliko za to nema mogunosti, ispod peakih staza. Elektroenergetsku mreu polagati najmanje 1,0 m od temelja objekata i od saobraajnica. Pri ukrtanju sa saobraajnicom kabel mora biti postavljen u zatitnu cev a ugao ukrtanja treba da bude oko 90. Pri paralelnom voenju energetskih i telekomunikacionih kablova najmanje rastojanje mora biti 0,50 m za kablove napona do 10 kV odnosno 1,0 m za kablove napona preko 10 kV. Ugao ukrtanja treba da bude 90. Paralelno polaganje elektroenergetskih kablova i cevi vodovoda i kanalizacije dozvoljeno je u horizontalnoj ravni pri emu horizont. rastojanje mora biti vee od 0,5 m. Nije dozvoljeno polaganje elektroenergetskog kabla iznad cevi vodovoda ili ispod cevi kanalizacije. Pri ukrtanju elektroenergetskih kablova sa gasovodom vertikalno rastojanje mora biti vee od 0,30 m, a pri pribliavanju i paralelnom voenju horizontalno rastojanje mora biti min. 0,50 m. - Gasovodna infrastruktura 1. Gasovodi visokog i srednjeg pritiska i objekti u sastavu gasovoda Gasovodi visokog i srednjeg pritiska u ataru se po pravilu grade izvan kompleksa industrijskih objekata, saobraajnih vorova, zatitnih pojasa pitke i lekovite vode i vojnih objekata. U pojasu irine 30m sa obe strane ose gasovoda visokog i srednjeg pritiska u ataru zabranjeno je graditi zgrade za stanovanje i boravak ljudi. Ureaji u sastavu gasovoda visokog i srednjeg pritiska (merno-regulacione stanice, kompresorske stanice, istake stanice i blok stanice/blokadni ventili sa izduvavanjem) moraju se locirati da zadovolje propisana rastojanja od objekata, data u narednoj tabeli:
280

Objekti u sastavu gasovoda Mero-regulacione stanice U objektu od vrstog materijala
do 30000 3 m /x iznad 30000 3 m /x
Kompres. stanice
Blokadne stanice
istake stanice
Pod nadstr. i na otvorenom Za sve kapacitete 30 100 30 30
Stambene, poslovne i fabri. zgrade, radionice i skladita zapa-ljivog materijala Elektroneizolov. nadzem. vodovi Trafo stanice eleznike pruge i objekti Industrijski koloseci Auto putevi Magistralni putevi Regionalni i lokalni putevi Ostali putevi Vodotoci etalita i parkiralita Ostali graevin. objekti
15
25
Visina stuba dalekovoda + 3.0m 30 30 14 15 25 30 20 20 30 10 6 5 10 10 10 5 15 15 10 5 20 20 10 20 15 30 15 5 30 15 10 5 30 15 20 30 20 25 15 15
Rastojanja u tabeli data su u metrima, raunajui kod eljeznikih pruga i puteva od ivice prunog/putnog pojasa. Kod prolaska u blizini ili paralelnog voenja gasovoda uz druge objekte odstojanje ne sme biti manje od: * 10,0 m od spoljne ivice putnog pojasa magistralnog puta * 5,0 m od spoljne ivice putnog pojasa regionalnih ili lokalnih puteva * 20,0 m od spoljne ivice prunog pojasa eljeznike pruge, osim ako je gasovod postavljen na drumski ili eljezniki most * 15,0 m od krajnje ose industrijskog koloseka * 1,0 m (mereno horizontalno) od temelja graevinskih objekata ukoliko ne ugroava stabilnost objekta * 0,5 m od spoljne ivice drugih ukopanih instalacija i melioracionih objekata * 10,0 m od noice nasipa regulisanih vodotoka i kanala
281
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. Udaljenost ukopanog gasovoda srednjeg pritiska od uline stubne elektrine rasvete, vazdune niskonaponske i PTT mree mora biti tolika da ne ugroava stabilnost stubova, ali ne manja od 0,5 m slobodnog razmaka. Nadzemni delovi gasovoda moraju biti udaljeni od stubova, dalekovoda, visokonaponskih i niskonaponskih vodova za najmanju visinu stuba + 3,0 m. Ako gasovod prolazi u blizini neregulisanih vodotoka, bunara, izvora ili izvorita, a takoe elektroenergetskih postrojenja i vodova, potrebno je pribaviti saglasnosti nadlenih ustanova. Ako se gasovod postavlja ispod saobraajnice prokopavanjem te saobraajnice, polae se u rov na peanu posteljicu i sa dvostrukom antikorozionom izolacijom, prema propisima. Ako se gasovod postavlja ispod saobraajnice buenjem rova ispod te saobraajnice mora se upotrebiti odgovarajua zatitna cev gasovoda. Pri ukrtanju gasovoda sa saobraajnicama, vodotocima i kanalima, ugao zaklapanja njihovih osa mora biti izmeu 60 i 90. Za ukrtanje pod manjim uglom potrebna je saglasnost nadlenog organa. Takva saglasnost se ne moe izdati za ukrtanje sa eljeznikom prugom. Gasovod mora biti zatien od podlokavanja, plavljenja, nestabilnosti tla, odrona zemljita i drugih opasnosti koje mogu izazvati njegovo pomeranje ili dodatno optereenje. Gasovod treba da je zatien od delovanja korozije okoline. 2. Gasovodna mrea niskog pritiska Tehniki normativi za projektovanje i polaganje gasovoda od PE cevi za radni pritisak do 4 bara odreeni su odgovarajuim pravilnicima i JUS standardima. Gasovod niskog pritiska se vodi podzemno. Kada se gasovod vodi podzemno dubina polaganja gasovoda je 0,6-1,0 m od njegove gornje ivice. Preporuuje se dubina od 0,8 m. Izuzetno je dozvoljena dubina 0,5 m kod ukrtanja sa drugim ukopanim instalacijama ili na izrazito tekom terenu, uz primenu dodatnih tehnikih mera zatite. Lokacija rovova treba da je u zelenom pojasu izmeu trotoara i ivinjaka kolovoza, trotoara i rigola, trotoara i betonskog kanala. Na lokaciji gde nema zelenog pojasa gasovod se vodi ispod ulinog trotoara, betoniranih platoa i povrina ili ispod ulinih kanala za odvod atmosferske vode na dubini 1,0 m od dna kanala ili rigola. Izuzetno, gasovod se polae du trupa puta, uz posebne mere zatite od mehanikih i drugih oteenja. Trase rovova za polaganje gasne instalacije se postavljaju tako da gasna mrea zadovolji minimalna propisana odstojanja u odnosu na druge instalacije i objekte infrastrukture. Vrednosti minimalnih dozvoljenih rastojanja u odnosu na ukopane instalacije su: Minimalna dozvoljena rastojanja paralelno voenje - drugi gasovod 0,4m - vodovod, kanalizacija 0,4m - nisko i visoko naponski elektro kablovi 0,6m - telefonski kablovi 0,5m - tehnoloka kanalizacija 0,4m - betonski ahtovi i kanali 0,4m - eljeznika pruga i industrijski kolosek 5,0m - visoko zelenilo 1,5m ukrtanje 0,2 m 0,2m 0,3m 0,3m 0,2m 0,2m 1,5m 282
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. paralelno voenje 1,0m 0,5m 1,0m 5,0m ukrtanje 1,0m 1,3m -
- temelj graevinskih objekata - lokalni putevi i ulice - magistralni i regionalni putevi - benzinske pumpe
Ukrtanje distributivnog gasovoda (DG) sa saobraajnicama vri se uz njegovo polaganje u zatitnu cev ili kanal, izuzev ako se proraunom dokae da to nije potrebno. Pri tome se mora obezbediti prirodna ventilacija kanala, zatitne cevi ili podzemnog prolaza. Za ukrtanje i paralelno voenje gasovoda sa eljeznikom prugom, putevima i ulicama potrebna je saglasnost odgovarajuih organizacija. Distributivni gasovod se ne polae ispod zgrada i drugih objekata visokogradnje. Nadzemno polaganje distributivnog gasovoda se vri samo izuzetno, uz posebnu zatitu od mehanikih, temperaturnih i uticaja stvaranja kondenzata. Udaljenost ukopanih stubova elektrine rasvete, vazdune niskonaponske i tt mree mora biti tolika da ne ugroava stabilnost stubova, ali ne manje od 0,5m slobodnog razmaka. Nadzemni delovi gasovoda moraju biti udaljeni od stubova dalekovoda, visokonaponskih i niskonaponskih vodova za najmanje visinu stuba + 3,0m. Pri polaganju distributivnih gasovoda treba preduzeti odgovarajue mere zatite postojeih instalacija u radnom pojasu. Ukrtanje i paralelno voenje sa drugim instalacijama se projektuje u skladu sa uslovima i saglasnostima nadlenih organa, a na sledei nain: prolaz ispod puteva i ulica se izvodi u zatitnoj elinoj cevi uz mehaniko podbuivanje na dubini od 1,0m; prolaz ispod kune saobraajnice se radi raskopavanjem ili podbuivanjem, u skladu sa dubinom rova; prolazi ispod ostalih kanala i rigola izvode se u zatitnim cevima ili bez njih, raskopavanjem ili podbuivanjem na dubinu 1,0m do 2,0m u zavisnosti od mogunosti na terenu. Ukrtanje i paralelno voenje u odnosu na ukopane instalacije treba projektovati da se zadovolje svi uslovi vlasnika predmetnih instalacija. Kod ukrtanja nastojati da se gasovod ukopa iznad drugih instalacija, u protivnom gasovod treba poloiti u zatitnu cev. 3. Kuni gasni prikljuak Kuni gasni prikljuak je deo distributivnog gasovoda koji spaja ulinu mreu sa unutranjom gasnom instalacijom. Kune gasne prikljuke izvoditi prema sledeim uslovima: - trasa cevovoda se vodi najkraim putem i mora ostati trajno pristupana - cevovod mora biti bezbedan od oteenja - cevovod polagati na dubinu ukopavanja od 0,6m do 1,0m a izuzetno na min 0,5m odnosno maksimum 2,0m - najmanje rastojanje cevovoda od svih ukopanih instalacija mora biti 0,2m - poloaj i dubina ukopavanja kunog gasnog prikljuka mora biti geodetski snimljen - poetak prikljuka trajno oznaiti natpisnom ploicom - cevovod se kroz upljine ili delove zgrade (terase, stepenita) polae u zatitnu cev - pri uvoenju u zgradu prostorija mora biti suva i pristupana, a cevovod mora biti pristupaan i zatien od mehanikih oteenja J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 283
GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD. ukopani i nadzemni delovi prikljuka od elinih cevi moraju se zatititi od korozije bilo omotaima, premazima, katodno, galvanizacijom i dr. - gasni prikljuak zavrava na pristupanom mestu glavnim zapornim cevnim zatvaraem, koji moe da se ugradi neposredno po ulasku u zgradu ili van nje - poloaj glavnog zapornog cevnog zatvaraa se oznaava - pri prvom putanju gasa u gasni prikljuak potrebno je obezbediti potpuno odvoenje meavine gasa i vazduha u atmosferu Uslove i saglasnost za prikljuenje na gasnu mreu je potrebno zatraiti od nadlenog distributera gasa. 6.12. PRAVILA ZA IZGRADNJU TELEKOMUNIKACIONE INFRASTRUKTURE Celokupnu TT mreu graditi na osnovu glavnih projekata u skladu sa vaeim zakonskim propisima. TT mrea se u potpunosti gradi podzemno. Dubina polaganja TT kablova treba da je najmanje 0,8 m, a na meumesnim relacijama 1,2 m. TT mreu polagati u ulinim zelenim povrinama (udaljenost od visokog rastinja min. 1,5 m) pored saobraajnica na rastojanju najmanje 1,0 m od saobraajnica, ili pored peakih staza. U sluaju da se to ne moe postii TT kablove polagati ispod peakih staza. Pri ukrtanju sa saobraajnicama kablovi moraju biti postavljeni u zatitne cevi a ugao ukrtanja je 90. Pri paralelnom voenju sa elektroenergetskim kablovima najmanje rastojanje mora biti 0,5 m za kablove napona do 10 kV i 1,0 m za kablove napona preko 10 kV. Pri ukrtanju sa gasovodom, vodovodom i kanalizacijom vertikalno rastojanje mora biti vee od 0,3 m a pri pribliavanju i paralelnom voenju 0,5 m. Prostor na pravcima radio-relejnih koridora mora biti zatien od izgradnje visokih objekata, prema prostornim uslovima u elaboratima za zatitu ovih koridora koji su dostavljeni nadlenim slubama prilikom realizacije tih veza. Vodove KDS mree polagati u zajednikom rovu sa kablovima TT mree prema uslovima koji vae za TT vodove. Objekti za smetaj telekomunikacionih ureaja mobilne telekomunikacione mree i opreme za rtv i mobilnih centrala baznih radio stanica, radio relejnih stanica, kao i antene i antenski nosai mogu se postaviti u okviru objekta, na slobodnom prostoru na graevinskoj parceli individualnog stanovanja, u zonama privredne delatnosti u objektu u okviru pojedinanih korisnika, u okviru kompleksa pojedinanih korisnika. Objekat za smetaj telekomunikacine i rtv opreme moe biti zidani ili montani ili smeten na stubu. Kompleks sa telekomunikacionom opremom i antenski stub mora biti ograen. U kompleks se postavlja antenski stub sa antenama, a na tlu se postavljaju kontejneri baznih stanica. Napajanje elektrinom energijom baznih stanica reiti iz niskonaponske distributivne mree. Antene se mogu postaviti i na postojee vie objekte (vodotornjeve, dimnjake, silose, krovove zgrada). U zonama zatite nije dozvoljeno postavljanje antenskih stubova. Za sve radio relejne koridore potrebno je izraditi elaborate zatite slobodnih radio relejnih koridora. J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 284

Generalni Plan Subotica - Palic Do 2020

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Generalni Plan Subotica - Palic Do 2020

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SKUPTINA OPTINE

JAVNO PREDUZE]E ZAVOD ZA URBANIZAM op[tine SUBOTICA

Subotica, 2006. god.

GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD.

NARUILAC: INVESTITOR: BROJ UGOVORA: OBRAIVA:

DIREKTOR: ODGOVORNI URBANISTI: STRUNI TIM:

J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA

GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD.

SADRAJ A. TEKSTUALNI DEO

GRANICA PODRUJA OBUHVAENOG GENERALNIM PLANOM ................................................................. 11

PRAVILA UREENJA .......................................................................... 31

GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD.

139 141 141 142

4.3. 4.4. 4.5. 4.6.

MERE ZA SPROVOENJE PLANA .. 175

J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA

GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD.

PRAVILA GRAENJA ..... 223

6.3. 6.4. 6.5. 6.6.

6.7. 6.8. 6.9.

GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD.

GRAFIKI PRIKAZI PLANA

J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA

GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD.

R 1:10000 R 1:10000 R 1:10000 R 1:10000 R 1:10000

DOKUMENTACIONA OSNOVA PLANA

J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA

GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD.

J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA

GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD.

J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA

GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD.

GRANICA PODRUJA OBUHVAENOG GENERALNIM PLANOM

J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA

GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD.

J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA

GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD.

J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA

GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD.

OPIS GRANICA GRAEVINSKOG ZEMLJITA VAN GRAEVINSKOG REONA

GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD.

J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA

GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD.

GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD.

J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA

GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD.

Tabela 4. (III-9) Preporuke za organizaciju javnih slubi

Regional. centar X() X() * X()

Optinski centar (X) ( ) (X) ( ) * (X) ( ) X X X * (X) (K) ( ) * (X) (K) ( )

Naselje lok. zaj.

III. Zdravstvena zatita

X() (X) X * X()

(X) ( ) (X) X (X) X (X) (X) (X) X X X X X X X (X)

(X) X (X) (X) (X) (X) (X) (X) X X (X) (X)

V. Informatika delatnost i komunikacije VI. Fizika kultura

J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA

GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD.

Funkcionalne prostorne celine u graevinskom podruju

eljezniko naselje stanovanje

POVRINE ZA JAVNE NAMENE

KOMUNALNE ZONE I OBJEKTI

JAVNO ZELENILO SPORT SAOBRAAJNE POVRINE VODENE POVRINE

POVRINE ZA OSTALE NAMENE

Porodino stan. srednjih gustina (od 50-100st/ha)