SOCIOLOGIJA - skripta 1. POJAM, PREDMET I ZADACI SOCIOLOGIJE?

Sociologija je nauka koja izuava drutvo, podrazumevajui s tim razliite oblike drutvenih odnosa, drutvenih interakcija i njihov kulturoloki aspekt. Brojne su oblasti u sociolokoj nauci koje se disciplinarno bave kako i zato ljudi vode organizirano drutvo, bilo kao individue ili kao lanovi raznih asocijacija, grupa, institucija i slino. Posebne sociologije izuavaju pojedina podruja drutva. Posebne sociologije se naglo razvijaju ezdesetih godina 20. veka, i to pre svega u zemljama s veom tradicijom u razvoju sociologije Francuska, SAD, Nemaka i druge. U izuavanju optih zakonitosti nastanka i razvoja drutva, sociologija mora polaziti od zakonitosti koje utvruju posebne drutvene nauke, izuavajui posebne oblasti drutvene stvarnosti ili pojedine drutvene pojave. Sociologija daje posebnim drutvenim naukama teorijski i metodoloki okvir za izuavanje onih oblasti drutvene stvarnosti ili pojedinih drutvenih pojava koje su predmet njihovog izuavanja, a posebne drutvene nauke daju sociologiji, pre svega ogroman empirijski materijal, kao i rezultate do kojih su dole izuavanjem zakonitosti posebnih oblasti drutvene stvarnosti i pojedinih drutvenih pojava. 2. OPTA I POSEBNE SOCIOLOGIJE? Ono sto je sutinski bitno je to da opta sociologija prouava drutvo u celini, a posebne sociologije pojedine drutvene pojave. Sama pojava posebnih sociologija trai svoje odreenje i odnos prema optoj sociologiji. Taj odnos je takav da posebne sociologije imaju za predmet svog prouavanja pojedina podruija ivota koji su apsolutno odvojeni od drutva i drutvenog centra. Posebne sociologije su zapravo nauke za koje se moe rei da istrauju pojedine drutvene pojave tako to u odreenom drutvenom segmentu istrauju njihovu strukturu, specifine pojave i veze metodama opte sociologije, ostajui vezane za svoj posebni predmet. Opta, teorijska sociologija koristi rezultate istraivanja posebnih sociologija za svoja teorijska uoptavanja i formulisanje sociolokih zakona o drutvu, kao ukupnosti svih drutvenih pojava. 3. RANI I NOVIJI SICIOLOKI MISLIOCI? Rani socioloki mislioci su Ogist Kont, Emil Dirkem, Karl Marks i Maks Veber, a noviji socioloki mislioci su Miel Fuko i Jirgen Habermas. 4. OGIST KONT? Ima mnogo onih koji su zasluni za ranu socioloku misao. Posebno mesto daje se francuskom autoru Ogistu Kontu. Kont je u poetku koristio izraz drutvena fizika, ali to su inili i neki njegovi oponenti. Kont je eleo da svoja miljenja izdvoji od njihovih pa je smislio pojam sociologija kako bi opisao predmet koji je hteo da osnuje. On je smatrao da je sociologija nauka koja e se poslednja razviti posle fizike, hemije i biologije, ali da je najznaajnija i najsloenija. Po njemu sociologija je u stanju da uini dobro oveanstvu time to e naunim putem pomoi u razumevanju predvianju ovekovog ponaanja. 5. EMIL DIRKEM? Radovi jos jednog francuskog autora Emila Dirkema imali su trajniji uticaj na modernu sociologiju od onih Kontovih. Dirkem je mislio da su mnoge ideje njegovih prethodnika preterano pekulativne i nejasne, i da Kont nije uspeo u svom programu izgradnje sociologije na naunoj osnovi. Da bi bila nauna, Dirkem kaze da sociologija mora da izuava drutvene injenice. Njegovo prvo uveno naelo sociologije bilo je prouavajte drutvene injenice kao da su stvari. Dirkem je bio preokupiran promenama drutva njegovog vremena.Verovao je da se drutvo dri na okupu kroz vrednosti koje su svima zajednike. Njegova analiza drutvene promene zasnovana je na koncepciji podele rada. Po Dirkemu podela rada postepeno je zamenila

religiju kao osnovu drutvene kohezije. Jedan od Dirkemovih najuvenijih radova bavi se analizom samoubistva. To je na prvi pogled jedan iskljuivo lini in i rezultat krajnje intimne nesree. Dirkem je meutim pokazao da drutveni inioci odluujue utiu na suicidalno ponaanje a jedan o tih inioca je anomija. 6. KARL MARKS? Ideje Karla Marksa otoro se razlikuju od ideja Konta i Dirkema, ali kao i oni, on je pokuavao da objasni promene u drutvu do kojih je dolo u vreme industriske revolucje. Kao mlad doao je u sukob sa nemackim vlastima. Cak i njegovi najotriji kritiari smatraju njegovo delo znaajnim za razvoj sociologije. Marksov stav zasnovan je na onome to je on nazvao materijalistiko shvatanje istorije. Po Marksovim reima itava ljudska istorija do danas je istorija klasnih borbi. Iako je pisao o raznim temama on se usredsredio na promene u savremenom svetu. Po njemu najvanije promene povezane su sa razvojem kapitalizma. Prema Marksu kapitalizam e u budunosti biti zamenjen jednim drutvom u kome nee biti klasa niti velikih razlika izmeu bogatih i siromanih. Marksov rad imao je dalekosene posledice po svet 20. veka. Pre pada sovjetskog komunizma vie od treine stanovnitva zemlje ivelo je u drutvima ije su vlade tvrdile da svoju inspiraciju crpe iz Marksovih ideja. 7. MAKS VEBER? Maks Veber nije bio samo sociolog, njegova interesovanja protezala su se na mnoge oblasti. Rodjen je u Nemackoj u kojoj je proveo najvei deo svoje karijere, on je bio ovek velike obrazovanosti. Iako je bio pod uticajem Marksa, snano je kritikovao neke njegove bitne koncepcije. Po Veberovom miljenju ekonomski inioci jesu znaajni, ali na drutvene promene utiu isto toliko ideje i vrednosti. Prouavao je religije Indije, Kine i Srednjeg Istoka. Poredei velike religiozne sisteme u Kini i Indiji sa onima na Zapadu,Veber je zakljuio da su izvesni aspekti hrianske vere snano uticali na nastanak i razvoj kapitalizma.Veberova koncepcija prirode modernih drutava i razloga za irenje zapadnih vrednosti i metoda u svetu takoe se bitno razlikuju od Marksove. Po Veberu kapitalizam je kao poseban nain organizovanja ekonomske aktivnosti samo jedan od mnogih bitnih inilaca drutvenog razvoja. 8. MIEL FUKO? Meu najistaknutijim teoretiarima sociologije u novije vreme treba pomenuti francuskog autora Miela Fukoa i nemakog naunika Jirgena Habermasa. Fuko je bio jedna od najbrilijantnijih figura u sociolokoj misli 20-og veka. Njegova dela posveena su pitanjima koja je obraivao i Veber kad je govorio o birokratiji. Znaajna su i Fukova prouavanja seksualnosti i prirode licnosti. Po Fukou seksualnost nije uvek postojala vec je stvorena kroz process razvoja drutva. 9. JIRGEN HABERMAS? Habermas je danas moda vodei socioloki mislilac u svetu. Iako je posebno pod uticajem Marksa i Vebera svoju misao zasniva i nadrugim koncepcijama iz prolosti. U naunim krugovima je posebno poznat zbog rada na konceptu javne sfere, kojeg je postavio u svojoj teoriji komunikativne akcije. Njegov rad se bavi doprinosom drutvenoj teoriji i epistemologiji, analizi kapitalistikih drutava u razvoju i demokratijom, vladavini zakona u kritikom socioevolucionarnom konteksu, kao i savremenom politikom, posebno nemakom politikom. Habermasov teorijski sistem posveen je istraivanju mogunostima razuma, procesa emancipacije i racionalno-kritike komunikacije koje nema dovoljno u modernim institucijama kao i ljudskoj mogunosti da kroz oslobaanje ostvari svoje interese bazirane na racionalnosti. 10. DARVINOVO SHVATANJE O POSTANKU LJUDKSE VRSTE? Darvin je stvorio teoriju o razvitku ljudskih bia i ivotinja. On je tvrdio da je ustanovio postojanje kontinuiteta u razvitku od ivotinja do ljudskih bia. Po njemu ljudske karakteristike nastale su u jednom procesu biolokih promena. Po Darvinu do razvitka ljudske vrste doslo je kao posledica jednog sluajnog procesa. Evolucija je rezultat onoga to je Darvin nazvao prirodna selekcija. Ideja priridne selekcije je jednostavna. Da bi preivela sva organska bia zavise od hrane i drugih uslova iviota. Neprestani process prirodne selekcije postoji zbog

biolokog mehanizma mutacije ili menjanja. Mutacija je sluajna genetika promena biolokih karakteristika jedinke u odreenoj vrsti. Veina mutacija je stetna ili beskorisna u odnosu na efekat preivljavanja. Prema optem miljenju evolucija ivota je poela u okeanima. Prva kopnena stvorenja pojavila su se pre oko 400 miliona godina. Neka od njih postepeno su se razvila u velike gmizavce, ali su ih kasnije zamenili sisari. Ljudska bia su deo grupe viih sisara ili primate koji su se pojavili pre nekih 70 miliona godina. Nai najblizi roaci meu ivotinjskim vrstama su impanze, gorile i orangutani. 11. NAJRANIJA DRUTVA, LOVCI I SAKLUPLJAI? Na ovoj planeti prvi tipovi drutva ivela su u lovakim sakupljakim malim grupama. iveli su u malim grupama od po 30 ili 40 ljudi koji su da bi preiveli lovili divlja, ribu ili sakupljali jestive plodove. Danas, svega 250 000 ljudi ivi u ovakvim drutvima, dok je 10000 godina pre Hrista svih 10 miliona stanovnika pripadala tom tipu drutva. Na sunim prostorima Afrike, kao i u dunglama Brazila i Nove Gvineje i danas ive poslednji oblici lovakih i sakupljakih drutava. Tu spadaju i pigmeji Mbuti, koji ive u Zairu, Centralnoj Africi. Lovci i sakupljai nisu mnogo zainteresovani da uveaju materijalno bogastvo, najvie su bili okupirani religioznim aktivnostima, ceremonijama i obredima. 12. PASTIRSKA I AGRARSKA DRUTVA? Pastirska drutva su ona koja se oslanjaju uglavnom na stoarenje. Agrarna drutva uglavnom gaje itarice. U savremenom svetu jo ive mnoga pastirska drutva uglavnom koncetrisana u nekim oblastima Afrike, Srednjeg Istoka i Azije. Ovakva drutva obino su vea od zajednica lovaca i sakupljaa. Agrarna drutva su nastala kada i stoarska. Kao primer moe posluiti opis plemena Gururumba na Novoj Gvineji, koje broji neto vie od hiljadu ljudi i ivi u est sela. U svakom selu postoje porodini vrtovi u kojima rade odrasli i deca. 13. NEINDUSTRIJSKA DRUTVA? Za ova drutva karakteristini su pismo i cvetanje nauke. Veina tradicionalnih drava bile su imperije a svoju prostornu veliinu postigle su kroz osvajanje. Danas u svetu tradicionalne drave ne postoje. Najranije tradicionalne drave formirane su na Srednjem Istoku. Tradicionalnim se smatra drutvo s agrarnim sistemom ivljenja, malo pokretnim strukturama i sistemom sociokulturne regulacije koji je zasnovan na tradiciji. U dananjem shvatanju, tradicionalno drutvo se smatra primitivnim i zaostalim, za njega je karakteristian krajnje nizak tempo razvitka proizvodnje, koja moe da zadovolji samo minimalne potreba. Ponaanje u ovim drutvima se uredjuje obiajima i jako se kontrolie od strane sociokulturne sredine. 14. INDUSTRIJSKA DRUTVA? Industrisko drutvo potpuno je drugaije od bilo kojeg prethodnog tipa drutvenog poretka, a posledice njegovog razvoja zahvatile su prostore daleko ire od Evrope. Industrijalizacija je poela u Engleskoj u 18. veku kao rezultat industriske revolucije. Te promene obuhvataju pronalazak novih maina. Najvanija osobina industriskih drutava danas je u tome da najvei procenat zaposlenog stanovnitva radi u fabrikama, kancelarijama i prodavnicama, a ne u poljoprivredi. Dalja osobina modernih drutava tie se politikih sistema koji su razvijeniji nego oblici vladavine u tradicionalnim dravama. Industriska drutva bila su i prve drave-nacije u istoriji. 15. GRADOVI I RAZVOJ MODERNOG URBANIZMA? Grad je urbana sredina, tj. naseljeno mesto sa svim karakteristikama jednog urbanizovanog, kultivisanog naselja i gradskim sadrajima koji ga odreuju: ulicama, trgovima, gradskim etvrtima, delovima grada, parkovima, etalitima, gradskim korzom i glavnom gradskom ulicom, upravnim i komunalnim funkcijama, kolama i dejim vrtiima, obrazovnim

ustanovama, medijima, verskim objektima, robnim kuama ili trnim centrima, ugostiteljskim objektima, industrijom i proizvodnim pogonima. Urbanizacija je proces koji utie na moderne gradove i koji moderne gradove odlikuje. To je globalni proces, ije je jedna od glavnih posledica uveanje broja stanovnika. Postoje dva bitna obeleja modernog urbanizma, konurbacije (skupovi gradova koji ine veliku zajedniku teritoriju) i megalopolis (velike konurbacije).

16. DRUTVENI PROCESI I PRAVNI ODNOSI? Drutveni procesi se odnose na organizovano i spontano delovanje ljudi, na sve aktivnosti i pojave koje se odnose na meusobno delovanje ljudi i na odnose u drutvu. Drutveni procesi imaju akcionu sutinu, oni deluju i proizvode drutvene promene. Drutveni procesi i drutvene promene proizvode drutvene tvorevine. Pravo regulie drutvene odnose meu ljudima i drugim subjektima. Ono je regulator ponaanja subjekata jednih prema drugim u meusobnim odnosima kao i u odnosima prema dravi. Lica koja se nalaze u tom odnosu nazivaju se subjektima pravnog odnosa. Pravni odnos sastoji se iz ovlatenja jednog subjekta i dunosti drugog subjekta koji uestvuju u tom pravnom odnosu. 17. POJAM I ELEMENTI DRUTVENOG DELOVANJA? Drutveni ivot ljudi sadri razliite oblike delovanja, kao to su proizvodnja, politika, nauka, sport, porodica.. Obeleja drutvenog delovanja su drutvena priroda, ciljno i svrsishodno, stie se uenjem socijalizacijom oveka, predmetnost i instrumentalnost, vana uloga drutvenih vrednosti i normi. Osnovna podela drutvenog delovanja po karakteru je podela na materijalno i duhovno. Prema sadraju postoje etiri vrste delovanja, a to su: reproduktivno, privredno, politiko, kulturno duhovno delovanje. 18. AKTERI DRUTVENOG DELOVANJA?
24. LJUDSKI RAD I DRUTVENE NORME?

Ljudski rad je najvaniji oblik drutvene delatnosti. Radom ovek obezbeuje i stalno poboljava materijalne i druge uslove svoje egzistencije. Svaki rad je jedna delatnost, ali svaka delatnost nije rad. Delatnosti koje nisu rad obavljaju se obino spontano, manje organizovano, ili povremeno. ovekov rad je unapred zamiljen i isplaniram po nainu na koji ce se obaviti i sredstvima koje ce koristiti. Ljudski rad nije samo i iskljuivo stvaranje materijalnih dobara. Moze biti: materijalno-produktivan rad, duhovno-produktivan rad, drutveno-korisnih usluga. Drutvene norme su propisani i zahtevani oblici ponaanja ije upranjavanje drutvo podrava i nagrauje, a odstupanje i nepotovanje osuuje i kanjava. Drutvene norme su regulatori drutvenog ponaanja ljudi. Radi usmeravanja ponaanja svaka drutvena zajednica koristi mehanizme kontrole potovanja normi koje regulie zakonom. 25. DRUTVENA PROIZVODNJA, PODELA RADA I PRAVNI ODNOSI? Proizvodnja je osnovni proces u drutvu radi lakeg i ugodnijeg prilagoavanja sredini u kojoj ivimo u zavisnosti od potreba drutva i drutvenog delovanja. Proizvodnja ini tok nastanka materijalnih i nematerijalnih dobara koje je nekom drutvu vrlo neophodno radi opstanka.

Podela rada predstavlja osnovni strukturalni princip organizacije celokupnog drutvenog rada. Znaaj podele rada meu prvima uoava Platon, svako obavlja rad u skladu sa svojim sposobnostima. Vrste podele rada: Prirodna podela rada, zasniva se na podeli rada po polu i starosti, tj. rad se deli na muki i enski, kao i po starosti u zavisnosti od uzrasta i godina. Princip rada koji se najveim delom primenjuje u nerazvijenim dravama. Istorijska podela rada koja ima 3 znaajne podele: pojava poljoprivrede, zanatstvo zasnovano na poljoprivredi i kasnije pojave industrija, pojava trgovina koja ini spoj poljoprivrede i zanatstva. 29. POJAM, DIMENZIJE I ELEMENTI GLOBALNE DRUTVENE STRUKTURE? Struktura drutva se izvlai iz drutva kao sistema. Drutveni sistem je celina koja se sastoji od drutvenih grupa unutar kojih se preko drutvenih ustanova uspostavljaju odnosi izmeu ljudi i stvaraju razne drutvene tvorevine. Kroz ovu funkciju vidimo da drutvo ima svoju statiku i dinamiku. a) Statika drutva: drutvena struktura - je statiki aspekt drutva kao sistema, koji pokazuju sa stav drutva, tj. elemente koji ga ine. b) Dinamika drutva: razvoj drutva. Drutvo u kontekstu drutvene strukture je skup drutvenih grupa razliitih dimenzija, funkcija i znaaja koje u zajednici ine oveanstvo. Osnovne dimenzije globalnog drutva. 1) Horizontalna dimenzija (funkcionalna) govori nam da je drutvo organizocana celina. Ta organizacija drutva se postie kroz drutvene ustanove i normativne sisteme. 2) Vertikalna dimenzija (hijerarhijska) u drutvu postoji i postojae nejednakosti izmeu ljudi. 3) Prostorna dimenzija: ovek ivi i deluje u prostoru. 4) Vremenska dimenzija trajanje drutva. Njegova istorija, sadanjost protlost i budunost. Iz svega ovde navedenog, iz ove 4 dimenzije drutva moemo izvui sledeu definiciju globalnog drutva. Globalno drutvo je organizovana celina u kojoj postoji odreena hijerarhija koje traje na odreenom prostoru. 30. POJAM I VRSTE DRUTVENIH GRUPA? Pojam: Karakteristike drutvenih grupa:1) svaka drutvena grupa ima svoje granice, tako nastaje podela na unutranje i spoljanje grupe; 2)Svaka drutvena grupa, definie odredjeni cilj, da bi ostvarila zajednik iinteres; 3) Najvii cilj odnosi se na zadovoljavanje, kako grupnih tako i potreba njenih lanova; 4) U grupi se ostvaruju trajni odnosi izmedju lanova koji ive na sluan nain; 5) Grupa ima zajedniku delatnost u okviru koje lanovi razvijaju saradnju i konkurenciju. Na osnovu ovih karakteristika, zakljuujemo da drutvenu grupu ine dve ili vie individue povezanih trajnim emocionalnim i funkcionalnim vezama, ali i zajednikom delatnou, interesima, potrebama, na osnovu istog porekla, slinog drutvenog poloaja itd. Vrste drutvene grupe nastale su na osnovu: 1) fizike blizine grupe iz susedstva, radne grupe, kolski razred; 2) vernost i sledbenici iste organizacije; 3) srodstva porodica, rod; 4) statusa grupe koje okupljaju ljude slinih drutvenih poloaja; 5) ugovora timovi naunika ili umetnika; 6) interesa grupa sa zajednikim interesom; 7) situacije grupe koje nastaju u trenutku. Postoje dve osnovne vrste drutvenih grupa: socijalna koja podrazumeva sluajno okupljanje u grupu anonimnih pojedinaca na istom mestu, u isto vreme i drutvena kategorija, koja se odnosi na statistika grupisanja prema polu, starosti, profesiji...Postoje jo primarne grupe, koje se temelje na emocijama, to dovodi do vee povezanosti i potovanja medju lanovima, tu spadaju porodica, kolege sa posla itd. Sekundarne grupe, gde se ljudi udruuju na osnovu posebnog interesa npr. politike stranke, vojne jedinice itd. Terapijske grupe, koje nastaju udruenjem ljudi, koji reavaju zajednike probleme, kao to su npr. leenje neke zavisnosti droge, alkohola itd. 31. BRAK, PORODICA I PRAVO? Brak je zakonom regulisana veza izmeu mukarca i ene. Porodica je srodnika grupa koju ine roditelji sa svojom i/ili usvojenom decom. Porodica poiva na 2 stuba: brak i monogamija, ali danas ne mora da bude tako. Vanbrane zajednice su izjednaene sa branim zajednicama. Monogamija je relativizovana slabim sankcijama. Vrste porodice: moderna (inokosna porodica

roditelji i deca), proirena (roditelji i deca plus roaci po prvoj liniji), krnja (1 roditelj i dete, obino nastaje razvodom). Postoje i matrijahalne i patrijahalne porodice. Funkcije porodice: 1) Bioloka, odnosno produenje vrste; 2) Ekonomska (ekonomska zajednica) u nerazvijenim tradicionalnim drutvima porodica je glavna skupina; 3) Socijalna najbitnija drutvena funkcija porodice je: primarna socijalizacija dece i u njoj se stiu prve kulturne navike, ui se maternji jezik; stabilizacija linosti. Prema broju suprunika brak se deli na: 1) Monogamni (brak karakteristian za civilizovana drutva) jedan mukarac ima jednu enu. 2) Poligamni (oblik sa vie partnera i ima dve varijante) a) poliginija (jedan mukarac sa vie ena) b) poliandrija (jedna ena sa vie mukaraca). Prema nainu uspostavljanja, ureivanja i odravanja odnosa meu suprunicima brak moe da bude: 1) Obiajni; 2) Crkveni; 3) Graanski; 4) Faktiki brak koji se naziva i konkubinat. Prema mestu pronalaenja branog druga, brak se deli na :1) Endogamni brani drug se pronalazi unutar srodnike grupe; 2) Egzogamni brani drug se pronalazi unutar druge grupe. 32. POL I SEKSUALNOST? Pol je skup morfolokih, anatomskih, genetikih, biohemijskih i fiziolokih osobina koji odlikuje sve razliite grupe organizama ukljuene u proces stvaranja specifinih gameta. Kod ljudi se na pol gleda kao na dohotomiju ili identitet vaan kako za bioloke tako i socijalne funkcije, tako da se obino smatra da ljudi mogu biti ili mukarci ili ene. Meutim, mnogi faktori utiu na to kako e osoba i ljudi oko nje gledati na sopstveni pol. Primarne polne karakteristike su prisutne odmah po roenju i direktno su ukljuene u reprodukciju. Sekundarne polne karakteristike se razvijaju kasnije u ivotu i ne uestvuju u reprodukciji direktno. Ljudska seksualnost je izraavanje seksualnih oseanja. Na nju mogu uticati hormonalne promene tokom razvoja fetusa tokom trudnoe. Ona se takoe, moe razumeti kao deo drutvenog ivota ljudi, stoga se tvrdi da seksualnost utie na drutvene norme, a drutvo za uzvrat utie na nain na koji se seksualnost moe izraziti. Ljudski seksualni izbori se najee prave koristei savremene kulturne norme. 35. POREMEAJ U ISHRANI I BRIGA O TELU? Porast broja sluajeva poremeaja u ishrani u drutvima Zapada u potpunosti se poklapa sa sve ubrzanijom globalizacijom proizvodnje hrane. Od 50-ih godina naeg veka police u supermarketima prepune su hrane iz svih krajeva sveta, a ona je dostupna svima koji je mogu platiti. Najvei deo hrane moe se nabaviti bez obzira na sezonu, to ranije nije bio sluaj. U drutvu u kojem postoji obilje hrane, prvi put smo u mogunosti da svoje telo oblikujemo u skladu sa nainom ivota. Poremaaji u ishrani imaju svoje poreklo u mogunostima kao i dubokim nepriznanjima i napetostima do kojih ovakva sitnica dovodi. Oni su ei kod ena. Oni mukarci koji se posveuju svom telesnom odgajanju tee dolaze do miiavog tela. To im cesto postane opsesija, kako i prinudne navike u ishrani kod ena. 36. TELO I TEHNOLOGIJE RAZMONOAVANJA? irenje poremeaja u ishrani odrzava uticaj nauke i tehnologije na nain ivota koji vodimo. Uticaj tehnologije uvek je uslovljen drutvenim iniocima. Ono to se dogaa deo je onoga to sociolozi nazivaju socijalizacija prirode. Ta fraza se odnosi na injenicu da fenomeni koji su bili prirodni ili dati u prirodi sada postaju drutveni jer zavise od naih sopstvenih drutvenih odluka. Primer nalazimo u razmnoavanju oveka. U predmodernim vremenim akontracepcija nije bila u usponu, a u nekim drutvima za nju se nije ni znalo. Napredak kontraceptivne tehnologije omoguio je enama i mukarcima da odluuju o roenju u i o broju dece koje ele. Kontracepcija je samo jedan primer tehnologije razmnoavanja.
37. FENOMENI ZDRAVLJA I BOLESTI?

Zdravlje i bolest su izrazi koji se kulturno i drutveno definiu. Kulture se meusobno razlikuju po tome ta se smatra zdravim i normalnim. Moderna medicina uvela je shvatanje po bolestima po kojima se njihov uzrok i leenje mogu objasniti naunim terminom. Primena nauke u medicinskoj dijagnozi i leenju bila je glavna karakteristika razvoja savremenih sistema zdravstvene zatite. Druge relativne karakteristike odnosile su se na uvaavanje bolnice kao sredine u kojoj treba da se lee ozbiljne bolesti, kao i na razvoj medicinske profesije koja je u drutvu stekla znaajnu mo. U srednjem veku najznaajnije bolesti bile su zarazne bolesti. Od kuge je u 14. veku pomrla etvrtina stanovnika Engleske, a slino se dogaalo i u drugim delovima Evrope. Zarazne bolesti su danas postale sporedni uzrok smrti u industrijskim zemljama, a neke od njih su u potpunosti iskorenjene. Efikasne zdravstvene mere, bolja ishrana, kanalizcija i higijena imale su veeg efekta naroito u smanjenju stope smrtnosti male dece. 38. ZDRAVLJE I IVOTNA SREDINA? Nae zdravlje je povezano sa ivotom sredinom kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou. Niko ne zna tano u kojoj meri postojee pretnje u globalnom eko sistemu utiu na kretanje bolesti i zdravlje uopsteno, ali je izazvano da neki oblici degradacije ivotne sredine stvaraju rizik za zdravlje. Uoljiv primer je gradski smog, izazvan uglavnom izduvnim gasovima automobila. Dugo se verovalo da zagaenje vazduha nepovoljno deluje samo na ljude sa astmom emfizemom plua, a posebno na decu, danas se misli da do pogoranja funkcije plua i do drugih problema sa disajnim organima moe doi kod svakog odraslog. Savremene privrede meutim posebno zavise od automobilske i srodne industrije. Zbog toga su potrebne znatne industrijske promene da bi se dolo do istije i zdravije zivote sredine. 39. ZDRAVLJE I STARENJE? Problemi reforme zdravstvene zatite ne mogu se odvojiti od injenice da ivimo u drutvu koje sve vise stari, tj. u kome procenat starih od 65 neprestano raste. Proces starenja nekada je prihvatan kao neizbena manifestacija pustoenja koje donese vreme. Meutim, to se sve manje prihvata kao neto prirodno, jer su napredak medicine i bolje ishrane pokazali da se protiv starenja moe boriti, ili da se ona bar moe usporiti. Prosena starost u razvienim zemljama koja je ve danas visoka, nastavie da se produuje. ukoliko ne doe do nekih veih demografskih promena. 40. PRAVA ETNIKIH ZAJEDNICA? Nacija je drutvena zajednica nastala na temelju podele rada epohe kapitalizma, koju odlikuje: 1) Zajedniki jezik, 2) Zajednika teritorija, 3) Zajedniko poreklo, 4) Zajednika tradicija, 5) Zajednika svest. Izuzetno vaan element nacije jeste ekonomski interes, borba za naciju je istovremeno i borba za svoj dep. Naciju u jednu celinu vezuje drava. Treba razlikovati patriotizam i nacionalizam od ovinizma. Postoji tradicionalni i ekonomski nacionalizam. Tradicionalni nacionalizam je u velikoj meri zasnovan i na mitu. Ekonomski nacionalizam je zasnovan na ekonomiji i ekonomskom patriotizmu. Nema jake nacije bez jake ekonomije. Vrste nacije: Tipine nacije srpka, francuska, nemaka nacija. Atipine nacije muslimani u Bosni. 41. MANJINSKE GRUPE? Manjina je pojam koji se odnosi na grupu, ili lanove grupe, koja je znatno manja od dominantne u zajednici ili ima manju mo i uticaj. esto se pojam odnosi na grupe koje imaju izraene razlike u odnosu na dominantnu grupu u smislu rase, vere, etniciteta ili politikog i kulturnog identiteta, to za njih moe biti snaan kohezivni faktor. 42. DRUTVENA MO I PRAVO? Mo je sposobnost uticanja na ponaanje drugih ljudi. U irem smislu mo je sposobnost da ostvarimo neke svoje ciljeve, ak i kada se drugi tome protive. Iz ove definicije izvlaimo dve vrste moi: 1) Lina mo je sposobnost uticanja na ponaanje drugih ljudi na osnovu svojih linih osobina. Izvori line moi mogu biti: fizika snaga, izgled, karakterne osobine, ugled, 2) Drutvena mo je sposobnost uticanja na ponaanje drugih ljudi na osnovu poloaja koji imamo u drutvu. S obzirom na izvore drutvene moi, a to su najvaniji poloaji u druvru, postoje:

Ekonomska mo je zasnovana na svojini. Pored te institucionalizovane moi, zasnovane na svojini, ekonomska mo ima svoju faktiku dimenziju nadreenosti jednih u odnosu na druge. Politika mo zasniva se na, pre svega, pravnim normama, izvire iz drave. Ima i svoju faktiku dimenziju. Funkcionalna zasniva se na obavljanju odreene profesije (profesor nad studentima). Sredstva putem kojih se mo ostvaruje: Kondiktna mo mo zasnovana na prinudi; Kompenzacijska mo mo zasnovana na stipulaciji; Kondicirana mo mo zasnovana na uveravanju. 43. PRAVO SVOJINE? Pravo svojine je najire, u granicama zakona, pravo dranja, korienja i raspolaganja jednom stvari, koje se moe isticati prema svim treim licima. Pravo svojine je sloeno pravo, koje sainjavaju tri komponente: 1) ovlaenje dranja; 2) ovlaenje korienja; 3) ovlaenje raspolaganja. Pravo svojine je apsolutno pravo. Ono deluje prema svima. U njemu je koncentrisana sva pravna vlast koja se moe imati na jednoj stvari. Pravo svojine je trajno i u vremenskom smislu neogranieno prvo. Ono postoji sve dok postoji stvar na koju se odnosi. Ne moese izgubiti zastarelou. 44. DRUTVA PRVOG, DRUGOG I TREEG SVETA? Drutva prvog tipa ukljuujui i Ameriku, postala su industrijalizovana. Ona drutva u drugoj kategoriji uglavnom su na mnogo niem nivou industriskog razvoja, i o njima se najee govori kao o dravama treeg sveta. U ta drutva spadaju: Kina, Indija, zemlje June Amerike itd. Gotovo sva drutva prvog sveta imaju vie stranaki parlamentarni sostem vladavine. Drutva drugog sveta obuhvatala su komunistika drutva nekadanjeg Sovjetskog Saveza i Istone Evrope. 45. DRUTVENA SATISFAKCIJA? Drutvena stratifikacija nam govori o nejednakosti u drutvu. Ovim pojmom se u sociologiji pre svega oznaava ekonomska nejednakost. Temelj ekonomske nejednakosti je svojina. Drutvena stratifikacija oznaava nejednakost u pogledu bogatstva, moi i ugleda, koja izaziva odnos podreenosti i nadreenosti u drutvu. Najvra veza postoji izmeu bogatstva i moi. Postoje dva shvatanja oko izvora i znaaja stratifikacije:1) organsko solidaristiko funkcionalizam; 2) konfliktno marksizam. Ove dve teorije se ipak slau oko nekih stvari, da u drutvu postoji nejednakost. Ove teorije se ne slau oko toga koji su izvori nejednakosti. Prema marksizmu izvor nejednakosti je privatna svojina, a prema funkcionalizmu, nejednakost poiva na linim sposobnostima obrazovanju, ambicijama, srei itd, Nauka je utvrdila da je marksizam vie u pravu. Iz ova dva modela izlaze tri operativna modela stratifikacije: 1) klasno konfliktni model marksizam; 2) veberov model funkcionalizam; 3) elitistiki model funkcionalizam.
46. KLASNO-KONFLIKTNI MODEL DRUTVENE STRUKTURE?

Klase su drutvene grupe, koje se meusobno razlikuju po svom odnosu prema sredstvima za proizvodnju, i na osnovu toga, po bogatstvu, moi i ugledu kojim raspolau. Polazei od privatne svojine, obrazuje se model drutva koji ima tri kljune klase: VIA KLASA: nosioci ekonomske i politike moi (vlasnici krupnog kapitala i najvii politiki funkcioneri) 2 -3 % stanovnitva. SREDNJA KLASA: vlasnici znanja, inteligencija (pravnici, inenjeri, lekari, vlasnici srednjeg kapitala) 20 30 % stanovnitva. NIA KLASA: bogatiji radnici, vlasnici sopstvene radne snage (radnici, poljoprivrednici ,nezaposleni) 60 50 % stanovnitva. Ove vrste imaju NIE i VIE nivoe. Pripadnici vieg nivoa vie klase ine ELITU. Postoje dve vrste elite: Strategijske elite vii slojevi vie klase. ini ih oko 1% stanovnitva. Segmentalne elite uspeniji pojedinci u pojedinim profesijama. Radi finog podeavanja, postoje, pored privatne svojine, dopunska merila klasnog pozicioniranja: 1) Stepen odgovornosti u poslu koji se obavlja (medicinska sestra); 2) Obrazovanje; 3) Visina prihoda; 4) Zanimanje; 5) Mesto i uslovi rada; 6) Beneficije: vezane za posao koji se obavlja; 7) Mogunost napredovanja; 8) Ugled profesije.

47. ELITISTICKI MODE DRUTVENE STRUKTURE? Takoe pokuava da nae odgovor na pitanje zato postoje nejednoakosti. Ovaj model polazi od pojma elita vieg sloja vie klase. Postavlja se pitanje po emu su neki ljudi predodreeni da budu nadreini a drugi podreeni, ta te nadreene ini toliko posebnim? Odgovor daju 3 teorije: KONZERVATIVNA TEORIJA - govori o prirodnoj superiornosti jednih ljudi u odnosu na druge, superiornost ih ine elitom. Ova teorija je prilino zastupljena u naunim krugovima u SAD.Zasniva se na testovima inteligencije, i nije najispravnija. KRITIKA TEORIJA - uzima rezultate konzervativne teorije za polaznu taku, izlae je kritici, pokuavajui da nae uzrok stratifikacije i duboke socijalne palarizacije. Meutim, ta kritika je lana kritika jer ne dopire do pravih uzroka takvog stanja, ve samo zagrebe po povrini. Za uzrok nejednakosti uzima kvarenje demokratije a prvi je privatna svojina. LIBERALNA TEORIJA - uzroke nejednakosti i socijalne polarizacije trai u sloenoj organizaciji drutva: drutvom je teko upravljati i taj posao ne moe biti poveren neobrazovanim i nesposobnim masama. Drutvom mogu upravljati samo oni koji poseduju znanje i sposobnost. Ove 3 teorije vie se trude da daju opravdanje nego objanjenje stratifikacije, vie su ideologije nego teorije. 48. SIROMATVO KAO DRUTVENI I PRAVNI PROBLEM? Siromatvo je stanje ekstremne materijalne oskudice, koju prati socijalna izoptenost(ekskluzija) i koju karakterie odgovasrajui oblik fatalistike svesti. Socijalna ekskluzija nemogunost integracije u drutvu ( nemogunost da se prate kulturni sadraji, tehnika dostignua...) Fatalistika svest stanje bespomonosti i inferiornosti. Svaka drava se trudi da prui to blau i umanjeniju sliku o siromatvu sopstvenog stanovnitva. Siromatvo se meri na osnovu: 1) APSOLUTNE SKALE: polazi od toga da je granica siromatva minimum sredstva neopodnih za ivot. Ne sagledava u potpunosti problem siromatva. 2) RELATIVNE SKALE: polazi od stanovnitva da standard granice siromatva treba da se prilagodi za svako konkretno drutvo. Ali ni ova skala ne moe dati sasvim pouzdane rezultate, jer je standard razliit u razliitim krajevima neke drave. 3) SUBJEKTIVNO MERILO: siromatvo se meri iz ugla ljudi, iz perspektive svakog pojedinca. UZROCI SIROMATVA: Po funkcionalizmu, siromani su sami krivi za svoje stanje, nesposobni su, neobrazovani, neambiciozni. Po marksizmu. kriv je sistem, tj. privatna svojina zasnovana na eksploataciji.

49. PROUAVANJE SVAKODNEVNOG IVOTA? Proi pored nekoga na ulici i izmenjati nekoliko rei sa prijateljem svakako kao aktivnost izgleda sasvim nezanimljivo. To su stvari koje nam se deavaju bezbroj puta dnevno i mi na njih uopste ne mislimo. Prouavanje ovakvih na izgled beznaajnih oblika drutvene interakcije, od bitnog je znaaja u sociologiji. Za to postoje dva razloga: prvo, nae svakodnevne i rutinske aktivnosti, to znai gotovo neprestane interakcije sa drugima daju strukturu i oblik onome to radimo. Drugo izjednaavanje drutvene interakcije u svakodnevnom ivotu pomae pri objanjavanju veih drutvenih sistema i institucija. 50. NEVERBALNA KOMUNIKACIJA? Neverbalna komunikacija je nain kojim ljudi komuniciraju bez rei, bilo namerno ili nenamerno. Neverbalno ponaanje se koristi za: izraavanje emocija, pokazivanje stavova, odraavanje osobina linosti i poticanje ili menjanje verbalne komunikacije. Neverbalni znakovi

ukljuuju: izraze lica, ton glasa,ngeste, poloaj tela ili pokret, dodir i pogled. Sputanje ili podizanje glasa, ubrzani ili usporeni govor, naglaavanje pojedinih rei, slue za ostvarivanje svih navedenih funkcija kojima slui neverbalno ponaanje. Kontakt oima i pogled su vrlo moni neverbalni znakovi: irom otvorene oi i proirene zenice pokazatelj su za svianje, skrivanje pogleda esto je znak neiskrenosti, ali moe biti i znak neugode. Dodir pokazuje naklonost, bliskost, ugodnost i ponekad dominiranje. Dranje tijela - nain na koji stojimo ili sedimo moe biti vrlo jasan pokazatelj onog to oseam. Izgled - odea koju imamo na sebi, frizura i stil slue nam za samopredstavljanje. Pokazuju kako sebe percipiramo i kako bismo voljeli da nas i drugi vide. 51. DRUTVENA PRAVILA I GOVOR? Dobar deo naih interakcija ostvaruje se kroz govor, to jest kroz verbalnu razmenu saoptenja koja se obavlja u vidu neformalnog razgovora. Na izucavanje razgovora snano je uticao rad Gofmana. Etnometodologija je prouavanje etnometodanarodskih ili laikih metoda koje ljudi koriste da bi shvatili ta drugi ine i ta kau. Izrazi lica i pokreti tela drugih ljudi slue nam da upotpunimo ono to nam oni saoptavju verbalno, kao i da proverimo koliko su u tome iskreni. Ponekad ipak pravimo verbalne greke u kojima se kako kaze Frojd, nakratko otkriva ono to hoemo da sakrijemo svesno ili nesvesno. 52. MIKRO I MAKRO SOCIOLOGIJA? Prouavanje svakodnevnog ponaanja u situacijama interakcije licem u lice, obino se naziva mikrosociologija. Makrosociologija je pak analiza velikih drutvenih sistema. One su tesno povezane. Makrosociologija je od sutinskog znaaja za razumevanje institucionalne podloge svakodnevnog ivota. Mikroprouavanja su sa svoje strane potrebna za rasvetljavanje irokih institucionalnih obrazaca. 53. RASLOJAVANJE U SAVREMENOM SRPSKOM DRUTVU? U Srbiji takoe postoje klase, pa samim tim i stratifikacija. Stim to u Srbiji postoje odreene specifinosti: Osiromaenje srednje klase, i njeno suavanje; Osiromaenje donjih klasa. Stvaraju se socijalno izopteni slojevi koji su ispod granice siromatva; Visoka stopa nezaposlenih; Nestabilne politike elite zbog estih promena vlasti, udnih nesposobnih elita. A upravo od stabilnosti politikih elita zavisi stabilnost drutva; Korupcija svakog druva, pogotovo naeg. Ona je veliki problem i uzrok nestabilnosti. Ovo i svako raslojavanje srpskog drutva nije od jue! To je dugotrajan proces, koji je svoju kulminaciju doiveo devetesetih godina prolog veka. Iako se biva SFRJ deklarisala kao bezklasna drava, tj. drava radnike klase, radnih ljudi i ona je bila klasno drutvo, samo osnov stratifikacije nije bila privatna svojina nego politika mo. 54. PRAVA LOKOLANIH ZAJEDNICA? Lokalna zajednica je pojam koji ukljuuje odreenu teritorijalnu celinu, u kojoj graani, posredstvom vlastitih i zajednikih resursa, zadovoljavaju najvei deo svojih ivotnih potreba i reavaju svoje ivotne probleme. To ukljuuje i odgovarajue institucije i mreu institucija koje, u sprezi sa stanovnitvom, ine manje ili vie vrstu i trajnu vezu meusobnih odnosa, uzajamnosti i raznolikosti oblika ivota. Na osnovu solidarnosti i uzajamnosti, mogu se razviti specifini naini ivota koji lokalnoj zajednici daju posebne kvalitete i mogu ih razlikovati od drugih. Kao negativna posledica moe se javiti izolovanost i zatvorenost nekih lokalnih zajednica i stvaranje geta kao suprotnosti osnovnim ciljevima obogaivanja mree kontakata i saradnje. 55. DRUTVENE USTANOVE? Drutvene ustanove su trajni i ureeni oblici vrenja i grupisanja drutvenih delatnosti u razliitim oblastima zadovoljavanja ljudskih potreba. Samo drutvo koje ima jake institucije je zdravo i stabilno drutvo. Stanje drutvenih ustanova je slika stanja u drutvu, one su lina karta

jednog drutva, i njegova pokretaka snaga. Ustanove se stvaraju putem propisa. Odnos prema drutvenim ustanovama je odnos prema sebi samom. Ustanove su konkretan oblik funkcionisanja drutva. Elementi drutvenih ustanova su: 1) Drutvena delatnost koja se obavlja: najvanije drutvene delatnosti su politika, ekonomija i obrazovanje. 2) Propisi: svaka drutvena delatnost je organizovana, zasnovana na propisima koji striktno ureuju njeno obavljanje. 3) Prostor i materijalni resursi: svaka drutvena delatnost zahteva za svoje obavljanje i odreeni fiziki prostor kao i materijalna sredstva za finansiranje, vrenja te delatnosti. 4) Kadrovi: za efikasno obavljanje drutvenih delatnosti neophodan je struan, kompetentani savestan kadar. 56. DRUTVENE ORGANIZACIJE? Organizacija se definie kao radna celina strukturisana prema naelima i metodama koje omoguuju maskimalnu efikasnost u ostvarenju oreenog cilja. Organizacija se odnosi na sve drutvene oblike koji nastaju kao rezultat svesne namere i cilja, a mogu nastati i spontano iz razliitih pobuda. Od naina nastanka organizacije zavisi i stepen organizovanosti. Drutvene organizacije su oblici ispoljavanja drutvenih ustanova, kroz razliite ali sline drutvene delatnosti. Tako je u okviru obrazovnih ustanova drutvena organizacija: fakultet, srednja kola, osnovnakola. 58. BIROKRATSKA ORGANIZACIJA? Birokratija je forma drutvene organizacije u kojoj se tei vie centralizovanoj kontroli i prisilnom komformizmu rigidno propisanim pravilima i kanalima komunikacije. Koncepciju birokratije je razvio Maks Veber. Prema Veberu, za velike organizacije sa racionalnim ciljevima i jasnom podelom rada tzv. "birokratija" predstavlja idealan organizacioni model. U literaturi je odgovarajui model upravljanja "birokratijom" poznat kao "model vojne organizacije" ili "model komandovanja i kontrole". Glavne pozitivne karakteristike birokratije su efikasnost i predvidivost, dok su glavni nedostaci neinovativnost i nefleksibilnost. Pa kao takva, primerena je samo u stabilnim uslovima poslovanja. Birokratija negira socijalni aspekt svake organizacije pretpostavljajui da se u osnovi ponaanja ljudi nalaze ekonomski motivi. 62. POLITIKA I PRAVO? U irem smislu, politika je upravljanje drutvom, a u uem smislu, politika je upravljanje dravom. Politika je najvanija drutvena delatnost, a drava najvanija politika i drutvena organizacija. 63. DRAVA, POJAM, STRUKTURA I TIPOVI? Drava je najira politika zajednica ljudi, koja vri suverenu vlast nad stanovnitvom koje ivi na teritoriji drave, ona raspolae monopolom fizike sile i mora uivati neki minimalan stepen podrke. Na osnovu ove definicije vidimo da su elementi drave: teritorija, stanovnitvo, suverena dravna vlast vlast nezavisna spolja i nadmona iznutra legitimnost. S obzirom na stepen uea naroda u procesu vrenja dravne vlasti sve politike reime moemo podeliti na: 1) DEMOKRATSKE odlikkuje ih mirna promena vlasti, izbori, podela vlasti, decentralizacija, sloboda medija, demokratska politika kultura. Neposredna i predstavnika demokratija. 2) AUTOKRATSKE (NEDEMOKRATSKE) Totalitarni reim: podpuna prevlast i kontrola drave nad ovim segmentima drutvenog ivota, autoritarni reim postoji privid demokratije.

Politike stranke su politike zajednice ljudi koji dele istu politiku ideologiju, i koji tee osvajanju i vrenju dravne vlasti, ali na legalan i demokratski nain putem izbora. Politike stranke nastale su na prelazu iz feudalizma u kapitalizam i njihove predhodnice su bile grupe politikih istomiljenika, koje su teili ostvarenju uticaja na dravnu vlast, i na taj nain obezbeivali pobedu svoje ideje u odnosu na neko dravno pitanje. Prema orijentaciji, stranke se dele na: Levicu radnika klasa; Desnicu buroazija. Savremeni politiki ivot karakterie sve

vei broj nevladinih organizacija, to je dobro za demokratiju, jer se stranke i politike elite sve vie udaljavaju od svojih biraa, a nevladin sektor je posrednik izmeu drave i graana. Nevladine organizacije mogu biti: protektivne i promotivne. Pretee nevladinih organizacija su interesne grupe. 64. PRAVNA DRAVA I GRAANKSO DRUTVO? U sociolokoj i politikolokoj literaturi razlikuju se dva sektora javnog politikog ivota u kojima se dravnost oslanja na pravo i politike stranke, a graani imaju pravo da biraju i budu birani. Ta dva sektora su: dravni (politiki) i graanski (civilni). GRAANSKO DRUTVO: od pasivnog lana zajednice pretvaraju se u svesnog i aktivnog lana zajednice. Tu zajednicu ine ljudi koji imaju lini i drutveni integritet. Takvo drutvo mogao bi da bude jedan novi politiki ideal kakav je Srbiji danas potreban. PRAVNA DRAVA: zasnovana je na podeli vlasti na: zakonodavnu, izvrnu, sudsku i moe se smatratti modernom pravnom dravom. Takva drava predstavlja okvir za uspostavljanje i funkcionisanje modernog graanskog drutva, koje ini politiki samosvesni slobodni i aktivni graani, sposobni da usklade svoje graansko pravo sa svojim graanskim dunostima. Pravna drava i graansko drutvo se meusobno uslovljavaju i dopunjuju u svakom konkretnom drutvu. 71. JEZIK I PRAVO? Jezik je najsavreniji sistem znakova, koji nose odreeno znaenje, iji smisao razumeju pripadnici neke zajednice i na osnovu njega se izmeu njih uspostavlja komunikacija. Znak je neka materijalna tvorevina koja izraava odreeni psihiki ili duhovni sadraj. U jeziku je taj znak slovo. Ona se povezuje u rei i reenice. FUNKCIJE: znaka je oznaavanje stvari, procesa i pojava koji nas okruuju; znaenja izraavanje psihikih sadraja koji ine nae poruke koje emitujemo i primamo; jezika - uspostavljanje komunikacije, jezik je ono to oveka ini jedinstevenim u odnosu na druga bia, njime se prenosi kultura. Putem tumaenja se otkriva znaenje znakova. 72. RELIGIJA I PRAVO? Religija je verovanje u vie sile (u nadprirodne sile). Te nadprirodne sile mogu biti: verovanje u duhove animizam; verovanje u Boga teizam. Teizam se deli na: a) Monoteizam (hrianstvo, islam, budizam); b) Politeizam (grki i rimski bogovi). Politeizam predhodi monoteizmu. Religiju prati magija upravljanje sile. Magija moe biti: crna (zlo, nanoenje tete ljudima), bela (dobro, pomaganje ljudima). FUNKCIJE RELIGIJE: 1) Antropoloko psiholoke: saznajna f-ja religija sadri i neka znanja o drutvu (ostvaruje se preko mitova), emotivna f-ja ima za cilj da izazove verska oseanja, voljna f-ja podrka oveku u tekim trenutcima. 2)Socio kulturne: normativna sistem naredbi i zabrana ( 10 zapovesti), integrativne ona povezuje ljude, uvruju zajednicu, ritualna religija ima svoje procedure. Religija je pokuaj da se suoimo sa naim strahovima. 73. TA JE RELIGIJA? Religija predstavlja skup kulturnih sistema, sistema verovanja, i pogleda na svet koji se odnose oveka i njegov odnos prema Bogu i svetu koji ga okruuje. Religija ima potrebu da objasni poreklo ivota, oveka i univerzuma. Prakse razliitih religija mogu sadrati: propovedi, bogosluenja, prinoenje rtvi, razliite obrede, praznike, inicijacije, naine sahranjivanja

pokojnika, sklapanja braka, meditacije, muziku, umetnost, ples i druge aspekte ljudske kulture. Religija je drutvena pojava koja podlee odreenim zakonima nastajanja, razvoja i nestajanja. Religiju moemo definisati i kao duhovnu povezanost jedne grupe ljudi sa nekim viim, svetim biem, odnosno Bogom. 74. RAZNOVRSNOT RELIGIJA? Postoje dve vrste religija, politeistike religije i monoteistike religije. Za politeistike religije karakteristino je verovanje u vie bogova. Politeizam je karakteristian za stare, prirodne, paganske religije. One su vie ritualne, obredne nego teorijske. Uglavnom ne tee irenju za razliku od monoteistikih. Najznaajnije stare religije su bile politeistike: egipatska, starogrka, rimska, odinizam... Danas su one gotovo iezle, izuzetak su hinduizam i plemenske religije na tlu Afrike. Za monoteistike religije je karakteristino oboavanje jednog boga, i to je osnovna razlika u odnosu na politeistike religije. Druga bitna razlika izmeu politeistikih i monoteistikih religija je u tome to su politeistike religije mahom nacionalne religije, dok su monoteistike religije nadnacionalne i univerzalne i u naelu se ne ograniavaju na jedan klan, pleme, narod ili dravu. Monoteistike religije su hrianstvo, judaizam, islam, a dualistika religija je zoroastrizam. 75. TOTEMIZAM I ANIMIZAM? Totemizam je jedan od najranijih oblika religije koji se sastoji od sistema verovanja, rituala, propisa i obiaja u ijem je sreditu kult plemenskog totema. U vezi sa navedenim ritualima, postoje mnoge zabrane ije krenje ima teke posledice po poinioca. Ako je totem ivotinja zatitnik plemena, ne sme se ubijati, niti jesti, jer se smatra mitskim pretkom, koji obezbeuje povezanost i dobrobit lanova zajednice. Animizam je verovanje da i neive stvari poseduju mentalne procene sline onima koji se odigravaju u ljudskom biu. Psihoanalitiari smatraju da se ovaj nain miljenja javlja kod deteta koje ne razlikuje subjektivno od objektivnog. Takoe, animizam je verovanje u postojanje duhova koji su odvojivi od tela. Tradicionalno se pripisuje malim, primitivnim drutvima, iako su prisutni i u glavnim svetskim religijama. 76. HRIANSTVO? Hrianstvo je jedna od tri najvee monoteistike religije koja je nastala na prostoru nekadanjeg Rimskog carstva. Religija je zasnovana na uenju i ivotu Isusa Hrista, opisanog u Novom zavetu. Svi koji su se okrenuli Hristosu i veruju u njega i slede njegovom uenju su njegovi sledbenici i zovu se hriani. Svi hriani zajedno ine Hristovu crkvu koja, po Novom zavetu Svetog pisma, predstavlja Isusovo telo. Hriani veruju da je Isus Boiji sin za koga su proroci rekli da e doi na Zemlju da spasi ljude. Za hriane, Isus Hristos je uitelj, model za pravi nain ivota na Zemlji. Hriani veruju da je Isus ustao iz mrtvih, trei dan po raspeu, kasnije se podigao na nebo, i na taj nain pobijedio smrt. 77. ISLAM? Islam je monoteistika avramska religija koja potie od uenja Muhameda iz 7. veka. Zasniva se na veri u jednog Boga, odnosno Alaha, izabranost Muhameda za boijeg poslanika, predodreenost ljudske sudbine, nagradu za dobra dela i kaznu za loa, sudnji dan i vaskrsenje mrtvih su neke od karakteristika islama. Postulati islama objavljeni su u Kuranu, svetoj knjizi islama. Kuran je zbirka otkrovenja koje je od Boga u pustinjskoj peini primio Muhamed. Sledbenici islama se nazivaju muslimani. Osnovne obaveze svakog muslimana su vera u jednog Boga, Muhameda kao njegovog poslanika, molitva pet puta dnevno, post u mesecu ramazanu, davanje milostinje i hadiluk bar jednom u ivotu. Gotovo svi muslimani pripadaju jednoj od dve glavne islamske struje: sunitima ili itima. Islam je preovlaujua religija na Srednjem istoku,

kao i mnogim dravama Afrike i Azije. Muslimanske zajednice postoje takoe u Srbiji i zemljama Balkana. 78. JUDAIZAM? Jevrejska religija ili judaizam propoveda veru u jednog, bestelesnog i samo duhovnog boga, oca svih ljudi. Ovaj bog predstavlja sveukupnost moralnih savrenstava i od ljudi zahteva ljubav i pravednost. Ime ovog boga je Jehova i zbog svetosti ga nije dozvoljeno izgovarati. Jevrejska religioznost ispoljava se u poslunosti prema boanskom zakonu. Ovaj zakon sadran je u Starom zavetu, odnosno u hebrejskoj Bibliji. Govori o istoriji, idejnim i drutvenim borbama jevrejskog naroda. Ujedno to je i zbirka verskih i pravnih propisa. 79. HINDUIZAM? Hinduizam je drevna azijska religija iji poeci datiraju od 16. do 15. veka pre Hrista, a svoj razvoj je zapoela u Indiji gde je i danas glavna religija. Hinduizam je najstarija velika religija koja se i danas praktikuje. Njeni najraniji tragovi se mogu pratiti do drevne Vedski period vedske civilizacije. Kao meavina razliitih verovanja i tradicija, hinduizam nema samo jednog osnivaa. Hinduizam nema ni osnivaa ni proroka, niti odreenu crkvenu ili institucionalnu strukturu. On je vrsto isprepleten s predanjem o zemlji Indiji, njenim drutvenim sistemom i istorijom. Za sve hinduse sveta je i reka Gang, koja ne napaja samo njihovu zemlju. Hinduizam je trea svetska religija po broju vernika, iza hrianstva i islama. 80. BUDIZAM? Budizam je filozofija i religija nastala u severoistonoj Indiji oko 527. godine p. n. e. Osniva budizma je Sidarta Gautama, po ijoj duhovnoj tituli, Buda (budan, probueni), je ovo uenje i dobilo ime. Cilj budizma je dostizanje prosvetljenja, ili tanije reeno, probuenja Probuenje se moe odrediti kao uvianje istine koja se krije iza pojavne strane fenomena, naputanje i prevazilaenje gneva, elje i neznanja, te dostizanje osloboenja od svekolike patnje, odnosno stanja blaenstva i unutranjeg mira, a time i prekidanja ciklusa preporoenja. Nain za dostizanje probuenja Buda je izloio u osmostrukom plemenitom putu. Zemlje sa najvie budista su Kina, Japan, Tajland, Vijetnam, Mjanmar, Sri Lanka, Juna Koreja,Tajvan Kamboda, Indija. 81. KONFUIJANIZAM? Konfuijanizam je istonoazijski etiki i filozofski sistem poreklom iz Kine. Osniva ove kole je Konfuije. U Razgovorima zbirci aforizama Konfuije i njegovih uenika, Konfuije kae za sebe da je samo prenositelj i ponovni intepretator starih znanja. U vremenu raspada robovlasnikog drutva, mnogobrojnih ratova i stvaranja feudalizma u Kini, on je kao svoju dunost video reafirmaciju starih drutvenih i moralnih vrednosti. Ipak, on se ne moe smatrati konzervativnim uiteljem, jer je kroz svoja tumaenja starih spisa davao esto vlastite nove i originalne ideje o politici i moralu. Takoe, mada se Kinezi esto pridravaju konfuijanskih obiaja na religijski nain, konfuijanizam se ne posmatra kao religija jer se skoro uopte ne dotie teolokih i duhovnih pitanja. 83. NORMATIVNI KULTURNI OBRASCI OBIAJI, MORAL I PRAVO? Pravo je sistem drutvenih normi iju primenu obezbeuje drava svojim aparatom fizike prinude. Sankcija prava ja organizovana, transparentna i uniformna. Obiaj je nepisano pravilo, nastalo dugotrajnim, jednoobraznim ponaanjem, i prenosi se s kolena na koleno. Obiaji su navike. Osnovne vrste obiaja su verski, svetovni, ekonomski, pravni i medicinski Obiaj nastaje spontano, dugotrajnim ponavljanjem. Moral je nepisano pravilo. Moral nam nalae da inimo

dobro a da ne inimo zlo. Moral je individualan, zavisi od pojedinaca do pojedinaca. Sankcija je gria savest. Putem morala, sami sebi stvaramo obaveze. Moral ine: moralne vrednosti, moralne nome, moralna praksa. 86. DRUTVENA KONTROLA I SOCIJALNE DEVIJACIJE? Devijacije su ponaanja kojima se kre opte priznate norme jednog drutva. Postoje dve podele devijacija: 1) POZITIVNE DEVIJACIJE - potovanje opte priznatih normi i u veoj meri nego to zahteva jedna zajednica; 2) NEGATIVNE DEVIJACIJE ponaanja kojim se kre opte priznate norme, i koja su tetna za zajednicu. Treba praviti razliku izmeu devijacije i delikvencije. Delikvencija je ponaanje tetno za drutvo i inkrimisano je zakonom. To je kriminal. Devijacije su: skitnienje, prosjaenje, kocka, alkoholizam...ali to nisu krivina dela. Devijacije su relativne: neto to je nekada bilo neprihvatljivo i kanjivo, danas je prihvatljivo i nekanjava se.

87. PROUAVANJE PRESTUPNIKOG PONAANJA I ZLOIN? Predstavnici prestupnikog ponaanja su devijantni pojedinci koji odbijaju da ive po pravilima koje veina nas potuje. To su nasilni kriminalci, uivaoci droga ili otpadnici od drutva, koji se ne uklapaju u ono to se definie kao normalan standard prihvatljivog ponaanja. Meutim pojam predstupnikog ponaanja zapravo nije jasno definisan. ovekovim ivotom upravljaju pravila i norme; nae aktivnosti postale bi haotine kada se ne bismo pridravali pravila koja neke vrste ponaanja, definiu kao pristojna, za razliku od nepristojnih. Prouavanje kriminala i prestupnikog ponaanja nas poduavaju da niko od nas nije sasvim normalan, jer niko ne kri sva pravila ali se niko i ne pridrava svih. Pravila krimo isto kao to ih stvaramo. Zloin je akt kojim se kri krivini zakon. Re je o pojedinanom ponaanju, bilo da ono podrazumeva injenje ili neinjenje koje je u suprotnosti sa krivinim zakonom. Ukupnost svih zloina izvrenih u odreenom vremenu na jednoj teritoriji naziva se kriminalitet. 88. POJAM, VRSTE I INIOCI DRUTVENIH PROMENA? Postoje dva tipa drutvenih promena, mirne promene i radikalne promene. Mirne promene mogu biti: a) Adoptivne promene zasnovane na prilagoavanju; b) Evolutivne promene koje dovode do toga da drutvo bude sloenije. Radikalne promene su rat, revolucija... Ovim promenama bave se funkcionalizam i marksizam: Funkcionalizam radikalne promene su promene sistema Marksizam radikalne promene su revolucije. Najvee neslaganje izmeu marksizma i funkcionalizma je oko toga ta je izvor promena u drutvu. Funkcionalizam: promene su zasnovane na kulturolokom planu. Marksizam: promene su zasnovane na ekonomskom planu. 89. REVOLUCIJE I DRUTVNE PROMENE? Revolucija je, u optem sluaju, radikalna promena druvenih odnosa. U politikom oznaava korenitu promenu drutvenog ureenja. Re revolucija znai preobrat. U nekim revolucijama uestvuje veliki broj ljudi, ili ak veina neke socijalne grupacije ili naroda, dok u neke revolucije vodi samo mala grupa revolucionara. Politike revolucije esto prati nasilje, i velike promene u strukturama moi koje esto rezultuju novim institucionalizovanim nasiljem, kao to je bio sluaj sa ruskim i francuskim revolucijama. Politika revolucija je nasilna zamena jednog skupa vladalaca drugim, dok je socijalna revolucija fundamentalna promena u socijalnoj strukturi

drutva, kao to su bile protestantska reformacija ili renesansa. Socijalne i socijalno-politike revolucije esto spadaju u najradikalnije socijalne pokrete. 90. DRUTVENI POKRETI? Drutveni pokreti su oblik kolektivnog delovanja usmeren na drutvenu promenu. Osnovna obeleja su im neformalnost lanstva i javnost delovanja. Klasini primeri su pokreti za jednaka ljudska prava, mirovni i ekoloki pokreti. Prema sadraju i nosiocima delovanja: klasni, nacionalni, rasni, kulturni, verski. Prema odnosu prema drutvenim promenama: revolucionarni, reformistiki, konzervativni, reakcionarni. 91. SOCIOLOKE TEORIJE DRUTVENIH PROMENA? EVOLUCIONISTIKA TEORIJA govori o tome da je napredak u drutvu konstantan, bri ili sporiji. Ova teorija se brani u 2 pravca: a) Teorija linearnog progresa koja kae da drutvo ide samo uzlaznom putanjom; b) Teorija cik-cak progresa koja kae da u napredku ima i uspona i padova; CIKLINA TEORIJA teorija krunog kretanja. Ova teorija kae da se istorija ponavlja. Ova teorija postoji kao stara i nova. Stara teorija socijalni pesimizam (nema promena, sve se vraa na isto); Nova teorija socijalni optimizam (ipak postoji neki napredak). DIFUZIONISTIKA TEORIJA govori o tome da se razvoj kree po principu koncentrinih krugova (iz centra ka periferiji).

92. POJAM I PROBLEMI GLOBALIZACIJE? Sociologija je kao nauka najpozvanija da govori o globalizaciji, i u njoj postoje dva suprotstavljena stanovita o globalizaciji. 1) Prema jednom stanovitu globalizacija je neto pozitivno, napredno. Globalizacija je jedina prava revolucija, putem koje itav svet postaje jedna zajednica. 2) Drugo stanovite kritikuje globalizaciju, i istie samo njene loe strane. Prema ovom shvatanju, globalizacija je stari politiki projekt iza kojeg se, kriju stari imperijalistiki interesi. Poetkom XIX veka jaz izmeu bogatih i siromanih bio je 1:3. Danas je taj jaz izraeniji nego ikada i iznosi 1:77! to je posledica globalizacije. Treba praviti razliku izmeu globalizacije i globalizma. GLOBALIZACIJA - razvijeni drutveni proces, svetskih razmera. GLOBALIZAM projekat ovladavanja svetom od strane velikih sila. Globalizacija je zahvatila sve segmente drutva: ekonomiju, politiku, pravo i kulturu. 1) EKONOMSKA GLOBALIZACIJA predstavlja ujedno i najvei problem globalizacije. Jake zemlje nameu malim zemljama jedan neoliberalni ekonomski koncept u oblasti finansije i trgovine, i na taj nain unitavaju domae trite. 2) POLITIKO PRAVNA GLOBALIZACIJA zasniva se na osnivanju nadnacionalnih politikih ustanova, i jaanju meunarodnog prava. Nacionalne drave poinju da bivaju prevaziena kategorijai njihova suverenost se sve vie ograniava u korist nadnacionalnih ustanova. 3) KULTUROLOKA GLOBALIZACIJA zasniva se na novim komunikacionim tehnologijama i masovnim medijima. Ameriki sistem vrednosti i kulturolokih obrazaca nameese kao sutina cele zapadne

civilizacije i potom se proglaavaza univerzalne ljudske vrednosti, koje ako treba mogu biti zatiene i silom. 93. GLOBALNE PROMENE I EKOLOKA KRIZA? Ekoloka svest predstavlja neophodnu osnovu daljeg, odrivog razvoja zatite ivotne sredine. Zagaenost i zatita ivotne sredine ve vie decenija predstavljaju veoma znaajan problem oveanstva, bez obzira na trenutni stepen razvoja drutva i proizvodnih snaga u pojedinim delovima nae planete. Postojei problemi se nameu nauci i operativi naglaenom aktuelnou i akutnou, te sve jasnije dolazi do zakljuka da zdrave ivotne sredine nema previe, da su brojni elementi u njoj ugroeni. Savremeno drutvo mora bre i bolje shvatiti upozorenje naunika i strunjaka o stanju ivotne sredine, tj. injenice da slobodne, izvorne i nezagaene ivotne sredine ima sve manje, a ugroene, degradirane i devastirane sve vie.