Merion Cimer Bredli, UMSKA KUA

Prevela Zvezdana elmi

AUTOROVA BELEKA Oni koji poznaju Belinijevu operu 'Norma' prepoznae poreklo ove prie. U ast Beliniju, himne u petom i dvadeset drugom poglavlju preraene su iz libreta, prvi in prva scena, a u tridesetom poglavlju iz drugog ina, druga scena. Himne mesecu iz sedamnaestog i dvadeset etvrtog poglavlja preuzete su iz knjige 'Carmina Gadelica', zbirke tradicionanih molitvi sa Visoravni, koje je krajem devetnaestog veka sakupio preasni Aleksander Karmajkl. OSOBE U PRII * - istorijska linost () - mrtav pre poetka prie RIMLJANI Gaj Macelije Severus Silurikus (zvani Gaj; domorodako ime Gaven), mladi oficir, roen od britanske majke Gaj Macelije Severus, stariji (zvani Macelije), Gajev otac, prefekt drugog legiona Adiutriksa u Devi, pripadnik konjikog stalea (Moruad, princeza Silura, Gajeva majka) Manlije, lekar u Devi Kapelije, Macelijev posilni Filo, Gajev grki rob Valerije, Macelijev sekretar Valerija (kasnije Senara), polu-Britanka, Valerijeva neaka Marcije Julije Licinije, prokurator (finansijski nadzornik) Britanije Julija Licinija, njegova ki Haris, njena grka sluavka Lidija, dadilja njene dece Licinije Koraks, prokuratorov roak u Rimu Marcelus Klodije Maleus, senator, Gajev zatitnik Lucije Domicije Brut, komandant XX legije Valerija Viktriks, posle prekomande u Devu Otac Petros, hrianski pustinjak Flavije Makro, legionar koji pokuava da opljaka umsku Kuu Longus, legionar koji pokuava da opljaka umsku Kuu *(Gaj Julije Cezar, 'obogotvoreni Julije', koji je zapoeo pokoravanje Britanije) *(Svetonije Paulinus, guverner Britanije tokom Boudikine pobune) *(Vespazijan, imperator, 69-79 n.e.) *(Kvintus Petilije Cerealis, guverner Britanije, 71-74 n.e.) *(Sekstus Julije Frontinus, guverner Britanije, 74-77 n.e.) *Gnej Julije Agrikola, guverner Britanije, 78-84 n.e. *Gaj Kornelije Tacit, njegov neak i pomonik, istoriar *Salustije Lukulus, guverner Britanije posle Agrikole *Tit Flavije Vespazijan, imperator Tit, 79-81 n.e. *Tit Flavije Domicijan, imperator Domicijan, 81-96. n.e. *Herenije Senecio, senator *Flavije Klemens, Domicijanov roak BRITANCI

Bendeigid, druid koji ivi u blizini Vernemetona Reis, ki Ardanosova, ena Bendeigidova Mairi, njihova najstarija ki, ena Rodrijeva Vran, njen mali sin Eilan, njihova srednja ki Senara, njihova najmlaa ki Gaven, Eilanin sin sa Gajem Sinrik, usvojeni sin Bendeigidov Ardanos, Vrhovni druid Britanije Dieda, njegova mlaa ki Klotinije Albus (Karadak), romanizovani Britanac Gvena, njegova ki Crveni Rajan, irski razbojnik Hadron, jedan od Gavranova, otac Valerijin (kasnije Senarin) *(Boudika, 'Kraljica ubica', kraljica Icenije, voa pobune 61. g.n.e.) *(Karaktakus, voa pobunjenika) *Kartimandua, kraljica Briganta koja je izdala Rimljanima Karaktakusa) *Kalgakus, kaledonijski poglavar koji je predvodio plemena na planini Grapius UMSKA KUA Lianon, svetenica Proroanstva, Vrhovna svetenica Vernemetona (umske kue) Hju, njen telohranitelj (Helva, Vrhovna svetenica pre Lianon) Kaileja, starija svetenica koja pomae Lianon Latis, gospodarica trava Celimon, uitelj rituala Eilid, Eilanina prijateljica Mielin, Eilanina prijateljica Tanais, ula u Vernemeton poto je Eilan postala Vrhovna svetenica Rian, ula u Vernemeton poto je Eilan postala Vrhovna svetenica Anis, gluva starica koja slui Eilan tokom trudnoe Lia, dadilja Eilaninog sina Gavena BOANSTVA Tanarus, britanski bog grmljavine, odgovara Jupiteru Rogati, arhetipski bog ivotinja i uma, sa mnogo lokalnih varijacija Don, mitska mati bogova, pa time i Britanaca Katubodva, Gospa od Gavranova, boginja rata nalik na Morigan Arianrod, Gospa od srebrnog toka, devica-boginja povezana sa magijom, morem i mesecom Cerera, rimska boginja ita i poljoprivrede Venera, rimska boginja ljubavi Mars, rimski bog rata Bona Dea, Dobra Boginja Vesta, boginja svetog ognjita Rima, slue joj device Mitra, persijski bog-heroj, potuju ga vojnici Jupiter, kralj bogova Junona, kraljica bogova, njegova ena, zatitnica braka Izida, egipatska boginja koju u Rimu potuju kao zatitnicu pomorske trgovine MESTA

Britania Superior - juna Engleska Mona - ostrvo Anglesi Segontium - tvrava blizu Kernarvona Vernemeton (najsvetiji gaj) - umska Kua Breg Devica - Bikerton Deva - ester Glevum - Gloester Virokonijum Kornoviarum - Vrokseter Venta Silurum - Servent Iska Silurum - Kerlion Akve Sulis - Bat Tor - Glastonberi Letnja zemlja - Samerset Iska Dumnoniorum - Eksiter Lindum - Linkoln Londinium - London Britannia Inferior - severna Engleska Eburakum - Jork Luguvalium - Karlajsl Kaledonija - kotska zaliv Bodotria - zaliv Fort Tava - reka Taj Sabrina - Solvej Trimontium - Njusted Pinata Kastra - Intutil planina Graupius - poloaj nesiguran, moda blizu Invernesa Hibernija - Irska Temair - Tara Druim Kliad - Kilder Germania Inferior - gornja zapadna Nemaka Kolonia Agripensis - Keln Renus - Rajna PROLOG Ledeni vetar pretvarao je baklje u plamene bieve. Ljutiti plamen ogledao se u tamnim vodama zaliva i titovima legionara koji su ekali sa druge strane. Svetenica je kaljala od zadaha dima i morske magle i oslukivala buku iz latinskog logora kako odjekuje preko vode dok je rimljanski komandant postrojavao svoje ljude. Druidi su u odgovor zapevali, prizivajui gnev nebesa, i vazduh je zadrhtao od grmljavine. Podigli su se i enski glasovi, u promuklom prizivanju od kojeg joj je telo zadrhtalo, ili je to moda bilo od straha. Njihala se sa ostalim svetenicama, ruku podignutih u prizivanju; njihovi tamni ogrtai leprali su kao gavranova krila. Ali i Rimljani su zavijali, i upravo su prvi redovi uli u vodu. Druidska ratna harfa tutnjala je od uasne muzike, a grlo joj je bilo oderano od vriske, ali neprijatelj je i dalje napredovao. Prvi vojnik u crvenom ogrtau stupio je nogom na tlo Svetog ostrva, a bogovi ga nisu unitili. Sada je pesma jenjala. Svetenik je gurnuo svetenicu iza sebe kada se rimski elik sudario sa svetlou baklje; ma se spustio, i na njenoj tamnoj odedi pojavile su se kapi krvi.

Ritam pesme se izgubio. Sada je ostala samo vriska, i potrala je ka drveu. Iza nje su Rimljani kosili druide kao ito. Zavrili su suvie brzo i crvena plima se razlila dublje u kopno. Svetenica se saplitala kroz drvee, traei svete krugove. Nad Kuom ena pojavio se narandasti sjaj. Kamenje se izvijalo uvis pred njom, ali iza sebe je ula uzvike. Stigla je u sredite i uhvatila se za sredinji, oltarski kamen. Sada e je sigurno ubiti... Prizvala je Boginju i ispravila se, oekujui udarac. Ali nisu nameravali da na njoj upotrebe oruje od elika. Otimala se kada su grube ruke posegnule za njenim telom, kidajui joj odeu. Primorali su je da legne na kamen, i prvi mukarac je legao na nju. Nije bilo naina da pobegne; mogla je samo da upotrebi posveenu disciplinu da povue um iz tela dok oni ne zavre. Ali dok je svest bledela, uzviknula je: "Gospo od Gavranova, osveti me! Osveti me!" "Osveti me...!" Probudio me je sopstveni uzvik, i sela sam u postelji, zurei u prazno. Kao i uvek, trebalo mi je nekoliko trenutaka da shvatim kako je to bio samo san, i to ak ne ni moj, jer ja sam jo bila dete one godine kada su legije pobile svetenike i silovale ene na Svetom ostrvu; neeljeno ensko dete po imenu Kaileja, bezbedno u Hiberniji, na drugoj strani mora. Ali otkako sam prvi put ula priu, ubrzo poto me je svetenica Proroanstva dovela u ovu zemlju, poeli su da me progone duhovi tih ena. Zavesa na mojim vratima se zanjihala i zavirila je jedna od devojaka koje su me sluile. "Moja gospo, jesi li dobro? Mogu li da ti pomognem oko oblaenja? Skoro je vreme da pozdravimo zoru." Klimnula sam, oseajui kako mi se ledeni znoj sui na elu, i pustila je da mi obue istu haljinu i da mi na grudima i elu namesti ukrase Vrhovne svetenice. Potom sam pola za njom napolje, na vrh drugog ostrva, zelenog Tora koji se die iz prepletenih movara i livada koje mukarci nazivaju Letnjim morem. Iz dubine je dopirala pesma devojaka koje uvaju Sveti kladenac, a ispod njih, iz doline, zvono koje poziva pustinjake na molitvu u malu crkvu, nalik na konicu, sagraenu kraj belog trnovitog drveta. Oni nisu bili prvi koji su potraili utoite na ovom ostrvu na kraju sveta, iza mnogih mora, a mislim da nee biti ni poslednji. Toliko je godina prolo od smrti Svetog ostrva, i mada u mojim snovima drevni glasovi jo pozivaju na osvetu, teko steena mudrost govori mi da meanje krvi pojaava soj, ukoliko drevno znanje nije izgubljeno. Ali sve do danas nisam nala nita dobro u Rimljanima, niti u njihovim obiajima. Zato ak ni radi Eilan, koja mi je bila draa od keri, nisam mogla da verujem nijednom Rimljaninu, ak ni Gaju, koga je volela. No, ovde nas ne uznemirava trupkanje gvoem potkovanih legionarskih sandala po kamenom poploanim putevima, jer bacila sam veo magle i misterije da nas zakloni od otrog rimljanskog sveta. Danas u, moda, ispriati devojkama priu o tome kako smo dole ovamo, jer izmeu unitenja Kue ena na ostrvu Mona i povratka svetenica na Jabukovo ostrvo, ene druidi obitavale su u Vernemetonu, umskoj kui, i ta pria se ne sme zaboraviti. Tamo sam nauila Misterije Boginje i potom njima poduila Eilan ki Reisinu, koja je postala najvea Vrhovna svetenica, a neki bi rekli i najvea izdajica svog naroda. Ali kroz Eilan su se pomeale krv Zmaja i krv Orla sa krvlju Mudrih, i u asu najvee potrebe ta krv e uvek dolaziti u pomo Britaniji. Ljudi na trnicama govore da je Eilan bila rtva Rimljana, ali ja znam da nije. umska kua je u svoje vreme ouvala Misterije, a bogovi ne zahtevaju da svi budemo osvajai, ak ni da svi budemo mudri, nego samo da sluimo istini koja nam je data dok ne budemo mogli da je predamo dalje. Moje svetenice se okupljaju oko mene, pevajui. Podiem ruke, i dok se sunce probija kroz maglu, blagosiljam zemlju.

1. Pruge zlataste svetlosti probijale su se kroz kronje dok je zalazee sunce nestajalo za oblacima, oiviavajui zlatom svaki osvetljeni list. Kosa dveju devojaka koje su ile umskom stazom sijala je istom bledom vatrom. Ranije tokom dana padala je kia. Gusta, neproreivana uma koja je i dalje pokrivala veinu june Britanije bila je mokra i tiha, a sa niih grana kine kapi su jo klizile preko staze kao blagoslov. Eilan je duboko udisala vlani vazduh, teak od ivih mirisa drveta i sladak kao tamjan posle zadimljenosti u sali oeve kue. Priali su joj da u umskoj kui koriste posveeno bilje da proiste vazduh. Nagonski se ispravila, pokuavajui da hoda kao neka od svetenica koje tamo ive, i podigla korpu sa ponudama imitirajui to je bolje mogla njihovu ljupkost. Telo joj se trenutak kretalo u ritmu potpuno nepoznatom a ipak tako prirodnom, kao da je u davnoj prolosti nauila to da radi. Tek kad su joj poela mesena krvarenja smela je da donosi ponude na izvor. Kao to su nju mesenice uinile enom, rekla joj je majka, tako vode iz svetog izvora daju plodnost zemlji. A rituali umske kue slue duhu, dovodei samu Boginju u noima punog meseca. Mesec je bio pun prethodne noi i Eilan je dugo, dok je majka nije pozvala unutra, stajala i gledala u njega, sa iekivanjem koje nije mogla da razjasni. Moda e me svetenica Proroanstva zatraiti za Boginju na sveanosti Beltana. Zatvorila je oi i pokuala da zamisli plavu odedu svetenice kako lebdi iza nje, i veo kako joj tajanstveno zaklanja lice. "Eilan, ta to radi?" Diedin glas ju je vratio u stvarnost, pa se saplela o koren i gotovo ispustila kotaricu. "epi se kao matora krava! Pourimo, inae neemo stii kui pre mraka." Eilan se pribrala i pourila za Diedom, ljutito pocrvenevi. Ve se ulo blago aputanje izvora. Staza je poela strmo da se sputa nanie, i dve devojke stigle su do pukotine u kojoj je voda izvirala izmeu dve stene i padala u kladenac. Nekada davno ljudi su unaokolo postavili kamenje; voda je vremenom uglaala tragove dleta. Ali leska za ije grane je narod vezivao trake sa eljama bila je mlada, potomak mnogog drvea koje je tu raslo. Smestile su se kraj kladenca i rairile tkaninu za ponude, veto pripremljene kolae, boicu medovine, nekoliko srebrnih novia. Ovo je ipak samo mali kladenac, gde obitava mala boginja ove ume, a ne neko sveto jezero na kome itave armije rtvuju osvojena blaga; ipak, ene iz njene porodice godinama su donosile svoje ponude ovamo, posle svake mesenice, kako bi obnovile vezu sa Boginjom. Drhtei pomalo zbog hladnoe, svukle su haljine i nagle se nad kladenac. "Sveti izvoru, ti si materica Boginje. Kao to tvoje vode daju ivot, neka bih i ja donela novi ivot na ovaj svet..." Eilan je zagrabila vodu dlanovima i pustila da joj potee niz trbuh i izmeu butina. "Sveti izvoru, tvoje vode su mleko Boginje. Kao to ti hrani svet, neka bih ja hranila one koje volim..." Bradavice su joj se ukrutile od dodira hladne vode. "Sveti izvoru, ti si duh Boginje. Kao to tvoje vode izviru iz dubine, daj mi moi da obnovim svet..." Zadrhtala je kad joj je voda dotakla elo. Eilan se zagledala u povrinu u senci, posmatrajui kako se u ponovo umirenoj vodi uobliava njen bledi odraz. Ali dok je stajala nagnuta, lice se promenilo. Ugledala je stariju enu, jo blee koe, sa pepeljastim uvojcima u kojima su crveni prelivi liili na plamen, iako su oi ostale iste. "Eilan!" Kad se Dieda oglasila, Eilan je mirnula, i lice koje joj je uzvraalo pogled iz vode opet je postalo njeno. Njena roaka je drhtala, i odjednom je i Eilani postalo hladno. urno su se obukle. Potom je Dieda izvukla iz kotarice kolae, i glasovi su im se, bogati i iskreni, stopili u pesmi. "Gospo od svetog kladenca, donosim ti ove darove:

Molim ti se za ivot, sreu i ljubav Boginjo, prihvati ponude ove." U umskoj kui, pomislila je Eilan, peva itav hor svetenica. Njen glas, tanak i pomalo drhtav, stapao se sa Diedinim u udnom i prijatnom sazvuju. Blagoslovi ume i njive da donesu svoj plod Neka sve bude zdravo i celo uvaj nam telo i rod. Eilan je sipala u vodu medovinu iz boice, a Dieda je izmrvila kolae i ubacila ih u kladenac. Struja ih je ponela, i Eilani se za trenutak uinilo da je zvuk vode postao glasniji. Dve devojke su se nagnule nad vodu, sputajui novie koje su donele. Dok su se talasii smirivali, Eilan je ugledala njihova dva lica, tako slina, odraena zajedno. Ukoila se, plaei se da e opet ugledati nepoznatu enu, ali kad joj se pogled zamutio pred njom je bilo samo jedno lice, sa oima koje su sijale u vodi kao zvezde u tamnom moru nebesa. "Gospo, jesi li ti duh kladenca? ta eli od mene?" upitalo je njeno srce. Uinilo joj se da je zaula odgovor: "Moj ivot tee kroz sve vode, kao to tee i tvojim venama. Ja sam Reka Vremena i More Prostora. U mnogim ivotima bila si moja. Adsarta, keri moja, kada e ispuniti zavete koje si mi dala?" Uinilo joj se da u Gospinim oima blista sjaj koji joj obasjava duu, a moda je to bilo i sunevo svetlo, jer kada se pribrala treptala je prema svetlosti koja se probijala kroz drvee. "Eilan!" rekla je Dieda glasom kao da ponavlja po drugi put. "ta je s tobom danas?" "Dieda!" uzviknula je Eilan. "Zar je nisi videla? Zar nisi videla u kladencu Gospu?" Dieda je odmahnula glavom. "Zvui kao neka od onih svetih kuki iz Vernemetona, to brbljaju o vizijama!" "Kako moe tako da govori? Ti si ki Vrhovnog druida - u umskoj kui bi te obuili za barda!" Dieda se namrtila. "enski bard? Ardanos to nikada ne bi dozvolio, niti bih ja elela da provedem ivot okruena gomilom ena. Radije bih se pridruila Gavranovima sa tvojim usvojenim bratom Sinrikom, pa da se borim protiv Rima!" "Psst!" Eilan se osvrnula kao da i drvee ima ui. "Bolje da uti, ak i ovde. Osim toga, ne bi ti da se bori uz Sinrika, nego da lei sa njim - videla sam kako ga gleda!" Nasmeila se. Sada je Dieda pocrvenela. "Nema ti pojma!" uzviknula je. "Ali doi e i tebi vreme, i kada se pretvori u glupau zbog nekog mukarca, bie na mene red da se smejem." Poela je da savija tkaninu. "Nikada neu", rekla je Eilan. "Ja elim da sluim Boginji!" Vid joj se za trenutak zamutio, a um vode kao da je postao glasniji, kao da ju je Gospa ula. Utom joj je Dieda gurnula u ruke kotaricu. "Idemo kui." Pola je uz stazu. Eilan je ipak oklevala, jer uinilo joj se da je ula neto to nije bilo zvuk izvora. "ekaj! uje li? Od stare jame za veprove..." Dieda je zastala i okrenula se, i utom su ponovo ule, neto tii, zvuk kakav bi ispustila ivotinja u bolu. "Bolje da odemo i pogledamo", rekla je Dieda, "iako emo zbog toga zakasniti kui. Ali ako je neto upalo unutra, mukarci e morati da dou i prekrate mu muke." Mladi je leao na dnu jame, polusvestan i obliven krvlju, a nada u spas je nestajala zajedno sa sunevim svetlom.

Jama u kojoj je leao bila je prljava i smrdljiva, zaudarala je na izmet ivotinja koje su tu ranije upadale. Iz dna i stranica jame trali su otri koevi; jedan mu je zaparao rame - inilo mu se da rana nije opasna, ak ni naroito bolna za sada, jer ruka mu je jo bila utrnula od siline pada. Ali ipak, ma koliko mala, ta rana e mu doi glave. Ne ba da se plaio da umre; Gaj Macelije Severus Silurikus imao je devetnaest godina i poloio je zavet imperatoru Titu kao oficir Rima. Uestovvao je u prvoj bici pre nego to mu je obraze prekrila brada. Ali ljutio se to e umreti zato to je upao u zamku kao glupi kuni. Sam je bio kriv, gorko je razmiljao Gaj. Da je posluao Klotinija Albusa, sad bi lepo sedeo kraj tople vatre, pio bi junjako pivo i flertovao sa domainovom keri, Gvenom - koja je odbacila edno ponaanje tipino za Britanke i poela da se ponaa kao slobodne devojke u rimljanskim gradovima kakav je London, jednako lako kao to je njen otac usvojio latinski jezik i togu. Ipak, i on je na ovo putovanje poslat zbog poznavanja britanskog nareja, setio se, i mrano se nasmeio. Severus stariji, njegov otac, bio je prefekt logora Druge legije Adiutriks u Devi, i oenio se crnokosom keri poglavara Silura jo u poetku osvajanja, kada se Rim jo nadao da e uspeti da sklopi saveznitva sa plemenima. Gaj je govorio njihov jezik pre nego to je umeo da protepa i re latinski. Postoje trenuci, naravno, kada oficir imperatorske legije, stacioniran u tvravi Deva, ne bi trebalo ni da pokuava da svoje zahteve izrazi jezikom pokorene zemlje. Flavije Rufus, tribun druge kohorte, ak ni sada nije mario za takve prefinjenosti. Ali Macelije Severus stariji, prefekt, bio je odgovoran iskljuivo Agrikoli, guverneru britanske provincije, a Macelije Severus je bio zaduen da sauva mir i sklad izmeu naroda provincije i legije koja ih je okupirala, uvala i vladala nad njima. Jo bolno svestan rana, samo generaciju poto je Kraljica Ubica, Boudika, pokuala svoju uzaludnu pobunu - a legije je zbog toga nemilosrdno kaznile - narod Britanije je bio prilino miran pod tekim teretom poreza i doprinosa. Sakupljanje kuluara nisu trpeli ba tako mirno, a ovde, na ivici imperije, i dalje je tinjalo nezadovoljstvo, paljivo potpirivano od strane nekih sitnih plemenskih glavara i nezadovoljnika. Poto je to moglo da izazove nevolje, Flavije Rufus je poslao odred legionara da nadgledaju sakupljanje kuluara za imperatorske rudnike olova u brdima. Politika imperije nije dozvoljavala da mladi oficir bude stacioniran u istoj legiji u kojoj njegov otac ima vaan poloaj prefekta. Zato je Gaj sada bio vojni tribun u legiji Valerija Viktriks u Glevumu, i uprkos polubritanskom poreklu, od detinjstva je bio podvrgnut strogoj disciplini kakva sleduje sinu rimskog vojnika. Macelije stariji za sada jo nije traio privilegije za svog sina. Ali Gaj je bio lake ranjen u nogu tokom jednog okraja na granici; pre nego to se sasvim oporavio, groznica ga je odvela kui u Devu, sa dozvolom da se tamo oporavi pre povratka na dunost. Kad se pridigao, nije mogao da se skrasi u oevoj kui; prilika da isprati kuluare do rudnika inila mu se kao prijatno putovanje. Pohod je bio uglavnom nezanimljiv; poto su natmureni kuluari isporueni gde treba, Gaj, kome je ostalo jo dve nedelje odsustva, prihvatio je poziv Klotinija Albusa, podran nimalo ednim pogledima njegove keri, da ostane nekoliko dana i pozabavi se lovom. Klotinije je takoe voleo tu zabavu, a Gaj je znao da mu je milo to mu se ukazala prilika da ponudi gostoprimstvo sinu visokog rimskog inovnika. Gaj je slegnuo ramenima, uivao u lovu, koji je bio sjajan, i napriao je Klotinijevoj keri gomilu prijatnih lai, to je takoe bilo sjajno. Jo koliko jue je ubio jelena u istoj ovoj umi, pokazavi se vinim koplju koliko i Britanci svom oruju; ali sada... Sklupan u ubretu na dnu jame, Gaj je sruio bujicu psovki na raun snebivljivog roba koji se ponudio da mu pokae preicu od Klotinijeve kue do rimskog puta koji vodi pravo u Devu, ili je bar ovaj tako tvrdio; na svoju glupost to je pustio da taj glupak upravlja dvokolicom; na kunia, ili ve ono to je iskoilo pred njih i preplailo konje; na loe obuene ivotinje, i na budalu koja ih je pustila da se propnu; i na trenutak nepanje kada je izgubio ravnoteu i pao na

zemlju, napola oamuen. Oamuen, to da, ali da nije potpuno izgubio pamet od pada, bio bi dovoljno razuman da ostane tu gde se naao; ak i ona budala od koijaa pre ili kasnije bi obuzdala konje i vratila se po njega. Najvie je psovao sebe to je pokuao da sam proe kroz umu i to je siao sa staze. Ko zna kuda je zalutao. Mora da je jo bio oamuen od pada, ali sa bolnom jasnoom se seao naglog klizanja, utanja lia i granja koje mu je popustilo pod nogama, a potom pada i zarivanja koca u ruku, tolikom snagom da je na nekoliko minuta izgubio svest. Kad se dovoljno pribrao da prebroji povrede, popodne je ve prilino odmaklo. Drugi kolac mu je zaparao potkolenicu, otvorivi staru ranu; povreda nije bila opasna, ali je pritom povredio lanak, koji je dosad otekao do debljine butine; svakako je bio slomljen - ili je barem toliko boleo. Da nije bio povreen, Gaj bi zaas iziao iz jame, jer je bio dovoljno spretan za tako neto; ali sad je bio suvie slab i oamuen da bi se i pomerio. Ako ne bude iskrvario do mraka, znao je da e miris krvi svakako privui divlje ivotinje koje e ga dokrajiti. Pokuao je da ne misli na nekadanje dadiljine prie o jo gorim biima koje bi miris mogao da privue. Ledena vlaga mu se uvlaila u itavo telo; promukao je od dozivanja. E, ako ve mora da umre, umree dostojanstveno, kao Rimljanin. Navukao je preko lica kraj okrvavljenog ogrtaa, a onda mu je srce naglo zakucalo i nekako se uspravio; jer zauo je glasove. Uloio je svu preostalu snagu u uzvik - napola urlik, napola vrisak; zastideo se neljudskog zvuka istog asa poto ga je ispustio, i trudio se da drugi put zvui ljudskije, ali vie nije imao glasa. vrsto se uhvatio za jedan od koeva, ali uspeo je samo da se podigne na jedno koleno i osloni se o prljavi zid. Za trenutak ga je zaslepeo poslednji zrak sunca. Zamirkao je i ugledao glavu devojke ovenanu svetlou. "Velika Majko!" povikala je jasnim glasom. "Kako si, za ime bogova, uspeo da upadne tu? Zar nisi video znake upozorenja na drveu?" Gaj nije uspeo da odgovori; devojka mu se obratila veoma istim narejem koje mu nije bilo potpuno poznato. Naravno, ovde obitava pleme Ordovika. Morao je malo da razmisli pre nego to je odgovorio majinim, silurskim narejem. Pre nego to je stigao da odgovori, javio se drugi enski glas, dublji i nekako snaniji. "Glupavko, trebalo bi da ga ostavimo unutra kao mamac za vukove!" Pojavilo se jo jedno lice, toliko slino prvom da se za trenutak zabrinuo da ga vid izdaje. "Evo, dri me za ruku, mislim da nas dve moemo da te izvuemo", rekla je druga devojka. "Eilan, pomozi mi!" enska ruka, bela i vitka, pruala se ka njemu; Gaj je pruio upotrebljivu ruku, ali nije mogao da je dosegne. "ta je bilo? Jesi li povreen?" upitala je devojka blaim glasom. Pre nego to je Gaj stigao da odgovori, prva devojka - nije mogao da razabere njeno lice, video je samo da je mlada - sagnula se preko ivice da bolje vidi. "O, sad vidim - Dieda, pa on krvari! Potri da dovede Sinrika da ga izvue odatle." Gaja je zapljusnulo toliko olakanje da je gotovo izgubio svest, i skljokao se nazad, jeei zbog bola koji je pokret prouzrokovao u ranama. "Ne sme da se onesvesti", zauo se jasni glas nad njim. "Neka moje rei budu konopac koji e te vezivati za ivot, uje?" "ujem", apnuo je. "Nastavi da mi pria." Moda je dozvolio sebi da osea bol jer je znao da pomo stie, ali rane su poele strano da ga bole. uo je devojin glas nad sobom, ali rei vie nije razumeo. Talasale su se kao voda u potoku, podiui ga iznad bola. Svet se smraio; tek kad je video baklje, shvatio je da ga ne izdaje vid, nego da je pala no. Devojino lice je nestalo ."Oe", uo ju je da dovikuje, "u staru jamu za veprove je upao ovek."

"Izvadiemo ga", odgovorio joj je duboki glas. "Hmmm..." Gaj je osetio nad sobom pokret. "Izgleda da e nam biti potrebna nosila. Sinrie, bolje sii da pogleda." Sledeeg trenutka u jamu se spustio mladi. Odmerio je Gaja i ljubazno mu se obratio. "Na ta si ti mislio? Stvarno treba biti spretan da se upadne unutra kad svi znaju da je jama tu ve trideset godina!" Prikupivi ostatke ponosa, Gaj je zaustio da obea mladiu nagradu ukoliko ga izvue napolje, ali odmah mu je bilo jasno da je bolje da uti. Kako su mu se oi postepeno privikavale na svetlo baklji, mladi Rimljanin je shvatio da je spasilac otprilike njegovih godina, ali ogromnog rasta, pravi div. Plava kosa mu se kovrdala na ramenima, a lice, jo bez brade, bilo je vedro i smireno kao da svakog bogovetnog dana spasava polumrtve strance. Nosio je tuniku na kvadrate i obuu od dobro obojene koe; vezeni vuneni ogrta bio je privren na ramenu zlatnom iglom u obliku stilizovanog gavrana. Takvu odeu nose lanovi plemenitih porodica, ali ne i oni koji potuju osvajae i oponaaju rimljanske obiaje. "Ja sam ovde stranac", rekao je Gaj plemenskim jezikom. "Ne poznajem vae oznake." "Ne brini vie zbog toga; hajde da te izvuemo, pa emo onda priati kako si upao unutra." Mladi je uhvatio Gaja oko pojasa i podigao ga lako kao dete. "Iskopali smo tu jamu za veprove i Rimljane", nemarno je rekao. "teta to si upao unutra." Podigao je pogled ka otvoru jame. "Spusti svoj ogrta, Dieda; to je lake nego da pravimo nosila. Njegov ogrta je sav ukruen od krvi." Kad je dobio ogrta, mladi ga je vezao Gaju oko pojasa, a drugi kraj je prebacio sebi preko vrata. Zakoraio je na najnii kolac. "Vii ako te zaboli", rekao je. "Izvlaio sam ovako medvede, ali oni su bili mrtvi i nisu mogli da se ale." Gaj je stegao zube i trpeo, iako se gotovo onesvestio od bola kad je zakaio neki koren oteklim lankom. Neko se odozgo nagnuo i uhvatio ga za ruke, i konano je uspeo da se prebaci preko ivice. Leao je i dahtao nekoliko minuta pre nego to je smogao snage da otvori oi. Nad njim se naginjao postariji ovek. Paljivo je povukao Gajev umazani i okrvaljeni ogrta i zviznuo. "Neki bog mora da te voli, strane; dva prsta nie, i taj kolac bi ti se zario u plua. Sinrie, devojke, pogledajte ovo", nastavio je. "Tu gde rame jo krvari krv je tamna i spora, znai da se vraa u srce; da dolazi iz srca bila bi svetlo crvena i ikljala bi; verovatno bi iskrvario na smrt pre nego to smo ga nali." Plavokosi mladi i dve devojke su se nagnuli, jedno po jedno, da pogledaju. Gaj je utke leao. Poela je da ga obuzima uasna sumnja. Ve je odustao od pomisli da se predstavi i zamoli da ga odnesu u kuu Klotinija Albusa, uz poveliku nagradu. Sada je znao da ga je spasla samo stara britanska tunika koju je obukao za put. ovekovo povrno medicinsko znanje ukazalo mu je na to da se pred njim nalazi druid. Onda ga je neko podigao, i svet je potamneo i nestao. Probudio se kraj vatre, a nad njim se naginjalo devojako lice. Za trenutak je sve plivalo u oreolu svetlosti. Bila je mlada i beloputa, ali oi su joj bile udne boje, izmeu kestenjaste i sive, iroko razmaknute. Na obrazima je imala jamice, ali usta su joj imala tako ozbiljan izraz da su izgledala starija od ostatka lica; kosa joj je bila svetlo plava, gotovo bezbojna sem tamo gde ju je osvetljavala vatra. Prela mu je akom preko lica i osetio je sveinu; umivala ga je vodom. inilo mu se da ju je vrlo dugo gledao, sve dok nije zauvek urezao u pamenje njeno lice. Potom se zauo glas: "Dosta je, Eilan, izgleda da se probudio", i devojka se povukla. Eilan... uo je ve to ime. Moda u nekom snu? Bila je divna. Gaj je uloio napor da se osvrne, i ustanovio je da lei na klupi ugraenoj u zid. Pokuavao je da shvati gde se nalazi. Kraj njega su stajali Sinrik, mladi koji ga je izvukao iz jame, i stari druid ije ime nije znao. Nalazio se u drvenoj zgradi u starom keltskom stilu, okrugloj, sa uglaanim deblima koja su se sputala od vrha zailjenog krova. Nije bio u takvoj kui od detinjstva, od vremena kada ga je majka vodila u posetu roacima. Pod je bio pokriven debelim slojem vrste slame; zid istkan od leskovog prua bio je prekriven slojem beliaste gline, a pregrade izmeu kreveta bile su takoe od prua. Na ulazu se

umesto vrata nalazila velika kona zavesa. Odjednom se oseao kao dete, kao da su godine koje je proveo meu Rimljanima odjednom nestale. Polako je prelazio pogledom po unutranjosti kue, a onda ga opet vratio na devojku. Nosila je haljinu od crvenkasto-smeeg lana, a u ruci je imala bakarnu iniju; bila je visoka, ali mlaa nego to je mislio, jer telo joj je pod haljinom jo bilo ravno kao deije. Svetlost sa ognjita bojila joj je kosu u crveno. Svetlo mu je pokazalo i starijeg oveka, druida. Gaj je malo pomerio glavu i pogledao ga ispod trepavica. Druidi su britanski mudraci, ali itavog ivota je sluao o njihovom fanatizmu. Nai se u druidskoj kui bilo je kao probuditi se u vujem brlogu, i Gaj se nije stideo da prizna da se plai. Barem je bio dovoljno priseban da ne kae da je Rimljanin kada je uo oveka kako mirno raspravlja o cirkulaciji krvi, jer oev grki lekar mu je rekao da to spada u znanja svetenikaiscelitlja najvieg reda. Dodue, ovi ljudi se nisu trudili da sakriju ko su. "Iskopali smo tu jamu za veprove i Rimljane" sasvim mirno je rekao onaj mladi. Ve to je pokazivalo da je daleko zabasao od malog zatienog kruga kojim Rimljani zaista vladaju. A nalazio se namanje na dan jahanja od legije u Devi! Ako je i pao aka neprijateljima, barem su ga dobro negovali. Devojina odea je bila fine izrade; bakarna inija koju je drala bila je veoma lepa - svakako je poticala sa trnica na jugu. Sa krova su visile posude sa uljem u kojima je svetlucao iak; klupa na kojoj je leao bila je zastrta platnom, a slamarica je mirisala na slatke trave. Bilo je boanstveno toplo posle ledene jame. ovek koji je upravljao njegovim spasavanjem sad je priao da sedne kraj njega, i Gaj je prvi put imao prilike da dobro pogleda svog spasioca. Bio je krupan i snaan, ramena toliko irokih da je sigurno mogao da obori i bika. Lice je bilo nekako otro, kao da je nemarno isklesano od kamena, a oi su mu bile svetlosive i hladne. Bio je prilino prosed; Gaj je procenio da je otprilike istih godina kao i njegov otac, oko pedeset. "Imao si stranu sreu, mome", rekao je Druid. Gaj je imao utisak da je ovek naviknut da dri predavanja. "Sledei put dri otvorene oi. Za koji minut u ti pregledati to rame. Eilan..." pozvao je rukom devojku i poeo da joj tiho daje uputstva. Devojka je otila. "Kome dugujem ivot, asni?" upitao je Gaj. Nikada nije ni pomislio da e ukazivati potovanje jednom druidu. Gaj je, kao i svi drugi, odrastao uz uasne prie o rtvovanju ljudi, i o ratovima voenim da bi se suzbio druidski kult u Britaniji i Galiji. One koji su preostali, Rimljani su dosta dobro kontrolisali, ali i dalje su mogli da prave nevolje koliko i hriani. Razlikovali su se jedino po tome to su hriani uglavnom sejali nezadovoljstvo po gradovima i odbijali da oboavaju imperatora, a druidi su mogli ak i pokorene narode da pokrenu u krvavi rat. Ipak, neto u ovom oveku zahtevalo je potovanje. "Zovem se Bendeigid", rekao je druid, ali nije uzvratio pitanjem Gaju, i mladi Rimljanin se setio kako mu je majka priala da je meu Keltima gost jo svetinja, barem van gradova. ak i ovekov najljui neprijatelj mogao je da zatrai hranu i zaklon u njegovoj kui i da ode bez ikakvog pitanja. Sad je Gaj malo lake disao; ovde je izgleda bilo bezbednije - i mudrije - traiti gostoprimstvo kao gost nego ga iznuivati kao osvaja. Utom se vratila devojka po imenu Eilan, nosei mali sanduk od hrastovine okovan gvoem, i rog za pie. "Nadam se da sam pogodila pravi", bojaljivo je rekla. Otac joj je kratko klimnuo, uzeo sanduk i dao joj znak da rog doda Gaju. Mladi je pruio ruke i iznenadio se kad je video da nema dovoljno snage u prstima da ga uzme. "Popij to", rekao je druid glasom oveka naviknutog da izdaje nareenja i to bez pogovora. "Trebae ti dok zavrimo sa tobom", dodao je. Zvuao je sasvim prijatno; ali Gaj je poeo da se plai. Bendeigid je dao znak devojci, koja je ponovo prila Gajevoj postelji. Nasmeila se, okusila nekoliko kapi u tradicionalnom gestu gostoprimstva, a potom prinela

rog njegovim usnama. Gaj je pokuao da se pridigne, ali miii ga nisu sluali. Eilan je tiho uzviknula, a onda mu podlakticom pridrala glavu kako bi mogao da pije. Paljivo je srknuo prvi gutljaj; u rogu je bila jaka medovina, sa dodatkom neeg gorkog, oito lekovitog bilja. "Umalo da dospe u Zemlju mladosti, strane, ali nee umreti", tiho je rekla devojka. "Videla sam te u snu, ali bio si stariji - i bio si sa malim deakom." Pogledao ju je, ve suvie oamuen da bi ga to uznemirilo. Ma koliko bila mlada, u njenom naruju se oseao kao kraj majke. Sada, obuzet bolovima, kao da je gotovo mogao da je se seti, i oi su mu se ispunile suzama. Jedva je primetio da mu je stari druid prosekao tuniku i da mu je sa mladim Sinrikom isprao rane neim to pee - ali nije bilo nita gore od onog to mu je stari Manlije stavljao na nogu kada je bio ranjen. Premazali su mu nogu neim lepljivim i peckavim, i vrsto je previli platnenim trakama. Potom su preli na otekli lanak, i neko je rekao: "Nita naroito - nije ak ni slomljen." Ali trgao se iz oamuenosti na Sinrikove rei: "Dri se, mome; onaj kolac je bio zagaen, ali misim da emo moi da ti spasemo ruku ako spalimo ranu." "Eilan", nareivao je stari druid, "izlazi odavde; mlade devojke ne treba da gledaju ovakve stvari." "Ja u ga drati, Eilan", dodao je Sinrik. "Idi samo." "Ja bih ostala, oe. Moda mogu da pomognem." Uhvatila je Gaja za ruku, i starac je odgovorio gunanjem. "Radi kako hoe, ali nemoj da vriti ni da padne u nesvest." Gaj je sledeeg trenutka osetio snane ruke - Sinrikove? - kako ga vrsto dre u leeem poloaju. Eilan ga je i dalje drala za ruku, i oseao je da njeni prsti podrhtavaju; okrenuo je glavu od nje, vrsto zamurio i stegao zube da mu ne bi izleteo neki kukaviki krik. Osetio je miris usijanog gvoa, a onda mu je itavo telo obuzela uasna agonija. Usne su mu se izvijale u gru vriska, i osetio je da krklja; a onda je grubi stisak nestao i oseao je samo devojine meke prste. Kada je uspeo da otvori oi, video je druida kako ga posmatra, sa nagovetajem osmeha negde pod prosedom bradom. Sinrik, jo nagnut nad njim, bio je veoma bled; Gaj je viao takav izraz lica na mladiima kojima je komandovao, obino posle prve bitke. "Pa, svakako nisi kukavica, mome", rekao je Sinrik stegnutog grla. "Hvala", glupo je rekao Gaj. I onesvestio se. 2. Kad je Gaj opet doao sebi, oseajui se kao da je dugo bio u nesvesti, svetiljke su bile pogaene. Ognjite je bacalo tek malo svetla, i jedva je mogao da razabere devojku Eilan kako sedi kraj njega, gotovo usnula. Oseao se izmodeno, ruka ga je bolela i bio je edan. Iz neposredne blizine uli su se enski glasovi. Rame mu je bilo vrsto previjeno platnenim trakama - oseao se kao beba u pelenama. Oseao je da mu je rame klizavo od nekog masnog melema, a zavoji su mirisali na mast i balzam. Devojka je utke sedela kraj njega na tronocu, vitka i bleda kao mlada breza, kose zaeljane sa slepoonica, ali blago ustalasane; bila je suvie meka da bi leala mirno. Imala je oko vrata srebrni lanac sa nekakvom amajlijom. Gaj je znao da britanske devojke kasno sazrevaju; ova moda ima petnaest godina. Nije jo ena, ali svakako nije ni dete. Zaula se lupnjava kao da je neko ispustio kofu i razlegao se mladi glas: "Onda idi i pomuzi ih sama kad ti se tako uri!" "A ta je to bilo sa govedarkom?" otro je upitao enski glas. "O, cvili i zapeva kao sinja kukavica to su joj oni rimski zlotvori odveli mua u kuluk, a nju ostavili sa tri bebe", odgovorio je prvi glas. "A sada je moj Rodri poao za njima." "Neka bi Tanarus proklela sve Rimljane..." poeo je glas koji je Gaj prepoznao kao Sinrikov, ali starija ena ga je brzo prekinula. "Bolje uti. Mairi, postavi sto, nemoj tako stajati i vikati na deake. Ja idem da razgovaram sa jadnicom - rei u joj da moe da dovede decu ovamo u kuu - ali neko veeras mora da pomuze

krave, makar Rimljani odveli sve mukarce iz Britanije." "Ti si tako dobra, pomajko", rekao je Sinrik, i glasovi su se ponovo sveli na mrmljanje. Devojka je pogledala Gaja i ustala sa tronoca. "O, probudio si se", rekla je. "Jesi li gladan?" "Mogao bih da proderem konja i koije i da jurim koijaa sve do na pola puta od Vente", ozibiljno je rekao Gaj, a ona je za trenutak zurila u njega pre nego to je rairila oi i zakikotala se. "Idem da vidim imaju li u kuhinji konja i koije", rekla je, smejui se, a onda se svetlo iza nje pojaalo i na vratima se pojavila gospa. Jaina svetlosti ga je za trenutak zbunila; soba je bila puna sunca. "ta je sad, ve je jutro?" upitao je bez razmiljanja, a gospa se nasmejala, okrenula se i irom razmakla konjsku kou, zakaivi je na kuku i ugasivi uljanu lampu jednim glatkim pokretom. "Eilan nije dala da te budimo ni da jede", rekla je. "Tvrdila je da e ti odmor koristiti vie od hrane. Veovatno je bila u pravu, ali sada si sigurno jako gladan. Izvini to nisam bila tu da ti poelim dobrodolicu u nau kuu; otila sam da pomognem bolesnoj eni u jednoj od kua naeg klana. Nadam se da te je Eilan dobro pazila." "Oh, veoma", rekao je Gaj. Zatreptao je, jer neto u gospinom ponaanju ga je bolno podsetilo na majku. Gospa se zagledala u njega. Bila je veoma lepa, prava Britanka, i toliko je liila na devojku da je bilo oito da su rod, ak i pre nego to joj se devojka obratila. "Majko..." rekla je i zastala, suvie postiena da nastavi. ena je, kao i devojka, imala plavu kosu i tamne oi boje lenika. Izgledalo je da je radila zajedno sa poslugom, jer je na lepoj vunenoj tunici imala razmazano brano, ali haljina ispod nje bila je bela, od najboljeg platna to je dosad Gaj video u Britaniji, i izvezena po ivici. Imala je cipele od dobro obojene koe, a haljinu su pridravale lepe zlatne igle. "Nadam se da ti je bolje", ljubazno je rekla. Gaj se pridigao na zdravu ruku. "Mnogo bolje, gospo", rekao je, "i ostajem veito zahvalan vama i vaima." Gospa je blago odmahnula rukom. "Jesi li ti iz Deve?" "Da, bio sam ovde u poseti", odgovorio je. Ako bude mislila da je iz rimljanskog grada, to e objasniti njegov latinski naglasak. "Poto si budan, poslau Sinrika da ti pomogne da se okupa i obue." "Kupanje e mi prijati", rekao je Gaj, povlaei malo vie ebe kad je shvatio da na sebi nema nita osim zavoja. ena je pratila njegov pogled. "On e ti nai neku odeu; vero-vatno e ti biti prevelika, ali posluie za sada. Ako bi radije da lei i odmara se, samo izvoli; ali slobodno doi da jede sa nama ako se osea sposobnim." Gaj je trenutak razmiljao. Svaki mii ga je boleo kao da su ga prebili buzdovanima; s druge strane, bio je radoznao da upozna ovu porodicu, i ne sme ostaviti utisak da se kloni njihovog drutva. Verovao je da su Britanci koji nisu priznali Rim samo divljaci, ali u ovom domu nije bilo nieg primitivnog. "Rado u vam se pridruiti", rekao je i protrljao akom obraz, zbunjen neurednom strnjikom. "Ali voleo bih da se operem - i moda obrijem." "Mislim da ne bi trebalo da se pati oko brijanja - svakako ne zbog nas", rekla je gospa, "ali Sinrik e ti pomoi da se opere. Eilan, nai brata i reci mu da nam je potreban." Devojka je izila. Gospa se okrenula da poe za njom, a onda je opet pogledala Gaja; sada ga je videla jasnije jer je sobica bila praznija. Pogled joj se promenio, od utivosti do izraza koji ga je podsetio na majin pogled, tako davno. "Pa ti si samo deak", rekla je. Gaj je za trenutak bio uvreen - ve tri godine se bavio mukim poslom - ali pre nego to je stigao da utivo odgovori spolja se zauo podrugljivi glas. "Da, a ako je on deak, pomajko, ja sam beba u pelenama. Pa, nespretnjakoviu, jesi li spreman da upadne u sledeu jamu za veprove?"

U sobicu je uao Sinrik. Gaj se ponovo iznenadio koliko je ovaj visok, ali inae je bio ipak samo mladi; mada bi od njega mogla da se naprave dva Gaja. Nasmejao se. "Pa", rekao je, "ne izgleda vie tako spreman da te odvue onaj starac to ubija budale i pijance. Samo da ti pogledam nogu, pa emo videti jesi li spreman da malo hoda." Ma koliko bio krupan, ruke su mu bile nene dok je pregledao povreenu nogu, i kada je zavrio opet se nasmejao. "Trebalo bi da svi imamo noge tako spremne za hodanje! Ovo je uglavnom samo dobar uboj; ta si radio, udario se o kolac? To sam i mislio. Bilo ko drugi bi je slomio na tri mesta i ostao hrom do kraja ivota; ali mislim da tebi nee mita faliti. Rame je neto drugo; nee moi da putuje barem jo pet-est dana." Gaj se urno uspravio. "Morau", rekao je. "Moram da budem u Devi za etiri dana." Tada mu se zavrava odsustvo... "Sluaj, ako za etiri dana stigne u Devu, tvoji prijatelji e te tamo odmah i sahraniti", odvratio je Sinrik. "ak i ja toliko znam. E, da", zauzeo je svean poloaj i odverglao kao napamet nauenu lekciju: "Bendeigid alje pozdrave gostu svoje kue, i nalae mu da se oporavi to bolje moe; ali to e ga dunost udaljiti od kue danas i noas, ali radovae se da te vidi kad se vrati." Nastavio je normalnim glasom. "Samo neko mnogo hrabriji od mene smeo bi da ga doeka sa vestima da nisi hteo da prihvati njegovo gostoljublje." "Tvoj otac je veoma ljubazan", odgovorio je Gaj. Ba je mogao i da se odmara. Nita nije mogao da preduzme. Klotinusa se nije usuivao ni da pomene. Dalji dogaaji e zavisiti od onog glupog koijaa; ako se vratio i uredno izvestio da je prefektov sin ispao iz koija i verovatno poginuo, sad ve verovatno preeljavaju umu u potrazi za njegovim telom. A ako je glupan neto slagao, ili iskoristio priliku da pobedne u neko selo koje nije pod rimskom vlau - a takvih ima dosta, ak i ovako blizu Deve - pa, sve je mogue. Moda nee primetiti njegov nestanak sve dok Macelije Severus ne pone da se raspituje za svog sina. Sinrik se nagnuo nad sanduk u podnoju kreveta; izvukao je koulju i zagledao se u nju, nasmejan i zbunjen. "One krpe koje si imao na sebi nisu ni za strailo", rekao je. "Rei u devojkama da ih operu i zakrpe, ako se to uopte moe; po ovakvom vremenu nemaju mnogo posla. Ali u ovako dugakoj koulji e izgledati kao devojka." Spustio je odeu. "Idem da pozajmim neto to e ti vie odgovarati." Iziao je, a Gaj je poeo da pretura po ostacima odee koja je leala savijena kraj postelje; traio je konu kesu za pojas, koju su mu jue odsekli. Koliko je mogao da vidi, nita nije bilo dirano. Nekoliko olovnih kvadratia koji jo vae za novac van rimskih gradova, kopa, sklopivi no, dva mala prstena i jo neke sitnice koje nije eleo da nosi u lovu - ah, evo ga. Ba mu je koristio! Za trenutak se zagledao u komadi pergamenta sa prefektovim peatom; propusnica mu ovde nee nimalo korisititi, a moda bi ga i ugrozila; ali kad bude poao dalje, bie mu potrebna mu na putu. Brzo ju je vratio u kesu. Jesu li primetili njegov peatni prsten? Poeo je da ga skida sa prsta da ga skloni u kesu; ali ba tada je uao Sinrik, sa odeom prebaenom preko ruke. Gaj se osetio kao krivac; izgledalo je kao da proveravaa jesu li mu ukrali neto. "ini mi se da se peat na prstenu olabavio od pada", brzo je rekao i malo zaklatio zeleni kamen. "Bojim se da bi ispao ako ga budem nosio." "Rimski rad", rekao je Sinrik, pogledavi ga. "ta pie?" Imao je samo Gajeve inicijale i oznaku legije, ali Gaj je bio veoma ponosan na njega, jer Macelije ga je naruio ak iz Londiniuma kad je Gaj stupio da dunost; sada je ipak slagao. "Ne znam, dobio sam ga na poklon." "Rimska izrada", ponovio je Sinrik, mrtei se. "Rimljani seju svoje smee odavde do Kaledonije. Ne pie odakle potie." Neto u Sinrikovom ponaanju pokazalo je Gaju da je sada u veoj opasnosti po ivot nego dok je uao u jami. Sam druid, Bendeigid, nikada ne bi naruio zakon gostoprimstva; znao je to iz pria koje su mu priale majka i dadilja. Ali ko zna ta bi uinila ova mlada usijana glava.

Bez mnogo razmiljanja je izvadio iz vreice jedan od onih manjih prstenova. "Dugujem ivot tebi i tvom ocu", rekao je. "Da li bi prihvatio ovo kao poklon od mene? Nije skup, ali mogao bi da te podsea na dobro delo koje si uinio." Sinrik je primio prsten; mogao je da ga stavi samo na mali prst. "Sinrik, sin Bendeigida druida, zahvaljuje ti, strane", rekao je. "Ne znam kojem imenu da uputim zahvalnost..." To je bilo najblie nagovetaju to je lepo vaspitanje dozvoljavalo, i Gaj nije mogao da ostane utiv a da ne odgovori. Mogao je da pozajmi ime majinog brata; ali ime silurskog poglavara koji je dao sestru Rimljaninu moda je doprlo i do ovog zakutka Britanije. Malo naruavanje istine bolje je nego veliko naruavanje ljubaznosti. "Majka me je zvala Gaven", konano je rekao. To je barem bilo tano, jer njegovo rimsko ime, Gaj, bilo je tue na njenom jeziku. "Roen sam u Venti Silurum, na jugu, i nemam srodstvo tebi poznato." Sinrik se malo zamislio, okreui prsten na malom prstu. Potom mu se na licu pojavio udan izraz. Paljivo se zagledao u Gaja. "Lete li gavranovi u pono?" upitao je. Gaja je zapanjilo i pitanje i Sinrikovo ponaanje. Za trenutak se upitao nije li mladi zaostao; ali odgovorio je bez razmiljanja. "Bojim se da mora pitati nekog ko bolje poznaje ume; ja ih nisam viao." Zagledao se u Sinrikove ruke i ugledao prste prepletene na neki naroit nain, i poelo je da mu svie. To mora da je znak nekog od mnogih tajnih drutava, uglavnom verskih kao to su kultovi Mitre ili Nazareanina. Jesu li to hriani? Ne, njihov znak je nekakva riba, a ne gavran. Pa, to ga nije ni najmanje zanimalo, i mora da mu se to videlo na licu. Izraz mladog Britanca se neprimetno izmenio. "Vidim da sam pogreio", urno je rekao i okrenuo se. "Evo, mislim da e ti ovo odgovarati; pozajmio sam to od svoje sestre, Mairi, pripada njenom muu. Hodi, pomoi u ti da ode do kupatila i doneu ti oev brija ako hoe da se brije - mada mislim da si dovoljno odrastao da pusti bradu. Pazi - ne oslanjaj se punom teinom na tu nogu, inae e pasti na pod." Okupan, obrijan i, uz Sinrikovu pomo , obuen u istu tuniku i iroke pantalone kakve nose Britanci, Gaj se osetio sposobnim da ustane i sam hrama okolo. itava ruka ga je bolela, a i noga na nekoliko mesta, ali moglo mu je biti i mnogo gore, a znao je da e mu se miii ukoiti ukoliko ostane u krevetu. Ipak, sa zahvalnou se oslonio o Sinrika dok ga je mladi div vodio preko dvorita, ka prostranoj trpezariji. Du itave prostorije protezao se sto od izglaanih dasaka, sa masivnim klupama sa obe strane. Na oba kraja sale nalazilo se po jedno ognjite. Oko svakog su se okupili ljudi - mukarci, ene, ak i deca. Dugobradi mukarci u grubo tkanim ogtrtaima govorili su meu sobom narejem toliko izoblienim da Gaj nije razumeo ni re. Mada mu je uitelj govorio da je latinska re familia nekada oznaavala sve one koji ive pod istim krovom: gospodara, decu, slobodnjake i robove, Rimljani su odavno drali poslugu odvojenu od porodice. Sinrik je njegov izraz blagog gaenja pogreno razumeo kao slabost, pa je pourio da ga odvede do tapaciranog sedita na gornjem kraju duge odaje. Tu je, malo izdvojena od posluge na donjem kraju stola, u irokoj stolici sedela gospodarica kue. Kraj nje je bila jo jedna stolica, prekrivena medveom koom, oito odreena za gospodara. Na ostalim stolicama i klupama sedelo je nekoliko mladih mukaraca i ena, po ijoj odei i ponaanju se videlo da su deca ili usvojenici porodice, ili moda najvie sluge. Gospa je klimnula mladiima, ali nije prekinula razgovor sa starcem koji je sedeo kraj samog ognjita, visokim i ilavim kao postariji duh, sa sedom kosom kratkom i podianom tako da se kovrdala. I brada mu je bila seda i ukovrdana. Na licu su najupadljivije bile zelene oi; dugaka tunika bila mu je sneno bela, bogato izvezena, a mala iana harfa koju je drao kraj sebe bila je ukraena zlatom. Bard! No, to za kuu jednog druida nije bilo nikakvo udo. Nedostajao je jo samo prorok, pa da se nau na okupu sve tri vrste druida koje je opisao Cezar. No, taj bi lako prozreo pretvaranje mladog Rimljanina. ak i stari bard je poatvovao Gaja dugim pogledom od koga se najeio, ali

potom se opet obratio domaici. Zauo je Sinrikov tihi glas. "Moju pomajku Reis zna; ovo je bard Ardanos. Zovem ga dedom, jer je on otac moje pomajke; ja sam inae siroe." To je potpuno uutkalo Gaja, jer je za Ardanosa ve uo u tabu legije. Verovalo se da je on vrlo moan druid, moda i poglavar onih koji su ostali na britanskim ostrvima. Mada je Ardanos na prvi pogled izgledao kao i svaki drugi harfista spreman da svira, svaki njegov pokret prosto je privlaio pogled. Gaj se, po ko zna koji put, upitao kako e odavde izvui itavu kou. Jedva je doekao da sedne na klupu kraj ognjita i da ga svi zaborave. Mada je napolju jo bilo svetlo, oseao je jezu i vatra mu je prijala. Odavno nije morao da se prisea obiaja u majinom rodu. Nadao se da nee napraviti greku kojom bi se odao. Sinrik je nastavio da objanjava. "Moju sestru Eilan poznaje; kraj nje je sestra moje majke, Dieda." Eilan je sedela blizu Reis. Sinrik se nasmejao Gajevom zaprepaenju to kraj Eilan vidi drugu devojku u zelenom platnu, kako zavaljena u stolici slua starog barda. U prvi mah je liila na Eilan kao jedan hrastov list na drugi; a onda je primetio da je devojka koju je Sinrik predstavio kao Diedu neto starija, i da ima plave oi, za razliku od Eilaninih gotovo sivih. Nejasno se seao da je video dva lica kako ga gledaju sa ivice jame za veprove, ali dosad je mislio da je to bilo bunilo. "Zaista su dve; lie kao bliznakinje, zar ne?" Sasvim tano, ali Gaj je odjednom bio uveren da e sigurnost sa kojom je prepoznao Eilan oduvek ostati u njemu. itavog ivota e biti jedan od nekolicine koji umeju da nagonski razlikuju dve ene. Javilo mu se seanje, kratko i puno bola i vatre - Eilan ga je sanjala. Slobodno zagledan u njih dve, uoio je da se razlikuju u bezbroj sitnica; Dieda je bila malo via, i kosa joj je bila zaglaena oko ela dok je Eilanina beala ispod poveza u oblaku siunih uvojaka. Diedino lice je bilo glatko, bledo i savreno i izgledala je ozbiljna; Eilan je bila nekako ruiasta, kao da je njeno lice uhvatilo sunevu svetlost i zadralo je u sebi. inile su mu se veoma razliite, a takvi su im bili i glasovi. Dieda je rekla neto beznaajno utivo; glas joj je bio bogat i melodian, bez stidljivosti ili smeha kao kod Eilan. "Znai, ti si glupavko koji ide okolo i upada u jame za veprove?" ozbiljno je upitala Dieda. "Po onom to je Sinrik rekao, oekivala sam nekakvog meseara, ali ti deluje relativno pristojno." Gaj je oprezno klimnuo; bilo je neobino videti tako mladu devojku da se tako hladno ponaa. Smesta se zagrejao za Eilan, ali ko zna zato, mada naizgled nije bilo nikakvih razloga, inilo mu se da se ovoj devojci uopte nije dopao. Sinrik je klimnuo i okrenuo se ka mladoj eni koja je upravo prolazila sa kragom mleka. "Mairi, na gost se zove Gaven, ako se nisi pretvorila u mlekaricu sa tolikim arom da ne moe ni da ga pozdravi." ena je utivo klimnula, ali nije nita rekla. Kad se okrenula, Gaj je shvatio da nije punaka, nego veoma trudna. Izgledala je kao da je maloas plakala. "I to smo svi, osim moje male sestre Senare", rekao je Sinrik. To je bila devojica od est ili sedam godina, kose plave kao Eilan. Stidljivo je provirila iza Mairine suknje, a onda se malo ohrabrila. "Eilan uopte nije dola kod mene u krevet; mama kae da je cele noi sedela kraj tebe." "Poastvovan sam njenom ljubaznou", nasmejao se Gaj, "ali imam vrlo malo uspeha kod ena ako najlepa od njih nije obratila panju na mene. Zar nisi elela da bdi kraj mene, malena?" Devojica je imala okruglo lice, bila je sva rumena, i podsetila ga je na njegovu sestru, koja nije dugo nadivela majku; obe su umrle pre tri godine. Privukao je dete sebi zdravom rukom, a ona se uspentrala na klupu, sela kraj njega i zadovoljno se ugnezdila. Kasnije, kad su starije devojke, Mairi i Dieda, donele hranu, zahtevala je da deli tanjir sa njim, Gaj se nasmejao i udovoljio joj. Sinrik i Dieda su poluglasno razgovarali. Gaj je pokuao da jede, ali bilo mu je teko zbog previjene ruke. Eilan je to primetila i dola da sedne kraj njega. Malim otrim noem koji je

nosila za pojasom neupadljivo je isekla njegovu hranu u komadie sa kojima je mogao da se snae, i rekla detetu, tako tiho da niko drugi nije mogao da uje, da ne gnjavi gosta. Kad je to obavila, opet je postala stidljiva. Bez rei je otila do ognjita, i Gaj je bio zadovoljan to moe da je gleda. Neko od posluge doneo je Mairi dete od oko godinu dana, i ona je bez ikakvog stida raskopala haljinu i sela da ga doji, priajui sa Sinrikom. Bezazleno je pogledala Gaja. "Sada vidim zato si doao da pozajmi drugu tuniku i pantalone mog mua. On je otiao da..." Brzo je prekinula, namrtivi se. "Mislim da se nee ljutiti to sam dala njegove stvari gostu, ali moda bi se bunio kad bi znao da sam nekom dala njegovu suvu odeu dok on kisne u umi. Reci mi, Gavene, jesu li svi Siluri tako niski kao ti, kao da su od Malog naroda, ili se tvojoj baki u krevet jednom uunjao neki Rimljanin?" Sve to bi Gaj mogao da odgovori nestalo je pod burom smeha du itavog stola. Gaj se setio da su Britanci skloni grubljim alama nego to bi pristojni Rimljani smatrali za prihvatljivo. injenica je da su Siluri nii od ostalih Britanaca, tamnoputi i krhki u poreenju sa krupnim, plavokosim pripadnicima drugih plemena, kakvi su bili Sinrik, Eilan, Dieda i Reis. Ali Gaj se svog ujaka, koji je vladao Silurima, seao kao monog oveka uprkos manjku visine, oveka uvek spremnog na smeh ili bes, sa zmajevima istetoviranim oko podlaktica. Sinuo mu je odgovor koji ne bi smeo da se upotrebi meu Rimljanima, ali ovde je lepo mogao da poslui. "To ne bih umeo da kaem, gospo Mairi, ali sasvim mi dobro stoje - a vi ste bili spremni da ih ja popunim." Sinrik je zabacio glavu urliui od smeha, a sledili su ga i ostali. ak se i utljiva Reis nasmeila, ali se brzo uozbiljila, kao da je znala neto to Mairi ne zna. Za trenutak je izgledalo kao da prisiljava sebe na vedrinu. Obratila se Ardanosu. "Oe, moemo li da ujemo malo muzike?" Ardanos je podigao harfu i otro pogledao Gaja. Mladi je iznenada bio potpuno uveren da stari druid zna ta je - a moda i ko je on. Ali kako je to mogue? Gaj je bio tamnokos na oca, ali Siluri, kao i neka druga plemena na zapadu i jugu, takoe mogu da imaju tamnu i kovrdavu kosu. Bio je gotovo siguran da starca nikad ranije nije sreo. Ubeivao je sebe da mu se samo priinjava - taj otri pogled prepoznavanja verovatno je samo znak kratkovidosti. Stari druid je uzeo harfu, udario akord, a onda je spustio. "Nisam raspoloen za pesmu", rekao je i zagledao se u jednu od plavokosih devojaka. "Dieda, dete moje, hoe li da nam peva?" Eilan se nasmeila. "Uvek na usluzi, deda, ali jesi li siguran da zaista eli da ti ja pevam?" Ardanos se nasmejao kao krivac. "Oh, opet sam uspeo. Eilan, to si ti? Kunem se da ti i Dieda namerno pokuavate da me zbunite. Pa niko ne moe da vas razlikuje dok ne otvorite usta!" Reis se blago usprotivila. "Ne ini mi se da su ba toliko sline, oe. Naravno, jedna mi je sestra a druga erka, ali meni nimalo ne lie. Jesi li siguran da te ne izdaje vid?" "Ne, oduvek sam ih brkao dok jedna ne pone da peva", pobunio se druid. "Tada vie niko ne moe da ih pomea." "Ne mora da izgleda kao da si zagrizao kiselu jabuku, deda", rekla je Eilan. "Nisam ni pomislila da postanem bard!" Potom su svi zautali i sluali Diedu kako peva: Ptica u vazduhu ree mi zagonetku: Riba je ptica to u moru leti, Ptica je riba to kroz vazduh pliva. Dok je pesma trajala Reis je pozvala Mairi blie sebi. "Jesu li Rimljani odveli jo nekoga sem govedara?" "Ne koliko ja znam, majko, ali Rodri je poao za njima pre nego to sam stigla da pitam." Mairi je odmahnula glavom. "Rekao je da je veina ostalih kuluara pokupljena na severu." "Taj matori krmak Karadak! Ili bi trebalo da kaem Klotinije, kako ga Rimljani zovu!" planuo je Sinrik. "Da je stara stenica ostala sa nama, Rimljani se nikada ne bi usudili da poalju svoje

legije u ovaj kraj zemlje - ali poto svi odlaze ili kod Rimljana ili u Kaledoniju..." "Budi miran!" otro je rekla Dieda, prekinuvi pesmu. "Na kraju e i ti morati na sever..." "Tiho, deco", blago je rekla Reis. "Te porodine stvari svakako ne zanimaju naeg gosta." Ali Gaju je bilo jasno ta je zapravo mislila: nije bezbedno priati o tome dok je u kui stranac. "Ovaj kraj zemlje je sada mnogo mirniji nego proteklih godina", mirno je rekao Ardanos. "Rimljani misle da su nas ukrotili, i da sada vredimo tek za uterivanje poreza. Ali njihove najbolje trupe sada pokuavaju da pokore severnjake - i zato je ovde manje reda." "Takav red nam nikad nije ni bio potreban", otro je rekao Sinrik, ali Ardanos ga je uutkao strogim pogledom. Gaj se nagnuo malo napred. Bio je siguran da bi mu bilo mnogo bolje da uti, ali bio je i radoznao. "Bio sam do nedavno u Devi", polako je rekao. "Tamo se pria da e imperator moda opozvati Agrikolu iz Albe, uprkos njegovim pobedama. Kau da nema koristi traiti ljude i zalihe na zauzimanje tako neplodne zemlje." "Ne verujem da emo imati tu sreu", rekla je Dieda i prezrivo se nasmejala. "Rimljani moda zaista namerno povraaju da bi napravili u stomaku mesta za jo hrane; ali nijedan Rimljanin nikada nije odustao ni od pedlja osvojene zemlje!" Gaj je zaustio da nastavi, ali se brzo predomislio. "Zar je Agrikola tako straan?" upitala je Reis. "Zar zaista moe da pokori itavu Britaniju sve do severnog mora?" Ardanos je iskrivio lice. "Govorkanja po Devi moda i sadre zrnce istine; sumnjam da ak i rimski sakupljai poreza mogu da izvuku neto od tamonjih vukova i divljaka." Dieda je iznenada zlobno pogledala Gaja. "Ti si iveo meu Rimljanima", rekla je. "Moda moe da nam kae zato nam odvode mukarce i ta e sa njima biti?" "Provincijski senatori plaaju poreze u ljudima za kuluk. Verujem da e ih odvesti u rudnike olova u brdima Mendip", oprezno je rekao Gaj, "a ta e tamo biti s njima, to ne znam." Ali znao je. Bievanjem i slabom hranom pokuae da im slome duh, a utrojie svakog ko bude pokuao da se odupre. Oni koji preive mar bie oterani na rad u rudnike u kojima e ostati dok budu ivi. Pobedonosni sjaj u Diedinim oima pokazao mu je da devojka zna da je neto preutao. Trgao se kad je Mairi poela da plae. Nikada nije sreo - niti je mislio da e sresti nekoga ko ima veze sa kuluarima. "Zar se nita ne moe uiniti?" uzviknula je Mairi. "Ove godine nikako", odgovorio je starac. "Niko tu ne moe nita", rekao je Gaj kao da se brani, "ali ne moe porei da su rudnici obogatili itavu Britaniju..." "Moemo da ivimo i bez tog bogatstva", besno je rekao Sinrik. "Rim se bogati na vrhu, a porobljava na dnu." "Nisu se samo Rimljani obogatili..." poeo je Gaj. "Misli li na izdajnike kao to je Klotinije?" Reis se nagnula napred kao da bi da prekine razgovor koji je postao nezgodan, ali Sinrika nita nije moglo da zaustavi. "Ti koji si iveo meu Rimljanima", besno je govorio, "zna li kako je Klotinije Beloputi stekao svoje bogatstvo? Vodio je legije na Monu, ili si moda suvie Rimljanin da bi se seao da je tamo nekada postojalo svetilite - Ostrvo ena - najsvetije mesto u Britaniji pre Paulinusovog dolaska?" "Znao sam da je tamo bilo svetilite", oprezno je rekao Gaj, opet se najeivi jer je osetio opasnost. Za Rimljane je unitenje Mone bilo zasenjeno katastrofom pobune Icena, ali znao je da ne treba raspravljati o Moni u kui jednog druida, pogotovo otkako je Agrikola prethodne godine unitio ono malo otpora to je tamo ostalo. "Kraj naeg ognjita sedi bard", nastavio je Sinrik, "koji ume da peva o enama Mone tako da ti srce prepukne!" Druid je progovorio gotovo uglas sa njim. "Ne veeras, mome", a gospodarica kue se

nagnula napred. "Ne za mojim stolom; to nije pria za goste koji pokuavaju da veeraju", strogo je rekla. Na osnovu toga Gaj je pretpostavio da pesma i nije toliko omiljena - ili je dovoljno ispolitizirana da bi razgovor o tome mogao biti nesiguran. Ali sloio se sa miljenjem barda; ovog asa uopte nije bio raspoloen za sluanje o nasilju Rimljana. Sinrik se trenutak durio, a onda se poluglasno obratio Gaju. "Ispriau ti kasnije. Moja pomajka je moda u pravu; to nije pria koja se pria za veerom, pogotovo ne pred decom." "Bolje bi nam bilo", rekla je Reis, "da priamo o pripremama za sveanost Beltana." Na to su se Mairi i devojke, kao po komandi, udaljile od stola. Sinrik je ponudio ruku Gaju i pomogao mu da se vrati u krevet. Mladi Rimljanin je bio mnogo umorniji nego to je mislio; boleo ga je svaki mii, i mada je bio reen da ne zaspi dok dobro ne razmisli o svemu, ubrzo je ve dremao. Tokom narednih nekoliko dana Gajevo povreeno rame je oteklo i vezalo ga za krevet, muei ga bolovima - ali Eilan, koja ga je predano negovala, rekla je da je ta neudobnost sitnica u poreenju sa boleu koju je mogao da zaradi od onog prljavog koca. Jedini podnoljivi trenuci bili su kada je, dva ili tri puta dnevno, Eilan - koja je izgleda odluila da mu bude negovateljica - dolazila da mu donese jelo i da ga nahrani, poto je jedva mogao da dri i kaiku, a kamoli da see meso. Nije bio toliko blizak sa nekom enom jo otkako mu je umrla majka, i sve do sada nije shvatio koliko mu je ta bliskost nedostajala. Moda zato to je bila ena, ili zato to je pripadala narodu njegove majke, ili zbog nekog duhovnog srodstva koje ih je vezivalo, sa njom je zaista mogao da se opusti. U dugim satima izmeu njenih dolazaka nije imao o emu drugom da razmilja, i svakog narednog dana je sve vie eznuo da je vidi. Jednog jutra Sinrik i Reis su mu predloili da malo izie na sunce i pokua da hoda. Muno je hramao po dvoritu kad ga je nala mala Senara i izbrbljala kako ona i Eilan idu na livadu da beru cvee i pletu vence za sutranju sveanost Beltana. U normalnim prilikama Gaju ne bi bilo nimalo zamimljivo da bere cvee sa decom; ali posle nekoliko dana u krevetu radovao bi se i izletu u talu da gleda Mairi - ili i govedarku - kako muze krave. Zapravo, sve je veoma liilo na izlet, jer pridruili su im se i Sinrik i Dieda. Devojke su zavitlavale Sinrika kao da im je roeni brat, i natovarile su mu marame i korpu sa rukom. Senara je pratila Gaja; oslanjao se na nju tee nego to je eleo, ubeujui sebe da joj samo udovoljava. Sinrik je lebdeo oko Diede kao da joj nije samo brat, i neto su tiho razgovarali. Dok ih je gledao, Gaj se upitao jesu li obeeni jedno drugom; nije dovoljno poznavao obiaje ovog plemena, ali znao je da ne treba da im smeta. Rairili su po travi sadraj korpe; bilo je tu svee peenog hleba, iseenog hladnog peenja, jabuka - prilino potamnelih i smeuranih - poslednjih iz zimske zalihe, kako rekoe devojke. "Hajde da ti naberem malo bobica", skoila je Senara, osvrui se, i Eilan je prsnula u smeh. "Ludice, pa prolee je. Zar misli da je na gost koza pa da ga hrani cveem?" Gaju je bilo svejedno ta ima za jelo; bio je iscrpljen. Imali su malu meinu soka od voa, i drugu sa svee spravljenim pivom. Devojke ga nisu pile, tvrdei da je suvie gorko; ali Gaju je veoma prijalo. Bilo je i slatkih kolaa, koje je napravila Dieda. Ona i Sinrik delili su rog za pie, a Gaja su prepusitli ostalim sestrama. Kada su se svi najeli do grla, Senara je napunila iniju vodom sa izvora sa ivice livade i rekla Eilani da pogleda hoe li se unutra pojaviti lice njenog dragana. "To je staro sujeverje", rekla je Eilan, "a ja nemam dragana." "Ja je imam", rekao je Sinrik, uzeo iniju i zagledao se u nju. "Hoe li mi voda pokazati tvoje lice, Dieda?" Ona je prila i provirila mu preko ramena. "Sve je to glupost", rekla je. Gaj je pomislio kako joj lepo stoji kad porumeni. "Jesi li pogledala u vodu, Eilan?" navaljivala je Senara, vukui je za rukav. "Mislim da je svetogre prizivati Boginju da nam ovako govori! ta bi rekla Lianon?" "Zar neko od nas mari za to?" upitala je Dieda uz udan, okrutan osmeh. "Svi znamo da ona ne

govori nita to joj nisu naredili svetenici." "Tvoj otac mari", ozbijno je rekao Sinrik. "Tano", rekla je Dieda, "pa onda sigurno mora i ti." Senara nije odustajala. "Reci mi ta si videla u vodi, Dieda", piskavo je zahtevala. "Mene", rekao je Sinrik. "Ili se bar nadam." "Znai, ti e nam stvarno biti brat", nasmeila se Senara. "Zato misli da u se oeniti njom?" nasmejao se Sinrik. "Prvo emo morati da razgovaramo sa vaim ocem." "Zar misli da e se on protiviti?" Dieda je odjednom bila puna strepnje, i Gaj je shvatio da biti ki Vrhovnog druida moe biti moda jo gore nego biti prefektov sin. "Da me je obrekao nekom drugom, dosad bi mi ve rekao!" "A za koga e se ti udati, Eilan?" upitala je Senara. Gaj se nagnuo napred, sav pretvoren u uvo. "Nisam razmiljala o tome", porumenela je Eilan. "Ponekad mi se ini da ujem Boginju - i moda bi trebalo da uem u umsku kuu kao jedna od devica Proroanstva." "Bolje ti nego ja", rekla je Dieda. "Nikad ti ne bih zavidela na takvom ivotu." "Uf!" Senara je odmahnula glavom. "Zar bi zaista elela da ivi sasvim sama?" "To bi bila ogormnna teta", usudio se da kae Gaj. "Zar ne postoji neko za koga bi elela da se uda?" Eilan ga je utke pogledala pre nego to je odgovorila. "Niko za koga bi me roditelji rado dali. A ivot u umskoj kui moe da bude vrlo ispunjen. Svete ene ue sve vrste mudrosti i vetinu isceliteljstva." Tako znai, pomislio je Gaj, elela bi da bude svetenica-isceliteljka. Kao to je maloas i rekao, smatrao je da bi to bila grdna teta za nekoga ko je obdaren tolikom lepotom. Eilan je bila potpuno drugaija od svega to je sluao o britanskim devojkama, za koje je mislio da su sve odreda iste kao Klotinijeva ki. Njegov otac je ponekad pominjao da ga je obrekao za enidbu sa kerkom nekog starog prijatelja, ali tu devojku nikada nije video. Sada mu se inilo da bi bilo daleko korisnije da se oeni devojkom kao to je Eilan. Uostalom, i njegova majka je bila Britanka. Tako se zagledao u Eilan da je devojci postalo neprijatno. "Imam li neku mrlju na licu?" upitala je. "Trebalo bi da ponemo da pravimo vence za sveanost." Naglo je skoila i pola preko livade, koja je bila bukvalno prekrivena plavim, purpurnim i utim cvem. "Ne, nemoj zvonie", rekla je Senari, koja ju je pratila u stopu. "Oni suvie brzo uvenu." "Pokai mi onda koje da berem", rekla je Senara. "Sviaju mi se ove crvene orhideje - prole godine sam videla da ih nose i svetneice." "Mislim da su njihove peteljke suvie krute za uplitanje, ali pokuau", rekla je Eilan i uzela od Senare buket cvea. "Ne. Ne mogu da ih upletem; Lianonine devojke svakako znaju neku posebnu vetinu", zakljuila je. "Da probamo sa jagorevinom." "To je tako obino", poalila se Senara, a Eilan se namrtila na nju. "ta se deava na sveanosti?" upitao je Gaj da je odobrovolji. "Goni se stoka izmeu vatri, a Lianon priziva Boginju da prenese Proroanstva", objasnila je Eilan, ruku punih cvea. "I ljubavnici se sreu kraj vatri", dodao je Sinrik, gledajui Diedu. "A obreeni parovi objavljuju svoj zavet. Evo, Senara, probaj ovo." "Njih sam ve pokuala da upletem", poalila se Eilan, "ali drke su suvie krute. Dieda, da pokuam sa ovim pupoljcima?" Starija devojka je kleala pred bunom belog gloga u punom cvatu. Na pitanje se okrenula i ubola prst na trn. Sinrik je brzo priao da joj poljubi prst, a ona je pocrvenela. "Da ti napravim venac, Sinrie?" brzo je upitala. "Kako eli." Tog asa je odnekud zagraktao gavran i Sinrik se naglo uozbiljio. "ta to govorim? Sad ne bih smeo da razmiljam o vencima."

Gaj je primetio da je Dieda zaustila da ga upita zato, i da se predomislila; upitao se da li je to zbog njegovog prisustva. Bacila je pupoljke i poela da sakuplja tanjire iz kojih su jeli. Eilan i Senara su dotle dovrile svoje vence. "Reis e se jako ljutiti ako zaboravimo ijedan od ovih tanjira", naglasila je Dieda. "A vas dve bolje dokrajite kolae." Senara je uzela kola, prelomila ga na pola i deo pruila Gaju. "Sada kad smo podelili isti kola, ti si gost na mom ognjitu", rekla je. "Kao da si mi brat." "Ne budi smena, Senara", ukorila ju je Eilan. "Gavene, ne daj joj da te gnjavi." "O, pa pusti je", rekao je Gaj, "ne gnjavi me uopte." Ponovo je pomislio na svoju mrtvu sestru, upitavi se kako bi mu izgledao ivot da je ona poivela. Dok je ustajao, malo se zateturao i Eilan je priskoila da ga uzme pod ruku, prepustivi vence Diedi. "Bojim se da smo te izmorili, Gavene", rekla je. "Evo, osloni se na mene. Pazi, nemoj da zakai rame o neto", upozorila ga je i blago ga udaljila od drveta. "Eto, Eilan, pa ti si ve postala svetenica-isceliteljka", rekao je Sinrik. "Gavene, moe da se osloni na mene ako hoe. Dodue, Eilan je mnogo lepa od mene, pa je moda bolje da pomognem Diedi." Sav je sinuo i uzeo Diedu za ruku kad su krenuli stazom. "Mislim da treba da ide pravo u krevet, ak i pre veere, Gavene. Eilan e ti doneti jelo. Suvie sam se trudio oko te ruke da bih te pustio da pokvari sve moje napore." 3. Obitavalite svetenice Proroanstva bilo je kvadratno, nalik na oltar, okrueno pokrivenom verandom i malo izdvojeno od ostalih zgrada unutar zidova Vernemetona. Iako je obian svet itavo mesto nazivao umskom kuom, zapravo je to bilo itavo selo sa brojnim zgadama meusobno povezanim pokrivenim prolazima. Izmeu njih su se nalazile bate i dvorita, pa je sve zajedno liilo na lavirint. Samo je obitavalite Vrhovne svetenice bilo izdvojeno od ostalih, ba kao to je samo ona bila okruena potpunom jednostavnou koju je tee odrati nego najstroi ritual. Kada je Vrhovni druid Ardanos stigao, unutra ga je uvela svetenica na dunosti, visoka i crnokosa ena po imenu Kaileja. Bila je obuena slino Vrhovnoj svetenici, u haljinu od tamno plave tkanine, ali Lianon je oko vrata i ruku imala ukrase od istog zlata, a Kaileja je nosila srebro. "Moe da ide, dete", rekla je Lianon Kaileji. Ardanos je saekao dok Kaileja nije navukla za sobom zavesu umesto vrata, a onda se nasmeio. "Ona vie nije dete, Lianon. Mnogo je zima prolo otkako si je dovela u umsku kuu." "Ima pravo, izgubila sam pojam o vremenu", odgovorila je Lianon. Druid Ardanos je mogao mirno da zakljui kako je ona i dalje veoma lepa ena. Poznavao ju je ve mnogo godina i verovatno mu je bila najblii preostali prijatelj po godinama. Kada je bio mlai, to ga je kotalo mnogo besanih noi; sada je ve zaao u godine i vrlo retko se priseao koliko ga je nekada uznemiravala njena lepota. Sve svetenice u umskoj kui Vernemeton, Najsvetijem gaju, bile su birane po lepoti koliko i po ostalim odlikama. To ga je uvek udilo. Mogao bi da razume da jedan bog eli da ga slue lepe ene, pogotovo ako je u pitanju neko bezvredno rimljansko boanstvo, ali da Boginja eli oko sebe lepotice, to se nije slagalo sa onim to je znao o enama. Kraj vrata je stajao div po imenu Hju, sa buzdovanom u ruci, spreman da smesta prospe mozak svakome - ak i samom Vrhovnom druidu - ko bi pokuao da podigne ruku na Vrhovnu svetenicu ili da joj se grubo obrati. Ardanos, naravno, nije smerao nita slino; Hjuovo prisustvo je jednostavno garantovalo Lianoninu bezbednost i omoguavalo joj slobodu da razgovara sa posetiocima, to ostalima nije bilo dozvoljeno. Ardanos je bio svestan da ne izgleda dovoljno produhovljeno za jednog Vrhovnog druida, kao i da nije otelotvorenje Merlina od Britanije. Ali teio se milju da ni Lianon vie ne lii mnogo na

otelotvorenje niti proroicu Velike Boginje mudrosti i inspiracije. Bila je ljupka i nena i lice joj je bilo produhovljeno, ali po svemu ostalom bila je ena u godinama, mada joj je kosa bila toliko plava da je bilo prosto nemogue primetiti sede vlasi koje je svakako imala. Njena tamna haljina padala je u krutim i nezgrapnim naborima. vrsta ramena poela su da se oputaju od umora. Ardanos je mnogo vie oseao sopstvenu starost dok je gledao njenu. Poslednjih godina, kad je poela da je sustie starost, Lianon je poela da nosi veo, kao i veina starijih ena, osim kad bi joj kosa bila raspletena zbog rituala. Pa ipak, razmiljao je Ardanos, ve dvadeset godina - a on ju je poznavao gotovo sve to vreme - lice ove ene bilo je sredite njihove vere, a preko njenih usana prelazile su, ako ne bukvalno rei bogova, onda rei koje su tumaili svetenici Proroanstva. I zato je moda i ostalo neto boansko na njenom ostarelom licu, neki peat onoga to se zadrava kao miris. Moda su joj to ostavila mnotva ljudi pred kojima se pojavljivala kao sama Boginja; za njih ona nije bila samo simbol vere, nego Boginja lino - plemenska Devica-Majka, Gospa od Zemlje od krvi i mesa. Lianon je podigla glavu. "Ardanose, zuri u mene dovoljno dugo da se pomuze krava! Jesi li doao ovamo da mi kae neto, ili da pita? Priaj, ovee! Najgore to mogu je da odbijem. A kada sam mogla tebi neto da odbijem?" I to su rei boanstva, pomislio je Ardanos, zadovoljan to moe cinizmom da suzbije raspoloenje koje je postajalo sve mranije. "Oprosti mi, Gospo Svetosti", skrueno je rekao. "Misli su mi odlutale." Video je da se iznenadila pa je opet ustao, nemirno preao nekoliko koraka i naglo progovorio: "Zabrinut sam, Lianon; uo sam glasine iz Deve, i to ni manje ni vie nego od prefektovog sina; Rim e moda povui svoje legije. To je ve trei put da ujem nagovetaje, i sigurno postoji mnogo ljudi koji su spremni da urliu 'Dole Rim!', ali..." "Suvie mnogo onih koji bi da urliu i koji pronose glasine sada oekuju - ili se bar nadaju - da emo ustati da urliemo sa njima. Ne verujem u te tvoje glasine", otro je rekla Lianon. "Ali ako i bude tako, sigurna sam da emo preiveti bez njih. Zar se nismo ba za to molili jo otkako je Karaktakus okovan proao ulicama Rima?" "Ima li predstavu kakav bi haos tada nastao?" upitao je Ardanos. "Isti ti koji urliu 'Dole Rim'..." oito mu se metafora jako dopala. "...svakako ne razumeju ta e se desiti ako im se elja ispuni", dopunila ga je Lianon. Kako me dobro poznaje, pomislio je Ardanos. ak i sada dopunjavamo misli jedno drugom. Ali nije eleo da se sada zabavlja dopunjaljkama. "Takvo raspoloenje postoji jo otkako je Cezar osvajanjem Britanije stekao slavu koja mu je bila potrebna da zavlada Rimom! ak i sada oekuju od nas, iz Svetog gaja, da se pridruimo njihovim uzvicima", rekao je, "i nee razumeti nae utanje. Sad me najvie brine mogunost izbijanja nemira za Beltan..." "Ne, mislim da e Beltan protei sasvim mirno", rekla je Lianon. "Ljudi dolaze radi zabave, vatre i sveanosti, i svega ostalog. Da dolazi Samen, to bi bilo..." "Ovi poslednji kuluari samo su pogorali stvari", rekao je Ardanos. "Uzeli su trideset Bendeigidovih ljudi, sve robove osloboene kada je prognan, i ak i njegove slobodnjake. Prognan!" gorko se nasmejao. "On nema pojma koliko je sree imao; samo mu je zabranjeno da ivi u krugu od dvadeset milja oko Deve! A jo nije saznao sve o kuluarima, a kada sazna - pa, i ranije me je nazivao gorim imenima od izdajnika; njegovo nadevanje imena mi ne smeta. Imam dozvolu da odrim Beltanske sveanosti - iao sam kod samog Macelija Severusa i zamolio ga za doputenje da se odri miroljubiva sveanost - isto kao i proteklih sedam ili osam godina - u ime Cerere, i poto me on poznaje i veruje mi nee poslati legionare da paze da se stvari ne otrgnu kontroli ukoliko bismo - da tako kaem - odluili da umesto toga potujemo Marsa." Lianon je uzdahnula, i znao je da se prisea onih dana krvi i vatre kada je Boudika rtvovala mukarce Boginji kako bi osigurala pobedu. Svi su tada bili tako mladi, tako sigurni da e hrabrou i otrim maevima povratiti dane slave.

"Ako bude bilo nemira", rekao je Ardanos, "ak i najmanjih, zna dobro koliko i ja da e ovaj deo zemje biti rastrgnut na komade. Ali kako sam mogao znati da su njihove legije upravo izmarirale i uzele za kuluk trideset ljudi da istrunu u onim prokletim rudnicima Mendipa?" Ali mogao je da zna; on bi trebalo da zna sve to Rimljani nameravaju, ak i pre nego to to oni sami saznaju. Morao je da uvek bude speman za naredni incident, kakav god bio. "Otkazivanje sveanosti u poslednji as verovatno bi stvorilo nemir i tamo gde ga nije bilo", rekla je Lianon. "Hoe li da pokuam? Je li bilo nekih problema, reakcije na uzimanje kuluara?" "Nisam siguran", rekao je Ardanos. "Izgleda da je neko pokuao da udesi da prefektov sin... nestane." "Prefektov sin?" Lianon je podigla tanku obrvu kao da se pita kome je do toga stalo. "Iz protesta, ili da bi nae ljude uvukli u nevolju? Zar ne bi vie liilo na Bendeigida da pobije ljude koji su doli po kuluare?" "On je naao momka na dnu jame za veprove i spasao mu je ivot, i deko je sada gost u njegovoj kui." Lianon se zagledala u njega, a onda je prsnula u smeh. "A tvoj zet ne zna koga gosti?" "Momak dovoljno lii na Silure, odakle mu je majka, da bi proao kao jedan od naih, i dovoljno je oprezan da se ne oda. Ali morae jo da se lei pre nego to poe na put. Ako se ita desi tom mladiu koji do sada, koliko ja znam, nije uinio nita ni dobro ni loe, jasno ti je koliko i meni ko e biti okrivljen za to. Krivili su nas za sve drugo, jo od opsade Troje, kao i za injenicu da su legije ovde a ne u Galiji, gde im je mesto. To traje jo od vremena obogotvorenog Julija - neka bi poivao u miru", dodao je uz surov osmeh i Lianon je bila sigurna da zapravo misli sasvim suprotno. "Ipak, postoji opasnost od pobune", rekao je on. "Ti to ne vidi, jer si tu gde si; ni ja ne vidim mnogo, jer ve dugo ivim meu Rimljanima. Ali posao mi je da pratim vetrove. Da vidim znake i predskazanja. Na primer - gde gavranovi lete u pono; govorim o tajnom udruenju koje oboava Gospu od Bitaka." Na to je morala da se nasmeje. "Oh, Ardanose! Ti poluludi starci koji prinose rtve Katubodvi, predskazuju i trae predskazanja u utrobi mrtvih ptica - isto kao i legije sa svojim kokoarnicima niko nikada nije obraao nikakvu panju na njih." "Takvi su nekada bili", rekao je Ardanos. Prijalo mu je to e moi da kae Lianon neto to dosad nije znala. Nekada davno svetenice su bile ravne druidima na svim savetovanjima, ali od pada Mone nauile su da se prikrivaju kako bi preivele. Povremeno je ak Vrhovni druid morao da deluje samostalno. Ardanos se ponekad pitao da nisu preterali u tome - da li bi svetenice moda bolje sprovodile odluke Saveta kad bi uestvovale u njihovom donoenju. Tada se ne bi oseao tako sam pred svakim problemom. "Takvi su bili jo pre tri godine. A sada odjednom, umesto matorih vraeva-pogaaa, pretvorili su se u skupinu mladia, svi su odreda ispod dvadeset jedne godine, od kojih je veina roena na Svetom ostrvu, i koji misle da su otelotvorenje Svete Grupe..." "Ta deca! S obzirom na to kako su roeni, to me ni ne udi." Lianon se namrtila kad je poela da shvata. "Ba tako", nastavio je Ardanos. "Onaj deko kog je Bendeigid usvojio, Sinrik, jedan je od njih, a moj zet, koji je oduvek bio pomalo fanatik, nije propustio priliku da uputi deaka u svoja politika shvatanja!" Lianon je prebledela. "A kako se to desilo, ako smem da pitam?" "Nisam mislio da e biti imalo bitno; to je bilo pre nego to se moja ki Reis udala za Bendeigida, onda ga jo nisam tako dobro poznavao. Kad sam shvatio koliko nevolja svaki od njih dvojice moe da izazove, bilo je ve prekasno. Sinrik je reen da nastavi tamo gde je njegov pooim stao. Zajedno sa Bendeigidom uspeo je da pronae veinu ostalih mladia - a bili su tu i Gavranovi, sa imenom i organizacijom spremnim za upotrebu... Ako se ita desi meni ili tebi..." Zavrteo je glavom i iskrivio lice. "Ko e ih spreiti da pokuaju da se osvete Rimu za sudbinu

svojih majki? Narod ovde oko jezera ve ih smatra za ovaploene heroje." "to bi i mogli da budu", rekla je Lianon. "Najgore je to tako i izgledaju", gunao je Ardanos. "Ja sam rekla da bi ih sve trebalo udaviti, sea li se, a ne samo devojice", rekla je Lianon, savladavi se. "Ma koliko okrutno zvualo, to bi nas potedelo ovih nevolja. Ali bilo je nekih koji su imali druge ideje; bili su mekog srca, ili su, kao Bendeigid, eleli da odgaje deake tako da osvete svetenice. I tako su jo u ivotu i ve je dvadeset godina prekasno da se porekne njihovo postojanje. Sada ne bih mogla da kaem ni da nemaju prava na osvetu." To nikako, pomislio je Ardanos. Ne sme joj nikada rei da je Lianonina re njena re, ili re svetenika, a ne re same Boginje. Ne sme je podsetiti da se Lianonina re nikada nije ni po emu bitnom razlikovala od odluke Saveta druida, ili rei Boginje - ako ona uopte i postoji, cinino je pomislio, a i tada je odavno prestala da mari za svoje potovaoce ili da im pomae, kao i bilo kom drugom, osim, moda, svojim svetenicama. "Nisam ni pomislio da se upliem", oprezno je rekao. "Samo te podseam... zato ne sedne? Tvoj uvar me jako sumnjiavo posmatra... rekao sam samo da ako Boginja odgovori na tvoje molitve za mir, ona u istom asu uje a ne mari za molitve veine naroda za pobunu ili rat. Koliko dugo e Ona sluati tvoje molitve a ne njihove? Ili da budem otvoreniji", mada ne dovoljno otvoren, pomislio je, "oprosti mi, ali ti vie nisi mlada - ta e biti onog dana kada prestane da slui Boginji?" Kad bih barem mogao da joj kaem istinu. Grlo mu se steglo od strasti za koju je mislio da je davno zaboravljena. Ona i ja slabimo zbog godina, ali Rim je jo jak. Ko e nauiti mlade kako da sauvaju nae drevne obiaje dok i Rim ne ostari, i dok naa zemlja ne pripadne ponovo nama? Lianon je konano sela i pokrila lice dlanovima. "Zar misli da nisam razmiljala o tome?" "Znam da jesi", rekao je. "I znam do kakvog si zakljuka dola. Moda e Vernemetonom upravljati neko ko e, da tako kaem, odgovoriti na bojne poklie veine, umesto na molitve svetenika. A onda e biti rata. A ti zna ta e se onda desiti sa nama." "Mogu da sluim Boginji samo dok sam iva", gorko je rekla Lianon. "ak ni ti ne moe da trai vie od toga." "Dok si iva", ponovio je stari druid. "O tome sad moramo da razgovaramo." Lianon je prela akom preko oiju. "Zar ne bira sama svoju naslednicu?" blago ju je upitao. "Na neki nain." Duboko je uzdahnula. "Kau da u znati kada mi je vreme da umrem i da u tada preneti svoje moi i svoju mudrost na naslednicu. Ti zna ko zaista vri izbor. Helva nije izabrala mene. Volela me je, to da, ali nije me izabrala. Njena izabranica - ime nije bitno; imala je samo devetnaest godina, i nije bila pri zdravoj pameti. Na nju je pao Helvin izbor; toj devojci je dala oprotajni poljubac, pa ipak nju niko nije ni uzeo u obzir niti je podvrgnuta iskuavanju bogova. Zato? Ti to svakako zna bolje od mene. Konaan izbor vre svetenici. Ono to bih ja imala da kaem o svojoj naslednici nije nimalo bitno - osim ako budem dovoljno paljiva da imenujem nekoga ko je i za njih prihvatljiv." "Da", rekao je Ardanos, "to se moe urediti - da tvoj izbor bude i njihov." "Misli, tvoj." "Kako hoe." Uzdahnuo je. Ona je uvek bila u stanju da ga prozre, i to mu nije bilo mrsko pogotovo sada. "Pokuala sam to jednom", umorno je rekla Lianon, "sa Kailejom; a zna kako je taj pokuaj ispao." "Znam li?" Lianon ga je udno pogledala. "Trebalo bi da obraa vie panje na dogaaje u umskoj kui. Verujem da bi ti bilo teko da stekne poverenje u nju; ona ima izuzetno nezgodnu naviku da razmilja, i to obino u potpuno pogreno vreme." "Ali je starija svetenica. Ako bi ti sutra umrla, zna da bi Kaileja bila izabrana - osim", nastavio je naglaavajui rei, "osim ako bi umrla za vreme iskuavanja." Lianon je prebledela, a

on je nastavio. "Ti najbolje zna je li ona prihvatljiva bogovima..." Lianon je outala, a on je ubedljivo nastavio. "Ali ako bi bila neka druga svetenica, manje poznata, koju bi mogla sama da obuava... ako Savet ne bi posumnjao u pripreme..." "Ako je devojka pogodna i pametna, ne vidim zato bi bio zloin ili svetogre pripremati je za izbor bogova... pa ak i za iskuenja od njihove ruke", zamiljeno je rekla stara Vrhovna svetenica. Ardanos je utao; znao je da je samo dovde mogao da je dovede. uo je napolju vetar u drveu, ali u sobi se ulo samo njihovo disanje. "Koga si odabrao da odaberem?" upitala je Lianon. Tokom tri dana pred sveanost na kojoj e postati Glas Boginje, Vrhovna svetenica ivi izdvojeno, pohaaju je samo svetenice na dunosti, i odmara se, meditira i proiava. Kaileja, koja je skoro uvek ostajala sa njom, jedva je doekala ovo izdvajanje. Zaklon umske kue moe da se pretvori u zatvor, a kada god zajedno ivi toliko ena, ma koliko svete bile, povremeno moraju da izbijaju sukobi. Ali sada joj je bilo teko da ostavi za sobom seanja na spoljanji svet. Sipala je jemenu kau - obogaenu dodatim lenicima i orasima, poto Vrhovna svetenica tokom proienja ne sme da uzima ivotinjsko meso - u drvenu iniju i ponudila je Lianon. "ta je Ardanos hteo?" ula je gorinu u sopstvenom glasu, ali nije mogla da se zaustavi. "Mislila sam da nee dolaziti do dana sveanosti." "Ne sme tako govoriti o Vrhovnom druidu, dete", namrtila se Lianon i odmahnula glavom. "On nosi na ramenima veliki teret." "Kao i ti", odvratila je Kaileja. "A on ti nimalo ne olakava sa svim tim zahtevima koje postavlja." Lianon je slegnula ramenima, i Kaileja je ponovo pomislila koliko su ta ramena suvie krhka da nose teinu mnogih nada i strahova. "On ini najbolje to moe", rekla je Vrhovna svetenica kao da je nije ula. "Brine ga ta e se desiti kad mene vie ne bude." Kaileja ju je uplaeno pogledala. Govorilo se da svetenica, pogotovo visokog ranga, zna kad joj doe vreme. "Jesi li videla znake - ili ih je on moda video?" Lianon je nestrpljivo odmahnula glavom. "Govorio je uopteno, ali neko mora da misli na te stvari. Niko nije besmrtan, i ko god me bude nasledio mora uskoro da pone obuku." Kaileja ju je za trenutak posmatrala, a onda se nasmejala. "Pod time se podrazumeva da nijedna od nas koje smo ve obuene nije prihvatljiva pogotovo ne ja? Ne trudi se da odgovori", brzo je rekla. "Znam da bi ga samo branila, a ionako mi nije stalo. Poloaj Vrhovne svetenice nije dovoljan da opravda ono to sam videla da si propatila za sve ove godine." Pogotovo, pomislila je, to je poast prazna re sve dok Lianon ne odlui da upotrebi svoju mo . Lianon se promekoljila i Kaileja je shvatila da se suvie pribliila zabranjenom tlu. Bila je blia Vrhovnoj svetenici nego da joj je roena ki, jo od pre nego to su joj poele mesenice, a to je bilo pre vie od dvadeset godina; zato je dobro znala koliko Lianon zavisi od privida koji joj ublaava stvarnost. Neka druga ena bi upitala Kaileju ta bi onda elela. Kaileja je gorko stezala usne dok je sklanjala dopola pojedenu kau, jer, zapravo, to ni sama nije znala. Ali srce joj je govorilo da u sluenju Boginji mora biti neega vie sem ovih zvaninih rituala sa izazovnim nagovetajima moi. Tajna uenja druida ukljuuju i prie o davnim vremenima kada su u Britaniju doli svetenici iz izgubljene zemlje, sada potopljene duboko pod morem. Oni su bili gospodari magije, i kako su se venavali sa vladajuim porodicama naroda koji su tu zatekli, a kasnije i sa porodicama svake nove skupine osvajaa, sauvali su staro znanje i staru krv. Ali oni najueniji u tim vetinama poginuli su na Moni, i poneli su svoje znanje sa sobom.

Kaileji se ponekad inilo da je ono to su uspeli da povrate u umskoj kui samo deli negdanje veliine. Veina ostalih ena bila je zadovoljna svojim malim magijama, ali Kaileja je povremeno oseala neobino ubeenje da sigurno postoji jo neto. Rekla je istinu Lianoni - nije elela da postane Vrhovna svetenica Proroanstva. A ako to ne eli, ta bi elela da radi? "Vreme je za jutarnje pobonosti", trgao ju je Lianonin glas. Starija ena je vrsto uhvatila sto da bi se uspravila. Boginjo ne daj da propustimo ni najmanji deli rituala! pomislila je Kaileja dok je pomagala Vrhovnoj svetenici da izie u batu i postavi se pred obinim kamenim oltarom. No, dok je Kaileja palila lampu postavljenu na oltar i donosila cvee da ga poloi pod nju, shvatila je da joj se u duu vraa mir. "Gle, Tvoja vetina stie sa jutrom, ukraena cveem", tiho je rekla Lianon, podiui ruke u pozdravu. "Tvoji zraci plamte u sve jaem suncu i u svetoj vatri", odvratila je Kaileja. "Sa istoka to se budi, Tvoja mo stie da donese novi ivot svetu." Glas Vrhovne svetenice kao da se podmladio, proistio, i Kaileja je znala da bi, ako pogleda, videla da su bore sa Lianoninog lica nestale i da joj iz oiju plamti lepota Boginje Device. Ali ista mo ispunila je i njeno srce. "Cvee nie za Tvojim stopama; zemlja ozeleni tamo gde Ti proe..." I kao i toliko puta ranije, dozvolila je da je ritual prenese na mesto gde je postojao samo sklad Gospe. Na dan Beltanske sveanosti, Eilan se probudila pre zore u enskoj kui, gde je spavala zajedno sa sestrama. Eilanin krevet, drveni okvir presvuen koom i prekriven krznima i vunenim ebadima, bio je nameten tik ispod zakoenog krova, tako da je mogla da prui ruku i dodirne ga. Tokom godina proirila je pukotinu u malteru od blata, tako da je mogla da viri. Napolju je tek poelo da se pomalja prvo svetlo letnjeg praskozorja. Uzdanhula je i ponovo legla, pokuavajui da se seti ta je sanjala. Bilo je neto o sveanosti, a onda se prizor promenio. Seala se da je videla orla, a ona je bila labud, a onda se, izgleda, i orao pretvorio u labuda, i oboje su odleteli. Mala Senara je jo dremala; ona je spavala uza zid, jer je jo bila dovoljno mala da padne iz kreveta. Eilan je oseala na slabinama njena mala, iljata kolena. Na drugom kraju sobe je sa detetom spavala Mairi, koja se privremeno vratila u roditeljsku kuu dok ne sazna ta se desilo sa Rodrijem; kraj nje je bila Dieda, sa raspletenom plavom kosom preko lica, a koulja joj je bila raskopana toliko da je Eilan mogla da vidi lanac na kome je oko vrata nosila Sinrikov prsten. Reis i Bendeigid nisu znali da su se njih dvoje zarekli jedno drugom. Ta tajanstvenost je smetala Eilani. Ali nameravali su da objave vest na dananjoj sveanosti, i da zamole porodicu da zapone sa komplikovanim pregovorima oko miraza i ostalih pojedinosti, kako bi mogli da se venaju. Barem Sinrik nije imao ivih roaka, to je olakavalo stvar. Jedini komadi nametaja u sobi, osim kreveta, bili su klupa privrena za zid i hrastov sanduk u kome su devojke drale rezervne koulje i prazninu odeu. Pripadao je Reisi pre nego to se udala, i ona je uvek govorila da e to biti deo Diedinog miraza. Eilan nije bila ljubomorna, jer je znala da stari Vab drvodelja ve pravi drugi, jednako lep sanduk za nju. A kad doe vreme, napravie i jedan za Senaru. Gledala je kako Vab glaa hrastove daske dok ne sinu, i kako boji drvene klinove tako da se uopte ne vide. Beba je sanjivo zacvilela i poela da plae, i Mairi je sa uzdahom sela, sa kovrdavom kosom oko lica nalik na oreol. Ustala je da promeni detetu pelene, a onda ga je poloila na krevet. Mali je poeo da gue i ona ga je pomazila. Eilan je sela i nazula klompe. "Sluaj, ujem majku napolju. Izgleda da je vreme da ustanemo." Obukla je haljinu, a Dieda je takoe otvorila oi. "Obui u se za minut", rekla je. Mairi se nasmejala. "Pomoi u Reisi im nahranim bebu. Ti i Eilan ostanite unutra i lepo se udesite za sveanost. Ako neki mladi privue vau panju, bolje da budete spremne da zasijate." Prijatno se nasmeila mladoj roaci. Dieda, koja je kod kue imala dva mlaa brata, nije bila

naviknuta da joj iko ugaa, i svi su se zaverili da je malo razmaze dok bude kod njih. Kad je Mairi izila sa detetom, Dieda se sanjivo nasmeila. "Je li dans zaista sveanost? Mislila sam da je sutra." "Danas je", nasmejala se Eilan. "Danas ete ti i Sinrik objaviti svoju veridbu." "ta misli, hoe li Bendeigid pristati?" upitala je Dieda. "On je ipak Sinrikov pooim." "Oh, ako pristane tvoj otac, nee biti mnogo bitno ta misli moj otac", odgovorila je Eilan. "A ako misli da vas dvoje ne treba da budete zajedno, dosad bi to ve sigurno rekao. Osim toga, noas sam sanjala tebe i Sinrika na sveanosti." "Jesi stvarno? Priaj mi!" Dieda je sela i obmotala se ebetom, jer jo je bilo svee. "Ne seam se ba mnogo ega. Ali tvoj otac je bio srean. Jesi li zaista sigurna da hoe da se uda za tog mog brata?" "Jesam, zaista", osmehnula se Dieda, i Eilan je znala da ne treba vie da pita. "Moda bi trebalo da pitam Sinrika", nastavila je, "on bi moda imao da kae neto vie!" "A moda i ne bi", rekla je Dieda. "Ni on nije neka prialica. Da nisi moda ti elela da se uda za njega?" Eilan je odmahnula glavom. "Pa on mi je brat!" Ako ve mora da se uda, svakako ne bi izabrala ogromnog dripca koji joj je stavljao abe u krevet i vukao je za kosu! "Nije zapravo, zna", podsetila ju je Dieda. "On mi je usvojeni brat, a to je isto kao da smo rod", ispravila ju je Eilan. "Da je otac eleo da se venamo, ne bi ga usvajao." Uzela je ealj izdeljan od roga i poela da rasplie blistavu kosu. Dieda je opet legla i uzdahnula. "Lianon e verovatno biti na sveanosti..." rekla je posle nekog vremena. "Naravno da hoe. umska kua lei kraj izvora u podnoju brega. Zato?" "Oh, ne znam. Sad kad razmiljam o udaji prosto zadrhtim od pomisli da tako protraim ivot", rekla je Dieda. "Niko to nije ni traio od tebe." "Ne tim reima", rekla je Dieda. "Ali otac me je jednom pitao da li sam razmiljala da se zareknem bogovima." "Pitao te je?" Eilan je rairila oi. "Rekla sam da nisam", rekla je Dieda, "ali posle toga sam nedeljama imala komare u kojima smo se posvaali i on me zatvorio u uplje drvo. A Sinrika zaista volim. Ionako ne bih podnela da provedem itav ivot u umskoj kui - niti u bilo kojoj drugoj kui, tako zatvorena. A ti?" "Ne znam", rekla je Eilan. "Da me je neko pitao, moda bih pristala..." Setila se kako se svetenice kreu za vreme sveanosti, tako ozbiljne u tamno plavim odedama. Potuju ih kao kraljice. Zar to ne bi bio lepi ivot nego da bude sluavka nekom mukarcu? A svetenice ue razne tajne vetine i znanja. "A videla sam kako gleda mladog stranca", bocnula ju je Dieda, "onog to ga je Sinrik spasao. Mislim da bi bila jo gora svetenica od mene!" "Moda si u pravu." Eilan je okrenula glavu da sakrije rumenilo. Brinula se za Gavena jer je toliko vrmena provela negujui ga, i to je sve. "Nikada nisam mnogo razmiljala o tome. Ali sad se seam", zamiljeno je dodala, "da sam sanjala i Lianon." 4. Kasnije istog jutra, porodica je krenula na sveanost. Bio je vedar majski dan, sa vazuhom jo sveim od noanje kie, ali vetar je odneo poslednje oblake ka istoku i nebo je bilo isto. Po takvom jutru sve boje sveta izgledaju kao nanovo stvorene da ulepaju dan. Gaj je jo hramao, ali Sinrik mu je skinuo zavoj sa lanka i rekao da e mu dobro initi da hoda. Oprezno je koraao, duboko udiui sve vazduh, dvostruko uivajui posle toliko vremena provedenog u krevetu, meu etiri zida. Pre dve nedelje mu se inilo da vie nikada nee hodati po otvorenom. Ovog asa mu je bilo dovoljno to je iv, to gleda sunevo svetlo na zelenom liu, proleno cvee i jarke boje na odei ljudi oko sebe.

Eilan je obukla dugu i iroku haljinu sa utkanim kvadratima u bojama zlata, zemlje i mladog lia, a ispod toga je nosila bledozelenu koulju. Kosa joj je bila zaeljana preko ramena, blistavija od zlatnih broeva i narukvica koje je nosila. inilo mu se da je na ovom blistavom svetu ona najlepa od svega. Nije mnogo obraao panju na njihov razgovor o sveanosti. Video je nekoliko proslava u majinom narodu dok je bio dete, i verovao je da e i ova biti slina. uo je zvuke proslave pre nego to su stigli, jer velike keltske sveanosti obino su spojene sa vaarima. Sveanosti zapravo poinju nekoliko dana ranije, i trajae jo danima, ali ovo - Beltansko vee - bilo je sredite sveanosti. U predveerje e se pojaviti svetenica Proroanstva. uma je bila proarana atorima i tezgama spletenim od granja, jer mnogi su putovali vie dana da bi stigli ovamo. Veina naroda pripadala je Kornovima, ali Gaj je prepoznao plemenske tetovae Dobuna, Ordovika, pa ak i neke Deceangle iz okoline Deve. Posle dve nedelje u Bendeigidovoj kui lako je govorio majin britanski jezik, a Deva i legija poeli su da mu izgledaju daleki i nestvarni. Oko podnoja stare tvrave na bregu bile su zbijene tezge za prodaju posua i sitnog alata; neto je izgledalo kao da su ga napravili seljaci iz okoline, a neto bi moglo mirno da se prodaje i u samom Rimu. Moda je u Rimu i napravljeno, jer trgovina izmeu Rima i Britanije je rasla, a grki i galski trgovci su svuda stizali. Bile su tu i tezge sa jabukama i slatkiima, sajmite za trgovinu konjima, i trite radnika na kome se mogao unajmiti svako, kako ree Sinrik, od svinjara do dojilje. Ali kada je Gaj stigao do zaravnjenog vrha brega koji se izdizao kao ostrvo nad morem ume, iskolaio je oi. Vaar je zauzimao veliku istinu, toliko punu tezgi i naroda da se kraj nije nazirao. Ali na dalekom kraju glavnog prolaza uzdizala se velika zemljana mogila, sa kamenim ulazom. Sinrik je nainio gest potovanja dok su prelazili put. "Je li vam to hram?" upitao je Gaj. Sinrik ga je udno pogledao. "To je grob velikog poglavara iz doba naih praotaca. Ako neki stari bardovi i znaju ko je bio, njegovo ime je izgubljeno, a ako je i postojala pesma o njemu ja sam je zaboravio, ili je nikad nisam ni uo." Druga, ira ulica vodila je do zgrade nalik na mali etvrtasti toranj okruen verandom, i Gaj ju je radoznalo pogledao. "To je oltar gde se dre svete stvari", apnula je Eilan. "Lii na hram", odgovorio je Gaj, a Eilan ga je zbunjeno pogledala. "Svakako zna da se bogovi ne mogu potovati u kui nainjenoj ljudskim rukama, nego samo pod otvorenim nebom! Na nekim zapadnim ostrvima, gde ne raste drvee, odravaju rituale u umama od kamena; ali moj otac kae da su tajne velikih i drevnih kamenih prstenova, ovde na jugu, izgubljene sa starim druidima koji su pobijeni po dolasku Rimljana." Pogled joj je privukla tezga sa grivnama od grkog stakla, pa je zautala. Gaj je uzdahnuo. Bolje da vie ne postavlja pitanja, inae e se potpuno odati. Ima mnogo toga to se oekuje da zna jedan Silur. Prolazili su pored gomila metli i etki, i pored lepih devojaka to su prodavale vence - gotovo svi su nosili vence - cvee i jo mnogo ta, a Gaj dosta toga nije mogao ni da prepozna. Mlai svet je lunjao izmeu tezgi, ovla zagledajui robu. Sinrik se raspitivao za svinjara, ali je zakljuio da svi trae suvie mnogo. "Prokleti Rimljani odveli su toliko ljudi u kuluare da sad moramo da unajmljujemo radnike da se brinu o stoci i njivama", rekao je. "Ali toliko sveta je oterano sa svojih ognjita da se ponekad mogu nai ljudi koji e raditi samo za stan i hranu. Da sam farmer, bilo bi mi drago zbog toga. Ali neka me bogovi spasu od kopanja njiva!" Reis je u podne okupila porodicu pod velikim hrastom u podnoju brega, da ruaju hladno meso i hleb. Na vrhu brega su se sticale mnoge staze. Odavde su mogli da vide iroki i dobro odravani put ka zapadu, oivien dostojanstvenim hrastovim drveem. Na samom kraju puta nazirali su se zakoeni krovovi umske kue, a spoljanje zgrade su se, onako blede, ocrtavale na

pozadini zelenila Svetog gaja. Sinrik i Gaj su poli da pogledaju konje, a Reis se udaljila da porazgovara sa poznanicom. Devojke su pakovale hranu, a Eilan se odjednom ukoila. "Gledaj, eno Lianon", apnula je. Vrhovna svetenica, sa pratnjom od nekoliko svetenica na dunosti, pribliavala se Svetim putem ispod dugog niza kronji. Njena krhka prilika svetlucala je pod sjajem koji se probijao kroz lie, a kretala se kao da lebdi, korakom obuene svetenice, tako da kada se malo pribliila uopte vie nije liila na ljudsko bie. Lianon se zaustavila kao da bi da im poeli veselu sveanost, i zagledala se u devojke. "Vi ste Bendeigidov rod", rekla je i zagledala se u Diedu. "Koliko ti je godina, dete moje?" "Petnaest", apnula je devojka. "Jesi li ve udata?" pitala je Lianon. Eilan je osetila da joj srce ubrzano kuca. Ovo je bilo lice Vrhovne svetenice koju je videla u snu. "Nisam", rekla je Dieda jedva ujno. Zurila je u Vrhovnu svetenicu kao opinjena. "A jesi li obreena za brak?" "Nisam... jo, ali sam mislila..." glas ju je izdao. Reci joj, pomislila je Eilan. Obrekla si se Sinriku! Mora da joj kae! Ali iako je pomerala usne, Dieda je ukoeno stajala, kao mladi zec pod senkom sokola. Lianon je otkopala teki plavi ogrta koji joj je bio na ramenima. "Onda te uzimam u ime Boginje; od sada e sluiti Onu kojoj ja sluim i nijednu drugu..." Ogrta se rastvorio kao tamno krilo kad ga je svetenica zanjihala, i blesnulo je svetlo kad su se grane pomerile pred strujanjem vazduha. Eilan je zamirkala. Sigurno je po sredi bio samo sunev sjaj - ali za trenutak joj se uinilo da se unutar ogrtaa nalazi svetlea prilika. Zatvorila je oi, ali i dalje je pred sobom videla Lice sa nenim majinskim osmehom i sa otrim pogledom ptice grabljivice, i inilo joj se da te oi gledaju nju, a ne Diedu. Ali Lianon nije govorila njoj, i kao da je uopte nije primeivala. "Od sad pa nadalje, obitavae sa nama u umskoj kui, dete moje. Doi kod nas - pa, moe i sutra." Lianonin glas kao da je dopirao izdaleka. "Neka bude tako." Eilan je otvorila oi i ugledala senku kako se zajedno sa ogrtaem sputa na Diedina mrava ramena. ene koje su pratile Lianon progovorile su uglas: "Ona je ljubimica Boginje; njen izbor je uinjen. Neka bude tako." Lianon je skinula ogrta sa devojke i svetenice su joj pomogle da ga ponovo zakopa. Potom je pola dalje, prema sveanosti. Eilan je i dalje zurila za njom. "Izbor Boginje... bie jedna od njih... ta ti je?" Pribrala se i shvatila da je Dieda samrtno bleda, i da grevito stee prepletene prste. Dieda je drhtala. "Zato nisam mogla da govorim? Zato joj nisam rekla? Ne mogu da uem u umsku kuu - obrekla sam se Sinriku!" "Nisi jo, bar ne zvanino", rekla je Eilan, jo oamuena od onog to je videla. "Lina obeanja ne vezuju, i nije se desilo nita to bi trebalo razvrgavati. Mislim da bi svaka devojka radije bila svetenica nego da se uda za mog brata..." "To ti misli", besno je rekla Dieda. "Da, trebalo bi da ponekad misli - to bi bilo neto sasvim novo za tebe..." Zapala je u neto nalik na oajanje. "Kakvo si ti dete, Eilan!" Eilan je zurila u nju, odjednom svesna da Dieda ne deli njeno oduevljenje. "Dieda, zar hoe da kae da ne eli da bude svetenica?" "Kakva teta to nije odabrala tebe", bespomono je rekla Dieda. "Moda bi trebalo da kaemo da si i bila ti. Moda nas je pobrkala, kao moj otac. Moda je zapravo elela tebe..." "Ali to bi bilo svetogre, ako je Boginja izabrala tebe", pobunila se Eilan. "ta u rei Sinriku? ta mogu da mu kaem?" Dieda je izgubila kontrolu i poela bespomono da se smeje. "Dieda", zagrlila ju je Eilan, "zar ne moe da razgovara sa svojim ocem? Da mu kae da ne eli to? Da je uzela mene bila bih srena, ali ako je tebi mrsko..."

Diedu je obuzeo jad. "Ne smem. Otac nikada ne bi razumeo, niti bi se protivio Vrhovnoj svetenici. Ima tu neeg..." poela je da apue toliko tiho da ju je i Eilan jedva ula. "Otac je tako dobar prijatelj sa Lianon... kao da su nekada bili ljubavnici..." Eilan je zaprepaeno pogledala Diedu. "Kako moe? Pa ona je svetenica!" "Ne mislim da su uradili ita loe, ali tako dugo se znaju. Ponekad mi se ini da mu je vie stalo do nje nego do ikoga ivog - svakako vie nego do nas dve!" "Pazi malo ta govoir", upozorila ju je Eilan, porumenevi. "Mogao bi da te uje neko drugi i da te ne razume, ba kao ni ja!" "Oh, ionako nije vano. Volela bih da umrem!" Eilan nije znala kako da je tei. utala je i drala je za ruku. Nije mogla da razume kako Dieda moe i pomisliti da odbije toliku ast. A kako e Reis biti srena to je odabrana njena najmlaa sestra... I Bendeigidu e biti milo; Dieda mu je bila kao ki i oduvek ju je voleo. Eilan je pokuala da zaboravi sopstveno razoaranje. Gaj i Sinrik su se pobijali kroz masu, zastajui povremeno da razgledaju nekog konja. Posle izvesnog vremena Sinrik se zagledao u njega. "Je li istina, prijatelju, da zaista ne zna ta se desilo na ostrvu Mona? Mislio sam... iveo si blizu Deve..." "Nikada nisam uo priu", rekao je Gaj. "Ja sam iz zemlje Silura, daleko na jugu. A s obzirom da mi se majka udala za Rimljanina, pomislio je, bila bi potrebna ogromna hrabrost da mi neko i kae. "Je li to opte poznata pria?" upitao je. "Rekao si da druid Ardanos moe da je otpeva." "Sluaj sada, i ne pitaj vie zato nemam nita lepo da kaem o Rimljanima", ljutito je rekao Sinrik. "Bilo je jednom - u vreme pre dolaska Rimljana - svetilite ena na mestu gde je sad ostala samo zagaena bara. Jednog dana dole su legije i uinile ono to uvek ine; posekle su gaj i pokupile sve dragocenosti, pobile sve druide koji su im se suprotstavili, i silovale sve ene - od najstarije svetenice do najmlae iskuenice. Neke su po godinama mogle da budu bake, neke su bile devojice od devet ili deset godina, ali to njima nije bilo vano!" Gaj je zinuo. Nikada nije uo taj deo prie. Rimljani su govorili samo o druidima koji su bacali baklje i o enama u crnini koje su vritale kletve, i kako su se legionari plaili da pregaze uskovitlane vode rukavca Menai sve dok ih komandant nije izgrdio i postideo. Mona je bila poslednje druidsko uporite. Dok nije upoznao Bendeigida i Ardanosa, Gaj je mislio da su gotovo svi zbrisani. Po vojnoj logici, bilo je jasno da je Mona morala da bude unitena. Ali dobar komandant, ljutito je pomislio, moe da kontorlie svoje vojnike. Jesu li legionari tako reagovali zato to su im ene uterale strah u kosti? "ta se desilo sa enama? Slobodno pitaj", rekao je Sinrik. Gaj, naravno, nije pitao; ali znao je da Sinrik pria priu onako kako ju je uo, i da e svakako stii i do toga. "Veina ih je ostala trudna", nastavio je Sinrik. "Kada su se bebe rodile, sve devojice su udavljene u svetom kladencu koji su Rimljani ve zagadili, a deake su usvojile porodice druida. Kada su dorasli do mukosti, ispriano im je otkuda potiu, i obueni su za ratovanje. Jednog dana oni e osvetiti svoje majke i svoje bogove; veruj mi da hoe! Hoe - kunem se Gospom od Gavranova koja me slua!" silovito je dodao. Potom je zautao, i Gaj je sa nelagodnou ekao nastavak. Sinrik je govorio o podzemnom pokretu nazvanom Gavranovi. Da li im i sam pripada? Sinrik je nastavio. "Tada su sve ene dovedene ovamo, u umsku kuu, gde su mogle da budu bezbedne." Gaj je sluao, pitajui se da li Sinrik ima dublje razloge to mu to pria. No, Sinrik nije znao da je on Rimljanin, i to je Gaju bilo veoma milo. Tog trenutka nije bio siguran da li eli da bude Rimljanin, mada je to za njega oduvek bio izvor ponosa. Kad je poeo da se hvata sumrak, mladii u belim odedama i sa zlatnim ukrasima oko vrata poeli su da slau dve velike gomile granja na otvorenom prostoru pred mogilom, pazei - kako je Sinrik apatom objasnio - da se na svakoj gomili nae granje od devet svetih vrsta drvea. Gaj nije imao pojma koje su to vrste, ali bojao se da prizna, pa je samo klimnuo. Izmeu gomila

postavljena je drvena platforma sa uspravno usaenom motkom nalik na stoer. Devet druida, starih i dostojanstvenih, u dugim belim odedama, naizmenino su okretali stoer u ritmu bubnjeva. Kako je nebo tamnelo, sve vie ljudi se skupljalo oko njih, i kroz masu se prostirala tiina. I onda, ba kad je sunce nestalo iza drvea, Gaj je ugledao crvenu iskru. I drugi su je videli. Kroz masu se pronelo mrmljanje, i tog asa jedan druid bacio je u podnoje stoera neki prah koji kao da je eksplodirao u plamen. "Vatre e goreti do zore, a narod e igrati oko njih", rekao je Sinrik. "Odabrani mladii e uvati Beltansko drvo." Pokazao je visoku motku koja je stajala sa druge strane brda. "Ostali e biti napolju do svitanja sa svojim draganama, i skupljae zelenilo, ili se barem tako kae", znaajno se nasmeio, "i donee ga ujutro da ukrase drvo i da igraju po danu." Nova vatra je odneena do gomila granja, koje je poelo veselo da pucketa. Sputala se no; Gaj je ustuknuo kad mu je prvi talas vreline dotakao kou. Oko vatri su poeli da krue igrai. Neko je dodao Gaju bocu sa vinom. Masa je postajala sve glasnija, i na sve strane su se toili pivo i medovina. Viao je i ranije ovakve sveanosti i znao je ta e se desiti. Primetio je da malu decu odvode dalje; ni mlade svetenice u plavoj odei i sa velovima umske kue vie se nisu videle meu svetom. Gaj i Sinrik su zajedno lutali kroz nasmejanu masu sve dok, blizu vatre, nisu sreli Eilan i Diedu. "Tu ste!" uzviknuo je Sinrik i pourio napred. "Dieda, hodi da igramo." Dieda je strano prebledela i oslonila se o Eilaninu ruku. "Zar nisi uo?" veselo je upitala Eilan. "ta to, sestro?" namrtio se Sinrik. "Odabrana je za umsku kuu - odabrala ju je sama Lianon, danas popodne!" Sinrik je pruio ruke ka Diedi, a onda ih polako spustio. "Boginja je progovorila?" "Kako moe to da prihvati?" Diedi se malo vratilo prisustvo duha. "Zna da ne smem da se udam ako joj poloim zavet." "A ti zna kakvi zaveti mene ve obavezuju", ozbiljno joj je odgovorio. "Bio sam sav rastrzan i nisam znao ta da odluim. Volim te, ali ne mogu da se opteretim enom i decom jo godinama, ako uopte ikada budem mogao. Moda su bogovi ovako odluili umesto nas." Drhtavo je uzdahnuo, i sad kad je pruio ruke Dieda mu je prila. Ona je bila visoka devojka, ali u njegovim snanim rukama delovala je vrlo krhko. "Sluaj, voljena, ipak postoji nain", tiho je rekao on. "Boginji mora dati tri godine - ne mora se zavetovati za ceo ivot. Postoji kola ratnitva na severnim ostrvima, i tamo sam obavezan da idem. Ali ti nisi ratnika ena; ak i kad bi se javno obrekli, ne bi mogla da poe tamo sa mnom. Moda je zaista najbolje da to vreme provede u svetilitu - tamo e biti bezbedna. A ako izbije rat..." Dieda je tiho zajecala i zagnjurila mu lice u rame. Gaj je primetio da je Sinrik stee za ruku. "Drugi zaveti e nas vezivati tri godine", aputao je Sinrik, "ali ova no pripada nama. Eilan, ostani ovde sa Gavenom", dodao je, glasa priguenog Diedinom kosom. Eilan je oklevala. "Majka je rekla da Dieda i ja ne treba da se razdvajamo... Beltan je..." Dieda je podigla glavu; oi su joj divlje sevale. "Imaj malo milosti! Reisa se ne usuuje da naljuti tvog oca... a moj otac..." Progutala je knedlu. "Ako saznaju, uskratie nam i ovo malo vremena!" Eilan je klimnula, ozbiljna i zbunjena. "Jesam li pogreila to sam ostavila Eilan samu sa strancem?" apnula je Dieda dok ju je Sinrik odvodio. "On je ipak iveo meu Rimljanima i moda se ponaa prema enama isto kao oni." "On je gost nae kue; ak i da je sin samog prokuratora..." "To sigurno nije", ubacila se Dieda. "Moj otac kae da prokurator ima samo jednu ki."

"I da jeste, svakako bi potovao ki svog domaina. A Eilan je samo dete", zavrio je Sinrik. "Ona i ja smo roene iste godine", rekla je Dieda. "Misli da je dete zato to ti je sestra." "Pa ta si oekivala?" nervozno je upitao Sinrik. "Da pred njima dvoma kaem koliko te volim?" "ta tu ima da se kae? Svakako nita dovoljno..." I tu je prekinula, jer ju je on zagrlio i uutkao poljupcem. Za trenutak se privila uz njega, a onda se, oklevajui, odvojila. "To ne pomae", rekla je. "A ako nas neko vidi..." On se kiselo nasmejao. "Nisu ti jo nametnuli zavet, zar ne? A uvek mogu rei da sam zapravo ljubio Eilan." Uhvatio ju je oko struka, podigao je na vrhove prstiju i ponovo je poljubio. Trenutak kasnije sav njen otpor se istopio, i pustila ga je da je vrsto zagrli i da je ljubi koliko eli. Kada se odvojio, glas mu je bio promukao. "Kako sam razumno zvuao malopre! Ali pogreio sam. Ne mogu te pustiti da ode!" "Kako to misli?" "Ne mogu pustiti da te zatvore sa svim tim enama." "ta drugo mogu da uradim?" Sada je ona morala da bude razumna. "Sinrie, tebe je odgajio druid, poznaje zakone isto koliko i ja. Lianon je odabrala. Tamo gde se spusti ruka Boginje..." "Ima pravo, znam, ali ipak..." Grubo ju je zagrlio, ali glas mu je bio nean. "Beltan je. Lezi sa mnom noas, i tvoja porodica e nas rado pustiti da se venamo." Njene usne su bile suvie mlade za izraz gorine koji se pojavio na njima. "Moda bi voleo da lepo objasni mom ocu ta se desilo? Ili tvom?" "Bendeigid nije moj otac." "Da, znam. Ali to ne znai nita. Bio on tvoj otac ili ne, Ardanos jeste moj otac, i mene bi zadavio a tebe izbievao. Uinjeno je, volela ja to ili ne. Sada sam devica Svetog gaja, a ti si druidski sin - pa, barem si tako vaspitan - a svakako si sin svetenice", brzo je dodala. "Sinrie, sam si rekao. Mogu traiti da me puste po isteku tri godine. A tada..." "A tada u te odvesti na drugi kraj sveta ako budem morao." "Ali rekao si da ne sme da se optereti enom i decom", pobunila se, znajui ta e joj odgovoriti. "Ba me briga ta sam rekao; elim te." "Onda sedi kraj mene", rekla je na to. "Hajde da gledamo vatre. Moda e nam to biti poslednji put. Barem za tri godine", oajno je dodala, "to je gotovo isto." Vrhovni druid Britanije stajao je na ulazu u umsku kuu, gledajui kako na nebu zamire poslednja svetlost. Sa vrha brega uli su se mnogi glasovi, zbog udaljenosti svedeni na amor nalik na jezero puno ptica selica, a ispod svega probijao se duboki zvuk bubnjeva. Uskoro e se upaliti Beltanske vatre. Iako je vreme odmicalo, Ardanosu se nije kretalo. Tog jutra je bio u Devi da saslua prefekta. Veeras e sluati albe naroda kojim prefekt vlada u ime Rima. Nije bilo naina da ih sve zadovolji. Najbolje emu se mogao nadati bilo je da odrava nesigurnu ravnoteu sve dok - na ta on to zapravo eka? - da sve stare rane zacele? Kad se to desi, bie odavno mrtav, stare, rekao je samom sebi. A i Lianon. Uzdahnuo je, i tog asa ugledao prvu zvezdu na veernjem nebu. "Gospa je spremna", rekao je tihi glas iza njega. Ardanos se okrenuo i ugledao jednu od devojaka, Mielin, uinilo mu se, kako pridrava otvorena vrata. Lianonina odaja bila je osvetljena viseim bronzanim lampama. Pod treperavim svetlom ugledao ju je ve skljokanu u stolici, sa Kailejom tik kraj nje. Mlaa svetenica ga je za trenutak prkosno pogledala, a onda se uklonila. "Uzela je sveto bilje", rekla je Kaileja mirnim glasom. Ardanos je klimnuo. Bio je svestan devojinog neprijateljstva, ali dok god Kaileja iskazuje potrebno potovanje, nije mnogo mario ta misli o njemu. Bilo je dovoljno to je odana Lianoni.

Kaileja ih je ostaivla same, i dalje se mrtei. U ovakvim trenucima, kada je Vrhovna svetenica gotovo pod senkom Boginje kojoj slui, nije smeo da bude prisutan ak ni telohranitelj. "Lianon", tiho je rekao Ardanos, i primetio kako se njenim krhkim telom proneo drhtaj. "Da li me uje?" Nastupila je duga tiina. "Uvek te ujem..." konano je rekla Vrhovna svetenica. "Zna da radije ne bih ovo inio, mila", rekao je, vie za sebe, "kad bi postojao neki drugi nain. Ali uo sam da su izbili novi nemiri zbog kuluara. Bendeigidov zet Rodri poao je za ljudima uzetim iz njihovog klana i napao je vojnike koji su ih uvali. Dolo je do borbe i Rodri je zarobljen. Macelije je uspeo da prikrije njegovo ime, ali nema naina da ga spase. Ta budala je podigla oruje protiv Rima. Ako se to prouje, svakako e doi do pobune. Mora savetovati mir, mila." Glas mu se spustio do jedva ujnog apata. "Neka bude mir u zemlji - Boginja tako eli. Proi e vreme Rima, ali ne sada, i ne kroz rat. Ljudi se moraju meusobno pomagati u strpljenju - reci im to, Gospo. Neka se mole bogovima za mir." Dok je govorio, primetio je da je poela da se njie, i znao je da njegove rei dopiru do onog dubokog mesta van seanja, mesta preko kojeg stiu rei Proroanstva. Ma ta Kaileja mislila, Ardanos nikada nije sumnjao da se neto oglaava kroz Vrhovnu svetenicu kad zapadne u ovakav trans. Ali druidi su dobro znali da je sposobnost duha da govori posredstvom ljudi direktno povezana sa sadrajem i prefinjenou uma koji slui kao posrednik. Glupa devojka, bez obzira koliko osetljiva, mogla bi da govori samo obinim, prizemnim reima. To je bio jedan od razloga to su svetenice tako paljivo odabirane i obuavane. Neko bi ga moda optuio za uplitanje, ali Vrhovnom druidu je to izgledalo kao da dodaje svoja saznanja o potrebama zemlje u izvore koje e koristiti Proroanstvo. Mada se trudio koliko je god mogao da joj utisne u seanje odreene podatke, Boginja, ako to zaista ona govori, svakako e sama odabrati ta e da kae. "Mir i strpljenje..." tiho je ponavljao. "Rim e pasti kad bogovi to odlue, ali to nee biti od nae ruke..." 5. Gaj je gledao za Diedom i Sinrikom koji su nestali u masi, obuzet eljom da ih pozove nazad. Eilan je, odjednom sva postiena, zurila u zemlju. Pitao se ta da joj kae. Poto je upravo uo priu o svetenicama sa Mone postao je neoekivano snebivljiv; uopte se nije oseao kao gospodar sveta, kao to bi Rimljanin trebalo da se osea. Hvala bogovima to Sinrik nije posumnjao ko je on zapravo. Imao je neprijatan oseaj da je stari Ardanos to pogodio, ali i ako jeste, oito je reio da uti, to je na neki nain bilo jo neprijatnije. Tragao je za nekom bezopasnom temom za razgovor. "Priaj mi kako tvoje pleme odrava ovu sveanost", konano je rekao. "Obiaji Silura su neto drugaiji, i ne bih eleo da negde pogreim." Pomislio je da je to bezbedan nain da prikrije kako je bio samo na jednoj Beltanskoj sveanosti, i to kad mu je bilo est godina. Eilan je porumenela. "Zaista?" Sada joj je bilo zaista neprijatno. "Ovo je veoma drevna sveanost. Moda su je nekada sva plemena drala na isti nain. Ardanos kae da ju je narod doneo sa sobom kad smo doli na ova ostrva. A on verovatno zna." "Verovatno", sloio se Gaj. "Toliko je star, taj tvoj deda, ta misli, je li doao sa prvim brodovima iz Galije?" Ona se zakikotala, i Gaj je odahnuo od olakanja, jer osetio je da napetost izmeu njih nestaje. "Video si kako se stvara sveti plamen", nastavila je Eilan. "Veeras, kada svetenica izie da blagosilja vatre, pozdraviemo je kao Boginju. Ne znam kako je u junim plemenima, ali na severu, nekada davno, ene su bile slobodnije nego sada. Pre dolaska Rimljana, kraljica je ponekad vladala plemenom sama po sebi. Sada imamo svetenice i druide. Zato je Kartimandua mogla da vlada Brigantima, a Iceni su sledili Boudiku." Gaj se ukoio. Rimljani su jo plaili decu imenom Boudike, Kraljice ubice. U Londiniumu su

se videli tragovi na mestu gde je izgorela bazilika, a radnici koji kopaju temelje za nove zgrade kako se grad iri ponekad nalaze kosti onih koji su pokuali da se sakriju od krvolonih hordi Icena. Eilan nije nita primetila pa je i dalje priala. "Samo bi u vreme ratova odredila vojskovou da upravlja vojskom; ponekad je to bio njen brat, a ponekad ljubavnik, ali ko god bio u pitanju, imao je vrlo malo vlasti nad plemenom. Kraljica je imala svu vlast u svojim rukama, i ma ta ti rekao, ene znaju mnogo vie o vladanju, jer svaka ena upravlja svojim domainstvom. Zar nije zbog toga spremnija da vlada od mukarca koji radi samo ono to mu kae vojskovoa?" "To je moda tano kada je re o plemenu", rekao je Gaj. "Ali zaista bi bilo glupo da ena komanduje legijom - ili da vlada velikim carstvom kao to je Cezarovo." "Ne vidim zato", odgovorila je Eilan. "ena koja moe da upravlja velikim dominstvom svakako je spremna da vlada imperijom koliko i neki mukarac. Zar Rimljani nisu imali mone kraljice?" Gaj je iskrivio lice, priseajui se istorije koju mu je grki tutor uporno ponavljao. "U vreme pre Klaudija", oprezno je rekao, "uo sam da je postojala zla starica po imenu Livija, majka obogotvorenog Tiberija. Potrovala je sve svoje roake. Moda zato Rimljani ne vole enske vladare." etnja ih je dovela do mesta daleko od vatri, gde se mogila stapala sa tlom. "Gavene, zar misli da su ene zle?" upitala je Eilan. "Ti svakako nisi", rekao je, gledajui je pravo u oi. Liile su na izvor iste vode u koji bi mogao da zaroni zauvek. Izvor istine - i tog asa mu se inilo udovinim to mora da je lae. Mada to nije imalo nikakvog smisla, oseao je da bi mogao da joj poveri svoj ivot; a ako joj kae ko je zaista, stvarno bi joj ga poverio. Iza njih se zaulo komeanje. Pribliavali su se uzvici i pesma. Gaj se okrenuo i ugledao ljude kako nose lutke od slame. Neke su liile na ljude, a druge kao da su pobegle iz komara. Jedna je ak bila obuena u prepoznatljivu imitaciju legionarske opreme. Osetio je da se najeio. Ranije je rekao Eilani da se ne sea niega o Beltanskim sveanostima, ali sada, da li zbog bubnjanja, ili zbog plamsaja vatre, ili zbog mirisa trava koje su bacali u plamen, iznenada je znao da je neto slino ve video. Zatvorio je oi i u seanju ugledao tetovirane zmije na snanim miicama i zauo smeh mladia. Za trenutak ga je bubnjanje zagluilo; pred oima je video samo krv, i obuzeo ga je dugo suzbijani bol koji ni sada nije umeo da imenuje. Snanije je stegao Eilan za ruku. "Ne budi smean!" nasmejala se ona kad mu je videla izraz lica. "To su samo lutke. ak i u stara vremena je samo svake sedme godine rtvovan Letnji Kralj ili njegov zamenik, kako bi se zemlja obnovila." "Ti si ki druida", rekao je i seo u travu. "Pretpostavljam da zna istinu." Nasmeila se i sela kraj njega na ivicu kruga. "Ne znam mudrosti koje se ue u umskoj kui, ali ula sam priu. Kau da su se prema Odabranom svi ponaali kao prema kralju godinu dana pre onog to mu je sueno. To je za njegovu porodicu bila velika ast. Ispunjavali su mu svaku elju, imao je nabolju hranu i vino, i dovodili su mu najlepe mlade ene. Bila je ast roditi dete jednog boga; ak ni ene iz svetilita mu nisu bile zabranjene, iako za svakog drugog posezanje za svetenicom donosi smrt. A po isteku tog vremena..." zastala je. "Predavali su ga vatri." Eilan je sedela tik do njega. Mogao je da oseti svei miris divljeg cvea u njenoj kosi. "uo sam da u Rimu postoji novi kult, zovu se sledbenici Nazarena, i veruju da je njihov prorok bio sin njihovog boga i da je umro zbog njihovih greha", rekao je Gaj. On je lino najvie cenio Mitru, vojnikog boga. "Nema ih samo u Rimu", rekla je Eilan. "Moj otac kae da je jedna grupa dola u Britaniju kad su imperatori poeli da ih ubijaju. Druidi su im dopustili da izgrade svetilite na Jabukovom ostrvu, daleko na jugu, ak u Letnjoj zemlji. Ali ovde imamo samo ljubavnika Boginje - ili njegovog zamenika, koji daje zemlji svoju krv."

Grupe mladia su, uz viku, pobacale lutke u vatru, radujui se kad je plamen suknuo ka nebu. Eilan se trgla kad je kraj njih projurila jo jedna grupa, i Gaj ju je zatitniki zagrlio. "Sada spaljuju sve zle duhove, i kasnije e proterati stoku izmeu vatri kako bi bila bezbedna tokom letnje pae u brdima. Vatre su veoma mone..." Iznenada je pocrvenela od neega to nije bila vrelina plamena. "ta se jo deava oko vatri?" blago ju je upitao, podrhtavajui od napora uloenog da je ne privue blie. ak i kroz odeu je oseao vitku mekou njenog tela. Kad ju je prvi put video, mislio je da je dete, ali sada, ma koliko vitka bila, znao je da je ena, i eleo ju je. "Pa", rekla je ona nesigurno, zagledana u plamen, "u ovoj noi, dok gore vatre Boginje, obreeni parovi skau preko njih, drei se za ruke, u ast Boginji i da je zamole za decu. A potom odlaze sami u umu. Moda se u davna vremena nije znalo kako nastaju deca; ali Ardanos kae da su primetili kako se kasnije raaju deca i da su zato ukazivali ast Gospi - a narod je jo potuje odravajui drevni obiaj..." "Razumem", neno je rekao Gaj, i oseao je kako mu srce bre udara. "Naravno", brzo je dodala Eilan, "to nije neto to rade keri poglavara ili druida..." "Naravno", vrlo tiho se sloio Gaj. Njegovo telo mu je govorilo da bi se sin prefekta rado bavio time, ali nadao se da Eilan to nee primetiti. Kao ki njegovog domaina, trebalo bi da mu je sveta koliko i sestra. "Pa ipak, bilo bi lepo kad bismo..." duboko je uzdahnuo, "kad bismo mogli da tako ukaemo potovanje Gospi..." Osetio je da je porumenela, iako je bilo gotovo suvie mrano da bi je video. Ukoila se pod njegovom rukom. "Nikad nisam pomislila..." poela je tiho, pa prekinula i uzdrhtala. Ali nije se odvojila od njega. "Tako bih mogao da ti pokaem ta oseam prema tebi", rekao je jo tie, kao da se pobojao da e uplaiti divlju pticu koja mu je sletela na dlan. Tako mu je neduno ispriala celu priu! Klotinijeva ki mu je jasno stavila do znanja da bi njegove pokuaje pozdravila dobrodolicom; Gaju se od njene otvorenosti samo smuilo, ali inilo mu se da nikada ranije nije oseao prema nekoj devojci ovo to je sad oseao prema Eilan, koja je tako puna poverenja sedela kraj njega. Bila mu je tako blizu da je oseao toplotu njenog tela. Sa svakim dahom udisao je cvetni miris njene kose. Kad su uzvici zamrli, zauo je tihe none zvuke: ivotinjice kako ukaju po travi oko mogile; pucketanje vatri, daleki zov ptice. A sada, uzbuen njenom priom, mogao je da uje i druge zvuke u prolenoj noi. Na padini iza njih, mukarci i ene vodili su ljubav. Dotakao je Eilanin obraz; bio je kao latica cveta. Blago je okrenuo njeno lice ka sebi. Oi su joj bile rairene i zauene, a usne blago rastavljene. Osetio je da se iznenaeno trgla kad ju je poljubio, ali nije se povukla. Usne su joj bile slatke, tako slatke da ju je zagrlio i ponovo je poljubio, i posle trenutka otpora osetio je kako se njena usta otvaraju pod njegovim kao cvet. Gaj je uronio u tu slast. Onako opijen, uzburkane krvi, nije odmah shvatio ta se deava kad ga je odgurnula. "Ne smemo!" apnula je. "Moj otac bi nas oboje ubio!" Gaj je naterao sebe da rastavi ruke kako bi je pustio. Poloiti ruke na ki domaina smatralo se za najgoru gadost. Eilan bi trebalo da mu bude sveta, kao roena sestra. Sveta... iznenada je shvatio da je to to osea prema njoj takoe sveto. Kad ju je pustio, nesvesno je zario prste u travu, i sad je ustao briui ruke. "Istina je." Zaudio se to moe tako mirno da govori. ula su mu jo bila uskovitlana, ali oseao je u sebi toplinu sigurnosti. Jo od prvog trenutka kad ju je ugledao kako viri u jamu gde je upao, onako optoena svetlom, izgledalo mu je da je ovaj trenutak bio predodreen. "To bi nas oboje osramotilo, ali u ovom to oseam prema tebi nema nieg neasnog. Volim te, Eilan, onako kako mukarac voli enu koja e se udati za njega." "Kako moe?" apnula je, zagledana u vatru. "Ti si stranac. Do pre dve nedelje me nisi ni video. Jesi li i ti mene sanjao?"

"Vie sam stranac nego to sluti", mrano je odgovorio. "Ali dokazau ti svoju ljubav..." Sakupio je hrabrost. "Polaem ivot u tvoje ruke. Ja sam Rimljanin, Eilan. Nisam sasvim slagao", brzo je dodao kad se ona trgla. "Gaven je ime koje mi je dala majka; ali moje pravo ime je Gaj Macelije Severus Silurikus, i ne stidim se svog porekla. Moja majka je bila princeza Silura, a moj otac je prefekt logora Druge legije Adiutriks. Ako me sad mrzi, pozovi straare neka me ubiju." Ona je porumenela, pa opet prebledela. "Nikad te ne bih izdala." Zagledao se u nju. Moja majka jeste... Naglo je shvatio koliko je to udna misao, jer njegova majka svakako nije elela da umre i ostavi ga samog. Tek sada, vraen u njen topli i slikoviti svet, poeo je da shvata koliko je bio bolan ok to je, bez nje, podvrgnut strogoj disciplini vojnog logora. Da li zato nikada nije bio u stanju da se otvori pred nekom devojkom Rimljankom ovako kao sada pred Eilan? "Sutra moram da se vratim svojima, ali dajem ti re da u, ako odem odavde nedirnut i ako ti to nije mrsko, asno zatraiti od tvog oca tvoju ruku!" Oseao je udare njenog srca o svoje grudi, ali nije mogao da smisli ta bi jo rekao. "Nee mi biti mrsko, Gavene... Gaje", konano je rekla ona. Glas joj je bio vrlo tih, ali pogled nije odvajala od njegovog. "Ali mislim da moj otac nee pristati da me da Rimljaninu, pogotovo sinu legionara. A ak i kad bi pristao, moj deda ne bi; a Sinrik..." Rei su joj prosto izletele. "Sinrik bi te ubio da je znao!" "To moda ne bi bilo tako lako", odgovorio je Gaj, probuenog ponosa, mada je ista pomisao i njemu padala na pamet. "Ali zar je zaista tako nemogue? Otkako smo doli na ovo ostrvo, dosta naih oficira enilo se Britankama iz dobrih porodica kako bi uvrstili saveznitva. I ja sam, ipak, polu Britanac." "Moda je tako", sumnjiavo je rekla, "ali ne za nau porodicu!" "Pa, moja krv sa obe strane svakako je dobra koliko i tvoja!" udno ga je pogledala, i shvatio je da to iz njega govori ponos Rimljanina. Izgleda da joj to nije bilo mrsko, ali takoe nije bila ubeena, a jo tee e mu biti da smeka njenog strogog oca. "Nikada nisam srela nikoga ko bi mi se toliko dopao kao ti", bespomono je rekla, "i to za tako kratko vreme. Uopte ne razumem", priznala je, "ali nekako mi se ini da te znam od poetka sveta." "Moda i jeste tako", rekao je Gaj gotovo apatom. Za trenutak je bila u njegovom naruju neduna kao devojica. "Neki grki filozofi veruju da se svaka dua vraa, ponovo i ponovo, dok ne ispuni svoj zadatak na zemlji, i pritom ponovo prepoznaje one koje je volela ili mrzela u drugim ivotima. Moe biti da je neka sudbina iz prethodnih ivota htela da se sretnemo, Eilan." ak i dok je govorio, sumnjao je u to. Kako je mogue da on, Gaj Macelije Severus, tako govori nekoj eni? Ali Eilan nije 'neka ena', branio se u sebi; nikada u ivotu nije bio toliko blizak sa nekim. Po prvi put otkako zna za sebe, ono to je oseao prema nekoj devojci bilo je gotovo mistino, neto to nije znao kako da objasni. "I druidi tako kau", tiho je rekla ona. "Nai najvei svetenici proveli su mnoge ivote na ovom svetu, iveli su kao jeleni, lososi, medvedi, kao bi mogli da rauzmeju sva iva bia; a junaci iji je ivot prekraen esto se ponovo raaju. Ali za mene i tebe..." Namrtila se, i sad mu je bilo teko da je pogleda u jasne oi. "Jednom sam pogledala u jezerce i videla sebe sa drugaijim licem, a ipak sam to bila ja. Mislim da sam tada bila svetenica. Sad gledam u tebe, i ne vidim ni Rimljanina ni Britanca. Srce mi govori da si ti bio veliki ovek u svom narodu - kao kralj." Gaj je porumeneo. Od ovakvih razgovora uvek mu je bilo neprijatno. "Sad nisam kralj", odgovorio je, "a ti nisi svetenica. elim te u ovom ivotu, Eilan!" Uzeo ju je za ruku. "elim da te vidim ujutro, kad se probudim, i da spavam grlei te. Oseam kao da mi je itavog ivota neto nedostajalo i da si me ti iscelila! Da li razume?" inilo mu se nemogue da e se sutra vratiti u legiju, i da je vie nikada nee videti. Ona je neko vreme zurila u vatru, a onda se opet okrenula ka njemu. "Sanjala sam te pre nego to sam te srela", tiho je rekla. "U mojoj porodici mnogi su vidoviti, i ja ponekad vidim u

snovima istinite stvari. Ali ovo nikom nisam rekla. Ti si ve u sreditu mog srca. Ne znam kakva sila nas je spojila, ali mislim da sam te volela i ranije." Sagnuo se da je poljubi u dlan, a onda je drhtavo uzdahnula. "Volim te, Gaje. Meu nama postoji veza. Ali ne vidim kako moemo da budemo zajedno..." Trebalo bi da je uzmem, sada, pomislio je Gaj, i onda bi morali da nas puste da se venamo! Ve je nameravao da je privue blie kad je neko proao izmeu njih i svetlosti. Prostor oko vatri se ispunjavao svetom. Pogled na zvezde mu je kazao da je blizu pono, jer mesec je bio visoko. Kako su proleteli toliki sati? Eilan je tiho uzviknula i poela da ustaje. "ta je bilo?" upitao ju je. "ta se deava?" Iz daljine su se uli promukli uzvici i smeh, ali raspoloenje mase oko njih bilo je vedro i mirno. Koa mu se najeila od oseanja iekivanja. "Psst!" apnula je Eilan kad je ustao i stao kraj nje. "Dolazi Boginja..." Odnekud iza kruga svetlosti oko vatri zaule su se flaute, i Eilan se potpuno umirila. U iznenadnoj tiini jasno se ulo pucketanje vatre. Plamen se sada smirio i davao je nepomian sjaj, obojen meseinom do bledozlatne boje drugaije od svake svetlosti koju je Gaj ikada video. Iza kruga svetlosti neto je blesnulo. Dolazili su druidi u belim odedama; mukarci sa lepravim bradama, ovenani hrastovim liem, i sa zlatnim ukrasima oko vrata. Obili su oko vatri u pravcu sunevog kretanja i stali, iekujui. Bili su ravnomerno rasporeeni po krugu kao straari oko logora, ali u njihovim pokretima nije bilo vojnike preciznosti na koju je Gaj navikao. Jednostavno su se zaustavili tamo gde bi trebalo da budu, ba kao zvezde. Zaula su se srebrna zvonca i napetost unutar kruga je porasla. Gaj je zamirkao, ali nije uspeo nita da vidi, mada se neto kretalo, nekakva velika senka koja je ila ka njima. Trebalo mu je malo vremena da shvati kako gleda u ene, ene obuene u tamnoplavo, iste boje kao ponono nebo. Spustile su se u krug i oko njega, sa srebrnim ukrasima koji su pomalo svetlucali, i sa licima jedva vidljivim ispod vela. Sada je razumeo. Ovo su svetenice umske kue, svete ene koje su izbegle silovanje na Moni. Najeio se i od prisustva tolikih druida, a sad ga je pogled na senovite prilike svetenica ispunio uasom, i iznenadnim oseanjem sudbine. Je li njegova sudbina nekako prepletena sa sudbinom svetenica iz umske kue? Od toga mu se krv sledila i vre je stegao Eilan za ruku. Poslednje tri svetenice pole su prema tronocu postavljenom izmeu vatri. U sredini je ila vitka, pomalo pognuta ena, a pored nje jedna visoka i jedna zdepastija. Obe su imale tamnu kosu i srebrne ukrase. Nisu nosile veo, i na elu im se video tetovirani plavi polumesec. Gajeva prva pomisao bila je da bi visoka devojka bila dobar takmac u borbi, a u oima one druge osetio je nekakvo nezadovljstvo. ene su zastale, i izvele su nekakav ritual sa zlatnom posudom koji nije razumeo. Potom su pomogle svetenici da sedne na tronoac, i iznele je na vrh brdaca izmeu vatri. Svetlucavi zvuk zvonaca dostigao je vrhunac, a onda se prekinuo. "Deco Donina, zato ste doli ovamo?" upitala je visoka ena, izgovarajui ime mitske pramajke svih plemena. "Traimo blagoslov Boginje", odgovorio je jedan druid. "Onda je prizovite!" Dve ene bacile su pune ake bilja u ugljevlje. Gaj je rairio nozdrve od slatkastog dima koji je odmah suknuo napolje, ispunjavajui prostor svetlucavom maglom. Bio je naviknut na tamjan, ali nikada ranije nije osetio ovako neobian pritisak. Rado bi to objasnio promenom vremena, ali nebo je bilo vedro. apat oko njega pretvorio se u mrmljanje mnogih glasova, tiho prizivanje i molbu. Ispod svega ulo se mrmljanje druida, i inilo mu se da i sama zemlja pod njegovim nogama odgovara pulsiranjem. Opet se uplaio. Pogledao je Eilan i video da je njen pogled, uzbuen i zanesen, uperen u tri prilike izmeu vatri. ena pod velom tiho je jeknula i primetio je da se njie. Ona je kao Sibila, pomislio je, ili kao Pitija iz Delfa o kojoj mi je priao tutor. Nikada nije ni pomislio da e i sam videti neto slino. Mrmljanje se pojaalo, i ena pod velom se iznenada

ukoila; druge dve su se povukle. Zaustavio je dah, jer uinilo mu se da je ena postala nekako via. Ispravila se i okrenula kao da se osvre. Potom se tiho nasmejala i uklonila veo. Gaj je uo da je Vrhovna svetenica u Vernemetonu stara, ali ova ena je blistala od lepote, i kretala se nemirnom snagom koja nije mogla da se povee sa starou. Sav rimski cinizam ga je napustio i u njemu se uzburkala majina krv. Istina je - sve prie su tane - Boginja je ovde... "Ja sam zelena zemlja koja vas njie i materica voda..." rekla je glasom tako tihim i zvunim da mu se inilo kako mu govori na uvo. "Ja sam beli mesec i more zvezda. Ja sam no iz koje se raa prva svetlost. Ja sam majka bogova; ja sam devica; ja sam crna zmija koja guta sve. Da li me vidite? Da li me elite? Da li me prihvatate?" "Vidimo", zaulo se mrmljanje u odgovor. "Vidimo i divimo se...." "Radujte se, jer ivot se nastavlja. Pevajte, igrajte, gostite se i vodite ljubav, i imaete moj blagoslov; stoka e se mnoiti i usevi bujati." "Gospo!" iznenada se prolomio enski glas. "Odveli su mog mua u rudnike i moja deca gladuju. ta da radim?" "Uzeli su i mog sina!" uzviknuo je muki glas, a zauli su se i drugi. "Kada e nas izbaviti od Rimljana? Kada e poleteti ratna strela?" Podigla se bura protesta i Gaj se ukoio, oseajui narastanje napetosti. Samo jedna re od Eilan, i rastrgnue ga na komadie. Ali kada ju je pogledao, video je da joj oi sijaju od suza. "Jeste li vi moja deca, kad ujete pla svoje sestre i ne pomaete joj?" Kad se Boginja okrenula, oko nje su se zatalasali tamni nabori. "Starajte se jedni o drugima! U ogromnim prostranstvima nebesa proitala sam ime Rima, i uz njega i to da njegovo ime znai Smrt! I zaista, Rim e pasti, ali nije nae da mu mi odreujemo sudbinu! Tako sam rekla, i sluajte moju re! Setite se kruga ivota. Svi koji sada gube jednog dana e nai, i ono to vam je uzeto ponovo ete stei. Pazite, donosim vam mo sa nebesa, kako bi svet mogao da se obnovi!" Podigla je ruke pod meseinom, i Gaju se uinilo da je svetlost postala jaa, ak toliko jaka da ju je zaklonila. Svetenice su se okupile oko nje i poele da pevaju: Na ovo drvo drevno i sveto, baci svoje svetlo u noi; Otkrij lice da vidimo Svetlost koja mora doi... Gaj se stresao. Nikada nije ni pomislio da enski glasovi mogu biti toliko lepi. Za trenutak kao da je itav svet bio uronjen u tiinu; potom je Vrhovna svetenica pruila ruke. Njene dve pomonice pourile su ka njoj, a istog asa su i vatre besno zaplamtele. Da li su bacili neto u ar? Nije video - jedva da je mogao i da misli, jer su svi vikali. "Igrajte!" podigao se nad njima glas Boginje. "Radujte se, primite moj zanos!" Za trenutak se izvila navie, ruku pruenih kao da bi da zagrli svet. Potom se skljokala u naruje visoke svetenice. Ali Gaj nije video ta se potom deavalo, jer neko je naleteo na njega. Snano je stegao Eilan za ruku i osetio da ga je nepoznata osoba uhvatila za drugu. Zauli su se bubnjevi i odjednom su se pokrenuli, itav krug se kretao, i nita vie nije postojalo na svetu sem ritma bubnjeva. Dok ga je nosio ritam, za trenutak je na drugo strani kruga ugledao Sinrika i Diedu, i uinilo mu se da Diedino lice sija od suza. Mnogo kasnije, kako mu se inilo, ples se zavrio i Sinrik i Dieda su ih nali, ali kada je zanos nestao, njihovo oajanje ih je spreilo da upitaju o emu su Gaj i Eilan nali da razgovaraju tokom Beltanske noi. Bilo je veoma kasno kad su stigli do Bendeigidove kue, i izgleda da niko tamo nije ni pomislio da su dva para i za trenutak bila razdvojena. Gaju je bilo milo zbog toga mnogo je bolje da zatrai Eilaninu ruku iz Deve, podran moima svog oca, nego da pusti druida da posumnja kako je njegov gost zaveo njegovo dete dok mu je Gaj jo nadohvat ruke.

Ali da je ve bio Eilanin zvanini udvara, barem bi ga pustili da se pozdrave. Ovako je Reis objavila da je dan za veliko spremanje, i sve ene su prionule na posao. Jedino to je Reis obeala da e isporuiti njegov paljivo sroen pozdrav i to je za trenutak ugledao Eilaninu blistavu kosu, i to ga je odravalo kad je poao drumom ka Devi i ka rimljanskom svetu. 6. Macelije Severus stariji, logorski prefekt Druge legije Adiutriks u Devi, bio je ovek na pragu srednjih godina, visok i naviknut da nareuje, a umeo je da sakrije ozbiljan gnev pod maskom potpune smirenosti. Njegova blagost bila je varka. Iako krupan, nikada nije padao u vatru; govorio je mirno, gotovo kao naunik, i oni koji ga nisu poznavali povremeno bi ga pogreno smatrali za neefikasnog. Ta prividna blagost bila je vredna odlika zbog poloaja na kome se nalazio: logorski prefekt u Devi. Osim to je bio na stalnoj dunosti u logoru, sluio je i kao neka vrsta veze izmeu legije i stanovnitva; nije odgovarao komandantu legije, nego samo guverneru provincije, i novoosnovanom Legatusu juridikusu; ali poto je guverner bio na terenu, u Kaledoniji, a juridikus je imao sedite u Londiniumu, to je znailo da na ovoj dalekoj ispostavi njegova re vredi koliko graanski zakon. Na sreu, dobro je saraivao sa komandantom legije, pod kojim je jo davno sluio u nekoliko pohoda, i koji je podsticao njegove napore da ispuni finansijske uslove potrebne da postigne rang pripadnika konjikog stalea, srednje klase koja je bila osovina rimske drave. Macelije Severus je obezbeivao snabdevanje i zalihe za itavu legiju, upravljao je konaenjem i sluio je kao oficir za vezu izmeu stanovnitva - i Rimljana i Britanaca - i vojske. Teorijski je, osim toga, zastupao interese civilnog stanovnitva. Pri rekviziciji potreba za legiju, od njega se zahtevalo da pazi da narodu ostane dovoljna koliina hrane i radne snage kako ne bi izbile pobune. Zato je istinska uprava zemljom Ordovika oko Deve bila vie u njegovim rukama, izuzev u vreme ratova, nego u rukama komandanta legije. Njegova kancelarija, mala i stroga, vrlo ekonomina u prostoru, nekako je uspevala da primi celodnevni protok civila i vojnog osoblja sa gomilama albi, zahteva i molbi. Ponekad je Macelije, koji uopte nije bio nizak, izgledao kao da je sateran u ugao. Ve je gotovo zavrio sa poslom za ovo jutro. Sedeo je u nekoj vrsti stolice na sklapanje i mrtio se na komad pergamenta koji je drao u krilu, pretvarajui se da slua punakog i enskastog mukarca u togi rimskog graanina koji je neprekidno priao ve oko dvanaest minuta. Macelije je mogao da ga prekine kad poeli, ali zapravo je uo moda svaku dvadesetu re; itao je spisak za snabdevanje. Bilo bi neutivo odbiti molioca samo da bi pregledao spisak; nije ga nita kotalo da pusti oveka da pria dok on ita. U svakom sluaju, uo je dovoljno da bi znao da Lucije Varulus stalno ponavlja jedno te isto sa mnogim oratorskim varijacijama. "Svakako ne eli da odem do legata, Macelije", svadljivo je ponavljao njegov piskavi glasi. Macelije je smotao spisak i sklonio ga, zakljuivi da je dovoljno dugo sluao. "Moe to da uini ako eli", blago je rekao, "ali sumnjam da bi te on i ovoliko sasluao, ako bi uopte i imao vremena za tebe." Dobro je poznavao svog komandanta. "Verovatno zna da su ovo nemirna vremena. Izvesna mala rtvovanja..." ovek je napuio punaku donju usnu. "Da, svakako", rekao je, graciozno mahnuvi rukom. "Dagi moj drue, niko, ba niko nije spremniji od mene da to shvati, ali kako da vodim svoja imanja i moje bate ako svi mukarci iz itavog kraja odu u kuluare? Mir i udobnost rimskih graana svakako su prva briga. Zamisli, morao sam svoje batovane za travnjak da premestim da neguju lale! Treba da vidi na ta mi lii bata!" alosno je zakljuio. "Ma hajde", nemarno je rekao Macelije. "Nisam zaduen za raspored lokalnih radnika." U sebi je proklinjao senku imperatora koji je dao graanska prava Rima ak i ovakvim budalama. "ao mi je, Lucije", rekao je - a lagao je, jer nije mu bilo nimalo ao - "ne mogu nita da uinim za tebe." "Oh, ali dragi moj drue, svakako e morati."

"Sluaj", kratko je rekao Macelije, "goni pogrenog konja. Idi kod legata ako eli, pa e videti ta e ti on odgovoriti; ne verujem da e biti ni upola tako strpljiv kao ja. Dovedi robove iz Galije, ili ponudi bolje nadnice." Jo bolje, pomislio je, uzmi sam motiku i skini malo tog sala. "A sad, ako me izvini, jutros imam veoma mnogo posla." Ponovo se zagledao u svitak i diskretno se nakaljao. Varulus je zaustio da se pobuni, ali Severus se ve obratio svom sekretaru, mravom mladiu tunog izraza lica. "Ko je sledei, Valerije?" Poto je Varulus iziao, gunajui, sekretar je uveo gonia koji je legiju snabdevao stokom. Drao je kapu u ruci i na trapavom pijanom latinskom molio Ekselenciju za izvinjenje to ga uznemirava, ali putevi su puni razbojnika... Macelije mu se obratio na tenom silurskom nareju. "Govori, ovee, ta te mui?" Kada je domorodac izneo svoju priu, pokazalo se da je unajmljen da odvede stado do obale, a uz put ima lopova i pljakaa, a stoka ve pripada legiji, a on je siromaak koji ne moe da nadoknadi gubitke koje bi mu naneli odmetnici... Macelije je podigao ruku. "U redu", rekao je, nimalo neljubazno, "eli vojnu pratnju. Dau ti poruku za jednog od centuriona. Postaraj se za to, Valerije." Klimnuo je sekretaru. "Daj mu poruku za Paulija Apija i reci mu da se postara za transport vojnog mesa. Nemoj, ovee, ne izvinjavaj se, to mi je posao." Kada je goni iziao, morao je da odguna. "ta taj Paulije sebi zamilja? Zato je ovo moralo da stigne pred mene? Pa svaki dekurion je mogao sve da sredi!" Duboko je uzdahnuo i povratio uobiajenu smirenost. "Pa, poalji sledeeg." Sledei je bio Britanac po imenu Tascio, koji je doao zbog prodaje neke rai. Macelije se namrtio. "Njega neu da primim; poslednji tovar koji nam je prodao bio je potpuno truo. Ali ra nam je potrebna; itarica ima vrlo malo. Sluaj. Ponudi varalici polovinu onoga to zatrai; a pre nego to potpie nalog za isplatu, dovedi pet-est kuvara da pregledaju ra. Ako je trula ili plesniva, spali sve; od trule rai trupe dobijaju bolove u trbuhu. Ako je dobra, plati mu polovinu dogovorene cene, a ako se bude bunio, zapreti mu bievanjem to je hteo da vara legiju. Sekstilije mi je rekao da se proli put od njegove proklete rai otrovalo pet ljudi. Ako nastavi da galami, predaj ga Apijusu", nastavio je, "a ja u poslati albu druidskom Savetu, i ono to e mu oni prirediti nee biti ni upola tako ljubazno. E da, ako je i ovaj tovar truo stavi ga na crnu listu i kai mu da se vie ne pojavljuje. Je li jasno?" Valerije, alosniji nego ikada, samo je klimnuo. Ma koliko izgledao mrav i jadan, bio je veoma efikasan u ovakvim stvarima. Kad je poao da izie, Macelije je zauo njegov prigueni, promukli glas kako se iznenaeno die. "Pozdrav, mladi Severuse. Opet si se vratio?" Odgovorio mu je dobro poznati glas. "Salve, Valerije. Hej, polako, ruka mi je jo bolna! Je li mi otac tu?" Macelije je toliko urno ustao da je preturio stolicu. "Gaje! Dragi moj deko, ve sam poeo da brinem za tebe!" Obiao je sto i za trenutak zagrlio sina. "ta te je toliko zadralo?" "Doao sam im sam mogao", izvinjavao se Gaj. Macelije je osetio da se mladi trgao od malo jaeg zagrljaja, pa ga je brzo pustio. "ta ne valja? Jesi li ranjen?" "Vie ne, skoro je zacelilo. Jesi li zauzet, oe?" Macelije se osvrnuo po malenoj kancelariji. "Nema nita to Valerije ne bi mogao sam." Sa prebacivanjem je odmerio sinovljevu pranjavu odeu. "Zar mora da ide po logoru obuen kao slobodnjak ili domorodac?" Gaj je za trenutak stisnuo usne, kao da ga je pogodilo pominjanje domorodaca. Ali odgovorio je mirno i bez prizvuka izvinjenja. "Ovako je bezbednije putovati." "Hmf!" Ali i Macelije je znao da je to tano. "Pa dobro, zar nisi mogao makar da se okupa i pristojno obue pre nego to si iziao pred mene?" "Mislio sam da si moda birnuo zbog mene, oe", rekao je Gaj, "jer sam prekoraio odsustvo

za nekoliko dana. S tvojom dozvolom, idem da se okupam i obuem. Ove nedelje sam se okupao samo u nekoj reci." "Nemoj da uri", dobroudnije je rekao Macelije. "Idem sa tobom." Poloio je dlan na mladievu ruku i stegao je bez rei. Iz nekog naopakog razloga, kad god bi Gaj nekuda otiao brinuo se da se nee vratiti; nije znao otkud mu to, jer momak je oduvek umeo da se snae. Sad ga je uplaio pogled na previjenu ruku. "Reci mi odmah ta se desilo; otkud ti zavoji?" "Pao sam u zamku za veprove", rekao je Gaj. "Jedan kolac mi se zario u rame." Njegov otac je prebledeo, i Gaj je pourio da ga umiri. "Gotovo je zacelilo; ak me ni ne boli, osim kada se udarim o neto. Nosiu ponovo ma za est nedelja." "Kako...?" "Kako sam iziao?" Momak je iskrivio lice. "Neki Britanci su me nali i leili dok se nisam ponovo digao na noge." Na Macelijevom licu se videlo i ono to nije mogao da kae. "Nadam se da si ih pristojno nagradio." Ali Gaj je shvatio ta je ovaj zapravo mislio. "Upravo suprotno, oe, gostoprimstvo mi je vrlo plemenito ponueno i ja sam ga isto tako prihvatio." "Razumem." Maceliej nije dalje navaljivao. Gaj je obino bio osetljiv na svoje britansko poreklo. U vojnom kupatilu tik izvan ograde, Macelije je seo na nisku stolicu dok su vojni posluitelji svlaili i ribali Gaja. Poto je poslao linog roba kui po istu odeu, Macelije se zavalio u stolici pitajui se ta li je deko sada smislio. Bilo je neeg novog u njemu, neeg to se nije moglo objasniti samo ranjavanjem. Za trenutak je poeleo da se nalazi u kancelariji i da se bavi pitanjima koja se mogu zaas razreiti. Kad je iziao iz kupatila, Gaj je izgledao veoma mlad i veoma ist u kratkoj vunenoj tunici, sa vlanom kosom ukovrdanom oko ramena. Poslao je po roba berberina, koji mu je skratio kosu do vojniki kratke i ostrugao mu retku bradu, a za to vreme je priao svoju avanturu. Oito je dosta izostavljao, zakljuio je Macelije. Zato Klotinije Albus nije prijavio nesreu? Za trneutak je osetio zahvalnost to je bio poteen neprijatnosti koje bi mu to donelo. "Trebalo bi da ti pravi vojni lekar pregleda tu ruku", rekao je kad je pria okonana. Gaj se pobunio. "Sasvim mi je dobro." Ali Macelije je bio uporan, i posle malo odlaganja doao je stari Manlije i odvio uredni Sinrikov zavoj, pa je akao i istezao i pritiskao Gaja koji je prebledeo i preznojavao se. Potom je pribrano izjavio da je ruka zaleena kao da se on starao o njoj od samog poetka. "To sam mogao i ja da ti kaem", promrmljao je mladi, izbegavajui da pogleda oca u oi. Dobro je, pomislio je ovaj, zna da sa mnom ne treba da se raspravlja... Gaj je legao, izmoden, i posle kratkog nespretnog pokuaja da zakopa tuniku zdravom rukom potpuno je odustao, ali ipak se nasmeio kad je Macelije priao da mu pomogne; uhvatio je oca za ruku. "Rekao sam ti da sam dobro, tata, matori jedan stoie", grubo je rekao, i Macelje se opet trgao. On je pristao mladi; pitam se kakvu je to nepodoptinu sad smislio? Pa, ima i on prava na odreenu koliinu gluposti. Ipak, bolje da mu to ne kaem... Nakaljao se, zadovoljan to niko drugi u ovo doba dana nije bio u kupatilu. "Pa, kakav izgovor ima spreman to si prekoraio odsustvo, sine?" Gaj je pogledom pokazao ruku. "Razumem; naravno, nisi mogao putovati sa tom povredom, i razgovarau sa Sekstilijem. Drugi put raunaj na mogue nezgode. Ali ti nisi neko patricijsko tene koje moe da brlja. Tvoj deda je bio seljak kraj Tarentuma, i ja sam mnogo truda uloio da bih dospeo dovde. Gaje, ta bi rekao da se ne vrati u Glevum?" "Misli da bi me izveli pred vojni sud zbog prekoraenja odsustva, uprkos povredi?" Toliko se uznemirio da je Macelije pourio da objasni. "Ne, ne, nisam tako mislio. Hteo sam da kaem, da li bi voleo da dobije premetaj u moje

osoblje? Treba mi neko da mi pomae, i kad sam razgovarao sa guvernerom koji je bio na proputovanju za sever on se sloio da naini izuzetak i da ti dozvoli da slui sa mnom. Vreme je da ponem da te upoznajem sa mojim vezama ovde. Provincija raste, Gaje. Inteligencija i energija mogu oveka daleko da dovedu. Ako ja uspem da postanem pripadnik konjikog stalea, samo jedan korak ispod plemstva, ko zna dokle bi ti mogao da dogura!" Video je da je Gaj jo uznemiren, i upitao se trpi li njegov sin bolove. Dugo je potrajalo dok nije odgovorio. "Nikada nisam shvatio zato si ostao u Britaniji, oe. Zar se ne bi bre uzdigao da si pristao da ode negde drugde? Ovo je veliko carstvo." "Britanija nije itav svet", priznao je Macelije, "ali ja je volim." Naglo se uozbiljio. "Ponudili su mi jednom poloaj juridikusa u Hispaniji. Trebalo je da ga prihvaitm, makar samo tebe radi." "Zato u Hispaniji, oe? Zato ne u Britaniji?" im je to izgovorio, Gaj je shvatio da je pogreio. Macelije je osetio da mu se lice ukoilo. "Imperator Klaudije bio je toliko zaposlen pokuavajui da uvede reforme kod kue, od Senata i novca do dravne religije, da nikada nije stigao da reformie i vojne zakone", objanjavao je Macelije, "a imperatori koji su doli posle njega izgleda da su mislili kako je on, kao zvanini osvaja Britanije, znao ta radi." "Ne razumem, oe." "Samo jednom sam bio u Rimu", rekao je Macelije. "A Londinium vie lii na Rim kakav sam nauen da potujem nego sam Rim, sada. Carstvo je u grdnoj zbrci, Gaje; to ne bi trebalo da te mnogo iznenadi." Namrtio se, a onda se iznenada okomio na roba koji je stajao kraj njih. "ta zija, donesi nam neto da jedemo." Kad su ostali sami, opet se obratio Gaju. "Ono to u ti sad rei moglo bi se shvatiti i kao izdaja; kada zavrim, zaboravi da sam ti ita rekao, dobro? Ja kao oficir legije imam izvesne odgovornosti. Ako ikada bude bilo neke reforme, ona e morati da krene iz provincija, kao to je Britanija. Tit... ovo je opasno rei... Tit misli najbolje, ali vie mu je stalo da povea svoju popularnost nego da upravlja carstvom. Domicijan, njegov brat, manje je efikasan, ali uo sam govorkanja da e mu moda ambicija nadrasti strpljenje. Ako on postane naredni imperator, moda e nestati i ono malo moi to jo imaju Senat i narod Rima. Ja bih voleo da moja porodica napreduje na stari nain, vernom slubom i vrstim dostignuima, genraciju za generacijom. Pitao si me zato sam ostao u Britaniji. Julije Klasikus je pokuao da stvori galsko carstvo pre jedva desetak godina. Poto ga je Vespazijan zdrobio, uveo je pravilo da plaena vojska ne moe da slui u zemlji roenja, i da se legije moraju stvarati meanjem ljudi iz itavog carstva. Zato mi je bilo tako teko da dobijem dozvolu da ti slui u Britaniji, i zato bi moda bilo mudrije da smo potraili sreu u Hispaniji, ili negde drugde. Rim se najvie plai novog ustanka pokorenih naroda..." "Ali ti si me vaspitao da potujem stare vrline Rima. ta to hoe, oe - poto otvoreno govorimo - i ega se plai?" Macelije je pogledao glatko mladiko lice pred sobom, traei na njemu neki nagovetaj vrste snage svog oca. Bilo je neke slinosti u obliku vilice, ali mladiev nos bio je keltski, kratak, gotovo prast, na majku. Nikakvo udo da je izgledao kao Britanac kad je uao. Je li slab, upitao se, ili je samo mlad? Kome je istinski odan? "Haosa..." ozbiljno je odgovorio. "Bojim se da e se svet okrenuti tumbe. Bojim se da e se vratiti vreme etiri imperatora, ili Kraljice Ubice. Ti se ne sea, ali one godine kad si se rodio inilo nam se da se sprema smak sveta..." "Misli da su pobune Rima i Britanaca podjednako opasne?" radoznalo je upitao Gaj. "Jesi li itao Valerija Maksimusa?" iznenada ga je upitao otac. "Ako nisi, pokuaj; u naoj vojnoj biblioteci postoji nekoliko prepisa. To je skandalozna knjiga; nije trebalo ni da je napie. Gotovo je izgubio glavu u vreme Nerona, i to me nimalo ne udi. Poeo je da pie u vreme obogotvorenog Tiberija, ali ima nekoliko dobrih stvari o imperatorima koji su ga nasledili recimo da su neki bili veliki kao G... pa, kao svi bogovi, i to nije izdaja - barem ne sada. injenica je da je ak i lo imperator bolji od graanskog rata."

"Ali, rekao si da reforma mora da potekne iz provincija..." Macelije je iskrivio lice. Momak bar ima odlino pamenje. "Reforma, a ne pobuna... moda se sea i da sam rekao kako je danas Londinium onakav kakav je Rim bio nekad. U provincijama su preivele drevne rimske vrline, daleko od korupcije koja okruuje imperatore. Ovdanja plemena po mnogo emu lie na narod u kraju gde sam roen. Ako dobiju ono najbolje od kulture Rima, moda bi Britanija mogla da postane ono to je trebalo da bude Rim." "Jesi li se zato oenio mojom majkom?" iznenada je upitao Gaj. Macelije ga je zapanjeno pogledao, i po ko zna koji put ugledao devojako mravo lice i tamnu kosu, setivi se kako je obiavala da peva dok se eljala ronatim eljem, i kako su joj teke kovrde svetlucale crvenkastim odsjajima vatre. Moruad, Moruad... zato si me ostavila samog? "Moda je to bio jedan od razloga", jedva je odgovorio. "Ali moda je bio i pravi. Tada smo se nadali da emo zdruiti naa dva naroda. Ali to je bilo pre Klasikusa... i pre Boudike. Moda se to jo moe izvesti, ali e potrajati mnogo due, i morae da bude vei Rimljanin od Rimljanina da bi preiveo." "ta si uo?" namrtio se Gaj. "Imperator Tit je bolestan. To mi se ne svia. On je jo mlad. Moda e umreti u krevetu, ali posle njega, ko zna? Ne verujem Domicijanu. Evo ti savet, sine: pokuaj da ivi ne privlaei nikada panju dvora. Da li si ambiciozan?" "Bogovi saklonite", rekao je Gaj. Ali Macelije je primetio ponos u njegovom pogledu. Pa, ambicija nije loa za mladog oveka, ako se dobro usmeri. Kratko se nasmejao. "U svakom sluaju, vreme je da nainimo naredni korak u podizanju porodice. Nita to bi smetalo imperatoru... ali tebi je sad, koliko ono, devetnaest godina? Vreme je da se oeni." "Za nekoliko nedelja u napuniti dvadeset, oe", sumnjiavo je rekao Gaj. "Ima li nekoga na umu?" "Pretpostavljam da zna da Klotinije - da, matora stenica - ima ki..." poeo je Macelije, ali ga je Gaj prekinuo smehom. "Bogovi saklonite. Morao sam da je silom teram iz svoje postelje dok sam tamo bio gost." "Klotinije e biti veliki ovek u ovoj provinciji, makar da je Britanac. Da si se namerio na njegovu ki, rado bih pristao, ali ako je tako nepristojna, ne dolazi u obzir. Moj otac je bio samo plebejac, ali je mogao da nabroji sve svoje pretke. Porodina ast nas obavezuje da nai sinovi budu zaista nai." Podigao je pogled kad se na vratima pojavio rob sa posluavnikom punim tvrdih biskvita i vinom. Nasuo je, dodao au Gaju, i sam dobro otpio pre nego to je nastavio. "Postoji ideja koja e ti se verovatno vie dopasti. Moda se ne sea, ali kada si bio dete sklopljen je neobavezan dogovor koji se ticao tebe i keri mog starog prijatelja. On je sada prokurator. Licinije." "Oe", brzo je rekao Gaj, "jesi li govorio s njim u poslednje vreme? Nadam se da stvari nisu otile predaleko..." Macelije je zakiljio u njega. "Zato? Postoji neka druga devojka koju si poeleo? To nee ii, da zna. Brak je drutveni i ekonomski savez. Pusti da te ja vodim, sine, te romantine veze ne traju dugo." Primetio je da mu je sin pocrveneo. Gaj je oprezno otpio jo jedan gutljaj vina. "Postoji devojka, ali nisam je poeleo. Ponudio sam joj brak", mirno je rekao. "ta? Ko je ona?" dreknuo je Macelije i nagnuo se ka sinu. "Ki Bendeigidova." Macelije je spustio au uz glasan tresak. "Nemogue. On je prognanik, i ako ne greim, takoe i druid. Iz dobre je porodice, i ne bih mogao da kaem nita loe o devojci poto je iz njegovog roda, ali to samo pogorava stvari.

Takvi brakovi..." "Ti si sklopio upravo takav brak", prekinuo ga je Gaj. "I to umalo nije unitilo karijeru! Tvoja devojka je moda divna ena kao i tvoja majka, ali u porodici je sasvim dovoljna jedna greka takve vrste", uzviknuo je Macelije. Oprosti mi, Moruad , jecalo je njegovo srce. Voleo sam te, ali moram da spasem naeg sina. "Stvari su tada bile drugaije", nastavio je neto smirenije. "Od Boudikine pobune, takva veza sa bilo kojom sem najodanijih britanskih porodica predstavljala bi katastrofu. Pogotovo ti mora da bude oprezan, ba zato to si sin svoje majke. Zar misli da sam izdrao trideset godina u legijama samo da bih video kako ti to sve odbacuje?" Usuo je sebi jo vina i iskapio ga. "Ne postoji granica svemu to bi mogao da postigne ako stekne prave veze, a prokuratorova ki je prava premija. Porodica je, na kraju krajeva, u srodstvu sa Julijancima. U meuvremenu, ako si raspoloen za romantinu avanturu, ima dosta robinja i slobodnjakinja; dri se podalje od Britanki." Prostrelio je sina pogledom. "Eilan je drugaija - ja je volim." "Ta tvoja Eilan je ki druida! Jednom je ve optuen da je podsticao pobunu u Auksiliji. Nisu mogli da dokau, pa su ga prognali; imao je sree to nije obeen ili raspet. Ne sme ni na koji nain doi u dodir sa njegovom porodicom. Da nije ona trudna?" "Eilan je nevina kao Vestalke", kruto je rekao Gaj. "Hmf; ne bih se kladio; oni ne gledaju na te stvari isto kao mi", primetio je Macelije. Kad je video da se Gaj smraio, pourio je da nastavi. "Ne gledaj me tako - ne sumnjam u tebe. Ali ako je devojka edna, jo gore po tebe ako se zagreje za nju. Shvati, mome, nije ona za tebe." "To njen otac treba da odlui", planuo je Gaj, "a ne ti!" Macelije je zastenjao. "Sluaj me dobro, njen otac e o vaoj vezi misliti isto to i ja, znae da bi to bila propast za oboje. Zaboravi je i poni da misli na neku dobru devojku Rimljanku. Ovde imam dovoljno dobar poloaj da ti isprosim koju god odabere." "Pod uslovom da se zove Julija Licinija", gorko je rekao Gaj. "ta ako Licinijeva ki ne eli mua koji je polu Britanac?" Macelije je slegnuo ramenima. "Suta u pisati Liciniju. Ako je ona valjana devojka Rimljanka, smatrae da je brak deo njenih obaveza prema porodici i carstvu. Ali oeniemo te pre nego to nas sve osramoti." Gaj je tvrdoglavo odmahnuo glavom. "To emo tek videti. Ako je Bendeigid voljan da mi da svoju ki, oeniu se sa Eilan. Obavezuje me ast." "Ne; ne dolazi u obzir", rekao je Macelije. "Osim toga, ako ita znam o Bendeigidu, on e reagovati isto kao ja." Prokletstvo, pomislio je, problem je upravo u tome to on suvie lii na mene. Zar misli da u popustiti? Mladi moda misli da ga otac nije razumeo - mlad svet uvek misli da su jedini koji su se ikada zaljubili - ali injenica je bila da ga Macelije suvie dobro razume. Moruad je bila vatra u njegovoj krvi, ali nikada nije bila srena, zatoena meu kamenim zidovima. ene Rimljanke su joj se podsmevale, a njen narod ju je proklinjao. Nee dozvoliti da njegov sin ivi sa bolom saznanja da je i sam doneo samo tugu eni koju oboava. Macelijeve premije od pohoda bile su dobro uloene, i bio je dovoljno bogat da udobno ivi kad se penzionie, ali nije bilo dovoljno i za Gaja ukoliko sam ne napravi karijeru. Ako dozvoli da Moruadin sin odbaci svoju budunost, time bi pokazao nepotovanje prema Moruad. "Oe", nastavio je Gaj, glasom kakav Macelije nikad nije uo od njega, "ja volim Eilan; ona je jedina ena kojom u se ikada oeniti. A ako njen otac ne pristane da mi je da, Rim nije itav svet, samo da zna." Macelije ga je prostrelio pogledom. "Nisi imao prava da se tako obavezuje. Brak je porodino pitanje; ako zatraim njenu ruku za tebe, to bi bilo protiv svih mojih ubeenja." "Ali uinie to?" navaljivao je Gaj, i Macelije je morao da omeka. "Ne moe ubediti budalu da se mane gluposti; mogu da piem Bendeigidu. Ali kada te odbije, neemo vie govoriti o tome. Tada u pisati Liciniju, i oeniu te pre nove godine." Trebalo bi odati potovanje starim danima, pomislio je, kada su oevi posedovali ivot i smrt

ak i odraslih sinova. Takav zakon je jo vaio - ukoliko ikome moe da koristi; ve stotinama godina se nijedan otac nije pozvao na njega, i suvie dobro je poznavao sbe da bi i pomislio da on bude prvi. Ali nee ni morati. Eilanin otac e izvriti udarac mnogo efikasnije od njega. 7. U danima posle Gajevog odlaska, blistavo sunce Beltana sakrilo se iza kinih oblaka, kao da je leto odluilo da uopte ne doe. Eilan se vukla po kui kao duh. Proticali su dani, a od Gaja ni rei. Pre nego to je otila u umsku kuu, Dieda joj je rekla da je trebalo da legne sa Gajem. Da li bi je tada lake ili tee zaboravio? Uostalom, velike sveanosti postoje same za sebe. Ta no koju su proveli sedei, zagledani u vatre, inila joj se kao san sa Drugog sveta. U vreme kada se otvaraju vrata izmeu svetova sve se ini moguim - ak i brak izmeu druidske keri i rimskog oficira. Ali sada, okruena poznatim slikama i zvucima svog doma, poela je da sumnja u sebe, u svoju ljubav, a najvie u Gavena - ili Gaja, jer pretpostavljala je da treba tako da ga zove. Najgore je bilo to to joj se inilo da niko ne primeuje njen bol. Mairi je reila da se vrati svojoj kui i da tamo eka muevljev povratak, a Reis je bila zauzeta mnogim poslovima koje donosi leto. Mogla bi se poveriti Diedi, ali ova je otila u umsku kuu, gde je sigurno okupirana svojim tugama i aljenjima. Nebesa su plakala, Eilanino srce plakalo je s njima, a izgleda da nikome nije bilo stalo do toga. Konano je doao dan kada je otac poslao po nju. Sedeo je kraj ognjita u trpezariji - sada je u njemu bio samo pepeo, jer mada je nebo bilo sivo i oblano bilo je dovoljno toplo i vatra im nije bila potrebna. Umesto uobiajenog strogog lica, imao je neobian izraz meavine ljutnje i iznenaenja. "Eilan", tiho je rekao, "smatram da treba da ti kaem ovo; upravo sam dobio branu ponudu za tebe." Gaj, smesta je pomislila. Pogreno sam sumnjala u njega! "Ali, naravno, o takvoj ponudi se ne moe ni razmiljati. Koliko zna o onom mladiu koji je rekao da se zove Gaven?" "Kako to misli?" Sigurno je mogao da uje njeno srce, toliko je glasno tuklo. "Da li ti je rekao svoje pravo ime? Da li ti je rekao da je njegov otac Macelije Severus, prefekt u logoru Deva?" Sada je ispod Bendeigidove blagosti prepoznala bes, i borila se da obuzda drhtanje; ali klimnula je. "Onda te bar nije lagao." Otac je uzdahnuo. "Ali mora ga istisnuti iz svojih misli, keri. Ti nisi jo dorasla za brak..." Podigla je glavu da se pobuni. Kako to da nije pomislila da je mnogo verovatnije da se otac protivi, nego je sumnjala u Gaja? "Mogu da ekam", apnula je, ne usuujui se da podigne pogled. Otac je nastavio. "Nisam navikao da budem tiranin prema svojoj deci, Eilan; istinu reeno, bio sam suvie popustljiv prema tebi. Da me se plai, ne bi tako govorila. Ali ovo ne moe biti, keri - ne, saekaj", naredio je, "imam jo neto da ti kaem." "O emu to?" uzviknula je Eilan, otrgavi ruku kad je pokuao da je uhvati. "Odbio si ga, zar ne?" "Hou da shvati zato." Glas mu je ponovo postao blag. "Ne zameram nita mladiu, i da je jedan od naih, rado bih mu te dao. Ali ulje se ne mea sa vodom, niti olovo sa srebrom, niti Rimljani sa Britancima." "On je samo napola Rimljanin", pobunila se. "Majka mu je bila iz plemena Silura. Dok je bio ovde, izgledao je sasvim kao Britanac." Otac je odmahnuo glavom. "To samo pogorava stvari. On je kopilan iz braka - za mene je to nezakonit brak - sin izdajice, jer Siluri su bili izdajice ak i pre nego to su Rimljani doli preko mora, krali su nam stoku i zalazili u naa lovita. Bilo bi jo gluplje i pomisliti da se uda za sina naih drevnih neprijatelja. Razgovarao sam sa Ardanosom i mada je on govorio da bi iz toga

mogao da se izrodi mir, kao da si ti ki neke nae kraljice a on sin samog Cezara, ja znam da to ne moe biti." Eilan je rairila oi od pomisli da je Vrhovni druid, ba on od svih ljudi, drao njenu stranu. Ali otac je govorio dalje. "Po tonu pisma mi se ini da se Maceliju Severusu cela stvar ne svia nita vie nego meni. U takvom braku oboje ne bi stekli nita sem pokidanih veza. Ako je Gaj spreman da zaboravi Rim zbog tebe, onda ga ne elim u svom rodu. A ako se bude drao svojih, onda e ti biti izgnanik iz svog naroda, a neu da to doivi." Eilan nije podizala pogled. "Za njega bih to podnela", rekla je jedva ujno. "Da, ovako opsednuta, verovatno i bi", otro je rekao otac. "Mladi su uvek spremni da idu protiv itavog sveta. Ali naa krv nije krv izdajica, Eilan. I svakog trenutka koji bi provela sa njim, izdajui svoj rod, gavranovi bi ti kriom kljucali srce." Glas mu je opet postao blag. "Osim toga, ne samo ti, nego i svi nai roaci morali bi da podnesu taj teret. Eilan, mora razumeti; ne zameram nita Gavenu; on je bio gost moje kue, i bilo bi nepravedno rei da je lagao jer ga niko nije upitao za pravo ime. Ako neto treba da mu zamerim, onda je to to je kriom pokuavao da te okrene protiv tvog roda." Eilan je opet jedva ujno progovorila. "On se ponaao asno i otvoreno i sa mnom i sa tobom." "Jesam li sumnjao u to? Ali onaj ko pita mora da podnese odgovor. Poteno i asno su traili od mene tvoju ruku; poteno i otvoreno sam ih odbio. I to je kraj svemu tome." "Neko manje astan", rekla je Eilan priguenim glasom, "moda bi se poneo prema meni tako da bi jedva doekao da me se otarasi." Oevo lice je pocrnelo od gneva i prvi put u ivotu ga se uplaila. Povukao ju je prema sebi i udario je - mada ne grubo - preko usta. "Ni rei", rekao je. "Ni rei! Da sam te ee tukao dok si bila mala, sada ne bih morao da te udarim zbog tih besramnih rei." Eilan se skljokala na klupu kad ju je pustio; da je tako govorio sa njom pre deset dana, rasplakala bi se; sada joj se inilo da je vie nita ne moe naterati da pusti ijednu suzu. "Dok sam ja iv", nastavio je otac, "nee se udati za Rimljanina; a nee ni potom ako bude po mome. A ako mi kae da su stvari otile tako daleko da se mora udati za tog pola Rimljanina pola izdajicu, ili da e mi roditi kopilana koji e me zvati dedom, niko ivi uzdu i popreko Britanije ne bi mi zamerio da te udavim sopstvenim rukama. Potedi me tog crvenjenja, keri, malopre nisi bila nimalo stidljiva!" Eilan bi radije razgovarala sa ocem stojei, ali kolena su joj toliko drhtala da nije mogla da ustane. "Zar zaista tako loe misli o meni?" "Nisam ja to prvi pomenuo", uzvrato je otac. Potom mu je glas ponovo postao blag. "Dete, dete, govorio sam obuzet besom", priznao je. "Ti si dobra devojka, prava moja ki, i molim te za oprotaj. A sad je dosta prie. Sutra putuje na sever; tvojoj sestri Mairi e trebati pomo enske ruke, jer uskoro e roditi, a u ovo doba godine tvoja majka ne moe da poe. Sada je ve sasvim verovatno da su Rimljani zarobili njenog mua Rodrija kada je poao za kuluarima. ak i da je sve ispalo drugaije, ovo svakako ne bi bio dobar trenutak da mi ponudi Rimljanina za zeta." Eilan je tupo klimnula. Bendeigid ju je zagrlio. "Mudriji sam i stariji od tebe, Eilan. Mladi misle samo na sebe. Zar misli da nisam video kako pati? Mislio sam da ti nedostaje Dieda, ali najvie se ljutim na to polurimljansko kopile to ti je zadao toliki bol." Klimnula je, ukoena u njegovom zagrljaju, zadubljena u svoje misli. Rekao je da bi joj gavrani kljuvali srce kad bi se udala za Gaja, i mislila je da je to samo poetska figura. Ali sada je shvatila da joj je rekao ivu istinu, jer bol koji je oseala u srcu bio je otar kao da ga zaista ubadaju otri kljunovi. Otac je osetio njen otpor. "Tvoja majka je rekla istinu kad je kazala da si predugo neudata. Ove zime u ti potraiti mua. Nekoga od naeg naroda." Eilan se otrgla od njega, usplamtelog pogleda. "Nemam drugog izbora do da ti se pokorim", gorko je rekla, "ali ako ne mogu da se udam za koga elim, neu se udati ni za koga na licu

zemaljskom." "Kako hoe", mrano je rekao on. "Neu pokuavati da te prisilim. Ali Senaru u obrei pre nego to zaelja kose kao devojka. Neu da se uputam u ovakve borbe sa jo jednom keri!" Kia je padala danima, reke i potoci su nabujali i izlili se preko njiva, puteva i staza. Vreme Mairinog poroaja se primicalo, ali sudbina njenog mua i dalje se nije znala. Priznala je da bi moda bilo bolje da je ostala pod oevim krovom do roenja deteta, ali po takvom vremenu bilo bi mnogo opasnije putovati nego ostati kod kue. I tako je Eilan otputovala kod sestre, u pratnji dvojice oevih ljudi. Mada je nou jo mislila na Gaja i plakala, bilo joj je drago to je dola. Ovde je bila od koristi; njenoj sestri je nedostajao neko za razgovor, a mali sestri je bio nervozan i zbunjen jer je mati prestala da ga doji, a otac mu je nestao. Mairi je sada bila suvie nespretna da bi ga mnogo pazila; ali Eilan je imala dovoljno strpljenja da satima sedi i da ga hrani kotanom kaikom, i da se igra sa njim sve dok ne pone ponovo da se smeje. Kako je kia nastavljala da pada, Eilan se povremeno pitala hoe li biti primorana da sama pomogne sestri da rodi. No, Mairi je ve pozvala u pomo svetenicu. "Sve ene iz umske kue znaju to da rade, sestro", rekla joj je Mairi, trljajui krsta koja su je sada neprekidno bolela. "Ne treba da se plai." To joj je bilo etvrto vee kod sestre, i poela je da se osea kao kod kue. "Zar ne bi bilo divno da nam poalju Diedu?" "Ona je nova u umskoj kui i tokom prve godine ne sme da izlazi. Obeali su mi da e poslati svetenicu najbliu Lianoni, enu iz Hibernije po imenu Kaileja." Govorila je takvim glasom da je Eilan pomislila da joj se ta ena ne dopada, ali smatrala je da je bolje da ne pita. Tri dana kasnije stigla je i Kaileja; bila je visoka, umotana u alove i marame iz kojih su joj virili samo oi i teka, crna kosa. U poreenju sa kosom i obrvama koa joj je izgledala mleno bela, ali oi su joj bile plave. Dok se oslobaala odee, promena vetra podigla je oblak dima sa ognjita i svetenica je poela da kalje. Eilan je pourila da ispuni pehar pivom i da ga utke ponudi. Svetenica je odgovorila tihim glasom. "Hvala ti, dete, ali nije mi dozvoljeno; ako bih mogla da dobijem malo vode..." "Naravno", promrmljala je Eilan, pocrvenevi, i urno prila vratima da zahvati vode iz kofe. "Ili da donesem sa izvora sveu..." "Ne, ova je sasvim dobra", rekla je svetenica, uzela pehar i iskapila ga. "Hvala ti. Ali ko je trudna ena? Ti si gotovo jo dete." "Mairi e roditi bebu", promrmljala je Eilan. "Ja sam Eilan, srednja ki Bendeigidova. Imamo jo jednu sestru, Senaru, njoj je tek devet godina." "Moje ime je Kaileja." "Videla sam te na Beltan, ali nisam ti znala ime. Mislila sam da e Lianonina pomonica biti..." plaljivo je zastala. Kaileja je dovrila reenicu umesto nje. "Starija? Dostojanstvenija? ivim sa Lianon otkako me je dovela sa zapadnih obala, iz Eriua. Bilo mi je oko etrnaest godina kad smo dole u umsku kuu, a u njoj boravim ve esnaest godina." "Poznaje li moju roaku Diedu?" "Svakako, ali ona obitava sa devojkama; ima nas mnogo, i nismo sve u istom redu. Sad kad te vidim, jasno mi je - ali to emo kasnije. Sad bih da razgovaram sa tvojom sestrom." Eilan ju je odvela do Mairi, koja se sad ve veoma teko kretala, i povukla se da ih ostavi nasamo. Jedva je ula tihi razgovor dok je Kaileja nairoko ispitivala Mairi. Bilo je neeg umirujueg u tihom tonu sveteniinog glasa. Elian je videla kako na Mairinom licu poputa napetost, i prvi put je shvatila da se njena sestra plaila. Nije se ni trgla kad je Kaileja poela svojim dugim prstima da joj pritiska trbuh. Kad je zavrila, Mairi je ponovo legla uz uzdah. "Mislim da se beba nee roditi danas, a moda ni sutra. Odmaraj se, curo, trebae ti snaga kad

doe vreme", umirujue je rekla Kaileja. Kad je Mairi ponovo legla, Kaileja se pridruiula Eilan kraj ognjita. "Je li istina da joj je mu nestao?" poluglasno je upitala. "Plaimo se da su ga zarobili Rimljani", odgovorila je Eilan. "Otac me je upozorio da to ne kaem Mairi." Kaileja se za trenutak zagledala nekako unutra. "I nemoj, jer se bojim da ga vie nee videti." Eilan ju je uasnuto pogledala. "ula si neto?" "Videla sam znake, i nisu govorili dobro." "Sirota moja Mairi. Kako emo joj rei?" "Zasad ne govori nita", posavetovala ju je Kaileja. "Rei u joj ja kad se beba rodi, jer tada e imati razloga da ivi, zbog dece." Eilan je uzdrhtala, jer volela je Mairi i inilo joj se da svetenica govori o smrti isto kao i o ivotu, ne oseajui nikakvo aljenje. Ali pretpostavljala je da jednoj svetenici ivot i smrt znae neto sasvim drugo nego njoj. "Nadam se da ima muke srodnike da se postaraju za nasledstvo njene dece", nastavila je Kaileja. "Moj otac nema sinove", rekla je Eilan. "Ali Sinrik e joj biti kao brat ako ustreba." "Zar on nije sin Bendeigidov?" "Samo usvojeni sin; zajedno smo odrasli; oduvek je veoma voleo Mairi. Sada je otiao nekuda na sever." "ula sam za tog Sinrika", rekla je Kaileja, i Eilan se upitala koliko svetenica zapravo zna. "A tvojoj sestri e zaista biti potrebna pomo ." Te noi je sa zapada stigla nova oluja. Eilan se probudila usred noi i sluala je kako zavija oko kue kao divlja ivotinja; kad je svanulo, drvee se jo povijalo pod vetrom. Iako je nekoliko indri palo sa krova, kua od naboja je samo stenjala i drhtala pod svakim novim naletom vetra, dok bi neka vra graevina moda i pala. Kia je neprekidno lila, ali Kaileja je izgleda bila zadovoljna zbog toga. "Pria se o pljakaima sa obale", rekla je kad je Eilan upitala zato. "Ako putevi budu poplavljeni, nee moi da zau ovako duboko u kopno." "Pljakai?" uplaeno je ponovila Mairi. No, Kaileja nije nita ponavljala, i rekla je samo da imenovanje zla esto samo privlai to isto. Do predveerja je vetar uglavnom jenjao, ali kia je i dalje pljutala, obavivi svet zvukom vode, izvora i prepunih cisterni. Na sreu, imali su lepu koliinu drveta iscepkanog i poslaganog u upi kraj kue, pa su potpalile vatru a Kaileja je otpakovala mali muziki instrument koji je nosila povijen kao dete. Eilan nikada nije videla enu da svira harfu; nju su kao dete tukli to je dirala dedinu. "Da, tano je, meu nama ima i ena bardova", rekla je Kaileja, "ali ja sviram samo za svoje zadovoljstvo. Mislim da e Dieda postati bard." "To me ne udi", pomalo zavidljivo je rekla Eilan. "Ona divno peva." "Zavidi joj, dete? Ima i drugih darova sem muzike, da zna." Svetenica se zamiljeno namrtila na Eilan, a onda kao da se odluila. "Zar nisi znala da je odabrana grekom, umesto tebe?" Eilan je zurila u nju, priseajui se koliko se puta kao dete igrala svetenice, i vizije koju je imala dok se Lianonin ogrta sputao preko Diede. "Zar nikad nisi pomislila na to, malena?" Eilan nije odgovorila. Naravno da je odavno sanjala o tome, ali onda je upoznala Gaja. Kako da postane svetenica ako je sposobna za toliku ljubav prema mukarcu? "Pa, nema potrebe da se sada donosi odluka", nasmeila se Kaileja. "Priaemo neki drugi put." Eilan je i dalje zurila u nju, i iznenada je ugledala njih dve zajedno, kako podiu ruke pozdravljajui mesec. Ali iako ih je tano poznala, iznenaeno je shvatila da Kailejina kosa nije

crna, ve ria, da su im lica slina kao u sestara, i da je njeno lice isto kao ono koje je videla u jezercu u umi. Sestre... i vie nego sestre. ene, i vie nego ene... Rei su doprle do nje odnekud van seanja. Potom se zaprepaeno prisetila da nije razgovarala sa Kailejom sve do jue. Ali kao i sa Gajem, iznenada joj se inilo da poznaje svetenicu jo od poetka sveta. Kaileja je ve dugo svirala kada je Mairi naglo ustala i kriknula, zagledana u mokru mrlju koja joj se irila preko haljine. Iznenaeno su je pogledale. "Vodenjak ti je ve pukao?" upitala je svetenica. "Pa, mila, bebe dolaze kad poele, a ne kad nama odgovara; bolje da te smestimo u krevet. Eilan, idi nai pastira i trai da nam unese jo drva za ognjite. Potom podstakni vatru, napuni kazan vodom i neka prokljua. Trebae nam aj za Mairi pre nego to sve bude gotovo, a trebae i nama." Kao to je Kaileja svakako i oekivala, konkretan zadatak je smirio devojku. "Je li ti sad bolje?" upitala je svetenica kad se Eilan vratila. "esto sam viala koliko je pogreno pustiti ene koje nisu raale decu da prisustvuju poroaju; to ih samo preplai. Ali ako e nam se pridruiti u umskoj kui, pre ili kasnije e morati da naui." Eilan je progutala knedlu i klimnula, reena da opravda Kailejino poverenje. Tokom prvih sat ili dva Mairi je dremala izmeu trudova, probudivi se samo nekoliko puta sa uzvikom, gotovo kao da sanja. Eilan je dremala na klupi kraj vatre; kad je Kaileja prila da je probudi, bila je mrkla no i kia je gotovo stala. "Hodi sada, bie mi potrebna; podstakni vatru i napravi Mairi aj od kupinovog lista. Ne znam koliko e ovo trajati, i bie mi potrebna tvoja pomo ." Kad je aj bio gotov, Kaileja se nagnula nad Mairi, koja se nemirno trzala, i prinela olju njenim usnama. "Evo, popij ovo. Oseae se snanijom." No, trenutak kasnije Mairi je odmahnula glavom, a lice joj se zgrilo i pocrvenelo. "Nee biti jo dugo, mila", ohrabrila ju je Kaileja. "Nemoj sad pokuavati da sedne." Kad se Mairi posle kontrakcije opustila, dahui, Kaileja je poela tiho da izdaje uputstva. "Eilan, obrii joj lice vodom dok ja sve pripremim." Prila je vatri i odatle se obratila Mairi. "Pogledaj, imam spremne povoje za malecku, i uskoro e je imati u rukama. Ili misli da e opet biti sin, lep kao ovaj to ga ve ima?" "Svejedno mi je", stenjala je Mairi. "Samo hou - da se zavri - ahhh - hoe li jo dugo?" "Nee, nee. Samo jo malo, Mairi, i drae dete u naruju... e, tako je, samo jo malo... novi poinje im se prvi zavri; znam da je teko, ali to znai da e beba utoliko bre izii..." Eilan je bila gotovo ukoena od straha. Mairi vie nije liila na sebe. Lice joj je bilo crveno i oteklo, vritala je kao da ni ne zna ta ini. Potom je poela da dahe, izvivi lea i odgurujui se nogama o ogradu kreveta. "Ne mogu... oh, ne mogu", zajecala je promuklo, ali Kaileja ju je i dalje hrabrila. Eilani se inilo da poroaj traje itavu venost, ali sunce jedva da je zalo. Potom se Kailejin ton izmenio. "Mislim da smo sada spremni. Uhvati je za ruke, Eilan; ne, ne tako - neka te dri za doruja. Mairi, napni se sad jo jednom. Znam da si umorna, dete, ali uskoro e sve biti gotovo. Dii - tako je, dii duboko, i opusti se. Evo, evo, gledaj!" Mairi se skljokala, a svetenica se uspravila drei neto, neverovatno crveno i siuno, to joj se trzalo u rukama uz tiho cviljenje. "Gledaj, Mairi, rodila si divnu malu ki." Mairino crveno lice se opustilo i sinulo od blaenog osmeha kad joj je Kaileja poloila novoroene na trbuh. "Oh, Gospo", uzdahnula je svetenica, zagledana u njih dve. "Ni ne pamtim vie koliko sam puta ovo videla, i uvek mi je kao udo!" Cviljenje se pretvorilo u otar krik, i Mairi se nasmejala. "O, Kaileja, tako je divna, tako je divna..." Svetenica je brzim i vetim pokretima presekla pupanik i oprala dete. Kada je Mairi krenula da izbacuje posteljicu, Kaileja je predala bebu Eilan. inilo joj se nemoguim da ljudsko bie bude tako krhko; prsti na rukama i nogama bili su mu

tanuni, a glava pokrivena tamnim paperjem. Kad je Mairi, iscrpljena, zaspala, Kaileja je stavila bebi oko vrata metalnu amajliju i poela da je povija. "Sada je ne mogu ukrasti vilenjaci, a gledale smo je svakog trenutka otkako se rodila, pa znamo da nije zamenjena", rekla je Kaileja. "Ali ak ni Dobri Narod ne bi iziao po ovakvoj kii. I eto vidi, ak i od ovakvog potopa ispadne neto dobro." Kaileja je protegnula bolna nea, shvativi da je crvenkasto sunce provirilo kroz oblake, prvi put posle mnogo dana. Beba je bila duga i krhka. Kad joj se kosa malo prosuila, pokazalo se da e biti crvenkasta. "Izgleda tako nena - hoe li preiveti?" upitala je Eilan. "Ne vidim zato ne bi", odgovorila je Kaileja. "Bila je prava milost bogova to nismo sino pole odavde. Mislila sam da bi bilo bezbednije skloniti se u umsku kuu; a tada bi se beba rodila pod nekim drvetom ili nasred polja, i moglo se desiti da izgubimo i majku i dete. Moj Vid nije uvek taan." Svetenica se sa uzdahom spustila na klupu kraj vatre. "Eto, ve je opet svanulo; nikakvo udo to sam umorna. A deko e se sigurno brzo probuditi, pa emo mu pokazati novu sestricu." Eilan je jo drala bebu, ali kad ju je Kaileja pogledala kao da je izmeu njih pao veo, nalik na daak hladne magle sa Drugog sveta. Dok se kovitlala, Kaileja je osetila da joj kosti ispunjava strana tuga; iznenada je ugledala jednu stariju Eilan, u plavoj odedi umske kue, sa plavo tetoviranim polumesecom na elu, znakom svetenice. U rukama je drala detence; a u njenim oima Kaileja je ugledala toliku tugu da joj se srce cepalo. Kaileja je zadrhtala, potresena tolikim bolom, i pokuala da zadri suze. Kada je ponovo pogledala, devojka ju je zaueno gledala. Svetenica je nehotice priskoila i gotovo joj otela Mairino dete, koje je tiho zacvilelo i nastavilo da spava. "ta se desilo?" upitala je Eilan. "Zato si me tako gledala?" "Promaja", promrmljala je Kaileja. "Obe bismo se smrzle." Ali obe su videle da ici mirno gore. Moj Vid ne govori uvek istinu, rekla je u sebi, ne uvek... Odmahnula je glavom. "Nadajmo se da su potoci i dalje nabujali", rekla je. ak i pomisao na razbojnike bila je dobrodola da joj odvrati misli od one slike. "Zato to govori, Kaileja? Moj otac e sigurno eleti da to pre doe, i moja majka, da vide novo unue. Pogotovo ako je, kao to kae, Mairi sad udovica..." Kaileja se trgla. "Zar sam tako rekla? Pa, vreme e svakako biti onakvo kakvo e biti; nikad nisam ula da je ak i Vrhovni druid mogao da prizove sunce ili kiu po volji. Ali stalno mislim da tvoji roaci nisu jedini koji bi ili putevima. Hajde", dodala je, "beba mora da se vrati mami." Pola je ka Mairinom krevetu, nosei u naruju povijeno dete. 8. Kia je nad rimljanskim logorom u Devi padala izluujue uporno. Ljudi su uali u barakama, kockali se i popravljali opremu, ili su se probijali do vinarije da provedu popodne u piu. Usred opte vlage Macelije je poslao po svog sina. "Ti poznaje zapadne krajeve", poeo je. "ta misli, moe li da povede patrolu mimo puteva do Bendeigidove kue?" Gaj se ukoio, putajui da mu kia kaplje sa nauljenog konog ogrtaa po poploanom podu. "Da, oe, ali..." Macelije je pogodio unapred njegove misli. "Ne predlaem da pijunira prijateljsku kuu, deae, ali u okolini Segotinuma su primeeni razbojnici iz Hibernije. Ako se provuku pored patrola, bie ugroene sve britanske porodice u itavoj oblasti. Ovo inim za njihovo dobro, mada bi Britanci verovatno mislili drugaije. Kad ve moram da poaljem odred da vidi ta se deava, bolje da ga predvodi prijatelj a ne neko ko mrzi Kelte, ili neki idiot upravo pristigao iz Rima koji misli da Britanci jo boje lica u plavo..." Gaj je osetio da je pocrveneo. Mrzeo je nain na koji je otac jo umeo da ga natera da se osea kao dete.

"Tebi na usluzi, oe - i na usluzi Rimu", dodao je trenutak kasnije, oseajui da je drevna fraza toliko cinina da je gotovo oekivao otar odgovor. Kako samo izopaen postajem, ali barem znam da sam dvolian. Hou li se toliko navii da izigravam dobroudnu nadmonost da u, dok doem u oeve godine, poeti i da verujem u to? "Ili se moda plai da e izgubiti kontrolu zato to je Bendeigid odbio da ti da svoju ki?" upitao je otac. "Rekao sam ti da e tako biti." Gaj je nehotice stegao pesnice i ugrizao se za usnu. Nikada se nije suprotstavio ocu i znao je da ni sada ne bi imao anse. Ipak, oeve rei su pale kao so na ranu. "Rekao si mi, i bio si u pravu", procedio je kroz zube. "Izaberi mi udavau po svojoj volji neku sa irokim kukovima i dobrim poreklom, moe i ta tvoja Julija - i izvriu svoju dunost." "Ti si Rimljanin i oekujem da se tako i ponaa", rekao je Macelije neto blae. "asno si se poneo, i nastavie tako da se ponaa i dalje. Za ime Junonino, deko, devojka koju si voleo moda je u opasnosti. Mada ne moe da se oeni njome, zar ne eli da proveri je li ona bezbedna?" Na to, naravno, nije mogao nita da odgovori, ali dok se pozdravljao i izlazio oseao je da mu se eludac gri od stepnje koja nije imala nikakve veze sa fizikim strahom. Moda se samo bojim da ih ponovo pogledam u oi , razmiljao je Gaj dok je predvodio malu patrolu konjanika kroz kapiju tvrave, pa dalje niz brdo. Na neki nain sam izdao njihovo poverernje, a svi su bili tako dobri prema meni. Tokom zbrke oko odabira ljudi i pakovanja mogao je da suzbije oseanja, ali sada ga je ponovo zapljusnula munina iekivanja. Sinrika je video samo jednom otkako je otiao iz Bendeigidove kue... Jednog dana na trnici u Devi sluajno se okrenuo i prepoznao plavokosog diva koji se cenjkao sa kovaem oko maa. Sinrik je bio toliko zadubljen u pregovore da nije primetio Gaja, a Gaj se, uprkos svemu to su ga odmalena uili, okrenuo i pobegao. To je bilo neposredno poto je dobio Bendeigidov odgovor. Ako itavo druidovo domainstvo zna za ponudu, to je znailo sramotu za Gaja, a ako niko i ne zna, ta bi pomislio Sinrik ako vidi dojueranjeg druga u uniformi rimskog tribuna? Svakako bi zakljuio da je izdajica. Pitao se ko je napisao druidov odgovor na dobrom latinskom. Gaj je spalio votane tablice na kojima je pismo stiglo, ali rei su mu ostale urezane u seanje. Bile su sasvim jednostavne. Druid smatra da ne treba da udaje ki, jer je suvie mlada, a ne odgovara mu ni Gajevo poreklo. Gaj je odluio da potpuno zaboravi na itavu stvar. Uostalom, on je Rimljanin, nauen da vlada i duhom i telom. Ali to se pokazalo mnogo tee nego to je oekivao. Tokom dana je lako kontrolisao misli, ali noas je ponovo sanjao kako on i Eilan zajedno jedre na zapad u belom brodu. ak i kad bi na zapadu bilo neke zemlje u koju bi mogli da pobegnu, nije imao predstavu kako da otme ak ni devojku koja pristaje na to, a ni da li bi Eilan pristala na bekstvo. Nije eleo da sramoti svoju porodicu, njenu jo manje. Od svega toga samo bi oboje strano propatili. Moda je Eilan dosad ve obreena nekom drugom, iako se njen otac izgovarao njenom mladou. Veina rimskih devojaka je u tim godinama ve udata. Macelije samo neka izvoli i neka ugovori njegovu enidbu sa kim god mu je milo. Licinijeva ki je takoe mlada, pa moda nee sve ii ba tako brzo. Zakljuio je da je najbolje da sasvim prestane da razmilja o enama. Bogovi znaju koliko se trudio. Ali povremeno, kad bi primetio kod neke galske robinje blesak plave kose i sivih oiju, video bi pred sobom Eilaninu sliku, toliko jasno da bi ga dovela na ivicu suza. eleo je da uje od Sinrika kako je itava porodica. Ali, kad je skupio hrabrost i vratio se, mladi div je ve nestao. Sve u svemu, moda je tako bilo i najbolje. Eilan se naglo probudila, mirkajui, i pokuala da se seti gde je. Je li to beba plakala? Ili je sanjala neto? Mairi i novoroene mirno su spavale u krevetu sa druge strane vatre. Kad se okrenula da ih pogleda, Mairin stariji sin, Vran, promekoljio se u snu i pripio se uz nju. Svetenica, Kaileja, leala je nepomino do zida. Eilan je cele noi nemirno spavala. Ako je i sanjala neto, sad se nije seala; znala je samo da je sad budna i da zuri u crveno ugljevlje

poluzgasle vatre. "I ja sam ula", tiho je rekla Kaileja iz mraka. "Neko se kree oko kue." "U ovo doba?" Eilan je oslunula, ali ula je samo kapanje vode sa strehe i pucketanje vatre. Ali Kaileja ju je urno prekinula. "Ne mii se." Iskliznula je iz postelje i beumno proverila rezu na vratima. Bila je vrsto nametena, ali Eilan je odmah ponovo zaula zvuk koji ju je probudio i videla je da se reza blago krivi dok neko spolja pritiska vrata. Zadrhtala je. Nasluala se pria o razbojnicima, ali uvek je ivela u velikom Bendeigidovom domainstvu, okruena i zatiena naoruanim ljudima. Ovde su dvojica naoruanih ljudi spavali u susednoj kui, a domovi ostalih iz Rodrijevog klana bili su rasuti po bregovima. "Ustani, tiho, i obuci se to bre moe", apnula je Kaileja. Vrata su se ponovo zatresla, i Eilan je posluala, drhtei. "Otac je uvek govorio da se sakrijemo u umi ako dou razbojnici..." "To nam sada ne bi koristilo, a Mairi je jo slaba od poroaja", promrmljala je Kaileja. "ekaj." Vrata su zakripala kad ih je neko jae gurnuo, i Mairi se probudila, mrmljajui. Kaileja, sad ve potpuno obuena, poloila joj je dlan na usne. "Ni rei, ako eli da ti i deca ostanete ivi", apnula je. Mairi je zastraeno uutala, a beba je, na sreu, spavala i dalje. "Da se sakrijemo u ostavi?" upitala je apatom Eilan kad su se vrata ponovo zatresla. Ko god da je pred njima, reen je da svakako ue. "Ostani tu", rekla je Kaileja, "i ta god da se desi nemoj vritati." Potom je otila do vrata. Mairi je uzviknula kad je Kaileja pomerila rezu. Svetenica ju je otro pogledala. "Da li eli da pravi nova vrata kad ova budu razvaljena? Ja ne elim." im je povukla rezu, vrata su se otvorila uz tresak. Unutra je upalo desetak ljudi i ukoeno zastalo kad je Kaileja uzviknula neku re nalik na nareenje. Svi su bili krupni, sa divljom, upavom kosom preko ramena, obueni u koe i dlakave vunene ogrtae preko tunika jo jarkije arenih od britanskih. Kaileja je pred njima izgledala krhka kao vrbova granica. Tamna kosa joj se rasula sve do pojasa rasputene plave haljine, njiui se pomalo zbog vetra koji je dopirao kroz vrata. To je bilo jedino na njoj to se micalo. Mairi se pokrila preko glave, grlei bebu. Jedan od razbojnika se nasmejao i kazao neto jedva ujno, i Eilan se stresla. Rado bi pola za Mairinim primerom, ali bila je ukoena od straha i nije mogla da se makne. Kaileja je ponovo uzviknula zvonkim glasom i zakoraila unazad, ka ognjitu. Razbojnici su izgleda bili opinjeni njenim pogledom. Stajali su i zurili kad je ona kleknula i zarila ruke u ugljevlje. Potom je naglo ustala i poela obema akama da baca ugljevlje na uljeze. Ponovo je povikala, i razbojnici su se trgli i poeli da se povlae; a onda su nestali, spotiui se preko praga, proklinjui na nekom udnom britanskom nareju i na jeziku koji Eilan nije poznavala, i naletajui jedni na druge. Svetenica je pola za njima do vrata i povikala neto visokim glasom, nalik na kliktaj sokola. Potom je zalupila vrata, vetar je stao i sve se ponovo smirilo. Kada su razbojnici otili, Kaileja je sela kraj ognjita, a Eilan, koja se tresla celim telom, sela je kraj nje. "Ko je to bio?" "Razbojnici, neka meovita banda, sa severa i iz mog kraja", rekla je Kaileja. "Samo stamota po mene, jer ja potiem iz Eriua, a Lianon me je dovela ovamo." Ustala je u poela da brie vodu koja je upala kroz otvorena vrata. Eilan je bila uporna. "A ta si im rekla?" "Rekla sam im da sam bean-drui, ena druid, i ako dotaknu bilo mene bilo moje sestre prokleu ih vatrom i vodom; i pokazala sam im da imam tu mo ." Kaileja je ispruila ruke. Vitki prsti koje je Eilan videla da se zarivaju u ugljevlje bili su beli i neozleeni. Je li sve to samo sanjala? "Sestre?" zbunjeno je upitala. "Po zavetima koje sam dala, sve ene su moje sestre." Iskrivila je usne. "I jo sam rekla, ako

odu i ostave nas na miru, da u ih blagosloviti." "I jesi li ih blagoslovila?" "Nisam; oni su divlji umski vukovi, ili i neto jo gore. Da ih blagoslovim? Kao kad bih blagoslovila vuka koji mi je ve zario zube u grlo." Eilan se opet zagledala u Kailejine prste. "Kako si to izvela? Je li to neka druidska iluzija, ili si zaista uzela vatru u ruke?" Ve je poela da misli da su je oi zavarale. "Oh, to je bilo sasvim stvarno", nasmejala se Kaileja. "Svaka svetenica moe to da izvede." Eilan je piljila u nju. "A ja?" "Svakako, ako naui", pomalo nestrpljivo je rekla Kaileja. "Ako poseduje poverenje i volju. Ali sada ne mogu da ti pokaem kako. Moda u umskoj kui, ako doe tamo." Eilan je tek sad shvatila ta su zapravo izbegle i ponovo je poela da drhti. "Oni bi... oni bi nas..." Progutala je knedlu. "Dugujemo ti ivote." "Oh, ne bih rekla", odvratila je Kaileja. "Porodilja je malo iskuenje ak i za takve. A ja bih lako mogla da ih zaplaim; ali ti da; ekalo bi te u najmanju ruku silovanje. Oni ne ubijaju lepe devojke; ali mogla bi da zavri kao zarobljena ena, ako se to tako kae, na divljim obalama Eriua. Ako bi ti takva sudbina godila, izvini to sam se uplela." Eilan se stresla, setivi se divljih lica. "Mislim da ne bi. Jesu li u tvojoj zemlji svi ljudi takvi?" "Ne znam. Bila sam veoma mlada kada sam otila odande." Kaileja je za trenutak zautala. "Ne seam se ni svojih roditelja", nastavila je, "seam se jedino da je u kolibi gde smo iveli bilo sedmoro dece mlae od mene. Jednog dana smo otili na trnicu i tamo je bila i Lianon. Nikada nisam videla nekog tako lepog... Neto - ne znam ta - neto ju je podstaklo da prebaci preko mene svoj ogrta, i da me time zatrai za bogove najstarijim od svih rituala. Godinama kasnije, upitala sam je zato je ba mene odabrala od tolikih devojica koje su tamo bile. Rekla je da je videla da su sve ostale devojice isto obuene i da su kraj njih roditelji. Kraj mene nije bilo nikog", rekla je sa gorinom. "Za moje roditelje ja sam predstavljala samo jo jedna gladna usta. Kaileja uopte nije moje ime; moja majka - nje se zapravo i ne seam - zvala me je Lon-dubh, Crna Ptica". "Je li Kaileja onda tvoje sveteniko ime?" Kaileja se nasmeila. "Nije. Na naem jeziku Cail-lean znai 'moje dete, moja mala'. Tako me je Lianon zvala kad god bi mi se obratila; sada i sama tako mislim o sebi." "Da li i ja treba da te tako zovem?" "Trebalo bi, mada imam i drugo ime koje su mi dale svetenice. Zarekla sam se da ga nikada ne izgovorim, ni apatom, osim drugoj svetenici." "Razumem." Eilan je zurila u nju, a onda je zatreptala, jer za trenutak je u njenom umu odjeknulo ime, tako jasno kao da je izgovoreno. Izarma... kada si mi bila sestra, ime ti je bilo Izarma... "Pa, daleko je jo do zore", uzdahnula je Kaileja. "Vidi, tvoja sestra je ve ponovo zadremala. Sirota cura, izmorio ju je poroaj. Trebalo bi i ti da spava..." Eilan je odmahnula glavom, pokuavajui da se pribere. "Posle ovakvog buenja, teko bih zaspala ak i kad bih probala." Kaileja ju je pogledala i odjednom se nasmejala. "Pa, iskreno reeno, ne bih ni ja! Ti razbojnici su me toliko prepali da sam jedva mogla da govorim. Mislila sam da sam zaboravila njihovo nareje - vrlo davno sam ga poslednji put ula." "Nisi izgledala uplaeno", rekla je Eilan. "Izgledala si kao boginja dok si stajala pred njima." Na to joj je opet odgovorio smeh sa prizvukom gorine. "Stvari nisu uvek onakve kakve izgledaju, mala moja. Mora nauiti da ne sudi o ljudima prema njihovom izgledu, niti na osnovu njihovih rei." Eilan se zagledala u vatru, koju je Kaileja podstakla, pa je pucketala i plamsala na ognjitu. ovek koga je zavolela kao Gavena bio je varka, ali ak i kao Rimljanin Gaj bio je isti i volela ga je i dalje. A rekao joj je istinu. Prepoznala bih ga, pomislila je, i kad bi mi doao kao gubavac ili divljak. Za trenutak kao da je nazirala neto to nije bilo ni lice ni oblik ni ime. A onda je iskoila

varnica, i to je nestalo. "Priaj mi onda istinu", rekla je da prekine utanje. "Kako je to dete iz kolibe o kome si mi priala postalo svetenica koja ume da dri vatru u rukama?" Priaj mi istinu... Kaileja je zurila u devojku, koja je spustila plave trepavice preko onih promenljivih oiju kao da se uplaila sopstvene smelosti. Kakve bi jo istine mogle doi da je progone, kao to joj se maternji jezik vratio na usne pred onim stranim ljudima? Bila je dvostruko starija od Eilan - mogla joj je biti i majka da se mlada udala, a ipak u ovom trenutku devojka joj je bila kao sestra, kao dua blizanac. "Jesi li odmah dola sa Lianon u umsku kuu?" pitala je Eilan. "Nisam; mislim da Vernemeton tada jo nije bio ni izgraen." Kaileja se jedva dovoljno pribrala da odgovori. "Lianon je otila u Eriu da ui sa ben-drui enama, svetenicama u svetilitu Brigidinom, u Druim Kliadu. Kada se vratila u Britaniju, isprva smo ivele u okrugloj kuli na obali daleko, daleko na sever odavde. Seam se da je oko kule bio poloen krug od belog kamenja, i da je svaki mukarac osim Vrhovnog druida - ne Ardanosa, nego onog pre njega - bio osuen na smrt ukoliko bi tu uao. Uvek se ponaala prema meni kao prema usvojenoj keri; jednom je nekome rekla, kad su je pitali, da me je nala naputenu na obali. To je sasvim moglo da bude tano; nikada vie nisam videla nikoga od svoje porodice." "Zar ti majka nije nedostajala?" Kaileja je oklevala, uzdrmana naletom seanja. "Verujem da je tvoja majka dobra i puna ljubavi. Moja je bila drugaija. Ne bih rekla da je bila zla, ali nisam mnogo marila za nju, a ni ona za mene." Tu je prekinula, oprezno odmeravajui devojku. Kakva je to mo u tebi, devojko , pomislila je, kad izvlai iz mene ova seanja? Uzdahnula je, pokuavajui da nae prave rei. "Za nju, ja sam bila samo jo jedna usta koja treba hraniti. Jednom, mnogo kasnije, na trnici u Devi videla sam staricu koja me je podsetila na majku. Nije bila ona, naravno, ali nije mi bilo ao kad sam to shvatila. Tada sam postala svesna da nemam nikakvog roda osim Lianon i, kasnije, ostalih svetenica u umskoj kui..." Nastupilo je dugo utanje. Videla je da Eilan pokuava da zamisli kako bi izgledalo odrastati bez porodice. Kaileji je bilo jasno da se ona i Mairi lepo slau, a prema onom to je ula od Diede, njih dve su bile kao bliznakinje. Pa ipak, shvatila je, kao to ona nikada nije otvorila srce pred nekom svetenicom, tako ni Eilan nikada nije ovako razgovarala sa nekim iz svoje porodice. Kad njoj govorim, kao da govorim samoj sebi, pomislila je Kaileja kao krivac, ili kao da razgovaram sa sobom kakva sam mogla biti, zauvek nevina i ista. "Ova tama i vatra podseaju me na najranije detinjstvo", poela je svetenica, i dok je govorila vid joj se ispunio slabim svetlom i kao da je poela da pada kroz tunel vremena, a rei su navirale iz nje kao da je zaarana. "Jedino ega se seam o kolibi jeste to da je bila mrana i uvek zadimljena. Grlo me je peklo, i uvek sam beala napolje, na obalu. Uglavnom se seam krika galebova; bilo ih je i oko kule, i kada sam dola u umsku kuu vie od godinu dana nisam mogla da spavam bez zvuka mora. Volela sam okean. Moja seanja na... dom..." poela je da okleva, "puna su dece; uvek je majka neko dojila, uvek se ulo cviljenje i pla, uvek je neko cimalo njenu suknju, ili moju, ako ne bih uspela da pobegnem. Ali ni batine nisu mogle da me zadre kod kue da tucam ovas, ili da me vuku polugola derita. udno da nisam omrzla decu", dodala je, "ali i sada volim ovakve bebe kao to je Mairina, koje su eljene i o kojima e se roditelji lepo starati. Verovatno sam imala i oca, ali ak i kad sam bila mala, videla sam da ne ini nita za moju majku osim to pazi da uvek ima bebu na grudima." Malo je oklevala. "Moda se Lianon saalila na mene kad je videla da sam izgladnela." Kaileja je sluala sopstvene rei, udei se to u njima nema gorine; kao da je sve to jo odavno prihvatila. "Zato ne znam tano ni koliko mi je godina. Moje telo je pokazalo prve znake enskosti tek posle godinu dana poto me je Lianon uzela. Mislim da mi je tada bilo oko dvanaest godina."

Naglo je prekinula, i Eilan ju je zaueno pogledala. Ja sam ena, svetenica, govorila je u sebi Kaileja, arobnica koja ume da otera naoruane ljude! Ali vatra ju je odvela preduboko u trans seanja, i opet se oseala kao prepadnuto dete. ta je istina? Ili je varka samo u svetlucanju vatre? "Mora da sam bila potresenija nego to sam svesna", rekla je priguenim glasom, "ili je to moda zbog ovog doba noi, i zbog tame, kao da smo iskoraile negde van vremena." Pogledala je Eilan, nateravi sebe da bude iskrena. "Ili je to moda zato to priam sa tobom..." Eilan je progutala knedlu i okuraila se da pogleda svetenicu u oi. Istinu... reci mi istinu... Kaileja je ula rei kao da su njene, i nije znala kojoj od njih je to potrebnije. "Nikada nisam rekla Lianon, a Boginja me nije ubila..." Oseala je da joj se rei otimaju. "Ali posle ovoliko godina ini mi se da bi neko ipak trebalo da zna." Eilan joj je pruila ruku, i Kaileja ju je snano stegla. "Izgled i zvuk ovih pljakaa naterali su me da se setim. Blizu mog nekadanjeg doma iveo je ovek koga sam ponekad sretala na obali. Sad mislim da je iveo tamo kao prognanik iz klana, daleko od ljudi. Tada mi nije nita bilo udno", gorko je dodala. "Isprva sam mu verovala; davao mi je male poklone, lepe stvarice koje je nalazio na obali, koljke, areno perje." Zastala je. "Bila sam glupa to sam mislila da je bezopasan; ali kako sam mogla da znam? Zar me je iko ikad upozorio ega da se uvam?" Zagledala se u vatru, ali u kolibi nije bilo svetlosti, i nikakva toplota nije mogla da dosegne u njeno seanje. "Nita nisam posumnjala, nisam ni imala predstavu ta eli kada me je jednog dana odvukao u svoju kolibu..." Stresla se, uzdrmana seanjima koja, ak ni sada, nije umela da pretoi u rei. "ta si uradila?" dopro je Eilanin glas odnekud izdaleka, nalik na daleku zvezdu. "ta sam mogla da uradim?" otro je upitala Kaileja, zgrabivi to maleno svetlo. "Ja... pobegla sam, plaui - plakala sam toliko da sam pomislila da u se rastopiti, i bila sam toliko preplaena i zgaena - ni sad ne mogu da govorim o tome. Izgledalo mi je da nemam kome da se poverim, nikoga kome bi bilo stalo do mene." Dugo je utala. "Do dana dananjeg seam se zadaha u njegovoj kolibi - ubre, trule, morska trava - i seam se kako me je gurnuo na naramak morske trave - samo sam cvilela, bila sam suvie mlada da bih znala ta smera. Jo mi je muka od mirisa morske trave", dodala je. "Zar niko nikada nije saznao? Zar nita nisu uinili?" upitala je Eilan. "Mislim da bi moj otac ubio svakoga ko bi mi tako naudio." Kaileja je konano nekome rekla, i sad joj je mogla malo lake da die. Ispustila je deo bola dugim, drhtavim uzdahom. "Ma koliko divlje bilo nae pleme, ene niko nije smeo da zlostavlja, pogotovo tako mlade devojke. Da sam optuila tog oveka, bio bi zatvoren u kavez i ispren na laganoj vatri. On je to znao. Ali ja nisam - tada." Sada je govorila nekako odsutno, kao da se sve to deavalo nekom drugom. "To je bilo otprilike godinu dana pre Lianoninog dolaska. Ona nikad ne bi ni pomislila da tako mlada devojka ve moe da bude neista - a do vremena kada sam stekla poverenje u njenu dobrotu, bilo je ve prekasno; plaila sam se da e me oterati. I tako je, na kraju krajeva, ono boansko to si videla u meni obina la", otro je rekla. "Da je Lianon znala, nikada ne bih postala svetenica - ali pazila sam da nikada ne sazna." Odvratila je lice. Tiina je vladala veoma dugo. "Pogledaj me..." Kaileja je posluala protiv svoje volje i ugledala Eilanino lice, sa jedne strane blistavo kao u Boginje, a sa druge u senci. "Ja verujem u tebe", ozbiljno je rekla devojka. Kaileja je drhtavo uzdahnula, a Eilanino lice se razlilo u njenim suzama. "ivim samo zato to sam verovala da mi i Boginja oprata", rekla je. "Kad sam shvatila kolika je moja la, ve sam prola prve zavete. Kada su me proizveli u svetenicu oekivala sam munje i gromove, ali nije ih bilo. Tada sam se upitala da li moda bogovi uopte i ne postoje, ili

moda i postoje, a uopte ne mare za ljudska bia." "A moda su milostiviji od ljudi", rekla je Eilan, a onda zatreptala kao da se udi sopstvenim reima. Nikad joj nije palo na pamet da dovodi u pitanje mudrost ljudi kao to su njen otac ili deda. "Zato ste napustile onu kulu kraj mora?" upitala je posle nekog vremena. Kaileja, izgubljena u seanjima, sad se trgla. "Zbog unitenja svetilita u Moni - zna li tu priu?" "Pevao ju je moj deda - on je bard. Ali to je svakako bilo pre tvog roenja..." "Ne ba", nasmejala se Kaileja. "Ali jo sam bila dete. Da Lianon nije tada bila u Eriu, koji vi zovete Hibernija, sigurno bi stradala. Nekoliko godina posle propasti preostali britanski druidi bili su suvie zauzeti gubicima da bi mnogo razmiljali o svojim svetenicama. Tada je Vrhovni druid sklopio neku vrstu sporazuma sa Rimljanima i obezbedio sklonite za preivele svete ene unutar zemalja pod Rimljanima." "Sa Rimljanima!" uzviknula je Eilan. "Ali upravo oni su pobili ostale!" "Ne, samo su ih obeastili", gorko je rekla Kaileja. "Svetenice sa Mone su ivele dovoljno dugo da rode kopilad koju su im napravili Rimljani, a onda su se ubile. Decu su usvojile porodice nalik na tvoju." "Sinrik!" uzviknula je Eilan sa izrazom naglog prosvetljenja. "Zato je on toliko pun gorine prema Rimljanima, i uvek eli da slua priu o Moni, mada se desila tako davno. Uvek su me uutkivali kad bih poela da se raspitujem o tome!" "Tvoj Sinrik, mrzitelj Rimljana, ima isto toliko rimske krvi koliko i onaj deak za koga ti otac nije dozvolio da se uda", nasmejala se Kaileja. Ali Eilan se obgrlila oko ramena i zagledala se u vatru. "Zar mi ne veruje?" upitala je svetenica. "Potpuno je tano. Pa, moda se Rimljani oseaju pomalo krivim zbog onog to se desilo, ali tvoj otac je ista lukava politika ivotinja kao i neki senator Rimljanin, i nagodio se sa Cerealisom, koji je bio guverner pre Frontinusa. U svakom sluaju, u Vernemetonu je izgraena umska kua, kao dom za sve svetenice iz itave Britanije. A onda je Lianon postala Vrhovna svetenica i meu njima se nalo mesto i za mene, uglavnom zato to nisu znali ta bi sa mnom. Bila sam sa Lianon od detinjstva, ali neu je ja naslediti. To mi je jasno reeno." "Zato?" "Prvo sam mislila da je takva volja Boginje... zbog onog to sam ti ispriala. Ali sada verujem da je to zato to svetenici ne veruju u moju pokornost. Ja veoma volim Lianon, ali suvie dobro je poznajem, i znam da se ona povija prema vetru. Jedini put kad se suprotstavila Veu bilo je kada je zahtevala da me zari. Ali ja vidim njihove zavere i govorim ta mislim, mada ne onako kako sam govorila sa tobom." Eilan je sad mogla da se nasmei. "To mora da je istina, jer ne mogu da zamislim da prepriam makar polovinu ovoga u kui mog oca!" "Ne bi se usudili da me puste da govorim glasom Boginje - uvek bi se pitali ta li u im rei!" I Kaileja je sad mogla da se nasmeje. "Trebae im neko odaniji. Neko vreme sam mislila da e to biti Dieda; ali naula sam neto od onog to je Ardanos rekao kada su nju doveli. Sve mi se ini da su zapravo planirali da dovedu tebe." "Rekla si neto o tome jo pre, ali mislim da moj otac namerava da me uda." "Zaista?" Kaileja je podigla jednu obrvu. "Pa, moda sam i pogreila. Znala sam samo da je sin prefekta logora u Devi traio tvoju ruku." "Otac se tako naljutio..." Eilan je porumenela, setivi se svega to joj je rekao. "Kazao je da e udati Senaru pre nego to stigne da mu pravi takve probleme. Mislim da isto to namerava i sa mnom. Ali nije ni pomenuo da e me poslati u Vernemeton. Ako ne mogu da budem sa Gajem", dodala je, "pretpostalvjam da i nije vano ta u raditi." Kaileja ju je zamiljeno pogledala. "Nikada nisam bila u iskuenju da se udam; tako dugo sam zavetovana Boginji. Moda nisam poelela da pripadnem nekom mukarcu zbog onog to sam doivela kao dete. Da sam bila nesrena u svetilitu, Lianon bi verovanto pokuala da me uda;

ona je oduvek elela da me usrei. Nju stvarno volim", dodala je. "Bila mi je vie nego majka... Bilo bi mi muka da uestvujem u Ardanosovim planovima, ali moda i Boginja ima udela u ovome. Da li bi elela da poe u Vermeneton sa mnom kad se budem vraala?" "Mislim da bih", odgovorila je Eilan, i u njenim neobinim, promenljivim oima, koje su ponekad bile boje tamnih lenika, a nekada sive umesto alosne, zaigrala je iskra zanimanja. "Ne znam ta bi me drugo toliko zanimalo. Nikada nisam ozbiljno verovala da bi me dali Gaju. Nekad davno, pre nego to sam ga upoznala, sanjala sam da postanem svetenica. Ovako u barem imati astan ivot i nauiu mnoge zanimljive stvari." "Mislim da bi to moglo da se uredi", suvo je rekla Kaileja. "Bendeigid e svakako biti oduevljen, kao i Ardanos. Ali i Lianon mora da se sloi. Da razgovaram sa njom?" Eilan je klimnula, i svetenica ju je uzela za ruku. Od dodira devojine glatke koe osetila je poznatu vrtoglavicu izmene vida, i ugledala je Eilan stariju i jo lepu, obavijenu velovima Proroanstva. "Sestre, i vie nego sestre..." Rei su zvuale kao odjek. "Nemoj se plaiti, dete. Mislim da je bilo..." zastala je malo, "sueno da doe meu nas." Srce joj je poskoilo. "I verovatno ne moram ni da kaem da e biti dobrodola." Uzdahnula je kad je vizija nestala, i zaula, kao odjek, galeba na nebu kako pozdravlja zoru. "Svie." Uz napor je naterala ukoene miie da je usprave i nekako odnesu do vrata. "Priale smo itavu no. Nisam to uradila jo otkako sam bila mlaa nego ti sada." Otvorila je vrata, kako bi izlazee sunce osvetlilo odaju. "Pa, barem je kia stala; hajde da vidimo je li tala preivela no - barem razbojnici nisu mogli da je potpale po onolikoj kii - i jesu li nam ostavili ijednu kravu, i nekoga da ih pomuze." Naredna etiri dana Gaj je predvodio odred vojnika iz Dacije ijeg bolesnog dekuriona je zamenjivao, uz Priskusa, njihovog optiona, i svi su u glas proklinjali blato i vlagu koji su se zavlaili kroz svaki otvor uprkos nauljenim ogrtaima, i zbog koje su im oruje i oklopi rali gde god su doli u dodir sa mokrom koom. ume su bile skroz skvaene, a polja pretvorena u blatita u kojima je trunulo korenje mladog kukuruza. Kraj leta e doneti lou etvu, mrano je mislio. Morae da dovoze ito iz delova imperije gde su bogovi bili bolje volje. Ako je vreme bilo slino i u Hiberniji, nikakvo udo da su pljakai poli u pohode. Uprkos sporom napredovanju, sredinom petog dana ve su zali u kraj u kome je doiveo svoju avanturu. Tu no proveli su kod Klotinija. Sutradan su proli kraj same jame za veprove u koju je upao i skrenuli stazom koja je vodila ka Bendeigidovoj kui. Kia je konano jenjavala, i na zapadu se iza oblaka pomaljalo zlatasto nebo. Gaj je osetio da mu srce bre bije kad je prepoznao panjake i ume po kojima je sa Eilan traio jagorevinu. Uskoro e ga primetiti, ogrnutog velianstvom Rima, uprkos mrljama od blata. On nee nita rei; iz dubine njegovog utanja shvatie koliko je patio. A onda e ga, moda, potraiti, pa e... "Bogova mi! Je li ono novo nevreme?" To je iza njega progovorio option, Priskus. "Nadao sam se da emo imati bar jedan dan da se malo prosuimo!" Gaj se vratio u stvarni svet i video da se nebo na jugu razvedrilo, ali da je pred njima i dalje bilo zlokobno sivo. Njegov konj je poeo nervozno da trese glavom, a koa mu se najeila od strepnje. "Nije to oluja", rekao je jedan Daanin. "To je dim..." Tog trenutka nalet vetra doneo je do njih zadah paljevine. Sada su svi konji frktali, ali i ranije su se susretali sa vatrom tako da su vojnici uspeli da ih zadre pod kontrolom. "Priskuse, sjai i povedi dva izviaa kroz umu donde", rekao je Gaj, pomalo iznenaen hladnom preciznou sopstvenog glasa. Da li ga je obuka spreila da podbode konja i jurne napred, ili je jednostavno otupeo od pomisli na ono to bi mogao da vidi? Izviai kao da su se istog asa vratili. "Razbojnici", izvestio je option, a lice izbrazdano oiljcima bilo mu je kao od kamena. "Oni Hibernijci za koje smo uli, rekao bih. Ali ve su otili."

"Ima li preivelih?" Priskus je slegnuo ramenima i Gaj je osetio da mu se grlo stee. "Topla dobrodolica, ali bez prenoita, a? Izgleda da emo jahati dalje", rekao je neki vojnik, a ostali su se nasmejali. Na to se Gaj okrenuo, i izraz njegovog lica ih je uutkao. Podbo je svog konja, a odred ga je utke sledio. Bilo je tano. Jo dok su izlazili iz ume na uzviicu gde se nekada nalazila Bendeigidova kua, Gaj se nadao da je Priskus nekako pogreio. Ali sve je nestalo - ostalo je samo nekoliko pocrnelih greda na krajevima onoga to je nekada bilo velika trpezarija. Nije bilo ni traga od zgrade u kojoj se oporavljao, i nije bilo nikakvog znaka ivota. Zgrade od drveta brzo gore. "Vatra mora da je bila jaka kada je spalila i slamnate krovove natopljene kiom, rekao je Priskus. "Oito", tupo se sloio Gaj, zamiljajui malu Senaru, Eilan, itavu porodicu, kao roblje u rukama divljih razbojnika sa obala Hibernije, ili jo gore, kao hrpe ugljenisanih kostiju usred zadimljenog pepela koji je nekada bio dom. Ne sme dozvoliti da vojnici vide koliko ga je ovo pogodilo; brzo je navukao kapuljau preko lica, kaljui kao da mu smeta dim to se jo dizao iz ruevina. Priskus je bio u pravu. Ovaj plamen nita nije moglo preiveti. "Hajdemo", otro je rekao. "Nemamo vremena da stojimo i zurimo u ruevine ako hoemo da ovu no provedemo na suvom!" Glas mu se slomio pa je ponovo odglumio kaalj, pitajui se da li je moda option neto zakljuio po njegovom glasu. Ali Priskus je bio stari vojnik i dobro je znao kako na mlade ljude deluju prizori ruevina i ubijanja. Priskus ga je za trenutak ljubazno pogledao. "Kad smo pokorili ove ljude, obeali smo im mir - to valjda podrazumeva da bi trebalo i da ih titimo. Ali nai emo kopilane koji su to poinili, nesumnjivo, i nauiemo ih da ne akaju Rim. Kakva teta to bogovi nisu smislili neki drugi nain da se svet civilizuje. Pa dobro, mogli smo da budemo odgajivai repe; no, odabrali smo vojniki poziv, a ovo je deo toga. Ovo su vam bili prijatelji?" "Bio sam tu jednom gost", kruto je odvratio Gaj. "Ovog prolea." Sad je makar kontrolisao glas. "E, tako je to u svetu", odvratio je Priskus. "Jednog dana si tu, a drugog te nema. Ali verujem da su bogovi znali ta rade." "Da", odgovorio je Gaj, u nadi da e prekinuti ovaj izliv filozofije. "Naredi pokret; da sklonimo ljude sa kie im stignemo do nekog grada." "Razumem. Formiraj kolonu!" proderao se. "Ko zna, moda je porodica bila na sigurnom, u nekoj poseti. Deava se ponekad." Dok su odmicali kroz sve guu maglu koja se ponovo pretvarala u kiu, Gaj se setio da je neposredno pre odlaska iz Deve video Sinrika na trnici; bilo je rei da e mladi ii u neku vojnu kolu na severu, i mogue je da je makar on preiveo. Smrt uglednog druida kao to je Bendeigid svakako bi dovela do komeanja. Gaj je podozrevao da njegov otac ima neke izvore informacija koje dri u tajnosti. On e svakako znati. Morae da saeka. Pokuao je da probudi u sebi neku nadu. Priskus je bio u pravu. To to je kua izgorela ne mora znaiti da su ukuani mrtvi ili zarobljeni. Mairi se moda vratila svojoj kui; Dieda i nije bila lan Bendeigidovog domainstva. Ali Eilan... verovatno je bilo preterano nadati se da su Eilan, ili mala Senara, ili ljubazna Reisa, ostale u ivotu. Tog trenutka ne bi dao ni najmanji bakarni novi za svoju karijeru, niti za itavo carstvo. Da sam odveo Eilan, razmiljao je, jo bi bila iva - da sam se suprotstavio ocu, ili da sam je oteo... Grlo mu se steglo od iznenadnog seanja - ugledao je svoju majku kako lei, bleda i hladna, i ene kako nariu nad njenim telom. On je cvileo sa njima, ali onda ga je otac poveo sa sobom i nauio ga da Rimljanin ne plae. Plakao je za njom sada, kao to je plakao za ovim enama koje su ga, makar na kratko, primile u svoju porodicu. Nije smeo dozvoliti da ga vojnici vide kako plae. Prebacio je ogrta preko glave i pokuao da se pravi kao da mu niz lice klize kine kapi, a ne suze.

9. "Hou mog mua." Sredinom prepodneva, dan posle poroaja, Mairi se probudila i poela da kuka. "Gde je Rodri? On bi nas zatitio od onih ljudi..." Kua je bila topla posle spoljanje hladnoe. Eilan, koja je poela da osea posledice probdevene noi, bespomono je pogledala sestru i sela kraj vatre. Bilo je dovoljno loe i to to su im razbojnici pokupili sve krave muzare, pa je Eilan morala da peai nekoliko milja kroz mokru umu kako bi pozajmila jednu ivotinju, da bi Mairi, kojoj mleko jo nije krenulo, mogla da hrani bebu. Barem je glavno stado bilo na letnjoj pai u planini, pa Mairi nije ostala bez miraza ukoliko se bude ponovo udavala, mada je Eilan bila dovoljno oseajna da joj to zasad ne pominje. "Da je Rodri bio tu, ne bi nam uzeli krave!" "On bi najverovatnije pokuao da se bori sa razbojnicima, i ti bi opet bila..." Eilan se ugrizla za usnu, uplaena od onoga to je umalo izrekla. Zaboravila je da Mairi jo ne zna. "Kaileja..." Moleivo je pogledala svetenicu. "Opet bi bila udovica", grubo je rekla Kaileja, donosei sa ognjita posudu sa mlekom. Mairi je iskolaila oi. "ta to govorite..." Pogledala je svetenicu i prebledela od onog to je videla. "elela sam da ekam, ali vie nemamo vremena. Rodrija su zarobili Rimljani dok je pokuavao da oslobodi kuluare. Pogubili su ga, Mairi." "Nije istina... laete me. Nemogue da je mrtav a da ja to ne znam! Boje da su me razbojnici ubili... zato ih nisi pustila, Kaileja? Oh, da sam bar mrtva - elim da umrem!" Mairi se skljokala natrag u krevet, jecajui, i beba je poela da plae. Kaileja je dodala dete Eilani i nagnula se nad mladom majkom, tiho mrmljajui. "Hajde, hajde, nikakve koristi od plakanja. Ima dvoje lepe dece pred kojima je ivot. Mora sakupiti snagu, Mairi, i odvesti ih na sigurno pre nego to koti ponovo dou!" Mairi je rairila oi i urno pruila ruke. Eilan, potresena, negde izmeu suza i smeha, poloila joj je bebu u naruje. Kaileja je bila u pravu. im se bude isplakala, Mairi e nastaviti da ivi za svoju decu. Kaileja poznaje enska srca. Neto kasnije, dok je Mairi jo spavala, izmorena plaem, Eilan je zaula ljapkanje konjskih kopita po blatu pred kuom. Koraci su se zaustavili pred vratima. Razbojnici! preplaeno je pomislila. Ali nijedan napada ne bi tako polako i teko lupao po vratima. Srce joj je udaralo kao ludo dok je podizala rezu. Kad je provirila napolje, ugledala je svog oca. U tom asu je mogla da misli samo na Rodrija. Je li otac doao da saopti Mairi vesti? Mladi je bio jedan od njihovih najboljih ratnika, iveo je u njihovoj kui kao sin i ponaao se prema njoj kao prema sestri i pre nego to mu je to postala. Sad kad je Mairi znala ta se desilo, i Eilan je mogla da ga ali. Otvorila je vrata. Bendeigid se spotakao ulazei, kao da ga je jahanje izmorilo ili kao da je naglo ostario. Osetila je njegove teke ruke na svojim ramenima. Dugo je stajao zagledan u nju. "Kaileja je ba rekla Mairi za Rodrija", tiho je rekla. "Jesi li i ti znao?" "Znao sam", rekao je otac sa velikom gorinom. "Nadao sam se da vest koju sam dobio nije tana. Nadam se da e Rimljane zbog toga sustii mnoge kletve. Razume li sada, Eilan, zato nisam dozvolio da se uda u taj prokleti narod?" Pustio ju je i sruio se na stolicu kraj vatre. Gajev narod moda jeste kriv za ovo zlo, ali ona nije verovala da je Gaj imao udela u tome. No, poto je videla oev izraz lica, reila je da outi. "Ali to nije najgore zlo koje nam se desilo." Bendeigidovo lice se iznenada zgrilo, i Eilan je osetila pravi uas. "Ne znam kako da ti kaem, Eilan." "Moe biti da aj ve znam", javila se Kaileja iza njih. "Ponekad mogu da predskazujem, a no pre odlaska iz umske kue sanjala sam kuu pretvorenu u pepeo, i znala sam da je vaa. Ali onda sam ovde zatekla Eilan i pomislila sam da sam sigurno pogreila. Noas su nas posetili razbojnici. Znam u kolikim grupama haraju ti vuci - i plaila sam se. Da li je glavna grupa pola

na jug, do vas?" "Bili su i ovde?" jeknuo je Bendeigid. "Samo njih nekoliko, i uspela sam da ih oteram." "Onda tebi imam da zahvalim to jo imam ive dece!" Eilani nije bila potrebna mo da predskazuje da bi to razumela, ali ono to je ula bilo je suvie uasno da bi poverovala. Oseala je da je prebledela. "Oe..." "Dete, dete, kako da ti kaem? Stigao je glas da banda razbojnika napada Konmorovo imanje. Poveo sam svoje ljude da mu pomognemo. Ali razbojnika je bilo vie nego to smo mislili da moe da stigne po ovakvom vremenu. Dok nas nije bilo..." "Jesu li majka i Senara mrtve?" Glas joj se slomio, a Mairi se probudila, odgurnula zavese oko kreveta i nesigurno ustala, zurei u oca. Kaileja joj je prila dok je druid govorio dalje. "Nadam se da jesu." Lice mu se grilo od bola. "Jer da nisu, znailo bi da su odvedene kao robovi preko mora, to je jo gore. Kad samo pomislim da su moda tako obeaene..." "Vie bi voleo da su mrtve nego zarobljene?" tiho, napeto je upitala Kaileja. "Bih!" uzviknuo je Bendeigid. "Bolje brza smrt, ak i u plamenu, i dobrodolica na Drugom svetu, nego ivot sa seanjima na smrt najmilijih, kao to ja sada moram da ivim. Sami bogovi znaju da ta udovita moraju platiti ivotom za njihovu smrt; da sam samo bio tamo!" Zautao je i poeo naizmenino da gleda Eilan i Mairi, koja je nainila nekoliko nesigurnih koraka ka njemu. Eilan je zajecala i zagrlila sestru. Nekada bi nala utehu u oevom zagrljaju, ali od ovog bola nije mogao da je izbavi. "Senarino telo nije naeno u pepelu", slomljeno je rekao on, "a nije joj bilo ni deset godina..." Moda je jo iva, pomislila je Eilan, ali nije se usudila ita da kae. "Hteo sam da povedem Mairi kui kad se potvrde vesti o Rodriju, ali sada nemam dom za nju. Nikoga vie ne mogu da titim..." "Moda jedan druid ne moe", tiho je rekla Kaileja, "ali njegov red moe. umska kua e pruiti zaklon Mairi i njenoj deci dok god im bude potreban. A elim da pitam da li bi dopustio Eilan da nam pristupi kao iskuenica." Bendeigid se uspravio u stolici i otro pogledao Eilan. "Da li to eli, dete?" "Da", rekla je. "Ako ne mogu da se udam za onog koga volim, onda u posvetiti ivot Gospi. To bih zaista volela, jer sanjala sam o ivotu svetenice jo pre nego to sam dovoljno odrasla da pomiljam na udaju." Na to se otac prvi put osmehnuo, mada drhtavo. "To e svakako usreiti tvog dedu. Nisam planirao takav ivot za tebe, Eilan, ali ako to zaista eli, i ja u biti srean." "Ali ta e rei..." Eilan je brzo prekinula reenicu. Kako je mogla da zaboravi? Njena majka vie nikada nee nita rei. No, otac je izgleda osetio ta je htela da kae. Ponovo se skljokao na stolicu i pokrio lice rukama. Nikada nije ni pomislila da bi otac mogao da plae, ali kada je podigao glavu lice mu je bilo vlano od suza. I Eilan je bila ojaena, ali nije mogla da plae. Hoe li Gaj misliti da sam mrtva kad uje za ovo? Hoe li plakati za mnom? Moda je i bolje da misli da je mrtva nego da ga je zaboravila. Ali to nije bilo vano; ona e postati svetenica u umskoj kui. Dalje od toga nije mogla da misli. "Bie osveeni!" uzviknuo je druid, zagledan u plamen. "U itavoj Britaniji nisu se mogli nameriti na ivote skuplje od ovih! ak ni Rimljani nisu bili toliko drski, i spreman sam da primim pomo ak i od njih da bih se osvetio! Ovo e znaiti rat! Jer nije to samo pljaka i ubistvo, Eilan; to je svetogre. Napasti dom jednog druida, ubiti ki, enu i unuku druida; unititi svete predmete - kako su samo mogli? Severnjaci su nam srodnici, i nekada sam uio zajedno sa druidima iz Eriua." "Naa plemena su se uvek meusobno borila kad nije bilo zajednikog neprijatelja", tiho je primetila Kaileja. "Ali sada imamo zajednikog neprijatelja", uzviknuo je Bendeigid. "Zar ne mrzimo svi Rim?" "Moda divlja plemena sada i nas smatraju za Rimljane..." Druid je odmahnuo glavom. "Bogovi e ih svakako kazniti; a ako to ne uine oni, uinie na

narod. Sinrik mi je bio kao sin, i kaem ti da e pobesneti kada uje za ovo! Ali on je daleko, na severnim ostrvima. Sada ste mi ostali samo ti i Mairi, Eilan." Ostalo mi je tako malo porodice, pomislila je Eilan. I Dieda je izgubila sestru. Hoe li se radovati kad doem u umsku kuu? Pa, kako god bilo, ona e postati svetenica. Ocu ostaju Mairi, njen sin i tek roena kerkica; nadala se da e unuci moi da prue utehu njenom ocu. On jo nije bio star; mogao bi da se oeni i da ima jo dece; ili e, to je verovatnije, Mairi nai novog mua i raati dalje. Ali ako Eilan ode u umsku kuu, od nje otac nee dobiti unuad. Bendeigid je ustao i namrgoeno pogledao Kaileju. "Potrebne su mi tvoje vetine, svetenice; moramo dozvati Sinrika. Moe li da mi ga pozove? I hoe li?" "Uz Lianoninu pomo, mogu", odgovorila je Kaileja. "U svakom sluaju, on treba da zna..." "Takoe mi je potrebna tvoja vetina da pronaem te ljude", prekinuo ju je Bendeigid. "To je lako uiniti; videla sam ih kad su upali ovamo, i ako moda i nisu u istoj grupi sa onima to su ti spalili kuu, svakako su pod istom komandom. Neki od njih bili su iz Kaledonije, a ostali su koti iz Eriua." "Ako su noas dolazili ovamo, koti e krenuti natrag na svoje obale a Kaledonjani dalje na sever." Bendeigid je ustao i nemirno se ushodao; potom je opet seo kraj vatre. Kaileja mu je donela vr piva i on je poprilino otpio pre nego to je nastavio. "Treba nam Sinrik, bre nego to jaha moe da hita. Poalji poruku, Kaileja, tvojom magijom..." "Hou", rekla je svetenica. "Ostau ovde sa tvojim kerima dok ti ode da kae Lianoni. Potom poi u Devu, jer ovo mora saznati i Vrhovni druid." "U pravu si; moja ena Reis bila je njegova ki", rekao je Bendeigid, zamiljeno trljajui elo. "Moda e i on moi da nas posavetuje." Vest o pljakaima brzo se irila kroz itav kraj. Putovala je sa lutajuim torbarima, sa kuririma iz legija; kao da su i ptice nosile glasove na svojim krilima. Tri dana po napadu, Vrhovni druid Ardanos je ujutro izaao iz svoje kue u Devi, zauo graktanje gavrana sleva i prepoznao predskazanje nesree. Ali on je svoj poloaj dosegao uz pomo mudrosti koja mu je omoguavala da nadmudri Rimljane i podrije protivnike unutar svog naroda. Mnogo puta je zaalio to njegove moi imaju granice. A onda je ugledao kako mu prilazi neki blatnjav ovek i znao je da nee morati da eka da mu gavran kae vesti, jer se u crvenim oima njegovog zeta jasno videla tuga. Kada se Ardanos malo oporavio od oka zbog Bendeigidovih vesti, pourio je do Macelija Severusa, koji je zatraio prijem kod komandanta legije Adiutriks. "Ti prekomorski pljakai postaju suvie drski", ljutito je rekao Macelije. "Britanci su i na narod, podanici Rima. Dok sam ja iv, niko ih nee tlaiti. Porodica jednog od druida, ovde u blizini, Bendeigida..." "Prognanik", prekinuo ga je komandant legije, mrtei se. "Ne bi uopte smeo da bude ovde!" "To sad nita ne znai! Zar ne shvata, Rim je ovde da titi sve stanovnike ove zemlje - i nae graane i domoroce", nastavio je Macelije, jo zgroen prizorom Ardanosovog bola. Tokom godina poeo je da potuje starca, a Vrhovni druid je pred njim dosad uvek bio savreno pribran. "Kako da ih ubedimo da poloe oruje ako ne moemo da ih titimo? Sa dve legije mogli bismo da pokorimo Hiberniju..." "Moda si sasvim u pravu, ali moramo da saekamo dok Agrikola zavri sa Novantom. Uvek je bilo tako - kad god osvojimo novu provinciju, moramo da osiguravamo granice. U vreme guvernera Paulinusa, druidi sa Mone su razbijeni kako ne bi mogli da pobune zapadne krajeve. Sada su tu Kaledonjani koji moraju nauiti da ne smeju da pljakaju Brigante. Kad se imperija protegne sve do daleke Tule, pretpostalvjam da emo imati mirne granice, ali pre toga ... ne verujem. U meuvremenu, moemo samo da pourimo gradnju novih obalskih utvrenja", cinino je nastavo komnandant legije, "i da opremimo par odreda konjice da iziu im razbojnici budu ponovo opaeni. Tvoj sin je i sada napolju sa jednim odredom, zar ne? Objasni mu novu

dunost kad se javi." Komandant je preao na gunanje. "Narod Britanije smemo da tlaimo samo mi, i niko drugi sem nas." No, izgradnja utvrenja i planiranje kampanja zahtevaju vreme. Mnogo pre nego to su zavreni zidovi od brvana i pre nego to je ponjeveno ito koje je preivelo kie, Bendeigid se vratio da isprati svoje keri u umsku kuu. Doveo je sasvim pitome mazge da nose Mairi i decu. Eilan je jahala sa Mairinim starijim detetom pred sobom, dobro umotana zbog kie koja je sipila. Nije bila navikla na jahanje i morala je potpuno da se usmeri na odravanje ravnotee sa uzbuenim detetom. Odredite nije bilo daleko, ali njoj se putovanje oteglo. Ve se hvatao sumrak kada su pristigli meu visoke zidove od uspravnih brvana. Unutra se nalazilo nekoliko velikih zgrada; Kaileja je odvela Mairi i decu u gostinsku kuu, podigavi deaia sa sedla ispred Eilan, i pokazala joj je prostranu zgradu od brvana sa krovom koji je gotovo dodirivao tlo. "To je Kua devojaka", rekla je. "Svetenica zaduena za devojke, Eilid, zna za tvoj dolazak, i doekae te tamo. Doi u kasnije, kad budem mogla; ali prvo moram da odem i vidim jesam li potrebna Lianoni." Mladi mesec - prvi od roenja Mairine bebe - stajao je nisko na zapadu. Kad ju je sluavka uvela u zgradu pa preko dvorita, Eilan se iznenadila kad je utvrdila da joj sestra ve nedostaje. A onda su se otvorila vrata i ena ju je uvela u unutranje dvorite. Pred njom se nalazila dugaka kua, nalik na veliku trpezariju u oevom domainstvu. Dok je ulazila, okruilo ju je more nepoznatih lica. Osvrtala se, pomalo izgubljena. Sluavka ju je ostavila samu kraj vrata. Odaja je izgledala veoma velika, a u vazduhu se oseao blagi miris nekog bilja. Ubrzo joj je prila jedna svetenica. "Ja sam Eilid", rekla je. "Gde je moja roaka Dieda?" nervozno je upitala Eilan. "Nadala sam se da u je videti ovde..." "Dieda je na dunosti kraj Lianon i sad je sa njom izdvojena zbog priprema za sveanost Lugnasada", rekla je svetenica. "Ona ti je roaka? Pomislila bih da ti je roena sestra, moda i bliznakinja. Kaileja me je zamolila da te preuzmem, poto e ona morati da bude kraj Lianon. Lepa si gotovo kao to mi je ispriala." Eilan je stidljivo porumenela i oborila pogled. I sama svetenica je bila veoma lepa; plavokosa, kovrdava i kratko podiana, tako da joj je kosa okruivala lice i svetlucala pod svetlou lampi kao mali oreol. Bila je obuena kao sve mlae svetenice, ne u tamne haljine kakve se nose van zidova nego u haljinu od nebojenog lana, veoma starinski krojenu, opasanu zelenim pojasom. "Mora da si polumrtva od umora", ljubazno je rekla Eilid. "Prii vatri, dete, da se ugreje." Eilan je posluala, pomalo oamuena od toliko nepoznatih lica. Dosad nije ni razmiljala o onom to je ovde eka. Sada se pitala ta e je snai, i da li je donela odluku zbog koje e aliti itavog ivota. "Nemoj nas se bojati", rekao je ozbiljan glas iza nje. Ova devojka je bila visoka i krupna, sa crvenkastom kosom. "Nema nas ni upola toliko kako ti se ini. Trebalo je da me vidi kad sam tek stigla ovamo, samo sam se osvrtala i plakala kao divljakua. Zovem se Mielin. Ovde sam ve pet ili est godina i ne mogu ni da zamislim da drugaije ivim. Ovde su sve moje prijateljice, i jednog dana e ih imati i ti, ma koliko ti sada sve izgledale udno." Uzela je Eilanin ogrta i sklonila ga. "Mislim da Lianon eli da najpre govori sa tobom", rekla je Eilid. "Poi sa mnom." Povela je Eilan preko dvorita do izdvojene kuice i kucnula na vrata. Odmah su zauli korake i provirila je Kaileja. "Eilan? Ui, dete", rekla je i dala znak nekome iza sebe. "Evo, Dieda, konano sam ti dovela Eilan." "Stvarno", rekla je Dieda, pojavivi se iz senki. "Tu je i moj otac, Vrhovni druid, i Bendeigid,

pa se moe rei da je veina porodice na okupu." Nasmejala se, i Eilan je pomislila da nikad nije ula toliko cinian smeh. "A ako bude po njegovom, doi e i Sinrik. ula sam da ele da koriste tvoj Vid, Kaileja." "Ili moda tvoj", rekla je Kaileja, i Dieda se opet nasmejala. Eilan je osetila neprijateljstvo izmeu njih dve i upitala se otkud to. "Mislim da znaju ta bih im rekla na to", rekla je Dieda. "Ako treba potraiti Sinrika, dobro; ali praviti proroanstva za Lianon koja e ona izgovoriti posluno kao da je rimska marioneta..." "Za ime Boginje, bilo koje boginje, uti, dete", naredila je Kaileja, a onda se zaulo zatvaranje neke kapije. "ta je to? Ko je ovde?" "Samo njegova svetost, moj otac", promrmljala je Dieda, "i najvea svetenica itave umske kue, koja e posluno isporuiti proroanstva po njegovoj elji." "uti ve jednom, ti izopaeno stvorenje", zasiktala je Kaileja. "Dobro zna da je to to govori svetogre." "A moda se ovde odvija i vee svetogre, u kojem ja ne uestvujem", odvratila je Dieda. "Moda ele, uz pomo Vida, da upute Rimljane protiv pravih neprijatelja. Ako je tako, ta e ti raditi, Kaileja?" "Radiu ono to mi naloi Lianon", rekla je Kaileja otro. "Tako radimo sve." Kaileja je pokuavala da urazumi gnevnu Diedu, ali ova je izgledala benja nego ikada ranije. Dieda je oduvek imala otar jezik, ali Eilan je nikada nije ula da govori sa toliko gorine. "Znam ta hoe da svi mislimo..." poela je Dieda, ali Kaileja je pocrvenela od besa. Ipak, uspela je da mirno odgovori. "Sasvim dobro zna da nije vano ono to ti misli, ili to ja mislim", poela je, "nego ono to eli Vrhovna svetenica; a ja u sluati nju." "Ako je to njena volja", odgovorila je Dieda neto tie, "ali u ovim uslovima, kako da vrimo njenu volju - ak i kad bi nekako uspeli da odredimo ta je njena volja ili da li ona uopte vie ima svoju volju." "Sve sam to ve ula", umorno je rekla Kaileja. "Zar je toliko loe pozvati Sinrika kako bi mogao dostojno da oali svoju pomajku?" "To smo mogli da uradimo jo davno", opet je poela Dieda. "Moda, ali to je jedino to se trai od mene - i tebe", ponovila je Kaileja. "Zato si se sad toliko uskopistila protiv toga?" "Zato to znam, ako ti moda ne zna", rekla je Dieda, "da emo koristiti mo da bi ubedili Sinrika da radi ono to je celog ivota uio da ne treba; da radi ono to bi Bendeigid radije umro nego da uini: da radi pod ruku sa Rimom. Zar ne znate da je njega radi Bendeigid dozvolio da bude prognanik?" "Oh, devojko, za ime Boginje! Poznajem i ja i Sinrika i Bendeigida", ljutito je rekla Kaileja. "Verovala ti ili ne, poznajem pomalo ak i Rimljane; bar sam ivela pod njihovom vlau due nego ti. I kaem ti da tvoji dragoceni etiki nazori niim nee biti narueni, kao ni Sinrikovi. Ili moda misli da si jedina osoba u itavoj Britaniji koja zna ta Sinrik eli da radi?" "Dovoljno znam..." poela je Dieda, ali Kaileja ju je grubo prekinula. "ut'! ue nas. A Eilan mora da je ve potpuno zbunjena..." Diedin izraz lica se ublaio. "Verovatno, a ovakva rasprava nije lepa dobrodolica za nju." Prila je i zagrlila Eilan, koja je znala da ne sme da se pobuni, inae bi rasprava ponovo poela. Tog asa su se otvorila unutranja vrata i pred njima se pojavila Lianon. "Deco, vi se to svaate?" "Naravno da ne, majko", brzo je rekla Kaileja. "Svakako ne, Sveta Majko", dodala je i Dieda. "Samo smo doekale novu iskuenicu." "Oh, da; ula sam da e Eilan doi", rekla je Lianon i zagledala se u mladu devojku koja je utke stajala pred njom. Eilan je osetila da joj srce glasno bije dok je gledala u enu koju je poslednji put videla kako stoji kao Boginja kraj Beltanske vatre. "Znai, ti si Eilan?" Lianonin glas bio je umilan mada malo tanak, kao da je toliko godina

izgovarala rei Boginje da je izgubila snagu glasa. "Istina je, veoma lii na Diedu; verujem da ste to esto sluale. Ali moramo smisliti neki nain da vas razlikujemo u svetilitu." Nasmeila se, i Eilan se osetila nekako zatienom. Lianon je priuila ruku Eilani, koja je jo nervozno stajala kraj vrata. "Ui, dete. Zna, ovde su ti i otac i deda." Eilan se upitala zato bi to trebalo da je zaudi, kad ju je otac dopratio ovamo. Da li on sad ivi sa svetenicama? Lianon je blago uhvatila Eilan za ruku i povela je u unutranju sobu, obrativi se dvema svetenicama umilnim glasom: "Uite i vi. Obe ete nam biti potrebne." Unutranja soba izgledala je mala, ili je moda u njoj bilo previe sveta. U sredini se nalazio mangal na kome se dimilo bilje; Eilani se od mirisa zavrtelo u glavi. Za trenutak joj je, zbog dima i guve, bilo teko da die. Brzo se pribrala i ugledala oca, lica izmodenog tugom, tako da je izgledao star gotovo kao Ardanos. Njen deda, koji je neto dodavao u vatru, pogledao je ene. "Znai, svi smo tu. I opet sam zbunjen; koja je koja?" Eilan je utala, ekajui da odgovori neko stariji, ali Dideda je bila odvanija. "To je bar lako videti, oe. Eilan jo nije dobila haljine svetenice." "I znai, tako treba da razlikujem erku od unuke! Pa, moda je to samo zbog dima. Ali i dalje su suvie sline", govorio je stari druid. "Pa, Eilan, dola si ovamo u tuan as; moramo prizvati Sinrika na nae Vee, a poto je odrastao sa tobom kao tvoj usvojeni brat moe nam biti od pomoi. Jesi li spremna, Kaileja?" "Ako Lianon eli", tiho je rekla Kaileja. "elim", odgovorila je Lianon. "ta god se desilo, Sinrik mora sanati za smrt svoje pomajke i za nove nemire. Rimljani nam nisu jedini neprijatelji..." "Da li bi voleo da to kae Mairi, oe?" upitala je Dieda kroz zube. "Mir, dete", rekao je Ardanos. "ta god ti mislila, Macelije Severus je dobar ovek; kad sam mu rekao, pobesneo je kao da je spaljena njegova roena kua." "isto sumnjam", promrmljala je Dieda, ali toliko tiho da su je ule samo Kaileja i Eilan. Stari druid se namrtio na nju. "Kaileja, dete moje..." pozvao ju je. Kaileja je pogledala Lianon, a potom je prila ormanetu i izvadila malu srebrnu iniju, jednostavnog oblika ali sa sloenim arama na spoljanjoj strani. Napunila ju je vodom iz kraga i postavila je na sto. Ardanos je privukao tronoac kako bi mogla da sedne, a Lianon se smestila u stolici sa duborezom. Ardanos je mahnuo rukom Kaileji. "ekaj", rekao je. "Dieda, ti si najblia Sinriku; ti mora pogledati u vodu da ga prizove." Dieda je porumenela i Eilan se upitala hoe li otvoreno odbiti. Dieda je oduvek bila odvanija od nje - ili ih je deda opet pobrkao? Gledao je u nju; onda je ipak potraio pogledom Diedu. "Zarekla si se", rekao je. "Molim te, dete..." i glas mu je bio neniji nego to je Eilan ikada ula. "Molim te to tvoje sestre radi; ona mu je bila pomajka pre nego to si se ti i rodila." Koristi nas kao vet svira harfu, pomislila je Eilan. No, Dieda nije mogla da odbaci nenost tog glasa. "Kako eli, oe", promrmljala je i sela pred iniju. "Dakle", poeo je Ardanos, "okupili smo se ovde na mestu koje je ve zatieno i proieno, da prizovemo Sinrika, usvojenog sina Bendeigidovog. Svi vi, koji ste mu najblii ivi rod, morate prizvati u seanje njegov lik, i dodati mom pozivu poziv svog srca." Udario je tapom po podu, i Eilan je zaula prigueni zvon srebrnih zvonia. "Sinrie, Sinrie, sada te prizivamo!" iznenada je odjeknuo snaan glas pravog barda, i Eilan je mirnula, jer soba kao da je odjednom postala tamnija, a Ardanos je zasvetleo - ne samo belom odedom, nego itavim telom. "Snani sine, voljeni deae, tvoj rod te zove... Ratnie, sine Gavrana, prizivamo te moima zemlje, hrasta i vatre!" Dok je odjek poziva zamirao, u sobi se ulo samo Diedino disanje, sve glasnije kako je udisala punim pluima mirisni dim. Eilan je priguila kaalj. ak i od male koliine dima vrtelo

joj se u glavi; mogla je da zamisli kako je Diedi, koja je nepokretno zurila u vodu. Tek sad je primetila da Diedina duga kosa visi sa obe strane, zaklanjajui iniju. Svi su se namestili u krug. Eilan je sa svog mesta videla povrinu vode. Najeila se kad se Dieda zanjihala, ili se to njihala ona? Moda se kretao itav svet; mirkala je na odjednom nejasne prilike oko sebe, ali mogla je da se usmeri samo na povrinu vode u iniji. Dok je gledala, voda se polako zamaglila, i za trenutak se video samo sivi kovitlac koji je u prvi mah potamneo; potom se razbistrio. Eilan je dahnula; lice, dobro poznato lice - lice njenog usvojenog brata Sinrika - gledalo je iz vode. Dieda je priguila uzvik; potom je progovorila, tiho i jasno, kao da se obraa nekom veoma dalekom. "Sinrie, mora da doe. Ovog puta nisu u pitanju Rimljani, nego severnjaci; spalili su tvoju kuu i ubili ti majku i sestru. Vrati se u zemlju Ordovika. Tvoj pooim je iv i potreban si mu." Lice je uskoro nestalo, voda u iniji se ustalasala i potamnela, i Dieda je ustala, pomalo oamueno se drei za ivicu stola. "Doi e", rekla je. "Od tamonje kole svetenica dobie sve to mu je potrebno za put. Uz dobre puteve i dobro vreme, bie ovde za nekoliko dana." "Ali ta je sa varvarima koji su nam spalili kuu?" upitao je Bendeigid. "Ako nisi suvie izmorena, dete, moramo ih videti da bi znali kuda da poemo kako bi ih kaznili..." "Neu", rekla je Dieda. Kosa joj je jo visila oko lica. "Uvek me moete naterati, ali neka ovo uradi Kaileja; njena je elja da ovo radimo sa Rimljanima, nije moja. Bie mi teko da vam oprostim." "Dete moje..." "Oh, znam dobro da je to neophodno; ali kako ste mogli da me iskoristite da dovuete Sinrika ovamo?" Kaileja je preuzela iniju i izbacila vodu kroz vrata, pustivi unutra prijatan dah sveeg vazduha. Uprkos toploti letnje noi, Eilani je uskoro postalo hladno. Kaileja je ponovo napunila iniju i nagnula se nad njom, potpuno nepokretna. Kao da je slici ovog puta trebalo vie vremena da se pojavi, i uskovitlana magla je due ostala u vodi. Kailejino napeto lice postalo je blee, a zatim bledo kao smrt; potom je progovorila, sasvim tiho, strano umornim glasom: "Gledajte, ako elite." Eilan nikada nije saznala ta su videli ostali, ali kada se povrina vode raistila, pred njenim oima se stvorila mala slika: razbojnici, onakvi kakvi su bili kada su upali u Mairinu kuu, ukoeni na ulazu; obueni u arene i ofucane krpe. Neki su nosili maeve, koje onomad nije videla, a neki su imali koplja. Slika je bila toliko jasna da je videla i kine kapi kako svetlucaju u njihovim plavim ili crvenkastim bradama i u dugoj, prljavoj kosi. Potom su se svi okupili oko inije, zaklonivi sliku koju je Eilan jo videla u seanju, i znala je da e moi da je prizove pred oi sve do smrti. Seala se kako je Kaileja jurnula napred, kako je zgrabila pune ake ara i kako ga je bacila na strance. Otac i deda su verovatno videli neto slino, jer oevo lice se ukoilo. "Crveni Rajan", rekao je kroz zube. "Prokleti bili njegov ma i njegova senka! A jo su na obali..." "Neka bude tako, i dodajem svoju kletvu tvojoj u punoj snazi", rekla je Lianon, pomerivi se u stolici. "Objavljujem da tvoj narod i Rimljani treba zajedniki da ih kazne." Bendeigid je zaustio da neto kae, ali Lianon ga je uutkala jednim pokretom. "Dosta; rekla sam svoje. Sada idite; neka bude kako je videla Kaileja i kako sam ja objavila. Uhvatiete Crvenog Rajana na obali." "Gospo, kako to zna?" "Zar si zaboravio da ja i moji moemo da vladamo vetrovima kada odluimo tako?" upitala je Lianon. "On nee dobiti ni daka da ga ponese sve dok ga ne stignete. Jesi li sad zadovoljan?" "Radi osvete nad tim avolima - ako tako mora biti", izjavio je Bendeigid, "kunem se da u se udruiti i sa Rimljanima ako mi oni mogu pomoi u osveti, mada je to protiv mojih elja - a trebae nam njihova pomo da oteramo razbojnike i ubice sa naih obala, zauvek!" Dieda je duboko uzdahnula. "Hoete li saekati da se Sinrik vrati?"

"O tome e morati da odluuje i Macelije", odgovorio je Bendeigid gunanjem. Lianon je pogledala Eilan. "Pogledajte, naa najmlaa iskuenica je promrzla", rekla je. "Gde ti je ogrta, dete?" "Ostavila sam ga u velikoj sali, tamo gde su ostale devojke", promrmljala je Eilan, neuspeno pokuavajui da prestane da drhti. "Mora brzo u krevet. Bilje je sad sagorelo, prii mangalu da se ogreje, dete. Kaileja e te brzo odvesti u spavaonicu za iskuenice, i dae ti posteljinu i haljinu svetenice." "Dobro reeno", javio se Ardanos, "a vreme je da i mi poemo." Lianon je povela Eilan do vatre, i devojka je postepeno prestala da drhti. No, u sebi se jo tresla. Kaileja ju je zagrlila. "Proi e, dete, znam... Izmeu svetova moe da bude veoma hladno; osetila sam da putuje sa mnom, mada nam to nije bila namera. Drugi put to neemo dozvoliti." Bendeigid se umotao u ogrta, ali pre nego to je poao za Ardanosom zastao je pred Eilan. "Keri." Kad ga je Eilan pogledala u oi, nakaljao se. "Ne znam kad emo se opet sresti. Ali ostavljam te ovde u bezbednosti, i to mi je uteha. Neka te Boginja uva ovde." Zagrlio ju je. "Moliu joj se za tvoju bezbednost, oe", tiho je rekla, stegnutog grla. Bendeigid je neno dotakao vlasi koje su joj pobegle iz pletenice nad elom. "I tvoja majka je imala takvu kosu", apnuo je i urno je poljubio u elo. Eilan je od suza jedva videla vrata kako se zatvaraju za njim. "Pa, to je gotovo, a zaista je kasno", rekla je Kaileja uz prizvuk olakanja. "Eilan, ima li neto to eli da me pita?" Prila je i zagrlila devojku. "Ako si se sad ugrejala, hodi da te smestim u spavaonicu za iskuenice." Eilan je sa njom ponovo prela preko vetrovitog dvorita koje je delilo Lianonino obitavalite od sale u kojoj je prvi put videla svetenice. Mnogo godina kasnije, kada je poznavala svaki detalj obeju zgrada kao da je tu roena, seala se prvog pogleda na umsku kuu i pitala se zato joj je te noi izgledala tako ogromna. Eilid je sa jo nekoliko ena jo sedela u sali gde su prvo doveli Eilan. Sve su je radoznalo pogledale, ali Kaileja ih je jednim pokretom spreila da ita pitaju. "Jo ne moemo traiti od tebe da daje zavete", rekla je Eilani, "ali za prvu godinu koju e povesti meu nama mora da da obeanja." Uspravila se i lice joj se izmenilo. Eilan ju je oprezno posmatrala, pitajui se ta e sad biti. "Pre svega - da li si dola meu nas svojom slobodnom voljom? Da li te je neko pretnjom ili silom naterao da trai da doe ovamo?" Eilan ju je iznenaeno pogledala. "Pa zna da nije." " - ovo je obiaj. Mora odgovarati svojim reima." "Dobro. Dola sam ovamo po svojoj elji." Ovo joj se inilo vrlo glupo. Pitala se jesu li to pitali i Diedu, i ta im je odgovorila na to. "Da li obeava da e se prema svakoj eni meu nama ponaati kao prema sestri, majci ili keri, kao da ti je rod?" "Hou." Vie nije imala majku, a ako se bude zarekla zauvek, nee imati ni ki. "Da li obeava da e se povinovati svakom nareenju koje ti daju svetenice i da nee lei sa mukarcem..." Kaileja je zastala i malo iskrivila usne, "osim to e smeti da legne sa Letnjim Kraljem, ako njegov izbor padne na tebe." Eilan se nasmeila. "Posluau, i nije teko obeati da se neu dati nijednom mukarcu." Poto mi je zabranjen jedini mukarac koga sam mogla da volim. Kaileja je klimnula. "Neka tako bude", rekla je. "U ime Boginje, koja je jedna iako ima mnogo imena, prihvatam te." Zagrlila je Eilan, a to su uinile i ostale svetenice, jedna po jedna. Kad su se izreale, Eilan je ve bila u suzama, kao da je nekako ponovo stekla izgubljenu porodicu. Kaileja joj je prebacila preko ramena ogrta i povela je pokrivenim hodnikom do kuice sa desetak kreveta - ne ograenih zidovima, kao to je navikla, nego daanih i poreanih u krug.

Neki su ve bili zauzeti. Par devojaka je selo, sanjivo mirkajui, kad je Kaileja povukla zavesu oko kreveta najblieg vratima, a potom su ponovo legle. "Ovde ti je pripremljeno mesto", apnula je Kaileja. Obukla je Eilan u belu koulju od grubog platna koja joj je bila malo prevelika. "Neko e te probuditi za slubu u praskozorje. Nemoj oekivati da me vidi - biu izdvojena sa Lianon zbog priprema za sveanost punog meseca. Ovde je haljina koju e nositi sutra." Iz sanduka je izvadila zamotuljak sa odeom. Eilan je legla u usku postelju i Kaileja ju je ututkala pod debelo ebe. Potom se sagnula da je zagrli, i Eilan je sela da joj uzvrati zagrljaj. "ta god moda pomislila, seti se da si nam dobro dola", rekla je Kaileja. "ak i Diedi; ona je sada vrlo nesrena, ali doi e dan kad e joj biti vrlo milo to si tu." Poljubila je Eilan u elo. "Sutra e ti neka od devojaka pomoi da se obue u haljine svetenice; najverovatnije e to biti Eilid. Par dana e ii svuda sa tobom i pokazivae ti ta treba da radi." Eilan je ponovo legla. arav je bio grub, ali mirisao je na neko bilje. elela je da to due zadri ovaj trenutak. "Na ta to mirie arav?" upitala je. "To je lavanda; stavljamo je meu rublje posle pranja." Eilan je pomislila da ne treba da se udi. I svetenice su ene, mada ne lie na one koje je dosad poznavala; naravno da i one misle na branje bilja i na pranje rublja, kao i sve druge. I ona e nauiti sve to. "Spavaj sad", tiho je rekla Kaileja, "i nemoj da brine. Dobro je to si dola ovamo. Mislim da te meu nama eka naroita sudbina." Nijedna od njih dve nije ni slutila koliko je to proroanstvo tano. 10. "Zato krijemo od obinog sveta imena onih biljaka koje su najmoniji iscelitelji?" Stara Latis, najvetija u biljarstvu, zagledala se, drei u ruci ubranu auru tatule, u devojke koje su sedele pod hrastovim stablom. "Zato da bi se obraali nama i potovali svetenice?" upitala je jedna od mlaih devojaka. "Njihovo potovanje moramo zasluiti, dete", strogo je rekla Latis. "Ma koliko neuki, oni nisu glupi. Razlog tajnovitosti je mnogo dublji - ono to je mono u dobru mono je i u zlu, ako se pogreno upotrebi. Tatula moe da pomogne oslabljenom srcu, ali ako je date suvie srce e podivljati kao poplaeni konj i na kraju e stati. Za iscelitelja je najvanija procena." Eilan se namrtila, jer nikad dosad nije razmiljala o tome. Kasnije, kad bi razmiljala o godinama provedenim u umskoj kui, pitrala se ta je oekivala. Mir, moda, ili tajanstvenost, i moda malo dosade. Nije oekivala da e dani provedeni u uenju sa drugim devojkama biti jednostavno zanimljivi. Noi su bile tee, jer je prvih meseci esto sanjala Gaja. Ponekad bi ga videla kako jae sa vojnicima, ili kako veba sa maem. Ponekad bi proklinjao kad bi se otrica zarila u drvenu metu u obliku oveka: Ovo je za Senaru, a ovo za Reis. Ovo je za Eilan! Kad bi zavrio, elo mu je bilo oroeno znojem, ali obrazi bi bili vlani od suza. Eilan bi se budila uplakana zbog njegove tuge. Sada je razumela kako bol preivelih moe da mui umrle. Pomiljala je da mu poalje poruku, kako bi znao da je jo iva, ali nije bilo naina da to izvede, a potepeno je poela da shvata da je za njega zaista mrtva, i to pre on to prihvati, toliko bolje za oboje. Tih prvih meseci bila je samo jedna u grupi potencijalnih svetenica. Provodila je dosta vremena uei napamet itave odeljke druidskog znanja. Kao to se bogovi ne mogu potovati u hramu nainjenom ljudskim rukama, tako boansko znanje ne sme da se zapisuje. Ponekad je mislila da je to udno, jer ljudsko pamenje je vrlo nepostojano. Ali videla je da njeni uitelji imaju fantastino pamenje. Veina starog znanja bila je izgubljena pri unitenju Mone, ali mnogo je i ostalo. Ardanos je, na primer, morao napamet da recituje itav Zakon. Bila je srena uz ostale svetenice. Najbolje je poznavala one dve koje su je prvi put doekale

u Kui devojaka: Eilid i Mielin. Eilid je bila starija nego to je izgledala i bila je u umskoj kui od ranog detinjstva. Mielin je bila blia Eilaninim godinama. Osim njih dve, najbolje je poznavala enu po imenu Celimon, kojoj je bilo oko etrdeset, a glavni posao joj je bio da poduava najmlae svetenice i da izvodi neke manje vane rituale. Njen prvi zadatak bio je da naui do najsitnijih pojedinosti one rituale u kojima uestvuju device, jer ako tu bude neke greke ceremonija mora da pone iz poetka. I ona je dva ili tri puta izazvala takve prekide. Oseala se kao glupaa, ali Mielin ju je uveravala da su sve prole kroz to. Takoe su je uili pokretima meseca i zvezda. Provela je mnoge noi leei izmeu Mielin i Eilid u zatvorenom dvoritu, gledajui Velikog Medveda kako se beskonano okree oko Severnjae, i pratei lagane pokrete planeta navie i nanie po nebu, i Severna Svetla kako svetlucaju i krue po letnjem nebu. Nauila je da se zemlja okree oko sunca - u to je bilo najtee poverovati od svih uda. Tokom prvih godina u umskoj kui te noi su joj najvie uposlile matu; leala je toplo umotana u vlanoj travi, a Kailejin glas je lebdeo nad njima u tami, priajui duge prie o zvezdama. Ponekad je elela da naui da prati pevanje, ali u jednoj od retkih prilika kad su joj dopustili da provede neko vreme sa Kailejom, ula je da ene ne sviraju pri ceremonijama. "Ali zato? ene sada mogu da budu bardovi, kao Dieda, zar ne? A i ti svira harfu, zar ne?" Bilo je toplo, a u gaju iza zida vebao je neki mladi iz druidskog uilita sa druge strane polja. Nije bio naroito vet, ali veoma je teko svirati harfu toliko loe da to sluaocu smeta. Mada melodija nije valjala, svaki ton je bio ist i jasan. "Moj instrument je lira, prvi poklon koji sam dobila od Lianon, i svirala sam je godinama, pa se niko ne usuuje da se buni. A dar kao to je Diedin niko ne moe da porekne." Kailejine crne oi su blesnule. "To nema nikakvog smisla. Zato ne mogu da uim?" upitala je Eilan. Ma koliko loe svirala, svakako je mogla bolje od onog momka napolju, koji nije primetio da su mu se zbog sve toplijeg jutra gornje ice ratimovale. "Naravno da nema smisla", odgovorila je Kaileja. "Mnogo ta to svetenici ine nema smisla; i oni to znaju. To je jedan od razloga to mi nee dozvoliti da nasledim Lianon. Ardanos je svestan da i ja to znam." "Da li eli da bude Vrhovna svetenica?" upitala je Eilan, rairivi oi. "Nebesa saklonite", urno je rekla Kaileja. "Svakog dana bih glavake srljala protiv volje svetenika - a ta volja je kamena. Neka mukarci slobodno zadre za sebe vostvo. Mislim da su se stvari pogorale od dolaska Rimljana. ele da zadre oruje, i harfe, i sve drugo osim raanja i rintanja oko kuvanja i razboja. Usuujem se da kaem da bi oni rado rekli kako ene ne smeju ni da slue bogovima, ali niko ne bi bio toliko glup da im poveruje. Ali zato ti eli da svira harfu?" "Zato to volim muziku, a ne umem da pevam." "Tvoj glas je tih ali umilan, jer dobro ga poznajem." "Deda kae da u poreenju sa Diedom krekeem kao aba", gorko je rekla Eilan. "U naoj kui je oduvek samo ona pevala." "Mislim da je tu pogreio; ali ovog puta neu da se svaam, jer ak i ja priznajem da je on jedan od naih najveih bardova. U poreenju sa glasom tvoje roake gotovo svi krekeu kao abe, dete, i nemoj da ali zbog toga. Ti moe nauiti prie o bogovima, makar ne umela da ih peva tako kao ona; mislim da ti nee biti teko da naui da peva aranja. Ne moemo svi da imamo najlepe glasove, ak ni svi meu bardovima." I Eilan je zaista nauila da peva mnoge arolije koje je morala da naui, i saznala je, ve te prve godine, i nekoliko jednostavnih Rei Moi. Jednog dana, dok ju je Kaileja uila inima, upitala ju je: "Sea li se one noi posle Mairinog poroaja, kada sam oterala razbojnike bacajui vatru na njih?" "Nikada to neu zaboraviti", odgovorila je Eilan.

"Sea se kako sam ti rekla da i ti to moe da naui, ako bude uila kako treba?" Eilan je klimnula, oseajui da joj srce ubrzano udara; nije znala je li to od uzbuenja ili od straha. "Pa, sad u te nauiti. Najvanije je da zna da ti vatra ne moe nauditi; videla si da je ja uzimam, i zato zna da se to moe uiniti." Uzela je devojine vitke, bele prste u svoju hladnu aku i dunula joj na dlan. "A sad", rekla je, "najvanije je da veruje u sebe. Brzo posegni u vatru i uzmi aku ivog ara; vatra moe da ti naudi samo zato to veruje da joj je u prirodi da pee; kad jednom spozna njenu duhovnu prirodu, moi e da je uzima kao da je aka suvog lia. Vatra gori i u tebi, isto kao na ognjitu. Kako moe jedan plamen da naudi drugom? Pusti da iskra u tebi susretne vatru!" Eilan se plaila, ali zaista je videla Kaileju da to ini i bespogovorno joj je verovala. Pruila je aku ka mangalu punom ara; vrelina joj je dotakla lice, ali Kaileja je progovorila odmah kraj nje. "Ne oklevaj - brzo uzmi!" I Eilan je gurnula aku u plamen. I dalje je oseala vrelinu na obrazima, ali zaudo, ugljevlje je bilo hladno kao sneg. Kaileja je videla izraz uenja na njenom licu. "Sad brzo baci", rekla je. Eilan je otvorila prste i iznenada vreli ar se skotrljao u ognjite. Zapanjeno je zurila u svoje ake. "Jesam li zaista to uinila?" "Jesi", rekla je Kaileja. ar je dotakao krpu ostavljenu u ognjitu, i ova je poela da se dimi. Podigao se snani zadah nagorele tkanine i Kaileja ju je brzo uzela i ugasila. Eilan ju je zapanjeno gledala. "Kako si znala da e sledeeg asa poeti da pee?" "Videla sam da poinje da razmilja i da se udi - i da sumnja. Sumnja je neprijatelj magije. Nauile smo da radimo ovakve stvari kako bi zapanjile obian svet udima i magijom, i da bi se zatitile u sluaju opasnosti. Ali mora zapamtiti", upozorila ju je, "da nemamo prava da inimo uda samo da bi zadivile jednom roene. ak i da bi se zatitila od opasnosti, mora biti oprezna inei ta naizgled uda. Moda nije bilo savim mudro to to sam uinila u Mairinoj kui, ali to je uinjeno uinjeno je. Sad kad zna da je to mogue, nauie kada valja initi takve stvari, a kada ne valja." Proticanje godine bilo je oznaeno sveanostima, a devojke nisu uile samo ta svaka sveanost znai, nego i ta lei iza pria, od kojih su mnoge bile neistinite, mada su sluile kao simboli. Raspravljale su o devianstvu boginje Arianrod, i o sudbini blistavog sina koga je rodila iako to nije elela; analizirale su promene kod Gvione, koja je okusila pie iz pehara saznanja. Uile su tajna znanja Svetog Kralja i Gospe od Samostalnosti. A u najtamnijim danima zime razmatrale su misterije senovitih boginja ija krvava lica i smeurana tela otelovljuju strahove mukaraca. "Ali zato se mukarci plae starih ena?" upitala je Eilid. "Zato se ne plae starih mukaraca?" "Kad mukarac ostari, postaje mudrac, a to je neto to svi mukarci ele", objasnila je Kaileja. "Starica se plae zato to su one van njihove moi. Kad dobije mesenicu, devojka postaje ena. Potreban joj je mukarac da bi postala majka, a majci je potreban mukarac da titi njenu decu. Ali starica poznaje sve tajne roenja i smrti; ona je ponovo roena i nita joj nije potrebno. I zato se mukarac, koji poznaje samo prvu promenu koja ga je uinila mukarcem, nje boji." Lianonino ime bilo je duboko potovano, ak i kad bi se devojke nou u Kui devojaka kikotale na raun starijih, ali Eilan se stalno pitala da li je Vrhovna svetenica prola kroz ponovno roenje o kojem je govorila Kaileja. Bila je toliko stara da je ovek morao da se pita da li su je ikada dotakle neka ljudska tuga ili strast. Nije legala sa mukarcem, nije rodila dete; lebdela je kroz umsku kuu u oblaku mirisa lavande i ustalasanih haljina, smeei se blago i odsutno kao da se kree kroz neku svoju linu stvarnost. A Kaileja ju je ipak volela. Eilan je pazila da ne zaboravi kako je starija svetenica, sa kojom je od one noi kad se rodila Mairina beba bila povezana dubokim vezama, videla u Vrhovnoj

svetenici neto to Eilan nije videla; ali bila je spremna da veruje da neeg ima. Kada su devojke poele da ue vetine koje e im otvoriti pristup u unutranje ravni, Eilan se vredno bacila na uenje. Takve stvari - snovi i nagovetaji - uvek su joj dolazili lako i bez upozorenja. Sada je uila da voljno priziva vizije, a kada je potrebno i da ih spreava da dou. Uila je prizivanje vizija u iniji vode i vetinu arolija za daleki vid. Jedna od prvih stvari koju je videla u iniji bila je bitka sa razbojnicima koji su joj unitili dom. "Blagoslovena bila Gospa od Vernemetona, ako je ona poslala ovaj vetar!" rekao je Sinrik, njukajui maglu koja je hitala kraj njega, puna mirisa mora. "Odrala je re", rekao je Bendeigid kraj njega. "Ovaj vetar duva od treeg dana poto mi je spaljen dom. Kada su se rasute bande vratile na obalu da natovare plen na brodove, vetar je bio protiv njih." Iskezio se bez radosti. "Prikovaemo ih izmeu obale i mora!" Odnekud se zaula otra neredba, i ritmino trupkanje potkovanih sandala naglo se prekinulo. Sinrik je iskrivio lice, zadovoljan to vetar nije mogao da odnese zvuk do neprijatelja. Bolje je jurnuti sa ratnim pokliem nego da razbojnici uju ovo zlokobno trupkanje. Britanci nisu ni izbliza toliko disciplinovani, ali barem umeju da budu tihi. I dalje se jeio kad god bi kroz maglu ugledao krestu rimljanske kacige. Nikada nije ni pomislio da e se boriti rame uz rame sa neprijateljem. No, ako je ak i Bendeigid mogao da suzbije svoj gnev, verovatno moe i on. Bendeigid mu je spustio aku na miicu i Sinrik se zaustavio, provirivi kroz niz krljavih jova koje su se nale izmeu njega i obale. Mogao je da oseti dim i kiseli zadah nunika - nisu ga dobro odravali. Spustio je tit sa ramena i vre stegao koplje. Srce mu je ubrzano tuklo, a usta su mu se osuila. ezuno si za pravom bitkom, kako sad moe da se plai? upitao je samog sebe. Da si bio tamo kad su napali kuu, da li bi se krio iza Reisinih sukanja? Od te pomisli, panika se pretvorila u bes. A onda su se oglasile rimljanske trube. Bendeigid je odgovorio grlenim krikom i Sinrik ga je nehotice sledio. Britanci su jurnuli, urlajui. Sinrik se probio kroz drvee, uperenog koplja, i zauo kako se povicima Britanaca pridruuje rimljanski poziv na juri. Kad su se Rimljani okomili na neprijatelja, Britanci su napali njegovu pozadinu. Jedan ratnik se okrenuo, zbog magle pretvoren u udovite. I bio je udovite! Sinrik se prepustio onom to je nauio i zamahnuo kopljem navie; osetio je udar i uo krik kad se otrica zarila. Ali nije imao vremena da misli dalje, jer je na njega iao drugi ovek. Ma je zveknuo o njegov tit. Krajikom oka primetio je vojnike Rimljane kako se sa mehanikom efikasnou probijaju kroz glavninu neprijatelja. Sinrik je istrgao koplje i okrenuo se, videi neprijatelja u svakom zgrenom licu. Nije znao da li je prolo pola dana ili pola ivota kada je shvatio da ga vie niko ne napada. Svuda unaokolo leala su tela, i Bendeigid je sistematski dokrajivao one koji su jo bili ivi. Bio je obliven krvlju, ali izgleda da nijedna kap nije bila njegova. Jednom je pao i pomislio je da je gotov, ali nad njim se nadneo legionar i pokrivao ga onim velikim ovalnim titom dok nije uspeo da ustane. Sada je shvatio da nekoga moe da mrzi i da mu se u isto vreme i divi. Nikada nee voleti Rimljane, ali sada je video da se od njih moe dosta nauiti. U ovom trenutku mu se nije inilo tako stranim to u venama nosi rimljansku krv. Zauo je pucketanje plamena i video da Ardanos nadgleda spaljivanje neprijateljskih brodova. Dim je zaudarao na spaljeno meso, ali zaobljeni brodii od koe veselo su goreli. Sinrik je odvratio pogled, pitajui se da li e mu pozliti. No, jedan brod je sauvan, i jedan razbojnik je ostavljen u ivotu, mada oslepljen, da ga poveze. Ardanos je digao ruke ka nebu, uzviknuvi neto na starom jeziku koji poznaju samo druidi. Vetar je za trenutak zamro, a onda je dunuo sa kopna. Ardanos je spustio ruke na ivicu brodia kako bi ga zadrao. "Prizvao sam vetar da te ponese", rekao je oveku koji je bio unutra. "Ako te bogovi vole, stii e jo jednom u Eriu. Budi na glasnik, i prenesi im ove rei. Ako doete ponovo na ove obale,

svi ete isto proi." Vizija je izbledela, i Eilan se zavalila u stolici, drhtei. Nikada nije videla ozbiljnu borbu, i prizor ju je ispunio uasom, ali ipak se divlje radovala smrti razbojnika. Neko od njih je sigurno ubio njenu majku i verovatno i njenu mlau sestru, i zapalio je kuu u kojoj je bila roena. Ponovo je pogledala u vodu, traei Gajevo lice, ali nije ga videla. Da li je pao u nekom ranijem okraju sa neprijateljem, verujui da je ona ostala mrtva u ruevinama svog doma? Pa, bolje da misli da je mrtva nego da je neverna, rekla je sebi, ali udila se koliko je, ak i sada, alosti pomisao da je on moda mrtav. One noi kad su sedeli kraj Beltanske vatre bili su kao jedno bie. Da je poginuo, ona bi to sigurno znala. No, smireni tok njenog ivota u umskoj kui polako je uklonio bol ak i iz seanja na Gaja i na ono to se moglo desiti meu njima. Zajedno sa ostalim devojkama skupljala je sveto bilje i lekovite trave, uei koje od njih treba prikupljati u odreenoj meni sunca ili meseca. "Ovo znanje je starije od druida", poverila joj je Mielin jednom kad su radile u paru. Mada je Mielin odavno dola u umsku kuu, nije bila mnogo starija od Eilan, i njih dve su, kao najmlae, esto bile odreene da rade zajedno. Mielin je odabrala da postane svetenica isceliteljka, i ve je uila mnogo o tome. "Dosta toga potie iz starih vremena, ak i pre nego to je na narod doao u ovu zemlju." Prolee je bilo vlano, i du obala potoka koji je tekao kroz polja iza umske kue bro im je dopirao do pojasa. Otar, snaan miris njegovog lia gotovo ih je oamutio dok su ga brale. Svetenice su ga koristile za prizivanje vizija, i u rastvoru za leenje bolnih miia. "Kaileja mi je priala poneto o tome", odgovorila je Eilan. "Nekad davno, kako kae, u Britaniji nije bilo druida. Kada je na narod doao, pobili su svetenike pokorenih plemena, ali se nisu usudili da ubijaju svetenice Velike Majke. Nae svete ene uile su od njih, i svom znanju dodale njihovo, jo drevnije." "Tako je", rekla je Mielin, koraajui du obale. "Kaileja je uila o tome vie od mene, a ona je svetenica Proroanstva. One potiu iz vremena mnogo pre nego to je izgraena umska kua i ak pre nego to su druidi stigli na ostrva Britanije. Kau da su prve svetenice dole ovamo sa ostrva daleko u zapadnom okeanu, koje je sada potonulo duboko pod talase. Sa njima je doao svetenik po imenu Merlin, koji ih je nauio mudrosti zvezda i kamenja u krugu." Za trenutak su razmiljale o toj gotovo nezamislivoj davnini. Potom im je povetarac zanjihao suknje i vratio ih nazad u lepotu zelenog sveta. "Je li ovo kaloper ili krabljika?" Eilan je pokazala bokor niskog, jarko zelenog lia sa malim, neravnim listovima. "Krabljika. Vidi kako su stabljike nene? Tek to su nikle. Kaloper opstaje i preko zime, i stabljika mu je drvenasta. Ali listovi su im zaista veoma slini." "Toliko toga treba zapamtiti!" uzviknula je Eilan. "Ako na narod nije oduvek iveo ovde, kako smo nauili sve to?" "Ljudi su po prirodi lutalice", rekla je Mielin, "mada ti se moda ne ini tako, sad kad smo pustili koren. Svaki narod je odnekud doao, i morao je da naui sve o zemlji od naroda koji je ve bio tu. Naa poslednja plemena dola su ovamo tek stotinjak godina pre Rimljana, i to iz otprilike istog dela sveta." "Ako smo bili susedi, onda bi Rimljani trebalo da nas bolje poznaju", rekla je Eilan. "Dovoljno znaju da se plae naih ratnika", namrtila se Mielin. "Moda zato ire tako strane prie o nama. Reci mi, Eilan, jesi li ikada videla da nekog spaljuju na naim oltarima? Mukarca ili enu, svejedno?" "Ne; ne znam da je iko ikada smaknut sem kriminalaca", odgovorila je Eilan. "Kako Rimljani mogu to da priaju o nama?" "A to ne bi? Oni su neznalice", ljutito je rekla Mielin. "Svo svoje znanje natrpali su na tablice od drveta i voska, ili od kamena, i misle da je to mudrost. Kakve koristi komad kamena moe

imati od znanja? ak i ja, mlada svetenica, znam da ljude ini mudrim shvatanje urezano u srce. Moe li iz knjige da naui umenost biljarenja? Nije dovoljno ni da ti neko pria. Mora sama da trai biljke, sama da ih bere i uva, sama da gleda kako rastu. Tada moe da ih koristi za leenje, jer e uti kako ti govori njihov duh." "Moda njihove ene znaju vie od njih", rekla je Eilan. "ula sam da Rimljani ne doputaju svim svojim enama da ue vetinu pisanja slova. Pitam se kakva znanja majke prenose svojim kerima bez znanja mukaraca..." Milein je iskrivila lice. "Moda se boje da bi, ako i ene naue pisanje, bilo manje posla za pisare po trnicama." "I Kaileja je rekla neto slino, jo kad sam dola ovamo", rekla je Eilan i stresla se, mada je dan bio topao, jer setila se hladnog vetra tokom vizije. "Ali kasnije je nisam esto viala. Ponekad mislim da se naljutila na mene." "Ne treba da mnogo obraa panju na ono to Kaileja kae, ili to ne kae", upozorila ju je Mielin. "Ona je mnogo propatila, i ponekad je... neumerena u miljenjima. Ali istina je da Rimljani ne mare mnogo ime se bave njihove ene." "Onda su glupi." "To znam. I ti zna. Ali ima Rimljana koji to ne znaju. Nadajmo se da e nauiti dovoljno za naeg ivota. I nai svetenici umeju da budu glupi. Neko mi je rekao da si poelela da naui da svira na harfi. Jesi li sluala Kaileju kako svira na liri?" Eilan je odmahnula glavom. "Vrlo retko." Iznenanda se setila trenutka kada ju je Kaileja uila da dri vatru, i stresla se. "Zaista ne sme da se uznemiruje zbog njenih udnih navika; ona je navikla na usamljenost. Ponekad danima ne govori ni sa kim, osim moda sa Lianon. Znam da te Kaileja voli; ula sam je kad je to rekla." Eilan ju je pogledala, a onda je brzo odvratila pogled. Stvarno je izgledalo tako one noi kod Mairi, poto je Kaileja oterala razbojnike. Sada je shvatala koliko je neobino da se starija ena toliko otvori. Moda je zato otada izbegavala Eilan. Mielin je primetila mesto gde je majina duica rasla pod nekim drvetom, pa je uzela mali srpasti no da odsee stabljike. Do Eilan je dopro prijatan, otar miris, pa se sagnula da pomogne. "Priaj s njom o njenoj harfi", predloila je Mielin. "Mislila sam da to nije harfa...." "Ma da, Kaileja je uvek spremna da nairoko objanjava razliku", nasmejala se Mielin. "Strune ulaze u kutiju u podnoju umesto sa strane, ali zvuk je uglavnom isti. Zna mnogo pesama iz Eriua. Veoma su neobine; sve nekako zvue kao more. Zna i sve stare pesme, mada zbog obuke mi svi znamo vie pesama od obinog sveta. Da su pristali da ene ue za bardove pre nego to je toliko svetenika izginulo, moda bi odabrali i nju." Mielin je poela da se kikoe. "Ili bi postala Vrhovni druid - ako nije svetogre govoriti tako - posle tvog oca." "Ardanos je Diedin otac, a ne moj. Meni je deda", objasnila je Eilan, prikupkljajui poslednnje biljice. "A tvoj usvojeni brat pripada Svetoj Grupi?" upitala je Mielin. "Zaista dolazi iz uzviene porodice. Verovatno e pokuati da od tebe jednog dana naine svetenicu Proroanstva." "Niko mi nije ni pomenuo tako neto", rekla je Eilan. "Zar ne bi volela?" nasmejala se Mielin. "Svaka od nas ima svoje dunosti, i ja sam srena sa svojim biljem. Ali narod oboava vidovnjakinje. Zar ne bi volela da bude glas Boginje?" "Ona mi nije nita rekla", otro je odgovorila mlaa devojka. Mielin se nije ticalo za ime Eilan kriom ezne, niti kako se sve u njoj uzburkalo dok je gledala Lianon kako podie ruke prizivajui mesec. to je due ivela ovde, sve jasnije se seala snova iz detinjstva, i kad god je nosila ponude na izvor zurila je u vodu, nadajui se da e opet ugledati Gospu. "Biu ono to mi kau da treba da budem. Stariji znaju o bogovima vie od mene." Mielin se nasmejala. "Oh, neki moda i znaju; ali nisam sasvim sigurna. Kaileja se ne bi

sloila sa tobom. Jednom mi je rekla da je znanje druida namenjeno svim ljudima, i mukarcima i enama, kao u stara vremena." "A ipak se i Vrhovni druid pokorava Lianon", rekla je Eilan, sagnuvi se da odsee nekoliko listia mijakinje koje je nala na sunanoj strani velike stene. "Ili tako izgleda", rekla je Mielin. "Ali Lianon je drugaija, i mi je naravno svi volimo..." Eilan se namrtila. "ula sam neke ene kako govore da se ak ni moj deda ne usuuje da je naljuti." "Ponekad se pitam da li je tako", rekla je Mielin dok je slagala listie koje je Eilan odsekla. "Seci ih blie grani; peteljke se ne koriste. Zna, ula sam da su u davna vremena zakoni zahtevali da svaki ovek koji posee drvo mora da zasadi novo umesto njega, kako se ume nikada ne bi smanjile. To je prestalo od dolaska Rimljana; oni seku drvee a nita ne sade, pa jednog dana u itavoj Britaniji uopte nee biti drvea..." "Meni izgleda da ga ima mnogo kao i pre", rekla je Eilan. "Dosta ga raste samo od sebe." Mielin se okrenula i pokupila bilje koje su nabrale. "A bilje?" upitala je Eilan. "Nismo nabrale dovoljno da bi bilo bitno; za dan ili dva e izbiti novi izdanci umesto ovih koje smo uzele. Ovo je dovoljno. ini mi se da e kia; da pourimo nazad. Svetenica koja me je uila biljarstvu govorila je da je divljina bata Boginje, i da ljudi ne mogu brati iz nje a da ne obnove ono to uzmu!" "Nisam to jo ula, tako reeno, ali mislim da je divno", rekla je Eilan. "Zna, ako razmilja o stoleima, onda je obaranje drveta jednako glupo kao ubijanje nosee srne..." "A ipak neki ljudi, izgleda, veruju da imaju pravo da rade ta god ele svemu to je slabije od njih", rekla je Mielin. "Ne razumem kako Rimljani mogu to da rade." "One bolje meu njima svakako bi razbesnelo njihovo ponaanje isto kao i tebe i mene", usudila se da kae Eilan. Mislila je na Gaja. Kada je uo priu o Rimljanima na Moni, izgledao je jednako besan kao Sinrik. Nije mogla da zamisli Gaja kako ubija bespomone, ali on svakako zna koliko kratak i uasan ivot oekuje kuluare u rudnicima; bie loe hranjeni, loe obueni, udisae otrovnu prainu rude koju kopaju. Bilo bi dobvoljno loe i da je taj posao dodeljen prestupnicima i ubicama, ali zato kravarkin mu? Pa ipak, Gaj je verovao da Rimljani pretvaraju varvare u civilizovan svet. Moda nije nikada ozbiljno razmiljao o rudnicima, poto nije poznavao nikoga ko je odveden da tamo kului. Ni ona nije razmiljala o tome dok nisu uzeli ljude iz njenog klana. Ali ako ona nije znala ta se deava, njeni otac i deda svakako su znali, a ni oni nisu nita preduzeli da to prekinu. Vetar se pretvorio u zapadnjak i oblaci su odluili da se oslobode kie. Mielin je ciknula i navukla al preko glave. "Ako ostanemo ovde, udaviemo se!" uzviknula je. "Uzmi kotaricu i hodi! Ako potrimo, stii emo kui pre nego to prokisnemo!" No, dok su stigle u glavnu dvoranu obe su bile potpuno mokre. Eilan je verovala da je Mielin jednostavno iskristila izgovor da malo tri. "Idite da se osuite, cure, ili ete dobiti reumu a ja u potroiti sve svoje lekove na vas!" Latis, koja je bila toliko stara da vie nije mogla da ide u sakupljanje bilja, promuklo se smejala i gurkala ih ka vratima. "Ali pazite da se vratite i sredite bilje koje ste mi donele, ili e se orositi, a onda e i bilje i va trud potpuno propasti!" Kad su se Mielin i Eilan vratile u biljarsku sobu, koa im se jo sijala od trljanja. Soba je bila izgraena iza kuhinje, kako bi je toplota iz pei grejala i suila. Grede pod tavanicom bile su pune svenjeva bilja. Pod njima su se lenjo njihali pleteni posluavnici sa korenjem i liem koje se takoe suilo. Du jednog zida stajale su police sa glinenim posudama, a du drugog vree i korpe sa pripremljenim biljem; sve je bilo uredno oznaeno simbolima biljarske vetine. Vazduh je bio pun mirisa. "Ti si Eilan, zar ne?" zakiljila je Latis. I sama izgleda kao osueni koren, pomislila je Eilan; sva je smeurana i naborana od starosti. "Boginjo pomozi nam, svake godine postaju sve mlae!" "Ko to, majko?" upitala je Mielin, pazei da se ne nasmeje.

"Devojke koje alju da slue svetenicu Proroanstva." "Rekla sam joj da e je uskoro poslati na obuku kod Gospe", rekla je Mielin. "Pa, Eilan, da li mi sad veruje?" "Oh, verovala sam ti i pre", rekla je Eilan, "ali sam mislila da e svakako odabrati nekog starijeg i vinijeg od mene." "Kaileja bi rekla da svetenici ne ele kraj Lianon nikoga suvie uenog, iz straha da bi postavljao suvie pitanja. Ako Vrhovna svetenica pone da razmilja o onome to ini, moda njena proroanstva nee uvek odgovarati svetenicima." "Psst, Mielin!" uzviknula je Latis. "Zna da ne sme tako da govori - ak ni apatom!" "Govoriu istinu, a ako se svetenici pobune, upitau ih kojim pravom zahtevaju od mene da laem." Ali i Mielin je spustila glas. "Pazi malo, Eilan; nakrivila si kotaricu. Namuile smo sa da prikupimo to bilje, nemoj da padne na pod i da se uprlja." Eilan je brzo poravnala kotaricu. "Ima nekih istina koje nikada ne treba glasno izgovoriti, ak ni apatom", ozbiljno je nastavila Latis. "Da", rekla je Mielin, "to sam ula; a to su obino one istine koje bi trebalo vikati sa krovova." "Po merilima bogova to je moda i istina", odgovorila je Latis, "ali ti dobro zna da se oko nas ne nalaze bogovi, nego ljudi." "Pa, ako se istina ne moe izrei u kui koju su izgradili druidi", tvrdoglavo je nastavila Mielin, "gde moe da se kae, za ime bogova?" "To znaju samo bogovi! Poivela sam ovako dugo ba zato to sam se drala svog bilja, a poivee i ti ako me bude sledila. Ono barem uvek govori istinu." "Eilan nema prava da bira", rekla je Mielin. "Sledeih est meseevih mena bie vezana za Vrhovnu svetenicu." "Budi ono to jesi, dete." Stara Latis je uhvatila Eilan za bradu, tako da nije mogla da odvrati pogled. "Ako poznaje svoje srce, uvek e imati jednog prijatelja koji ne lae." Svetenica je bila u pravu. Kad je nastupio naredni mesec, Eilan su odveli kod Lianon i tu se uila sveanom ponaanju u prilikama kada prati Vrhovnu svetenicu u javnost - a to je zapravo znailo svaki put kad bi Lianon izlazila iz svog obitavalita unutar umske kue. Nauila je ritual oblaenja Lianon za ceremonije, to je bilo daleko sloenije nego to je izgledalo, jer od samog poetka rituala svetenicu nije smeo ni da dodirne ljudski prst. Zajedno sa Lianon delila je dugo ritualno izdvajanje kojim se Vrhovna svetenica priprema za rituale, i pomagala joj je tokom fizike iscrpljenosti kojom se sve zavravalo. Tada je shvatila koliku cenu Lianon plaa za veliko potovanje kojim je okruena. Iznoenje rei bogova trailo je visoko iskupljenje. Ma koliko Lianon, sama po sebi, bila ponekad odsutna ili zaboravna, kada bi stavila oznake Proroanstva postala bi sasvim druga osoba. Eilan je shvatila da je Lianon odabrana ne toliko zbog mudrosti ili snage volje, nego zato je umela da, kad ustreba, zaboravi na svoju linost. U takvim prilikama, kada bi ljudskost bila odbaena zajedno sa svakodnevnom odeom, Lianon se otvarala kako bi Boginja govorila kroz nju. I u tim trenucima zaista je bila velika svetenica - gotovo nadljudska, po Eilaninom miljenju. Cena koju je plaala to je prenosila tako ogromnu mo bila je i fizika i mentalna, i Eilan je oseala da sve vie potuje Vrhovnu svetenicu kad je videla da sve podnosi bez patnji, ili barem bez albi. Kad je Eilan prvi put izila iz umske kue i ume oko nje, pratila je Lianon. Tada je shvatila koliko se izmenila proteklih nedelja. ak i Kua Devojaka inila joj se daleka i nepoznata. Kada su joj se najnovije iskuenice urno sklonile s puta jedva ih je primetila, i tek kasnije se setila da su u njoj videle onu nadzemaljsku smirenost koju je ona videla u Lianon. Pretpostalvjala je da je to bila sasvim obina sveanost Dugodnevice. Videla je igre, trnicu i velianstvenu sunevu vatru i mnogo puta pre toga, ali posle meseci koje je provela zatvorena u umskoj kui tolika guva joj je gotovo nanosila bol, i trzala se od otrog mirisa ljudi i konja.

ak i arena odea koju su trgovci izloili na tezgama vreala joj je ula. Dugodnevica je vreme kada ljudi odmeravaju snagu u takmienjima, kako bi zabavili bogove i ljude, i da bi ojaali useve tako da oni bujaju. Ali dok je Eilan posmatrala trke i rvanje, oznojena tela takmiara inila su joj se ogromna i deformisana. Nije mogla ni da zamisli zato je ikada mogla poeleti da legne sa mukarcem. Pobednik igara dobio je venac od letnjeg cvea i bio postavljen na poasno mesto. Setivi se ta je nauila o Misterijama, Eilan ga je posmatrala sa dodatnim divljenjem. U vreme velike potrebe, ili kod nekih plemena svakih sedam godina, novi Godinji Kralj je posmatrao spaljivanje svog prethodnika, i ak i sad je u njemu bilo nekog daha svetosti. Imperija je pogubila ili romanizovala naslednike svih britanskih vladara, ali dok god su ljudi spremni da rtvuju svoj ivot naroda radi, nee moi da ukinu Svete Kraljeve, koji svake godine osiguravaju bezbednost onima koji vie ni ne shvataju njihovu ulogu. Ako nastupi neka velika nesrea, i ako tokom naredne godine bude bila potrebna rtva uprkos zabranama koje je doneo Rim, izbor e pasti na ovog mladia. A u znak potovanja riziku koji je preuzeo na sebe, imao je prava da legne sa svakom enom koju poeli - ak i sa devicom iz umske kue ako na nju baci oko. Eilan se drala blizu Lianon dok je gledala ratnike kako uzimaju zapaljene grane iz velike vatre i bacaju ih uvis kako bi im usevi bujali. Narod se razgalamio od pia i oputenosti, ali niko je nee dirati dok god bude bila uz Vrhovnu svetenicu. ak ni Godinji Kralj nikada nije pokuao da se probije tako daleko. Sedela je sa Kailejom i Diedom, zadovoljna zbog zatite koju joj prua Lianonino prisustvo i pretee oblije njenog telohranitelja, Hjua, i nadala se da su i druge svetenice koje su sa njima dole na sveanost tako dobro prole. Tek posle nekoliko sedmica saznala je zato se njena prijateljica Mielin vratila sa sveanosti tako bleda i zamiljena, i zato joj je esto bilo muka. Rekla joj je Eilid, onog dana kada je Mielin nestala, ali tada je ve itava umska kua brujala od novosti. "Trudna je, Eilan", promrmljala je Eilid i odmahnula glavom kao da se jo udi. "Sa pobednikom igara. Lianon je bila uznemirena i veoma ljuta kad je saznala, i poslala je Mielin da samuje u kolibi kraj belog izvora, i da meditira." "To nije poteno!" uzviknula je Eilan. "Ako je odabrao nju, kako je mogla da ga odbije? To bi bilo nepobono." Zar su svetenici zaboravili sopstvenu teologiju?" "Starije svetenice kau da je trebalo da se dri podalje od njega. U ovom delu Britanije ima dosta ena. Ja bih nala naina da ga izbegnem da je poeo da me zagleda!" Eilan je morala da prizna kako bi i ona potraila naina da ne bude izabrana. Ali kada se Mielin vratila meu njih, tela toliko zaobljenog da ni iroke haljine nisu mogle to da prikriju, bila je dovoljno razumna da joj nita ne kae. I tako je proticalo leto, i stigao je dan kad su se napunile dve godine otkako je stigla u umsku kuu. Dotle je pomagala Vrhovnoj svetenici na nekoliko sveanosti, i izgubila je svako interesovanje da postane Prorok, ali znala je da je niko nee pitati ta eli ukoliko druidi odaberu nju. Naravno da je znala da pre svakog rituala kod Lianon dolaze svetenici; da je pripreme, govorili su. Ali jednom, kada su se pritvorena vrata sluajno otvorila, videla je svetenicu skljokanu u transu i Ardanosa kako joj apue na uvo. Te noi, kad je Boginja pozvana u telo Vrhovne svetenice, Eilan ju je posmatrala sa posebnim zanimanjem, trgavi se kad se Lianon zgrila i poela da mrmlja; neki odgovori bili su nerazumljivi, drugi sasvim jasni. Kao da je gledala konja kako se otima skraenoj uzdi, kao da se neto unutar svetenice otimalo moima koje su strujale kroz nju. Vezali su je, uasnuto je shvatila dok je sedela kraj Lianoninog kreveta kad se sve zavrilo. Zaarali su je kako bi izgovorila samo one rei koje odgovaraju njihovoj volji! Moda se zato, uprkos ritualima, ponekad deavalo da Boginja ne doe, i Lianon je odgovarala po svojoj mudrosti, ili moda reima koje su joj aputali svetenici. Eilani se inilo da

takve situacije najvie iscrpljuju Lianon. A ak i kada bi trans bio stvaran, Proroica je odgovarala samo na postavljena pitanja; kako je vreme proticalo, Eilan je poela da podozreva da druidi kontorliu i ko e postavljati pitanja. ulo se nekoliko pravih Proroanstava; ali samo kad su u pitanju bile sitnice. ak i ako su zaista poticala od Boginje, nisu mogla mnogo znaiti ni onima koji pitaju ni onima koji uju odgovore. Eilan je prvo pomislila da se pobuni, ali pred kim? Kaileja je bila daleko, nosila je Lianoninu poruku novoj kraljici nekog plemena, a Mielin je bila toliko obuzeta buduim detetom da Eilan nije htela da je uznemirava. Postepeno joj je postalo jasno da i Kaileja i Dieda svakako znaju isto to i ona. To bi objasnilo neke njihove rasprave, i pomalo preteranu nenost sa kojom se Kaileja brinula za Lianon. A i Vrhovna svetenica svakako razume ta joj se deava. Lianon je odabrala da doe u umsku kuu i da ostane podreena svetenicima. Ako oni od nje naine svog govornika, to je svakako sa njenim pristankom i po njenoj volji. Tako su stajale stvari kada je Eilan pola sa Lianon na sveanost Beltana, gotovo tri godine poto je stupila u hram. 11. Gaj nije bio u zemlji Ordovika gotovo dve godine; bliio se trei Beltan otkako je izgubio Eilan. Otac mu vie nije pominjao onaj predloeni brak sa Licinijevom keri, ali ga je prebacio u guvernerove odrede. Protekle dve godine proveo je marirajui Albom sa Agrikolom, zaposlen onim za ta su se svi od srca nadali da je umirivanje tamonjih plemena. Razbojnici nalik na one koji su pobili Bendeigidovu porodicu bili su dovoljno gadni, ali na severu je bilo jo i slobodnih plemena, koja su ugroavala rimsku vlast nad Britanijom. Za oficira rimske armije tuga je gubljenje vremena. Gaj je vrio svoju dunost, i ako bi mu pogled na plavu kosu i ozbiljne oi neke devojke otvorili stare rane, pazio je da plae tamo gde ga niko nee videti. Tako se dobro pokazao da je, kada je kampanja u Kaledoniji privremeno prekinuta, za nagradu poslat da isprati kolonu ranjenika u stalno sedite legije, u Devu, dok je ostatak ljudstva radio na novoj tvravi u kaledonskim visoravnima. I tako se ponovo naao na jugu; kaskao je niz Devojako brdo sa centurionom i grupom legionara iza sebe. "Treba nam ovek od poverenja da pripazi na tu sveanost, a ti si u ovom trenutku jedini na raspolaganju koji govori njihov jezik dovoljno dobro da te ne otkriju. Morae da se suoi sa time jednog dana, mome", rekao mu je otac kad se pobunio. "to pre, to bolje." Ali tek kad je ugledao tvravu na brdu kako se uzdie nad umskim morem i kad je zauo glasove okupljene stoke Gaj je postao svestan koliko e mu biti teko. Zaustavio je konja, zurei u prazno, i centurion je urno zaustavio vojnike. "Izgleda sasvim mirno", rekao je centurion. "Kuda god poli, vaari su obino isti. Dodue, mogu da postanu gadni kad se umea religija." Vojnik se nasmejao. Gaj je ve nauio da ima posla sa prialicom kojoj ne treba mnogo odgovarati. "Prve tri godine slube proveo sam sa legijom u Egiptu. Imaju po jednog boga za svaki dan u nedelji, i sveanost za svakog od njih. Kad bi se dve procesije susrele u centru grada, imali smo prilino gadne nemire." "Oh", utivo je rekao Gaj, mada mu je bilo prilino svejedno je li centurion sluio u Egiptu ili na kraju sveta. Ovo je kapija kroz koju su pre tri godine uli na vaarite. Setio se kako se mala Senara zatrala putem ispred njih, smejui se. Kao i proli put, nosio je lokalnu odeu, jer posao mu je bio da nadgleda odvijanje sveanosti, ali ona srena porodica sa kojom je bio proli put vie nije postojala. "Kako izgleda u Egiptu?" brzo je upitao, pokuavajui da otera seanja. "Oh, isto kao i svuda drugde", rekao je centurion i zevnuo. "Veliki hramovi i uasno bogati kraljevi, i isto tako ogromno siromatvo po trnicama. Ali bilo je toplo", dodao je, stresavi se. "Voleo bih da sada dobijemo malo njihovog sunca; u Britaniji je tako hladno i kiovito." Gaj je pogledao oblano nebo. ovek je bio u pravu; dosad nije ni primetio kakvo je vreme. Barem se to razlikovalo. Verovatno ne bi mogao podneti ponovni pogled na ovo mesto pod

blistavom sunevom svetlou. "Tebi to izgleda ne smeta", zavidljivo je rekao centurion. "Ti si ovde i roen, zar ne? Ja sam iz Etrurije. Sve je tee nai nekog pravog Latina u legijama. Sluio sam po itavom carstvu Egipat, Hispanija, Persija. U Persiji su moju kohortu unitili, i kada su me unapredili u centuriona - verovatno zato to sam bio jedan od retkih preivelih - poslali su me ovamo. Ako je ovu zemlju zaista otkrio Apolon, nimalo mi se ne svia njegov ukus." "Ovde emo sjahati." Gaj je naprasno odluio. "Vojnici ostaju sa konjima. Unutra za njih nema mesta." Zauli su mukanje kad ih je sustiglo novo krdo stoke. Centurion je povikao nareenje vojnicima da se sklone, a sklonili su se i on i Gaj. "Nema smila da te izgaze", lenjo je rekao. "Ne znam za tebe, ali ja imam lepe planove za svoje noge nego da ih spljeskaju krave. Jesi li spreman da poe?" Gaj je uzdahnuo. Nikada nee biti spreman, ali on je Rimljanin i vie ne moe da bei od seanja. Stresao se i prebacio kraj ogrtaa preko glave. "ta se ovde zapravo deava?" upitao je centurion dok su prolazili kroz kapiju iza stada. "Je li to neka seljaka sveanost? To je bilo i u Egiptu - imali su velikog belog bika koga su zvali bogom. Vodali su ga ulicama sa cveem oko vrata, i palili su tamjan nad stokom dok ne bi pomislio da vie ne moe da die. Govorili su da to titi od bolesti." "Ovde bacaju bilje u veliku vatru i vode stoku izmeu vatri da je blagoslove", odgovorio je Gaj. "Smena stvar, ljudi se toliko bore zbog vere, a sve izlazi na isto. Meni se ini da sve probleme prave svetenici; veina sveta eli samo dobre etve i zdrave bebe, i pokuavaju da opstanu. Ako stoka ne pobesni, onda svetenici podbadaju narod. Da li ovu sveanost vode druidi?" "Ne ba", rekao je Gaj. "Imaju svetenicu, neto nalik na vestalke, koja priziva blagoslove njihovih bogova." Za trenutak je zatvorio oi, i ponovo je video priliku umotanu u velove kako podie ruke ka mesecu. "Hoe li se prinositi rtve?" Polako su napredovali ka sredinjem trgu, jer stoka je jo bila pred njima, nervozno muui i zbijajui se zbog nepoznatih prizora i mirisa. Gaj je odmahnuo glavom. "U dananje vreme i druidi i ostali koji se bave verom prinose na rtvu samo cvee i voe." "uo sam da su prinosili mnogo rtvi - ak i ljude", rekao je centurion. "Tako mi kapije Tartarove, ne." Gaj se setio kako se uvredila Eilan kad joj je postavio isto pitanje. "Ova sveanost je sasvim miroljubiva. Bio sam jednom tu, i..." "Oh, Kaligulinih mu jaja! Neko je poplaio krave", uzviknuo je centurion, gledajui napred. "Toga sam se i bojao." Neki krupajlija u kockastom ogrtau zaljuljao je lampu, i krave su poele da se guraju i nervozno muu. Iza njega je neki starac drao govor. Slualo ga je stotinjak ljudi. Gaj se pribliio da oslune. Zato je i doao ovamo, za sluaj da neko pokua da na miroljubivom okupljanju podstie pobunu. Ljudi u gomili odgovarali su vikom, ne primeujui sve vei nemir u stadu. Naiao je momak sa kofom vode i u prolazu je zapljusnuo jednog od slualaca. ovek se okrenuo i poeo da vie, a najblia krava je uplaeno podigla glavu i pritom ubola rogom drugu. "Oh, Hada mu, eto ga; krave e pobesneti", povikao je Gaj, i tog asa je jedna od prvih krava u stadu prela u trapavi galop, oborivi gonia nekuda u masu. Govornik je nastavio da podbada okupljene, ali njegova publika je sad imala druga posla. Dvojica ili trojica ljudi su pali, neka ena je vrisnula, a onda je itavo stado prelo u trk. Jedna krava je veoma glasno zamukala i Gaj je video da joj je rog okrvavljen. Neko je vrisnuo. Mukarci, ene, ak i neka deca, poeli su da uzmiu, viui. Sad su se svi gurali, pokuavajui da se to pre sklone. Sredinji trg se zaas pretvorio u zbrku jurnjave i vike. Majke su podizale rasplakanu decu; jedan legionar, nenavikao na stoku, bio je oboren s nogu i pao je uz urlik. Gaj se trudio da se odri na nogama, i pritom se naao odvojen od

svojih ljudi. Neko ga je zgrabio za ruku. "Evo, ti izgleda snaan, mora mi pomoi; Gospi je loe." Visoka, tamnokosa ena u plavoj odedi vukla ga je za ruku ka ivici trga, gde se starica u plavom ogrtau jedva drala u rukama dveju devojaka u haljinama od nebeljenog lana, opasanim zelenim liem. Gaj je oprezno pruio ruke i devojke su mu predale teret. mirnuo je kad je prepoznao svetenicu koja je pre dve godine prizivala Boginju. Paljivo ju je podigao, udei se krhkom telu ispod tekih haljina. Veina sveta se razbeala, ali stoka je jo besnela u krdu, a odvajale su se i po dve-tri krave sa oborenim rogovima i uzmahanim repovima, ljutito muui na svakog ko bi pokuao da im prie. Malo dalje je lealo nepokretno telo diva koji je svuda pratio Vrhovnu svetenicu. "ta je sa njim?" "Hju? Oh, nije mu nita", nemarno je rekla starija svetenica. "Jedna krava je probola nekoga; on se plai krvi." Malo jai telohranitelj, nehotice je pomislio Gaj. "Moramo se skloniti kravama s puta", rekao je naglas. "Kuda da je ponesem?" "Ovuda." Via od dveju mladih svetenica brzo ga je povela izmeu razorenih tezgi. Gaj je premestio enu tako da joj je glava poivala na njegovom ramenu, i osetio je olakanje kad ju je uo da die. Nije smeo ni da pomisli ta bi mu se desilo ako mu Vrhovna svetenica Vernemetona umre u rukama. Rairio je nozdrve od iznenadnog mirisa i shvatio je da ga svetenice vode ka travarskoj tezgi. Travarka, punaka i zabrinuta, sklonila je u stranu razapeto ebe kako bi Gaj mogao da unese Vrhovnu svetenicu u kakav-takav zaklon. Kleknuo je i spustio je na gomilu krzna za spavanje. Sobica je bila mrana i pranjava, puna jakog mirisa bilja koje je visilo sa tavanice ili stajalo u lanenim vreama. Gaj se uspravio, i pritom mu je skliznuo ogrta. Iza sebe je zauo uzvik zaprepaenja. Osetio je da mu srce ubrzano udara. Okrenuo se, veoma polako, jer sad mu je trebalo vie hrabrosti nego za juri na kaledonska plemena. Nia od dveju mladih svetenica podigla je veo. Ispod tamnih nabora ugledao je Eilanino lice. Potpuno je prebledeo; svet se smraio, a potom je zaplamteo novim bojama kad je ponovo udahnuo. Ti si mrtva... pomislio je. Izgorela si u kui! Potom je sve nestalo, i ostale su samo Eilanine oi zagledane u njega. Osetio je na licu njen dah i postepeno se pribrao. "Jesi li to stvarno ti?" jedva je uspeo da upita. "Mislio sam da si izgorela... video sam ostatke tvoje kue, posle razbojnika." Ona je uzmakla, dajui mu znak da poe u ugao, dok su ostale svetenice bile nagnute nad Lianon; Gaj je ustao i poao za njom. Jo mu se vrtelo u glavi. "Bila sam u sestrinoj kui, pomagala sam joj oko nove bebe", tiho je rekla da ih niko ne bi uo. "Ali majka i Senara su bile kod kue." Glas joj se slomio. Brzo je bacila pogled na ostale svetenice. U polumraku, onako sva u belom, liila je na duha. Pruio je ruke ka njoj. Jedva je mogao da poveruje da je tu, iva, neozleena. Prsti su mu za trenutak dotakli hladnu tkaninu, ali ona se brzo izmakla. "Ne moemo da razgovarmao ovde", rekla je zadihano, "da bar nisi u uniformi." "Kada mogu da te vidim, Eilan?" "To je nemogue", rekla je. "Ja sam svetenica u umskoj kui, i ne smem..." "Ne sme da razgovara sa mukarcima?" Vestalka, pomislio je. Devojka koju volim mi je zabranjena kao da je vestalka... "Nije ba tako strano", rekla je uz bledi osmeh. "Ali ti si Rimljanin, i zna ta bi na to rekao moj otac." "To zaista znam", rekao je, a onda je pomislio ta bi rekao njegov otac. Da li ga je pustio da pati, znajui da za to nema razloga? Uz uenje to je vidi osetio je i bes. Zaagledan u Eilanine kestenjaste oi, iznenada je postao svestan da se nikada posle odlaska iz

Bendeigidovog doma nije oseao toliko iv. Ona se nelagodno promekoljila. "Dieda nas gleda; moe da te prepozna. A Kaileja, starija svetenica..." "Seam se Diede", grubo je rekao Gaj. "A i ja moram da se vratim po svog centuriona. Bogovi! Drago mi je to sam video da si iva", rekao je, ali se nije pomerio. Sada su ih ve obe svetenice gledale, i Eilan je podigla ruku u znak blagoslova. "Zahvaljujem ti", rekla je glasom koji je jedva primetno podrhtavao. "Lianon je suvie teka da bi mi mogle da je nosimo. Ako vidi Hjua i ako mu je bolje, hoe li ga poslati ovamo?" "Da mu krave ne bi naudile", rekao je, i nagradio ga je Eilanin kratki osmeh. "Sad poi." "Moram", sloio se. Tog trenutka se Lianon promekoljila; jedna od ena se sagla da je umiri, i tek kad je zauo tihi, duboki glas Gaj je postao svestan da je Eilan sada svetenica. Zateturao se ka ulazu, i tek kad se naao napolju, mirkajui na svetlu, shvatio je da se nije oprostio niti joj poeleo sreu. Da li je srena u umskoj kui? Da li je odabrala takav ivot, ili su je naterali? No, zavesa na vratima se spustila za njim. Dok se udaljavao, zauo je za sobom Diedin glas. "Eilan, ta si priala sa tim ovekom? Hoda kao Rimljanin!" "Oh, ne bih rekla", polako je odgovorila Eilan. "Zar ne bi nosio uniformu? Svi oni je nose." Usporio je, iznenaen njenom dosetljivou. Isprva ga je privukla upravo njena bezazlenost. Gde je sad, doavola, nestao centurion? Naterao je sebe da poe dalje. Hoe li centurion ispriati Maceliju za ovo? I jo, mnogo vanije, hoe li Gaj uspeti da ponovo vidi Eilan? Sad kad ju je ponovo naao, nije mogao tek tako da je ostavi. Iza njega, u atoru, Eilan je pritisla obe ake na uznemireno srce. Nemogue da ga ostale svetenice ne uju, pomisli ona. Lianon se opet promekoljila. "ta se desilo? Je li neko povreen?" "Neka budala je poplaila krave pa su pobesnele", odgovorila je Kaileja. "Kako... kako sam dospela ovamo?" "Doneo te je neki prolaznik. Hju se onesvestio - ogromna budala", otro je rekla Kaileja. "Ne, tvoj spasilac je otiao; Eilan ga je blagoslovila u tvoje ime." Eilan je na to pomislila kolika je srea to Gaj nije nosio uniformu, i upitala se otkud to. Pitala se i kako bi izgledao u legionarskoj uniformi. Veoma lepo, pretpostavljala je, ali on je ionako lep momak. Odmahnula je glavom, svesna da ne bi trebalo tako da misli o njemu, pogotovo ovde. Taj deo njenog ivota je zavren. "Prvo proverite je li Hju dobro, onda ga dovedite ovamo", naredila je Lianon. "Ako je stoka pobesnela, verovatno nee moi da je skupe svu odjednom, i zato emo ostati ovde jo neko vreme." Eilan je izila na sunce. Nala je Hjua kako sedi na zemlji, sav rastrojen, i oamueno trese glavom. "Je li Sveta Gospa na sigurnom?" "Jeste, ali ne zahvaljujui tebi", ljutito je rekla Eilan. "Onesvestila se, i jedan prolaznik ju je odneo iza travarkine tezge." "Gde je sva ona stoka?" Eilan se osvrnula i shvatila da je Lianon pogreila. Trg je bio pun ljudi zauzetih podizanjem sruenih tezgi i priom, ali nigde nije bilo ni jedne jedine krave. "To samo bogovi znaju, i moda njihovi gonii; bile su pobesnele." Proburaenog oveka su takoe odneli, primetila je. "Zato su proburazile onog oveka; poplaile su se", otro je dodala. "To su ih Rimljani uplaili", mrmljao je Hju, ustajui uz napor. "Marirali su, zveckali i presijavali se. itavo mnotvo ih je bilo; zato su uopte dolazili? Zar misle da je blagosiljanje stoke nezakonito? Pa, danas svakako nee biti blagosiljanja", nastavio je, odmahujui glavom. "Najbolje da odnesem Gospu kui. Poto su Rimljani tu, lako moe doi do nevolja", dodao je poluglasno.

Eilan se, ne prvi put, upitala kako Lianon podnosi ovog ogromnog magarca. Kao telohranitelj joj nije bio od koristi; Eilan zapravo nije videla da je od bilo kakve koristi. Ako ona ikada postane svetenica Proroanstva - ma koliko to malo elela - prvo to e uiniti bie da se otarasi ovog glupaka. Oko mesec dana po Beltanu, Eilan su pozvali kod Lianon, i tamo je zatekla oveka koji je neobino liio na Sinrika, i devojicu od osam ili deset godina, crvenkaste kose proarane zlatnim vlasima. Eilan se nasmeila detetu, koje joj je stidljivo uzvratilo pogled. "Hadron pripada bratstvu Gavranova", rekla je Lianon. "Ispriaj joj svoju priu, Hadrone." "Sasvim je kratka", rekao je ovek. "Imam usvojenog brata koji je priao Legijama kao dobrovoljac, i zauzeo se za mene inae bih bio odveden u rudnike olova. Posle njegovog zauzimanja ivot mi je poteen, i dobio sam samo deset godina izgnanstva sa svih teritorija pod Rimom. Stoga moram da odem na sever, a ne mogu da vodim sa sobom ensko dete." "Pa u emu je problem?" Eilan je znala da Lianon ima dovoljno vlasti da primi devojicu u umsku kuu ne posavetovavi se ni sa kim. injenica da to nije uradila znaila je da postoji neka tekoa. "Meni se ini da je suvie mlada da nam pristupi", rekla je Lianon, mrtei se. "Ne znam kako da mu odgovorim." "Ako je to sve", rekla je Eilan, "rado bih se starala o njoj dok ne bude mogla da bude negde usvojena. Ili moda postoji neka roaka kojoj bismo mogli da je poverimo?" "Ne postoji", rekao je ovek. "Jer moja ena je bila Rimljanka, i vrlo malo znam o njenom rodu." "Znai dete je pola rimljansko? Zar nisi mogao da je poalje njima?" upitala je Lianon. "ena se posvaala sa svojima da bi se udala za mene", mrano je rekao ovek. "Poslednjim dahom me je preklinjala da dete nikad ne padne njima u ruke. Mislio sam da bi bilo najbolje da je ostavim na staranje svetenicama..." "Mi nismo sirotite", strogo je rekla Lianon. "Mada za pripadnika bratstva Gavranova moda moemo da nainimo izuzetak." Eilan je pogledala devojicu i pomislila na svoju roenu sestru, koju su ubili razbojnici pre tri godine. Da je Senara ostala iva, ko bi se starao o njoj? Radovala se to e moi da neguje Mielininu bebu kao zamenu za izgubljenu sestru, ali ova je pobacila dete Godinjeg kralja. "Rado bih se starala o njoj, Lianon." "Zato sam te i pozvala. Ti jo nisi dobila neku zahtevniju dunost", odgovorila je Lianon. "Mada je ovo mimo svih uobiajenih zaduenja. Ipak, ako pristaje, dodeliu tebi ovu malu izbeglicu." Zastala je i obratila se Hadronu. "Kako se zove?" "Moja ena joj je dala ime Valerija, Gospo." Lianon se namrtila. "To je rimljansko ime; ovde ga ne moe nositi." "Moja ena se odrekla itave porodice da bi se udala za mene", rekao je Hadron. "Najmanje to sam mogao bilo je da joj dozvolim da detetu da porodino ime." "Svejedno, mora imati novo ime ako e iveti meu nama", odluno je rekla Lianon. "Eilan, hoe li joj ga ti dati?" Eilan je pogledala devojicu, koja ju je uplaeno gledala. Izgubila je sve ostalo; sad e izgubiti oca, pa ak i ime. "S tvojim doputenjem, zvau je Senara." "To je sasvim dobro", rekla je Lianon. "A sad idi; nai joj mesto za spavanje i odgovarajuu odeu. Kada bude dovoljno odrasla, moe postati zavetovana svetenica, ako bude elela." Kada je Hadron otiao, Eilan je ponovo pogledala devojicu, koja je stajala i napeto posmatrala Gospu. "ao mi je to sam te ovim opteretila, Eilan. Nikada nisam imala posla sa ovako malom decom. ta emo sad s njom?" upitala je Lianon. "Moda moe da obavlja sitne poslove." Eilan je obgrlila devojicu oko ramena i nasmeila se.

Lianon je klimnula. "Poto nije pod zavetima, moda bi mogla da nosi poruke van zidova." "Premala je za to, ali ako zaista ne zna treba li da ostane ovde, moda bi trebalo da se raspitamo kod Rimljana", predloila je Eilan. "Uprkos onome to je rekao Hadron, moda je porodica njene majke ipak eli. Trebalo bi bar da pitamo." "Dobra ideja", sloila se Lianon pomalo odsutno, jer ve je mislila na neto drugo. "Postaraj se za to, Eilan, ako hoe." Eilan je osetila da ju je devojica sa poverenjem uhvatila za ruku, i u srcu je poela da joj zaceljuje rana koja je krvarila otkako je izgubila sestru. Dok su prelazile preko dvorita, obratila se detetu. "Da li ti smeta to emo te zvati Senara? To je ime moje sestre." "Ne smeta mi", rekla je devojica. "Gde ti je sestra? Je li umrla?" "Mrtva je ili je odvedena preko mora", odgovorila je Eilan. "Na alost, ne znam." Upitala se zato nije zamolila Kaileju da sazna neto o sudbini svoje sestre, i ak i majke, kad je vraala. Da li zato to je vie volela da smatra kako je Senara mirna u smrti, umesto da pati u ropstvu? Pogledala je devojicu, traei na njoj rimljanske crte, i pomislila je na Gaja. Kao prefektov sin, on bi mogao da sazna ako ima ta da se sazna. Dugovala je Valeriji makar to, pre nego to zauvek postane Senara. Pokazala joj je mesto gde e spavati i nala joj haljinu za iskuenice koju e lako skratiti, i za to vreme je razmiljala o Gaju koliko i o devojici. Gde li je on sada? Da li misli na nju onako arko kao ona na njega? Je li bacio na nju neku aroliju, pa ne samo da ne moeda misli ni na ta drugo, nego ni ne eli? Uzdahnula je, setivi se njegovog snanog glasa, njegovog pristalog lica i tela; blagog naglaska sa kojim je izgovarao njeno ime, njegovog poljupca punog oklevanja kraj Beltanskih vatri. Tada nisam sasvim shvatila ta eli od mene, pomislila je. Bila sam suvie mlada da znam - ili da marim. Ali sada sam starija, i poinjem da shvatam. ta sam to odbacila? Sada je prvi put postala svesna: Hou li ostatak ivota provesti nevoljena - sve dok postanem kao Lianon, stara i bez ljubavi u sebi? Koga da pita? Kome da kae? Dieda bi je razumela, ali poto je i sama odvojena od svog voljenog, teko da bi saoseala sa njom. Kaileja, iskoriena i nevoljena kao dete, naljutila bi se. A ako Kaileja ne bi mogla da je razume, kako to da oekuje od bilo kog drugog? Nikome nije mogla da opie duboku glad u srcu, elju da ga samo jo jednom vidi, makar ga posle toga vie nikad ne srela. Sutradan ujutro, dok je sekla Senari hleb i sir, poela je da je ispituje: "Da li se sea iega o svojim roacima u gradu?" "Nisu oni u gradu, Eilan. Milsim da je mamin brat neka vrsta slubenika; pie pisma za prefekta u logoru, i radi sline stvari." "Zaista?" Eilan je zurila u nju. Bogovi su se svakako nasmeili, jer taj ovek mora da je sekretar Gajevog oca. Pomislila je na trenutak da se poveri detetu, ali brzo se predomislila. Ako svetenicu iz umske kue otkriju u drutvu Rimljanina, bez obzira na valjane razloge, to bi donelo nevolju svima koji su umeani. A da li bi sve bilo zaista neduno i valjano? 12. Tog istog dana je Valerije, sekretar Gajevog oca, stigao zadihan i potresen. "Upravo sam uo da mi je umrla sestra", rekao je Gaju. "Priaj mi o tome", predloio je Gaj dok su prelazili preko vebalita prema oevoj kancelariji. "Duga je to pria. Izgubio sam kontakt sa njom kada se udala; nisam je viao ak ni jednom godinje." "Odselila se nekud daleko?" Valerije se kratko nasmejao. "Samo u Devu, ali udala se za domoroca, i moj otac ju je razbatinio." Gaj je klimnuo. Bilo je dovoljno loe i kad se Rimljanin oeni lokalnom devojkom, makar i iz

plemenite porodice. Suvie dobro je znao ta Rimljani misle o keri koja pobegne sa domorocem. "Starica koja je bila sestrina i moja dadilja javila mi je za sestrinu smrt", nastavljao je Valerije, "i kad sam se malo raspitao, saznao sam da je i njen mu u nevolji. Video sam ga svega par puta, ali njegov usvojeni brat je dobrovoljac u legiji i rekao mi je da Hadron pripada Gavranovima i da je prognan. Nevolja je to imaju kerkicu, i ne znam ta se sa njom desilo. Ti, ini mi se, poznaje neke Gavranove?" "Poznajem neke od njih, da", rekao je Gaj, mislei na Sinrika. S obzirom na uslove pod kojima je roen, nikakvo udo to se pridruio tajnom udruenju posveenom odmazdi. U slinim okolnostima verovatno bi i on tako postupio. "Moram da saznam ta se desilo detetu moje sestre. Hadronov usvojeni brat pripada dobrovoljcima, to sam ti rekao, i nema enu kojoj bi mogao da poveri ensko dete, i tako sam maloj ja najblii roak. Moe li me zamisliti kao staratelja jednoj devojici? Nisam je video otkako je izila iz pelena; sad joj je valjda oko osam godina." "Prvo mora da je nae..." zamiljeno je rekao Gaj. Moda Sinrik zna kuda je otiao Hadron sa svojim detetom. A osim toga bi moda, poto zna kako izgleda biti razdvojen od voljene devojke, mogao da mu pomogne da vidi Eilan. "Stvarno moe da mi pomogne?" Valerije je zastao. Sad su bili pred samom prefektovom kancelarijom, a Valerije je dobro znao da Macelije ne voli da se njegov sin mea sa majinim narodom. "Moda", oprezno je rekao Gaj. "Moda znam nekoga ko bi mogao da se malo raspita." uo je da je Sinrik pozvan na jug kako bi se pridruio legionarima odreenim za odmazdu nad razbojnicima koji su spalili Bendeigidovu kuu. U prvi mah se zaprepastio, ali osveta spaja i udnije ljude. uo je i da Sinrik sada radi sa dobrovoljcima kao vodi i prevodilac. Gaj se pitao je li promenio miljenje ili jo pripada Gavranovima. Ako bi pokuao da ga nae preko vojnih kanala, otac bi to najverovatnije saznao; ali verovatno e ga sresti i ovako, samo ako bude obilazio krme oko utvrenja. "Neka te Bona Dea blagoslovi!" uhvatio ga je Valerije za ruku. Tog asa su se otvorila vrata, i obojica su se ukoili u stavu mirno. Ve nekoliko dana kasnije Gaj je, probijajui se kroz zakrenu trnicu u Devi, ugledao Sinrika, koji je bio za glavu vii od svih ostalih. Kosa mu je malo potamnela, i poela je da mu nie brada. Gaj je povikao i primetio kako se Sinrik mrti, zakljuuje da ne poznaje tog mladog oficira, i sprema se da ode dalje. Gaj je opsovao i poeo da se probija kroz gomilu kako bi ga stigao. "ekaj, ovee - zar me ne poznaje?" Zaustavio se i ukoio kad se pogled plavih oiju spustio na njega i polako smrknuo. Pa nee valjda sad da se okomi na njega, kad i sam slui Rimu! "Mislim da ti jo dugujem pie to si me izvukao iz one jame za veprove", prijateljski je rekao. "Eno tamo vinarije; idemo da isprobamo ta nudi." Odahnuo je kad se Sinrikovo mrtenje pretvorilo u osmeh. "Sad sam te poznao", rekao je, "ali ime ti sigurno nije Gaven. Kako da te zovem, tribune?" "Istinu reeno", rekao je Gaj, "moja majka mi je dala ime Gaven i tako me je zvala sve do smrti. Rekao sam ti onoliko istine koliko sam se usuivao. Ali u rimljanskom gradu nosim rimsko ime: Gaj Macelije Severus. Moja majka je pripadala Silurima; zato sam dobio i ime Silurikus." "Da sam to znao onomad, sigurno bih te ubio", priznao je Sinrik. "Ali otada se mnogo ta desilo. Piu sa tobom, Rimljanine, ili ve ta si." U polumranoj, pranjavoj vinariji Gaj je nastavio razgovor. "Bilo mi je jako ao kad sam uo da ti je kua spaljena; bilo mi je kao da su ti hibernijski kopilani spalili kuu mojih roaka. Drago mi je to ti otac nije stradao, i strano mi je ao to ti je majka ubijena." "Ona mi je bila pomajka", primetio je Sinrik, "ali zahvaljujem ti, nje radi. Na severu postoji izreka da krv vezuje tri generacije, a usvojenje sedam. I zaista, ena mog usvojenog oca bila mi je

dobra majka kao da me je sama rodila." "Ona je zaista bila plemenita gospa", sloio se Gaj, "i alim za njom zbog tebe." Da se oenio sa Eilan, ovaj mladi bi mu postao brat. Pa ipak, igrom roenja, sve do sad su se nalazili na suprotnim stranama. Barem jo neko sem Rimljana izaziva nemire, pomislio je. "Video sam pepeo tvog doma, ali otac me je odmah potom poslao na sever. Moda sam nje radi udelio koji udarac Kaledonjanima. Drago mi je to ujem da su hibernijski razbojnici kanjeni." "Barem sam imao prilike da i ja uestvujem u tome. To je bilo prvi put u ivotu da se nisam stideo rimske krvi u svojim venama", priznao je Sinrik. "Mislim da je onaj Beltan koji si proveo sa nama bio poslednji put kad smo svi zajedno bili sreni. Svi koji su preiveli sada su rasuti." "Bio sam na Brdu devojaka ovog Beltana", oprezno je rekao Gaj. "Video sam tamo Diedu, i Eilan, tvoju usvojenu sestru. Bilo mi je milo to sam saznao da je preivela." "Da", kratko je rekao Sinrik. "Ona je sada u umskoj kui, i svetenica je Velike Boginje. Dieda jeste Eilanina roaka, ali moja nije. A verovatno nee ni biti ako ostane tamo!" "Imam prijatelja u legiji..." poeo je Gaj. Sinrik se nasmejao. "Pa, to me nimalo ne udi!" Gaj je odmahnuo glavom. "Njegova sestra se udala za Britanca, i zato su je njeni odbacili. Dobili su kerku, ali sestra je sada mrtva, i kau da joj je mu u bekstvu. Moj prijatelj bi eleo da nae tu devojicu." "U bekstvu..." zamislio se Sinrik. "Zato mene pita?" "Mnoge ptice lete u pono." Sinrik se zagledao u svoje vino. "Kako se taj ovek zove?" "Hadron. ena mu se zvala Valerija." "Ne znam mnogo o pticama", rekao je Sinrik, "ali mogu da se raspitam." "Moda su odveli dete u umsku kuu? Da li bi tvoje roake to znale?" "Mogu da pitam", rekao je Sinrik. Radije bih je pitao sam, pomislio je Gaj, ali nije znao kako to da kae. A kako da zna eli li Eilan uopte da ga vidi? Ako je srena u umskoj kui, da li bi samo poremetio njen mir ako pokua da je vidi? Ispunio je obeanje dato Valeriju. Treba li da smisli neki izgovor i da se izgubi? Shvatio je da je predugo utao, jer Sinrik mu je napunio pehar iz kraga i gurnuo ga ka njemu. "Nije u pitanju samo to dete", rekao je mladi Britanac. "ta si zaista eleo da kae?" "Moram ponovo da vidim Eilan", priznao je Gaj. "Kunem se da ne mislim nita loe. Samo elim da saznam je li srena tamo." Sinrik je za trenutak zurio u njega, a onda je zabacio glavu i poeo tako gromoglasno da se smeje da su se svi okrenuli ka njima. "Zaljubljen si!" povikao je kroz smeh. "Trebalo je da prepoznam znake. Zar nije i moja devojka zatoena iza tih zidova?" "Ali ti si im roak", ozbiljno je rekao Gaj. "Tebe e pustiti da pria sa njom. Moe li da mi uredi da je vidim?" "Zato da ne?" iskezio se Sinrik. "Nikada nisam shvatao zato bi svetenice trebalo drati kao u tamnici. To mi vie lii na neto to bi radili vi Rimljani. Dieda nee ni da me vidi ni da govori sa mnom otkako je tamo otila, ali Eilan nije zatvorenica. Videu ta mogu da ti sredim." Iskapio je pehar. "Budi na poetku staze za umsku kuu kroz tri dana, sat iza podneva." Dok je ekala u umi kraj Svetog gaja pod neobino blistavim letnjim suncem, Eilan se iznenadila kad je shvatila da drhti. U prvi mah, kad joj je Sinrik rekao da je sreo Gaja, to joj se inilo kao odgovor na njene usrdne molitve. Ali uskoro je shvatila da je usliena molitva najopasnija stvar na svetu. Nije bilo ni govora da ugovoreni sastanak zadri u tajnosti. A ako ih otkriju, niko joj nee verovati. Na kraju je otila Kaileji po savet. "Ne moe nita da uini; kad si ga ve pozvala, doekaj ga", rekla je Kaileja. "Ali biu sve vreme dovoljno blizu da sve ujem; ako me kasnije budu ispitivali, moi u da se zakunem da vas

dvoje niste izgovorili nijednu re koja se nije mogla izgovoriti i pred vaim roditeljima. Da li prihvata?" Eilan je pognula glavu, a onda se okrenula da poe. Zapravo, ak je oseala olakanje. Ako mora da govori sa njim u prisustvu svetenice, nije dolazilo u obzir da zatrai od nje ita... opasno. "ekaj", zaustavila ju je Kaileja. "Zato si dola kod mene s tim? Nisi valjda mislila da u se sloiti!" "Ne inim nita protiv svojih zaveta." Eilan ju je pogledala u oi. "Ali znam kako dokoni jezici mogu da izmisle bajku. Verujem da e me posavetovati onako kako misli da je najbolje, ma ta oseala!" Ponovo se okrenula i otila. Ali oseala je zadovoljstvo dok se seala kako su Kaileji porumeneli obrazi. I tako je ekala, znajui da nema ega da se plai jer je Kaileja tu blizu. Da su je ranije upitali plai li se Gaja, bez oklevanja bi rekla ne; ali kako su se senke skraivale, obuzimao ju je prvo strah, a potom i uas. "Oh, Kaileja." Okrenula se ka starijoj svetenici, koja je sedela na steni na ivici istine, vezui. "ta da mu kaem?" "Zato mene pita? Ja nisam osoba koja bi mogla da savetuje devicu kako da se ponaa prema mukarcima", sarkastino je rekla Kaileja. Eilan je uzdahnula. Kako je vreme prolazilo, shvatila je da e potrajati dok Gaj prevali put od Deve. Ali dok je ekala, gotovo nesvesno je uhvatila Kaileju za ruku. Da li se uplela u neto to je se zapravo nimalo ne tie? Ne, odluno je rekla u sebi. Svakako joj je bila dunost da sazna sve to moe o preostalim roacima devojice. Tako osnaena, ekala je dalje; i srce je poelo ubrzano da joj udara kada je konano ugledala njegovu senku na stazi. To je bilo prvi put da vidi Gaja u uniformi i pod kacigom rimske legije; iznenadila se koliko mu lepo stoje. Pod purpurnom krestom kacige izgledao je vii, i boja je odgovarala njegovim tamnim oima. Ako se i iznenadio to vidi dve ene umesto jedne, to se primetilo samo po kratkom blesku u oima. Dok ih je pozdravljao, podigao je kacigu sa glave i stavio je pod miku. Eilan je uhvatila sebe kako pilji u njega. Nikada ranije nije due od trenutka gledala u rimljanske oficire u punoj uniformi; ovo je naglaavalo razlike izmeu njih. Pa ipak, pomislila je, po njihovim zakonima svi smo Rimljani. To joj je dolo kao otkrovenje. Pogledao ju je i nasmeio se, i sve to je smislila da e mu rei odjednom joj je iilelo iz glave. Gaj je potom pogledao onu drugu svetenicu, pitajui se ta bi trebalo da kae. Nijednom nije ni pomislio da bi njihovom sastanku mogao da prisustvuje neko trei. Nije rizikovao da naljuti svog oca niti njenog, samo da bi razmenio nekoliko opreznih rei u prisustvu zmaja uvara. Ali kada je susreo Kailejin veseli pogled, malo se smirio. Ako je Eilan devica vestalka ili neto najblie tome to moe postojati na ostrvima Britanije, ne moe je kriviti to je elela da ima svedoka da nije prekrila zavete. Pitao se kako da joj stavi do znanja da mu je sada sveta i nedodirljiva kao device u Vestinom hramu. Setio se kako ga je dirnulo njeno poverenje dok su sedeli kraj Beltanskih vatri, kako je bio razneen njenom nevinou. Kaileja je, naravno, neto drugo; smesta je video da mu ona nee verovati - a moda ni oboma - dovoljno da ih i za trenutak ispusti iz vida, i bio je uvreen u Eilanino ime. Ali pretpostavljao je da svetenice kljukaju priama o pokvarenosti Rimljana. Za ene iz umske kue bila je sasvim dovoljna i injenica da je on Rimljanin. Zaista, da Kaileje nije bilo, moda bi i poljubio Eilan; izgledala je vrlo privlano u svetloj lanenoj haljini koja je naglaavala njenu zlatnu kosu. Pomislio je da je to uobiajena odea za sve svetenice, jer i Kaileja je bila slino odenuta, mada je njena haljina bila tamno plava i neprivlana. Obe su nosile oko pojasa male, zakrivljene bodee. Eilan se pribrala i poela da mu pria o devojici u kui svetenica, ne ba sasvim povezano, ali smesta je znao da je to sigurno ki Valerijeve sestre. "Pa to je neverovatno", uzviknuo je. "To je sigurno ista devojica za koju sam ja doao da se raspitam, sestriina sekretara mog oca. Koliko

joj je godina?" "Mora da nas je vodila Boginja", rekla je Eilan. "Mislim da jo nije napunila desetu." "Dobro, znai nije dovoljno odrasla za brak", rekao je Gaj, jer rimski zakoni ne dozvoljavaju udaju pre navrenih dvanaest godina. "Dobro je", dodao je brzo; inae bi Valerije verovatno mislio da ga ast obavezuje da joj odmah trai mua. Sada e on morati da se oeni kako bi joj pruio dom." "To nije neophodno", rekla je Eilan. "Devojica je sasvim dobro i srena je tu gde je, i moe mu tako i rei." Gaj se namrtio; znao je da za Valerija, koji potie iz dobre i stare porodice, ne bi bilo prihvatljivo da roaka ivi daleko od porodine zatite. Ali Valerije nije imao nikog drugog ko bi se starao o devojici, i moda bi se zadovoljio Eilaninom izjavom da se ona lino stara o zdravlju i bezbednosti deteta. Uostalom, u Rimu se smatra najveom au da devojicu prime u Vestin hram. Dok god je tamo, ponaaju se prema njoj kao prema kraljici, ili barem kao prema carici. Moda e uspeti da to objasni Valeriju. Shvatio je da i dalje uprazno priaju o devojici koju nikada nije ni video, kada ga je Kaileja prostrelila pogledom. Rado bi se valjano oprostio, ali nikako pred Kailejinim otrim pogledom. A ionako ne bi trebalo da popusti tom iskuenju. Ali Eilan ga je jo upitno gledala. "Eilan..." zamucao je, jer Kaileja ih je i dalje gledala. "Zna ta bih voleo da ti kaem..." Pruio je ruku, ne usuujui se da je dodirne, a onda, kad se Kaileja nakaljala, pretvorio je to u zvanini pokret pozdravljanja. Ali u Eilaninom osmehu je video njen odgovor. Kada se udaljio, Eilan je pritrala Kaileji. "Znai, to je taj Rimljanin zbog koga toliko sanjari da ti se ne moe poveriti ni da napuni madrac mahovinom. Ne razumem; meni se on ne ini ni po emu poseban." "Pa, nisam ni mislila da e ti se svideti", pobunila se Eilan, "ali zar nije lep?" "Ne vidim da je imalo drugaiji od ostalih Rimljana", odgovorila je Kaileja. "Ili bilo kog mukarca. Meni se tvoj usvojeni brat Sinrik ini mnogo lepim. Ima blae lice i ne misli da se svet okree oko njegovih poslova." Eilan je znala da o ukusima ne vredi raspravljati; njoj se Sinrik nije inio nimalo privlanim, ali Diedi svakako jeste. Ali Gaj je bio neto drugo; njoj se nije inio kao tipian Rimljanin, ni u kom pogledu. A nije ni mislio da je njegovo rimsko poreklo neto naroito. Svakako ne misli tako, inae ne bi pomiljao da sve ostavi kako bi se oenio sa mnom, pomislila je. Nikada ni za trenutka nije pomislila da se uda za ikoga drugog; a svet je ionako pun mukaraca. Sve do sada nije shvatala koliko je razmiljanje o Gaju izmenilo njen nain ivota. "Eilan, opet sanjari", otro je primetila Kaileja. "Idi, nai Senaru i reci joj ta si otkrila; a onda idi do Latis da ui dalje. Ako bude uspela da se usmeri na to, jednog dana bi mogla da postane veta sa biljem kao Mielin." Dobro ukorena, Eilan je pola za svojim poslovima; ali ipak je neprekidno ponavljala u sebi sve to je rekla Gaju i sve to je on rekao njoj. Nije mogla da poveruje da ga vie nikada nee videti niti govoriti sa njim; inilo joj se da je on prirodan deo njenog ivota ak i poto su se oprostili. Te noi, kad je na nju doao red da deura kraj Lianon, Vrhovna svetenica ju je ljutito odmerila. "ta se to pria? Da si izila iz hrama na sastanak sa mukarcem? To nije ponaanje dostojno jedne svetenice iz umske kue. Razoarala si me", grdila ju je. Eilan je ljutito porumenela. Ba zato je i pozvala Kaileju da prisustvuje razgovoru. "Nisam mu rekla nijednu re koju ne bih smela da izgovorim pred svima vama." Lianon je uzdahnula. "Nisam ni rekla tako neto, ali injenica je da to nije reeno pred nama svima, i da e poeti govorkanja. Boginji hvala, barem je Kaileja bila tamo; ali trebalo je barem ona da zna da ne smemo dozvoliti sebi ak ni sumnju u skandal, i stoga e biti kanjena ona, a ne ti. Sad pazi, i kad sledei put bude htela da uini neto slino, pomisli da time donosi kaznu nekom drugom. Ti si mlada, Eilan, a mladi su uvek nepromiljeni."

"Kanjena? Ali to nije poteno! ta e joj uraditi?" uplaeno je upitala Eilan. "Neu je tui, ako si na to pomislila", nasmeila se Lianon. "Nisam je tukla ni kad je bila mala; a moda je trebalo. to se tie kazne, ona e ti rei ako bude elela." "Ali Majko", pobunila se Eilan, "ti si mi rekla da saznam ima li devojica neke roake." "Nisam rekla da se raspituje kod Rimljana", ljutito je rekla Lianon. Eilan se upitala kako li je mislila da nau detetove roake Rimljane, ako ne preko samih Rimljana. Kasnije, dok su bile meu svetenicama, Eilan je ugrabila priliku da razgovara sa Kailejom. "Lianon mi je rekla da e te kazniti. Moe li da mi oprosti? Hoe li biti strano? Rekla je da te nee tui." "I nee", rekla je Kaileja. "Postoji jedna kua u umi, i verovatno e me poslati da tamo provedem neko vreme meditirajui o svojim gresima, dok raskrujem grmlje i korov kojim je sve zaraslo i dok sve dovodim u red. To i nije neka kazna; Lianon verovanto ne shvata da je za mene zapravo uivanje da malo budem sama, preputena svojoj muzici i svojim mislima. I zato nemoj misliti da je bila nepravedna prema meni." "Sama u umi? Zar se nee plaiti?" "ega? Medveda? Vukova? Skitnica? Poslednji medvedi u ovom kraju sveta uhvaeni su pre tridesetak godina. Kada si videla na trnici neku vuju kou? A to se tie mukaraca, i sama zna da mogu da preplaim i oteram svakog ivog mukarca. Ne, ne bojim se." "Ja bih bila prepadnuta", priznala je Eilan. "Sigurno; ali ja se ne plaim da budem sama sa sobom. Moi u da se posvetim muzici koliko god elim, bez predavanja i dunosti da mi smetaju. I biu sasvim zadovoljna", uveravala ju je Kaileja. "U ovoj kazni - ako je moemo tako nazvati - nema nieg neprijatnog za mene." Eilan vie nije pitala, i znala je da e, kada doe na red da slue Lianon, ona i Dieda poteno podeliti meu sobom Kailejine dunosti. Pa, to nije nimalo teko; volela je Lianon uprkos njenim manama, i znala je da je voli i Dieda. Ipak, Kaileja e joj nedostajati. Sada joj je sinulo da bi Lianon, da je drugaija linost, mogla i nju da strogo kazni, ili i izbiuje. Ma ta Kaileja govorila o svojoj kazni, Eilan je snosila krivicu za sve. Oseala se krivom to starija svetenica ispata zbog nje, ali ipak nije zaalila to se srela sa Gajem. alila je samo to nije stigla da mu kae ni polovinu svega to je elela, mada ni sama nije znala ta je to sve bilo. Kada je Kaileja otila iz umske kue, Eilan je shvatila da je ostale ene ne vole ba mnogo. Samo su Eilid i Mielin volele stariju svetenicu - i naravno Lianon. Vreme se menjalo, i leto je prelazilo u jesen. Kie su poele oko ravnodnevice, i jedne veeri, kad su se ene iz Kue devojaka smestile oko vatre, Eilan je pomislila na Kaileju u izgnanstvu. Da li krov kolibe prokinjava? Kako joj je tamo, samoj u tihoj umi? ene su izmiljale zagonetke, a kada su se umorile, zamolile su Diedu da im peva ili pria. Dieda je pristala. "O emu da vam priam?" "Priaj priu o Drugom svetu", rekla je Mielin. "Priaj nam kako je Bran, sin Febalov, putovao u zemlje na zapadu. Svi bardovi znaju tu priu." I tako je Dieda pola priala, a pola pevala priu o Branu i njegovom susretu sa morskim bogom Manananom, Gospodarem iluzija, koji je pretvorio more u rascvetali vonjak, ribe u ptice koje lete vazduhom, talase u rascvetalo grmlje, i morska bia u ovce; izgledalo je kao da jedre kroz rasvcetani zabran. A kada je Mananan ispao iz amca, unutra su jurnuli talasi, pa je morski bog izbaen na obalu a ostali ljudi su se utopili. Kada je zavrila, zamolile su jo jednu priu, sedei oarane kao mala deca. "Priaj o kralju i tri vetice", predloila je jedna ena, i Dieda je poela onako kako se poinju sve bajke. "Nekad davno, vremena su bila bolja nego sada, i bilo je vie kapija izmeu nas i Drugog sveta, i da sam bila tamo, sad ne bih bila ovde... pa, to je bilo davnije nego to se sea i najstariji deda, u kui na granici Drugog sveta, i tu su iveli kralj i kraljica...

Bila je nova godina, kada se otvaraju kapije izmeu svetova, i u trenutku izmeu vremena, izmeu ponoi jedne godine i svitanja sledee, na njihova vrata dole su tri vetice. Prva je imala njuku kao svinja, i donja usna joj je visila do kolena i zaklanjala joj odeu; druga je imala usne sa obe strane glave i bradu tako dugu da joj je pokrivala grudi; a trea je bila uasno stvorenje sa jednom rukom i jednom nogom. Pod tom rukom nosila je prase koje je bilo toliko lepe od nje da je izgledalo kao princeza." Sad su se ve sve ene smejale. I Dieda se nasmeila pre nego to je nastavila. "Tri vetice su ule i zauzele su sva tri sedita kraj vatre, pa kralj i kraljica nisu mogli da se ogreju, i morali su da sede kraj vrata. Onda je progovorila prva vetica, ona sa usnama do kolena. 'Gladna sam', rekla je. 'ta imate za jelo?' Pa su pourili da joj naprave lonac kae; i kada je sve pojela, a bilo je dovoljno za tuce ljudi, povikala je: 'Ba ste cicije; jo sam gladna.' Onda je druga vetica, ona bradata, poela da se ali. 'edna sam', rekla je. Kada su joj izneli bure piva, popila je sve u jednom gutljaju i poela da kuka kako je jo edna. I kad su poeli da se plae kako e im vetice pojesti i popiti sve zalihe pripremljene za zimu, kraljica i kralj su izili i poeli da se savetuju ta da rade sa gostima. A onda je sa brda sila vila i pozdravila kraljicu. 'Neka bi te svi bogovi uvali, dobra gospo; zato plae?' upitala je. A kraljica joj je ispriala o tri strane vetice i kako e im pojesti i zalihe i krov nad glavom, i kako e onda sigurno pojesti i kralja i kraljicu. Onda joj je vila rekla ta da radi. Kraljica se vratila unutra, sela i poela da plete; prva vetica nije mnogo izdrala. 'ta to pravi, bako?' 'Pletem pokrov, draga tetkice', odgovorila je kraljica. A druga vetica je poela da guna kroz bradu. 'A za koga je pokrov, bako?' 'Oh, za bilo koga ko u ovoj noi nema dom, draga tetkice.' A onda je trea vetica poljubila prase i upitala: 'A kada e upotrebiti pokrov, bako?' Tog asa je u sobu upao kralj i poeo da vie: 'Crna planina i nebo nad njom poeli su da gore!' Kad su to ule, sve tri vetice su poele da nariu. 'Avaj, avaj, naeg oca vie nema!' i pojurile su kroz vrata, i nikada ih u toj zemlji niko iv nije video; a ako i jeste, ja za to nisam ula." Dieda je zautala. Dugo su sve utale, dok je vetar zavijao oko kue. Na kraju je progovoirla Mielin. "ula sam, nekad davno, da Kaileja pria slinu priu; jesi li je nauila od nje?" "Ne", rekla je Dieda. "Priao mi je otac dok sam bila mala." "Sigurno je jako stara", rekla je Mielin, "a on je svakako jedan od naih najveih bardova. Ali ti si je priala dobro kao da si druid. Ti ili Kaileja mogle biste da poduavate mlade bardove isto kao on." "Da, sigurno", frknula je Dieda. "Zato ne bismo postale i sudije?" A zato ne bi, zaista? upitala se Eilan. Kaileja bi imala odgovor na to, ali Kaileja nije bila sa njima. 13. im je ubedio Valerija da mu je neaka bezbedna dok se Eilan stara o njoj u umskoj kui, Gaj je poeo da planira ponovni odlazak, pre nego to otac pone da ga gnjavi enidbom. Otkako je ponovo video Eilan, bio je jo odluniji da se ne eni nikakvom devojkom Rimljankom. Od smrti imperatora Tita i ustolienja Domicijanovog, prilike su bile nestabilne, i Gaj je znao da njegov otac traga za saveznicima. Posle nekog vremena je izaao u grad. Jutro je bilo toplo i prijatno, ali sada su se na zapadu skupljali crni oblaci, i oseao je da mu hladan vetar mrsi kosu. Jednom mu je neki stari centurion rekao kako u ovoj zemlji postoje dva naina da se odredi kakvo je vreme: ako vidi bregove, znai da e kia; ako ih ne vidi, znai da ve pada. ovek je pritom uzdahnuo, eljan plavih nebesa nad Italijom, ali Gaj je sa zadovoljstvom udisao vlani vazduh. im je pala prva kap kie, Rimljani su pourili u zaklon. Samo je jedan ovek ostao nepomian, kao i Gaj, lica okrenutog ka

nebu. Nije se nimalo iznenadio kad je prepoznao Sinrika. "Hoe sa mnom na pehar vina?" Pokazao je ka vinariji gde su jednom ve sedeli. Sinrik je odmahnuo glavom. "Hvala, ali neu. Vie bih voleo kad bi mogao da kae da me nisi ni video. Zapravo, najbolje bi bilo kad bi kazao da nema predstavu kuda se ja kreem. Tako ne bih morao da te molim da lae." Gaj je podigao obrve. "Je li to neka ala?" "Voleo bih da jeste. Ne bih smeo ni da stojim i priam sa tobom; ali svakako se moe zakleti da si me sluajno sreo." "Ne brini", rekao je Gaj i osvrnuo se. Nalet vetra poneo je kine kapi preko ulice, podiui oblaie praine kako bi koja pala. "Svi dobri Rimljani su lepo na suvom, i boli ih briga za dve budale koje stoje napolju na kii! Sluaj, Sinrie, hteo sam da govorim sa tobom o Eilan..." Sinrik je iskrivio lice. "Molim te, nemoj mi to pominjati. To je izgleda bila najvea graka koju sam nainio ove godine; Lianon je bila strano besna na mene. Nije bilo nikakve tete, ali ne pokuavaj da ponovo vidi moju usvojenu sestru." Nervozno se osvrnuo. "Tebi to moda i ne bi smetalo, ali mene ne smeju videti da razgovaram sa oficirom legije. Ako se ponovo sretnemo, najbolje se pravi da me ne poznaje... neu se uvrediti. Neko je konano shvatio da jo radim za Gavranove, i sinulo im je da mi dodir sa dobrovoljcima daje odlinu priliku da pravim nevolje kada doe pravo vreme. I tako su me prognali, i ako me vide na dvadeset milja od nekog rimskog grada, biu osuen na rudnike - ili na neto gore - ako postoji ita gore. Zbogom!" Okrenuo se i poao. Gaj je treptao za njim, jer tek sada je shvatio da Sinrik vie ne nosi oznake Rima. Mora da je zato bio spreman da tako otvoreno govori. Jo je smiljao ta da mu kae kad je Sinrik skrenuo u bonu ulicu i nestao, ostavljajui ga samog na kii. Gaj je obuzdao poriv da poe za njim. Ako je Sinrik istinski neprijatelj Rima, bolje da umre brzom smru nego da dospe u rudnike olova Mendip. "Ne pokuavaj da ponovo vidi moju usvojenu sestru." U glavi su mu odjekivale Sinrikove rei. Je li to, znai, kraj svih njegovih nada da e ponovo videti Eilan? Njegov otac i Sinrik svakako su bili u pravu. No, dok je prebacivao preko glave kraj ogrtaa i polako polazio niz ulicu, kapi to su mu klizile po obrazima nisu bile samo kine. Kaileja je zastala na ulazu u glavnu salu, trgavi se kad joj je do uiju dopro kikot. Posle vie od dva meseca usamljenosti, zaboravila je koliko buke prave ene kad ih je mnogo na okupu. Za trenutak je poelela da se okrene i pobegne natrag u usamljenost svoje umske kolibe. "Tako znai, vratila si se", rekla je Dieda kad ju je konano primetila. "Pitam se zato, posle naina na koji se Lianon ponela prema tebi. Kad si nas se jednom oslobodila, mislila sam da e zauvek ostati tamo!" "A zato si ti jo ovde?" upitala je Kaileja, pogoena. "ovek koga voli je na severu, i gone ga Orlovi. Zar ti nije mesto uz njega?" Na Diedinom licu je za trenutak planula srdba, ali smesta ju je zamenilo neto veoma nalik na oajanje. "Zar misli da ne bih pola istog asa kad bi me pozvao?" gorko je upitala. "Ali on je poloio zavet Gospi od Gavranova, i ako ne mogu da budem prva u srcu oveka koga volim, zarei u se za svetenicu i neu da imam nikakvog posla sa njima!" Glas joj je zadrhtao pa su se druge ene okrenule. Kaileja ju je saaljivo gledala, zadovoljna to nikada nije bila zaljubljena. "Kaileja..." Eilid je urila ka njoj. "Nadala sam se da e se danas vratiti. Lianon je u svojim odajama. Poi odmah tamo. Ona se nikada ne ali, ali znam da si joj nedostajala." Pravo joj i budi, pomislila je Kaileja dok je urila preko dvorita, zaklanjajui se alom od kie. Pa ona me je i oterala! Kao i uvek posle odsustvovanja, Kaileju je iznenadila Lianonina krhkost. Nee stii da ostari, pomislila je sada, gledajui je. Na njoj nije bilo upadljivih znakova bolesti, samo sve jaa

prozirnost, ali nagon izotren uenjem svetenice rekao joj je da Vrhovnu svetenicu neto prodire iznutra. "Evo me, majko", tiho je rekla. "Da li si elela da me vidi?" Lianon se okrenula, i Kaileja je ugledala njene izbledele oi pune suza. "ekala sam te", tiho je rekla. "Moe li da mi oprosti to sam te oterala?" Kaileja je odmahnula glavom, jer i njoj se grlo steglo, i brzo je prela preko odaje kako bi kleknula kraj Vrhovne svetenice. "Zar imam ta da opratam?" upitala je slomljenim glasom, polaui glavu Lianoni u krilo. Osetila je da i sama plae dok joj je Lianon gladila kosu. "Nije ni trebalo da postanem svetenica, uvek sam ti pravila samo probleme!" Kao da je taj blagi dodir po kosi iznenada poeo da slama zid koji je podigla oko onoga to je nekada davno poverila Eilani. "Nikad nisam mogla da ti kaem", apnula je, "isprva nisam shvatala, a posle me je bilo stid. Ja nisam devica. U Eriu, pre nego to si me nala, napao me je jedan ovek..." Glas joj se prekinuo. Nastupila je tiina, a onda su mravi prsti ponovo poeli da je glade po kosi. "Oh, malena, zar te je to muilo? Mislila sam da ima neeg, ali nisam htela da te ispitujem. Kad sam te povela iz Eruia, nisi ni postala ena. Kako si mogla da zgrei? Mi ne govorimo o takvim stvarima, jer ima onih koji ne bi razumeli. Moramo da uvamo spoljanji izgled. Zato sam te kaznila to si pomogla Eilani. Ali sluaj me, Kaileja, draga moja - ta god ti se desilo pre nego to si dola ovamo uopte nije vano, pogotovo Boginji, a svakako ni meni, dok god obitava u Njenoj kui i slui joj dobro i predano!" Jo plaui, Kaielja je podigla ruke i zagrlila svoju pomajku. Uprkos povremenim prebacivanjima, sada je znala da je ono to osea prema njoj duboko kao ljubav koju je mogla da oseti prema nekom mukarcu, mada je bilo druge vrste. A volela je i Eilan, ije saoseanje joj je pomoglo da se suoi sa davnim seanjima. Ali barem joj nijedna od tih ljubavi nee smetati da odri zavete svetenice. Ponekad, za vreme Kailejinog izgnanstva, kapi kie sa streha umske kue kao da su bolno udarale pravo u Eilanino srce. Gaj je otiao i ona ga vie nikad nee videti, to joj je bilo jasno. Bilo je pravo olakanje to su joj se mrane misli prekinule kad ju je Kaileja pozvala. "Vratila si se!" uzviknula je, prolazei kroz vunenu zavesu na Kailejinoj sobi. "Niko mi nije rekao! Otkad si tu?" "Samo jedan dan. Bila sam sa Lianon." Eilan ju je zagrlila i uzmakla za korak da odmeri Kaileju od glave do pete. "Zaista ti nije kodilo." Bila je zdrava i preplanula, a tanka bora koja je ponekad kvarila plavi polumesec tetoviran izmeu obrva sada je sasvim nestala. "Jesu li ti sasvim oprostili zbog mog zloina?" Kaileja se nasmeila. "Sve je zaboravljeno. Zato sam i poslala po tebe, dete. Ti si ovde ve tri godine i dobro si uila. Dolo je vreme da odlui eli li da istinski postane jedna od nas i da poloi zavete." "Zar je ve toliko prolo?" Bilo joj je teko da poveruje kako Mairina ki ve ima tri godine, a njen stariji brat gotovo pet. A ipak joj se inilo da je ovde provela itav ivot. Stari ivot je bio zaboravljen, a kada bi sanjala Gaja uvek je sanjala njegovu ruku preko svojih ramena i njegov tihi apat. Nije mogla ni da zamisli da ivi sa njim u svetu Rimljana. "Hoe li i Dieda sada poloiti zavete?" Sve su bile svesne koliko je Dieda ogorena zbog onog to je smatrala Sinrikovom izdajom, a sad kad je on jo i prognan, ko zna hoe li ikada moi da se vrati. Njemu su i dalje na prvom mestu bili obuka za ratnika i osveta. Kao to je Gaju na prvom mestu njegov svet, pomislila je Eilan. "To se tie samo nje i Boginje", strogo je rekla Kaileja. "Sada govorimo o tebi. eli li i dalje da ostane meu nama, malena?" Dieda e poloiti zavete, a i ja u, pomislila je Eilan. A zato da ne, kad nijedna od nas ne moe da bude sa ovekom koga voli? "Da, svakako. Barem..." oklevala je malo, "ako me Boginja jo eli, jer Ona zna da sam prvo

volela mukarca." "To nije bitno", vedro se osmehnula Kaileja. "Boginja oprata sve to ti se desilo pre nego to si poloila zavete. Konano sam rekla Lianoni ta mi se desilo kao detetu, i ona mi je rekla da je tako. Dugujem ti zbog tog velikog olakanja, mila moja, i drago mi je to mogu i tebi da ga pruim!" "Ima i onih koji ne bi tako mislili", gorko je rekla Eilan. "Ne sme dozvoliti da te to mui." Kaileja joj je poloila dlanove na ramena i zagledala joj se u oi. Eilani se uinilo da tamne oi starije svetenice lie na sveti izvor, u kome se mogu videti prolost i budunost. "Sluaj, mala sestro, i rei u ti tajnu koja poiva u srcu Misterija. Svi bogovi, ak i sve boginje, svi su jedno, bez obzira zovemo li je mi Arianrod ili Katubodva ili Don. Svetlo Istine je jedno, ali mi je vidimo kao da se prelama kroz kristal ili prizmu, u mnogo boja. Svaki nain na koji mukaci i ene vide svoje bogove - ili boginje - sadri deli te istine. Mi iz umske kue imamo preimustvo da vidimo Boginju na mnogo naina, i da je zovemo mnogim imenima, ali znamo tu prvu i najveu od svih tajni: da su bogovi, ma kako ih zvali, Jedno." "Znai li to da su bogovi Rimljana isti oni bogovi i boginje kojima mi sluimo?" "Tako je - zato urezuju u svoje oltare na naem tlu likove sa odlikama obeju strana. Ali injenica je da mi iz umske kue verujemo da, mada su bogovi svi Jedno, upravo mi potujemo Boginju u njenom moda najisitjem vidu, kao olienje svih ena. I zato se zariemo da emo joj sluiti kao Majci, Sestri i Keri. Zato ponekad govorimo da vidimo lice Boginje na licu svake ene." Eilan je za trenutak bila ponesena Kailejinim reima, a onda je osetila gnev. Ako su svi bogovi isti, to su se svi toliko naljutili kad je zavolela Rimljanina? Kaileja je prisustvovala njenom razgovoru sa Gajem i znala je ta ona osea prema njemu. Kako moe da kae da ta oseanja nee biti vana poto poloi zavete? Ona su deo nje, sveta koliko i zanos kakav je ponekad oseala kad bi je obuzelo prisustvo Boginje, nalik na svetlucanje meseine na povrini svetog izvora. "ta e se zahtevati od mene?" "Zarei e se da e zauvek ostati edna, osim ako te izabere bog. Dae re da nee nepromiljeno govoriti svete tajne nezareenima, i da e uvek ispunjavati volju Boginje i svakoga ko ti bude nareivao u neko od Njenih imena." Kaileja je zastala, gledajui je, i Eilan se setila koliko je voli, i koliko je ona zavolela nju i ivot u svetilitu. Pogledala je svetenicu pravo u oi. "To u se rado zarei..." "I dokazae da gospodari vetinama kojima smo te uile, i da je Boginja voljna da te prihvati. Jasno ti je da ne mogu da opiem kako to izgleda - jer kau da je za svaku kandidatkinju zadatak drugaiji, pa ne bih mogla nita da ti kaem ak ni da me zavet ne spreava." Eilan je savladala drhtaj strepnje. Dok je ivela u Kui devojaka nasluala se pria o kandidatkinjama koje nisu uspele pa su bivale otpravljene, ili bi, jo gore, nestale. "Razumem, i spremna sam", tiho je rekla. "Neka tako bude", rekla je Kaileja. "U Njeno ime te pozdravljam kao kandidatkinju za svetenicu." Poljubila je Eilan u obraz; Eilan se setila da je to isto uinla i jedna mlaa svetenica kad je tek dola u umsku kuu. Dva poljupca su se za trenutak pomeala; zatreptala je, oamuena oseanjem da se ponavlja trenutak koji je doivela ve mnogo puta. "Pri punom mesecu pred Seman, izgovorie svoju zakletvu pred svim svetenicama. Lianon i tvoj deda bie veoma zadovoljni." Eilan je piljila u nju. Svakako nije inila ovo njih radi! Kaileja je zatraila od nje da odabere, ali njena odluka je ve doneena pod pritiskom porodice, a moda i drugih sila koje lebde negde u mranim senkama van opaaja. "Kaileja..." apnula je, pruajui ruke. "Ako se zareknem Boginji, to nee biti zato to sam ki i unuka druida, niti zato to vie nikad neu videti Gaja. Tu mora da postoji neto vie." Kaileja ju je pogledala. "Kada smo se prvi put srele, inilo mi se da e te sudbina dovesti

meu nas", polako je rekla. "Sada to jo jae oseam. Ali ne mogu da ti obeam da e biti srena, dete." "Ni ne oekujem to..." Eilan je savladala jecaj. "Samo da postoji neki smisao, neka svrha u svemu ovome!" Kaileja je uzdahnula i zagrlila je, a Eilan se oslonila o nju, oseajui da joj stisak u grlu polako poputa dok joj je starija ena gladila kosu. "Uvek postoji smisao, mila moja, mada moe dugo potrajati dok ga shvatimo - to je sve ime mogu da te teim. Da Boginja ne zna ta radi, ta bi se desilo sa svetom?" "To mi je dovoljno", apnula je Eilan, oslukujui otkucaje Kailejinog srca, vrste i spore. "Ako imam i tvoju ljubav." "Ima je..." Kailejin glas je bio gotovo neujan. "Volim te kao to je Lianon volela mene..." Pun mesec je gledao sa nebesa kao oprezno oko, kao da je lino Arianrod odluila da posmatra sveanost. Kad je zamrla pesma svetenica koje su je dovele ovamo, Eilan je osetila da joj ruke obuzima jeza, mada je no bila topla. Da li se nadala kii? Ne bi bilo razlike; kad bi druidi dozvolili da vremenske prilike utiu na njihove sveanosti, ne bi imali neku naroitu religiju. Znala je da bi trebalo da joj je milo to su nebesa odluila da blagosiljaju njeno posveenje, ali od meseine se oseala nelagodno. Barem e joj svetlost olakati da prati stazu, a svetenice su traile od nje jedino da proe kroz umu nazad do hrama, to joj se nije inilo naroito tekim. Reena da sve to pre obavi, Eilan je pourila u senke ispod drvea, dalje od nepominog meseevog pogleda. Hodala je moda onoliko koliko je potrebno da se isprede lakat vunene niti, a onda je shvatila da se izgubila. Okrenula se, pazei na disanje. Moda je ovo prva proba nauenog - da se vidi moe li da upotrebi unutranja ula kako bi nala put. Upila je mirnu snagu zemlje ispod sebe - barem to se nije promenilo. Mesec i zvezde brujali su od energije nad njom, i kada se otvorila kako bi postala stub koji ih vezuje, pravilno diui sve dok nije znala da se nalazi u sreditu vaseljene, strah je nestao. Opet je otvorila oi. Panike vie nije bilo, ali meseina koja je prodirala kroz lie kao da je dolazila iz svih etvrti istovremeno, i nije imala pojma u kom pravcu se nalazi hram. Ipak, ako odabere jedan pravac i poe njime bez skretanja, pre ili kasnije e izii iz ume. Priali su joj da su nekada ostrva bila potpuno prekrivena umama, ali sada je bilo mnogo puteva, panjaka i njiva. Sigurno nee dugo potrajati dok sretne nekoga ko e joj pokazati put. Tiho pevuei, pola je napred, i tek kasnije je shvatila da peva pesmu kojom svetenice pozdravljaju izlazak meseca. Dok je hodala, prigueni meseev sjaj je izmenio svet, i sad je shvatila zato ju je to uplailo. Svaka granica bila je oiviena srebrom; lie je svetlucalo, a svaki kamiak se presijavao... ali sada je Eilan shvatila da vidi jo neto osim meseine. Svaka iva stvar u umi imala je svoj sjaj koji je rastao sve dok nije videla podjednako dobro kao na dnevnom svetlu. Ali nije bio dan, jer svetlo nije bacalo senke, nego je bilo rasuto, tako da su boje ume sijale kao tamni dragulji. Stresla se kad je shvatila da je nekako prela granicu koja odvaja ljude od Drugog sveta. Zaista je bilo onako kako su joj govorili: Zemlja ivih i svet ljudi lee kao nabori na platu, i tamo gde se dodiruju lako se moe prei iz jednog u drugi svet. Ili se ponekad svetovi gotovo stapaju - u ovakvim trenucima, kada svetenice pevaju svete pesme. uma u koju je ula bila je puna hrasta, leske i trnja kao i svaka druga. Sada joj je neko drvee izgledalo poznato, ali drugo je pripadalo njoj nepoznatim vrstama. Kraj nakrivljenog hrasta primetila je drvo srebrnaste kore, sa malim zlatastim cvetovima. Oskorua je nosila istovremeno i bele cvetove i zrele crvene bobice, mada je u ljudskom svetu vreme cvetanja prolo a bobice jo nisu poele da zru. Vazduh je bio ispunjen tekim mirisom cvea. Sad kad je mogla da vidi kuda ide, koraala je sa vie pouzdanja, i od divljenja je gotovo zaboravila zato je dola ovamo. Bila je nejasno

svesna da ovo otupljivanje ula moda predstavlja najveu opasnost, i pokuala je da se seti svog cilja. Neodreeno oseanje dunosti, jae od svakog drugog, nateralo ju je da se zaustavi na maloj istini gde su breze i oskorue ukale na mirisnom povetarcu, nalik na devojke to gledaju sveanost. Zatvorila je oi. "Gospo, pomozi mi! Moi to obitava na ovom mestu, ja te potujem..." tiho je rekla. "Uini mi milost, pokai mi kuda da poem..." Kad je opet otvorila oi, ugledala je izmeu drvea irok prolaz oivien grubim kamenjem. Pola je tuda, koraajui lakim korakom koji su devojke uile da koriste na sveanostima. Put je prolazio izmeu dva visoka stuba proarana spiralama i zavijucima. Iza njih je ugledala jezerce koje se presijavalo kao da odraava svetlost skrivenog meseca. Jedva se usuujui da die, Eilan je prola izmeu kamenova i zagledala se u jezerce. To je svakako znala, jer jedna od prvih vetina koju je nauila bila je da gleda u iniju sa vodom. Povrina jezerca se ustalasala od iznenadnog vetra, a kada se umirila, shvatila je da je inija u poreenju sa ovim jezercem isto kao i svea u poreenju sa suncem. U dubini je ugledala more, smaragdno i safirno pod nebom nalik na prozirno plavo staklo. Dok je gledala, jezerce, uma i stenje su nestali i sada je lebdela nad talasima kao ptica na krilima. Vode su zapljuskivale ostrvo sa liticama od crvene stene, proarano belim hramovima okruenim gajevima mrane ume. Na najviem bregu stajao je hram vei od svih ostalih, s krovom koji je sijao poput zlata. Eilan se spustila nie, i ugledala enu u belom kako eta bedemom, zagledana u more. Imala je zlato oko vrata i ruku, zlatnu traku oko ela, a kosa joj je bila kao plamen, ali imala je Kailejine oi. Iz hrama je iziao mladi i kleknuo pred nju, proslonivi elo o njen trbuh. Dok ga je svetenica blagosiljala, Eilan je ugledala na njegovim podlakticama tetovirane zmije. inilo joj se da uje pesmu, tihu kao kie kapi: Avaj za zemlju iza talasa, Avaj to ne bee za nju spasa, Avaj za znanjem Boginjina glasa... Dok je pesma zamirala, prizor se promenio. inilo joj se da je prolo mnogo godina. Sredite ostrva iznenada je eksplodiralo u ogromni stub usijanog plamena, a vode su se podigle kao zid od zelenog stakla i progutale i drvee i hramove i sve ostalo. Jo dok je ostrvo tonulo, flota brodova pohitala je to dalje odatle, lebdei preko vode kao uplaeni galebovi. Pola je za jednim od njih, sa zmajevima na jedru, koji je sekao talase ka severu sve dok srebrnasta izmaglica nije zaklonila sunev sjaj, a more je postalo sivo i zeleno kao ono koje je poznavala. Sada je ponovo ugledala kopno, bele litice i travnate visoravni. Letela je preko brda i dolina i stigla na visoku, prostranu ravnicu gde su duge kolone ljudi vukle debelu uad, teglei ogromno kamenje. Deo kruga se ve video i lako je mogla da zmaisli ostatak. Dovoljno esto je sluala opise Plesa Divova tako da je mogla da prepozna upravo taj kameni krug. ovek koji je upravljao radovima liio je na njenog oca, a pomagao mu je mladi nalik na Gaja, nii i tamnoput kao Silur, ali pun moi. Taj drugi pokazao je ka krugu, i ugledala je na njegovim podlakticama tetovirane zmajeve kako se talasaju sa svakim pokretom miia. Vetar je zanjihao visoku travu ravnice, a kada je uminuo, prizor se ponovo izmenio. Opinjena, Eilan je pratila jednu sliku za drugom. Boje i oblici su se menjali kad god bi u zemlju doao neki novi narod. Ali stalno je prepoznavala po neki izraz ili pokret - dedine prste na harfi; Lianoninu kraljevsku ljupkost; pa ak i sebe, posaenu u koije kao da je kraljica. Kraj nje je jahao visok mukarac, i znala je da joj je njegov dodir otvorio pristup moima koje je posedovala. Sve to je bilo uvek e biti; Zmaj e iz mora izroniti;

Samo mudrost e te osloboditi... zauo se jasno glas odnekud van sveta. Poslednja slika prikazivala je granitni breg prekriven crvenim vresom. Hladni istoni vetar duvao je sa mora, talasajui trave. Na tom vetrovitom mestu pravo drvee raslo je samo du mesta gde je ostrvo bilo okrenuto ka stenovitom kopnu. Tek to je shvatila da vidi ostrvo Mona, prizor se promenio, i Eilan je ugledala ljude svoje rase, obuene u belo, i ene u haljinama tamnim kao ponono nebo; lica su im bila mrana dok su dodavali drva na ogromne lomae. Za trenutak nije shvatila. A onda se na obali preko puta ustalasalo svetlo. Zatreptala je i prepoznala oklope Rimljana. I ljudi sa Mone su ih videli, i lomae su iznenada zaplamtele. Svetenice su plesale sve blie obali, a senke su im se divlje grile dok su bacale ini vritavim glasovima. Rimljani su neko vreme oklevali i oficiri su ih grdili, a onda su prvi redovi uli u vodu. Pliak se zapenuao dok je legija prelazila preko njega. Izili su potpuno mokri, ali maevi su im se crveno presijavali zbog vatri. Mrano i precizno gonili su druide, i uskoro su im maevi bili jo blistavije crveni od krvi onih koje su nali. Potom je neko vreme vladala tiina. Sve slabije vatre ustuknule su pred sivim praskozorjem. Gavranovi su se ve jatili oko leeva. Dok je Eilan gledala, iznenada su uzleteli, grakui, i nebo se zacrnelo od njihovih krila. Dok Orlovi lebde, spava Zmaj, Kad Gavrani prhnu, suzu mi daj, gde mrnja padne, nije kraj... Dok je sluala pesmu, srce joj se grilo od tuge, i od suza je jedva videla dalje. Kad se smirila, opet je stajala kraj jezerca, ali vie nije bila sama. U vodi je preko puta svog odraza videla jo jedan, i kad je podigla pogled ugledala je mukarca ogrnutog koom arenog bika, i sa kapom krunisanom sokolovim krilima i jelenskim rogovima. Rairila je oi, jer tako su se druidi oblaili samo za najsvetije sveanosti. "Gospodaru..." obratila mu se sa puno potovanja, "ko ste vi?" Za trenutak joj je liio na dedu, ali sad je videla da je mlai, uprkos prosedoj bradi, a u oima mu je sijala mudrost i mo kakve se kod smrtnika mogu samo naslutiti. Ovakav je Ardanos trebalo da bude! pomislila je, setivi se kako je ponekad za vreme sveanosti nasluivala u Lianon veliku svetenicu. Ovo je bila stvarnost. On joj se nasmeio, i uinilo joj se da se oko njih pojaala svetlost, toliko da je i jezerce sinulo. "Bio sam u mnogim oblijima, i imao sam mnoga imena. Bio sam Sunev Soko, i Beli Pastuv, Zlatni Jelen, Crni Vepar. Ali ovde i sada sam Merlin od Britanije." Eilan je progutala knedlu. Sluala je o ovome dok je uila, jer Merlin je nekada bila titula Vrhovnih druida. Ali dua kojoj je to ime istinski pripadalo nije se javljala u svakom narataju, i govorilo se da ga i na Drugom svetu sreu samo najvei druidi. Liznula je usne. "ta eli od mene?" "Keri Svetog Ostrva, hoe li sluiti svom narodu, i svojim bogovima?" "Ja sluim Gospi od ivota", smireno je odgovorila. "I iniu po Njenoj volji." "Ovo je as predznaka, kada se susreu mnoge staze, ali samo uz tvoj pristanak, jer put koji se otvara pred tobom zahtevae da da sve, a ako poe njime nee dobiti mnogo razumevanja ni nagrade." Poao je oko jezerca. "ta znaci kau, za ta je dobar ovaj as?" Kad joj je priao blie, potpuno ju je savladala snaga njegovog prisustva. Bilo joj je milo to je po starim priama znala ta treba da kae. "Dobar je da se postane svetenica na stari nain", blago je rekao on. "Priali su ti da svetenica mora da bude telesna devica, ali to nije tano. Svetenica Boginje podaje se u svoj as i svoje doba, i kada mo proe kroz nju, ostaje svoja. Ona daje, ali nikad je niko ne uzima. Ona je pokreta koji posveuje Svetog Kralja, kako bi mogao da prenese blagoslov na svoju kraljicu, i da

se ivot u zemlji obnovi." "I to eli od mene?" Eilan je shvatila da drhti. "Kako to da uinim? Ne znam kako se to..." "Ne ti, nego Boginja u tebi." Eilani je zastao dah kad joj se nasmeio. "Dunost mi je da probudim Nju." Otkopao je kou, i kad je kruto pala na tlo Eilan je shvatila da je ispod nje nag, i videlo se da je svakako i bog plodnosti. Zagladio joj je pramenje koje joj se kovrdalo na slepoonicama, a njoj se uinilo da bi jednostavno pala da nema njegovih snanih ruku da je dre. Onda se sagnuo da je poljubi u elo. Boginjo! kriknula je njena dua, i osetila je kako se u njoj pali svest pretvorena u beli plamen, hitajui nanie, kad joj je poljubio usne, pa grudi, i kad je kleknuo da joj blagosilja matericu. Tog trenutka je kao nikada ranije bila svesna svoje sri, ali u isto vreme je znala da je njena linost pretopljena u Drugo, i nije znala je li to Prisustvo deo nje ili je ona deo njega, ili Nje. Nesumnjivo je znala jedino da vie nije sama, u smislu koji je prevazilazio ak i utehu Gajevog zagrljaja. Plamtela je a nije izgarala, i inilo joj se da glas koji uje peva u tonu plamena. Neprijatelja koga eli da pokori, prvo mora voleti... Zakon koji eli da ispuni, prvo mora porei... Ono to eli da zadri, sada mora dati... Tako e stei pobedu... Keri druida, kroz tebe e se ponovo roditi Zmaj. U svesti su joj plamtele slike krvi i lepote, bitaka i kamenih gradova i visoko brdo nad kopnenim morem, vatra i ma i konano plavokosi mukarac sa Gajevim oima koji je jahao u bitku nosei na titu Gospin lik. "Hou!" zaula je svoj odgovor. "Ali ne ostavljaj me samu..." "Keri, ja sam uvek ovde", zauo se odgovor. "Ti si Moja, od razdoblja do razdoblja, dok god Vreme traje." Znala je da je ranije ve ula te rei, da je ovo samo obnavljanje drevne veze, ali ljubav koja ju je zapljuskivala prevorila se u more u kom se davila, svetlost u kojoj je nestajala sva svest. Sledea svesna pomisao joj je bila da lebdi u hladnoj vodi. Oseala je oko sebe tamno drvee, i meseinu, i sledeeg trenutka su je uhvatile mnoge ruke i podigle je na obalu. Zaueno je zamirkala kada je shvatila da lei kraj jezerca za kupanje, nainjenog na potoku ispod Kue devojaka. Pokuala je da govori, ali nije mogla. Tek tad je shvatila da je ono to joj se desilo bilo Misterija, suvie duboka da bi se izgovorila, ak i ovde. I pitala se kako to da ne vide, jer Boanska Vrelina jo je plamtela u njoj, i koa joj se osuila istog asa kad su je izvadili iz vode. ene su je utke obukle u novu lanenu haljinu, obojenu tamno plavo, boju koju nose sve zaklete svetenice. "Putovala si izmeu svetova; videla si svetlo bez senke; proiena si..." rekao je glas koji je Eilan prepoznala kao Kailejin. Podigla je pogled, ali pred njom je stajala ena koju je videla kako eta bedemom. "Keri Boginjina, ustani, da te sestre pozdrave..." Svetenice su joj pomogle da se digne na noge, a onda su zaostale dok je Eilan ila sa Kailejom stazom to vodi ka Svetom gaju. Pod svetlou baklji koje su plamtele meu drveem, Eilan je videla Lianon kako eka, i Eilid kraj nje. Do njih je stajala Dieda, oiju ogromnih i oamuenih, i Eilan je znala da su sigurno i njene takve; kosa joj je visila u mokrim pramenovima. ta li se njoj desilo? upitala se Eilan. Pogledi su im se sreli, i sve ograde nastale izmeu njih poslednjih godina sad su iezle; znale su jedino da su sada sestre. Drago mi je to emo zajedno poloiti zavete... pomislila je Eilan. Proba je uvek bila ista, ali svakoj svetenici su bogovi slali vizije po svojoj volji. Dieda je verovatno nala muziku. Pogledala ju je, i uinilo joj se da joj se iz Diedinih oiju smei Boignja.

Eilan se osvrnula i videla da su sve tu - Mielin, Eilid i ostale koje su uile sa njom protekle tri godine. Ali na licu svake ene videla je odraz svetlosti Drugog sveta, a kod nekih i vie, nagovetaj lica koja je videla u vizijama, uvek drugaijih a ipak uvek istih. Zato se mukarci plae smrti kad emo ponovo iveti? upitala se Eilan. Po uenju druida, dua moe da poprimi mnoga oblija tokom kruenja godina, i uvek je smatrala da veruje u to, ali sada je znala da je to istina. Sad je konano razumela Kailejinu ozbiljnsot, i svetost koju je, uprkos krhkosti i odsutnosti, oseala u Lianon. I one su bile tamo gde i ona, i nikakva smrtnika nezgoda nije mogla da izmeni tu istinu. Sluala je sveane rei kao u snu, i bez oklevanja je poloila sve zavete, jer je najvanije obeanje, ono koje ukljuuje i nadviava sva ostala, ve dala Boginji u Drugom svetu. Krv joj je jo pevala u venama, a svetlost Gospe joj je poigravala u pogledu, i jedva je osetila ubode trna dok su joj izmeu obrva tetovirali plavi polumesec koji ju je oznaavao kao svetenicu. 14. Po tradiciji koja je vladala u umskoj kui, svetenice se posle polaganja zaveta povlae u izdvojenost. Eilani je bilo drago zbog toga. Tokom nekoliko dana posle uvoenja leala je iscrpljena kao Lianon posle Proroanstva, i ak i kad se telesno oporavila stalno je bila usmerena ka unutra, pokuavajui da shvati ta se desilo. Ponekad joj se ono to je druid rekao inilo nemoguim - kao naopaki san roen iz njene osujeene ljubavi prema Gaju. Ali kada su se svetenice okupljale u mrazovitoj tami da pozdrave zimski mesec, Eilan je oseala da joj glasovi podignuti u pesmi uzdiu duh. U takvim trenucima, kada ju je meseina ispunjavala kao srebrni plamen, znala je da ono to je iskusila nije bio san. Ponekad bi uhvatila Kaileju kako je radoznalo posmatra, ali ak ni dok ih je pouavala tajnama Mudrih doneenim preko mora - a uenje toga bilo je dozvoljeno samo zareenim svetenicama - Eilan se nije usuivala da pomene Merlina i sudbinu koju joj se inilo da joj je ponudio. Postepeno je shvatala da je, bez obzira ta su druge svetenice iskusile tokom probe, ova Misterija samo njena. I tako su proticali mrani zimski dani i polako prelazili u prolee, a znak Boginje na Eilaninom elu polako je zaceljivao. Gaj je sedeo na klupi u oevoj kancelariji u Devi, duboko udiui povetarac koji je dopirao kroz otvoreni prozor i pitajui se koliko brzo e uspeti da ode. Ve godinu dana pripadao je oevom osoblju, i dosadili su mu zidovi utvrenja. U umama i poljima poinjalo je prolee. Mogao je da oseti miris jabuara u cvetu, i to ga je teralo da misli na Eilan. "Veina ljudi dobie odsustvo za Floralije, ali ne elim da mnogo oficira bude odjednom odsutno." Oev glas kao da je dopirao izdaleka. "Kad dobije odsustvo, kuda e poi?" "Nisam razmiljao", odgovorio je Gaj. Neki oficiri koristili su slobodne dane za lov, ali ubijanje ivotinja iz zabave vie ga nije naroito zanimalo. Zapravo, nije imao kuda da poeli da ode. "Mogao bi da ode u posetu prokuratoru", predloio mu je otac. "Jo nisi video njegovu ki." "Ako bogovi budu milostivi, ni neu je videti." Gaj se naglo vratio u stvarnost. Ocu kao da je naneo bol. "Ma hajde, nee ti nita faliti", rekao je Macelije, oito se savlaujui. "Samo da vidi devojku. Mislim da joj je sada petnaest godina." "Oe, znam da je dola u godine za udaju. Zar misli da sam toliko glup?" Otac se samo nasmeio. "Nisam ni pomenuo enidbu." "Nisi ni morao", durio se Gaj. Ako ne moe da dobije Eilan, neka bude proklet ako se oeni bilo kojom enom u Britaniji - a pogotovo ovom koju mu predlae otac. "Ne mora da bude grub", rekao je otac. "Zapravo, pomiljao sam da provedem praznike u Londiniumu, i..." "E, pa ja nisam", rekao je Gaj, ne marei vie ta e otac misliti o njegovom ponaanju. Nije

znao kuda da poe, ali to e biti to je dalje mogue od Londiniuma. "Nadam se da ne misli ponovo na onu Britanku", rekao je Macelije, i Gaju se uinilo da mu otac ita misli. Da je bar ostao na tome! Ali Macelije je nastavio. "Sigurno si bio dovoljno razuman da je zauvek istisne iz misli." To ga je nateralo da se odlui. "Zapravo", polako je rekao, "razmiljao sam da odem u posetu Klotiniju." Posle boravka kod tog romanizovanog Britanca je i sreo Eilan, i tako e barem moi da uiva u seanjima. Uivao je u putovanju na jug, mislei na Eilan, i na Sinrika koji je mogao da mu bude prijatelj a sad ga je izgubio, mada nijedan od njih nije bio za to kriv. Prolee je napredovalo kao armija osvajaa, i vreme je bilo divno; jutra jasna i hladna, tako da mu je bilo drago to je toplo obuen, a dani topli, blistavi i gotovo suvi osim poneke blage kie kasnije popodne. Klotinije ga je sa zadovoljstvom primio i doekao, i mada je Gaj znao da je to uglavnom zbog Klotinijeve elje da ostane u najboljim moguim odnosima sa monim Rimljanima, ipak je uivao. Gvena se udala i otila, pa ga niko nije gnjavio. Utvrdio je da Klotinijevo domainstvo, zapravo, i nije loe mesto da se provede odsustvo. Hrana je bila dobra, a ak je i preostala Klotinijeva ki, od dvanaestak godina, bila dobro drutvo, i dovoljno je saoseala kad joj je priao kako otac pokuava da mu ugovori brak sa nepoznatom devojkom. Moda bi mu na neki prefinjen nain i stavila do znanja kako je spremna da ga utei, ali Gaj je dobro pamtio - mada prekasno - oevo upozorenje da se vie ne petlja sa domaim devojkama. Ako mu je devojka i slala neke tajne signale, on se pravio da ih ne primeuje. Ali osim molitvi neodreeno upuenih Veneri, nije mogao da smisli nikakav nain da se priblii Eilani. U snu je guvao ebad, trljao se o njih, jeao i budio se, znajui da je sanjao Eilan. Volim je, razmiljao je, obuzet samosaaljenjem, kad bi postao svestan u koliko je beznadenoj situaciji. To nije kao da sam namerno zaveo pa ostavio devojku. Rado bih se oenio njome, samo kad bih mogao da dobijem dozvolu svih ljudi koji se smatraju pozvanim da kontroliu njen i moj ivot. Njemu su ipak dvasdeset tri godine, i oficir je - mada nisko na lestvici - u svojoj legiji. Ako ga to ne ini dovoljno zrelim da se oeni po svojoj volji, kada e to postati? Jednog dana, kad je poao na jahanje pravei se da ide u lov, uhvatio je sebe kraj pocrnelih zidova koji su nekada bili Bendeigidovo domainstvo, i shvatio je da se nalazi u blizini umske kue. Noga ga je zabolela kad se setio jame za veprove - inilo mu se tako davno - i prvog puta kad je ugledao Eilan. Ne mogu da ostanem ovde... iznenada je pomislio. Svako drvo i svaki kamen budie mi bolna seanja. Mislio je da e moi to da podnese. To to je povremeno u Devi sretao starog Ardanosa nije mu remetilo mir. Moda bi trebalo da ode na jug i da poseti majin narod. To ne bi prijalo Maceliju, ali ovog trenutka mu nije bilo naroito stalo do oevog miljenja. Te veeri je kraj vatre saoptio Klotiniju svoju odluku, a ovaj ga je pozvao da ipak ostane jo koji dan. "Do sveanosti e na putevima biti suvie sveta", naglasio je Klotinije. "Ostani barem dok to ne proe, a onda e udobnije putovati." "Narod mi nee smetati, ali moda ne bi trebalo da putujem u uniformi", rekao je Gaj. "Ii u bre i privlaiu manje panje ako se obuem kao obian Britanac." "To je tano", kiselo se osmehnuo Klotinije. "Ti si, u izvesnom smislu, jedan od nas. Verujem da u ti nai neto prihvatljivo." Sutra ujutro sluga mu je doneo odeu koja mu je sasvim dobro pristajala: kone pantalone i zeleno obojenu tuniku, sve novo, isto i pristojno, ali ne preterano otmeno, a uz to i prostrani tamnosmei ogrta od teke vune. "Noi su jo ledene, mome", rekao je Klotinije. "Trebae ti ovo kada padne mrak." Kad se Gaj presvukao, kao da je nestalo njegovog rimljanskog porekla. "U ovoj odei vie nisi Gaj Macelije Severus." Starac ga je udno gledao. Gaj se iscerio. "Mislim da sam ti ve rekao, majka me je zvala Gaven dok god je bila iva; sada izgledam upravo tako i treba da nosim samo to ime."

Klotinije je spremno uzviknuo kako mu odea divno pristaje, ali Gaj je slutio da ovaj pomalo ali zbog nestanka onog uglednog gosta Rimljanina. "Ako poem na sveanost, biu samo jo jedan Britanac", nastavio je Gaj. "Moda bi trebalo da poaljemo poruku Maceliju da putujem preruen!" Pretpostavljao je da ocu ne bi bilo milo zbog maskarade, a izgovor kako prikuplja informacije moda bi mogao da ga opravda. Kad se probudila na Beltan, Eilan je imala udno oseanje da je Gaj negde u blizini. Moda i on misli na mene, pomislila je. Ipak je bio Beltan, a svi njihovi vani susreti odigrali su se upravo na toj sveanosti. Svakako je bilo prirodno da pomisli na njega ovog dana kada, irom semlje, svi mukarci i ene misle samo na ljubav. Ovde, u ednom zaklonu Kue devojaka, ona ne bi smela da misli na takve stvari, a ako ba i misli, trebalo bi da ih posmatra izdvojeno i pokroviteljski, kao osoba koja je daleko iznad telesnih elja. Tokom zime to je bilo lako. inilo joj se da ju je strast sa kojom ju je dotakao druid u viziji proistila kao oltarski plamen, i da zaveti ednosti nisu velika rtva. Ali sada, kada se budio sok u drveu i kada je svaki pupoljak urio da se otvori, poela je da sumnja. Kada je razmiljala o viziji, telo joj je plamtelo, a nou je sanjala kako lee sa ljubavnikom koji je ponekad bio onaj druid a ponekad Gaj, a ponekad stranac sa oima kralja. Telo mi je jo netaknuto, iznenada je pomislila, ali u duhu vie nisam devica. Boginjo, kako da podnesem ovaj slatki bol? "Eilan, da li ti pomae Lianoni u pripremama za veeras?" Mielinin glas ju je vratio u stvarnost, i odmahnula je glavom. "Poi onda sa nama ostalima da uivamo u sveanosti", nastavila je Mielin. "Prijae ti da udahne malo sveeg vazduha." "Mi ostali", znailo je Senaru, koja je bila oduevljena to je izila na otvoreno. Dan je bio vedar i prohladan, i po ivicama puteva blistalo je cvee belog gloga, kao da se na grane spustila sama suneva svetlost. Sveta je bilo toliko da se Eilan, naviknuta na mir i tiinu posle vie meseci izdvojenosti, stresla. Kako brzo se navikla na utanje i mir, ili ju je moda uvoenje izmenilo... Oduvek joj je bilo pomalo neprijatno u masi, ali sada se oseala kao da hoda bez koe. No, Senara je bila oduevljena dok je ila izmeu njih dve. Svemu se divila: tezgi sa okruglim sirevima; stolu na kome je putujui trgovac staklom izloio svoju svetlucavu robu; i cveu, cveu na sve strane. Eilan nije videla toliko sveta jo od prolog Beltana, kada je ponovo srela Gaja. inilo joj se da se itava Britanija sjatila ovde, da se gura, smeje, jede i pije; i da su tu sve vrste zanatlija, od kolaara do plesaa na konopcu. "Hoe li Lianon biti ovde preko dana?" upitala je Senara. Mielin je klimnula. "Ardanos e je pratiti. To je deo njene dunosti - da se pokazuje masi na sveanostima." Mielin je zastala. "A to nije prijatno. ini mi se da je ona veoma umorna. Svake godine se pitam hoe li joj to biti poslednja sveanost." Primetila je da je Eilan prebledela i pourila je da nastavi. "Zar te to plai? Smrt je deo ivota koliko i roenje; jedna svetenica to svakako zna." No, guva je bila tolika da ju je Eilan jedva ula. Gomila sveta je posmatrala mekara; Senara je povikala da hoe i ona da vidi, pa su se progurale napred. Ljudi su se razdvajali pred njima im bi primetili plave haljine umske kue, i brzo su se nale kraj same ograde u kojoj je ivotinja igrala - ili barem trapavo poskakivala na zadnjim nogama, to je verovatno bilo najblie plesu to takva zver moe da izvede. Njuka joj je bila vrsto obmotana konopcem; Eilan je smatrala da vrlo jadno izgleda. "Sirota ivotinja", rekla je, a Mielin je uzdahnula. "Ponekad mi se ini da je Lianon kao taj medved", rekla je. "Uvek na otvorenom, nikada ne govori svojim reima." Eilan je glasno dahnula od pomisli da se Vrhovna sveetnica poredi sa dresiranom ivotinjom. "A ko je vodi?" zakikotala se Senara. "Mielin, ne bi smela da govori takve stvari." "A zato? Obino se smatra vrlinom kad neko govori istinu", kiselo je rekla Mielin, i Eilan se

setila Kaileje. Nain na koji se njen deda ponaao prema Vrhovnoj svetenici bio je daleko od samosvojnosti o kojoj je govorio druid u njenoj viziji. "Govorim istinu onako kako je vidim; a kada vidim kako Lianon polako malaksava, pitam se..." Mielin nije dovrila reenicu, jer tog trenutka medved se spustio na sve etiri i poao pravo prema njima. Senara je vrisnula i odskoila, ali masa ih je pritiskala sa svih strana. Eilan se povukla, nagazivi na haljinu neke ene, i zaula je cepanje tkanine. "Pazi gde staje!" ljutito je rekla ena. Eilan se izvinila, pokuavajui da se to vie smanji, i tog asa medved je opet krenuo ka njima, ue je popustilo i neko je uplaeno uzviknuo. itava gomila je ustuknula, i kada je Eilan povratila ravnoteu Senare i Mielin nigde nije bilo. To je bilo prvi put posle mnogo godina da Eilan ostane sama. Sasvim se navikla na stalno nadgledanje u umskoj kui. Sad joj je postalo jasno da to nije bilo samo pristojnosti radi; prisustvo sestara pomagalo joj je da dri ljude na odstojanju i fiziki i psihiki. Ovako usamljenu, zbrka stranih misli i oseanja udarala ju je kao jak vetar. Pokuala je da se zatiti izvlaei snagu iz zemlje, ali nepoznata lica oko nje ispunila su je zbrkom. Kako je Lianon mogla da podnese da hoda izmeu ljudi kad je ve bila napola u transu i otvorena moima bogova? Eilan je bila toliko zarobljena u masi i izloena pritisku stranca da nije uspevala da vidi nita poznato; ak ni drvored koji je vodio ka umskoj kui, niti brdo na kome se davalo Proroanstvo. Jednom je za trenutak ugledala u masi neto to joj je liilo na poznatu plavu odedu; ali kada se probila blie, to je bio samo ogrt potpuno nepoznate osobe. Drugi put joj se uinilo da je ugledala grupu svetenica; ali njih je bilo etiri, a do trenutka kad se setila da su njene pratilje mogle da sretnu drugu grupicu iz umske kue i da moe biti da je upravo tako trae, ove su ve ponovo nestale u masi nepoznatih. Izgled trnice joj je bio stran kao da je sa Drugog sveta. Ovo je smeno - pa prvo to su me nauili bilo je da se titim od oseanja drugih ljudi! Trebalo bi da prosto pitam nekog, ponavljala je u sebi, ali bila je toliko ranjiva da se nije usuivala da se obrati nekom nepoznatom; a ta bi ljudi mislili o svetenici koja ne ume da nae put do sopstvenog obitavalita? Prolazila je kroz masu, pokuavajui da obuzda nerazumni uas. Kad bi mogla da povrati odbranu, zapitala bi nekoga u kom pravcu se nalazi umska kua. Jednog dana e se sigurno smejati kad se seti ovoga, i liie joj na pustolovinu. Ali ovog asa joj je bilo jasno da se izgubila i da je preplaena. Iznenadan pokret gomile gotovo ju je oborio s nogu; izgubila je ravnoteu i sudarila se sa mukarcem u tamnom ogrtau. On je neto promrmljao, a onda se trgao. "Eilan? Jesi li to zaista ti?" Snane ruke su je uhvatile za laktove, i tek sad je prepoznala glas. "Otkuda si se pojavila?" Podigla je pogled prema jedinom licu koje uopte nije oekivala da e videti: licu Gaja Macelija. Bez rei se privila uz njega. On je osetio njeno drhtanje i privukao je blie. Guva oko nje iznenada je postala daleka, umirena njegovim zatitnikim zagrljajem. "Eilan..." ponovio je. "Nisam se usuivao ni da sanjam da u te nai ovde!" Ali ja jesam, pomislila je Eilan. Kad sam se jutros probudila prva pomisao mi je bila da si u blizini; zato nisam poverovala? vre ju je obgrlio; tog asa je zaboravila sva Kailejina upozorenja, sve svoje sumnje i strahove. Znala je samo da je srena. Pomalo drhtavo se nasmejala. "Izgleda da sam se izgubila; pokuavala sam da se vratim u umsku kuu, ili barem da naem druge svetenice koje su dole na sveanost, ali nisam znala kojim putem da poem." "Put je tamo preko", poeo je on, ali kad je osetio njen nehotini pokret, prekinuo je. "Zar zaista mora odmah da poe? Doao sam u ovaj - ovaj kraj sveta samo zbog nade da u te videti..." ula mu je misli kao da ih je izgovorio naglas. Ne mogu da podnesem da je sada pustim! "Ako ode, moda se vie nikada neemo sresti", rekao je drhtavim glasom. "Mislim da to ne

bih mogao da podnesem, da te ponovo izgubim. Eilan..." Polako je izgovarao njeno ime kao da ga miluje; osetila je da joj kou zapljuskuje talas ledene vatre. "Ne moe me ostaviti..." promrmljao je u njen veo. "Sudbina te je dovela ovamo samu..." Ne ba samu! pomislila je, smeei se na gomilu oko njih. Ali bilo je istina: samo je Sudbina, ili Boginja, mogla da je dovede ovamo, u njegov zagrljaj. Odluno je zaboravila pravila koja zahtevaju da svetenica dri pogled oboren pred mukarcem koji joj nije otac, deda ili brat; pogledala ga je. A ta je mislila da e videti? ta su oi mogle da joj kau, upitala se, gledajui njegovu kosu ukovrdanu nad elom, tvrdoglavo isturenu vilicu pod kratkom bradom koju je pustio u poslednjem pohodu, i jasnu glad u tamnim oima, a to njeno srce nije ve znalo? Unutranji i spoljanji vid su se iznenada stopili, i videla je istovremeno upalo lice deaka koga je negovala pre etiri godine, snane crte mukarca u koga je izrastao, i jo neto, lice izmodeno iskustvom i nezadovoljstvom, sa mladalakim obeanjima prerovanim tokom godina. Sirota moja ljubavi, pomislila je, zar e biti takav? "Zar zaista mora da ide?" ponovio je on, i ona je tiho rekla "Ne." Gaj je progutao knedlu i podigao joj veo sa ela. Primetila je da se ukoio, i shvatila da tek tada primetio plavi polumesec izmeu njenih obrva. "Ja sam svetenica", tiho je rekla i osetila kako se trgao, shvativi. Ali nije je pustio, a ona se nije povukla. Od same pomisli da ga moda nikad vie nee videti nebo kao da je izgubilo boju. Kaileja bi joj svakako rekla da smesta ode; ali ovog puta nije mogla da uini ono to bi starija svetenica smatrala najmudrijim, nego ono to joj govori srce. ta god se ovog puta desilo, bar Kaileja nee biti kanjena zbog toga. Dva gonia su naletela na njih i povukla se, udno ih gledaui zbog Eilanine plave odede. Gaj se namrtio i prebacio preko nje svoj smei ogrta, a onda joj povukao veo tako da joj je sakrivao plavu kosu. "Hajdemo dalje od ove gomile", promrmljao je. I dalje ju je grlio, snano i smirujui, i kad su poli, nisu tano znali kuda idu, nego samo da su zajedno i da se udaljavaju od mase. "Priaj mi kako si dospeo ovamo. Nisam ni znala da si u ovom delu sveta!" "Mislim da sam doao da te vidim", poeo je on, a Eilan se oslonila o njega i paljivo sluala. "Bila je to Sudbina, ili moda moj otac. Barem sam poao u pravcu suprotnom od onog koji mi je on predloio! Je li mala Valerija dobro?" "Senara - tako je zovemo u Kui devojaka. Da, sasvim je dobro i srena je." "Drago mi je da to ujem", rekao je on, ali Eilani je bilo jasno da je ve zaboravio Senaru. "Sinrik je prognan, zna li? Sreo sam ga pre polaska, i rekao mi je da se drim dalje od tebe..." Glas ga je izdao. ta je hteo da uje od nje? Moda je samo oekivao zvuk njenog glasa, da sazna da je mislila na njega. Pa zar ne zna i sam? Bila ga je svesna svakim ulom, svakim deliem koe. "Moda je imao pravo. Moj otac je uvrteo sebi u glavu da treba da se oenim nekom devojkom Rimljankom, kerkom prokuratora u Londiniumu..." "Hoe li ga posluati?" oprezno je upitala Eilan, ustreptalog srca. Brak! Zato joj to govori? Znala je da to nita ne menja, ali zato je i sama pomisao toliko boli? Nekako su stigli do ivice vaarita. Jo jedan korak, i sakrie ih leskovo drvee. Protekle noi su mukarci i ene lutali ovuda da sakupljaju zelenilo i cvee i da lee jedni s drugima na mladoj travi. uma ih je jo pamtila; Eilan je oseala seanje na njihovu strast kao odjek oko sebe, sukobljen sa amorom izdaleka. On se okrenuo ka njoj. "Zna da se nikada neu oeniti nijednom osim tobom!" "Ja ne mogu da se udam", odgovorila mu je. "Moj ivot je obreen bogovima..." "Onda se nikada neu oeniti", vrsto je rekao on. Oh, hoe, hoe... ak i dok ju je obuzimao nerazuman talas sree, u Eilaninoj svesti se javila vizija. U umu joj je blesnula slika one koja e mu biti ena. A zato bi se Eilan ljutila na nju? Zar

je toliko sebina da poeli da Gaj zauvek ostane sam? Ili je elela da je on otme, da pokrene nebo i zemlju kako bi je oslobodio zaveta? Kakve ljudske rei mogu da izbriu polumesec sa njenog ela? Spotakla se o neki koren, i Gaj je pruio ruke da je pridri. mirnula je i shvatila da su zali u umu. amor gomile je bio sasvim priguen, kao da su putovali miljama, kao da su stupili u Drugi svet. Veliko drvee ih je skrilo u lisnate senke. Sunce je zalo za oblak i poeo je da duva hladan vetar. Hoe li poeti kia? Kao u odgovor, nekoliko kapi je palo na njih, kao poetak kie ili kao viak vlage sa gornjih listova. "Eilan", apnuo je on i jae je stegao. "Molim te, Eilan..." Okrenula se i osetila snagu njegove elje, i svet kao da je stao. Od trenutka kad ju je guva odvojila od Mielin pa do sada, pomislila je Eilan, lutala je kroz san. Ali sada je bila budna, i mogla je sa uasnom jasnoom da vidi i prolost i budunost. Moda ih je Sudbina oboje dovela ovamo, ali ono to odlui u ovom trenutku odredie i njegovu i njenu budunost - a moda e odluiti i o drugim ivotima. Svest joj se proirila, zahvatajui druga vremena u sve irem krugu, sve dok nije opet ugledala plavokosog ratnika iz vizije, sa zmajevima na podlakticama i orlovskim pogledom koji je zavolela u Gajevim oima. Sada je on drhtao. Nespretnim pristima podigao joj je veo; dok je sputao ruku dotakao joj je obraz, zadrao se na njemu za trenutak, a onda, kao da ga vue neodoljiva sila, poao dlanom niz njen meki vrat i poloio aku na njenu dojku pod haljinom. Pred njima se prostirala mahovina, meka i zelena. Eilan je zaula neto nalik na odjek: "Boginja se ne potuje u hramu nainjenom ljudskim rukama..." Ali ovo je bilo zabranjeno - pre jedva est meseci zarekla se da e podariti svoje devianstvo samo Svetom Kralju. Umesto odgovora, obuzela ju je sigurnost. Od ovog mukarca dveju krvi potei e budui Kralj... Merlin ju je zbog ovoga posvetio. Ovo je njena sudbina. Kada su se tek upoznali, Gaju je morala izgledati kao dete, ali znala je da je sada neizmerno starija. Opet je zaula odjek Merlinovog glasa: "Svetenica Boginje podaje se u svoj as i svoje doba, i kada mo proe kroz nju, ostaje svoja." "Ne moemo se venati po pravilima ljudi", tiho je rekla. "Da li si spreman da me uzme za enu na stari nain, kao svetenicu koja lee sa kraljevskim potomkom, pred licem bogova?" On je zastenjao, milujui joj dojku, i osetila je da joj se bradavica ukrutila pod njegovim dlanom. "Do smrti i posle nje, pred Mitrom i Majkom", promrmljao je. "Eilan, oh, Eilan!" Kada ju je dodirnuo Merlin, vatra je planula u njoj od temena do nonih prstiju; ali ovaj plamen kao da je stizao iz zemlje, spaljujui sve ostale misli. Dotakla mu je lice i on je posegnuo ka njoj. Nespretni prsti su joj se upleli u kosu i veo je skliznuo na zemlju. Potom su se njegove usne spojile sa njenim, ne vie neno nego zahtevno, kao kod izgladnelog oveka. Za trenutak je ostala nepomina, zbog iznenaenja; a onda je postala svesna jednake gladi u sebi, i razdvojila je usne pred njim. Dok su se ljubili, zagrlila ga je oko vrata; kosa, osloboena paljivog poveza, rasula joj se niz lea, a ukosnice su letele na sve strane. Gaj je zastenjao i privukao je blie. Sada je oseala vrstu snagu njegovog tela, i njegovu elju. Preao joj je rukom preko lea, privlaei je jo blie. Eilan je osetila da je kolena izdaju. Pripila se uz njega, i njena teina ih je oboje spustila u zelenu travu. Ljubio joj je obraze, oi i vrat kao da e je prodrati, a ona se privijala uz njega, drhtei. Kad su pali, suknje su joj se zadigle; prelazio je rukama preko njenog tela, zastavi za trenutak kad je osetio meku kou, a onda je nastavio uvis ispod tkanine sve dok nije stigao do svetog mesta izmeu butina i tu se zaustavio. Gaj je iznenada stao, sav zadihan. Potom se odvojio od nje, rairenih i oamuenih oiju, kao da je gledao u prejako svetlo. "Gospo", apnuo je. Videla je da sav drhti, ali nekako je smogao snage da postupa promiljeno, snalazei se sa njenom odeom i milujui joj telo sa umenou koja je rasla sve dok je nije ispunila svetlost, i shvatila je da pred njom vie nije samo Gaj.

"Kralju moj!" apnula je kad joj je plamen koji je on uegao suknuo kroz svaki ivac. "Doi mi!" On je uzdahnuo i potonuo u njen zagrljaj kao sunce u more, pokoravajui joj se i dok mu se davala. U daljini je ula uzvike, kao da potuu sa drugog sveta, i znala je da su svetenici zapalili Beltanske vatre. Ali u njoj je blistao vei plamen, i da su tog asa i Kaileja i sve ene iz umske kue stajale oko njih i gledale, Eilan ne bi to znala i ne bi ni marila. Dan je ve poodmakao i sunce je zalazilo kad se Gaj konano promekoljio. Eilan se sa oklevanjem odvojila od njega; on ju je ponovo zagrlio i glasno je poljubio. "Moram da se vratim u umsku kuu", rekla je veoma neno. "Traie me." Mielin je dosad sigurno ve van sebe od brige. Ali ako Eilan uspe da se nekako uunja neprimeena, moda e svi verovati da u guvi nisu uspele da se sretnu i da se Eilan vratila nazad sama. ak i sada, kad se strast stiala pa je mogla razborito da razmilja, Eilan nije alila to je prekrila zavete; Boginja je znala i nije se umeala, to je bio dovoljan dokaz da je sluila viem zakonu. Deo tajnih uenja kojima ju je uila Kaileja otkako je postala svetenica, glasio je da su pre dolaska Rimljana svetenice birale ljubavnike po svojoj elji, i ak se i udavale. Tek po dolasku Rimljana mukarci su uzeli sebi neverovatnu slobodu da kontroliu line ivote svojih ena. Kaileja nikada nije srela mukarca koji bi je doveo u iskuenje da prekri zavete, ali moda bi mogla da je shvati. Sa druge strane, Kaileja se ne bi sloila sa Eilaninim izborom ljubavnika, pa je onda moda ipak bolje da nita ne kae starijoj svetenici. "Nemoj ii, Eilan." Gaj se podigao na lakat i pogledao nanie u nju. "Bojim se za tebe." "Ja sam unuka Vrhovnog druida; ta misli da e mi uraditi?" Otac joj je jednom rekao da bi je ubio sopstvenim rukama ako bi dozvolila ono to je Gaj upravo uinio, ali ovo nije bio dobar trenutak da to pominje. Ona je sada ena, i obreena svetenica, i odgovorna je samo svojim sestrama i bogovima. "Kad bih mogao da budem tamo da te zatitim, ne bi bilo vano ta e pokuati", mrano je rekao on. "A da li bih bila bezbedna kad bismo pobegli? Kuda bi poli? Divlja plemena na severu mene bi moda prihvatila, ali ti bi bio u opasnosti; a kuda drugde da pobegnemo van domaaja Rima? Ti si vojnik, Gaje, vezan zavetima koliko i ja. Prekrila sam jedan zavet da ispunim neto vie, ali to me ne oslobaa. I dalje pripadam Boginji, i moram joj verovati da e se starati o meni..." "To je vie nego to ja mogu", rekao je, trljajui oi. "Glupost. Ako se vrati u aktivnu slubu, svakako e biti u veoj opasnosti nego ja." Eilan ga je jo jednom zagrlila pri pomisli na hladno gvoe kako probija srce koje je sada tuklo tako blizu njenog, i kad ju je on poljubio sve misli o budunosti su nestale. Na neko vreme. 15. Uprkos aputanjima punim nagaanja kojih se Eilan seala iz Kue devojaka, to to je legla sa mukarcem nije joj unitilo magiju. Ili je barem arolija skrivanja koju je apnula dok se unjala kroz kuhinjska vrata, pa stazom do Sale svetenica, izgleda spreila ono malo sveta to je srela da je primete u prolazu. Kad je stigla u svoju sobu, brzo se svukla i oprala, sakrivi umrljanu haljinu dok ne bude imala vremena da sama oisti deviansku krv sa nje. Kad je to obavila, obukla je spavaicu i potpalila vatru, iznenada svesna da se napola smrzla, i da je izgladnela. Prolo je vie od sata od veernjeg obroka. Trebalo bi da ode u kuhinju i potrai neto za jelo; ali trebalo joj je vremena da razmisli o svemu to se desilo njoj i Gaju. Ili je zapravo, pomislila je sa neobinim podsmehom na sopstveni raun, samo elela da zamuri i ponovo proivi u seanju voenje ljubavi sa njim. Mogla je oekivati da e Gaj biti spreman, ali ne i da e biti tako nean, da e ekati sve dok ne pone da drhti kao list samo da ne bi krenuo suvie brzo i povredio je. Ali iako joj je telo bilo nevino, zadovoljstvo koje je pulsiralo kroz nju potpuno je odgovaralo njegovom. A u trenucima

vrhunca, kada je ekstaza postala gotovo prevelika za smrtnike, opet joj se inilo da je to Boginja vodi i prihvata dar Boga. Uzdahnula je, primeujui neobian bol i slatki zamor u otealim udovima. Hoe li me Boginja ubiti na mestu to sam prekrila zavet, pitala se, ili e me kazniti da plaem svake noi, seajui se onoga to vie nikada neu imati? Zar nije i to bolje nego da ga nikad nisam imala? alila je Kaileju, ranjenu jo u detinjstvu jedinim saznanjem o onome to mukarci zovu ljubavlju. Proticao je dan za danom i poela je da se uspostavlja neka vrsta ravnotee. Eilan je pomagala Lianon prilikom sveanosti punog meseca, i nije je pogodila munja. Dalja obuka posle zaveta se nastavljala, i u vetinama i u znanju, i kako su dani postajali dui, sedele su sa starijim svetenicama u nekoj bati ili u svetom gaju kad god je vreme bilo dovoljno lepo. U gaju je bilo trinaest svetih hrastovih stabala, dvanaest u krugu, a najstarije u sreditu, zaklanjajui kameni oltar. Eilani se inilo da ak i u sanjivoj popodnevnoj vruini drvee jo ima neto od magije koju je mesec ulio u njih pre nekoliko noi. Kailejin glas se pretvorio u aputanje u pozadini dok je Eilan gledala uvis. Svetlost koja se presijavala u liu svakako je bila neto vie od sunevog sjaja. Od Beltana kao da su joj sva ula bila izotrena. Ponovo je ula glas svetenice. "U stara vremena postojalo je sestrinstvo od devet visokih svetenica, po jedna za svaku oblast ove zemlje. One su podravale kraljice svih plemena, savetovale ih i stajale iza njih." Eilan se oslonila o vrsto hrastovo stablo, povezujui se sa njegovom mirnom snagom, i pokuala da dri oi otvorene. "Znai, one nisu bile kraljice?" upitala je Dieda. "Njihova uloga je bila manje javna, mada su esto poticale iz kraljevskih porodica. Ali one su uvodile kraljeve, jer kada bi kralj doao na posveenje, svetenica je postajala kanal preko koga je Boginja prihvatala njegovu slubu, i predavala mu mo koju je on zauzvrat predavao svojoj kraljici." "One nisu bile device", gorko je rekla Mielin, i Eilan je odjednom bila potpuno budna, setivi se Merlinovih rei. Da li je ona bila Boginja za Gaja? Kakva je onda njegova sudbina? "Svetenice su legale sa mukarcima kada je to zahtevala sluba Boginji", odgovorila je Kaileja neutralnim glasom. "Ali nisu se udavale, i raale su decu samo kada je to bio jedini nain da se ouva kraljevska loza. Ostajale su slobodne." "Mi u umskoj kui se ne udajemo, ali ne bih rekla da smo ba slobodne", namrtila se Dieda. "Iako svetenica Proroanstva bira svoju naslednicu, Savet druida mora da odobri njen izbor." "Zato su se stvari promenile?" upitala je Eilan, a u glasu joj se pojavila napetost zbog linog zanimanja. "Da li zbog Mone?" "Druidi kau da je naa trenutna izdvojenost samo radi nae zatite", odgovorila je Kaileja jednako oprezno i neutralno. "Kau da e nas Rim potovati samo ako ostanemo iste kao Vestalke." Eilan je zurila u nju. Pa onda ono to sam uinila sa Gajem nije naruavanje zakona Gospe, nego samo druidskih propisa! "Ali, hoemo li morati uvek ovako da ivimo?" alosno je upitala Mielin. "Zar nema mesta gde bismo mogle da govorimo istinu i sluimo Boginju bez uplitanja mukaraca?" Kaileja je sklopila oi. Eilani se za trenutak uinilo da se i drvee umirilo, ekajui da uje ono to e svetenica rei. "Samo na mestu van vremena..." apnula je Kaileja. "Zatienom od sveta maglom magije." I Eilan je za trenutak videla isto to i ona - maglu kako lebdi kao veo preko srebrnih voda, i bele labudove kako pevaju dok uzleu. Potom se Kaileja trgla i otvorila oi, zbunjeno se osvrui, a kroz drvee je dopro gong koji je pozivao na veernji obrok.

Eilanine strepnje su za neko vreme bile umirene, ali kako su dani postajali sve dui ka Dugodnevici, poela je da nagaa zato je Boginja nije odmah zgromila. U prvi mah, kada je dolo uobiajeno vreme da se izdvoji i podvrgne proienju prema obiajima umske kue, a krvarenja nije bilo, nije se brinula; kod nje to nikada nije bilo pravilno. Ali kada je doao i proao i drugi mesec, bila je sigurna da je magija plodnosti Beltana i kod nje uspela, i to suvie dobro. Prva, nagonska radost bezo se pretvorila u uas. ta e rei Bendeigid? I ta e uraditi? Plakala je, elei da se vrati kroz vreme i potrai utehu u majinom naruju. Potom, kako su dani proticali, pitala se da li ju je moda, umesto trudnoe, snala neka ozbiljna bolest kao kazna za poinjeno svetogre. itavog ivota bila je zdrava i snana, ali sada bi joj se smuilo im bi pokuala da jede ili pije; muile su je drhtavice i upote nije imala apetit. eznula je za etvom i eljno ekala njene plodove, kao u nejasnoj nadi da joj od toga nee biti muka. Jedino to je mogla da proguta bez povraanja bila je razreena surutka. Njena sestra Mairi se tokom trudnoe nije toliko muila, i to svakako nije imalo veze sa njenim stanjem. ak i vode Svetog kladenca, kada su se svetenice sakupile u najduem danu da ih piju i vide budunost, protresle su je ledenim drhtajima. Ponekad je oseala da je Kaileja posmatra, ali i njoj je bilo loe; Eilan, koja joj je moda bila najblia od svih, nije znala ta je mui. Kada je upitala, Kaileja je rekla da joj je meseni ciklus poremeen, ali to je samo pojaalo Eilanin strah. Kaileja svakako nije trudna! Ponekad se pitala da li je zbog njenog greha prokleta itava umska kua, da li se njena bolest prenela prvo na Kaileju, i da li e ih postepeno sve poubijati. Nije se usuivala da pita. Kaileja je otkinula nekoliko listia majine duice iz leje koju je Latis negovala u unutranjem dvoritu i protrljala ih meu prstima, duboko udiui slatki miris koji je lebdeo u vlanom jutarnjem vazduhu. Majina duica je dobra kod glavobolje, i moda e i njoj pomoi. Danas je barem prestalo bolno povremeno krvarenje iz materice koje ju je muilo itavog leta, a moda e ovaj dodir sa zemljom olakati i stalno oseanje uasa koje ju je takoe muilo. ula je da neko povraa u klozetima sa druge strane zida. Saekala je, pitajui se ko li je to budan ovako rano ujutro. Ubrzo je ugledala priliku u beloj haljini kako se unja ispod svoda kao da se boji da e je neko videti. Po prvi put za vie nedelja Kailejina unutranja ula su se probudila i znala je ko je to, a takoe, sasvim jasno, i ta je mui. "Eilan, doi ovamo!" To je bio nareivaki glas svetenice, a devojka je bila dovoljno uvebana da se pokori. Eilan se vratila, nesigurnim koracima, i Kaileja je primetila njene ubledele obraze i neobino zaobljene grudi. Izgleda da su me suvie obuzele moje nevolje, gorko je pomislila. "Koliko dugo si takva? Od Beltana?" upitala je. Eilan je piljila u nju, a lice joj se grilo. "Siroto moje dete!" Kaileja je ispruila ruke i Eilan joj je jurnula u zagrljaj, jecajui. "Oh, Kaileja, Kaileja! Mislila sam da sam bolesna... mislila sam da u umreti!" Kaileja ju je gladila po kosi. "Jesi li imala mesenicu od tada?" Eilan je odmahnula glavom. "Onda u sebi nosi ivot, a ne smrt", rekla je, i osetila izdajniko poputanje napetosti u mravom telu privijenom uz sebe. I njoj su se oi ispunile suzama. Ovo je bilo strano, svakako, ali ipak je oseala i oajniku zavist, svesna da je sopstveno telo postepeno izdaje, i ne znajui da li je to to joj se deava samo kraj plodnosti koju nikada nije iskoristila ili kraj itavog ivota. "Ko ti je to uinio, mila?" mrmljala je u devojinu meku kosu. "Nikakvo udo da si bila tako utljiva. Zato mi nisi rekla? Nisi valjda mislila da te neu razumeti!" Eilan ju je pogledala crvenim oima, i Kaileja se setila da ta devojka nikada ne lae. "Nije bilo silovanje..." Kaileja je uzdahnula. "Onda je sigurno onaj mali Rimljanin." To nije bilo pitanje i Eilan je nemo klimnula. Kaileja je opet uzdahnula i zagledala se u prazno. "Siroto dete", konano je rekla. "Da sam odmah znala, moda bi mogle neto da izvedemo, ali sad si ve u treem mesecu. Zna, moraemo da kaemo Lianon."

"ta e mi uraditi?" zadrhtala je Eilan. "Ne znam", rekla je Kaileja. "Nita jako strano, mislim." Postojao je drevni zakon prema kome je svetenicu koja prekri zavete ekala smrt, ali to svakako nee vaiti za Eilan. "Verovatno e te poslati odavde - pretpostavljam da si ve pomiljala na to. Ali sigurna sam da e to biti najgore", dodala je. A ako pokuaju da je otrije kazne, pomislila je Kaileja sa naletom svoje stare energije, imae posla sa mnom! "Ti pokvarena, prljava, mala ivotinjo!" kriknula je Lianon. Obrazi Vrhovne svetenice dobili su boju purpura i Eilan je ustuknula. "Ko ti je to uinio?" Eilan je odmahnula glavom. Oi su je pekle. "Uradila si to namerno - nisi vritala? Izdajice! Zar si htela da baci sramotu na sve nas, ili samo nisi razmiljala? Pariti se kao ivotinja, posle svega to smo uinile za tebe..." Lianon je zastala da udahne vazduh, strano itei. Kaileja je oekivala scenu kada Vrhovna svetenica sazna, ali ovo je bilo gore od svih oekivanja. Lianonino zdravlje i narav postali su jednako nepredvidljivi, i Kaileji je bilo jasno da je ovo jedan od gorih dana. Ali sada je bilo prekasno. Lianon je oamarila devojku. "Zar misli da je to bila sveta strast? Nisi nita bolja od kurve!" "Lianon..." Kaileja je obgrlila Vrhovnu svetenicu oko ramena i osetila da napetost u njoj poputa. "Ovo nije dobro za tebe. Smiri se, Majko; hajde da ti donesem aja." Prela joj je akom preko ela, i Lianon joj se skljokala u naruje. Kaileja je jednom rukom usula aj u au i prinela je Lianoninim usnama. Kroz sobu se rairio slatkasti miris. Vrhovna svetenica je popila aj, a onda duboko, drhtavo uzdahnula. Eilan je stajala pred njom, neosetljiva i bez suza. Bila joj je potrebna sva snaga da doe ovamo. Ono to e se dalje desiti je u rukama bogova, a u ovom asu, jo zgroenoj Lianoninim besom, oito joj nije bilo stalo do toga. Kada se Lianon pribrala, izgleda da je zaboravila na bes. "Sedi", dangrizavo je rekla. "Boli me vrat dok te tako gledam." Kaileja joj je pokazala tronoac, i Eilan je posluala, jo ukoena i vrelih oiju. "Pa dobro", rekla je Lianon glasom neto bliim normalnom. "ta sad da se radi? Izvini to sam te udarila, ali ovo nam remeti planove..." Zastala je, mrtei se. "Pa, neto emo morati da sredimo. Najbolje da kaemo Ardanosu." "ivota mi, ne vidim kakve veze on ima sa ovim", rekla je Kaileja. Osim, pomislila je, ako je Eilanino ponaanje poremetilo njegove planove . "Nije ona prva koju su zanele Beltanske vatre, a verujem da nee biti ni poslednja. Bilo bi lake da je Eilan ki nekog drugog oveka. Ali Ardanos i Bendeigid e ipak morati da se pomire sa tim! Sudbina svetenice iz Vernemetona se ipak tie samo nas. Ili hoe da kae da mi ne moemo da smislimo ta da uradimo?" "To nisam rekla", ljutito je odvratila Lianon, "ali Ardanos treba da zna." "Zato? Kakav zakon, osim rimljanskog, zahteva da ene budu vlasnitvo mukih srodnika?" I Kaileja je poela da se ljuti. "Zar zaista toliko potuje njegovu mudrost?" Lianon je prevukla akom preko oiju. "Zar mora tako otro da govori, Kaileja? Dobiu glavobolju. Do sada si valjda postala svesna da to nije pitanje mudrosti, nego moi. Po ugovoru koji titi ovo mesto, sve u vezi sa umskom kuom je u njegovoj nadlenosti." "Da, to je teta", gorko je rekla Kaileja. "Reci mi, ko je njega odredio za boga?" Lianon je poela da trlja levu ruku kao da je boli. "U svakom sluaju, on je jedan od Eilaninih ivih srodnika, i pravo je da mu kaem", umorno je rekla. Kaileja je osetila neoekivani talas saaljenja. Lianon je oito jedva ekala da prebaci teret na neija druga plea. S obzirom na njeno narueno zdravlje, moda to i nije toliko udno. Eilan je dalje utala, kao da joj je priznanje oduzelo svu snagu. Gledala je nekuda unutra, kao da ono to se govori nema nikakve veze sa njom, ili kao da joj vie nije vano. Reci neto, dete! Kaileja ju je prostrelila pogledom. O tvojoj sudbini odluujemo! Kaileja je znala da Ardanos nee nita uiniti njoj; pokuavao je ve, ali Lianon je volela svoje posvoje, pa

su na kraju doli do sporazuma po kome su se oboje paljivo pretvarali da Kaileja ne postoji. Ona je, sa svoje strane, pokuavala da ne privlai njegovu panju i da mu se ne protivi; ali Eilan radi bila je spremna da se sukobi ak i sa starim druidom. "Pa dobro, onda poalji po Ardanosa", rekla je glasno. "Ali razmisli dobro pre nego to mu je preda u ruke." "Pa?" Ardanos se namrtio na tri ene koje su ga doekale u obitavalitu Vrhovne svetenice. "ta se to toliko vano desilo da ste morale da poaljete po mene?" Lianon je delovala krhko i umorno, a Kaileja je lebdela iza nje kao senka. Je li to zbog njenog zdravlja? Osetio je kako ga probada strepnja kad je primetio Eilan kako sedi kraj prozora. Jesu li poslale po njega zato to Vrhovna svetenica umire? Nije izgledala toliko bolesna, i svakako nisu ve rekle Eilan... "Da razjasnimo neto", jasno je rekla Kaileja. "Ja nisam poslala po tebe. I na samrtnoj postelji u ti poricati bilo kakvu vlast nad svetenicama." "eno!" zagrmeo je Ardanos. "ta...?" "I ne govori mi 'eno!' takvim glasom, kao da nema nikakve veze sa njima, kao da i tvoja majka nije bila ena", besno je odvratila Kaileja. "Mukarci koji se ne plae Boginje... otkuda im pravo da govore u Njeno ime?" Ardanos je iskrivio lice i opet pogledao Lianon. "Pa, najbolje da mi kae o emu se radi", rekao je, nimalo blago. "Od Kaileje oito neu saznati nita." Ovo nije bio dobar trenutak da ode iz Deve, nervozno je mislio. Guverner je bio odsutan zbog borbi u Kaledoniji, i neki lokalni slubenici poeli su da precenjuju svoje moi. Morao je da bude tamo, gde e dobijati sve potrebne podatke, a ukoliko je neophodno, moi e i da upotrebi veze sa Rimljanima kako bi spreio nevolje. Lianon je ispustila udan, grleni zvuk, zakaljala se i pokuala ponovo. "Eilan je trudna sa prefektovim sinom, i ne znamo ta da radimo." Ardanos je zapanjeno pogledao najpre nju, a onda Eilan. "Je li to istina?" "Ja uvek govorim istinu", tiho je rekla Eilan. "Da", progunao je Ardanos, a u umu su mu se kovitlali prorauni. "To ti priznajem; ti, devojko, nisi laov." Izgledala je kao da mu najradije nita ne bi rekla. Kaileja joj je prila i zatitniki je uzela za ruku. Osetio je da u njemu narasta bes. Zar ove glupe kvoke ne znaju da nam to moe doneti propast? Opstanak umske kue zavisi od odravanja mita o njihovoj istoti! Moraju to nekako da shvate! "Zato mene pitate?" U glasu mu je odzvanjala sva mo koja se stie obukom za barda. "Znate kaznu dobro kao i ja. Obreenu svetenicu koja legne sa bilo kojim mukarcem osim Svetog Kralja eka smrt." Smrt. Ta re je izazvala tiinu, ak i u mirnoj sobi. Onda je Lianon zajeala i Kaileja je brzo prila da je uhvati u naruje. "Ti okrutni, bezduni stare!" planula je. "Kad samo pomislim da je ona odluila da ti kae!" Zagrlila je svetenicu, traei na vratu puls. "Boginjo! Srce joj poskakuje kao uplaeni konj! Ali nisi je popuno ubio, za sada." Ispravila se kad se Lianon promekoljila i zajeala. "Zna da joj je srce slabo. Hoe li da pokua ponovo?" Ardanos se nagnuo nad njom. "Samo se onesvestila", tiho je rekao. "Oporavie se." Nije oekivao da e biti toliko potresen. "Nisam znao da u je toliko uznemiriti." Pomogao je Kaileji da je podignu, iznenaen lakoom ispod odede, i poloio ju je na krevet, podigavi joj glavu na jastuke kako bi lake disala. Kaileja je usula nekoliko kapi nekog napitka u au vode i prinela to usnama Vrhovne svetenice. Ardanos je video kako se miii u Lianoninom grlu gre dok je pila, i malo kasnije kapci su joj zatreperili i podigli se. Oi su joj i dalje divne, iznenaeno je pomislio, ak i sada, zamagljene bolom. alie kada je smrt odnese, ali to saznanje ga ne sme ometati u onome to mora da uini. "Ne smrt", apnula je ona. "Zar ne postoji neki drugi nain?"

Ardanos je pogledao Eilan, koja je sedela zgrena na klupi, sa prstima na usnama, zurei u Lianon. "Isto bih rekao da je u pitanju moja ki, Dieda. U prvi mah sam i pomislio da je ona..." "Dieda nije vana", rekla je Lianon neto jaim glasom. "Ne smemo dozvoliti da naude Eilan!" "Naravno", umirujui je rekla Kaileja. "Ardanos zna, isto tako dobro kao i ti i ja, da ta kazna nikada nije bila primenjivana. Uostalom, ovo i nije ba toliko neobian sluaj." "Pa", oprezno je poeo Ardanos, "ta predlaete da uradimo?" Oseao je izopaeno zadovoljstvo to gleda Kaileju tako nesigurnu. Moda e odsad praviti manje problema. "Mielinino dete je zaeo Godinji kralj, ali ionako je pobacila, pa se problem nije ni postavljao. Ali pre pet ili est godina imali smo takav sluaj i devojka je u tiini poslata odavde." "To je tano", rekao je Ardanos. "Ali ta devojka nije bila ki uglednog druida..." "A ni unuka Vrhovnog druida", obrecnula se Kaileja. "I eto na ta izlazi: boji se da e se ovo odraziti na tebe!" "Tiho, Kaileja", rekla je Lianon. "Kako moe da sedi i svaa se sa Ardanosom dok to siroto dete", pogledala je Eilan, "slua, ne znajui hoe li iveti ili umreti?" Ardanos je pogledao svoju unuku; nije mogao da vidi nita na njenom licu. Da li je tvrdoglava ili joj je zaista svejedno? Oajno je odmahnuo glavom. Posao koji su ovde obavili ne sme biti ugroen zbog jedne lakomislene devojke. "Da li ostale znaju?" upitao je, i Kaileja je odmahnula glavom. "Pazite da tako i ostane, i moda emo nai naina..." "Oh, kako je to ljubazno!" sarkastino je rekla Kaileja. "Uinie za svoju unuku ono to bi uinio i za nepoznatu devojku..." "Tiho, dete", umorno je ponovila Lianon. "Ne bi smela tako da govori sa Vrhovnim druidom. Sigurna sam da on pokuava da uini to je najbolje za Eilan - i za sve nas." Kaileja je delovala sumnjiavo, ali je outala. "U svakom sluaju, niste u pitanju samo vi", mrano je rekao Ardanos. Silovanje svetenice, jer odluio je da to tako zove, moglo bi da bude baklja koja e zapaliti itavu Britaniju. Navukao je ogrta i pogledao ih. Postoji barem jedan Rimljanin koji e isto koliko i on eleti da se sve obavi to je diskretnije mogue. "Idem u Devu da razgovaram sa Macelijem; moda u videti i tog mladog Rimljanina." Tokom narednog meseca Eilanine munine su prestale i uglavnom se oseala dobro kao i pre. iroke haljine su prikrivale promene na grudima, a u prvoj trudnoi e potrajati dok joj se stomak ne zaobli. Pitala se ta je rekao Gaj kada je saznao za njenu trudnou. Nije joj bilo ao to je legla sa njim, ali sada je videla da su se mnoge moi udruile protiv nje, i inilo joj se da je bila glupa to je mislila da stvari mogu da se promene. Njene vizije kako e biti Vrhovna svetenica kao u stara vremena polako su bledele. Sada je elela samo da bude majka Gajevog deteta. Ali ak i tako, uprkos Ardanosovih poslednjih rei, nije se usuivala da veruje da bi ih pustili da se venaju. Barem Kaileja i Lianon izgleda nisu mislile da je zbog svog stanja nesposobna da uestvuje u sveanostima. Veinu vremena provodila je uei napamet sveanost punog meseca, zajedno sa ostalim obreenim svetenicama. Za nju je postalo pitanje ponosa da pokae kako gubitak nevinosti nije uticao na njene sposobnosti svetenice, pa se trudila da naui sveanosti do poslednjeg detalja. Od svih njih, po inteligenciji joj je bila najblia Dieda. Kad su bile deca, takmiile su se koja e ispresti najbolju nit vune ili napraviti najuredniji vez i time zadobiti Reisine pohvale. U to vreme Eilan je alila svoju roaku to joj je majka umrla, dok ona uvek ima majinu ljubav, i zato se esto povlaila iz takmienja. Diedi je bilo potrebno da bude prva; Eilani nije. Ali sada je imala razloga da se istie. Eilan je imala dobar um, a podstaknuta takmienjem sa Diedom koristila ga je u najveoj meri. Diedino pamenje je bilo preciznije, i naravno, niko joj nije bio ni prineti u pevanju; ali, Eilan je esto mnogo bolje shvatala stvari.

Dok im je Lianon govorila, Eilan bi upijala svaku re. Vrhovna svetenica postala je toliko krhka da je bilo teko setiti se kako ima tek neto preko pedeset godina. Eilan se ponekad pitala ko e je naslediti. Mogla je Kaileja, ali Irkinja je rekla da je svetenici nikada ne bi prihvatili. Mielin je bila suvie otvorena, i ogorena otkako je izgubila dete, a Eilid je bila suvie stara. Mogla je biti i Dieda, pomislila je, i upitala se kako bi izgledalo da ivi pod vladavinom roake. Kad je mesec opet postao pun, Lianon je izgledala mnogo bolje, ali kako je sveanost odmicala, uli su da joj glas postaje sve slabiji. Dovrila je sveanost, ali svima je bilo jasno koliko ju je to kotalo. Sutradan se onesvestila, i ovog puta, kad su je smestili u krevet, nije smogla snage da ga vie napusti. 16. Ardanos bi moda naao i malo zadovoljstva govorei Maceliju Severusu ta je uinio njegov sin, ali, bez obzira na njegove nade, u prefektu je naao dostojnog protivnika. Macelije ga je veoma utivo sasluao, a onda ga je tiho obavestio da je Gaj otiao u Londinium radi enidbe. A im je Vrhovni druid otiao, potrudio se da tako i bude. Macelije nije sumnjao da mu Ardanos govori istinu. Jedino se udio kako je mogao toliko da se prevari u pogledu strasti svog sina. Deko je imao crtu tvrdoglavosti koja je poticala od njega, i crtu romantike koju je nasledio od majke. Macelije je protrljao oi. Moruad je podnela prezir svih svojh roaka da bi se udala za njega. Nije smeo da potceni snagu te divlje, keltske krvi. Da je imao tako neposlunog konja ili roba, spremno bi primenio otre mere. Moda mu je bilo tee da ukroti Gaja zato to je esto viao Moruadin pogled u njegovim oima. Ali enidba sa dobrom devojkom Rimljankom e skrasiti momka. Dok su se druidovi koraci udaljavali kroz poploani hodnik, Macelije je pozvao sekretara. Pogled na gazdino mrano lice spreio je mladog Valerija da napravi neku od svojih uobiajenih ala. Odseno je pozdravio i poao u potragu za Gajem. Naao ga je u biblioteci, zadubljenog u opise Cezarovih galskih ratova. "Odmah dolazim." Gaj je spustio svitak. "Ima li pojma ta otac eli?" "Ne. Ni najmanjeg. Ali mislim da je besan", upozorio ga je Valerije. "Jutros ga je posetio stari druid, Ardanos, i izaao je odatkle nalik na olujni oblak, gospodaru Gaje." "Oh? Pitam se ta li je hteo matori momak", mrmljao je Gaj, oseajui blago podrhtavanje du kime. Ardanos je jo od njegovog detinjstva stalno dolazio u logor sa ovim ili onim problemom domaeg stanovnitva. Ljudi su uvek imali zahteve, opravdane ili ne, a kada bi postali suvie nerazumni, to je esto ljutilo njegovog oca. Nema nikakvog razloga da ovaj poziv bude u ikakvoj vezi sa injenicom da je Ardanos Eilanin deda, ali dok je koraao poploanim hodnikom, ipak ga je obuzimala strepnja. Severus stariji je drao u rukama raspored dunosti. "Polazi smesta za Londinium", odsekao je. Gaj ga je zapanjeno pogledao. Zaustio je da upita zato, i tek tad je shvatio da mu je otac uasno besan. "Rekao sam ti da ostavi tu devojku na miru!" Sad je poelo da mu svie - Ardanos je sigurno rekao prefektu da su njih dvoje bili zajedno. Da li ih je neko video? Eilan sigurno nikom nije rekla. Gaj bi najradije objavljivao svoju ljubav sa krovova; ona je insistirala na tajnovitosti. "Uz duno potovanje, ne mislim..." "Ba tako, ne misli. To je polovina nevolje", reao je Macelije. "Verovatno nisi svestan da nisi mogao da izazove vee nevolje sve da si tragao po itavoj Britaniji, sem moda da si silovao njihovu Vrhovnu svetenicu u po bela dana na njihovom najsvetijem oltaru, ili da si posekao njihov Sveti hrast. Zar hoe da nas sve pobiju?" Macelije nije ekao na odgovor. "Narodu oko nas ne treba izgovor za pobunu. Ne, ni rei",

rekao je sa preteim pokretom kad je Gaj zaustio da progovori. "Jednom sam ti verovao na re - i nikad vie. Ni za trenutak nisam poverovao da si silovao devojku, ali mogu da verujem, i to sasvim lako, da je zatrudnela sa tobom. Ne sumnjam da je ona vrlo dobra devojka na svoj nain, i da je zasluila od tebe neto bolje nego ovo. Obreena devica, i unuka Vrhovnog druida!" Gaj je polako zatvorio usta. Eilan trudna! Eilan nosi njegovo dete! Setio se slasti njenih usta i mekoe njenog tela pod sobom i progutao knedlu, jedva uvi naredne oeve rei. "Neu ti brzo oprostiti to si me doveo u poloaj da ne mogu ak ni da se asno iskupim, ali, kako stvari trenutno stoje, ne mogu ak ni da ti naredim da se oeni njome." "Ali ja hou..." poeo je Gaj. Macelije je odmahnuo glavom. "Jug bi eksplodirao kao pre dvadeset godina kad bi se ovo proulo, i starac je veoma dobro svestan te injenice. Ve mi je izvukao sporazum o kuluarima, i ne verujem da e tu stati. Rekao sam Ardanosu da si u Londiniumu, i tamo e sad i poi, mome. Dau ti pismo za Licinija, i uz malo sree neu te vie videti dok ne bude oenjen kako treba." Gaj ga je sluao sa nevericom. "Oenjen? Ali to je nemogue!" "To emo tek da vidimo", obrecnuo se otac. "Moe li da smisli nek drugi nain da se popravi ova glupost? Ardanos je obeao da nee nauditi devojci, pod uslovom da joj vie nikad ne prie ni blizu, a ovo je najbolji nain koji sam mogao da smislim da joj vie nikad ne prie ni blizu. Zna da smo Licinije i ja priali o ovom, a miraz i ugovori nee biti nikakav problem. Oenie se tom devojkom, ako ona pristaje i posle svega." Gaj je odmahnuo glavom, pokuavajui da nae rei pobune, a otac ga je prostrelio pogledom. "Hoe", naredio je tiho, ali sa toliko prikrivenog gneva da se Gaj nije usudio da se buni. "Suvie sam problema imao da te sauvam od te tvoje gluposti, da bih dozvolio da sad samog sebe uniti. Polazi za pola sata." Brzo se potpisao na svitak papirusa i ponovo pogledao Gaja. "Ako odbije, ne znam ta e biti sa devojkom. Pokuaj da za promenu misli malo na nju." Gaj je piljio u njega, pokuavajui da se seti kakva je u Rimu kazna za Vestalku koja prekri zavet; koliko se seao, zakopavaju je ivu. Iznenada je shvatio da bi sve to kae bilo shvaeno kao pravdanje. Zaista time moda dovodi u opasnost Eilanin ivot. Od straha za nju rei su mu zastale u grlu. Macelije je savio pismo, zapeatio ga i predao sinu. "Odnesi ovo Liciniju", rekao je. "Moj posilni, Kapelije, poi e sa tobom", dodao je. "Ve sam mu naredio da spakuje tvoje stvari." Gaj je kroz jedan sat ve bio na putu prema Londiniumu, a pratio ga je krupni Kapelije. Svi pokuaji da zapone razgovor sa njim bili su utivo, ali odluno odbijeni. Kada je, gotovo ojan, ponudio i mito - morao je da se zaustavi, morao je nekako da dospe do Eilan - krupajlija je samo frknuo. "Bez uvrede, ali tvoj otac mi je rekao da e vetovatno pokuati ovo, i dobro mi je platio da se postaram da ne ide nikuda sem pravo u Londinium. A ja radim za tvog oca i ne elim da ostanem bez posla, razume? Sad se lepo opusti, i uradi kako prefekt kae. Kad malo razmisli, tako e biti najbolje za sve, razume?" Putovanje do Londiniuma potrajalo je gotovo est dana. Treeg dana Gaju je poeo da se vraa uroeni optimizam, pa je sa zanimanjem gledao uredne vile koje su nicale okolo. Sad je video koliko je zapadni deo zemlje jo divalj. No, ovaj ureeni predeo je onakav kakva treba da bude itava imperija. Divio mu se, ali nije bio siguran da mu se dopada. Ve se mrailo kada su proli kroz gradsku kapiju i zaustavili se pred prokuratovom kuom, postavljenom izmeu Foruma, gde su bile poreske kancelarije, i nove palate koju je gradio Agrikola, sa ukrasnim bazenima. Bio je u Londiniumu nekoliko puta kao dete, i kada je dobio prvu togu i zvanino postao ovek, ali nije dolazio otkako je Agrikola postao guverner. Grad je u prvom sumraku ljupko sveltucao, a svei vetar sa reke razgonio je letnju vruinu. Oiljci od Boudikinih paljevina sad su bili uglavnom skriveni, a guvernerovi graditeljski planovi nagovetavali su plemenite odlike budueg grada. Naravno, nikada nee postati suparnik Rimu,

ali u poreenju sa Devom bio je metropola. Gaj je predao pismo ogromnom slobodnjaku na kapiji, koji ga je pozvao da ue i sedne u centralnom dvoritu. Tu je jo bilo toplo, i mirisno od grmlja i cvea poreanog u saksijama na sve strane. Od fontane je dopirao zvuk tekue vode, a iz neke sobe u dubini muzika smeha mlade devojke. Posle nekog vremena pojavio se stari batovan i poeo da bere cvee, verovatno za sto, ali nije znao, ili je glumio da ne zna nijedan od jezika na kojima je Gaj pokuavao da zapone razgovor. Gaj je neko vreme lunjao unaokolo, eljan da protegne noge posle dugog dana u sedlu. Potom je seo na kamenu klupu, savladao ga je umor od puta, i zaspao je. Zvuk devojakog smeha mu se nekako uvukao u san... Gaj se trgao iz dremea i osvrnuo se, al nije video nikoga sem vrsto graenog, sredovenog oveka na takama, obuenog u zvaninu togu. Gaj je skoio na noge, pocrvenevi od stida. "Gaj Macelije Severus?" "Da, gos..." "Trebalo je da znam." Starac se nasmeio. "Ja sam Licinije; tvoj otac i ja smo prijatelji jo od mladosti. Veliko mi je zadovoljstvo da ugostim njegovog sina. Je li ti otac dobro?" "Bio je kad sam ga poslednji put video, pre nekoliko dana." "Dobro je. Dobro je. Pa, mladiu, nadao sam se da e me posetiti i on, ali umesto njega dobili smo tebe. S obzirom na na dogovor, moe verovati da sam bio eljan da te upoznam." Gaj je itavim putem od Deve govorio sebi da nee dozvoliti da ga na brzinu primoraju na nekakvo nepromiljeno venanje, ali nije mogao da se buni pred oevim starim prijateljem. Pristao je na ovo zbog opasnosti po Eilan i znao je da bi trebalo da je zahvalan Liciniju to je tako ljubazan. "Da, gospodine", rekao je, savladavi se. "Otac mi je govorio neto o tome..." "Pa, tome sam se i nadao", dobroudno je zagunao Licinije. "Kao to rekoh, pomiljali smo na to otkako si se rodio. Mitre mi, mome, da ti Macelije nije nita rekao, pitao bih se ta ovih dana koristi umesto glave." Uprkos gunavom tonu, ovo je bio prvi iskreno ljubazan glas koji je Gaj uo za poprilian broj dana, i, gotovo preko volje, to mu je prijalo. Bilo je lepo biti dobrodoao. Prokurator je uzeo zdravo za gotovo da mu on bude dobar prijatelj i mogui zet, a prolo je mnogo vremena otkako se Gaj poslednji put oseao delom neke porodice. Uz nalet bola setio se da se poslednji put tako oseao u Bendeigidovoj kui. Eilan, Sinrik, ta e biti sa njima? Hoe li ikada saznati? Brinuo je o tome itavim putem do Londiniuma - sad je morao da prestane. "Pa, sine", rekao je Licinije, "sigurno jedva eka da upozna svoju nevestu." Progovori, rekao je Gaj samom sebi. Ali nije mogao da natera sebe da zagasi svetlost u starevom pogledu, pa je umesto toga prormljao neto neodreeno. Kaznie Eilan ako pokuam da je opet vidim , strogo je rekao u sebi. Najbolje to bi mogao da uini za nju je da proe kroz ceremoniju koja mu je namenjena. Ili je to samo izgovor da izbegnem sukob? Nije bio siguran. No, Licinije je ve pozvao dobro obuenog vieg slugu. "Poalji po gospu Juliju", naredio je. Gaj je znao da je sad pravi trenutak da kae kako on nee nita da ima sa ovom farsom od ugovorenog braka - ali prokurator ga nije ekao, nego je sa naporom ustao. "Brzo e ona. Ostaviu vas dvoje mladih da se upoznate nasamo." Pre nego to je Gaj stigao da nae rei kojima bi ga zaustavio, Licinije je ve othramao. Julija Licinija vodila je domainstvo svog oca otkako joj je umrla majka, pre tri godine. Bila je jedinica i od detinjstva je znala da e se udati za oveka koga joj odabere njen otac. Priao joj je da je ugovorio brak sa Macelijevim sinom; barem je znala da je nee udati za nekog patricija koji bi mogao da joj bude otac, to se desilo nekim njenim prijateljicama. Dok joj je otac prilazio, pokuavala je da izgleda nezainteresovano, pa je ubrala dozrelu smokvu sa drvceta u saksiji pod kolonadama atrijuma. Otac se iroko smeio. "On je ovde, mila moja, Gaj Macelije mlai, tvoj obeani mu. Idi i vidi ta misli; ipak se ti udaje za njega. Ali mislim da e ti, ako ti se taj momak ne svidi, biti

teko udovoljiti." Julija je zurila u oca. "Nisam oekivala to tako brzo." Ali ipak joj je bilo jasno da nema smisla odlagati. Jedva je ekala da ima neto svoje; a kada rodi sina ovom mladom tribunu, on e je svakako ceniti vie od svega na svetu. Ve se navikla da upravlja domainstvom, ali elela je decu da je vole. Bila je odluna da ne izneveri mua raajui keri, kao to je uinila njena mati. "Nisam ni ja", dobroudno je rekao otac. "Hteo sam da jo malo zadrim svoju devojicu. Sada u verovanto morati da se oenim nekom matorom udovicom da mi vodi kuu. Ali mladi se izgleda spetljao sa nekom domaom enom, i Macelije smatra da e ga brak skrasiti. I tako..." Domaa devojka? Julija je podigla obrve. Bila je svesna da veina drugih oeva ne bi tako otvoreno razgovarali sa kerkom, ali ona je Liciniju oduvek bila i dete i sagovornik. "I tako?" "I tako se mladi pojavio pred naim vratima, i vreme je da se vas dvoje upoznate. Verovatno jedva eka da ga vidi." "Priznajem da sam radoznala." Kakvog je mua dobila? Jedan ispad se moe oprostiti, ali ako je on tip koji po navici juri ene, nije bila sigurna da eli takvog. "Onda poi, keri", rekao joj je otac. "Moram jo da kaem, ako se ti ne svidi njemu, onda je i njemu teko ugoditi." Iznenada obuzeta panikom, Julija se setila da nosi staru tuniku, i da je vrlo ovla oeljana. "Ovakva?" upitala je. Zbunjena, pokuala je da popravi nabore na haljini kako bi sakrila mrlju od voa. "Siguran sam da on eli da vidi tebe, a ne tvoj ukus za haljine", sa ljubavlju ju je umirivao otac. "Izgleda savreno ljupko. On zna da si moja ki, i to je zapravo najvanije. Poi i vidi ta e misliti o njemu. Nemoj biti smena, dete." Julija je znala da nema izvlaenja. Licinije je bio dobar otac, ak spreman da ugaa, ali kad se jednom odluio, nije bilo naina da ga odgovori od toga. Gaj je ponovo zauo prigueni devojaki smeh, i zbog neeg je pomislio na Odiseja koga su na plai iznenadile Nausikaja i njene devojke; mogao je samo da zuri u devojku koja je izila iza nekog drveta u cvetu i pola ka njemu. Devojka? Pa ona je dete, pomislio je u prvi mah; jer mada ni on nije bio visok, devojka koja mu je prilazila jedva da mu je dosezala do ramena; imala je malu, lepo oblikovanu glavu sa gustim tamnim uvojcima, ovla povezanim iza vrata. I oi su joj bile tamne, i odvano ga je gledala. Oito je jela neko voe, jer na lepoj beloj tunici od vune, i na usnama, ostale su joj ruiaste mrlje od soka. Otac mu je rekao da ona ima petnaest godina, ali izgledala je kao da joj je najvie dvanaest. "Ti si Julija Licinija?" "Jesam." Odmerila ga je od glave do pete. "Moj otac me je obeao nekom pola Rimljaninu pola varvarinu, i dola sam da ga vidim. Ko si ti?" "Bojim se da sam ja taj pola Rimljanin pola varvarin", rekao je pomalo kruto. Devojka ga je hladno odmeravala, i osetio se kao da eka na neku neizmerno vanu presudu; a onda je poela da se kikoe. "Pa, izgleda dovoljno rimljanski", rekla je. "Bila sam spremna za nekog ogromnog plavokosog varvarina iji sinovi nikad ne bi izgledali kao da su rimskog porekla. injenica je da je guvernerova odluka da se sinovi poglavara ue rimskim umetnostima i ponaanju dala lepe rezultate", zamiljeno je rekla, "ali mi sa pravom rimskom krvlju ne smemo zaboraviti kome pripada imperija. Ne elim da raam bebe iji portreti bi pored mojih predaka izgledali kao da su na pogrenom mestu." Rimska ili toskanska krv? cinino se upitao Gaj, setivi se da Licinije potie iz iste etrurske provincije kao i njegov otac, i da uspon u hijerarhiji duguje vetini, a ne precima. Zajedniko poreklo svakako je uestvovalo u dogovoru. Gaj je pomislio na Sinrika, koji je takoe polu Rimljanin, iako bez svoje volje. Barem je Gaj Macelije mlai izgledao onako kako bi trebalo, i

njegov otac nije alio truda da bude prihvaen kao takav. "Pretpostavljam da bi trebalo da mi je milo to sam proao tvoju inspekciju", suvo je rekao. "Ma hajde", odgovorila je, "sigurna sam da isto koliko i ja eli sinove koji e izgledati kao valjani Rimljani." A ta sa Eilaninim detetom? upitao se Gaj u naletu bola. Hoe li biti plavokoso na majku, ili e mu se na licu videti oevo poreklo? Naterao je sebe da uzvrati osmeh Juliji. "Oh, siguran sam da e nai sinovi biti pravi odvani Rimljani." Kad se Licinije vratio, smejali su se u glas. Zagledao se u Julijino vedro lice kao da trai potvrdu. "Znai, sreeno je", rekao je. Gaj je mirnuo kad ga je budui tast epao za ruku, oseajui se kao da ga je pregazila neka ogromna opsadna naprava. Ali kraj njega je bila samo Julija, sitna i nasmeena. Delovala je tako bezopasno, kao dete. Ali nije, pomislio je. Jedan sastanak je bio sasvim dovoljan da ga ubedi. Daleko od toga. Poslednja stvar koju bih za nju pomislio jeste da je bezopasna. "Naravno", nastavio je prokurator, "ovakvo venanje se ne moe brzo organizovati." Pokuao je da bude aljiv. "Svet bi svakako mislio da je Julija negde gadno pogreila, pa je na brzinu udajem za nepoznatog momka ko zna odakle. Lokalno drutvo i moja porodica moraju imati vremena da te upoznaju i procene." To i jeste svrha ovog venanja, mrano je pomislio Gaj, osim to je greka bila njegova. Ali video je da ni Julija ne eli da se na brzinu uda za - kako je prokurator rekao - nepoznatog momka ko zna odakle. Ona mora imati priliku da se uda kao ugledni lan lokalnog drutva. A odlaganje e njemu pruiti priliku da povrati dah i shvati ta mu je initi. Moda e, kad se blie upoznaju, devojka zakljuiti da joj se on ipak ne dopada, pa ak ni njegov otac nee moi da mu zameri to se nije oenio njome. Licinije je kucnuo po svitku od Macelija. "Ovaj dopis te zvanino premeta pod moju komandu. Moda misli da mladi oficir ne mora da zna nita o finansijama, ali kada jednom bude komandovao legijom, videe da e ti posao biti mnogo laki ako bude znao neto o sistemu koji oblai i hrani tvoje ljude! Ovo e ti posle granice svakako biti laka dunost. Londinium nije Rim, ali ipak raste, a ene e te jedva doekati, poto je guverner poveo na sever sve mlade oficire." Zastao je i prodorno pogledao Gaja. "Podrazumeva se da dok si ovde nema nedolinog ponaanja. ivee sa Julijom pod ovim krovom kao da ti je sestra, iako u ja postepeno razglasiti da ti je od detinjstva obeana za enu. Ali do posle sveanosti..." "Oe", pobunila se Julija, "zar zaista misli da bih tako osramotila i sebe i tebe?" Licinijev pogled se malo ublaio. "Nadam se da ne bi, dete", zagunao je. "Samo sam hteo da ovom mladiu sve bude jasno." "I ja se nadam da ne bi", promrmljao je Gaj. Ali opasnost je bila vrlo mala; bilo mu je teko da poveruje da Juliju uopte mogu da savladaju oseanja. Svakako je bila potpuno drugaija od Eilan, koja je mislila na njegovo dobro pre nego na svoje, a sada je trpela posledice toga. Da li e i nju na brzinu udati za nekoga 'pogodnijeg', kao to pokuavaju sa njim? Iznenada ju je zamislio, nateranu na poslunost batinama ili pretnjom, svu u suzama, izmuenu. Ona je ipak, po britanskim merilima, plemenitog porekla i mnogima bi odgovaralo saveznitvo sa njenom porodicom - ba kao to je saveznitvo sa Julijinim ocem korisno za Macelija - a verovatno i za njega. Siguran sam da e odbiti ako pokuaju da je udaju, pomislio je. Ona je doslednija od mene. Ma koliko veza sa Eilan bila arobna, bilo je trenutaka kad je se gotovo plaio. Ili se moda plaio svojih reakcija. Julija mu se naizgled pitomo nasmeila. Uinila je to svog oca radi, pomislio je Gaj; tokom proteklog sata nauio je da bi bilo teko zamisliti ita manje pitomo od Julije - sa izuzetkom, moda, Hanibalovih ratnih slonova. Ali moda je otac i dalje smatra za dete; oevi obino poslednji saznaju kakva su im zaista deca.

To ga je nagnalo da opet pomisli na Eilan; njen otac mu je verovao, i eto ta se desilo; nije mogao da krivi Julijinog oca to je oprezniji. Ispostavilo se da u dunosti oficira pri prokuratorovom osoblju spadaju i poslovi koji bi Valeriju verovatno bili laki, ali za Gaja, iji je tutor penzionisan pre nekoliko godina, bili su jednako naporni za um kao prve nedelje u vojsci za telo. Sreom, te poslove je esto prekidao zbog nareenja da bude u pratnji dostojanstvenika koji su dolazili u posetu. Nije bio navikao na gradove, ali uskoro je nauio da se sasvim dobro snalazi. Gnej Julije Agrikola, guverner, predvideo je program izgradnje iji je Londinium bio prvi izdanak. Britanci su bili pastoralan narod, dok se Rimljanima ivot uvek okree oko gradova, oko radnji i kupatila, oko igara i pozorita. Londinium je mostom bio povezan sa jugom, a putevi su se protezali i na sever i zapad. Du tih arterija pristizali su trgovci iz svakog zakutka provincije, a brodovi usidreni na dokovima donosili su robu iz itave imperije. Vodanje gostiju davalo mu je izgovor da istrauje, a i upoznao se sa mnogim ljudima na visokim poloajima. Kada je jednom skupio hrabrosti da upita Licinija, ovaj mu je rekao da je to i planirao. "Jer, naravno, ako taj brak uspe..." rekao je, i nije dovrio reenicu. "Zna da nemam sinove; jedino dete mi je Julija, i ako stvari budu ile kako treba, ona e smeti da me nasledi, i moda ak i da postane senator. Naravno, jedna ena, ma kako sposobna bila, moe jedino da svoj poloaj prenese muu. Zato mi je toliko drago to e se udati za sina moj najstarijeg prijatelja." Tek tada je Gaj konano shvatio Macelijev plan. Kada se oeni Julijom, Gaj e imati prava da dospe na poloaj kojeg ga je liio oev nepromiljeni brak. Samo neko ko nije ovek - i nije Macelijev sin - bio bi ravnoduan prema tome. ivot u Londiniumu mu je ve izmenio shvatanja, i poinjao je da poima ta bi izgubio da je pobegao sa Eilan. Da li je njoj dobro? Nadao se da ona zna kako nita na svetu - osim oeve volje ili opasnosti po samu Eilan - ne bi moglo da ga natera da je ostavi. Nije znao da je Julija svesna njegovih nevolja sve dok sama nije poela razgovor o tome. "Otac mi je rekao", rekla je kad su sedeli posle veere na terasi, gledajui kako na kupoli bazilike poigrava sjaj letnjeg sumraka, "da su te poslali ovamo zato to si imao neku vrstu veze sa domaom devojkom, kerkom prognanika. Priaj mi o njoj. Koliko joj je godina?" Gaj je osetio da mu lice plamti, i nakaljao se da prikrije zbunjenost. Nikad nije ni pomislio da e joj otac rei; ali moda je najbolje da njih dvoje razjasne stvari. "Nekoliko je godina starija od tebe, rekao bih." Zapravo je smatrao da je Julja sada istih godina kao Eilan kada su se sreli. Mada su po svemu ostalom bile potpuno drugaije, Julija je imala onu nedunost koju je u prvi mah zavoleo kod Eilan. Prokurator mu je davao mnogo posla, a imao ga je i sa lokalnim drutvom. To je bilo teko iskuenje za mladia meane krvi. Jednom je rekao ocu da nije ambiciozan, ali to je bilo pre nego to je shvatio ta sve mogu da donesu bogatstvo... i prave veze. Julija mu se prijatno osmehnula. "Jesi li jako eleo da se oeni njome?" "Mislio sam tako. Bio sam zaljubljen. Naravno, to je bilo pre nego to sam sreo tebe", brzo je rekao, pitajui se ta ljubav moe znaiti Juliji. Dugo i mirno ga je gledala. "Mislim da bi trebalo jo jednom da je vidi pre nego to se venamo", rekla je, "kako bi bio siguran da nee ponovo poi za njom kad ti ja ve budem ena." "Ozbiljno nameravam da budem dobar mu..." poeo je, ali Julija ga je ili pogreno razumela ili se tako pretvarala. Oi su joj bile suvie tamne; nije mogao da vidi nita u njima. Elanine su bile jasne kao jezero u umi. "Ne elim oveka koji bi se radije oenio nekom drugom", rekla je otvoreno. "Zaista mislim da treba jo jednom da je vidi, i da zakljui kakav ivot eli. Onda, kad se vrati, znau da zaista eli brak sa mnom." Zvui kao njen otac, mrano je pomislio, kad pregovara o ugovorima; zvuala je kao da brak smatra za karijeru. No, poto je odrasla u velikom gradu, ona brak verovatno tako i posmatra! A

kakvu drugu karijeru moe da ima jedna Rimljanka? ta ona moe znati o vatri koja pulsira u krvi kad ponu Beltanski bubnjevi, i o enji koja izjeda srce kao muzika gajdi to ih sviraju pastiri po brdima? U svakom sluaju, njegov otac mu je jasno stavio do znanja da ne sme da vidi Eilan; sigurno bi se ak i Julija zgrozila kad bi ula da je njegova voljena bila neka vrsta britanske Vestalke. Ali Julija je ve pravila planove, i Gaj se jo jednom osetio kao da preko njega juria konjica. "Otac e te poslati na sever sa porukama Agrikoli..." Gaj je podigao obrvu, jer za to jo nije uo, ali nije se ozbiljno zaudio. Julija je bila ljubimica svakog inovnika u tabularijumu, a kada se priprema promena naredbi oni to uvek prvi znaju. A uvek poslednji sazna onaj koga se najvie tie! pomislio je. "Uz put e imati vremena da vidi tu devojku. Kada se vrati bie sasvim, sasvim siguran da e se radije oeniti sa mnom." Gaj je jedva savladao osmeh, jer ona ipak nije znala toliko koliko je mislila ako je smatrala da e u guvernerovoj slubi imati vremena za skretanje sa puta. Ali moda e uspeti neto da sredi; krv mu je ve tekla bre od pomisli da e opet videti Eilan. Hvala Veneri to Julija nije pogodila ta on misli, mada joj je ponekad pripisivao moi jedne Sibile, ili moda sve ene imaju takvu mo. No, Julija je sad ve priala o nevestinskom velu, koji e biti nainjen od fantastine tkanine koju e doneti karavani sa druge strane sveta. Bie pravo olakanje vratiti se u redovnu vojsku, pomislio je, pa makar morao putovati kroz divljine Kaledonije. 17. Kako je leto odmicalo ka Lugnasadu, Eilani se inilo da Lianoni nikako nije bolje. Vrhovnu svetenicu ponekad je bolelo srce, a uvek je bila umorna. Ardanos je dolazio svakog dana, i isprva je razgovarao sa Lianon, ali kako su dani odmicali, i kako je ona sve vie usmeravala panju ka unutra, samo bi utke sedeo kraj njene postelje, a i kada bi progovorio obraao se Kaileji, ili samom sebi. Posle takvih poseta Kaileja je bivala utljiva i zamiljena, ali ona se uvek oslanjala samo na sebe. Eilani je bilo vrlo udno to istovremno njeno telo postaje sud ivota a Lianonino ide suprotnim putem, spremajui se da oslobodi duh - ali u kojem svetu e se ponovo roditi to niko nije mogao da kae. Eilanina radost zbog novog ivota koji je oseala u sebi spreavala ju je da tuguje. No, tih dana je umska kua postala vrlo tiha, i sve ene su se bavile svojim poslovima uz meavinu uzbuenja i uasa. Niko se nije usuivao da pita ko e biti Lianonina naslednica. Srea je to su svi bili suvie zauzeti Lianoninom boleu da bi obraali panju na ita drugo, ali ta e Eilan uiniti kada vie ne bude mogla da irokim haljinama prikriva stomak? Ni za trenutak nije zaboravljala da ju je Ardanos bez razmiljanja osudio na smrt; inilo joj se da je i Dieda posmatra sa jedva prikrivenim prezirom. Mielin je jo alila bog gubitka svog deteta i nije mogla da je tei. Samo Kaileja se uvek isto ponaala - ali Kaileja je uvek ivela po svojim pravilima; jedino to je podravalo Eilan u trenucima najveeg straha bila je svest o Kailejinoj ljubavi. Nije znala kada e, i hoe li uopte, ponovo videti Gaja; ali kad bi se setila kraljevskog duha koji je naslutila u njemu dok su leali zajedno, bila je sigurna da e se sresti jo. Nije htela da veruje ono to je rekao Vrhovni druid - da se on na brzinu oenio nekom drugom. ak i meu Rimljanima, ozbiljna stvar kao to je brak svakako zahteva vie zvaninosti i vremena. Prolo je mesec dana, i na sveanosti punog meseca nastupila je Kaileja. Sada je bilo oito: uprkos svoj nezi i brizi, Lianon je umirala. Stopala su joj toliko otekla da nije vie mogla da ode ni u klozet. Kaileja ju je neno negovala; nijedna majka nije imala odaniju ki. Ali u telu joj se i dalje nskupljala tenost. Kaileja ju je hranila biljnim napicima i govorila o vodenoj bolesti, i jednom su se zaputile daleko u polja da nau cvetie tatule, za koje je Kaileja rekla da su nezamenljivi kod oslabljenog srca. Eilan je oprezno okusila napitak koji je Kaileja nainila od njih, i bio joj je gorak kao tuga.

Ali uprkos svoj nezi, Lianon je iz dana u dan bila sve slabija, sve oteenija i sve blea. "Kaileja..." Za trenutak nije bila sigurna da li uopte uje; poziv je liio na daak vetra. A onda je zakripao krevet. Kaileja se umorno okrenula. Lianon je otvorila oi. Kaileja je brzo protrljala oi da se razbudi i naterala sebe da se nasmei. Bolest je prodrala meso sa Lianoninog lica, i sada su se na njemu sa uasnom jasnoom videle sve kosti. Skoro je gotovo. Misao je dola neeljena, sama od sebe. Uskoro e ostati samo osnovno. "Jesi li edna? Evo svee vode, ili da podstaknem vatru i napravim aj..." "Neto toplo... bi mi prijalo..." Lianion je sa mukom udahnula. "Suvie si dobra prema meni, Kaileja." Kaileja je odmahnula glavom. Kada je imala deset godina, skoro je umrla od groznice, a Lianon ju je negovala i povratila, to njeni roeni otac i mati nikada ne bi uinili. Ovo to je oseala prema Vrhovnoj svetenici bilo je iznad ljubavi ili mrnje. Kako to pretoiti u rei? Ako Lianon ne moe da ih oseti u ukusu napitaka ili u dodiru vlane krpe na elu, nikada nee saznati. "Sigurno ima onih koji misle da radi ovo kako bih te oznaila kao naslednicu... ene sakupljene na gomili mogu da budu vrlo gadne, a injenicea je da si ti najbolja svetenica meu svima njima... ali ti zna kako je, zar ne?" "Znam." Kaileja je uspela da se nasmei. "Sudbina mi je da zauvek ivim u senci, ali podravau svakog ko bude vladao. Boginja e dati da to ne bude tako brzo." A ko zna koliko u poiveti posle tebe , pomislila je. Ona udna krvarenja konano su joj prestala, ali udovi su joj bili izmodeni kao da su nainjeni od olova iz rudnika Mendip. "Moda... nemoj biti tako uverena da sve zna, dete moje. Ma ta ljudi mislili, moj Vid ne dolazi samo kad ga pozovu druidi. A videla sam te sa oznakama Vrhovne svetenice, i oko tebe je lebdela magla koja kao da nije sa ovoga sveta. ivotna staza moe neobino da skree i krivuda, i ne zavravamo uvek tamo kuda smo smerali da poemo..." Voda u malom bakrau je provrila i zapitala, i Kaileja je umeala u nju meavinu hajduke trave, kamilice i bele vrbe. Potom je sklonila sud da postoji na toplom. "Boginja zna da nisam htela tako!" planula je Lianon. "Toliko smo sanjali kad smo bili mladi, Ardanos i ja - ali on je postao pohlepan na mo ... a ja je nisam imala!" Trebalo je da mu se usprotivi, pomislila je Kaileja. Ti si bila Glas Boginje, i narod je dvadeset godina iveo ravnajui se prema tvojim reima. A ti ne zna ni ta si im govorila! Da si ikada dozvolila sebi da zna, mogla si neto da preduzme, jer tada bi sve bilo stvarno... Ali outala je, jer Lianon je i ne znajui davala svetu mnogo vie nade nego Kaileja sa svim svojim svesnim znanjem, i to je pretezalo nad svim njenim propustima, ma ta govorili cinici kao Dieda. Uz malo meda da poniti gorinu, aj je bio spreman. Kaileja je podvukla ruku pod Lianonina krhka ramena i prinela njenim usnama kaiku. Bolesnica je nemirno vrtela glavom, a niz obraze su joj tekle suze. "Umorna sam, Kaileja..." apnula je. "Tako sam umorna, umorna..." "Hajde, hajde, mila; okruena si nama koji te volimo", aputala je Kaileja. "Popij ovo, bie ti lake." Lianon je progutala malo slatko-gorkog napitka i uzdahnula. "Obeala sam Ardanosu da u odabrati svoju naslednicu... u skladu sa njegovim planom. On eka..." Iskrivila je lice. "Kao to vrana eka nad bolesnom ovcom. Trebalo je da bude Eilan, ali ona.... mora uskoro da ode. Sad on kae da treba da odaberem Diedu, ali to neu, a ne bi ni ona pristala, osim ako Boginja..." Zahvatio ju je napad kalja i Kaileja je urno spustila aj, pridravajui Lianon i tapkajui je po leima dok se nije smirila. "Dok ti Boginja ne pokae svoju volju", dovrila je njenu reenicu, i Vrhovna svetenica Vernemetona se nasmeila. Lianon je umirala. To je svima bilo jasno - svima osim moda Kaileji, koja ju je negovala toliko odano i sa tolikom oajnikom nenou, danju i nou, retko izlazei iz sobe u kojoj je

leala bolesnica. ak i one svetenice koje su oduvek bile sumnjiave prema Kaileji zato to je strankinja sada su morale da se dive njenoj odanosti. I Dieda i Eilan su pretpostavljale ta e uslediti - ali bila je potrebna hrabrost mnogo vea od njihove da bi to rekle Kaileji. "Ali ona je tako vina leenju", rekla je Dieda dok su nosile na reku Lianoninu posteljinu. "Sigurno zna." "Verovatno", rekla je Eilan, "ali ako prizna, to e postati stvarno." Radoznalo je pogledala svoju roaku. Osim to je sarkastino rekla da prljavo rublje Vrhovne svetenice zaudara kao i bilo ije drugo, i da ne razume zato moraju da ga peru obreene svetenice, Dieda je bez albi obavljala svoj deo posla. inilo joj se udno to su se toliko udaljile jedna od druge, mada su sestre svetenice. Radei proteklih nedelja sa Diedom, poto je sva Kailejina panja bila upravljena na Lianon, Eilan se podsetila koliko su bliske bile u detinjstvu. Zadubljena u misli, spotakla se o koren drveta. Dieda je pruila ruku da je pridri. "Hvala ti", iznenaeno je rekla Eilan. Dieda ju je prostrelila pogledom. "to zuri u mene? Ja te ne mrzim." Eilan je osetila da joj obrazi plamte, a potom blede. "Onda zna", apnula je. "Ti si budala, a ne ja", glasio je odgovor. "Stalno sam sa tobom i Kailejom, morala sam da ujem poneto. Ali utala sam zbog porodine asti. Ako druge ene znaju tvoju tajnu, sigurno je nisu ule od mene. Barem izgleda da ti trudnoa prija. Da li se dobro osea?" Za Eilan je bilo olakanje da govori o neem drugom sem o Lianoninoj bolesti, i inilo joj se da je tako i sa Diedom. Kad su se vratile u umsku kuu, bile su bliskije nego ikada proteklih godina. No, doao je dan kada vie ni Kaileja nije mogla da porie. Ardanos je rekao da se svetenice moraju okupiti za samrtno bdenje. Izgledao je alostan i siv, i Eilan se setila da joj je roaka rekla kako su se njih dvoje nekada voleli. Pomislila je da je to sigurno bilo veoma davno, ili da je bila neka veoma udna vrsta ljubavi. Sigurno nije bilo neto to bi ona nazvala ljubavlju, a ona je sigurno strunjak. Ali Ardanos je sedeo tik kraj besvesne ene i drao je za ruku; svetenice su ulazile i izlazile, kako bi bdele po dve ili tri, a Kaileja se bunila da to smeta Lianon. "Zato se uznemirava? Mislim da Vrhovnoj svetenici vie nita ne moe da smeta", apnula je Eilan Diedi, i ova je klimula, ali nita nije rekla. Bliilo se vee, i Ardanos je iziao da udahne malo vazduha. Kao i sve bolesnike sobe, i ova je bila pregrejana i tesna, i Eilan mu nije ni trenutka zamerala to je eleo da malo predahne. Iako je Lugnasad bio veoma blizu, bilo je vidno do kasno. Zalazak sunca bacao je crvenkasto svetlo u sobu, ali po uglu pod kojim je ulazilo Eilan je znala da e uskoro nestati. Prela je preko sobe da upali lampu kada je postala svesna da je Lianon budna i da se, prvi put posle mnogo dana, prisebno osvre oko sebe. "Gde je Kaileja?" apnula je. "Izila je da ti napravi jo aja, Majko", odgovorila je Eilan. "Da je pozovem?" "Nema vremena", zakaljala se Vrhovna svetenica. "Hodi ovamo - jesi li ti Dieda?" "Ne, Eilan, ali Dieda je u bati; da li da je pozovem?" Zauo se udan, utav, struui zvuk, i Eilan je shvatila da bolesnica pokuava da se nasmeje. "ak ni sad ne mogu da vas razlikujem", apnula je Lianon. "Zar ne vidi u tome ruku Boginje?" Eilan se upitala da li Lianon tone u bunilo za koje su rekli da moe doi na kraju. "Zovi Diedu", otro je rekla Vrhovna svetenica. "Vreme mi je kratko. Ne buncam; vrlo dobro znam ta inim i moram to da okonam pre nego to umrem." Eilan je pourila ka vratima da pozove Diedu. Kada su se vratile, samrtnica im se nasmeila. "Istina je to govore", apnula je. "Samrtnici jasno vide. Dieda, sad mora da bude svedok.

Eilan, keri Reisina, uzmi ogrlicu koja lei kraj mene - uzmi je!" Borila se za dah, i Eilan je drhtavom akom uzela prsten od izuvijanog zlata koji je leao na jastuku. "I narukvice... A sad ih stavi..." "Ali samo Vrhovna svetenica..." poela je Eilan, ali starica ju je pogledala u oi sa takvom uasnom usredsreenou da je sledeeg trenutka ve otkopavala ogrlicu i stavljala je na sebe. Za trenutak joj je bila hladna, ali onda se namestila oko grla, zagrejavi se kao da joj je milo to se opet nalazi blizu ljudskog tela. Dieda je ispustila tih, priguen zvuk, ali Lianonino krkljanje je bilo glasnije. "Neka tako bude", rekla je. "Device i Majko, vidim u tebi Boginju sada... Reci Kaileji..." Za trenutak je zautala kao da se bori za dah, i Eilan se upitala da li je u delirijumu, ili je moda on nju zahvatio. Ponovo je podigla aku da dotakne teko zlato. "Kaileja je napolju, Majko; da li da je pozovem?" upitala je Dieda. "Idi", apnula je Lianon sa neto vie snage. "Reci joj da je volim..." Kad je Dieda urno izila, samrtnica je prikovala pogled za Eilan. "Sada znam ta je Ardanos hteo kada mi je naredio da odaberem tebe, dete, a umesto toga bogovi su do moje ruke doveli Diedu. Nije bio u pravu za tebe, ali ipak je vrio Gospinu volju!" Usne su joj se iskrivile i Eilan je znala da je to smeh. "Zapamti - ovo je vano! Moda ak ni sama Boginja ne moe da razlikuje vas dve. Niti Rimljani - sada vidim..." i opet je zautala. Eilan je gledala u nju, nesposobna da se pokrene. Toliko dugo je utala, da je Kaileja, kad se vratila, morala da pita: "Da li spava? Ako moe da spava, onda e moda poiveti jo jedan mesec..." a onda se priunjala do Lianon, oslunula joj disanje i uzdahnula. "Avaj, nee ona vie spavati..." Kaileja je kleknula kraj kreveta i poljubila Lianon u elo, a onda joj je, vrlo polako, sklopila oi. Svakog trenutka sa lica mrtve ene nestajao je sve vei deo izraza, i sad vie nije izgledalo da spava; ak vie nije ni liila na Lianon. Eilan je obgrlila samu sebe i trgla se kad je osetila tvrdi metal narukvica. Oseala je vrtoglavicu i bilo joj je hladno. Potom je Kaileja ustala, i kad je ugledala ukrase na Eilan rairila je oi. Onda se nasmeila. "Gospo od Vernemetona, pozdravljam te u ime Majke svih nas!" Ardanos, koji je uao u sobu za Diedom, nagnuo se nad pokojnicom i ponovo se ispravio. "Nema je vie", rekao je udnim, ravnim glasom. Okrenuo se, i neto je blesnulo u njegovom pogledu kad je video Eilan sa zlatnim ukrasima. Ostale svetenice su se okupljale oko njih, ali tek stara biljarka Latis se progurala napred i naklonila se, govorei neobinim glasom koji je prepao Eilan: "Molim te, Glasu Boginje, reci nam sve to je Sveta Gospa rekla u poslednjim trenucima." "Neka bi poivala u miru, ali Lianon je zaista odabrala nezgodan trenutak da umre," otro je rekao Ardanos. "Moramo imati svetenicu Proroanstva na sveanosti za Lugnasad, a Eilan oito ne moemo da upotrebimo!" Mrano je gledao dve ene pred sobom. Prola su tri dana sveanog aljenja, i Lianon je poloena u grob; Ardanos se udio koliko jo bola osea dok gleda odaju u kojoj se uvek sretao sa njom i dok se prisea da je vie nema. Verovatno e mu jo dugo nedostajati, ali nije smeo dozvoliti sebi da sada pokazuje tugu. Kaileja je sedela mrtei se, ali Eilan je piljila u njega rairenim, neprozirnim oima. Ljutito joj je uzrvatio pogled. "Zna dobro kao i ja da je pria kako samo device smeju da slue na oltaru obino sujeverje, ali ako Eilan ponese moi Boginje, to bi ovog trneutka bilo opasno i po nju i po dete", sloila se Kaileja. Polno uzdravanje je neophodno za izvoenje velike magije - magije koja zahteva predavanje itavog tela i duha kako bi Boginja mogla da govori kroz smrtnika. Da bi mo slobodno tekla, duh se mora odvojiti od ula. Stoga je zabranjeno raditi one stvari koje bi poveale zanimanje ula i time zakrile staze, kao to je jedenje mesa nekih ivotinja, pijenje medovine i drugih pia, ili leanje sa mukarcem.

"Lianon je trebalo da misli na to kad ju je odabrala", odgovorio je Vrhovni druid. "To jednostavno nee ii. Dovoljno je loe to je ona jo tu. Ali trudna Vrhovna svetenica? Nemogue!" "Ja bih je zamenjivala u ritualima..." poela je Kaileja. "A kako bismo to objasnili narodu? Mogli smo da objasnimo privremenu zamenu Lianoninom boleu, ali sada se zna da je mrtva. Prelasci su uvek osetljivi. Ljudi e se pitati hoe li nova Vrhovna svetenica preiveti probu, hoe li im Boginja i dalje dolaziti sad kad Lianon vie nema." Poeo je da trlja elo. Niko od njih se ve dugo nije naspavao. Kailejine oi bile su tamne i uznemirene, a Eilan je, uprkos trudnoi, izgledala napeta i puna strepnje. A ima i zato, pomislio je Ardanos. Lianon ih je sve stavila u procep kad je odabrala tu devojku. "Sluajte - ma kakvo ludilo obuzelo Lianon na samrti, neu dozvoliti da time uniti sve to smo izgradili sa toliko muke!" Uzdahnuo je. "Tu nema pomoi. Moraemo da biramo ponovo. Bilo je takvih sluajeva; stara Helva je pokuala da prenese svoje moi na - kako se zvae? - onu sirotu poluludu devojku to je umrla. A onda je Vee odabralo Lianon." "To bi voleo, je li?" poela je Kaileja, ali Eilan, koja je toliko dugo utala da je Vrhovni druid gotovo zaboravio na njeno prisustvo, naglo je ustala. "Tek posle probe!" glasno je rekla. Njih dvoje su se zagledali u njeno lice sa crvenim peatima na obrazima. "Novu Vrhovnu svetenicu imenovali su tek kada ona odabrana nije uspela da prenese moi Boginje u ritualu, zar ne? ta mislite, koliko pria e se podii ako ja ni ne pokuam? Svi u Vernemetonu znaju da me je Lianon odabrala." "Ali, opasnost!" povikala je Kaileja. "Misli da e me Boginja ubiti na mestu? Ako sam poinila toliki greh, neka samo izvoli! Ali ako preivim, znaete da me je Ona zaista odabrala!" "A ta predlae da radimo sa tobom ako preivi?" otrovno je upitao Ardanos. "Uskoro e svi videti u kakvom si stanju, i Rimljani e se siti ismejati kada vide nau Vrhovnu svetenicu kako se gega okolo sa trbuhom kao u steone krave!" "Lianon je smislila nain", rekla je Eilan. "To je bilo poslednje to mi je rekla. im se ritual zavri, Dieda mora da zauzme moje mesto, a vi se morate pretvarati da je ona oterana odavde. Ni ti ne moe da nas razlikuje, deda, a obe nas zna jo otkako smo se rodile!" Ardanos ju je paljivo pogledao, a u mozgu su mu se vrteli prorauni. Moda je to bezobrazno dete zaista reilo problem. Ako je ritual ubije, to je bilo sasvim verovatno, imae puno pravo da izaberu njenu naslednicu, a ako Eilan umre na poroaju, Dieda e ve biti na svom mestu, spremna da preuzme dunost. Sasvim dobro e biti, pomislo je, sa bilo kojom od njih, jer nijedna se nee oseati sasvim bezbedno na tom poloaju. Ako je Vrhovnoj svetenici potrebna podrka svetenika, spremno e raditi ono to joj se kae. "Ali hoe li Dieda pristati?" upitao je. "Ostavite to meni", odgovorila je Kaileja. Jo zauena pozivom, Dieda je u odajama koje su tako dugo bile Lianonine zatekla Kaileju. "Ardanos se sloio da ti bude zamena za Eilan posle iskuenja Proroanstva. Dieda - sad nam mora pomoi", rekla je Kaileja. Dieda je odmahnula glavom. "Zato bih marila ta eli Ardanos, kad on nikad nije mario za mene? Eilan je samu sebe uvalila u nevolje. Ne pristajem na prevaru, i to mirno moe preneti mom ocu!" "Lepe rei, zaista, ali ako si uvek spremna da ini upravo suprotno od onoga to odredi Ardanos, onda ipak ini po njegovoj volji. Da sam ti rekla da se on protivi ovome, verovatno bi pristala?" upitala je Kaileja. Dieda je piljila u nju, a misli su joj se kovitlale. "Njemu se ovo uopte ne svia", dodala je Kaileja, paljivo je gledajui. "On bi voleo da odmah odbaci Eilan i da ti postane Vrhovna svetenica umesto nje. Mislim da se sloio sa

zamenom samo zato to je mislio da e ovako reagovati..." "Vrhovna svetenica?" uzviknula je Dieda. "Onda nikada ne bih pobegla odavde!" "To bi ipak bilo samo privremeno", odvratila je Kaileja. "im se rodi Eilanina beba, ona e se vratiti na dunost, a onda bi ti ionako morala da ode..." "Da li bi me pustili da odem na sever, kod Sinrika?" sumnjiavo je upitala Dieda. "Ako to eli. Ali mislili smo da te poaljemo u Eriu da ui za barda..." "Dobro zna da sam to oduvek najvie elela!" uzviknula je Dieda. Kaileja ju je mirno gledala. "Onda ipak postoji neto to mogu da ti obeam ili zabranim. Ako uini ovo za Eilan - i za mene - postarau se da dobije dozvolu da ui od najveih pesnika i harfista u Eriu. Ako ne pristane, Ardanos e te svakako proizvesti za Vrhovnu, a ja u se postarati da istruli meu ovim zidovima." "Ne bi valjda", rekla je Dieda. Ali osetila je jezu. "Videe", mirno je rekla Kaileja. "Nema drugog izbora. To je bila Lianonina elja, a ja u izvravati njenu volju kao i uvek." Dieda je uzdahnula. Nije elela da se Eilan desi ita loe. Nekada ju je volela, ali posle proteklih nekoliko godina bilo joj je teko ikoga da voli. Smatrala je da je Eilan napravila od sebe budalu. Imala je onakvu ljubav kakvu je Dieda odbila i odbacila. Nije znala ni zato je Kaileji toliko stalo. Ipak, nije htela da je ljuti. Kaileja moe da bude dobar prijatlej ili straan neprijatelj i njoj i Sinriku. Dieda je dovoljno dugo ivela u umskoj kui da bi znala koliko uticaja vri Irkinja na svoj tihi nain. "Neka bude tako", rekla je. "Pristajem da budem zamena za Eilan dok se ona ne porodi, a potom e ti ispuniti moju elju." "Hou." Kaileja je podigla jednu ruku. "I neka nam Boginja bude svedok. A niko ivi ne moe rei da sam ikada pogazila zavet." Prolo je pola meseca od Lianonine smrti, i dolo je vreme sveanosti Lugnasada. Eilan je ekala sa Kailejom u izdvojenoj kuici gde se Vrhovna svetenica priprema za rituale. Strepnja joj je izotrila sluh, pa je prva ula ukanje sandala pred vratima. Vrata su se otvorila i ugledala je priliku pod kapuljaom, naizgled nemogue visoku zbog polumraka. Mogla je da nazre i obrise drugih druida u pozadini. "Eilan, keri Reisina, Glas Boginje je odabrao tebe. Da li si spremna da joj se sasvim prepusti?" Ardanosov glas odzvanjao je kao veliko zvono, i Eilan je osetila da joj se trbuh gri od straha. Sada se setila svih pria iz Kue devojaka, i one su unitile sva razumna objanjenja. Nije bilo vano da li Boginja mari zbog onog to je uinila sa Gajem. Bie pravo udo ako preivi ritual nedirnuta. Htela sam samo da se suprotstavim druidima, ali suprotstavila sam se Njoj, i time izazvala Njen gnev. Boginja e me sigurno ubiti! A ta e biti sa mojim detetom? Ali ako Boginja kazni neroenu bebu zbog onog to je uinila njena majka, onda to nije ono Prisustvo puno ljubavi kome se Eilan zaklela da slui. Ardanos je ekao njen odgovor - svi su ekali i gledali je oima punim nade ili osude - i polako se smirila. Ako me Boginja ne eli ovakvu kakva sam, ne elim da ivim. Duboko je uzdahnula, vraajui se odluci koju je donela u besanim noima posle Lianonine smrti. "Spremna sam." Glas joj je samo malo zadrhtao. Barem je njen otac negde na severu, sa Sinrikom. Bilo joj je drago zbog toga. Verovala je da ne bi mogla da mu pogleda u oi. "I da li smatra sebe dostojnim sudom za Njene moi?" Eilan je progutala knedlu. Prethodne noi je sumnjala u to, i plakala je na Kailejinom ramenu kao preplaeno dete. "Dostojna? A koja bi mogla da bude, kad tako kae?" upitala je Kaileja. "Sve smo mi samo smrtnice; ali ti si odabrana. Zato bi se inae pripremala tolike godine?" Vrhovni druid ju je posmatrao kao soko koji traga za nekim izdajnikim pokretom u travi, iekujui da se oda pa da potpuno bude u njegovoj moi. Postalo joj je jasno da on u ovome

uiva. Lianon je mislila da sam dostojna, pomislila je. Samo prolaskom kroz probu moe da potvrdi izbor koji je Lianon napravila na samrtnikoj postelji, i izbor koji je sama izvrila kad se podala Gaju pod drveem. Tada joj se inilo da postupa po najdrevnijem zakonu Boginje, starijem od onog o ouvanju devianstva. Ako odbije probu, priznae da je ta ljubav bila greh. Ponosno je podigla glavu. "Dostojna sam za sveti sud. Neka se zemlja podigne i pokrije me, neka nebo padne i zdrobi me, i neka me bogovi kojima se kunem kazne ako laem!" "Kandidatkinja je ispitana, i zaklela se..." rekao je Ardanos druidima koji su ga pratili. Potom se obratio svetenicama. "Neka se proisti i pripremi za ritual..." Za trenutak ju je pogledao, i u njegovom pogledu kao da su ratovali saaljenje, oajanje i zadovoljstvo. Potom se odseno okrenuo i izveo mukarce iz sobe. "Eilan, ne sme toliko da drhti", blago je rekla Kaileja. "Ne daj da te zaplai taj matori strljen, nema ega da se boji. Boginja je milostiva. Ona je naa majka, Eilan, i majka svih ena, stvorila je sve to je smrtno. Nemoj to da zaboravi." Eilan je klimnula, ali znala je da bi bila uplaena ak i da je dovde dola potpuno uobiajenim nizom dogaaja. Ako mora da umre, bolje da to bude od ruke Boginje, i nema smisla unapred se bojati. Zavesa se opet pomerila i ule su etiri najmlae svetenice, sa Senarom i Eilid, nosei krage vode sa Svetog kladenca. Zastale su na samim vratima, zapanjeno je gledajui. Ruka Boginje je ve na meni, pomislila je, i uinilo joj se da na njihovim licima vidi neto od istog onog divljenja koje je sama oseala kad bi gledala Lianon. One su sve mlade; samo je Eilid neto starija od nje... Poelela je da krikne: "Nita se nije promenilo; ja sam i dalje Eilan..." ali injenica je da se sve promenilo. Ali kad su joj svukle haljinu i kad se pogledala, zaudila se to joj se telo tako malo izmenilo. Ali one su bile device. Nikakvo udo da nisu primetile prve znake rane trudnoe. Kao to je Eilan esto inila za Lianon, devojke su joj pomogle da se okupa. Stajala je drhtei u hladnoj sobi, oseajui ledeni dodir bistre vode na telu kao da je istinsko proienje; kao da spira ne samo poslednje tragove njenog dodira sa Gajem, nego i sav njen dotadanji ivot. Osoba koju su obukle u ritualnu odeu bila je potpuno nova Eilan. Oko ela su joj stavile starinski venac. Kad je osetila kako joj se oko ela steu povezi od puzavica, za trenutak ju je zahvatila vrtoglavica, i upitala se da li je to prvi nagovetaj dodira Boginje. Oseala se udno, opijeno, potpuno drugaije nego inae; prepoznala je glad. Sveto bilje u napitku koji su joj dali na poetku rituala mora se uzeti na prazan stomak, inae izaziva stranu muninu. Kaileja joj je jednom rekla kako veruje da je Lianonino slabo zdravlje delom izazvano dugotrajnom upotrebom tog bilja. Eilan se za trenutak upitala koliko e potrajati dok i njoj ne popusti zdravlje. Potom se nasmeila, pomislivi kako e imati dovoljno vremena da brine zbog budunosti ako preivi ovo vee. Potom su uneli zlatnu iniju sa maginim napitkom Vida. Znala je da su u njoj bobice imele i drugo sveto bilje; mnogo puta je gledala Mielin kako ga bere. U svetom napitku bilo je i nekoliko vrsta peuraka; obian svet ih je izbegavao, koliko zbog svetosti toliko i zbog verovanja da su otrovne, a kao hrana su ionako bile neupotrebljive. Svetenice su, pak, znale da u malim koliinama mogu da pojaaju obinu vidovitost koja je nauena. Drhtei, uinila je ono to je esto gledala Lianon da ini, i uzela je iniju iz Eilidinih ruku. Kaileja je bila u pravu, pomislila je dok je prinosila sud usnama. Toliko esto je pomagala u ovim pripremama da je tano znala ta treba da radi. Po onim malim gutljajima koje je uzimala tokom sveanosti znala je i ta da oekuje od napitka. No, kad ga je iskapila, setila se da svetenica mora da ga popije naduak zato to je to bio jedini nain da se uzme. Bio je uasno gorak, i kad ga je progutala, upitala se nije li i otrovan. To bi bio dobar nain da je se Ardanos otarasi. Ali Kaileja ju je uveravala da e lino sve pripremiti, i da nee pustiti nikoga ni blizu, i morala je da joj veruje.

U glavi joj se vrtelo, a eludac se za trenutak pobunio. Moda upravo poinje njena kazna. Ali posle kratke, otre bitke uspela je da uspostavi kontrolu nad sobom, pa je uzela nekoliko gutljaja vode da oisti usta od ukusa i sklopila je oi, ekajui. Prolazno oseanje munine je brzo minulo. Eilan je vrsto zamurila pred naletom vrtoglavice i sela, ekajui da povrati ravnoteu. Nejasno se seala da je tako bilo i sa Lianon. U to vreme Eilan je mislila da su u pitanju godine. Ali Lianon zapravo nije bila tako stara. Hoe li i ona prerano ostariti? Pa, moe samo da se nada da e imati vremena za starenje! U odaji je dolo do komeanja, i devojke su se povukle. Eilan je shvatila da pred njom stoji Ardanos. S mukom je podigla kapke da ga pogleda, a on joj je uzvratio pogled bez osmeha. "Eilan, vidim da si pripremljena. Izgleda veoma lepo, draga moja. Narod e biti siguran da im je dola Boginja..." Ljubazne rei su udno zvuale sa njegovih usana. Hoe li? nesigurno je pomislila Eilan. A ta ti misli, stare, ako uopte veruje u Boginju? Da je po tvome, ovi venci bi mi smesta uvenuli na elu! Ali to vie nije bilo vano; oseala je kao da lebdi iznad svega toga, i kao da se svakog asa sve vie udaljava... "Pie je brzo hvata", promrmljao je on i dao znak devojkama da se odmaknu. "Sluaj, dete moje - znam da me jo uje..." Dok je nastavljao, glas mu se pretopio u melodiju rituala. Eilan je znala da joj govori neto veoma vano, neto to mora da zapamti... ali nije bila sigurna ta. Vreme je proticalo, i njega vie nije bilo. A zar je i vano, upitala se. Oseala se kao da lebdi nad zelenom tamom. Vrhovi drvea bili su duboko ispod nje. Nosili su je u neemu nosiljci - a onda su je spustili i pomogli joj da ustane. Oseala je kraj sebe Kaileju i jo nekoga, uinilo joj se da je Latis. Uzele su je za ruke i povele je na elu procesije, ka bakljama koje su okruavale sveto brdo. Eilan je bila dovoljno svesna da se odupre kad je ugledala tronoac. Postojao je neki razlog zbog koga nije smela da sedne tamo; nosila je na dui neki greh. Ali njene pomonice su je povukle dalje, i pomislila je da, ako ni ona ne moe da se seti ta je, verovatno nije ni vano. Sveti bik je ve bio rtvovan i meso razdeljeno narodu. Svetenici su odigrali ritual u kome je mladi bog oteo etvu od starog. Sada je bilo vreme da se trae predznaci u plimi jeseni. Na istoku je izlazio etveni mesec, zlatan kao ukrasi na svetenicima. Pogledaj me, Gospo, trudila se Eilan da izgovori molitvu. uvaj me dobro! Jedna od svetenica iz pratnje spustila joj je u dlan mali, zlatni, zakrivljeni ritualni bode. Podigla je bode i brzim pokretom ga zabola u vrh prsta. Osetila je otar bol, i na povrini je blesnula teka kap krvi; drala je prst nad zlatnom inijom, pustivi da padnu tri kapi. inija je bila do ivice ispunjena vodom sa Svetog kladenca, a na povrini su plutali listovi svete biljke, imele. Poto je ne sadi ljudska ruka, i poto raste izmeu tla i neba, ona predstavlja samu prirodu munje koja je stvara. Sada su je okretali; osetila je dodir drveta iza kolena, pa je sela. Nastupio je trenutak vrtoglavice kad su je svetenici podigli i poneli ka brdu. Svetenice su se povukle. Kad su svetenici poeli da pevaju, Eilan je imala oseaj kao da pada, ili moda uzlee, noena pesmom u nekom pravcu bez ikakve veze sa obinom stvarnou. Pitala se zato se plaila. Na ovom mestu je lebdela; nita joj nije bilo potrebno, nita nije elela, bila je zadovoljna to postoji... Oi su je zabolele od bleska baklji; okupljena masa pod njom kao da se slila u jedno jedino lice. Pogledi upereni u nju bili su kao teret, pozitivni fiziki pritisak koji ju je vratio na mesto koje je bilo deo sveta, a ne van njega. "Deco Donina, zato ste doli ovamo?" Ardanosov glas delovao je veoma dalek. "Traimo blagoslov Boginje", odgovorio je muki glas. "Onda je prizovite!" Eilan je rairila nozdrve kad se oko nje uskovitlao dim, teak od mirisa svetog bilja. Nehotice je udahnula i prestala da die; svet se kovitlao dok se trudila da odri ravnoteu; ula je neko cviljenje i nije znala da je to ona. Iz dubine se podigao zvuk mnogih glasova koji su prizivali: Crna Lovice... Blistava Majko... Gospo od Cvetova, uj nas... doi nam, Gospo od Srebrnog

Toka... Ja sam Eilan... Eilan... epala je svoje ime, uzvikujui ga dok ju je napadala potreba u tim glasovima, sve dok nije osetila njihov pritisak kao telesni bol. Za to vreme stvarao se drugi pritisak, iza nje, ili moda unutar nje, zahtevajui da mu se otvori. Borila se, a telo su joj zahvatali grevi; oseala je uas kao Linost za koju je znala da je rastrzana izmeu njih; nije mogla da die. Pomozi mi! kriknuo je njen duh. Skljokala se napred, primetivi pred sobom sjaj vatre, a glas koji kao da je dolazio iz nje rekao je: "Keri, ja sam uvek ovde. Da vidi Mene, treba samo da pogleda u Sveto jezero." "Pogledaj u vodu, Gospo..." naredio je glas odnekud veoma blizu. "Pogledaj u iniju, i vidi!" U nemirnoj povrini vode stvarao se lik, ali kada se voda smirila Eilan je videla da lice u njoj nije njeno. Panino se trgla nazad, i ponovo je zaula glas. "Keri moja, poini sada. Tvoj duh e biti bezbedan sa Mnom..." Uz rei je stigla i plima ljubavi koje se Eilan seala, i sa istim poverenjem sa kojim se podala Gaju sada je uzdahnula i skliznula u toplu udobnost Gospinog zagrljaja. Kao iz velike daljine, bila je svesna da joj se telo ispravlja, da podie veo, da upravlja ruke ka mesecu. "Gledajte, dola nam je Gospa od ivota!" povikala je Kaileja snanim glasom. "Doekajmo je dobrodolicom!" I zvuk mnogih glasova podigao se kao plima i poneo je na mesto odakle je mogla u udu, ali bez straha da gleda telo koje je ostavila za sobom kako se kree i govori. Kad je klicanje zamrlo, Vrhovna svetenica se ponovo vratila na sedite; linost koja ju je ispunila ekala je bezvremenskim strpljenjem na odgovor oveanstva. "Ima pitanja koja ti donosi narod", rekao je Vrhovni druid, i poto je govorio starim govorom Mudrih, Bogija mu je na tom jeziku i odgovorila. Posle svakog pitanja svetenik se okretao narodu i govorio neto na obinom jeziku. Iz one daleke oblasti odakle je Eilan sluala, inilo joj se udno to njegove izjave, ako su i prevod, imaju tako malo veze sa onim to je odgovarala Boginja. To joj se inilo pogreno, ali moda ga nije jasno ula, a na mestu gde je nala utoite bilo je teko brinuti se. Ispitivanje se nastavljalo, ali kako je vreme ptroticalo bilo joj je sve tee i tee da ga prati. Uinilo joj se da se Ardanos namrtio i primakao joj se. "Zahvaljujemo ti na reima, Gospo. Vreme je da ostavi telo kroz koje si govorila. Budi pozdravljena, i zbogom!" Uzeo je izdanak imele iz zlatne inije i poprskao je kapima vode sa njega. Eilan je za trenutak bila zaslepljena, a onda joj se telo zgrilo. Bol ju je probadao dok je padala u tamu, kroz zvuk srebrnih praporaca. Kad je poela da joj se vraa svest, Eilan je shvatila da svetenice pevaju. Poznavala je tu pesmu; inilo joj se da ju je i sama nekada pevala, ali ovako bolna i oamuena, nije mogla da im se pridrui. Sklonili su joj sa ela stegute vence, i neko joj je umivao lice i ruke. Neko joj je dodao da pije vode i u uhu je zaula tihi glas. Kaileja... Osetila je da je podiu i smetaju u stolicu za noenje. "Pozdravljena budi", pevao je enski glas. "Dragulju noi!" odgovorili su druidi. "Lepoto nebesa... majko zvezda... usvojenice suneva..." Svetenice su podizale bele ruke ka srebrnom mesecu. "Velianstvo zvezda..." pevale su, a svakom stihu odgovarali su duboki muki glasovi: "Dragulju noi!" Mnogo kasnije, kako joj se inilo, Eilan se nala u svom krevetu u domu Vrhovne svetenice. Oi joj vie nije vreala svetlost baklji, i mora da su konano nestale posledice svetog napitka, jer je ponovo mogla jasno da misli. Ko zna zato, u umu joj je zaostao odlomak drevne balade.

"Poto su joj skinuli ukrase, i spalili njeno sveto cvee..." nije mogla da se seti odakle je to, ali znala je da su njeni venci baeni u vatru; slatki miris njihovog sagorevanja ispunio je vazduh. Sada se seala drugih stvari - pesme svetenica, srebrnog meseca. Ali iako je znala da su postavljana pitanja, ustanovila je da se ne sea ni jedne jedine rei odgovora. Kakvi god da su bili, narodu su izgleda odgovarali. A Boginja! pomislila je. Ipak me nije ubila! Barem jo nije, mada se jo moe desiti da poali zbog toga. Stomak joj se jo bunio; osdeala se kao da su je premlatili tapovima, a sutra e se svakako oseati jo gore. Ali boleo ju je eludac, a ne materica. Suoila se sa probom i preivela. "Laku no, Gospo", rekla je Eilid sa praga. "Neka bi dobro poivala." Gospo... pomislila je Eilan. Znai, istina je. Ona je sada Gospa od Vernemetona. Nekoliko dana kasnije Kaileja je pozvala Diedu u odaje Vrhovne svetenice. Eilan je sedela kraj vatre, bleda i izmuena. "Dolo je vreme da odri svoju re. Eilan se dovoljno oporavila da moe da putuje, i aljemo je u sklonite kako bi rodila dete." "To je besmisleno. Zar zaista misli da niko nee primetiti promenu?" gorko je upitala Dieda. "Otkako je postala Vrhovna svetenica, uglavnom je nosila velove, i malo koja ena e primetiti razliku, a sve e je sigurno pripisati posledicama rituala." Sinrik bi znao, enjivo je pomislila Dieda, poelevi da se on pojavi i ugrabi je. Ali prolo je vie od godinu dana otkako joj se poslednji put javio. ak i kad bi znao, da li bi doao? "Tvoj otac ti je zahvalan", rekla je Kaileja. Dieda je iskrivila lice. I treba da bude. Da sam zahtevala da odem odavde kako bih se udala za Sinrika, ta bi bilo od ove prevare? "Dieda." Eilan je prvi put progovorila u svoje ime. "Bile smo kao sestre. U ime krvi koju delimo, i zato to i ti zna ta je ljubav, molim te, pomozi mi!" "Ja sam bar bila dovoljno razumna da se ne podam mukarcu koji e me napustiti!" otrovno je rekla Dieda. "Kaileja se zaklela da e me poslati u Eriu. ta e mi ti obeati, sestro?" "Ako ostanem Vrhovna svetenica, pokuau da pomognem tebi i Sinriku. Ako ne uspem u tome, imae znanje dovoljno da me uniti. Da li ti je to dovoljno?" "Istina je." Dieda je uhvatila sebe da se smeka. A kada zavri uenje kod druida iz Eriua, moi e da izazove jednom reju plikove na koi mukaraca, i da pesmom zaara svaku pticu i zver; imae vetine o kojima ove pobone glupae ni ne sanjaju. Iznenada je shvatila da joj smetaju samo ogranienja postavljena svetenicama. Mogla bi da naui da uiva u korienju moi. "U redu, pomoi u ti", rekla je i pruila ruku ka velu. 18. Uprkos svemu to su Rimljani iz Londiniuma priali o severu, putovanje po tom delu Britanije, krajem leta, nije predstavljalo tekou za mladog i zdravog mukarca. Kia nije padala svaki dan, a vazduh je bio slatkast od mirisa pokoenog sena. Dok je putovao istonim delom Britanije, kroz sve divljije predele, Gaj je posmatrao bregove i ume sa profesionalnim zanimanjem, jer su tokom prethodne kampanje marirali uz zapadnu obalu, kroz Lenakum, a istok mu je bio nepoznat. Ponovo je uz njega bio Kapelije, oev posilni, koji je brzo reavao sve pojedinosti oko postavljanja logora i brige o konjima. Gaj je govorio britanski dovoljno dobro da im obezbedi dobrodolicu kad su morali da trae zaklon kod stanovnitva. Kako je putovao sve dalje na sever, sve se vie govorilo o kampanjama guvernera Agrikole. Od tek penzionisanog veterana koji je upravljao jednom od potanskih postaja, saznao je da je prole godine pojava rimljanske flote kraj kaledonijskih obala posejala takvu paniku kod stanovnita da su, obuzeti oajanjem, napali i uspeli da unite ve oslabljenu Devetu legiju pre nego to je Agrikola poslao konjicu da ih zaobie i napadne im pozadinu. "Bilo je gadno, deko moj, stvarno gadno", priznao je domain postaje, "ti demoni su urlikali

kao vukovi usred naeg logora, a vojnici su padali preko uadi od atora dok su pokuavali da uzmu oruje. A onda smo ugledali kako nam oznake svetlucaju i znali smo da konano svie." Ponovo je otpio retko vino i obrisao usta nadlanicom. "E, onda smo, kaem, smogli hrabrosti, i kad nam je Dvadeseta konano dola u pomo , mogli smo da im kaemo da su zakasnili na zabavu i da im je bolje da se vrate kui! Ali general ih je zadrao da rade dalje. Da se ti nafarbani avoli nisu povukli u svoje smrdljive ume i movare, potpuno bismo ih zbrisali. Ali valjda je trebalo da ostavimo neto i za mlade lovce na slavu!" Nasmejao se i ponudio Gaju jo vina. Gaj je pazio da se ne nasmei. uo je neto o tom boju od ljudi koji su poslati kui, u Devu, ali bilo je zanimljivo uti priu i od nekoga ko je bio ba u logoru kad su Kaledonjani napali. "Ah, general je veliki ovek! Posle ovog letos, ak i oni koji zaostaju i cvile zbog opasnosti pevaju mu pohvale. Nai e on posla za tebe, ne sumnjaj, i poee svoju karijeru obasut poastima! Voleo bih da poem sa tobom, mome, zaista bih!" Licinije mu nije pomenuo mogunost da slui direktno pod guvernerom, ali Gaj se sada upitao da li su poruke koje nosi poslate delom i zato da na njega skrenu Agrikolinu panju. Kao guverner provincije, Agrikola je bio neobian po tome to se dobro slagao sa svojim prokuratorima. Jedna re od Licinija mogla bi da bude i te kako korisna. Gaj je u prethodnoj kampanji bio samo jedan u gomili mladih oficira, eljan slave ali zavistan od centuriona. Ono to je video od svog komandanta zadivilo ga je, ali nije bilo razloga da ga se general sea. Pri pomisli da zaslui panju svog komandanta, ambicija u njemu se uskomeala. Uskoro je ostavio za sobom lovita Briganta i preao u jo divljiji kraj, iji je narod govorio narejem koje nije poznavao. Rim je moda pokorio ove zemlje, pomislio je dok je jahao preko pustih polja i kroz senovite ume, ali pitanje je hoe li ikada moi da vlada njima. Samo potreba da se spree divlji Kaledonjani i njihovi saveznici Hibernijci u pustoenju bogatijih junih krajeva - kao to su unitili Bendeigidovu kuu - mogla je opravdati prisustvo Rima u ovim krajevima. Dugi severnjaki sumrak produbiljivao je ljubiastu boju neba kada je Gaj ujahao u Pinata Kastru, trvavu koju je Dvadeseta legija zidala nad uem Tave, na mestu gde je flota tako upeatljivo delovala prethodnog leta. Kameni zidovi su se ve podizali nad palisadama od drvene grae, a koni atori radnog logora zamenjeni su barakama i hrpama debala koje su izgledale kao da bi mogle da podnesu ak i zimu u ovoj divljini. Sve je izgledalo utoliko prostranije jer je bilo gotovo pusto. "Gde su svi nestali?" upitao je kad je proao pored divljeg vepra urezanog na kapiji i predao nareenja deurnom oficiru. "Tamo gore." ovek je neodreeno mahnuo ka severu. "Dola je vest da su se plemena konano ujedinila pod poglavarem Votadina po imenu Kalgakus. Starac ih je gonio itavog leta, ostavljajui za sobom prolazne logore kao odskono kamenje. Bie ti potrebno jo nedelju dana da ga stigne, ali barem noas e moi da spava pod krovom i da pojede neto toplo. Prefekt e ti ujutro sigurno dati pratnju; bila bi grdna teta da upadne u zasedu posle tolikog puta!" Gaja nije zanimala toliko hrana, koliko mogunost da upotrebi legionarsko kupatilo, ali im se upristojio bilo mu je milo to ga eka veera, a domain, koji je oito bio usamljen i pomalo nervozan, ostavljen ovde sa svojim malim odredom, jedva je doekao nekog novog druga za razgovor. "Jesi li uo za pobunu Uspija?" upitao je prefekt kad su sa stola odneti ostaci tetreba u sosu. Gaj je spustio pehar za vino - a bilo je dobro, falernijsko - i pogledao ga sa iekivanjem. "Gomila divljih Germana, zna, pravo iz njihovih bednih movara, poslata je u Lenakum za kuluare. Pobunili su se i oteli tri broda - i obili su itavu Britaniju, sa zapada na istok, sve oko obale." Gaj je zurio u njega. "Znai, Britanija jeste ostrvo..." To pitanje je bilo omiljena tema rasprava otkako je znao za sebe.

"Tako izgleda", klimnuo je ovaj. "Suevi su na kraju pohvatali preivele i prodali ih kao robove na rimljanskoj strani Renusa, i tako smo i saznali za priu!" "Neverovatno!" rekao je Gaj. Vino je ve delovalo, i poeo je da se osea vrlo prijatno. Imae lepu priu za Juliju kad se vrati u Londinium. Pomalo ga je zaudilo kad je shvatio da misli na susret sa njom - ali ironiju ove prie umeo bi da ceni samo neko iz njegovog sveta. Eilan ne bi uopte razumela. Shvatio je da u njemu postoje dve osobe - Rimljanin veren sa Julijom, i Britanac koji voli Eilan. Sutradan je poela da sipi kia. Gaj je mrkao i kaljao dok su odmicali kroz natopljeni predeo, pomiljajui da nije nikavo udo to se pria kako plemenski ratnici umeju da ieznu u tren oka. inilo mu se da bregovi tonu u nebo, ume u tlo, a on i njegov konj u blato po kome su gacali. Barem je jahao, pomislio je obeshrabreno. alio je legionare koji su morali da gacaju putem pod teretom opreme i oruja. Ponekad bi na bregovima primetili po neku ovcu, ili malu crnu kravu kakve su gajili domoroci, ali osim jedne strele koja je prozujala pored Gajeve glave odnekud odozgo dok su prelazili preko nekog potoka, nigde nije bilo ni traga neprijateljskim snagama. "Dobra vest za nas, ali verovatno loa za armiju", ozbiljno je rekao dekurion koji je vodio njegovu pratnju. "Ako plemena ne uvaju svoju pozadinu, to znai da su se zaista konano ujedinila. Niko ne porie da su dobri borci kad im krv uzavri. Da su plemena mogla da se zdrue kad je doao Cezar, imperija bi se jo zavravala na obalama Galije." Gaj je klimnuo i vre se umotao u ogrta, pitajui se ta je nagnalo Licinija da alje svoje poruke ba u trenutku kad se najvei savez britanskih plemena sprema da napadne armiju koju Agrikola vodi na sever... "Nosi vesti od Marcija Julija Licinija? Reci mi, je li on dobro?" ovek koji se pojavio iz prostranog konog atora bio je srednje visine, i bez oklopa gotovo vitak, ali uprkos kinim kapima koje su mu svetlucale u prosedoj kosi i senkama oko oiju, irio je oseanje autoriteta koje bi govorilo ko je on ak i da nije nosio tamno crveni ogrta. "Gaj Macelije Severus Silurikus javlja se na dunost!" Ispravio se i pozdravio, ne obraajui panju na vodu koja mu je kapala sa ivice kacige. "Prokurator je dobro, i alje vam najtoplije pozdrave. Kao to ete videti iz njegovih pisama..." "Zaista." Agrikola je pruio ruku da uzme paket i nasmeio se. "A najbolje da ih itam pod krovom dok se ne rastope od vlage. Mora da si i ti mokar posle tolikog puta. Evo Tacita, on e te povesti do oficirske vatre i postarae se da ti nae smetaj." Pokazao je visokog, mrzovoljnog mladia za kojeg je Gaj kasnije saznao da mu je zet. "Sad kad si ve ovde, bie bolje da saeka kraj borbi, kako bih po tebi poslao kui izvetaj." Gaj je zamirkao kad se guverner povukao u svoj ator. Zaboravio je na njegov arm, ili jednostavno nije stigao da ga iskusi kao jedan od mnogih mladih oficira. Utom ga je Tacit uzeo pod ruku, i Gaj je poao za njim, trgavi se malo zbog bolnih miia u butinama. Bilo je vrlo lepo opet sedeti oko logorske vatre sa oficirima, jesti toplo soivo i tvrdi hleb i piti kiselo vino. Gaj je tek sad shvatio koliko mu je nedostajalo ovo drugarstvo. Kad je podsetio ostale tribune da je ve bio u kampanjama i da nije samo nalickani vojnik za parade, prihvatili su ga kao svog, i dok je vino kruilo, ak ni kia koja mu je jo kvasila ogrta nije izgledala vie tako hladna. Napetost koju je oseao oko sebe bila je sasvim prirodna, ali moral je bio visok. Oznake deurnih vojnika bile su oribane i blistave uprkos loem vremenu, a na izubijanim titovima blistala je nova boja. Mladi oficiri sa kojima je sedeo izgledali su ozbiljni, ali ne i uplaeni. "ta mislite, hoe li general uspeti da navede Kalgakusa na borbu?" upitao je. Jedan od oficira se nasmejao. "Verovatno e biti obrnuto. Zar ih ne uje?" Pokazao je ka vetrovitoj tami. "Eno ih tamo gore, zavijaju i farbaju se u plavo! Izviai kau da ih na planini Graupius ima trideset hiljada - ratnici Votadina i Selgova, Novanta i Dobuna, i iz svih onih malih

klanova koje smo jurili ove etiri godine, i Kaledonjani iz severih plemena ija imena ak ni oni ne znaju. Kalgakus e se boriti, svakako; morae, pre nego to svi ponu da se priseaju starih svaa i da se bore izmeu sebe!" "A koliko je nas?" oprezno je upitao Gaj. "Iz legija nas je petnaest hiljada; Dvadeseta Valerija Viktriks, Druga Adiutriks, i ono to je ostalo od Devete", rekao je jedan tribun, koji je, sudei prema oznakama, pripadao Drugoj. Gaj ga je pogledao sa zanimanjem. Tribun se pridruio legiji dok je Gaj bio u Londiniumu, ali sigurno ovde ima i drugih iz oeve legije, ljudi koje poznaje. "I osam hiljada ugovornih peaka, uglavnom iz Batavije i Tungrije, neki Briganti i etiri krila konjice." To je rekao jedan od deurnih, koji je uskoro poao da obie strae. "Pa, nije ba da smo nejednaki", vedro je rekao Gaj, i neko se nasmejao. "Ne bi bio nikakav problem, samo to oni zauzaimaju poloaje na uzvisini." Na gornjim padinama vrha koji su Rimljani nazvali Mons Graupius vetar je bio hladniji. Britanci su planinu zvali drugaije - Starica, drevna i izdrljiva, Smrtonosnica i Zimska Vetica. Kako je no odmicala, Sinrik je polako poeo da shvata otkud joj to poslednje ime. Kia koja je u dolini sipila, ovde je padala u mlazevima koji kao da su sekli obraze, a u vatrama su se gasili uz itanje. Kaledonjanima to izgleda nije smetalo. Sedeli su oko svojih vatri, praznei meine piva i nazdravljajui sutranjoj pobedi. Sinrik je navukao kockasti ogrta preko glave, nadajui se da e tako prikriti drhtanje. "Lovac koji se suvie hvalie moe uvee imati prazan lonac", rekao je tiho neko kraj njega. Sinrik se okrenuo i poznao Bendeigida, ija je bela odeda u tami delovala avetinjski. "Nai ratnici su oduvek tako inili pre bitke - to im podie duh!" Okrenuo se i pogledao ljude oko vatre. Ovo su bili Novanti, iz klana Belog Konja, sa jugoistone obale Kaledonije, gde se Salmaes uliva iz Luguvaliuma. Oko vatre odmah iza njih pili su Selgovi, njihovi generacijski neprijatelji. Neko od njih je ustao, i kad se jedan balvan uruio u vatru poznao je njihovog komandanta. Poglavar je zabacio glavu, smejui se, a plamen mu je titravo osvetljavao plave oi i crvenu kosu. "Na svom smo terenu, momci, i sama zemlja e se boriti za nas! Crvene Ogrtae vodi pohlepa, koja je hladan savetnik, ali mi gorimo vatrom slobode! Kako moemo da ne uspemo?" Novanti, kad su ga uli, napustili su svoju vatru i okupili se oko njega, i dve grupe su se odmah pretvorile u masu oduevljenih ljudi. "U pravu je", rekao je Sinrik. "Ako je Kalgakus uspeo da ubedi ove ljude da se udrue, kako moemo da ne uspemo?" Bendeigid je i dalje utao i Sinrik je, uprkos odvanim reima, osetio da se u njemu ponovo mekolji zmija strepnje koja ga je glodala od sumraka. "ta je bilo?" upitao je. "Jesi li video neki znak?" Bendeigid je odmahnuo glavom. "Ne znak - ali mislim da su izgledi za ovu bitku tako uravnoteeni da ak ni bogovi ne znaju njen ishod. Mi smo u prednosti, to je tano, ali Agrikola je straan protivnik. Ako ga Kalgakus, ma koliko bio veliki voa, potceni, to e biti presudno." Sinrik je duboko uzdahnuo. Trudio se da se dokae pred ovim plemenima, iji ljudi su poeli da mu se podsmevaju kao sinu poraenog naroda jer nisu zali da mu je krv pola rimljanska, i sad mu je prelo u naviku da se protivi. Ali pred pooimom nije morao da se pretvara. "ujem pesmu, ali ne mogu da pevam; pijem, ali stomak mi ostaje hladan. Oe, hoe li me hrabrost ostaviti sutra, kad se suoimo sa rimljanskim elikom?" U ovakvim trenucima se uvek pitao da li je trebalo da pobegne sa Diedom kad je bio u prilici da to uini. Bendeigid ga je okrenuo tako da su se gledali u oi. "Nee te izdati", vatreno je rekao. "Ovi ljudi se jo bore za slavu. Oni ne razumeju neprijatelja tako kao ti. Tvoje oajanje e te u boju uiniti jo stranijim. Seti se da si Gavran, Sinrie, i da sutra na bojitu nee traiti ast, nego osvetu!"

Gaj je te noi leao oslukujui disanje ostalih i pitajui se zato mu san tako teko dolazi. Ovo je bila najsuvlja postelja u kojoj je u poslednje vreme spavao, a i ranije je uestvovao u bitkama. Ali te druge bitke, setio se, bile su neoekivani okraji koji bi se zavrili gotovo pre nego to su i zapoeli. Traio je neto da skrene misli, i iznenada je uhvatio sebe kako se prisea Eilan. Tokom putovanja na sever razmiljao je o Juliji, zamiljao je kako e je zanimati poneko ogovaranje ili vojnika pria. Ali Juliji nikada ne bi mogao da prizna ono to ga je muilo u ovom asu tame... Okruen tolikim ljudima, oseam se usamljen... elim da ti poloim glavu na grudi i da osetim tvoje ruke oko sebe... usamljen sam, Eilan, i bojim se! Konano je zapao u nemiran dreme, i sanjao je da je zajedno sa Eilan u nekoj kolibi usred ume. Poljubio ju je, i tog asa shvatio da joj se telo zaoblilo od budueg deteta. Nasmeila mu se i zategnula haljinu preko trbuha kako bi ga dobro video; poloio je dlanove na vrstu oblinu i osetio pokrete deteta, pomislivi kako ona nikada nije bila tako lepa. Pruila mu je ruke i povukla ga ka sebi, mrmljajui rei ljubavi. Potom je zapao u dublji san. Kada se probudio, svi oko njega su se komeali, navlaei tunike i trudei se da privrste oklope u prvom sivilu praskozorja. "Zato nije stavio legije u borbenu liniju?" poluglasno je upitao Tacita. Sedeli su na konjima sa ostalim generalovim linim osobljem na brdu, gledajui kako se laka peadija iri u dugoj liniji ispod planine, oiviena sa obe strane konjicom. Bleda svetlost se odbijala od uglaanih bronzanih kaciga i vrhova kopalja. Pred njima su se grubi panjaci podizali ka donjim padinama, gde je suva trava ustupala mesto paprati i vresu. No, vei deo topografije Graupiusa mogao se samo nasluivati, jer je donji deo planine prekrivala masa naoruanih ljudi. "Zato to nisu dovoljno jake", glasio je odgovor. "Seti se, imperator je povukao ljude iz svih legija za kampanju u Germaniji. Stoga tri hiljade ljudi iz naih najboljih trupa podbija pete po Germaniji, gde im se Kati i Sugambri smeju, a Agrikola e morati da koristi sva mogua lukavstva da bi to nadoknadio. Zato je postrojio legije pred anevima, odakle mogu da prue podrku u sluaju povlaenja, ali nadajmo se da do toga nee doi." "Ali zar nije upravo imperator naredio da guverner osigura severnu Kaledoniju?" upitao je Gaj. "Domicijan je vojnik. Zar nije znao...?" Tacit se nasmeio i Gaj se odjednom osetio kao dete. "Neki bi rekli", poluglasno je rekao, "da on to suvie dobro zna. Tit je dao naem guverneru herojske poasti zbog uspeha u Britanji, a kada se ova kampanja zavri, zavrie se i Agrikolin guvernerski mandat. Moda imperator smatra da u Rimu nema mesta za dvojicu pobedonosnih generala." Gaj je pogledao komandanta, koji je sa ozbiljnom panjom pratio rasporeivanje trupa. Njegov oklop je sijao na sve jaem svetlu, a kresta na kacigi se blago povijala na vetru. Koulja i pantalone su ispod pancira bili sneno beli, ali pod ranim jutarnjim svetlom skerletni ogrta je pretei sijao. Vie godina kasnije, prilikom posete Rimu, Gaj je proitao odlomak iz Agrikoline biografije u kojem je Tacit opisivao taj dan. Morao je da se nasmei govorima, koji su radi knjievnog efekta bili izvedeni u najboljoj retorskoj tradiciji, jer iako su obojica sluali generalove rei, od Kalgakusovog govora vetar im je donosio samo odlomke, koje je Gaj svakako razumeo mnogo bolje nego Tacit. Kalgakus je prvi poeo; ili su barem videli visokog oveka sa kosom boje lisijeg krzna kako koraa tamo-amo pred najbogatije obuenim neprijateljima, pa su pretpostavili da je to svakako on. Njegove rei su se odbijale od padina i probijale se na otvoreno. "...Pojeli su zemlju, i iza nas je ostalo samo more!" Pokazao je ka severu. "... unitimo ta udovita koja bi prodala nau decu u roblje!" Kaledonjani su poeli da urlaju, i nastavak se nije uo. Kada je Gaj mogao da uje dalje, neprijateljski vo je izgleda govorio o pobuni Icena. "...

pobegli obuzeti uasom kada je Boudika, jedna ena, podigla Trinobante protiv njih... ak ne rizikuju protiv nas ni svoje ljude! Neka se Gali i naa braa Briganti sete kako su ih Rimljani izdali, i neka ih Batavci napuste kao to su to uinili Uspi!" Meu ugovornim vojnicima je poelo komeamnje onih koji su razumeli; Kalgakus je nastavio da bodri Kaledonjane da se bore za slobodu, a njih su komandiri brzo umirili. Plemena su krenula napred, pevajui i tresui kopljima, i Gaj je uzdrhtao, zauvi u toj divljoj melodiji poziv koji je budio seanja gotovo suvie davna da bi ih uobliio u rei, seanja na pesme koje je sluao meu Silurima dok je bio beba u povojima. I skrivena strana njegove due, majina strana, zaplakala je od toga, jer Gaj je video rudnike Mendip, i kolone britanskih robova kako se ukrcavaju na brodove radi prodaje u Rimu, i znao je da je to to je Kalgakus govorio suta istina. Rimljani, koji moda nisu razumeli rei ali svakako jesu ton, poeli su ljutito da se mekolje. U tom trenutku, kad je izgledalo da e se slomiti njihova disciplina, ako ne i odanost, Agrikola je podigao ruku i naterao konja da se propne kako bi ih pogledao, i oficiri su se primakli da uju njegove rei. General je govorio naizgled tiho, kao dobar otac koji umiruje uzbueno dete, ali rei su mu se pronosile nadaleko. Govorio je o daljini koju su preli, o hrabrosti to su preli granice imperije, i blago je naglasio kolika bi opasnost ekala one koji pokuavaju da se povuku kroz ovu neprijateljsku zemlju. "...general koji se povlai nikad nije bezbedan... asna smrt je bolja od ivota ozloglaenog... ak i pad na ovoj najdaljoj granici zemlje i sveta ne moe se smatrati neasnim." to se tie Kaledonjana, koje je Kalgakus nazvao poslednjim slobodnim ljudima u Britaniji, po Agrikolinim reima oni su postali izbeglice, "... preostale kukavice bez duha; njih vidite na dohvat ruke, ne zato to se dre svojih prava, nego zato to su saterani u ugao." Za trenutak, dok je sluao taj mirni i prijatni glas kako unitava kaledonjansku sliku slave, Gaj ga je gotovo mrzeo. Ali nije mogao da se protivi generalovom zakljuku, koji je glasio da bi dananja pobeda Rimljana mogla da oznai kraj borbi koje traju ve pedeset godina. Gaju se inilo da taj ovek predstavlja sr onog to je Macelije podrazumevao pod Rimljanima. Uprkos injenici da je Agrikolina porodica galskog porekla i da se on probio preko uspene javne slube prvo do pripadnitva konjikom staleu a potom i do senatora, Gaja je navodio da misli na drevne junake republikanskog Rima. Licinijevi inovnici voleli su svog gospodara, ali u nainu na koji su oficiri gledali Agrikolu Gaj je osetio jo neto, duboku odanost koja ih je drala ak i kad su planinski divljaci poeli da ratnim kricima i lupom po titovima podstiu sopstvenu hrabrost. To raspoloenje se oito prenelo na itavu vojsku. Gaj je posmatrao taj strogi profil i sluao generala kako govori mirno, kao da se nalazi pod atorom sa nekoliko drugova. Ovakva odanost stvara imperatore, iznenada je pomislio. Moda Domicijan ima pravo to se plai. Kaledonjani su bili postrojeni na uzbrdici, red za redom iznad ravnice. Sada su njihove dvokolice jurnule nizbrdo zajedno sa konjanicima, i ivahni konjii galopirali su vukui koijae i kopljanike koji su mahali kopljima i smejali se. Za Gaja, oni su predstavljali olienje lepote i uasa. Znao je da upravo gleda ratniku duu Britanije, kao to su je videli Cezar i Frontinus, i bio je svestan da posle ovoga vie nikada nee biti tako velianstvena. Dvokolice su hitale napred, okreui se u poslednjem trenutku kada bi se koplja zarila u rimljanske titove, a ratnici su juriali izmeu konja, bacaji blistave maeve uvis i ponovo ih hvatajui. Poli su u bitku kao na sveanost, i sunce se presijavalo na ogrlicama i narukvicama. Neki su imali pancir i kacige, ali veina se borila u jarko kariranim tunikama ili polugoli, sa plavim spiralnim arama po bledoj koi. Gaj je uo njihove uzvike kroz tretanje tokova dvokolica, i vie nije oseao uas nego stranu tugu. Jedan od tribuna se glasno pobunio kad je Agrikola sjahao i kad je priao posilni da odvede konja, ali lica ostalih su se uozbiljila na ovaj znak da Agrikola nee beati, ma ta zadesilo njegovu armiju. Dali bi ivot da ga zatite, pomislio je Gaj, a i ja bih. Deo generalovih ljudi je

sjahao, a ostali su, na tiho nareenje, poli kasom du stroja. Gaj je povukao uzde, ne znajui ta da uini. "Ti." General ga je pokretom pozvao blie. "Otii dole do Tungra i reci im da se vie raire. Reci im da znam da time slabe sredite, ali ne elim da nas neprijatelj zaobie s boka." Dok je mamuzao konja, Gaj je zauo udar kopalja o titove tano iza sebe, i shvatio je da su se to britanske dvokolice povukle i da sada naleu prvi redovi konjice. Pognuo se nad konjski vrat kako bi konj mogao bre da galopira. Prostor izmeu dve armije koji se suavao u pripremi za prvu razornu razmenu hitaca nije bio dobro mesto za boravak. Ugledao je blistanje oznake Tungra pred sobom i redovi su se razdvojili da ga propuste; brzo je preneo poruku, kreui se iza ljudi kad su ovi poeli da se razmiu poboke, a krajikom oka pratio je irenje neprijateljskog napada. Britanski ratnici su dobri, pomislio je dok ih je gledao kako odbijaju rimljanska koplja ivicom okruglih titova. Njihovi ogromni maevi bili su dui ak i od rimljanskih spata, stranog oruja tupog na vrhu ali veoma otrog po duini. Oglasile su se rimljanske trube i Agrikolin centar je krenuo napred, pribliavajui se neprijatelju. Gaj je znao da nije ni od kakve koristi ovde sa peadijom, ali general mu nije dao dalja nareenja; naglo se odluio i podbo konja du linije, kako bi se pridruio konjici. Preko glava ugovornih vojnika video je da se borbeni redovi lome i stapaju u borbi prsa u prsa, tako da Kaledonjani nisu imali priliku da koriste svoje velike maeve. To je inae bio omiljeni vid borbe Batavaca; jurnuli bi napred, ubadajui gladama i drobei neprijatlejska lica ivicom tita. Zauo se uzvik Rimljana kad je prva neprijateljska linija popustila, i Agrikolin centar je poeo da napreduje uz prve padine. Peadija na oba krila pokuala je da ih polako prati, ali sada su britanske dvokolice, uvidevi da se redovi tanje i osetivi u tome slabost, jurnule ka njima, odskaui po neravnom tlu. Sledeeg trenutka su se zarile u peadiju kao vukovi u stado ovaca, obarajui vojnike maevima i kopljima. Neko je vrisnuo na vojnike da zbiju redove; ljudi, konji i dvokolice kovitlali su se u optoj zbrci; Gaj je ugledao plavo obojenog ratnika kako se naginje nad njim, pruajui koplje. U naredim trenucima stvari su se odvijale prebrzo da bi razmiljao. Gaj je ubadao i izmicao dok je oruje hujalo oko njega. Dvokolice su poskoile ka njemu, i njegov konj se propeo, bacivi ga punom teinom na zadnju jabuku sedla. Osetio je da mu je koplje istrgnuto iz ruke. Neto ga je tresnulo po kacigi, za trenutak se zadralo na kresti i potom spalo. Gaj je oamueno zamirkao, shvativi zato samo oficiri nose krestu na kacigi tokom bitke, ali konj ga je, mudriji od gospodara, ve nosio dalje od opasnosti. Brzo se pribrao; izvukao je spatu iz kanije i ispravio se. Sad je video da su se dvokolice, poto nisu uspele da se probiju kroz redove Rimljana, sada preplele sa njima. Jedne dvokolice su se po neravnom tlu zanjihale ka njemu; drvo se slomilo pri udaru o kamen i pale su u stranu. Video je da se voza grevito dri. Divlje rui, konji su se oslobodili, pridruivi se drugima koji su panino galopirali kroz bitku, obarajui ljude sa obe strane. Bitka je sada bila opta; padine Graupiusa su vrvele od grupica boraca, koji su se tumbali, razdvajali i ponovo spajali u neprekidnom pokretu. No, Gaju se inilo da Rimljani malo po malo ipak napreduju. Koplje je suknulo naizgled iz zemlje pred njim, a za njim i iskeeno lice; konj se propeo, a Gaj je maem otklonio koplje i potom zamahnuo nanie. Pod otricom su se plave are na licu obojile u crveno, a onda je konj skoio dalje i lice je nestalo, a Gaj je udarao i odbijao udarce; nije imao vremena da razmilja. Kad je ponovo bio u prilici da se osvrne, prilino su odmakli uz planinu. Sleva se ula vika; Kaledonjani koji su sa vrha posmatrali bitku sada su se sputali u velikim skokovima, neverovatnom brzinom, da napadnu Rimljane s lea. Da li ih Agrikola vidi? Gaj je ponovo zauo doziv rimljanskih truba, i nasmeio se kad su etiri krila konjice koje je general uvao u rezervi konano krenula u akciju. Zaobili su Britance i naterali ih na peadiju, kao izmeu ekia i nakovnja; potom je poeo pravi pokolj. Kalgakusove snage su izgubile vezu. Neki su se jo borili, drugi su pokuavali da pobegnu, ali

Rimljani su bili svuda, ubijajui ili zarobljavajui samo da bi ih malo kasnije ipak pobili kad bi naili na nove ratnike. Gaj je ugledao beli blesak u blizini i prepoznao Agrikolu usred bitke, sa samo dvojicom tribuna i nekoliko legionara da ga tite. Poterao je konja tamo. Kad im se pribliio, jedan od tribuna je uzviknuo. Trojica Britanaca, prekrivenih krvlju i naoruanih samo noevima i kamenjem, jurili su na njih. Gaj je snano podbo konja. Okrenuo se u sedlu i njegov ma je urezao purpurnu crtu preko grudi prvog ratnika. Potom mu se konj sapleo o neto meko; Gaj je osetio da pada, bacio je tit i uspeo da sjae dok je ivotinja padala. Ugledao je blesak noa i osetio bol u butini; konj je pokuao da ustane i no je ponovo blesnuo, zarivi mu se u vrat; ivotinja se trgla i ponovo pala. Gaj se podigao na lakat, zario no Britancu u grudi i potom prerezao grlo konju na samrti. Potom je poeo da ustaje, krivei lice od bola u butini, traei naslepo ma i tit. "Jesi li dobro, mome?" Agrikola je gledao dole u njega. "Jesam, generale!" Pokuao je da pozdravi, a onda je shvatio da mu je no jo u ruci i brzo ga je sklonio. "Prikljui se onda", rekao je Agrikola. "Imamo jo posla." "Da..." poeo je Gaj, ali Agrikola se ve okrenuo da izda nareenje nekom drugom. Jedan tribun mu je pomogao da ustane, i pokuao je da doe do daha. Vres u kome je stajao postao je od krvi jo crveniji. Bojno polje pretvorilo se u zbrku popadalih ljudi i oruja, a preiveli neprijatelji su se razbili pred konjicom koja ih je gonila. Rimljani peaci polako su napredovali za Kaledonjanima koji su beali ka umi sa druge strane planine. Agrikola je naredio da deo ljudi sjae i probije se kroz umu, dok su ostali poli unaokolo. Na samoj ivici ume, u prvi sumrak, Gaj se naglo trgao ka oveku koji je skoio na njega. Okrenuo se nagonski, ali bio je umoran i otrica mu se nehotice izvrnula u ruci, tako da je ratnika samo zakaio po slepoonici i sruio ga na tlo. Brzo je izvukao no i sagnuo se da ga dokraji, i opsovao kad ga je epala okrvavljena ruka. Izgubio je ravnoteu i pao preko neprijatelja; obojica su se prevrtali jedan preko drugog, borei se da otmu otricu. Gaju je ruka poela da se trese, jer polako su poputali miii koji se nisu sasvim oporavili od rane koju je zadobio kad je upao u jamu za veprove. Panika mu je otvorila poslednje rezerve snage, i uspeo je da stegne neprijatleja za grlo. Za trenutak su nepomino leali, a no mu se uzaludno pritiskao o oklop. Potom je otpor prestao i neprijataljski ratnik je ostao da nepomino lei. Drhtei, Gaj se uspravio i izvukao oruje iz neprijataljevih nepominih prstiju. Sagnuo se da okona posao koji je poeo i ustanovio da gleda u oamuenog Sinrika. "Ne mii se!" rekao je britanski, i ovaj se ukoio. Gaj se brzo osvrnuo. "Mogu da te spasem poinje uzimanje talaca. Hoe li se sad predati?" "Rimljanine." Sinrik je opsovao, ali vrlo tiho. "Trebalo je da te ostavim u onoj jami za veprove!" Tek sad je Gaj shvatio da je i on njega prepoznao. "Bilo bi bolje za mene... i za Eilan!" "Ima isto toliko rimljanske krvi kao i ja!" Oseanje krivice je ulilo otrov u Gajeve rei. "Tvoja majka je prodala ast! Moja je umrla!" Gaj je nehotice poeo da pritiska otricu, i u poslednjem trenutku je shvatio da Sinrik upravo to i eli. "Jednom si mi spasao ivot. Sada ti dajem tvoj, i neka Had nosi tvoj prokleti britanski ponos! Predaj se, i moda e jednog dana moi da se ponovo bori sa mnom." Znao je da je to glupo; ak i dok je leao u sopstvenoj krvi, Sinrik je delovao opasno. Ali jedino je to mogao da uini za Eilan - da ga spase. "Pobedio si..." Sinrik je iscrpljeno spustio glavu, i Gaj je ugledao mlazeve krvi kako mu teku iz rana po rukama i nogama. "Danas..." Pogledali su se u oi, i Gaj je u njegovom pogledu i dalje video mrnju. "Ali jednog dana e platiti..." Zautao je kad su im se prbiliile kripave taljige za ranjenike. Gaj je gledao dva iskusna legionara kako ga tovare sa ostalima, a zadovoljstvo zbog pobede

Rima je ilelo pri pomisli da je izgubio prijatelja, jednako sigurno kao da je Sinrik umro pred njegovim oima. Kad se spustila no Agrikola je opozvao poteru, ne elei da rizikuje ljude na nepoznatom terenu. No, za preivele Kaledonjane jo nije bio kraj. Do duboko u no Rimljani su uli ene kako uz uzvike pretrauju bojite. Tokom nekoliko narednih dana izviai su javljali da se krug unitenja proiruje. Zemlja koja je nekada izdravala itav narod pretvorila se u nemi svet u kome su tela ena i dece, pobijenih rukom oeva porodice kako ne bi dopali ropstva, prazno zurila u nebesa, a dim sa spaljenih ognjita zamraivao je rasplakano nebo. Kada je sve konano sabrano, procenjeno je da je oko deset hiljada neprijataljskih ratnika ranjeno ili poginulo; Rimljani su sa svoje strane izgubili samo tri stotine ljudi. Dok je jahao du kolone koja je marirala na jug, ka zimskim logorima, Gaj se setio Kalgakusovih rei: "Pustoe, ubijaju, otimaju pod lanim izgovorima i to zovu imperijom; a kad negde stvore pustinju, to nazivaju mirom." Sever je sada svakako bio miran, a poslednja nada u slobodu Britanije bila je mrtva kao i ljudi koji su je branili. Upravo zbog toga, a ne zbog izvetaja koji je nosio i koji je vrlo pohvalno govorio o njegovom dranju na bojitu, Gaj je shvatio da sada mora postati pravi Rimljanin. 19. Uprkos Agrikolinim nadama, smirivanje severa nije se moglo ostvariti samo jednom bitkom. I mada se u Rimu igralo po ulicama kada je objavljena trijumfalna vest o bici na planini Graupius, trebalo je jo mnogo ta uraditi da bi se obezbedila potpuna pobeda. Poruke koje je Gaj poneo na jug ukljuivale su i nareenje za njega da se vrati im mu rane zacele, jer guverner nije hteo da tako korisnog mladia trai u Londiniumu. Jedna od Gajevih dunosti bila je da obie mesto gde su drani vaniji zarobljenici. Sinrik je jo bio tamo, prekriven oiljcima i ogoren, ali iv, i mrano zadovoljan to Kalgakus nije zarobljen kako bi uveliao Agrikolin trijumf u Rimu. Izgleda da niko nije znao ta se desilo sa britanskim voom. Govorkalo se da se i druid Bendeigid krije u bregovima. "Zarobljen sam pod orujem i ne oekujem nikakvu milost", rekao je Sinrik kad je za trenutak omekao, "ali ako te tvoj general imalo slua, zamoli ga da potuje starca. Ja sam te izvukao iz jame za veprove, ali on ti je spasao ivot. Zbog toga mu ipak neto duguje, zar ne?" Gaj se sloio. Zapravo, dugovao mu je vie nego to je Sinrik i slutio, i poto se nije moglo dokazati da se Bendeigid borio protiv Rima, Agrikola je bio voljan da poalje po severu vest da druid moe mirno da se vrati kui. Tek kad je guverner poao na jug kako bi se spremio za povratak u Rim, i Gaj je dobio odsustvo. Bio je ve kraj zime kad se opet naao na putu ka ocu u Devi, konano slobodan da izvri Julijina uputstva od pre vie meseci - da jo jednom vidi Eilan. Zima na severu bila je mrana i ledena, sa stranim vetrovima i naizgled beskrajnim noima. ak i ovde na jugu vazduh je bio otar, mada su prvi pupoljci ve proarali grane nagovetajem zelenila, i Gaju je bilo milo to nosi ogrta od vuje koe. U Britaniji je ak i obogotvoreni Julije nosio po tri tunike, jednu preko druge, zbog hladnoe. Bilo mu je udno da jae kroz mirne predele. inilo mu se da se sigurno sve promenilo otkako je poslednji put bio ovde, kao da je bio odsutan godinama. No, kad se primakao Devi, ledeni vetar koji je duvao iz zaliva bio je isti, a tamne planine na zapadnom horizontu bile su iste one pretee senke kakve su ga progonile dok je bio dete. Projahao je du vrstih zidova utvrenja do glavne kapije, a drvena graa na njima bila je tek neto izlokanija nego to ju je zapamtio. Zapravo se promenio on. Njegovi koraci odzvanjali su po poploanom podu pretorijuma dok je iao ka oevoj kancelariji. Valerije je podigao pogled kad je uao, namrtivi se za trenutak - dok Gaj nije poeo da skida ogrtae. Tada se nasmeio. No, tek kada se Macelije pojavio iz unutranje kancelarije, Gaj je shvatio da nije samo on ostario.

"Pa, deko! Jesi li to zaista ti? Poeli smo da se plaimo da e te guverner povesti sa sobom u Rim. Vrlo pohvalno je pisao o tvom poslu tamo, mome, zaista veoma pohvalno." Macelije je pruio ruke i vrsto zagrlio Gaja, ali nakratko, kao da se plaio da e se odati ako predugo bude grlio sina. No, Gaj je ipak osetio kako su ga vrsto stegli oevi prsti, kao da je morao da se uveri je li to zaista njegov sin, iv i zdrav. Nije morao da pita Macelija je li brinuo; sigurno nije toliko osedeo od presuivanja u sitnim raspravama ljudstva u zimskom logoru i od popunjavanja zaliha. "Pa, koliko dugo emo imati prilike da uivamo u tvom drutvu pre nego to bude ponovo potreban u Londiniumu?" "Imam nekoliko nedelja odsustva." Gaj se silom nasmeio. "Mislio sam da je vreme da na neko vreme doem kui." Tek sad je shvatio da Macelije nije ni pomenuo enidbu. Sigurno je shvatio da sam konano odrastao! A Macelije stvarno nije morao da pita. Od bitke na planini Graupius Gaj je zaista poeo da smatra brak sa Julijom za gotovu stvar. No, sad kad su bregovi oko Deve prizvali stare uspomene poeo je da se pita. Hoe li moi da to izdri, a ako ne bude, ta onda da radi? No, tokom poslednjih meseci Gaj je neto nauio o sebi: ipak je bio ambiciozan. Agrikola je veliki ovek, i bio je izuzetan guverner, ali ko moe znati koga e Domicijan poslati posle njega? A u ovoj zemlji ima stvari koje ak ni Agrikola nije razumeo. Stara, plemenska Britanija sad je mrtva. Njen narod e morati da se promeni, morae da postanu Rimljani, ali kako e neki Gal ili panac moi da ih razume? Da bi ova zemlja postala dragulj imperije, bilo bi potrebno vostvo nekoga ko je i Britanac i Rimljanin. Nekoga kao to je on, ako sada bude vukao prave poteze. "...pozvao sam nekoliko starijih oficira da nam se pridrue za veerom", govorio je otac. "Ako nisi suvie umoran." "Dobro sam", nasmeio se Gaj. "Posle puteva po Kaledoniji, bilo je pravo zadovoljstvo jahati dovde." Macelije je klimnuo. I Gaj je primetio da sav zrai od ponosa. Progutao je knedlu, iznenada svestan da ga Macelije nikada nije posmatrao sa toliko odobravanja - i da je oduvek eleo da vidi taj sjaj u oevim oima. Bilo je uobiajeno da Vrhovna svetenica provede neko vreme u izdvojenosti posle svake velike sveanosti, oporavljajui se od Proroanstva. ene iz umske kue navikle su na to dok je njima vladala Lianon, i niko nije pomislio da je udno to je Eilan produila izdvojenost posle prvog pojavljivanja u ulozi Vrhovne svetenice. Kad se oporavila i ponovo ustala, verovanto su bile razoarane to nije mnogo uestovala u ivotu njihove male zajednice, i to je uglavnom pod gustim velom, ali to ih nije udilo. Veina ih se seala jedino Lianon kao Vrhovne svetenice, a ona se poslednjih godina drala uglavnom svojih odaja, gde ju je sluila Kaileja ili nekoliko odabranih devojaka. U svakom sluaju, bilo je potrebno vreme povuenosti da bi nova svetenica Proroanstva mogla da razgovara sa bogovima. Uostalom, povuenost nove Vrhovne svetenice bila je mnogo manje zanimljiva od Diedinog nestanka. Neke su bile sigurne da je dobrovoljno otila, ljuta to nije ona izabrana za Vrhovnu. Druge su mislile da je pobegla sa Sinrikom, koga su videle kad je jednom sa Bendeigidom doao u posetu umskoj kui. No, kad su od nekog drvosee saznale da u umskoj kolibi ivi jedna trudna ena, reenje tajne postalo je potpuno jasno. Dieda je trudna; poslata je da ivi sama u umi sve dok ne bude mogla da se otarasi svoje sramote. Istina je, naravno, bila toliko nemogua da je niko nije nasluivao. Sve u svemu, Diedin udeo u varci nije bio ak ni teak, jer je posle bitke na planini Graupius guverner zabranio sva javna okupljanja kako ne bi podsticala nemire. Ovako daleko na jugu ule su se samo glasine o unitenjima; za veinu sveta bilo je mnogo vanije da nabave hranu za zimu. Za Samen su morali da se zadovolje rtvovanjem jabuka i oraha na kunom ognjitu, jer nije bilo vaara, ni

sveanosti, ni Proroanstva. to se tie Eilan, provela je zimu uukana u okrugloj kolibi u umi, gde ju je povremeno poseivlaa Kaileja, a sluila ju je starica koja joj nije znala pravo ime. Napravila je kraj ognjita mali oltar Boginji Majci, i dok joj je trbuh rastao raspoloenje joj se svaki as menjalo - bila je radosna zbog novog ivota koji raste u njoj i oajna jer nije znala hoe li ikada ponovo videti detetovog oca. No, po prirodnim zakonima ak i najstranija zima jednog dana prelazi u prolee. Iako je Eilan ponekad mislila da e zauvek ostati trudna, pribliavala se sveanost Brigante, kada je trebalo da se dete rodi. Nekoliko dana pred sveanost pojavila se Kaileja, i kako je tih dana uvek bila na ivici suza ili smeha, Eilan joj se toliko obradovala da je gotovo zaplakala. "Evo sveeg raenog hleba, jutros sam ga ispekla", rekla je. "Sedi da rua sa mnom..." zastala je. "Osim ako misli da bih te oneistila svojim kvarnim prisustvom?" Kaileja se nasmejala. "Nikada", rekla je. "Da nije bilo snegova, dola bih i ranije." "Kako je u umskoj kui?" upitala je Eilan. "Kako se Dieda snalazi na mom mestu? Priaj mi sve; ovde mi je strano dosadno, samo rastem, kao povre!" "To sigurno nisi." Kaileja se nasmeila. "Moda lii na mladu voku koja e doneti plod u prolee umesto u jesen. to se tie Vernemetona, Dieda valjano obavlja tvoje dunosti, mada verovatno ne tako dobro kao ti. Obeavam da u doi kad se dete rodi. Kad doe vreme, poalji mi poruku po starici." "Kako u znati?" Kaileja se sa ljubavlju nasmejala. "Bila si prisutna kad je tvoja sestra raala. Sea li se ega?" "Ono to pamtim od te noi su razbojnici, i kako si drala vatru", priznala je Eilan. Kaileja se nasmeila. "Pa, mislim da nee biti jo dugo. Moda e roditi na dan Device jutros si imala volju da radi, a to se esto deava kad se dete sprema da se rodi. Donela sam ti i poklon, venac od brezovih granica, posveen Majci. Evo - obesiu ga nad tvojim krevetom, tako da ti donese sreu od Njene ruke." Ustala je i izvukla venac iz vree. "Bogovi koje potuju mukarci kao da su ti okrenuli lea, ali Boginja voli sve svoje keri koje su u stanju kao ti sada. Doi u ponovo posle sveanosti, mada mi nee biti nikakvo zadovoljstvo da gledam Diedu na tvom mestu." "Vrlo mi je milo to ujem tvoje miljenje", rekao je neko sa ulaza, a umiljati glas je samo naglasio otrovne rei. "Ali ako ti se ne dopadam u ulozi Vrhovne svetenice, sad je malo prekasno da to kae!" Pred njima je stajala prilika umotana u guste plave velove. Eilan je rairila oi, a Kaileja je ljutito porumenela. "Zato si dola ovamo?" "A zato ne? Zar ne misli da je lepo od Vrhovne svetenice to je dola da poseti posrnulu roaku? Sve nae drage sestre znaju da ovde ivi neko, zna valjda, i zakljuile su da sam to ja. Kad se jednom 'vratim', neu imati nimalo ugleda." "Jesi li dola da uiva u mojoj sramoti, Dieda?" upitala je Eilan drhtavim glasom. "Zaudo, nisam." Dieda je podigla veo. "Eilan, uprkos svemu to se desilo meu nama, ja ti elim dobro. Nisi jedina usamljena. Nisam ula nita o Sinriku otkako je otiao na sever, i nije mi poslao ni re. Nita mu nije vano sem njegovih Gavranova. Kad se ova prevara okona, moda u umesto u Eriu otii na sever i postau ena-ratnik, sluiu Boginji rata." "Glupost", obrecnula se Kaileja. "Bila bi lo ratnik, a za barda si veoma obdarena." Dieda je bespomono slegnula ramenima. "Moda, ali moram nai neki nain da se iskupim to sluim Ardanosu izdajici." "Zar zaista misli da je takav?" upitala je Eilan. "Ja ne mislim. Imala sam vremena da razmislim otkako sam ovde, i meni se ini da je Gospa dozvolila da se ovo desi Njenoj svetenici kako bih razumela potrebu da titim svu njenu decu u ovoj zemlji. Kada se vratim, radiu za mir, a ne rat." Dieda se zagledala u Eilan. "Nikada nisam poelela dete", polako je rekla, "ni od Sinrika, ni od

bilo kog drugog mukarca. A ipak mislim da bih, da nosim Sinrikovo dete, moda i ja tako oseala." Oi su joj se ispunile suzama i ona ih je ljutito obrisala. "Moram da se vratim pre nego to vredni jezici izmisle previe pria. Dola sam samo da ti poelim sreu; ali ini mi se da me je, ak i u tome, Kaileja pretekla." Okrenula se, ponovo navukla veo na lice i otila pre nego to su stigle da joj ita odgovore. Izgledalo je da svetlo svakog dana traje malo due. Grane su se punile sveim sokovima, a labudovi su poeli udvaranje po movarama. Mada e se zimske oluje moda jo vraati da ibaju zemlju, osealo se da dolazi prolee. Zemljoradnici su iz upa izvlaili plugove, ribari su poeli da krpe mree, a pastiri su ostajali po itavu no na panjacima, sa ovcama koje su se jagnjile. Gaj je izjahao, oslukujui zvuke novog ivota svuda oko sebe, i poeo je da rauna dane. Bio je Beltan kad je bio sa Eilan, a od tada je proteklo devet meseci. Ona e uskoro roditi. ene ponekad umiru na poroaju. Gledao je barske ptice kako krue nebom i znao je da, oenio se Julijom ili ne, mora jo jednom da vidi Eilan. to se vie uzdizao meu Rimljanima, vie je mogao da uini za Eilan i njihovo dete. Ako bude sin, moda e mu Eilan dozvoliti da ga podie. Svakako nee moi da ga zadri u umskoj kui. To mu se nije inilo nemogue; majin narod je njega sasvim spremno predao ocu na staranje. Dok je jahao nazad u tvravu, neprekidno je premiljao. Bie teko rei joj da ne mogu da se venaju, barem zasad. Ako mu Julija ne rodi sina, pa, ponekad mu se inilo da su u svetu Rimljana razvedeni parovi ei od venanih. Kada bude imao siguran poloaj, moda e i moi da se venaju; u svakom sluaju, moi e da da svom detetu dobar poetak u ivotu. Da li e mu ona poverovati? Da li e mu oprostiti? Ugrizao se za usnu, pitajui se ta da joj kae. No, srce mu je ubrzano tuklo i od same pomisli da e ponovo videti Eilan, makar izdaleka; samo da vidi da joj je dobro. Naravno, i dalje je postojao problem kako da udesi da je vidi. Na kraju je shvatio da e morati da prepusti bogovima da mu pomognu. Legat koji je zapovedao Drugom legijom Adiutriks prethodne zime se povukao, i zamenik je stigao upravo sada. Gaj je znao da e njegov otac imati pune ruke posla pomaui novom komandantu da se smesti. Kada je objavio da ide na nekoliko dana u lov, Macelije je jedva imao vremena da se pozdravi sa njim. Bio je dan sveanosti boginje koju Britanci zovu Briganta, koji pada krajem zime, kada je Gaj ponovo projahao kraj Brega devica, ba u vreme kada mladii oblae odela od slame i nose sliku Gospe od kue do kue da bi dali Njen blagoslov u zamenu za kolae i pivo. Ovde, kako je uo, svetenica koja je Glas Boginje izlazi da objavi narodu dolazak prolea. U umi oko sela Gaj se presvukao u britansku odeu koju je poneo sa sobom. Potom se pridruio ostalima koji su se okupljali da saekaju svetenicu. Iz razgovora koje je uo oko sebe, shvatio je da je ove godine skup vei nego obino. "Stara Svetenica je jesenas umrla", rekla mu je neka ena. "Kau da je nova mlada, i veoma lepa." "Ko je ona?" upitao je, a srce je poelo da mu tue sve bre. "Unuka Vrhovnog druida, kau, i priaju da njen izbor nije bio nimalo sluajan. Ali ja kaem da je stara krv najbolja za stare obiaje, i ko bi bio prikladniji za takakv poloaj od one iji su oevi i majke sluili bogove pre nje?" Eilan! pomislio je. Kako je to mogue? Zar je izgubila dete? Ako je zaista postala Vrhovna svetenica, kako da je ponovo vidi? Jedva je savladavao nestrpljenje do sumraka, i zautao je zajedno sa ostalima kada su ugledali kolonu devojaka u belom kako se pojavljuje kroz drvene kapije umske kue i polako polazi ka njima. Na elu kolone je ila vitka ena sa purpurnim ogrtaem preko bele haljine. Pod tankim velom video je svetlucanje zlatne kose. Prilazila je krunisana svetlou i praena muzikom harfi. Eilan... kriknulo je njegovo srce. Osea li da sam blizu, Eilan?

"Iz zimske tame dolazim..." rekla je, a glas joj je bio kao muzika. Suvie kao muzika, pomislio je Gaj; Eilanin glas je njemu bio umilan, ali nije imao ovu zvunost. Progurao se blie, da bi bolje video. Glas ove ene zvuao je kao da je uila pevanje. "Ja donosim svetlost, i blagoslove. Sada dolaze prolene plime; novo lie e uskoro nii na granama, i cvee u duginim bojama. Neka vam se ivotinje mnoe u izobilju; dobra srea vaem oranju. Uzmite sada svetlost, deco moja, i uz nju moju ljubav." Svetenica se pognula da bi joj skinuli sa glave krunu sainjenu od svea. Dok su je sputali na zemlju pred njom, Gaj je prvi put video njeno lice pod punim svetlom. To je bilo lice koje je sanjao, ali ipak, ak i u jednom trenutku osvetljenja, znao je da to nije Eilan. Sad se setio kako je Dieda lepo pevala. Povukao se, drhtei. Da li je ona ena pogreno razumela, ili je Eilan rtva neke uasne zavere? "Pozdrav Gospi!" vikao je narod. "Pozdrav Svetoj Nevesti!" Mladii su uz radosne uzvike prinosili baklje sveama iz krune i poveli procesiju koja e odneti svetlost do svake kolibe i farme. Ovo je svakako Dieda, a on mora saznati gde je Eilan. Ali sada nije mogao da joj prie. Okrenuo se i prepoznao u masi jo jedno lice. U ovom trenutku opasnost nije znaila nita. "Kaileja", otro je apnuo. "Moram da razgovarma sa tobom! U ime milosra - gde je Eilan?" Osetio je u polumraku na sebi otar pogled; uo je glas kako odgovara apatom. "ta to govori?" Osetio je vrst stisak ruke. "Da se udaljimo iz ove gomile; tu ne moemo da govorimo." Poao je bez otpora. Da se smrt nadnela nad njega, to bi lake podneo. Ali kada su odmakli od mase, zaustavio se i okrenuo ka svetenici. Glas mu je bio tih i promukao. "Gospodarice Kaileja, znam koliko te je Eilan volela. U ime svih bogova koje potuje, reci mi - gde je sad ona?" Kaileja je pokazala ka podijumu na kome je ena pod belim velovima vodila sveanost. "Vii i izdaj me ako hoe, ali nemoj me lagati." Gaj ju je pogledao u oi. "Mada svako u gomili moe da se zakune da je to Eilan, ja znam da nije. Reci mi je li iva i zdrava!" Kaileja ga je gledala rairenim oima, i video je u njenom pogledu uenje, bes i strah. Potom je duboko uzdahnula i povukla ga za sobom, jo dalje od kruga baklji u kome je Dieda podizala ruke da blagoslovi narod. Dok je iao za Kailejom u senke, Gaj je govorio sebi da mu se grlo stee samo od dima. "Trebalo je da im kaem ko si, pa da te ubiju", konano je progovorila ona. "Ali i ja volim Eilan, a ona je dovoljno propatila." "Je li iva?" "Ne zahvaljujui tebi", odvratila je Kaileja. "Ardanos je bio spreman da je ubije kad je uo ta si uinio! Ali ubedili smo ga da je potedi, a ona mi je sve ispriala. Zato nikada nisi doao po nju? Je li istina da si se oenio drugom, kako su nam rekli?" "Moj otac me je poslao..." "U Londinium", sloila se. "Znai, Vrhovni druid je ponovo lagao kad je rekao da si se oenio nekom devojkom Rimljankom?" "Jo nisam", rekao je. "Ali bio sam na zadatku i nisam mogao da doem. Ako Eilan nije kanjena, zato nije ovde?" Kaileja ga je prezrivo pogledala; Gaju je bilo strano neprijatno. Konano je rekla: "Zar misli da e doi ovde da plee kad ti je upravo rodila sina?" Gaju je zastao dah. "Je li iva? A dete?" Bilo je ve mrano, tako daleko od vatri, ali uinilo mu se da je Kailejin strogi izraz lica omekao. "iva je, ali slaba, jer poroaj je bio teak; ve sam se bila uplaila za nju. Ti mi ne izgleda vredan da se za tebe umre, ali moda e joj najbolji lek biti da te vidi. Bogovi znaju da ja nisam sudija u tome. Nije me briga ta bi rekao Ardanos. Hodi sa mnom." Kaileja je bila samo tamna senka u noi dok ga je vodila oko mase sveta, pa nazad putem, sve dalje od umske kue i Brega devica. Uskoro vie nisu videli vatre. "Kuda me vodi?" upitao je Gaj.

"Eilan sada nije u umskoj kui; obitava u maloj kolibi u najdubljoj umi jo od kako je dete poelo da se primeuje... Jako sam se brinula zbog nje. ene su ponekad vrlo neraspoloene posle poroaja, a bogovi znaju da je Eilan imala dovoljno razloga da bude nesrena; kad te bude videla, kad bude znala da je nisi zaboravio, moda e se bre oporaviti." "Rekli su mi da joj niko nee nauditi ako ne budem pokuavao da je vidim..." pobunio se on. Kaileja se nasmejala, kratko i ogoreno. "Ardanos je bio besan, naravno, pokvareni, matori tiranin. Ubeen je da ete vi tititi svetenice samo dok ih smatrate za nae Vestalke. Ali izbor Boginje je pao na Eilan, i on to nije mogao da porekne, jer Lianon je na samrtnoj postelji predloila ovu varku." Kaileja vie nije govorila. Gaj je posle nekog vremena kroz drvee nazro nejasno svetlucanje u sve dubljoj tami. "Eno kue." Kaileja mu je gotovo aputala na uvo. "ekaj u senci dok se ne oslobodim starice." Otvorila je vrata. "Neka te blagoslovi Gospa, Eilan; dola sam da ti pravim drutvo. Sad u ja paziti na nju, Anis. Zato ne izae malo na sveanost?" Skoro istog asa iz kue je izila starica, dobro umotana u alove, i dok je prolazila stazom on se povukao jo dublje meu drvee. Kaileja je ostala na otvorenim vratima posle nje, uokvirena svetlou. Dala mu je znak, i kad se primakao, dok mu je srce udaralo kao konjica u juriu, okrenula se ka zlatnom sjaju iza sebe. "Dovela sam ti gosta, Eilan." uo ju je kao izlazi da uva strau napolju. Gaj za trenutak nita nije video u jakom svetlu. Kad se malo privikao, ugledao je Eilan kako lei na uskoj postelji, a kraj nje je bio poloen zaveljaj, i znao je da je to dete. Eilan je jedva otvorila oi. Verovatno je lepo od Kaileje to je dola, ali zato je dovela jo nekog? Nije elela da vidi nikoga sem Kaileje, ali bila je sigurna da e ova imati mnogo posla zbog sveanosti. Poto je radoznalost ipak pobedila, otvorila je oi. Izmeu nje i sveltosti stajao je neki mukarac. Nagonski je jae stegnula bebu, koja je zacvilela. Mukarac je na to brzo priao, i kada mu je svetlsot pala pravo na lice konano ga je poznala. "Gaje!" uzviknula je, i smesta se rasplakala. Videla je da je pocrveneo i poeo da se premeta s noge na nogu, izbegavajui da je pogleda u oi. "Poslali su me u Londinium; nisam imao izbora", rekao je. "A hteo sam da doem kod tebe." "ao mi je..." rekla je, mada nije bila sasvim sigurna zato se izvinjava. "Izgleda da ovih dana jako lako zaplaem." Brzo ju je pogledao, a onda se zagledao u zaveljaj. "Je li to moj sin?" "Niiji drugi", rekla je, "ili moda misli da sam zato" - sad je toliko plakala da je jedva govorila - "da sam zato to sam ti se podala posle legala sa svakim muarcem koji je naiao?" "Eilan!" Po njegovom izrazu lica znala je da to nikad nije ni pomislio, i nije znala da li joj to laska ili treba da se uvredi. Grevito je stezao i oputao pesnice. "Molim te! Pusti me da drim svog sina." Osetila je da joj suze prestaju jednako brzo kao to su i potekle. Pogledala je u Gaja, i prvi put ga je zaista videla kad je kleknuo kraj nje i uzeo bebu u naruje. Izgledao je stariji i ozbiljniji, kao da je pretrpeo mnogo, a u oima je nosio senku kao da je i on spoznao bol; na obrazu je imao nov oiljak. Ali kad je podigao dete, videla je da mu se lice menja. "Moj sin..." apnuo je, zagledan u naborano lice, "moj prvoroeni sin..." ak i ako pristane na brak sa devojkom Rimljankom, pomislila je Eilan, ovaj trenutak pripadao je samo njoj. Kad su bebine plave, nesigurne oi susrele oev pogled i kad kao da se zagledala u njega, Gaj je zatitniki stegao zaveljaj. Sada je sa njegovog lica nestala sva grubost; za njega je postojala samo beba, kao da bi sve u inio da sauva detence koje mu je tako bespomono i tako puno poverenja lealo u naruju. Eilan je pomislila kako Gaj, ak ni kad je vodio ljubav sa njom, nije

bio toliko divan. Prepoznala je u njemu Oinsko lice Boga. "Kakav svet e te doekati, maleni?" apnuo je Gaj nesigurnim glasom. "Kako da te zatitim, kako da ti pruim bezbedan dom?" Za trenutak je izgledalo da su i on i dete razmiljali o tome; a onda je beba podrignula i poela da mu gloe palac. Gaj je ponovo pogledao Eilan, i kad je vratio dete na postelju shvatila je da je, ma koliko bolna i iscrpljena, i ona za njega Boginja. "Pa, kako ti se dopada, mili?" blago je upitala. "Dala sam mu ime Gaven, onako kako je tebe majka zvala." "Mislim da je divan, Eilan." Glas mu je drhtao. "Kako da ti se ikada zahvalim za ovako divan dar?" Pobegni sa mnom! kriknulo je njeno srce. Povedi nas oboje u neku zemlju gde emo moi da ivimo zajedno i da budemo slobodni! Ali svetlost lampe jasno je pokazivala njegov peatni prsten, i znala je da nema zemlje koja bi bila van domaaja Rima. "Uini da svet bude bezbedan za njega." Ponovila je njegove rei. Setila se svoje vizije; u ovom detetu su se krv Orla i krv Zmaja pomeale sa drevnom krvlju Mudrih; spasioci Britanije poticae od te loze. Ali da bi se to desilo, dete mora dorasti do mukarca. "Ponekad se pitam je li to mogue." Gaj se zamislio, i videla je da mu se senka vratila u oi. "Bio si u bitkama otkako smo se poslednji put videli", blago je rekla. "Taj oiljak nisi dobio u Londiniumu... Priaj mi." "Jesi li ula za bitku na planini Gruapius?" Gajev glas je postao jai. "Pa, bio sam tamo." Dok je priao, priseao se slike po slike, a ona se trgla, obuzeta uasom, saaljenjem i strahom. "Znala sam da se neto desilo", tiho je rekla kad je zavrio. "Bila je no, mesec posle Lugnasada, kad sam osetila da si u velikoj opasnosti. itav naredni dan provela sam u uasu, ali oseanje je prolo posle sumraka. Pomislila sam da si moda bio u boju, ali iako vie nita nisam oseala bila sam sigurna da si iv! Ti si deo mene, voljeni. Da si poginuo, to bih sigurno znala!" Gaj joj je napipao aku i stegao je. "Istina je. Sanjao sam da me grli. Nijedna druga ena nikad nee iveti u mom srcu tako kao ti, Eilan. Nijedna druga ena mi nee roditi sina prvenca! Ali..." Glas mu se slomio. "Ne mogu da ga priznam. Ne mogu da se oenim tobom!" Lice mu se grilo dok je gledao u dete. "Kad nisam mogao da saznam ta ti se desilo, stalno sam govoio sebi da je trebalo da pobegnemo zajedno dok smo mogli. Trpeo bih ivot u bekstvu da smo bili zajedno - ali kakav bi to ivot bio za tebe, i kakav za njega ?" Pruio je ruku da dotakne bebu po obrazu. "Tako je mali, tako mek", zaueno je rekao. "Kad bi neko pokuao da mu naudi, mislim da bih ga istog asa ubio golim rukama!" Potom je brzo opet pogledao Eilan i pocrveneo, kao da se postideo sopstvenih oseanja. "Rekla si da uinim svet bezbednim za njega", nastavio je sasvim tiho. "Kako stvari sada stoje, postoji samo jedan nain da to uinim. Ali bie ti potrebno mnogo hrabrosti, koliko i drevnim rimljanskim matronama u vreme Republike." Tog tenutka nijedno od njih nije pomislilo kako je udno to se, uprkos svim velikim imperatorima, Rimljani uvek priseaju dana Republike kad god ele da se podsete neke velike vrline. "Pokuava da kae da e se ipak oeniti tvojom Rimljankom", rekla je Eilan i opet zaplakala. "Moram! Zar ne vidi? Planina Graupius bila je poslednje uporite plemena. Jedina nada tvog naroda sada su vladari koji potiu i od britanske i od rimljanske krvi, kao ja, ali moja jedina nada da steknem mo u rimljanskom svetu je da sklopim savez sa uglednom porodicom. Nemoj plakati", preklinjao je. "Nikada nisam mogao da gledam tvoje suze, malena. Misli na njega." Pokazao je usnulu bebu. "Njega radi, moramo da podnesemo ono to se mora podneti." Ti nee morati da podnese ono to mene eka, pokuala je da mu kae kroz suze, ono to sam ve podnela! "Nee zauvek biti sama, obeavam ti", rekao je. "Potraiu te im budem mogao. A svakako zna da kod Rimljana brak nije veit."

"Da, to sam ve ula", kiselo je rekla Eilan, uverena da e u sluaju da postane zet plemenite porodice brak biti onoliko vrst koliko to mogu da osiguraju devojini roaci. "Ali kakva je ta Rimljanka? Je li lepa?" Pogledao ju je kao krivac. "Ni upola tako lepa kao ti, mila moja. Vrlo je sitna", dodao je, "ali vrlo odluna. Ponekad mi se ini da sam baen bez zoruja u arenu, pred ratnog slona, ili pred divlje ivotinje, kao to sam uo da u Rimu rade sa prestupnicima." Znai da ga nikada nee pustiti, pomislila je Eilan, ali uspela je da se nasmei. "Znai, nije... nije ti stalo do nje?" "Draga", rekao je, kleknuvi kraj nje, i od olakanja u njegovom glasu je gotovo poelela da se nasmeje, "da njen otac nije prokurator, dajem ti re, ne bih je dvaput pogledao. Uz njegovu pomo mogu da postanem senator, ili jednog dana ak i guverner Britanije. Pomisli ta u sve tada moi da uinim za tebe i dete!" Gaj se sagnuo nad dete i pogled mu je opet postao zatitniki. Osetio je da ga Eilan gleda i brzo podigao oi. Zurila je u njega sve dok mu nije postalo neprijatno. Kaileja je u pravu, pomislila je ogoreno, on se zaljubio u varku i ubedio je sebe da je to stvarnost - kao i svaki drugi mukarac! Pa, tako e mu lake rei ono to mora da mu kae. "Gaje, ti zna da te volim", poela je, "ali mora mi verovati da ne bih mogla da te prihvatim ak ni da si u stanju da mi ponudi brak." Uzdahnula je kad je videla njegovu zbunjenost. "Ja sam Vrhovna svtenica Vernemetona, ja sam Glas Boginje, zar nisi uo? Ja sam u mom narodu ono to se ti nada da e postati meu Rimljanima! Rizikovala sam ivot da se pokaem dostojnom, i ta proba je bila opasna koliko i tvoja bitka. Ne mogu da odustanem od te pobede kao to ti ne moe da odbaci ast koju si stekao!" On se namrtio, pokuavajui da razume, i Eilan je shvatila da su njih dvoje mnogo sliniji nego to slute. Ali inilo joj se da njega goni ambicija, a ona se pokorava volji bogova - osim ako i to nije varka. "Onda emo raditi zajedno, mada to niko nee znati", konano je rekao Gaj, ponovo zagledan u dete. "A ako bude imao za roditelje guvernera i Vrhovnu svetenicu, ta li e postii ovaj malia? Ko zna; moda e jednog dana biti i imperator." Beba je na to otvorila oi i oboje ih pogledala. Gaj ga je ponovo podigao i nespretno ga zanjihao. "Budi miran, Gospodaru Sveta", apnuo je kad je beba zacvilela, "i pusti da te malo drim." Na tu pomisao - da neto tako malo i crveno ikada moe dorasti do imperatora - oboje roditelja poeli su da se smeju. 20. Gaj se vratio u Londinium obuzet nekom vrstom gorkoslatke oamuenosti. Naao je Eilan i izgubio je. Morao je da ostavi dete koje mu je rodila, a ipak, imao je sina! Ponekad, dok su se grad i Julija polako primicali, poeleo bi da okrene konja i odgalopira nazad kod Eilan, ali znao je da nema naina da ostanu na okupu kao porodica. A seao se i kako je njeno lice postalo strogo kad mu je priala ta za nju znai to je postala Vrhovna svetenica. Tog asa uopte nije izgledala kao Eilan. Osetio je jezu pri pomisli kroz ta je morala da proe da bi se pokazala dostojnom, i kako je pritom rizikovala i ivot njegovog sina! A ipak je plakala na rastanku. A i on je. Ako je Eilan mislila da je njemu imalo milo to e se oeniti Julijom Licinijom, jako se varala. Kad se popeo na poslednje brdo i ugledao gradske krovove na popodnevnom suncu, podsetio je sebe da ovo ini samo radi nje i radi njihovog deteta. Kad je stigao do Licinijeve kue, bio je ve sumrak. Prokurator se jo nije vratio iz tabularijuma, ali Juliju je naao u enskom atrijumu. Oi su joj sinule kad ga je videla; bila je lepa nego ikada. Naravno, nije bila ni prineti Eilan, ali nijedna ena ne moe biti tako lepa kao ona. Ipak, i Julija e vremenom postati dosta privlana.

Smerno ga je pozdravila. "Znai, vratio si se iz zapadnih krajeva, Gaje." "Poto stojim pred tobom, ta bi rekla kad bih ti kazao da sam jo na severu?" Zakikotala se. "Pa, ula sam da duhovi ubijenih ponekad poseuju one koje su ostavili za sobom." Odjednom ju je obuzeo strah, i iz glasa joj je nestalo veselje. "Gaje, reci mi da se samo ali i da te zaista vidim, ivog i zdravog!" Sad je shvatio koliko je ona jo mlada. "Od krvi sam i mesa", umorno je rekao. Od kako je poslednji put bio ovde, spoznao je smrt; video je budunost u oima novoroeneta. Ranije je bio deak. Sada je mukarac, i nauio je da misli kao mukarac. Nikakvo udo da je Julija zbunjena tom promenom. Prila je i dotakla mu miicu. "Da - iv si", rekla je neto mirnije. "I video si svoju britansku devojku?" Zurila je navie u njega. "Video sam je..." poeo je, traei nain da joj kae ta se desilo. Julija ima prava da zna kakvog e mua dobiti ako se uda za njega. Ali pre nego to je stigao ita da kae, zauli su se Licinijevi nejednaki koraci po podu od mozaika i pravi trenutak je proao. "Znai vratio si se, dragi moj mome." Liciniju je bilo zaista milo to ga vidi. "Pretpostavljam da to znai da emo uskoro imati svadbu." "Nadam se, gospodine", rekao je Gaj, u nadi da e njegovo oklevanje shvatiti kao skromnost. Moda je tako i u redu, jer kad bi Julija odbila da se uda za njega, kako bi mogao da ispuni obeanje da e tititi Eilan i njihovo dete? Julija se blistavo nasmeila. Moda nee biti ni tako loe ako se oeni njome. Uhvatila je njegov pogled i porumenela. "Hodi da vidi moj nevestinski veo", rekla je. "Vezem ga ve mesecima. Smem da ga pokaem Gaju, zar ne, oe?" upitala je. "Da, mila moja, naravno, ali i dalje mislim da si mogla da se zadovolji i obinim velom. Ako je bio dovoljno dobar za Rimljanke u vreme Republike, svakako bi bio dobar i za tebe", gunao je Licinije. "Pa pogledaj ta je ispalo od te tvoje Republike", pobunila se Julija. "Htela sam naotmeniji mogui veo - a mislim da si ga hteo i ti!" Veo je zaista bio divan, od tanke svile boje plamena, a Julija ga je izvezla zlatnim voem i cveem. Kad ih je ostavila, Licinije je poveo Gaja u stranu. "Odredio sam datum za zvaninu veridbu, krajem meseca, pre poetka nesrenih dana poetkom marta. Tvoj otac nee moi da doe, ali njegov legat e svakako moi bez njega neko vreme u aprilu, kada su auguri nali povoljan dan za venanje. To je kratak rok, ali mislim da moemo da se spremimo. Inae bi morali da ekamo drugu polovinu juna kada ponovo poinju povoljni dani, a dok si ti sticao poast meu Kaledoncima moja ki je morala da eka itavu godinu da bi se udala." Dobroudno se nasmeio. "Je li tako u redu, mome?" "O, da, sasvim..." nesigurno je rekao Gaj. A ta bi svi radili da je rekao da nije? Upitao se zato se Licinije uopte savetuje sa njim. Potom se Julija vratila, i kad je pruila ruku ka njemu, shvatio je da ne moe da izda poverenje u tim tamnim oima. On i Eilan zapravo nisu imali nikakve anse; barem e moi da prui malo sree ovoj mladoj Rimljanki. Kroz vrata umske kolibe dopiralo je jasno sunevo svetlo; kia je padala do maloas. Eilan se polako kretala po jedinoj sobi. Dok se oblaila, oslukivala je bebu koja je spavala. Snaga joj se bre vraala posle Gajeve posete, ali i dalje ju je svaki pokret boleo. Poroaj ju je izmuio i brzo se umarala. Beba je dremala u kotarici, umotana u stari al. Eilan se zaustavila na trenutak da joj se divi. Gaven joj je bio utoliko lepi to joj se inilo da u prastom nosiu i tamnim obrvama nazire oeve crte. Sela je i zagledala se u detinje lice. Gaven... pomislila je, moj mali kralj! ta bi Macelije rekao na to - pod uslovom da ikada sazna da ima unuka? Poelela je da ga uzme u naruje, ali imala je

jo mnogo posla, a on je mirno spavao. Toliko mirno da se sagnula da oslune tiho disanje. To ju je umirilo, pa se opet uspravila. Deo po deo odee, sa dugim pauzama, uspela je da se obue, da oelja i uplete dugu kosu. Obino joj je pomagala Anis, ali ona je otila u selo da donese zalihe hrane. Poto je ve toliko dugo uvala svoju tajnu, ne bi valjalo da starica bude tu kada stigne Ardanos. Eilan je obmotala pletenicu oko ela, kao odrasla ena, to ranije nije inila. Moda e ga mirnije doekati ako bude u njoj video odraslu enu, a ne uplaeno dete. ta li starac hoe? Razum joj je govorio da dolazi kako bi joj naredio da se vrati u umsku kuu, ai ipak je stalno morala da suzbija ledeni strah. Da li ipak hoe da je otpravi nekuda daleko? Za trenutak je pomisilla da poe za Gajem, ako se jo nije oenio. Ili bi je moda Mairi primila, osim ako joj otac zabrani. Kaileja joj je rekla da se Bendeigid vratio za severa, mrav kao zimski vuk i ogoren zbog propasti. Ali dok bude mirno iveo kod najstairje keri, Rimljani ga verovatno nee dirati. im joj se bude vratila snaga, mogla bi da izdrava sebe i dete radei na nekom imanju. Zdrav deak uvek moe da zaradi koliko mu treba za ivot. Mada bi bilo mudro ne govoriti ko mu je otac. Ona je bila vina svim kunim poslovima, predenju i tkanju, mui i sirenju; moi e da izdrava sebe i svog sina ako bude morala. Uzdahnula je i ponovo sela na krevet, svesna da su to samo matanja. ula je da rimske Vestalke mogu da napuste hram kad napune trideset godina, ali Vrhovnu svetenicu oslobaa samo pogrebni plamen. Setila se Ardanosove prve reakcije na vest o njenoj trudnoi - osudio je i nju i njeno neroeno dete na smrt, a i Bendeigid je pretio da e je zadaviti sopstvenim rukama. Ali da su hteli da je ubiju, to bi dosad svakako ve obavili. Kad je preko ulaza pala senka Vrhovnog druida, Eilan je ve dospela u stanje otupelog iekivanja. "Drago mi je to vidim da ti je bolje", rekao je neutralnim glasom, gledajui nanie u nju. "Oh, da, deda, sasvim mi je dobro." On se na to namrtio. "Ja ti jesam deda, i treba to da zapamti!" Priao je kotarici, za trenutak pogledao dete, a onda ga je uzeo. "Sama si namestila sebi postelju, i sada svi moramo da leimo u njoj. Maskarada je trajala dovoljno dugo. Tri dana je svakako sasvim dovoljno da ti mleko presui, a onda e se vratiti u umsku kuu i pripremie se za prolene sveanosti. to se tie tvog sina, njega emo dati negde na usvojenje." Okrenuo se i poao ka vratima. "Stani!" kriknula je Eilan. "Kuda ga vodi?" Osetila je da joj se grlo stee i setila se kako je njihova lovaka kuja zavijala kada je Bendeigid udavio njene kuie u reci zato to se parila sa susedovim terijerom. On ju je netremice gledao. "Veruj mi, bolje je da ne zna. Kunem se da e mu biti dobro. Ako bude radila sve to ti kaem, moda emo te putati da ga ponekad vidi." Eilan se upitala kako nije ranije primetila koliko okrutno Ardanos izgleda kad se nasmei, i koliko su mu zubi dugi i otri. "Ne moe", kriknula je. "Ja u ga paziti. Ne sme mi ga uzeti. Oh, molim te, molim te..." Ardanos je namrtio upave obrve. "Otkud toliko iznenaenje?" upitao je jedva se savladavajui. "Zar si mislila da e moi da doji svoje dete pred svim svetenicama u Kui devojaka? Budi razumna." "Daj mi ga", povikala je. "Ne moe ga uzeti." Posegnula je za zaveljajem, a beba se probudila i poela da plae. "Glupao mala, pusti ga." Noge je vie nisu drale, ali zagrlila mu je kolena. "Molim te, deda, molim te! Ne moe..." poela je da nepovezano govori, "ne moe mi uzeti mog sina..." "Moram, i hou", otro je rekao Ardanos, gurnuo je kolenom i oslobodio se. Kad je Eilan pala, poneo je rasplakanu bebu kroz otvorena vrata.

A potom je ostalo samo sunevo svetlo, neduno kao osmeh novoroeneta. "Je li to tvoja osveta, udovite jedno?" Kaileja je upala u sobu i zalupila vrata, suvie besna da bi uivala u injenici da je Vrhovni druid u rimskom gradu imao vrata koja se mogu zalupiti. Kua je po rimljanskim merilima bila obina i mala; ravni malterisani zidovi i otri uglovi delovali su neprijatno britanskom oku. Ardanos je zapanjeno digao pogled sa jela, a ona je izruila sve to se u njoj nakupljalo tokom puta iz Vernemetona. "Ti pokvareni, okrutni stare! Obeala sam Lianon na samrti da u ti pomoi. Ali to me ne ini tvojim robom ni tvojim delatom!" Zaustio je da odgovori, ali ona je besnela dalje. "Kako si mogao da tako postupi prema Eilan? Pa ona je ki tvoje keri! Kaem ti da neu da uestvujem u tome; pusti je da zadri dete, ili..." zastala je da udahne vazduh, "ili u se obratiti narodu, pa neka Boginja presudi izmeu nas." "Nee valjda..." poeo je Ardanos. "Isprobaj me!" bez kolebanja je rekla Kaileja. "Pretpostavljam da si smislio kako e je upotrebiti, inae je ne bi ostavio u ivotu", nastavila je neto smirenije. "E pa, sluaj dobro: ako Eilan ne bude smela da zadri dete, umree." "Pretpostavljam da nije udo to je devojka tako glupa, ali nisam to oekivao od tebe", rekao je kad je konano doao do rei. "Prestani da preteruje. ene ne umiru tako lako." "Misli? Kad sam je nala, Eilan je opet krvarila. Gotovo si je izgubio, stare, a ta bi onda bilo sa tvojim planovima? Zar zaista veruje da bi se Dieda tako lako pokoravala tvojoj volji?" "Za ime Boginje, ta hoe od mene, eno?" "Ne uzimaj u usta Boginju; mnogo puta si joj pokazao da nema pojma o Njoj", ljutito je rekla Kaileja. "Dosad sam ti pomagala zbog Lianon, koja te je - ko zna zato - volela i verovala u tvoje planove. Ali mene ne moe zavaravati kao nju, niti me moe uplaiti; ja nemam ta da izgubim. Spremna sam da odem kod svetenika, pa neka oni presude izmeu nas. Dogovaranje sa Rimljanima i uplitanje u Proroanstvo je gadan posao, ili bi bar oni tako mislili, poto ne bi razumeli", zastala je da prezrivo frkne, "tvoje visoke ciljeve." "Zato radi to? Eilan ti nije nikakav rod." Ardanos je piljio u nju kao da zaista ne razume. Kaileja je uzdahnula. Volela je Lianon kao majku, ali poela je da shvata da joj je Eilan kao sestra, ili kao ki koju nikada nije imala - i nikada ni nee, sad kad su joj mesenice prestale. Ovako jalova, razumela je Eilaninu strasnu potrebu da zadri dete mnogo bolje nego dok je bila mlaa. "Dovoljno je da zna da nema naina da me zaustavi. Predlaem ti da poveruje u to, Ardanose, jer ti ima da izgubi mnogo vie od mene. Zar misli da ostali svetenici ne bi pitali zato to dete uopte da ostane u ivotu? Imae vlast nad Eilan dok god zna da joj moe uzeti dete; ali nada mnom - hvala svim bogovima - nema nikakve vlasti." Vrhovni druid se zamislio, ali iako je poela da se nada da e ga ubediti, Kaileja je shvatila da ne govori istinu. Kada preti Eilani, Ardanos preti i njoj. "Vrati bebu, Ardanose." Godine provedene sa Lianon su je nauile kako se postiu kompromisi i sad je spustila glas. "ak i ako bude imala dete uz sebe, Eilan e i dalje biti u tvojoj vlasti. Zar misli da je malo da ima svetenicu Proroanstva koja ini ono to ti hoe?" "Moda sam malo prenaglio..." konano je rekao Ardanos. "Ali ono to sam rekao devojci je suta istina. Ako zadri sina u umskoj kui, moemo isto tako da objavimo itavom svetu njenu stramotu. Kako misli da odrimo varku ako je pustim da tamo dri dete?" Kaileja je opustila ramena, shvativi da je pobedila. "Smislila sam nain..." Dan odreen za Gajevo venanje osvanuo je vedar i sunan. Gaj se probudio im je sunce sinulo kroz njegov prozor, i zamirkao je kada je osvetlilo belu togu prebaenu preko stolice. Tokom proteklih godinu dana nosio ju je kad su to zahtevale drutvene i diplomatske prilike u kojima je pratio budueg tasta, i donekle se navikao na njene prevoje, ali i dalje se oseao

neprijatno u njoj. Agrikola se hvalio da je nauio sinove britanskih poglavara da nose togu, ali Gaj je sumnjao u to. On je odgajan kao Rimljanin, ali se ipak oseao mnogo udobnije u uniformi ili u tunici i pantalonama kakve nose Britanci. Seo je u postelji, obeshrabreno odmeravajui odeu. Njegov otac, koji je jue doao iz Deve i koji je spavao u istoj sobi, okrenuo se u postelji i upitno ga pogledao. "Mislim da su mogli da izmisle bolju sveanu odeu", gunao je Gaj, "ili barem neto udobnije." "Toga je vie od odee", rekao je Macelije. "To je simbol." I sam je seo u postelji i, na veliko iznenaenje svog sina, koji ujutro nikad nije bio u formi, poeo je da izlae asnu istoriju toge. Gaj je postepeno poeo da shvata. ak i ovde, ili ba pogotovo ovde, na granicama imperije, pravo na noenje bele toge bio je nain da se naglasi razlika izmeu gospodara sveta i onih koji su pokoreni, a uzana purpurna pruga na ivici oznaavala je teko steenu ast. A to je ljudima kao to je njegov otac bilo veoma vano. U poreenju sa tim, udobnost je bila nebitna. Ma koliko eleo da izbaci togu kroz prozor, ona je bila samo jedna od mnogih stvari koje je morao da prihvati ako hoe da postane pravi Rimljanin. Barem je bila od vune, kao i tunika ispod nje. Aprilski vetar je bio leden, ali on se nee smrznuti. Uzdahnuo je i prepustio se svom slobodnjaku da ga okupa i obrije, pa je obukao tuniku i sandale i dao se na posao da otkrije kako da namesti prokletu stvar. Posle nekog vremena je otac, lica tako ukoenog da je Gaj bio siguran da se trudi da se ne smeje, preuzeo togu u svoje ruke. Brzo je namestio nabore od bele vune tako da vise ispred levog ramena, podesio ih na leima i pod desnom rukom, a onda je ostatak paljivo razvukao preko grudi i preko levog ramena, u suprotnom pravcu, tako da su nabori lepo padali preko ruke. "Eto ti." Zakoraio je unazad i sa zadovoljstvom osmotrio sina. "Samo se malo ispravi, i moe da pozira za statuu." "Ve se oseam tako", mumlao je Gaj, uplaen da e pri prvom pokretu sve da se raspadne. Otac se ovog puta ipak nasmejao. "Nije vano; normalno je da mladoenja bude nervozan. Oseae se bolje kad sve bude gotovo." "A ti?" upitao je Gaj. "Kad si se enio mojom majkom, da li si se plaio?" Macelije se ukoio, i oi su mu se za trenutak zamaglile od seanja na bol. "Bio sam radostan to mi je dola i srean svakog dana koji smo proveli zajedno sve dok nije nestala..." apnuo je. Kao i ja dok sam grlio Eilan... gorko je pomislio Gaj. Ali ja sam pristao na ovu farsu, i nemam drugog izbora do da sad izdrim do kraja. Pogled na haruspeksa koji je pozvan da prorokuje uspenost braka nije mu nimalo popravio raspoloenje. Pod podnevnim suncem, ovek je sa svojom crvenom elavom glavom i dugim, mravim nogama izgledao kao neka od njegovih kokoaka, i Gaj je bio cinino uveren da e svi znaci koje bude naao u utrobi nesrenog pileta predskazivati povoljan dan. Pred skupom veine dostojanstvenika iz Londiniuma, bilo bi veoma nezgodno otkazati sveanost. U svakom sluaju, proroci su ve konsultovani pre vie nedelja kako bi odabrali odgovarajui dan. Atrijum, sa stubovima obavijenim zelenilom, bio je pun naizgled ogromnog broja ljudi; prepoznao je nekoliko naboranih, postarijih udovica koje je sretao proteklih meseci u Licinijevoj kui. Primetio je da se istinski smee, ako ne ba njemu, onda nekuda u njegovom pravcu. Moda su bile sretne zbog Julije; kad bi samo znale koliko nesigurnu pogodbu je Julija sklopila, sigurno bi se mrtile! Kad je dolo vreme, augur je objavio kako je dan vrlo pogodan za venanje i pourio je da estita. Dan na koji je Julija reila da se uda ne bi se usudio da bude nepovoljan. Nastupio je amor kad su ostaci prorokovanja poieni i kad se pojavila nevesta, drei oca pod ruku. Gaj je pod uvenim velom mogao da nazre samo ivicu bele tunike. Jedan od Licinijevih sekretara razvio je brani ugovor i poeo da ita kroz nos. Veina uslova je ispunjena jo prilikom veridbe; suma za otkup mlade koju je Gaj ponudio, pa suma koju Julija unosi u brak,

injenica da ona ustaje 'u rukama' svog oca kao pravni lan njegove porodice, i da ona zadrava svoje vlasnitvo. Objasnili su mu da su u poslednje vreme takve odredbe postale uobiajene, i da niko nee misliti nita loe o njemu zbog toga. Postojala je i odredba da ne moe da se razvede od Julije osim zbog 'alosno loeg ponaanja', koje moraju posvedoiti barem dve plemenite matrone. Gaj bi se na to nasmejao, kad bi bio u stanju da se smeje; nije mogao da zamisli osobu koja bi bila manje spremna od Julije da se nedostojno ponaa, a ona mu je suvie jasno stavila do znanja da eli taj brak, a ne da ga ugroava. ak ni teki velovi nisu uspeli da sakriju pobedonosni izraz u njenim oima. "Gaje Macelilje Severuse Silurie, da li prihvata uslove iz ovog ugovora, i da li si spreman da uzme ovu enu za svoju suprugu u skladu sa zakonom?" upitao je njegov otac. Gaj je shvatio da ga svi gledaju, ali ipak mu se inilo da je prolo beskonano mnogo vremena dok nije uspeo da odgovori. "Jesam..." "Julija Licinija?" Otac se okrenuo devojci i ponovio pitanje. Ona je odgovorila mnogo bre. Sekretar je podneo ugovor oboma na potpis, a potom ga odneo u arhiv, da ga zavede. Gaj se oseao kao da sa ugovorom odlazi i njegova sloboda, ali rimljanska ozbiljnost u noenju toge nije zahtevala od njega da se smei. Umiljata gospa, predstavljena kao ki Agrikolina, prila je Juliji, uzela je za ruku i povela je do Gaja. Osetio je nalet krivice kad su ga njeni sitni prsti stegli za ruku. Potom su nastupile molitve, u ogromnoj koliini, upuene Junoni i Jupiteru, Vesti i svim ostalim boanstvima koja bi mogla imati veze sa ouvanjem doma i ognjita. On i Julija dobili su iniju ita i malu meinu ulja kako bi prineli rtvu na oltaru. Dok je rtva pucketala u plamenu, iz atrijuma je iznenada dopro miris kuvanog jela, prilino muan u meavini sa mirisom spaljenog tamjana. Gozba je bila gotovo spremna. Julija je podigla veo. Uzeo je hlepi od grubo mlevenog ita - nadao se da e na gozbi biti neeg boljeg za jelo - prelomio ga i stavio mrvicu meu Julijine usne. Ona je uinila isto to, izgovarajui propisane rei koje su ih pravno sjedinile. Sveanost je poela da se odvija uobiajenim redom, i od sada treba samo da vre odgovarajue pokrete. Sedeo je u trpezariji tokom itave svadbene gozbe, bogate koliko god su mogli da obezbede Licinijeva kesa i Julijin ponos, u nekoj vrsti izmaglice. Bio je svestan da su stolovi natovareni najrazliitijim akonijama. Ljudi su mu se neprekidno obraali; primio je estitke od Licinijevog postarijeg prijatelja - da, sloio se, zaista je srean to je dobio tako divnu devojku. Stari senator se jo malo zadrao, uporno mu priajui anegdote o Juliji dok je bila mala; poznavao ju je otkad se rodila. Negde u blizini dvojica magistrata poluglasno su priali o predstojeoj kampanji u Germaniji. Robovi su, uz tihe estitke, prinosili jelo, ne meso od rtvi, nego fino peene pilie, peenu svinjetinu i fine kolae od belog peninog brana. A bilo je i vina u ogromnim koliinama; Gaj, koji je pio sve to mu uspu, uskoro je zakljuio da je vino bolje nego to je oekivao. Gotovo beskonana reka gostiju neprekidno je prilazila da mu estita; retko je viao Macelija toliko srenog. Kako se gozba nastavljala, Gaj je izvlaio poslednje rezerve utivosti i samokontrole, ali duboko u sebi se pitao ta bi Eilan mislila o svim ovim glupostima, i da li e ikada saznati i ceniti sve to on podnosi radi nje i njihovog sina. Julija se kikotala prostakim alama lakrdijaa koji su ih zabavljali, ali nije bio siguran da ih je zaista razumela. Ovaj deo sveanosti je po tradiciji trebalo da podstakne zainjanje dece; klovnovi su se jako trudili da niko ni sluajno ne propusti poentu. Od pogleda na hranu mu je postajalo muka, ali je nastavio da se pretvara da jede, i po devedeseti put se sloio sa nekim da je Julija veoma lepa devojka i da je on veoma srean ovek. Julija je poela da deluje sanjivo; popila je drugu, pa treu au vina, a poto je bilo mnogo jae od onog koje se obino sluilo za Licinijevim stolom, njena uobiajena ivahnost je donekle jenjala. Gaj joj je zavideo na tome; on je, na alost, i dalje bio sasvim priseban. Padalo je vee. Spolja se zaula vika, i Gaj se glupo osmehnuo kada je ceremonijal-majstor

objavio da je dolo vreme za nevestinsku procesiju. To je bilo sasvim glupo, jer poto Macelije nije imao kuu u gradu, mladi par se samo preselio u udaljeno krilo Licinijeve vile, ali Julija je oito reila da ne propusti nijednu tradiciju na svoj veliki dan. Ba dobro to ne oekuju da u odglumiti kako otimam svoju nevestu, pomislio je Gaj kad je sa lanom grubou zgrabio Juliju za ruku i povukao je za sobom. S obzirom na prilinu nestabilnost, mogli bi da ga zaustave i baba sa motkom ili hromi pas. Ceremonijal-majstor mu je dao vreicu punu pozlaenih oraha i bakarnih novia; dao mu je znak da ih baci prosjacima okupljenim napolju, koji su poseivali venanja samo zbog toga. I Julija je dobila vreicu, koja je po boji odgovarala velu. Sveano su ih u nosiljci izneli iz Licinijeve kue, pa avenijom do foruma, pa kraj nove guvernerske palate i tabularijuma, dok su pred njima ili svirai na flauti i pevai, svi zajedno okrueni bakljama, a onda su se vratili drugim putem do ulaza u nove odaje koje su ih ekale spremne. Gaj je suzbio elju da se nasmeje. Rasuo je novie i uo blagoslove gomile. Samo jo malo... Baklja od belog gloga bacala je lelujavo svetlo preko ulaza, terajui senke i zlu magiju. Gaj, kome je sve vazduh donekle razbistrio glavu, poeleo je da baklja rasteruje i seanja. Neko je dodao Juliji iniju ulja da poprska vrata i niti bele vune da ih ukrasi. Matore udovice su izljubile Juliju, tiho joj poelevi sreu, i posle malo oklevanja izljubile su i Gaja; to je pokrenulo opte grljenje, ljubljenje i estitanja. Macelije, prilino pripit - Gaj je prvi put video oca u tom stanju - zagrlio ih je oboje; Licinije je poljubio i Juliju i Gaja, i rekao da je venanje bilo divno. Potom je Gaj podigao Juliju, jo jednom se zaudivi koliko je laka, preneo je preko praga i nogom zalupio vrata za sobom. Oseao je miris svee obojenih zidova, pomean sa tamjanom i mirisom Julijinog cvea. Stajala je nepokretno pred njim, i on joj je podigao veo sa vie nenosti nego to je oekivao od samog sebe. Venac je poeo da joj vene; est uvojaka, koje joj je sluavka tako paljivo uvila, poeli su da se raspliu oko izreza na vratu. Izgledala je premlada za udaju. Pre nego to je stigao da progovori, povela ga je ka malom oltaru u sreditu njihovog atrijuma i tu stala, iekujui. Gaj je podigao kraj toge da se pokrije po glavi i tako pozdravio male glinene kipove koji su predstavljali porodina boanstva. "Vatrom i vodom te pozdravljam kao svoju enu i kao svetenicu svog doma..." promuklo je rekao. Polio joj je vodu po rukama i dodao joj pekir da se obrie; potom joj je dodao nalojeni fitilj da zapali vatru. "Neka nas bogovi blagoslove za stolom i u postelji; neka bi dali da ti rodim mnogo sinova", odgovorila je Julija. Brani krevet ih je ekao kraj zida. Poveo ju je tamo i nespretno razvezao komplikovani vor kojim je bio privren njen vuneni steznik, pitajui se koliko je nestrpljivih mladoenja izgubilo ivce i prosto pokidalo prokletu stvar. Konano je mogao da se ispetlja iz sputavajuih nabora toge. Julija je leala u prostranom krevetu sa pokrivaima navuenim do brade, gledajui ga. Ujutro e okrvavljeni aravi biti sveano izneti pred udovice kao dokaz konzumacije braka; ali Gaj nee morati da prisustvuje tome. U svakom sluaju, nije sumnjao da je Julija - uvek praktina pripremila vreicu kokoije krvi za sluaj da on bude suvie pijan da ita uini. Kako su mu rekli, skoro svaka nevesta je bila dovoljno razumna da to uini. Ali on nije bio toliko pijan, i ako je izvrio svoju dunost sa vie efikasnosti nego strasti, barem je bio nean, a Julija je bila suvie nevina da bi oekivala ita vie. 21. Eilan se nije vratila u Vernemeton sve do marta, jer uprkos Kailejinom obeanju da e joj vratiti sina, potrajalo je dok se nije oporavila od oka to ga je izgubila. Kad se najzad isplakala, shvatila je da, ak i kad joj ga vrate, vie nee biti isto kao pre.

Posle nekoliko dana grudi su prestale da je bole i znala je da e sada druga ena hraniti njenog sinia. Druga ena e ga privijati u sebe tokom dugih nonih sati i tapati ga po leima da podrigne, druga ena e ga umirivati i druga e se baviti milim poslom kupanja vrstog telaca. Neko drugi e se naginjati nad njegovom kolevkom i pevati uspavanke koje je nauila od majke. Ali ne Eilan. Nije mogla - nije smela - ili e izgubiti sve to je postigla s toliko patnje. Da bi se prikrila promena, objavljeno je da je Vrhovna svetenica bolesna, i jedne mrane noi Eilan se vratila u umsku kuu a Dieda je nestala, uputivi se na obuku za barda u Eriu, kako joj je obeano. Kad se bude vratila, nadale su se da e svi zaboraviti kako su u Vernemetonu nekada postojale dve devojke koje niko nije mogao da razlikuje. Poto je Sinrik jo bio u zarobljenitvu, bilo je nemogue da Dieda ode kod njega, ak i da je to elela. Dieda se na kraju izgleda zadovoljila mogunou da ui od bardova iz zemlje koju Rim nikada nije ni taknuo. Tek sada, kad se ponovo primila dunosti svetenice Proroanstva, Eilan je shvatila koliko e ubudue biti izolovana. To je delom bilo posledica izdvojenosti nametnute Diedi tokom varke, ali takoe i njenog izmenjenog poloaja. Poto je imala na to pravo, Eilan je poastvovala Kaileju, Eilid, Mielin i mladu Senaru odabravi ih da je slue, ali ostale svetenice je uglavnom viala samo na sveanostima. umska kua je nekada povremeno pruala zaklon enama i deci, kao Senari, kojima je bila potrebna pomo. Stoga je bilo neobino, ali ne i neuveno, kada su primili mladu enu po imenu Lia i bebu, kojoj je bila dojilja; Vrhovni druid ih je doveo i smestio u kolibu kraj sunice za bilje, gde su obino odsedali posetioci. Nije bilo udno ni to je Kaileja esto nosila bebu kod Vrhovne svetenice, govorei da e se moda razvedriti ako podri malo dete. Posle prve radosti ponovnog susreta, Eilan je neko vreme neprekidno plakala; inilo joj se da je Gaven, sad kad ga Lia doji, nekako postao vie Liino dete nego njeno. Ali ipak joj se inilo kao udo to je Ardanos, ak i pod pritiskom, ipak odrao datu re. Ponekad se pitala kako ga je Kaileja ubedila, ali nije se usuivala da pita. Naravno, njeni esti susreti sa detetom pokrenuli su govorkanja. Kaileja je bila dovoljno oprezna da je poverila staroj Latis - u strogom poverenju - da dete pripada Eilaninoj sesti Mairi, da mu se otac ne zna, i da je poslato ovamo zato to Mairi pomilja na ponovnu udaju. Priu je za nedelju dana uo ceo Vernemeton, ba kao to su i elele. Ali iako je poneko jo verovao da je beba zapravo Diedina, niko nije ni pomiljao da je Eilanina. A deko je ubrzo postao opti ljubimac. Eilan se oseala krivom to je naruila ugled i svoje sestre i devojke koja joj je bila kao sestra. No, ipak su obe pristale, makar i sa oklevanjem. Mnogo je gora bila patnja to ne sme da prizna svoje dete. Ali to nije smela - i nije htela - i kako je proticala nedelja za nedeljom, priznanje je bilo sve vie i vie nemogue. Eilani se inilo da vreme protie vrlo polako; Ardanos se vratio iz Deve, i gotovo se cerio dok joj je saoptavao da se Macelijev sin oenio kerkom prokuratora u Londiniumu. Znala je da se to mora desiti, ali jedva je zadrala suze, mada je odluila da Ardanosu nikada ne prui zadovoljstvo da je vidi kako plae. Morala je da veruje da su i ona i Gaj doneli ispravnu odluku, ali stalno je pomiljala na enu koju je i nehotice zamiljala kao svoju suparnicu. Da li je lepa? Da li joj on govori rei ljubavi, barem ponekad? Eilan je majka njegovog sina prvenca; da li mu to ita znai? Ili ju je zaboravio? A ako jeste, kako e ona to saznati? No, vreme je proticalo - kao i uvek, bez obzira ta ljudi inili da to zaborave - i bliila se sveanost Beltana, kada e opet morati da postane glas Proroanstva. Eilan je mislila da su je sve sumnje napustile kada je postala Vrhovna svetenica. Moda su joj se sada vraale zbog deteta. U mranim nonim satima pitala se da li e ovog puta biti kanjena zbog poinjenog svetogra, mada je preko dana tvrdila samoj sebi da, ako je preivela prvi put, Boginja teko da e sada biti uvreena. Ako je Mo koju je osetila prilikom proglaenja samo varka, onda je odbila Gaja bez ikakvog razloga. Ali ako Ardanos zaista ne veruje u Boginju kojoj slui, onda on, a ne ona, ini svetogre. Ako namerava da ostane u ovoj ulozi, bilo je

neophodno da sazna da li je laan prevod Vrhovnog druida ili sama Boginja. Dok se pripremala i proiavala, palo joj je na pamet da bi bilo mnogo dramatinije kada bi iz zlatne inije pila pred okupljenim svetom, pa je odluila da razgovara o tome sa Ardanosom kad ga vidi sledei put. On se odmah sloio sa promenom, i kao da se udio to ona razmilja o takvim stvarima. Ovog puta je Eilan sama pripremila bilje koje e popiti, i izvrila je neke izmene; zadrala je bilje koje pojaava vizije, a izostavila je ono koje odvaja ula od volje. Ispalo je da je bila ivo svesna dubokog utanja koje se spustilo na masu. Oseala je njihovo potovanje i iekivanje. Mogla je da ih razume. Znala je da ljudi reaguju na njenu lepotu jae nego na Lianonin izbledeli arm. Ali mora da je i Lianon nekada bila mlada i veoma lepa. Da li je Proroanstvo ikada bilo neto vie od predstave koju vode svetenici, na elu sa njenim dedom? Prvi put kad je ona sedela u stolici Proroanstva, Mo koja je govorila kroz nju bila je stvarna. Ispila je napitak, i osetila kako je obuzima poznato talasanje transa. Seala se kako je napitak delovao ranije, pa se skljokala u stolici, drei oi poluotvorene, kako Ardanos ne bi video u njenom pogledu sjaj razuma. Kad je Vrhovni druid poeo napev prizivanja, ona je bila svesna uputstava umetnutih u aroliju. Bilo joj je jasno ta on eli - i zato. Sada je shvatila zato Ardanos eli svetenicu Proroanstva koja se ne oslanja na inspiraciju. I ranije ga je sluala kako govori o dobrobitima koje e snai Britaniju pod uticajem civilizacije Rima. Zapravo, seala se da je govorio o tome i ono vee u kui njenog oca, kada jo nisu znali ko je zaista Gaj. Pa, barem niko ne moe optuiti Vrhovnog druida za nedoslednost. Kad se poslednji put videla sa Gajem, saznala je dovoljno da bi se sloila kako - za sada Ardanos moda ima i pravo. Ako se mudro koristi, Proroanstvo moe da bude mono sredstvo za donoenje mira Britaniji. Dok god je Ardanos Vrhovni druid, i dok god njegovu politiku vodi istinska mudrost, moda ovo to ini sa njom i nije veliki greh. Ali ako Eilan eli da bude neto vie od njegovog instrumenta, morae da sazna ta se deava u svetu, van zidova umske kue. Vrhovna svetenica Vernemetona mogla bi da bude mnogo uticajnija od obinog Glasa Proroanstva. Ako shvati ta radi njen deda, i ona e preuzeti odgovornost za odluku da li da sarauje ili ne, i dokle u tome da ide. Eilan je verovala da je proli put kroz nju govorilo neto vie od njene skrivene volje. Ali nijedno ljudsko bie ne moe preneti svu snagu Boginje. Kada boanski duh posedne telo, on ne postaje samo blii smrtnicima, nego i sam preuzima neka od ogrtanienja koja vae za to telo; mora se raditi sa onim to se ima. Boginjo, pomozi mi! uzviknuo je njen duh. Ako te ima, Gospo, ako nisi samo varka, pokai mi kako da vrim Tvoju volju! Ardanosovo prizivanje se zavrilo, ali iekivanje u masi je raslo. Kad se sa vatri podigao dim svetog bilja, Eilan je osetila da iza nje narasta Prisustvo. Gospo, u Tvojim sam rukama. Eilan je udahnula i prepustila se. Uinilo joj se da je grle meke ruke, ali istovremeno je znala da njeno telo vrsto sedi, i da Ona ija mo sada tee kroz nju posmatra Ardanosa uz blistavi osmeh. Pazi se, deda! pomislila je. Zar ne vidi ko je doao? Ali on se okrenuo ka narodu, predvodei ih u prizivanju, i znala je da ne moe da vidi. Potom je usmerila svest ka unutra. Boginjo, imaj milosti! uviknuo je njen duh. On radi za dobro svog naroda - daj mu mudrosti da uini ono to treba - svih nas radi! U tiini mesta na kome se obrela, uinilo joj se da uje odgovor. "Keri, ja uvam svu soju decu, ak i kad se svaaju; i u svim vremenima je tako, a ne samo u ovom u kome ti ivi. Moja Svetlost moe biti vaa tama; vaa zima moe biti uvod u Moje prolee. Hoe li prihvatiti to, da moe doi vee dobro?" "Hou, ali ne naputaj me, jer Ti si sve to imam ", odgovorila je, i Glas se ponovo zauo u njoj. "Kako da te ostavim - zar ne zna da te volim onoliko koliko ti voli svoje dete?" Okruila ju je Gospina ljubav. Eilan se svesno zagnjurila u nju kao u majin zagrljaj. Odnekud

iz velike daljine bila je svesna Ardanosovih pitanja. Seala se odgovora koje joj je naloio da izgovori, ali oni joj se vie nisu inili vani. Imala je saznanje; znala je ta je odgovarala, ali Ona koja je izgovarala te rei, ovog puta na jeziku naroda, nije bila njoj poznata Eilan. Nije znala koliko dugo je to trajalo. U stanju u kome se sad nalazila vreme nije uopte postojalo. Ali ipak, doao je trenutak kad je zaula da je zovu po imenu. Jeknula je i pokuala da se okrene. Zato da se vraa? No, sve vazduh kojim su je hladili i nekoliko kapi vode to su joj pale na lice i ruke nisu se mogli zanemariti. Ponovo su je prizvali u njeno telo. Stresla se i jeknula, i odjednom je opet postala ona, Eilan, ponovo, zagledana rairenim oima u zadivljena lica naroda oko sebe. Ardanos je upuivao svet da se mirno raziu. U njegovom zadovoljnom osmehu gotovo se mogla naslutiti izvetaenost. Ne shvata, pomislila je Eilan. Misli da je sam sve izveo... Ali ako Vrhovni druid ne shvata mo Boginje kojoj tvrdi da slui, nije njen posao da ga prosvetljuje. Mogla je samo verovati da Gospa zna ta radi, i da e nastaviti da bdi nad njima. Gaj je prve mesece braka proveo borei se protiv svesti da je sve zasnovano na lai. Podozrevao je da Julija mnogo vie voli injenicu da je udata nego njega, ali bila je vedra i prijatna, i dok god je on posveivao panju njenim reima, izgledala je zadovoljna njime. Mogao je samo da se zahvali bogovima to je ona toliko neduna, ili moda toliko neoseajna, da ne shvata kako odnos izmeu mukarca i ene treba da bude mnogo dublji. Licinije, koji je smatrao da mladi par ne treba razdvajati tokom prve godine braka, uredio je da Gaj bude postavljen za edila, zaduenog za vladine zgrade u Londiniumu, to mu je omoguavalo da stekne iskustvo u javnim poslovima, a to e mu biti korisno za kasniju karijeru. Isprva se bunio jer nije imao potrebna znanja, i pitao se da li mu je tast uredio ovaj posao samo zato da bi Julija i dalje vodila domainstvo, ali ustanovio je da je, mada su robovi i slobodnjaci koje je imao u slubi bili sasvim sposobni da sami obavljaju posao, potreban autoritet oveka na poloaju kako bi se upravljalo njima. Postepeno je shvatao kako ga je detinjstvo, provedeno u sluanju oca kako razreava probleme kakvi nastaju u velikom utvrenju, sasvim dobro pripremilo za ovu vrstu poslova. "Uivaj u vremenu koje sada provodi sa Julijom, mome moj", govorio je Licinije, tapui ga po ramenu, "jer ubudue ete prilno esto biti razdvojeni, pogotovo ako dobije dunost u Dakiji ili na nekoj drugoj isturenoj granici." Obojica su znali da put unapreenja vodi po itavoj imperiji; dugotrajna sluba na mestu logorskog prefekta ili prokuratora dobijala se samo na kraju karijere. Ovo su bile kljune godine, kada ime koje mladi sebi stvara - a i veze - odreuju koliko visoko e se uspeti. Gaj e uskoro morati da provede neko vreme u samom Rimu; jedva je ekao. U meuvremenu, trudio se da shvati nain delovanja vlasti u umanjenoj slici prestonice u kakvu se pretvarao Londinium. Godina je protekla mnogo bre nego to je oekivao. Iz Rima su povremeno pristizale uznemirujue vesti. Imperator je uredio da ga izaberu za konzula na narednih deset godina, i za doivotnog cenzora, kao dodatak moima koje je ve imao. Patriciji su mrano mumlali da je to zavera kako bi stekao kontrolu nad Senatom, ali nisu preduzimali nita drugo, jer u tom asu vojska je bila sasvim zadovoljna svojim imperatorom, koji im je podigao plate za treinu. Kao oficir, Gaj je bio zadovoljan time, ali bilo je jasno odakle vetar duva. Domicijan je, ak i vie od svojih prethodnika, smatrao preostale demokratske institucije Rima zastarelim, i svakako neprijatnim. Nekoliko meseci posle venanja, Licinije je uzeo tutora - najvie zbog Julije, kako je rekao kako bi nauila bolje grki i uglaeniji latinski. Gaj je, na svoju veliku alost, takoe bio zamoljen da prisustvuje asovima. "Ako poe u Rim, bie neophodno da dobro govori grki, a i otmeniji latinski", rekao mu je tast. Gaj se, pogoen, pobunio. Macelije mu je od najranijeg detinjstva uzimao tutore, i govorio je

latinski jednako teno kao i maternji jezik majinog keltskog plemena. "Obian latinski mi je sasvim dobar", izjavio je. "Za vojni logor je svakako dovoljno dobar", usprotivila se Julija, "ali veruj mi, pred Senatom ti je bolje da govori keltski nego tim vulgarnim narejem iz Deve." Gaj je ve zaustio da kae kako govori latinski jednako dobro kao Macelije; ali injenica je da se Macelije nikada nije obraao senatorima u Rimu. A nee mu koditi da naui ni jezik svih obrazovanih ljudi u svetu, a to e uvek biti grki. No, asovi nisu dugo trajali. Krajem leta Julija je zatrudnela, i toliko esto joj je bilo muka da je tutor otputen. Gaj je tada ve govorio sa kunim robovima grki kad god bi bio u prilici, naroito sa Haris, Julijinom sluavkom, koja je bila roena ba na Apolonovom ostrvu, Mitileni. Jedan od slobodnjaka koji je sada radio za njega doao je u Britaniju kao sekretar biveg guvernera, i bilo mu je vrlo milo da zaradi nekoliko dodatnih sesteraca popravljajui Gajev naglasak i zadajui mu da prepisuje Ciceronove govore kako bi popravio latinski stil. Bio je vrsto odluio da e, kada Julija rodi dete i dovoljno se oporavi da nastavi sa asovima, biti daleko ispred nje. I tako je proticala zima. Do prve godinjice braka, Julijine munine su jenjale. Nije se pobunila kad je njen otac predloio da Gaj poe u lov na veprove po umama severno od Londiniuma, kao pratnja bogatom senatoru koji se zanimao za trgovinu vinom i koji je tvrdio da je preduzeo rizino putovanje sve dovde samo radi lova. Licinije nije mnogo cenio njegove vetine, ali priznavao mu je politiku mo, i odluio je da mu polaska dodelivi mu kao pratioca roenog zeta. Juliji uopte nije smetalo to e biti odsutan; zapravo, pomalo joj je laknulo to je otiao iz kue. Kao i veina mukaraca, Gaj je izgleda smatrao kako je svako priznavanje slabosti zapravo molba za pomo. Poto nije mogao da joj pomogne, a i poto je zapravo bio razlog njenog stanja, stalno se vreao kad bi pomenula munine ili strepnje. Ni njen otac nije bio mnogo bolji, a bila je suvie ponosna da bi se poveravala robinjama. I tako je, istog jutra im je Gaj otiao u lov, Julija potraila Junonin hram. Njena sluavka, Haris, bunila se to e ii peke itavim utem, ali Julija je znala da bi joj truckanje u koijama ili njihanje u nosiljci samo ponovo izazvali muninu. Nije joj smetalo ni to je evnuh u hramu rekao da e morati da saeka dok svetenica bude imala vremena za nju; unutranjost hrama bila je polumrana i svea posle uline praine i buke, i bilo joj je sasvim prijatno da sedi tu neko vreme, zagledana u obojeni kip. Domina Dea... poela je da se moli. Mislila sam da e biti lako. Ali kad misle da ih ne ujem, robinje priaju o enama koje su umrle na poroaju. Ne bojim se toga, Boginjo, ali ta ako moja beba umre? ta ako sam kao moja majka, koja je rodila samo jedno dete koje je ivelo due od godine? Moj otac ima politiku mo a Gaj ume da vodi bitke. Ali ja jedino mogu da im dam naslednika. Spustila je veo na lice da se ne bi videlo kako plae. Pomozi mi da rodim zdravog sina... molim te, Boginjo, molim te! Trgla se kad joj je evnuh dotakao rame, a onda je brzo obrisala oi i pola za njim u unutranje odaje, ne obazirui se na uporni bol u krstima. Junonina svetenica bila je srednjih godina, a bojila je lice da bi izgledala mlaa, i nemo je procenjivala Julijine haljine i nakit. Pozdravila ju je sa tolikom toplinom da je Julija odmah postala oprezna. "Boji se raanja." Svetenica ju je potapala po ruci. "A to ti je prvo dete, i sasvim je prirodno da se plai..." Julija je malo ustuknula, oprezno je odmeravajui. Zar svetenica ne razume da se ona ne plai za sebe? "elim sina", poela je, i zakaljala se kad ju je zapahnuo oblak mirisa kad se svetenica nagnula ka njoj. "Naravno. I ako prinese ponude, Boginja e ti pomoi." "Kakvu ivotinju bi trebalo da kupim za rtvu?"

"Pa, draga..." ena je otvoreno pogledala njeno prstenje. "Toga imamo sasvim dovoljno. Ali upravo grade ogroman Izidin hram na dokovima, i bilo bi teta da Junona ostane kao neka siromana roaka. Sigurno e ti dati sve to eli ako ponudi bogat dar njenom svetilitu." Julija je piljila u nju, jer suvie je dobro shvatila, i s naporom je ustala. "Razumem", suvo je rekla. "Sad moram da idem, ali hvala na dobrom savetu." Okrenula se, poelevi da je dovoljno visoka da to izvede upeatljivo, i izila iz sobe, ostavivi svetenicu da zuri za njom. Dok je prelazila preko praga, bol u leima pretvorio se u straan gr od koga je na trenutak izgubila dah. "Gospo moja..." Haris je pruila ruke da joj pomogne. "Idi i nai mi nosiljku", rekla je Julija, drei se za stub. "Izgleda da u se ipak voziti kui." Gaj se vrato u grad tek kasno uvee, poto se postarao da ugledni gost dobije trofej koji je eleo, i oprostivi se sa njim s dosta olakanja. Kada je uao u kuu, zatekao je opti haos; tokom njegovog odsustva, Julija je imala prevremeni poroaj i rodila mu je ki. Vest je uo od Licinija, koji je rekao da je sve bilo gotovo za sat ili dva, i da Julija sad spava. Bio je trenutak da se nazdravi roenju njegovog prvog deteta, kako ree Licinije, podiui pranjavu amforu sa grkim peatom. Gaju je bilo jasno da je njegov tast ve poodavno poeo da slavi. "Ne znam kako da ti se zahvalim za ovaj veliki dar", rekao je pomalo pripito. "Oduvek sam eleo da postanem deda; i makar da je dete samo ensko, to mi nimalo ne smeta; Julija mi je bila dobra kao etrdeset sinova, i dovela je i tebe u porodicu. Sledee dete e svakako biti deak." "Nadam se da ima pravo", rekao je Gaj. Ako ne bude tako, nee biti njegovom krivicom, jer on je ve zaeo jednog sina. "Sklonio sam ovo vino kad se Julija rodila, da ga popijem kad mi se rodi prvo unue", rekao je Licinije, skidajui peat. "Pij sa mnom, sine; i nemoj ga pokvariti sipajui previe vode u njega." Gaj nije veerao i mnogo radije bi uzeo pehar piva, iniju pasulja i peeno pile, ali poto je domainstvo bilo u potpunom neredu znao je da e biti srean ako uspe da uhvati nekog roba koji bi mu doneo hladnog mesa i hleba. Pomirio se da ode u krevet napola pijan, i pridruio se Liciniju. "Za tvoju ki", rekao je Licinije. "Neka bi ti bila dobra kao to je Julija bila meni." Gaj je ispio, a onda je starac predloio zdravicu za sina. Gaj se zagrcnuo, ali njegov tast je mirno nastavio. "Dogodine e sigurno dobiti i sina." "Pa da, naravno." No, dok je podizao pehar, Gaj je mislio na Eilan i sina koga mu je ona ve rodila. Deak sada ima godinu dana. Da li je prohodao? Da li mu je ono tamno paperje postalo zlatna kosa? A onda su, naravno, morali da nazdrave Juliji; da nije dola sluavka sa veu da moe da je vidi, Gaj bi se zaista napio. Zadovoljan zbog prekida, poao je za sluavkom u spavau sobu. Julija mu se uinila veoma sitna, sitna i bleda. U rukama je drala vrsto umotano dete. Julija ga je pogledala i poela da plae. "Tako mi je ao. Toliko sam elela da ti rodim sina bila sam tako sigurna..." Odobrovoljen pomilju na Eilan i njenog sina, daleko na zapadu, sagnuo se da je poljubi. "Nemoj plakati", rekao je. "Dobiemo sina sledei put, ako bogovi poele." "Onda je prihvata?" Robinja je podigla bebu i pruila je, i svi su ga gledali sa iekivanjem. Gaju je trebalo malo vremena da shvati ta treba da ini pa je uzeo bebu, prilino nespretno. Zagledao se u zguvano lice, oekujui plimu nenosti koja ga je zahvatila kad je uzeo u ruke svog sina. Ali sada je osetio jedino uenje, jer inilo mu se nemoguim da neto ovako sitno bude i stvarno. Uzdahnuo je. "U ime svojih predaka, priznajem ovo dete za svoju ki", glasno je rekao. "Ime e joj biti Macelija Severina."

Odmah po Beltanu, Bendeigid je zatraio prijem kod Gospe od Vernemetona. Eilan se dotle uklopila u ulogu Vrhovne svetenice, ali ipak joj se inilo udnim to roeni otac trai dozvolu da je poseti. Ipak, poslala je jednako zvanian odgovor da e ga rado primiti, i kada se pojavio u njenoj spoljanjoj odaji tog popodneva bila je spremna da ga srdano primi. Istinu govorei, Eilan se uopte nije oseala toliko srdano. Nije mogla da zaboravi da je upravo zbog oevog odbijanja ak i da razmisli o njenom braku sa Gajem dospela u poloaj da, iako uiva sve udobnosti i poasti, polako postaje stranac roenom sinu. Udesila je da Gaven to popodne bude daleko od oiju i uiju. Bendeigid svakako zna da Mairi nije rodila jo jedno dete, a Gaven je sve vie liio na svog oca. Pripremila je krag vode, koju je Senara upravo donela sa Svetog kladenca, i dala znak Hjuu da pusti posetioca unutra. Prualo joj je izvesno zadovoljstvo da se njen telohranitelj nadvija nad njima. Mislila je da e se kao predmet gotovo psee odanosti oseati neprijatno, jer Hju je sa zahvalnou preneo odanost na nju im se pojavila iz ritualne izdvojenosti i poela da se ponovo kree, ali nikada joj nije smetao. Jednostavno je bio tu, i postepeno je poela da joj se dopada lakoa kojom je on mogao da se otrese gostiju, ili, kao sada, da ih zadivi. "ime mogu da ti sluim, oe?" hladno je upitala, ne ustavi iz stolice. Upotrebila bi taj isti ton pred svakim visokim druidom. I zaista, vreme provedeno na severu promenilo je Bendeigida. I dalje je bio snaan ovek, ali prigodna vrstina koje se seala sada se istopila i on je sav bio od kostiju i tetiva. Bendeigid je naglo zastao, udno je pogledavi. Upitala se ta li vidi na njoj. Sigurno ne ki koje se seao. Lice koje je videla kad bi se zagledala Sveto jezerce izgubilo je detinjastu zaobljenost, a patnje i odgovornost dodali su naznake opeznosti njenim senovitim oima. No, ti neprimetni znaci zrelosti sigurno su manje upadljivi nego zlatni ornamenti i polumesec izmeu obrva. Mada je podigla sa lica iroki veo od tankog, tamnoplavog platna, on joj je i dalje ostao prebaen preko ramena. Nastavila je da koristi veo na isti nain kao to je inila Dieda da bi potpomogla varku; a kada je dolo vreme da je mogla da ga ostavi, ve se navikla na njegovu zatitu. Kao da joj je davao prizvuk autoriteta; svakako joj je poveavao tajanstvenost. "Samo sam eleo da ti izrazim potovanje, keri - ili bi trebalo da kaem Gospo", odvratio je druid. "Davno smo se poslednji put sreli. Hteo sam da se uverim da si dobro..." Trebalo ti je puno vremena, mrano je pomislila Eilan. No, videla je da protekle godine nisu bile nene ni prema njemu. Nije izgledao sitniji samo zbog prisustva ogromnog Hjua; kosa mu je potpuno osedela, i imao je nove bore oko usta i oiju. Oduvek je bio strog, ali sada su mu oi gorele tamnim plamenom. Bendeigid je prihvatio srebrom okovanu drvenu asu koju mu je pruila, pa je seo na klupu. Eilan je sela u veliku izrezbarenu stolicu. "To sigurno nije jedini razlog to si doao ovamo, oe", mirno je rekla. "Lianon je bila stara." Zagledao se u asu, a onda ponovo u nju. "Mogu da razumem zato nije elela da joj zemlju rastrza rat - i da je moda ba zato Boginja proteklih nekoliko godina savetovala mir. Ali sada je nastupilo novo vreme i imamo novu svetenicu. Jesi li ula za bitku na planini koju Rimljani zovu Graupius? Zna li da su zemlje Votadina pretvorene u pustinju u kojoj jedva opstaje aica preivelih, jedino to je ostalo od nekada velikog plemena?" Eilan je oborila pogled. Zaista je ula za bitku, od jednog uesnika u njoj, a Gaj joj je priao kako su se u zimu izgladneli preiveli pojavili na kapijama tvrave molei za hranu. injenica je da su Rimljani okupatori, ali znala je da su poraena plemena u oajanju palila svoja sela i ubijala svoje ivotinje kako ne bi pali Rimljanima u ruke. "Ti koja si Glas Boginje, reci mi - suze robinja padaju kao kia, a krv naih pobijenih ratnika vriti iz zemlje, kako to da ih Ona ne uje? Zato Boginja ne odgovara na nae molitve, i zato Proroanstva i dalje savetuju da odravamo ovaj bedni mir?" Naglo je ustao, pruio ruke ka njoj, i Hju je teko koraknuo u sobu. Eilan je duboko udahnla da sakrije zaprepaenje zbog tog gesta i brzo dala znak telohranitelju da se udalji. Oduvek je

smatrala da je njen otac upuen u savete koje daje Vrhovni druid. Je li mogue da on ni ne zna kako je Ardanos sve ove godine manipulisao Proroanstvima? "Moj otac svakako zna da ja samo izgovaram Proroanstva onako kako su mi data", rekla je umirujuim glasom. Ako zna, rekla sam mu istinu - a ako ne zna, nisam mu rekla nita to ve ne zna. I zaista, ono to je rekla bilo je vea istina nego to je i Ardanos znao, jer iako je Ardanos prevodio njene odgovore na pitanja onako kako je njemu odgovaralo, kad bi je Boginja ispunila i obratila se pravo narodu, to se Boginja slagala ili se nije slagala sa politikom Vrhovnog druida. Dosad su, u najmanju ruku, Njeni saveti bili dovoljno miroljubivi, pa ih Ardnos nije dovodio u pitanje. Bendeigid je ustao i poeo nervozno da hoda po sobi. "Onda te moram ubediti da se moli Boginji da nas osveti. Duhovi ena sa Mone i dalje trae odmazdu." Eilan se namrtila. "Je li te Sinrik poslao da mi to kae?" Znala je da ga je Gaj zarobio, i da mu je spasao ivot pretvorivi ga u taoca, ali nije znala ta mu se desilo potom. "Bio je zarobljen", namrtio se njen otac. "Hteli su da ga poalju u Rim da zabavi imperatora, ali on je ubio uvare i pobegao." "Gde je sad?" upitala je, pomalo uznemirena. Ako ga Rimljani sada uhvate, najbolje emu bi se od njih mogao nadati bila bi brza smrt. "Ne znam", oprezno je rekao druid. "Ali na severu raste veliki gnev, keri. Rimljani se povlae. Gavranovi nisu svi pobijeni u tom boju, i rane im se zaceljuju. Ako Boginja ne podigne zemlju protiv Rimljana, budi sigurna da Sinrik hoe." "Ali ja govorim samo onima koji dou na sveanosti kod Brda devica", rekla je Eilan sa nelagodnou. "To su najvie Kornovi i Ordivici, poneki Dement ili Silur, i ponekad divlji narodi iz bregova. Kakve veze mi imamo sa Kaledonijom?" "Zar je mogue da na shvata koliki je tvoj uticaj?" Pogledao ju je u lice. "Rimljani su nam uzeli zemlje, preobratili nae poglavare i zabranili veinu naih verskih sveanosti. Proroanstvo, ovde u Vernemetonu, jedno je od retkih stvari koje su nam ostale, i ako ti misli da se rei Boginje ne ponavljaju sa kraja na kraj Britanije, onda si budala!" On ne zna da Ardanos utie na Proroanstvo, pomislila je tog asa Eilan, ali podozreva. Dok glumi neznanje ne moe je otvoreno zamoliti za pomo u podizanju nemira. Ali stvari e svakako doi i dotle. "Bila sam veoma izdvojena..." tiho je rekla. "Ali naie poneki hodoasnik da se pomoli na Svetom kladencu. Neka oni koji imaju novosti dou da piju vode na svaki mladi mesec, i ako svetenica pod velom koja im prie pomene gavranove, neka razgovaraju s njom tamo." "Oh, keri! Znao sam da nee izdati svoje poreklo!" uzviknuo je on, a pogled mu je omekao. "Rei u Sinriku..." "Reci mu da nita ne obeavam", prekinula ga je, "ali ako eli da se molim Boginji za pomo , moram znati ta da traim! Ne mogu ti obeati ta e Ona odgovoriti..." Bendeigid je morao da se zadovolji time. Eilan je dugo sedela zamiljena i kada je otiao. Sinrik oito ini sve to moe da pokrene pobunu, a bez njene podrke sigurno nee uspeti. Ali druid je sada oito shvatio da je ona odrasla ena i da e sama donositi svoje odluke. Gotovo da je vredelo tolike patnje susresti se sa njim u tako nadmonom poloaju. Ali uz tu mo ide i odgovornost koju nije mogla da izbegne, pogotovo to moe doi dan kada e njeni otac i usvojeni brat stajati suoeni preko bojnog polja sa ocem njenog deteta. Kako je Julijina erkica rasla, poeli su da je zovu Cela, jer se inilo smenim da neto tako siuno ima tako dugo ime. Ali Gaj je uzalud ekao onu vezu koju je osetio sa malim Gavenom im ga je prvi put video u Eilaninom naruju. Da li je to moda neto to se oseti samo izmeu oca i prvoroenog sina? Ili je to zato to niim nije bio vezan za devojicinu majku? No, Juliji izgleda nije bilo udno to se on ne zanima mnogo za ensko dete. Cela je bila mirna beba, koja je uskoro nagovestila da e biti lepa, i bila je dedina mezimica. Julija je provodila sa

bebom mnogo vremena, oblaei je u divno vezenu odeu, to se Gaju inilo kao traenje vremena, a kada je malenoj bilo godinu dana Julija je opet bila trudna. Ovog puta bila je potpuno uverena da e biti dugo eljeni sin. Prorok, koga su ispitali u Julijino ime, obeao je roenje sina, ali Gaj nije bio tako uveren. Na kraju, dodue, ipak nije morao da se pati sa enom tokom itave trudnoe. Ratovi u Daciji su loe krenuli. Gaj je osetio bol kad je uo da e Druga legija biti povuena i da e unititi novoizgraenu tvravu na severu. Pretpostavljao je da je postalo jasno kako sever nikada nee moi da zadre bez velikih ulaganja ljudi i materijala, veih nego to bi imperija mogla sebi da dopusti. Mnogo ivota bi bilo spaeno, mrano je pomislio Gaj, da su imali dovoljno razuma da to uvide pre tri godine! Poeo je da provodi slobodno vreme u vojnom odseku, oslukujui novosti. Na imperatorovo nareenje, novi guverner, Salustije Lukulus, naredio je da se najsevernije tvrave napuste, da se zidovi porue a drvena graa spali kako ne bi ostalo nita to bi neprijatelju bilo od koristi. Dvadeseta legija domarirala je sa severa i smestila se u stari logor u Glevumu, ali niko nije znao koliko dugo e to trajati. Na kraju je Druga legija prebaena iz Deve u Daciju. Macelije je objavio da je prestar da bi tapkao preko pola imeprije, odluio je da je vreme da se povue u penziju i da pone da planira novu kuu u Devi. No, Gaja je iznenadio poziv novog komandanta legije, da im se priduri. Najvie ga je iznenadila injenica da se ak ni Licinije nije protivio kad je saoptio kako bi voleo da prihvati ponudu. "Nedostajae nam, mome", rekao je starac, "ali vreme je da se postara za karijeru, sad poto si zasnovao porodicu. Zar nisam upravo zato irio Londiniumom hvalospeve o tebi? teta to nee biti tu za roenje tvog drugog deteta, ali to se moglo i oekivati. Nemoj brinuti za Juliju - ja u paziti na nju. Ti vri svoju dunost i vrati se ovenan slavom!" 22. Dieda se vratila u umsku kuu sredinom maja, neto vie od etiri godine otkako je otila u izgnanstvo u Eriu. Dan je bio sunan, i Eilan ju je primila u bati, nadajui se da e im manje zvaninma okolina olakati sastanak, ali ipak je zamolila Kaileju da ostane sa njom. Kad se na vratnicama pojavila Dieda, Eilan je sela malo uspravnije, sa velom preko ramena, a Kaileja je pourila da je pozdravi. "Dieda, dete moje, ba se radujem to te vidim. Toliko dugo je prolo..." Sveano su se zagrlile, prislanjajui obraz uz obraz. Dieda je nosila iroku odedu od belog platna, u irskom stilu, bogato izvezenu, sa plavim ogrtaem kakve nose bardovi, oivienim zlatom i sa zlatnom kopom. Njena kosa, povezana vezenom trakom, padala je sva u uvojcima, ali, uprkos sveanoj odei, drala se napeto. "Oh, zaboravila sam kako je ovde mirno..." rekla je Dieda, osvrui se po jedrim lejama nane i srebrnastim buniima lavande gde su pele zujale po crvenim cvetiima. "Bojim se da emo ti zaista biti dosadne posle svih onih prineva i kraljeva u Eriu." Eilan je jedva progovorila. "To je lepa zemlja, svakako, i svi veoma cene pevae i pesnike i sve vrste sviraa, ali posle nekog vremena pone da ti nedostaje domovina." "Ponela si naglasak Eriua sa sobom, dete moje", primetila je Kaileja. "Kako je lepo ponovo uti tu muziku!" Sad vie niko ko nas uje da govorimo nee moi da nas pobrka, pomislila je Eilan. Nije se radilo samo o naglasku, nego o dubini i rasponu glasa. Diedin glas je oduvek bio prijatan, ali sada ga je koristila kao dobro podeen instrument. ak i rune stvari izgovorene takvim glasom lake se oprataju. "Imala sam dovoljno vremena da ga steknem", rekla je Dieda i pogledala Eilan. "inilo mi se da sam odsutna pola ivota." Eilan je klimnula. I ona se oseala kao da je stotinu godina starija od devojke koju je Lianon

pre pet godina odabrala za naslednicu. Ali na Diedinim usnama primetila je izraz mrzovolje. Da li je i dalje ljuta to su je poslali odavde? "Proteklo je dovoljno vremena da primimo desetak novih devojaka", mirno je rekla Eilan. "Mnogo obeavaju - mislim da e veina poloiti zavete." Dieda ju je pogledala. "A ta si smislila za mene?" "Naui te devojke svemu to moe od vetina koje si stekla!" Eilan se nagnula napred. "Ne mislim samo na himne koje e ulepati nae sveanosti, nego na drevno znanje, na znanje o bogovima i junacima." "Svetenicima se to nee dopasti." "Njih niko nee pitati", rekla je Eilan. Dieda je rairila oi. "U poslednje vreme poglavari kupuju latinske tutore svojim sinovima i ue ih da recituju Vergilija i da vole italijanska vina. ine sve to mogu da pretvore nae mukarce u Rimljane, ali ne mare ta rade ene. Poslednje utoite stare mudrosti naeg naroda moda je upravo ovde, u Vernemetonu, i ne elim da to sasvim nestane!" "Stvari su se prilino promenile za vreme mog odsustva." Dieda se prvi put nasmeila. Potom je uperila pogled u neto iza Eilan, i izraz lica joj se promenio. Prema njima dolazio je Gaven, sa dadiljom za petama. Eilan je grevito stegla pesnice pod naborima vela, savlaujui elju da prui ruke i zagrli ga. "Meseeva gospo! Meseeva gospo!" povikao je deko, a onda se naglo zaustavio i zagledao se u Diedu. "Ti nisi Meseeva gospa!" rekao je sa prebacivanjem. "Nisam vie", odgovorila je Dieda uz udan osmeh. "Ova gospa je naa roaka Dieda", rekla je Eilan, suvih usta. "Peva lepo kao ptice." Deko ih je nekoliko trenutaka naizmenino posmatrao, mrtei se. Oi su mu bile iste promenljive boje lenika kao Eilanine, ali kosa mu je bila crna i kovrdava kao oeva, i kada odraste imae isto iroko elo kao on. "Izvini, Gospo", rekla je Lia zadihano kad je sustigla deaka i epala ga za ruku. "Pobegao mi je!" Gavenu je poela da drhti donja usna i Eilan je poznala taj znak, pa je dala znak dadilji da ga ostavi. Izgleda da smo ga razmazile, pomislila je, ali on je tako mali, i tako brzo u ga izgubiti! "Jesi li hteo da me vidi, mili?" blago je upitala. "Sada ne mogu da se igram, ali ako doe predvee poi emo da hranimo pastrmke dole u Svetom kladencu. Jesi li sad zadovoljan?" Gaven je ozbiljno klimnuo. Pruila je ruku da ga pomiluje po obrazu, i ostala je bez daha kad se on nasmeio i kad mu se pojavila jamica na obrazu. Potom je, brzo kao to je i doao, otrao do dadilje i pruio joj ruku da ga odvede. Kad je otiao, dan kao da je izgubio sjaj. "To je dete?" upitala je Dieda u potpunoj tiini. Kad je Eilan klimnula, u njenim plavim oima planuo je bes. "Luda si to ga dri ovde! Ako ga otkriju, sve smo propale! Zar sam provela etiri godine u izgnanstvu da bi ti uivala i u materinstvu i u poastima Vrhovne svetenice?" "On ne zna da sam mu ja mati", jedva je apnula Eilan. "Ali moe da ga via! Nisu ga ubili, a nisu ni tebe! To duguje meni, Sveta Meseeva gospo Vernemetona!" Dieda je poela da koraa gore-dole, podrhtavajui kao struna na harfi. "Imaj milosti, Dieda", strogo je rekla Kaileja. "Deko e biti usvojen za godinu ili dve, a niko ne zna ko je on." "Pa ta onda misle, ije je to dete?" dobacila je preko ramena Dieda. "Sirote Mairi, ili moda moje?" Videla je odgovor na njihovim licima. "Tako. Sad kad sam okonala svoje izgnanstvo, takoe imam da snosim i tvoju sramotu. Pa, kad me budu videli sa deakom moda e govorkanja prestati. Ali pazi se, ja ni malo ne volim decu!" "Ali ostae, i utae?" otvoreno je upitala Kaileja. "Hou", rekla je Dieda posle pauze, "jer verujem u ovo to radite ovde. Ali, Eilan, sluaj me, jer jednom sam ti to ve rekla, kad sam pristala na zamenu - ako ikada izda na narod, uvaj se, jer ja u ti biti delat!"

Mladi mesec je ve bio visoko na veernjem nebu, dodajui srebrnasti odsjaj prozirnim vodama Svetog kladenca. Pastrmke su dole kad su ih pozvali, i uzele su kola koji im je Gaven ponudio, gotovo pravo iz deakove ruke. Eilan je ekala dok nije ula kako njegovo brbljanje zamire u tiini veeri, a onda je spustila veo preko lica i uputila se stazom ka oltaru izgraenom kraj izvora koji je punio kladenac. Njene devojke su mislile da je veoma milostivo od njihove Vrhovne svetenice to se smenjuje sa njima oko onih koji dolaze u umsku kuu po savet. Dodue, esto je radila upravo to, saoseajno bi sasluala uznemirene, ili bi one sa opipljivijim problemima uputila enama vinim magiji ili travarkama. Ali otkako je saznala da Sinrik planira pobunu, penjala se ovom stazom uz drhtaj strepnje, plaei se onih noi kada neko od okupljenih apatom pomene gavrane i rat. U svetilitu je bilo svee; Eilan je vre pritegla ogrta oko sebe, putajui da je umiri mrmljanje tekue vode. Voda je curila iz pukotine u steni iznad koje je u udubljenju bila postavljena olovna figura Gospe, a potom se sputala u kanal koji ju je vodio do esme i Svetog kladenca. Izvoru ivota... pomolila se, saginjui se da zahvati dlanom malo ledene vode i da njime dotakne usne i elo. Sveta vodo, veito iva, ispuni me svojom smirenou. Potom je upalila svetiljku pod kipom i sela da eka. Mesec je bio visoko na nebu kada je zaula kako se stazom uspinju nesigurni koraci nekoga ko je ili bolestan ili izmoren. Grlo joj se steglo kad se na ulazu pojavila tamna prilika. Bio je mukarac, umotan u grube krpe kao bilo koji siromaan seljak, ali pod ogrtaem su se nazirale mrlje od stare krvi. Kada ju je ugledao, uzdahnuo je i kao da je deo napetosti nestao iz njega. "Odmori se, pij, primi Gospin mir..." promrmljala je. On je pao na kolena i zahvatio vodu iz kanala, oito se trudei da se savlada. "Borio sam se... gavranovi lete nad bojnim poljem", apnuo je, gledajui je. "Gavranovi lete i u pono", odgovorila je. "ta ima da mi kae?" "Pobuna... bila je predviena za sredinu leta. Crveni ogrtai su nekako saznali i napali su nas..." Preao je akom preko oiju. "Preksino." "Gde je Sinrik?" upitala je, tiho i brzo. Da li je njen usvojeni brat jo meu ivima? "ta eli od nas ovde?" ovek je bespomono slegnuo ramenima. "Sinrik? U bekstvu je, verovatno. Dolazie mnogi kao ja, u potrebi za mestom da liu rane." Eilan je klimnula. "Iza naih kuhinja vodi staza kroz umu. Na kraju je koliba koju nae ene povremeno koriste za meditaciju. Idi sad. Tamo moe da spava, i neko e ti doneti hranu." ovek je naglo opustio ramena, i Eilan se upitala ima li on snage da ode ak donde. "Blagoslovena bila Gospa", promrmljao je on, "I blagoslovena bila ti, to si mi pomogla." S mukom je ustao, pozdravio kip i potom nestao, mnogo tie nego to je Eilan mislila da je mogue. No, Eilan je jo dugo sedela, oslukivala um vode i posmatrala treperenje svetlosti lampe na zidu. Boginjo, molila se, saali se na sve izbeglice; saali se na nas sve! Za mesec dana e biti Dugodnevica; Ardanos e hteti da kaem narodu da prihvati ovaj poslednji udarac, a moj otac e hteti da svi ustanu i osvete Gavranove u krvi i vatri. ta da im kaem? Kako da donesemo mir ovoj zemlji? inilo joj se da je dugo ekala, ali jedina vizija koju je imala prikazivala je vodu kako neprekidno izvire iz stene i tee niz brdo. Gaj je sedeo i pisao u svojim odajama u tvravi Kolonije Agripenzis, oslukujui kiu. Pretpostavljao je da Germanija Inferior zapravo nije vlanija od Britanije, ali prolee je bilo kiovito. Ponekad su mu se dve godine koje je proveo van kue, prvo u zemljama severno i zapadno od Italije a potom ovde, gde se klisura Rene zavrava i reka poinje da krivuda kroz

movarne ravnice prema severnom moru, inile kao dve nedelje. Ali danas se oseao kao da je van kue ve vekovima. Umoio je pero u mastionicu i poeo da ispisuje slova naredne reenice u pismu koje je pisao Liciniju. Dve godine redovnog dopisivanja, mrano je pomislio, uinile su da postane vet u pisanju koliko i njegov rob sekretar; isprva je bilo teko, ali poeo je da ceni vrednost linog dopisivanja. "...i poslednji legionari koji su pre godinu dana poli za Saturninusom u pobunu sada su ve osueni i uglavnom rasuti po drugim legijama", paljivo je pisao. "Imperatorovo novo nareenje da u svakom logoru bude samo po jedna legija izazvalo je neke probleme, i donelo je mnogo posla vojnim graditeljima. Ne znam hoe li to oteati zavere, ali moe biti dobro to su nam snage sada ravnomernije rasporeene du granice. Da li se ta naredba primenjuje i u Britaniji?" Za trenutak je zastao, oslukujui pravilno trupkanje potkovanih sandala dok je prolazio straar, a onda se ponovo pognuo nad pismo. "Ovde se govorka da su Markomani i Kvadi ponovo nemirni, i da je Domicijan morao da prekine kampanju u Daciji da bi se pobrinuo za njih. Ja bih mu savetovao da, ukoliko je mogue, sklopi savez sa kraljem Decebelusom, i da iskoristi Daane za borbu protiv Markomana. No, imperator me jo nije proizveo za svog tajnog savetnika, i ko zna ta e uiniti." Nasmeio se, znajui da e Licinije razumeti alu. Bio je nekoliko puta u blizini imperatora, pre nego to je premeten iz Druge legije u Daciji u konjiki odred u Germaniji, ali sumnjao je da Domicijan zna za njegovo postojanje. "Obuka mog krila konjice ide dobro. Briganti su neustraivi jahai, i veoma im je milo to imaju komandanta koji im se obraa na njihovom jeziku. Ti nesrenici mora da su eljni doma koliko i ja. Pozdravi Juliju i decu. Cela je sad ve sigurno velika devojica, i teko je poverovati da mala Sekunda ima ve vie od godinu dana. Britanija mi se ini kao mirni raj u poreenju sa granicama Germanije", nastavio je, "ali pretpostavljam da je to samo iluzija. uo sam kako jedan novi vojnik u mom odredu govori o gavranovima, i poeo sam da razmiljam o tom tajnom udruenju o kome smo sluali pre vie godina..." Opet je zastao, govorei sebi da je strepnja koja ga je iznenada obuzela samo posledica kie, ali pre nego to je stigao da se vrati pisanju neko mu je zakucao na vrata sa porukom da legat eli da ga vidi, pa je brzo navukao ogrta i iziao iz svojih odaja, pitajui se o emu je re. "Nove naredbe, tribune", rekao je zapovednik. "Moram rei da mi je ao to emo te izgubiti, jer dobro si se pokazao..." "Da li je jedinica dobila premetaj?" Gaj ga je pomalo zbunjeno gledao, jer ovakvim prekomandama obino prethode govorkanja po logoru. "Samo ti, mome, to je jo vea teta. Prebaen si u osoblje britanskog guvernera. Izgleda da se tamo digla nekakva praina, i treba im ovek tvog porekla." Gavranovi! pomislio je Gaj, i pred oima mu se pojavilo Sinrikovo lice, onako kako ga je poslednji put video, puno mrnje. Odsad u obraati vie panje na predoseanja. U ovom premetaju je oseao Licinijevu ruku. Kao jedan od mnogih oficira na granici, samo uz ogromnu sreu je mogao privui panju nekoga ko bi mu mogao biti koristan zatitnik. Ali ako bi uspeo da sprei pobunu... Licinije je verovatno bio vrlo zadovoljan sobom to je naao naina da njegov zet vri svoju dunost, a da istovremeno napreduje. Samo e Gaj znati, i mariti, to je zbog toga morao da uniti oveka koji mu je bio prijatelj. Odgovorio je neto nepovezano svom zapovedniku, jedva je sasluao njegove rei, i vratio se u svoje odaje da se spakuje. Kako se bliila Dugodnevica, zemljom su se irili apati o pobuni Gavranova. Eilan se nadala da e guverner zabraniti javne skupove zbog pobune, ali izgledalo je da je on umesto toga reio da obeshrabri pobunjenike pretvarajui se da je sve u redu. No, Eilan je od izbeglica saznala da se Sinrik vratio prijateljima na severu i podigao pobunu koristei preivele sa planine Graupius, sa

preostalim Gavranovima kao zapovednicima. To je bilo sasvim lako, jer Rimljani su se prosto povukli iz pustinje koju su stvorili, ostavivi narod bez iega za ivot osim mrnje. Ali potom je pokuao da pobuni Brigantiju, gde je posle grubog guenja Vanucijeve pobune usledio kakav-takav pokuaj obnavljanja provincije. Verovatno ih je izdao neki Brigant, razmiljala je Eilan, ili moda ena - jer setila se Kartimandue - poto su zakljuili da je ogranieni napredak u okovima bolji od rimljanskog maa. Gavranovi su se, po jedan i dvojica, probijali na jug, puni gneva ili oajanja. Negovale su ih ene u koje je Eilan imala najvie poverenja, davale su im nova imena i odeu i slale ih dalje. Rekli su joj da je Sinrik jo na severu, sa ostatkom onih koji nisu ranjeni, i da ga progone specijalni odredi legionara. Kaledonjani su nestali u svojim brdima, ali Gavranovi nisu imali klan, niti dom kuda bi mogli da pobegnu kad vie ne mogu da se bore. Oni koji su dolazili u umsku kuu bili su Sinrikovih godina, ali tekoe su od njih nainile starce. Eilan ih je gledala sa bolom, jer na nekima se, kao na Gavenu, videlo da nose u venama rimljansku krv. Po vizijama je znala da je neophodno da se stope krv plemena i krv Rima. No, Merlin nije rekao da li e se to desiti mirno ili kroz mnoge generacije u kojima e mukarci sejati svoje seme i umirati, ostavljajui ene u alosti da nastavljaju dalje. Ardanos i Lianon su, seajui se silovanja na Moni, odabrali politiku prilagoavanja kao manje zlo; njen otac i Sinrik su izgleda smatrali da je smrt bolja od ropstva. Eilan je gledala Gavena kako raste i znala je jedino da mora zatititi svoje dete. Dani su postajali sve dui, bliila se Dugodnevica, i svetenice iz umske kue izile na Brdo devojaka da izvedu sveanost. Eilan je ak i sa prilaznog puta ugledala sjaj velikih vatri na vrhu brda, i plamene lukove od baklji bacanih u nono nebo. Bubnjevi su tutnjali teko i uporno, a njihov ritam se pretvorio u grmljavinu dok su se mladii sa sela takmiili ko e najvie baciti baklju. Kraljevi i vojske dolaze i odlaze, ali prava borba - Eilani se ponekad inilo da je to jedina borba koja je zaista vana - bila je ona koju mukarci vode svake godine da bi zatitili svoja polja i odnegovali mlade useve. Iz daljine se ulo mukanje stoke koja je ve prola izmeu svetih vatri da bi stekla zatitu; oseala je miris dima i kuvanog mesa, i otar miris pelina i kantariona iz venca koji je nosila. "Oh, vidi", rekla je Senara kraj nje. "Vidi kako visoko bacaju baklje, izgledaju kao zvezde padalice!" "Neka bi usevi rasli visoko koliko baklje dopiru!" odgovorila joj je Kaileja. Doneli su klupu da Eilan sedne dok ne doe vreme za Proroanstvo; bilo joj je milo to moe da se skupi tu i slua tihe razgovore ostalih ena. Ne rastu samo usevi, pomislila je, sluajui Senaru. Uplaena osmogodinja devojica koja joj je predata na brigu pre pet godina postala je je devojurak ije su duge kosti i kosa boje ilibara nagovetavali buduu lepotu. Sa brda se zaula poslednja tutnjava, a onda vatre kao da su eksplodirale kad su mladii zgrabili zapaljeno granje iz njih i potrali nizbrdo na sve strane, da prenesu njihovu zatitniku mo sunca u sva polja. Bubnjanje se svelo na hipnotike otkucaje srca, i Eilan je osetila poznati drhtaj nailaska transa. Jo samo malo, pomislila je, a onda, ta god se izrodilo iz ove noi, bie kako bude. Po prvi put posle vie godina umeala je u napitak najmonije biljke za trans, plaei da se e bez toga njeni strahovi moda spreiti Boginju da progovori. Znala je da i Ardanos strepi, mada mu se to nije videlo na licu. Izgleda kao isklesan, pomislila je, kao koljka u kojoj duh plamti, i primetila je koliko mu je potrebna pomo drvenog ezla. Jednog dana ga vie nee biti, moda i ubrzo. Mnogo puta ga je mrzela, ali poslednjih godina su doli do preutnog sporazuma. A nije se moglo ni naslutiti ko bi ga nasledio. No, sa tim strahom e se suoiti kada protekne ova no. Procesija je krenula. Eilan je pustila da joj Kaileja pomogne da ustane i poe uzbrdo. Druidi su pevali; njihova pesma nasrastala je kroz topli vazduh.

Gledajte, stie svetenica, sa svetim biljem na elu, sa zlatnim mesecom u ruci... ak i posle pet godina, Eilan bi se uvek iznenadila kad bi osetila prvi talas iekivanja okupljene mase. A svakako je zaboravila muninu i bolno grenje svesti kad su poele da je obuzimaju droge. Suzbila je nalet panike kad se svet zavrteo oko nje. To je elela; nije znala da li iz vere ili iz kukaviluka, ali ovog puta elela je da svet nestane. Gospo od ivota, poveravam ti svoj duh. Majko, budi milostiva prema svoj svojoj deci! Godine vebanja su joj dale punu kontrolu nad nainima koncentracije i disanja, ime je oslobodila duh iz tela. Biljke u napitku ubrzavale su postupak, kao da joj se glava raspada, nalik na razbijenu iniju, kako bi Drugo moglo da ue u nju, odbacujui njenu svest u stranu kao da je list u potoku. Eilan je osetila da joj svetenice pomau da sedne, a onda je doao neprijatan oseaj pada, iako je znala da je zapravo podiu. Duh joj je lebdeo izmeu zemlje i neba; osetila je blagi trzaj kad su je spustili na vrhu brda, i bila je slobodna. Lebdela je u zlatastoj magli, i neko vreme joj je bilo dovoljno da uiva u oseanju bezbednosti, zatienosti, kao da je kod kue. Okruenoj tom smirenou, strahovi koje je ostavila za sobom inili su joj se prolaznim, ak i glupim. No, srebrni lanac koji ju je jo vezivao za telo nije je putao da se sasvim oslobodi, i sada se, iako uz oklevanje, magla polako razila taman toliko da je mogla da gleda i uje kroz nju. Pogledala je nanie, na hrpicu plavih ogrtaa u stolici i znala je da je to njeno telo, nejasno osvetljeno ugljevljem velikih vatri sa obe strane. Svetenici i svetenice nainili su krug, a iza njih je bio narod; bele i plave odede stvorile su dva velika polukruga svetlosti i senke. Masa naroda koji je doao na sveanost pritisnula je padine; unaokolo su se videle iskrice vatri oko tezgi i atora. Iza toga su se prostirale ume i polja, kroz koja su bili proseeni neto svetliji putevi. Bez ikakve radoznalosti, primetila je komeanje u jednom delu mase, a malo dalje, na putu iz Deve, pravilno kretanje, i blesak metala na meseini. Druidi su prizivali Boginju, prepliui nejasne slike naroda u jednu, monu sliku koja je bila istovremeno i promenljiva koliko i narod koji je ponavljao dozivanje. Eilan je mo koju su prizivali videla kao kovitlac viebojnog svetla, i alila je krhko ljudsko oblije u koje se sputala. Sada joj je telo bilo gotovo skriveno; energija se uobliavala; ugledala je ensku priliku, velianstvenog dranja i prelepu, mada crte lica jo nisu mogle da se razaberu. Eilan se primakla, pitajui se kakvo e lice Gospa nositi na ovom skupu. Tog asa je komeanje u masi stiglo do sredita; ugledala je blesak maeva i zaula muke glasove promukle od besa. "Velika kraljice, uj nas! Katubodva, prizivamo te - Gospo od Gavranova, osveti nae sinove!" Ardanos se okrenuo, zgrenog lica, kako bi ih uutkao, ali talas oseanja u tom pozivu ve je obavio svoje. Kovitlac senki tamnih krila preleteo je nad krugom, a iznenadni ledeni vetar zanjihao je vatre; prilika u stolici kao da se iznenada rairila i sela potpuno uspravno, sklonivi veo. "ujem poziv, i evo me", rekla je na jeziku plemena. "Ko se to usuuje da pozove Mene?" Uplaeno mrmljanje koje se pronelo krugom pretvorilo se u potpunu tiinu kad je u sredite svetlosti vatri, hramajui, uao jedan mukarac. Eilan je prepoznala Sinrika, sa krvavim zavojem oko glave i isukanim maem u ruci. "Majko, ja te zovem - a uvek sam te sluio! Gospo od Gavranova, podigni se u gnevu!" Stolica je zakripala kad se prilika koja je u njoj sedela nagnula napred. Njeno lice i Njena kosa su pod svetlou vatri izgledali crveni kao i Sinrikov ma. Ardanos je gledao sad jedno sad drugo, trudei se da ih prekine; ali sila koja ih je vezivala bila je suvie snana i nije se usuivao da takne u nju.

"Stvarno si me dobro sluio..." Njen glas je prekinuo tiinu. "Obezglavljena tela i odseeni udovi bili su tvoje ponude, krv je bila rtva koja se poliva po tlu. Jauci ena i samrtni ropci su tvoja sveta muzika; tvoje ritualne vatre loe se telima ljudskim... Pozvao si me, crveni gavrane. ta bi hteo, sad kad sam dola?" Uasno se nasmeila, i mada je bila Dugodnevica, vetar je iznenada postao leden, kao da je Katubodvina tama ubila sunce. Narod je poeo da uzmie. Samo su Sinrik, Ardanos i sve svetenice pomonice ostali na mestu. "Uniti okupatore; pobij one koji obesveuju nau zemlju! Pobedu, Gospo, eto ta traim!" "Pobedu?" Boginja bitke poela je grozno da se smeje. "Ja ne dajem pobede - ja sam vojnika nevesta; ja sam majka koja prodire; smrt je jedina pobeda koju e nai u mojim rukama!" Podigla je ruke i nabori ogrtaa su zaleprali kao crna krila. Sada je i Sinrik ustuknuo. "Ali naa borba je pravedna..." zamucao je. "Pravda! Ima li ikada pravde u ratovima koje vode ljudi? Sve to Rimljani ine vama, ljudi vae krvi inili su jedni drugima, i narodima koji su pre njih bili u ovoj zemlji! Vaa krv hrani zemlju kad god umirete, u slami ili na bojitu - Meni je to sasvim svejedno!" Sinrik je zaprepaeno odmahivao glavom. "Ali ja sam se borio za svoj narod. Barem mi reci da e i nai neprijatelji jednog dana patiti..." Boginja se nagnula napred, zagledana u njega, a on nije mogao da skloni pogled. "Vidim..." apnula je ona. "Sa blistavih ramena boga poleteli su gavranovi - vie ga nee savetovati. Umesto toga primio je orla. On e postati orao, izdajnik i izdan, patie u granju hrasta dok ne postane ponovo bog... Vidim orla kako uzlee pred belim konjem koji galopira preko mora. Sada se orao udruio sa crvenim zmajem, i zajedno se bore protiv pastuva, i pastuv se bori sa zmajevima sa severa i lavovima sa juga... Vidim kako jedna ivotinja ubija drugu i kako se podie da umesto nje brani zemlju. Krv svih njih natapae zemlju, i krv svih njih e se stopiti, sve dok niko ne bude znao ko mu je neprijatelj..." Kada je zavrila, u krugu je vladala tiina, kao da narod nije znao treba li da se nada ili da strahuje. Odnekud izdaleka dopiralo je mukanje stoke, i zvuk nalik na bubnjanje, mada su muziari mirovali. "Reci nam, Gospo..." Sinrik se zagrcnuo dok je pokuavao da izgovori pitanje. "Reci nam ta da radimo..." Gospa se zavalila u seditu, i njen smeh je ovoga puta bio tih i veseo. "Beite", tiho je rekla. "Beite odmah, jer neprijatelj vam je za petama." Podigla je glavu i pogledala uokolo po krugu. "Svi vi, idite brzo i tiho, i iveete... neko vreme." Deo naroda je poeo da se udaljava od vatri, ali ostali su ostali piljei kao da su zaarani. "Idite!" Podigla je ruke, i crna krila su prela preko kruga. Poterani strahom, ljudi su poeli da se guraju sa susedima kao prvi kamici u lavini kamenja. "Sinrie sine Junijev, bei", iznenada je vrisnula. "Bei, jer dolaze Orlovi!" Dok je narod beao, daleko bubnjanje pretvorilo se u pravu tutnjavu juria rimljanske konjice. Gaj je pustio da ga ponese zanos juria, elei da se stopi sa pokretima konja pod sobom, i jahaa oko sebe, sa uzbrdicom, sa prilikama koje su beale, mukarci i ene, i sa blistanjem plamena. Pokuao je da odbaci seanja koja su mu ometala opaanje, ali stalno je video pun mesec i plesae, Sinrika kako dri Diedu za ruku, i Eilanino rumeno lice osvetljeno vatrama Beltana. Prednja jabuka sedla mu je uljala butine kad je padina postala strmija; vre je stegao kolena i odvagnuo u ruci koplje i tit, traei u masi begunaca naoruane ljude. Nareenja su bila jasna izbei ubijanje miroljubivog stanovnitva, ali spreiti pobunjenike meu njima da pobegnu. Legat nije objasnio kako to da se izvede u mraku i optoj zbrci. Jo proklinjui sudbinu to ga je opet poslala na Sinrika i njegove Gavranove, Gaj je ugledao odsjaj metala i bledo lice zgreno od straha ili besa. Deset godina vojnike obuke pokrenulo mu

je ruku bez razmiljanja. Osetio je trzaj i udar kad je koplje probilo meso i opet se oslobodilo, i lice je nestalo. Juri se usporavao; stigli su do zaravnjenog vrha i uvideli da je gotovo pust, mada su ljudi hitali na sve strane odatle. Kratka naredba optionu, i jahai su se rasuli u poteri. Njegov konj se upola propeo kad je neka prilika u belom poela divlje da mae rukama, viui neto o svetom tlu. Gaj je podbo ivotinju i poterao je brzim kasom po ivici zaravni, traei Sinrika, a onda je zauo udar metala o metal na drugoj strani malog uvienja u sreditu, pa je poao tamo. Njegov konj se naglo propeo i uasnuto zanjitao kad se oko njega uskovitlalo krilo senke, i neko je vrisnuo. Nije uo strah, nego bes i gnev; taj krik je sadrao sav uas, strah i bes svih bojnih polja sveta; krik koji pretvara utrobu u vodu i protresa kosti. Svaka ivotinja koja ga uje za trenutak poludi, a svaki ovek oseti da mu se duh zgrio od straha. Gaj je ispustio uzde i koplje i epao konja za grivu dok se svet oko njega kovitlao. Lice Gneva lebdelo je pred njim, osvetljeno rasutim pramenovima blistave kose. Konj je jurnuo dalje i nali su se na svetlu vatri; vojnici su svuda unaokolo ukoeno stajali, kao da su zaarani. Potom se konj nesigurno zaustavio i svi su se ponovo pokrenuli, ali u svim pogledima je i dalje video uas. Duboko je udahnuo, shvativi da su izgubili prednost iznenaenja, i osvrnuo se. Nekoliko druida je pridravalo oveka u belom; zapanjeno je shvatio da je to sigurno Ardanos. Izgledao je vrlo star. Svetenice u plavoj odedi podizale su iz stolice na vrhu brda neto to je liilo na zaveljaj plave odee. Kad mu je borbenost iilela, Gaja je obuzeo ogroman umor. Kraj njega se pojavio option. "Rasuli su se, zapovednie." Gaj je klimnuo. "Ali nisu mogli da stignu daleko. Poalji ljude da proeljaju itav kraj. Neka se po povratku jave meni, ovde." Nespretno je prebacio nogu preko konjskog vrata, skliznuo na zemlju i poao napred, a konj ga je pratio. Kad se pribliio, Ardanos se promekoljio i moleivo ga pogledao. "Nije to bilo moje delo", mrmljao je. "Prizivali smo Boginju - a onda se Sinrik prosto stvorio tu!" Gaj je klimnuo. Dovoljno je poznavao politiku Vrhovnog druida da bi mu verovao. Ona ena koja je vrisnula i time ih paralisala dala je pobunjenicima dodatni trenutak potreban da se stope sa masom. Nastavio je ka grupi ena. Ko zna zato, nije se iznenadio kad se Kaileja okrenula i prkosno ga pogledala, ali on je hteo da vidi enu koja je leala na tlu. Nainio je jo jedan korak i naao se zagledan u enino lice; belo, besvesno, prepoznatljivo samo u najgrubljim crtama kao Gnev koji mu se prikazao. A ipak, bio je muno siguran da je to Ona, i da je u isto vreme i Eilan. 23. U danima koji su usledili posle sukoba na Brdu devojaka, dok su Rimljani progonili Gavranove, Gaj se oseao kao da se pretvorio u dve osobe: jedna je smireno izvetavala zapovednika u Devi o rezultatima operacije, a onda se vraala u Londinium da ponovi priu guverneru, a druga je pokuavala da pomiri masku gneva koju je tamo video sa likom ene koju voli. Julija je lebdela oko njega puna supruanske odanosti, ali posle prvog komara su se sloili da bi on trebalo da neko vreme spava sam. Juliji to izgleda nije smetalo. Bila je prijatna kao i uvek, ali tokom dve godine razdvojensoti potpuno se posvetila deci. Devojice su brzo rasle, u svemu minijaturne kopije majke, mada se Gaju ponekad inilo da u oima starije keri vidi blesak Macelijeve odlunosti. No, on im je ipak ostao stranac. Pomalo ga je bolelo to prestaju da se smeju kad on ue u sobu, i inilo mu se da bi moda, ako bi naao vremena da ih bolje upozna, udaljenost izmeu njih ipak nestala. No, nije mogao nagnati sebe da pokua, pogotovo sada, kada mu je srce govorilo da je svu preostalu ljubav izmeu njega i Eilan unutila Mo koja ju je zaposela. Ponekad bi poeleo da urlie od bola koji mu je nanosilo prikrivanje patnje. Osetio je olakanje kada je zapovednik u

Devi zatraio da doe na savetovanje, jer u podstskriptumu je stajalo da se njegov otac nada kako e Gaj, umesto da odsedne u tvravi, odluiti da ga poseti u novoj kui koju je gradio u gradu. Moda e mu tamo biti lake da se pomiri sa samim sobom. "Jesu li uhvatili jo nekog od zaverenika Gavranova?" Macelije je sipao vino i pruio pehar Gaju. Vino je bilo dobro, ali ne i otmeno, isto kao i trpezarija i itava kua. Oeva kua je spadala u bolje meu onima sagraenim oko tvrave - to je predstavljalo dokaz da se uspostavlja graanski ivot u konano smirenoj zemlji. Gaj je odmahnuo glavom. "Onaj momak Sinrik - on im je bio voa, zar ne?" nastavio je Macelije. "Zar ga nisi ve zarobio na planini Graupius?" Gaj je klimnuo i otpio kiselo vino, trgavi se kad ga je od pokreta zabolela nezarasla rana na boku. Nije je primetio sve dok borba na Brdu nije okonana, ali nije bila ozbiljna, samo mu je smetala; bivao je mnogo tee ranjavan na granicama Germanije. Mnogo goru ranu mu je naneo ok kad je shvatio da je Gnev koji ih je sve prokleo zapravo bila Eilan. Tek sad je shvatio da otac jo eka odgovor. "Jesam - ali kasnije je uspeo da pobegne." "Izgleda da je vet u tome", primetio je otac, "kao i ono kopile Karaktakus. Ali njega smo se na kraju doepali, i na kraju e neko izdati i Sinrika, neko iz njegove okoline..." Gaj se nelagodno promekoljio, nadajui se da se otac nee setiti da je Sinrik Bendeigidov usvojeni sin. Da je ubio Sinrika kad je bio u prilici, mrano je pomislio, utedeo bi svima mnogo nevolja. "No dobro", nastavio je starac, "niko te ne krivi to ga nisi uhvatio, i ma kuda da su preiveli pobegli, ne verujem da e se vraati ovamo..." Osvrnuo se oko sebe i nekako izvetaeno uzdahnuo. "Najverovatnije", sloio se Gaj. "Je li ti ovde zaista dobro?" Poto se povukao iz vojske, Macelije je sagradio ovu vilu, gotovo odmah je izabran za dekuriona i sada je ubrzano postajao stub lokalnog drutva. "Oh, da, mesto je lepo. Poslednjih godina sam se prilino smirio ovde, a grad raste. Amfiteatar je tek u planu, naravno. Svakog dana ima sve vie radnji, a upravo sam dao prilinu sumu za novi hram." "Rim u minijaturi", nasmeio se Gaj. "Nedostaje jo samo koloseum." "Bogovi saklonite", nasmejao se Macelije i podigao ruke. "I za to u sigurno morati da zavuem ruku u kesu. Poloaj gradskog oca je prilino precenjen. Jedva se usuujem da otvorim vrata, jer uvek se bojim da u imati ast da dam dobrovoljni prilog za neto novo!" Ali ipak se smejao, i Gaj je pomislio da nikada nije video oca toliko zadovoljnog. "Ali ima jedna stvar za koju neu aliti novaca", nastavio je Macelije, "a to je da tebe poaljem u Rim. Vreme je, da zna. Posle ovog poslednjeg imae dobru preporuku od guvernera, a uz pokroviteljstvo moje i tastovo nee moi jo mnogo da se uspne. Da li ti je Licinije ve govorio neto?" "Pominjao je", oprezno je rekao Gaj. "Ali ne mogu da poem dok svi ne budu uvereni da e ovde sve ostati mirno." "Stalno alim to Vespazijan nije due poiveo", namrtio se Macelije. "Tebi se on moda inio kao matori lukavac, ali znao je kako da odabira dobre ljude. Ovaj njegov naslednik, Domicijan, izgleda je reen da vlada kao istonjaki tiranin. ujem da je prognao filozofe. Hajde reci mi, kome moe da naudi gomila matorih gnjavatora?" Gaj se setio svog oajanja zbog tutorovog razglabanja o Platonu, pa je osetio i malo razumevanja za imperatora. "U svakom sluaju, on je osoba na koju mora ostaviti utisak ako eli dobar poloaj, i mada e mi nedostajati, naredni korak u tvojoj karijeri bi trebalo da bude poloaj prokuratora u nekoj starijoj provinciji." "I ti e meni nedostajati", tiho je rekao Gaj. To je bilo tano, ali shvatio je da mu uopote nee nedostajati Licinije, pa ak ni Julija ni devojice. Zapravo, inilo mu se da e mu prijati da

na neko vreme ode iz Britanije, nekuda gde ga nita nee podseati na Sinrika i Eilan. Na avgustovske Ide, Gaj je konano krenuo za Rim, vodei grkog roba po imenu Filo, koji je bio poklon od Licinija; ovaj se kleo da rob ume savreno da namesti togu i da e svakog jutra poslati gospodara u svet sa pristojnim izgledom. U bisagama je nosio prokuratorov godinji izvetaj o ekonomiji provincije, to mu je davalo zvanje zvaninog glasnika, i uz to pravo da se koristi vojnim postajama. Vreme je bilo lepo, ali put se ipak otegao. to su ili dalje na jug, zemlja je postajala sve suvlja - Gajevim severnjakim oima liila je na pustinju, mada su se oficiri u postajama smejali kad bi to rekao, i zauvrat su priali o Egiptu i Palestini, gde pustinjski pesak zasipa spomenike starije od Rima. Poeleo je da moe, kao Cezar, da zadri vreme pisanjem memoara, ali ak i ako bi to uinio kroz etrdeset godina, sumnjao je da bi ikoga zanimalo da ih ita. ak i Julijine prie bi mu prijale, mada je ona u poslednje vreme izgleda umela da govori samo o deci. No, zbog dece se njome i oenio, pomislio je; zbog dece i zbog drutvenog poloaja. Do sada je sve ilo manje-vie po planu. Ipak, dok je prolazio kroz beskrajne milje robovskih imanja u Galiji, Gaj se pitao da li je ova potera za poloajem vredna truda. A onda bi stigli do sledeeg svratita, ili do sledee vile koja pripada nekom od Licinijevih prijatelja. U naruju lepe robinje koju bi poslali da mu zagreje postelju zaboravio bi i Juliju i Eilan, a ujutro bi rekao sebi da je to u njemu govorio samo umor, ili moda prirodna strepnja kako e se snai u Rimu. Kad je stigao u Rim poela je kia, teka i neprekidna, kao da nadoknauje izgubljeno vreme. Licinijev roak kod koga je odseo bio je veoma gostoljubiv, ali Gaj se vrlo brzo umorio od ala o tome kako je on doneo sa sobom svoje britansko vreme. A to, uostalom, nije ni bilo tano, jer u Britaniji su kie ledene, a Rim nije bio hladan nego natopljen upornom vlagom. U Gajevom seanju je to vreme zauvek ostalo povezano sa nakiselim zadahom vlanog gipsa i mokre vune. Nebo nad Rimom bilo je blatnjavo i zadimljeno; kiseli zadah Tibra meao se sa egzotinim zainima nad kuhinjskim vatrama stotinu razliitih naroda. Rim je bio beli mermer i pozlata i teki parfemi; esti zovovi fanfara i vriska trgovkinja i veiti, jedva ujni amor mase ljudi, na toliko jezika koliko Gaj nije ni mislio da postoji, i sve to zbijeno na sedam brda iji obrisi su davno nestali pod slojem ljudi. Rim je bio pulsirajue srce sveta. "I ovo ti je prva poseta Rimu?" Gospa sa kojom je Gaj razgovarao poastvovala ga je smehom koji je zveckao kao srebrne narukvice koje je nosila. ene sa paljivo ukovrdanim frizurama i mukarci u elegantnim togama ispunili su atrijum vile Licinijevog roaka, koji je priredio zabavu, a razgovor je liio na zujanje pela u vonjaku. "Pa, ta misli o Gospodaru nacija, o dijademi imperije?" Zavodljivo je spustila obojene kapke. I to pitanje Gaj je uo toliko puta da je morao da smisli stalan odgovor. "Mislim da je lepota grada pomraena lepotom njegovih ena", galantno je rekao. Da je razgovarao sa mukarcem, umesto lepote bi pomenuo mo njegovih voa. Nagradilo ga je novo zveckanje; potom ga je domain spasao i odveo ga u peristil, gde su mukarci u togama stajali kao figure u grupnom vajarskom delu. Osetio je olakanje kad im se pridruio. I meu mukarcima je bilo opasno, ali njih je bar razumeo. Od rimljanskih ena oseao se paralizovan, kao kad je prvi put sreo Juliju. No, ona je bila zlato u poreenju s gospama koje je sad upoznavao. Jedna ili dve su ga pozvale sebi u postelju, ali oseanje za sopstvenu bezbedost spreilo ga je da ne upadne u takvu zamku. U Rimu se stie sve najbolje, i ako mu treba ena, nai e kurtizanu koja ne zahteva nita sem novca, i ije vetine mogu da izbriu sve strepnje, bar za neko vreme. Kretanje u rimskom drutvu liilo ja na predvoenje juria konjice preko zaleenog tla - divno dok traje, ali nikad ne zna kad e naii na nesigurno tlo i pasti. Gaj se pitao da li bi se Julija ovde snala. to se tie Eilan - kao da je pokuavao da zamisli antilopu, ili moda divlju maku, u krdu punokrvnih trkakih kobila: i jedne i druge su lepe, ali potpuno su razliita stvorenja. "uo sam da si sluio pod Agrikolom u Kaledoniji..."

Gaj je mirnuo kad je shvatio da se jedan od starijih gostiju obraa ba njemu. Primetio je purpurnu prugu na tunici i ispravio se kao da stoji pred viim oficirom, preturajui po seanju da mu se seti imena. Veina domainovih prijatelja pripadali su konjikom staleu; nikakvo udo da je uspeo da dovede i jednog senatora. "Da, gospodaru, imao sam tu ast. Nadao sam se da u moi da ga posetim dok sam u Rimu." "Mislim da on trenutno obitava na porodinom imanju u Galiji", rekao je senator nekako ravnoduno. Marcelije Klaudije Maleus, eto kako se zvao. "Teko ga je zamisliti da se odmara", nasmeio se Gaj. "Mislio sam da e sigurno uterivati strah u kosti neprijateljima Rima negde na granicama, i da e uvoditi Pax Romana u neku provinciju." "Da, ovek bi stvarno to oekivao." Senator se primetno zagrejao. "Ali bilo bi mudrije da ne govori tako dok nisi siguran u kakvom si drutvu..." Gaj se ukoio, ponovo pomislivi na zamrzmuto tlo, ali Maleus se i dalje smeio. "U Rimu mnogi cene Agrikoline kvalitete, kvalitete koji se ine jo veim svaki put kad ujemo za nove neuspehe nekih drugih generala." "Pa zato onda imperator ne poalje njega?" upitao je Gaj. "Zato to je pobeda rimljanskog oruja nevana u poreenju sa ouvanjem moi imperatora. to vie sveta trai da Agrikola bude poslat da komanduje, to vie na 'bog i gospodar' sumnja u njega. Za godinu dana imae pravo na postavljenje za konzula, ali kako stvari sad stoje, prijatelji e mu sigurno savetovati da ne prihvati." "Razumem u emu je problem", zamiljeno je rekao Gaj. "Agrikola je suvie savestan da bi namerno greio, a ako se pokae dobro, imperator e misliti da taj uspeh njega ugroava. Pa, ma ta se desilo u Rimu, Britanija e ga pamtiti samo po dobrom." "Tacit bi se radovao da te uje", rekao je Maleus. "Oh, zar ga poznajete? Sluio sam s njim u Kaledoniji." Razgovor je preao na rasprave o kampanji na severu, i pokazalo se da ih je senator paljivo pratio. Ponovo su preli na line stvari tek kad su ih pozvali u batu da uivaju u plesu nekih bitinijskih robinja. "Kroz tri nedelje prireujem malu zabavu sa veerom." Maleus je prijateljski poloio aku Gaju na rame. "Nita naroito, samo nekoliko ljudi za koje mislim da bi te zanimali. Hoe li me poastvovati svojim prisustvom? Kornelije Tacit je obeao da e doi." Od tog dana Gaju se inilo da je povrinski kovitlac zabava i prijema od kojih je ve poeo da oajava poprimio novu dimenziju. Oseao se kao da je konano prodro kroz velove kojima se rimljansko drutvo titi od stranaca, i makar da je to moda bio samo deli tog drutva, moda i opasan, opet je bilo bolje nego da umire od dosade. Licinijev roak, zvao se Koraks, nekoliko dana kasnije poveo je Gaja na igre u novi Koloseum koji je Domicijan sagradio na mestu gde je nekada stajala Neronova ogromna palata. "U tom poloaju ima neeg prikladnog", rekao je Koraks dok su se smetali u odeljku odvojenom za pripadnike konjikog stalea, "jer Neron je uveo igre kakve Rim nikada nije video, pogotovo kad je pokuavao da ubedi sve kako je ona smena jevrejska sekta - zna ve, hriani izazvala veliki poar." "A jesu li?" Gaj se osvrtao. Stigli su u pauzi, i robovi su zamenjivali okrvavljeni pesak. "Skoro da ti i nije potrebna paljevina da bi izazvao poar u ovakvom gradu, mome", mrano je rekao njegov domain. "ta misli, zato svaki okrug ima poarnog straara koga svi tako spremno plaamo? Ali taj poar je bio posebno gadan, i imperator je morao da nae rtvenog jarca kako bi uutkao glasine da ga je sam potpalio!" Gaj se okrenuo i zapiljio se u njega. "Nove zgrade, mome, nove zgrade!" objasnio je Koraks. "Neron je zamiljao da je arhitekta, a ljudi koji su posedovali imanja tamo gde je poeo poar nisu hteli da ih prodaju. Poar je izmakao kontroli, i imperator je morao da okrivi nekoga. Igre su bile stvarno uasne - nimalo prefinjenosti, nimalo vetine - samo gomila nesrenika koji su umirali pre kao ovce nego kao

ljudi." Gaju je odjednom postalo milo to nije zarobio Sinrika. Takav borac bi svakako bio poslat ovamo, a nije to zasluio, iako se svakako ne bi ponaao kao ovca nego kao vuk ili medved. Zaule su se fanfare i kroz ogromnu publiku proneo se drhtaj iekivanja. Gaj je osetio da i njemu srce bre udara i setio se, zaudo, trenutka pred bitku; to je bilo jedini put da je bio u prisustvu tolike mase ljudi, i da su svi bili spremni da gledaju krv kako lije. Ali u ratu su barem obe strane jednako ugroene. Rimljani su bili spremni da gledaju tuu krv, a ne svoju. Gledao je kod kue borbe medveda, naravno; to je bila zabava za legije. Svakako da je bilo odlinih parova ivotinja, dovezenih naroito za Igre. Lav i irafa, na primer, ili divlji vepar i panter. Koraks mu je ispriao kako se jednom prilikom borila suprasna divlja krmaa i kako se u samrtnom ropcu i oprasila. Ali to popodne je u sreditu panje bila najopasnija ivotinja - ovek. "Sad emo videti i neku vetinu", rekao je Koraks kad su zavrene uvodne borbe i kad je na pesak iziao prvi gladijator, sav sijajui od ulja kojim je namazao kou i metal oklopa. "Zbog ovog vredi gledati Igre. Borbe za koje izvode neobuene ratne zarobljenike ili zloince, ak i ene i decu, to je samo glupi pokolj. Ovde, na porimer, imamo Samnita i Retariusa..." Pokazao je prvog gladijatora, koji je imao titnike na nogama i kacigu sa perjem na vrhu, a od oruja kratki ma i veliki etvorougli tit, i njegovog mnogo pokretnijeg protivnika, koji je imao mreu i trozubac. Gaj, koji je bio obuavan da procenjuje ljude u borbi, zainteresovao se i kao vojnik. Svuda unaokolo sklapale su se opklade sa arom gotovo jednakim onom u areni. Koraks je neprekidno komentarisao, i tek kad je Samnit bio oboren, sa trozupcem pod grlom, Gaj je shvatio da je ovek koji iz purpurne loe daje znak palcem oborenim nanie zapravo imperator. Trozubac se zario i Samnit se zgrio i umirio, a njegova jarka krv je natapala pesak. Gaj se ponovo naslonio, oblizujui suve usne, grla bolnog od navijanja. Mora da se zaista sav usmerio na to, jer nije uo ni fanfare koje su objavile ulazak imperatora. Sa ove udaljenosti mogao je da vidi samo priliku u purpurnoj tunici, ogrnutu zlatno izvezenim platem. Kasnije uvee, dok ga je Koraksov maser gnjeio posle kupanja, Gaj je postao svestan da ga gotovo svi miii bole; mora da ih je napinjao dok je gledao Igre. Tek sad je to shvatio. Ali oseao je i ogromno olakanje. Odlazak u Koloseum zaista je liio na uee u boju, kao onaj trenutak u kome je itavo postojanje svedeno na jednu borbu, i kad zaboravi na sebe i postane deo ogromne celine. Za trenutak mu se inilo da shvata zato Rimljani tako strasno vole svoje Igre. Ma koliko izopaene ili besmislene bile, pokree ih ista sila koja je omoguila legijama da pokore pola sveta. Vee Maleusovog prijema bilo je hladno i vetrovito, ali ulice su bile zaguene, kao i obino, prodavcima hrane i berberima, grnarima i svim drugim vrstama ulinih trgovaca koji su se nadali da prodaju jo neto pre nego to ih mrak otera pod krov. Dok su se nosai Gajeve nosiljke probijali ka Aventinu, njemu se inilo da se gotovo navikao na tu buku, kao to se navikao na tandrkanje gvoem okovanih tokova po kaldrmi, zbog koga je no bila gotovo jednako buna kao i dan. No, kad su izili na glavnu ulicu zauo je novi zvuk. Nosiljka se zaustavila, i on je provirio kroz zavese da vidi ta se deava. Ulicom je polako napredovala verska procesija; ugledao je svetenike obrijanih glava, u belim odorama, i ene pod velovima. ene su naricale, a njihove alopojke bile su naglaene ritmom zveki i bubnjeva. Uprkos toploj togi, Gaj se stresao, jer naricanje je dotaklo neto duboko u njegovom gradskom biu, pa ak i laku smirenost osobe kakva je bio kod kue. Mada nije razumeo razlog, oseao je kao da je ovaj bol i njegov. Liilo je na alost u Mitreumu kada se rtvuje bik. Prola je jo jedna grupa svetenika, pa onda opet ene, iji ga je uznjihani hod podsetio na svetenice kod kue, a onda nosiljka na kojoj je ugledao u crno umotanu zlatnu statuu krave. Bubnjanje mu je odjekivalo u uima jo nekoliko trenutaka; potom je procesija prola dalje.

Kada je Gaj konano stigao, pokazalo se da je na veeri okupljeno drutvo kakvo je on smatrao za najbolje u Rimu. Hrana je bila jednostavna, ali dobro pripremljena, zvanice uglaene i dobro obavetene. Gaj se oseao nitavno, ali od ovih ljudi je mogao da ui. Predloena tema bila je pieta - pobonost - a vino je bilo pomeano pola-pola sa vodom kako bi svi ostali usmereni na ozbiljan razgovor. "Mislim da je jedno od pitanja postoji li vie od jedne istinske vere", rekao je Gaj kad je doao na njega red da govori. "Naravno, svaki narod ima svoju veru i treba mu dozvoliti da je zadri, ali ovde u Rimu izgleda da potujete vie bogova nego to sam i znao da postoji. Evo, ba veeras video sam neku procesiju koja je delovala istonjaki, ali oni koji su u njoj uestvovali izgledali su mi kao Rimljani." "Mora da je Izida", primetio je Herenije Senecio, jedan od vanijih gostiju. "Sledbenici Izide u ovo doba godine slave njenu potragu za raskomadanim Ozirisovim telom. Kad sakupi sve delove, oivljava njegovo telo i ponovo zainje sa njim sunevog sina, Horusa." "Zar nemaju i britanska plemena nekakvu sveanost u ovo doba?" upitao je Tacit. "Kao da se seam procesija po selima, sa maskama i kostima." "Tano", odgovorio je Gaj. "Na Samen, bela kobila ide unaokolo sa svojim sledbenicima da blagoslovi materice plemenskih ena." "Moda je upravo tu odgovor", rekao je Maleus. "Iako svi imamo razliita imena za bogove, oni su u osnovi svi isti, i stoga je pobono potovati ma kog od njih." "Na primer, bog koga mi znamo kao Jupitera ima za simbole hrastovo drvo i gromove", rekao je Tacit. "Germani ga potuju kao Dionara, a Britanci kao Tanarusa ili Taranisa." Gaj nije bio tako siguran. Bilo je teko zamisliti kako neko keltsko boanstvo prima ponude u velikom hramu, kao to je onaj Jupiterov na Forumu. Na jednom prijemu upoznao je enu za koju su mu rekli da je Vestalka i paljivo ju je pogledao, ali iako je imala izvesno dostojanstvo i svakako je bila otmenije obuena od veine Rimljanki koje je video, u njoj nije bilo one otmenosti koju je oduvek povezivao sa enama iz umske kue. Zaudo, bilo je mnogo lake poistovetiti egipansku Izidu, iju procesiju je upravo video, sa Velikom Boginjom kojoj slui Eilan. "Mislim da je na prijatelj iz Britanije dotakao pravi problem", rekao je Maleus. "Sigurno su se zato nai oevi toliko borili da spree ukorenjivanje stranih kultova, kao to su Kibela ili Dionizije, kod nas u Rimu. ak je i Izidin hram bio spaljen." "Ako ukljuimo u nau imepriju sve narode sveta", odvratio je Tacit, "onda moramo ukljuiti i njihove bogove. To im nikada ne bih uskratio, jer mislim da je sala svakog germanskog poglavara mnogo asnija, mnogo istija po moralu, pa i mnogo pobonija, od veine kua u Rimu. U tome nema nieg loeg, dok god imaju prednost sveanosti koje uvaju dravu." "Izgleda da je obogotvoreni Avgust to i imao na umu kada je dozvolio da se imperijom iri njegov kult", odgovorio je Maleus. Natupilo je kratko utanje. "Dominus et Deus..." tiho je rekao neko, i Gaj se setio da je uo kako imperator u poslednje vreme voli da mu se tako obraaju. "On ide predaleko! Hoemo li se vratiti u vreme kada je Kaligula izvodio svog omiljenog konja da mu se svi klanjaju?" Gaj se osvrnuo i pomalo iznenaeno shvatio da je to rekao Flavije Klemens, daleki imepratorov roak. "Pobonost je osnova potovanja i obaveze izmeu ljudi i bogova, a ne ulagivanje smrtnicima!" uzviknuo je Senecije. "ak i Avgust je zahtevao da se uz njegovo ime obavezno pominje i Rim. Mi ne potujemo oveka, ve njegov duh, boga u njemu. Kad bi verovali da obian ovek moe imati mudrost i mo da vodi ovoliku imperiju, to bi zaista bilo nepobono." "Pa, u provincijama njegov kult deluje kao snaga koja ujedinjuje", primetio je vedro Gaj u jo neprijatnijoj tiini koja je usledila. "Kada niko ne zna kako izgleda imperator, mogu samo da oboavaju pojam boanskog vladaoca. Kakvu god linu veru imali, svi se mogu sloiti da pale tamjan imperatoru." "Svi osim hriana", primetio je neko, i svi su se nasmejali, osim Flavija Klemensa.

"Pa, nema potrebe progoniti ih i time stvarati nove muenike", naglasio je Tacit. "Oni se obraaju uglavnom robovima i enama. A imaju toliko sekti da e najverovatnije unititi jedni druge im ih ostavimo na miru!" Utom su poslueni slatkii i sir, i razgovor je preao na druge teme. Ovo su ipak bili sve sami civilizovani ljudi, i teko da bi ih zahvatilo versko oduevljenje. Ali Gaj se ipak pitao da li su pobonost, dunost i uzajamne obaveze dovoljni da hrane ljudsku duu. Moda ljude privlae kultovi kakvi su Izidin ili Hristov ba zbog suvoparnosti dravne religije, ili su moda krvave sveanosti u Koloseumu ona prava religija Rima. Takoe je poeo da shvata kako meu onima u gradu koji umeju da misle - ljudima ije drutvo je poinjao sve vie da ceni - narasta otpor protiv imperatora. Ove veze mu nee doneti pokroviteljstvo koje mu je bilo potrebno za napredovanje u karijeri. Ako bude morao da bira izmeu ambicije i asti, ta e odabrati? Uskoro po Gajevom dolasku, prezauzeti slobodnjaci u imperatorskim kancelarijama za prokuratore poeli su da razmatraju sadraj Licinijevog izvetaja koji im je doneo i da analiziraju njegov znaaj za imperatora. Gradski oci su ipak imali dovoljno vlasti da bi se novi podaci dostavili prvo njima, i Gaj je utvrdio da je uticaj njegovih novih prijatelja dovoljan da mu obezbedi poziv za obraanje Senatu i potom za prijem kod imperatora. Onog jutra kad je trebalo da se pojavi tamo, Gaj se sam obrijao, i to posebno paljivo - iako je ponekad pomiljao da su bradati Ardanos ili Bendeigid manji varvari od njega, to verovatno ne bi mogao da objasni okupljenim senatorima. Stigao je u Senat prerano, pa je dobio mesto ispod kipa obogotvorenog Avgusta, koji je stajao na svom pijadestalu naizgled smrznut i mrzovoljan koliko i Gaj. Senatori su ulazili po jedan ili dvojica, tiho razgovarajui, a pratili su ih sekretari natovareni votanim tablicama, spremni da zapisuju rasprave i odluke. Ovde gospodari sveta odluuju o sudbini naroda, pomislio je Gaj. Na ovom mermernom podu raspravljali su o odbrani protiv Hanibala i o invaziji Britanije. Reka vremena je mono tekla u ovoj odaji; u poreenju sa tim, ak i ponosni Cezar bio je samo talasi u vodi. Imperator je stigao ba kad su poeli uvodni govori, ogrnut purpurnom togom, toliko bogato izvezenom zlatnim zvezdama da je Gaj morao da mirne. uo je za togu piktu, ali mislio je da nju nosi samo general za vreme trijumfa. Bilo je prilino uznemirujue gledati je ovde, i upitao se da li Domicijan eli da izgleda kao osvaja, ili samo voli lepe stvari. Gaj je sada prvi put video svog imperatora iz tolike blizine. Najmlai sin velikog Vespazijana imao je vrat kao bik i miiava lea vojnika, ali Gaj je u lakom krivljenju usana i sumnjiavom pogledu naslutio naopaku ud. Ve se bliila podnevna pauza kada je Gaj pozvan da proita Licinijev izvetaj o finansijama Britanije. Bilo je nekoliko pitanja, uglavnom o izvorima finansiranja, a Klaudije Maleus mu je omoguio da pomene ulogu koju je sam odigrao u savlaivanju poslednje pobune. Uprkos nedavnim asovima govornitva, oseao je da ih sigurno gnjavi, ali na kraju govora su ga nagradili aplauzom i - kao to je Licinije i predvideo - odredili su da naredne godine prilian procenat novca od poreza moe da ostane u Britaniji. Poto ga je Licinije u prvom redu zato i poslao, Gaj se nije mnogo udio. Sastanak sa Domicijanom bio je sasvim kratak. Imperator je ve skidao velianstvenu togu, spremajui se na neko drugo mesto, ali zastao je koiko da se nemarno zahvali Gaju. "Jesi li bio u vojsci?" upitao je. "Kao tribun u Drugoj legiji. Imao sam ast da sluim pod vama u Daciji", oprezno je rekao Gaj. "Hmmm... Pa, izgleda da emo morati da ti naemo neki posao u provincijama", rekao je imperator bez mnogo zanimanja, okreui se. "Dominus et Deus", rekao je Gaj, pozdravljajui, i mrzeo je sebe to to govori. Kui je poao u istoj nosiljci sa Klaudijem Mlaeusom. To je bilo prvi put tog dana da su mogli

da priaju nasamo. "Pa, ta misli o Senatu?" upitao ga je ovaj. "Ponosan sam to sam Rimljanin", iskreno je rekao Gaj. "A o imperatoru?" Gaj je utao. Senator mu je odgovorio uzdahom. "Video si kako stoje stvari", tiho je rekao Maleus. "Pokroviteljstvo kakvo mogu da ti ponudim mora se pruati oprezno, barem zasad. Ali ako si spreman da se suoi sa rizicima koje takva veza moe da ti donese, zajedno sa moguim nagradama, rado bih te primio meu svoje tienike. Mogu udesiti da slui kao prokurator za vojno snabdevanje u Britaniji. Inae bi trebalo da dobije neki drugi kraj imperije, ali mislim da bi nam bio najkorisniji u zemlji koju najbolje poznaje." To 'nam' ponovo je oivelo neto u Gaju to se sledilo od imperatorove nezainteresovanosti. Rim kakvog su ga otac i Licinije uili da potuje bio je mrtav, ali inilo mu se da pod vostvom ovakvih ljudi kao to su Maleus i Agrikola duh Rima ipak moe da oivi. "Bio bih poastvovan", rekao je, i znao je, kao i prilikom odluke koju je doneo posle planine Gruapoius, da e ovaj izbor odrediti tok njegovog ivota, od sad pa nadalje. 24. Svetenice su odravale sveanost mladog meseca u Svetom gaju iza umske kue, koju mukarci nisu smislili i nisu imali pravo da vide. Kaileja je gledala novakinje kako prilaze da ispune krug, oseajui se najvie kao majka kvoka koja broji svoje pilie, ili moda, pomislila je dok je gledala bledo svetlucanje njihovih haljina na polusvetlu, kao rune paie spremne da postanu labudovi. Dok se krug popunjavao, vladala je tiina. Kaileja je prila kamenoj gromadi koja im je bila oltar, sa Diedom sleva i Mielin zdesna, na mestu koje je inae pripadalo njoj. No, Eilan je veeras dobila greve, pa je mesto Vrhovne svetenice pripalo Kaileji. Bilo joj je udno to tu stoji, kao i to ne osea Eilaninu energiju kao ravnoteu svojoj. Dieda je podigla ruku, i tiinu je prekinuo blagi zvuk srebrnih zvonia. "Pozdravljena budi, meseino mlada, ti koja si dragulj blagosti ", zapevale su devojke, bilo ih je preko deset, i sve su dole u umsku kuu otkako je Eilan postala Vrhovna svetenica. Poslednje su dole privuene Diedinom muzikom. Kad je Ardanos udesio da dve njegove roake budu primljene u Vernemeton, unio je mnogo bolje nego to je slutio. Kaileja je sluala iste glasove kako pevaju nebesima i uzdahnula od istog zadovoljstva. Priklanjam se pred tobom, Nudim ti svoju ljubav; Priklanjam se pred tobom, Pruam ti ruke Diem oi ka tebi Oh, mlada meseino neba! Pri svakom stihu su se saginjale, a potom podizale ruke, oiju uprtih u srebrni srp nad sobom, tako da se pesma pretvarala u ples. Sada su polako poele da se kreu u smeru sunca, ruku podignutih ka nebu. Pozdravljena budi, meseino mlada, Vedra device ljubavi! Pozdravljena budi, meseino mlada Vedra device milosti! Putuje svojom stazom, Pokazuje nam svoj sjaj, Oh, mlada meseino neba!

Kaileja je prestala da usmerava pogled i pustila je da je ritam pesme ponese sve dublje u trans. Svaki put joj je bilo sve lake. U njenom ivotu postojalo je jalovo razdoblje u kome kao da vie nita nije imalo smisla. No, zahvaljujui Boginji, to je izgleda okonano. Otkako su joj se zavrili ciklusi krvi, otvorila su joj se vrata duha, i svake godine je sve jae oseala plime moi. A to je zbog tebe, Eilan, pomislila je, aljui tok svesti ka tamnom obliju umske kue iza drvea. uje li kako umilno sada pevaju tvoje keri? Nehotice je rairila ruke; devojke koje su kruile oko oltara kao da su se kretale kroz izmaglicu svetlosti. Ti, kraljice-devo ispomoi, Ti, kraljice-devo sree, Ti, kraljice-devo, voljena meseino neba! Zvonca su se jo jednom oglasila i pesma je zamrla; ali tiina je sada bila drugaija, puna moi. Kaileja je pruila ruke i osetila ok ispunjenja kad su je uhvatile druge ruke; drugi talas joj je rekao da su se i devojke u krugu oko njih uhvatile za ruke. "Znajte, sestre moje, da je mo meseca Mo ene, svetlost koja sija u tami, plima koja vlada unutranjim ravnima. Mladi mesec upravlja svime to raste i svim poecima, i zato upijamo njegovu mo za one stvari u kojima je potrebna naa pomo . Sestre, jeste li spremne da mi date svoju snagu za ono to emo sada uiniti?" Iz kruga se zaulo tiho mrmljanje pristanka, i Kaileja je vre ukopala stopala u prohladnu travu. "Prizivamo Boginju, Gospu od ivota, ija su odeda zvezdana nebesa; Ona je nevesta devica, majka svega ivog, mudrost van krugova sveta. Sve su boginje Ona, i Ona je svaka boginja; u svim Njenim licima, u svim naim licima, Ona blista na nebesima, Ona blista u svima nama!" Kao da je pokuavala da die sa vetrom u lice. "Boginjo, uj nas..." uzviknula je. "Boginjo, budi uz nas..." odgovorile su ostale. "Boginjo, uj nas sada!" Napetost je bila gotovo nepodnoljiva; oseala je treperenje u rukama koje su je drale. "Za isceljenje Bretok, majke Ambigatosine, prizivamo ovu mo !" Zaula je Diedu kako poinje prvi ton pesme isceljenja, i kako joj se pridruuje etvrtina kruga, zvukom dubokim i vibrirajuim nalik na strunu harfe, ali jo dublje, umilnije, glasnije, neprekidno. Potom se zauo drugi ton; sad je pevala polovina kruga; pa trei, i akord se upotpunio visokim tonom nad kojim se podigao Diedin glas nalik na evu na nebu. Taj princip su koristili harfisti u Eriu za svoju magiju, ali Eilan se setila da ga primene i na pevanje, a Dieda je razradila tehniku i nauila devojke. Postepeno, kako su se glasovi stapali, Kaileja je poela da osea njihov duh. Letim na krilima svetlosti. Kaileja nije znala ija je ta misao, ali nije ni bilo vano, jer u ovom trenutku povezanosti i sama se oseala tako. Vidim dugu oko meseca... na suncu... u vodopadu... itav svet se presijava... Hladna voda... toplota vatre... meko paperje paeta... majine ruke... U stopljenom zvuku stapale su se sve svesti. Samo Diedin um je ostao izdvojen od ostalih kritian i jo nezadovoljan. Udahnite, sad, i drite... Tanais je nesigurna. ekajte, ekajte - Rian sada treba da unese peti ton - tako je bolje. A sada da se podignemo, navie po lestvici - ostanite sa mnom, sve - dostignite harmoniju! Nestale su i poslednje nepravilnosti. Stopljeni enski glasovi poleteli su uvis da postanu Glas Boginje. ak je i Diedin unutranji monolog prestao. Kaileja je osetila kako deo napetosti s njene leve strane nestaje dok akord vibrira sa neljudskom snagom. I mada je Kaileja bila samouka, i mada nije imala rei kojima bi opisala ispravnost onoga to je ula, bila je dovoljno umena u

pevanju da uiva u ekstazi muziara koji slua savrenu harmoniju. Kaileja je uloila veliki napor da se pribere, da posegne ka energiji koja je pulsirala oko nje i da je prikupi, drei u umu sliku bolesne ene zbog koje su ovo inile. Sada je videla izmaglicu moi, sve jau sa svakim dahom. Kaileja je uvukla Mo unutra, i usmerila je na sliku bolesne ene tako da su je sve videle, svetlucavu nad hrpom kamenja. Zvuk je narastao sve dok nije izgledalo da vie nee moi da ga podnesu. Polako je podizala ruke - sve su nehotice podizale ruke dok je Mo izvirala u stubu svetlosti, u plimi istog zvuka koji je slao snagu bolesnici. A onda je sve nestalo. Spustile su se, zadihane kao da su trale, i znale su da su uspele. Te noi su jo dvaput podigle mo radi isceljenja, a poslednji put, neto slabije, da povrate deo energije koju su izgubile. Kada je sve bilo zavreno, ak i u Diedinim oima se pokazala smirenost. A onda su se, posle kratke fraze zahvalnosti, uputile ka umskoj kui da jedu i spavaju. No, Kaileja, ma koliko umorna, pola je u izdvojenu kuicu u kojoj je obitavala Vrhovna svetenica, da bi ispriala Eilani kako je bilo. "Ne mora da mi kae", rekla je Eilan im je Kaileja ula u njenu sobu. "ula sam vas ak i odavde, osetila sam Mo." Kaileja je izgledala osvetljena iznutra. "Istina je, Eilan. Za ovakav smo posao stvorene! Kad sam, kao dete, sluila sa Lianon, o ovakvim stvarima sam sanjala, ali onda su nas druidi zatvorili ovamo, i vizija je nestala. Uz sve moje znanje, nisam znala kako da je ponovo naem sve dok mi ti nisi pokazala put." "Nala bi ga i sama..." Eilan je sela u postelji i naterala sebe da se nasmei. I dalje je bila bolna, to joj se esto deavalo u ovo doba meseca. Bila je sve uverenija da je u prethodnim ivotima Kaileja bila najvea od svih svetenica. Mnogo ta to su radile u umskoj kui dolazilo im je u naletu uverenja, kao da ne smiljaju nego se priseaju . Pretpostavljala je da je i ona sama bila nekakva svetenica, ali ona je imala samo vizije, a Kaileja je bila u stanju da prizove ogromnu mo. "esto sam pomiljala da je trebalo da za Vrhovnu svetenicu izaberu tebe, a ne mene." Kaileja ju je brzo pogledala. "Nekada sam i ja tako mislila", rekla je. "Sada ne bih elela." "Vrlo mudro! Ali svejedno, kad bi morala, i ti bi to mogla." U Kailejinoj crnoj kosi sada je mnogo sedih, pomislila je Eilan, ali inae izgleda gotovo isto kao kada je pre deset godina pomagala Mairi na poroaju. "Pa, sada ne moram da mislim o tome", vedro je rekla Kaileja. "Treba samo da saznajem odluke od tebe! Imamo prilino udan zahtev. Neki nepoznati ovek iz one rimljanske sekte koju zovu hrianima eli da ivi u staroj kolibi u umi. Kae da je on pustinjak. Da li da mu kaem da sme da ostane ili da ga otpravim odavde?" "Da zna da bi i mogao", zamislila se Eilan. "Ne nameravam da tamo aljem svetenice za kaznu, a verujem da nee ni ti, a Gavranovi su svi nali nova sklonita." Zabolela ju je pomisao da nepoznata osoba ivi na mestu gde je ona rodila i dojila svoje dete, ali nije imalo svrhe biti sentimentalan. "Dobro", rekla je Kaileja. "A ako se Ardanos pobuni, rei u mu da je ve bilo takvih sluajeva, jer je hrianima bilo dozvoljeno da sagrade kapelu belog trna na Jabukovom ostrvu, kraj Svetog kladenca." "Jesi li bila tamo?" upitala je Eilan. "Vrlo davno, kad sam bila mnogo mlaa", odgovorila je Kaileja. "Letnja Zemlja je udan kraj, sva je od movara i jezera i livada. Ako padne imalo kie, Tor se pretvara u ostrvo. Ima toliko magle da ti se ponekad ini da e na sledeem zaokretu stii u Drugi svet; a onda se kroz oblake probije zrak sunca i vidi u daljini sveti Tor sa krugom od kamenja." Dok je sluala Kaileju, Eilan se oseala kao da gotovo vidi sve to. A onda jeste videla, u naletu vizije toliko neoekivanom da je pomislila da je sluajan - ali u viziji je bila i Kaileja, i plovila je kroz izmaglicu ka bregu, na amcu ravnog dna kojim su veslali mali, tamnoputi ljudi iz planina, a na krmi je bilo sklupano nekoliko novakinja. Kaileja je bila potpuno uspravna, a na

vratu i elu blistalo joj je zlato. "Kaileja", poela je, a po njenom izrazu lica znala je da joj se na licu vidi neto od onoga to je videla, "bie Vrhovna svetenica na Jabukovom ostrvu. Videla sam te. Vodie ene tamo." "Kada..." poela je Kaileja, ali Eilan je odmahnula glavom. "Ne znam", uzdahnula je, jer vizija je, kako najee biva, bila samo trenutna. "Ali zvui mi kao bezbedno mesto, skriveno od oiju Rimljana. Moda bi trebalo da razmislimo o premetanju dela svetenica tamo." Gajev novi poloaj zahtevao je mnogo putovanja. Poto je glavni magacin pre nekog vremena smeten u Devi, gde je sada bila Dvadeseta legija, inilo mu se najrazumnije da preseli porodicu na lepo imanje koje su nazvali Vila Severina, juno od grada. Julija nije bila srena to naputa Londinium, ali navikla se na seoski ivot sa stoikom smirenou, i godinu dana poto su se doselili rodila je bliznakinje, kojima je dala praktina imena - Tercija i Kvarta. Kvarta je bila toliko siuna da su poeli da je zovu Kvartila. "Ali zato?" upitao je Licinije. Starac je doao da vidi najnovije unuke. "Zar ne vidi?" upitala je Julija bez humora. "Da je krag, zvali bi je politra, a ne etvrtina." Otac ju je udno pogledao, i shvatila je da to i nije bila neka naroita ala - ali ni Kvartila nije bila neka naroita beba. Bilo joj je teko da zavoli bliznakinje. Kad joj je trbuh narastao, bila je sigurna da e konano roditi Gaju toliko eljenog sina. Prola je kroz teak poroaj, a dobila je samo par devojica, od kojih jednu boleljivu, pa zar to nije razlog za potitenost? Polako se oporavljala, jer poroaj je zaista bio teak, i kada je postalo jasno da nee moi da doji decu, predala ih je dojiljama bez mnogo aljenja. to pre ponovo postane plodna, pre e moi da pokua da rodi sina. Grki lekar pominjao je da bi to moglo da bude opasno, ali on je bio samo rob, i Julija mu je zapretila da nita ne sme da kae ni Gaju ni njenom ocu. Sledei put, zaricala se, sagradiu Junonin hram u Devi ako budem morala - ali sledei put e biti deak! No, kako su deca rasla, Julija se navikla da provodi vreme u breuljkastim krajevima oko Deve i da u oevu kuu u Londiniumu odlazi samo preko zime. Licinije je voleo decu, i ve je razmiljao u koje porodice da ih uda. Gaj je bio donekle ravnoduan otac, ali ona nije ni oekivala mnogo vie. Znala je da on ponekad, kad joj nije dobro, spava sa jednom od robinja, ali dok god obavlja svoju dunost u njenoj postelji nije ni pomiljala da se buni. Udala se da bi postala matrona i da bi podarila naslednika svom ocu. Njen odnos sa Gajem sastojao se od uzajamnog potovanja i ljubaznosti; za devojku Rimljanku iz dobre porodice sve drugo bi bilo neprilino. Kad bi razmiljala o razvodima i skandalima koji su se deavali ak i u bledoj imitaciji rimskog drutva kakva je bio Londinium, inilo joj se da su ona i Gaj jedan od retkih parova koji su uspeli da ouvaju stare rimljanske vrednosti. Imala je dobar brak, a ponekad, kad bi gledala keri kako se zajedno igraju u bati oko vile, u jarkim tunikama nalik na cvetove u zelenilu, inilo joj se da moda i nije tako loa majka. A ubrzo poto su bliznakinje proslavile prvi roedan, opet je zatrudnela. Posle mnogo kinih dana, kada su deca gunala i cvilela to moraju da budu u kui, vreme je konano otoplilo. Julija je sedela na verandi koju su sagradili ispred kue kad su sa obe strane dodali po krilo. Pretvarala se da pregleda kune raune, ali zapravo je dremala na suncu. Poloila je ruke na zaobljeni trbuh, i oseala je kako se unutra pokree beba, svakako sin. U poslednje vreme se nije mnogo ritao, i pretpostavljala je da je beba sanjiva od toplog vremena, isto kao i ona. Mirno je leala na suncu, napola sklopljenih oiju, oslukujui ptiju pesmu i glasove kunih robova koji su radili po imanju. Gaj je esto govorio kako Julijino domainstvo funkcionie besprekorno kao legija koja podie logor. Znala je i bez provere gde se nalazi ko od posluge i ta

rade u svako doba dana. "...igraju se u bati." To je bio glas krne galske devojke iji posao je bio da pazi gde su deca. "E, nisu!" odgovorila je stara Lidija, koja je komandovala dadiljama. "Bliznakinje ruaju, a Cela pomae kuvaru da pravi kolae. Ali Sekunda je sad u godinama kada deca, ako ih ne pazi, polaze u istraivanje..." "Bila je u bati..." odgovorila je devojka slabanim glasom. "A gde si bila ti? Opet si oijukala sa gospodarevim sobarom?" upitala je Lidija. "Pa, nije mogla da stigne daleko. Idi i nai je, a ja u poslati nekoliko ljudi da ti pomognu. Ali obeavam ti da u te lino iibati ako se detetu ita desilo! Na ta ti misli? Zna da gospodarica ne sme da se brine kad joj je vreme tako blizu!" Julija se namrtila, premiljajui da li da ustane i razgovara sa njima. Ali trudnoa joj je isisala svu energiju i volju, a Sekunda e se sigurno brzo pojaviti. U daljini je ula druge glasove, i Gaja kako ih ispituje. Dobro je, pomislila je, ii e i on da trai. Krajnje je vreme da se malo vie brine za decu. Ponovo je legla, svesna da mora da se odmara radi neroenog deteta, ali kako je vreme proticalo, napetost ju je naterala da opet sedne. Sad se dozivanje ve jedva ulo. Koliko daleko je Sekunda otila? Senka na sunanom asovniku stigla je gotovo do sledeeg sata kad je zaula priguene glasove i korake po poljunanoj stazi. Znai, nali su je - ali zato su svi tako tihi? Sekunda bi trebalo da plae, ako ju je otac istukao kako zasluuje. Juliju je obuzela jeza. S mukom je ustala, drei se za stub, kad se izmeu drvea pojavila mala kolona. Ugledala je Gajevu crnu kosu i pokuala je da ga pozove, ali rei nisu dolazile. Potom se batovan sklonio u stranu i videla je da Gaj nosi u rukama Sekundu. Ali njena devojica nikada, ak ni dok je spavala, nije leala tako mirno. "Zato se ne mie?" Pomerala je usne bez glasa. Gaj joj je priao, zgrenog lica, umrljanog suzama. Sa Sekundine ruiaste haljine jo je kapala voda, a crne kovrde bile su joj prilepljene za glavu. Julija je piljila u nju, a krv joj se sledila u venama. "Bila je u potoku", promuklo je rekao Gaj, "na samom kraju njive. Pokuao sam da joj ponovo udahnem ivot. Pokuao sam..." Progutao je knedlu, zagledan u malo, sada zatvoreno lice, belo kao mermer. Ne, tupo je pomislila Julija, Sekunda vie nikada nee disati. Zatreptala je, pitajui se zato se svet oko nje tako iznenada smraio. A onda je osetila razdirui bol u trbuhu. Sledeih nekoliko asova pretvorilo se u zbrku tuge i bola. Seala se da je ula Gaja kako proklinje i obeava da e izbievati galsku devojku, i Licinija kako pokuava da ga umiri. Sekundi se neto desilo... Pokuavala je da ustane i ode kod nje, ali ene su je neprekidno gurale da ponovo legne. A onda bi bol u trbuhu ponovo poeo. U trenucima pribranosti Julija je znala da to ne valja. Poznavala je poroajne bolove, ali sada je bila tek u estom mesecu. Bogovi, ako imate imalo milosti, uinite da ovo prestane. Uzeli ste mi ki - ne dajte da izgubim i sina! Ve je svitalo kada se zgrila i osetila vreli mlaz krvi izmeu butina. Lidija se sagnula nad njom, tiho proklinjui. Julija je osetila pritisak dok joj je starica pritiskala platno izmeu nogu da zaustavi krvarenje. No, za trenutak je ugledala jo neto, neto malo i ljubiasto, potpuno nepokretno. "Moj sin." Njen apat je bio jedva ujan. "Daj mi da ga drim, molim te!" Lidija je zaplakala i donela neto umotano u okrvavljeno platno, i poloila joj ga pod ruku. Lice je bilo obrisano, i videla je sitne, savrene crte, nalik na latice ruinog pupoljka. Kad su konano pustili Gaja da je vidi, jo je drala dete. "Bogovi me mrze", apnula je, a iz oiju su joj tekle suze. Gaj je kleknuo kraj postelje, podigao joj vlanu kosu sa ela i poljubio je sa vie nenosti nego to je oekivala. Za trenutak je gledao mrtvoroeno dete, a onda mu je neno navukao kraj platna preko lica i podigao ga. Grevito je posegnula da ga zaustavi, ali jedva je mogla da se makne. Gaj

je za trenutak stajao sa detetom u rukama, kao i svaki otac koji se sprema da prizna novoroenog sina, a onda je predao nepokretno telo Lidiji da ga odnese. Julija je zagnjurila lice u jastuk, jecajui. "Pusti me da umrem! Izneverila sam te, pusti me da umrem!" "Nije isitna, sirota moja draga. I dalje ima tri devojice kojima si potrebna. Ne sme toliko da plae." "Moja beba, moj sin je mrtav!" ", ljubavi." Gaj je pokuavao da je umiri, i moleivo je pogledao tasta, koji je uao za njim u sobu. "Nismo jo stari, draga. Ako bogovi odrede, moemo imati jo mnogo dece..." I Licinije se sagnuo da je poljubi. "A ako i ne bude imala sina, drago dete moje, pa ta onda? Ti si mi bila bolje dete nego deset sinova, to ti se kunem." "Sada mora da misli na nau ivu decu", dodao je Gaj. Julija je oseala da u njoj izvire oajanje. "Nikada nisi obraao panju na Sekundu. Zato ti je sad stalo do ostalih? Vano ti je samo to sam izgubila tvog sina." "Ne", vrlo tiho je rekao Gaj. "Ne treba da mi podari sina. Sada bolje spavaj." Ustao je i pogledao je jo jednom. "San lei mnoge tuge, i ujutro e se oseati bolje." Ali Julija, obuzeta seanjem na neno lice svog sinia, nije ga ni ula. Tokom sporih nedelja Julijinog oporavka, Gaj je ustanovio da ga vie boli njena tuga nego njegova sopstvena oseanja. Bio je daleko od kue kad se Sekunda rodila, i nije bio vezan za nju. A nije mogao ni da preterano ali za jednom od etiri devojice. No, kad bi pomislio na sina koga je izgubio, smesta bi i nehotice pomislio na sina koga mu je rodila Eilan. Meu Rimljanima se esto pribegavalo usvajanju zdravog deaka iz druge porodice. Ako Julija ne bude imala muke dece, a posle razgovora sa lekarem to se inilo sasvim verovatnim, teko da bi se protivila ukoliko on uzme Eilaninog sina. A keri je voleo, iako nije oseao vezu sa njima kao sa prvoroenim sinom. Ali za to e biti dovoljno vremena kada se Julija sasvim oporavi. U nadi da e je to odvojiti od bola, pristao je da povede Juliju na hodoae do svetilita Boginje Majke u Venti, ali putovanje joj nije popravilo ni zdravlje ni duh, a kada je ponudio da se presele nazad u Londinium, ona nije htela da poe. "Ovde su nam sahranjena deca", rekla je. "Neu da ih ostavljam." Gaj je to smatrao nerazumnim. Uprkos domaim verovanjima da se u zemlji Silura nalazi ulaz u Drugi svet, njemu se inilo da nijedno ovozemaljsko mesto nije ni blizu ni daleko od Zemlje Mrtvih, ali popustio je pred Julijinim suzama i ostali su tu. Krajem godine stigla je vest da je i Agrikola umro. "Kao to Tacit voli da kae", pisao je Licinije Koraks, "u ljudskoj je prirodi da mrzimo one koje smo povredili. Ali ak ni na boanski imperator nije naao kod Agrikole opravdanje za svoj bes, i tako je na prijatelj izbegao javno sramoenje. Zapravo, tokom Agrikoline bolesti imperator je bio vrlo povuen, i mada se govorka da je general umoren otrovom, ja lino mislim da mu je prepuklo srce pred slikom obeaenog Rima. Moda je i dobro to je otiao, a i mi emo moda uskoro poaliti to nismo otili. Budi zadovoljan to si bezbedan, daleko od oiju, u Britaniji..." Licinije se naredne godine povukao u penziju i doao da ivi kod njih, pa su Vili Severini dodali jo jedno krilo, i time je poela poslednja godina Gajeve slube na mestu prokuratora za snabdevanje. Nadao se da e po isteku mandata senator Maleus moi da mu izradi vii poloaj, ali ta godina je donela uznemirujue vesti. Imperator je postajao sve samovoljniji i sumnjiaviji. Kao vojskovoa je bio relativno uspean, ali izgledalo je da svoje uspehe smatra dokazom milosti bogova, pa je inio sve to moe, kako je pisao Licinijev roak Koraks, da uniti ono malo moi to je ostalo patricijima. Gaj se upitao hoe li to biti iskra koja e podstai poar pobune, ali uskoro se proulo da su Herenije Senecio i jo nekolicina optueni za izdaju.

Gaju je bilo jasno da je njegovo napredovanje odloeno na neodreeno vreme. Njegov pokrovitelj, senator Maleus, iako nije optuen, smatrao je za najpogodnije da se povue na svoje imanje u Kampaniji. I tako, kad je Gaj zavrio prokuratorsku slubu, odloio je planiranu posetu Rimu pa je, kao i njegov pokrovitelj, odluio da se neko vreme posveti plodnosti svojih imanja. Sada je konano poeo da uspostavlja vri odnos sa preostalim kerima, ali Julija je ostala potitena i boleljiva. Iako su i dalje delili postelju, postajalo je sve jasnije da mu ona najverovantije nee roditi sina. Eilaninom detetu je tada bilo oko deset godina. ak i otac koji nije u velikoj milosti kod imperatora moe mu pruiti bolju budunost nego britanska svetenica koja mora da krije ak i njegovo postojanje, a Julija bi sigurno radije podizala njegovog sina nego potpunog tuinca mada nije mogao da bude sasvim siguran ta e Julija misliti. Ali svakako e je uveriti - a to je i istina - da je deak zaet pre nego to su se njih dvoje uopte i upoznali. umska kua bila je udaljena svega pola dana jahanja. Njegov sin ivi moda ve iza sledeeg brega, razmiljao je Gaj, zagledan kroz drvee ka jugu. Ali zaudo, bojao se da se opet suoi sa Eilan. Da li ona mrzi Rim? Da li mrzi njega? Devojka koju je voleo kao mladi sada je nestala, i pretvorila se u stranu svetenicu iz Vernemetona. Ponekad mu se inilo da je nestala i devojka kojom se oenio, i da je zajedno sa njenim sinom umrla i veselost koja ga je privukla. Gaj je imao prilino uspenu karijeru, mada teko da je ispunio oeve snove. Ali inilo mu se da nema koga da voli. esto je bivao usamljen, ali disciplina koju je imao kod oca, i u vojsci, drala ga je suvie zaposlenim da bi brinuo o tome. No, kako je godina polako proticala, Gaj je ustanovio da briga o imanju upoljava telo, ali ostavlja um slobodan, i poeli su da ga progone snovi o detinjstvu. Moda je upravo posao oko zemlje podsticao seanja iz vremena kada mu je itav svet bio udesan i nov. Dok je bio dete nije doputao sebi da razmilja o majci, ali sada ju je sanjao. Oseao je kako ga grli, uo je njene ljupke uspavanke i budio se u suzama, dozivajui je da ga ne ostavlja samog. Ali ona je otila u Zemlju Mrtvih, a Eilan ga je ostavila zbog Boginje kojoj je sluila, a sada se i Julija udaljavala. Hoe li ikada imati nekoga ko e ga samo voleti, ko nee pokuavati da ga izmeni, ija ljubav e istrajati? Onda bi se setio kako se oseao kad je drao u naruju svog sina. Ali kad god bi poeo da planira kako da ga nae, povukao bi se pred mogunou da se, kad se sretnu, pokae da njegov sin opte ne mari za njega. I tako nije preduzimao nita. Gaj je jednog dana jahao u poteri za divljim svinjama koje su mu unitavale batu, i shvatio je da je stigao do ume iznad umske kue, gde je Eilan rodila njihovog sina, i bez razmiljanja je usmerio konja stazom. Znao je da Eilan nee biti tamo, ali moda e nai nekoga ko bi mu rekao neto o njoj. ak i ako ga mrzi, nee mu odbiti da kae kakoje njihov sin. U prvi mah je pomislio da je koliba naputena. Prvi znaci prolea pupeli su u granju, jedri i zeleni, a krov kolibe bio je izbledeo i prestareo, dok je tlo bilo prekriveno granjem izlomljenim tokom poslednjeg nevremena i prologodinjim suvim liem. Tek potom je ugledao tanki pramen dima kako se probija kroz krov. Konj je frknuo kad je povukao uzde, i iz kolibe je provirio mukarac. "Dobro doao, sine moj", rekao je. "Ko si i zato si doao?" Gaj se predstavio, radoznalo odmeravajui oveka. "A ko si ti?" upitao je. ovek je bio visok, preplanulog lica i kose crne kao no, obuen u grubu odedu od kozje dlake i sa neurednom, gustom bradom. Gaj se upitao je li to neki lutalica beskunik koji je naao sklonite u nekorienoj zgradi; a onda je ugledao ukrtene tapie koje je nosio na uzici oko vrata i shvatio da je to svakako nekakav hrianin, moda neki od onih pustinjaka koji su poslednjih par godina lutali irom imperije. uo je da ih ima u Egiptu i Severnoj Africi, ali bilo je udno videti jednog i ovde. "ta radi ovde?" ponovo je upitao. "Doao sam da pomaem duama Bojim", odgovorio je pustinjak. "U svetu su me znali kao

Licijasa; sada me zovu otac Petros. Sigurno te je Bog poslao ovamo jer si u nevolji. Kako mogu da ti pomognem?" "Otkud zna da me je poslao Bog?" upitao je Gaj. ovekova jednostavnost ga je zabavljala. "Pa tu si, zar ne?" upitao je otac Petros. Gaj je slegnuo ramenima, pa je pustinjak nastavio. "Veruj mi, sine, nita se ne deava bez znanja Boga, koji je postavio zvezde na njihova mesta." "Nita?" upitao je Gaj s neoekivanom gorinom. Shvatio je da je tokom protekle tri godine, moda kad je uo za Agrikolinu smrt, ili dok je gledao Juliju kako pati, prestao da veruje u bogove. "Onda moda moe da mi kae koje boanstvo bi uzelo sina i ki od majke koja ih je volela?" "Je li to tvoja nevolja?" Otac Petros je ire otvorio vrata. "Ui, sine. Takve stvari se ne objanjavaju u jednom dahu, a tvoj konj izlgeda umorno." Gaj se sa oseanjem krivice setio koliko daleko ga je konj nosio. Sapeo je ivotinju, ostavljajui dovoljno dug konopac da bi mogla da pase, i uao u kolibu. Otac Petros je sputao inije na grubi sto. "ime mogu da te ponudim? Imam pasulj i repu i malo vina; vreme je ovde takvo da ne mogu da postim esto kao u toplijim krajevima. Ja sam pijem samo vodu, ali smem da ponudim ove ovozemaljske ponude gostima koji mi dou." Gaj je odmahnuo glavom, svestan da se namerio na filozofa. "Probau to vino", rekao je, "ali odmah ti kaem: nikada me nee uveriti da je tvoj bog svemoan ili dobar. Jer ako je svemoan, zato ne moe da sprei patnju? A ako moe a nee, zato bi ga ljudi potovali?" "Ah", rekao je otac Petros, "po tom pitanju vidim da si upuen u stoiku filozofiju; jer rei su njihove. Ali filozofi gree po pitanju prirode Boje." "A ti si, naravno, u pravu?" ljubazno je upitao Gaj. Otac Petros je odmahnuo glavom. "Ja sam samo skromni savetnik onima koji dou po moju pomo. Jedini Sin Boji bio je raspet na krst, i vratio se iz mrtvih da nas spase; to je sve to mi treba da znam. Oni koji veruju u Njega ivee u venoj slavi." To je uobiajena, detinjasta istonjaka legenda, pomislio je Gaj, setivi se onoga to je u Rimu uo o njihovom kultu. Razumeo je zato takva pria privlai robove, pa ak i poneku enu iz boljih porodica. Sad mu je sinulo da bi ovakve prie mogle zanimati Juliju, ili bi joj barem dale o emu da razmilja. Spustio je iniju. "Hvala ti na vinu, oe, i na prii", rekao je. "Sme li moja ena da te poseti? Ona je izmuena tugom za naom keri." "Bie dobrodola kad god da doe", ljubazno je odgovorio otac Petros. "Samo mi je ao to te nisam ubedio. Nisam te ubedio, zar ne?" "Naalost, nisi." Gaj je bio pomalo razoruan ovekovim aljenjem. "Nisam neki propovednik", rekao je otac Petros pomalo razoarano. "Voleo bih da je otac Josif tu; on bi te sigurno ubedio." Gaj je smatrao da je to malo verovatno, ali se utivo nasmeio. Kad se okrenuo da poe, zaulo se kucanje na vratima. "Ah, Senara! Samo ui", rekao je pustinjak. "Vidim da je neko kod tebe", odgovorio je devojaki glas. "Doi u kasnije, ako smem." "U redu je, upravo odlazim." Gaj je gurnuo u stranu komad koe koji je pokrivao ulaz. Pred njim se nalazila jedna od najlepih devojaka koje je video, barem posle Eilan, a to je bilo tako davno. Naravno, onda je i on bio veoma mlad. Devojci je bilo oko petnaest godina, procenio je, kosa joj je bila boje bakarnih iskri u kovaevoj vatri, a oi veoma plave, i nosila je nebojenu lanenu haljinu. Kad ju je ponovo pogledao, setio se gde ju je ve video. Uprkos keltskoj boji koe, u linijama nosa i vilice jasno je poznao crte oevog nekadanjeg sekretara, Valerija. To je objanjavalo i otkuda zna latinski. Tek dok je odvezivao konja, setio se da je mogao da pita - kako ju je ono oslovio pustinjak, Senara? - kako moe da dogovori sastanak sa Eilan. No, dotle se koa na ulazu ve spustila za

njom, a jedna od retkih stvari koje je znao o enama - nikada nije znao mnogo, a otkako se oenio znao je jo manje - bila je da nikada nije mudro pitati jednu enu za drugu. Kad je stigao do vile, ve se smrailo, ali Julijin pozdrav, iako tih, bio je prijateljski. Licinije ih je ve ekao u trpezariji. Macelija i Tercija su se na verandi igrale malim koijama; obukle su Julijinog majmunia kao bebu, i pokuavale su da ga uguraju na malo sedite. Spasao je ivotinjicu i predao je Juliji. Ponekad se pitao kako tri devojice i jedna ena, pored sedmoro slugu, mogu da naprave toliki haos po kui. "Tata! Tata!" zaciale su devojice, i dotrala je i Kvartila. Gaj ih je redom izgrlio, pozvao Lidiju da ih preuzme, i poao sa Julijom u trpezariju. I dalje je nosila majmuna na ramenu; bio je veliine bebe, i Gaju je, ko zna zato, smetalo to je obuen kao beba. Nije mogao da zamisli zato se Julija zagrejala za to stvorenjce; poticalo je iz toplih krajeva i bila mu je potrebna nega kao da je zaista dete. Od svih mesta za dranje takvih ljubimaca, Britanija je svakako bila najgore; verovanto je ak i leti suvie hladno za takvu ivotinju. "Voleo bih da se otarasi te odvratne zveri", nervozno se obrecnuo dok su sedali za veeru. Julijine oi su se ispunile suzama. "Sekunda ju je tako volela", apnula je. Gaj se, ne prvi put, upitao da li Julija gubi razum. Sekunda je umrla sa est godina, i bio je siguran da uopte nije obraala panju na majmuna. No, ako Juliji prija da tako misli... Primetio je da ga Licinije znaajno gleda, pa je uzdahnuo i manuo se te teme. "ta si radio danas?" upitala je Julija, oito ulaui napor da govori veselo dok su sluge unosile barena jaja, dimljene ostrige, usoljenu ribu, i razne zelene salate sa maslinovim uljem. Gaj je prebrzo progutao komad luka i zagrcnuo se, priseajui se itavog dana. Pruio je aku ka svee peenom hlebu. "Pokuavao sam da ulovim one divlje svinje i stigao sam na drugu stranu brda", poeo je. "U onoj staroj kolibi usred ume sada neko ivi, nekakav pustinjak." "Hrianin?" sumnjiavo je upitao Licinije. On nije imao nijednu lepu re za kultove koji su preplavili Rim. "Izgleda", oprezno je rekao Gaj, putajui da sluavka odnese tanjir sa ribom, dok je druga unosila posudu sa paetinom u sosu od ljiva i vina. Probrkao je prste u iniji namirisane vode i obrisao ih. "U svakom sluaju, smatra da je njegov bog ustao iz mrtvih." Licinije je frknuo, ali Juliji su se oi ispunile suzama. "Je li zaista tako bilo?" Gaju se steglo srce od njenog bespomonog pogleda, ali u isto vreme je i oajavao. ta bilo, samo da je utei. Spustio je paije krilo i okrenuo se na trpezarijskom leaju da je pogleda. "ta misli, da li bi me pustio da razgovaram sa njim? Da li bi me ti pustio?" moleivo je upitala Julija. "Draga moja Julija, elim da uradi sve to bi ti pruilo utehu." Sasvim iskreno je govorio. "Bie mi milo sve to tebe ini srenom." "Tako si dobar prema meni." Oi su joj se opet ispunile suzama. Brzo je sakrila lice i istrala iz sobe. "Ja nju ne razumem", priznao je Licinije. "Vaspitao sam je da ivi edno i da potuje svoje pretke. I ja sam voleo to dete, ali svi emo jednog dana umreti, pre ili kasnije. Dobro sam odabrao svojoj keri", dodao je. "Mnogo si bolji prema njoj nego to bih ja bio na tvom mestu, makar da ti nije rodila sina." Gaj je uzdahnuo i uzeo vino. Oseao se kao grozna varalica, ali ostao je smiren. Postao je odgovoran za sreu svoje ene, i od mnogih stvari koje nije eleo najmanje je eleo da je povredi. Ali neprekidno je mislio kako Eilan ne bi bila toliko glupa da je zavede brbljanje nekakvog hrianskog pustinjaka. Kad su odneseni slatkii, Gaj je preao u sobu gde je Julija nadgledala pripreme za spavanje devojica. Gaju je bilo milo kad je video da je majmun nestao; zlobno se ponadao da e pobei, i da e ga, uz malo sree, uhvatiti psi lutalice.

Robinja je skratila iak, i on i Julija su za trenutak stajali i gledali blagi sjaj na glatkim obrazima i tamnim uvojcima. Julija je izgovorila blagoslov i dodirnula amajliju protiv vatre koja je visila na zidu. U poslednje vreme postala je veoma sujeverna. Poar bi bio straan, naravno, ali kua je bila nova i nimalo promajna. Uostalom, Gaj se za sluaj poara mnogo vie uzdao u sposobnosti kunih robova nego u bogove i amajlije. "Mislim da u poi u krevet", rekla je Julija kad su izili u hodnik. Gaj ju je potapao po ramenu i poljubio je u obraz koji mu je pruila. To je mogao i da oekuje. Plan je bio da do vremena kad on doe u krevet, ona bude - ili se bar pretvara da je - u dubokom snu, kako je on ne bi uznemiravao. Bilo mu je kao da uopte nema enu. A kako moe oekivati da mu rodi jo dece ako nee da spava sa njim? No, bilo je besmisleno raspravljati se. Poeleo joj je laku no i poao ka svojoj kancelariji u drugom krilu vile, gde ga je ekao svitak sa poslednjom verzijom 'Agrikolinog ivota' od Tacita. I tu je otkrio kuda se zavukao Julijin majmun; bio je na njegovom stolu i tu se uneredio, ostavivi smrdljvi majmunski izmet svuda po njegovim papirima. Besno je povikao, zgrabio ivotinju i svom snagom je zavitlao u dvorite. uo je gadan udar i cviljenje, a onda vie nita. Dobro. Ako ga je ubio, nee aliti; a sutra e bez kajanja rei Juliji da ga je sigurno uhvatio pas. Neka je tei hrianski svetenik; mada je uo da oni ne vole da se petljaju sa enama. Tog trenutka je eleo da ne mora ni on. 25. Gaj se probudio rano ujutro. Danas, ma ta se desilo, mora preduzeti neto da nae svog sina. Ardanos sigurno zna kako da doe do svoje unuke. Nije bio oduevljen to e morati da pria sa starcem, za koga je podozrevao da je isti fanatik, na svoj nain, koliki je i otac Petros, ali nije bilo drugog izlaza. Jedini problem je bio taj kako da nae Ardanosa, koji vie nije iveo blizu Deve. No, dok je leao i razmiljao o tome, zauo je oprezno kucanje na glavnoj kapiji, i slugu kako guna dok je izlazio da vidi ko je. Gaj se brzo obukao i oprezno skliznuo iz kreveta, kako ne bi probudio Juliju. U prednjem dvoritu ekao je legionar sa Macelijevim pozivom da doe u posetu. Gaj je podigao jednu obrvu. Njegov otac se zvanino povukao, ali znao je da je ostao poverljivi savetnik mladog zapovednika Dvadeste legije. Ako ne bude kod kue kad Julija otkrije smrt svog majmuna, nee morati da gleda njene suze. Gaj je projahao kroz grad pa pravo kroz kapiju tvrave, pozdravivi straara, koji ga je dobro znao iz vremena dok je bio prokurator. "Tvoj otac je rekao da e verovatno stii pre podneva", rekao je vojnik. "Nai e ga u pretorijumu, sa legatom." Na klupi pred zapovednikovom kancelarijom ugledao je enu umornog izgleda. Bila je Britanka, tamne kose i blede koe, kao kod naroda njegove majke; procenio je da joj je izmeu trideset i trideset pet godina, a nosila je haljinu od vune boje afrana, bogato izvezenu zlatom. Gaj se upitao ta li je uinila, i im ga je deurni legionar uveo u odaju gde su bili zapovednik i njegov otac, upitao je za nju. "Zove se Brigita", odgovorio je otac sa gaenjem. "Naziva sebe kraljicom Demeta. Kad joj je umro mu, ostavio je pola svog bogatstva njoj, a pola imperatoru; ona izgleda misli da joj to daje pravo da vlada njegovim kraljevstvom. Da li ti zvui poznato?" Gaj je olizao suve usne. Bilo je uobiajeno da bogatai dele imanje izmeu svoje porodice i imperatora, u nadi da e rimljanski naslednik osigurati da ostali dobiju svoj deo. I Agrikola je tako uinio. Legat je pogledao Gaja, pa njegovog oca. Njemu oito nije zvualo poznato. "Boudika", krato je rekao Gaj. "Njen mu je pokuao isto to, ali Iceni su dugovali poneto nekim prilino uticajnim senatorima. Kada je umro, ubacili su se, a ona je pokuala da se odupre. Ona i njene keri bile su prilino... loe doekane, pa je podigla pobunu u plemenu, i umalo da nas otera iz itave zemlje!" To je Macelije video u nesrenoj eni koja je sedela napolju,

pogotovo kada se ima u vidu da Demeti spadaju u plemena koja raunaju poreklo po majinoj liniji. "Oh, ta Boudika", rekao je legat. Zvao se Lucije Domicije Brut, i Gaju se inio prilino mlad za tako vaan poloaj, ali prialo se da je dobar prijatelj sa imperatorom. "Ta Boudika", ponovio je Macelije sa gaenjem. "Eto, zapovednie, zato ju je tribun iz Moridunuma pokupio im je proitan testament, i zato ne moemo da lepo sprovedemo pokojnikovu volju, bez obzira koliko koristila imperatoru." "Sa druge strane", rekao je Gaj, "jasno je da sa tom enom treba postupati oprezno kao sa tankim staklom. Siguran sam da svi domoroci u itavoj zemlji ekaju da vide ta emo uraditi." Utom mu je sinula ideja. "Pretpostavljam da nema dece?" "Ima negde par keri, koliko sam uo", umorno je rekao Macelije, "ali ne znam ta je bilo sa njima; imaju samo tri ili etiri godine, naalost, inae bih ih lepo poudavao za graanine Rima. Nisam ba ljubitelj ovakvih ratova protiv ena i dece; ali ako ene hoe da se petljaju u politiku, ta da radimo? Pria se da je ona - ili oni koji ele da je iskoriste - slala poruke Hibernijcima traei savez sa njima." Gaj se stresao, setivi se unitenja Eilaninog doma. "Vodite je u Londinium", predloio je. "Ako je poaljemo u Rim, njen narod e pomisliti da je zarobljena, ali ako je smestimo u lepu kuu u gradu mislie da ih je izdala. Recite joj da nee dobiti ni sesterca od muevljevog zlata ako ne bude ivela u gradu." "To bi moglo da uspe", zamiljeno je rekao Macelije. Potom se obratio legatu. "Slaem se sa predlogom svog sina. Ve ima odred spreman da sredi stvari u Moridunumu; oni neka ponesu i vest." "Znai, ona e biti talac", rekao je Domicije Brut. Toliko je uspeo da razume. Dok je izlazio iz kancelarije, Gaj je pomislio da i keri, ma koliko mlade, mogu ipak da predstavljaju opasnost. ena je budila nejasno saaljenje; delovala je toliko izgubljeno. "Gde su ti keri?" upitao ju je na britanskom. "Tamo gde ih nikada nee nai, Rimljanine, i hvala bogovima na tome", odgovorila je. "Zar misli da ne znam ta legionari rade sa devojicama?" "Ne sa decom!" uzviknuo je Gaj. "Ma hajde; i ja sam otac, imam tri erkice istih godina kao tvoje. Barem moemo da im naemo pogodne uvare." "Potedeu vas tih nevolja", ljutito je rekla ona. "One su poverene pouzdanim ljudima!" Uao je legionar i dotakao joj rame. "Poi bez buke, gospo", rekao je kad se trgla i pogledala ga. "Ne elimo da te vezujemo." Divlje se osvrnula, i odabrala je Gaja. "Kuda me vodite?" "Samo do Londiniuma", rekao je umirujuim glasom. Video je da joj se lice gri, nije znao da li od olakanja ili od razoarenja, ali mirno je pola. Deurni legionar ju je ispratio pogledom. "Kad je ovako pogleda, nikad ne bi pomislio da bi se udruila sa poznatim buntovnicima; ali kad smo je pokupili, dobili smo izvetaj da je viana sa jednim upornim: zove se Konmor, Sinrik ili ve tako nekako. Kau da je jo u okolini." "Znam ga", rekao je Gaj. Legionar se zagledao u njega. "Ti?" Gaj je klimnuo, seajui se sranog mladia koji ga je izvukao iz jame za veprove. Da li je Sinrik jo u vezi sa Eilan? Ako ga uhvate, pitae ga kako da ugovori privatni sastanak. "Bogovi", uzdahnuo je Macelije dok je zatvarao za sobom vrata legatove kancelarije i iao niz hodnik sa Gajem, "od svega ovoga oseam se tako star!" "Ne budi smean", odgovorio je Gaj. "Legat hoe da uinim neto da smirim narod. Upotrebi stare veze, kae." Moda taj Brut i nije tako glup kako izgleda, pomislio je Gaj. Macelijeva sposobnost da osigura saradnju sa plemenima dosad je ve postala legendarna. "Ali umoran sam od vaenja tueg kestenja iz vatre. Moda u se preseliti u Rim. Odavno nisam video grad. Ili u poi u Egipat; tamo e mi konano biti toplo." "Kakva glupost", ljutnuo se Gaj. "ta e moje devojice da rade bez dede?"

"Ma hajde, one jedva znaju za mene", rekao je Macelije, ali izgledao je zadovoljan. "Da ima sina, bilo bi drugaije, naravno." "Ja... ovaj, moda u jednog dana i dobiti sina", jedva se izvukao Gaj. Sam Macelje mu je rekao za Eilaninu trudnou, ali kad ju je video sa bebom u onoj umskoj kolibi, znao je da je poroaj dran u tajnosti. Ako Macelije ne zna da mu je Eilan rodila sina, bolje da mu sada ni ne kae. Eilan je sanjala kako hoda kraj jezera kroz polumrak koji je mogao biti i sumrak i svitanje. Magla je leala nisko nad vodom, zaklanjajui suprotnu obalu; bila je srebrnasta, a i vode su bile srebrnaste; talasii su blago zapljuskivali obalu. Uinilo joj se da preko vode dopire pesma, a onda je iz magle izronilo devet belih labudova, lepih kao device iz umske kue kada pozdravljaju mesec. Eilan nikada nije ula neto tako lepo. Prila je ivici jezera i pruila ruke, a labudovi su polako plivali u krug. "Pustite me da doem, pustite me da plivam sa vama!" povikala je, a labudovi su odogvorili: "Ne moe poi sa nama; tvoje haljine i ukrasi su preteki..." Poeli su da plivaju sve dalje, i Eilani se srce stezalo dok ih je gledala kako nestaju. Brzo je svukla teku haljinu, velove i ogrta, i odbacila zlatnu ogrlicu i narukvice Vrhovne svetenice. Kad je ugledala u vodi svoju senku, imala je oblije labuda. Bacila se u jezero... Kad su joj se srebrne vode sklopile nad glavom, probudila se pod dobro poznatim krovom umske kue, u prvo praskozorje. Nekoliko trenutaka je nepomino sedela, trljajui oi. Ovo nije bilo prvi put da je sanjala jezero i labudove. Svaki put joj je bilo sve tee da se vrati. Nikome nije rekla za to. Ona je Vrhovna sveetenica Vernemetona, a ne neka neozbiljna devojka koju udni snovi mogu da uplae. Ali san je svaki put bivao sve stvarniji, a njena uloga u njemu sve nestvarnija. Neko je lupao na vrata, i to od njene bate. Nejasno je ula kako se buni mlada svetenica koja ih je uvala. "ta ti misli, ko si? Ne moe tek ako doi niotkuda i traiti da vidi Vrhovnu svetenicu, pogotovo ne u ovo doba." "Oprosti mi", odgovorio je duboki glas. "Ja i dalje mislim o njoj kao o svojoj usvojenoj sestri, a ne kao o Vrhovnoj svetenici. Molim te, pitaj je da li bi razgovarala sa mnom!" Eilan je prebacila al preko ramena i urno izila na trem. "Sinrie!" povikala je. "Mislila sam da si negde na severu!" Zastala je u pola rei. Sinrik je drao u naruju malo, tamnokoso dete od dve ili tri godine; druga devojica, od moda pet godina, krila se iza njega. "Jesu li tvoji?" Sinrik je odmahnuo glavom. "To su deca jedne nesrene ene, i doao sam da te molim da im prui sklonite u ime Boginje." "Da im pruim sklonite?" glupo je ponovila. "Ali zato?" "Zato to im je potrebno", odvratio je Sinrik, kao da je to najnormalnija stvar na svetu. "Htela sam da pitam zato ovde! Zar nemaju roake da se staraju o njima? Ako nisu tvoje, otkud da su ti ih poverili?" "Njihova majka je Brigita, kraljica Demeta", odgovorio je Sinrik sa nelagodnou. "Pokuala je da preuzme kraljevstvo kad joj je mu umro, i sad je zarobljenica Rima. Plaili smo se da e keri postati taoci, ili i neto gore, ako padnu Rimljanima u ruke." Eilan je pogledala decu i pomislila na svog sina. Od sveg srca je alila njihovu majku, ali ta e rei Ardanos? Ovo je bio trenutak kad bi joj koristio Kailejin savet, ali ova je otila u Letnju zemlju, da poseti Sveti kladenac. "Zna da su premlade da bismo ih uzele za Boginju." "Samo te molim da ih uvate!" poeo je Sinrik, ali pre nego to je stigao da nastavi napolju se zaula nova buka. "Gospo, ne moe sada kod svetenice; ima gosta." "Razlog vie da budem sa njom", odgovorio je glas, i u batu je ula Dieda. Kad je ugledala

Sinrika kriknula je, i on se brzo okrenuo da je pogleda. Kada se vratila iz Eriua ispriali su joj ta on radi, ali sada ga je prvi put videla. "Deca nisu moja!" uzviknuo je on kad je video kako je pobledela, pa pocrvenela. "Kraljica Brigita ih je poslala da ovde potrae sklonite." "Onda treba da ih odvedemo u Kuu devojaka", rekla je Dieda, savladavi se, i pruila ruku, ali i dalje je gledala Sinrika. "ekaj", rekla je Eilan. "Moram da razmislim. umska kua ne sme da se upetlja u politiku." "Misli, ne sme bez pristanka Rimljana?" ljutito je upitao Sinrik. "Lako je ljutiti se", odvratila je Eilan, "ali mora pamtiti da mi postojimo ba zbog uviavnosti onih Rimljana koje ti tako prezire. Treba barem da se posavetujemo sa Vrhovnim druidom pre nego to se upletemo u neto to bi moglo izgledati kao podravanje pobune." "Sa Ardanosom?" prasnuo je Sinrik. "A zato ne sa legatom u Devi? Moda bi trebalo da odemo do guvernera Britanije i zatraimo njegovu dozvolu." "Sinrie, mnogo sam rizikovala za tebe i za tvoju borbu", ozbiljno ga je podsetila Eilan. "Ali ne smem ugroziti umsku kuu prihvatanjem politikih izbeglica bez Ardanosove dozvole." Tiho se obratila devojci, koja je na to potrala stazom ka oblinjoj kui, izgraenoj naroito za Vrhovnog druida. "Eilan, zna li kakvoj sudbini preputa ove devojice?" upitao je Sinrik. "A ti? Zato si tako siguran da e Ardanos odbiti?" "A ta to?" upitao je novi glas. Svi su se okrenuli, Eilan namrtena, Sinrik rumen od gneva, Dieda bleda od nekog oseanja koje Eilan nije mogla da odredi. "Tvoja devojka me je srela pred ulazom", objasnio je Ardanos. Eilan je pokazala decu. "Za Brigitu ne mogu nita da uinim", rekao je Ardanos kad je objasnila. "Upozorili smo je ta e se desiti ako pokua da preuzme vlast. Ali nee biti grubi prema njoj; ak ni Rimljani ne prave takvu greku dvaput u istom stoleu. to se tie dece, ne znam. Kasnije bi mogla da predstavljaju problem." "Ali zasad nee", odluno je rekla Eilan. "A neu da krivim decu za grehe njihovih roditelja. Senara i Lia mogu da ih paze. Ako im damo nova imena i ako se budemo ponaali prema njima kao prema obinoj deci, neko vreme e biti sasvim bezbedne. Niko nee ni pomisliti na njih." Gorko se nasmeila. "Na kraju krajeva, za mene se zna da titim decu bez majki!" "Valjda", sumnjiavo je rekao Ardanos. "Ali za Sinrika je bolje da to pre ode. Ve sam primetio da ubrzo za njim dolaze nevolje." Prostrelio je pogledom mladia, i Dieda je prebledela. "Rimljani moda ne mare za devojice, ali tebe e svakako traiti!" "Ako pokuaju da me uhvate, moda e upasti u vee nevolje nego to su eleli", silovito je rekao Sinrik. Eilan je uzdahnula, pomislivi da bi mu bolje pristajalo da ga, umesto gavranom, zovu pticom burnicom. Ali znala je da ne vredi raspravljati se sa Sinrikom, kao ni sa Diedom. Mogla je jedino da pokua da odri mir jo neko vreme. Ponekad joj se inilo da joj na leima poiva teina itave Britanije - i da su se svi njeni roaci zaverili da tako i ostane. Pozvali su Senaru da povede decu u novo obitavalite, a Eilan se vratila svojim poslovima, ostavivi Diedu i Sinrika da se oproste nasamo. Kasnije popodne zaula je kako neko plae u kolibi gde su suile bilje. Bila je to Dieda. Trgla se kad ju je videla, usplamtelog pogleda, ali kad je poznala Eilan kao da se malo smirila. Mada vie nisu bile bliske, Dieda ipak nije oseala potrebu da se pretvara. No, Eilan se dobro pazila da ne pokua da je tei ili dodirne. "ta je bilo?" upitala je. Dieda je otrla oi krajikom vela, i od toga su postale jo crvenije. "Traio je da poem sa njim..." "A ti si odbila." Eilan je pazila da joj glas bude potpuno neutralan. "Da ivim kao prognanik, da se krijem po umama, da se bojim svakog zvuka, da se uvek

pitam hou li sutra videti kako ga odvode okovanog, ili kako gine od maa Rimljana? Nisam mogla, Eilan! Ovde barem imam svoju muziku, i posao u koji verujem. Kako sam mogla da poem?" "Jesi li mu rekla tako?" Dieda je klimnula. "Rekao je da ga, ako tako mislim, zapravo ne volim; da sam izdala na cilj... Rekao je da sam mu potrebna..." To je sigurno rekao, idiot jedan , pomislila je Eilan, a nikad se nije upitao da li je uopte on potreban njoj! "Ti si kriva!" povikala je Dieda. "Da nije bilo tebe, odavno bih se udala za njega. Onda moda nikada ne bi postao prognanik!" Eilan je uloila veliki napor da se savlada, kako ne bi rekla da je Dieda poloila zavete svetenice svojom slobodnom voljom. ak i kad se Eilan vratila u umsku kui posle Gavenovog roenja, Dieda je mogla da ode kod Sinrika umesto u Eriu. Sirotici sada nije bila potrebna logika, nego neko koga e okriviti. "A sada mogu samo da mislim na njegov pogled! Proi e meseci, ili i godine, pre nego to ponovo ujem kako mu je, i ta mu se deava! Da sam sa njim barem bih znala!" cvilela je Dieda. "Pretpostavljam da ti ni za ta nije potrebno moje odobrenje", tiho je rekla Eilan. "ta god mislila o mojim odlukama, zna da sam nauila da snosim posledice. Ali i ja sam plakala u mraku, pitajui se jesam li ispravno postupila. Dieda, moda nikada nee biti sigurna - moe jedino da radi posao koji ti je dat, i da se nada da e ti Boginja jednog dana objasniti svoje razloge." Dieda je okrenula lice u stranu, ali Eilani se inilo da se jecanje umiruje. "Rei u devojkama da si bolesna i da ih ne moe veeras izvesti da pevaju", nastavila je Eilan. "Svakako e im biti milo zbog toga." Eilan je smatrala da je problem Brigitine dece razreen, ali samo nekoliko dana kasnije, pred samu veeru, devojka joj je rekla da jedan Rimljanin trai da ga primi. Smesta je pomislila na Gaja, ali odmah je znala da se on nikada ne bi usudio da se pojavi ovde. "Pitaj ko je i ta je", mirno je rekla. Devojka se brzo vratila. "Gospo, to Macelije Severus moli da govori s njim. Bio je prefekt logora u Devi..." "Znam ko je on." Lianon ga je primila nekoliko puta, ali Macelije se odavno povukao. ta li hoe od nje, za ime svih bogova? Jedini nain da sazna bilo je da ga pita. "Reci mu da ue", naredila je. Namestila je haljinu, i posle trenutka razmiljanja spustila je i veo preko lica. Utom je Hju uao kroz premala vrata sa jo jednim mukarcem. Gajev otac... deda njenog sina... Eilan ga je radoznalo odmeravala kroz veo. Nikada ranije ga nije videla, a ipak bi ga svuda poznala. Videla je istovremeno izborano lice starca i vrste linije nosa i ela koje je imao i njegov sin, i koje su tek poele da se pojavljuju na detinjem licu njenog sina. Hju je zauzeo mesto pored vrata, a Macelije je priao i zaustavio se pred njom. Uspravio se i naklonio, i Eilan je odjednom shvatila od koga je Gaj nasledio svoj ponos. "Gospo", rekao je Macelije. Izgovorio je rimljansku re, Domina , ali inae je dobro govorio britanski. "Veoma si ljubazna to si me primila..." "Nije to nita", odgovorila je. "ta mogu da uinim za tebe?" Pretpostavljala je da je doao zbog neke od predstojeih sveanosti, kao i onda kada je dolazio kod Lianon. Macelije se nakaljao. "uo sam da si pruila utoite kerima kraljice Demeta..." Eilani je sad bilo veoma milo to je navukla veo. "Ako je to tano", polako je rekla, oajniki elei da su tu Aradnos ili Kaileja da joj pomognu, "zato bi to tebi bilo vano?" "Ako je tako", rekao je on, "voleli bismo da znamo zato." Setila se Sinrikovih rei. "Zato to mi je reeno da im je to potrebno. Moe li da smisli neki bolji razlog?" "Ne mogu", odgovorio je, "ali njihova majka je pobunjenik; zapretila je da podigne itav

zapad protiv Rima. Ali Rim je bio milostiv. Brigita je poslata na bezbedno mesto u Londinium, i niko joj nee nauditi. A nismo traili smrt ni za njene roake." Devojice e se radovati kad uju da im je majka dobro, pomislila je Eilan, setivi se kako su neprirodno mirne bile. Ali zato? Je li mogue da Macelije eli mir izmeu Rima i Britanije, isto kao i ona? "Ako je to tano, milo mi je da ujem", rekla je, "ali ta eli od mene?" "Mislio sam da je to jasno, gospo. Te devojice ne smeju postati oslonac nekog budueg ustanka. Sama Brigita nije vana, ali u vreme napetosti posluio bi svaki izgovor." "Mislim da moe da bude miran", odgovorila je. "Ako su one meu devicama umske kue, niko ih nee koristiti u politike svrhe." "ak ni kada odrastu?" upitao je on. "Kako da znamo da nee biti udate za ljude koji e pokuati da vladaju Demetima po pravu venanja sa kraljicom?" Sasvim je u pravu, pomislila je Eilan. Sinrik bi sigurno pokuao tako neto. "Kako bi ti to izbegao?" "Najbolje bi bilo da ih usvoje porodice odane Rimu; a kada odrastu, nai emo im dobre mueve koji potuju Rim." "I to je sve to bi im Rimljani uradili?" "Sve", odvratio je Macelije. "Gospo, ne veruje valjda da mi vodimo rat sa bebama i malom decom?" Outala je. Upravo tako su mi govorili itavog ivota. "Da li eli da uvek plaamo za tua nedela? Kao na svetom ostrvu?" upitao je Macelije, kao da joj je pogodio misli. U to veruje Sinrik, ali ovu odluku donosim ja. I meni Boginja mora rei ta da radim. Eilan je jo utala, traei unutranji mir u kome e moi da uje. "Ne", rekla je, "ali izgubila bih poverenje svog naroda ako bi se pomislilo da sam suvie spremna da ti verujem. ula sam da su obe Brigitine keri suvie mlade da bi se i pomiljalo na brak. Mnogo su prepatile. Svakako bi bilo mnogo bolje kad bi ih ostavili tamo gde su jo koji mesec, moda i itavu godinu, dok se guva ne smiri. Dotle e ve svi znati kako postupate sa njihovom majkom. Strasti e se smiriti, i bie manje buke kad se sazna da su u vaim rukama." "A onda ete nam ih predati?" namrtio se Macelije. "Ako je sve tako kako kae, kunem se bogovima mog plemena da hoemo." Eilan je poloila aku na zlatnu ogrlicu. "Budi spreman da ih primi u svojoj kui u Devi, na Dan Device idue godine." On se razvedrio, i Eilani je stao dah kad je ugledala na njegovom ostarelom licu Gavenov blistavi osmeh. Kad bi samo mogla da mu kae ko je ona, i da mu pokae unuka, bezbednog i snanog! "Verujem ti", rekao je Macelije. "Mogu samo da se nadam da e legat poverovati meni." "Vernemeton je talac moje iskrenosti", pokazala je oko sebe. "Ako te izdam, svi smo vam na dohvat ruke." "Gospo, rado bih ti poljubio ruku", rekao je on, "ali tvoj uvar me vrlo sumnjiavo posmatra." "To ne sme da uini", rekla je, "ali prihvatam tvoju dobru nameru, gospodaru." "I ja tvoju", rekao je Macelije i naklonio se jo jednom. Kada je otiao, Eilan je jo neko vreme utke sedela, pitajui se da li je izdala svoj narod ili ga spasla. Da li su je bogovi zbog ovoga doveli ovamo? Je li zbog ovoga roena? Kaileja se vratila iz Letnje zemlje sutra uvee, naizgled umorna, ali prosvetljena. Kada se okupala, Eilan je poslala Senaru da je upita da li bi veerala kraj Eilanine vatre. "Kako je to dete poraslo!" rekla je Kaileja kad je Senara izila da donese jelo. "Kao da je dola jue, a sad je istih godina kao ti kad sam te prvi put videla... i gotovo je isto toliko lepa." Eilan se pomalo iznenadila kad je shvatila da je Senara postala mlada ena, dovoljno odrasla za zavete; uskoro e postati svetenica. Ve godinama nisu uli nita o njenim roacima Rimljanima, i teko da bi se iko protivio. Ali nije bilo razloga za urbu.

"A ta si radila po ovako lepom, sunanom danu, dete moje?" upitala je Kaileja kad je Senara spustila jelo. Preko devojinog lica preao je udan izraz. "Prola sam kraj one kolibe u umi. Jeste li znali da tamo sada ivi pustinjak?" "Tako je, dobio je nau dozvolu. On je udan starac, odnekud sa juga. Hrianin je, zar ne?" "Jeste", rekla je Senara sa onim istim udnim izrazom. "Bio je vrlo ljubazan sa mnom." Kaileja se namrtila. Eilan je znala da bi trebalo da kae kako svetenica iz umske kue ne treba da ostaje nasamo sa mukarcem, bez obzira koliko trezven i star bio. No, devojka jo nije poloila zavete, a Eilan je odnekud ula da se hrianski svetenici zariu na ednost. U svakom sluaju, kiselo je pomislila Eilan, ona svakako nije osoba koja bi smela da dovodi u pitanje devojinu ednost. "Moja majka je bila hrianka", rekla je Senara. "Hoete li mi dozvoliti da poseujem tog svetenika i da mu nosim hranu iz nae kuhinje? Volela bih da nauim neto o veri moje majke." "Ne vidim zato ne bi", rekla je Eilan. "Meu naa najdrevnija uenja spada i znanje da su svi bogovi jedan Bog. Poi i saznaj kakvo njegovo lice vide hriani..." Neko vreme su utke jele. "Neto se desilo", konano je rekla Eilan, gledajui Kailejino lice zagledano u plamen. "Moda..." odgovorila je Kaileja. "Ali nisam sasvim sigurna ta to znai. Tor je veoma moan, a jezero..." Odmahnula je glavom. "Kada budem shvatila ta sam tamo osetila, obeavam da u ti rei. U meuvremenu..." pogled joj se uozbiljio kad ga je upravila u Eilan. "ula sam da se neto deavalo i ovde. Dieda kae da si imala posetioca." "Vie njih; ali pretpostavljam da misli na Sinrika." "Mislim na Macelija Severusa", rekla je Kaileja. "ta misli o njemu?" Mogla bih da poelim da mi je postao svekar , pomislila je Eilan. No, to ipak nije mogla da kae Kaileji. "Izgleda i ljubazan i brian", rekla je umesto toga. "Eto kako Rimljani otimaju deo po deo naeg sveta", rekla je Kaileja. "Vie bih volela da su svi neporecivo zli. Kad ak i ti misli da je Macelije dobar, ko e se pobuniti?" "Zato bi se bunili protiv njih? Govori kao Sinrik." "Mogla bih i gore", rekla je Kaileja. "Mislim da ne bi", naljutila se Eilan. "ak i ako moramo da prihvatimo mir sa Rimom, pa ta? Mir je svakako bolji od ma kakvog rata." "ak i mir bez asti? Mir u kome nam je oduzeto sve to ivot ini vrednim?" "Rimljani mogu da budu asni..." poela je Eilan, ali Kaileja ju je prekinula. "Mislila sam da e ti poslednja rei neto tako!" Naglo je prekinula, oito uplaena oseanjem da bi svaka dodatna re samo pogorala stvar. Ali ja kaem tako , pomislila je Eilan, oseajui da joj rumenilo stida polako nestaje sa lica. Gajeva majka se udala za Macelija da bi stvorila mir, a ja sam pustila da se Gaj oeni Rimljankom iz istog razloga. Upitala se kakva je osoba ta njegova ena, i da li ga je usreila. Ne ele sve ene mir, to je znala, jer seala se Boudike, koja je povela pobunu, i Kartimandue, koja je izgnala Karaktakusa, i Brigite, ije keri sad uva, ali ona je donela svoju odluku i sad e je se drati. "Sinrik nije u pravu", konano je rekla. "ivot ne ini vrednim ivljenja slava o kojoj pevaju ratnici, nego zdrava stoka, obraena polja i srena deca oko vatre. Znam da Boginja moe da bude uasna, kao divlja krmaa kojoj ugroze prasie, ali mislim da bi Ona vie volela da nas vidi kako gradimo i gajimo, a ne kako ubijamo jedni druge. Zar ne pokuavamo upravo zato da obnovimo stare naine leenja?" Konano je podigla pogled i zagledala se u Kailejine crne oi, i iznenadila se kad je ugledala njen moleivi pogled. "Rekla sam ti zbog ega mrzim mukarce i plaim se onoga to mogu da uine", tiho je rekla starija svetenica. "Ponekad mi je veoma teko da verujem u ivot; mnogo je lake upustiti se u rat. Ponekad me natera da se stidim. Ali kad sam pogledala u Sveti kladenac, uinilo mi se da iz

njega izviru stotine potoia koji nose isceliteljsku mo po svetu. I onda sam, nakratko, verovala." "Moramo preduzeti neto i oko toga", tiho je rekla Eilan i uhvatila Kaileju za ruku; tog asa je, kao odjek, zaula pesmu labudova. Kad se sledei put naao u Devi, Gaja je pozvao otac. Uz vino se poveo razgovor o Brigiti od Demeta. "Jesi li uspeo da nae njene keri?" upitao je Gaj. "Na neki nain", odgovorio je otac. "Znam gde se nalaze, i sigurno nee pogoditi gde je to." "Mislio sam da e im nai usvojitelje Rimljane." "I hou, kad bude vreme, ali za sada mislim da je Svetenica Proroanstva najbolji staratelj koga mogu da imaju." Kad je Gaj zinuo, Macelije je nastavio dalje. "Ona je mlada, i plaio sam da e se sloiti sa usijanim glavama kao to je Sinrik, kojeg bih, iskreno reeno, obesio im ga se doepam, ali bila je neobino razumna. Verovatno pogaa da imam tamo dounika ve godinama, jednu slukinju, ali ovo je prvi put da sam lino video Vrhovnu svetenicu." "Kako ti se inila?" Gaju je glas zadrhtao, ali Macelije izgleda nije to primetio. "Bila je pod velom", odgovorio je, "ali sloili smo se da ona zadri devojice dok napetost ne popusti, a onda e nam ih predati da im naemo usvojitelje Rimljane, i da ih verimo sa Rimljanima; mislim da e ak i Brigita pristati na to, ako joj se objasni. A nameravam da joj objasnim. Plaio sam se da bi neki bundija iskoristio devojice da podigne novi rat, a to bi nam vrlo teko palo, kao to zna, posle Domicijanovih poslednjih poraza na granicama." Zastao je i zagledao se u sina. "Ponekad se pitam jesam li dobro birao za tebe, mome. Mislio sam da e Vespazijan due iveti; on je bio dobar imperator, i postarao bi se za tvoje napredovanje. Posle sveg naeg planiranja, ipak ivi od zemlje kao neki britanski poglavar. ak i tvoj brak sa Julijom..." Brzo je prekinuo. "Moe li da mi oprosti?" Gaj je zurio u njega. "Nisam znao da treba neto da ti opratam. Stvorio sam sebi ivot, i ovo je moj dom. to se tie karijere, pa, ima jo dosta vremena." Ni imperatori ne ive veno, pomislio je, setivi se ta je Malus rekao u poslednjem pismu, ali to nije mogao glasno rei ak ni ocu. Kad bi pomislio na Rim, setio bi se guve na ulicama, ubreta i neudobne toge. Ovde u Britaniji bi voleo malo vie sunca; ali junjaka klima mu nije odgovarala. A to se tie nedostatka naslednika, pitao se je li ovo pravi trenutak da kae Maceliju za Eilaninog sina. Da li je otac video ba nju? Osetio je olakanje to ona ume da bude tako umerena. ak i ako ne moe da je vidi, sad je znao da je iva i zdrava. Ne bi se reklo da ne voli svoje keri, a znao je da Licinije voli svu decu. No, zakoni Rima priznaju samo muku decu. To moda nije poteno, jer razbatinie malu Celu, ali zakon je zakon, voleli ga ili ne. Na kraju mu se uinilo bezbednije da ne kae nita. Zbog onog to ostane neizgovoreno - a to je nauio na najtei nain - posle ne mora da se kaje. 26. Kaileja se trgla iz sna, drhtei, u prvo praskozorje. Samo sam sanjala. Ali slike su jo bile tako ive, stvarnije ak i od zavesa oko njene postelje i disanja ostalih ena oko nje. Sela je u krevetu i obula papue, a onda je, jo drhtei, uzela al sa kuke i vrsto se umotala. No, ni topla vuna je nije umirila. Kada bi zatvorila oi, jo je videla prostranstvo srebrnaste vode nad kojom su se kovitlale bele magle. Eilan je stajala na drugoj obali, ali voda je svakog asa postajala sve ira, kao da je odnosi neka snana struja. Najvie ju je plailo oseanje koje je ilo uz slike, sveprisutna plima strepnje i gubitka. To samo govore moji strahovi, ponavljala je u sebi, to je samo san koji nestaje u svitanje. Ne znae svi snovi predskazanje. Ustala je i otpila malo vode iz kraga. Na kraju je sivi veo oblaka pao izmeu nje i Eilan, odvajajui je od sveta. Smrt je takva... Ta pomisao je nikako nije naputala. Obini snovi nestaju kao jutarnja magla im se probudi. Veliki snovi - snovi moi - postaju sve jasniji dok mozga o njima. To se ne sme zanemariti.

Kad su ostale ene poele da se mekolje, Kaileja je shvatila da ne moe ostati tu, izloena njihovim radoznalim pogledima. Moda e u bati nai mir koji joj je potreban da ovo razjasni. Ali ve je znala da mora rei Eilan. Beltanske sveanosti su te godine donele plodno leto, i ume oko umske kue bile su pune cvea. Eilan je dozvolila da je Mielin nagovori da iziu u prikupljanje bilja, a pole su i Lia i deca. Pod drveem su jo cvetali jagorevina i plavi zvoni, ali livade su ve proarali zlatni ljutii, a beli glog je bujao. Gaven se pravio vaan pred Brigitinim kerima i priao im je sve to zna o umi, a one su gutale svaku re, gledajui ga pune divljenja. Eilan se nasmeila, setivi se kako su ona i Dieda pratile Sinrika u stopu dok su svi bili mali. Dok je sluala njihov smeh, shvatila je koliko je Gavenu nedostajalo drutvo druge dece, i znala je da je nee samo devojice uskoro napustiti. I Gaven e uskoro morati da bude usvojen. Vratili su se u podne, rumeni, raspriani i ovenani cveem. "Kaileja te eka u bati", rekla je Eilid im je videla Eilan. "Sedi tamo itavo jutro. Nije htela da ue ni na doruak, ali tvrdi da je sve u redu." Eilan se namrtila i pola u batu ne skidajui slamni eir irokog oboda, jer dan je bio topao. Kaileja je sedela na klupi kraj leje ruzmarina, nepokretna kao da meditira, ali na zvuk Eilaninih koraka otvorila je oi. "Kaileja, ta je bilo?" Ova je podigla pogled, i Eilan se trgla od potpune smirenosti u tim crnim oima. "Koliko godina se znamo nas dve?" upitala je Kaileja. Eilan je pokuala da srauna; upoznale su se kad se rodilo Mairino mlae dete. No, njoj se inilo mnogo due, i ponekad bi se setila onih neobinih iskri znanja koje bi joj se javljale niotkuda i znala je da su bile sestre u vie ivota od ovog. "esnaest godina, ini mi se", rekla je na kraju, nekako sumnjiavo. Kad su se upoznale, bila je zima; ne, nemogue, jer divlji Hibernijci su ili u pljaku, a svakako ne bi zajedrili sa svojih obala da su se bojali zimskih oluja. Ono je bilo kino prolee. Nije padao sneg, nego kia, sad se seala. A tog leta je dola u umsku kuu kao novakinja. "Tako dugo? Ima pravo. Mairina ki je ve gotovo dorasla za udaju, a Gavenu je jedanaest godina." Eilan je klimnula, setivi se kako ju je Kaileja posetila u izgnanstvu, u umskoj kolibi, i kako ju je drala za ruke i brisala joj elo dok je raala dete. Mislila je da ta seanja nee nikada izbledeti; a sada su vie liila na davne snove. Ovo to je radila sa Kailejom u umskoj kui sada je bilo mnogo vanije. "A sada imamo dve Brigitine keri", zamiljeno je rekla Kaileja. "No, kroz godinu dana emo ih dati Rimljanima na usvajanje." "Strano mi je od pomisli da e Brigita izgubiti decu", uzdahnula je Eilan. "Ja je ne bih mnogo alila", odvratila je Kaileja. "Ne verujem da je provela neku besanu no pitajui se ta e biti sa njenom decom kad je pustila Sinrika da je ubedi da planiraju pobunu." Eilan je znala da je to najverovatnije tano; ali kao majka, seala se uasnog bola kad joj je Ardanos oduzeo Gavena. "Zato govorimo o tome?" upitala je. "Ne verujem da si ekala ovde pola dana samo da bi preturala po starim uspomenama kao to rimski zelenai preturaju po zlatnicima!" Kaileja je uzdahnula. "Ima neto to moram da ti kaem, a ne znam kako u. Zato priam o svim moguim glupostima. Eilan, imala sam upozorenje kakvo kau da dolazi svakoj svetenici pre smrti. Ne, ne mogu da ti objasnim..." Eilan je osetila da joj se srce ledi, uprkos toplom suncu. "Kako to misli, upozorenje? Ima li bolove? Moda Mielin zna neko bilje..." "Sanjala sam", tiho je rekla Kaileja, "i mislim da taj san najavljuje da e moj ivot uskoro prestati."

Zar Kaileja da umire? Zapanjena, Eilan nije znala ta da kae. "Ali kako?" konano je upitala. "Iskreno, ne znam kako da ti kaem", tiho je rekla Kaileja. "Moda je to neto to moe da razume tek kad ti se desi." Oh, da, pomislila je Eilan, tano je; ali i ja sam svetenica, makar i ne bila naroito dobra. U Kailejinom prisustvu uvek je bila svesna toga, mada je inae esto sumnjala. Od poslednjeg susreta sa Sinrikom, bila je potpuno svesna da je samo pion u njegovoj borbi protiv Rima, kao to je sa Ardanosom najvie bila svesna da eli da je koristi kako bi odrao mir sa Rimom. Poslednjih nekoliko godina plemena su bila mirna, ali ula je prie o nemirima meu Rimljanima. Sinrik bi rado iskoristio prednost svake slabosti ukoliko Rimljani ree da se pobune protiv svog imperatora. Da li bi se Gaj pridruio takvoj pobuni? Da li ju je on ikada voleo samo nje radi? No, sa Kailejom, jo od prvog trenutka, Eilan je bila pre svega svetenica. Kada su bile zajedno, Eilan je oseala da Boginja moda ipak ima neku korist od nje. Ma koliko duboko volela Gaja, stalno se seala da on nije ostao uz nju. Ali Kaileja je uvek bila tu. Bespomono je pogledala u sestru-svetenicu. Ovo nam se ve deavalo, iznenada je pomislila, gledala sam je kako umire u bolovima. Sad ju je obuzeo bes. Ako ne moe niim da joj pomogne, zato Kaileja hoe da je mui govorei joj? Gotovo neprijateljski je pogledala dugu enu, i ugledala je u njenim crnim oima blesak oseanja, nalik na tihu struju u jezeru. Sada je iznenada shvatila. I ona se boji. Duboko je uzdahnula, i u njoj se naglo pokrenula mo Boginje koju je Kaileja umela da probudi. "Kao Vrhovna svetenica Vernemetona, nareujem ti - ispriaj mi svoj san!" Kaileja je rairila oi, ali sledeeg trenutka je ve priala. Eilan je sluala zatvorenih oiju, i videla je slike koje je Kaileja opisivala. Ubrzo joj se uinilo da ih vidi i pre nego to bi Kaileja govorila o njima, i kada je ova zautala, nadovezala se priajui svoj san o labudovima. "Biemo razdvojene", konano je rekla, otvarajui oi. "Ne znam hoe li to uiniti smrt ili neka druga sila, ali i pomisao da te izgubim ini mi se kao smrt, Kaileja." "Ali ako nije smrt, ta moe biti?" upitala je Kaileja. Eilan se namrtila, seajui se sjaja srebrnih voda ispod oblaka. "Letnja zemlja", naglo je rekla. "Sigurno je to mesto koje smo obe videle u snovima. Mora poi tamo, Kaileja, i povee sa sobom dvanaest devojaka. Ne znam da li time ispunjavamo volju Boginje ili joj se protivimo, ali svakako je bolje da uinimo neto nego da samo sedimo i ekamo da te smrt odnese, ak i ako pri tom greimo!" Kaileja je jo delovala sumnjiavo, ali u njene oi se vratio ivot. "Ardanos to nikada nee dozvoliti. On je Vrhovni druid, i eli da sve svetenice budu ovde, u Vernemetonu, njemu pred oima!" Eilan ju je pogledala i nasmeila se. "Ali ja sam Svetenica Proroanstva. Prepusti Ardanosa meni!" Na jutro Dugodnevice, devojke iz umske kue izile su u svitanje da sakupljaju rosu sa letnjeg cvea. Rosa ima mnoge moi, i u ulepavanju i u magiji. Govorilo se da devica koja se umije jutarnjom rosom i potom pogleda u bistru vodu moe da vidi lice onoga ko je najvie voli. Eilan se upitala zato bi svetenice, koje su ili pod zavetom ednosti ili bi trebalo da ga daju, elele da vide tako neto. Da li je veina donela iz dotadanjeg ivota uspomenu na nekog momka? Ona u svoje vreme nije samo sanjala o svom mladiu. Ipak, nadala se da ostale koje slue Boginji mogu da budu odlunije od nje. ula je devojke kako se smeju dok su se vraale iz ume, ali nije izila da ih doeka. Kako je vreme proticalo, sve vie je bila svesna potrebe za ritualnim izdvajanjem pred velike sveanosti. Smatrala je da e joj vremenom biti lake, ali sada joj se inilo da je odravanje ravnotee izmeu svih koji trae moi Boginje iz godine u godinu sve tee. Kad god bi Ardanos doao da joj apue na uvo uputstva, bila je svesna da odravanjem mira i ona, isto koliko i on, slui Rimljanima; pitala se da li injenica to oboje rade ono to misle da je

dobro za Britaniju moe da opravda to saveznitvo. Otvorila su se vrata i ula je Kaileja. ak i ona je imala venac od bulki u ast sveanog dana. Obrazi su joj se rumeneli od sunca i izgledala je zdravije nego pre. "Sama si?" "Ko bi bio sa mnom na ovaj dan? Sve devojke iz kue otile su da beru letnje cvee, a Lia je odvela Gavena da posete Mairi", odgovorila je Eilan. "To je dobro." Kaileja je sela na tronoac. "Moramo da razgovaramo o veeranjem Proroanstvu." "Otkako sam se probudila samo na to i mislim!" gorko je rekla Eilan. "Volela bih da ti mora da sedi ovde u mraku i da se priprema. Ti bi bila neuporedivo bolja Vrhovna svetenica od mene!" "Bogovi saklonite; ja nisam osoba koja bi se tako lako pokorila Ardanosovoj volji." Eilan je osetila da je obuzima gnev. "Ako i jesam samo lutka u rukama svetenika, dobro zna ko me je takvom uinio." Kaileja je uzdahnula. "Nisam htela da te kritikujem, mo chridhe." Tepanje je smanjilo Eilanin bes. "Sve smo mi u Njenim rukama", nastavila je Kaileja, "i vrimo Njenu volju to bolje moemo, pa tako i ja i ti. Ne bi trebalo da se ljuti na mene." "Ne ljutim se", rekla je Eilan, ne ba sasvim iskreno, ali nije htela da se svaa sa enom kojoj toliko duguje. Ponekad joj se inilo da e je zgromiti teina svega to duguje Kaileji. "Bojim se", nastavila je, "ali rei u ti neto to niko drugi ne zna. Sveto pie koje treba da me drogira nije vie isto kao u Lianonino vreme. Izmenila sam ga, tako da trans nije potpun. Znam ta mi Ardanos govori da kaem..." "Ali on uvek izgleda sasvim zadovoljan tvojim odgovorima", namrtila se Kaileja. "Zar si jo toliko zaljubljena u tvog Gaja da namerno slui Rimu?" "Sluim miru!" uzviknula je Eilan. "Ardanos nikada nije ni pomislio da bih mogla da ga ne posluam, a kada se moji odgovori donekle razlikuju od onoga to mi je unapred rekao, misli da sam samo nesavren prenosnik. Ali rei mira nisu moja odluka. Kada se preputam Boginji, ja ne laem! Zar misli da je sve ovo to radimo u umskoj kui obina la?" Kaileja je odmahnula glavom. "Suvie esto sam oseala Boginju... ali..." "Sea li se Dugodnevice pre sedam godina, kada je doao Sinrik?" "Kako bih mogla da zaboravim?" upitala je Kaileja glasom krivca. "Uasno sam se uplaila!" Neko vreme je utala. "To nisi bila ti, znam, nego lice Boginje za koje se nadam da ga vie nikada neu videti. Je li uvek tako?" Eilan je slegnula ramenima. "Ona ponekad doe, a ponekad ne, i tada moram da koristim svoje procene. Ali svaki put kad sednem izmeu vatri nudim se Boginji, i svaki put ekam, pitajui se hoe li me ovaj put Ona ubiti na mestu!" "Razumem", oprezno je rekla Kaileja. "Oprosti mi to nisam shvatila kad si rekla da e ubediti Ardanosa da me poalje na jug. Ali ta e uiniti?" "Ovo je proba..." Eilan se nagnula ka njoj. "Za nas obe. Ako sve to smo ovde stvorile nije la, sada moram da rizikujem i sebe i tebe. Veeras u nainiti napitak po starom receptu. Kada me Boginja preuzme, mora pitati za svoj san. Svi e uti odgovor, i svi emo - ti, Ardanos i ja - biti vezani njime, ma kakav da bude." Svetlo se primetno izmenilo u predveerje, kada su se otvorila vrata i pojavio se jedan od Ardanosovih mladih svetenika, toliko mlad da je brada tek poela da mu nie. "Spremni smo, gospo", rekao je pomalo bojaljivo." Eilan, koja je ve poela da klizi u izdvojeno, meditativno stanje to prethodi transu, ustala je iz stolice. Eilid i Senara su joj spustile na ramena sveani ogrta i zakopale ga pod grlom zlatnim lancem. Vee je bilo svee uprkos godinjem dobu, i Eilan je ak i pod debelim ogrtaem zadrhtala dok je ulazila u nosiljku. Iz tame su se pojavila dvojica svetenika u belim odorama, koraajui uz nju odmerenim koracima. Znala je da su oni tu da bi je zatitili od sluajne povrede ili pritiska mase, ali stalno joj se inilo da su to njeni tamniari.

Kroz um joj je proletela misao nalik na zeca koji uka u grmlju: Svaka svetenica je zatvorenik svojih bogova... Bila je nejasno svesna da prolaze dugim drvoredom koji je vodio do brda. U podnoju je gorela ogromna vatra, jedna od mnogih u ovoj noi. Njeni crveni odsjaji poigravali su na liu drevnog hrasta koji je rastao kraj brda. Kroz masu se proneo zvuk iekivanja, nalik na tihi uzdah. Nehotice se setila kako ga je prvi put ula kao pozdrav Lianon. Sada je ona bila na Lianoninom mestu, a narod koji ju je gledao nije razumeo ovo to se deava nita vie od nje u ono vreme. Dva deaia od osam-devet godina, u belo obueni iskuenici za bardove, odabrani zbog lepote i nedunosti, prineli su joj veliku zlatnu iniju. Imali su zlatne ogrlice i zlatom izvezene pojaseve na beloj odei. Kad je kroz hrastovo lie prodro zrak meseine, granica imele - koju je odsekao svetenik skriven u granju - poela je da pada nanie. Eilan ju je uhvatila i spustila je u iniju. Promrmljala je rei blagoslova i spremila se na gorinu, a onda je iskapila tenost. Glasovi druida podigli su se u prizivanju; pritisak iekivanja mase zarivao joj se u svest. Tenost joj je prila trbuh; pitala se da li je pogreila u odmeravanju, a onda se setila da se i ranije tako oseala. Sad je shvatila da se svaki put pomalo truje, i da e umreti isto kao Lianon, mada moda ne tako brzo. No, svet oko nje je ve nestajao; jedva je bila svesna da se sputa u proroku stolicu, niti da je nose na ramenima ka vrhu brda. Kaileja je sa brigom veom od uobiajene posmatrala priliku skljokanu u visokom seditu. Kao i uvek, snaga napeva vukla je i nju u trans. No, u pulsiranju energije oko sebe oseala je neobinu napetost. Okrenula se i ugledala Eilaninog oca meu druidima u belom. Ardanos nije nita rekao. Da li je uopte znao da e i Bendeigid biti ovde? Eilan se zgrila u visokom seditu i Kaileja je uhvatila naslon stolice da je pridri. Bilo je zabranjeno dodirivati Vrhovnu svetenicu dok je u transu, ali morali su biti spremni da je pridre ako padne. "Boginjo!" molila se u sebi. "uvaj je - nije vano ta e se meni desiti!" Uinilo joj se da se Eilan umirila; krajikom oka videla je belu ruku kako visi preko ivice stolice, vitka kao deija. Kako moe da izdri toliku mo ? "Gospo od Pehara!" vikao je narod. "Srebrna Preslice! Velika Kraljice! Doi nam! Velika Boginjo, govori nam!" Kaileja je oseala pod dlanom podrhtavanje stolice. Eilan je zgrila prste, i Kaileja je, zaprepaena, primetila da joj bleda koa sija. Istina je, pomislila je, Boginja je ovde. Prilika u visokom seditu se polako ispravila, proteui se kao da se navikava na masu veu od krhkog tela ene koja je u njoj sedela. Kaileja je osetila drhtaj du kime. "Pogledajte, ljudi, dola nam je Gospa od ivota! Neka se uje Proroanstvo! Neka Boginja objavi volju Besmrtnih!" povikao je Ardanos. "Boginjo! Izbavi nas od porobljivaa!" zauo se drugi glas. Istupio je Bendeigid. "Povedi nas u pobedu!" Zvuali su kao gavranovi, edni krvi i smrti. Samo je Eilan stajala izmeu umske kue i naroda koji je traio rat. Zar ne znaju ta e se desiti sa zemljom ako doe do otvorene borbe sa Rimom i njegovim plaenicima? Iako je mrzela Rimljane, Kaileja se pitala kako razuman ovek ili ak i boginja - moe poeleti rat u svojoj zemlji. Zar je Bendeigid tako brzo zavboravio svoj dom u plamenu, i smrt svoje ene i male keri? Boginjo, pomislila je, prepustila si mir ove zemlje Eilaninim rukama; neka bi inila volju Tvoju makar izgledalo da je to i volja Rimljana... Prilika u stolici se stresla i iznenada podigla veo, zagledana u masu, lica hladnog i ravnodunog kao kod kipova kakve prave Rimljani. "Ovo je najkraa no", tiho je rekla, i u narodu je zavladala potpuna tiina. "Ali od ovog asa nadalje, sile svetlosti e poputati. Vi koji se ponosite da znate sve tajne zemlje i neba..." nemarno

je mahnula rukom prema druidima poreanim u krug, "zar ne moete da proitate znake u svetu oko sebe? Plemena su videla svoje dane i sada postaju sve slabija; tako e jednog dana biti i sa imperijom Rimljana. Sve stvari doive vrhunac a potom opadaju." "Pa zar onda nema nikakve nade?" upitao je Bendeigid. "Vremenom se ak i sunce ponovo raa!" "To je tano", odgovorio je mirni, hladni glas iznad njega. "Ali tek kada proe najmraniji dan. Odloite maeve i sklonite titove, deco Donina. Neka se rimski orlovi kolju meu sobom, a vi orite svoje njive, i budite strpljivi, jer Vreme e vas svakako osvetiti! itala sam tajne spise Nebesa; i velim vam sada, ime Rima nije upisano u njima." Kroz masu se proneo uzdah olakanja i razoarenja. Ardanos se saaptavao sa jo jednim svetenikom. Kaileja je shvatila da joj je ovo moda jedina prilika da uini ono to je Eilan traila. "A ta sa starom mudrou? Kako da Te potujemo u svetu koji se stalno menja?" I Ardanos i Bendeigid su je prostrelili pogledom, ali pitanje je postavljeno, i Boginja se ve okretala, i Kaileja se stresla, duboko uverena da ona koja je gledala nanie u nju uopte nije bila Eilan. "To si ti, keri stare rase, koja Mi postavlja istinsko pitanje?" zauo se tihi odgovor. Nastupila je pauza, jer Boginja kao da se zagledala u sebe; potom se nasmejala. "Ah, i ova ovde takoe pita. Mogla bi da trai od Mene i mnogo vie, ali se boji. Kako detinjasto, ne razume da je Moja volja da svi vi budete slobodni." Blago je slegnula ramenima. "Ali deca ste vi, svi vi." Prenela je pogled na Ardanosa, koji je porumeneo i oborio oi. "Neu sad da vam unitavam iluzije. Niste dovoljno snani da podnesete previe stvarnosti..." Pruila je jednu ruku, okreui aku i savijajui prste kao da uiva u pokretima. "Telo je fino." Tiho se nasmejala. "Nikakvo udo to ga se tako drite. Ali to se Mene tie, zar zaista mislite da vai jadni napori mogu da uine dobro ili zlo? Bla sam ovde od poetka, i dok god sunce bude sijalo nad vodama, ostau tu. Ja sam koja jesam..." U toj jednostavnoj izjavi bilo je uasne istine postojanja, i Kaileja je uzdrhtala. "Ali nai ivoti teku kao vode i nestaju", rekla je Kaileja. "Kako da prenosimo ono emu si nas Ti nauila onima koji dolaze posle nas?" Boginja je pogledala nju, pa Ardanosa, pa opet nju. "Ti ve zna odgovor. U dalekim erama tvoja dua je polagala zavet, kao i njena. Neka jedna od vas poe u Letnju zemlju, i neka tamo na obalama jezera osnuje Kuu devojaka. Tamo ete mi sluiti, zajedno sa svetenicima Nazarena. Tako e moja mudrost nadiveti dane to dolaze!" Skoro istog trenutka, telo svetenice, dotle napeto kao struna, naglo se opustilo; strela je odapeta, poruka je predata. Eilan se skljokala u stolici, i Kaileja i Mielin su brzo prile da je prihvate. Trzala se i mrmljala, izlazei iz transa. Ardanos je stajao pognute glave, mozgajui o znaenju ovog Proroanstva i kako da ga iskoristi. Nije mogao da se protivi - niti bi on, kao poboan ovek, eleo da ospori rei Boginje ali imao je privilegiju da ih tumai. Ubrzo je podigao glavu. Pogledao je pravo u Kaileju, i uinilo joj se da se nasmeio. "Boginja je govorila. Neka bude tako. Nazidae se kua za slukinje Boginje; ti e, Kaileja, poi da osnuje Kuu devojaka na Toru." Kaileja mu je uzvratila pogled. U njegovim bledim oima bio je pobedonosni izraz. Za Ardanosa, odluka Boginje bila je sjajna mogunost da postigne neto to je odavno eleo, da je odvoji od Eilan. Uzeo je granicu imele i poprskao klonulo telo svetenice, i svi zvuci su nestali u veselom zvuku srebrnih zvonia. "Za nekoga ko se ve odavno povukao izgleda da ima mnogo posla!" Gaj se nasmeio ocu preko stola pretrpanog svicima pergamenta i gomilama votanih tablica. Napollju je ledeni februarski vetar tresao granje koje je tek poelo da se naliva sokovima. Unutra su cevi grejale

poploane podove, a mangali sa umurom su ih branili od promaje. "Nadam se da mladi Brut ceni ono to ini za njega." "On ceni moje iskustvo", rekao je Macelije, "a ja cenim njegovo. On ima sjajne veze, samo da zna, u rodu je sa pola drevnih porodica u Rimu. Inae, njegov otac je stari prijatelj tvog pokrovitelja Maleusa." "Ah." Gaj je otpio jo malo zainjenog vina. Poelo je da mu svie. "A ta na legat misli o trenutnoj politici imperatora?" "Iskreno, poslednja pisma iz Rima su ga prepala. Krajem godine mu se zavrava dunost zapovednika, i pita se kako da se spase od povratka u Rim! Kao pripadnici konjikog stalea, ti i ja imamo jednu prednost: zakon nas ne obavezuje da ivimo u Rimu. ujem da je Veni Grad ove godine vrlo nezdrav za senatore." "Kao to je bio Flavije Klemens?" mrano je upitao Gaj. Nikakvo udo da se senatori neprijatno oseaju. Ako je Domicijan smakao sopstvenog roaka, ta e biti sa svima ostalima? "Jesi li ikada saznao za ta je bio optuen?" "Zvanino, za ateizam. Ali pria se da je zapravo bio hrianin, i da je odbio da pali tamjan imperatoru." "Sigurno se na Dominus et Deus strano uvredio zbog toga." Macelije se kiselo nasmeio. "Bogovi znaju da su ti hriani grdni gnjavatori, i kada ih ne progoni vlada kolju se meu sobom. Da se Neron setio da u areni sukobi njihove razliite sekte, mogao je da utedi itavo bogatstvo na lavovima - ali oboavanje koje Domicijan zahteva za sebe prevazilazi sve granice!" Gaj je klimnmuo. Od Julije se dosta nasluao o propovedima oca Petrosa, pa je znao da su hriani opsednuti muenitvom, i da imaju mnogo sukobljenih sekti, mada je to Julija smatrala preienjem Crkve od svega nedostojnog. No, hriani su sve u svemu ipak bili sitnica. Imperatorova manija veliine postajala je mnogo ozbiljniji problem. "Hoe li poi Neronovim stopama, ili Kaligulinim?" upitao je oca. "Jo nije pokuao da obogotvori svog konja, ako si na to mislio", odgovorio je ovaj. "On je u nogo emu veoma efikasan imperator; zato i jeste toliko opasan. Ako Domicijan uspe da uniti poslednje ostatke senatorskog stalea, ta e ostati Rimu kada doe sledei ludi imperator?" Gaj je paljivo pogledao oca. "Ti si stvarno zabrinut zbog toga, zar ne?" "Nije to toliko zbog mene", rekao je Macelije, poigravajui se konjikim pristenom na ruci. "Ali ti i dalje tek treba da napravi karijeru. Sa ovim imperatorom, kakve su ti anse?" "Oe... neto se deava, zar ne? ta su traili od tebe?" Macelije je uzdahnuo i osvrnuo se po obojenim zidovima sobe, po policama punim svitaka, kao da se boji da e sve to nestati. "Postoji... plan..." oprezno je rekao, "da se dokraji dinastija Flavija. Kada Domicijanu doe kraj, senatori e izabrati novog imperatora. Da bi plan uspeo, moraju ga podrati provincije. Novi guverner je Domicijanov ovek, ali veina legata po legijama su iz istih porodica kao i Brut..." "Znai, trae da ih mi podrimo", otvoreno je rekao Gaj. "A ta misle da e plemena raditi dok se mi bavimo promenama imperatora?" "Ako im obeamo neka poputanja, podrae nas... Uskoro e nam predati keri kraljice Brigite, i Valerije mi pomae da naem valjane porodice usvojitelja koji e ih podii. Rimljani i Britanci na kraju moraju postati saveznici. Ovako e se to desiti neto bre." Gaj je zazvidao bez zvuka. Ovo je bila velianstvena zavera! Iskapio je ostatak vina. Kada je ponovo podigao pogled, otac ga je posmatrao. "Deavale su se i udnije stvari", tiho je rekao Macelije. "Zavisno od toka stvari, jedan Rimljanin poreklom od kraljevske loze Silura mogao bi da ima veoma zanimljivu budunost!" Dok je jahao kui, Gaj je oseao da mu se vrti u glavi - i to ne zbog vina. Dovoljno dugo je ugaao Juliji. Sada mu je bilo savreno jasno da mora i zvanino usvojiti sina koga mu je rodila Eilan. No, kad je stigao kui, Julija je neprekidno priala samo o poslednjoj poseti pustinjaku,

ocu Petrosu. "I kae da je iz Svetog Pisma jasno - i iz svih ostalih proroanstava - da e se svet okonati za ivota ove generacije", govorila je, blistavih oiju. "U svako svitanje treba da pomislimo da to moda nije sunce, nego svet poinje da gori. A onda emo se ponovo sresti sa svojim voljenim. Jesi li znao za to?" Odmahnuo je glavom, zauen to ona, dobro obrazovana Rimljanka, moe da veruje u takve stvari. No, ene su ipak lakoverne, i verovatno im je upravo zato zabranjeno da se bave javnim poslovima. Pitao se da li hriani znaju za nesloge oko imperatora. "Hoe li postati sledbenica Nazarena - tog proroka robova i pobunjenih Jevreja?" otro je upitao. "Ne vidim kako ijedna razumna osoba moe da uini ita drugo", hladno mu je odgovorila. Pa, pomislio je Gaj, ja oito nisam razumna osoba - ili bar nisam od njene vrste. "A ta e rei Licinije?" upitao je. "Nee mu se svideti", tuno je rekla Julija. "Ali ovo je jedino u ta sam sigurna otkako... otkako su umrla deca." Oi su joj se ispunile suzama. To nema nikakvog smisla, pomislio je Gaj, ali nije nita rekao; traenje smisla nju do sada nije uspelo da utei. Uostalom, zaista je izgledala srenija nego ikada od Sekundine smrti. Njega je jo, danju i nou, progonila slika udavljene devojice. Logino ili ne, gotovo joj je zavideo. "Pa, radi kako hoe", uzdahnuo je. "Neu pokuavati da te spreim." Pogledala ga je gotovo razoarano, a onda je sinula. "Ako ima imalo oseanja ta je ispravno, postae i ti nazaren." "Draga moja Julija, mnogo puta si mi rekla da nemam oseanja za ispravnost", otro je odgovorio. Ona se zagledala u pod i Gaj je osetio da ima jo neto. "ta je bilo?" "Ne mogu pred decom", zamucala je. Gaj se nasmejao, uhvatio je za ruku i odveo je u drugu sobu. "Pa, ta to ne moe da kae pred naom decom, Julija?" Ona je opet oborila oi. "Otac Petros kae da... poto je kraj sveta tako blizu... " opet je zamucala, "bolje je da sve udate ene - i oenjeni mukarci - poloe zavet ednosti." Gaj je na to zabacio glavu i nasmejao se. "Jesi li svesna da je, po vaeim zakonima, odbijanje da spava sa muem dovoljan razlog za razvod?" Julija, iako oito uznemirena, bila je spremna na to. "U Carstvu Nebeskom ", citirala je, "nema ni braka ni venavanja." "Dogovoreno", opet se nasmejao Gaj. "Nije me briga za tvoja nebesa, pogotovo ne za onaj deo kojim vlada otac Petros." Znao je da e je povrediti kad je nastavio. "Poloi sve zavete koje poeli, draga moja. S obzirom na to da si proteklih godinu ili dve bila u krevetu korisna koliko i komad drveta, ne mogu da zamislim da e mi to ita izmeniti u ivotu." Iznenaeno je rairila oi. "Znai, nee se protiviti?" "Ni sluajno, Julija; ali poto ti vie nee biti vezana branim zavetima, poteno je da ne budem ni ja." Shvatio je da joj kvari scenu koju je elela da odigra; valjda je oekivala da e on besneti ili preklinjati. "Nikad ne bih ni pomislila da traim od tebe tako neto", rekla je. "Ionako ne verujem da bi mogao da odri takav zavet", dodala je prkosno. "Zar misli da ne znam zato si prole godine kupio onu lepu robinju? Bog zna da nije ni od kakve koristi u kuhinji! Kad ve nosi na dui tolike grehe..." No, Gaju je sad bilo dosta. Nije hteo da raspravlja s njom o stanju svoje due - ma ta pod tim podrazumevala. "Za moju duu sam odgovoran samo ja", rekao je i poao u kancelariju, gde je naao ve nameten krevet. Znai, ona je bila sigurna da e pristati da spavaju odvojeno, ma ta rekao pre toga.

Za trenutak se premiljao da li da proslavi slobodu pozvavi robinju, ali zakljuio je da nema elje za to. eleo je neto vie od pokornosti ene koja nema nikakvog izbora. Opet je pomislio na Eilan. Sada Julija nee moi nita da kae ako on odlui da usvoji Gavena. Samo, kako da joj saopti? Konano je bio slobodan da ponovo potrai Eilan. No, lice Gneva koje je video na Dugodnevicu postavilo se izmeu njega i njegovih seanja, i na kraju je zaspao mislei na lice devojke koju je sreo kod pustinjaka pre godinu dana. 27. Sredinom februara, oluje su prestale i nastupilo je blago, vedro vreme, hladno ali sunano. Na zaklonjenijim mestima voke su poele da razvijaju pupoljke, i grane su se rumenele od nadolazeih sokova. Bregovi su bili puni blejanja mladih jaganjaca, a movare su odjekivale od doziva labudova koji su se vraali. Eilan se zagledala u plavo nebo i shvatila da je vreme da odri re datu Maceliju. Kad je na poziv dola Senara, Eilan ju je ekala u bati. "Lep je dan", rekla je Senara, oito se pitajui zato ju je Eilan pozivom odvojila od redovnih poslova. "Zaista", sloila se Eilan, "lep vedar dan da se izvri neprijatna dunost. Ali ti si jedina koju mogu da zamolim." "A o emu se radi?" "Brigitine keri su kod nas godinu dana, i sada je vreme da ih poaljemo Rimljanima, kao to sam obeala. Oni su odrali re to se tie Brigite, i verujem da e lepo postupati i sa decom. Ali to se mora obaviti tiho, kako se ne bi probudila stara neprijateljstva. Ti si dovoljno odrasla da ih povede u Devu, a dovoljno govori latinski da se raspita za put do kue Macelija Severusa. Hoe li da ih odvede tamo?" "Severusa?" Senara se namrtila. "Mislim da se seam tog imena. Majka mi je jednom rekla da njen brat radi za njega, i da je on otar ovek, ali poten." "Tako sam i ja zakljuila." Eilan je klimnula. "to mu pre devojice budu predate, pre e ih smestiti u novi dom." "Ali onda e odrasti kao Rimljanke", pobunila se Senara. "Zar je to tako loe?" nasmeila se Eilan. "I tvoja majka je bila Rimljanka." "Tano..." zamiljeno je rekla devojka. "Ponekad razmiljam o njenoj porodici, i kako izgleda rasti u takvom svetu. Pa dobro", konano je rekla. "Poi u." Potrajalo je dok su pripremile decu, jer Eilan nije htela da iko u rimljanskom gradu kae da su devojice bile zanemarivane dok su ivele meu druidima; ali konano je i ona bila zadovoljna, i Senara ih je uhvatila za ruke i povela prema Devi. Dan je bio hladan ali vedar, i ak i vodei jedno dete dok je drugo kaskalo kraj nje, Senara je brzo napredovala. Deca su veselo brbljala, uzbuena izlaskom. Kada su se umorile, vezala je mlae alom oko sebe, i tako je ubrzo zaspalo, a starije je podigla u naruje. Dotle je ve videla prve kue na ivici grada i vrste zidove tvrave iza njih. Kada je stigla do centralnog foruma, sela je na klupu kraj fontane da bolje podesi teret pre nego to pone da se raspituje za Macelijevu kuu. Odjednom je neto zaklonilo sunce. Senara je podigla pogled i ugledala Rimljanina koga je ve jednom srela, prole godine u pustinjakovoj kui. Kasnije joj se inilo simbolinim to je on stao izmeu nje i sunca; ali tog trenutka to joj nije palo na pamet. "Ve smo se jednom sreli, zar ne?" upitao je on. "U kolibi oca Petrosa", odgovorila je, porumenevi. Jedna devojica se probudila i zagledala se u njega, razrogaenih oiju. Nije ga viala na skupovima male grupe ovdanjih nazarena; no, poto je ivela u umskoj kui, nije mogla esto da odlazi tamo. Prvi put je otila iz radoznalosti, kasnije zato to joj se jezik Rimljana inio kao spona sa mrtvom majkom, a na kraju zato to je

kod njih nalazila utehu. Privlani Rimljanin ju je i dalje gledao. Bio je mlai nego to je u prvi mah pomislila, i dopao joj se njegov osmeh. "Kuda si se uputila, devojko?" "U kuu Macelija Severusa, gospodaru; ove devojice treba da predam njemu na brigu..." "Ah, znai to su ta deca." On se za trenutak namrtio, a onda su mu oi opet sinule od brzog osmeha. "Pa, dobro je to smo se sreli. I ja sam se tamo uputio; mogu li da ti budem vodi?" Pruio je ruku, i starija devojica ju je prihvatila, smeei mu se. Senara ga je posmatrala u nedoumici, ali on je podigao dete na ramena, i kad je ula detinji smeh, Senara je zakljuila da je on ipak prijazan. "Drite je kao da ste naviknuti na decu, gospodaru", rekla je, i mada nije nita pitala, on je objasnio: "Imam tri keri; nauio sam da se igram sa njima." Znai, oenjen je, pomislila je. Da li je jedan od nas? nije izdrala. "Recite mi, gospodaru, da li ste lan stada oca Petrosa?" "Nisam", rekao je, "ali moja ena jeste." "U tom sluaju, gospodaru, vaa ena je moja sestra po Hristu, i stoga mi je rod." On je prilino sarkastino iskrivio usta. Suvie je mlad da se tako gorko smei , pomislila je Senara. Ko ga je toliko povredio? "Vrlo ste ljubazni to ete me pratiti", rekla je. "Nije nikakav problem, Macelije je moj otac..." Pribliavali su se veoma lepoj kui kraj zidova tvrave, belo okreenoj i poploanoj u rimskom stilu. Rimljanin je zakucao na kapiju, i ubrzo im je otvorio rob, pa su uli kroz dugi hodnik u zatvorenu batu. "Je li moj otac tu?" upitao je Rimljanin. "On je kod legata", odgovorio je rob. "Uite i saekajte ga, ako izvolite; verovatno e se brzo vratiti." I zaista, Macelije je stigao za nekih pet minuta. Senari nije bilo ao to ga vidi, jer se mlaa devojica probudila i poela da plae. Macelije ih je obe predao punakoj, ljubaznoj robinji koja e ih paziti dok ne dou odabrani usvojitelji. Zahvalio se Senari, i utivo je zapitao treba li joj pratilac za povratak. Senara je brzo odmahnula glavom. U umskoj kui su mislili da je odvela devojice kod majinih roaka u gradu. Ako se vrati u pratnji rimskih vojnika, smesta bi je razotkrili. No, bilo bi lepo kad bi je otpratio mlai Severus - ali brzo je potisnula tu misao. "Hoemo li se ponovo videti?" upitao ju je on, i nju je obuzeo drhtaj uzbuenja. "Moda na nekoj slubi." Da ne bi napravila od sebe jo veu budalu, brzo je skliznula kroz vrata. Julija Licinija nikad nita nije radila polovino. Jedne aprilske veeri zamolila je Gaja da je otprati na veernju slubu u nazarenskom hramu u Devi. Iako je njihov brak postao utiva farsa, ona je ipak vladala njegovim domainstvom, i Gaj se oseao obaveznim da je podrava. Pomiljao je na razvod, ali zakljuio je da nema svrhe da povredi Licinija i devojice, a sve samo da bi se oenio nekom drugom Rimljankom. Nije bio dovoljno blizak imperatoru da bi sklopio savez sa porodicom koja ga podrava, a bilo bi opasno ukljuiti se u porodicu koja pripada opoziciji. Iako je Macelije stariji malo govorio o tome, Gaj je znao da se zavera iri. Ako imperator padne, sve e se promeniti. Gaju se inilo bolje da odloi brige o linoj budunosti dok ne bude siguran da je zaista i ima. Poto je nazarenski hram bio delimino kupljen i draguljima koji Juliji vie nisu bili potrebni, Gaj je bio radoznao da vidi ta je dobila za taj novac. Kad su konano poli iz kue, grupa je bila povelika; nisu ili samo Gaj i Julija, nego i devojice sa dadiljama, i otprilike pola posluge. "Zato moramo da vodimo sa sobom toliko sveta?" pobunio se Gaj, nimalo dobroudno. On i njegova porodica e tu no prespavati kod Macelija, ali otac svakako nije mogao da smesti ovoliko sveta.

"Zato to su svi oni pripadnici pastve", rekla je Julija neto ljubaznije. Gaj je zamirkao. Nikada je nije ispitivao kako upravlja domainstvom, ali nije znao da je dovde dospelo. "Vratie se u vilu kad se sve zavri", dodala je ona. "Ne mogu im zabraniti priliku da se spasu." Gaj je zakljuio da je pametnije utati. Nova hrianska crkva bila je povelika zgrada blizu reke, koja je nekada pripadala trgovcu vinom. Zadah starog vina bio je priguen mirisom votanih svea i ranog cvea nagomilanog na oltaru. Imali su i prilino neveto naslikane slike - pastir sa jagnjetom u naruju, riba, neki ljudi u amcu, sve pod belim velovima. Dok su ulazili, Julija je nainila nekakav neobian pokret; Gaj se naljutio kad je video da Cela, Tercija i Kvartila pokuavaju da je imitiraju. Zar Julija je preobratila ne samo poslugu nego i keri? Upitao se da li hriani podrivaju vlast doma. Julija je nala mesta na tvrdoj klupi prilino blizu uzlaza i sela, okruena sluavkama i kerima. Gaj, koji je stajao kraj nje, osvrnuo se da vidi poznaje li jo nekoga. Veina okupljenih vernika su izgleda pripadali siromanijim slojevima, i upitao se kako Julija, koja je prilian snob, podnosi takvo drutvo. Potom je prepoznao jedno lice: devojku koja je dovela u grad Brigitine keri. Rekla mu je da dolazi na sastanke kad moe, i sada je shvatio da je popustio pred Julijinim zahtevom samo zbog nejasne nade da e je videti. Uao je svetenik, glatko izbrijan i obuen u dugu mantiju, praen dvojicom deaka; jedan je nosio veliki drveni krst, a drugi sveu. Potom su ula dvojica starijih ljudi za koje mu je Julija rekla da su akoni; jedan je u ruci nosio teku, koom uvezanu knjigu. Taj je bio prilino mraan ovek srednjih godina. Dok je polagao knjigu na masivnu propovedaonicu, sapleo se preko etvorogodinjeg deteta u prolazu; no, umesto da pobegne vritei, dete se glasno nasmejalo. akon se sagnuo, podigao ga sa osmehom od koga mu se itavo lice izmenilo, i predao ga ocu, mranom oveku grubih, crnih ruku kao u kovaa. Usledile su molitve i prizivanja; pastva je proiena tamjanom i vodom, to je bilo dovoljno slino rimljanskim sveanostima da Gaju ne bi bilo neprijatno, mada je latinski jezik bio daleko od dobrog. Potom su svetenik i akoni seli i nastupilo je uzbueno mekoljenje kad je istupio novi ovek. Gaj se nije zaudio kad je prepoznao oca Petrosa, neurednog i upavog u poreenju sa ostalima. Toliko napeto se zapiljio u okupljene da se Gaj nemilostivo upitao da li pustinjak pati od slabog vida. "Na Gospod ree jednom: 'Pustite decu malu da dou meni i ne branite im; jer takvo je Carstvo Nebesko'. Mnogi od vas ovde okupljenih izgubili su dete, i obuzeti ste tugom; ali vaa deca, velim vam, bezbedna su sa Isusom u Raju, i oni roditelji koji ale sreniji su od onih koji su prepustili decu da slue idolima. Velim vam, bilo bi bolje za tu decu da su takoe mrtva i bezbedna, da nisu greila, nego da ive potujui lane bogove!" Zastao je da uzme dah i zauo se opti uzdah. Doli su ovamo da se plae! cinino je pomislio Gaj. Uivaju u pomisli na svoju nadmonu vrlinu! "Jer prva od Deset Zapovesti je ova: potuj Gospoda svoga svim srcem svojim i svom duom svojom; a druga zapovest je ova: potuj oca svoga i mater svoju", nastavio je otac Petros. "Postavlja se pitanje: moe li mlada osoba da bude odgovorna, ako je njeni roditelji puste da potuje paganske idole? Neki svetenici nae crkve vele da su svi, ak i bebe u naruju majinom, krivi ako prisustvuju oboavanju idola; ali drugi kau da dete nije krivo ako ga roditelji teraju sa slui idolima pre nego to stigne u godine razuma. Ja smatram..." Gaja nije zanimalo ta otac Petros smatra. Dosad je ve pronaao mnogo prijantiji prizor: devojku, Senaru, nagnutu napred, zadubljenu u pustinjakove rei. Potpuno je izgubio nit izlaganja, ali ionako je ve zakljuio da su hrianski obredi suvie dosadni za njegov ukus; nije bilo rtvovanja, niti bunih upozorenja, ak ni drame kakve ponekad ima u ritualima posveenim Izidi ili Mitri. Sve u svemu, ovi hrianski obredi su izgleda dosadniji od svega to je dosad uo, osim moda nekih druidskih filozofija. ak i uz pogled na devojino obasjano lice, inilo mu se vrlo dugo dok je otac Petros konano

zavrio propoved. Gaj je jedva ekao da ode, i veoma se razoarao kad je uo da sada on i ostali prisutni koji nisu krteni treba da iziu i ekaju napolju dok posveenici budu uestovali u nekakvom ritualu ljubavi. Toliko glasno je gunao da je Julija konano pristala da poe, ali posluzi je dozvolila da ostane. Podigao je zaspalu Kvartilu, pa su poli ka Macelijevoj kui. Tek to su krenuli, i Tercija je poela da trai da nose i nju. Gaj joj je otro odgovorio da se ponaa kao velika devojica i da ide sama; njena majka je prezdravljala, ali nije bila dovoljno snana da nosi dete, a Cela je bila premala da je nosi. Kad je Tercija poela da plae, neko im se pribliio s lea. "Ja u poneti vau devojicu", rekao je neki tihi glas. Gaj je zaustio da odbije, ali devojka je ve podigla sanjivo dete, koje joj je gotovo istog asa zaspalo u naruju. "Laka je kao pero", rekla je devojka, "a ja sam navikla na teke poslove." "Ti si prava sestra po Hristu", uzviknula je Julija. Gaj tome nije imao ta da doda, pa su poli svi zajedno. ene su tiho razgovarale, a Gaj je osetio udno olakanje kad je shvatio da se njih dve jedva poznaju. Mesec, koji tek to je poeo da opada, dovoljno im je osvetljavao put. Jasno su videli ulicu pred sobom, a drvee je takoe sijalo od oblaka beliastih pupoljaka. Dok su otvarali Macelijevu kapiju, u susret im je iziao sluga sa lampom. Kada je Tecija poela da se mekolji, Britanka ju je spustila na noge, i stajali su zagledani jedni u druge na iznenadnom svetlu. "Mora ui i veerati sa nama, poto si svakako propustila veeru", rekla je Julija. "Oh, ne, ne mogu", stidljivo je rekla devojka. "Veoma ste ljubazni, gospo, ali nisam dobila dozvolu da doem; moram odmah da se vratim kui, ili e otkriti da me nema, a onda ak i ako me ne kazne neu vie moi da dolazim." "Onda te neu zadravati; to bi bilo naopako uzvraanje tvoje ljubaznosti", brzo je rekla Julija. "Gaj e poi sa tobom. Ovaj deo grada je miran, ali dok stigne do kapije moda bi naila na ljude kakve pristojne mlade devojke ne treba da vide." "Nema potrebe, domina..." poela je devojka, ali Gaj ju je prekinuo. "Rado u te ispratiti; ionako sam hteo da se proetam pre spavanja, pa mogu da te ispratim do kue." Barem e moi da je pita kako to da se devojka iz umske kue nala meu hiranima. Odgovor e svakako biti veoma zanimljiv. Kada je vre stegla oko sebe ogrta - jednostavan i taman, kakav nose sluavke iz boljih kua - upitao se da li je to zato to ispod njega nosi haljinu svetenica. Uzeo je baklju; ak i uz meseinu, znao je da se ne treba uputiti ulicama bez svetlosti, a verovao je da e to umiriti i devojku. Poljubila je sve devojice, ukljuujui i malenu u Julijinom naruju, i pola sa njim niz stepenite. Prolazili su tihim ulicama ne privlaei niiju panju, ali ak i kada su ostavili za sobom poslednje kue devojka nije ni pokuala da skine kapuljau, iako je no bila topla. Tiina je postala neprijatna. "Koliko dugo dolazi na slube u novi hram?" konano je upitao Gaj. "Otkako je sagraen." "A pre toga?" "Kada sam bila mala, moja majka me je vodila na sastanke u odajama za poslugu, u kui jednog od gradskih otaca iji glavni sluga je bio hrianin." "Ali ti ivi u umskoj kui", namrtio se Gaj. "Istina je", tiho je rekla ona. "Njihova svetenica mi je pruila utoite - ja sam siroe. Ali nisam vezana zavetima. Moj otac je Britanac, u izgnanstvu je, ali majka mi je bila Rimljanka. Krstila me je, i kada sam otkrila da u blizini ivi otac Petros poelela sam da nauim neto o njenoj veri." Gaj se nasmeio. "A ime ti je Valerija!" Ona je mirnula. Odavno nije ula to ime. "Tako me je zvala moja majka, ali toliko dugo sam ve Senara da sam gotovo i zaboravila to ime. Otac Petros kae da mi je dunost da sluam svoje staratelje, makar da su pagani. U

umskoj kui mi se ne moe desiti nita loe. On kae da druidi spadaju u dobre pagane, kojima e jednog dana biti ponueno spasenje; ali ne smem im davati zavete. Apostol Pavle je naredio robovima da se pokoravaju svojim gospodarima. Sloboda je stvar due, ali ne sme se zanemariti pravno stanje tela, kao ni poloeni zaveti." "Barem su dovoljno razumni", promrmljao je Gaj. "teta to ne mogu da budu tako razumni i kad je re o dunosti prema imperatoru!" Senara je nastavila da pria kao da ga nije ula, i on se upitao da li to brbljanjem sakriva strah, ali bio je suvie oaran muzikom njenog glasa da bi se mnogo zanimao za rei. Bila je tako neduna, kao Eilan kad je bila mlada. "Naravno, u umskoj kui niko nee traiti od mene da greim, i to su sve dobri ljudi, ali elim da budem pravi vernik i da dospem u raj. Ipak, bojala bih se da postanem muenik, i plaila sam se da e mi rei kako mi je dunost da umrem za svoju veru, kao oni sveci o kojima mi je priala majka; bila sam vrlo mala, ali seam se - poneeg. Sada drava vie ne progoni hriane..." tu je zastala. Dok je Gaj pokuavao da smisli ta da kae, nastavila je. "Naravno, otac Petros je veeras zapravo govorio o meni. Vrlo malo ljudi u pastvi zna da ivim u paganskom hramu, ali preziru me to sam jo tamo - ali otac Petros kae da ne moram da ih napustim dok ne postanem punoletna." "A ta e onda?" upitao je. "Hoe li ti Valerije nai odgovarajueg mua?" "Oh, ne. Najverovatnije u postati monahinja. Svetenici kau da u raju nema ni braka ni venavanja." "Kakva teta", izjavio je Gaj. To je ve jednom uo. "Verujem da su svetneici tu ipak pogreili." "Oh, nisu; jer kada doe kraj sveta, niko ne bi voleo da mu se na dui nau gresi." "Nikad nisam ni pomislio da se brinem o svojoj dui", iskreno je priznao Gaj, "ak ni da se pitam imam li je ili ne." Ona se naglo zaustavila i pogledala ga. "Kako je to strano", uasnuto je rekla. "Ne eli valjda da bude baen u veiti oganj pakla?" "Vrlo mi je udna vera koja kanjava ljude to imaju decu, ili to ih zainju! A to se tie paklenog ognja, to je verovatno bajka, isto kao i Tartar ili Had. Rauzmna osoba se ne plai takvih stvari. Ne misli valjda da mi kae kako stvarno veruje da e tamo dospeti svi oni koji ne veruju ocu Petrosu?" Ona se opet zaustavila i podigla ka njemu lice, belo kao ljiljan pod meseinom. "Naravno da verujem", rekla je. "Mora misliti na svoju duu, sada, dok nije prekasno." Da mu je iko osim ove lepe devojke nametnuo takvu temu, Gaj bi mu se nasmejao u lice. Julijino razglabanje o slinim temama smrtno ga je gnjavilo. No, sada je odgovorio jo blaim glasom. "Ako ti je stalo do moje due, morae mi pomoi da je spasem." "Mislim da bi otac Petros mogao da ti pomogne mnogo bolje nego ja", zamiljeno je odogovrila ona. Utom su stigli do poetka drvoreda hrastova koji je vodio u umsku kuu, i ona se zaustavila, namrtivi se. "Odavde mogu i sama; ti svakako ne sme dalje. Mogli bi te videti, a onda bi me opet uhvatili i kaznili." Uhvatio ju je za ramena i rekao, napola u ali, napola moleivo: "Znai, puta me da odem bez spasa za duu? Moramo se ponovo sresti." To ju je uznemirilo. "Ne bih smela ovo da ti kaem", naglo je rekla, "ali svakog dana u podne nosim hranu ocu Petrosu. Ako se zadesi tamo... onda... mislim da bi mogli da priamo." "Onda e svakako spasti moju duu, ako se uopte moe spasti", odgovorio je Gaj. Nije mu bilo ni najmanje stalo do te nepostojee due; ali znao je da eli da ponovo vidi Senaru. "Nikada se vie neemo videti..." Eilan se naglo okrenula od Kaileje i zagledala se u batu. "To je glupost!" uzviknula je Kaileja, jer ubod straha od tih rei preobratio se u bes. "Sad ti ima glupa predoseanja. Ti si prva htela da poem!" Eilanina mrava ramena su zadrhtala. "Ne ja, ne ja. To je Boginja govorila kroz mene, i znam

da moramo initi po Njenoj volji. Ali, oh, Kaileja, sad kad je dolo vreme, tako je teko!" "Zaista je teko!" obrecnula se Kaileja. "Ali ja sam ta koja mora da ode, ostavljajui ovde sve to sam ikada volela. Jesi li sigurna da je to bio glas Boginje, a ne Ardanosovo aputanje na uvo? On je eleo da nas razdvoji jo otkako sam ga naterala da ti vrati sina!" "Njemu to verovatno odgovara", apnula je Eilan, "ali zar zaista veruje da je to njegovo delo? Zar je la sve to sam pokuala da uinim?" Kaileja je ula njen bol i vie nije mogla da ostane besna. "Draga moja - malena moja." Poloila je ruku na Eilanino rame, a ova se okrenula ka njoj. Nije govorila, ali obrazi su joj bili obliveni suzama. "Ne smemo se svaati kao deca kad imamo jo tako malo vremena! Ima trenutaka kada mo bogova plamti kao sunce, a potom postane mrano i svetlost lii na davni san. Oduvek je bilo tako. Ali verujem u tebe, mila." "Tvoja vera me odrava", promrmljala je Eilan. "Sluaj", rekla je Kaileja, "ovo nije zauvek. Jednog dana, kad budemo starice, smejaemo se svojim strahovima." "Znam da emo opet biti zajedno", tiho je rekla Eilan, "ali ne znam da li u ovom ivotu ili nekom drugom." "Gospo moja", javio se Hju sa kapije, "nosai ekaju." "Sada mora da poe." Eilan se ispravila i ponovo postala Vrhovna svetenica. "Obe moramo sluiti Gospi na mestima koja nam je namenila, bez obzira ta oseale." "Tako je. Vratiu se, videe." Kaileja ju je jo jednom nakratko zagrlila. Brzo se udaljila, svesna da ne sme da se okrene i pogleda Eilan, jer e se i sama rasplakati, a to ne sme, pogotovo ne pred nosaima i mladim svetenicama. Prepustila se suzama tek kad su se za njom sklopile zavese nosiljke. Najvei deo dugog, mokrog putovanja do Letnje zemlje provela je zadubljena u misli. injenica da putuje u nosiljci nimalo joj nije popravljala raspoloenje, jer taj vid putovanja nikad nije volela. Pratile su je svetenice odabrane za novo svetilite. Uglavnom su bile veoma mlade, i sve su bile nove u umskoj kui, toliko pune divljenja da se nisu usuivale da joj se obraaju, osim ponekom banalnom reenicom. Kaileja nije imala nikakvog drugog posla do da potpiruje svoj gnev. Ve se mrailo kad je mala kolona nala prolaz kroz brda, ukrcala se na barke i prela preko plitkih movara to okruuju Tor. Planina je stajala, otro ocrtana na sve tamnijem nebu, krunisana krugom od kamenja, i ak i izdaleka oseala se njena mo. Druidske kue stajale su na niim padinama. Iza njih je uspela da nazre grupicu malih koliba, nalik na konice, i pretpostavljala je da pripadaju hrianima kojima je Ardanos dozvolio da se tu nasele. U vazduhu se oseao miris nekog drveta, vertovatno jabuka. U podnoju planine doekali su ih mladi svetenici postavljeni da ekaju, i pozdravili su je brojnim izrazima potovanja i dobre volje, mada su izgledali pomalo nesigurni zato je uopte dola. Uprkos ljutnji, zabavljala ju je njihova zbunjenst, i polako je poela da se privikava na neizbeno. Svetenici su je poslali ovamo, ali ak i oni su smo alatke Boginje koja je, ko zna zato, odredila da ona treba da doe ovamo. Kada su stigle do svetilita, bio je potpun mrak. Svetenici su ih pozdravili utivo, mada ne i srdano - no, Kaileja i nije oekivala da e im se radovati. Ako je ovo progonstvo, barem je asno progonstvo, i poto nije mogla nita da izmeni, najbolje da ga iskoristi kako god moe. Posle sveanog pozdravljanja, nala je svoje devojke, kraj vatre, sklupane i zbunjene. Jedan mladi svetenik ih je odveo do niske kue sa krovom od indre. Izvinjavao se to zgrada ni u kom pogledu nije pogodna za smetaj svetenica, pogotovo tako uglednih kao ona. No, do sada se nisu susretali sa problemom smetaja ena. Poto su imali nareenja od Vrhovnog druida, uveravali su je da e izgraditi pogodnu kuu im saznaju kakve su im potrebe, i da e im obezbediti poslugu kakva im je potrebna.

Kad je Kaileja proverila jesu li sve devojke bezbedno smetene u na brzinu osloboenu spavaonicu koja je ranije pripadala najmlaim iskuenicima, i kad je stigla do svog kreveta, ve je padala od umora. Iako su joj i krevet i itavo mesto bili novi i nepoznati, iznenadila se kad je mirno prespavala itavu no i probudila se u praskozorje. Obukla se ne budei ostale i izila napolje. Nebo su proarale prve rumene pruge svitanja. Staza pred njom vodila je uz brdo. Dok je svetlo jaalo, Kaileja je paljivo razgledala okolinu. Kuda ju je to sudbina dovela u ovoj dalekoj zemlji? Dok je sunce izlazilo, videla je da se Tor nadnosi nad ogromnu divljinu, potpuno okruenu gustom maglom koja se dizala sa velike povrine vode; sino su tako kasno stigle da nije ni primetila, onako iznurena, da su se vozile i barkama. umovite padine drugih ostrva promaljale su se kroz izmaglicu samo vrhovima. Sve je bilo vrlo tiho, ali dok je sunce izlazilo a Kaileja razgledala ovu neobinu zemlju, zaula je tihu pesmu, odnekud blizu. Okrenula se; zvuk je dopirao iz male graevine na samom vrhu brda. Pola je blie da bolje uje. Muzika je bila tiha i spora, a duboki muki glasovi su joj se inili neobinim posle mnogih godina provedenih iskljuivo sa enama. Posle nekog vremena je uspela da u melodiji razabere i rei; inilo joj se da pevaju na grkom. Kyrie eleison, Criste eleison. ula je da se hriani tako obraaju svom bogu; to mora da su izbeglice kojima je Vrhovni druid dozvolio da se ovde smeste. U poslednje vreme se imperijom ire najrazliitije religije. Zvuk se stiao, i ugledala je siunog starca, pogrbljenog pod teretom godina, kako je posmatra. Zatreptala je, jer nije ga videla kad je priao, a to je bilo vrlo neobino za svetenicu njenog ranga. Kad ga je pogledala, on je oborio pogled. Mora da je zaista neki hrianski svetenik; ula je da mnogi njihovi svetenici ne gledaju u nepoznate ene. No, izgleda da je smeo makar da razgovara sa njom. Obratio joj se trgovakim latinskim koji je bio zajedniki jezik cele imperije. "Dobar ti dan elim, sestro. Mogu li da te upitam za ime? Znam da svakako nisi iz nae grupe, jer meu nama ve godinama nema ena osim asnih gospi koje su stigle ovamo zajedno sa nama, a ti si mlada." Kaileja se nasmeila od pomisli da je iko smatra mladom, ali svetenik je bio sed i krhak kao suvi list. Po godinama bi svakako mogao da joj bude deda. "Nisam", rekla je. "Ja pripadam onima koji potuju umskog boga. Ime mi je Kaileja." "Zaista?" utivo je upitao on. "Znam poneto o naoj brai druidima, ali nisam znao da meu njima ima i ena." "Meu ovima to ovde obitavaju ih nema", odgovorila je, "ili ih barem dosad nije bilo. Poslata sam ovamo iz umske kue na severu, da osnujem Kuu devojaka. Popela sam se uz brdo da vidim na kakvo mesto su me bogovi doveli." "Govori kao osoba koja poznaje istine, sestro. Onda svakako zna da su svi bogovi jedan bog..." zastao je, a Kaileja je nastavila: "... i sve boginje su jedna Boginja." Njegovo prastaro lice bilo je veoma ljubazno. "Tako je. Oni kojima je na Gospod doao kao Sin Boji ne ele da vide Sveti Duh ni u emu enskom, tako da njima ne govorimo o boginji, nego o Sofiji, Svetoj Mudrosti. Ali mi znamo da je Istina jedna. Stoga, sestro, mislim da je vrlo prikladno da se nastanite ovde, i da osnujete svetilite Svete Mudrosti po obiajima vaeg naroda." Kaileja se naklonila. Njegovo lice bilo je prekriveno dubokim borama, ali vie joj se nije inio ruan, jer prosto je zraio dobrodunou. "Kakav divan posao da se provede kraj ove inkarnacije, sestro." Nasmeio se, a onda se zagledao ka unutra. "ini mi se ispravnim to si tu, jer kao da smo ranije sluili pred istim oltarima..." Kaileja se zaudila, po ko zna koji put za vreme ovog kratkog susreta. "ula sam da tvoja braa po veri poriu istinu inkarnacija", rekla je. Ali ono to je on rekao bilo je tano. Poznavala ga je, sa onom sigurnou koju je osetila i kad je srela Eilan. "Zapisano je da je Gospod verovao", rekao je stari svetenik, "jer je za Johanana rekao da je

ponovo roeni Ilija. Zapisano je da je rekao kako je za bebe mleko, a za snane ljude meso. Mnogi od nas su bebe, novi po veri, i daje im se hrana kakva odgovara duhovnim novoroenadima, inae bi zanemarili svoj ivot, verujui da e Zemlja postojati zauvek. No, Gospod ree da e se tokom ove generacije vratiti Sin Ljudski; zato sam ovde, da narod i pred kraj sveta moe da uje i spozna Istinu." "Neka bi istina prevladala", tiho je rekla Kaileja. "elim ti uspeh u radu, sestro", odgovorio je starac. "Mnogi meu nama e pozdraviti dolazak jednog pobonog sestrinstva." Okrenuo se kao da e poi. "Smem li da te upitam za ime, brate?" "Ime mi je Josif, i bio sam trgovac u Arimateji. Meu nama jo ive svete gospe koje su videle Gospodovo lice za ivota. One e se radovati drutvu jedne prosvetljene ene." Kaileja se ponovo naklonila. Bilo joj je udno, ali smatrala je za dobar znak to je meu hrianima, koji ne cene mnogo ene, naila na topliju dobrodolicu nego kod svoje druidske brae. Sluga Svetlosti... Titula joj je odjeknula u svesti odnekud izvan seanja. Dok se prastari svetenik udaljavao niz brdo, nehotice je nainila dlanovima znak potovanja, stariji ak i od druida. Ako se ovakva dua pridruila hrianima, mora da i za njih ima neke nade. Kad je stari nestao u crkvi, Kaileja je ustanovila da se smei. Sada je znala da e Boginja pomagati njen rad, i da je poslata ovamo sa dobrim razlogom. Poee jo koliko danas. Dok je dorukovala sa ostalim enama, postalo joj je jasno da u ovom novom domu, daleko od svega poznatog, ne moe da dozvoli oputenost kakvu su Lianon i Eilan uvele u umsku kuu. Donela je svoju prvu odluku: ne smeju ih sluiti osobe spolja. To je bio prvi korak u odreivanju koliko e imati dodira sa mukim svetenstvom. Mnogo je lake bilo odrediti najviu i najsnaniju novakinju da pronae mesto pogodno za batu i da ga to je bre mogue zaseje to veom koliinom povra. Deo hrane e, naravno, dobijati od lokalnog ivlja, ali htela je da se od poetka jasno vidi da one nee zavisiti od svetenika. Tako im nee pruiti izgovor da pokuaju da kontroliu njihov ivot. Odabrala je drugu devojku - verovatno najmanje inteligentnu od svih koje je imala - i zaduila je za kuvanje i serviranje hrane, obeavi joj pomoi koliko joj god zatreba. Kasnije je razgovarala sa jednim od svetenika i zatraila da zgrada bude gotova pre nego to zimski snegovi postanu duboki, i da u njoj bude mesta za grupu etiri do pet puta veu nego to ih sada ima. Utivo ali odluno odbacila je predlog da ostanu u trenutnom obitavalitu makar preko zime. Kada ga je konano otpustila, svetenik je delovao pomalo oamueno. Verovatno se osea kao da ga je pregazila konjska zaprega, pomislila je, i prvi put joj se uinilo da moe da izvrava svoju volju. Nimalo neprijatno oseanje. Boginja joj zaista pomae, jer sada e moi da potpuno iskoristi sve svoje talente, to ranije nije uspevala. Neodostajala joj je Dieda; mogla bi mnogo da joj pomogne u uenju devojaka da pevaju. No, znala je da e joj biti bolje bez neprijateljstava u grupi, pogotovo to e neko vreme biti potpuno upuene jedne na druge. Ovde nije bilo nikoga ko bi se pobunio zbog njenih odluka, ma kakve bile. Odluila je da odabere devojku najviniju pevanju i da je naui da svira na njenoj harfi, a moda ak i da pravi instrumente. Kada je konano legla, posle veeri provedene u grupisanju devojaka za prvu lekciju uenja nepisanog znanja Boginje, ponovo je zaula tihu pesmu iz daleke crkve. Uz 'Kyrie eleison' zapala je u san, mnogo zadovoljnija mestom kuda ju je Boginja poslala nego to je mislila da je mogue. Te noi je sanjala svetilite koje opsluuju devojke, dvorove i sale na svetom Toru, koji e jednog dana tu nii. To moda nee biti za njenog ivota; ali jednom e svakako biti. 28. Dani su se posle Beltana duili; stoka je odvedena na planinske panjake, a u njivama je dozrevalo ito. Dola je Dugodnevica, i Ardanos prvi put nije pokuao da ubeuje Eilan pre sveanosti Proroanstva. Kada ga je videla na sveanosti, uinio joj se veoma krhak. Kasnije su

joj rekli da je Boginja predskazala vreme nesrea i promena, ali obeala je da e potom uslediti mir. Zaista, itava zemlja je bila puna glasina, ali niko nije mogao da kae odakle dolazi opasnost. Eilan je nameravala da poseti Vrhovnog druida im se oporavi od uea u ritualu, ali u ovo doba godine u umskoj kui je uvek bilo mnogo posla. Dani su promicali, a ona nikako da nae vremena. Usred leta, ak i devojke iz umske kue izile su u polja oko Vernemetona da pomau pri kosidbi. Eilan je nadgledala one koje su tkale za svetenike, i radila je nad loncima za bojenje, pripremajui tkaninu za nove haljine, ali jako joj je nedostajala Kaileja, koja je oduvek bila najvetija u bojenju. Nikakav zakon nije zahtevao da Eilan uestvuje u fizikim poslovima, ali njoj se inilo da treba da uestvuje u svemu to se deava u njihovoj maloj zajednici, jer time stie puno pravo nad njom. Nalazila se u bojadinici, zasukanih rukava i ruku zamrljanih plavom bojom, kada je preko vrata pala senka. ene su se zaprepaeno zgledale kad su shvatile da je to jedan od mlaih druida, crven i oznojen u beloj odedi. Iako se bojadinica nije nalazila na svetom zemljitu unutar zidova, kuda mogu ui samo najvii svetenici, nisu bile navikle da viaju mukarce. "Vrhovna svetenica", zadihano je rekao on. "Je li gospa Eilan ovde?" Sve ene su se okrenule ka Eilan, a kad je mladi jo vie pocrveneo, shvatila je da je nikada nije video bez vela. Progutao je knedlu. "Molim vas, Gospo - Vrhovni druid se razboleo. Morate doi!" Eilan je zastala na ulazu u Ardanosovu sobu, zaprepaena, iako su je upozorili. ula je tihi uzdah Mielin, koja je pola sa njom, i dala joj je znak da ostane sa Hjuom kraj ulaza. Prila je i sela na krevet kraj samrtnika. Bilo je jasno da je samrtnik. U Ardanosovim grudima se ulo zvidanje i egrtanje pri svakom dahu, a pod zategnutom koom jasno se ocrtavala lobanja. Osetila je bol kad se setila kako je on presedeo uz Lianon dok je bolovala. Iako ga je ponekad mrzela, nadala se da e se on lake oprostiti od ovog ivota. "Onesvestio se za veerom i bio je bez svesti sve do maloas", rekao je Garik, jedan od starijih svetenika. "Poslali smo po Bendeigida." Eilan je podigla veo i uhvatila Ardanosa za ruku. "Ardanose", tiho je rekla. "Ardanose, da li me uje?" Tanki kapci su zatreperili i starac je nekako uspeo da se zagleda u njeno lice. "Dieda", apnuo je. "Deda, zar me ni sada ne prepoznaje? Dieda je na jugu, isprobava devojke koje ele da postanu svetenice. Ja sam Eilan." Bilo joj je i krivo i smeno to ih on brka i posle toliko godina. Njegov pogled se usmerio na zlatne ukrase to ih je na brzinu stavila, i uzdahnuo je. "Ti si bila prava... ipak." "Ardanose", odluno je rekla. "Kao Vrhovna svetenica, duna sam da ti kaem da umire. Ne sme otii a da ne imenuje svog naslednika. Reci nam, Vrhovni druidu, ko e poneti zlatni srp kada tebe vie ne bude?" On joj se opet zagledao u lice. "Boginjo, uradio sam najbolje... to sam mogao", apnuo je. "Merlin zna..." "Ali i mi moramo da znamo!" rekao je druid koji ga je negovao. "Koga e odabrati?" "Mir!" rekao je Ardanos neoekivnao glasno, kao da im nareuje da ute. "Mir..." re je zamrla sa poslednjim dahom; zaulo se krkljanje iz dubine grla, a onda se starac umirio. Za trenutak se niko nije pokrenuo. Potom je Garik uhvatio Ardanosa za ruku da mu opipa puls, saekao, i pustio da ruka mlitavo padne. "Otiao je!" rekao je optuujuim glasom. "ao mi je", rekla je Eilan. "ta ete sada?" "Moramo prizvati ostale lanove naeg reda", rekao je neki drugi svetenik, preuzimajui kontrolu. "Poi sada, Gospo. Tvoj posao je gotov. Obavestiemo te kada nas bogovi dovedu do odluke, poto izgleda nisu smatrali prikladnim da prosvetle Ardanosa svojom reju."

Kako je proticalo petnaesto leto Domicijanove vladavine, vreme je ostajalo mirno a nebo nisko, kao da se negde tik iza horizonta priprema oluja. Gaj je, jaui ulicama Deve, nehotice oslukivao, oekujui grmljavinu. A nije bio jedini. Glasovi gradskih trgovaca postajali su piskavi i ljutiti; u barakama i vinarijama rastao je broj tua, i mnoili su se glasovi o ustancima i pobunama. Napetost kao da je delovala ak i na njegovog konja, koji se nervozno trzao na svaki um. Septembarske ide... septembarske ide... rei su mu odjekivale u umu kad god bi konj spustio kopito na tvrdo tlo. Otkako mu je Macelije rekao utvreni datum ustanka, nije mogao da spava. Njegov otac je verovao da e ih plemena podrati, ali Gaj nije bio tako siguran. Ako se orlovi Rima potuku meu sobom, jedini pobednik e moda biti Gavranovi. Da li vredi izazvati opte nemire, makar i da bi se zbacio Domicijan? Kada se sve ovo zavri, jedva u doekati da ostatak ivota provedem upravljajui svojim imanjem, pomislio je trljajui oi. Nisam stvoren za zaverenika. I ba u ovom trenutku je Vrhovni druid, koji je na svoj nain podravao mir, odluio da umre. Da je Gaj verovao u hrianski pakao o kome je govorila Julija, rado bi poslao starca u tamonji plamen zbog takvog izbora vremena. Samo Mitra zna koga e druidi izabrati da ga nasledi, a ak i ako naslednik bude prijateljski nastrojen, potrajae dok se ne uspostavi razumevanje kakvo je Ardanos stvorio sa Macelijem. No, te vesti su makar naterale Gaja da se odlui. Pitanje usvojenja vie nije bilo bitno. Ako e u zemlji nastupiti prevrat, morao je da obezbedi sigurnost svom sinu. Obavetajci Macelija starijeg potvrdili su da je Eilan jo Vrhovna svetenica. Naoruan zvaninom izjavom sauea od svog legata, Gaj se uputio kod nje. Vrlo paljivo je odabrao odeu za tu priliku, u rimskom stilu ali sa keltskim oseanjem za umerenost - tuniku boje afrana sa izvezenim listiima du ivica i tamne kone pantalone, i laki ogrta od kestenjaste vune sa zlatnom kopom. Barem niko nije oekivao od njega da nosi togu jaui. Uprkos finoj odei, dok je upravljao konja du drvoreda koji je vodio u umsku kuu, Gaj je shvatio da je nervozan. Upravo je iupao prve sede vlasi sa slepoonica. Da li e Eilan ipak misliti da je lep? Uveli su ga u batu, gde je u senci drveta sedela osoba zaklonjena plavim velom. Znao je da je to Vrhovna svetenica, jer je kraj nje stajao isti onaj ogromni magarac od telohranitelja koji se onesvestio kad je stoka pobesnela na onaj davni Beltan. Pretei ga je gledao. No, bilo mu je teko da poveruje da je ta uspravna prilika pod velovima zapravo Eilan. "Gospo..." zastao je, a onda se, nagnan neim neshvatljivim, poklonio. "Doao sam da izrazim sauee u ime legata Deve, povodom smrti Vrhovnog druida, vaeg dede. Veoma e nam nedostajati. On je bio..." za trenutak se zamislio, "... izuzetan ovek." "Na gubitak je zaista veliki", odgovorila je ona, i mada joj je glas bio bezbojan, Gajevo srce je poelo ubrzano da udara. "Hoete li uzeti neto za osveenje?" Sledeeg trenutka je devojka u beliastoj haljini novakinje donela posluavnik sa medenjacima i krag nekog pia nainjenog od bilja, bobica i vode, verovatno sa Svetog kladenca. Popio je malo, pokuavajui da smisli ta da kae, a onda je primetio da tkanina njenog vela podrhtava. "Eilan", tiho je rekao, "dozvoli mi da ti vidim lice. Tako mnogo vremena je prolo." Ona se tiho nasmejala. "Ba sam glupa. Mislila sam da smem ponovo da te vidim." Slegnula je ramenima i podigla veo; oi su joj bile pune suza. Gaj je zamirkao, je Eilan nije toliko ostarila kao on, kao da je devojka koju je poznavao bila samo ovlana skica ene u koju e se pretvoriti. Uprkos suzama i vratu suvie mravom sa teinu zlatne ogrlice, izgledala je snana. A zato da ne? pomislio je. Ona ima isto onoliku vlast kao neki zapovednik legije. Ova ena svakako nije bila Gnev koji ga je onoliko uplaio. Pred oima su mu se pojavljivale davne uspomene. Poeleo je da joj se baci pred noge i izjavi joj ljubav, ali onaj grmalj sa maljem bi se okomio na njega im bi se makao. "Sluaj, ne znam koliko dugo u moi da ostanem ovde", brzo je rekao. "Sprema se rat - ne zbog smrti tvog dede, nego zbog dogaaja u Rimu. Ne mogu da ti kaem nita vie, osim da e

nastupiti ustanak protiv imperatora. Macelije se nada da e nas Britanci podrati, ali nema naina da se predvidi ta e se deavati. Moram te odvesti na neko bezbedno mesto, Eilan, i tebe i deaka." Eilan se zagledala u njega, a njene promenljive oi postale su mirne i tvrde. "ekaj da vidim jesam li te dobro razumela. Sada, kada e se imperija konano raspasti, ti hoe da mi ponudi zatitu Rima. Posle svih ovih godina! Zar nije mnogo loginije da u, ukoliko narednih nedelja nastupe nemiri, biti bezbednija ovde", pokazala je zidove i ogromnog Hjua lakim pokretom ruke, "nego to ti i tvoji uopte moete da budete?" Gaj je porumeneo. "Zar si tako sigurna da se tvoj narod nee okomiti na tebe? Tvoja proroanstva su podravala mir sa Rimom - a sad kad tvog dede vie nema, ta misli koga e kriviti Sinrik i njemu slini ako neto poe naopako? Zar ne vidi da mora da poe sa mnom?" "Moram?" Njen pogled je planuo. "A ta tvoja ena Rimljanka kae na taj mudri plan? Je li se umorila od tebe posle dvanaest godina?" "Julija je postala hrianka i poloila je zavet ednosti. To je, po rimskim zakonima, dovoljna osnova za razvod. Mogao bih da se oenim tobom, Eilan, i mogli bi da budemo zajedno. Ako to ne eli, mogu barem zvanino da usvojim naeg sina!" "Ba lepo od tebe!" Eilanino lice je sad bilo tamno crveno. Naglo je ustala i pola stazom, a haljina je leprala za njom. Gaj i Hju su skoili, Gaju se inilo da su obojica jednako zapanjeni, i poli za njom. Na kraju bate nalazila se ivica, taman toliko niska da Gaj preko nje vidi prazan prostor izmeu zgrada i spoljanjeg zida, i tu se nekoliko dece igralo krpenjaom. Gaj je ubrzo primetio da je jedan deak predvodnik, momak nogat kao mladi drebac koji je upravo poeo da se navikava na izrasle kosti. Kovrava kosa mu je na temenu bila crvenkasta od letnjeg sunca, ali inae je bila crna, a kada se okrenuo da pozove jednog od drugova, na njegovom licu je bilo neto toliko nalik na Macelija da je Gaju zastao dah. Eilan je poela ponovo da govori, ali Gaj je piljio u deaka. Srce mu je toliko tuklo da je bio siguran da se uje sve do Deve, ali deak, zanet igrom, nije se okrenuo. "Kada sam ga raala u onoj kolibi, gde si ti bio?" uo je njen glas, tih i besan. "I kada sam se borila da ga zadrim, i svih ovih godina kad sam kradom bdela nad njim, ne usuujui se da priznam da je moj? On ne zna da sam mu ja majka, ali ovde bezbedno raste. Sada, kad je gotovo postao mukarac, ti bi da se pojavi i odvede ga? Mislim da nee, makar da si Gaj Macerlije Severus Silurikus!" siktala je. "Gaven nema pojma o Rimu!" "Eilan!" odogvorio je Gaj apatom. Mislio je da je ono to je osetio prema ovom detetu jedini put kad ga je uzeo u ruke moda samo mata, ali osetio je to opet - enju koja je prodirala do kostiju. "Molim te!" Okrenula mu je lea i ponovo pola stazom. "Hvala na saueu, Rimljanine", glasno je rekla. "Lepo od tebe to si doao. Kao to kae, Ardanosova smrt je veliki gubitak. Prenesi nae potovanje legatu i svom ocu." Gaj je primetio da ga Hju mrko gleda i poao je za njom, osvrui se. Gaven se za trenutak okrenuo ka njemu, zabaene glave, pratei loptu. Potom je odjurio. Gaj je pustio krupajliju da ga gotovo odgura kroz batu, oseajui se kao da je svetlo nestalo sa sveta. Eilan je ponovo spustila veo. Poslednje to je video od nje bila je senka koja nestaje u mranom ulazu. Dok je putao konja da sam odabere put kui, pitao se kako je sve moglo da poe tako naopako. Osetio je toliko olakanje to se Eilan nije promenila, i hteo je da joj kae da je jo voli; ali sada je shvatio da je ona neto gore od Gneva; ona je nalik na drevne imperatorke, ili Boudiku, ena okruena ponosom i moi. Odjednom se umesto Eilaninog besnog lica pred njim pojavila Senara, onakva kakvu ju je poslednji put video. Ona je tako dobra i tako neduna - kao to je bila Eilan kad ju je tek upoznao. Eilan ga nikada nije stvanro razumela, ali Senara je pola Rimljanka, kao i on, i rastrzana je istim sukobima i nesigurnou. Ako bi mogao da je osvoji, moda e ponovo postati ceo.

Nije jo poraen. Ovako ili onako, dobie Senaru, a dobie i deaka, kakar izmeu njih stajali svi rimski legionari i svi plemenski ratnici. Eilan je posle Gajeve posete provela neko vreme u izdvojenosti. Svetenice su mislile da je to zbog alosti za dedom, ali mada je bila zaprepaena i uasnuta njegovom smru, uglavnom joj je donela olakanje. No, to kako je reagovala na Gaja bilo je sasvim drugaije. I sama se udila svom gnevu. Sve do sada nije shvatala koliko ju je bolelo to ju je napustio pre toliko godina. Dodue, ona se sloila sa tim, ali mogao je makar pokuati da koji put doe u dodir sa njom! Kako se samo usuuje da misli kako moe da doe bez ijedne rei ljubavi i odvede njeno dete... Tu bi morala da prekine, da proeta ili meditira onako kako je nauila od Kaileje, kako bi povratila smirenost. Prolo je nekoliko dana dok nije poela ozbiljno da razmilja o onome to joj je rekao. Zaista, ko e se sada usuditi da joj govori ta treba da kae u ime Boginje? Kad se poslednji put raspitivala, druidi su jo raspravljali. Sad je ve bilo jasno da nee izabrati novog Vrhovnog druida do iza Lugnasada, pa nije morala da brine oko priprema za sveanost. No, na Samen e novi Vrhovni ve biti ustolien. A ako to bude neko nalik na njenog oca, zahtevae da Boginja pozove plemena u rat. Kada se Dieda vratila u umsku kuu i dola da je poseti, hladno je odbacila svako sauee. "Nikakva teta za Ardanosa", bezduno je rekla. "Moj otac je oduvek bio pod apom Rimjana. Pitam se ko e sada izdavati nareenja Proroanstvu." Eilan se jo od Gavenovog roenja nekako ustezala pred Diedom. Ipak, inilo joj se neverovatno da ova ne osea nita prema roenom ocu. Kaileja, koja bi uspela da se razabere u svemu ovome, nedostajala joj je sve vie i vie. Dieda je jo bila kod nje kada je dola jedna od devojaka da javi da je doao Sinrik. Znai, Gavranovi se okupljaju, mrano je pomislila Eilan, ali kad je Hju uveo Sinrika doekala ga je ljubazno, kao roaka. On je preterano ostario, pomislila je sa bolom, ofucan je kao planinski konj, a njegova nekada glatka koa sada je proarana oiljcima. "ta radi u ovom delu zemlje? Mislila sam da si bezbedan na severu, posle svega to je polo naopako sa Brigitom i Demetima." "Oh, mogu da dolazim i odlazim kako poelim", odgovorio je, "ak i pod zapovednikovim nosom. Suvie sam pametan za njih." govorio je otro i bezbrino, i to je plailo Eilan. "Najponosnija zver najlake pada u lovevu zamku", sarkastino je promrmljala Dieda. Pretvarala se da joj nije stalo do Sinrika, ali Eilan je znala da nije tako ravnoduna kako izgleda. Sinrik je slegnuo ramenima. "Mogao bih rei i da me neki bog pazi vie nego to je uobiajeno; injenica je da izgleda imam magian ivot. Mislim da bih mogao da odem u Londinium i povuem guvernera za bradu." "Ja ne bih pokuala da sam na tvom mestu", rekla je Dieda, i oboje su se nasmejali. "Ni neu, za sada; ali za mesec ili dva moda e biti sasvim drugaije. Ne alim zbog Ardanosove smrti; a ne bi trebalo ni ti da ali, Eilan. On je eleo da sve bude po njegovom." "To je istina", priznala je Eilan, mada joj se krv sledila u ilama kad je povezala ono to je ula od Gaja sa ovim to je rekao Sinrik. "Dobro je, bar si iskrena", rekao je on. "Pitam se, usvojena sestro, koliko daleko dosee tvoja iskrenost." "Ja barem znam ta hou", oprezno je odgovorila. "Zna? A ta je to, Eilan?" "Mir!" Da bi moj sin mogao da odraste, mrano je dodala u sebi. Ali Sinriku to nije mogla da kae. Ardanos je unitio njenu sreu, kao i Sinrikovu i Diedinu, ali barem ovde, na zapadu, plemena su ve desetak godina bila mirna. Sinrik je iskrivio lice. "Mir - ene ga suvie cene", frknuo je. "Zvui kao Macelijev saveznik; ponekad mislim da je Ardanos bio upravo to. Ali sad ga vie nema. Sada moemo imati priliku da oteramo sve Rimljane. Brigita eka, i zna ta hoemo od nje." "Mislila sam da je Brigiti dosta ratovanja", rekla je Eilan.

"Bolje reci da joj je dosta rimljanske pravde", ogoreno je rekao Sinrik. "Ali ovih dana se uju udne glasine. Ako se Rimljani pobiju meu sobom, moda bismo mogli da se oslobodimo onoga to oni zovu pravdom. Onda e svi rimljanski domovi biti pretvoreni u ruevine kao Bendieigidov dom!" Eilan ga je prekinula. "Zar si zaboravio da dom mog oca nisu unitili Rimljani, niti su oni ubili moju majku, nego Hibernijci i divlja plemena sa severa? Rimljani su ih ak kaznili." "Za svoje domove treba da se staramo mi sami", odvratio je Sinrik. "Mi treba da kanjavamo ili ne kanjavamo, onako kako mi procenimo. Zar da prihvatamo sve kao pitomi psi, i da pustimo Rimljane da odreuju protiv koga da se borimo i kada?" Poeo je da crveni od besa. "Svejedno", tvrdoglavo je rekla Eilan, "mir je dobra stvar." "Znai, govorie kao izdajica Ardanos? Ili su to rei Macelija, ili moda njegovog lepukastog sina?" frknuo je Sinrik. Ogromni telohranitelj je poeo da se premeta s noge na nogu. Eilan ga je jedva primetila, toliko je bila uznemirena. "Maceliju je barem na srcu dobro oba naa naroda." "A meni nije?" prasnuo je Sinrik. "Nisam to rekla, niti ita slino." "Ali to si mislila", poeo je da vie. "Znam da je Macelijev balavac dolazio ovamo. ta ti je rekao? Kad si ti na ovako visokom poloaju, Rimljani nam nisu ni potrebni. Ali neemo vie sluati izdajnike savete. Bendeigid je izabran za Vrhovnog druida - to sam doao da ti kaem - i za sledeu sveanost e dobiti sasvim drugaija uputstva!" Dieda je gledala jedno pa drugo, usplamtelog lica. Eilan se trudila da se smiri, svesna da Sinrik samo eli da je povredi. "Istina je da mi je Ardanos govorio ta eli i da je prevodio odgovore Proroanstva. Ali ono to Boginja govori dok sam u transu nisu moje rei. Ja ne objavljujem svoju volju, Sinrie", tiho je rekla. "Hoe da kae da Boginja eli ovu izdaju?" "A zato ne bi elela?" povikala je Eilan. "Ona je majka." Kao i ja. To je uspela da proguta. "Nema prava da tako govori sa mnom!" "Ja sam osveta Boginje", obrecnuo se Sinrik, "i govoriu kako ja hou - i kanjavau..." Pre nego to je Eilan stigla da reaguje, podigao je ruku i oamario je. Kriknula je. "Kako se usuuje?" zaprepaeno je kriknula i Dieda. "Katubodva zna da ja ovako postupam sa svim romanizovanim izdajicama!" Iza njega se pojavila senka. Jo je besno gledajui, Sinrik je poeo da se okree, ali Hjuov malj ga je doekao usred pokreta i razneo mu glavu u oblak krvi i mozga. Dieda je vrisnula, a Eilan je podigla ruku - ali prekasno. Sinrikovo telo je za trenutak stajalo, njiui se, sa izrazom iznenaenja na onome to je ostalo od lica. Potom je telo shvatilo da je mrtvo i polako se skljokalo na pod. Drhtei, Eilan ga je uhvatila za doruje, ali ve je znala, po usporenom isticanju krvi iz glave, da nee nai puls. Pogledala je svog uvara, koji je poeo da se okree, lica zelenkastog od pogleda na krv. "Hju - zato si to uradio? Zato?" "Gospo... on te je udario!" Eilan je pognula glavu. Hju bi udario i Ardanosa da je pokuao neto slino. Uili su ga da je svetenica nedodirljiva. No, Sinrikovu smrt e morati da sakriju. Njegovih sledbenika nema mnogo, ali su oajni. Ako bi reili da ga osvete, stradalo bi dragoceno jedinstvo koje je uspela da izgradi u svom narodu. Sinrik je, mrtav, moda mnogo opasniji nego dok je bio iv. Dieda je okrenula glavu, plaui. Eilani se inilo da su joj suze presuile. "Odlazi, Hju", umorno je rekla. "Kai Mielin ta se desilo i zamoli je da poalje poruku novom Vrhovnom druidu. Mom ocu... tupo je pomislila, ali sada nije imala vremena da razmilja o tome. "Ne govori nikome drugom", dodala je, "i kada prenese poruku, zaboravi sve to se danas ovde desilo." Ustala je, oseajui se kao da joj je stotinu godina. "Dieda, hodi u batu. Sada vie ne moe

uiniti nita za njega." Prila je da je tei, ali Dieda se naglo odmakla. "To je tvoja nagrada za odanost naem narodu? Onda naredi svom medvedu da ubije i mene." Eilan se trgla. "Pokuala sam da ga spasem. Rado bih dala i sopstveni ivot..." "Oh, da, lako je to rei..." Dieda se okomila na nju. "Ali ti uzima ivote, a ne daje ih. Hranila si se Kailejinom mudrou, a onda si je poslala u izgnanstvo kad si je svu isisala. Liila si me ugleda, a ti se epuri okolo, asna i blistava kao novoroene! A sad si liila ivota jedinog oveka koga sam ikada volela! Tvoj Rimljanin je imao sree to te se otarasio! Eilan nedodirljiva! Visoka i mona Gospa! Kad bi samo znali!" "Niko ti nije drao ma pod grlom da poloi zavet ovde, Dieda", umorno je rekla Eilan. "Kada je postalo jasno da su hteli mene, mogla si traiti da te puste, a kada si otila u Eriu, niko te nije primoravao da se vrati. Govorila sam ti to i ranije, ali izgleda da me nisi ula." Pokuavala je da mirno govori, ali roakine rei zabolele su je jae od Sinrikovog udarca. "Rekla sam ti jednom da me se uva ako ikada izda na narod. Je li Sinrik rekao istinu, Eilan? Jesi li sve vreme radila za Rimljane?" Eilan je podigla glavu i zagledala se u drugo lice, toliko nalik na svoje. "Kunem ti se... da sam sluila Boginju to sam bolje mogla", promuklo je rekla, drhtei, "i neka nebo padne na mene i pokrije me, neka se zemlja podigne i proguta me ako laem." Duboko je uzdahnula. "I dalje sam Vrhovna svetenica Vernemetona. Ali ti moe da ide kod Kaileje, ili kuda god eli, ako misli da vie ne moe sluiti Boginji u mom prisustvu!" Dieda je poela da polako odmahuje glavom, a u oima joj se pojavio podmukli izraz koji se Eilani dopao jo manje od malopreanjeg besa. "Neu te ostaviti", apnula je. "Ne bih te ostavila ni za ta na svetu. Hou da budem tu kad te Boginja uniti!" Kad je Gaj stigao, Senara je ve ekala pred kolibom u umi; njena zlatna kosa izgledala je kao plamen pod tamnim drveem. "Vidim da si stigla", tiho je rekao. Senara se okrenula, i mada ga je oekivala, tiho je uzviknula od straha. "Jesi li to ti?" "Niko drugi", rekao je, gotovo veselo, "uprkos loem vremenu. Rekao bih da emo imati kiu, i to ubrzo." Pogledao je nebo. "ta misli, ta bi otac Petros rekao ako dvoje zalutalih zamoli za sklonite pod njegovim krovom?" "Za preobraenike kao to sam ja, rado bi ga pruio. Ne znam da li to vai i za pagane", rekla je sa prebacivanjem. Zajedno su uli. Pustinjakov nametaj se sastojao od nekoliko prastarih klupa i neurednog kreveta uza zid. Ali gde se veeras deo otac Petros? Napolju je poela oluja, uz glasne udare vetra i kie. Gaj se trgao kad je zauo grmljavinu. "Vidi, stigli smo ba na vreme", rekao je. "Belissima!" "Ne sme me tako zvati", plaljivo je rekla ona. "Ne?" Gaj ju je paljivo pogledao. "A mislio sam da je istinoljubivost jedna od vrlina kod vas hriana. Stoici tako kau, a uo sam da je i meu druidima to cenjena osobina. Ti bi vie volela da laem?" "Ti ume sa reima mnogo bolje od mene", ljutnula se ona. "Doli smo ovamo da razgovaramo o tvojoj dui." "Ah, da; to je ono to jo nisam ubeen da imam." "Ja nisam filozof", nastavila je Senara, "ali mislim da ak i stoici, koje si maloas pomenuo, govore o delu oveka koji se bavi injenicama koje ne moe ni da vidi ni da oseti." "Tako je; to je oseanje da si ti najlepa od svih ena na svetu." Znao je da navaljuje, ali kao da ga je i oluja podsticala. Dane po sastanku sa Eilan proveo je napola izgubljen, as je besneo, as oajavao. Hteo je da je povede i izvri dunost prema njoj, a ona ga je odbila. I Julija je izdala zavet koji mu je dala. Sada je valjda bio slobodan da potrai utehu na drugom mestu! A kada je rekao Senari da je prelepa, zaista nije slagao. Ona je porumenela. "Nije dobro da mi se tako obraa."

"Naprotiv, mislim da je veoma dobro, a i ti eli da govorim istinu. Zato bi inae bila stvorena kao ena?" Sada je ona bila na poznatom tlu, jer je sluala mnogo propovedi. "Sveto Pismo kae", odgovorila je, "da smo stvoreni kako bi oboavali Stvoritelja." "Kako je to dosadno", odgovorio je Gaj. "Da sam ja bog, zahtevao bih od ljudi mnogo vie nego da dokono sede i oboavaju me." "Nije na nama da ispitujemo dela Stvoriteljeva." "A zato?" "Zar ima ieg boljeg nego potovati Stvoritelja?" upitala je ona, gledajui ga u oi. Ovako zarumenjena, bila je jo lepa. Svakako ima, pomislio je Gaj, i to bih najradije radio sa tobom. Ako ima boga, on je stvorio i ensku lepotu, i Gaj je verovao da ne bi osudio mukarca koji uiva u njoj. Ali jo nije dolo vreme da to i kae. "Priaj mi, onda, o tom Stvoritelju." "Skoro svaka vera - osim moda rimljanske, jer oni oboavaju samo svog imperatora, koji je olienje zla - govori o Stvoritelju. On je nainio sve to je nainjeno, i On nas je postavio ovde da Ga oboavamo." "Tanije reeno, mi potujemo genije imperatora, boansku iskru koja ga vodi, i preko njega itavu Imperiju, a ne oveka. Zato se oni koji ne pale tamjan smatraju izdajnicima." "Moda ima i dobrih imperatora, mada neki svetenici smatraju da je to nemogue", nastavila je Senara. "Ali ak i ti e priznati da je Neron, koji je spalio u svojoj areni tolike hriane, svakako bio zao." "Za Nerona priznajem", rekao je Gaj, "i za Kaligulu. A u Rimu ima i onih koji smatraju da je Domicijan u mnogo emu preterao. Kada se to desi, oni koji nekoga proglase imperatorom imaju pravo i da ga smene." I to ubrzo, pomislio je i stresao se. Septembar je brzo odmicao. "Ti si jako ponosan to si Rimljanin", rekla je ona. "Ja malo znam o majinoj porodici, i uvek sam se pitala kako bi mi bilo da sam odrastala sa njima. Jesi li roen u Rimu?" Morao je da se nasmei. "Zapravo nisam; ja sam pola Britanac, kao i ti. Moja majka je bila iz kraljevske porodice Silura. Umrla je kad sam jo bio mali, raajui mi sestru." "Oh, kako je to tuno." Oi su joj se iznenada ispunile suzama; do sada nije primetio koliko su plave. "ta si onda radio?" "Preao sam kod oca", rekao je Gaj. "Ja sam mu jedini sin, pa mi je pruio dobro obrazovanje, uzimao je tutore, i nauio me da piem i itam latinski i grki; potom sam stupio u legije. I to je zaista sve." "A zar u tvom ivotu nije bilo ena?" Video je kako se ona trudi da suzbije sitnu radoznalost; ali smatrao je da je to dobar znak. "Moj otac je ugovorio brak sa Julijom jo dok sam bio mali", oprezno je rekao. Jednog dana e morati da joj kae za Eilan i njihovog sina, ali zasad jo ne. "A kao to moda zna, moja ena je dala zavet ednosti, to znai da sam ostao sam", alosno je rekao. Napolju je besnela oluja. "Ne bih smela to da ti kaem", poela je Senara, "i sigurna sam da se otac Petros ne bi sloio, ali meni se ini da to nije poteno. Znam da je zavet ednosti najistiji nain ivota, ali kad je pre toga poloila zavet tebi..." "Da si udata za mene, da li bi poloila zavet ednosti?" Ponovo je porumenela, ali odgovorila je sasvim ozbiljno. "Ne bih. Ueni Pavle je zapisao da oni koji su u braku treba da ostanu tako, a oni koji nisu venani ne treba da se venavaju." "Da sam se oenio tobom, ti bi svoje brane zavete shvatila mnogo ozbiljnije nego Julija", tiho je rekao Gaj. "Nikada ne bih izneverila zavet prema tebi." "A u umskoj kui nisi davala zavete?" Ona je jo gledala u pod, ali Gaj je priao malo blie, oseajui kako mu krv bre struji. "Nisam", rekla je. "Svi su veoma ljubazni prema meni, i ne trae od mene gotovo nita, ali ne

mogu sluiti njihovu boginju ako ne odbacim svoje rimljansko poreklo. Uskoro u morati da se odluim." "Postoji jo jedan nain." Gajev glas je postao promukao dok je udisao slatki miris njene kose, ali pazio je da govori tiho. "Julija je svojim zavetom ednosti prestala da mi bude ena, jer venani smo po rimljanskim, a ne po hrianskim obiajima. Rado bih se oenio tobom, Senara ili Valerija, kako te je zvala majka. Tvoj ujak Valerije je dobar ovek; bio bi srean ako bih uspeo da te odvedem odavde." uo je kako joj je stao dah. Liila je na arenu ptiicu koja lebdi na dohvat ruke, kao Eilan kada mi je prila na Beltan, pre toliko godina. Ali Eilan i Julija su ga odbacile; one su sada senke, izbledele od ive stvarnosti ove devojke, koja je sada stajala tako blizu njega. "Kad bi to samo moglo da bude", apnula je. "Kuda bi poli?" "U Londinium, ili ak i u Rim. Nailaze velike promene. Ne mogu da ti kaem nita vie, ali ako bi pola sa mnom, nema toga to ne bismo mogli da uinimo!" inilo mu se da je napor da je ne dotakne bio neto najtee to je ikada uinio, jer bio je prenapet od nesigurnosti i elje. Ali znao je da bi je time izgubio. Senara je podigla pogled i zagledala mu se u oi, i on nije krio plamen koji je bujao u njemu. Nije pobegla. "Volela bih da znam ta da uradim", tiho je rekla. Budi moja, poeleo je da kae Gaj. Pomozi mi da podignem svog sina! Ona e svakako prihvatiti Gavena. Zato mu je i bila potrebna ba ona, a ne neka bogata devojka Rimljanka koja bi prezirala Gavenovu britansku krv. Ovo je sve bilo deaka radi... Sada se konano usudio da je dodirne; nije se povukla, ali osetio je da je zadrhtala. Brzo je sklonio ake, da je ne bi preplaio. "Oh, ta da radim? Boe, pomozi mi", aputala je ona, okrenuvi glavu tako da mu je poloila obraz na dlan. "Mora da nas je tvoj Bog spojio", apnuo je Gaj. "Daj Boe da si u pravu." "Poi u kod tvog ujaka i uz njegovu pomo u te izvui iz umske kue. Budi spremna da krene kad doem po tebe", rekao je. "U vreme sledeeg mladog meseca bie sa mnom, na putu za Londinium." Opet je morao da uloi ogroman napor da je ne bi dodirnuo. No, sad je bio nagraen, jer ona se popela na prste i stidljivo apnula: "Brate, razmenimo poljubac mira." "Oh, Valerija, ne elim od tebe poljubac mira", apnuo je u njenu lepo upletenu kosu. "Jednog dana e to i saznati." Odvojila se od njega; odjednom mudar - ili lukav - pustio ju je da se skloni. U pravi as, jer sledeeg trenutka su se zauli koraci, i uao je pustinjak, otac Petros. Senara je, na Gajevo uenje, uspela da ga pozdravi ne pocrvenevi. Da li sve ene umeju tako veto da kriju oseanja? Setio se kako je i Eilan umela brzo da se savlada i prikrije. "Raduj se, oe", rekla je Senara. "Gaj Macelije je obeao da e me izbaviti iz druidskog hrama i nai mi novi dom, moda ak i u Rimu." Otac Petros je otro pogledao Gaja; on nije bio naivan kao devojka. "Senara je pokuavala, dobri oe, da mi objasni da treba da postanem lan vae pastve." "I hoe li?" Svetenik ga je sumnjiavo odmeravao. "Bila je veoma ubedljiva", tiho je rekao Gaj. Otac Petros je sav sinuo. "Primiu te u svoje stado kao sina", oduevljeno je rekao. "Ti e biti dobar primer drugima iz tvoje klase." Zaista, pomislio je Gaj, pripadnik rimljanskog konjikog stalea, sa mojim vezama, bio bi dobar ulov za ovog pecaa ljudi. Toliko o prii da hriani ne obraaju panju na poloaj. No, mora da kod njih ima i neeg dobrog, jer privukli su devojku kao to je Senara. 29. "Eilan! Eilan! Imperator je mrtav!" Senara je upala kroz vrata, a onda naglo stala,

pokuavajui da povrati dostojanstvo sa kojim se treba obraati Vrhovnoj svetenici. Eilan se nasmeila, spustila preslicu na stoi i pozvala devojku da sedne. Poto je Kaileja otila, Mielin je patila od povremenih napada depresije, a Eilid je bila zauzeta nadgledanjem devojaka, sve vie je zavisila od Senarinog drutva. Dieda nije govorila sa njom od Sinrikove smrti. Barem su uspele da ga sahrane bez guve. Dvojica druida doli su usred noi i odneli telo na Brdo devojaka. Sinrik je moda umro bez asti, ali sahranjen je kao heroj. "ovek koji nam donosi jaja uo je vest u Devi", rekla je Senara, oiju rairenih od uzbuenja. "Ubijen je pre nedelju dana, ba pred Ravnodnevicu, i itav svet, od Kaledonije do Persije, bruji kao preturena konica! Neki kau da e sledei imperator biti neki senator, a drugi misle da e neka legija uspeti da progura svog zapovednika do purpura. A najverovatnije e ih biti vie i nastupie graanski rat!" "ta se deava u Devi?" upitala je Eilan kad je uspela da doe do rei. "Vojnici Dvedesete su uznemireni, ali do sada su ostali mirni. Zapovednik je naredio da im se organizuje velika gozba, sa neogranienim vinom i pivom. Gospo Eilan, ta misli da e se sad desiti?" Eilan je uzdahnula. "Rimski zapovednik se svakako nada da e se svi napiti, i da e ujutro biti suvie mamurni da bi pravili probleme." Ako budu imali sree tako e i biti, ali ako legionari od pia postanu ratoborni, ko zna ta e uiniti. Senara se zakikotala i odmahnula glavom. "Mislila sam na imperatora. Misli da e senatori preuzeti vlast i da e Rim ponovo postati republika?" Eilan je zurila u nju, pitajui se zato to dete brine zbog dogaaja u Rimu. Dodue, ona je napola Rimljanka, kao Gaj, ali do sada se nije mnogo patila oko svog porekla. "Mene mnogo vie brine ta e se desiti u Britaniji", mrano je rekla. "Sinrik nije jedini koji bi to smatrao divnom prilikom za podizanje ustanka, a onda emo i mi imati graanski rat!" Moj otac, na primer , pomislila je i stresla se. ta, za ime Boginje, da radi kada on pone da joj nareuje i kao Vrhovni druid i kao otac? Ponovo je oajniki poelela da moe da razgovara sa Kailejom. Senara je rairila oi. "ta da radimo?" "Ima neto to ti moe da uradi", zamiljeno je rekla Eilan. "Ponesi novo istkano platno do kue druida - ti jo nisi pod zavetima, pa im se nee initi udno. Pitaj, sasvim neduno, jesu li uli vesti, i prenesi mi ta ti budu odgovorili." Senara se zavereniki nasmeila i skoila na noge. Sledeeg trenutka je nestala, ostavljajui Eilan punu zavisti na tolikoj energiji. Zaista, ta da radim? upitala se. Moda bi trebalo da uhvati Gaja za re, ali on mora da sada ima dovoljno svojih problema. Gaven je od poetka bio Ardanosovo oruje protiv nje. Mislila je da e po dedinoj smrti biti slobodna, ali mada njen otac nije znao za tajnu, znala je Dieda. Pitala se koliko e proi dok Diedu mrnja ne natera da prui novom Vrhovnom druidu mo nad njom koju on nee oklevati da iskoristi. Osim, naravno, ako je ne ubije na mestu. Spustila je lice u dlanove, oseajui poetak glavobolje koja ju je proteklih dana sve ee muila. ta da radim? Boginjo, pomozi mi! Jednog dana, kad svi budu znali ta je uinila - kada u itavoj zemlji bude vladao mir i kad vie ne bude Rimljana i Britanaca - ah, tada e joj moda oprostiti! Umorno je odmahnula glavom, ne znajui odakle da pone. Tog trenutka je osetila u slepoonici bol nalik na udar sa neba. Odnekud izdaleka naila je misao. Dotle u ve odavno biti mrtva... a onda je izgubila svest. Kad se povratila, leala je preko stola. Bila je neobino izmodena i smirena, ali i duboko uverena da se neto promenilo. Oduvek je bila svesna da neke biljke u svetom napitku koji pije pre Proroanstva mogu da opasno razrede krv, i da ponekad izazivaju slabost mozga. Moda se to deava upravo sada. "Kada ti doe", rekla je nekada davno Kaileja, "znae ." Dugo umiranje, kao Lianonino, bilo je neobino. Stara Latis je jednom rekla da veina Vrhovnih svetenica umire iznenada. Ali ne

bez upozorenja, pomislila je Eilan. Je li ovo moje upozorenje? upitala se. Ali moj posao nee biti okonan. "Okonan je." Ponovo se javila svest, kao kad joj se Boginja obraala u transu. Ali ko e je naslediti, ko e umesto nje davati Proroanstva? Ne sme ostaviti za sobom zbrku kao Ardanos. "To nije vano." Uz rei je dola i smirenost. Boginja je govorila. Sve to e biti u Njenim je rukama, a nije vie Eilanina briga. Ako umre, to e biti milostiva smrt, a ne osveta. Kaileja je bila u pravu. Druidi nemaju prava da odreuju kako treba da ive svetenice. Sada je jedino vano da to bolje vri Gospinu volju. Jesenje magle bile su guste nad movarama Letnje zemlje i oko Tora. U takva jutra, kada bi se Kaileja uspela do kamenog kruga na vrhu kako bi meditirala, inilo joj se da je Tor zaista ostrvo, i da gleda preko ustalasanog sivog mora. Ali kako je godina odmicala ka Samenu, poela je sve vie da misli na Eilan. Isprva nije obraala panju, znajui da nije dobro za Eilan da se suvie oslanja na nju; a nije dobro ni da ona misli na to. Ali kako su dani kraali, Eilanino lice joj se pojavljivalo u vizijama toliko esto da nije mogla da ga zanemaruje. Bila joj je ozbiljno potrebna, a takve poruke je opasno ignorisati. Konano se jednog jutra probudila sa reima koje su joj odzvanjale u umu: "Ovde gde stojimo u tami i pod senkom smrti, prizivamo Tebe, o Majko, sestre i vie nego sestre..." I znala je da po zavetima koje su ona i Eilan zajedno poloile, ne samo kao svetenice Svetog gaja, nego i u ranijim ivotima, mora da poe kod nje. Ali tek dve nedelje po Samenu uspela je da uredi sve to je potrebno kako bi mogla da otputuje nazad u umsku kuu. Jedna od prednosti njenog poloaja u novom hramu, pomislila je, jeste i to to sve to ona smisli da uini ostale smatraju izvravanjem volje Boginje, kao i Eilani u Vernemetonu. Mana je bila to je morala da se postara da sve njene dunosti budu obavljane i dok nje nema. Stii e u Vernemeton za samo tri dana. Mnogo radije bi putovala u mukoj odei i peice, ali hram jo nije bio spreman za to; barem ne ove godine. Zato se pomirila sa putovanjem u sveanoj nosiljci i sa svom pompom svetenice. Sa njom su, kao pratnja, pola dva mlada svetenika. Ponaali su se prema njoj sa toliko potovanja kao da su joj unuci; to nije bilo preterano udno, jer su po godinama to i mogli da budu. Dok su se probijali kroz movare oko Tora, poela je kia; Kaileja je znala da e je to usporiti, i ljutila se, ali nije mogla nita da uini. Kia je gotovo neprestano padala jo od Ravnodnevice, kao da nebesa plau za mrtvim imperatorom, i niko, ma koliko obdaren magijom, nikada nije mogao da kontrolie vreme u Britaniji. Posle dva dana puta stigli su u Akve Sulis, odakle je rimski put vodio na sever, do Glevuma. Zaudo, bio je prilino propao; poslednje kie su ga izlokale, i bilo je mnogo klimavog kamenja. Bilo joj je drago to ne mora da se vozi takvim putem u koijama, ili u seljakim kolima sa volovima. Gotovo je zaspala kada je, iz dubine ume koja je okruivala put, izletela horda ljudi; bili su prljavi i grubi, u iscepanim krpama umesto odee. Bakude, pomislila je Kaileja. Horde odbeglih robova i razbojnika harale su mnogim delovima imperije. ula je za njih, ali do sada ih jo nije srela. Mora da su ih ohrabrili nemiri posle imperatorove smrti. "Sklonite se, momci", rekao je jedan od njenih pratilaca. "Nosimo veliku svetenicu." "To nam nita ne znai", rekao je jedan od razbojnika, kezei se. "ta nam moe? Da nas gaa vatrom? Na svakom vaaru postoje klovnovi koji to rade." Kaileja je ve zaalila to u nosiljci nema vatre, ali ovi razbojnici su oito bili mudriji od onih koje je jednom time oterala. Provirila je iz nosiljke i obratila se mladom sveteniku. "Zato samo stali?"

Mladi je jo bio zaprepaen. "Ovi... ovi ovde..." poeo je da muca. Kaileja ih je mirno odmerila, a onda je zavukla ruku u dep na pojasu. Tek kasnije je shvatila da uopte nije bila svesna onoga ta se zaista deava. Rimljani su godinama dobro uvali puteve, i ova opasnost nije izgledala stvarna. Izvadila je konu vreicu. "Milostinja je dunost pred bogovima", rekla je dostojanstveno. "Evo, mome." I pruila mu je nekoliko denarijusa. Razbojnik ih je za trenutak pogledao, a onda je poeo da se grohotom smeje. "Ne treba nam tvoja milostinja, gospo", rekao je, glumei preteranu utivost. "ali moe poeti time to e nam dati itavu kesu..." Kaileja je tek sad shvatila ta se usuuju da trae od nje. Posle uenja je nastupio gnev. Iznenada proirenih ula, osetila je energiju u oblacima iznad sebe i njen odjek u sebi. Tog trenutka je spoznala da ipak ima mo nad vremenom. Podigla je ruke i ugledala usporeni pokret razbojnika koji je zamahnuo maljem. A onda je blesnula munja, zaslepevi je, i kad se zaula grmljavina, nebo je palo na nju i svet je nestao. Prolo je vie sati dok se nije osvestila. U danima posle prvog bola, Eilan je pokuavala da prihvati volju bogova. No, iako je verovala da e Boginja uvati Vernemeton i njen narod, ipak se plaila za svoje dete. Mogla bi da Gavena poveri Kaileji. Ali Kaileja nije bila tu, radila je na drugom kraju zemlje. Dieda je deaku bila rod, ali od Sinrikove smrti to je bila poslednja osoba kojoj bi ga Eilan poverila. Znala je da bi Lia dala ivot za svoje dojene, ali ona je samo sirota ena koja nema kuda da ode. Moda bi Mairi pristala da primi dete, ali Gaven ne bi bio bezbedan ni sa njom ukoliko Bendeigid sazna ko je on. Kad bi samo znala koliko joj je jo vremena ostalo... No, ma kako Eilan uobliavala pitanje, sile koje su je upozorile na pribliavnaje smrti tvrdoglavo su utale, i da nije povremeno oseala probadajui bol u elu, moda bi sve proglasila za naopaki uzlet mate. Sada je mogla samo da provodi sa deakom koliko god vremena je smela da odvoji. Gaven je ba otiao na veeru kada je Senara ula da upali lampe. Kao i obino, Hju je nemo stajao kraj vrata. Godinama je smatrala da je pile u jajetu bolji zatitnik od njega, ali sada je znala da ume da bude smrtonosan. Pogled na njega vratio joj je nezaleeni bol od Sinrikove smrti. "Idi i ti da veera", naredila mu je. "Senara e ostati sa mnom dok se ne vrati." Senara je polako ila po sobi sa elikom i kremenom, i glinene lampe - rimljanske izrade, ak i ovde - oivljavale su jedna po jedna. Tek kad je devojka ostala nekoliko minuta zagledana u poslednju, Eilan se setila da pita: "ta je sa tobom, dete? Jesi li bolesna?" "Oh, Eilan!" Senara je jedva savladala jecaj. Eilan je sela na klupu. "Hodi ovamo, dete", neno je rekla. Kad je Senara prila, videlo se da joj je lice vlano. "Mila moja, ta je bilo? Dovoljno me poznaje, valjda zna kako nema razloga za strah ako mi se poveri, ma ta da je u pitanju." Na Senarinim obrazima presijavale su se blistave kapljice. "Tako si dobra prema meni, oduvek si bila dobra... a ja to ne zasluujem", rekla je, grcajui, i pala Eilani pred noge, bespomono jecajui. "Oh, mila moja", teila ju je Eilan, "nemoj da plae; nemam dovoljno snage za to. ta god da je, ne moe biti tako strano." Neno je podigla devojku na noge. "Hodi, sedi kraj mene." Senarin pla se malo smirio, ali umesto da sedne kraj Eilan, poela je da hoda po sobi. Kad je konano progovorila, glas joj je bio priguen od plaa. "Ne znam ni kako da ti kaem." Eilan je smesta shvatila ta mui devojku. "Dola si da mi kae da ne eli da postane svetenica u umskoj kui." Senara je podigla pogled, a na licu su joj se jo videli tragovi suza. "To je samo deo", apnula je, "najmanji deo." S mukom je traila rei. "Nisam zasluila da uopte budem ovde; nisam dostojna; da si znala, izbacila bi me odavde..." Ti da nisi dostojna! pomislila je Eilan. Oh, kad bi samo znala! No, glasno je ponovila samo

ono to joj je Kaileja jednom rekla. "Moda u oima Boginje nijedna od nas nije istinski dostojna. Pokuaj da ne plae vie, mila, i reci mi ta te mui." Senara se malo smirila, mada i dalje nije gledala Eilan u oi. Eilan se setila kako je isto tako stajala pred Lianon, pre tako mnogo godina. Ali devojka sigurno ima neke druge muke; sve vreme je provodila sa hrianima, a oni se jo vie dre ednosti od ena u Vernemetonu. "Ja... upoznala sam jednog oveka... i on eli da odem sa njim", jedva je uspela da izgovori Senara. Eilan ju je zagrlila. "Oh, siroto moje dete", apnula je. "Ali ti si slobodna da ode, pa i da se uda, ako eli. Bila si tako mala kad su te doveli ovamo. Nikada nismo ni planirali da poloi zavete; ali to je bilo tako davno da smo svi gotovo zaboravili. Priaj mi sad. Gde si srela tog oveka? Ko je on? Neu se protiviti ako eli da se uda, ali volim te kao da sam ti majka, i volela bih da se uverim da si dobro odabrala." Senara je piljila u nju, jedva shvatajui da Eilan ne samo to nije ljuta, nego i da e je osloboditi. "Srela sam ga u isposnici oca Petrosa. On je Rimljanin, prijatelj mog ujaka Valerija..." Prekinula je kad se napolju zauo muki glas. "Senara?" odgovorila je neka od novih devojaka sa druge strane vrata. "Mislim da je tamo unutra." Morau da razgovaram sa tom malom , pomislila je Eilan. Ne smeju se tako najavljivati posetioci, pogotovo mukarci. Senara je, setivi se da je u Hjuovom odsustvu ona zaduena za zatitu Vrhovne svetenice, stala izmeu Eilan i vrata. Uao je mukarac, i dok su se vrata zatvarala za njim, Eilan je videla da je iz devojinih obraza nestala sva boja, i kako potom strano crveni. "Ovaj ovek..." zamucala je. "Doao je po mene..." Sklonila se u stranu, i pod nesigurnim svetlom lampe Eilan mu je najzad ugledala lice. "Gaje..." apnula je. Ovo je sigurno nekakav komar koji se izrodio iz grozniave mate. Zatvorila je oi, ali kad ih je otvorila on je i dalje bio tu, tupo gledajui as nju, as Senaru. Senara je zakoraila ka njemu. "Gaje!" uzviknula je. "Nisam te oekivala tako brzo! Je li ti moj ujak dozvolio da se oeni sa mnom?" Gaj se zbunjeno osvrtao. "Ti glupa devojko, ta radi ovde?" Eilan je osetila da se plamen iz lampi pali i u njenim grudima. Polako je ustala. "ta ti radi ovde?" Okrenula se Senari. "Hoe da kae da je ovek koga voli ovaj Gaj Macelije Severus?" "Jeste. Zato, ta ne valja?" Senara je zbunjeno gledala Eilan. Eilan se obratila Gaju. "Ti joj reci ta ne valja", naredila je. "Reci joj istinu - ako si jo sposoban za to." "Kakvu istinu?" pobunila se Senara, ali glas joj se slomio. "Znam da ima enu Rimljanku koja je odbila da potuje brane zavete. Naravno da e se razvesti od nje pre nego to se oeni sa mnom..." "Naravno", rekla je Eilan stranim glasom. "Znai, Gaje, ona zna za devojice koje e napustiti. A zna li i za naeg sina?" "Vaeg sina?" Senara je zaprepaeno gledala as Eilan, as Gaja. "Reci mi da to nije istina", preklinjala je Gaja. Jedva je govorila, stegnutog grla. "Ne razume", promrmljao je Gaj. "Razumem", slomljeno je rekla Senara. "elela sam da te spasem, a ti si me gotovo unitio! Razumem da sam ispala budala!" Tog asa su se vrata irom otvorila i u sobu je upao ogromni Hju, sa podignutim maljem. No, posle Sinrikove smrti su ga strogo kaznili, pa nije hteo da ponovo pogrei. "Gospo", mumlao je, "rekli su mi da je ovde mukarac. uo sam viku. ta da radim?" Eilan je piljila u Gaja, pomislivi da bi izgedao smean da nije u tolikoj opasnosti. Ali moda je ovakva situacija najvea kazna koja moe snai ponosnog Rimljanina. Saekala je trenutak pre nego to je rukom dala znak Hjuu da ostane miran. "Idi", besno je rekla Gaju. "Idi, ili e ti prosuti mozak." Obratila se i Senari. "Idi sa njim, ako eli - dok jo mogu da te titim." Senara se za trenutak zagledala u Gaja, a onda je pritrala da zagrli Eilan. "Oh, neu", kriknula

je, "ni za itav svet i sve to je u njemu ne bih sad pola sa njim!" Eilan je, iznenaena, uzvratila devojci zagrljaj, a onda se okrenula ka Gaju. "Gubi se odavde", tiho je rekla. "Gubi se, ili u pustiti Hjua na tebe." A onda je izgubila kontrolu. "Gubi se odavde, ili u te ubiti svojim rukama!" Gaj nije pokuao da se raspravlja. Proao je kroz konu zavesu odgurnuvi je rukom, i ona se spusitla za njim uz glasan udar. Gaj je sedeo u taverni 'Kod plavog orla' i upravo je pozvao gazdu da mu donese novi krag kiselog galskog vina. Protekla tri dana je uglavnom proveo pijui, prelazei iz jedne krme u drugu kad bi poeli da ga gledaju popreko. Krmari su znali ko je on, i iji je sin. Svakako e biti isplaeni. Gaj se povremeno pitao da li nekome nedostaje, ali pretpostavljao je da Macelije misli da je u vili, a Julija da je kod oca u gradu. Uglavnom se pitao samo koliko e vina morati da popije dok bol ne nestane. Isprva je ostao u Devi zbog politike situacije, a potom zato to nije eleo da se suoi sa Licinijem i obavesti ga da naputa Juliju i beskorisne keri koje mu je rodila. Obuzet zakasnelom iskrenou, pretpostavljao je da bi Licinije, iako odani otac, pokuao da se ubeuje sa Julijom. Poto ni sam nije imao sinove, ne bi eleo da se Julija zbog toga razvede. Ali ako bi Licinije ubedio svoju ki da se dri branih obaveza, onda Gaj ne bi mogao da se oeni Senarom, a pomisao na nju je predstavljala toplotu koja je mogla da obuzdava sve strahove za budunost. Mada to vie i nije vano, pomislio je, oseajui kako mu se kroz grlo sputa hladna vrelina vina. Senara ga ne voli. Julija ga ne voli. A Eilan - pogotovo Eilan - ona ga uopte ne voli. Stresao se, jer ponovo se setio lica Gneva kad ga je oterala od sebe. Vrata taverne su se irom otvorila i upala je nova grupa legionara. Zapovednik se sada ve sigurno pita da li je pogreio u proraunima, mrano je pomislio Gaj. Gozba koju je naredio da se organizuje jedino je umanjila vojnu disciplinu. Da je ovo Rim, imperator bi praznio kase da organizuje igre za narod, ali ova daleka provincija mogla je da im prui samo po koju borbu medveda. To nije ni izbliza dovoljno da ih razonodi, a vojnici su svakog dana sve vie divljali. No, niko nije obraao panju na oveka koji je tiho pio u uglu, a Gaju je to sada bilo jedino vano. Uzdahnuo je i ponovo dohvatio krag. Neko ga je uhvatio za ruku. Nesigurno je podigao pogled i mirnuo kad je poznao Valerija. "Merkura mu, ovee, kakvu sam poteru podigao za tobom!" Valerije se zagledao u njega i iskrivio lice. "Hvala bogovima to tvoj otac ne moe da te vidi!" "Da li on zna...?" poeo je Gaj. "Jesi li lud? Ja pazim da ga ne povredim, za razliku od tebe. Jedan vojnik mi je rekao da te je video. ta te je spopalo da se sad opija? Nije vano", rekao je kad je Gaj zaustio da se pobuni. "Pre svega, mome, moramo te skloniti odavde!" Gaj se jo bunio kad ga je Valerije izvukao na ulicu, pa preko celog grada do kupatila. No, tek kad su ga gurnuli u bazen hladne vode Gaj se dovoljno istreznio da razume ono to mu se kae. "Sad mi reci", rekao je Valerije kad je Gaj podigao glavu, frkui, "je li moja sestriina Valerija jo u umskoj kui?" Gaj je klimunuo. "Otiao sam tamo, ali ona... predomislila se, nije htela sa mnom." Sad se priseao dogaaja. Ukratko je prepriao Valeriju situaciju i dobio njegovu dozvolu da se oeni Senarom - to mu je davalo neka prava - ali zato je Valerije sada toliko uzbuen? "Sluaj", brzo je govorio Valerije. "Nisi se ti jedini napijao. Sino sam bio sa nekim legionarima iz kvestorovih kancelarija - imena nisu vana - koji su raspravljali o svetenicama iz Vernemetona. Jedan je rekao: 'Te ene nisu ni nalik na prave vestalke; to su samo varvarke kao i sve druge.' Pobunio sam se, ali na kraju su sklopili opkladu da e uspeti da otmu jedno od svetih devica, i da to nee biti svetogre." Gaj je podigao pekir i poeo da se brie, pokuavajui da shvati. "Doi u parnu sobu", rekao je Valerije i uhvatio ga pod ruku. "Tako e znojem izbaciti

otrove." Kad su se smestili, dahui od vrele pare, sekretar je nastavio. "Mislio sam da je to samo glupa opklada kakve sklapaju pijanci - samo vinska pria, nita ozbiljno - sve do jutros, kad se na prozivci pokazalo da trojica nedostaju. Jedan iz tog drutva mi je rekao da su otili iz Deve da bi pokuali da dobiju opkladu." "Centurion..." Gaju je tutnjalo u glavi, ali polako je postajao sposoban da ponovo misli. "On ima dovoljno briga i bez ovoga, kao i tribuni. Disciplina je posle atentata potpuno nestala. Ti i tvoj otac poznajete Britance bolje od ikog drugog. ta misli, ta e se desiti ako nae vojnike uhvate u silovanju svetenice? U poreenju sa tim, Boudikina pobuna bi bila deija igra, a mi nismo u stanju da reagujemo!" "Da... naravno", rekao je Gaj. "Poi u. Zna li tano kada su otili? Ima li pojma kojim putem su poli?" "Ni jedno ni drugo, na alost", odgovorio je Valerije. "Verovatno bih mogao da se raspitam." "Ne, nema toliko vremena. Moram da odem kui po odeu", trljao je Gaj oi. "Doneo sam ti je", rekao je na to Valerije. "Pretpostavljao sam da e hteti da se presvue." "Moj otac je u pravu", promrmljao je Gaj, "ti zaista misli na sve." Pustio je da ga robovi obriu i obriju, i potom naterao sebe da neto pojede. Bio sam glup, ogoreno je pomislio, to sam pokuavao da utopim tugu u piu dok se svet oko mene raspada. Negde tokom vraanja svesti shvatio je da je sutra sigurno Samen. U Vernemetonu e se za tu sveanost skupiti pola plemena sa zapada. Nije vano ta Eilan i Senara misle o njemu. Krv mu se ledila od pomisli na opasnost po njih ukoliko izbije rat. "Odveu tvoju sestriinu na bezbedno mesto", rekao je Valeriju dok se spremao da poe iz Deve. I Eilan, i deaka... a ako me i dalje mrze, moi e da mi priaju o tome na putu kui. Zabacio je ogrta da bi oslobodio ruke, i pogladio poslednju stvar koju je pozajmio od Valerija ma. Eilani su se sledea dva dana inila duim nego sve godine od dolaska Rimljana - i nego sve godine od gradnje velikog Hrama sunca u dolini. No pred svetkovinu Samena kao da je trajala hiljadu godina. Pre nekoliko sati je poslala Senaru da se odmori. Dok su se svetiljke gasile jedna po jedna, inilo joj se da narastajue senke gutaju i njenu duu. Upozorenje koje je dobila mora da se odnosilo na ovo: smrt je ekala u njenom srcu i duhu kao seme; sada kao da joj se irila kroz telo, nalik na cvet koji se otvara. Srce joj je snano udaralo, kao da e se probiti kroz zidove od kostiju. Nije oseala toliki bol ni dok je raala dete. Ali nije umela da razabere da li bol potie iz tela ili iz duha. Kada je zadremala, sanjala je zbrkane snove; videla je Kaileju okruenu zlikovcima. Svetenica je podigla ruke ka nebesima, sevnula je munja, i kad je Eilan ponovo mogla da je vidi, napadai su beivotno leali po zemlji. No i Kaileja je nepomino leala, i Eilan nije znala je li ostala iva. Probudila se, drhtei, obraza mokrih od suza. Da li je to bila istinska vizija? Kaileja bi trebalo da je bezbedna na svetom Toru, sa svojim svetenicama. Ali ako nije, kakva je nada ostala itavom svetu? Eilan se pred jutro uunjala u sobu u kojoj je Lia smestila Gavena u krevet. Hju je, bosonog, tiho tapkao za njom. Gotovo prvi put otkako je preuzela dunost Velike svetenice, grmalj joj je smetao, kao da joj otima vazduh neophodan za disanje. Setila se uasne prie koju je ula u Kui devojaka; kako je neku davnu Vrhovnu svetenicu napao sopstveni uvar, i kako ga je predala svetenicima da ga pogube. Po prvi put je shvatila zato je ta ena, oajniki eljna malo ljudske topline, posegnula za jedinim ljudskim to joj je bilo blizu, i kako je njen poziv mogao biti pogreno protumaen. Stresla se, a onda je naredila Hjuu da eka kraj vrata. Oh, bogovi , pomislila je, da je samo Kaileja ovde - ili Lianon - ili makar moja mati - bilo ko, samo da nisam ovako uasno sama. Ali nije imala nikog. ak je i Senaru, uprkos svim suzama i poricanju, smatrala za neprijatelja. A njen otac? On joj je najvei od svih neprijatelja.

Dugo je gledala u Gavenovo usnulo lice. inilo joj se nemoguim da ga nisu probudili glasni udari njenog srca. Zar je ovaj veliki deak zaista nekada bio toliko mali da je stao u oeve sastavljene dlanove? Izrastao je iz neega manjeg od semenke cveta, zaet u onom trenutku u umi kada je popustila pred Gajevom eljom. A ipak je tada bila pobedonosna, sigurna da ini svetu stvar. A Gaven je bio divan. Kako je iz tolike tuge mogla da nikne tolika lepota? Ponovo se zagledala u deije lice, i u izdueno telo sa nekako prevelikim rukama i nogama, otkrivajui u njemu nagovetaj kakav e biti kada odraste. inilo joj se da ba i ne lii mnogo na Gaja. Nekada ju je to alostilo, ali sad bar vie nee morati da suzbija iskru mrnje kad god primeti neto oevo u njemu. No, on je ipak Gajev sin; i zbog njega je pristala da pusti Gaja da se oeni kerkom rimskog slubenika. On je, izgleda, tek sada bio spreman da se razvede od Julije i da pogazi sva obeanja i to radi Senare, koja je mogla biti i njena mlaa sestra. Senare, koja je mlaa od nje, a Gaju izgleda i lepa. Eilan je oko struka nosila bode koji je dobila kad je postala svetenica. Za trenutak ga je opipala prstom. Tako esto ga je na svetkovinama koristila da istisne kap krvi za pehar proroanstva. Zagledala se u svoje doruje. Na zglobu se jasno videlo pulsiranje. Jedan rez, znaan i dubok, okonao bi sve njene nevolje, makar u ovom ivotu. Zato bi ekala sudbinu koju joj je Boginja obeala? Ali ako oduzme sebi ivot, ta e biti sa Gavenom? Eilan je polako uzela bode i premestila ga u kanije. Na njenom licu mora da se nasluivala namera, jer Hju je jurnuo napred. "Gospo?" "Sad se vraamo u moje odaje, a onda e mi dovesti Senaru." Ubrzo se vratio sa devojkom. Senarina haljina bila je izguvana, oi crvene a obrazi umrljani kao da je plakala. "Gospo, oprosti mi!" povikala je im je ugledala Eilan. "Ni za ta na svetu..." "Budi mirna", prekinula ju je Eilan. "Nemam vie snage za to. Dobila sam najavu smrti; dar je Boginje da Vrhovna svetenica zna kad joj je vreme." Zadrala je dah, a Senara je ugledala bode slobodan u kanijama na pojasu i prebledela. "To nije istina", oajniki je rekla. "U svetim knjigama je zapisano da niko ne moe znati ta donosi dan..." "Tiina", umorno je rekla Eilan. "Moram da ti kaem neto veoma vano. Ako sam pogreila, nije vano da li e mi poverovati, ali ako sam u pravu, moram da te zamolim neto." "Mene? Samo kai", smesta je pristala Senara. Eilan je duboko uzdahnula. "ula si kad sam rekla da Gaj i ja imamo sina. To je Gaven. Hou da se uda za Gaja i da povede sa sobom njegovog sina. Obeaj mi..." Glas joj je bio potpuno miran dok je govorila o svojoj smrti, ali sad se slomio. "Obeaj mi samo da e biti dobra prema njemu." "Oh, ne!" povikala je Senara. "Ne bih se udala za Gaja Severusa pa i da je jedini mukarac na svetu." "Obeala si da e uraditi ono to te zamolim", tiho je rekla Eilan. "Zar tako dri datu re?" Senara je podigla pogled, oiju opet punih suza. "Samo hou da ispravno postupam. Ako misli..." Zastala je, odjednom zadihana. "Ako je Bog odluio da te uzme sebi, pretpostavljam da je to Njegova stvar, ali ne sme podii ruku na sebe, Eilan!" Eilan se sva zaogrnula dostojanstvom da bi odgovorila. "Svejedno mi je da li mi veruje ili ne. Ali ako nee da mi pomogne, Senara, onda odlazi." Senara je zadrhtala. "Ne mogu da te ostavim u takvom stanju." "Onda, Gaja radi, preuzmi brigu o njegovom sinu." "Zbog tog sina ti i kaem da mora iveti", odgovorila je Senara. "Ima dete, ma kako se to desilo, i tvoj ivot ne pripada samo tebi. Gaven je divan deak. Mora iveti da ga vidi kako odrasta. A Gaj..." "Oh, ne pominji mi ga, molim te..."

"Gospo moja", rekla je Senara, drhtei, "velim ti da Gaj i dalje voli i tebe i svog sina." "Zaboravio me je." "Sigurna sam da nije", bila je uporna Senara. "Pusti da ga podsetim na dunost prema majci njegovog sina. Pusti me da razgovaram sa njim o dunostima oca, i Rimljanina. Sigurna sam da e ga to prizvati pameti bolje od bilo ega drugog." Da li je to mogue? Da li je Senara u stanju da to uini? I hoe li hteti? "Verujem u upozorenje koje mi je Boginja poslala", konano je rekla Eilan, "ali ako preivim Samen, moe da proba. Ali pre toga, mora odvesti Gavena na bezbedno mesto. Bojim se ta bi moglo da se dogodi na sveanosti. Sutra... ne, jo veeras", ispravila se, jer bliila se zora, "napusti umsku kuu. Povedi Gavena u umu, kod tvog oca Petrosa. Niko se nee setiti da vas tamo trai!" 30. Kad se Kaileja povratila, znala je da je dugo bila bez svesti, jer joj je haljina bila potpuno mokra. Probudio ju je zvuk seljakih kola koja su se tumbala po izlokanom putu. U njima se vozilo nekoliko ljudi dobro naoruanih maljevima, a pred njima su sa bakljama ili miiavi uvari. Da li su oni uplaili njene napadae? Neto ih je svakako uplailo, jer nju niko nije dirao. Kaileja je nekako uspela da se uspravi, mada se oseala kao da e joj glava otpasti sa ramena. Svuda oko sebe ugledala je tela, a uprkos kii oseao se jak zadah sprenog mesa. Jedan od ljudi sa bakljama ju je najzad ugledao i trgao se. "Jesi li duh, gospo? Nemoj nam nauditi..." "Dajem ti re da nisam duh", rekla je Kaileja to je pribranije mogla, "nego svetenica iz hrama u Letnjoj zemlji; napali su me razbojnici." Sada je ugledala i svoju nosiljku, prevrnutu na stranu; dvojica mladih svetenika leali su kraj nje, preklani, bez zlatnih ogrlica, i zurili su u nebo praznim oima. Kaileja ih je alosno gledala. A onda je pogledala pocrnele leeve oko sebe i shvatila da su bogovi uinili ono to ona sama nije mogla. Vie bi volela da je spasla mladie, ali sada su barem osveeni. "Kuda si se uputila, gospo?" upitao je farmer sa klupe kraj koijaa. Pazila je da joj glas ostane miran. "U umsku kuu, blizu Deve." "A, onda je sve jasno; uo sam da je jedna legija jo ostala tamo, i da uvaju svoje puteve. U ovo vreme niko ne pomalja nos kroz vrata bez dovoljno uvara. Bie dobro kad dobijemo novog imperatora, jer on e svakako ponovo uvati puteve." Kaileja je mirnula, jer ovek je govorio britanski, kao da je domai. Ovo je pokazivalo koliko su Britanci postali Rimljani - nedostaje im imperator. "Vidim da su ubili tvoje uvare, gospo", rekao je koija. "Jesi li imala robove da te nose? Pa, vie ih nema - svakako su potpraili pete." Zaustavio je kola tik do nje, zagledan u tela Bakuda. Potom je pogledao u nju i nainio drevni znak potovanja. "Gospo moja - vidim da te bogovi uvaju. Mi smo poli na drugu stranu, ali poveemo te do prvog sela, i tamo e moi da nae nosae i uvare." Pomogao joj je da se popne u kola i dao joj suvo ebe da se ogrne. Ostali su utovarili tela mladih svetenika. Kaileja, sklupana pod mokrom odeom i grubim seljakim ebetom, znala je da e od sada dobiti sve najbolje to ovi ljudi imaju, ali da nema naina da do Samena stigne u umsku kuu. Gaj se iznenadio kad je video da je juni put iz Deve pun putnika. Potrajalo je malo dok se nije setio da sigurno i oni idu na sveanost. No, pogledi koje su mu dobacivali dok je projahivao nisu bili prijateljski, i posle nekog vremena pomislio je da bi bilo mudrije da sie sa puta i poe stazom izmeu bregova, kako bi stigao u umsku kuu sa druge strane, iz pravca kolibe oca Petrosa. Ledeni vetar je tresao gole grane kao kosti, mada je za trenutak barem kia stala. Samen je sveanost mrtvih; Rimljani ga smatraju danom loeg znaka. Pa, za Gaja je izgleda stvarno bio

takav. No, nije ni pomislio da se vrati. Zapao je u stanje pomirenosti sa sudbinom koga se seao iz vremena kad je bio u legijama; marna pomirenost koja ljude ponekad spopadne pred bitku, i kada im je opstanak manje vaan od asti. Nije bio siguran ima li on jo ast, posle ovih poslednjih dana, ali povratie je koliko uzmogne, bez obzira na cenu. Lepota jesenjih uma ga je dirnula, uprkos, ili moda ba upravo zbog mranog raspoloenja. Gaj je shvatio da je tek u poslednjih godinu dana nauio da voli ovu zemlju. Ko god pobedio u ovim sukobima, on se nee vraati u Rim. Ma koliko se trudio da ispuni Macelijeve ambicije, nikada nije sasvim pripadao oevom svetu, mada je sa druge strane bio suvie Rimljanin pa se meu plemenima oseao kao uljez. No, ovo drvee ga ne prezire kao varvarina, niti ga kamenje mrzi kao osvajaa. Gaj je u ovoj mirnoj umi bio kod kue. Ugledao je pramen dima iz kolibe oca Petrosa, i za trenutak pomislio da svrati. No, na tom mestu bi se sigurno seao Senare. inilo mu se da to ne bi mogao da podnese, a bio je siguran da nee moi da se savlada ako svetenik pone da ga gnjavi propovedima. Pretpostavljao je da e se odbegli legionari negde kriti do sumraka. Sapeo je konja dovoljno labavo da bi mogao da se oslobodi ukoliko dugo ostane tu, a onda poeo polako da obilazi oko zgrade, drei se ivice ume. Ve se hvatao sumrak kada je ugledao pokret u grmlju pred sobom. Oprezan kao maka, poao je napred. Dvojica vojnika uali su u senci leske. Kockali su se da skrate vreme, a sada su raspravljali da li da zapale vatru. "Flavije Makro!" obrecnuo se Gaj svojim najboljim zapovednikim glasom. Ovaj je odmah po navici stao mirno, a onda je poeo da se divlje osvre. "Ko je..." Drugi vojnik je poloio aku na ma. Gaj je namerno stao na suvu granu da ga upozori, a onda je iziao na poslednju dnevnu svetlost. "Oh, pa to je Gaj Macelije", rekao je Makro. "ta radite ovde?" "Pre bih ja vas trebalo to da pitam", rekao je Gaj. "U Devi znaju da ste nestali. ta mislite, ta e se desiti ako saznaju da ste doli ovamo?" ovek je postao sivobeo. "Neete im valjda rei?" Gaj se pretvarao da se premilja, dovoljno dugo da ovaj zadrhti, a onda je slegnuo ramenima. "Pa, nisam ja va oficir. Ako se odmah vratite nazad neete imati veih problema, s obzirom ta se sve deava u gradu." "To ne moemo", rekao je drugi vojnik. "Longus je jo unutra." Gaj je osetio da mu se srce stee. "Neete mu pomoi sedei ovde", mirno je rekao. "Videu ta mogu da uradim za njega." Osetio je da napetost malo poputa kad je uo legionare kako se udaljavaju kroz umu, ali ak i jedan vojnik je previe, ako ga nau tamo gde mu nije mesto. Kreui se kao da vodi graninu patrolu, Gaj je preao preko otvorenog prostora i priao zidu. Tu negde postoji kapija - zid je predstavljao vie simbol odvojenosti nego stvarnu zatitu. Napipao je rezu, i naao se na otvorenom prostoru gde je jednom video svog sina kako se lopta. Senara je mnogo priala o ivotu u umskoj kui. Velika zgrada pred njim mora da je Kua devojaka. Iza kuhinje je ugledao mraan prostor koji mu se inio kao dobro mesto za osmatranje. Poao je tamo. Jo neko je slino mislio. Kad je kleknuo, dotakao je golu kou. Neko je jeknuo i usledila je kratka borba dok Gaj nije savladao oveka, drei mu ruku preko usta. "Longuse?" apnuo je. Zarobljenik je grozniavo klimao. "Opklada je otkazana. Tvoji drugari su otili kui, a ako zna ta je dobro za tebe poi e za njima." Longus je uzdahnuo, a onda je ponovo klimnuo, i Gaj ga je pustio. No, dok je vojnik prelazio preko dvorita otvorila su se neka vrata i osvetlila itav prostor. Longus se ukoio kao uhvaeni zec. "Bei, budalo!" prosiktao je Gaj iz senke. Longus se uzverao preko kapije, ali itav prostor je odjednom bio ispunjen ljudima u belim odedama. Druidi! pomislio je Gaj. ta e oni ovde? Njegovo skrovite e svakog asa biti otkriveno, jer nosili su baklje. Poeo je da se povlai oko zgrade. Neko je iza njega opsovao na

britanskom i Gaj se okrenuo, nagonski izvukavi ma. ovek je vrisnuo kad se otrica zarila u njega i drugi su potrali ka njima. Gaj se borio to je bolje mogao, i pretpostavljao je da je naneo i neku tetu, barem po grubosti sa kojom su ga mlatili poto ih se skupilo dovoljno mnogo da ga savladaju. "Pa, keri, jesi li spremna za sveanost?" Bendeigid je u bivoljoj koi i sa zlatnim ukrasima Vrhovnog druida izgledao velianstveno, ali Eilan je osetila da joj se srce stee dok mu je uzvraala pozdrav. "Spremna sam", tiho je rekla. Device su dole kao i svaki put da je pripreme za sveanost. Poslednji put, jecalo je njeno srce dok su je kupale i postavljale joj na elo sveti venac od alfije. Barem e otii Boginji oiena i posveena. Bendeigid je stajao za trenutak oslonjen o ezlo, zagledan u nju. Potom je dao znak ostalima da ih ostave same. "Sluaj, dete, vie nema potrebe za pretvaranjem. Rekli su mi ta ti je radio Ardanos, i kako se koristio prevarom da utie na tebe. ao mi je to sam te ranije optuio za izdaju." Eilan je drala oi oborene, bojei se da bi on mogao da vidi gnev u njima. Ona je ve trinaest godina Vrhovna svetenica, gospodarica umske kue, najpotovanija ena u itavoj zemlji. Zato se on ponaa kao da je i dalje dete? No, ovo je onaj otac pun ljubavi koji je jednom rekao da bi je radije video mrtvu nego udatu za Rimljanina. Nije htela da se sukobljava sa njim; zbog opte zbrke bilo je ve popodne kada su Senara i Lia uspele da sa Gavenom odu iz umske kue. Mora im pruiti dovoljno vremena da odmaknu. "ta eli od mene?" upitala je neutralnim glasom. "Rimljani se meusobno gloe", krvolono se nasmeio on. "Nikada neemo imati bolju priliku za ustanak. Ovo je doba rtvi, kada se otvaraju vrata izmeu svetova. Hajde da prizovemo Katubodvu, hajde da podignemo protiv njih duhove naih mrtvih. Podigni plemena protiv Rima, keri, pozovi ih u rat!" Eilan je jedva savladala drhtaj. Ma koliko nije volela Ardnaosa, njen deda je bio prefinjen ovek, nikada toliko zaslepljen svojim snovima da ga ne bi mogli nagovoriti da slui neem drugom. Njen otac je mnogo opasniji, jer je spreman da sve rtvuje svojim nepromenljivim idealima. No, da bi ostala bezbedna morala je da pristane. Opet je osetila poznati bol u slepoonici, i setila se da pogodba, ma kakva bila, nee dugo trajati. "Oe", poela je, "Ardanos je tumaio moje odgovore onako kako je njemu odgovaralo, i pretpostavljam da e i ti tako initi, ali ti ne razume sveti trans i pojavu Boginje." Zaula je guvu napolju i shvatila da je on vie ne slua. Vrata su se naglo otvorila, i svetenici raupane kose i okrvavljene odee progurali su se kroz gomilu sveta, vukui za sobom neto to je nekada bilo ovek. "ta je ovo?" Eilan je unela u glas sve to je nauila proteklih godina i guva se smirila. "Uljez, Gospo", rekao je jedan svetenik. "Nali smo ga kraj Kue devojaka. Bio je jo jedan, ali taj je uspeo da pobegne." "Ubio je Dinana!" "Mora da je doao po neku svetenicu!" "Ali koju?" Ovog puta je Vrhovni druid udario ezlom da bi ih uutkao. "Ko si ti, mome, i ta radi ovde?" Eilan je zamurila, nadajui se da niko nee primetiti da je ovekova iscepana tunika nainjena od dobre rimljanske tkanine. ak i ovako prekrivenog krvlju i prainom, prepoznala je Gaja, ali moda je ona jedina, i tako e i ostati ako se ne oda. Je li doao po Senaru, upitala se, ili po svog sina? "Zar ga ne poznaje, gospodaru?" Dieda se progurala napred. Eilan se zgrila od njenog smeha. "Pa, sada moda nije tako lep. Tvoji ljudi su ulovili lepo prase za gozbu. Ako dobro pogleda, videe na njegovom ramenu oiljak od jame za veprove."

Bendeigid je trebalo da bude tvoj otac , histerino je pomislila Eilan, a Ardanos moj! Zarobljeniku su silom podigli glavu i za trenutak su se gledali u oi, a onda je on opet izgubio svest. "Ti!" U Bendeigidovom glasu meali su se zaprepaenje i bes. "Zar nisi naneo dovoljno bola meni i mojima, pa nas ponovo uznemirava?" Naglo je promenio izraz lica. "Pa, vie nee imati prilike. Dieda, pokai mojim ljudima gde da ga operu i previju mu rane, ali nikako ga nemojte odvezivati. Garie, Vedrase", pokazao je dvojicu najstarijih druida, "moramo da razgovaramo. Svi ostali, ostavite nas same!" Svetenici su odvukli Gaja i soba se ispraznila. Eilan je ponovo sela, pitajui se da li je bol u trbuhu posledica bola u glavi ili straha. "Vidim da poznaje tog oveka", rekao je Vedras, stariji od dvojice preostalih druida. "Ko je on?" "Zove se Gaj Macelije Severus mlai", frknuo je Bendeigid. "Prefektov sin!" uzviknuo je Garik. "Misli da je zaista doao po neku svetenicu?" "Nije vano zato je doao", rekao je Vedras. "Moramo ga skloniti odavde. Crveni ogrtai nam odriu pravo da kanjavamo ak i obine legionare. Samo bogovi znaju ta bi nam uradili ako makar dirnemo poglavarskog sina!" "Zaista", lukavo se nasmeio Bendeigid. "Ali ne verujem da njegovi znaju kuda je otiao. A ovde niko ne zna njegovo ime, ak ni da je Rimljanin, osim nas ovde i Diede." "Znai, hoe da ga ubije u potaji?" "Ne u potaji." Bendeigidov pogled je planuo. "Zar ne razumete? Da nam takakv ovek padne u ruke, pa to je znak bogova. Neka njegova smrt ima neke svrhe. Nikada neemo nai plemenitiju rtvu!" Obratio se Gariku. "Idi i reci ljudima koji uvaju zarobljenika neka ga obuku u najbolju moguu odeu." Eilan je osetila da joj se ruke jee. Setila se slike Godinjeg kralja kako eta Beltanskim vaarom, okien cveem i obuen u vezenu tuniku. "A ako Rimljani saznaju?" upitao je Vedras. "Ako je tano, njihov gnev e biti straan", pobedonosno je rekao Vrhovni druid. "Toliko straan da e ak i oni koji sada pozivaju na mir morati da pou sa nama u rat!" Drugi druid ga je dugo posmatrao. Potom je klimnuo, i iziao za Garikom. "Da li je Gaj doao uz tvoju saglasnost, Eilan?" upitao je Bendeigid kad su ostali sami. "Jesi li se sve vreme viala sa tim udovitem?" "Nisam", apnula je, "kunem se Boginjom!" "Mislim da nije ni vano da li ti verujem", promrmljao je Vrhovni druid. "A istinu emo proveriti Samenskom vatrom." "Gledajte, svetenica stie, sa svetim biljem u kosi", pevali su svetenici, ali ove veeri je u pesmi bilo novih stihova. Rat! Rat! Neka britanske ume Kriju ratnika kod svakog drveta; Kao vukovi kad napadnu ovce Oteraemo Rimljane odavde! Gaj je zastenjao, ali vrh koplja ga je naterao da ide dalje. Da ga samo ta kuka Dieda nije prepoznala! Macelije e aliti kada uje za sinovljevu smrt, ali kada se sazna kako je umro, Macelije e biti i osramoen. Kako je mogao toliko da pogrei, da izazove incident koji je hteo da sprei? Nije uspeo ni da spase one koje voli. Jedini zrak nade bio je to nigde nije video ni Senaru ni deaka.

Put uz Brdo devojaka nikad mu se nije inio toliko strm. Mnogo vie mu se dopadalo kad je poslednji put bio ovde, sa orujem u ruci i odredom konjice iza sebe! Vezena tunika mu je uljala rane, a venac ga je bockao po elu. Oprali su ga i dali mu neko pie od koga mu se razbistrilo u glavi, ali Gaj se nije zavaravao kakva sudbina ga eka. Sa vrha brda dopirao je sjaj velike vatre. Neoekivano jasno se prisetio dogaaja iz vremena pre nego to se pridruio oevom narodu. Siluri su rtvovali jednog svog princa u poslednjim danima pre nego to su ih Rimljani potpuno zdrobili. To je bio jedan od Gajevih ujaka, sa kraljevskim zmajevima tetoviranim na podlakticama. Gajeva majka pokuala je da sakrije svoje polu-rimljansko dete, ali on je ipak video kako odvode Godinjeg kralja. Mladi se smeio, uveren da e njegova smrt pomoi narodu. A zbog ega u ja umreti? upitao se. Utom su se nali na vrhu brda. Okruili su ih svetenici; Gaj je iza njih mogao da nazre more lica, mranih ili veselih dok su sluali pesmu druida. Da li je Eilan zadovoljna ili alosna to ga vidi ovde? Poeleo je da joj vidi lice pod velom. Eilan je stajala pored oca, sa Diedom i jo dve svetenice. Po prvi put se upitao da li je moda i ona zarobljenik. Odavno ga je odbacila. inilo mu se da bi trebalo da bude zadovoljan to je i ona u nemilosti, ali pomisao na opasnost po nju bila mu je mnogo stranija od ove u kojoj se sam nalazio. Unitite ih sve! Osvetite sram rtvi! Neka pokolj pone odmah! Neka Rimljani padaju mrtvi kao pod kosom ito! Pesma se zavrila i uutali su i bubnjevi, ali kroz masu se pronelo mrmljanje i Gaj je znao da je to samo zatije pred oluju. "Deco Donina!" povikao je Vrhovni druid. "Ovo je vee Samena! Vreme promena! Poinje nova godina, i novo razdoblje za ovu zemlju! Neka promena godinjih doba uniti Rimljane koji su okaljali Britaniju! Veeras emo umilostiviti rtvom bogove rata. Ali moramo oistiti svoje redove od svih izdajnika. Prestupnie", obratio se Gaju, "moemo ti pruiti laku ili teku smrt. Reci nam zato si doao u Vernemeton!" "Ubij me, ako hoe, ali ne postavljaj glupa pitanja!" promuklo je rekao Gaj. "Rei u ti samo da nisam nikome smerao zlo." Moda nije dobro iveo, ali barem e se potruditi da dostojanstveno umre. "Bio si na svetom zemljitu, kuda ne mogu ui mukarci koji nisu druidi. Jesi li zaveo neku od naih devica? Koju si hteo da otme?" Gaj je odmahnuo glavom i tiho jeknuo kad je osetio vrh koplja na boku. Osetio je toplotu i znao je da mu to curi krv. "Jesi li doao po Rian, Tanais, Betok?" nabrajao je Bendeigid. Pri svakom novom imenu ponovo su ga ubadali. Jednom je pokuao da se natakne na koplje, ali uvari su znali svoj posao i vrsto su ga drali. Onako pretuen, oseao je da mu se od gubitka krvi vrti u glavi. Jo malo, pomislio je, pa u se onesvestiti i vie nee biti vano ta e mi raditi. "Senara..." Gaj se na to ime nehotice trgao. Odmah je pokuao da to prikrije, ali njega niko nije ni gledao. Eilan je istupila i podigla veo. "Prestanite!" jasno je rekla. "Ja u vam rei zbog koga je Rimljanin doao. Zbog mene!" ta to govori? Gaj ju je uasnuto gledao. Potom je shvatio da ona sigurno hoe da zatiti Senaru, i moda i dete. Tog trenutka je bila natprirodno lepa. U poreenju sa njom, Senarina nedozrela lepota bila je kao zvezda u poreenju sa velianstvenim, punim mesecom. Gaj je, kao ponekad pre bitke, jasno video sopstveno srce. Senara mu se dopadala, ali elja koju je oseao prema njoj nije bila i ljubav. U njoj je samo pokuavao da nae Eilan kakva je bila kad su se tek

upoznali, devojku koju su vreme i njegove pogreke zauvek udaljili od njega. U tiini punoj zaprepaenja, ulo se samo pucketanje vatre. Lice Vrhovnog druida se za trenutak zgrilo od nekog snanog oseanja, ali brzo se savladao i okrenuo se ka Gaju. "Tebe i nje radi, pozivam se na tvoju ast i traim da kae je li to istina." Istina... Ta re za trenutak nije imala znaenje. Rastrzan izmeu Rima i Britanije, nije znao ak ni ko je on sam. Kako da zna koga voli? Gaj se polako ispravio i pogledao Eilan u oi. Kao da ga je i ona pogledom pitala. Na to je sva napetost nestala uz dubok uzdah. "Istina je", tiho je rekao. "Oduvek sma voleo Eilan." Eilan je za trenutak sklopila oi, oamuena plimom radosti. Gaj ju je razumeo, ali nije govorio samo zbog Senare. Videla je takav izraz lica - takav pogled pun divljenja - ali samo jednom, kada ju je grlio na onaj tako davni Beltan. "Znai da si sve vreme bila izdajica?" zasiktao je Bendeigid, nagnuvi se ka njoj. "Jesi li lagala kad si mi se zaklinjala da te nije ni pipnuo? Ili je sve poelo kasnije, kad si ve bila devica u hramu? Da li ti je sa ljubavnim reima aputao i rimljanske lai, i uio te izdaji dok te je milovao? Jesi li legala sa njim na svetom tlu, ili u Svetom gaju?" Oseala je oev gnev, ali inilo joj se kao da ga gleda kroz zid od rimskog stakla. Sve je na kraju postalo tako jednostavno. Ve je bila osuena na smrt, i suoila se sa tim uasom. Sada je dolo vreme, i nije se nimalo plaila. "Legla sam sa Svetim kraljem samo jednom", mirno je rekla, "to mi je i pravo, kraj Beltanskih vatri..." "Kako to misli?" povikala je Mielin iza nje. "Dieda je morala da ode - Dieda je rodila dete!" "Nisam!" Talas tihih nagaanja se prekinuo kad je Dieda urno prila Vrhovnom druidu. "Naterali su me da pristanem na prevaru. Zamenjivala sam je kad se povukla da rodi dete, a kada se vratila, prognali su mene! Ona je vladala umskom kuom kao da je nedirnuta devica, ali to je sve bila la!" "Ali ja sam oduvek sluila Boginji, a ne Rimljanima!" uzviknula je Eilan, jer smirenosti je nestalo kad se pojavila opasnost po dete. Videla je da se u Bendeigidovim oima umesto pitanja javlja gnev. Narod se primicao da bi bolje uo; razabirali su se glasovi uenja i proklinjanja. Od glasina o nemirima meu Rimljaima svi su tinjali kao da e usplamteti od svake, i najmanje iskre. Ako im se obrati, da li e izazvati upravo onu propast koju je elela da izbegne tolikom patnjom? "Zato bih ti verovao, kuko?" reao je otac. "itav tvoj ivot je bio la!" Podigao je ruku da je udari. Utom se kroz krug druida probila ogromna prilika; Hju je, sa podignutim maljem, dolazio da je brani po poslednji put. No, izmeu njih su se odmah nali svetenici. Pre nego to je Hju stigao do Bendeigida, na svetlosti vatre su sinuli maevi, postali purpurno crveni i ponovo se zarili. Nastavili su da ga ubadaju, ponovo i ponovo, i Hju, koji se jo trudio da ide ka njoj, pao je bez zvuka. Hju bi napao i samog Vrhovnog druida, kad bi mi ovaj zapretio... setila se Eilan svojih misli. Na kraju je tako i bilo. "Nosite ga odavde", zadihano je rekao Bendeigid. "Oduvek je bio budala." Naglo se okrenuo i epao Eilan za ruku. "Da si bila prava, traio bih od tebe da prizove Boginju da nas blagosilja. Ovako e ti biti rtva za Nju!" Zato bih se bojala toga? Moj ivot odavno pripada Njoj , pomislila je Eilan dok ju je otac vukao preko kruga da bi je postavio kraj Gaja. Na to se iz naroda zaulo mrmljanje. Od onih koji su uli optube neki su eleli da smesta potee krv, a drugi su mislili da je svetogre i dodirnuti Vrhovnu svetenicu, ma kakav zloin da je poinila. "Eilan, moe li da mi oprosti?" tiho je upitao Gaj. "Nikada nisam bio dostojan tvoje ljubavi. elela si da budem tvoj Sveti kralj, ali ja sam samo obian ovek..." Okrenula se i pogledala ga, i na njegovom izubijanom licu nala je plemenitost koje ranije nije bilo. Poelela je da moe da ga zagrli, ali svetenici su je vrsto drali, a shvatila je i da njemu to nije potrebno; u njegovim oima vie nije bilo onog veitog pogleda izgubljenog deteta. Mirno ju

je gledao u oi, konano pomiren sa samim sobom. "Vidim boga u tebi", rekla je silovito. "Vidim duh koji nikada nee umreti. Uinili smo ono to je bilo potrebno, i ako i nismo postupili onako dobro kako smo eleli, Gospin cilj je ipak postignut. Sigurno e nam biti dato da zajedno hodimo Zemljom leta neko vreme pre nego to se ponovo vratimo." "Nazvala si ga Svetim kraljem", promuklo je rekao Bendeigid, "i umree kao takav." Gledala je kako Gavenova smirenost polako prelazi u uenje. Nastavio je da pilji u nju dok su mu prebacivali omu preko glave i dok su je stezali. Jo pre nego to mu se ma zario meu rebra, pogled mu je postao prazan, zauvek usmeren na neto izvan sveta. Kad su ga odneli ka vatri, krv mu je jo kuljala iz grudi. "Reci mi, svetenice, kakve znake vidi u ovoj rtvi?" Eilan je posle vatre ponovo pogledala svog oca, i neto u njenim oima nateralo ga je da ustukne, iako se nije ni pokrenula. "Vidim kraljevsku krv koja posveuje tlo", rekla je mirnim glasom. "U ovom oveku su se pomeali seme Rima i Britanije, a ti si ga zauvek vezao za zemlju predavi ga svetoj vatri." Duboko je uzdahnula. Glava ju je toliko bolela da je jedva mogla da gleda, ali to vie nije bilo vano. elela je da poslednje to je videla na ovom svetu bude sjaj u Gajevim oima. U uima joj je tutnjalo. Osetila je da je obuzima trans, iako nije okusila sveto bilje, i ula je kako odzvanja glas koji nije bio njen. "ujte me, Kornovi i Ordovici i svi vi iz ostalih plemena, jer ovo je poslednji put da svetenica prorokuje sa ovog svetog brda. Sakrijte maeve, ratnici, i odloite koplja, jer orlovi Rima e otii tek kada se deveta generacija rodi i umre. A kada odlete, zemlju e ostati da brane oni u ijim ilama e tei pomeana vaa krv i njihova!" "Lae! Mora da lae!" Bendeigidu se glas gotovo slomio. "Pogazila si svoje zavete!" Eilan je osetila da se sputa nazad u svoje telo; slepoonice su je uasno bolele, ali odmahnula je glavom. "Nisam, jer Gaj je bio Godinji kralj. Ti si uinio da tako bude, i stoga moja ljubav prema njemu nije bila greh!" Benedeigid se zanjihao, lica zgrenog agonijom oveka koji vidi kako se sva njegova uverenja rue. "Ako je to to kae istina", povikao je, "Neka nam Boginja pokae znak pre nego to te predamo vatri!" Jo dok je govorio, Eilani se uinilo da joj je u glavi poela uasna grmljavina; iznenaena teinom, poela je da pada na kolena. Otac je pruio ruke, ali ona se sputala sve nie, sve dalje od njega, dugim tunelom. ula je svoje sve slabije otkucaje srca; potom su prestali, i bila je slobodna. Znai, Boginja me je ipak oborila, pomislila je. Ali to je bila njena milost, a ne gnev! U daljini je videla ljude pognute nad njenim nepokretnim telom. Ovo je bio kraj kakav je oekivala otkako je legla sa Gajem, ali uspela je da ga odloi dovoljno dugo da izgradi most izmeu svog i njegovog naroda. Dvojica druida su pridravali njenog oca; jo je vikao, ali narod se okretao od njega, uplaenih lica, i polako su se razilazili niz brdo. Videla je svetenike kako podiu telo koje je napustila i kako ga nose u oganj u kome je ve goreo Gaj. Potom se okrenula od tog slabog svetla, ka sjaju koji se otvarao pred njom, blistavijem od vatre, lepem od meseca. EPILOG Govori Kaileja Kada sam sutradan uvee stigla u umsku kuu, vatre Samena su zgasle i ostao je samo pepeo. Potrajalo je dok nisam nala nekoga ko bi mogao da mi smisleno ispria ta se desilo. Mielin niko nije video; neki su mislili da je stradala pokuavajui da zatiti Eilan. Eilid je poginula u borbi koja je usledila po rtvovanju. Dieda je takoe bila mrtva; leala je u svetilitu, i bilo je jasno da je umrla od sopstvene ruke. Od Bendeigida nije moglo da se sazna nita, a osim onih druida koji su ostali da ga neguju, svi

ostali su se razili. A razili su se, hvala bogovima, i ratnici koji su se okupili na sveanosti. Sreom, narod koji je ostao bio je spreman da mi se pokorava, jer ja sam bila neto najblie Vrhovnoj svetenici to su mogli da imaju. Kretala sam se kroz zbrku, izdajui nareenja sa smirenou koja me je i samu udila, jer nisam se usuivala da se predam bolu koji bi moda bio neizmeran. U svemu ovome mora da je bilo nekog znaenja; ivot - kao ni smrt - ne mogu biti uzaludni. Sutradan su me probudili sa veu da grupa Rimljana zahteva razgovor sa Vrhovnom svetenicom. Izila sam i ugledala Macelija Severusa, sa sekretarom, i sa jo jednim ovekom za kog su mi rekli da je otac Gajeve ene Rimljanke. Svi su sedeli na konjima pod rasplakanim jesenjim nebom. Iznenadila me je injenica da je doao bez vojne pratnje. No, i njegov sin je bio hrabar, na kraju. Bilo je teko suoiti se sa Macelijem, znajui odgovor na pitanje koje se nije usudio da mi postavi, i svesna da nikada neu moi da mu kaem kako je umro njegov sin. Dotle su se zemljom ve pronosili najneverovatniji glasovi. Gaj je umro kao Britanac, kao Godinji kralj, i mada su neki mislili da je Rimljanin, jedine osobe koje su znale njegovo ime imale su znaajne razloge da ute. Ma koliko neorganizovani bili, Rimljani su i dalje bili dovoljno jaki da udave zemlju u krvi ako nau dokaz da je oficir Rimljanin rtvovan na tom bregu. No, naravno, tela nije bilo, ostala je samo gomila pepela sa neto ugljevlja vatre Samena. Kad su ve odlazili, Macelije se okrenuo, i videla sam da u njegovim oima jo nije umrla poslednja nada. "uo sam da u umskoj kui ivi jedan deak", rekao je. "Zove se Gaven. Verujem da je on... moj unuk. Moete li mi rei gde je on sada?" Barem ovog puta sam mogla iskreno da kaem da ne znam, jer Gavena niko nije video od veeri Samena; nestale su takoe i njegova dadilja i Senara. Senara se dounjala nazad tek treeg dana, lica izbrazdanog suzama, a za njom je iao vitki momak uznemirenog pogleda. "Umrla je mene radi", zajecala je Senara kada smo joj rekli ta je bilo sa Eilan. "Osudila je sebe da bi mene spasla - i svoje dete." Grlo mi se stezalo, ali sam se naterala da govorim mirno. "Onda njena rtva ne sme biti uzaludna. Hoe li da poloi zavete i slui Boginji umesto nje, sad kad nje vie nema?" "Ne mogu, ne mogu", cvilela je Senara. "To bi bio greh, jer ja sam Nazarenka. Otac Petros se seli u Devu. Pustie me da ostanem u njegovoj kolibi, i proveu ostatak ivota u molitvi!" Zatreptala sam, jer iznenada mi se uinilo da vidim tu malu umsku kolibu okruenu mnogim drugim. Vremenom, pomislila sam, oko nje e se skupiti druge hrianke. A ono to sam videla svakako e se ostvariti, jer to je bilo jedno od prvih enskih sestrinstava koje sada slue narodu onako kako je nekada sluila umska kua; ali to e biti tek mnogo godina u budunosti. Da li je i Eilan to predvidela? U svakom sluaju, Senara je odigrala svoju ulogu. Ona moe odbiti da postane Vrhovna svetenica Vernemetona, ali u nekom smislu je ipak bila Eilanina naslednica. "Hoe li odvesti Gavena njegovom dedi?" upitala je Senara. "Ja neu moi da ga zadrim kad poloim hrianske zavete." A kojem? mrano sam se upitala, a onda sam shvatila da ne elim da predam deaka nijednom od tih staraca, jer obojica su jo okovani mrnjom mrtve prolosti. "Gavene..." Pogledala sam ga, i ugledala stvorenje koje nije ni Rimljanin ni Britanac, ni deak ni mukarac, nego stoji na pragu mogunosti. Na kraju krajeva, Eilan je umrla da bi ovo dete moglo da ivi u novom svetu. "Ja se vraam u Letnju zemlju, gde se magle kotrljaju po dolini koju zovu Avalon. Hoe li da poe sa mnom?" "Je li to Zemlja Leta?" upitao je on. "Rekli su mi da je moja majka otila tamo." "Nije ba." Oi su mi se ispunile suzama. "Ali blizu je, mnogi bi rekli da jeste." On se osvrnuo i uzdrhtao, i pomislila sam kako njemu mora biti teko, jer nije jo shvatio ta je izgubio. Gotovo jednako teko kao meni, koja sam suvie dobro shvatala. Potom me je ponovo pogledao, i ugledala sam u njegovim oima duh koji nije liio ni na

njegove dedove, ni na roditelje. "Vrlo dobro. Poi u sa tobom u Avalon." Ovde, u srcu Letnje zemlje, ponekad se pitam zato sam poteena samo ja, od svih koji su igrali neku ulogu u ovoj prii. Znam da samo poinjem da nazirem veliki plan u svemu ovome. Je li mogue da e Eilanino dete, koje predstavlja dve velike loze naeg naroda, biti zasniva loze iz koje e jednog dana potei spasilac? To mi nije reeno. Nemam ni savet od Merlina, mada je Eilan jednom rekla da joj je on govorio o sudbini koja je eka. Mora da postoji neki plan. Znam samo da e u nau zemlju jednom doi spasilac, ne od Gavrnaova osvete, nego od meavine Zmaja i Orla, a moda e se i Merlin otelotvoriti da pomogne tom junaku u njegovo vreme... Ovde u Letnjoj Zemlji, gde kameni prsten krunie moni Tor i gde ostaje obeanje moi, oekujem ishod prie.

Bredli Merion Cimer

Prevod: elmi Zvezdana

GOSPA OD AVALONA

Bradley Marion Zimmer LADY OF AVALON, 1997.

OSOBE U PRII * - istorijska linost () - mrtav pre poetka prie Prvi deo Svetenici i svetenice Avalona Kaileja - Vrhovna svetenica, dola iz umske Kue (Eilan) - nekadanja Vrhovna svetenica umske Kue, Gavenova majka Gaven - Eilanin sin sa Gajem Macelijem Eiluned, Kea, Marged, Rianon - starije svetenice Berijan, Braka, Dika, Lunet, Lisanda - mlae svetenice i devojke na obuci Siana - ker Vilinske kraljice Bendeigid - nekadanji Vrhovni druid, Gavenov britanski deda Branos - stari druid i bard Kunomaglos - Vrhovni svetenik Tuarim, Ambios - mladi druidi Hrianski svetenici na Inis Vitrinu * otac Josif od Arimateje - predvodnik hrianske zajednice otac Pavle - njegov naslednik Alanus, Bron - svetenici Rimljani i ostali Arije - Gavenov drug iz vojske Gaj Macelije Severus stariji - Gavenov rimski deda (Gaj Macelije Severus Silurikus) - Gavenov otac, rtvovan kao britanski Godinji kralj Lucije Rufinije - centurion zaduen za regrute u Devetoj legiji Salvije Bufo - zapovednik kohorte kojoj je dodeljen Gaven Vodohoda - pripadnik naroda iz movare koji vozi barku za Avalon Drugi deo Svetenici i svetenice Avalona

Dierna - Vrhovna svetenica i Gospa od Avalona (Beka - Diernina mlaa sestra) Teleri - princeza Durotriga Sigfola, Krida, Erdufila, Ildeg - starije svetenice Adven, Breka, Lina - devojke na obuci u Avalaonu Ceridahos - Vrhovni druid Evein - mladi druid Leval - Iscelitelj Rimljani i Britanci * Alektus - sin Duovira od Vente, kasnije pripadnik Karausijevog osoblja * Dioklecijan Avgust - stariji imperator Eidin Minok - princ Durotriga Elije - trijarh (kapetan) 'Herkula' Gaj Martinije - option iz Vindolanda Gnej Klaudije Polio - magistrat Durnovarije Vitruvija - njegova ena * Konstantin Hlorus - rimski zapovednik, kasnije Cezar Kvintije Julije Cerialis - duovir Vente Belgarum * Maksimijan Avgust - mlai imperator * Marko Aurelije Muzije Karausije - navarh (admiral) britanske flote, kasnije imperator Britanije Menekrat - zapovednik Karausijevog admiralskog broda, 'Oriona' Trebelije - proizvoa bronzanih zaptivaka Varvari Edfrid, Tudibert - ratnici iz Karausijeve menapijske garde Hlodovik - franaki poglavica iz klana Salija Vulfher - poglavica Angla Radbod - frigijski poglavica Trei deo Svetenici i svetenice Avalona Ana - Vrhovna svetenica i Gospa od Avalona (Anara i Idris - njena prva i druga ker) Vivijan - njena trea ker Igrena - etvrta ker Morgoza - peta ker Klaudija, Elena, Julija - starije svetenice Elija, Fiana, Mandua, Nela, Rovan, Silvija - novakinje u Kui Devojaka, kasnije svetenice Talesin - glavni bard Nektan - Vrhovni druid Talenos - mladi druid Britanci

* Ambrozije Aurelijanus - 'car' Betok - Vivijanina pomajka Enije Klaudijanus - jedan od Vortimerovih zapovednika Fortunatus - hrianski svetenik i sledbenik Pelagijev * Biskup Germanije od Oksera - pobornik uskogrude vere Heron - pripadnik naroda iz movare * Kategirn - Vortigernov stariji sin Neten - Vivijanin pooim Uter - jedan od Ambrozijevih ratnika * Vortigern - Vrhovni kralj Britanije * Vortimer - njegov mlai sin Saksonci Hengest - predvodnik saksonskih useljenika Horsa - njegov brat Mitske i istorijske linosti * (Agrikola) guverner Britanije 78-84. n.e. Arianrod - britanska boginja povezana sa morem i mesecom * (Boudika) - kraljica Icenije, vodila Veliku Pobunu 61. godine n.e. Briga/Briganta - boginja isceljenja, poezije i zanata, boanska babica, oblasna boginja Britanije Ceridven - britanska boginja tipa 'uasne majke', posednik pehara mudrosti * (Kalgakus), britanski vo, poraen od Agrikole 81. godine n.e. Kamulos - bog ratnika * (Karaktakus) - predvodnik britanskog ustanka u prvom veku Katubodva - boginja rata, nalik na Morigan (Gospa od Gavranova, Boginja Gavranova) Lugos - mudri bog sa mnogo vetina Maponus/Mabon - mladi bog, Sin Majke Minerva - rimska boginja mudrosti i isceljenja, odgovara Atini, Sulis i Brigi Modron - boginja Majka Nehalena - oblasna boginja Nizozemske Nemetona - boginja gaja Nodens - bog oblaka, nezavisnosti, isceljenja, moda povezan sa Nuadom * (Pelagije) - britanski verski voa iz etvrtog veka Rigantona - Velika Kraljica, boginja ptica i konja Rigizamus - gospodar gaja Rogati, bog ivotinja i tamne polovine godine Sulis - boginja lekovitih izvora Tanarus - bog grmljavine Teutates - plemenski bog Vilinska kraljica MESTA U PRII Akve Sulis - Bat Branodunum - Brankaster, Norfolk Britanija - Velika Britanija Cezarodunum - Tur, Francuska Deva - ester

Dubris - Dover Durnovarija - Dorester, Dorset Durobriva - Roester Durovernum Kantiakorum - Kenterberi Eburakum - Jork Galija - Francuska Garianonum - Burg Kasl, Norfolk Gezoriakum - Bulonj, Francuska Glevum - Gloester Inis Vitrin - Glastonberi, Samerset Kantijum - Kent Klauzentum - Bitern, na Iktisu, blizu Sautemptona Korinijum - Kirenster, Gloster Korstopcijum - Korbrid, Nortumbrija Lindinis - Ilester, Samerset Londinium - London Mona - ostrvo Anglesi Otona - Bradvel, Eseks Portus Adurni - Portester (Portsmaut) Portus Lemana - Limn, Kent Rutupije - Riborou, Kent Sabrina Fluvia - reka Severn i njeno ue Segedunum - Volsend, Nortumbrija Segotinum - Cernarvon, Vels Sorviodunum - Old Sarum, kod Salsberija Tamesis Fluvius - reka Temza Tanatus Insula - ostrvo Tanet, Kent Vektis Insula - ostrvo Vajt Venta Belgarum - Vinester Venta Icenorum - Kastor, Norfolk Venta Silurum - Cervent, Vels Vernemeton (najsvetiji gaj) - umska Kua Verovikum - tvrava Hausted, Nortumbrija Vindolanda - esterholm, kraj Korbrida VILINSKA KRALJICA GOVORI U svetu ljudi, plime moi se okreu... Za mene, ljudsko doba proe u trenutku, ali s vremena na vreme neka iskra privue moju panju. Smrtnici kau da se u Vilinskoj zemlji nikada nita ne menja. Ali nije tako. Postoje mesta gde svetovi lee blizu jedan drugog, kao nabori na ebetu. Jedan takav most je mesto koje ljudi zovu Avalon. Kada su majke oveanstva tek dole u ovu zemlju, moj narod, koji nikada nije imao telo, nainio je oblija za nas po njihovom liku. Izgradile su kue na motkama, kraj jezera, i lovile su po movarama, i mi smo hodali i igrali se zajedno, jer to je bilo u osvit sveta. Vreme je proticalo, i gospodari drevnih znanja preli su preko mora, beei od propasti Atlantide, njihovog svetog ostrva. Pokrenuli su ogromno kamenje da oznae linije moi koje protiu zemljom. Oni su osigurali sveti izvor kamenom i uklesali spiralni put oko Tora, oni koji su nali u obrisima predela simbole svoje filozofije. Bili su veliki umetnici magije, pevali su arolije kojima smrtnici mogu da dosegnu druge svetove. A ipak su bili smrtni, i njihova rasa je s vremenom izumrla, dok smo mi ostali. Za njima su doli drugi, svetle kose, nasmejana deca sa otrim maevima. Ali dodir hladnog gvoa nismo mogli da izbegnemo, i od tog vremena Vilinska Zemlja poela je da se odvaja od

sveta ljudi. No, drevni arobnjaci nauili su ljude mudrosti, i njihovi mudraci, druidi, bili su privueni moima svetog ostrva. Kada su legije Rima marirale preko zemlje, okivajui je kamenom poploanim putevima i ubijajui one koji bi se opirali, ostrvo je postalo utoite za druide. To je bilo jo koliko maloas, po mom raunu. Primila sam u svoju postelju zlatokosog ratnika koji je zalutao u Vilinsku Zemlju. Kopnio je, pa sam ga ponovo poslala nazad, ali podario mi je dete. Naa ker je plavokosa i zlatna kao on to je bio, i zanima je njeno ljudsko poreklo. A sada se plime okreu, i u svetu smrtnika jedna svetenica eli da pree na Tor. Osetila sam mo u njoj jo koliko jue, kad sam je srela na drugoj obali. Kako to da je tako naglo ostarila? A ovog puta vodila je sa sobom muko dete iji sam duh takoe ranije poznavala. Mnogo tokova sudbine sada hita da se susretnu. Ta ena i moja ker i deak povezani su u drevnom simbolu. U dobru ili u zlu? Oseam da dolazi vreme kada e meni zapasti da ih veem, telom i duom, za ovo mesto koje oni nazivaju Avalon. Prvi deo: ENA-MUDRAC @03 = 96-118. n.e. 1. Bliio se zalazak sunca, i tihe vode u dolini Avalona bile su prelivene zlatom. Ponegde su se nad mirnom vodom podizali smei i zeleni bokori trske, nejasni zbog svetlucave izmaglice koja je, krajem jeseni, pokrivala movaru ak i po vedrom vremenu. U sreditu Doline, jedan iljati vrh nadviavao je sve ostale, okruen uspravljenim kamenjem. Kaileja je gledala preko vode, dok je plavi ogrta starije svetenice visio oko nje u nepokretnim naborima, i oseala je kako nepominost rastvara zamor od pet dana putovanja. inilo joj se due. Za putovanje od pepela u Vernemetonu do srca Letnje Zemlje svakako je potreban itav ivotni vek... Moj vek... pomisli Kaileja. Vie neu napustiti Kuu Svetenica. Pre est meseci dovela je svoju grupicu ena iz umske Kue, kako bi osnovale sveteniki red na ovom ostrvu. Pre est nedelja se vratila, sama, suvie kasno da spase umsku Kuu od unitenja. Ali barem je spasla deaka. "Je li to ostrvo Avalon?" Gavenov glas vrati je u sadanjost. mirkao je, kao da ga je svetlost oamutila, i ona se nasmei. "Jeste", odgovori mu, "a sad u pozvati barku koja e nas odvesti tamo." "Ne jo, molim te..." Deko se okrete ka njoj. Jo je rastao. Bio je visok za desetogodinjaka, ali i dalje je izgledao kao nasumino sastavljen, kao da ostatak tela jo nije uhvatio korak sa rastom aka i stopala. Sunce mu je osvetljavalo pramenje smee kose, izbledelo preko leta. "Obeala si da u, pre odlaska na Tor, dobiti odgovor na neka pitanja. ta da kaem kada me pitaju ta traim tamo? ak nisam siguran ni kako se zovem!" Tog trenutka njegove krupne sive oi toliko su liile na majine da se Kaileji stee srce. Tano, pomisli ona. Obeala je da e razgovarati sa njim, ali tokom puta nije priala ni sa kim, obuzeta umorom i tugom. "Ti si Gaven", blago mu ree ona. "Pod tim imenom je tvoja majka upoznala tvog oca, i zato ga je dala i tebi." "Ali, moj otac je bio Rimljanin!" Glas mu je zadrhtao, kao da ne zna treba li da se ponosi ili stidi. "To je tano, a poto nije imao drugog sina sem tebe, pretpostavljam da bi po rimljanskim obiajima mogao da se zove Gaj Macelije Severus, kao i on i njegov otac pre njega. To ime je meu Rimljanima potovano. O tvom dedi uvek sam sluala da je dobar i astan ovek. No, tvoja baba bila je princeza Silura i svog sina zvala je Gaven, i ne treba da se stidi to se i ti tako zove!"

Gaven je zurio u nju. "Pa, dobro. Ali na ovom druidskom ostrvu nee aputati ime mog oca. Je li tano..." Progutao je knedlu i ponovo pokuao. "Pre nego to sam otiao iz umske Kue, govorili su... je li istina da je ona - Gospa od Vernemetona - bila moja majka?" Kaileja ga paljivo pogleda, seajui se sa koliko je bola Eilan uvala tu tajnu. "Tano je." On klimnu glavom, i deo napetosti nestade iz njega uz dug uzdah. "Pitao sam se. Ponekad sam sanjario - sva deca u Vernemetonu hvalila su se kako su njihove majke kraljice i oevi prinevi, koji e jednog dana doi da ih odvedu. I ja sam priao takve prie, ali Gospa je uvek bila dobra prema meni, i kad sam nou sanjao, majka koja je dolazila po mene uvek je bila ona..." "Volela te je", ree Kaileja jo tie. "Zato me onda nikada nije priznala? Zato se moj otac nije oenio njome, ako je bio toliko cenjen i astan ovek?" Kaileja uzdahnu. "On je bio Rimljanin, a svetenicama iz umske Kue bilo je zabranjeno da se udaju ili raaju decu ak i sa mukarcima iz plemena. Moda emo ovde to moi da izmenimo, ali u Vernemetonu... da je tvoje postojanje obznanjeno, za nju bi to znailo smrt." "Tako je i bilo", apnu on; iznenada je izgledao stariji. "Saznali su i ubili je, zar ne? Umrla je zbog mene!" "Oh, Gavene..." obuzeta saaljenjem, Kaileja prui ruke ka njemu, ali on se izmae. "Bilo je mnogo razloga. Politika - i svata drugo - bolje e razumeti kada odraste." Ugrizla se za usnu, bojei se da govori dalje, jer otkrie postojanja ovog deteta zaista je predstavljalo iskru koja je zapalila plamen, i u tom smislu on je ipak bio u pravu. "Eilan te je volela, Gavene. Kad si se rodio, mogla te je dati na usvojenje, ali nije elela da se odvoji od tebe. Sukobila se sa svojim dedom, Vrhovnim druidom, da bi mogla da te zadri, i on je pristao pod uslovom da se ne sme saznati da si njeno dete." "To nije pravino!" "Pravino!" prasnu ona. "ivot je retko pravian! Imao si sree, Gavene. Zahvali se bogovima i nemoj da kuka." Njegovo lice pocrvene, pa preblede, ali nije joj odgovorio. Kaileja oseti da njen bes jenjava naglo kao to je i doao. "Sada vie nije vano, jer sve je gotovo, i sad si tu." "Ali ti me ne eli", apnu on. "Niko me ne eli." Ona se na trenutak zamisli. "Smatram da bi trebalo da zna - Macelije, tvoj rimljanski deda, eleo je da te zadri u Devi i da te podigne kao svog." "Zato me onda nisi ostavila sa njim?" Kaileja se zagleda u njega bez osmeha. "Da li eli da bude Rimljanin?" "Nikako! Zato bih?" uzviknu on, ljutito porumenevi, i Kaileja klimnu glavom. Druidi koji su poduavali deake u umskoj Kui nauili su ih da mrze Rim. "Ali trebalo je da mi kae! Trebalo je da pusti da ja odluim!" "I jesam!" obrecnu se ona. "Odluio si da doe ovamo!" Njegovog opiranja nestade kad se okrenuo da ponovo pogleda preko vode. "Tano. Ali ne razumem zato si me primila..." "Oh, Gavene", ree ona, a bes je iznenada napusti. "ak ni svetenica ne razume uvek sile koje je pokreu. Delom zato to si ti sve to mi je ostalo od Eilan, koju sam volela kao roeno dete." Grlo joj se stee od bola. Prolo je nekoliko trenutaka dok nije mogla da mirno nastavi dalje. Potom je produila glasom hladnim kao kamen: "A delom i zato to mi se inilo da tvoja sudbina lei meu nama..." Gaven je i dalje gledao pozlaenu vodu. Neko vreme ulo se samo tiho pljuskanje talasia u trsci. Potom on podie pogled. "Pa, dobro." Glas mu je bio promukao od napora da se savlada. "Hoe li mi ti biti majka, tako da imam bar nekakvu porodicu?" Kaileja je na trenutak bez rei zurila u njega. Treba da odbijem, inae e mi jednog dana slomiti srce.

"Ja sam svetenica", odvrati ona. "Isto kao i tvoja majka. Vezuju nas zaveti koje smo dale bogovima, ponekad i mimo nae volje..." Inae bih ostala u umskoj Kui i mogla bih da zatitim Eilan, pomisli ona. "Da li razume, Gavene? Da li razume da u, iako te volim, ponekad morati da ti svojim delima nanesem bol?" On brzo klimnu glavom, i ona ve oseti bol u srcu. "Pomajko - ta e biti sa mom na ostrvu Avalon?" Kaileja se malo zamisli. "Suvie si velilki da bi ostao sa enama. Obitavae meu mladim svetenicima, novacima i bardovima. Tvoj deda bio je znameniti peva, i moda si nasledio njegov dar. Da li bi voleo da ui za barda?" Gaven zatrepta kao da se uplaio. "Ne jo... molim te... ne znam..." "Nije vano. U svakom sluaju, svetenicima e biti potrebno vremena da te upoznaju. Jo si veoma mlad, i ne moramo sada odluiti o itavoj tvojoj budunosti..." A kada doe vreme, nee Kunomaglos i njegovi druidi odluiti ta e postati od njega, smrknuto pomisli ona. Nisam mogla da spasem Eilan, ali barem mogu da uvam njeno dete dok ne bude mogao da sam odabere... "Eto", ree ona. "eka me mnogo posla. Hajde da pozovem barku i da te povedem na ostrvo. Veeras te ne eka nita, obeavam, sem veere i kreveta. Jesi li zadovoljan?" "Moram biti..." apnu on, gledajui je kao da sumnja i u nju i u sebe. Sunce je zalo. Nebo na zapadu sve je vie tamnelo, ali magla nad vodom postala je srebrna. Tor se gotovo nije video, kao da ga je, pomisli Kaileja, neka magija odvojila od sveta. Pomisli na njegovo drugo ime, Inis Vitrin, Ostrvo Stakla. To joj se odjednom dopalo. Rado e ostaviti za sobom svet u kome je Eilan spaljena kraj svog rimljanskog ljubavnika na druidskom plamenu. Ona se strese i izvadi kotanu zvidaljku iz torbice na boku. Njen zvuk bio je tanak i drhtav. Nije delovao glasno, ali jasno se prenosio preko vode. Gaven se tre, osvrui se, i Kaileja mu pokaza rukom. Otvorena voda bila je okruena trakom i movarom, kroz koje su bile proseene stotine krivudavih kanala. Plitak amac etvrtastog pramca upravo se promaljao iz jednog od kanala, potiskujui trsku u stranu. Gaven se namrti, jer ovek koji je veslao nije bio nita vii od njega. Tek kad se barka primae blie, video je bore na ovekovom tamnom licu i srebrne vlasi u njegovoj crnoj kosi. Kada je amdija ugledao Kaileju, pozdravio ju je, podigavi motku za veslanje tako da je amac sam nalegao na obalu. "Ovo je Vodohoda", tiho ree Kaileja. "Njegov narod bio je ovde pre Rimljana, ak i pre nego to su Britanci doli na ova ostrva. Nismo ovde dovoljno dugo da bi iko od nas nauio njihov jezik, ali on zna na i kae da je to znaenje njegovog imena. Vrlo bedno ive u ovoj movari i zahvalni su nam na svakom zalogaju hrane koji moemo da im damo, kao i na lekovima kad se razbole." Deak se i dalje mrtio dok se smetao kraj krme. Seo je, spustio jednu ruku u vodu i zagledao se u talasie koji su promicali dok se amdija ponovo otiskivao ka Toru. Kaileja uzdahnu, ali nije pokuala da izvlai deaka iz mranog raspoloenja. Tokom proteklog meseca oboje su pretrpeli udare i gubitke, i poto Gaven manje zna o znaenju svega to se desilo, utoliko e mu biti tee da se oporavi. Kaileja jae prigrnu ogrta i okrete se ka Toru. Ne mogu da mu pomognem. Morae da sam trpi tugu i zbunjenost... kao i ja, mrano pomisli, kao i ja... Magle se kovitlala oko njih, a potom se razredi kad se Tor nadnese nad njih. Odozgo odjeknu uplji zvuk roga. amdija poslednji put potisnu amac i kobilica zagreba po obali. On iskoi i povue amac vie, i Kaileja se iskrca. Desetak svetenica silazilo je stazom, sa kosom upletenom niz lea, u nebojenim lanenim haljinama opervaenim zelenim. Poreale su se pred Kailejom. Marged, najstarija, pokloni se u znak potovanja. "Dobro nam dola, Gospo od Avalona." Potom zastade, zagledana u Gavena. Na trenutak je bukvalno ostala bez rei. Kaileja je gotovo videla pitanje na njenim usnama. "Ovo je Gaven. ivee ovde. Hoe li da razgovara sa druidima i nae mu mesto za veeras?" "Rado, Gospo", apnu ona, ne skidajui pogled sa Gavena, koji je ljutito pocrveneo. Kaileja uzdahnu; ako i obian pogled na muko dete - jer ak ni sada nije mogla da smatra Gavena za

mladia - ovako deluje na njene devojke, bie potreban ogroman trud da prevazie predrasude donete iz umske Kue. Njegovo prisustvo moda e koristiti devojkama. Iza devojaka stajao je jo neko. Na trenutak je pomislila da je to neka od starijih svetenica, moda Eiluned ili Rianon, takoe sila da je pozdravi. No, pridolica je bila suvie sitna. Primetila je tamnu kosu; potom se prilika primae. Kaileja zatrepta. Stranac, pomisli ona, a onda ponovo trepnu, jer ena joj je istovremeno izgledala potpuno oputeno i potpuno poznato, kao da je Kaileja poznaje od poetka sveta. No, i dalje nije mogla da se seti kada ju je, i da li ju je ikada ranije videla, niti ko bi mogla da bude. Pridolica uopte nije gledala Kaileju. Njene oi, tamne i bistre, bile su uperene u Gavena. Kaileja se iznenada upita zato joj se uinilo da je nepoznata niska, jer ona sama bila je visoka, a nepoznata je izgledala jo via od nje. Njena kosa, crna i dugaka, bila je upletena isto kao kod svetenica, u dugaku pletenicu na leima, ali bila je obuena u haljinu od jelenske koe, a oko slepoonica je nosila uzan venac od crvenih bobica. Pogledala je Gavena i duboko mu se poklonila. "Sine Stotinu Kraljeva", ree ona, "budi dobro doao u Avalon..." Gaven ju je zapanjeno gledao. Kaileja se nakalja, traei rei. "Ko si ti i ta eli od mene?" upita otro. "Od tebe nita, sada", ree ena, "i ne treba da zna moje ime. Ovde sam zbog Gavena. Ali ti me odavno poznaje, Crna Ptico, iako se ne sea." Crna ptica... "Lon-dubh" na jeziku Hibernije. Na zvuk imena kojim su je zvali kao dete, na koje nije ni pomislila ve skoro etrdeset godina, Kaileja naglo uuta. Ponovo je osetila titanje modrica, bol izmeu butina, strano oseanje prljavtine i stid. ovek koji ju je silovao zapretio je da e je ubiti ako ikome kae ta je uinio. Tada joj se inilo da samo more moe da je ponovo oisti. Probijala se kroz bunje na ivici litice, ne oseajui trnje koje joj je paralo kou, spremna da se baci u talase koji su se penili oko stenja u dubini. Senka izmeu bunja iznenada se pretvorila u enu, nita viu od nje, ali mnogo snaniju, koja ju je zagrlila, mrmljajui neto sa nenou za koju njena majka nikada nije imala snage, i pozvala ju je imenom iz detinjstva. Mora da je na kraju zaspala, uljuljkana u Gospinom naruju. Kada se probudila, telo joj je bilo oieno, najgore povrede postale su samo tupo iganje, a seanje na uas bilo je daleko kao ruan san. "Gospo..." apnu ona. Mnogo godina kasnije, uei od druida, saznala je ko je bilo bie koje ju je spaslo. No, vilinska ena sada je gledala Gavena. "Gospodaru moj, poveu te ka tvojoj sudbini. ekaj me na ivici vode, i jednog dana, uskoro, doi u po tebe." Ponovo se poklonila, sada ne toliko duboko, i iznenada nestala, kao da je nije ni bilo. Kaileja zatvori oi. Nagon koji ju je naveo da dovede Gavena u Avalon bio je valjan. Ako ga je Gospa vilinskog naroda poastvovala svojim prisustvom, znai da njegov dolazak ovamo ima svrhu. Eilan je jednom u vizijama srela Merlina. ta joj je obeao? Iako je bio Rimljanin, otac ovog deaka umro je kao Godinji kralj da bi spasao svoj narod. ta je to znilo? Na trenutak je gotovo razumela Eilaninu rtvu. Gevenovo zagrcnuto disanje vratilo ju je u sadanjost. Bio je beo kao kreda. "Ko je ona? Zato mi se obratila?" Marged je pogledala Kaileju, pa deaka, podigavi obrve, i Kaileja se upita da li su ostali ita videli. "To je Gospa Starog Naroda - onih koje zovu vile. Jednom mi je spasla ivot, veoma davno. Sada pripadnici Starog Naroda ne dolaze esto meu ljude - i sigurno nije dola bez razloga. Ali zato - to ne znam." "Poklonila mi se." Gaven proguta knedlu, a potom upita priguenim apatom. "Hoe li mi dozovliti da poem, pomajko?" "Da ti dozvolim? Ne bih se usudila da te spreim. Kada doe po tebe, mora biti spreman." On pogleda navie u nju, a sjaj u njegovim bistrim, sivim oima iznenada je podseti na Eilan. "Znai, nemam izbora. Ali neu poi sa njom dok mi ne bude odgovorila!"

"Gospo, nikada ne dovodim u pitanje tvoje odluke", ree Eiluned, "ali ta ti bi da dovede ovamo muko dete u tim godinama?" Kaileja otpi gutljaj vode iz kotanog pehara i uz uzdah ga spusti na sto. Za est meseci otkako su svetenice stigle na Avalon, ponekad joj se inilo da su mlae ene neprekidno dovodile u pitanje svaku njenu odluku. Pitala se da li Eiluned zavarava i samu sebe ovim izigravanjem poniznosti. Bilo joj je samo trideset godina, ali izgledala je starija, mrava, namrtena i uvek zauzeta tuim poslovima. Ipak, bila je razumna i postala je dobar zamenik. Ostale ene, prepoznavi ton, brzo oborie pogled i usredsredie se na jelo. Dugaka sala u podnoju Tora izgledala je pusto kad su im je druidi izgradili poetkom leta. No, kako se vest o novoj Kui Devojaka irila, dolazilo im je sve vie devojaka, i Kaileja je mislila da e pre kraja narednog leta morati da proiruju salu. "Druidi uzimaju na obuku i mlae deake", mirno ree ona. Vatra je bacala odsjaje preko Gavenovog glatkog lica, uinivi ga starijim. "Pa, onda neka ga uzmu! On ne spada ovamo..." Prostrelila je oima deaka, koji pogledom potrai spas od Kaileje pre nego to je ponovo zagrabio pasulj iz inije. Dika i Lisanda, najmlae od devojaka, kikotale su se toliko da je Gaven pocrveneo i oborio oi. "Za sada sam uredila sa Kunomaglosom da deko stanuje sa starim Branosom, bardom. Jesi li sad zadovoljna?" upita otrovno Kaileja. "Odlina ideja!" klimnu glavom Eiluned. "Starac se polako gubi. ivim u strahu da e jednog dana pasti u sopstveno ognjite ili odlutati u jezero..." To je bilo tano, mada je Marged odabrala njega zbog stareve ljubaznosti, a ne zbog bolesti. "Ko je to dete?" upita Rianon sa druge strane, tresui riim kovrdama. "Zar on nije bio usvojenik u Vernemetonu? Po zemlji se ire najneverovatnija govorkanja..." Gledala je Vrhovnu svetenicu sa iekivanjem. "On je siroe", uzdahnu Kaileja. "Ne znam ta ste ule, ali injenica je da je Gospa od Vernemetona mrtva. Izbili su nemiri. Druidi sa severa su se razbeali, a nekoliko starijih svetenica takoe je poginulo. Meu njima i Dieda. Ne znam hoe li umska Kua opstati, a ako ne uspe, mi emo biti jedine koje uvaju staro znanje i predaju ga dalje." Je li Eilan predosetila svoju sudbinu, je li znala da e opstati samo nova zajednica na Avalonu? Ostale svetenice spustie kaike i rairie oi. Ako pretpostavljaju da su Eilan i ostale ubili Rimljani, utoliko bolje. Kaileja nije nimalo volela Bendeigida, koji je sada postao Vrhovni druid, ali iako je lud, on je ipak jedan od njihovih. "Dieda je mrtva?" Kein mili glas se utanji, i ona zgrabi Rianon za ruku. "Ali trebalo je da ove zime odem da dalje uim od nje! Kako u sada uiti devojke svetim pesmama? To je straan gubitak!" Nepomino je sedela, a iz ozbiljnih, sivih oiju tekle su joj suze. Zaista veliki gubitak, mrano pomisli Kaileja, ne samo Diedinog znanja i vetine, neo i svetenice kakva je mogla postati da nije izabrala mrnju umesto ljubavi. To je bila lekcija i za nju, i setie je se svaki put kad zapreti da e je obuzeti gorina. "Ja u vas uiti", tiho ree ona. "Nikada nisam uila tajne bardova iz Eriua, ali svete pesme i slube druidskih svetenica potiu iz Vernemetona, a ja ih sve dobro znam." "Oh, nisam mislila..." Kea uuta, pocrvenevi. "Znam da ume da peva i svira na harfi. Sviraj nam, Kaileja, toliko je prolo otkako si nam svirala kraj vatre!" "Ovo je kreut, nije harfa..." automatski poe Kaileja. Potom uzdahnu. "Ne veeras, dete moje. Suvie sam umorna. Bolje da nam ti peva i da nam ublai tugu." Naterala je sebe da se osmehne, i Kea sinu. Nije imala Diedinu sigurnu vetinu, ali glas, mada tih, bio joj je iskren i umilan, i volela je stare pesme. Rianon potapa prijateljicu po ramenu. "Veeras emo svi pevati Boginji, i Ona e nas uteiti. Barem si nam se ti vratila. Bojale smo se da nee stii do punog meseca." "Sigurna sam da sam vas dovoljno uila!" uzviknu Kaileja. "Nisam vam potrebna za obred." "Moda i nisi", nasmei se Rianon. "Ali bez tebe ne bi bilo isto."

Kada su izile iz sale, bio je potpuno mrano i hladno, ali veernji vetar razvejao je maglu. Iza crne mase Tora, nono nebo bilo je puno zvezda. Kaileja pogleda ka istoku i primeti da se nebo osvetljava pred izlazak meseca, iako se ovaj jo nije video. "Da pourimo", ree ona ostalima, bolje opasujui topli ogrta. "Naa Gospa ve pretrauje nebesa." Pola je uz stazu, a ostale se poreae iza nje; dah im se maglio u hladnom vazduhu. Tek kad je stigla do prve krivine, Kaileja se osvrnula. Vrata sale ostala su otvorena, i na njima se videla Gavenova tamna silueta. Iako je predstavljao samo obris na pozadini osvetljene prostorije, bilo je neke bolne usamljenosti u nainu na koji je stajao, gledajui ene kako odlaze. Kaileja na trenutak poele da ga pozove da ih prati. No, tek to bi zgrozilo Eiluned. On je barem ovde, na svetom ostrvu. Potom se vrata zatvorie i deak nestade. Kaileja duboko uzdahnu i nastavi da se penje uz brdo. Bila je odsutna itav mesec i izgubila je kondiciju. Kada je stigla do vrha, zadihano je stajala dok su joj se ostale primicale, borei se da se ne uhvati za neki od uspravljenih kamenova. Postepeno prestade da joj se vrti u glavi, i ona zauze mesto kraj oltara. Svetenice su ulazile u krug, jedna po jedna, kreui se oko oltara u pravcu sunca. Mala ogledala od uglaanog srebra koja su im visila o pojasu svetlucala su dok su zauzimale mesta. Kea postavi srebrni Gral na kamen, a Berijan, koja je tek na ovu dugodnevicu poloila zavet, napuni ga vodom sa svetog kladenca. Ovde nije bilo potrebe da se iscrta krug. Mesto je ve bilo sveto, zabranjeno neposveenim oima, ali kada su ene obrazovale krug, vazduh u njemu kao da je postao tei i potpuno miran. Nestalo je ak i vetra od koga je do maloas drhtala. "Pozdravljamo velianstvena nebesa, obasjana svetlom." Kaileja podie ruke, a za njom i ostale ene. "Pozdravljamo svetu zemlju iz koje smo ponikli." Pognula se i dodirnula travu posutu injem. "uvari etiri etvrti, pozdravljamo vas." Zajedno se okrenue na sve etiri strane, gledajui dok nisu naslutile kako pred njima svetlucaju Moi ija su imena i oblici skriveni u srcima Mudrih. Ona se opet okrete ka istoku. "Odajmo potovanje naim precima, koji su davno otili odavde. uvajte svoju decu, sveti." Eilan, mila moja, uvaj me... uvaj svoje dete. Ona zatvori oi, i na trenutak joj se uinilo da osea neto nalik na blag dodir po kosi. Kaileja se okrete ka istoku, gde su zvezde bledele u sjaju meseca. Vazduh oko nje postade napet od iekivanja dok su i ostale ene inile isto, ekajui da se prva blistava ivica podigne iznad bregova. Pojavi se treptaj; ona duboko uzdahnu kada se visoki bor na dalekom vrhu iznenada pojavi kao tamni obris. Iznenada se pojavi mesec, ogroman i zlatan. Podizao se svakog trenutka sve vie, i kako je ostavljao zmelju pod, sobom postajao je sve blei i blistaviji, sve dok nije slobodno lebdeo u nepomuenoj istoti. Svetenice, kao jedna, podigoe ruke. Kaileja uloi napor da umiri glas, eljna da uroni u poznati ritam obreda. "Na istoku se die naa Gospa od Meseca", zapeva ona. "Dragulju mudrosti, dragulju noi", uzvrati joj hor. "Neka se posveti sve na ta padne Tvoja svetlost..." Kako je Kailejin glas jaao, jaao je i hor; njena energija se umnoavala energijom ostalih svetenica, delujui tako i na njih. "Dragulju mudrosti, dragulju noi..." "Neka se posveti svako delo koje Tvoja svetlost obasja..." Svaki stih je dolazio sve lake, mo je zraila iz odgovora drugih ena. Oseala je da joj je sve toplije. "Neka se posveti Tvoja svetlost na bregovima..." Sada je imala snage da odri poslednji ton tokom odgovora, a hor je svojim poslednjim tonom podravao njen glas u umilnom sazvuju. "Neka se posveti Tvoja svetlost nad njivama i umama..." Mesec je sad bio iznad vrhova drvea. Gledala je pod sobom dolinu Avalona sa sedam svetih ostrva, i inilo joj se da vidi sve dalje i dalje, sve dok pred sobom nije ugledala itavu Britaniju. "Neka se posveti Tvoja svetlost na svim putevima i nad svim putnicima..." Kaileja rairi ruke u blagoslovu i zau Kein jasni sopran kako se naglo izvija nad horom. "Neka se posveti Tvoja svetlost nad talasima mora..." Vid joj je hitao preko vode. Sada je gubila svest o svom telu.

"Neka se posveti Tvoja svetlost meu zvezdama na nebesima." Isunila ju je mo meseine, obuzela ju je muzika. Lebdela je izmeu zemlje i neba, svevidea, due otvorene u ekstazi blagoslova. "Majko Svetlosti, bledi mesee noi..." Kaileja je oseala da joj se opaanje suava, sve dok nije videla samo mesec. "Doi nam, Gospo! Neka budemo Tvoje ogledalo!" "Dragulju mudrosti, dragulju noi..." Kaileja je odravala poslednji ton zajedno sa horom i posle njega, a hor je, oseajui narastranje energije, zadrao svoje sazvuje. Ogromna struna pulsirala je kad bi ene uzimale dah, ali se odravala. Svetenice su lebdele na moi, osetivi bez ikakvog znaka trenutak kada da podignu ogledala. Sada su, jo pevajui, prile blie, dok nisu obrazovale polukrug, licem prema mesecu. Kaileja, jo istono od oltara, okrete se ka njima. Muzika se pretvorila u tiho brujanje. "Gospo, sii k nama! Gospo, budi sa nama! Gospo, doi nam sada!" Ona spusti ruke. Dvanaest srebrnih ogledala blistalo je belim plamenom dok su ih svetenice okretale da uhvate meseinu. Bledi meseci poigravali su po travi, kreui se ka oltaru. Svetlost blesnu sa srebrne povrine inije, aljui blistave odsjaje preko nepokretnih prilika svetenica i uspravljenog kamenja. Potom, kad su sva ogledala bila usmerena, odrazi meseine susretoe se na povrini vode u posudi. Dvanaest drhtavih meseia stopilo se kao kapi ive i postalo jedno. "Gospo, Ti koja nema ime, a ipak si zvana mnogim imenima", mrmljala je Kaileja. "Ti, koja si bez oblika, a ipak ima mnoga lica; kao to su meseci iz naih ogledala postali jedna slika, neka bude tako i sa Tvojim odrazom u naim srcima. Gospo, pozivamo Te! Sii k nama, budi ovde sa nama!" Ona duboko uzdahnu. Brujanje se pretopi u tiinu koja je pulsirala od iekivanja. Vid, panja, itavo postojanje bilo je usmereno na sjaj u iniji. Ona oseti poznato pomeranje svesti kad joj se trans produbio, kao da joj se telo rastapa, i od svih ula joj ostade samo vid. Sad se i vid zamagli, zaklanjajui meseev odraz u vodi unutar Grala. Ili to moda i nije bila slika, nego zraenje koje se menjalo, jaalo, sve dok mesec i njegova slika nisu postali povezani prugom svetlosti. estice svetla ketale su se u zraku meseine, uobliivi se u priliku, blago sjajnu, koja ju je gledala blistavim oima. Gospo, pozva njeno srce, izgubila sam onu koju sam volela. Kako da preivim sama? Ne ba sama - ima sestre i keri, zau se odgovor, i otar i veseo. Ima sina... i ima Mene... Kaileja je bila nejasno svesna da su je noge izdale i da sada klei. Nije bilo vano. Njena dua pripadala je Boginji, koja joj se smeila, i u sledeem trenutku ljubav koju joj je nudila potee ka njoj, toliko uveana da neko vreme nije bila svesna nieg drugog. Kad se Kaileja pribrala, mesec je ve bio prevalio najviu taku neba. Prisustvo koje ih je obasjalo sada je nestalo, i vazduh je bio hladan. Ostale ene poee da se mekolje. Kaileja natera ukoene miie da se pokrenu i ustade, drhtei. Delii vizije jo su joj blistali u seanju. Gospa joj se obratila, rekla joj je ono to treba da zna, ali to je svakog trenutka sve vie bledelo. "Gospo, kao to si nas Ti blagosiljala, mi Ti se zahvaljujemo..." mrmljala je. "Dopusti da ponesemo taj blagoslov u svet." Zajedno izgovorie zahvalnicu uvarima. Kea prie da uzme srebrnu iniju i da prospe vodu iz nje preko kamena. Potom, kreui se protivno suncu, pooe oko oltara i krenue niz stazu. Samo je Kaileja ostala kraj kamenog oltara. "Kaileja, ide li? Ovde je postalo hladno!" Eiluned je, na kraju kolone, stajala i ekala. "Ne jo. Moram da razmiljam. Ostau ovde jo neko vreme. Ne brini, imam topao ogrta", dodade ona, mada je ve drhtala. "Samo ti idi." "Pa, dobro." Eiluned je zvuala sumnjiavo, ali u Kailejinom glasu osealo se nareenje. Trenutak kasnije druga ena se okrete i nestade preko ivice strmine. Kada su svi otili, Kaileja klee kraj oltara i zagrli ga kao da e time dodirnuti Boginju koja je tu stajala. "Gospo, govori! Reci mi jasno ta eli da inim!"

No, niko joj nije odgovorio. U kamenu je postojala mo, nejasan drhtaj koji je oseala u kostima, ali Gospa je otila, i kamen je bio hladan. Posle nekog vremena, ona sede uz uzdah. Kako se mesec kretao, u krug su ulazile senke uspravljenog kamenja. Kaileja, panje jo usmerene unutra, primeivala je kamenje, ne videi ga. Tek kada je ustala, shvatila je da joj je pogled prikovan za jedan veliki kamen. Prsten na vrhu Tora bio je osrednje veliine, veina kamenja dopirala je Kaileji do pojasa ili ramena. No, ovaj kamen postao je vii za glavu. Kad je to primetila, kamen se pomae, i iz njega kao da izie tamna prilika. "Ko..." poe svetenica, ali istog asa je znala, sa istom sigurnou kao tog popodneva, ko to mora biti. ula je tiho talasanje smeha, i vilinska ena potpuno izie na meseinu, odevena kao i ranije - u haljinu od jelenske koe i sa vencem od bobica; izgledalo je da ne osea hladnou. "Vilinska Gospo, pozdravljam te..." tiho ree Kaileja. "Pozdrav, Crna Ptico", ree vilinska ena, ponovo se smejui. "Ali ne, ti si postala labud, plovi jezerom okruena svojim labudiima." "ta radi ovde?" "Gde bih drugde bila, dete? Drugi Svet dodiruje tvoj na mnogim mestima, mada ih sada vie nema tako mnogo kao ranije. Kameni krugovi su kapije, ponekad, kao sve ivice zemlje - planinski vrhovi, peine, obale gde se susreu more i kopno... Ali ima mesta koja uvek postoje u oba sveta, a od tih je Tor jedno od najmonijih." "Oseala sam to", tiho ree Kaileja. "Tako je ponekad bilo i na Brdu Devojaka, blizu umske Kue." Vilinska ena uzdahnu. "To brdo je sveto mesto, i sada je jo svetije, ali krv koja je tamo prolivena zatvorila je kapiju." Kaileja se ugrize za usnu, opet ugledavi mrtav pepeo pod rasplakanim nebom. Hoe li njen bol za Eilan ikada oslabiti? "Dobro si uradila to si otila odande", ree vilinska ena. "I to si dovela deaka." "ta hoe od njega?" Glas joj postade otriji zbog straha za Gavena. "Da ga pripremim za njegovu sudbinu... a ta ti hoe od njega, svetenice, ume li da kae?" Kaileja zatrepta, pokuavjaui da povrati kontrolu nad razgovorom. "Kakva je njegova sudbina? Hoe li nas povesti protiv Rimljana i vratiti stare obiaje?" "To nije jedina vrsta pobede", odgovori Gospa. "ta misi, zato je Eilan toliko rizikovala da rodi dete i sauva ga?" "Ona mu je bila majka..." poe Kaileja, ali vilinska ena je prekide. "Bila je Vrhovna svetenica, i to velika. I bila je ker one krvi koja je donela na ove obale najveu mudrost. U ljudskim oima, ona nije uspela, i njen rimljanski ljubavnik sramno je umro. Ali ti zna da nije tako." Kaileja je piljila u nju, a oiljci od rana za koje je mislila da ih je zaboravila sada joj probudie u seanju novi bol. "Ja nisam roena u ovoj zemlji, niti potiem od plemenitog roda", kruto ree ona. "Da li mi govori da nemam prava da stojim ovde, niti da podiem deaka?" "Crna Ptico", odmahnu glavom vilinska ena, "sluaj ta ti govorim. Ono to je Eilanino bilo po roenju, tvoje je po pravu obuke i truda i dara Gospe od ivota. Eilan ti je sama poverila ovaj zadatak. Ali Gaven je poslednji naslednik loze mudrih, a njegov otac bio je sin Zmaja po maj inoj liniji, vezan krvlju za zemlju." "To si, znai, mislila kada si ga nazvala Sinom Stotinu Kraljeva..." apnu Kaileja. "Ali od kakve je to sada koristi? Ovde vladaju Rimljani." "Ne mogu rei. Dato mi je da znam samo toliko da njega treba pripremiti. Ti i druidi pokazaete mu najvee mudrosti oveanstva. A ja, ako plati moju cenu, mogu da mu pokaem misterije ove zmelje koju zovete Britanija." "Tvoju cenu", napeto ponovi Kaileja. "Vreme je da se grade mostovi", ree Kraljica. "Imam ker, Sianu, zaetu sa ovekom tvoje rase. Ona je istih godina kao deak. elim da je primi u svoju Kuu Devojaka, kao posvoje. Naui je svojim obiajima i svojoj mudrosti, Gospo od Avalona, a ja u nauiti Gavena svojim..."

2. "Znai, doao si da postane svetenik?" upita starac. Gaven ga iznenaeno pogleda. Kada ga je svetenica Kea sino dovela kod Branosa, inilo mu se da je prastari bard davno nadiveo ne samo svoju muziku, nego i pamet. Kosa mu je bila potpuno seda, a ruke toliko izobliene da vie nije mogao da bira prave strune na harfi; kad su mu predstavili Gavena, jedino je pokazao gomilu ovijih koa gde je deak mogao da legne, a onda je ponovo zaspao. Bard nije mnogo obeavao kao uitelj na ovom stranom mestu, ali ovije koe bile su tople i bez buva, a deak je bio veoma umoran. Pre nego to je i do pola razmislio o svim udnim stvarima koje su mu se desile proteklog meseca, obuzeo ga je san. No, Branos je ujutro bio sasvim drugaiji od sinonjeg oamuenog stvorenja. Zamagljene oi bile su neobino otre, i Gaven oseti da crveni pod tim sivim pogledom. "Nisam siguran", oprezno odgovori on. "Moja pomajka nije mi rekla ta u ovde raditi. Pitala je da li bih voleo da budem bard, ali ja sam nauio samo najjednostavnije pesme, kakve ue sva deca usvojena u umskoj Kui. Volim da pevam, ali za barda je svakako potrebno mnogo vie od toga..." To nije bilo sasvim tano. Gaven je oboavao pevanje, ali Vrhovni druid, Ardanos, koji je bio najbolji bard meu druidima svog vremena, nije voleo ni da ga vidi i nikad mu nije dao da pokua. Sada, kad je znao da mu je Ardanos pradeda, i da je hteo da ubije Eilan kada je saznao da ova eka dete, znao je i zato, ali i dalje je oklevao da pokae zanimanje. "Da sam pozvan tim putem", oprezno dodade on, "to bih do sada ve znao, zar ne?" Starac se zakalja i pljunu u vatru. "ta voli da radi?" "U umskoj Kui pomagao sam oko koza i ponekad sam radio u bati. Kad je bilo vremena, loptao sam se sa drugom decom." "Voli da se muva napolju, a ne da ui?" Otar pogled ponovo je poivao na njemu. "Volim da radim stvari", polako ree Gaven, "ali volim i da uim stvari, ako su zanimljive. Voleo sam prie o junacima koje su nam priali druidi." Pitao se kakve prie Rimljani priaju svojoj deci, ali znao je da to ovde ne treba da pita. "Ako voli prie, znai da emo se lepo slagati", ree Branos, smeei se. "eli li da ostane?" Gaven obori pogled. "Mislim da je meu mojim precima bilo bardova. Moda me je zato Gospa Kaileja poslala ba ovamo. Ako nemam dara za muziku, da li ete me i dalje eleti?" "Meni su, avaj, potrebne tvoje snane ruke i noge, a ne muzika." Starac uzdahnu; potom mu se upave obrve namrtie. "Ti misli da je meu tvojim precima bilo bardova? Zar ne zna? Ko su ti bili roditelji?" Deak ga je oprezno gledao. Kaileja mu nije rekla da treba da krije svoje poreklo, ali saznanje mu je bilo toliko novo da mu nije delovalo stvarno. Ali moda je Branos toliko dugo iveo da mu ak ni ovo nee biti udno. "Ne znam hoete li mi poverovati, ali do ovog meseca nisam znao ni njihova imena. Sada su mrtvi, i pretpostavljam da im vie ne moe nakoditi ako ljudi saznaju za mene..." Sa uenjem je primetio u svojim reima gnuanje. "Kau da mi je majka bila Vrhovna svetenica Vernemetona, Gospa Eilan." Setio se njenog umilnog glasa i mirisa koji se uvek oseao u njenim velovima, i zamurio da savlada suze. "Ali moj otac bio je Rimljanin, i prema tome sad znate da nikada nije ni trebalo da se rodim." Prastari druid vie nije mogao da peva, ali sluh mu je bio odlian. uo je uvreeni prizvuk u deakovom glasu i uzdahnuo. "U ovoj kui nije vano ko su ti bili roditelji. Kunomaglos, koji predvodi druide onako kako gospa Kaileja predvodi svetenice, potie iz lonarske porodice u okolini Londiniuma. Niko na ovom svetu ne zna, osim po uvenju, ko mu je bila majka, ili otac. Pred bogovima nije bitno nita sem onoga to sam stvori." To nije sasvim tano, pomisli Gaven. Kaileja je rekla da je prisustvovala mom roenju; prema tome, ona zna ko mi je bila majka. Ali pretpostavljam da je i to po uvenju, jer moram da joj

verujem na re. Mogu li da joj verujem? upita se on. Ili ovom starcu, ili bilo kome ovde? Zaudo, tog tenutka pomisli na Vilinsku Kraljicu. Njoj je verovao, i to je bilo udno, jer ak nije bio siguran ni postoji li ona. "Meu druidima naeg reda", re starac, "roenje nije vano. Svi ljudi stiu na ovaj svet bez iega, i bez obzira na to jesi li sin Vrhovnog druida ili lutalice beskunika, svaki ovek poinje kao dreava gola beba - i ja i ti, sin prosjaka ili kralja ili stotinu kraljeva - svi ljudi tako poinju, i svi isto zavravaju, pod pogrebnim aravom." Gaven je zurio u njega. Gospa od Vilinskog naroda upotrebila je isti izraz - 'Sin Stotinu Kraljeva'. Od toga ga obuze istovremeno vruina i jeza. Obeala je da e doi po njega. Moda e mu tada rei ta ta titula znai. Osetio je da mu srce iznenada ubrzano bije i nije znao je li to od iekivanja ili od straha. Kako je opadao mesec koji ju je pozdravio po povratku u Avalon, Kaileja se sve vie uklapala u rutinu, kao da i nije bila odsutna. Ujutro, kad su se druidi penjali na Tor da pozdrave zoru, svetenice su obavljale svoje obrede kraj ognjita. Uvee, kada su daleke morske plime podizale nivo vode u movari, okretale su se ka zapadu da pozdrave sunce na zalasku. Uvee je Tor pripadao svetenicama; mladi mesec, puni mesec i svaka etvrt imali su svoje obrede. Neverovatno, razmiljala je dok je pratila Eiluned ka skladitu, kako brzo nastaju tradicije. Zajednica svetenica na svetom ostrvu nije jo proslavila ni svoju prvu godinjicu, ali Eiluned se ve ponaala kao da je sve to je Kaileja bila predloila bilo posledica prirodnih zakona i stotinu godina tradicije. "Sea se kako je Vodohoda, kad je prvi put doao, doneo vreu jema? Ali ovog puta, kad je doao po lek, nije doneo ba nita." Eiluned poe prva niz stazu ka skladitu, ne prekidajui priu. "Mora shvatiti, Gospo, da ovo nikada nee uspeti. Imamo premalo obuenih svetenica da pomaemo i onima koji mogu neim da nam uzvrate, a ako ti bude dovodila svako siroe koje nae, nemam pojma kako emo ih prehraniti tokom visoke vode!" Kaileja na trenutak ostade bez rei; potom pouri da je stigne. "On nije bilo koje siroe - on je Eilanin sin!" "Onda neka ga uzme Bendeigid! On joj je, na kraju krajeva, bio otac." Kaileja odmahnu glavom, jer pamtila je poslednji razgovor sa njim. Bendeigid je poludeo. Ako se ona ita pita, on nee nikada saznati da je Gaven uopte iv. Eiluned povue rezu koja je drala vrata skladita. Kad se vrata otvorie, neto malo i sivo istra u okolno bunje. Eiluned ciknu i ustuknu, pravo u ruke Kaileji. "Proklete bile prljave zveri! Proklete..." "uti!" obrecnu se Kaileja i protrese je. "Nije na tebi da proklinje stvorenje koje ima jednaka prava kao i mi da trai sebi hranu. Niti da odbije pomo ikome ko doe da je trai, pogotovo Vodohodau, koji nas voza tamo i ovamo preko jezera, a plaamo mu samo blagoslovom!" Eiluned se okrete, zlokobno crvena u licu. "Ja samo radim posao koji si mi dodelila!" uzviknu ona. "Kako moe tako da mi se obraa?" Kaileja je pusti i uzdahnu. "Nisam htela da te uvredim, niti da kaem da ne radi dobro. Mi smo ovde jo nove, jo uimo ta moemo da radimo i ta nam je potrebno. Ali znam da nae prisustvo ovde nema nikakve svrhe ako pri tom treba da postanemo grube i pohlepne kao Rimljani! Ovde smo da sluimo Gospi. Zar ne moemo imati poverenja u Nju da e nam pomoi?" Eiluned odmahnu glavom, ali u lice joj se vratila prirodna boja. "Hoemo li sluiti Gospi gladujui? Pogledaj", ona povue kamenu plou sa trapa i pokaza unutra, "trap je poluprazan, a kratkodnevica je tek za jedan mesec!" Trap je dopola pun, poele Kaileja da odgovori, ali odredila je Eiluned da se brine o skladitu upravo zbog njene sklonosti za ovakvom brigom. "Imamo jo dva trapa, a oni su jo puni", mirno ree Kaileja, "ali dobro je to si mi ukazala na ovo." "U skladitima u Vernemetonu uvek je bilo dovoljno ita za nekoliko zima, a sada imaju da hrane mnogo manje usta", ree Eiluned. "Da poaljemo nekoga da nam donese viak?"

Kaileja zatvori oi i ponovo ugleda hrpu pepela na Brdu Devojaka. Zaista, Eilani i mnogim drugima nee biti potrebna hrana ove zime, niti ikada vie. Rekla je sebi da je to praktian predlog, da Eiluned nije elela da joj nanese bol. "Pitau." Naterala je sebe da smiri glas. "Ali ako e, kao to se govori, zajednica ena u umskoj Kui biti rasputena, ne moemo oekivati da nas hrane jo godinu dana. A svakako bi bilo mnogo bolje da nas u Devi potpuno zaborave. Ardanos se upleo u poslove Rimljana i to nas je gotovo unitilo. Mislim da treba da budemo to neupadljivije, a u tom sluaju moramo nai naina da se same prehranimo." "To je tvoj posao, Gospo. Moj je da se snaem sa onim to imamo", ree Eiluned. Gurnula je kamenu plou na mesto. Ne, to je Gospina dunost, poisli Kaileja dok su prebrojavale vree i burad. Mi smo ovde zbog Nje, i ne smemo to da zaboravimo. Bila je injenica da mnoge starije ene nisu nikada imale drugi dom sem svetenikog. No, pri tome su posedovale vetine koje bi im otvorile vrata sale bilo kog britanskog poglavara. Bilo bi teko otii, ali nijedna od njih nee gladovati. Dole su da slue Boginji jer ih je Ona pozvala, a ako Boginja eli svetenice, pomisli Kaileja uz nagovetaj osmeha, na Njoj je da nae naina da ih nahrani. "A to ne mogu sama", ree Eiluned. Kaileja se tre kad je shvatila da ne slua drugu enu. Sada upitno podie obrve. "Ne moe oekivati od mene da pazim na svako zrno jema i rai. Neka neke devojke zaslue hranu tako to e mi pomagati!" Kaileja se namrti, i u njoj iznenada propupe ideja. Dar od Gospe, pomisli ona, odgovor za mene. Devojke koje su uile kod njih bile su dobro obuene, i lako bi nale mesto u svakom domainstvu. Zato ne bi primili keri ambicioznih ljudi i poduavali ih neko vreme, dok ne odu da se udaju? Rimljani ne mare mnogo ta ene rade - oni ne moraju ak ni znati za to. "Dobie pomagae", ree ona Eilunedi. "Nauie ih kako da odravaju domainstvo, Kea e ih uiti muzici, a ja u ih uiti starim priama naeg naroda i znanju Druida. ta misli, kakve prie e priati svojoj deci? I kakve pesme e pevati bebama koje e roditi?" "Nae, valjda, ali..." "Nae", potvrdi Kaileja, "a oevi Rimljani koji vide svoju decu jednom dnevno, za veerom, nee ni pomisliti da to pitaju. Rimljani veruju da nije vano ono to kae jedna ena. Ali moemo im oteti itavo ovo ostrvo pomou dece ena koje su uile na Avalonu!" Eiluned slegnu ramenima i nasmei se, nejasno shvatajui. No, dok je Kaileja sa njom zavravala proveru, ve je hitro razmiljala. Jedna od njihovih devojaka, mala Alija, nije bila roena za ivot svetenice. Kada se bude vratila svojoj kui, moi e da proiri vest meu enama, a druidi je mogu poslati ljudima iz poglavarskih kua koji jo potuju stare obiaje. Ni Rimljani sa svojom vojskom niti hriani sa svojim priama o prokletstvu ne mogu nadvladati prve rei koje beba uje u majinom naruju. Neka Rim vlada telima mukaraca, ali Avalon, mislila je u rastuem uzbuenju, sveto ostrvo, bezbedno u movari, Avalon e uobliiti njihove due. Gaven se probudio vrlo rano i leao je budan, suvie obuzet mislima da bi ponovo zaspao, iako je komadi neba koji se video kroz pukotinu pod strehom kolibe tek poeo da bledi pred najavom svitanja. Branos je jo tiho hrkao na drugom krevetu, ali pod prozorom se ulo neije kaljanje i ukanje. Nebo u visini jo je bilo tamno, ali na istoku, tamo gde e izii sunce, ve se video nagovetaj ruiastog. Tokom nedelju dana od dolaska u Avalon poeo je da ui njihove obiaje. Mukarci su se okupljali pred druidskom salom, novaci u sivim, a stariji svetenici u belim odorama, pripremajui se za slubu svitanja. Procesija je bila potpuno nema; Gaven je znao da niko nee progovoriti sve dok se sunev disk ne pokae, jasan i blistav, iznad bregova. Dan e biti lep; proveo je itav ivot u druidskom hramu i poznavao je vreme. Izvukao se iz kreveta, obukao se ne uznemirujui starog svetenika - barem ga nisu dodelili Kui Devojaka, gde bi ga uvali kao devicu - i iziao iz kolibe. Svetlost praskozorja bila je nejasna, ali vlani vazduh bio je pun sveeg mirisa ranog jutra, i on duboko udahnu.

Kao na neki znak, procesija svitanja krete uz stazu. Gaven je ekao u senci pod strehom dok druidi ne odoe, a potom tiho poe ka obali jezera. Vilinska ena rekla mu je da tu eka. Svakog dana otkako je doao, dolazio je na ivicu vode. Sada se pitao hoe li ona ikada doi po njega, ali ve je zavoleo sporo svitanje dana nad movarama. Nebo je tek poinjalo da rudi. Iza njega su se sada jasno videle zgrade skupljene pod padinom Tora. Video se visoki vrh glavne sale, sagraene pravougaono, na rimljanski nain. Iza nje su nejasno sijali trani krovovi ostalih zgrada - jedna vea za svetenice, manja za devojke, i jo jedna mala, izdvojenija, za Vrhovnu svetenicu. Iza njih su leale kuhinja, tkaonica i staja za koze. Mogao je samo da nazre od vremena potamnele krovove druidskih zgrada na drugoj strani brda. Nie nizbrdo, znao je, nalazi se sveti kladenac, a na drugoj strani panjaka bile su hrianske kue, nalik na konice, okupljene oko trnovitog drveta koje je tamo niklo iz palice oca Josifa. No, tamo jo nije bio. Svetenice su, posle malo rasprave o tome koji poslovi pristaju mukom detetu, odluile da se on stara o kozama koje su im davale mleko. Da sam otiao kod svog rimljanskog dede, pomisli on, ne bih morao da uvam koze. No, koze nisu bile loe drutvo. Pogledao je sve svetlije nebo i zakljuio da e svetenice uskoro ustati i da treba da ode u salu na jutarnji obrok. Tada e koze poeti da mekeu, jedva ekajui da iziu na panjak. Ovo je bilo jedino vreme koje je imao za sebe. Opet je zauo u sebi Gospine rei: 'Sine Stotinu Kraljeva.' ta joj je to znailo? Zato on? Nije uspevao da se oslobodi takvih misli. Mnogo je dana prolo od tog udnog pozdrava. Kada e doi po njega? Dugo je sedeo na obali, gledajui preko sivog prostranstva vode, koje se menjalo u srebrnasto, odraavajui boju jesenjeg neba. Vazduh je bio otar, ali on je navikao na hladnou, a ovija koa koju mu je Branos dao kao ogrta dobro ga je grejala. Bilo je tiho, ali ne potpuno; kad se jo vie umirio, uhvatio je sebe kako oslukuje apat vetra u drveu i uzdahe talasia koji su ljubili obalu. Zatvorio je oi i zadrao dah, jer su svi ti tihi zvuci iz sveta oko njega na trenutak postali muzika. Postao je svestan pesme - nije znao potie li spolja ili to peva neto u njemu, ali melodija je bila sve umilnija. Ne otvarajui oi, on izvue iz depa vrbovu sviralu koju je dobio od Branosa i poe da svira. Prvi tonovi bili su toliko pitavi da je umalo bacio sviralu u vodu; ali ubrzo su se proistili. Gaven duboko udahnu i pokua ponovo. Sada je opet uo istu nit zvuka. Paljivo je premetao prste i poeo da izvlai melodiju. Kako se oputao, disao je sve dublje, kontrolisano, i utonuo u zaetak pesme. Zanet muzikom, u prvi mah nije ni primetio da se pojavila Gospa. Postepeno se treperenje svetla nad jezerom izotrilo u senku, a senka se pretvorila u oblije, kreui se kao magijom preko povrine vode, sve dok se nije dovoljno primaklo da bi video nizak pramac amca na kome je stajala i vitku motku za veslanje u njenoj ruci. amac je odnekle liio na barku kojom ga je Vodohoda dovezao na ostrvo, ali bio je ui, a Gospa je veslala dugim, spretnim pokretima. Gaven ju je paljivo gledao. Kad su se ranije sreli, bio je suvie zbunjen da bi je zaista pogledao. Njene vitke, miiave ruke bile su gole do ramena, uprkos hladnoi; tamnu kosu vezala je iznad ela, visokog i bez bora, na kome su se isticale jedino tamne, ravne obrve. I oi su joj bile tamne i sjajne. Pratila ju je mlada devojka, vrsto graena, sa dubokim jamicama na ruiasto-belim obrazima glatkim kao gusto mleko i lepom kosom, bakarno zlatnom, istom kakvu je imala i gospa Eilan - njegova majka. Kosu je uplela, kao svetenice, u dugaku pletenicu. Devojka mu se brzo osmehnu, i jamice postae dublje. "Ovo je moja ker, Siana", rele Gospa, vrsto ga gledajui oima blistavim i otrim kao u ptice. "Kakvo ime ti je dato, gospodaru moj?" "Moja majka me je zvala Gaven", ree on. "Zato ste..." Gospine rei prekinue njegovo pitanje. "Zna li da vesla motkom, Gavene?" "Ne znam, Gospo. Nikada me nisu uili nita o vodi. Ali pre nego to poemo..." "Dobro. Znai, nita ne mora da zaboravi, i barem tome mogu da te nauim." Opet ga je prekinula. "Ali za sada e biti dovoljno da ue u amac i ne prevrne ga. Paljivo ui. U ovo doba godine voda je suvie hladna za kupanje." Pruila je malu aku, vrstu kao kamen, i pomogla mu da

ue u amac. On sede, steui ivice kad se zaljuljao, ali vie ga je uznemirilo njeno nareenje nego taj pokret. Siana se zakikota, a Gospa se zagleda u nju onim tamnim oima. "Da tebe niko nije nauio, ni ti ne bi nita znala. Je li lepo smejati se neznanju?" A ta emo sa mojim neznanjem? upita se on. No, nije pokuavao da ponovi pitanje. Moda e hteti da ga saslua kasnije, kada stignu tamo kuda su krenuli. "Samo sam zamislila neoekivano kupanje po ovakvom danu..." promrmlja Siana. Pokuavala je da se uozbilji, ali opet se zakikotala, i Gospa se popustljivo nasmei, gurajui motkom amac preko povrine Jezera. Gaven pogleda devojku. Nije znao da li mu se Siana podsmeva, ali dopadalo mu se to joj se oi iskose kad se nasmei i zakljuio je da mu ne smeta njen smeh. Ona je bila neto najlepe u svom tom prostranstvu srebrnaste vode i bledog neba; mogao bi da ugreje ruke u toj crvenoj kosi. Neodluno joj se nasmeio. Kad mu je uzvratila, sjaj njenog osmeha probio je oklop kojim je pokuao da obuzda svoja oseanja. Tek mnogo kasnije shvatio je da se njegovo srce tog trenutka zauvek otvorilo pred njom. No, sada je znao samo da mu je toplije, pa je olabavio pojas na svojoj ovijoj koi. Barka je glatko klizila vodom kako se sunce pelo. Gaven je utke sedeo, gledajui Sianu ispod trepavica. Gospa, izgleda, nije oseala potrebu da govori, a Siana se ugledala na nju. Gaven se nije usuuvao da prekine tiinu, pa je oslukivao ptiiji poj i tiho pljuskanje vode. Voda je bila mirna, tek sa malenim talasima od blagog povetarca ili jaih nabora za koje mu je Gospa rekla da oznaavaju skrivene sprudove i debla. Jesen je bila kiovita, i voda je ostala visoka; Gaven je gledao ustalasanu vodenu travu i zamiljao potopljene livade. Bregovi i brdaca provirivali su iz vode, ponegde povezani tracima. Ve je prolo podne kada Gospa upravi amac ka ljunanoj obali jednog ostrva koje - barem Gavenu - nije izgledalo nita drugaije od ostalih. Izila je na suvo i dala znak deci da pou za njom. "Ume li da zapali vatru?" upita ona. "ao mi je, Gospo, ni to me nikada nisu nauili." Osetio je da crveni. "Znam kako da odravam dobar plamen, ali druidi smatraju da je vatra sveta. Pale je samo u naroitim prilikama, a i to ine jedino svetenici." "Ba lii na mukarce da prave misteriju od neega to svaka seljanka ume", ree Siana. No, Gospa odmahnu glavom. "Vatra jeste misterija. Kao i svaka mo, moe da bude opasnost, ili sluga, ili bog. Zavisno od toga kako se koristi." "A kakav plamen emo ovde zapaliti?" upita on. "Samo putniku vatru, da skuvamo sebi jelo. Siana, povedi ga sa sobom i pokai mu kako se skuplja gorivo." Siana prui ruku Gavenu, sklopivi male, tople prste oko njegovih. "Hajde, treba da naemo suvu travu i lie; sve to e brzo goreti i lako se zapaliti; granice i opalo granje - ovako." Pustila je njegovu ruku i podigla aku granica. Zajedno su traili suvo drvo i gomilali lie i granice na hrpu u udubljenju u mokrom tlu. Krupnije granje stavljali su na drugu hrpu. Oito su one ranije ve bile ovde. Kada je procenila da je hrpa dovoljno velika, Gospa mu pokaza kako se pali vatra pomou elika i kremena koje je nosila u torbici o pojasu, i pojavi se prvi plamen. Gavenu je bilo udno to ga ona ui sluinskim poslovima poto ga je pozdravila kao kralja. No, gledajui vatru, setio se ta je ona rekla o njoj, i razumeo je. ak je i vatra za kuvanje sveta, a moda, u ova vremena kada Rimljani vladaju spoljanjim svetom, ak i sveti kralj treba da slui tajno, u sitnim stvarima. Ubrzo je ve plamtela vesela vatrica, a Gospa joj je dodavala sve vee grane. Kada se dobro razgorela, Gospa posee u barku i izvue iz vree mlitavog, obezglavljenog zeca. Uz pomo malog kamenog noa brzo ga je odrala i oistila, pa ga je namestila na zelene grane nad vatrom, koja se smirivala poto se deo granja pretvorio u ar. Uskoro iz zeca poe u vatru da kaplje sok, itei. Gavenu zakra stomak od nestrpljenja pred prijatnim mirisom, i on postade bolno svestan da je propustio doruak.

Kada je meso bilo gotovo, Gospa ga isee noem i dade deci po porciju, mada za sebe nije uzela nita. Gaven je gladno jeo. Kada su zavrili, Gospa im pokaza gde da zakopaju kosti i krzno. "Gospo", ree Gaven, briui ruke o tuniku, "hvala vam na jelu. Ali i dalje ne znam ta smerate sa mnom. Sada kad smo jeli, hoete li mi odgovoriti?" Ona se ispitivaki zagleda u njega. "Misli da zna ko si, ali to uopte ne zna. Rekla sam ti da u te voditi. Pomoi u ti da sazna za ta si stvoren." Ona se vrati do amca i dade im znak da se ukrcaju. A ta je sa stotinu kraljeva? eleo je da upita. No, nije se jo usuivao. Ovog puta vila ih poveze preko otvorene vode, gde se u movaru ulivala reka stvarajui kanal; sve dublje se saginjala da motkom dohvati dno. Ostrvo ka kome se uputila bilo je prostrano, odvojeno od kopna samo uzanim kanalom sa zapada. "Tiho hodajte", ree ona im su pristali uz obalu. Povela ih je meu drvee. ak i na poetku zime, kada je lie poelo da opada, provlaenje izmeu stabala i ispod niih grana nije bilo lako, a suvo lie ukalo je pod svakim neopreznim korakom. Gaven je neko vreme bio suvie zauzet kretanjem da bi pitao kuda idu. Vila je hodala bez zvuka, a Siana je takoe bila veoma tiha. Pored njih se oseao kao trapavi vo. Sa olakanjem se zaustavio kad je ona podigla ruku. Polako je povukla u stranu leskovu granu. Pred njima se nalazila mala livada gde su crveni jeleni pasli bledu travu. "Prouavaj jelene, Gavene, mora nauiti njihove navike", tiho ree ona. "U leto ih ne bi naao ovde. Tada lee tokom vrelog dana i izlaze da pasu tek u sumrak. Ali sada znaju da moraju jesti to vie mogu pre nego to doe zima. Jedna od prvih dunosti lovca jeste da naui navike ivotinje koju sledi." Gaven se usudi da poluglasno progovori. "Znai, treba da budem lovac, Gospo?" Nije mu odmah odgovorila. "Nije vano ta radi", odvrati mu jednako tiho. "Drugo je ta jesi. To mora da nau i." Siana prui sitnu aku i povue ga u udubljenje u travi. "Gledaemo jelene odavde", apnu ona. "Odavde se sve vidi." Gaven je tiho leao kraj nje, toliko blizu da mu odjednom sinu da je Siana devojka, i to njegovih godina. Dosad jedva da je viao, a kamoli dodirivao mlade devojke; Eilan i Kaileja, koje je poznavao itavog ivota, za njega uopte nisu bile ene. Sve to je itavog ivota sluao ne razumevajui sada ga zapljusnu. Gotovo potpuno obuzet ovim novim saznanjem, oseti da mu obrazi crvene. Bio je veoma svestan toga i brzo je sakrio lice u hladnu travu. Mogao je da oseti sladak, vlaan miris Sianine kose, kao i jak miris njene suknje od grubo utavljene koe. Posle nekog vremena Siana ga munu. "Gledaj!" apnu ona. Preko trave paljivo je stupala kouta, lako balansirajui na kopitama koja su izgledala premala za njenu teinu. Nekoliko koraka iza nje ilo je poluodraslo lane, sa svetlim pegama upola zaklonjenim upavim zimskim krznom. Pratilo je majku, ali u poreenju sa njenom smirenom elegancijom njegov korak je naizmenino delovao trapavo i ljupko. Kao ja... pomisli Gaven, smeei se. Gledao ih je kako polako napreduju u paru, zastajui da onjue vetar. Potom, moda uplaena od nekog tihog zvuka koji Gaven nije uo, kouta podie glavu i ieze u skoku. Ostavljeno samo na maloj istini, lane se u prvi mah ukoi; nekoliko sekundi nepomino je stajalo, a onda naglo jurnu za njom. Gaven ispusti vazduh. Sve do sada nije ni bio svestan da je zadravao disanje. Eilan, moja majka, pomisli on, jo isprobavajui tu re, mada ne prvi put, bila je kao ta kouta. Bila je toliko zauzeta poslom Vrhovne svetenice da nije, zapravo, ni znala da sam tamo, a kamo li ko sam i ta sam. No, sada se ve gotovo navikao na taj bol. Svest o Siani koja se protezala kraj njega bila je mnogo stvarnija od seanja. Jo je oseao mesto na kome su njeni mali, vlani prsti stezali njegove. Poe da se pokree, ali ona je pokazivala ka ivici ume. On se ukoi, pokuavajui da ne die, a onda, na ivici istine, ugleda senku. Jedva je uo Sianin nehotini uzdah kad velianstveni jelen, sa

irokim rogovljem, polako izie na otvoreno. Drao je visoko podignutu glavu; kretao se sa ogromnim i prefinjenim dostojanstvom. Gaven je nepokretno gledao kako jelen okree glavu, zastavi na trenutak kao da moe da kroz lie vidi Gavena. uo je Sianin apat kraj sebe. "Kralj Jelen! Mora da je doao da te pozdravi! Ponekad sam gledala jelene nedeljama, a njega ne bih videla!" Gaven ustade mimo svoje volje. Za tenutak se gledao u oi sa jelenom. Potom ivotinja nauli ui i pripremi se za beg. Gaven se ugrize za usnu, siguran da ga je on uplaio, ali sledeeg trenutka kroz vazduh prolete strela sa crnim perjem i zari se u zemlju na mestu gde je stajao jelen. Za njom dolete jo jedna. No, dotle su ve svi jeleni ponovo nestali u umi, i nije se videlo vie nita sem zanjihanih grana. Gaven pree pogledom sa mesta gde je nestao jelen ka mestu odakle su dole strele. Izmeu drvea se pojavie dva oveka, zaklanjajui oi dlanom od popodnevnog sunca. "Stoj!" To su se pokrenule Gospine usne, ali glas kao da je dopirao odasvud. Lovci stadoe kao ukopani, osvrui se. "Ovaj plen nije za vas!" "Ko brani..." poe vii lovac, ali njegov drug ve je pravio znak protiv zla i apatom ga uutkivao. "uma vam brani, i Boginja koja svemu daje ivot. Druge jelene moete da lovite, jer sad je doba lova, ali ovog ne. Usudili ste se da zapretite Kralju Jelenu. Idite i traite drugi trag." Sada su obojica drhtala. Ne usudivi se ni da uzmu strele, okrenue se i uz bunu lomljavu nestadoe u bunju iz koga su izili. Gospa izie iz senke velikog hrasta i dade deci znak da ustanu. "Moramo da se vratimo", ree ona. "Dan odmie. Drago mi je to smo videli Kralja Jelena. To sam elela da vidi, Gavene - to je razlog to sam te dovela ovamo." Gaven zausti da pita, a onda se predomisli. "ta je bilo?" upita Vilinska Krlajica. "Uvek sme da mi kae ta misli. Moda neu uvek sve moi da ti kaem, ali uvek sme da pita, a ako je to neto to ne mogu da uinim ili dozvolim, uvek u ti objasniti zato." "Spreili ste one ljude da ulove jelena. Zato? I zato su vas posluali?" "Oni su ljudi iz ovog kraja i znaju da treba da me sluaju. A to se tie jelena, stariji narodi ga ni u kakvoj gladi nisu dirali. Kralja Jelena moe da ubije samo kralj..." "Ali mi nemamo kralja..." apnu on, svestan da se primie odgovoru, a ne znajui da li eli da ga zna. "Sada ne", sloi se ona. "Hodi." Pola je putem kojim su doli. "Voleo bih da ne moram da se vratim", ozbiljno ree Gaven. "Ja sam samo neeljeni teret ljudima na Toru." Na njegovo veliko iznenaenje, Gospa nije pourila da ga ubeuje u dobre nemere njegovih staratelja. Dosad je ve bio navikao da svi odrasli podravaju ono to su drugi odrasli rekli. Umesto toga, Gospa je oklevala. Potom polako progovori. "I ja bih volela da ne mora da se vrati; ne elim da bude nesrean. Ali svaka odrasla osoba mora, ranije ili kasnije u ivotu, da ini stvari za koje nema sklonosti ni dara. I premda bih smatrala za ast da usvojim nekoga sa takvim poreklom i mada sam oduvek elela sina da ga podiem zajedno sa keri, neophodno je da ostane u hramu, koliko god je potrebno da se postane druid. To uenje je neophodno i mojoj keri." Gaven razmisli na trenutak. "Ali ja, zapravo, ne elim da postanem druid." "Nisam to ni rekla - samo da mora proi tu obuku da bi ispunio svoju sudbinu." "ta je moja sudbina?" uzviknu on, i primeti da je Siana prebledela. Nije hteo da se pred njom svaa sa njenom majkom, ali morao je da zna. Vila je dugo gledala u njega. "Kada vidi oblake crvene i debele, zna da e tokom dana verovatno biti oluje, zar ne? Ali ne moe znati kada e tano poeti kia niti koliko e je pasti. Tako je i sa vremenom u unutranjim svetovima. Ja poznajem njihove plime i cikluse. Poznajem znake i vidim njegove moi. Vidim mo u tebi, dete; zvezdane plime se talasaju oko tebe kao to se voda razdvaja pred skrivenim drvetom. Mada ti to sada nije uteha, znam da si ovde sa nekim ciljem.

Ali ne znam koji je to cilj, ne tano, a i da znam, ne bih smela da ti kaem; jer ljudi esto, trudei se da ispune ili izbegnu neko proroanstvo, ine upravo ono to ne bi smeli." Gaven ju je sluao bez mnogo nade, ali ipak je postavio pitanje kad je zavrila. "Hou li vas videti ponovo, Gospo?" "Budi siguran da hoe. Zar nee moja roena ker iveti meu devicama Avalona? Kada doem da je vidim, posetiu i tebe. Hoe li je uvati meu druidima onako kako je ona tebe uvala u umi?" Gaven je zapanjeno pogleda; Siana uopte nije liila na druidsku svetenicu, koju je on uvek zamiljao kao Eilan, ili moda Kaileju. Znai, i Siana je takva? I ona ima sudbinu? 3. Kako se primicala kratkodnevica, postajalo je tamnije, vlanije i hladnije. ak i koze vie nisu elele da lunjaju. Gaven je sve ee zaticao sebe u blizini koliba nalik na konice, tamo gde se panjak pruao daleko od Tora. U prvi mah, kada je uo zvuk pesme kako dopire iz prostrane okrugle zgrade koju su hriani drali za svoje svetilite, ostao je podalje, ali ono to je uo zadivilo ga je. Svakog dana prilazio je sve blie. Govorio je sebi da je to samo zbog kie ili zbog hladnog vetra, i da hoe da iz zaklona pazi na koze. Moda bi bilo drugaije da je imao za drutvo nekoga svojih godina, ali Vilinska Kraljica jo nije ispunila obeanje da e dovesti Sianu na Avalon, i on je bio usamljen. Krio se kad bi monasi izlazili, ali dugo, sporo pulsiranje njihovih pesama uznemiravalo ga je, mada drugaije, isto koliko i muzika druidskih bardova. Jednog dana, neposredno pred kratkodnevicu, zaklon kraj zida izgledao je posebno privlano, jer je te noi slabo spavao. Sanjao je svoju majku, okruenu plamenom, kako zove sina da je spase. Gavenu se srce stezalo dok ju je gledao, ali u snu nije znao da zove ba njega, i zato nije uinio nita. Kada se probudio, setio se da je on njen sin. Dugo je plakao, jer je bilo prekasno da je spase, pa ak i da joj kae da bi je voleo, da mu je samo dala prirliku. Seo je oslonjen o zid od pletera, vre se umotavajui u gunj. Danas je muzika bila naroito lepa, puna radosti, inilo mu se, mada nije razumeo rei. Razgonila je none strepnje kao to prvo sunce topi inje. Zagledao se u igru duginih boja na ledenim kristalima; kapci mu postae teki, i on zaspa neopazice. Nije ga probudio neki zvuk, nego upravo tiina. Pesma je prestala i vrata su se otvarala. Izilo je dvanaest mukaraca, starih, ili su bar njemu tako izgledali, odevenih u sive mantije. Oseajui da mu srce tue, Gaven se uvue u svoj gunj, nepokretan kao mi kada vidi sovu u letu. Na samom kraju kolone iao je maleni starac, pogrbljen od godina, potpuno sede kose. Zastao je, osvrui se otrim pogledom, i skoro odmah ugledao uznemirenog Gavena. Poao je par koraka prema njemu i klimnuo glavom. "Tebe ne poznajem. Jesi li mladi druid?" Poslednji monah u koloni ispred starca, visok, proelav i nezdrave koe, okrete se da ih ljutito pogleda. No, starac podie ruku, u znak prekora ili blagoslova, i taj drugi, jo namrten, okrete se i poe za ostalima ka svojoj kolibi. Gaven ustade, umiren starevom utivou. "Nisam, gospodaru. Ja sam siroe, i pomajka me je dovela ovamo jer nemam nikog drugog na svetu. Ali moja majka bila je jedna od njih, pa u verovatno i ja biti." Starac ga je pomalo iznenaeno gledao. "Zaista je tako? Verovao sam da su druidske svetenice pod zavetom devianstva, kao nae monahinje, i da se ne udaju, niti raaju decu." "Tako je", ree Gaven, setivi se nekih stvari koje je Eiluned govorila kad je mislila da je on ne uje. "Ima ih koji govore da nije uopte trebalo da se rodim. Ili da je trebalo ubiti i mene i moju majku." Stari monah ga je dobroudno gledao. "Gospod, dok je obitavao meu nama, imao je razumevanja ak i za ene uhvaene u preljubi. A govorio je da e maloj deci pripasti carsko nebesko. Ali ne seam se da je On ikada pitao kako je ko roen, zakonito ili ne."

Gaven se namrti. Zar ak i njegova dua ima vrednosti u oima ovog starog svetenika? Mada oklevajui, usudio se da to upita. "Svi ljudi imaju due jednako vredne u oima istinskog Boga, mali brate. Tvoja kao i svaka druga." "Istinskog boga?" upita Gaven. "Zar va bog, ko god da je, smatra da mu pripada moja dua, i ako nisam njegov sledbenik?" "Prva istina tvoje vere", blago ree svetenik, "kao i moje, jeste da su svi bogovi jedno, ma kojim imenom ih zvali. Postoji samo jedan jedini izvor; a On vlada i nad hrianima i nad druidima." Starac se nasmei i kruto poe ka klupi kraj malog trnovitog drveta. "Razgovaramo o besmrtnoj dui, a jo se nismo upoznali! Moja braa koja predvode pevanje jesu Bron, koji je bio oenjen mojom sestrom, i Alanus. Brat Pavle je najnoviji u naoj durini. Ja sam Josif, i obino me zovu 'oe'. Ako se tvoj ovozemaljski otac ne bi protivio, voleo bih da me i ti tako zove." Gaven je zurio u njega. "Nikada nisam video svog ovozemaljskog oca, a sada je mrtav, pa nemam pojma ta bi rekao na to! A to se tie moje majke, nju sam poznavao, ali nisam znao..." progutao je knedlu kad se setio sna, "da mi je rod." Stari svetenik posmatrao ga je nekoliko trenutaka. Potom uzdahnu. "Rekao si da si siroe, ali nisi u pravu. Ima i Oca i Majku..." "U Drugom Svetu..." poe Gaven, ali otac Josif ga prekide. "Svuda oko tebe. Bog je tvoj otac i tvoja majka. Ali ima majku i na ovom svetu, jer zar nisi usvojenik mlade svetenice Kaileje?" "Kaileja? Mlada?" Gaven jedva suzdra smeh. "Meni, koji sam zaista star, Kaileja izgleda kao dete", smireno odvrati otac Josif. "Znai, ona vam je priala o meni?" sumnjiavo upita Gaven. Ve je znao da Eiluned i ostali priaju o njemu. Pobesnee ako sazna da su priali ak i hrianima. No, starac se samo smeio. "Tvoja pomajka i ja ponekad razgovaramo. U ime Gospoda koji je rekao da su sva deca Boija, ja u ti biti otac." Gaven odmahnu glavom, setivi se svega to je sluao o hrianima. "Neete me hteti. Imam jo jednu pomajku, Gospu Vilinskog naroda. Da li je znate?" Starac odmahnu glavom. "ao mi je to nemam tu ast, ali siguran sam da je ona plemenita osoba." Gaven je sad lake disao, ali jo nije bio spreman da veruje starcu. "uo sam da hriani kau kako su sve ene zle..." "Ja ne kaem", ree otac Josif, "jer ak je i Gospod, kada je obitavao meu nama, imao prijatelje meu enama: Mariju iz Betanije, koja bi mu bila ena, da je poiveo dovoljno dugo; i drugu Mariju, iz grada Magdale, za koju je rekao da joj je mnogo oproteno jer je mnogo volela. Prema tome, ene, naravno, nisu zle. Tvoja pomajka, Kaileja, veoma je plemenita ena. Ne kaem da su ene zle, nego da ih ponekad pogreno razumeju ili pogreno upuuju, isto kao i mukarce. A ako neke od njih gree, ne znai da su sve ene takve." "Znai, onda Vilinska Gospa nije zla, niti njena ker?" Starac je zvuao kao da ne predstavlja pretnju, ali Gaven je morao da se uveri. "Ne poznajem Gospu, pa ne znam. Ima mnogo pria o Vilinskom narodu. Pria se da su oni nii aneli, koji se nisu borili ni za Boga ni za Zlog kada se pobunio, i zato su osueni da zanavek ive ovde. Drugi kau da je Eva, posramljena to ima tako mnogo dece, sakrila neke od njih, tako da im Bog nije podario due. Moji uitelji govorili su da se vilinski narod sastoji samo od duha, koji govori u ime svega u prirodi to nema svoj glas. Ali svakako ih je stvorio Bog. I kao to ljudi koji odu u Vilinsku zemlju nikada ne umiru, oni iz Vilinskog naroda koji se pridrue ljudima postaju smrtni, a ako ive dobro, svemoni Bog e im podariti duu. to se tie njene keri, ona je samo dete. A ako delom potie od smrtnika, onda svakako ve ima duu. Mogu li deca da budu zla? Gospod je rekao da je njihovo carstvo nebesko." Otac Josif pogleda Gavena i nasmei se. "esto si sluao nae pesme, je li? Da li bi voleo da nas slua unutra?"

Gaven ga je sumnjiavo odmeravao. Starac ga je privlaio, ali ve se umorio od odraslih koji stalno govore ta je on i ta treba da radi. "Ne mora", dodade otac Josif, "ali tako zvui mnogo bolje..." Govorio je sasvim ozbiljno, ali deak primeti iskru u njegovom oku i poe da se smeje. "Posle sveanosti kratkodnevice, kad bude imao vie vremena, mogao bi, ako eli, i da ui pevanje..." Gaven se ukoi. "Otkud ste znali? Otkud ste znali da bih to voleo vie od svega? Ali hoe li mi Kaileja dopustiti?" Otac Josif se na to osmehnu. "Kaileju prepusti meni." Velika sala bila je puna mirisa borovih grana. Druidi su ili da ih naseku sa drvea koje je raslo na sledeem brdu u nizu koji se pruao od Avalona. Niz se pruao od Tora ka severoistoku, doseui sve do najdalje take na kojoj se Britanija pruala u zapadno more. Druge linije moi stizale su do Tora sa severozapada i severa, oznaene uspravljenim kamenjem, izvorima ili brdima, od kojih je veina bila obrasla borovima. Kaileja nije bila lino tamo, ali ih je videla putujui duhom. inilo joj se da danas sve pulsira od moi. Prema druidskim proraunima, ova no doba je najvee tame u godini. Sutra e sunce poeti povratak sa junog neba, i mada je najgori deo zime tek bio pred njima, mogli su se nadati da e leto ponovo doi. Ovo to inimo, ovde u ovom voru moi, pomisli Kaileja dok je upuivala Lisandu da privrsti kraj venca na stub, poslae odjeke energije kroz itavu zemlju. A to je vailo za sve to ine, ne samo za veeranji obred. Postajalo joj je sve jasnije da je ovo utoite u movari zapravo tajno sredite Britanije. Rimljani mogu da vladaju njenom glavom u Londiniumu i da upravljaju svime to se deava u spoljanjoj ravni. No, samim svojim prisustvom ovde, svetenice Avalona vladae njenom duom. Sa drugog kraja sale zau se cika, i Dika, sva crvena u licu, okomi se na Gavena i poe da ga iba borovom granom. Eiluned, namrtena kao olujni oblak, pohita ka njima, ali je Kaileja bila bra. "Nisam te ni pipnuo!" uzviknu deak, krijui se iza Kaileje. Svetenica krajikom oka ugleda Lisandu kako se povlai i brzo je zgrabi. "Prva dunost svetenice jeste da govori istinu", strogo joj ree Kaileja. "Ako mi ovde govorimo istinu, istina e vladati u zemlji." Devojka pogleda nju, pa Gavena, i pocrvene. "Pomerila se..." promrmlja Lisanda. "Htela sam da gurnem njega." Kaileja je znala da ne treba da pita zato. Deaci i devojice u tim godinama su kao psi i make, dve razliite vrste bia, naizmenino neprijateljske i zadivljene razlikama izmeu sebe. "Niste ovde radi igre", blago ree ona. "Zar mislite da nametamo sve ove grane samo zbog lepog mirisa? One su svete, predstavljaju obeanje nastavka ivota i kad su sve ostale grane gole." "Kao zelenika?" upita Dika; od radoznalosti je zaboravila na uvredu. "Da, i kao imela, koja se raa iz munje, i ivi ne dodirujui zemlju. Sutra e druidi ii da je seku zlatim srpovima, kako bi je koristili u svojoj magiji." Kaileja zastade, osvrui se. "Ovde smo skoro gotovi. Idite da se ugrejete, jer e uskoro zai sunce i ugasiemo sve vatre." Dika, mrav devojurak i veita smrza, potra ka vatri koja je gorela, na rimljanski nain, u gvozdenom mangalu nasred odaje, a Lisanda poe za njom. "Mora mi kazati ako te budu suvie gnjavile", ree Kaileja Gavenu. "Mlade su, a ti si jedini deak njihovih godina ovde. Uivaj u njihovom drutvu jo malo, jer kada budu postale ene nee vie moi slobodno da jurcaju okolo." Pokajala se kad je videla koliko se zbunio. "Nije vano. Idi kod Rianon i pitaj da li je pri peenju moda pokvarila neki od kolaa to ih sprema za sveanost. Mi koje smo poloile zavete moramo da postimo, ali nema razloga da vi mladi prerano upoznate glad." Jo je bio dovoljno mali da od tog predloga sav sine, i Kaileja se smeila za njim kad je odjurio. Neosvetljena, sala svetenica izgledala je ogromna, kao duboka peina ledene tame u kojoj bi se aica okupljenih ljudi lako izgubila. Gaven se smestio blizu Kaileje, koja je sedela u sreditu grupe, posaena na svoju veliku stolicu. Kroz odeu je oseao toplotu njenog tela, i to mu je prijalo. "I tako je izgraen 'avolji ples'", ree Kea, na koju je doao red da pria priu, "i nikakve sile zla nisu uspele to da spree."

Jo od zalaska sunca sedeli su u sali, i svetenice su priale prie o vetru i drveu, o zemlji i suncu, o duhovima mrtvih i delima ivih, i o udnim biima koja nisu ni jedno ni drugo, a obitavaju u praznini izmeu svetova. Kea je priala o gradnji ogromnih kamenih kapija na vetrometini u sredinjoj ravnici, istono od Letnje Zemlje. Gaven je uo za nju, ali nikada nije bio tamo. inilo mu se da je svet pun udesa koja on nije video, i nikada ni nee ako ga Kaileja zadri ovde. No, ovog asa bio je zadovoljan to je tu. Zvuk vetra pod strehom aputao je zajedno sa Keinim glasom, i povremeno mu se inilo kao da moe da razabere poneku re. Svetenice su govorile da u ovo doba godine napolju lutaju sile tame koje nimalo ne vole oveanstvo, i dok je sluao apat vetra, bio je spreman da im poveruje. "A ogari nisu uinili nita?" upita Lisanda. "Ne ba nita", odgovori Kea, jedva suzdravajui smeh. "Najvei od njih, ije ime neu da izgovorim u ovakvoj noi, zarekao se da e zakopati kameni prsten u kome sluimo Majci - onaj to se nalazi severoistono odavde. Povezuje nas jedna od podzemnih linija moi, i u ovoj noi tamonji itelji palie vatru na sredinjem kamenu." "Ali ta je ogar unio?" konano upita Gaven. "Oh, da - pa, priali su mi da je nakupio ogromnu gomilu zemlje i poneo je ka krugu, ali Gospa je stala pred njega i zaustavila ga, i on je ispustio svu tu zemlju na gomilu i pobegao. A ako mi ne verujete, moete otii i videti sami. Nalazi se tik sa zapadne strane kamenog prstena. Na prolenu ravnodnevicu aljemo tamo svetenika i svetenicu da vode obrede." Zidovi zadrhtae od jaeg naleta vetra. Gaven poloi dlan na utabani zemljani pod, na trenutak uveren da se sama zelja trese od neijeg prastarog, ogromnog koraka. A ta sa Vilinskim narodom, pomisli on. ta je sa Sianom i kraljicom? Da li one jau na vetru, ili i same odravaju sveanost na nekom tajnom podzemnom mestu? esto je mislio na njih od onog dana na jezeru. "Jesmo li ovde bezbedni?" Gavenu je bilo drago to je mala Dika to pitala. "Ostrvo Avalon je sveto tlo", odgovori Kaileja. "Dok god sluimo bogovima, nikakvo zlo ne moe da prodre ovamo." Nastupi tiina; Gaven je oslukivao kako vetar zavija preko krova i polako jenjava. "Koliko dugo?" apatom upita Dika. "Koliko e vremena proi dok se svetlost vrati?" "Onoliko dugo koliko je potrebno da se popne na vrh Tora i vrati se dole", odgovori Rianon, koja je, kao i sve ostale svetenice, imala gotovo neprirodnu sposobnost odreivanja protoka vremena. "Onda su druidi, koji e doneti vatru, sada ve gore", ree Gaven, seajui se ta mu je Branos priao. Odgovorila mu je Kaileja. "Oni ekaju pono, odolevajui hladnoi i opasnostima tame. Budite sad mirni, deco moja, i molite se Gospi da zapali vatru u vaoj tami, jer, mada moda ne mislite tako, vaa je tama dublja i opasnija od ove noi koja obavija svet." Ona zauta. Dugo je izgledalo da se niko ne mie. Gaven poloi glavu na Kailejino koleno. Nije se ulo nita sem tihog disanja; ak je i vetar stao, kao da itav svet eka zajedno sa ljudskim duama koje su se ovde okupile. Trgao se kad ga je neto dodirnulo, a onda je shvatio da je to Kailejina ruka i da mu gladi kosu. Ukoio se u udu, i neto u njemu, dotle smrznuto kao zimski led, poe da se topi. Kako se blago, pravilno milovanje nastavljalo, on zagnjuri lice uz njenu butinu, zadovoljan to je suvie mrano da bi iko video suze na njegovom licu. Nije ga trgao zvuk, nego neka druga promena, moda u samom vazduhu. Jo je bilo sasvim mrano, ali senke oko njih kao da su postale manje teke. Neko se promekoljio; uli su se koraci kad je neko priao vratima. "Sluajte!" Vrata se otvorie, otkrivajui pravougaonik modrog nonog neba proaranog zvezdama, a odnekud izdaleka, kao da pevaju same zvezde, do njih dopre nagovetaj pesme. Iz tame dolazi svetlo; Iz slepila dolazi vid; Neka nestanu senke!

U ovom svetom asu Reena je re moi; I noi vie nema... Gaven se ukoi, trudei se da razabere rei. Neko dahnu, i on podie pogled. Na vrhu Tora propupelo je svetlo, siuna, treperava taka plamena; za njom usledi druga, pa trea. Devojke su mrmljale, pokazujui tamo, ali Gaven je ekao nastavak pesme.

Godina e tei dalje, Zemlja je sada slobodna, Sve izgubljeno neka se nae! U ovom svetom asu Reena je re moi; I leda vie nema... Svetlost se pretvori u prugu to je tekla nanie, spiralnim putem oko Tora. Glasovi bi se utiali kada bi svetlo zalo na drugu stranu brda, a potom bi se vratili, jai. Kao i kada je eznuo za hrianskom muzikom, Gaven uzdrhta od harmonije. No, monaka liturgija bila je velianstvena potvrda reda, a melodije druida slivale su se i razdvajale, izvijajui se i utiavajui se u istovremeno slobodnoj i neizbenoj harmoniji nalik na ptiiju pesmu. Kad gubitak postane dobit, Kad radost zameni bol, Neka tuga ostane zalud. U ovom svetom asu Reena je re moi; i smrti vie nema... Sada su bili dovoljno blizu da bi baklje osvetlile ljude koji su ih nosili; kolona druida u belim odedama krivudala je niz brdo. Gaven se njihao u mestu, elei da postane deo te muzike. Dolaze svete plime, Dolazi prolee iz zime, Istinu pevamo sada. U ovom svetom asu Reena je re moi; I straha vie nema... Kolona pevaa, predvoena sedobradim Kunomaglosom, stigla je do sale. ene se razdvojie da ih propuste unutra. Branos, starakog lica prosvetljenog zanosom muzike, uhvati Gavenov zadivljeni pogled i nasmei se. Biu bard, pomisli deak. Hou! Moliu Branosa da me ui. Kad je uao u salu za ostalima, zamirkao je, zbunjen sjajem posle tako duge tame. Desetak zapaljenih baklji bacalo je svetlost na nasmeena lica, ali kada mu se vid prilagodio, Gaven se zagleda u jednu osobu. Njena plava kosa lebdela je u oblaku oko lica, blistava kao dan; oi su joj sijale. U umu mu se, vrlo polako, pojavi njeno ime - Siana - ali to nije bila ona sasvim ovozemaljska devojka sa kojom je lutao jednog jesenjeg dana. Veeras je bila ker vile, od glave do pete. Neko mu dade kola, i on poe da jede, ne skidajui pogled sa devojke. Postepeno mu se, dok je vakao, vratie ljudska ula. Sada je video da ona ima pege na obrazima i da joj je suknja na ivici zamrljana. No, moda zbog sati provedenih u tami, ona prva slika je zadrala snagu prosvetljenja. Zapamti! ree on u sebi. ta god da se desi, ovo je njena istina! Zapamti!

Bez obzira na to u koliko kratkodnevica iekivala povratak svetlosti, mislila je Kaileja, uvek doe trenutak kada se upita je li mogue da se ovog puta to nee desiti, da se vatra nee upaliti, i da e tama zavladati svetom. Noas, kao i uvek, njena prva reakcija na prvu iskru to se pojavila na vrhu brda bilo je olakanje. Ove godine je, moda, imala vie razloga od veine drugih da bude zahvalna. Posle toliko tragedija, obeanje obnove bilo joj je posebno vano. Drvo u mangalu na sredini sale bilo je potpaljeno; uz toplotu baklji, temperatura je naglo rasla. Kaileja dozvoli da joj se ogrta otvori dok je gledala oko sebe. Bila je okruena osmesima. ak je i Eiluned jednom dozvolila sebi da bude zadovoljna. Otac Josif, koji je zavrio svoju pononu slubu, prihvatio je njen poziv i doao sa jednim od svojih monaha, ne bratom Pavlom sa uvek kiselim licem, nego sa mlaim mukarcem, Alanusom, koji ga je pratio. U kojim drugim telima, u kojim drugim ivotima i zemljama smo zajedno ekali da pozdravimo povratak svetlosti? upitala se. Susreti sa ocem Josifom esto su je navodili na takve misli. Bilo je neobine utehe u pomisli da e, uprkos zbrci i tuzi u ovom sadanjem ivotu, ipak preostati neto veito. Ona proe kroz guvu da ga pozdravi. "U ime svetlosti uzvraam ti blagoslov. Neka bi mir vladao unutar ovih zidova", odvrati joj on. "Moram da govorim sa tobom, Gospo, o obuci mladog Gavena." Kaileja se okrete, traei deaka. Gaven je zurio preko vatre, rumen u licu i oiju nalik na zvezde. Oseitla je da joj se srce gri. I Eilan je tako izgledala posle ispita za svetenicu, kada je izila iz jezera. Potom Kaileja poe za njegovim pogledom i ugleda plavokosu devojku, blistavu i rumenu kao da je roena iz plamena, a iza nje, kao senku, Vilinsku Kraljicu. Kaileja pogleda nezgrapnog deaka, pa blistavu devojicu, i oseti, onako kako je ponekad dato onima to prou njenu obuku, da se uspostavlja sklop. Posle one noi kada je razgovarala sa Vilinskom Kraljicom, Kaileja je mnogo razmiljala o detetu koje je Kraljica rekla da e dovesti, i o njenoj moguoj budunosti. Bilo je dovoljno teko uiti i devojice to dou iz sveta ljudi. Kako e se snai sa detetom odraslim u Vilinskoj Zemlji? No, Siana nije dola, i posle nekog vremena svakodnevne brige su potisnule to pitanje. "Oe... rado u govoriti sa tobom o deaku, ali ovde je neko koga moram da pozdravim", urno ree ona. On poe za njenim pogledom i rairi oi. "Sasvim te razumem. Deak je govorio o njima, ali nisam mu sasvim verovao. Zaista je ovaj svet jo pun udesa!" ree on. Kad je Kaileja prila, vila izie iz senke da je doeka. Imala je dar da privue panju kad tako eli, i razgovori zamree kad svi koji su je dotle jedva primeivali videe da stoji pred njima. "Dola sam, gospo od Avalona, da ispuni ono to si mi obeala." Gospin glas odjekivao je salom. "Ovo je moja ker. Molim te da je ui kao svetenicu." "Vidim je i pozdravljam je dobrodolicom", odvrati Kaileja, "No, za obuku je potrebna volja deteta i nikoga drugog." Vila promrmlja neto i Siana stade pred Kaileju, pognute glave. Plamsaji vatre sijali su u njenoj plavoj kosi. "Znam da si dola ovde uz pristanak svoje porodice. Ali jesi li dola meu nas po svojoj slobodnoj volji, bez pretnji ili nagovaranja bilo koje vrste?" upita Kaileja. "Jesam, Gospo", zau se odgovor, tih, ali jasan, iako je svakako znala da svi pilje u nju. "Da li obeava da e iveti u miru sa svim enama iz ovog hrama i ponaati se prema njima kao prema majci ili sestri sopstvene krvi?" Siana na trenutak podie pogled. Uglavnom je liila na svog neznanog oca, ali imala je duboki pogled na majku. "Hou, tako mi Boginja pomogla!" "Tokom obuke, devojke pripadaju Gospi i ne mogu se podati nijednom mukarcu, osim ako Boginja to bude zahtevala. Hoe li se pokoravati tom pravilu?" "Hou." Siana se stidljivo nasmei i ponovo obori pogled.

"Onda, dobro dola meu nae device. Kada odraste, moe, ako te Boginja pozove, da preuzme obaveze svetenice, ali za sada ovo e biti jedino to te vezuje." Ona rairi ruke i zagrli dete, na trenutak oamuena slatkim mirisom te svetle kose. Potom zakorai unazad, i sve ostale ene prioe, jedna po jedna, da pozdrave svoju novu sestru; sumnje i mrtenje su nestajali, ak i kod Eiluned, im bi dodirnuli devojku. Kaileja pogleda njenu majku i primeti nagovetaj osmeha u tamnim vilinskim oima. Optoila je devojku sjajem da bismo je prihvatili, pomisli Kaileja. To se mora okonati. Siana mora da zaslui svoje mesto ovde, ili joj neemo biti ni od kakve koristi. No, devojku e ekati mnogo problema dok bude uila disciplinu hrama i obiaje u svetu ljudi. Mala arolija za laki poetak svakako ne moe mnogo koditi. "Ovo je Dika, a ovo Lisanda", predstavila je Siani poslednje devojke u koloni. "Vas tri deliete malu kolibu kraj kuhinje. Tamo te eka krevet, a one e ti pokazati gde da ostavi svoje stvari." Zagledala se u Sianinu tuniku od prirodne vune, izvezenu mnotvom lia i cvetova, i nasmeila se. "Sad idi da pojede neto. Ujutro emo ti nai odeu kakvu nose i ostale devojke." Bio je dovoljan samo nagovetaj pokreta i Lisanda, uvek odvanija, uhvati Sianu za ruku. Tri devojke odoe. Kaileja u tihi Dikin glas i ubor Sianinog smeha u odgovor. Budite dobri prema njoj, i ona e vam biti blagoslov. Danas si stekla moju zahvalnost... Tek kad se okrenula i videla da vilinske Kraljice vie nema, Kaileja je shvatila da te rei nisu bile izgovorene naglas. Soba se ispunila razgovorom i smehom, jer svi su postili itavog dana, a sad su navalili na pripremljenu gozbu. Rimljanima bi se inila prilino skromna, ali za stanovnike hrama, naviknute na najjednostavnije kuvane itarice, povre i sir, kolai zaslaeni voem i medom, peeni zeevi i jelensko meso bili su ogromno izobilje. "Znai, to je ker Gospe Vilinskog naroda, o kojoj mi je priao Gaven?" upita otac Josif, prilazei joj. "Jeste." "Jesi li zadovoljna njenim dolaskom?" "Da nisam, ne bih joj dopustila da ostane." "Ona ne pripada tvom stadu..." "Niti vaem, oe", polako ree Kaileja. "Nemojte da se zabunite." Uzela je jabuku iz kotarice i zagrizla je. Otac Josif klimnu glavom. "Zato sam se i udio to vidim njenu majku. Ona pripada narodu koji je bio ovde pre Britanaca - kau ak i pre ljudi uopte. Svakako su bili ovde kada je Narod Mudrosti stigao iz Potopljenih Zemalja na ove obale." "Ne znam zasigurno ko je ili ta je Gospa umskog Naroda", ree Kaileja. "Ali jednom mi je pomogla kada mi je bilo veoma potrebno. Njen narod ima mudrost koju smo mi izgubili. Volela bih da dovedem meu nas Vilinski narod, sa svim njihovim znanjima. A obeala je da e pouavati mog usvojenog sina, Gavena." "O Gavenu sam i hteo da razgovaramo", ree otac Josif. "On je siroe, zar ne?" "Jeste", ree Kaileja. "Onda, u ime Uitelja koji je rekao 'Neka mi dou mala deca', dozvoli da tvoj posinak Gaven bude i moj sin. Molio me je da ga uim muzici. Ako i devojka eli da ui, bie mi ker i Gavenova sestra po Hristu." "Zar vam ne smeta to su se zakleli starim bogovima?" upita Kaileja. Jedan druid doneo je harfu i spremao se da svira. Gaven je stajao kraj njega, gledajui odsjaje na strunama. "Ne smeta mi injenica da je dala zavet pred tobom", uzdahnu otac Josif. "No, bratu Pavlu se to moda nee dopasti. On je nov meu nama i smatra da ak i ovde, na kraju sveta, treba da preobratimo sve koje sretnemo." "ula sma ga", ree Kaileja sa gorinom. "On, izgleda, veruje da e izneveriti svoju dunost ako dozvoli ijednoj osobi na itavom svetu da ostane pagan. Treba li da zabranim Gavenu da dolazi kod vas? Ne elim da postane hrianin."

"Tako veruje Pavle", ree otac Josif. "Nisam rekao da delim njegovo miljenje. ovek koji izda svoju veru jednom, verovatno e se odrei i druge vere, a verujem da to vai i za ene." Vrlo ljubazno se nasmeio. "Veoma potujem one koji propovedaju vau veru." Kaileja uzdahnu i opusti se; znala je da bilo koje od svoje dece moe mirno poveriti ocu Josifu. "Ali zar nisam upravo uo kako trai od devojke da sama odlui? Na kraju krajeva, deak e sam odluiti kojoj veri da se prikloni." Ona je na trenutak zurila u njega, a onda odmahnu glavom i nasmei se. "U pravu ste, naravno. Teko je setiti se da je odabiranje obostrano, i da nije bitna ni moja volja, pa ak ni njegova, nego volja bogova..." Ona prui ruku starcu. "Sada moram da poem i vidim kako se Siana smestila. Hvala vam to ste ljubazni sa Gavenom; on nam je veoma vaan." "Lako je biti ljubazan sa njim", odvrati otac Josif. "I ja moram da poem, jer moramo ustati u zoru da pozdravimo svog Gospoda, a onda u morati da objasnim svoju odluku bratu Pavlu, koji misli da sam ionako suvie popustljiv prema paganima. No, Gospod nas je uio da je istina Boija vanija od ljudskih rei, i da su, u osnovi, sve vere jedno." Kaileja pogleda Josifa, i vid joj se zamagli kao da gleda kroz vatru. Na trenutak ga je videla vieg i mlaeg, sa lepravom crnom bradom. Nosio je belu odoru, ali oko vrata je imao drugaiji simbol, a ne krst. I ona je bila mlaa, obavijena tamnim velovima. "'A to je prva od velikih istina.'" Rei su joj dopirale iz neke velike dubine seanja. "'Da su svi bogovi Jedno, i nema vere vee od Istine...'" "Neka Istina prevlada", odvrati otac Josif. Dvoje posveenika u Misterije osmehnue se jedno drugom. 4. Druge Gavenove zime na Avalonu izbio je poar. Niko nije sa sigurnou znao kako je poeo. Eiluned je tvrdila da je sigurno neka devojka prethodne veeri nepaljivo zapretala ugljevlje u velikoj sali. No, niko nije mogao da bude siguran. Tamo niko nije spavao, a kada su se svetenice probudile od svetla, zgrada je ve plamtela. Jak vetar povijao je plamen, nosei iskre kroz vazduh pravo na trani krov Kue Devojaka. Odatle se poar irio ka kolibama druida. Gaven se probudio od kaljanja starog Branosa. U prvi mah je pomislio da se starac mui neto vie nego obino, ali kad se rasanio, osetio je zadah dima, pa je i sam poeo da kalje. Iskoio je iz postelje i priao vratima. Tamne prilike urno su se muvale naspram plamenog bleska, viui. Dah vrelog vazduha podie mu kosu sa ela kad je vetar promenio pravac. Iskre su itale u travi pokrivenoj injem. "Branose!" povika on, okrenuvi se. "Ustani! Vatra!" Gaven nije posedovao nita to bi mu nedostajalo, izuzev ovijeg gunja. Jednom rukom navukao ga je preko glave, a drugom je vukao starca da ustane. "Hajde... obuj se..." Navukao je Branosu obuu i zgrabio ebe da ga omota oko njegovih mravih ramena. Stari bard je stajao, klatei se, ali se odupro Gavenovom pokuaju da ga povue ka vratima. "Moja harfa..." Deak je jedva razumeo njegovo mrmljanje. "Nikad ne svira na njoj..." poe Gaven, a onda se zakalja. Vatra mora da je zahvatila njihov krov, jer odaja je poela da se puni dimom. "Idi", jeknu on, gurnuvi starca ka vratima. "Ja u ti je spasti!" Na ulazu se pojavi lice; neko zgrabi Branosa i povue ga napolje, viui. No, Gaven se ve okretao. Nad njim se iznenada pojavi plameni jezik, pojaan promajom sa vrata. On poe ka uglu gde je stajao instrument, pod konom navlakom, tre se kad se po podu rasula masa varnica, a onda se baci napred, razgonei rukom delie zapaljene trske kao da su muve. Harfa je bila velika gotovo koliko on, i teka, ali u tom trenutku stekao je snagu da je povue kroz plamen i vrelinu koji su se sputali nanie, i bacio se kroz vrata. "Glupane mali!" dreknu Eiluned, raupane kose i umazanog lica. "Zar nisi ni pomislio kako bi bilo Kaileji da si izgoreo?"

Gaven, nogu smrznutih od ledenog tla iako se jo znojio od vreline vatre, zinu na nju, zapanjen tolikim besom. No, odmah vide uas u njenim oima i shvati da, optuujui ga, ona krije sopstveni strah. Koliko li je od onoga to ljudi ine, vreajui ga, samo nain odbrane, kao to se je sklupa kad se uplai? Zamiljau je kao jea, pomisli on, i kad me uvredi, setiu se da je ona, zapravo, veoma plaljiva ivotinjica. Nekoliko druida pokuavalo je da sauva preostale zgrade, polivajui krovove vodom sa svetog kladenca, ali bilo je premalo kofa, i sada je veina sveta samo stajala i gledala poar. Duga sala stajala je optoena vatrom, i plamen je lizao ka nebu kroz krov Kue Devojaka. Druidska sala takoe je bila zahvaena, kao i neke manje zgrade. ivotinje su putene iz staja i sada su uznemireno blejale, ali te zgrade moda su bile dovoljno udaljene da bi izbegle vatru. ene su jecale ili sedele u oamuenom utanju, gledajui plamen. "Kako emo iveti?" aputale su. "Kuda emo poi?" Branos je sedeo i plakao, grlei harfu vornovatim akama. Gaven se upita zato je rizikovao ivot da je spase, a onda, osmotrivi veliinu instrumenta, upita se kako je to uspeo. Kao u odgovor, dooe mu rei: Uvek e nai snage za ono to mora da uini... Branos podie pogled, oiju osvetljenih plamsajima. "Hodi", zakreta on. Ne obraajui panju na Eiluned, deak ustade i prie mu. Stari bard ga uze za ruku i postavi je na harfu. "Tvoja je... ti si je spasao. Sada je tvoja..." Gaven proguta knedlu. Svetlost plamena zlatasto se prelivala po icama usaenim u uglaano drvo i bronzanim strunama. Glasovi oko njega slie se u tihu huku, nalik na zvuk poara. Oprezno je pruio ruku i dodirnuo strunu, izazvavi samotan, mek ton. Nije hteo da bude glasan, ali ton kao da je ostao u vazduhu. Okrenue se oni najblii, pa ostali, sledei njihov pokret. Gaven je zurio u njih, prelazei pogledom sa lica na lice, uviajui da ih je umilni ton na trenutak odvojio od panike ili oajanja. Meu tamnim prilikama naao je Kaileju, umotanu u al. Njeno lice, pod svetlou vatre, bilo je naborano i izoblieno od strepnje. Izgledala je stara. Jednom mu je priala o plamenu u kome su izgoreli njegovi roditelji. Da li i sada misli na to? Oi ga zapekoe od saaljenja nad sobom, jer nije znao ta je izgubio, i nad njom, jer ona je tako dobro poznavala njegovu majku. A sada su oboje po drugi put gubili sve. Zvuk harfe nestade. Kaileja pogleda Gavena pravo u oi. Na trenutak se namrtila, kao da se pita otkuda on tu. Potom joj se lice izmeni. Kasnije, kad se priseao toga, jedina re kojom je mogao da opie ono to je bilo u njenim oima bila je 'udo'. Dok ju je gledao, ona se ispravi, oito ponovo zauzimajui poloaj Gospe od Avalona. "Gospo", Eiluned je govorila u ime svih, "ta e biti sa nama? Hoemo li se sada vratiti u umsku Kuu?" Kaileja pogleda oko sebe. I druidi su je gledali, ak i Kunomaglos, njihov poredvodnik, koji je doao na Tor tragajui za ivotom mirne meditacije, i koji je bio sve nesreniji kako je zajednica rasla. "Sve ste, kao i uvek, slobodne. ta elite da uradite?" Glas Vrhovne svetenice bio je hladan. Eilunedino lice se zgri, i Gaven prvi put oseti da i nju ali. "Reci nam!" zajeca ona. "Mogu da vam kaem samo ta u ja da radim", ree Kaileja neto blae. Ponovo je pogledala vatru. "Dala sam zavet da u na ovom svetom brdu stvoriti sredite drevne mudrosti. Vatra moe da uniti samo ono to je vidljivo ljudskom oku, ono to je nainjeno ljudskim rukama. Avalon srca ostaje..." Ona ponovo pogleda Gavena. "Kao to se duh pobedonosno die iz tela koje sagoreva, tako se ni pravi Avalon ne nalazi u ljudskom svetu." Zastala je, kao da je sopstvene rei ude koliko i one koji je sluaju. "Odluite po svom srcu. Ja ostajem da sluim Boginji na ovom svetom brdu." Gaven pogleda ostale i vide da ispravljaju lea, sa novom svetlou u oima. Kaileja potrai njegov pogled i on ustade kao da ga je prozvala. "Ja ostajem", ree.

"I ja", ree glas kraj njega. Gaven poskoi i ugleda Sianu, koja je imala majin dar da se beumno kree. Sada su progovarali i ostali, obeavajui da e sve obnoviti. On stee Sianu za ruku. Zima nije najzgodnije doba za gradnju. Gaven dunu u ukoene prste da ih ugreje, a potom prui ruku nanie sa krova nove Kue Devojaka da uzme konopac od upredene slame koji mu je pruala Siana, pa poe da privezuje za grede novi snop slame. Ona je drhtala; njeni obrazi, inae ruiasti, sada su postali purpurni od zime. Priala mu je da u Vilinskoj zemlji vreme moe biti hladno jesenje ili blago proleno. Sigurno se pita zato je uopte pristala da obitava u zemlji smrtnika. No, nije se alila, a nee ni on, ak ni ako je zbog svoje male teine odreen da se penje na krov, izloen svakom naletu ledenog vetra. On joj se nasmei dok je jedan druid podizao novi naramak slame. Potom lee na bok, namesti slamu gde treba i uze od Siane novi slamni konopac da je zavee. Barem nova zgrada ne mora da bude tako velika kao stara. Neke svetenice nale su sklonite kod Vodohodaa i njegovog plemena, ali druge su se vratile svojim porodicama. Stariji druidi i deaci iveli su u maloj crkvi oca Josifa. I neki mukarci su otili. ak je i Kunomaglos, voa druida, otiao u planine, traei samou. Jedna kua za mukarce i jedna za ene bie dovoljne do leta. Barem su skladita i staje ostali neoteeni. Pretpostavljvao je da je sada Kaileja glavna za sve. Barem nije doao niko iz Vrenemetona da naredi drugaije. Ako se Vrhovna svetenica i razoarala zbog onih to su otili, nije to pokazivala. Gavenu se inilo da ona na te gubitke gleda kao na neophodno potkresivanje, posle koga e svi biti jo snaniji. Isto je bilo i u svetu izvan doline Avalona, gde je Trajan pobedio u graanskom ratu i polako ureivao svoje carstvo. Vetar je jaao. On poe da drhti, pa prekrsti ruke, krijui sleene ake pod pazuhom. "Sii", ree Siana. "Pusti da malo ja radim. Jo sam laka od tebe." Gaven odmahnu glavom. "Ja sam jai..." poe. No, ona ga prostreli pogledom, jo vie porumenevi od besa. "Neka ona radi", javi se novi glas. Gaven zamirka kad shvati da je kraj njih Kaileja. "Ne moe!" uzviknu on. "Ovde je suvie hladno!" "Odabrala je da ivi sa nama, i ja ne bih valjano obavljala svoju dunost kad bih je tedela", strogo ree svetenica. Siana pogleda jedno, pa drugo, naizgled neodluna da li joj se manje dopada Gavenov zatitniki stav ili Kailejina grubost. Potom prui ruku, uhvati ga za lanak i cimnu. Gaven ciknu i poe da klizi, no sledeeg trneutka ve se nalazio na pokrivenom delu krova i nije imao za ta da se uhvati. Stropotao se pravo Kaileji pred noge. Siana skoi i uzvera se na krov, brzo kao veverica. On ju je ljutito gledao, ali nije mogao da odoli njenom smehu. On odmahnu glavom, ustade i poe da priprema konopce, a Kaileja ode dalje, jo se mrtei. Te noi, dok je sluao Branosa i oca Josifa kako rapsravljaju o teoriji muzike, shvatio je da nikada nije bio toliko srean. Najzad zagrejan, stomaka punog kae, skupio se pod pokrivaima. Nije razumeo itav njihov razgovor, ali naizmenino otpevane teme i talasava pesma harfe hranili su mu duu. Prola je zima, i leto za njom. Izgorele zgrade zamenjene su novim, jo boljim, i svetenice su poinjale da razmiljaju o graenju od kamena. Gavenovi prvi nespretni pokuaji sa harfom pretvorili su se u poetke prave vetine. Takoe je nastavio da peva i sa ocem Josifom i hiranima, i njegov deaki sopran izvijao se nad njihovim dubljim glasovima. Kako su se smenjivala godinja doba, shvatio je da je nestalo nesigurnosti koju je uvek oseao kraj Kaileje. Prestao je da oekuje od nje da mu postane majka i, zapravo, kako je rastao, vie to nije ni eleo. Nije bio siguran ta ona misli o njemu, ali kako je zajednica na Avalonu postajala sve sigurnija, mnogi su eleli da joj se pridrue, i ona je bila suvie zauzeta pouavanjem pridolica da bi obraala mnogo panje na njega.

Kad bi poodrasli, mladii i devojke povereni druidima na Toru radi daljeg obrazovanja provodili su dane odvojeno. No, za neke stvari opet su se okupljali, kada je posredi bilo uenje onoga to im je jednako potrebno, i za sveanosti. I tako je proteklo est godina. "Sigurna sam da svi umete da nabrojite sedam ostrva Avalona, ali znate li zato je svako od njih sveto?" Trgnut upitnim Kailejinim glasom, Gaven mirnu i ispravi lea. Bila je sredina leta, i zemlja je leala obavijena sanjivim mirom. U ovo doba godine narod Avalona iveo je uglavnom izvan kua, i Gospa je okupila uenike ispod hrastovog drveta blizu obale. Pitao se zato. To to je pitala svi su nauili jo kao deca. Zato se Vrhovna svetenica sada vraa na to? Posle trenutka iznenaenog utanja, ruku podie Dika. Od mravog deteta otrog jezika izrasla je u vitku mladu enu, lica pomalo nalik na lisicu, sa oblakom smee kose. I dalje je umela da bocne jezikom, ali sada je bilo oito da pomno pazi na ponaanje. "Prvo je Inis Vitrin, Stakleno ostrvo, na kome je sveti Tor", dostojanstveno ree ona. "A zato se tako zove?" uzvrait Kaileja. "Zato to... kau da, kad se gleda na Drugom svetu, sija kao svetlost kroz rimsko staklo." Je li to tano? Gaven je u uenju uznapredovao do unutranjeg putovanja, nalik na hodanje u snu, ali jo mu nisu dozvolili da putuje izvan svog tela i da gleda stvarni svet duhovnim oima. "Vrlo dobro", ree Kaileja. "A sledee?" Uperila je pogled u jednu od novijih devojaka, tamnokosu curicu iz Dumonije po imenu Braka. "Drugo je ostrvo Briga, koje je veliko u duhu iako je visinom malo. Tamo nam Boginja dolazi kao Majka, nosei novoroeno sunce." Devoje je pocrvenelo, ali odgovor je bio jasan. Gaven proisti grlo. "Tree je ostrvo krilatog boga, blizu velikog sela naroda iz movare. Njemu su posveene vodene ptice, i niko ne sme da ih ubija u blizini njegovog svetilita. Za uzvrat, ptice iz zahvalnosti nikada ne prljaju njegov krov." Bio je tamo nekoliko puta sa Vilinskom Gospom i video je da je stvarno tako. Kad je na to pomislio, osvrnuo se ka Siani, koja je sedela iza ostalih, kao i obino kad bi ih pouavala Vrhovna svetenica. Kailejin pogled postade blai dok je on govorio, ali kada je videla kuda gleda, namrtila se. "A etvrto?" otro upita ona. Odgovorio je Tuarim, krupan, crnokos deak koga su driudi primili na obuku prole godine i koji je, izgleda, odabrao Gavena za uzor. "etvrto je ostrvo u movari koje brani dolinu Avalon od svih zlih sila." "Peto je ostrvo kraj mora, tamo gde se nalazi drugo selo naroda iz movare." To je bio Ambios, star sedamnaest zima i spreman da postane pravi druid. Veinu vremena drao se izdvojeno od mlaih, ali oito je odluio da je vreme da pokae svoju nadmo. "Na tom ostrvu nalazi se sveti kladenac", nastavi on, "pod monim hrastovim drvetom, i svake godine kaimo ponude na njegove grane." Gaven ponovo pogleda Sianu, pitajui se zato ona ne odgovara, kad je sve to znala jo od najranijeg detinjstva. Moda zato i uti, pomisli on, gledajui njene oborene oi i prste prepletene u krilu. Ne bi bilo poteno. Laki povetarac zanjiha grane na hrastu i sunce se probi kroz lie, osvetlivi Sianinu plavu kosu. Nisam video svetlost kako sija kroz ovo ostrvo, iznenada pomisli on, ali vidim je kako sija u tebi... Tog trenutka Sianina lepota nije imala znaenje. Jedva ju je i povezivao sa onom ljudskom devojicom sa kojom se alio i igrao u godinama pre nego to je postala ena, pa joj je bilo zabranjeno da bude nasamo sa mukarcem. To je bila injenica, dovoljna samoj sebi, kao lepota aplje koja u zoru polee sa jezera. Jedva je i uo Diku kako odgovara na sledee pitanje. "esto ostrvo je dom divljeg boga iz planina, koga Rimljani zovu Pan. On donosi ludilo ili ushienje, isto kao i plod puzavica zasaenih na tom mestu, od koji se pravi snano vino." "Sedmo je visoko brdo", ponovo se javi Ambios, "straarska kula i kapija Avalona. Tamo je Vodohodaevo selo, a njegov narod je oduvek vozio barke za svetenike sa Tora."

"To su bili dobri odgovori", ree Kaileja. "Vi koji ete uskoro poloiti druidske zavete, treba da znate da druidi nisu bili prvi svetenici koji su tragali za mudrou na Toru." Ona strogo pogleda Ambiosa, a potom Gavena, koji joj mirno uzvrati pogled. Ostale su mu jo dve godine dok ne bude mogao da postane druid, a njemu se nimalo nije dopadala pomisao da to odabere. Sve vie je napredovao sa harfom, i bio je dovoljno dobar da bi mogao da dobije slubu kod neke britanske prinevske porodice koja je postala saveznik Rima, ali i dalje potuje stare obiaje. Ili bi mogao da ode kod dede - onog drugog - i da zahteva da postane Rimljanin po krvi. Nikada nije ni video neki rimljanski grad. uo je da su to prljava i buna mesta. Govorilo se da posle godina mira plemena sa severa ponovo poinju da se komeaju. No, u danima kao to je ovaj, kada je sanjivi mir Avalona toliko dubok da deluje kao da sve gui, dopadala mu se ak i mogunost rata. "Ostrvo Stakla, ostrvo Brignata, ostrvo Krila, ostrvo Movare, ostrvo Hrasta, ostrvo Pan, i Brdo uvar. Drugi narodi zvali su ih drugim imenima, ali to je njihova sr, i tome su nas nauili mudraci koji su doli preko mora, iz Potopljene zemlje. A zato se svetim smatraju ba ta ostrva, a ne neka druga, kad, kao to vidite, ova uote nisu najvia niti najupadljivija?" Mladi su je nemo gledali. Nikada se nisu setili da to pitaju. Kaileja je ve zaustila da nastavi, kad se ispod drveta zau Sianin glas. "Ja znam..." Kaileja podie obrve, ali Siana, prilazei obali jezera, izgleda nije imala pojma da je tu re o drevnim misterijama. Za nju, uostalom, to moda uopte nisu bile misterije. "Sasvim je lako, kad znate kako da gledate." Ona podie trouglasti kamen i uspravi ga na mekom tlu. "Ovde je Inis Vitrin, a ovde", uzela je manji, obao kamen i stavila ga ispod prvog, "ovde je ostrvo Boginje. Ostrvo Krila i ostrvo Hrasta su ovde preko", stavila je jedan manji i jedan vei kamen malo razmaknute, stvorivi malo rastegnuti pravougaonik sa ona prva dva, "a onda imamo Panovo ostrvo i Ostrvo movare", malecki kamen i jedan iljati nali su se levo i iznad ostrva Krila, "i Kapija..." jo dalje levo, jo vei kamen. Zaboravivi Kaileju, mladii i devojke okupie se oko nje. Gaven se slagao da to sve tako moda i izgleda iz vazduha, ali ta to znai? "Zar ne vidite?" namrti se Siana. "Pomislite na noi kada nas stara Ris tera da gledamo zvezde." Devojke na jednoj, a momci na drugoj strani brda, seti se Gaven i iskezi se. "To je Medved!" iznenada uskliknu Dika. "Ostrva su poreana isto kao zvezde u Velikom Medvedu!" Ostali su klimali glavom, sad su i oni uvideli slinost. Sada se, konano, okrenue ka Kaileji. "Ali ta to znai?" upita Ambios. "Znai, ipak elite mudrost?" sarkastino upita Vrhovna svetenica. Siana pocrvene, jer osetila je prebacivanje iako ga nije razumela, i Gavena zbog nje obuze kratak nalet besa. "Rep Velikog Medveda pokazuje ka uvaru, najsjajnijoj zvezdi na severnom nebu. Zvezda koja je na Tor u sreditu je neba. To su drevni mudraci videli kada su gledali u nebo, i postavili su svetilita na zemlji tako da ne zaboravimo da potujemo Mo koja titi ovaj svet." Gaven je osetio njen pogled na sebi, ali je nastavio da gleda preko movare. Odjednom mu je bilo hladno. Kada ih je Vrhovna svetenica raspustila, on se zadrao u senci vrba, nadajui se da e progovoriti koju re sa Sianom. "Nemoj vie ni pomisliti da preuzme poduavanaje!" otro ree Kaileja, i Gaven proviri kroz lie. Siana je zurila u svetenicu, a na licu joj se videlo koliko je zapanjena. "Ali, pitali ste nas..." "Koristila sam pitanja da ih navedem da razmiljaju o misterijama nebesa, a ne o deijim igrama!" "Pitali ste, i ja sam odgovorila", promrmlja Siana, gledajui u zemlju. "Zato ste me primili na obuku ako ne cenite ono to imam da dam?"

"Ti si poznavala vie drevne mudrosti kad si tek dola ovde nego oni koji su spremni da poloe konane zavete. Mogla bi da bude toliko vie od njih..." Kaileja prekide, kao da se plai da je rekla vie nego to je elela. "Moram te uiti stvarima koje ne zna!" dodade na kraju, pa se okrete i ode. Kad se svetenica udaljila, Gaven izie iz skrovita i zagrli devojku, koja je neujno plakala. Oseao je bes i saaljenje, ali je ipak bio svestan i mekoe njenog tela, i slatkog mirisa njene blistave kose. "Zato?" uzviknu Siana kad je mogla ponovo da govori. "Zato me ne voli? A ako me ne eli ovde, zato me ne pusti da odem?" "Ja te elim ovde!" silovito promrmlja Gaven. "Pusti Kaileju - ona ima mnogo briga, i ponekad je grublja nego to namerava. Pokuaj da je izbegava." "Pokuavam, ali ovo je malo mesto, i ne mogu stalno da joj se sklanjam sa puta." Siana uzdahnu i potapa ga poruci. "Ali hvala ti. Da nije tvog prijateljstva, pobegla bih, ma ta na to rekla moja majka!" "Za godinu ili dve poloie zavet svetenice", vedro ree on. "Tada e morati da te potuje kao odraslu." "A ti e proi prvi stepen obuke za druida..." Jo malo ga je drala za ruku. Njena je bila hladna kad ju je tek uhvatio, ali sada je izmeu njih narastala toplota. On se iznenada seti ta se jo deava pri prelasku u odrasle, a po njenom rumenilu znao je da i ona misli na to. Naglo se povukla od njega. No, te noi, dok je razmiljao o proteklom danu pre nego to zaspi, inilo mu se da izmeu njih svakako postoji neto vie od prijateljstva, i da su upravo obeali neto jedno drugom. Prolo je godinu dana, a zatim jo jedna zima, toliko vlana da se itava dolina Avalona pretvorila u blatnjavo more, i voda je zapljuskivala podove sojenica ljudi iz movare. Gaven, koji se uputio da poseti oca Josifa, jedva se uzdrao od psovke kad se okliznuo u blatu i umalo pao. Otkako je poeo da mutira, nije vie esto pevao na njihovim sveanostima, ali otac Josif je u mladosti nadaleko putovao, i nije poznavao samo jevrejsku muziku tradiciju nego i teorije grkih filozofa, pa su i on i deak uivali uporeujui ih sa druidskom muzikom. No, kada je Gaven stigao do crkvice, otac Josif nije bio tamo. "Moli se u svojoj kolibi", ree brat Pavle, a njegovo duguljasto lice jo se vie izduilo od neodobravanja. "Bog mu je poslao groznicu da mu umrtvi telo, ali uz molitve i post brzo e se proistiti." "Smem li da ga vidim?" upita Gaven, a grlo ga je bolelo od zaetka brige. "Ne treba njemu nita od nevernika", odvrati monah. "Doi mu kao sin po Hristu i bie dobrodoao." Gaven odmahnu glavom. Ako sGm otac Josif nije zahtevao da on postane hrianin, teko da e ga brat Pavle ubediti u to. "Pretpostavljam da mu ne biste preneli blagoslov jednog 'nevernika'", kruto ree on, "ali nadam se da ete imati dovoljno samilosti da mu kaete da mi je ao to je bolestan i da mu prenesete moju ljubav." Posle tako teke zime, svi na Avalonu bili su mravi, ali samo bi potpuno gladovanje moglo da deaka Gavenovih godina zaustavi u rastu, pomisli Kaileja dok ga je gledala na sveanosti dolaska prolea. Sada mu je bilo sedamnaest godina, bio je visok, na majin rod. No, njegova kosa, posle zime bez sunca, potamnela je do rimljanski smee. Vilica mu je porasla, pa mu zubi vie nisu bili neskladno veliki, a u snanom nosu i bradi oseao se nagovetaj orla. Gaven je telom bio mukarac, i to lep, mada to, izgleda, nije shvatao. Svirao je harfu na sveanostima, a njegovi dugaki prsti prebirali su po strunama sa uvebanom sigurnou. No, pogled mu je bio oprezan, kao da se boji da e negde pogreiti. Je li to uobiajeno za taj uzrast, upita se svetenica, ili sam mu ja neto uinila, moda oekujui suvie od jednog deteta? Kasnije ga je pozvala k sebi.

"Porastao si", rekla je, oseajui se neobino neprijatno dok ga je gledala u oi. "Stekao si veliku vetinu na harfi. Da li i dalje ui muziku i sa ocem Josifom?" Gaven odmahnu glavom. "Razboleo se odmah posle kratkodnevice. Odlazio sam tamo nekoliko puta, ali ne putaju me da ga vidim. Kau da vie ni ne naputa postelju." "Mene nee spreiti!" uzviknu ona. "Idem odmah, a ti e me pratiti." "Zato mi nisi rekao da je otac Josif bolestan?" upita ona dok su silazili niz brdo. "Bila si tako zauzeta..." on zastade kad je video njen izraz lica. "Mislio sam da svakako zna." Kaileja uzdahnu. "Oprosti mi - nije poteno da se istresam na tebi. Niti da te krivim to si mi rekao istinu... Ponekad mi se ini da svakog trenutka u danu neko zahteva moju panju, ali nadam se da u uvek nai vremena za one kojima sam zaista potrebna. Znam da dugo nisam razgovarala sa tobom, a sada je skoro ve dolo vreme da poloi druidske zavete. Kako vreme leti!" Proli su kraj okrugle kolibe sagraene za svetenice koje bdiju nad Kladencem Krvi i kraj vonjaka koji su tu zasadili, i nastavili su stazom koja je ila uzvisinom. Kapela koju su sagradili hriani, pokrivena slamom kao i ostale zgrade, ali sa strehom u dva nivoa, tako da je izgledalo kao da ima sprat, uala je kao kvoka meu piliima, okruena kolibama za monahe. Jedan mlai monah istio je lie koje je vetar protekle noi naneo na stazu. Podigao je pogled kad su mu prili. "Donela sam sueno voe i kolae za oca Josifa." Kaileja malo podie kotaricu. "Hoe li me povesti kod njega?" "Ocu Pavlu moda se nee dopasti..." poe ovek, mrtei se, a onda odmahnu glavom. "Nije vano. Moda e vae akonije uiniti ono to naa jednostavna hrana vie ne moe. Ako ga ubedite da pojede neto, biemo vam zahvalni, jer jo od sveanosti Hristovog roenja on ne jede ni koliko je potrebno ptici." Poveo ih je do jedne okrugle kolibe, nita vee od ostalih, stazom oivienom belim ljunkom, i povukao u stranu kou koja je sluila umesto vrata. "Oe, dola je Gospa od Avalona da te vidi. Hoe li je primiti?" Kaileja zamirka, trudei se da prilagodi vid senkama posle blistavog prolenog dana. Otac Josif leao je na postelji na podu, a kraj njega je treperilo kandilo. Drugi monah podmetnu mu jastuke pod lea i donese mali tronoac za Kaileju. Zaista lii na pticu, pomisli svetenica kada ga je uhvatila za ruku. Mrave grudi jedva su mu se pomerale; sav ivot koji je ostao u njemu blistao mu je u oima. "Prijatelju moj stari!" tiho ree ona. "Kako si?" Zau se neto nalik na smeh. "Gospo, svakako si dovoljno obuena da vidi i sama!" Otac Josif vide po njenom pogledu da nee to rei, pa se osmehnu. "Zar nije i pripadnicima vaeg reda dato da znaju svoj as? Moj e uskoro doi, i zadovoljan sam. Ponovo u videti svoga Gospoda..." Neko vreme je utao, zagledan unutra i smeei se neemu to je tamo video. Potom uzdahnu i ponovo pogleda Kaileju. "Ali nedostajae mi nai razgovori. Ako jedan starac na samrtnoj postelji ne uspe da te ubedi da prihvati Hrista, sreemo se tek na kraju svih stvari." "I meni e nedostajati razgovori sa tobom", ree Kaileja, suzdravajui suze. "Moda u u nekom drugom ivotu moi da poem tvojom stazom. Ali u ovom sam ve dala zavete." "Istina je da niko ne zna svoj put sve dok ne stigne do samog kraja..." apnu otac Josif. "Nisam bio mnogo mlai od tebe kada mi se ivot preokrenuo... Prijalo bi mi kad bih ti ispriao tu priu, ako si voljna da slua." Kaileja se nasmei i prihvati njegovu pruenu ruku. Bila je tako krhka da je izgledalo kao da svetlo prodire kroz nju. Eiluned i Rianon ekae je da razgovaraju o devojkama koje su se prijavile za obuku, ali to moe da eka. Uvek se moe neto nauiti kada ovek govori kako je pronaao Svetlost, a otac Josif je imao jo vrlo malo vremena. "Bio sam trgovac u Judeji, poreklom iz grada po imenu Arimateja, u istonom delu Imperije. Moji brodovi putovala su na sve strane, ak i u Dumoniju, da trguju olovom, i stekao sam ogromno bogatstvo." Glas mu je sve vie jaao. "U to vreme nikad nisam mislio dalje od obrauna narednog dana, i ako sam se u snovima nekada i seao zemlje koja je sada potopljena pod talasima i eznuo

za njenom mudrou, to sam zaboravljao u zoru. Dovodio sam za svoj sto ljude vine mnogim vetinama, i kada se prouo novi uitelj iz Galileje koga su ljudi zvali Jeua, pozvao sam i njega." "Jesi li tada znao da je on jedan od Sinova Svetlosti?" upita Kaileja. Bogovi su oduvek govorili, u drvetu i planini i u tiini ljudskog srca, ali u svakom razdoblju, pisano je, alju jednog Prosvetljenog da govori svetu ljudskim reima. No, u svakom dobu, takoe je pisano, vrlo su retki bili oni koji su umeli da uju. Otac Josif odmahnu glavom. "Sluao sam Uiteljeve rei i smatrao sam da je On prijatan, ali nisam Ga dobro poznavao. Stara uenja jo su mi bila skrivena. Ali video sam da On donosi nadu ljudima, i davao sam novac kad god je bio potreban Njegovim sledbenicima, i dozvolio sam im da proslave Pashu u kui koja mi je pripadala. Bio sam izvan Jerusalima kada je On uhapen. Kada sam se vratio, On je ve bi na krstu. Otiao sam na brdo smaknua, jer sam uo da je Njegova majka tamo, i eleo sam da joj ponudim pomo." Zastao je, priseajui se, i ona vide da mu se oi pune suzama. Tiinu je prekinuo Gaven, koji je osetio teinu oseanja, mada nije razumeo razlog. "Kakva je bila - njegova majka?" Josif se zagleda u deaka. "Bila je kao vaa Boginja, kada plae za vreme etve zbog smrti boga. Bila je mlada i stara, krhka i stamena kao kamen. Video sam njene suze i poeo da se priseam svojih snova. A onda sam stao pod krst i pogledao njenog Sina. Dotle je Njegova agonija saegla najvei deo ljudskog lika. Uvianje njegove prave prirode dolazilo je i odlazilo - ponekad bi jeknuo u oajanju, a ponekad bi govorio rei utehe onima koji su ekali pod njim. Ali kada je pogledao mene, bio sam oamuen Njegovom Svetlou, i tog trenutka sam se setio ko sam nekada bio, u davnim vremenima, i zaveta koje sam poloio." Starac duboko uzdahnu. Videlo se da se umara, ali niko nije ni pomislio da pokua da ga prekine. "Rekli su da se zemlja zatresla kad je On umro. To ne znam, jer bio sam potresen do sri. Kasnije, kada su Ga proboli kopljem da bi bili sigurni da je mrtav, uhvatio sam malo Njegove krvi u boicu koju sam imao kod sebe. I upotrebio sam svoje veze kod Rimljana da dobijem Njegovo telo, i poloio sam ga u svoju porodinu grobnicu." "Ali on nije ostao tamo..." ree Gaven. Kaileja ga pogleda i seti se da je dugo uio muziku sa hrianima. Sigurno dobro poznaje i njihove legende. "On nikada i nije bio tamo", ree otac Josif uz blag osmeh. "Samo telo koje je nosio... Gospod ga je ponovo uzeo kako bi pokazao mo svoga duha onima koji misle da postoji samo telesni ivot, ali ja nisam morao da Ga vidim. Ja sam znao." "Ali zato ste doli ovamo, u Britaniju?" upita tada Gaven. Josifov pogled postade pun tuge; sada je govorio sporije. "Sledbenici koje je Uitelj ostavio za sobom poeli su da se sukobljavaju oko toga ko e biti predvodnik i ko e tumaiti znaenje Njegovih rei. Nisu hteli da me sluaju, i ja sam odbio da budem uvuen u njihove svae... Tada sam se setio ove zelene zemlje iza talasa, zemlje gde ima onih koji jo, na neki nain, slede drevnu mudrost... I zato sam ovde potraio utoite, a vai druidi doekali su me dobrodolicom kao ravnopravnog tragaoca za Istinom iza svih misteirja." Zakaljao se i zatvorio oi, borei se za dah. Kaileja je umirujue mrmljala, elei da prenese svoju energiju kroz ake spojene sa njegovim. "Ne pokuavaj da govoir", ree ona kad on otvori usta i ponovo se zakalja. "Moram... da ti... kaem." Naterao je sebe da dublje udahne, i postepeno se smirio, iako je sada bio primetno slabiji. "Posuda sa svetom krvlju..." "Zar se o njoj ne staraju tvoja braa?" upita Kaileja. On odmahnu glavom. "Njegova majka mi je rekla... da mora da je uva ena. Privrstio sam je za staru alku, u udubljenju... svetog kladenca." Kaileja rairi oi. Voda bogata gvoem ostavljala je mrlje nalik na krv, iako je bila ledeno hladna i ista. Mudraci iz davnih vremena izgradili su svojim vetinama oko nje kuu, iseenu iz jednog jedinog ogromnog kamena. To je svako mogao da vidi. Ali postojanje udubljenja u samom oknu kladenca, visokog taman da primi oveka, bila je tajna koju su poznavali samo posveeni. Prikladno mesto da se uva krv rtve, pomisli ona, i svakako je u davna vremena ba za to i sluila.

"Razumem..." polako ree ona, "i dobro u je uvati..." "Ah..." Otac Josif se spusti na jastuke. Njeno obeanje kao da mu je donelo olakanje. "A ti..." On pogleda Gavena. "Hoe li se pridruiti mome stadu i povezati staru i novu mudrost?" Deak se uspravi, rairivi oi kao uplaeni jelen. Na trenutak je pogledao Kaileju - ne moleivo, kao to je oekivala, nego sa iekivanjem. Ona zatrepta. Zar deak eli da se pridrui hrianima? "Dete, dete", ree Josif, shvativi, "nisam hteo da te teram. Kada doe vreme, odabrae..." Kaileji se po glavi vrtelo stotinu odgovora, ali outala je. Nee raspravljati o veri sa ovekom koji je tako blizu smrti, ali nije verovala da su bogovi namenili prazno postojanje monaha ovom detetu, koje je sama Gospa od Vila nazvala 'Sin Stotinu Kraljeva'! Otac Josif zatvori oi. Kaileja oseti da starac tone u san i polako mu pusti ruku. Kada su izili iz kolibe, ona potrai pogledom brata koji ih je doveo. No, ekao ih je otac Pavle, i po gnevu u njegovim oima znala je da samo iz potovanja prema samrtniku nije upao da ih izbaci. Pogled mu se donekle ublaio kada je ugledao iza nje Gavena. "Brat Alanus napisao je novu himnu. Hoe li doi sutra, kad je budemo uili?" Gaven klimnu glavom, i Pavle ode, a iskrzana ivica njegove sive mantije utala je po kamenju. U danima posle posete ocu Josifu, Gaven je sa strahom oekivao vest da je starac umro. No, zaudo, vest nije stizala. Otac Josif se borio, i kako se pribliavala sveanost Beltana, pripreme odvojie Gavena od te brige. On i jo dvojica deaka pripremali su se za uvoenje u predveerje sveanosti, i on se bojao. Nije znao kako da pretoi svoja oseanja u rei. Niko ga nikada nije stvarno pitao eli li da postane druid; naprosto su pretpostavljali da e, poto je zavrio prvi nivo obuke, nastaviti dalje. Samo je otac Josif pomenuo da bi mogao imati i neki drugi izbor, ali iako se Gaven divio istoti odanosti hriana i nalazio mnogo dobrog u njihovom uenju, njihov ivot inio mu se jo ui od ivota druida na Toru. Druidi barem nisu potpuno odseeni od ena. Zajednica na Avalonu nasledila je tradicije umske Kue, ali Kaileja ih nije terala da se dre onih pravila koja su im bila nametnuta kao odbrana od rimljanskih predrasuda. Svetenice i svetenici na Toru uglavnom su iveli edno, ali pravilo je bilo manje strogo na Beltan i na dugodnevicu, kada mo stvorena izmeu mukarca i ene daje ivot zemlji. No, u tim obredima mogli su da uestvuju samo oni koji su poloili zavete. Siana je prethodne jeseni postala svetenica. Ovo e biti njen prvi Beltanski obred. Gaven je u snovima viao njeno telo kako sija pod svetlou svetih vatri i budio se, jeei od osujeenosti i svoje vrlo oite reakcije. Ranije, pre nego to su ga zahtevi tela suvie zaokupili, eleo je mudrost na kraju druidskog puta. Sada je jedva mogao da se seti te iste enje. Hriani su govorili da je najcrnji greh lei sa enom. Hoe li ga bogovi ubiti zbog greha ako poloi druidske zavete samo zbog elje za Sianom? Govorio je sebi da ga ne vodi samo pouda. To to je oseao svakako je bila ljubav. No, otkako je poloila zavete nikada nije bio nasamo sa njom. Je li njena naklonost, koju mu je uvek pokazivala sa njene strane samo sestrinsko oseanje, ili i ona osea isto to i on? Tako uskovitlanih oseanja, zurio je preko movare ka dalekim bregovima, kao to zarobljena ptica gleda kroz reetke kaveza. U rimljanskom svetu svakako je lake postati mukarac. Kako bi iveo da ga je, umesto Kaileje, usvojio deda Macelije? Ponekad mu se mir Avalona inio kao zatvor, i toliko bi mu dojadilo to svakog dana via jedna te ista lica da bi najradije poeo da vriti. A Rimljanin je graanin itavog sveta. Da je otiao kod Macelija, svakako bi postao vojnik, kao otac. Vojnici treba samo da sluaju nareenja, a ne da donose ovakve odluke. To mu se ponekad inilo vrlo privlano. No, drugi put bi mu se inilo da svi koje poznaje pokuavaju da mu nareuju, i to razliite stvari, i jedino je eleo da se oslobodi. Jednog jutra iziao je da se pridrui procesiji svitanja, i iz doline je uo naricanje. Pourio je nizbrdo, ali znao je ta se desilo, ak i pre nego to je video monahe kako stoje kao izgubljena deca. "Avaj", ree brat Alanus, bledih obraza vlanih od suza, "na otac Josif nas je napustio. Kada je Pavle jutros uao u njegovu kolibu, naao ga je ukoenog i hladnog. Ne bi trebalo da plaem",

nastavi on, "jer znam da je on sada na nebu, sa naim Gospodom. Ali teko mi je to je morao da ode sam, u mraku, bez utehe prisustva svojih sinova, a jo mi je tee to se nismo oprostili. ak i dok je bio bolestan, bilo je dobro to je bio tu. On nam je bio otac. Ne znam ta emo sada bez njega!" Gaven klimnu glavom, a grlo mu se steglo kad se setio onog udnog popodneva kada im je starac priao kako je dospeo na Avalon. On nije video Svetlost o kojoj je govorio otac Josif, ali video je njen odraz u starevom pogledu, i nije verovao da je starac umro sGm. "I meni je bio otac. Moram da odem gore i kaem ostalima." No, dok je hitao uz stazu, mislio je samo na Kaileju. Tog popodneva Gospa od Avalona sila je sa Tora da izrazi sauee monasima, odabravi Gavena da je prati, kao i ranije. Jutronja zbrka je prola. Iz okrugle crkve ula se pesma. Druidska kolona zaustavila se napolju, a Gaven prie vratima. Starevo telo lealo je na odru pred oltarom, a oko njega su gorele svetiljke. Sve je bilo ispunjeno gustim oblacima tamjana, koji su zaklanjali monahe, ali Gavenu se na trenutak u inilo da razabire svetlea oblija nad njima, kao da nad ocem Josifom bdiju aneli o kojima je tako esto govorio. A onda, kao da je svestan prisustva paganskih oiju, prie im otac Pavle. Gaven se povue kada je hrianin iziao kroz vrata. Pavlove oi bile su crvene od plaa, ali njegovo lice nije postalo nita blae od tuge. Sa neodobravanjem se zagledao u Kaileju. "ta radite ovde?" "Doli smo da podelimo vau tugu", blago ree Vrhovna svetenica, "i da odamo poast odlasku dobrog oveka, jer, zaista, Josif nam je svima bio kao otac." "Onda nije bio tako dobar ovek, niti dobar hrianin, ili biste se vi nevernici radovali", grubo ree Pavle. "Ali od sada sam ja voa i nametnuu svom stadu jau veru. Pre svega, zabraniu poseivanje izmeu naeg bratstva i vaih prokletih svetenika. Odlazi, eno. Nije nam potrebno ni tvoje sauee ni tvoje prisustvo." Gaven nagonski istupi kao da hoe da se postavi izmeu njih. Neki druidi su ljutito mrmljali, ali Kaileja je delovala istovremeno zapanjeno i veselo. "Nismo potrebni? Pa, zar nismo mi dali dozvolu da ovde sagradite crkvu?" "Tako je", gorko ree otac Pavle, "ali ovo je zemlja Boija, a ne vaa. Ne dugujemo nita sledbenicima demona i lanih bogova." Kaileja tuno odmahnu glavom. "Zar ete izdati oca Josifa i pre nego to je sahranjen? On je rekao da prava vera mora da zabrani kaljanje bilo kog imena kojim ljudi zovu svoje bogove, jer to su sve imena za istog, Jednog." Otac Pavle se prekrsti. "Svetogre! Nikad nisam uo da je on rekao takvu jeres! Odlazite, ili u pozvati brau da vas oteraju!" Lice mu strano pocrvene, a u bradi mu se pojavie kapi pene. Kailejino lice ukoi se kao kamen. Dala je znak druidima da se udalje. Kad se Gaven pokrenuo da poe za njima, Pavle prui ruku i zgrabi ga za rukav. "Sine moj, ne idi sa njima! Otac Josif te je voleo - ne preputaj svoju duu oboavanju idola, niti svoje telo sramoti! Oni e pozvati Veliku Kurvu koju zovu boginja u onaj kameni prsten. Ti si hrianin, po svemu sem po imenu! Kleao si pred oltarom i podizao glas u svetim pesmama. Ostani, Gavene, ostani!" Gaven se na trenutak ukoio od iznenaenja. A onda ga obuze bes. Otrgnuo se, gledajui Pavla, pa Kaileju, koja je pruila ruke kao da e ga povui ka sebi. "Ne!" jeknu on. "Neu da se otimate o mene kao psi za kost!" "Hodi, onda", ree Kaileja, ali Gaven odmahnu glavom. Nije mogao da se pridrui ocu Pavlu, ali sveteniine rei otkrile su da i druidi imaju sline namere. Srce ga je bolelo za Sianom, ali kako sada da se usudi da je dodirne? Sva njegova zbunjenst i nesigurnost iznenada se pretvorie u odluku. Nije bilo naina da ostane ovde. Korak po korak, poeo je da se povlai.

"Oboje elite da me posedujete, ali moja dua pripada samo meni! Borite se oko Avalona ako hoete, ali ne oko mene! Odlazim", odluku je doneo tek dok je to izgovarao, "da traim svoje pretke Rimljane!" 5. Gaven se brzo kretao kroz movaru, koristei vetine kojima ga je nauila Vilinska Gospa. Zapravo, ona je jedina mogla da ga zaustavi, i tokom prvog dana putovanja bio je obuzet strahom da e je Kaileja poslati za njim. No, ili je Gospa to odbila, ili se njegova pomajka nije setila da je moli za pomo, ili joj moda, kao to je sada mislio, nije ni bilo vano, i zato je viao jedino barske ptice, porodice vidri i ponekog opreznog jelena. Sedam godina nije naputao dolinu Avalaona, ali njegovo obrazovanje ukljuilo je i poznavanje granica teritorija britanskih plemena i poloaj rimljanskih tvrava i gradova, kao i mapu mree linija kojima mo tee kroz zemlju. Umeo je da pronae drum ka severu, a bio je dovoljno vian umskom ivotu da ne gladuje uz put. Dve nedelje putovanja dovele su ga pred kapije Deve. Prva pomisao bila mu je da nikada nije video toliko ljudi na istom mestu, kako rade razliite stvari. Ogromna volovska kola natovarena crvenim pearom stenjala su uzbrdicom ka tvravi iza grada. Delovi zemljanih nasipa sa palisadama bili su srueni, i umesto njih podizao se kameni zid. Nije bilo oseanja hitnje - zemlja je bila potpuno mirna - ali bilo je jasno da Rimljani nameravaju da tako i ostane. Stresao se od toga. Druidi su se mrtili na rimljansku obuzetost privremenom nadmoi. No, i ovde je bilo duha, a tvrava od crvenog peara bila je njegovo svetilite. Sada vie nije bilo uzmaka. Gaven ispravi ramena, pokuavajui da se seti onog latinskog za koji je mislio da ga nikada nee upotrebiti, i poe za kolonom magaraca natovarenih kotaricama punim grnarije, prema kapiji i u svet Rima. "Lii na oca - a ipak si stranac..." Macelije Severus pogleda Gavena, pa odvrati pogled. Starac je to inio otkako je deko stigao pred njega, kao da ne zna da li da se raduje ili ljuti to ipak ima unuka. Tako sam se i ja oseao, pomisli Gaven, kada sam saznao ko su mi bili roditelji... "Ne oekujem da me priznate", ree on naglas. "Imam neke vetine - mogu da se sam probijem." Macelije se ispravi, i Gaven prvi put vide da je on stvarno oficir Rima. Iako krupno graen, sada je bio pogrbljen od starosti, i kosa mu je bila proreena do svega nekoliko sedih pramenova, ali mora da je bio moan ovek. Tuga mu je ostavila traga na licu, ali izgledao je sasvim sposoban za rasuivanje, i Gavenu je bilo milo zbog toga. "Da li se plai da e mi naneti sramotu?" Macelije odmahnu glavom. "Suvie sam star da bi mi to smetalo, a sve tvoje polusestre udate su ili obreene, pa to nee uticati na njihovu budunost. No, usvajanje bi bilo najjednostavniji nain da ti dam svoje ime, ako to eli. Ali prvo mi mora rei zato si doao, posle svih ovih godina." Gaven se nae pod njegovim orlovskim pogledom od koga su nesumnjivo drhtali mnogi regruti, pa se zagleda u svoje sklopljene ake. "Gospa Kaileja je rekla da ste pitali za mene... Nije vas slagala", pouri da doda. "Kada ste se sreli, ona jo nije znala gde sam." "A gde si bio?" Pitanje je bilo vrlo tiho, i Gaven oseti nagovetaj opasnosti. No, sve je to bilo prolost - ta bi starcu naudilo da sazna? "Jedna od starijih devojaka, koja je u umskoj Kui pomagala oko dece, sakrila me je kada je moj drugi deda, Vrhovni druid, zarobio mog oca i majku. A onda - kad se sve zavrilo - Kaileja me je povela sa sobom u Avalon." "Sada ih vie nema, nijednog druida iz umske Kue..." odsutno ree Macelije. "Bendeigid, tvoj 'drugi deda', umro je prole godine - kau da je jo brbljao o svetim kraljevima. Nisam znao da u junoj Britaniji jo ima druida... Gde je taj Avalon?" Pitanje je bilo tako iznenadno da je Gaven odgovorio pre nego to se i upitao zato starac to eli da zna.

"To je sasvim malo mesto", zamuca on potom, "grupa ena i staraca, i zajednica hri ana u podnoju brega." "Onda sasvim razumem zato je tako snaan i mlad ovek poeleo da pobegne..." Macelije ustade, i Gaven poe da se oputa. "Ume li da ita?" "Mogu da itam i piem na latinskon, jednako dobro kao to ga govorim, to nije ba neto naroito", odvrati Gaven. Nije bio trenutak da se razmee ogromnim koliinama znanja koje je stekao kod druida. "Umem da sviram na harfi. No, iskreno reeno", dodade, setivi se obuke koju je proao kod Vilinske Gospe, "verovatno bi od najvee koristi bile moje vetine lova i umskog ivota." "Verovatno. To je dobro za poetak. Severusi su uvek bili u vojsci", dodade Macelije, iznenada sumnjiavo. "eli li da bude vojnik?" Primetivi nadu u starevim oima, Gaven pokua da se nasmei. Do pre pola meseca, pomisli on, trebalo je da postanem druidski svetenik. Pridruivanje vojsci znailo bi potpuno odbacivanje tog dela njegovog porekla. "Potraiu ti mesto", nastavi Macelije. "To je zanimljiv ivot, i inteligentan ovek moe brzo da napreduje do poloaja koji donosi vlast. Naravno, nije lako napredovati u mirnoj zemlji u kakvu se pretvorila Britanija, ali moda se, kad stekne malo iskustva, moe okuati na nekoj granici. U meuvremenu, postaraemo se da zvui vie nalik na Rimljanina." Gaven klimnu glavom, i njegov deda se nasmei. Sledei mesec proveo je s Macelijem, pratei starca po gradu preko dana, i itajui mu uvee naglas Ciceronove govore ili Tacitove izvetaje o Agrikolinim ratovima. Usvojenje je glatko prolo pred magistratom, a potom je dobio prve lekcije o noenju toge, odee pred ijim su naborima druidski ogrtai delovali kao olienje jednostavnosti. Dok god je bio budan, rimljanski svet ga je potpuno drao. Samo u snu je eznuo za Avalonom. U snovima je video Kaileju kako ui devojke. Na njenom elu videle su se nove bore, i ponekad bi se zagledala ka severu. eleo je da joj kae da mu je dobro, ali kad bi se probudio, znao je da nema naina da poalje vest, a da time ne izloi Avalon opasnosti. Na vee Beltana, zapao je u nemiran dreme u kome je video Tor obasjan svetim vatrama. No, uopte nije video Sianu. Duh mu je lutao sve dalje, njiui se i tragajui za njom. Nije bila na Toru, ali naao ju je na kamenoj klupi, kraj svetog kladenca. "Bez tebe nisam elela da igram oko vatri. Zato si me ostavio? Zar me ne voli?" alosno ga upita njena slika u snu. "Volim te", odvrati on, "ali za Beltan svi slue gospodaru i Gospi..." "Ne i devica koja uva kladenac", odvrati ona sa prizvukom mranog ponosa. "Hrianima sada upravlja otac Pavle i ne dozvoljava im nikakav dodir sa Avalaonom. No, poto oni nemaju svoje svete ene, a ak ni on ne moe da porekne ovu poslednju volju oca Josifa, reeno je da sveti kladenac uva devica Avalona. Dok god vrim ovu dunost, mogu da ostanem devica i da te ekam..." Ona mu se nasmei. "Ako se ne bude seao niega drugog iz noanjeg sna, neka se tvoje srce sea moje ljubavi..." Kada se probudio, obrazi su mu bili mokri od suza. eznuo je za Sianom, ali nita se nije promenilo. Otrgao se od druida, a mogao je da joj se vrati samo kao svetenik. Negde u vreme dugodnevice Rimljani su proslavljali sveanost Jupitera. Macelije, kao magistrat, snosio je deo trokova sveanosti. Sedeo je sa ostalim vienijim ljudima na platformi sa koje se videlo igralite, sa Gavenom kraj sebe. Jednog dana, ponosno je rekao, izgradie pravu arenu, i onda e gradski oci gledati igre iz loe, kao imperator u Rimu. Gaven je klimao glavom. Njegov latinski sve se vie popravljao, i sada je govorio gramatiki sasvim pravilno, mada se oseao britanski naglasak. No, i dalje je morao da razmisli pre nego to ita kae, i ma koliko itao Tacita i Cicerona, nije mogao da se pridrui vedrom askanju ostalih mladia, koji su ovog dana pratili svoje oeve.

Veina ih je bila dosta mlaa od njega. Video je one koji ga nisu poznavali kako se pitaju zato, u tim godinama, nije u vojsci, i one koji ga poznaju kako objanjavaju ostalima da je to kopile, meanac, koga je Macelije neoekivano usvojio. Smejali su se kad su mislili da ih niko ne uje, ali Gavenovo izvebano lovako uho ulo je svaki zvuk. Ne bi on traio prijatelje meu njima, ak i da ga ne preziru. Uglavnom nije razumeo njihove ale, a ono malo to je rauzmeo nije mu bilo smeno. Odabrao je Rim, ali nije mogao da prezre britanski narod iz koga je potekao. Gledao je gladijatore koji su se borili pred njim i alio zabog traenja ivota jednako koliko se divio njihovoj vetini. Ne spadam ovamo..., alosno je mislio, isto kao to nisam spadao na Avalon. Eiluned je bila u pravu. Nije trebalo ni da se rodim! No, druidska obuka dala mu je dovoljno samokontrole da ne pokae oajanje, i kada se sa Macelijem vraao kui, starac, zadovoljan uspehom proslave, nije nita ni naslutio. Macelije se priseao dogaaja tog dana i sav je sijao. "Eto, mome, kako treba organizovati sveanost! Potrajae dok Junije Varo ili neka druga naduvana vrea uspe da postigne neto slino." Prelistao je gomilu poruka koje su ga ekale na random stolu, zastao nad jednom od njih i razmotao je. "Drago mi je to si bio tu, mome, da vidi..." Gaven, koji se dotle sa uzdahom olakanja oslobodio toge koja ga je davila, podie pogled, osetivi promenu u njegovom glasu. "ta je bilo?" upita on. "Dobre vesti, bar verujem da e se i ti sloiti - naao sam ti mesto u vojsci. Poruka je svakako stigla dok smo bili na igrama. Treba da se javi u Devetu legiju, Hispaniku, u Eburakumu." Legija! Sad, kad je dolo do toga, Gaven nije znao da li da se raduje ili plai. To e ga barem udaljiti od uobraene tenadi koja ga ovde gleda sa nipodatavanjem, i moda e u vojsci biti suvie zauzet da bi eznuo za Avalonom. "Oh, mome, to je prava stvar za tebe - svi Severusi bili su vojnici - ali samo bogovi znaju koliko e mi nedostajati!" Na Macelijevom licu jasno se videlo da se i u njemu sukobljavaju oseanja. On mu prui obe ruke. Dok ga je grlio, Gavenu se jedna misao jasno probi kroz zbrku - i njemu e nedostajati ovaj starac. Latisnka re za vojsku izvedena je iz izraza za vebanje, exercitio, i Gaven je ve posle nekoliko dana slube ustanovio da se svi koji stupe u vojsku bave iskljuivo time. Regruti su svi bili mladi, odabrani po spremnosti i inteligenciji, ali za mar od dvadeset rimskih milja za pet sati pod punom opremom bila je potrebna i te kakva snaga. Kad nisu marirali, vebali su borbu pod dvosturkim optereenjem, sa maem ili kopljem, ili paradni korak, ili podiznaje privremenih utvrenja. Gaven je bio nejasno svestan da je predeo oko Eburakuma grublji od njegovih bregova, ali osim tog saznanja, koje je poticalo koliko od gledanja toliko i od bolnih tabana i butina, nije uopte obraao panju na okolinu. Regruti su retko viali redovne trupe, osim kad bi se neki preplanuli veteran iskezio na njihovu preznojenu kolonu u trku. Bilo je teko, ali nita udnije od prvog susreta sa rimljanskim ivotom u Devi. Zaudo, upravo druidska obuka dala mu je dovoljno samokontrole da izdri vojniku disciplinu, dok su deaci iz dobrih rimljanskih porodica padali u nesvest i bivali poslati kui. Kako su napredovali sa obukom, regruti bi povremeno dobijali slobodan dan, kada su mogli da se odmore, poprave opremu, pa ak i da posete grad koji je rastao izvan zidova tvrave. Za Gavena je bio ok da uje pevni britanski govor posle mnogo nedelja vojnikog latinskog; to ga je podsetilo da je on jo Gaven, a da se Gaj Macelije Severus zove samo zbog usvojenja. No, britanski trgovci i gonii mazgi koji su tako slobodno priali pred njim nikad nisu ni pomislili da je visoki mladi sa rimljanskim crtama lica i legionarskom tunikom u stanju da razume svaku njihovu re. Trnica u Eburakumu bila je puna glasina. Mesni farmeri slivali su se u grad da prodaju svoje proizvode, a trgovci su donosili robu iz svih delova carstva, ali bilo je neobino to su mladi

Briganti, koji su se inae okupljali da zijaju u vojnike, odjednom nestali. aputalo se o nemirima i nagaalo o saveznitvu sa severnim plemenima. Gaven se oseao nelagodno, ali je utao, jer su glasine unutar zidova tvrave bile jo neprijatnije od onoga to se ulo napolju. Kvintije Makrinije Donatus, njihov legatus legionis, dugovao je svoj poloaj pokroviteljstvu guvernera, koji mu je bio rod, a senatski tribun koji je bio drugi po rangu bio je opte poznat kao razmaeno tene koje nije ni trebalo da naputa Rim. To inae ne bi bilo vano, ali iako je Lucije Rufinije, centurion zaduen za regrute, bio sasvim pristojan ovek, pronosili su se glasovi da e se meu oficirima koji komanduju kohortom nai vie od uobiajenog broja okrutnih i surovih ljudi. Gaven je podozrevao da je Rufinije upravo zbog svoje pristojnosti dobio nezahvalan posao pretvaranja gomile seljakih suklata u okosnicu imperije. "Jo samo nedelju dana", ree Arije, dodajui kutlau Gavenu. Krajem leta ak je i sever Britanije topao, a posle jutarnjeg mara voda iz bunara gde su zastali imala je bolji ukus nego vino. Bunar se sastojao od svega nekoliko kamenova poreanih oko izvora koji je izbijao iz rupe u padini. Nad njima je put vijugao kroz vres koji se purpurno prelivao u suvoj travi. Ispod njih su se nalazile njive i panjaci, obavijeni avgustovskom izmaglicom. "Bie mi milo da konano poloim zakletvu", ree Arije. "Redovan oklop bie kao letnja tunika u poreenju sa ovim, a i dosadilo mi je da sluam staru vojsku kako nam dobacuje dok prolazimo kraj njih!" Gaven obrisa usta i dodade kutlau sledeem oveku. Arije je bio iz Londiniuma, ilav, brz i neizleivo drueljubiv. Za Gavena, nevinog sklapnju prijateljstava, predstavljao je dar bogova. "Pitam se hoemo li biti dodeljeni istoj kohorti." Kako se primicao kraj obuke, Gaven je poinjao da brine o onome to dolazi potom. Ako su prie starih vojnika po vinarijama istinite, a ne samo sraunate na to da ih uplae, redovan vojniki ivot mogao bi biti i gori od obuke. Ali nije zato bio zabrinut. Proveo je pola ivota pripremajui se za adruida, a onda je pobegao. Kako moe da se za jedno leto vee za zavet koji moda jeste manje svet, ali je jednako obavezujui? "Obeao sam crvenog petla Marsu ako me rasporede u petu, kod starog Hanoa", odgovori Arije. "Za njega kau da je lukav matori lisac, i da uvek izvue najbolje za svoje ljude!" "I ja sam to uo", ree Gaven, ponovo pijui. On, koji je napustio svoje bogove, nije se usuivao da se moli bogovima Rima. Do bunara je stigao sledei odred. Gaven im predade kutlau i stade u stroj. Dok su se ostali postrojavali, gledao je ka severu, gde je beli put vijugao preko bregova. Delovao je vrlo krhko; ak je i tvrava koja se videla u daljini izgledala jadno, kao deija igraka, usred zatalasanih bregova. No, taj put, sa dubokim jarkom sa jedne strane, predstavljao je limes, granicu imperije. Bilo je sanjalica meu vojnim graditlejima koji su tvrdili da to nije dovoljno, da juna Britanija moe biti bezbedna tek kada se izgradi zid. No, za sada je dejstvovao i ovako. To, zapravo, predstavlja pojam, kao i sama imperija, iznenada pomisli Gaven, magina linija koju je divljim plemenima zabranjeno da preu. "Jedna strana ne izgleda mnogo drugaije od druge", ree Arije, pogodivi mu misli. "ta li je tamo napolju?" "Imamo tamo jo nekoliko osmatraanica, i ima i sela sa lokalnim ivljem", ree neki drugi vojnik. "Tako, znai", ree Arije. "ta ti to znai?" "Vidi onaj dim? Ljudi verovatno pale strnjiku po njivama." "Bolje da ipak podnesemo izvetaj. Komandant e hteti da poalje patrolu", ree Gaven. Centurion je ve izdavao nareenje za pokret. Rufinije je svakako takoe video dim i znae ta treba da preduzme. Gaven podie ranac i zauze mesto u koloni. Te noi tvrava je brujala od pria. Dim je primeen i na drugim mestima du granice, i govorilo se da je meu plemenima podignuta ratna strela. No, legionarska komanda samo je poslala jednu

kohortu da ojaa dobrovoljaka utvrenja du limesa. Bili su zauzeti zabavljanjem kolega oficira iz Deve koji su doli u lov. Granice su uvek pune glasina - nema smisla objavljivati optu uzbunu zato to nekoliko seljaka spaljuje njive. Gaven, koji se seao Tacitovog opisa Boudikine pobune, nije bio tako siguran. No, nije bilo skoranjih incidenata koji bi pokrenuli plemena - osim, pomisli on, veitog trupkanja potkovanih sandala po rimljanskim putevima. Dve noi kasnije, kada su lovci ve odavno poli, u brdima iznad grada iznenada procveta vatra. Ljudstvu u tvravi nareeno je da se spremi, ali i komandant i njegov zamenik bili su u lovu, a logorski prefekt nije imao ovlaenje da alje trupe na mar. Posle neprospavane noi, vojsci je reeno da se pripravnost ukida, i da ostaju samo deurni koji e posmatrati perjanice dima kako lebde preko neba. Regruti u Gavenovoj kohorti nisu mogli da zaspe, ali ak ni veterani nisu stigli da se naspavaju. Vratili su se prefektovi izviai, i novosti su bile loe. 'Pojam' granice ipak nije bio dovoljan. Novanti i Selgovi preli su granicu, i njihovi roaci Briganti podigli su se da im se pridrue. Sunce je u podne ve bilo krvavo crveno na zadimljenom nebu. Kvintije Makrinije Donatus stigao je kasno nou, pokriven prainom i rumen od uzbuenja, ili moda od besa to je propustio lov. ovek je svakako mnogo bolja divlja, pomisli Gaven, koji je bio na strai kada je stigao zapovednik. No, s obzirom na broj divljih ratnika o kome se govorilo, moda bi lovci uskoro postali lovina. "E, sad e biti akcije", govorili su ljudi. "Ti plavo obojeni divljaci nee ni znati ta ih je snalo. Legija e ih rasterati kao poplaene zeeve, sve do njihovih planinskih jazbina!" No, itavog narednog dana nita se nije deavalo. Zapovednik je ekao nove podatke, govoriilo se. ulo se i da eka nareenja iz Londiniuma, ali u to je bilo teko poverovati. Ako Deveta ne treba da uva granicu, zato je uopte smetena u Eburakumu? Treeg dana posle probijanja granice, konano se oglasie legionarske trube. Iako jo nisu poloili vojnu zakletvu, regrutska kohorta je raspodeljena meu vojne veterane. Gaven, zbog svoje vinosti umskom ivotu, i Arije, iz ko zna kakvih razloga znanih samo bogovima vojske, bili su odreeni za izviae u kohortu Salvija Bufa. Ne bi se bunili ak ni da je bilo vremena za to. Bufo nije bio ni najbolji ni najgori centurion, i mnogo godina je sluio u Germaniji. Koliko god zatite moglo da im prui njegovo iskustvo, oni e je imati. ulo se gunanje meu veteranima kada su im se pridruili regruti, ali na Gavenovo olakanje, Bufovo nareenje da 'ostave to za neprijatelje' sve ih je uutkalo. Do podneva su ve bili u pokretu, i Gaven je sa zahvalnou pomislio na duge mareve za vreme obuke, koji su ga oeliili dovoljno da nosi teinu svoje opreme brzim tempom po rimskom putu. Te noi sagradili su utvreni logor na ivici movare. Posle tri meseca u barakama, Gavenu je bilo neobino da spava napolju. Privremeni logor imao je jarkove i ogradu, i spavalo se u konim atorima prepunim ljudi, ali i kroz njihovo hrkanje uo je none zvuke, a promaja koja je vukla ispod atora nosila je miris movare. Moda je zato sanjao Avalon. U snu je video druide, i svetenike i svetenice, kako se okupljaju unutar kamenog kruga na vrhu Tora. izvan kruga su se na dugakim motkama nalazile baklje; preko kamenja padale su crne senke. Na oltaru je gorela mala vatra. Dok je gledao, Kaileja je bacila bilje u plamen. Dim suknu uvis, skreui ka severu, i druidi podigoe ruke, pozdravljajui. Video je da im se usne kreu, ali nije mogao da razabere rei. Dim je postajao sve gui, prelivajui se crvenilom pod bakljama, i on se jo vie zaudi kada dim poprimi oblije ene naoruane maem i kopljem. Lice i telo as su liili na veticu, a as na boginju, ali dim koji je kuljao uvis uvek joj je bio kosa. Figura je brzo rasla; svetenici podigoe ruke uz poslednji uzvik, i nalet vetra iznese je iz kruga i ponese za severu, praenu jatom krilatih senki kako su baklje jo jednom zaplamtele i zgasnule. Pri poslednjoj svetlosti Gaven ugleda Kailejino lice. Pruila je ruke, i uinilo mu se da ga doziva po imenu. Gaven se probudi drhtei. Oko ivice atorskog krila nazirala se bleda svetlost. Ustao je, oprezno proao izmeu nogu svojih drugova i iziao npolje. Magla je bila gusta nad movarom, ali nebo je

bivalo sve svetlije. Sve je bilo vrlo mirno. Straar se okrete i poide obrve, a Gaven pokaza ka nuniku. Bosa stopala mu se ovlaie u travi dok je odlazio u tom pravcu. Kad se vratio, tiinu zapara snano graktanje. Sledeeg trenutka maglu zatamnee crna krila. Gavranovi - vie nego to ih je ikada video na jednom mestu - pristizali su sa juga i kruili oko brda. Crne ptice tri puta obletee oko rimljanskog logora; potom kretoe na zapad, ali uo je njihove krike i dugo poto su nestali. Straar urno prstima naini znak koji rasteruje zlo, a Gaven nije oseao potrebu da se izvinjava to drhti. Sada je znao ime Boginje Gavrana kojoj su se molili svetenici Avalona, i nije mu bila potrebna druidska obuka da bi protumaio znak. Danas e se suoiti sa plemenskim ratnicima na bojnom polju. Gaven se naglo okrete na otar zvuk slomljene grane. Srce mu je tuklo. Arije podie pogled, crven u licu, i rairi ruke u znak izvinjenja. Gaven klimnu glavom i, ponovo bez rei, pokua da mu pokae kako se beumno prolazi kroz estar kleke i paprati. Sve do sada nije shvatao koliko je nauio od Vilinske Gospe. Razum mu je govorio da nekoliko trenutaka objanjavanja nee mnogo pomoi gradskom momku kao to je njegov drug, a ako su Brignati krenuli, rimljanski izviai e ih uti pre nego to ovi uju njih. No, ipak se trzao svaki put kad zauje Arijev pokret. Za sada su pronali masu otisaka kopita u zadimljenim ruevinama usamljene farme. Bilo je to dobrostojee mesto; u pepelu su nali ostatke glinenog posua i slamarica. Bilo je i nekoliko leeva, od kojih jedan obezglavljen. Kad su zali za ugao, trgli su se od staklastog zurenja glave, koja je bila kosom okaena za bode zariven u vrata. Farmer je oito dobro napredovao pod rimljanskom upravom, i stoga je smatran za neprijatelja. Arije je malo pozeleneo, uznemiren koliko prizorom toliko Gavenovom sposobnou da tako brzo protumai prizor. No, Briganti su otili dalje, pa su morali i oni. Neprijatelj se prvo podigao blizu Luguvaliuma i kretao se du limesa ka Eburakumu. Da su skrenuli na jug, uzbunu bi podigli izviai poslati u drugim pravcima. Bufova nareenja bila su jasna. Ako Gaven i Arije ne primete neprijatelja do sredine popodneva, pretpostavie da su Briganti poli ka istoku, prirodnim putem ka Eburakumu. Sada im je trebalo dobro mesto sa koga e ih videti da odlaze, pa da upozore Rimljane koji zauzimaju odbrambene poloaje oko grada. Gaven iskusnim pogledom odmeri teren i poe uzbrdo, ka mestu gde je neki drevni pritisak izdigao tlo uvis. Stene su se probijale iz litice kao gole kosti. Kada su stigli do vornovatih borova na vrhu uke, obrisae oznojena ela legionarskim maramama, jer dan je postao topao, i poee da skupljaju drva za signalnu vatru. Travnata dolina iza njih bila je najprirodniji izbor za svakoga ko traga za bogatim zemljama blizu mora. Bilo je vrlo tiho. Suvie tiho, pomisli Gaven dok je gledao preko doline. Koa ga je svrbela. Bez obzira na to da li e nastaviti pljaku ili e krenuti kui, pobunjenici moraju proi ovuda. Moda i oni imaju izviae, pomisli on i povue se iza drveta. Moda se ve smeju, planirajui kako da srede ove Rimljane koji su se tako glupo udaljili iz bezbendosti svojih zidova. Dalje na sever tlo se polako sputalo u dugakim talasima, prekriveno izmaglicom. Gaven se setio kako je zemlja jo dalje odatle ponekad sakrivena izmaglicom koja okruuje Avalon, kao da se ostrvo odvojilo od sveta. I granice mogu da budu takve. Pola godine iveo je iskljuivo u oevom svetu, ali na ovom mestu, koje nije sasvim pripadalo ni Britaniji ni Rimu, bio je neprijatno svestan svog meovitog porekla i pitao se postoji li mesto gde moe sasvim da pripada. "Pitam se hoe li novi imperator ita uiniti zbog ove pobune", zau iza sebe Arijev glas. "Taj panac, Hadrijan..." "Nijedan imperator posle Klaudija nije nikada posetio Britaniju", odgovori Gaven, jo zagledan preko predela. Je li ono oblak praine ili dim iz tek ugaene vatre? Na trenutak je napola ustao, kiljei, a onda se ponovo spustio. "Briganti bi morali da naprave poveliku predstavu da bi privukli njegovu panju..." "Tano. Britanci nisu ba mnogo usklaeni - ak i kad imaju vou, kao u bici na planini Graupius, opet izgube. To je bilo poslednje uporite plemena."

"To je mislio i moj otac", ree Gaven, setivi se sa koliko mu je ponosa deda priao o sinovljevoj vojnoj karijeri. "Bio je tamo." "To mi nikad nisi rekao!" uzviknu Arije. Gaven slee ramenima. Bilo mu je teko da misli o Gaju starijem kao o svom ocu, iako je bilo dovoljno da uporedi portet koji je Macelije drao u radnoj sobi sa sopstvenom slikom u bronzanom ogledalu. Njegov otac se na planini Graupius odvano borio. Uprkos obuci koju je proao, sad kad je on bio na ispitu, Gaven se pitao kako e se poneti. "Ako nisu nali novog vou ravnog Kalgakusu, ne verujem da e dugo biti opasni", ree on glasno. Arije uzdahnu. "Svakako e biti gotovo im Deveta stigne Brigante. Hadrijanu e poslati izvetaj o obinom pograninom sukobu, a moda ni to. Bitka nee imati ni ime." Najverovantije... pomisli Gaven. Za protekla tri meseca dobro je upoznao disciplinu i snagu rimske vojske. Uprkos hrabrosti svakog pojedinca, bilo bi udo kad bi plemena mogla da im se suprotstave. Na trenutak se setio sna o Gospi od Gavranova, ali to je svakako ipak bio samo san. Gvozdena snaga legija bila je stvarnost. "A onda se vraamo u kasarne", nastavi Arije. "Pa, vebe... kakva dosada!" "Nainili su pustinju i nazvali je mir...", tiho navede Gaven. "Tako je Tacit rekao za umirenje severa iza planine Graupius. Posle ovoga e nam moda biti drago da se dosaujemo." "Nervozan si zbog ekanja." Arije se iznenada iskezi. "Znam - i ja sam nervozan." Sigurno je zato. Njegove sumnje normalne su za oveka koji oekuje bitku. Gaven uspe da se nasmeje, iznenada veoma zadovoljan to je Arije sa njim, i ponovo se zagleda u bregove na severu. Arije je prvi primetio neprijatelja. Vratio se trei iz gutare u koju se povukao da se olaka, uzbueno maui rukama, i Gaven je, provirivi ispod borova, ugledao na zapadu, gde se sunce ve sputalo ka brdima, oblak praine kako se polako razdvaja u masu ljudi i konja. Briganti su sporo napredovali zbog ukradenih volovskih kola prepunih plena. Greka, pomisli Gaj. Jedna od najveih prednosti plemena upravo je pokretljivost. No, bilo ih je vie nego to je oekivao - na hiljade. Pogledao je ka jugu, gde bi trebalo da eka legija, proraunavajui vreme i razdaljinu. "Saekaemo dok glavnina neprijatelja proe, pa emo onda upaliti vatru." "A zatim?" upita Arije. "Ako ostanemo odseeni od svojih, propustiemo svu zabavu." "Ako saekamo, bitka e stii do nas." Gaven nije znao da li se tome nada ili se plai. Sada je znao da e najopasniji biti trenuci izmeu potpaljivanja vatre i pojave rimske vojske - ako je zauzela svoj poloaj, pa bude mogla da vidi signal. Neprijatelj je sada bio gotovo ispod njih. Po opremi se videlo da su Briganti, ali meu njima bilo je i pripadnika divljih plemena sa severa. Arije uhvati njegov pogled, iskezi se i izvue kremen i elik. Iskru je dobio tek posle nekoliko pokuaja, ali uskoro se sa nakupljenog granja podie pramen dima, jaajui kako su dodavali drva, a onda se pretvori u snaan plamen. Dobro proraunato dodavanje zelenog granja i lia pretvorilo je beli dim u sivi; dimna perjanica se zanjihala, a onda se ispravila, stremei pravo u nebo. Da li je Rimljani vide? Gaven postade napet, zurei. Iznenada ugleda taku svetlosti na ivici dalekog brda. Prepoznao je srebrni odsjaj vrhova kopalja, i jedan zlatni. Orao... Bez rei je pokazao ka simbolu legije, i Arije klimnu glavom. Pod njima su se skupljale senke, sve dublje, a onda se slie niz padinu, nezaustavljive kao plima. Umilne zbog daljine, zaue se trube, i pokretna masa pretvori se u tri kolone; sredinja je usporavala, a dva krila se odvojie preko uzviica. I Briganti su ih videli. Na trenutak kao da su se pokolebali; potom se zau neskladno brujanje njihovih rogova. Kroz masu ljudi pronese se talas pokreta dok su skidali titove sa lea i isturali koplja. Gaven i Arije spustili su se sa druge strane uke i zaustavili se kad se vika pojaala, virei iza kleka. Rimljanska formacija napredovala je neumoljivom pravilnou ratne maine. Blokovi ljudi kretali su se ranomernim korakom u pravoj liniji, a krila su zaokretala da tite centre. Keltski juri plusirao je od divlje energije umskog poara, tutnjei ka neprijatelju.

Britanci su svakako videli kakav je rimljanski plan, ali niko, ak ni voe, nije mogao biti siguran ta e Kelti uiniti. U trenutku kada je izgledalo da e itava vojska Briganta biti opkoljena i zdrobljena pod napredovanjem Rimljana, nekoliko grupa iz divljih plemena iznenada se odvojie od njih. "Bee!" uzviknu Arije, ali Gaven je utao. Nisu delovali uspanieno, nego besno, i sledeeg trenutka bilo je jasno da ne bee, nego zaokreu kako bi napali bok Rimljana. Iznenada je vii teren, koji je omoguio Rimljanima da se nau iznad sredita neprijatelja, postao nepovoljan, jer su keltski konjanici bili jo vie. Oni zaurlae i podbodoe svoje konje nizbrdo. Na takvom tlu nije im se mogla suprotstaviti niija peadija. Legionari se razletee, gaeni pod kopitama ili gazei jedni druge dok su pokuavali da se sklone. Kroz formaciju se irila zbrka. Odozgo se videlo kako se uredna formacija raspada i kako se krila spajaju sa sreditem ba kad su prvi redovi stigli do glavnine peadije Briganta. Dvojica izviaa su uasnuto i netremice gledala uskovitlanu masu ljudi. Gaven se iznenada setio kako je jednom oborio vevericu kamenom, a ona je pala u osinje gnezdo. Sirota ivotinjica je istog asa nestala pod masom napadaa. Sada je gledao isto to. Trzao se od svakog udarca. Je li stranije biti usred boja, upitao se, ili ovde, gde umire hiljadama puta za svaku smrt koju vidi? No, Rimljani, bolje oklopljeni i zatieni od neprijateljskih aoka, nisu bili potpuno savladani. Mnogi su poginuli na mestu, ali oni koji su mogli bacie se u trk. Zapovednik i njegovo osoblje postavili su se na maloj uzviici. Crveni platovi poee da se kreu kada je prvi talas vojske u bekstvu stigao do njih. Hoe li Donatus moi da ih sredi? Gaven nikada nije saznao je li zapovednik makar pokuao. Video je crvene platove kako se povlae, video ih je progutane u masi, i onda je video krvave maeve kada su ih Britanci stigli. Legionarski orao njihao se jo nekoliko trenutaka nad optim meteom, a onda pade i nestade. "Jupiter Fides", apnu Arije; lice mu je bilo boje sira. Gaven, koji je video jato vrana kako lete iznad bitke, znao je da ovde ne vlada rimljanski bog nego Velika Kraljica, Gospa od Gavranova, Katubodva. "Hajde", apnu on. "Vie im ne moemo pomoi." Arije se teturao dok su se sputali sa druge strane brda. Gaven, i sGm ozbiljno uzdrman, nije imao vremena za saoseanje. ula su mu bila napregnuta do same granice, tragajui za opasnou, i kada je uo, kroz tutnjavu bitke, zveckanje metala o kamen, gurnuo je druga u paprat kraj potoka, apnuvi mu da se ne mie. Leali su kao progonjeni zeevi i oslukivali sve glasnije zvuke. Gaven pomisli na odrubljenu glavu koju su videli na onoj farmi. Pripadnici plemena ponekad uzimaju glave kao trofeje. Na trenutak je mogao da zamisli svoju i Arijevu glavu kako se keze na motkama pred vratima nekog severnjakog ratnika. eludac mu se podie i on brzo poe da guta pljuvaku, bojei se da bi ih zvuk povraanja odao. Sada je kroz paprat video gole cevanice i uo je pesmu. Ratnici su se smejali, pevajui ratimovane odlomke koji e se pretvoriti u pobedniku pesmu. Sluao je grleni govor severnjaka i pokuavao da razabere rei. Trgao se od grevitog pokreta kraj sebe. Nad glavama divljih ratnika njihao se legionarski orao. Osetio je kako Arije ustaje i pruio je ruku da ga zaustavi, ali njegov drug ve je stajao i izvlaio ma. Blesak sunca na eliku prekinuo je pesmu. Gaven brzo unu, pripremivi oruje, a Briganti poee da se smeju. Uasnut, shvatio je da ih ima preko dvadeset. "Dajte mi orla!" promuklo ree Arije. "Daj ti nama ma!" ree najvii, natucajui latinski. "Moda emo te pustiti da ivi." "Kao rob meu enama..." ree neko drugi, crvenokosi din. "Oh, ostavi ga neka ih zabavlja!" "Dopae im se te kovrde - moda je ovo, zapravo, devojka, koja je pola u rat za svojim momkom!"

Potomu usledi niz prostakih nagaanja na britanskim jezicima o tome ta e mu sve ene raditi. Gaven je na trenutak, ukljeten izmeu straha za druga i narastajue panike koja je zahtevala da pobegne, ostao nepokretan. Onda ipak ustade. "Ovo je ludak", ree Gaven jezikom ratnika, hvatajui Arija za kraj tunike da ga zaustavi. "Bogovi ga tite." "Svi smo mi ludaci." Poglavica Briganta ga je oprezno odmeravao, pokuvjaui da povee britanski govor sa rimljanskom opremom. "A nama su bogovi podarili pobedu." Sasvim tano, pomisli Gaven, a ja sam najlui od svih. Ipak, nije mogao da gleda kako mu ubijaju druga. Od tog seanja svakako bi poludeo. "Bogovi vaeg naroda bili su dobri", poe on da brblja, "i ne bi voleli da vide kako vreate bogove poraenog neprijatelja. Ovaj ovde je njihov svetenik. Dajte mu orla i pustite ga." "A ko si ti da nam nareuje?" upita poglavica, smraivi se. "Ja sam Sin Avalona", odvrati Gaven, "i video sam Katubodvu kako jae na vetru!" Meu ratnicima nastupi zbunjeno mrmljanje, i Gaven se na trenutak ponadao da e uspeti da se izvue. A onda rii pljunu i podie koplje. "Onda si izdajica i u drutvu sa budalom!" Od tog pokreta Arije uspe da se otrgne. Gaven je zakasnio samo za trenutrak i nije uspeo da ga zaustavi kada je jurnuo. Samo je video, sa uasnom jasnoom, luk koji je koplje Briganta proseklo preko neba. Prsni oklop bi moda skrenuo udarac, ali izviai su nosili samo teku konu tuniku. Arije se zatetura kada mu se otrica zarila u grudi, i iznenaeno rairi oi. Jo dok mu je drug padao, Gaven je znao da je rana smrtonosna. No, to je bila poslednja razumna misao koju je pamtio. Pred njim se pojaiv lice Katubodve, i on vrisnu i jurnu napred. Osetio je udar kad je njegova otrica naila na meso. Ne razmiljajui, parirao je udarac i provukao se ispod neprijatlejeve ruke. Kelti su stajali zbijeni i nisu mogli da zamahuju dugakim maevima. Njegova otrica bila je kraa i on je neprekidno zamahivao, zarivajui je u meso i struui kosti. Dugi sati provedeni u vebanju maem usmeravali su udarce, ali druidske kletve koje je uzvikivao bile su po njegove neprijatelje opasnje od maa. Gaven oseti olakanje, a onda primeti da ga vie niko ne napada. Zatreptao je, dahui kao premoren konj. Primetio je poslednje Brigante kako nestaju iza vrha. Oko njega je ostalo oprueno osam leeva. Pomalo se teturajui dok ga je duh koji ga je zaposeo polako naputao, Gaven uspe da se vrati do Arija. Drug mu je nepomino leao, zurei u nebo praznim oima. No, malo dalje, tamo gde su ga Briganti bacili, leao je orao Devete. Gaven nejasno pomisli da bi trebalo da sahrani druga. Trebalo bi da poloi Arija u herojsku mogilu, okuenog neprijateljima i sa orlom umesto spomenika. Ali znao je da nema tu snagu, i da je, zapravo, svejedno. Arije bi i dalje bio mrtav, kao i svi ostali. Sada ak ni orao nije bio vaan, osim kao povod da se ljudi ubijaju. Ne spadam ovamo... oamueno pomisli on. Ma mu skliznu iz ruke. Odrvenelim prstima petljao je oko kopi na konoj tunici. Bolje se oseao bez nje, ali i dalje je zaudarao na krv. U tiini on iznenada zau ubor vode kako ga priziva. Nesigurno je zaao u paprat i zaronio lice u ledeni potok koji je sebi izdubio duboko korito; oprao je krv sa ruku i nogu i ponovo se napio. Zaudo, vrlo malo krvi bilo je njegovo. Od vode se osetio bolje, ali mrlja od krvi, krvi sopstvenog naroda, jo mu je leala na dui. Nisam poloio zavet imperatoru, pomisli on. Ne moram da ostanem u vojsci i postanem kasapin! Da li bi ga primili ako se vrati u Eburakum? To nije znao, ali je bio siguran da bi mu deda umro od sramote. Bolje da starac misli da je poginuo, nego da veruje da je pobegao od uasa bitke. Dok je gledao mrtvace oko sebe, Gaven je shvatio da se, zapravo, boji ubijanja, a ne pogibije. Konano je ustao. Meu telima su na zalazeem suncu blistala pozlaena orlovska krila. "Barem ti vie nikoga nee moi da ubije!" promrmlja on, podie orla i ponese ga do potoka. Hladna voda se sklopi nad orlovim sjajem, kao to je sakrivala i sjaj mnogih drugih dragocenosti koje je bogovima prinosio narod njegove majke.

Sa druge strane grebena ljudi su se moda jo borili i umirali, ali ovde je vladala tiina. Gaven je pokuavao da smisli ta da radi. Nije mogao da se vrati u legije, ali rimljanske crte lica donee mu propast meu plemenima. Zapravo je postojalo je samo jedno mesto gde niko nee pitati je li Rimljanin ili Britanac, nego samo kakav je u dui. Iznenada je bolno i duboko poeleo da ode kui, u Avalon. 6. Dolina Avalona bila je utonula u etveni mir. Zlatasta svetlost probijala se kroz lie jabukovog drveta, blistajui na mirisnom dimu koji je izvirao iz glinene posude, i bacajui blagu svetlost na velove svetenica i plavu kosu devojke koja je sedela meu njima. U srebrnoj iniji pred njom voda se zatalasala od dodira daha, a potom se umirila. Kaileja, dodirujui prstima Sianina ramena, oseti kako iz njih nestaje napetost kad je devojka zapala u dublji trans, i ona klimnu glavom. Dugo je ekala na ovaj dan. "Opusti se, tako je", mrmljala je ona. "Udahni... izdahni... i pogledaj povrinu vode." Osetila je kako njena vizija poigrava na vodi dok je udisala dim maginog bilja. Brzo je odvratila pogled, uvrujui svoju svest u sadanjosti. Siana uzdahnu i nae se napred, a Kaileja je zaustavi. Bila je sigurna da je devojka pogodna za Vid, ali nije imala prava da je upotrebi za to sve dok Siana ne poloi zavet svetenice. Onda je Gaven pobegao, i devojka je patila i toliko je smrala da joj je Kaileja zabranila bavljenje ma kojom vrstom magije. Tek poslednjih meseci poela je da se oporavlja. Kaileji je to donelo ogromno olakanje. Ker Vilinske Kraljice bila je najnadarenija od svih devojaka koje su im dole na obuku nikakvo udo, s obzirom na poreklo. Vrhovna svetenica bila je prema njoj stroa nego prema ostalima, a Siana se nije slomila. Ona je svakako bila u stanju da naui svu drevnu magjiu i da je koristi kada Kaileje vie ne bude bilo. "Voda je ogledalo", tiho ree Kaileja, "u kome moe videti stvari vrlo daleke u prostoru i vremenu. Sada potrai vrh Tora i reci mi ta vidi..." Siana poe dublje da die. Kaileja ju je pratila, postepeno poputajui kontrolu kako bi podelila viziju, zadravajui pri tome vezu sa stvarnim svetom. "Vidim... krug kamenja kako blista na suncu... Dolina je duboko dole... vidim are... blistave staze izmeu ostrva, blistavi put koji dolazi iz Dumonije i udaljava se ka istonom moru..." Kaileja je kroz poluzatvorene kapke takoe videla arene bregove, ume i njive, a ispod njih blistave linije moi. Kao to se i nadala, Siana je mogla da vidi unutranji svet kao i spoljanji. "Dobro je, vrlo dobro..." poe ona, ali Siana je nastavila: "Sledim blistavu stazu; ona vodi ka Albi na severu. Die se dim; granice su natopljene krvlju. Bila je bitka, i gavranovi se goste leevima..." "Rimljani", apnu Kaileja. Kada su uli vest o ustanku, druidi su se sloili da ga pomognu svojim moima, a svetenice, zagrejane njihovim oduevljenjem, bile su spremne da im se pridrue. Kaileja se setila prvog naleta zadovoljstva zbog mogunosti da konano oteraju omraene Rimljane, a potom i sumnje - je li to pravi nain za korienje moi Avalona? "Vidim Rimljane i Britance, tela prepletenih na bojnom polju..." Sianin glas je drhtao. "Ko je pobedio?" upita Kaileja. Oni su otposlali svoju mo; uli su da je bilo borbe. A potom nita. Ako su Rimljani i znali ta se desilo, nisu dozvoljavli da se vesti daleko ire. "Gavrani se goste i prijateljima i neprijateljima. Domovi lee u ruevinama, a bande begunaca lutaju zemljom." Vrhovna svetenica se ispravi, mretei se. Da su pobunjenici lako poraeni, Rim bi to smatrao za obian sukob. Da su plemena potpuno unitila Rimljane, imperija bi moda odustala od Britanije. No, ova polovina propast samo e ih razbesneti. "Gavene, gde si?" apnu Siana, drhtei. Kaileja se ukoi. I dalje je imala neke veze u Devi. Znala je da je deak otiao kod svog dede i da je potom poslat u Devetu legiju u Eburakum. Od tada je ivela u strahu da je Gaven poginuo u

bici. Ali kako je devojka znala za to? Nije htela da Siana traga za njim, ali znala je koliko su vezani, i nije se oduprla mogunosti da sazna ono to je oajniki elela da zna. "Proiri viziju", tiho ree ona. "Neka te srce vodi tamo kuda mora da ide." Siana se jo vie umiri, ako je to i bilo mogue, oiju uperenih u kovitlac svetlosti i boja u iniji. "On bei..." konano ree ona. "Pokuava da nae put kui. Ali zemlja je puna neprijatelja. Gospo, zatiti ga svojom magijom!" "Ne mogu", odgovori Kaileja. "Moja snaga moe da uva samo ovu dolinu. Moramo se moliti bogovima." "Ako ti ne moe da mu pomogne, onda, osim Boginje, samo jo ona to moe." Siana se uspravi uz drhtav uzdah, i povrina vode se naglo isprazni. "Majko!" kriknu ona. "Tvoj posinak je u opasnosti! Majko - ja ga volim! Dovedi Gavena kui!" Gaven se tre i sede, oslukujui nagovetaj zvuka koji se proneo vresitem. Postajao je glasniji. Osetio je na obrazu dodir ledenog vazduha i ponovo seo. Samo vetar, jaa u sumrak, kao i uvek. Ovog puta je samo vetar. Za tri dana, koliko je prolo od bitke, inilo mu se da se samo skrivao i beao. Bande lutajuih Briganta i razbijene legionarske jedinice bile su jednako opasne, a svaki pastir mogao je da ga izda. Mogao je da preivi hvatajui sitne ivotinje u zamke i kradui iz farmerskih ostava, ali postajalo je sve hladnije. Na severu, on je bio jedan od mnogih koji su izbegli bitku, u opanosti od obeju strana. No, kako se bude kretao ka jugu, postajae sve upadljiviji. Tehniki, on nije bio dezerter, ali Rimljani e traiti rtvene jarce. Stresao se i vre pritegao ogrta. Kuda da poe? Postoji li mesto, ak i Avalon, gde se ovek meane krvi kao to je on moe oseati kod kue? Gledao je kako svetlost zamire na zapadu i oseao kako mu nada umire u dui. Te noi sanjao je Avalon. I tamo je bio mrak, i device su plesale na Toru, prodevajui se izmeu kamenja. Bilo ih je vie nego to je on pamtio; potraio je Sianinu blistavu kosu. Devojake prilike tkale su are kroz senke i meseinu, i dok su se kretale, trava na Toru kao da je sijala u odgovor, kao da je njihov ples probudio mo koja spava unutar brda. "Siana!" uzviknuo je u snu, znajui da ga ona nee uti. A ipak, im je izgovorio to ime, jedna prilika je zastala, okrenula se i pruila ruke. Bila je to Siana; prpeoznao je njeno gipko telo, nagnutu glavu, sjaj kose. A iza nje, kao senku, ugledao je priliku njene majke, Vilinske Kraljice. Senka je na njegove oi rasla, sve dok se nije pretvorila u vrata u tami. On se povukao, bojei se da e ga progutati, a neko ulo mimo sluha uhvatilo je njene rei: "Put do svega to voli jeste kroz Mene..." Gaven se probudio u zoru, smrznut i ukoen, ali, zaudo, malo manje obeshrabren. U jednu zamku se uhvatio mladi zec, ije mu je meso malo ublailo glad. Oko podneva, kada se uputio nizbrdo da pije sa malog izvora, srea mu je opet okrenula lea. Trebalo je da se udalji im je utolio e, ali popodne je bilo toplo, a on veoma umoran. Sedei naslonjen leima o vrbu, dozvolio je oima da se zatvore. Naglo se probudio, svestan zvuka koji nije bio ni vetar u drveu ni ubor potoka. uo je muke glasove i zvuk potkovanih sandala - sada ih je video kroz lie - rimske vojnike, i to ne obeshrabrene lutalice kakve je dosad sretao. Ovo je bio redovni vod pod komandom centuriona. Prepoznae legionarsku tuniku, pomisli on, nagonski traei pogledom zaklon. Iza njega je bilo brdo, pokriveno gustom umom. On poe puzei tuda, pomerajui rukama vrbove grane. Bio je na donjem delu padine kad su ga primetili. "Stoj!" Autoritet u tom glasu na trenutak ga je zaustavio. Potom je nastavio, i jedno baeno koplje tresnu u grmlje kraj njega i zaegrta po kamenju. Gaven ga zgrabi i nagonski baci nazad. Zau nekoga da psuje i nastavi dalje, prekasno shvativi da e, ako dosad nisu nameravali da ga prate, sada to svakako uiniti. Ve je poverovao da e umai, kada se padina neoekivnao zavri na mestu gde je neki davni gr zemje rascepio stenje. Zanjihao se na ivici ponora, gledajui naizmenino otro stenje u dubini i oruje onih koji su ga gonili. Bolje da poginem borei se, oajniki pomisli on, nego da me okovanog odvuku na suenje za dezerterstvo.

Sada im je video lica, crvena od napora, ali uasno odluna. Izvukao je dugaak bode, alei to im je vratio koplje. A onda ga neko pozva po imenu. Ukoio se, ali legionari nisu imali daha za dovikivanje, ak i da su znali ko je on. Mora da mu se priinjava od huanja krvi u uima. Ili je to vetar u stenju. "Gavene - hodi k meni!" Bio je to enski glas. On se nehotice okrete. Ponor je sada zaklanjala senka, sve tamnija kako je gledao u nju. "Seti se, put u bezbednost vodi kroz Mene..." Poludeo sam od oajanja, pomisli on, ali sada mu se uini da vidi blistave tamne oi na licu uokvirenom crnom kosom. Strah nestade iz njega uz kratak uzdah. Kada je prvi legionar stigao do ispusta na kome je stajao, Gaven se nasmei i zakorai u prazninu. Rimljanima je izgledalo da je pao u tamu. Zahvatio ih je ledeni vetar, nalik na dah zime u dui, i ak ni najhrabriji meu njima nije goreo od elje da po ponoru trai telo oveka koga su gonili. Ako je bio neprijatelj, onda je mrtav, a ako je bio prijatelj, onda je budala. Vratili su se nizbrdo, neobino nevoljni da razgovaraju o onome to su videli, i do vremena kada su se prikljuili glavnini odreda, dogaaj se povukao u onaj deo njihovih dua u kome borave runi snovi. ak ni centurion se nije setio da to pomene u izvetaju. Svakako su imali druge, vanije brige. Ostaci razbijene Devete legije polako su se vraali u Eburakum, gde ih je esta, premetena iz Deve, doekivala sa jedva obuzdanim prezirom. Govorilo se da je novi imperator, Hadrijan, besan i da e moda doi u Britaniju da lino sredi prilike. Preiveli iz Devete bili su rasporeeni u druge jedinice, rasute po raznim delovima imperije. Nikakvo udo to su na sva ispitivanja odgovarali samo mranim utanjem. Samo je centurion Rufinije, koji je zaista voleo svoje regrute, imao koju re za postarijeg vojnika u penziji koji je takoe stigao iz Deve. Da, seao se mladog Macelija. Deko je bio poslat kao izvia i moda je uspeo da izbegne veliku bitku. No, otada ga niko nije video. Potom je esta izila na dugi, brutalni zadatak umirivanja severa, i Macelije se vratio kui u Devu, jo ne znajui ta se desilo sa deakom koga je zavoleo za tih nekoliko kratkih meseci. Zima je te godine bila teka i vlana. Severom su besnele oluje, a teke kie pretvorile su dolinu Avalona u sivo more koje je bregove preobrazilo u prava ostrva na kojima su ljudi uali i molili se da doe prolee. Na dan ravnodnevice Kaileja se rano probudila, drhtei. Leala je umotana u vunenu ebad, a njena slamarica bila je pokrivena ovijom koom, ali vlana hladnoa zime prodrla je u sve, ukljuujui i njene kosti. Otkako je izgubila mesenicu bila je zdrava i jaka, ali ovog jutra, seajui se koliko su je tokom zime boleli zglobovi, oseala se prastara. Srce joj zakuca u iznenadnoj panici. Ne sme da ostari! Avalon napreduje, ak i u ovakvim godinama, ali ima premalo obuenih svetenica na koje moe da se osloni. Avalon nee opstati bez nje! Ona duboko udahnu, nareujui srcu da se umiri i miiima da se opuste. Jesi li svetenica ili nisi? ta je bilo sa tvojom verom? Kaileja se nasmei, svesna da grdi sebe kao neku od novih devojaka. Zar nema poverenja u Boginju da e se starati o svojima? To ju je umirilo, ali po njenom iskustvu Gospa je najee pomagala onima koji i sami sebi pokuavaju da pomognu. I dalje joj je bila dunost da obui svoju naslednicu. Bez Gavena, svete loze, za iji je nastavak Eilan rtvovala ivot, bile su prekinute, ali to je bio samo ralzog vie da Avalon, koji uva njen rad i uenje, istraje. Siana...pomisli ona. Ona treba da me nasledi. Devojka je poloila zavet svetenice, ali je za Beltan bila bolesna i nije bila kod vatri. A onda je postala uvar kladenca. No, to moe da radi i neka od mlaih devojaka. Nekim svetenicama, naviklim na prisilnu ednost umske Kue, bilo je teko da shvate vanost dozvole svetenicima i svetenicama da zajedno leu u obredu. Oni koji to ine, ne vode ljubav iz zadovoljstva, ili barem ne potpuno, nego su predstavnici monih mukih i enskih sila koje ljudi nazivaju bogovi. Budua Vrhovna svetenica Avalona mora uestvovati u tome. Ove godine neu prihvatiti nikakav izgovor. Ona mora dovriti obred i predati se bogu. Neko joj je lupao na vrata, i ona sede, trgavi se od zime.

"Gospo!" Bio je to glas Lunet, zadihane od uzbuenja. "Vodohoda stie na pristanite. Neko je sa njim. Lii na Gavena! Gospo, morate doi!" No, Kaileja je ve bila u pokretu, brzo obuvajui krznene cipele i navlaei topli plat. Kada je otvorila vrata, zamirkala je od blistavog dnevnog svetla, a vazduh, koji joj je do maloas bio leden, sada ju je opio kao vino. Sreli su se na stazi. Vodohoda je ve otisnuo amac od blatnjave obale. Lunet i ostale svetenice probuene njenom vikom sabile su se iza nje, piljei u Gavena kao da se vratio iz mrtvih. Kad ga je bolje pogledala, Kaileja je rauzmela njihovu nesigurnost. Gaven se promenio. Izgledao je vii i mraviji, ali bilo je mnogo vrstih miia na tim dugakim kostima, a vrsto lice sa kojim se vratio svakako je bilo lice mukarca. Ali pogled mu je bio pun uenja. Ona odmahnu glavom i otera ostale. "Glupae male, nije ovo Samen, kada se mrtvi vraaju, a on nije avet nego iv ovek. Idite i spremite mu neto toplo da popije i suvu odeu, ako ne moete da smislite nita bolje - trk!" Gaven zastade i osvrte se. Kaileja tiho izgovori njegovo ime. "ta se desilo?" upita on, konano je primetivi. "Ima tako mnogo vode, ali nisam video kiu, i kako to da grane pupe kad tek to su izgubile lie?" "Ravnodnevica je", ree ona, ne shvatajui. On klimnu glavom. "Bitka je bila mesec dana pre toga, a onda sam neko vreme lutao..." "Gavene", prekide ga ona, "velika bitka na severu bila je voena u vreme etve, pre pola godine!" On se zanjiha, i na trenutak je pomislila da e pasti. "Pre est meseci? Ali prolo je samo est dana otkako me je Vilinska Gospa spasla!" Kaileja ga uze za ruku, polako shvatajui. "Vreme u njihovom svetu tee drugaije. Znali smo da si u opasnosti, ali ne i ta je bilo sa tobom. Vidim da treba da zahvalimo Vilinskoj Gospi to te je sauvala. Nemoj da se ali, dete - propustio si zimu, a bila je teka. Ali sada si kod kue, i moramo da odluimo ta emo sa tobom!" Gaven pomalo drhtavo uzdahnu, a onda uspe da se nasmei. "Kod kue... Tek posle bitke sam shvatio da mi nije mesto ni u rimskim ni u britanskim zemljama. Samo ovde, na ovom ostrvu koje ne pripada sasvim svetu ljudi." "Neu da ti nameem odluke", oprezno ree Kaileja, savlaujui uzbuenje. Kakav bi voa druida on bio! "Ali ako nisi poloio neki drugi zavet, odluka pred kojom si bio pre odlaska jo te eka." "Za nedelju dana bih poloio zavet imperatoru, ali doli su Briganti i poslali su nas bez toga", odvrati Gaven. "Brat Pavle bie besan." On se iznenada osmehnu. "Sreo sam ga dok sam se peo; preklinjao me je da se pridruim njegovom stadu. Odbio sam, a on je povikao neto... ta se desilo sa hrianima otkako je umro otac Josif? Pavle mi izgleda jo lui nego ranije!" "On je sada otac Pavle", odgovori Kaileja. "Izabrali su ga sebi za vou, a izgleda da je reen da i od ostalih naini fanatike sline sebi. To je teta, jer smo mnoge godine mirno iveli jedni uz druge na ovom brdu, ali on vie nee da ima nita sa zajednicom kojom vlada jedna ena. Ve mesecima ne razgovaramo izmeu sebe. Ali nije on vaan", nastavi ona. "Ti mora da odlui ta e sada." Gaven klimnu glavom. "Izgleda da sam u vilinskom svetu proveo est meseci u razmiljanju, iako mi se inilo da je mnogo krae. Spreman sam..." on zastade, osvrui se po izbledelim kolibama, a potom pogledavi kamenom krunisani Tor, "da se suoim sa sudbinom koju su mu bogovi spremili, kakva god da je." Kaileja zatrepta. Na trenutak ga je videla optoenog zlatom kao da je kralj, ili je to bila vatra? "Tvoja sudbina moda je vea nego to pretpostavlja..." ree ona glasom koji nije bio njen. A onda trenutak vizije proe. Pogledala je da vidi kako e on reagovati, ali zurio je mimo nje, i sa njegovog lica nestao je sav umor. Kaileja nije morala da se okrene kako bi znala da tamo stoji Siana. Mladi mesec je zalazio. Gaven je kroz ulaz u nisku kolibu od granja, gde su ga smestili, mogao da nazre njegov krhki srp tik nad ivicom brda. Siroti, mali mesec uri na spavanje; uskoro e ga

ostaviti u tami. Promekoljio se i ponovo seo. Bila je no pred Beltan. Gaven je bio ovde od zalaska sunca, kada je mladi mesec ve bio visoko. Rekli su mu da treba da meditira i priprema duu. Njemu je sve to neprijatno liilo na one duge sate kada su on i Arije ekali da pone bitka izmeu Rimljana i Briganta. Ovde ga je drala samo sopstvena volja. Bilo bi sasvim lako umai kroz tamu. Narod Avalona svakako ga ne bi prognao ako bi se predomislio - i ovako su ga stalno pitali da li polae zavete svojom slobodnom voljom. No, ako bi odbio, a ostao, uvek bi video razoaranje u Kailejinim oima, a Siana - uinio bi i mnogo vie od ovoga to mu spremaju, samo da ima prava na njenu ljubav. Ponovo je pogledao napolje. Mesec je zaao. Kratak pogled na poloaj zvezda odmah mu je rekao da se blii pono. Uskoro e doi po mene, a ja u ekati. Zato? Da li ga zadrava samo elja za Sianom, ili neki dublji poriv due? Gaven je pokuao da pobegne i otkrio je da ne moe da umakne od svoje dvostruke prirode. Sada mu se inilo da je jedini nain da se zalei bio da odabere neto emu e sluiti, neto emu e se potpuno posvetiti. Napolju neto unu; on podie pogled i primeti da su se zvezde pomakle. Napolju su se okupljali druidi, u belim odedama koje su avetinjski sijale pod svetlou zvezda. "Gavene, sine Eilanin, pozivam te sada, u satu vrhunca noi. Je li i dalje tvoja elja da bude posveen u svete misterije?" To je bio Branosov glas, i Gavenu laknu kad ga je uo. Starac je izgledao prastar kao bregovi, prsti su mu sada bili toliko izoblieni u zglobovima da vie uopte nije mogao da svira harfu, ali kad zatreba i dalje je mogao da uestvuje u obredima sa punim svetenikim moima. "Jeste." Glas mu je zazvuao promuklo. "Onda, izii, i neka proba pone." Povedoe ga, jo u tami, do svetog kladenca. U zvuku vode bilo je neeg drugaijeg. Kad je zavirio unutra, Gaven utvrdi da je tok vode promenjen. Sada su se videle stepenice, koje su vodile u okno kladenca, kao i nia u zidu. "Da bi se ponovo rodio u duhu, prvo mora da se proisti", ree Branos. "Sii u kladenac." Drhtei, Gaven se svue i poe nanie. Tuarim, koji je poloio zavete prole godine, poe za njim. Gaven se tre kada mladi klee i postavi mu oko lanaka na nogama par gvozdenih okova. Rekli su mu da e to uraditi, i znao je da bi lako mogao de ih se oslobodi ako ga izda hrabrost, ali hladna teina metala na nogama ispunila ga je neoekivanim strahom. Ipak, nije rekao nita nego je sluao ubor vode, koja je, osloboena, poela ponovo da ispunjava kladenac. Voda je brzo rasla. Bila je ledeno hladna, i Gaven neko vreme nije mogao da misli ni na ta drugo. No, svaki od svetenika na koje je mislio sa gorinom dok je uio za vojnika, svakako je proao kroz ovo; nee pobei od onoga to su oni izdrali. Pokuao je da skrene misli, pitajui se da li sveta posudica o kojoj je govorio otac Josif jo ovde ili ju je Kaileja prenela na neko bezbednije mesto. Ako bi pokuao, verovatno bi osetio neto, odjek radosti kroz bol, ali voda je rasla. Kada mu je voda stigla do grudi, Gaven vie uopte nije oseao donji deo tela. Pitao se da li bi ga miii dovoljno sluali da pobegne, ako rei da pokua. Je li sve ovo moda samo trik da ode u smrt, ne pobunivi se? Seti se! ree on u sebi. Seti se ta te je Kaileja uila! Prizovi unutranju vatru! Hladna voda obgrli mu vrat; zubi su mu cvokotali. On oajniki posegnu za seanjem na plamen - iskrom u tami uma koja je plamtela dok je udisao vazduh, a onda eksplodirala kroz svaku venu. Svetlost! Odbio je da misli na ma ta drugo sem na toplotu. Na trenutak mu se uini da vidi komeanje senki rascepljeno usamljenom munjom koja je odelila svetlo od tame, i time, lananom reakcijom, poslala u svet sistem, red i smisao. Povratila mu se svest o sopstvenom telu, ali na sasvim drugom nivou. Utvrdio je da moe da vidi, jer tama oko njega bila je osvetljena zraenjem koje je dopiralo iznutra. Vie mu nije bilo hladno - jo malo, pomislio je, i njegova unutranja vrelina pretvorie vodu u paru. Kada mu je dodirnula usne, nasmejao se.

Tog trenutka nivo vode poe ponovo da opada. Nije dugo trebalo da se kladenac, sa zapreenim ulazom i otvorenim izlazima, dovoljno isprazni da bi ga druidi izvukli. Gaven je to jedva primetio. Bio je svetlost! To novo saznanje bilo je jedino na ta je sada mogao da misli. Kraj kladenca bila je upaljena ogromna vatra; da nije uspeo, verovatno bi ga tu grejali. Rekli su mu da mora proi kroz vatru da bi nastavio, i Gaven se ponovo nasmeja. On je vatra - zato bi se plaio plamena? Onako nag, proao je preko ugljevlja, i mada je vrelina osuila vodu sa njega, nije zadobio ni najmanju opekotinu na stopalima. Sa druge strane ekao ga je Branos. "Proao si kroz vodu i vatru, dva od elemenata od kojih se, po uenjima drevnih mudraca, sastoji svet. Ostaju jo zemlja i vazduh. Da bi dovrio svoju probu, mora nai put do vrha Tora - ako moe..." Dok je starac govorio, ostali su doneli zemljane upove u kojima se dimilo bilje, i postavili ih oko njega. Dim je navirao uvis, sladak i zaguljiv; prepoznao je kiselo-slatki miris bilja koje se koristi za izazivanje vizija, ali nikada ga nije osetio u tolikoj koncentraciji. Nehotice je udahnuo, zakaljao se i prisilio sebe da ponovo udahne, pripremajui se da se odupre talasu vrtoglavice koji e uslediti. Prihvati ga, dopusti da te ponese, ponovio je u sebi stari nauk. Dim moe biti velika pomo pri odvajanju uma od tela, ali bez discipline duh bi se mogao izgubiti u komarima. No, njemu, ve punom svetog plamena, nije trebala pomo da prevazie uobiajenu svest. Sa svakim udisajem oseao je da ga dim odvodi sve dalje od obine svesti; pogledao je druide, i video da su optoeni oreolom svetlosti. "Popni se uz svetu planinu i primi blagoslov bogova..." Branosov glas odjekivao je kroz sve svetove. Gaven trepnu i pogleda u padinu nad sobom. To bi trebalo da bude sasvim lako, ak i dok mu duh lebdi. Za proteklih sedam godina peo se na Tor toliko esto da e mu noge svakako i same pronai put. Nainio je prvi korak i osetio da mu stopala tonu u tlo. Jo jedan korak - kao da je iao kroz duboku vodu. Pogledao je napred; ono to mu je do maloas delovalo kao odraz vatre u prizemnoj izmaglici sada je izgledalo kao sjaj to dopire iz same zemlje, a planina je bila svetlucavo prozirna kao rimsko staklo. Kamen koji je oznaavao poetak staze sada je izgledao kao vatreni stub. Bila je to ista svetlost kao ona to je video da izvire iz njegovog tela - kao oreoli koje je video oko ostalih. To nisam samo ja! shvati on. Sve je nainjeno od Svetla! No, stvari ovako osvetljene nisu bile iste kao na svakodnevnoj svetlosti. Sada je bilo jasno da spiralni put koji je tako dobro poznavao ne vodi oko Tora nego u njega. Na trenutak je osetio strah ta ako ga vizija napusti i on se nae zarobljen pod zemljom? No, ovaj novi nain gledanja bio je toliko zanimljiv da nije mogao da se odupre elji da sazna ta lei unutar svete planine. Gaven duboko udahnu, i ovog puta dim ga nije oamutio, nego mu je izotrio viziju. Put je bio jasan. On odvano poe napred. Put je, sa najzapadnije take Tora, vodio pravo u unutranjost planine. Utvrdio je da se kree zakrivljenom putanjom, kroz neku prozirnu materiju koja je pruala otpor kao voda i peckala kao vatra, ali nije bila ni jedno ni drugo. Dok je izlazio iz krivine i ponovo skretao nazad, oseao se kao da mu je telo postalo manje vrsto; lebdeo je kroz tlo, i samo poimanje svetlosti u sopstvenom telu omoguavalo mu je da zadri svest o sebi. Sada se bliio mestu ulaska, ali umesto da ga spiralno zaobie, put se gotovo presavi. Ponovo je skrenuo oko brda. Ova krivina bila je dua; oseao je da se udaljava od sredita usmesto da se pribliava. No, ista sila ponovo ga okrete, toliko blizu povrine da je video spoljanji svet kao kroz kristalnu izmaglicu. Opet je proao okolo i nazad, i sada je, konano, put vodio pravo u brdo. Sad je bio veoma duboko. Mo je u sreditu brda pulsirala tolikom snagom da je jedva mogao da stoji. Pokuao je da se probije kroz zid prolaza, upinjui se da je dosegne, i osetio je poetak uzvienog rastakanja sopstvenog bia kada je dodirnuo granicu. Put je zatvoren, zau se glas duboko iznutra; nisi jo dovrio svoj preobraaj.

Gaven se povue. Video je da se moe samo napred, ali jedva je uspeo da podnese bol od udaljavanja od sredita. No, ovaj deo lavirinta bio je tenji od ostalih, i sada je naiao na otru krivinu i zateturao se kada ga je tok moi koji tee kroz Tor zahvatio i poneo ga ka srcu planine. Odnekud izvan krugova sveta zau se glas: "Pendragon prolazi Stazom Zmajeva..." Kao sunce kad se presijava na ledom optoenim granama drveta zimi; kao zvuk fanfara, talasanje tonova sa svih harfi na svetu; sGm sjaj i lepota. On je bio Zmajeva Glava i lebdeo je na neugasivoj taki koja predstavlja sredite sveta. No, posle venosti izvan vremena, uini mu se da ga neko zove ovozemaljskim imenom. "Gavene..." Poziv je bio jedva ujan zbog udaljenosti, enski glas koji bi trebalo da pozna. "Gavene, sine Eilanin, vrati nam se! Izii iz kristalne peine!" Zato da iziem, pomisli on, kada je ovde kraj svih elja? A i mogu li, upita se potom, optoen sjajem lepote bez poetka i kraja. No, glas je bio uporan, ponekad se razdvajajui na tri glasa, a potom se ponovo stapajui u jedan. Nije mogao da ga ne slua. Dooe mu slike lepote manje savrene, ali zato stvarnije. Setio se ukusa jabuke, savijanja miia u trku, jednostavne ljudske slasti dodira devojake ruke. A sa tim seanjem doe i lice. Siana... Moram kod nje, pomisli on i posegnu u sjaj. No, nije mogao da ode kad nije video put. "Ovo je proba Vazduha", ponovo se seti on. "Mora izgovoriti Re Moi." Ali nisu mu rekli koja je to re. U svesti su mu svetlucali odlomci drevnih pria - pria koje mu je priao Branos, dela znanja bardova. Imena su magina, setio se, ali pre nego to da ime neemu drugom, mora dati ime samom sebi. "Ja sam sin Eilan, keri Bendeigidove..." apnu on, a onda, oklevajui, "ja sam sin Gaja Macelija Severusa." U prisustvu koje ga je optakalo raslo je oseanje iekivanja. "Ja sam bard, ratnik i druid obuen u magiji. Ja sam dete svetog ostrva." ta jo da kae? "Ja sam Britanac i Rimljanin, i..." Setio se jo neega: "Ja sam Sin Stotinu Kraljeva..." To je ovde, izgleda, neto znailo, jer se sjaj ustalasa, i na trenutak je naslutio put. Ali i dale nije mogao da se pokrene. Zastenjao je, napinjui se da se seti jo nekog imena. Ko je on? Ko je ovde? "Ja sam Gaven", ree on, a onda se seti sile koja ga je ponela ka unutra. "Pendragon..." Na tu re oseti da se podie, noen kroz tunel svetlosti nekom nepojmljivom silom koja ga iznese na vrh Tora i baci ga, zadihanog, na vlano busenje unutar kamenog kruga. Gaven je nekoliko trenutaka leao, dahui. U uima mu je zvonilo; tek postepeno je postao svestan da negde u daljini ptice poinju da se oglaavaju, kako bi pozdravile naredni dan. Trava pod njim bila je vlana. Imao je prste... epao je travu, oseajui njenu snagu, udiui bogati miris vlane zemlje. Uz nalet bola shvatio je da je ponovo samo obian ovek. Oko njega kao da se skupilo mnotvo sveta. S mukom je ustao, trljajui oi, i ustanovio da se jo nije sve vratilo u normalno stanje, jer, mada sunce jo nije izilo, svi oko njega bili su optoeni oreolom svetlosti. Najvei sjaj poticao je od tri prilike pred njim - tri ene u svetenikoj odori i sa ukrasima Boginje na grudima i elu. "Gavene, sine Eilanin, pozvala sam te u ovaj sveti krug..." Govorile su u glas, i on oseti da se jei. Uspeo je da ustane, samo se na trenutak zbunivi kad je utvrdio da je jo nag. Pred njima - pred njom - bio bi nag i da je nosio odeu. "Gospo", promuklo ree on, "ovde sam." "Proao si probu koju su ti pripremili druidi i izvrio si zadatke. Jesi li spreman da poloi zavet Meni?" Gaven uspe da ispusti nekakav zvuk pristanka, i jedna prilika mu prie blie. Izgledala je via od ostalih i vitka, iako su jo maloas sve tri delovale istovetno. Nad njenim belim velom nalazio se venac od belog gloga, nalik na zvezdanu krunu. "Ja sam Devojka, veita devica, sveta Nevesta..." Glas joj je bio blag i umilan. Gaven se upinjao da razabere lice pod velom. Ovo je svakako bila Siana, koju je voleo, ali ipak su joj se lice i telo menjali, i ljubav koju je oseao prema njoj bila je na trenutak oinska, pa bratska,

pa onakva kakva je verovatno ljubav izmeu ljubavnika. Samo jedno mu je bilo jasno - ovu devojku voleo je ve mnogo puta, na mnoge naine. "Ja sam svaki poetak", nastavi ona. "Ja sam obnova due. Ja sam Istina, koja se ne moe ukaljati niti izmeniti. Hoe li se zavetovati da e uvek pomagati svemu dobrom iz Roenja? Gavene, hoe li mi se to zakleti?" On duboko udahnu slatki jutarnji vazduh. "Kunem se." Ona mu prie i podie veo. Video je Sianu dok se saginjao da joj poljubi usne, Sianu i jo neto, neto iji je dodir bio kao beli plamen. Potom se ona udalji od njega. On zadrhta i uspravi se kada ka njemu poe srednja prilika. Nad purpurnim velom nosila je venac od klasova ita. Ko li igra ovu ulogu u obredu? Ovako izdvojena, na trenutak je izgledala sitnija, a na trenutak ogromna, divovska prilika kojoj je presto itav svet. "Ja sam Majka, veito plodna, Gospa od Zemlje. Ja sam rast i snaga, pomaem sve to ivi. Ja se menjam, ali nikad ne umirem. Hoe li sluiti svemu u ivotu? Gavene, hoe li mi se zakleti?" Taj glas svakako poznaje! Gaven pokua da pogleda kroz veo, i tre se od bleska crnih oiju. Ali prepoznao je, nekim drugim ulom sem vida, Vilinsku Gospu, koja ga je spasla. "Ti si ulaz do svega to elim", tiho ree on. "Ne razumem te, ali sluiu ti." Ona se nasmeja. "Da li seme rauzme mo koja ga tera da izie iz tame na svetlost, i da li dete razume silu koja ga gura iz sigurnosti materice? Zahtevam samo da bude voljan..." Ona rairi ruke, i on joj nespretno prie u zagrljaj. Kada je bila Vilinska Gospa, izmeu njih je uvek postojalo odstojanje. No, u mekoi grudi na kojima se naao bilo je toliko tople dobrodolice da se on rasplaka. Osetio se kao sasvim malo dete, uljuljkano u meko naruje, umireno drevnom uspavankom. Njegova prava majka tako ga je drala. Seanje koje je suzbijao od najranijeg detinjstva sada mu pokaza njenu belu kou i blistavu kosu, i prvi put u svesnom ivotu znao je da ga je volela... A onda je stajao jo jednom, gledajui Boginju, i Njeno tree oblije polako je prilazilo da se suoi sa njim. Njen venac je bio od kostiju. "Ja sam Starica", otro ree ona. "Ja sam Drevna, Gospa od Mudrosti. Ja sam videla sve i dala sam sve. Ja sam Smrt, Gavene, bez koje nita ne moe da se izmeni. Hoe li mi poloiti zavet?" Poznajem ja Smrt, pomisli Gaven, setivi se praznog, optuujueg pogleda ljudi koje je pobio. Smrt kosi ljude kao to etelac srpom kosi letinu. Moe li to da donese ita dobro? Ali jo dok je mislio na to, u umu mu se pojavi slika snopova ita u njivi. "Ako to ima nekog smisla", polako ree on, "sluiu ak i Smrt." "Zagrli me", ree Smrt, a on je stajao i zurio u nju. Nije ga privlailo nita u toj pogrbljenoj prilici. Ali poloio je zavet, i zato natera olovna stopala da ga ponesu ka njoj, da stoje dok mu njeni crni velovi zaklanjaju vid, i dok se njene koate ruke sklapaju oko njega. A onda vie nije oseao nita, samo je lebdeo u tami u kojoj iznenada primeti zvezde. Stajao je u bezdanu, a pred sobom je video enu, okruenu lebdeim velovima, sa oima punim lepote izvan mladosti. Bila je to Kaileja, i jo neko, koga je, u davna vremena, sluio i voleo. On joj se duboko pokloni. A onda je, kao i pre, ponovo bio on sam, i drhtao je dok je gledao svetenice, crnu, belu i crvenu. Nebo na istoku poinjalo je da bledi od prvog nagovetaja zore. "Zakleo si se, i tvoj zavet je prihvaen." Opet su govorile u glas. "Ostaje jo samo jedno, da pozovemo duh Merlina, kako bi te on uinio svetenikom i druidom, slugom Misterija." Gaven klee i pognu glavu kada su poele da pevaju; ekao je. Muzika je prvo bila bez rei, ton se nastavljao na ton sve dok nije osetio da mu telo bridi od vibracija. Potom dooe rei, mada na njemu nepoznatom jeziku. No, poziv i otvorenost bili su sasvim jasni. Oh, Mudri, molio se on, doi k nama, ako eli, doi kroz mene. Veoma nam je potrebna tvoja mudrost! Prigueni uzvik nekoga u krugu natera ga da podigne glavu, mirkajui od sjaja. U prvi mah pomislio je da je izilo sunce i da Gospodar mudrosti nije doao. Ali to nije bilo sunce.

Stub sjaja talasao se u sreditu kruga. Gaven prizva sopstvenu svetlost da ga zatiti, i izmenjenim vidom vide Duha koga su prizvali, drevnog, pa ipak mladog, oslonjenog o svoje ezlo, sa belom bradom mudrosti rasutom preko grudi i sa prstenom na elu sa koga je blistao dragulj. "Gospodaru, poloio je zavet", uzviknu Branos. "Zar ga nee prihvatiti?" Merlin pogleda po krugu. "Prihvatiu ga, ali jo nije vreme da doem meu vas." On ponovo pogleda Gavena i osmehnu se. "Poloio si zavet i postao si svetenik, a ipak nisi mag. U kristalnoj peini imenovao si sebe. Kai, sine moj, kojim Reima si se oslobodio?" Gaven je zurio u njega. Uvek su mu govorili da ono to se u tim trenucima desi mora zauvek ostati tajna izmeu oveka i njegovih bogova. Ali kada se setio ta je bio rekao, shvatio je zato ta imena, za razliku od svih drugih, treba obznaniti. "Ja sam Pendragon..." apnu on. "Ja sam Sin Stotinu Kraljeva..." Krug se zatalasa od zauenog mrmljanja. Vazduh posta blistaviji. Nebo na istoku plamtelo je od zlatnih traka, a suneva vatra oiviila je bregove. Ali niko nije gledao to. Gaven oseti na svom elu blistavu teinu zlatne dijademe i vide svoje telo zaogrnuto kraljevskim platom, izvezenim draguljima vetinom koju nijedan umetnik na ovom svetu ne bi postigao. "Pendragon! Pendragon!" povikae druidi, dajui mu titulu Svetog Kralja, koji vlada duhom, a ne maem, ive veze izmeu ljudi i zemlje u kojoj obitavaju. Gaven podie ruke u prihvatanju i pozdravu, i sunce izie pred njim, i sjaj ispuni svet. 7. Zmajevi tetovirani na podlakticama peckali su Gavena zbog toplote popodnevnog sunca. Pogledao ih je sa uenjem koje ga nije naputalo jo od kako se pojavio Merlin. Vijugave, zmijolike linije prekrivale su vrste miie. Istetovirao ih mu je starac plemena iz movare, koristei trnje i plavu boju vrbolike. Gaven je jo bio napola u transu kada je posao poeo, a kada je stao da osea bol, ponovo je potisnuo svest. Tetovaa ga je isprva bolela, ali sada ga je na nju podsealo samo povremeno peckanje. Rekli su mu da se odmara, ali leanje na ovijim koama, mada je bio okupan i odeven u tuniku od vezenog lana, jedva da mu je bilo stvarnije od probe koju je upravo izdrao. Nije mogao da porie ta mu se desilo, ali nije jo ni poeo da shvata. Druidi su ga nazvali Pendragon, pozdravivi ga kao svetenika-kralja, kakvi su vladali zemljom sada odavno potopljenom pod morem. No, njemu se inilo da je dolina Avalon veoma malo kraljevstvo. Hoe li i on, kao Hrist koga je otac Josif takoe zvao kralj, imati kraljevstvo koje nije na ovom svetu? Otpio je razblaeno vino iz pehara koji su mu ostavili kraj postelje. Moda e kasnije, kada ova no proe, on i Siana vladati kao kralj i kraljica u Vilinskoj Zemlji. Od toga mu je srce bre zakucalo. Nije je video jo od obreda u praskozorje. No, veeras e i ona plesati oko Beltanske vatre. On e, kao kralj, hodati meu plesaima i smee da odabere bilo koju enu koja mu se dopadne. Ve je znao koju eli. Uprkos vremenu provedenom u vojsci, im je ugledao Sianu znao je da za prvo iskustvo sa ljubavlju ene ne bi odabrao nijednu drugu devojku. Osetio je da se uzbudio im je i pomislio na nju. Da je sve bilo prema planu, spojili bi se jo prole godine, ali on ju je napustio. Da li ga je ekala? Sanjao je da jeste, ali znao je koliki se pritisak vri na svetenice da uestvuju u obredima, i nije se usuivao da je pita. Nije ni bilo vano. U duhu, ona pripada njemu. Preko povrine vode u movari uo se drhtavi zvuk bubnjeva. Gaven oseti da i njegovo srce bije sa njima i nasmei se, iako su mu se oi sklapale. Uskoro. Uskoro. Sledee godine, pomisli Kaileja dok je gledala plesaice, morae da premeste proslavu na livadu u podnoju Tora. Na otvorenom prostoru unutar kamenog kruga jedva je bilo mesta za sve druide i mlade svetenice, a narod iz movare jo je pristizao, paljivo ih gledajui sa ivice vatrom osvetljenog kruga. Neverovatno koliko se brzo pronela vest, ali svakako im je rekao onaj stari lovac koga su pozvali da Gavenu istetovira zmajeve. Svetenice su, naravno, jo od jutros znale ta se desilo, jer su se druidi vratili niz Tor sa sjajem u oima. inilo joj se da osea izvesno iekivanje, drugaije od uobiajenog prazninog

raspoloenja. Izgledalo joj je da su sve ene posebno udeavale kosu i ukrase za sebe. Veeras e meu njima hoditi kralj. Koju li e odabrati? Kaileja nije morala da gleda u srebrnu iniju sa vodom da bi znala odgovor. ak i da nije od detinjstva voleo Sianu, to to ju je video kao Devicu Nevestu tog jutra ispunie mu srce njenom lepotom i ljupkou. Svetenici i svetenice na Avalonu ne venavaju se po obiajima ljudi, ali kada se spajaju u Velikom Obredu, oni su sredstvo kojim se sjedinjuju Gospodar i Gospa. Veeras e se ovde odigrati kraljevsko venanje, i Gavenovo spajanje sa Sianom donee blagoslov zemlji. Znala je da je Gaven roen za neku veliku sudbinu, ali ko je mogao i pomisliti na ovo? Kaileja se nasmeila sopstvenom oduevljenju. I ona je, na neki nain, bila opinjena kao i mlade svetenice, jer sanjala je o Gavenu i Siani kao o svetom kralju i kraljici, koji e vladati duom Britanije sa Avalona, a ona e biti iza njih. Za sveanost su bila kupljena dva vola i ispeena na ranjevima u podnoju brega. Meso su preneli do vrha u korpama, a narod iz movare doneo je jelensko meso, barske ptice i suenu ribu. Vresovo pivo u konim meinama i medovina u zemljanim aama takoe su bili njihov doprinos. A u prostoru izmeu kamenog kruga i posmatraa poreanih u obliku polumeseca plamtela je vatra. Kada bi pogledala na jugozapad, videla bi sjaj vatre koja je gorela na Zmajevom ostrvu. Znala je da se sa tog mesta vidi druga vatra, a od nje trea, sve do kraja sveta, ba kao to je put to vodi na severoistok, ka ogromnom krugu od kamenja u podnoju svetog brda, noas oznaen vatrom. Ove noi, zadovoljno pomisli ona, ove noi je itava Britanija protkana svetlou koju mogu videti ak i jednom roeni, oni bez unutarnjeg duha! Devojka iz naroda movare, sa gustom crnom kosom vezanom trakom od puzavica divlje rue, klee pred svetenicu stidljivo i ljupko, nudei joj iz korpice suve bobice u medu. Kaileja podie plavi veo sa lica i uze nekoliko, smeei se. Devojka, ugledavi srebrni polumesec koji je blistao nad manjim polumesecom tetoviranim na sveteniinom elu, naini gest dubokog potovanja i brzo odvrati pogled. Kada je otila, Vrhovna svetenica ostavi lice otkriveno. Ovo je no sveanosti, kada se otvaraju vrata izmeu svetova i duhovi lebde, slobodni. Nema potrebe za tajanstvenou. Veo je ionako bio samo simbol - Kaileja je znala kako da izazove opsenu senke preko svog lica ukoliko joj ustreba. Devojke koje je pouavala bile su ubeene da i ona, kao Vilinska Kraljica, moe da se pojavi niotkuda. Zvuku bubnjeva, koji je pulsirao pod zvucima sveanosti kao otkucaji srca, iznenada se pridrui talasavi zvuk harfe. Jedan mladi druid doneo je svoju malu harfu na vrh Tora. Sada je sedeo prekrtenih nogu kraj malog, tamnoputog bubnjara, nakrivljene plavokose glave, oslukujui ritam. Sledeeg trenutka muzici se pridui gorkoslatki jauk roga, poskakujui oko skladnih tonova harfe kao mlado tele na cvetnoj livadi. Devojka sa vencem od divlje rue poe da se njie uz muziku, prepliui ruke, njiui kukovima ispod haljine od jelenske koe. Prvo oklevajui, a onda sve slobodnije, pridruie joj se Dika i Lisanda. Bubnjanje se ubrzavalo, i uskoro su im ela sijala od znoja, a tanka plava tkanina tunike lepila im se za telo. Kako su lepe, pomisli Kaileja dok ih je gledala. ak i ona se njihala uz muziku, a prole su mnoge godine otkako je poslednji put plesala na sveanosti. Primetila je promenu u ritmu plesa, nekakav talas pokreta nalik na promenu toka kada ovek zagazi u potok. Igraice skliznue u stranu, okreui se, i Kaileja ugleda Gavena. Nosio je beli kraljevski kilt, sa zlatnim pojasom. Na grudima mu je leao kraljevski medaljon, delo nekog drevnog majstora, a kao krunu je nosio zeleno hrastovo lie. Uz tetovirane zmije na podlakticama, to su mu bili jedini ukrasi. Ali nije mu ni trebalo nita drugo. Meseci rimljanske vojne obuke uobliili su mu telo i stvorili mu vrste miie na rukama i nogama. Osim toga, sa lica su mu nestale i poslednje detinjaste obline; sada su se jasno videle kosti, potpuno uravnoteene. Deak koga je volela i za koga je strahovala sada je nestao. Ovo je bio mukarac. I kralj, pomisli ona, svesna sjaja koji ga je okruivao. Da li ga eli? Kaileja je znala da i dalje poseduje mo da se zaogrne sjajem od koga bi izbledela ak i Sianina blistava mladost. Ali ako je, kao to je podozrevala, veza izmeu njih dvoje iskovana u pradavna vremena, Gaven bi izabrao sebi

pravog para ak i kada bi izgledala kao vetica. U svakom sluaju, Siana je mlada i moe da rodi Gavenovo dete, to Kaileja, bez obzira na svu svoju mudrost i svu magiju, sada vie nikako ne bi mogla. Nije on voljeni moje due, pomisli ona uz prizvuk tuge. Dua mukarca koji bi bio moj par jo nije otelotvorena. Njeno zanimanje samo je prirodna reakcija na muku privlanost kralja i na mo Beltanskih vatri. Ove noi Gaven je svaiji voljeni - mukaraca i ena, mladih i starih. Je li tako Eilan videla deakovog oca kada joj je priao kraj Beltanskih vatri? Gaven je vii nego to je bio Gaj, i mada mu je profil pravi rimljanski, njoj se inilo da su mu oi na Eilan. No, Gaven ovog trenutka zapravo uopte nije liio na svoje roditelje, nego na nekoga drugog, koga je poznavala u drugim, davnim ivotima. 'Godinji Kralj', pronese se apat dok je on prolazio izmeu igraica, i Kaileja oseti ubod predvianja. Deakov otac postao je to neposredno pred smrt. No, Gaven nosi svete zmajeve. On nije samo Godinji Kralj, koji tokom etiri godinja doba uiva poasti, a potom, ako vremena tako zahtevaju, biva rtvovan, nego je Pendragon, koji slui zemlji itavog ivota. Devojke su se okupile oko njega i uvukle ga u ples. Videla ga je kako se smeje, uhvativi jednu devojku za ruke i okrenuvi je u krug, a onda je ostavivi zadihanu i nasmejanu da bi priao drugoj, zakratko je zagrlio i poslao je u zagrljaj nekog mladia. Plesali su sve dok se svi sem Gavena, koji je izgledao spreman da nastavi itave noi tako, nisu zadihali. Tada je dopustio da ga odvedu do sedita, pokrivenog mekom jelenskom koom isto kao Kailejino, sa druge strane vatre. Doneli su mu hranu i pie. Bubnjanje prestade, i ostao je samo umilni treptaj flaute, prodevajui se kroz amor prie i smeha. Kaileja otpi malo razvodnjenog vina i dobroudno se nasmei, razgledajui okupljene. Okrenula se kad je ponovo zaula bubanj, tih i stalan kao otkucaji srca. Bubnjar, ovek iz movare, mora da je znao ta nailazi, ali Kaileja se namrtila, pitajui se ta Vodohoda i starci oko njega sada smeraju. Nita neprijateljsko, svakako - bili su goloruki, osim uobiajenih noeva u kanijama za pojasom - nego neto jo ozbiljnije, ili je moda samo neto drugaije od vedrog oputanja na sveanosti. ta to nose? Ona ustade i tiho poe oko vatre, kako bi bolje videla. "Ti si kralj." U Vodohodaevom grlenom glasu jasno se osealo da to nije pitanje, ve izjava. On okrznu pogledom zmajeve na Gavenovim podlakticama. "Kao drevni koji su doli sa mora. Mi pamtimo." Starci su klimali glavom. "Pamtimo stare prie." "Tako je", ree Gaven, i Kaileja je znala da je tokom probe video svoje ranije ivote i da mu je dozvoljeno da ih zapamti. "Ponovo sam doao." "Onda ti dajemo ovo", ree starac. "Nai prvi kovai iskovali su ga od pale zvezde - vrlo, vrlo davno. A kada se slomio, arobnjak vaeg naroda ga je iscelio. U to vreme, gospodaru, koristio si ga da nas zatiti, i kada si umro, mi smo ga sakrili." Pruio je zaveljaj koji je nosio, dugaak i umotan u arenu kou. Nastupi tiina dok ga je Gaven primao. Kaileja je ula kako joj srce bije, teko i sporo. Unutar zaveljaja, kao to su joj sopstvena prastara seanja govorila, nalazio se ma. Imao je crnu otricu, dugaku koliko i kod rimljanskog konjikog maa, sa oblikom lista koji je viala na bronzanim seivima kakva druidi koriste u obredima. Ali bronza nikada ne moe da sija tako, kao ogledalo. Metal zvezde... Sluala je o takvim otricama, ali nikada nijednu nije videla. Ko bi pomislio da narod iz movare uva takvu dragocenost? Ma koliko ponizni, oni su zaista bili veoma staro pleme. "Seam se..." tiho ree Gaven. Balak mu je pristajao u ruku kao da je krojen za njegov dlan. Podigao je ma, i odsjaji plamena preletee preko lica okupljenih. "Onda ga uzmi, da nas brani", ree Vodohoda. "Zakuni se!" Ma lako skliznu uvis. Nekadanji deak Gaven svakako bi ga ispustio. Vet okret zgloba sada ga je lako pokrenuo kroz vazduh. Ba je udno, pomisli Kaileja, da su ga upravo Rimljani nauili kako da postane zatitnik onih koje sami teroriu. "Zakleo sam se da sluim Gospi", tiho ree Gaven. "Sada se kunem i vama, i zemlji." On okrete otricu i zasee sopstvenu nadlanicu. Nije morao da pritisne - ma je bio otar kao zmijski zub - i

sledeeg asa tamna krv mu navre i poe da kaplje na zemlju. "U ovom ivotu, i ovom telu", nastavi on. "A to se duha tie, obnavljam zakletvu koju sam ve dao..." Kaileja uzdrhta. Kakva je to seanja ponovo stekao dok je bio u brdu? Uz malo sree, vremenom e izbledeti. Bie mu teko da normalno ivi ako se suvie dobro sea prolih ivota. "Sluiemo te u ivotu i smrti, gospodaru." Vodohoda dodirnu prstom krv na tlu, a zatim svoje elo, ostavljajui na sebi crveni trag. Drugi mladii uinie isto, a onda se postrojie oko Gavena kao poasna straa, po dvojica sa svake strane. Mladi druidi koji su to posmatrali izgledali su zapanjeno dok su pokuavali da shvate ovaj preobraaj nekoga ko je do pre godinu dana bio samo jedan od njih. Kaileja pogleda uvis. Zvezde su se okretale ka ponoi, i vatra je jenjavala. Zvezdane plime se okreu; bliilo se vreme za najdublju magiju. "Gde je Siana?" tiho upita Gaven. Kaileja shvati da je on pretraivao skup i pre nego tio su mu doneli ma. "Ui u krug. Pozovi svoju nevestu, i ona e doi." Oi mu iznenada blesnue svetlou koja nije poticala od vatre. Bez rei je poao ka kamenom krugu. Pratnja poe za njim, ali kada je proao izmeu dva kamena na ulazu, oni se tu zaustavie. Gaven na trenutak pogleda oltar, a onda podie ma i ostavi ga pred kamen, kao ponudu. Praznih ruku se okrenuo i pogledao put kojim je doao. "Siana! Siana! Siana!" povika on, i enja u tom pozivu pronese ga kroz sve svetove. Na trenutak je itav Tor nemo ekao. A onda, izdaleka, zaue zvuk nalik na srebrna zvonca. Potom se zau bubnjanje, brzo i toliko vedro da je od njega srce radosno poskakivalo u grudima. Kaileja pogleda niz brdo i ugleda svetlost kako im se pribliava. Uskoro je mogla da razabere lica - ostatak naroda movare, i druga, ne sasvim ljudska, ali koja mogu da hode meu ljudima u ovoj noi, kada se otvaraju kapije izmeu svetova. Meu njima se kretao beli sjaj - dugaka, prozirna tkanina koju su drali kao baldahin nad onom koju su pratili. Muzika postade snana, glasovi su se izvijali u nevestinskoj pesmi, i kada je kolona stigla do ivice brega, pratnja se povue i zaostade. Kralj na krunisanju, mladoenja na svadbi, svetenik na posveenju - svi oni imaju svoj trenutak boanskog sjaja. A Gaven, dok je gledao kako mu dovode nevestu, bio je sve troje. A Siana - ma koliko bila velika lepota Boga, lepota Boginje ga je prevazila. Dok su podizali baldahin i dok je devojka prolazila izmeu stubova njemu u susret, krunisana belim glogom, Kaileja je znala da ni sa svom svojom magijom ne bi mogla da joj se priblii. Jer, dok je Gaven spavao, Siana se vratila u majino kraljevstvo, i dragulji Drugog Sveta sada su krasili ker Vilinske Kraljice. Gavenu je itavo telo podrhtavalo od udara srca. Bilo mu je drago to je spustio ma; ovako uzdrhtao, svakako bi se posekao. Ljudi sa bakljama koji su dopratili Sianu sada su stajali oko kruga. Dok je Siana prolazila izmeu kamenja i prilazila mu, svetlo kao da je postalo jae, a svet izvan kruga nestade. Tog trenutka ne bi umeo da kae je li ona lepa. To je bila ljudska re, a on, iako je uio za barda, ne bi mogao reima da izrazi ono to je upravo oseao. eleo je da joj se pokloni i da poljubi tlo po kome je hodala, ali oseao je da se i u njemu budi neto jednako boansko i hita joj u susret. Video je u njenim oima odraz toga. "Pozvao si me, voljeni, i dola sam..." Glas joj je bio tih; u oima joj je video sjaj koji ga je podsetio na ljudsku devojku sa kojom je nekada davno traio ptiija gnezda. Sada mu je bilo lake da podnese boansku mo to je pulsirala u njemu. "Nae spajanje", s mukom ree on, "sluie zemlji i narodu. Ali pitam te, Siana: ako sada legne sa mnom, hoe li to sluiti tebi?" "A ta e raditi ako kaem ne?" U njenom osmehu bilo je blagog izazivanja.

"Uzeo bih neku drugu - bilo koju - i pokuao da izvrim svoju dunost. Ali tada bi to radilo samo moje telo, a ne srce niti dua. Ti si svetenica. elim da zna da u razumeti ako..." Zurio je u nju, elei da ona shvati to to nije mogao da glasno kae. "Ali nisam", odgovori mu ona, "a nisi ni ti." Siana mu prue blie i poloi mu dlanove na ramena, podigavi lice da primi poljubac, a Gaven, ruku jo sputenih, sae se da primi ono to mu je ponudila. Kad su im se usne dodirnule, on oseti da je Bog sada potpuno u njemu. Liilo je na vatru koja ga je ispunila prethodne noi, ali bilo je blae, zlatnije. Znao je da je on Gaven, ali bio je svestan i onog Drugog koji je znao, za razliku od Gavena, kako da odvee sloen vor nevestinskog vela i kako da otkai broeve koji su joj pridravali haljinu. Uskoro je stajala naga pred njim, a ljupke obline njenog tela bile su lepe i od dragulja koje je jo nosila. Potom ona poe da mu otkopava pozlaeni pojas i vezice na kiltu sve dok i on nije bio slobodan. Zadivljeno joj je dodirnuo grudi, a onda, istovetnim pokretom kao da ele da postanu jedno bie, opet se poljubie. "Gde emo lei, ljubavi moja?" apnu on kad je ponovo doao do daha. Siana poe unazad i lee na kamen. Gaven je stajao nad njom, oseajui ogromnu struju koja prolazi kroz Tor kako se die iz srca brda, kroz njegove tabane, hitajui mu uz kimu dok nije sav uzdrhtao od moi. Polako, kao da bi nagli pokret sve pokvario, on se nae nad nju i utonu meu njene otvorene butine, spajajui svoje telo sa njenim. U trenutku spajanja osetio je prepreku njenog devianstva i znao je da nije lagala, ali to vie nije bilo vano. Stigao je kui, sa slau koju mukarac u njemu nije oekivao, i sa sigurnou koju je bog u njemu sa radou prepoznao. U prvom trenutku oboje su nepokretno leali, ali nisu mogli da poriu mo koja ih je oboje obuzela. Dok ga je Siana grlila, Gaven poe da se kree u ritmu najstarijeg od svih plesova, i znao je da on sam predstavlja samo kanal za mo koja je rasla u njemu, koja ga je gonila da preda svu svoju snagu eni u ijem naruju je leao. Oseao je njenu vatru pod sobom, oseao je kako mu se jo vie otvara, i privijao se uz nju kao da bi i ovim ljudskim telom mogao da dosegne neto jo vie. U poslednjem trenutku, kada je mislio da je prevaziao svaku svesnu misao, zauo je njen apat: "Ja sam oltar..." "A ja sam rtva", odgovorio je, i s tim reima konano naao olakanje za strast oveka i mo boga. Moni tok energije, pojaan sjedinjenjem Boga i Boginje, slivao se sa Tora. Suvie moan za glavno korito, probijao se kroz svaki raspoloivi prolaz, pulsirajui kroz nie slojeve Tora da blagoslovi itavu zemlju. Kaileja, koja je ekala izvan kruga, osetila je to i opustila se uz uzdah. Ostali, takoe osetivi ta se desilo, skoie na noge, blistavih oiju. Bubnjevi, koji su nastavili stalni ritam otkako se Siana u krugu spojila sa Gavenom, eksplodirae u tutnjavi oduevljenja, i prvo jedan glas, pa drugi i trei prihvatie uzvik, sve dok itavo brdo nije odjekivalo od radosti. "Bog se spojio sa Boginjom", objavi Kaileja, "i Gospodar sa Zemljom!" Bubnjari, posle prvog izliva radosti, preoe na ritam za ples. Svi su poustajali, smejui se. ak i najstariji druidi osetili su poputanje napetosti. Sa njom je otila i iznurenost, a izgleda i ustezanje. Oni koji su ranije samo posmatrali ples sada poee da se njiu. Mlada devojka iz naroda movare povue starog Branosa u prostor pred vatrom, a on stade da poskakuje i vrti se mnogo vetije nego to je Kaileja mislila da je mogue. Iako je vatra bila nia, delovala je vrelije nego ranije. Uskoro su plesai bili obliveni znojem. Na Kailejino iznenaenje, upravo jedna od njenih svetenica, Lisanda, prva je svukla tuniku, ali ostali su se brzo ugledali na nju. Mladi i devojka iz naroda movare, osloboeni opasnosti da im se odea zapali, uhvatie se za ruke i prekoie vatru, za sreu. Dok ih je gledala, Kaileja pomisli da su prole godine otkako je videla toliku radost na Beltan. Moda i nikada, jer su obredi u Vernemetonu uvek bili optereeni strahom od Rimljana, a u Avalonu su tek poinjali da ue navike zemlje. No, to je bilo viestruko nadoknaeno spajanjem sina druida sa keri Vilinskog Naroda. Svi mogu da budu zadovoljni noanjom sveanou, pomisli Kaileja dok je gledala uznjihane igrae.

No, no, ma koliko radosna, ne moe veito da traje. Dvoje po dvoje, mukarci i ene povlaili su se da slave svoje obrede na padinama. Ostali su se umotali u ogrtae i polegali da spavaju kraj vatre. Baklje onih koji su uvali krug odavno su zgasnule, ali kamenje je bacalo sopstvene senke koje su dovoljno zaklanjale one to su leali unutar kruga. Neto pre svitanja, deo mladih ode da odsee Beltansko drvo i da sakupi zelenilo kojim e okititi zgrade u podnoju Tora. Ples oko drveta, tokom dana, mada jednako radostan, bio je pre neka vrsta ukrasa nego to je liio na nonu proslavu kraj vatri, i pruio je priliku i devicama i deci da uestvuju u sveanosti. Kaileja, koja je manje plesala i pila od ostalih, a bila je navikla na bdenje, ispraala je no, jo sedei u svojoj velikoj stolici kraj vatre. Ali ak je i ona zadremala kada je zora oterala none senke. Dan je bio divan. Kroz svod od granja koji su im podigli da bi imali makar malo samoe, Gaven se zagledao sa vrha Tora preko zemlje proaranje vodom, njivama i umama, koja kao da se irila pod Beltanskim suncem. Bio je siguran da bi to pomislio i da nije toliko srean. Dodue, oseao je bol na neobinim mestima, a nova tetovaa pekla ga je dok je povijao miie pod njom, ali to su bili samo povrinski bolovi, jedva primetni u poreenju sa velianstvenim oseanjem blagodeti koje mu je pevalo u ilama. "Okreni se", ree Ambios, "da ti operem lea." Sipao je vodu na krpu. Sa druge strane pregrade, gde su kupali Sianu, zau se umilni zvuk devojakog smeha. "Hvala", ree Gaven. Svakog novoposveenog pomalo maze, ali u Ambiosovom uslunom ponaanju bilo je neobine poniznosti. Hoe li uvek biti tako? Lepo je oseati se kao kralj u ekstazi obreda, ali pitao se koliko e mu to prijati iz dana u dan. Peckanje u podlakticama natera ga da spusti pogled na zmajeve. Neke stvari svakako su se zauvek promenile. Zmajevi nee nestati. I Siana je njegova zauvek. Zavrio je kupanje i obukao zelenu lanenu tuniku bez rukava koju su mu doneli, bogato izvezenu zlatom. Nije ni pomiljao da druidi imaju u skladitima tako divne stvari. Vezao je pojas, pa potom pripasao ma. Iako na otrici nije bilo nikakvog znaka starosti, kone kanije bile su pranjave, a avovi kao da su poeli da poputaju. Morae se postarati za nove, pomislio je dok je izlazio ispod lisnatog zaklona. Sve misli o mau smesta mu iezoe iz glave kad je video Sianu. Bila je odevena, kao i on, u proleno-zelenu boju, i upravo je stavljala na elo novu krunu od belog gloga. Kosa joj je na suncu sijala kao crveno zlato. "Gospo..." Uhvatio je njenu pruenu ruku i poljubio je. Jesi li srena koliko i ja? pitao je njegov dodir. "Ljubavi moja..." Jo srenija, odgovorie mu njene oi. Jedva je ekao da padne no, kada e ponovo moi da budu sami. Ona je sada bila samo ljudsko bie, ali ni kao Boginja u noi nije mu bila lepa nego sada. "Gavene... gospodaru..." zamuca Lisanda. "Evo hrane za vas." "Bolje da jedemo", promrmlja Siana. "Gozba koju pripremaju u podnoju nee biti gotova dok se ne zavri podnevni ples oko drveta." "Ja sam se nahranio" ree Gaven, steui je za ruku, "ali uskoro u opet biti gladan..." Siana pocrvene, a onda se nasmeja i povue ga ka stolu na kome su ekali hladno meso, hleb i pivo. Taman su hteli da sednu, kada odozdo zaue viku. "Zar ve treba da siemo?" upita Siana, ali u uzvicima je bilo hitnje koja nije odgovarala sveanosti. "Bei!" jasno su se ule rei. "Oni dolaze - mora da bei!" "To je Tuarim!" uzviknu Lisanda, gledajui niz brdo. "ta li ne valja?" Obuka za koju je Gaven mislio da ju je odavno zaboravio sada ga podie na noge i natera da se uhvati za balak maa. Siana zausti da pita, a onda srete njegov pogled, pa samo ustade i stade kraj njega. "Reci mi." Gaven poe u susret mladom druidu koji se spoticao na samom kraju uzbrdice.

"Otac Pavle i njegovi monasi", dahtao je Tuarim. "Nose uad i ekie. Kae da e poruiti sveto kamenje na Toru!" "To su samo starci", poe Gaven da ga umiruje. "Staemo izmeu njih i kruga. Nee moi da pomere ni nas, a kamoli kamenje, ak i ako su poludeli." Bilo mu je teko da poveruje kako su se mirni monasi sa kojima je pevao pretvorili u takve fanatike, ak i posle godinu dana sluanja oca Pavla. "Nije samo to..." Tuarim proguta knedlu. "Nego vojnici. Gavene, moramo te skloniti odavde. Otac Pavle je poslao poruku u Devu i pozvao Rimljane!" Gaven duboko udahnu, a srce mu je toliko tuklo da se nadao da to niko nee primetiti. Znao je ta Rimljani rade sa dezerterima. Na trenutak je ozbiljno pomislio na bekstvo. No, to je jednom ve uinio, i ako mu u utrobi jo gori stid to je napustio rat koji nije bio njegov i vojsku kojoj se nije zakleo, kako da ivi sa samim sobom ako napusti narod koji ga je pozdravio kao Pendragona na Svetom Toru? "Dobro!" On natera sebe da se osmehne. "Rimljani su razumni ljudi i imaju nareenje da tite svaku veru. Objasnuu im kako stoje stvari, i oni e spreiti hriane da otete kamenje." Tuarimovo lice poe da se smiruje i Gaven ispusti vazduh, nadajui se da je to to je rekao tano. A onda je postalo prekasno da se predomisli, jer na zaravan na vrhu stigao je otac Pavle, ljubiast u licu od napora i besa. "Gavene! Sine moj, sine moj, ta su ti to uinili?" Svetenik naini korak ka njemu, krei prste, a iza njega su ila jo trojica. "Jesu li te naterali da se klanja njihovim idolima? Je li te ova kurva navela na sramni greh?" Gavena naglo obuze bes, i on stade izmeu Siane i starca. "Ni na ta me nisu 'naterali', niti e! A ova ena je moja nevesta, pa bolje pazi ta govori o njoj!" Sada su i ostali hriani stigli do vrha Tora, i zaista su nosili maljeve i kone konopce. On dade znak Tuarimu da skloni Sianu. "Ona je demon, otelotvorenje zmije koja je preko Eve predala sve ljude grehu!" odvrati otac Pavle. "Ali jo nije kasno, sine. ak i blagosloveni Avgustin mogao je da se pokaje, a on je itavu mladost proveo u grehu. Ako se pokaje, ova jedna greka nee ti se raunati. Idi od nje, Gavene." On prui ruku. "Hodi sada sa mnom!" Gaven ga je zapanjeno gledao. "Otac Josif bio je sveti ovek, blagosloveni duh koji je propovedao ljubav. Njega bih moda posluao, ali on nikada ne bi govorio takvim reima. Ti, stare, ti si potpuno poludeo!" On prostreli pogledom ostale, i u njegovom izrazu lica bilo je neeg to ih je nateralo da ustuknu. "Sada je na mene red da nareujem!" ree on i oseti kako ga optae astralno prisustvo kraljevskog plata. "Doli ste nam kao molioci i mi smo vam pruili utoite i pustili smo vas da sagradite svoju crkvu kraj naeg svetog brega. Ali ovaj Tor pripada starim bogovima, koji tite ovu zemlju. Nemate prava da budete ovde; vae stope kaljaju ovo sveto tlo. I zato vam velim: odlazite, inae e vas mone sile koje zovete demoni na mestu zgromiti!" Podigao je ruku, i iako je bila prazna, monasi uzmakoe kao da u njoj dri ma. Gaven se mrano osmehnu. Sledeeg trenutka e se okrenuti i pobei. A onda zau trupkanje potkovanih sandala po kamenu. Stigli su Rimljani. Bilo ih je desetorica, pod komandom oznojenog dekuriona, i svaki je imao u ruci kratko koplje. Jedva zaduvani, jednako oprezno su odmeravali ljutite hriane i uvreene druide. Dekurion se zagleda u zlatni vez na Gavenovoj odei, oito zakljui da je to oznaka poloaja, pa se obrati ba njemu. "Traim Gaja Macelija Severusa. Ovi monasi su nam javili da ga moda krijete kod sebe." Neko iza Gavena jeknu, pa se naglo umiri. On odmahnu glavom, nadajui se da dekurion nije dovoljno dugo u Britaniji da bi video njegove upadljivo rimljanske crte lica. "Proslavljamo verski praznik", tiho ree on. "Nikoga ne uznemiravamo." "A ko si ti da tako govori?" namrti se dekurion. "Zovem se Gaven, ja sam sin Eilan..." "Budalo!" dreknu otac Pavle. "Razgovara upravo sa Gajem!"

Rimljanin rairi oi. "Gospodine", poe on, "alje nas va deda..." "Uhvatite ga!" ponovo ga prekide Pavle. "On je dezerter iz vae vojske!" Kroz postrojene vojnike pronese se pokret, i dok su druidi gledali u njih, otac Pavle gurnu jednog od svojih monaha prema kamenom krugu. "Jesi li ti mladi Macelije?" nesigurno ga upita dekurion. Gaven malo odahnu. Ako je njegov deda iz Deve spreman da govori za njega, moda e ipak uspeti da se izvue. "To je moje rimljansko ime, ali..." "Jesi li bio u vojsci?" prekide ga Rimljanin. Gaven se tre i okrete na zvuk udara ekia o kamen. Dvojica monaha vezala su uad oko jednog kamena i sada su ga vukla, a trei monah ljuljao je drugi kamen. "Ispravi se, vojnie, i odgovaraj!" Tri duga meseca Gaven je dresiran da reaguje na taj ton. Pre nego to je mogao da razmisli, telo mu se samo namesti u stav 'mirno', koji moe da proizvede samo legionarska obuka. Sledeeg trenutka pokuao je da se opusti, ali teta je ve poinjena. "Nikada nisam poloio zavet!" uzviknu on. "To e drugi presuditi", ree dekurion. "Sada mora sa nama." Iz kruga se zau jedno krak, a potom bolno stenjanje kamena po kome udara eki. Jedna ena vrisnu, i Gaven se okrete na vreme da vidi kako se jedan kamen lomi i pada na tlo. "Zaustavite ih!" uzviknu on. "Zabranjeno je unitavati hramove, a ovo je sveto tlo!" "Ovo su druidi, vojnie!" prasnu na to hrianin. "Jesi li mislio da su ih Paulinius i Agrikola sve istrebili? Rim ne tolerie one koji koriste magiju protiv njega. Druidi i njihovi obredi su zabranjeni tvoja je dunost da uniti svakog koga nae!" On jurnu ka drugom kamenu, koji je vee poeo opasno da se ljulja, i stade da ga gura. Monasi sa ekiima, ohrabreni uspehom, poee da napadaju trei kamen. Gaven je piljio u njega, zaboravivi i Rim i opasnost po sebe u naletu kraljevskog besa. Ne sluajui dekurionova nareenja, on poe ka krugu. "Pavle, ovo mesto pripada mojim bogovima, a ne tvojim! Dalje od tog kamena!" Glas nije bio njegov; vibrirao je i kroz kamenje. Ostali monasi prebledee i uzmakoe, ali Pavle prasnu u smeh. "Demoni, ne plaim vas se! Satanas, retro me!" On ponovo gurnu kamen. Gaven ga epa za mrava ramena; otrgao da je od kamena i bacio na zemlju. Dok se ispravljao, uo je zvuk i smesta prepoznao da neko izvlai ma iz kanija. Okrenuo se, traei rukom balak svog maa. Legionari su drali uperena koplja, ali Gaven je naterao svoje prste da se rastave. Neu da prospem krv na ovom svetom mestu! Nisu me proglasili za vojskovou, nego za svetog kralja. "Gaje Macelije Severuse, uhapen si u ime Imperatora. Spusti ruke!" Dekurionov glas odjekivao je izmeu njih dvojice dok je ovaj mahao maem. "Samo ako uhapsite i njih", pokaza Gaven monahe. "Tvoja vera je zabranjena, i ti si pobunjenik", obrecnu se oficir. "Skini taj ma ili u narediti vojnicima da te proburaze na licu mesta." Ja sam kriv, tupo pomisli Gaven. Da nisam poeleo da budem Rimljanin, oni nikada ne bi saznali za Avalon! Ali sada znaju, odgovori mu neki buntovniki deo sopstvene due. Zato da trai ivot za nekoliko kamenova? Gaven pogleda kamenje. Gde je magija koja je plamtela od kamena do kamena kada se pojavio Merlin? Sada je to bilo samo stenje, neobino golo pod punim dnevnim svetlom, a on je bio budala to je zamiljao da je kralj. No, ma ta da je istina, na tom oltaru mu je Siana poklonila svoju ljubav, i nije smeo da dozvoli da ga ukaljaju neposveene ruke oca Pavla. Iza stroja vojnika video je Sianu i pokuao da joj se nasmei, a onda, da ga ne bi obuzelo oajanje, brzo odvrati pogled. "Nikada nisam poloio zakletvu Imperatoru, ali zakleo sam se da u tititi ovo sveto brdo!" tiho ree on, i drevni ma koji mu je poklonio narod movare - jo sino - lako mu skliznu u dlan.

Dekurion dade znak. Pretei otar vrh koplja blesnu na suncu. A onda, iznenada, baeni kamen tresnu o gvozdenu kacigu, i koplje, prerano puteno, daleko ga promai. Ostali druidi bili su nenaoruani, ali na vrhu Tora bilo je dovoljno stenja. Legionare zasu pljusak kamenja. Oni odgovorie. Gaven vide kako koplje pogaa i obara Tuarima. Ostale svetenice, hvala bogovima, odvlaile su Sianu. Trojica vojnika jurnue na njega, podignutih titova i maeva. Gaven se spusti u odbrambeni poluuanj, odbi prvi udarac pariranjem koje mu je usadio Rufinije, i nastavi pokret udarcem koji prosee bone trake na oklopu i zabi se oveku u bok. Vojnik dreknu i pade na lea, a Gaven se okrete da doeka sledeeg; sada je sjajni elik njegovog maa probio oklop. Izraz iznenaenja na vojnikovom licu bio bi smean da je Gaven imao vremena da u tome uiva, ali na njega se ve okomio trei. Gaven skoi ka njemu, i dok mu je protivnikova otrica samo zagrebala lea, on zari svoju ispod ivice oklopa, itavim putem do srca. Telo u padu umalo da mu istrgne ma, ali Gaven uspe da ga iupa. etvorica mladih druida leala su na zemlji. Priteklo im je u pomo nekoliko ljudi iz naroda movare, ali njihove strelice bile su gotovo beskorisne pred rimljanskim oklopima. "Beite..." mahnu im on. Zato budale ne pobegnu dok jo ima vremena? No, preostali druidi pokuavali su da stignu do njega, zovui ga po imenu. Gavenov juri iznenadio je Rimljane. Jedan pade od prvog udarca; drugi podie tit na vreme i uzvrati mu udarac. Otrica zasee Gavenu miicu, ali nije osetio bol. Zateturao se od udarca u lea, ali sledeeg trenutka se uspravio i narednim zamahom odsekao oveku ruku. Ostala su jo petorica, kao i dekurion, i sada su postali oprezni. Moda e ipak uspeti. Divlje se iskezivi, on napade sledeeg vojnika brzim udarcima koji su komadali oklop. Plavi zmajevi na Gavenovim rukama sada su pocrveneli, i mada i dalje nita nije oseao, dobar deo te krvi bio je njegov. Zamirkao je kad je preko njega prola senka, a onda je skoio u stranu, moda malo sporije, da izbegne sledei udarac. Nije od gubitka krvi, pomisli on, rizikujui da pogleda uvis, gde se tamna magla brzo irila preko do maloas vedrog neba. Kaileja i Siana, pomisli on. One e ih srediti. Ja samo treba da izdrim. Ali i dalje je imao petoricu protivnika. Ma mu je plamteo dok je vitlao njime. Legionar ispred njega odskoi, i Gaven se nasmeja. A onda, kao munja iz nebesa, neto ga udari izmeu lopatica. Gaven odskoi napred i pade na kolena, pitajui se ta ga to vue nanie, zato mu je odjednom tako teko da die. A onda spusti pogled i ugleda opaki vrh koplja kako mu tri iz grudi. Odmahnuo je glavom, jo ne verujui. Sada se brzo smraivalo, ali ne toliko brzo da bi rimljanski maevi prestali da mu se zarivaju u lea, noge i ramena. A onda vie nita nije mogao da vidi. Zvezdani ma mu iskliznu iz utrnule ruke. "Siana..." apnu on, i pade na sveto tlo Avalona, uzdahnuvi kao prethodne noi, kada je izlio svoj ivot u njenom naruju. 8. "Je li mrtav?" Kaileja vrlo neno vrati Gavenovu ruku na grudi. Dok je traila ivotnu silu unutranjim ulima, videla je samo iskru. Morala je da potrai puls kako bi se uverila. "iv je", glas joj se slomio, "mada samo bogovi znaju kako." Koliko je krvi bilo! Sveto tlo Tora bilo je natopljeno njome. Koliko e godina kie biti potrebno da je spere? "Mo kralja ga dri u ivotu", ree Rianon. "ak i kraljevska hrabrost ne moe da prevazie ovo", odvrati Ambios. I on je bio ranjen, ali ne ozbiljno. Nekoliko druida je poginulo. No, poginuli su i Rimljani, kada je arobnjaka tama dola i kada su samo obdareni duhom mogli da razlikuju prijatelja od neprijatelja. "Trebalo je da budem tu", apnu Kaileja. "Ti si nas spasla. Ti si prizvala senku..." ree Rianon.

"Prekasno..." Kaileji zastade dah. Tame sada nije bilo. Ako ne vidi dobro, to je zato to su joj oi pune suza. "Prekasno da njega spasem..." Bila je u svojoj kui kad su stigli Rimljani, odmarala se kako bi bila spremna za popodnevnu proslavu. U tome nije bilo nikakve krivice, svi su joj tako rekli. Kako je mogla znati? Ali nikakvi izgovori nisu mogli da izmene injenicu da je Eilan umrla jer Kaileja nije uspela na vreme da stigne u Vernemeton, pre deset godina. A sada Eilanin sin, koga je nauila da voli, lei na samrti jer nije bila uz njega kada mu je najvie trebala. "Smemo li da ga pomerimo?" Upita Rianon. "Moda", odvrati Marged, najvinija leenju. "Ali ne daleko. Bilo bi najbolje da mu napravimo zaklon tu gde jeste. Ako odseemo drku koplja, moemo ga poloiti na lea. Onda e mu biti lake." "Ne moete da ga izvadite?" tiho upita Ambios. "Ako to uinimo, smesta e umreti." Brzo, ne znajui ta mu se desilo, pomisli Kaileja, umesto sporo, u velikim bolovima. Znala je kako umiru ljudi ranjeni u plua. Bilo bi mnogo bolje da mu odmah izvuku koplje. Ali, ma koliko kratko, Gaven je bio Pendragon, a kraljevi, isto kao i Vrhovne svetenice, ne umiru kao drugi ljudi. Moramo pustiti Sianu da se oprosti od njega, pomisli ona, ali u dubini srca znala je da je donela odluku zbog svoje elje da se oprosti od svog posvojeta. "Podignite zaklon od granja koji ste mu jutros napravili i donesite ga ovamo. Odsei emo drku koplja i negovaemo ga to bolje moemo." Kaileja polako obie krug. Dok se Gaven borio protiv Rimljana, hrianski monasi nastavili su unitavanje. Dva stuba bila su sruena, kao i tri manja kamena, a na oltaru se videla velika pukotina. Kretala se u pravcu sunca, iz navike, ali mo koja bi se inae budila pri takvom kretanju, glatko tekui od kamena do kamena, sada je tekla mlitavo, bez snage i pravca. Kao i Gaven, i Tor je bio ranjen, i njegova mo je krvarila kroz oteeno kamenje. Kaileja uspori korak, kao da ni njeno srce vie nema snage da pumpa krv kroz ile. Seala je kako joj treperi u grudima. Moda u i ja umreti. Tog trenutka joj se inilo da bi bilo dobro tako. Gaven je leao izvan kruga, umiven i previjen na improvizovanoj postelji, a Siana je bila kraj njega. Zaustavili su krvarenje iz manjih rana, ali vrh koplja jo mu je virio iz grudi, a duh mu je lutao granicom izmeu smrti i snova. Kaileja je zabranila sebi da se okree i gleda ima li promene. Ako se probudi, neko e je pozvati; nee oduzeti Siani ono malo utehe koju joj prua to to je nasamo sa njim. Poslednji zraci sunca optoili su zemlju zlatom, blistajui u magli koja je poela da se skuplja oko niih brda. Kaileja nije videla nikakav pokret u trsci niti na vodi. Nita se nije kretalo na vlanim livadama niti na umovitim ostrvima. Kuda god bi pogledala, zemlja je bila mirna. To je privid, ree ona u sebi. Zemlja bi na ovakav dan morala da bukti od plamena i oluje! Iznenada je obuze gnev kada je pogledala kolibe uurene oko crkvice oca Josifa. Pavle je unitio starev san o dve zajednice koje ive zajedno, idui svaka svojim putem ka cilju koji je njoj i Josifu bio isti. Ali ak ni tamo se niko nije video. Narod movare rekao je da su monasi pobegli kad je nastupila tama, oajniki se molei za spas od demona koje su sami prizvali. Iza crkve video se put na sever, ka Akve Sulis. Bio je beo i sada pust, ali pitala se koliko e potrajati dok stari Macelije ne pone da se brine za svoje vojnike, pa poalje novu etu da sazna ta im se desilo. Gaven je ubio petoricu, a kada je pala tama, mali noevi naroda movare pronali su srca ostalih. Potom su odvukli tela i bacili ih u movaru, kako ne bi zagadila Tor. No, monasi su svakako ve poslali poruku Rimljanima da su vojnici stigli, i odmazda e biti strana. Doi e i zavrie ono to je poelo masakrom na ostrvu Mona, dok sam bila dete. Druidi i sledbenici Boginje konano e biti istrebljeni... mrano je mislila Kaileja. Tog trenutka nije joj ni bilo vano. Ostala je tu gde jeste, zagledana preko zemlje dok je svetlo nestajalo sa lica sveta. Ve se potpuno smrailo kada neko dodirnu Kaileju po ruci i vrati je svesti. Vie se nije nadala, ali onako zamiljena uspela je da se malo smiri.

"ta je bilo? Je li Gaven..." Rianon odmahnu glavom. "Jo spava. Potrebna si nama ostalima. Gospo, ovde su svi druidi i sve zavetovane svetenice. Boje se; neki ele da pobegnu pre nego to Rimljani ponovo dou, a drugi ele da ostanu i bore se. Govori sa njima - reci nam ta treba da radimo!" "Da vam kaem?" Kaileja odmahnu glavom. "Zar misli da je moja magija toliko mona da treba samo da apnem re, pa da sve bude dobro? Nisam mogla da spasem Gavena - zato misli da mogu da spasem vas?" I u polumraku je videla bol na Rianoninom licu, pa je uutala. "Ti si Gospa od Avlaona! Ne moe naprosto da se povue zato to si izgubila nadu. Svi smo oajni koliko i ti, ali ti si nas uvek uila da ne smemo dopustiti svojim oseanjima da nam odreuju delovanje, nego da treba da traimo smirenost i da putamo veiti duh u nama da odlui..." Kaileja uzdahnu. Oseala se kao da je duh u njoj umro kada je Pavle oborio sveto kamenje, ali jo su je obavezivala dela ene kakva je nekada bila. Istina je, pomisli ona, najjai su okovi koje sami sebi stavimo. "Vrlo dobro", konano ree ona. "Ova odluka uticae na ivote svih nas. Ne mogu da je donesem u vae ime, ali doi u i razgovaraemo o tome ta da radimo." Jedan po jedan, druidi uoe u narueni krug. Ambios donese Kailejinu stolicu, i ona sede, tek sada shvativi koliko je dugo stajala. Nauila je da zanemaruje zahteve tela, ali sada je oseala svih svojih ezdeset godina. Na tlu se nae nekoliko svetiljki. Pod treperavim svetlom Kaileja vide na njihovim licima odraz svojih strepnji i strahova. "Ne moemo da ostanemo ovde. Ne znam mnogo o Rimljanima", ree Ambios, "ali svi smo uli kako oni kanjavaju svaki napad na svoje vojnike. Ako je rat, zarobljenike prodaju u roblje, ali ako se civili pobune i napadnu svoje gospodare, raspinju ih na krst..." "Mi Britanci ne smemo da nosimo oruje, ba da ga ne bismo podigli na njih", ree neko drugi. "Zar se udite?" upita Rianon sa gorkim ponosom. "Pogledajte ta je Gaven uinio sam!" Svi se okrenue da vide prilike pod lisnatim zaklonom. "Prema nama sigurno nee imati milosti", ree Eiluned. "ula sam ta su uinili enama na ostrvu Mona. umska Kua je osnovana da bi zatitila preostale. Nije trebalo da odlazimo odande." "Vernemeton je u ruevinama", umorno ree Kaileja. "I ovoliko je trajao sam zato to je stari Vrhovni druid, Ardanos, postao lini prijatelj sa nekoliko uticajnih Rimljana. Mi smo dosad iveli u miru jedino zato to vlasti nisu znale da smo tu." "Ako ostanemo ovde, pobie nas, ili i neto gore od toga. Ali kuda da odemo?" upita Marged. "ak i planine Demetije ne bi nas sakrile. Da li da zamolimo narod movare da nam sagradi amce, pa da zaplovimo ka ostrvima iza zapadnog mora?" "Avaj", ree Rianon, "siroti Gaven verovatno e stii do tih ostrva pre nas." "Mogli bismo da beimo na sever", ree Ambios. "Kaledonjani se ne klanjaju Rimu." "U Agrikolino vreme su se klanjali", odvrati Branos. "Otkud znate da neki ambiciozni imperator nee pokuati da to povrati? A narod severa ima svoje svetenike. Moda neemo biti dobrodoli." "Onda je druidski red Britanije okonan", mirno ree Rianon. "Decu koju smo primili na obuku moramo poslati njihovim porodicama, a mi treba da beimo svako za sebe, pa ko uspe." Branos odmahnu glavom. "Suvie sam star za tako neto. Ja ostajem ovde. Rimljani mogu da se zabave mojim starim kostima kako god ele." "Ostajem i ja", re Kaileja. "Gospa Eilan me je poslala da sluim Boginji na ovom svetom brdu, i neu da izneverim zavet koji sam joj dala." "Majko Kaileja!" poe Lisanda. "Ne moemo da odemo..." ali prekide je neki zvuk. Siana je napola ustala i dozivala ih je. "Gaven je budan!" doviknu ona. "Morate ovamo!" udno, pomisli Kaileja, kako umor nije nestao, nego je postao nevaan. Ona je prva stigla do Gavena i klekla kraj njega, prelazei mu rukama iznad tela da bi osetila ivotnu silu u njemu. Bila je vra nego to je oekivala, i setila se da je on u cvetu mladosti i u sjajnoj kondiciji. Ovo telo nee tako lako ispustiti duh to je u njemu.

"Rekla sam mu ta se desilo poto je uzgubio svest", tiho ree Siana kada se svi okupie. "Ali jeste li odluili ta emo?" "Ne moemo nai utoite kao zajednica", ree Ambios. Bacio je pogled na Gavenovo bledo lice i brzo ga odvratio. "Moramo se rasuti u nadi da Rimljani nee smatrati za shodno da nas gone jedno po jedno." "Gavena ne smemo da pomeramo, a ja neu da ga ostavim!" uzviknu Siana. Kaileja primeti Gavenov greviti pokret i poloi ruku na njegovu. "Budi miran! Mora tedeti snagu!" "Za ta?" bezglasno upita Gaven. Zaudo, u njegovom oku sinu iskra humora. Potom prenese pogled na Sianu. "Ona ne sme da rizikuje... zbog mene..." "Ti nisi napustio sveto kamenje", ree Kaileja. On pokua da dublje udahne i tre se. "Tada je bilo ta da se brani. A ja sam... gotov." "A ta e me drati na ovom svetu ako tebe nema?" kriknu Siana, naginjui se nad njim. Njena blistava kosa zakloni mu rane, a ramena su joj se tresla od silovitog plaa. Gavenovo lice se zgri kad je shvatio da nema snage ni da podigne nepovreenu ruku i utei je dodirom. Kaileja, oseajui da je oi peku od suza, podie njegovu ruku i poloi je na Sianino rame. Iznenada oseti da joj koa bridi. Podigla je pogled i ugledala svetlucanje izmetenog vazduha, a unutar njega vitko oblije Vilinske Kraljice. "Ako svetenice ne mogu da te tite, keri moja, onda se mora vratiti u Vilinsku Zemlju, i tvoj ovek sa tobom. On nee umreti ako bude na mojoj brizi u Drugom Svetu." Siana sede uspravno, pogleda punog oajanja. "A hoe li se zaleiti?" Viline crne oi pogledae Gavena, pune beskonanog saoseanja i beskonane tuge. "Ne znam. Moda vremenom - vrlo dugim vremenom, ako se rauna po ljudskim merilima." "Oh, Gospo", apnu Gaven, "bila si dobra prema meni, ali ne razume ta trai. Moe da mi ponudiu besmrtnost Starog Naroda, ali ta bi mi to donelo? Beskrajne patnje zbog ranjenog tela, i patnju duha kad god pomislim na narod Avalona i na obesveeno kamenje. Siana, mila moja, naa ljubav je velika, ali to ne bih mogao da preivim. Hoe li traiti to od mene?" On se zakalja, a crvena mrlja na zavojima oko grudi primetno poraste. Siana zajeca i odmahnu glavom. "Uklonila bih ti ak i ta seanja", ponudi njena majka. Gaven prui ruku, oko koje se uvijao kraljevski zmaj, zapanjujue taman na prebledeloj koi. "Moe li da ukloni i ovo?" upita on. "Onda bih bio mrtav, jer to to bi ostalo ne bih vie bio ja. Ne prihvatam nikakvo izbavljenje koje ne ukljuuje i druide i sveto kamenje." Je li i njegov otac posedovao tu mudrost na kraju? upita se Kaileja. Ako jeste, onda je video Eilan jasnije nego ja, i ja sam godinama verovala u pogrenu procenu o njoj. Bilo je strano ironino to je tek sad dola do tog saznanja. Kraljica ih je oboje alosno gledala. "Otkako je visoki narod doao preko mora, gledala sam i prouavala ljude. Ali i dalje vas ne razumem. Poslala sam svoju ker da naui vau mudrost, a ona je uz to dobila i vae mane. Ali vidim da si reen, i zato u ti rei kako svetenice i druidi Avalona mogu da se spasu. Bie teko, ak i opasno, i ne mogu da obeam uspeh, jer sam sam samo ula da je neto slino pokuano jednom ili dvaput za mog dugog postojanja, a ni onda nije bilo uvek uspeno." "Jo jedna nain za ta? Na ta misli, majko?" Kaileja sede na pete, kiljei, jer inilo joj se da je u pitanju neto o emu je i sama ula prie. "Nain da se ovaj Avalon u kome boravite odvoji od ostatka sveta ljudi. Rimljani e videti samo ostrvo Inis Vitrin, gde hriani imaju svoju crkvu. Ali za vas e postojati durgi Avalon, izmeten taman toliko da njegovo vreme tee drugim putem, niti sasvim u Vilinskoj Zemlji niti sasvim u ljudskom svetu. Za smrtnike, opkoljavae ga magla moi, kroz koju e moi da prou samo oni koji su obueni da uobliavaju mo." Njen tamni pogled pree na Kaileju. "Da li razume, Gospo od Avalona? Jesi li spremna da pokua, za dobro onih koje voli?" "Jesam", promuklo ree Kaileja, "ak i ako me to utroi itavu. Usudila bih se i na vie radi onoga emu sam poloila zavet."

"To se moe izvesti samo na vrhuncu plime moi. Ako budete ekali dugodnevicu, neprijatelji e stii pre toga, a mislim da ni Gaven svakako ne bi poiveo dotle." "Ali plime Beltana tek poinju da jenjavaju, a obred koji je sino ovde izveden proizveo je ogromnu mo", brzo ree Kaileja. "Uiniemo to sada." Bilo je ve vrlo kasno kad su bili spremni da ponu. Nee moi da prenesu itavu dolinu Avalona; ak i prenos sedam svetih ostrva predstavljae gotovo nezamisliv zadatak. Kaileja je poslala parove, po jednog svetenika i svetenicu, da oznae take vatrama od ugljevlja sa Beltanskog ognja. Ostali su se okupili na Toru. U trenutku kada su se zvezde zaustavile, oznaivi pono, Branos stade na vrh Tora, podie rog do usana i dunu. Prsti su mu bili suvie nepokretni za harfu, ali plua su mu bila odlina. Isprva tih, zvuk roga lebdeo je nad zemljom u senci, jaajui kao da izvlai snagu iz same noi, ispunjavajui tamu tako potpunim zvukom da joj se uinilo da joj uzvraaju i same zvezde. Kaileja oseti da se jei od nadolazeeg transa, i da to to uje nije sasvim fiziki, jer kako moe zvuk koji proizvede ovek da ispuni itav svet? I kakva telesna ula bi to mogla da osete? To to je uo njen duh bilo je iskazivanje obuene volje drevnih druida. Pogledala je po krugu. Popravili su ga to su bolje mogli, podigavi oboreno kamenje i spojivi odlomljene delove, ali noas je pravi krug bio stvoren od ljudskih tela i ljudskog duha. Narod Avalona stajao je oko njih, jedan krug unutra, a drugi spolja, kao ivi produetak taaka moi koje je kamenje oznaavalo. Ples za koji nisu imali vremena po podne obavie se sada. Kaileja dade znak Rianon da pone sa muzikom. To to je svirala bilo je dostojanstveno i ivahno, kao kad aplja koraa kroz trsku, muzika koja je bila stara i kada su druidi doli na ovo ostrvo. Dve kolone plesaa poee da se kreu krugom u pravcu sunca, razdvajajui se da zaobiu kamenje, prolazei izmeu njega, pa se razdvajajui kod narednog, tako da je kamenje bilo optoeno trakama svetlosti. Unutra pa napolje, unutra i napolje prodevali su se plesai, a melodija se ubrzavala sa svakim krugom. Kaileja je oseala kako tok energije jaa, a vidljiva svetlost bila je samo odraz energije koja je izvirala oko oboda kruga. Malo bi se zatalasala u dodiru sa oteenim kamenjem, kao kada vodeni tok naie na prepreku. Ali voda je bezumna, samo prati liniju manjeg otpora. Odlunost plesaa pronee ovaj tok pravim putem. Kako se ples ubrzavao, energija se irila sa oboda, bledei i zraei ka spolja. Ali mo koja se usmeravala ka unutra opstajala je, noena svojim ubrzanjem i svojim sporijim kovitlacem, malo nejednakim tamo gde je kamenje bilo oteeno, ali ipak dovoljno jakim. Vrhovna svetenica posla pipak duha nanie, ukotvivi se u zemlji Tora. Koliko god puta je to inila, uvek bi osetila iznenaenje kada bi mo zaista potekla. Vazduh unutar kruga se zgunjavao. Kaileja zatrepta; kamenje i plesai bili su napola zaklonjeni talasavom, zlatnom izmaglicom. Kaileja podie ruke kako bi prikupila svetlost. U dimenziji udaljenoj od ove samo za dah, ekala je Vilinska Kraljica. Ako druidi uspeju da prikupe dovoljno moi, i ako Kaileja bude dovoljno snana da je usmeri, vila e je upotrebiti da povue Avalon izmeu svetova. Energija se dizala u vrtoglavim talasima, a kako je rasla, raslo je i izoblienje kod oteenog kamenja. Kaileja se trudila da ouva ravnoteu, seajui se dana kada se vratila na Tor preko vode, tokom oluje, a amac je poskakivao pod njima dok se Vodohoda borio da je preveze. Pruene rurke ekale su da ih privuku u zaklon, samo ako Kaileja uspe da dobaci ue do obale. Ali zapravo ih je spaslo samo kratkotrajno jenjavanje vetra. Sada je bilo isto tako. Zateturala se, zahvaena narastanjem energije, i nije mogla da povrati ravnteu; mogla je da prikupi mo, ali nije mogla da je usmeri od sebe. "Dosta je!" Kaileja nije znala je li glas dopro spolja ili iznutra. No, ionako ne bi mogla jo mnogo da izdri. Kada je volja koja ju je podravala nestala, energija suknu upolje i ona pade.

"ao mi je... nisam bila dovoljno snana..." Kaileja je znala da bunca. Zamirkala je, ne znajui je li pri svesti ili je sve to samo san. Svet se postepeno umirio. Sedela je oslonjena leima o kameni oltar, a bleda lica nejasno su poigravala oko nje. "ao mi je", ponovi ona, neto glasnije. "Nisam htela da vas uplaim. Pomozite mi da ustanem." Barem je, pomisli ona mrano dok se osvrtala, sauvala dovoljno stare discipline da usmeri viak moi kroz sebe, kako ne bi unitila krug. Ostali su delovali potreseno, ali svi su bili na nogama. Ona se oseala kao da ju je pregazilo krdo konja, ali bolno tutnjanje srca poinjalo je da se smiruje. Njenu panju privue pokret izvan kruga. ta to rade? etvoro mlaih prebacilo je Gavena na nosila i unelo ga unutar kamenog kruga. "To je njegova elja, Gospo", ree Ambios, a ton njegovog glasa je dodao: ak i na samrti, on je kralj... Doneli su klupe i poloili nosila preko njih. Zgreni miii na Gavenovim obrazima opustie se kada je njihanje prestalo, i on ubrzo otvori oi. Kaileja se zagleda u njega. "Zato..." "Da ti pruim onoliko pomoi koliko mogu kada ponovo pokua..." odvrati Gaven. "Opet?" Kaileja odmahnu glavom. "Uinila sam sve to sam umela..." "Moramo pokuati dugaije", ree Siana. "Zar nas nisi uila moi trijade u ovakvim delima? Tri take uvek su mnogo bolje uravnoteene od jedne." "Misli na mene, Gavena i tebe? Za njega je opasno ak i da ostane unutar kruga. Kanalisanje tolike moi bi ga ubilo!" "Ionako u umreti, bilo od rana, bilo kada dou Rimljani", tiho ree Gaven. "uo sam da se pri smrti kralja pokree velika magija. Mislim da u, umirui, imati vie moi nego dok sam, pre nedelju dana, bi u punoj snazi. Vidi, sada se seam ko sam, i ko sam bio. Ono malo ivota to mi preostaje mala je cena za takvu pobedu." "Da li se Siana slae?" gorko upita Kaileja. "Ovo je ovek koga volim..." Sianin glas jedva je primetno zadrhtao. "Kako da mu se protivim? On je za mene oduvek bio kralj." "Nai emo se ponovo." On pogleda nju, pa Kaileju. "Zar nas nisi uila da ovaj ivot nije jedini?" Kaileja izdra njegov pgled, oseajui se kao da e joj srce prepui. U ovom trenutku nije jasno videla samo Gavena, nego i Sianu, i znala je da je duh koji blista u njenom pogledu onaj koga je nekada volela, a nekada mu se protivila, ranije. "Neka bude tako", ozbiljno ree ona. "Rizikovaemo zajedno, jer mislim da smo sve troje vezani istim lancem." Ona se ispravi i pogleda ostale. "Ako ste takoe reeni da pokuate ponovo, morate zauzeti mesta i stajati oko kamenja, drei se za ruke. Ali ovog puta neemo plesati. Oteeno kamenje ne moe da usidri energiju. Morate je poslati u pravcu sunca, kroz spojene ruke, dok budemo pevali..." Ponovo se na Tor spustila tiina. Kaileja duboko udahnu, putajui koren u zemlju, i poe da izvija prvi ton u svetom sazvuju. Poelo je u prvi mah tiho, pojaavajui se kako se prilivalo sve vie i vie glasova, sve dok Kaileja nije videla vibracije u izmaglici. Poto je ton ustaljen, ona prestade da peva. Siana i Gaven takoe su zautali, ali oseala je kako koriste zvuk da usmere energiju. To je bilo ohrabrujue, ili je samo ona poela da klizi u dublje stanje svesti, u kome je sve to se deava mogla da prati nepristrasnim pogledom. Produbila je usmerenost i poela drugi ton sazvuja. Kako se harmonija uslonjavala, magliasti sjaj postajao je sve jai. Ako je energija prizvana plesom bila ivlja, ova svetlost delovala je stabilnije. Iskusniji druidi zauzeli su mesta kraj oteenog kamenja, i njihova snaga davala je ravnoteu ostalima. Kaileja ponovo prikupi snagu i ispuni oteali vazduh treim tonom. Svakako nam uspeva, pomislila je dok su se vii glasovi mladih ena slivali u sazvuje, jer sada je u sjaju videla dugine boje koje su postepeno poinjale da se kovitlaju u pravcu sunca. Ovu mo nije trebalo kontrolisati nego pratiti, blago lebdei na njenom sve jaem toku. Sada ju je samo valjalo usmeravati. "Pevam sveto kamenje Avalona", poe ona etvrti ton, a hor ga prihvati.

"Pevam krug svetlosti i pesme", pridrui se Siana. "Pevam duh koji lebdi mimo bola..." Gavenov glas bio je iznenaujue snaan. "Sveto je visoko mesto na kome smo..." "Trava na njegovim padinama raste zelena..." "Pupoljci lete na vetru..." Glasovi su se slivali za njima, nastavljajui napev. Pod duginim svetlom Kaileja ugleda slike Avalona: maglu u ruiastom sjaju praskozorja nad jezerom, srebrno-blistavi blesak podnevnog sunca, pruge plamena u tracima pred vee. Prizivali su lepotu Tora u prolee, okienog jabukovim pupoljcima, u zelenoj snazi leta, i ogrnutog tihim, sivim maglama jeseni. Pesma se okrete ka zelenim ostrvima, ka hrastovom drveu to posee ka nebu i ka slatkim bobicama zatienim trnjem. Vie nije bilo uzbuenja kao pri prvom pokuaju, samo rastua sigurnost da ih muzika podie. Mo unutar kruga polako je rasla, postepeno zraei napolje, ka obodu oblasti kojom su vladali druidi. No, osa itavog ogromnog toka koji se polako okretao bila je trijada postavljena kraj kamenog oltara. Kaileja je bila svesna Sianinog srca punog ljubavi i Gavenove odvane due, kao i sebe, kako se kree izmeu muke i enske mudrosti, oboje i nijedno, jer predavali su sredite jedno drugom kako su pevali. Postepeno joj se uini da uje jo jedan glas, umilan u daljini, glas iz Drugog Sveta. I taj je pevao o Avalonu, ali lepote u toj pesmi bile su prolazne i vene, i pripadale su Avalonu srca, koji postoji izmeu svetova. Nita smrtno ne bi moglo da se odupre tom pozivu. Kailejin duh treperio je kao goludravi pti koji stremi ka nebesima. Zemlju potrese drhtaj; Kaileja se zanjiha i pridra se za oltar. Tlo pod njenim nogama vie nije bilo stabilno, nego je samo veza sa ostalim dvoma bila nit ivota za koju se drala dok su je talasi vibracija nosili sve dalje i dalje od obine stvarnosti. Vie nije videla ni kamen ni krug, ve samo ostalo dvoje, kako lebde u zlatnoj magli. Videla je da vie nisu u telu, jer Gaven je stajao blistavo itav, kao to je bio prethodne noi, sa Sianom kraj sebe. Kaileja im prui ruke i oni je uhvatie, i taj dodir posla trenutak bolnog sjaja moi, a potom ogromni mir. "Postignuto je..." ree glas iznad njih. Oni podigoe pogled i videe Vilinsku Kraljicu onakvu kakva je na drugoj strani, blistavu od velianstvenosti za koju je lepota to je ponekad nosi meu ljudima samo nagovetaj i maska. "Dobro ste radili. Ostaje jo samo da prizovemo oblake koji e kriti ostrvo Avalon od sveta. Vi, deco moja, treba da se vratite u svoja tela. Bie dovoljno da Gospa od Avalona, koja je odavno naviknuta da boravi izvan svog tela, ostane ovde i naui laroliju kojom se prolazi kroz maglu u spoljanji svet." Kaileja se odvoji od ostalih. Siana se nasmei i poe da se okree, ali Gaven odmahnu glavom. "Nit koja me je vezivala za taj oblik prekinuta je." Siana rairi oi. "Mrtav si?" Gaven se, zaudo, nasmeja. "Da li ti izgledam mrtav? Samo moje telo nije izdralo. Sada sam slobodan." I izgubljen za mene... pomisli Kaileja. Oh, dragi moj deko, sine moj! Pruila je ruke ka njemu, a onda ih spustila. Sada je bio daleko od nje. "Onda u ostati ovde, sa tobom!" Siana ga grevito uhvati. "Ovo mesto je samo prag", ree njena majka. "Uskoro e nestati. Gaven mora dalje, a ti se mora vratiti u svet ljudi." "Avalon je bezbedan", uzviknu ona. "Zato sada da se vraam?" "Ako ne mari za ivot koji jo nisi proivela, vrati se radi deteta koje nosi..." Siana rairi oi, i Kaileja oseti kako se u njenom duhu budi nada za koju nije ni znala da se izgubila. Ali Gavenov sjaj je rastao, kao da su mu svakog trenutka sve manje vani telesni oblici. "ivi, voljena moja, ivi i podigni nae dete, tako da neto od mene ostane u svetu." "ivi, Siana", uzviknu Kaileja, "jer si mlada i snana, i ubrzo e mi veoma trebati tvoja pomo."

Gaven je zagrli; sada je bio toliko blistav da se svetlost probijala i kroz Sianu. "Nee ti izgledati tako dugo. A kada doe tvoje vreme, ponovo emo hoditi zajedno!" "Obeava li?" Gaven se nasmeja. "Ovde se moe govoriti samo istina..." i sa tim reima svetlost postade zaslepljujua. Kaileja zatovri oi, ali ula ga je kako kae: "Volim te..." I mada su te rei moda bile upuene Siani, ula ih je i njena dua, i znala je da su bile upuene i njoj. Kada je otvorila oi, stajala je na irokoj, blatnjavoj obali movare gde se ue reke Sabrine vraalo unazad zbog plime. Kraj nje je stajala Vilinska Kraljica, ponovo odevena u umsku odeu, mada je na njoj ostalo jo malo velianstvenosti Drugog Sveta. No se primicala kraju, i vazduh je svakog asa postajao sve svetliji. Galebovi su im leteli nad glavom, kretei, i vlani vazduh bio je pun mirisa dalekog mora. "Je li gotovo?" apnu Kaileja. "Pogledaj iza sebe", zau se odgovor. Kaileja se okrete. Na trenutak joj se uini da se nita nije promenilo. Potom vide da je kameni prsten na Toru itav i kamenje celo, kao da nikada nije bilo obesveeno, a padina kraj svetog kladenca na kojoj su bile kolibe bratstva oca Josifa bila je prazna i zelena. "Magle e vas tititi - prizovi ih sada..." Kaileja ponovo pogleda ka zapadu. Nejasna izmaglica dizala se nad vodom, produbljujui se pred njenim pogledom sve dok se nije stopila u vrsti zid morske magle koja dolazi sa zorom. "Kojom arolijom da je prizovem?" Gospa izvadi iza pojasa neto umotano u uto platno. Bila je to mala, zlatna ploica izgravirana neobinim slovima, i pri pogledu na nju u Kaileji se probudie daleka seanja; znala je da su to napisali ljudi koji su doli iz monih zemalja to su sada potopljene pod morem. A kada ju je dodirnula, iako nikada nije ula taj jezik ovim smrtnim uima, znala je koje rei mora da kae. Gusta magla u daljini kovitlala se i poinjla da se valja. Dok je nastavljala prizivm magla se pribliavala, kotrljajui se preko drvea, trske i vode do blatnjave zaravni obale, kovitlajui se oko nje u hladnom zagrljaju koji joj je umirio poslednji bol. Ona mahnu rukom, aljui maglu na sve etiri strane. Obgrli nas, okrui nas, odvedi nas dalje u maglu gde nikakav fanatik nee moi da izvikuje kletve niti da baca svoje ini i gde e moi da nas nau samo bogovi. Okrui Avalon maglom u kojoj emo biti zauvek i veito bezbedni! Poela je da osea hladnou. Na ivici vizije magla je teko lebdela nad vodom, i oseala je da iza nje vie ne lei poznati predeo kojim je nekada doputovala iz Deve, nego neto strano, neto neprirodno i samo delimino vidljivo smrtnom oku. Je li provela tako minute ili sate? Bila je ukoena i utrnula, kao da je dugo i daleko vukla na svojim leima i ramenima itav Avalon. "Gotovo je." Glas Vilinske Kraljice bio je nesiguran. Izgledala je manja, kao da je i ona iscrpljena noanjim radom. "Vae ostrvo lei izmeu sveta ljudi i vilinskog. Ko god da sada potrai Avalon, nai e samo hriansko sveto ostrvo, osim ako je upuen u drevnu magiju. Moe uputiti u aroliji nekoga iz naroda movare, ako su dostojni toga, ali inae neka se prenosi samo vaim posveenicima." Kaileja klimnu glavom. Vlani vauzduh bio je sve i nov. Od sada e obitavati u istoj zemlji, nee dugovati nita prinevima i imperatorima, i vodie ih samo bogovi... KAILEJA GOVORI Od trenutka kada se oko nas sklopila vilinska magla, vreme Avalona poelo je da tee drugaije nego u spoljanjem svetu. Od Beltana do Samena, i od Samena do novog Beltana, godine su kruile, i od tog dana neposveena noga nije stupila na Tor. Kad se osvrnem, to mi se ini tako skoro. Ali Gavenova ker koju je Siana rodila sada je odrasla ena i poloila je zavet Boginji. A Siana je Gospa od Avalona po svemu sem po tituli.

Kako starim, misli mi se sve vie okreu ka unutra. Devojke me brino neguju i pretvaraju se da ne primeuju kada oslovim neku od njih imenom njene majke. Nemam bolove, ali ostaje istina da su mi davni dogaaji esto jasniji nego ovi sadanji. Kau da je Vrhovnim svetenicama dato da znaju kada im je as, i mislim da neu jo dugo ostati u ovom telu. Povremeno nam dolaze na obuku nove devojke; dovode ih ljudi iz movare koji znaju aroliju, ili ih nalaze nae svetenice kada izlaze u svet. Neke odlaze posle godinu ili dve, a neke ostaju i polau zavete svetenice. Ipak, promene su ovde male u poreenju sa dogaajima izvan Doline. Tri godine posle Gavenove smrti, u Britaniju je doao car Hadrijan lino i zaposlio vojsku da gradi veliki zid preko severne zemlje. Ali hoe li to zadrati divlja plemena u njihovim movarama i planinama zauvek? Pitam se. Zidovi su uvek onoliko vrsti koliko i ljudi koji ih dre. Naravno, to vai i za Avalon. Po danu mislim na prolost, ali noas sam sanjala da vodim sveanost punog meseca, na vrhu Tora. Pogledala sam u srebrnu iniju i videla sam u njoj odraze budunosti. Videla sam cara po imenu Antonije kako marira na sever od Hadrijanovog zida da sagradi jo jedan, u Albi. Ali Rimljani nisu mogli da ga odre i samo nekoliko godina kasnije povukli su svoje snage, ispraznili tvrave i odmarirali nazad. U budunosti kakvu sam videla u inji, vremena mira smenjivala su se sa vremenima rata. Novi savez severnih plemena pregazio je Zid, i drugi car, Severus, doao je u Britaniju da ih umiri i vratio se u Eburakum da umre. U mojim vizijama prolo je skoro dve stotine godina, i za sve to vreme magle su uvale Avalon. U junoj Britaniji, Britanci i Rimljani postali su jedan narod. Stigao je novi car, po imenu Dioklecijan, i krenuo da izlei imperiju od poslednjih graanskih ratova. Izmeu sukoba sa Rimljanima viala sam svoje svetenice, pokolenje za pokolenjem, kako oboavaju Boginju na Svetom Toru ili odlaze da postanu ene prineva i odre malo stare mudrosti u spoljanjem svetu. Uinilo mi se da poneka ima Gavenov lik, ili Eilaninu lepotu, ili da je mala i tamnoputa kao Vilinska Kraljica. Ali nisam videla sebe ponovo roenu u Avalonu. Prema druidskim uenjima, poneko je toliko svet da kada ih smrt oslobodi tela on zauvek odlazi izvan krugova sveta. Ne mislim da sam ja toliko blistava dua. Moda e Boginja biti milostiva i dopustiti mom duhu da bdi nad mojom decom dok ne bude potrebno da ponovo oivim u telu. A kada se to desi, moda e Gaven i Siana takoe ponovo doi. Pitam se hoemo li se prepoznati. Moda neemo, ali mislim da emo u te nove ivote poneti makar seanje na nau nekadanju ljubav. Moda e sledei put na Sianu biti red da bude uitelj, a na mene da uim. Ali Gaven e uvek biti Sveti Kralj.

Drugi deo: VRHOVNA SVETENICA @03 = 285-293. n.e. 9. Kia je padala od jutros, zapravo sipila je, uporno i dosadno, natapajui ogrtae putnika i navlaei velove magle preko bregova. etvorica slobodnjaka unajmljenih da prate Gospu od Avalona do Durnovarije jahali su pogrbljeni u sedlima, a voda im je kapala sa velikih hrastovih mouga koje su nosili o boku. ak i mlada svetenica i dvojica druida koji su je pratili navukli su preko lica kapuljae upavih vunenih ogrtaa. Dierna uzdahnu. elela je da i sama to uini, ali njena baka bezbroj puta joj je govorila kako Vrhovna svetenica Avalona mora da daje primer, i zato je jahala uspravljena u sedlu sve do sumraka. ak i kad bi poelela, Dierna nije mogla da zaboravi disciplinu. Ponekad, pomislila je, to to moe da prati svoje poreklo kroz sedam pokolenja, od kojih su veina bile svetenice, sve do

Gospe Siane, predstavlja nimalo potrebnu ast. Sada su izbili na vie tlo, i na putu je bilo vie sveta. Bie u Durnovariji pre nego to padne no. Konek, mlai od dvojice druida, pokaza joj rukom, i ona ugleda ljupku liniju akvadukta kako se probija kroz drvee. "Zaista je udo", sloi se ona, "pogotovo to narod Durnovarije sasvim lepo moe da se snabdeva vodom iz gradskih bunara. Rimljanski velikai stiu slavu podiui velianstvene graevine za svoje naseobine. Pretpostavljam da su prinevi Durotriga eleli da ih oponaaju." "Princ Eidin Minok vie je zainteresovan za odbranu", ree Leval, stariji druid, zdepast i prosed, koji im je bio Iscelitelj i poao je sa njima da kupi bilje koje na Avalonu nisu mogli da odgaje. "Pa, to mu je i potrebno", dobaci jedan od slobodnjaka. "Gusari sa Kanala svake godine nas sve ee napadaju." "Za to bi trebalo da se pobrine mornarica", ree drugi. "Zato plaamo Rimu porez svake godine?" Mlada Erdufila potera svog konja blie Dierninom, kao da oekuje da e gusarska banda iskoiti iza sledeeg drveta. Kada su izbili na uzviicu, Dierna ugleda grad, postavljen na krenjaku zaravan iznad reke. Ograda i jarak bili su isti kao to ih se seala, ali sada im je bio dodat novi, kameni zid. Reka je nemo tekla ispod litice, oiviena crnim blatom. Mora da je oseka, pomisli ona, kiljei kroz kiu prema tamnijem zelenilu gde se nebo stapalo sa morem. Pozdravie ih galebovi, letei im iznad glava. Druidi se ispravie, pa ak i konji, osetivi kraj putovanja, poee bre da hodaju. Dierna uzdahnu, tek sada priznavi samoj sebi da je strepela. Barem e noas biti na toplom i bezbednom mestu, unutar zidova koje je podigao Eidin Minok. Sada moe dozvoliti sebi da razmilja o devojci koja je bila razlog to su se uputili kroz kiu. "Telerti, da li me slua? Vrhovna svetenica e nam doi na veeru." Glas Eidina Minoka tutnjao je kao daleka grmljavina. Teleri zatrepta, s mukom odvajajui misli od sve blie budunosti u kojoj su je svetenice ve vodile sa sobom u Avalon. Nalazila se u oevoj radnoj sobi u Durnovariji, uvrui ivicu haljine kao nervozno dete. "Da, oe", odvrati ona negovanim latinskim koji su sva prineva deca morala da naue. "Gospa Dierna prela je veliki put da te vidi, keri. Da li si i dalje reena da ide sa njom? Neu da ti nameem takvu odluku, ali kada je jednom donese, vie nema predomiljanja." "Da, oe", ponovi Teleri, a onda primeti da otac eli opirniji odgovor. "Da, elim da idem." Nikakvo udo to otac misli da je uplaena; stoji pred njim vezanog jezika kao kuhinjska robinja. Princ je bio nean otac - veina devojaka njenih godina ve je udata, a da ih niko nije pitao ta ili koga ele. No, svetenice se ne udaju. Ako ele, uzimaju ljubavnika u svetim obredima i raaju decu, ali ne zavise ni od jednog mukarca. Svetenice Avalona poseduju monu magiju. Teleri nije utala od straha, nego od divlje radosti koja je izvirala u njoj od same pomisli na sveto brdo. Toliko je to elela - mogla bi da peva, vie, skakue po oevoj radnoj sobi kao da je poludela, samo ako bi poela da mu govori kako se danas zaista osea. Zato je drala oi oborene kao prava edna devojka i odgovarala jednoslonim reima na oevo zabrinuto ispitivanje. Stii e veeras! - pomisli ona kad ju je princ konano otpustio, pa je mogla da se vrati u svoju sobu. Kua, graena u rimljanskom stilu, bila je okrenuta ka unutranjem atrijumu, sa cveem u saksijama koje je blistalo od kie. I ona je dosad tako ivela, pomislila je dok se oslanjala na jedan od stubova u kolonadi: zatiena i negovana, ali zatvorena. No, postojale su merdevine koje su vodile na krov. Otac ih je postavio kako bi mogao da nadgleda izgradnju novog zida. Teleri prikupi suknju, pope se, otvori podna vrata i okrete se ka vetru. Kia ju je bockala po obrazima; kosa joj je ubrzo bila mokra, a voda joj je tekla niz vrat i natapala joj haljinu. Nije se brinula. Oevi zidovi delovali su bledo na kii, ali nad njima su se videli sivi, ustalasani bregovi. "Uskoro u videti ta se nalazi iza vas", apnu ona. "A onda u biti slobodna!"

Gradska kua u kojoj je princ Durotriga boravio kada je bio u plemenskom gradu bila je graena u rimskom stilu, a ukraavali su je lokalne zanatlije, pokuavajui da svoju mitologiju predstave u rimljanskom stilu. Nametena je bila sa nemarnim nepotovanjem stila i oseanjem za udobnost. Kamene podne ploe pokrivali su debeli vuneni tepisi; preko lealjki stajali su prostirai od lisijih koa. Dierna ih je eljno gledala, ali znala je da, ako jednom uroni u tu mekou, vie nee moi da ustane. Barem su prinevi robovi doneli toplu vodu za umivanje, i ona sa olakanjem skide pantalone i tuniku u kojima je putovala i obue plavu haljinu irokih rukava, odedu svetenica Avalona. Nije nosila nikakve ukrase, ali odea joj je bila od fino tkane vune, obojene naroito bogatom plavom bojom ija je proizvodnja jedna od tajni svetog ostrva. Uzela je bronzano ogledalo i vratila jedan neposluni pramen u venac od pletenica kojima je ukrotila svoju bujnu kosu, a onda prebaci preko glave veo, nabravi jedan kraj preko grudi, a drugi ostavivi da visi preko lea. I odea i frizura bili su joj strogi, ali meka vuna sama se oblikovala preko grudi i kukova, a pod tamnoplavom bojom njena kosa, jo kovrdavija na vlanom vazduhu, plamtela je kao vatra. Pogledala je Erdufilu, koja je jo pokuavala da namesti svoj veo, i nasmeila se. "Treba da poemo. Princ nee biti zadovoljan ako zbog nas bude morao da kasni sa veerom..." Mlaa svetenica uzdahnu. "Znam. Ali druge ene e nositi vezene tunike i zlatne ogrlice, a ja se u ovoj odei oseam tako obino." "Razumem te - kada sam prvi put pratila svoju baku na put izvan Avalona, isto tako sam se oseala. Ona mi je rekla da im ne zavidim - njihovi ukrasi samo znae da imaju mukarce koji im ugaaju. Ti si sama zaradila tu svoju odeu. Kada ue meu njih, dri se ponosno, pa e se one oseati preterano nakinurene i zavidee tebi." Erdufila, sa uzanim licem i pepeljastom kosom, nikada nee biti lepa, ali na Diernine rei se ispravila, i kada je Vrhovna svetenica pola ka vratima, krenula je za njom lakim, lebdeim korakom koji je takoe bio tajna Avalona. Gradska kua bila je prostrana, sa etiri krila oko dvorita. Princ i njegovi gosti okupili su se u prostranoj odaji u krilu najudaljenijem od puta. Jedan zid bio je oslikan prizorima venanja Mladog Boga sa Devicom Cvea na narandastoj pozadini, a na podu se nalazio mozaik. No, na ostalim zidovima bili su nameteni titovi i koplja, a stolica u kojoj je sedeo princ Eidin Minok bila je prekrivena vuijom koom. Princ je bio srednjih godina, sa dosta sedih vlasi u crnoj kosi i bradi. Nekadanji snani miii polako su mu se pretvarali u salo, i tek bi povremeni sjaj u oku pokazivao mudrost koju je nasledio od majke, koja je bila ker Avalona. Nijedna njegova sestra nije pokazala dar vredan obuke, ali prema poruci od Eidina Minoka, njegova najmlaa ker, mada prilino lepa, bila je 'toliko puna udnih elja i prohteva da bi sasvim odgovarala Avalonu'. Dierna se osvrte po odaji, prihvativi prinev pozdrav lakim, tano odmerenim naklonom glave. I to ju je nauila baka. Gospa od Avalona je, u svom domenu, po rangu ravna imperatoru. Ostali gosti - nekoliko matrona odevenih u rimljanskom stilu, gojazan ovek u togi konjikog stalea i trojica miiavih mladia, verovatno sinovi Eidina Minoka - gledali su je sa meavinom potovanja i radoznalosti. Da li se devojka koju je dola da vidi jo udeava ili je suvie stidljiva da bi dola u drutvo? Jedna od ena vrlo je upadljivo izbegavala njen pogled. Kada je svetenica primetila da ova oko vrata nosi srebrnu ribu na laniu, shvatila je da je to svakako hrianka. Dierna je ula da ih ima mnogo u istonim delovima imperije, ali iako je grupa monaha ivela na ostrvu Inis Vitrin, pandanu Avalona koji je ostao u ovom svetu, u ostatku provincije bili su srazmerno malobrojni. Izgledalo je da su se do te mere upustili u svae i rasprave da e najverovatnije unititi sami sebe, bez ikakve pomoi imperatora. "Vai zidovi brzo rastu, gospodaru", ree ovek u togi. "Otkako sam poslednji put dolazio, ve su zahvatili polovinu oboda grada." "Sledei put kad doete, bie zavreni", ponosno ree Eidin Minok. "Neka oni morski vukovi arlauu negde drugde u potrazi za veerom, u zemljama Durotriga nee dobiti nita."

"To je velianstven dar vaem narodu", nastavi ovek u togi, kao da ga nije ni uo. Dierna se seti da su se jednom ve sreli - bio je to Gnej Klaudije Polio, jedan od ovdanjih magistrata. "To je jedini dar koji nam Rimljani dozvoljavaju da damo", promrmlja jedan od sinova. "Ne daju nam da naoruamo narod, a trupe koje bi trebalo da nas tite alju preko Kanala, da vode njihove ratove." Njegov brat je ustro klimao glavom. "To je nepravedno, uzimaju nam poreze, a ne daju nam nita. Pre dolaska Rimljana barem smo mogli sami da se branimo!" "Ako imperator Maksimijan nee da nam pomogne, treba da imamo svog imperatora!" ree trei deak. Nije govorio glasno, ali Polio se zagleda u njega sa prebacivanjem. "A koga bi ti izabrao, petliu? Samog sebe?" "Ma ne, ma ne", brzo se umea njegov otac, "ne govori on o izdaji. To je samo krv njegovih predaka, koji su branili Durotrige jo pre nego to je Julije Cezar doao preko Galije, to mu plamti u ilama. injenica je da, u vremenima tekim po imperiju, ponekad izgleda da im je Britanija najmanje vana, ali i dalje nam je bolje unutar nje nego da se gloimo izmeu sebe..." "Trebalo bi da nas titi mornarica. ta Maksimijan i Konstantin rade sa novcem koji im aljemo? Zaklinjali su se da e unititi gusare", mrmljao je jedan od starijih ljudi, odmahujui glavom. "Zar nemaju admirala koji bi mogao da povede flotu protiv obinih razbojnika?" Dierna, koja je sa zanimanjem sluala, uvreeno se okrete kad ju je neko povukao za rukav. Bila je to najbogatije odevena ena, Vitruvija, udata za Polija. "Gospo, kau mi da mnogo znate o travama i lekovima..." Glas joj se spusti do apata kada je poela da opisuje nalete lupanja srca koji su je uplaili. Dierna je, ispod kozmetike i nakita, prepoznala u eni istinsku strepnju, pa je naterala sebe da slua. "Jeste li primetili promene u mesenom pranju?" upita ona. Mukarci, zadubljeni u razgovor o politici, nisu ni zapazili kad su se njih dve izdvojile. "Jo sam plodna!" uzviknu Vitruvija, a ispod boje na obrazima probi se pravo rumenilo. "Za sada", blago ree Dierna, "ali vi sada prelazite iz vlasti Majke u vlast Mudre. Proi e nekoliko godina dok se prelaz izvri u potpunosti. U meuvremenu, svakako pripremite kapi majine duice. Uzmite nekoliko kapi kad vas srce zabrine, i to e vam pomoi." Iz susedne sobe dopirao je primamljiv miris peenja, i Dierna postade svesna koliko je vremena prolo od doruka. Mislila je da e im se prineva ker pridruiti za veerom, ali moda je Eidin Minok jedan od onih staromodnih roditelja koji veruju da neudate devojke treba drati izdvojeno. Na ulazu se pojavi rob i objavi da je veera spremna. Dok su prolazili hodnikom, Dierna oseti neto, moda daak vazduha, kao da su negde dalje niz hodnik otvorena spoljanja vrata, pa se okrete. U senci na drugom kraju hodnika kretalo se neto bledo: primetila je ensku priliku, koja se pribliavala brzim, lakim korakom, kao noena vetrom. Vrhovna svetenica zastade tako naglo da Erdufila nalete na nju. "ta se desilo?" Dierna nije mogla da odgovori. Deo njenog uma prepoznao je u pridolici vrlo mladu enu, tek izilu iz detinjstva, visoku i vitku kao alosna vrba, sa bledom koom, crnom kosom i nagovetajem snanih kostiju Eidina Minoka u obrisu ela i obraza. Ali zanemela je od sasvim drugog oseanja, koje bi mogla da opie samo kao prepoznavanje. Diernino srce lupalo je kao u sirote Vitruvije; zatreptala je i na trenutak ugledala krhku devojku, sa sasvim svetlom kosom, odevenu kao svetenica, a potom ponovo sitnu, sa kestenjastim prelivom u crnoj kosi i sa zlatnim narukvicama nalik na zmije oko obe ruke. Ko je ona? upita se Dierna, a potom, Ili ko je bila, i ko sam bila ja, kada pozdravljam njen povratak sa toliko radosti? Za trneutak kao da je zaula ime - Adsarta... A onda se devojka nae pred njom i rairi crne oi kada ugleda plavu odedu. Lako i ljuko se spustila na kolena, dohvatila kraj Dierninog vela i poljubila ga. Vrhovna svetenica gledala je nanie u tu pognutu glavu, nesposobna da se pokreene. "Ah, evo je konano, moje drage keri!" zau iza sebe glas Eidina Minoka. "Teleri, mila, ustani! ta e Gospa misliti o tebi?"

Znai, zove se Teleri... Ostala imena i lica nestadoe pred ivom stvarnou devojke koju je gledala, i Dierna utvrdi da ponovo moe da die. "Uinila si mi ast, keri moja", tiho ree ona, "ali ovo nije ni vreme ni mesto da klei preda mnom." "Znai, bie ga?" upita Teleri, prihvatajui Dierninu pruenu ruku i ustajui. Na njenom licu divljenje je ve ustupalo mesto oduevljenom smehu. "Da li to eli?" upita Dierna, jo je drei za ruku. Rei su joj navirale na usne od neke moi suvie duboke da bi se nazvala navika. "Ponoviemo sve ovo pred drugim svetenicama, ali pitam te i sada. Da li svojom slobodnom voljom, bez prisiljavanja ili ubeivnja svog oca li bilo koga drugog, eli da se pridrui svetom sestrinstvu koje obitava na Avalonu?" Znala je da je Erdufila zapanjeno gleda, ali otkako je postala Vrhovna svetenica teko da je uinila ita u ta bi bila ovoliko sigurna. "Kunem se mesecom, zvezdama i zelenom zemljom", ustro odvrati Teleri. "Onda, u ime dobrodolice kojom e te doekati moje sestre kada se vratimo, pozdravljam te." Dierna obujmi Telerino lice dlanovima i poljubi je u elo. Teleri je te noi dugo leala budna. Kada je veera zavrena, Eidin Minok je naglasio da su svetenice umorne od dugog puta, poeleo im je laku no i poslao i ker u krevet. Teleri je znala da je bio u pravu, i da je i sama morala da primeti njihov umor. Ponavljala je sebi da e imati vremena da razgovara sa njima tokom puta za Avalon - imae pred sobom itav ivot da se narazgovara sa svetenicama. Ali srce joj je uznemireno jealo to mora da ih ostavi. Teleri je oekivala da e Gospa od Avalona ostaviti dubok utisak na nju. Svi su znali za prie o vrhu Tora, skrivenom, kao i vilinska zemlja, u magli kroz koju mogu da prou samo posveeni. Neki su mislili da je to legenda, jer kada bi svetenice izlazile u svet obino su bivale preruene. No, u drevnim kraljevskim porodicama znala se istina, jer mnoge njihove keri provodile su godinu ili sve na svetom ostrvu, a ponekad, kada je to zahtevalo zdravlje zemlje, jedna od svetenica bila bi poslata da sklopi Veliki Brak sa poglavarom, kraj Beltanskih vatri. Ali nikako nije oekivala da e reagovati kao da je Vrhovna svetenica neko koga je, veoma davno, veoma volela. Sigurno me smatra za budalu! govorila je Teleri u sebi, opet se prevrui u krevetu. Pretpostavljam da je tamo svi oboavaju. Gospa od Avlaona je u svim priama bila zapanjujua linost, i to se pokazalo tano. Gospa Dierna bila je kao svetionik pod pononim nebom. Kraj nje se Teleri oseala kao senka. Moda je ona zaista duh nekoga ko je u nekom drugom ivotu ve poznavao Diernu. Na to ona poe da se smeje. Sad e jo uobraziti da je Boudika, ili rimski imperator. Najverovatnije sam, pomisli ona, bila Diernina slukinja! I potom je, smeei se, zaspala. Teleri bi najradije krenula ve narednog jutra, ali, kako ree njen otac, bilo bi vrlo negostoljubivo otpraviti ljude sa Avalona bez ijednog dana odmora, a pokazalo se da su i oni eleli da kupe neto na trnicama Durnovarije. Teleri postade Diernina senka. Trenutak zapanjujue bliskosti izmeu njih dve nije se ponovio, ali bilo joj je neobino lako da se sloi sa starijom enom. Teleri je tek postepeno shvatila da razlika u godinama izmeu njih dve nije tako velika kao to je ona mislila. Njoj je bilo osamnaest, a Vrhovna svetenica bila je samo deset godina starija. Razliku izmeu njih stvarali su odgovornost i iskustvo. Erdufila joj je ispriala da je Diernino prvo dete, ker, jo bila u materici kada je Dierna postala Vrhovna svetenica, sa dvadeset tri godine; devojica je data na usvajanje pre nego to je napunila tri. Pri pomisli na Dierninu decu Teleri se oseala kao da je i sama dete. I te noi zaspala je sa pravim deijim nestrpljenjem, jedva ekajui polazak narednog jutra. Izjahali su iz Durnovarije u vlano i kiovito svitanje, ostavljajui za sobom grad jo utonuo u san. Vrhovna svetenica elela je da rano krenu, jer e prvi deo putovanja biti dug. Slobodnjak koji im je otvorio kapiju jo je zevao i trljao oi. Teleri se upitala hoe li on uopte zapamtiti putnike kojima je otvorio. Umotane u tamne ogrtae, dve svetenice prole su kao senke, i ak i mukarci koji su ih pratili kao da su primili deo njihove neprimetnosti.

Ona je bila potpuno budna; oduvek je volela da rano ustaje, a nestreljenje ju je izvuklo iz postelje znatno pre nego to su poslali po nju. ak je ni mrano nebo nije obeshrabrilo. vrsto je drala uzde svoje kobile i oslukivala prve ptice koje su pozdravljale zoru. Tek su poli nizbrdo ka reci kada je zaula ptiji zov koji joj nije bio poznat. Bila je jesen, kada mnoge ptice prolaze letei na jug. Teleri se osvrte, pitajui se je li to glas neke ptice koju dotad nije videla. Prialo se da su movare oko Avalona raj za barske ptice. Tamo e svakako videti mnoge nove vrste. Zov se ponovo zau, i njena kobila naulji ui. Teleri oseti drhtaj nespokojstva i zbaci kapuljau da bolje vidi. Pod vrbama se neto kretalo. Ona uspori kobilu i obrati se najbliem slobodnjaku, koji se uspravi u sedlu, pripremi mougu i pogleda tamo gde mu je pokazala. Istog asa zau se zviduk, vrbe zadrhtae, i put se ispuni naoruanim ljudima. "Pazi!" vrisnu mlai druid, koji je jahao na elu. Blesnu koplje; Teleri vide promenu na njegovom licu, i njegov konj se prope, rui, dok je druid padao. Njena kobila takoe pokua da se propne dok se Teleri trudila da je okrene; shvatila da je Dierna nezatiena i nagonski je pola ka njoj. Put je bio pun naoruanih ljudi. Vrhovi kopalja blistali su na jutarnjem svetlu, i ona primeti i sjaj maa. Slobodnjaci su vitlali mougama, ali to je bilo slabo oruje u poreenju sa otrim seivima. Jednog po jednog, povukoe ih sa konja; vazduh je odjekivao od njihovih krikova. Telerina kobila prope se od mirisa krvi. Jedno izoblieno lice iskezi se na nju i ona oseti uljevitu ruku kako je stee za lanak. Ona zamahnu na oveka svojim jahaim biem i ovaj pade. Dierna je pustila uzde i podigla ruke, iscrtavjaui po vazduhu udne simbole. Teleri oseti da joj u uima bruji kada Vrhovna svetenica poe da peva; zbrka oko njih postepeno se smirivala. Utom se iza nje zau grleni uzvik. Ona se okrete, ugleda teko koplje kako leti ka Dierni, i podbode kobilu da pouri napred. Ali bila je predaleko. Erdufila, koja se nije usuivala da se udalji od Dierne, grevito se izvi tako da postavi sopstveno telo izmeu koplja i Vrhovne svetenice. Teleri je videla strani vrh kako se zariva mladoj eni u grudi; ula je njen vrisak dok je padala unazad, pravo Dierni u naruje. Njihovi preplaeni konji se propee i one obe padoe. Teleri ponovo zamahnu biem; jedan ovek opsova, i njena kobila stade kada ju je uhvatio za uzde. Kada je Teleri pokuala da ih povue, ovaj joj uze uzde. Pipala je pod ogrtaem, traei mali no, i uspela je da napadne prvog oveka koji je pruio ruke ka njoj, ali sledeeg asa neko je zgrabi s lea i izvue je iz sedla. Vrisnula je, jo se otimajui, ali udarac ju je oamutio. Kada je ponovo mogla da misli, leala je u umi, vezanih ruku i nogu. Kroz drvee je videla konje kako odlaze putem. Razbojnici koji su ih jahali navukli su ogrtae preko glave. Pitala se hoe li straari na kapiji primetiti da su se jahai promenili. No, dvojica koji su ostali da uvaju zarobljenike nisu morali da kriju plavu kosu. Gusari! mrano pomisli ona. Saksonci ili moda odmetnuti Frigijci iz Belgike. Razgovori koji su joj za oevim stolom uvek bili dosadni, najednom poprimie brutalno znaenje. Ona okrete lice u stranu, ubrzano trepui kako bi savladala suze. Kraj nje je leala Dierna. Teleri je u prvi mah pomislila da je Vrhovna svetenica mrtva, a onda primeti da je vezana. Nema potrebe za vezivanjem lea. No, Dierna je leala suvie mirno. Koa joj je bila bleda, i Teleri vide veliku modricu na njenom elu. Ipak, na grlu joj se video puls, i iako polako, grudi su joj se dizale i sputale. Iza svetenice leala su tela, onako kako su ih bacili kad su ih sklonili sa puta. Videla je mladog druida i slobodnjake, i srce joj zastade kad je ugledala i Erdufilu. Rekla je u sebi da ne bi trebalo da se udi - onakvu ranu niko ne bi mogao da preivi. Osim nje i Dierne, iz itave grupe preiveo je samo iscelitelj, Leval. Teleri apnu njegovo ime. Na trenutak je pomislila da je nije uo; onda on ipak okrete glavu. "Jesu li je udarili?" Ona pokaza glavom ka svetenici. On odmahnu glavom. "Mislim da ju je konj ritnuo kad je pala, ali nisu mi dali da je pregledam." "Hoe li preiveti?" apnu Teleri jo tie. Leval na trenutak zatvori oi. "Ako bogovi budu dobri. Kod udarca u glavu moe samo da se eka. ak i da smo slobodni, ne bih niim mogao da joj pomognem sem da je utoplim."

Teleri se strese. Nije padala kia, ali nebo je jo bilo sivo. "Dokotrljaj se ovamo, a i ja u", tiho ree ona. "Moda e joj pomoi toplota naih tela." "Trebalo je da se setim toga..." U njegovim oima pojavi se nagovetaj svetlosti. Paljivo, zastajui kad god bi neki straar pogledao prema njima, oni poee da se migolje ka Dierni. Vreme je potom delovalo beskonano dugo, ali zapravo su prola jedva dva sata dok nisu uli kako se vraa glavnina jahaa. Teleri je znala da te zveri obino brzo napadaju i potom bee, odnosei koliko god plena mogu, pre nego to njihove rtve sakupe dovoljno snage da im se odupru. Jedan ratnik podie Teleri na noge i opipa finu vunu njene haljine. Kada je poeo da joj stee dojku, ona ga pljunu; on se nasmeja i pusti je, govorei neto nerazumljivo. Druid iza njenih lea urno doviknu nekoliko rei na istom grlenom jeziku. "Rekao sam im da si bogata i da e im doneti veliki otkup. Nauio sam poneto njihovog jezika da bih mogao da kupujem bilje", ree on Teleri. Jedan gusar se nae nad Diernom, oito ne znajui kako da povee njene bele ruke i grubu putniku odeu. Trenutak kasnije slegnuo je ramenima i poeo da izvlai no. "Ne!" vrisnu Teleri. "Ona je sacredos, opulenta. Svetenica! Veoma bogata!" Mora da bar neko od njih razume latinski. Oajniki je pogledala Levala. "Gita! Rika!" ponovi on. Saksonac kao da nije verovao, ali je ipak vratio no, podigao Diernino mlitavo telo i prebacio je preko ramena. Oni koji su drali Teleri i Levala gurnue ih za njim, i uskoro su sve troje bili prebaeni preko konjskih lea i vezani. Kada su se konano zaustavili, Teleri je ve alila to nije u nesvesti, kao svetenica. Pljakaki brodovi bili su usidreni u zaklonjenom zalivu, a na obali su podigli privremeni logor. Grubi atori krili su najvredniji plen; ostalo je bilo nagomilano oko vatri. Zarobljenike bacie kraj hrpe vrea sa itom i potom kao da zaboravie na njih; razbojnici su se dali na podsticanje vatri i podelu otete hrane, pogotovo vina. "Ako budemo imali sree, zaboravie na nas", ree Leval kada se Teleri poluglasno upitala hoe li i oni dobiti da jedu. "Barem do sutra, kada se otrezne." On s mukom sede i poloi nadlanicu na Diernino elo. Svetenica je zajeala dok su je skidali sa konja, ali, mada je moda bila neto blie svesti, jo nije otvarala oi. Padao je mrak. Logor kao da se malo smirio kad su svi posedali kraj vatri. Meu plavokosim Saksoncima i Frigijcima bilo je poprilino crnih i smeih glava, i odlomci primitivnog latinskog meali su se sa grlenim glasovima germanskih jezika. Vojni dezerteri i odbegli robovi imali su mnogo zajednikog sa varvarima. Izgleda da se za prijem u druinu traila samo brutalnost i ruka dovoljno jaka za veslo i ma. Teleri poe voda na usta od mirisa peene svinjetine; ona odvrati lice na drugu stranu i pokua da se moli. Zapala je u nemiran dreme, kada je krckanje granica pod neijim koracima tre i prepade. Ve je poela da se okree u tom pravcu kada je udarac u rebra natera da poskoi, besno se okrenuvi. Gusar koji ju je utnuo glasno se nasmeja. Nije bio nita istiji od ostalih, ali krznena jakna naikana zlatom pokazivala je da im je to verovatno poglavica. On zgrabi Teleri za ramena i okrete je ka sebi; kada je poela da se otima, jednom rukom ju je grubo pritisnuo uz sebe, spreavajui je da pomeri vezane ruke. Drugom rukom zgrabio ju je za kosu. Jo jednom se iskezio na nju, a onda pritisnu usta na njena. Kada se uspravio, neki gusari poee da se smeju, a ostali su se mrtili. Teleri se borila za vazduh, naprosto ne verujui ta joj je upravo uinio. Onda oseti njegovu uljevitu ruku kako joj se zavlai u izrez haljine, traei dojku, i sada je shvatila ta on namerava. "Molim vas..." nije mogla da se odmakne, ali barem je mogla da okrene glavu, "ako mi naudite, neete dobiti otkup! Molim vas, recite mu da me pusti!" Barem su neki razumeli njen latinski. Dvojica-trojica ustadoe, i jedan ak naini i korak prema nasilniku. Nije rauzmela ta mu je rekao, ali oito je u pitanju bio izazov, jer poglavica bez oklevanja izvue ma. Na trenutak se niko nije micao. Teleri je gledala njegove plave oi kako

polako prelaze sa jednog na drugog, sve dok svi ne oborie pogled, i kada poglavica poe da se smeje, znala je da joj je sudbina zapeaena. Otimala se i ritala dok ju je podizao, ali on ju je samo vre stegao. Dok ju je nosio prema hrpi koa sa druge strane vatre, ula je ostale kako se smeju. Dierna je dugo lutala svetom magle i senki. Pitala se jesu li to movare oko Avalona - uvek je mogla da se nae na granici izmeu zatiene oblasti oko Svetog Tora i spoljanjeg sveta. Dok je jo razmiljala, prizor postade jasniji. Nalazila se na jednom od mnogobrojnih ostrvaca na kome je nekoliko vrba raslo na breuljku usred trske. Na blatnjavom tlu lealo je nekoliko pera; klimnula je glavom, jer gnezdo divlje patke mora da je tu negde. Sada je videla i svoja malena, bosa stopala i suknju natopljenu vodom. Ali trebalo je da se seti jo neega. Sa strepnjom se osvrtala oko sebe. "Di'na... ekaj me!" Glas je dopirao iza nje. Brzo se okrenula, setivi se da je zabranila mlaoj sestri da je prati kada ide da sakuplja ptiija jaja; mala je oito nije posluala. "Beka! Dolazim - ne mii se!" Dierna je, sa jedanaest godina, dovoljno poznavala movaru da je mogla sama da se kree kroz nju. Traila je svea jaja za jednu od svetenica, koja se razbolela. Beki je bilo samo est, bila je premalena da bi skakala sa busena na busen; Dierna nije htela da je dete usporava. No, otkako im je prole godina umrla majka, devojica je pratila Diernu kao senka. Kako li je uspela da sama stigne ovako daleko? Dierna je gacala kroz tamnu vodu, osvrui se. U daljini se zau patka, ali ovde se nita nije micalo. "Beka, gde si? Pljuskaj po vodi, pa u pratiti zvuk!" uzviknu ona. A kada odvede sestru na sigurno mesto, pomisli ona, ispraie joj tur to je nije posuala. To nije poteno! Zar ne moe da ima makar nekoliko sati samo za sebe, bez deteta na koje mora da pazi? Sa druge strane sledeeg brdaca ula je pljuskanje i ukoila se, oslukujui, dok ga nije ponovo ula. Pokuala je da pouri, pogreno procenila korak i jeknula kad joj je jedna noga potonula u duboko blato i nastavila da tone. Divlje je zamahala rukama, doepala se vrbove grane, stegla je, oduprla se nogom koja je ostala na vrstom tlu i polako pomerala drugu napred i nazad dok se nije iupala iz blata. Sada je bila mokra do pojasa. Drhtei, poela je da opet doziva sestru. Iza drvea ponovo je doprlo pljuskanje. "Di'na, ne mogu da se maknem", zau se glas. "Pomozi mi!" Dierna je mislila da se dosad plaila, ali sada joj uas potee kroz ile kao led. Grabila je trsku, ne marei to joj see dlanove, i odmicala napred, spoticala se preko korenja drvea, dozivala i probijala se kroz visoku travu. Na tom mestu magla je bila gusta, i nita nije videla. Ali ula je Bekino jecanje; ponovo je pola, pratei zvuk. Put joj je prepreila pala vrba. Dierna se provue kroz granje, kliui se po truloj kori. "Beka!" vikala je. "Gde si? Javi se!" "U pomo!" ponovo se zau uzvik. Dierna je oseala da joj po sklopljenim kapcima poigrava svetlost vatre, i zajea. Bila je u movari - otkuda tamo vatra? Ali nije ni vano; sestra joj je u opasnosti, i mora to pre do nje. Ona s mukom udahnu vazduh. Nije mogla da se kree! Je li i ona pala u blato? Trzala se, trudei se da se seti sopstvenog tela, i oseti nalet bola kada joj se seanje vratilo. Neko se smejao... Dierna se ukoi. A onda njena sestra vrisnu. Dierna sede, vrtelo joj se u glavi, i kada je pokuala da se smiri oseti da su joj ruke vezane i opet pade. kiljei kroz trepavice ugledala je vatru, iskeena lica i belo telo ene koja se otimala od mukarca u krznenom ogrtau. Ovaj je spustio pantalone; miii na ruiastoj zadnjici grili su mu se dok je pokuavao da pribije devojku na tlo. Svetenica je piljila u prizor. Nije znala gde se nalazi, ali bilo joj je jasno ta se deava, i u tom trenutku sestra je ponovo pozva u pomo. Zastenjavi od besa, ona prekide konopce i sede.

Razbojnici je nisu ni primetili. Gledali su borbu, kladei se koliko e potrajati. Dierna duboko udahnu, ne traei mir ve kontrolu koja e joj omoguiti da usmeri bes. "Briga", apnu ona, "Velika Majko, daj mi svoju magiju da spasem ovo dete!" ta da upotrebi? U blizini nije bilo oruja, ak i kad bi mogla da se bori protiv tolikih neprijatelja, ali postojala je vatra. Jo jedan uzdah, i ona usmeri volju u razigrani plamen. Vrelina joj opri duu, ali posle ledene vode u seanju, to joj je prijalo. Ona prigrli bol, postade deo njega, podiui se sve dok nije stajala, u punoj visini, usred vatre. Za one koji su gledali, izgledalo je kao da je neki nevidljivi vetar razgoreo vatru, i plamen je suknuo uvis sve dok svi nisu ugledali enu stvorenu od vatre. Ona je na trenutak lebdela, sa iskrama koje su joj vrcale iz kose; potom se pokrete. Sada su svi bili na nogama. Neki poee da se povlae, prepliui prste u znaku koji rasteruje zlo. Jedan ovek baci bode; ovaj prolete kroz plamenu priliku i zazveketa na tlu. Samo mukarac koji je pokuavao da siluje Teleri nije nita primetio. Sada je uspeo da uhvati devojku za noge i upravo joj je svlaio pantalone. "eli plamen ljunbavi? Primi moj zagrljaj i plani!" uzviknu boginja. Plamene ruke se pruie; poglavica dreknu i odskoi od devojke. Kada je video ta ga je opeklo, on ponovo dreknu i baci se u stranu. Vatra je lebdela nad njim dok se spoticao o sopstvene sputene pantalone, pokuavjaui da umakne. No, kad se dovoljno odmakao od svoje rtve, plamen se obrui na njega, prikovavi ga za tlo isto kao to je on maloas prikovao devojku. Sledeeg asa njegova jakna poe da se dimi, a kosu mu zahvati plamen. Tada je poeo da vriti iz sveg glasa, ali njegovi krici bili su jo beskorisniji od njenih, jer njegovi ljudi su beali lomei granje, spotiui se preko stvari i jedni preko drugih, samo da bi to pre pobegli. Vatri je bilo svejedno. Dok god se micao, nastavljala je da gori, i tek kad su prestali i poslednji trzaji plamen suknu navie i nestade u oblaku iskri. "Dierna..." Svetenica jeknu i pade nazad u svoje telo. Oseala je kako je odvezane ruke peku od povratka krvotoka, i ugrize se za usnu da savlada bol. Leval je sekao konopce oko njenih nogu; sledeeg asa i oni spadoe, i ona se strese kada oseti peckanje u stopalima. "Dierna - pogledaj me!" Pred oima joj se pojavi jo jedno lice, bledo, uokvireno zamrenom crnom kosom. "Beka, iva si..." apnu ona, a onda zatrepta, jer ovo je bila odrasla ena, sa pocepanom haljinom koja je visila sa jednog ramena, oiju jo tamnih od seanja na uas, obraza mokrih od suza. "Ja sam Teleri, Gospo - zar me se ne sea?" Diernin pogled odluta do vatre i do spaljene stvari iza nje, a onda se vrati na Telerino lice. "Sada se seam. Uinilo mi se da si moja sestra..." Ona se strese, ponovo ugledavi talasie na povrini tamne vode, i neto belo ispod njih. Dierna je skoila u jezerce, uspela je da uhvati tkaninu, a potom i sestrinu ruku. Dah joj se i sada ubrza kad se setila kako je vukla, ronila, izranjala, kako se doepala neke klade i odgurala je do obale; sa tim osloncem mogla je jo jednom da povue. "Pala je u ivi pesak. ula sam je kako vriti, ali kada sam stigla donde ve je bila potonula, a ja nisam bila dovoljno snana da je izvuem." Dierna zatvori oi. Iako je znala da nema nikakve nade, ostala je tako, drei jednom rukom kladu, a drugom Beku, sve dok nije stigla potraga sa bakljama da joj pomogne. "Gospo moja, nemoj plakati!" Teleri se nae nad nju. "Stigla si na vreme da spase mene!" "Da, i sada ti mora da bude moja sestra." Dierna je pogleda i uspe da se nasmei. Pruila je ruke, i Teleri prie da je zagrli. To je, nekako, bilo ba kako treba. Ovu u uvati, pomisli ona. Neu da je ponovo izgubim! "Gospo, hoe li moi da jae? Moramo da se sklonimo pre nego to se ove ivotinje vrate!" ree Leval. "Potraite hranu i meine sa vodom. Ja u osedlati tri konja, a ostale u osloboditi." "ivotinje..." ponovi Dierna dok joj je Teleri pomagala da ustane. "Nisu - nijedna ivotinja ne nanosi zlo sopstvenoj vrsti. Ovo zlo pripada samo ljudima." Glava ju je bolela, ali odavno je znala

kako da prigui telesne potrebe. "Pomozite mi da se popnem na konja, i ostau na njemu", ree ona. "Ali ta emo sa tobom, malena? Koliko ti je naudio?" Teleri baci pogled na zgrenu hrpu sprenog mesa koja je nekada bila ovek i proguta knedlu. "Imam modrice", apnu ona, "ali jo sam devica." Telesno, pomisli Dierna, ali taj demon joj je silovao duu. Drei se za Telerino rame, ona se ispravi i isprui ruku. "Ovaj ovde nee vie silovati nijednu enu, ali on je samo jedan od mnogih. Neka ih sve spri Gospina vatra! Proklinjem ih vatrom i vodom, vetrovima nebeskim i svetom zemljom na kojoj stojimo. Neka se more podigne na njih i neka im nijedna luka ne prui utoite. Ko to su iveli od maa, neka nau neprijatelja od ijeg maa e umreti!" Dierna je oseala kako mo tee iz nje dok se kletva udaljavala. Sa sigurnou koja ponekad ide uz magiju, znala je da su se ove rei ule u Drugom svetu, i mada moda nikada nee saznati ta se desilo sa razbojnicima, njihova sudbina bila je zapeaena. Ako Boginja bude milostiva, moda e jednog dana sresti junaka koji ih je kaznio i moi e da mu stegne ruku. Zanjihala se, i Teleri pohita da je pridri. "Hodi, Gospo", ree Leval. "Pomoi u ti da uzjae, pa da krenemo." Dierna klimnu glavom. "Idemo kui, u Avalon..." 10. Teleri izvue novu pregrt vune iz kotarice i dodade je onome to je ostalo na preslici koju je drala u levoj ruci. Desnom uze nit koja je izlazila iz nje, podeavajui zategnutost; od brzog okreta vreteno poe da se okree, i njeni prsti nastavie da izvlae preu. Sve jae sunce ranog prolea grejalo joj je lea i ramena. Ovaj ugao jabuara bio je u zavetrini, i zato je zimi bio omiljeno mesto za sedenje, ali sada je bio jo lepi, jer je sunce poelo da doziva prve cvetove iz pupoljaka. "Tvoja prea je tako ravnomerna", uzdahnu mala Lina, gledajui svoju vornovatu nit, pa Telerinu glatku. "Pa, imam za sobom mnogo vebe", ree Teleri, smeei joj se, "mada nikada ne bih pomislila da e mi ta vetina biti potrebna i ovde. Ali pretpostavljam da, poto i prinevima i svetenicama treba odea, neko mora da prede za nju kao i mi sada. ene u sali mog oca umele su da razgovaraju samo o mukarcima i bebama. Ono o emu mi razgovaramo dok predemo barem ima vie smisla." Ona pogleda staru Sigfolu, koja im je upravo priala kako je na Avalonu osnovana Kua Svetenica. Lina je sumnjiavo pogleda. "Ali i svetenice imaju bebe. Sama Dierna ih je rodila tri. Strano su slatke. Ba bih volela da imam jednu." "Ja ne bih", odvrati Teleri. "Tamo gde sam ja odrasla ene umeju samo to da rade. Moda je prirodno da se sanja o onome to nema." "Ovde barem same odluujemo", ree neka druga devojka. "Kada su nae svetenice, nekada davno, ivele u umskoj Kui, bilo im je zabranjeno da leu sa mukarcima. Drago mi je to se taj obiaj promenio!" veselo ree ona, i sve se nasmejae. "Svetenice Avalona mogu da raaju decu, ali ne moraju. Nae bebe dolaze voljom Boginje i naom voljom, a ne da bismo ugodile nekom mukarcu!" Onda ih ja neu raati, pomisli Teleri, uzevi novu pregrt vune. Milou Boginje i Dierninom magijom, ona je jo bila devica i elela je da tako i ostane. U svakom sluaju, poloila je zavet ednosti dok ne zavri obuku i poloi poslednje zavete. Nekada je bila najmlaa u oevoj kui, a sada je postala najstarija u Kui Devojaka na Avalonu. ak i kraljevske keri koje dolaze ovamo da naue poneto pre braka obino stiu mlae nego to je ona. Pitala se hoe li se ostale devojke podsmevati njenom neznanju - toliko vremena je protraila, a toliko toga moe da se naui! Sreom, posle putovanja sa Diernom, deo ari Vrhovne svetenice kao da je preao i na nju, i svi su se ponaali kao da im je starija sestra. No, ona svakako nee jo dugo ostati sa devojkama. Ve dve godine je bila ovde. Na leto e poloiti zavete i postae najmlaa svetenica.

Jedino je alila to retko via Diernu. im su se vratili, doekale su je obaveze i velianstvenost Vrhovne svetenice Avalona. Teleri je govorila sebi da bi trebalo da je zahvalna i to je putovala u drutvu Gospe. Druge devojke su joj zavidele to su putovale zajedno; nisu znale da se Teleri ak i sada, posle toliko meseci, budi jecajui iz snova u kojima je napada saksonski poglavica. Vreteno je postajalo teko od ispredene vune. Teleri ga spusti i osloni na pljosnat kamen, pa produi nit izmeu preslice i vretena. Morae da premota vunu u povesmo im isprede ovu pregrt do kraja. Stara Sigfola, koja je uprkos ukoenim zglobovima mogla da nadmai u predenju bilo koju devojku, izvlaila je finu nit od lana. Vuna koju su upredale bila je od njihovih ovaca, ali lan je bio dobijen ili na poklon ili trgovinom. Deo je, pomisli Teleri, moda poticao i iz skladita njenog oca, i bio je deo poklona koje je poslao po njenom dolasku. "Predemo vunu radi toplote i teki lan za odeu", ree Sigfola. "Ali ta emo raditi sa ovakvom preom?" Vreteno se okretalo, a prea, tako tanka da je bila gotovo nevidljiva, ponovo se produila. "Utkaemo je u velove za svetenice, zato to je najsavrenija?" upita Lina. "Tako je, ali ne zato to je bolja - nego samo zato to je tkanina od nje vrlo tanka. To ne znai da vae niti ne treba da budu to ravnomernije i tanje", strogo dodade starica. "Jabukovo drvo nije vie sveto nego hrast, i ito nije svetije od rai. Svako ima svoju svrhu. Neke od vas e postati svetenice, a neke e se vratiti kui da se udaju. U oima Boginje, svi putevi su jednako asni. Morate se truditi da to bolje radite ono to vam odredi Boginja. ak i ako predete samo kudelju za vezivanje snoplja, i dalje treba da je upredete to bolje umete. Da li razumete?" Desetak parova oiju brzo obori pogled. "Mislite da smo vas doveli ovde da predete samo da biste imale posla?" Sigfola odmahnu glavom. "Mogli bismo da kupujemo odeu, kao to kupujemo druge stvari. Ali postoji posebna odlika odee nainjene u Avalonu. Predenje je mona magija, zar niste znale? Kada pri radu govorimo o svetim stvarima, u nit ne ulazi samo vuna ili lan. Pogledajte svoju preu - vidite kako se niti prepliu. Svaka posebno bila bi samo pramen na vetru, ali zajedno su snane. Jo su snanije ako pri predenju pevate, ili ako u svaku nit proapuete aroliju." "Kakvu aroliju, o Mudra, pevate u lan koji e biti veo Gospe od Avlaona?" upita Teleri. "U ovu nit upredeno je sve o emu smo govorile", uzvrati Sigfola. "Ciklusi i godinja doba, okretanje i vraanje vretena. Druge stvari bie dodate tokom tkanja - prolost i sadanjost, svet izvan magle i ovo sveto tlo, jer osnova i potka prepliu se i daju tkanju novu gustinu." "A bojenje?" upita Lina. Sigfola se osmehnu. "To je ljubav Boginje, koja prodire i boji sve to mi inimo..." "Neka bi nas uvala ovde u bezbednosti", apnu Lina. "Tako je", re starica. "Veim delom moga ivota Britanija je bila u miru unutar ujedinjene imperije. A mi smo napredovali." "Trnice su pune, ali ljudi nemaju dovoljno novaca da kupuju", usprotivi se Teleri. "Moda vi to ne vidite, jer ivite ovde izdvojeni, ali ja sam provela mnogo godina sluajui one koji su dolazili da mole mog oca, pa znam ta se deava. Roba koju uvozimo iz drugih delova carstva sve je skuplja, i narod zahteva vee nadnice kako bi mogli da ih kupuju, i onda i sami moramo da diemo cene svojoj robi." "Moj otac kae da je za sve to kriv Postumije, koji je pokuao da otcepi zapadni deo imperije", ree Adven, koja e poloiti zavete zajedno sa Teleri. "Ali, Postumije je poraen", pobuni se Lina. "Moda, ali ponovno ujedinjenje carstva izgleda da nije mnogo pomoglo. Cene i dalje rastu, a nai mladii odlaze da se bore na drugom kraju sveta, dok niko ne dolazi da brani nae obale!" ustro je govorila Teleri. "To je istina", potvrdie ostale. "Gusari postaju sve drskiji." Sigfola dodade novu pregrt lana i ponovo pokrete vreteno. "Svet se okree kao ovo vreteno... Jedino je sigurno da e posle zla uslediti dobro, a posle dobra zlo. Da nema promena, nita ne bi raslo. Kada se ponavljaju stari sistemi, to je uvek na novi nain - lice Gospe se menja, ali Njena mo traje; Kralj koji daje ivot zemlji raa se ponovo da bi ponovo rtovao ivot. Ponekad se i ja

uplaim, ali videla sam toliko zima da sam sigurna da e prolee uvek doi..." Ona podie lice ka sucu, i Teleri vide da je ispunjeno svetlou. Kada je preklinjala oca da je pusti u Avalon, svakako nije ni pomiljala da e se eljeni ivot slobode svesti na predenje sa drugim enama. Hou li uvek eznuti za sreom koja je izvan mog domaaja? upita se ona. Ili u vremenom nauiti da zadovoljno ivim unutar magle koja nas okruuje? Kako je prolee odmicalo, postajlao je sve toplije. Trava je nicala, gusta i zelena, na podvodnim livadama kako su se movare suile. U svetu izvan Avalona suili su se i putevi, i trgovci i putnici poee da se kreu kroz zemlju, natovareni robom i vestima. Ovog prolea kao da je bilo vie vesti, jer lepo vreme oznaavalo je i poetak sezone plovidbe, a zajedno sa trgovakim brodovima na more su izlazili i gusari koji su ih vrebali. Iako Dierna nije odlazila sa Avalona, vesti su dopirale do nje. Stizale su poruke od ena koje su uile na svetom ostrvu, ili od onih kojima je ostrvo u neemu pomoglo, od lutajuih druida, od mree posmatraa u itavoj Britaniji. Njeni glasnici nisu bili brzi kao rimljanski, ali bili su raznovrsniji, i zakljuci do kojih je dolazila bili su bitno razliiti. Kako je mesec rastao pred dugodnevicu, Vrhovna svetenica se povlaila u izdvojenost na ostrvu Briga, kako bi meditirala. Tri dana je ostala tamo, ne jedui nita, pijui samo vodu donetu sa Svetog kladenca. Sve podatke koje je sakupila mora da razmotri i razume, i onda e je, moda, Gospa nauiti ta treba da se ini. Prvi dan uvek je bio najtei. Stalno je hvatala sebe kako se brine za sve poslove, i sve ljude koje je ostavila za sobom. Stara Sigfola znala je bolje od nje da upravlja poslovima na Avalonu, a Ildeg, jedva neto starija od nje, svakako e umeti da odri red meu mladicama u Kui Devojaka. Dierna ih je mnogo puta ostavljala da je zamenjuju, kada bi putovala izvan Avalona. Svetenice su rauzmele zato to ini, ali deca? Kako da im objasni zato ne smeju ni pokuati da je vide, iako znaju da nije daleko od njih? Videla je pred sobom njihova lica: svoju prvu ker, vitku i tamnoputu, takvu su decu zvali vilinskom, i ivahne, crvenokose bliznakinje. eznula je da oseti njihovu teinu u naruju. Ponavljala je sebi da su njene keri roene, kao i ona, da slue Avalonu, i da nije suvie rano da naue kakva je tome cena. Prva ker, koju je zaeo jedan druid tokom obreda, ve je otila od nje, usvojila ju je porodica poreklom sa Avalona, koja je izgradila sebi dom od rasutih ostataka starog druidskog svetilita na ostrvu Mona. Bliznakinje, deca poglavice koji ju je pozvao da mu pomogne da vrate plodnost njivama, uskoro e poi slinim putem. Srce ju je bolelo zbog njih, ali barem e imati jedna drugu. Dierna odmahnu glavom, svesna da su takve misli samo besmisleno izvrdavanje kojim se njen um uvek sluio da izbegava pravi zadatak. Nije vredelo potiskivati ih - svaka misao mora izbiti na povrinu, a potom neka ode svojim putem. Ona ponovo uperi pogled u svetlucanje uljane svetiljke. Kada se sledeeg jutra probudila, malena ena iz movare koja ju je sluila ostavila je kotaricu sa nekoliko monih peuraka koje je njen narod nalazio u movari. Dierna se nasmei. Poto ih je dobro oistila, ona isecka gljive i ubaci ih u mali bakra sa raznim biljem koji je donela sa sobom. Nagnula se nad bakra i poela da peva i mea ga. I sam postupak pripreme predstavljao je aroliju, i ak i pre nego to je popila tenost, od kisele pene koja se kovitlala sa tamne povrine, ula su ve poela da joj se menjaju. Presula je sadraj bakraa u srebrni pehar i izila s njim napolje. Koliba u kojoj je bdela bila je okruena trnovom ivicom. Mesec je ve za etvrtinu iziao iznad istonog horizonta, sa blistavim ovalnim obrisom, svetlim kao koljka, i ptice su se podizale i obruavale na zlatastom nebu. Dierna podie pehar kao da nazdravlja. "Tebi, Gospo ivota i Smrti, nudim ovaj pehar, ali ponuda sam ja sama. Ako je potrebna moja smrt, u Tvojim sam rukama, ali ako je volja Tvoja, podari mi blagoslov - viziju onoga to jeste i to mora biti, i mudrost da je razumem..." Uvek je oseala izvesnu nesigurnost, jer je razlika u koliini izmeu delotvornog i smrtnosnog napitka bila mala i zavisna od stanja peuraka, zdravlja onoga ko pije i, kao to su je uili, od volje bogova. Uz sasvim malo oklevanje, ona prinese pehar usnama i ispi ga, krivei lice od gorine, a

potom spusti na tlo praznu posudu. Zatim se vre umota u svoj ogrta od blede, nebojene vune i lee na dugaak, sivi kameni oltar. Dierna polako uzdahu i izdahnu, brojei i oputajui ud po ud sve dok nije osetila da se stapa sa hladnim kamenom. Nad njom je nebeski krug bledeo, od blistavo ljubiastog do veernje sivog. Pogledala je uvis i spazila, izmeu dva treptaja oka, treperenje prve zvezde. U sledeem asu preko neba kao da pree talas svetlosti. Njoj zastade dah; potom je naterala sebe da die dalje, jer provela je godine u obuci upravo zato da ne bi nagonski pobegla ili pokuala da se bori. Videla je jednu mladu svetenicu koja je poludela jer nije imala snagu volje da se prepusti kovitlanju ula koje potresa telo dok se kroz njega iri duh iz peuraka, a da pri tome sauva kontrolu due. Sada je svetlost zvezda pulsirala u duginim bojama. Osetila je trenutak vrtoglavice kad nebesa kao da su se okrenula na nalije, a onda je jo jednom udahnula i usmerila svest ka unutra, ka taki svetlosti u sreditu sopstvene lobanje. Vaseljena se spiralno okretala oko nje u vrtlozima raznobojne svetlosti, ali 'ja' koje je to posmatralo nastavilo je da mirno pulsira u njoj. udovini oblici nadvijali su se nad njom iz senki, ali ona ih je oterala kao to je maloas oterala nepozvane misli. Potom kovitlac poe da usporava, a vid joj se izotravao sve dok ponovo nije bila svesna sebe kako lei na kamenu, zurei u nono nebo. Gledala je nebesa sa suzdranom panjom, kakvu niko ne moe odrati u normalnom stanju svesti. Meseina na istonom nebu bila je sve jasnija, ali Dierna je gledala pravo uvis, u zvezdani bezdan kroz koji bi mogla da pada, navie, zauvek. No, nije bila tu radi svog zadovoljstva. Uz unutranji uzdah, ona poe da prati velika sazvea ocrtana na nebu. Smrtni vid moe da razabere samo zvezde, rasute naizgled zbrkano po itavom nebu. No, Diernin duh je, u transu, video i utvarne oblike koji su sazveima dali imena. Visoko nad njom, Veliki Medved se okretao oko pola. Kako no bude odmicala, Medved e kruiti ka zapadu, pa e se ponovo spustiti ka horizontu. Medved je bio nebeska paralela ostrvima u Dolini Avalona, a posmatrajui ostale zvezde sa kojima on deli nebo, Dierna e saznati kakve moi vladaju budunou koja sada nastupa. Pogled joj skrete ka jugu, ka sazveu nazvanom Orao - je li to, moda, orao Rima? Blistao je, ali ni blizu toliko kao Zmaj koji je vijugao posred neba. Blizu njega sedela je Devica, u nedirnutoj velianstvenosti. Dierna okrete glavu, traei jasni sjaj lutajuih zvezda, i blizu severne ivice zapadnog horizonta ugleda vodnjikavi sjaj Gospe Ljubavi, sa crvenkastim sjajem planete boga rata u neposrednoj blizini. Preko nebesa prelete novi talas boje; Dierni zastade dah i ona natera sebe da die dalje, znajui da je bilje vodi do nivoa na kome su slike i znaenje jedno isto. Sjaj je plamteo iz te dve svetlosti, sve dok nije ugledala boga kako progoni i boginju kako zrai predajom koja je takoe bila i pobeda. Klju je u ljubavi, pomisli ona; ljubav e biti magija koja vezuje ratnika za na cilj... Prela je pogledom ka jugu i nala planetu nebeskog kralja. Ali vlast poiva na jugu... Ona zamirka, i pred njom se pojavie slike mermernih stubova, pozlaenih vrhova, kolona i ljudi - vie ljudi nego to je ikada videla okupljeno na jednom mestu. Je li to Rim? Vidno polje joj se irilo; videla je zlatne orlove kako predvode legije ka belom hramu gde je sitna prilika, ogrnuta purpurom, ekala da ih pozdravi. Sve je to bilo velianstveno, ali tue. Kako takav narod moe da brine brige jedne Britanije, daleko na ivici imperije? Neka Orao brine svoje brige! Zmaj je taj koga moramo prizvati da uva svoj narod, kao to je bilo i ranije... Jo nije ni zavrila misao, a zvezdani Zmaj postade zmija u duginim bojama koja se razmotavala na sever, preko neba. Taj blistavi prizor bio je prelep, i Dierna oseti kako je, uprkos disciplini, zahvata vrtlog vizija; nije mogla da ih zaustavi, niti kontrolie. Boje postae oblaci koji hitaju preko olujom zahvaenog mora. Vetar je urlao, toliko da je sluh postao teak koliko i vid. Tokovi sile koji su vodili njen duh dok je putovala zemljom nestadoe u ovoj zbrci energije; bila joj je potrebna sva snaga da nadvlada uas od dubine, da natera sebe da se vie ne bori protiv oluje, nego da potrai ritmove unutar svoje disonantne harmonije.

Na povrini mora ljuljali su se brodovi, jo ranjiviji pod gnevom elemenata, jer bili su nainjeni od drvenih dasaka i kudeljnih konopaca, a na njima su se nalazila bia od krvi i mesa. Njen duh hitao je na naletu vetra ka najveem brodu, na kome su se videli ljudi kako upiru u vesla. Bili su do te mere zahvaeni olujom da nisu znali gde da trae obalu i zaklon. Meu njima je samo jedan ovek mirno stajao, rairenih nogu, njiui se na palubi koja se propinjala i padala. Bio je srednje visine, okrugle glave i irokih grudi, sa plavom kosom sada zalepljenom za glavu zbog kie. No, kao i ostali, i on je sa strepnjm gledao talase. Dierna natera svoj duh da se uspravi i rairi ula po oluji. Videla je penu oko morskih litica, tamo gde su se talasi razbijali na nazubljeno kamenje. Ali iza njih bila je mirna voda. Kroz kinu zavesu ugledala je bledu krivinu obale i svetlucanje svetiljki du ivice vode. U prvi mah pokrenuta samo saaljenjem, ona ponovo potrai zapovednika. No, kako se primicala blie, oseala je snagu u njemu i duh koji nikada nee pokleknuti. Je li on voa za kakvim je tragala? Poela je da izvlai iz oluje sirovu energiju, gradei oblije duha kakvo ak i smrtnici mogu da vide. Obmotana belim, prikaza je hodala po povrini mora. Jedan mornar viknu; sledeeg trenutka svi su gledali u nju. Dierna podie avetinjsku ruku i pokaza ka kopnu... "Eno - zar ne vidite? Eno je, ide..." Vikao je osmatra sa svog mesta na pramcu. "Bela gospa, hoda na talasima!" Vetar je divovskom rukom valjao talase, nosei i njih i krhke brodove na njima. Flota Dubrisa bila je razbijena. Marko Aurelije Muzije Karausije, njihov admiral, drao se za ogradu 'Herkula' i brisao vodu iz oiju, pokuavajui da vidi. "uvaj se tamo", zau se glas Elija, kapetana 'Herkula'. "Gledaj stenje, a ne morsku penu!" Talas veliine kue die se sa desne strane, sa glatkom povrinom koja je zablistala na svetlosti meseca to se na trenutak pojavio iza oblaka. Brodska paluba otro se nagnu, dok su vesla mlatarala kao noge izvrnute bube, ali sa leve strane zau se zlokobna lomljava prenapregnutog drveta kada su se vesla, zarivena duboko u vodu, poela lomiti. "Neptuna mi!" uzviknu kapetan kada brod, podrhtavajui, poe ponovo da se ispravlja. "Jo jedan ovakav i odosmo dole." Karausije klimnu glavom. Nisu oekivali ovakvu oluju u ovo doba godine. Isplovili su iz Gezoriakuma u zoru, oekujui da preu kanal na najuem mestu i stignu u Dubris predvee. No, nisu raunali na ovu paklenu oluju. Bili su daleko zapadno od mesta gde bi trebali da budu, i sada bi samo bogovi mogli da ih bezbedno uvedu u luku. Bogovi, ili duh koji je video osmatra. On zakilji ka moru. Je li to prilika u belom ili sjaj meseine na talasu? "Ser." Tamna prilika teturala se palubom, i Karausije prepoznade bubnjara; jo je stezao u ruci eki kojim je davao ritam veslaima. "Imamo est slomljenih vesala i dvojicu ljudi sa slomljenom rukom; oni ne mogu da veslaju." Mornari su mrmljali, a prizvuk panike izotravao im je glasove dok je morska voda lila po klupama. "Bogovi su nas napustili!" "Ne, poslali su nam vodia!" "Tiina!" Karausijev glas prekide amor. Pogledao je kapetana. On je bio zapovednik flote, ukoliko ijedan brod preivi, ali 'Herkul' je pripadao Eliju. "Kapetane", mirno ree Karausije, "vesla nisu ni od kakve koristi po ovakvom moru, ali moramo biti uravnoteeni kada se oluja smiri." Elije zatrepta; ali brzo je shvatio. "Reci zapovedniku smene da prebaci ljude sa desnih klupa kako bi izjednaio broj, i da uvue vesla." Karausije ponovo pogleda more. Na trenutak je ugledao ono to je video osmatra sa pramca, oblije ene u belom. Izgledala je izmueno, i to svakako ne zbog nje same, jer stopala su joj jedva dodirivala talase. Oajniki usrdno, gledala ga je pravo u oi i pokazala rukom ka zapadu. Potom jedan talas kao da proe kroz nju, i prikaza nestade.

Admiral je treptao. Ako ovo nije privienje stvoreno od meseine, znai da je video duha, i to svakako ne zlog. Ponekad naie trenutak, pomisli on, kada ovek sve mora da uloi u jedan potez. "Reci krmanou da skrene ulevo, tako da budemo ispred vetra." "Tako emo se nasukati", ree kapetan. "Moda, ali mislim da smo otili suvie na zapad da bi nam pretila takva opasnost. No, svakako je bolje nasukati se nego potonuti, a to nas sigurno eka ako naiemo na jo jedan ovakav talas." Karausije je odrastao na blatnjavim obalama na uu reke Rene. Obale Belgike delovale su prijateljski u poreenju sa ovim razbesnelim morem. Brod se pod njima jo propinjao, ali promena kursa izazvala je, do izvesne mere, predvidljivost pokreta. Sada su ih talasi, noeni vetrom, gurali napred. Svaki put kad bi pramac skliznuo nanie, pitao se hoe li potonuti, ali pre nego to bi se to desilo novi talas bi ponovo ispravio brod, dok se more slivalo, kao vodopad, sa figure na pramcu i sa uglaane bronze ratne grede ispod nje. "Jo malo ulevo", ree on krmanou. Samo bogovi znaju gde bi mogli da se nalaze, ali onaj jedan pogled na mesec pomogao mu je da se orijentie, a ako prikaza nije lagala, nai e zaklon negde na britanskoj obali. Propinjanje broda se smanjilo kada su poeli da seku talase, mada bi povremeno neki zalutali talas, kreui se drugaije od ostalih, uspeo da se prelije preko ograde. Polovina mornara bila je zauzeta izbacivnajem vode. Brodu e biti potrebna snaga imenjaka da preivi do zore. No, za udo, Karausije se vie nije bojao. Dok je bio dete, jedna stara vraara iz njegovog naroda u delti Rene bacala je tapie za njega i objavila da je predodreen da bude veliki ovek. Poloaj admirala flote izgledao je kao dovoljno veliko dostignue za deaka iz Menapije, jednog od manjih germanskih plemena. Ali ako ih ova vizija odvede u bezbednost, znaenje toga ne sme se poricati. Do purpura su se dizali ljudi nita boljeg porekla od njegovog, mada nikada preko poloaja pomorskog zapovednika. Admiral je zurio preko talasa. Ko si ti? ta eli od mene? - pitao je njegov duh. No, bela gospa je nestala. Video je samo vrhove talasa, najzad sve manje kako se oluja odmicala od njih. Dierna se vratila svesti neto pre zore. Mesec je zaao, a sa jugoistoka su dolazili teki oblaci, zaklanjajui zvezde. Oluja! Znai, nije sanjala. Oluja je bila stvarna i dolazila je da napadne zemlju. Vlani vetar mrsio joj je kosu, a miii su je boleli od duge nepokretnosti. Dierna se strese, oseajui se veoma usamljeno. No, pre nego to sa bilo kim razgovara, morae da izvue iz dubina svoje vizije one slike koje e joj pomagati u odluivanju tokom narednih meseci. Jasno se seala kretanja zvezda. Ali od poslednje vizije ostali su joj samo odlomci - bio je neki brod, bacan po olujnom moru, i bio je neki ovek... Ona se okrete ka nadolazeoj oluji i podie ruke. "Boginjo, uvaj ga, ko god da je", sveano apnu ona. Sunce je tek poelo da se probija kroz oblake nad kanalom, odbijajui se od smeih barica na obali i sivih talasa na moru, kada je mladi ribar iz Klauzentuma, tragajui za drvetom koje je izbacila oluja, ukoeno zastao i zagledao se preko nejasnog obrisa ostrva Vektis, dalje ka moru. "Jedro!" Njegov uzvik probudio je ostale. Narod se skupljao, pokazujui preko talasa, gde je kvadrat platna natopljenog solju polako rastao. ak su i na obali osetili snagu noanjeg vetra. Kako je ijedan brod mogao opstati na takvom moru? "Rimljanski", ree neko kad su videli po dva oveka za svakim veslom. "A na njemu je i admiral!" uzviknu neko drugi kad videe admiralsku zastavu kako lepra na jarbolu. "Tako mi Amfitritinih sisa, pa to je 'Herkul'!" povika jedan trgovac, krupan ovek koji im nikada nije dozvoljavao da zaborave kako je nekada bio u mornarici. "Sluio sam na njemu kao krmano poslednje dve godine u Dubrisu, pre nego to mi je proao ugovorni rok. Mora da je na njemu lino Karausije!" "Onaj koji je pre mesec dana pobedio gusare?"

"Onaj koji uva na novac koliko i svoj! rtvovau jagnje onom bogu koji ga je spasao", uzbuivao se trgovac. "Da je poginuo, to bismo svi osetili!" Brod se polako okretao, skreui oko Vektisa, oito se uputivi u luku Klauzentuma. Trgovci i ribari pohitae ka obali, a seljani, probueni vikom, pourie za njima. 'Herkul' je ostao izvuen na obalu nedelju dana, dok su se oko njega rojili tesari, leei mu rane. Klauzentum je bio zabaena luka; ako popravke i nisu odgovarale merilima flote, zanatlije su ipak znale svoj zanat. Karausije je iskoristio priliku da se sastane sa magistratom i svim trgovcima koji su se u to vreme nali u luci, pokuavajui da otkrije sistem u gusarskim pohodima. No, svi su primetili kako, kada nema drugog posla, provodi mnogo vremena etajui sam po obali, i niko se nije usudio da ga upita zato se pri tome mrti. Tik pred Dugodnevicu, Karausije i tek popravljeni 'Herkul' isplovie, ponovo se uputivi ka Gezoriakumu. More je ovog puta bilo mirno kao staklo. U Avalonu su trajali drevni obredi Dugodnevice; ti obiaji bili su stari i kada su druidi tek stigli u ove zemlje. U podnoju Tora mukala je stoka, oseajui miris vatre koju su druidi zapalili da bi je blagoslovili. Teleri je bila zadovoljna to je odreena da sa ostalim devicama peva oko druge vatre, svetog plamena koji je zapaljen na vrhu Tora. Popravila je svoju belu haljinu, divei se ljupkosti sa kojom je Dierna ubacila tamjan u vatru. Sve to je Vrhovna svetenica inila, inila je sa takvom sigurnou - moda je zapravo trebalo rei vlau - da je to svakako poticalo od dugogodinje vebe. Teleri je tako kasno stigla u slubu Misterija da nije mogla ni da zamisli kako e ikada uspeti da se kree na takav nain da sve to uini izgleda kao deo arolije. Stoka u dolini poela je da prolazi izmeu vatri, dok su ljudi pozivali bogove da je blagoslove. Na vrhu je trajala sveanost u znak priznanja da sve stvari, i tama i svetlo, moraju proi. Pun mesec opada i proguta ga no, a potom se ponovo raa kao traka svetlosti. Sunevi ciklusi traju due, ali znala je da ovaj trenutak, najdui dan u godini, oznaava poetak njegovog opadanja. A ipak e se, usred tame kratkodnevice, sunce ponovo roditi. ta jo sledi takav ciklus, upita se ona. Rimska imperija pokriva pola sveta. Mogo puta je bila u opasnosti, i uvek su joj orlovi vraali jo veu mo. Hoe li nastupiti trenutak kada e Rim dosegnuti vrhunac svoje moi i potom poeti da opada? I hoe li njegov narod prepoznati taj trenutak, kada doe? Dierna se odmae od vatre, lako se naklonivi Ceridahosu, najstarijem druidu i Vrhovnom druidu Britanije, u znak da pone obred. Bilo je podne najdueg dana, kada je mo svetlosti najpotpunija, i ispravno je da ovu sveanost vodi svetenik. Kada padne tama, bie red na svetenice. Starac rairi ruke, leprajui rukavima. "ta je postojalo u poetku? Pokuajte da zamislite - praznina, zjapee nitavilo? Bujna materica, trudna, koja nosi budui svet? Ako moete da zamislite neto, znai da je to ve postojalo, a ipak nije bilo ni nalik tome to moete da zamislite, jer to je bila Sila, to je bio Ponor, to je Bilo, i Nije... veito, nepromenljivo Jedinstvo..." Zastao je, i Teleri sklopi oi, njiui se od pomisli na toliku neizmernost. Druid nastavi da govori, a sada se u njegovom glasu oseao zaetak melodije. "Ali onda je nastupila razlika - vibracija je uskomeala nepominost..." Uvueni dah u nemom glasu, Koji sadri plamen u spasu... Boanska tama i svetlost e doi Vreme i Prostor u punoj moi Gospodar i Gospa, taj sveti par sestre i brao, prizovimo dar!

"Njega zovemo Lugos!" uzviknue druidi. "Gospodar Svetlosti!" Mladii iza njih poee da pevaju jedan glas. "Nju zovemo Rigantona, Velika Kraljica!" odgovorie svetenice sa druge strane kruga. Teleri odgovori na to, pridruujui se mukim glasovima, tonom za treinu viim od njihovog. Sledila su nova imena. Teleri ih je oseala kao bleske svetlosti koji oamuuju ula. Oseala je mo kako narasta oko svetenika koji je strajao sa druge strane kamenog oltara, i kako se meu svetenicama raa odgovor energije. Opet istupi Dierna, podiui ruke. Dok je govorila, Teleri je oseala kako rei vibriraju i u njenom grlu, i znala je da Vrhovna svetenica govori u ime svih njih. Ja sam More, Prostor i Prva No, Materica tame i svetla mo; Bezoblina struja, veiti tok, Uzorak za poetak svega veitog; Ja sam Kosmika Majka, Velika Dubina Iz koje ivot dolazi i u kojoj sniva... Ceridahos istupi i stade pred nju, sa druge stane kamenog oltara. Teleri mirnu, jer je na starevom licu ugledala mladia i ratnika, oca i iscelitelja, punog zraenja moi. A kada je odgovorio svetenici, unutar njegovov glasa ula je mnotvo drugih. Ja sam Dah Vremena, veiti Dan, Ja sam ezlo ivota, i Put sGm; Ja sam Re Moi, iskra u svemu, Tren paljenja i pokret u njemu; Ja sam Kosmiki Otac, oslonac roga, Izvor energije, seme Boga! Dierna isprui ruke nad drvetom za potpalu koje je bilo naslagano na kamenom oltaru. "Iz moje materice..." "Mojom voljom.." ree druid, pa i sGm prui ruke, tako da su im se dlanovi gotovo dodirivali. Teleri zatrepta, jer videla je svetlucanje u vazduhu izmeu njihovih ruku. "Svetlost ivota stie!" rekoe svetenik i svetenica u glas, i paljivo poslagano granje iznenada planu. "Evo Svete Vatre!" povika druid. "Ovo je pobeda svetlosti - ovog trenutka preuzimamo njenu mo. Ujedinjenih snaga, odravaemo tu svetlost tokom najtamnijih asova, i time emo stei pobedu!" "Ova vatra bie svetionik, plamen koji razgoni tamu", ree Dierna. "Neka nam njena svetlost prizove Branitelja, koji e doneti Britaniji mir i bezbednost!" Ona podie iz vatre jednu zapaljenu granu. "Neka tako bude!" odvrati svetenik. I on uze jednu granu i podie je da plamti visoko. Jedno po jedno, druidi i svetenice su uzimali granje iz vatre, rasporeujui se sa obe strane sve dok sredinji plamen nije postao okruen krugom svetlosti, kao da je sunce sinulo nad njim, zaokrueno oreolom, i poslalo svoje zrake na one koji su stajali pod njim. Teleri, zagledana uvis, zakloni oi od svetlosti s neba. Potom ih je i protrljala, jer preko plavetnila se kretala jedna crna taka. I ostali su je videli - pokazivali su je, a onda zautae kad su prepoznali orla kako mirno leti sa juga, sa mora. Prilazio je sve blie i blie, sve dok ga nisu jasno videli, kao da ga je privlaio plamen. Sada je bio nad njima. Orao se stuti nanie, obie tri puta oko oltara, a potom se ponovo pope, spiralno kruei navie, ka nebesima, sve dok se nije stopio sa svetlou. Zaslepljena, Teleri vrsto zamuri, ali i ispod kapaka joj je slika velike ptice i dalje poigravala unutar sunevog sjaja. Orao je slobodno leteo - zato joj je izgledalo da je izbegao snazi vatre samo

da bi ga zarobilo sunce? Mora da joj se samo priinjava, pomislila je dok je pratila ostale device niz Tor, jer, ako je sloboda divljeg orla na nebesima samo privid, ta moe da bude istinski slobodno? Tog asa joj seanje iz preanjeg ivota ukaza na paradoks slobode koja moe da postoji samo kao deo veeg sistema, ali um koji je sebe poznavao kao Teleri to nije mogao da pojmi, pa, kao i orao, ova misao ubrzo nestade. 11. "Drago mi je to te vidim - ve smo mislili da nam te je ona oluja otela." Maksimijan Avgust podie pogled sa votanih tablica i nasmei se. Karausije je stajao u stavu mirno, sa desnicom poloenom preko grudi u znak pozdrava. Nije oekivao da e u Gezorakumu zatei mlaeg imperatora. Maksimijan, zdepast, sed i sa prvim nagovetajem stomaia, nosio je na pleima zapadni deo imperije. Posle dvadeset godina slube, Karausije je po navici odgovorio kao da se pred njim nalazi sam Dioklecijan. "Bogovi su me uvali", ree on. "Izgubio sam jedan brod, ali drugi je uspeo da se vrati u Dubris. Oluja nas je odnela niz kanal i imali smo sree da stignemo do Klauzentuma pre nego to smo se nasukali na stenje ili izili na otvoreno more." "Zaista si imao sree. No, bogovi vole oveka koji se bori ak i kada izgleda da je svaka nada izgubljena. Ima sree, Karausije, a to je ree ak i od vetine. Bilo bi nam ao da smo te izgubili." Maksimijan mu dade znak da sedne, a na to se opusti i trea prisutna osoba, ovek mlai od obojice. Jedan pogled otkrivao je da je vojnik - drao se uspravno, kao da preko tunike nosi nevidljivi oklop. Bio je za pola glave vii od Karausija, sa proreenom plavom kosom. "Pretpostavljam da poznaje Konstantina Hlorusa", nastavi imperator. "Samo po uvenju", odvrati Karausije. Konstantin je bio omiljen dok je sluio u Britaniji. Govorkalo se da je uzeo za stalnu ljubavnicu jednu lokalnu enu. Od tada je imao nekoliko odlinih nametenja po granici Germanije. Karausije ga paljivije pogleda kad se nasmeio; lice mu je na trenutak bilo otvoreno i neduno kao u deaka. Potom je brzo povratio kontrolu. Idealista, pomisli Karausije, koji je nauio da krije svoju duu. Takvi ljudi mogu da budu korisni prijatelji - ili opasni neprijatelji. A kako on njima izgleda? Sa kosom izbledelom od godina provedenih na moru, i koe sada ve stalno smee od sunca i soli, verovatno je delovao kao mnogi drugi morski vukovi, osim ako mu je u oima ostao neki odraz vizije koju je video tokom oluje. "Bie ti drago da uje, poiljka plena od onih gusara koje si zarobio prolog meseca donela je lepu svotu", ree Maksimijan. "Stalno mi govori da nam je potrebna jo jedna baza na junoj obali... jo nekoliko takvih pobeda, i imae potrebna sredstva." U njegovom osmehu kao da je postojalo nekakvo iekivanje. Karausije se namrti, svestan da je u tim reima bilo neeg neobinog. Bogovi znaju koliko dugo se za to zalagao, ali nije se vie nadao da e ga neko uti. "Ko e zapovedati?" oprezno upita on. "Koga bi ti preporuio?" odvrati imperator. "Izbor je na tebi, Karausije - dajem ti britansku flotu i tvrave na saksonskoj obali." Mora da je poeo da trepe, jer ak se i Konstantin iskezio. No, Karausije ga je jedva primeivao; iznenada je pred sobom ponovo video prikazu ene u belom, kako hoda po talasima. "Naravno, moraemo da razradimo raspored tvojih obaveza na obe strane kanala", dodade Maksimijan. "Koliko trupa ti treba, i sa kakvom opremom? Ne obeavam da e dobiti sve to zatrai, ali..." Karausije duboko uzdahnu, primoravajui sebe da usmeri panju na oveka pred sobom. "Pre svega, treba nam nova baza. Postoji dobra luka, lako bi mogla da se utvrdi, na obali blizu Klauzentuma. Zaklanja je ostrvo Vektis, a moe se snabdevati iz Vente Belgarum." Dok je govorio, slika ene izblede, ustupivi mesto snovima koje je sanjao dok je koraao palubom jedrenjaka na dugim putovanjima preko kanala.

Teleri nije elela da napusti Avalon. Kada je Dierna ubrzo posle Dugodnevice odabrala i nju za pratnju na putovanju, bunila se. No, kada ih je put doveo do Vente Belgarum, vie nije mogla da se pravi ravnoduna. Stara prestonica Belge leala je u blagoj udolini sa zelenim, vlanim livadama i ponosnim gajevima. Posle movara oko Tora, bogato tlo pod nogama delovalo joj je vrsto i umirujue. Ovde je vladalo oseanje mirne sigurnosti, istrajnosti sasvim drugaije od drevnih odjeka koje je oseala u Avalonu, kao da su se stvari retko menjale. Iako je u gradu bio pazarni dan, Venta ju je umirivala. Svetenicama je gostoprimstvo pruio Duovir, Kvintije Julije Cerialis, najugledniji lokalni magistrat, koji je bio i potomak stare kraljevske kue. Ne bi se to reklo na prvi pogled. Debeljuan i usporen, Cerialis je bio vei Rimljanin od Rimljana. Savreno je govorio latinski, i Teleri, koja ga je od detinjstva govorila jednako dobro kao i maternji jetik, esto je morala da prevodi mlaoj od dveju svetenica koje su takoe bile u pratnji. ak je i Dierna povremeno traila pomo, jer, iako Vrhovne svetenice dobro razumeju jezik Rimljana, ona nije dovoljno vladala njegovim istananim nijansama za ovu zaista zvaninu priliku. No, ostali su uspevali da se snau i sami. Sve devojke prijavljene za obuku dobro su govorile britanski. Teleri se stalno pitala zato je, ak i pre nego to je poloila zavete, otrgnuta iz mira Avalona. Vreme je ostajalo vedro i sunano. Ova godina donee dobru etvu sena i ita, uprkos prolenim olujama. Oito su im, kao to je Cerialis voleo da naglaava, bogovi i boginje bili naklonjeni. No, bregovi oko Vente zaustavljali su vetrove, i kako je vreme odmicalo, Teleri je poinjala da ezne za osveavajuim morskim vetrom Durnovarije. Obradovala se kada je Dierna objavila da e otii na obalu radi osveenja temelja za novu pomorsku tvravu. No, to nije bio samo prijatan izlet na obalu. Kada su neke ene upitale zato Vrhovna svetenica eli da blagosilja rimljansku tvravu, Dierna ih je podsetila na orla koji se pojavio na obredu Dugodnevice. "Nekada smo bili neprijatelji, ali sada naa bezbednost zavisi od Rimljana", rekla im je, a Teleri, koja se dobro seala Saksonaca, sloila se sa njom. "Ah, evo povetarca!" uzviknu Cerialis. "To e vam osveiti te rumene obraze, mile moje!" Teleri uzdahnu. Uprkos eiru sa irokim obodom, Cerialisovo lice bilo je crveno od vruine. Moda e vetar malo ohladiti i njega. Na narednoj krivini ugledala je kroz drvee svetlucavu, plavu vodu. Put, novoizgraen, iao je malo dalje od obale, od Klauzentuma, gde su proveli prethodnu no. Dobar jaha stigao bi iz Vente za jedan dan, ali Cerialis je oito smatrao da gospe treba maziti. "Mislite li da e ova nova trvava obeshrabriti Saksonce?" Uprkos njihanju nosiljke, ona se nae ka Cerialisu. "Svakako, svakako!" On je ustro klimao glavom. "Svaki zid i svaki brod su poruka tom morskom olou da se Britanija dri." Ispravio se u sedlu, i ona na trenutak pomisli da e salutirati. "Ne slaem se", ree njegov sin Alektus, prilazei blie na svojoj kobili. "Najvaniji su vojnici i mornari koji e u njima biti, oe. Bez ljudi, brodovi su samo drvo koje truli, a zidovi su samo gomila kamenja." Sin je bio njenih godina ili moda malo mlai, procenila je Teleri, sav koat i napet za razliku od debeljukastog i mlitavog oca. Imao je uzano lice i prodorne crne oi. Delovao je kao da je dobar deo detinjstva bolovao, i moda zato nije otiao u vojnike. "Istina... naravno, to je istina..." Cerialis sa nelagodnou pogleda mladia. Teleri jedva savlada osmeh. Duovir je bio dobar poslovan ovek, ali govorkalo se da je njegov sin, iako telesno nean, pravi arobnjak sa brojkama. Njegova mudrost unapredila je porodino bogatstvo do te mera da su mogli da plaaju javne radove i zabave, kao to se oekuje od jednog magistrata, i Cerialis je to znao. Alektus je predstavljao kukavicu u gnezdu debelog goluba, ili moda neku plemenitiju pticu, moda sokola, pomisli ona gledajui njegov otri profil. U svakom sluaju, bilo je jasno da otac uopte ne rauzme svog sina. "Pa, ovaj novi admiral je ubedio imperatore da nam pojaaju odbranu", vedro ree ona. "To je svakako znak da je taj ovek, u najmanju ruku, vredan naeg poverenja."

"Tako je. Ako voe ne valjaju, ni najbolji ljudi nita ne vrede", mudro je klimao glavom Cerialis. U Alektusovom pogledu pojavi se prezir, toliko kratko da nije bila sasvim sigurna je li dobro videla. "Niti ene", suvo ree ona. Sumnjala je da rimljanska vojska, ma koliko uvebana i disciplinovana, ima ita nalik na testiranje koje moraju da prou svetenice Avalona. Ona potrai pogledom drugu nosiljku, u kojoj je putovala Dierna sa malom Adven. Osetila je zavist i brzo ju je savladala. Moda e na putu nazad Vrhovna svetenica pozvati nju da joj pravi drutvo. Nosiljka se nagnula kada su poeli da silaze ka obali. Kada su izili ispod drvea, Teleri se nagnula i poela da se osvre. Taj novi admiral svakako ima dobro oko za okolinu. Zemljite raieno za tvravu lealo je u severozapadnom uglu prilino velike prirodne luke, povezane sa morem preko uzanog kanala. Ovo mesto prualo je zatitu i od oluja i od gusara, mada je po ovako blistavom letnjem danu bilo teko zamisliti i jedno i drugo. Tvrava e oito biti velika. Jarkovi za temelje zidova bili su iskopani u obliku kvadrata duine po nekoliko akri, povremeno prekinutog kulama u obliku slova U. Cerialis se potrudio da ih obavesti kako e ovo biti najvea od svih obalskih tvrava, vea ak i od one u Rutupiji. Kako su se primicali, on poe da sa vlasnikim ponosom odmerava radnike. Teleri je znala da ovakve graevine obino podiu sami vojnici, ali videla je da je deo radnika drugaije odeven. "Mudro ste to primetili, veoma mudro", ree Cerialis, pratei njen pogled. "To su robovi sa mojih imanja, poslati da pomau u izgradnji. Smatrao sam da je tvrava koja e braniti Ventu mnogo korisniji doprinos gradu nego, recimo, amfiteatar." Alektusove tanke usne se izvie, ali to nije liilo na osmeh. Da li se protivi ovom oevom gleditu? Ne, pomisli Teleri, setivi se ta je ranije govorio. Mnogo verovatnije je upravo on dao ocu tu ideju. "To je odlian plan, i sigurna sam da e novi zapovednik ceniti vau pomo", ljubazno ree ona i odmah primeti izdajniko rumenilo na mladievim upalim obrazima. No, njegov pogled ostao je upravljen ka graditeljima. Nekolicina mukaraca ila je tamo-amo, nadgledajui iskopavanje. Gde li je admiral, upita se Teleri. Videla je kako se Dierna naglo uspravlja u nosiljci, zaklanjajui rukom oi od sunca. Alektus je zaustavio konja, napet kao lovaki pas. Teleri poe za njegovim pogledom. Jedan od oficira, u elegantnoj crvenoj tunici i sa pojasom od bronzanih ploica, iao je prema njima, praen snanim mukarcem u mornarskoj tunici bez rukava, izbledeloj od sunca i soli do te mere da se vie nije raspoznavalo kakve je boje nekada bila. Alektus sjaha da ih pozdravi. No, prvo je priao drugom oveku. Teleri rairi oi. Je li to taj ovek, kose ukruene od znoja i visokog ela pocrvenelog od sunca, o kome su uli tolike prie? Prilazio im je irokim korakom oveka koji provodi mnogo vremena na moru, i kad im se primakao, primetila je kako prelee pogledom preko vode, ume i pridolica, pa opet nazad, ak i dok se smeio. To ju je, zaudo, podsetilo na nain na koji Dierna osmatra okupljene svetenice pred poetak neke ceremonije. Dierna je vrlo udno gledala Karausija, gotovo sa odobravanjem. Kada je Rimljanin priao da stegne ruku Alektusu, on ponovo prelete pogledom preko nosiljki, i kada je ugledao Vrhovnu svetenicu, Teleri ga vide kako iznenaeno iri oi. Potom nastupi guva opteg upoznavanja. Kada je kasnije razmiljala o tome, inilo joj se da je izgledao kao da je prepoznao svetenicu. No, to joj se svakako inilo, jer sama Dierna je rekla da nije pre toga upoznala Karausija. Sunce je zalazilo iza niskog rta koji je titio luku. Karausije je stajao sa oficirima pred temeljima svoje tvrave, gledajui kako se svetenice pripremaju za svoj obred. Legionari su bili okupljeni u formaciju na mestu gde e jednog dana biti kapija, a sa obe strane stajali su lokalni radnici. Pre mesec dana, kada su poeli kopanje, doao je svetenik iz Jupiterovog hrama u Venti Belgarum i rtvovao vola, a prorok je itao iz ivotinjskog droba. Proroanstvo je bilo ohrabrujue ali Karausije zaista nije mogao da se seti da je ikada, kad su planovi ve nainjeni i sredstva prikupljena, neki prorok rekao ita nepovoljno na osnovu utrobe rtvovane ivotinje. "Hiljadu godina i dve hiljade stajae ovi temelji u slavu Rima u ovoj zemlji..."

Odlino proroanstvo, pomisli Karausije. No, svetenik, punaak i ivahan oveuljak iji je kuvar bio najbolji u celoj Venti, nije delovao naroito ubedljivo. Dok je gledao svetenice u plavim odedama, Karausije je shvatio zato mu se inilo da rimljanska ceremonija nije dovoljna, i zato je, kada je uo da je Gospa od Avalona u blizini, zamolio da doe i ona. Tvrava Adurni bie rimljanska, ali zemlja koju treba da zatiti je Britanija. Tokom rimljanskog obreda stajao je i znojio se u svojoj togi pod podnevnim suncem. Veeras je nosio lanenu tuniku obojenu u purpur, izvezenu po ivicama, i laki vuneni ogrta sa zlatnom kopom. Takva odea dovoljno je liila na nonju njegovog plemena u Germaniji da bi ga podsetila na prolost koje se odrekao kada je poloio zakletvu Rimu. Narod njegovog oca prinosio je ponude Nehaleniji. Kakvoj li se boginji ovde mole? Na zapadu se pojavi sjaj. Admiral se okrenuo na vreme da vidi ivicu sunca kako proviruje na trenutak iza brega, kao srp od rastopljenog metala. Dok je nestajalo, njegov pogled privu e slabiji sjaj. Jedna od ena palila je baklje. Podizala ih je, i na trenutak ju je ugledao kako stoji, nalik na boginju, sa rukama punim svetlosti. On trepnu i shvati da je to samo najmlaa svetenica, ker, kako su mu rekli, nekog lokalnog kralja. Dosad mu se inilo da je hladna i odsutna, ali sada, sa svetlou koja joj je blistala na crnoj kosi i bledoj koi, bila je divna. Vrhovna svetenica, lica skrivenog iza vela, stade iza nje, a za njom ostale dve; jedna je nosila granu oskorue, a druga tap jabukovog drveta okien srebrnim praporcima. "Ovo je as izmeu dana i noi, kada moemo da hodimo izmeu svetova", zau se ispod vela glas Gospe Dierne. "Zidovi koje ete ovde izgraditi bie od kamena, dovoljno snani da odbiju oruje ljudi. Ali mi emo, hodei, stvoriti drugaiju prepreku, tit od duha koji e odbijati duh vaih neprijatelja. Budite svedoci, vi to sluite Britaniji i Rimu!" "Ja sam svedok", ree Karausije. "I ja", zau se iza njega Alektusov neto vii glas. "I ja", ozbiljno ree Cerialis. Dierna prihvati njihove izjave lakim naklonom glave. Mora da tako carica prihvata zakletvu, pomisli Karausije. Pretpostavljao je da je Vrhovna svetenica Avalona ravna carici, u svom domenu. Je li to zaista ista ena iz njegove vizije? Ako jeste, zna li to ona? udno se ponaala prema njemu; nije mogao da odredi da li joj se dopada ili ga prihvata samo po dunosti. No, svetenice su ve poele da krue, skreui udesno. Zvuk praporaca bio je sve slabiji. "Koliko treba da stojimo ovde?" upita Cerialis posle nekog vremena. Svetenice su stigle do najblieg ugla i zastale da prinesu ponude duhovima zemlje. "Ne znam zato su joj bili potrebni svedoci. Nema nita da se vidi." "Nita?" apnu Alektus drhtavim glasom. "Zar ne osea? One pevaju zid moi. Zar ne vidi svetlucanje u vazduhu tamo gde su prole?" Cerialis se nakalja, postieno gledajui admirala kao da bi da kae: On je samo dete, svata mu se priinjava. No, Karausije je video Gospu od Avalona kako hodi po talasima. Sada nije video nita, ali inilo mu se da neko neobino ulo potvruje Alektusove rei. ekali su dok su svetenice ile u pravcu sunca, do najudaljenijeg ugla, a potom krenule ponovo ka njima. Trajao je dugi severni sumrak, i boje zalaska sunca bledele su od zlatne do ruiaste, i od ruiaste do carske purpurne, kao da je preko neba prevuen carski plat. Procesija se zaustavila na narednom uglu, a potom krenula ka mestu gde e jednog dana biti glavna kapija. "Hodite, vi koji ete drati ovo mesto protiv naih neprijatelja!" uzviknu Gospa. Karausije u prvi mah nije razumeo. No, shvatio je da pokazuje na njega, pa je poao napred. Zaustavio se pred njom. Lice joj je bilo skriveno, ali oseao je njen pogled na sebi. "ta e dati, ovee sa mora, da bi uvao u bezbednosti narod ove zemlje?" Glas joj je bio tih, ali u njemu je bilo znaenja ija ga je teina uznemiravala. "Dao sam zavet da u braniti imperiju", poe on, ali ona odmahnu glavom. "Ovo nije pitanje volje, nego srca", ree ona. "Hoe li proliti krv svoga srca, ako zatreba, da bi sauvao ovu zemlju?"

Ovu zemlju... pomisli on. Otkako je dodeljen kanalskoj floti, pretpostavljao je da je zavoleo Britaniju, kao to vojnik zavoli svako mesto na kome je dugo rasporeen. Ali ona nije to traila od njega. "Roen sam u zemlji preko mora, i na roenju sam dobio blagoslov bogova..." tiho ree on. "Ali preao si to more, i ivot ti je ponovo podarila Boginja kojoj sluim", odvrati Dierna. "Da li se sea?" On je zurio u nju, nazirui kroz veo onu koju je video u oluji. "Znai, jesi bila ti!" Ona ozbiljno klimnu glavom. "I sada traim da mi plati to sam te spasla. Tvoja krv e te vezati za ovo tlo. Isprui ruku." Glas joj je bio potpuno siguran, i on, koji je jednom reju mogao da polalje itavu britansku flotu na more, smerno poslua. Svetlost baklji poigravala je na malom srpu to ga je drala u ruci. Pre nego to je stigao ita da pita, ona mu prevue otrim vrhom preko meke koe na unutranjoj strani podlaktice. On se ugrize za usnu od bola i zagleda se u tamnu krv koja je izvirala iz posekotine i kapala na zemlju. "Hrani ovu zemlju kao to ona tebe hrani", apnu Gospa. "Krv krvlju, dua duom. Kao to si se obavezao da uva, ona se obavezala da daje, vezani ste slubom i sudbinom..." Iznenada ga je pogledala, i glas joj je zadrhtao. "Zar se ne sea? Tvoje telo je odraslo u plemenu Menapi, koje obitava preko mora, ali tvoja dua je mnogo starija. inio si ovo i ranije!" Karausije se strese i obori pogled na tamne mrlje, tamo gde je njegova krv nahranila zemlju. Svakako je to video i ranije... On duboko udahnu, iznenada svestan kako se miris ume, osloboen hlaenjem vazduha, mea sa mirisom mora. Trenutak vizije otkri mu visoko brdo sa krugom od kamenja na vrhu. Neprijatleji su bili svuda oko njega, rimski vojnici. Krv iz njegovih rana prskala je po zemlji dok je vitlao blistavim maem... A onda jedna baklja zapucketa i vrati ga u sadanjost. No, sada je razumeo da ono to osea prema Britaniji nije samo ljubav prema dunosti. Sada je nee braniti samo iz ambicije, nego i iz ljubavi. Dierna dade znak najmlaoj svetenici, onoj po imenu Teleri, koja predade baklje ostalima. Obrisala mu je ruke krpicom koju je drala za pojasom, ozbiljnog i paljivog lica, a onda je previ belom platnenom trakom. Vrhovna svetenica iscrta simbol iznad mesta gde je zemlja upila njegovu krv. "Onima koji dolaze u miru, ovaj put e biti uvek otvoren", sveano ree ona. "A bie zatvoren pred onima koji dolaze u ratu!" Potom se okrete ka istoku, podiui ruke, i kao u odgovor, mesec se die nad zalivom kao srebrni tit. Sutradan je Cerialis pozvao rimske oficire na gozbu na obali. Kad su gosti stigli, Dierna je stajala pod hrastovim drvetom, gledajui kako njegove sluge postavljaju stolove i klupe. Da bi ukazao ast domainu, Karausije je obukao belu vojnu tuniku sa crvenim ivicama, a pojas i sandale bili su mu od crveno obojene koe sa graviranim pozlaenim ploicama. Danas se odmah videlo da je vojni zapovednik. No, sino, dok su blagosiljali temelje njegove tvrave, izgledao je kao kralj... ta li je njemu znaila ta svetkovina? Nije oekivao da e ga ona pozvati, ali pokorio joj se. Dodue, ni ona nije planirala da ga obavezuje. No, kada u su stigle do kapije, slika oveka na brodu i oveka koji ju je gledao sa brda stopile su se u jednu, i znala je da zemlju nee zatititi kamen i malter, nego krv onih koji se zakunu da e je braniti. A sada ga je zemlja poznavala, i bogovi, ali da li on to razume? Bilo je potrebno jo neto, neto zbog ega e on eleti da vri dunost koja ga obavezuje. itave noi progonili su je snovi o svetim kraljevima i kraljevskim venanjima. Iznenada je iz toga iznikla slika baklji pod nonim nebom, i sa njom zamisao - Teleri se moda nee dopasti, pomisli ona, ali posluie. Nije se ni setila da razmisli kako e se ona oseati dok bude gledala devojku kao Karausijevu nevestu. Jedan Cerialisov rob ponudi je kotaricom bobica, da zavara glad dok ne pone gozba. Ona klimnu glavom, uze jednu i dodirnu deakov rukav.

"Ako treba jo da se eka, idem da proetam obalom. Idi kod rimskog zapovednika i pitaj da li e me pratiti." Dok je gledala momka kako prilazi Rimljanima, shvatila je da ni to nije planirala. No, ideja svakako nije bila njena. Od one vizije pred Dugodnevicu, vodili su je bogovi; ako je otvorila svoj duh da ih uje, mora verovati da je sve to ini njihova volja, a ne njena. Admiralovo ponaanje bilo je besprekorno. Utivo se drao na pravom rastojanju od nje dok su polako ili ka samoj vodi; nije je dodirivao, ali bio je dovoljno blizu da je pridri ako bi se spotakla na kamenju. No, pogled mu je bio pun opreza kao da ide pravo na neprijatelja. "Pita se u ta si se to uvalio. I ne veruje mi", poe ona tiho. "esto je tako u slinim prilikama. Kada uzbuenje mine, stie sumnja. Prvog jutra posle svog posveenja, poelela sam da pobegnem iz Avalona. Ne plai se, nije uinjeno nita to bi uticalo na tvoju ast." On podie jednu obrvu, i duboke bore na njegovom licu na trenutak se umekae. Ona je pratila tu promenu sa neobinim uzbuenjem. Volela bih da ga vidim kako se smeje, pomisli. "Zavisi od toga ta sam se tano zakleo da..." "Da brani Britaniju, ak i po cenu smrti..." poe ona, ali on odmahnu glavom. "To mi je ionako dunost. Ovo je bilo neto vie. Jei li me zaarala?" Preli su jo nekoliiko koraka dok je Dierna premiljala. Dobro je to je on svestan moi obreda, ali to je znailo i da mora biti veoma oprezna pri odluivanju ta e mu rei. "Ja nisam vetica, nego svetenica Velike Boginje, i bilo bi protivno mojim zavetima kada bih te prisiljavala na neto... Ali ipak verujem da si vezan. Vezali su te sami bogovi", nastavi ona, "pre nego to smo se mi uopte sreli." "Onda kad sam te video u oluji?" odvrati Karausije. Lice mu se ponovo izmeni, ali ne vedrinom kao maloas nego neim dubljim, moda ak i uasom. Dierna opet oseti onaj udan bol, sada otriji, kao da nosi otricu u srcu. U obredu je preko njegovog lica videla drugo, mlae, sa rimljanskim crtama i tamnom kosom. Znala je da je u tom ivotu on bio sveti kralj. Ali ko sam ja bila, u tom drugom, tako davnom ivotu? "Kako moe iva ena da hodi po talasima?" "Moje telo je lealo u trnasu - ti si video moj uoblieni duh, koji moe da putuje vetinama koje su Misterija Avalona." "Druidska znanja?" sumnjiavo upita on. "Mudrost koju druidi uvaju jer su je nauili od onih koji su doli ranije, iz Potopljenih Zemalja preko mora. Ono to je preostalo od tog znanja uva moje sveto sestrinstvo. U Avalonu jo ima moi", nastavi ona, "moi koja ti moe biti od velike pomoi dok bude branio ovu zemlju. Uz nau pomo, odmah e znati kada dou razbojnici, i moi e da izjedri i presretne ih dok se budu vraali kui." "A odakle e doi ta pomo?" On iskrivi usne. "Moje dunosti e me voditi uzdu i popreko ove obale i mora. Ne moe provoditi itavo vreme u obliku duha, savetujui me!" "Istina je da u svom svetu imam dunosti zahtevne koliko su i tvoje. Ali ako bi neko od mog naroda bio sa tobom, ona bi mogla da ti pomogne u nekim stvarima i da, kada je potreban veliki napor, razgovara u duhu sa mnom. Predlaem ti savez, i da bih ga zapeatila, dau ti jednu od mojih svetenica." Karausije odmahnu glavom. "Vojska ne dozvoljava da ena bude slubeni..." "Bie ti supruga", prekide ga Dierna. "Rekli su mi da nisi oenjen." On zatrepta, i ona primeti da je pocrveneo. "Ja sam oficir..." ree on nekako bespomono. "Koga si mi namenila?" Dierna u sebi odahnu od olakanja. "Nisi vie navikao da prima nareenja", nasmei se ona, "i misli da sam vrlo svojeglava, znam. Ali mislim i na tvoje dobro i na slubu ovoj zemlji. Teleri je devica koju u ti dati; ona je ker Eidina Minoka. Dovoljno je visokog porekla da bi ti bila dostojna ena, i veoma je lepa." "Ona koja je noas u obredu nosila baklje?" upita on. "Zaista je lepa, ali jedva da sam razgovarao sa njom."

Dierna odmahnu glavom. "Neu je terati u brak protiv njene volje. Kada pristane, razgovarau sa njenim ocem, i svi e misliti da je brak ugovoren izmeu vas dvojice, kao to je uobiajeno." Teleri e verovatno aliti to naputa Avalon, pomisli svetenica, ali svakako e joj se dopasti da se uda za oveka sa toliko moi. Dierna se zagleda u admiralova iroka ramena i snane i vete ruke; oseti da joj se puls ubrzava, i na trenutak poele da je mogla da mu prie kod Beltanskih vatri. No, Teleri je mlaa i lepa. Ona e vriti svoju dunost na Avalonu, a Karausije e biti srean sa Teleri u naruju. Na nebo su se navlaili oblaci. Teleri obrisa elo velom i duboko udahnu lepljivi vazduh. Bilo joj je pomalo muka od njihanja nosiljke koja ju je vraala neravnim putem ka Venti Belgarum, a vreme joj nimalo nije pomagalo. Znala je da e biti sve gore dok god ne pone kia. Barem se vraala zajedno sa Diernom. Pogledala je stariju svetenicu, koja je sedela u smirenoj ranvotei, oiju sklopljenih kao da meditira. Kada su krenuli iz luke Adurni, radovala se, jer su se vraali u Avalon. No, to je Dierna due utala, Teleri je bivala sve napetija. Na pola puta do Klauzentuma, zaobili su odred vojnika koji su izravnavali put i polagali novo kamenje. Odatle je put bio pokriven ljunkom, pa su putovali lake. Kao da ju je promena pokreta probudila, Vrhovna svetenica se najzad pokrenu. Teleri zausti da progovori, ali Dierna ju je pretekla. "Provela si sa nama u Avalonu skoro tri godine. Uskoro e moi da poloi zavete. Jesi li bila srena tamo?" Teleri je zurila u nju. "Srena?" jedva uspe da izgovori. "Avalon je dom moga srca. Mislim da nikada i nigde nisam bila srena dok nisam dola kod vas!" Naravno, ponekad se bunila zbog discipline, ali ipak joj je bilo daleko bolje nego zatvorenoj u oevoj kui. Dierna klimnu glavom, ali u njenom pogledu bilo je neeg udnog. "Uila sam to sam bolje mogla", ree Teleri. "Zar svetenice nisu zadovoljne mnome?" Svetenica je blae pogleda. "Zadovoljne su. Vrlo dobro ti je ilo." Potom nastupi kratka pauza. "Kada smo blagosiljale tvravu, ta si videla?" Teleri je opet zurila u nju. Jedva je primorala um da se vrati na polje osvetljeno bakljama i zvezdama. "Mislim da smo podigle mo. Koa mi je bridela..." Nesigurno je gledala svetenicu. "A rimljanski zapovednik, Karausije - ta misli o njemu?" "Izgleda snaan... sposoban... i verovatno i ljubazan", polako ree ona. "Iznenadila sam se kad si mu uzela krv za blagoslov." "I on se iznenadio." Dierna se osmehnu. "Pred Dugodnevicu, kada sam se izdvojila traei vizije, videla sam ga." Teleri oseti da joj se oi ire dok joj je svetenica priala dogaaj. "On je Orao koji e nas spasti, Odabrani Branitelj", zakljui Dierna. "Ponudila sam mu savez sa Avalonom." Teleri se namrti. Karausije joj nije izgledao kao heroj, a i svakako joj je delovao star. Ali Dierna je govorila dalje. "Boginja nam je pruila mogunost, a taj ovek, mada nije od nae krvi, ima drevnu duu. Ali jedva da je budna u njemu. Potreban mu je saputnik da ga podsea i da bude njegova veza sa Avalonom..." Teleri oseti kako joj malopreanja munina iznenada stee utrobu. Dierna je uhvati za ruku. "Bivalo je i ranije da devojka obuavana u Avalonu bude data kralju ili vojskovoi, kako bi ga vezala za misterije. Kada sam ja bila mala, Eilan, princeza Demeta koju su na jeziku Rimljana zvali Helena, bila je data Konstantinu Hlorusu. Ali on je premetan izvan Britanije. Sada se ponovo javlja potreba za takvim savezom." Teleri proguta knedlu. "Zato to govori meni?" upita ona apatom. "Zato to si ti najlepa i najnadarenija od naih devojaka koje jo nisu poloile zavet, i visokog si porekla, to e Rimljani ceniti. Ti mora poi za Karausija." Teleri se otre; sama pomisao da legne sa mukarcem vratila ju je seanje na Saksoneve grube ruke koje je dre. Tog asa je savlada munina, i ona grevito zgrabi ivicu nosiljke, odgurnuvi

zavese. ula je Diernu kako dovikuje robovima da zaustave konje. eludac, ispranjen, poe da joj se smiruje i svet joj se ponovo vrati u iu. "Sii", zau ona mirni glas svetenice. "Eno potoka gde moe da se umije i pije. Tada e ti biti bolje." Teleri dopusti robovima da joj pomognu pri izlasku iz nosiljke, crvenei od stida dok je oseala na sebi radoznale poglede ostalih svetenica, i zabirnutost Alektusa, koji je predvodio pratnju. "Evo, sad e ti biti dobro", govorila je Dierna. Teleri obrisa usta i sede. Voda ju je oivela, i zaista se oseala bolje na vrstom tlu. Videla je oblake kako se skupljaju na nebu, i crvene biljke u travi, i svetlucanje potoka, jasno kao i obino. Daak vetra pomeri joj vlanu kosu sa ela. "To to si rekla", apnu ona. "Ne mogu. Odabrala sam Avalon jer sam elela da sluim Boginji. A zna bolje od bilo koga zato ne mogu da se podam mukarcu." Dierna ne zna ta trai od nje u tom braku. ena je rob, a ona tog oveka ak ni ne poznaje. Dierna uzdahnu. "Kada su me odabrali za Vrhovnu svetenicu, pokuala sam da pobegnem. Bila sam trudna sa prvim detetom, i znala sam da, ako mi zapadne ta sudbina, neu moi nikada da mu budem majka - barem ne uistinu - jer e prva briga uvek morati da mi bude dobro Avalona. itavu jednu no leala sam u movari, plaui, dok se magla kovitlala oko mene. Posle nekog vremena shvatila sam da postoje drugi ljudi koji e se starati o mojoj deci, ali da tog asa zaista nema nikoga drugog ko bi mogao da preuzme terete Gospe od Avalona. alila sam za jednostavnom sreom u kojoj neu smeti da uivam, ali jo vie sam se plaila krivice, mnogo vee od one koju sam oseala zato to neu moi da pruim svom detetu svu svoju ljubav, krivice koja e me progoniti ako odbijem ovu dunost. Mislim da bi smrt bila bolja od onoga to sam tada oseala. Ali tik pred izlazak sunca, kada sam potroila sve suze, okruila me je toplina, kao u majinom naruju. U tom asu sam znala da e moje dete imati svu ljubav koja mu je potrebna, jer e Boginja bdeti nad njim, i da ne treba da se bojim kako u izneveriti one koji zavise od mene, jer e Ona delovati kroz mene. Zato mogu da traim da uini ovo, Teleri, jer znam koliko e ti teko biti. Kada polaemo zavet Avalonu, mi obeavamo da emo sluiti Gospu prema Njenoj volji, a ne prema naoj. Zar misli da te ne bih radije zadrala kraj sebe, da te gledam kao raste u lepoti kao mlado jabukovo drvo?" Dierna ponovo prui ruke, i Teleri se ovog putna nije odmakla. "Znakovi su bili suvie jasni da bismo ih poricali. Britaniji je ovaj ovek potreban, ali on je suvie ukorenjen u ovaj ivot da bi se seao mudrosti svoje due. Ti mora biti za njega Boginja, mila moja, i probuditi ga!" Dierni zastade glas. Teleri ju je gledala, svesna koliko je starija ena voli. "Gospa je okrutna to nas tako korisit!" uzviknu ona. Ali njeno srce govorilo je drugaije. Zar me ne voli dovoljno da bi me zadrrala kraj sebe? Zar ne vidi koliko elim da ostanem? "Ona ini ono to mora, za dobro svih..." apnu svetenica, "i da bismo joj sluile, moramo i mi tako." Teleri prui ruke, dodirnu Dierninu blistavu kosu, a Dierna je vrsto zagrli. Posle nekog vremena Teleri oseti vlagu na obrazima, i nije znala da li to sama Gospa plae na nebesima, ili su to njene sopstvene suze. 12. ito je bilo skupljeno u ambare, a seno u plastove. Zemlju je obuzeo etveni mir. Njive izvan doline Avalona bile su proarane zlatom. To je dobar znak, pomisli Dierna dok su se magle stapale iza njih. Brakovi se obino sklapaju u prolee ili poetkom leta, ali za Karausija svakako je bolje da uzme svoju nevestu kada poetak zime okona pljakaku sezonu, pa e imati vremena da je upozna pre nego to bude ponovo morao da poe u borbu. A to to se Dierna osea iznureno bilo je samo stoga to je poslednja dva meseca urno pripremala Teleri za udaju.

Svakako je i Teleri zbog toga izgledala bleda. Dok su se penjale u pokrivena kola koja je Eidin Minok poslao da ih odvezu u Durnovariju, Dierna umirujue potapa devojku. Radila je naporno kao i sve druge, dovravajui obuku i uei da vidi vizije u vodi. To je, naravno, bilo najlake u svetom kladencu, ali bie sasvim dobra i srebrna inija, ukoliko ona koja Gleda udahne dovoljno svetog dima i ako je voda blagoslovljena odgovarajuom arolijom. Stvar i nije u vodi, nego u onome ko gleda u nju. Ona sama je dovoljno uvebala tu vetinu da bi mogla da prizove vizije i u blatnjavoj barici, uz samo nekoliko dubokih udaha i bez ikakve pomoi bilja. Ponekad joj se ak deavalo da joj Vid doe nepozvan, a te vizije, prizvane potrebom, bile su najvanije. No, Teleri je jo verovala da svetost poiva u obliju stvari, i zato je, izmeu svega ostalog, nosila sa sobom i srebrnu iniju proaranu lavirintom spirala koje privlae pogled, kao i nekoliko vreva vode sa svetog kladenca. Teleri je piljila kroz otvor izmeu konih zavesa kao da moe da vidi kroz maglu to okruava Tor. No, mogla se videti jedino hrianska crkva i grupica koliba u kojima su iveli tamonji monasi. Vie uz brdo, iznad svetog kladenca, bile su kue svetog sestrinstva. Nad njima se video zaobljeni vrh Tora, pust jo od vremena prve Vrhovne svetenice, kada su monasi poruili sveto kamenje. Ponekad je, gledano spolja, bilo teko misliti da oni koji imaju mo da pou kroz maglu na njenom kraju nalaze Veliku salu Avalona, Kuu Devojaka, uspravljeno kamenje i Put Procesije koji do njega vodi. Pred njenim duhovnim okom to je bilo mnogo stvarnije od prizora koji je videla. Mnogo ta se izmenilo otkako je Gospa Kaileja prizvala magiju kojom je odvojila Avalon od sveta. U Sianino vreme poeli su da grade od kamena. U vreme vladavine Sianine keri, dizali su se zidovi Velike sale, dugaki koliko i kod neke rimske bazilike, mada je bila pokrivena trskom, a ne crepom. Njena unuka posvetila je prve stubove Puta Procesije. Diernina baka je izgradila novu Kuu Devojaka. A ta u ja sagraditi? - upita se ona. Odmahnula je glavom, jer odgovor na to leao je upravo na ovom putovanju. Njene pramajke gradile su u kamenu, a ona, prva koja je posle mnogo godina obratila panju na spoljnji svet, gradie na nevidljivim temeljima ljudsokg srca. Ili srca samo jednog oveka. No, ako temelj bude dobro postavljen, nainie na njemu zid od brodova i ljudi koji e zadravati Saksonce mnogo uspenije od bilo koga kamenog zida. Dierna se zavali u meko sedite i spusti zavesu kad su kola krenula. Teleri je ve zatvorila oi, ali ruke su joj bile suvie vrsto stegnute da bi spavala. Svetenica se namrti, tek sada primetivi koliko su devojci smrale ruke. Posle one prve pobune, Teleri se vie nije protivila braku. Naprotiv, inila je sve to se od nje trailo, posluno kao svaka ker Avalona. Dierna je pretpostavljala da se Teleri pomirila, ali sada se upitala nije li samo koristila guvu priprema da izbegne dalje ispitivanje. "Teleri", tiho pozva ona i vide da se devojini kapci trzaju. "Vetina gledanja u vodi deluje u oba smera. Svake noi traie u vodi vizije onoga to se deava u Britaniji - slike koje u ti ja slati, ili koje e vremenom poeti i sama da prima. Ali voda se moe koristiti i za slanje poruka. Kada si u transu, ako si se dobro pripremila i ima jaku volju, moe mi i poslati poruku. Ako se desi neto ako bude u nevolji - pozovi, i ja u doi." Teleri odgovori, ne otvarajui oi. "Tri godine sam provela na Avalonu. Oekivala sam da e se sada spremati moje posveenje, a ne venanje. To je bio samo lepi san. Sada sam izbaena i oterana nazad u svet. Rekla si mi da me daje dobrom oveku. Takva sudbina nije nita gora nego u drugih devojaka plemenitog porekla. Najbolje da raskid bude potpun..." Dierna uzdahnu. "Kao to kae, provela si tri godine meu svetenicama. Avalon je ostavio traga na tebi, Teleri, iako ne nosi polumesec na elu. Tvoj ivot nikada vie nee biti kao nekada, jer ti vie nisi ista. ak i ako je sve dobro, bie mi lake ako mi se bude javljala." ekala je, ali odgovora nije bilo. "Ljuta si na mene, i verovatno s razlogom. Ali nemoj nikada zaboraviti da e Boginja biti tu da te tei ak i ako ne bude htela da se obrati meni." Na to se Teleri uspravi i pogleda je pravo u oi. "Ti si Gospa od Avalona..." polako ree ona. "Meni si ti Boginja." Potom ponovo odvrati lice. Gospo, ta sam to uinila? - pomisli Dierna, gledajui devojin profil, ist i besprekoran kao na nekom rimljanskom bareljefu. Ali ve je bilo uinjeno, gotovo sasvim, a potreba koja je izazvala

ovu izdaju - ako je to zaista izdaja - nije se izmenila. Ona i sama zatvori oi. Gospo, Ti poznaje sva srca. Ovo dete ne moe razumeti da je ovo to si Ti traila od nas meni jednako teko kao i njoj. Poalji joj utehu koju nee da primi od mene, Gospo, i ljubav... Karausije povue slobodan kraj toge napred i pokua da se seti o emu govori Polio. Taj ovek bio je veliki zemljoposednik na teritoriji Durotriga, zainteresovan za trgovinu sa Rimom, sa mnogo veza i uticaja. No, gotovo svi koje je princ Eidin Minok pozvao na venanje svoje keri bili su plemenitog porekla, ili moni, ili oboje. Odeveni u toge i vezene lanene haljine, mogli su predstavljati skup aristokratije ma gde u Imperiji. Samo svetenice u plavom, koje su stajale na vratima, podseale su da Britanija ima svoje bogove i svoje Misterije. "Sjajan izbor", ponovi Polio. "Naravno, svima nam je laknulo kada smo uli da je Maksimijan dodelio komandu vama, ali ova brana veza sa jednom od naih najuglednijih porodica govori o vaem linom zanimanju za Britaniju." Iznenada mu je postalo lako da slua. Svetenica mu je ponudila ovaj brak kao nain da se pobolja komunikacija. Postoji li i politiki smisao u braku sa keri britanskog princa, smisao koji njemu nije ni pao na pamet? Kleopatra je predala itav Egipat Antoniju, ali on je od Teleri eleo samo vezu sa Avalonom. Mora nai naina da saopti princu Eidinu Minoku, i ostalima, da ne ne smera nita vie od toga Polio uze kolai sa posluavnika koji je prineo jedan rob i nastavi. "Ja sam bio u Rimu. I posle tri stolea, oni misle da smo mi na kraju sveta. Kada vremena postanu teka i kada im odbrana bude ugroena, na nas e poslednje misliti, pomaui prvo svima ostalima. Zar nismo to ve videli, kada su povukli trupe sa nae granice kako bi se borile u ratu izmeu imperatora?" "Ja sam poloio zakletvu imperatoru..." poe Karausije, ali Polio jo nije zavrio. "Ima mnogo naina da se slui. Moda neete toliko uriti da ispunjavate svoje ambicije po Rimu ako vas ovde neko bude ekao, a? Vaa nevesta svakako je dovoljno lepa da svaki mukarac najpre misli na kuu." Polio se iskezi tako da se admiral naroguio. "Seam je se dok je jo bila mravo detence; svakako je procvetala u poslednjih godinu dana!" Karausije pogleda preko sobe, ka Teleri koja je stajala kraj svog oca, pod vencem od itnih klasova i suvog cvea. Bilo mu je teko da je zamisli kao trapavu iparicu. Namirisana, okiena draguljima i zaklonjena velom od purpurne svile, uvezene iz istonih krajeve Imperije, bila je ak jo lepa nego kad ju je video kod tvrave. No, iako je bila odevena kao kraljevska ker, svi ti ukrasi samo su naglaavali njenu lepotu, najvie zbog naina na koji ih je nosila. Kao da je svesna njegovog pogleda, ona se okrete, i na trenutak je kroz ruiastu izmaglicu vela uspeo da joj nazre iste linije lica, nalik na kip boginje na sveansti. On brzo odvrati pogled. On je imao normalne muke elje, i kako je napredovao u slubi, sve lake je dobijao ene. Ali nikada, ak ni dok je odlazio rimskim kurtizanama, nikada nije spavao sa enom kraljevske krvi, niti sa nekom toliko lepom. Bilo bi lako oboavati je, pomisli on. Nije bio siguran kako e se snai u ulozi mua. "Nervozan si?" Elije, koji je ostavio 'Herkula' na popravci u Kaluzentumu i doao da mu dri strah, stee ga za rame. "Nita udno! Ali kau da se sve mladoenje tako oseaju! Ne brini - sve ene su iste kad se baklje ugase. Seti se kako si vodio amac kroz deltu Rene i sve e biti u redu. Idi plako i stalno meri dubinu!" On prsnu u smeh, a Karausije ga prostreli pogledom. Osetio je olakanje kada mu neko dodirnu rame i prui mu izgovor da se okrene. Doekao ga je vrst, taman pogled mravog mladia koji je stajao pred njim, ali u prvi mah nije mogao da se seti njegovog imena. "Gospodine, proveo sam mnogo... vremena razmiljajui... od prolog leta", ree mladi. "Velika je stvar ovo to inite za Britaniju." Zastajkivao je u govoru, kao da ne moe da obuzda duboka oseanja. Alektus, tako je. Deko je prisustvovao osveenju temelja za tvravu u Portus Adurni, zajedno sa ocem, i pratio je svetenice kui. Karausije klimnu glavom, i mladi produi.

"Bio sam boleljiv u mladosti, pa nisam sluio vojsku. Ali za ostvarivanje vaih ciljeva bie vam potreban novac. I to vie nego to mislim da e vam Imperator dati. Ja se razumem u novac, gospodine. Ako biste me primili u svoje osoblje, sluio bih vam svim srcem!" Karausije se namrti, odmeravjaui mladia iskusnim oficirskim okom. Alektus nikada nee biti neki naroiti ratnik, ali izgledao je zdrav, a ako su sve prie o njemu tane, onda se ne razmee. Svakako je govorio istinu; admiral je ve poeo da shvata kako e za zatitu kakvu od njega oekuje stanovnitvo Britanije biti potrebna sredstva vea od onoga to je obeao Maksimijan. No, samo zatitu e im i pruiti, pomisli on kad se seti pria o raznim oficirima koji su se proglasili za imperatore. "ta na to kae tvoj otac?" Alektusu sinue oi. "Voljan je. Mislim da e ak biti i ponosan." "Vrlo dobro. Moe se prikljuiti mom osoblju - nezvanino - i radie sa nama ove zime. Ako se dokae, postaraemo se da to postane za stalno, kada u prolee ponu pohodi." "Gospodine!" Alektus naini nekakvu karikaturu salutiranja sa oduevljenjem od koga je iznenada izgledao mnogo mlai. Nastupi trenutak zbunjenosti dok Alektus nije savladao svoja oseanja. Karausije se saali na njega. "A moje prvo nareenje jeste da ode i sazna kada e ceremonija poeti!" Alektus se ispravi i udalji se korakom za koji je oito nameravao da lii na vojniki. Karausije se upita je li ispravno postupio to ga je primio. Mladi Britanac bio je meavina zrelosti i mladalake trapavosti, ali po svemu to se o njemu ulo bio je i sposoban poslovni ovek, iako vrlo mlad. Vojsci su potrebni razni ljudi. Ako se pokae da Alektus moe da izie na kraj sa fizikim zahtevima vojne slube, i da podnosi vojnu disciplinu, mogao bi da bude od zaista velike koristi. Admiral je na trenutak stajao, namrten, postrojavajui sopstvene misli. Planirali su venanje za kraj pomorske sezone, ali vreme je ostalo lepo mnogo due nego to se oekivalo. To je bilo zgodno za one koji su morali da putuju na svadbu, ali neki odvani Saksonac moda e iskoristiti priliku za jo jednu pljaku pre nego to ponu oluje. A ako se to desi, on e biti ovde, umesto da eka u nekoj od tvrava na Kanalu, a do vremena kada sazna za napad, morski vukovi e ve odavno otii... Neko ulo mnogo osetljivije od sluha pozva ga da se vrati u sadanjost. Kada je podigao pogled, pred njim je stajala Dierna. On duboko uzdahnu i pokaza rukom masu sveta u odaji. "Dobro si radila, i svi smo izvrili tvoja nareenja. Jesi li zadovoljna?" "A ti?" Ona ga pogleda pravo u oi. "Ne svodim raune o boju dok ne padne mrak." Dierna podie jednu obrvu. "Da li se boji?" "Otkako sam te sreo, nasluao sam se udnih pria o Avalonu. Kau da je Rim pokorio druide, ali ne i njihove svetenice; da ste vi arobnice, kao one to obitavaju na ostrvu Sena u Armorici, i da ste naslednice drevnih moi." Spremno se suoavao sa ljudima koji su eleli da ga ubiju, ali bila mu je potrebna ogromna snaga volje da bi gledao ovu enu u oi. "Mi smo samo smrtne ene", blago ree svetenica, "mada je naa obuka naporna, i moda je istina da uvamo izvesne Misterije koje su Rimljani izgubili." "Ja jesam graanin, ali nisam Rimljanin." On ponovo povue na mesto slobodan kraj tunike. "Dok sam bio deak, ene-mudraci jo su obitavale u movarama Germanije, tamo gde se Rena uliva u severno more. One su imale nekakvu svoju mudrost, ali u tebi oseam neto duboko, i podsea me na svetenike koje sam sretao tokom slube u Egiptu." "Moda..." Ona ga zianteresovano pogleda. "Pria se da su oni to su pobegli iz Potopljenih Zemalja nali utoite u mnogim lukama, kao i da su Misterije Egipta sline naima. Da li se sea?" Karausije zamirka, uznemiren neim u njenom glasu. Ve ga je pitala neto slino u Portus Adurni. "Da li se seam?" upita on, a ona odmahnu glavom i nasmei se. "Nije vano. U svakom sluaju, danas treba da misli na svoju nevestu..."

Oboje se okrenue da pogledaju Teleri. "Veoma je lepa. Ali nisam oekivao da emo se venati na pravoj rimljanskoj ceremoniji." "Njen otac hteo je da bude siguran da e brak biti priznat", odvrati Dierna. "Pre vie godina, jedna naa ena data je rimljanskom oficiru, Kostantinu, prema naim obredima, a sada ujemo da je smatraju za njegovu nalonicu." "A kakvi su obredi Avalona?" upita on tiho. "Mukarac i ena leu zajedno kao svetenik i svetenica Gospodara i Gospe. On nosi mo Rogatog, koji daje ivot poljima i stadima, a ona ga prima kao Velika Boginja, Majka i Nevesta." Neto u njenom glasu ga je uznemirilo. Na trenutak kao da je poeo da se prisea neeg odavno zaboravljenog, ali ivotno vanog. A onda zau spolja blejanje rtvene ovce, i trenutak nestade. "Ne bih odbio takav obred", tiho ree on. "Ali sad je vreme da se priklanjamo obredima Rima. Daj nam svoj blagoslov, Gospo od Avalona, i uiniemo najbolje to moemo." Prorok je stajao na vratima, dajui im znak da iziu. Karausije se ispravi, oseajui du miica ono poznato peckanje od uzbuenja koje bi uvek iskusio kada je ekanje gotovo i poinje bitka. Ni ovo nije drugaije, pomisli on dok je polazio, a zvanice za njim. Ovo jeste proslava, ali on se nalazi na nepoznatom moru. Izvan spavae sobe prijem je jo trajao. Princ, srean to ne samo da nije izgubio ker zbog Avalona nego ju je i udao za uglednog oveka, naruio je ogromnu koliinu galskog vina, a zvanice su se obilno koristile njime. Karausije pogleda svoju nevestu i poele da je i on mogao tako. No, dobar zapovednik ne pije na dunosti. A ovo je bila dunost. ena koja ga je ekala u prostranom krevetu bila je divna. Pretpostavljao je da je i dobroudna, kao i, poto je uila na Avalonu, mudra. Ali bila mu je potpuno nepoznata. Nije mu ni palo na pamet da bi to mogao da bude problem. Sa kurtizanama i logorskim enama spavao je bez ikakve potrebe za upoznavanjem. No, sada je shvatio da od ovog braka eli neto vie. Teleri je leala pokrivena do brade, na oprezu kao srna. Karausije joj se nasmei u pokuaju da je umiri dok je svlaio tuniku. Po rimljanskim zakonima bila mu je ena, ali po britanskim obiajima, kao i obiajima njegovog naroda, venanje je zavreno tek kada se svadbena gozba okona i nevesta razdevii. "Hoe li da ugasim svetiljku?" upita on. Ona utke klimnu glavom. Karausije na trenutak zaali - emu venanje sa lepom enom ako ne moe da vidi njeno telo? No, previe lepote moglo bi da zasmeta njegovoj mukosti, a u mraku su sve ene iste. On povue pokriva i zau kripanje kreveta dok se sputao pored nje, ali Teleri je i dalje utala. On uzdahnu i prui ruku da je pogladi po kosi. Koa joj je bila veoma glatka. Bez ikakvog razmiljanja, prsti mu sami skliznue preko njenog obraza do vrata, a odatle do vrste i okrugle dojke. Ona kratko dahnu i ukoi se, drhtei pod njegovom rukom. Da li da je umiri reima ljubavi? Njeno utanje ga je nerviralo, a nije mogao da smisli ta bi rekao. No, iako mu je um bio nespreman, njegovo telo ve je reagovalo na ono to je dodirivao. Karausije pokua da uspori, da saeka dok i ona bude spremna, ali Teleri je nepomino leala, pasivno prihvatajui dok joj je irio butine. A onda vie nije mogao da se uzdrava. On zastenja i pritisnu je svojim telom, steui je za ramena. Ona iznenada zajeca i poe da se otima, ali on je ve dospeo kuda je hteo. Brzo je bilo gotovo. Potom se Teleri sklupa na svojoj strani kreveta, okrenuvi mu lea. Karausije je dugo leao oslukujui njeno disanje, pokuavajui da uje da li plae. No, nije od sebe davala ni zvuka. On postepeno poe da se oputa. Ponavljao je u sebi da ovo i nije tako lo poetak, i da e se stvari popralvjati kako se oni budu privikavali. Verovatno je preterano nadati se ljubavi, ali dok on i Teleri budu iveli zajedno, svakako e meu njima rasti potovanje i oseanje pripadanja, a veina parova nikad ni ne upozna neto vie od toga. Karausije nije bio navikao da deli krevet s nekim, i zato dugo nije mogao da zaspi. Neeomino je leao, premeui u mislima raspored trupa i zaliha i alei to ne moe da upali svetiljku i radi. No,

nije znao spava li njegova ena, a ako spava, nije hteo da je probudi. Posle nekog vremena zapao je u nemiran san u kome je stajao na zaljuljanoj palubi, u borbi proti neprijatelja bez lica. Kada je zauo kucanje, u prvi mah je pomislio da je to zvuk grede koja udara o bok njegovog broda. uli su se glasovi; postepeno je uspeo da razabere rei. "Gospo, trei je as. Pre zore ne moemo nita - za ime Junone, pa ovo je admiralova prva brana no! Ne smemo ga sada uznemiravati!" "Ako se naljuti, ja u preuzeti krivicu", odvrati enski glas. "Hoe li ti da bude kriv to nije dobio vanu vest?" "Vest?" upita straar. "Nije dolazio nikakav glasnik..." "Meni glasnici nisu potrebni." enski glas se promeni, i Karausije, koji je ve ustao i poeo da se oblai, oseti jezu koja nije imala nikakve veze sa sveim nonim vazduhom. "Zar sumnja u moju re?" Nesreni straar, uhvaen u klopku izmeu primljenih nareenja i sveteniine moi, bio je spasen od odgovaranja na to kad je Karausije otvorio vrata. "ta nije u redu?" Neto na Dierninom licu se opusti, i ona se nasmei. Prebacila je ogrta preko spavaice, a kosa joj je, raspletena, padala preko ramena kao plamen. A onda joj lice ponovo postade ozbiljno. "Saksonci su ponovo doli." "Otkuda zna..." poe on, ali ona se samo nasmeja. "Odrao si svoj deo pogodbe. Zar si mislio da ja neu odrati svoj? Znala sam koliko si se bojao da ostavi obalu nezatienu, i zato sam noas pogledala u iniju Vida. Rekla sam ti - tome sam itave jeseni uila Teleri." On duboko udahnu, potpuno se probudivi kada je shvatio znaaj njenih rei. "I ta si videla?" "Grad u plamenu - mislim da je bio Klauzentum - i dva jedrenjaka izvuena na obalu. Pljakae natenane, ubeeni da niko nee doi u pomo. Ako bude brz, moe da uhvati plimu u zoru i da ih eka iza ostrva Viktis kada krenu kui." Karausije klimnu glavom. Straar je stajao otvorenih usta, ali skoio je u stav 'mirno' kad je admiral poeo da izdaje nareenja. Karausije savlada osmeh; a onda svi obziri nestadoe pod plimom iekivanja bitke. Ovo je umeo da radi. Tu zimu proveli su u Dubrisu, rimljanskoj tvravi na jugoistonoj obali, na teritoriji plemena Kanti. Teleri je mislila da e mrzeti to mesto, jer nee biti Avalon. No, ako je vila nad belim liticama gde ju je Karausije smestio i bila kavez, bila je barem udobna, a krupni, plavokosi Kantaci, mada drugaiji od njenog ivahnog zapadnjakog naroda, bili su ljubazni i lepo su je doekali. Mu joj je esto bio odsutan, poto je nadgledao izgradnju nove trvrave u Portus Adurni, ili prepravke u Dubrisu. Deo plena otetog od gusara koje je Karausije pobedio dan posle svadbe vraen je vlasnicima. Zatraio je od Rima dozvolu da stvari kojima se nije mogao utvrditi vlasnik proda, a sredstva usmeri u zatitu obale. ak i kad je bio kod kue, Karausije je veinu vremena provodio sa svojim oficirima, zadubljen u mape i rasprave o strategiji. Teleri je u prvi mah prijalo to ga tako retko via. Plaila se da e dodir mukarca probuditi u njoj seanja na onaj pokuaj silovanja, ali ono to je nauila na Avalonu zaista joj je dobro posluilo. Kad bi Karausije legao sa njom, bilo joj je dovoljno da odvoji um od tela i nije oseala nita - ni bol ni strah. Nije ni pomislila da bi njen mu mogao to da primeti, ali posle nekog vremena poela je da se pita da li je on namerno izbegava. Na kratkodnevicu, Rimljani su slavili Saturnalije. Admiral je svojim ljudima dao odsustvo i vratio se u vilu, na odavno zaslueni odmor. Na samo vee kratkodnevice priredili su gozbu. To je bilo vreme veselja i mukarci su prilino pili. ak je i Teleri dozvolila sebi da popije vie slatkog galskog vina nego to je bila naviknuta. U Avalonu se ta no proslavlja svetim obredima, koji pomau novoroenom suncu da se vrati u svet. Ona ih je videla svega jednom, ali i sada bi plakala kad se seti te lepote.

I tako je sada pila, a kada su konano ustali od stola, sa iznenaenjem je utvrdila da joj kolena klecaju. "Ne mogu da hodam!" zaprepaeno uzviknu ona. Mukarci poee da se smeju, a onda i njoj postade smeno. No, smeh joj je pokvario ono malo ranvotee. Kad se zateturala, Karausije je uhvati i podie, a lice mu je bilo zbunjeno kao da se pitao otkuda se ona stvorila. "Ja sam ti ena", ozbiljno klimnu glavom ona, "i tvoje je pravo da me nosi..." Svet joj se okretao ko glave dok ju je nosio niz hodnik, pa ga je vrsto stegla oko vrata, i nije ga pustila ni kada ju je poloio na postelju. "Da ti poaljem sluavku da te svue?" upita on, pokuavajui da rasplete njene prste. "Svuci me ti", promrmlja Teleri, "muu..." Pogledala ga je u lice i nasmeila se. Znala je da ne osea poudu, samo usamljenost. Ali ako je on sa njom, onda nee misliti na Avalon. "Popila si previe vina", ree on, ali miii na rukama nisu mu vie bili tvrdi kao kamen. Ona se iznenada zakikota. "I ti si!" "Tako je", odvrati on tonom osobe koja je upravo dola do neoekivanog otkria. Ona ga povue za tuniku i Karausije se srui na krevet kraj nje, a onda je, prilino nespretno, poljubi. Ima neke utehe, pomisli ona dok joj je svlaio odeu, kad si blizak sa nekom drugom osobom. Ovog puta je odluila da uestvuje u svemu, ali kako je stvar napredovala, ona se i nehotice udaljavala od dogaaja. Kada se on konano naao na njoj, ona nae utoite u sluajnim slikama, i meu njima ugleda, neoekivano, Alektusovo lice. Sledeeg jutra probudila se sa glavoboljom i zbrkanim seanjima. Bila je sama u krevetu, ali Karausijev ogrta leao je na podu. Nije sanjala da je legla sa njim. Barem ga se vie nije plaila, pomislila je dok ju je sluavka oblaila. Kada su se sreli za dorukom, on kao da nije znao kako da je pozdravi, kao da se pomalo stideo. Ili je moda i njega bolela glava. No, iako im nije pogorao odnose, taj noni dogaaj ih nije ni produbio. Kako su trajali mrani dani, Karausije je sve ee dovodio u vilu svoje oficire. Teleri se esto nalazila u drutvu Alektusa, spremna da ga saslua kad bi ga zahtevi vojnikog ivota doveli do granice izdrljivosti. "Nain finansiranja nam je tako nedelotvoran!" uzviknu on dok su etali du litica. "Porez se prikuplja u Britaniji, i sav se alje u Rim; potom, ako imperator smatra za shodno, deli se polako vraa nazad. Tako nikakav trgovac ne moe da napreduje! Zar ne bi bilo razumnije da se proceni koliko je potrebno za odbranu Britanije, pa da se ta svota unapred odvoji, pre nego to se porezi poalju dalje?" Teleri je klimala glavom. Ovako objanjeno, svakako je imalo smisla. Navikla na civilnu vladu, koja se uglavnom finansirala od priloga bogataa koji su istovremeno bili i magistrati, nikada nije ni razmiljala o problemima odbrane itave provincije. "Zar ne bismo mogli da zatraimo priloge od ljudi koje Karausijeve tvrave tite?" "Moraemo, ako nam Maksimijan ne poalje neto vie. " Alektus se okrete, sa rukama na kukovima, i zagleda se preko mora. Teleri se inilo da mu vojniki ivot prija. Onaj prodorni pogled ostao je isti, ali sati provedeni na obuci dali su njegovoj koi bronzanu boju. Imao je i bolje dranje, a na mravom telu sada su se videli i miii. "Dao sam deo naeg novca pod ineteres, tako da nam ga vrate pred poetak sezone plovidbe, i to e nam doneti izvesnu dobit. Ali za stvaranje novca potreban je novac. Dobra je ideja da se zatrae prilozi od magistrata" - pri tom joj se nasmeio onim osmehom koji mu je potpuno menjao lice "ali bie potrebno mnogo vie od vrste logike da bi se od naih ljudi iscedilo zlato. Oni umeju da budu velikoduni kada e rezultat biti neto ime mogu da ostave utisak na svoje susede. Ali da uvide korist od utvrenja koje e braniti teritoriju nekog drugog plemena, to prevazilazi njihovu matu. Mora poi sa mnom, Teleri, da svojim armom podstakne njihovu velikodunost! Tvom osmehu svakako nee moi da se odupru..." Ona nehotice porumene i pomisli kako, uprkos svim albama, njemu vojska oito koristi, i fiziki i drutveno. Pre godinu dana ne bu imeo da joj da takav kompliment.

Vreme je postajalo sve toplije, mada su se i dalje javljale oluje. Karausije je premestio tab u tvravu i poveo je i Teleri sa sobom. Savez sa princem Eidinom Minokom i aura Avalona bili su sami po sebi od priline pomoi, ali to nije bio glavni razlog to se oenio sa Teleri. Sada je bilo vreme da se vidi moe li se ostvariti i drugi, tajni cilj njenog prisustva. Teleri poe da se rano povlai - to uopte nije bilo teko, poto je Karausije ionako morao da provodi veeri sa svojim osobljem. Niko nije znao da ona ustaje u mranim satima pred zoru i sedi gledajui u srebrnu iniju punu vode, proiavajui um i ekajui poruku sa Avalona. U prvo vreme bilo joj je teko da se usredsredi, ali postepeno je poela najvie da voli upravo to vreme usamljenosti. U tim tihim satima, dok je velika tvrava oko nje spavala, mogla je gotovo da zamisli kako se vratila u Kuu Devojaka. Trudila se da se priseti svega to je tamo uila, i zaudila se kad je utvrdila koliko toga se sea, i koliko je njeno razumevanje toga napredovalo. Jedne noi krajem meseca Marsa uhvatila je sebe kako razmilja o Dierni sa tugom, a ne sa besom, kao toliko noi pre toga. I kao da je ta promena raspoloenja delovala kao pomeranje kamena koje oslobaa masu vode sabijenu iza brane, ona ugleda u vodi pred sobom lice Vrhovne svetenice. Po tome kako je druga ena rairila oi, Teleri je znala da i Dierna vidi nju, i iznenadila se kada je u njenom pogledu otkrila olakanje i ljubav. Diernine usne se pokretoe. Teleri nije nita ula, ali osetila je pitanje i umirujui se nasmeila, a onda pokretom upitala kako je u Avalonu. Dierna na to sklopi oi i namrti se, a njena slika se zamagli. Teleri na trenutak ugleda Avalon, kako mirno lei pod zvezdama. Videla je Kuu Devojaka i zgradu za svetenice, tkanice, bojadinicu i kuhinje, kolibu u kojoj su suile i meale bilje. Videla je jabuar, hrastovu umu i svetlucanje svetog kladenca, a nad svim tim uzdizao se vrh Tora. Teleri tada i sama sklopi oi, pokuavajui da zamisli tvravu Dubris i luku u kojoj su se ratni brodovi njihali na talasima. Potom pomisli na Karausija, zamiljenog, sa vie sedih u kosi nego pre godinu dana. Iznenada se iza Karausijevog ramena pojavi Alektusovo lice, oiju blistavih od uzbuenja. No, sledeeg trenutka izdade je volja, nenavikla na takve napore, i kada je trepnula, u iniji je videla samo prazan sjaj vode, a na prozoru prvu svetlost praskozorja. Karausije se podie od mape obale, trgavi se od bola u leima. Koliko dugo li se saginjao nad njom? Mapa je bila nainjena na koi, tako da se mogla saviti i poneti, ili zakaiti za plou. Drvene ploice koje su predstavljale brodove i zalihe bile su poslagane oko slika tvrava ili gradova, pa ih je bilo lako prebrojati ili premestiti. Kad bi barem bilo jednako lako premetati brodove i ljude. No, promenljivost vremena i varljivost ljudskog srca mogu da poremete i najbolje planove. Tvrava je leala u tiini sati izmeu ponoi i zore, kada svi spavaju sem straara na zidinama. I njega i Alektusa. Mladi je upravo premestio jo tri drvene 'vree ita' sa slike Dubrisa u Rutupiju i potom pogledao zapovednika. "Mislim da e nam biti dovoljno." On neto zapisa na svojoj ploici. "Neemo se ugojiti, ali svi e biti siti." Pokuao je da savlada zevanje. "A svi moraju i da spavaju", ree Karausije, smeei se. "ak i ti i ja. Idi u krevet, Alektuse, i lepo spavaj." "Nisam umoran, zaista. Ostale tvrave..." "Ostale tvrave mogu da ekaju do jutra. Za sada si uinio vie nego dovoljno." "Znai, zadovljni ste mojim radom?" upita Alektus. Karausije se namrti, udei mu se to je uopte morao da pita. "Jesenas ste me primili nezvanino", nastavi Alektus. "Ovdanji oficiri me poznaju, ali kada idem na druga mesta imao bih vie ovlaenja da nosim uniformu. Naravno", ree odjednom plaljivo, "ako to zasluujem..." "Alektuse!" Karausije ga dograbi za rame, i mladi se ispravi, oiju blistavih kao da jedva savlauje suze. Na trenutak je podsetio admirala na Teleri - oboje su imali tanke kosti i tamnu put plemena iz zapadnih krajeva. Moda su i u nekom dalekom srodstvu. "Zar sumnja u to, deko? Ne mogu ni da zamislim kako sam se dosad snalazio bez tebe. Ali ako eli uniformu, onda e je i dobiti."

Alektus se blistavo osmehnu, sae se i poljubi admiralu ruku. Karausije mu pusti rame, pomalo iznenaen, ali i dirnut tim gestom. "Hajde sad na spavanje", neno ree on. "Ne mora se iznurivati da bi mi dokazao svoju odanost." Kada je Alektus otiao, Karausije ostade da gleda za njim, jo se smeei. Ako mi Teleri rodi sina, mogao bi da bude takav, iznenada pomisli on. Uzeo ju je iz drugih razloga, ali bila mu je ena. Zato se ne bi nadao sinu, roenom u ovoj zemlji, koji bi poao njegovim stopama? Krenuo je hodnikom ka svojim odajama, ustrije nego inae. Teleri mu je jasno stavljala do znanja da joj ne prijaju njegovi zagrljaji, ali veina ena eli da raa decu. Moda bi tada osetila malo topline prema ocu svog deteta. No, kada je stigao u sobu, krevet je bio prazan. Karausije je na trenutak zurio u njega, zapanjen dubinom bola od pomisli da je prevaren. No, brzo se javio i razum. ak i da je Teleri tip ene koja bi potraila sebi ljubavnika, svakako je bila suvie pametna da bi to uinila nou, kada se tano zna gde je ko i kada straari sve nadgledaju. On tiho poe do vrata unutranje sobe. Na stolu je gorela svetiljka. Svetlo se odbijalo od ivice srebrne posude i od Telerine bele odee. Plamen je zatreperio kada je uao, ali ona se nije ni pomakla. Jedva se usuujui da die, on klee kraj nje. Oi su joj bile uprte u tamnu povrinu vode, i usne joj se pomerie. "Dierna..." apnu ona, a onda se ukoi kao da oslukuje. "Gospo", konano ree i Karausije glasom jedva neto jaim od njenog, "neka tvoj vid pretrai obale Britanije. ta vidi?" Ni sGm nije bio siguran kojoj od njih dve se obraa, a kada se Teleri pomerila, opet nije bio siguran koja mu odgovara. "Tamne vode... vidim reku, niskih obala, i tamno drvee pod zvezdama." Dah joj zastade i ona se zanjiha. "Snana struja... blistavi talasii... blistava vesla se podiu iz vode..." "Jesu li to ratni brodovi? Koliko ih je?" brzo upita Karausije. Ona se tre, ali ipak je odgovorila. "est... Idu uzvodno..." "Kuda?" Ovog puta pazio je da govori tiho, ali nije mogao da uti. "Kojom rekom? U koji grad?" "Vidim most... i crvene zidove od kamena", zau se odgovor. "Dierna kae... to je Dubrovija! Idi! Mora brzo da ide!" Poslednje rei, mada ih je izgovorila Teleri, toliko su liile na Diernin glas da je Karausije zamirkao. Potom se ena zanjiha i pade mu pravo u naruje. Srce mu je ubrzano udaralo dok je nosio Teleri u krevet. Mada je sav ustreptao od elje za urbom, zadrao se dok je nije dobro pokrio. Nije se probudila, ali disanje joj je ve postalo duboko, kao kod svakog spavaa. Njeno smireno lice liilo je na lice vestalke, ili deteta, i tog asa nije mogao ni da zamisli kako bi je poeleo. "Hvala ti, Gospo." Karausije se sae i poljubi je u elo. Potom izie iz sobe, zaboravivi je im je poeo da izdaje prva nareenja koja e ga ponovo odvesti na more. Sa vojne take gledanja, naredna sezona bila je veoma uspena. Diernin Vid nije bio uvek taan, a Teleri nije mogla uvek da razume njene poruke. A deavalo se i da Karausije ve bude na moru, pa da ne mogu da ga upozore. No, kao to je Vrhovna svetenica i obeala, savez sa Avalonom pruio mu je dodatnu prednost koja mu je omoguavala, ako ne ba da uniti neprijatelje, onda barem da odri ravnoteu. Iako Rimljani nisu mogli uvek da stignu u pomo pre nego to pljakai opustoe neko naselje, esto su stizali na vreme da ga osvete. A trgovci koji su isplovljavali iz britanskih luka nosili su sve vie plena to ga je Karausije slao u Rim. Krajem leta, kada je seno ve bilo nagomilano u plastove po livadama, a ovas se klanjao pred srpovima kosaca, Karausije sazva savet britanskh poglavara iz svih delova Saksonske obale kako bi razgovarali o buduoj odbrani Britanije. Uz Telerinu pomo, uinio je mnogo vie nego to je Maksimijan oekivao od njega. No, ni to nije bilo dovoljno. Da bi zemlja bila zaista bezbedna, morao je nekako ubediti one koji ive u unutranjosti da mu pomognu. Okupili su se u prostranoj bazilici u Venti Belgarum, jedinom mestu dovoljno velikom da ih sve primi. Karausije ustade, po navici povlaei nabore toge tako da padaju onako kako prilii Rimljaninu. Tokom protekle dve godine dovoljno esto je morao da nosi togu, tako da se vie nije oseao

zarobljen u njoj. No, dok je prebacivao slobodan kraj preko jedne ruke i podizao drugu kako bi zatraio mir na skupu, shvatio je da su dostojanstveni pokreti, nepohodni da bi se ta odea zadrala na mestu, svakako dobrim delom uzrok rimljanskog shvatanja dostojanstva. "Prijatelji, nemam govornikog dara kakav se ui u Rimu. Ja sam vojnik. Da nisam zaduen za sprovoenje Dux Tractus Armoricani et Nervicani na obalama s obe strane kanala, ne bih ni bio ovde, i zato mi oprostite to u govoriti vojniki jednostavno." Karausije zastade, gledajui ljude koji su sedeli, takoe u togama, na klupama pred njim. Ako je suditi po odei, mogao se nalaziti i u rimskom Senatu, ali ponegde su se videli ljudi blede koe i rie kose, oito iste keltske krvi, ili finog sklopa kostiju, to je govorilo o jo starijem poreklu. "Sazvao sam vas ovde", nastavi on, "da razgovaramo o odbrani zemalja koje su vas rodile i koje su meni postale dom." "To je posao vojske", odvrati jedan ovek iz poslednjeg reda. "A vi ga dobro obavljate. Kakve to veze ima sa mnom?" "Ne onoliko dobro koliko bi trebalo." Drugi ovek se okrete ljutito ka njemu, a potom se namrti na Karausija. "Nema ni dva meseca kako je taj olo napao Vigniacis i unitio mi radionice. Gde ste tada bili?" Karausije se namrti, a Alektus, koji je bio kraj njega, apnu: "Zove se Trebelije i ima livnicu bronze. On nam isporuuje veliki broj zaptivaka za nae brodove." "Gonio sam razbojnika koji je potopio brod sa vaim tovarom, koliko se seam", smesta odgovori admiral. "Va roba nam odlino slui, i molim se bogovima da brzo obnovite proizvodnju. Svakako ne mislite da bih namerno ugrozio radionicu koja proizvodi ono to mi je toliko neophodno." Nato se zau amor odobravanja. "Flota radi najbolje to moe, Trebelije. Nemoj da kuka", ree Polio, koji je pomagao u organizaciji sastanka. "Zaista radimo sve to moemo", ponovi Karausije, "ali ponekad, kako je ukazao ovaj na prijatelj, to nije dovoljno. Imamo ogranien broj brodova, a oni ne mogu svugde da budu. Ako bismo poboljali tvrave koje imamo, i izgradili nove, i ako bismo imali brodove da ih opsluuju, ne biste morali da plaete nad svojim poharanim kuama i spaljenim imanjima." "Sve je to vrlo lepo", odvrati ovek iz Klauzentuma, "ali ta oekujete od nas?" Karausije potrai nadahnue na zidu sa freskom, koja je pokazivala Jupitera, neobino nalik na Dioklecijana, kako prua venac Herkulu sa Maksimijanovim licem. "Da vrite svoju dunost, kao gradski oci i kao voe gradova. Navikli ste da snosite trokove javnih radova i izgradnje javnih objekata. Traim samo da deo tih sredstava uloite u zatitu. Pomozite mi da izgradim nove tvrave i ishranim vojsku!" "To ih je pogodilo u najosetljivije mesto", promrmlja Alektus kad u sali izbi agor rasprave. "Jedno je kad izgraujemo sopstvene gradove." Na kraju istupi Polio u ime svih. "Od malena smo naueni da to inimo, a sredstva koja imamo su, najee, jedva po meri toga. Ali odbrana je dunost Imperije. Zato ubiremo toliki prez od naroda i aljemo novac u Rim? Ako plaamo za svoju odbranu, hoe li imperator novac od naeg poreza poslati u neku Siriju, ili e ga baciti na novu kampanju protiv Gota?" "Ostavite ovde poreze koji se ovde prikupe, da pomognu lokalnoj vlasti, i tada emo svi rado plaati za odbranu", ree princ Eidin Minok, "ali nije pravedno da nam sve uzimate, a nita ne dajete za uzvrat." Zidovi se zatresoe od provale odobravanja. Krausije pokua da im objasni kako on moe samo da podnosi izvetaje i preporuke, a da nema naina da privoli imperatora da ih i poslua, ali niko ga nije uo. "Imperator mora da nam pomogne!" zau se uzvik. "Ako se obratite Dioklecijanu za pomo, svi emo biti uz vas. Ali mora nam pomoi. Ko eli da ima titulu imperatora Britanije, mora to i da zaslui!" "ta ete uraditi?" upita Alektus. Karausije se tre, jer u njegovom pogledu video je strepnju.

Cerialis je izneo trpezarijske leaje u batu. Rani jesenji sumrak bacao je preko drvea zlatastu izmaglicu, kroz koju se ulo tiho pljuskanje reke u tracima. Bilo je kao svetogre prekinuti ovaj san o miru razgvorom o ratu. "Pisaemo Dioklecijanu", odgovori Karausije tiho, kao da se boji da e ga neko uti, mada su u blizini bili samo Alektus i Elije. "To svakako moramo, ali znam kolike ogromne trokove on ve ima, i ne nadam se da e nam Rim pomoi." On iskapi pehar, nadajui se da e mu vino ublaiti glavobolju, i prui ga najbliem robu da ga ponovo napuni. "Ne razumem kako vi Britanci moete da budte toliko kratkovidi! Ne vredi traiti novac od imperatora. On mora da pazi na itavu Imperiju, a sa mesta gde se nalazi, moda vidi da su neka druga mesta ugroenija nego Britanija." "U tome je tekoa", ozbiljno ree Cerialis. "Dovoljno mi je teko da navedem svoje sunarodnike da pogledaju preko zidova sopstvenog grada, a kamoli dalje od naih obala. Oni smatraju da su platili za zatitu i da ne treba da plaaju ponovo..." Karausije zatvori oi; glava mu je pucala od bola, kao da neko pokuava da je raspoluti. S jedne strane, sve emu su ga nauili tokom dvadeset godina slube zgraavalo se nad ovim provincijalcima koji nisu shvatili kako svi delovi Imperije zavise od snage celine. S druge strane, ono u njemu to se rodilo kad je svetenica prolila na zemlju njegovu krv tvrdilo je da nita, ak ni zavet Imperatoru, nije toliko vano kao bezbednost Britanije. "Uinio sam sve to mogu da prikupim novac, ali ne mogu da postignem vie nita sredstvima koja su mu na raspolaganju." Alektusov glas kao da je dopirao iz velike deljine. "Sredstvima na raspolaganju..." ponovi admiral, i iz unutranjeg komeanja u njemu poe da se raa ideja. Ako ni imperator ni britanski prinevi nee da popuste, onda mora da nae trei nain. Podigao se na jedan lakat, zbiljno se zagledavi u ostale. "Bogovi znaju koliko sam pokuavao da potujem pravila! Ali ako moja dunost zahteva da ih malo zaobiem, onda u tako i morati da uinim. Kada zarobimo neki brod, ak i imperatorovi zakoni mi dozvoljavaju udeo u plenu. Od sada e i Britanija dobijati svoj udeo. Tebi, Alektuse, poveravam da sastavlja nae izvetaje tako da... prikriju ta se deava." 13. Visok i jasan, zviduk straara dopre preko movare. U podnoju Tora su ga uli, i talasavi uzvik prenese poruku navie. "Neko dolazi. Prizovite maglu i poaljite barku da ga dovede na Avalon!" Dierna prebaci svoj dugaak veo preko glave i ramena. Srce poe da joj kuca sa neobinim uzbuenjem; zastala je na trenutak, zauena time, a onda je duboko uzdahnula i istupila iz svoje senovite kue na blistavi letnji dan. Kritiki je odmerila svetenice koje su je oekivale. Krida je to primetila i zabacila glavu. "Zar se boji da ti neemo sluiti na ast? Zato si toliko paljiva? Pa, to je samo jedan Rimljanin." "Ne sasvim", odvrati Vrhovna svetenica. "On je iz plemena koje se ne ralzikuje mnogo od naih, a primoran je, kao i mnogi nai mladii, da se uklopi u rimske kalupe. A tog oveka su oznaili bogovi..." Uutkana, Krida pokri lice velom. Dierna klimnu glavom i povede kolonu krivudavom stazom. Kad su se pribliile obali, u susret im izie Ceridahos, u punoj opremi Vrhovnog druida. Pratio ga je Leval, koji je ve video dananjeg gosta. Pitala se kako e Tor izgledati u admiralovim oima. Tokom godina, prve zemljane kue zamenjene su kamenim, ali i dalje su uale na padini brda. Samo veliki Put Procesije, sa svojim parovima stubova, imao je u sebi velianstvenost nalik rimljanskoj, mada sasvim drugaije. A uspravno kamenje na vrhu Tora bilo je drevno i kada je Rim bio tek aica koliba na sedam breuljaka. Velika barka Avalona stajala je izvuena na obalu, pod jabukovim drveem. Bila je sagraena u vreme njene majke, dovoljno velika da nosi i konje i ljude, a upravjalo se veslima - ne motkama, kao manji amac kojim se stanovnici movare provlae kroz trake. Dierna ue i zauze mesto na

pramcu, i na njen znak veslai se otisnue i barka tiho zaplovi vodom. Pred njima je na vodi svetlucala blistava izmaglica, optaui zlatom daleke bregove. Kada su stigli na sredinu jezera, Dierna ustade, lako odravajui ravnoteu zbog dugogodinjeg iskustva, mada je danas voda zaista bila glatka kao pod u dvorani za ples. Duboko je udahnula i podigla ruke, prepliui prstima kao da prede nevidljivu nit. Veslai podigoe vesla dok je barka plutala, ekajui, na granici izmeu svetova. arolija koja priziva maglu tka se u umu, ali vidi se i u spoljanjem svetu, vezujui ih meusobno u ovakvim trenucima. Njen dah dobijao je na snazi; oseala je kako joj miii u grlu vibriraju, mada i dalje nije bilo nikakvog zvuka. Dierna sklopi oi, prizivajui Boginju u sebi i prikupljajui svu svoju snagu u jedinstven in volje. Osetila je vrtoglavo pomeranje i oduprla se iskuenju da pogleda, svesna da je trenutak izmeu vremena najopasniji. U godinama otkako je Gospa Kaileja podigla prepreku od magle kako bi ih zatitila, mnoge svetenice nauile su ovu aroliju. No, u svakom stoleu nale su se jedna ili dve koje su poslate na probu i nestale kada su pokuale da razdvoje maglu i vrate se, izgubljene izmeu svetova. Iznenada se oko nje uskovitla vlaga. Dierna otvori oi i ugleda sivu vodu i masu drvea - i, kako se magla razilazila, purpurni plat oveka koji ju je ekao na obali. Teleri nije bila sa njim. Kada su razgovarale preko inije Vida, imala je utisak da joj je Teleri oprostila. Sve do ovog trenutka Dierna se nadala da e doi i ona. Na trenutak joj misli poletee ka jugozapadu. Teleri, ja te jo volim. Zar ne shvata? Neophodnost te je odvela sa Avalona, nisam te ja oterala! A Teleri, koja je etala batom svoje vile u Dubrisu, zanjihala se, na trenutak obuzeta vrtoglavicom kao da je pogledala u iniju Vida. Oteturala se do kamene klupe i sela, a iza zatvorenih kapaka videla je Jezero Avalona. Gotovo se razbolela od enje pred tim prizorom. Karausije je upravo stigao tamo, pomisli ona. Sedee kraj Dierne, i ona e mu moda dopustiti da se popne na sveti Tor. Je li pogreila to je odbila poziv Vrhovne svetenice? Isto koliko je nekada elela da ode na Avalon, sada je elela da se vrati. Ali nije htela da ode; ne zato to joj nije bilo stalo, nego zato to joj je previe stalo. elim im da se nauivaju jedno drugog! Grevito je preplela prste pod naborima haljine. A to se mene tie, ako se ikada vratim na Avalon, iva ili mrtva, nikada ga vie neu napustiti... "Evo Doline Avalona", ree Dierna kada je barka ponovo prola kroz maglu i poela da klizi vodom ka Toru. Karausije zatrepta i ispravi se, kao da se budi iz sna. Ljudi iz pratnje, iako su se bunili, morali su da ostanu i ekaju kod konja. Svetenica, naviknuta da ita sa lica, videla je u nihovim oima olakanje i znala je da su i oni sluali prie o svetom ostrvu. ak i prinevima iz britanskih kraljevskih kua retko je bilo dozvoljeno da etaju po ovom svetom tlu. Kada je bilo potrebe, svetenice su odlazile kod njih da blagoslove zemlju. Dierna nije uinila ovaj izuzetak zbog Karusijevog poloaja ili njegove moi u svetu Rimljana, nego zbog onog sna. Slutilo je na dobro, oseala je, to je ak i u ovo doba godine, kada je najoptereeniji, admiral odgovorio na njen poziv. No, i bila je injenica da su stvari odlino tekle otkako je Karausije, krajem prethodnog leta, odluio da koristi prihode od otetog plena za finansiranje svojih aktivnosti. Flota je imala izuzetno uspenu sezonu i pokupila je mnogo plena, koji je opet ubrzavao opremanje brodova i dalju zatitu obale. Moda je neprijatelj suvie iznuren da bi ih dalje gnjavio. Pod jabukovim drveem stajale su svetenice u plavim odedama, a iza njih druidi. Kada se barka primakla, oni poee da pevaju. "ta kau?" upita Karausije, jer rei su bile na drevnom nareju britanskog jezika. "Pozdravljaju Branitelja, Sina Stotinu Kraljeva..." On je delovao zbunjeno. "To je suvie velika ast, ako je meni namenjena. Moj otac je upravljao barkom veoma nalik ovoj, po kanalima delte gde se Rena uliva u severno more."

"Duh poseduje plemenitost koja prevazilazi krv. Ali o tome emo govoriti drugi put", odvrati mu ona. Barka pristade, i Krausije stupi na obalu. Prila mu je Krida sa peharom dobrodolice, nainjenim od obine gline, ali punim bistre vode sa Svetog kladenca, sa jakim ukusom gvoa. Dierni je bilo milo to Krida nosi veo, koji je sakrivao moda neprijatan izraz lica. Potom je predala gosta na staranje Levalu, kako bi ga nahranili i pokazali mu zgrade skupljene u podnoju Tora, a svetenice je vratila na svakodnevne poslove. Ponovo su se sreli tek posle veere. "Druidi izvode svoje obrede na Toru po danjem svetlu", govorila je Dierna dok je vodila Karausija ka Putu Procesije. "Ali po noi on pripada svetenicama." "Rimljani kau da Hekata vlada u satima tame, i da su vetice njene keri koje koriste senke kako bi prikrile dela na koja se ne usuuju po danu", odvrati on. "Misli li da smo arobnice?" Pred njima su se nalazili kameni stubovi koji uvaju Put. Ona zastade i zagleda se u njega, i u dranju glave i ramena vide napetost koje ranije nije bilo. "Pa, postoje trenuci, kada to zahteva dobrobit zemlje, kada moda i jesmo. Ali dajem ti re da ti neemo nauditi, niti emo te vezati bilo kakvom magijom." On poe za njom izmeu stubova, a onda naglo stade, trepui. "Moda neete ni morati... Ovde ima dovoljno magije da zaara svakog oveka." Dierna ga je gledala u oi. "Znai, ipak osea! Ti si hrabar ovek, Karausije. Ako ostane pribran, Tor ti nee nauditi. Reu u ti samo ovoliko: ako su moje vizije istinite, ve si hodio ovim putem..." On je zapanjeno pogleda, ali ostatak puta preao je utke. Mesec, koji e sutradan biti pun, dizao se iznad bregova i penjao istonim nebom. Prelazili su iz tame na svetlost i ponovo u tamu, obilazei oko brda. Kada su stigli do vrha, mesec je ve bio visoko na nebu; kamenje u krugu bacalo je otre, crne senke, ali oltar u sreditu bio je potpuno osvetljen, a srebrni sud sa vodom na njemu sijao je kao da je osvetljen iznutra. "Gospo, zato si me dovela ovamo?" Rei su bile grube, ali glas mu je drhtao, i znala je da pokuava da kontrolie upravo svest o onome to je poricao. "Budi miran, Karausije", tiho ree ona, obilazei na drugu stranu kamenog oltara. "Kada stoji na palubi svog broda, zar ne oslukuje vetar i zar se ne trudi da oseti raspoloenje mora? Budi miran i dozvoli da ti kamenje govori. Video si Teleri kako gleda u srebrnu iniju i zna da ti to nee nauditi. Sada je na tebe red." "Teleri je uila za svetenicu", uzviknu on. "Ja sam vojnik, a ne svetenik. Ne znam nita o duhovnim stvarima - sve to sam postigao, postigao sam razumom i snagom." "Zna ti vie nego to se sea!" uzvrati Dierna. "Ne lii na tebe da odustane pre nego to si i pokuao. Pogledaj u iniju, gospodaru moj..." glas joj postade tih, "i reci mi ta vidi..." Stajali su, gledajui se u oi, dok se mesec penjao sve vie, i mada se njemu to inilo vrlo dugo, Dierna, navikla na ovakva bdenja, bila je odvojena od svih ovozemaljskih misli. Kako se tiina produbljivala, sve jae je oseala da je, u nekom drugom vremenu i na nekom drugom mestu, ve gledala preko oltara tog oveka. Sada se on naglo zanjiha i zatetura napred, steui kamen dok se povijao nad srebrnom inijom. Glava mu pade kao da je voda privlai. Dierna poloi ruke na njegove, smirujui ga i uravnoteavajui mo koja je pulsirala kroz njega. Pogledala je u iniju neusmerenim pogledom Vida, i kada poee da se pojavljuju slike, znala je da ona i Karausije vide jedno isto. Na vodi je blistala meseina; videla je ostrvo okrueno srebrnim morem. Dierna ga nikada nije videla budna, ali prepoznala je naizmenine prstenove kopna i vode, bogate njive blizu mora i brodove u unutranjoj luci, a u sreditu ostrvo unutar ostrva, svo u stepenitima i terasama i krunisano hramovima koji su bledo blistali na meseini. Ostrvo je bilo veliko koliko itava dolina Avalona, ali po obrisima je bilo istovetno svetom Toru. Bila je to stara zemlja, majka Misterija. Dierna je znala da vidi ostrvo sa koga su pobegli uitelji druida, ostrvo sada potopljeno duboko pod morem. Slika se irila; sada je gledala ostrvo sa terase sa mermernom balustradom. Kraj nje je stajao mukarac. Na snanim rukama, kojima je stezao ogradu, nosio je istetovirane zmajeve, a na elu mu

je blistala kraljevska dijadema sunca, sada bleda na meseini. Kosa mu je bila crna i lice orlovsko, ali poznavala je duh u njegovim oima. On se okrete ka njoj i rairi oi. "Srce Plamena!" Iznenada i neoekivano, Dierna oseti kako se u njoj, u odgovor, javlja elja. On posegnu ka njoj, a sliku iznenada zapljusnu ogroman talas morske vode. Dierna je oseala kako joj srce tue dok je ulagala svu svoju disciplinu da povrati staloenost. Kada je mogla ponovo da vidi, Karausije je kleao, oslanjajui se na ruke i kolena, a iz prevrnute srebrne posude voda je curila po kamenu. Ona pohita ka njemu. "Duboko dii", apnu ona, drei ga za ramena dok drhtanje nije oslabilo. "Reci mi - ta si video?" "Ostrvo... na meseini..." On sede na pete, trljajui podlaktice, i konano je pogleda. "I ti si bila tamo, ini mi se..." Potom odmahnu glavom. "A bilo je i drugih slika. Bio sam ovde!" On se divlje osvrte. "Bila je borba, i neko je pokuavao da uniti kamenje!" On se namrti i zagleda se u nju. "Sada je prestalo. Ne mogu vie da se setim..." Dierna uzdahnu, poelevi da ga zagrli kao to je zagrlila onog drugog, tako davno. Ali nije bilo na njoj da mu kae za vezu izmeu njih, ako je ve sam nije svestan. Zapravo, ni ona sama nije bila sigurna ta je vizija znaila; pojmila je samo oseanja unutar nje. Volela je ovog mukarca u nekom drugom ivotu - moda i u vie njih - a kad je razmislila o njihovom prvom susretu, shvatila je da ga jo voli. Ona je svetenica, nauena da kontrolie i srce i volju, i ak i prema ljudima koji su zaeli njenu decu nije oseala nita drugo do potovanje i strast obreda. Kako je mogla da bude toliko slepa? "Bio si kralj mora", tiho ree ona, "nekada davno, u zemlji koje vie nema. Britanija je oduvek bila usmerena ka moru. A ovde opstaje deli te tradicije. to se tie kamenja..." Ona proguta knedlu. "Nekada davno, mladi po imenu Gaven umro je ovde, branei ga. I on je bio sveti kralj. Ne znam jesi li to bio ti, ili si samo, kao ratnik, video prizor te borbe. Ali verujem da si ponovo roen kako bi opet mogao da bude zatitnik Britanije." "Zakleo sam se da u sluiti imperatora..." ree Karausije drhtavim glasom. "Zato mi je ovo pokazano? Ja nisam kralj." Dierna slee ramenima. "Titula nije bitna. Bitna je samo posveenost, a ti si je ve primio kada si dao svoju krv za posveenje tvrave. Tvoja dua je kraljevska, ti si gospodar mora i vezan si za Misterije. Mislim da e doi dan kada e morati da odlui hoe li prihvatiti svoju sudbinu." On ustade, i ona oseti kao im se volje sukobljavaju. U tom oveku svakako je bilo snage, ma koliko neobuene. Uinila je ono to joj je naloila Boginja. ta god on odlui, ona to mora da prihvati. Ona ga utke povede niz brdo. Ujutro im je stigla vest o hitnoj poruci za Karausija. Dierna naredi da glasnika dovedu na ostrvo, vezanih oiju, i ostavi ga da eka dok je admiral vadio svitak iz kone kutije. "Razbojnici?" upita ona kad vide kako mu se lice menja. On odmahnu glavom, pokazujui istovremeno oajanje i bes. "Ne Saksonci - ovo je poruka od lopova u Rimu!" On ponovo pogleda svitak, prevodei naglas. "Optuen sam za udruivanje sa neprijateljima Rima i za protivljenje imperatoru... Kau da sam namerno ekao da napadam gusare na putu kui, kako bih mogao da im otmem plen! Budale - zar misle da mogu svuda da budem ili da itam misli varvarima?" Ona vrati pergament i bezvoljno se nasmeja. "Oito ba tako misle, jer me optuuju za tajne dogovore sa pljakaima; navodno sam ih upuivao gde da napadnu i posle s njima delio plen." On odmahnu glavom. "Tu nee biti nikakvih tajni ako bih se ikada okrenuo protiv Rima!" "Ali ti si taj ovac troio na Britaniju!" "Tano, ali hoe li mi poverovati? Pozvan sam u Rim, da mi sudi sam imperator. ak i ako me oslobode, svakako e me rasporediti na drugi kraj imperije i nikada me vie nee pustiti da se vratim u Britaniju." "Nemoj ii!" uzviknu ona. Karausije odmahnu glavom. "Poloio sam zavet imperatoru..."

"Poloio si zavet i ovoj zemlji, i druge zavete pre toga, da e braniti Misterije. Zar to moe iko drugi u Dioklecijanovoj vojsci?" "Ako odbijem, postau pobunjenik. To e znaiti graanski rat." On je mrano pogleda. "Ko moe da te zaustavi? Maksimijan je zauzet Francima na Reni, a Dioklecijan Gotima na Danuviusu. Nemaju snage da obuzdaju jednog admirala koji je malo zastranio, a koji, ma ta mislili o njegovim metodama, ipak titi imperiju. A ako i doe do rata, nee biti prvi put." Ona izdra njegov pogled. "I sam Dioklecijan je sin robova, iju je slavu predskazala druidska svetenica u Galiji. Moja re je po snazi jednaka njenoj." On rairi oi. "Ne elim da budem imperator!" Dierna se iskezi. "Vrati se svojoj floti, Krausije, i vidi hoe li te podrati. Moliu se bogovima da te uvaju. Ako doe do borbe, moda i nee imati drugog izbora do da prihvati plodove svoje pobede!" Teleri je upuivala slukinju koje haljine da spakuje za putovanje iz tvrave Dubris u vilu, kada se na vratima njenih odaja pojavi legionar. "Gospo, stigao je glasnik. Moete li da doete?" "Je li se neto desilo admiralu?" Njeno srce naglo ubrza, i na trenutak nije znala je li to od nade ili straha. Karausije se pre godinu dana pobunio protiv imperatora i ojaao flotu, i saksonski napadi su oslabili. Ove godine nameravao je da uini jo vie. Pre tri dana otisnuo se na more, da premesti rat u saksonske zemlje. Ako bi uspeo da im spali sela, moda ne bi vie bili toliko voljni da pljakaju Britaniju. No, u aru bitke moe da bude pogoen ak i zapovednik. Oseala se kao izdajnik. Mu je bio dobar prema njoj i branio je njen narod. Zgrozila se kad je shvatila koliko se gadi dunosti koja je primorava da ostane sa njim. "Mislim da nije", ree legionar. "Mislim da je poruka za Karausija, a ne od njega. Ali ovaj momak jedva govori latinski, a njegov britanski je nekakav dijalekat koji niko od nas ne razume." "U redu." Ona dovri uputstva slukinji i poe sa vojnikom do straare. Glasnik, postariji ovek u izbledeloj ribarskoj tunici koji je zijao u kamene zidove kao da se bojao da e pasti na njega, mirno je ekao. Kada ga je pozdravila narejem Durnovarije, sav je sinuo. "Iz Armorike je", promrmlja ona kada glasnik poe da govori. "Njihov narod esto trguje sa naim, i govor im je prilino slian." Teleri se nae napred, mrtei se. Glasnik je jo govorio kada je u odaju uao Alektus. "Je li Maksimijan krenuo na nas?" upita Alektus na latinskom kada je glasnik zavrio priu. "Tako on kae", odvrati Teleri. "Ali zato bi imperatori krenuli ba sada? Mislila sam da je Dioklecijan prihvatio Karausijevo pobijanje optubi i da mu je oprostio to nije posluao nareenje za povratak." "To je bilo prole godine", mrano ree Alektus, "kada su se imperatori borili na Reni. Ali ovog prolea stigla je vest da je Maksimijan sklopio mir sa Frnacima u Belgiki. Zar si zaista mislila da e Rim veito trpeti nae odbijanje poslunosti? Verovatno ne treba da se zaudimo ako je mlai imperator iskoristio zatije da izgradi flotu u Armorici." On stegnu usne. "Na kraju krajeva, i mi smo ovde gradili flotu. Voleo bih samo da smo imali vie vremena za pripreme!" "Ali Karausije ne eli da se bori protiv Maksimijana! On je poloio zavet imperatorima!" uzviknu Teleri. "Zavet poloen krvlju u Portus Adurni vredi vie. Bila si tamo - ula si ga kad se obavezao da e braniti ovu zemlju." Teleri je zamiljeno gledala Alektusovo uspravno dranje, i nehotice razmiljajui o tome koliko mu vojniki ivot prija. Karausije jeste veliki ratnik, ali mladieve finansijske vetine omoguile su im da vode rat. Zbunjenost zbog koje je ranije izgledao jo mlai nego to jeste sada se pretvorila u ponos. "Ti eli da se on pobuni", polako ree ona. "Ti eli da se on proglasi za imperatora Britanije!" "Da, elim. Hriani kau da ovek ne moe da slui dva gospodara, i doao je trenutak da se Karausije odlui." Alektus prie otvorenoj kapiji i zagleda se ka moru. "Kad trgovina oivljava, ne

dobijaju samo trgovci. Ti to moda ne moe da vidi, ali ja znam odakle potie novac i kuda odlazi. Sada svima dobro ide. U hramovima se mole za Karausija, ako nisi znala, kao da je ve imperator... Neka onda i postane gospodar kakav nam je potreban. Maksimijan e ga naterati da se odlui!" Alektus odmahnu glavom, izvue iz torbice za pojasom votane tablice i okrete se ka ribaru. "Pitaj ga koliko je brodova video i koliko ljudi nose. Pitaj ga kada su isplovili", otro ree on. "Ako ne mogu da stojim kraj svog zapovednika sa maem u ruci, mogu da mu dam ono to je moda i vrednije - informacije koje su mu potrebne za planiranje bitke i flotu spremnu da ga prati! Brzo - brod sa ovom porukom mora da uhvati plimu!" Rimljani se bore protiv Rimljana! Teleri se stresla i od same pomisli. Boginjo, zatiti Krausija! poe ona da se moli, posramljena grozniavou u Alektusovom pogledu, i oprosti mi to sam sumnjala! Noas u ponovo pogledati u srebrnu iniju. Moda e i Dierna imati vesti za mene. Ribar ih je naizmenino gledao, pokuavjaui da shvati. Teleri duboko uzdahnu i poe da ga ispituje. Karausije je stajao na zadnjoj palubi 'Oriona', blago se njiui dok se trirema ljuljala na talasima, skupljenih jedara. Najnii red veslaa bio je sasvim dovoljan da odrava poloaj, dok su se drugi odmarali. Ostali brodovi pod njegovom komandom drali su formaciju u tri reda, osim jednog brzog jedrenjaka koji je poslao u potragu za neprijateljem. Sa leve strane pramca videla se zemlja, puna zelenih bregova i peanih ravnica, oiviena sa zapada kamenitim liticama. Obala je delovala mirno, ali povremeno nabiranje vode otkrivalo je postojanje skrivenih struja. 'Orion' je bio dovren preko zime, najvei njegov brod, ravan drevnim triremama, a drvo mu se beliasto presijavalo na suncu. Na pramcu je bio izdeljan lovac koji cilja u nevidljivi plen. Lik mu je bio rimljanski, ali ime broda predloila je Dierna. Rekla je da u tom sazveu postoji mo koja e im doneti pobedu. No, na krmi se nalazilo svetilite sa boginjom, u punoj ratnoj opremi - lem, tit i koplje. Rimljanski oficiri obraali su joj se kao Minervi, ali i nju je predloila Vrhovna svetenica, rekavi Karausiju da je u molitvama pominje kao Brigu, koja se potuje u Avalonu, na Devojakom ostrvu. "Gospo, prizivam te teka srca", promrmlja Karausije. "Ne elim da se borim protiv Maksimijana. Daj mi znak, kako bih video svoj put, a ako se budemo borili, radi hrabrih ljudi koji me prate, budi milostiva prema njima i podari nam pobedu." On baci na oltar aku ita i poli ga vinom. Menekrat, koga je sGm odabrao za kapetana 'Oriona', uze malo tamjana i baci ga na ugljevlje. Miris mora prijatno se pomeao sa mirisom tamjana. No, ak i dok se molio, admiralov um je proraunavao, planirao, pripremao se za sukob. Alektusova poruka nagnala je Karausija da se urno vrati iz delte Rene, a kada je stigao u Dubris, odredi iz Rutupije i Adurnije ve su ekali da mu se pridrue. Stigla je i nova poruka od Teleri Maksimijanova flota otisnula se na more i sada je napredovala uz kanal. Lino ih je Teleri videla u viziji, tri odreda od po deset brodova, prepunih ljudi. Karausijeve ukupne snage bile su vee, ali morao je da misli i na zatitu provincije, dok je Maksimijan mogao da se obrui sa punom snagom na bilo koju tvravu koju odabere. Teleri je pisala kako je Vrhovna svetenica obeala da e prizvati vetrove koji e usporiti Maksimijana, ali kako nee moi predugo da odlae susret. Sasvim dovoljno, pomisli Karausije, jer isti vetar je njih nosio niz kanal, i sada su se ve promicali kraj Portus Adurni. Snage su bile nejednake, ali Maksimijan mora da se snalazi sa robovima i unajmljenim ribarima, uz po koga oficira povuenog iz patrola po Sredozemlju i Reni. Imperator e se nadati da uhvati neprijatelja u klopku kraj obale i da ga primora na borbu na palubama, gde e moi da iskoristi ukrcane legionare. No, brodovi britanske flote mogli su da pokretljivou nadoknade nedostatak ljudstva. Karausije je ponavljao u sebi da se uva preteranog samopouzdanja. Saksonci, sa kojima je navikao da se bori, bili su dobri mornari, ali u borbi su traili pojedinanu slavu, a ne zajedniku pobedu. Karausijevi ljudi nikada se nisu borili protiv brodova sa rimljanskom disciplinom. S druge strane, neprijatelj ne poznaje kanal, i moda e i samo to danas biti dovoljna prednsot.

Shvativi da ga ljudi gledaju, on dovri molitvu i zatvori vrata oltara. Menekrat uze lopaticu i baci ugljevlje u more. Karausije se osvrte i iskezi se. Imao je dobar brod, od bronzane grede koja je sekla talase tik ispod povrine vode, pa do tekih lanenih jedara. I imao je i dobre ljude - oficire koji su sem potpune vojne obuke imali za sobom i dve godine borbe protiv gusara, dvadeset iskusnih legionara, i sto ezdeset dvojicu slobodnih veslaa, spremnih da brane Britaniju. A bogovi su im poslali vedar proleni dan, sa tek ponekim oblakom i blagim vetrom u lea, taman dovoljnim da napravi snenobelu penu na duboko modrim talasima; dan po kome se rado ide u smrt ili u pobedu. Nedostajao mu je Alektus, iji su mu otar um i sarkastini humor razvedrili mnoge mrane asove. No, iako je mladi zaista zasluivao svoje mesto u admiralovom tabu, nije imao stomak za more. Galebovi su leteli oko katarke, a onda se uputie ka kopnu, pernati pirati jo pohlepniji od Saksonaca. Budite strpljivi, pomisli admiral, uskoro ete imati hrane. Sa pramca dopre uzvik osmatraa, i Karausije se ukoi, zaklonivi oi jednom rukom dok je gledao more. "Jedrenjak!" ponovo povika osmatra. "Pribliava se punim veslima..." "Koji signal?" prodera se admiral, preskaui po dve stpenice do prolaza izmeu klupa sa veslaima. "Neprijatelj na vidiku!" Sada je i Karausije video katarku i belu penu dok su veslai leteli preko talasa. Brodi je sve vie rastao, sve dok nije urno priao, kao pae koje se vraa pod majino okrilje. Karausiju se zgri eludac. Doao je trneutak odluke. "Kolike snage?" povika admiral, steui ogradu. "Tri odreda - dolaze uz kanal, u formaciji krstarice, pod lakim jedrima." Karausije oseti da ga dogaaji obuzimaju. "Spremaju se za iskrcavanje u Portus Adurni, i hoe da prenoe dalje od obale i da nas nou iznenade. Umesto toga, iznenadiemo mi njih, momci." On se okrete ka posadi. "Podignite tit!" Dok je pozlaeni tit klizio navie, u njemu blesnu sunce kao da je zvezda padalica. Sjaj je predstavljao rizik, ali ak i ako neki otrooki neprijatelj i primeti blesak, ne bi znao kako da ga protumai ukoliko ne vidi i jedra. Iza Karausija, platno koje je titilo veslae smota se uz buno utanje. Ljudi su proveravali je li im oruje pri ruci, i gornji i srednji red veslaa poseda na mesta. Pljuskanje talasa o bok broda delovalo je preglasno u nagloj tiini. Preko palube prelete senka; Karausije die pogled i ugleda jasan obris orla. Sunce je bilo gotovo nad njim, pa se ptica ocrtavala na nebu kao crna silueta. Skliznula je kraj njih, zaokrenula u blesku crnog i belog perja, pa nainila krug oko broda, jednom, drugi i trei put. Potom uz krik odlete ka jugu, kao da vodi Britance ka neprijatelju. "Znak!" Karausije je jedva uo Menekratov uzvik od tutnjave u sopstvenim uima. Bogovi su ga usliili; sve sumnje nestadoe. "Gospodar Nebesa nam ih je predao. Napred! Orao nam je pokazao put!" Paluba mu zadrhta pod nogama kad se stotinu osam vesala podie i zaroni u more. 'Orion' jurnu napred, malo se nakrivi, a onda konano glatko krenu kada su veslai uskladili ritam sa sve jaim ubrzanjem preko talasa. Iza njih su ile tri vee trireme, tako postorjene da se ni po katarkama nije moglo jasno videti koliko ih je. Sa obe strane imali su po kolonu lakih brodova; i oni su, primeti admiral sa zadovoljstvom, savreno odravali formaciju. Karausije zatrepta i zakloni oi rukom. Na horizontu se ponovo pojavi beli blesak, i on se iskezi. "Hodite, mili moji, samo hodite - ne moete videti koliko nas je - recite sebi da emo biti lak plen i hodite ovamo!" Neprijatelj kao da ga je uo. Kako se na vidiku pojavljivao ostatak Maksimijanove flote, Karausije primeti kako se jedra na njima urno skupljaju, i kako se oko bokova pojavljuje pena dok su prelazili na vesla. Formacija klina u kojoj su plovili sada se sabi, ali nisu usporili. Karausije dade znak trubau. Menekrat izdade nareenje. Krmano 'Oriona' nasloni se na krmu svom teinom, i paluba se nae dok je veliki brod zapoinjao otar zaokret nadesno. Niz katarki za njima zadrhta dok su ih brodovi

u koloni sledili u zaokretu. 'Orionovi' veslai nastavie sa zamasima, ali brodovi iza njih su ubrzavali, a manji, bri brodovi u spoljanjim kolonama hitali su napred i skretali na obe strane. "Orione", apnu on, "evo idu tvoji lovaki psi! Neka im bogovi podare dobar lov!" Rimljanski zapovednik pokuae da ih uhvati kukama i napadne preko palube, na uobiajen nain, kako bi iskoristio brojanu prednost. Cilj britanske flote mora biti da unite ili onesposobe to vie neprijateljskih brodova pre nego to ih ovi uhvate kukama. Sve vie su se pribliavali. Karausijev titonoa donese mu tit i kacigu. Na palubu donee koplja, i 'Orionovi' vojnici su ih gomilali na prednjoj i zadnjoj palubi, dok su prakai pripremali kamenje. Sada je na najblioj triremi ve video sjaj neprijateljskih oklopa. Poslednji put se osvrnuo. Admiral moe da planira strategiju, ali svaki kapetan procenuje, u situaciji koja se menja iz asa u as, kako da sprovede u delo primljena nareenja. Sada je kocka baena, pomisli Karausije sa neobinim olakanjem, i on vie nije vaniji od bilo kod drugog vojnika. 'Orion' se nae u stranu, jer je Menekrat naredio da skrenu ka manjem brodu koji je odabrao za prvi plen. Neprijatelj, uvidevi opasnost, poe takoe da skree, i vie nisu bili u prilici da se sudare pramcima, ali britanska trirema imala je dovoljnu brzinu i sudar je bio neizbean. Vesla sa leve strane podigoe se visoko iz vode kad su se brodovi pribliili, i 'Orionova' tek naotrena greda probi se kroz neprijateljska vesla i zadera bok drugog broda. Ovaj nije bio uniten, ali je, barem zasad, bio izbaen iz stroja. Jedno koplje pade na palubu i zazveketa; kao u odgovor, 'Orionovi' veslai dadoe se ponovo na posao i povukoe ga izvan dometa, hitajui ka glavnini neprijatelja. Uzvici i trube sa obe strane govorili su Karausiju da su bone kolone poele da napadaju neprijateljski klin otpozadi; ak i laki brodovi mogu da nanesu veliku tetu udarajui gredom po krmi. Naredni protivnik, laa po imenu 'Herkul', prekasno je primetio opasnost u kojoj se naao. Karausije skoi u prolaz i zgrabi jednu gredu, kako ne bi pao kada 'Orion' zdrobi neprijatelja. Grede zakripae i nekoliko kopalja dolete preko boka, ali Menekratovi ljudi su ve veslali unazad, odvajajui 'Oriona' pre nego to bi neprijateljski brod mogao da se sredi i uzvrati. Jedan mornar pade s kopljem u ramenu, ali ostali nisu posegnuli za orujem, znajui da e ga uskoro osvetiti. Nalet vike i sudar oruja oglasie da je neko sa drugog broda uspeo da nabaci kuke i prikljui se borbi. No, 'Orion' je hitao dalje. Katarke su se njihale na vodi kao kronje drvea na oluji. Iza njih je video stenovite litice na obali, sada znatno blie. Kraj glave mu zazuja kamenje iz praki, i osmatra pade. Istog asa jedan mornar priskoi da ga podigne; ovaj je psovao, i videlo se kako mu lije krv iz rupe na slepoonici. Brod sa koga su ih gaali sada je zaokretao ka njima, ali ne dovoljno brzo. Jedan Menekratov uzvik posla 'Orion' u juri ka nezatienom boku neprijatelja. Zarili su se u njega, a slomljena vesla letela su na sve strane kao iverje. Komad drveta zabi se jednom veslau u vrat kao strela, i ovaj pade. 'Orionov' pramac sunu nanie dok je neprijateljski brod tonuo. Kroz vazduh zazvidae kuke, ali mornari su uspeli da ih odbiju. Karausije je nekoliko trenutaka strepeo da e ostati zaglavljeni zajedno, ali 'Orion' je opet uspeo da se otrgne. Obala je bivala sve blia. Karausije pogleda u sunce i shvati da ih popodnevna plima vue ka kopnu. On zgrabi trubaa za ruku i poe da mu vie na uvo. Sledeeg trenutka nad zveketom umiruih brodova i ljudi pronese se zvuk trube. 'Orion' poe unazad, i Rimljani pobedonosno zagalamie. No, oni nisu poznavali ovu obalu i njene plime. Dok su britanski brodovi poinjali da se povlae, Rimljani su pokuavali da ih gone, ali neprijateljske trireme bile su tee i loije opremljene, pa su se sporije kretale. Rimljani su pretei urlikali dok su se njihovi pokretljiviji protivnici pregrupisali, ekajui da plima ojaa i povue neprijatelje prema preteoj britanskoj obali. Rimljanski kapetani shvatili su opasnost i poeli da skreu panju sa bitke na more. Nekolicina, ve suvie blizu obale da bi se spasli, okrenue pramce ka kopnu, traei uvale da se nasuu. Ostali, dok su im vesla lupala po zapenuanoj vodi, polako su se udaljavali od obale, hitajui na otvoreno more. Karausije je ekao, glave pune prorauna vremena i razdaljine, a 'Orion' je gonio neprijatelje, spreman da im presee odstupnicu ukoliko se isuvie udalje. Iza zapenuanih struja, obala se izvijala u plitak zaliv. Kad je to primetio, admiral se ponovo obrati trubau.

Zvuk roga ponovo se pronese preko talasa - 'Orion' je pozivao svoje lovake pse da opet napadnu. Karausije pokaza ka najveem od preostalih neprijteljskih brodova, i paluba se nae kada je njihov brod poeo da se okree. Vesla su sevala sve hitrije, u brzom ritmu koji se moe odravati samo onoliko koliko je potrebno da se priblie drugom brodu za poslednjih nekoliko duina. Karausije je sada ve mogao da razabere lica. Primetio je centuriona sa kojim je sluio na Reni, dok su obojica bili jo gotovo deaci, i podigao je ma u znak pozdrava. Neprijateljski brod, uvidevi opasnost, pokua da skrene; admiral primeti izdeljanu morsku nimfu na pramcu. No, brod je veslao protiv plime, dok je 'Orion' imao snagu mora iza sebe. Sudarie se uz prodoran tresak od koga se oba broda izdigoe, dok su ljudi padali sa paluba. Karausije pade na kolena, zurei u naoruane ljude koji su se rojili oko njega. Sudar ih je proneo gotovo do polovine drugog broda; nije bilo potrebe za bacanjem kuka kako bi ostali povezani, a snaga vesala nikako ne bi mogla da ih razdvoji. Veslai su ve poskakali sa klupa, grabei oruje. Jedan ma sinu iznad njega; admiral se podie na noge, isturivi tit, i zaboravi na sve misli sem na potrebu da se brani. Protivnici su bili veterani iz hiljada ovakvih sudara. Brzo su se oporavili od udara i poeli pregrupisavanje, probijajui se preko prednje palube 'Oriona' smrtonosnom delotvornou. Karausije je primao njihove udarce titom i gurao ga iz sve snage. Zateturao se od udarca po ivici kacige, ali sledeeg trenutka neki mornar i vesla, u smrtonosnom zagrljaju, padoe preko njegovog protivnika i bacie ga preko ograde. urno apnuvi molitvu zahvlanicu, Karausije se podie na noge. Tela su padala u vodu ili leala na veslima. Gde god je bilo mesta da se stoji, ljudi su se borili maevima i kratkim kopljima. Borba se prenela i na drugi brod, ali nije mogao da vidi ko pobeuje. On brzo udahnu kada vide liticu kako se nadnosi nad njih. Senka litice pala je preko oba broda, i nekoliko ljudi podie pogled, ali veina je bila suvie obuzeta borbom. Sledeeg asa bilo je prekasno. Rimljanski brod udari bokom o stenje, otkliza uvis i porinu se uz bunu lomljavu greda. 'Orionov' pramac, odglavljen od udarca, zakripa i poe da se oslobaa. Rimljanski brod bio je gotov, ali posada je i dalje ostala da se bori na 'Orionu'. Karausije zakripa zubima i prikupi poslednju snagu dok su novi legionari skakali na njegovu palubu preko neprijateljske ograde to je tonula. Mislio je da je boj dotad bio estok, ali sada je bio deset puta ei, mnogo ogoreniji nego protiv saksonskih gusara. Karausije oseti da mu se ruka sa maem umara; ruka sa titom ga je bolela od mnogih primljenih udaraca. Krvario je iz desetak posekotina; uskoro e ga gubitak krvi usporiti. Odvojili su se od rimljanske lae i sada su i sami bili na milost i nemilost plime; nije bilo nikoga ko bi se prihvatio krme. Leevi su leali svuda unaokolo, ali centurion i jo jedan ovek preskoie mrtva tela i jurnue. Karausije rairi noge i pripremi se za odbranu. Moda je trebalo da se zadovolji planiranjem bitke i da ostane na obali; Maksimijan je svakako uinio upravo tako. Mladii nikada ne veruju da e poginuti, seti se on dok mu se ma sputao na kacigu, pokidavi preicu i oborivi je; niti starci, pomisli on dok je primoravao umornu ruku da se podigne i blokira naredni udarac. Okliznuo se na neiju krv i pao na jedno koleno. Pogledavi preko ramena, shvatio je da ga je borba donela do Gospinog oltara. On brzo udahnu i polako izdahnu, i oajanje ustupi mesto ogromnoj smirenosti. Gospo, moj ivot pripada tebi, kriknu njegov duh. Nad njim se podie senka. Karausije pokua da podigne tit, znajui da nee imati vremena. A onda oseti drhtaj u daskama; paluba se prope, i udarac koji bi mu raspolutio lobanju ode u stranu. On ugleda nezatieni vrat neprijatelja i zamahnu; krv iknu u purpurnom mlazu dok je Rimljanin padao. Karausije se trudio da se ispravi, oslanjajui se o ma. Oko njega nije bilo nikoga ivog. On se podie na noge i shvati da se obala vie ne kree. Samo tlo Britanije posegnulo je da ga spase; 'Orion' je bio nasukan.

Borba na palubi bila je zavrena. Preiveli su se ispravljali, i pod slojevima krvi Karausije u njima prepoznade svoje ljude. Ostali brodovi jo su plutali tik kraj obale, i veina ih je bila britanska. iv sam! Zurio je oko sebe, obuzet ogromnim uenjem. Pobeda je naa... Na licu kipa nad oltarom kao da se na trenutak video osmeh. Te noi, vei britanski brodovi usidrili su se u pliacima uvale, dok su manji namerno nasukani na pesak. Ljudi su podigli logor na oblinjoj livadi i podelili sledovanja, a kako su se vesti irile itavim krajem, stizala su kola, nosei hranu i pie za proslavu. Zapovednika su posadili na hrpu drveta, pokrivenu platevima uzetim od neprijatelja. Karausije je govorio u sebi kako bi trebalo da izdaje nareenja, da pravi nove planove, ali vrtelo mu se u glavi od gubitka krvi i vina koje je neko naao na jednom zarobljenom brodu. A i bio je suvie srean. Vee je bilo divno, a ljudi, njegovi ljudi, bili su najbolji i najhrabriji ljudi koje je ikada imao neki zapovednik. Sve ih je gledao sa licem blistavim kao sunce na zalasku, a oni su mu uzvraali pohvalama, sve glasnijim kako je pristizalo vie vina. "Nee nam se vie niko smejati kao provincijskim budalama!" povika jedan vesla. "Britanski brodovi su najbolji, kao i britanski mornari!" "Nije ni trebalo primati nareenja od glupaka iz Rima", mrmljao je neko. "Ove vode pripadaju Britaniji, i mi emo ih braniti!" "Karausije e ih braniti!" Obala je odjekivala od njegovog imena. "Karausija za imperatora!" povika Menekrat, izvlaei ma. "Imperator, imperator..." Jedan po jedan, itava flota prihvati uzvik. Karausije je bio zapljusnut njihovim osenajima. Jupiterov Orao poveo ga je u bitku, a Gospa od Britanije spasla mu je ivot. Nije vie mogao da sumnja, i kada su ga njegovi ljudi podigli na tit kako bi ga proglasili za imperatora, on podie ruke, prihvatajui njihovu ljubav i njihovu zemlju. 14. Ponekad, kad bi se vazduh nad bregovima zgusnuo, a magla skotrljala preko movara, Teleri je gotovo mogla da zamisli kako je ponovo u Avalonu. Uvek ju je udilo to joj ta pomisao nanosi toliki bol. Ovo nije Letnja Zemlja, govorila je u sebi dok ju je konj nosio putem, nego mo vare u zemlji Briganta; a ona nije vie svetenica Avalona, nego ena imperatora Britanije. Jaha ispred nje zaustavio je konja i upitno je pogledao, kao da je uo njen uzdah. Teleri nekako uspe da se nasmei. Za dve godine od kako je Karausije proglaen za imperatora, Alektus joj je postao dobar prijatelj. On nije imao izdrljivosti za duge mareve, i svakako nije bio za mornara, ali za pisaim stolom bio je pravo udo, a imperatoru su, ak vie nego i zapovedniku, takvi ljudi neophodni za opstanak. Ponekad ju je udilo to je Karausije tako dugo zadrao svoj poloaj. Kada je prihvatio zahtev vojske i proglasio se za imperatora, Teleri je oekivala da e se Rim obruiti na njih ognjem i maem u roku od nekoliko meseci. No, izgleda da je gospodar Britanije mogao da se pobuni sa vie izgleda na uspeh od generala iz bilo koje druge provincije - barem ako vlada morima i uiva podrku Avalona. Ipak, inilo joj se da se i Karausije iznenadio kada je Maksimijan, poto je izgubio pomorsku bitku, na njegovo proglaenje reagovao krutim, zvaninim pismom u kome ga je pozdravio kao bratskog imperatora. Rimljani su svakako imali neke svoje razloge: Maksimijanov mir sa Francima nije bio dugog veka; jo je pokuavao da ih sprei da pregaze Galiju, istvoremeno umirujui Alamane na Reni, a Dioklecijan se na Danuviusu borio protiv Sarmata i Gota. Prialo se i o borbama u Siriji. Rim nije imao koga da poalje u bitku na nekom treem mestu. Dok god Britanija ne bude ugrozila neki drugi deo imperije, imaperatori e smatrati da mogu da je prepuste samoj sebi. A i Karausije je postepeno uio da vladanje Britanijom nije samo odbrana obala od Saksonaca. Teleri baci pogled ka sivom kamenom zidu koji je vijugao preko bregova. Sa druge strane zida bili su slobodni Pikti, a iako su poreklom Kelti kao i Briganti sa ove strane zida, divlja plemena iz

Albe sejala su uas meu svojim romanizovanim roacima, jednak uasu koji su juni Britanci oseali pred Saksoncima, a pri tom dugotrajniji. Teleri navue kapuljau dublje na lice. Magla je postala gua, a to joj je pomoglo da misli samo na put pred sobom, oivien sivilom. Pesak na putu bio je taman od vlage. Ako ovako nastavi, morae da upale baklje, iako je bila tek sredina popodneva. Njihov vodi zastade, podigavi ruku, i Teleri zaustavi svog konja, oslukujui. Bilo je teko razlikovati zvuke po takvom vremenu, ali neto se pribliavalo... Pratnja smesta stade oko nje, spremnih kopalja. Mogli su da se bore, ali bilo bi glupo beati kada i put jedva mogu da vide. Ona nape sluh i razabra ritmino trupkanje i zveckanje; svakako suvie pravilno za divlje piktske konjanike. Postajalo je sve blie i glasnije. Alektus okrete konja da zaprei put ispred nje. Teleri zau struganje metala dok je on izvlaio ma. Pitala se ume li da ga valjano koristi. Znala je da veba sa jednim centurionom, ali obuku je poeo tek pre dve godine. Ipak, prijala joj je njegova odlunost da se postavi izmeu nje i opasnosti. Na trenutak se nita nije micalo. Zatim se iz magle pojavie oblija, a potom itav odred legionara stade tano pred njom. "Gaj Martinije, option, garnizon Vindolanda; poslati smo da vas titimo, gospo carice", zvanino pozdravi on. "Ali, gospa Teleri ima pratnju..." poe Alektus. "Mi smo tu kao pojaanje do Korstopituma", mrano ree option. "Noas su se Pikti probili kod Verkovicijuma. Imperator je poao za njima, a nas je poslao da vas u bezbednosti ispratimo do tvrave." oveku kao da je bilo neprijatno to je postao obian uvar dok se njegovi drugari ludo provode. Karausije je eleo da ona ostane u bezbednosti, u Eburakumu, i Teleri je sada razumela i zato. Oduvek je smatrala Zid preprekom nepremostivom koliko i magle oko Avalona, ali ta kamena traka sada je izgledala tako krhko u prostranstvu movara. To je samo ljudsko delo, a ono to jedni ljudi sagrade drugi mogu da porue. Kada su stigli u Korstopitum, ve je padao mrak, a magla se pretvorila u sitnu kiu. Grad je imao dobar poloaj, na severnoj obali reke, gde se vojni put ukrtao sa starom putanjom za Albu. Ranijih godina stanovnitvo se uveavalo, jer su dolazile zanatlije da rade za vojsku i ljudi zadueni za upravljanje vojnim dobrima. No, dok je Teleri jahala glavnom ulicom ka konaitu, sa kiom koja joj je kvasila vrat i butine, gradi je izgledao jadno. Mnoge zgrade bile su naputene, a ostale su vapile za opravkama. No, ve godinama je svaki imperator koji bi doao da obie Zid odsedao u Korstopitumu, a slubeno konaite bilo je prostrano i udobno. Mada nije bilo mozaika, drveni podovi bili su pokriveni debelim ilimima sa prugama u stilu lokalnih plemena, i bilo je nekog primitivnog arma u prizorima iz lova koje je neki dokoni vojnik nacrtao na zidu. Suva odea i topao mangal postepeno odagnae jezu, i kad se pridruila Alektusu u velikoj trpezariji Teleri se dovoljno oporavila da bi mogla da sa saoseanjem saslua njegove brige. "Imperator je snaan ovek, i nai bogovi ga tite", odvrati ona kada se on po trei put upitao gde e se Karausije skloniti od kie. "oveku koji je navikao da se dri na palubi tokom najgorih oluja svakako nee biti teko da izdri malo kie." Alektus se strese, a onda se nasmei; od toga nestadoe bore zabrinutosti zbog kojih je inae izgledao stariji. "Ume on da se brine o sebi", ponovi Teleri. "Tako mi je milo to si tu sa mnom!" "Nae udruivanje je dobro ispalo." On se uozbiljio, ali i dalje je zadrao onaj deaki izraz lica koji joj se toliko dopadao. "On ima snagu i mo da povede ljude za sobom. Ja umem da mislim, da proraunavam, pamtim i predviam ono to ovek od dela nema vremena da primeuje. A ti, moja gospo, ti si Sveta Kraljica. Tvoja ljubav sve ini vrednim!" Ljubav? Teleri podie jednu obrvu, ali je outala, ne elei da mu kvari veru. Volela je Diernu, i Avalon, a to joj je oduzeto. Karausije joj je dolaizo u postelju znatno ee otkako je postao imperator, pa mu je trebao naslednik, ali ona mu nije rodila dete. Moda bi ih beba zbliila; ovako

je nauila da mua posmatra sa potovanjem, pa ak i sa neto naklonosti, ali najvie ih je vezivala dunost. Da li voli Britaniju? ta to znai? Sviale su joj se zemlje Durotriga, gde je roena, ali u ovim severnim movarama nije videla nita zbog ega bi ih zavolela. Da je mogla da prouava Misterije dugo kao Dierna, moda bi nauila i kako da voli jedan apstraktan pojam. No, Diernina dunost bila je da brine za apstraktne stvari zbog kojih je prognala Teleri. Teleri nije elela da bude carica, ni Britanije ni Rima. Njoj je sve to bilo jednako nestvarno. ak vie nije ni sanjala slobodu. Iznenada se upitala da li je uopte sposobna da ita vie iskreno voli ili eli. Naredna poruka od Karausija stigla je jedva jedan sat pre samog imperatora; leao je u nosiljci sa velikom ranom na butini. Jedan piktski konjanik uspeo je da mu se dovoljno priblii. "Umem dobro da se borim na palubi, ak i kada se brod propinje na talasima", ree on, trzajui se dok mu je vojni lekar previjao ranu, "ali borba na konjskim leima neto je sasvim drugo! Ali zaustavili smo ih, i jedva je njih pet-est uspelo da pobegne i javi poglavicama kako e imperator Britanije uvati svoju zemlju." "Ali ne moe svuda da stigne, gospodaru, ak i kad bi jahao kao Sarmat. Snaga zida je u ljudima, ali oni moraju imati neto to e braniti. Poslednji imperator koji je popravljao Zid bio je Severus, a to je bilo pre dva pokolenja. itavoj ovoj oblasti potrebna je obnova, a mi nemamo sredstava da donosimo novo drvo i kamen." "Tano", ree Karausije, "ali i stanovnitva je sada manje, i mnoge zgrade su naputene. Ako ih poruimo, imaemo dovoljno grae. Grad e biti manji, ali vri..." On se ujede za usnu kada mu je lekar naneo melem na ranu. "Kao i Britanija..." brzo dovri on, dok mu se sa ela slivao znoj. Alektus nestrpljivo odmahnu glavom. "Je li gadno?" upita on kada je lekar poeo da pakuje stvari. "Hoe li rana ostaviti trajne posledice?" Lekar, Egipanin koji je i posle vie decenija provedenih daleko od sunca svoje rodne zemlje iao uvek umotan u alove i ogrtae, slee ramenima i nasmei se. "On je vrlo snaan. Leio sam i mnogo gore rane od kojih su se ljudi oporavljali dovoljno da sutradan krenu u boj." "Ja u se starati o nezi", rele Teleri. "Kad carica naredi, ak i imperator mora da poslua." Lekar klimnu glavom. "Ako bude mirno leao i pustio da se telo samo lei, sve e biti u redu; u suprotnom, ostae oiljak." "Misli, jo jedan oiljak", ispravi ga Karausije. "To ste i zasluili kada rizikujete u borbi koju bi svaki konjiki zapovednik sa pet godina iskustva mogao isto tako dobro da vodi!" strogo ree Alektus. "Kad bismo imali takvog", odvrati imperator. "U tome je problem. Sada kada porezi vie ne idu u Rim, Britanija napreduje, ali tako samo postaje privlanija za razbojnike, i sa kopna i sa mora. Ljudima iz junih plemena bilo je pokolenjima zabranjeno da nose oruje, pa nisu ni od kakve koristi i veina ni ne eli da napusti svoj dom radi vojske. Isto se deavalo, kau, i na poecima rimske imperije, u samom Rimu." "Pa, kako su reili problem?" upita Teleri. "Regrutovali su vojnike iz tek pokorenih varvarskih zemalja, iji sinovi nisu zaboravili da su ratnici." "Pa, ne verujem da bi ti Dioklecijan dozvolio da mu preotima regrute", ree Alektus. "Tano... ali morau negde da naem ljude..." Karausije zauta, i nije se bunio kada je lekar naredio da svi iziu kako bi se ranjenik odmorio. Kada prvi bol umine, bie veoma lo pacijent, pomisli Teleri. Izgledao je neobino bespomoan, tako leei, i ona oseti neoekivano sauee prema njegovom bolu. Tokom zime, dok se rana zaceljivala, Karausije je mozgao o problemu kako da uravnotei novac i ljude. Alektus se odlino starao o organizaciji, ali novac nita ne vredi dok lei u riznici. Mora ga iskoristiti da kupi ljude. Divlja plemena sa severa bila su stari neprijatelj, i rimljanska Britanija ne bi

ih prihvatila ak i kada bi ovi pristali da ih imperator unajmi. Znao je da mora da trai negde drugde. Karausije je sve ee sanjao peane ravnice i crvenkaste movare svoje rodne zemlje, sa druge strane kanala, kao i plodne njive otete od mora. Ljudi koji su stvorili te njive bili su smireni i pribrani, ali dobri borci, a za mlae sinove nikada nije bilo dovoljno zemlje. Ako bi poslao poruku, pomisli on, neko bi se sigurno javio. A to se tie Saksonaca: njihova obala, istono od zemlje Juta, blizu severnog mora, bila je jednako teka za ivot kao i menapijske zemlje. Oni nisu ili u pljaku samo radi slave, nego i zato to e osvojenim plenom moi da kupe hranu za gladna usta kod kue. Ako bi im priao kao zemljak, moda bi ih naveo na pregovore, a ako bi uspeo da nekakvim prilogom obezbedi njihovu saradnju, bio bi prvi imperator koji je ikada novcem od prikupljenog poreza kupio bezbednost za svoju zemlju. Uinie to kada se bude vratio u Londinium. To je bilo jedino reenje koje je mogao da vidi. Na majske ide, pred jugoistonom obalom Britanije pojavie se tri jedra. U proteklim godinama i najobiniji pastiri nauili su da prepoznaju kona jedra saksonskih laa. Po selima odjeknue zvona, a zatim nasutpi tiina dok su brodovi prolazili kraj njih. Izviai u Rutupiji, dobro pamtei nareenja, mrano su gledali kako brodovi ulaze u ue Stoura i pod veslima napreduju uz reku. Krajem dana stigli su do Durovernuma, plemenskog sedita Kanta, sa novoizgraenim zidovima koji su se ruiasto presijavali pod zalazeim suncem. Karausije je stajao ispred bazilike i gledao germanske poglavare kako mariraju uz glavnu ulicu, okrueni svojim ratnicima i rimskim legionarima koji su nosili baklje, nelagodno svesni da e moda morati da brane vekovne neprijatelje od mrnje gradskog ivlja. Ako su Saksonci i primetili napetost, to niim nisu pokazali, ili su moda njihovi osmesi pokazivali da opasnost smatraju neim u emu treba uivati. No, Karausije je sroio poziv reima koje su oni dobro razumeli, a ako je i zaboravio njihov jezik, imao je mlade ratnike iz Menapije, koje je doveo iz Germanije Inferior da mu budu garda; oni e mu pomoi oko jezika. Da bi potvrdio poslatu poruku, odabrao je za sebe odeu u germanskom stilu: dugake pantalone, prikupljene na lancima, od fine, zlatno obojene vune, i lanenu tuniku obojenu plavo i prekrivenu trakama grkog veza, sa zlatnim ukrasima oko doruja i vrata. O pojasu, pokrivenom zlatnim medaljonima, nosio je stari rimljanski konjiki ma, kako bi ih podsetio na to da je i on ratnik. A preko svega toga stavio je purpurni plat imperatora, sa broem od tekog zlata, kako bi ih podsetio da je car. Evo, govorila je takva odea, ovo je veliki i moan poglavar, a ne lukavi Rimljanin koji bi prodao svoju ast za malo zlata; ovo je kralj sa kojim slobodni ratnici mogu slobodno da sklope savez. No, dok je gledao goste kako se pribliavaju, nije mislio na znaenje svoje odee, nego na njenu neverovatnu udobnost u poreenju sa rimljanskom. U bazilici je bio pripremljen dugaak sto za gozbu. Karausije je seo u elo, sa germanskim poglavarima sa obe strane. Njihovi ljudi posedali su za klupe du stola, gde su ih robovi stalno snabdevali glaskim vinom. Britanci su navikli da sve gusare smatraju Saksoncima, ali zapravo ih je bilo iz vie plemena. Visoki ovek desno od imperatora bio je Hlodovik, primorski Franak, pripadnik naroda koji je i sada zadavao Maksimijanu grdne nevolje. Kraj njega je sedeo zdepast ovek sede brade, jedan od poslednjih Herula sa severa, koji je pripojio svoje ratnike onima to su pratili vou Angla, Vulfhera. Poslednji je bio mraan Frianin po imenu Radbod. "Dobro ti je ovo vino", ree Vulfher, iskapivi pehar i pruivi ga robu da ga ponovo napuni. "U tvoje zdravlje", odvrati Karausije, podiui svoj pehar. Iz predostronosti je dao da mu se pehar do polovine napuni rastopljenim voskom. U mornarici je odavno nauio da mnogo pije, ali sposobnosti germanskih ratnika prerasle su u legendu, a da bi stekao njihovo potovanje morae je da dri korak sa njima. "Rado emo piti tvoje vino, ali kod kue imamo jednako dobre amfore", dobaci Hlodovik. "Plaene krvlju", odvrati Karausije. "Bolje je da dobijete takvo vino kao poklon, a da krv prolivate za plemenitije ciljeve."

"Stvarno?" nasmeja se Hlodovik. "Zar ovo tvoje vino nije iz Galije? Zar ti se zalihe nisu smanjile otkako si se posvaao sa Maksimijanom?" "Tvoji roaci mu ve nekoliko godina zadaju posla u Belgici", nasmeja se i Karausije. "Nema on ni brodove ni ljude da spreava trgovinu sa Britanijom." "Vino je dobro", sloi se Radbod, "ali zlato je bolje." "Imam zlata... za prijatelje. I srebra iz rudnika Mendip." Karausije dade znak, i robovi poee da unose korpe hleba i tanjire sa jajima, sirom i ostrigama, a potom usledie butovi govedine i ovetine. "A kakve darove oekuje zazvrat od svojih 'prijatelja'?" upita Hlodovik, sekui poveliko pare sa buta pred sobom. Sedeli su za stolom kao varvari, ali poglavice, koje su to cenile koliko i Riljani, jele su sa srebrnih tanjira i pili iz staklenih pehara. "Neka vai mladii trae slavu na nekim drugim obalama. Nagrada e biti jo vea ako i vi sami krenete protiv neprijatelja koji nas napada preko mora." "Ti si, gospodaru, dobar borac. Zato bi se liio takvog izazova?" upita Vulfher, smejui se i ponovo iskapivi pehar. "Istina je da se radije borim na moru. No, sada sam ovde vrhovni kralj i moram da provodim mnogo vremena na severu, vodei rat protiv tamonjih Obojenih Naroda." "A za to vreme bi ostavio vukove da ti uvaju ovce?" Vulfher u neverici odmahnu glavom. "Ako su vukovi asne ivotinje, vie bih verovao njima nego psima", odvrati Karausije. Prve koliine iznesenog mesa ve su nestale, i ratnici su se sada bavili itavim peenim veprom, koji je iznet pred njih preliven medom i okruen jabukama. Vulfher prekide jelo da bi ga pogledao. "Ti nisi Rimljanin, a zovu te imperator..." Karausije se osmehnu. "Roen sam u movarama Menapije, ali sada pripadam Britaniji." "Mi vukovi smo gladni i imamo mnogo vuia koje treba hraniti", dobaci Radbod. "Koliko bi dao?" Posle mesa stigoe posude sa ukuvanim voem, slatki hlebovi i drugi slatkii, a razgovor postade odreeniji. Amfore galskog vina praznile su se jedna po jedna. Karausije je pio svaku au sa svojim gostima, nadajui se da se se ujutro setiti svega to su rekli. "Znai, imamo dogovor", konano ree Hlodovik. "A imam jo neto to traim od tebe." "ta to?" upita Karausije, oseajui kako mu vino peva u ilama, ili je to moda bila pobeda. "Hou da nam ispria kako si pobedio flotu imperatora Maksimijana..." Karausije polako ustade, pridravjaui se za sto dok svet nije prestao da se okree, a potom, paljivo stupajui korak po korak, poe lagano putovanje do vrata. Uspeo je! U ime Jupitera Fidesa zakleo se da e platiti dogovorenu svotu, a varvarske poglavice poloile su mu zavet, pozivajui se na Saksnota i Inga, i na Vodana od Koplja. Sada su leali za stolom, poloivi glave na ruke, a njihovi ratnici hrkali su na posteljama koje su im pripremljene tu, u sali. A on - Karausije - on je bio pobednik, i u piu i u pregovorima, jer samo je on bio u stanju da na sopstvenim nogama izie iz sale. eleo je da ide u krevet. Ne - eleo je da ide u Telerin krevet. Sa ovog bojnog polja otii e pravo njoj i ponudie joj ovu pobedu. Na vratima ga je ekao Edfrid, najmlai iz njegove menapijske garde. Naslonio se deaku na rame, smejui se to ne moe da govori. No, ipak je uspeo da mu objasni kuda da ga vodi, kroz hodnike, pa preko puta do najblie kue, koja je pripadala glavnom gradskom magistratu, i gde je bila smetena imperatorova pratnja. "Treba li vam pomo, gospodaru?" upita Edfrid kad su se pribliili spavaim odajama. "Da li da vam poaljem linog roba, ili..." "Ne..." Karausije velikoduno odmahnu rukom. "Ja sam mornar, zn'? U mornarici se smeju onom... ko ne trpi vino. Svui u s' sam..." On se spotae i brzo se pridra za zid. "Moda e m' ena pomoi..." i tu se ponovo nasmeja. Odmahujui glavom, mladi otvori vrata cariine spavaonice, podigavi baklju kako bi osvetlio pod mimo Karausija.

"Teleri!" povika on. "Uspeo sam! Pobedio sam!" Teturao se ka krevetu, a treperava baklja je bacala pred njim zanjihanu senku. "Morski vukovi pristli su na savez!" itavo vee govorio je germanskim jezikom i nije ni shvatao da ga govori i sada. Pokrivai se pomerie; pod svetlom baklji on ugleda njeno belo lice i rairene oi. Utom ona vrisnu. Karausije ustuknu i poe da pada. Poslednje ega se seao, pre nego to ga je popijeno vino konano savladalo, bio je uas u Telerinim oima. Imperator se ujutro probudio sa groznom glavoboljom i odvratnim ukusom u ustima. Iskrivio je lice, nadajui se da je germanskim poglavicama jo gore. Da li je poeo da stari, kada se toliko razboleo od jedne noi provedene u piu? Kad je otvorio oi, ustanovio je da se nalazi u Telerinom krevetu. Sam. Glasno je zastenjao, i vrata se otvorie. Tiho i taktino, njegov lini rob ga izvue iz vinom zamrljane germanske odee, opra ga i obue mu istu tuniku. Karausije je naao Teleri u manjoj trpezariji, gde su esto dorukovali. Podigla je pogled kada je uao, i on stade kao ukopan, jer je na njenom licu, kao i noas, ugledao isti strah. "Izvinjavam se", kruto ree on, "to sam te uznemirio." Teleri je zurila u tanjir i nije odgovarala. "eleo sam da ti kaem da sam pobedio. Sklopili smo mir. Germanski poglavari poslae svoje ratnike." "Saksonci..." zasikta ona, steui pesnice pod stolom. "Friani, Franci i Heruli", ispravi je on, pitajui se ta joj je. Znala je ko dolazi. "Meni su svi oni smo saksonski vukovi! Mislila sam da mi nee smetati - prolo je mnogo vrmena..." Teleri odmahnu glavom, i on vide da ona plae. "Teleri!" uzviknu on i poe ka njoj. "Ne dodiruj me!" kriknu ona, ustavi toliko brzo da je sruila klupu. "I ti si od njihovih! Mislila sam da si Rimljanin, ali kada te pogledam, sada vidim njegovo lice!" "ije, Teleri?" upita Karausije. Glas mu je drhtao od napora da ne vie. "Onog Saksonca..." odvrati ona, toliko tiho da ju je jedva uo. "Saksonca koji je pokuao da me siluje kad mi je bilo osamnaest godina..." Leto je proticalo, a sa njim i najmirnija godina koja se pamti u junim krajevima. Saksonci, sa novim zavetom na usnama i sa vreama punim britanskog zlata, odabrali su sebi neke druge obale. No, Irce nita nije spreavalo. Poeli su da pljakaju zemlje Silura i Demeta, i imperator je sa itavim domainstvom poao na zapad, da se bori protiv njih. Teleri je zamolila da ostane kod oca, ali imperator, znajui koliko zapadna plemena cene svoje kraljice, procenio je da bi trebalo da povede sa sobom i enu i time pokae koliko je siguran u pobedu. Teleri se inilo kako se on nada da e ponovo uspeti da je privue u postelju. Pokuavala je da obuzda oseanja, ali od gozbe u Kantiakorumu vie nije mogla da podnosi njegov dodir. ak i kada nije nosio germansku odeu, niti bio okruen menapijskom gardom, kad god bi ga pogledala, videla je u njemu neprijatelja. Kao carica, imala je sopstvenu poslugu. Putovala je u nosiljci, okruena svojim ljudima, i ako nije delila muevljevu postelju, bilo je lako rei da je umorna od puta i da mora da spava sama. Kada budu stigli u Ventu Silurum, od njih e se oekivati da ive zajedno, i bie tee izgovarati se. I tako, kada su stigli do ua Sabrine, ona izmoli dozvolu da ode u Akve Sulis i isproba tamonje lekovite vode. Karausije je pristao, moda u nadi da e vreme zaleiti jaz izmeu njih. No pre nego to e se dve grupe razdvojiti, zaustavili su se u Korinijumu, staroj prestonici Dobuna. Grad je bio mali, ali bogat, poznat po vetini pravljenja mozaika. Konaite je bogato opremljeno, pomisli Teleri dok se sputala na lealjku. Verovatno ni u Rimu ne bi mogli da naprave nita luksuznije. Zato se utoliko vie iznenadila kada se na vratima pojavila Dierna. Vrhovna svetenica je, kao i uvek, vladala itavom okolinom, koja je iznenada delovala prekieno, ak i neukusno, u poreenju sa klasinom jednostavnou njene plave odede. Teleri se prekasno setila da je ona sada carica, via po poloaju od bilo koje svetenice, pa se uspravila i zatraila da uje otkuda Dierna tu.

"Dunost - dola sam da razgovaram sa tvojim muem, i sa tobom." Svetenica sede na klupu. Teleri je paljivo osmotri i primeti da su joj ruke vrsto sklopljene u krilu, pokazujui da nije ba toliko smirena. "Da li on zna da si tu?" Teleri se ponovo zavali, nametajui nabore haljine da lepe padaju. Nije bilo potrebe za odgovorom: vrata se opet otvorie i pojavi se lino Karausije, sa Alektusom tik iza sebe. Iza njih su se videle visoke prilike varvarskih gardista, i Teleri se i nehotice ukoi. Potom se vrata zatvorie. Imperator stade kao ukopan. Potom se pribra i pozdravi Diernu. "Gospo, ukazuje nam ast." "Tano", odvrait ona. "Ukazujem ti ast, ali ti ne ukazuje ast nama tom varvarskom odeom na sebi." Teleri kratko uzdahnu. To se zove prei na stvar! Karausije pogleda svoje germanske pantalone i porumene, ali kada je podigao pogled, u njegovim oima nije bilo kolebanja. "Roen sam kao varvarin", tiho ree on. "Ovo je odea moje mladosti, i udobna je. A to je i odea mojih saveznika." Diernine oi blesnue. "Znai, odbacuje bogove Britanije, koji su te tako visoko podigli? Nije sramota da se svinja valja u blatu, ali ovek bi trebalo da zna za bolje. Stajao si na Svetom Toru i uo si pesmu letnjih zvezda. Nosio si na rukama zmajeve pre nego to je Atlantida potonula pod talasima. Hoe li se odrei mudrosti steene u tolikim ivotima i vratiti se u blato u kome ive jednom roeni? Ti vie ne pripada njima, nego Britaniji!" "Tako je. Ali ta je Britanija? Drvo koje titi ljude, podie granje ka nebu", polako odgovori Karausije, "ali mora imati koren u zemlji, inae e umreti. Britanija je vie od Avalona. Putujui ovim ostrvom, video sam ljude iz svih krajeva Imperije, iji sinovi smatraju ovu zemlju za svoju. titiu sve njih - sve one koji su mi dati. Ne sme me kriviti to uzimam ono malo udobnosti to mogu..." On potrai pogledom Teleri, ali bzro obori oi. "Tebi podrku daju prinevi Britanije", uzviknu Alektus, "ljudi stare, keltske krvi koji su te uinili imperatorom! Zar e njihove darove prepustiti robovima?" Karausije se ispravi, a lice mu je ponovo plamtelo. "Da li me i ti napada? Mislio sam da mogu da raunam na tvoju odanost!" "Onda bi moda trebalo da razmisli o svojoj", ogoreno ree Alektus. "Ako si odluio da se vrati svojim korenima, ne sme se aliti to se ja seam da su moji oevi bili kraljevi u Belgi!" Karausije je na trenutak zurio u njega. Potom pogleda Diernu, pa Teleri, i ovog puta ona odvrati pogled. Konano, on uzdahnu. "Uini ta misli da mora. Ali grei. Vrlo dobro znam ko me je uinio imperatorom - proglasili su me vojnici i ljudi iz flote, a ne britanski prinevi, koji vie ne nose oruje. Britanija je nekada pripadala Keltima, ali vie nije tako. U Moridunumu ima ljudi - iz mnogih naroda - koji prolivaju krv da bi vas branili. Moje mesto je kraj njih. Vama preputam razgovore o filozofiji." Carica Britanije putovala je u Akve Sulis da se okupa u lekovitoj vodi i odnese darove tamonjoj Boginji. No, Teleri, ena, traila je u tim vodama leka svojoj uznemirenoj dui. Pitala se hoe li ga nai. Dierna je odluila da poe sa njom, i ak ni carica nije mogla da odbije Gospu od Avalona. No, dok se njena nosiljka njihala preko mosta na Avonu, Teleri je gledala umovite bregove oko grada i oseala poetak mira. Hram je bio izgraen u grkom stilu, jo u vreme imperatora Hadrijana. U njegovo vreme, pomisli Teleri dok je prilazila oltaru, bio je divan. No, godine su izgladile kamenje i izbrisale freske. inilo joj se da je ovo mesto postalo produetak Boginje, prijatno i udbno kao haljina koju nosi dok ne poprimi obrise tvog tela. U dvoritu je zastala pred oltarom preko puta izvora i bacila na ar nekoliko zrna tamjana. Oseala je kraj sebe Diernu, koja je krila svoju mo pod velom to ju je pokrivao kao senka. Svetenice Sulisa pozdravile su Gospu od Avalona kao sebi ravnu, ali u ovom kultu ona nije imala nikakvu vlast, i to saznanje je prualo Teleri izvesno zadovoljstvo. Prele su preko dvorita i popele se stepenitem u hram, kraj Gorgonine glave koja ih je gledala sa postolja, okruena nimfama. Unutra su svetiljke blago osvetljavale kip Minerve Sulis u prirodnoj

veliini, sa pozlaenim licem koje je sijalo ispod brozanog lema. Uprkos ratnikoj opremi koju je nosila, lice joj je bilo smireno i zamiljeno. Gospo, pomisli Teleri dok ju je gledala, moe li me nauiti mudrosti? Moe li mi podariti mir? Nehotice se setila svetenica kako pevaju na Svetom Toru, okupane u srebrnom sjaju meseine. Tada je oseala prisustvo Boginje, koje ju je ispunjavalo svetlou. Ovde je oseala samo odjek moi, i nije znala je li to zbog drugaije prirode hrama, ili zbog njene due. Drugog dana boravka kupala se u lekovitoj vodi. Svim ostalim posetiocima bio je zabranjen ulaz, kako bi carica i njene gospe bile same. Kroz kolonadu oko bazena videlo se dvorite i oltar na kome je bila prethodnog dana. Svetlo se odbijalo od vode i poigravalo na drvenoj tavanici; izmaglica od vlage sa zagrejanog bazena u susednoj odaji davala je svemu veo tajanstvensoti. Voda je bila prijatna, a na miris sumpora brzo se navikla. Teleri lee na lea, lebdei na vodi, i pokua da se opusti. No, nikako nije mogla da zaboravi tugu u muevljevim oima kada ga je naputala, i bol, jednake snage, mada drugaijeg uzroka, u Alektusovom pogledu. Srce joj se kidalo to su se njih dvojica zavadili. Svetenica Sulisa predloi im da preu u topli bazen, koji se, kao i ostali, punio iz svetog izvora, ali se zagrevao odozdo. Teleri jeknu od vreline, ali Dierna je ula u bazen mirno kao da je to jezero Avalona; Teleri se ugrize za usnu i primora sebe da poe za njom. Neko vreme je mogla da misli samo na reakciju svog tela. Oseala je kako joj srce ubrzano tue i kako joj se sa ela sliva znoj. Kad je ve mislila da e se onesvestiti, svetenica joj pomoe da izie i otprati je do kaldarijuma, ija joj se ledena voda uopte nije inila hladna. Potom, kad joj je svaki nerv brideo, a krv joj brujala u ilama, dozvolie joj da se vrati u veliki bazen. Ralzika u temperaturi ju je i iznurila i podstakla. Ovog puta bilo joj je lako da se opusti bez misli. "Ovo je materica Boginje", tiho ree Dierna. "Rimljani je zovu Minerva, a oni pre njih zvali su je Sulis. Za mene je ona Briga, Gospa ove zemlje. Kada leim u ovoj vodi, vraam se svojim korenima i obnavljam se. Hvala ti to si mi dopustila da te pratim." Teleri se okrete ka njoj, podigavi obrve. No, ipak je smatrala da tako utive rei zasluuju odgovor. "Nema na emu. Ne mogu da tvrdim da imam tako uzviene misli, ali ovo mesto me smiruje." "I u Avalonu ima mira. Sada mi je ao to sam te otpravila odande. Imala sam valjan cilj, ali to je teka sudbina za onog ko je ne prihvata voljno. Trebalo je da naem drugi nain." Dierna je leala u zelenoj vodi, lebdei, a dugaka kosa irila joj se oko lica u bronzanim uvojcima; njene pune dojke, bradavica potamnelih od raanja, probijale su povrinu vode. Teleri se potpuno zaprepastila. rtvovala je tri godine ivota, a sada joj saoptavaju da to uopte nije bilo potrebno? "Rekla si mi da sudbina Britanije zavisi od moje spremnosti da se pokorim. Kakav drugi nain postoji?" "Pogreila sam to sam te poslala u brak po rimljanskim pravilima." Dierna ustade; iz kose joj se cedila voda. "Tada nisam znala da je Karausiju predodreeno da postane kralj i da se mora spojiti sa svetom kraljicom, na drevni nain." "Pa, sad je to gotovo i ne moe se popraviti..." poe Teleri, ali svetenica odmahnu glavom. "Nije tako. Sada je jo vanije prikloniti imperatora drevnim misterijama, jer je u iskuenju da poe drugim putem. Mora ga dovesti na Avalon, Teleri, i tamo sa njim izvesti Veliki Obred." Teleri ustade toliko brzo da se oko nje podie veliki talas. "Neu!" zasikta ona. "Kunem se Boginjom ovog svetog izvora! Izbacila si me iz Avalona, i neu da dotrim nazad samo zato to si se ti predomislila. Bavi se magijom oko Karausija koliko god eli, ali pre e se zatresti zemlja i nebo pasti nego to u dopuzati nazad na tvoj mig!" Ona pohita ka stepenicama na ivici bazena, gde su ekale robinje sa pekirima. Oseala je na sebi Diernin pogled, ali nije se osvrnula. Kada se Teleri sutradan probudila, rekli su joj da je Gospa od Avalona otila. Na trneutak je osetila bol, a onda se setila ta se desilo izmeu njih, i bilo joj je milo. Pre podnevnog obroka, trube objavie neiji dolazak. Bio je to Alektus, i bilo joj je toliko drago to ga vidi da ga nije ni pitala zato nije sa imperatorom. umoviti bregovi oko Akve Sulis pretvorili su se u zatvor. Iznenada se uelela ustalasanih bregova oko Durnovarije i pogleda na more.

"Vodi me oevoj kui, Alektuse!" povika ona. "Vodi me kui!" Njegovo lice pocrvene, pa preblede, i on se sae da joj poljubi ruku. 15. Te zime je jedan general u Egiptu poao Karausijevim stopama i proglasio se za imperatora. Na to su vladari Rima odabrali dvojicu svojih najmlaih generala i dodelili im titulu i vlast cezara Galerija da pomogne Dioklecijanu na istoku, Konstantina Hlorusa na zapadu. Odluka je, izgleda, bila dobra, jer ne samo da su se Egipani prisetili kome duguju pokornost, nego je, uz Konstantinovu pomo, Maksimijan konano uspeo da savlada Franke i Alemane na Reni. A kada se u ostatak imperije vratio mir, rimski imperatori konano su mogli da iziu na kraj sa manjim smetnjama, kao to je bila Britanija. Kada su se mora smirila sa dolaskom nove godine, jedrenjak sa Konstantinovom zastavom zaobiao je ostrvo Tanatus i poao uz ue Tamesisa, ka Londiniumu. Svici koje je nosio sadrali su vrlo jednostavnu poruku. Dioklecijan i Maksimijan Avgust zahtevali su od Karausija da se odrekne uzurpacije britanske provincije i da se vrati pod okrilje Rima. Takoe je pozvan da doe na suenje u Rim. Ukoliko odbije, neka se pripremi za njihov gnev, iza koga e stajati itava imperija. Imperator Britanije sedeo je u svojoj kancelariji, u guvernerskoj palati u Londiniumu, i zurio, ne videi, u Dioklecijanovu poruku. Nije vie morao da je ita - zapamtio ju je od rei do rei. U palati je vladala tiina, ali spolja je dopiralo mrmljanje nalik na talase, koje se povremeno podizalo do oluje. "Ljudi ekaju", ree Alektus, koji je sedeo blie prozoru. "Imaju pravo da ih saslua. Mora im rei ta namerava da uini." "ujem ih", odvrati Karausije. "Sluaj - njihovi glasovi lie na um mora. Ali okean mogu da razumem. Stanovnici Londiniuma mnogo su nestalniji i mnogo opasniji. Ako se ne povinujem ovom zahtevu, hoe li me podrati? Radovali su se kada sam prisvojio purpur. Doneo sam im blagostanje. Ali plaim se da e onog ko me pobedi doekati jednako oduevljeno." "Moda", oprezno ree Alektus, "ali neodlunou ih nee pridobiti. Oni ele da veruju kako ti zna ta radi; kako e njihovi ivoti i imanja biti bezbedni. Reci im da e braniti Londinium, i bie zadovoljni." "Ja elim vie od toga. elim da to bude istina." Karausije odgurnu stolicu i poe da koraa po podnom mozaiku. "A ne verujem da se to moe postii ako budem logorovao u Dubrisu i ekao da Konstantin doe." "ta drugo moe? Londinium je srce Britanije, iz njega tee ivotna krv; zato bi inae ovde smestio tab? Njega mora da titi." Karausije se okrete ka njemu. "Moram da titim itavu zemlju, a premo na moru za to je najbitnija. ak ni ojaavanje obalskih utvrenja nije dovoljno. Moram odneti bitku prema neprijatelju. Ne smem im dozvoliti da iskrcaju na ove obale ni jednog jedinog legionara." "Ii e u Galiju?" upita Alektus. "Ljudi e misliti da si ih napustio." "Pomorska baza Gesoriakum je u Galiji. Ako je Konstantin zauzme, nemamo vie isturenu odbranu - a nemamo ni brodogradilita, niti puteve snabdevanja koji nas povezuju sa imperijom." "A ta ako izgubi?" "Jednom sam ve pobedio..." Karausije je nepomino stajao, steui pesnice. "Tada ti je flota bila na vrhuncu delotvornosti, posle mnogih borbi sa Saksoncima", primeti Alektus. "Sada ti je pola vojske na severu, da pomogne garnizonima na Zidu. Hoe li pozvati svoje saveznike, varvare?" "Ako budem morao..." "Ne sme!" Sada i Alektus skoi sa stolice. "Ve si im suvie dao. Ako pobedi uz njihovu pomo, oni e traiti jo. elim slobodu Britanije koliko i ti, ali vie volim za vladara Rimljane nego saksonske vukove!"

"Sada ima za vladara jednog Menapa!" Karausije primeti da vie i potrudi se da se savlada. "Guverneri Britanije dolazili su iz Galije, Dalmacije i Hispanije; legije koje vas brane nose strana imena." "Moda su se rodili kao varvari, ali sada su civilizovani. Oni priznaju da je ovo zemlja Kelta. Saksonci ele samo da napune trbuhe. Njihova sorta nikada nee pustiti koren na tlu Britanije." Karausije uzdahnu, setivi se kako je svetenica njegovom krvlju nahranila zemlju. "Idem na jug, gde se ljudi jo seaju da sam im spasao domove, pa u prikupiti one koji e ploviti sa mnom za Gesoriakum. Ti rauzme ove londiniumske trgovce, Alektuse. Ostani ovde i vladaj u moje ime dok nisam tu." Mladi iznenada pocrvene. Karausije se upita zato. Posle toliko vremena, Alektus sigurno zna koliko mu imperator veruje. No, nije bilo vremena da se brinu tue brige. On otvori vrata i pozva pisara, ve smiljajui kakva sve nareenja mora da izda pre polaska. Na Toru je poetak leta uvek bio odreen za bojenje povesma lana i vune koja su istkana tokom duge zime. Takoe je bila tradicija da Gospa od Avalona pomae u tom poslu. Zvanino obrazloenje bilo je da se prui primer devojkama, ali Dierni se uvek inilo da je taj obiaj uveden stoga to, kada neko postane Vrhovna svetenica, posao pripremanja boje i potapanja pree postane prijatan odmor od drugih obaveza. Posao nije bio nimalo jendostavan - pravilno meanje boja i odreivanje tanog vremena potapanja kako bi se dobila prava nijansa plave zahtevali su iskustvo i dobro oko. Ildeg je bila nadlena za bojenje, i Dierna je rado radila po njenim uputstvima. Nekoliko povesma vune ve je visilo sa granja vrbe iza nje; kora drveta jo je ponegde bila plaviasta, poto je i prole godine sluilo u iste svrhe. Dalje niz obalu potoka puili su se drugi kazani. Ildeg je ila od jednog do drugog, proveravajui je li sve uinjeno kako treba. Mala Lina, koja je pomagala Dierni, donela je jo dva povesma i poloila ih na prostirku, a onda je dodala jo jedan komad drveta u vatru. Bilo je vano da tenost u kazanu tiho struji, a da ne prokljua. Dierna zakai jedno povesmo za kuku i polako ga spusti u kazan. U njemu je bila plava boja, pod dnevnim svetlom tamna kao talasi na otvorenom moru. Samo jednom je otplovila tako daleko da ne vidi kopno, kada ju je Karausije povezao na kanal u svom brodu. Smejao se njenom neznanju i rekao da i ona mora razumeti vode koje tite njeno voljeno ostrvo. Sada je gledala u kazan i ponovo videla more; kaika kojom je meala stvarala je u njemu struje i belu penu na talasima. Karausije je moda i sada na moru, pomisli ona, i vodi svoju bitku. Stigla je vest da se uputio ka Gesoriakumu sa svim brodovima koje je mogao da skupi. Ali nije poveo Teleri, a ako je svetenica ak i videla u vizijama neto to bi moglo da bude od pomoi, bez druge obuene svetenice koja bi primila poruku, ili bez obreda pripreme i svetog bilja kojim bi pojaala sopstvene moi, nije bilo naina da prenese ono to je videla. Nije oekivala da e joj biti toliko stalo da zna ta se deava. "Izvuci odmah vunu, mila, inae e biti suvie tamna." Ildegin glas vrati Diernu u stvanrost. Ona urno izvue povesmo i ponese ga, onako vrelog, ka vrbi, dok je Lina otila da donese jo. Dierna duboko udahnu pre nego to je potopila novu vunu, jer su kisela isparenja iz kazana sa bojom mogla da oamute, a potom ga paljivo spusti u tamnoplavo more... Jedan list pade i poe lenjo da se okree na povrini. Svetenica prui ruku da ga izvadi, a onda tiho uzviknu i ispusti kaiku. To nije bio list, nego brod, sa jo desetak drugih, i pojavljivao se i nestajao u uskovitlanoj pari. Ona zgrabi ivicu kazana, nesvesna vreline koja joj je pekla dlanove, i nae se blie, pokuavajui da vidi. Videla je kao morska ptica, kruei iznad brodova koji su vodili bitku. Prepoznala je 'Orion' i jo neke. ak i da ih nikada nije videla, poznala bi ih po brzini i pokretljivosti. Ostali brodovi - vei, tei i trapaviji - svakako su nepriateljski, rimljanski. Iza njih se video duaak peani al; bitka se vodila u velikom zalivu, gde je pokretljivost britanskih brodova predstavljala sasvim malu prednost. Kako je Karausije dozovlio da bude tako uhvaen u zamku? U borbi protiv Maksimijanove flote pokazao je sjajnu pomorsku vetinu, ali kako su rimljanski borodovi, jedan po jedan, uspevali da nabace kuke i preu na palubu britanskih laa, postalo je jasno da ovu bitku nee odluiti vetina, nego gruba sila.

Bei! kriknu njeno srce. Ovde ne moe pobediti, mora da pobegne! Dierna se nae jo dublje; na trenutak je jasno videla Karausija, sa okrvavljenim maem u ruci. On podie pogled. Da li ju je video? Da li ju je uo? Potom se preko itave vizije preli crveni talas. More se pretvaralo u krv! Mora da je vrisnula, jer sledeeg trenutka zau glasove kako je dozivaju po imenu i oseti meke ruke kako je odvlae. "Crveno..." aputala je. "Voda je puna krvi..." "Ne, Gospo", odvrati Lina, "boja u vodi je plava! Oh, gospo moja, pogledajte svoje ruke!" Dierna jeknu od prvog talasa bola. Potom se i ostale okupie oko nje, i u zbrci oko previjanja rana niko se nije setio da je pita ta je videla. Narednog jutra pozvala je Adven da joj spakuje stvari, i Levala i jo jednog mladog druida da je prate, kao i ljude iz movare da ih provezu kroz maglu u spoljanji svet. Njeno dranje bilo je takvo da nije dozvoljavalo pogovor, ali ipak se ne bi ni usudila da govori o svojoj viziji, ako je to uopte i bio Vid, a ne privienje roeno iz straha. Ako je Karausije zaista poraen, onda e ili on ili vest o njegovoj smrti stii prvo u Portus Adurni, i zato i ona mora da poe tamo. Ako je ostao iv, trebae mu njena pomo. Morala je da zna. Tegobno putovanje trajalo je nedelju dana. Kada su stigli do Vente Belgarum, Diernini dlanovi ve su zacelili, a umesto jedne strepnje javila se druga. Loe vesti irile su se kao vetar, i itav zapadni kraj znao je za veliku bitku kod Gesoriakuma. Dierna je tu no provela bez sna, suvie obuzeta strepnjom da bi potraila Karausija ak i duhovnim okom, ne znajui je li ostao u ivotu. Ujutro su stigle nove vesti: zapovedniki brod stigao je u luku, zajedno sa imperatorom, ali u pratnji je bilo veoma malo brodova. Flota koja je ulila strah u saksonska srca vie nije postojala, kao ni ljudi koji su se u njoj borili, a Konstantin Hlorus prikupljao je snage za invaziju na Britaniju. Svuda se ulo mrmljanje. Ljudi koji su se obogatili za vreme pobunjenike vlade bojali su se da e izgibiti imetak. Drugi su slegali ramenima, ne brinui se zbog eventualne promene gospodara, ili su nagaali kakve bi nagrade mogli da dobiju oni koji pomognu napadaima. No, ma ta Konstantin uinio ostalima, ako pobedi, u Britaniji za Karausija nee biti milosti. Diernin konj odmahnu glavom i pree u kas kad ga je podbola. Vazduh u Portus Adurni izgledao je teak, uprkos sveem vetru sa mora. Dierna pomisli da bi osetila nevolje ak i da nije ula glasine. Atmosfera u tvravi jo nije odgovarala porazu, ali naprosto je oseala strepnju. Primetila je i da se deurni oficir nije bunio kada je zatraila da vidi imperatora. Ona je bila civil i nije imala ta da trai u vojnoj postaji oko koje e se uskoro povesti rat. No, videlo se da su snage koje je Karausije zadrao ovde toliko oajne da bi rado prihvatile pomo, ma koliko besmislenu, ak i od neke lokalne vetice. Karausije je stajao nagnut nad stolom na kome je bila rairena mapa Britanije, premetajui komadie drveta tamo-amo, proraunavajui pokrete trupa. Na obrazu je imao runu ranu, a na listu zavoj. Dierna je na trenutak zastala na vratima, toliko obuzeta olakanjem to ga vidi da nije mogla ni da se pomeri. A onda, iako nije nainila nikakav zvuk, on podie pogled. "Teleri?" apnu on. Dierna istupi napred, tako da je svetlo palo na nju. Karausije zatrepta, a nada koja mu je na trenutak oivela lice ustupi mesto neem drugom, moda strahu. Zato bih se udila? pomisli ona dok je ekala da joj srce prestane da ubrzano bije. elela sam da je on voli. Nije trebalo da doem... Ali on je ve iao ka njoj. "Gospo", promuklo ree on, "jesi li dola da prorekne dobru sreu ili oajanje?" Pogled mu se smirio, ali to je bila smirenost oveka spremnog da se suoi sa konanom sudbinom. Je li mu ona to predstavljala? Ujela se za usnu, svesna da mu je to jedino i dozvolila. "Ni jedno ni drugo. Dola sam da ti pomognem, ako mogu." On se namrti, brzo razmiljajui. "Ako dolazi iz Avalona, stigla si veoma brzo. Ili ti je Teleri poslala..." Dok je odmahivala glavom, ona primeti u njegovim oima brzo prikrivenu tugu. "Zar ona nije ovde, sa tobom?" "Otila je u Durnovariju, kod svog oca." Nastupi kratka tiina. Sada se Dierna namrti. U Akve Sulis jasno je videla da je Teleri nesrena. No, izgleda da je situacija mnogo gora nego to je mislila. Ona mene krivi za to, shvati ona. Zato nije htela da govori

sa mnom. No, sada nije mogla da uini nita za Teleri. Suzbila je nelagodnost i prila da pogleda mapu. "Gde misli da e se Konstantin iskrcati i koliko vojske e povesti tamo?" "Prva briga bie mu da zauzme Londinium", ree Karausije. Videla je da ga smiruje razgovor o konkretnom problemu. I to je bila nekakva akcija, a on nije bio tip oveka koji e krotko prihvatiti svoju sudbinu, kao to su hrianski svetenici preporuivali svojim sledbenicima. "Moda e krenuti pravo tamo", nastavi on, "ali iskrcavanje bi bilo veoma teko ukoliko je grad branjen. Moda e pokuati da se iskrca na Tanatus, pa da marira preko Kantijuma; on zna da imam jaku podrku na jugoistoku. Da sam na njegovom mestu, pokuao bih napad iz dva pravca, pa bih deo snaga iskrcao na drugom mestu, moda negde izmeu Portus Adurni i Klauzentuma. Ovde se nalazi Alektusov deo uprave, i bilo bi mudro unititi ga to pre." Dok je govorio, premetao je po mapi obojene tapie, i Dierna na trneutak vide, jasno kao da gleda u sveti kladenac, vojnike kako mariraju zemljom. Ona odmahnu glavom da se oslobodi mate, pa se ponovo usmeri na mapu. "A ti priprema odbranu?" "Alektus dri Londinium", odvrait on. "Ja sam garnizone na Zidu gotovo ispraznio, i te snage sada mariraju na jug, da nam se pridue. Pojaau odbranu ovde, i u Venti. Moramo posebno da branimo gradove. Osim u pomorskim tvravama, na jugu gotovo da nema vojske. Borbe su se, jo od Klaudijevog vremena, uvek vodile na obalama i na sevenroj granici, pa na jugu vojska i nije bila potrebna. Mogla bi da mi pomogne, ako hoe, time to bi otila u Durnovariju i pitala princa Eidina Minoka da li bi od svojih mladia obrazovao jedan odred." "Ali, Teleri..." "Teleri me je napustila", mirno ree on, potvrdivi njene strahove. "Ne traim utehu. Zna bolje od mene da je na brak bio samo simbolian. Ona me nikada nije elela, a ja nikada nisam imao vremena da se potrudim i osvojim je. Voleo bih da sam mogao da je usreim, ali neu je zadravati protiv njene volje. Ipak, savez mi je jo potreban, a ne mogu nju zamoliti da me zastupa." Lice mu je bilo potpuno bezoseajno, to je oito bila maska za duboki bol. Dierna se ujede za usnu, znajui da ne treba da ga vrea saoseanjem. Ona je udesila taj brak i mislila je da e svima odgovarati, ali jedini uinak bio je da je povredila devojku koju je volela kao sestru i mukarca koga je... potovala? Mogu li se njena sadanja oseanja nazvati potovanje? Ona zakljui da njena oseanja uopte nisu bitna. Bilo je previe drugog posla. "Poi u, naravno", polako ree ona, pitajui se hoe li Teleri sada hteti da razgovara sa njom. "Ali bolje bih se oseala", dodade ona, "ako bi postavio nekoga drugog da zapoveda u Londiniumu." Nije bila sasvim sigurna ta joj tu smeta - da li neto to je Alektus rekao u Korinijumu? "Iskusnijeg oficira?" upita Karausije. "Alektus dovoljno zna da bi mu u vojnim pitanjima pomogao zapovednik garnizona. Re je o civilnom stanovnitvu. Njihova podrka nam je neophodna, a Alektus je u izvrsnim odnosima sa svim londiniumskim trgovcima. Ako iko moe da ih ubedi, onda je to on. Verujem mu utoliko vie to on nije vojnik. Dugogodinji oficir, suoen sa cezarskim legijama, mogao bi da se seti kako je prvi zavet poloio Dioklecijanu. Ali za Alektusa sam siguran da nikada nee voljno predati Britaniju nazad Rimljanima." "U pravu si", ree Dierna, mislei na kraljevske loze, "ali da li je odan i tebi kao to je odan zemlji?" Karausije se ispravi i zagleda u nju, a ona se ukoi, svesna iznenadne napetosti izmeu njih. "Zato bi ti to bilo vano?" upita on. Dierna je i dalje nemo stajala. "Nisi ti htela imperatora Britanije, htela si svetog kralja", nastavi on. "Pozvala si me na ovo ostrvo svojom magijom i dala si mi kraljevsku nevestu; ti si me ubedila da se odreknem svog zaveta i svoje zemlje. Ali Alektus spada ovde. On te nikada nee uvrediti nosei varvarsku odeu..." Znai, i on se seao svae u Korinijumu. Srce ju je zabolelo od njegovo alosnog osmeha, ali sledeeg trenutka ona vide u njegovim oima ne samo bol nego i ponos.

"Ja jesam roen kao varvarin, Gospo, ali nisam glup. Zar misli da nisam shvatio kako predstavljam samo tvoje orue u odbrani Britanije? Ali orue moe da se slomi, a kada se to desi, majstor napravi drugo. Moe li da me pogleda u oi i kae da e, ako ja padnem, odustati od pokuaja da oslobodi ovu zemlju?" Dierna oseti da joj se oi neoekivan pune suzama, ali nije odvratila pogled. Njegovo strpljenje zahtevalo je odgovor. "Ne..." konano apnu ona, "ali to je zato to oruem rukuje Boginja, a i ja sam u Njenoj ruci..." "Zato onda plae?" On naini korak ka njoj. "Dierna! Ako smo jednako vezani, onda prestani, makar ovaj put, da pokuava svima da upravlja prema svom oseanju dunosti, i reci mi istinu!" Istinu... oajno pomisli ona. Da li je i ja znam? Ili dozovljavam sebi da vidim samo dunost? "Plaem", konano ree ona, "jer te volim." Karausije je na trenutak stajao potpuno nepomino. Ona vide kako ga naputa napetost i kako saginje glavu. "Ljubav..." apnu on kao da nikada ranije nije uo tu re. A zato bi on voleo mene? - upita se ona. "To nema nikakve veze", brzo ree Dierna. "Pitao si, i odgovorila sam." "Ti si Vrhovna svetenica Avalona, sveta kao vestalke u Rimu." On je pogleda u oi, i ona se tre od oseanja iznenada otkrivenih u tom pogledu. Nije imala prava da oekuje od njega ljubav, ali znala je da ne bi mogla da podnese njegovu mrnju. "Kad kae da tvoja oseanja ne znae nita, uniava i sebe i mene." Karausije je i dalje zurio u nju, kao da je njeno lice knjiga ispisana nekim nepoznatim jezikom koji pokuava da iita. "Nisam govorila kao Vrhovna svetenica, nego kao ena..." apnu ona. Oi joj se opet ispunie suzama. "A njoj je odavno zabranjeno da ima oseanja?" upita on sa avetinjskim humorom. "To isto bi mogao da kae i imperator Britanije." Njegovo lice kao da se menjalo pod njenim zamagljenim pogledom. Videla to drugo lice i ranije, kada su zajedno traili vizije u srebrnoj iniji na Toru. Volela sam ovog oveka i ranije, pomisli ona sa iznenadnim uverenjem. Karausije se ispravi. Polako mu se vratila aura moi zbog koje je uvek i u svakoj prostoriji izgledao kao najkrupnija osoba. To nije bila aura moi imperatora, nego Kralja. Ima pravo, pomisli ona, pogodio je ta elim za Britaniju. No, Sveti Kralj koga je ona elela nije Alektus, nego on. On ode do vrata i ree neto straaru koji je stajao napolju. Potom vrsto zatvori vrata i okrete se ka njoj. "Dierna..." Njeno srce poe da udara, ali inilo joj se da vie nema snage za voljne pokrete. Karausije je zgrabi za ramena i sae se da je poljubi kao to se edan ovek saginje nad izvor vode. Ona uzdahnu, sklopi oi, a on je privue sebi kao da je osetio njenu elju. Dierna uzdrhta, iznenada bolno svesna svega to on osea, jer njegove elje bile su i njene. Tog trenutka bilo joj je svejedno je li on kralj ili imperator ili obian ovek. Posle nekog vremena on je pusti i poe da petlja oko kopi na njenoj haljini. Dierna se nije bunila; njeni prsti bili su zaposleni njegovim telom koliko i njegovi njenim. Neto duboko u njoj, jo poteeno strasti, podsmeljivo primeti da je trapava kao devica. I zaista, ona nije upoznala mukarca osim u sveanim spajanjima na druidskim obredima, nikada nije uzela ljubavnika samo zbog elje. Pitala se kako e izvesti spajanje kada u prostoriji nije bilo kreveta. Karausije je ponovo poljubi i ona se privi uz njega; kosti su joj se topile, i tekla mu je u susret kao to reka tee ka moru. On je podie i spusti je na mapu Britanije koja je stajala na stolu. Dierna se tiho nasmeja, svesna simbolike, znajui da je Boginja blagoslovila ak i ovo urno spajanje, jer, bez ikakvih priprema i cermonija, Vrhovna svetenica i imperator ipak su proslavljali Veliki Obred. Zidovi koje je Eidin Minok podigao oko svog grada bili su visoki i jaki. Teleri je mogla, ako poeli, da hoda itavog dana, a da nikada ne ugleda more. Otkako je stigla iz Akve Sulis, provodila

je mnogo vremena u etnji, na oajanje sluavki koje joj je otac dodelio. A od Diernine posete vie uopte nije mogla da miruje. Teleri se ponekad pitala ta je Vrhovna svetenica htela da joj kae. Odbila je da je vidi, bojei se da e Dierna pokuati da je ubedi da se vrati muu, ili u Avalon. No, sveetenica je provela mnogo vremena u razgovoru sa princom, pa je moda Teleri i nije preterano zanimala. U svakom sluaju, Dierna je sada otila, a Telerina braa i njihovi prijatelji zadovoljno su vebali konjike manevre na svojim rasnim konjima, uei kako da lovake vetine primene na bojitu. Uskoro e i oni otii, i onda vie nee biti niega to bi je podsealo na Karausija i njegov rat. Pred njom prolete galeb, kriei, i ona poskoi, smesta nainivi prstima znak protiv zla. "Oh, gospo moja, ne smete biti tako sujeverni", ree sluavka Julija, koja je nedavno postala hrianka. "Nisu ptice zle, nego samo ljudi." "Osim ako to nije bila prirodna ptica, nego privid Zlog", ree Bet, druga slukinja, smejui se dok se Julija krstila. Teleri odvrati pogled; njihovo bockanje bilo joj je jednako besmisleno kao ptiiji krik. "Idemo na trnicu da vidimo tanjire i inije." "Ali, gospo, ili smo tamo pre dva dana..." poe Julija. "Rekli su da oekuju novu poiljku", odvrati Teleri i poe takvom brzinom da devojka nije imala daha da se dalje buni. Kada su se vratile u gradsku kuu njenog oca - devojke su nosile dva tamnosmea upa sa prizorima lova u bareljefu - sunce je ve zalazilo. Kupovina upova razvedrila je za neko vreme Teleri, ali oni su ve prestali da je zanimaju, i kada su devojke upitale ta da rade se njima, ona slee ramenima i ree da ih odnesu kuepazitelju ili u ubre, jer je njoj svejedno. Teleri se uputi u svoje odaje i baci se na leaj, a potom ponovo ustade. Bila je umorna, ali se plaila da spava, jer je esto imala komare. Tek to je ponovo sela, na vratima se pojavi, klanjajui se, kuni rob. "Gospo, va otac kae da treba da doete. Stigao je gospodar Alektus!" Teleri ustade tako naglo da oseti vrtoglavicu, pa se urno pridra za naslon lealjke. Je li Alektus doao u ime imperatora, ili iz nekog drugog razloga? Iznenada zbunjena, ona skide ogrta koji je nosila na trnicu, zamrljan prainom, i baci ga u stranu. "Kai da mi donesu vode za umivanje i reci Juliji da mi izvadi tuniku od ruiaste svile i odgovarajui veo!" Kada se Teleri pridurila ocu i gostu u trpezariji, bila je smirena barem spolja. Kada je sela, razgovor se vratio na predstojeu invaziju. "ta kau uhode, hoe li Rimljani brzo doi?" pitao je princ. "Mislim da Konstantin nema dovljno brodova za svu vojsku koju mora da dovede, pa e morati da ih gradi. Porazio je Karausija kod Gesoriakuma, ali nai momci su ga ipak dobro ispraili." Alektus otpi malo vina, pogledavi ispod oka Teleri. Porumeneo je kada je ula, ali pozdravio ju je vrlo zvanino. Dobro izgleda, pomisli ona, preplanuo od mnogo jahanja po suncu. A izgledao je i stariji - vie nije bilo deaki mekih crta lica. "A ovi nai momci", nastavi princ, "hoe li i oni, kao to si rekao, 'dobro ispraiti' Rimljane?" "Ako budemo jedinstveni", ree Alektus. "Ali dok sam putovao, uo sam govorkanja. Na narod - ljudi keltske krvi - sada se budi. Lepo je izmai ispod ape Rima, ali ima ih koji kau kako bi trebalo da idemo dalje i da izaberemo kralja koji nee biti stranac." Teleri brzo pogleda oca, koji je nastavio da ljuti jabuku. "A kako bi odabrali takvog vrhovnog kralja?" upita princ. "Da su nai narodi u stanju da se ujedine, Cezar - onaj prvi - nikada ne bi stekao ni uporite na naim obalama. Naa tragedija jeste to to smo uvek spremniji da se borimo meusobno nego protiv stranog neprijatelja." "Ali ako se sloe? Ako neki znak ukae na oveka koga su odabrali nai bogovi?" tiho upita Alektus. "Ima mnogo znakova i mnogo tumaenja. Kada doe vreme, svaki poglavar sudie po onome to sam vidi..." Teleri je zurila u njih, pitajui se da li sanjaju oni ili ona. A ta je sa Karausijem? No, razgovor je ve postao uopteniji i okrenuo se obuci vojske i nabavci hrane, pa putevima kojima e se kretati.

No je bila topla, i kada se veera zavrila, Alektus upita Teleri bi li se proetala atrijumom sa njim. Neko vreme su utke koraali. Potom Alektus iznenada zastade. "Teleri - zato si napustila Karausija? Je li bio okrutan? Da li te je tukao?" Ona umorno odmahnu glavom. Oekivala je neto ovakvo. "Tukao? Ne - nije mu bilo toliko stalo. Nije mi uinio nita naao, ali kad god bih ga pogledala, videla bih Saksonca." "Nikada ga nisi volela?" Ona ga pogleda u oi. "Nikada. Ali ti jesi, Alektuse, ili si mu se barem divio! ta eli da ti kaem?" "Mislio sam da e on spasti Britaniju!" uzviknu Alektus. "Ali to je bila samo promena gospodara. A ja sam uvek bio u njegovoj senci. A ti si pripadala njemu..." "Jesi li ozbiljno mislio ono to si rekao mom ocu, ili si ga samo iskuavao?" upita Teleri. On duboko uzdahnu. "Teleri, mogao bih da vodim ovu zemlju. Vlada zavisi od novca, a novac kontroliem ja. Potiem od prineva Belge, i od silurskih, po majinoj strani. Znam da to nije dovoljno. Ali ako bi ti mogla da me voli - poli bi za mnom ako bi ti pristala da bude moja kraljica." Ona je odsutno opipavala haljinu. "A da li me voli, ili samo eli da se oeni mnome, kao on, zato to bi ti to pomoglo da stekne mo?" Ona podie pogled i vide da Alektus drhti. "Teleri", apnu on. "Zar ne zna ta oseam prema tebi? Progoni me u snovima. Ali kad smo se sreli, ti si bila princeza sa Avalona, a potom, odjednom, Karausijeva ena. Dao bih ti svoje srce na zlatnom tanjiru kada bi to poelela, ali radije bih ti ponudio Britaniju. Daj mi svoju ljubav i bie ne carica, nego Vrhovna kraljica." "A ta e biti sa mojim muem?" Njegov pogled, jo maloas blistav, postade surov. "Ubeivau ga dok se ne sloi..." Ako i odustane od nje, Teleri nije mogla zamisliti Karausija kako dobrovoljno preputa mo nekom drugom. No, Alektus je kleao pred njom, i zato joj nita drugo nije bilo vano. On je uze za ruku i poljubi je, a onda je blago okrete i poljubi joj i dlan. Kako nean dodir, pomisli ona. Alektus je ne bi spreio ako bi sada ustala i udaljila se. No, dok je gledala njegovu pognutu glavu, osetila je kako je obuzima zatitniko saaljenje, i prvi put je shvatila da i ona poseduje mo. Karausiju je bila potrebna kao veza sa Britancima i sa Avalonom. Ovom oveku potrebna je njena ljubav. Ona mu blago pogladi kosu, i kada je podigao glavu, ona ga primi u naruje. Glasnik koga je princ Eidin Minok poslao imperatoru javio je da e prievi ljudi krenuti iz Durnovarije na junske ide. Princ je preporuivao da im se u susret, kod Sorviodunuma, poalje oficir; tamo se glavni put sa jugoistoka ukrta sa putevima iz Akve Sulis i Glevuma. Nekoliko dana pred Dugodnevicu, Karausije, iznuren itavom sedmicom pregovora sa lokalnim senatorima u Venti, odluio je da im lino poe u susret. Jo je za jahanje nosio germanske pantalone, ali savetnici su ga ubedili da svoju menapijsku gardu obue u rimljansku opremu. Kad je pogledao kolonu iza sebe, utvrdio je da izgledaju kao bilo koji drugi regruti poslati da slue na drugom kraju imperije. Kada su prispeli u Sorviodunum, Durotrigi jo nisu stigli, ali vreme je bilo prijatno i sunano; po takvom danu ne treba sedeti u kui, nego izii na sve vazduh. Dok je predvodio svoje ljude putem ka Durnovariji, Karausije je razmiljao kako bi najvie voleo da se nalazi na palubi broda. Ovo bi bio divan dan za plovidbu. No, morao se zadovoljiti njihanjem na konjskim leima, i samo zamiljati da su bregovi oko njega, zapravo, morski talasi. Ve se bliilo podne kada je jedan Menapijac uzviknuo; Karausije podie pogled i ugleda na putu oblak praine. Poslednjih godina nauio je da procenjuje brojnost konjice, i sada je znao da im se pribliava oko etrdeset ljudi, gonei konje bre nego to bi iskusan zapovednih zahtevao, verovatno pre u oduevljenju nego u urbi. On podbode svog vranca, a Menapijci preoe za njim u kas, urei u susret Durotrizima. Uz osmeh je prepoznao Telerinog najstarijeg brata, snanije graenog od nje, ali sa istom crnm kosom. No, ionako je ve znao ko mu ide u susret. Dobro izgledaju, pomislio je, osmotrivi ih -

oprema koju su nosili, sva nakiena ukrasima i medaljonima, vie je priliila paradi nego putu - ali delovali su energino i odluno. A jahali su, naravno, odlino. Samo je jedan konjanik jahao bez lakoe. Karausije zakloni oi jednom rukom, mirkajui, i prepoznade Alektusa. Nije ga poznao odmah, jer ga jo nikada nije video bez rimljanske odee, a sada je jahao u utoj tunici i purpurnom platu, kao belgiki princ, to je, uostalaom, i bio. Izgleda da Karausije nije bio jedini koji se setio svojih korena, sada kad se bore protiv Rima. On se nasmei i mahnu im dok su se zaustavljali pred njim u oblaku praine. "Alektuse, mome, ta ti radi ovde? Mislio sam da si u Londiniumu." "Ovo je moja zemlja i moj narod", odvrati Alektus. "Ovde mi je mesto." Karausije oseti probod nesigurnosti, ali nastavio je da se smei. "Pa, svakako si mi doveo odlian odred Durotriga." On se osvrte ka jahaima i oseti jo jau nelagodnost, jer niko se nije smeio. Telerin brat potera svog konja malo blie. "Zar si mislio da ste vi Rimljani - ili bolje da kaem vi Germani - jedini koji umete da se borite? Keltski ratnici su potresali zidine Rima dok je tvoj narod jo puzao po blatu." Teudibar, jedan od njegovih Menapijaca, zarea neto, ali Karausije mu dade znak da bude miran. "Da nisam verovao u vau hrabrost", poe on, "ne bih traio od tvog oca da vas poalje. Britaniji je potrebno da se za nju bore svi njeni sinovi - i oni iji su se preci borili protiv Cezara, i deca legija, dovedenih iz Sarmatije i Hispanije i svih krajeva imperije da puste koren u ovoj zemlji. Sada smo svi Britanci." "Ti nisi", ree jedan od Durotriga. "Ti si roen preko mora." "Dao sam svoju krv Britaniji", odvrati Karausije. "Lino je Gospa od Avalona prihvatila moju rtvu." ak i sada mu srce poskoi od pomisli na Diernu. U Portus Adurni dao je vie od svoje krvi; prolio je i svoje seme, sam svoj ivot, te noi u njenom zagrljaju, i to ga je obnovilo. "Gospa od Britona to odbija", ree Alektus. Ratnici mu oslobodie prilaz. "Ker Eidina Minoka vie nije tvoja ena. Saveznitvo je okona-no, i na zavet povuen." Karausije se ukoi od besa. Zar je taj mladi poludeo? "Plemena daju hrabre ljude", ree on u poslednjem pokuaju da smiri strasti, "ali tri stotine godina niste nosili oruje, osim lovako. Bez pomoi britanskih legija, biete lak plen Konstantinu." "Legije", prezrivo frknu Alektus. "One e poi za onim ko ih plaa. Zar nije to istorija vae imperije? A vlast pripada meni. Bilo zbog novca ili iz ljubavi, itava Britanija borie se protiv napadaa. Ali mora ih predvoditi ovek od stare loze." Karausiju poe da pulsira vena na sleponici. "Znai, ti..." Alektus klimnu glavom. "Moda bi bilo drugaije da si imao sina sa Teleri, ali ona je odbacila tvoje seme. Prenela je ovlaenje na mene." Karausije je slepo piljio u njega. Znao je da nikada nije stekao Telerinu ljubav, ali nije znao da ga ona mrzi. To ga je zabolelo, jer mu je jo bilo stalo do nje, iako mu je Dierna pokazala ta zaista znai voleti. Deo njegovog uma, jo sposoban za razlonost, govorio mu je da Alektus sve to govori da bi ga povredio. Da mu se Dierna nije onako potpuno predala, Alektus bi moda i uspeo. No, poto je seanje na njenu ljubav bilo u njemu kao iva voda, nikakvo Alektusovo izazivanje nije moglo da mu uzdrma mukost. Ona, a ne Teleri, daje mo vlasti. No, Durotrizi su oito verovali Alektusu, a on nije mogao da izda Diernu i kae im ta mu je podarila. "Ovi ljudi nisu pod zavetom", polako ree on, "ali ti si, Alektuse, dao zavet meni. Kako da ti veruju ako mene izda?" Alektus slee ramenima. "Zakleo sam se bogovima Rima - istim bogovima kojima si se ti zakleo da e sluiti Dioklecijana. Jedan pogaen zavet povlai drugi - 'oko za oko', kako kau hriani." Karausije potera svog konja jo blie, primoravi mladia da ga pogleda u oi. "Izmeu nas dvojice, Alektuse, nije postojao samo zavet", tiho ree on. "Mislio sam da imam tvoju ljubav." Mladi odmahnu glavom. "Vie volim Teleri." Teleri, pomisli Karausije, a ne Britaniju.

"Uzmi je slobodno, ima moj blagoslov", mrano ree on, "i neka ti prui vie nego to je ikada pruila meni. Ali to se tie Britanije, verujem da su legije dovoljno razumne da se ne pokoravaju neobuenom deaku, ak i kada deli zlato akom i kapom. A moda druga plemena nee biti toliko voljna da se pokoravaju Durotrizima, koji su ih pokorili pre dolaska Rimljana. Slobodno pokuaj, Alektuse, ali ne verujem da e te narod ove zemlje slediti, a ja neu da napustim one koji polau nadu u mene..." On prezrivo okrete konja. Odmakao je moda za dve konjske duine kada jedan Menapijac uzviknu upozorenje. Karausije poe da se okree, i zato ga koplje koje je bacio Telerin brat nije pogodilo u lea, nego u bok. U prvom trenutku osetio je samo udar. Potom koplje samo ispade od sopstvene teine. Kad je palo na put, Karausije oseti vrelu krv kako mu tee ispod rebara, a potom, konano, prvi plameni probad bola. uo je uzvike i zveket maeva. Jedan konj zanjita. On zamirka, pokuavajui da usmeri pogled, i ugleda jednog gardistu kako pada. Jo nisam mrtav, pomisli on, a ljudi umiru zbog mene! Jedan duboki uzdah pomoe mu da se pribere, i on izvue ma. Poterao je konja ka Alektusu, ali izmeu njih je bilo previe ljudi. Jedna otrica sunu ka njemu; uspeo je da je odbije, zamahnuo je svojim maem, osetio trzaj pri udaru, i video neprijatelja kako pada. ista srea, pomisli on, ali ve ga je obuzimao brobeni gnev, i svakog trenutka je bio sve snaniji. Njegovi Menapijci, videi ga kako se bori, ohrabrie se i napadoe jednako estoko. Sve oko njega bilo je mutno. Iznenada pred njim vie nije bilo neprijatelja. uo je topot kopita i video da se Durotrizi prestrojavaju oko Alektusa i urno se povlae. Mahali su orujem kao da se svaaju. "Gospodaru", povika jedan gardista. "Vi krvarite!" Karausije uspe da vrati ma u korice i da pritisne ruku na bok. "Nije ozbiljno", jeknu on. "Otcepi traku sa svog plata za zavoj. Bili su brojno jai od nas, ali smo ih potukli. Ako se sada povuemo, dobro e razmisliti pre nego to pou za nama. "Nazad u Sorviodunum?" upita Edfrid. Imperator odmahnu glavom. Alektusova izdaja uzdrmala je sva njegova uverenja, i sve dok se ne izlei nee smeti da veruje ni u iju odanost. Karausije se izvi da bi pogledao svoj bok. Krv je navirala iz rane, i bilo je teko videti je, ali oseao je da je ozbiljna. Iako je govorio nemarno, izgleda da bi mu mogli pomoi jedino londiniumski lekari. On se ispravi u sedlu i pogleda na zapad, gde su se bregovi stapali sa plaviastom izmaglicom. "Previj mi bok", ree on Teudibertu. "Gospodaru, rana je vrlo duboka. Moramo da naemo pomo." "Onamo", pokaza Karausije. "Jedini lek za ovu ranu nalazi se u Letnjoj Zemlji. Poi emo kao da se vraamo u grad i skrenuemo im im ne budemo pred oima. Izgubie vreme traei nas na putu. Hajde, brzo, i ne odugovlaite zbog mene. Ako ne budem mogao da jaem, veite me za sedlo; ako ne budem mogao da govorim, pitajte za put za Avalon." 16. Dierna kriknu od proboda bola. Nit joj pue meu prstima i vreteno se otkotrlja u travu. "Gospo! ta se desilo?" uzviknu Lina, devojka koja ju je sluila ovog meseca. "Je li vas ubola pela, ili ste povredili ruku?" Njene rei izgubie se u zabrinutim uzvicima dok su im pritravale ostale ene. Svetenica pritisnu ruku na bok i duboko udahnu, trudei se da nadvlada bol. Nije poticao od srca; straan probod pulsirao je znatno nie, ispod rebara, kao da je neto unutra slomljeno. A bol nije poticao ni sasvim iznutra. Koa joj je, na paljiv dodir, bila preosetljiva; a ipak, kada su joj raskopali tuniku, nije se videla nikakva rana. Nikakva arolija niti urok nisu mogli da se probiju kroz Dierninu svesnu zatitu. A postojala je samo jedna iva osoba kojoj se toliko potpuno otvorila da bi mogla da oseti njegov bol. Shvatila je

da je, dok su vodili ljubav, Karausiju dala vie od svog tela - dala mu je i deo svoje due. Ona posla svoj duh da poleti putem kuda je doao bol, i oseti njegovu enju za njom. "Pogodila ju je magija", tuno ree stara Sigfola. "Paljivo je podignite, keri. Moramo je odneti u postelju." Dierna je jedva smogla snage da progovori. "Nije... to... moj bol. Moram da se... odmorim, ali ti... Adven... idi do svetog kladenca. Neko... dolazi... pokuaj da Vidi ko je to!" Dierna je itavo popodne leala u hladnoj tami svoje kue, koristei sve to je ikada nuila kako bi odrala trans koji e je potedeti bola. Fizika patnja postepeno postade podnoljiva, ali u njoj je raslo oseanje potrebe. Karausije ju je traio, ali hoe li je nai na vreme? Bio je to dobar plan, pomisli Karausije, zaustavivi konja i isprekidano diui, ali ipak je precenio svoju izdrljivost. Uprkos zavojima, svaki korak nanosio mu je nepodnoljiv bol. Kada je trebalo da izabere hoe li se zaustaviti ili izgubiti svest, procenio je da bi pauza zahtevala manje vremena. Ali morao je da zastaje sve ee i ee, a prilikom poslednjeg zastanaka stigla je galopom zatitnica, da javi kako su im Durotrizi na tragu. "Hajde da ovde napravimo zasedu", ree Teudibert. Karausije odmahnu glavom. uma je bila suvie gusta za manevrisanje, ali ne i dovoljno gusta da prui zaklon. "Onda emo se podeliti", ree ratnik. "Deo e produiti niz dolinu, gde je tlo meko, pa e se nai tragovi dobro videti. Vi skrenite preko vresa. Uz malo sree, poi e za nama." Imperator klimnu glavm. Tako e se spasti bar deo njegovih ljudi. Znao je da je to jedini nain da ih natera da ga ostave. Alektus jeste izdajica, ali ovi mladii poloili su mu zavet i nee dobrovoljno nadiveti svog zapovednika. "Neka vas Hehalena uva." Prizvao je njihovu boginju da im pomogne dok su urno odlazili. "Hajde da poemo", ree Teudibert, "dok njihova buka jo zaklanja nau." Teudibert je drao njegove uzde, jer se Karausije sada jedva drao u sedlu; uspeo je da savlada bolni uzvik kada je od konjskog koraka opet osetio talase bola. Tokom naredna dva dana isti prizor ponovio se nekoliko puta. Menapijci su bili izdrljivi i navikli na teka putovanja, ali Durotrizi su poznavali zemlju. Varke su neko vreme uspevale, ali neprijatelj ih je stalno ponovo pronalazio. Karausijeva jedina nada bila je da stigne na Avalon, gde e ga uvati potovanje Britanaca prema svetom ostrvu. Po podne treega dana stigli su na istoni kraj movara Letnje Zemlje. Sada je Karausije ve bio preslab da bi sam sedeo na konju, pa je jahao privezan za Teudiberta. Menapijci su se razumeli u movare, ali ne na konju. Poslali su dva oveka da idu dalje sa ivotinjama. Preostala estorica zadrala su samo konja koji je nosio Karausija, pa poee da obilaze jezero, traei selo naroda iz movare iji bi itelji mogli da ih prebace u Avalon. Nije im palo na pamet da su Britanci ve pogodili kuda su se uputili i da su odjahali preko grebena Poldens da bi ih presreli. Karausije, koji bi to mogao da predvidi, sada vie nije mogao da razmilja. Trgao se tek kada je Teudibert naglo zaustavio konja, psujui. On se uspravi u sedlu i otvori oi. Padalo je vee. Preko mirne vode videle su se sojenice naroda iz movare. Pred njima se nalazio komadi vrstog tla, a na njemu se jasno videla grupa konjanika. "Sakriu vas u movari", rele Teudibert, odvezujui ue koje ih je dralo zajedno i vezujui slobodan kraj svom gospodaru oko pojasa. "Ne..." jeknu Karausije. "Radije u umreti u borbi. Ali poalji Edfrida u to selo. Neka ih zamoli da pozovu Gospu od Avalona." Jo pre nekoliko trenutaka nije mogao ni da se pomeri, ali sada, ugledavi neprijatelja, uspeo je da sjae i isue ma. "Ba dobro", ree Teudibert kad su jahai poli ka njima. "Umorio sam se od beanja." On se nasmei, a Karausije je jedva smogao snage da mu uzvrati. Na kraju se sve svede na uasno jednostavne stvari. Oseao je to i ranije pred bitku, kada svi planovi i pripreme postaju nevani dok stoji licem u lice sa neprijateljem. Ali ranije je bar po injao

borbu nepovreen. Ovog puta mogao se nadati jedino da zada dva ili tri dobra udarca pre nego to ga obore. U uima mu je odjekivao topot kopita. Jedan konj se okliznu i pade, ali ostali su mu se pribliavali zastraujuom brzinom. Karausije se nae u stranu i zamahnu maem na najblieg jahaa. Teudibertovo koplje blesnu i Britanac pade. Drugi jaha ve je bio nad njima; imperator zakorai unazad u blatnjavu vodu, trudei se da odri ravnoteu, ali konj iznenada zastade, uplaen od nesigurnog tla. Jaha se okliznu i zgrabi grivu da se zadri; Karausijev ma ga pogodi u bok. Naredni trenuci protekoe kao niz nepovezanih slika. Stajao je lea u lea sa Teudibertom, napola oslonjen o njega. Oseti je udar, i jo jedan, i znao je da je pogoen, ali vie nije oseao bol. Zatreptao je, osvrui se, i upitao se da li tako slabo vidi zbog tame ili zbog gubitka krvi. Stizalo je jo jahaa. Teudibert iznenada jeknu, i Karausije se zatetura jer je naglo izgubio oslonac. Poslednji trzaj gneva ponese ga da se okrene, zamahujui. Udarac je pogodio Teudibertovog ubicu u vrat dok se saginjao da izvue koplje. Karausije se zatetura, trudei se da podigne ma. No, nije vie bilo protivnika. Oko njega je lealo desetak tela; neki su jeali, neki su ve bili mrtvi. Sa druge strane grebena uli su se zvuci borbe, ali nita nije mogao da vidi. Potom i to nestade. Moji odvani menapijski momci pruili su mi poslednju priliku, pomisli on. Ne smem je protraiti. S desne strane primetio je vrbe, gotovo srasle kraj same vode. Ako se tamo sakrije, niko ga nee nai. Vrtelo mu se u glavi od gubitka krvi, ali odnekud je smogao snage da stigne do zaklona meu drveem. Tri dana i tri noi Dierna je bdela, dok je njen duh stremio ka oveku koga voli. No, krajem drugog dana dodir je postao isprekidan, kao da on povremeno gubi svest. Treeg dana ponovo se javio bol, a sa njim i strepnja koju je jedva podnosila. Tek iza ponoi zapala je u nemiran san, pun komara u kojima je beala kroz krvavo more, progonjena demonima bez lica. Probudila se na prvi predznak svitanja u otvorenim vratima, i shvatila da ju je trglo kucanje. "Ui..." apnu ona. Sela je u krevetu i shvatila da prvi put za tri dana ne osea bol. Je li Karausije mrtav? Nije verovala u to jer jo je oseala teret na dui. Pred sivim nebom stajala je Lina. "Gospo, doao je neko od naroda iz movare. Kae da je bilo borbe na ivici jezera. Jedan ratnik stigao je do njihovog sela, zahtevajui da oni nau njegovog gospodara i odvedu ga Gospi od Avalona..." Dierna ustade, iznenaena to je tako nesigurna na nogama, i uze svoj plat. Lina je ve nosila kotaricu sa melemima i zavojima. Svetenica joj se osloni o rame dok su silazile stazom, ali kada su stigle do barke, svei vazduh ve ju je oiveo. Prole su kroz maglu i stigle do sela naroda iz movare, sa kuama podignutim na visokim motkama u trsci. Sitni, tamnoputi ljudi ve su bili na nogama, a meu njima je stajao visok, plavokos momak koji je iao gore-dole obalom, uznemireno se osvrui. "Domina", pozdravi je on primitivim vojnikim latinskim. "Durotrizi su nas napali - predvodio ih je Alektus. Gospodar Karausije je ranjen. Rekao je da ga dovedemo ovamo. I tako mi svih bogova, uinili smo tako." "Gde je on?" prekide ga Dierna. Mladi zatrese glavom. "Poslao me je u selo po pomo. No, ljudi su videli borbu i bili su uplaeni. Koliko sam razumeo", on se osvrte oko sebe, "oni meni izgledaju kao deca, ali znam da su odrasli ljudi. Vratio sam se na bojite i naao samo mrtve. Ali moj gospodar nije meu njima. Ovi mali nisu hteli ni da se maknu tokom noi, jer se plae demona. Tragamo od prvog svitanja, ali Karausija nismo nali!" Imperator Britanije leao je pola u jezeru, a pola na obali, gledajui kako mu se krv mea sa jezerskom vodom, bojei je u crveno pod prvim zracima sunca. Nikada nije ni pomislio da svitanje moe da bude toliko lepo. No je bila puna uasa. Satima se trudio, puzao preko korenja drvea i zaobilazio blato koje je pretilo da ga uhvati u svoj sluzavi zagrljaj. Neko vreme je svakako bio u

groznici, ali sada mu je bilo hladno - suvie hladno - toliko da nije mogao da oseti noge. Nije oekivao da e tako skonati. Belo oblije labuda izie iz magle koja je lebdela nad vodom i proe kraj njega, ljupko kao u snu. Sa mesta gde je leao nije video bregove, pa je mogao za zamisli kako se nalazi u svojim rodnim movarama, tamo gde se otac svih reka grana u mnogo rukavaca, traei more. U njegovoj domovini, setio se, ljudi se predaju bogovima trostrukom smru. Mrano je stegao usne kada je shvatio da je on ve proao dve treine toga - bio je izboden na desetak mesta i napola udavljen. Ovo je dar, pomisli on. Povratio sam se, umesto da umrem u bunilu. Najmanje to mogu jeste da dovrim posao... Mudrou odnekud izvan ovog ivota setio se: Boginja nikada ne umire, ali Bog daje svoj ivot zemlji. Sada je znao da je to ve radio, inom volje koji ga je pretvarao iz rtve besmislenog nasilja u ponudu bogovima, uinjenu u nadi da e Boginja moi da je nekako iskoristi. Ue kojim je bio vezan za Teudiberta jo je stajalo oko njega. On nespretno opusti vor i premesti petlju sebi oko vrata, a drugi kraj priveza za koren drveta. Stajae uspravno koliko god bude mogao, jer jutro je veoma lepo, ali znao je da nee dugo izdrati. Negde iza ove magle nalazi se carica njegovog srca. Hoe li saznati koliko ju je voleo? Ovo je dar za tebe, pomisli on, i za boginju kojoj slui. Roen sam preko mora, ali moja smrt pripada Britaniji. Moda to nije ni vano. Dierna mu je jednom rekla da su, iza lica koja nose, svi bogovi jedno. Jedino je alio to nije jo jednom video more. Sunce se podizalo sve vie, blistavo poigravajui na vodi. Odsjaji su gotovo isti kao na okeanu, pomisli on... a onda je to bio okean, i brujanje u uima bila je pesma vetra u jedrima, a vrtoglavica je bila propinjanje broda koji ga nosi preko mora. Sad mu je sinulo: kao to su bogovi jedno tako su i vode jedno, sve potiu iz materice Boginje, sve su isto, najdrevnije more. Pred njim se iz okeana podie ostrvo, oivieno liticama od crvenog kamena i zelenim poljima iza njih. U sreditu se nalazilo iljato brdo, s ijeg je vrha sijao pozlaeni krov hrama. Poznavao je to mesto, a poznao je i sebe, sa svetenikim oznakama na elu i kraljevskim zmijama na podlakticama. Istupio je napred, podigavi ruke u pozdrav, ne marei vie za telo koje je ostavio za sobom, beivotno i vezano. Preko vode se uo glas ene koja e, iz ivota u ivot, uvek biti njegova voljena. Dozivala ga je. Dierna je koraala obalom jezera, dozivajui svog voljenog. Sada, kada je Karausije toliko blizu, veza izmeu njih e je privui. Znala je da ostali idu iza nje, ali drrala je oi zatvorene, pratei miris duha izmeu svetova. Kada je uspela, znala je to po svesti na oba nivoa da je drugi deo njene due u blizini. Dierna otvori oi i ugleda ljudsko telo, zapleteno u korenje drvea i napola potopljeno, toliko prekriveno blatom i komadima trske da je izgledalo kao da se ve stopilo sa tlom na kome je lealo. Edfrid je protrao kraj nje, stao kao ukopan kad je ugledao konopac oko Karausijevog vrata i nainio znak potovanja pre nego to je pruio ruke i drhtavim prstima oslobodio i izvukao na obalu telo svog gospodara. Ljudi iz movare uasnuto su aputali, ali Edfrid je moleivo pogleda. "Ovo nije bila sramna smrt. Da li razumete?" Ona klimnu glavom, stegnutog grla. Zar nisi mogao da saeka jo malo? jecalo je njeno srce. Zar nisi mogao da ostane da se oprosti sa mnom? "Odneu ga i prirediu mu pogreb dostojan heroja..." poe mladi, ali Dierna odmahnu glavom. "Karausija je naa Boginja odabrala da bude kralj. U ovom i u drugim ivotima, on je vezan za ovu zemlju. A preko njega", dodade ona kad ju je prosvetlilo novo saznanje, "preko njega je i va narod vezan za Britaniju, i jednog dana e joj pripadati. Umotaj ga u moj plat i poloi ga u barku, i nainiemo mu grobnicu u Avalonu." Tokom itavog tog dana, najdueg u godini, Gospa od Avalona sedela je u svetom gaju kraj kladenca, uvajui telo svog imperatora. Kad bi vetar promenio pravac, ula je odlomke pesme druida sa vrha Tora. Ildeg je vrila ulogu Vrhovne svetenice. Dierna je odavno nauila da suzbija oseanja kada treba neto uraditi, ali takoe je nauila da ima trenutaka kada ak ni obuka ne moe

da nadvlada krik iz srca. Stvarno posveeni moraju da znaju kada doe takvo vreme i da se povuku, kako magija ne bi pola naopako. Da sam danas u krugu, svakako bih ga unitila, pomisli ona, gledajui Karausijevo mirno lice. Jo sam u plodnim godinama, ali sada se oseam kao Smrt... Oprali su Karausija vodom sa svetog kladenca i povezali mu strane rane. Sada su mu pripremali grob kraj Gavena, sina Eilaninog, koji je, prema predanju, i sam bio delom Rimljanin. Sahranie ga kao kralja Britanije, ali to e ipak biti hladna postelja za oveka sa kojim je legla u radosti. Kad bih se usudila, bacila bih se u grob sa njim i proslavila Veliki Obred kao u davna vremena, kada je kraljica sledila svog kralja i na Drugi Svet... Ali ona mu nije bila ena, i tuga zbog toga nanosila joj je jo vei bol nego gubitak, i proklinjala je svoj ponos koji ju je zaslepio pred glasom sopstvenog srca. Jer sve ovo bilo je njeno delo, sada je to videla - njene odluke naterale su Karausija i Teleri u brak bez ljubavi i dovele su do Alektusove izdaje. Da se nije uplela, Karausije bi jo plovio svojim voljenim morem, a Teleri bi bila srena kao svetenica Avalona. Dierna se zanjiha, obgrlivi grudi rukama, i zaplaka zbog svih njih. Mnogo kasnije, kada su glasovi sveanosti zamrli i kada je dugi sumrak dugodnevice zaklonio zemlju, kao da se i bol koji ju je obuzeo konano umirio. Dierna sede, trepui, i osvrte se oko sebe. Oseala se ispranjeno, kao da su joj suze sprale sva oseanja. No, ostala joj je jedna misao. Ona moe da plae, ali noas druge ene lee u muevljevom naruju, a deca im mirno spavaju, jer Karausije je odbranio Britaniju. Izdaleka se zau tutnjava bubnja, spora kao otkucaji njenog srca. Dierna ustade dok je sa Tora silazila kolona druida u belim odorama. Sklonila se u stranu kako bi podigli koveg, i zauzela je mesto iza njega kada su ponovo poeli da se kreu. Sili su do obale jezera, gde je barka obavijena crnim ekala da ponese gospodara mora na poslednje putovanje. Grob je bio iskopan na Straarskom brdu, najdaljem ostrvu koje je ostalo unutar magle, Kapiji Avlona. Za one koji ne mogu da prou kroz maglu, na ostrvu nije bilo nieg zanimljivog, osim siromanog sela naroda iz movare u podnoju brega, isto ko to u tom svetu u podnoju Tora nije bilo nieg sem par hrianskih koliba. No, nekada davno ovde je sahranjen drugi Branitelj Avalona, kako bi njegov duh mogao i dalje da titi Dolinu. Kada je doao ovamo, druidi su tom titulom pozdravili i Karausija. Bilo je sasvim prikladno da njegovo telo poiva kraj tela onoga zbog koga je titula i smiljena. Kada su stigli do Straarskog brda, pala je no. Grob su okruavale baklje; njihova svetlost irila je prividnu toplotu preko lica oveka koji je tu leao, i odsijavala se sa bele odee na druidima i plave na svetenicama. No, Dierna je bila zaogrnuta crnim, i mada je svetlost poigravala i odbijala se od utkanih zlatnih niti kao da su u tkaninu uhvaene zvezde, nije mogla da se probije kroz senku, jer noas je ona bila Gospa od Tame. "Sunce nas je napustilo..." tiho ree svetenica kada je pesma prestala. "Ovaj dan je vladao, ali sada je pala no. Od ovog trenutka, mo svetlosti e se smanjivati, sve dok zimska hladnoa ne okuje svet." Dok je govorila, kao da se ak i sjaj baklji umanjio. Uenje Misterija pridaje veliku vanost ciklinim promenama prirode; sada ih je razumela itavom duom. "Duh ovog oveka nas je napustio..." Glas joj je jedva primetno zadrhtao. "Vladao je u sjaju, kao sunce, i opao je, kao sunce. Kuda sunce odlazi kada nas napusti? Kau da odlazi u june zemlje. Tako i njegov duh sada putuje u Zemlju Leta. alimo to smo ga izgubili. Ali znamo da e se, u srcu zimske tame, sunce ponovo roditi. I zato dajemo ovo telo zemlji od koje je stvoreno, u nadi da e njegov blistavi duh jednom ponovo stei telo i doi meu nas, u asu kad bude potreban Britaniji." Dok su polagali telo u grob i poinjali da ga zatrpavaju, Dierna zau kako neko plae, ali njene oi bile su suve. To to je rekla njoj nije probudilo nadu - nije vie bila u stanju da se nada. Ali Karausije nije odustao od borbe kad se sudbina okrenula protiv njega, i znala je da ni ona to nee uiniti. "Karausije ima svoju pobedu. Ali ima je u svetu duha. U ovom svetu, njegov ubica je jo iv i razmee se svojim delom. To je uinio Alektus - Alektus, koga je on voleo - Alektus, koji mora da

plati za svoju izdaju! U ovom trenutku, kada se plime moi okreu ka propadanju i gaenju, poslau na njega svoju kletvu." Dierna duboko udahnu i podie ruke ka nebesima. "Moi Noi, prizivam vas, ne magijom ve po drevnim zakonima Neophodnosti, da padnete na ubicu. Neka mu nijedan dan ne bude sjajan, nijedna vatra topla, nijedna ljubav iskrena, sve dok ne plati za svoj zloin!" Ona se okrete i pokaza ka jezeru koje se blago talasalo. "Moi Mora, materice iz koje smo svi roeni, monog okeana ije struje nas sve nose, neka svi pravci koje izabere pou naopako! Podigni se i progutaj ga, o More, i udavi ga u svojim mranim plimama!" On klee kraj groba i zagnjuri prste u rastresitu zemlju. "Moi Zemlje, kojoj sada predajemo njegovo telo, neka ovek koji ga je ubio ne nae mira na tvojoj povrini! Neka sumnja u svaki svoj korak, i u svakog oveka od koga zavisi, i u svaku enu koju voli, dok ponor ne zine pod njim da ga proguta." Dierna ustade, mrano se smeei zapanjenim licima oko sebe. "Ja sam Gospa, i aljem na Alektusa, sina Cerialisovog, kletvu Avalona. Tako sam rekla, i tako e biti!" Godinji ciklus je tekao ka etvi, ali iako je vreme ostalo lepo, zemljom se irila letnja oluja glasina. Imperator je nestao. Neki su govorili da je mrtav, da ga je Alektus ubio. Ali drugi su to poricali, jer gde je onda telo? Krije se od neprijatelja, verovali su. Trei su opet aputali da je pobegao preko mora, da se pokori Rimu. Bilo je sigurno jedino to da se Alektus proglasio za vrhovnog kralja, i da je poslao jahae irom Britanije da pozovu poglavice i zapovednike na veliko polaganje zaveta u Londiniumu. Narod Londiniuma se radovao. Teleri se tre od huke i vre pritegnu kone zavese na nosiljci. Unutra je bilo tesno, ali nije mogla da podnese buku, ili joj je moda smetala panja tolikih oiju, tolikih umova usmerenih ka njoj. Bilo je durgaije kad je ranije dolazila ovamo, sa Karausijem. Kada mu se pridruila ovde, on je ve bio prihvaen kao imperator. Razlika je u tome to je sada i ona deo ceremonije. Trebalo bi da je ponosna i uzbuena. Zato se onda osea kao zarobljenik u trijumfalnoj povorci nekog rimskog vojskovoe? Bilo je neto bolje kada su stigli u baziliku, iako je i tu bilo previe sveta. Stolovi su bili spremni za gozbu. Prinevi i magistrati koji su ve sedeli za njima odmeravali su je sa manje radoznalosti i vie prorauna. Teleri je pokuavala da dri glavu visoko, ali vrsto je stezala oca za ruku. "ega se plai?" upita princ. "Ti si ve carica. Da sam samo pomislio, dok si bila mravo devoje, da podiem Gospu od Britanije, mogao sam ti kupiti grkog uitelja." Ona ga pogleda i vide sjaj u njegovom oku, pa pokua da se nasmei. Zbrka boja na dnu dugog prolaza pretvori se u ljudske prilike. Ona ugleda Alektusa, ogrnutog purpurnim platom, nekako sitnog u poreenju sa krupnim ljudima oko njega. Oi mu sinue kad ju je ugledao. "Prine Eidine Minoe - budi dobrodoao", zvanino ree on. "Doveo si svoju ker. Pitam te sada hoe li mi je dati za enu." "Gospodaru, zato smo i doli..." Teleri pogleda jednog, pa drugog. Zar niko nee pitati nju? No, moda je ona svoj pristanak dala ve one noi u Durnovariji, a ostalo - ubistvo Karausija i sve to je usledilo - bilo je samo posledica. Ona istupi, i Alektus je uze za ruku. Gozba koja je usledila kao da nije imala kraja. Teleri je brljala po tanjiru, maloduno sluajui razgovore. Raspravljalo se o poklonu koji je Alektus razdelio vojsci po svom proglaenju. To je bila tradicija, pogotovo kada je novi imperator uzurpator, ali Alektusovi pokloni bili su velikoduni ak i po tom merilu. Trgovci su se, s druge strane, nadali novim povlasticama. Samo su poglavari starih keltskih loza obraali neto panje na nju, i sada je shvatila da je njen otac u pravu, i da su doli delom i zbog nje. Do trenutka kad su se mladenci uputili u krevet, Alektus je bio prilino pijan. Teleri ga je pridravala dok se teturao, i sada je shvatila da ga je uvek viala samo potpuno prisebnog. Zagrljaj

njenog prvog mua bio je neto to treba otrpeti. Dok je pomagala Alektusu da se svue, poela je da se pita hoe li njen drugi mu uopte moi da obavi svoju branu dunost. Uspela je da ubaci Alektusa u veliki krevet, pa je legla kraj njega. Sada, kad su ostali nasamo, morala je da ga pita mnogo stvari - izmeu ostalih, i o Karausijevoj smrti. Nije se iznenadila to je osetila krivicu kada je ula da je ubijen; od trenutka kada je prihvatila Alektusovu ljubav, razumela je, donekle, ta on namerava. Ali nije oekivala bol. Kada se okrenula ka njemu, on je ve hrkao. Usred noi, Alektus se tre iz sna, vritei da dolazi Konstantin sa ogormnom vojskom i krvavim kopljima. Privio se uz nju, jecajui, i Teleri ga je teila kao da je dete. Bio je sreniji dok je sluio Karausija. A ona, ako ne srena, barem je imala ast. Koje od njih troje je krivo za ovu tragediju? Moda bi trebalo da okrivi Diernu, gorko pomisli ona. Posle nekog vremena Alektus poe da je ljubi, grlei je sve grevitije, sve dok je nije uzeo sa oajnikom hitnjom. Na kraju je ponovo zaspao, ali Teleri je dugo leala budna u mraku. Ona, koja je sanjala o slobodi, sama je odabrala ovaj kavez. Ali sada je to uinjeno, i morae da trpi. Kada je konano zapala u nemiran san, poela je da se moli Boginji kao to nije od detinjstva, dok je jo sanjala da pobegne iz oeve kue. U Avalonu je i Dierna trpela. Kletva protiv Alektusa je poslata; njeno ispunjenje mora se prepustiti veim silama. Ali neko vreme inilo joj se da te sile ne mare za nju. Prola je godinjica Karausijeve smrti, a svet se okretao dalje. Svetenica je ekala, ali nije znala na ta. Prola je jo jedna godina. Ako Britanija i nije bila srena pod Alektusovom vlau, niko se nije usuivao da suvie glasno govori protiv njega. No, on je i dalje plaao varvarima, i obale su bile mirne. to se tie Konstantina, iako je njegova flota pobedila Karausijevu, pretrpela je velike gubitke, i kao to je Karausije i predvideo, bie potrebno mnogo vrmena i novca dok se izgradi dovoljno brodova za napad na ostrvo. Mesec je stajao visoko na nebu. Iako je poeo da opada, i dalje je bio dovoljno blistav da okolne zvezde izblede. Krov Kue Devojaka je blistao, kao i stubovi Puta Procesije. Dierna duboko udahnu hladni noni vazduh. Oko nje je vladala tiina. Nemir koji ju je spreavao da zaspi mora da potie iznutra. Neto se menja i oseaju se odjeci u unutranjim ravnima. Prola je jo jedna godina otkako je Britanija odbacila gospodara koga je odabrao Avalon, i za sve to vreme Vrhovna svetenica nije naputala svoje ostrvo, ali povremeno su do njih stizale glasine. Konstantin je konano krenuo u invaziju. Govorilo se da se iskrcao kod Londiniuma, i da su ga tamo doekale snage Vrhovnog kralja. Druge glasine govorile su o iskrcavanju kod Klauzentuma i maru na Kalevu. Da je Karausije ostao iv, koristila bi svu magiju Avalona da mu pomogne. Ali sada se vie nikada nee uplitati u dogaaje u spoljanjem svetu. Ve je htela da se vrati u krevet, kada je ugledala nekoga kako tri uz brdo. Bila je to Lina, kojoj je bilo odreeno da bdi kraj svetog kladenca. Vrhovna svetenica se namrti i poe joj u susret. "Pssst, tu sam." Ona zagrli devojku i povede je ka najblioj klupi. "Uzdahni duboko, jo jednom. Sad je sve u redu..." Grlila je Linu sve dok nije prestala da plae i drhti. "Kai mi, keri, ta te je uplailo?" "Kladenac!" Lina drhtavo uzdahnu. "Meseina je blistala na vodi, blistala je kao ogledalo. Pogledala sam u nju, i iznenada se oko mene pojavila magla i ugledala sam ljude kako se bore maevima. Bilo je strano! Toliko krvi! Drago mi je to nisam ula vriske." "Jesu li to bili Rimljani? Jesi li videla Alektusa?" "Mislim da jesu - rimljanski vojnici napadali su britanski logor. atori su goreli. Sve se videlo od svetlosti meseca i poara. Rimljani su bili pod punim orujem, ali nai su spavali. Neki su imali vremena da zgrabe titove, ali veina je bila goloruka. Najea bitka bila je oko mravog, tamnokosog oveka sa zlatnom trakom oko ela. Borio se odvano, ali ne naroito veto." Alektus! pomisli Dierna. Moja kletva konano je stigla na cilj. "Njegovi ljudi ginuli su jedan po jedan. Rimljani su pozvali kralja da se preda, ali on nije hteo, i zato su ga proburazili kopljem, ponovo, i ponovo, i ponovo, dok konano nije pao."

"Znai, mrtav je", glasno ree Dierna, "a Karausije je osveen. Budi mirna, mila moja, i neka se smire oni koji su ga izdali. U nekom drugom ivotu, moda emo se ponovo sresti." Te jeseni, dok je Cezar Konstantin leao na lovorikama u prestonici koju je vratio Rimu, zemlju zahvatie jake kie. U dolini Avalona, oblaci su zaklanjali Tor i leali nisko nad vodom, kao da se stapaju sa maglama koje ga tite. No, uprkos olovno sivom nebu, Dierna je oseala da joj je veliki teret pao sa srca, a njene svetenice, primivi njeno raspoloenje, poele su da govore o izgradnji novih zidova oko staja i o zameni krova na glavnoj sali. Jednog jutra, ubrzo posle ravnodnevice, devojka zaduena za ovce vratila se plaui, jer je jedna ovca prola kroz privremenu ogradu i nestala. Poto su se, posle mnogo nedelja nerekidne kie, oblaci najzad istanjili toliko da bi moda propustili i koji zrak sunca, i poto je posle mnogo meseci mirovanja poelela da se malo razmrda, Dierna dobrovoljno poe u potragu za njom. Nije bilo lako. Nivo vode porastao je zbog kie, i neka mesta koja su inae bila potpuno suva sada su se takoe pretvorila u movaru. Dierna je paljivo birala put, pitajui se otkuda glupoj ivotinji pomisao da uopte odlazi sa brda. No, u mekom tlu bilo je lako traiti tragove, i ona je ila za njima oko brda, iznad svetog kladenca, pa kroz vonjake. Tragovi su se nastavljali, du obale jezera, prema niskom bregu ostrva Briga, iji je oltar bio okruen jabukovim drveem. Dierna zastade, mrtei se, jer brdo, koje se samo u govoru raunalo za ostrvo, sada je stvarno bilo okrueno vodom. Nad movarom je leala magla, jo pregusta da bi se videlo nebo, ali proputala je odsjaje sunca. I pod tim nejasnim svetlom inilo joj se da pod drveem vidi neto sivo. Znala je gde mora da je staza, mada nije mogla da je vidi. Pokupivi tap sa zemlje, kako bi mogla da opipava tlo pred sobom, ona poe da gaca kroz vodu. Magla se kovitlala oko nje, pri prvom koraku kao veo, ali posle treeg pretvorila se u zavesu koja je sakrila i mesto sa koga je pola i ono kuda je pola. Ona zastade, obuzeta drevnom panikom, oseajui kako joj blatnjava voda pljuska oko lanaka. Ovo je moja zemlja! pomisli ona. Poznajem ove staze otkako sam prohodala - morala bih da naem put i vezanih oiju ili u snu! Ona duboko uzdahnu, prizivajui disciplinu koju je vebala gotovo otkako ivi na Avalonu. Dok joj je tutnjava u uima jenjavala, ona zau poziv. "Di'na, pomozi mi!" Glas je bio slab, zbog udaljenosti ili iznurenosti, i jo umrtvljen od magle. No, Dierna je napredovala. "U pomo... zar me niko ne uje?" Dierna jeknu, vida pomraenog od seanja. "Beka!" Glas joj se slomio. "Nastavi da zove! Beka, dolazim!" Teturala se dalje, opipavajui put tapom. "Oh, Boginjo, molim te - toliko sam se trudila da naem put..." Rei nestadoe u nepovezanom mrmljnju, ali bilo je dovoljno. Dierna se okrete i nae se u dubljoj vodi, posegnu ulima jaim od vida, kao kada je trila Karausija, i konano ugleda obris drveta, a kraj samog njegovog korenja, ensku priliku. Videla je mokru crnu kosu, mlitavu kao morska trava, i tanku, blatnjavu aku. Telo je, dok ga je vukla na vie tlo, bilo lako kao deije. Dierna privi enu na grudi i zagleda se... pravo u Telerine oi. "Mislila sam..." od zbunjenosti joj se vrtelo u glavi. "Mislila sam da si moja sestra..." uenje na Telerinom licu nestade, i ona zatvori i. "Izgubila sam se u magli", apnu ona. "Mislim da sam bila izgubljena jo od kako si me oterala. Pokuavala sam da se vratim na Avalon." Dierna je bez rei zurila u nju. Kada je ula da se Teleri udala za Alektusa, poelela je da prokune i nju, ali nije imala snage. Moglo se rei da je, ak i bez kletve, Teleri bila kanjena istim onim moima koje su unitile Karausijevog ubicu. Ali Teleri je jo bila iva. Magla je lebdela oko njih kao lepljivi veo. Na itavom svetu nije videla nita ivo sem Teleri, i sebe, i jabukovog drveta. "Prola si kroz maglu..." polako ree Dierna. "To moe samo svetenica, ili ako se ide kroz Vilinsku Zemlju." Misao se pojavljivala polako, kao iz duboke vode. Moe li da oprosti ovoj eni, zbog ije se ljubavi Alektus okrenuo protiv svog kralja? Moe li da oprosti samoj sebi, to je bila toliko uverena

da zna volju Boginje da im je svima nametnula ovakvu sudbinu? Dierna uzdahnu, oslobaajui se tereta za koji nije ni znala da ga nosi. "Nisi mene traila... Oprosti mi..." "Misli? Obeavam da u se prema svakoj eni u ovom hramu ponaati kao da mi je sestra, majka i ker, kao da mi je rod roeni..." Sveteniin glas dobijao je na snazi dok je ponavljala zavet Avalona. "Dierna..." Teleri podie pogled, a njene crne oi, jo tako lepe na tom izmuenom licu, ispunie se suzama. Dierna pokua da se nasmei, ali sada je i sama plakala i mogla je samo da zagrli drugu enu, njiui je kao dete. Nije znala koliko je vremena prolo pre nego to su se smirile. Jo ih je okruivao beli oblak, i bilo je hladno. "Izgleda da emo biti zarobljene ovde, osim ako se magla ne razie", ree ona sa lanom veselou. "Ali neemo gladovati, jer na drvetu ima jo jabuka." Ona blago nasloni Teleri o stablo i ustade da ubere jednu. Pri tom primeti pokret u vazduhu malo dalje od ostrva; a onda, kao da se zgusnula iz magle, pojavi se enska prilika na malom splavu sa motkom, nalik na onakve kakve koristi narod iz movare. Dierna se ukoi, kiljei da bolje vidi. ena joj je izgledala poznata, a ipak, dok se priseala ljudi iz sela u movari, nije mogla da joj se seti ni lica ni imena. Uprkos hladnoi, nepoznata je bila bosonoga i obuena samo u haljinu od jelenje koe, sa vencem od crvenih bobica na elu. "Zdravo", jedva je uspela da progovori. "Moe li tvoj splav da prenese na Tor dve izgubljene ene?" "To jest, Gospu od Avalona, i buduu Gospu od Avalona... Zato sam i ovde", dopre do nje odgovor. Dierna zatrepta, a onda konano shvati ko je doao po njih i duboko se pokloni. urno, kako Vilinska Kraljica ne bi nestala kao to se i pojavila, Dierna podie Teleri na splav i pope se za njom. Sledeeg trenutka splav je ve klizio ka oblaku. Magla je tu bila veoma gusta i sjajna, kao to ponekad izgleda kad se prolazi kroz nju ka spoljanjem svetu. Ali sjaj koji ih je doekao kada su izile bila je jasna svetlost Avalona. DIERNA GOVORI Noas, kada je iziao prvi pun mesec posle prolene ravnodnevice, Teleri se popela na proroko sedite. Odavno nije korien taj oblik Vida, jo od vremena Gospe Kaileje, pre nego to su svetenice ivele na Avalonu, ali dugo pamenje druida sauvalo je itav obred. Sada mi Vid retko dolazi, a bio nam je veoma potreban, i vredelo je rizikovati jedan pokuaj. Svetom sada vlada Konstantin, sin Konstantina Hlorusa, a hriani, mada je neko vreme izgledalo da e se sami unititi meusobnim svaama, ujedinili su se pod Dioklecijanovim progonima i sada vladaju kao miljenici njegovg naslednika. Bogovi Rima bili su sasvim zadovoljni da dele naklonost naroda Britanije sa naima, ali hrianski bog je ljubomoran gospodar. Teleri se u Avalonu popela na visoko sedite, dok joj je crna kosa padala kao veo, a svete biljke omoguile su joj viziju onoga to e biti. Videla je Konstantina kako velianstveno vlada i kako ga nasleuju nedostojni sinovi. Drugi imperator, kasnije, trudio se da vrati stare bogove i umro je mlad u dalekoj zmelji. U njegovo vreme, varvari su ponovo napali Britaniju, a posle njih narod iz Eriua. Ali uprkos svemu, nae ostrvo je napredovalo kao nikada ranije, osim hramova starih bogova, koje su unitili hriani; oni nau Boginju zovu demon, a uniteni hramovi diu osmuene zidove ka nebu. Posle nekog vremena, drugi britanski general ugledao se na Karausija, proglasio se za imperatora i odjedrio sa svojim legijama put Galije. Ali bio je poraen, a ljudi koje je poveo sa sobom ostali su u Armorici. Sada je u imperiju poeo da se sliva talas za talasom varvara iz Germanije, i na kraju su proli i kroz kapije Rima. Britanija, naputena od legija, konano je proglasila nezavisnost. Prolo je vie od stolea, i Obojeni Narodi poeli su da stiu sa severa, unitavajui zemlju. Teleri je tu poela da govori o novom gospodaru, koga su ljudi nazvali Vortigern, Vrhovni kralj.

Poticao je od stare loze, kao i Alektus, ali, kao i Karausije, doveo je preko mora saksonske ratnike da bi zatitio svoj narod. Tu sam pokuala da zaustavim priliv vizija, da upitam kakvu ulogu, u toj udnoj budunosti, moe da ima Avalon. Ona je na to kriknula u odgovoru bez rei, opsednuta slikama suvie haotinim da bi ih razumela. Pohitala sam da je vratim svesti, jer zaista je putovala vrlo daleko. Teleri sada spava. Moj mir je naruen, jer, i dok leim, slike koje je videla ive u mom seanju, i bojim se, u zemlji koja odbacuje Boginju i sva Njena dela i mudrost, za svetenice koje e doi posle nas na ovo sveto ostrvo.

Trei deo: KER AVALONA @03 = 440-452. n.e. 17. Neobino jak mraz drao je itavu Britaniju okovanu ledom. Iako je do Samena ostalo jo deset dana, poslednja oluja isisala je svu boju iz zemlje i ostavila ledenu ivicu na svakoj uzviici, a vetar je bio mrazno hladan. Bilo je opasno kretati se ak i pravim rimljanskim putevima. Ostrvo Mona, odvojeno od britanskog kopna uzanim kanalom, lealo je prekriveno ledenim mirom. Narod sa ostrva ve danima nije viao strance. Vivijen je bila utoliko vie iznenaena kada je pogledala kroz vrata tale i ugledala putnika kako skree na stazu to je vodila ka farmi. Krupna, koata mula na kojoj je stranac jahao bila je blatnjava sve to trbuha; stranac je, opet, bio toliko umotan u ogrtae i alove da su mu se videla samo stopala. Zamirkala je, na trenutak sigurna da ga poznaje. Ali to je, naravno, bilo nemogue. Ona se sae da podigne teku kofu sa mlekom, a onda poe ka kuu, drobei malim stopalima led koji je pokrio barice po stazi. "Tata, stie neki ovek, stranac..." Glas joj je bio melodian, tipino za sever, iako je roena na mestu koje se zavlo Letnja Zemlja. Njen usvojeni brat jednom joj je apnuo da ona potie sa jo neverovatnijeg mesta, ostrva po imenu Avalon, koje, zapravo, uopte nije deo ovoga sveta. Otac ga je brzo uutkao, i Vivijen, naravno, nije verovala u to, dok je bila budna, jer kako mesto usred kopna moe da bude ostrvo? Ali ponekad, u snu, gotovo da se seala i budila se sa udnim oseanjem lienosti. Njena prava majka bila je tamonja Gospa, i jedino to je znala. "Kakav stranac?" Njen otac, Neten, pojavi se iza ugla kue, sa punim narujem drva. "Izgleda kao gomila krpa, sav je umotan zbog zime, ali takvi smo i ti i ja." Ona se nasmei. "Ulazi unutra, curo", Neten mahnu na nju svim onim drvima, "pre nego to se mleko smrzne." Vivijen se nasmeja i proe kroz vrata, ali Neten je ostao napolju, gledajui mulu kako polako napreduje stazom. Vivijen je spustila kofu i skinula ogrta, a onda zau glasove i zastade da uje. Betok, njena usvojena mati, prestade da mea po loncu, pa i sama oslunu. "Talesine! Stvarno si ti", ule su Netena da govori. "Kakav te je zli vetar oduvao ak ovamo?" "Vetar iz Avalona, koji nije ekao da se vreme prolepa", stie odgovor neobino prijatnog glasa, iako je bio promukao od hladnoe. "Sve mi se ini da nisi preao toliki put samo da bi preneo Vivijeni pozdrave od majke!" odvrati Neten. "Ulazi, ovee, pre nego to se sasvim smrzne. Neu da se posle pria kako se najbolji bard Britanije smrznuo na mom pragu. Ne, ulazi, ja u smestiti mulu kod mojih krava." Vrata se otvorie, i u kuu ue visok i mrav mukarac. Vivijen ustuknu, zurei u njega, kada je poeo da odmotava alove, rasipajui oko sebe parie leda koji su se topili na dobro oribanom kamenom ognjitu. Ispod svih ogrtaa nosio je belu vunenu odoru druida. Ono to je spolja kvarilo

izgled jahaa bila je kutija za harfu od fokine koe, koju je smaknuo sa ramena i paljivo spustio na pod. Potom se zadovoljno protegnuo. Vivijen je primetila da ima veoma lepe ake i kosu proreenu na temenu, toliko svetlu da se nije moglo odrediti je li plava ili seda. Zakljuila je da e isto tako izgledati i kada ostari; zapravo, njoj je i ovako izgledao star. On primeti Vivijenin pogled i rairi oi. "Ali ti si samo dete!" "Navrila sam etrnaestu, i dovoljno sam odrasla za udaju!" odvrati ona, uspravljajui se, iznenaena toplinom njegovog osmeha. "Pa, naravno - zaboravio sam koliko lii na svoju majku; ona mi dosee samo do ramena, ali svi uvek smatraju da je vrlo visoka." On se nakloni njenoj usvojenoj majci, ije se mrtenje polako pretvori u mrgodnu ljubaznost. "Blagoslov ovoj kui i njenoj gospodarici", tiho ree on. "I putniku koji je poastvovao nae ognjite", odvrati Betok, "mada ne verujem da nam zaista donosi blagoslov." "Ni ja", ree Neten, ulazei kroz vrata. Dok je on skidao ogrta, Betok usu jabukovau u drvenu au i ponudi je posetiocu. "Ali elim ti dobrodolicu", dodade ona. "Veera e brzo biti gotova." Ona se okrete bakrau koji je visio nad vatrom, a Vivijen poe da postavlja drvene inije na sto. "Pa", ree Neten, "kakve su vesti?" Vivijen zastade da slua, sa inijom u ruci. Talesin uzdahnu. "Gospina ker, Anara, umrla je prolog meseca." Moja sestra, pomisli Vivijen, pitajui se treba li da oseti tugu, poto se te devojke uopte nije seala. "Je li to ona to je bila udata za Vortigernovog sina?" poluglasno upita Betok. Njen mu odmahnu glavom. "To je Idris, ali i ona je umrla, na poroaju, koliko sam uo." On se obrati Talesinu. "ao mi je to to ujem..." ekao je, oito se pitajui zato je bard preao toliki put samo bi im to rekao. "Gospa Ana me je poslala da dovedem Vivijen na Avalon..." ree Talesin. "Moj dom je ovde!" uzviknu Vivijen, gledajui naizmenino oca i barda. Talesin se jo vie uozbilji. "Znam. Ali potrebna si Gospi Ani." "Oe! Reci mu da me nee pustiti!" kriknu ona. Talesin iznenaeno pogleda Netena. "Nisi joj rekao?" "ta mi nije rekao?" podie glas Vivijen. "ta ovo znai?" Neten porumene, izbegavjaui njen pogled. "Da nisam tvoj otac i da nemam nikakvog prava da te zadrim; ali nadao sam se da to nikada nee morati da sazna." "Pa, ija sam onda ker? Kae da nisi moj otac. Hoe li sada rei da Gospa nije moja majka?" "Oh, jeste ti ona majka", mrano ree Neten. "Betok i ja smo dobili od nje ovu kuu kada smo te usvojili, i obeala je da e to biti uvek naa zemlja, a ti uvek naa ker, osim ako nekim sluajem obe tvoje sestre umru ne ostavljajui za sobom ensku decu. Najstariju je zadrala kraj sebe da ui za svetenicu. Poto je sada mrtva, znai da si ti njena jedina naslednica." Vivijen oseti da je prebledela. "I mene niko ni ne pita elim li da poem?" "Potreba Avalona vanija je od naih linih elja", blago ree Talesin. "ao mi je, Vivijen." Ona se ponosno uspravi, savlaujui suze. "Onda te neu kriviti. Kada moramo da poemo?" "Najradije bih rekao odmah, ali moja sirota mula mora da se malo odmori. Polazimo sutra u zoru." "Tako brzo!" Ona odmahnu glavom. "Zato me nije upozorila?" "Ni smrt nikoga nije upozorila, mila. Dovoljno si odrasla da pone obuku, a uskoro e putovanje biti potpuno nemogue. Ako te ne odvedem sada, ne bi mogla da stigne na Avalon sve do prolea." Dok se penjala u potkrovlje da se spakuje, poee da joj teku suze. Oseala se kao siroe. Bilo je jasno da je majka zove iz potrebe, a ne iz ljubavi. Avalon je bio lep san, ali nije elela da ostavi ljude koji su joj bili prodica, niti kamenito ostrvo koje je navikla da smatra svojim domom.

Talesin je sedeo kraj vatre, drei u ruci au tople jabukovae. Lepo se naspavao, u toplom, prvi put za vie dana. U ovoj kui vladao je mir. Ana je dobro izabrala kome e poveriti svoje dete. teta to nije mogla da je ostavi ovde. I nehotice se setio Gospe kakvu ju je poslednji put video, sa novim borama na visokom elu i stegnutim usnama nad isturenom bradom. Sitna i runa ena, moda bi rekao neko, ali od dana kada je stigao meu druide, pre dvadeset godina, ona je Talesinu bila Boginja. Anu je obuila roena majka, a ovu tetka, tako mu mu rekli. Nije uvek ker nasleivala majku, ali tokom stolea mnogo keri Avalona udalo se u prinevske kue Britanije, i one su slale svoje keri na sveto ostrvo da i same postanu svetenice. Anino dete vodi poreklo, posredno, jo od Siane, za koju se prialo da je bila ker Vilinske Kraljice. On oseti pokret i podie pogled. Sa potkrovlja se pojavi par nogu u pantalonama i obojcima. Gledao je neobinu priliku, umotanu u iroku tuniku, kako silazi niz lestvice i okree se ka njemu, neprijateljski se mrtei. Talesin podie jednu obrvu, i mrtenje se pretvori u nagovetaj osmeha od koga se itavo Vivijenino lice izmenilo. "Je li to odea tvog usvojenog brata?" "Nauila sam da jaem kao mukarac; zato se pri tom ne bih tako i oblaila? Tebi se ne dopada - hoe li se moja majka ljutiti?" On brzo savlada osmeh. "Nee joj se dopasti." Sveta Boginjo, pomisli on, ista je kao Ana. Naredne godine bie vrlo zanimljive. "Ba dobro!" Vivijen sede kraj njega i nalakti se na kolena. "To i hou. Ako se bude protivila, rei u joj da se ja protivim to me je odvela od kue!" Talesin uzdahnu. "Ne mogu da te krivim zbog toga." Ne valja to te je poslala dok si bila vrlo mala, a potom te pozvala nazad bez ikakvog upozorenja, kao da si ti lutka na kanapu, pomisli on, ali Ana je uvek radila po svome. A i ja sam osetio njenu ruku na svom kanapu... On primeti da se Vivijen ukoila i shvati da mu je ula misli. On bez razmiljanja naini jedva primetan pokret levom rukom; njeno iznenaenje nestade, i ona posegnu za oljom. Morae dobro da pazi. Ova malena moda ima dar jednak majinom, mada jo nije prola obuku. A od Gospe od Avalona on nikada nita nije mogao da sakrije. Kad su konano krenuli, ve je bilo prolo podne. Talesin je jahao mulu, a Vivijen malog planinskog ponija. Voda izmeu ostrva i kopna bila je potpuno zaleena, pa su mogli da je preu jaui. Proli su kroz selo nastalo kraj legionarske tvrave u Segontiumu i uputili se putem koji su Rimljani izgradili preko zemlje Deceangla, sve do Deve. Vivijen nikada nije jahala izvan ostrva Mona, i brzo se umorila. No, ipak je drala korak, ne pokazujui umor; druid, nauen da ne obraa panju na telesne zahteve, nije ni pomislio da bi mladoj devojci moglo biti teko da jae tolike sate. No, ma koliko Vivijen bila sitna, imala je vrstu grau tamnoputog naroda iz movare od kojih je nasledila izgled. Nije videla majku od svoje pete godine, ali vrsto je reila da pred njom ne pokae slabost. Stalno se pitala ko bi joj mogao biti pravi otac, i da li i on ivi na Avalonu. Moda e je on voleti. Jahala je dalje, sa smrznutim suzama na licu, i te noi legla je gotovo previe umorna da zaspi jer ju je sve bolelo. Postepeno, kako su silazili na jug kroz dolinu Vej, navikla se na napor, iako i dalje nije volela jahanje, niti ponija koji joj je dodeljen. Ta ivotinja kao da je bila posednuta nekakvim demonom nezavisnosti - uporno je pokuavala da ide kuda ona eli, a elje joj se nimalo nisu slagale sa Vivijeninim. Izmeu Deve i Glevuma gotovo da i nije bilo tragova Rimljana. Nou su nalazili zaklon kod pastira, ili kod malih porodica koje su jedva opstajale u brdima. Svi su potovali druida kao da im je u posetu doao lino bog, ali Vivijen su doekivali kao da im je ravna. Kako su zalazili dublje na jug, putevi su postajali sve bolji, mada je i dalje bilo veoma hladno, i ponegde bi primetili vilu u rimljanskom stilu, okruenu prostranim njivama.

Malo severnije od Korinijuma, Talesin skrete na put ka jednoj takvoj vili, naizgled vrlo udobnoj staroj kui sa dvoritem oivienim pomonim zgradama. "Bila su vremena", ree druid dok su se primicali vili, "kada je svetenik mog reda bio potovani gost u svakoj britanskoj kui, a Rimljani su ga uvaavali kao pripadnika srodne vere. No, u poslednje vreme hriani su zatrovali um tolikom broju ljudi - oni poklonike svih drugih vera nazivaju demoni, ak i ako potuju dobre bogove - da putujem preruen u lutajueg barda i otkrivam ko sam samo onima koji se dre starih obiaja." "A kakvi su u ovoj kui?" upita Vivijen kada su se oglasili psi uvari, a na vratima se pojavili ljudi da vide ko stie. "Ovo su hriani, ali ne fanatini. Junije Priskus je dobar ovek, koji se stara o zdravlju svojih ljudi isto koliko i o svojim ivotinjama, ali puta svakog da se sGm stara o svojoj dui, a neobino voli da slua harfu. Ovde e nas lepo primiti." U susret im je, okruen psima, iao snaan mukarac crvene kose. Vivijenin poni ba je tad poeo da se propinje, i dok ga je umirila, Priskus im je ve poeleo dobrodolicu. Veerali su u stilu starih Rimljana; mukarci su leali, a ene sedele na klupama kraj ognjita. Domainova ker Priscila, krupnooko dete od osam godina visoko gotovo koliko Vivijen, iskreno se divila goi, pa je sela kraj njenih nogu, nudei joj jo hrane kad god bi Vivijen ispraznila tanjir. To je bilo vrlo esto, jer su poslednjih dana odsedali kod siromanih ljudi, i Vivijen se plaila da e im hrana kojom su ih nudili biti neophodna tokom zime. Sada joj se inilo da je prolo itavo stolee od kako se poteno najela i ugrejala. Jela je ne obraajui mnogo panje na razgovore, ali kada se konano malo zasitila, primetila je da se pria o Vrhovnom kralju. "Jesi li zaista siguran da je Vortigern toliko lo?" upita Talesin, sputajui pehar za vino. "Zar se ne sea kako smo, kada je iz Rima stigao biskup Germanije, bili toliko oajni da smo pozvali biskupa da predvodi trupe protiv Pikta jer je pre stupanja u crkvu bio legionar? To je bilo iste godine kada se rodilo ovo dete." On se osmehnu Vivijeni i ponovo se okrete ka domainu. "Saksonci koje je Vortigern naselio na severu dre pod kontrolom Obojeni Narod; preselio je Votadine u Demeciju, a Kornove u Dumoniju, ime je smestio mona plemena tamo gde mogu da nas tite od Iraca; a onaj angliki poglavica, Hengest, sa svojim ljudima uva Saksonsku obalu. Samo kada vlada mir moemo da se svaamo meu sobom, ali ne ini mi se da Vortigerna treba za uspehe kazniti graanskim ratom." "Saksonaca je previe", ree Priskus. "Vortigern je Hengestu dao itav Kantijum, ne pitajui za dozvolu njihovog kralja. Prihvatao sam Vortigerna dok ga je podravalo Vee, ali Ambrozije Aurelijanus je na pravi car, kao i njegov otac pre njega. Borio sam se za njega u Gulopumu. Da je neki od njih nadmono pobedio, znali bismo na emu smo - a ovako e sirota Britanija proi kao ono dete koje je car Solomon ponudio da podeli izmeu dve majke, raskomadano da bi zadovoljilo njihov ponos." Talesin odmahnu glaovm. "Pa, koliko se ja seam, njegova pretnja opametila je posvaane ene, a moda e i sa naim voama biti isto." Njegov domain uzdahnu. "Prijatelju moj, za to e biti potrebno neto vie od pretnje. Bie potrebno udo." Na trenutak se namrtio, a onda je ustao, nasmeivi se svojoj eni i devojicama. "Ali ovo je turoban razgovor za ovako ledeno vee. Sad kad sam te nahranio, Talesine, da li bi hteo da nas razvedri pesmom?" U vili su ostali dve noi, i Vivijeni je bilo ao kad su poli dalje. No, druidski svetenici umeju da predviaju vreme, i Talesin je rekao da, ako ne krenu odmah, nee stii do Avalona pre snegova. Mala Priscila zagrlila je na rastanku Vivijen, obeavajui da je nikada nee zaboraviti, a Vivijen se, oseajui njeno dobro srce, upitala hoe li na Avalonu nai nekoga ko e joj se toliko dopasti kao drug. Tog i narednog dana su urili, odspavavi samo par sati u pastirskoj kolibi kraj puta. Vivijen je uglavnom utala, ako se ne rauna povremena poluglasna grdnja upuena poniju. Sledeu no proveli su u Akve Sulis. Vivijen je zapamtila samo velianstvene zgrade koje su poele da propadaju, i povremeni miris sumpora. Nije bilo vremena za razgledanje, i sledeeg jutra poli su putem za Lindinis.

"Hoemo li veeras stii do Avalona?" upita Vivijen iza njega. Talesin se okrete; put se uspinjao uz planinu Mendip, i ivotinje su usporile korak. On se namrti. "Na dobrom konju svakako, ali ove ivotinje ii e svojim tempom, ako uopte budu ile. Pokuaemo." Sredinom popodneva osetio je vlagu na aci; kad je podigao glavu, video je da se itavo nebo pretvorilo u neprekidni oblak, iz koga je poinjao da veje prvi sneg. Zaudo, izgledalo je kao da je sa snegom otoplilo, ali bard je znao da je to privid. Devojka se nije alila, ali kada je, ubrzo poto su proli put ka rudnicima olova, poeo da pada mrak, on skrete stazom ka grupici zgrada okruenih drveem. "Ovde se preko leta prave krovne ploe", ree Talesin, "ali u ovo doba godine sve je prazno. Niko se nee buniti ako tu prenoimo, pod uslovom da ujutro sakupimo i unesemo vie drva nego to smo potroili. Radio sam to i ranije." Sve je bilo vlano i ledeno, do te mere da ni vatra nije pomagala. Vivijen je sela tik do plamena, drhtei, dok je bard pristavljao vodu za kau. "Hvala", ree ona kad je dobila iniju. "Istina je da nisam elela da poem na ovaj put, ali hvala ti to se stara o meni. Moj otac - hou da kaem, usvojeni otac - ne bi uinio vie." Talesin je brzo pogleda, a onda poe da sipa kau u svoju iniju. Njena tamna koa postala je bleda od zime, ali u crnim oima poigravao joj je plamen. "Jesi li ti moj otac?" iznenada upita Vivijen. On se na trenutak ukoio od oka. No, brzo je mislio, jer se zaista i sam to pitao tokom ovog dugog putovanja. Bio je tek postao svetenik pred sveanost na kojoj je ona zaeta, i prvi put je uestvovao kraj Beltanskih vatri kao mukarac. A Ana, iako je bila pet godina starija od njega i ve rodila dve keri, nosila je lepotu Boginje kao krunu. Seao se kako ju je poljubio, seao se ukusa meda na njenim usnama. Ali te noi svi su bili pijani, sastajui se i rastajui u zanosu plesa. Povremeno bi se neki par dodirnuo, zagrlio i nestao u senkama da izvede najstariji ples na svetu. Seao se ene koja mu je jeala u naruju dok je izlivao u nju svoje seme i svoju duu. Ali tog prvog puta zanos ga je potpuno obuzeo, i nije se seao njenog lica niti imena. Devojka je jo ekala i zasluivala je da joj odgovori. "Ne sme to da me pita." Uspeo je da se nasmei. "Nijedan poboan mukarac ne sme tvrditi da je zaeo dete Gospi. ak i divlji Saksonci znaju za to. Ti si ker kraljevske loze Avalona, i samo to smem da ti kaem, i ja i bilo koji drugi mukarac." "Zarekao si se Istini", ree ona, mrtei se. "Zar ne moe da mi kae istinu?" "Svaki ovek bio bi ponosan na takvu ker, Vivijen. Odlino si podnela ovaj naporan put. Kada bude sama igrala kraj Beltanskih vatri, moda e razumeti zato ne mogu da ti odgovorim. Rei u ti istinu, dete moje - mogue je, ali naprosto ne znam." Vivijen podie glavu i pogleda ga u oi takvim pogledom da nije mogao da se otrgne, uprkos svoj dugoj obuci. "Ako mi je oduzet jedan otac", konano ree ona, "moram da naem drugog, a ne znam nikoga koga bih radije zvala ocem od tebe." Talesin je piljio u nju, onako skupljenu kraj vatre kao mala, smea ptiica, i prvi put otkako je postao bard ostao je bez rei. Ana e zaaliti to me je poslala na ovaj put, pomisli on. Ova ker nije Anara, koja je pokorno ila i po vodu i u smrt, kako god joj je Gospa naredila. Ali ja neu zaaliti kakva bi svetenica mogla da se naini od ove devojke! Vivijen je jo ekala. "Moda bi bilo najbolje da ne kaemo ovo tvojoj majci", konano ree on, "ali obeavam ti biu ti otac to bolje budem umeo." Stigli su do jezera u sumrak. Vivijen je razgledala predeo bez mnogo oduevljenja. Jueranji sneg pokrio je blato i trsku, a padao je i dalje. Barice su bile zamrznute, a i u tamnoj vodi jezera

svetlucale su ledene ploe na poslednjem dnevnom svetlu. Dalje niz obalu videla je nekoliko koliba, podignutih motkama iznad movanog blata. Sa druge strane vode nazirao se breg, vrha okruenog oblacima. Dok je gledala, odande dopree prigueni zvuci zvona. "Da li onamo idemo?" Talesin se na trenutak nasmei. "Nadam se da ne - mada, da nismo narod Avalona, Inis Vitrin bio bi jedino sveto ostrvo koje bismo ikada videli." On podie kravlji rog, itav izrezbaren spiralama, koji je visio na grani jedne vrbe, i dunu. Zvuk je mono odjekivao u nepominom vazduhu. Vivijen se pitala ta sad treba da se desi. Bard je gledao ka kolibama; ona poe njegovim primerom i prva je primetila pokret u grmlju. Bila je to neka strarica, umotana u koru drveta i nekakvo prastaro krzno. Sudei po visini i tamnim oima, koje su se jedine mogle videti na licu, svakako je pripadala narodu movare. Vivijen se upita zato Talesin taka udno pilji u enu, kao da mu je zanimljiva i opasna, ba kao da je naiao na zmiju. "Milostivi gospodaru i mlada gospo, amac ne moe da izie po ovakvoj zimi. Da li biste prihvatili da se odmorite u mojoj kui dok se vreme ne pobolja?" "Ne, ne bismo prihvatili", odluno ree Talesin. "Dao sam zavet da u dovesti ovo dete u Avalon to bre mogu, i umorni smo od dugog puta. Zar hoe da pogazim zavet?" ena se tiho nasmeja, i Vivijen se najei od nejnog glasa... ili moda samo od mraza. "Jezero je zamrznuto. Moda biste mogli da ga preete peice." Ona pogleda Vivijen. "Ako si roena za svetenicu, svakako ima Vid i znae kuda je bezbedno proi. Ima li hrabrosti da pokua?" Devojka joj utke uzvrati pogled. Viala je razne stvari, u kratkim blescima i odlomcima, jo otkako zna za sebe, ali je znala da, bez valjane obuke, Vid moe da bude i opasan. Ali u ovom razgovoru takoe je osetila prizvuk neega to nije razumela. "Led je nesiguran - izgleda vrst, a onda pukne i ti potone", ree bard. "Bila bi teta, poto sam doveo dete ak dovde, da se sad udavi..." Rei kao da su lebdele u ledenom vazduhu, i Vivijen pomisli da se starica trgla, ali to je svakako bio privid, jer se ova sledeeg trenutka okrete, pljesnu dlanovima i uzviknu neto na devojci nepoznatom jeziku. Istog asa niz lestvice provrvee sitni, tamnoputi ljudi ogrnuti krznima, toliko brzo reagujui da su sigurno sve vreme gledali. Iz zaklona od trske izvukli su barku, dovoljno dugaku i plitku da je mogla da primi ak i konje, a oko pramca bila je prekrivena nekom crnom materijom. Led se lomio i praskao dok su je vukli napred, i Vivijen je bilo milo to nije pokuala da se dokae. Da li bi je starica pustila da pokua? Sigurno je znala koliko je led tanak. U barci se nalazila i gomila krzna. Vivijen se urno zamota u njih, jer kad su vozari potisnuli barku motkama i pokrenuli je dalje od obale, osetila je ledeni dodir vetra. Zaudila se kad je ugledala staricu, za koju je mislila da samo jo jedna seljanka, kako sedi na pramcu - potpuno uspravna, kao da ne osea hladnou. Sada je izgledala drugaije, kao da joj je odnekud gotovo poznata. Stigoe na sredinu jezera. Vozari su se prihvatili vesala, a vetar je ojaao, pa se barka njihala na talasima. Vivijen tek to je shvatila da se kroz sneg nazire obala ostrva, sa okruglom crkvicom sagraenom od sivog kamena, kada vozari naglo podigoe vesla iz vode. "Gospo, ko e prizvait maglu?" upita jedan od njih na britanskom jeziku. U jednom stranom trenutku, Vivijen pomisli da se obraa njoj, a onda, zauena, ugleda staricu kako ustaje. Sada nije izgledala toliko mala, ni toliko stara. Mora da joj se na licu videlo ta osea, jer je primetila lukavi Gospin osmeh pre nego to se okrenula ka ostrvu. Vivijen nije videla svoju majku od pete godine, i nije mogla da se seti njenog lica, ali sada ju je poznala. Optuujui je pogledala Talesina - mogao je da je upozori! No, njen otac, ako je to bio, gledao je Gospu, koja je iz asa u as postajala sve via i lepa dok je podizala ruke. Na trenutak je stajala, tela izvijenog u prizivanju, a potom joj sa usana potee niz slogova u jasnom uzviku, i ona spusti ruke.

Vivijen oseti drhtaj u kostima dok su se pomerali iz jedne stvarnosti u drugu. ak i pre nego to je magla poela da svetluca, znala je ta se desilo, ali i dalje je irila oi u udu dok se magla razdvajala, otkrivajui ostrvo Avalon kako svetluca pod poslednjim zracima sunca koje vie nije sijalo u svetu to ga je ona znala. Na kamenju u krugu na vrhu Tora nije bilo snega, ali zato je pokrivao ovalu i leao na granama jabukovog drvea kao pupoljci, jer Avalon nije, ak ni sada, bio potpuno odvojen od sveta ljudi. Vivijeni se tada uinio kao vizija svetlosti, i u svim potonjim godinama svog ivota ona nikada nije videla nita toliko lepo. Vozari su, smejui se, zamahnuli veslima i brzo dovezli barku do pristanita. Ve su bili primeeni - niz brdo su hitali druidi u belim ogrtaima i devojke i ene u haljinama od vune, prirodne boje ili obojene plavo. Gospa od Avalona zbaci ogrtae kojima se preruila, prva izie na obalu i okrete se da uzme Vivijen za ruku. "Keri moja, dobro dola na Avalon." Vivijen ju je ve umalo uhvatila za ruku, ali sada zastade, a ono to se tokom celog puta nakupljalo u njoj sada pokulja kroz rei. "Ako sam tako dobro dola, zato ti je trebalo toliko dugo da poalje po mene, a ako sam ti ker, zato si me otrgla, bez i jedne rei upozorenja, iz jedinog doma za koji sam znala?" "Nikada ne objanjavam ono to inim." Gospin glas iznenada postade leden. Vivijen se odjednom setila tog glasa iz najranijeg detinjstva; bila je eljna maenja, a umesto toga doekala bi je hladnoa, stranija od udarca. Gospa produi neto blae. "Keri moja, doi e vreme kada e i ti initi isto tako. Ali za sada, tebe radi, mora se podvri istoj disciplini kao i svaka seoska novakinja na ovom ostrvu. Da li razume?" Vivijen je stajala bez rei, a Gospa - nije mogla da misli o njoj kao o majci - dade znak jednoj devojci. "Ravena, odvedi je u Kuu Devojaka i daj joj haljinu novakinje. Poloie zavet pre veere, u velikoj sali." Devojka je bila vitka, s plavom kosom ispod ala to ga je omotala oko glave i ramena. Progovorila je im su se udaljile od Gospe. "Nemoj se plaiti..." "Ne plaim se. Besna sam!" zasikta Vivijen. "Zato se onda toliko trese da mu jedva dri ruku?" Plavokosa devojka se nasmeja. "Veruj mi, nema razloga za strah. Gospa ne ujeda. ak ni ne laje mnogo, ako pazi da radi sve to ti kae. Doi e vreme, veruj mi, kada e ti bili milo to si ovde." Vivijen odmahnu glaovm. Da je moja majka pokazala bes, moda bih poverovala da me voli... "I uvek nas puta da postavljamo pitanja. Ponekad je nestrpljiva, ali nikad ne sme pokazati da je se plai - od toga se strano naljuti. I nikad ne sme pustiti da te vidi kako plae." Znai, dobro sam poela, pomisli Vivijen. Dok je na putu dovde razmiljala o svojoj majci, nije ni pomiljala da e njihov susret ovako izgledati. "Jesi li je ikada ranije videla?" "Ona mi je majka", ree Vivijen, na trenutak uivajui u devojinom zaprepaenju. "Ali ti je sigurno zna bolje od mene - ja sam je poslednji put videla dok sam bila vrlo mala." "udim se da nam nije rekla!" uzviknu Ravena. "Ali moda je mislila da bismo se tada drugaije ponaale prema tebi. Ili je to moda zato to smo sve mi, u neku ruku, njena deca. Sada smo nas etiri novakinje", nastavi da pria devojka, "ti, ja, Fiana i Nela. Spavaemo zajedno u Kui Devojaka." Utom su stigle do zgrade. Ravena joj pomoe da svue odeu prljavu od puta i da se umije. Vivijen je dotle ve izgubila svako zanimanje za ovozemaljasku odeu. Rado bi obukla i dak, samo da bude suv i ist. No, haljina koju joj je Ravena dodala bila je od gusto tkane sivkaste vune, a vuneni ogrta, kad ga je prebacila preko ramena, bio je mek i topao. Potom su pole u salu, gde su videle da se i Gospa presvukla. Sada na njoj nije bilo ni traga od starice. Stajala je u tamnoplavoj hljini i velu, sa vencem od jesenjih bobica na elu. Kad je pogledala njene tamne oi, Vivijen je poznala - ne majku koje bi se setila, nego lice koje je viala kad god bi se nagula nad umsko jezero.

"Device, zato si dola u Avalon?" "Zato to si poslala po mene", ree devojka. Videla je kako je majin pogled potamneo od gneva, ali setila se ta joj je Ravena rekla i mirno ju je gledala u lice. Meu devojkama zau se nervozno smejuckanje, koje prestade na jedan Gospin pogled. "Da li po svojoj slobodnoj volji trai da bude primljena meu svetenice Avalona?" strogo upita Gospa, gledajui je u oi. Ovo je vano, pomisli Vivijen. Mogla je narediti Talesinu da ide ak do Mone po mene, ali on me ne moe naterati da ostanem ovde; ne moe ak ni ona, ma koliko mona bila. Potrebna sam joj, i ona to zna. Na trenutak je dola u iskuenje da odbije. Na kraju je odluila da ostane, ne iz ljubavi prema majci, niti iz straha, ak ni zbog pomisli na ledeni svet napolju, nego zato to su u njoj, dok je putovala preko jezera, i ranije, sa Talesinom, poela da se bude ula uspavana ivotom na farmi. Kada ih je njena majka izvela iz magle, Vivijen je osetila magiju koja je pripadala i njoj, i elela je jo. "Iz kog god ralzoga da sam dola, elim da ostanem ovde - po svojoj slobodnoj volji", odluno ree ona. "Onda te prihvatam u ime Boginje. Od sada si posveena Avalonu." Prvi put otkako je stigla, majka zagrli Vivijen. Ostatak veeri nije uspela ni da zapamti - upozorili su je da sve ene na ostrvu treba da potuje kao roake, i predstavili su joj ih poimence; potom je dala zavet da e ostati devica. Hrana je bila jednostavna, ali dobro pripremljena; onako umorna i ugrejana kraj vatre, ve je gotovo zaspala pre kraja veere. Ostale devojke su je, smejui se, povele sa sobom u Kuu Devojaka, pokazale joj krevet i dale joj lanenu koulju koja je mirisala na lavandu. Ali nije odmah zaspala. Krevet joj je bio udan, kao i disanje ostalih devojaka i kriputanje kue na vetru. Sve to se desilo otkako je Talesin stigao, jaui, u kuu u kojoj je bila usvojena, sada joj je prolazilo kroz glavu kao san. U susednom krevetu Ravena se jo prevrtala. Tiho ju je pozvala. "ta je bilo? Je li ti hladno?" "Ne." Ne u telu, pomisli Vivijen. "Htela sam da te pitam - jer ti si ve neko vreme ovde - ta se desilo sa Anarom? Kako je umrla moja sestra?" Nastupila je duga tiina, a onda se zau uzdah. "ule smo samo aputanja", ree Ravena. "Ne znam zasigurno, ali... ona je zavrila obuku, pa su je poslali izvan magle da se sama vrati nazad. Vie od toga verovatno ne zna ak ni Gospa. I ne sme rei da sam ti kazala - poto od tada niko vie nije pomenuo Anarino ime. ula sam da su, kad se nije vratila, poli u potragu i da su je nali u movari, udavljenu..." 18. Gospa od Avalona prolazila je kroz vonjak iznad svetog kladenca. Na granama su zelene jabuke poinjale da pokazuju prve nagovetaje boje. Kao i devojke to sede oko Talesina, pomisli ona, male su i nezrele, ali porae. Sada je ula njihove glasove, kao i bardov dok je odgovarao. Prizvala je oko sebe sjaj koji e joj omoguiti da ostane neprimeena, pa je prila blie. "etiri Blaga uvaju se na Avalonu otkako su Rimljani doli u ovu zemlju", govorio je bard. "Znate li koja su to Blaga, i zato su sveta?" etiri novakinje sedele su na travi, nagnuvi premu bardu oiane glave, plavu, crvenu, crnu i smeu. Kosu su im odsekli zbog letnjih vruina, takav je bio obiaj. Vivijen se bunila, jer je kosa bila njen najvei ponos, blistava i gusta kao konjska griva. Ali ako je i plakala, inila je to samo dok je sama. Plava devojka, Ravena, podie glavu. "Jedno je Ma Misterija, zar ne? Nosio ga je Gaven, jedan od drevnih kraljeva?" "Gaven ga je nosio, ali ma je mnogo stariji; iskovan je od vatre nebeske..." Bardov glas postade jo melodiniji dok im je priao legendu.

Vivijen je sedela i paljivo sluala. Ana je u jedan mah pomislila da joj kae kako ianje nije nikakva kazna. No, Gospa od Avalona ne objanjava svoje odluke, a detetu nee nita koristiti ako je bude mazila. Zastade joj dah kad se preko Vivijeninog lika pokaza Anarino bledo lice u vodi, kose upletene u trsku. Opet je ponovila u sebi da je Anara umrla jer je bila slaba. Da se to ne bi ponovilo, Vivijen mora podneti sve to je potrebno da bi postala snana. "A koja su ostala Blaga?" pitao je Talesin. "Postoji Koplje, mislim", ree Fiana, crvene kose pune sunca. "I Tanjir", dodade Nela, visoka koliko i Vivijen, mada mlaa od nje, sa ubom od smeih kovrda. "I Pehar", apatom ree Vivijen, "za koji kau da je Pehar Ceridvenin, i Gral koji je Arianrod drala u svom kristalnom zamku, sav optoen biserima." "Pehar je sve to, jer sadri sve, jer on jeste i sadri svetu vodu kladenca. Pa, ipak, ako ih pogledate bez pripreme, nee vam se initi nita drugaiji od drugih slinih predmeta - a to je stoga da bismo znali kako ak i svakodnevni predmeti mogu sadrati svetost. Ali ako biste ih dodirnule", on odmahnu glavom, "to bi bilo sasvim drugaije, jer dodirnuti Misterije bez pripreme, to donosi smrt. I zato ih drimo dobro skrivene." "Gde?" upita Vivijen, napetog pogleda. Od ega, upita se njena majka - od radoznalosti, ili potovanja, ili elje za moi? "To je takoe Misterija", odvrati Talesin, "koju znaju samo oni koji e biti njihovi uvari." Vivijen se ispravi i nastavi da slua. "Vama je dovoljno da znate koja su to Blaga i ta ona znae. Uili smo da Simbol nije nita, a da je Stvarnost sve - a stvarnost koju sadre ti simboli jesu etiri elementa od kojih je sve stvoreno Zemlja, Voda, Vazduh i Vatra." "Ali zar nisi ranije govorio da su simboli vani?" upita Vivijen. "Priamo o elementima, ali ne moemo da ih zaista pojmimo. Simboli su ono to na um koristi pri stvaranju magije..." Talesin pogleda devojku sa toplim osmehom, i Ana oseti neoekivani bol. Suvie je revnosna, pomisli ona. morae da ide na probu! Videla je kako se Vivijen stresa i okree, i kako, uprkos sjaju, gleda pravo u nju. Ana joj hladno uzvrati pogled, i Vivijen porumene i obori oi. Gospa se okrete i brzo poe natrag kroz vonjak. Imam trideset est godina, mislila je, i jo sam plodna. Mogu da rodim jo keri. Ali dotle, ta devojka mi je jedino dete i jedina nada za Avalon. Vivijen je sedela na petama, trljajui krsta. Iza nje se oribano kamenje na stazi polako isparavalo; pred njom je ekalo suvo kamenje. Bolela su je i kolena, a ruke su joj bile crvene i ispucane od stalnog dodira sa vodom. Kad se osuilo, oribano kamenje je izgledalo isto kao i ono pred njom, to nije bilo nikakvo udo, poto ga je prala ve trei put. Prvi put je bilo sasvim logino, poto su krave odlutale sa panjaka i isprljale stazu. I bilo je pravedno da Vivijen isti za njima, jer je u to vreme ona bila zaduena za krave. Ali drugo i tree ribanje bili su potuno nepotrebni. Nije se bojala tekog posla - navikla je to na imanju gde je bila usvojena - ali kakvog duhovnog znaaja moe imati ponavljanje posla koji je paljivo i valjano obavila? Ili od uvanja stoke, jer to je mogla da radi i kod kue? Valjda da bi poverovala da joj je sada Avalon dom, pomisli ona nadureno dok je kvasila etku i bezvoljno prelazila njome preko narednog kamena. Ali dom je mesto gde te vole i gde pripada... Gospa joj je jasno stavila do znanja da je nije vratila na Avalon iz ljubavi, nego iz nude. A Vivijen je zbog toga radila sve to se od nje zahtevalo, ali bez radosti i durei se. Moda bi bilo drugaije, razmiljala je, prelazei na naredni kamen, da je uila magiju. Ali to je bilo za starije uenice. Novakinje su samo sluale prie za decu i radile poslove posluge. A ne moe ak ni da pobegne! Ponekad bi neka od starijih devojaka pratila Gospu na putovanju, ali mlae devojke nikada nisu naputale Avalon. Ako bi Vivijen i pokuala da ode, samo bi se izgubila u magli, pa bi lutala sve dok se ne udavi u movari, kao to se desilo sa njenom sestrom. Moda bi je Talesin odveo, ako bi ga preklinjala. Verovala je da je on voli. No, on je pripadao Gospi - zar bi rizikovao njen gnev zbog keri koja moda i nije njegova? Za skoro dve godine

otkako je dola, Vivijen je samo jednom videla svoju majku zaista besnu, kada je saznala da je Vrhovni kralj oterao svoju enu, koja je uila na Avalonu, i uzeo drugu, ker Saksonca Hengesta. Poto je istinski predmet besa bio na sigurnom rastojanju, u Londiniumu, Gospa nije imala na kome da iskali bes zbog uvrede nanesene Avalonu, i atmosfera na Avalonu bila je toliko napeta da se Vivijen udila kad god bi pogledala nebo i videla da je jo plavo. Uitelji su svakako bili u pravu kada su govorili o neophodnsti kontrole nad oseanjima. Morau da budem strpljiva, razmiljala je dok je puzala napred. Imam vremena. A kada stignem do posveenja i kada me poalju kroz maglu, naprosto u otii odavde... Sunce je zalazilo, pozlativi oblake, i nastupila je ona priguena tiina koja nastaje u svetu izmeu dana i noi. Vivijen shvati da e morati da pouri kako bi zavrila pre veere. A voda joj je gotovo nestala. Ona s naporom ustade i poe niz stazu, mlatarajui kofom, kako bi donela jo. Oko bunara se nalazila drevna kamena zgradica, koja se otvarala samo za pojedine sveanosti. Voda se izlivala kanalom do Jezera Ogledala, u koje su svetenice gledale kada su elele da vide budunost, a odatle se izlivala kanalom izmeu drvea, do korita odakle se mogla uzimati za pie i druge svrhe, kao to je ribanje kamenja. Kada je prola kraj Jezera Ogledala, ona uspori korak. Talesin ju je uio da je vana Stvarnost, a ne simbol, a stvarnost je govorila da je voda u koritu ista kao i voda u Jezeru. Ona se brzo osvrte. Vreme je odmicalo, a niko je nee videti... Vivijen brzo skrete i sae se da zagnjuri kofu. Jezero je bilo puno vatre. Kofa joj iskliznu iz ruke i zazveketa po kamenju, ali Vivijen je kleala kraj vode i zurila. Grevito je stezala ivicu Jezera, jecajui od slika koje je u njemu videla, nesposobna da odvoji pogled. Neki grad je goreo. Crveni plamen lizao je kue, pruajui uvis zlatne jezike kad god bi zahvatio neto novo, a ogroman stub dima dizao se u nebo. Oko njega su hitale sitne prilike, potpuno crne pred plamenom, iznosei stvari iz zapaljenih kua. Na trenutak je pomislila da to ljudi pokuavaju da spasu svoju imovinu; potom je ugledala blesak maa. Jedan ovek pade, dok mu je iz vrata ikljala krv, a njegov ubica se nasmeja i baci kutiju koju mu je uzeo na ebe ve puno otetih stvari. Po ulicama su leali leevi; na gornjem prozoru primetila je lice, usta otvorenih u nemom vrisku. No, plavokosi varvari bili su svuda, smejui se dok su ubijali. Prizor se promeni, irei se da bi prikazao veu scenu; putevi koji su vodili iz grada bili su puni begunaca. Neki su upregli ivotinje u taljige na kojima su nosili svoju imovinu; drugi su taljige vukli sami, ili su teglili zaveljaje, ili su, jo gore, besciljno teturali praznih ruku, a ak su im i oi bile prazne od uasa koje su videli. Na jednom prevrnutom kamenu videla je re 'Venta', ali predeo oko grada bio je ravan i movaran; ovo nije bila Venta Silura. Ovo to je videla mora da je daleko na istoku - prestonica starih zemalja Icena. Grevito se drala te pomisli, pokuavajui da odvoji um od onoga to je gledala. No, vizija je nije naputala. Videla je veliki grad Amulodunum, sa kapijom u plamenu, i mnoge druge rimljanske gradove, razruene i spaljene. Saksonci su gredama ruili kapije i zidove. Gavrani su skakutali u stranu pred bandama pljakaa koji su lutali naputenim ulicama, a zatim se vraali da se dalje goste nesahranjenim telima. Neki ugavi pas, pobedonosno iskeen, pretrao je preko trga nosei otkinutu ljudsku ruku. U okolini gradova unitenje nije bilo toliko potpuno, ali uas je zahvatio svojim crnim krilima itavu zemlju. Videla je stanovnike izdvojenih vila kako zakopavaju svoje srebro i upuuju se na zapad, gazei dozrelo ito. Kao da je itav svet beao pred saksonskim vukovima. Vatra i krv tekli su zajedno u purpurnim vrtlozima; jecala je, ali nije mogla da odvrati pogled. Postepeno je postala svesna da joj neko govori, da joj neko odavno govori. "Duboko dii... Dobro je... To to vidi je daleko, ne moe ti nauditi... Udahni, izdahni, smiri se i reci mi ta vidi..." Vivijen grevito izdahnu vazduh, neto mirnije ponovo udahnu i zamirka da se oslobodi suza. Vizija je i dalje bila tu, ali sad je vie liila na niz slika u snu. Svest joj je lebdela negde izvan tela; bila je svesna, mada nije mnogo marila, da joj neko postavlja pitanja i da njen glas odgovara na njih.

"Pretpostavljam da je devojka iskrena. Nema mogunosti da je histerina ili da izmilja kako bi privukla panju?" upita stari Nektan, Vrhovni druid i poglavar druida na Avalonu. Ana se sarkastino nasmei. "Nemoj se teiti pomilju da titim svoju ker. Svetenice e ti rei da je ni po emu nisam izdvajala i da bih je ubila sopstvneim rukama da sam mislila da je ukaljala Misterije. Ali zato bi izmislila itavu priu kad nije imala publiku? Vivijen je bila sama sve dok se njena drugarica nije zaudila to nije dola na veeru i pola da je trai. Kad su me pozvali, bila je u dubokom transu, a mislim da e se sloiti da umem da razlikujem pravi trans od glumatanja." "U dubokom transu", ponovi Talesin. "Ali ona jo nije ni poela obuku!" "Tano. A meni je bilo potrebno sve to sam ikada znala da bih je izvukla!" "A potom ste nastavili da je ispitujete?" upita bard. "Kada Boginja poalje viziju tako neoekivanu i snanu, moramo da je prihvatimo. Nismo se usudili da odbijemo upozorenje", ree Gospa, suzbijajui sopstvenu nelagodnost. "U svakom sluaju, teta je ve nainjena. Mogli smo samo da saznamo to vie, i da se postaramo za devojku posle..." "Hoe li joj biti dobro?" upita Talesin. Lice mu je bilo potpuno belo, i Ana se namrti. Nije znala da on toliko voli devojku. "Vivijen se odmara. Mislim da nema razloga za brigu - ona je dovoljno ilava", suvo ree Ana. "Kada se probudi, sve e je boleti, ali ako se iega i bude seala, inie joj se daleko kao san." Nektan se nakalja. "Vrlo dobro. Ako je to bila prava vizija, ta treba da uinimo?" "Najvanije sam ve uinila, poslala sam glasnika Vortigernu. Sada je sredina leta, a devojka je videla polja spremna za etvu. Ako je upozorenje tano, on e imati neto malo vremena." "Ako prihvati upozorenje", sumnjiavo ree Julija, jedna od starijih svetenica. "Ta saksonska vetica vrti ga oko..." Ona primeti Anin izraz lica i prekide. "ak i ako Vortigern sakupi sve svoje snage i poe na Hengesta, malo ta e moi da uini", urno ree Talesin. "Varvari su daleko brojniji. ta si ono rekla da je Vivijen kriknula na kraju?" "Orlovi su odleteli zauvek. Sada Beli Zmaj ustaje i prodire zemlju..." apnu Ana, drhtei. "To je katastrofa koje smo se plaili", ree Talenos, mlai druid, "sudbina za koju smo se nadali da je neemo doiveti!" "A ta predlae da uinimo, osim da cvilimo i busamo se u grudi kao hriani?" ledeno upita Ana. Znala je da je druid potpuno u pravu, jer seala se uasa u Vivijeninom glasu - a otkako ga je ula, nije mogla ni da jede ni da spava. Ali ne sme im pokazati koliko se plai. "ta moemo da uinimo?" upita Elena, najstarija svetenica. "Avalon je izdvojen od sveta da bi bio pribeite; jo od Karausijevih vremena je tako. Moramo ekati dok plamen sam zgasne oko nas. Barem emo biti bezbedni..." Ostali je pogledae sa prebacivanjem i ona, zbunjena, zauta. "Moramo se moliti Boginji da nam pomogne", ree Julija. "To nije dovoljno." Talesin odmahnu glavom. "Ako kralj nije sposoban, ili nije spreman da se rtvuje za narod, onda to treba da uini Merlin od Britanije." "Ali mi nemamo..." poe Nektan, naglo prebledevi, i Ana, uprkos uznemirenosti to je pogodila na ta cilja Talesin, oseti gorak podsmeh to se stari svetneik toliko prepao da e on morati da preuzme tu ulogu. "Da, Merlin", ree Talesin. "Nijedan svetenik nije nosio tu titulu jo od prve invazije Rima na Britaniju, kada je umro kako bi Karaktakus mogao da se bori dalje." "Merlin je jedan od Gospodara, blistava dua koja odbija da napusti svoju sferu kako bi mogla da bdi nad nama", ree Nektan, vrpoljei se na klupi. "Novo otelotvorenje bi ga ponizilo. Moemo mu se moliti za savet, ali ne smemo traiti da ponovo hodi meu nama." "ak i ako bi jedino to moglo da nas spase?" upita Talesin. "Ako je toliko uzvien, onda e znati treba li da odbije. Ali svakako nee doi ako ga ne budemo pozvali!" Julija se nae ka njima. "U vreme Karaktakusa nije uspelo. Kralj za koga je Merlin umro ipak je zarobljen, a Rimljani su pobili druide na Svetom ostrvu."

Nektan klimnu glavom. "I mada je to bio straan poraz, mi upravo sada alimo za istim tim Rimljanima koji su nam ga naneli! Je li mogue da emo jednog dana iveti u miru i sa Saksoncima, kao to smo iveli i sa Rimljanima?" Ostali se zagledae u njega, i sada on zbunjeno zauta. Rimljani su imali i civilizaciju, a ne samo vojsku, pomisli Ana. Saksonci su jedva neto bolji od divljih planinskih vukova. "ak i da se sutra rodi", glasno ree ona, "moda e biti prekasno dok odraste." "uo sam za jo jedan nain", tiho re Talesin. "Odrastao ovek moe da otvori svoju duu kako bi Drugi uao..." "Ne!" On gotovo krinu od straha. "Zabranjujem, u ime Boginje! Ne elim Merlina - potreban si mi ti, ovde i sada!" Gledala ga je pravo u oi, prizivajui sve svoje moi, i posle trenutka strane napetosti koji kao da je uasno dugo trajao, junaki sjaj u njegovom oku polako zgasnu. "Gospa od Avalona je govirla, i ja se pokoravam", promrmlj on. "Ali rei u ti neto. "Opet ju je gledao u oi. "Na kraju e morati da doe do rtve." Vivijen je leala u svom krevetu u Kui Devojaka, gledajui kako estice praine poigravaju u poslednjem zraku sunca koji je prodirao kroz zavese na vratima. Sve ju je bolelo, i iznutra i spolja. Starije svetenice rekle su joj da je to stoga to nije bila pripremljena za viziju. Njeno telo reagovalo je otporom, i miii su se opirali jedni drugima do te mere da je udo to nema slomljenih kostiju. Um joj je bio odvuen u onu drugu stvarnost. Da njena majka nije otvorila svoj um i posegnula za njenim, moda bi bila zauvek izgubljena. Za Vivijen je to bilo najvee udo, to je njena majka bila spremna da toliko rizikuje, i to je njen duh prihvatio majin dodir bez straha. Moda je Gospa samo htela da uje viziju, govorio je onaj deo Vivijeninog uma koji je uvek u sve sumnjao. Ipak, u Aninom umu oito je bilo neega to je um njene keri prepoznao. Vivijen je podozrevala da su njih dve zapravo mnogo slinije nego to bi ijedna elela da prizna. Moda im je zato i teko da se slau, pomislila je, smeei se. No, Gospa od Avalona bila je obuena za svetenicu. Vivijen moda ima dara koliko i njena majka, ili i vie, ali dok ne naui da ga korsiti, predstavljae opasnost i za sebe i za sve oko sebe. Ovo iskustvo uozibiljilo ju je mnogo delotvornije od bilo kakve majine kazne. Znala je da ga je zasluila. Istina, zima po njenom dolasku bila je najgora koje se iko seao; led koji je na Samen bio samo privid sredinom zime potpuno je okovao jezero, i narod iz movare donosio im je hranu na saonicama. Neko vreme su svi bili suvie zauzeti preivljavanjem da bi mnogo mislili na obuku. Ali od tada je Vivijen sve radila uglavnom mehaniki, naprosto izazivajui majku da je natera da ui. Zavesa na vratima se pomeri u stranu, i ona oseti miris od koga joj poe voda na usta. Ravena proe izmeu kreveta i spusti na klupu pokriveni posluavnik, smeei se. "Spavala si itavu no i itav dan. Mora da si gladna!" "Jesam", odvrati Vivijen, trgavi se kad se podigla na lakat. Ravena podie platno, otkrivajui iniju gulaa, i Vivijen navali da jede. Unutra je bilo i mesa, to ju je zaudilo, jer svetenice na obuci uglavnom su se hranile vrlo lako, kako bi proistile telo i pojaale osetljivost. Svakako su starije svetenice smatrale da joj je pojaana osetljivost sada najmanje potrebna. No, ma koliko gladna bila, mogla je da pojede samo pola inije. Potom ponovo lee, uz uzdah. "Hoe li da spava?" upita Ravena. "Moram rei da izgleda kao premlaena!" "Tako se i oseam i elela bih da spavam, ali bojim se komara." Ravena rairi oi i nae se tik do nje. "U sali su rekli samo da si videla nekakvu nesreu. ta je to bilo? ta si videla?" Vivijen je zurila u nju, drhtei, jer ak i tako obino pitanje opet je prizvalo slike uasa. Utom se zaue glasovi pred vratima, i Ravena se brzo ispravi. Vivijen odahnu od olakanja kad se zavesa opet pomeri i u sobu ue Gospa od Avalona. "Vidim da se lepo staraju o tebi", hladno ree Ana dok se Ravena brzo klanjala i izlazila. "Hvala... to si me vratila", ree Vivijen. Nastupi neprijatna tiina, ali inilo joj se da na majinim obrazima vidi malo vie boje nego maloas.

"Ja nisam... materinski nastrojena", ree Ana s naporom, "to je verovatno sasvim u redu, poto dunosti svetenice moraju da mi budu vanije od roditeljskih. A kao svetenica, uinila bih to za svakoga. Ali drago mi je to vidim da se oporavlja." Vivijen zatrepta. Nije bilo reeno nita naroito - svakako nije bilo ni nalik na govor o kome je sanjala dok je kao dete matala o majci. Ali Ana je sada bila ljubaznija nego ikada za protekle dve godine. Da li da se usudi da zatri jo malo? "Bolje mi je, ali bojim se da ponovo zaspim... Ako bi Talesin mogao da svira na harfi, to bi mi pomoglo da sanjam neto lepe." Majka je na trenutak izgledala ljuta. A onda kao da se setila neega, pa klimnu glavom. Kada je, kasnije te veeri, stigao bard da sedi kraj nje, i on je delovao napet i pun strepnje. Vivijen je pitala ta ne valja, ali on se samo nasmeio i rekao da joj je za taj dan bilo dovoljno nevolja i da nee da je optereuje svojim problemima. U muzici koja je potekla sa blistavih struna njegove harfe nije bilo nikakve tuge; kada ju je obuzeo san, bio je dubok i bez snova. Tokom naredne godine pokazalo se da je Vivijen istinski prorok. To joj je dalo izvestan ugled meu svetenicama, ali ona bi mnogo radije trpela njihove preke poglede, jer vesti koje su poele da stiu pred etvu, iako ublaene razdaljinom, bile su vrlo loe. Hengest Saksonac, tvrdei da Vortigern nije poslao obeani novac, navalio je na britanske gradove ognjem i maem. Za nekoliko kratkih meseci itav jug i istok bili su opustoeni, i reke izbeglica slivale su se na zapad. Ma koliko brojni bili, Saksonci nisu mogli da zauzmu itavo ostrvo. Kantijum je bio u Hengestovim rukama; teritorije Trinovanta, severno od reke Tamesis, postale su lovite Istonih Saksa; a zemlje Icena vrsto su drali njihovi savreznici, Angli. Svuda drugde, pljakai su napadali i povlaili se. No, Britanci koji bi jednom pobegli vie se nisu vraali svojim domovima, jer kako da preive kada nema trnica na kojima bi prodavali svoje proizvode? Pokorene zemlje bile su kao ir na telu Britanije, a okolna teritorija postajala je neosetljiva pre nego to bi je zaraza zahvatila. Dalje na zapadu, ivot se nastavljao manje-vie nepromenjeno, osim straha. U Avalonu, odvojenom od sveta, svetenicama je bilo teko da uivaju u bezbednosti. Povremeno bi mali narod iz movare naao ponekog izbeglicu. Hriane su primali monasi na svom ostrvu, ali neki od ostalih doli su i na Avalon. Vrhovni kralj, uprkos svojoj eni Saksonki, nije dokono sedeo. Malo-pomalo, poee da stiu glasovi kako Vortigern dri Londinium i kako njegovi sinovi pokuavaju da prikupe ljude i povrate svoju zemlju, pozivajui dobrovoljce i pomo iz nepokorenih delova Britanije. U prolee naredne godine, kada je Vivijeni bilo sedamnaest, narod iz movare doneo je kroz maglu drugaiju poruku. Sin Vrhovnog kralja doao je da trai pomo Avalona. U Kui Devojaka devojke su uale pokrivene svim ebadima, jer bilo je rano prolee i jo je vladala hlandoa. "Ali, jesi li ga videla?" aputala je mala Mandua, koja je dola prethodnog leta. "Je li lep?" Devojka je bila vrlo mlada, ali i vrlo razvijena, i Vivijen je smatrala da nee ostati dovoljno dugo da bi postala svetenica. No, i ona sama ipak je bila smo novakinja, i mada nije bila najvia, bila je daleko najstarija meu njima. Od devojaka koje su je doekale kada je stigla ovamo, u Kui Devojaka ostala je samo njena prijateljica Ravena. "Svi prinevi su lepi, kao i sve princeze", nasmeja se Ravena. "To je deo njihovog posla." "Zar nije ovaj bio oenjen tvojom sestrom?" upita Klaudija, izbeglica iz dobre porodice iz Kantijuma, mada ih vie nikada nije pominjala. Vivijen odmahnu glavom. "Moja sestra Idris bila je ena Kategirna, Vortigernovog starijeg sina. Ovo je mlai sin, Vortimer." Uspela je da ga nakratko pogleda kada je stigao. Bio je mrav, crnokos kao i ona, samo vii. Ipak joj se inilo da je suvie mlad da bi nosio ma, sve dok mu nije videla oi. Drvena zimska vrata na kraju sale se otvorie, i one se sve okretoe. "Vivijen", zau se glas jedne starije svetenice, "tvoja majka te zove. Hodi i obuci sveanu odedu." Vivijen ustade, pitajui se ta bi to moglo da znai. Pet pari iskolaenih oiju gledalo ju je dok je prebacivala ogrta preko ramena, ali niko se nije usudio da progovori. Upitala se hoe li, kad se

vrati, jo biti devica. ula je prie o magiji koja zahteva i takvu rtvu. Stresla se od same pomisli, ali ako se to i desi, barem e morati da je proglase za svetenicu. Gospa je ekala sa ostalima u velikoj sali, ve odevena u purpur Majke, dok je stara Elena, umotana u crno, oito bila odabrana za ulogu Smrti. Nektan je takoe bio u crnom, a Talesin je imao skerletnu odedu. No, niko drugi nije bio u belom. Znai, ekamo princa, shvati ona. Iako Vivijen nita nije rekla, njena majka se okrete i ree joj da stavi veo. Utom ue princ Vortimer, drhtei u beloj vunenoj tunici pozajmljenoj od jednog mladog druida. Pogleda prikovanog za Gospu od Avalona, on se nakloni. Da li se boji? Trebalo bi. Vivijen se nasmei iza vela, dok ih je Gospa, bez rei, predvodila pri izlasku. Ali kada su poli stazom uz Tor, shvatila je da se i ona boji. Mesec je jo bio mlad, i tek to je poeo put ka zapadu dok je no odmicala ka ponoi. Lii na mene, pomisli Vivijen dok je gledala uvis. Ona se strese, jer baklje postavljene sa obe strane oltara nisu davale toplotu nego samo nejasno svetlo. Ona duboko udahnu, kao to su je uili, zahtevajui od tela da ne primeuje ledeni vazduh. "Vortimere, sine Vortigernov", Gospa je govorila tiho, ali njen glas ispunio je krug, "zato si doao?" Dva svetenika prioe blie, pratei princa, tako da je gledao u Gospu preko kamenog oltara. Stojei kraj majinog ramena, Vivijen je videla kako princ iri oi, i znala je da ne vidi sitnu tamnoputu enu koja joj je bila majka, nego visoku i dostojanstvenu Vrhovnu svetenicu Avalona. Vortimer proguta knedlu, ali uspeo je da mu glas bude miran. "Doao sam zbog Britanije. Vukovi joj komadaju telo, a hrianski svetenici ne ine nita, nego nam govore da to ispatamo za svoje grehe. Ali nema greha u maloj deci koja iva gore u ku ama, niti u bebama kojima su glave zdrobljene o kamen. Video sam to, Gospo moja, i gorim od elje da ih osvetim. Pozivam stare bogove, drevne zatitnike mog naroda, u pomo!" "Dobro govori, ali njihovi darovi ne daju se tek tako", ree Vrhovna svetenica. "Mi sluimo Velikoj Boginji, koja nema imena, a ipak je zovu mnogima, i iako je bestelesna, ima mnogo lica. Ako si doao da posveti svoj ivot Njoj, onda e moda Ona hteti da uje tvoj poziv." "Moja majka je uila na ovom svetom ostrvu i vaspitala me je tako da volim i cenim stare obiaje. Spreman sam da dam sve to se od mene bude trailo." "ak i ivot?" Elena istupi korak napred, i Vortimer proguta knedlu, ali klimnu glavom. Starica se suvo nasmeja. "Moda u jednom zatraiti tvoju krv, ali ne danas..." Sada je bio red na Vivijen. "Ne traim od tebe tvoju krv", ree ona, "nego tvoju duu." On se okrete ka njoj, piljei u nju kao da moe da vidi kroz veo. "Ona pripada tebi..." On iznenada zamirka. "Oduvek ti je pripadala. Seam se... Podnosio sam ovu rtvu i ranije." "Moraju se dati i telo i duh", strogo ree Ana. "Ako si zaista voljan, onda se ponudi na kamenom oltaru." Vortimer svue svoju belu odeu i lee na lea, nag i drhtei, na ledeni kamen. Misli da emo ga ubiti, pomisli Vivijen, uprkos mojim reima. Izgledao je jo mlai dok je tako leao, i ona shvati da ne moe biti vie od godinu-dve stariji od nje. Elena i Nektan pooe na sever i jug, dok ona zauze mesto na istoku, a Talesin na zapadu. Tiho mrmljajui, Vrhovna svetenica prie ivici kruga, pa poe da plee izmeu kamenja, kreui se u pravcu sunca. Prola je krug jednom, pa drugi i trei put, i pri svakom njenom prolasku Vivijen je oseala da joj se svest menja, i izmenjenim vidom videla je nagovetaj svetla kako se probija izmeu uspravljenog kamenja. Kada je zavrila, svetenica se vratila u sredite. Vivijen se ispravi do pune visine, vrsto se oslonivi stopalima dok je posezala ka nebesima, i krug se ispuni mirisom jabukovih pupoljaka dok je prizivala, drevnim i tajnim imenima, moi to uvaju Istonu Kapiju. Glas stare Elene postade zvuan dok je krug ispunjavala toplota juga; potom Talesin prizva zapad glasom punim muzike, i Vivijen oseti da je nosi plima moi. Tek kad je Nektanov glas prizvao uvare severa, osetila je da ponovo stoji na zemlji. No, krug u koji se vratila nije vie bio

sasvim na ovom svetu. ak je i Vortimer prestao da drhti; u krugu je sada bilo sasvim prijatno toplo. Ana je otvorila staklenu posudicu koju je nosila za pojasom, i vazduh se ispuni mirisom ulja. Elena izli malo ulja na prste i sae se do Vortimerovih stopala da ispie na njima simbol moi. "Vezujem te za svetu zemlju", aputala je. "iv ili mrtav, pripada ovoj zemlji." Potom ulje uze Vrhovna svetenica i blago mu namaza penis, a Vortimer pocrvene kada je reagovao na dodir. "Zahtevam seme ivota koje nosi, kako bi sluio Gospi svim svojim moima." Potom predade posudicu Vivijeni, koja prie Voritmeru i poe da mu ispisuje na elu trei simbol. Pri tom je zatreptala, jer seanja izvan ovog ivota pokazala su joj plavokosog mladia s oima plavim kao more, a potom jo jednog, sa tek istetoviranim kraljevskim zmajevima na rukama. "Sve tvoje snove i nadanja, sveti duh u tebi, sada posveujem Njoj..." tiho ree ona i zaudi se kad joj se sopstveni glas uinio umilan. Pitala se da li ga je volela u tim drugim ivotima. Ona podie veo, sae se i poljubi mu usne, i na trenutak ugleda u njegovim oima odraz Boginje. Potom prie majci i staroj Eleni kraj Vortimerovih nogu. Kadsu se uhvatile za ruke, ona oseti vrtoglavu promenu i trenutak panike kad njena dotadanja linost nestade, i poe da drhti. Ranije je ovo gledala, ali ikada jo nije uestvovala. A onda njenu svest zameni Drugo, usmereno na tri prilike koje su stajale u krugu, ali ne sadrano u njima, jer to Drugo obuhvatalo je svet. Bila je svesna Svoje trostruke prirode, a ipak je bila Jedno; iako je govorila kroz troja usta, ovek koji je leao pred njom uo je jedan glas. "Ti koji trai Boginju i veruje da zna ta si traio - znaj da nikada neu biti ono to oekuje, nego uvek neto drugo i neto vie..." Vortimer se dotle uspravio, i sada je kleao na kamenu. Kako je mali izgledao, i kako nean. "Ti oekuje Moj glas, ali u tiini e Me uti; ti eli Moju ljubav, ali kada je primi, upoznae strah; ti Me moli za pobedu, ali tek e u porazu upoznati Moje moi. Sad kad to zna, da li mi se i dalje nudi? Hoe li Mi se dati?" "Ja ve potiem od Tebe..." Glas mu je zadrhtao, ali je nastavio. "Mogu samo da Ti vratim ono to je ve Tvoje... Ne traim ovo zbog sebe, nego zbog naroda Britanije." Dok je Vortimer govorio, sjaj unutar kruga je rastao. "Ja sam Velika Majka svega ivog", zau se Njen odgovor, "i imam mnogo dece. Da li misli da bilo kojim ljudskim delom ova zemlja moe biti izgubljena ili da moe biti odvojen od Mene?" Vortimer pognu glavu. "Ima veliko srce, dete moje, i zato e, neko vreme, tvoja elja biti ispunjena. Prihvatam tvoju slubu, kao to sam je prihvatala i ranije. Bio si Sveti kralj, i vladar. I opet e sauvati Britaniju. Sve to jedan ovek moe da uini, ti e postii, ali jo nije vreme da Saksonci budu pokoreni. Drugo ime e se pamtiti pokolenjima zbog tog dela. Tvoji napori u ovom ivotu utre mu put... Hoe li biti zadovoljan time?" "Morau. Gospo, prihvatam Tvoju volju..." tiho ree on. "Poini onda, jer kao to si ti sluio Meni, tako u i Ja odrati re prema tebi, i kada bude potreban Britaniji, vratie se..." Njegovo lice sinu kad se Boginja sagla da ga zagrli, i kada se odvojila od njega, ostao je da lei sklupan na kamenu, usnuo kao malo dete. 19. Krajem leta, sunce je plamtelo na potpuno vedrom nebu i pretvaralo travu u zlato. Druidi su du ivice jezera iskopali bazen, gde su se svetenice kupale. Po tako toplom vremenu nije bilo potrebe za oblaenjem, i ene su rairile svoje haljine po travi i suile se na suncu, ili su sedele, priajui, na klupama u senci ogromnog hrastovog drveta. Vivijenina kosa donekle je izrasla posle redovnog letnjeg ianja, ali i dalje je bilo dovoljno da zatrese glavom da bi je osuila. Sada se ve navikla na kratku kosu, a po ovakvom danu i prijalo joj je to ne nosi dodatnu teinu. Rairila je tuniku na travu i legla, putajui da joj sunce podari smeu

boju i drugde, a ne samo po rukama i nogama. Njena majka sedela je na jednom panju, tako da joj je telo bilo u senci, ali glavu je zabacila da uhvati sunce dok joj je Julija eljala kosu. Gospa je obino nosila kosu upletenu oko glave i zakaenu ukosnicama, ali kad bi je rasplela, padala joj je preko kukova. Dok je ealj podizao svaki tamni pramen, kestenjasti prelivi hitali su niz njega kao plamen. Vivijen je kroz poluzatvorene kapke gledala majku kako se protee od zadovljstva, kao maka. Navikla je da smatra majku za malu i runu, veito namrtenu i usukanu, osim, naravno, kad bi se u obredu zaogrnula lepotom Boginje. Ali Ana sada nije bila runa. Dok je ovako sedela, bila je Boginja u minijaturi, tela izdeljanog od stare slonovae, sa glatkim trbuhom na kome su se videle beliaste pruge od raanja, i sa dojkama visokim i vrstim. ak je izgledala i srena. Obuzeta radoznalou, Vivijen pusti da joj pogled izie iz ie, kao to su je uili, da bi videla Aninu auru. Plamtela je ruiastom svetlou, koja je bila najjaa oko trbuha. Nikakvo udo da se ak i obinim vidom primeuje sjaj. Odjednom najeena od iznenadne, besne sumnje, Vivijen sede. Vukui tuniku za sobom, ona ode pravo do majke. "Kosa ti je divna", mirno ree ona. Ana otvori oi, ali i dalje se smeila. Neto se oito promenilo. "Ali imala si puno vremena da je puta. Postala si svetenica sa petnaest godina, zar ne? A sledee godine si rodila prvo dete", zamiljeno dodade ona. "Meni je sada devetnaest. Zar ne misli da je vreme da poloim zavete, majko, kako bih i ja mogla da putam kosu?" "Ne." Ana se nije ni pomerila, ali telo joj je postalo napeto. "Zato? Ve sam najstarija u Kui Devojaka. Treba li da postanem najstarija devica u istoriji Avalona?" Ana se ispravi sedei, iako je jo ostala donekle raspoloena. "Ja sam Gospa od Avalona i ja u rei kada si spremna!" "Koju vetinu nisam nauila? U kome zadatku nisam uspela?" uzviknu Vivijen. "U poslunosti!" Anine crne oi blesnue, i Vivijen oseti majinu mo, kao nalet vrelog vetra. "Je li?" Ona posegnu za jedinim orujem koje joj je ostalo. "Ili samo eka da postanem nepotrebna, kada bude rodila dete koje sada nosi?" Videla je da je Ana pocrvenela, i znala je da je pogodila. Verovatno se to desilo na Dugodnevicu. Upitala se ko li je otac, i da li to ak i zna. "Trebalo bi da se stidi, u godinama kada bih ja trebala da ti raam unuke, ti ponovo ostaje trudna!" Nije htela da zvui optuujue, ali i sama je ula alostiv prizvuk u svom glasu, i sada je ona pocrvenela. Kad je Ana poela da se smeje, Vivijen se okrete, navlaei tuniku, a majin smeh pratio ju je kao kletva dok se trkom udaljavala. Posle leta provedenog u radu, Vivijen je bila snana i izdrljiva. Bilo joj je svejedno kuda ide, ali noge su joj same izabrale bezbednu stazu oko ivice jezera, sve dalje od Tora. Vruine su isuile veinu movara, i uskoro se nala dalje od Avalona nego to je ikada bila od dolaska. Ali trala je i dalje. Nije je zaustavio umor, nego magla, koja se iznenada podigla i zaklonila svetlost. Vivijen uspori, dok joj je srce ubrzano tuklo. Rekla je sebi da je to samo ovozemaljska magla, isparavanje vlanog tla pod vrelim letnjim suncem. No, takva magla obino se pojavljuje predvee, a kad je poslednji put mogla da vidi sunce tek je poinjalo popodne. Svetlost je sada bila srebrnasta, i kao da je dopirala odasvud. Vivijen stade i osvrte se. Prialo se da je Avalon premeten na mesto izmeu ljudskog i vilinskog sveta. Oni koji znaju aroliju mogli su da prou kroz maglu i stignu na ljudske obale. No, povrmeno bi neko pogreio, i tada bi se izgubio u drugom svetu. Majci bi bilo pametnije, pomisli ona dok joj se znoj suio na iznenada lepljivoj koi, da me je pustila da uem u maglu sa ljudske strane. Magla se proreivala; nainila je jo jedan korak, a onda stala, jer padina pred kojom se nala bila je puna jedre trave i potuno nepoznatog cvea. Bila je divna, ali nije spadala u njoj poznati svet. Sa druge strane brega ula se pesma. Vivijen se namrti, jer glas, mada vrlo prijatan, nikako nije uspevao da pogodi melodiju. Ona oprezno razdvoji paprat i pogleda preko ivice brega.

Pevao je neki starac, sedei u cveu. Teme mu je bilo izbrijano kao kod druida, ali nosio je bezoblinu tuniku od tamne vune, a na grudima mu je visio drveni krst. Mora da je, onako iznenaena, ispustila neki glas, jer on je ugleda i osmehnu se. "Blagoslovena bila, mala vilo", tiho ree on, kao da se boji da e ona nestati. "ta radite ovde?" upita ona, sputjaui se niz brdo. "Mogao bih i ja tebe isto da pitam", ree on, primetivi njene izgrebane noge i oznojeno elo. "Jer, mada zaista lii na vilinski narod, vidim da si smrtna devica." "Moete da ih vidite?" uzviknu ona. "Dat mi je taj dar, i mada me moja braa po veri upzoravaju da su ti stvorovi demoni ili privid, ne mogu da poverujem kako neko tako lep moe biti zao." "Znai da ste veoma neobian monah, koliko ja znam o njima", ree Vivijen, sedajui kraj njega. "Bojim se da je tako, ali ipak mi se ini da je na Pelagije bio u pravu kada je propovedao da ovek treba da ivi u miru sa svime pod kapom nebeskom. Mene je za svetenika rukopoloio biskup Agrikola, i uzeo sam ime Fortunatus. On je Avgustinovu doktrinu, po kojoj su svi roeni kao grenici i mogu se nadati spasenju samo po milosti Bojoj, smatrao za jeres. Ali u Rimu misle drugaije, i zato popreko gledaju na nas u Britaniji. Braa na Inis Vitrinu primila su me i poslala da uvam kapelu na Ptijem ostrvu." On se nasmei; potom mu pogled postade otar, i on pokaza iza nje. " - eno je; ba je lepa, je li?" Vivijen polako okrete glavu, ba na vreme da vidi kako se talasavi sjaj ispod drveta zgunjava u vitku priliku sa vencem od belih pupoljaka, odevenu u tanke, plavocrne velove. "Pozdravljam te, dobra majko", promrmlja devojka pognuvi glavu, uz drevni pokret ruku. "Ovo je devojka od stare loze, sestrice - poelimo joj dobrodolicu!" Na te rei, vazduh se ispuni blistavim stvorenjima, zaogrnutim stotinama boja. Nekoliko trenutaka rojila su se oko nje; koa joj je bridela od dodira nematerijalnih ruku. Potom, uz tihi kikot, svi nestadoe. "Ah, sad razumem. Ti si sa onog drugog ostrva, sa Avalona." Otac Fortunatus klimnu glavom. I ona klilmnu glavom. "Zovem se Vivijen." "Kau da je to vrlo blagosloveno ostrvo", mirno ree on. "Kako to da si zalutala?" Ona ga je na trenutak sumnjiavo gledala, a on joj je uzvratio toliko nedunim pogledom da ju je potpuno razoruao. Osetila je da nikada nee upotrebiti protiv nje ono to mu kae, niti protiv njene majke - pitao ju je samo zato to se zabrinuo za nju. "Bila sam ljuta. Moja majka je trudna - u njenim godinama - ali i dalje se ponaa prema meni kao da sam dete!" Vivijen odmahnu glavom; sada joj je bilo teko da se seti zato je onoliko pobesnela. Otac Fortunatus rairi oi. "Nemam nikakvog prava da ti delim savete, jer zaista znam vrlo malo o enama, ali novi ivot je svakako razlog za radost, pogotovo to je svako roenje neka vrsta uda. Sigurno e joj biti potrebna tvoja pomo oko bebe. Zar se ne bi radovala da dri to maleno u rukama?" Sada se Vivijen zaudila; onako besna, nije ni pomislila na dete. Siroto stovrenjce, koliko e moi da ostane kraj Gospe? Svakako e biti potrebna bebi, ako ve nije potrebna Ani. Otac Fortunatus bio je udan stvor, ali razgovor sa njim joj je pomogao. Ona podie pogled, pitajui se hoe li moi da nae put kui, i shvati da je rasuta srebrnasta svetlost zgasnula do purpurnih odsjaja. "U pravu si - vreme je da se vratimo u svet", ree svetenik. "Kako nalazite put?" "Vidi li onaj kamen? Toliko je star da se nalazi i na Ptiijem ostrvu, i kada stanem na njega mogu malo da zavirim u Vilinsku Zemlju. Ima mnogo takvih mesta moi, izgleda, gde su velovi izmeu svetova vrlo tanki. Doao sam poto sam odsluio nedeljnu misu, da zahvalim Bogu na Njegovom delu, jer On je stvorio sve, i svakako je stvorio i ovo mesto, a ja ne znam ni za jedno lepe od ovoga. Slobodno poi sa mnom, devojko. Na ostrvu Briga ima svetih ena koje e ti rado pruiti utoite..."

Ovo je prilika za kojom sam eznula, pomisli Vivijen, da pobegnem i ivim kako ja elim. No, ipak je odmahnula glavom. "Moram da se vratim svojoj kui. Moda u uspeti da naem jo koje mesto na kome su velovi tanki." "U redu, ali zapamti ovaj kamen. Slobodno doi ako ti zatrebam." Starac ustade i prui ruke u blagoslovu, a Vivijen sae glavu da ga primi, kao da je pred njom druid. Boginjo, vodi me, pomisli ona kad je starac nestao u tami. Odvano sam govorila, ali nemam pojma kuda da poem. Ustala je i zatvorila oi, oslikavajui u umu ostrvo Avalon, smireno u purpurnom sumraku, sa poslednjnim ruiastim sjajem na zapadnom nebu i na vodi pod njim. Dok je smirivala svoje misli, zaue se prvi tonovi muzike, nalik na srebrnu kiu. Bili su gotovo nezemaljski lepi. No, muzika je povremeno zastajala, i u tim trenucima ljudske nesavrenosti znala je da to nije vilinska muzika, nego pesma gotovo nezemaljskog harfiste. Nebo u Vilinskoj Zemlji nikada nije bilo sasvim vedro, ali ni sasvim mrano. Mogla je da vidi put kroz purpurni sumrak i ona polako poe ka muzici. Sada je bila glasnija i toliko alobna da je poelela da zaplae. Nije to bilo samo zbog harmonije nego i zbog enje koja se oseala u njoj. Harfista je svirao o tuzi, o enji, i preko brda i dolina dozivao je putnika da se vrati... Zimski snegovi beli Potpuno su nestali, I prazan je svet celi. Oh, moda e ponovo biti, Ali nikad vie isti. Vivijen poe za muzikom i konano se nae na livadi gde je veernja magla tek poinjala da se die sa vlanog tla. U daljini se pod nebom jasno video poznati obris Tora. No, njen pogled bio je uperen u neto blie, u Talesina, koji je sedeo na upljikavoj sivoj steni, svirajui harfu. Proleni cvetii beli Potpuno su nestali, I prazan je svet celi. Oh, moda e ponovo biti, Ali nikad vie isti. Ponekad, kad bi svirao, slike o kojima je Talesin pevao toliko su se stapale sa muzikom da je bio siguran kako bi mogao da ih dodirne, samo ako bi podigao prste sa struna. Devojka koja je dolazila ka njemu, zgusnuvi se iz vilinske magle, u prvi mah mu je izgledala kao vila, visoko podignute glave i tako lakog koraka da nije bio siguran dodiruje li uopte tlo. No, ako je i bila prikaza, bila je prikaza iz Avalona, jer taj klizei korak uile su samo svetenice. Letnje njive zlata pune... Oaranao ju je gledao, iako su njegovi prsti nastavljali muziku. Poznavao ju je, ali bila je stranac, jer njegovo srce je prizivalo dete koje je voleo, a ovo je bila ena, i to divna. Za hleb u hladne zimske dane. Utom ga ona pozva po imenu, i to razbi aroliju. Imao je vremena samo koliko da spusti harfu pre nego to mu se bacila u naruje, jecajui. "Vivijen, mila moja..." Pogladio ju je po leima, svestan da ne dri u zagrljaju dete. "Strepeo sam za tebe."

Ona se odmae da ga pogleda. "Bio si uasnut - ulo se po pesmi. A moja majka? Je li i ona uasnuta? Pitala sam se je li ve poela potraga po movari." Talesin se zamisli. Gospa je malo govorila, ali video je u njenim oima muan strah. "Prepala se. Zato si pobegla?" "Bila sam besna", ree Vivijen. "Ne boj se, neu vie nikad... ak ni kada se dete rodi. Jesi li znao?" iznenada upita ona. Zasluuje istinu, pomisli on i klimnu glavom. "Desilo se kraj vatri, na Dugodnevicu." Video je da je shvatila i upitao se zato ga je pomalo stid. "Znai, ovog puta se sea", ree ona tiho. "A sada vie nisam potrebna ni tebi ni njoj." "Vivijen, nije istina!" Talesin je eleo da kae kako e joj uvek biti otac, pogotovo sada, kada njena majka nosi njegovo dete, ali ovog trenutka, kada je toliko liila na Anu kad je bila mlada, shvatio je da njegova oseanja nisu potpuno oinska, i nije znao ta da joj kae. "Ona nee da me proizvede u svetenicu! ta da radim?" Talesin je ipak bio druid, i ma koliko mukarac u njemu bio zbunjen, svetenik je reagovao na taj uzvik. "Postoji jedna stvar koju moe da radi ba zato to si devica", ree on, "neto za ta postoji velika potreba. Druidima su data na uvanje etiri Blaga. Ma i Koplje mogu da uvaju nai svetenici, Tanjir uva ena, ali Pehar moe da uva samo devica. Hoe li da se primi toga?" "Hoe li mi majka dozvoliti?" Video je kako se bol na njenom licu pretvara u uenje. "Mislim da je volja Boginje da tako uini, Vivijen, a to je neto emu se ak ni Gospa od Avalona ne moe protiviti." Ona se nasmei, ali u Talesinovom srcu jo je bilo tuge, a u mislima je jo imao novu strofu koja kao da je bila deo iste pesme... Dete to je tu tralo, Potpuno je nestalo I mesto njega vidim enu. Oh, moda e ponovo biti, Ali nikad vie ista. Svuda u Zapadnoj Zemlji, ljudi su hitali da prikupe letinu, jer i Saksonci su je prikupljali, svojim krvavim maevima. Glasine su letele kao jata gavranova. Jedna banda, pod Hengestom, spalila je Kalevu; druga, koju je vodio njegov brat Horsa, nije uspela da zauzme Ventu Belgarum, ali je otila da uniti Sorviodunum. Ako budu eleli da nastave, svakako e poi na sever, ka bogatom plenu u Akve Sulis i Mendipu. Ali postojao je jo jedan put, manje korien, koji je vodio pravo na zapad, ka Lindinisu. Mada Saksonci nisu bili dovoljno brojni da nasele ovu zemlju, imali su dovoljno ratnika da je do te mere obogalje da postane plen nekog kasnijeg napada. Prialo se da varvari ne mare za gradove i radionice. Kada popiju svo oteto vino, vraaju se svom loem pivu. Oni su hteli samo zemlju plodnu zemlju, visoku zemlju, koju nee progutati, kao u njihovoj domovini, slani morski talasi. Narod Letnje Zemlje klimao je glavom i govorio da e oni u svojim movarma ostati bezbedni, ali u ovako sunoj godini trava sa viih livada mogla se kositi za seno, a mesta gotovo uvek sakrivena vodom sada su bila pokrivena blistavo zelenim tepihom. No, Vivijen nije obraala mnogo panje na to. ta god varvari mogli da unite, na Avalon svakako nee doi. Nije se uznemirila ni kada je majina trudnoa postala oigledna, jer Talesin je odrao re, i ona je konano imala svoj cilj. Uila je o etiri Blaga zajedno sa ostalim novakinjama, ali sada je shvatala da je to bio samo poetak, iako je ve bilo vie nego to je znala veina drugih ljudi. Ono to joj je sada bilo potrebno nije bilo novo znanje - za rukovanje svetim predmetima nije

potrebna samo mudrost uma, nego i mudrost srca. Da bi postala uvar Grala, morala je da se izmeni. Obuka je, na neki nain, bila naporna koliko i obuka novakinja, ali daleko usmerenija. Svakog dana se kupala u vodi svetog kladenca. Svetenice su uvek pile tu vodu, ali ona se sada mnogo lake hranila, uglavnom voem i povrem uz tek neto malo itarica, a izbegavala je i mleko i sir. Smrala je i ponekad joj se vrtelo u glavi; kretala se kroz svet kao da koraa pod vodom, ali pod tim nejasnom svetlom sve stvari postajale su joj prozirne, i mogla je mnogo jasnije da vidi izmeu svetova. Kako je napredovala sa obukom, poela je da shvata zato je bilo teko nai devicu za tu dunost. Sasvim mlada devojka ne bi imala dovoljno snaan um i snano telo, a obino bi, kada dospe u njene godine, ve postajala svetenica i koristila pravo da prilazi Beltanskim vatrama. Nije joj nimalo smetalo to je mlae devojke, koje su se dosad pitale ta je zgreila, pa da nikako ne postaje svetenica, sada posmatraju sa nekom vrstom divljenja. Dok je gledala kako majino telo bubri od trudnoe, Vivijen je ostajala smirena i ljupka, uivajui u svom devianstvu. Bila je svesna da Gral, kao i Boginja, ima mnogo oblija, ali inilo joj se jasno da je najvanije ono oblije u kome ga uvaju druidi, kao blistavi sud besprekorne istote. Vee pred jesenju ravnodnevicu, kada se godina nalazi na granici izmeu sunca i senke, druidi su doli po nju. Obukli su je u haljinu jo besprekornije belu od njihovih, i u nemoj procesiji poveli je ka podzemnoj odaji. Tu je leao ma na kamenom oltaru, u kanijama ispucalim od starosti. Kraj zida je stajalo oslonjeno koplje. Pored njega su se u zidu nalazile dve nie. U nioj je, na belom platnu, poivao tanjir. U gornjoj - Vivijeni zastade dah kada je prvi put ugledala Gral. Nije znala kako bi izgledao neposveenom oku - moda kao glinena olja, ili kao srebrni pehar, ili kao staklena inija sa mozaikom ukastog cvea. Vivijen je videla sud toliko ist da kao da nije bio nainjen od kristala nego od iste vode, koja je pristala da se uoblii u polukuglu. Bila je sigurna da e njeni smrtni prsti naprosto proi kroz njega. Ali rekli su joj da mora da ga uzme, i ona poe napred. Pribliavajui se, osetila je prvo pritisak, a onda plimu protiv koje se probijala kao da ide kroz potok. Ili je to moda vibracija, nejasno pomisli ona, jer sada kao da je ula blago brujanje, ako joj to nije zvonilo u uima. Bilo je tiho, ali brzo je nadjaalo sve ostale zvuke. Kad se jo primakla, upitala se hoe li joj se kosti rastoiti. Na tu pomisao Vivijen oseti drhtaj straha. Osvrnula se - druidi su je posmatrali sa iekivanjem, jer oito su eleli da nastavi. Rekla je sebi da su strahovi koji su je obuzeli potpuno iracionalni, ali i dalje ih je oseala. ta ako su se Talesin i njena majka zaverili da je se ovako otarase? Bila to istina ili ne, dobro je znala da bi joj donelo smrt ukoliko dodirne Gral dok je uplaena. Rekla je sebi da ne mora to da uini. Moe da se okrene i ode, i da ivi u sramoti. Ali ako moe da bira izmeu smrti i ivota kakav je dosada vodila, nema ta da izgubi. Ona ponovo pogleda Gral, i ovog puta ugleda posudu punu mora prostora, punu zvezda. Iz te tame dopirao je glas, toliko tih da ga je jedva ula, a ipak ga je oseala i u kostima. "Ja sam ponitenje svega to je prolo; iz Mene potie sve to e doi. Obujmi Me, i Moje tamne vode e te poneti, jer Ja sam Pehar rtve. Ali ja sam i sud Roenja, i iz Mojih dubina moe se ponovo roditi. Keri, hoe li Mi prii i izneti Moju mo u svet?" Vivijen je oseala da joj niz obraze teku suze, jer u tom glasu nije ula Anu, nego pravu Majku za kojom je oduvek eznula. Zastala je na taki ravnotee izmeu Tame i Svetlosti, i uzela Gral. Odaju zahvati talas zraenja, oboje i nijedno. Jedan druid kriknu i istra napolje; drugi pade u nesvest. Ali ostala lica bila su otvorena i puna divljenja, i kada je Devica, sada svesna da je neto vie nego samo Vivijen, podigla Gral, ona sinue od radosti. Prola je izmeu njih i popela se stepenitem, nosei izmeu dlanova sveti sud. Odmerenim korakom, pola je stazom koja je vodila ka svetom kladencu, gde je voda neprekidno izvirala iz svojih tajnih izvorita, i tu je kleknula i napunila posudu. Iz udubljenja u kuici oko kladenca javi se

sjaj, sa mesta gde je leala skrivena boica sa svetom krvlju koju je otac Josif prepustio na staranje svetenicama. Voda je iz svetog izvora tekla bistra i ista, ali na kamenu je ostavljala krvave mrlje. Dok ga je Vivijen podizala, Gral poe da sija ruiastom svetlou. Taj divni sjaj sijao je kao zora u pono dok je nastavljala nizbrdo, stazom ka jezeru. Tu je ponovo podigla Gral i izlila njegov sadraj u blistavom mlazu, pavo u vodeno prostranstvo. Pred njenim izmenjenim vidom, voda kladenca nosila je u sebi sjaj koji se irio u blistavim esticama, sve dok nije zablistalo itavo jezero. Sve to bi voda dodirnula, znala je, primie deli blagoslova, ne samo u Avalonu, nego u svim svetovima. Vivijeni je ceremonija Grala donela ogroman mir. No, u spoljanjem svetu jo su harali Saksonci. Jedno vee, nekoliko sedmica kasnije, kada su dani poinjali da kraaju sa dolaskom Samena, jedna od devojaka dotra sa jezera sa veu da stie barka. Veslao je Heron, jedan od retkih iz naroda movare koji je znao aroliju kojom se prolazi kroz magle Avalona, ali putnik je, sudei po odei, bio jedan od svetenika sa ostrva Inis Vitrin. Pre nego to bi Vrhovna svetenica stigla ita da kae, svi koji su to uli pohitae nih stazu. Barka se nasuka na blato; ostavivi unutra monaha vezanih oiju, vozar izie na obalu, gacajui kroz pliak. "Otac Fortunatus!" uzviknu Vivijen, pourivi napred. Ana je zapanjeno pogleda, ali nije bilo vremena za pitanja. "Herone, zato si doveo ovog stranca bez moje dozvole?" Na glas Vrhovne svetenice, vozar pade na kolena. Pognuo se dok nije elom dodirnuo blato, a monah je okrenuo glavu kao da moe da je vidi uima. Ruke mu nisu bile vezane, ali Vivijen je primetila da nije ni pokuao da ukloni povez sa oiju. "Gospo, doveo sam ga da govori za mene! Vuji narod..." On zatrese glavom i uuta, drhtei. "On misli na Saksonce", ree na to Fortunatus. "Opljakali su Lindinis i doli dovde. Heronovo selo, koje lei na junoj obali jezera, ve je u plamenu. Njegov narod naao je utoite u naoj opatiji, ali ako Saksonci stignu i tamo, kao to e najverovatnije biti, mi se ne moemo boriti. Ne krivite ovog oveka, jer bila je moja zamisao da doemo. Mi iz opatije spremni smo da postanemo muenici vere, ali ini mi se bezduno da neduni mukarci, ene i deca umru sa nama. Trudili smo se da ih pokrstimo, ali oni i dalje vie veruju u stare bogove nego u nove. Meni nije poznata mo koja bi ih zatitila, osim moi Avalona." "Ti si vrlo udan monah ako tako veruje!" uzviknu Vrhovna svetenica. "On moe da vidi vilinski narod i uiva njihovo potovanje", ree Vivijen. On okrete glavu ka njoj i nasmei se. "Jesi li to ti, vilinska device? Drago mi je to znam da si se bezbedno vratila kui." "ula sam tvoju molbu, ali takvu odluku ne mogu smesta da donesem", ree Ana. "Mora saekati dok se posavetujem sa ostalima. Jo bolje, neka te Heron vrati na tvoje ostrvo. Ako odluimo da vam priteknemo u pomo, nee nam biti potreban vodi!" Rasrpava u valikoj sali trajala je sve do mraka. "Avalon je tajno mesto jo od Karausijevih vremena", tvrdila je Elena. "Pre toga, koliko sam ula, Vrhovne svetenice ponekad su se uplitale u poslove sveta, i to je uvek ispadalo loe. Mislim da ne treba da menjamo politiku koja nam je tako dobro sluila." Jedan druid odluno je klimao glavom. "Tako je, i meni se ini da ovaj napad, pogotovo tako straan, samo potvruje vrednost nae izolacije." "Saksonci su pagani", ree Nektan. "Moda nam ine uslugu to oslobaaju zemlju od hriana, koji nazivaju nau Boginju demonom i ubijaju nas kao da smo sledbenici tog njihovog avola." "Ali oni ne ubijaju samo hriane!" pobuni se Julija. "Ako pobiju narod iz movare, ko e upravljati barkama koje nas prevoze jezerom kada moramo da putujemo u Britaniju?" "Bilo bi stramno da ih napustimo, njih koji su nam sluili tako dugo i tako dobro", dobaci jedan od mlaih druida.

"A hriani u opatiji su drugaiji", stidljivo ree Mandua. "Zar se nije i sama Majka Kaileja sprijateljila sa njihovim osnivaem?" "Kada ete koristiti svoje moi, ako ne sada?" upita mladi druid. "Zato uopte uite magiju ako je ne koristite onda kada je potrebna?" "Moramo da ekamo Spasioca koga su obeali bogovi", ree Elena. "On e uzeti Ma i oterati ovo zlo iz zemlje!" "Neka samo to pre doe!" apnu Mandua. Jo su raspravljali kada je Vivijen izila iz sale, jer vie nije mogla da ih slua. Otac Fortunatus nije joj uputio samo lepe elje, jer nikako nije mogla da ga zaboravi. Svakako nisu ba svi hriani fanatici, ako meu njima ima i takvih ljudi. A znala je da jo postoji veza izmeu Avalona i Inis Vitrina. Uprkos zatiti kojom su se svetenice toliko ponosile, stalno se pitala hoe li unitenje Inis Vitrina ipak imati uticaja i na Avalon. Kao to joj se esto deavalo u poslednje vreme, Vivijen vide da je i nehotice pola ka svetilitu gde su uvana Blaga. Imala je pravo da ulazi i izlazi kad god poeli, i druid koji je stajao na strai mirno joj se ukloni s puta. Zato ih uva? - upita se ona, posmatrajui avetinjski sjaj moi to je dopirao kroz platno kojim su predmeti bili pokriveni. Istina, ona je upotrebila Gral da blagoslovi zemlju, ali Avalon je ionako ve bio sveto mesto. Zemlja kojoj je blagoslov potreban lei u spoljanjem svetu. Jo od Gavena niko nije koristio ma; nije ni znala kada su poslednji put upotrebljeni Tanjir i Koplje. Za koga ih onda uvaju? Kao da je osetio njene misli, Gral jae zasija. On eli ovo, pomisli Vivijen u udu. On eli da deluje u svetu! Ona se priseti proteklih nekoliko dana. Iako vie nije bila obavezna na sva uzdravanja kao u sedmicama pred ravnodnevicu, ona se navikla na takvu ishranu, a danas, zbog silnih uzbuenja, nije jela nita jo od podneva. Umirena, ona duboko uzdahnu i poe ka Gralu. "ta to radi?" Na vratima je stajao Talesin, oiju punih straha. "Nije bilo priprema, nije bilo ceremonije..." "Radim ono to treba. Svi ste suvie nesloni da biste preduzeli neto, ali ja vidim samo potrebu i oseam da Gral eli da odgovori. Hoe li mi odrei to pravo?" "Ima pravo. Ti si uvar." Jedva je uspeo da joj odgovori. "Ali ako si pogreno razumela njegove elje, Gral e te unititi..." "Rizikujem samo svoj ivot i imam pravo i na to..." blago ree ona i vide kako se njegovo lice menja, iz obinog ljudskog u neto vee, kao to je videla da se povremeno deavalo tokom obreda. "Kako e prei na drugo ostrvo?" "Ako treba da budem tamo, onda Gral svakako ima mo da mi pokae put." On pognu glavu. "Tako je. Idi do kladenca i obii oko njega tri puta, drei u umu mesto na koje eli da ode, i kada zavri trei krug, bie tamo. Ne mogu da ti zabranim, ali pratiu te, ako pristaje, da te pazim..." Vivijen klimnu glavom, a onda sjaj izbrisa sva ljudska ula dok je podizala Gral. Talesinu je bilo jasno da su Moi Avalona sauvale svoje tajne, jer Devica koja je nosila Gral vie nije bila Vivijen. No, on je sauvao dovoljno svesti o sebi da oseti i strah i divljenje dok su prolazili izmeu svetova. A onda slatku tamu Avalona zameni miris dima, a nonu pesmu cvraka krici samrtnika. Ljudi Belog Zmaja napadali su Inis Vitrin. Neke zgrade ve su bile u plamenu. Tamnoputi narod iz movare pokuavao je da se brani, ali izgledali su kao deca pred snanim Saksoncima. Borba se proirila od isposnica skupljenih oko stare crkve, po itavom monakom vonjaku i oko pomonih zgrada sagraenih oko kladenca. Devica stade pred njim, gledajui prizor. Gral, jo zaklonjen velom, drala je prigrljen na grudi, i od njega joj je blistalo itavo telo. U dubini kue oko kladenca, kao u odgovor, pojavi se crvenkasti sjaj. Utom je neko ugleda i uzviknu. Narod movare zastade, ali Saksonci, koji su uli re 'blago', potrae ka njoj, urlajui kao vukovi na tragu.

Saksonci su napadali vatrom. Pravo je, pomisli Talesin, da im se suprotstavi mo Vode. Iako ga je njihovo urlikanje nerviralo, ostao je da stoji odmah iza Device ka kojoj su hitali, a ona ih je posmatrala potpuno smireno. A onda, kada je ve video odsjaj vatre na iskeenim zubima najblieg Saksonca, onda podie platno sa Grala. "Oh, ljudi krvi, gledajte krv svoje Majke!" uzviknu ona jasnim glasom, i poe da izliva vodu koju je zagrabila sa kladenca u Avalonu. "Ljudi pohlepe, primite blago koje ste eleli i hodite Meni!" Talesinu se inilo da se ka njima izliva reka svetlosti, toliko blistava da je jedva mogao da gleda u nju. No, Saksonci poee da se teturaju kao da su oslepeli, urlajui neto o tami. A onda ih voda proguta, i oni se podavie. U narednim danima uli su onoliko verzija itavog dogaaja koliko oiju ga je videlo. Neki monasi zaklinjali su se da se pojavio lino sveti Josif, drei u ruci usplamtelu boicu sa krvlju Hristovom, koju je on doneo u Britaniju. Preiveli Saksonci zaklinjali su se da su videli veliku kraljicu Donjeg Sveta lino, pre nego to je reka koja okruava svet nabujala da ih proguta. Ljudi iz movare, tajanstveno se smeei, govorili su meu sobom o boginji kladenca koja im je jo jednom pomogla u nevolji. Moda je Talesin bio najblii istini kada je opisivao Vrhovnoj svetenici ta se dogodilo, jer on je bio dovoljno mudar i znao je da ljudske rei mogu samo da izopae stvarnost kada se izmeu svetova deava neto natprirodno. Sama Vivijen nije umela nita da kae. Njoj je ostalo samo seanje na sjaj, i ostao joj je poklon oca Fortunatusa, koji joj je poslao preko ljudi iz movare: buketi vilinskog cvea. 20. Zima je mirno odmicala. Prve hladnoe oterale su razbojnike natrag u njihove jazbine na istoku, a rtve su previle svoje rane i dale se na posao da obnove domove. Stigle su vesti da su Vortigernovi sinovi potisnuli Hengesta natrag na ostrvo Tanatus i da ga tamo opsedaju. Svet je strpljivo ekao prolee; a u Avalonu su svi iekivali roenje Gospinog deteta. Posle napada, Vivijen je jo jednom zatraila da postane svetenica, ali nije se iznenadila kada ju je majka ponovo odbila. Kao to je Ana rekla, morala je nauiti da ne uzima stvari u svoje ruke. Jedino ju je opravdavalo to to je uspela. Vee nikada ne bi odobrilo tako neto, ali neuspeh bi bio kazna sam po sebi. Ono to je sGm Gral odobrio, Vrhovna svetenica nije mogla da zabranjuje. Ipak, nije morala ni da nagrauje nepromiljenost svoje keri. No, Vivijen se ovoga puta nije alila. I ona i njena majka znale su da moe da ode kad god poeli. Kada se rodi beba, odluka e svakako doi, jer svejedno da li e biti deak ili devoica koja bi mogla da je nasledi, njeno roenje sve e izmeniti. I tako je Vivijen, kao i Ana, ekala prolee sa sve veim nestrpljenjem. Prola je Brigina sveanost, i sa jabukovog drvea poee da opadaju pupoljci. Kako je prolee odmicalo ka ravnodnevici, na livadama, jedro zelenim posle zimskih poplava, poee da niu maslaci, male purpurne orhideje i prve bele rade. U movari su se mogli nai konjski bosiljak i poneki barski ljuti; na obalama je poela da se pojavljuje mleika, a prvi nezaboravci leali su u travi kao delii palog neba. Vreme je ostalo promenljivo, u jednom trenutku ledeno zimsko, a u narednom nasmejano obeanje leta. Bezbedno u majinoj materici, Anino dete nastavljalo je da raste. Ana se podie sa klupe, oslanjajui se o tap, i nastavi da se penje. Sve do sada nije ni pomislila da nazove penjanjem ono to su mlae svetenice inile desetak puta dnevno, ali u ovakvom stanju, klupa postavljena na pola puta od obale jezera, zbog starijih lanova zajednice, bila joj je vie nego korisna. tap nije uzela za oslanjanje nego da odrava ravnoteu, kako ne bi pala ako joj se noga oklizne na kamenu koji nije mogla da vidi.

Pogledala je svoj ogromni trbuh sa meavinom oajanja i ponosa. Mora da izgleda kao konj kad gura taljige. Moda visoke ene mogu da izgledaju dostojanstveno u poodmakloj trudnoi, ali ona je delovala smeno. Talesin jeste mrav, ali je i visok, i izgleda da se ovo dete umetnulo na njega. Podsetila je sebe da je prve dve keri rodila bez mnogo problema, a obe su bile krupne i plave. Vivijen je posebno lako rodila, jer je i tada bila sitna. Ali onda mi nije bilo etrdeset godina, mrano pomisli ona. Kad joj je bilo esnaest, ak i na dan poroaja trala je uz i niz Tor, a da se nije ni zadihala. Ovog puta, iako joj je oduevljenje zbog trudnoe uinilo prve dve treine ekanja vrlo lakim, tokom poslednja tri meseca postalo joj je jasno da njeno telo vie nema mladalaku izdrljivost. Ovo treba da mi bude poslednje dete... Neko oseanje, mnogo istananije od sluha, navede je da zastane. Podigla je pogled i ugledala ker kako je posmatra. Kao i uvek, pri pogledu na Vivijen osetila je i bol i ponos. Devojine otre crte lica nisu pokazivale nikakva oseanja, ali Ana je oseala u njoj istu onu meavinu zavisti i prezira kao i kada je tek saznala za bebu. No, kako je Anin trbuh rastao, zavist kao da je nestajala. Sada poinje da shvata. Kad bi samo shvatila da sve ostalo - rad svetenice, pogotovo uloga Gospe od Avalona - donosi isto toliko bola koliko i radosti! Moram je nekako navesti da to uvidi! Zadubljena u razmiljanje o keri, Ana je obraala manje panje na stazu, i kada se okliznula o blatnjavu baricu ak ni tap joj nije pomogao. Pokuala je da izvije telo u stranu dok je padala, i osetila je bol istegnutih miia u ruci na koju se doekala. No, istureni trbuh neizbeno je primio ostatak teine pri padu. Ona glasno jeknu pri udaru, i na trenutak izgubi svest. Kada je mogla ponovo da gleda, kraj nje je kleala Vivijen. "Jesi li dobro?" Ana se ugrize za usnu kada joj utrobu zahvatie sitni drhtaji koje je povremeno oseala itave sedmice. No, ovog puta oni prerastoe u vrst, bolan pritisak u materici. Ona polako ispusti vazduh. "Bie mi dobro", ree apatom. "Pomozi mi da ustanem." Uz pomo Vivijeninih snanih ruku, uspela je da se podigne na noge. Pri tome oseti mlaz toplote na butinama; kad je spustila pogled, ugledala je prve kapi vode iz materice kako nestaju u suvom tlu. "ta je bilo?" povika Vivijen. "Da li krvari? Oh..." Povezala je ono to vidi sa onim to su uile sve novakinje, pripremajui se da budu i babice. Sada je gledala majku, neto blea nego do maloas. Ana se nasmei devojinoj zbunjenosti. "Tako je. Poelo je." Vivijen je zadivljeno gledala kako se trbuh njene majke gri pri novoj kontrakciji. Ana je prestala da koraa i epala je ivicu stola, polako udiui vazduh. Nije mogla da podnese dodir odee, pa su u njenoj kuici potpalili vatru, kako joj ne bi bilo hladno. Vivijen se znojila i u tankoj haljini, ali Juliji, koja je bila najiskusnija babica meu njima, i staroj Eleni izgleda da je bilo sasvim prijatno dok su priale kraj vatre. Poslednjih sati, otkako je poroaj poeo, Vivijeni se vie puta uinilo da je ovo vrlo udan nain da ljudska bia dou na svet. Bilo je gotovo lake verovati u rimljanske prie o raanju iz labudovog jajeta i slinim udnim poecima. Kao dete, na Netenovom imanju, gledala je kako se raaju ivotinje, ali to je bilo veoma davno, i mada se seala mladunaca kako izlaze, mokri i koprcavi, sGm postupak nije joj bio uoljiv kao sada, kada je videla kako se pod majinom golom koom gre miii. Ana uzdahnu i ispravi se, isteui lea. "Hoe li da te izmasiram?" upita Julija. Ana klimnu glavom i osloni se o sto dok joj je babica gladila lea. "Kako moe i dalje da hoda?" upita Vivijen. "Mislila sam da si se umorila. Zar ti ne bi bilo lake da legne?" Ona pokaza ka krevetu, gde je preko svee slame lealo isto platno. "Da", odgovori joj majka, "jesam umorna, i ne", ona naglo zakripa zubima i dade Juliji znak da prekine masau dok ne umine nova kontrakcija, "nije lake leati, brem meni nije. Kada stojim, bebina teina joj pomae da izie... moja devojica." "Tako si uverena da e biti devojica!" uzviknu Vivijen. "ta ako nosi deaka? Moda upravo raa Branitelja Britanije."

"U ovom trenutku", zastenja porodilja, "bilo bi mi milo da vidim i hermafrodita." Julija naini znak protiv zla, a Vivijen zamirka. Ova kontrakcija bila je jaa i kada se zavrila, Anino lice bilo je vlano od znoja. "Ali moda si u pravu. Mislim... da u sad malo lei." Pustila je sto, a Vivijen joj je pomogla da legne. Jasno se videlo da su u tom poloaju kontrakcije bolnije, ali u ovom trenutku bilo je veliko olakanje to vie ne stoji. "Postoji trenutak u svakom poroaju... kada bi ena najradije odustala od svega..." Ana zatvori oi, paljivo diui za vreme sledee kontrakcije. "Devojke vrite za majkom... ak i svetenice. esto sam to ula. I ja sam je zvala, prvi put." Vivijen prie blie, i pri sledeoj kontrakciji Ana je zgrabi za ruku. Po snazi stiska bilo je jasno koliki napor ulae da ne vriti. "Jesi li stigla dotle?" Ana klimnu glavom. Vivijen je pogleda i ugrize se za usnu kada joj se majini prsti ponovo zarie u aku. Prola je kroz ovo i da bi mene donela na svet... To ju je uozbiljilo. Proteklih pet godina borila se bez ikakve grie savesti protiv majke i jedino emu se mogla nadati bilo je da e umeti da izdri u tome. Ali sada je Ana leala u rukama Boginje, nesposobna da sadri Njenu mo. Devojka je od svega najmanje oekivala da e joj biti dozvoljeno da vidi majku u ovakvim trenucima ranjivosti. Kontrakcija uminu, i Ana je leala dahui. Vreme je promicalo, a naredna kontrakcija nije dolazila. Moda i one nailaze u talasima, kao oblaci noeni olujnim vetrom. Vivijen se nakalja. "Zato si me pozvala ovamo?" "Tvoja obuka zahteva da vidi raanje deteta..." "Tvog deteta? Mogla sam to videti i pomaui nekoj od ena iz movare..." Ana odmahnu glavom. "Njima bebe same ispadaju, kao maii. I sa mnom je tako bilo, prva tri puta. Kau da se docnija deca raaju sve bre, ali mislim da je moja materica zaboravila kako se to radi..." Ona uzdahnu. "Htela sam da vidi... da nekim stvarima ne moe da zapoveda ak ni Gospa od Avalona." "Nee ni da me poloi za svetenicu. Zato bi meni ovo bilo vano?" Vivijenin glas postade otar. "Zar misli da nisam elela da te vidim zavetovanu? Da, sad vidim, mogla si i tako da shvati. Pravi razlog..." ona prekide, odmahujui glavom. "Teko je pomiriti elje majke i svetenice. Ovo dete moda e biti deak, ili devojica bez i malo dara. Kao Vrhovnoj svetenici, dunost mi je da pripremim naslednicu. Nisam smela da rizikujem tvoj ivot dok ne saznam..." ona izgubi dah od novog bola. A kao majka? Vivijen se ipak nije usudila da pita. "Pomozi mi da ustanem", promuklo ree Ana. "Due e trajati ako i dalje budem leala." Ona pusti da je Vivijen povue za ruku, a onda joj se osloni o rame. Vivijen je, zbog male visine, mogla da je pridrava zgodnije od ostalih. Ana je uvek delovala tako zapovedniki da njena ker dosada nije ni shvatila koliko su njih dve zapravo sline. "Priaj mi..." ree Ana dok su ile tamo-amo po sobi, zastajui pri svakoj kontrakciji. "Priaj mi... o... Moni.. i farmi." Vivijen je iznenaeno pogleda. Ana je nikada ranije nije pitala o detinjstvu. No, ena koja joj se oslanjala o rame, dahui, nije bila majka koju je mrzela, a saaljenje joj otvori srce, pa uspomene same potekoe. Priala je o zelenom, vetrovitom ostrvu sa drveem poreanim du obala prema kopnu, i o goloj obali prema prostranom, sivom moru. Priala joj je o razubacanom kamenju koje je nekada bilo druidski hram, i o obredima koje su tamo jo izvodile porodice iji su preci preiveli pokolj pod Paulinusom. I priala je o Netenovoj farmi i o teletu koje je spasla. "Sad je to sigurno matora krava, s mnogo svoje teladi." "Izgleda kao zdrav i srean ivot... Nadala sam se da e tako biti, kada sam te dala Netenu." Kada je bol uminuo, ona se ispravi i nastavi da hoda, ali sada sporije. "Hoe li i ovo dete dati na usvojenje?" upita Vivijen.

"Trebalo bi... ak i ako bude bilo jasno da je roena za svetenicu", urno ree Ana. "Ali u poslednje vreme pitam se postoji li mesto gde bi mogla da bezbedno raste." "Zato onda ne bi ostala? Svi su mi govorili da sam suvie velika za poetak obuke." "Ja mislim..." poe Ana. "Bolje da legnem." Niz nogu joj je klizio mlaz krvi. Julija prie da je pregleda, pa objavi daj joj je materica otvorena za etiri prsta, to su svi, izgleda, smatrali za dobar napredak, mada je Vivijeni sve i dalje delovalo nestvarno. "Najbolje je... da dete ima iskustva sa ivotom napolju. Anara je odrasla ovde. Mislim da ju je to, na neki nain, uinilo slabijom." Njen pogled izie iz ie i vilice se ukoie od naleta novog bola. "ta joj se desilo?" upita Vivijen, nagnuvi se tik do nje. "Zato je umrla moja sestra?" U prvi mah pomislila je da joj majka nee odgovoriti. A onda primeti suzu kako joj klizi ispod sputenih kapaka. "Bila je tako lepa, moja Anara... nije bila kao mi", aputala je Ana. "Kosa joj je bila sjajna kao itno polje pod suncem. Toliko je pokuavala da udovolji..." Stvarno nije bila kao mi! - smrknuto pomisli Vivijen, ali outala je. "Rekla je da je spremna za probu, i ja sam elela da joj verujem... elela sam da bude tako. I pustila sam je. Molim se, Vivijen", ona je stee za ruku, "da nikada ne dri u naruju mrtvo telo roene keri!" "Jesi li zato odlagala moje proglaenje?" zapanjeno upita Vivijen. "Zato to si se bojala?" "Za ostale mogu da procenim, ali ne i za tebe..." Ona tiho zacvile od narednog bola, a onda se malo opusti. "Mislila sam da u znati kada je Anara spremna... Mislila sam da u znati!" "Gospo, mora da se opusti!" Julija se nae nad njom, ljutito pogledavi Vivijen. "Pusti sada devojku, a ja u sedeti kraj tebe." "Ne..." apnu Ana. "Mora i Vivijen da ostane." Julija se namrti, ali nije se protivila, nego uze da masira Anin napeti trbuh. U tiini to je usledila, Vivijen zau tiho talasanje muzike i postade svesna da se to uje ve prilino dugo. Nijedan mukarac ne sme da ue u sobu gde se raa, ali Talesin moda sedi tik pred vratima. Volela bih da je i on ovde! ljutito pomisli Vivijen. Volela bih da svaki mukarac vidi kroz ta ena prolazi da bi mu podarila dete. Kontrakcije su postajale sve uestalije. Izgledalo je da Ana jedva ima vremena da udahne pre nego to joj se telo ponovo zgri. Elena ju je drala za jednu ruku, a Vivijen za drugu, dok joj se Julija ponovo premestila nie nogu da je pregleda. "Hoe li jo dugo?" apnu deovjka dok je porodilja jeala. Julija slee ramenima. "Ne preterano. Ovo je razdoblje kada telo zavrava otvaranje materice i priprema se da istisne dete. Budi mirna, Gospo moja", ree ona Ani, nastavljajui da joj blago masira trbuh. "Oh, Boginjo..." apnu Ana. "Boginjo, molim te!" Ovo je nepodnoljivo, pomisli Vivijen. Ona se nae napred, mrmljajui ko zna kakve rei, samo da je ohrabri i umiri. Majine oi, izbuljene od bola, uperie se u njene, a onda iznenada kao da se izmenie. Na trenutak je izgledala mlada; njena dugaka, znojem natopljena kosa postade kratka i kovrava. "Izarma!" apnu ona. "Pomozi mi, i detetu!" A kao odjek zaue se rei: "Neka plod naih ivota bude vezan i priklonjen Tebi, Majko, Veita eno, koja poseduje sr ivota Tvojih keri i dri ga na dlanu i na srcu..." Dok je gledala bledo lice pod sobom, znala je da je i ona ula isto. Tog trenutka nisu bile majka i ker, nego dve ene, sestrinske due vezane jedna za drugu i za Veliku Majku iz ivota u ivot, jo od kako su Mudri doli preko mora. A sa tim seanjem dooe i druga znanja, nauena u nekom drugom ivotu, u hramu ije su vetine poraanja daleko prevazilazile sve to je ikada bilo poznato enama Avalona. Ona slobodnom rukom iscrta nad matericom porodilje simbol Boginje. Ana lee uz dubok uzdah, a Vivijen, iznenada ponovo pretvorena u sebe samu, oseti ogroman strah. A onda njena majka opet otvori oi, sada odlune i mirne.

"Podig... nite... me!" zasikta ona. "Vreme je!" Julija poe da izdaje uputstva. Pomogle su Ani da prebaci stopala preko ivice kreveta, tako da je sada gotovo uala, dok su Elena i Vivijen kleale u slami da bi je pridravale. Julija urno razastre novo, isto platno pod nju i stade da eka dok je Ana stenjala i napinjala se. To je trajalo i trajalo; drati je, delovalo je kao da pokuava da uhvati neku ogromnu silu prirode. No, Julija ju je podsticala, govorei da ve vidi bebinu glavu - jo samo jedno, jako napinanje i sasvim e izii. Vivijen, oseajui drhtaje u itavom majinom telu, poe da priziva Boginju u najgrozniavoj molitvi koju je ikad izgovorila. Ona naglo udahnu i oseti kako u njoj izvire vrelina kao da je udahnula vatru. Svetlost joj suknu kroz sve udove, sila suvie jaka da bi se zadrala u jednom ljudskom telu; ali tog asa ona je bila Velika Majka i raala je svet. Kada je izdahnula, mo pokulja iz nje, silinom munje, pravo u telo ene koju je drala, a ova se zgri i nape svom snagom. Julija uzviknu da glava izlazi, i Ana se nape ponovo, uz krik koji se svakako uo sve do Inis Vitrina, i neto mokro, crveno i koprcavo skliznu pravo u babiine ispruene ruke. Devojica... U iznenadnoj, vrtoglavoj tiini, svi su zurili u novi ivot koji se upravo pojavio na svetu. Potom beba pokrete glavu i zau se slab, piskav krik. "A, ovo e biti fina cura", mrmljala je Julija, briui maleno lice mekom krpom i podiui bebu kako bi krv izila iz pupanika. "Elena, pridri Gospu dok mi Vivijen ovde pomogne." Vivijeni su rekli ta treba da radi, ali ruke su joj drhtale dok je podvezivala pupanik na dva mesta, a potom, kada se izmeu dva podveza olabavio, uze no i presee ga. "Dobro je. Sad dri malenu dok ja pomognem oko posteljice. Tamo na stolu ima platno da je povije." Vivijen se jedva usuivala da die kad joj je babica spustila u ruke novoroene. Ispod slojeva poroajne krvi bebina koa bila je ruiasta, a paperjasta kosa, kako se suila, obeavala je da e biti plava. Ovo nee biti vilinsko dete, nego zlatno, od rase kraljeva. Elena je pitala kako e se beba zvati. "Igrena..." promrmlja Ana. "Ime joj je Igrena..." Kao u odgovor, beba otvori oi, i Vivijenino srce bilo je izgubljeno. No, dok je gledala u to lice, iznenada je zahvati Vid. Videla je lepu plavu enu, u koju je znala da e izrasti to dete, i videla je da i ona ima svoju bebu. Ali to je bio jedar deak, i u sledeem trenutku videla ga je odraslog, kako jae u boj sa junakim sjajem u oima i sa Maem Avalona o boku. "Ime joj je Igrena", sopstveni glas ula je kao iz velike daljine, "i iz njene materice e potei Branitelj Britanije..." Talesin je sedeo kraj ognjita u glavnoj sali, svirajui harfu. Ovog prolea esto je svirao. Svetenici i svetenice smeili su se kada bi ga uli i govorili su da njihov bard daje glas njihovoj radosti, ravan snazi radosti barskih ptica koje su sa toplijim vremenom zaposele movare oko Avalona. Talesin bi se samo nasmeio, klimnuo glavom i nastavio da svira, u nadi da niko nee primetiti kako mu se oi ne smee. Trebalo bi da bude srean. Iako nije mogao da je prizna, bio je otac lepe keri, i Ana se lepo oporavljala. Ali opravljala se sporo. Iako tokom poroaja nije vritala, kao neke ene, on je sedeo dovoljno blizu njenih vrata da bi uo zvuke koje je proizvodila dok je poroaj trajao i trajao. Tada je svirao i da ne bi uo, koliko i da bi razvedrio one unutra. Kako to trpe ljudi koji zanu po jedno dete svake godine? Kako mukarac da nosi svest da voljena ena rizikuje smrt kako bi istisnula iz materice dete koje je on tamo usadio? Moda oni ne vole svoje ene toliko koliko on voli Gospu od Avalona. Ili moda oni nisu ukleti druidskim izotrenim ulima koja su omoguila Talesinu da deli njenu agoniju. Vrhovi prstiju raskrvarili su mu se dok je pokuavao da snagom svoje muzike stvori ogradu pred tolikim bolom. A sada je imao novu tugu. Njegova seanja na Vivijenino roenje bila su nejasna - tada je bio zauzet ubiajenim poslovima, a poroaj je protekao lake, i nije znao da je to dete njegovo. Ali, ko god da ju je zaeo, Vivijen je sada bila njegova ker. A Ana je konano dala dozvolu za njeno

posveenje. Sada je razumeo zato je Vrhovna svetenica tako dugo otezala. I on e iveti u strahu sve dok se devojka ne vrati bezbedno iz magle. I zato je svirao, putajui veliku harfu da narie za svime to prolazi i to, ako se ikada vrati, vie nikad nee biti isto. A u takvoj muzici, njegov bol i strah pretvarali su se u harmoniju. Vivijen je ila obalom jezera i gledala preko vode, ka otrom vrhu Tora, prikupljajui hrabrost za probu koja e je pretvoriti u svetenicu Avalona. Ako je ita moglo da je ubedi kako se vie ne nalazi u svetu u kome je provela poslednjih pet godina, onda je to bilo ovo, jer umesto dobro poznatog kamenog prstena, na vrhu je videla dopola izgraenu kulu. Bila je posveena bogu po imenu Mihajlo, tako su joj rekli, mada su ga umesto bog zvali angelos. On je bio Gospodar Svetlosti, koga hiriani prizivaju da se bori sa zmajskim moima boginje zemlje koja je nekada obitavala u brdu. I jo obitava, pomisli ona, mrtei se, u Avalonu. No, kakve god bile namere graditelja, ta falusoidna kula izgledala je manje pretnja po zemlju, a vie izazov nebesima, svetionik koji oznaava protok moi. I ti hriani su mnogo nasledili od starijih religija, a tako malo razumeju njihovo pravo znaenje. Pretpostavljala je da bi trebalo da joj bude milo to, ak i ovako izobliene, Misterije delom ipak opstaju u svetu. A to je bila jedina misterija koju e ikada vie videti ako ne bude uspela da se vrati u Avalon. Proba i posveivanje bili su jedno isto, jer svetenica e postati upravo inom pretvaranja stvarnosti Inis Vitrina, koji lei u ljudskom svetu, u stvarnost Avalona. Vivijen se okrete da pogleda zemlju iza sebe, gde se delta reke Bru irila kroz splet movara i livada, prema uu Sabrine. Ako bi duboko udahnula, moda bi mogla da oseti nagovetaj slanog mirisa dalekog mora. Nastavila je da se kree, pa je videla bledu traku puta koji je vijugao tamo-amo izmeu sivih grebena planine Mendip i, sa druge strane, naizgled prijatnijih visina Poldensa. Negde iza njih lee Lindinis i rimski putevi. inilo joj se da bi mogla da krene u ma kom pravcu i da nae sebi novi ivot. To je ve jednom uradila. Ali sada bi mogla da odabere i da se vrati. Nije imala nita sem koulje na sebi i malog, srpastog noa za pojasom, ali majka ju je konano oslobodila. Vivijen sede na neko staro deblo i zagleda se u vodomara kako leti prostranstvom neba. Sunce je blistalo na vodi i odbijalo se od uglaanog drveta male barke koju su joj ostavili - zapravo, vie splava pokretanog motkom, kakvog koristi narod iz movare. Vazduh je jo zadrao podnevnu toplotu, ali sa zapada je stizao laki povetarac, nosei sa sobom svei dah mora. Za nju je bila pobeda ak i to moe da bira hoe li izii u spoljanji svet ili e se vratiti u Avalon; ali ve je znala kakvu e odluku doneti. Suvie esto je sanjala ovu probu, zamiljala svaki trenutak, smiljala ta e uiniti. Bila bi teta da protrai toliko planiranje. Ali nije to uticalo na njenu odluku. Vie joj nije bilo vano hoe li jednog dana ona ili mala Igrena postati Vrhovna svetenica, niti je morala da dokazuje svojoj majci da u njoj tee istinska drevna krv. Oduevljenje uspenim poroajem polako je bledelo, i Vivijen je znala da e se ona i Ana i dalje svaati - bile su suvie sline. Ali sada su se barem bolje razumele. Iako se Vivijenin cilj nije izmenio, roenje male sestre izmenilo je njene motive. Da bi odrala tu novu svest, morala je da se dokae kao svetenica. A elela je da se vrati, da se prepire sa majkom, da gleda kako Igrena raste i da slua Talesinovu muziku. to je sve divno i krasno, pomisli ona, ustajui da ponovo poe du obale. Ali i dalje to tek treba da uini. Magija, tako su je uili, predstavlja usmeravanje disciplinovane volje. Ali ponekad se volja mora zanemariti. Tajna lei u svesti kada treba primeniti kontrolu, a kada odustati. Nebo je sada bilo vedro, ali kako je morski vetar jaao, neizbeno e doneti maglu, koja e stii kotrljajui se sa reke Sabrine u vlanom talasu, neizbena kao plima. Nije trebalo da promeni maglu, nego sebe.

"Gospo od ivota, pomozi mi, jer bez Tebe, ne mogu da preem na Avalon. Pokai mi put... Pomozi mi da razumem", aputala je, a onda uz svest da to nije razmena nego samo saoptavanje injenice, nastavi: "Ja sam rtva za tebe..." Vivijen se namesti udobnije na deblu i ukrsti lanke na nogama kako bi imala bolju ravnoteu, spustivi ake na kolena, otvorenim dlanovima navie. Prvi korak je da pronae svoje sredite. Ona udahnu, zadra dah, pa da polako ispusti, a sa njime i sve uznemirujue misli koje bi joj sada smetale. Udahni, izdahni, ponavljala je pokret, brojei, a svest se u njoj pomerala ka unutra i dopirala u bezvremeni mir. A onda joj je u umu ostala sam jedna misao. Vivijen ponovo udahnu i spusti svoju svest nanie, duboko u tlo. Ovde, u movari, to je liilo na traganje za vodom, a ne za vrstim temeljima kakvi se nalaze pod Torom; ovde je morala da lebdi na varljivoj, tenoj podlozi. Vivijen ju je usisavala kroz korenje, koje je njen duh irio, i uvlaila, navie, u peckavom talasu koji joj je izvirao iz temena i ikljao u nebo. U prvom oduevljenju, uinilo joj se da e njena dua napustiti telo; ali sada ve nagonskom reakcijom, ona ponovo povue energiju nanie, du kime, pa opet nazad u zemlju. Energija ponovo poe navie, i ovog puta Vivijen ustade, podiui ruke dok je mo pulsirala kroz nju. Strujanje postepeno postade vibracija, stub energije od zemlje do nebesa, a ona je bila provodnik. Potom spusti ruke i prui ih pred sebe, i tim pokretom njen duh se otvori da primi sve u vodoravnoj ravni. Oseala je sve oko sebe, jezero, movare i livade, skroz do bregova i do mora, kao senke svetlosti u viziji. Magla je bila pokretni veo preko njenih ula, hladna na koi, ali peckava od moi. Jo zatvorenih iju, ona se polako okrete ka njoj i usmeri svu svoju potrebu u nemi poziv. I magla stie kao ogromni sivi talas, zaklonivi livadu i movaru i samo jezero, sve dok Vivijen nije ostala jedino ivo bie na svetu. Kada je i otvorila oi, nije bilo neke razlike. Tlo je bilo samo tamnija senka oko njenih nogu, a voda senka pokreta pred njom. Napipavala je put dok nije stigla do splava - delovao je nekako krhko, kao da mu je magla isisala i sr, a ne samo boju. Ali na dodir je bio sasvim vrst, ak i pred ovako izmenjenim ulima, i kada je ula u njega i otisnula se, osetila je poznati trzaj kad se odsukao. Tamna masa obale zaas ieze. Sada nije imala ni uporite na vrstom tlu, ni odredite pred smrtnim oima. Imala je dve mogunosti - ili da sedi tu gde jeste do svitanja, kada e kopneni vetar razduvati maglu, ili da pokua da nae kroz maglu put do Avalona. Iz dubine seanja ona poe da priziva aroliju. Rekli su joj da je arolija pomalo drugaija za svakog ko je korsiti - ponekad je treba izmeniti pri svakoj upotrebi. Nisu bile bitne same rei, nego stvarnosti na koje se odnose. A nije bilo dovoljno samo izgovoriti aroliju - rei su samo pokreta, mnemoniki podsetnik koji podstie promenu u duhu. Vivijen pomisli na planinu koju je videla kako se, pod izvesnom svetlou, pretvara u priliku usnule Boginje. Pomislila je na Gral, koji je sGm po sebi samo jednostavna posuda, sve dok ga ne pogleda duhovnim okom. ta je magla kada nije magla? ta je, zapravo, prepreka izmeu svetova? Nema prepreke... Ta pomisao naprosto joj se pojavila u svesti. "ta je magla?" Nema ni magle... Postoji samo privid. Vivijen razmisli o tome. Ako je magla privid, ta je onda sa zemljom koju krije? Da li je Avalon fatamorgana ili, zapravo, hriansko ostrvo nije stvarno? Moda nijedno od tog dvoga ne postoji izvan njenog uma, ali u tom sluaju, ta je linost koja ih zamilja? Njene misli pratile su opsenu nanie, u beskonanoj spirali neloginosti, i pri svakom okretu gubile su odreenost jer su stalno nestajale granice kojima ljudi definiu postojanje. Nema Linosti... Pomisao koja je bila Vivijen zadrhta od dodira rastakanja. Iskra svesti govorila joj je da je ovo tama u kojoj se utopila Anara. Je li to odgovor, da uopte nita ne postoji? Nita.... i Sve... "Ko si Ti?" kriknu Vivijenin duh. Tvoja Linost...

Njena Linost nije bila nita, svetlucava takica na ivici nestanka; a onda - istog asa, ili pre, ili posle, jer tu nije bilo Vremena - postade Jedno, sjaj koji ispunjava sve stvarnosti. U jednom beskonanom trenutku, uestvovala je u toj ekstazi. A onda, kao list koji ipak nije dovoljno lak da bi leteo na vetru, ona pade, nanie, ka unutra, ponovo nastajui i stiui sve ono to je bila izgubila. Ali Vivijen koja se vratila u svoje telo nije bila sasvim ista Vivijen koja ga je napustila. I dok je preispitivala sebe, glas joj se vrati i ona zapeva talasave slogove magije za prelazak, i njime povrati svet. Znala je ta je uinila, ak i pre nego to su magle poele da se razdvajaju. To je bilo kao onaj trenutak kada se jednom pojavila izmeu prepletenog drvea, sigurna da ide u pogrenom pravcu, a onda, izmeu dva koraka, osetila je promenu u svesti i znala je put. Kasnije, kada se Vivijen pitala kako to da je uspela tamo gde Anara nije, pomislila je da je to verovatno bilo ba zbog pet godina duge bitke kojom ju je majka naterala da izgradi linost koja moe da podnese ak i dodir Ponora. Ali umesto da pridaje sebi preveliku vanost, znala je da je bilo onih koje su se izgubile tokom probe zato to su im due ve bile suvie blizu Jednog, pa su se due stopile sa Njime bez razlike, kao to kap vode postaje jedno sa morem. Ushienje tog spajanja jo joj je bilo dovoljno blisko, i dok je nestajalo, Vivijen je brisala suze. Iznenada se setila koliko je plakala kada ju je majka poslala sa Netenom. Sve do sada nije dozvoljavala sebi da se seti tog dana. "Gospo... ne ostavljaj me samu!" aputala je, i kao odjek javi joj se unutranja svest. "Nikada te nisam ostavila; nikada te neu ostaviti. Dok ivot traje, i due, Ja sam tu..." Ali kako je unutranja svetlost bledela, magla se pretvarala u talasanje sjaja i rastakala se, i sledeeg trenutka Vivijen je stajala, oamuena, pod punim sunevim svetlom. Zamirkala je od bleska svetlosti na vodi i bledom kamenu kua i zelenoj travi Tora, i znala je da na svim svetovima nema lepeg prizora od tog. Neko povika; ona zakloni oi rukom i prepoznade Talesinovu svetlu kosu. Pretraivala je pogledom padinu, traei majku, i ukoila se oekujui stari bol. Talesin ju je ekao, verovatno jo od trenutka kada je otila. Zar njenoj majci nije stalo, ak ni sada, hoe li Vivijen uspeti ili nee? A onda joj srce poskoi; iznenada je znala da se njena majka krije jer ne moe da prizna, ni sebi ni bilo kom drugom, koliko joj je stalo da njena najstarija iva ker stigne bezbedno kui. 21. "Dig'i! Vivi, dig'i me!" Igrena je poruala punake ruice, i Vivijen je, smejui se, podie na ramena. Igrale su se po itavoj bati; dete bi prvo poelelo da sie i istrauje, a onda da bude podignuto, pa da sve vidi. "Auh - muslim da je vreme da te Vivi spusti, mila, dok jo imam lea!" Sa etiri godine, Igrena je imala ve gotovo pola Vivijenine visine, i nesumnjivo je bila Talesinova ker; iako je imala crvenkastiju kosu, oi su im oboma bile istvetno, duboko plave. Igrena se veselo zakikota i otapka stazom, gonei leptira. Mila Boginjo, pomisli Vivijen dok je gledala odsjaje sunca u tim kovrdama, kako e lepo biti to dete! "Ne, mila", povika ona kada Igrena iznenada skrenu ka ivici, "to cvee ne voli da ga bere!" Ali bilo je prekasno. Igrena je pokuala da dograbi cvee, i iz ogrebotine na dlanu ve su joj izvirale crvene kapljice. Lice joj postade purpurno i ve je uzimala vazduh za novi vrisak. Vivijen pohita da je podigne u naruje. "Mir, mir, lepa moja, je li te nevaljali cvet gricnuo? Vidi, mora da pazi. Hajde, daj da poljubim, pa e proi!" Vriska poe da jenjava dok ju je Vivijen njihala u rukama. Na nesreu, devojica je imala plua jednako razvijena kao i sve ostalo, i svi koji su je uli, a to je bio gotovo itav Avalon, ve su joj jurili u pomo. "Samo se ogrebala..." poe Vivijen, ali prva meu onima to su pristizali bila je njena majka, i pred njom se osetila kao najmlaa novakinja, uprkos plavom polumesecu na elu. "Mislila sam da tebi mogu da je poverim!"

"Nije joj nita!" uzviknu Vivijen. "Neka se naui opreznosti na stvarima koje joj ne mogu ozbiljno nauditi. Ne moe je zauvek drati pod staklenim zvonom!" Ana prui ruke, i Vivijen, oklevajui, pusti devojicu. "Svoju decu podii onako kako ti eli, kad ih bude imala, ali nemoj mene uiti kako da podiem svoju!" dobaci Ana preko ramena dok je odnosila Igrenu. Ako si stvarno tako mudra mati, kako to da su prve dve keri koje si podizala sada mrtve, a da je u ivotu ostala sam ona koju si dala drugim ljudima? Sva crvena od stida, jer okupila se prilina publika, Vivijen uspe da se savlada i outi. Nije bila toliko besna da bi rekla jedinu stvar za koju je znala da joj majka nikada ne bi oprostila, i to ba zato to je moda istina. Otresla je prainu sa suknje i strogo se zagledala u Eliju i Silviju, dve najmlae novakinje. "Je li ona ovija koa koju ste strugale potpuno ista? Onda, hajde", nastavi ona, proitavi odgovor u njihovim oborenim oima, "koa nee mirisati nita lepe od dugog stajanja, i mora se to pre oistiti i usoliti." Vivijen odluno poe ka tavionici, koja je bila postavljena niz vetar u odnosu na ostale zgrade, a devojke za njom. U ovakvim trenucima pitala se zato je uopte elela da bude svetenica. I dalje je radila iste stvari. Jedina razlika bila je u tome to sada ima mnogo vie odgovornosti. Kada su se pribliile jezeru, ona ugleda kako neko iz naroda movare urno hita splavom ka njima. "To je Heron!" uzviknu Elija. "ta li hoe? Izgleda da mu se uasno uri!" Vivijen zastade kao ukopana, setivi se saksonskog napada. Ali sigurno nije to - Vortimer je pre dve godine drugi put potisnuo Hengesta nazad na Tanatus. Devojke su ve trale ka obali. Ona poe za njima, ali sporije. "Gospo!" ak i u oajnikoj urbi, Heron ju je sveano pozdravio. Otkako je donela Gral da ih spase, narod iz movare potovao ju je isto koliko i Gospu od Avalona, a ona nikako nije mogla da ih ubedi da prestanu. "ta se desilo, Herone? Je li neka nesrea? Jesu li doli Saksonci?" "Nije opasnost po nas!" On se ispravi. "Odveli su dobrog svetenika - oca Srenog - ljudi su doli i odveli ga!" "Neko je odveo oca Fortunatusa?" Vivijen se namrti. "Ali, zato?" "Kau da ima loe misli koje se njihovom bogu ne dopadaju." Heron odmahnu glavom, o ito nesposoban da razume u emu je problem. Vivijen je bila jednako zbunjena, iako se seala kako je Fortunatus rekao da neki hriani smatraju njegove ideje za jeres. "Hodi, Gospo! Tebe e sluati!" Vivijen je sumnjala u to. Njegova vera bila je dirljiva, ali izgledalo joj se mnogo lake da poplai saksonsku bandu nego da se snae u svaama dve hrianske sekte. inilo joj se da svedok sa Avalona nee ostaviti neki naroito povoljan utisak na Fortunatusove nadreene. "Pokuau da pomognem, Herone. Ti se vrati, a ja u govoriti sa Gospom od Avalona. Samo to mogu da ti obeam..." Vivijen je oekivala da njena majka odbaci Heronovu priu s utivim aljenjem, ali, zaudo, izgledalo je da se ipak zabrinula. "Mi jesmo odvojeni od Inis Vitrina, ali i dalje postoji veza izmeu nas", govorila je Ana, mrtei se. "ujem da nas oni ponekad sanjaju, a kada kod njih vladaju nevolje, i na posao trpi. Ako hrianski fanatici ispune ostrvo mrnjom i strahom, posledice emo osetiti i mi u Avalonu." "Ali ta moemo da uinimo?" "Ve neko vreme se mislim da bi Avalon trebalo vie da zna o voama u spoljanjem svetu i o njihovoj politici. U ranija vremena, Gospa od Avalona esto je putovala i savetovala prineve. Otkako su doli Saksonci, to je postalo nepreporuljivo. Ali zemlja je sada mnogo sigurnija nego proteklih godina." "Hoe li ii, Gospo?" zaprepaeno upita Julilja.

Ana odmahnu glavom. "Mislila sam da poaljem Vivijen. A uz put e moi da se raspita za tog Fortunatusa. Takvo iskustvo bie joj od koristi." Vivijen je piljila u nju. "Ali ja ne znam nita o politici i prinevima..." "Neu te poslati samu. Sa tobom e poi i Talesin. Rimljanima ete rei da si njegova ker - to e moi da razumeju." Vivijen brzo pogleda majku. Je li to bio odgovor na pitanje koje se ni ona ni Talesin nikada nisu usudili da postave? Ili joj je Gospa govorila kako treba da se ponaa? No, ma kakav razlog bio, razmiljala je devojka dok se spremala za putovanje, odabrala joj je jedinog saputnika sa kojim bi Vivijen uopte pristala da napusti Avalon. Fortunatusov trag odveo ih je u Ventu Belgarum, iji su vrsti zidovi nosili tragove varvarskih napada, ali su i dalje stajali. Rekli su im da je glavni magistrat, ovek po imenu Elafije, trenutno domain biskupu koji im je doao u posetu, istom onom Germaniju koji im je bio toliko koristan protiv Pikta, pre deset godina. No, ovom prilikom njegova poseta bila je usmerena protiv njegovih, hriana. Dvojica britanskih biskupa bila su smenjena, a jedan broj svetenika zatvoren, dok ne uvide u emu su greili. "Fortunatus je nesumnjivo meu njima", ree Talesin dok su jahali kroz utvrenu kapiju. "Podigni al da pokrije kosu, mila. Ti si edna devica iz dobre porodice, sea se?" Vivijen ga pobunjeniki pogleda, ali ga je ipak posluala. Ve je izgubila raspravu o putovanju u mukoj odei, ali zarekla se da e, ako ikada postane Gospa od Avalona, uvek nositi odeu koja joj odgovara. "Priaj mi o tom Germaniju", ree ona. "Verovatno nee hteti da razgovara sa mnom, ali dobro je poznavati neprijatelja." "On je sledbenik Martina, biskupa u Galiji, u Cezarodunumu, koga tamo sada potuju kao sveca. Sveti Martin bio je imuan ovek koji je razdelio svu svoju imovinu, i ak je i ogrta prepolovio da ga podeli sa nekim siromahom. Germanije propoveda protiv nejednakosti u bogatstvu, i zato je omiljen u narodu." "To mi se ne ini tako loe", primeti Vivijen, priterujui svog ponija tik kraj njegove mule. Posle Lindinisa i Durnovarije, poinjala je da se privikava na gradove, ali Venta je bila daleko najvei grad koji je ikada videla. Njen poni nervozno se trzao od mase sveta, ba kao i ona. "Da, ali masu bre ponese strah nego logika. Zato im on govori da e goreti u paklu ako ne budu imali dovoljno vere da bi im njihov bog oprostio, a, naravno, samo svetenici rimske crkve imaju prava da odreuju ko je dovoljno veran. On propoveda da je vandalska okupacija Rima, kao i nae nevolje sa Saksoncima, samo kazna boija zbog grehova bogataa. U ovako nesigurnim vremenima, takva filozofija veoma je privlana." Vivijen klimnu glavom. "Da... svi elimo da okrivimo nekoga. A pretpostavljam da se Pelagije, i njegovi sledbenici, ba ne slau s tim?" Upravo su prolazili irokom ulicom to je vodila ka forumu. Straar na kapiji rekao je da se jereticima sudi u bazilici. "Sam Pelagije je mrtav ve mnogo godina. Njegovi sledbenici uglavnom su ljudi iz stare rimljanske kulture, dobro obrazovani i navikli da misle svojom glavom. Njima se ini loginije da e bog pre nagraditi dobronamernost i pravedno delovanje nego slepu veru." "Drugim reima, oni misle da je vanije ta ovek ini nego u ta veruje, dok rimljanski svetenici misle obrnuto..." zakljui Vivijen, i Talesin joj se nasmei sa odobravanjem. Dvojica ljudi protrae kraj njih i poplaie joj ponija. Talesin prui ruku da preuzme uzde, a onda pogleda napred, poto je zbog svoje i muline visine mogao da vidi dalje. "Nekakav nered - moda bi trebalo da ostanemo..." "Ne", ree Vivijen, "elim da vidim." Nastavili su, polako, dok nisu stigli do trga. Pred bazilikom se skupljala masa sveta. ulo se mrmljanje nalik na prvo mumlanje grmljavine pred oluju. Mnogi od okupljenih nosili su jednostavnu radniku odeu, ali ali videla se i fino tkana nonja, mada sada iznoena i prljava. Najverovantije izbeglice, kojima je takoe stalo da nau rtvenog jarca na kome e iskaliti sve svoje jade. Talesin se sae sa mule da upita ta se deava.

"Jeretici!" Upitani ovek pljunu na kaldrmu. "Ali biskup Germanije e ih srediti, svakako, i spae ovu grenu zemlju!" "Izgleda da smo stigli na pravo mesto", mirno ree Talesin, ali lice mu je bilo mrano. U pogreno vreme... pomisli Vivijen, suvie zgroena da bi ita rekla. Vrata bazilike se otvorie, i dva oveka u straarskim uniformama izioe i postavie se sa obe strane. Mrmljanje u masi se pojaa. Ugledae blesak zlata kada je iziao svetenik, nosei vezeni plat preko bele tunike. To je svakako biskup lino, zakljui Vivijen, jer imao je nekakav udan eir i nosio je ukraen i pozlaen tap nalik na pastirski. "Narode Vente!" povika on, i amor se pretvori u prigueno mrmljanje. "Bolno ste patili od paganskih maeva. Razbojnici su harali ovom zemljom ka vukovi. Obraali ste se Bogu - na kolenima ste ga pitali zato vas kanjava." Biskup mahnu tapom iznad glava i svi se pognue, cvilei. Germanije ih na trenutak odmeri, a onda nastavi neto mirnije. "Dobro ste pitali, deco moja, ali nije trebalo da molite Gospoda sa nebesa za milost, jer On ini po Svojoj volji, i samo Njegovom milou moemo izbei prokletstvo." "Moli se za nas, Germanije!" povika neka ena. "Jo bolje - oistiu ovu zemlju. Svako od vas je roen u grehu, i samo vera vas moe spasti. A to se tie Britanije, ovu poast doneli su vam grehovi vaih vladara. Ali ko visoko leti, nisko pada. Pagani su bili srp u ruci Bojoj. Oni koji su jeli za bogatom trpezom, sada prose za koricu hleba, a oni koji su nosili svilene haljine, sada hode u ritama." On istupi, ponovo zamahnuvi onim savijenim tapom. "Tako je! Tano! Boe, smiluj nam se!" Ljudi su se busali u grudi, bacajui se niice na kamen. "Razmetali su se da e ih spasti njihova dela i govorili su da njihovo bogatstvo dokazuje ljubav Boju. Gde im je sad ljubav Boja? Pogani Pelagijevi jeretici su vas zaveli, ali milou naeg Oca Nebeskog mi emo ih proistiti!" Izgleda kao da je upravo i sam uzeo sredstvo za ienje, pomisli Vivijen; oi su mu bile iskoalene, i sa usana mu je prskala pljuvaka. Kako iko moe da veruje u takve stvatri? No, ljudi su urlali u zanosu odobravanja. Njen poni pribijao se uz Talesinovu mulu, kao da ak i on eli da ga neko zatiti. Vika se pojaa kada su kroz vrata izili novi straari, gurajui pred sobom tri oveka. Vivijen se ukoi, ne elei da poveruje kako je jedan od tih okovanih nesrenika Fortunatus. No, kao da je osetio njemu misao, prvi zatvorenik se ispravi i pogleda masu uz alostan osmeh. Lice mu je bilo puno modrica i kosa raupana, ali prepoznala je monaha sa kojim se sprijateljila. Potom straari poee da ih guraju niz stepenice. "Jeretici!" urlali su ljudi. "avoli! Vi ste navukli pagane na nas!" Da bar jesu, pomisli Vivijen. Kad bi sada naila vojska pagana, mogla bi da rasturi ovaj poludeli skup. "Kamenujte ih!" povika neko, i sledeeg trenutka itav forum prihvati taj uzvik. Ljudi su se saginjali da iupaju kamenje iz kaldrme. Vivijen je videla kako ga bacaju; primetila je da je Fortunatusu glava okrvavljena; potom se masa sklopi oko njega. Biskup je dugo stajao i gledao, sa izrazom zgroenog zadovoljstva. Potom, kao da se prekasno setio kako bi hriani trebalo da budu ljubitelji mira, on se obrati jednom straru, i vojnici upadoe u guvu, zamahujui drkama koplja. im je poela da prima udarce umesto da ih zadaje, masa poe da se rastae, i ubrzo se pretvori u nekoliko nemirnih grupa pod kontrolom straara. Kada je borba poela, svetenici su se povukli u baziliku. im je Vivijen mogla da vidi ta se deava pred vratima, ona podbode svog ponija. "Vivijen, ta to radi?" Talesinova mula odmah poe za njom. No, ona je ve stigla do skljokanih prilika koje su ostale u srcu borbe. Neki su ve jeali i pokuavali da ustanu, ali tri oveka leala su potpuno nepomino, okrueni rasutim kamenjem. Vivijen skoi sa konja i nae se nad Fortunatusom. Preko starih rana sada mu je ponovo tekla krv. Jedno oko bilo mu je zatvoreno od otoka. Ona uplaeno potrai puls, i im ga je dodirnula, drugo oko se otvori. Ona mu blago okrete glavu tako da moe da je vidi.

"Ljupka gospo..." On zbunjeno zatrepta. "Ali ovo nije Vilinska zemlja." "Oe Fortunatuse, kako se oseate?" On je jo trenutak piljio u nju, a onda se nasmeio. "Pa, to si ti... moja devica sa brega. Ali kosa ti je porasla... ta ti radi ovde?" "Dola sam da vam pomognem. Da sam samo stigla ranije! Ali sada emo vas odneti i ponegovaemo vas i sve e biti dobro!" Fortunatus pokua da odmahne glavom, ali se tre i ostade da nepomino lei. "Mogao sam da pobegnem od biskupovih ljudi", apnu on. "Mislio sam da naprosto preem u Vilinsku zemlju. Ali dugujem mu pokornost." "Ne dam da se vratite, pa da ponovo pokuaju da vas ubiju!" povika Vivijen. U njegovom osmehu bilo je ogromnog mira. "Ne... sada mi je ostalo jo samo malo da preem." Ponekad je neki bolesnik koga bi narod iz movare doneo u Avalon i umirao, i sada, ispod krvi, prepoznala je slino bledilo i modre prelive na nosu i slepoonicama. Neko mlai moda bi i preiveo ove povrede, ali Fortunatusa je upravo izdavalo srce. "Hoe li se moliti za mene?" Sada je Vivijen piljila u njega. "Ali ja sam paganka... svetenica!" Pokazala je polumesec na elu. "Bojim se da sam zapravo vei jeretik nego to Germanije ak i sluti", apnu Fortunatus, "jer ne mislim da se Bog moe zatvoriti u kutijice u koje ljudi pokuavaju da Ga smeste. Ako je On Otac, onda moe svakako da bude i Majka, i ako je tako, zar nije Boginja kojoj slui samo jo jedno Njegovo oblije?" Vivijenina prva reakcija bila je gnev; onda se setila trenutka Jedinstva kada se vratila kroz maglu u Avalon. Mo koju je tada osetila nije bila ni muka ni enska. "Moda je tako..." promrmlja ona. "Moliu se Jednom koje je iznad svih razlika da te privede Svetlu." Primetila je gr bola na njegovom licu; potom poe plie da die. "esto sam mislio... da e smrt biti... kao kad pree meu vile. Korak ka unutra i u stranu... izvan ovog sveta." Vivijen su oi pekle od suza, ali klimnula je glavom i uhvatila ga za ruku. Usne mu se pokretoe kao da pokuava da se nasmei. Potom osmeh poe da bledi. Vivijen je sedela kraj njega, oseajui kako ivot kaplje iz starca kao voda iz napukle inije. inilo joj se vrlo dugo, ali kada je podigla pogled sa ispranjenog tela, Talesin je tek zaustavljao mulu kraj nje. Ona odmahnu glavom, pokuavajui da ne plae. "Mrtav je, ali neu im dati njegovo telo. Pomozi mi da ga odnesem." Bard se okrete u sedlu i naini prstima znak, mrmljajui aroliju zbrke. Shvativi njegovu nameru, Vivijen mu se pridrui. "Vi nas ne vidite... Vi nas ne ujete... Ovde nije bilo nikoga..." Neka hriani misle kako su Fortunatusa odneli demoni, ako tako ele, samo neka ih ne vide. Talesin podie starog svetenika sebi preko sedla i pomoe Vivijeni da uzjae ponija, a potom rairi svoj ogrta preko tela, uze obe uzde i polako poe preko trga. Opsena ih je titila dok nisu izili iz grada. Vivijen bi najradije sahranila starca na njegovom svetom ostrvu, kraj kamena sa koga je prelazio u Vilinsku zemlju, ali Talesin je znao za jednu hriansku kapelu, sada naputenu, ali i dalje svetu. Tu su ga poloili, uz druidske obrede, a Vivijen, setivi se onog trenutka u magli kada se sjedinila sa Svetlou i dokuila da su sve istine Jedno, pomislila je da Fortunatusu to svakako ne bi smetalo. Iako je prvi deo putovanja zavren promaajem, ostatak je bio mnogo uspeniji, mada Vivijen uopte nije marila za to. Otputovali su u Londinium, gde se Vrhovni kralj, sa svojim snanim sinovima, trudio da odri privid vladavine. Vivijen je prepoznala Vortimera, onoga koji je doao u Avalon, iako je sada izgledao stariji. U prvi mah pobrkao ju je sa Anom; nije mu rekla da je ona bila svetenica koja je pod velovima predstavljala Devicu u njegovom obredu. On je bio tiho ponosan na svoje uspehe protiv varvara, i ona nije nimalo sumnjala u njegovu odanost Avalonu. Njegov otac, Vortigern, bio je sasvim drugaiji: matori lisac, sada oenjen riokosom Saksonkom. Dugo je vladao i mnogo preturio preko glave, i Vivijen je procenila da bi rado

prihvatio svaki savez koji bi mu pomogao da odri mo. Ispriala mu je kako biskup Germanije svojim fanatizmom deli zemlju, iako se nije mnogo nadala da Vrhovni kralj eli ili moe da preduzme neto protiv njega. Ali poruku koju mu je donela od Gospe od Avalona, to je sasluao; Britanije radi, bio je spreman da se susretne sa svojim starim suparnikom Ambrozijem i da razgovara o saradnji, ukoliko se susret organizuje na neutralnom tlu. Potom ih je put vodio na zapad, ka uporitima u koja Saksonci jo nisu stigli. U Glevumu je Ambrozije Aurelijanus, iji se otac proglasio za imperatora i nadmetao se sa Vortigernom ko e dobiti suverenu vlast, prikupljao ljude. Sa zanimanjem je sasluao Gospinu poruku, jer iako je bio hrianin, od one razumne vrste, potovao je druide i filzofe, i ranije se ve sretao sa Talesinom. Bio je to visok ovek etrdesetih godina, crnokos i sa orlovskim, rimljanskim izgledom, ali veina njegovih ratnika bili su mladi. Jedan od njih, mravi, plavokosi momak po imenu Uter, bio je gotovo njenih godina. Talesin ju je bockao da je stekla oboavaoca, ali ona ih je bojicu ignorisala. U poreenju sa princom Vortimerom, taj Uter je bio dete. Ambrozije je sasluao njenu albu na Germanija sa neto saoseanja, jer i sGm je poticao iz klase koju je galski biskup tako rado napadao. No, Venta Belgarum nalazila se na delu ostrva koje vie nije bilo saveznik ni njemu ni Vortigernu, a u svakom sluaju, svetovni vladar nije imao nikakvu vlast nad crkvenim licima. Njegov odgovor bio je mnogo utiviji od odgovora Vrhovnog kralja, ali Vivijen je oseala da ni njegovo delanje u tom smislu nee biti nita korisnije. Kada su ona i Talesin poli putem ka Avalonu, smrknuto je razmiljala da li da prokune Fortunatusove ubice; zaustavilo ju je samo nejasno uverenje da im je sGm stari svetenik verovatno oprostio. Ubedivi Vortigerna i Ambrozija da razmisle o savezu, Vivijen je posejala seme jedinstva Britanije, ali prvi izdanci pojavili su se tek naredne godine. Stigla je vest da Saksonci ponovo okupljaju snage istono od Kantijuma, i Vortimer, reen da ih ovog puta uniti, obratio se Avalonu. I tako je ispalo da je, tik pred Beltan, Gospa od Avalona otila sa svetog ostrva i otputovala na istok, sa svojom starijom keri, svetenicama i bardom, kako bi se sastala sa prinevima Britanije. Za veanje je bio odreen Sorviodunum, gradi na obali reke, gde se put sa severa ukrtao sa glavnim drumom iz Vente Belgarum. Raskrsnica je bila prijatno mesto, u senci drvea, otvoreno prema prostranoj ravnici na severu. Kada su putnici iz Avalona stigli, okolne livade bile su proarane atorima, nalik na nekakvo neobino proleno cvee. "Mi sa istoka prolivli smo krv za odbranu Britanije", rekao je Vortigern sa svoje klupe pod hrastovim stablom. On nije bio krupan rastom, ali i dalje je bio snaan, a u kosi je imao vie sedih nego to je Vivijen pamtila. "U poslednjem pohodu, moj sin Kategirn kupio je svojim ivotom ivot Hengestovog brata, na uu Ritergabela. Tela naih ljudi pretvorila su se u zid koji je spreio Saksonce da stignu do vas." On pokaza krovove Sorviodunuma koji su mirno poivali na suncu. "I itava Britanija vam je zahvalna", mirno ree Ambrozije sa druge strane kruga. "Stvarno?" odvrati Vortimer. "Lako je govoriti, ali rei nee zaustaviti Saksonce." I on je izgledao stariji, vie nije bio blistavi mladi koji se posvetio Boginji, nego dokazani ratnik. No, lice mu je i dalje ostalo isto, sa istim divljim ponosom sokola u zelenim oima. Heroj, pomisli Vivijen dok ga je posmatrala, sedei kraj majke. Sada je on Branitelj. Svi su znali da su ovaj sastanak udesile svetenice, ali nije bilo politiki zgodno da se to javno prizna. Izaslanstvo Avalona bilo je smeteno u senci ivice, dovoljno blizu da sve vide i uju. "Moe li ita da ih zaustavi?" upita jedan stariji ovek. "Koliko god da ih pobijemo, iz Germanije stiu novi i novi..." "Moda, ali ako budemo snani, potraie sebi laki plen. Neka se obrue na Galiju, kao to su uinili Franci. Moemo ih oterati! Dovoljan bi bio jo samo jedan pohod. Mene vie brine kako da ih spreimo da ponovo dou." "Tako je", ree Ambrozije. Izgledao je na oprezu, kao da traga za dubljim znaenjem u Vortimerovim reima. Vortigern se glasno nasmeja. Prialo se da je doao samo zato to ga je sin nagovorio, i da se ne nada da e ita postii.

"Dobro zna ta je za to potrebno", ree Vrhovni kralj. "Godinama sam se oko toga gloio sa tvojim ocem. Svejedno da li e biti imperator ili kralj, mora postojati jedan vladar kome e se pokravati itava Britanija. I Rim je tako uspevao da stoleima zadrava varvare." "A ti bi theo da se pokoravamo tebi?" uzviknu jedan od Ambrozijevih ljudi. "Da predamo ovce na uvanje onom ko je pozvao vukove?" Vortigern se okrete ka njemu, i Vivijen je tog asa shvatila kako je uspeo da tolike godine zadri mo. "Poslao sam vukove da se bore protiv vukova, kao to su inili i Rimljani. Ali pre nego to sam se nagodio sa Hengestom, izgubio sam glas preklinjui svoje ljude da uzmu ma u svoje ruke i sami se brane - preklinjao sam ih, kao to sada preklinjem vas!" "Nismo mogli da isplatimo Hengesta, i zato se okrenuo protiv nas", ree Vortimer, mnogo mirnije. "Od tada je ono malo to su njegove horde ostavile bilo potroeno na borbu protiv njih. A ta ste vi uinili, tamo u vaim mirnim planinama? Moramo da imamo ljude i sredstva za njih - ne samo za ovaj pohod, nego svake godine, kako bismo zatitili ono to smo povratili." "Nae zemlje su opustoene, ali kroz nekoliko godina mira mogle bi da se iscele", preuze re Vortigern. "A onda bi nae snage, ujedinjene, bile dovoljno jake da se probijemo kroz movare i ume, koje tite Angle, i da opet zauzmemo zemlje Icena." Ambrozije je utke sedeo, ali nije skidao pogled sa Vortimera. Po prirodi stvari, mogao je oekivati da e nadiveti starca; ovaj mladi bie mu pravi suparnik, ili saveznik. "Odavno svi potujemo tvoju odvanost i pobede", polako ree on, "i svakako ti je na tome zahvalna itava Britanija. Da nije bilo vas, vukovi bi nam odavno skoili za grlo. Ali ljudi ele da uestvuju u odluivanju ko e troiti njihov novac i koga e slediti. Tvoj narod ti duguje odanost. Ljudi sa zapada ne." "Ali tebe e pratiti!" uzviknu Vortimer. "Traim samo da se borite, ti i tvoj narod, uz nas!" "Moda ti trai samo to, ali tvoj otac, ini mi se, eli da ga priznamo za vou", odvrati Ambrozije. Nastupi teka tiina. "Evo ta pristajem", nastavi on. "Otvoriu svoja skladita i poslau vam sve to vam je potrebno za rat. Ali neu jahati pod Vortigernovom zastavom." Skup se rasturi u optoj raspravi. Vivijeni su oi bile pune suza razoaranja, ali dok je mirkala da ih otera, shvatila je da je Vortimer gleda sa nekakvom oajnikom nadom. Muka mudrost ga je izneverila. ta je ostalo do da zatrai savet Avalona? Nije se zaudila kada je okrenuo lea ostalima i poao ka njima. Vivijen je itavog ivota sluala o Plesu Divova, ali nikada nije bila tamo. Jaui du reke ka severu, eljno je iekivala da ugleda prvu mrlju tamnog kamena u ravnici. No, prvi ju je video Talesin, ionako najvii od njih, i pokazao je Vortimeru, a zatim Vivijen i Ani. Vivijeni je bilo milo to im je princ ovo omoguio. Kada je zamolio Gospu od Avalona da predskae budunost, ona mu je odvratila da se to najbolje moe uiniti tako to bi iskoristili mo iz jednog oblinjeg drevnog mesta. Vivijen se pitala je li to bila istina, ili samo Ana nije elela da se bavi magijom pred mnogim radoznalim oima. Troasovno jahanje svakako je bilo dovoljno da obeshrabri dokone radoznalce. Iako je popodnevno sunce bilo toplo, Vivijen uzdrhta. Ravnica se inila beskonana, pod beskonanim nebom; oseala se neobino ranjivo, kao mrav to gamie po kamenom putu. Ali tamne takice postepeno su rasle. Sada je mogla da razabere pojedinano kamenje. Dobro je poznavala kameni krug na vrhu Tora, ali ovaj je bio vei, okruen velikim rovom, a kamenje je bilo tano uoblieno; veina onog koje je jo stajalo imala je poprene kamene grede, tako da je sve zajedno odavalo utisak pre zgrade nego svetog gaja. Neko kamenje je popadalo, ali to je tek neznatno umanjilo njihovu mo. Mada je trava oko kruga bila zelena i gusta, unutra je rasla tek poneka bledunjava vlat. ula je da unutar kruga sneg nikada ne pada, niti se zadrava na kamenju. Kad su se jo primakli, primetila je delie okolnog kamenja kako vire iz tla. Unutar prstena nalazio se manji krug stubova, kao i etiri visoka, u polukrugu oko kamena-oltara. Pitala se u kakve

stvarnosti se moe proi kroz te tamne kapije. Sjahali su i sapeli konje - u ravnici nije bilo drvea za koje bi mogli da ih priveu. Vivijen, obuzeta radoznalou, obie oko spoljanjeg rova. "Pa, ta misli?" upita je Talesin kada se vratila. "udno, ali stalno mislim na Avalon - ili pre na Inis Vitrin, gde obitavaju monasi. Teko da dva mesta mogu vie da se razlikuju, ali unutranji krug gotovo je iste veliine kao krug koliba oko njihove crkve." "Tako je", ree Talesin urno, gotovo sa strepnjom. Od prethodne veeri je postio, kako bi se pripremi za svoj udeo u predstojeoj magiji. "Prema naim predanjima, ovo mesto sagradili su mudraci koji su doli preko mora, iz Atlantide, u pradavna vremena, a verujemo da je svetac koji je zasnovao monaku zajednicu na Inis Vitrinu bio jedan od njih, ponovo roen. Svakako je bio gospodar drevnog znanja i poznavao je naela razmera i broja. A postoji i jo jedan razlog to se ovde osea prisustvo Avalona." On pokaza preko ravnice, ka zapadu. "Jedna od linija moi prua se odavde pravo do svetog kladenca." Vivijen klimnu glavom i ponovo se okrete da razgleda okolni predeo. Na istoku se video niz humki, koje su oznaavale grobove drevnih kraljeva, ali iza toga jedva da je bilo ljudskog traga, i talasavo prostranstvo trave bilo je samo ponegde prekinuto skupinicama kvrgavog drvea. Ovo je bilo pusto mesto, i mada su se u drugim delovima Britanije ljudi pripremali za veselu proslavu Beltana, ovde je bilo neke strogosti koja e uvek poricati vedrinu prolea. A niko od nas nee otii odavde neizmenjen... Ona se ponovo strese. Sunce je zalazilo, i kamenje je bacalo preko trave dugake senke. Vivijen se nagonski odmae od njih, ali to ju je pribliilo usamljenom stubu koji je stajao kao straar na severoistoku, uvajui prilaz kamenom krugu. Talesin je preao preko rova, do dugakog kamena koji je leao pljotimice. Kleknuo je kraj njega, drei u rukama rumeno prase koje su doneli sa sobom, vezano i koprcavo, i dok ga je ona gledala, on izvue no i precizno ga ubode odmah ispod vilice. Prase se tre, prodorno zaskiavi, a onda se zvuk pretvori u krkljanje. Bard ga je drao, i videlo se kako pomera usne u molitvi dok je crvena krv prskala upljikavu povrinu kamena. "Prvo emo pokuati na druidski nain", tiho ree Ana Vortimeru. "On sada hrani njihove duhove i duhove ove zemlje." Kada je ivotinja iskrvarila, Talesin joj zguli traku koe i isee ispod nje komadi mesa. Potom je ustao, ve odsutnog pogleda, drei u ruci crveno tkivo, natopljeno i crvenom svetlou umirueg sunca. "Hodi", tiho ree Ana kada je Talesin, hodajui kao u snu, poao ka kamenom krugu. Vivijen se trgla dok je prelazila preko rova i preko mesta gde je rtvovano prase, jer se oseala, mada ne tako snano, isto kao kada je razdvojila maglu da bi se vratila na Avalon. Druid se ponovo zaustavio tik pred krugom. Stezao je i oputao vilice, i sledeeg asa izvadio je iz usta komadi mesa i poloio ga u podnoje jednog kamena, mrmljajui molitvu. "Gospodaru moj, doli smo na mesto moi", ree Ana princu. "Mora ponovo rei zato si nas doveo ovamo." Vortimer proguta knedlu, ali odgovorio je sigurnim glasom. "Gospo, elim da znam ko e vladati Britanijom i ko e povesti njene ratnike u pobedu." "Druidu, uo si pitanje - moe li da odgovori?" Talesinovo lice okrete se ka njima, ali oi ih nisu gledale. Istim pokretima kao u snu, on poe ispod kamene grede i ue u krug. Sunce je bilo gotovo na horizontu, i crni obrisi kamenja bili su oivieni plamenom. Dok je ila za njim, Vivijen opet oseti trenutak vrtoglavice. Kada je ponovo mogla da usmeri svest, inilo joj se da je vazduh pun plamsavih estica svetlosti. Druid podie ruke ka zamiruem svetlu, okrete ih i promrmlja prema dlanovima nove rei prizivanja. Potom duboko uzdahnu, a zatim se sklupa kraj pljosnatog kamena u sreditu, pokrivi lice dlanovima. "ta sada?" apnu Vortimer. "Sad ekamo", odgovori Vrhovna svetenica. "Ovo je san transa, iz koga e izii prorok." ekali su dok je nebo tamnelo, ali iako je padao mrak, sve unutar kruga ostajalo je nejasno vidljivo, kao da svetlost dopire odnekud iznutra. Blistave zvezde poinjale su svoj nebeski put. No,

vreme nije imalo znaaja. Vivijen nije imala predstavu koliko je prolo dok Talesin nije poeo da mrmlja i mekolji se. "Spavau, probudi se; u ime One koja raa zvezde, pozivam te. Govori jezikom ljudi i reci nam ta si video." Ana klee pred njega dok je pokuavao da ustane, oslanjajui se o kamen. "Tri kralja e biti, i borie se za mo; Lisac, koji vlada sada, a posle njega Orao i Crveni Zmaj, koji e eleti da dri zemlju." Talesinov glas bio je dubok i spor, kao da jo spava. "Hoe li unititi Saksonce?" uipita Vortimer. "Soko e poslati Belog Zmaja u beg, ali tek Crveni Zmaj e ostaviti za sobom sina; njega e zvati pobednik Belog Zmaja." "A taj Soko..." poe Vortimer, ali Talesin ga prekide: "Soko u ivotu nee vladati; u smrti e uvati Britaniju zauvek..." Druidu glava pade na grudi i glas mu se pretvori u apat. "Ne trai da zna vie..." "Ne razumem." Vortimer sede na pete. "Ve sam se posvetio Boginji. ta jo Ona eli od mene? Ovo je suvie znanja, ili nedovoljno. Pozovite Boginju, da ujem Njenu volju." Vivijen ga uznemireno pogleda, upozoravajui ga da pazi ta govori, jer rei izgovorene na tom mestu, u toj noi, imale su posebnu mo. Talesin je s mukom ustajao, otresajui glavom i mirkajui kao da izranja iz duboke vode. "Pozovi Boginju!" Vortimer je sada govorio kao princ, navikao da nareuje, a druid je i dalje bio dovoljno blizu transa da se povinuje bez pitanja. Vivijen se tre itavim telom kada svetlucava energija unutar kruga odgovori na poziv. No, usmerila se u njenu majku. Vortimer zapanjeno jeknu kada se siuna prilika Vrhovne svetenice iznenada poveala do stasa veeg od svakog smrtnog. Od kamenja odjeknu duboki smeh. Stajala je tako nekoliko trenutaka, irei ruke i pokreui prste kao da ih isprobava; potom se umirila, gledajui Vivijenino zapanjeno lice, pa Talesina, iji je izraz jasno pokazivao da je tak sad shvatio ta je uinio, bez priprema i bez savetovanja sa ostalima. No, Vortimer, sa plamenom nade u oima, baci Joj se pred noge. "Gospo, pomozi nam!" povika on. "ta e Mi dati?" Njen glas bio je spor, i kao da se zabavljala. "Svoj ivot..." "To si Mi ve ponudio, i zaista, to u ti i traiti. Ali ne jo. Ovo to traim ove noi..." Ona se osvrte i ponovo se nasmeja, "bie rtva device..." Uasnuta tiina koja je usledila kao da je bila veoma duga. Talesin je stezao drku noa kao da se boji da bi mogao da mu pobegne, i odmahivao je glavom. "Neka Ti bude dovoljna krv praseta, Gospo. Devojku Ti neemo dati." Boginja se zagleda u njega. Dok Ju je gledala, Vivijen kao da je naslutila oblija senki gavrana u letu, i shvatila je da im je noas dola kao Tamna Majka od pehara. "Zarekli ste se - svi vi - da ete Mi sluiti", strogo ree Ona, "a ipak mi ne dajete ono to traim." Vivijen poe da govori pre nego to je znala ta e rei. Samoj sebi je zvuala drhtavo. "Ako to dobije, emu e ti koristiti?" "Meni nee uopte korititi. Ja ve imam sve." Kao da je ponovo poela da se zabavlja. "Vi ete nauiti... da ivot moe doi samo kroz smrt i da ponekad poraz donosi pobedu." Ovo je proba, pomisli Vivijen, setivi se Glasa u magli. Ona otkopa svoj ogrta i pusti ga da padne. "Druidu, ko zareena svetenica Avalona nareujem ti, u ime moi kojima smo se zakleli da sluimo. Vei me, jer je telo slabo, uini kako Boginja nalae." Ona prie kamenu. Dok je Talesin, drhtei, uzimao pojas koji mu je pruila i vezivao joj ruke sa strane, Vortimer konano doe do glasa. "Ne! Ne smete!" "Prine, da li bi posluao da sam te molila da ne ide u rat? Ovo je moj izbor i moja rtva." Vivijenin glas bio je jasan, ali inilo joj se da dopire odnekud izdaleka. Mora da sam poludela, mislila je dok ju je Talesin podizao na kamen. Zaveo me je mrani duh ovog mesta. Ali bar e isto umreti; videla ga je kako to veto ini. ena koja joj je bila i nije bila

majka mirno ih je posmatrala iz podnoja kamena. Majko, ako je ovo zaista tvoje delo, biu osveena, jer u biti slobodna, ali kada se vrati sebi, morae da nosi ovo seanje. Kamen joj je u prvi mah bio hladan; potom postade topao i prijatan. Talesin je bio crni obris pod zvezdama. Izvukao je no; svetlo se odbijalo od otrice, jer se njegovo drhtanje prenosilo na metal. Oe, nemoj me izneveriti... pomisli ona i sklopi oi. I u toj tami ona ponovo zau smeh Boginje. "Druidu, skloni taj no. Ne zahtevam tu vrstu krvi, i princ je taj koji treba da je pusti..." Vivijen u prvi mah nije imala pojma na ta Boginja misli. A onda zau zveket noa isputenog na kamen. Otvorila je oi i videla Talesina zgrenog kraj jednog od spoljanjih kamenova; plakao je. Vortimer je stajao kao okamenjen. "Uzmi je..." blago ree Boginja. "Zar si mislio da u ak i ja zahtevati rtvu na vee Beltana? Njen zagrljaj e te uiniti kraljem." Ona polako prie princu i poljubi ga u elo. Potom izie iz kruga, i ubrzo i Talesin ode za Njom. Vivijen sede na kamen. "Moe da me odvee", ree Vortimeru koji se jo nije micao. "Neu pobei od tebe." On se drhtavo nasmeja i klee pred nju, petljajui oko vora. Vivijen pogleda njegovu pognutu glavu s iznenadnom nenou, za koju je znala da je poetak elje. Kada je pojas konano skliznuo sa nje, on joj poloi glavu u krilo, grlei joj butine. Izmeu njih ona oseti vrelo pulsiranje; iznenada zadihana, provlaila mu je prste kroz crnu kosu. "Hodi, voljeni moj, kralju moj..." konano je apnula, i on je ustao i legao na kamen kraj nje. Vortimerove ruke postajale su sve odvanije, sve dok nije osetila kako se rastae. Potom oseti kako je njegova teina pritiska na kameni oltar, i njena svest se rasu du linija moi koje su se razilazile od ovog kamenja. Ovo je smrt... Nagovetaj pomisli brzo uminu. Ovo je ivot... Njegov tihi krik ponovo je vrati. Te noi su umirali mnogo puta, i ponovo se raali u zagrljajima. 22. Kada se princ Vortimer vratio na istok, Vivijen je pola sa njim. Ana je sedela na svom poniju, kraj Talesina na muli, i gledala ih kako se udaljavaju. "I posle toliko godina, jo me iznenauje", ree bard. "Nisi se ak ni protivila kada je rekla da eli da ode." "Izgubila sam pravo na to", promuklo ree Vrhovna svetenica. "Vivijeni je bolje da ode nekuda gde e biti bezbedna od mene." "Re je o Boginji, a ne o tebi..." poe Talesin, ali brzo uuta. "Jesi li toliko siguran? Seam se..." "ega se sea?" On se okrete ka njoj i primeti na njenom licu nove bore. "ula sam sebe da izgovaram te rei i osetila sam zadovoljstvo to te vidim kako stoji nad njom sa onim noem, i to ste svi bili tako preplaeni. Sve ove godine bila sam potpuno sigurna da vrim Gospinu volju, ali ta ako sam se zavaravala, i ta ako je iz mene govorio samo moj sopstveni ponos?" "Misli li da si i mene varala?" upita Talesin. "Otkuda da znam?" uzviknu ona, stresavi se kao da sunce vie nema snage da je zgreje. "Pa..." poako poe on, "rei u ti isitnu. One noi nisam mogao da prosuujem, zbog straha. Od svih nas, mislim da je samo Vivijen mogla jasno da vidi, i na kraju se pokazalo da je bila u pravu to je ponudila rtvu." "A na mene nisi mislio?" uzviknu Ana. "Zar misli da bih preivela pomisao na to da je moja re osudila na smrt moje roeno dete?" "A ja", vrlo tiho ree on, "da je umrla od moje ruke?" Na trenutak su se gledali u oi, i Ana je shvatila pitanje u njegovom pogledu. Opet je odbila da odgovori. Bolje je da veruje da je to njegova ker, ak i sada.

On uzdahnu. "Svejedno je da li si to ti elela da je spase, ili se Boginja predomislila; treba da nam bude milo to je Vivijen dobro i to e imati priliku za sreu." Uspeo je ak i da se nasmei. Ana se ujede za usnu, pitajui se ime je zasluila da je taj ovek toliko voli. Vie nije bila mlada i nikada nije bila lepa. A sada su joj mesenice postale toliko nepravilne da nije znala je li jo plodna. "Moja ker je postala ena, a ja sam postala Smrt. Vodi me na Avalon, Talesine. Vodi me kui..." Durovernum je bio vreo i pretrpan, kao da je pola Kantijuma nalo utoite unutar njegovih vrstih zidova. Saksonci su ga napadali nekoliko puta - ali grad nikada nije pao. Danas, dok se probijala kroz masu sveta drei Vortimera pod ruku, Vivijen je pomislila kako e se grad naprosto raspasti ako u njega ue jo ljudi. Prolaznici su se gurkali laktovima i pokazivali Vortimera. Po onome to je od njih ula, znala je da vole to ga vide. Vivijen ga stee za ruku, i on je pogleda uz osmeh. Kada ostanu sami, moi e da opusti zatitu i da zna ta on osea prema njoj. No, u ovakvoj masi sveta morala je da podigne mentalni tit, vrst koliko i zidine Durovernuma, ili bi od amora misli naprosto poludela; zato je sada mogla da procenjuje samo po njegovom glasu i pogledu. Nikakvo udo da se ljudi u spoljanjem svetu tako esto pogreno razumeju. Pitala se hoe li ikada vie upoznati mir Avalona. Kua u koju su se uputili leala je u junom delu grada, blizu pozorita. Pripadala je Eniju Klaudijanusu, jednom od Vortimerovih zapovednika, koji je prireivao prijem. Vivijeni je bilo udno to Vortimer i njegovi oficiri trae vreme na zabavu, bukvalno vee pred bitku, ali on joj je objasnio kako je vano pokazati pred svetom da su smireni i uvereni da se ivot nastavlja. Padala je no, i pred njima su trali robovi s bakljama. Oblaci na nebu plamteli su kao da gore. Vivijen pomisli da je ta blistava boja moda odraz poara u daljini, jer Saksonci su napredovali ka Londinijumu, ali u svakom sluaju izgledalo je fantastino. Setila se mnogih naputenih imanja kraj kojih su proli na putu dovde; udilo ju je to u poljima ima iega to bi gorelo. Zato je dola? Da li zaista voli Vortimera, ili ju je samo zaneo telesni dodir? Da li ju je oteralo majino nepoverenje? Nije znala, ali kad su uli u atrijum i kad je videla rimljanski elegantne ene oko sebe, Vivijen se osetila kao dete koje je obuklo majinu haljinu. Ovi ljudi jesu poreklom Britanci, ali su se oajniki drali sna o Imperiji. U bati su svirali flautisti, a u atrijumu su akrobate skakale i prevrtale se u ritmu bubnjanja. Posluenje je, kako su joj rekli, bilo oskudno u poreenju sa onim to bi bilo srevirano u bolja vremena, ali i ovo je bilo izvrsno pripremljeno. Ma koliko se trudila da umrtvi unutranja ula, Vivijen poele da zaplae. "ta je bilo?" Vortimerova ruka na ramenu tre je iz mranog raspoloenja. "Je li ti loe?" Vivijen podie pogled, osmehnu se i odmahnu glavom. Pitali su se je li zatrudnela onomad, na kamenom oltaru, ali za dva meseca, koliko su ona i princ bili zajedno, mesenice su joj bile redovne. Vortimer nije imao dete; pretpostavljala je da je tu re o nagonu. ovek koji se sprema da se suoi sa smru eli da ostavi za sobom neto. I ona se nadala detetu. "Samo sam umorna. Nisam navikla na ovakvu vruinu." "Moemo brzo da odemo", odvrati joj on, uz osmeh od koga srce poe bre da joj udara. On se osvrte oko sebe sa opreznim izrazom lica. Vivijen je primetila da je itavog dana neto iekivao; kada ostanu nasamo, naterae ga da joj kae o emu je re. Kada su prvi put vodili ljubav, unutar Plesa Divova, potpuno su poznavali jedno drugo. Kasnije, kada bi legala sa njim na mestima koja nisu bila tako zatiena, njena nagonska zatita spreavala ih je da se potpuno spoje. Vortimer se nije alio; moda njemu, koji ipak ima vie iskustva, to ne smeta; moda su odnosi izmeu mukaraca i ena obino takvi, pomisli ona kao krivac; moda je njen prvi put bio neto posebno. Iznenada obuzeta nestrpljenjem, ona mu poloi dlanove na miice i svesno spusti barijeru. Prvo je osetila toplinu njegovih oseanja prema sebi, meavinu strasti, ljubavi i pomalo uenja. Potom je zapljusnu sva svest koju je dotle odbijala, i videla je... Vortimer je stajao pred njom kao utvara. Dlanovi su joj govorili da je njegovo telo jo vrsto, da je to samo privid, ali pred njenim Vidom on je nestajao. Ona jeknu i jedva uspe da odvrati pogled, ali ni to joj nije mnogo koristilo. Od svih mukaraca koji su se nalazili u sobi tek poneki se nije

pretvorio u duha. Pogledala je ka gradu, i Videla je naputene ulice, poruene kue, bate pune korova. Nije mogla to da podnese, nije htela to da vidi! Poslednjim naporom, ona sklopi i i iskljui Vid. Kada je ponovo mogla da razmilja, nalazili su se napolju i Vortimer ju je drao u zagrljaju. "Rekao sam da ti je pozlilo i da u te odvesti kui..." Vivijen klimnu glavom. Objanjenje je bilo sasvim u redu. Ne sme mu dopustiti da nasluti ta je upravo Videla. Te noi leali su zagrljeni, kraj otvorenih kapaka, tako da su mogli da gledaju mesec kako se penje nebom. "Vivijen, Vivijen..." Vortimer ju je gladio po gustoj kosi. "Kad sam te prvi put video, bila si Boginja, isto kao i kada si mi se prvi put podala. Kada sam te zamolio da poe u Kantijum, jo sam bio oamuen, bio sam siguran da e biti moja amajlija za pobedu. Ali sada volim u tebi smrtnu enu." Podigao joj je pramen kose i poljubio je. "Udaj se za mene - elim da bude zatiena." Vivijen se strese. On je bio osuen na smrt, ako ne u narednom boju, onda u nekom drugom. "Ja sam svetenica." Posegnula je za starim odgovorom, mada vie nije znala je li to istina. "Ne mogu da se udam za mukarca, ve samo da se spojim sa njim u Velikom Obredu, pred licem bogova." "Ali u oima sveta..." poe on, ali ona mu poloi prst na usne. "...ja sam ti ljubavnica. Znam ta govore. I drago mi je to se brine za mene. Da bi me svi prihvatili, morali bismo da se venamo u crkvi, a ja pripadam Gospi. Ne, ljubavi, dok god si iv, nije mi potrebna druga zatita do Njena, i tvoja..." On je neko vreme utao. Potom uzdahnu. "Jutros je stigla vest da je Hengest krenuo na Londinium. Mislim da nee moi da ga zauzme, i u tom sluaju povlaie se preko Kantijuma, a ja u ga ekati. To je ona velika bitka za koju sam se spremao. Verujem da u odneti pobedu, ali ovek rizikuje ivot kad god poe u rat." Vivijeni stade dah. Znala je da mora biti jo bitaka, ali nije oekivala jednu tako brzo! Ipak, uspela je da joj glas bude miran. "Ako ikada padne u boju, zar misli da e me tvoje ime tititi? Ako te izgubim, vratiu se u Avalon." "Avalon..." On duboko uzdahnu. "Seam ga se, ali sada mi se ini kao san." Njegov dlan skliznu sa njene kose na obraz i elo, potom na glatku kou grla i najzad nad srce. "Lii na tebe - kosti su ti kao u ptice, mogao bih da te zdrobim jednom rukom, ali iznutra si snana. Oh, Vivijen, da li me imalo voli?" Ona mu se bez rei okrete i poljubi ga; shvatila je da plae tek kad je on uzeo da joj brie suze. Dotle je i njemu ponestalo rei, ali njihova tela umela su reito da govore i bez toga. Te noi sanjala je da se vratila na Avalon i da gleda svoju majku kako tka. No, krov tkaonice sada je bio vii; preke razboja su se pruale u duboke senke, nosei tkaninu tapiserije. Pogledala je uvis i ugledala vojsku u maru, jezero i Tor i sebe, kao dete, na putu sa Talesinom, kroz kiu; ali kako je tkalja radila dalje, dovreni delovi tapiserije nestajali su ispred njenog pogleda i gubili se u tami zaboravljenih godina. Blie tlu, slike su bile jasnije. Videla je Ples Divova i sebe sa Vortimerom, i vojske, uvek jo vojski, kako mariraju preko zemlje u krvi i vatri. "Majko!" uzviknu ona. "ta to ini?" ena se okrete i Vivijen vide da to tka ona sama; tkala je i gledala. "Bogovi su pripremili razboj, ali mi stvaramo slike", ree ta Druga. "Tkaj mudro, tkaj dobro..." Potom se zau tutnjava, i razboj poe da se raspada. Vivijen je pokuavala da pohvata delove, ali klizili su joj iz prstiju. Neko ju je tresao. Otvorila je oi i ugledala Vortimera, i ula da neko je udara o vrata. "Saksonci... Saksonci su odbijeni od Londiniuma i sada se povlae! Gospodaru, morate doi..." Vivijen zatvori oi dok je Vortimer otvarao vrata. Znala je da je ekao tu vest, i sada je oajniki poelela da vest nije stigla. U seanju je jo videla tkalju i ula njeno upozorenje. Tkaj dobro... ta je to znailo? Vortimer odlazi u rat i ona ne moe da ga sprei. ta drugo da uradi?

Vortimer se ve oblaio. Ona ga zagrli i nasloni mu glavu na grudi; osetila je da mu srce ubrzano bije kada je spustio tuniku i zagrlio je. Buka pred vratima je rasla. Vortimer se tre, a ona ga jo vre zagrli. On uzdahnu i poljubi je u kosu. Potom se, vrlo neno, izvue iz njenog zagrljaja. "Vortimere..." Ponovo je pruila ruke ka njemu, i on je uze za ake. Kad je pruio ruku da joj obrie suze, shvatila je da opet plae. "Tako, znai..." glas mu je drhtao. "Ti me voli... kao to i ja volim tebe. Zbogom, voljena!" On se odmae od nje, uze tuniku i pojas i poe ka vratima. Vivijen je zurila za njim, ekajui sve dok nije ula zvuk reze. Potom se srui na krevet koji je jo nosio otisak njihovih prepletenih tela, plaui kao da mora da potroi sve suze za ceo ivot. No, na kraju vie nije imala suza. Dok je leala i oslukivala tiinu, shvatila je da je ipak i dalje svetenica. Zato je provela silno vreme uei magiju ako ne moe da je iskoristi kako bi zatitila oveka koga voli? Sunce jo nije odskoilo na nebu kada je pola na put. Nije bilo nikakvih tekoa. Put kojim je prola vojska to marira u boj jedno je od najsigurnijih mesta na svetu, ukoliko nosi dovoljno hrane. Osim toga, iz opreznosti se obukla kao deak, u tuniku koju je dobila od jednog batovana, i odsekla je kosu. Posle toliko godina privikla se na kratku kosu, a ako kasnije bude bilo potrebe da izgleda dostojanstveno, uvek e moi da je sakrije pod veo. ak ni konj joj nije bio problem - uzela je runu i trapavu ivotinju koja je bila prespora za ratovanje. No, kada ga je ubedila da se pokrene, napredovao je, ma kako trapavo. Te no i je spavala na mestu odakle je videla Vortimerove logorske vatre, a sutradan se, bez ikakvih problema, prikljuila logorskim kuvarima kao kuhinjski potrko. Treeg dana, britanska izvidnica naila je na grupu Saksonaca. Hengest se vraao u staro uporite na Tanatusu. Vortimer se nadao da e mu presei put i unititi ga pre nego to ovaj uspe da pree kanal prema ostrvu. Sada su skrenuli na istok, kreui se punom brzinom. Te noi su se ulogorili oklevajui, svesni da e neprijatelj moda nastaviti mar. No, samo ljudi mogu da snagom volje savladaju umor i daljinu; konji se moraju odmoriti ako Britanci ele da sauvaju prednost konjice. Vivijen je drhtala na vlanom morskom vazduhu, jer put ih je vodio blizu ua Tamesisa, i poelela je da se nae u Vortimerovom zagrljaju. No, bolje neka on veruje kako je bezbedna u Durovernumu. Namestila je sebi leaj na maloj uzviici, odakle je mogla da vidi njegov koni ator. Tu je, u tami, prizvala stare bogove Britanije da uvaju njegovo telo i daju mu snagu. Britanci su ustali u praskozorje, i kada je sunce izilo, ve su bili spremni, ostavljajui komoru da ih prati to najbre ume. Sada je Vivijen proklinjala svog sporog konja; njena veza sa Vortimerom postala je dovoljno snana, i tano je osetila kada je on naiao na neprijatelje. uli su bitku pre nego to su je videli. Konji su ulili ui kada je promenljivi vetar donosio nalete buke, nalik na tutnjavu dalekog mora. No, najblia voda bio je kanal koji je odvajao ostrvo Tanatus od ostatka Kantijuma, a on je bio suvie plitak za mone talase. To to su uli bila je tutnjava bitke. Vojske su se susrele na ravnici kraj kanala. Iza njih se podizala tvrava Rutupije, leima okrenuta moru. U ovo doba godine slane livade bile su suve. I vazduh je bio pun lake izmaglice od praine. Vrane su kruile nebom, grakui u ushienju iekivanja. Kola se zaustavie. Vozai su zadivljeno posmatrali bitku, pokazujuiu jedni drugima kad bi im se inilo da razumeju neki manevar; glasovi su im bili prigueni i napeti. Vivijen je poterala konj malo dalje, napinjui se da bolje vidi. Prvi juri izgleda da se razbio o zid saksonskih titova, i bitka se pretvorila u klupka boraca. Povremeno bi se skupila grupa konjanika da jurne na neprijateljske peake, ili bi se rasuti Saksonci udruili i pokuali da ponovo stvore formaciju. U optoj zbrci bilo je nemogue ak i nagaati koja strana nadvladava. Toliko se unela u posmatranje da nije ni ula viku iza sebe; trgla se tek kada je neka bradata prilika zgrabila uzde njenog konja; grupa Saksonaca pobegla je iz glavne bitke i odluila da za besktvo iskoristi konje iz komore. Spasla ju je tvrdoglavost njenog konja, i njegovi otri, uti zubi. Ratnik je zakljuio da je konj opasniji od jahaa, pa se povukao. To je bila kobna greka, jer mu je Vivijen, obuzeta besom, zarila bode u vrat. Dok je padao, sopstvenom teinom je stvorio ogrmnu ranu.

Ka njima je jurio jo neko. Vivijen zgrabi grivu dok se konj propinjao i ritao. Ispustila je uzde, ali to nije ni bilo bitno, jer se slagala sa odlukom svog konja da bei. Kada se konano zaustavio, zadihan i oznojen, dovoljno se pribrala da ponovo razmisli. U ruci je jo drala okrvavljeni bode. Stresla se i zamahnula da ga baci; ali onda se predomislila. Imala je krv, neto to pripada neprijatelju, a bode joj je dao sam Vortimer, jer imao ga je od detinjstva. Ona se osvrte ka sada dalekom boju, poloi krvavu otricu preko dlanova i poe da peva aroliju. Prizivala je otre maeve Britanaca, neka kao ovaj bode ubijaju neprijatelje; prizivala je krv Saksonaca da se proliva kao to se prolila krv njenog napadaa. Prizivala je duhove zemlje, da bi se trava zaplitala oko nogu napadaa, da bi ih vazduh guio u grlu, da bi ih voda davila i da bi im plamen u trbuhu zgasnuo, kako vie ne bi imali volje da se bore. Nije znala ta peva, jer je zapala u trans, i duh joj je lebdeo ko gavran nad bojnim poljem. Videla je Vortimera kako se probija ka krupnom Saksoncu sa zlatnom trakom na elu i kosom upletenom u kike, koji je mahao ogromnom ratnom sekirom kao da je igraka. Ona vrisnu, prelete preko Vortimerove glave i obrui se na njegovog neprijatelja. Taj mora da je bio osetljiviji od ostalih, ili je moda zaista projektovala deo sebe u bitku, jer se trgao, promaio, a u njegovom pogledu krvoednost ustupi mesto sumnji. "Osuen si, poginue, bei!" kriknu ona. Tri puta mu je obletela oko glave, a onda poe ka moru. Vortimer se obrui na njega. Razmenjivali su udarce, ali veliki Saksonac uglavnom se samo branio. Konjanik skrete, zamahnuvi maem. Sekira mu polete u susret i doeka udarac, a potom skrete, dokai pancir na Vortimerovoj nozi i zari se konju u bok. ivotinja strano znajita i zatetura se; sledeeg trenutka pade, prikljetivi Vortimera u blatu, ali umesto da iskoristi steenu prednost, varvarin povika neto na svom jeziku i poe da tri ka vodi. Na obali je bilo nasukano desetak saksonskih laa. Kada videe vou da se povlai, ostali ratnici pooe za njim. Jedan brod je brzo bio napunjen i porinut; oni koji nisu stigli do njega na vreme bespomono su pljuskali po vodi. Britanci se stutie na njih, urlajui kao vukovi, i voda postade crvena. Drugi brod, gotovo pretovaren, poe polako da se odvaja od obale. Saksonski voa stajao je pred treim, sam odbijajui napadae dok su njegovi ratnici hitali kraj njega. Brod se pokrete, i vojnici zagrajae i povukoe vou na palubu. Samo su tri saksonska broda pobegla sa bojita, a aica vojnika uspela je da prepliva kanal do druge obale. Meu onima koji su ostali, britanski ratnici su njeli krvavu etvu. Vivijen je lebdela nd vodom, gledajui kako skidaju konja sa tela svog zapovednika, i videla je Vortimera uspravljenog na noge, kako mu se na licu iznurenost smenjuje sa oduevljenjem kada je shvatio da je pobedio. Kada se Vivijen pribrala, leala je na zemlji. Konj je mirno trpkao travu kraj nje. Trgla se, jer sve ju je bolelo ba kao da se borila i telom, a ne samo duhom; uspela je da ustane, zarije bode u zemlju kako bi obrisala krv, a potom ga je vratila u kanije. Tiho mrmljajui umirenja, poto je konj poeo sumnjiavo da je gleda, uspela je da uhvati uzde i da ponovo uzjae. Meu malobrojnim stvarima koje je ponela iz Durovernuma bila je i torbica sa isceliteljskom opremom, jer znala je da e joj posle bitke biti i te kako potrebna. Vortimer je sigurno povreen kada je konj pao na njega. urei da ga nae, ona potera konja niz brdo. Kada ih je stigla, pobednici su ve uli u tvravu Rutupije. Vortimer je bio toliko zauzet izdavanjem nareenja da nije uspevala da mu se priblii, i zato je poela da pomae drugima, mnogo tee ranjenim od njega. inilo joj se da je i sGm vazduh pun oseanja istorije. Hengest nije tek tako odabrao Tanatus za svoje uporite. To je bio ulaz u Britaniju. Sama Rutupija bile je podignuta na temeljima male tvrave, sagraene kada se Cezar tek iskrcao na ovim obalama. Neko vreme tu se nalazila glavna britanska luka, i svetionik je bio podignut na ruevinama spomenika koji je nekada davno podignut u tu ast. Ono malo trgovine to je jo opstajalo sada je ilo preko Klauzentuma i Dubrisa, ali zidovi

i opkopi Rutupije obnovljeni su u prolom veku, kada su i sve ostale tvrave na Saksonskoj obali bile ojaane, i jo su bili u odlinom stanju. Ve je pala no kada se Vortimer konano smirio, pa je Vivijen mogla da mu se priblii. Skinuo je oklop, ali ranu nije ni pogledao. Neko je u tvravi naao vinski podrum, i britanski zapovednici ve su poeli da nazdravljaju pobedi. "Jeste li videli kako su beali? Plakali su kao ene, to i jesu, i davili su se u pokuaju da se popnu u lae..." "Da, ali ubili su previe naih valjanih momaka", ree neko drugi. "Spevaemo im pesmu, eto ta emo, da se ovaj dan zapamti!" Vivijen se namrti. Ve je saznala da je Vortimer izgubio dvanaest visokih i jo vie niih oficira. Moda mu je zato lice, okrenuto vatri, bilo tako mrano. Ipak, sGm Hengest je pobegao i prepustio mu pobedu. To je bio znaajan uspeh. Ona mu tiho prie i stade mu kraj ramena. "Gospodar se postarao za sve ostale. Vreme je da se i njegova rana previje." "Ma, to je samo ogrebotina - ima mnogo teih ranjenika." Nije se zaudila to je nije poznao, jer svetlo je bilo slabo, a sigurno nije delovala upadljivo u batovanskoj tunici i pantalonama, prljava i poprskana krvlju ranjenika. "Oni su ve previjeni. Sada je red na zapovednika. Daj da vidim." Kleknula je pred njega, pognuvi oianu glavu, i poloila mu ruku na koleno. Moda je njegovo telo prepoznalo dodir, jer se ukoi, zbunjeno se mrtei. "Tako si mlad - ima li dovoljno iskustva da..." on prekide kada je podigla lice i nasmeila mu se. "Zar sumnja u moje iskustvo... gospodaru?" "Blagi Boe! Vivijen!" Trgao se kada je poela da pregleda runu zasektinu na butini. "Blaga Boginjo, svakako!" Ustala je i vie se nije smejala. "U Njeno ime ti kaem: ako ne nae zasebnu sobu gde u moi na miru da ti obradim ranu, skinuu ti pantalone ovde, pred svima." "Ima drugih stvari koje bih radije radio s tobom u toj zasebnoj sobi... ali neka bude po tvome", odvrati on poluglasno, kao to je i ona govorila. "Imam i ja tebi poneto da kaem." Iskrivio je lice kada je ustao, jer rana se ohladila, ali uspeo je da ne hramlje dok ju je vodio u odaje tribuna, koji je ostao meu poginulima. Vivijen je paljivo natopila tkaninu pantalona, kako bi se osuena krv dovoljno rastvorila da bi ih svukla, a onda je poela da isti ranu. Vortimer je leao na boku, trudei se da zaboravi bol od njenog staranja u velianstvenoj analizi svih razloga zbog kojih nije smela da poe za njim. Da mu je vojnik, pomislila je, morala bi da bude uasnuta. No, dovoljno dugo je ivela sa majkom i razvila je odlinu odbranu od gunanja koje je, u njenom sluaju, bilo toliko mentalno mono da je zasta moglo da uniti volju, dok same rei nisu imale mnogo uticaja na nju. Pogotovo kada iza njih ne stoji bes, nego ljubav. "Zaista, da sam ti ena, mogao si mi narediti da ostanem kod kue", konano ree ona. "Zar nije bolje ovako? Malo ko je u prilici da ga neguje svetenica Avalona." Sama rana nije bila preterano ozbiljna, ali bilo je nezgodno to je konj pao ba na tu stranu, i trebalo je izvaditi mnogo prljavtine koja je pri tom dospela unutra. On je i dalje gun ao. "I odsekla si tu divnu kosu!" zavrio je kada je ona spustila platno za pranje. "Da sam je ostavila, ne bih mogla da proem kao deko", odvrati ona. "Ti si Rimljanin; zar ti se ne sviam ovakva?" "To su Grci voleli de..." on ljupko porumene. "Nadam se da sam ti ve pokazao ta se meni dopada..." Ona mu se nasmei i dodade mu komad koe. "Zagrizi ovo - sipau ti vino na ranu." Trgao se od vrelog dodira alkohola, i elo mu orosie grake znoja. "Grizi i dalje, dok budem ila ranu. Imae zanimljiv oiljak..." Kada je zavrila, on je bio bled i drhtao je, ali nije dao ni glasa od sebe. Ona mu obujmi lice dlanovima i poljubi ga, i nije ga pustila sve dok mu se koa nije ugrejala. Potom ga je neno celog oprala i obukla mu istu tuniku. Kada je Enije Klaudijanus doao da ga potrai, Vortimer je ve spavao, a ona je meu stvarima poginulog tribuna nala tuniku dovoljno dugaku da joj poslui kao

haljina, i iskoristila je ostatak vode da se i sama upristoji do stanja kada e svi moi da je poznaju i prihvate njeno nareenje da princa niko ne sme da uznemirava. Bitka kod Rutiupije skupo ih je kotala, ali nesumnjivo je predstavljala pobedu. ak ni mrani posao brojanja mrtvih i njihovog sahranjivanja nije im pokvario oduevljenje. Hengest je bio oteran - ne samo sa kopna, nego i iz Britanije. Njegove tri lae pobegle su preko mora - u Germaniju ili u germanski pakao, Britancima je bilo potpuno svejedno. Kuda god je otiao, najverovatnije e tamo i ostati, jer posle takvog poraza, gde e nai ljude dovoljno glupe da pou za njim? "Znai, gotovo je? Pobedili smo?" Vivijen je u neverici odmahivala glavom. Saksonci su tako dugo bili pretnja. Vortimer je uzdahnuo i promekoljio se na klupi, jer noga ga je jo bolela. "Pobedili smo Hengesta, a on nam je bio najopasniji protivnik. Ali u Germaniji se varvari mnoe kao crvi na leini, i jo su gladni. Jednog dana e doi ponovo, a ako i ne dou, jo imamo Pikte i Irce. Nije gotovo, malena, ali izborili smo se za predah." On pokaza ka sveim grobovima. "Njihova krv dala nam je vremena za obnovu. Na zapadu i jugu jo ima bogatstva. Sada e nam sigurno pomoi!" Ona ga radoznalo pogleda. "ta tano namerava?" "Hou da poem kod Ambrozija. Tako mi svih bogova, spasao sam Britaniju - sada e i on i moj otac morati da me sasluaju. Mogu da se mimo obojice proglasim za cara, ali ne elim da jo vie podelim zemlju. Ipak, sada imam na osnovu ega da pregovaram. Moj otac je star. Ako obeam Ambroziju da u ga podrati kada otac umre, moda e me podrati sada." Vivijen mu se osmehnu, uzbuena njegovom vizijom. inilo joj se da je sve to se desilo posle nihovog spajanja u Plesu Divova bila sudbina, i konano je razumela ta ju je navelo na to da poe sa njim. ula je da je Karausije, prvi koji se proglasio vladarem Britanije, bio oenjen enom sa Avalona. ta bi bilo prikladnije za Spasioca Britanije do da ima uz sebe svetenicu, koja e ga savetovati i tititi? Vortimer joj je ponudio za putovanje drugog konja, ali Vivijen je zavolela svojeglavu ragu i nije elela da se rastaje od nje. Uprkos neravnomernom hodu, inilo joj se da jae udobnije na svom matorom konju nego on na svom divnom sivom pastuvu. Zahtevala je da ostanu u Rutupiji dok mu se rana ne zaceli, ali on je bio uveren da mora da se sastane sa Ambrozijem odmah, dok jo itava Britanija odzvanja od vesti o njegovoj pobedi. Boravak u Londiniumu pokvario im je duboki jaz to se pojavio izmeu Vortimera i njegovog oca, koji je, poto se pripremio da pozdravi sina kao naslednika, bio razumljivo pogoen kada je saznao za Vortimerovu nameru da, kako se otac izrazio, odbaci svoju pobedu. Vivijeni se inilo da bi Vortigern i njena majka mogli lako da se ale jedno drugom na neposlunu decu, ali nije mu to i rekla. Voritmer je jo vie patio zato to je razumeo oevo gledite. esto je govorio koliko se Vortigern trudio da popravi greku koju je poinio pozvavi Saksonce u Britaniju. Iako je bio svestan oevih mana, duboko ga je potovao, i bolelo ga je to su se sukobili. Kada su konano krenuli ka Kalevi, bio je bled i utljiv. No, tek kad su stigli u srazmernu udobnost Kaleve, Vivijen je saznala da ga ne mui samo duevni bol. Kada su se svukli za kupanje, videla je da mu je tkivo oko rane pocrvenelo i oteklo. Tvrdio je da ga ne boli, a ona je tvrdila da lae, i naterala ga je da pristane na leenje vrelim oblozima. Te noi mu je, izgleda, bilo mnogo lake, i kada su poli u krevet, priao joj je prvi put posle bitke. "Ne bismo smeli", apnula je kada ju je je poljubio u grlo. "Bolee te..." "Neu ni primetiti..." njegove usne joj dodirnue grudi, i ona tiho jeknu. "Ne verujem ti", rekla je drhtavim glasom, zapanjena saznanjem koliko se navikla na voenje ljubavi sa njim i koliko joj je to nedostajalo. "Onda emo morati da se snalazimo..." On se podie na lakat, a potom se prui na lea, ali i dalje ju je mazio jednom rukom. "Tako si siuna - ako si mogla da jae onu kljusinu itavim putem, svakako e moi da jae i na meni!"

Vivijen je osetila da crveni ak i u mraku, ali njegova ruka budila je u njoj elju kojoj nije mogla da se odupre. Ubrzo je strast voenja ljubavi prevazila njihovu kontrolu. Bilo je kao onaj prvi put, kada je njihovo spajanje postalo kanal za moi daleko iznad ljudskih, i te noi je spavaa soba u Kalevi takoe bila sveto tle. "Oh, Vivijen..." apnu on kada se oreol raziao i kada su poeli da se ponovo priseaju kako su ipak obini ljudi. "Tako te volim. Nemoj me ostaviti, najdraa. Nemoj me pustiti da odem..." "Nikada", silovito ree ona, poljubivi ga jo jednom. I tek se mnogo kasnije upitala zato mu nije rekla da i ona njega voli. Ujutro su krenuli ka Glevumu, ali oko podneva, drugog dana putovanja, Vortimera uhvati groznica. Odbio je da se zaustave, i nije joj dao ni da mu pogleda ranu. Kako je popodne odmicalo, i ljudi iz pratnje su poeli da se brinu, a kada je naredila da skrenu ka Kunetiji umesto da pou severnim ogrankom puta, niko se nije bunio. Te noi njegova noga bila je vrela i veoma tvrda. Vivijeni je bilo jasno da je, uprkos nezi, unutra svakako ostalo jo prljavtine; poto ju je dobro oprala, rasekla je konce, i iz rane pokulja gnoj. Smetaj u Kunetiji bio je skroman, ali uinila je sve to je mogla da Vortimeru bude to udobnije. Ipak, nemirno je spavao, kao i ona, zabirnuta oko toga koliko e joj trajati zalihe trava i ta da uini kada joj nestanu. Jainu Vortimerovih bolova shvatila je tek kada nije odbio da ostanu jo jedan dan. Iz rane se jo cedio gnoj, i mada se stanje nije poboljavalo, barem se nije ni pogoravalo. Sledeeg jutra ona sede kraj njegove postelje i uze ga za ruku. "Ne moe da jae, a u takvom si stanju da ne moe stii do Glevuma", ozbiljno ree ona. "A ovo nije dobro mesto za leenje. Ali nismo daleko od Avalona. Oni imaju ogromne koliine lekovitog bilja, i mnogo su vetiji u vidanju od mene. Ako bi pustio da napravimo konjsku nosiljku i prenesemo te na Avalon, sigurna sam da bi te oni izleili." On joj je dugo gledao u oi. "Kada smo otili u Ples Divova", konano je rekao, "znao sam da e jedno od nas biti rtvovano. ini mi se da sam ranije ve umirao za Britaniju." Nasmeio se na njeno uzbunjeno lice. "Neka bude po tvome. Oduvek sam eleo da se vratim u Avalon..." Posle dva dana putovanja stigli su u Sorviodunum. Vivijeni je bilo zlo od pomisli koliko su blizu onog kruga od kamenja gde je poeo njen ivot sa Vortimerom, ali poslednja tri dana ve je bila bolesna od straha. Znala je da mu truckanje nosiljke svakako nanosi bol, ali sva njena vetina jedva je uspevala da spreava napredovanje infekcije. Voritmer je bio snaan ovek; ako stignu do Avalona, tamo e ga svakako izleiti. I tako su nastavili dalje, i ubrzo po izlasku iz grada skrenuli su na drevnu stazu koja je vodila na zapad, preko bregova. Druge noi ulogorili su se na vrhu brda, nedaleko od puta. Brdo je bilo gusto obraslo ikarom, ali dok je tragala za drvima za loenje, Vivijen je shvatila da je vrh nekada bio izravnat i okruen jarcima i zemljanim zidovima, inei tvravu kakve su se gradile u drevna vremena. Nije nita rekla - poznavala je ini kojima e umiriti ovdanje duhove, i nije elela da uzbunjuje mukarce. Ionako su bili uznemireni, jer dok nje nije bilo, Vortimer je zapao u bunilo i mrmljao je neto o bitkama. Mislili su da se prisea bitke kod Rutupije, gde je bio ranjen, ali kada je oslunula, ula je druga imena - pominjao je Brigante, oca Pavla, Gesoriakum i Maksimijana. Pod svetlou vatre videla je koliko je smrao za tih par dana, i kada mu je otkrila butinu, zgrozila se od jasnih crnih pruga koje su se od rane irile ka slabinama. Ali oistila ju je i previla kao i obino i nije niim pomenula svoj strah. Te noi dugo je ostala budna, hladei Vortimerovo vrelo telo sveom izvorskom vodom. Da je voda bila iz svetog kladenca, moda bi ga izleila. Nehotice je zaspala, jo drei krpu. Probudio ju je Vortimerov krik. Sedeo je i buncao o kopljima i neprijateljima na kapiji, ali ovog puta govorio je drevnim narejem koje koristi narod iz movare. Uplaena, poela je da ga doziva, prvo tim jezikom, a onda svojim. Tek tada mu se u pogled vratila svest, i sruio se nazad u ebad, teko diui. Vivijen dodade nova drva na ar, i plamen se ponovo javi.

"Video sam ih..." aputao je on. "Obojene ljude sa zlatnim ogrlicama i bronzanim kopljima. Liili su na tebe..." "Da", tiho ree ona. "Ovo je mesto drevnih." On je pogleda, obuzet strahom. "Kau da sa ovakvih mesta mogu da te odnesu vile." "Volela bih da mogu. Tako bismo mnogo bre stigli u Avalon." Vortimer sklopi oi. "Mislim da neu stii donde. Vrati me u Kantijum, Vivijen. Ako me sahrani na obali gde sam dobio bitku, moi u da je uvam, i Saksonci se vie nikada nee tamo naseliti, ma koju drugu britansku luku zauzeli. Hoe li mi to obeati, mila?" "Ali nee umreti, ne moe umreti!" panino povika ona, steui ga za ruku. Ali ruka mu je bila vrela i toliko mrava da je oseala sve kosti u njoj. "Ti si Boginja... ali ni ti ne bi bila toliko okrutna da me dri u ivotu sa tolikim bolom..." Vivijen je zurila u njega, seajui se onog prvog obreda. Gospa mu je podarila pobedu, a sada, kako je i obeala, prihvata njegovu rtvu. A Vivijen, kao svetenica Boginje, bila je sredstvo kojim je to obeanje dato. elela je da pomogne Vortimeru i da pobegne od magije za koju je roena; a jedino je uspela da ga dovede do ove samotne smrti, u brdima koja pohode duhovi drevnih ratnika. "Izdala sam te..." apnu ona, "ali nisam tako htela..." Uhvatila ga je za doruje i osetila kako mu se puls nepravilno menja. Vortimer otvori oi, potamnele od bola. "Zar je onda sve bilo uzalud? Je li svo ono ubijanje bilo bemsisleno? Dri me, Vivijen, inae u ponovo poludeti. Daj mi da makar umrem priseban!" Smesta je shvatila da joj se obraa kao svetenici, i da e ga, ako sada ne uspe, zaista izdati. Videla je kako ivot u njemu trne kao plamen. Iako je elela da mu se baci na grudi, nariui, ona samo klimnu glavom i primora sebe da se seti lekcija za koje se nadala da nikada nee biti zadovoljna to ih je zapamtila. Uzela ga je za ruke i zagledala mu se u oi, dok nisu poeli da diu kao jedno. "Budi miran..." aputala je. "Sve e biti dobro. Kad god izdahne, izdahnue bol..." Njegova energija se smirivala, ali bila je mala, tako mala. Neko vreme su utke sedeli: potom on rairi oi. "Nema bola... kraljice moja..." Uperio je pogled u nju, ali Vivijen je znala da ne vidi nju. "Neka bogovi bdiju nad tobom... dok se ne sretnemo... ponovo." Njene usne automatski poee da se kreu u melodiji koju je pevala nekada, u Atlantidi, pri smrti kralja. Ovog puta sam barem tu da ti olakam prelazak! govorila je u sebi, a onda se upitala iz koga prethodnog ivota joj je dola ta misao. Osetila je da joj on stee prste. Potom ju je pustio i ispustio poslednji uzdah, kao da je, poto se beskrajno dugo borio, konano, mimo svake nade, doekao pobedu. 23. "Jedan je za Boginju, koja je sve..." Igrenin osmeh blistao je kao sunce. Prola je etva, i godina je tekla ka Samenu, ali ovde, na obali jezera, svetlo je bilo zaslepljujue jako, jer odbijalo se od talasia i od njene blistave kose. "Tako je, lepa moja", ree Talesin, gledajui je. "A ume li da mi kae ta je dva?" Iza plavih voda, kopno je dozrevalo u svim bojama jeseni pod bledim nebom. "Dva je... neto, ono u ta s Ona pretvara, kao Gospodar i Gospa, ili Svetlost i Tama." "To je vrlo dobro, Igrena!" On je zagrli. Barem je ovo dete smeo da voli. On potrai pogledom onu drugu ker, koja je hodala obalom, pognute podiane glave, povremeno zastajui da pogleda ka Straarskom brdu gde su sahranili Vortimera. Prola su ve dva meseca otkako ju je narod movare naao sa njegovim telom na staroj brdskoj tvravi i dovezao ih u Avalon, a ona je jo alila. Preklinjala ih je da joj dozvole da ga vrati u Rutupiju, ali to je bilo suvie opasno, poto su tom obalom jo lutali ostaci saksonskih bandi. Je li joj zato lice toliko smralo? Zaudo, mravost se nije videla i na telu. Kada se okrenula, njena prilika ocrta se na pozadini tamne vode, i on vide ljupki oblik njenih grudi... "A tri je kada Dvoje dobiju bebu!" pobedonosno uzviknu Igrena.

Talesin duboko uzdahnu. Vivijen, koja je oduvek imala grudi ravne gotovo kao u deaka, sada je imala telo ene. Zato im nije rekla da nosi dete? "Jesam dobro rekla?" Igrena ga je nestrpljivo cimala za rukav. "Potpuno..." Sa pet godina, bila je bistirja od bilo kog drugog petogodinjeg deteta koje je ikada video, ali u poslednje vreme izgledalo je da su joj pohvale vanije nego ranije. "Hoe li kazati mami, molim te? Hoe li ona biti zadovoljna?" Rei su se jasno pronosile kroz vazduh bez vetra, i Vivijen se okrete. Pogled joj se sreo sa Talesinovim, i video je kako se tuga u njenim oima pretvara u bes, kao da se sea svog detinjstva. Potom joj pogled postade nean, i ona pohita da im prie i zagrli dete. "Ja sam zadovoljna, Igrena. Kada sam bila tolika kao ti, nisam znala ni pola svega toga!" To ba i nije istina, pomisli bard, ali kada je Vivijeni bilo est godina, otila je kod Netena. Potom je poela da zaboravlja, i kada se vratila u Avalon, sve je morala da ui iz poetka. "Sad moe da tri po obali i skuplja kamenie." Talesin se sae da poljubi dete. "Ali nemoj ii daleko i ne ulazi u vodu." "Nikakvo udo to je Igrena zbunjena", ree Vivijen, gledajui za njom. U ovo doba godine nije bilo mnogo opasnosti; nivo jezera je opao jer davno nije bilo kie, pa se gotovo moglo prei i peice. "Ana vie nema vremena za nju, zar ne? Seam se kako mi je bilo kada je poela da mi okree lea..." Talesin odmahnu glavom od gorine u njenom glasu. "Ali bila je tako puna ljubavi dok je Igrena bila beba..." "Kau da ima takvih ena. Uivaju u trudnoi i oboavaju decu dok su mala, ali kao da ne znaju ta da rade sa njima kada ponu da misle svojom glavom." "Mudro reeno", odvrati on, prihvatajui njeno opaanje. "Siguran sam da ti, sa svojim detetom, nee ponoviti takvu greku..." Vivijen se naglo ispravi, i toliko je prebledela da se uplaio da e pasti. "Moje dete?" Ona nagonski posegnu rukom da zatiti trbuh. "Rodie ga, ini mi se, oko Beltana - mila moja, pa svakako si znala!" Ne, nije znala. Talesin ju je gledao kako crveni i bledi, i to mu je bilo jasno. Brzo ju je stegao za ruku. "Hajde, pa to je razlog za radost! Pretpostavljam da je Vortimerovo?" Vivijen klimnu glavom, ali sada je plakala - prvi put, shvati on, otkako je donela kui mrtvo telo svog voljenog. Na Samen, kada se mrtvi vraaju da se goste sa ivima i kada se zavrava pola godine vladavine Boginje i njena vlast prenosi na Boga, narod Britanije iao je u procesijama od sela do sela, pevajui i pleui u kostimima od slame. Narod iz movare putovao je u amcima sa bakljama, ija se svetlost prostirala preko vode kao teni plamen. Na hrianskom ostrvu, monasi su pevali da odagnaju zle sile koje su hodile zemljom u toj noi, kada se otvaraju vrata izmeu svetova. Povremeno bi neki bezazleni monah, hitajui izmeu crkve i svoje elije, video svetlost na vodi, kako ulazi u maglu i nestaje. Oni koji bi to videli nisu smeli o tome da govore. No, za narod iz movare to je bilo vreme radosti: u ovoj noi, kao i na vee Beltana, oni su dovravali svoj ciklus na ostrvu Avalon. Gospa od Jezera je sedela na prestolu od preplerenih grana, pokrivenih belom konjskom koom, zagledana u vatru koju su zapalili na velikoj livadi ispod svetog kladenca. Uskoro e pono, i svi su plesali; zemlja je tutnjala od udara bosih nogu i lupe bubnjeva. Imala je na grudima belu kobilu, a izmeu obrva polumesec Boginje, i to je bilo sve od ukrasa. Ove noi ona je za sve bila svetenica Velike Majke. Nije jo bilo vreme za gozbu, ali vresovo pivo naveliko se toilo. U njemu je bilo vrlo malo alkohola, mada bi se, od dovoljne koliine, pojavila prijatna vrtoglavica; no, Ana je pila samo izvorsku vodu iz roga okovanog srebrom. Kao i ukrasi na njoj, rog je bio veoma star. Moda ju je

ritam bubnjanja golicao po tabanima, pa je zato elela da se smeje. Dok je gledala svoju ker kako blista lepotom rane trudnoe, oseala se prastara, ali noas je ponovo bila mlada. Pogledala je ka vrhu Tora, gde su baklje treperile pod tamnim nebom kao vilinska svetla. To su, u neku ruku, i bile, jer reeno je da duh onih koji niti su izili izvan krugova sveta niti su ponovo roeni mogu neko vreme da obitavaju u Vilinskoj zemlji. U ovoj noi svetenici i svetenice Avalona daju rtvu svojim telom, putajui drevne duhove da ih ispune, kako bi mogli da se vesele sa ivima, a oni koji bi se u bilo koje drugo vreme jednako plaili i duhova i vilinskog naroda sada su ih rado primali. Vivijen je takoe gledala Tor, toliko napeto da se njena majka uznemirila. Zar misli da e joj se vratiti ljubavnik? Ana bi je lako razuverila - godinu i jedan dan mrtvi ostaju u Letozemlji, da bi im se iscelila dua. ak i previe tuge moe da im naudi, i stoga se ne smeju prizivati nazad dok ne protekne odreeno vreme. Ali dua koja je u svetu ostavila nedovreni posao mogla bi da lebdi u blizini. Da li Vivijen mui tuga, ili krivica to je neto ostalo nedovreno? Neko baci jo drva na vatru, i Ana poe pogledom za eksplozijom iskri, sve dok se nisu izgubile meu hladnim svetlima na nebu. Bliila se pono, a sa njom i njeno iekivanje. Utom sa kladenca dopre treperavi uzvik uvarke, probivi se kroz vrevu plesa. Baklje su se kretale, vijugajui niz Put Procesije oko Tora. Bubnjari podigoe ruke i rairi se tiina, nalik na aroliju. Potom bubnjanje ponovo poe, sada vrlo tiho, nalik na uporne otkucaje srca koji su treperili i u telu i u zemlji. Ljudi su se povlaili, unuvi kraj hrane koju su doneli za gozbu, a avetinjska procesija se pribliavala. Lica svetenika bila su obojena belo, a po telu su nosili iscrtane znake koji su bili drevni i kada su svetenici Atlantide doli preko mora na ovo ostrvo, jer ovo je bila veoma stara magija. Ana nije meu njima prepoznala Talesina, mada je bilo teko da se sasvim uveri. Niko nije unapred znao ko e biti kockom odabran za Rogatog, ali osetila je da joj se puls ubrzava od iekivanja. Preci pooe oko vatre, u korak. Ljudi poee da uzvikuju imena, i pri svakom imenu neko bezlino belo lice bi se izmenilo, preuzimajui linost. Sada jedna starija ena radosno kriknu, a jedan od plesaa, hramljui i mrmljajui kao starac, napusti kolonu i sede kraj nje. Devojka, moda njihova ker, klee pred njega, gladei svoj trbuh kao da ga moli da se ponovo otelotvori u njenoj materici. Jedan po jedan, preci su se pridruivali gozbi. Vivijen, koja ih je posmatrala sa oajnikom nadom u oima, okrete lice, plaui. Ana odmahnu glavom. Moda e sledee godine, ako Vivijen to bude zaista elela, moi da vidi Vortimera i da mu pokae njihovo dete. Ana stee usne. Ona je svoju prvu bebu rodila mnogo mlaa, ali i dalje joj se inilo da nije pravedno to joj je ker trudna. Kod Plesa Divova oseala se prastara; mesenice su joj potpuno izostale nekoliko meseci i ve je bila spremna da se proglasi za Smrt. No, potom su se vratile. Ana je sada smatrala da su bile prestale zbog brige. Jo je bila plodna. ena iz movare klee pred nju sa tanjirom, nudei joj komadie govedine, jo zadimljene od vatre. Ani zakra stomak, jer je zbog obreda postila, ali samo mahnu rukom da ih ne eli. Gozba je oko nje trajala i trajala. Neki preci, zadovoljeni, napustili su tela koja su ih primila, i svetenici su se povlaili da operu boju sa sebe i pojedu neto. Ana oseti kako joj koa bridi i znala je da se zvezdane plime okreu. Uskoro e se otvoriti putevi izmeu prolosti i budunosti, povezujui svetove. Iz torbice o pojasu ona izvadi tri siune peurke, koje joj je donela ena-mudrac iz Heronovog plemena. Jo su bile jedre i svee; usta joj se skupie od gorkog ukusa, ali paljivo ih je vakala. Ve je polako zapadala u stanje vrtoglavice kada joj prie Nektan, klanjajui se. "Vreme je; kladenac eka. Hajde da vidimo kakvu nam sudbinu pokazuje..." Ana ustade i malo se zanjiha, smeei se zbog amora nestrpljenja i radoznalosti koji se proneo kroz okupljene; stari druid brzo je pridra. Potom pooe uz brdo. Jezero Ogledala bilo je potpuno mirno pod svetlou zvezda, i u njemu se nalazila obrnuta slika Lovca Svetova, koji je kroio njegovim dubinama isto kao i po nebu. Odrazi vatre vrtoglavo su poigravali po povrini. Vrhovna svetenica mahnu da se baklje sklone, i ljudi nemo zauzee mesta oko jezerca.

Vivijen prie da pogleda u vodu, kao i svakog Samena od one prve vizije u jezercu, ali Ana je zgrabi za ruku. "Glupao, ne moe da Vidi dok nosi dete!" To nije bilo sasvim tano - bilo je samo teko, jer je trudna ena mnogo vre vezana za svoje telo nego inae, a kanalisana energija moe da bude opasna po bebu. No, dok se gurala kraj keri, Ana je znala da je nije zato spreila. Zatreptala je, pustivi oi da jo trenutak normalno gledaju. Vreme je da im svima pokae da je ona jo Vrhovna svetenica Avalona. Na ivici jezerca bila je postavljena ovija koa. Nektan joj je pomogao da klekne, i Ana vrlo polako, poto su sada peurke razvile punu snagu, dohvati hladnu kamenu ivicu. Disciplina i dugo iskustvo smesta joj ukoie miie u mestu. Dugaka kosa padala joj je sa obe strane lica, zaklanjajui boni vid. Zurila je nanie, u tamu, i oi joj izioe iz ie. Jedan duboki udah ju je umirio; pri sledeem se sva stresla; pri treem, njena svest, osloboena, poe da lebdi. Talasii u jezeru postadoe bregovi i doline. Izukrtani zraci svetlosti osvetljavali su itavu zemlju. U ovoj noi zraci su pulsirali od duhova koji su hitali ka treperavim vatrama Samena. "Bela Kobilo, molim te, govori nam." Nektanov glas dopro je odnekud iz sveta koji je ostavila za sobom. "Kai nam ta vidi." "Zemlja je u miru i putevi su otvoreni; mrtvi se vraaju svojim kuama..." "A naredna godina? Hoe li kie i sunce blagosloviti nae njive?" Ani se oi ispunie sivilom i ona se zakalja kao da se davi. "Napunite ambare i popravite kue, jer dolazi vlana zima, i poplave e zahvatiti sve ravnice Britanije..." Negde u onom drugom svetu ljudi su alosno mrmljali, ali Vid je hitao dalje. "U prolee vidim oluje, i reke koje se izlivaju preko obala. Bie vam ovo teka godina, i slaba etva..." Potom nastupi pauza. Ana je lebdela na mestu izvan vremena, gledajui are u duginim bojama kako nastaju i nestaju. "Ali hoemo li imati mir?" Nektanov glas pozva je natrag u svet. "Hoe li Britanija biti bezbedna od ljudi?" Ona se zatrese od iznenadnog smeha. "Ljudi ive i u ovoj zemlji - kako moe da bude bezbedna od njih?" Utom se javi novi glas, glas njene keri. "Hoe li se Saksonci vratiti?" Prizor se spiralno izvi, vrtoglavo, pokazavi joj sivo more i zemlje iza njega, gde su se smee poplavne vode irile po njivama u ravnici. Ana pokrete usne, ali, obuzeta vizijom, nije ula svoj glas. Videla je udavljene ljude i stoku, i etvu jo goru od one koju je prorekla Britaniji. Prolazile su nove godine, jednako vlane, mada ne i toliko hladne. Posle nekog vremena, ljudi poee da rastavljaju svoje kue i da od te grae prave ratne brodove. Videla je okupljanje vojski, videla je one tri lae na kojima je Hengest pobegao, stotinu puta umnoene. "Ne..." ula je sebe kako porie viziju, ali nije mogla da pobegne. "Ne elim da..." "ta vidi?" Vivijenin glas bio je neumoljiv. "Pet zima je prolo, i Saksonci se okupljaju, hitajui preko mora kao divlje guske. A ima ih mnogo - nikada ih nije bilo tako mnogo - i stiu, urlajui, na nae obale..." Ona zajeca, elei da pobegne, da porekne znanje koje joj je nametnuto. Morala je da zaustavi katastrofu! Dovoljno su propatili; uinie bilo ta, samo da sprei da se ovo desi... "Ana, dovoljno je!" otro ree Nektan. "Neka vizija proe; neka je tama odnese!" Zajecala je, a njegov glas postade blai, pozivajui je po imenu, umirujui je, vodei je kui. Na kraju je otvorila oi i sruila se, drhtei, pravo njemu u ruke. "Nije trebalo da postavlja takvo pitanje", ree neko. "Stvarno?" zau se Vivijenin odgovor. "To je manje nego to je ona uinila za mene..." Kada su ostali poli sa njenom majkom ka vatri, Vivijen je ostala kraj Jezera Ogledala. Bila je u iskuenju da i sama pogleda u njega, ali Jezero je retko davalo dve vizije uzastopno, a u svakom sluaju nije htela da izlae opasnosti svoje dete. Vortimerovo dete. U kakvom li e se svetu ono roditi?

Preklinjao ju je da ga sahrani na Saksonskoj obali, ali nisu joj dozvolili da ga odnese donde. A Vortimer ak ni u bunilu nije verovao da bi njegov duh mogao da uva vie od delia Britanije. Na Staarskom brdu njegove moi svakako su viestruko uveane, pa moda i moe da uva sve. Ali ako nije tako, onda ga je izdala ak i pri sahrani. Pet godina... Ako je Ana tano videla, Vortimerova velika pobeda dala im je samo toliko vremena da obnove Britaniju. No, Vivijen vie nije imala snage za borbu; elela je samo da se zavue na neko toplo mesto i saeka da rodi dete. Kada se vratila do vatre, videla je da je Ana poela da se oporavlja od transa i da ponovo sedi na prestolu. Trebalo bi da je u krevetu, smrknuto pomisli Vivijen. Ana je delovala iznureno, ali narod movare motao se oko nje kao roj pela, i svakog trenutka bilo joj je sve bolje. Zato joj je potrebno dokazivanje? upita se Vivijen. Ona je matica ove konice ve vie od dvadeset godina... Ali barem ja mogu da idem u krevet ako poelim. Niko nee ni primetiti da me nema! Okrenula se da poe stazom kroz vonjak i zastala kao ukopana. Neko, ili Neto, stajalo je meu drveem, na samoj granici izmeu svetlosti i tame. To je senka, pomisli ona, ali promene svetlosti nisu je menjale. To je drvo... Ali poznavala je svako drvo u vonjaku, a tamo ne bi trebalo da bude nijedno. Srce joj je udaralo sve jae dok je pruala ula svetenice ka tom mestu, i osetila je: Vatra... tama... pohlepa grabljivca i uas njegove rtve... Vivijen zacvile, i kao da ju je uo, Drugi se pomeri. Izmeu granja pojavie se razgranati rogovi, okieni purpurnim jesenjim liem. Ispod rogovlja, vatra je poigravala na odelu od komadia koe i na ukrasima od bakra i kostiju, a potom na miiavim nogama, jer On je iziao iz senke meu drveem. Rogata glava se okrete; iz duboko usaenih onih duplji zapljusnu je crveni sjaj. Vivijen se ukoi, rairivi oi, i neko drevno znanje ree joj da ne treba da bei. Neko ju je primetio i pokazao ostalima. itav veliki skup opet utonu u tiinu. Rogati poe napred, opasan i spretan, nosei koplje koje je poslednji put videla oslonjeno o zid kraj Grala. Zastao je pred Vivijen, i Njegovi svetlucavi ukrasi zvecnue i umirie se. "Da li Me se plai?" Glas mu je bio grub i hladan. Taj glas nije pipadao nikome poznatom. "Da..." apnu ona. Vrh koplja polako poe od njenog grla ka materici. "Nema potrebe da se plai... zasad." Koplje se spusti. On prestade da se zanima za nju i poe dalje. Vivijen oseti da je naputa snaga, i klonu na tlo, drhtei. Rogati je prolazio izmeu ljudi, neke ni ne gledajui, druge dodirujui kopljem. Videla je da i snani mukarci drhte; jedna ena se onesvestila. No, neki bi se jo vie ispravili kad bi im se On obratio, a u oima su imali borbeni sjaj. Konano On stade pred Gospinim prestolom. Dok je sunce sijalo visoko, Zemlja, naa Majka, radila je mnogo; Duom i telom neka je blaena, Dolo je vreme da malo poiva. "Gospo Leta", nastavi On, "doba Svetlosti se okonava. Predaj mi Svoju vlast." Vatra je sada gotovo zgasla; njegova senka, udovino uveana zbog malog ugla, dopirala je tano do Gospinog sedita. Svetenica ga mirno pogleda, bleda i ponosna. "est meseci je sve to ivi uivalo u mom sjaju; moja mo je donela plodove zemlji i stadima." Leto vlada ponosito: Ponjeveno sad je ito, Voe zrelo sakupljeno, Za zimu je sve spremljeno. I ona je govorila obredne rei, ali govorila je kao svetenica, dok je Bie ispod maske Rogatoga bilo neto vie. Njegov odgovor nije bio grub, nego samo neumoljiv.

Otresli su lie jesenji vetrovi, Njive i polja pusti su, jalovi. Poslednje sunce nikoga ne vara, Promenila si se i postala stara. Sve na svetu sprema se da spava, Livade i ume i jezera plava. Kada gladni vetar poinje da duva, Zemlju e neko drugi da uva." "Letina je ponjevena, tvoja deca su odrasla. Vreme je da pobedi tama, i da svetom vlada Zima." "Neu ti ga dati..." "Sam u ga uzeti..." Ana je ustala, i ako i nije bila Boginja, ipak se zaogrnula velianstvenim sjajem svetenice i izgledala je jednako visoka kao On. "Tamni Love, hajde da se Ti i ja nagodimo..." Meu okupljenima se zau iznenaeni amor. "Sada vlada mir, ali Videla sam da e Britaniju ponovo napasti neprijatelji. Nudim Ti sebe, sada, u ovom svetom asu kada su nam moi jednake, kako bismo napravili dete koje e spasti Britaniju..." On ju je na trenutak odmeravao, a onda zabaci glavu i grohotom se nasmeja. "eno, Ja sam neizbean kao poslednjne lie na granama i poslednji dah samrtnika. Ne moe se pogaati sa Mnom. Uzeu ono to mi daje, ali ishod toga je ve zapisan u zvezdama i ne moe se izmeniti." On prui koplje tik ispred njenih grudi. Kada se Rogati pokrenuo, svetlost vatre obasja Anino telo, i Vivijen sa saaljenjem vide da su joj nekada pune dojke sada mlitave, i da joj je trbuh proaran beliastim prugama od raanja. "Majko", uspela je da progovori kroz stegnuto grlo, "zato to ini? Ovo nije deo obreda..." Ana je na trenutak pogleda, i Vivijen zau, kao u magli seanja, njen glas: "Nikada ne objanjavam ono to inim..." Ana podmeljivo izvi usne i ponovo se okrete ka Rogatom Bogu. "Prolee u Leto", ree ona i koraknu ka njemu. "Leto u Jesen - mojom moi ivot je donesen..." Koplje se zanjiha i zari se u zemlju. "Jesen u Zimu", odvrati on, i ljudi oko njih poee lake da diu, prepoznavi uobiajene rei, "Zima u Prolee - moja vlast odmor donee." "Tvoj uspon je moje opadanje", nastavie oboje u glas, "sve to Ti izgubi pripae meni. Uvek eljni, uvek se vraamo, u Velikom Plesu uvek smo Jedno..." On prui ruke i zagrli je. Kada su se razdvojili, odea mu se pomerila i videlo se da je ispod nje vrlo muevan. Potom Rogati podie Gospu u obe ruke i odnese je, a noni vazduh je podrhtavao od Njegovog dubokog smeha. Sledeeg trenutka tamo gde su stajali ostalo je samo koplje, pobedonosno uspravno pred praznim prestolom. Nektan pogleda zapanjena lica oko sebe i nakalja se, pokuavajui da povrati ritam obreda. Kraj je letnjeg zlatnog sjaja, Sunce se polako sklanja; Posle zimskog belog snega, Vratie se snaga leta! Sve se stvari obnavljaju, Dok ciklusi sunca traju. Promene su sveta mone, Ona ini sve to hoe! Da, ali ta je Ana htela? Vivijen se to uzalud pitala dok je gledala ka senkama u kojima je par nestao. I ta tu moe da se uini?

Kako je godina tekla ka kratkodnevici, oseanje uasa koje je na Samen obuzelo itav Avalon poelo je da jenjava, jer vreme je ostalo blago i vedro. Ljudi su aputali da je Gospina rtva bila prihvaena i da su nesree koje je prorekla odloene, jer uskoro je postalo jasno da je Ana trudna. Meu svetenicima i svetenicama mnogo se nagaalo. Bilo je sasvim uobiajeno da se deca raaju posle sparivanja na Beltan i na Dugodnevicu, ali Samen, uprkos prizivanju predaka, nije bio sveanost plodnosti. Neki su se smejali i govorili da nema obrednog razloga koji bi se tome protivio, nego je samo u to doba godine potreban zaista dubok trans da paru ne bi smetalo ledeno tlo na kome lee. Samo je Vivijen jo brinula. Suvie jasno se seala koliko se Ana muila raajui Igrenu, a to je bilo pre pet godina. Hoe li preiveti jo jedan proaj? Otila je toliko daleko da je predloila majci da upotrebi bilje za koje su svetenice znale da podstie pobaaj, ali kada ju je Ana optuila da eli svu panju za sebe i svoje dete, posvaale su se ee nego ikada, i Vivijen je otada utala. Neto pre proslave Brige, kada bi svet trebalo da pokazuje prve znake prolea, naile su prve oluje. Tri dana vetrovi su urlali oko krovova, gonei pred sobom oblake kao vojsku, a kada su vetrovi uminuli, zemlja je ostala bespomona pod kiom. Kie su se nastavile tokom veeg dela meseca Brige, a potom i Marsa, ponekad kao pljusak, a ponekad tek kapajui, ali retko su kada mogli da vide sunce. Jezero je polako raslo iz dana u dan, sve dok nije doprlo do najviih tragova vode, zaostalih od drevnih poplava. Krovovi su bili natopljeni vodom, koja je nezadrivo kapala po podovima. Bilo je nemogue sauvati suvu odeu. Vazduh je bio toliko vlaan da je mahovina rasla na kamenju ak i unutar kamenog kruga. Oblaci su najee bili toliko niski da nije mogla da se vidi ni druga obala jezera. Kada bi se ponekad malo podigli, sa vrha Tora videli su samo blatnjavu vodu kako se prua sve do ua Sabrine u more. Samo su sveta ostrva jo izvirivala iznad vode, a u daljini su se nazirale udno smanjene planine Mendip. Na ostrvu Inis Vitrin, monasi su se sigurno pitali je li njihov Bog odluio da poalje novi Potop kako bi unitio oveanstvo. ak se i na Avalonu aputalo o tome. No, dotle je prolo vreme kada je Gospa mogla da se lako oslobodi deteta, a uostalom, iako su svi ostali bili bledi i mravi, Gospa od Avalona je cvetala, kao da joj je ova trudnoa povratila mladost. Vivijen je najvie patila tog vlanog i smrtonosnog prolea. Kao i uvek, na ravnodnevicu su im ambari i skladita bili gotovo prazni, a ove godine bilo im je jo gore, jer je deo hrane uniten visokom vodom. Jela je svoj deo hrane, mislei na dete, ali iako joj je trbuh rastao, ruke i noge bili su joj mravi kao tapovi, i veito joj je bilo hladno. Govorilo se da e posle Beltana biti bolje. Vivijen je, preko svog ogromnog trbuha, mogla samo da se od srca sloi sa time, jer izraunala je da e tog meseca roditi dete. Ali pre nego to je nastupilo otopljenje dola je bolest, uporna groznica sa muninom i bolovima u miiima, koji su se kod starih i slabih - a takvih je bilo mnogo - lako pretvarali u zapaljenje plua i odnosili ih. Umro je i Nektan, i druidi su na njegovo mesto izabrali Talesina. Otila je i stara Elena, i to nije bilo neoekivano, ali svi su se potresli kada je posle nje umrla i Julija. Mala Igrena takoe se razbolela i nije htela da je neguje niko sem starije sestre, i tek to se izvukla iz opasnosti, kada je i Vivijen poela da osea prve znake bolesti. Sedela je kraj vatre koja kao da nije imala snage da je zagreje, pitajui se koje bi biljne lekove mogla da uzme, a da ne ugrozi dete u sebi, kada se otvorie vrata i ue njena majka, sa kapima kie na kosi i ogrtau. Sada je u kosi imala mnogo sedih, ali na Ani su i one izgledale kao ukras, a ne kao znak starosti. Stresla je vodu sa ogrtaa i okaila ga o kuku, i tek potom se okrenula ka keri. "Kako ti je, dete moje?" "Boli me glava", mrano ree Vivijen, "a i da ima neke jestive hrane, mislim da mi ne bi dugo ostala u stomaku." Primetila je da joj majka izgleda dobro uhranjena. Omlitavele dojke ponovo su joj narasle zbog trudnoe, i mada joj se trbuh zaoblio, jo nije izgledala trapavo kao Vivijen, koja se oseala kao kazan na dve noge. "Treba da vidimo kako da ti olakamo..." poe Ana, ali Vivijen odmahnu glavom. "Nisi imala vremena dok je Igrena bolovala. Zato bi se gnjavila oko mene?"

Anino lice planu, ali glas joj je bio miran. "Traila je da je ti pazi, a ja sam negovala Juliju. Boginja zna da je bilo dovoljno posla za sve, ovog stranog prolea." "Pa, ne moemo se poaliti da nismo upozoreni. Kako mora da je prijatno znati da si pravi prorok..." Vivijen naglo prekide, zapanjena sopstvenom gorinom, ali bolest ju je oslabila i nije mogla da se kontrolie. "To je uasno oseanje", obrecnu se njena majka, "i ti bi to trebalo da zna! Ali bolesna si i svakako ne zna ta govori." "Ili sam moda samo suvie umorna da bih marila", odvrati Vivijen. "Odlazi, majko, ili emo moda obe zaaliti." Ana je na trenutak zurila u nju; potom sede. "Vivijen, ta ne valja izmeu nas dve? Obe nosimo u sebi novi ivot - trebalo bi da se radujemo zajedno, a ne da se upamo za kose." Vivijen sede, trljajui lea. Znala je da se trudne ene lako iznerviraju, ali samo je njena majka umela da je potpuno izvede iz takta. "Zajedno? Ja sam ti ker, a ne sestra. Trebalo bi da oekuje dan kad e postati baka, a ne da rodi sebi jo jednu bebu. Optuila si me da sam ljubomorna, ali da nije moda obrnuto? im si saznala da sam trudna, smesta si i ti zatrudnela, to si pre mogla!" "Nisam zato..." poe Ana. "Ne verujem ti!" "Ja sam Gospa od Avalona, i niko ne sumnja u moju re! Oduvek si bila neposluna i nije uopte trebalo da postane svetenica." Anine oi kao da su potamnele i rairile se dok se preputala besu. "Zato misli da e biti valjana majka? Pogledaj se samo! ak i u ovim godinma, ja sam u boljem stanju nego ti. Kako oekuje da rodi zdravo dete?" "Ne moe to da kae! Ne sme!" vrisnu Vivijen, jer upravo od toga je i sama strepela. "Ho e li da me urekne, sad kad sam tako blizu poroaja? Ili si to moda ve uinila. Zar ti nije dovoljno to ti svi posveuju svu svoju snagu i brigu? Zar si izvukla snagu i iz mog deteta da bi mogla da rodi svoje?" "Ti si luda! Kako bih..." "Ti si Gospa od Avalona - ko zna kakve arolije zna! Ali od trenutka kada si zaela, poela sam da slabim. Ti si se podala Lovcu. Kakve moi On daje onoj koja nosi u materici Njegovo dete?" "Optuuje me da sam pogazila svoje zavete?" Anino lice postade potpuno belo. "Oh, sigurna sam da si to uinila u najplemenitije svrhe. rtvovae svakoga ako zamisli da to odgovara bogovima! Ali ovo je moj zavet, majko. Nee rtvovati mene i nee nauditi mom detetu!" Od besa je zaboravila sve muke i bolove. Ana je neto odgovarala, ali nije je ula. Drhtei od besa, Vivijen zgrabi ogrta i zalupi vrata za sobom. Jednom je ve pobegla, ali sada je Avalon zaista bio ostrvo. Vivijen se otisnula u prvom amcu na koji je naila i motkom ga je poterala kroz vodu. Onako okrupnjala od trudnoe, zaudila se to joj je teko da odrava ravnoteu i vesla, ali bila je uporna. Dovoljno esto je negovala bolesnike iz Heronovog sela - sigurno e je sada primiti kod sebe. Nije ba padala kia, ali magla je leala nisko nad movarom, a vetar je bio vlaan i hladan. Znoj na elu kao da joj se ledio, jer zaista nije imala snage za ovakve napore, i uskoro su je lea zabolela jae nego ikada ranije. Bes koji ju je naterao na bekstvo postepeno je izbledeo, pretvorivi se prvo u nestrpljenje da to pre stigne do druge obale, a onda u strah. Ve mesecima se nije bavila nikakvom magijom. Hoe li se magla pokoriti njenom pozivu? Paljivo je ustala, jer tu je voda bila preduboka za motku, pa je prela na vesla i podigla je ruke. Bilo je teko napustiti linost koja se toliko trudila da zadri dete, bilo je teko zaboraviti da je besna na majku, ali Vivijen je to zaas postigla; spustila je ruke svom snagom i povikala Re Moi. Osetila je kako se oko nje menja ranvotea svetova, i sledeeg asa pade. amac se divlje ljuljao pod njom i ulo je i dosta vode, ali sreom se nije prevrnuo. Vivijen je jasno oseala razliku - ovde je vazduh bio nekako tei, i u vetru se oseao zadah blata i trulei. Pre nego to je sigla da ustane, osetila je gr u trbuhu, kratak, ali snaan. Presamitila se, steui ivicu amca, i tako saekala da proe. No, im je sela, naiao je novi. Nije oseala muninu, i to ju je zaudilo, ali kada ju je

zahvatio i trei gr, umesto iznenaenja osetila je strepnju. Nemogue da je poroaj! Zar mesec dana pre roka? Bebe se ne raaju as posla, a znala je da je posebno prvom detetu potrebno due vreme. U daljini se naziralo nekoliko stabala; zastajkujui pri svakoj kontrakciji, veslala je ka obali. Konano, pomislila je kad se amac nasukao; barem se nee poroditi nasred jezera. No, bolovi su bili vrlo jaki, i tek sad je pomislila da su bolovi u leima, za koje je mislila da su poetak bolesti, zapravo bili prvi znak predstojeeg poroaja. Sad se setila kako ene iz movare lako raaju svoje bebe, a znala je da likom podsea na njih. Oajniki je poelela da se sada nalazi u njihovom selu. Postala je svesna da je urekla sebe mnogo gore nego to je optuila majku da ini, jer ova glupost bi je mogla kotati ivota, a i deteta. Nikada, pomislila je, jeknuvi kad ju je zahvatila nova kontrakcija, nikada vie neu pustiti da mi bes pomrai razum! Niz nogu joj je klizila topla tenost; tek sad je shvatila da to traje ve neko vreme. Uspela je da se ispentra preko blatnjave obale, mada nigde nije bilo ni komadia suvog tla. Kada je stigla do drvea, znala je da nee moi dalje. Sreom, usred grmlja nalazilo se donekle zaklonjeno mesto. Rairila je ogrta i umotala se u njega. I tu je, negde izmeu podneva i sumraka, rodila Vortimervo dete. Bila je devjica, gotovo suvie krhka da preivi, ali siuna i savrena, sa kosom crnom kao i njena, i tiho je zacvilela kada je osetila ledeni vetar. Vivijen je podvezala pupanik trakom koju je otkinula od svoje haljine i presekla ga malim srpastim noem koji svetenice uvek nose sa sobom. Imala je jo toliko snage da stavi dete na grudi, paljivo ga smestivi pod haljinu, i da ih oboje pokrije ogrtaem. Potom vie nije mogla nita. Zapala je u iznureni san, zatiena starim drvetom. Tu ju je, kada je sumrak poeo da zaogre movaru senkama, naao lovac iz Heronovog sela i odneo je svojoj kui. 24. Vivijen je sedela na ostrvu Svetog Andrije, kraj sveeg groba pod leskovim drveem. Zemlja je bila vlana, ali ne i natopljena. Posle sveanosti kratkodnevice, oluje su postajale sve ree. To joj je prualo nekakvu utehu. Nije volela da misli kako mala Eilanta mora da lei pod hladnom kiom. Odavde je videla preko itave doline, sve do Inis Vitrina. Bila je sigurna da je tano nala mesto, da je upravo to taka u stvarnom svetu koja odgovara mestu na kome je sahranila Vortimera, na Straarskom brdu Avalona. Boginja je rekla da e Veliki Obred proizvesti Vortimera u kralja - ali to kraljevstvo bilo mu je dato tek na Drugom svetu. Moda e Eilanti otac moi tamo da prui bezbednost, poto u ovom svetu njema majka u tome nije uspela. Samo tri meseca je poivela Vivijenina kerkica, a na samom kraju nije bila nita krupnija od Igrene na dan kad se rodila. Vivijen je oseala prodoran bol u jo prepunim grudima, iz kojih je kapalo mleko kao to su joj suze kapale iz oiju. Prekrstila je ruke, uzaludno zagrlivi samu sebe. Nije se potrudila da nae bilje koje bi prekinulo priliv mleka. Vremenom e se prekinuti sam, opet suvie brzo; dotle je rado doekivala bol. Pitala se hoe li joj vremenom presuiti i suze. Zaula je korake po stazi i podigla pogled, oekujui da vidi pustinjaka koji je odravao kapelu na ovom brdu. Nije bio ni nalik na oca Fortunatusa, ali nije spadao ni meu one koji misle kako su sve ene orue avolovo; prema tome, bio je sasvim ljubazan prema njoj. Sunce je bilo iza njega, i u prvi mah je razabrala samo visoku priliku okruenu svetlom. Neto u njenom dranju podsetilo ju je na Rogatog, i ona se ukoi. Potom se prilika pomeri, i ona prepozna Talesina. Duboko je uzdahnula; nije ni znala da je zadravala dah. "ao mi je to je nikada nisam video", tiho ree on. Vivijen pogleda njegovo upalo lice i znala je da govori istinu, pa se na vreme uzdrala da ga ne zapita zato bi mu to bilo vano. "Kau da je bila vilinsko nahoe", ree ona umesto toga. "Kada je Eilanta poela da kopni, jedna ena iz Heronovog sela rekla je da je to zato to je neka vila zamenila moju bebu svojom, bolesnom, dok sam spavala posle poroaja." "Misli li da je to tano?" blago upita on.

"Vilinski narod se retko mnoi. Ne verujem da imaju dovoljno dece, ni zdrave ni bolesne, da zamene sve one koji umru u zemljama ljudi. Ali mogue je. Vilinska Gospa je znala za moje dete rekla je lovcu koji me je spasao gde da nas potrai. Bila sam suvie izmorena da izgovorim i najsitniju aroliju zatite, a bile smo sasvim same." Sopstveni glas zvuao joj je uplje, a Talesin ju je udno gledao. Narod iz movare plaio se da pominje njenu bebu, ali zato bi to bilo vano? Uostalom, otkako je Eilanta umrla, vie joj nita nije bilo vano. "Nemoj se muiti takvim mislima, Vivijen. U ovakvim godinama umiru i mnoge bebe koje su roene u toploti kue." "A ta je sa mojim novim bratom, Braniteljem Britanije?" gorko upita ona. "Piju li na Avalonu u njegovo zdravlje? Ili se rodila nova devojica, da zameni Igrenu?" Talesin se tre, ali izraz lica mu je ostao isti. "Beba se jo nije rodila." Vivijen se namrti, brzo raunajui unazad do Samena. Ako se njena beba i rodila prerano, Anina je svakako kasnila. "Trebalo bi da bude uz nju, da je dri za ruku. Meni niim ne moe pomoi..." On se zagleda u nju. "Doao bih kod tebe, keri moja, ali Heron nam je donosio poruke da eli da bude sama." Ona slee ramenima, jer stvarno je bilo tako, mada joj je esto bio potreban ba on; da su druidi stvarno toliko mudri koliko veruju, Talesin je to trebalo da oseti. "Tvoja majka poslala je po tebe, Vivijen..." "ta, opet?" Ona poe da se smeje. "Sada sam odrasla ena. Moe joj rei da vie nikada neu igrati kako ona svira." Talesin odmahnu glaovm. "Loe sam se izrazio. To nije bilo nareenje, nego molba da te dovedem. Vivijen" - on se iznenada slomi - "ona se poraa ve puna dva dana!" Tako joj i treba! pomisli Vivijen na to, ali sledeeg asa je obuze nalet straha. Njena majka ne moe da umre. Ana je Gospa od Avalona, najmonija ena u Britaniji; ona je kao sam Tor, vole je ili je mrze, ali ona je oslonac, temelj na kome je Vivijen izgradila svoje oseanje linosti. Tako je govorio onaj deo nje za koji je Vivijen mislila da je sahranjen u malenom Eilantinom grobu. No, drugi deo nje, tako bolno nauen da misli kao svetenica, govorio joj je da je to sasvim mogue. A jasno se videla da je Talesin uplaen. "Nisam mogla da odrim u ivotu ni svoju bebu", kruto ree ona. "ta oekujete da uinim?" "Samo da ode kod nje. Potrebna si joj. Meni si potrebna, Vivijen." Prizvuk uasa u njegovom glasu dopre i do nje, i ona ga ponovo pogleda. "Ti si bi Rogati, zar ne?" tiho upita ona. "Ona raa tvoje dete." Iznenada se setila kako je On dodirnuo kopljem njen trbuh. Talesin pokri lice rukama. "Ne seam se... ne bih nikada pristao, samo da sam znao." "Nijedan mukarac ne moe tvrditi da je zaeo dete u Gospi..." tiho ree ona. "Nije to tvoje delo, Talesine. Videla sam Boga, i nisam znala da je uao u tvoje telo. Hajde, ustani i vodi me kui." "Oh, Vivijen, tako mi je milo to si dola!" Rovena urno izie iz Gospine kuice i oajniki zagrli Vivijen. "Julija nije stigla da me obui do kraja, i ne znam vie ta da radim!" Vivijen odmahnu glavom i zagleda joj se u oi. "Draga moja, ja imam jo manje obuke nego ti..." "Ali bila si tu i proli put, i ti si joj ker..." Rovena ju je gledala sa gotovo opipljivim iekivanjem, kao to su ljudi ponekada gledali Gospu od Avalona. Vivijeni je od toga bilo neprijatno. "ula sam za tvoju bebu, Vivijen, Zaista mi je ao", dodade Rovena sa zakanjenjem. Vivijen oseti da joj lice postaje bezizraajno. Ona kruto klimnu glavom, obie devojku i pohita kroz vrata. U senovitoj sobi lebdeo je teak miris znoja i krvi. Ali jo ne i smrti - Vivijen je suvie dobro poznavala zadah smrtnosti. Kad su joj se oi privikle na polumrak, zastade joj dah, jer je ugledala majku kako lei na slami. Klaudija, jedina od svetenica koja je rodila vie od jednog deteta, sedela je kraj nje.

"Zar ne hoda?" "Hodala je prvog dana i vei deo drugog", odvrati Rovena apatom, "ali sada vie ne moe. Kontrakcije su se usporile, a materica je otvorena manje nego ranije...." "Vivijen..." Ma koliko majin glas bio slab, i dalje je imao onaj veiti prizvuk naredbe. "Tu sam." Vivijen je uspela da zvui mirno, uprkos oku koji je osetila pred majinim izmodenim licem i izoblienim telom. "ta eli od mene?" Zaudo, umesto odgovora zau se tihi smeh. Potom Ana uzdahnu. "Za poetak, moda da mi oprosti..." Otkuda je samo znala kako se Vivijen zarekla da joj nikada nee oprostiti? Kraj kreveta je stajala niska klupa; Vivijen sede, iznenada svesna sopstvenog umora. "Ja sam ponosna ena, keri moja. Mislim da si to nasledila od mene... Sve ono to mi se kod mene nije svialo, pokuala sam da kod tebe izbriem. Sa vrlo malo uspeha." Ana iskrivi usne. "Da sam se ja savladavala, verovatno bi i ti. Nikako nisam elela da te oteram." Oi joj izgubie usmerenost kad joj se trbuhom pronela nova kontrakcija, ali Vivijen je videla da je sasvim slaba. Kada se Ana ponovo opusitla, Vivijen se nae ka njoj. "Majko, pitau te samo jednom. Da li si upotrebila magiju da oduzme snagu meni ili mom detetu?" Ana je poglea u oi, i Vivijen se zapanji kada vide da su pune suza. "Kunem se Boginjom da nisam." Vivijen klimnu glavom. Anin poroaj mora da je poeo ba u vreme kada je njena mala Eilanta umrla, ali ako tu i postoji nekakva veza, svakako nije nastala majinom voljom. A ovo nije bilo ni vreme ni mesto da okrivljuje Boginju. Moda e jo moi da se nekako nagode sa njom. "Onda ti opratam. Ako sam ti zaista toliko slina, moda e i meni jednom trebati oprotaj." elela je da plae, da vriti, ali nije mogla da tako trai snagu. Videla je da joj je majka suvie iznurena da bi podnela neka snana oseanja. Ana pokrenu usne, ali utom naie nova kontrakcija. Dobro ju je podnela, ali kada se zavrila, bila je primetno umornija. "Pita se kako moe da mi pomogne? Nema ti to znanje; sumnjam da bi i Julija sada mogla da mi pomogne." "Pre tri dana gledala sam svoju ker kako umire i nisam mogla nita da uinim..." tiho ree Vivijen. "Neu te pustiti da ode bez borbe, Gospo od Avalona!" Nastupi tiina. "Spremna sam da sasluam svaki predlog", ree Ana sa bledim osmehom. "Uvek sam bila stroga prema tebi, i red je da sada malo ti vlada nada mnom. Ali ovde se nije re samo o mom ivotu. Ako nita drugo ne uspe, morate me rasei i izvaditi dete." "ula sam da Rimljani rade takve stvari, ali to znai smrt za majku!" uzviknu Vivijen. Ana slee ramenima. "Kau da Vrhovna svetenica zna kada joj doe vreme, ali moda smo tu vetinu izgubili. Razum mi govori da emo i ja i dete svakako umreti ako ne uspem da ga rodim. Jo je ivo - oseam pokrete u sebi - ali nee opstati ako ovo bude dugo trajalo." Vivijen bespomono odmahnu glavom. "Ovoga sam se plaila kad sam te molila da se oslobodi de..." "Keri moja, zar jo ne razume? Znala sam ta rizikujem, kao to si znala i ti kada si legla na oltar, u Plesu Divova. Da nisam bila svesna opasnosti, to ne bi bila prava rtva." Vivijen pognu glavu, setivi se ta joj je Vortimer rekao pre nego to je poao u boj. Na trenutak je naslutila znaenje svih ovih muka. Potom je slika ene koja je lela pred njom vrati u sadanjost. No, razmiljanje o Vortimeru dalo joj je ideju. Ona obujmi Anino lice dlanovima i zagleda joj se u oi. "U redu. Ali ako umre, umree borei se, uje li me?" "Da... Gospo." Ana iskrivi lice kada joj se trbuh ponovo zgrio. Vivijen ustade i prie vratima. "Hou da vrata budu otvorena, kao i prozori, da nam ulazi vazduh. A ti", ona mahnu ka Talesinu, "donesi harfu i reci ostalima da donesu bubnjeve. Videla sam kako muzika daje ljudima snagu u boju. Videemo moe li da pomogne i ovde."

Borile su se itavo popodne, noene ritmom bubnjeva. Neto pre zalaska sunca, porodilja izvi lea i nape se, i Vivijen vide kako se poroajni otvor iri oko krivine bebinog temena. Klaudija je drala Anu koja se napinjala, izoblienog lica, ponovo i ponovo. "Glava je suvie velika!" Rovena ih je uplaeno gledala. "Ne mogu vie." Ana klonu na krevet. "Moe!" smrknuto ree Vivijen. "U ime Brige, ova beba e se roditi!" Ona poloi dlan na napeti trbuh i oseti kako miii poinju da se pokreu. "Sad!" Ana naglo udahnu i kada je poela da se napinje, Vivijen joj iscrta na trbuhu drevni simbol, a potom ga pritisnu svom snagom. Mo joj je kuljala kroz dlanove, a porodilja se uvijala pod njom. Osetila je da neto poputa, i Ana vrisnu. "Glava je izila!" povika Rovena. "Dri je!" Anin trbuh se opet zgri, sada neto slabije, i Vivijen ga ponovo pritisnu. Krajikom oka videla je da izlazi itavo dete, ali svu panju je obratila na Anu, koja je zastenjala i pala na lea. "Gotovo je! Uspela si!" Pogledala je preko ramena. "Devojica!" Beba besno dreknu. "Nije... Branitelj", zastenja Ana. "Ali ipak e... igrati... svoju ulogu." Potom naglo udahnu, sa izrazom iznenaenja. Rovena ispusti prigueni uzvik koji natera Vivijen da se okrene. Jo drei bebu, devojka je zurila u svetlu krv koja je kuljala iz Anine materice. Vivijen opsova, dograbi krpu i gurnu je Ani meu noge. Sledeeg asa krpa je bila potpuno natopljena. Beba je besno plakala dok su se trudile da zaustave krvarenje, ali ena na krevetu nije davala ni zvuka od sebe. Posle nekog vremena krvarenje se uspori. Vivijen se ispravi i pogleda majino bledo lice. Anine oi jo su bile otvorene, ali nije vie nita videla. Vivijen oseti da e zajecati. "Majko..." apnula je i nije znala obraa li se Boginji ili eni koja je tako nepomino leala pred njom. "Zato? Uspele smo!" Ali odgovora nije bilo, i trenutak kasnije ona se sae da joj sklopi oi. Beba je jo vritala. Kruto se kreui, Vivijen podveza pupanik i presee ga. "Operi je i povij", ree Raveni. "Nju pokrij", dodade, pokazavi telo, a onda naglo sede. "Blaga Boginjo", mrmljala je Rovena, "kako emo je hraniti?" Vivijen shvati da joj je prednji deo haljine mokar i da joj grudi pulsiraju, kao da reaguju na bebin pla. Ona uzdahnu, otkopa haljinu i prui ruke. Beba se smesta privi uz njene grudi, zijajui, i Vivijen jeknu kada joj je nala bradavicu i povukla mleko. Njena ker, ni sa puna tri meseca, nije tako eljno sisala. Dete se zagrcnu, izgubi dojku i zinu da vrisne, ali Vivijen mu brzo ponovo primae bradavicu. "! Nisi ti kriva, malena", aputala je, iako se pitala kakva li je dua odluila da se otelotvori na Samen. Novoroene je liilo na Igrenu, ali bilo je mnogo krupnije, svakako preveliko da bi ga rodila ena sitnog stasa, ak i da je bila mlada. Zato bi ovo dete ivelo, a njeno umrlo? Ona nehotice stee ruke, i beba zacvile, ali nije putala bradavicu. To je verovatno odgovor, pomisli Vivijen. Naterala je sebe da opusti ruke. Ovo detence pohlepno je za ivotom i uvek e biti takvo. Poee da ulaze drugi. Ona je gotovo nesvesno odgovarala na pitanja i izdavala nareenja. Neko umota Anino telo i iznese ga napolje. Vivijen je i dalje sedela, drei u naruju usnulu bebu. Nije se ni pomerila dok nije uao Talesin. Strano je ostario od jutros, odsutno pomisli Vivijen. Izgledao je kao starac. No, pustila je da je izvede iz senovite sobe na blistavo dnevno svetlo. "Ali Vivijen mora da se sloi", ree Klaudija. "Mogli smo izabrati Juliju za Vrhovnu svetenicu, ali i ona je mrtva. Nikada nismo razgovarali o nasleivanju. Ani nije bilo ni pedeset godina!" "Moemo li da verujemo Vivijen? Jednom je pobegla..." ree jedan od mlaih druida. "Ali i vratila se", ozbiljno odvrati Talesin. Pitao se zato raspravlja, zato pokuava da nametne svojoj keri, ako mu je uopte ker, ulogu koja je ubila njenu majku. U uima mu je jo odzvanjao njen poslednji, uasnuti krik.

"Vivijen potie od kraljevske loze Avalona i obuena je za svetenicu", ree Talesin. "Naravno da emo odabrati nju. Ona veoma lii na Anu, i ve joj je dvadeset est godina. Dobro e sluiti Avalonu." Blaga Boginjo, pa to je tano, pomisli Talesin, setivi se koliko je lepa bila Ana kad je nosila Igrenu, i koliko je Vivijen liila na nju drei u naruju novu bebu, kojoj su dali ime Morgoza. Barem je bila u stanju da se bori za majin ivot, a on je mogao samo da sedi i eka. A Vivijen je smela i da pokae tugu. On nije mogao aliti Anu ni kao voljenu ni kao ljubavnicu, nego samo kao Vrhovnu svetenicu. Ana, kriknu on u srcu, zato si me tako brzo ostavila? "Talesine", ree Rovena, i on podie pogled i pokua da se se osmehne. Svima su se na licu videli ok i tuga; nisu samo Anine keri plakale to su izgubile majku. "Mora rei Vivijen koliko nam je potrebna. Tebe e svakako posluati." Zato? upita se on. Zato da bi teret ubio i nju? Naao je Vivijen u vonjaku, kako doji bebu. Pretpostavio je da joj nije bio potreban Vid da bi znala ta ima da joj kae. "Starau se o ovoj malenoj", umorno ree ona, "ali morate odabrati drugu Vrhovnu svetenicu za Avalon." "Zar misli da nisi dostojna? Meni taj razlog nije bio dovoljan kada su me druidi odabrali..." Ona ga pogleda i gotovo da se nasmejala. "Talesine, ti si najplemenitiji ovek koga sam ikad znala, a ja sam samo nezrela devojka. Nisam spremna za toliku odgovornost; nisam prikladna za to; ne elim to. Je li to dovoljno razloga?" Beba je zadremala i pustila dojku, i Vivijen je brzo pokri velom. "Nije... i ti to zna. Tvoja majka obuavala te je za ovo, iako nije ni pomiljala da e tako brzo umreti. Ti veoma lii na svoju majku, Vivijen..." "Ali ja nisam Ana... oe. Razmisli!" naglo ree ona. "ak i da nema nijednog drugpg razloga, obred kojim Vrhovni druid priznaje Vrhovnu svetenicu ti i ja ne moemo da izvedemo..." Talesin je piljio u nju, jer zaista je zaboravio. Ana mu nikada nije rekla je li on zaeo Vivijen, ali u svakom drugom pogledu bio joj je otac jo od njene etrnaeste godine. Mada se ovog trenutka nije tako oseao. Ona toliko lii na majku - zato ne moe da bude njena majka, sada, kada mu je toliko potrebna? On nehotice zajea i ustade, drhtei. Konano je shvatio zato je Vivijen onomad beala. "Oe, ta ti je?" On prui ruku kao da se brani od udarca i pri tom joj dodirnu meku kosu. Potom poe, hitajui dugim koracima izmeu drvea. "Oe, moram li i tebe da izgubim?" uo je njen krik, a i beba se probudila i poela da plae. Da, divlje pomisli on, a i ja moram da izgubim sebe, pre nego to nas sve osramotim. Ana mi nije dozvolila da prepustim svoje telo Merlinu, ali sada moram da ga pozovem. Nema drugog naina... Talesin nikada nije uspeo da se priseti dogaaja u satima izmeu tog trenutka i sumraka. Mora da je u nekom asu uao u svoju sobu i uzeo harfu, jer, kada je posle dugog letnjeg sumraka nastupila no, naao se, sa kutijom od fokine koe u ruci, u podnoju Tora. Zurio je u taj otri vrh, naikan kamenim zubima, crn pod sjajem izlazeeg meseca, i posvetio je svoj duh brizi bogova. Toliko puta se penjao na njega da su mu noge same nalazile put. Kada bude stigao do vrha, ako bude stigao, mesec e ve biti na nebu. A kad se bude vratio, ako se bude vratio, nee biti isti. Kada je postajao svetenik, staza nije vodila na Tor nego unutar njega, na ono mesto izvan ljudskog poimanja koje lei u srcu svih stvarnosti. Tada mu je pomogao dim svetog bilja. Ali od tada je posvetio duu muzici. Ako mu mo harfe ne bude pomogla da dospe na mesto koje trai, onda ni ne treba tamo da dospe. Talesin prui desnu ruku i izvue iz niih struna prve tonove, odabravi harmoniju koja se koristi za najdrevniju magiju, akord koji, ako se produi, ima mo da otvara puteve izmeu svetova. Potom je levom rukom poao ka viim strunama, oslobaajui tonove u svetlucanju umilnog zvuka.

Ponavljao je to, opet i opet, polako se kreui napred, sve dok iznenada nije ugledao, kao u odgovor, sjaj u travi. Oseao je da mu je staza pod nogama vrsta, ali kada je pogledao nanie, avetinjske vlati trave njihale su mu se oko listova, a potom oko kolena. Harfa je odgovorila nizom pobedonosnih akorda dok je Talesin zalazio u Tor. Sveto ostrvo postojalo je u stvarnosti koja je bila moda za jedan stepen udaljena od ljudske. Oni koji ive na njemu skloni su da zaborave kako iza Avalona postoje drugi stepeni, udniji nivoi. Talesin je hodio svetom putanjom oko brega, okolo i ka unutra. I onog prvog puta je ovako hodio, i to ga je dovelo do kristalne peine skrivene u srcu planine, ali sada je oseao da se staza izdie. Srce mu ispuni nada, i prsti su mu leteli po harfi sve bre. Utoliko se vie iznenadio kada je naiao na prepreku. Muzika mu zastade kada je svetlo oko njega poelo da jaa. Prepreka je svetlucala; pred njom je stajala jedna prilika. Talesin poe korak unazad, i isto uini i uvar; on poe napred, i Drugi mu poe u susret; on pogleda priliku u oi i vide da to i jeste i nije on sam. Talesin je uinio isto ovo i jednom ranije, kada je proglaen za svetenika, sa simbolima ogledala i plamena svee. Ovo je bila Stvarnost. Nepomino je stajao, tragajui za smirenou. "Zato si doao ovamo?" "elim da znam kako mogu da sluim..." "Zato? Time nee postati bolji od drugih ljudi. U ivotu za ivotom, svaki mukarac i svaka ena na kraju stiu do savrenstva. Ne zavaravaj se da e, napredujui, biti osloboen svojih problema. Ako preuzme teret znanja, put e ti biti tei. Zar ne bi radije ekao prosvetljenje u vremenu, kao drugi ljudi?" Je li to njegov Glas? Ove stvari svakako je ve znao. Ali sada je postao svestan da ih ranije nije shvatao. "Zakon je da onom ko iskreno eli ne sme da se odbije pristup Misterijama... Nudim se Merlinu Britanije, kako bi preko mene moga da spase ovu zemlju." "Znaj da samo ti moe da otvori kapiju izmeu onoga to je napolju i onoga to je unutra. Ali pre nego to se vee za Njega, mora da se suoi sa Mnom..." Talesin zamirka kada mu se nad glavom pojavi bledi plamen. Goreo je i u ogledalu. Zurio je u ogledalo, zgroen onim to je u njemu video, jer lice pred njim blistalo je uasnom lepotom, i sada je znao ta e izgubiti ako ostane pri cilju koji ga je doveo ovamo. "Pusti me da proem..." "Tri puta si traio, i ne mogu da te odbijem... Jesi li spreman da pati kako bi doneo svetu prosvetljenje?" "Jesam..." "Onda neka ti svetlost Duha pokae put..." Talesin poe napred. Sjaj se iskrio i svetlucao oko njega kada se stopio sa prilikom u ogledalu, i tada prepreke nestade. Ali nije se iznenadio kada mu je, iza naredne krivine, put ponovo bio prepreen. Ovog puta stajao je pred hrpom stena i zemlje, koja je drhtala kao da e se svakog trenutka sruiti. "Stoj..." Na taj siktav glas, neto malo zemlje poe da se osipa. "Ne moe da proe. Moja zemlja pokrie tvoju vatru." "Vatra gori u srcu zemlje; ona nee ugasiti moju svetlost." "Onda proi, sa nedirnutom vatrom." Ono to je do maloas bilo vrsto sada se pretvori u senku i nestade. Talesin duboko udahnu i poe dalje. Obilazio je oko brda, ponovo i ponovo. Ledeni vetar koji je uvek duvao u ovim hodnicima jaao je, sve dok se nije pretvorio u orkan kome se jedva odupirao. "Stoj! Vetar e ti ugasiti vatru!" "Bez njega nijedan plamen ne moe da opstane; tvoj vetar samo podstie moj plamen!" I zaista, jo dok je govorio nad njime planu ogromna svetlost; potom se ponovo smiri kada je vetar oslabio.

Nastavljao je dalje, drhtei, jer je vazduh postajao hladan i vlaan. Sada je uo kako negde kaplje voda, istom onom veitom snagom koja je gotovo potopila svet. U zimi to se tek zavrila nauio je da se plai kie. Vazduh je postajao sve vlaniji, i njegov plamen poe da gasne. "Stoj..." Glas je sada bio dubok i grgotav. "Voda e ti ugasiti plamen, kao to e Veliko More Smrti progutati ivot kakav poznaje." Talesin se trudio da die u vazduhu koji se oko njega pretvorio u maglu. Sledeeg trenutka njegove svetlosti nestade. "Neka bude tako", ree on, kaljui. "Voda gasi vatru, a smrt e svesti ovo telo na njegove sastojke. Ali u vodi je skriven vazduh, i ti elementi se mogu spojiti i stvoriti novi plamen..." To je znao, ali bilo mu je teko da poveruje. S mukom je disao u tami, voda ga je ispunila, i potonuo je u mrano more bez snova. Nije oekivao da e biti tako. Iskra svesti koja je nekada bila Talesin pitala se ta se desilo sa njegovom harfom. Vie nije oseao ak ni svoje telo. Nije uspeo. Moda e ujutro neko nai njegovo naputeno telo na Toru, pa e se svi pitati kako ovek moe da se udavi na suvom. Pa, neka se pitaju. Razmiljao je o tome bez ikakvih oseanja. Lebdeo je, i postepeno, na tom mestu koje je bez ikakvih oblija, on oseti da se volja, seanja i sama linost rastvaraju, i tu je upoznao mir. Mogao bi da ostane tako do kraja venosti, da nije bilo glasova. "Sine zemlje i zvezdanog neba, ustani..." "Zato uznemirava onoga ko je zavrio sa svetom i njegovim mukama? Neka poiva, bezbedan u Mom peharu. On pripada Meni..." inilo mu se da je takav razgovor jednom ve uo, ali tada je tamu doveo muki glas. "Zavetovao je sebe ivotu; preuzeo je da ponese sveti plamen u svet..." I ovo je ve ranije uo. Ali o kome to razgovaraju? "Talesine, Merlin od Britanije te poziva..." Glas je odzvnajao kao gong. "Talesin je mrtav", odvrati na to enski glas. "Ja sam ga progutala." "Njegovo telo je ivo, i potreban je svetu." Sluao je sa sve vie zanimanja, jer sada se setio da je on bio Talesin, nekada davno. "Nema ga", ree on. "Bilo im je potrebno vie nego to je mogao da im prui. Uzmite telo koje je za sobom ostavio i upotrebite ga po svojoj volji." Nastupila je duga tiina, a onda, zaudo, zau se muki smeh. "I ti mora da se vrati, jer e Mi biti potrebna tvoja seanja. Pusti Me u sebe, sine, i ne strahuj..." Praznina oko njega poe da se ispunjava Prisustvom, ogromnim i zlatnim. Talesin se udavio u Tami; sada je goreo u Svetlosti. Tama ga je optoila, ali ovaj sjaj je polako ali sigurno prodirao do samog njegovog sredita. Iako se bojao, shvatio je da se nudio upravo za ovo zaposedanje, i da je u konanom inu samortvovanja otvorio vrata da Drugi ue. Na trenutak je video Merlinovo lice, a onda Dvoje postae Jedno. Prolaz oko njega blistao je od svetlosti. Merlin pogleda uvis i vide, nejasno i razmazano kao da gleda kroz vodu, prvi sjaj praskozorja. Tragali su jo od zalaska sunca, kada Talesin nije doao na obrok. Nije nedostajao nijedan amac, prema tome svakako je bio na ostrvu, osim ako, moda, pluta negde u jezeru. Vivijen, naizmenino plaui i proklinjui, sada je shvatila kako se on oseao kada je ona pobegla. Da je imala imalo vetine na harfi, pokuala bi da ga pesmom prizove kui, jer, ak i ako je tragao za svojom smru, on svakako ne bi poeleo da i njegov instrument propadne. Kada se vratila iz kue, gde je nahranila Morgozu, baklje tragaa jo su se kretale kroz vonjak, bledo treperei pod prvim jutarnjim svetlom. Uskoro e izii sunce, pomisli ona. Okrenula se ka Toru da pogleda istono nebo... i stala kao ukopana. Breg je postao proziran kao staklo, i svetlo koje je kroz njega sijalo nije poticalo od sunca. Pred njenim zapanjenim pogledom svetlo je jaalo, diui se sve dok nije zablistalo sa vrha Tora.

Brdo pod njim postepeno je postalo manje prozirno, i kako je jutarnje nebo dobijalo boju, tako se sjaj na vrhu Tora menjao, pa je mogla da vidi; prvo samo obris prilike, a onda je to postala Talesinova prilika. Ali sav je sijao... Ona povika i potra ka Toru. Nije bilo vremena za dostojanstveno kruenje Putem Procesije. Vivijen se verala navie, hvatajui se za busenje kad bi joj se bose noge okliznule na vlanoj travi. Kada je stigla do vrha, isprekidano je disala. A na vrhu se zaustavila, drei se za jedan od uspravljenih kamenova. ovek koga je videla stajao je u sreditu kruga, ruku podignutih u pozdravu raanju sunca. Zurila mu je u lea, jedva se uzdravi da ne dovikne pozdrav. Ovo nije bio ovek koga je zvala ocem. Odea i visina bili su Talesinovi, ali dranje, pa ak i aura bili su drugaiji. Sjaj na istonom nebu je rastao, irei ruiaste i zlatne pruge. Ona odvrati pogled, oamuena, kada je novoroeno sunce provirilo preko ivice sveta. Kada je Vivijen mogla ponovo da usmeri pogled, ovek se okrenuo ka njoj. Zatreptala je, jer u prvi mah je videla samo siluetu ocrtanu plamenom. Potom joj se oi privikoe i ona prvi put jasno vide ta je postao. "Gde je Talesin?" "Ovde..." I glas je bio dublji. "Dok se privikava na moje prisustvo i dok se ja privikavam da ponovo budem zaogrnut telom, on e ee dominirati. Ali u ovom asu Znaka, Ja moram da vladam." "A za ta je ovaj as najbolji?" upita ona. "Za posveenje Gospe od Avalona..." "Ne." Vivijen odmahnu glavom i pusti kamen. "To sam ve odbila." "Ali ja to zahtevam u ime bogova..." "Ako su bogovi toliko moni, zato moja majka lei mrtva, i ovek koga sam volela, i moje dete?" "Mrtvi?" On podie jednu obrvu. "Oni vie nisu unutar tela, ali svakako zna da e ih ponovo videti... kao to si ih poznavala i ranije. Zar se ne sea... Izarma?" itavo njeno krhko telo se strese kada je ula ime koje je Ana prizivala dok je raala Igrenu. Istog asa je ugledala, kratko, ali jasno kao odlomak iz sna, sve one ivote u kojima su bili povezani, svaki put se trudei da ponesu Svetlo jo malo dalje... "U ovom ivotu Talesin ti je bio otac, ali nije uvek bilo tako, Vivijen. No, to nije vano. Sada nije najvanije jedinstvo tela, nego duha. I zato te ponovo pitam - keri Avalona, hoe li dati smisao svoj patnji koju si videla, i prihvatiti svoju sudbinu?" Vivijen je zurila u njega, grozniavo razmiljajui. Nudio joj je mo veu od moi kraljeva. Njena majka proivela je itav ivot na ovom ostrvu, i nikada je nije zaista upotrebila. Ali Vivijen je videla neprijatelje. U svetu kojim je vladao Rim, Avalon je mogao da bude tek neto vie od legende, mogao je da uva drevnu mudrost, ali samo retko poseui da vodi poslove ljudi. Sada se sve menja. Legije su otile, a Saksonci su unitili sav stari poredak. Iz ovog haosa moe se pojaviti nova drava, i zato je ne bi predvodio Avalon? "Ako pristanem", polako ree ona, "mora mi obeati da emo zajedno utirati put Branitelju Svetom Kralju koji e zgaziti Saksonce i zauvek vladati iz Avalona!" Sad joj se inilo da joj je to oduvek bio zadatak, sa Vortimerom, i pre njega, dok je bila Vrhovna svetenica Avalona u drugim ivotima, i kada je duh Branitelja iveo u drugim mukarcima. "Tom cilju zariem ovaj ivot i kunem se da u initi sve to je potrebno da to ispunim." Merlin klimnu glavom, i u oima mu se videla drevna tuga i bezvremena radost. "Kralj e doi", ree on, "i vladae zauvek iz Avalona..." Vivijen duboko odahnu i prie mu. On je jedan trenutak stajao i gledao nanie u nju, smeei se; potom klee pred nju i ona oseti kako joj usnama dotie stopala. "Blagoslovena bila stopala koja su te dovela ovamo - neka bi ostala ukorenjena u ovom svetom tlu!" On joj poloi dlanove odozgo na stopala i vrsto ih pritisnu, i Vivijen oseti kako njena dua

posee nanie, kroz tabane, pruajui se duboko u Tor. Kada je uspela da opet udahne, mo pokulja ponovo navie, i ona se zanjiha kao drvo na vetru. "Blagoslovena bila tvoja materica; Sveti Gral i posuda ivota", glas Mu je drhtao, "iz koje se svi ponovo raamo. Neka bi prenela blagoslov dalje." Kada joj je dodirnuo trbuh, ona oseti njegov poljubac kako gori, ak i kroz haljinu. Pomislila je na Gral, i videla ga kako purpurno blista, kao krv koja je kuljala iz materice njene majke, a onda je ona bila Gral, i iz nje se ivot izlivao, uvek dalje, u bolu i zanosu. Jo je drhtala kad joj je poljubio dojke, tvrde i vrele od mleka za dete. "Blagoslovene bile tvoje grudi, koje e hraniti svu tvoju decu..." Kako je mo navirala navie, grudi poee da joj pulsiraju od slatkog bola. Sada su bile pune, za dete koje nije njeno, i znala je da, mada e ubudue moda raati drugu decu, uvek e, u neku ruku, hraniti one koji joj nisu deca po telu, ve po duhu. Merlin je uze za ruke i poljubi joj oba dlana. "Neka su blagoslovene tvoje ruke, kojima e Boginja initi Svoju volju..." Vivijen pomisli na Vortimerov stisak, kako poputa u smrti. Za njega je tada bila Boginja, ali elela je da daje ivot, a ne smrt. eznula je da dodirne Igreninu blistavu kosu i Morgozinu svilastu kou. A ipak, kada je povila prste i osetila njihovu snagu, znala je da, ta god bili pozvani da donose - ivot ili smrt - moi e to da uine. "Blagoslovene bile tvoje usne koje e govoriti Re Avalona svetu..." On je vrlo neno poljubi. To nije bio poljubac ljubavnika, ali bio je pun plamena. Ona se zanjiha, mada je bila suvie vrsto ukorenjena da bi pala. "Voljena moja, ovim te proizvodim za Vrhovnu svetenicu i Gospu od Avalona, kako bi tvoje odluke imale vlast i nad kraljevima." On joj obujmi glavu dlanovima i poljubi tetovirani polumesec na njenom elu. Na to joj je u lobanji eksplodirala svetlost, i otvorio joj se Vid; zajedno su iveli hiljade ivota, u hiljadu svetova. Bila je Vivijen, i bila je Ana. Bila je Kaileja, koja je prizvala magle da sakriju Avalon; bila je Dierna, koja je sahranila Karausija na svetom brdu; bila je svaka Vrhovna svetenica koja je ikada stupila nogom na ovaj Tor. Njihova seanja se probudie u njoj, i znala je da od tog asa nikada vie nee biti potpuno sama. A onda se svest smiri unutar njene lobanje. Vivijen je bila svesna svog tela, i otkrila je da ponovo moe da pokree stopala. A ipak je oveka pred sobom videla dvostrukim vidom, uspravljeno kamenje je blistalo, i svaka vlat trave iza njih izgledala je oiviena svetlou. Sada je znala da se, kao i Talesin, zauvek izmenila. Dotle se sunce ve podiglo iznad bregova na istoku. Vivijen je mogla da pogleda jezero i sveta ostrva i da vidi, jo blie, narod Avalona, kako gleda uvis sa uenjem u oima. Talesin prui ruku i ona je primi. Potom Merlin od Britanije i Gospa od Avalona pooe niz Tor da ponu novi dan. VILINSKA KRALJICA GOVORI U Avalonu sada vlada ena-dete sa mojim licem. Trenutak ranije, bila je to njena majka; trenutak kasnije, moda e biti ker Igrene, koja lii na moju ker Sianu. Bilo je mnogo Vrhovnih svetenica otkako je umrla Gospa Kaileja i moja ker preuzela oznake Gospe od Avalona. Neke od njih nasleivale su pravo po krvi, a neke zato to se u njima ponovo rodio drevni duh. Bila svetenica ili kraljica, bio svetenik ili mag, sistem se stalno smenjuje i ponavlja. Oni misle da je vana krv, i sanjaju o dinastijama, ali ja gledam razvoj duha koji prevazilazi smrtnost. U tome je razlika - iz ivota u ivot i iz doba u doba, oni rastu i menjaju se, a ja sam zauvek ista. Slino je i sa svetim ostrvom. Kako svetenici one nove vere, koji poriu postojanje svih bogova sem jednog, steu ape oko Britanije, tako Avalon svetenica odlazi sve dalje iz svesti oveanstva. A ipak ne mogu da se sasvim razdvoje, to smo mi iz Vilinske Zemlje ve utvrdili. Duh zemlje prevazilazi sve dimenzije, i tako je i sa Duhom koji stoji iza svih njihovih bogova. Dolazi novo doba, kada e im se Avalon initi dalek kao sada Vilinska Zemlja. Ova devojka to sada vlada na Toru upotrebie svoje moi kako bi promenila svoju sudbinu, a ona koja dolazi za

njom uinie isto to. Nee uspeti - ak ni Branitelj, kada doe, vladae vrlo kratko. Kako bi i bilo drugaije, kada su njihovi ivoti samo trenutak u ivotu sveta? Preivee njihovi snovi, jer san je besmrtan - kao i ja. A mada e se svet potpuno izmeniti, a ti dogaaji e imati odjeka i ovde, opstae mesta gde e neto malo svetlosti Drugog sveta sijati i na svet ljudi. A ta svetlost nee biti izgubljena za oveanstvo, dok god mukarci i ene budu traili utehu na ovom svetom tlu po imenu Avalon.

MerionCimerBredli, MAGLEAVALONA(I)
Prevela Zvezdana elmi PROLOG Govori Morgana... U svoje vreme nazivali su me mnogim imenima: sestrom, ljubavnicom, svetenicom, enommudracem, kraljicom. Sada sam zaista postala ena-mudrac, a moda e doi vreme kada e biti potrebno da se o ovome zna. Ali, sasvim iskreno, mislim da e hriani priati poslednju priu. Jer vilinski svet se sve vie udaljava od sveta u kome vlada Hrist. Nisam u svai sa Hristom, samo sa njegovim svetenicima, koji Veliku Boginju nazivaju demonom i odriu joj da je ikada imala mo nad ovim svetom. U najboljem sluaju, kau da su njene moi bile sotonske. Ili joj navlae plavi ogrta Gospe od Nazareta - koja je takoe imala svoje moi - i kau da je bila veita devica. Ali ta jedna devica moe znati o tugama i patnjama oveanstva? A sada, kad se svet promenio, a Artur - moj brat, moj ljubavnik, kralj koji je bio i kralj koji e biti - lei mrtav (obian svet kae da spava) na Svetom ostrvu Avalon, priu treba ispriati onako kakva je bila pre nego to su svetenici Belog Hrista doli da sve prekriju svojim svecima i predanjima. Jer, kao to rekoh, sam svet se izmenio. Postojalo je vreme u kome je putnik, ako bi imao volje i poznavao samo nekoliko tajni, mogao da porine svoju lau u Letnje more i da stigne ne u Glastonberi sa svetenicima, nego na Sveto ostrvo Avalon; jer u to vreme kapije izmeu svetova lebdele su u maglama i bile su otvorene, jedna pred drugom, onako kako bi putnik pomislio i poeleo. Jer to je velika tajna, koju su znali svi obrazovani mukarci u nae vreme: da onim to ovek misli stvaramo svet oko sebe, svakoga dana nov. A sada su svetenici, mislei da to ugroava mo njihovog Boga, koji je jednom stvorio svet da bude zauvek nepromenljiv, zatvorili te kapije (koje nikada i nisu bile kapije, osim u ljudskom umu), te staza vodi jedino na Ostrvo svetenika, koje su osigurali zvucima svojih crkvenih zvona, odbijajui sve pomisli na drugi svet koji lei u tami. Jo kau je da taj svet, ako zaista postoji, vlasnitvo Sotonino, i ulaz u Pakao, ako ne i sam Pakao. Ne znam ta je njihov Bog mogao i ta nije mogao da stvori. Uprkos priama koje se priaju, nikako nisam uspela da saznam mnogo o njihovim svetenicima i nikada nisam nosila crninu njihovih robinja-kaluerica. Ako su na Arturovom dvoru u Kamelotu tako mislili o meni kada sam stigla tamo (poto sam uvek nosila tamne haljine Velike Majke, znamenje njene mudrosti), nisam ih razuveravala. I zaista, krajem Arturove vladavine to je moglo biti i opasno, pa sam pognula glavu pred neophodnou, to moja velika gospodarica nikako ne bi uinila: Vivijen, Gospa od Jezera, nekada Arturov najbolji prijatelj, izuzev mene, a potom njegov najljui neprijatelj - opet, izuzev mene. No, borba je sada zavrena; konano sam mogla da pozdravim Artura, kad je leao na samrti, ne kao neprijatelja, mog i moje Boginje, nego samo kao brata, i kao umirueg kome je potrebna pomo Majke, to na kraju eka sve ljude. ak i svetenici to znaju, uprkos svojoj devici Mariji u plavoj haljini; jer i ona postaje Majka Sveta u trenutku smrti. I tako je Artur konano leao, sa glavom u mome krilu, ne videi u meni ni sestru ni ljubavnicu ni neprijatelja, nego samo enu-mudraca, svetenicu, Gospu od Jezera; i stoga je poivao na grudima Velike Majke od koje smo se rodili i kojoj je konano, kao i svi ljudi, morao da se vrati. I moda se - dok sam vodila barku koja ga je odnosila, ovog puta ne na Ostrvo Svetenika, nego na pravo Sveto ostrvo u tamnom svetu iza naeg, na ono ostrvo Avalon gde, sada, samo retki mogu da odu - pokajao zbog neprijateljstva koje je niklo meu nama. Dok budem priala ovu priu, povremeno u pominjati stvari koje su se zbile dok sam bila suvie mlada da bih ih shvatila, ili stvari koje su se desile dok mene jo nije bilo; i moj slualac e se povui, moda, i rei: Ovo je njena magija.

Ali oduvek sam posedovala dar Vida i sagledavanja uma mukaraca i ena; i za sve ovo vreme bila sam im svima bliska. A stoga, ponekad, sve to su mislili bilo mi je znano ovako ili onako. I zato u ispriati ovu priu. Jer jednog dana, i svetenici e je priati, onako kako je oni znaju. Moda e izmeu te dve prie moi da se nazre svetlucanje istine. Jer postoji neto to svetenici ne znaju, jer veruju u svog Jednog Boga i Jednu Istinu: da ne postoji istinita pria. Istina ima mnogo lica, i nalik je na stari put ka Avalonu; od nae sopstvene volje, i od naih sopstvenih misli, zavisi kuda e nas put odvesti i da li emo, na kraju, stii na Sveto ostrvo Avalon ili meu svetenike sa njihovim zvonima, smru, Sotonom, Paklom i prokletstvom... ali moda sam nepravedna i prema njima. ak i Gospa od Jezera, koja je mrzela sveteniku odedu kao to bi mrzela otrovnu zmiju, i to sa dobrim razlogom, jednom me je izgrdila to sam runo govorila o njihovom Bogu. "Svi su bogovi jedan Bog", rekla mi je tada, kao to je rekla mnogo puta ranije, i kao to sam ja mnogo puta ponovila svojim uenicama, i kao to e govoriti svaka svetenica koja bude postojala posle mene, "i sve Boginje su jedna Boginja, i postoji samo jedan Tvorac. Svaki ovek ima svoju istinu, i Boga u njoj." I stoga, moda, istina lebdi negde izmeu puta za Glastonberi, Ostrvo Svetenika i puta ka Avalonu, zauvek izgubljenom u maglama Letnjeg mora. Ali ovo je moja istina: ja, koja sam Morgana, govorim vam ovo, Morgana koja je u kasnijem dobu nazvana Morgana le Fej. Knjiga prva GOSPODARICA MAGIJE 1. ak i usred leta, Tintagel je bio uklet; Igrena, Gospa vojvode Gorloasa, gledala je sa grudobrana preko otvorenog mora. Dok je zurila u magle i izmaglice, pitala se kako uopte da zna kada e no i dan biti jednake duine, kako bi mogla da odri Svetkovinu Nove godine. Ove godine, prolene oluje bile su neobino divlje; danju i nou, morski talasi odjekivali su kroz zamak, sve dok vie niko nije mogao da spava, a ak su i psi alosno zavijali. Tintagel... jo je bilo onih koji su verovali da je zamak podignut, na kolji isturenog rta, magijom drevnog naroda Isa. Vojvoda Gorloas smejao se tome i govorio kako bi, kad bi posedovao ita od njihove magije, svakako to i upotrebio da sprei more koje, iz godine u godinu, polako podlokava obalu. Tokom etiri godine od kako je postala Gorloasva nevesta, Igrena je gledala zemlju, dobru zemlju, kako se obruava u Kornsko more. Dugaki prsti od crnog kamena, otri i nazubljeni, pruali su se sa obale u okean. Kada je sunce sijalo, moglo je biti vedro i blistavo, nebo i voda su se sjajili kao dragulji kojima ju je Gorloas zatrpao onog dana kad mu je saoptila da nosi njegovo prvo dete. No, Igrena nije volela da ih nosi. Dragulj koji je sada nosila oko vrata dobila je u Avalonu: opal koji je ponekad podraavao plavetnilo mora i neba; no, danas, po magli, ak i dragulj je delovao sivkasto. Zvuci su se zbog magle nadaleko pronosili. Igreni se inilo, dok je stajala i osvrtala se ka kopnu, da uje kopita konja i mazgi, kao i glasove, ljudske glasove, ovde u izdvojenom Tintagelu, gde su iveli samo koze i ovce, i pastiri i njihovi psi, kao i gospe iz zamka sa malobrojnim slukinjama i nekolicinom staraca da ih tite. Igrena se polako okrenula i pola natrag ka zamku. Kao i uvek, dok je stajala u njegovoj senci, oseala se kao patuljak pred drevnim kamenjem na kraju dugakog zida koji se protezao sve do mora. Pastiri su verovali da su zamak izgradili Drevni iz izgubljenih zemalja Lioneza i Isa; po vedrom vremenu, govorili su ribari, duboko ispod vode mogu se videti njihovi zamkovi. Igreni su pre izgledali kao kamene kule, drevne planine i bregovi potopljeni veitim podrivanjem mora koje je ak i ovog asa nagrizalo kolje ispod zamka. Ovde, na kraju sveta, gde more veno gloe tle, bilo je lako poverovati u potopljene zemlje na zapadu; postojale su prie o ogromnoj

plamenoj planini koja se rasprsla, daleko na jugu, i stvorila tamo ogromno ostrvo. Igrena nikada nije bila sigurna veruje li u te prie ili ne. Da; stvarno su se uli glasovi u magli. To nisu mogli biti divlji jahai sa druge strane mora, niti sa divljih obala Erina. Davno su prola vremena kada je trebalo trzati se na svaki neobian zvuk ili senku. Ne zbog njenog mua, vojvode; on je bio daleko na severu, borei se sa Saksoncima, rame uz rame sa Ambrozijem Aurelijanusom, kraljem Britanije; da je nameravao da se vrati, poslao bi glasnika. A nije trebalo da se plai. Da su jahai neprijatelji, straa i vojnici u tvravi na bedemu, koje je vojvoda Gorloas postavio da mu uvaju enu i dete, ve bi ih zaustavili. Bila bi potrebna itava vojska da se probije kroz njih. A ko bi poslao vojsku na Tintagel? Bilo je vreme - setila se Igrena bez gorine, polako ulazei u dvorite zamka - kada je mogla da zna ko jae ka zamku. Sada je u toj misli bilo samo malo tuge. Od Morganinog roenja vie nije plakala za domom. A Gorloas je bio dobar prema njoj. Ugaao joj je dok se u poetku plaila i mrzela ga, poklanjao joj je dragulje i lepe stvari, ratni plen, i okruio ju je gospama da joj se nau, i uvek se ponaao prema njoj kao prema sebi ravnoj, osim na ratnim savetima. Nije ni mogla traiti nita vie, osim da se udala za pripadnika Plemena. A tu nije imala nikakvog izbora. Ker Svetog ostrva mora postupati onako kako je najbolje za njen narod, makar to znailo rtvovati ivot, ili poloiti devianstvo u Svetom Braku, ili udati se za onoga sa kim je trebalo zapeatiti savez; i upravo to je Igrena uinila: udala se za rimskog vojvodu od Kornvola, oveka koji je, iako se Rim povukao iz itave Britanije, iveo na rimljanski nain. Smaknula je ogrta sa ramena; u dvoritu je bilo toplije, jer je bilo u zavetrini. A tu se, u magli koja se kovitlala i rastapala, za trenutak pred njom pojavila jedna prilika, otelotvorila se iz magle i vlage: njena polusestra, Vivijen, Gospa od Jezera, Gospa od Svetog ostrva. "Sestro!" Re se zanjihala, i Igrena je po tome znala da je nije glasno uzviknula, nego je samo apnula, prinevi ruke grudima. "Da li te zaista vidim pred sobom?" Lice prilike bilo je puno prebacivanja, a rei kao da su dopirale iz vetra koji je duvao iza zidova. Jesi li odustala od Vida, Igrena? I od svoje slobodne volje? Povreena tolikom nepravdom, Igrena je uzvratila: "Ti si odredila da se moram udati za Gorloasa..." No, oblije njene sestre stopilo se sa senkama, nije bilo tamo, nikada nije ni bilo tamo. Igrena je mirkala; kratko privienje je nestalo. Umotala se vrsto u ogrta, jer bilo joj je hladno, veoma hladno; znala je da je vizija upila snagu iz topline i ivota njenog sopstvenog tela. Nisam znala da i dalje mogu tako da vidim; bila sam sigurna da ne mogu... pomislila je. Potom je uzdrhtala, znajui da bi otac Kolumba ovo smatrao delom avola, i da bi trebalo da mu se ispovedi. Istina, ovde na kraju sveta, svetenici su prilino aljkavi, ali neispoveena vizija svakako bi se smatrala svetogrem. Namrtila se; zato bi posetu svoje sestre trebalo da smatra delom avola? Otac Kolumba neka kae ta eli; moda je njegov Bog mudriji od njega. to ne bi bilo naroito teko, pomislila je Igrena i jedva suzdrala kikot. Moda je otac Kolumba postao Hristov svetenik zato to nijedna druidska kola nije htela da primi toliko glupog oveka. Hristov bog nije, izgleda, mario je li svetenik glup ili nije, samo ako ume da odmrmlja misu i da pomalo ita i pie. Ona, Igrena, bila je mnogo pismenija od oca Kolumbe i mogla je bolje da govori latinski ako bi poelela. Igrena nije sebe smatrala za naroito obrazovanu; nije imala upornosti potrebne za izuavanje dublje mudrosti Stare Vere, niti za uputanje u Misterije dublje nego to je stvarno neophodno za jednu ker Svetog ostrva. Ipak, mada bi u svakom Hramu Misterija bila smatrana za neupuenu, meu romanizovanim varvarima mogla je proi kao dobro obrazovana gospa. U sobici kraj dvorita, gde je po lepom vremenu dopiralo sunce, njena mlaa sestra, Morgoza, na pragu devojatva sa punih trinaest godina, obuena u komotnu kunu haljinu od nebojene vune i sa starim kaputom preko ramena, bezvoljno je prela, namotavajui neravnomernu preu na vreteno. Na podu kraj vatre, Morgana se igrala starom preslicom, gurajui je zdepastim prstiima tamo-amo i gledajui nepravilne tragove u pepelu.

"Jesam li sad dosta prela?" bunila se Morgoza. "Bole me prsti! Zato moram stalno da predem i predem, kao da sam slukinja?" "Svaka gospa mora nauiti da prede", odgovorila je Igrena onako kako je znala da treba, "a tvoje predivo je prava sramota, as debelo, as tanko... prsti e ti se brzo navii na posao. Bolni prsti su znak da si bila lenja, poto se jo nisu izvetili." Uzela je od Morgoze preslicu i vreteno i sa lakoom, bez razmiljanja, iz neravne pree izvukla nit savreno jednake debljine. "Gledaj, nit se moe izvlaiti bez drmanja preslice..." Iznenda se umorila od uvek dolinog ponaanja. "Ali sada moe da skloni preslicu; uskoro e nam stii gosti." Morgoza je piljila u nju. "Nisam nita ula", rekla je, "ni jahaa ni vesti!" "To me nimalo ne udi", odgovorila je Igrena, "jer nije bilo jahaa. Bila je to Poruka. Vivijen je na putu ovamo, a sa njom je i Merlin." Ovo poslednje nije znala dok nije ula sopstvene rei. "I zato odnesi Morganu dadilji i poi da obue svoju prazninu haljinu, obojenu afranom." Morgoza je urno sklonila preslicu, ali je ipak zastala da se zagleda u Igrenu. "Haljinu boje afrana? Zbog sestre?" Igrena ju je otro ispravila. "Ne zbog nae sestre, Morgoza, nego zbog Gospe od Svetog ostrva i zbog Glasnika Bogova." Morgoza se zagledala u areni pod. Bila je to visoka devojka koja je tek poela da izrasta i sazreva u enu; njena gusta kosa bila je crvenkasta kao i Igrenina, a na licu je imala puno pegica, ma koliko ih inae paljivo natapala mlekom i preklinjala travarku da joj donosi nove i nove kupke i masti za nju. Sa trinaest godina ve je bila visoka koliko i Igrena, a jednog dana bie i via. Zlovoljno je podigla Morganu i odnela je. Igrena je povikala za njom: "Reci dadilji da obue detetu prazninu haljinu, a onda je donesi dole; Vivijen je jo nije videla." Morgoza je zlovoljno gunala neto u smislu da ne vidi zato bi velika svetenica elela da vidi jedno derite, ali rekla je to poluglasno, pa je Igrena mogla da se pravi da je nije ula. Kad se popela uz usko stepenite, obrela se u ledenim odajama; tu se nije palila vatra osim usred zime. Dok je Gorloas bio odsutan, delila je krevet sa sluavkom, Gvenis, a njegovo produeno odsustvovanje dalo joj je izgovor da nou dovodi u krevet i Morganu. Ponekad je sa njima spavala i Morgoza, kako bi delili krznene pokrivae zbog velike hladnoe. Veliki brani krevet, sa baldahinom i zavesama protiv promaje, bio je vie nego dovoljan za tri ene i dete. Gvenis, koja je bila stara, dremala je u uglu, i Igrena je reila da je ne budi, nego je svukla svakodnevnu haljinu od nebojene vune i urno navukla sveanu odedu, optoenu oko vrata svilenom trakom koju joj je Gorloas kupio u Londinijumu. Stavila je na ruke srebrno prstenje koje je imala jo od detinjstva... sada je mogla da ga stavi samo na mali i domali prst... a oko vrata ogrlicu od ilibara koju je dobila od Gorloasa. Haljina je bila boje re, sa zelenim ogrtaem. Nala je potom ealj od roga i poela da ga strpljivo provlai kroz kosu, sedei na klupi i paljivo ispravljajui pramenje. Iz susedne sobe ula je glasnu dreku i zakljuila da dadilja elja Morganu, kojoj se to nimalo ne dopada. Dreka je naglo prestala, to je verovatno znailo da je dadilja ukom umirila Morganu; ili je, moda, to se deavalo ponekad kad bi Morgoza bila dobre volje, Morgoza preuzela eljanje, svojim vetim, strpljivim prstima. Igrena je upravo zato znala da e njena mlaa sestra umeti lepo da prede kada se rei na to, jer bila je vrlo spretna u svemu ostalom - od eljanja, preko grebenanja vune do ukraavanja kolaa. Igrena je uredila kosu, privrstila je na temenu zlatnom nalom i stavila stari zlatni bro u nabor ogrtaa. Pogledala se u starom bronzanom ogledalu koje joj je Vivijen poklonila za svadbu, a koje je, kako se prialo, kupljeno ak u Rimu. Dok je nametala ogrta, utvrdila je da su joj grudi opet gotovo iste kao ranije; Morgana nije sisala ve godinu dana, i sada su bile samo neto meke i neto tee nego pre. Znala je da je vratila staru liniju, jer u ovoj haljini se udala, a sada kope nisu bile nimalo zategnute. Kada se Gorloas vrati, oekivae da mu ona ponovo doe u postelju. Poslednji put kad su se videli, jo je dojila Morganu, i on je usliio njenu molbu da dopusti detetu da sisa dok ne proe leto, kada tako mnogo dece umire. Znala je da je malo razoaran to nije dobio sina koga je eleo - Rimljani raunaju naslednike samo po mukoj liniji, mada je razumnije raunati preko majke; to

je bilo glupo, jer kako mukarac da bude siguran da je otac nekog deteta? Naravno, Rimljani su uvek silno brinuli o tome ko spava sa njihovim enama, i zakljuavali su ih i uhodili. No, to ne znai da je Igrenu trebalo nadgledati; bilo je dovoljno loe sa jednim mukarcem, pa ko bi onda poeleo jo jednog, koji bi moda bio i gori? Iako je eleo sina, Gorloas je bio uviavan i dopustio je da Morgana spava sa njom u krevetu i da sisa, i ak se drao dalje od nje i spavao sa sluavkom, Etar, kako Igrena ne bi ponovo zatrudnela i izgubila mleko. I on je znao koliko dece umire ako se odbije pre nego to dovoljno ojaaju da jedu meso i tvrdi hleb. Deca hranjena kaom postaju boleljiva, a leti esto nema kozjeg mleka, ak i ako pristaju da ga piju. Deca odgajena na kravljem ili kobiljem mleku esto povraaju i umiru od toga, ili dobijaju groznicu koja ih opet odnosi. I zato je pustio da dalje doji Morganu, odlaui time roenje sina koga je eleo za barem godinu i po dana. Bila mu je zahvalna na tome, i nee gunati ma koliko brzo sada zatrudnela. Etari je posle tih poseta ubrzo stao da raste stomak i ona je poela da se ponosi; pa, rodie sina vojvodi od Kornvola! Igrena nije obraala panju na devojku; Gorloas je ve imao sinovekopilane, od kojih je jedan i sada bio sa njim, u logoru vojskovoe Utera. No, Etar se razbolela i pobacila, a Igrena je bila dovoljno uviavna da se ne raspituje kod Gven koja je delovala vrlo zadovoljna razvojem dogaaja. Stara Gven znala je o travama suvie mnogo za Igrenin ukus. Jednog dana, zakljuila je, naterau je da mi tano kae ta je ubacila u Etarino pivo . Sila je u kuhinju, dok se dugaka suknja vukla za njom po stepenitu. Morgoza je ve bila tamo, u svojoj najlepoj haljini, a i Morgana je imala prazninu odoru, obojenu afranom, pa je izgledala tamnoputa kao Pikt. Igrena ju je podigla i vrsto je zagrlila. Mala, tamnoputa, nena, toliko sitnih kostiju da je izgledalo kao da dri kakvu sitnu pticu. Na koga li lii to dete? Ona i Morgoza bile su visoke i crvenokose, tena boje zemlje kao i sve pripadnice Plemena, a Gorloas, iako crnokos, bio je Rimljanin, visok, vitak i orlovskog izgleda; ogrubeo od mnogih bitaka protiv Saksonaca, suvie ispunjen rimljanskim dostojanstvom da bi bio nean prema svojoj mladoj eni, i potpuno ravnoduan prema keri koja je dola umesto sina koga je trebalo da mu rodi. No, teila se Igrena, svi Rimljani smatraju svojim svetim pravom da stiu mo nad ivotom i smru preko svoje dece. Ima ih mnogo, bili hriani ili ne, koji bi smesta pristali da se devojice uopte ne raaju, kako bi ene mogle odmah da im rode sina. Gorloas je bio dobar prema njoj, pustio ju je da zadri ker. Mada nije imao mnogo mate, moda je shvatio ta ona, ena iz Plemena, osea prema devojici. Dok je izdavala nareenja o ugoavanju, da se donese vino i ispee meso - ne zec, nego dobra ovetina sa poslednjeg klanja - ula je kretanje i lepet krila uplaenih kokoi u dvoritu, po emu je znala da su stigli jahai. Sluge su delovale uplaeno, ali veina ih se ve pomirila sa saznanjem da njihova gospodarica ima Vid. Pretvarala se da ga ima, koristei se vetim nagaanjem i nekim sitnim trikovima; odgovaralo joj je da joj se dive. Moda je Vivijen u pravu, pomislila je sada, moda ga i dalje imam. Moda sam pogreno poverovala da sam ga izgubila - jer sam mesecima posle Morganinog roenja bila tako slaba i nemona. Sada sam se sasvim povratila. Moja majka je sve do smrti bila velika svetenica, mada je rodila nekoliko dece. No, um joj je odgovarao, majka je tu decu rodila u slobodi, kao pripadnica Plemena, oevima koje je sama odabrala, a ne kao robinja nekog Rimljanina kome obiaji daju mo nad enama i decom. Nestrpljivo je odbacila takve misli; zar je vano da li ima Vid ili se samo pretvara da ga ima, ako time uspeva da odri poslunost kod posluge? Polako je izila u dvorite, koje je Gorloas voleo da naziva atrijumom, mada nije bilo ni nalik na vilu u kojoj je iveo dok ga Ambrozije nije proglasio vojvodom od Kornvola. Zatekla je konjanike kako sjahuju, i smesta je potraila pogledom jedinu enu meu nijma, enu niu od nje i ne vie mladu, odevenu u muku tuniku i vunene pantalone, umotanu u ogrtae i alove. Pogledi su im se sreli preko dvorita u znak dobrodolice, ali Igrena je ipak otila da se prvo pokloni pred visokim, vitkim starcem koji je sjahao sa koate mule. Nosio je plavi ogrta barda, a preko ramena je imao harfu. "elim vam dobrodolicu u Tintagel, gospodaru Glasnie; donosite blagoslov pod na krov i

poastvujete nas svojim prisustvom." "Zahvaljujem ti, Igrena", odgovorio joj je zvuni glas, i Talesin, Merlin od Britanije, druid i bard; potom je sklopio dlanove pred licem, pa ih pruio ka Igreni u znak blagoslova. Poto je obavila dunost, Igrena je pourila ka polusestri i poklonila bi se i pred njom traei blagoslov; ali Vivijen se sagnula da je sprei u tome. "Ne, nemoj, dete, ovo je porodina poseta, bie vremena da mi ukae poast kada bude morala..." vrsto je zagrlila Igrenu i poljubila je u usta. "A ovo je beba? Odmah se vidi da u njoj tee krv Drevnih; lii na nau majku, Igrena." Vivijen, Gospa od Jezera i od Svetog ostrva, imala je preko trideset godina; najstairja ker stare svetenice sa Jezera, nasledila je dunost svoje majke. Podigla je Morganu u naruje i zanjihala je sa spretnou ene navikle da dri decu. "Lii na tebe", rekla je Igrena, iznenaena, tek sada shvativi da je to mogla da vidi i ranije. Ali prole su etiri godine otkako je poslednji put videla Vivijen, i to na venanju. Toliko se stvari desilo, toliko se otada promenila. Tada je bila uplaena devojka od petnaest godina, predata u ruke oveku dvostruko starijem. "Ali uite u dvor, gospodaru Merline, sestro. Hodite u toplo." Osloboena silnih alova i ogrtaa, Vivijen, Gospa od Jezera, bila je neobino sitna ena, jedva via od napredne devojice od osam-deset godina. Odevena u komotnu tuniku stegnutu irokim pojasom, sa noem u kanijama, i u kabaste vunene pantalone, nogu umotanih u obojke, izgledala je siuno kao dete obueno u odeu odraslih. Lice joj je bilo sitno, crmpurasto i trouglasto, ela uskog ispod kose tamne kao senke pod tavanicom. Oi su joj bile crne i krupne na tako sitnom licu; Igrena dosad nije shvatila koliko joj je sestra sitna. Sluavka je unela gostinski pehar; toplo vino, pomeano sa poslednjim zainima koje im je Gorloas poslao sa trnica Londinijuma. Vivijen ga je uzela meu dlanove, a Igrena je zamirkala u nju; pokret kojim je uzela pehar uinio ju je iznenada visokom i upadljivom kao da je drala posveeni sud Obreda. Drei ga meu dlanovima, polako ga je prinela usnama, mrmljajui blagoslov. Otpila je, okrenula se i predala ga Merlinu. On ga je uzeo uz dubok naklon i prineo ga usnama. Igrena, koja je bila jedva upuena u Misterije, nekako je osetila da je i sama deo ovog divnog, ozbiljnog obreda kada je primila pehar od gostiju, otpila gutljaj i izgovorila zvanine rei dobrodolice. Potom je spustila pehar i neobino oseanje je nestalo; Vivijen je bila samo sitna, naizgled umorna ena, a Merlin samo pogrbljeni starac. Igrena ih je urno povela ka vatri. "Dugo je putovanje od obala Letnjeg mora u ova vremena", rekla je, setivi se kako je ona tuda putovala, kao nevesta, uplaena i puna tihe mrnje, u koiji neobinog mua koji je, u tom asu, bio samo glas i uas u noi. "ta te dovodi ovamo tokom prolenih oluja, sestro i gospo moja?" I zato nisi dola ranije, zato si me ostavila samu, da uim da budem ena, da nosim dete sama, uplaena i eljna doma? I ako nisi mogla da doe ranije, zato uopte dolazi, sad kad je prekasno i kad sam se ve pomirila sa pokoravanjem? "Put je zaista dug", blago je rekla Vivijen, a Igrena je znala da je svetenica ula, kao to je uvek ula, neizgovorene rei jednako dobro kao i ono to je bio izgovoreno. "A ovo su opasna vremena, dete. Ali ti si tokom ovih godina izrasla u enu, iako si bila usamljena, usamljena kao tokom vremena potrebnog da se postane bard - ili" dodala je, uz nagovetaj osmeha, "ili svetenica. Da si sama odabrala taj put, bila bi jednako usamljena, Igrena. Da, naravno", nastavila je, pruivi ruke nanie, "moe da mi sedne u krilo, malena." Podigla je Morganu, a Igrena ju je iznenaeno pogledala; Morgana je, obino, bila stidljiva kao divlji zec. Pomalo ljubomorna, pomalo opet zaarana, gledala je kako se dete gnezdi u Vivijeninom krilu. Vivijen je izgledala gotovo suvie siuna da bi je vrsto drala. Vilinska ena, stvarno; ena iz Starog Naroda. A Morgana e zaista moda veoma liiti na nju. "A Morgoza, kako je ona napredovala otkako sam ti je poslala, pre godinu dana?" upitala je Vivijen, gledajui Morgozu u haljini boje afrana, kako nadureno stoji pozadi, u senkama vatre. "Hodi i poljubi me, sestrice. Ah, bie visoka kao Igrena", rekla je, poduui ruke da zagrli

devojicu kad je izila iz senki, nadurena kao poludresirano kue. "Da, sedi mi na koleno ako eli, dete." Morgoza je sela na pod, poloila glavu u Vivijenino krilo, a Igrena je primetila da su joj nadurene oi pune suza. Sve nas dri u aci. Kako moe imati toliku mo nad nama? Ili je to zato to je ona jedina majka koju je Morgoza ikada znala? Vivijen je bila odrasla ena kad se Morgoza rodila, i oduvek je bila ne samo sestra, nego i majka, nama obema. Njihova majka, zaista prestara za raanje, umrla je dajui ivot Morgozi. Vivijen je ranije te godine takoe rodila dete; njeno je umrlo, i Vivijen je preuzela da neguje Morgozu. Morgana se vrsto ugnezdila u Vivijeninom krilu; Morgoza je naslonila riu glavu na Vivijenino koleno. Svetenica je jednom rukom drala bebu, a drugom je milovala devojinu dugaku, svilenu kosu. "Dola bih kod tebe kad se rodila Morgana", rekla je Vivijen, "ali i ja sam tada bila trudna. Te godine sam rodila sina. Dala sam ga drugima na negu, i mislim da e ga usvojena majka moda poslati monasima. Ona je hrianka." "I ne smeta ti to e biti podignut kao hrianin?" upitala je Morgoza. "Je li lep? Kako se zove?" Vivijen se nasmejala. "Nazvala sam ga Balan", rekla je, "a njegova usvojena majka je svog sina nazvala Balin. Roeni su u razmaku od svega deset dana, pa e svakako odrasti kao blizanci. I ne, ne smeta mi to to e odrasti kao hrianin. I njegov otac je to bio, a Priscila je dobra ena. Rekla si da je put dovde dug; veruj mi, dete, sada je dui nego onda kad si se udala za Gorloasa. Moda nije dui od Ostrva svetenika, gde raste njihov Sveti Trn, ali od Avalona je dui, mnogo dui..." "I zato smo doli ovamo", iznenada se oglasio Merlin, a glas mu je bio nalik na zvonjavu velikog zvona, pa se Morgana naglo uspravila i poela da uplaeno cvili. "Ne razumem", rekla je Igrena, oseajui nelagodnost. "Ta dva ostrva lee tako blizu..." "Ta dva ostrva su jedno ", rekao je Merlin, sedei veoma uspravno, "ali sledbenici Hrista su reili da kau ne da oni nee imati drugih bogova do svog Boga, nego da nema drugih Bogova sem njihovog; da je on sam stvorio svet, da on sam vlada njima, da je on sam nainio zvezde i itavo postanje." Igrena je brzo nainila sveti znak pred ovim svetogrem. "Ali to ne moe biti", pobunila se. "Nijedan Bog ne vlada svim stvarima... i ta je sa Boginjom? ta je sa Majkom...?" "Oni veruju", rekla je Vivijen svojim mirnim, blagim glasom, "da nema Boginje; jer naelo ene, kako oni kau, jeste naelo zla; kroz enu, kako oni kau, Zlo je ulo u ovaj svet; postoji neka fantastina jevrejska bajka o jabuci i zmiji." "Boginja e ih kazniti", rekla je Igrena, potresena. "A mene si ipak udala za jednog takvog?" "Nismo znali koliko je njihovo svetogre", rekao je Merlin, "jer u nae vreme bilo je potovalaca drugih bogova. Ali oni su potovali i bogove drugih ljudi." "Ali kakve to veze ima sa duinom puta od Avalona?" upitala je Igrena. "Sada stiemo do razloga nae posete", rekao je Merlin, "jer, kao to druidi znaju, vera oveanstva uobliava svet i svu stvarnost. Jo vrlo davno, kada su Hristovi sledbenici tek stigli na nae ostrvo, znao sam da je to bio moan trenutak u vremenu, as promene sveta." Morgoza je pogledala starca oima rairenim u udu. "Zar si ti toliko star, Preasni?" Merlin joj se nasmeio. "Ne u svom telu. Ali mnogo sam itao u velikoj dvorani koja nije deo ovog sveta i u kojoj se nalaze Zapisi o Svemu. A osim toga, jesam iveo tada. Oni koji su gospodari ovog sveta dopustili su mi da se vratim, ali u drugom telu." "Ta pria je suvie sloena za malenu, Preasni Oe", blago ga je prekinula Vivijen. "Ona nije svetenica. Merlin hoe da kae, sestrice, da je iveo kada su hriani tek stigli ovamo, i da je odabrao, i da mu je bilo doputeno da ponovo oivi, kako bi nastavio svoj rad. To su Misterije koje ne treba da pokuava da razume. Nastavi, Oe."

"Znao sam da je to jedan od onih trenutaka kada se menja istorija itavog oveanstva", rekao je Merlin. "Hriani ele da zbriu svu mudrost sem svoje; i u toj borbi unitavaju sve oblike misterija sem onih koji odgovaraju njihovoj veri. Proglasili su za jeres da ljudi ive vie od jednog ivota - to svaki seljak zna da je istina..." "Ali ako ljudi ne veruju u vie od jednog ivota", pobunila se Igrena, potresena, "kako izbegavaju oaj? Kakav bi to Bog stvorio neke ljude nesrenim, a druge srenim i bogatim, ako e imati pred sobom samo jedan ivot?" "To ne znam", rekao je Merlin. "Moda ele da ljudi oajavaju nad svojom sudbinom, kako bi pali na kolena pred Hristom koji e ih odneti u raj. Ne znam ta veruju Hristovi sledbenici, niti emu se nadaju." Za trenutak je zatvorio oi, a lice mu je postalo puno gorine. "Ali u ta god da veruju, njihovo verovanje menja svet; ne samo u duhu, nego i materijalno. Poto poriu svet duha, i postojanje prostranstava Avalona, ona prestaju da postoje za njih. Pri tom postoje i dalje, naravno; ali ne u istom svetu sa Hristovim sledbenicima. Avalon, Sveto ostrvo, vie nije isto ostrvo kao Glastonberi na kome smo mi, od Stare vere, nekada dozvolilli monasima da sagrade svoju kapelu i manastir. Jer naa mudrost i njihova mudrost... koliko ti zna o prirodnoj filozofiji, Igrena?" "Veoma malo", odgovorila je mlada ena, potresena, gledajui svetenicu i velikog druida. "Nikada je nisam uila." "teta", rekao je Merlin, "jer ovo mora da razume, Igrena. Pokuau da ti kaem to jednostavnije. Pogledaj ovo", rekao je, i uzeo jednom rukom svoj zlatni medaljon, a drugom bode. "Mogu li da stavim ovu bronzu i ovo zlato na isto mesto u isto vreme?" mirkala je i piljila u njega, ne shvatajui. "Ne, naravno da ne moe. Mogu stajati jedno kraj drugog, ali ne na istom mestu ukoliko prvo ne pomeri jedno." "A tako je i sa Svetim ostrvom", rekao je Merlin. "Svetenici su nam se zavetovali, pre vie stotina godina, pre nego to su Rimljani uopte doli ovamo i pokuali da nas pokore, da se nikada nee podii protiv nas niti dii oruje na nas; jer mi smo bili tu pre njih, a oni su bili izbeglice i slabi. Potovali su taj zavet - to im moram priznati. Ali u duhu, u svojim molitvama, nikada nisu proputali da nam se suprotstave, molei svog Boga da otera nae bogove, da njihova mudrost nadjaa nau. U naem svetu, Igrena, ima dovoljno prostora za mnogo bogova i mnogo boginja. Ali u hrianskoj vaseljeni - kako ovo da kaem? - nema mesta za na svet ni za nau mudrost. U njihovom svetu postoji samo jedan Bog; on ne samo to mora da pokori sve ostale bogove, nego mora tako uiniti da drugi bogovi nisu nikada ni postojali, da nikada nisu ni bili bogovi nego samo lani idoli, delo njihovog avola. I tako, verujui u njega, svi ljudi bivaju spaseni u svom jedinom ivotu. U to oni veruju. A kako ljudi veruju, tako svet dejstvuje. I stoga, svetovi koji su nekada bili jedno sada se polako razilaze. Sada postoje dve Britanije, Igrena; njihov svet, pod njihovim jedinim Bogom i Hristom; i, pored njega i iza njega, svet u kome i dalje vlada Velika Majka, svet u kome je Stari Narod odabran da ivi i oboava je. To se desilo ranije. Bilo je vreme kada se vilinski narod, Svetlucavi, povukao iz naeg sveta, odlazei sve dalje i dalje u magle, tako da sada tek ponekad sluajni namernik moe da provede no u vilinskim brdima, a ako to uini, vreme tee dalje bez njega, i moe da se vrati posle te jedne noi i da ustanovi da su mu svi srodnici mrtvi i da je prolo desetak godina. A sada, Igrena, sada se to ponovo deava. Na svet - kojim vlada Boginja i Rogati, njen saputnik, svet kakav ti poznaje, svet mnogo istina - biva potisnut iz glavnog toka vremena. ak i sada, Igrena, ako se putnik otisne bez vodia ka Ostrvu Avalon, ako ne poznaje odlino put, nee moi da dospe donde, nego e nai samo Ostrvo Svetenika. Za veinu ljudi, na svet je sada izgubljen u maglama Letnjeg mora. ak i pre nego to su Rimljani otili, ovo je poelo da se deava; sada, kad crkve prekrivaju itavu Britaniju, na svet se sve vie i vie udaljava. Zato nam je bilo potrebno toliko vremena da stignemo ovamo; sve manje i manje je gradova i puteva Starog Naroda da nas vode. Svetovi se i dalje dodiruju, i dalje lee jedan na drugom, bliski kao ljubavnici; ali se polako udaljavaju, i ako se ne zaustave, jednog dana e moda postojati dva sveta, i niko nee moi da putuje izmeu njih..."

"I neka!" ljutito ga je prekinula Vivijen. "I dalje mislim da treba da ih pustimo da odu! Ne elim da ivim u svetu hriana, koji poriu Majku..." "Ali ta je sa svima ostalima, onima koji ive u oajanju?" Merlinov glas opet je zvuao kao ogromno zvono. "Ne, mora ostati staza, makar i tajna. Neki delovi sveta su i dalje jedno. Saksonci se kreu kroz oba sveta, ali nai ratnici sve vie i vie postaju Hristovi sledbenici. Saksonci..." "Saksonci su varvari i okrutni su", rekla je Vivijen. "Plemena ne mogu da ih sama oteraju sa ovih obala, a Merlin i ja smo uvideli da Ambrozije nee dugo ostati na ovom svetu, i da e ga njegov vojskovoa, Pendragon - zovu li ga Uter? - naslediti. Ali u ovoj zemlji ima ih mnogo koji se nee pokoriti Pendragonu. ta god zadesilo na svet u duhu, nijedan od naa dva sveta nee preiveti plamen i ma Saksonaca. Pre nego to povedemo duhovnu bitku koja e spreiti svetove da se razdvoje, moramo spasiti srce Britanije od komadanja saksonskim orujem. Ne napadaju nas samo Saksonci, nego i Jute, koti, svi divlji narodi koji silaze sa Severa. Svi gradovi, ak i sam Rim, opsednuti su; toliko ih mnogo ima. Tvoj mu se borio itavog ivota. Ambrozije, vojvoda od Britanije, dobar je ovek, ali moe oekivati vernost samo od onih koji su nekada bili verni Rimu; njegov otac je nosio purpur, pa je i Ambrozije eleo da postane car. A mi moramo imati vou koji e odgovarati itavom narodu Britanije." "Ali Rim opstaje", pobunila se Igrena. "Gorloas mi je rekao da e Rim, kad savlada nevolje u Velikom gradu, poslati svoje legije nazad! Zar se ne moemo obratiti Rimu za pomo protiv divljih naroda sa Severa? Rimljani su bili najvei ratnici sveta, izgradili su veliki zid na Severu kako bi zadrali divlje jahae..." Merlinov glas je zazvuao prazno, to ga je inilo slinim velikom zvonu. "Video sam to u Svetom Bunaru", rekao je. "Orao je odleteo i vie se nee vratiti u Britaniju." "Rim nita ne moe", rekla je Vivijen. "Moramo nai svog vou, koji e moi da zapoveda itavoj Britaniji. Inae, kad se ujedine protiv nas, itava e Britanija pasti i stotinama i stotinama godina leae u ruevinama pod saksonskim varvarima. Svetovi e se konano razdvojiti i seanje na Avalon nee ostati ak ni u predanjima, kako bi pruao oveanstvu nadu. Ne, moramo imati vou koji e moi da zahteva vernost od svih naroda obe Britanije - Britanije svetenika i sveta izmaglice kojim vlada Avalon. Zaleen pojavom Vrhovnog Kralja", glas joj je postao jasan, s prizvukom proroanstva, "svetovi e se ponovo stopiti i postae jedan, svet u kome ima mesta i za Boginju i za Hrista, i za pehar i za krst. A taj voa e nas ujediniti." "Ali gde da naemo takvog kralja?" upitala je Igrena. "Ko e nam dati takvog vou?" A onda je iznenada osetila strah, kao da joj se led sliva niz lea, jer Merlin i svetenica su se okrenuli i pogledali je, a od njihovog pogleda se ukoila kao ptiica u senci sokola, shvativi da se glasnik-prorok druida zove Merlin. Ali kad je Vivijen progovorila, glas joj je bio veoma blag. "Ti, Igrena", rekla je. "Ti e roditi tog Vrhovnog Kralja." 2. U sobi je nastala tiina, prekidana samo tihim pucketanjem vatre. Konano je Igrena zaula sebe kako duboko udie, kao da se upravo probudila iz sna. "ta mi to govorite? Znai li da e Gorloas biti otac tog Vrhovnog Kralja?" ula je rei kako joj odjekuju i odzvanjaju u mislima, i upitala se kako to da nikada nije ni pomislila da Gorloasa eka tako velika sudbina. Videla je kako se njena sestra i Merlin zgledaju, a primetila je i sitan pokret kojim je svetenica naloila starcu da uti. "Ne, gospodaru Merline, ovo mora ena da kae eni... Igrena, Gorloas je Rimljanin. Plemena nee slediti oveka koji je roen kao sin Rima. Vrhovni Kralj koga e slediti mora biti dete Svetog ostrva, pravi sin Boginje. Tvoj sin, Igrena, da. Ali nee samo Plemena moi da oteraju Saksonce i druge divlje narode sa Severa. Trebae nam podrka Rimljana, Kelta i Simrija, a oni e slediti samo svog vojskovou, svog Pendragona, sina oveka kome su verovali da ih vodi i vlada nad njima. A Stari Narod, oni e traiti sina plemenite majke. Tvog sina, Igrena - ali otac e

biti Uter Pendragon." Igrena se upiljila u njih, polako shvatajui, sve dok se kroz otupelost nije probio gnev. Potom je planula. "Ne! Ja imam mua i rodila sam mu dete! Ne dozvoljavam da se ponovo igrate piljaka sa mojim ivotom! Udala sam se onako kako ste mi naredili - i nikada neete znati..." Rei su joj zastale u grlu. Nikada nee imati naina da im kae kako je izgledala ta prva godina; ak ni Vivijen nikada nee znati. Mogla je da kae bojala sam se, ili bila sam sama i uasnuta, ili silovanje bi mi lake palo jer bih posle mogla da pobegnem i umrem, ali sve to bi bile samo rei koje bi sadrale tek mali deo onoga to je oseala. A ak i da je Vivijen znala sve, da joj je dodirnula um i saznala sve to nije mogla da joj kae, Vivijen bi je pogledala sa saoseanjem i ak sa malo saaljenja, ali ne bi se predomislila niti bi imalo umanjila ono to je zahtevala od Igrene. Dovoljno esto je sluala sestru, dok je Vivijen jo verovala da e Igrena postati svetenica Misterija: Ako eli da izbegne sudbinu ili da izbegne patnju, to te samo osuuje da dvostruko propati u narednom ivotu. I zato nije nita rekla, samo je pogledala Vivijen sa priguenim otporom iz protekle etiri godine, kada je obavljala svoju dunost, odvano i usamljeno, podvrgavajui se sudbini i ne alei se vie nego to je doputeno enama. Ali zar opet? Nikada, nemo je rekla u sebi Igrena, nikada . Tvrdoglavo je odmahnula glavom. "Sluaj me, Igrena", rekao je Merlin. "Ja sam ti otac, mada mi to ne prua nikakva prava; krv Gospe prenosi plemstvo, a ti si potomak najstarije plemenite krvi, potomak kerinih keri sa Svetog ostrva. Zapisano je u zvezdama, dete, da samo kralj koji potie od dve plemenite loze, jedne iz Plemena koja potuju Boginju, a druge iz redova onih koji se ugledaju na Rim, moe zaleiti nau zemlju od svih ovih borbi. Mora nastati mir u kome e naa dva sveta opstajati rame uz rame, mir takav da u njemu opstanu i krst i pehar. Ako budemo imali takvog vladara, Igrena, ak i oni koji slede krst imae svest o Misterijama da ih tei u njihovim praznim ivotima patnje i greha, u njihovom verovanju u jedan kratak ivot tokom koga se bira izmeu venog raja i venog pakla. Inae e na svet nestati u magli, i tokom stotina - moda i hiljada - godina Boginju i Sveto ostrvo zaboravie itavo oveanstvo, osim onih malobrojnih koji e moi da se kreu izmeu svetova. Hoe li dozvoliti da Boginja i njena dela izblede sa ovog sveta, Igrena, ti koju su rodili Gospa od Svetog ostrva i Merlin od Britanije?" Igrena je pognula glavu, podiui u umu zid pred nenou u starevom glasu. Oduvek je znala, a da joj niko nije rekao, da je Talesin, Merlin od Britanije, stvorio sa njenom majkom iskru ivota iz koje je ona nastala, ali ker Svetog ostrva ne govori o takvim stvarima. Ker Gospe pripada jedino Boginji i onom mukarcu u ije ruke Gospa odlui da je preda - najee bratu, a samo vrlo retko mukarcu koji ju je zaeo. Postojao je razlog za to: nijedan poboan mukarac ne moe tvrditi da je otac detetu Boginje, a sva deca koju rodi Gospa jesu deca Boginje. To to je Talesin pomenuo ovu injenicu duboko ju je uznemirilo, ali ju je i dirnulo. No, i dalje je bila tvrdoglava i odgovorila je ne pogledavi ga: "Gorloas je moda odabrao Pendragona. Taj Uter svakako ne moe biti toliko iznad ostalih sinova oveanstva. Ako morate da naete takvog, zato ne upotrebite arolije, pa da Gorloas bude proglaen za vojskovou Britanije, i za Velikog Zmaja? Onda, kad nam se bude rodio sin, moete imati svog Vrhovnog Kralja..." Merlin je odmahnuo glavom, ali opet je progovorila Vivijen, i to njihovo nemo razumevanje jo vie je naljutilo Igrenu. Zato su se ovako ujedinili protiv nje? "Nee poneti Gorloasovog sina, Igrena", blago je rekla Vivijen. "Jesi li ti Boginja, kad udeljuje enama trudnou u njeno ime?" drsko je upitala Igrena, znajui koliko je to detinjasto. "Gorloas je napravio sinove drugim enama; zato mu ne bih rodila jednog zakonitog, kao to eli?" Vivijen nije odgovorila na to. Samo je pogledala pravo u Igrenu. "Voli li Gorloasa, Igrena?" upitala je vrlo blagim glasom. Igrena je oborila pogled. "To nema nikakve veze. To je pitanje asti. Bio je dobar prema meni..." prekinula je, ali misli su joj nastavile dalje: dobar prema meni kada nisam imala kome da

se obratim, kada sam bila sama i naputena, i kad si me ak i ti prepustila sudbini. Ima li u tome ljubavi? "To je pitanje asti", ponovila je. "Dugujem mu to. Pustio me je da zadrim Morganu, jer bila je sve to sam imala u svojoj usamljenosti. Bio je ljubazan i strpljiv, to za mukarca njegovih godina nije lako. eli sina, veruje da je to vano za njegov ivot i ast, i neu mu to uskratiti. Ako ponesem sina, to e biti sin vojvode Gorloasa, a ne nekog drugog mukarca. I u to se kunem, tako mi vatre i..." "Tiina!" Vivijenin glas, nalik na monu zvonjavu, smesta je prekinuo Igrenu. "Nareujem ti, Igrena, ne polai zavet koga se ne moe pridravati doveka!" "A zato misli da neu moi da ga odrim?" planula je Igrena. "Odrasla sam u istini! I ja sam dete Svetog ostrva, Vivijen! Ti jesi moja starija sestra, moja svetenica i Gospa od Avalona, ali ne moe se ponaati prema meni kao da sam beslovesno dete poput moje Morgane, koje ne moe da razume ni re to joj se kae, niti zna znaenje zaveta..." Kad je ula svoje ime, Morgana se naglo uspravila u Gospinom krilu. Gospa od Jezera se nasmeila i pogladila je po tamnoj kosi. "Nemoj misliti da ovo maleno ne razume. Bebe znaju vie nego to zamiljamo; ne mogu da govore, i zato smatramo da ni ne misle. A to se tie tvoje bebe - pa, to je u budunosti, i neu da govorim o tome pred njom; ali ko zna, jednog dana e moda i ona biti velika svetenica..." "Nikada! Makar morala da postanem hrianka kako bih to spreila", besnela je Igrena. "Zar misli da u te pustiti da pravi zavere oko ivota mog deteta kako si pravila oko moga?" "Mir, Igrena", rekao je Merlin. "Ti si slobodna, kao to je slobodno svako dete bogova. Doli smo da te ubedimo, a ne da ti naredimo. Ne, Vivijen..." rekao je, podigavi ruku kada je Gospa pokuala da ga prekine. "Igrena nije bespomona igraka sudbine. Ipak mislim da e, kada sve bude znala, pravilno odabrati." Morgana je poela da se buni u Gospinom krilu. Vivijen joj je tiho tepala, gladei je po kosi, i dete se umirilo, ali Igrena je ustala i uzela ga, ljuta i ljubomorna zbog Vivijenine gotovo magine moi da umiri devojicu. U njenom naruju Morgana je delovala udno, tue, kao da ju je vreme koje je provela u Vivijeninom krilu izmenilo, uinilo nekako manje Igreninom. Igrena je osetila da joj se oi pune suzama. Morgana joj je bila sve na svetu, a sada su joj i nju oduzeli; Morgana je postala rtva, kao i svi drugi, Vivijenine arolije, arolije koja svakoga pretvara u bespomonu igraku njene volje. Otro se obratila Morgozi, koja je jo drala glavu u Vivijeninom krilu. "Odmah ustani, Morgoza, i idi u svoju sobu; ti si gotovo ena, ne sme se ponaati kao razmaeno dete!" Morgoza je podigla glavu, sklonivi zavesu rie kose sa lepog, nadurenog lica. "Zato si odabrala Igrenu za svoje planove, Vivijen?" upitala je. "Ona ne eli da uestvuje u tome. Ali i ja sam ena, i ja sam ker Svetog ostrva. Zato nisi odabrala mene za Utera Pendragona? Zato ne bih ja bila majka Vrhovnog Kralja?" Merlin se nasmeio. "Hoe li tako spremno pouriti u susret svojoj sudbini, Morgoza?" "Zato je odabrana Igrena, a ne ja? Ja nemam mua..." "U tvojoj budunosti postoje kralj i mnogi sinovi; ali time se, Morgoza, mora zadovoljiti. Nijedan mukarac ni ena ne mogu preuzeti tuu sudbinu. Tvoja sudbina, i sudbina tvojih sinova, zavise od ovog Vrhovnog Kralja. Vie od toga ne mogu da kaem", rekao je Merlin. "Dosta, Morgoza." Igrena je, stojei sa Morganom u naruju, malo povratila kontrolu nad sobom. Progovorila je praznim glasom. "Nisam dovoljno gostoljubiva, sestro, gospodaru Merline. Dozvolite da vas sluge odvedu u gostinske odaje koje su spremne za vas, da vam donesu vino i vodu za umivanje, a u sumrak e biti spreman obrok." Vivijen je ustala. Glas joj je bio zvanian, i Igrena je za trenutak osetila olakanje; opet je bila gospodarica na svom ognjitu, ne pasivno dete nego ena Gorloasa, vojvode od Kornvola. "Znai, u sumrak, sestro." Ali Igrena je primetila kako se zgledala sa Merlinom, i mogla je da rauzme taj pogled jasno

kao rei: Pusti to zasad. Savladau je, kao i uvek, kasnije. Igrena je osetila da joj je lice ovrslo kao gvoe. Da, to je oduvek radila. Ali ovog puta nee biti tako. Jednom sam se pokorila njenoj volji, kada sam bila dete i kada nisam znala za bolje. Ali sada sam odrasla, ena sam, i nije me lako navesti kao dete koje je dala za nevestu vojvodi Gorloasu. Sada u uiniti po svojoj volji, a ne po volji Gospe od Jezera. Sluge su odvele goste; Igrena se uputila u svoje odaje, spustila Morganu u krevet i nervozno se pozabavila oko nje, misli punih onoga to je ula. Uter Pendragon. Nikada ga nije videla, ali Gorloas je bio pun pria o njegovim vrlinama. Bio je blizak srodnik, sestri, Ambrozija Aurelijanusa, Velikog Kralja Britanije, ali za razliku od Ambrozija, Uter je bio Brit iz Britanije, bez kapi rimske krvi, pa Simri i Plemena nisu okevali da ga prate. Nije bilo sumnje da e jednog dana Uter biti izabran za Velikog Kralja. Ambrozije vie nije bio mlad: taj dan nije bio daleko. A ja u biti kraljica... Kako to razmiljam? Zar da izdam Gorloasa i svoju ast? Kad je ponovo uzela ogledalo, iza sebe je na vratima ugledala sestru. Vivijen je skinula pantalone koje je nosila zbog jahanja, i obukla je komotnu haljinu od nebojene vune; kosa joj je bila rasputena, meka i tamna kao vuna crne ovce. Izgledala je mala, krhka i stara, a oi su joj bile kao oi svetenice u peini odrastanja, pre mnogo godina i u drugom svetu... Igrena je nestrpljivo odbacila takve misli. Vivijen joj je prila i pruila ruku da joj dodirne kosu. "Mala Igrena. Vie nisi tako mala", neno je rekla. "Zna li, malena, da sam ti ja dala ime: Grena, po Boginji Beltanskih vatri... Koliko je prolo otkako si sluila Boginju u Beltanu, Igrena?" Igrena je tek malo pomerila usne; osmeh nije otiao dalje od zuba. "Gorloas je Rimljanin i hrianin. Da li zaista veruje da njegovo domainstvo odrava obrede Beltana?" "Ne, verovatno ne", rekla je vedro Vivijen. "Mada, da sam na tvom mestu, ne bih smela da se zakunem kako se sluge ne iskradaju na dan dugodnevice da pale vatre i leu zajedno pod punim mesecom. Ali gospodar i gospa hrianskog domainstva ne mogu to da ine, bar ne pred oima svojih svetenika i njihovog strogog i nepomirljivog Boga..." Igrena ju je otro prekinula. "Ne govori tako o Bogu moga mua, koji je Bog ljubavi." "Ti tako kae. A ipak je poveo rat protiv ostalih bogova i ubija one koji ga ne oboavaju", odgovorila je Vivijen. "Trebalo bi da se molimo da nas potedi takve ljubavi. Mogla bih ti se obratiti u ime zaveta koje si nekada poloila, da uini ono to sam te molila u ime Boginje i Svetog ostrva..." "Ma nemoj", sarkastino je rekla Igrena. "Sada moja Boginja zahteva od mene da postanem kurva, a Merlin od Britanije i Gospa od Jezera e mi drati sveu!" Vivjanin pogled je planuo; prila je za korak, i Igreni se za trenutak uinilo da e je svetenica udariti. "Kako se usuuje!" rekla je Vivijen, i mada joj je glas bio tih, odjeknuo je u itavoj odaji, tako da je Morgana, koja je zaspala pod Igreninim vunenim pokrivaem, sela i zaplakala se od straha. "Eto, sad si mi probudila bebu..." rekla je Igrena i sela na ivicu kreveta, umirujui dete. Sa Vivijeninog lica postepeno je nestalo gnevnog rumenila. Sela je kraj Igrene. "Nisi me razumela, Grena. Zar misli da je Gorloas besmrtan? Rei u ti, dete, pokuala sam da proitam u zvezdama sudbinu onih koji su vani za jedinstvo Britanije u narednim godinama, i kaem ti, njegovo ime nije tamo zapisano." Igrena je osetila da joj kolena klecaju i da joj poputaju svi zglobovi. "Hoe li ga Uter ubiti?" "Kunem ti se: Uter nee imati udela u njegovoj smrti, i kada Gorloas umre, Uter e biti daleko odatle. Ali razmisli, dete. Tintagel je veliki zamak; zar misli, kada Gorloas vie ne bude mogao da ga brani, da Uter Pendragon nee pouriti da kae nekom svom ratniku: Uzmi taj zamak i enu koja je u njemu? Bolje Uter nego neki njegov ratnik." Morgana. ta e biti sa mojim detetom; ta e biti sa Morgozom, mojom malom sestrom? Zaista, ena koja pripada nekom mukarcu mora se moliti da on poivi kako bi je titio.

"Zar ne mogu da se vratim na Sveto ostrvo i da poivim u Avalonu kao svetenica?" "To nije tvoja sudbina, malena", rekla je Vivijen. Glas joj je opet bio nean. "Ne moe se sakriti od svoje sudbine. Dato ti je da igra ulogu u spasenju ove zemlje, ali put ka Avalonu ti je zauvek zatvoren. Hoe li poi putem svoje sudbine, ili moraju bogovi da te vuku njime protiv tvoje volje?" Nije ekala da Igrena odgovori. "Nee dugo trajati. Ambrozije Aurelijanus umire; mnogo godina je vodio Britance, a sada e se njegove vojvode sastati da izaberu Velikog Kralja. A ne mogu verovati nikome do Uteru. I tako e Uter biti i vojskovoa i Veliki Kralj. I trebae mu sin." Igrena je oseala da se klopka zatvara oko nje. "Ako ti je ve toliko vano, zato to sama ne uradi? Ako ena britanskog vojskovoe i Velikog Kralja stie toliku mo, zato ne pokua da osvoji Utera svojim arolijama, i sama zane novog kralja?" Vivijen ju je iznenadila dugom pauzom pre nego to je odgovorila. "Zar misli da nisam pomislila na to? Ali zaboravlja koliko sam stara, Igrena. Starija sam od Utera, a on nije mlad za jednog ratnika. Imala sam dvadeset est godina kad se rodila Morgoza. Sada mi je trideset devet, Igrena, i moje godine raanja su prole." U bronzanom ogledalu, koje joj je ostalo u ruci, Igrena je videla sestrin odraz, izmenjen i izoblien, kako se talasa kao voda, zamagljujui se i bistrei. "Misli?" upitala je Igrena. "A ja ti kaem da e zaeti jo jedno dete." "Nadam se da neu", rekla je Vivijen. "Starija sam nego naa mati kada je umrla raajui Morgozu, i ne mogu se nadati da bih izbegla takvoj sudbini. Ovo je poslednja godina u kojoj u uestvovati u obredima Beltana; potom u predati svoju dunost nekoj mlaoj eni i postau ena-mudrac, kao Drevni. Nadala sam se da u jednog dana predati mesto Boginje Morgozi..." "Pa zato je onda nisi zadrala u Avalonu i obuila je da bude svetenica posle tebe?" Vivijen je izgledala veoma tuno. "Ona nije prikladna. Pod odedom Boginje vidi samo mo , a ne beskonano rtvovanje i patnju. I stoga taj put nije za nju." "Meni se ne ini da si patila", rekla je Igrena. "Ne zna ti nita. Ni ti nisi odabrala da ide tim putem. Ja, koja sam tome posvetila itav ivot, kaem da bi ipak bilo jednostavnije iveti ivotom seljanke, tovarne ivotinje preko godine i rasplodne kada doe vreme. Vidi me obuenu i krunisanu kao Boginju, pobedonosnu kraj pehara; ne vidi tamu peine ni dubinu velikog mora... Tebi to nije sueno, dete, i treba da zahvali Boginji to je tvoja sudbina drugaija." Misli da posle ove etiri godine ne znam nita o patnji i nemom trpljenju, pomislila je Igrena, ali nita nije rekla. Vivijen se naginjala nad Morganom, sa nenim izrazom lica, gladei detetovu svilastu, crnu kosu. "Ah, Igrena, ne moe znati koliko ti zavidim - itavog ivota sam eznula za keri. Morgoza mi je kao roeno dete, Boginja to zna, ali uvek mi je bila i strana kao da ju je rodila strankinja, a ne moja roena mati... eznula sam za keri u ije bih ruke predala slubu." Uzdahnula je. "Ali rodila sam samo jedno ensko dete, koje je umrlo, a moji sinovi su sada daleko." Stresla se. "Pa, takva mi je sudbina, i treba da pokuam da se pomirim kao i ti sa tvojom. Samo to traim od tebe, Igrena, a ostalo ostavljam onoj koja je gospodarica svih nas. Kada Gorloas stigne kui, spremae se za Londinijum na izbor Velikog Kralja. Mora ga nekako ubediti da povede i tebe." Igrena je prasnula u smeh. "Samo to trai, a to je najtee od svega! Zar zaista misli da e Gorloas opteretiti svoje ljude vodei mladu enu u Londinijum? Stvarno bih volela da poem, ali Gorloas e me povesti kada smokve i narande sa juga niknu u batama Tintagela!" "Svejedno, mora ga nekako ubediti i mora potraiti Utera Pendragona." Igrena se opet nasmejala. "I verovatno e mi dati neku aroliju, pa e se on beznadeno zaljubiti u mene?" Vivijen ju je pogladila po kovrdavoj, rioj kosi. "Mlada si, Igrena, i verovatno nema pojma koliko si lepa. Mislim da Uteru nee trebati nikakve arolije." Igrena je osetila da joj se telo iznenada gri od straha. "Moda bi mi ipak bila potrebna arolija, da ne pobegnem od njega!"

Vivijen je uzdahnula. Dodirnula je opal koji je Igrena nosila oko vrata. "Ovo ti nije poklonio Gorloas..." "Ne. Ti si mi ga dala na dan venanja, sea se? Rekla si da je pripadao majci." "Daj mi ga." Vivijen je posegnula pod Igreninu bujnu kosu i otkopala lanac. "Kada ti se ovaj dragulj vrati, Igrena, seti se ta sam ti rekla i uini ono to Boginja bude zahtevala od tebe." Igrena je gledala u opal u rukama svetenice. Uzdahnula je, ali se nije bunila. Nita joj nisam obeala , ljutito je pomislila, ba nita. "Hoe li i ti doi u Londinijum na izbor Velikog Kralja, Vivijen?" Svetenica je odmahnula glavom. "Idem u zemlju drugog kralja koji jo ne zna da se mora boriti zajedno sa Uterom. Ban od Armorike, u Donjoj Britaniji, postao je Veliki Kralj svoje zemlje, i njegovi druidi su mu rekli da mora izvriti Veliki obred. Ja sam odabrana da sluim u Svetom Braku." "Mislila sam da je Bretanja hrianska zemlja." "Oh, i jeste", ravnoduno je odgovorila Vivijen, "i svetenici e zvoniti svojim zvonima, i polie ga svojim svetim uljima, i rei e mu da se njegov Bog rtvovao za njega. Ali narod nee prihvatiti kralja koji se nije i sam zakleo Velikoj rtvi." Igrena je duboko uzdahnula. "Toliko malo znam..." "U stara vremena, Igrena", rekla je Vivijen, "Veliki Kralj je svojim ivotom odgovarao za sreu svoje zemlje i zaklinjao se, kao to se zaklinje svaki Merlin od Britanije, da e - ukoliko zemlja doe u opasnost - umreti kako bi zemlja opstala. A ukoliko odbije tu rtvu, zemlja e nestati. Ja... ne bi trebalo da ti govorim o tome, jer to je Misterija, ali i ti e, Igrena, na neki nain ponuditi svoj ivot radi isceljenja svoje zemlje. Nijedna ena ne zna, kada lee da rodi, hoe li Boginja zahtevati njen ivot. I ja sam leala, vezana i bespomona, sa noem pod grlom, znajui da e, ukoliko umrem, moja krv iskupiti zemlju..." Glas joj je zamro u tiinu; i Igrena je utala, obuzeta udom. "I deo Donje Britanije je nestao u maglama, a Veliki kameni oltar niko ne moe da nae. Put koji vodi ka oltaru sada je prazan kamen, osim ako se zna put do Karnaka", rekla je Vivijen, "ali kralj Ban se zarekao da odri svetove zajedno i da kapije budu otvorene pred Misterijama. I stoga e sklopiti Sveti Brak sa zemljom, u znak da e njegova krv biti prolivena da nahrani useve ukoliko zatreba. Prikladno je da moja poslednja sluba Majci, pre nego to se pridruim enamamudracima, bude vezivanje njegove zemlje za Avalon, i stoga u u toj Misteriji biti njegova Boginja." Zautala je, ali Igrena je oseala kako je odaja puna odjeka njenog glasa. Vivijen se sagnula i podigla usnulu Morganu, veoma neno je drei. "Ona jo nije devojka, a ja jo nisam ena-mudrac", rekla je, "ali mi smo Trojstvo, Igrena. Zajedno inimo Boginju, i ona je sada ovde, sa nama." Igrena se upitala zato nije pomenula njihovu sestru, Morgozu, a bile su toliko otvorene jedna pred drugom da je Vivijen to ula kao da je izgovoreno naglas. Odgovorila je apatom, a Igrena je primetila da drhti. "Boginja ima etvrto lice, koje je tajna, i treba da joj se moli, kao to se ja molim - a molim se, Igrena - da Morgoza nikada ne ponese to lice." 3. Igreni se inilo da beskonano jau kroz kiu. Putovanje u Londinijum liilo je na putovanje na kraj sveta. Ranije je veoma malo putovala, osim nekada davno iz Avalona u Tintagel. Danas se razlikovala od uplaenog, oajnog deteta sa tog prvog putovanja. Sada je jahala uz Gorloasa, a on se udostojio da joj govori poneto o zemljama kroz koje u prolazili, a ona se smejala i bockala ga, a nou, u atoru, bila je spremna da mu ode u krevet. Povremeno bi joj nedostajala Morgana, i pitala se kako je detetu - da li plae za majkom nou, da li jede dok je Morgoza hrani? Ali bilo je prijatno opet biti slobodna, jahati u velikoj grupi ljudi, svesna njihovih pogleda punih divljenja i

njihove strepnje - niko se ne bi usudio da prie Gorloasovoj gospi, osim povremenih pogleda iz daljine. Opet je bila devojka, ali sada se nije plaila i ustezala od stranca koji joj je bio mu i kome je nekako morala da ugodi. Sada je bila devojka bez detinjaste nespretnosti i uivala je u tome. ak joj nije smetala ni neprekidna kia koja je zaklanjala daleke bregove, tako da su jahali u uskom krugu u magli. Mogli bismo da se izgubimo u ovoj magli, da zalutamo u vilinske zemlje i da se nikada ne vratimo u svoj svet, gde Ambrozije umire i gde ambiciozni Uter planira spas Britanije od divljih plemena. Britanija bi mogla da potone kao Rim, da nestane pod varvarima, a mi nikada ne bismo saznali i ne bismo marili... "Jesi li umorna, Igrena?" Gorloasov glas bio je nean i zabrinut. Zaista nije bio ni nalik na zloduha kakvim joj se inio u prvim danima pre etiri godine! Sada je bio samo sredovean mukarac, kose i brade proarane sedim (mada se paljivo brijao, kao to je rimski obiaj), prekriven oiljcima od mnogih godina ratovanja i dirljivo eljan da joj udovolji. Ko zna, da nije bila onako uplaena i puna otpora u poetku, moda bi i tada primetila da je eleo da joj udovolji. Nije bio okrutan prema njoj, ili, ako je i bio, onda samo zato to je vrlo malo znao o enskom telu i kako se ono koristi. Sada joj se inilo da je bio samo nespretan, ne i okrutan; da mu je rekla da je boli, milovao bi je nenije. Mlada Igrena smatrala je bol i uas neizbenim. Sada je znala ta treba. Vedro mu se nasmeila. "Ne, nimalo; mogla bih beskrajno da jaem! Ali u ovolikoj magli, kako zna da se neemo izgubiti i nikada ne stii do Londinijuma?" "Ne plai se toga", ozbiljno joj je odgovoiro. "Vodii su vrlo dobri i poznaju svaki pedalj puta. A pre veeri emo doi na stari rimski put koji vodi pravo u srce grada. Ove noi emo spavati pod krovom, u pravom krevetu." "Bie mi drago da opet spavam u pravom krevetu", smerno je rekla Igrena i videla, kao to je znala da e videti, kako mu se javlja nagli plamen na licu i u oima. Ali brzo je odvratio lice od nje; gotovo kao da je se plaio, a Igreni, koja je upravo otkrila tu svoju mo , stvar je godila. Jahala je uz njega, uivajui u izmnenadnoj nenosti koju je osetila prema njemu, nenosti pomeanoj sa aljenjem to joj je postao drag tek sada, kada zna da e morati da ga izgubi. Ovako ili onako, znala je da su njihovi zajendiki dani odbrojani; i setila se kako je prvi put saznala da e on umreti. Doao je njegov glasnik, da je upozori da se pripremi za vojvodin povratak; poslao je jednog od svojih ratnika, oveka sumnjiavih oiju koji je svuda zavirivao, govorei Igreni bez rei da bi on, da ima mladu enu, stizao kui bez najave, u nadi da e je uhvatiti u nedolinom ili preteranom ponaanju. Znajui da je potpuno neduna, da joj je posluga sposobna i kuhinja u redu, Igrena ga je pustila da uhodi i poelela mu dobrodolicu. Neka ispituje sluge koliko eli, saznae da je Igrena od gostiju primila samo svoju sestru i Merlina od Britanije. Kada je glasnik otiao, Igrena se okrenula da pree preko dvorita i naglo se zaustavila. Preko nje je, uprkos jasnom suncu, pala senka i ispunila je bezrazlonim strahom. U tom trenutku ugledala je Gorloasa, pitajui se gde mu je konj, gde mu je pratnja? Izgledao je mraviji i stariji, u prvi mah ga je jedva prepoznala, toliko je bio izmoden i ispijen. Na obrazu je nosio oiljak od maa, koga se nije seala. "Muu moj!" uzviknula je. "Gorloase..." A onda, pogoena neoekivaonom tugom na njegovom licu, zaboravila je strah od njega i godine gaenja, pritrala mu i obratila mu se kao detetu. "Oh, mili, ta ti se desilo? Kako to da si ovako doao, sam, nenaoruan - jesi li bolestan? Jesi li..." I tu je prekinula. Jer nije bilo nikoga pred njom, osim varljivih senki oblaka i odjeka njenog sopstvenog glasa. Tokom itavog dana je pokuavala da ubedi sebe kako je to bila samo Vest, kao ona koja ju je upozorila na Vivijenin dolazak. Ali znala je da nije u pravu: Gorloas nije imao Vid, a i da ga je imao ne bi ga koristio niti bi verovao u njega. Ono to je videla - a znala je mada nikad nita slino nije videla - bila je slika njenog mua, njegov dvojnik, senka i najava njegove smrti. I kada je zaista stigao, zdrav i itav, pokuala je da zatomi seanje, govorila je sebi da je samo

zbog varke svetlosti videla iza njega onu senku, sa ranom od maa na obrazu i neizrecivim bolom u oima. Jer Gorloas nije bio ni ranjen ni obeshrabren; naprotiv, bio je dobro raspoloen, doneo joj je poklone, pa ak i nisku korala za Morganu. Potraio je po vreama plena od Saksonaca i poklonio Morgozi crveni ogrta. "Svakako je pripadao nekoj saksonskoj kurvi koja prati logore, ili moda nekoj od onih vritavih ena sa maem koje se bore rame uz rame sa mukarcima, polunage na bojnom polju", rekao je, smejui se i drei devojku pod bradom, "pa e sasvim lepo pristajati i jednoj britanskoj devojci. Boja ti odgovara, sestrice. Kada malo odraste, moda e biti lepa kao moja ena." Morgoza se povlaila, kikotala se i obarala pogled, ali vrtela se u novom ogrtau. Kasnije, kad su se spremali za krevet (Morgana je, vritei, bila odneta u Morgozinu sobu), Gorloas se otro obratio Igreni: "Moramo udati tu devojku im stignemo, Igrena. Ona je mala kuja koja se uspali na svaki nagovetaj mukog; jesi li videla kako je gledala ne samo mene nego i mlae vojnike? Neu dozvoliti da iko okalja moju porodicu, niti da utie na moju ker!" Igrena mu je blago odgovorila. Nije mogla da zaboravi kako je videla njegovu smrt i nije htela da se svaa sa osuenim ovekom. A i nju je pogodilo Morgozino ponaanje. Znai, Gorloas e umreti. Pa, ne treba biti naroit prorok da bi se predvidelo kako ovek od etrdeset pet godina, koji je veim delom ivota ratovao protiv Saksonaca, nee doekati da mu deca odrastu. Ne smem dozvoliti da zbog toga poverujem u sve ostale gluposti koje mi je napriala, niti treba da oekujem kako e me Gorloas povesti u Londinijum! Ali sutradan, dok su sedeli posle doruka i dok je ona krpila veliku poderotinu na njegovoj najboljoj tunici, Gorloas se iznenada oglasio. "Zar se nisi upitala ta me je dovelo kui tako iznenada, Igrena?" Posle protekle noi, bila je dovoljno smaopouzdana da mu se nasmei. "Treba li da dovodim u pitanje sreu koja mi je dovela mua posle godinu dana odsustva? Nadam se da to znai da su Saksonci poraeni i da je obala ponovo slobodna i u britanskim rukama." Odustno je klimao glavom i smeio se. No, brzo se uozbiljio. "Ambrozije Aurelijanus umire. Starog orla uskoro e nestati, a u njegovom gnezdu nema mladih koji bi poleteli umesto njega. Kao da legije ponovo kreu; on je bio Veliki Kralj itavog mog ivota, i to dobar kralj svima koji su se, kao ja, nadali da e se Rim jednog dana vratiti. Sada znam da taj dan nikada nee doi. Kraljevi Britanije, iz bliza i iz daleka, pozvani su da se okupe u Londinijumu i izaberu novog Velikog Kralja i vojskovou, i moram da odem i ja. Bio je dalek put za ovako kratak boravak, jer moram ponovo da poem za tri dana. Ali nisam mogao da proem tako blizu, a da ne vidim tebe i dete. Bie to veliki skup, Igrena, i mnoge vojvode i kraljevi povee i svoje gospe; da li bi elela da poe sa mnom?" "U Londinijum?" "Da, ako hoe da putuje tako daleko", rekao je, "i ako pristane da ostavi dete. Mislim da bi mirno mogla. Morgana je zdrava, a ovde ima dovoljno ena da se staraju o desetak takvih; a ako sam uspeo da ti opet napravim dete" - pogledao ju je u oi sa osmehom koji doskora nije ni mogla da zamisli na njegovom licu - "zasad ti jo nee smetati da jae." Kad je nastavio, u njegovom glasu bilo je nenosti kakvu ranije nije mogla ni da nasluti. "Radije se ne bih ponovo odvajao od tebe jo neko vreme. Hoe li da poe, eno moja?" Mora ga nekako ubediti da te povede u Londinijum, rekla je Vivijen. A sada nije bilo potrebno da ga uopte moli. Igrena je osetila nagli nalet panike - kao da se nalazi na podivljalom konju. Podigla je au piva i otpila malo, kako bi prikrila zbunjenost. "Svakako u poi ukoliko ti eli." Dva dana kasnije bili su na putu, jaui na istok, ka Londinijumu i logoru Utera Pendragona i umirueg Ambrozija, na izbor Velikog Kralja... Sredinom popodneva izili su na rimski put i mogli su da jau bre; a pred vee su ugledali predgrae Londinijuma i osetili miris renog ua. Igrena nikada nije ni pomislila da moe postojati toliko kua na jednom mestu; za trenutak je osetila, posle ledenih prostora severnih movara, da ne moe da die, da se kue zatvaraju oko nje. Jahala je kao u zanosu, oseajui da su je kamene kue i ulice odvojile od vazduha i svetla i samog ivota... Kako ljudi mogu ovako da

ive? "Noas emo spavati u kui jednog od mojih vojnika, koji ivi u gradu", rekao je Gorloas, "a sutra emo se pojaviti na Ambrozijevom dvoru." To vee, dok su sedeli kraj vatre (kakav luksuz, pomislila je, paliti vatru ovako blizu ravnodnevice!), upitala ga je: "ta misli, ko e biti sledei Veliki Kralj?" "Zato je to vano eni koja vlada zemljom?" Nasmeila mu se; bila je raspustila kosu pred spavanje i osetila je da se zagrejao od njenog osmeha. "Iako sam ena, Gorloase, moram da ivim u ovoj zemlji i volela bih da znam kakvog oveka e moj mu morati da prati u miru i ratu." "U miru! Nee biti mira, barem za moga ivota", rekao je Gorloas. "Bar ne dok ovoliko divljih naroda dolazi na nae bogate obale; moramo se svim silama upinjati da se odbranimo. A ima ih mnogo koji bi eleli da ponesu Ambrozijev ogrta i da nas povedu u rat. Lot od Orknija, na primer. Grub ovek, ali pouzdan, odluan voa, vet u strategiji bitke. No, jo je neoenjen: nema dinastije. Mlad je za Velikog Kralja, ali ambiciozan; nikada nisam video toliko ambicije kod tako mladog oveka. I Urijens od Severnog Velsa. Nema problema sa dinastijom, ve ima sinove. Ali on nema mate; hoe sve da uradi onako kako je oduvek raeno, kae da je jednom uspelo, pa e uspeti opet. A ini mi se da nije dobar hrianin." "Koga bi ti odabrao?" upitala je Igrena. Uzdahnuo je. "Nijednog. Pratio sam Ambrozija itavog ivota i pratio bih oveka koga Ambrozije odabere; to je pitanje asti, a Ambrozijev ovek je Uter. To je jasno. Nije da volim Utera. On je razvratnik sa desetak kopiladi, nijedna ena nije sigurna u njegovoj blizini. Ide na mise zato to to radi vojska i zato to je to red. Vie bih voleo da je iskreni paganin nego hrianin, zbog koristi koju bismo mogli da izvuemo iz toga." "Ali ipak ga podrava..." "Oh, da. On je dovoljno dobar vojnik i za Cezara; ljudi e ga pratiti i u pakao, ako uzmoraju. Ne preza ni od ega da bi ostao na glasu u vojsci - zna kako to izgleda, obilazi logor i jede sa njima da bi se uverio kako je sledovanje dovoljno dobro, umesto da se odmara, kad moe provodi dan u tabu da bi dobio povoljan otpust za starog, bezubog veterana, spava pred bitku sa vojskom, u polju. Ljudi bi poginuli za njega - i to i rade. A ima i pamet i matu. Uspeo je da skopi mir sa nekim izdajnikim odredima i da ih povede sa sobom u bitku prole jeseni - za moj ukus suvie misli na saksonski nain, naprosto zna kako im radi pamet. Da, podravam ga. Ali to ne znai da mi se dopada kao ovek." Igrena je sluala i mislila kako je Gorloas upravo ispriao vie o sebi nego o kandidatima za Velikog Kralja. "Jesi li ikada pomislio na to", upitala je, "da si ti vojvoda od Kornvola, i da te Ambrozije ceni; da li bi ti mogao da postane Veliki Kralj?" "Veruj mi, Igrena, ne elim krunu. Da li ti eli da bude kraljica?" "Ne bih odbila", rekla je, setivi se Merlinovog proroanstva. "Govori tako jer si suvie mlada da zna ta to znai", nasmeio se Gorloas. "Zar bi zaista volela da vlada kraljevstvom onako kako mora da vlada svojom poslugom u Tintagelu, uvek da ih nadzire i kontrolie? U svoje vreme, kad sam bio mlai... ali ne elim da provedem ostatak ivota u ratovima. Ambrozije mi je dao Tintagel pre dosta godina, Igrena; do pre etiri godine nisam provodio u njemu dovoljno vremena ni da dovedem nevestu! Braniu ove obale dok god budem mogao da drim ma, ali elim da imam sina koji e se igrati sa mojom keri i elim da provodim vreme u miru, u pecanju sa stenja, u lovu, u sedenju na suncu i gledanju kako seljaci donose svoje plodove, a moda i da se pomirim sa Bogom, kako bi mi moda oprostio za sve ono to sam morao da uinim kao vojnik. Ali ak i kada u zemlji vlada mir, Veliki Kralj nema mira, jer kada neprijatelji napuste nae obale poee prijatelji da se meusobno bore, makar za njegovu milost. Ne, meni kruna ne treba, a kada doe u moje godine, razumee." Igrena je osetila peckanje u oima dok je sluala Gorloasa. Znai, ovaj grubi vojnik, ozbiljan mukarac koga se plaila, sada se osea dovoljno oputeno kraj nje da bi joj otkrio deo svojih elja. Svim srcem je zaelela da mu prui poslednje godine na suncu kao to je poeleo, sa decom

koja se igraju oko njega; ali ak i tu, pred svetlucavom vatrom, uinilo joj se da vidi zlokobnu senku usuda koji ga eka. To je samo moja mata, poela sam da zbog Merlinovih rei umiljam gluposti, pomislila je, a kad je Gorloas zevnuo i protegnuo se, rekavi da je umoran od jahanja, brzo je prila da mu pomogne da se svue. Jedva da je spavala u nepoznatom krevetu, mekoljei se i prevrui dok je sluala muevljevo tiho disanje; povremeno bi, ne budei se, pruio ruku ka njoj, i tada ga je privijala na grudi i umirivala ga kao da joj je dete. Moda su Merlina i Gospu uplaile sopstvene senke, pomislila je, moda e Gorloas ipak imati vremena da stari na suncu. Moda je zaista pre spavanja posadio u njenu matericu seme sina za koga su joj rekli da ga nikad nee zaeti. No, pred jutro je zapala u nemiran san, i sanjala je svet u magli, i obalu Svetog ostrva kako u toj magli polako nestaje; inilo joj se da vesla u barci, umorna i iscrpljena, tragajui za Ostrvom Avalon gde je Boginja, sa Vivijeninim licem, ekala da je upita je li dobro obavila ono to se od nje trailo. Ali iako joj je obala bila poznata, sa jabuarima koji su tamo rasli blizu hrama, u snu je na hramu stajalo raspee, a hor hrianskih monahinja u crnim odorama pevao je neku njihovu alosnu himnu, a kada je poela da tri, traei sestru, zvuk crkvenih zvona priguio je njene dozive. Probudila se uz priguen jecaj, nalik na tihi krik, i sela u krevetu. Jo je odasvud ula crkvena zvona. Gorloas je takoe sedeo u krevetu. "To je crkva gde e Ambrozije ii na misu. Pouri sa oblaenjem, Igrena, pa emo poi zajedno." Dok je nametala svileni ogrta preko lanene donje hajine, na vrata je zakucao nepoznati sluga i zamolio da govori sa gospom Igrenom, enom vojvode od Kornvola. Igrena je otila na vrata i uinilo joj se da je prepoznala tog oveka. Naklonio joj se, i tada se setila gde ga je videla pre mnogo godina, veslao je na Vivijeninoj barci. Stoga se setila sna i osetila je jezu iznutra. "Vaa sestra vam alje ovo od Merlina", rekao je, "i obavezuje vas da ga nosite i da se seate obeanja, nita vie od toga." Predao joj je mali paket umotan u svilu. "ta je to, Igrena?" upitao je Gorloas, mrtei se iza nje. "Ko ti alje poklone? Poznaje li glasnika?" "On je jedan od slugu moje sestre, na Ostrvu Avalon", rekla je Igrena, odmotavajui paket; ali Gorloas je bio strog. "Moja ena ne moe primati poklone od glasnika koje ja ne poznajem", rekao je i grubo joj oduzeo paket. Igrena je zaustila da se pobuni, a sva novootkrivena nenost prema njemu nestala je u trenutku; kako se usuuje? "Pa, to je onaj plavi dragulj koga si nosila kad smo se venali", namrtio se Gorloas. "Kakvo je to obeanje? Ako ga stvarno alje tvoja sestra, kako je dola do njega?" Igrena se brzo pribrala i prvi put u ivotu namerno je slagala mua. "Kada me je sestra posetila", rekla je, "dala sam joj opal i lanac kome je trebalo zameniti kopu; ona zna zlatara u Avalonu koji je mnogo bolji od kornvolskih. A poziva se na obeanje da u bolje paziti na svoj nakit, jer sada sam odrasla ena, a ne nemarno dete koje ne ume da pazi na svoje dragocenosti. Mogu li sada da dobijem ogrlicu, muu moj?" Predao joj je dragulj, i dalje se mrtei. "Moje zanatlije bi ti popravile to bez dranja pridika na koje tvoja sestra vie nema prava. Vivijen previe umilja; jeste da ti je zamenila majku dok si bila dete, ali sada vie nisi pod njenim staranjem. Mora se potruditi da bude odrasla ena i da manje zavisi od svog doma." "Pa, sad sam dobila dve pridike", ljutito je rekla Igrena, stavljajui lanac oko vrata. "Jednu od sestre i jednu od mua, kao da sam zaista nevaspitano dete." Iza njega kao da je opet naslutila onu senku smrti, stranu prikazu mrtvaca. Iznenada se ponadala, duboko i strasno, da joj nije napravio dete, da nee poneti sina osuenog oveka... bilo joj je strano zima. "Hajde, Igrena", umirivao ju je, pruivi ruku da je pogladi po kosi, "ne ljuti se na mene. Pokuau da zapamtim da si ti odrasla ena od devetnaest godina, a ne dete od petnaest! Hajde, moramo se spremiti za kraljevsku misu, a svetenici ne vole da se mnogo ulazi i izlazi poto ponu."

Crkva je bila mala, nainjena od naboja i prua, a unutra su gorele svetiljke; Igreni je bilo milo to je ponela debeli vuneni ogrta. Gorloas joj je apnuo da je sedi svetenik, dostojanstven kao druid, bio Ambrozijev lini svetenik koji je putovao sa vojskom, i da je ovo sluba zahvalnosti zbog kraljevog povratka kui. "Je li kralj ovde?" "Upravo stie u crkvu, i eka ga sedite tamo, pred oltarom", promrmljao je Gorloas, pokazavi glavom. Smesta ga je poznala po tamnocrvenom ogrtau, prebaenom preko crne, gusto izvezene tunike, i opasau za ma prekrivenom draguljima. Ambrozije Aurelijanus mora da je imao oko ezdeset godina, pomislila je; bio je visok i mrav, obrijan po rimskim obiajima, ali pogrbljen, i koraao je paljivo kao da ima neki unutranji bol. Nekada je moda bio i lep; sada mu je lice bilo izborano i uto, brci oboreni i gotovo sasvim sedi, a kosa proreena. Kraj njega se nalazilo nekoliko savetnika ili drugih kraljeva; poelela je da zna ko su, ali svetenik, kad je video kralja da ulazi, poeo je da ita iz neke velike knjige, pa se ugrizla za usnu i zautala, sluajui slubu koju ni sada, posle etiri godine poduavanja kod oca Kolumbe, nije sasvim razumela, niti joj je do nje bilo stalo. Znala je da je neutivo osvrtati se po crkvi, kao seoska prostakua, ali je provirila ispod kapuljae i osmotrila ljude oko kralja; za jednog je pretpostavila da je Urijens od Severnog Velsa, a drugi je bio bogato odeveni mukarac, vitak i lep, kratko podian u rimskom stilu, sa kosom do brade. Upitala se je li to Uter, Ambrozijev pratilac, a moda i naslednik. Tokom itave slube pajivo je stajao kraj Ambrozija, a kada se ostareli kralj zateturao, lepi mukarac mu je ponudio ruku. Paljivo je posmatrao svetenika; ali Igrena, nauena da na licima ljudi proita njihove misli, znala je da on ne slua ni svetneika ni slubu, nego da se bavi svojim mislima. Podigao je glavu, jednom, i osmotrio pravo Gorloasa, za trenutak pogledavi u oi i Igrenu. Oi su mu bile crne, pod gustim, tamnim veama, i Igrena je smesta osetila drhtaj gaenja. Ako je ovo Uter, pomislila je, neu da imam nita sa njim; kruna bi uz njega bila preskupo plaena. Mora da je stariji nego to izgleda, jer izgledao je kao da ima najvie dvadeset pet godina. Tokom slube pojavilo se komeanje na ulazu, i visok, otresit mukarac, irokih ramna, ali vitak, u debelom, tkanom ogrtau kao to ih nose severnjavci, uao je u crkvu, u pratnji pet-est vojnika. Svetenik je nastavio dalje, ne uznemirivi se, ali akon koji je stajao kraj njega podigao je glavu sa knjige himni i namrtio se. Dugajlija je skinuo kapu, otkrivi svetlu kosu, ve prilino proreenu na temenu. Poao je kroz okupljenu pastvu, svetenik je rekao Pomolimo se, i Igrena je kleknula. Pri tom je primetila da je visoki, plavokosi mukarac stigao blizu njih. Njegovi ljudi su kleknuli oko vojvodinih, a dugajlija se naao kraj nje. Kada se spustio na kolena, brzo se osvrnuo da vidi gde mu se nalaze ljudi, a onda je pokorno pognuo glavu da saslua molitvu. Tokom itave duge slube nije nijednom podigao glavu; ak i kada je pastva poela da se pribliava oltaru kako bi primili posveeni hleb i vino, on nije poao tamo. Gorloas je dodirnuao Igrenu po ramenu, i ona je pola za njim - hriani su smatrali da ena treba da potuje muevljevu veru, pa bi Bog okrivio samo Gorloasa ako bi se ona neim obrukala. Otac Kolumba je mnogo raspravljao sa njom o pristojnim molitvama i pripremama, i Igrena je zakljuila da nikada nee biti valjano pripremljena. Ali Gorloas bi se ljutio na nju, i na kraju krajeva nije mogla da prekine slubu svaom sa njim, ak ni apatom. Kada se vratila na mesto, usta punih mrvica od tvrdog hleba i sa kiselim vinom u praznom stomaku, primetila je da je dugajlija podigao glavu. Gorloas mu je kruto klimnuo glavom i proao. ovek je pogledao Igrenu, i za trenutak joj se uinilo da joj se osmehuje, kao i njenom muu; osetila je da se i sama smei. Na vojvodino ljutito mrtenje pola je za njim i krotko kleknula kraj njega. Ali videla je da je plavuan i dalje pomatra. Po severnjakom ogrtau pretpostavila je da je to Lot od Orknija, onaj koga je Gorloas nazvao mladim i ambicioznim. Neki severnjaci su plavi kao i Saksonci. Poeo je zavrni psalm; sluala je rei, ne obraajui mnogo panje na njih.

Poslao je spasenje svom narodu, u skladu sa svojim venim zavetom... Njegovo je ime sveto i strano; strah od Gospoda je poetak mudrosti. Gorloas je pognuo glavu da primi blagoslov. Toliko je nauila o svom muu za ovih nekoliko dana. Kada se udala za njega, znala je da je hrianin; danas je ionako veina sveta pripadala hrianima, a ako i nisu, zadravali su to za sebe, osim u blizini Svetog ostrva gde je vladala Stara Vera, ili meu severnjakim varvarima, ili meu Saksoncima. Ali nije znala koliko je on zaista poboan. Blagoslov se zavrio; svetenik i akoni su otili, nosei svoj dugaki krst i Svetu Knjigu. Igrena je pogledala prema kralju. Izgledao je ut i umoran, a kada se okrenuo da izie iz crkve, teko se oslonio o ruku tamnokosog mladia koji je stajao kraj njega i pridravao ga tokom itave slube. "Lot od Orknija ne gubi vreme, zar ne, gospodaru Kornvola", rekao je visok, plavokos mukarac u severnjakom ogrtau. "Ovih dana je stalno uz Ambrozija, i uvek je tako usluan!" Aha, pomislila je Igrena, ovo nije vojvoda od Orknija kao to sam mislila. Gorloas se sloio gunanjem. "Je li ovo tvoja gospa, Gorloase?" Gorloas je odgovorio oklevajui i dangrizavo. "Igrena, draga, ovo je na vojskovoa: Uter, koga Plemena zovu Pendragonom, po njegovom grbu." Lako se naklonila, iznenaeno mirkajui. Uter Pendragon, ovaj nezgrapan ovek, plav kao Saksonci? Je li ovo velikodostojnik koji treba da nasledi Ambrozija - ovaj skitnica koji je ulaskom prekinuo misu? Uter je piljio - ne u njeno lice, shvatila je Igrena, nego u neto nie, i Igrena, pitajui se nije li prosula priesno vino na haljinu, primetila je da on zuri u opal koji je nosila na grudima. Smesta se upitala je li mogue da jo nije video tako neto. I Gorloas je primetio kuda Uter gleda. "Voleo bih da predstavim svoju gospu kralju", rekao je. "Budi pozdravljen, vojskovoo moj." I otiao je, ne saekavi Uterov odgovor. "Ne svia mi se kako te gleda, Igrena", rekao je kada su se nali van dometa sluha. "On nije ovek koga bi pristojna ena trebalo da poznaje. Izbegavaj ga." "Nije gledao u mene, muu moj", odgovorila je Igrena. "Gledao je moj dragulj. Je li on pohlepan na dragulje?" "Pohlepan je na sve", kratko je odgovorio Gorloas. Koraao je tako brzo da se Igrena spoticala po kamenoj ulici, pa su sustigli kraljevu pratnju. Okruen svetenicima i savetnicima, Ambrozije je izgledao kao svaki bolesni starac koji je gladan otiao na misu, pa sad jedva eka da dorukuje i sedne. Hodao je drei se jednom rukom za bok, kao da osea bol. Ali nasmeio se vojvodi od Korvola zaista prijateljski, i Igrena je shvatila zato itava Britanija zaboravlja meusobne svae kako bi sluila pod ovim ovekom i terala Saksonce sa svojih obala. "Pa, Gorloase, tako brzo si se vratio iz Kornvola? Nisam se nadao da u te videti pred Veem, niti uopte na ovom svetu", rekao je. Glas mu je bio tanak, zadihan, ali pruio je ruku, a Gorloas je paljivo zagrlio starca. "Bolesni ste, gospodaru, i trebalo bi da ostanete u krevetu!" Ambrozije se nasmeio. "Nai u se u njemu vrlo brzo i ostau vrlo dugo, bojim se. Biskup mi je to rekao i doneo bi mi svetinje u krevet da sam poeleo, ali hteo sam da se jo jednom pojavim. Hodi da dorukuje sa mnom, Gorloase, pa e mi priati kako stoje stvari u tvom mirnom kraju." Njih dvojica su nastavili zajedno, a Igrena je ila iza mua. Sa druge kraljeve strane nalazio se vitak, tamnokos mukarac, obuen u skerlet: Lot od Orknija, setila se. Kada su stigli u kraljevu kuu i kad je Ambrozije smeten u udobnu stolicu, Veliki Kralj joj je dao znak da se priblii. "Dobro dola na moj dvor, gospo Igrena. Tvoj mu mi kae da si ker Svetog ostrva." "Jesam, ser", stidljivo je odgovorila. "Neki tvoji sunarodnici su savetnici na mom dvoru; moji svetenici ne vole to su druidi ravnopravni sa njima, ali ja im kaem da i jedni i drugi slue Velike nad nama, ma kako da se zvali. A mudrost je mudrost, ma odakle poticala. Ponekad mislim da vai bogovi trae za sluge mudrije ljude nego na Bog", govorio je Ambrozije, smeei se. "Hodi, Gorloase, sedi za sto kraj

mene." Igreni, koja je sela na meku klupu, inilo se da je Lot od Orknija vrebao u blizini kao pas koji je utnut, ali eli da dopuzi natrag do gospodara. Ako Ambrozije ima oko sebe ljude koji ga vole, to je dobro. Ali da li Lot voli svog kralja, ili samo eli da bude blizu prestola ija mo bi se mogla preneti i na njega? Primetila je da Ambrozije, iako je utivo nudio goste da jedu penini hleb, mleko i sveu ribu iznete na sto, sam jede samo mrvice hleba natopljene mlekom. Takoe je primetila da su mu beonjae obojene ukasto. Ambrozije umire, rekao je Gorloas. Do sada je videla dovoljno samrtnika i znala je da je to tano, a Ambrozije je, po onom to je rekao, to takoe znao. "Stigle su mi vesti da su Saksonci obavili nekakve pregovore, da su zaklali konja, ili ve neto slino tome, i nad njegovom krvlju se zarekli na savez sa Severnjacima", rekao je Ambrozije. "Ovog puta bi borbe mogle da se prenesu u Kornvol. Urijense, moda bi trebalo da povede nau vojsku ka zapadu; ti i Uter, koji poznaje velke bregove kao to poznaje balak sopstvenog maa. Rat e moda zahvatiti i tvoju mirnu oblast, Gorloase." "Ali zatieni ste, kao i mi na severu, obalama i grebenima koji okruuju naezemlje", odvratio je Lot od Orknija uglaenim glasom. "Ne verujem da e horda divljaka doi pod Tintagel, osim ako poznaje stenje i luke. A to se tie kopnene strane, Tintagel se moe braniti, poto ima dugaak prilazni put." "Istina", rekao je Gorloas, "ali ostaju luke i obale na kojima se moe nasukati amac, i ak i ako ne mogu da stignu do dvorca, ostaju im imanja, bogata zemlja i usevi. Mogu da branim zamak, ali ta u sa zemljom? Ja sam njihov vojvoda zato to mogu da ih branim." "Meni se ini da bi vojvoda, ili kralj, trebalo da bude neto vie od toga", rekao je Ambrozije, "ali ne znam ta. Nikada nisam imao dovoljno mira da smislim. Moda e ga nai sinovi imati. Moda u tvoje vreme, Lote, jer ti si najmlai od nas." U susednoj prostoriji javilo se komeanje, a onda je uao visoki, plavokosi Uter. Vodio je na povocu dva psa, i povoci su se prepleli jer su se psi kokali i kevtali. Zastao je na vratima, mirno ih razmrsujui, a onda je predao povoce slugi i uao u sobu. "Uznemiruje nas itavo jutro, Utere", otrovno je rekao Lot, "prvo svetenika na misi, a onda kralja za dorukom." "Jesam li vas uznemirio? Molim za oprotaj, gospodaru", rekao je Uter, smeei se, a kralj je ispruio ruku, smeei mu se kao mezimcu. "Oproteno ti je, Utere, ali skloni pse odavde, molim te. E, ui i sedi sa nama, deae", rekao je Ambrozije, nespretno ustajui, a Uter je priao da ga zagrli; Igrena je primetila da je to uinio veoma paljivo i oprezno. Pa Uter voli kralja! pomislila je. Ovo nije samo ambicija ili ulagivanje! Gorloas je ustao kako bi oslobodio mesto kraj kralja, ali Ambrozije ga je zaustavio pokretom ruke. Uter je prebacio dugake noge preko klupe i prekoraio je, pa je seo kraj Igrene. Ona je prikupila suknju, oseajui se udno zbog njegove nespretnosti. Kako je trapav! Kao veliko, umiljato kue! Morao je da prui ruke kako ne bi pao pravo preko Igrene. "Izvinite me zbog nespretnosti, gospo", rekao je, smeei joj se. "Zaista sam suvie veliki da vam sedim u krilu!" Nehotice mu je uzvratila osmeh. "ak i vai psi su suvie veliki za to, gospodaru Utere!" Posluio se hlebom i ribom, i ponudio i njoj med dok ga je vadio iz vra. Utivo je odbila. "Ne volim slatkie", rekla je. "I nisu vam potrebni, gospo", rekao je, a ona je primetila da joj opet gleda grudi. Zar nikada ranije nije video opal? Ili gleda u njene dojke? Iznenada je postala bolno svesna da joj grudi vie nisu vrste i visoke kao pre nego to je dojila Morganu. Osetila je da joj se lice ari, pa je brzo otpila gutljaj sveeg, hladnog mleka. Uter je bio visok i svetle puti, vrste i nenaborane koe. Mogla je da oseti njegov znoj, ist i sve kao deiji. Pa ipak, nije bio suvie mlad, jer plava kosa mu se ve poprilino proredila na temenu. Osetila je neobinu nelagodnost, kakvu nikada ranije nije iskusila; butina mu se nalazila

na klupi tik uz njenu i bila je strano svesna toga. Oborila je pogled i gricnula hleb namazan maslacem, sluajui kako Gorloas i Lot raspravljaju ta e se desiti ako rat stigne do zapadnih zemalja. "Saksonci su borci, tano", pridruio im se Uter, "ali oni se ipak donekle civilizovano bore. Severnjaci, koti, divlji narodi iz zemalja iza njih - to su ludaci, juriaju goli i vritei, i vano je obuiti trupe da ih vrsto doekaju, a ne da se razbee u strahu pred takvim juriem." "Zato su legije bolje nego nai ljudi", rekao je Gorloas, "jer njih ine vojnici po izboru, disciplinovani, obueni za borbu, a ne ratari i seljaci pozvani u borbu bez znanja kako se to radi, koji e se vratiti na svoja imanja im opasnost proe. Britaniji su potrebne legije. Ako bismo se ponovo obratili imperatoru..." Ambrozije se blago nasmeio. "Imperator ima dovoljno svojih problema. Potrebni su nam konjanici, legije konjanika; ali ako elimo legije u Britaniji, Utere, moraemo da ih sami uvebamo." "To se ne moe uiniti", odluno je rekao Lot, "jer nai ljudi se bore za odbranu svojih domova i iz odanosti prema svojim poglavarima klanova, a ne za nekog Velikog Kralja ili imperatora. I za ta se bore, ako ne za to da se vrate kui i uivaju u njima posle bitke? Ljudi koji me prate, prate mene - a ne neki ideal slobode. Imao sam problema da ih povedem ovako daleko na jug - govore, donekle opravdano, da kod nas nema Saksonaca, pa zato bi ili da ih trae negde drugde? Kau, kad Saksonci stignu do nae zemlje, bie vremena da se borimo i pobedimo, ali junjaci bi trebalo da se sami postaraju za odbranu svoje zemlje." "Zar im nije jasno, ako dou i zaustave Saksonce ovde, onda horde nee uopte stii do njihovog..." poeo je Uter, ali Lot se nasmejao i podigao ruke. "Mirno, Utere! Ja to znam - samo moji ljudi ne znaju! Ambrozije, od ljudi severno od velikog zida nee dobiti nikakve legije za Britaniju, niti redovnu vojsku." "Moda je Cezar ipak bio u pravu", promuklo je rekao Gorloas. "Moda bi trebalo da obnovimo zid. Ne da zadrimo severnjake van velikih gradova, to je on hteo, nego da spreimo Saksonce da uu u nae zemlje, Lote." "Nemamo ljudi za to", nestrpljivo je rekao Uter. "Uopte ne moemo odvojiti za to obuenu vojsku. Moda bi trebalo da na Saksonkim obalama ostavimo ugovorne trupe, a mi da uspostavimo uporite na zapadu, pred kotima i severnjacima. Mislim da bi trebalo da napravimo glavno uporite u Letnjoj zemlji; onda neprijatelj nee moi da doe usred zime i uniti nam logore kao pre tri godine, jer nee umeti da prou izmeu ostrva." Igrena je paljivo sluala, jer bila je roena u Letnjoj zemlji i znala je kako zimi more prodire u unutranjost i plavi zemlju. Ono to je preko leta bilo prohodno, mada blatnjavo tlo, zimi postaje niz jezera i prostranih unutranjih mora. ak i vojski bi bilo teko da zae u tu zemlju, osim usred leta. "To mi je i Merlin rekao", odgovorio je Ambrozije, "i ponudio je mesto za logor naim vojskama u Letnjoj zemlji." Urijens se oglasio promuklim glasom. "Ne volim da prepustim Saksonske obale ugovornim trupama. Saksonci su Saksonci i drae se zakletve samo dok njima to odgovara. Mislim da je Konstantin ugovorom sa Vortigernom nainio najveu moguu greku..." "Ne", prekinuo ga je Ambrozije. "Pas koji ima vuje krvi borie se ee protiv drugih vukova nego bilo koji drugi pas. Konstantin je Vortigernovim Saksoncima dao njihovu zemlju, i oni se bore da je brane. To Saksonci ele: zemlju. Oni su ratari i borie se do smrti kako bi odbranili svoju zemlju. Ugovorne trupe su se odvano borile protiv Saksonaca koji su doli da se iskrcaju na naim obalama..." "Ali sad ih ima tako mnogo", rekao je Urijens, "da zahtevaju da im se proiri teritorija, i zapretili su da e sami doi i uzeti je ukoliko im je ne damo mi. I sad, kao da nije dovoljno boriti se protiv Saksonaca sa druge strane mora, moramo da se borimo i protiv onih koje je Konstantin doveo u nau zemlju..." "Dosta", rekao je Ambrozije, podigavi mravu ruku, a Igreni se uinio uasno bolestan. "Ne

mogu da popravljam greke, ako su i bile greke, onih ljudi koji su umrli pre nego to sam se rodio; dosta mi je da popravljam sopstvene greke, a neu poiveti dovoljno ni to da obavim. Ali uiniu to mogu dok sam iv." "Mislim da je najvanije i najbolje", rekao je Lot, "da oteramo Saksonce iz svojih kraljevstava, a onda da se osiguramo od njihovog povratka." "Mislim da se to ne moe", odgovorio je Ambrozije. "Oni su iveli tu jo od svojih pradedova, i ako neemo da ih sve pobijemo, nema naina da ih nateramo da napuste zemlju koju smatraju svojom; niti emo prekriti ugovor. Ako ponemo da se meusobno borimo, mi na britanskim obalama, kako emo imati snage i oruja za borbu kada nas napadnu spolja? Osim toga, meu Saksoncima na obalama ima i hriana i borie se uz nas protiv divljaka i njihovih varvarskih bogova." "Meni se ini", rekao je Lot, uz mraan osmeh, "da su britanski biskupi imali pravo kada su odbili da poalju misionare da spasu due Saksonaca na naim obalama, rekavi da, ukoliko Saksonci smeju da uu u raj, onda oni sami to ne ele! Imamo dovoljno problema sa Saksoncima na ovom svetu, moramo li da ih trpimo i u raju?" "Mislim da pogreno shvata raj", javio se poznati glas, a Igrena je osetila neku neobinu, uplju opreznost. Pogledala je niz sto ka govorniku, koji je nosio obian sivi ogrta, krojen kao monaki. Ne bi prepoznala Merlina u toj odei, ali glas bi mu prepoznala u svako doba. "Zaista misli da se ljudske svae i nesavrenosti mogu nastaviti i u raju, Lote?" "Pa, to se toga tie, nisam jo razgovarao sa nekim ko je bio u raju", odgovorio je Lot, "a mislim da niste ni vi, gospodaru Merline. Ali govorite veoma mudro, kao svetenik - jeste li u starosti stupili u Sveti Red, ser?" Merlin se nasmejao. "Imam neto zajedniko sa vaim svetenicima. Proveo sam mnogo vremena pokuavajui da odvojim ljudsko od boanskog, i kada sam uspeo, otkrio sam da ne postoji neka velika razlika. Ovde, na Zemlji, to se ne vidi, ali kada budemo ostavili svoja tela znaemo vie i znaemo da nae razlike Bogu ne znae nita." "Pa zato se onda borimo?" upitao je Uter i nasmeio se kao da se ali sa starcem. "Ako e sve nae razlike biti ponitene u raju, zato ne spustimo oruje i lepo izgrlimo Saksonce kao brau?" Merlin se opet nasmeio i odgovorio prijateljskim glasom. "Kada svi budemo bili savreni, upravo tako e se i desiti, gospodaru Utere, ali oni to jo ne znaju, ba kao ni mi, a dok ljudska sudbina tera ljude da se bore, moramo uestvovati u njoj dok nas vee ivot smrtnika. Ali treba nam mir u ovoj zemlji kako bi ljudi mislili na raj, a ne na bitke i rat." Uter se nasmejao. "Nisam ljubitelj sedenja i razmiljanja o raju, stare; ostavljam to tebi i ostalim svetenicima. Ja sam ovek ratnik, bio sam to itavog ivota i oekujem se da proivim itav ivot u ratu, kao to pristaje onome ko je mukarac, a ne monah!" "Budi paljiv sa svojim nadama", odogvorio je Merlin, otro ga pogledavi, "jer bogovi ti ih mogu i ispuniti." "Ne elim da postanem star i da razmiljam o raju i miru", rekao je Uter, "jer to mi se ini veoma dosadno. elim rat, pljaku i ene - oh, da, ene - a svetenici ne odobravaju nita od toga." "Pa onda nisi mnogo bolji od Saksonaca, zar ne, Utere?" javio se Gorloas. "I tvoji svetenici kau da moramo voleti svoje neprijatleje, Gorloase", rekao je Uter, smejui se, i pruio ruku preko Igrene da dobroduno potape njenog mua po leima, "i zato ja volim Saksonce, jer mi pruaju ono to elim od ivota! A i ti bi trebalo tako, jer kada budemo neko vreme imali ovakav mir, moemo uivati u gozbama i enama, a onda emo se vratiti u rat, kao to pristaje pravim mukarcima! Zar misli da ene vole mukarce koji ele da sede kraj vatre i obilaze svoje imanje? Zar misli da bi tvoja lepa gospa bila srena sa ratarom kao to je srena sa vojvodom i ratnikom?" Gorloas je ozbiljno odgovorio. "Dovoljno si mlad da tako govori, Utere. Kada doe u moje godine, i tebi e biti muka od ratovanja." Uter se nasmejao. "Je li i tebi muka od ratovanja, gospodaru Ambrozije?"

Ambrozije se nasmeio, ali izgledao je veoma umorno. "Nije vano je li mi muka od ratovanja, Utere", rekao je, "jer Bog je u svojoj mudrosti odabrao da mi poalje rat za itav ivot, i tako i treba da bude, jer to je njegova volja. Braniu svoj narod, i to mora initi i onaj ko doe posle mene. Moda emo u tvoje vreme, ili u vreme naih sinova, proiveti dovoljno u miru da se upitamo za ta se to borimo." Javio se Lot od Orknija, svojim uglaenim glasom. "Eto, postali smo filozofi, gospodaru Merline, moj kralju; ak i ti, Utere, i ti si se upustio u filizofiju. Ali nismo rekli nita to bi nam pomoglo da odluimo ta emo protiv divljaka koji nadiru na nas sa istoka i sa zapada, i protiv Saksonaca na naim obalama. Mislim da nam je svima jasno da od Rima nema pomoi; ako elimo legije, moramo sami da ih stvorimo, a mislim da moramo imati i svog Cezara, jer kao to je vojnicima potrebno da imaju kapetane i kralja, tako je svim kraljevima ovog ostrva potrebno da imaju nekoga ko e njima vladati." "emu potreba da svog Velikog Kralja zovemo Cezarom? Ili da tako mislimo o njemu?" upitao je ovek za koga je Igrena ula da ga oslovaljavaju imenom Ektorijus. "Cezari su vladali Britanijom sasvim dobro u svoje vreme, ali sada vidimo veliki nedostatak takvog carstva - kada imaju nevolje u svom glavnom gradu, povlae legije i preputaju nas varvarima! ak i Magnus Maksimus..." "On nije bio imperator", nasmeio se Ambrozije. "Magnus Maksimus je eleo da bude imperator, dok je komandovao ovdanjim legijama - to je uobiajena ambicija svih vojskovoa." Igrena je videla da je dobacio preko njene glave brz osmeh Uteru. "I zato je poveo svoje legije na Rim, elei da ga proglase imperatorom - ne bi bio ni prvi ni poslednji koji je to uinio, uz podrku vojske. Ali nikada nije stigao do Rima, i sve ambicije su mu propale, osim to je ostavio za sobom nekoliko lepih pria - u tvojim velkim brdima, Utere, i dalje se pria o Magnusu Velikom koji e se ponovo vratiti sa svojim velikim maem, na elu legija, i spasti ih od svih napadaa..." "Zaista", nasmejao se Uter, "povezali su ga sa predanjem koje su dugo bili zaboravili, o kralju koji je bio i kralju koji e ponovo doi da izbavi svoj narod iz velike nevolje. Pa, kad bih mogao da naem takav ma, i ja bih mogao da poem u brda i podignem legija koliko god elim." "Moda nam upravo to i treba", ozbiljno je rekao Ektorijus, "kralj iz legende. Kad bi se naao kralj, ni ma ne bi trebalo dugo traiti." "Tvoji svetenici bi rekli", mirno se nadovezao Merlin, "da je jedini kralj koji je bio i koji e biti - njihov Hrist u raju, i da onima koji ga slede drugi nije potreban." Ektorijus se nasmejao, kratkim, otrim smehom. "Hrist nas ne moe povesti u bitku. Niti - ne nameravam da hulim, gospodaru - niti bi vojnici sledili zastavu Kneza Mira." "Moda bi trebalo da naemo kralja koji bi ih podsetio na predanja", rekao je Uter, a u sobi je zavladala tiina. Igrena, koja jo nikada nije sluala mukarce kako se savetuju, i dalje je umela dovoljno dobro da ita misli kako bi znala ta svi uju u ovoj tiini: saznanje da Veliki Kralj koji sedi meu njima nee doekati naredno leto. Koji od njih e sedeti na njegovom prestolu, dogodine u ovo vreme? Ambrozije je zavalio glavu na naslon, i to je Lotu bio znak da se oglasi urnim, ljubomornim glasom: "Veoma ste umorni, ser; zamorili smo vas. Dozvolite da pozovem vaeg komornika." Ambrozije mu se neno nasmeio. "Ubrzo u se dovoljno naodmarati, roae, i to veoma dugo..." Ali i to malo rei predstalvjalo je preveliki napor, pa je uzdahnuo, dugim, drhtavim uzdahnom, i pustio da mu Lot pomogne da ode od stola. Mukarci su se potom podelili u grupice, prigueno nastavljajui razgovor. Onaj po imenu Ektorijus priao je vojvodi od Kornvola. "Moj gospodar od Orknija ne proputa priliku da se istakne, preruivi to u brigu za kralja - sada smo mi zlobnici koji su zamorili Ambrozija i time mu skratili ivot." "Lotu nije vano ko e biti odabran za Velikog Kralja", odgovorio je Gorloas, "samo da Ambrozije ne bude u prilici da objavi svoj izbor, ime bi mnogi od nas - i ja meu njima, a ini mi se i ti, Ektorijuse - bili obavezani."

"Kako to?" upitao je Ektorijus. "Ambrozije nema sina i ne moe da imenuje naslednika, nego moe samo da nam saopti svoju elju i on to zna. Uter je suvie eljan Cezarovog purpura da bi mi odgovarao, ali, sve u svemu, bolji je od Lota, i ako bi trebalo birati izmeu dve kisele jabuke..." Gorloas je polako klimnuo glavom. "Nai ljudi e poi za Uterom. Ali Plemena, Bendigejd Vran i njima slini, nee poi za nekim ko je toliko Rimljanin; a Plemena su nam potrebna. Poli bi za Orknijem..." "Lot nije graa za Velikog Kralja", rekao je Ektorijus. "Bolje da izgubimo podrku Plemena nego podrku itave zemlje. Lot obiava da sve podeli u sukobljene grupice, koje imaju poverenja samo u njega jednog. Fuj!" Pljunuo je. "On je zmija i tu nema ta drugo da se kae." "A ipak je ubedljiv", rekao je Gorloas. "Ima pamet, i hrabrost, i matu..." "Sve to ima i Uter. A imao Ambrozije priliku da to zvanino kae ili ne, Uter je ovek koga on eli." Gorloas je mrano stegao zube. "Istina. Istina. ast me obavezuje da ispunim Ambrozijevu volju. Ipak, voleo bih da njegov izbor padne na nekoga iji bi karakter odgovarao njegovoj hrabrosti i sposobnostima voe. Ne verujem Uteru, pa ipak..." Odmahnuo je glavom i pogledao Igrenu. "Dete, tebe ovo svakako ne zanima. Narediu da te moja pratnja odvede u kuu gde smo noili." Otputena kao devojica, Igrena je u podne stigla kui ne pobunivi se. Imala je o emu da razmilja. Znai, ak i mukarci, ak i Gorloas, mogu biti au vezani da otrpe ono to im se ne dopada. To joj ranije nije padalo na pamet. A Uterov pogled, uperen u nju, progonuo ju je u mislima. Kako je zurio u nju - ne; ne u nju, nego u njen dragulj. Je li ga Merlin nekako zaarao, kako bi Utera privukla ena koja ga nosi? Moram li da postupam po Merlinovoj elji, i Vivijeninoj, moram li se mirno podati Uteru, kao to sam se podala Gorloasu? Od te pomisli se grozila. Pa ipak... stalno je oseala Uterov dodir na ruci i njegove zelene oi uperene u svoje. Mogla bih isto tako da verujem kako je Merlin zaarao opal kako bih se ja zagledala u Utera! Stigli su do kue, i ona je ula unutra i skinula dragulj, paljivo ga uukavi u depi na pojasu. Kako je to glupo, pomislila je, pa ja ne verujem u te stare bajke o ljubavnim arolijama. Ona je odrasla ena, ima devetnaest godina, nije glupo dete. Ima mua, a moda ovog asa u materici nosi seme koje e postati sin to ga on eli. A ako bi se i zagledala u nekog mukarca, ako bi poelela da se igra preljube, svakako ima mukaraca privlanijih od tog velikog suklate, sa neurednom kosom nalik na saksonsku i severnjakim manirima, koji prekida misu i upada na kraljev doruak. Pa, mogla bi da povede u krevet Gorloasovog oruara, koji je barem mlad i lep. A, naravno, kao dolina supruga, ionako je ne zanima da dovodi u krevet drugog mukarca osim zakonitog mua. A ako to i uini, svakako nee odabrati Utera. Pa on bi bio gori nego Gorloas, veliki, trapavi ovan, mada su mu oi sive kao more, a ake snane i nenaborane... Igrena je poluglasno opsovala, izvukla iz prtljaga malu preslicu i sela da prede. Otkuda da je poela da razmilja o Uteru, kao da ozbiljno razmatra ono to je Vivijen zatraila od nje? Zar e Uter zaista biti naredni Veliki Kralj? Videla je kako ju je gledao. No, Gorloas je rekao da je on poudan; da li tako gleda sve ene? Ako ve mora da mata, bolje da razmilja o neem razumnom, na primer kako je Morgani bez majke, i da li nastojnica paljivo nadgleda Morgozu kako ne bi bacila oko na nekog od vojnika to uvaju zamak. Morgoza bi sada mogla da se zaleti i izgubi devianstvo s nekim privlanim mukarcem, ne razmiljajui o asti i pristojnosti; nadala se da e otac Kolumba odrati devojci dobru pridiku. Moja mati birala je ljubavnike kako bi zaela decu, a ona je bila velika svetenica Svetog ostrva. Vivijen je radila to isto. Igrena je pustila da joj preslica padne u krilo; namrtila se, razmiljajui o Vivijeninom proroanstvu da e njeno dete sa Uterom biti Vrhovni Kralj koji e zaceliti zemlju i sjediniti u miru zaraene narode. Ono to je jutros ula za kraljevskim stolom ubedilo ju je da e takvog kralja trebati traiti nadaleko.

Ponovo je uzela preslicu. Takav kralj im je potreban sada, a ne kada neko dete koje jo nije ni zaeto doraste do zrelosti. Merlin je opsednut starim predanjima o kraljevima - ta je ono pomenuo jedan od kraljeva, valjda Ektorijus, neto o Magnusu Velikom, velikom vojskovoi koji je napustio Britaniju u potrazi za imperatorskom krunom? Kakva glupost, misliti da e Uterov sin moi da se vrati kao taj Magnus. Kasnije popodne, zazvonila su zvona, a uskoro je u kuu uao Gorloas, naizgled umoran i obeshrabren. "Ambrozije je umro pre nekoliko minuta", rekao je. "Zvona ga oglaavaju." Videla je tugu na njegovom licu. "Bio je star", rekla je, "i veoma voljen. Upoznala sam ga tek danas, ali jasno mi je da je on ovek koga svi koji ga znaju moraju voleti i pratiti." Gorloas je teko uzdahnuo. "Istina. A nemamo nikog takvog da ga nasledi; otiao je i ostavio nas bez voe. Voleo sam ga, Igrena, i bilo mi je strano da ga gledam kako pati. Da je ostavio dostojnog naslednika, radovao bih se to je konano otpoinuo. Ali ta e sada biti sa nama?" Neto kasnije zamolio ju je da mu spremi najbolju odeu. "U sumrak e se drati posmrtna misa, i moram da odem tamo. I ti bi trebalo, Igrena. Moe li sama da se spremi, ili da zamolim domaina da ti poalje sluavku?" "Mogu i sama." Igrena je poela da sprema drugu haljinu, od fino tkane vune sa vezom oko vrata i doruja, i da uplie u kosu svilenu traku. Pojela je malo hleba i sira; Gorloas je odbio jelo, rekavi da je njegov Veliki Kralj sada pred Bojim prestolom gde mu se sudi po dui, i da e on postiti i moliti se sve do sahrane. Igrena, koja je na Svetom ostrvu nauila da je smrt samo kapija ka novom roenju, nije mogla da ga razume; kako hriani mogu da se toliko boje i drhte od prelaska u veni mir? Setila se oca Kolumbe kako peva svoje alosne psalme. Da, njihov Bog je Bog straha i kazne. Sada je znala da kralj, svoga naroda radi, mora raditi i stvari koje mu optereuju savest. Ako ak i ona moe to da razume i oprosti, kako milosrdni Bog moe biti strog i osvetniki nastrojen kao najnii od njegovih smrtnika? Pretpostavljala je da to spada u njihove misterije. I dalje je razmiljala o tome kad je pola sa Gorloasom na misu, i dok je sluala svetenika kako alosno zapeva o Bojem Sudu i danu gneva kada e se sve due suoiti sa veitim prokletstvom. Na pola psalma ugledala je Utera Pendragona kako klei na drugom kraju crkve, bledog lica koje je povremeno pokrivao dlanovima kako bi prikrio jecaje; nekoliko minuta kasnije, ustao je i iziao iz crkve. Shvatila je da je Gorloas otro gleda, i opet je oborila pogled kako bi pobono sluala beskonane pesme. No, kada se misa zavrila, ljudi su se okupili ispred crkve i Gorloas ju je predstavio eni krlaja Urijensa od Severnog Velsa, punakoj, ozbiljnoj matroni, i Ektorijusovoj eni Flavili, nasmeenoj i ne mnogo starijoj od Igrene. Malo je popriala sa njima, ali svi su najvie razmiljali kako e Ambrozijeva smrt delovati na vojnike i na njihove mueve, pa su joj misli lutale; nije mogla da se zainteresuje za njihove prie, a njihovo pobono dranje ju je zamaralo. Flavila je bila negde oko estog meseca trudnoe, i trbuh je poeo da joj se pomalja ispod rimskih tunika, pa je posle nekog vremena razgovor preao na porodice. Flavila je rodila dve keeri koje su umrle od letnje zaraze prole godine i nadala se da e ove godine roditi sina. Urijensova ena, Gvinet, imala je sina starog otprilike kao Morgana. Raspitivale su se za Igrenino dete i raspravljale o korisnosti bronzanih amajlija protiv zimske groznice i o aroliji polaganja sveteniih knjiga ispod kolevke radi zatite od greva. "Greve izaziva loa hrana", rekla je Igrena. "Moja sestra, koja je svetenica-isceliteljka, rekla mi je da dete koje sisa pune dve godine i ija je majka zdrava nikada nema greve, nego samo ako se prepusti loe hranjenoj dojilji ili se prerano odbije i hrani kaama." "Ja to smatram za glupo sujeverje", rekla je Gvinet. "Misna knjiga je sveta i deluje protiv svih bolesti, a naroito kod male dece, koja su krtena protiv grehova oeva, a nisu jo poinila svoje." Igrena je nestrpljivo slegnula ramenima, ne elei da se raspravlja o takvim besmislicama.

ene su nastavile da priaju o arolijama protiv deijih bolesti, a ona je stajala i osvrtala se tamoamo, traei priliku da ih ostavi. Posle nekog vremena pridruila im se jo jedna ena, ije ime Igrena nije saznala; i ona je bila naduvena od poodmakle trudnoe, pa su je druge dve smesta uvukle u svoj razgovor, zanemarivi Igrenu. Posle nekog vremena ona se tiho povukla, rekavi (neprimeeno) da ide da potrai Gorloasa, pa je pola ka zadnjem delu crkve. Tu se nalazilo malo groblje, a iza njega jabuar, grana belih od cvetova koji su se belasali u sumraku. Miris jabukovog drvea bio je sve i prijatan, pogotovo Igreni kojoj su gradski mirisi poeli da smetaju; i psi i mukarci su se olakavali po kamenim ulicama. Iza svakih vrata nalazila se smrdljiva kuhinja prepuna svega, od prljavih posuda sa zadahom mokrae i trulog mesa, do sadraja nonih posuda. I u Tintagelu je postojalo kuhinjsko spremite za to, ali Igrena se starala da se svakih nekoliko nedelja zameni novim, a da se staro zatrpa, a more je spiralo sve. Polako je etala kroz vonjak. Neka stabla bila su veoma stara, vornovata, sa nisko povijenim granama. Zaula je tih zvuk i primetila da na jednoj od niskih grana sedi mukarac. Nije primetio Igrenu; drao je glavu pognutu, a lice pokriveno dlanovima. No, po svetloj kosi odmah je poznala Utera Pendragona. Taman je htela da se okrene i tiho udalji, znajui da ne bi voleo svedoka svome bolu, ali uo je njene lake korake i podigao glavu. "Jesi li to ti, gospo od Kornvola?" Lice mu je bilo zgreno i mrano. "Sada moe otrati i rei vrlom vojvodi da se vojskovoa Britanije krije i plae kao starica!" Brzo mu je prila, uznemirena tim ljutitim, neprijatlejskim licem. "Zar misli da Gorloas ne ali, gospodaru? Kako hladan i bezoseajan mora da bude ovek kako ne bi plakao za kraljem koga je voleo itavog ivota! Da sam ja mukarac, ne bih elela da sledim vou koji ne bi plakao zbog smrti voljenih, zbog palih drugova, pa ak i hrabrih neprijatelja." Uter je duboko uzdahnuo, briui lice vezenim rukavom tunike. "Pa, to je istina", rekao je. "Kad sam bio mlad, ubio sam saksonskog poglavicu Horsu u boju, posle mnogo bitaka u koje me je izazvao i potom ih izbegao, i plakao sam zbog njegove smrti, jer je bio hrabar ovek. Iako je bio Saksonac, bilo mi je ao to smo morali da budemo neprijatleji, a ne braa i drugovi. Ali u potonjim godinama poeo sam da se oseam suvie star da plaem zbog onoga to se ne moe popraviti. Pa ipak - kada sam uo svetog oca tamo u crkvi, kako pria o sudnjem danu i venom prokletstvu pred Bojim prestolom, i kad sam se setio koliko je Ambrozije bio dobar i poboan, i koliko je voleo i plaio se Boga, nikada ne proputajui da postupi ljubazno i asno - ponekad mi je suvie teko da podnesem tog njihovog Boga, i gotovo da sam poeleo da mogu mirno sluati mudre druide, koji ne govore o presudama nego o onome to ovek zaslui u ivotu. Ako sveti biskup govori istinu, Ambrozije sada lei u plamenu pakla i nee se spasti sve do kraja sveta. Malo znam o raju, ali voleo bih da je moj kralj sada tamo." Pruila je ruku ka njemu. "Nemoj misliti da Hristovi svetenici znaju vie od ostalih smrtnika o onom to dolazi posle ivota. Samo bogovi to znaju. Na Svetom ostrvu, gde sam odrasla, uili su nas da je smrt samo kapija ka novom ivotu i veoj mudrosti, i mada nisam dobro poznavala Ambrozija, rado zamiljam kako sada ui, kraj nogu svog Boga, kakva je istinska mudrost. Koji bi mudar Bog osudio oveka na pakao zbog neznanja, umesto da ga naui kako da bolje postupa u narednom ivotu?" Osetila je da ju je Uter uhvatio za ruke i ula je njegov glas u tami. "Pa, tako je. Tako je Apostol rekao: 'Sada vidim kao u ogledalu, nejasno, ali tada u videti licem u lice'. Moda ne znamo, moda ni svetenici ne znaju, ta nas eka posle smrti. Ako je Bog sveznajui, zato bismo zamiljali da je manje milostiv od ljudi? Kau da je Hrist poslat zbog Boje ljubavi, a ne iz osvete." Neko vreme su utke sedeli. Potom se oglasio Uter. "Gde si nauila tu mudrost, Igrena? Mi u crkvi imamo svete gospe, ali one nisu udate, niti zalaze meu nas grenike." "Roena sam na Ostrvu Avalon; majka mi je bila svetenica u tamonjem Velikom Hramu." "Avalon", rekao je. "On lei u Letnjem moru, zar ne? Bila si jutros na Veu; zna da emo ii tamo. Merlin mi je obeao da e me odvesti kralju Leodegrancu i predstaviti me na njegovom dvoru, mada, ako ispadne onako kako eli Lot od Orknija, Urijens i ja emo poi nazad u Vels

kao prebijeni psi, podvijenih repova; ili emo se boriti pod njegovom zastavom i ukazivati mu ast, na ta bih pristao kada sunce izie nad zapadnom obalom Irske." "Gorloas je rekao da e svakako ti biti naredni Veliki Kralj", rekla je Igrena, i odjednom ju je zapanjilo saznanje da sedi tu, na grani drveta, sa narednim Velikim Kraljem Britanije, razgovarajui sa njim o veri i o dravnim pitanjima. I on je to shvatio, osetilo mu se u glasu kada je rekao: "Nikada nisam mislio da u razgovarati o ovakvim stvarima sa enom vojvode od Kornvola." "Zar zaista misli da ene ne znaju nita o dravnim pitanjima?" upitala je. "Moja sestra Vivijen, kao i naa majka pre nje, Gospa je od Avalona. Kralj Leodegranc i drugi kraljevi esto dolaze da se savetuju sa njom o sudbini Britanije..." Uter ju je prekinuo uz osmeh. "Moda bi trebalo da se sa njom posavetujem o tome koji je najbolji nain da sklopim savez sa Leodegrancom, i sa Banom od Donje Britanije. Jer ako oni sluaju njene savete, onda samo treba da steknem njeno poverenje. Reci mi, je li Gospa udata i je li lepa?" Igrena se zakikotala. "Ona je svetenica, a svetenice Velike Majke se ne udaju, niti sklapaju veze sa smrtnicima. One pripadaju samo bogovima." A onda se setila ta joj je Vivijen rekla, i da je mukarac koji sedi kraj nje na grani deo njenog proroanstva; ukoila se, uplaena od onog to je uinila - je li svojevoljno pola u zamku koju su joj spremili Vivijen i Merlin? "ta je bilo, Igrena? Je li ti hladno? Jesi li se uplaila rata?" upitao je Uter. Odgovorila je prvo ega se setila. "Razgovarala sam sa Urijensovom i Ektorijusovom enom one ne izgledaju odve zabrinute zbog dravnih pitanja. Mislim da moda zato Gorloas ne veruje kako bih mogla da znam ita vie od njih." Uter se nasmejao. "Poznajem gospe Flavilu i Gvinet - one zaista sve preputaju svojim muevima i bave se jedino predenjem, tkanjem, raanjem dece i drugim enskim poslovima. Zar tebe to ne zanima, ili si toliko mlada kao to izgleda, premlada i za udaju, a kamoli za raanje dece i brigu o njima?" "Udata sam etiri godine", odgovorila je Igrena, "i imam ker od tri godine." "Na tome bih mogao da zavidim tvom vojvodi; svaki mukarac eli decu koja e ga naslediti. Da je Ambrozije imao sina, sada ne bismo bili u ovoj nevolji. No", uzdahnuo je, "ne volim ni da pomislim ta e zadesiti Britaniju ako ona krastaa od Orknija postane Veliki Kralj, ili Urijens, koji misli da se sve moe reiti slanjem glasnika u Rim." U glasu mu se opet osetio jecaj. "Ljudi kau da elim da postanem Veliki Kralj, ali rado bih se odrekao svih elja kad bi Ambrozije sedeo na ovoj grani sa nama, ili makar njegov sin, koji bi veeras bio krunisan u istoj ovoj crkvi! Ambrozije se bojao toga ta e se desiti kada njega ne bude vie. Mogao je da umre jo zimus, ali se nadao da e nas navesti da se sloimo oko toga ko e ga naslediti..." "Kako to da nije imao sinova?" "Oh, imao je on sinove, dvojicu. Jednog su ubili Saksonci; zvao se Konstantin, kao kralj koji je pokorio ovo ostrvo. Drugi je umro od strane groznice kada je imao svega dvanaest godina. esto je govorio da sam mu ja postao kao sin koga je eleo." Ponovo je zario lice u dlanove, plaui. "Uinio bi me i svojim naslednikom, ali ostali kraljevi ne bi pristali na to. Sledili su me kao vojskovou, ali bili su ljubomorni na moj uticaj - Lot, proklet bio, najgori je od svih. Nije to bilo zbog ambicije, Igrena, kunem se, nego da bih zavrio ono to je Ambroziju ostalo nezavreno!" "Mislim da to svi znaju", rekla je, gladei ga po ruci. Bila je bespomona pred tolikom tugom. "Mislim da Ambrozije ne moe biti srean, ak ni u raju, ako pogleda dole i vidi kolika tuga i zbrka vladaju, jer kraljevi ve sklapaju zavere i svaki se trudi da osvoji mo za sebe! Pitam se da li bi mu bilo po volji da ubijem Lota kako bih stekao mo ? Jednom nas je naterao da se zakunemo kao krvni pobratimi; to ne bih mogao da prekrim", govorio je Uter. Lice mu je bilo vlano od suza. Igrena je, kao to bi uinila sa svojim detetom, uzela laki veo koji joj je zaklanjao lice kako bi ga obrisala. "Znam da e uiniti asno ono to se mora, Utere, Nijedan ovek kome je Ambrozije verovao

ne bi mogao drugaije." Iznenada ih je zaslepio sjaj upaljene baklje; Igrena se ukoila u mestu, sa velom jo na Uterovom licu. "Jesi li to ti, gospodaru Pendragone?" otro je upitao Gorloas. "Jesi li video... ah, gospo, tu li si?" Igrena, postiena i nekako kriva zbog muevljevog otrog glasa, skliznula je sa grane. Suknja joj se zakaila za neku granicu i zategla joj se iznad kolena, tako da su joj noge bile otkrivene; brzo ju je trgla da je oslobodi i ula je cepanje tkanine. "Mislio sam da si se izgubila - nisi bila u kui", grubo je rekao Gorloas. "ta radi ovde, pobogu?" I Uter je skliznuo sa grane. ovek koga je maloas videla kako otvoreno plae za svojim kraljem i usvojenim ocem, obeshrabren zbog tereta koji ga je snaao, namah je nestao; glas mu je bio glasan i odsean. "Eto, Gorloase, postao sam nestrpljiv zbog brbljanja onog svetenika, pa sam iziao na ist vazduh bez pobonog mumlanja; a tvoja gospa, kojoj razgovori uvaenih gospa takoe nisu bili po ukusu, nala me je ovde. Madam, zahvaljujem se", rekao je, lako se naklonio i udaljio se. Primetila je kako pazi da mu svetlost baklje ne padne na lice. Nasamo sa Igrenom, Gorloas ju je pogledao sa ljutitom sumnjom. Dao joj je znak da poe napred. "Moja gospo, mora vie paziti da izbegne ogovaranja; rekao sam ti da se dri podalje od Utera. Njegov ugled je takav da nijedna pristojna ena ne treba da bude viena kako nasamo razgovara sa nim." Igrena se okrenula i ljutito odgovorila. "Zar to misli o meni, da sam ena koja e se odunjati i spariti sa nepoznatim mukarcem kao ivotinja u polju? Zar misli da sam legla sa njim na toj grani, kao ptica? Hoe li da pregleda moju haljinu, da vidi je li izguvana od grljenja sa njim na zemlji?" Gorloas je podigao ruku i udario je, ne prejako, ali pravo preko usta. "Ne igraj se sa mnom, gospo! Rekao sam ti da ga izbegava; posluaj me! Mislim da si asna i potena, ali ne verujem tom oveku, niti elim da prui enama povod za ogovaranje!" "Svakako da ne postoji opakiji um od onoga dobre ene - osim moda um svetenika", besno je odgovorila Igrena. Protrljala je usta na mestu gde ju je Gorloas udario, pa je rasekla usnu o zube. "Kako se usuuje da podigne ruku na mene? Kada te prevarim, moe da mi odere kou sa lea, ali ne dam da me tue zbog razgovora! Zar misli, za ime bogova, da smo razgovarali o ljubavi?" "A o emu si uopte razgovarala sa tim ovekom, u ovo doba, za ime Boga?" "O mnogo emu", rekla je, "a uglavom o Ambroziju i o raju, i... da, o raju i o onome to moemo oekivati posle ivota." Gorloas ju je sumnjiavo odmerio. "To mi se ini malo verovatno, jer on nije umeo da ukae potovanje pokojniku ni time to bi ostao do kraja mise." "Smuilo mu se - kao i meni - od svih onih psalama, kao da se oplakuje najgori od svih ljudi, a ne najbolji od svih kraljeva!" "Pred Bogom su svi ljudi bedni grenici, Igrena, a u Hristovim oima kralj nije nita bolji od ostalih smrtnika." "Da, da", nestrpljivo je rekla. "ula sam kako tvoji svetenici tako govore, a takoe provode mnogo vremena ubeujui nas kako je Bog ljubav i na otac na nebesima. A ipak sam primetila kako se veoma uvaju da mu ne dopadnu aka i ale za onima koji preu u veni mir, ba kao oni koji se pribliavaju da budu rtvovani na krvavom oltaru Velikog Gavrana. Kaem ti da sam priala sa Uterom o onome to svetenici znaju o raju, a ini mi se da ne znaju ba mnogo!" "Ako si razgovarala sa Uterom o veri, onda je to svakako jedini put da je taj krvavi ovek to uinio!" progunao je Gorloas. Igrena je sada zaista bila besna. "Plakao je, Gorloase; plakao je za kraljem koji mu je bio kao otac. A ako se potovanje prema mrtvima ukazuje sedenjem i sluanjem zapevanja svetenika, onda nikad ne elim takvo potovanje! Zavidela sam Uteru, jer je mukarac i moe da doe i ode kad mu se svidi, i, svakako, da sam roena kao mukarac, ni ja ne bih mirno i pokorno sedela i

sluala one gluposti u crkvi. Ali nisam bila slobodna da odem, jer me je tamo odvukao ovek koji vie potuje svetenike i psalme nego mrtve!" Stigli su do vrata kue; Gorloas, lica tamnog od gneva, ljutito ju je gurnuo unutra. "Ne obraaj mi se vie takvim glasom, gospo, ili u te ozbiljno prebiti." Igrena je shvatila da je bukvalno iskezila zube kao pobesnela maka, a glas joj je bio siktav. "Samo probaj da me dodirne, Gorloase, i nauiu te da ker Svetog ostrva nije niija robinja niti sluavka!" Gorloas je zaustio da otro odgovori, a Igrena je na trenutak pomislila da e je ponovo udariti. Umesto toga, s naporom je savladao bes i okrenuo se od nje. "Nije pristojno da stojim ovde i viem dok je moj kralj i moj gospodar jo nesahranjen. Moe da noas spava ovde, ako se ne boji da ostane sama; ako se boji, dau da te otprate do Ektorijusove kue, da spava sa Flavilom. Ja i moji ljudi emo postiti i moliti se do izlaska sunca, kada e Ambrozije biti poloen u zemlju na veni poinak." Igrena ga je pogledala iznenaeno, uz narastajui prezir. Znai, zbog straha od senke mrtvaca mada ju je zvao drugim imenom i smatrao to potovanjem - on nee jesti, piti niti lei sa enom dok kralja ne sahrane. Hriani kau da su se oslobodili druidskih praznoverica, ali stvorili su svoje sopstvene, i Igrena je oseala da su njihova sujeverja mnogo stranija, jer su odvojena od prirode. Iznenada joj je bilo veoma milo to noas nee morati da legne sa njim. "Ne", rekla je, "ne bojim se da ostanem sama." 4. Ambrozije je sahranjen u zoru. Igrena, koju je pratio Gorloas, jo ljut i utljiv, posmatrala je svetkovinu neobino odsutno. etiri godine se trudila da se pomiri sa verom koju je potovao Gorloas. Sada je znala da, mada e ukazivati njegovoj veri utivo potovanje kako ga ne bi razljutila - i zaista, vaspitanje ju je nauilo da su svi bogovi jedan i da niko nikada ne treba da ismeva ime pod kojim drugi potuju Boga - nee vie pokuavati da bude pobona kao on. ena treba da potuje muevljeve bogove, i ona e se pretvarati da to ini, ali vie nikada nee dopustiti da je obuzme strah da e njegov svevidei, osvetoljubivi Bog moi da stekne mo nad njom. Tokom svetkovine primetila je Utera; izgledao je umorno i izmodeno, podbulih oiju, kao da je i on postio i bdeo; to ju je nekako dirnulo. Jadnik, niko ne mari da li gladuje, nema nikog da mu kae koliko je to glupo, kao da mrtvi lebde oko ivih i proveravaju kako se ponaaju, pa e biti ljubomorni to ovi jedu ili piju! Mogla je da se kladi kako kralj Urijens nije pravio takve gluposti; izgledao je sit i odmoran, i iznenada je poelela da bude stara i mudra kao Urijensova gospa, koja moe da govori svom muu i da mu kae kako da se ponaa. Posle sahrane, Gorloas je odveo Igrenu nazad u kuu i jeo je sa njom, ali je i dalje bio utljiv i smrknut, i smesta se udaljio. "Moram na Vee", rekao je. "Lot i Uter e se sigurno posvaati, i moram im nekako pomoi da se sete ta je Ambrozije eleo. ao mi je to te ostavljam samu, ali poslau oveka da te prati po gradu, ako eli." Dao joj je malo kovanog novca i dozvolio joj da kupi sebi ono to moda poeli, a kazao je i da e njegov ovek poneti vreu, ukoliko ona poeli da na trnici kupi zaine i druge potreptine za domainstvo u Kornvolu. "Nema razloga da doe ak ovamo, a da ne kupi ono to ti je moda potrebno. Ja nisam siromah, i moe da kupi sve to ti treba za voenje domainstva, ne mora da me prvo pita; seti se da ti verujem, Igrena", rekao je, obuhvativi joj lice dlanovima i poljubivi je. Mada to nije kazao, znala je da je to njegov nain da se izvini zbog sumnjiavosti i onog udarca, i malo se odobrovoljila; uzvratila mu je poljubac sa istinskom nenou. Bilo je uzbudljivo etati se kroz veliku trnicu Londinijuma; ma koliko grad bio prljav i smrdljiv, izgledalo je da se u njemu odrava etiri ili pet jesenjih vaara odjednom. Zastava vojvode od Korvola, koju je nosio njen pratilac, uvala ju je da je ne guraju preterano. Ipak je bilo pomalo zastraujue ii kroz ogromnu trnicu, pored stotina trgovaca koji su oglaavali svoju robu. inilo joj se da je sve to vidi novo i divno, upravo ono to joj je potrebno, ali reila je da vidi itavu trnicu pre nego to ita kupi; i tek tada je uzela zaine, kao i lepu tkanu vunu sa

ostrvlja, mnogo finiju od one od kornvolskih ovaca - Gorloas e ove godine dobiti novi ogrta; poee da tka obrube im se vrati u Tintagel. A sebi je kupila nekoliko smotuljaka bojene svile; bie prijatno vesti po tako jasnim bojama, pravi odmor za ruke posle grube vune i lana. Nauie tome i Morgozu. A dogodine je krajnje vreme da naui Morganu da prede; ako je zaista zanela jo jedno dete, dogodine u ovo vreme bie teka i nezgrapna, pa e joj najvie odgovarati da sedi i ui ker da prede. Dete od etiri godine svakako je dovoljno staro da ui kako se dri preslica i kako se izvlai nit, mada e njena prea svakako biti dobra samo za vezivanje paketa konca za bojenje. Takoe je kupila arenih traka; bie lepe na Morganinim sveanim haljinicama, a mogu se skidati sa onih iz kojih dete izraste, pa priivati na nove, vee. Sada, kad je dovoljno velika da vie ne umrlja odeu, treba da bude obuena kako dolikuje keri vojvode od Kornvola. Trica je bila dupke puna; u daljini je primetila enu kralja Urijensa i druge lepo obuene gospe, i upitala se da li su svi oenjeni lanovi Vea poslali svoje gospe u pazar po Londinijumu ovog jutra, dok se oni raspravljaju. Igrena je kupila srebrne kope za cipele, mada je bila sigurna da se i u Kornvolu mogu nai sline, jer joj se dopalo da nosi cipele sa kopama donetim ak iz Londinijuma. Ali kada joj je prodavac ponudio i bro od srebrnog filigrana oko zrna ilibara, odbila je, zapanjena to je potroila toliko novca. Bila je veoma edna, i pogled na prodavce jabukovae i toplih pita ju je mamio, ali inilo joj se neprikladno da sedi i jede na otvorenoj trnici, kao pas. Rekla je pratiocu da se vrati u kuu, odluivi da tamo jede hleba, sira i piva. Vojniku je, izgleda, bilo krivo, pa mu je dala jedan od preostalih novia i rekla mu da kupi sebi pie ako eli. Kada se vratila u kuu, bila je umorna, pa je bezvoljno sedela nad paketima. Rado bi smesta poela da pravi opive, ali to e morati da saeka dok se vrati u svoje malo utoite. Ponela je sa sobom preslicu, ali predenje joj se inilo suvie dosadno, pa je sela i razgledala pazar sve dok nije uao Gorloas, neizgled veoma umoran. Pokuao je da sa zanimanjem razgleda ta je sve nakupovala, pohvalio ju je zbog tedljivosti, ali bilo joj je jasno da se bavi drugim mislima, mada su mu se dopale trake za Morganine haljine i rekao je da je dobro to je kupila srebrne kope. "Trebalo bi da ima i srebrni ealj, a moda i novo ogledalo, tvoje staro bronzano je izgrebano. Neka Morgoza uzme to staro, sad je ve odrasla devojka. Sutra poi i izaberi sebi novo, ako eli." "Hoe li sutra ponovo biti Vee?" "Bojim se da hoe, a verovatno i prekosutra i naksutra, sve dok ne ubedimo Lota i ostale da izvre Ambrozijevu volju i prihvate Utera za Velikog Kralja", gunao je Gorloas. "Tvrdoglavi magarci, svi redom! Da je barem Ambrozije ostavio za sobom sina, mogli bismo mu se lepo zakleti na vernost kao Vrhovnom Kralju i onda samo izabrati vojskovou, prema vrlinama dokazanim u boju. Tada se pitanje ne bi ni postavljalo, izabrali bismo Utera; ak i Lot to zna. Ali Lot je uasno eljan da postane Veliki Kralj, i to samo zato to mu se ini da bi bilo lepo nositi krunu i primati zavete od nas ostalih. A na Severu bi ljudi eleli kralja iz svojih krajeva, i zato podravaju Lota - zapravo, ini mi se da e, ako na kraju izaberemo Utera, svi kraljevi sa severa, osim moda Urijensa, otii kui, ne zaklevi mu se na vernost. Ali ak i radi zadravanja odanosti njih sa severa, ne bih pristao da poloim zakletvu Lotu. Jedino to bih voleo u vezi sa njim jeste da ga utnem u stranjicu nekog blatnjavog dana!" Slegnuo je ramenima. "Ovo je dosadan razgovor za enske ui, Igrena. Donesi mi malo hleba i hladnog mesa, ako hoe. Noas uopte nisam spavao i umoran sam kao da sam itav dan ratovao; rasprave su teak posao." Zaustila je da kae kako bi njoj to bilo zanimljivo, a onda je slegnula ramenima i okanila se toga. Nee pokuavati da izmami od njega priu, kao da je dete koje moli za bajku pred spavanje. Ako mora da sazna ta se deava samo iz brbljanja ljudi na trnici, neka. On e noas biti umoran i elee samo da spava. Leala je budna kraj njega, do kasno u no, i razmiljala o Uteru. Kako to izgleda, znati da te je Ambrozije odabrao za Velikog Kralja, i znati da u to tek treba da ubedi ostale, moda ak i maem? Nervozno se promekoljila, pitajui se da li je Merlin stvarno bacio ini na nju, kad ne

moe da se otrgne od misli o Uteru. Konano je zadremala, i u zemlji snova se nala u vonjaku gde je razgovarala sa Uterom, gde mu je svojim velom brisala suze. Sada, u snu, on je uhvatio kraj vela i privukao je sebi, i poloio je usne na njene; i u tom poljupcu bilo je slasti, slasti koju nije nijednom osetila tokom ovih godina sa Gorloasom, i shvatila je da se predaje tom poljupcu, oseajui kao joj se telo rastapa. Pogledala ga je u plave oi i pomislila u snu: Uvek sam bila dete, do ovog trenutka nisam znala kako je to biti ena. Glasno je rekla: "Nisam znala kako izgleda voleti." Privukao ju je blie sebi i legao preko nje, i Igrena je, oseajui kako joj vrelina i slast obuzimaju itavo telo, ponovo je podigla usne ka njegovim, i probudila se, iznenaena, i ustanovila da ju je Gorloas zagrlio dok je spavala. Slast sna joj je jo ispunjavala itavo telo, pa ga je sanjivo zagrlila oko vrata, ali ubrzo je postala nestrpljiva i jedva je ekala da on zavri i da ponovo padne u teak, nemiran san. A ona je leala budna, drhtei, sve do zore, pitajui se ta se deava sa njom. Vee je trajalo itave te sedmice, i Gorloas je svako vee dolazio kui bled i besan, izmoden svaama. Jednom je planuo. "Sedimo tamo i priamo, a na obalama se Saksonci moda spremaju da povedu rat protiv nas! Zar te budale ne vide koliko nam bezbednost zavisi od ugovornih trupa koje dre saksonske obale i koje nee slediti nikoga do Utera, ili nekog od svojih? Zar se Lot toliko ispizmio na Utera da bi radije sledio obojenog poglavicu koji slui bogu-konju?" ak su i zadovoljstva trnice izbledela; veim delom nedelje padala je kia, i Igrena, koja je u sledeoj kupovini nabavila igle, sedela je i krpila svoju i muevljevu odeu, i alila to nije ponela eref da moe lepo da veze. Uzela je neke od kupljenih tkanina i poela da od njih pravi pekire, porubljujui ih i ukraavajui arenim koncem. Sledee nedelje dobila je mesenicu i oseala se obeshrabreno i iznevereno; Gorloas joj ipak nije usadio sina koga je eleo. Nije joj jo ni dvadeset, nemogue da je ve postala jalova! Setila se prie koju je nekada ula, o eni udatoj za postarijeg mua, koja mu nikako nije raala sina sve dok se jedne noi nije iskrala i legla sa pastirom u polju, pa je starac mu bio veoma zadovoljan lepim, zdravim deakom. Da i jesam jalova, pomislila je ljutito Igrena, to je svakako njegova krivica! On je star i krv mu se istanjila od godina ratovanja. A onda se setila sna, oseajui i strah i krivicu. Merlin i Vivijen su tako rekli; rodie sina Velikom Kralju, sina koji e isceliti zemlju od ovih nevolja. Sam Gorloas je rekao: da je Ambrozije ostavio za sobom sina, ne bi bilo svih ovih natezanja. Da je Uter odabran za Velikog Kralja, stvarno bi trebalo da odmah napravi sebi sina. A ja sam mlada i zdrava. Da sam njegova krlajica rodila bih mu sina... Kad god bi stigla dotle, rasplakala bi se od iznenadnog, skrivenog oajanja. Udata sam za starca, i sa devetnaest godina ivot mi je zavren. Mogla bih isto tako da budem matora starica, koja ne mari hoe li iveti ili umreti, pa samo da sedim kraj vatre i razmiljam o raju! Povukla se u postelju i rekla muu da je bolesna. Tokom te nedelje, u kuu joj je doao Merlin, dok je Gorloas bio na Veu. Poelela je da iskali na njemu sav svoj jad i bes - on je zapoeo ovo, bila je smirena i pomirena sa ivotom sve dok on nije doao! Ali bilo je nezamislivo obratiti se grubo jednom Merlinu od Britanije, bio joj otac ili ne. "Gorloas mi kae da si bolesna, Igrena. Mogu li ti nekako pomoi svojim isceliteljskim znanjem?" Oajno ga je pogledala. "Samo ako moe da me podmladi. Oseam se tako stara, oe, tako stara!" Pomilovao ju je po blistavim, riim uvojcima. "Ne vidim nijednu sedu u tvojoj kosi niti boru na tvom licu, dete." "Ali moj ivot je zavren. Ja sam starica, ena jednog starca..." "Mir, mir", teio ju je, "umorna si i bolesna, i bie ti svakako bolje kada se mesec ponovo promeni. Ovako je najbolje, Igrena", rekao je, otro je pogledavi, i iznenada je shvatila da joj je proitao misli; kao da se obratio pravo njenom umu, ponavljajui ono to joj je kazao u Tintagelu: Nee roditi sina Gorloasu. "Oseam se... kao u zamci", rekla je, pognula glavu, rasplakala se i uutala.

Gladio ju je po neoeljanoj kosi. "San je najbolji lek za ovu tvoju bolest, Igrena. A snovi su pravi lek za ono to te mui. Ja, koji sam gospodar snova, poslau ti jedan lekovit." Pruio joj je ruku nad lice, blagoslovio je i otiao. Upitala se da nije neko njegovo delo, ili neka Vivijenina arolija - moda je ipak bila zaela Gorloasvog sina i pobacila ga; takve stvari se deavaju. Nije mogla da zamisli Merlina kako joj sipa u pivo neku travku ili maiju, ali moda je imao dovoljno moi da je zaara izdaleka. A onda je pomislila da je moda tako i najbolje. Gorloas je star, videla je senku njegove smrti. Zar eli da sama podie sina do zrelosti? Kada se Gorloas to vee vratio kui, inilo joj se da opet vidi iza njega senku njegovog stranog usuda, smrt kako vreba, posekotinu od maa preko oka, lice izmodeno tugom i oajem; i odvratila je lice od njega, oseajui, kada ju je dodirnuo, da je grli mrtav ovek, le. "Hodi, mila moja, ne ustei se", tepao joj je Gorloas, sedei na krevetu kraj nje. "Znam da si umorna i bolna, mora da si se uelela kue i deteta, ali sada vie nee dugo trajati, imam vesti za tebe, sluaj pa u ti ispriati." "Je li Vee stiglo blizu odluke o kralju?" "Moda jeste", rekao je Gorloas. "Jesi li ula guvu na ulicama danas po podne? Pa, Lot od Orknija i kraljevi sa severa su otili. Sada su sasvim ubeeni da Lot nee biti izabran za Velikog Kralja sve dok Sunce i Mesec ne iziu zajedno na zapadu, i zato su otili, ostavljajui nas ostale da uradimo ono to znamo da je Ambrozije eleo. Da sam na Uterovom mestu - i to sam mu i rekao - ne bih nikuda iao sam po zalasku sunca; Lot je pri odlasku izgledao kao dukela kojoj je odseen rep, i ne bih se iznenadio kad bi reio da zalei ranjeni ponos time to bi poslao nekog sa bodeom da prati Utera." "Zaista misli da e Lot pokuati da ubije Utera?" apnula je. "Pa, on nije dorastao Uteru u borbi. No u lea, to bi vie liilo na Lota. Milo mi je to vie nije meu nama, mada bi mi laknulo kada bi se Lot zakleo da e uvati mir. Zavet nad nekom svetom relikvijom, koji se ne bi usudio da pogazi - a ak i tada bih ga se uvao", rekao je Gorloas. Kad su legli, okrenuo se ka njoj, ali odmahnula je glavom i odgurnula ga. "Samo jo jedan dan", rekla je, i on je uzdahnuo, okrenuo se i skoro istog asa zaspao. Znala je da nee moi jo dugo da ga odbija. No, obuzimao ju je uas, sad kad je videla smrtni usud kako vreba nad njim. Govorila je sebi da, ma ta se desilo, mora ostati verna supruga asnog oveka koji je bio dobar prema njoj. A to joj je prizvalo seanje na sobu u kojoj su Merlin i Vivijen razbili njenu sigurnost i sav njen mir. Osetila je kako joj naviru suze, ali je pokuala da prigui jecaje, kako ne bi probudila Gorloasa. Merlin je rekao da e joj poslati san koji e joj zaleiti jad, ali sve ovo je i poelo snom. Bojala se da zaspi, plaei se da e doi novi san koji e razbiti ono malo mira to joj je ostalo. Jer znala je da e joj ovo unititi ivot, ako dozvoli; morae da pogazi re. A mada nije bila hrianka, dovoljno je sluala njihove propovedi da zna kako je ovo, po njihovim merilima, teak greh. Da je Gorloas mrtav... Igrena je zadrala dah, obuzeta uasom; prvi put je dozvolila sebi da pomisli tako neto. Kako je mogla poeleti da on umre - njen mu, otac njene keri? Kako je mogla znati da bi je Uter poeleo, ak i da Gorloas vie ne stoji izmeu njih? Kako moe da lei kraj jednog mukarca i da razmilja o drugom? Vivijen je govorila kao da se takve stvari esto deavaju...jesam li samo detinjasta i naivna, a da nemam pojma o tome? Neu spavati da ne bih sanjala... Ako bude nastavila ovako da se prevre, shvatila je, Gorloas e se probuditi. Ako bude plakala, elee da zna zato. A ta da mu kae? Igrena se tiho iskrala iz kreveta, obmotala dugaki ogrta oko nagog tela i pola da sedi kraj zamirue vatre. Zurila je u plamen i pitala se zato bi se Merlin od Britanije, druidski svetenik, savetnik kraljeva, Glasnik bogova, uplitao u ivot jedne mlade ene. Zapravo, ta jedan druidski svetenik radi kao savetnik na dvoru kralja koji bi trebalo da je hrianin?

Ako mislim da je Merlin toliko mudar, zato nisam spremna da se pokorim njegovoj volji? Dosta kasnije osetila je da su joj se oi zamorile od gledanja u ar i upitala se da li da se vrati i legne kraj Gorloasa ili da ustane i eta, kako ne bi zaspala i pri tom sanjala Merlinov obeani san. Ustala je i tiho otila do kunih vrata. S obzirom na trenutno raspoloenje, nije se nimalo iznenadila kad se osvrnula i ugledala svoje telo kako jo sedi kraj vatre, umotano u ogrta; nije se muila da otvara vrata sobe, kao ni vrata kue, nego je skliznula kroz njih kao utvara. A napolju je utvrdila da je veliko dvorite kue Gorloasovog prijatelja nestalo. Stajala je na irokoj ravnici, gde se nalazio krug od velikog kamenja, tek dodirnut svetlom praskozorja... ne; ta svetlost nije bilo sunce, nego velika vatra na zapadu, od koje je plamtelo itavo nebo na toj strani. Na zapadu, gde se nalaze izgubljene zemlje Lioneza i Isa; i veliko ostrvo Atlas - Alamezios, ili Atlantida, zaboravljeno kraljevstvo mora. Tamo je zaista besneo ogroman poar, planina se rasprsla i za jednu jedinu no je stradalo stotinu hiljada mukaraca, ena i dece. "Ali svetenici znaju", javio se glas kraj nje. "Jer tokom poslednjih stotinu godina gradili su hram zvezde ovde u ravnici, kako ne bi izgubili raun o godinjim dobima, niti o dolasku pomraenja meseca i sunca. Ovi ljudi ovde o tome ne znaju nita, ali znaju da smo mudri, svetenici i svetenice sa druge strane mora, i gradie za nas, kao to su i ranije..." Igrena je podigla pogled, bez iznenaenja, ka prilici u plavom ogrtau koja je stajala kraj nje, i mada mu je lice bilo sasvim drugaije, i nosio je neobinu kapu obavijenu zmijama, kao i zlatne zmije oko ruku - ukrasi ili narukvica - njegove oi bile su oi Utera Pendragona. Vetar je postajao sve jai preko visoravni gde je kameni krug iekivao sunce, podiui se nad kamenom u temelju. Oima svog ivog tela Igrena nikada nije videla Hram sunca u Salizberiju, jer druidi nisu hteli da mu se pribliavaju. Ko moe, pitali su, da oboava Vee bogove osim bogova u hramu izgraenom ljudskim rukama? I zato su odravali svoje sveanosti u gajevima posaenim rukom bogova. Ali kada je bila devojica, Vivijen joj je priala kako je tamo sve tano izraunato, vetinama danas izgubljenim, tako da ak i oni koji ne poznaju tajne svetenika mogu da predvide kada e doi pomraenje i da prate kretanja zvezda i godinjih doba. Igrena je znala da Uter, koji je stajao kraj nje - da li je to zaista Uter, ovaj visoki mukarac u svetenikom ogrtau satkanom pre mnogo stolea u zemlji koju danas smatraju predanjem? gleda na zapad, ka usplamtelom nebu. "Znai, konano je dola, kao to su nam rekli", kazao je i poloio joj ruku preko ramena. "Nikada nisam stvarno verovao sve do ovog trenutka, Morgana." Igrena, ena vojvode Gorloas, za trenutak se upitala zato je ovaj ovek zove imenom njenog deteta; ali pre nego to je stigla da dovri pitanje u sebi setila se da 'Morgana' nije ime, nego titula svetenice, koja znai samo 'ena koja je dola preko mora', u veri koju je ak i Merlin od Britanije smatrao predanjem i senkom predanja. ula je sebe kako progovara bez namere. "I meni se inilo nemogue da Lionez, Ahtarah i Ruta padnu i nestanu kao da nikada nisu ni postojali. Da li veruje da je tano da su bogovi kaznili zemlju Atlantide zbog njenih grehova?" "Ne verujem da bogovi tako rade", odgovorio je ovek kraj nje. "Zemlja drhti u velikom okeanu iza okeana koje mi poznajemo, i mada narod Atlantide govori o izgubljenim zemljama Mu i Veliki Brazil, ja znam da se u najveem okeanu iza zalaska sunca zemlja trese, a ostrva se izdiu i nestaju i tamo gde ljudi ne znaju nita o dobru i zlu, nego ive onako neduno kao pre nego to su nam bogovi dali saznanje da biramo izmeu dobra i zla. A ako zemaljski bogovi prosipaju gnev i osvetu podjednako na grene i bezgrene, onda ovo daleko unitenje ne moe biti kazna za grehe, nego je put prirode. Ne znam ima li to unitavanje svrhe, ili se zemlja jo nije smirila u svom konanom obliku, kao to ni mi, mukarci i ene, jo nismo savreni. Moda se i zemlja trudi da uzvisi duu i usavri se. Ne znam, Morgana. Te stvari su posao najviih Posveenika. Znam samo da smo povratili tajnu hramova, to nismo smeli da uradimo, i stoga smo prokleti." Zadrhtala je. "Ali svetenici su nam tako naredili." "Nijedan svetenik nas ne moe razreiti ovog krenja zaveta, jer re data pred bogovima

odjekuje kroz vreme. I stoga emo ispatati. Nije bilo dobro da se sve znanje o naim hramovima izgubi pod morem, i stoga smo poslati da prenesemo to znanje iz ivota u ivot, uz punu svest o tome da emo patiti zbog krenja zaveta. Moralo je biti tako, sestro." "Zato da budemo kanjeni posle ovog ivota za ono to nam je naloeno da uinimo? Zar svetenici misle da je pravo da ispatamo to smo ih posluali?" "Ne", odgovorio je ovek, "ali seti se zaveta koji smo dali..." i tu mu se glas slomio. "Zakleli smo se, u hramu sada izgubljenom pod morem, gde veliki Orion vie nee vladati. Zakleli smo se da podelimo usud onoga ko je ukrao vatru sa nebesa, kako ovek ne bi morao da ivi u tami. Veliko dobro nam je doneo taj dar vatre, ali i veliko zlo, jer ovek se nauio zloupotrebi i izopaenosti... i tako onaj ko je ukrao vatru, mada mu se ime potuje u svakom hramu jer je oveanstvu doneo svetlost, trpi zauvek muke okovan, dok mu leinar veito kljuca srce... To su Misterije: da se ovek moe slepo povinovati svetenicima i njihovim zakonima, pa da ivi u neznanju, ili da se voljno protivi, potujui donosioca Svetla, i podnese patnje na Toku Ponovnog Roenja. A vidi..." pokazao je navie, ka mestu gde se njihala prilika Veeg-odbogova, sa tri zvezde istote i pravednosti oko pojasa. "On jo stoji tamo, mada mu je hram nestao; i pogledaj, eno Toka kako se okree svojom krunom putanjom, mada se zemlja ispod njega moda gri u mukama i baca hramove i gradove i oveanstvo u plamenu smrt. A mi smo ovde izgradili novi hram, kako njegova mudrost nikada ne bi nestala." ovek za koga je znala da je Uter, iznutra, obgrlio ju je rukom, i znala je da je zaplakala. Grubo je privukao njeno lice svojem i poljubio ju je, a ona je osetila na usnama so njegovih suza. "Ne mogu da se pokajem", rekao je. "U hramu nam govore da se istinska radost nalazi samo u slobodi od Toka koji znai roenje i ponovno roenje, da moramo nauiti da preziremo zemaljske radosti i patnje, i da eznemo samo za mirom sadanjosti u venosti. Ali ja volim ivot na Zemlji, Morgana, i volim te ljubavlju koja je jaa od smrti, i ako je greh cena to smo vezani zajedno, ivot za ivotom tokom vekova, onda u greiti radosno i bez aljenja, jer to me vraa tebi, ljubljena moja!" Igrena nikada u ivotu nije iskusila takav poljubac, strastan, ali ipak je izgedalo kao da ih neki smisao iznad obine poude navodi da ostanu vezani. U tom trenutku zapljusnulo ju je seanje kako je prvi put upoznala ovog oveka - seanje na velike mermerne stubove i zlatne zvezde velikog Orionovog hrama, i Grada Zmija ispod njega, sa avenijama sfingi, ivotinja sa telom lava i licem ene, koje su vodile ka velikom putu za Hram... stajali su tu, na goloj ravnici, sa krugom od neobraenog kamena i sa poarom na zapadu koji je predstavljao samrtno svetlo zemlje u kojoj su roeni, gde su obitavali zajedno u Hramu jo od ranog detinjstva i gde su spojeni u svetom plamenu, da se nikad ne rastave dok god su ivi. A sada su uinili ono to e ih spojiti i posle smrti... "Volim ovu zemlju", grubo je rekao on. "Ovde gde smo sada, hramovi se prave od neobraenog kamena, a ne od srebra, zlata i mesinga, ali ja ve volim ovu zemlju i rado dajem ivot kako bih je ouvao, ovu hladnu zemlju u kojoj sunce nikad ne sija..." Stresao se pod ogrtaem, ali Igrena ga je povukla, tako da su okrenuli lea zamiruem plamenu Atlantide. "Gledaj na istok", rekla je, "jer uvek, dok velika svetlost zamire na zapadu, postoji obeanje ponovnog roenja na istoku." I tako su stajali, zagrljeni, pod blistaivm suncem koje je izlazilo iza oka na velikom kamenu. ovek je aputao. "Ovo je zaista veliki ciklus ivota i smrti..." Jo dok je govorio, privukao ju je uz sebe. "Doi e dan kada e ljudi zaboraviti, i ovo e biti samo prsten od kamenja. Ali ja u se seati, i vratiu ti se, ljubljena, kunem ti se." A onda je ula Merlinov ozbiljni glas. "Budi oprezna sa svojim nadama, jer e ti se svakako ispuniti." A onda tiina; Igrena se nala naga, umotana samo u ogrta, sklupana kraj poslednjeg hladnog pepela vatre u sobi u kojoj su odseli; A Gorloas je tiho hrkao u krevetu. Drhtei, vrsto se umotala u al i uunjala se, smrznuta do kostiju, nazad u postelju, traei poslednje ostatke toplote. Morgana. Zar je dala to ime detetu zato to je ona pod njim roena? Je

li ovo bio samo udan san koji joj je poslao Merlin, kako bi je ubedio da je poznavala Utera Pendragona u nekom ranijem ivotu? Ali ovo nije bio san - snovi su zbrkani, udni, svet u kome je sve glupost i varka. Znala je da je nekako odlutala u predele Istine, kuda dua odlazi kada je telo negde drugde, i nekako se vratila sa seanjem umesto sna. Jedno joj je ipak bilo jasno. Ako su se ona i Uter poznavali i voleli u prolosti, to objanjava otkuda joj snano oseanje da ga poznaje, zato joj nije stranac, zato ak i njegovi grubi - ili deaki - maniri njoj ne deluju uvredljivo, nego samo kao deo osobe kakva on jeste i kakva je oduvek bio. Setila se nenosti sa kojom mu je brisala suze velom, sada svesna ta je tada mislila: Da, uvek je bio ovakav. Plahovit kao deak, urei ka onome to eli, ne pitajui za cenu. Jesu li zaista njih dvoje doneli tajne iezle mudrosti u ovu zemlju, pre mnogo narataja, kada su iezle zemlje tek nestale pod zapadnim okeanom, i jesu li zajedno trpeli kazne zbog krenja zaveta? Kazne? Tog asa, ne znajui zato, shvatila je da je upravo ponovno roenje - ljudski ivot - trebalo da bude kazna, ivot u ljudskom telu umesto u beskonanom miru. Nasmeila se. Je li to zaista kazna, pomislila je, ili nagrada - iveti u ovom telu? Jer razmiljajui o iznenadnom buenju svog tela u naruju oveka koji je bio, ili e biti, ili je davno bio, Uter Pendragon, znala je jasno kao nikada ranije, ma ta svetenici govorili o tome: ivot, roen ili ponovno roen, u ovom telu, dovoljna je nagrada. Uukala se u krevetu i legla, sada nimalo sanjiva, gledajui u tamu i smeei se. Znai, Vivijen i Merlin su znali, moda, ono to joj je bilo sueno da uvidi: da je vezana za Utera vezom koja je njen brak inila samo povrnim i privremenim. Uinie po njihovoj volji; to je deo njene sudbine. Ona i ovek koji je sada Uter vezani su, pre mnogo ivota, sudbinom ove zemlje u koju su doli kada je Stari Hram pokopan. Sada, kada su Misterije ponovo ugroene, ovog puta hordama varvara i divljaka sa severa, vratili su se zajedno. Dato joj je da rodi jednog od velikih junaka koji e se, kako je reeno, vratiti u ivot kada budu potrebni, kralja koji je bio, i jeste, i ponovo e doi da spase svoj narod... ak i hriani imaju slinu priu, jer kau da je majka njihovog Isusa, dok ga je nosila, imala vizije i proroanstva da e roditi kralja. Nasmeila se u tami, razmiljajui o sudbini koja je ponovo ujedinjuje sa ovekom koga je volela pre toliko stolea. Gorloas? Kakve veze ima Gorloas sa njenom sudbinom, osim to ju je pripremio? Inae bi moda bila premlada da razume ta joj se deava. U ovom ivotu nisam svetenica. Ipak, znam da sam i dalje posluno dete svoje sudbine; kao to svi mukarci i ene to moraju biti. A za svetenike i svetenice ne postoji brak. Oni se daju onako kako moraju, po volji bogova, kako bi rodili one koji su kljuni za sudbinu oveanstva. Setila se velikog sazvea po imenu Toak, na severu. Seljaci ga nazivaju Velika Kola, ili Veliki Medved, i ono veito krui oko najsevernije zvezde; ali Igrena je znala da on predstavlja, svojim pojavljivanjem i nestajanjem, beskrajni Toak Roenja, Smrti i Ponovnog Roenja. A Div koji koraa nebom, sa maem za pojasom... Igreni se za trenutak uinilo da vidi junaka koji e doi, sa velikim maem u ruci, maem pokoritelja. Svetenici sa Svetog ostrva postarae se da on dobije ma, ma iz predanja. Gorloas se promekoljio i posegnuo ka njoj, i ona mu se posluno pribliila. Gaenje je potpuno nestalo pred nenou i saaljenjem, jer sada se nije bojala da e je opteretiti neeljenim detetom. To nije njena sudbina. Siroti, osueni ovek, nije imao udela u toj Misteriji. On je od onih koji se jednom raaju; ili, ako i nije, nije se seao, a njoj je bilo drago to ga moe uteiti ta obina sudbina. Kasnije, kada su ustali, uhvatila je sebe kako peva; Gorloas ju je radoznalo pogledao. "ini mi se da si ozdravila", rekao je, i ona mu se nasmeila. "Pa, jesam", rekla je. "Nikad se nisam bolje oseala." "Znai da ti je Merlinov lek koristio", rekao je Gorloas, a ona se nasmeila i nije odgovorila. 5.

Izgledalo je da se narednih dana u gradu govori samo o tome - da se Lot od Orknija povukao i otiao na sever. Postojao je strah da e to odloiti konaan izbor; ali samo tri dana kasnije, Gorloas se vratio u kuu, gde je Igrena zavravala novu haljinu od tkanine koju je nala na trnici, i rekao da je Vee Ambrozijevih savetnika uinio ono to su sve vreme znali da je Ambrozije eleo, i da je izabrao Utera Pendragona da vlada itavom Britanjom kao Veliki Kralj nad kraljevima u zemlji. "Ali ta je sa severom?" upitala je. "On e nekako urazumiti Lota ili e ratovati protiv njega", odgovorio je Gorloas. "Ne volim Utera, ali on je na najbolji borac. Ne bojim se Lota i siguran sam da ga se ni Uter ne boji." Igrena je osetila ono poznato mekoljenje Vida i znala je da e Lot imati vanu ulogu u narednim godinama... ali outala je; Gorloas joj je odavno pokazao da ne eli da ona razgovara o mukim poslovima, a i bolje da se ne svaa sa osuenim ovekom za ovo malo vremena to mu je preostalo. "Vidim da si zavrila novu haljinu. Nosie je, ako eli, kada Uter bude u crkvi proglaen za Velikog Kralja i krunisan, a potom e odrati prijem za sve mukarce i njihove gospe, pre nego to poe u zapadne predele da ga i oni proglase kraljem", rekao je. "On nosi ime Pendragona, Najveeg Zmaja, po zastavi koju nosi, a oni imaju neki sujeveran obred o zmajevima i kraljevima..." "Zmaj je isto to i zmija", rekla je Igrena. "Simbol mudrosti; druidski simbol." Gorloas se nezadovoljno namrtio i rekao da nee da ima posla sa takvim simbolima u hriankoj zemlji. "Pomazanje rukom biskupa trebalo bi da im bude dovoljno." "Ali nisu svi ljudi dorasli viim Misterijama", rekla je Igrena. Nauila je to jo kao dete na Svetom ostrvu, a otkako je sanjala o Atlantidi, inilo joj se da je sve to je tada nauila o Misterijama, a to je mislila da je zaboravila, poprimilo novo znaenje i dubinu u njenom umu. "Mudri ljudi znaju da simboli nisu potrebni, ali ne i obian svet sa sela; njima trebaju zmajevi koji lete nad kraljem, ba kao to im trebaju vatre Beltana, i Veliki Brak kada se kralj venava sa zemljom..." "Te stvari su hrianima zabranjene", strogo je rekao Gorloas. "Apostol je rekao: samo je jedno ime pod nebesima koje nas moe spasti, i svi ostali znaci i simboli su izopaeni. Ne bi me udilo da ujem tako neto od Utera, tog nedostojnika, koji se petlja u razvratne obrede pagana, raunajui na glupost prostaka. Nadam se da u doekati Velikog Kralja Britanije koji e se drati samo hrianskih obreda!" Igrena se nasmeila. "Mislim da nijedno od nas nee doiveti da vidi taj dan, muu moj. ak je i Apostol u tvojim svetim knjigama napisao da je za bebe mleko, a za snane mukarce meso, dok obian narod, koji se jednom raa, mora da ima svoje Svete Kladence i prolene vence i obredne plesove. Bio bi tuan dan za Britaniju kad se julske vatre ne bi palile i kad venci ne bi padali u Svete Kladence." "ak i avoli mogu da pogreno navode svete rei", odgovorio je Gorloas, ali nije se ljutio. "Moda je to Apostol i hteo da kae, kada je rekao da ene moraju da ute u crkvi, jer one lako padaju u takve greke. Kad bude starija i mudrija, Igrena, znae da je tako. A dotle, spremi se kako najlepe ume za slubu u crkvi i za veselje potom." Igrena je obukla novu haljinu i etkala kosu sve dok nije zasijala kao najfiniji bakar; kada se pogledala u srebrnom ogledalu - Gorloas je poslao na trnicu po njega, posle svega, i poklonio joj ga - iznenada se potiteno upitala hoe li je Uter uopte primetiti. Bila je divna, da, ali bilo je i drugih ena, lepih kao i ona, a mlaih, neudatih ena koje nisu raale - zato bi eleo nju, staru i iskorienu? Tokom itave crkvene sveanosti paljivo je gledala kako se Uter zarie i kako ga biskup pomazuje. Bar ovog puta psalmi nisu bili alosno zapevanje o Bojem srdbi i kazni, nego vesele pesme, pune hvale i zahvalnosti, a zvona su zvuala vedro, a ne gnevno. Potom, u kui koja je bila Ambrozijev tab, ekali su ih specijaliteti, vino i mnogo sveanosti, jer Ambrozijevi vojni poglavari zaklinjali su se jedan po jedan na vernost Uteru.

Igrena se umorila mnogo pre kraja. No, konano je i to bilo gotovo, i dok su se poglavari sa gospama okupljali oko vina i hrane, malo se izdvojila, posmatrajui blistavi skup. I tu ju je, konano, kao to je napola slutila da e biti, pronaao Uter. "Moja gospo od Kornvola." Duboko mu se naklonila. "Gospodaru Pendragone, moj kralju." Grubo joj je odgovorio: "Nema potrebe za takvim utivostima meu nama dvoma, gospo", i uhvatio ju je za ramena, ba kao u snu, pa se zagledala u njega, napola oekujui da e na njegovim miicama videti zlatne vezene zmije. Ali govorio je sasvim obino. "Sada vie ne nosi onaj dragulj. Bio mi je tako udan. Kada sam te prvi put video da ga nosi, bilo je to kao u snu koji sam jednom sanjao... Imao sam groznicu, proletos, i Merlin me je negovao, i sanjao sam udan san, a sada znam da sam te u tom snu prvi put video, mnogo pre nego to sam ti prvi put ugledao lice. Mora da sam zurio kao seoski klipan, gospo Igrena, jer sam se neprekidno trudio da se setim tog sna, i kakvu si ulogu u njemu imala, a kakvu je imao opal oko tvog vrata." "Rekli su mi da je jedna od osobina mog dragulja", odgovorila je, "da budi seanja due. I ja sam sanjala..." Poloio joj je ruku na miicu. "Ne mogu da se setim. Zato mi se ini da si nosila neto zlatno oko doruja, Igrena? Ima li zlatnu narukvicu u obliku - moda zmaja?" Odmahnula je glaovm. "Sada ne", rekla je, ukoena pomilju da je on, nekako i bez njenog znanja, delio to udno seanje i san. "Smatrae me neutivim klipanom, gospo od Kornvola. Mogu li da te ponudim vinom?" utke je odmahnula glavom. Znala je da bi joj, ako pokua da uzme pehar, ruka zadrhtala i da bi prosula pie. "Ne znam ta se deava sa mnom", ljutito je rekao Uter. "Sve to se zbiva ovih dana - smrt mog oca i kralja, rasprave svih ovih kraljeva, to to su me izabrali za Velikog Kralja - ini mi se nestvarno, a ti, Igrena, najnestvarnija si od svega! Jesi li bila na zapadu, gde veliki prsten od kamenja stoji u ravnici? Kau da je u davna vremena to bio druidski hram, ali Merlin tvrdi da nije, da je sagraen davno pre nego to su druidi doli u ove krajeve. Jesi li bila tamo?" "Ne u ovom ivotu, gospodaru." "Voleo bih da ti ga pokaem, jer jednom sam sanjao da stojim tamo sa tobom - oh, ne misli da sam ludak, Igrena, to uvek priam o snovima i proroanstvima", rekao je uz nagao, deaki osmeh. "Hajde da lepo priamo o obinim stvarima. Ja sam obian poglavar sa severa koji se iznenada probudio i ustanovio da je postao Veliki Kralj Britanije, i moda sam malo poludeo od iznenaenja!" "Biu sasvim obina", sloila se Igrena, smeei se. "A da si oenjen, pitala bih te kako ti je ena i ima li tvoj najstariji sin problema sa - oh, to je najobinija stvar koji bih mogla da te pitam - da li su mu izbili zubi pre vruina, ili da li je imao osipe od pelena!" Nasmejao se. "Mislie da nisam dovoljno star za enidbu", rekao je. "Imao sam dovoljno ena, Bog zna koliko. Moda ne bi trebalo da tako govorim eni najpobonijeg poglavara; otac Derom bi rekao da sam imao previe ena za duevni mir! Ali nikada nisam sreo neku do koje bi mi bilo stalo, poto bismo ustali iz postelje, a uvek sam se plaio da se oenim nekom sa kojom nisam spavao, jer bih se moda i od nje tako umorio. Uvek mi se inilo da bi trebalo da postoji veza vra od one izmeu mukarca i ene, mada hriani smatraju da je to dovoljno - kako oni kau, bolje oeniti se nego goreti? E, nisam izgoreo, jer sam zagasio vatru, ali ipak oseam da mora postojati plamen koji se nee predati tako brzo, i da takvom enom treba da se oenim." Iznenada je promenio temu. "Da li voli mua?" Vivijen ju je isto pitala, a ona joj je odgovorila da nije vano. Nije znala ta govori. Sada je tiho rekla: "Ne. Dali su me njemu kada sam bila premlada da bih marila za koga se udajem." Uter se okrenuo i poeo ljutito da koraa. "A vidim da nisi kurva koja se tumba po tuim krevetima, i zato me je, za ime svih bogova, oparala ena udata za jednog od mojih najodanijih voa..."

Znai, Merlin je bacio malo ini i na Utera. No, sada joj to nije smetalo. To joj je bila sudbina, a ono to e se desiti morae da se desi. Ali nije mogla da veruje da joj je sudbina da prevari Gorloasa, ovde i ovako. To kao da je bio deo sna o velikoj ravnici, i kao da je mogla da nazre senku velikog prstena od kamenja, kad joj je poloio ruku na rame. Ali bila je zbunjena. Ne, to je bio drugi svet i drugi ivot. inilo joj se da joj itava dua i itavo telo ude za stvarnou onog poljupca u zajednikom snu. Sakrila je lice dlanovima i zaplakala. On je zurio u nju, uplaen i bespomoan, malo ustuknuvi. "Igrena", apnuo je. "ta da radimo?" "Ne znam", jecala je. "Ne znam." Njena sigurnost pretvorila se u jadnu zbunjenost. Je li san bio poslat samo da je zaara, magijom, i navede da prevari Gorloasa i pogazi svoju ast i zadatu re? Na rame joj je pala aka, teka i pretea. Gorloas je bio ljut i sumnjiav. "ta je posredi, moja gospo? ta ste joj to rekli, kralju, kad mi ena izgleda tako jadno? Znam da ste ovek bez vaspitanja i samilosti, ali ak i tako, ser, obina pristojnost bi trebalo da vas uzdri od udvaranja eni vazala na sopstvenom krunisanju!" Igrena ga je ljutito pogledala. "Gorloase, nisam ovo zasluila od tebe! Da li sam ikada ita uradila da zasluim ovakve optube, i to na javnom mestu?" Glave su se zaista okretale ka njima, jer ljutite rei bile su glasno izgovorene. "Pa zato onda plae, gospo, ako ti nije rekao nita neprilino?" Ruka kojom ju je stezao za zglob bila je vrsta kao da eli da ga slomi. "to se toga tie", rekao je Uter, "mora pitati gospu zato plae, jer ja ne znam. Ali pusti joj ruku, da te ne bih naterao. Bio joj mu ili ne, niko se ne sme tako ponaati prema eni pod mojim krovom." Gorloas je pustio Igreninu ruku. Videla je da se crveni otisci njegovih prstiju polako pretvaraju u modrice; protrljala ih je, a suze su joj tekle niz lice. Pred mnogim licima koja su ih okruavala oseala se zgroeno, kao da ju je neko osramotio; pokrila je lice velom i jo jae zaplakala. Gorloas ju je gurao napred. Nije ula ta je rekao Uteru; tek kada su izili na ulicu, pogledala ga je u udu. "Neu te optuiti pred svima, Igrena", ljutito je rekao Gorloas, "ali Bog mi je svedok da bih imao pravo. Uter te je maloas gledao onako kako mukarac gleda enu koju je upoznao na nain na koji nijedan hrianin ne sme poznavati tuu enu!" Igrena je oseala kako joj srce bije u grudim; znala je da je on u pravi i bila je zbunjena i oajna. Uprkos injenici da je videla Utera svega etiri puta i dvaput ga sanjala, bila je svesna da su se gledali i razgovarali kao da su godinama ljubavnici, znajui sve jedno o drugom, o telu i umu i srcu. Setila se sna, u kome je izgledalo da su vezani godinama vezom koja, moda i nije bila brak, ali se nije mnogo razlikovala od toga. Ljubavnici, partneri, svetenik i svetenica - ma kako to zvali. Kako je mogla rei muu da je Utera videla samo u snu, ali da je poela da misli o njemu kao o mukarcu koga je volela toliko davno da je ona, Igrena, u to vreme bila tek neroena senka; da je njena sr ista kao i kod ene koja je volela onog udnog oveka sa zlatnim zmijama na rukavima... Kako to da kae muu, koji o Misterijama nita ne zna i ni ne eli da zna? Grubo ju je gurao napred, ka kui u kojoj su odseli. Znala je da je spreman da je udari ako progovori i re; ali njeno utanje jo ga je vie estilo. "Zar nema nita da mi kae, eno?" povikao je i zgrabio je za ve bolnu ruku, toliko snano da je uzviknula od bola. "Zar misli da nisam video kako si gledala svog ljubavnika?" Otrgla je ruku, oseajui da je spreman da joj je iupa. "Ako si to video, onda si video i da sam se okrenula od njega i kad je samo hteo da me poljubi! A nisi ga uo kad mi je rekao da si mu ti odani saradnik i da ne eli da uzme enu prijatelju..." "Ako sam mu ikada i bio prijatelj, sada svakako vie nisam!" rekao je Gorloas, lica tamnog od gneva. "Zar zaista misli da u podravati oveka koji bi mi preoteo enu, na javnom mestu, posramivi me pred svim okupljenim poglavarima?" "Nije to uradio!" opet je zaplakala Igrena. "Samo sam mu jednom dodirnula usne!" inilo joj

se da je sve jo surovije zato to je elela Utera, ali se drala pristojnosti. Pa, ako me optuuje za krivicu kada uopte nisam kriva za ono to je po njegovim reima nedelo, zato nisam uradila ono to je Uter eleo? "Video sam kako ga gleda! A ne ulazi mi u krevet od kako si prvi put videla Utera, neverna kuko!" "Kako se usuuje!" jeknula je, pobesnevi; zgrabila srebrno ogledalo koje joj je poklonio i bacila mu ga u glavu. "Povuci re, ili se kunem da u se baciti u reku pred tvojim oima ako me ikada dodirne! Lae, i zna da lae!" Gorloas se sagnuo i ogledalo se razbilo o zid. Igrena je dograbila ogrlicu od ilibara - jo jedan novi poklon od mua - i bacila je za ogledalom; urno je strgla lepu novu haljinu i zavitlala mu je u glavu. "Kako se usuuje da me tako nazove, ti koji si me zatpao poklonima kao da sam jedna od onih koje prate vojnike logore? Ako misli da sam kurva, gde su pokloni koje sam dobila od ljubavnika? Sve poklone koje sam dobila, dobila sam od mua, brbljivog kukinog sina koji pokuava da kupi moju naklonost radi svoje poude, jer svetenici su ga uinili napola evnuhom! Od sada u nositi samo ono to sama izatkam, a ne tvoje odvratne poklone, ti huljo sa usnama i umom lanim kao i tvoji prljavi poljupci!" "uti, eno neastiva!" proderao se Gorloas, udarivi je tolikom snagom da je pala na pod. "A sad se dii i pokrij se pristojno, kao hrianka, i nemoj vie da se svlai kako bih poludeo kad te takvu vidim! Jesi li time zavela i mog kralja?" Nesigurno je ustala, utnuvi ostatke haljine to je dalje mogla, i jurnula ka njemu da ga udari, jo jednom i jo jednom. On ju je zgrabio i pokuao da je umiri; inilo joj se da e je zdrobiti. Igrena je bila snana, ali Gorloas je bio krupan ovek i ratnik, i ubrzo je prestala da se otima, znajui da je beskorisno. Poeo je da je gura ka krevetu. "Nauiu te da ne gleda tako ljude, osim svog zakonitog mua!" siktao je. Prezrivo je zabacila glavu. "Zar misli da u te ikada ponovo pogledati, osim sa gaenjem kakavo bih oseala prema zmiji? Oh, da, moe me odvesti u krevet i prisiliti me da ti se pokorim, jer tvoje hriansko milosre ti doputa da mui sopstvenu enu! Ne marim ta e mi rei, Gorloase, jer u srcu znam da sam neduna! Sve do ovog asa oseala sam se krivom to me je neka arolija navela da zavolim Utera. Sada mi je krivo to nisam uradila ono to me je molio, makar zato to si spreman da poveruje laima o mojoj krivici, a ne istini o mojoj nedunosti, a dok sam ja strepela za svoju i tvoju ast, ti si spreman da poveruje kako bih svoju ast bacila u prainu!" Prezir u njenom glasu naterao je Gorloasa da opusti ruke i zagleda se u nju. Kada je progovorio, glas mu je bio promukao. "Da li zaista tako misli, Igrena? Jesi li zaista neduna?" "Zar misli da bih se ponizila da laem o tome? Pred tobom?" "Igrena, Igrena", ponizno je rekao. "Dobro znam da sam suvie star za tebe, i da su mi te dali bez ljubavi i bez tvoje volje, ali sam mislio da si moda, u poslednje vreme, poela da misli malo bolje o meni, a kad sam te video kako plae pred Uterom..." Zagrcnuo se. "Nisam mogao da podnesem da tako gleda onog poudnog i pokvarenog oveka, a da mene gleda samo iz dunosti i sa mirenjem - oprosti mi, oprosti mi, preklinjem te - ako sam te zaista pogreno optuio..." "Pogreno si me optuio", rekla je ledenim glasom, "i dobro je to me moli da oprotaj, koji nee dobiti sve dok se pakao ne ohladi i dok Zemlja ne potone u zapadni okean! Bolje idi i pomiri se sa Uterom - zar zaista misli da e moi da izdri gnev Velikog Kralja Britanije? Ili e na kraju poklonima kupovati njegovu milost, kao to si pokuao sa mnom?" "uti!" ljutito je rekao Gorloas, opet pocrvenevi; ponizio se pred njom, i znala je da joj ni to nikada nee oprostiti. "Pokrij se!" Igrena je shvatila da je jo naga do pojasa. Prila je krevetu, gde je ostavila staru haljinu, i polako je obukla i poela da nameta ipku. On je podigao ogrlicu i ogledalo i pruio joj ih, ali ona je odvratila pogled, pa je posle nekog vremena reio da ih spusti na krevet, gde ih je Igrena

ostavila da lee i ne pogledavi ih. Za trenutak je zurio u nju, a onda je naglo otvorio vrata i iziao. Kad je ostala sama, Igrena je poela da pakuje stvari u bisage. Nije znala ta namerava da uini; moda da poe i potrai Merlina, da mu se izjada. On je pokrenuo ovaj lanac dogaaja koji ju je posvaao sa Gorloasom. Barem je znala da vie nee moi da popusti i ivi pod njegovim krovom. Srce joj se grilo od bola: bili su venani po rimskim obiajima, a po njima je Gorloas imao potpunu vlast nad kerkom. Mora nekako uspeti da se pretvara dok ne uspe da skloni Morganu na bezbedno mesto! Moda da je poalje kod Vivijen, na Sveto ostrvo, i da je na usvojenje. Ostavila je na krevetu nakit koji joj je dao Gorloas i spakovala je jedino haljine koje je sama saila u Tintagelu, a od nakita samo opal koga je dobila od Vivijen. Kasnije je shvatila da ba zbog tog trenutka odugovlaenja nije uspela da pobegne, jer upravo dok je stavljala na krevet poklone koje je dobila od njega, odvajajui ih od svojih stvari, Gorloas se vratio u sobu. Brzo je pogledao njene spakovane bisage i kruto klimnuo glavom. "Dobro je", rekao je, "spremna si za polazak. Odlazimo pre sumraka." "Kako to misli, Gorloase?" "Upravo sam bacio zavet vernosti Uteru u lice i rekao sam mu ono to je trebalo odmah da mu kaem. Sad smo, dakle, neprijatelji. Idem da organizujem odbranu zapada pred Saksoncima i Ircima, ukoliko se tamo pojave; rekao sam mu da u ga, ako namerava da dovede vojsku u moju zemlju, obesiti na prvo drvo kao zloinca." Zurila je u njega; jedva je uspela da progovori. "Poludeo si, muu moj. Kornvolci ne mogu sami braniti zapad ako Saksonci nadru tuda. Ambrozije je to znao; Merlin to zna; Boe pomozi, i ja to znam, a ja sam samo obina domaica! Hoe li u jednom trenutku ludila unititi sve za ta je Ambrozije iveo i borio se poslednjih godina, zbog neke besmislene svae sa Uterom usled tvoje bolesne ljubomore?" "Odmah ti je ao Utera!" "Bilo bi mi odmah ao i saksonskog poglavice, kada bi izgubio najvernijeg podanika zbog besmislene svae! Za ime Boje, Gorloase, u ime naih ivota i ivota ljudi koji od tebe oekuju pomo kada dou Saksonci, preklinjem te da prekine svau sa Uterom i da ne razvrgne saveznitvo tek tako! Lot je ve otiao; ako i ti ode, ostae samo ugovorne trupe i nekoliko malih kraljeva da ga slede u odbranu Britanije!" Oajniki je odmahnula glavom. "Bolje da sam se bacila sa litice u Tintagelu nego to sam pola u Londinijum! Zakleu se, u ta god eli, da me usne Utera Pendragona nikad nisu dodirnule! Hoe li raskinuti savez za koji je Ambrozije umro, samo zbog ene?" Gorloas ju je prostrelio pogledom. "ak i da te Uter nikada nije ni video, gospo, ne bih sledio oveka koji je toliko raskalaan i toliko lo hrianin; nimalo ne verujem Lotu, ali sada znam da Uteru verujem jo manje. Trebalo je od poetka da sluam glas savesti i da uopte ne pristanem da ga podravam. Stavi moju odeu u druge bisage. Poslao sam po konje i nae ljude." Pogledala je njegovo neumoljivo lice i shvatila da e je, ako se pobuni, opet udariti. Sad je bila u zamci, nije mogla da pobegne, ak ni na Sveto ostrvo pod sestrinu zatitu - sve dok Gorloas dri njenu ker u Tintagelu. Jo je slagala savijene koulje i tunike u bisage kada je ula zvona na uzbunu. "Ostani tu!" strogo je rekao Gorloas i urno iziao. Igrena je, ljuta, pourila za njim, i nala se pred grubim vojnikom koga nije poznavala. Drao je koplje popreko preko ulaznih vrata, spreavajui je da prekorai prag. Njegovo kornvolsko nareje jedva je mogla da razume, ali shvatila je da je vojvoda naredio da njegova gospa ima da ostane u kui, u bezbednosti; on je bio zaduen da to i izvri. Bilo bi joj ispod dostojanstva da se natee sa njim, a podozrevala je da bi je u tom sluaju samo bacio preko praga kao vreu ita. Na kraju je uzdahnula i vratila se u kuu, da zavri pakovanje. Sa ulice je ula buku i viku, zvuke ljudi u trku, zvona sa oblinje crkve, mada nije bilo vreme za slubu. Jednom je zaula i zveckanje maeva i upitala se da nisu to Saksonci

prodrli u grad - ovo bi zaista bilo dobro vreme za napad, sad kad su Ambrozijevi poglavari posvaani! Pa, to bi reilo jedan od njenih problema, ali ta bi bilo sa Morganom, samom u Tintagelu? Dan se vukao, a pred vee Igrena je poela da se plai. Da li su Saksonci na kapijama grada, da li su se Uter i Gorloas opet posvaali, je li neko od njih mrtav? Kada je Gorloas konano otvorio vrata sobe, bilo joj je gotovo milo to ga vidi. Lice mu je bilo mrano i zatvoreno, vilice stegnute kao u velikom bolu, ali rei kojima joj se obratio bile su kratke i bespogovorne. "Polazimo u sumrak. Moe li da sedi u sedlu, ili da te jedan vojnik nosi iza sebe? Neemo imati vremena da jaemo kako damama odgovara." Poelela je da ga zaspe pitanjima, ali nije htela da mu prui zadovoljstvo da vidi koliko joj je stalo. "Dok ti moe da jae, muu moj, i ja u se drati u sedlu." "Postaraj se da tako i bude, jer se neemo zadravati dovoljno dugo da se predomisli. Uzmi najtopliji ogrta; bie hladno jahati nou, a sa mora nailazi magla." Igrena je vezala kosu u punu i umotala se u debeli ogrta preko tunike i pantalona koje je uvek oblaila za jahanje. Gorloas ju je podigao na konja. Ulica je bila puna tamnih vojnikih prilika sa dugakim kopljima. Gorloas je tiho razgovarao sa jednim od kapetana, a onda se vratio i uzjahao; oko njih dvoje jahalo je desetak vojnika. Uzeo je uzde Igreninog konja i ljutito trgao glavom. "Hajde." Nije bila sigurna kuda idu; utke je jahala tamo kuda je Gorloas vodio, kroz sve gui sumrak. Negde daleko na nebu nazirala se vatra, ali Igrena nije znala je li to straarska vatra ili negde gori kua, ili samo skitnice loe radi kuvanja, negde na trnici. Nije znala kuda se ide izmeu zbijenih kua ka reci, ali kad je oko njih poela da se pojavljuje gusta magla, pretpostavila je da se pribliavaju obali, i posle nekog vremena zaula je kripanje ueta na splavu koji je vozio do broda. Jedan vojnik je sjahao i poveo njenog konja na splav; Gorloas je jahao kraj nje. Nekoliko jahaa zaplivalo je na konjima. Shvatila je da je sigurno veoma kasno - u ovo doba godine dan dugo traje, ali bilo je gotovo neuveno jahati nou. A onda je sa obale zaula uzvik. "Odlaze! Odlaze! Prvo Lot, a sada i vojvoda od Kornvola! Ostajemo bez zatite!" "Svi vojnici naputaju grad! ta emo raditi kad se Saksonci iskrcaju na junu obalu?" "Kukavice!" povikao je neko sa obale kad je brod, uz mnogo kripe, poeo da se udaljava. "Kukavice, beite dok je zemlja u plamenu!" Iz tame je doleteo kamen. Pogodio je jednog vojnika u grudni oklop. Ovaj je opsovao, ali Gorloas mu se otro i tiho obratio i vojnik je zautao, gunajui. Sa obale je doletelo jo nekoliko uvreda i kamenica, ali brzo su se udaljili. Kad su joj se oi privikle na tamu, Igrena je videla Gorloasa, lica bledog i nepominog kao u kamenog kipa. itave noi joj se nije obratio, mada su jahali do zore, i tek kad je dolo svitanje, rumeno i vlano, zaogrnuvi svet purpurnom maglom, zaustavili su se nakratko kako bi se ljudi i konji odmorili. Gorloas je rairio ogrta, kako bi Igrena mogla da se isprui, i doneo joj je tvrdog hleba i sira i pehar vina, vojniko sledovanje, ali i dalje joj se nije obraao. Bila je umorna i ugruvana od jahanja, a i zbunjena; znala je da se Gorloas posvaao sa Uterom i povukao svoju vojsku, ali nita vie. Zar ga je Uter mirno pustio da ode? Pa, Lota je pustio. Posle kratkog odmora, Gorloas je opet doveo konje i pokuao da je podigne u sedlo, ali Igrena se pobunila. "Neu da jaem dalje dok mi ne kae kuda idemo i zato!" Govorila je tiho, ne elei da posrami Gorloasa pred vojnicima, ali gledala ga je bez straha. "Zato smo se iskrali iz Londinijuma kao lopovi pod zaklonom noi? Sada e mi rei ta se deava, osim ako nee da me vee za konja i tako nosi do Kornvola, a ja u vritati celim putem!" "Zar misli da bih se ustezao da to uinim kad bih morao?" odgovorio je Gorloas. "Ne pokuavaj da me izazove, ti za koju sam se zavetovao za itav ivot i odrao re, i zbog koje sam zauvek zaboravio kralja!" "Kako se usuuje da mene okrivi za to", planula je Igrena. "Nisi to uinio zbog mene nego

zbog svoje nerazumne ljubomore! Nisam kriva ni za kakav greh koji bi tvoj pokvareni um mogao da mi pripie..." "Tiina, eno! I Uter se zakleo da si neduna. Ali ti si ena i sigurno si ga neim omaijala otiao sam kod Utera, u nadi da emo izgladiti svau, i zna li ta je taj zli i pokvareni ovek traio od mene? Zahtevao je da se razvedem od tebe i da mu te dam!" Igrena se upiljila u njega razrogaenih oiju. "Ako tako loe misli o meni, da sam preljubnica, vetica, sva ta zla, zato se onda nisi obradovao mogunosti da me se tako lako otarasi?" A u njoj je kljuao nov gnev, na Utera koji je takoe smatra za enu koja se moe predavati iz ruke u ruku bez svog pristanka. Zahtevao je od Gorloasa da mu je preda kao nepotrebnu, mada ju je sam Gorloas traio od Gospe od Avalona! Zar je ona konj da je prodaju kao na prolenom vaaru? Neto duboko u njoj je uzdrhtalo od tajnog zadovoljstva - Uter ju je eleo, toliko da se svaao sa vojvodom i odbijao saveznike preotimanjem ene. A neto drugo u njoj je bilo besno. Zato je nije pitao, nju lino, da ostavi Gorloasa i doe mu po svojoj slobodnoj volji? No, Gorloas je ozbiljno razmatrao njeno pitanje. "Zaklela si mi se da nisi preljubnica. A nijedan hrianin nee oterati enu osim ako mu je bila neverna." Rastrzana nestrpljenjem i iznenadnim kajanjem, Igrena je ostala mirna. Nije mogla da mu bude zahvalna, ali ju je barem sasluao. Ipak, bilo joj je jasno da je ovde re uglavnom o njegovom ponosu; ak i da veruje da ga je prevarila, ne bi eleo da njegovi vojnici misle kako njegova mlada ena vie voli nekog mlaeg mukarca. Moda bi ak radije sakrio njenu preljubu nego da ih pusti da misle kako ne ume da sauva vernost mlade ene. "Gorloase..." zaustila je, ali on ju je uutkao pokretom ruke. "Dosta. Nemam strpljenja da priam sa tobom. Kad stignemo u Tintagel, moe natenane da zaboravi svoju glupost. to se tie Pendragona, on e imati pune ruke posla oko rata na Saksonskim obalama. Ako te je oarao, pa, mlada si i ensko si, i malo poznaje svet i mukarce. Neu ti vie prebacivati. Za godinu ili dve imae sina da ti odvrati misli od oveka koji ti se toliko dopao." Igrena je utke pustila da je Gorloas podigne na konja. On, izgleda, mora da veruje u to to veruje, i nije mogla niim da prodre pod tu gvozdenu povrinu. No, um joj se tvrdoglavo vraao na ono to su Vivijen i Merlin rekli: da je njena sudbina vezana za Uterovu. Posle onog sna verovala je u to, znala je zato su se ponovo sreli. A evo je, odlazi iz Londinijuma sa muem, saveznitvo je propalo, a Gorloas je oito vrsto reen da je Uter vie nikada ne vidi. Pa, dok traje rat na Saksonskim obalama Uter nee imati vremena da dokono putuje do na kraj sveta, u Tintagel, a ak i da moe, nije bilo naina da ue u zamak, koga i aica ljudi moe da brani do kraja sveta. Gorloas moe da je ostavi tamo, i tu e i ostati sve dok ne ostari, zatvorena iza zidova, ponora i litica. Igrena je prebacila ogrta preko lica i zaplakala. Vie nikada nee videti Utera. Svi Merlinovi planovi su propali; vezana je za starca koga mrzi - sada je znala da ga mrzi, to ranije nije dozvolila sebi ni da pomisli - a ovek koga voli nije mogao da smisli nita pametnije nego da ubedi ponosnog Gorloasa da je dobrovoljno njemu preda! Kasnije joj se inlo da je plakala tokom itavog dugog putovanja, tokom svih dana i noi dok su putovali preko movara i kroz doline Kornvola. Druge noi ulogorili su se i podigli atore da se poteno odmore. Jedva je dokala toplu hranu i priliku da spava u atoru, mada je znala da vie nee moi da izbegava muevljev krevet. Nije mogla da vie i otima se, jer svuda oko atora bili su njegovi vojnici. Bila mu je ena ve etiri godine. Niko ivi ne bi poverovao u priu o silovanju. Nije imala snage da mu se opire, niti je elela da izgubi poslednje dostojanstvo u nekakvom otimanju. Stegla je zube i odluila da ga pusti neka ini ta eli - mada je alila to nema neku maiju za koje se pria da tite posveenice Boginje. Kada one leu sa mukarcima oko Beltanskih vatri, zainju samo ako to ele. inilo joj se suvie bolno da zanese sina koga on eli ba kad je ovako poniena, potpuno smodena. Merlin je rekao: Nee roditi sina Gorloasu. Ali nije verovala Merlinovom proroanstvu, jer videla je da su mu svi planovi propali. Kakav okrutan, proraunat starac! Iskoristio ju je onako kako su mukarci iskoriavali svoje keri jo od dolaska Rimljana, dajui ih kao kurve ovom ili

onom mukarcu, nudei ih kao konja ili kozji sir! Nala je kakav-takav mir sa muem, a sad je taj mir nestao, okrutno i nizata! Tiho je plakala dok se spremala za krevet, pomirena i oajna, ak ni dovoljno sigurna u svoju sposobnost da ga odvrati otrim reima - po tome kako se ponaao videla je da je spreman da je silom uzme, kako bi oterao seanja na drugog mukarca time to e je prisvojiti onako kako je jedino znao. Osetila je njegov poznati dodir i njegovo lice nad svojim u tami, a inio joj se kao stranac. Pa ipak, kad ju je privukao, bio je nesposoban; mlitav i opten, i mada ju je cimao i tapao, oajniki pokuavajui da se uzbudi, nije nita vredelo, i na kraju ju je pustio, uz divlju i tihu psovku. "Jesi li bacila neke ini na moju mukost, ti prokleta kuko?" "Nisam", rekla je, tiho i prezrivo, "mada, kada bih znala takve ini, rado bih ih bacila na tebe, snani i otmeni muu moj. Zar oekuje da plaem to ne moe da me silom uzme? Pokuaj, i leau i smejau ti se u lice!" Za trenutak se podigao nad njom, steui pesnicu. "Da", rekla je, "udari me. Nee biti prvi put. A moda e se tako oseati dovoljno muki da bi ti se koplje pridiglo!" Opet je opsovao, okrenuo joj lea, ali Igrena je leala budna, drhtei, znajui da je upravo doivela trenutak osvete. I zaista, itavim putem do Kornvola, ma koliko da se trudio, Gorloas nije imao moi da je dodirne, sve dok konano Igrena nije poela da se pita da nije, ni ne znajui, njen pravedni gnev zaista bacio nekakvu aroliju na njegovu mukost. No, tada je uvidela, gorkom intuicijom svetenice, da nikada vie nee biti potentan sa njom. 6. Kornvol joj se vie nego ikada inio kao na kraju sveta. U ono prvo vreme poto ju je Gorloas ostavio pod straom - sada ledeno utljivom, bez rei za nju, ni dobre ni loe - Igrena se pitala da li Tintagel uopte i postoji u stvarnom svetu, ili je, kao i Avalon, preao u postojanje u magli, u vilinskom kraljevstvu, bez ikakve veze sa svetom koga je posetila na jedinom kratkom putovanju napolje. ak i tokom tog kratkog odsustva izgledalo joj je da je Morgana porasla iz bebe u devojicu, ozbiljnu, tihu devojicu koja neumorno postavlja pitanja o svemu to vidi. I Morgoza je porasla, telo joj se zaoblilo, detinjasto lice je poprimilo obrise visokih jagodica i dugakih trepavica pod tamnim obrvama; Igrena je videla da je postala lepotica, ne znajui da je i ona sama sa etrnaest godina isto tako izgledala. Morgoza se oduevila poklonima koje joj je donela Igrena; skakutala je oko sestre kao zahvalno kue, kao i oko Gorloasa. Uzbueno je priala sa njim, vebajui pogledanje sa strane, i pokuala je da mu sedi u krilu kao da nije starija od Morgane. Igrena je videla da je Gorloas prestao da se smeje i odguruje je kao kue, nego je gladi po dugakoj rioj kosi, smeei se, i tipka je za obraze. "Suvie si velika za ovakve gluposti, Morgoza", otro je rekla. "Zahvali se gospodaru Kornvola i nosi poklone u svoju sobu. I skloni svilu, jer nee je nositi dok ne odraste. Nemoj misliti da e odmah poeti da izigrava gospu!" Morgoza je pokupila sve lepe stvari i otila u svoju sobu, plaui. Igrena je primetila da Gorloas pogledom prati devojku. Morgozi je tek etrnaest godina, uasnuto je pomislila, a onda se zgrozila pri pomisli da je i njoj bilo samo godinu vie kada su je dali njemu za nevestu. Kasnije ih je primetila zajedno u hodniku. Morgoza je poverljivo spustila glavu vojvodi na rame, i videla je kako je ovaj gleda. Igrenu je obuzeo straan gnev, ne toliko na devojku koliko na Gorloasa. Videla je da su se sa nelagodnou razdvojili kad je ula u hodnik, i kada se Gorloas udaljio, pogledala je u Morgozu toliko prodorno da se devojka nesigurno zakikotala i oborila pogled. "Zato me tako gleda, Igrena? Zar se boji da e me Gorloas zavoleti vie nego tebe?" "Gorloas je bio suvie star i za mene; zar nije jo stariji za tebe? Sa tobom mu se ini da je opet dobio mene, onakvu kakvu me je prvi put video, suvie mladu da ga odbijem ili pogledam drugog mukarca. Vie nisam posluna devojica nego ena koja ima svoje miljenje, i moda

misli da bi mu sa tobom bilo lake." "U tom sluaju", nadureno je rekla Morgoza, "moda treba da pazi da ti mu uvek bude zadovoljan, a ne da se ali ako druge ene ine za njega ono to ti ne moe." Igrena je podigla ruku da je oamari, a onda se obuzdala uz veliki napor volje. Prizvala je svu smirenost. "Zar misli da mi je vano koga Gorloas vodi u krevet? Sigurna sam da je uivao u vojnikim curama, ali vie bih volela da se moja sestra ne nae meu njima. Nimalo ne elim njegove zagrljaje, i da te mrzim, rado bih mu te prepustila. Ali ti si premlada. Kao to sam i ja bila premlada. A Gorloas je hrianin. Ako ga pusti da legne sa tobom i ako ti napravi dete, nee imati drugog izbora do da te na brzinu uda za nekog svog vojnika koji pristaje na polovnu robu ti Rimljani nisu kao na svet, Morgoza. Moe da privue Gorloasa, ali nee me oterati da bi se oenio tobom, veruj mi. U naem narodu devianstvo nije naroito vano - ena koja je dokazala plodnost, narasla od zdravog deteta, kod nas je najbolja ena. Ali kod hriana nije tako. Kaem ti: ponaae se prema tebi kao da si se osramotila, a ovek za koga bi uspeo da te uda naterae te da itavog ivota pati to ti nije on usadio dete koje nosi. Da li to eli, Morgoza, ti, koja moe da se uda za kralja ako poeli? Hoe li da upropasti sebe, sestro, meni u inat?" Morgoza je prebledela. "Nisam imala pojma..." apnula je. "Oh, ne. Ne elim da budem osramoena. Oprosti mi, Igrena." Igrena ju je poljubila i dala joj srebrno ogledalo i ilibarsku ogrlicu, i Morgoza se zapiljila u nju. "Ali to su pokloni od Gorloasa..." "Zarekla sam se da vie ne koristim njegove darove", odgovorila je. "Sad su tvoji, za onog kralja koga je Merlin video u tvojoj budunosti, sestro. Ali mora se drati edno dok on ne doe po tebe." "Ne plai se", rekla je Morgoza i opet se nasmeila. Igreni je bilo milo to je uspela da obuzda Morgozu; ona je bila hladna i proraunata, i nikada je nee poneti oseanja niti trenutak. Dok ju je gledala, Igrena je poelela da je i ona roena bez sposobnosti da voli. Volela bih da mogu da budem zadovoljna sa Gorloasom, ili da mogu mirno da pokuam - kao to bi Morgoza svakako uinila - da se otarasim Gorloasa i postanem Uterova kraljica. Gorloas je ostao u Tintagelu svega etiri dana, i bilo joj je milo to ga vidi kako odlazi. Ostavio je u Tintagelu desetak vojnika, a kad je odlazio, pozvao ju je k sebi. "Ti i dete biete ovde bezbedni i dobro uvani", kruto je rekao. "Idem da okupim mukarce iz Kornvola protiv irskih jahaa i severnjaka - ili protiv Utera, ako bi doao da trai i uzme ono to mu ne pripada, bilo enu bilo zamak." "Mislim da e Uter imati suvie posla u svom kraju da bi se bavio time", odgovorila je Igrena, vrsto steui usne od oajanja. "Daj Boe", rekao je Gorloas, "jer imamo dovoljno neprijatelja i bez njega. Ali voleo bih da doe, kako bih mu pokazao da Kornvol nije njegov, kao to misli da je sve njegovo i da moe da uzima!" Na to Igrena nije odgovorila. Gorloas je otiao sa svojim vojnicima, a Igrena je ostala sama da sredi kuu, da povrati nekadanju bliskost sa detetom, da pokua da zaceli pokvareno prijateljstvo sa svojom sestrom, Morgozom. No, pomisao na Utera uvek ju je pratila, ma koliko se unela u domaike poslove. ak je nije progonio ni pravi Uter, ovek koga je videla u vonjaku, u dvoru i u crkvi, nagao i nekako detinjast, ak pomalo trapav. Taj Uter, Pendragon, Veliki Kralj, pomalo ju je plaio - mislila je da bi trebalo da malo zazire od njega, kao nekada od Gorloasa. Kada bi pomislila na Utera kao mukarca, na poljupce i zagrljaje i na ono to bi jo mogao da zatrai od nje, ponekad bi osetila onu rastapajuu slast koju je upoznala u snu, ali u drugim prilikama obuzeo bi je panian strah, kao ono izmodeno dete koje je ustalo u jutro posle venanja, hladno od straha i uasa. Pomisao na in venanja inila joj se strana, pa ak i groteskna, ba kao i onda. Ono to joj se stalno ponovo vraalo, u tiini noi dok je leala kraj usnule Morgane, ili kada bi sedela na terasi nad morem i vodila kerkine ruice u prvim trapavim pokuajima da prede, bio

je drugi Uter, Uter koga je videla kod prstena od kamenja van vremena i van obinih mesta; svetenik Atlantide, sa kojim je delila Misterije. Taj Uter, za koga je znala da bi ga volela vie nego sopstveni ivot, da ga se nikada ne bi plaila ni uasavala, i ma ta se desilo izmeu njih, bila bi to sama slast, radost vea od ikoje koju je dosad iskusila. Sasvim jednostavno, kada mu se pribliila, znala je da je otkrila neki izgubljeni deo sebe; sa njim je ponovo bila cela. ta god se desilo izmeu njih kao izmeu obinog mukarca i ene, iza toga bi lealo neto to nikada nee moi da umre ili da izgubi na snazi. Delili su sudbinu i nekako je moraju zajedno ispuniti... i esto se, kada bi dotle dospela u mislima, zaustavljala i u neverici posmatrala sebe. Zar je poludela, kad razmilja o zajednikoj sudbini i drugoj polovini sopstvene due? injenice su svakako jednostavnije i manje lepe. Ona, udata ena, pristojna mati, naprosto je postala opsednuta mukarcem mlaim i lepim od svog zakonitog mua, i poela je da mata o njemu, pa se zato posvaala sa dobrim i asnim ovekom kome je bila data. Potom bi sedela i prela, steui zube od oseanja krivice, i pitala se hoe li provesti itav ivot patei zbog greha koji je poinila tek u mislima. Prolee je prelo u leto, i vatre Beltana su davno prole. Zemljom se irila izmaglica od ege, i more je bilo toliko plavo i bistro da se Igreni ponekad inilo kako daleko u obacima moe da vidi izgubljene gradove Lioneza i Atlantide. Dani su poeli da se skrauju, i nou se ponekad javljao mraz, kad je Igrena ula prvu daleku tutnjavu rata - vojnik je doneo sa trnice vest da su se na obali pojavili irski pljakai, da su spalili selo i crkvu i odneli jednu ili dve ene, i da vojske, kojima ne komanduje Gorloas, mariraju na zapad, u Letnju Zemlju i na sever, ka Velsu. "Kakve vojske?" upitala ga je Igrena, i on je odgovorio: "Ne znam, gospo, jer ih nisam video; oni koji su ih videli kau da su nosile orlove kao rimske legije u stara vremena, to je nemogue. Ali su rekli da su na zastavi imali i crvenog zmaja." Uter! pomislila je Igrena i trgla se. Uter je blizu, a nee ni znati gde sam! Tek potom je upitala za vesti o muu, i vojnik joj je rekao da je i Gorloas u Letnjoj Zemlji, i da vojske tamo odravaju nekakavo vee. Te noi, dugo je zurila u svoje staro bronzano ogledalo, elei da umesto njega ima vidovito staklo svetenice, u kome bi videla ta se deava nadaleko. eznula je da se posavetuje sa Vivijen, ili sa Merlinom. Oni su izazvali sve ove nevolje - jesu li je sada zaboravili? Zato ne dolaze da vide kako su im planovi propali? Jesu li nali neku drugu enu slinog porekla, kako bi bacili nju Uteru pred noge, kako bi zanela kralja koji e jednog dana isceliti zemlju i sve zaraene narode? Ali iz Avalona nije stizala nikakva poruka, a vojnici nisu dozovljavali Igreni ni da odjae do trnice; Gorloas, kako su joj sa puno potovanja rekli, zabranio joj je izlaske zbog stanja u kome se nalazi zemlja. Jednom, gledajui sa visokog prozora, videla je kako dolazi jaha i kako se na unutranjem prilazu zaustavlja da razgovara sa straarima. Jaha je izgledao ljut, i Igreni se inilo da besno gleda zidove, ali na kraju se okrenuo i odjahao nazad, i Igrena se pitala je li to bio glasnik poslat njoj, koga straa nije propustila. Dakle, bila je zatvorenik muevljevog zamka. Mogao je da kae, pa ak i da veruje, da ju je ostavio tu kako bi bila zatiena, zbog nereda u zemlji, ali istina je bila dugaija: ljubomora ga je navela da je zatvori. Isprobala je tu teoriju nekoliko dana kasnije, pozvavi pred sebe zapovednika strae. "elim da poaljem poruku svojoj sestri, da je pozovem da doe u posetu", rekla je. "Hoe li poslati glasnika u Avalon?" inilo joj se da zapovednik izbegava njen pogled. "Pa, gospo, ne mogu. Gospodar Kornvola je vrlo jasno rekao da svi moramo da ostanemo tu gde smo i da titimo Tintagel u sluaju opsade." "Zar ne moe da najmi jahaa u selu, pa neka on odnese poruku? Dobro bih mu platila." "Gospodaru se to ne bi dopalo, gospo. ao mi je." "Razumem", rekla je i otpravila ga. Nije jo stigla do tolikog oajanja da pokua da podmiti nekog vojnika. Ali, to je vie razmiljala o tome, postajala je sve benja. Kako se Gorloas usudio da je zatvori ovde, nju, sestru Gospe od Avalona? Ona mu je ena, a ne robinja niti

slukinja! Konano se odluila na oajniki korak. Nije bila obuavana da koristi Vid; korisitla ga je ponekad, na svoju ruku, kao devojica, ali osim kratke vizije sa Vivijen nikada ga nije oprobala kao odrasla ena, a otkako je videla Gorloas osuenog na smrt, vrsto se zatvorila pred drugim prikazama. No, ta vizija nije nita vredela, jer Gorloas je i dalje bio veoma iv. Ali nekako je pretpostavljala da bi mogla videti ta joj predstoji. Bio je to opasan korak - odrasla je uz prie o tome ta se deava onima koji se upliu u vetine kojima nisu vini, i isprva je pokuala da nae srednje reenje. Kad je lie poelo da uti, ponovo je poslala po zapovednika strae. "Ne mogu ovde ostati zauvek, zatvorena kao pacov u zamci", rekla je. "Moram da odem na trnicu. Moramo da kupimo boje i treba nam svee kozje mleko, a potrebne su nam i igle i iode, i jo mnogo ta za nadolazeu zimu." "Gospo, nije nam nareeno da vas putamo napolje", odgovorio je i opet odvratio pogled. "Ja primam nareenja od gospodara, a on se nije javljao." "Onda u ostati ovde i poslau neku od svojih ena", rekla je. "Neka poe Etar ili Izota, a sa njom gospa Morgoza - da li je to u redu?" On kao da je osetio olakanje, jer je reila da ga potedi od neposlunosti pred gospodarem; zaista je bilo neophono da neko iz domainstva ode na trnicu pre zime, i on je to znao jednako dobro kao i ona. Bilo je neuveno spreavati gospodaricu kue da uini ono to joj je, na kraju krajeva, osnovna dunost. Morgoza je podivljala od radosti kada joj je Igrena rekla kuda e ii. Nikakvo udo, pomislila je Igrena. Niko od nas nije izlazio itavog leta. ak su i pastiri slobodniji od nas, jer oni barem vode ovce na ispau! Bila je obuzeta iskrenom zaviu dok je gledala kako Morgoza oblai purpurni ogrta koga joj je poklonio Gorloas i kako uz pratnju Etar, Izote, dvojice vojnika i dve slukinje koje e nostiti pakete izjahuje na svom poniju. Gledala ju je sa prilaznog puta, drei Morganu za ruku, sve dok nisu nestali sa vidika, i oseala je da nee imati snage da ponovo ue u zamak koji joj je postao tamnica. "Majko", upitala ju je Morgana, "zato ne moemo i mi na trnicu sa tetkom?" "Zato to tvoj otac ne eli da idemo, zlato." "A zato? Misli da emo biti nevaljale?" Igrena se nasmejala. "Sve mi se ini da on upravo to misli, mila." Morgana je bila utljiva - sitno, tiho, zatvoreno stvorenjce, sa tamnom kosom sada dovoljno dugakom da se plete i ukraava manom izmeu lopatica, ali tako lepom i pravom da se stalno izlailo pramenje. Oi su joj bile tamne i ozbiljne, a obrve prave i visoke, ve toliko guste da su joj bile najizrazitija crta na licu. Mala vila, pomislila je Igrena, ni nalik na oveka: patuljak. Bila je sitna, ba kao i pastirova ker koja jo nije napunila dve godine, mada je Morgani bilo gotovo etiri, a govorila je jasno i mudro kao da joj je osam ili devet godina. Igrena je podigla ker i vrsto je zagrlila. "Malo moje!" Morgana je otrpela milovanje, i ak je i zauzvrat poljubila majku, to je Igrenu iznenadilo, jer Morgana nije lako pokazivala oseanja, ali uskoro je poela da se mekolji - nije bila tip deteta koje eli da dugo bude grljeno; vie je volela da sve radi sama. ak je poela da se sama oblai i da sama obuva cipele. Igrena ju je spustila, i mala je mirno pola sa njom natrag u zamak. Igrena je sela za razboj, a Morgani je rekla da uzme preslicu i sedne kraj nje. Devojica je posluala, i Igrena se, pre nego to je pokrenula razboj, malo zagledala u nju. Bila je uredna i precizna; prea joj je bila nejednaka, ali je okretala preslicu veto kao igraku, vrtei je izmeu prstia. Da su joj ake vee, ve bi prela jednako dobro kao Morgoza. Posle nekog vremena je progovorila: "Ne seam se vie oca, majko. Gde je on?" "Daleko, sa vojnicima u Letnjoj Zemlji, dete." "Kada e doi kui?" "Ne znam, Morgana. Da li eli da se vrati?" Mala se za trenutak zamisila. "Ne", rekla je, "jer kad je bio ovde - tek malo se seam - morala

sam da spavam sa tetkom, a tamo je bilo mrano i prvo sam se bojala. Naravno, onda sam bila jako mala", ozbiljno je dodala, a Igrena je prikrila osmeh. Malo kasnije je nastavila: "A neu da se vrati kui jer e onda ti plakati." Pa, Vivijen je lepo rekla: ene nisu svesne koliko mnogo bebe shvataju od onoga to se deava oko njih. "Zato ne rodi jo jednu bebu, majko? Druge ene imaju novu bebu im prva prestane da sisa, a meni su ve etiri godine. ula sam Izotu kako kae da bi trebalo da mi rodi brata. Mislim da bih volela da imam malog brata pa da se igram sa njim, pa ak i malu sestru." Igrena je zaustila da odgovori. "Zato to tvoj otac, Gorloas..." ali se brzo zaustavila. Bez obzira na to koliko zrelo Morgana zvui, ipak ima samo etiri godine, i Igrena ne sme da joj se poverava. "Zato to Majka Boginja nije smatrala za potrebo da mi podari sina, dete." Na terasu je doao otac Kolumba. "Ne treba da govorite sa detetom o Boginjama i sujeverjima", strogo je rekao. "Gorloas eli da ona bude odgajena kao dobra hrianska devojka. Morgana, tvoja mati nije rodila sina zato to je tvoj otac ljut na nju, i Bog joj nije podario sina kako bi je kaznio zbog greha." Igrena je po ko zna koji put poelela da baci unak na tu zloguku pticu. Zar se Gorloas ispovedao ovom oveku, zar je on upuen u sve to se deava izmeu njih dvoje? esto se to pitala, u proteklim mesecima, ali nikada nije imala prilike da ga upita, a znala je da joj ionako ne bi odgovorio. Morgana je iznenada ustala i izbekeljila se na svetenika. "Odlazi, stare", jasno je rekla. "Ne volim te. Ti tera majku da plae. Moja majka zna vie od tebe, i ako kae da joj Boginja nije podarila dete, onda u verovati njoj, a ne tebi, jer moja majka ne lae!" Otac Kolumba se ljutito obratio Igreni. "Vidite li sada ta se deava zbog vae tvrdoglavosti, gospo? Dete treba istui. Dajte mi je da je kaznim zbog ovog nepotovanja!" Na to su u Igreni buknuli bes i pobuna. Otac Kolumba je poao ka Morgani, koja je stajala, ne ustuknuvi. Igrena se ispreila izmeu njih. "Ako dodirne moju ker, svetenie", rekla je, "ubiu te na mestu. Moj mu te je doveo ovamo, i ne mogu da te oteram, ali onog trenutka kad mi se ponovo pojavi pred oima, pljunuuu te. Gubi se odavde!" On se nije predavao. "Gospodar Gorloas mi je poverio duhovno staranje o itavom domainstvu, gospo, a ponos mi nije dozvoljen, pa u vam zato oprostiti to to ste rekli." "Nije mi stalo do tvog oprotaja ni koliko do ugave koze! Gubi mi se sa oiju ili u pozvati sluavke da te izbace. Ako nee da bude odnesen odavde, stare, gubi se sam i ni ne pokuavaj da se pojavi preda mnom sve dok ne poaljem po tebe - a to e biti kada sunce izie nad zapadnom Irskom! Odlazi!" Svetenik se zagledao u njene uagrele oi i podignutu ruku, pa je ipak urno iziao. Sada kad je poinila in otvorene pobune, bila je ukoena sopstvenom odvanou. Ali barem se oslobodila svetenika, a oslobodila je i Morganu. Nee dozvoliti da njenu ker vaspitavaju tako da se stidi toga to je ensko. Morgoza se sa trnice vratila kasno uvee, sa paljivo odabranom robom - Igrena je znala da ni sama ne bi mogla bolje - sa glavom eera za Morganu, koju je kupila od svog deparca, i sa puno pria sa trnice. Sestre su do ponoi sedele u Igreninoj sobi, razgovarajui dugo poto je Morgana zaspala, sisajui svoj eer, umazanog lica, jo ga vrsto steui. Igrena joj ga je uzela i sklonila, pa se vratila da dalje ispituje Morgozu o novostima. Ovo je strano, da moram da ujem vesti sa trnice o sopstvenom muu! "U Letnjoj Zemlji je veliki skup", rekla je Morgoza. "Kau da je Merlin sklopio mir izmeu Lota i Utera. Kau i da se Ban od Donje Britanije ujedinio sa njima i da im alje konje dopremljene iz panije..." tu je malo zastala zbog neobine rei. "Gde je to, Igrena? U Rimu?" "Ne, nego daleko na jugu, za mnogo liga blie Rimu nego to smo mi", odgovorila je Igrena. "Bila je bitka sa Saksoncima, i Uter je bio tamo pod zastavom sa zmajem", nastavila je Morgoza. "ula sam sviraa kako peva baladu, kako je vojvoda od Kornvola zatvorio svoju gospu u Tintagelu..." Igrena je i u mraku videla kako je devojka rairila oi. "Igrena, reci mi istinu, je li ti Uter ljubavnik?"

"Nije", rekla je Igrena, "ali Gorloas veruje da jeste, i zato se i posvaao sa Uterom. Nije mi verovao kad sam mu rekla istinu." Grlo joj se steglo od suza. "Sada bih volela da je to tano." "Kau da je kralj Lot lepi od Utera", rekla je Morgoza, "i da trai sebi enu, i apue se da e izazvati Utera kako bi postao Veliki Kralj, ako zakljui da bi to mogao da izvede. Je li lepi od Utera? Je li Uter tako boanstven kao to se pria, Igrena?" Odmahnula je glavom. "Ne znam, Morgoza." "Pa kau da ti je ljubavnik..." "Nije me briga ta se pria", prekinula ju je Igrena, "ali to se toga tie, rekla bih da su obojica pristali mukarci. Lot je crnokos, a Uter plav kao severnjak. Ali njegovo lice nije razlog to mislim da je Uter bolji ovek." "Nego zato?" upitala je Morgoza, otro i ispitivaki, a Igrena je uzdahnula, znajui da je devojka ne bi razumela. Ali elja da nekome poveri makar deo svojih oseanja, koja nikada nee moi u potpunosti da razotkrije, navela ju je da odgovori. "Pa... ne znam. Samo... pa, kao da ga poznajem od poetka sveta, kao da mi nikada nije bio stranac, ma ta radio i ma ta se desilo izmeu nas." "Ali ako te uopte nije ni poljubio..." "To nije bitno", umorno je rekla Igrena i tog asa je konano, rasplakavi se, kazala ono to je ve dugo znala, a nije elela da prizna. "ak i ako mu u ovom ivotu vie nikada ne ugedam lice, vezana sam za njega i ostau vezana do smrti. A ne mogu da poverujem da Boginja ne bi stvorila ovolike tekoe u mom ivotu, ako mi nije sueno da ga ikada vie vidim." Pod slabim svetlom videla je kako je Morgoza posmatra sa meavinom divljenja i zavisti, kao da je u njenim oima Igrena iznenada postala junakinja neke stare, romantine bajke. elela je da joj kae: ne, nije tako, ovo uopte nije romantino, naprosto se tako desilo, ali znala je da to ne moe rei, jer Morgoza nije imala dovoljno iskustva da razlikuje romantiku od ovakve, konane stvarnosti, vrste kao stena na dnu mate. Bolje neka misli da je romantino, ako joj to prija, pomislila je i shvatila da se ovakva stvarnost Morgozi nikada nee desiti: ona ivi u drugaijem svetu. Sada je, eto, reila da se otarasi svetenika koji je pripadao vojvodi, i priznala je Morgozi da voli Utera. Vivijen je govorila neto o svetovima koji se razdvajaju, i Igreni se inilo kao da se nalazi u svetu odvojenom od obinog u kome Gorloas moda ima pravo to oekuje da mu ona bude verna domaica, slukinja, sluga, robinja - njegova ena. Sada ju je samo Morgana vezivala za ovaj svet. Pogledala je umazano, zaspalo dete, crne kose rasute na sve strane, i na mlau sestru razrogaenih oiju, i upitala se da li bi, zbog ovoga to joj se desilo, mogla da napusti ak i te dve poslednje veze koje je zadravaju u ovom svetu. Pomisao joj je nanela veliki bol, ali u sebi je odgovorila apatom. "Da. ak i to." I tako joj je naredni korak, koga se toliko plaila, sasvim lako pao. Leala je te noi budna izmeu Morgoze i svoje sestre, pokuavajui da odlui ta joj je initi. Da li da pobegne i veruje kako e je Uter nai uz pomo svog dela sna? Skoro odmah je odbacila tu pomisao. Da li da poalje Morgozu u Avalon sa porukom da je zatvorena? Ne; ako je to postalo opte poznato - za balade po trnicama - onda bi joj sestra pritekla u pomo kad bi mislila da bi to vredelo. A srce joj je nagrizao nemi glas sumnje i oajanja. Vizija je bila lana... ili su moda, kad je ona onako odbila svaku pomisao na Utera, odustali od plana, nali mu drugu enu koja e spasti Britaniju, kao to bi, kad se velika svetenica razboli pred veliku Proslavu, odabrali zamenu za nju. Pred jutro, kad je nebo ve porumenelo, zapala je u nemiran san. I tada, kad je ve prestala da se nada, nala je pomo . Ba kad se budila, kao da joj je neki glas rekao u umu: Samo ovog jednog dana se oslobodi deteta i deovjke, i znae ta ti je initi. Dan je svanuo vedar i blistav, i dok su dorukovali kozji sir i svee peeni hleb, Morgoza je pogledala blistavo more. "Tako sam se umorila od sedenja u etiri zida - do jue nisam ni znala koliko mi je dosadila ova kua!"

"Pa, onda uzmi Morganu i iziite na ceo dan sa pastirskim enama", predloila je Igrena. "Verovatno bi i ona elela da malo izie." Spakovala im je komade mesa i hleba; Morgani je to bila prava sveanost. Igrena ih je ispratila, nadajui se da e sada nekako uspeti da izbegne budne oi oca Kolumbe, jer, mada joj se pokorio i vie joj se nije obraao, svuda ju je pratio pogledom. Sredinom prepodneva, dok je sedela i tkala, pojavio se pred njom. "Gospo..." Nije ga ni pogledala. "Naredila sam ti da se dri dalje od mene, svetenie. Tui me vojvodi kada doe kui, ako eli, ali mi se ne obraaj." "Jedan od vojvodinih ljudi je pao sa litice i povreen je. Ostali misle da umire i pozvali su me da odem kod njega. Ne morate se plaiti; biete i dalje paljivo uvani." Znala je to - nije ni pomislila da bi, ako bi se otarasila svetenika, mogla nekako da pobegne. U svakom sluaju, kuda bi pola? Ovo je Gorloasova zemlja i niko od njegovih seljaka ne bi pruio sklonite njegovoj odbegloj eni. Uopte nije nameravala da tek tako pobegne. "Idi i neka te avo nosi, kako mi se vie ne bi pribliavao", rekla je i okrenula mu lea. "Ako hoe da me proklinje, eno..." "Zato bih troila dah na kletve? Vrlo rado bih ti poelela da te Bog to pre pozove u svoj raj, i neka vie uiva u tvom drutvu nego ja." im je otiao, pourujui malog magarca du prilaznog puta, shvatila je zato je oseala da se mora otarasiti svetenika. On je, na svoj nain, bio posveen u Misterije, mada ne iste kao njene, i brzo bi shvatio i osudio ono to je smerala da uini. Otila je u Morgozinu sobu i nala srebrno ogledalo. Potom je sila u kuhinju i zatraila od sluavke da joj u sobi zaloi vatru. Piljili su u nju, jer dan nije bio hladan, ali ona je ponovila zahtev kao da je najnormalnija stvar na svetu i pokupila je iz kuhinje jo nekoliko sitnica: so i malo ulja, komadi hleba i boicu vina - to su ene, nesumnjivo, smatrale da e joj biti podnevni obrok, pa je uzela i malo sira da to potvrdi. Kasnije e ga baciti galebovima. Napolju, u bati, nala je cvetove lavande, pa ak i nekoliko plodova divlje rue. Odsekla je svojim malim noem i nekoliko granica kleke, samo simbolino, i jednu granu leske. Kad se ponovo nala u sobi, odmotala je pojas i svukla odeu, ostavi naga i uzdrhtala pred vatrom. Nikad ranije nije inila ovo i znala je da joj Vivijen to ne bi odobrila, jer oni koji nisu vini umeu proricanja mogu upasti u nevolje ako se time bave. Ali sa ovim to ima, znala je, izazvala bi Vid ak i kad ga ne bi posedovala. Bacila je kleku u vatru, a kad se podigao oblak dima privila je granu leske na elo. Poloila je plodove i cvee pred vatru, a onda stavila na grudi so i ulje, uzela zalogaj hleba i gutljaj vina, poloila, drhtei, srebrno ogledalo tako da na njega pada svetlost, i potom iz bureta za kupanje nasula istu kinicu preko glatke povrine. Poela je da apue. "Obinim i neobinim stvarima, vodom i vatrom, solju, uljem i vinom, plodovima i cveem, preklinjem te, Boginjo, dopusti mi da vidim svoju sestru Vivijen." Vodena povrina polako se namrekala. Igrena je zadrhtala na iznenadnom naletu ledenog vetra, upitavi se za trenutak hoe li arolija zakazati, da nije ipak poinila svetogre. Nejasno lice odraeno u ogledalu isprva je bilo njeno, a onda se polako menjalo, pretvorivi se u divno lice Boginje, sa vencem oskorua oko ela. A onda, kad se voda smirila i izbistrila, Igrena je videla; ali ne ivo lice, kao to je mislila i nadala se. Videla je poznatu sobu. Nekada je to bila odaja njene majke u Avalonu, i bila je puna ena, u tamnim ogrtaima svetenica, i isprva je uzalud traila pogledom sestru, jer ene su ulazile i izlazile, muvale se tamo-amo i u sobi je vladala zbrka. A onda je ugledala sestru, Vivijen; izgledala je bolesno, umorno i ispijeno, i hodala je, hodala je tamo-amo, oslonjena na ruku jedne od svetenica, i Igrena je shvatila, uasnuta, ta vidi. Jer Vivijen, u svetloj haljini od nebojene vune, bila je oteena od deteta, lica ispijenog od patnje, i neprekidno je hodala i hodala, kao to su je, setila se Igrena, babice terale da radi kad je raala Morganu... Oh, ne! Oh, Majko Ceridven, blagoslovena Boginjo, ne... naa majka je tako umrla, ali Vivijen je bila sigurna da vie ne moe zaneti... i sada e umreti, ne moe roditi dete u tim

godinama i preiveti... zato, kad je znala da je zaela, zato nije popila neki napitak da se otarasi deteta? Ovo je propast svih njenih planova, ovo je kraj... A i ja sam snovima unitila svoj ivot... Tu se Igrena postidela to misli o svom jadu kada Vivijen treba da legne u porodiljski krevet iz koga teko da e ikada ustati. Uasnuta i rasplakana, nije ak mogla ni da odvrati pogled od ogledala, a uto je Vivijen podigla glavu, gledajui preko glave svetenice na iju se ruku oslanjala, i u njenom otupelom pogledu, bledom od bola, pojavili su se uvianje i nenost. Igrena nije mogla da je uje, ali bio je isto kao da se Vivijen obratila pravo njenom umu. Devojice... sestrice... Grena... Igrena je poelela da krikne od tuge, bola i straha, ali nije mogla da sada optereti Vivijen i svojim oseanjima. Unela je itavo srce u jedan uzvik. ujem te, majko, sestro moja, svetenice i Boginjo moja... Igrena, kaem ti, ni u ovom asu ne gubi nadu, ne oajavaj! Ima razoga svim naim patnjama, videla sam to... ne oajavaj... i za trenutak, najeivi se, Igrena je osetila laki dodir na obrazu, kao pravi neni poljubac, i Vivijen je apnula: "Sestrice...", a potom je Igrena videla kako se sestrino lice gri od bola i kako pada kao pokoena u ruke svetenice, a povrina ogledala se opet namrekala, i Igrena je u njemu kroz vodu videla samo svoje uplakano lice. Stresla se, dohvatila odeu, bilo ta samo da se ugreje, i bacila arobnjako ogledalo u vatru; potom se bacila na krevet i zajecala. Vivijen mi je rekla da ne oajavam. Ali kako da ne oajavam kad ona umire? Leala je i plakala dok je nisu uhvatili grevi. Konano, kad su joj suze presuile, umorno je ustala i umila se hladnom vodom. Vivijen umire, moda je ve mrtva. Ali poslednjim reima obavezala je Igrenu da ne gubi nadu. Obukla se i stavila oko vrata dragulj koji je dobila od Vivijen. A onda je, u blagom mrekanju vazduha pred sobom, ugledala Utera. Ovog puta je znala da je ovo Vest, a ne sam ovek. Nita telesno, pogotovo ne Uter Pendragon, ne bi moglo da ue u njene uvane odaje, a da ga neki vojnik ne vidi i ne zaustavi. Bio je ogrnut tekom tkaninom, ali na rukama - i po tome je znala da ne sanja - imao je zmije kakve je videla kad je sanjala o ivotu u Atlantidi. Samo to ovo nisu bili zlatni ukrasi, nego ive zmije, koje su podigle glave i itale, ali ona ih se nije plaila. "Voljena moja", rekao je, i mada je to zaista bio njegov glas, soba je bila tiha i videlo se plamsanje vatre, a kroz njegov apat ula je tiho pucketanje klekovih granica. "Doi u ti na Kratkodnevicu. Kunem ti se da u doi, na bilo koji nain. Budi spremna za mene na dan kratkodnevice..." A onda je ostala sama, u sobi punoj sunca, i sa odrazom mora spolja, a u dvoritu duboko dole, ula je smeh, Morgozin i svoje kerkice. Igrena je duboko udahnula i mirno ispila ostatak vina. Na prazan stomak, posle posta, osetila je kako joj smesta udara u glavu blagom vrtoglavicom. Potom je tiho pola niz stepenice da eka vesti za koje je znala da e stii. 7. Prvi dogaaj bio je Gorloasov povratak kui. I dalje obuzeta vrtoglavicom onog trenutka vizije - i uplaena, jer nikada nije ozbiljno pomislila da e Vivijen jednog dana umreti, a uprkos reima nade, nije mogla ni da zamisli da e sada uspeti da preivi - Igrena je oekivala neto drugo; neku maginu vest od Utera, ili vest da je Gorloas mrtav i da je ona slobodna. Gorloas lino, pranjav, gladan i namrten, naveo je Igrenu da poveruje u to kako je itavo privienje bilo jedino zavaravanje ili nametaljka Zlog. Pa, ako je tako, ima i u tome dobrog, jer bi znailo da mi je sestra iva i da sam videla samo varku roenu iz sopstvenih strahova. I zato je mirno pozdravila Gorloasa, doekavi ga hranom, kupatilom, istom odeom i samo prijatnim reima. Neka misli, ako hoe, da se pokajala zbog svoje nepromiljenosti i da pokuava da mu se ponovo umili. Vie joj nije bilo vano ta Gorloas misli o njoj. Vie ga nije mrzela niti ga se gadila kao u prvim godinama jada i oajanja. Te patnje

su je pripremile za ono to je dolo kasnije. Posluila je Gorloasa hranom i piem, postarala se za smetaj vojnika koliko se moglo i pazila je da ga ne ispituje. Za trenutak je dovela Morganu, opranu, oeljanu i lepu, da se nakloni pred ocem, a onda je naloila Izoti da je odvede u postelju. Gorloas je uzdahnuo i odgurnuo tanjir. "Postaje lepa; ali lii na vilinsko dete, kao da pripada narodu iz upljih brda. Odakle joj ta krv? U mom narodu je nema." "Ali moja mati je od stare krvi", rekla je Igrena, "a i Vivijen. Mislim da je njen otac svakako bio neko iz vilinskog naroda." Gorloas se stresao. "ak ne zna ni ko joj je otac - jedna od pametnih stvari koje su Rimljani uinili bilo je da dokraje taj narod. Ne bojim se naoruanog oveka koga mogu da ubijem, ali se plaim podzemnog naroda iz upljih bregova, sa tim zaaranim krugovima i hranom koja te moe navesti da luta omaijan stotinama godina, i sa vilinskim munjama koje doleu iz tame da ubiju oveka, bez razloga, i poalju ga u pakao... avo ih je stvorio da ubijaju hriane, i Boje delo je ubiti ih, ini mi se!" Igrena je pomislila na bilje i napitke koje su ene iz vilinskog naroda donosile ak i svojim porobljivaima za isceljenje; na otrovne strele koje mogu oboriti divlja kada se nikako drugaije ne moe uloviti; na svoju majku, poreklom od vilinskog naroda, i na Vivijeninog nepoznatog oca. A Gorloas je, kao hriani, eleo da uniti taj jednostavan narod u ime svog Boga? "Pa", rekla je, "mora biti po Bojoj volji, valjda." "Morgana bi moda trebalo da odraste u manastiru asnih sestara, kako je veliko zlo koje je nasledila od tvoje stare krvi nikada ne bi zahvatilo", razmiljao je Gorloas. "Kada jo odraste, razmisliemo o tome. Jedan sveti ovek mi je davno rekao da ene nose krv svojih majki i da je tako jo od Evinog vremena: da ono to je u eni, koja je puna greha, moe zahvatiti ensko dete; ali da e sin nositi oevu krv ba kao to je Hrist svoren po liku svog oca, Boga. Pa ako budemo imali sina, Igrena, ne moramo se plaiti da e se na njemu pokazati krv starog, zlog naroda iz brda." Igrenu je obuzeo bes, ali je pazila da ga ne naljuti. "Mora da je i to volja tvoga Boga." Jer ako je on zaboravio, ona je znala da je vie nikada nee moi dodirnuti kao mukarac enu. Sada vie nije bilo vano ta e joj rei ili uiniti. "Reci mi ta te je ovako neoekivano dovelo kui, muu moj." "Uter, naravno", rekao je Gorloas. "Bilo je veliko proglaenje kralja na Ostrvu Zmaja, koje je blizu Glastonberija i svetenika - ne znam zato mu svetenici dozvoljavaju da opstane, jer to je prokleto mesto, gde ukazuju poasti Rogatome iz uma i gaje zmije, a takve gluposti nije prikladno raditi u hrianskoj zemlji. Kralj Leodegranc, koji vlada Letnjom Zemljom, slae se sa mnom i odbio je da sklopi savez sa Uterom. Leodegranc ne voli Utera nita vie nego ja, ali nee da sada zarati sa Pendragonom; nije dobro da meusobno ratujemo dok se Saksonci okupljaju na istonim obalama. Ako koti dou ovog leta, nai emo se izmeu ekia i nakovnja. A sada mi je Uter poslao ultimatum - ili u staviti svoje Kornvolce pod njegovu komandu, ili e doi da me primora na to. I zato sam ovde - moemo da drimo Tintagel zauvek, ako uzmoramo. Ali upozorio sam Utera da u se boriti protiv njega, ako doe u Kornvol. Leodegranc je sklopio primirje sa Uterom, dok Saksonci ne odu, ali ja neu." "Zaboga, to je glupo", rekla je Igrena, "jer Leodegranc je u pravu - Saksonci nee izdrati ako se svi Britanci ujedine. Ako se svaate meu sobom, Saksonci mogu da napadaju jedno po jedno kraljevstvo, i ubrzo e itava Britanija sluiti njihovim bogovima!" Gorloas je odgurnuo tanjire. "Ne oekujem da ena zna ita o asti, Igrena. Hodi u krevet." Mislila je da joj vie nee biti vano ta e joj uiniti, da je to vreme prolo; ali nije bila spremna za oajniku bitku sa njegovim ponosom. Na kraju ju je opet istukao, proklinjui je. "Bacila si ini na moju mukost, prokelta vetice!" Kada je zaspao, iscrpljen, Igrena je leala budna, bolno izubijanog lica, tiho plaui kraj njega. Je li ovo nagrada za njenu pitomost, isto to je dobila i za grube rei? Sada je zaista imala razloga da ga mrzi, i na neki nain se nije oseala kriva to ga se gnua. Iznenada se divlje ponadala da e

ga Uter ubiti. Odjahao je sutradan u zoru, ostavivi za sobom samo nekolicinu vojnika da brane Tintagel. Iz razgovora koje je ula u hodniku pre polaska, znala je da on namerava da doeka iz zasede Uterovu vojsku kada bude ula iz movara u dolinu. A sve to zbog onog to je smatao au; liie Britaniju Velikog Kralja, ostavie zemlju golu kao enu da je siluju saksonske horde - i sve to stoga to nije bio mukarac pred svojom enom i to se bojao da e Uter to postati. Kada je otiao, dani su se vukli, prazni i tihi. Potom su naili prvi mrazevi, sa snegom u movarama, pa se ak ni movare nisu videle osim u najvedrijim danima. eznula je za vestima; oseala se kao jazavac zarobljen u zimskoj jazbini. Zimska kratkodnevica. Uter je rekao da e joj doi na Kratkodnevicu - ali sada je poela da se pita da nije to bio samo san. Kako su prolazili dani jeseni, mrani i hladni, poela je da sumnja u viziju, ali je znala da pokuaj da je potvrdi, da je ponovi, ne bi uspeo. Jo kao dete, nauila je da je toliko oslanjanje na umetnost magije pogreno. Bilo je dozvoljeno tragati za zrakom svetlosti u tami, i to je i bila uradila; ali magija se ne sme pretvoriti u veitog savetnika za svaki korak, jer na kraju ne bi umela da uini nita u ivotu bez pomoi natprirodnog. Nikada nisam bila sposobna da se oslonim na samu sebe, gorko je pomislila. Dok je bila dete, traila je pomo od Vivijen. Ali im je dorasla do ene, udali su je, da bi potom oseala da mora od Gorloasa oekivati svaku odluku, a u njegovom odsustvu stalno se savetovati sa ocem Kolumbom. I tako se sada, znajui da ima izglede da zapone sama da razmilja, zagledala u sebe. Uila je ker da prede i poela je da ui sestru Morgozu kako da tka u bojama; gomilala je zalihe hrane, jer je poelo da joj se ini kako e zima biti hladnija i dua nego obino; i paljivo je oslukivala svaku i najsitniju novost koju bi doneli pastiri sa trnice, ili putnici - ali putnika je bilo sve manje kako se zima nadvijala nad Tintagel. Ve je prola Samha kada je u zamak dola torbarka, umotana u krpe i pocepane alove, umorna i bolnih nogu. Stopala su joj bila zavijena u krpe, a ona sama nije bila naroito ista, ali Igrena ju je pustila unutra i dala joj mesto pored vatre, kao i iniju kozjeg paprikaa sa bajatim hlebom, to bi inae verovatno jedino i jela. Kada je primetila da ena hramlje od udarca o stenu, zatraila je od kuvara da ugreje vodu i nala istiju krpu za previjanje. Kupila je od nje dve igle bile su prilino grube, imala je mnogo bolje od toga, ali trebalo je da ui Morganu prvim bodovima. Potom, smatrajui da je to zasluila, upitala je enu ima li vesti sa severa. "Vojnici, gospo", rekla je starica i uzdahnula, "a Saksonci se okupljaju na severnim putevima, i bitka... i Uter pod zastavom sa zmajem, Saksonci severno od njega, a, kau, vojvoda od Kornvola je juno od njega i protiv njega. Bitke svuda, ak i na Svetom ostr..." Igrena ju je prekinula. "Dolazi sa Svetog ostrva?" "Da, gospo, noila sam tamo kraj jezera i izgubila sam se u magli... Svetenici su mi dali suvog hleba i naredili mi da doem na misu i pokajem se, ali kakve grehe moe imati ovakva starica? Moji gresi odavno su poinjeni, zaboravljeni i oproteni i vie niko ni ne ali zbog njih", rekla je, piskavo se smejui; Igreni se inilo da nije naroito pametna, a da je ono malo pameti koje je nekada posedovala razvejano tekoama, usamljenou i dugim lutanjem. "A stari i siromani imaju malo prilike za grehe, osim da sumnjaju u Boju dobrotu, a ako Bog ne moe da razume takvu sumnju, onda nije tako mudar kao to njegovi svetenici misle, he he he... ali nisam elela da sluam misu, a unutra je bilo hladnije nego napolju, pa sam pola da lutam kroz maglu, i onda sam videla amac, i nekako sam se nala na Svetom ostrvu, i tamo su mi ene i Gospa dale hrane i ugrejale me, kao i vi... he he he..." "Videla si Gospu?" uzviknula je Igrena, nagnuvi se da joj se zagleda u lice. "Oh, priaj mi o njoj, to mi je sestra..." "Da, to mi je rekla, da joj je sestra udata za vojvodu od Kornvola, ako je vojvoda od Kornvola jo iv, to ona nije znala, he he he... oh, da, dala mi je poruku za vas, zato sam dola ak ovamo kroz movare i preko stenja koje mi je izranjavilo noge, he he he...e, a ta mi je rekla, jadna ja, ne mogu da se setim, mislim da sam izgubila poruku u maglama oko Svetog ostva, svetenici, znate,

rekli su mi da nema nikakvog Svetog ostrva, sada ni zauvek, rekli su, Bog ga je potopio u more i ako mislim da sam se tamo provodila to je samo arolija i avolovo zavaravanje..." Zastala je, sagnula se i zakaljala; Igrena je ekala. Konano nije izdrala. "Priaj mi o Gospi od Avalona. Jesi li je videla?" "Oh, da, videla sam je, ne lii na vas, vie je kao vilinska ena, sitna i tamna..." enine oi su sinule i razbistrile se. "Sad sam se setila poruke. Rekla je, reci mojoj sestri Igreni da se seti snova i da ne gubi nadu, i ja sam se na to nasmejala, he he he, kakve veze imaju snovi, osim moda vama gospama iz velikih kua, a ne nama koji lutamo drumovima po magli... A, da, jo i ovo: rodila je lepog sina u vreme etve, i rekla mi je da kaem kako se osea neobino dobro, iznad svih nada i oekivanja, i da je deaku dala ime Galahad." Igrena je duboko uzdahnula od olakanja. Znai, Vivijen je zaista, van svih oekivanja, preivela poroaj. Torbarka je nastavila: "Takoe je rekla, he he he, da je on sin jednog kralja i da je prikladno da jedan kraljevski sin slui drugog... Da li vam to ita znai, gospo? Meni zvui kao jo snova i meseevih senki, he he he..." Poela je da se kikoe, sklupana u svojim krpama, pruajui mrave ruke da ih ogreje na vatri. Ali Igrena je razumela znaenje poruke. Jedan kraljevski sin treba da slui drugoga. Znai, Vivijen je zaista rodila sina kralja Bana od Donje Britanije, posle obreda Veikog Braka. A ako, prema njenom i Merlinovom proroanstvu, Igrena rodi sina Uteru, Velikom Kralju Britanije, jedan e sluiti drugoga. Za trenutak je osetila da podrhtava na ivici istog histerinog smeha kao izmodena starica. Nevesta jo nije odvedena u krevet, a mi ve ugovaramo kako emo odgajati sinove! Tako opijena, Igrena kao da je videla tu decu, jedno roeno i jedno neroeno, kako lebde oko nje kao senke; Je li Vivijenin sin Galahad tamniji blizanac, parnjak njenog neroenog sina sa Uterom? inilo joj se da ih vidi kroz plamsaje vatre; tamnokosog, vitkog momka sa Vivijeninim oima; i drugog, sa kosom svetlom kao u severnjaka... a onda, u blesku kraj vatre, ugledala je posveene sudove Obreda druida, koji se sada uvaju u Avalonu poto su Rimljani spalili svete gajeve. Tanjir, pehar, ma i koplje, svetlucave i bletave, sainjene od etiri elementa: tanjir od zemlje, pehar od vode, ma od vatre, koplje od vazduha... oamueno je gledala sudove pod plamsajima vatre i pomislila kako postoji po jedan za svakog od njih. Kakva srea. ustro je zamirkala i uspravila se. Vatra je zamrla do ugljevlja; stara torbarka je spavala, nogu uukanih u alove i krpe, privukavi se sasvim blizu vatre. Odaja je bila prazna. Sluavka je dremala na klupi, vrsto umotana u al i ogrta; ostala posluga je otila u krevet. Zar je prespavala pola noi tu, kraj vatre, i sve sanjala? Probudla je sluavku, koja se gunajui povukla u svoj krevet. Ostavivi torbarku da spava kraj vatre, Igrena je drhtei otila u svoju sobu, zavukavi se pored Morgane i vrsto je zagrlivi, kao da bi da time otera privienja i strah. Dola je zima, vrlo rano. U Tintagelu nije bilo mnogo drva za loenje, samo neka vrsta kamena koja je gorela, ali se uvek strano dimila i garavila vrata i tavanice. Ponekad su morali da loe osuenu morsku travu, od ega je itav zamak zaudarao na mrtvu ribu, kao more pri oseci. I konano su poele da dolaze glasine o Uterovoj vojsci koja se pribliava Tintagelu, spremna da pree velike movare. Pod drugim okolnostima, Uterova vojska bi lako porazila Gorloasa. Ali ako ih doekaju u zasedi? Uter ne poznaje ove krajeve! Bie mu dovoljno teko zbog stenovitog i nepoznatog terena, jer znae da se kornvolska vojska okuplja u blizini Titangela. Uter nee oekivati zasedu tako rano! Nije mogla nita drugo do da eka. To je enska sudbina, da sedi kod kue, u zamku ili kolibi - tako je od dolaska Rimljana. Pre toga su keltska plemena sluala savete ena, a daleko na severu postojalo je ostrvo ena-ratnica koje su pravile oruje i uile vojskovoe kako se ono koristi... Igrena je leala budna u postelji svake noi, mislei na mua i na ljubavnika. Kako moe zvati ljubavnikom, mislila je, oveka sa kojim se nisi ni poljubila. Uter se zarekao da e doi na dan kratkodnevice, ali kako da pree movare i proe kroz zamke koje je postavio Gorloas i koji ga

sada eka u zasedi...? Kad bi barem bila veta u magiji ili kad bi bila svetenica, kao Vivijen. Odrasla je uz bajke o zlu koje snae one koji magijom nameu svoju volju Boijoj. Znai, onda treba da pusti da Uter padne u zasedu i da mu pobiju vojsku? Govorila je sebi da e Uter poslati uhode i izviae i da mu nije potrebna pomo jedne ene. No, i dalje je oseala da mora biti neega pametnijeg to bi mogla uiniti umesto da samo sedi i eka. Nekoliko nedelja pre noi kratkodnevice udarila je oluja i besnela je dva dana, tako snana da je Igrena znala da na severu, u movarama, ne moe preiveti nita to nije ukopano u zemlju kao zec. ak i ljudi bezbedno sklonjeni u zamku uali su kraj vatre i oslukivali, drhtei, bes vetra. Preko dana je bilo toliko mrano, zbog snega i susneice, da Igrena nije mogla ni da prede. Zalihe baklji bile su toliko male da se nije usuivala da ih troi, pa su uglavnom sedeli u tami, i Igrena je pokuavala da se seti starih pria iz Avalona, kako bi zabavljala i umirivala Morganu i Morgozu. No, kada da bi dete i devojka konano zaspali, Igrena je sedela umotana u ogrta kraj male vatre, suvie napeta da legne, znajui da bi ionako leala budna, zurei bolnim oima u tamu i pokuavajui da poalje misli preko mnogih liga koje lee izmeu nje i... koga? Gorloasa, kako bi shvatio kuda vodi njegovo izdajstvo? Jer to je bilo izdajstvo; zakleo se na saveznitvo sa Uterom kao Velikim Kraljem, a onda je, zbog ljubomore i nepoverenja, pogazio re. Ili Utera, koji pokuava da se ulogori u nepoznatoj movari, usred oluje, izgubljen i zasplepljen? Kako da dosegne Utera? Pokuavala je da prikupi u sebi sva seanja na sitne arolije koje je nauila kao devojica u Avalonu. Telo i dua, tako su je uili, nisu vrsto povezani; dua u snu naputa telo i odlazi u zemlju snova, gde je sve privienje, a ponekad, kad te obue druidi, odlazi u predele istine, kuda ju je Merlin jednom poveo. ...Jednom, dok je raala Morganu i dok su bolovi trajali naizgled veito, nakratko je napustila svoje telo, ugledavi sebe kako lei dole, izmueno bie oko koga se roje babice i sluavke, dok je ona lebdela, osloboena bola i patnje, negde iznad njega; potom se neko nagnuo nad njom, urno joj govorei kako mora vie da se trudi, jer ve se vidi bebino teme, i zato se vratila novom bolu i dodatnim naporima, i sve ostalo je zaboravila. Ali ako je mogla tada, moi e jo jednom. Drhtei pod ogrtaem, Igrena je zurila u vatru i poelela, iznenada, da bude negde drugde... Uspela je. Kao da je stajala pred sobom samom, potpuno izotrene svesti. Glavna promena bilo je to to vie nije ula urlik vetra oko zidova zamka. Nije se osvrnula - rekli su joj da kada napusti telo ne sme da se osvre, jer telo e privui duu nazad - ali nekako je i bez oiju videla, svuda oko sebe, i znala je da njeno telo jo nepokretno sedi kraj zgasle vatre. Sad kad je uspela, obuzeo ju je strah. Trebalo je da prvo podloim vatru, pomislila je - ali znala je da, ako se sad vrati u telo, nee imati hrabrosti da ponovo pokua. Pomislila je na Morganu, na ivu vezu izmeu sebe i Gorloasa - mada ju je sada odbacivao i prezrivo govorio o detetu, veza je ipak postojala, i mogla bi da nae Gorloasa kad bi ga potraila. Jo dok joj se ta misao stvarala u umu, nala se... negde drugde. ...Gde se to obrela? Videla je plamen male svetiljke, a pod njenim oskudnim svetlom primetila je mua, okruenog mnogim glavama; ljudi su se sabili u maloj, kamenoj kolibi u movarama. Gorloas je govorio. "Borio sam se uz Utera mnogo godina, pod Ambrozijem, i ako ga imalo poznajm, on e raunati na hrabrost i iznenaenje. Njegovi ljudi ne poznaju kornvolsko vreme i nee znati da ako sunce zae usred oluje, do ponoi nastupa mir; zato nee krenuti pre izlaska sunca, nego e u zoru biti spremni da nas zaskoe to ranije. Ali ako uspemo da opkolimo njegov logor za tih nekoliko sati izmeu razvedravanja i svitanja, moemo ih iznenaditi dok budu pakovali logor. Svi e biti spremni za mar, a ne za bitku. Uz samo malo sree moemo ih srediti pre nego to izvuku oruje iz kanija! im Uterova vojska bude smodena, ako on i ne pogine, svakako e podviti rep i pobei iz Kornvola, da se nikada ne vrati." Kraj male svetiljke Igrena je videla da se Gorloas kezi kao ivotinja. "A ako pogine, njegova vojska e se razbeati kao pele iz konice kada neko ubije maticu!" Igrena je osetila da se gri; ak i ovako bestelesnoj, nalik na utvaru, inilo joj se da Gorloas

mora osetiti njeno prisustvo. I zaista, podigao je glavu i namrtio se, trljajui obraz. "Oseam promaju - ovde je hladno", promrmljao je. "A kako bi drugaije bilo? Ovde je hladno kao u grobu, kad se nad nama kovitla sneg", odgovorio je gunanjem jedan oficir - ali ak i pre nego to je poeo da govori Igrena se udaljila odatle, lebdei u bestelesnom limbu, drhtei, opirui se snanoj potrebi da se vrati u Tintagel. esnula je za oseanjem telesnosti, za vatrom, a ne da luta izmeu svetova, kao neka nemirna prikaza mrtvaca... Kako da stigne do Utera, da ga upozori? Izmeu njih nije postojala spona; nikada nisu razmenili ni strastan poljubac, koji bi im spojio tela i time vezao bestelesan duh, kakav je sada bila. Gorloas ju je optuio za preljubu; Igrena je panino poelela da je to bila istina. Bila je slepa u tami, bestelesna, nepostojea; znala je da bi je samo nagovetaj pomisli vratio u sobu u Tintagelu, gde njeno telo, zgreno i ledeno hladno, ui kraj ugasle vatre. Borila se da ostane u stranoj, slepoj tami, otimajui se i molei bez rei. Daj da stignem do Utera, znajui da je po neobinim zakonima sveta sada to nemogue; u ovom telu nije imala spone sa Uterom. Ali moja veza sa Uterom jaa je od telsne, jer je trajala vie od jednog ivota, oseala je kako raspravlja sa neim neopipljivim, kao da se obraa sudiji viem od onoga koji je nainio zakone u ovom ivotu. Tama sada kao da ju je pritiskala, i oseala je da ne moe da die, da je negde duboko u telu koje je ostavila sada smrznuta, sleena, da jedva die. Neto u njoj je uzviknulo: Vrati se, vrati, Uter je odrasato ovek, ne treba da se ti stara o njemu, a ona je odgovorila, otimajui se: On je samo mukarac, nije otporan na izdajstvo! Sada, u stranoj tami postojala je jo dublja tama, i Igrena je znala da vie ne gleda svoju nevidljivu linost, nego neto Drugo. Drhtei, rastrzana, nije sluala telesnim uima, nego je oseala naredbu svakim nervom itavog svog bia: "Vrati se. Mora se vratiti. Nema prava da bude ovde. Zakoni su stvoreni i vrsti; ne moe nekanjeno ostati ovde." ula je sebe kako govori u tami: "Ako moram, platiu potrebnu kaznu." "Zato eli da ide tamo kuda je zabranjeno ii?" "Moram da ga upozorim", urno je odgovorila, a onda, iznenada, kao leptir koji iri krila nad aurom, neto u Igreni, vee od nje, otvorilo se i rairilo krila i tama je nestala, i strano oblije koje ju je upozoravalo pretvorilo se u obinu prikazu pod velom, enu nalik na nju, svetenicu, svakako ne Boginju niti svetenicu Smrti. Igrena je mirno govorila: "Mi smo vezani i zareeni, za itav ivot i posle toga; nema prava da zabranjuje." Iznenada je primetila da joj se u rukama nalaze zlatne zmije kakve je nosila u onom udnom snu o krugu od kamenja. Podigla je ruke i uzviknula re na udnom jeziku. Kasnije nije uspevala da se seti nieg vie sem jednog sloga, jer poinjala je sa velikim "Aahhh..." i to je bila re moi; nije znala ni kako joj se re javila, njoj koja u ovom ivotu nije ak ni svetenica. Strana prikaza je nestala, i Igrena je ugledala svetlost, nalik na svetlost izlazeeg sunca... Ne, bila je slabija od obine svetiljke, iskra grubo zaklonjena tankom ploicom od roga u drvenoj kutiji, samo plamsaj u ledenoj senci male, kamene kolibe, uruene i skrpljene svenjevima trske. No pod nekim neobinim, nepostojeim svetlom - ili je, ovako bestelesna, videla u tami i bez oiju? - uspela je da u senkama razabere nekoliko lica, lica koja je viala oko Utera u Londinijumu: kraljeve, poglavare i vojnike. Iscrpljeni i smrznuti, uali su oko male svetiljke kao da ih njena iskra moe nekako ugrejati. A Uter je bio meu njima, usukan i iscrpljen, ruku krvavih od promrzlina, sa vunenim ogrtaem prebaenim preko glave. To nije bio ponosan i velianstveni svetenik-ljubavnik kakvog je ugledala u prvom privienju, ak ni trapavi i nezgrapni mladi koji je upao u crkvu i sve ih uznemirio; ovaj umorni, izmodeni ovek sa vlanim pramenjem kose preko lica, nosa rumenog od hladnoe, nekako joj se inio stvarniji, ak i lepi nego ikada ranije. Igrena, puna saaljenja, eznula je da ga zagrli i ugreje, i osetila je kao da je uzviknula: Utere! Znala je da je uo, jer je videla kako je podigao glavu i osvrnuo se po hladnom zaklonu, drhtei kao da ga je zahvatio neki jo hladniji vetar; a onda je videla, kroz ogrtae i pokrivae u koje je bio umotan, zmije kako mu se uvijaju oko ruku. Nisu bile prave; uvijale su se kao ive

zmije, mada nijedna zmija koju je ovek ikada video ne bi izila iz jazbine po ovakvom vremenu. Ali videla ih je, a Uter je nekako video nju, i zaustio da progovori. urno mu je dala znak da uti. Morate krenuti i spremiti se za mar ili ste propali! Poruka se nije u njenom umu uobliila kao rei, ali znala je da je prela pravo iz njenih misli u njegove. Meava e oslabiti posle ponoi. Gorloas i njegova vojska misle da ste prikovani tu gde ste, i napae vas i smoditi! Morate se spremiti da doekate njihov napad. Rei su se utisnule u njega, bez zvuka, poslednjim ostacima njene snage. I ak i dok su se stvarale, znala je da je snaga volje koja ju je dovela ovamo preko ponora, protiv zakona prirode, sada na izmaku. Nije bila svikla na ovakav posao, i otimala se, ne elei da ode dok ne izgovori upozorenje. Hoe li mu poverovati, hoe li se spremiti da doekaju Gorloasa? Ili e ostati ovde, nepokretni u tami posle oluje, pa e ih Gorloas zatei kao kvoke sklupane na motki kako ekaju lisicu? No, nije mogla nita vie. Zahvatili su je smrtonosna hladnoa i nesvestica od potpune iscrpljenosti; oseala je kako se stapa sa hladnoom i tamom, kao da oluja besni i kroz njeno telo... ...leala je na kamenom podu, pred hladnim pepelom vatre. Preko nje je duvao ledeni vetar, kao da ju je oluja iz tame pratila, pa sada besni i unutar njenog tela... Ne, nije bilo to. Drveni kapci na sobi otvorili su se pred poslednjim udarima oluje; sada su lupali, proputajui u sobu mlazeve ledene kie. Bilo joj je zima. Toliko zima da se oseala kao da nikada vie nee moi da se pomeri, da e leati tu i smrznuti se i da e se jeza u njenom telu ubrzo pretvoriti u san smrti. U tom asu nije joj ni bilo vano. Mora postojati kazna za krenje zabrane; to je zakon. Uinila sam neto zabranjeno i ne mogu ostati nekanjena. Ako je Uter bezbedan, prihvatiu to, makar mi kazna bila i smrt... i zaista, u tom asu, dok se Igrena grila i pokuavala da se nekako zagreje oskudnom toplotom ogrtaa, inilo joj se da bi smrt bila blagodet. Barem joj vie ne bi bilo hladno... Ali Morgana, Morgana koja spava u krevetu kraj tog prozora, ako se prozor ne zatvori prehladie se i moda e dobiti plunu groznicu... Igrena nije mogla da se pomeri sebe radi. Ali radi svog deteta i nedune sestre primorala je sebe da se bolno pokrene, da natera ukoene ake i stopala da se pokrenu. Trapavo, kreui se kao pijana, oteturala se do prozora i uspela da ga nekako zatvori smrznutim rukama. Vetar joj je dvaput oteo kapke iz ruku, i ula je svoje jecaje dok se borila sa njima. Nije mogla da oseti, ali znala je da je iupala nokat u borbi sa kapcima, koji su joj se otimali kao ivo bie. Konano je uspela da uhvati bravu obema akama i da zalupi kapke poslednjom snagom, utinuvi prst, leden i modar, dok je pokuavala da privrsti drvenu rezu. U sobi je i dalje bilo hladno, ledeno hladno, i znala je da e se bez vatre Morgana i Morgoza razboleti... elela je samo da se zavue u krevet izmeu njih, onako umotana u ogrta, da se ugreje izmeu njihovih toplih, mladih tela, ali do jutra su jo bili dugi sati, a ona je bila kriva to se vatra ugasila. Drhtei i vre se umotavajui u ogrta, uzela je posudu za ar i ponela je niz stepenice, oseajui kako joj kamen ranjava stopla pri svakom koraku. U kuhinji su se tri slukinje sklupale kao psi kraj poluugasle vatre; tu je bilo toplo, a nad arom se puio poklopljen lonac - sigurno kaa za doruak. Pa, ovo je njena kuhinja i njena kaa. Igrena je zagrabila oljom iz lonca i ispila vrelu, neslanu kau, ali ak ni to je nije zagrejalo. Potom je napunila posudu za ar ugljevljem, poklopila i nju i vatru, pa je, drei je prevojem suknje, ponovo pola uz stepenice. Bila je iscrpljena, tresla se, i uprkos toplom napitku toliko je drhtala da se bojala da e pasti. Ne smem da padnem, jer ako padnem, neu moi da ustahnem, i ar iz posude e neto upaliti... Kleknula je pred hladno ognjite u svojoj sobi, oseajui kako joj telo protresaju snani drhtaji i raspinju je bolovima u grudima; ali sada joj nije bilo hladno, i oseala je toplotu kako joj proima telo. Paljivo je dodavala ugljevlju sitno granje iz sanduka, a potom i cepke; vatra je konano zahvatila cepanicu i suknula ka tavanici. Igrena se sada toliko zagrejala da je zbacila ogrta i oteturala se ka krevetu; podigla je Morganu i legla drei dete u naruju; ali nije znala je

li zaspala ili umrla. Ne, nije umrla. Smrt joj ne bi donela raspinjuu, drhtavu vrelinu i hladnou... Znala je da je dugo leala, umotana u vrele krpe, koje su se hladile, pa ih je neko zamenjivao novim; znala je da joj sipaju niz grlo vrele napitke, ponekad grozne smee bilja protiv groznice, a ponekad estoka pia pomeana sa toplom vodom. Dani, nedelje, godine, stolea, proticali su dok je leala, plamtela i tresla se i patila zbog groznih napitaka koje su joj sipali niz grlo kad je bila suvie slaba da bi ih i povratila. Jednom se pojavila Morgoza i pogledala je sa prebacivanjem. "Ako si bila bolesna, Igrena, zato me nisi probudila i poslala da ja zaloim vatru?" Tamna prilika koja joj je zabranila putovanje stajala je u uglu sobe, i sada je Igrena mogla da joj vidi lice; bila je to Smrt, koja uva zabranjena vrata, i sada e je kazniti... Morgana je dola i pogledala je, sa strahom na malom, ozbiljnom licu, i Igrena je poelela da umiri ker, ali bila je suvie slaba da bi govorila. A i Uter je bio tu, ali znala je da niko drugi ne moe da ga vidi, a inilo joj se neprilino da doziva drugog mukarca osim zakonitog mua... niko ne bi pomislio nita runo ako bi dozivala Gorloasa. Ali ak i ako umire, nije elela da pozove njega, nije vie htela da ga vidi, ni u ivotu ni u smrti. Da li je izneverila Gorloasa ovim zabranjenim aranjem? Ili je to bio samo san, nita stvarniji od pokuaja da upozori Utera? Da li ga je spasla? inilo joj se da ponovo luta ledenim prostranstvima, slepo pokuavajui da se probije kroz oluju kako bi ga upozorila; jednom je doao otac Kolumba i mrmljao nad njom na latinskom, a nju je uhvatila panika. S kakvim pravom dolazi ovamo da je brine svojim oprotajnim obredima, kada ona nema snage da se brani? Bavila se aranjem, po njegovim merilima bila je zla, i trebalo bi da je osudi to je izdala Gorloasa, trebalo bi da osveti svog gospodara. Oluja se vratila, besnei kroz nju, beskonano je lutala kroz orkan, pokuavajui da nae Morganu koja se izgubila, samo je i Morgoza bila tamo, sa krunom na glavi, krunom Velikog Kralja itave Britanije. Potom se Morgana pojavila, stojei na pramcu barke koja je plovila Letnjim morem ka obalama Avalona, Morgana u ogrtau svetenice, ogrtau kakav je nosila Vivijen... a potom se sve pretvorilo u tamu i tiinu. A onda je soba bila puna sunca i Igrena se promekoljila, ustanovivi kako ne moe da ustane. "Mirno lezite, gospo", rekla je Izota, "uskoro u vam doneti lek." Igrena je uspela da progovori, ali se iznenadila to apue. "Ako sam uspela da preivim tvoje bilje, verovatno u preiveti i to. Koji je dan danas?" "Jo samo deset dana do kratkodnevice, gospo, a to se tie toga ta se desilo, pa, svi znamo da se vatra u vaoj sobi sigurno ugasila preko noi, a prozor vam se otvorio zbog oluje. Gospa Morgoza kae da se probudila i videla kako ga zatvarate, i da ste potom izili i vratili se nosei ugljevlje. Ali niste nita rekli, nego ste zapalili vatru, pa nije znala da ste bolesni sve do jutra, kad ste ve goreli u groznici i niste prepoznali ni nju ni dete." To je bilo jednostavno objanjenje. Samo Igrena je znala da je njena bolest bila vie od toga, da je to kazna to je pokuala sa aranjem koje je bilo daleko iznad njenih snaga, pa su joj telo i duh bili iscrpljeni gotovo neizleivo. "ta je sa..." Igrena je naglo prekinula; nije mogla da pita za Utera, ta e pomisliti o njoj? "Ima li vesti od mog gospodara, vojvode?" "Nema, gospo. Znamo da je bila bitka, ali neemo uti nikakve vesti dok se putevi ne raiste posle velike oluje", odgovorila je sluavka. "Ali sada vie ne smete da govorite, gospo. Morate pojesti malo tople kae i ponovo spavati." Igrena je pokorno popila ono to su joj doneli i zaspala. Vesti e stii kada doe vreme. 8. Na dan kratkodnevice, uvee, vreme se opet promenilo, ovog puta nabolje. Sneg se itavog dana topio i kapljao, putevi su postali blatnjavi i spustila se magla koja je leala preko mora i dvorita, pa su glasovi i apat naizgled beskonano odjekivali kada bi neko progovorio. Sredinom popodneva nakratko se pojavilo i sunce, i Igrena je izila u dvorite prvi put otkako se razbolela.

Sada se oseala sasvim oporavljena, ali ju je, kao i sve ostale, izjedala glad za novostima. Uter se zakleo da e doi na kratkodnevicu. Kako e uspeti, ako se izmeu njih nalazi Gorloasova vojska? itavog dana bila je utjiva i rasejana; ak je i viknula na Morganu, koja je jurcala okolo kao luda od radosti to je slobodna posle dugog zatoenitva pred zimom. Ne smem biti gruba sa detetom zato to misilim na ljubavnika! - pomislila je Igrena, naljutivi se na sebe, pa je pozvala Morganu da je poljubi. Kad je usnama dodirnula njen meki obraz, osetila je jezu; svojim zabranjenim aranjem, upozorivi ljubavnika na zasedu, moda je osudila na smrt oca svog deteta... ...ali ne, Gorloas je izdao Velikog Kralja; ta god ona, Igrena, uinila ili ne uinila, Gorloas je bio osuen na smrt, a izdajom ju je i zasluio. Osim ako uspe da dovri izdaju ubivi oveka koga je njegov kralj, Ambrozije, zaduio za odbranu itave Britanije. Doao je otac Kolumba, zahtevjaui da zabrani enama i slugama da pale vatre kratkodnevice. "A vi bi trebalo da im pruite dobar primer time to ete veeras doi na misu", rekao je. "Davno je bilo, gospo, kada ste poslednji put primili priee." "Bila sam bolesna", ravnoduno je odgovorila, "a to se tie priea, kao da se seam kako ste mi dali poslednje pomazanje dok sam bila bolesna. Mada sam moda samo sanjala - mnogo ta sam sanjala.""Mnogo ta", odvratio je svetenik, "to ne bi smela da sanja nijedna hrianka. Svog gospodara radi, gospo, dao sam vam priee kada niste bili u stanju da se ispovedite i primite ga kako treba." "Da - jasno mi je da to nije bilo mene radi", odgovorila je Igrena, podigavi malo gornju usnu. "Ne elim da postavljam granice Bojoj milosti", rekao je svetenik, i Igrena je znala i ono to nije hteo da joj kae: ako mora, on e radije pogreiti na stranu milosti, jer Gorloas, ko zna zato, voli ovu enu, a prepustie Bogu da je kazni, to e ovaj svakako i uiniti... Ali na kraju je rekla da e doi na misu. Ma koliko malo poznavala tu novu veru, Ambrozije je bio hrianin. Hrianstvo je vera civilizovanih naroda Britanije i svakako e se sve vie iriti; Uter e se pokoriti pritisku javnosti, ma ta on lino mislio o veri. Nije, zapravo, znala - nije imala prilike da sazna ta on stvarno misli o savesti. Hoe li ikada saznati? Zakleo mi se da e doi na kratkodnevicu. Ipak, oborila je pogled i pokuala da prati misu. Pao je sumrak i Igrena je u kuhinji razgovarala sa poslugom, kad je ula komeanje na kraju prilaza i topot jahaa, a onda i uzvik u dvoritu. Prebacila je ogrta preko ramena i istrala, sa Morgozom za petama. Na kapiji su stajali ljudi u rimljanskim ogrtaima kakve je nosio i Gorloas, ali straa im je prepreila put svojim dugakim kopljima. "Moj gospodar Gorloas ostavio je nareenje; samo vojvoda lino sme da ue dok je on odsutan." Jedan od ljudi u sreditu grupe pridolica uspravio se, neverovatno visok. "Ja sam Merlin od Britanije", rekao je, a zvuni glas je odzvanjao kroz tamu i maglu. "Skloni se, ovee, zar e meni zabraniti prolaz?" Straar je nagonski ustuknuo, ali istupio je otac Kolumba uz odluan pokret odbijanja. "Ja u ti zabraniti. Moj gospodar, vojvoda od Kornvola, naroito je rekao da ti, stari arobnjae, ne sme ni u kom sluaju ui ovamo." Vojnici su zinuli, a Igrena je, uprkos besu glupi, nametljivi svetenik! - morala da se zadivi njegovoj hrabrosti. Nije bilo lako suprotstaviti se Merlinu od Britanije. Otac Kolumba je podigao veliki, drveni krst koji je nosio za pojasom. "U ime Hrista, nareujem da ode! U ime Boga, vrati se u predele tame odakle si i doao!" Merlinov zvonki smeh odjeknuo je od visokih zidova. "Dobri brate po Hristu", rekao je, "tvoj Bog i moj Bog su jedno te isto. Zar zaista misli da u nestati pred tim tvojim krstom? Ili misli da sam neka varalica iz tame? Ne, osim ako Boju no ne nazove nailaskom tame! Dolazim iz zemlje koja nije nita mranija od Letnje Zemlje i, vidi, ovi ljudi sa mnom nose prsten vojvode od Kornvola lino. Gledaj." Svetlo baklje blesnulo je kad je jedan od ljudi pod ogrtaem pruio ogoljenu ruku. Na kaiprstu se sijao Gorloasov prsten. "A sad nas pusti unutra, oe, jer nismo neprijatelji, nego umorni i prozebli smrtnici koji su

dugo jahali. Ili moramo da se prekrstimo i izgovorimo molitvu kako bismo ti to i dokazali?" Igrena je istupila, nervozno oblizujui usne. ta se to deava? Kako su doli u posed Gorloasovog prstena, osim ako su njegovi glasnici? Neko e joj se svakako obratiti. Nije videla nikoga poznatog, a znala je da Gorloas ne bi odabrao Merlina za glasnika. Je li onda Gorloas mrtav, a vest o tome joj ovako dolazi? Naglo je progovorila, a glas joj je ispao grub. "Dajte da vidim prsten. Je li to zaista njegov znak ili varka?" "To je zaista njegov prsten, gospo Igrena", odgovorio joj je poznati glas, a Igrena, pognuta kako bi pod slabim svetlom videla prsten, ugledala je poznate ake, krupne i uljevite. A nad njima je videla ono to je videla samo u snu. Oko Uterovih maljavih podlaktica, plavo istetovirane, uvijale su se dve zmije, po jedna na svakoj ruci. Pomislila je da e je kolena izdati i da e pasti na ploe u dvoritu. Zakleo joj se: Doi u na kratkodnevicu. I doao je, nosei Gorloasov prsten! "Gospodaru vojvodo!" uzviknuo je otac Kolumba i poao ka njemu, ali Merlin je podigao ruku da ga uutka. "Tiho! Glasnik je tajna", rekao je. "Ne govori ni re." I svetenik se povukao, zbunjen, ali posluan, uveren da je ovek u ogrtau Gorloas. Igrena se naklonila, i dalje se borei protiv neverice i strepnje. "Uite, gospodaru", rekla je, i Uter, jo krijui lice pod kapuljaom, pruio je ruku sa prstenom i obuhvatio joj prste. Njena aka bila je ledena, a njegova topla i vrsta, i to ju je umirivalo dok su ulazili u zamak. Reila je da se spase banalnostima. "Da li da donesem vina, gospodaru, ili da poaljem po hranu?" Promrmljao joj je gotovo u uho: "Za ime boje, Igrena, udesi da ostanemo nasamo. Svetenik ima otre oi, ak i u mraku, a hou da misli kako je zaista Gorloas doao ovamo." Obratila se Izoti. "Donesi hranu i pivo vojnicima ovde u predvorju, i gospodaru Merlinu. Donesi im vode za umivanje i sve drugo to zatrae. Ja u razgovarati sa gospodarem u naim odajama. Neka nam odmah poaju hranu i vino." Posluga se razletela na sve strane da je poslua. Merlin je pustio vojnike da skinu ogrtae, a svoju harfu je paljivo poloio na jednu klupu. Morgoza se pojavila na vratima, drsko piljei u vojnike. Pogled joj je pao na Uterovu visoku priliku, i brzo mu se naklonila. "Gospodaru Gorloas! Dobro doao, dragi brate!" rekla je i pola ka njemu. Na Uterov neprimetan znak, Igrena je stala pred njega. Namrtila se. Ovo je smeno, pomislila je. ak i ogrnut, Uter lii na Gorloasa koliko i ja! "Gospodar je umoran", otro je rekla, "i nije raspoloen da pria sa decom. Odvedi Morganu u svoju sobu i zadri je tamo; noas e spavati kod tebe." Namrtena i nadurena, Morgoza je podigla Morganu i odnela je uz stepenice. Pazei da ostanu dosta iza njih, Igrena je uzela Utera za ruku i povela ga gore. Kakva je ovo prevara, i zbog ega? Srce joj je toliko lupalo da je pomislila da e se onesvestiti dok ga je uvodila u spavau sobu i zatvarala vrata. im su se nali unutra, pruio je ruke da je zagrli; zbacio je kapuljau i stajao, vlane kose i brade, pruenih ruku, ali ona nije pola ka njemu. "Gospodaru, kralju moj! ta je ovo, zato misle da si ti Gorloas?" "Mala Merlinova arolija", odgovorio je Uter, "uglavnom zbog ogrtaa i prstena, ali i zbog malo aranja; nita ne bi izdralo da me vide pod punim svetlom ili bez ogrtaa. Vidim da tebe nismo zavarali; nisam to ni oekivao. Ovo je varka, a ne Poruka. Zakleo sam se da u doi, Igrena, na kratkodnevicu, i odrao sam re. Zar neu dobiti ak ni poljubac zvog ovolikog potucanja?" Prila je i uzela mu ogrta, ali je izbegla da ga dodirne. "Gospodaru, kralju moj, kako si doao do Gorloasovog prstena?" Lice mu se smrailo. "A, to? Odsekao sam mu ga sa ake u boju, ali krivokletnik je podvio rep i pobegao. Nemoj me pogreno proceniti, Igrena, doao sam ovamo po pravu, a ne kao lopov po noi; varka je smiljena da bi se sauvao tvoj ugled pred oima sveta, nita drugo. Ne elim da

moja budua ena bude igosana kao preljubnica. Ali doao sam ovamo po pravu; Gorloasov ivot je za mene zavren. Drao je Tintagel kao vazal pod zakletvom Ambroziju Aurelijanusu; ponovio je zavet preda mnom, a sada je to porekao. To ti je svakako jasno, gospo Igrena? Nijedan kralj ne trpi da njegovi vazali kre dati zavet vernosti i orujem se suprotstavljaju svom kralju." Klimnula je glavom u znak da razume. "Zbog njega mi je ve propala godina ratovanja protiv Saksonaca. Kada je napustio London sa svojim ljudima, nisam mogao da im se suprotstavim pa sam se sklonio, pobegao, i pustio da zauzmu grad. Moj narod, koga sam se zakleo da branim." Glas mu je bio gorak. "Lotu mogu da oprostim; on je odbio da poloi zakletvu. To je pitanje koje moram da sredim sa Lotom - sklopie mir sa mnom ili u ga zbaciti sa prestola i obesiti - ali on nije krivokletnik niti izdajica. Tvom muu sam verovao; zakleo mi se i pogazio re, i stoga sam ostavljen u ruevinama Ambrozijevog truda i sve moram da ponem ispoetka. Za to je kriv Gorloas, i doao sam da mu oduzmem Tintagel. A oduzeu mu i ivot, i on to zna." Lice mu je bilo kao kamen. Igrena je progutala knedlu. "A uzee mu i gospu - sa punim pravom, silom, kao i Tintagel?" "Oh, Igrena", rekao je, privlaei je obema rukama. "Dobro znam kakva je tvoja odluka, znao sam to kad sam te video u noi velike oluje. Da me nisi upozorila, izgubio bih svoje najbolje ljude, a svakako i sopstveni ivot. Zahvaljujui tebi, kad me je Gorloas napao, bio sam spreman. Tada sam mu uzeo prsten zajedno sa prstom, a uzeo bih mu i ruku, kao i glavu, ali mi je pobegao." "Dobro znam da nisi imao drugog izbora, gospodaru moj", rekla je Igrena, ali tog asa se na vratima zaulo kucanje. Sluavka je unela posluavnik sa hranom i vrem vina, i promrmljala: "Gospodaru", uz naklon. Igrena se nagonski oslobodila Uterovog zagrljaja, preuzela hranu i vino i zatvorila vrata za enom. Uzela je Uterov ogrta, koji se, uostalom, nije mnogo razlikovao od onih to su ih nosili Gorloasovi ljudi, i obesila ga kraj kreveta da se sui; sagnula se da mu pomogne da izuje izme; uzela mu je opasa sa kanijama maa. Kao prava odana gospa i supruga, pomislila je, ali znala je da je ve donela odluku. Ba kao to je Uter rekao: Tintagel pripada Velikom Kralju Britanije; ba kao i gospa u njemu, i to po svojoj volji. Bila je kraljev saveznik. ene su spremile sueno meso sa soivom, veknu sveeg hleba, meki sir i vino. Uter je jeo kao da je izgladneo. "Ve dva meseca sam napolju, zahvaljujui prokletom izdajniku koga naziva svojim muem; ovo mi je prvi obrok pod krovom jo od Samhe - dobri Otac tamo dole svakako e me podsetiti da izgovorim Sve Svete." "Ovo je spremljeno za veeru posluzi i meni, gospodaru, uopte nije prikladno..." "Meni se ini dovoljno dobro i za proslavu Boia, posle onog to sam jeo po mrazu", rekao je, glasno vaui, kidajui hleb snanim prstima i sekui komadine sira svojim noem. "I zar e mi se obraati sa gospodaru i kralju moj? Toliko sam sanjao o ovom asu, Igrena", rekao je, spustivi sir i zagledavi se u nju. Zagrlio ju je oko struka i privukao je uz svoju stolicu. "Zar nema za mene nijednu re ljubavi? Je li mogue da si jo verna muu?" Igrena ga je pustila da je zagrli. "Donela sam odluku", glasno je rekla. "Toliko sam ekao ovaj as..." apnuo je i povukao je nanie tako da mu je gotovo klekla kraj kolena, pa ju je neno pogladio po licu. "Poeo sam da se plaim da nikad nee doi, a sada nema nijednu re ljubavi niti ljubazan pogled za mene - Igrena, jesam li ipak samo sanjao da si me volela, da si me elela? Treba li da te ostavim na miru?" Osetila je jezu i poela da se trse od glave do pete. "Ne, ne", apnula je, "a ako je i bio san, onda sam ga sanjala i ja." Pogledala je navie ka njemu, ne znajui ta dalje da kae ili uini. Nije ga se plaila, kao to se plaila Gorloasa, ali sad, kad je doao trenutak, upitala se, obuzeta panikom, kako je stigla dotle. I dalje ju je drao obgrljenu. Sada ju je namestio da mu sedne u krilo i pustila ga je da je smesti tako da joj je glava poivala na njegovim grudima. Obuhvatio je njen krhki struk jednom akom. "Do sada nisam shvatao koliko si vitka", rekao je. "Visoka si; mislio sam da si krupna, kraljevskog stasa - a ipak si siina. Mogao bih te zdrobiti

golim rukama, ima kosti kao ptiica..." Sklopio je prste oko njenog struka. "A tako si mlada..." "Nisam ba toliko mlada", rekla je i odjednom se nasmejala. "Udata sam pet godina i imam dete." "Izgleda mi premlada za to", odogovorio je Uter. "Je li to ona malena koju sam video dole?" "Moja ker, Morgana", rekla je Igrena. Odjednom je shvatila da i on osea nelagodnost i da odlae. Nagonski je razumela da je on sa svojih trideset i neto godina imao posla samo sa enama koje je dovoljno pozvati, i da je pristojna ena sa oseanjem asti njemu neto sasvim nepoznato. Poelela je, obuzeta bolom, da zna ta da uini ili kae. Jo odlaui, prevukla je slobodnom rukom preko tetoviranih zmija na njegovim podlakticama. "Ovo nisam ranije videla..." "Nisi", rekao je, "stavili su mi ih za vreme krunisanja na Ostrvu Zmaja. Voleo bih da si mogla da bude tamo sa mnom, kraljice moja", apnuo je i obuhvatio joj lice dlanovima, kako bi je poljubio u usta. "Ne elim da te uplaim", aputao je, "ali toliko dugo sam sanjao o ovom asu, toliko dugo..." Pustila ga je da je poljubi, drhtei, oseajui da neobina situacija pokree neto duboko u njenom telu. Sa Gorloasom nikada nije bilo ovako... i odjednom se ponovo uplaila. Sa Gorloasom je uvek bilo neto to je on radio, u emu ona nije uestvovala, neto u emu se drala po strani, sposobna da kritiki posmatra. Uvek je ostajala ono to jeste, Igrena. A sada, na dodir Uterovih usana, znala je da vie ne moe ostati izdvojena, da vie nikada nee biti ista ona Igrena od ranije. To ju je uasnulo. Pa ipak, saznanje koliko je on eli sada joj je teklo venama. vre je stegla njegova doruja. "Videla sam ih u snu... ali sam mislila da je to samo san." On je ozbiljno klimnuo glavom. "I ja sam ih sanjao pre nego to sam ih dobio. A ini mi se da si i ti imala neto slino oko ruku..." Uzeo ju je za krhko doruje i prevukao prstom. "Samo to su bile zlatne." Ostila je kako joj se kosa na vratu jei. To, znai, uopte nije bio san, nego vizija iz Zemlje Istine. "Ne mogu da se setim itavog sna", rekao je Uter, gledajui nekuda preko njenog ramena. "Seam se samo da smo stajali zajedno u velikoj ravnici, i da je tu bilo neto nalik na prsten od stenja... ta to znai, Igrena, kad sanjamo iste snove?" Odgovorila je, oseajui da joj se grlo stee kao da e zaplakati. "Moda znai samo da smo sueni jedno drugom, kralju moj... gospodaru.... ljubavi moja." "Kraljice moja, ljubavi..." Iznenada ju je pogledao u oi, dugim pogledom i dugim pitanjem., "Vreme sanjanja je sada zavreno, Igrena." Zavukao joj je prste u kosu, vadei ukosnice, putajui da se raspe preko vezene kragne i preko njegovog lica; gladio je dugake uvojke drhtavim rukama. Ustao je, i dalje je drei u naruju. Nikada ne bi pomislila da u njegovim rukama ima toliko snage. Preao je sobu u dva ogromna koraka i poloio je na krevet. Kleknuo je kraj nje i ponovo je poljubio. "Kraljice moja", promrmljao je. "Voleo bih da si krunisana kad i ja... Odrali su obrede kakve nijedan hrianin ne poznaje; ali Stari Narod, koji je bio ovde davno pre nego to su Rimljani doli na ostrva, ne bi me priznao za kralja bez toga. Dugo sam putovao donde, a deo tog puta svakako nije bio kroz svet kakav poznajem." To ju je podsetilo na ono to joj je Vivijen priala o razdvajanju svetova i o maglama izmeu njih. A pomisao na Vivijen podestila ju je na ono to je Vivijen traila od nje, i koliko je oklevala da prihvati. Nisam znala. Bila sam tako mlada i neiskusna. Nisam znala nita, nisam znala da mogu da se izgubim, da budem rastrzana, zanesena... "Jesu li traili da sklopi Veliki Brak sa zemljom, kao u stara vremena? Znam da je kralj Ban od Benvika u Donjoj Britaniji to uinio..." Iznenada je osetila straan ubod ljubomore, to je neka ena ili svetenica mogla da za njega prestavlja zemlju koju se zarekao da brani. "Ne", odgovorio je. "A nisam siguran ni da bih pristao, ali nisu to traili od mene. Merlin je rekao da je on, kao i svaki Merlin od Britanije, poloio zakletvu da umre ako zatreba, rtvujui se

za svoj narod..." Uter je tu prekinuo. "Ali to ti sigurno ne znai mnogo." "Zaboravio si da sam odrasla u Avalonu; moja mati je bila svetenica, a moja najstarija sestra sada je Gospa od Jezera." "Jesi li i ti svetenica, Igrena?" Odmahnula je glavom, zaustivi da kae samo ne. A onda se predomislila. "U ovom ivotu nisam." "Pitam se..." Ponovo ju je pogladio po liniji gde su se nekada nalazile zmije, drugom rukom dodirujui svoje. "ini mi se da sam oduvek znao da sam iveo i pre - ini mi se da je ivot suvie velika stvar da bi se iveo samo jednom, a onda se ugasio kao svetiljka pod vetrom. I zato sam, kad sam te prvi put ugledao, osetio da sam te poznavao i pre nego to je svet stvoren? Te stvari su misterije, i mislim da ti o njima zna vie nego ja. Kae da nisi svetenica, ali se dovoljno rauzme u aranje da si uspela da dopre do mene, one noi sa velikom olujom, i da me upozori... mislim da moda ne treba da pitam dalje, ili u uti od tebe ono to nijedan hrianin ne sme sa zna. A to se tie ovoga..." opet je vrhom prsta dodirnuao zmije, "ako sam ih nosio pre ovog ivota, moda mi je zato starac koji ih je stvorio u noi krunisanja rekao da su moje po pravu. uo sam da su hrianski svetenici prognali sa naih ostrva sve ovakve zmije... ali ja se ne plaim zmajeva i nosiu ih kao simbol da u rairiti svoju zatitu nad ovom zemljom kao zmajeva krila." "U tom sluaju", apnula je, "svakako e biti najvei od svih kraljeva, gospodaru." "Ne zovi me tako!" ljutito ju je prekinuo, nagnuvi se nad nju i pokrivi joj usta svojima. "Utere", apnula je, kao u snu. Poeo je da je miluje po vratu i sagnuo se da joj poljubi obnaeno rame. Ali kada je poeo da joj svlai haljinu, trgla se i odvojila od njega. Oi su joj se ispunile suzama i nije mogla da govori, ali on joj je poloio ruke na ramena i zagledao joj se u oi. "Zar je tako loe postupao sa tobom, voljena?" tiho je upitao. "Bog me ubio ako ikada uinim ita to bi te uplailo, sada i zauvek. itavim srcem bih eleo da nikada nisi bila Gorloasova ena. Da sam te ja prvi naao... ali to je gotovo, gotovo je. No, kunem ti se, kraljice moja: nikada nee imati razloga da me se plai." Pod nemirnim svetlom svetiljke oi su mu izgledale crne, mada je znala da su plave. "Igrena, ja sam... dosada ti nisam rekao, jer mi se nekako inilo da to ve zna. Ja vrlo malo znam o takvim enama kao to si ti. Ti si moja ljubav, moja ena, moja kraljica. Kunem ti se krunom i mukou da e biti moja kraljica i da nikada neu pogledati nijednu drugu enu, niti te zanemariti. Zar misli da bi mi posluila kao kurva?" Glas mu je drhtao, i Igrena je znala da ga je obuzeo strah - strah da e je izgubiti. Saznanje da se i on plai, saznanje da je i on ranjiv, odagnalo je njen strah. Zagrlila ga je oko vrata i odgovorila jasnim apatom. "Ti si moja ljubav, moj gospodar i moj kralj, i voleu te dok sam iva, i onoliko dugo posle toga koliko Bog dozvoli." Sada je pustila da joj svue haljinu, i tako obnaena sama mu je prila u naruje. Nikada, nikada ne bi ni pomislila da moe biti tako. Sve do ovog asa, uprkos braku od pet godina i roenju deteta, bila je nevina, devica, neiskusna devojka. Sada su joj se telo, um i srce stopili, spojivi je sa Uterom kao da Gorloas nikada nije ni postojao. U vrtoglavici je pomislila da ak ni dete u majinoj utrobi ne moe biti toliko blisko... Leao joj je na ramenu, umoran, golicajui joj grudi kosom. "Volim te, Igrena", promrmljao je. "ta god da se sada desi, volim te. A ako Gorloas doe ovamo, ubiu ga pre nego to stigne da te ponovo dodirne." Nije elela da misli o Gorloasu. Zagladila mu je kosu preko ela. "Spavaj, ljubavi", promrmljala je, "spavaj." Ona nije elela da spava. ak i kad je njegovo disanje postalo duboko i sporo, ona je leala budna, milujui ga paljivo, da ga ne probudi. Grudi su mu bile glatke gotovo koliko i njene, sa tek po kojom nenom i svetlom maljicom; sve dosad je mislila da su svi mukarci teki i dlakavi. Telo mu je mirisalo nekako slatko, mada puno znoja i sokova ljubavi. Oseala je da joj nikada nee dosaditi da ga dodiruje. U isto vreme je eznula da se on probudi i ponovo je zagrli, ali je i

ljubomorno uvala njegov umorni san. Sada nije oseala ni strah, ni stid; ono to je sa Gorloasom bilo dunost i pokoravanje prevorilo se u gotovo neizdrivo uivanje, kao da se ponovo sjedinila sa nekim skrivenim delom sopstvenog tela i due. Konano je ipak malo odspavala, nemirno, sklupana uz njega. Spavala je moda jedan sat kad ju je naglo probudilo komeanje u dvoritu. Sela je i zabacila dugaku kosu. Uter ju je sanjivo povukao nazad. "Lezi mirno, ljubavi, zora je jo daleko." "Ne", rekla je sa vrstim nagonom, "sada ne smemo oklevati." Navukla je haljinu i tuniku, podiui kosu drhtavim rukama. Svetiljka se ugasila i u mraku nije mogla da pronae ukosnice. Konano je dohvatila veo da povee kosu, obula cipele i strala niz stepenice. I dalje je bilo suvie mrano da bi se jasno videlo. U velikoj sali ostalo je samo svetlucanje prituljene vatre. A onda je naila na sitno komeanje vazduha i ukopala se u mestu. Pred njom je stajao Gorloas, sa velikom posekotinom od maa na licu, gledajui je sa neizrecivim bolom, prebacivanjem i tugom. Ista ona vizija koju je imala i ranije, glasnik usuda; podigao je ruku i videla je da su mu tri prsta i prsten odseeni. Lice mu je bilo utvarno bledo, ali gledao ju je sa bolom i ljubavlju, a usne su mu se pokrenule i znala je da izgovara njeno ime, mada ga nije ula u ukoenoj tiini koja je vladala. I tog asa je znala da ju je i on voleo, na svoj grubi nain, i ma ta da je uinio to ju je povredilo, inio je to iz ljubavi. Zaista, iz ljubavi prema njoj se posvaao sa Uterom, odbacivi ast i vojvodstvo. A ona mu je na ljubav uzvratila mrnjom i nestrpljenjem; tek sada je shvatila je Gorloas oseao prema njoj ono to ona osea prema Uteru. Grlo joj se steglo i glasno bi uzviknula njegovo ime, ali nepokretni vazduh se ustalasao i on je nestao; nikad nije ni bio tu. Istog asa se prekinula i nepomina tiina i zaula je viku u dvoritu. "Prolaz!" vikali su muki glasovi. "Prolaz! Svetlo ovamo, svetlo!" U dvoranu je uao otac Kolumba, gurnuo baklju u ugljevlje i brzo je zapalio. Pourio je da irom otvori vrata. "Kakva je to galama..." "Va vojvoda je ubijen, Kornvolci", vikao je neko. "Donosimo vojvodino telo! Prolaz! Gorloas od Kornvola lei mrtav i donosimo njegovo telo radi sahrane!" Igrena je osetila kako je Uter grli s lea, inae bi pala. Otac Kolumba se glasno pobunio. "Odlazite! To je nemogue! Pa, vojvoda je sino doao kui i sada spava u odajama svoje gospe..." "Ne. " Bio je to Merlinov glas, tih, ali odzvanjao je do najdaljih uglova dvorita. Uzeo je jo jednu baklju i zapalio je na svetenikovoj, a onda je predao jednom vojniku. "Vojvoda krivokletnik nije doao u Tintagel kao iv ovek. Vaa gospa stoji ovde sa vaim vrhovnim poglavarem, Velikim Kraljem, Uterom Pendragonom. Danas e ih venati, oe." Zauli su se mnogi uzvici i mrmljanje, i sluge koje su utrale tupo su stajale i gledale kako u dvoranu unose grubi odar, ivotinjske koe sastavljene u postelju. Igrena se povukla od pokrivenog lica i tela. Otac Kolumba se nagnuo nad njim, nakratko otkrio lice, prekrstio ga i okrenuo se. Lice mu je bilo puno bola i besa. "Ovo je arolija, maija." Pljunuo je i ponovo nainio znak krsta. "Ova varka je tvoje delo, matori arobnjae!" "Ne obraaj se tako mome ocu, svetenie!" rekla je Igrena. Merlin je podigao ruku. "Ne treba mi zatita ene - niti mukarca, gospodaru Utere", rekao je. "A ovo nije bila arolija. Videli ste ono to ste eleli da vidite - svog gospodara kako se vraa kui. Samo to va gospodar nije bio verolomni Gorloas, koji je izgubio Tintagel, nego istinski Veliki Kralj i gospodar koji je doao ovamo da uzme ono to je njegovo. Dri se svojih molitvi, oe, jer eka nas sahrana, a kada se to sredi, venanje i misa za tvog kralja i moju gospu, koju je odabrao da mu bude kraljica." Igrena je stajala u Uterovom zagrljaju. Uhvatila je prezrivi, gadljivi pogled oca Kolumbe; znala je da bi se najradije okomio na nju i nazvao je veticom i kurvom, ali je utao u strahu od

Utera. Svetenik joj je okrenuo lea i kleknuo kraj Gorloasovog tela; molio se. Trenutak kasnije kleknuo je i Uter, a plava kosa svetlucala mu je na svetlosti baklji. Igrena je prila da klekne kraj njega. Siroti Gorloas. Mrtav je, umro je smru izdajnika; zaista ju je zasluio, ali ju je voleo, a sada je mrtav. Neija ruka spustila joj se na rame i zaustavila je. Merlin ju je za trenutak pogledao u oi i neno joj se obratio. "Ispunilo se, Grena. Tvoja sudbina, ba kao to je predskazano. Postaraj se da je ispuni sa svom hrabrou koju ima." Kleknula je kraj Gorloasa i poela da se moli - prvo za Gorloasa, a onda, plaui, za sebe; zbog nepoznate sudbine koja sada lei pred njima. Je li zaista od poetka sveta bilo zapisano, ili se desilo zbog arolija Merlinovih, i iz Avalona, i zbog njenog aranja? Sada je Gorloas leao mrtav, a kad je pogledala Uterovo lice, ve voljeno i drago, znala je da e uskoro doi i ostali i da e on preuzeti terete svog kraljevstva, i da vie nikada nee biti sasvim njen kao ove jedne noi. Kleei izmeu mrtvog mua i oveka koga e voleti itavog ivota, borila se sa iskuenjem da se poigra njegovom ljubavlju, da ga okrene, kao to je znala da bi mogla, od misli o dravi i da ga vee samo za sebe. Ali Merlin ih nije spojio njenog uivanja radi. Znala je da bi se takvim ponaanjem pobunila protiv sudbine koja ih je spojila, i da bi tako sve unitila. Kad je otac Kolumba ustao i dao znak vojnicima da odnesu telo u kapelu, dodirnula mu je ruku. Nestrpljivo se okrenuo. "Gospo?" "Imam mnogo toga da ti ispovedim, oe, pre nego to vojvodu poloimo na poinak - i pre nego to se udam. Hoe li sasluati moju ispovest?" Iznenaeno i namrteno ju je pogledao. "U zoru, gospo", konano je rekao i udaljio se. Merlin je pratio Igrenu pogledom kad mu je ponovo prila. Pogledala ga je pravo u oi. "Ovde i sada, oe, od ovog trenutka, budi svedok da sam zauvek zavrila sa arolijama. Neka bude volja Boja." Merlin joj se neno zagledao u izmueno lice. Glas mu je bio blai nego to ga je ikada ula. "Zar misli da bi sve nae arolije mogle doneti ita drugo sem Boje volje, dete moje?" Uhvativi se male sujete - da nije to uinila, znala je da bi se rasplakala pred svim ovim ljudima kao malo dete - obratila se Merlinu. "Idem da se obuem, oe, kako bih pristojno izgledala." "Mora doekati dan kako pristaje kraljici, keri." Kraljici. Od te rei se stresla. Ali zbog toga je uinila sve to je uinila, zbog toga je i roena. Polako je pola uz stepenice. Mora da probudi Morganu i da joj kae da joj je otac mrtav. Na sreu, dete je bilo suvie malo da bi ga pamtilo i da bi mnogo tugovalo. Dok je dozivala sluavke i nareivala da joj donesu najbolje haljine i nakit i da joj urede kosu, zamiljeno je poloila dlan na stomak. Na neki nain, poslednjim dodirom magije pre nego to je se zauvek odrekla, znala je da je ve ove noi, dok su bili samo ljubavnici, a ne kralj i kraljica, zaela Uterovog sina. Upitala se, zna li to Merlin. Govori Morgana... Mislim da je prvo ega se zaista seam venanje moje majke sa Uterom Pendragonom. Oca se jedva seam. Kada sam kao mala bila nesrena, inilo mo se da ga se seam, krupnog mukarca sa crnom kosom i bradom; seam se da sam se igrala lancem koji je nosio oko vrata. Seam se da sam se kao devojurak, kad bih bila alosna, kad bi me majka ili uitelji grdili, ili kad bi me Uter - retko - primetio dovoljno dugo da mi neto prebaci, teila razmiljanjem o tome kako bi me moj pravi otac, da je iv, voleo i uzimao u krilo i donosio mi lepe stvari. Sad kad sam starija i kad znam kakav je ovek bio, mislim da bi me najverovatnije poslao u manastir im bi mi se rodio brat i da vie nikada ne bi ni pomislio na mene. Ne bih rekla da je Uter ikada bio neljubazan prema meni; naprosto se nije zanimao za devojice. Majka je uvek bila u sreditu njegove panje, kao i on njene, i to mi se nije svialo to sam izgubila majku zbog tog krupnog, plavokosog, trapavog mukarca. Kad bi Uter otiao u

bitku - a bilo je mnogo bitaka dok sam bila devojurak - moja majka Igrena me je pazila i mazila, i uila me da predem i da tkam are. Ali im bi bili primeeni Uterovi ljudi, vraala sam se u svoje odaje, zaboravljena sve dok on ponovo ne ode. Je li onda udno to sam mrzela, to sam se gadila pogleda na zastavu sa zmajem u rukama konjanika koji se pribliava Tintagelu? A kad mi se rodio brat, postalo je jo gore. Jer to vritavo stvorenje, crveno i belo, bilo je uvek na majinim grudima; a to je najgore, oekivala je da ga volim koliko i ona. "Ovo je tvoj mali brat", govorila je, "treba da ga dobro pazi, Morgana, i da ga voli." Da ga volim? Mrzela sam ga iz dubine due, jer kad god bih se pribliila majci, ona se povlaila i govorila kako sam sada velika devojica, suvie velika da bih joj sedela u krilu, suvie velika da mi ona vezuje mane, suvie velika da joj poloim glavu u krilo traei utehu. Najradije bih ga stalno tipala, ali znala sam da bi me majka zamrzela zbog toga. Ponekad mi se ini da me je svejedno mrzela. A Uter je svata oekivao od mog brata. Ali mislim da se uvek nadao jo jednom sinu. To mi niko nije rekao, ali nekako sam znala - moda sam naula iz enskih razgovora, moda sam imala Vid ak i tada - da je prvi put legao sa mojom majkom dok je ona jo bila Gorloasova ena, i da i dalje ima onih koji veruju da taj sin nije Uterov nego sin vojvode od Kornvola. Kako su mogli da poveruju u to, tada nisam razumela, jer je Gorloas, kako kau, bio crnokos i nalik na orla, a moj brat lii na Utera, plavokos sa sivim oima. ak i tokom bratovljevog ivota, a on je krunisan za kralja pod imnom Artur, svakakave prie su se priale o tome otkuda mu to ime. ak se govorilo da je to po Art-Uteru, Uterovom medvedu; ali to nije tano. Kada je jo bio beba, zvali su ga Gvideon - svetli - zbog svetle kose; to ime je kasnije dobio i njegov sin - ali to je ve druga pria. Istina je sasvim obina: kada je Gvideonu bilo est godina, poslali su ga na odgajanje Ektorijusu, jednom od Uterovih vazala u severnim zemljama, blizu Eborakuma, a Uter je smatrao da moga brata treba krstiti kao hrianina. I pri tom su mu dali ime Artur. Ali od roenja pa do este godine, uvek mi je bio za petama; im su ga odbili od sise, moja majka, Igrena, predala ga je meni i rekla: "Ovo je tvoj mali brat i mora da ga voli i da se stara o njemu." A ja bih najradije ubila malog drekavca i bacila ga sa litice, i otrala bih kod, majke i molila je da ponovo bude samo moja, samo to bi majka pitala ta je bilo sa njim. Jednom, kad je doao Uter i kad se ona uparadila u najbolje haljine, kao i uvek, sa ogrlicom od ilibara i onim draguljem, i kad me je pogledala i ravnoduno poljubila kao i brata, spremna da otri kod Utera, pogledala sam njene blistave obraze - naglo porumenele, disanje ubrzano od radosti to joj je doao njen mukarac - i zamrzela i Utera i brata. I dok sam ja stajala plaui na vrhu stepenita, ekajui da doe dadilja i odvede nas, on je poeo da se gega za njom i da je doziva - "Mama, mama" - u to vreme je jedva umeo da govori - i pao je i posekao bradu o stepenik. Ja sam vrisnula za majkom, ali ona je ve pola kod Kralja i ljutito je odgovorila preko ramena: "Morgana, rekla sam ti da pazi na bebu." I otila je. Podigla sam ga, vritao je, i obrisala mu krv svojim velom. Posekao je usnu o zube - mislim da ih je imao svega osam ili deset - i neprekidno je vritao i dozivao majku, ali poto ona nije dolazila, sela sam na stepenite i stavila ga u krilo, a on me je zagrlio oko vrata i zagnjurio mi lice u tuniku i posle nekog vremena je tako, jecajui, i zaspao. Bio mi je teak u krilu, a kosa mu je bila meka i vlana; bio je vlaan jo negde, ali nije mi smetalo, a po tome kako me je grlio znala sam da je u snu zaboravio da nije u majinom naruju. 'Igrena nas je oboje zaboravila', pomislila sam, napustila je njega ba kao i mene. Sada, izgleda, ja treba da mu budem majka. I tako sam ga malo prodrmala, i kad se probudio, zagrlio me je oko vrata da ga ponesem, pa sam ga prebacila preko kuka kao to sam videla da radi dadilja. "Ne plai", rekla sam. "Odveu te kod dadilje." "Mama", cvileo je. "Mama je otila, sada je sa kraljem", rekla sam, "ali ja u se starati o tebi, braco." I kad je stavio svoju punaku ruicu u moju shvatila sam ta je Igrena mislila: ja sam suvie velika devojica da bih cvilela i plakala za mamom, jer sada imam malog brata o kome treba da se staram.

Mislim da mi je tada bilo nepunih sedam godina. Kada se majina sestra Morgoza udala za kralja Lota od Orknija, shvatila sam samo da sam dobila svoju prvu haljinu kao odrasla i ogrlicu od ilibara i srebra. Volela sam Morgozu, jer je imala vremena za mene kada majka nije, i priala mi je prie o ocu - ini mi se da Igrena posle njegove smrti nikada nije izgovorila njegovo ime. Ali, mada sam volela Morgozu, plaila sam je se, jer bi me ponekad utinula ili me povukla za kosu i nazvala me dosadnim deritem, i ona mi se prva rugala tako da me natera u pla, mada me sada takve rei ispunjavaju ponosom: "Ti si dete vilinskog naroda. Zato ne oboji lice u plavo i ne obue jelensku kou, Morgano od Vila?" Vrlo malo sam znala o razlozima venanja, ili zato se Morgoza udaje tako mlada. Znala sam da je majci milo to e se udati i otii, jer je zamiljala da Morgoza zavodljivo gleda Utera; verovatno nije bila svesna da Morgoza zavodljivo gleda svakog ivog mukarca. Bila je kao kuja u aru, mada mislim da je to bilo uglavnom zato to nikome nije bilo stalo da pazi na nju. Na venanju, obuena u svoju novu sveanu haljinu, ula sam ih kako razgovaraju kako je srea to je Uter pourio da izgladi svau sa Lotom od Orknija, pa mu je ak dao za nevestu svoju svastiku. Lot mi se dopao; samo je Uter, izgleda, bio neosetljiv na njegov arm. Morgoza ga je, izgleda, zaista volela - ili joj se moda inilo korisnim da se ponaa kao da ga voli. Mislim da se iz tog vremena seam prvog susreta sa Gospom od Avalona. Kao i Morgoza, ona mi je tetka, majina sestra; takoe je bila siuna kao svi pripadnici vilinskog naroda, i blistava, sa purpurnim trakama upletenim u tamnu kosu. Nije bila mlada, ak ni tada, ali smatrala sam, kao to sam uvek smatrala, da je divna; a glas joj je bio dubok i bogat. Kod nje mi se najvie svialo to to je uvek razgovarala sa mnom kao da sam joj ravna po godinama, a nije mi tepala kao veina odraslih kad razgovara sa detetom. Malo sam zakasnila u dvoranu, jer moja dadilja nikako nije uspevala da mi uplete trake u kosu, i na kraju sam to sama uradila; oduvek sam imala spretne prste i mogla sam da brzo i veto obavljam stvari koje su teke i odraslima. Ve sam umela da predem dobro kao majka i bolje od Morgoze. Bila sam vrlo ponosna na sebe, onako u haljini boje afrana i sa zlatno optoenim trakama, i sa ilibarskom ogrlicom umesto detinjastih korala koje sam prerasla. Ali za velikim stolom nije bilo slobodnih mesta, i razoarano sam kruila oko njega traei sedite, znajui da e me majka svakog asa oterati za manji sto, ili e pozvati dadilju da me odvede, ili e narediti sluavci da mi donese stolicu pa e se svi zagledati u mene. A mada sam u Kornvolu bila kneginja, na Uterovom dvoru u Karleonu bila sam samo kraljiina ker sa ovekom koji je izdao Velikog Kralja. A onda sam ugledala sitnu, tamnokosu enu - toliko sitnu da sam isprva pomislia da je samo neto starija od mene - kako sedi na ukraenoj stolici. Pruila je ruke prema meni. "Hodi ovamo, Morgana", rekla je. "Da li me se sea?" Nisam se seala, ali sam pogledala tamnoputo, blistavo lice i osetila kako je poznajem od poetka sveta. Ali malo sam oklevala, jer sam se bojala da e me pozvati da joj sednem u krilo, kao da sam beba. Umesto toga, nasmeila se i pomerila na kraj stolice. Sada sam videla da nije devojica, nego gospa. "Ni ti ni ja nismo ba velike", rekla je. "Mislim da e ova stolica biti dovoljna za obe, poto je nainjena za krupnije ljude." Od tog asa sam je zavolela, toliko da sam se ponekad oseala kriva jer mi je otac Kolumba, majin ispovednik, rekao da bi trebalo da potujem oca i majku vie od ikoga drugog. I tako sam tokom svadbenog pira sedela sa Vivijen, i saznala sam da je ona odgajila Morgozu - majka im je umrla raajui Morgozu, a Vivijen ju je dojila kao svoje dete. to me je zadivilo, jer sam bila besna kada je Igrena odbila da nae novoroenom bratu dojilju, nego je odluila da ga sama hrani. Uter je rekao da je to nedolino za kraljicu, i ja sam se slagala sa tim; mrzela sam da vidim Gvideona na Igreninim grudima. Pretpostavljam da sam, zapravo, bila ljubomorna, mada me je bilo sramota da to i kaem.

"Je li onda tvoja majka, i Igrenina, bila kraljica?" Jer bila je odevena bogato kao i Igrena, kao neka severnjaka kraljica. "Ne, Morgana, nije bila kraljica, nego velika svetenica, Gospa od Jezera; a ja sam posle nje postala Gospa od Avalona. Jednog dana e moda i ti biti svetenica. Ima u tebi stare krvi, a moda ima i Vid." "ta je to Vid?" Namrtila se. "Igrena ti nije rekla? Kai mi, Morgana, da li ponekad vidi stvari koje drugi ne vide?" "Stalno", rekla sam, shvativi da me ova gospa potpuno razume. "Samo to otac Kolumba kae da je to delo avola. A majka kae da o tome ne smem da priam, nikada i nikome, ak ni njoj, jer na hrianskom dvoru te stvari nisu pristojne, pa ako Uter sazna za to, poslae me u manastir. Mislim da ne bih volela da odem u manastir, pa da nosim samo crne haljine i da vie ne smem da se smejem." Vivijen je izgovorila re zbog koje bi meni dadilja oprala usta grubim sapunom kojim se u kuhinji ribaju podovi. "Sluaj me, Morgana. Tvoja majka je u pravu kad kae da ne sme o tome da razgovara sa ocem Kolumbom..." "Ali Bog e se ljutiti na mene ako budem lagala svetenika." Opet je rekla onu runu re. "Sluaj, drago dete: svetenik e se ljutiti ako ga slae, i rei e da se to ljuti njegov Bog. Ali Veliki Tvorac ima pametnija posla nego da se ljuti na mlad svet, a ovo je pitanje tvoje savesti. Veruj mi, Morgana: nikad ne govori ocu Kolumbi vie nego to mora, nego uvek veruj u ono to ti Vid kae, jer on dolazi pravo od Boginje." "Je li Boginja isto to i Devica Marija, Majka Boja?" Namrtila se. "Svi bogovi su jedan Bog i sve Boginje su jedna Boginja. Velika Boginja se nee ljutiti ako je nazove Marijinim imenom, jer ona je bila dobra i volela je ljude. Sluaj, mila, ovo nije razgovor za sveanost. Ali kunem ti se da nikada nee morati u manastir, ma ta Uter bude rekao. Sada kad znam da ima Vid, pokrenuu zemlju i nebo, ako moram, da te dovedem u Avalon. Moe li to da bude naa tajna, Morgana? Obeava mi?" "Obeavam", rekla sam, a ona se sagnula i poljubila me u obraz. "Suaj, harfisti poinju da sviraju za ples. Zar Morgoza nije divna u toj plavoj haljini?" 9. Na dan prolea, sedme godine vladavine Utera Pendragona u Karleonu, Vivijen, svetenica Avalona i Gospa od Jezera, pola je u zoru da pogleda u arobno ogledalo. Mada je tradicija po kojoj je bila Gospa i svetenica starija i od druida, delila je sa njima jedno od osnovnih naela druidske vere: da mone sile koje su stvorile Vaseljenu ne mogu biti potpuno oboavane u kui nainjenoj ljudskim rukama, niti se Beskonanost moe sadrati u bilo kom predmetu koga je nainio ovek. Stoga Gospino ogledalo nije bilo od bronze, ak ni od srebra. Iza nje su se dizali veliki kameni zidovi drevnog Hrama Sunca, koji su izgradili Sjajni kada su doli ovamo iz Atlantide, pre vie stolea. Pred njom se nalazilo veliko jezero, okrueno visokom, uznjihanom trskom i poluzaklonjeno maglom koja je, ak i u vedre dane, sada leala preko itavog Avalona. A iza Jezera nalazila su se ostrva i druga jezera, koja su sva zajedno nosila naziv Letnje Zemlje. Leala je uglavnom pod vodom, blatom i slanim movarama, ali na vrhuncu leta, bare i neka plia jezera su se suili na suncu i zemlja je leala tamo, plodna i spremna za ispau, puna trave i korova. Odavde se, zapravo, povlailo unutranje more, odstupajui svake godine pred suvim tlom; jednog dana sve ovo e biti bogata polja... ali ne u Avalonu. Avalon je sada zauvek leao okruen maglama, skriven od svih osim od vernika, a kada su ljudi dolazili na hodoae u manastir koji su hrianski svetenici nazvali Staklenim Gradom, nisu mogli da vide Hram Sunca, jer je leao u nekom drugom svetu; Vivijen je mogla da vidi, kad bi usmerila Vid na njega, crkvu koja je tu sagraena. Znala je da odavno stoji tu, mada nikada nije stupila nogom u nju. Pre vie vekova - tako joj je

Merlin rekao, i verovala mu je - mala grupa svetenika dola je ovamo sa juga, a sa sobom su doveli nazarenskog proroka da ga obue; prema prii, sam Isus je bio obrazovan ovde, u obitavalitu druida gde se nekada dizao Hram Sunca, i tu je nauio sve njihove mudrosti. A godinama kasnije, kada je - prema prii - njihov Hrist odveden na rtvovanje, odigravi svojim ivotom Misteriju rtvovanog Boga koja je starija od same Britanije, jedan od njegovih roaka se vratio ovamo, zabio svoj tap u tlo Svetog Brda, a on je iznikao u trnovito drvo sa pupoljcima, ne samo zajedno sa ostalim ibljem, na dan dugodnevice, nego u dubokom snegu. A druidi, u znak seanja na blagog proroka koga su poznavali i voleli, pristali su da Josif od Arimateje sagradi, na tlu Svetog ostrva, kapelu i manastir svoga Boga; jer svi bogovi su jedan. Ali to se desilo vrlo davno. Hriani i druidi obitavali su jedni uz druge, oboavajui Jednoga, ali onda su na Ostrvo doli Rimljani i, mada se znalo da su popustljivi prema lokalnim boanstvima, prema druidima nisu imali milosti: sekli su i spaljivali njihove svete gajeve i proturali lai o rtvovanju ljudi u njima. Jedini njihov zloin, naravno, bio je taj to su ohrabrivali narod da ne prihvata rimske zakone i mir sa Rimljanima. A onda je, jednim velikim inom druidske magije, kako bi zatitili poslednje dragoceno pribeite svoje kole, nainjena poslednja velika promena u svetu; promena koja je uklonila Ostrvo Avalon iz sveta oveanstva. Sada je lealo sakriveno u maglama koje su ga zaklanjale, osim pred onim posveenicima koji su kolovani ovde ili su poznavali tajne puteve preko Jezera. Plemena su znala da je tu, i tu su se klanjala. Rimljani, hriani jo od Konstantinovog vremena, jer on je preraspodelio sve svoje legije u skladu sa nekom vizijom koju je imao u bici, verovali su da su druidi iezli pred njihovim Hristom, ne znajui da nekolicina preostalih druida ivi i prenosi svoju drevnu mudrost u skrivenoj zemlji. Vivijen je mogla da vidi, kad bi elela, udvojenim Vidom, jer ona je bila Velika svetenica Avalona. Kada bi poelela, mogla je da vidi kulu koju su sagradili na samom Toru, na Svetoj planini posveenja; kulu posveenu Mihajlu, jednom od jevrejskih anela ija je drevna dunost bila da kontorlie nie svetove sa demonima. To se Vivijeni inilo kao svetogre, ak i sada, ali je teila sebe pomilju da se kula uopte ne nalazi u njenom svetu; ako uskogrudi hriani ele da misle o starim bogovima kao o demonima, utoliko gore po hriane. Boginja je ivela, ma ta hriani mislili o njoj. Sada je poela da misli na svoj posao: trebalo je da pogleda u arobno ogledalo dok je mladi mesec jo na nebu. Mada je i dalje bilo dovoljno svetla da bi bilo sasvim vidno, Gospa je ponela sa sobom malu svetiljku sa siunim, treperavim plamenom. Okrenula je lea trsci i slatini i pola u kopno stazom, polako se penjui obalom pokrivenom trskom, proavi kraj drevnih, istrulelih stubova kua koje su kraj jezera sagraene u vrlo davna vremena. Mala svetiljka je treperila, postajui sve primetnija u tami, a nad drveem je lebdeo isti, vitki srp mladog meseca, jedva vidljiv, sijajui kao srebrni ukras oko Gospinog vrata. Ila je starim hodoasnikim putem, polako - jer, mada je i dalje bila vrsta i snana, vie nije bila mlada - dok nije dola do jezerca ogledala, koje je lealo, bistro, izmeu uspravljenog kamenja neizmerno starog. Voda je bila bistra, odraavajui meseinu, a kad se nagnula nad nju, uhvatila je i plamen Gospine male svetiljke. Sagnula se, zagnjurila dlan u vodu i otpila - bilo je zabranjeno sputati u jezerce ita nainjeno ljudskom rukom, mada su ranije, kada bi voda nabujala i dala izvor, hodoasnici dolazili sa bocama i vrevima i odnosili ono to su mogli da uhvate. Okusila je bistru vodu metalnog ukusa, i kao i uvek osetila komeanje divljenja; ovaj kladenac tekao je od poetka sveta i tei e zauvek, aroban i bogat, dostupan svim ljudima. Ovakav izvor svakako je mogao da bude samo dar Velike Boginje, i Vivijen je klekla dok je pila, podiui lice ka tankom srpu na nebu. No, posle kratkog naleta divljenja, koje ju je obuzelo jo kada je prvi put dola ovamo, kao novakinja u Kui Devojaka, posvetila se poslu. Postavila je svetiljku na zaravnjenu stenu kraj same ivice jezerca, kako bi se njeno svetlo ogledalo unutra, ba kao i mladi mesec. Sada su bila prisutna etiri elementa: vatra, u svetiljki; voda, koju je pila; zemlja, na kojoj je stajala; a dok je

prizivala moi vazduha, videla je, kao i uvek tokom prizivanja, kako blagi povetarac mreka povrinu. Za trenutak je sela, zadubljena u meditaciju. Potom je konano uobliila pitanje koje je dola da postavi arobnom ogledalu. Kako je u Britaniji? Kako je moja sestra, i njena ker koja je roena za svetenicu, i sin koji je nada Britanije? Za trenutak, dok je vetar mrekao povrinu jezerceta, videla je samo zbrkane slike kako lebde - jesu li u njenom umu, ili u nemirnoj povrini jezerca? Nazrela je bitke, zamuene nemirnom vodom; videla je Uterovu zastavu sa zmajem i videla je svoja Plemena kako se bore uz njega. Videla je Igrenu u platu i sa krunom, kao to ju je videla i u stvarnosti. A onda, u trenutku od koga joj je srce bre zakucalo, videla je Morganu u suzama; a u drugom i uasnom blesku Vida, videla je plavokoso dete kako lei bez svesti, nepokretno - ivo ili mrtvo? Potom je mesec nestao u magli, i vizija je nestala, i ma koliko se trudila, Vivijen nije vie nita mogla da prizove sem nejasnih nagovetaja: Morgoza sa drugim sinom, Lot i Uter kako koraaju po velikoj dvorani i ljutito raspravljaju, i zbrkano seanje na izubijano dete na samrti. Ali jesu li te stvari ve bile ili su samo upozorenje na predstojee dogaaje? Ugrizavi se za usnu, Vivijen je podigla svetiljku. Bacila je preostale kapi istog ulja u jezerce - ulje koje je gorelo radi Vida ne sme se vie koristiti za ovozemaljske svrhe - i brzo pola u sve guu tamu du hodoasnikog puta, u obitavalite svetenica. im je stigla, prizvala je nadzornicu. "Pripremite sve da izjaemo u praskozorje", rekla je, "i neka se novakinje spreme za slubu pri punom mesecu, jer pre nego to svane novi dan ja moram biti u Karleonu. Poaljite vest Merlinu." 10. Putovali su uglavnom tokom jutra, prikrivi se preko dana i ponovo izjahavi u sumrak. U ovom asu zemlja je bila mirna - rat je bio daleko na istoku. No, znalo se da su lutajue bande krvolonih severnjaka i Saksonaca napadale sela i izdvojene kue. Stoga su i putnici, ako nisu imali naoruanu pratnju, bili oprezni i nisu nikome verovali. Vivijen je napola oekivala da nae Uterov dvor naputen, preputen enama, deci i onima koji ne mogu da se bore, ali izdaleka je videla zastavu sa zmajem kako lepra, to je znailo da je kralj u dvoru. Stegla je usne; Uter nije voleo druide sa Svetog ostrva i nije im verovao. Ipak, ona je postavila na presto oveka koga nije volela, jer je bio najbolji od svih voa koji su se pojavli na ostrvu, i sada, nekako, mora da sarauje sa njim. Barem nije bio toliko vatreni hrianin da bi se dao na posao da zbrie druge vere. Bolje je, pomislila je, imati za Velikog Kralja nevernika nego religijskog fanatika. Otkako je poslednji put bila na Uterovom dvoru, zidine su postale vie, a na njima su se videli straari, koji su buno zaustavili njihovu grupu. Dala je ljudima uputstva da ne izgovaraju njene titule, nego da samo kau kako je dola kraljiina sestra. Nije bilo vreme da zahteva ukazivanje potovanja Gospi od Avalona; posao zbog koga je dola bio je suvie hitan. Pustili su ih kroz travom obrasli opkop, kraj spoljanjeg bedema. ula je u pozadini zvuk oruara i kovaa kako udaraju po nakovnjima. Pastirske ene, obuene u grube tunike od ovije koe, uvodile su stado na noenje. Vivijen je u tome prepoznala pripremu za opsadu i blago je podigla obrve. Pre samo nekoliko godina Igrena je istrala da je doeka u dvoritu Tintagela. Sada ju je ozbiljan komornik, bogato odeven, i samo sa jednom rukom - svakako veteran iz borbi pod Uterom - doekao dubokim naklonom i sproveo je u gornje odaje. "Izvinjavam se, Gospo", rekao je, "ovde imamo malo prostorija. Morate deliti ovu sobu sa dvema kraljiinom gospama." "Biu poastvovana", mrano je odgovorila. "Poslau vam sluavku. Traite od nje sve to vam ustreba." "Sve to meni trba", rekla je, "jeste malo vode za umivanje i da ujem kada mogu videti sestru."

"Gospo, siguran sam da e vas moja kraljica primiti u odgovarajue vreme..." "Znai da je Uter pravi dvor nalik na cezarov? Sluaj me, mome, ja sam Gospa od Avalona i nisam navikla da me ostavljaju da ekam. Ali ako je Igrena postala tako uzviena, molim te da mi poalje gospu Morganu to je pre mogue!" Jednoruki veteran se trgao, ali kada je odgovorio, glas mu je bio manje zvanian, a vie ljudski. "Gospo, siguran sam da e vas Kraljica smesta primiti, ali doli ste u trenutku nevolja i opasnosti. Mladi princ Gvideon je jutros pao sa konja koga mu niko nije dopustio da jae, i kraljica ne eli da ga napusti ni za trenutak." "Boginje mi! Znai, dola sam prekasno!" apnula je Vivijen. "Vodi me tamo, smesta", rekla je glasno. "Ja sam veta u isceljivanju i sigurna sam da bi me Igrena pozvala kad bi znala da sam ovde." Naklonio joj se. "Ovuda, Gospo." Dok je ila za njim, Vivijen je shvatila da ak nije imala vremena ni da skine ogrta i muke pantalone koje je nosila zbog jahanja; a elela je da se pojavi sa punim dostojanstvom Avalona. Pa, ovo je bilo vaanije. Komornik je zastao pred jednim vratima. "Rizikujem glavu to u sada uznemiriti kraljicu. Ona ne dozvoljava ni da joj njene gospe donesu hranu ili pie..." Vivijen je gurnula teka vrata i upala u sobu. Mrtva tiina; bilo je jezivo kao u samrtnikoj sobi. Igrena, bleda i ispijena, sva izguvana, kleala je kao kameni kip kraj kreveta. Svetenik u crnim haljinama nepokretno je stajao, poluglasno mrmljajui molitve. Ma koliko da se tiho kretala, Igrena ju je ula. "Kako se usuuje..." poela je besno da apue, ali brzo je prekinula. "Vivijen! Mora da mi te je Bog poslao!" "Dobila sam upozorenje da sam ti moda potrebna", rekla je Vivijen. Ovo nije bio trenutak za pominjanje maginih vizija. "Ne, Igrena, plakanje nita ne pomae", dodala je. "Daj da ga pogledam i vidim koliko je ozbiljno." "Kraljev lekar..." "On je verovatno matora budala koja zna samo za trave i kozju balegu", mirno je rekla Vivijen. "Ja sam leila ovakve rane jo dok si ti puzala, Igrena. Daj mi da vidim dete." Uterovog sina videla je samo jednom i to nakratko; imao je oko tri godine i izgledao je kao svako drugo plavokoso i plavooko detence. Sada je leao ispruen, neobino visok za svoje godine - mrav, ali miiavih ruku i nogu, prekrivenih ogrebotinama kao kod svakog ivahnog deaka. Sklonila je pokrivae i videla da mu je itavo telo pokriveno modricama. "Je li iskaljavao krv?" "Nimalo. Imao je krvi na usnama, ali to je bilo od izbijenog zuba." Vivjan je takoe primetila poseenu usnu i upljinu izmeu preostalih zuba. Mnogo ozbilnija je bila modrica na slepoonici, i Vivijen je za trenutak osetila istinski strah. Je li ovo kraj svih njenih planova? Prela mu je prstima preko glave. Primetila je da se trgao kada je dodirnula modricu, i to je bio najbolji mogui znak. Da je imao krvarenje unutar lobanje, do sada bi bio toliko duboko u komi da ne bi osetio nikakav bol. Spustio je ruku i utinula ga za butinu, vrlo jako, i on je jeknuo u snu. "Nanosi mu bol!" pobunila se Igrena. "Ne", rekla je Vivijen, "pokuavam da vidim hoe li iveti ili umreti. Veruj mi, ivee." Neno ga je pljesnula po obrazu i on je za trenutak otvorio oi. "Donesite mi sveu", rekla je Vivijen, i polako mu je pomerila ispred oiju. Pratio ju je pogledom za trenutak pre nego to je ponovo zatvorio oi, uz bolno jeanje. Vivijen je ustala. "Pazi da vlada tiina, i ne sme jesti nita sem vode i supe, nita vrsto dan ili dva. I ne natapaj mu hleb u vino; samo u supu ili mleko. Za tri dana, jurcae na sve strane." "Kako zna?" pobunio se svetenik. "Zato to sam veta u isceljivanju, a ta si mislio?" "Zar nisi ti arobnica sa Ostrva vetica?"

Vivijen se tiho nasmejala. "Ni sluajno, oe. Ja sam ena koja je, kao i ti, provela ivot prouavajui svete stvari, a Bog je smatrao prikladnim da me obdari vetinom leenja." Mogla je, setila se, da okrene njegove rei protiv njega; znala je, ako on i nije, da je Bog koga su oboje potovali vei i manje netrpeljiv od svakog svetenika. "Igrena, moramo da razgovaramo. Hodi..." "Moram da budem ovde kad se ponovo probudi, traie me..." "Glupost; poalji mu dadilju. Ovo je veoma vano!" Igrena ju je prostrelila pogledom. "Dovedite Izotu da sedi kraj njega", rekla je jednoj od ena, uz ljutiti pogled, i pola za Vivijen u hodnik. "Igrena, kako se ovo desilo?" "Nisam sigurna - priali su neto kako je jahao oevog pastuva - zbunjena sam. Znam samo da su ga uneli kao mrtvaca..." "I imala si ogromnu sreu to nije bio mrtav", otro je rekla Vivijen. "Zar Uter ovako uva ivot svog jedinog sina?" "Vivijen, ne prebacuj mi - pokuala sam da mu rodim druge", rekla je Igrena, a glas joj je drhtao. "Ali mislim da je to kazna zbog neverstva, da vie ne mogu da raam sinove Uteru..." "Jesi li poludela, Igrena?" prasnula je Vivijen, a onda se savladala. Nije bilo poteno da grdi sestru koju je upravo otrgla od sinovljeve bolesnike postelje. "Dola sam jer sam predvidela neku opasnost po tebe i dete. Ali o tome moemo i kasnije. Pozovi sluavke, presvuci se - kada si poslednji put neto pojela?" otro je upitala. "Ne seam se - mislim da sam sino uzela malo hleba i vina..." "Onda pozovi poslugu i dorukuj", nestrpljivo je rekla Vivijen. "Jo sam pranjava od jahanja. Idem da se umijem i obuem kako to pristoji gospi u zamku, a onda emo razgovarati." "Da li se ljuti na mene, Vivijen?" Vivijen ju je potapala po ramenu. "Ljutim se, ako se to moe tako rei, samo na sudbinu koja nam je zapala, a to je glupo od mene. Idi i presvuci se, Igrena, i pojedi neto. Dete ovog puta nije ozbiljno stradalo." U sobi ju je ekala vatra, a na stoliici pred njom primetila je siunu ensku osobu, obuenu u tako tamnu i jednostavnu haljinu da je Vivijen za trenutak pomislila da je posredi neka sluavka. Tek potom je primetila da je jednostavna haljina saivena od najfinije tkanine i bogato izvezena, i prepoznala je Igreninu ker. "Morgana", rekla je i poljubila je. Devojka je bila visoka gotovo kao ona. "Pa, ja jo mislim o tebi kao o detetu, a ti si ve gotovo ena..." "ula sam da si dola, tetka, i pohitala sam da te pozdravim, ali rekli su mi da si odmah otila kod mog brata. Kako je on, gospo?" "Gadno je ugruvan i modar, ali sasvim e se oporaviti bez ikakvog leenja sem malo odmora", rekla je Vivijen. "Kada se probudi, moram nekako ubediti Igrenu i Utera da ga dre daleko od lekara i njihovih glupih napitaka; ako ga nateraju da povraa, samo e mu pogorati stanje. Od tvoje majke nisam izvukla nita sem plaa i cviljenja. Moe li ti da mi kae kako se ovo desilo? Zar ovde nema nikoga ko moe valjano da uva dete?" Morgana je preplela tanke prste. "Nisam sigurna ta se desilo. Moj brat je odvano dete i uvek eli da jae konje koji su suvie brzi i suvie snani za njega, ali Uter je naredio da sme da jae samo sa konjuarem. Tog dana je njegov poni hramao, pa je traio drugog konja, ali kako je uspeo da izvede Uterovog pastuva, to niko ne zna; svi konjuari znaju da on ne sme ni da prie Munji, i svi poriu da su ga uopte videli. Uter se zarekao da e obesiti konjuara koji ga je pustio, ali verujem da je taj sad ve daleko odavde. Ipak, kau da se Gvideon drao konju na leima kao ovca zakaena u gusti sve dok neko nije pustio kobilu u aru pred pastuva, a ne moemo da otkrijemo ko je to uinio. I, naravno, pastuv je jurnuo za kobilom, a moj brat je pao istog asa!" Njeno lice, malo i tamnoputo, sada se zgrilo. "Hoe li zaista preiveti?" "Zaista e preiveti." "Je li iko javio Uteru? Majka i svetenik su rekli da on niemu ne bi sluio u bolesnikoj

sobi..." "Igrena e se svakako postarati za to." "Svakako", rekla je Morgana, a cinini osmeh na njenom licu iznenadio je Vivijen. Morgana, oito, nije nimalo volela Utera, a nije potovala ni majinu ljubav prema njemu. No, ipak je bila dovoljno razumna da se seti da Uteru treba javiti ta se desilo sa njegovim sinom. Ovo uopte nije obina mlada devojka. "Koliko ti je sada godina, Morgana? Godine tako brzo prolaze da ne mogu vie da se seam, mora da poinjem da starim." "Na dugodnevicu e mi biti jedanaest." Sasvim dovoljno, pomislila je Vivijam, da pone obuku za svetenicu. Spusitla je pogled i shvatila da je jo u odei pranjavoj od puta. "Morgana, hoe li da poalje sluavke da mi donesu vodu za umivanje i da mi pomognu da se obuem kako treba za pojavljivanje pred kraljem i kraljicom?" "Po vodu sam ve poslala; eno je tamo, u bakrau kraj vatre", rekla je Morgana, a posle kratke pauze stidljivo dodala: "Bila bih poastvovana da vam sama pomognem, gospo." "Ako eli." Vivijen je pustila da joj Morgana pomogne da svue gornju odeu i spere prainu od puta. Bisage su bile donete u sobu, pa je obukla zelenu haljinu; Morgana je sa divljenjem dodirnula tkaninu. "Ovo je divna zelena boja. Nae ene ne umeju da naprave takvu. Reci mi, od ega je pravite?" "Vrbovnik, samo to." "Mislila sam da od njega izlaze samo plave boje." "Ne. Ovaj se drugaije obrauje, kuva se i posebno pripravlja... kasnije emo priati o bojama, ako te zanima umee trava. Sada nas zanimaju druge stvari. Reci mi, je li tvoj brat ve upadao u sline nevolje?" "Ne ba. On je snaan i izdrljiv, ali je obino dovoljno posluan", rekla je Morgana. "Jednom ga je neko zavitlavao to jae tako malog ponija, a on je rekao da je ratniku i vojniku najprea dunost da slua nareenja, a da je njemu otac naredio da ne sme jahati velike i snane konje. I zato ne mogu da shvatim kako to da je uzjahao Munju. No, ipak, ne bi se povredio da nije..." Vivijen je klimnuula glavom. "Volela bih da znam ko je pustio tu kobilu i zato." Morgana je rairila oi kad je shvatila ta to znai. Vivijen se zagledala u nju. "Razmisli. Je li on jo koji put ovako jedva izbegao smrt, Morgana?" Morgana je oklevala sa odgovorom. "Imao je letnju groznicu - ali to su lane imala sva deca. Uter je rekao da ne bi smeo da se igra sa pastirskim deacima. Od njih je dobio groznicu. ini mi se da su etvorica umrla. Ali jednom je bio i otrovan..." "Otrovan?" "Izota - a ja joj verujem svim srcem, gospo - Izota se kune da mu je u supu stavila samo hranljive trave. A bio je bolestan kao da mu se u kai nala najsmrtonosnija peurka. A kako je to mogue? Ona razlikuje jestive od otrovnih, a nije mnogo stara i vrlo dobro vidi." Morgana je opet rairila oi. "Gospo Vivijen, zar misli da se neko zaverio protiv ivota mog brata?" Vivijen je privukla devojicu uz sebe. "Dola sam zato to sam dobila upozorenje. Nisam jo shvatila odakle opasnost potie, nisam imala vremena. Ima li jo Vid, Morgana? Kad smo poslednji put razgovarale, rekla si..." Devojica je pocrvenela i oborila pogled. "Zabranila si mi da govorim o tome, a Igrena kae da treba da okrenem misli ka stvarnosti, a ne mati, pa sam tako i pokuala..." "Igrena je tu u pravu; ne sme da nemarno govori o takvim stvarima onima koji se jednom raaju", rekla je Vivijen. "Ali preda mnom uvek moe da govori otvoreno. Moj Vid mi pokazuje samo ono to je vano za bezbednost Svetog ostrva i za opstanak Avalona, ali Uterov sin je sin tvoje majke i tim putem e ga tvoj Vid nai i moi e da kae ko pokuava da izazove njegovu smrt. Uter ima dovoljno neprijatelja, sam Bog to zna." "Ali ja ne znam kako da koristim Vid."

"Pokazau ti, ako eli", rekla je Vivijen. Devojica ju je pogledala, lica napetog od straha. "Uter je zabranio aranje na svom dvoru." "Uter nije moj gospodar", polako je rekla Vivijen, "a niko ne moe vladati tuom saveu. Ipak - da li misli da je vreanje Boga ako pokua da otkrije da li to neko ugroava ivot tvog brata ili je posredi samo niz nezgoda?" "Ne", nesigurno je rekla Morgana, "mislim da to nije runo." Zastala je, progutala knedlu i konano prevalila preko jezika: "A mislim da me ti ne bi navela da radim neto loe, tetka." Vivijenino srce se zgrilo od bola. ime je zasluila ovoliko poverenje? itavom duom je poelela da je ova mala, ozbiljna devojica njena ker, ker koju je dugovala Svetom ostrvu, a koju nikada nije uspela da rodi. ak i poto je rizikovala kasnu trudnou, koja ju je umalo ubila, rodila je samo sinove. A ovo je, izgleda, naslednica koju joj je poslala Boginja, devojica sa Vidom, koja ima puno poverenje u nju. Za trenutak nije mogla da progovori. Jesam li spremna da budem nemilosrdna i prema ovoj devojici? Mogu li da je obuim, ne tedei je, ili e me ljubav uiniti manje strogom nego to se mora biti u obuci Velike Svetenice?" Mogu li da iskoristim njenu ljubav prema meni, koju niim nisam zasluila, da je dovedem Boginji pred noge? No, zbog mnogih godina discipline, odgovorila je jasnim i potpuno mirnim glasom. "Neka tako bude. Donesi mi srebrnu ili bronzanu iniju, savreno istu i oribanu peskom, i napuni je sveom kinicom, a ne vodom iz bunara. Pazi da ne razgovara ni sa jednim mukarcem ili enom poto napuni iniju." ekala je, pribrana, sedei kraj vatre, sve dok se Morgana nije vratila. "Morala sam sama da je oribam", rekla je, ali inija koju je drala bila je ista i blistava, do ivice puna bistre vode. "Sada raspleti kosu, Morgana." Devojica ju je radoznalo pogledala, ali Vivijen ju je pretekla tihim i strogim glasom. "Bez pitanja." Morgana je izvukla kotanu ukosnicu, i njena dugaka kosa, tamna, gusta i savreno prava, pala joj je preko ramena. "Sada, ako ima ikakav nakit, skini ga, i stavi ga tamo, da ne bude blizu inije." Morgana je skinula dva mala posrebrena prstena i bro sa haljine. Poto je nita vie nije pridravalo, haljina joj je skliznula sa ramena, i Vivijen joj je bez rei pomogla da je svue, tako da je ostala samo u koulji. Potom je Vivijen otvorila vreicu koju je nosila oko vrata i izvukla malo tucanog bilja, koje je odaju ispunilo slatkasto-mousnim mirisom. Nekoliko zrnaca je ubacila u iniju sa vodom pre nego to je progovorila tihim, neutralnim glasom. "Pogledaj u vodu, Morgana. Neka ti um bude potpuno miran, i reci mi ta vidi." Morgana je prila i kleknula pred iniju, napeto zagledana u bistru povrinu. U sobi je vladala potpuna tiina, toliko duboka da je Vivijen ula tiho cvranje nekog sitnog insekta napolju. Potom je Morgana progovorila, nesigurnim, zbunjenim glasom. "Vidim brod. Zaogrnut je crnim i na njemu su etiri ene... etiri kraljice, jer nose krune... a jedna od njih si ti... ili sam to ja?" "To je barka za Avalon", tiho je rekla Vivijen. "Znam ta vidi." Blago je prela dlanom preko vode i videla da za njom ostaju talasii. "Pogledaj ponovo, Morgana. Reci mi ta vidi." Ovog puta utanje je bilo due. Devojica je na kraju ipak progovorila, istim onim udnim glasom. "Vidim jelene - veliko krdo jelena, a meu njima oveka obojenog tela - oh, pao je, ubie ga..." Glas joj je zadrhtao i Vivijen je ponovo prela rukom preko povrine vode, i povrinom su se proneli talasii. "Dosta", naredila je. "Sada vidi svog brata." Opet tiina, tiina koja se otegla i razvukla; Vivijen je osetila da joj telo hvata gr od nepokretnosti, ali usled duge obuke uspela je da se ne pokrene. Morgana je konano promrmljala. "...kako nepokretno lei... ali die, uskoro e se probuditi. Vidim majku... ne, nije to majka, to je moja tetka Morgoza, i sva njena deca su sa njom... ima ih etvoro... udno, svi nose krune... a evo

jo jednog, dri bode... zato je tako mlad? Je li to njen sin? Oh, ubie ga, ubie ga - oh, ne!" Glas joj se podigao do vriska. Vivijen joj je dodirnula rame. "Dosta", rekla je. "Probudi se, Morgana." Devojica je tresla glavom kao kue koje se budi iz sna. "Jesam li ita videla?" upitala je. Vivijen je klimnula glavom. "Jednog dana e nauiti da vidi i pamti", rekla je. "Za sada je dovoljno i ovo." Sada je bila spremna za susret sa Uterom i Igrenom. Lot od Orknija je, koliko je znala, bio astan ovek i zakleo se da podrava Utera. Ali ako Uter umre bez naslednika... Morgoza je rodila dva sina i verovatno e ih biti jo - Morgana je videla etvoricu, a malo kraljevstvo Orknija nikako nije moglo da izdrava etiri kneza. Braa, kada odrastu u mukarce, najverovatnije e se zakrviti. A Morgoza... Vivijen je uzdahnula, setivi se Morgozine ogromne ambicije. Ako Uter umre bez naslednika, onda e Lot, oenjen kraljiinom roenom sestrom, biti logian izbor za presto. A potom e biti prvo Lot Veliki Kralj, pa Lotovi sinovi u etiri manja kraljevstva... Da li bi se Morgoza upustila u zaveru protiv ivota jednog deteta? Vivijen nije htela ni da pomisli to o devojici koju je othranila na sopstvenim grudima. Ali Morgoza i Lot, sa svojim ambicijama! Verovatno je bilo sasvim lako podmititi konjuara ili ubaciti svog oveka na Uterov dvor, sa nareenjem da dovodi dete u opasnost to je ee mogue. Naravno, nije bilo tako lako nadmudriti odanu dadilju koja je bila majina verna sluavka, ali nju su mogli da drogiraju, makar i piem jaim nego obino, kako bi je pomeli, pa da neto smrtonosno uspe da proe pored nje. A ma kako dobro deko umeo da jae, potrebna je snaga kakvu nema nijedan estogodinjak da se obuzda pastuv koji je nanjuio kobilu u aru. Svi nai planovi bi se sruili u trenutku... Za veerom je zatekla Utera samog za stolom, dok su vazali i posluga jeli hleb i slaninu za manjim stolom u dvorani. Ustao je i utivo je pozdravio. "Igrena je jo kraj sina, svastiko; preklinjao sam je da ode da spava, ali rekla je da e spavati tek kad se on probudi i prepozna je." "Ve sam razgovarala sa Igrenom, Utere." "Oh, da, rekla mi je to i kazala je da si dala re da e deko preiveti. Je li to bilo mudro? Ako sada umre..." Uterovo lice bilo je mrano i zabrinuto. Nije izgledao nita stariji nego onda kada se oenio Igrenom; kosa mu je toliko plava da se u njoj ne primeuju sede vlasi, pomislila je Vivijen. Bio je bogato odeven u rimskom stilu, a bio je i glatko obrijan, opet kao Rimljanin. Nije nosio krunu, ali oko miica je imao ukrase od istog zlata, kao i bogat zlatni okovratnik. "Ovog puta nee umreti. Imam neto iskustva sa povredama glave. Povrede po telu nisu doprle do plua. Za dan ili dva ve e trati okolo." Uterovo lice se malo opustilo. "Ako ikada otkrijem ko je pustio tu kobilu... trebalo bi da ga ivog oderem od batina to je jahao Munju!" "To ne bi imalo svrhe. Ve je platio cenu za nepromiljenost, i sigurna sam da e ga to nauiti pameti", rekla je Vivijen. "Ali treba da bolje uva svog sina." "Ne mogu ga paziti danju i nou." Uterovo lice bilo je izmodeno. "esto sam odsutan zbog ratova, a tako velikog deaka ne mogu drati vezanog za dadiljinu kecelju! Jednom ve umalo da ga izgubimo..." "Morgana mi je rekla." "Loa srea, loa srea. ovek sa samo jednim sinom uvek je na udaru loe sree", rekao je Uter. "Ali ja sam ispao neutiv, roako. Evo, sedi kraj mene, podeliemo jelo ako eli. Znam da je Igrena elela da poalje po tebe, i ja sam joj dozvolio da otpremi glasnika, ali stigla si bre nego to smo mogli i da sanjamo - znai, istina je da vetice sa Svetog ostrva umeju da lete?" Vivijen se nasmejala. "Volela bih da mogu! Ne bih upropastila dva para dobrih cipela po barutinama! Avaj, narod Avalona, kao i sam Merlin, moraju da hodaju ili jau, ba kao obini ljudi." Uzela je komad peninog hleba i posluila se maslacem iz male drvene kutije. "Ti, koji

nosi zmije oko ruku, trebalo bi da zna da ne treba verovati takvim priama! Ali nas povezuje krvna veza. Igrena je ker moje majke, i znam kada sam joj potrebna." Uter je stegao usne. "Dosta mi je snova i arolija. Ne elim ih vie u svom ivotu." Time je uutkao Vivijen, ba kao to je i nameravao. Pustila je da joj sluga donese usoljnu ovetinu i ljubazno je razgovarala o svee skuvanom bilju, prvom te godine. Kada je pojela neto malo, spustila je no. "Ma kako da sam dola ovamo, Utere, to je srea i znak da tvoje dete uvaju bogovi, jer on je potreban zemlji." "Neu moi da podnesem jo mnogo takve sree", rekao je Uter umorno. "Ako si zaista arobnica, svastiko, molim te da da Igreni amajliju protiv jalovosti. Kada smo se venali, mislio sam da e mi dati mnogo dece, poto je ve rodila ker matorom Gorloasu, ali imamo samo jedno, a njemu je ve est godina." U zvezdama je zapisano da nee imati druge sinove. No, Vivijen nije to rekla oveku pred sobom. "Razgovarau sa Igrenom, kako bih se uverila da nije u pitanju neka bolest koja je spreava da zane." "Oh, zainje ona esto, ali ne moe da nosi dete due od mesec ili dva, a ono koje je uspela da rodi iskrvarilo je do smrti kad su mu presekli pupak", mrano je rekao Uter. "Bio je nedonesen, pa je moda tako i bilo bolje, ali ako moe da joj da neku amajliju za zdravu decu - ne znam da li verujem u te stvari, ali spreman sam da se uhvatim za svaku slamku!" "Nemam takve amajlije", rekla je Vivijen, iskreno ga alei. "Nisam ja Velika Boginja da dajem ili oduzimam decu, a i da mogu, ne bih to inila. Ne mogu se uplitati u ono to je sudbina odredila. Zar ti tvoj svetenik to nije rekao?" "Da, otac Kolumba mi stalno govori o pokoravanju Bojoj volji, ali svetenik nema kraljevstvo kojim treba vladati i koje e zapasti u haos ako umrem bez naslednika", rekao je Uter. "Ne mogu da poverujem da Bog to eli!" "Niko ne zna ta Bog eli", rekla je Vivijen, "ni ti, ni ja, ak ni otac Kolumba. Ali meni izgleda sigurno - a da bi se to videlo nisu potrebne ni amajlije ni arolije - da mora uvati ivot svog jedinca, poto e on naslediti presto." Uter je stegao usne. "Neka me Bog potedi takve sudbine", rekao je. "Ako bi deak umro, alio bih zbog Igrene, kao i zbog sebe - on je dobro i pametno dete - ali on ne moe biti naslednik Velikog Kralja Britanije. Uzdu i popreko kraljevstva ne postoji ovek koji ne zna da je on zaet dok je Igrena jo bila Gorloasova ena, a rodio se itav mesec ranije nego to bi trebalo da je moj sin. Istina, bio je mali i goljav, i bebe se ponekad raaju pre vremena, ali ne mogu ii okolo i objanjavati to onima koji jedva broje na prste, zar ne? Kada odraste, on e biti vojvoda od Kornvola, ali ne mogu ni da pomislim da ga proglasim za Velikog Kralja posle sebe. ak i ako doivi da odraste, to mi se u ovom asu ini malo verovatno." "Sasvim lii na tebe. Zar misli da su svi na dvoru slepi?" "Ali ta je sa onima koji nikada nisu bili na dvoru? Ne, moram dobiti naslednika na ijem roenju nee biti mrlje. Igrena mi mora roditi sina." "Neka ti Bog ispuni elju", rekla je Vivijen, "ali ne moe naturiti svoju volju Bogu, niti dozvoliti da Gvideon nastrada. Zato ga ne poalje na odgajanje u Tintagel? To je prilino daleko, a ako ga poveri na staranje svom najvernijem vazalu, to e uveriti svakoga da je on pravi sin Kornvola i da ne namerava da ga proglasi za naslednika Velikog Kralja; moda onda vie nee pokuavati da ga ubiju." Uter se namrtio. "On nee biti bezbedan sve dok mi Igrena ne rodi drugog sina", rekao je, "makar ga poslao ak u Rim ili u zemlju Gota!" "S obzirom na opasnosti na putu, to ne bi bilo praktino", sloila se Vivijen. "Imam onda jo jedan predlog. Poalji ga kod mene, da ga odgajamo u Avalonu. Tamo ne moe da doe niko sem vernika koji slue Svetom ostrvu. Moj najmlai sin ima ve sedam godina, ali uskoro e biti poslat kralju Banu u Donjoj Britaniji, kako bi bio odgajan kako prilii velikakom sinu. Ban ima jo sinova, pa mu Glahad nije naslednik, ali Ban ga priznaje, dodelio mu je imanja, i primie ga na dvor kao paa i vojnika kada odraste. Tvoj sin e u Avalonu nauiti sve to treba da zna o

istoriji svoje zemlje, i o svojoj sudbini... i o sudbini Britanije. Utere, niko od tvojih neprijatelja ne zna gde lei Avalon i stoga nee moi da mu naude." "Bio bi bezbedan. Ali iz praktinih razloga to nije mogue. Moj sin mora biti odgajen kao hrianin; crkva je mona. Nikada ne bi prihvatili kralja..." "Mislila sam da si rekao da on ne moe biti kralj posle tebe", suvo je rekla Vivijen. "Pa, uvek ostaje mogunost", oajno je rekao Uter, "ako Igrena ne rodi drugog sina. Ako bude odgajen meu druidima i njihovom magijom - svetenici bi rekli da je to zlo." "Da li ti ja izgledam zla, Utere? Ili Merlin?" Pogledala ga je pravo u oi, i Uter je oborio pogled. "Ne, naravno." "Pa zato onda ne poveri Igreninog sina njegovoj i mojoj mudrosti, Utere?" "Zato to ne verujem magiji Avalona", konano je rekao Uter. Nervoznim pokretom dodirnuo je istetovirane zmije na podlakticama. "Na onom ostrvu video sam stvari od kojih bi svaki dobar hrianin prebledeo - a do vremena kad moj sin odraste, to ostrvo e biti hriansko. Nema potrebe da se kralj razume u takve stvari." Vivijen je osetila da e pobesneti. Budalo, Merlin i ja smo te doveli na presto, a ne tvoji hrianski svetenici i biskupi. No, nije bilo svrhe uputati se u svau sa Uterom. "Treba da postupi onako kako ti savest nalae, Utere. Ali preklinjem te da poalje deaka nekuda na odgajanje, i da to mesto ostane tajna. Objavi da ga alje kako bi bio odgajen daleko od laskanja kojima bi bio okruen kao knez - to je sasvim uobiajeno - i neka ljudi misle da je otiao u Donju Britaniju, gde ima roake na Banovom dvoru. Potom ga poalji kod nekog od svojih siromanijih vazala - kod nekog od Ambrozijevih starih dvorana, moda; kod Urijensa, Ektorijusa, kod nekoga malo poznatog i vrlo poverljivog." Uter je polako klimao glavom. "Igreni e biti strano da se odvoji od deteta", rekao je, "ali knez mora biti vaspitavan onako kako odgovara njegovoj buduoj sudbini i mora dobiti vojniko obrazovanje. ak ni tebi, svastiko, neu rei kuda u ga poslati." Vivijen se nasmeila za sebe. Zar zaista misli da moe uvati tajnu od mene, Utere, ako bih poelela da je saznam? - pomislila je. No, ne bi bilo diplomatski da to i glasno kae. "Imam jo neto da te zamolim, zete", rekla je. "Pusti me da odgajam Morganu u Avalonu." Uter se zapiljio u nju, a onda je odmahnuo glavom. "Nemogue." "ta je nemogue Velikom Kralju, Pendragone?" "Za Morganu postoje samo dve sudbine", rekao je Uter. "Mora se udati za oveka potpuno vernog meni, nekoga u koga imam poverenja. Ili, ako ne naem dovoljno snanog saveznika kome bih je dao, ii e u manastir. Nee ona meni podizati Kornvol u ovom kraljevstvu." "Meni ne izgleda dovoljno pobona za dobru monahinju." Uter je slegnuo ramenima. "S obzirom na izdravanje koje bih joj obezbedio, svaki manastir bi je rado primio." Vivijen se sada naljutila. Uperila je pogled u Utera. "A misli da e dugo drati svoje krljevstvo bez podrke Plemena, Utere? Njima nije stalo do tvoje vere i tvog Hrista. Oni gledaju u Avalon, i kada su ti one..." ispruila je prst i dodirnula njegove tetovirane podlaktice. Uter se nervozno trgao, ali Vivijen je nastavila. "Kada su ti one stavljene na ruke, zakleli su se da e potovati Pendragona. Ako ti Avalon uskrati podrku - koliko smo te visoko postavili, Utere, toliko nisko moemo da te bacimo." "Lepe rei, gospo. Ali moe li da ispuni pretnju?" odvratio je Uter. "Da li bi uinila to za jednu devojku, i to jo ker Kornvola?" "Isprobaj me." Pogled joj je bio nepomian. Ovog puta on nije spustio pogled; bio je dovoljno ljut da je gleda u oi. Boginjo! pomislila je Vivijen. Da sam deset godina mlaa, kako bismo vladali ovaj ovek i ja! U ivotu je upoznala svega jednog ili dvojicu mukaraca koji su joj bili jednaki po snazi; samo je Uter bio protivnik vredan njenog truda. A i mora da bude takav, kako bi ouvao kraljevstvo na okupu dok predskazani kralj ne doraste do krune. ak ni zbog Morgane nije smela to da ugrozi. No, pomislila je da bi mogla da ga urazumi.

"Sluaj me, Utere. Devojica ima Vid; roena je sa njim. Nema naina da izbegne Nevieno, to e je pratiti kuda god pola, a ako se bude poigravala takvim stvarima, proglasie je za veticu i prezree je. Da li to eli kneginji na svom dvoru?" "Zar sumnja u Igreninu sposobnost da podie svoju ker kako prilii hrianki? U najgorem sluaju, ne moe poiniti nita loe iza manastirskih zidova..." "Ne!" rekla je Vivijen, toliko glasno da su se za manjim stolom podigle glave. "Utere, ta devojica je roena za svetenicu. Stavi je iza manastirskih zidova i uginue kao galeb u kavezu. Zar bi mogao da poalje Igrenino dete da umre ili da itavog ivota pati? Zaista verujem - a razgovarala sam sa njom - da bi tamo umrla." Videla je da ga je to pogodilo, pa je pourila da nastavi. "Ona je roena za to. Pusti da je obuimo kako treba. Utere, je li ona zaista toliko srena ovde, ili je toliko dragocena na tvom dvoru da bi ti bilo ao da je poalje?" Uter je polako odmahnuo glavom. "Pokuao sam da je volim, Igrene radi. Ali ona je... neprirodna", rekao je. "Morgoza ju je ranije zavitlavala i govorila joj da je od vilinskog naroda; da nisam znao kakvo joj je poreklo, lako bih u to poverovao." Vivijen se napeto nasmeila. "Istina. Ona je kao ja, i kao naa majka. Ona nije za manastir, niti za brak." "A kako da oduzmem Igreni oboje dece odjednom?" oajno je upitao Uter. To je pogodilo Vivijen i osetila je bol, gotovo krivicu, ali je odmahnula glavom. "I Igrenu je rodila svetenica. Pokorie se sudbini kao i ti, Utere. A ako se boji gneva svog domaeg svetenika", dodala je, voena predoseanjem, i po njegovom pogledu primetila da je pogodila, "onda ne reci nikome kuda je alje. Razglasi, ako eli, da si je poslao na kolovanje u manastir. Ona je suvie ozbiljna i mudra za ivot na dvoru, za male flertove i enska ogovaranja. A Igrena, ako bude znala da su joj deca sretna i bezbedna, da dorastaju do svoje sudbine, bie zadovoljna sve dok ima tebe." Uter je pognuo glavu. "Neka bude tako", rekao je. "Deaka e odgajati moj najneupadljiviji i najverniji vazal - ali kako da ga poaljem tamo u tajnosti? Zar ga opasnost nee pratiti?" "Moe biti poslat tajnim putevima, i pod arolijom, kao to si ti doao u Tintagel", rekla je Vivijen. "Meni ne veruje, a da li bi verovao Merlinu?" "Poverio bih mu ivot", rekao je Uter. "Neka ga Merlin odvede. A potom i Morganu u Avalon." Zagnjurio je lice u dlanove, kao da je teret koji je nosio prevelik za njega. "Ti si mudra", rekao je, podigavi glavu i zagledavi se u nju sa netreminom mrnjom. "Voleo bih da si glupa ena koju bih mogao da prezirem, prokleta bila!" "Ako su tvoji svetenici u pravu", mirno je rekla Vivijen, "ve sam dovoljno prokleta i moe da bude miran." 11. Sunce je zalazilo kad su sigli do Jezera. Vivijen je okrenula ponija kako bi pogledala Morganu, koja je jahala malo iza nje. Devojciino lice bilo je bledo od umora i gladi, ali nije se alila, i Vivijen, koja je namerno nametnula brz korak kako bi joj ispitala izdrljivost, bila je zadovoljna. ivot svetenice u Avalonu nije lak, i morala je da sazna kako Morgana podnosi umor i tekoe. Sada je usporila ponija i pustila da joj se Morgana primakne. "Tamo lei Jezero", rekla je. "Uskoro emo biti unutar zidova, gde emo nai vatru, hranu i pie." "Bie mi milo zbog sve troje", rekla je Morgana. "Jesi li umorna, Morgana?" "Malo", stidljivo je rekla devojica, "ali ao mi je to se putovanje zavrava. Volim da vidim nove stvari, a nikada ranije nisam putovala." Zaustavile su konje na ivici vode, i Vivijen je pokuala da vidi poznatu obalu onako kako bi izgledala strancu - tamnosive vode Jezera, visoka trska na obali, nemi, niski oblaci i nanosi algi u vodi. Sve je bilo tiho, i Vivijen je mogla da uje devojicine misli: ovde je tako pusto, mrano i

strano. "Kako emo stii do Avalona? Mosta nema - svakako neemo plivati sa konjima?" upitala je Morgana. Setivi se da se ba tako mora kada vode nadou posle prolenih kia, Vivijen je pourila da je umiri. "Ne; pozvaemo brod." Podigla je ruke preko lica, zatvorila oi kako bi iskljuila svetlo i zvuk, i poslala nemi poziv. Za nekoliko trenutaka, preko sive povrine Jezera, pojavila se niska barka. Optoena s jednog kraja crnim i srebrom, toliko tiho je plovila da je izgledalo da lebdi na vodi kao lokvanj - nisu se ula vesla, ali kada je prila blie, videli su se nemi veslai kako zamahuju bez ikakvog pljuska ili zvuka. Svi su bili sitni, tamnoputi mukarci, polunagi, istetovirani plavim maginim simbolima, i Vivijen je primetila kako Morgana iri oi kada je to primetila; ali nije rekla nita. Svue mirno prima sve ovo, pomislila je Vivijen. Dovoljno je mlada da ne primeti misteriju u ovome to inimo; moram joj nekako skrenuti panju na to. utljivi veslai nasukali su amac i privezali ga neobino ispletenim uetom od trske. Vivijen je dala devojici znak da sjae, pa su prvo odveli konje na barku. Jedan od tetoviranih ljudi pruio je Morgani ruku kako bi joj pomogao da se ukrca; oekivala je da e se pokazati kako je nematerijalna, vizija, kao i barka, ali umesto toga je ustanovila da je ruka vrsta i uljevita kao rog. Na kraju je i Vivijen zauzela mesto na pramcu, i barka se otisnula na Jezero, polako i tiho. Pred njima su se dizali Ostrvo i Tor sa visokom kulom Svetog Mihajla; preko tihe vode pronosila se priguena zvonjava. Morgana se iz navike prekrstila, a jedan od veslaa se tako namrtio na nju da se trgla i brzo spusitla ruku. Dok je barka klizila kroz vodeno bilje mogla je da razabere zidove crkve i manastira. Vivijen je osetila kako devoicu obuzima strah - da li e na kraju ipak otii na Ostrvo svetenika, gde e se oko nje zatvoriti zidovi manastira? "Da li idemo u crkvu na Ostrvu, tetka?" "Neemo stii u crkvu", mirno je odgovorila Vivijen, "mada je istina da obian putnik, ili ti, da si sama, nikako ne moe stii u Avalon. ekaj i videe, i ne postavljaj nikakva pitanja; to ti je dunost dok si na obuci." Morgana je zautala. Oi su joj i dalje poigravale od straha. "Ovo je kao bajka o vilinskoj barci", ipak je rekla, "koja jedri sa ostrva ka Zemlji Mladosti..." Vivijen nije obraala panju na nju. Stajala je na pramcu barke, duboko diui, prizivajui snagu za in magije koji je trebalo da izvede; na trenutak se upitala ima li jo dovoljno snage za to. Stara sam, pomislila je obuzeta panikom, ali moram poiveti dok Morgana i njen brat ne odrastu. Mir itave zemlje zavisi od onoga to mogu uiniti da ih sauvam! Prekinula je takve misli; sumnja je bila opasna. Podsetila se da je ovo inila skoro svakog dana otkako je odrasla, i da joj je do sada to bilo toliko prirodno da bi mogla da uradi i u snu ili na samrti. Nepokretno je stajala, ukoena, obuzeta napetou magije, a onda je ispruila ruke i podigla ih nad glavom, dlanova okrenutih ka nebu. Potom ih je, naglo izdahnuvi vazduh, spustila - a sa njima je pala i magla, pa je prizor crkve nestao, kao i obale Ostrva svetenika, ak i Tor. Barka je klizila kroz gustu, neprozirnu maglu, tamnu kao no koja ih je okruivala, a u tami je ula Morganu kako brzo die kao neka mala, uplaena ivotinja. Poela je da govori - kako bi uverila devojicu da nema ega da se plai - a onda je zautala. Morgana je sada bila svetenica na obuci i mora nauiti da savlada strah kao to je savladala umor i glad na putu. Barka je zala u maglu. Brzo i sigurno - jer na ovom Jezeru nema drugih barki - hitala je kroz gustu, lepljivu vlagu; Vivijen ju je oseala na licu i u kosi, ovlaenoj ak i kroz vuneni al. Morgana je poela da drhti od hladnoe. A onda, kao da se zavesa razmakla, magla je nestala, i pred njima su se pruile osunana voda i zelena obala. Tor je bio tu, ali Vivijen je ula devojicu kako je jeknula od oka i uenja. Na vrhu Tora nalazio se krug od uspravljenog stenja, blistav na sunevoj svetlosti. Ka njemu je vodio prostran put, krivudajui navie zavojito, oko ogromnog brega. U podnoju Tora stajale su se zgrade u kojima stanuju svetenici, a na padini su se videli Sveti Kladenac i srebrni sjaj bazena sa ogledalom. Du obale su nicali zasadi jabuka, a iza njih ogromni hrastovi, sa zlatastim izdancima

imele na granju u visini. "Divno je..." apnula je Morgana, a Vivijen je u njenom glasu osetila uenje. "Gospo, je li ovo stvarno?" "Stvarnije je od bilo kog drugog mesta koje si ikada videla", odgovorila je, "a uskoro e to i iskusiti." Barka je pola ka obali i teko zagrebala po pesku; nemi veslai su je osigurali konopcem i pomogi Gospi da se iskrca. Potom su izveli konje, a Morganu su ostavili da izie sama. Devojica nikada nee zaboraviti taj prvi pogled na Avalon pri zalasku sunca. Zeleni travnjaci sputali su se do same trske du Jezera, a labudovi su plovili, tiho kao i barka, preko bistrih voda. Ispod zasada hrastova i jabuka nalazile su se niske zgrade od sivog kamena, i Morgana je videla prilike u belom kako polako hodaju du etalita sa stubovima. Odnekuda se, vrlo tiho, uo zvuk harfe. Nisko, iskoeno svetlo - je li to ono sunce koje je poznavala? - zasipalo je predeo zlatom i tiinom, i ona je osetila kako joj se grlo stee od suza. Dolazim kui, pomislila je, ne znajui zato, mada je itav ivot provela u Tintagelu i Karleonu i nikada ranije nije videla ovu vilinsku zemlju. Vivijen je izdala uputstva oko konja i ponovo se okrenula ka Morgani. Videla je na licu devojice izraz uenja i divljenja, pa je utala dok Morgana nije drhtavo udahnula, kao da se budi iza sna. ene u tamno obojenim haljinama i tunikama od jelenske koe, poneka sa plavo tetoviranim polumesecom izmeu obrva, sile su stazom do njih; neke su liile na Morganu i Vivijen, sitne i tamnopute, kao da su Pikti, ali neke su bile visoke i vitke, sa plavom ili crvenkastom kosom, a na dve ili tri se jasno videlo da su rimskog porekla. Poklonile su se pred Vivijen, utke joj iskazujui potovanje, a ona je podigla ruku u gestu blagosiljanja. "Ovo je moja srodnica", rekla je. "Zove se Morgana. Bie jedna od vas. Uzmite je..." pri tom je pogledala devojicu, koja je stajala drhtei u sve jaoj tami posle zalaska sunca, koja je pogasila fantastine boje predela. Dete je bilo umorno i uplaeno. eka je jo mnogo poslova i iskuenja; ne mora poeti ba ovog asa. "Sutra", rekla je Morgani, "sutra e poi u Kuu Devojaka. Tamo nee biti vano to si moja roaka i kneginja, nee imati ime ni bilo kakve povlastice osim onoga to sama zaslui. Ali veeras poi sa mnom; imaemo malo vremena da razgovaramo o ovom putovanju." Morgana je osetila kako joj kolena klecaju od naglog olakanja. ene pred njom, sve nepoznate, u udnim haljinama i plavim arama na elu, uplaile su je vie nego itav Uterov dvor. Primetila je Vivijenin blagi pokret, i svetenice - jer pretpostavila je da su to svetenice - su se okrenule i otile. Vivijen je pruila ruku i Morgana ju je prihvatila, osetivi da su joj prsti umirujue hladni i vrsti. Vivijen je opet bila ona poznata roaka, ali istovremeno i udesna osoba koja je dozvala maglu. Morgana je opet osetila potrebu da se prekrsti i upitala se da li bi itava ova zemlja nestala, jer otac Kolumba kae da sva avolja dela i vradbine nestaju pred tim znakom. Ali nije se prekrstila; odjednom je shvatila da to vie nikada nee uiniti. Taj svet je zauvek ostao iza nje. Na ivici jabunjaka, izmeu dva upravo procvetala drveta, stajala je kuica od pletera i naboja. Unutra je gorela vatra, i mlada ena - nalik na ostale koje je videla, u tamnoj haljini i tunici od koe - doekala ih je nemim naklonom. "Ne obraaj joj se", rekla je Vivijen. "Ona je, u ovom asu, pod zavetom utanja. Svetenica je etvrtu godinu i zove se Ravena." Ravena je utke svukla Vivijeninu gornju odeu i izula joj blatnjave i od puta pohabane cipele; na Vivijenin znak pomogla je i Morgani. Donela im je vode za umivanje, a kasnije i hranu: jemeni hleb i suvo meso. Za pie je bilo samo hladne vode, ali bila je svea i ukusna, drugaija od svake vode koju je Morgana dosad okusila. "Ovo je voda iz Svetog Kladenca", rekla je Vivijen. "Ovde ne pijemo nita drugo; ona donosi vizije i bistar vid. A med je iz naih konica. Jedi meso i uivaj u njemu, jer ga vie godinama nee okusiti; svetenice ne jedu meso sve do kraja obuke."

"Zato, gospo?" Morgana nije mogla da je oslovi sa 'tetka' niti sa 'roako'. Izmeu nje i poznatih imena nalazilo se seanje na priliku nalik na Boginju koja priziva maglu. "Je li loe jesti meso?" "Svakako da nije, i doi e dan kada moe jesti sve to se stavi pred tebe. Ali ishrana bez ivotinjskog mesa daje visok nivo svesti, a to ti je potrebno dok ui kako da upotrebljava Vid i koristi magijske moi, umesto da one koriste tebe. Kao i druidi na poetku obuke, svetenice jedu samo hleb i voe, i ponekad malo ribe iz jezera, i piju jedino vodu iz Svetog Kladenca." "Ti si pila vino u Karleonu, Gospo", stidljivo je rekla Morgana. "Naravno, i pie ga i ti, kada bude znala koje je odgovarajue vreme za jelo i pie, a kada je vreme za post", strogo je rekla Vivijen. To je uutkalo Morganu, pa je sedela i grickala hleb sa medom. Ali iako je bila gladna, hrana kao da joj je zastajala u grlu. "Jesi li dosta jela?" upitala je Vivijen. "Dobro, onda neka Ravena odnese posue - treba da spava, dete. Ali sedi ovde kraj mene, pred vatru, da malo priamo, jer sutra e te Ravena odvesti u Kuu Devojaka, i vie me nee viati, osim na sveanostima, dok ne bude dovoljno obuena da se smenjuje sa starijim svetenicama, kako bi spavala u mojoj kui i sluila me. Do tada e ve biti pod zavetom utanja, nee smeti da pita ni da odgovara. Ali veeras si jo moja srodnica, nisi zakleta na slubu Boginji i moe me pitati sve to poeli." Pruila je ruku, i Morgana je sela kraj nje na klupu pred vatrom. Vivijen se okrenula leima. "Hoe li mi izvaditi ukosnicu, Morgana? Ravena je otila na poinak, i ne bih da je ponovo uznemiravam." Morgana je izvukla kotanu nalu iz njene kose; kosa joj se spustila u vodopadu dugakih, tamnih vlasi sa sedim pramenom na jednoj slepoonici. Vivijen je uzdahnula i pruila bose noge ka vatri. "Lepo je biti opet kod kue - poslednjih godina sam previe putovala", rekla je. "A nisam vie dovoljno snana da mi to priinjava zadovoljstvo." "Rekla si da smem da postavljam pitanja", plaljivo je kazala Morgana. "Zato neke ene nose plavi znak na elu, a neke ne?" "Plavi polumesec je znak da su zaklete na slubu Boginji, da ive i umru po njenoj volji", rekla je Vivijen. "One koje su dole samo da malo uvebaju Vid ne polau tu zakletvu." "A hou li je ja poloiti?" "To e sama odluiti", rekla je Vivijen. "Boginja e ti rei da li eli da poloi ruku na tebe. Samo hriani koriste svoje manastire kao spremite za nepotrebne keri i udovice." "Ali kako u znati da li me Boginja eli?" Vivijen se nasmeila u tami. "Pozvae te glasom koji nee moi da ne razume. Ako uje taj poziv, nee biti mesta na svetu gde bi mogla da se sakrije od njega." Morgana se upitala da li se i Vivijen tako zaklela, ali bila je suvie stidljiva da bi pitala. Pa naravno! Ona je Velika svetenica, Gospa od Avalona... "I ja sam se tako zaklela", tiho je rekla Vivijen, onako kako je ve uobiavala da odgovara na neizgovorena pitanja, "ali znak je vremenom izbledeo... ako paljivo pogleda, mislim da i dalje moe da ga razabere pri korenu kose, ovde." "Da, malo... ta to znai zakleti se Boginji, Gospo? Ko je ta Boginja? Jednom sam pitala oca Kolumbu da li Bog ima neko drugo ime, a on je rekao ne, rekao je da postoji samo jedno Ime koje nas moe spasti i da je to Isus Hrist, ali..." prekinula je, zbunjena. "Ja vrlo malo znam o tim stvarima." "Znati da ne zna jeste poetak mudrosti", odgovorila je Vivijam "Potom, kad pone da ui, nee morati da zaboravi sve ono to si mislila da zna. Bog ima mnogo imena, ali svuda je Jedan; i tako, kad se moli Mariji, majci Isusovoj, moli se, ni ne znajui, Majci Sveta u jednom od njenih mnogih oblika. Bog kome se klanjaju svetenici i Jedan Veliki naih druida jesu isti Jedan, i zato Merlin ponekad ulazi meu hrianske savetnike Velikog Kralja; on zna, ako oni i ne znaju, da je Bog Jedan." "Vaa majka je bila ovde svetenica pre tebe, tako mi je rekla majka..."

"To je tano, ali to nije samo pitanje naslea. Pre e biti da sam nasledila njenu nadarenost Vidom, a po svojoj slobodnoj volji sam se zaklela Boginji. Boginja nije pozvala tvoju majku, niti Morgozu. Zato sam poslala Igrenu da se uda za tvog oca, a potom za Utera, a Morgozu da se uda onako kako odredi kralj. Igrenin brak je posluio Boginji; nad Morgozom nije imala nikakvu mo." "Znai da se svetenice koje pozove Boginja nikada ne udaju?" "Obino ne. One se ne zaklinju nijednom mukarcu, osim u Velikom Braku, gde se svetenik i svetenica spajaju predstavljajui Boga i Boginju, a tako roena deca nisu deca smrtnika, nego Boginje. To je Misterija, i nauie je kada doe vreme. Ja sam tako roena, i nemam ovozemaljskog oca..." Morgana je zurila u nju. "Znai li... znai li to da je tvoja majka legla sa Bogom?" apnula je. "Ne, naravno da nije. Samo sa svetenikom, ispunjenim moima Boga, svetenikom ije ime nikada nije saznala, jer je u tom trenutku ili u to vreme Bog uao u njega i opseo ga, tako da je mukarac ostao zaboravljen i nepoznat." Lice joj je bilo daleko, puno seanja na neobine stvari; Morgana je videla misli kako joj se kreu preko ela. Kao da je vatra bacala slike po sobi, veliku priliku Rogatog... Naglo se stresla i vre se umotala u ogrta. "Jesi li umorna, dete? Trebalo bi da spava..." Ali Morgana je opet bila radoznala. "Jesi li se rodila u Avalonu?" "Da, mada sam odrala na Druidskom ostrvu, daleko na severu, meu Ostrvima. A kada sam odrasla, Boginja je poloila ruku na mene - u meni je tekla krv svetenice, ba kao to mislim da tee i u tebi, dete moje." Glas joj je bio dalek; ustala je i zagledala se u vatru. "Pokuavam da se setim pre koliko godina sam dola ovamo sa staricom... mesec je tada bio dalje na jugu, jer bilo je vreme etve, a nailazili su mrani dani Samhe, na izmaku godine. Bila je to teka zima, ak i u Avalonu; nou smo uli vukove, a sneg je bio dubok, i gladovali smo, jer niko nije mogao da se probije kroz oluje, i bilo je male dece koja su umrla kad je majkama nestalo mleka... Potom se Jezero zamrzlo, i doneli su nam hranu na saonicama. Tada sam bila devojka, grudi mi jo nisu porasle, a sada sam stara, starica, strailo... toliko godina, dete." Morgana je oseala kako Vivijeni drhti ruka; teko je leala na njenoj. Trenutak kasnije Vivijen je privukla devojicu uz sebe i ostala stojei, grlei je oko struka. "Toliko meseci, toliko dugodnevica... a sada izgleda da Samha ponovo pada odmah posle Beltana - bre nego to je mesec rastao od mladog do punog dok sam bila mlada. A i ti e stajati ovde pred vatrom, i ostarie kao to sam ja ostarila, osim ako Majka ima za tebe druge zadatke... oh, Morgana, Morgana, malena, trebalo je da te ostavim u majinoj kui..." Morgana je vrsto zagrila svetenicu. "Ne bih mogla da ostanem tamo! Radije bih umrla..." "Znam to", uzdahnula je Vivijen. "Mislim da je Majka ve poloila ruku na tebe, dete. Ali dola si iz ivota punog obilja u ivot pun oskudnosti, Morgana, i moe se desiti da ti poverim zadatke teke kao oni to ih je meni postavila Velika Majka. Sada misli samo na to kako da naui korienje Vida i da ivi u divnim predelima Avalona; ali nije lako sluiti volji Ceriveden, keri moja, ona nije samo Velika Majka ljubavi i raanja, nego i Gospa od tame i smrti." Uzdahnula je i pogladila deovjicu po kosi. "Ona je takoe Morigan, donosilac napora, i Veliki Gavran... oh, Morgana, Morgana, volela bih da si moje roeno dete, ali ak i tako ne bih mogla da te potedim, moram te upotrebiti za njene svrhe kao to sam nekada i ja bila upotrebljena." Pognula je glavu i na trenutak ju je poloila devojici na rame. "Veruj mi da te volim, Morgama, jer doi e as kad e me mrzeti isto onoliko koliko me sada voli..." Morgana je bez razmiljanja pala na kolena. "Nikada", apnula je. "Ja sam u rukama Boginje... i u tvojim..." "Neka nikada ne zaali zbog tih rei", rekla je Vivijen. Pruila je ruke ka vatri. Bile su sitne i snane i pomalo otekle od starosti. "Ovim rukama sam poraala decu; i videla sam kako ivotna krv tee iz njih. Jednom sam izdala mukarca i oterala ga u smrt, mukarca koji mi je leao u naruju i kome sam se zaklela na ljubav. Unitila sam mir tvoje majke, a sada sam joj oduzela decu. Zar me ne mrzi, zar me se ne boji, Morgana?"

"Bojim te se", rekla je devojica, jo kleei pred njom, dok joj je sitno, tamno lice blistalo od plamena vatre, "ali nikada te neu mrzeti." Vivijen je duboko uzdahnula, odbacivi predvianja i jezu. "Ne, ne boji se mene", rekla je, "ve nje. Obe smo u njenim rukama, dete. Tvoje devianstvo je rtvovano Boginji. Postaraj se da tako i ostane dok Majka ne objavi svoju volju." Morgana je poloila ake preko Vivijeninih. "Neka bude tako", apnula je, "Kunem se." Sutradan je otila u Kuu Devojaka i tu je ostala mnogo godina. Govori Morgana... Kako da piem o stvaranju svetenice? Ono to nije oito, tajna je. Oni koji su ili tim putem, znae, dok oni koji nisu, nikada nee znati, mada bih mogla da zapiem sve zabranjene stvari. Sedam puta je dolazilo i prolazilo vee Beltana; sedam puta su nas zime zaogrtale hladnoom. Vid je dolazio lako, Vivijen je rekla da sam roena za svetenicu. Nije bilo lako narediti mu da doe kada sam elela i samo kada sam elela, i zatvoriti kapije Vida kada nije bilo prikladno da vidim. Najtee su mi padale male arolije, koje prisiljavaju um da stupa neutabanim stazama. Prizvati vatru i zapaliti je voljom, dozvati maglu, doneti kiu - sve je to bilo jednostavno, ali znati kada da prizove kiu ili maglu, a kada da to prepusti bogovima, to nije bilo tako jednostavno. Bilo je i drugih nauka, u kojima mi moje znanje Vida nije nimalo pomagalo; umee sa travama, i umee isceljivanja, duge pesme iz kojih se nijedna jedina re ne sme zapisati, jer kako se znanje o Velikima sme prepustiti iemu nainjenom ljudskom rukom? Neke lekcije bile su isto uivanje, jer bilo mi je dozovljeno da uim da sviram na harfi i da je sama pravim, koristei sveto drvo i creva obredno ubijene ivotinje; a neke lekcije su bile uasne. Najtee od svega, mislim, bilo je gledati u sebe, pod dejstvom droga koje oslobaaju um od tela, bolesnog i punog greva, dok um slobodno lebdi van granica vremena i prostora, i itati stranice prolosti i budunosti. Ali o tome ne smem nita da kaem. Konano je doao dan kada sam izbaena iz Avalona, obuena samo u koulju, nenaoruana osim malog bodea svetenice, da se vratim - ako uzmognem. Znala sam da e me, ako ne uspem, oplakivati kao mrtvu, ali kapije mi se vie nikada nee otvoriti osim ako uspem da im to naredim snagom svoje volje i nareenja. A kada su se magle sklopile oko mene, dugo sam lutala obalama nepoznatog Jezera, sluajui samo zvona i alostivo zapevanje kaluera. I konano sam uspela da razbijem maglu i da je prizovem, sa stopalima na zemlji i glavom meu zvezdama, pruajui se od obzorja do obzorja, i glasno uzvikujui re Moi... I magla se razdvojila i ugledala sam pred sobom istu onu osunanu obalu na koju me je Gospa dovela pre sedam godina, i kroila sam na vrsto tlo svog doma, i plakala sam kao i prvi put kad sam stigla tu kao uplaeno dete. A potom su mi meu obrve ucrtali znak polumeseca, rukom same Boginje... ali to je Misterija o kojoj je zabranjeno pisati. Oni koji su osetili kako im elo gori od poljupca Ceridven znae o emu govorim. Dva prolea potom, kada sam osloboena zaveta utanja, u Avalon se vratio Galahad, koji je ve uvebao boj protiv Saksonaca sluei svog oca, kralja Bana od Donje Britanije. 12. Svetenice iznad odreenog stepena smenjivale su se sluei Gospu od Jezera, a u ovo doba godine, kada je Gospa bila veoma zauzeta pripremama za predstojeu sveanost Dugodnevice, jedna od njih je uvek spavala u maloj kui od naboja, kako bi Gospa imala nekog na raspolaganju i danju i nou. Bilo je toliko rano da se sunce jo krilo u magli na ivici obzorja kada je Vivijen stupila u sobu iza svoje, gde je spavala slukinja, i tiho se sagnula da je probudi. ena se uspravila u krevetu, brzo navlaei preko haljine tuniku od koe. "Reci vozarima da se pripreme. I poalji moju roaku Morganu da mi pomogne." Nekoliko minuta kasnije Morgana je sa potovanjem zastala pred ulazom, jer Vivijen je kleala raspirujui vatru. Nije nainila nikakav zvuk; posle devet godina obuke za svetenicu

kretala se toliko tiho da nije odala svoje prisustvo ni korakom ni dahom. Ali posle toliko godina takoe je dobro poznavala ponaanje svetenica, toliko dobro da se nije ni iznenadila kada se Vivijen okrenula im je ona stigla do vrata. "Ui, Morgana", rekla je. Nasuprot uobiajenim navikama, Vivijen ovog puta nije ponudila roaku da sedne, nego ju je ostavila da stoji i neko vreme ju je pajivo posmatrala. Morgana nije bila visoka; nikada nee ni biti, a tokom ovih godina u Avalonu dostigla je svoju punu visinu, jedva koji centimetar vie od Gospe. Tamna kosa bila joj je zaeljana niz lea i privrena konom uzicom; nosila je tamnoplavu haljinu i tuniku od jelenje koe kao i sve svetenice, a plavi polumesec tamno joj se presijavao sa ela. No, ma koliko bila neprimetna i obina meu ostalima, u oima je nosila sjaj koji je odgovorio na Vivijenin ispitivaki pogled, i Vivijen je iz iskustva znala da e, ma koliko bila mala i krhka, umeti da se, kad zatreba, zaogrne arolijom, pa e izgledati ne samo visoka nego i velianstvena. Ve je izgledala bezvremenski, i Vivijen je znala da e isto tako izgledati i kada joj se u kosi pojave sede vlasi. Osetila je drhtaj olakanja. Ne, nije lepa , pomislila je, a onda se upitala zato bi joj to bilo vano. Morgana bi svakako, kao i svaka druga mlada ena, bez obzira na zakletvu Boginji, vie volela da bude lepa i sigurno je veoma nesrena to nije tako. Vivijen je malo iskrivila usne. Kada doe u moje godine, devojko, pomislila je, vie nee biti vano jesi li lepa ili nisi. Jer svi koji te budu poznavali smatrae da si prekrasna kad god bude poelela da to smatraju; a kada ne bude, moe se opustiti i pretvarati se da si obina ena koju su davno prole takve misli. I sama je vodila slinu bitku pre vie od dvadeset godina, dok je pratila kako Igrena odrasta i stie bakarnu, tamnoputu lepotu za koju bi Vivijen, tada jo mlada, rado prodala i duu i sve svoje moi. Ponekad, u trenucima nesigurnosti, pitala se da nije gurnula Igrenu u brak sa Gorloasom samo da je ne bi podbadala ljupkost mlae sestre, podseajui je na to koliko je sama ozbiljna i obina. Ali navela sam je da zavoli oveka koji joj je bio suen jo pre nego to je kamenje u prstenu na ravnici Salisberija naslagano jedno na drugo, pomisila je. Shvatila je da Morgana jo utke stoji, ekajui da ona prva progovori, i nasmeila joj se. "Zaista starim", rekla je. "Za trenutak sam se izgubila u seanjima. Nisi vie dete kao kada si dola ovamo, pre mnogo godina; ali ponekad to zaboravljam, moja Morgana." Morgana se nasmeila i od toga joj se lice preobrazilo, jer do maloas je delovalo nadureno. Kao Morgoza, pomislila je Vivijen, mada inae izmeu njih nema nikakve slinosti. To je Talesinova krv. "Mislim da ti nita ne zaboravlja, roako", rekla je Morgana. "Moda. Jesi li dorukovala, dete?" "Ne. Ali nisam gladna." "Vrlo dobro. elim da ode na barku." Morgana, koja se nauila utanju, odgovorila je samo pokretom potovanja i slaganja. Takav zahtev, naravno, ni po emu nije bio neobian - barku iz Avalona uvek mora voditi svetenica koja poznaje tajne puteve kroz maglu. "Ovo je porodini posao", rekla je Vivijen, "jer moj sin prilazi ostrvu, i mislila sam da bi mu valjalo u susret poslati roaku." Morgana se nasmeila. "Balan?" upitala je. "Zar se njegov usvojeni brat Balin ne boji za duu ukoliko ode dalje od crkvenih zvona?" U Vivijeninim oima pojavio se nagovetaj osmeha. "Obojica su ponosni ljudi i veti ratnici, i vode besprekoran ivot, ak i po merilima druida, ne nanosei nikome zlo i nikome se ne suprotstavljajui, i uvek teei da isprave nepravdu ako naiu na nju. Ne sumnjam da se Saksoncima ine etiri puta straniji kada se bore rame uz rame. Zapravo, oni se niega ne plae, osim zle magije i one pokvarene svetenice koja je jednom od njih majka..." i tu se zakikotala kao devojka, a Morgana se zakikotala sa njom. Potom se uozbiljila. "Pa, ne alim to sam poslala Balana na odgajanje u spoljanji svet. On nije bio pozvan da postane druid, i postao bi vrlo lo druid, a mada je za Boginju izgubljen, ona e ga svakako pripaziti, makar joj se molio sa brojanicama i obraao joj se kao Devici Mariji. Ne,

Balan je daleko na obali, bori se uz Utera protiv Saksonaca, i drago mi je zbog toga. Govorila sam o svom mlaem sinu." "Mislila sam da je Galahad jo u Bretanji." "I ja sam, ali noas sam ga videla Vidom... ovde je. Kad sam ga poslednji put videla, imao je samo dvanaest godina. Rekla bih da je pirlino izrastao; mora da mu je preko esnaest, i spreman je da ponese oruje, samo nisam sigurna da mu je sueno da ga ponese." Morgana se nasmeila, i Vivijen se setila kako je Morgana, kad je tek stigla, kao usamljeno dete, ponekad smela da provodi slobodno vreme sa jedinim detetom koje je tu odgajano, sa Galahadom. "Ban od Benvika sada mora da je ve star", primetila je Morgana. "Star je, da; i ima mnogo sinova, pa je moj sin meu njima samo jo jedno neeljeno starevo kopile. Ali polubraa ga se boje i voleli bi da on nekuda ode, a prema detetu iz Velikog Braka ne smeju da se ponaaju kao prema bilo kom kopiletu." Vivijen je odgovarala na neizgovoreno pitanje. "Otac mu je dodelio imanja u Bretanji, ali jo pre nego to je Galahad napunio est godina postarala sam se da njegovo srce zauvek ostane ovde, kraj Jezera." Primetila je blesak u Morganinim oima i opet odgovorila na neizgovoreno. "Okrutno je ostaviti ga veito nezadovoljnog? Moda. Nisam ja okrutna, nego Boginja. Njegova sudbina lei u Avalonu, a videla sam ga Vidom kako klei pred Svetim Sudom..." Morgana je opet, ironino, nainila gest odobravanja kojim svetenica pod zavetom utanja pokazuje da je shvatila nareenje. Vivijen se odjednom razljutila na sebe. Sedim ovde i opravdavam ono to sam uinila od svog ivota, i ivota mojih sinova, i to pred jednim devojurkom! Ne dugujem joj nikakva objanjenja! Kad je ponovo progovorila, glas joj je bio leden i dalek. "Idi sa barkom, Morgana, i dovedi mi ga." Morgana je po trei put nainila znak nemog slaganja i okrenula se da poe. "Samo trenutak", rekla je Vivijen. "Dorukovae ovde sa nama kada ga dovede; on ti je roak." Kad se Morgana opet nasmeila, Vivijen je shvatila da je sve vreme pokuavala da je navede na to, i iznenadila se. Morgana je sila stazom ka ivici Jezera. Srce joj je jo udaralo bre nego inae; u poslednje vreme, kad bi razgovarala sa Gospom, esto je oseala meavinu ljuvavi i ljutnje, a nijedno nije smela da pokae, kao ni udne misli koje su joj se javljale. udila se samoj sebi, jer je odavno nauila da zauzdava svoja oseanja onako kako je zauzdavala rei, pa i misli. Galahada se seala jo od prve godine koju je provela u Avalonu - suvonjav, tamnoput, ivahan deak. Nije ga mnogo volela, ali poto je eznula za svojim mlaim bratom, putala je da se deko mota oko nje. Potom je on poslat na odgajanje i otad ga je videla samo jednom, kada je imao dvanaest godina, sav od oiju, zuba i kostiju koje su virile iz okraale odee. Tada je prezirao sve to je enskog roda, a ona je bila zauzeta najteim delom obuke, pa nije obraala mnogo panje na njega. Sitni, tamnoputi veslai na barci poklonili su se pred njom u znak potovanja prema Boginji koju su predstavljale sve starije svetenice, a ona im je bez rei dala znak i zauzela mesto na pramcu. Optoena barka brzo je i nemo zala u maglu. Morgana je oseala vlagu kako joj svetluca na elu i u kosi; oseala je studen do kostiju, ali je nauila da ne obraa panju na to. Kada su izronili iz magle, sunce je izilo iza daleke obale, i videla je kako ih tamo ekaju konj i jaha. Barka je polako napredovala, ali Morgana se na trenutak zaboravila i stajala je nezatiena, gledajui konjanika. Bio je krhke grae, orlovskog lica, jo tamnijeg zbog purpurne kape sa orlovim perom i purpurnog ogrtaa koji je ljupko padao oko njega. Kada je sjahao, prirodna lakoa kojom se kretao, plesaka gracioznost, oduzeli su joj dah. Da li je ikada poelela da bude plavokosa i obla, kada neko tamnoput i mrav moe biti ovako lep? Oi su mu takoe bile tamne i blistale su od

nagovetaja eretluka - eretluka koji bi i sam po sebi pokazao Morgani ko je on, mada na njemu nije ostalo nikakvog traga od onog mravog deaka sa koatim nogama i ogromim stopalima. "Galahade", rekla je, pazei da joj glas ostane tih kako ne bi zadrhtao - trik svih svetenica. "Ne bih te prepoznala." On se lako poklonio, i pri tom mu se plat zanjihao - zar nije to nekada prezirala kao akrobatski trik? Kod njega je izgledalo sasvim prirodno. "Gospo", rekao je. Ni on mene nije prepoznao. Neka ostane tako. Zato se ba tada setila Vivijeninih rei? Tvoje dostojanstvo je posveeno Boginji. Pazi da ostane tako dok Majka ne objavi svoju volju. Prepadnuta, Morgana je prvi put u ivotu shvatila da je poudno pogledala nekog mukarca. Svesna da to nije za nju, da je njoj sueno da provede ivot onako kako Boginja odredi, gledala je na mukarce prezrivo, kao na neto to svetenica uzima u ime Boginje, ili ih odbija - to zavisi od trenutka. Vivijen joj je naredila da ove godine ne uestvuje u sveanostima Beltanskih vatri, posle kojih neke svetenice zainju po volji Boginje, a ta deca se ili raaju, ili ih se otarase znanjima o bilju i lekovima koje su stekle - neprijatan postupak, ali esto bolji od jo neprijatnijeg i opasnijeg ina raanja i dosadne dece koja se odgajaju u Avalonu ili se alju u svet, kako Gospa odredi. Morgani je bilo milo to e se ovog puta izvui, jer znala je da Vivijen ima za nju druge planove. Dala mu je znak da se ukrca. Nikad ne pruaj ruke ka strancu - rei stare svetenice koja ju je obuavala; Svetenica Avalona mora biti kao posetilac iz drugog sveta. Upitala se zato je morala da prekine pokret kojim je posegnula ka njegovom doruju. Iznenada je postala svesna, sa sigurnou od koje joj je krv prokljuala u slepoonicama, da pod njegovom tamnom koom lee vrsti miii, koji pulsiraju od ivota, i poelela je da ga ponovo pogleda uoi. Brzo se okrenula, pokuavajui da se savlada. Kad je progovorio, glas mu je bio dubok i milozvuan. "A, sad kad si pokrenula ruke poznao sam te. Sve drugo na tebi se promenilo. Svetenice, zar mi nisi nekada bila roaka po imenu Morgana?" Tamne oi su zablistale. "Nita vie nije onako kao kada sam te zvao Vilinskom Morganom..." "Bila sam, i jo sam. Ali prole su godine", rekla je i okrenula se na drugu stranu, dajui nemim veslaima znak da otisnu barku od obale. "Ali magija Avalona nikada se ne menja", promrmljao je on, i znala je da se ne obraa njoj. "Magla, trska i barske ptice... a onda barka, kao magija, koja se udaljava od tihe obale... Znam da ovde nema niega za mene, a ipak se stalno vraam..." Barka je tiho prelazila preko Jezera. ak i sada, poto je Morgana ve godinama znala da u tome nema magije, nego da je re o dugoj obuci u tihom veslanju, jo ju je opinjavala mistina tiina u kojoj su se kretali. Okrenula se da prizove maglu, ali bila je svesna mladia iza sebe. On je stajao, lako odravajui ravnoteu kraj konja, jedne ruke prebaene preko sedla, lako menjajui poloaj bez pokreta, pa se nije primetno njihao niti gubio ravnoteu dok je barka klizila i skretala. Morgana je to postigla posle duge obuke, ali on je to, izgleda, uspevao iz prirodne ljupkosti. inilo joj se da osea na leima njegove tamne oi kao opipljivu toplotu dok je odlazila na pramac i podizala ruke, a dugaki rukavi joj leprali. Duboko je udahnula, pripremajui se za magijski in, znajui da mora da usmeri svu usredsreenost u to, veoma ljuta na sebe to je toliko svesna mukog pogleda na sebi. E, neka vidi! Neka me se plai i neka me vidi kao olienje Boginje! Osetila je da se u njoj oglaava neto pobunjeniko, dugo priguivano. Ne, elim da u meni vidi enu, a ne Boginju, ak ni svetenicu , ali ponovo je duboko udahnula i izbrisala ak i seanje na tu elju. Podigla je ruke prema nebu; spustila ih je, a magla se pojavila za njenim lepravim rukavima. Oko njih su se sklopili magla i tiina. Morgana je nepokretno stajala, oseajui tik uz sebe topotu mladievog tela. Kad bi se samo malo pomerila, dodirnula bi mu ruku i znala bi kakvo je to oseanje spojenih ruku. Malo se odmakla i zauzela izdvojeno dranje. A sve to vreme se udila

samoj sebi. Ovo mi je roak, ponavljala je u sebi, to je Vivijenin sin koji mi je sedeo u krilu kada je bio mali i usamljen! Namerno je prizvala sliku trapavog deaka prekrivenog ogrebotinama, ali kada su izili iz magle, tamne oi su se smeile na nju, i osetila je da je obuzima vrtoglavica. Naravno, kad nisam dorukovala, pomislila je, gledajui Galahadov gladni pogled dok je posmatrao Avalon. Primetila je da se prekrstio. Vivijen bi se naljutila da je to videla. "Ovo je zaista vilinska zemlja", rekao je on tiho, "a ti si Vilinska Morgana, kao i uvek... ali sada si i ena, i to lepa, roako." Nisam lepa , nestrpljivo je pomislila, to to on vidi jeste aroija Avalona. A ono pobunjeniko u njoj opet se oglasilo: elim da misli da sam lepa - ja, a ne arolija! Stegla je usne i znala je da izgleda strogo i nepristupano, opet olienje svetenice. "Ovuda", kruto je kazala. Kad je dno barke zagrebalo pesak, dala je znak veslaima da se postaraju za njegovog konja. "Uz tvoje doputenje, gospo", rekao je on, "sam u se postarati za konja. To nije obino sedlo." "Kako eli", rekla je Morgana, pa je stajala i gledala kako on rasedlava konja. Ali bila je suvie radoznala da bi mogla da uti. "Zaista udno sedlo... emu slue te dugake kone trake?" "Koriste ih Skiti - zovu se stremeni. Moj usvojeni otac poveo me je na hodoae, i to sam video u njihovoj zemlji. ak ni rimske legije nemaju takvu konjicu, jer Skiti pomou ovoga mogu da kontroliu i zaustavljaju konje usred galopa, i stoga mogu da se bore jaui", raspriao se on, "a ak i pod lakim jahakim orujem, vitez na konju je nepobediv pred svakim peakom." Nasmeio se, a tamno lice mu je sinulo. "Saksonci me zovu Alfgar - elfska strela koja dolazi iz tame i pogaa neprimeena. Na Banovom dvoru promenili su mi ime i nazvali me Lanselet, to na njihovom jeziku znai otprilike isto. Jednog dana u imati legiju ovako opremljenih konja, a onda nek se Saksonci pripaze!" "Tvoja majka mi je rekla da si ve postao ratnik", rekla je Morgana, zaboravivi da utia glas, i on joj se opet nasmeio. "A, sad sam ti poznao i glas, Vilinska Morgano... kako si se usudila da mi se pojavi kao svetenica? Pa, pretpostavljam da je to Gospina volja. Ali vie mi se dopada ovako nego onako ozbiljna kao Boginja", rekao je, sa onim poznatim eretlukom u glasu, kao da su se rastali koliko jue. Morgana je prikupila poslednje ostatke dostojanstva. "Da, Gospa nas eka, i ne smemo je pustiti da eka predugo." "Oh, da", naalio se, "uvek moramo da urimo da joj uinimo po volji... pretpostavljam da si sad jedna od onih koje joj prinose i odnose, i drhtei ekaju svaku njenu re." Na to Morgana nije znala ta da odgovori. "Hodi ovuda", rekla je. "Seam se puta", uzvratio je i utke poao kraj nje umesto da je prati sa dunim potovanjem. "I ja sam obino trao kod nje i drhtao kad bi se namrtila, sve dok nisam otkrio da mi nije samo majka, nego smatra sebe veom od svake kraljice." "A tako i jeste", otro je rekla Morgana. "Svakako, ali ja sam iveo u svetu gde mukarci ne tre na svaki znak neke ene." Primetila je da je stegnuo vilice i da vie nema onog eretluka u pogledu. "Vie bih voleo majku punu ljubavi nego strogu Boginju koja svakim dahom odreuje mukarcima hoe li iveti ili umreti." Na to Morgana opet nije umela da odgovori. Ubrzala je korak, pa je morao da potrkava kako bi je sustigao. Ravena, i dalje utljiva - jer zarekla se na veno utanje, osim kada bi bila u prorokom transu - pustila ih je u kuicu uz klimanje glavom. Kad su joj se oi privikle na polutamu, Morgana je primetila da je Vivijen, koja je sedela kraj vatre, odluila da doeka sina ne u obinoj tamnoj haljini i konoj tunici sveteice, nego u purpurnoj haljini, sa kosom zaeljanom visoko iznad ela i ukraenom draguljima. ak i Morgana, koja je znala sve trikove preruavanja, uzdahnula je od velianstvenog prizora. Kao da sama Boginja doekuje molioca u svom podzemnom

obitavalitu. Morgana je primetila da je Galahad stegao vilice i zgrio pesnice. ula ga je kako die i shvatila da ulae ogroman napor da mu glas ostane miran. "Gospo i majko moja, pozdravljam te." "Galahade", rekla je ona. "Hodi i sedi kraj mene." Umesto toga, seo je preko puta. Morgana je ostala kraj vrata, a Vivijen joj je dala znak da i ona sedne. "ekala sam vas oboje za doruak. Hajde, pridruite mi se." ekala ih je svee skuvana riba iz Jezera, zainjena travama i maslacem; takoe, vreo jemeni hleb i svee voe, hrana kakvu je Morgana retko kad imala prilike da okusi u skromnom stanitu svetenica. Ona i Vivijen su jele malo, ali Galahad se posluio svime sa zdravim apetitom mladia koji jo raste. "Pa, ovo posluenje je dostojno kralja, majko." "Kako ti je otac i kako je u Bretanji?" "Sasvim dobro, mada protekle godine nisam mnogo bio tamo. Poslao me je na dalek put, kako bih za njega prouio skitsku konjicu. Mislim da ak ni Rimljani sada nemaju takvu konjicu. Imamo krda iberijskih konja - ali tebe svakako ne zanima gajenje konja. Sada sam doao sa porukom za Pendragonov dvor, o novom okupljanju saksonskih vojski; mislim da nee napasti punom snagom pre Dugodnevice. Kad bih samo imao vremena i novca da obuim legiju takvih konjanika!" "Voli konje", izneneno je rekla Vivijen. "Zar te to udi, gospo? Sa ivotinjama uvek zna ta misle, jer ne mogu da lau, niti da se pretvaraju", odgovorio je. "Svi putevi prirode bie ti otvoreni", rekla je Vivijen, "kada se vrati u Avalon da ivi kao druid." "Jo ta stara pesma, Gospo? Mislio sam da sam ti ve odgovorio kad smo se poslednji put videli." "Galahade", rekla je, "imao si dvanaest godina. Bio si suvie mlad da bi poznavao ivot." Nestrpljivo je odmahnuo rukom. "Sada me niko ne zove Galahad, osim tebe i druida koji su mi nadenuli to ime. U Bretanji i na bojnom polju ja sam Lanselet." Nasmeila mu se. "Zar misli da me je briga ta kau vojnici?" "Znai, naredie mi da uim i Avalonu i sviram harfu dok se napolju, u stvarnom svetu, vode bitke na ivot i smrt, gospo?" Vivijen ga je ljutito pogledala. "Pokuava li da mi kae kako ovaj svet nije stvaran, sine?" "Jeste stvaran", odgovorio je Lanselet uz nestrpljiv pokret ruku, "ali na drugi nain, odvojen od borbi napolju. Vilinska zemlja, veiti mir - oh, da, meni je to dom, postarala si se za to, Gospo. Ali izgleda mi da ovde ak i sunce drugaije sija. I ovde se ne deavaju prave ivotne bitke. ak je i Merlin dovoljno mudar da to zna." "Merlin je, izgleda, proao godine kada se ui razlikovanje stvarnog od nestvarnog", rekla je Vivijen, "a to mora i ti. U svetu ima dovoljno ratnika, sine moj. Tvoje je da naui da vidi dalje od njih i moda da im nareuje kada da dolaze i odlaze." Odmahnuo je glavom. "Ne! Gospo, ne govori vie, taj put nije moj." "I dalje nisi dovoljno odrastao da zna ta eli", mirno je rekla Vivijen. "Hoe li nam dati sedam godina, kao to si dao svom ocu, da sazna je li ovo tvoj ivotni put ili nije?" "Za sedam godina", nasmeio se Lanselet, "nadam se da u doekati da Saksonci budu oterani sa naih obala i nadam se da u imati udela u tome. Nemam vremena za magiju i misterije druida, Gospo, i ne bih pristao i da ga imam. Ne, majko, preklinjem te da mi da svoj blagoslov i poalje me iz Avalona, jer iskreno reeno, Gospo, otii u sa tvojim blagoslovom ili bez njega. iveo sam u svetu gde mukarci ne ekaju na nareenje ene da bi doli ili otili." Morgana se trgla kad je videla beli gnev kako prelee preko Vivijeninog lica. Svetenica je ustala, sitno graena, ali velianstvena u besu. "Opire se Gospi od Avalona, Galahade od Jezera?"

Nije se povukao pred njom. Morgana, koja je primetila da je prebledeo uprkos tamnoj koi, znala je da ispod njegove ljupkosti postoji i elik, snage jednake Gospinoj. Tiho je odgovorio. "Da si mi to naloila dok sam jo bio eljan tvoje ljubavi i panje, gospo, svakako bih uradio tako kako eli. Ali nisam vie dete, gospo i majko moja, i to pre to shvatimo, bre emo postii sklad i preskoiti ove svae. ivot druida nije za mene." "Jesi li postao hrianin?" upitala je, sikui od besa. On je uzdahnuo i odmahnuo glavom. "Ne, zapravo. ak i ta uteha mi je uskraena, mada sam na Banovom dvoru mogao da proem kao hrianin kada sam eleo. ini mi se da ne verujem ni u jednog Boga osim u ovog." Poloio je dlan na ma. Gospa se skljokala na klupu i uzdahnula. Potom je duboko udahnula i nasmeila se. "Tako, dakle", rekla je. "Ti si mukarac i nema naina da te ubedim. Mada bih volela kada bi o ovome razgovarao sa Merlinom." Morgana, koja je sve paljivo posmatrala, primetila je kako sa mladievih aka nestaje napetost. Misli da je ona odustala, pomislila je. Ne poznaje je dovoljno da bi znao da je benja nego ikada. Lanselet je bio dovoljno mlad da bi pustio da mu se olakanje oseti i u glasu. "Zahvalan sam ti na razumevanju, majko. I rado u potraiti savet od Merlina, ako ti to godi. Ali ak i hrianski svetenici znaju da je poziv za slubu Bogu Boji dar i da nema veze sa onim to neko eli ili ne eli. Bog, ili ako vie voli bogovi, nisu me pozvali, niti su mi dali ikakav dokaz da On - ili oni - uopte postoje." Morgana se setila ta joj je Vivijen rekla pre mnogo godina: Teak je teret roditi se nedokazan. No, sad se prvi put upitala. ta bi Vivijen stvarno uradila da sam ikada, tokom svih ovih godina, dola kod nje i rekla joj kako elim da odem? Gospa je suvie uverena da zna volju Boginje. Te jeretike misli su je uznemirile i brzo ih je odbacila, ponovo upravivi pogled u Lanseleta. Isprva je samo bila opinjena njegovom tamnom lepotom i gracioznou. Sada je videla i pojedinosti; prvo paperje brade - nije imao vremena da se obrije ili je odluio da ne brije lice kao Rimljani; vitke ruke bile su divno oblikovane, pogodne da dre oruje ili harfu, ali pomalo uljevite preko dlanova i prstiju, i to vie na desnoj ruci nego na levoj. Na jednoj podlaktici imao je mali oiljak, belu liniju koja je izgledala kao da postoji ve mnogo godina, i jo jedan, polumeseast, na levom obrazu. Trepavice su mu bile dugake kao u devojke. Ali nije imao bespolni izgled kao mnogi deaci pre nego to im nikne brada; liio je na mladog jelena. Morgana je pomislila kako nikada ranije nije videla toliko muevno bie. Poto je bila uvebana da tako misli, lako je zakljuila: U njemu nema nimalo mekoe od odrastanja uz ene, to bi ga uinilo podlonim enskom rodu. Porie da osea dodir Boginje u sebi; jednog dana e imati problema sa njom... I misli su joj se opet promenile, jer setila se kako e jednog dana ona igrati ulogu Boginje na nekoj velikoj sveanosti, i osetila je prijatnu vrelinu u telu. Moda bi on mogao da bude Bog... Izgubljena u sanjarenjima, nije ula o emu govore Lanselet i Gospa sve dok je nije osvestio Vivijenin glas koji je izgovorio njeno ime; pribrala se sa naporom, kao da je lutala negde izvan sveta. "Morgana?" ponovila je Gospa. "Moj sin je dugo bio van Avalona. Povedi ga sa sobom, provedite dan na obalama ako elite, danas si osloboena svih dunosti. Kada ste oboje bili deca, seam se, to vam se dopadalo, da etate obalom Jezera. Veeras e, Galahade, veerati sa Merlinom, a spavae sa mladim svetenicima koji nisu pod zavetom utanja. A sutra, ako i dalje bude tako eleo, poi e sa mojim blagoslovom." Duboko joj se poklonio pre nego to su zajedno izili. Sunce je visoko odskoilo, i Morgana je shvatila da je propustila pozdravljanje zore; pa, imala je Gospinu dozvolu da odsustvuje, a u svakom sluaju ionako vie nije bila mlada svetenica kojoj proputanje ove slube moe doneti kaznu. Danas je nameravala da nadgleda nekoliko mladih ena koje su pripremale boje za sveane odede - nita to ne bi moglo da saeka do sutra ili do nekog drugog dana. "Idem u kuhinju", rekla je, "da uzmem malo hleba da ponesemo. Moemo da lovimo barske ptice - da li voli lov?" Klimnuo je glavom i nasmeio joj se. "Ako donesem majci na poklon nekoliko ptica, moda

e se manje ljutiti na mene. Voleo bih da se pomirimo", rekao je, gotovo se smejui. "Kada je ljuta, jo me plai - kad sam bio mali, verovao sam da, kad nije sa mnom, odbacuje izgled smrtnika i postaje sama Boginja. Ali ne bi trebalo tako da govorim o njoj - koliko vidim, veoma si joj privrena." "I ona je bila privrena prema meni kao pomajka", polako je odgovorila Morgana. "A to ne bi bila? Ona ti je roaka, zar ne? Tvoja majka - ako se dobro seam - bila je ena Kornvola, a sad je ena Pendragona... je li tako?" Morgana je klimnula glavom. To je bilo toliko davno da se sada jedva seala Igrene i ponekad joj se inilo da je odavno bila bez majke. Nauila je da ivi bez potrebe za majkom sem Boginje i imala je mnogo sestara meu svetenicama, pa joj ovozemaljska majka nije ni bila potrebna. "Nisam je videla ve mnogo godina." "Ja sam Uterovu kraljicu video samo jednom, iz daleka - veoma je lepa, ali mi se inila hladna i daleka." Lanselet se nasmejao sa nelagodnou. "Na oevom dvoru navikao sam se na ene koje zanimaju samo lepe haljine, dragulji i deica, a ponekad, ako nisu udate, zanima ih i da nau mua... Ne znam mnogo o enama. Ti uopte ne lii na njih. Ne lii ni na jednu enu koju sam ikada video." Morgana je osetila da je pocrvenela. Odgovorila je tihim glasom, kako bi ga podsetila. "Ja sam svetenica, kao tvoja majka..." "Oh", rekao je, "ali se razlikuje od nje kao no od dana. Ona je velianstvena, strana i divna, i ovek moe samo da je voli i oboava i da je se plai, ali ti, oseam da si ti jo stvarna, uprkos svim tim misterijama oko sebe! Oblai se kao svetenica i izgleda kao svetenica, ali kad ti pogledam u oi, vidim u njima pravu enu, koju bih mogao da dodirnem." Nasmejao se, a ona ga je uhvatila za ruku i uzvratila mu smehom. "Oh, da, stvarna sam, stvarna kao zemlja po kojoj hoda ili ptica na onom drvetu..." Ili su zajedno du obale, a Morgana ga je povela stazicom, paljivo izbegavajui ivice puta za procesije. "Je li ovo sveto mesto?" upitao je on. "Je li zabranjeno penjati se na Tor ako nisi svetenik ili druid?" "Zabranjeno je samo o velikim sveanostima", rekla je, "a ti svakako moe poi sa mnom. Ja smem da idem kuda elim. Sada na Toru nema nikoga sem ovaca na ispai. Hoe li da se popnemo?" "Da", rekao je. "Seam se da sam se jednom, kao dete, popeo gore. Mislio sam da je zabranjeno i bio sam siguran da e me kazniti ako se sazna da sam bio tamo. Jo se seam pogleda sa vrha. Pitam se da li je jo tako ogroman kao to mi se inio kad sam bio deai." "Moemo se popeti putem za procesije, ako eli. Nije tako strm, jer vijuga oko Tora, ali je dui." "Ne", rekao je. "Voleo bih da se popnem pravo uz padinu, samo" - malo je zastao - "da li je suvie dugo i strmo za devojku? Ja sam se penjao i tenim padinama, u lovu, ali moe li ti tuda u tim dugakim suknjama?" Nasmejala se i rekla mu da se esto tuda penje. "A to se tie sukanja, navikla sam na njih", rekla je, "a ako mi budu zasmetale, podii u ih za pojas da oslobodim kolena". Njegov osmeh bio je divan i irok. "Nikada nisam mislio da ednost ima neke veza sa otkrivanjem kolena dok se penje - mukaci svakako znaju da ene takoe imaju noge. Sigurno nije odve neprilino videti ono to moe i sam da zamisli. Znam da neki hrianski svetenici govore o tome, ali oni, izgleda, misle da je ljudsko telo avolovo delo, a ne Boje, i da niko ne moe da vidi ensko telo, a da ne poludi od elje da ga ima." Odvratio je pogled, i Morgana je shvatila da je ispod spoljanje samouverenosti on i dalje stidljiv, i to joj se dopalo. Zajedno su poli uzbrdo. Morgana, koja je bila snana i izdrljiva zbog mnogo tranja i hodanja, nametnula je tempo koji ga je iznenadio, i posle prvih nekoliko koraka imao je problema da je prati. Na oko pola puta uz padinu Morgana je zastala, i strano joj je prijalo da uje njegovo teko disanje dok je ona i dalje disala sasvim lako. Umotala je donju ivicu

suknje oko pojasa, ostavivi samo jedan sloj tkanine preko kolena, i pola uz strmiji, stenovitiji deo padine. Nikada ranije nije se nimalo ustezala da otkrije noge, ali sada, kad je znala da ih on gleda, bila je neobino svesna da su lepo uobliene i snane, i pitala se da li je on ipak smatra nepristojnom. Kad su stigli na vrh, prela je preko grebena i sela u senku kamenog kruga. Minut ili dva kasnije stigao je i on i bacio se na tlo, dahui. Kada je ponovo mogao da progovori, rekao je: "Izgleda da sam suvie jahao, a nisam se dovoljno penjao peke! A ti, ak se nisi ni zadihala." "Da, ali ja sam navikla da dolazim ovamo, a ne idem uvek sveanim putem", odgovorila je. "A na Ostrvu svetenika nema ak ni senke od ovog kamenja", rekao je on. "Nema. U njihovom svetu postoje samo crkva i zvonik. Ako elimo da sluamo uima duha, moemo uti zvona... ovde su to senke, a u njihovom svetu senke smo mi. Ponekad se pitam da li zato izbegavaju crkvu i dre velike gozbe na nae praznike - zato to bi im bilo neprijatno da oseaju oko sebe senke kamenja, a moda ak i onih koji jo imaju senku Vida, da oseaju oko sebe kretanje druida i da uju apat njihovih pesama." Lanselet se stresao i za trenutak je izgledalo kao da su oblaci zaklonili sunce. "A ti, ima li Vid? Moe da vidi kroz veo koji razdvaja svetove?" "Svi to imaju", rekla je Morgana, "ali ja sam nauila da ga koristim bolje od veine ena. Hoe li da vidi, Galahade?" On se opet stresao. "Molim te, roako, ne zovi me tim imenom." Nasmejala se. "Znai, mada ivi meu hiranima, veruje u isto to i vilinski narod, da onaj koji zna tvoje pravo ime moe da nareuje tvom duhu? Ti zna moje ime, roae. Kako bi vie voleo da te zovem? Lans?" "Kako god eli, osim po imenu koje mi je dala majka. Jo se bojim njenog glasa kada izgovori to ime izvesnim tonom. Kao da sam taj strah posisao sa njenih grudi..." Pruila je ruku ka njemu i poloila vrh prsta na mesto izmeu obrva koje je osetljivo na Vid. Lako je dahnula na njega i zaula njegov iznenaeni dahtaj, jer kameni prsten oko njih kao da se istopio i nestao u senkama. Sada se pred njima pruao itav vrh Tora, sa malom crkvom od naboja pod niskim kamenim zvonikom na kome je bio grubo nacrtan aneo. Lanselet se brzo prekrstio kad je ka njima, naizgled, pola kolona u sivo obuenih prilika. "Da li nas vide, Morgana?" apnuo je. "Neki od njih, moda, mogu da nas nazru kao senke. Moda e pomisliti da smo njihovi, ili da su im oi zaslepljene od sunca pa im se privia", rekla je, zadravi dah, jer to to mu je rekla bila je Misterija o kojoj, zapravo, ne bi smela da razgovara sa neposveenom osobom. Ali nikada u ivotu nije bila ovako bliska sa nekim; oseala je da ne bi mogla da podnese da ita taji pred njim, i stoga mu je podarila ovo, govorei sebi kako ga gospa eli u Avalonu. Kakav bi Merlin od njega postao! ula se priguena pesma: Jagnjece Boje, koje odnese od nas sva zla sveta, Gospode Hriste, smiluj se na nas... Lanselet je poluglasno pevao dok je crkva nestajala, a kamenje se ponovo pojavljivalo. "Molim te", tiho je rekla Morgana. "To je uvreda za Veliku Boginju, pevati ovde te pesme; svet koji je ona nainila nije zao i njene svetenice ne dozvoljavaju ljudima da ga nazivaju takvim." "Kako eli." Zautao je, i opet mu je preko lica prela senka oblaka. Glas mu je bio melodian, toliko sladak da je poelela da opet uje kako peva. "Svira li harfu, Lanse? Glas ti je dovoljno lep za barda." "Uili su me kao dete. Potom sam imao samo onoliko asova koliko prilii velikakom sinu", odvratio je Lanselet. "Zavoleo sam muziku upravo koliko je potrebno da budem nezadovoljan sopstvenim glasom." "Tako? Onaj ko ui za druida mora biti prvo bard, pa tek onda svetenik, jer muzika je jedan od kljueva za zakone Vaseljene." Lanselet je uzdahnuo. "To je iskuenje; jedan od retkih razloga zbog kojih bi prihvatio taj

poziv. Ali moja majka bi me naterala da sedim u Avalonu i sviram harfu dok se svet oko nas raspada i dok Saksonci i divlji severnjaci pale i pljakaju - jesi li ikada videla selo koje su Saksonci opustoili, Morgana?" Brzo je odgovorio na sopstveno pitanje. "Ne, nisi, zaklonjena si ovde u Avalonu, van sveta gde se takve stvari deavaju, ali ja moram da mislim na to. Ja sam vojnik, i ini mi se da u ovakva vremena mukarcu pristaje jedino da brani ovu divnu zemlju od palikua i pljakaa." Lice mu se smrailo, jer gledao je strane stvari. "Ako je rat toliko lo", odvratila je Morgana, "zato se ne skloni ovamo od njega? U poslednjoj velikoj aroliji, koja je uklonila ovo sveto mesto iz pokvarenog sveta, umrlo je mnogo starih druida, a nemamo odovoljno sinova da ih obuimo u zamenu." Uzdahnuo je. "Avalon je divan, i kad bih mogao da uinim sva kraljevstva tako mirnim, rado bih ostao ovde zauvek i proveo bih dane svirajui i razgovarajui sa duhovima velikog drvea... ali ini mi se da to nije muki posao, uati ovde u bezbednosti dok drugi, napolju, moraju da pate. Morgana, hajde da sada ne razgovaramo o tome. Pusti me da zaboravim, molim te, bar danas. Spoljanji svet pun je tekoa, i doao sam ovamo na dan ili dva mira; zar mi to nee omoguiti?" Njegov glas, melodian i dubok, malo je zadrhtao, a bol koji se u njemu oseao toliko ju je povredio da je na trenutak pomislila da e zaplakati. Uhvatila ga je za ruku i vrsto stegla. "Hodi", rekla je. "eleo si da vidi je li pogled onakav kakvim ga se sea..." Povela ga je dalje od kamenog prstena, pa su pogledali preko Jezera. Blago se talasajui pod suncem, blistava voda pruala se oko itavog Ostrva; daleko u dubini, mali amac, sa ove visine gledan jedva vei od kakve ribe, hitao je povrinom. Druga ostrva, nejasna u magli, dizala su se kao mutni oblici, nejasna zbog daljine i maginog vela koji je uklonio Avalon iz sveta. "Nedaleko odave", rekao je on, "nalazi se stara vilinska tvrava na vrhu brega, a pogled sa zida je takav da se vidi i Tor, i Jezero, i ostrvo u obliku sklupanog zmaja..." pokazao je pravac skladnim pokretom ruke. "Znam to mesto", rekla je Morgana. "To je jedna od starih magijskih linija moi koje prekrivaju zemlju; jednom su me odveli tamo da osetim zemaljske moi. Vilinski narod se razumeo u te stvari - ja mogu da ih pomalo osetim, podrhtavanje zemlje i vazduha. Moe li ti da ih oseti? I ti si od te krvi, poto si Vivijenin sin." Odgovorio joj je vrlo tiho. "Lako je osetiti kako zemlja i vazduh podrhtavaju od moi, ovde na maginom ostrvu." Okrenuo je lea pogledu, zevnuo i protegnuo se. "Ovaj uspon me je, izgleda, umorio vie nego to sam mislio; a jahao sam vei deo noi. Spreman sam da sednem na sunce i pojedem malo tog hleba to si ga ponela!" Morgana ga je povela u samo sredite kamenog prstena. Ako je imalo osetljiv, pomislila je, bie svestan ogromne moi koja ovde vlada. "Lezi na zemlju i ona e te ispuniti svojom snagom", kazala je dok mu je pruala komad hleba, debelo namazan maslacem i medom i umotan u komad jelenje koe. Polako su jeli, liui med sa prstiju, a onda ju je on uhvatio za ruku i u ali joj liznuo malo meda sa prsta. "Kako si slatka, roako", nasmejao se, a ona je osetila kako joj se itavo telo budi od tog dodira. Uhvatila ga je za ruku da mu uzvrati na isti nain, a onda ju je naglo ispustila, kao da se opekla; za njega je to moda samo igra, ali za nju nije. Okrenula se da sakrije usplamtelo lice u travu. Mo iz zemlje kao da je tekla kroz nju, ispunjavajui je snagom same Boginje. "Ti si dete Boginje", konano je rekla. "Zar ne zna nita o njenim misterijama?" "Vrlo malo, mada mi je otac jednom rekao kako sam zaet - da sam dete Velikog Braka izmeu kralja i zemlje. I zato je, valjda, mislio da bi trebalo da sam odan itavoj Britaniji koja mi je i otac i majka... Bio sam u samom sreditu starih misterija, u velikoj Aleji stenja u Karnaku, gde se nekada nalazio drevni Hram; to je mesto puno moi, kao i ovo. Oseam ovde prisustvo moi", rekao je. Okrenuo se da je pogleda u lice. "Ti si na ovom mestu nalik na Boginju", zaueno je rekao. "U stara vremena, to znam, mukarci i ene su se ovde spajali pod njenom moi, mada su svetenici eleli da to zabrane, kao to bi voleli da unite drevno kamenje poput

ovog oko nas i onog u Karnaku... Ve su uspeli da unite deo, ali posao je suvie veliki." "Boginja e ih spreiti u tome", mirno je rekla Morgana. "Moda", odgovorio je Lanselet i posegao ka plavom polumesecu na njenom elu. "Tu si me dodirnula kako bih video drugi svet. Ima li to veze sa vidom, Morgana, ili je to jo jedna od tih Misterija o kojima ne sme da govori? Pa, neu te pitati. Ali oseam se kao da sam upao u neku staru vilinsku tvravu gde, kau, stotinu godina proe u jednoj noi." "Ne ba tako mnogo", nasmejala se Morgana, "mada je istina da vreme u njima drugaije tee. Ali neki bardovi, kako sam ula, i dalje mogu da dolaze i odlaze iz vilinske zemlje... ona se udaljila u magle vie od Avalona, to je sve." I stresla se dok je govorila. "Kad se vratim u stvarni svet", rekao je Lanselet, "moda e Saksonci biti ve poraeni... i oterani." "A ti e plakati jer vie nee imati razloga da ivi?" On se nasmejao i odmahnuo glavom, i dalje je drei za ruku. Malo kasnije je progovorio sasvim tiho. "Jesi li ve ila do vatri Beltana da slui Boginji?" "Ne", tiho je odvratila Morgana. "Ja sam devica sve dok Boginja to eli; najverovatnije do Velikog Braka... Vivijen mi jo nije saoptila svoju ili Boginjinu volju." Pognula je glavu i pustila da joj kosa padne preko lica, postiena pred njim, kao da moe da joj proita misli i da zna kako je udnja proima kao nagli plamen. Hoe li mu zaista prepustiti to uvano devianstvo ukoliko bude zatraio? Zabrana joj se ranije nije inila teka; sada, kao da se izmeu njih nalazio plameni ma. Nastupilo je dugo utanje, dok su preko sunca prelazile senke, i nije bilo nikakvog zvuka sem zujanja sitnih buba u travi. Lanselet je konano podigao ruku i privukao je, kako bi je blago poljubio, poljupcem koji je pekao kao vatra, u polumesec na elu. Glas mu je bio blag i napet. "Svi bogovi zajedno zabranjuju mi da zaem u ono to je Boginja oznaila kao svoje, draga roako. Smatram te svetom kao to je sama Boginja." vrsto ju je zagrlio; oseala je njegovo drhtanje i toliko duboku sreu da ju je obuzeo bol. Nikada ranije nije znala kako izgleda biti srean, jo od kako je bila malo i nerazumno dete; srea je bila neto ega se nejasno seala iz vremena pre nego to ju je majka opteretila staranjem o mlaem bratu. A ovde, na Ostrvu, ivot je stremio u slobodne prostore duha i iskusila je zanos i ushienje moi, ba kao i patnju i trpljenje bola i tekoa; ali nikada istu sreu kao ovog trenutka. Sunce kao da je jasnije sijalo, oblaci su se kretali preko neba kao ogromna krila u blistavom, svetlucavom vazduhu, svaki pupoljak deteline u travi sijao je svojom unutranjom svetlou, sjajem koji kao da je zraio i iz nje. Videla je svoj odraz u Lanseletovim oima i znala je da je lepa, i da je on eli, i da su njegova ljubav i potovanje toliki da e bez razmiljanja suzbiti tu elju. Oseala je da je svet prepun radosti. Vreme se zaustavilo. Lebdela je u oduevljenju. On joj je samo gladio obraz, dodirom nenim kao paperje, i nijedno od njih nije elelo vie. Poigravala se njegovim prstima, oseajui uljeve na dlanovima. Posle dosta vremena, on ju je privukao uz sebe i pokrio je svojim platom. Leali su bok uz bok, jedva se dodirujui, putajui da se mo sunca, zemlje i vazduha kreu kroz njih u potpunom skladu, i ona je utonula u san bez snova u kome je i dalje bila svesna njihovih prepletenih prstiju. inilo joj se kao da su nekada, vrlo davno, ve leali ovako, zadovoljni, bezvremeni, u beskonanom radosnom miru, kao da su deo uspravljenog stenja koje e zauvek stajati tu; kao da su oboje iskusili i zapamtili da su bili ovde. Kasnije se probudila i videla da on jo spava, i sedela je pamtei svaku crtu njegovog lica uz silnu nenost. Kad se probudio, ve je prevalilo podne; nasmeio joj se i protegnuo se kao maak. Jo je bila zaokupljena radou kad je progovorio. "Idemo dole da lovimo barske ptice. Voleo bih da se pomirim sa majkom - toliko sam srean da ne mogu da podnesem pomisao na svau sa bilo kojim stvorenjem danas, ali moda e nam duh prirode poslati neku pticu kojoj je sueno da postane veera..." Nasmejala se i uhvatila ga za ruku. "Poveu te na mesto gde ptice love, i ako je to volja Boginje, neemo uloviti nita, pa ne treba da se oseamo krivi to emo im izmeniti sudbinu. Ali

tamo je vrlo blatnjavo, i morau da ponovo zadignem haljinu. Da li baca tap kao Pikti, ili ima male otrovne strele, ili ih vreba da im zavrne vrat?" "Mislim da najmanje pate ako se brzo uhvate u mreu i ako im se smesta slomi vrat", zamiljeno je rekao Lanselet, a ona je klimnula glavom. "Doneu mreu i zamku..." Nisu nikoga videli dok su silazili niz Tor, preavi za nekoliko minuta put kojim su se penjali vie od sata. Morgana je ula u kuicu gde se uvao pribor za lov i iznela mreu i zamku; tiho su poli obalom i nali trsku na daljem kraju Ostrva. Izuli su se i zagazili u vodu, krijui se u trsci i irei mree. Nalazili su se u ogrmomnoj Torovoj senci, i bilo je hladno; vodene ptice ve su poele da se sputaju u lov. Trenutak kasnije zaulo se otimanje i leptranje ptice, koja se zaplela nogama u Morganinu zamku; ona je brzo prila, uhvatila je i slomila joj vrat. Uskoro je i Lanselet uhvatio jednu, pa jo jednu; vezali su im vratove zajedno trakom od trske. "Dosta je", rekao je on. "Ovo je dobar sport, ali na ovakav dan radije ne bih vie ubijao bez potrebe, a ovde je jedna ptica za majku i dve za Merlina. Hoe li i jednu za sebe?" Odmahnula je glavom. "Ja ne jedem meso", rekla je. "Tako si siuna", odgovorio je, "da ti verovatno ne treba mnogo hrane. Ja sam krupan i brzo ogladnim." "Jesi li i sad gladan? Jo je prerano za veinu bobica, ali moda emo nai malo gloginja od zimus..." "Ne", rekao je, "ne sada; veera e mi vie prijati ako malo izgladnim." Popeli su se na obalu, natopljeni vodom. Morgana je svukla konu tuniku kako bi je osuila na bunju, jer bi se inae ukrutila, a skinula je i suknju, ocedivi je od vode, i stajala je, ne razmiljajui o tome, u rublju od nebeljenog lana. Nali su mesto gde su ostavili cipele, ali se nisu obuli, nego su seli u travu, utke se drei za ruke i gledajui ptice kako plivaju, povremeno isturivi rep kako bi zaronile za ribom. "Kako je mirno", rekao je Lanselet. "Kao da smo jedini na svetu, van vremena i prostora i daleko od svih briga i nevolja, od svih bitaka, kraljevstava i problema..." Morgani glas je zadrhtao kad je shvatila da se ovo zlatno vreme mora zavriti. "Volela bih da ovaj dan potraje zauvek!" "Morgana, zar plae?" zabrinuto ju je upitao. "Ne", brzo je odgovorila, stresavi izdajniku kap sa trepavica, pri emu se svet za trenutak zaogrnuo duginim bojama. Nikada nije umela da plae; nije prolila nijednu suzu zbog straha ili bola, tokom svih ovih godina obuke za svetenicu. "Roako... Morgana," rekao je i zagrlio je, gladei joj obraz. Okrenula se i privila se uz njega, zagnjurivi mu lice na grudi. Bio je topao; oseala je otkucaje njegovog srca. Malo kasnije on se sagnuo i prstom joj podigao bradu, i usne su im se spojile. "Voleo bih da nisi obeana Boginji", apnuo je. "I ja", tiho je rekla. "Hodi, hodi - pusti da te zagrlim, ovako - zakleo sam se da nau... navaljivati." Sklopila je oi; vie nije marila. Zavet joj se inio udaljen hiljadu milja i hiljadu godina, i nije je uplaila ak ni pomisao na Vivijenin bes. Godinama kasnije, pitala se ta bi se desilo da su ostali tako makar jo nekoliko minuta; nesumnjivo bi Boginja, u ijim rukama su se nalazili, uinila sa njima po svojoj volji. Ali im su im se usne ponovo spojile, Lanselet se malo ukoio, kao da je uo neto gotovo neujno. Morgana se odvojila od njega i sela. "ta je to, Morgana?" "Ne ujem nita", rekla je, napinjui se da uje jo neto sem pljuskanja vode u Jezeru, vetra u trsci i riba koje su povremeno iskakale iz vode. I onda ga je ula, nalik na tih uzdah... kao da neko plae. "Neko plae", rekao je Lanselet i brzo ustao. "Tamo... neko je povreen ili se izgubio, zvui kao devojica..."

Morgana je brzo pola za njim, bosonoga, ostavivi tuniku i suknju na grmlju. Bilo je sasvim mogue da se neka mlada svetenica izgubi ovde, mada one ne bi smele da naputaju okolinu Kue Devojaka. No, devojice su devojice, i ponekad i one kre pravila; jedna starija svetenica rekla je jednom da je Kua Devojaka predviena za one devojice koje u ivotu znaju samo da prosipaju stvari, kvare ih i zaboravljaju, sve dok ne prospu, ne pokvare i ne zaborave sve to mogu, i time naine u ivotu malo mesta za mudrost. A sada, kad je Morgana postala prava svetenica, poela je da poduava mlae, i ponekad joj se inilo da je stara svetenica bila u pravu: ona sigurno nije bila tako glupa i praznoglava kao devojice koje su sada obitavale u Kui Devojaka. Poli su za zvukom. Bio je nejasan, as se sasvim gubio, as se sasvim jasno uo. Sa Jezera je poela da se navlai magla, i Morgana nije bila sasvim sigurna je li to obina magla zbog vlage i zalaska sunca, ili spoljanja magla plata koji je okruivao magino ostrvo. "Tamo", rekao je Lanselet, naglo skrenuvi u maglu. Morgana je pola za njim i ugledala nejasnu priliku devojice, stopljenu sa senkama, kako stoji u vodi do lanaka i plae. Da , shvatila je Morgamna, zaista je tamo; a potom, ne, ovo nije svetenica. Bila je veoma mlada i neverovatno lepa; bila je sva bela i zlatna, koe boje slonovae sa samo malo prizvuka korala, oiju plavih kao nebo, dugake, plave, blistave kose koja je sijala u magli kao ivo zlato. Imala je belu haljinu koju je bez uspeha pokuavala da sauva od vode. I nekako je uspevala da lije suze bez runog izobliavanja lica, pa je i tako uplakana izgledala lepe nego ikada. "ta se desilo, dete?" upitala je Morgana. "Jesi li se izgubila?" Devojica se zapiljila u njih kad su joj se pribliili. "Ko ste vi?" apnula je. "Mislila sam da me niko nee uti - dozivala sam sestre, ali niko me nije uo, a onda je zemlja poela da se kree, i mada je prvo bila vrsta, iznenada sam se nala ovde u vodi, i trska je bila svuda oko mene, i plaila sam se... Kakvo je ovo mesto? Nisam ga nikada ranije videla, a u manastiru sam ve skoro itavu godinu..." I pri tom se prekrstila. Morgana je shvatila ta se desilo. Veo se istanjio, to se ponekad deavalo na mestima vrlo zgusnute moi, a devojica je nekako bila dovoljno osetljiva da bude svesna toga. To se zbivalo, ponekad, kao trenutna vizija, pa je neko mogao da vidi drugi svet kao senku ili kratko privienje; ali proi u drugi svet, to se retko deavalo. Devojica je pola ka njima, ali movarno tlo ugnulo se pod njenim nogama, i ona je preplaeno zastala. "Budi mirna", neno je rekla Morgana. "Ovde je tlo malo nesigurno. Ja poznajem staze i pomoi u ti, mila." Ali tek to je pola, pruene ruke, Lanselet ju je pretekao, podigao devojicu i preneo je na suvo. "Cipele su ti mokre", rekao je, jer zakripale su kad ju je spustio. "Izuj ih da se osue." Zaueno ga je pogledala; prestala je da plae. "Ba si jak. ak ni moj otac nije toliko jak. A mislim da sam te negde ve videla." "Ne znam", rekao je Lanselet. "Ko si ti? Ko ti je otac?" "Moj otac je kralj Leodegranc", rekla je, "ali ja sam ovde u koli, u manastiru..." glas joj je opet zadrhtao. "Gde je manastir? Nigde ne vidim zgrade, ak ni crkvu..." "Nemoj plakati", rekla je Morgana, priavi, i devojica je malo ustuknula. "Jesi li ti od vilinskog naroda? Ima taj plavi znak na elu..." podigla je ruku i ponovo se prekrstila. "Ne", sumnjiavo je rekla, "ne moe biti demon, jer nisi nestala kad sam se prekrstila, a sestre kau da demoni tada nestaju - ali si mala i runa kao oni iz vilinskog naroda..." Lanselet ju je prekinuo. "Ne, nijedno od nas nije demon, i mislim da bismo mogli da te odvedemo nazad do manastira." Morgana je, preneraena, primetila da on gleda nepoznatu devojicu onako kako je do pre nekoliko minuta gledao nju, sa ljubavlju, eljom, gotovo oboavanjem. Sad se obratio Morgani. "Moemo joj pomoi, zar ne?" upitao je. Morgana je tad ugledala sebe onako kako je morala izgledati Lanseletu i neobinoj zlatnoj devojici - sitna, tamnoputa, sa varvarskim plavim znakom na elu, blatnjava do kolena, nepristojno obnaenih

ruku, rasputene kose. Mala i runa kao neko iz vilinskog naroda. Morgana od Vila. Tako su je zadirkivali jo od detinjstva. Osetila je nalet mrnje prema samoj sebi, prezira prema svom sitnom, tamnoputom telu, polunagim udovima, blatnjavoj odei. Zgrabila je suknju sa bunja i navukla je, iznenada svesna svoje nagosti; potom se umotala u prljavu tuniku. Za trenutak, dok ju je Lanselet gledao, osetila je da sad i njemu izgleda kao runa, varvarska tuinka; ovo prekrasno zlatno stvorenje pripadalo je njegovom svetu. Priao je devojici i neno je uzeo za ruku, uz naklon pun potovanja. "Hodi, odveemo te nazad." "Da", tupo je rekla Morgana. "Pokazau vam put. Pratite me, i budite tik iza mene, jer tlo je nesigurno i mogli biste se zaglibiti." Na trenutak je bila u iskuenju da ih oboje odvede u neprolaznu movaru - mogla je to, znala je put - i da ih tamo ostavi, neka se udave ili neka zauvek lutaju kroz maglu. "Kako se zove?" upitao je Lanselet. "Ime mi je Gvenvir", odgovorila je devojica, a Lanselet je uzvratio mrmljanjem. "Kakvo ljupko ime, prikladno za gospu koja ga nosi." Morgana je osetila nalet tolike mrnje da je mogla da se onesvesti. Znala je da e je oseati do smrti, i u tom trenutku iskreno je poelela da umre. Dan je sasvim izbledeo, pretvorio se u maglu, kaljugu i runu trsku, i sa njim je nestala sva njena srea. "Hodite", rekla je olovnim glasom, "i pokazau vam put." Kad se okrenula da poe, zaula ih je kako se uglas smeju i upitala se, uz novi nalet mrnje, da li se smeju njoj. ula je Gvenvirin detinji glas. "Ali ti ne spada na ovo uasno mesto, zar ne? Ti ne izgleda kao neko od vilinskog naroda, nisi mali i ruan." Ne, pomislila je Morgana, nije, on je divan, a ja - ja sam mala i runa. Rei su joj opekle srce; zaboravila je da lii na Vivijen, i da je za nju Vivijen lepa. ula je Lanseleta kako odgovara: "Ne, ne, voleo bih da se vratim sa tobom - zaista bih - ali obeao sam da u veerati sa nekim roacima, a majka se ve ionako ljuti na mene; ne elim da se i stari gospodin naljuti - Ali ne, ja ne pripadam Avalonu..." i trenutak kasnije: "Ne, ona je... pa, roaka moje majke, ili neto slino, poznajemo se od detinjstva, to je sve." I sada je znala da govore o njoj. Znai, tako brzo se sve to je bilo izmeu njih pretvorilo u daleku rodbinsku vezu. Borila se da savlada suze, od kojih joj se grlo bolno steglo, znajui da bi, ako zaplae, izgledala jo runija, i zakoraila je na suvo. "Eno tamo tvog manastira, Gvenvir. Pazi da se dri staze, li e se ponovo izgubiti u magli." Primetila je da devojica dri Lanseleta za ruku. Morgani se inilo da ju je jedva pustio. "Hvala ti, oh, hvala ti!" rekla je devojica. "Treba da zahvali Morgani", podsetio ju je Lanselet. "Ona poznaje puteve koji vode u Avalon i iz njega." Devojica ju je plaljivo, postrance pogledala i lako se naklonila. "Zahvaljujem ti, gospodarice Morgana." Morgana je duboko udahnula i ponovo navukla plat svetenice, sa arolijom koju je mogla da prizove kad god poeli; uprkos prljavoj i poderanoj odei, bosim nogama, mokroj i raupanoj kosi, znala je da sada izgleda visoka i velianstvena. Nainila je gest blagoslova i okrenula se, utke, pozvavi Lanseleta pokretom ruke. Znala je, mada nije videla, da su se u devojicine oi vratili uenje i strah, ali je utke pola, beumno klizei tlom kao prava svetenica Avalona. Lanseletovi koraci, nesigurni, pratili su njene beumne. Trenutak kasnije se osvrnula, ali magla se sklopila i devojica je nestala u njoj. Lanselet je progovorio uzdrhtalim glasom. "Kako si to uinila, Morgana?" "ta sam uinila" upitala je. "Odjednom si izgledala kao... kao... kao moja majka. Bila si visoka, daleka i izdvojena i - nisi bila sasvim stvarna. Kao enski demon. Uplaila si sirotu devojicu, nije trebalo to da uradi!" Morgana se ugrizla za jezik, opet besna. Odgovorila je dalekim i zagonetnim glasom. "Roae, ja sam to to jesam", i okrenula se, pourivi stazom ispred njega. Bila je smrznuta, umorna i puna unutranje munine; eznula je za samoom u Kui Devojaka. Lanselet je izgleda prilino zaostao za njom, ali vie joj nije bilo vano. Odavde moe i sam da nae put.

13. Pred prolee naredne godine, kroz pljusak i oluju pozne zime, u Avalon je jedne noi stigao Merlin. Kada je Gospa ula vest, iznenaeno je podigla pogled. "Po ovakvoj noi i abe bi se udavile", rekla je. "ta ga dovodi po ovom vremenu?" "Ne znam, Gospo", rekao je mladi druid koji je doneo vest. "ak nije poslao ni po barku, nego je sam doao skrivenim stazama i rekao da vas mora videti jo veeras, pre nego to zaspite. Poslao sam po suvu odeu za njega - moete zamisliti kako njegova izgleda. Poslao bih mu i hranu i vino, ali je zamolio da veera sa vama." "Reci mu da je dobrodoao", kazala je Vivijen, pazei da joj lice ostane neutralno - dobro je nauila vetinu prikrivanja misli - ali kada je mladi otiao, dopustila je sebi da zaueno gleda za njim i da se namrti. Poslala je po deurne sluavke i naloila im da donesu za nju uobiajenu skromnu veeru, ali i hranu i vino za Merlina, i da ponovo raspire vatru. Posle nekog vremena, napolju su se zauli njegovi koraci, i kada je uao, poao je pravo ka vatri. Talesin je sada bio pogrbljen, potpuno sede kose i brade, i izgledao je nekako neprilino u zelenoj odedi barda-poetnika, koja mu je bila prekratka, pa su mu koati lanci nogu provirivali ispod ivice odee. Posadila ga je kraj vatre - primetila je da i dalje drhti - i prinela mu jelo i pie, dobro jabukovo vino iz samog Avalona, u graviranom srebrnom peharu. Potom je sela na stoliicu kraj njega i stala da ga posmatra kako jede, grickajui hleb i suvo voe. Kada je odgurnuo tanjir i prihvatio se vina, progovorila je. "Sad mi reci sve, oe." Starac joj se nasmeio. "Nisam mislio da u te ikada uti da me tako zove, Vivijen. Ili misli da sam pristupio nekom crkvenom redu?" Odmahnula je glavom. "Ne", rekla je, "ali bio si ljubavnik moje majke, koja je bila Gospa pre mene, i otac si dvema mojim sestrama. Zajedno smo sluili Boginji i Avalonu due nego to mogu da se setim, i moda mi noas nedostaje uteha oinskog glasa... ne znam. Veeras se oseam tako stara, o... Talesine. Misli li da sam suvie stara da bih ti bila ker?" Stari druid se nasmeio. "Ni sluajno, Vivijen. Ti si bezvremena. Znam koliko ti je godina - ili bih mogao da izraunam ako ustreba - ali meni i dalje izgleda kao devojka. I sada bi mogla da ima ljubavnika koliko poeli, ako ushtedne." Odmahnula je rukom. "Budi siguran da nikada nisam nala mukarca koji bi mi znaio ita vie od neophodnosti, ili dunosti, ili zadovoljstva za jednu no", rekla je. "A samo jednom, ini mi se, srela sam mukarca, osim tebe, koji mi je dorastao po snazi..." Nasmejala se. "Mada, da sam bila deset godina mlaa - ta misli, kako bi mi pristajao tron ene Velikog Kralja i majke njegovog sina?" "Mislim da Galahad - kako sada eli da ga zovemo? Lanselet? - mislim da on nije graa za kralja. On je vizionar, trska koja se povija na vetru." "Ali da mu je otac Uter Pendragon..." Talesin je odmahnuo glavom. "On je sledbenik, Vivijen, nije voa." "Svejedno. To mu je od odrastanja na Banovom dvoru, gde su ga odgajali kao kopile. Da je odgajen kao kraljevski sin..." "A ko bi vladao Avalonom za to vreme, da si odabrala krunu u hrianskom svetu?" "Da sam vladala uz Utera", rekla je, "ne bi to bio hrianski svet. Mislila sam da e Igrena imati mo nad njim i da e je iskorititi Avalona radi..." On je odmahnuo glavom. "Nema smisla aliti zbog lanjskih snegova, Vivijen. Doao sam da priamo o Uteru. On umire." Podigla je glavu i zagledala se u njega. "Znai, ve je vreme." Srce joj je ubrzano tuklo. "Premlad je da umre..." "Vodio je svoju vojsku u boj, mada bi mudriji ovek u njegovim godinama to prepustio generalima; ranjen je i dobio je groznicu. Ponudio sam mu svoje usluge kao iscelitelja, ali Igrena je to zabranila, ba kao i svetenici. Ionako ne bih mogao da pomognem; njegovo vreme je dolo.

Video sam mu to u oima." "Kako je Igrena?" "Ba onako kako si predvidela", rekao je stari druid. "Lepa je, dostojanstvena i pobona, i uvek je u crnini zbog dece koju je izgubila. Rodila je jo jednog sina na Sve Svete; poiveo je svega etiri dana. A njen domai svetenik ubedio ju je da je to kazna za njene grehe. Nije napravila nita ni nalik na skandal otako se udala za Utera - osim to je prvo dete rodila tako brzo. Ali to je bilo dovoljno. Pitao sam je ta e biti sa njom posle Uterove smrti, i kad je prestala da plae zbog toga, rekla je da e se povui u manastir. Ponudio sam joj da doe u Avalon, gde bi mogla da bude blizu keri, ali ona je rekla da to ne bi bilo prikladno za jednu hriansku kraljicu." Vivijenin osmeh malo je otvrdnuo. "Nikad ne bih pomislila da e Igrena rei tako neto." "Vivijen, ne sme je kriviti, ak ni u mislima, zbog onoga to si sama poinila. Avalon ju je izagnao kada joj je bio najpotrebniji; hoe li grditi sirotu devojku to je nala utehu u veri jednostavnijoj od tvoje?" "Nisam ni sumnjala - ti si jedina osoba u Britaniji koja moe o Velikoj Kraljici da govori kao o devojci!" "Za mene, Vivijen, ak i ti si ponekad devojica - ista ona devojica koja mi se nekada pela u krilo i opipavala ice na harfi." "A sada jedva mogu da sviram. Prsti su mi sa godinama izgubili finou dodira", rekla je Vivijen. On je odmahnuo glavom. "A, ne, draga moja", kazao je, pruivi svoje mrave, vornovate starake prste. "U poreenju sa ovim, tvoje ruke su mlade, a ja ipak svakog dana razgovaram sa svojom harfom, a i ti bi mogla. Tvoje ruke su odabrale da tkaju mo , a ne muziku." "A ta bi bilo sa Britanijom da sam odabrala drugaije?" planula je Vivijen. "Vivijen", rekao je on, pomalo strogo, "nisam te grdio. Samo sam rekao kako stvari stoje." Uzdahnula je i spustila bradu na dlanove. "Imala sam pravo kad sam rekla da mi je veeras potreban otac. Znai, ve nas je snalo ono ega smo se bojali i ono to smo planirali sve ove godine. ta je sa Uterovim sinom, oe? Je li spreman?" "Mora biti spreman", odvratio je Merlin. "Uter nee doiveti dugodnevicu. I ve se okupljaju krunisane glave, kao i kada je Ambrozije leao na samrti. to se tie deaka - ti ga nisi videla?" "Povremeno ga primetim u magijskom ogledalu", rekla je. "Izgleda mi zdrav i snaan, ali to mi nita ne govori sem da moe izgledati kao kralj ako do toga doe. Ti si ga poseivao, zar ne?" "Po Uterovoj volji, odlazio sam povremeno da vidim kako raste. Postarao sam se da ima iste one latinske i grke knjige iz kojih je tvoj sin toliko nauio o strategiji i ratovanju; Ektorijus je Rimljanin do sri, i Cezarova osvajanja i Aleksandrova istraivanja deo su njegovog bia. On je obrazovan ovek i pripremio je za ratovanje obojicu sinova. Mladi Kajus bio je u svom prvom boju prole godine; Artur se bunio to ne ide i on, ali on je posluan Ektorijusov sin i pokorio se ocu." "Ako je toliki Rimljanin", upitala je Vivijen, "hoe li Artur biti spreman da se pokori Avalonu? Jer on mora vladati Plemenima, ba kao i Piktima." "Postarao sam se za to", rekao je Merlin, "jer sam udesio da upozna neke pripadnike malog naroda, rekavi da su oni saveznici Uterovih vojnika u ovom ratu za odbranu naeg ostrva. Sa njima je nauio da gaa iz vilinskog luka, da se neujno kree preko movare i..." malo je oklevao pre nego to je naglasio, "...ume da ubije jelena i ne plai se da zae meu njih." Vivijen je na trenutak zatvorila oi. "On je tako mlad..." "Boginja uvek odabira najmlae i najjae mukarce da vode njene ratnike", rekao je Talesin. Vivijen je pognula glavu. "Neka bude tako", kazala je. "On e biti iskuan. Dovedi ga ovamo, ako moe, pre nego to Uter umre." "Ovamo?" Merlin je odmahnuo glavom. "Ne pre iskuavanja. Tek tada mu moemo pokazati put za Avalon i za dva podruja kojima mora vladati." Vivijen je opet pognula glavu. "Onda na Zmajevo ostrvo." "Hoe li mu prirediti drevno iskuenje? Uter nije bio iskuan pred krunisanje..."

"Uter je bio ratnik; bilo je dovoljno uiniti ga gospodarem zmaja", rekla je Vivijen. "Ovaj deak je mlad i neiskusan. Mora biti iskuan." "A ako ne uspe..." Vivijen je zakripala zubima. "Ne sme da ne uspe!" Talesin je saekao da ga ona pogleda u oi. "A ako ne uspe..." ponovio je. Uzdahnula je. "Lot je svakako spreman za taj sluaj." "Trebalo je da uzme jednog od Morgozinih sinova i da ga odgaji ovde, u Avalonu", rekao je Merlin. "Gaven je pristao deak. Usijana glava, prznica - bik, dok je Uterov sin mladi jelen. Ali Gaven je ono od ega se prave kraljevi, ini mi se, a takoe je sin Boginje - i Morgoza je ker tvoje majke, i njeni sinovi imaju kraljevsku krv." "Ne verujem Lotu", silovito je rekla Gospa, "a Morgozi verujem jo manje!" "No, Lot ipak dri klanove sa severa, i mislim da bi ga Plemena prihvatila..." "Ali oni koji se dre Rima nikada ne bi", prekinula ga je Gospa, "a onda bi u Britaniji postojala dva kraljevstva, uvek zaraena i nedovoljno snana da odbiju Saksonce i divlje severnjake. Ne. To mora biti Uterov sin, i on ne sme da omane!" "Bie onako kako Boginja eli", strogo je rekao Merlin. "Postaraj se da ne mea svoju volju sa njenom." Vivijen je pokrila lice dlanovima. "Ako ne uspe - ako ne uspe, sve e biti uzalud", naglo je rekla, "sve to sam uinila Igreni, sve to sam uinila onima koje volim. Oe, jesi li predvideo da nee uspeti?" Starac je odmahnuo sedom glavom, a glas mu je bio pun saoseanja. "Boginja mi nije objavila svoju volju", rekao je, "a ti si predvidela da e ovaj deak imati moi da vodi itavu Britaniju. Upozorio sam te na ponos, Vivijen - mislei da ti zna ta je najbolje za svakog ivog mukarca i enu. Dobro si vladala Avalonom..." "Ali sam stara", rekla je, podigavi lice, i videla je saaljenje u njegovom pogledu. "i jednog dana, uskoro..." Merlin je pognuo glavu; i on je iveo po tom zakonu. "Kada doe taj as, znae; ali jo nije doao, Vivijen." "Ne", rekla je, savlaujui iznenadno oajanje koje ju je obuzelo, to joj se ponekad deavalo vrelina u telu, oluja u umu, "kada doe, kada vie ne budem mogla da vidim ta lei preda mnom, znau da je vreme da predam vladavinu Avalonom nekom drugom. Morgana je jo mlada, a Ravena, koju veoma volim, zavetovala se na utanje i na glas Boginje. Jo nije vreme; ali ako doe prebrzo..." "Kada god doe, Vivijen, to e biti pravo vreme", rekao je Merlin. Ustao je, visok i nesiguran, i Vivijen je primetila da se teko oslanja o tap. "Znai, doveu deaka na Zmajevo ostrvo, im pone proleno otapanje, i videemo da li je spreman da postane kralj. A onda e mu predati ma i pehar, u znak vene veze izmeu Avalona i spoljanjeg sveta..." "Ma svakako", rekla je Vivijen "Za pehar... nisam sigurna." Merlin je pognuo glavu. "To preputam tvojoj mudrosti. Ti si, a ne ja, glas Boginje. Ali ipak, za njega nee biti Boginja..." Vivijen je odmahnula glavom. "Sree Majku kada trijumfuje", rekla je, "i iz njene ruke e primiti ma pobede. Ali prvo mora da se dokae i mora se sresti sa Devicom Lovcem..." Licem joj je preleteo nagovetaj osmeha. "I bez obzira na to ta se potom desi", rekla je, "neemo rizikovati kao sa Uterom i Igrenom. Postaraemo se za kraljevsku krv, ma ta kasnije ispalo od toga." Poto je Merlin otiao, dugo je sedela, zagledana u slike u vatri, videi samo prolost, ne pokuavajui da pogleda kroz maglu vremena prema budunosti. I ona je, pre vie godina, toliko godina da se sada nije seala tanog broja, poloila svoje devianstvo Rogatom Bogu, Velikom Lovcu, gospodaru plesa spirale ivota. Jedva je i pomislila na devicu koja e uestvovati u tom delu predstojeeg krunisanja, nego je pustila da joj misli

odlutaju u prolost, ka drugim prilikama, kada je igrala ulogu Boginje u Velikom Braku... ...za nju je to uvek bila samo dunost; ponekad prijatna, ponekad neprijatna, ali uvek dunost, nalog Velike Majke koja je vladala njenim ivotom otkako je prvi put dola ovamo. Odjednom je pozavidela Igreni, i neto duboko u njoj zapitalo se zato zavidi eni koja je izgubla svu svoju decu, jer neka su umrla, a neka su usvojena, a sada e postati udovica i okonati ivot iza manastirskih zidova. Zavidim joj na ljubavi koju je upoznala... Ja nemam keri, moji sinovi su mi strani i tui... Nikada nisam volela, razmiljala je. Niti sam saznala kako izgleda biti voljena. Strah, divljenje, potovanje... to mi je ukazivano. Nikada ljubav. A bilo je vremena kada sam mislila da bih se svega odrekla za jedan pogled bilo kog ljudskog bia, onakav kakvim je Uter gledao Igrenu na venanju. Duboko je uzdahnula, poluglasno ponovivi Merlinove rei. "Pa, nema smisla aliti zbog lanjskih snegova." Podigla je glavu, i slukinja je beumno prila. "Gospo...?" "Donesi mi... ne", rekla je, naglo se predomislivi; neka devojka spava. Nije tano da nikada nisam volela ni bila voljena. Neizmerno volim Morganu, a ona voli mene. Sada e i to morati da se okona. Ali i to mora biti po Boginjinoj volji. 14. Bledi srp mladog meseca stajao je zapadno od Avalona. Morgana je polako ila uzbrdo, pronalazei put bosim nogama, beumna i bleda kao mladi mesec. Kosa joj je bila rasputena, jedina haljina neukraena. Znala je da je straari i svetenice posmatraju, utke, kako neka nepozvana osoba ne bi uznemirila njeno utanje nepotrebnim reima. Iza tamne zavese kose oi su joj bile oborene. Nepogreivo je ila stazom, bez potrebe za gledanjem. Ravena je utke ila iza nje, bosonoga kao i Morgana, a rasputena kosa zaklanjala joj je lice. Navie i navie kroz sve gui sumrak, sa svega nekoliko bledih zvezda na sivoj kupoli neba. Prsten od kamenja bio je siv i senovit, a unutra se video usamljeni, bledi plamsaj - ne vatra; neka vilinska svetlost, iji je plamen magino sijao iz zaaranog kruga. Pod poslednjim svetlom zalazeeg meseca, za trenutak odraenim sa svetlucave povrine Jezera u dubini, ka njima je utke pola mlada svetenica, zapravo devojica, odevena u nebojenu vunu, sa kratkom kosom nalik na zgusnutu tamu. Ponudila je Morgani pehar i Morgana ga je prihvatila i utke otpila, a zatim ga je predala Raveni, koja je popila preostale kapi. Srebro i zlato svetlucali su na zamiruem sjaju. Morgana je iz nevidljivih ruku preuzela veliki ma sa unakrsnim balakom, jeknuvi malo od njegove neoekivane teine. Bosonoga, smrzuta mada to nije oseala, pola je u krug unutar prstena od kamenja. Ravena je iza nje primila dugako koplje i zarila ga u srce zaarane vatre. Svetlost je zahvatila vrh i ona ga je ponela, sledei Morganu, du istog kamenog kruga, a nejasni sjaj vilinske vatre ocrtavao je za njom liniju kroz tamu. Vrativi se do vatre u sreditu, ugledale su Vivijenino lice; bezvremeno, veito, kako bestelesno lebdi u vazduhu - lice Boginje, svetlucavo. Mada je Morgana znala da je to uinak svetlucave materije nanesene na obraze i elo, i okolne tame i tamne odee, uvek je ostajala bez daha kad bi to videla. Bestelesne, svetlucave ake poloile su neto u ruke prvo njoj, pa Raveni. Morgana je zagrizla otro, gorko drvo i primorala sebe da proguta zalogaj, uprkos munini. Spustila se tiina. Oi su svetlucale u tami, ali nisu se videla lica. Oseala se kao da stoji sred mnotva sveta na vrhu Tora, ali nije uspevala da razabere ni jedno jedino lice. ak je i Vivijenino bestelesno lice nestalo u tami. Oseala je toplotu Raveninog tela kraj sebe, mada se uopte nisu dodirivale. Pokuala je da umiri um, da se udubi u meditaciju, zadubivi se u naueno utanje, ne znajui zato je dovedena ovamo. Vreme je proticalo; zvezde su postajale sve jae na sve tamnijem nebu. Vreme, pomislila je Morgana, vreme u Avalonu drugaije tee, ili moda i ne postoji. U mnogim noima tokom dugih godina ila je zavojitom stazom uz Tor, okuavajui Misterije vremena i prostora unutar kamenog prstena. No, veeras je sve delovalo udnije, tamnije, nekako optereeno misterijom; nikada

ranije druge svetenice nisu je pozvale da igra glavnu ulogu u obredu. Znala je da je ono to je dobila, magijski obrok, zapravo biljka koja pojaava vid; to nije umanjivalo ni mo ni magiju. Posle nekog vremena, u tami, poela je da nazire slike u umu, male, obojene slike kao sa vrlo velike udaljenosti. Videla je krdo jelena u trku. Ponovo je videla veliku tamu nad zemljom kada je sunce zalo i dunuo hladan vetar, i uplaila se da je to kraj sveta; ali starije svetenice su joj objasnile, kad su se okupile u dvoritu, da je Bog Mesec umanjio sjaj Boginje, i stoga je veselo potrala sa njima da se pridrui kricima kojima su ga ene terale. Kasnije su joj objasnili kako se kreu sunce i mesec, i kako, povremeno, jedno od njih prelazi preko lica drugog; to je bilo prirodno, a verovanja prostog sveta po kome su to lica bogova bilo je samo simbol, potreban oveanstvu u ovoj fazi evolucije kako bi mogli da shvate veliku istinu. Jednog dana e svi mukarci i ene znati unutranju istinu, ali im nee biti potrebna. Posmatrala je unutranjim Vidom, kao to je inila itavog ivota, kako se godinja doba ponovo i ponovo kreu oko velikog kamenog prstena; pomatrala je roenje, plodnost i umiranje Boga; videla je velike povorke kako zavojito krivudaju ka hrastovom gaju pre nego to je kamenje bilo tu postavljeno... vreme je bilo prozirno, prestalo je da ima znaenje kada su sitni, obojeni ljudi doli, procvetali i bili poseeni, pa onda Plemena, pa Rimljani kad je na njih doao red, pa visoki stranci sa obala Galije, a za njima... vreme je nestalo, i videla je samo kretanje naroda i rast sveta, led se sputao, povlaio i ponovo napredovao, videla je velike hramove Atlantide, sada zauvek potopljene pod pokrovom okeana, videla je nove svetove kako se izdiu i cvetaju... i tiinu i velike zvezde kako se njiu i okreu iza noi... Iza sebe je ula jeziv zvuk zavijanja i koa joj se najeila. Ravena je kriknula, Ravena iji glas nikada nije ula; Ravena, koja je jednom, kada su zajedno sluile u Hramu, uhvatila svetiljku iz koje se prelivalo ulje i, opeena zapaljenim uljem, sedela je priguujui vriske dlanovima dok su joj previjali opekotine, kako ne bi prekrila zavet kojim je stekla glas Boginje. Zauvek e imati oiljke; jednom je, pogledavi je, Morgana pomislila: Moj zavet je mali u poreenju sa njenim, a ipak sam bila toliko blizu da ga prekrim sa crnokosim mukarcem umilnog glasa. A sada je Ravena, u noi bez meseine, glasno vrisnula, piskavim, stranim vriskom, kao ena na poroaju. Tri puta je vrisak odjeknuo Torom, i Morgana je opet uzdrhtala, znajui da ak i svetenici na drugom ostrvu koje odgovara njihovom mora da su se probudili u svojim usamljenikim elijama i prekrstili se, uvi taj krik progonjenog koji je odzvanjao izmeu svetova. Posle krika nastupila je tiina, tiina koja se Morgani uinila puna dahtanja - premda je zadravala dah - nevidljivih iskuenica to su sada okruivale stranu samotnost u kojoj su se nalazile samo tri nepokretne svetenice. Potom je, dahui i guei se, kao da joj je glas uniten od dugog utanja, Ravena povikala: "Ah... sedam puta Toak, Toak sa trinaest paoka, okrenuo se na nebu... sedam puta je Majka rodila svog tamnog sina..." Opet utanje, jo dublje, osim jecavog dahtanja proroice u zanosu. "Ah... ah... gorim", povikala je ponovo, "gorim... vreme je... vreme je..." pa opet potonula u duboko utanje, optereeno uasom. "Oni tre! Tre prolenom stazom, tre... bore se, biraju sebi kralja... ah, krv, krv... i najvei od svih njih, i on tri, i eno krvi na parocima njegovog ponosa..." Opet se oduilo utanje, i Morgana, koja je u tami ispod kapaka videla prolenu trku jelena, opet je ugledala ono to je uoila u davno zaboravljenom pogledu u srebrnu iniju - oveka meu jelenima, kako se otima i bori... "To je dete Boginje, on tri, tri... Rogati mora da umre... i Rogati mora da bude krunisan... Devica Lovac mora pozvati kralja sebi, mora poloiti svoje devianstvo Bogu... ah, stara rtva, stara rtva... gorim, gorim..." I rei su poele da se nagomilavaju jedna preko druge i da zamiru u dugom, jecavom vrisku. Iza sebe, ak i sklopljenim oima, Morgana je videla kako Ravena pada bez svesti i ostaje da lei, dahui, i to je bio jedini zvuk u sve dubljoj tiini. Negde se javila sova: jednom, dva puta, tri puta.

Iz tame su dole svetenice, tmaste i neme, sa plavim sjajem na elu. Neno su podigle Ravenu i odnele je. Podigle su i Morganu, i osetila je da su joj bolnu glavu neno poloili na enske grudi dok su je odnosili. Potom vie nita nije znala. Tri dana kasnije, kada je donekle povratila snagu, Vivijen je poslala po nju. Morgana je ustala i pokuala da se obue, ali i dalje je bila slaba i prihvatila je pomo jedne od mlaih svetenica, zahvalna to je devojka pod zavetom utanja, pa nije mogla da joj se obrati. Dugi post, uasna munina od obrednog bilja, napetost obreda, jo su joj drali telo; prethodno vee pojela je malo supe, a jutros malo hleba u mleku, ali i dalje joj je bilo muka i oseala se prazna od dugih napora, a glava joj je pulsirala, i meseno krvarenje zahvatilo ju je snagom kakvu ranije nije poznavala. Znala je da i to moe biti posledica svetog bilja. Bolesna i nimalo radoznala, poelela je da je Vivijen ostavi da se na miru oporavi, ali pokorila se Vivijeninoj volji kao to bi se pokorila Boginjinoj, da se Boginja nagnula sa nebesa i glasno joj se obratila. Kada je bila obuena i oeljana, kose povezane konom vrpcom, i kada joj je polumesec na elu bio premazan sveim slojem boje, pola je stazom ka kui u kojoj ivi Velika Svetenica. Sada je imala povlasticu da ue bez kucanja ili najavljivanja. U ovoj kui uvek joj se inilo da je Vivijen eka, sedei na stolici nalik na presto, kao Boginja na svom tamnom prestolu, ali danas se Vivijen muvala u dnu sobe, a vatra nije gorela, nego je ognjite bilo hladno i tamno. Vivijen je nosila obinu haljinu od nebojene vune sa kapuljaom preko kose, i Morgana je prvi put jasno shvatila da je Vivijen svetenica, ne devojka, niti Majka, nego drevna ena-mudrac - koja je takoe Stara Smrt. Lice joj je bilo izborano i izmodeno, i Morgana je pomislila: Pa naravno, ako se od obreda razbolela i Ravena, i ja, a obe smo mlade i snane, ta tek mora da se desilo Vivijeni, koja je ostarila u slubi onoj kojoj sve sluimo? A onda joj se Vivijen okrneula i nasmeila joj se, osmehom punim ljubavi, i Morgana je opet osetila nalet stare ljubavi i nenosti. Ali kao to to pristoji mlaoj svetenici u prisustvu Gospe, ekala je da Vivijen prva progovori. Vivijen joj je dala znak da sedne. "Jesi li se oporavila, dete?" Morgana se skljokala na klupu i znala je da je ak i od kratke etnje potpuno iscrpljena. Odmahnula je glavom. "Znam", rekla je Vivijen. "Ponekad, kada ne znaju kako e reagovati, daju ti previe. Sledei put nemoj uzeti sve to ti daju - proceni koliko moe da uzme - dovoljno da ti da Vid, ali ne dovoljno da se toliko razboli. Sada ima to pravo; stigla si do stepena kada se pokornost moe umanjiti po tvojoj proceni." Te rei su zbog neeg poele da odjekuju u Morganinom umu: pokornost se moe umanjiti po tvojoj proceni, pokornost se moe umanjiti po tvojoj proceni. Jo sam bolesna od toga to su mi dali, pomislila je i odmahnula glavom, nestrpljivo, kako bi oterala zvuk i sluala dalje Vivijen. "Koliko si razumela od Raveninog proroanstva?" "Vrlo malo", priznala je Morgana. "Bilo mi je veoma tajanstveno. Nisam sigurna ni zato sam bila tamo." "Delom", rekla je Vivijen, "da bi joj predala svoju snagu; ona nije snana. Jo je vezana za postelju, i brinem se za nju. Ona zna koliko trave sme da uzme, ali ak i to malo je, izgleda, bilo previe; povraala je krv i jo krvari. Ali nee umreti." Morgana je pruila ruku da se osloni; oseala se prazna, i opet ju je zahvatio talas munine, uinivi je bledom i oamuenom. Bez rei je ustala, oteturala se napolje i poela da povraa, izbacivi hleb i mleko koje je jutros pojela. ula je Vivijen kako je poziva po imenu, i kada se pribrala i uspravila, drei se za dovratak i tresui se, prila joj je mlada svetenica da joj krpom obrie lice; tkanina je bila vlana i blago je mirisala na slatko bilje. Vivijen joj je pomogla da ue i pruila joj malu posudu. "Polako ispij", rekla je. Opeklo joj je jezik i na trenutak je pojaalo muninu - bilo je to neko estoko pie severnih Plemena, zvali su ga voda ivota. Okusila ga je samo jednom ili dva puta. Ali kad je ispila, osala

je snanu toplotu kako joj se iri iz praznog stomaka, i posle nekoliko minuta bilo joj je bolje, bila je mirnija, gotovo opijena. "Jo malo", rekla je Vivijen. "Od toga e ti ojaati srce. A sad, je li ti bolje?" Morgana je klimnula glavom. "Hvala." "Veeras e moi da jede", rekla je Vivijen, i Morgani se u tom neobinom stanju uinilo da je to nareenje, kao da Vivijen moe narediti i njenom elucu da se pristojno ponaa. "Dobro. Hajde da popriamo o Raveninom proroanstvu. U drevna vremena, davno pre nego to su mudrost i vera druida stigli ovamo iz potopljenih hramova zapadnog kontinenta, vilinski narod od koga potiemo i ti i ja - iveo je ovde, na obalama unutranjeg mora, i pre nego to su nauili da seju jeam i anju ga, iveli su, sakupljajui voe i lovei jelene. A u ta vremena nisu imali kralja, nego samo kraljicu koja im je bila mati, mada nisu nauili da je smatraju za Boginju. A poto su iveli od lova, njihove kraljice i svetenice nauile su da im dozivaju jelene i da mole njihove duhove da im se rtvuju i umru radi opstanka Plemena. Ali rtva zahteva rtvu - jelen je umirao za Pleme, i neko iz Plemena morao je zauzvrat da umre, ili makar da rizikuje kako bi jeleni, ako poele, mogli da uzmu njegov ivot u zamenu za svoj. Tako je odravana ravnotea. Da li me razume, mila moja?" Morgana je ula neobino tepanje, i nejasno se upitala, onako bolesna i poluopijena: Da li to znai da u ja biti rtva? Je li moj ivot odabran za Pleme? Nije vano. Ja sam predata Boginji na ivot i smrt. "Razumem, Majko. Bar mislim da razumem." "Zato je Majka Plemena svake godine birala sebi para. I poto se on sloio da da svoj ivot radi Plemena, Pleme mu je davalo deo svog ivota. ak i ako su mala deca na majinim grudima gladovala, on je uvek imao svega u izobilju i mogao je da legne sa svakom enom Plemena ako poeli, kako bi on, najbolji i najsnaniji, mogao da im usadi decu. Osim toga, Majka Plemena je esto ve prola godine raanja, i stoga je on morao da odabere mlade devojke, a nijedan mukarac u Plemenu nije se smeo buniti zbog njegovog izbora. A potom, kad bi prola godina otprilike u ovo doba - on bi stavio jelenje rogove i ogrnuo neutavljenu jelensku kou, kako bi jeleni mislili da je jedan od njih, i trao bi sa krdom dok je Majka Lovac bacala na njih ini. Ali do tog asa krdo bi odabralo svog kralja, i ponekad bi taj kralj nanjuio stranca i okomio se na njega. I tada je Rogati umirao." Morgana je opet osetila jezu kao i na Toru, kad se taj obred odigravao pred njenim oima. Godinji kralj e umreti kako bi njegov narod iveo. Da li je bilje jo delovalo na njen um, kad sve tako jasno vidi? "Pa, vreme je proteklo, Morgana", tiho je nastavila Vivijen, "i sada nam ti stari obredi vie nisu potrebni, jer jeam raste i rtve su bez krvi. Samo u vremenima velike opasnosti Plemena zahtevaju takvog vou. A Ravena je predvidela da je ovo vreme takve opasnosti. I stoga e se opet odrati sveanost oveka koji tri sa jelenima, rizikujui smrt za dobro svog naroda. Jesi li me ula kako priam o Velikom Braku?" Morgana je klimnnula glavom; tako je roen Lanselet. "Plemena vilinskog naroda, i sva plemena sa severa, dobili su velikog vou, i odabrani e biti iskuan drevnim obredom. Ako preivi iskuavanje - to e, do izvesne mere, zavisiti od snage kojom Devica Lovac moe da zaara jelene - postae Rogati, Kralj jelen, par Device Lovca, krunisan rogovima boga. Morgana, pre mnogo godina rekla sam ti da tvoje devianstvo pripada Boginji. Sada ga ona zahteva na rtvu Rogatom Bogu. Ti e biti Devica Lovac i nevesta Rogatog. Ti si odabrana za tu slubu." U sobi je sve bilo mirno, kao onda kad su stajale u sreditu kamenog prstena tokom obreda. Morgana se nije usuivala da prekine utanje. Konano, znajui da Vivijen eka nekakvu re pristanka - kako su glasile one davne rei: To je preteak teret da bi se nosio bez pristanka pognula je glavu. "Moje telo i moja dua pripadaju njoj, da ini sa njima ta joj je volja", apnula je. "A tvoja volja je njena volja, Majko. Neka bude tako."

15. Otkako je dola ovamo, Morgana je izbivala iz Avalona svega dva-tri puta, i to samo radi kratkih putovanja u male zemlje na ivicama Letnjeg mora, kako bi upoznala okolna mesta koja su sadrala, uprkos zanemarenosti, ranije stare moi. Vreme i mesto sada nisu bili njena briga. Odvedena je sa Ostrva u zoru, u tiini, ogrnuta platom i velom kako nijedno neupueno oko ne bi videlo namenjenu, a nosili su je u zatvorenoj nosiljci kako joj ni sunce ne bi palo na lice. Za manje od dana putovanja od Svetog ostrva potpuno je izgubila pojam o vremenu, prostoru i pravcu, udubljena u meditaciju, nejasno svesna poetka magijskog zanosa. Nekada se borila da nadvlada zaetak ekstaze. Sada ga je jedva doekala, potpuno otvarajui um Boginji, pozivajui je da je obuzme, kao orue, da joj uzme telo i duu, kako bi u svemu mogla da se ponaa kao sama Boginja. Vee; mesec je bio gotovo pun kada je provirio kroz zavese nosiljke. Kada su trkai stali, osetila je kako je zapljuskuje hladnim svetlom, nalik na poljubac Boginje, i osetila je vrtoglavicu poetka ekstaze. Nije znala gde se nalazi i nije joj bilo vano. Ila je tamo kuda je nose, pasivna, slepa, u zanosu, znajui samo da ide u susret svojoj sudbini. Nalazila se unutar kue, gde su je predali u ruke nepoznatoj eni, koja joj je donela hleba i meda, to Morgana nije ni okusila - nee prekinuti post pre obrednog obroka - kao i vodu, koju je udno ispila. Bio je tu i krevet, tako postavljen da ga mesec osvetljava; nepoznata ena pola je da zatvori drvene kapke, ali Morgana ju je zaustavila zapovednikim pokretom. Vei deo noi leala je u zanosu, oseajui meseinu kao vidljivi dodir. Konano je zaspala, ali nemirno, tonui u san i budei se kao nesiguran putnik, a u umu su joj sjaktale neobine slike - njena majka, pognuta nad plavom kosom uljeza Gvideona, sa belim grudima i bakarnom kosom nekako zabranjenim umesto punim dobrodolice; Vivijen, samo to je nekako Morgana bila rtvena ivotinja, a Gospa od Avalona ju je vodila nekuda vezanu uetom, i ula je sebe kako nadureno govori: ne mora da cima, idem; Ravena, kako bezvuno vriti. Ogromna rogata prilika, pola ovek, pola ivotinja, naglo je sklonila zavesu i stupila u njenu sobu - probudila se i napola sela, ali nije bilo nikoga, samo meseina, i nepoznata ena koja je tiho spavala kraj nje. Brzo je ponovo legla i zaspala, ovog puta duboko i bez snova. Probudili su je oko sat pre zore. Sada, za razliku od zanosa prethodnog dana, bila je potpuno budna i otro svesna svega - hladnog, sveeg vazduha, ruiaste izmaglice tamo gde e sunce uskoro izai, snanog mirisa sitnih, tamnoputih ena u odei od loe tavljene koe. Sve je bilo otro ocrtano i blistavo obojeno, kao da je sve upravo izilo ispod ruku Boginje. Tamne ene aputale su meu sobom, ne elei da uznemire svetenicu to stie izdaleka; ula ih je, ali je razumela tek poneku re njihovog jezika. Posle nekog vremena, najstarija od njih - ona koja ju je sino doekala i uvela unutra - prila je Morgani i donela joj sveu vodu. Morgana se zahvalila naklonom, to je pozdrav svetenice svetenici, a onda se upitala zato je to uinila. ena je bila stara; njena kosa, dugaka, zamrena i prihvaena kotanom ukosnicom, bila je gotovo potpuno seda, a na tamnoj koi imala je izbledele plave mrlje. Odea joj je bila od jednako loe utavljene koe kao i kod ostalih, ali preko nje nosila je plat od jelenjeg krzna, proaran magijskim simbolima; oko vrata je imala dve ogrlice, jednu od divnih zrna ilibara - ni Vivijen nije imala lepu - a drugu od naizmenino nanizanih komadia roga i zlatinh ploica. Drala se dostojanstveno kao sama Vivijen, i Morgana je znala da je ovo Majka plemena i svetenica svog naroda. ena je svojim rukama poela da priprema Morganu za obred. Svukla ju je i obojila joj tabane i dlanove u plavo, i obnovila joj polumesec na elu; na grudima i trbuhu iscrtala joj je pun mesec, nad tamnim trouglom izmeu nogu ucrtala joj je tamni mesec. Nakratko, gotovo povrno, rastavila je devojci noge i opipala je; Morgana, nimalo postiena, znala je emu to. Za ovaj obred svetenica mora biti devica. No, plemenska svetenica joj nee nai manu; Morgana je bila nedirnuta, ali osetila je iznenadan poluprijatan nalet straha, a istog trenutka postala je svesna da je uasno gladna. Pa, nauila je da zanemari glad, i posle nekog vremena glad ju je napustila.

Sunce je upavo izlazilo kad su je izveli napolje, ogrnutu platom istim kao stariin, sa magijskim simbolima - mesecom i jelenjim rogovima. Bila je svesna krutosti svee obojenog tela, a neto duboko u njoj, vrlo daleko, iznenaeno se i na trenutak prezrivo zagledalo u te simbole misterija starijih od druidske mudrosti kojoj je bila tako paljivo nauena. To je trajalo samo trenutak i smesta je nestalo; verovanja neznano drevnih pokolenja dala su ovom obredu svoje moi i svetost. Videla je iza sebe okruglu kamenu kuu; preko puta nje nalazila se druga, iz koje su upravo izvodili mladia. Nije ga jasno videla; suce na izlasku sijalo joj je u oi, i mogla je da razabere samo da je visok, plavokos i snano graen. Znai da nije iz njihovog naroda? Ali to se nje nije ticalo. Mukarci iz plemena - naroito starci, sa vornovatim miiima kovaa, crni kao metal koji su kovali - bojili su mladievo telo od glave do pete plavim biljem, ogrnuvi ga platom od netavljenih koa i premazujui ga jelenjom mau. Na glavu su mu privrstili rogove; na tiho izgovoreno nareenje, on je mahnuo glavom kako bi proverio da mu nee spasti, ma kakav pokret nainio. Morgana je posmatrala ponosni pokret te mlade glave i iznenada je osetila kako joj telo zapljuskuje talas svesti, da joj obuzima butine i sliva se u tajne delove njenog tela. Ovo je Rogati, ovo je Bog, ovo je parnjak Device Lovca... Upleli su joj u kosu nisku purpurnih bobica i krunisali je prvim prolenim cveem. Dragocena ogrlica od zlata i kostiju skinuta je sa puno potovanja sa vrata Majke plemena i postavljena oko njenog; osetila je njenu teinu kao teinu same magije. Oi su joj bile zaslepljene suncem na izlasku. Stavili su joj neto u ruku - bubanj, napetu kou razapetu preko drvenog rama. Kao da dopire ko zna otkud, ula je svoju ruku kako ga gladi. Stajali su na padini, gledajui u dolinu prekrivenu gustom umom, praznom i nemom, ali mogla je da oseti ivot u njoj - jelene kako se tiho kreu, vitkih nogu, ivotinje kako se penju po drveu, ptice kako se gnezde i lepraju, pune ivota prve plime punog meseca prolea. Osvrnula se na trenutak i pogledala padinu iza sebe. Nad njima, ocrtana belom kredom, nalazila se ogromna prilika, nije znala da li mukarca ili ivotinje, jer oi su joj bile zaslepljene; je li to bio jelen u trku, ili mukarac u hodu, ili falus, uspravan i takoe pun prolene plime? Nije videla mladia kraj sebe, oseala je samo ivot u njemu. itavu padinu prekrilo je ozbiljno utanje puno iekivanja. Vreme je nestalo, sve je bilo prozirno, neto u emu se kretala, kupala, slobodno koraala. Bubanj je ponovo bio u rukama stare svetenice, ali nije se seala kad joj ga je predala. Oi su joj bile zaslepljene suncem i oseala je glavu Boga meu dlanovima, koji ju je blagosiljao. Neto na tom licu... pa naravno: pre nego to su se bregovi podigli, poznavala je to lice, tog mukarca, svog para, od pre poetka sveta... nije ula svoje obredne rei, samo je oseala snagu u njima: Poi i pokori... tri sa jelenima... brz i snaan kao prolene plime... neka su zauvek blagoslovene noge koje su te ovamo donele... Nije bila svesna rei, samo moi, svojih ruku u blagoslovu, sile koja joj je tekla iz tela, kroz telo, kao to je sila samog sunca tekla kroz nju i kroz mukarca pred njom. Sada je mo zime slomljena i novi ivot prolea ii e sa tobom i odvee te do pobede... ivot Boginje, ivot sveta, krv zemlje nae Majke, prolivena za na narod... Podigla je ruke, bacajui blagoslov na umu, na zemlju, oseajui nalet moi kako joj tee kroz ake kao vidljivo svetlo. Mladievo telo blistalo je kao i njeno pod sunevom svetlou; niko oko njih nije se usudio da progovori sve dok, naglo privukavi ruke, nije osetila talas moi kako ih sve zahvata, oslobaajui napev koji se podigao svuda unaokolo. Nije ula rei, samo tutnjavu moi u njima: ivot narasta u prolee, jeleni tre u umi, i na ivot tri sa njima. Kralj Jelen sveta e ih dovesti, Kralj Jelen, Rogati koga je blagoslovila Majka pobedie... Stigla je do poslednjeg vora napetosti, tetiva luka napeta strelom snage koja e je odaslati. Dodirnula je Rogatog, oslobaajui mo, i dok ih je sve proimala, poli su, trei kao vetar niz padinu, jurei kao da ih nose prolene plime. Iza njih, slutei da je mo naputa, Morgana se sklupala i legla na zemlju, oseajui njenu hladnu vlagu kako joj proima telo. Ali nije bila svesna toga, bila je obuzeta Vidom.

Leala je gotovo beivotno, ali deo nje poao je sa njima, trei uz njih, jurei niz padinu, trkajui se sa mukarcima iz plemena, za petama Rogatom. Lajavi uzvici, kao da su psi, vili su se nad njima, i neto u njoj znalo je da to uzvikuju ene, ubrzavajui trk. Sunce je odskoilo, veliki Toak ivota koji se okree na nebesima, neuspeo hitajui za njenim boanskim parnjakom, Tamnim Sinom... ivot zemlje, tutnjee plime prolea, zapljuskivali su i odjekivali u srcima trkaa. Potom, kao mir koji sledi za talasom, sa osunane padine nad njima sklopila se tama ume i progutala ih, i brzo su sa trka preli na beuman korak, oponaajui paljive korake jelena; i bili su jeleni, pratei rogove svog Rogatog, nosei ogrtae koji e oparati jelene, ogrlice koje simboliu beskrajan lanac ivota, ivot, jelo, teret i smrt kako bi se nahranila deca Majke. ...uvaj svoju decu, Majko, tvoj Kralj Jelen mora umreti kako bi nahranio ivot njenog Tamnog Sina... Tama, unutranji ivot ume, sklopila se oko njih; tiina, tiina jelena... Morgana, sada svesna ume i jelena u svom srcu bacila je svoje moi i svoj blagoslov kroz umu i preko nje. Deo nje leao je na osunanoj padini, u zanosu, iscrpljen, putajui da je ivot sunca zapljuskuje, njeno telo i krv i unutranje bie, a deo nje trao je s jelenima i mukarcima dok nisu svi postali jedno... stopili se u jedno... plime ivota bili su tihi jeleni u gustiu, male srne, vitke i spretne, ivot je kipteo u njima ba kao to je kipteo u njenom telu, plime ivota u mukarcima, koji su nemo i napeto stupali kroz senke... ... Negde u umi osetila je Kralja Jelena kako podie glavu, njuei vazduh, svestan mirisa neprijatelja, jednog od svoje vrste, jednog iz tuinskog plemena ivota... nije znala je li blagosiljala etvoronogog Kralja Jelena ili dvonogog, bili su jedno u ivotu Majke Zemlje, i njihova sudbina poivala je u rukama Boginje. Rogovlje je odgovorilo na njihanje rogovlja, njukanje je upijalo mirise ume, tragajui za tuincem, za plenom, za grabljivcem, za suparnikom tamo gde ga nije moglo biti. Ah, Boginjo... poli su, probijali su se kroz grmlje, ljudi za njim bili su jo tii, trali su, trali... tri dok ti srce tue kao da e pui u grudima, tri dok ti ivot u telu ne preplavi sve znanje i misli, tri, traei i krijui se, tri sa jelenima koji bee i ljudima koji gone, tri sa kovitlacem ivota velikog sunca i plimom prolea, tri sa tokom ivota ... Nepokretno leei, lica zagnjurenog u zemlju, sa sunevom toplotom u leima, vreme se naizmenino vuklo i letelo, Morgana je poela da vidi - i nekako izdaleka joj se inilo da je sve ovo ve videla, u viziji, nekada, negde, vrlo davno - visokog, ilavog mladia, kako stee no, kako pada, pada meu jelenima, meu razmahnutim kopitama - znala je da je glasno vrisnula i istovremeno je znala da je njen vrisak odjeknuo svuda, pa je ak i Kralj Jelen zastao usred juria, uplaen, kad ga je uo. U tom asu sve se zaustavilo, i u tom stranom trenutku utanja videla je da se mladi nekako uspravio, dahui, da je jurnuo pognute glave, zamahujui rogovljem, juriajui glavom napred, da se njie i upire, rvui se sa jelenom, svojim snanim akama i mladim telom... no je blesnuo navie; krv je linula na zemlju, i on je krvario, Rogati, krv na njegovim rukama, krv iz duboke posekotine na boku, krv kako lije na zemlju, rtva prolivena Majci kako bi se ivot hranio njenom krvlju... a onda je krv Kralja Jelena potekla preko njega u bujici kad je no naao srce, i ljudi oko njega su jurnuli sa kopljima... Videla je kako ga donose nazad, prekrivenog krvlju njegovog blizanca i suparnika, Kralja Jelena. Svuda unaokolo muvali su se mali, tamnoputi ljudi, prebacujui mu preko ramena toplu, sirovu kou. Vraali su se u trijumfu, vatre su buknule u sve guoj tami, i kada su ene podigle Morganu, videla je, bez uenja, da sunce zalazi, i zeteturala se, kao da je i ona itavog dana trala sa lovcima na jelene. Ponovo su je krunisali trijumfalnim purpurom. Doneli su pred nju Rogatog, koji je krvario, i blagoslovila ga je i oznaila mu elo krvlju jelena. Doneli su glavu sa rogovljem koje e oboriti narednog Kralja Jelena; rogovlje koje je nosio Rogati, izlomljeno, baeno je u vatru. Uskoro se osetio miris peenog mesa i ona se upitala je li to meso mukarca ili jelena... Postavili su ih da sede jedno uz drugo, i prve zalogaje doneli su njima, jo pune krvi i masnih

sokova. Morgana je oseala da joj se vrti u glavi, bogati ukus mesa nadjaao ju je posle dugog posta; za asak se pobojala da e joj opet pozliti. On je kraj nje gladno jeo, i u svetlosti vatre primetila je da ima lepe, snane ake... mirnula je, setivi se u trenutku udvojenog vida da su se oko tih ruku uvijale zmije, a onda su opet nestale. Svuda oko njih mukarci i ene iz Plemena uestovali su u obrednoj gozbi, pevajui trijumfalni napev na starom jeziku koji je Morgana samo napola razumela: On je likovao, on je ubio... krv nae Majke prolivena je na zemlju... krv Boga prolivena je na zemlju... i on e ustati i vladati zauvek... on je likovao, likovae zauvek, sve do kraja sveta... Stara svetenica, koja ju je tog jutra oslikala i opremila, podigla joj je do usana srebrnu posudu; osetila je kako joj estoko pie pali grlo i ari je itavim putem nanie. Vatra, sa snanim ukusom meda u pozadini. Ve je bila pijana od krvi u mesu - u proteklih sedam godina svega nekoliko puta je okusila meso. U glavi joj se vrtelo dok su je odvodili, svlaili i ponovo joj ukraavali nago telo bojom i vencima, bojei joj bradavice i elo krvlju ubijenog jelena. Boginja prima svog para i ponovo e ga ubiti na kraju vremena, rodie svog Tamnog Sina koji e ubiti Kralja Jelena... Devojica, obojena u plavo od glave do pete, sa irokom posudom u rukama, trala je preko uzoranih polja, rasipajui tamne kapi u trku, i Morgana je ula snaan uzvik koji se uzdizao iza nje. "Polja su blagoslovena; daj nam hranu, o Majko naa!" Na trenutak, neto duboko u Morgani, oamueno i pijano i samo napola prisutno u njoj, hladno je primetilo kako mora da je poludela; ona, civilizovana i obrazovana ena, kneginja, svetenica i pripadnica kraljevske loze Avalona, koju su obuili druidi, ui ovde obojena kao divljak i zaudarajui na svee prolivenu krv, i trpi ovo varvarsko paradiranje... ...a onda je sve opet nestalo, i puni mesec, ozbiljan i ponosan, podigao se iznad oblaka koji su ga zaklanjali od vida. Naga i okupana meseinom, Morgana je osetila svetlost Boginje kako pada preko nje, kroz nju... vie nije bila Morgana, bila je bezimena, svetenica, devica i majka... ovenali su je oko slabina vencem od purpurnih bobica; gruba simbolika ispunila ju je iznenadnim strahom, i osetila je punu teinu devianstva kako se uliva u nju i preplavljuje je kao prolena plima. Buktinja joj je plamtela u oi dok su je vodili u tamu, u odjeke tiine iznad i pozadi, u peinu. Svuda oko sebe, po zidovima, videla je svete simbole, oslikane na poetku vremena, jelena i rogovlje, mukarca sa rogovima na elu, nabrekli stomak i pune grudi One Koja Daje ivot... Svetenica je poloila Morganu na leaj od jelenjih koa. Na trenutak joj je bilo hladno i uplaila se, zadrhtavi, a stariino elo naboralo se od saoseanja; privukla je Morganu u naurje i poljubila je u usta, a Morgana se na trenutak privila uz staricu, grlei je u iznenadnom uasu, kao da je njeno naruje zapravo majino... a onda se ena nasmeila, ponovo je poljubila, dodirnula joj grudi pokretom blagosiljanja i otila. Leala je tako, oseajui ivot zemlje oko sebe; kao da se irila, ispunivi peinu, mali grubi crtei bili su joj oslikani na grudima i trbuhu, a nad njom se nalazila ogromna prilika od krede, mukarac ili jelen, u trku sa podignutim penisom... nevidljivi mesec spolja zapljuskivao joj je telo svetlou dok se Boginja javljala u njoj, u telu i u dui. Protegla je ruke i znala je da se na njeno nareenje, van peine, pod svetlom plodonosnih vatri, spajaju mukarci i ene, privueni jedni drugima pulsiranjem ivota. Malu, u plavo obojenu devojku, koja je raznosila poljima oploujuu krv, zgrabio je miiavi stari lovac, i Morgana ju je videla kako se nakratko otima i uzvikuje, kako nestaje pod njegovim telom, irei noge pred nepopustljivom silom prirode u njima. Videla je bez vida, oiju sklopljenih zbog sjaja baklje, ujui samo uzvike.

Sada se on nalazio na ulazu u peinu, bez rogovlja na elu, umrljane kose, tela obojenog u plavo i umrljanog krvlju, sa belom koom nalik na kredu kojom je bila nacrtana ogromna prilika iznad peine... Rogati, njen par. I on se nesigurno kretao, nag, osim venca oko slabina nalik na njen, i videla je uspravni ivot kako buja u njemu, kao na onoj prilici od krede. Kleknuo je kraj nje, i kraj baklje, oamuen, i sad je videla da je tek neto stariji od deaka, da ne pripada malom, tamnoputom narodu, nego je visok i plavokos... Zato su izabrali kralja koji nije od njihovog naroda? Pomisao joj je proletela kroz um kao zrak meseine i nestala; vie nije razmiljala. Sada je trenutak da Boginja doeka Rogatog dobrodolicom - kleao je na ivici leaja od koe, njiui se i mirkajui pod svetlou baklje. Pruila je ruke ka njemu, stegla ga za miice, povukla ga na sebe, oseajui meku toplotu i teinu njegovog tela. Morala je da ga vodi. Ja sam Velika Majka koja zna sve stvari, koja je devica i majka i ena-mudrac, koja vodi devicu i njenog para... oamuena, uasnuta, oduevljena, samo napola prisebna, osetila je silu ivota kako ih oboje obuzima, kreui njeno telo bez uea volje, kreui i njega, vodei ga da snano prodre u nju, i oboje su poeli da se kreu ne znajui kakva ih je sila zahvatila. ula je svoj krik kao iz velike daljine, ula je njegov glas, visok i drhtav u tiini, ne znajui da je i jedno od njih uzviknulo tog asa. Baklja je dogorela i ugasila se, a kad ih je obavila tama, sva divlja snaga njegove mladosti planula je i slila joj se u matericu. Jeknuo je i pao preko nje, beivotan osim to je promuklo dahtao. Malo ga je odigla, njiui ga u naruju, grlei ga sa umornom toplinom. Osetila je da joj je poljubio grudi. Potom se polako, umorno, njegovo dahtanje svelo na obino disanje, i ubrzo je shvatila da joj je zaspao u naruju. Poljubila ga je u kosu i obraz sa divljom nenou, a onda je i sama zaspala. Kada se probudila, no je ve odmakla; meseina je prodrla u peinu. Bila je uasno umorna, itavo telo ju je bolelo, i posegnula je izmeu nogu i utvrdila da krvari. Zabacila je vlanu kosu i pod meseinom pogledala isprueno beloputo telo koje je kraj nje jo spavalo premorenim snom. Bio je visok, snaan i divan, mada pod meseinom nije mogla da mu razabere lice, a magijski Vid ju je napustio; sada je imala samo meseevu svetlost i sjaj, a ne ubedljivo lice Boginje. Ponovo je bila Morgana, a ne senka Velike Majke; bila je ponovo ono to jeste, potpuno svesna onoga to se deavalo. Na trenutak je pomislila na Lanseleta, koga je volela i kome je eznula da prui ovaj dar. Sada je doao on, ne ljubavnik nego stranac bez lica... ne, ne sme tako da razmilja. Ona nije ena nego svetenica, i dala je snagu svog devianstva Rogatom, kao to joj je bilo odreeno za sudbinu pre nego to su poloeni temelji sveta. Prihvatila je svoju sudbinu onako kako mora jedna svetenica Avalona i oseala je da se protekle noi desilo neto uasno vano. Bilo joj je hladno, pa je legla, pokrivi se jelenskom koom. Malo je nabrala nos od njenog zadaha; bili su je natrljali slatkim travama, pa barem nema buva u njoj. Veta u procenjivanju plime, pretpostavila je da je ostao jo jedan sat do svitanja. Mladi kraj nje je osetio njeno mekoljenje i sanjivo je seo. "Gde smo to?" upitao je. "Ah, da, seam se. U peini. Pa, ve je skoro svanulo." Nasmeio se i pruio ruke ka njoj; pustila ga je da je povue k sebi i da je poljubi, grlei je snanim rukama. "Noas si bila Boginja", promrmljao je, "ali sad kad sam budan, vidim da si ena." Tiho se nasmejala. "A ti nisi Bog, nego mukarac?" "Mislim da mi je dosta da budem Bog, a osim toga, ini mi se da je to suvie uobraeno za oveka od krvi i mesa", rekao je. "Sasvim mi odgovara da budem samo ovek." "Moda postoji vreme kada treba biti Bog i Boginja, i vreme kada treba biti od krvi i mesa", rekla je ona. "Sino sam te se bojao", priznao je. "Mislio sam da si Boginja, vea od ivota... a zapravo si tako siuna!" Iznenada je zamirkao. "Pa, ti govori mojim jezikom. Nisam primetio - ti, znai, nisi iz ovog plemena?" "Ja sam svetenica sa Svetog ostrva." "A svetenica je ena", rekao je, neno joj gladei grudi koje su se naglo probudile od njegovog dodira. "Misli li da e se Boginja naljutiti na mene ako mi se ena vie dopada?"

Nasmejala se. "Boginja je mudra i razume se u mukarce." "A njena svetenica?" Odjednom se postidela. "Ne... nisam bila sa mukarcem pre ovoga", rekla je, "a i to nisam bila ja, nego Boginja..." Privukao ju je jo blie. "Poto su Bog i Boginja upoznali zadovoljstvo, zar ne bi trebalo to da uine i mukarac i ena?" Ruke su mu postale smelije, i povukao ju je na sebe. "To mi se ini sasvim prikladno", odgovorila je. Ovog puta mogla je da uiva pri punoj svesti, u mekoi i vrstini, u snanim, mladim rukama i neobinoj nenosti ispod grubog pristupa. Oduevljeno se smejala neoekivanom zadovoljstvu, potpuno mu se otvorivi, oseajui njegovo uivanje kao svoje. Nikada u ivotu nije bila toliko srena. Iscrpljeni, legli su prepletenih udova, blaeno i umorno milujui jedno drugo. Konano, kad je svetlo postalo primetno, on je uzdahnuo. "Uskoro e doi po mene", rekao je, "i eka me jo mnogo ega - odvee me nekuda da mi daju ma i jo mnogo ta." Seo je i nasmeio joj se. "A voleo bih da se operem, i da obuem odedu dostojnu civilizovanog oveka, i da se oslobodim sve ove krvi i plave boje... kako sve prolazi! Sino nisam ni znao da sam sav umazan krvlju - vidi, i ti si zamazana jelenjom krvlju tamo gde sam leao na tebi..." "Mislim da e uskoro doi i po mene, pa e me okupati i dati mi istu odeu", rekla je, "a to vai i za tebe, u nekom potoku." On je uzdahnuo sa blagom, deakom setom. Glas mu je podrhtavao, nesigurni bariton; kako moe biti tako mlad, taj mladi div koji se borio sa Kraljem Jelenom i ubio ga obinim noem? "Pretpostavljam da se vie nikada neemo sresti", rekao je, "jer ti si svetenica i posveena si Boginji. Ali hou da ti kaem neto..." sagnuo se da je poljubi izmeu grudi. "Ti si mi bila prva. Bez obzira na to koliko ena budem imao, itavog ivota u te se seati i voleu te i blagosiljau te. Obeavam ti." Niz obraz mu je skliznula suza. Morgana je posegnula za uglom odee i neno je obrisala, privivi mu glavu na grudi. Na taj pokret on kao da je prestao da die. "Tvoj glas", apnuo je, "I to to si upravo uinila - zato mi se ini da te poznajem? Je li to zato to si Boginja, a u njoj su sve ene jedno? Ne..." Ukoio se, ustao, obuhvatio joj lice dlanovima. Pod sve jaim svetlom videla je kako se deako lice menja u lice mukarca. Jo samo napola svesna zato joj se inilo da ga poznaje, zaula je njegov promukli uzvik. "Morgana! Ti si Morgana! Morgana, moja sestra! Oh, Boe, Device Marijo, ta smo to uinili?" Polako je pokrila oi dlanovima. "Moj brat", apnula je. "Ah, Boginjo! Brat! Gvideon..." "Artur", promrmljao je on. vrsto ga je zagrila, i on je gotovo odmah zajecao, jo je grlei. "Nikakvo udo to mi se inilo da te poznajem od pre nego to je svet stvoren", plakao je. "Oduvek sam te voleo, a ovo... oh, Boe, ta smo to uinili..." "Nemoj plakati", bespomono je rekla, "nemoj plakati. Mi smo u rukama one koja nas je dovela ovamo. Nije vano. Ovde nismo brat i sestra, nego mukarac i ena pred Boginjom i nita vie." I nikad te vie neu upoznati. Brate moj, dete moje, ti koji si mi kao malo dete leao na grudima. Morgana, Morgana, rekla sam ti da pazi na bebu, i otila je i ostavila nas, a on mi je plakao u naruju dok nije zaspao. A ja nisam znala. "U redu je", ponovo je rekla, njiui ga, "ne plai, brate moj, voljeni, mali moj, ne plai, u redu je." Ali, dok ga je teila, obuzimalo ju je oajanje. Zato si nam to unila? Velika Majko, Gospo, zato? I nije znala obraa li se Vivijeni ili Boginji. 16.

itavim putem do Avalona Morgana je sedela u svojoj nosiljci, bolne glave, i to pitanje joj je odjekivalo u umu: Zato? Bila je iscrpljena posle tri dana posta i dugog dana obreda. Nejasno je bila svesna da je noanja gozba i voenje ljubavi trebalo da oslobode tu silu, i da su to i uinili, vraajui je u normalno stanje, osim jutronjeg oka. Dovoljno je poznavala sebe da bi znala da e, kada ok i iscrpljenost prou, za njima uslediti gnev, i elela je da stigne do Vivijen pre nego to gnev pokulja, dok jo bude mogla da odri neto makar nalik smirenosti. Ovog puta ili su preko Jezera i dozvolili su joj, na njen vatreni zahtev, da deo puta prevali peice; vie nije bila obredno zaklonjena Devica za svetkovinu, nego samo jedna od svetenica sa Jezera. Dok su klizili barkom preko Jezera, zatraili su od nje da prizove maglu kako bi otvorila kapiju ka Avalonu; ustala je i obavila to gotovo bez razmiljanja, toliko je prihvatila tu Misteriju kao deo svog ivota. No, dok je podizala ruke u prizivanju, obuzeo ju je nagli, paraliui trenutak sumnje. Promena u njoj inila joj se tako velika; je li zadrala snagu potrebnu za otvaranje kapije? Ta pobuna bila je tako snana da je na trenutak oklevala, a veslai su je pogledali sa utivom zabrinutou. Oseala je da je njihovi pogledi peku, i u trenutku dubokog srama uinilo joj se da je ono to joj se noas desilo ostavilo na njenom licu trag jezikom poude. Zvuk crkvenih zvona blago se pronosio preko Jezera, i Morgana se iznenada vratila u detinjstvo i ula je oca Kolumbu kako gorljivo govori o ednosti kao najbliem putu ka Mariji, Majci Bojoj, koja je udom rodila svog Sina bez i trenutka ovozemaljskog greha. ak i u ono vreme Morgana je pomislila: Kakva je to glupost, kako ena da zane dete, a da nije upoznala mukarca? Ali na zvuk crkvenih zvona kao da se neto u njoj zdrobilo i povuklo, i osetila je kako joj niz lice klize suze. "Gospo, jeste li bolesni?" Odmahnula je glavom i vrsto odgovorila: "Ne, samo sam na trenutak osetila slabost." Duboko je uzdahnula. Artur nije bio u amcu - ne, pa naravno, njega je Merlin odveo na Skriveni Put. Boginja je Jedna - Devica Marija, Velika Majka, Devica Lovac... i ja imam udela u Njenoj veliini. Ponovo je podigla ruke, brzo navlaei zavesu magle kroz koju e stii do Avalona. No se sputala, ali, mada je Morgana bila umorna i gladna, smesta je otila do Gospine kue. No, na vratima, kad je htela da ue, zaustavila ju je svetenica. "Gospa sada nikoga ne moe da primi." "Glupost", rekla je Morgana, oseajui zaetak besa kako se probija kroz prijatnu neosetljivost i nadajui se da e tako ostati dok se ne suoi sa Vivijen. "Ja sam joj roaka; pitaj je mogu li da uem." Svetenica je ula i brzo se vratila. "Gospa kae: Reci Morgani da odmah ide u Kuu Devojaka, a ja u razgovarati sa njom kada doe pravi as." Morganin gnev na trenutak je toliko buknuo da je umalo odgurnula enu u stranu i silom upala u Vivijeninu kuu. No, ipak se uzdrala. Nije znala kakva bi kazna snala svetenicu koja prekri zavet poslunosti, ali uprkos naraslom gnevu, neki tih, hladan i racionalan glas rekao joj je da to ni ne eli da otkrije na ovaj nain. Duboko je uzdahnula, pribrala se koliko da postavi na lice izraz smirenosti dostojan svetenice, posluno se naklonila i udaljila se. Suze koje je uspela da savlada kad je ula crkvena zvona nad Jezerom poele su da se probijaju, i na trenutak je umorno poelela da sme da im se prepusti. Kada konano ostane sama u Kui Devojaka, u svojoj tihoj sobi, moi e da plae ukoliko bude morala; ali suze nee doi, samo stid, bol i bes koje nije mogla niim da pokae. Kao da su joj itavo telo i dua bili upleteni u veliki vor bola. Tek kroz deset dana Vivijen je poslala po nju; puni mesec koji je sijao nad likovanjem Rogatog smanjio se na nebu do naizgled bolesnog, bledog srpa. Kada je jedna od mlaih svetenica donela poruku da Vivijen zahteva njeno prisustvo, Morgana se prepustila tinjajuem gnevu. Poigrala se sa mnom kao to se ja poigravam harfom. Rei su joj toliko odzvanjale u umu da je isprva, kad je zaula svirku na harfi iz Vivijenine kue, pomislila da je to odjek njenih mranih

misli. Potom joj se uinilo da to Vivijen svira. Ali za sve godine koje je provela u Avalonu nauila je mnogo o muzici, i poznavala je zvuk Viijanine harfe; Gospa je, u najboljem sluaju, bila prosean svira. Sada je ponovo oslunula, pitajui se ko bi to mogao da svira. Talesin? Pre nego to je postao Merlin, znala je da je bio najvei od svih bardova, poznat irom itave Britanije. Dovoljno esto ga je sluala kako svira u danima velikih proslava i na najozbiljnijim obredima; ali njegove ruke sada su ostarile. Vetina se nije umanjila, ali ak ni u najboljem izdanju ne bi mogao da proizvede ovakve zvuke - ovo je bio novi harfista, znala je da ga nije ranije ula. A znala je, i pre nego to ga je videla, da ima harfu veu ak i od Talesinove, i da prsti nepoznatog muziara razgovaraju sa icama kao da ih je zaarao. Vivijen joj je jednom ispriala neku staru priu iz dalekih zemalja, priu o svirau ije su ice mogle da nateraju kamenje u prstenu da zaplee, a drvee da odbaci lie od alosti, a kada je siao u zemlju mrtvih, stroge sudije su se pokolebale i pustile njegovu umrlu voljenu da izie. Morgana je nepokretno stajala pred vratima, a sve to je bilo u njoj nestajalo je u muzici. Iznenada je osetila da sve suze koje je suzdravala proteklih deset dana mogu sada da joj poteku, da e joj bes slabiti, ako dopusti, i izliti se suzama koje e ga sasvim sprati, ostavljajui je slabu kao devojicu. Naglo je povukla vrata i ula bez najave. Talesin, Merlin, bio je tu, ali nije on svirao; ruke su mu bile paljivo sklopljene u krilu dok je sedeo nagnut napred, sluajui. I Vivijen je sedela, u jednostavnoj kunoj odei, ne na uobiajenom mestu, nego dalje od vatre; poasno mesto je prepustila nepoznatom harfisti. Nio je to mlad ovek, u zelenoj odedi barda; glatko obrijan na rimljanski nain, kovrdave kose tamnije od zaralog gvoa. Oi su mu bile duboko usaene pod elom koje je izgledalo gotovoo preveliko za njega, i mada je Morgana zbog neeg oekivala da budu crne, pokazalo se da su zapravo zaslepljujui plave. Namrtio se zbog njenog upada i zaustavio ruke usred melodije. I Vivijen je izgledala nezadovoljna, ali je prela preko njene neutivosti. "Hodi ovamo, Morgana, i sedi kraj mene. Znam da voli muziku, i pomislila sam da bi volela da uje Kevina Barda." "Sluala sam napolju." Merlin se nasmeio. "Hodi onda da ga slua. On je nov u Avalonu, ali mislim da bi imao emu da nas naui." Morgana je prila i sela na stoliicu kraj Vivijen. "Ovo je moja roaka Morgana", rekla je Gospa od Avalona. "I ona je potomak kraljevske loze Avalona. Pred sobom vidi, Kevine, buduu Gospu od Jezera." Morgana je nainila iznenaen pokret; Vivijen joj nikada ranije nije rekla ta planira za nju. No, nalet zahvalnosti brzo je bio uguen gnevom. Misli da moe jednom laskavom rei da me natera da dotrim i liem joj stopala kao kue. "Neka taj dan to kasnije doe, Gospo od Avalona, i neka nas tvoja mudrost jo dugo vodi", smesta je rekao Kevin. Govorio je njihovim jezikom kao da ga je dobro nauio - ali bilo je jasno da mu nije maternji; malo oklevanje i razmiljanje pre nekih rei, mada mu je naglasak bio gotovo besprekoran. Pa, on svakako ima savren sluh. Morgana je procenila da mu je oko trideset godina, moda malo vie. Ali nije ga paljivije pogledala posle onog prvog iznenaenja zbog plavih oliju; pogled joj je bio uperen u veliku harfu koju je drao na kolenu. Kao to je i pretpostavila, bila je vea ak i od harfe na kojoj je Talesin svirao na velikim sveanostima. Bila je nainjena od tamnocrvenog, sjajnog drveta, sasvim razliitog od bledog vrbovog drveta od koga se harfe prave u Avalonu; upitala se da li joj to daje taj svetlucavi, svilasti ton. Povijena ivica se izvijala u liniji ljupkoj kao oblak, sa draima ice izrezbarenim od neobine, blede kosti, i bila je obojena i ukraena runskim slovima nepoznatim Morgani, koja je nauila, kao svaka obrazovana ena, da ita i pie grkim pismom. Kevin je pratio njen ispitivaki pogled i delovao je nekako manje nezadovoljno kad je progovorio: "Divi se mojoj gospi." Neno je previkao rukama preko tamnog drveta. "Nazvao sam je tako kada su mi je

nainili - to je bio dar od kralja. Ona je jedina ena, stara ili mlada, ije milovanje me nikada ne umori i iji glas mi nikada ne dosadi." Vivijen se nasmeila harfisti. "Malo mukaraca se moe pohvaliti tako odanom ljubavnicom." Njegov osmeh je postao cinian. "Oh, kao i svaka ena, ona je spremna da odgovori na milovanje svake ruke, ali mislim da zna da je moj dodir najvie uzbuuje, a kako je kao i sve ene sujetna, siguran sam da mene najvie voli." "To mi zvui kao da nema lepo miljenje o enama od krvi i mesa." "Pa, i nemam, Gospo. Osim Boginje..." izgovoio je te rei uz neobian naglasak, ne ba sasvim nalik na eretluk. "Zadovoljan sam to nemam ljubavnice osim ove ovde moje gospe, koja mi nikada ne prebacuje ako je zanemarim, nego je uvek ljupka i spremna za mene." Morgana je podigla pogled. "Moda se prema njoj ponaa bolje nego prema enama od krvi i mesa, a ona te nagrauje prema zasluzi." Vivijen se namrtila, i Morgana je znala da je govorila suvie drsko. Kevin je naglo podigao glavu i pogledao Morganu u oi. Na trenutak su se gledali, i iznenadilo ju je njegovo duboko neprijateljstvo i oseanje da razume razlog njenog gneva, kao da je nekada osetio i savladao neto slino. Moda bi progovorio, ali Talesin mu je klimnuo glavom, pa se opet nagnuo nad harfu. Sada je primetila da svira drugaije od veine muziara, koji dre mali instrument preko tela i sviraju levom rukom. On je postavio harfu izmeu kolena i nagnuo se ka njoj. To ju je zbunilo, ali kad je muzika ispunila sobu, kao da meseina kaplje sa ica, zaboravila je na to, jer videla je kako mu se lice menja i postaje mirno i daleko, bez cinizma. Zakljuila je da joj se vie dopada kada svira nego kada govori. U sobi nije bilo drugog zvuka, samo harfa koja ju je ispunjavala do tavanice, kao da su sluaoci utiali ak i disanje. Zvuk je zbrisao sve drugo, i Morgana je spustila veo preko lica i pustila suze da joj teku. inilo joj se da u muzici uje bujanje prolenih plima, slatku svest koja joj je ispunila telo dok je te noi leala pod meseinom, ekajui nailazak zore. Vivijen je pruila ruku, to je inila samo dok je Morgana bila dete, i poela neno da joj gladi jedan po jedan prst. Morgana nije uspevala da zaustavi suze. Podigla je Vivijeninu ruku i poljubila je. Pa ona je stara, pomislila je uz strano oseanje gubitka, ostarila je otkako sam dola ovamo... Sve do sada Vivijen joj se inila bezvremenom, nepromenljivom, kao sama Boginja. Ah, ali i ja sam se promenila, nisam vie dete... jednom mi je rekla, tek to sam dola ovamo, da e doi dan kada u je mrzeti isto onoliko koliko je i volim, a ja tada nisam mogla da joj poverujem... Borila se sa suzama, bojei se da e ispustiti zvuk koji bi je odao ili, jo gore, prekinuo tok muzike. Ne, ne mogu da mrzim Vivijen, pomislila je, i sav njen gnev pretopio se u tugu, toliku da je na trenutak pomislila da e poeti grevito da jeca. Zbog sebe, zbog promena u sebi, zbog Vivijen koja je bila tako lepa, olienje same Boginje, i koja je sada bila blia Smrti, i zbog saznanja da e i ona, kao i Vivijen, tokom neumoljivih godina jednog dana stati pred lice Smrti; zbog dana kada se penjala na Tor sa Lanseletom i leala tamo na suncu, gladna njegovog dodira, ne znajui jasno ta eli; i zbog neega to je izgubila, nepovratno. Ne samo devianstvo, nego poverenje koje nikada ponovo nee stei. Morgana je znala da kraj nje Vivijen takoe tiho plae ispod vela. Podigla je pogled. Kevin je bio nepokretan, samo su mu prsti preletali preko ica; potom je uzdisanje muzike zadrhtalo i stoplio se sa tiinom, i on je podigao glavu, pa ponovo zahvatio ice, preavi na vedru melodiju, pesmu koju pevaju sejai u njivama, u ritmu plesa i sa nimalo utivim reima. Sada je i pevao. Glas mu je bio snaan i jasan, i Morgana je, pod zaklonom vedre muzike, sela tako da mu gleda ruke, odgurnuvi veo u stranu i zaboravivi da pri tom obrie izdajnike suze. Tada je primetila da, ma koliko vete bile, sa njegovim akama neto nije u redu. Delovale su nekako izoblieno, i kad se paljivije zagledala, primetila je da na jednom ili dva prsta nedostaje drugi zglob, tako da je zapravo veto svirao patrljcima, a da mu na levoj ruci potpuno nedostaje mali prst; a po itavim akama, divnim i vetim dok je svirao, bilo je neobinih belih mrlja. Kad je spustio harfu, nagnuvi se da je umiri, rukav mu se zasukao sa doruja, ugledala je na njemu

stane bele oiljke, nalik na oiljke od opekotina ili neke strane, nezarasle rane. Sada kad ga je paljivije pogledala, videla je da i na licu nosi itavu mreu tankih oiljaka, preko brade i vilice. Primetio je njen pogled i podigao glavu, ponovo je pogledavi u oi grubim, ljutitim oima. Morgana je odvratila pogled, pocrvenevi; posle muzike koja joj je uznemirila itavu duu, nije smela da mu ovako povredi oseanja. "Pa", iznenada je rekao Kevin, "moja gospa i ja smo uvek spremni da pevamo za one koji vole njen glas, ali pretpostavljam da me niste pozvali ovamo samo da bih vas zabavljao, gospo; a to vai i za vas, gospodaru Merline." "Ne sasvim", odgovorila je Vivijen svojim raskonim, dubokim glasom, "ali pruio si nam leppotu koje u se seati jo mnogo godina." "I ja", rekla je Morgana. Sada je bila pred njim stidljiva onoliko koliko je do maloas bila drska. Ipak se nagnula kako bi pajivije pogledala veliki instrument. "Nikada nisam videla ovako nainjenu harfu." "To mi je jasno", rekao je Kevin, "jer je nainjena po mom nacrtu. Harfist koji me je nauio mojoj vetini digao je ruke u uasu kao da sam nainio svetogre pred njegovim bogovima, i zakleo se da e proizvoditi neprilinu buku, prikladnu samo da otera neprijatelje. Kao velike ratne harfe, dvostruko vie od oveka, koje vuku na taljigama uz galske planine i ostavljaju tamo na vetru da stvaraju avetinjske zvuke, kakvi bi poplaili ak i rimske legije. Pa, svirao sam na jednoj od tih ratnih harfi, i zahvalni kralj mi je dopustio da steknem harfu nainjenu tano onako kako sam eleo..." Talesin ga je prekinuo. "Govori istinu", rekao je Vivijeni, "mada ni ja nisam poverovao kad sam ga prvi put uo - koji bi ovek i smrtnik mogao da svira na jednom od onih udovita?" "Ja jesam", rekao je Kevin, "i zato je kralj naloio da mi naine moju gospu. Imam i jednu manju, napravljenu na isti nain, ali ne tako finu." "Zaista je divna", rekla je Morgana. "Od ega su to drai ice? Je li to fokina kost?" Odmahnuo je glavom. "Rekli su mi da su izrezbareni od zuba ogromne ivotinje koja ivi u toplim predelima, daleko na jugu", kazao je. "Znam samo da je materijal fin i gladak, ali ipak vrst i izdrljiv. Skuplji je od zlata, mada je manje upadljiv." "Dri je drugaije od svih drugih sviraa koje sam videla..." "Da", rekao je Kevin uz onaj svoj neobini osmeh, "imam samo malo snage u rukama i morao sam da isprobavam kako da je najbolje iskoristim. Video sam da mi gleda ake. Kada sam imao est godina, kuu u kojoj sam iveo spalili su Saksonci, a mene su prekasno izvukli. Niko nije ni pomislio da u preiveti, ali sve sam ih iznenadio, i poto nisam mogao ni da hodam ni da se borim, smestili su me u ugao i odluili da sa tako izlomljenim rukama" - skoro bezoseajno je rairio prste - "moda mogu da nauim da predem i tkam sa enama. Ali to mi nije ilo, a jednog dana u selo je doao harfista i za iniju supe seo je da zabavlja bogalja. Kada mi je pokazao ice, pokuao sam da sviram. I svirao sam, ne neki nain, pa je on te zime zaraivao hleb uei me da sviram i pevam, i rekao je da bih mogao da zaraujem za ivot od toga. I tako sam deset godina samo sedeo u uglu i svirao, sve dok mi konano noge nisu dovoljno ojaale da sam mogao ponovo da uim da hodam." Slegnuo je ramenima, izvukao iza nedara pare tkanine, umotao harfu i smestio je u konu kutiju ukraenu simbolima. "A onda sam postao harfista u selu, a na kraju i kod kralja. Kada je stari kralj umro, njegov sin nije imao uho za muziku, i pomislio sam da bi bilo najbolje da se izgubim iz kraljevstva pre nego to se polakomi na zlato na mojoj harfi. Tako sam dospeo na Ostrvo druida, i tu sam uio za barda, i konano su me poslali u Avalon - i evo me tu", slegnuo je ramenima, "ali i dalje mi niste rekli zato ste naloili da doem, gospodaru Merline, kod vas i ovih gospa." "Zato", rekao je Merlin, "to sam star, a dogaaji koje smo pokrenuli ove noi moda nee doneti ploda jo itavo pokolenje. A kada to vreme doe, mene vie nee biti." Vivijen se nagnula napred. "Jesi li dobio upozorenje, oe?" "Ne, ne, draga. Ne bih traio Vid na takvu stvar; ne savetujemo se sa bogovima da bismo znali hoe li naredna zima doneti vejavice. Kao to si ti dovela ovamo Morganu, tako sam ja doveo

Kevina Barda, kako bih imao nekog mlaeg od sebe ko e pratiti dogaaje kada mene ne bude vie bilo. Sad ujte moje vesti: Uter Pendragon lei na samrti u Karleonu, a kada lav padne, skupljaju se hijene. Uz to, stigla nam je vest da se vojske okupljaju u kentskim zemljama, gde su ugovorni narodi odluili da je doao trenutak da se podignu i otmu nam ostatak Britanije. Poslali su po plaenike preko mora, sa severa Galije, kako bi im pomogli da zbace na narod i porue sve to je Uter nainio. I ovo je as da se svi nai narodi bore pod zastavom koju smo se toliko godina trudili da podignemo. Nema mnogo vremena - oni moraju dobiti kralja, i to sada. Ne smemo ekati jo jedan mesec, ili e se obruiti na nas. Lot eli presto, ali junjaci ga nee slediti. Tu su i ostali - vojvoda Markus od Kornvola, Urijens u Severom Velsu - ali nijedan od njih nema podrku van sopstvenih zemalja, i moemo postati kao onaj magarac koji je umro od gladi izmeu dva plasta sena, ne mogavi da se odlui od koga prvo da jede... Moramo uzeti Pendragonovog sina, ma koliko da je mlad." "Nisam znao da Pendragon ima sina", rekao je Kevin. "Ili je priznao onog sina koga je njegova ena rodila u Kornvolu, ubrzo poto su se venali? Uter mora da je strano urio sa enidbom, kad nije ni saekao da ona rodi svoje dete pre nego to ju je odveo u krevet..." Vivijen je podigla glavu. "Mladi princ je Uterov sin", rekla je, "neka niko ne sumnja u to, ili e prestati da sumnja kada ga vidi." "Je li tako? Onda je Uter dobro uinio to ga je krio", rekao je Kevin, "jer sin ene drugog oveka..." Vivijen ga je uutkala jednim pokretom. "Igrena je moja sestra i potomak je kraljevske loze Avalona. Uterov i Igrenin sin je onaj iji je dolazak predskazan, kralj koji je bio i koji e biti. Ve je uzeo rogove i krunisan je meu Plemenima..." "Koji e britanski kralj prihvatiti deaka od sedamnaest godina za svog Vrhovnog Kralja?" skeptino je upitao Kevin. "Moe da bude hrabar kao legendarni Kuulen, ali oni e eleti vetog ratnika." "to se toga tie, on je obuen za ratovanje i za sve to treba da radi kraljevski sin", rekao je Talesin, "mada ne zna da je od kraljevske krvi. Ali mislim da je za vreme ovog punog meseca stekao predstavu o svojoj sudbini. Uter je bio potovan kao nijedan kralj pre njega; njegov Artur postii e jo i vie. Video sam ga na prestolu. Pitanje nije hoe li ga prihvatiti, nego ta moemo uiniti da ga opremimo svim moguim odlikama Vrhovnog Kralja, kako bi se svi zaraeni kraljevi udruili protiv Saksonaca umesto da ratuju meu sobom!" "Nala sam naina da se to uradi", rekla je Vivijen, "i to e i biti uraeno za vreme mladog meseca. Imam ma za njega, ma iz predanja, ma koji jo nije drala ruka ivog junaka." Zastala je na trenutak, a onda je polako nastavila. "A u zamenu za taj ma, zahtevau od njega obeanje. Zaklee se na vernost Avalonu, uprkos svemu to bi hriani mogli da uine. Tada e se moda plima okrenuti, i Avalon e se vratiti iz magle, a monasi i njihov mrtvi Bog nestae u senkama i magli, dok Avalon bude ponovo sijao u svetlosti spoljanjeg sveta." "Ambiciozan plan", rekao je Kevin, "ali ako se Vrhovni Kralj Britanije zaista zakune Avalonu..." "To je planirano otkako se rodio." "Deak je odgajen kao hrianin", polako je rekao Talesin. "Hoe li pristati na takav zavet?" "ta deaku mogu znaiti rei bogova, u poreenju sa legendarnim maem sa kojim e voditi svoj narod, i sa slavom velikih mrtvaca?" Vivijen je slegnula ramenima. "ta god ispalo, suvie smo daleko otili da bismo sada stali; svi smo upleteni. Za tri dana bie mlad mesec, i u tom trenutku on e dobiti svoj ma." Nije bilo mnogo ta vie da se kae. Morgana je tiho sedela i sluala, istovremeno uzbuena i zgroena. Suvie sam dugo u Avalonu, pomislila je, suvie dugo sam bila zaklonjena meu svetenicama, usmerena samo na svete stvari i tajne mudrosti. Zaboravila je da napolju postoji svet. Ranije nekako nije shvatala da je Uter Pendragon, majin mu, Vrhovni Kralj litave Britanije, i da e njen brat to postati jednog dana. Bez obzira, pomislila je uz prizvuk onog novog

cinizma, na mrlju na roenju. Moda e suparniki kraljevi jedva doekati kandidata koji nije duan nijednoj njihivoj struji, sina Pendragona, lepog i skromnog, koji bi posluio kao simbol na koji bi se svi oslanjali. Kandidat za Vrhovnog Kralja koga su Plemena ve prihvatila, kao i Pikti, kao i Avalon... i tu se Morgana trgla, setivi se svog udela u tome. To joj je ponovo probudilo gnev, a kad su se Kevin i Talesin spremili da pou, setila se zato je elela, pre deset dana, kad joj je jo sve bilo vrlo svee u umu, da suoi Vivijen sa svojim gnevom. Kevinovu harfu u ukraenoj konoj kutiji bilo je teko nositi, poto je bila mnogo vea od obinih harfi, i kada ju je natrovario na sebe, izgledao je udno, sa jednim ukoenim kolenom i vukui stopalo. Ruan je, pomislila je, ruan i nakazan ovek; ali kad zasvira, ko bi na to i pomislio? U ovom oveku ima vie nego to iko od nas sluti. A onda se setila ta je rekao Talesin; znala je da gleda sledeeg Merlina Britanije, kao to je Vivijen nju nazvala sledeom Gospom od Jezera. Objava nije izazvala reakciju, mada, da je Vivijen to rekla pre putovanja koje joj je izmenilo ivot, bila bi uzbuena i ponosna. Sada je sve bilo zasenjeno onim to joj se desilo. Sa mojim bratom, mojim bratom. Nije bilo vano dok smo bili svetenik i svetenica, Bog i Boginja, dok smo se spajali pod moima obreda. Ali ujutro, kad smo se probudili i kad smo bili samo mukarac i ena... to je bilo stvarno, to je bio greh... Vivijen je stajala na vratima, gledajui ih kako odlaze. "Za toliko povreenog oveka, on se dobro kree. Srea za svet to je preiveo i to nije postao ulini prosjak ili pijani tka prostirki. Takva vetina ne bi smela da se krije u tami, ak ni na kraljevskom dvoru. Takav glas i ruke pripadaju bogovima." "Svakako je nadaren", rekla je Morgana, "ali pitam se - je li mudar? Merlin od Britanije ne treba da bude samo uen i nadaren, nego i mudar. I - i estit." "To preputam Talesinu", rekla je Vivijen. "Ono to e biti, mora biti; to nije moje da zapovedam." Morganu je iznenada zaokupio gnev. "Da li to zaista izjavljuje da postoji neto na licu zemaljskom to ti se ini da ne moe da zapovedi, Gospo? Mislila sam da veruje da je tvoja volja ujedno volja Boginje, i da smo svi mi lutke koje te slue!" "Ne sme tako govoriti, dete moje", rekla je Vivijen, iznenano je pogledavi. "Sigurno nisi htela da bude tako drska prema meni." Da je Vivijen na njene rei odgovorila gnevom, to bi samo jo vie razljutilo Morganu; ova nenost ju je umirila. "Zato, Vivijen?" upitala je i osetila, posramljena, da je suze ponovo gue. Sada je Vivijenin glas bio hladan. "Jesam li te ipak ostavila predugo meu hrianima, koji stalno govore o grehu?" upitala je. "Razmisli, dete. Ti si od kraljevske loze Avalona; i on je. Je li trebalo da te dan nekom obinom mukarcu? Ili da buduem Vrhovnom Kralju dam obinu enu?" "A ja sam ti verovala kad si rekla.... verovala sam da je to delo Boginje...." "Pa, i bilo je", neno je rekla Vivijen, ne shvatajui, "ali ak i tako, nisam mogla da te dam nekome ko te nije dostojan, Morgana moja." Glas joj je bio nean. "On je bio tako mlad kad ste se rastali - mislila sam da te nikako ne moe prepoznati. ao mi je to si ga prepoznala, ali na kraju krajeva, ranije ili kasnije svakako bi shvatila. A on jo dugo ne mora da sazna." Morgana se ukoila, pokuavajui da nadvlada bes. "On ve zna. Zna. I mislim da mu je bilo jo stranije nego meni." Vivijen je uzdahnula. "Pa, tu vie nita ne moemo da uinimo", rekla je. "to je uinjeno, uinjeno je. A u ovom trenutku nada Birtanije je vanija od tvojih oseanja." Morgana se okrenula i nije ekala da slua dalje. 17. Mesec je bio taman na nebu; u ovo doba, tako su priali mladim svetenicama u Kui Devojaka, Boginja sakriva svoje lice od oveanstva, savetujui se sa samim nebesima i sa bogovima koji lee iza bogova koje mi znamo. I Vivijen se drala kue za vreme tamnog meseca, a samotnost su joj uvale dve mlade svetenice.

Vei deo dana ostala je u krevetu, leei sklopljenih oiju i pitajui se da nije ipak onakva kakvom ju je Morgana nazvala - pijana od moi, uverena da joj je sve na raspolaganju kako bi se poigravala po svom nahoenju. Ono to sam uinila, razmiljala je, uinila sam da spasem ovu zemlju i ovaj narod od patnji i unitenja, od povratka varvarstva, od razaranja veeg nego to su Goti priredili u Rimu. Htela je da poalje po Morganu, eljna njihove nekadanje bliskosti. Ako ju je devojka zaista omrznula, to e biti najvea cena koju je ikada platila za neto to je uradila. Morgana je bila jedino ljudsko bie koje je ikada zaista volela. Ona je ker koju dugujem Boginji. Ali, to je uinjeno, uinjeno je, i ne moe se opozvati. Kraljevska loza Avalona ne sme se uprljati obinom krvlju. Razmiljala je o Morgani sa tunom nadom da e je mlada ena jednog dana razumeti; ali bilo tako ili ne, Vivijen je znala da je uinila ono to je morala i nita vie. Te noi je malo spavala, zapadajui u haotine snove i vizije, mislei na sinove koji su se udaljili od nje, na spoljanji svet u koji je mladi Artur odjahao sa Merlinom; je li na vreme stigao do umirueg oca? est nedelja je Uter Pendragon leao bolestan u Karleonu, tonui i isplivavajui; ali nije se inilo verovatno da e jo dugo poiveti. Kako se bliila zora, ustala je i obukla se, toliko tiho da se nijedna od mladih svetenica nije ni promekoljila. Da li Morgana spava u Kui Devojaka, ili i ona lei budna, nemirnog srca, i plae? Morgana nikada nije zaplakala pred njom, sve do dana kada im je Kevinova harfa uzburkala srca, a ak je i tada krila suze. to je uinjeno, uinjeno je! Nisam mogla da je potedim. Ali itavim srcem elim da je moglo biti drugog naina... Tiho je izila u batu iza svoje kuice. Ptice su se budile; cvetovi jabuke, meki i slatkog mirisa, padali su drvea po kome je Avalon dobio ime. Donee plod kada doe vreme, kao to e ono to ja sada radim doneti ploda kada bude vreme za to. Ali ja vie neu cvetati, niti u doneti ploda. Teret godina joj je teko leao na umu. Starim; ak i sada, ponekad, Vid me izdaje, Vid koji mi je dat kako bih vodila ovu zemlju. Njena mati nije doekala ove godine. Doi e vreme - zapravo, ve je skoro dolo - kada e morati da se odrekne svog tereta i slube, predajui stvarnu vlast nad Avalonom narednoj Gospi, stojei kraj nje u senci kao ena-mudrac - ili kao sama Smrt. Morgana jo nije spremna. Ona jo ivi po vremenu sveta i jo drhti i plae zbog onoga to se nije moglo izbei. Preletela je u mislima preko niza svetenica, mladih i starih. Nijednoj ne bi poverila vladavinu zemljom. Morgana e jednog dana dorasti do te zrelosti; ali jo nije. Ravena Ravena bi moda imala potrebnu snagu. Ali Ravena je posvetia svoj glas bogovima; Ravena je bila za boansko ludilo dalekih svetova, a ne za ozbiljna savetovanja i procene na ovom svetu. ta e biti sa Britanijom ako ona umre pre nego to Morgana doraste do svojh punih moi? U visinama je jo bilo mrano, mada se na istoku magla prosvetljavala od svitanja. Svetlost je narastala pred njenim oima; crveni oblaci polako su se stvarali, uvijajui se u oblik crvenog zmaja, kolutajui se nad itavim obzorjem. Potom je preko neba blesnula velika zvezda padalica, od ega je crveni zmaj izbledeo; njen sjaj je na trenutak zaslepeo Vivijen, a kada je opet mogla da pogleda, crveni zmaj je nestao, a promenljivi oblaci bili su beli od izlazeeg sunca. Vivijen je osetila da joj se kimom uspinje drhtaj. Ovakav znak ne via se dvaput u ivotu mora da se video u itavoj Britaniji. Znai, nema vie Utera, pomislila je. Zbogom zmaju koji je rairio krila nad naim obalama. Sada e se Saksonci obruiti na nas. Uzdahnula je, i tada, bez upozorenja, pojavilo se talasanje u vazduhu, i pred njom se u bati obreo ovek. Zadrhtala je, ne od straha kakav bi u kui odrasla ena osetila pred neznancem Vivijen se nije plaila nijednog ivog oveka - nego zato to je odavno iskusila pravu Poruku ove vrste. Vizija koja joj se nametnula, nepozvana, morala je imati ogromnu mo . Mo kao zvezda padalica, znak kakav se via samo jednom u ivotu... U prvi mah nije prepoznala oveka koji je stajao pred njom; iscrpljujua bolest izbledela mu je plavu kosu, sakupila iroka ramena, povila kimu; koa mu je bila ukasta, a oi upale od bola. ak i tako, Uter Pendragon je izgledao, kao i uvek, krupniji od veine mukaraca; i mada je

u zaklonjenoj bati bilo malo zvukova, tako da je ula cvrkut ptica kroz njegov glas - da, i videla je procvetalo drvee kroz njegovo telo - inilo joj se da govori kao i uvek kad joj se obraao, grubo, bez topline. Dakle, Vivijen, sreemo se poslednji put. Postoji veza izmeu nas, ne onakva kakvu bih voleo; nismo bili prijatelji, svastiko. Ali verujem tvojim vizijama, jer ono to si govorila uvek je ispadalo tano. A ti si jedina koja se moe postarati da naredni Vrhovni Kralj Britanije uzme ono to mu po pravu pripada. Sada je videla da preko grudi nosi trag velike rane. Kako to da je Uter Pendragon, leei bolestan u Karleonu, umro od rane, a ne od duge bolesti? Umro sam onako kako treba da umre ratnik; ugovorne trupe ponovo su prekrile zavet, i moje vojske nisu mogle da im se suprotstave dok nisam naredio da me odnesu tamo, kako bih se pojavio na bojnom polju. Tada su se povukli, ali Esk, saksonski poglavica - neu poastvovati tog krvolonog divljaka titulom kralja - probio se i ubio trojicu mojih straara; a ja sam ga ubio pre nego to je njegov uvar stigao da ubije mene. Ali dobili smo tu bitku. Narednu bitku e voditi moj sin. Ako dospe do prestola. Vivijen je zaula svoj glasan odgovor u tiini. "Artur je kralj preko stare kraljevske loze Avalona. Nije mu potrebna Pendragonova krv da bi zauzeo presto Vrhovnog Kralja." Ali to, od ega bi ivi Uter planuo od gneva, izazvalo je samo mraan osmeh, i zaula je njegov glas poslednji put. Verujem da je potrebno vie ak i od tvoje magije, svastiko, da bi manji kraljevi Britanije to uvideli. Moe loe misiti o Pendragonovoj krvi, ali na nju e Merlin morati da se pozove kako bi posadio Artura na moj presto. I tada, na njene oi, oblije Utera Pendragona je izbledelo, a pred njom se stvorio drugi mukarac iz sveta ivih koga je Vivijen viala samo u snovima. I u razdiruem trenutku Vivijen je shvatila zato je za nju svaki mukarac bio samo dunost, ili put ka moi, ili zadovoljstvo za jednu no; na trenutak je stajala na vlanoj ravnici pre nego to je kamenje postavljeno na vrh Tora, i oko ruku je nosila ive zlatne zmije... izbledeli polumesec zaplamteo je na elu kao strani rogati mesec, i poznala ga je, saznanjem van vremena i prostora... Glasno je kriknula, krikom ogromne alosti kakvu nije iskusila u ivotu, u agoniji liavanja kakvu nije ni slutila sve do ovog asa. Potom je bata bila prazna i ptice su beslovesno cvrkutale u vlanom utanju magle koja je prikrila sunce na izlasku. A daleko u Karleonu, Igrena, saznavi da je udovica, plae za svojom ljubavi... sada je na njoj da ga oplakuje... Vivijen se oslonila na oroenu koru velikog drveta, zgrena od neoekivane tuge. Nisu se zaista poznavali. On je nije voleo, i nije joj verovao sve do trenutka sopstvene smrti, kada je smrtniki plat jednog ivota morao da spadne. Neka Boginja bude milostiva... proao je ivot, a ja ga nisam poznala... proao, ponovo proao, i hou li ga poznati kada se ponovo sretnemo ili emo opet biti slepi, proavi jedno kraj drugog kao stranci? Ali tu nije bilo odgovora, samo utanje, i nije mogla ak ni da plae. Igrena e plakati za njim... ja ne mogu... Brzo se pribrala. Nije bio trenutak da stoji i oplakuje ljubav nalik na san u snu; vreme je ponovo poelo da tee, i sada je pomislila na viziju sa blagom strepnjom. Nije mogla da nae u sebi aljenje za mrtvim ovekom, nikakvo oseanje osim ogorenja; mogla je znati da e uspeti da umre u najnepogodnijem moguem trenutku, pre nego to je imao prilike da proglasi svog sina naslednikom pred suparnikim kraljiima koji bi svi eleli da postanu Vrhovni Kralj. Zato nije ostao u Karleonu, zato je popustio pred ponosom koji ga je naveo da se jo jednom pokae u bici? Da li je uopte video svog sina, je li Merlin stigao na vreme? Poruka je nestala iz seanja; nije bilo naina da je prizove i postavi joj ovozemaljska pitanja. Uter joj je zaista doao u trenutku smrti - ba dobro to Igrena to nee saznati. Ali sada ga vie nije bilo. Vivijen je pogledala navie. Na nebu se jo nije video mesec; moda bi jo stigla da vidi neto u svom ogledalu. Da li da pozove Ravenu? Ne, nije bilo vremena, a Ravena moda ne bi pristala

da prekine utanje radi vizije u vezi sa poslovima u spoljanjem svetu. Morgana? Trgla se od pomisli na Morganin pogled. Hoe li proiveti ivot kao ja, sa mrtvim srcem unutar tela? Duboko, drhtavo je udahnula i okrenula se da ode iz bate. I dalje je bilo veoma vlano i hladno; izlazak sunca jo je bio zaklonjen izmaglicom. Nije bilo nikoga da je vidi dok je hitala tajnim putem ka Svetom Kladencu, gde se pognula da pije, zabacivi kosu, zagrabivi vodu akama. Potom je prila jezercu-ogledalu. Toliko godina je dolazila ovamo da je uzimala mo vienja zdravo za gotovo; ali sada se, ipak, pomolila. Boginjo, ne oduzimaj mi mo, jo ne, jo samo malo... Majko, zna da ne traim to zbog sebe, ve samo da bi ova zemlja bila bezbedna dok je ne predam u ruke koje sam pripremila da je uvaju. Na trenutak je videla samo talasie preko jezerca i stegnula je ake kao da e time podstai viziju. Potom su, polako, poele da se stvaraju slike: videla je Merlina kako hodi zemljom svojim tajnim putevima, as kao druid i bard, kako prilii Glasniku bogova; as kao stari prosjak ili torbar, ili kao obian harfist. Lice je poelo da se talasa i menja, i videla je Kevina Barda, as u beloj odori Glasnika Avalona, as u otmenim haljinama, suoenog sa hrianskim svetenicima... a iza njegove glave lebdela je senka, bio je okruen senkama, senkama hrastovog gaja, senkom krsta; videla ga je sa svetim peharom posveenih sudova Obreda... videla je mladog Artura, ela jo umrljanog krvlju jelena sa kojim se borio i ubio ga, i Morganu kako se smeje, krunisanu cveem, lica takoe umrljanog krvlju... Nije htela da to vidi, i divlje je poelela da odvrati pogled, ali nije se usudila da prekine tok vizija. Videla je rimljansku vilu, i Artura kako stoji izmeu dvojice deaka - jedan je bio njen Lanselet, njen mlai sin; pretpostavila je da je stariji Arturov usvojeni brat, Kajus, Ektorijusov sin... videla je Morgozu okruenu sinovima; jedan po jedan su se sputali na kolena pred Arturom. Potom je ugledala barku za Avalon, optoenu crnim kao platom, i Morganu na pramcu, samo to je Morgana bila starija.... starija, i u suzama. Vivijen je nestrpljivo prela rukom preko povrine vode. Nije bilo vremena da tako stoji, traei savet od vizija koje kao da nisu imale znaaja u ovom trenutku. Brzo je pola nizbrdo, prema svojoj kuici, i prizvala svetenicu-sluavku. "Obuci me", kruto je rekla, "i poalji po Merlina; mora poi za Karleon, i dovesti mi mladog Artura ovamo pre nego to mladi mesec ostari za jedan dan. Nema vremena za gubljenje." 18. Ali Artur nije doao u Avalon za vreme mladog meseca. Morgana, u Kui devojaka, videla je raanje mladog meseca, ali nije prekinula post. Bila je slaba, i znala je da bi joj od jela samo bilo muka. Pa, moda se to i moe oekivati. Ponekad se tako oseala kada bi trebalo da dobije mesenicu; kasnije e joj biti bolje. I kasnije, tokom dana, zaista se osetila bolje i popila je malo mleka i uzela hleba; a to popodne Vivijen je poslala po nju. "Uter lei mrtav u Karleonu", rekla je. "Ako misli da treba da bude uz svoju majku..." Morgana je na trenutak razmiljala o tome, ali na kraju je odmahnula glavom. "Nisam volela Utera", rekla je, "i Igrena to dobro zna. Neka bi Boginja dala da je njeni svetenici utee bolje nego to bih ja mogla." Vivijen je uzdahnula. Izgledala je umorno i izmodeno, i Morgana se upitala da nije i njoj moda zlo od posledica mladog meseca. "alim to moram tako da kaem", rekla je Vivijen, "ali bojim se da si u pravu. Odrekla bih se tebe, nje radi, da ima potrebe. Bilo bi dovoljno vremena da se vrati u Avalon pre..." tu je prekinula. "Zna da je Uter, za ivota, drao Saksonce pod kontrolom, mada uvek u bitkama; nikada nismo imali vie od nekoliko meseci mira. Sada e, bojim se, biti jo gore; mogu se pojaviti ak i pred vratima Avalona. Morgana, ti si sada prava svetenica, videla si sveto oruje..." Morgana je odgovorila znakom, i Vivijen je klimnula glavom, "Moda e doi dan kada e taj ma morati da se podigne u odbranu Avalona, a moda i Britanije." Zato mi to govori? upitala se Morgana. Ja sam svetenica, a ne ratnik; ne mogu podii ma u

odbranu Avalona. "Sea se maa." Bosonoga, smrznuta, ii u krug sa teinom maa u ruci, uti Ravenu, nemu, kako glasno i uasnuto vriti... "Seam se." "Onda imam zadatak za tebe", rekla je Vivijen. "Kada se taj ma ponese u bitku, mora biti okruen svom magijom koju imamo. Ti e nainiti kanije za ma, Morgana, i ugradie u njih sve arolije koje zna, kako onaj ko ga ponese u bitku ne bi izgubio krv. Moe li to?" Zaboravila sam, pomislila je Morgana, da e to biti posao za svetenicu koliko i za ratnika. A Vivijen je, starim trikom praenja misli, odgovorila: "Znai, i ti e imati udela u bici za odbranu tvoje zemlje." "Neka bude tako", rekla je Morgana, pitajui se zato Vivijen, velika svetenica Avalona, ne uzme taj posao na sebe. Gospa joj nije odgovorila. "Za ovo mora raditi sa maem pred sobom; hodi, i Ravena e ti sluiti, u utanju magije." Mada je pokuala da se spomene kako predstavlja samo posudu moi, a ne samu mo, da mo dolazi od Boginje, Morgana je bila dovoljno mlada da iskusi zanos kada su je utke odveli na tajno mesto gde se mora obavljati takav posao, okruenu svetenicama koje e predosetiti svaku njenu potrebu kako ne bi morala da prekine utanje u kome e nakupiti mo potrebnu za tvorenje arolija. Ma je poloen pred nju, na lanenu tkaninu; kraj njega je bila plitka posuda sa vodom, izraena od srebra sa zlatnim ukrasima oko ivice. Bila je ispunjena vodom iz Svetog Kladenca; ne za pie - voda i hrana bili su posebno spremljeni - nego da bi mogla da pogleda u nju i vidi stvari koje su joj potrebne za posao koji mora da obavi. Prvog dana je iskrojila, koristei se upravo maem, postavu od tanke jelenje koe. Prvi put je imala fini alat za takav posao, i uivala je u naroitoj gvozdenoj igli koja joj je data da naini avove; osetila je ponos, mada je znala koliko je to detinjasto, to nije ni na trenutak uzviknula od bola kada se nekoliko puta ubola. Nije mogla da uzdri tihi uzdah zadovoljstva kada su joj pokazali neprocenjivi komad purpurne kadife, obojene bojom koja, kao to je jednom ula, kota po unci vie nego to je potrebno da se kupi vila i unajme radnici na imanju za godinu dana. To e pokriti jelenju kou, i na njoj e morati da uradi, zlatnim i svilenim nitima koje su je ekale, magijske arolije i njihove simbole. Krojei oblike od koe i kadife koja e doi preko nje utroila je prvi dan; i pre nego to je zaspala, udubljena u meditaciju o onome to mora da uini, gotovo u zanosu, malo je posekla ruku i pokapala jelenju kou svojom krvlju. Boginjo! Veliki Gavrane! Krv je prolivena na ove kanije, kako ne bi morala da bude prolivena kada kanije budu ponesene u bitku. Nemirno je spavala, sanjajui kako sedi na visokom bregu sa koga se vidi itava Britanija i kako veze arolije, utiskujui ih kao vidljivo svetlo u tkaninu same zemlje. Pod njom je trao Kralj Jelen, a uz brdo je ka njoj iao mukarac i uzeo joj je ma iz ruke... Naglo se probudila. Artur! pomislila je. Artur e nositi ma, on je Pendragonov sin... I leala je u tami, shvativi da joj je zato Vivijen poverila ovaj zadatak, da naini magijske kanije za ma koji e on nositi kao simbol svih svojih naroda. Artur je prolio krv njenog devinstva, a ona e, takoe poreklom od svete loze Avalona, stvoriti magijske kanije za njegovu bezbednost, uvajui kraljevsku krv. itavog tog dana utke je radila, pogledajui u iniju, putajui da se slike podiu, povremeno zastajui u iekivanju nadahnua u toku meditacije; izvezla je rogati mesec, kako bi Boginja uvek nadgledala ma i uvala svetu krv Avalona. Bila je toliko obuzeta magijskim utanjem da je svaki predmet na kome bi joj se zaustavio pogled, svaki pokret njenih zaposlenih ruku, postajao mo arolije. Povremeno joj se inilo da vidljiva svetlost tee iz njenih prstiju dok je za rogatim mesecom sledio puni mesec, pa potom mladi mesec, jer sve stvari imaju svoja razdoblja. Potom, poto je znala da Vrhovni Kralj Britanije mora vladati hrianskom zemljom, i poto su prvi Hristovi sledbenici doli u Britaniju ovde, kod druida, izradila je simbol hrianstva i druidstva u

prijatlejstvu, krst unutar trostrukog krilatog kruga. Izvezla je na purpurnoj kadifi znake magijskih elemenata, zemlje, vazduha, vode i vatre, a potom se zagledala u posudu pred sobom, u kojoj su se vizije kretale i preplitale, pomaljajui se iz tame i nestajui u njoj; palicu i zemljani tanjir, zmiju isceljenja i krila mudrosti i plameni ma moi... povremeno joj se inilo da igla i konac prolaze kroz njeno telo i kroz telo zemlje, probijajui zemlju i nebo i njenu krv i telo... znak za znakom i simbol za simbolom, svaki oznaen njenom krvlju i vodom Svetog Kladenca. Radila je tri dana, malo spavajui, pojevi tek nekoliko komadia suenog voa, pijui samo vodu iz Kladenca. Povremeno je, iz velike daljine unutar uma, gledala sopstvene prste kako rade bez svesnog napora, magiju kako se sama tka, krv i kosti zemlje, krv njene nevinosti, snagu Kralja Jelena koji je umro i prolio krv kako junak ne bi umro... Do treeg zalaska sunca je zavrila; svaki deli kanija bio je prekriven prepletenim simbolima, od kojih neke nije ni poznavala; svakako su poticali pravo iz ruku Boginje, samo prolazei kroz njene ruke. Podigla ju je i ubacila ma u nju; odmerila ga je u ruci; potom je progovorila, prekinuvi obredno utanje: "Zavreno je." Sada, kad je duga napetost popustila, bila je svesna da je iscrpljena, potresena i bolesna. To su mogle biti posledice obreda i produene upotrebe Vida; to je svakako poremetilo i njenu mesenicu, koju je morala dobiti na dan mladog meseca. Govorilo se da je to srea, jer svetenice se u to vreme odvajaju od svojih moi, isto kao i u obredima mladog meseca, kada se Boginja povlai kako bi sauvala izvor svoje moi. Vivijen je dola da uzme kanije. Nije mogla da obuzda tihi uzvik divljenja kada ih je pogledala, i zaista, ak i Morgani, koja je znala da ih je izvezla svojim rukama, inilo se da prevazilaze ljudske moi, da su prepune magije. Vivijen ih je samo nakratko dodirnula pre nego to ih je umotala u dugaku, belu, svilenu traku. "Dobro si radila", rekla je, i Morgana je osetila da joj se vrti u glavi. Kako to da misli da me moe proceniti? zapitala se. I ja sam svetenica, prevazila sam njene nauke... I sopstvene misli su je zaprepastile. Vivijen ju je neno pogladila po obrazu. "Idi i spavaj, najdraa moja; izmorila si se ovim velikim poslom." Morgana je spavala dugo i duboko, bez snova; ali posle ponoi, iznenada, probudila ju je glasna zvonjava zvona za uzbunu, crkvenih zvona, uas iz detinjstva. Saksonci su nas napali! Ustani i naoruaj se! inilo joj se da se istog asa probudila, ali nije se nalazila u Kui Devojaka, nego u crkvi, gde je na kamenom oltaru poivalo oruje; a na nogarama kraj njega leao je naoruan mukarac, pokriven platom. Nad glavom je i dalje ula zvonjavu upozorenja, od koje bi se probudili i mrtvi... ne, jer mrtvi vitez nije se ni pomerio, i ona se brzo pomolila za oprotaj i zgrabila ma... i sada se zaista probudila, u osvetljenoj sobi i u tiini. ak ni crkvena zvona sa drugog ostrva nisu remetila tiinu njene kamene odaje. Sanjala je zvona, mrtvog viteza i kapelu sa upaljenim kandilima, oruje na oltaru, ma, sve. Otkuda da sam to videla? Vid mi nikad ne dolazi bez poziva... je li to bio samo san? Kasnije tog dana bila je pozvana; svesnim delom uma setila se delova vizija koji su joj lebdeli kroz um, poluvieni, dok je vezla kanije sa maem pred sobom. Padanje na zemlju zvezde padalice, udar groma, veliki plamen; vuenje jo zadimljene padalice da je prekuju mali tamnoputi kovai koji su obitavali u zemunicama pre nego to je podignut prsten od kamenja; mono, oruje za kralja, slomljeno i prekovano, ovog puta u dugaki, listoliki ma, okupan i prekaljen u krvi i vatri, ovrsnut... ma tri puta prekovan, nikada izvaen iz zemljine materice i stoga dvosturko svet... Znala je ime maa. Ekskalibur, to znai sei elik. Maevi od meteoritskog gvoa su retki i dragoceni. Ovaj bi mogao kotati koliko celo kraljevstvo. Vivijen joj je naloila da se pokrije velom i doe. Dok su polako silazile nizbrdo, ugledala je visoku priliku Talesina, Merlina, a uz njega Kevina, kako koraa svojim nesigurnim, nakaznim korakom. inio joj se trapav i ruan vie nego ikada ranije, neprilian kao grudva loja na ivici

filigranskog svenjaka. A kraj njih - Morgana se ukoila, prepoznavi to vitko, miiavo telo, tu svetlucavu, srebrnastu kosu. Artur. Pa naravno, znala je da je ma za njega. Zar nije najprirodnije da doe kako bi ga primio? On je ratnik, kralj. Mali brat koga sam drala u krilu. Sve joj se inilo nestvarno. Ali kroz tog Artura, ozbiljog deaka koji je sada kroio izmeu dvojice druida, naslutila je mladia koji je nosio rogovlje Rogatog Boga; onako tih i ozbiljan, videla je kako je zamahnuo rogovljem, u smrtonosnoj, oajnikoj borbi, i kako je stigao do nje okrvavljen jelenjom krvlju - ne dete nego mukarac, ratnik, kralj. Na Merlinov apat, kleknuo je na jedno koleno pred Gospom od Jezera. Lice mu je bilo puno potovanja. Pa naravno, pomislila je, on jo nije video Vivijen, samo mene, a ja sam bila u tami. Ali potom je ugledao Morganu; primetila je kao mu licem prelee izraz prepoznavanja. I njoj se naklonio - barem su ga, pomislila je bez potrebe, tamo gde je odgajen nauili lepom ponaanju dostojnom kraljevskog sina - i promrmljao: "Morgana." Pognula je glavu pred njim. Poznao ju je uprkos velu. Moda bi trebalo da klekne pred Kraljem. Ali gospa iz Avalona ne povija koleno pred ljudskom moi. Merlin bi kleknuo, kao i Kevin, da se to trailo od njih; Vivijen nikad, jer ona nije samo svetenica Boginje, nego otelotvorenje Boginje, onako kako svetenici mukih bogova ne mogu ni da pojme. Tako ni Morgana vie nikada nee kleknuti. Gospa od Jezera mu je pruila ruku, zapovedivi da ustane. "Dugo si putovao", rekla je, "i umoran si. Morgana, odvedi ga u moju kuu u daj mu neto da pojede pre nego to ovo uinimo." On se nasmeio, ne kao budui kralj, ne kao Odabrani, nego kao gladan deak. "Zahvaljujem, gospo." U Vivijeninoj kui zahvalio se svetenici koja mu je donela jelo, i gladno je navalio. Kada je utolio prvu glad, obratio se Morgani. "Da li i ti ivi ovde?" "Gospa obitava sama, ali je naizmenino slue svetenice. Stanovala sam ovde sa njom kada je na mene bio red da sluim." "Ti, kraljiina ker! Ti slui?" Strogo je odgovorila. "Moramo sluiti pre nego to ponemo da nareujemo. I ona je sluila u mladosti, i u njoj ja sluim Boginji." Razmislio je o tome. "Ne poznajem tu Veliku Boginju", konano je rekao. "Merlin mi je rekao da ti je Gospa... roaka." "Ona je sestra Igreni, naoj majci." "Pa, onda mi je tetka", rekao je Artur, oprobavajui rei na jeziku kao da nisu sasvim prikladne. "Sve ovo mi je tako udno. Uvek sam nekako pokuavao da zamislim da mi je Ektorijus otac, a Flavila mati. Naravno, znao sam da postoji nekakva tajna; i poto Ektorijus nije hteo da pria o tome, mislio sam da je svakako u pitanju neto sramotno, da sam kopile ili neto jo gore. Ne seam se Utera - svog oca; uopte. Niti majke, mada sam ponekad, kad bi me Flavila kaznila, sanjao kako ivim negde drugde, sa enom koja me mazi, a onda me odguruje - je li Igrena, naa majka, nalik na tebe?" "Ne, ona je visoka i crvenokosa", rekla je Morgana. Artur je uzdahnuo. "Pa, onda znai da je se uopte ne seam. Jer sanjao sam uvek nekoga nalik na tebe - to si bila ti..." Prekinuo je, jer glas mu je zadrhtao. Opasno tlo, pomislila je Morgana, ne usuujemo se da govorimo o tome. "Uzmi jo jednu jabuku", mirno je rekla. "One rastu na ostrvu." "Hvala." Uzeo je jednu i zagrizao. "Sve mi je tako novo i neobino. Toliko stvari mi se desilo od... od..." Glas ga je izdao. "Stalno mislim na tebe. Ne mogu drugaije. Istina je ono to sam rekao, Morgana - seau te se itavog ivota jer si mi bila prva, i uvek u misliti na tebe i voleu te..." Znala je da bi trebalo da kae neto grubo i bolno. Umesto toga, rei su joj bile ljubazne i daleke. "Ne sme tako misliti o meni. Za tebe ja nisam ena, nego predstavnica Boginje koja ti je

dola, i svetogre je seati me se kao obine smrtnice. Zaboravi me i pamti Boginju." "Pokuao sam..." Prekinuo je, steui pesnice, a onda je ozbiljno nastavio. "U pravu si. Tako treba da mislim o tome - samo jo jedna od udnih stvari koje su mi se desile otkako su me otpravili iz Ektorijusove kue. Tajanstvene, magine stvari. Kao bitka sa Saksoncima..." Ispruio je ruku i zasukao rukav tunike kako bi pokazao zavoj, debelo premazan ve pocrnelom smolom. "Tamo sam ranjen. Samo, sve je bilo kao u snu, u mojoj prvoj bici. Kralj Uter..." oborio je pogled i progutao knedlu. "Stigao sam prekasno. Nisam ga ni upoznao. Leao je u crkvi, i video sam ga mrtvog, sa orujem poloenim na oltar - rekli su mi da je to obiaj, da kada hrabar vitez lei mrtav, njegovo oruje poiva sa njim. A onda, dok su svetenici jo pevali Nunc Dimitis, zazvonila su zvona na uzbunu, napali su Saksonci - straari su upali pravo u crkvu i oteli konopce od zvona iz ruku svetenika koji su oglaavali mrtvaca, a svi kraljevi ljudi su zgrabili oruje i istrali. Ja nisam imao ma, samo bode, ali sam zgrabio koplje jednog od vojnika. Moja prva bitka, pomislio sam, ali Kaj - moj usvojeni brat, Kajus, Ektorijusov sin - rekao mi je da je ostavio ma u kui gde smo odseli, i poslao me je da otrim i donesem ga. Znao sam da je to samo da bi me udaljili od bitke; Kaj i moj usvojeni otac rekli su da jo nisam spreman za krv. I umesto da otrim u svratite, uao sam u crkvu i uzeo kraljev ma sa oltara... Pa", rekao je, branei se, "on se njime borio protiv Saksonaca dvadeset godina i svakako bi mu bilo milo da se ma i dalje bori, umesto da beskorisno lei na kamenu! I tako sam otrao i taman sam hteo da ga dam Kaju kad se pojavio Merlin i rekao najstranijim glasom koji sam ikada uo: 'Otkuda ti taj mna, deae?' Bio sam besan jer me je nazdvao deakom, posle svega to sam uinio na Zmajevom ostrvu; rekao sam mu da je to ma za borbu sa Saksoncima, a ne za leanje po starom kamenju, i onda je doao Ektorijus i video me sa maem u ruci, i onda su i on i Kaj kleknuli pred mene, samo tako! Oseao sam se veoma udno - rekao sam: 'Oe, zato klei, zato tera mog brata da klei? Oh, ustani, ovo je strano', a Merlin je rekao onim glasom: 'On je Kralj, i pravo je da uzme ma'. I onda su Saksonci stigli preko zida - uli smo njihove rogove - i nije bilo vremena za priu o maevima niti o bilo emu drugom; Kaj je zgrabio koplje, a meni je ostao ma i krenuli smo. Ne seam se mnogo bitke - valjda je uvek tako. Kaj je ranjen, ozbiljno je ranjen u nogu. Posle, dok mi je Merlin previjao ruku, rekao mi je ko sam, zapravo. Mislim, ko mi je, u stvari, bio otac. I Ektorijus je doao i kleknuo i rekao da e biti dobar vitez meni kao to je bio mom ocu i Ambroziju pre njega, i bilo mi je tako neprijatno... i jedino to me je zamolio bilo je da uzmema Kaja za komornika kada budem na dvoru. I naravno da sam rado pristao - uostalom, Kaj mi je brat, hou da kaem, uvek sam o njemu mislio kao o o bratu. Bilo je mnogo guve oko tog maa, ali Merlin je rekao svim vitezovima da je sudbina uredila da ga uzmem, i zamisli, posluali su ga." Nasmeio se, i Morgana je osetila plimu ljubavi i saaljenja pred njegovom zbunjenou. Zvona koja su je probudila... videla je, ali nije znala ta vidi. Oborila je pogled. Sada e izmeu njih uvek postojati spona. Hoe li svaki udarac koji ga snae tako padati, kao ma u njeno otvoreno srce? "A sada izgleda da u dobiti novi ma", rekao je Artur. "Prvo uopte nisam imao ma, a sad u imati dva naroita!" Uzdahnuo je i rekao gotovo kao da se ali. "Ne razumem kakve veze ima sve ovo sa postavljanjem kralja." Ma koliko esto viala Vivijen u odedi Velike Svetenice Avalona, Morgana se nikada nije navikla na taj prizor. Spazila je Artura kako gleda as jednu as drugu, i po njegovom pogledu primetila je koliko su sline. utao je, ponovo zadivljen. Morgana je opet osetila praznu muninu. Barem ga nisu naterali na magijski post, pomislila je. Moda je trebalo da jede sa njim, ali od pomisli na hranu zavrtelo joj se u glavi. Produeni magijski rad moe da to uini; nikakvo udo da je Vivijen tako ispijena. "Hodi", rekla je Vivijen i pola napred - Gospa od Avalona, ovde, ide ak i ispred kralja povevi ih od kue, pa du obala Jezera, u zgradu u kojoj obitavaju svetenici. Artur je tiho iao uz Morganu, i na trenutak je napola oekivala da e pruiti ruku kao kada je bio sasvim mali i da e se uhvatiti za nju... ali sada je ta mala aka koju je nekada drala bila aka ratnika, vea od

njene, ogrubela od dugog vebanja maem i drugim orujem. Iza Artura i Morgane iao je Merlin, a uz njega Kevin. Sili su uskim stepenitem, i okruio ih je vlaan miris podzemlja. Morgana nije videla nikoga da pali svetiljku, ali iznenada se pojavio siuan plamen u tami i oko njih je blesnula bleda svetlost. Vivijen se zaustavila, tako naglo da su naleteli na nju, i Morgana se na trenutak iznenadila to je Vivijen mala i meka, kao obina ena, a ne daleka slika Boginje. Gospa je pruila ruku i uhvatila Artura za doruje; nije uspela da ga obuhvati. "Arture, sine Igrene od Avalona i Pendragona, nasledni kralju Britanije", rekla je, "pogledaj najsvetije predmete u itavoj svojoj zemlji." Svetlo je palo na zlato i dragulje u peharu i tanjiru, na dugako koplje, na purpur, zlato i srebro kanija. A iz kanije Vivijen je izvukla dugaku, tamnu otricu. Na balaku su se mutno presijavali dragulji. "Ma posveenih sudova Obreda druida", tiho je rekla. "Zakuni mi se sada, Arture Pendragone, Kralju Britanije, da e, kada doe do krune, jednako postupati sa druidima i hrianima, i da e te voditi sveta magija onih koji su te postavili na presto." Artur je posegnuo za maem, razrogaenih oiju; Morgana je u njegovom pogledu videla da zna kakakv je to ma. Vivijen ga je spreila brzim pokretom. "Dodirnuti svete predmete nepripremljen, to znai smrt", rekla je. "Arture, zakuni se. Sa ovim maem u ruci nema poglavice ni kralja, paganskog ni hrianskog, koji e moi da ti se suprotstavi. Ali to nije ma za kralja koji e sluati samo hrianske svetenike. Ako se ne zakune, moe odmah da ode, nosei oruje kakvo moe da dobije od svojih hrianskih sledbenika, ali narodi koji sluaju Avalon sledie te tek kada bude mogao to da im zapovedi. Ili e se zakleti, pa e stei njihovo saveznitvo preko svetog oruja Avalona? Odaberi, Arture." Zurio je u nju, malo se mrtei, a slabo svetlo presijavalo mu se u kosi, koja je izgledala gotovo bela. "U ovoj zemlji moe postojati samo jedan vladar", rekao je. "Avalon ne sme vladati nada mnom." "Niti smeju svetenici koji bi te pretvorili u ruku svog mrtvog Boga", tiho je rekla Vivijen, "ali neemo te terati. Odaberi hoe li uzeti ovaj ma ili nee, hoe li ga odbiti i vladati u svoje ime, prezrevi pomo Starih bogova." Morgana je videla da je to uspelo - onog dana kada je trao sa jelenima i kada su mu Stari bogovi omoguili pobedu, tako da je priznat za kralja u tom narodu, prvom koji ga je priznao. Brzo je odgovorio. "Boe sauvaj da prezrem..." i tu se zaustavio, progutavi knedlu. "Kako da se zakunem, Gospo?" "Samo ovako: da e postupati jednako sa svim ljudima, bili oni potovaoci hrianskog Boga ili ne, i da e uvek ukazivati potovanje bogovima Avalona. Jer ma ta govorili hriani, Arture Pendragone, i ma kako zvali svog Boga, svi bogovi su jedan Bog, i sve Boginje su jedna Boginja. Zakuni se samo da e potovati tu istinu, i da se nee drati jednog Boga i prezreti ostale." "Video si", rekao je Merlin, glasom dubokim i zvunim u tiini, "da ja iskreno potujem Hrista i da sam kleao pred oltarom i primio njihov sveti zalogaj." Artur je delovao uznemireno. "Pa, to je istina, gospodaru Merline. A ti si, ini mi se, savetnik kome treba da verujem vie nego ikom drugom. Da li mi nalae da se zakunem?" "Gospodaru i kralju moj", rekao je Talesin, "ti si vrlo mlad, i moda e tvoji svetenici i biskupi smatrati da treba da upravljaju saveu ak i jednog kralja. Ali ja nisam svetenik; ja sam druid. I rei u ti samo da mudrost i istina nisu svojina nijedne vrste svetenika. Upitaj svoju savest, Arture, da li bi bilo pogreno zakleti se da e postupati poteno prema svim ljudima i svim bogovima koje potuju, umesto da se prepusti samo jednom bogu." "Pa, onda u se zakleti", tiho je rekao Artur, "i primiu ma." "Onda klekni", rekla je Vivijen, "u znak da je kralj samo ovek, i da je svetenica, ak i velika svetenica, samo ena, a da su bogovi iznad svih nas." Artur je kleknuo. Svetlost u njegovoj plavoj kosi, primetila je Morgana, bila je nalik na krunu. Vivijen mu je poloila ma u aku; vrsto je stegao balak. Duboko je udahnuo.

"Primi ovaj ma, kralju moj", rekla je Vivijen, "i pravedno ga nosi. Ovaj ma nije nainjen od gvoa otetog iz tela zemlje, nae majke; svet je, iskovan od metala koji je pao sa nebesa, toliko davno da ak ni druidsko predanje ne zna taan broj godina, jer iskovan je pre nego to su druidi doli u ove zemlje." Artur je ustao sa maem u ruci. "ta ti se vie dopada?" upitala je Vivijen. "Ma ili kanije?" Artur je sa divljenjem pogledao bogato izvezene kanije, ali je odgovorio: "Ja sam ratnik, Gospo. Kanije su divne, ali meni se vie dopada ma." "Svejedno", rekla je Vivijen, "uvek nosi kanije sa sobom; u njih su utkane sve magije Avalona. Dok nosi te kanije, ak i ako bude ranjen, nee izgubiti toliko krvi da ti ivot bude u opasnosti; zaarene su magijom za zaustavljanje krvi. To je retka i dragocena stvar, i arobna." Nasmeio se - gotovo se nasmejao to je prekinuta duga napetost. "Voleo bih da sam ga imao kada sam dobio ovu ranu od Saksonaca; krvario sam kao ovca na klanici!" "Tada nisi bio kralj, gospodaru. Ali sada e te magijske kanije tititi." "ak i tako, kralju moj", javio se Kevin melodinim glasom, zaklonjen iza Merlina, "ma koliko verovao kanijama, savetujem ti da dovede majstore borbe i da ne prestaje da veba sa orujem!" Artur se nasmejao dok je pripasivao ma u kanijama. "Ne sumnjaj u to. Moj usvojeni otac doveo je starog svetenika da me naui da itam, a on mi je itao iz jedne od svetih knjiga o tome kako je avo iskuavao Gospoda Isusa, govorei mu kako mu je Otac dao anele da ga uvaju; a Isus je rekao da je loa zamisao dovoditi Boga u iskuenje. A kralj je samo od krvi imesa - seti se, svoj prvi ma sam uzeo kraj Uterovog mrtvog tela. Nemoj misliti da u tako iskuavati Boga, druidu." Sa opasanim posveenim maem Obreda, Artur je izgledao nekako vii, dostojanstveniji. Morgana je mogla da ga zamisli krunisanog i kraljevski odevenog, posaenog na visoki presto... i na trenutak je izgledalo da je mala prostorija oko njega prepuna drugih ljudi, senovitih, naoruanih, bogato obuenih, otmenih, postavljenih tik oko njega. Njegovi sadruzi... a onda su oni nestali, i on je ponovo bio samo mladi koji se nesigurno smei, jo se oseajui pomalo nelagodno zbog poloaja koji je upravo stekao. Okrenuli su se i izili iz podzemne kapele. Ali pre nego to su potpuno napustili odaju, Artur se okrenuo na trenutak i pogledao ostale posveene sudove, koji su ostali u senci. Na licu mu se primeivala nesigurnost, gotovo vidljivo pitanje. Jesam li dobro postupio, da li sam uinio svetogre prema Bogu koga su me nauili da potujem kao Jedinog? Talesinov glas bio je tih i nean. "Zna li koja mi je najvea elja, gospodaru i kralju moj?" "Koja, gospodaru Merline?" "Da jednog dana - ne sada, jer zemlja jo nije spremna, kao ni oni koji potuju Hrista - ali jednog dana druid i svetenik bi trebalo da slue zajedno; u njihovoj velikoj crkvi, njihove velike pokore trebalo bi da se slave ovim peharom i tanjirom za hleb i vino, u znak da su svi bogovi Jedan." Artur se prekrstio i odgovorio gotovo apatom. "Amin, gospodaru Merline, i neka bi Isus omoguio to jednog dana na ovim ostrvima." Morgana je osetila kako joj se jee podlaktice i zaula je svoj glas, ni ne znajui da je progovorila sve dok Vid se nije oglasio kroz nju. "Taj dan e doi, Arture, ali ne onako kako ti misli. Pazi se tog dana, jer bi mogao dobiti znak da je tvoj posao gotov." Artur je odgovorio priguenim glasom. "Ako taj dan ikada doe, gospo, to e mi zaista biti znak da sam obavio ono zbog ega sam doao na presto, i biu zadovoljan time." "Pazi ta govori", vrlo tiho je rekao Merlin, "jer rei koje izgovaramo stvaraju senke onoga to e doi, i izgovarajui ih izazivamo dogaaje, kralju moj." Morgana je zamirkala kad su izili na sunce. Zateturala se i Kevin je pruio ruku da je pridri. "Jesi li bolesna, gospo?" Nestrpljivo je odmahnula glavom, zapovedivi vrtoglavici da nestane. Artur ju je uznemireno

gledao. Ali dotle su ve svi bili na suncu, i um mu je ponovo bio zaokupjen trenutnim poslom. "Krunisae me u Glastonberiju, na Ostrvu svetenika. Da li je mogue da napustite Avalon, Gospo, kako biste otili tamo?" Vivijen mu se osmehnula. "Mislim da nije. Ali Merlin e poi sa tobom. A i Morgana e posmatrati tvoje krunisanje ako eli, i ako ona eli", dodala je, a Morgana se upitala zato Gospa tako govori i zato se smei. "Morgana, dete moje, hoe li poi sa njima u barci?" Morgana se naklonila. Stala je na pramac barke koja je pola ka obali, nosei sada samo Artura i Merlina, a kad su se pribliili obali, primetila je da ih eka nekoliko naoruanih ljudi. Videla je zaprepaenje u njihovim oima kad su ugledali zaogrnutu barku Avalona kako se iznenada pojavljuje iz magle, a jednog od njih je prepoznala. Lanselet se nije promenio od onog dana pre dve godine, samo je bio vii, lepi, bogato odeven u tamni purpur, i imao je ma i tit. I on je nju prepoznao, i naklonio joj se. "Roako", rekao je. "Poznaje moju sestru, gospu Morganu, vojvotkinju od Kornvola, svetenicu Avalona", rekao je Artur. "Morgana, ovo je moj najboji prijatelj, na roak." "Upoznali smo se." Lanselet se nagnuo nad njenom rukom, i Morgana je ponovo, kroz nelagodnost i muninu koji su je obuzimali, osetila iznenadan talas one enje koja je nikada nee sasvim napustiti. On i ja smo sueni jedno drugom; trebalo je da imam hrabosti onog dana, pa makar to znailo krenje zaveta... Videla je u njegovom pogledu da se setio, videla je po nenosti sa kojom joj je dodirnuo ruku. Potom je uzdahnula, podigla pogled i pustila da joj predstave ostale. "Moj usvojeni brat, Kaj", rekao je Artur. Kaj je bio krupan, tamnokos i Rimljanin do sri, a kada se obratio Arturu, sa prirodnom oputenou i ljubavlju, videla je da Artur ima dvojicu vrstih voa koji e mu voditi vojske. Ostali vitezovi predstavljeni su joj kao Bedvir, Lukan i Balin; pri pomenu imena ovog poslednjeg iznenaeno je podigla pogled, ba kao i Merilin; to je bio usvojeni brat Vivijeninog starijeg sina, Balana. Balin je bio plavokos i irokih ramena, u pohabanoj odei, ali kretao se graciozno kao i njegov polubrat, Lanselet. Odea mu je bila siromana, ali oruje i oklop su blistali, dobro odravani, i delovali su kao da se esto koriste. Morgana je bila zadovoljna to preputa Artura njegovim vitezovima; ali prvo je ceremonijalno podigla njegovu ruku da je poljubi. "Doi na moje krunisanje ako bude mogla, sestro", rekao je. 19. Nekoliko dana kasnije Morgana je pola, sa jo nekoliko itelja Avalona, na Arturovo krunisanje. Za sve godine provedene u Avalonu - osim nekoliko trenutaka kada je otvorila izmaglicu kako bi odvela Gvenvir u njen manastir - nikada nije stupila na tlo Ostrva svetenika, Inis Vitrin, Ostrvo Stakla. inilo joj se da sunce sija neobino grubo, za razliku od blagog i maglovitog sjaja nad Avalonom. Morala je da se podseti kako je za gotovo sve ljude u Britaniji ovo stvarni svet, a da Avalon predstavlja samo zaarani san, kao i kraljevstvo vila. Za nju je Avalon bio stvaran, a ovaj svet je bio grubi san iz koga se, ko zna zato, sada nikako nije budila. Prostor oko crkve bio je ispunjen arenim atorima i paviljonima, nalik na neobine peurke. Morgani se inilo da crkvena zvona odjekuju danju i nou, sat za satom, zveketavim zvukom koji joj je pritiskao ivce. Artur ju je pozdravio, i prvi put je upoznala Ektorijusa, dobrog viteza i ratnika koji je odgajio njenog brata, i njegovu enu Flavilu. Za ovo putovanje u spoljanji svet, na Vivijenin savet, odbacila je plave haljine svetenice Avalona i tuniku od jelenje koe, i obukla je jednostavnu haljinu od crne vune, sa lanenom kouljom i belim velom preko upletene kose. Ubrzo je shvatila da u toj odei izgleda kao matrona; meu britanskim enama mlade devojke ile su rasputene kose i nosile su jarko obojene hajine. Svi su je smatrali za pripadnicu manastira na Inis Vitrinu, nedaleko od crkve, gde su sestre nosile tako ozbiljne haljine; Morgan se nije potrudila da ih razuveri. A nije ni Artur, mada je podigao obrve i znaajno joj se nasmeio.

"Pomajko", rekao je Flavili, "mnogo stvari treba da se uradi - svetenici ele da razgovaraju sa mnom o mojoj dui, a kraljevi Orknija i Severnog Velsa ele da ih primim. Hoe li da povede moju sestru do nae majke?" Do nae majke, pomislila je Morgana; ali naa majka nam je oboma postala stranac. Potraila je u umu nekakav nagovetaj radosti zbog predstojeeg susreta, ali nije uspela da ga nae. Igrena je mirno pustila oboje dece da odu, dete iz prvog braka bez radosti, i dete iz drugog punog ljubavi; kakva ena to moe da uradi? Morgana je uhvatila sebe kako se priprema da bude stroga u prvom susretu sa Igrenom. ak joj se ne seam ni lica, pomislila je. Ali kada je videla Igrenu, shvatila je da bi je svakako prepoznala. "Morgana!" Zaboravila je, ili se seala samo u snovima, koliko je Igrenin glas bogat i topao. "Drago moje dete! Pa ti si ve odrasla ena. U srcu te uvek vidim kao devojicu - i kako si umorna i neispavana - jesu li ti sve ove svetkovine teko pale, Morgana?" Morgana je poljubila majku, opet oseajui kako je suze gue u grlu. Igrena je bila prelepa, a ona - opet su joj se u seanju pojavile poluzaboravljene rei: mala i runa kao da je od vilinskog naroda - da li je i Igrena mislila da je ona ruma? "Ali ta je to?" Igrenine lake ruke dodirnule su polumesec na njenom elu. "Obojena si kao da si od vilinskog naroda - je li to prikladno, Morgana?" Morganin glas bio je strog. "Ja sam svetnica Avalona i sa ponosom nosim znak Boginje." "Onda ga pokri velom, dete, ili e uvrediti opaticu. Stanovae sa mnom u manastiru." Morgana je stegla usne. Da li bi opatica, da je dola u Avalon, krila svoj krst kako ne bi uvredila mene, ili Gospu? "Ne elim da te vream, majko, ali ne bi bilo prikladno da obitavam meu zidovima manastira; opatica to ne bi volela, a ne bi ni Gospa, a ja sam podreena Gospi i ivim po njenim pravilima." Od pomisli na obitavanje unutar tih zidova, ak i samo tokom tri noi krunisanja, uz stalno oglaavanje tih paklenih zvona, ledila joj se krv. Igrena je izgledala uznemirena. "Pa, neka bude po tvome. Moda bi elela da odsedne kod moje sestre, kraljice od Orknija. Da li se sea Morgoze?" "Rado u primiti svoju roaku Morganu", rekao je blagi glas, i Morgana je podigla pogled, suoivi se sa slikom sopstvene majke, onakve kakvom je se seala iz detinjstva; ponosna, raskono odevena u jarku svilu, sa draguljima i bogato upletenom kosom oko ela. "Pa, ti si bila tako mala devojica, a sad si odrasla i postala si svetenica!" Morgana se nala u njenom toplom i mirisnom naruju. "Dobro dola, roako, hodi da sedne kraj mene. Kako je naa sestra Vivijen? ujemo velike stvari o njoj, da je ona glavna pokretaka snaga svih velikih dogaaja koji su doveli Igreninog sina na presto. ak ni Lot nije mogao da se suprotstavi onome koga podravaju i Merlin i vilinski narod i sva Plemena i svi Rimljani. I tako e tvoj mali brat postati kralj! Hoe li doi na dvor, Morgana, da ga savetuje, kao to bi Uter dobro uradio da je primao savete Gospe od Avalona?" Morgana se nasmejala, opustivi se u Morgozinom zagrljaju. "Kralj e uiniti onako kako smatra da treba, to je prvi nauk koji moraju znati svi oko njega. Pretpostavljam da Artur dovoljno lii na Utera da bi to znao." "Pa, sada vie nema mnogo sumnje u to ko mu je otac, s obzirom na to koliko se o tome govorilo u poslednje vreme", rekla je Morgoza i na trenutak ljupko uzdahnula. "Ne, Igrena, ne sme ponovo da plae - treba da se raduje, a ne da ali, to tvoj sin toliko lii na oca i to je prihvaen u itavoj Britaniji zato to se latio vladanja svim njenim zemljama i narodima." Igrena je zatreptala; poslednjih dana je preterala sa plakanjem, pomislila je Morgana. "Drago mi je zbog Artura", poela je, ali glas joj se prekinuo i nije mogla da nastavi. Morgana ju je pogladila po ruci, ali je osetila nestrpljenje; uopte nije mislila na decu, samo na Utera, na Utera... ak i sada, kad je bio mrtav i sahranjen, njena majka e odbaciti nju i Artura radi seanja na oveka koga je toliko volela da je zaboravljala na sve ostalo. Sa olakanjem se ponovo obratila Morgozi. "Vivijen kae da ima sinove..." "Istina je", rekla je Morgoza, "mada su gotovo svi dovoljno mali da budu ovde, meu enama.

Ukoliko Artur pogine u boju - a ak ni Uter nije bio imun na tu sudbinu - moj Gaven mu je najblii roak, osim ako ti ima sina, Morgana - ne? Zar su svetenice Avalona postale edne kao monahinje, kad u tvojim godinama nisi podarila Boginji ni sina ni ker? Ili si podelila sudbinu svoje majke i izgubila mnogo dece na poroaju? Oprosti mi, Igrena - nisam htela da te podsetim..." Igrena je savladala suze. "Ne treba da plaem zbog Boje volje; imam vie od veine ena. Imam ker koja slui Boginji uz koju sam odrasla, i sina koji e sutra biti krunisan oevom krunom. Moja ostala deca su u Hristovom naruju." Za ime Boginje, pomislila je Morgana, kakav nain da se zamilja Bog, sa pokolenjima mrtvih koji se veru po njemu! Znala je da je to samo izraz, uteha oaloenoj majci, ali uznemirila ju je bogohulna zamisao. Setila se da joj je Morgoza postavila pitanje i odmahnula je glavom. "Ne, nisam raala decu, Morgoza - sve do ovog Beltana uvala sam devianstvo za Boginju." Naglo je prekinula; ne sme rei vie. Igrena, koja je postala vea hrianka nego to bi Morgana i pomislila, bila bi uasnuta i od same pomisli na obred u kome je igrala ulogu Boginje pred roenim bratom. A onda ju je zapljusnuo novi uas, gori od prvog, toliko da je osetila nalet munine. To se desilo pod punim mesecom, i mada je od tada mesec rastao, opadao i ponovo rastao, ona jo nije dobila svoju mesenicu, niti je bilo ikakvog predznaka o tome. Bila je zadovoljna to nee imati problema sa njom tokom krunisanja i mislila je da je to reakcija na veliku magiju; sve do ovog trenutka nije ni pomislila da bi moglo postojati drugo objanjenje. Obred obnavljanja i plodnosti useva i zemlje, i materica ena iz plemena. To je znala. A bila je toliko slepa i toliko ponosna da je pomislila kako svetenica, kako Boginja moe biti izuzeta iz smisla itavog obreda. Gledala je druge mlade svetenice kako trpe muninu posle slinih obreda, sve dok ne ponu da narastaju od svog zrelog ploda; gledala je raanje dece, nekima je pri tome i pomogla svojim vetim rukama svetenice. A ni jedan jedini put, glupa i slepa, nije ni pomislila da bi i ona mogla da iz obreda izie oteale materice. Primetila je Morgozin otar pogled, pa je namerno zevnula kako bi prikrila utanje. "Putovala sam od praskozorja", rekla je, "i nisam dorukovala; gladna sam." Igrena se brzo izvinila i poslala svoje ene po hleb i pivo koje je Morgana silom pojela, mada joj je od jela bilo muka, a sada je znala i zato. Boginjo! Majko Boginjo! Vivijen je znala da se ovo moe desiti, a nije me potedela! Znala je ta mora da uini i znala je da to mora uiniti to pre; ali nee moi da se time pozabavi tokom tri dana Arturovog krunisanja, jer nije mogla da doe do trava i korenja kakvo bi lako nala u Avalonu, a i nije se usuivala da se sada razboli. Osetila je da se grozi od pomisli na bol i bolest, ali to se mora uiniti, bez odlaganja, ili e sredinom zime roditi sina sinu svoje majke. Osim toga, Igrena ne sme znati nita o tome - to bi joj se uinilo kao nepojmljivo zlo. Morgan je naterala sebe da jede i da razgovara o sitnicama, i da ogovara kao svaka ena. Ali um joj je neprekidno radio. Da, lepo rublje koje nosi izraeno je u Avalonu, nigde nema takvog rublja, moda je to zbog grebenanja u Jezeru, koje daje snanija i dua vlakna, i belja nego igde drugde. Ali u srcu je mislila drugo. Artur nikako ne sme saznati, ima dovoljno briga na srcu oko krunisanja. Ako mogu da ponesem ovaj teret i utim kako bih njemu olakala, uiniu tako. Da, nauila je da svira harfu - oh, pa glupo je, majko, misliti da je greno da ena ume da svira. ak i ako Sveta knjiga kae da ene u crkvi moraju utati, strano je i pomisliti kako bi Boje uho povredio glas ene koja peva njemu u slavu; zar nije i Njegova mati povala njemu u slavu kada je saznala da e poneti dete Duha Svetog? Potom, kad je Morgana uzela harfu i zapevala majci, ispod napeva lealo je oajanje, jer je znala, kao i Vivijen, da e ona biti naredna Gospa od Avalona i da duguje Boginji makar jednu ker. Bilo bi nepromiljeno otarasiti se deteta zaetog u Velikom Braku. Ali kako da postupi drugaije? Majka hrianskog Boga radovala se to joj je Bog dao dete, ali Morgana je mogla samo da besni u nemom ogorenju zbog Boga koji je uzeo oblik njenog neprepoznatog brata... Navikla je da ivi na dva nivoa svesti, ali usne su joj ipak prebledele, i glas joj je bio napet, i bilo joj je milo kad ju je Morgoza prekinula.

"Morgana, tvoj glas je divan, nadam se da u ga uti i na svom dvoru. I, Igrena, nadam se da emo se jo dosta viati dok traje krunisanje, ali sada moram da se vratim i vidim kako mi je beba. Ne volim crkvena zvona i molitve, a ini mi se da je Morgana umorna od puta. Mislim da u je povesti do svojih atora i naterati je da legne, pa e ujutro biti svea i odmorna da vidi Artura krunisanog." Igrena nije ni pokuala da prikrije olakanje. "Da, a ja treba da budem na podnevnoj slubi", rekla je. "Znajte, obe, da u, kada Artur bude krunisan, ja prei u manastir u Tintagelu. Artur me je zamolio da ostanem uz njega, ali nadam se da e uskoro stei svoju kraljicu, pa mu ja neu biti potrebna." Da, zahtevae da se Artur oeni, i to to pre. Morgana se pitala koji e od ovih sitnih kraljeva osvojiti ast da bude kraljev tast. A moj sin bi mogao da bude naslednik prestola... ne. Ne, neu ak ni da mislim na to. I opet ju je obuzeo ogoreni bes, nalik na guenje; zato, zato joj je Vivijen ovo uinila? Pokrenula je nebo i zemlju da bi njih dvoje, Artur i Morgana, izigravali bogove i boginje... zar se sve svodi na to? Igrena ih je obe zagrlila i poljubila, obeavi da e se ubrzo ponovo videti. Dok su ile ka blistavom nizu paviljona, Morgoza je prva progovorila. "Igrena se toliko promenila da je ne bih poznala - ko bi i pomislio da e postati tako pobona? Oito e pred kraj ivota biti strah i trepet gomili asnih sestara; mada to nije lepo rei, milo mi je to neu biti meu njima. Nimalo mi se ne dopada manastirski ivot." Morgana je naterala sebe da se nasmei. "I meni se ini; izgleda da ti brak i materinstvo prijaju. Procvetala si kao divlja rua u ivici, tetka." Morgana se lenjo nasmeila. "Moj mu je dobar prema meni, i odgovara mi da budem kraljica", rekla je. "On je severnjak i zato ne misli da je loe savetovati se sa enom, kao to to tvrde one budale Rimljani. Nadam se da Artura nije pokvarilo vaspitavanje u rimljanskoj porodici - to bi ga moda uinilo monim ratnikom, ali ako prezire Plemena, nee dugo vladati. ak je i Uter bio dovoljno mudar da to zna i da dozvoli da ga kruniu na Zmajevom ostrvu." "I Artura su tamo krunisali", rekla je Morgana. Vie nije smela da govori. "Tako je. ula sam neto o tome i mislim da je mudro postupio. to se mene tie, ja sam ambiciozna; Lot me pita za savet, i u naoj zemlji sve ide dobro. Svetenici su veoma ljuti na mene i kau da se ne drim onako kako dolii jednoj eni - sigurno misle da sam nekakva zla arobnica ili vetica, zato to ne sedim skromno u uglu, predui i tkajui. Ali Lot ne obraa mnogo panje na svetenike, iako je njegov narod uglavnom hrianski... iskreno reeno, veina sveta tamo ne mari mnogo da li je bog u njihovoj zemlji beli Hrist, ili Boginja, ili Rogati, ili saksonski Bog-Konj, samo dok im usevi uspevaju i dok su im trbusi puni. Mislim da je to sasvim u redu - zemlja kojom vladaju svetenici puna je tirana, i na zemlji i na nebesima. Uter se malo previe oslanjao na njih poslednjih godina, ako mene pita. Neka bi Boginja dala da Artur bude razumniji." "Zakleo se da e jednako postupati prema bogovima Avalona, pre nego to mu je Vivijen dala druidski ma." "Dala mu ga je?" upitala je Morgoza. "Otkuda joj samo ta pomisao? Ali dosta smo priale o bogovima i kraljevima i tome slino - Morgana, ta te mui?" Poto Morgana nije odgovorila, nastavila je. "Zar misli da ne mogu da poznam noseu enu kad je vidim? Igrena nita nije primetila, ali ona ima oi samo za svoju tugu." Morgana je naterala sebe da olako odgovori. "Pa, moda je i tako; uestvovala sam u obredima Beltana." Morgoza se nasmejala. "Ako ti je to bilo prvi put, moda nee znati jo mesec dana, ali elim ti sreu. Ve si prola najbolje godine za raanje - ja sam u tvojim godinama imala troje. Savetujem ti da ne kae Igreni - ona je sad tolika hrianka da bi joj bilo teko da prihvati dete Boginje. Pa, pretpostavljam da sve ene vremenom ostare. I Vivijen mora da je ve dosta zala u godine. Nisam je videla otkako se rodio Gaven."

"Meni se ini ista kao i uvek", rekla je Morgana. "I tako nije dola na Arturovo krunisanje. Pa, moemo i bez nje. Ali mislim da se nee zadovoljiti da dugo ostane u pozadini. Jednog dana, nimalo ne sumnjam, odluie da na nae oltare postavi Boginjin pehar umesto hleba i vina hrianske ljubavi, i priznajem da neu plakati kada doe taj dan." Morgana je osetila proroku groznicu kad je u umu ugledala svetenika kako podie pehar Misterija pred Hristovim oltarom; jasno je videla Lanseleta kako klei, lica osvetljenog kako nikad dotle nije videla... odmahnula je glavom da otera neeljeni Vid. Dan Arturovog krunisanja svanuo je sunan i blistav. itave noi su pristizali, uzdu i popreko Britanije, da vide krunisanje Vrhovnog Kralja ovde na Ostrvu svetenika. Bile su tu grupice sitnih, tamnoputih ljudi; pripadnici Plemena obueni u kou i grubu odeu ukraenu tamnim kamenjem sa Severa, crvenokosi, visoki i bradati; a vie od svih ostalih bilo je Rimljana iz civilizovanih zemalja. A bili su tu i visoki ljudi irokih ramena i plave kose, Angli i Saksonci iz ugovornih trupa, postavljenih junije, u Kentu, koji su doli da obnove prekinuti savez. Padine su bile prepune sveta; Morgana ak ni na Beltanskim sveanostima nije videla toliko ljudi na jednom mestu i osetila je strah. Ona je imala povlaeno mesto, sa Igrenom, Lotom, Morgozom i njenim sinovima, i sa ektorijusovom porodicom. Kralj Lot, vitak, tamnokos i prijatan, poljubio joj je ruku i zagrlio ju je, pa je napravio itavu predstavu nazivajui je roakom i neakom, ali Morgana, koja je videla ispod povrinskog osmeha, primetila je u Lotovom pogledu ljutnju i gorinu. On je planirao i spletkario da sprei ovakav dan. Sada e njegov sin, Gaven, biti proglaen Arturovim najbliim naslednikom; hoe li to zadovoljiti njegovu ambiciju, ili e nastaviti da podriva vlast Vrhovnog Kralja? Morgana je zakiljila u Lota i zakljuila da joj se uopte ne dopada. A onda su zazvonila crkvena zvona i du svih padina oko nje proneo se uzvik, a kroz vrata crkve iziao je vitak mladi, sa suncem u blistavoj kosi. Artur, pomislila je Morgana. Njihov mladi kralj, kao junak iz predanja, sa tim velikim maem u ruci. Mada sa svog mesta nije mogla da uje rei, videla je kako mu svetenik stavlja na glavu tanki zlatni krug Uterove krune. Artur je podigao ma i rekao neto to nije ula. No, pronosilo se od usta do usta, i kada je ula rei, Morgana je osetila isto uzbuenje kao kada joj je doao, pobedonosan i krunisan, posle pobede nad Kraljem Jelena. Za sve narode Britanije, rekao je, moj ma da vas titi, i moja ruka da donese pravdu. Pojavio se Merlin u sveanoj beloj odedi; kraj asnog biskupa od Glastonberija delovao je blago i smireno. Artur se kratko naklonio obojici, uhvativi ih za ruku. Boginja mu ga je podstakla da to uini, pomislila je Morgana - i tog asa je zaula Lotov glas. "Prokleto pametno, da tako stane zajedno sa Merlinom i biskupom, u znak da e ga obojica savetovati!" "Ne znam ko ga je tome nauio", rekla je Morgoza, "ali verujte mi da Uter nije ni mogao imati glupog sina." "Na nas je red", rekao je Lot i ustao, pruivi ruku Morgozi. "Hodi, gospo; ne brini da li e uznemiriti tu gomilu matorih bradonja i svetenika. Ne stidim se da priznam da si mi ti desna ruka i da si mi ravna u svemu. Utera bi trebalo da je stid to nije tako postupao sa tvojom sestrom." Morgozin osmeh bio je malo mraan. "Moda je naa srea to Igrena nije imala dovoljno snage volje da to zahteva." Morgana je ustala, voena iznenadnom pomilju, i pola sa njima. Lot i Morgoza utivo su je propustili pred sebe. Mada nije kleknula, lako je naklonila glavu. "Donosim ti pozdrave Avalona, gospodaru Arture, i onih koji slue Boginji." Iza lea je ula mrmljanje svetenika i videla je Igrenu meu sestrama iz manastira, umotanim u crno. Mogla je da nasluti ta je Igrena pomislila: Smela i otvorena, i kao dete je bila tvrdoglava. Pravila se da nita ne primeuje. Ona je svetenica Avalona, a ne neka od tih kvoki koje slue Bogu!

"elim ti dobrodolicu, i tebi i Avalonu, Morgana." Artur ju je uzeo za ruku i postavio je kraj sebe. "Ukazujem ti ast kao jedinoj sestri, i kao vojvotkinji od Kornvola po roenju, draga sestro." Pustio joj je ruku, a ona je morala da pogne glavu kako se ne bi onesvestila, jer pred oima joj se maglilo i vrtelo joj se u glavi. Zato ba sada moram ovako da se oseam? To je Arturovo delo. Ne, nije njegovo, nego je delo Boginje. To je njena volja, a ne naa. Pristupio je Lot, kleknuo pred Arturom, a Artur ga je podigao. "Dobro doao, dragi teo." Isti taj dragi tea , pomislila je Morgana, ako ne greim, eleo je da umre kao dete. "Lote od Orknija, da li e braniti svoje obale od severnjaka i hoe li mi doi u pomo ako obale Britanije budu ugroene?" "Hou, roae, kunem se." "Onda ti nareujem da zadri presto Orknija i Lotije u miru, i nikada neu pokuavati da ti ga oduzmem, milom ili silom", rekao je Artur i sagnuo se da poljubi Lota u obraz. "Neka bi ti i tvoja gospa vladali dugo i mudro na severu, roae." Lot je ustao. "Dozvoli da ti predloim jednog viteza za tvoju druinu; preklinjem te da ga uini jednim od svojih sadruga, gospodaru Arture. Moj sin, Gaven..." Gaven je bio krupan, visok i snano graen, prilino nalik na Igrenu i Morgozu. Crvenkaste kovrde okruivale su mu glavu, i mada nije bio mnogo stariji od Artura - zapravo, pomislila je Morgana, morao bi da bude malo mlai, jer Morgoza se udala za Lota tek posle Arturovog roenja - ve je bio mladi div, preko metar i osamdeset. Kleknuo je pred Artura, a Artur ga je podigao i zagrlio ga. "Dobro doao, roae. Rado u te uiniti prvim od mojih sadruga; nadam se da e se pridruiti mojim najdraim prijateljima i da e te lepo doekati", rekao je i klimnuo glavom trojici mladia koji su stajali kraj njega. "Lanselete, Gaven nam je roak. Ovo je Kaj, a ovo je Bedvir; oni su mi usvojena braa. Sada imam sadruge, ba kao Aleksandar Veliki." Morgana je itavog dana stajala i gledala kako kraljevi iz itave Britanije prilaze da izjave odanost prestolu Vrhovnog Kralja i da se zakunu da e mu se pridruiti u ratu i da e braniti svoje obale. Plavokosi kralj Pelinor, gospodar Jezerske zemlje, doao je da klekne pred Artura i da ga zamoli za dozvolu da ode pre kraja sveanosti. "ta, Pelinore", nasmejao se Artur. "Ti, za koga sam misio da e mi biti najvra uzdanica, naputa me tako brzo?" "Dobio sam loe vesti od kue, gospodaru. Tamo besni nekakav zmaj. Zakleo sam se da u ga nai i ubiti." Artur ga je zagrlio i predao mu zlatan prsten. "Neu da zadravam nijednog kralja kada ga narod zove u nevolji. Idi i postaraj se da zmaj umre, a onda mi donesi njegovu glavu." Ve se bliilo vee kada su se izreali svi kraljevi i velikai koji su doli da se zakunu na saveznitvo sa svojim Vrhovnim Kraljem. Mada je bio samo deak, Artur je izdrao dugo popodne uvek jednako utiv, obraajui se svakoj osobi koja mu je prila kao da je prva po redu. Samo Morgana, u Avalonu nauena da ita lica, videla je na njemu znakove umora. Ali konano je bilo gotovo, i sluge su poele da donose gozbu. Morgana je oekivala da e Artur sesti da veera sa mladiima koje je oznaio kao svoje sadruge; dan je bio dug; on je bio mlad i itavog dana je vrlo smerno obavljao svoju dunost. No, on je seo sa biskupima i starijim kraljevima koji su bili lanovi Vea njegovog oca - Morgani je bilo drago to vidi da je i Merlin meu njima. Na kraju krajeva, Talesin mu je, zapravo, deda, mada nije bila sigurna da li Artur to zna. Kada je zavrio sa jelom (a trpao ga je u sebe kao izgladneli deak koji jo raste) ustao je i zaao meu goste. U svojoj jednostavnoj beloj tunici, sa tankom zlatnom krunom kao jedinim ukrasom, isticao se meu blistavo obuenim kraljevima i plemiima kao beli jelen u tamnoj umi. Njegovi sadruzi su ga pratili; ogromni mladi Gaven, i Kaj, crn, sa rimskim orlovskim crtama lica i sarkastinim osmehom - kada je priao blie, Morgana je videla da u uglu usana ima oiljak, jo crven i ruan, od koga mu se ta strana lica krivila u neprijatan kez. To je bila teta; pre toga je verovatno bio pristao. Lanselet je bio lep kao devojka - ne; kao neto divlje, muevno i divno, moda kao divlja

maka. Morgoza ga je pohlepno posmatrala. "Morgana, ko je taj lepi mladi - onaj izmeu Kaja i Gavena, onaj u purpuru?" Morgana se nasmejala. "To ti je neak, tetka; Vivijenin sin Galahad. Ali Saksonci su ga nazvali Vilinska strela, a uglavnom ga oslovljavaju sa Lanselet." "Ko bi pomislio da Vivijen, koja sasvim obino izgleda, moe da ima tako lepog sina! Njen stariji sin Balan - on nije lep; grub je, snaan i izdrljiv, i veran kao stari pas, ali lii na Vivijen. Niko ivi nju ne bi mogao da nazove lepom!" Te rei pogodile su Morganu pravo u srce. Kau da ja liim na Vivijen; znai li to da svi misle da sam runa? Ona devojica je rekla da sam mala i runa kao neko iz vilinskog naroda. Hladno je odgovorila. "Ja mislim da je Vivijen veoma lepa." Morgoza je mrknula. "Lako je videti da si odrasla u Avalonu, koji je jo izdvojeniji od veine manastira. Mislim da ne zna ta mukarci smatraju lepotom ene." "Ma hajde", umirujue je rekla Igrena, "ima i drugih vrlina sem lepote. Ovaj Lanselet ima majine oi, a niko nikada nije porekao da Vivijen ima divne oi; ona je toliko ljupka da niko ne zna i ne mari je li lepa, toliko ih zaara svojim lepim oima i blagim glasom. Lepota nije jedino u kraljevskom stasu, bledoj koi i plavim kovrdama, Morgoza." "Ah, nisi dovoljno prefinjena, Igrena", odvratila je Morgoza. "Ti si kraljica, a svi uvek misle da su kraljice lepe. A bila si udata za oveka koji te je voleo. Veina nas ostalih nije te sree, i uteno je znati da se drugi mukarci dive tvojoj lepoti. Da si provela itav ivot sa starim Gorloasom, i tebi bi bilo milo to ima bledo lice i divnu kosu, i trudila bi se da zaseni one ene koje imaju samo arm, lepe oi i mio glas. Mukarci su kao deca - vide samo ono to im najvie treba, punu dojku..." "Sestro!" planula je Igrena, i Morgoza je odgovorila uz mraan osmeh. "No, dobro, tebi je bilo lako da bude puna vrlina, jer je ovek koga si volela bio kralj. Veina nas ostalih nije te sree." "Zar ne voli Lota posle svih ovih godina, Morgoza?" Morgoza je slegnula ramenima. "Ljubav je razonoda za izlete u polju i sedenja kraj ognjita u zimu. Lot se savetuje sa mnom o svemu, i u vreme rata mi preputa da vladam domainstvom; i kad god donese plen od zlata ili dragulja ili lepe odee, ja prva biram. Zato sam mu zahvalna. Uz to, on nikada nije doao u priliku ak ni da pomisli da podie tueg sina. Ali to ne znai da treba da se pravim slepa kada neki mladi ima lepo lice i ramena kao mladi bik - ili kada mu se dopadne njegova kraljica." Nimalo ne sumnjam, pomislila je Morgana, pomalo zgaena, da se Morgozi to ini kao velika vrlina i da sebe smatra za vrlo ednu kraljicu. Prvi put posle mnogo godina osetila se zbunjena, znajui da se ednost ne moe tek tako odrediti. Hriani su je cenili vie od svih drugih vrlina, dok je u Avalonu najvea vrlina bila prepustiti svoje telo Bogu ili Boginji, u skladu sa tokovima prirode; i jedni i drugi su vrlinu onih drugih smatrali za najcrnji grehi i nezahvlanost prema svom Bogu. Ako su jedni u pravu, onda su drugi svakako stano zli. Njoj se inilo da hriani odbacuju najsvetiju stvar pod kapom nebeskom, ali oni bi nju smatrali za kurvu. Ako bi govorila o vatrama Beltana kao o svetoj dunosti prema Boginji, ak i Igrena, koja je odrasla u Avalonu, zapiljila bi se u nju i pomislila bi da ju je opseo neki demon. Ponovo se zagledala u mladie koji su se pribliavali; Artur, plavokos i sivook; Lanselet, vitak i gibak; i krupni, crvenokosi Gaven, koji je nadvisivao ostalu dvojicu kao to bi bik nadvisio par panskih konja. Artur je priao da se pokloni pred majkom. "Gospo", poeo je, ali se brzo popravio. "Majko, je li ti dan bio dug?" "Nita dui nego tebi, sine. Hoe li da sedne sa nama?" "Samo na trenutak, majko." Dok je sedao, Artur, mada se dobro najeo, rasejano je uzeo aku slatkia koje je Morgana sklonila sa svog tanjira. Od toga je Morgana ponovo shvatila koliko je on jo mlad. I dalje je vakao krem od badema kad je progovorio. "Majko, da li eli da se ponovo uda? Ako eli, nai u najbogatijeg - i najljubaznijeg - kralja da se oeni tobom. Kralj Urijens od Severnog Velsa je udovac; on bi svakako bio srean da nae dobru enu." Igrena se nasmeila. "Hvala ti, dragi sine. Ali poto sam bila ena Vrhovnog Kralja, ne elim

da budem ena nekog nieg. A volela sam tvog oca; ne elim da ga zameni neko drugi." "Pa, majko, neka bude kako ti eli", rekao je Artur, "samo sam se bojao da e biti usamljena." "Teko je biti usamljen u manastiru, sine, sa drugim enama. A i Bog je tu." "Ja bih radije ivela u pustinjakoj izbi usred ume nego u kui punoj brbljivih ena!" rekla je Morgoza. "Ako je Bog tamo, mora da mu je teko da doe do rei!" Kada joj je Igrena odgovorila, Morgana je na trenutak u njoj prepoznala nekadanju veselu majku. "Pretpostavljam da, kao i svaki uviavan mu, provodi vie vremena sluajui svoje neveste nego govorei im - ali ko se potrudi da oslune, ustanovie da glas Boji nije daleko. Ali jesi li ti ikada utala dovoljno dugo da oslune i uje ga, Morgoza?" Morgoza se nasmejala i nainila pokret kojim borac priznaje poraz. "A ti, Lenselete?" upitala je, izazivaki se smeei. "Jesi li ve krunisan, jesi li moda i oenjen?" On se nasmejao i odahnuo glavom. "Oh, ne, tetka. Moj otac, kralj Ban, svakako e mi nai enu. Ali za sada elim samo da sledim svog kralja i da mu sluim." Artur se nasmeio svom prijatelju i pljesnuo ga po ramenu. "Sa ovakva dva snana roaka, biu jednako bezbedan, potpuno sam siguran, kao oni nekadanji imperatori!" Igrena mu se tiho obratila. "Arture, mislim da je Kaj ljubomoran; reci neto lepo i o njemu." Morgana, koja je to ula, podigla je pogled ka nadurenom, oiljcima izbrazdanom Kaju. Njemu je ovo zaista teko padalo; poto je godinama smatrao Artura za posvoje svog oca, sada mu zapoveda mlai brat - koji je postao kralj - i okruen je novim prijateljima kojima je predao svoje srce. "Kada mir doe u ovu zemlju", rekao je Artur, "nai emo ene i zamkove za sve vas, nimalo ne sumnjam. Ali tebe u, Kaje, zadrati kod sebe da mi bude komornik." "Zadovoljan sam time, brate - oprosti, trebalo je da kaem gospodaru i kralju moj." "Ne", odvratio je Artur, smesta se okrenuvi da zagrli Kaja. "Neka me Bog kazni ako ikada budem zahtevao od tebe da me tako zove, brate!" Igrena je progutala knedlu. "Arture, kada tako govori, ini mi se kao da ujem glas tvog oca." "Voleo bih, sebe radi, da sam ga bolje poznavao, gospo. Ali znam da kralj ne moe uvek da postupa po svojoj volji, ba kao ni kraljica." Podigao je Igreninu ruku da je poljubi, i Morgana je pomislila: Znai, ve je to nauio o kraljevanju. "Verovatno su ti ve kazali da bi trebalo da se oeni", rekla je Igrena. "Pa, izgleda." Artur je slegnuo ramenima. "Valjda svaki kralj ima kerku koju bi voleo da uda za Vrhovnog Kralja. Mislim da u pitati Merlina kojom od njih treba da se oenim." Potraio je pogledom Morganu i na trenutak je izgledao strano ranjiv. "Ionako ne znam mnogo o enama." Lanselet je vedro upao. "Pa, onda da ti naemo najlepu i najotmeniju enu u kraljevstvu." "Ne", polako je rekao Kaj. "Poto Artur kae, vrlo razumno, da su njemu sve ene sline, nai emo mu onu sa najveim mirazom." Artur se nasmejao. "Preputam to tebi, Kaje, i ne sumnjam da u biti oenjen jednako brzo kao to sam bio krunisan. Predlaem da se posavetuje sa Merlinom, a svakako e i njegova svetost, nadbiskup, imati ta da kae o tome. A ta je sa tobom, Morgana? Da li da ti naem mua, ili e biti jedna od dvorskih dama moje kraljice? Ko bi imao vii poloaj na dvoru i u kraljevstvu nego ker moje majke?" Morgana je jedva uspela da odgovori. "Gospodaru moj i kralju, ja sam zadovoljna u Avalonu. Molim te, ne uznemiravaj se oko traenja mua za mene." ak ni onda, divlje je pomislila, ak ni ako nosim dete! ak ni onda! "Neka onda bude tako, sestro, mada ne sumnjam da e nadbiskup imati da kae neto i o tome - on smatra da su sve ene Avalona zle arobnice ili vetice." Morgana nije odgovorila, a Artur je pogledao ostale kraljeve i savetnike gotovo kao krivac; uhvatio je Merlinov pogled i brzo rekao: "Izgleda da sam proveo koliko sam smeo sa svojom majkom, sestrom i sadruzima; moram ponovo da se vratim kraljevanju, gospo." Naklonio se Igreni, pa Morgozi, ali kada se pribliio Morgani sagnuo se da je poljubi u obraz. Ukoila se.

Majko, Boginjo, kakvu smo zbrku napravili. On kae da e me uvek voleti i eznuti za mnom, a upravo to ne sme da uini! Da je barem Lanselet tako oseao... Uzdahnula je, i Igrena je prila da je uhvati za ruku. "Umorna si, keri. Dugo stajanje na suncu te je izmorilo. Jesi li sigurna da nee da se vrati sa mnom u manastir, gde je tako mirno? Ne? Pa, onda, povedi je u svoj ator, Morgoza, hoe li?" "Da, draga sestro, idi i odmori se." Pratila je pogledom mladie dok su se udaljavali. Artur je uviavno podeavao korak prema Kajevom hramanju. Morgana se vratila u ator sa Morgozom; bila je umorna, ali morala je da ostane na oprezu dok je Lot govorio o nekom planu koga je pomenuo Artur, o borbi na konjima, sa taktikom napada kakva bi smodila naoruane bande saksonskih jahaa i peaka, od kojih veina nije obuena za bitku. "Deko je majstor strategije", rekao je Lot. "To bi moglo da uspe; na kraju krajeva, upravo grupice Pikta i kota, i Plemena, borei se iz zaklona, mogli su da obeshrabre rimske legije, kako sam uo - Rimljani su bili toliko navikli na uredno ratovanje po pravilima, i na neprijatelje koji se lepo grupiu na bojnom polju. Konjanici uvek imaju prednost nad svakim peakom; rimljanske konjike jedinice, kako su me uili, uvek su odnosile najvee pobede." Morgana se setila Lanseleta kako zaneseno govori o svojim teorijama ratovanja. Ako Artur deli to oduevljenje i ako je spreman da sa Lanseletom radi na stvaranju konjikih jedinica, moda e zaista doi vreme kada e saksonske horde biti isterane iz ove zemlje. Tada e zavladati mir, dui od legendarnih dvesta godina Rimskog mira. A ako Artur ponese ma Avalona i druidske sudove obreda, onda e im predstojati vreme uda... Vivijen je jednom govorila o Arturu kao o kralju koji dolazi iz legende, nosei legendarni ma. A Boginja e moda ponovo vladati ovom zemljom, a ne mrtvi Bog hriana, sav od patnje i smrti... Zanela se u sanjarenje i trgla se tek kad ju je Morgoza blago prodrmala za rame. "Draga moja, gotovo da si zaspala, idi lepo u krevet; izviniemo te mi", rekla je i poslala je svoju sluavku da pomogne Morgani da se svue, da opere noge i uplete kosu. Spavala je dugo i duboko, bez snova, jer umor mnogih dana iznenada se sruio na nju. Ali kada se probudila, jedva je shvatila gde se nalazi i ta se desilo, znala je samo da joj je strano muka i da se mora iskobeljati iz atora da povraa. Kada se ispravila, dok joj je u glavi sve zvonilo, Morgoza je bila kraj nje, vrsta i ljubazna ruka da joj pomogne da se vrati unutra. Tako je se Morgana seala iz najranijeg detinjstva, naizmenino ljubazne i grube. Sada joj je obrisala znojavo elo vlanim pekirom i posadila je kraj sebe, naloivi sluavki da donese njenoj roaci au vina. "Ne, ne, neu, ponovo e mi pozliti..." "Popij to", strogo je rekla Morgoza, "i pokuaj da pojede ovaj komad hleba, tvrd je i nee ti smetati - sada mora imati neto u stomaku." Nasmejala se. "Zapravo, i ima neto u stomaku to ti prireuje sve ove nevolje." Postiena, Morgana je odvratila pogled. Morgozin glas ponovo je bio ljubazan. "Hajde, devojko, sve smo mi prole kroz to. Znai, nosea si - pa ta? Nisi ni prva ni poslednja. Ko je otac - ili ne treba da pitam? Videla sam kako gleda Vivijeninog lepog sina - je li on taj srenik? Ko bi te krivio? Nije? Znai, dete Beltanskih vatri? Mogla sam da pomislim. A zato da ne?" Morgana je stegla pesnice pred Morgozinom dobroudnom otvorenou. "Neu ga; kada se vratim u Avalon, znam ta treba da uradim." Morgoza ju je uznemireno pogledala. "Oh, draga, zar mora? U Avalonu bi rado doekali dete Boga, a ti si pripadnik kraljevske loze Avalona. Neu da kaem da nisam i sama tako postupala rekla sam ti da sam pazila da nikada ne rodim dete koje nije Lotovo, to ne znai da sam spavala sama kad god je bio negde daleko u ratovima. A i zato bih? Kao da je on spavao sam! Ali jedna stara babica mi je rekla, a ona se razume u svoj posao, da ena nikada ne sme pokuati da pobaci prvo dete koje zane, jer bi time mogla da povredi matericu i da vie nikada ne zane ponovo."

"Ja sam svetenica, a Vivijen stari; ne elim da mi dete smeta u dunostima u hramu." ak i dok je to govorila, znala je da prikriva istinu; u Avalonu je bilo ena koje su vrile svoju dunost sve do poslednjih meseci trudnoe, a tada su ostale ene paljivo rasporeivale poslove tako da moe da se odmara pre poroaja; a potom su imale vremena da neguju bebu pre nego to bi je poslale na usvojenje. Neke od keri bile su podignute meu svetenicama, kao Igrena. Morgoza je do svoje dvanaeste godine rasla u Avalonu kao Vivijenina usvojena ker. Morgoza ju je paljivo pogledala. "Da, mislim da se svaka ena tako osea kada prvi put ponese dete u materici - kao da je u zamci, ljuta zbog neega to ne moe da izmeni i ega se plai. Znam da je tako bilo sa Igrenom, bilo je i sa mnom, pretpostavljam da je isto sa svakom enom." Pruila je ruke i zagrlila Morganu, vrsto je privivi uz sebe. "Ali, drago dete, Boginja je dobra. Kako dete bude raslo u tebi, Boginja e ti u srce uliti ljubav prema njemu, makar da ti nije bilo stalo do oveka koji ti ga je napravio. Dete, udala sam se sa petnaest godina za daleko starijeg oveka; onog dana kad sam shvatila da sam nosea bila sam spremna da se bacim u more - inilo mi se da je to kraj moje mladosti, kraj mog ivota. Ah, nemoj plakati", dodala je, gladei Morganu po kosi, "uskoro e se oseati bolje. Ni ja ne volim da idem okolo sa ogromnim stomakom i da se teturam kao dete koje ui da hoda, ali to e proi, a beba na grudima je toliko zadovoljstvo da vredi malo trpeti zbog toga. Rodila sam etvoro i rado bih rodila jo jedno toliko esto sam poelela da imam makar jednu devojicu. Ako ti ne bi volela da tvoje dete raste u Avalonu, ja u ga usvojiti - ta misli o tome?" Morgana je duboko, drhtavo uzahnula i podigla glavu sa Morgozinog ramena. "Izvini pokvasila sam ti itavu haljinu." Morgoza je slegnula ramenima. "Dobro je ako joj se ne desi nita gore. Vidi? Munina je prola, i itavog dana e se dobro oseati. ta misli, da li bi te Vivijen pustila da mi doe u goste? Moe se vratiti na Orkni sa nama, ako eli - nisi jo bila tamo, a promena e ti prijati." Morgana se zahvalila, ali je rekla da se mora vratiti u Avalon, a pre toga jo mora da ode i pozdravi se sa Igrenom. "Ne bih ti savetovala da joj se poverava", rekla je Morgoza. "Postala je tolika hrianka da bi bila okirana - ili bi mislila da joj je dunost da bude okirana." Morgana se bledo nasmeila - nije nameravala da se poverava Igreni, kao ni bilo kome drugom. Pre nego to Vivijen sazna, nee saznati niko drugi. Bila je zahvalna Morgozi na savetima, ali nije nameravala da ih se pridrava. Odluno je rekla u sebi da ima mo odluivanja; ona je svetenica, i ta god bude uinila bie to po njenoj proceni. Dok se opratala od Igrene, stalno prekidana prokletim zvonima koja su pozivala kaluerice na dunosti, razmiljala je kako Morgoza vie nego Igrena lii na majku kakve se seala. Igrena je postala stara, neosetljiva i pobona, i sa olakanjem se oprostila od nje. Kad se vrati u Avalon, znala je, vratie se kui; sada vie nije imala drugu kuu. Ali ako joj Avalon vie nije dom, ta e onda? 20. Morgana se rano ujutro iskrala iz Kue Devojaka i uputila u divlju movaru iza Jezera. Zaobila je Tor i zala u umu; uz malo sree, nai e ono to joj je potrebno bez mnogo lutanja po magli. Znala je ta joj je sve potrebno - odreeni koren, zatim kora sa jednog grma i dve trave. Sve se moglo nai u Avalonu. Mogla je to da uzme i iz skladita u Kui Devojaka, ali bi morala da objasni ta e joj, a toga se grozila. Nije elela ni zavitlavanje ni sauee ostalih ena; bolje da ih sama nae. Ne mora da se radi ovoga izlae milosti neke druge osobe. Jedna od trava koje su joj bile potrebne rasla je u batama Avalona; uzbrala ju je neprimeena. Za ostale je morala napolje, i prela je prilian put pre nego to je primetila da jo nije zala u maglu. Osvrnula se i zakljuila da se nala u delu Avalona koji ne poznaje - a to je bilo potpuno besmisleno. ivela je u Avalonu preko deset godina, poznavala je svaku udolinu i brdace, svaku stazu i gotovo svako drvo. Nemogue je da se izgubila u Avalonu, ali ipak joj se upravo to desilo;

zalutala je u gui deo ume, gde je drvee starije i zbijenije nego to je igde videla, i primetila je potpuno nepoznato drvee, grmlje i trave. Je li mogue da je nekako prola kroz maglu ne primetivi je, i da se sada nalazi na kopnu koje okruuje Jezero i ostrvo u njemu? Ne; u mislima je ponovo prela svaki korak. Nije bilo magle. U svakom sluaju, Avalon je gotovo ostrvo, i da je dola do njegovog kraja, naila bi na vode Jezera. Postojala je skrivena, gotovo suva staza za jahae, ali nije joj prila ni blizu. ak i onog dana kada je sa Lanseletom nala Gvenvir u magli, bili su okrueni movarom, a ne umom. Ne, ne nalazi se na Ostrvu svetenika, a osim ako nekako nije stekla udesnu mo hodanja po vodi, nije mogla biti ni na kopnu. A nije bila ni u Avalonu. Podigla je pogled, pokuavajui da se orijentie po suncu, ali nije mogla da ga vidi; bilo je gotovo podne, ali svetlost je bila kao blagi sjaj na nebu, kao da je dopirala sa svih strana istovremeno. Morgana je poela da osea ledeni strah. Znai, nije se nalazila u poznatom svetu. Je li mogue da u druidskoj magiji koja je uklonila Avalon iz sveta postoji jo jedna nepoznata zemlja, svet oko ili iza Avalona? Pogledala je gusto drvee, drevne hrastove i leske, paprat i vrbe, i znala je da se ne nalazi u svetu koji bi joj bio poznat. Primetila je vornovati hrast, neizmerno star, koga bi inae svakako morala da poznaje. Ovako staro i dostojanstveno stablo druidi bi proglasili za sveto. "Boginje mi! Gde sam to?" Gde god da je bila, nije mogla da stane. Ili e dolutati na neko poznato mesto, nai neki znak koji bi je uputio kuda da krene, ili e doi do poetka magle kroz koju bi se vratila u svoj svet. Polako je ila kroz sve guu umu. Uinilo joj se da se pred njom nalazi istina, pa je pola tamo. Bila je okruena leskovim stablima; nagonski je osetila da nijedno od njih nikada nije dodirnuo metal druidskog noa kako bi odsekao ralje za nalaenje vode, skrivenog blaga ili otrova. Na ostrvu Avalon postojao je leskov gaj, ali poznavala je sve drvee u njemu; i sama je tamo sekla ralje, pre vie godina kada se uila tome. Ovo nije bilo to mesto. Na samoj ivici gaja primetila je busen travke koja joj je bila potrebna. Pa, moe i da je uzme, neka bar neto dobro ispadne od ovolikog lutanja. Prila je i kleknula, podvivi suknju pod kolena, i poela da kopa za korenom. Dvaput je, dok je kopala, osetila da je neko posmatra, ono neobino peckanje meu lopaticama koje oseaju svi to su iveli u divljini. Ali kada bi podigla pogled, mada je primetila senku pokreta meu drveem, nije videla nikoga da je gleda. Trei put je saekala sa podizanjem pogleda koliko je god mogla, govorei sebi da ionako nee videti nikoga. Otrgla je travku iz zemlje i poela da isti koren, mrmljajui aroliju namenjenu njegovoj upotrebi - molitvu Boginji da obnovi ivot iupane biljke, da umesto jednog uzetog grma uvek na njegovo mestu izrastu novi. Ali oseanje da je posmatraju postalo je jae, i Morgana je konano podigla pogled. Gotovo nevidljiva na ivici drvea, stojei u senci, posmatrala ju je ena. Nije bila svetenica; Morgana je nikada ranije nije videla. Nosila je sivozelenu haljinu, boje vrbovog lia kada u pozno leto ostari i postane pranjavo, i nekakav taman ogrta. Na grlu joj se primeivao odsjaj zlata. Morgana je na prvi pogled pomislila da je to pripadnica malog, tamnoputog naroda sa kojim je iekivala smrt Kralja Jelena. No, ena se dranjem potpuno razlikovala od pripadnica tog naroda; drala se kao svetenica ili kraljica. Morgana nije mogla da joj proceni godine, ali duboko usaene oi i bore oko njih govorile su joj da ena nije mlada. "ta to radi, Morgano od vila?" Osetila je jeenje du kime. Kako je ena znala njeno ime? No, vetinom svetenice prikrila je strah dok je odgovarala. "Ako zna moje ime, gospo, svakako vidi i ta radim." Odluno je otrgla pogled od njenih tamnih oiju i posvetila se guljenju kore. Kada je podigla pogled, napola oekujui da nepoznata ena iezne kao to se i pojavila, ona je jo bila tu, mirno je gledajui kako radi. Progovorila je, pogleda uperenog u Morganine ogrubele ruke i nokat slomljen od kopanja. "Da, vidim ta radi i ta namerava da uini. Zato?" "ta se tebe to tie?" "Mom narodu ivot je dragocen", rekla je ena, "jer mi se ne raamo i ne umiremo lako kao vi.

Ali udi me da ti, Morgana, koja nosi kraljevsku krv Starog Naroda, i stoga si mi daleka roaka, eli da pobaci jedino dete koje e ikada roditi." Morgana je progutala knedlu. Podigla se na noge, svesna svojih grubih i prljavih ruku, napola oguljenog korena u aci, suknje izguvane od kleanja na vlanoj i blatnjavoj zemlji - kao da je mala guarica pred Velikom Svetenicom. Odgovorila je branei se. "Zato tako govori? Jo sam mlada. Zato misli da, ako pobacim ovo dete, neu roditi desetoro drugih?" "Zaboravila sam da je vilinska krv u tebi razreena, da ti Vid dolazi izmenjen i nepotpun", rekla je nepoznata ena. "Neka ti bude dovoljno ovo: videla sam. Dvaput razmisli, Morgana, pre nego to odbije ono to ti je Boginja poslala od Kralja Jelena." Morgana je odjednom ponovo poela da plae. Progovorila je mucajui. "Ne elim ga! Ne elim ga! Zato mi je Boginja to uinila? Ako dolazi od nje, moe li da mi odgovori?" ena ju je tuno pogledala. "Ja nisam Boginja, Morgana, niti njen izaslanik. Moj narod ne poznaje ni bogove ni boginje, samo grudi nae majke koja je pod naim nogama i nad naom glavom, od koje potiemo i kojoj se vraamo kada nam vreme istekne. Stoga cenimo ivot i plaemo kada vidimo da se unitava." Prila je i uzela od Morgane koren. "Ovo ti ne treba", rekla je i bacila ga na tlo. "Kako se zove?" uzviknula je Morgana. "Kakvo je ovo mesto?" "Ne moe izgovoriti moje ime na svom jeziku", rekla je gospa, a Morgana se iznenada upitala na kojem to jeziku govore. "to se tie ovog mesta, to je leskov gaj, i samo je to to jeste. On vodi ka mom mestu, a ona staza tamo", pokazala je, "odvee te na tvoje mesto, u Avalon." Morgana je pratila pogledom pruenu ruku. Da, tamo je bila staza; zaklela bi se da nije bila tamo kada je dola u gaj. Gospa je jo stajala kraj nje. Neobino je mirisala, ne snanim mirisom neopranog tela kao ona plemenska svetenica, nego neobinim, neuhvatljivim mirisom, kao na neku nepoznatu travku ili list, udnim, sveim, gotovo gorkastim mirisom. Kao od obrednog bilja za Vid, Morgana je osetila da joj pada arolija na oi, tako da je videla vie nego ikada ranije, kao da je sve novo i isto, a ne obino i svakodnevno. Gospa je progovorila tihim, opinjujuim glasom. "Moe ostati ovde, sa mnom, ako eli; uiniu da zaspi, pa e roditi svoje dete bez bola, a ja u ga uzeti zbog snanog ivota koji je u njemu, i ivee due nego to bi iveo u tvom narodu. Jer vidim sudbinu za njega, u tvom svetu pokuae da ini dobro, kao i veina vas, a inie samo zlo. Ali ako ostane ovde, sa mojim narodom, ivee dugo i dugo, ti bi rekla skoro zauvek - moda kao na arobnjak, ivei sa drveem i divljim stvarima koje ovek nikada nije ukrotio. Ostani ovde, malena; daj mi bebu koju ne eli da rodi, a onda se vrati svom narodu, znajui da je on iv i da mu niko nee nauditi." Morgana je osetila stranu jezu. Znala je da ova ena pred njom nije sasvim ljudsko bie; i u njoj je teklo pomalo te drevne vilinske krvi - Morgana od vila, ime kojim ju je Lanselet nekada zavitlavao. Istrgla se iz eninih ruku i potrala, stazom koju joj je ova pokazala, potrala divlje kao da je goni demon. Iza sebe je ula enin glas. "Onda pobaci dete, ili ga zadavi kad se rodi, Morgano od vila, jer tvoj narod ima svoju sudbinu, a ta zapada sinu Kralja Jelena? Kralj mora umreti kada na njega doe red da padne..." Ali glas joj je zamirao dok je Morgana zalazila u maglu, trei, spotiui se, otrui se od granja koje ju je kailo i usporavalo dok je panino beala, sve dok nije izbila iz magle na blistavo sunce i u tiinu i shvatila da ponovo stoji na poznatim obalama Avalona. Mesec je ponovo bio mlad. Avalon je bio prekriven izmaglicom i letnjom maglom, ali Vivijen je bila svetenica ve toliko godina da je poznavala meseeve mene kao da joj teku u plimama sopstvene krvi. utke je koraala podom svoje kuice, i posle nekog vremena se obratila jednoj od svetnica. "Donesi mi moju harfu." Ali kada je sela sa bledom vrbovom harfom na kolenu, samo je dokono dodirnula strune, bez elje u srcu da svira. Kako je no pred jutro poela da bledi, Vivijen je ustala i uzela malenu svetiljku. Svetenicasluavka brzo je izila iz unutranje sobe gde je spavala, ali Vivijen je bez rei odmahnula

glavom i dala joj znak da se vrati u krevet. Izila je, tiho kao utvara, pola stazom ka Kui Devojaka i uunjala se unutra, kreui se tie od make. U sobi gde je spavala Morgana prila je krevetu i zagledala se u uspavano lice toliko nalik na njeno. Morgana je, u snu, imala lice one devojice koja je dola u Avalon pre toliko godina i koja je stekla mesto u najdubljem delu Vivijeninog srca. Pod tamnim trepavicama videli su se podonjaci nalik na modrice, a ivice kapaka bile su joj crvene, kao da je plakala pre nego to je zaspala. Podigavi svetiljku, dugo je gledala svoju mladu roaku. Volela je Morganu vie nego to je ikada volela Igrenu, ili Morgozu koju je hranila na svojim grudima; kao to nije volela ni jednog od mukaraca sa kojima je delila postelju za jednu no ili razdoblje. ak ni Ravenu, koju je od sedme godine obuavala za svetenicu, nije toliko volela. Samo jednom je osetila tako silovitu ljubav, takav unutranji bol kao da je svaki udisaj voljene osobe agonija - prema keri koju je rodila prve godine kad se zarekla za svetenicu, koja je poivela jedva est meseci i koju je, plaui poslednji put, Vivijen sahranila pre nego to je napunila petnaestu godinu. Od trenutka kad su joj spustili tu ker u naruje, pa do trenutka kad je krhko detence ispustilo poslednji dah, Vivijen je udisala svaki svoj dah u meavini delirijuma ljubavi i bola, kao da je voljeno dete deo njenog tela, i kao da osea svaki trenutak njenog zadovoljstva i bola kao svoj sopstveni. To je bilo na poetku njenog ivota, i Vivijen je znala da je ena kakvom je roena ostala sahranjena u leskovom gaju u Avalonu. ena koja je bez suza otila od tog malenog groba bila je potpuno drugaija osoba, daleka od svakog ljudskog oseanja. Ljubazna, da; zadovoljna, ak i srena, ponekad; ali ne ista ena. Volela je svoje sinove, ali od trenutka kada su roeni pomirila se sa pomilju da e ih predati drugim majkama na usvajanje. Dopustila je sebi da malo voli Ravenu... ali Vivijen je ponekad oseala, u najdubljim ponorima srca, da joj je njena umrla ker poslata nazad dobrotom Boginje kao Igrenino dete. Sada plae, i kao da mi svaka njena suza pee srce. Boginjo, dala si mi ovo dete da ga volim, a ipak moram da je prepustim ovim mukama... itavo oveanstvo pati, sama Zemlja jei od muka svojih sinova. U svojoj patnji, Majko Ceridven, postajemo blii tebi... Vivijen je brzo prinela ruku oima, odmahujui glavom kako bi jedina prolivena suza nestala bez traga. I njoj je odreeno ta mora biti; njene patnje nisu jo ni poele. Morgana se promekoljila i okrenula na bok, a Vivijen, iznenada uplaena da e se Morgana probuditi i da e ponovo morati da se suoi sa optubom njenih oiju, brzo se iskrala iz sobe i tiho se vratila u svoju kuu. Legla je na krevet i pokuala da zaspi, ali nije zatvorila oi. Jednom, pred jutro, ugledala je senku kako se kree preko zida, i uspela je da u tami razabere lice; bila je to Smrt, koja ju je ekala, u obliju stare ene obuene u krpe i komadie tame. Majko, jesi li dola po mene? Ne jo, keri moja, ti koja jesi ja. ekam ovde kako bi se setila da te ekam, kao to ekam svakog smrtnika... Vivijen je mirnula, a kad je otvorila oi ugao je bio taman i prazan. Sada mi svakako vie ne treba podseanje da me eka... Tiho je leala, ekajui kao to je bila nauena da eka, sve dok se u sobu nije prokralo svitanje. Pa i dalje, dok se nije obukla, a post mladog meseca prekinue tek dovee, kada se prvi srp bude video na veernjem nebu. Potom je pozvala sluavku. "Dovedi mi gospu Morganu", rekla je. Kada je Morgana dola, primetila je da se obukla kao svetenica najvieg stepena, visoko zaeljane i upletene kose, sa malenim srpolikim noem na tamnoj uzici oko pojasa. Vivijen se mrano nasmeila, a kada su se pozdravile i kad je Morgana sela kraj nje, rekla je: "Dvaput je mesec bio mlad; reci mi, Morgana, je li Rogati u gaju ubrzao tvoju matericu?" Morgana ju je hitro pogledala, pogledom malene ivotinje uhvaene u zamku. Potom je odgovorila kao da se brani: "Sama si mi rekla da treba da postupam po svojoj proceni; pobacila sam ga."

"Nisi", rekla je Vivijam, umirivi glas da bi zvuao to ravnodunije. "Zato me lae? Kaem ti da nisi." "Ali hou!" Vivijen je u devojci osetila mo ; na trenutak, kad je Morgana brzo ustala sa klupe, uinilo joj se da je odjednom postala visoka i pretea. Ali to je bio trik svetenica i Vivijen je to znala. Prevazila me je, ne mogu je vie kontrolisati. Ipak je rekla, prizivajui svu svoju vlast. "Nee to uraditi. Kraljevska krv Avalona ne sme se odbacivati." Morgana je odjednom pala na tle, i Vivijen se naas uplaila da e se devojka slomiti i divlje zajecati. "Zato si mi to uinila, Vivijen? Zato si me ovako iskoristila? Mislila sam da me voli!" Lice joj se grilo, ali nije zaplakala. "Boginja zna, dete, da te volim onako kako nisam volela nijedno drugo ljudsko bie na svetu", mirno je rekla Vivijen, uprkos probodu bola u srcu. "Ali kada sam te dovela ovamo, kazala sam ti: doi e vreme kada e me mrzeti onoliko koliko si me tada volela. Ja sam Gospa od Avalona; ne moram da pravdam svoje postupke. Radim ono to moram, nita vie i nita manje, a tako e initi i ti kada doe tvoje vreme." "Taj dan nikada nee doi!" povikala je Morgana, "jer, kaem ti, ovde i sada, da si me poslednji put iskoristila i poigrala se sa mnom kao sa lutkom! Nikada vie - nikada!" Vivijen je pazila da joj glas ostane miran, glas obuene svetenice koja ostaje smirena makar nebesa pala na nju. "Pazi kako me proklinje, Morgana; rei izgovorene u besu umeju da se na zao nain vrate kada su ti najmanje potrebne." "Da te prokunem - nisam ni pomislila na to", brzo je rekla Morgana. "Ali neu vie da budem tvoja igraka. to se tie deteta zbog ijeg si zainjanja pokrenula nebo i zemlju, neu ga roditi u Avalonu da bi se ti naslaivala svojim delom." "Morgana..." zaustila je Vivijen, pruivi ruku ka devojci, ali Morgana je ustuknula. Progovorila je u potpunoj tiini. "Neka Boginja postupi sa tobom kao to si ti postupila sa mnom, Gospo." Ne rekavi vie ni re, okrenula se i izila iz sobe, ne ekajui na dozvolu. Vivijen je ukoeno sedela, kao da su Morganine poslednje rei zaista bile kletva. Kada je konano opet mogla jasno da misli, pozvala je jednu svetnicu; dan je ve odmakao, i mesec, najtanji mogui srp, video se, tanak i srebrnast, na zapadnom nebu. "Reci mojoj roaci, gospi Morgani, da doe ovamo; nisam joj dala dozvolu da ode." Svetenica je otila i dugo se nije vraala; ve se smrailo kada je Vivijen poslala drugu sluavku da joj donese hranu kako bi prekinula dugi post, i tek tada se prva vratila. "Gospo", rekla je i naklonila se, a lice joj je bilo belo. Vivijeni se grlo steglo, i zbog neega se setila kako se nekada davno jedna svetenica, obuzeta dubokim oajanjem, poto je rodila dete koje nije elela, obesila o sopstveni pojas za jedno drvo u hrastovom gaju. Morgana! Je li zato Smrt dola da me upozori? Zar e poloiti ruke na njen ivot? Jedva je progovorila suvim usnama. "Naloila sam ti da mi dovede gospu Morganu." "Gospo, ne mogu." Vivijen je ustala sa stolice i lice joj je postalo uasno: mlada svetenica ustuknula je toliko brzo da se gotovo saplela o svoje suknje. "ta se desilo gospi Morgani?" "Gospo..." zamucala je mlada ena, "ona... ona nije u svojoj sobi, i svuda sam pitala. Nala sam... nala sam ovo u njenoj sobi", rekla je i pokazala veo i tuniku od jelenje koe, srebrni polumesec i mali srpoliki no koji je Morgana dobila kada je postala svetenica. "A na obali su mi rekli da je pozvala barku i otila na kopno. Mislili su da ide po tvom nalogu." Vivijen je duboko udahnula, pruila ruku i uzela od svetenice no i polumesec. Pogledala je hranu na stolu i zahvatilo ju je strano oseanje slabosti; sela je da brzo pojede malo hleba i popije au vode sa Svetog Kladenca. Tada je progovorila. "Nisi ti kriva, ao mi je to sam bila gruba prema tebi." Ustala je, sa Morganinim noem i polumesecom u ruci, i ugledala pulsirajuu venu tamo gde bi mogla lako da prevue noem i pusti da ivot istee iz nje. Tako e biti da je Smrt dola po mene, a ne po Morganu. Ako joj treba krv, neka uzme moju. Ali Morgana je

ostavila no; nee se obesiti niti presei vene. Svakako je otila kod majke po savet i utehu. Vratie se jednog dana, a ako se i ne vrati, to je u rukama Boginje. Kada je opet ostala sama, izila je iz kue i, pod bledim sjajem mladog meseca, popela se stazom do svog ogledala. Artur je krunisan za kralja, pomislila je; sve na emu sam radila proteklih dvadeset godina desilo se. A ipak sam ostala sama i naputena. Neka bude Boginjina volja sa mnom, ali daj da jo jednom vidim lice svoje keri, svog jedinog deteta, pre nego to umrem; daj da saznam da e sa njom sve biti u redu. Majko, u tvoje ime. Ali lice ogledala pokazivalo je samo tiinu i senke, a iza svega toga ma u rukama njenog sina, Balana. Govori Morgana... Sitni, tamni veslai nisu me dva puta pogledali; navikli su na Vivijenine dolaske i odlaske u odei kakvu bi odabrala, i ta god svetenica odluila, njima se inilo u redu. Niko nije ni pokuao da mi se obrati, a to se mene tie, odluno sam drala lice okrenuto ka spoljanjem svetu. Trebalo je da se iskradem iz Avalona tajnom stazom. Ovako, brodom, Vivijen e svakako uti da sam otila... ali ak ni sebi se nisam usuivala da priznam strah koji me je spreavao da poem tajnom stazom, jer me moda koraci ne bi odveli na kopno, nego u onu udnu zemlju gde raste nepoznato cvee i drvee, nedirnuto ljudskom rukom, i gde sunce nikada ne sija, i gde podrugljivi pogled vilinske ene vidi pravo u moju duu. Jo sam nosila bilje, vezano u vreici za pojasom, ali kako se brod udaljavao, gonjen tihim veslima, u magle Jezera, odvezala sam vreicu i pustila je da padne u vodu. Kao da je tamo pod povrinom Jezera neto blesnulo, nalik na senku... sjaj zlata, moda dragulja; ali odvratila sam pogled, znajui da veslai ekaju da podignem maglu. Avalon je leao iza mene, naputen; Ostrvo je lealo pod izlazeim suncem, ali nisam se okrenula da poslednji put pogledam Tor i prsten od kamenja. Neu da budem Vivijenina igraka, da rodim bratovljevog sina za neku tajnu svrhu Gospe od Jezera. Nekako uopte nisam sumnjala u to da e biti sin. Da sam verovala da u roditi ker, ostala bih u Avalonu, podarivi Boginji ker koju sam joj dugovala. Nikada, tokom svih proteklih godina, nisam prestala da alim to mi je Boginja poslala sina, umesto ker koja bi joj sluila u hramu i u gaju. I tako sam poslednji put izgovorila magijske rei, bar sam tako verovala, i magle su se povukle, i stigli smo do obale Jezera. Oseala sam se kao da se budim iz dugog sna. Kada sam prvi put ugledala Avalon, upitala sam je li stvaran; setila sam se sada ta mi je Vivijen tom prilikom odgovorila: "Stvarniji je od svakog drugog mesta." Ali vie nije bio stvaran. Gledala sam obinu trsku i mislila, samo ovo je stvarno, a godine u Avalonu su samo san koji e izbledeti i nestati kada se probudim. Padala je kia; kapi su hladno pljuskale u Jezero. Prebacila sam teki ogrta preko glave i stupila na stvarnu obalu, gledajui na trenutak kako brod ponovo zalazi u maglu, a onda sam se odluno okrenula. Ni na trenutak se nisam dvoumila kuda u poi. Ne u Kornvol, mada mi je dua eznula za zemljom mog detinjstva, za dugakim prstima stenja koje se protee u tamno more, za dubokim i senovitim dolinama izmeu strmih litica, za voljenom i poluzaboravljenom obalom oko Tintagela. Igrena bi me rado primila tamo. Ali ona je bila zadovoljna izmeu manastirskih zidova, i meni se inilo dobro da tamo ostane neuznemiravana. A nisam ni pomislila da odem kod Artura, mada bi se svakako saalio nada mnom i pruio mi zaklon. Boginja je postupala sa nama na svoj nain. Oseala sam nekakvo nejasno aljenje zbog onoga to se desilo onog jutra - ono to smo uinili kao Bog i Boginja moralo se zbog obreda, ali ono to se desilo u zoru, to smo uinili mi. Ali i to je bilo po volji Boginje. Samo ljudska vrsta pravi razlike zbog stepena srodstva; ivotinje ne znaju nita o tome, i uostalom, mukarac i ena su samo ivotinje. Ali iz ljubaznosti prema Arturu, koji je odgajen kao hrianin, on nikada ne

treba da sazna da je zaeo sina pri onome to bi smatrao za straan greh. to se mene tie, nisu me odgajili monasi, niti su uticali na mene. Dete koje sam nosila u materici - to sam vrsto odluila - ne potie od nekog smrtnika. Poslao mi ga je Kralj Jelen, Rogati, i bilo je zakonito kao i svako dete zaklete svetenice. I stoga sam pola ka severu, bez straha od dugog putovanja preko movara i pustara koje e me na kraju dovesti do kraljevstva Orkni, i do moje roake Morgoze.

MerionCimerBredli, MAGLEAVALONA(II)
Prevela Zvezdana elmi Knjiga druga UZVIENA KRALJICA 1. Daleko na severu, gde je Lot bio kralj, sneg je debelo pokrivao pustare, i ak i u podne esto je bilo magle. U retkim danima kada je sijalo sunce mukarci su mogli da izau u lov, ali ene su bile zarobljene u zamku. Morgoza, dokono okreui preslicu - mrzela je predenje kao i uvek, ali u sobi je bilo suvie mrano za neki finiji posao - osetila je ledenu promaju sa otvorenih vrata i podigla pogled. Progovorila je sa blagim prebacivanjem. "Suvie je hladno za to, Morgana, a itavog dana si se alila da ti je zima; hoe da nas sve pretvori u ledenice?" "Nisam se alila", rekla je Morgana. "Jesam li rekla i re? Soba je pretrpana i smrdi na dim. Htela sam samo da se nadiem - nita vie!" Zatvorila je vrata i vratila se do vatre, trljajui ake i stresajui se. "Nije mi bilo toplo jo od ravnodnevice." "Nimalo ne sumnjam u to", rekla je Morgoza. "Tvoj mali putnik, tamo unutra, otima ti svu toplotu iz kostiju - njemu je toplo i udobno, a majka mu se smrzava. Uvek je tako." "Barem je ravnodnevica prola, ranije svie i kasnije se smrkava", rekla je jedna od Morgozinih ena. "A za nedelju ili dve, moda e vaa beba biti sa vama..." Morgana nije odgovorila, nego je ostala kraj vatre, drhtei i trljajui ake kao da je bole. Morgoza je pomislila da devojka izgleda kao sopstvena senka, lica smralog i otrog, ruku koatih kao u kostura u poreenju sa ispupenim stomakom trudnice. Pod oima je imala velike tamne podonjake, a kapci su joj bili crveni kao da neprestano plae; ali tokom svih meseci koje je Morgana provela u njenoj kui, Morgoza je nije videla da proliva ni suzu. Uteila bih je, ali kako, kada ne plae? Morgana je nosila Morgozinu staru haljinu, nekada tamnoplavu, sada izbledelu i iskrzanu, i smeno predugaku. Delovala je neuredno, gotovo zaputeno, i Morgozi se inilo da njena roaka uopte ne mari za to da se lati igle i konca i malo upristoji odeu. I lanci na nogama toliko su joj otekli da su se prelivali preko cipela; to je bilo stoga to je u ovo doba godine mogla da jede samo usoljenu ribu i staro povre. Svima je bila potrebna svea hrana, ali po ovakvom vremenu bilo ju je teko nabaviti. Pa, moda e mukarci imati sree u lovu, pa e moi da iznese pred Morganu malo sveeg mesa; posle etiri svoje trudnoe, Morgoza je poznavala veitu glad pred poroaj. Jednom, setila se, kada je bila trudna sa Gavenom, otila je u mlekarnik i pojela aku gline koju su uvali radi zatvaranja posuda. Jedna stara babica rekla joj je da, kada trudnica osea nezadrivu potrebu da jede udne stvari, to znai da su ba one detetu potrebne i da treba da mu ih prui. Moda e sutra imati svee bilje iz planinskog potoka - za tim udi svaka trudnica, naroito krajem zime. Morganina divna tamna kosa bila je zamrena - izgledala je kao da se nije oeljala va nedeljama. Sada se okrenula od vatre, uzela ealj sa police i poela da elja jednog od Morgozinih pasa. Bolje bi ti bilo da malo uredi svoju kosu, pomislila je Morgoza, ali outala je; Morgana je u poslednje vreme bila toliko nervozna da je bolje bilo ni ne obraati joj se. To je sasvim prirodno pred sam poroaj, pomislila je, gledajui devojine mrave ruke kako provlae ealj kroz pseu dlaku; kuence je kevtalo i cvilelo, a Morgana ga je umirivala glasom blaim nego kad se obraala ljudima. "Ne moe jo dugo trajati, Morgana", neno je rekla Morgoza. "Do praznika svea svakako e se poroditi." "Jedva ekam." Morgana je jo jednom pomilovala psa i spustila ga na pod. "Eto, sad si dovoljno pristojan da sedi meu damama, maleni... kako si sad lep, tako oeljan!"

"Podloiu vatru", rekla je jedna od ena, po imenu Bet, spustivi preslicu i ubacivi klupe u kotaricu sa vunom. "Mukarci e uskoro stii kui - ve se smrailo." Prila je vatri, saplela se o komad drveta i gotovo pala na ognjite. "Garete, tetoino mala, hoe li skloniti ovo smee?" Bacila je tap u vatru, a petogodinji Garet, koji je gurkao tapie okolo i poluglasno im priao, ispustio je krik besa - tapovi su mu bili vojska! "E, Garete, sad je mrak, i tvoja vojska mora pod atore", brzo je rekla Morgoza. Deko je, gunajui, odgurao tapie u ugao, ali dva je paljivo smestio pod tuniku - ti su bili deblji, a Morgana ih je pre nekoliko meseci izdeljala tako da lie na mukarce u lemovima i oklopima, i obojila im tunike sokom od bobica. "Hoe li mi napraviti jo jednog rimskog viteza, Morgana?" "Ne sada, Garete", odgovorila mu je. "Ruke me bole od zime. Moda sutra." Priao joj je i namrtio se, stojei joj tik uz koleno. "Kada u biti dovoljno veliki da idem u lov sa ocem i Agravenom?" "Tek kroz nekoliko godina, mislim", rekla je Morgana, smeei se. "Tek kada bude dovoljno visok da se ne izgubi u smetovima!" "Ali ja sam velik!" odgovorio je, malo se propevi na prste. "Vidi, kad sedi, vii sam od tebe!" Ljutito je utno stolicu. "Ovde nemam ta da radim!" Pa", rekla je Morgana, "uvek mogu da te nauim da prede, i onda ti nee biti dosadno." Podigla je Betinu preslicu i pruila mu je, ali on je ustuknuo i iskrivio lice. "Ja u biti vitez! Vitezovi ne moraju da predu!" "Ba teta", mrano je rekla Bet. "Moda ne bi nosili toliko tunika i plateva kada bi znali koliko je teko ispresti ih!" "Ali postojao je vitez koji je umeo da prede, bar tako kae pria", rekla je Morgana, pruivi ruke ka deaku. "Hodi ovamo. Ne, sedi na klupu, Garete, sada si preteak da bih te drala u krilu kao bebu. U davna vremena, pre nego to su doli Rimljani, iveo je vitez po imenu Ahil, i bio je pod kletvom; stara arobnica rekla je njegovoj majci da e on poginuti u boju, i zato ga je majka obukla u suknje i sakrila ga meu ene, pa je nauio da prede i tka i radi sve to rade devojke." "I, je li poginuo u boju?" "Jeste, jer kada je grad Troja bio opsednut, pozvali su sve vitezove i ratnike da dou i zauzmu ga, a Ahil je poao sa ostalima, i bio je najbolji od svih vitezova. Pria se da je mogao da bira, hoe li dugo poiveti u miru, umreti kao starac u svom krevetu i biti zaboravljen, ili e iveti kratko, umreti mlad i postati slavan, i on je odabrao slavu; tako mukarci priaju. Borio se sa vitezom iz Troje po imenu Hektor - mi bismo rekli Ektorijus..." "Je li to isti ser Ektorijus koji je odgajio naeg kralja Artura?" upitao je deak razrogaenih oiju. "Sigurno nije, jer ovo se desilo pre mnogo stotina godina, ali moda mu je to bio neki predak." "Kada ja budem na dvoru i kada postanem Arturov saputnik", poeo je Garet, oiju okruglih kao tanjirii, "biu najbolji ratnik i osvojiu sve trofeje na turnirima. ta je bilo sa Ahilom?" "Ne seam se - priu sam ula veoma davno, jo na Uterovom dvoru", odgovorila je Morgana, trljajui krsta kao da je bole. "Priaj mi o Arturovim vitezovima, Morgana. Ti si zaista videla Lanseleta, zar ne? I ja sam ga video, na kraljevom krunisanju - je li on ubio nekog zmaja? Priaj mi, Morgana..." "Ne gnjavi je, Garete, vidi da joj nije dobro", prekinula ga je Morgoza. "Otri u kuhinju i trai da ti daju komad hleba." Deko je izgledao naduren, ali ipak je izvadio ispod tunike izdeljanog viteza i otiao, poluglasno mu govorei. "Pa, ser Lanselete, idemo da pobijemo sve zmajeve iz Jezera..." "Zna da pria samo o ratu i ratovanju", nestrpljivo je rekla Morgoza, "i o svom dragom Lanseletu, kao da nije dosta to to je Gaven ve otiao u rat sa Arturom! Nadam se da e, kad Garet odraste, u zemlji vladati mir!" "Bie mir", odustno je rekla Morgana, "ali to nee biti vano, jer e umreti od ruke svog najboljeg prijatelja..."

"ta?" uzviknula je Morgoza, ali devojine oi bile su prazne i rastrojene; Morgoza ju je blago protresla. "Morgana!" povikala je. "Morgana, jesi li bolesna?" Morgana je zamirkala i odmahnula glavom. "Izvini - ta si mi rekla?" "ta sam ti rekla? Bolje ponovi ta si ti rekla meni!" uzviknula je Morgoza, ali kad je srela Morganin uznemireni pogled, sva se najeila. Pogladila ju je po ruci, zakljuivi da je maloas bila u bunilu. "Izgleda da si zaspala otvorenih oiju." Nije elela da pomisli kako je Morgana imala trenutak Vida. "Mora bolje paziti na sebe, Morgana, jedva jede, ne spava..." "Od hrane mi je muka", uzdahnula je Morgana. "Da je bar leto, mogla bih da jedem voe... noas sam sanjala da jedem jabuke iz Avalona..." Glas joj je zadrhtao i brzo je spustila glavu kako Morgoza ne bi videla suze kako joj se otkidaju sa trepavica; ali stegla je pesnice i nije zaplakala. "Svima nam je dosadila usoljena riba i dimljena slanina", rekla je Morgoza, "ali ako je Lot imao dobar lov, mora jesti malo sveeg mesa." Morgana je, pomislila je, u Avalonu nauila da ne obraa panju na glad, e i zamor; sada, ovako trudna, kada bi mogla malo da se opusti, odluila je da sve trpi ne alei se. "Ti si uila za svetenicu, Morgana, i nauila si da posti, ali tvoje dete ne moe da trpi glad i e, a ti si suvie mrava..." "Ne zavitlavaj me!" ljutito je rekla Morgana, pokazavi svoj ogroman trbuh. "Ali ruke i lice su ti sama kost i koa", rekla je Morgoza. "Ne sme tako da se izgladnjuje, imae dete i mora da misli na njegovo dobro!" "Misliu na njegovo dobro kada ono bude mislilo na moje!" obrecnula se Morgana, ustajui, ali Morgoza ju je uhvatila za ruke i primorala da ponovo sedne. "Drago dete, znam kroz ta prolazi, ja sam rodila etvoro dece. Ovih nekoliko poslednjih dana gori su od svih prethodnih meseci!" "Trebalo je da budem pametna i da ga se oslobodim dok je bilo vreme!" Morgoza je zaustila da otro odgovori, ali ipak je samo uzdahnula. "Prekasno je da se kaje to nisi uinila ovako ili onako; jo deset dana, i sve e se zavriti." Izvukla je svoj ealj ispod tunike i poela da elja Morganinu zamrenu kosu. "Pusti", otresla se Morgana, sklanjajui glavu od elja. "Sama u se oeljati sutra. Bila sam preumorna da mislim na to. Ali ako ti je muka da me gleda ovako zaputenu - pa, daj mi taj ealj!" "Mirno sedi, lenavan ", rekla je Morgoza. "Zar se ne sea, kad si bila devojica u Tintagelu, plakala si da te ja eljam jer je tvoja dadilja - kako li se ono zvala... setila sam se, Gvenis, tako je - jako ti je upala kosu, a ti si govorila: 'Neka me elja tetka Morgoza'?" Provlaila je ealj kroz vorove, gladei pramen po pramen, neno milujui Morganu. "Ima divnu kosu." "Tamna je i gruba kao konjska dlaka usred zime!" "Ne, meka je kao vuna crne ovce i sjajna kao svila", odgovorila je Morgoza, jo gladei tamno pramenje. "Mirno sedi, da ti je upletem... Oduvek sam elela devojicu, da je lepo oblaim i upliem joj kosu... ali Boginja mi je poslala same sinove, i zato ti mora da mi bude kerka sad, kad sam ti potrebna..." Privila je takmnokosu glavu na grudi, i Morgana je ostala tako, drhtei od neprolivenih suza. "Oh, mirno, mirno, malena, ne plai, nee jo dugo trajati, mir, mir... nisi se dovoljno pazila, treba ti majinska briga, malena moja..." "Samo je... ovde tako mrano... eljna sam sunca..." "Preko leta imamo i previe svetla, vidno je sve do ponoi", rekla je Morgoza, "i zato je zimi ovako." Morgana se jo tresla od nekontorlisanih jecaja, a Morgoza ju je vre zagrlila i poela blago da je njie. "Mir, malena, lenavan , mir, znam kako ti je... nosila sam Gavena u najmranije doba zime. Bilo je mrano i olujno kao i sada, a ja sam imala samo esnaest godina i bila sam strano uplaena, tako sam malo znala o deci, alila sam to nisam ostala kao svetenica u Avalonu, ili na Uterovom dvoru, ili bilo gde drugde samo da nisam ovde. Lot je stalno bio u ratovima, mrzela sam sebe to sam ogromna, stalno mi je bilo muka, bolela su me lea i bila sam ostavljena sama sa nepoznatim enama. Moe li da poveruje, itave te zime krila sam u krevetu

svoju staru lutku i svake noi je grlila i plakala nad njom dok ne bih zaspala. Kakvo sam dete bila! Ti si barem odrasla ena, Morgana." "Prestara sam da se ovako ponaam", zagrcnula se Morgana, ali i dalje je grlila Morgozu, a ona ju je milovala po kosi. "A sada je to dete koje sam rodila pre nego to sam odrasla otilo u rat oprotiv Saksonaca", rekla je, "a ti, koju sam drala u krilu kao lutkicu, ti e roditi svoje dete. Ah, da, znala sam da ima neto to elim da ti kaem: kuvareva ena, Marged, rodila je dete - sigurno je zato jutros kaa bila puna grudvica - pa emo imati dojilju pri ruci. Mada, moda, kada bude videla bebu, svakako e poeleti da sama doji svoje dete." Morgana je nainila pokret pun gaenja, i Morgoza je morala da se nasmei. "To sam i ja mislila, pre nego to bih rodila svako dete, ali kad bi ih jednom pogledala u lice, oseala sam da nisam u stanju da ih ispustim iz zagrljaja." Osetila je da se Morgana trgla. "ta je bilo, Morgana?" "Bole me lea; predugo sam sedela", odgovorila je Morgana, naglo ustavi i preavi preko sobe, trljajui krsta. Morgoza je zamiljeno zakiljila; da, stomak joj se u poslednjih par dana primetno spustio, sada nee jo dugo trajati. Treba da se postara da se kreveti u enskoj sobi ispune sveom slamom i da babice budu pri ruci. Lotovi ljudi nali su jelena u bregovima; kad je bio oderan i oien, miris peenja nad velikom vatrom ispunio je itav zamak; ak ni Morgana nije odbila komad presne digerice sa koje je kapala krv - to je po obiaju bilo odvajano za ene koje nose dete. Morgoza je videla kako joj se lice gri od gaenja, kao i njoj kad su joj tokom trudnoa davali sline stvari, ali Morgana je, kao i Morgoza nekada, gladno vakala zalogaj, jer telo joj je zahtevalo hranu, iako joj se um bunio. No, kasnije, kad je meso bilo gotovo i kad ga je posluga sekla i raznosila, odbila je da ga uzme. Morgoza je uzela komad mesa i stavila ga Morgani u tanjir. "Pojedi ga", naredila je. "Ne, Morgana, posluae me, ne moe tako izgladnjivati i sebe i dete." "Ne mogu", poluglasno je rekla Morgana. "Pozlie mi - skloni ga na stranu i pokuau kasnije da ga pojedem." "ta ne valja?" Morgana je oborila glavu. "Ne mogu da jedem... meso jelena", promrmljala je, "jela sam ga za Beltan kada... i sada mi je muka od tog mirisa..." A dete je zaeto kraj obrednih vatri Beltana. ta je toliko mui? To bi trebalo da bude prijatno seanje, pomislila je Morgoza, smeei se pri seanju na slobode Beltana. Upitala se da nije devojka pala u ruke nekog posebno grubog mukarca, pa je pretrpela neto nalik na silovanje - to bi objasnilo njen gnev i oaj zbog trudnoe. Ipak, to je uinjeno uinjeno je, a Morgana je dovoljno odrasla da zna kako nisu svi mukarci grubijani, makar da je sluajno naila na takvog koji nije ni nean ni vet sa enama. Morgoza je uzela komad raanog hleba i natopila ga u sok od peenja u tanjiru. "Onda pojedi ovo - i to je korisno koliko i meso", rekla je, "a ja sam ti spremila aj od ruinih plodova; gorak je i prijae ti. Seam se koliko sam u trudnoi elela kisele stvari." Morgana je posluno jela, i Morgozi se uinilo da joj se lice malo zarumenelo. Napravila je grimasu od gorkog napitka, ali ga je ipak edno ispila. "Ne svia mi se", rekla je, "ali udno, ne mogu da prestanem da ga pijem." "Tvoje dete ga eli", ozbiljno je rekla Morgoza. "Bebe u materici znaju ta je dobro za njih i zahtevaju da to jedemo i pijemo." Lot, koji je sedeo izmeu dvojice svojih lovaca, prijateljski se nasmeio svojoj svastiki. "Stara i mrava ivotinja, ali dobra veera za poznu zimu", rekao je. "Drago mi je to nismo naili na noseu koutu. Videli smo ih tri, ali rekao sam ljudima da ih ostave na miru, i ak smo vratili i pse - hou da se jeleni razmnoavaju na miru, a vidim da im je vreme, jer mnoge koute su teke." Zevnuo je i uzeo u krilo malog Gareta, lica masnog i sjajnog od mesa. "Uskoro e biti

dovoljno veliki da poe sa nama u lov", rekao je. "Svakako zajedno sa malim vojvodom od Kornvola." "Ko je vojvoda od Kornvola, oe?" upitao je Garet. "Pa, beba koju Morgana nosi", odgovorio je Lot, smeei se, a Garet se zagledao u Morganu. "Ne vidim nikakvu bebu. Gde je tvoja beba, Morgana?" Morgana se nelagodno nasmejala. "Idueg meseca u ti je pokazati." "Hoe li ti je doneti prolena vila?" "Moglo bi se rei", odgovorila je Morgana, nehotice se osmehnuvi. "Kako moe beba da bude vojvoda?" "Moj otac je bio vojvoda od Kornvola. Ja sam njegovo jedino brano dete. Kada je Artur doao na presto, vratio je Tintagel Igreni; od nje u ga naslediti ja, a od mene moji sinovi, ako ih budem imala." Morgoza se zagledala u mladu enu. Njen sin blii je prestolu od mog Gavena, pomislila je. Ja sam Igrenina roena sestra, a Vivijen joj je samo polusestra, pa je Gaven blii roak od Lanseleta. Ali Morganin sin bie Arturov neak. Pitam se je li Morgana pomislila na to? "Znai, Morgana, tvoj sin je vojvoda od Kornvola..." "Ili vojvotkinja", opet se nasmeila Morgana. "Ne, vidim po tvom stomaku, nizak je i irok, vidi se da e biti sin", rekla je Morgoza. "Rodila sam etvoro i gledala sam moje ene tokom trudnoe..." Zlobno se nasmeila Lotu. "Moj mu veoma ozbiljno shvata onu staru izreku po kojoj je kralj otac svog naroda!" Lot se dobroudno nasmeio. "Mislim da je poteno da moji zakoniti sinovi, deca moje kraljice, imaju dosta polubrae; lea su nezatiena bez brae, kae se, a ja imam mnogo sinova... Hajde, roako, hoe li da uzme harfu i da nam malo peva?" Morgana je odgurnula od sebe ostatak natopljenopg hleba. "Suvie sam jela da bih sad pevala", rekla je, mrtei se, i poela ponovo da hoda salom, a Morgoza je primetila da opet pritiska krsta. Garet je poao za njom i povukao je za suknju. "Pevaj mi. Pevaj mi onu pesmu o zmaju. Morgana." "Suvie je duga za veeras - ti uskoro mora u krevet", odgovorila mu je, ali je otila u ugao, uzela malu harfu koja je tamo stajala i sela na klupu. Dodirnula je nekoliko struna, sagnula se da podesi jednu od njih, a onda je zapevala vojniku vinsku pesmu. Lot se pridruio horu, kao i njegovi ljudi, i njihovi grubi glasovi podigli su se do zadimljenih greda pod tavanicom: Saksonci dolaze nou, dok sav poten narod spava, ubijaju i sve ene, za krevet im je bolja krava! "Tu pesmu svakako nisi nauila u Avalonu, roako", iscerio se Lot, kad je Morgana ustala da odloi harfu. "Pevaj jo", molio je Garet, ali ona je odmahnula glavom. "Nemam daha za pevanje", rekla je. Spustila je harfu i uzela preslicu, ali trenutak kasnije spustila ju je i opet poela da etka salom. "ta te mui, devojko?" upitao je Lot. "Nemirna si kao medved u kavezu!" "Lea me bole od sedenja", rekla je, "a od tog mesa to me je tetka naterala da pojedem sada me boli stomak." Prinela je ruke leima i iznenada se previla kao da ju je uhvatio gr; potom je prestraeno kriknula, a Morgoza, koja ju je paljivo gledala, videla je kako predugaka haljina postaje tamna i vlana, natopljena tenou sve do kolena. "Oh, Morgana, upikila si se!" povikao je Garet. "Ti si suvie odrasla da se tako upiki mene bi dadilja istukla da sam to uradio!" "Pst, Garete!" otro je rekla Morgoza i urno prila Morgani, koja je stajala presamiena, lica

crvenog od iznenaenja i stida. "U redu je, Morgana", rekla je, uhvativi je pod ruku. "Da li te boli ovde - i ovde? Znala sam. Poela si da se poraa, zar nisi znala?" A kako bi i znala? Ovo joj je prvo dete, a Morgana nikada nije volela da slua enske prie, pa nije prepoznala znake. Mora da je itavog dana oseala prve bolove. Pozvala je Bet. "Povedi vojvotkinju od Kornvola u ensku sobu i pozovi Megan i Branven. I raspustite joj kosu; ne sme imati na sebi nita vezano ni savijeno." Pogladila je Morganu po kosi. "Volela bih da sam znala za ovo kad sam ti jutros uplela kosu - brzo u doi i ostau sa tobom, Morgana." Gledala je devojku kako izlazi, teko oslonjena o dadiljinu ruku. Potom se obratila Lotu. "Moram da odem kod nje. To joj je prvo dete, i bie prepadnuta, sirotica." "Nema razloga za urbu", mirno je odgovorio Lot. "Poto joj je prvi put, potrajae itavu no, i imae vremena da je dri za ruku." Dobroudno se nasmeio svojoj eni. "Ba ti se uri da na ovaj svet donese suparnika naem Gavenu!" "Kako to misli?" tiho ga je upitala. "Sasvim jednostavno - Artur i Morgana roeni su iz jedne materice, i njen sin je blii prestolu od naeg." "Artur je mlad", hladno je rekla Morgoza, "i ima dovoljno vremena da zane deset sinova. Zato misli da mu ve sad treba naslednik?" Lot je slegnuo ramenima. "Sudbina je nepredvidiva", rekao je. "Artura kao da u bitkama titi arolija - i ne sumnjam da Gospa od Jezera ima neto sa tim, neka je prokleta - a Gaven je strano odan svome kralju. Ali sudbina moe da okrene lea Arturu, i ako taj dan doe, voleo bih da Gaven bude najblii prestolu. Razmisli dobro, Morgoza; ivot novoroeneta je nesiguran. Moda bi valjalo da zamoli svoju Boginju da mali vojvoda od Kornvola ne udahne drugi dah." "Kako bih mogla to da uinim Morgani? Pa ona mi je kao ker!" Lot je neno zagolicao enu pod bradom. "Ti si majka puna ljubavi, Morgoza, inae te ne bih voleo. Ali ne verujem da Morgana jako eli to dete. uo sam je kako govori da ali to ga nije pobacila..." "Bila je bolesna i umorna", ljutito je rekla Morgoza. "Zar misli da ja nisam govorila takve stvari, kad god bi mi dosadilo da guram okolo ogromnu stomainu? Sve ene to govore u poslednjim mesecima trudnoe." "Ipak, ako se Morganino dete rodi mrtvo, mislim da ne bi previe alila za njim. A ne bi trebala ni ti." Morgoza je poela da brani roaku: "Ona je dobra prema naem Garetu, pravi mu igrake i pria mu prie. Sigurna sam da e biti dobra majka i svome detetu." "Ipak, nama nije u interesu da Morgana shvati kako je njen sin Arturov nasledinik." Lot je zagrlio Morgozu. "Sluaj, mila, ti i ja imamo etvoricu sinova, i kada svi budu odrasli, svakako e se zavaditi - Lotija nije dovoljno veliko kraljevstvo za sve njih! Ali ako Gaven postane Vrhovni kralj, onda e se nai kraljevstvo za svakog od njih." Polako je klimala glavom. Lot nije voleo Artura, kao to nije ni Utera; ali nikada ne bi pomislila da je toliko nemilosrdan. "Znai, trai da ubijem njeno dete im se rodi?" "Ona je naa roaka i moj gost", rekao je Lot, "i stoga nam je svetinja. Ne bih eleo da na mene padne kletva edomora. Kaem ti samo ovo - ivot novoroeneta je krhak, osim ako se o njemu vrlo paljivo stara, a ako Morgani bude teko, valjalo bi da niko nema vremena da se stara o bebi." Morgoza je stegnula zube i okrenula mu lea. "Moram da idem kod nje." Lot se iza nje smeio. "Dobro razmisli ta sam ti rekao, eno." U maloj odaji bila je spremljena vatra za ene; nad ognjitem se krkao kotao kae, jer no e biti duga. Bila je spremljena svea slama. Morgoza je zaboravila, kao i sve ene zadovoljne svojom decom, uase poroaja, ali od pogleda na sveu slamu zacvokotala je i stresla se. Morgani su obukli komotnu haljunu, a kosa joj je visila niz lea, rasputena; hodala je sobom gore-dole, oslonjena o Meganinu ruku. Sve je imalo prizvuk sveanosti, i zaista je i bilo sveanost za druge

ene. Morgoza je prila roaci i uzela je pod ruku. "Hodi, malo e hodati sa mnom, a Megan e poi da spremi pelene za bebu", rekla je. Morgana ju je pogledala, i Morgoza je pomislila da devojine oi izgledaju kao kod ivotinje u klopci, koja eka lovevu ruku da joj preree grlo. "Hoe li dugo trajati, tetka?" "Hajde, hajde, ne sme da misli mnogo unapred", neno je rekla Morgoza. "Ako ve mora, pomisli da si se, zapravo, poraala itavog dana, pa e sada ii sve bre." Ali u sebi je mislila drugaije. Nee joj biti lako, tako je sitna, a nije elela da rodi dete; svakako je eka duga i teka no... Potom se setila da Morgana ima Vid i da je ne vredi lagati. Potapala ju je po bledom obrazu. "Nije vano, dete, dobro emo te paziti. Uvek dugo traje s prvim detetom - niko ne voli da napusti udobno gnezdo - ali uiniemo sve to moemo. Je li neko doneo maku?" "Maku? Jeste, tu je, ali zato, tetka?" upitala je Morgana. "Zato, malena, to ako si ikada videla maku kako se maci, zna da ona za to vreme prede, a ne vriti od bola, i moda e ti njeno zadovoljstvo pri raanju pomoi da manje osea bolove", rekla je Morgoza, gladei malo, upavo stvorenje. "Ovu magiju za poroaj moda u Avalonu nisi videla. Da, sada moe da sedne i malo se odmori; i dri maku u krilu." Gledala je Morganu kako za trenutak mirno miluje maku, ali potom se opet previla od otrog bola, i Morgoza ju je brzo naterala da ustane i nastavi da hoda. "Sve dok bude mogla - tako ide bre", rekla je. "Umorna sam, tako sam umorna..." mrmljala je Morgana, privijajui se uz Morgozu, lica izoblienog kao da e zaplakati. "Volela bih da je majka ovde..." i brzo se ujela za usnu, kao da je poalila zbog trenutka slabosti, a onda je poela da polako koraa, gore-dole po pretrpanoj sobi. Sati su se polako vukli. Neke ene su spavale, ali bilo ih je dovoljno da se stalno smenjuju u hodanju uz Morganu, koja je vremenom postajala sve uplaenija i blea. Izilo je sunce, a babice jo nisu dozvolile Morgani da legne u slamu, mada je bila toliko umorna da se spoticala i jedva je koraala. U jednom trenutku rekla bi da joj je hladno i umotala bi se u krzneni ogrta; sledeeg asa bi ga zbacila, tvrdei da sva gori. Neprekidno je povraala, tako da je na kraju izbacivala samo zelenu u; nikako nije mogla da se zaustavi, mada su je terali da pije tople biljne napitke koje je edno iskapljivala. Ali potom bi ponovo poinjala da povraa, a Morgoza, koja ju je posmatrala, neprekidno mislei na Lotove rei, pitala se ima li potrebe da razmilja hoe li ga posluati ili nee... moglo se desiti da Morgana ne preivi ovakav poroaj. Na kraju vie nije mogla da hoda, pa su je pustili da legne, dahui i grizui usne od sve jaih bolova; Morgoza je kleknula kraj nje, drei je za ruku dok su se sati vukli. Podne je ve davno prevalilo kad ju je Morgoza tiho upitala: "Da li je on - otac deteta - mnogo krupniji od tebe? Ponekad, kad se beba tako dugo raa, to znai da se umetnula na oca i da je prevelika za majku." Upitala se, kao i vie puta ranije, ko je otac tog deteta. Videla je kako je na Arturovom krunisanju Morgana gledala Lanseleta; ako je dete njegovo, to bi moglo da objasni zato je Vivijen bila toliko besna, pa je sirota Morgana morala da pobegne iz Avalona... Tokom svih ovih meseci Morgana nije ni pomenula razloge zbog kojih je napustila hram, a za dete je rekla samo to da je zaeto kraj Beltanskih vatri. Vivijen je bila toliko nena prema Morgani da joj ne bi dozvolila da zatrudni sa bilo kim... Ali ako se Morgana pobunila protiv sudbine koja joj je odreena, ako je uzela Lanseleta za ljubavnika, ili ga je zavela za vreme Beltana, to bi objasnilo zato je Vivijenina svetenica, odabrana za narednu Gospu od Jezera, pobegla iz Avalona. Ali Morgana je opet izvrdala. "Nisam mu videla lice; doao mi je kao Rogati", rekla je, i Morgoza je znala, sa ono malo Vida to je imala, da je mlada ena lae. Zato? Sati su se vukli. Morgoza je jednom izila u glavnu salu, gde su se Lotovi ljudi kockali. Lot je sedeo i gledao ih, drei u krilu jednu od Morgozinih mladih slukinja i poigravajui se njenim grudima; kad je Morgoza ula, devojka je uplaeno podigla pogled i pokuala da ustane, ali Morgoza je slegnula ramenima. "Ostani gde si; nisi nam potrebna kao babica, a barem veeras u

ostati kraj svoje roake i neu imati vremena da se svaam sa tobom oko mesta u njegovom krevetu. Sutra e moda biti drugaije." Devojka je pognula glavu, pocrvenevi. "Kako ide Morgani, mila?" upitao je Lot. "Nije dobro", reklaje Morgoza. "Meni nikada nije bilo tako teko." Potom je besno povikala: "Jesi li urekao moju roaku da se ne bi podigla iz porodiljske postelje?" Lot je odmahnuo glavom. "Ti su zaduena za magiju u ovom kraljevstvu, gospo. Ne elim Morgani nikakvo zlo. Sam Bog zna da bi bilo teta izgubiti jednu lepu enu - a Morgana je sasvim lepa, uprkos otrom jeziku! Ona je, uostalom, tvoja roaka, mila, a to samo ini stvari nezgodnije..." Morgoza se osmehnula muu. Ma kakve lepe igrake birao za krevet - a devojka koju je drao u krilu bila je upravo to - znala je da se njih dvoje dobro slau. "Gde je Morgana, majko?" upitao je Garet. "Rekla je da e mi danas izdeljati jo jednog viteza za igranje!" "Bolesna je, sine." Morgoza je duboko uzdahnula, jer ponovo ju je obuzela teka strepnja. "Uskoro e ozdraviti", rekao je Lot, "a onda e imati malog roaka da se igra sa tobom. Bie ti usvojeni brat i prijatelj - imamo izreku koja kee da roake veze traju tri kolena, a usvojenike sedam, a poto e ti Moganin sin biti ovoje, bie ti mnogo vie od brata." "Bie mi drago da imam druga", rekao je Garet. "Agraven me zavitlava i naziva me glupom bebom, i kae da sam suvie veliki za drvene vitezove!" "Pa, Morganin sin bie ti drug, kada malo odraste", rekla je Morgoza. "Prvo e liiti na kuence, dok ne otvori oi, ali za godinu ili dve bie dovoljno velik da se igrate zajedno. Ali Boginja slua molitve male dece, sine, i zato treba da se moli Boginji da te uje i podari Morgani jakog i zdravog sina, a ne da joj se prikae kao Smrt..." i tu je poela da plae. Garet je zaueno gledao majine suze. "Je li tako loe, mila?" upitao je Lot. Morgoza je klimnula glavom. No, nije bilo potrebe da plai dete. Obrisala je oi krajem suknje. Garet je podigao pogled. "Molim te, draga Boginjo, podari mojoj roaci Morgani snanog sina, pa da odsrastemo i zajedno budemo vitezovi." Morgoza je morala da se nasmeje i pogladi ga po bucmastom obrazu. "Takvu molitvu Boginja e sigurno usliiti. Sada moram da se vratim Morgani." Ali dok je izlazila iz sale, oseala je na sebi Lotov pogled, i setila se ta joj je ranije rekao - da bi za sve njih bilo bolje da Morganin sin ne ostane u ivotu. Bila bih zadovoljna i da Morgana preivi sve ovo, pomislila je i prvi put je poalila to tako malo zna o magiji Avalona, sada, kada joj je potrebna neka arolija kojom bi olakala muke Morgani. Devojci je tako teko, tako strano, nijedan njen poroaj nije se mogao porediti sa ovim... Vratila se u ensku sobu. Babice su sada naterale Morganu da klei u slami, kako bi pomogla detetu da isklizne iz materice; ali ona je visila izmeu njih potpuno beivotno, pa su dve ene morale da je pridravaju. Sada je isprekidano vritala, povremeno grizui usne kako bi savladala krike, pokuavajui da bude hrabra. Morgoza je prila i kleknula kraj Morgane u okrvavljenu slamu; pruila je ruke, i Morgana ih je zgrabila, gledajui u Morgozu gotovo bez prepoznavanja. "Majko!" uzviknula je. "Majko, znala sam da e doi..." Potom joj se lice ponovo zgrilo i zabacila je glavu, usta izoblienih od bezglasnog vriska. Oglasila se Megan. "Drite je, gospo - ne, nego iza lea, tako, drite je uspravno..." i Morgoza je uhvatila Morganu ispod ruku, oseajui kako devojka drhti, gri se i jeca dok se borila i otimala, slepo, da ih se oslobodi. Vie nije bila u stanju da im pomae, ak ni da ih pusti da uine to god mogu, nego je glasno vritala kad god bi je dodirnule. Morgoza je zamurila, ne elei da gleda dok je svom snagom drala Morganino krhko telo koje se grilo. Ponovo je vrisnula: "Majko! Majko!", ali Morgoza nije znala da li priziva Igrenu ili Boginju. Potom se skljokala u Morgozino naruje, gotovo onesveena; u sobi se osetio otar zadah krvi, i Megan je podigla neto tamno i naborano.

"Pogledajte, gospo Morgana", rekla je, "imate divnog sina...", a potom se nagnula nad njim, duvajui u malena usta. Zauo se otar, besan zvuk, krik novoroeneta besnog to se nalo u hladnom svetu van majke. Ali Morgana je leala u Morgozinom naruju, potpuno iscrpljena, i nije imala snage ni da otvori oi i pogleda svoje dete. Beba je bila oprana i povijena; Morgana je popila olju vrelog mleka sa medom i sa travama protiv krvarenja, i sada je leala dremajui, umorna, i nije se ak ni promekojila kada se Morgoza sagnula da je poljubi u elo. Preivee i ozdravie, mada Morgoza nikada nije videla tako teak poroaj, i bilo je neobino to e i majka i dete ostati ivi. A babica je rekla da je, posle ovolikih tekoa, malo verovatno da e Morgana ikada vie zaeti. to je sasvim dobro, pomislila je Morgoza. Sada je shvatila da su njeni poroaji, koji nisu bili nimalo laki, bili sitnica u poreenju sa ovim. Podigla je povijeno dete i zagledala se u maleno lice. Izgleda da je lepo disao, mada ponekad, kada dete ne zaplae odmah nego mu treba disati u usta, kasnije ponovo prestane da die i umre. Ali deai je imao zdravu ruiastu boju, ak su mu i noktii bili ruiasti. Tamna kosa, potpuno ravna, fine tamne maljice na rukama i nogama - da, ovo je dete vilinske loze, kao i Morgana. Moda je zaista Lanseletov sin, i stoga dvostruko blii Arturovom prestolu. Dete bi smesta trebalo predati dojilji... i tu je Morgoza poela da okleva. Nesumnjivo e, kad se malo odmori, Morgana eleti da uzme i podoji svoje dete; uvek tako biva, ma koliko poroaj bio teak. A to je bio tei, to vie majka uiva u negovanju svoje bebe; to se vie muila, vie osea ljubav i divljenje kada joj se beba konano nae na grudima. A potom je i nehotice pomislila na Lotove rei: Ako elim da vidim Gavena na prestolu, to dete mu stoji na putu. Nije elela da ga slua dok je to govorio, ali sada, dok je zaista drala dete u rukama, nije mogla da potisne misao da ne bi bilo loe ako bi dadilja sluajno suvie pritisnula dete ili ako bi bilo preslabo da sisa. A ako ga Morgana uopte ne uzme u ruke niti ga podoji, nee joj biti suvie ao; ispae da je bila volja Boginje da ne preivi... elim samo da je potedim tuge... Morganino dete, verovatno i Lanseletovo, sa dvostrukim nasleem kraljevske loze Avalona... ako se Arturu neto desi, narod e prihvatiti ovo dete za vladara. Ali nije bila sigurna da je to Lanseletovo dete. I mada je Morgoza rodila etiri sina, Morgana je bila ona devojica koju je mazila i pazila kao lutku, i nosila je u naruju; eljala ju je, umivala i donosila joj poklone. Moe li to da uini Morganinom detetu? Ko moe rei da Artur nee imati deset sinova od svoje kraljice, ko god da ona bila? Ali Lanseletov sin... da, Lanseletovog sina bi bez kajanja mogla da prepusti smrti. Lanselet nije bio blii roak Arturu nego Gaven, ali Artur ga je ipak vie voleo i stalno se savetovao sa njim. Ba kao to je ona uvek bila u Vivijeninoj senci, zanemarena sestra, preskoena u korist Vrhovne kraljice - nikada nije oprostila Vivijeni to je za Utera odabrala Igrenu - isto tako e odani Gaven uvek biti u senci prodornijeg Lanseleta. Ako se Lanselet poigrao sa Morganom ili je obeastio, to je samo razlog vie da ga mrzi. Jer nije bilo razloga da Morgana nosi Lanseletovo kopile u tajnosti i tuzi. Zar Vivijen misli da je njen dragi sin moda suvie dobar za Morganu? Morgoza je znala da je devojka kriom preplakala sve ove duge mesece; je li bila bolesna od ljubavi i naputena? Vivijen, prokleta bila, koristi ivote kao kockice za igru! Bacila je Igrenu Uteru u naruje, ni ne pomislivi na Gorloasa, uzela je Morganu za Avalon; hoe li upropastiti i Morganin ivot? Kad bi samo mogla da bude sigurna da je ovo Lanseletovo dete! Kao to je alila, dok se Morgana poraala, to ne poznaje dovoljno magije da joj olaka muke, tako je sada zaalila to ne zna odgovarajue arolije. Dok je ivela u Avalonu, nije je zanimalo niti je imala upornosti da prouava druidsku mudrost. No ipak, poto ju je odgajala Vivijen, nauila je poneto od svetenica koje su je mazile i razmazile; usput i ne razmiljajui,

da bi udovoljile detetu, pokazale su joj neke jednostavije arolije i magije. Pa, sada bi mogla da ih upotrebi. Zatvorila je vrata sobe i potpalila novu vatru; odsekla je tri vlasi meke deije kose, a potom se sagnula nad usnulom Morganom da i njoj odree nekoliko vlasi. Ubola je detetu prst svojim makazicama, brzo ga uljuljkavi da utia ljutitu dreku; potom je ubacila tajne trave u vatru zajedno sa kosom i krvlju, apnula re koju je znala i zagledala se u plamen. I ostala bez daha kada se plamen uskovitlao, pa zamro, i kada se u nju za trenutak zagledalo lice - mlado lice, okrueno plavom kosom i poluzaklonjeno rogovljem koje je bacalo senku preko plavih oiju tako nalik na Uterove... Morgana je govorila istinu kada je rekla da joj je doao kao Rogati Bog; a ipak je lagala... Morgana je morala da zna; upriliili su Sveti Brak za Artura, pre nego to je krunisan. Je li Vivijen planirala i ovo, dete koje e biti roeno sa dvostrukim nasleem kraljevske loze? Zaula je tihi zvuk iza sebe i podigla pogled, pravo u Morganu koja se nekako podigla na noge i sada je stajala kraj kreveta, grevito se pridravajui, bleda kao smrt. Usne su joj se jedva micale; samo tamne oi, duboko upale od patnje, blistale su od plamena, zagledane u magine predmete sputene na pod pred ognjitem. "Morgoza", rekla je, "zakuni mi se - ako me voli, zakuni mi se - da nee ovo rei ni Lotu ni ikome drugom! Zakuni se, ili u te prokleti svim kletvama koje znam!" Morgoza je spustila dete u kolevku i okrenula se Morgani, uhvativi je za ruku da je povede nazad u krevet. "Hodi, lezi, odmori se, malena - moramo da razgovaramo o ovom. Artur! Zato? Je li to Vivijenino delo?" Morgana je ponovila, jo uznemirenija. "Zakuni se da nee nita rei! Zakuni se da nee vie govoriti! Zakuni se! Zakuni se!" Oi su joj divlje blistale. Morgoza se zagledala u nju, uplaena da e pasti u groznicu. "Morgana, dete..." "Zakuni se! Ili u te prokleti vetrom i vatrom, morem i kamenom..." "Ne!" Morgoza ju je prekinula, uhvativi je za ruke u pokuaju da je smiri. "Evo, kunem se, kunem se." A nije elela da se zakune. Trebalo je da odbijem , pomislila je, trebalo da da razgovaram sa Lotom... ali bilo je prekasno, sad se ve zaklela... a nije nimalo elela da je prokune svetenica iz Avalona. "A sad mirno lezi", tiho je rekla. "Mora da spava, Morgana." Devojka je sklopila oi, a Morgoza je sedela kraj nje i zamiljeno joj gladila ruku. Gaven je Arturov ovek, ma ta se desilo, razmiljala je. Lot se nee okoristiti ako on dospe na presto. Ovo - ma koliko Artur imao sinova, ovo mu je prvenac. Artur je odgajen kao hrianin i stalo mu je da vlada hrianima; smatrae dete plodom rodoskrvnua i stoga sramotom. Dobro je znati neku runu tajnu o kralju. Uostalom, mada volim Lota, postarala sam se da doznam odreene pojedinosti o njegovim gresima i podlostima. Dete se probudilo u kolevci i zaplakalo. Morgana, kao i sve majke kada se dete oglasi, otvorila je oi na taj zvuk. Bila je preslaba i da se pomeri, ali je apnula: "Moja beba - je li to moja beba? Morgoza, elim da uzmem moju bebu u ruke." Morgoza se sagnula da podigne mali zaveljaj iz kolevke, ali je zastala; ako Morgana jednom uzme dete, poelee da ga podoji, zavolee ga, poee da se brine za njegovo dobro. Ali ako dete bude predato dojilji pre nego to ga majka i vidi... pa, onda nee oseati prema njemu gotovo nita, i mali e zaista postati pravi sin svojih usvojenih roditelja. Bilo je sasvim dobro gajiti Arturovog prvoroenog sina, sina koga se ne usuuje da prizna, tako da osea najdublju odanost prema Lotu i Morgozi kao prema pravim roditeljima; tako e mu braa biti Lotovi sinovi, a ne deca koju e Artur moda imati kad se oeni. Niz Morganino lice su tekle suze. "Daj mi moju bebu, Morgoza", preklinjala je, "daj mi da je

uzmem u ruke, elim da ga vidim..." Morgoza je odgovorila neno ali nepokolebljivo. "Ne, Morgana; nisi dovoljno snana da ga dri, a kamoli da ga doji. Osim toga", brzo je smiljala la za devojku koja nema pojma o gajenju dece, "ako ga uzme makar jednom, nee pristati na dojiljine grudi, i zato joj ga moramo odmah odneti. Moe ga uzeti kada bude malo snanija i kada pone dobro da sisa." I, mada je Morgana zaplakala i pruila ruke, jecajui, Morgoza je iznela dete iz sobe. A sad, pomislila je, ovo e biti Lotov posinak i uvek emo imati oruje protiv Vrhovnog kralja. A udesila sam i da Morgana, kada prezdravi, ne mari mnogo za njega i da bude zadovoljna da mi ga prepusti. 2. Gvenvir, ker kralja Leodegranca, sedela je na visokom zidu oko bate, drei se obema rukama za kamenje, i gledala konje u dvoritu tale, duboko pod sobom. Iza sebe je oseala slatki miris kuhinjskog bilja, zaina i mirisnih trava koje je ena njenog oca koristila za spravljanje lekova i napitaka. Bata joj je bila jedno od omiljenih mesta, moda i jedini otvoreni prostor koji joj se zaista dopadao. Oseala se sigurnije meu etiri zida, po pravilu, ili kada bi bila bezbedno okruena - zidovi oko kuhinjske bate inili su je gotovo jednako bezbednu kao zamak. Odavde odozgo, sa vrha zida, mogla je da gleda preko itave doline, a dolina je bila velika i protezala se dokle god pogled dopire... Gvenvir je za trenutak ponovo pogledala u bezbednost bate, jer ruke su opet poele da joj podrhtavaju od utrnulosti, a grlo joj se steglo. Tu, na zidu koji je okruavao njenu batu, bila je bezbedna; ako bi poela da osea paniku, mogla bi da se okrene i sklizne niz zid, pa e opet biti bezbedna u bati. ena njenog oca, Alienor, jednom ju je zapanjeno upitala dok je govorila o tome: "Bezbedna od ega, dete? Saksonci nikada ne dopiru ovoliko na zapad. Poto se nalazimo na brdu, moemo da ih primetimo miljama pre nego to dospeju dovde - upravo vidik nas ini bezbedne, pobogu!" Gvenvir nije umela da objasni. Bar ne reima koje bi razumno zvuale. Kako da kae razumnoj, praktinoj Alienor da je upravo teina neba i irina zemlje plae? Nije imala ega da se plai, i bilo je glupo to se plai. Ali i dalje bi se zadihala od straha i osetila kako joj se utrnulost penje iz trbuha u grlo i kako joj se ake znoje i gube svaki oseaj dodira. Svi su bili oajni zbog nje - kuni svetenik ponavljao joj je da su napolju samo zeleni Boji predeli, otac je vikao da nee trpeti u svojoj kui te enske gluposti - i stoga se nauila da to nikada ne pominje. Samo u manastiru su je razumeli. Oh, dragi manastir gde se oseala udobno kao mi u rupi, i gde nikada, nikada nije morala da izlazi napolje, osim u ozidanu manastirsku batu. Rado bi se vratila tamo, ali sada je bila odrasla ena, a njena maeha imala je malu decu i bila joj je potrebna Gvenvirina pomo . Plaila ju je i pomisao na brak, ali tada e bar imati svoju sopstvenu kuu gde e moi da radi ta joj je volja i gde e biti gospodarica; niko se nee usuivati da je ismeva! Dole u dvoritu tale konji su galopirali, ali Gvenvirine oi bile su uperene u vitkog mladia u crvenom, sa tamnim kovrdama iznad preplanulog ela, koji se kretao meu njima. Bio je brz koliko i sami konji; razumela je zato su mu Saksonci dali ime Vilinska Strela. Neko joj je doapnuo da on u sebi ima vilinske krvi. Voleo je da ga zovu Lanselet od Jezera, i zaista ga je i videla na maginom Jezeru, onog uasnog dana kada se izgubila, bio je u drutvu one strane vilinske ene. Lanselet je uhvatio konja koga je eleo; nekoliko oevih ljudi dovikivalo mu je upozorenja, a Gvenvir je uasnuto jeknula, i sama poelevi da uzvikne od straha; tog konja nije jahao ak ni kralj, nego samo jedan ili dva najbolja konjuara. Lanselet je, smejui se, odmahnuo rukom na njihova upozorenja; pozvao je konjuara da doe i dri konja dok mu on stavlja sedlo. ula je njegov nasmejani glas. "Kakva korist od jahanja damskog ponija, koga svako moe uzjahati sa uzdom od upletene slame? Hou da vidite - sa ovako nametenim sedlom, mogu da kontroliem vaeg najdivljijeg konja i da ga pretvorim u pastuva za bitku! Evo, ovako..." Zategnuo je neto ispod konja, a onda ga uzjahao, drei se samo jednom rukom. Konj se propeo; Gvenvir je otvorenih usta gledala

kako se Lanselet naginje nad njega, primoravajui ga da se spusti i povinuje, da mirno koraa. ivotinja je pognula glavu i pola postrance, a Lanselet je deo znak jednom od kraljevih vojnika da mu doda dugako koplje. "A sad gledajte", povikao je. "Zamislite da je ona bala slame tamo Saksonac koji me napada onim njihovim velikim maem..." Pri tom je oslobodio konja, koji je poao galopom preko dvorita; ostali konji su se razbeali kada je jurnuo na balu slame i probo je dugakim kopljem, a onda izvukao ma iz kanija, zaustavio konja usred galopa i poeo da vitla maem oko sebe u irokim krugovima. ak i kralj je ustuknuo kad je konj jurnuo ka njemu. Lanselet je zaustavio ivotinju pred kraljem, sjahao i naklonio se. "Gospodaru! Molim vas za dozvolu da obuim konje i vojnike, kako biste mogli da ih povedete u boj kada Saksonci ponovo dou, da ih porazite kao u Selidonskoj umi prolog leta. Imali smo mnogo pobeda, ali jednog dana odigrae se ogromna bitka koja e za sva vremena odluiti hoe li Saksonci ili Rimljani vladati ovom zemljom. Obuavamo sve konje do kojih moemo da doemo, ali vai su bolji od svih koje moemo da kupimo ili uzgajimo." "Nisam se zakleo na odanost Arturu", odgovorio je njen otac. "Uter je bio neto drugo; bio je proveren vojnik i Ambrozijev ovek. Artur je samo deak..." "I dalje verujete u to, posle svih bitaka koje je dobio?" upitao je Lanselet. "On je na prestolu ve vie od godinu dana, on je va Vrhovni kralj, gospodaru. Bez obzira na to jeste li mu se zakleli ili ne, svaka bitka koju on povede protiv Saksonaca titi i vas. Konji i vojnici - to je sasvim mali zahtev." Leodegranc je klimao glavom. "Ovo nije mesto za razgovor o upravljanju kraljevstvom, ser Lanselete. Video sam ta ume sa konjem. On je tvoj." Lanselet se duboko poklonio i utivo se zahvalio kralju Leodegrancu, ali Gvenvir je u videla da mu oi blistaju kao u oduevljenog deaka. Upitala se koliko mu je godina. "Uimo u zamak", rekao je njen otac. "Piemo zajedno, i izneu ti svoju ponudu." Gvenvir je skliznula sa zida i potrala kroz batu do kuhinje, gde je ena njenog oca nadgledala meenje. "Madam, moj otac e doi sa izaslanikom Vrhovnog kralja, Lanseletom; traie hranu i pie." Alienor ju je iznenaeno pogledala. "Hvala ti, Gvenvir. Idi i uredi se, pa moe da poslui vino. Ja sam suvie zauzeta." Gvenvir je otrala u svoju sobu i navukla najlepu haljinu preko koulje koju je nosila, i stavila oko vrata korale. Rasplela je kosu i ostavila je rasputenu, talasavu od vrstog splitanja. Potom je stavila tanki zlatni krug u kosu i sila, pazei da lako i morno koraa; znala je da joj plava haljina pristaje najlepe od svih, ma koliko skupe bile. Uzela je bronzanu posudu, napunila je toplom vodom iz kotla koji je visio blizu vatre, i posula odozgo ruine latice; ula je u glavnu salu ba kad i njen otac i Lanselet. Spustila je posudu, prihvatila njihove ogrtae i okaila ih o zid, a onda im je prila i ponudila toplu, mirisnu vodu za pranje ruku. Lanselet se nasmeio, i znala je da ju je prepoznao. "Jesmo li se mi sreli na Ostrvu svetenika, gospo?" "Poznaje moju ker, ser Lanselete?" Lanselet je klimnuo glavom, a Gvenvir je objasnila svojim najslaim i najstidljivijim glasom odavno je nauila da njen otac ne voli kad odvano govori: "Oe, pokazao mi je put do manastira kada sam se jednom izgubila." Leodegranc joj se neno nasmeio. "Moja mala praznoglavica, izgubi se im ode na tri koraka od kapije. Pa, ser Lanselete, ta misli o mojim konjima?" "Rekao sam vam - bolji su od svega to bismo mogli da kupimo ili odgajimo", odgovorio je on. "Nabavili smo nekoliko iz mavarskih zemalja, dole u paniji, i ukrstili smo ih sa ponijima sa visoravni, tako da smo dobii konje otporne i prilagoene naoj klimi, ali ipak brze i hrabre. Ali treba nam jo. Ne moemo da ih odgajimo u dovoljnom broju. Vi ih imate mnogo, a mogu vam pokazati kako da ih obuite kako biste mogli da ih povedete u bitku..." "Ne", prekinuo ga je kralj. "Ja sam star ovek. Ne elim da uim nove naine vojevanja. enio

sam se etiri puta, ali sve moje ranije ene raale su mi samo boleljive devojice koje su umirale ve prve godine, ponekad i pre krtenja. Imam keri; kada se najstarija uda, njen mu e voditi moje ljude u bitke, i moe da ih obuava kako bude eleo. Reci svom Vrhovnom kralju da doe ovamo, pa emo razgovarati o tome." Lanselet se malo ukrutio. "Ja sam roak i kapetan svog gospodara Artura, ser, ali ni ja ne mogu da mu nareujem da dolazi i odlazi." "Onda ga zamoli da poseti starca koji ne eli da se udaljava od svog ognjita", rekao je kralj, pomalo gorko. "Ako ne eli da doe mene radi, moa e doi da bi saznao kako nameravam da raspolaem svojim konjima i vojskom koja ih jae." Lanselet se naklonio. "Svakako e doi." "Onda dosta o tome; sipaj nam vina, keri", rekao je kralj, i Gvenvir je stidljivo prila da im naspe vina u pehare. "A sad, bei, dete, da bismo moj gost i ja mogli da razgovaramo." Gvenvir je ekala u bati sve dok nije iziao sluga i zatraio ser Lanseletovog konja i oruje. Konj na kome je doao i konj koga je dobio od njenog oca dovedeni su do vrata, a ona je iz senke zida gledala i ekala da Lanselet krene; potom je izila na otvoreno i zastala, ekajui. Srce joj je tuklo - hoe li on misliti da je drska? Ali primetio ju je i nasmeio se, i od tog osmeha srce joj se razigralo. "Zar se ne boji tog velikog, divljeg konja?" Lanselet je odmahnuo glavom. "Gospo, ne verujem da se odrebio konj koga ne bih mogao da jaem." Gotovo je aputala. "Je li istina da koristi magiju kako bi upravljao konjima?" On je zabacio glavu i zvonko se nasmejao. "Ni sluajno, gospo; ja ne posedujem magiju. Volim konje i razumem njihovo ponaanje i znam kako misle - to je sve. Zar ti izgledam kao arobnjak?" "Ali - kau da ima vilinske krvi", rekla je, a njegov smeh postao je ozbiljan. "Moja majka zaista pripada starom narodu koji je vlado ovom zemljom pre nego to su stigli Rimljani, pa ak i pre Plemena sa severa", rekao je. "Ona je svetenica na ostrvu Avalon i veoma je mudra ena." "Vidim da ne eli da loe govori o svojoj majci", rekla je Gvenvir, "ali sestre na Inis Vitrinu kau da su ene Avalona zle vetice i da slue avolima..." On je odmahnuo glavom, jo mraan. "Nije tako", rekao je. "Ne poznajem dobro svoju majku; odrastao sam daleko od nje. Bojim je se, jednako koliko je i volim. Ali siguran sam da nije zla. Dovela je mog gospodara Artura na presto i dala mu ma da se bori protiv Saksonaca - zar ti se to ini zlo? A to se tie njene magije - samo neznalice tvrde da je ona arobnica. Mislim da je dobro kada je ena mudra." Gvenvir je oborila glavu. "Ja nisam mudra; veoma sam glupa. ak i meu sestrama, nauila sam da itam samo koliko je potrebno da se razume misa, i potom su rekle da mi je to dosta uenja, pa su me upuivale u ono to ena treba da zna - kuvanje, biljke, napici i vidanje rana..." "Za mene je sve to vea misterija nego obuavanje konja, koje se tebi ini kao magija", rekao je Lanselet uz iroki osmeh. Potom se nagnuo u sedlu i dodirnuo joj obraz. "Ako Bog bude dobar i Saksonci ostanu jo nekoliko meseci dalje od naih obala, videu te ponovo, kada doem ovamo u pratnji Vrhovnog kralja. Moli se za mene, gospo." Odjahao je, a Gvenvir ga je pratila pogledom, uzdrhtalog srca, ali ovog puta to oseanje bilo je gotovo prijatno. Doi e ponovo, eli da doe ponovo. A njen otac je rekao da e se ona udati za nekoga ko e voditi konje i vojsku u bitkama; ko bi bio bolji za to od kapetana Vrhovnog kralja i njegovog roaka? Znai, namerava da je uda za Lanseleta? Osetila je da crveni od oduevljenja i sree. Prvi put u ivotu osetila se lepa, smela i hrabra. Ali u dvorcu joj je otac rekao: "Privlaan momak, taj Vilinska Strela, i dobar je sa konjima, ali suvie je lep da bi mu se priznalo ita vie od toga." Gvenvir je progovorila, iznenaena sopstvenom odvanou. "Ako ga je Vrhovni kralj uinio kapetanom, mora da je najbolji borac!"

Leodegranc je slegnuo ramenima. "Kraljev je roak, svakako nije mogao ostati bez neke vane vojne titule. Je li pokuao da ti osvoji srce ili", tu se namrtio tako da ju je prepao, "tvoje devojatvo?" Osetila je da ponovo crveni i strano se naljutila na sebe. "Ne, on je astan ovek, i ono to mi je rekao mogao je da mi kae i u tvom prisustvu, oe." "Pa, nemoj samo da uvrti neto u tu tvoju praznu glavicu", gunao je Leodegranc. "Ti moe da dobije neto vee od njega. On je samo jedno od kopiladi kralja Bana, sa Bog zna kakvom enskom iz Avalona!" "Njegova majka je Gospa od Avalona, vrhovna svetenica Starog naroda - a on je kraljevski sin..." "Sin Bana od Benvika! Ban ima est branih sinova", rekao je njen otac. "Zato da se uda za kraljevog vojnika? Ako sve proe kako sam isplanirao, udae se za samog Vrhovnog kralja!" Gvenvir je ustuknula. "Bojala bih se da budem Vrhovna kraljica!" "Ti se ionako svega boji", grubo je rekao otac. "Zato ti i treba mukarac, da se stara o tebi, a bolje da to bude kralj nego neki kraljev vojnik!" Video je da su joj usne zahdrhtale i opet je postao nean. "Hajde, hajde, mala moja, nemoj plakati. Mora mi verovati da znam ta je najbolje za tebe. Zato sam tu, da pazim na tebe i da ti udesim dobar brak sa ovekom koji e paziti na moju lepu praznoglavicu." Da je besneo na nju, Gvenvir bi mogla da ostane pri svome. Ali kako, oajno je pomislila, kako da se alim na najboljeg od svih oeva, koji ima na umu samo moje dobro? 3. Jednog ranog prolenog dana, u godini posle Arturovog krunisanja, gospa Igrena sedela je u svom manastiru, pognuta nad kompletom vezenih prostirki za oltar. itavog ivota volela je fini runi rad, ali kao devojka i kasnije, udata za Gorloasa, stalno je bila zauzeta - kao i sve ene - predenjem, tkanjem i ivenjem odee za svoje domainstvo. Kao Uterova kraljica, sa punom kuom slugu, mogla je da se posveti finom vezu i tkanju traka i poruba od svile; a ovde, u manastiru, mogla je dobro da upotrebi svoju vetinu. Inae, pomislila je pomalo kao krivac, sa njom bi bilo kao i sa veinom monahinja - tkala bi samo obine, tamne, vunene haljine kakve su sve nosile, pa i ona, ili fino, mada dosadno, belo tkanje za velove, rukave i prostirke za oltar. Svega dve ili tri sestre umele su da tkaju od svile ili da fino vezu, a od njih je Igrena bila najvetija. Bila je pomalo uznemirena. Jutros, kad je sela za svoj eref, ponovo joj se uinilo da uje krik; trgla se, okrenuvi se pre no to je uspela da se savlada; inilo joj se da je odnekud Morgana kriknula "Majko!", a krik je bio pun agonije i oajanja. Ali manastir je oko nje bio tih i prazan, i trenutak kasnije Igrena se prekrstila i ponovo se posvetila poslu. Pa ipak... odluno je odbila od sebe iskuenje. Odavno je odbila da koristi Vid kao avolovo delo; nije htela da ima veze sa arolijama. Nije verovala da je Vivijen sama po sebi zla, ali Stari Bogovi Avalona svakako su saveznici avola, inae ne bi mogli da sauvaju snagu u hrianskoj zemlji. A ona je prepustila svoju ker tim Starim bogovima. Pred kraj prolog leta Vivijen joj je poslala poruku: Ako je Morgana sa tobom, reci joj da je sve u redu. Uznemirena, Igrena joj je odgovorila da nije videla Morganu od Arturovog krunisanja; mislila je da je devojka jo bezbedna u Avalonu. Igumanica manastira bila je nezadovoljna to jedna od njenih monahinja prima glasnika iz Avalona; ak i kada je Igrena objasnila da je u pitanju poruka od njene sestre, gospa je i dalje bila nezadovoljna i odluno je rekla da vie ne sme biti nikakvih dodira, ak ni preko glasnika, sa tim paganskim mestom. Igrena je u to vreme bila veoma uznemirena - ako je Morgana otila iz Avalona, mora da se posvaala sa Vivijen. Bilo je neuveno da svetenica koja je poloila zakletvu i stekla najvii rang napusti Ostrvo, osim ako su to zahtevali poslovi Avalona. Da Morgana ode bez znanja i dozvole Gospe bilo je tako neverovatno da se Igrena jeila od te pomisli. Kuda li je mogla otii? Je li odbegla sa nekim ljubavnikom, hoe li iveti u grehu bez ikakvog obreda, ni crkvenog ni

onog iz Avalona? Je li otila kod Morgoze? Da li ve negde lei mrtva? Ipak, iako se neprekidno molila za ker, Igrena je odluno odbijala stalno iskuenje da upotrebi Vid. No, veim delom zime inilo joj se da je Morgana stalno negde u blizini; ne bleda, ozbiljna svetenica kakvu je videla na krunisanju, nego devojica koja joj je bila jedina uteha tokom oajnikih, usamljenikih godina u Kornvolu, kada je i sama bila tek neto vie od deteta, a istovremeno i supruga i majka. Mala Morgana, u haljini boje afrana ukraenoj arenim trakama, ozbiljno dete, tamnih oiju, zaogrnuta purpurnim platom; Morgana sa malim bratom u naruju njeno dvoje usnule dece, crna i zlatna kosa jedna kraj druge na jastuku. Koliko je samo, upitala se, zanemarivala Morganu poto je pripala svom voljenom Uteru i rodila mu sina koji e ga naslediti? Morgana nije bila srena na Uterovom dvoru i nikada nije volela Utera. I ba zato, kao i zbog Vivijenine moi ubeivanja, pristala je da Morgana bude odgajena u Avalonu. Tek sada se osetila kriva; da nije prenaglila to je poslala ker daleko od sebe, kako bi mogla da se u potpunosti posveti Uteru i njegovoj deci? Nehotice se prisetila stare avalonske izreke: Boginja ne zasipa svojim darovima one koji ih odbacuju... Poslavi svoju decu od sebe, jedno na usvajanje (radi njegove bezbednosti, podsetila je samu sebe, setivi se Artura kako lei samrtniki bled posle pada sa konja), a drugo u Avalon - poslavi ih od sebe, da nije posejala seme gubitka? Da li je Boginja odbila da joj podari jo jedno dete zato to se ovih tako lako odrekla? Raspravljala je o tome sa svojim ispovednikom, vie puta, a on ju je uveravao da je bila u pravu to je poslala Artura, jer svaki deak ranije ili kasnije mora otii u drugu kuu; no, rekao je da nije smela da alje Morganu u Avalon. Ako je dete bilo nesreno na Uterovom dsvoru, trebalo ju je poslati u neku manastirsku kolu. Poto je saznala da Morgana vie nije u Avalonu, pomislila je da poalje glasnika na dvor kralja Lota, kako bi saznala da nije moda tamo; ali tada je naila rana zima, i svaki dan se vodila bitka protiv hladnoe, mraza, sveprisutne vlage; ak i sestre su tokom zime gladovale, delei ono malo svoje hrane sa prosjacima i seljacima. A jednom tokom te teke zime, uinilo joj se da uje Morganin glas kako je bolno doziva: "Majko! Majko!" Morgana, sama i preplaena - Morgana na samrti? Gde, oh, Boe, gde je? Stegla je krst koji je, kao i sve sestre u manastiru, nosila oko pojasa. Isuse Hriste, uvaj je i pazi na nju, Marijo, Majko Boja, makar da je grenica i arobnica... saali se nad njom, Isuse, kao to si se saalio na enu iz Magdale koja je bila gora od nje... Trgla se kad je shvatila da joj je suza kapnula na fino platno koje je vezla; moe da ostavi mrlju. Paljivo je obrisala oi i malo odmakla eref, zakiljivi da bolje vidi - eto, polako stari, vid joj se ponekad zamagljuje; ili je to ovog puta bilo zbog suza? Odluno se ponovo nagnula nad vez, ali stalno je pred sobom videla Morganino lice i u mislima je neprekidno ula onaj oajniki vrisak, kao da joj se dua odvaja od tela. I ona je tako vritala, za majkom koje se jedva seala, kada je raala Morganu... da li sve ene na poroaju dozivaju majku? Obuzeo ju je uas. Morgana se negde poraa po toj stranoj zimi... Morgoza je neto nagovetavala na krunisanju, govorila je da Morgana probira hranu kao trudnica. Igrena je nehotice poela da rauna na prste; da, ako je to bilo tano, Morana e roditi dete usred zime. A sada, ak i usred prolea, kao da je ponovo ula taj krik; oajniki je elela da ode do keri, ali kuda, kuda? Zaula je iza lea korake i utivo nakaljavanje, a potom glas jedne od devojaka koje su rasle u manastiru: "Gospo, u spoljanjoj sobi ekaju vas posetioci; jedan od njih je svetenik, nadbiskup lino!" Igrena je spustila vez. Barem nije bio umrljan; sve suze koje ene proliju ne ostavljaju traga na svetu, gorko je pomislila. "Zato bi nadbiskup eleo da vidi ba mene?" "Nije mi rekao, gospo, a mislim da nije rekao ni majci nadzornici", rekla je devojica, sasvim spremna da malo ogovara, "ali zar niste poslali darove tamonjoj crkvi u vreme krunisanja Vrhovnog kralja?" To je bilo tano, ali Igrena nije mislila da bi nadbiskup doao ak ovamo da govori o davnom dobroinstvu. Moda je eleo jo neto. Svetenici su retko pohlepni na lino bogatstvo, ali su

esto, naroito ako su im crkve bogate, pohlepni na srebro i zlato za oltar. "Ko su ostali?" upitala je, znajui da e devojica rado odgovoriti. "Ne znam, gospo, ali znam da je majka nadzornica elela da zabrani pristup jednom od njih, zato to", rairila je oi, "zato to je arobnjak, tako je rekla, i to je druid!" Igrena je ustala. "To je Merlin od Britanije, jer on mi je otac, i nije nikakav arobnjak, dete, nego uen ovek vian mnogim mudrostima. ak i crkveni oci kau da su druidi dobri i plemeniti ljudi, i pristaju da slue Bogu zajedno sa njima, poto priznaju Boga u svim stvarima, a Hrista priznaju za jednog od Bojih proroka." Devojica se lako naklonila, prihvativi ispravku, a Igdena je sklonila vez i paljivo namestila veo preko lica. Kada je ula u spoljanju sobu, u njoj je zatekla ne samo Merlina i nepoznatog, mravog oveka u tamnim haljinama koje su svetenici poeli da nose u poslednje vreme kako bi se razlikovali od svetovnjaka, nego i treeg mukarca, koga je jedva prepoznala, ak i kada se okrenuo; za trenutak joj se uinilo da gleda Uterovo lice. "Gvideone!" uzvinula je i brzo se popravila. "Arture. Oprosti mi; zaboravila sam." Pola je da klekne pred Vrhovnim kraljem, ali on je brzo pruio ruke da je sprei. "Majko, nemoj nikada kleati preda mnom. Zabranjujem ti." Igrena se naklonila Merlinu i mranom, mravom nadbiskupu. "Ovo je moja majka, Uterova kraljica", rekao je Artur, a nadbiskup je na to razvukao usne u neto to je verovatno trebalo da predstavlja osmeh. "Ali sada je na mnogo viem poloaju od kraljevskog, poto je nevesta Hristova." Teko da sam nevesta, pomislila je Igrena. Pre e biti da sam udovica koja je nala sklonite u njegovom domu. Ali outala je i pognula glavu. "Gospo", nastavio je Artur, "ovo je Patricije, nadbiskup Ostrva svetenika, sada nazvanog Glastonberi, koji je tamo tek postavljen." "Da, Bojom voljom", rekao je nadbiskup, "poto sam nedavno prognao sve zle arobnjake iz Irske, doao sam da ih oteram i iz svih hrianskih zemalja. U Glastonberiju sam naao mnogo popustljivih svetenika, spremnih da podnose da obian svet oboava druide, na ta bi na Gospod, koji je umro radi nas, plakao krvavim suzama!" Talesin, Merlin, pogovorio je svojim najblaim glasom. "Pa zato onda da bude stroiji od Hrista, brate? Jer je on, koliko se seam, bio esto kritikovan to ga viaju sa izgnanicima i grenicima, pa ak i sa sakupljaima poreza, i gospama kao to je Magdalena, mada su mu lako mogli nai nazaretsku gospu kao Jovanu Krstitelju. I na kraju, ak i kada je umirao na krstu, zar nije obeao lopovu da e se jo te veeri videti u raju?" "Mislim da previe ljudi uzima slobodu da iitava Sveto Pismo i pada u takve greke", strogo je rekao Patricije. "Oni koji ele da neto naue treba da sluaju svoje svetenike koji e im ve rei ta zaista pie u Svetim knjigama." Merlin se blago nasmeio. "Ne mogu ti se pridruiti u toj elji, brate. Ja verujem da je Boja volja da svi ljudi sami trae mudrost, a ne da je oekuju od drugih. Bebe, moda, moraju da dobijaju hranu koju je prvo savakala dadilja, ali odrasli treba sami da jedu i piju na izvoru mudrosti." "Hajde, hajde!" prekinuo ih je Artur uz osmeh. "Ne elim rasprave izmeu dvojice svojih najdraih savetnika. Mudrost gospodara Merlina mi je dragocena; on me je doveo na presto." "Gospodaru", rekao je nadbiskup, "doveo vas je Bog." "Uz Merlinovu pomo ", rekao je Artur, "i obeao sam mu da u uvek sasluati njegove savete. Zar elite da prekrim zavet, oe Patricije?" Izgovorio je ime sa severnjakim naglaskom, naglaskom zelje u kojoj je odrastao. "Hodi, majko, sedi da razgovaramo." "Prvo dozvoli da poaljem po vino da se osveite posle dugog jahanja dovde." "Hvala, majko, i budi ljubazna pa poalji vina i Kaju i Gavenu, koji su jahali sa mnom. Nisu hteli da me puste samog. Zahtevaju da mi slue kao komornici i paevi, kao da bez njih ne bih umeo sam da se snaem. Umem da se staram o sebi kao svaki vojnik, uz pomo samo jednog ili

dvojice obinih slugu, ali oni ne pristaju na to..." "Tvoji saputnici dobie sve najbolje", rekla je Igrena i izila da naredi da se poslui hrana i pie posetiocima i njihovoj pratnji. Doneseno je vino za goste, i Igrena ga je sama sipala. "Kako si, sine moj?" Paljivo ga je pogledala. Izgledao je deset godina stariji od mravog deaka koji je krunisan prolog leta. Porastao je, inilo joj se, za itav pedalj, i ramena su mu bila ira. Na licu je imao crveni oiljak; lepo je zaceljivao, hvala Bogu... pa, nijedan vojnik ne moe da izbegne ranjavanje. "Kao to vidi, majko, ratovao sam, ali Bog me je uvao", odgovorio je. "A sada sam doao ovamo zbog mirnodopskog pitanja. Ali kako je tebi ovde?" Nasmeila se. "Oh, ovde se nita ne deava", rekla je. "Ali dobila sam iz Avalona vest da je Morgana otila sa Ostrva. Da li je moda na tvom dvoru?" Odmhanuo je glavom. "Nije, majko. Osim toga, teko bi se moglo rei da ja imam dvor", rekao je. "Kaj mi odrava zamak - morao sam da ga nateram na to, vie je eleo da jae sa mnom u rat, ali naredio sam mu da ostane i uva mi kuu. A nekoliko oevih starih vitezova, prestarih za jahanje, ostali su tamo sa svojim enama i najmlaim sinovima. Morgana je na Lotovom dvoru - to mi je rekao Gaven kada je njegov brat, mladi Agraven, doao na jug da se bori u mojoj vojsci. Rekao je da je Morgana dola da pomae njegovoj majci; video ju je svega dva puta, ali bila je dobro i inila mu se raspoloena; svira Morgozi na harfi i uva kljueve ormana sa biljem. Pretpostavljam da je malo opinila Agravena." Licem mu je preleteo izraz bola, i Igrena se zaudila, ali nije nita rekla. "Hvala Bogu da je Morgana bezbedna meu rodbinom. Plaila sam se za nju." Nije bio trenutak, pogotovo pred svetenikom, da pita je li Morgana rodila dete. "Kada je Agraven doao na jug?" "U ranu jesen, zar ne, gospodaru Merline?" "Mislim da je tako." Znai, Agraven ne bi ni znao nita; i ona je tada videla Morganu i nita nije primetila. Ako je sa Morganom zaista tako, ako to nije samo plod majinske uobrazilje. "Pa, majko, doao sam da priam sa tobom o enskim poslovima - izgleda da u se oeniti. Nemam naslednika izuzev Gavena..." "To mi se ne dopada", rekla je Igrena. "Lot godinama eka svoju priliku. Ne veruj njegovom sinu." Arturove oi planule su od gneva. "ak ni ti ne sme tako da govori o mom roaku Gavenu, majko! On se zakleo da mi bude saputnik, i volim ga kao brata koga nikada nisam imao, kao to volim i Lanseleta! Da Gaven eli moj presto, trebalo je samo da ne pazi pet minuta, i zavrio bih prerezanog vrata, a ne sa obinim oiljkom na licu, i Gaven bi postao Vrhovni kralj! Spreman sam da mu verujem, svojim ivotom i au!" Igrenu je iznenadila njegova estina. "Onda mi je drago to ima tako odanog i poverljivog pratioca, sine." Dodala je uz oprezan osmeh. "To mora da veoma boli Lota, to te njegovi sinovi toliko vole!" "Ne znam ta sam uinio da me toliko vole, ali vole me, i smatram da je to veliki blagoslov." "Tako je", rekao je Talesin, "Gaven e ti biti odan do smrti, Arture, a i posle toga, ako Bog dopusti." Nadbiskup se strogo oglasio. "ovek ne sme pomisliti da poznaje Boju volju..." Talesin ga je prenebregao. "Poverljiviji je od Lanseleta, Arture, mada me alosti to to moram da kaem." Artur se nasmeio, i Igrena je pomislila, sa bolom u srcu, da je isti Uter i po tome, jer ume da izazove ogromnu odanost svojih sledbenika. Koliko lii na oca! "Hajde, gospodaru Merline, grdiu ak i vas ako tako govorite o mom najboljem prijatelju. I Lanseletu sam spreman da poverim svoj ivot i svoju ast." Merlin je uzdahnuo. "Oh, da, ivot mu moe poveriti, u to sam siguran... nisam siguran da nee pokleknuti na konanoj probi, ali svakako te veoma voli i dao bi ivot da te zatiti."

"Gaven je svakako dobar hrianin", rekao je Patricije, "ali u Lanseleta nisam toliko siguran. Verujem da e doi vreme kada e svi oni koji sebe nazivaju hrianima, a nisu to, biti otkriveni kao poklonici demona, to i jesu. Ko god ne prihvata vlast svete Crkve kao volju Boju bie, kao to Hrist kae, 'Oni koji nisu sa mnom, ti su protiv mene'. Ipak, irom Britanije mnogo je onih koji su jedva bolji od pagana. U Tari sam se obraunao sa takvima, kada sam zapalio vatre Pashe na Uskrs na jednom od njihovih neznaboakih brda, a kraljevi druidi nisu mogli da mi se suprostave. Pa ak i na ostrvu Glastonberi, kuda je hodio sveti Josif iz Arimateje, naao sam svetenike koji oboavaju nekakav sveti izvor! Zatvoriu ga, makar morao da se obratim samom rimskom biskupu!" Artur se nasmeio. "Ne mogu da zamislim da rimski biskup ima ikakvu predstavu o onome to se deava u Britaniji." "Oe Patricije", rekao je blago Talesin, "zatvaranjem svetog kladenca veoma biste nakodili narodu ove zemlje. To je dar od Boga..." "To je deo neznaboakih obreda." Nadbiskupov pogled blistao je od fanatizma. "On potie od Boga", tvrdio je stari druid, "jer nema niega u ovoj Vaseljeni to ne potie od Boga, a prostom svetu potrebni su jednostavni znaci i simboli. Ako oboavaju Boga u vodi koja tee iz njegovog tla, kako to moe biti zlo?" "Bog se ne moe potovati u simbolima koje je nainio ovek..." "Tu se potpuno slaemo, brate", rekao je Merlin, "jer deo druidske mudrosti lei u izreci da se Bog, koji je iznad svega, ne moe tovati u zgradi nainjenoj ljudskim rukama, nego samo pod njegovim prostranim nebom. A vi ipak gradite crkve i punite ih zlatom i srebrom. Zato je onda zlo piti iz svetog izvora koji je Bog nainio i blagoslovio ga vidom i isceljenjem?" "avo vam daje znanje o takvim stvarima", strogo je rekao Patricije, a Talesin se nasmejao. "Ah, ali sumnje pruaju i Bog i avo, a na kraju vremena svi e stii do njega i pokorie se njegovoj volji." Artur ih je prekinuo pre nego to je Patricije stigao da odgovori. "Dobri oevi, nismo doli ovamo radi teolokih rasprava!" "Tako je", sa olakanjem je rekla Igrena. "Govorili smo o Gavenu, i o drugom Morgozinom sinu - bee li Agraven? I o tvojoj enidbi." "teta", rekao je Artur, "poto me Lotovi sinovi toliko vole, a Lot - u to ne sumnjam - Lot je spreman da svoju decu pusti u blizinu Vrhovnog kralja, teta je to Morgoza nema ker, kako bih mogao da im budem zet, pa bi bili mirni to je njihov unuk moj naslednik." "To bi bilo pogodno", rekao je Talesin, "jer oboje potiete od kraljevske loze Avalona." Patricije se namrtio. "Zar nije Morgoza sestra tvoje majke, gospodaru Arture? Venati se sa njenom keri bilo bi jedva bolje nego lei sa roenom sestrom!" Artura je ovo zbunilo. "Slaem se", rekla je Igrena. "ak i da Morgoza ima ker, na to ne bi smeo ni da pomisli." "Lako bih zavoleo Gavenovu sestru", rekao je Artur. "Pomisao na enidbu nepoznatom devojkom nimalo mi se ne dopada, a mislim da ni ona ne bi bila presrena!" "Tako je sa svim enama", rekla je Igrena, i zaudila se sopstvenim reima - zar je jo puna gorine zbog tih davnih dogaaja? "Brakove moraju da ugovaraju ljudi mudriji od mladih devojaka." Artur je uzdahnuo. "Kralj Leodegranc ponudio mi je svoju ker... zaboravio sam kako se zove... a takoe je ponudio da njen miraz bude njegovih stotinu najboljih vojnika, potpuno naoruanih i - sluaj ovo, majko - isto toliko dobrih konja koje on gaji, kako bi Lanselet mogao da ih obui. To je jedna od tajni imperatora: njihove najbolje kohorte bile su konjica; pre njih, samo su Skiti koristili konje za borbu, a ne za transport zaliha i za glasnike. Kad bih imao etiri stotine ljudi u konjici - pa, majko, mogao bih da oteram Saksonce nazad na njihove obale, i skiali bi celim putem kao i njihovi psi!" Igrena se nasmejala. "To mi se ne ini kao razlog za enidbu, sine. Konji se mogu kupiti, a vojnici unajmiti."

"Da, ali Leodegranc nee da ih prodaje. Mislim da smatra kako u naknadu za takav miraz - a to je svakako miraz dostojan kralja - moe lepo da se povee krvnim vezama sa Vrhovnim kraljem. Nije jedini doao na tu pomisao, ali ponudio je vie od bio koga drugog. Ono to elim da te zamolim majko... ne elim da poaljem obinog glasnika kako bih javio kralju da prihvatam njegovu ker i da treba da je spakuje i poalje mi je. Da li bi htela da poe i prenese moj odgovor kralju, i da je doprati na moj dvor?" Igrena umalo da klimne glavom, ali onda se setila da se ovde zavetovala. "Zar ne moe da poalje nekoga kome toliko veruje, Gavena ili Lanseleta?" "Gaven je enskaro. Nisam siguran da bi bilo dobro da se mota oko moje neveste", nasmejao se Artur. "Neka onda bude Lanselet." "Igrena, mislim da bi trebalo da poe", ozbiljno je rekao Merlin. "Zato, deda?" upitao je Artur "Zar Lanselet ima neke maije zbog kojih e devojka zavoleti njega umesto mene?" Talesin je uzdahnuo, a Igrena je pourila da odgovori. "Poi u, ako me opatica pusti." Majka nadzornica, pomislila je, svakako mi ne moe zabraniti da odem na sinovljevo venanje. Shvatila je da je, posle godina kada je bila kraljica, vrlo teko tiho sedeti iza zidova i ekati plime velikih dogaaja koje zapljuskuju zemlju. Takav je moda usud svake ene, ali ona e ga izbegavati sve dok bude mogla. 4. Gvenvir je osetila poznatu muninu u dubini stomaka; poela je da se pita hoe li morati da uri u toalet pre poslaska. ta da uradi ako je potreba sustigne poto uzjae i izie? Pogledala je Igrenu, koja je stajala, visoka i smirena, vrlo nalik na majku nadzornicu njenog nekadanjeg manastira. Igrena je delovala prijateljski i puna majinske ljubavi u onoj prvoj poseti, pre godinu dana, kada je brak ugovoren. Sada, kada je dola da otprati Gvenvir do novog doma, delovala je strogo i puna zahteva, bez ikakvog traga onog uasa koji je polako zahvatao Gvenvir. Kako moe da bude tako mirna? Gvenvir se usudila da je upita, vrlo tiho, plaljivo gledajui konje i kola koji su ekali. "Zar se ne bojite? Toliko je daleko..." "Da se bojim? Ne, zato?" odgovorila je Igrena. "Mnogo puta sam bila u Karleonu, a malo je verovatno da e Saksonci sada poi u rat. Putovanje po zimi je neprijatno, zbog blata i kie, ali je bolje nego pasti u ruke varvarima." Gvenvir je osetila da je obuzimaju ok i krivica, pa je stegla pesnice, zagledana u svoje vrste, rune cipele za putovanje. Igrena ju je uhvatila za ruku i ispravila joj tanke prste. "Zaboravila sam, ti nikada ranije nisi odlazila od kue, osim do manastira i nazad. Bila si u Glastonberiju, zar ne?" Gvenvir je klimnula glavom. "Volela bih da se vratim tamo..." Osetila je na trenutak na sebi Igrenin otar pogled i zgrila se; moda e gospa shvatiti koliko je nesrena to se udaje za njenog sina, pa e je omrznuti... ali Igrena ju je samo vre stegla za ruku. "Ni ja nisam bila srena kada sam pola da se udam za vojvodu od Kornvola. Nisam bila srena sve dok nisam uzela u naruje svoju ker. Ali ja nisam imala ni punih petnaest godina; ti si ve napunila osamnaest, zar ne?" Gvenvir je stegla Igreninu ruku, oseajui da panika pomalo jenjava, ali svejedno, im je izila kroz kapiju, uinilo joj se da itavo nebo predstavlja ogromnu pretnju, onako nisko i puno sivih kinih oblaka. Put pred kuom predstavljao je more blata po kome su gacali konji. Sada su se spojili u jahaku kolonu sa jo vojnika. Gvenvir se inilo da ih ima vie nego to ih je ikada u ivotu videla, i svi su se dovikivali, a konji su njitali i dvorite je bilo puno zbrke. Ali Igrena ju je vrsto drala za ruku i Gvenvir je, zgrena, morala za njom. "Zahvalna sam vam to ste doli da me pratite, gospo..." Igrena se nasmeila. "Ja sam bila koristoljubiva - dopala mi se prilika da iziem iz manastirskih zidova." Nainila je dugaak korak kako bi preskoila hrpu konjske balege koja se puila u blatu. "Pazi kuda ide, dobro je, dete - gle, tvoj otac je za nas odvojio ova dva lepa

ponija. Da li voli da jae?" Gvenvir je odmahnula glavom. "Mislila sam da u moi da se vozim u koiji..." apnula je. "Pa, moe, ako eli", rekla je Igrena, zbunjeno je gledajui, "ali brzo e se umoriti od toga, ini mi se. Kada moja sestra Vivijen ide na putovanja, obino oblai muke pantalone. Trebalo je da ti naem par, mada u mojim godinama meni ne bi pristajale." Gvenvir je pocrvenela. "Na bih mogla to", rekla je, drhtei, "zabranjeno je eni da oblai muku odeu, tako pie u Svetom..." Igrena se nasmejala. "Apostol je, izgleda, vrlo malo znao o severnim zemljama. Tamo gde je on iveo uvek je toplo", rekla je, "a ula sam da u krajevima gde je iveo na Gospod ni ne znaju za pantalone, nego mukarci nose dugake haljine, kao Rimljani. Mislim da je hteo da kae samo kako ene ne smeju da nose odeu nekog odreenog mukarca, a ne da ne smeju da nose odeu krojenu na muki nain. A moja sestra Vivijen svakako spada u najpristojnije ene; ona je svetenica u Avalonu." Gvenvir je razrogaila oi. "Ona je vetica, madam?" "Ne, ne, ona je ena-mudrac, poznaje bilje i lekove, i ima Vid, ali se zarekla da nikada ne naudi ni oveku ni ivotinji. ak ne jede ni meso", rekla je Igrena. "ivi skromno kao opatica. Gledaj", pokazala je, "eno Lanseleta, Arturovog prvog sapunika. Doao je da nas prati i da vrati konje i vojnike..." Gvenvir se nasmeila, oseajui kako rumeni. "Poznajem Lanseleta", rekla je, "doao je jednom da pokae mom ocu ta sve ume sa konjima." "Tako je", rekla je Igrena. "On jae kao neki od onih kentaura o kojima govore drevne prie, koji su bili pola ljudi, a pola konji!" Lanselet je skliznuo sa konja. Obrazi su mu bili crveni koliko i rimljanski ogrta koji je nosio; okovratnik mu je bio podignut visoko oko lica. Poklonio se pred gospama. "Madam", rekao je Igreni, "jeste li srpemni za put?" "Mislim da jesmo. Kneginjin prtljag ve je smeten u ona kola tamo, ini mi se." Igrena je pokazala kabasta, pretovarena kola, pokrivena koama; krevetski okvir i posteljina, veliki izrezbareni sanduk, veliki i mali razboj, lonci i tepsije. "Da. Nadam se da se neemo zaglibiti u ovom blatu", rekao je Lanselet, gledajui par upregnutih volova. "Ne brinem se zbog tih kola, nego zbog onih drugih - zbog kraljevog venanog poklona Arturu", dodao je, bez oduevljenja, gledajui druga, mnogo vea kola. "Ja bih pre uredio da se sto naini tek u Karleonu, da Uter nije ostavio dovoljno stolova i ostalog nametaja - ne nameravam da zamerim gospi zbog njenog nametaja", dodao je, brzo se osmehnuvi Gvenvir, koja je na to porumenela, "ali sto, kao da moj gospodar Artur nema dovoljno stolova u dvorcu?" "Da, ali taj sto je jedna od oevih najveih dragocenosti", rekla je Gvenvir. "To je ratni plen od jednog od kraljeva Tare, koga je moj deda porazio i odneo mu najvei sto za salu... okrugao je, zna, pa bard moe da sedne u sredinu i da peva svima, a sluge da slobodno prolaze okolo i dolivaju vino i pivo. A kada ugoava druge kraljeve, ne mora da brine ko sedi blie elu a ko dalje... zato je moj otac i pomislio da e odgovarati Vrhovnom kralju, koji takoe mora da smesti svoje plemenite saputnike tako da ne izgleda da nekoga vie ceni od drugih." "To je zaista kraljevski dar", utivo je rekao Lanselet, "ali potrebna su tri para volova da ga vuku, a sam Bog zna koliko e drvodelja morati da ga sastavlja kada stignemo; uz to, mi emo, umesto da mirno putujemo kao konjanici, morati da tapkamo brzinom najsporijeg vola. No, dobro, venanje ne moe poeti dok bez nas, gospo." Nakrivio je glavu, oslunuo i povikao: "Dolazim za minut, ovee! Ne mogu svuda da stignem odjednom!" Naklonio se. "Gospe, moram da pokrenem ovu vojsku! Da vam pomognem da uzjaete?" "Mislim da bi Gvenvir volela da putuje u kolima", rekla je Igrena. Laneselet se nasmeio. "Pa, to je kao da je sunce zalo iza oblaka - ali bie kako elite, gospo. Nadam se da ete nam uskoro opet zasijati." Gvenvir je osetila prijatnu zbunjenost, kao i uvek kada bi joj se Lanselet obratio tako biranim

reima. Nikada nije znala misli li ozbiljno ili je zavitlava. Sad, kad je odjahao, opet je osetila strah. Konji su se motali oko nje, masa ljudi dolazila je i odlazila - kao da su stvarno vojska, kako ih je Lanselet nazvao, a ona se oseala kao zanemareni deo prtljaga, kao ratni plen. utke je pustila da joj Igrena pomogne da se popne u kola, puna jastuka i krzna, i sklupala se u uglu. "Da ostavim zavese otvorene kako bismo imali svetla i vazduha?" upitala je Igrena, gnezdei se na jastucima. "Ne!" zadihano je odvratila Gvenvir. "Ja... bolje u se oseati ako budu navuene." Igrena je slegnula ramenima i navukla zavese. Gledala je kroz pukotinu kako prvi konjanici kreu, a za njima kolona kola. Kraljevski miraz, zaista, tolika vojska. Naoruani konjanici, sa oklopima i opremom, da se prikljue Arturovim vojskama - gotovo da je liilo na ono kako je zamiljala rimljanske legije. Gvenvir je spustila glavu na jastuke, bleda, sklopljenih oiju. "Je li ti muka?" zbunjeno je upitala Igrena. Gvenvir je odmahnula glavom. "Samo je... tako veliko..." rekla je. "Ja... bojim se", dodala je apatom. "Boji se? Ali, drago dete..." Igrena je prekinula zapoetu reenicu. "Pa, uskoro e ti biti bolje." Gvenvir je prebacila ruke preko oiju i jedva je osetila kada su se kola pokrenula; namerno je zapala u polusan u kome je mogla da savladava paniku. Kuda je to pola, pod tim ogromnim nebom, preko prostranih movara i brojnih bregova? vor panike u trbuhu sve joj se jae stezao. Svuda oko sebe ula je zvuke konja i jahaa, vojske u maru. Bila je samo deo nametaja, kao konji, vojnici, oprema i ogromni sto. Bila je samo nevesta sa onim to joj pripada, odeom, draguljima, posuem i priborom za tkanje. Nije vie bila ono to jeste, nije joj ostalo nita, bila je samo deo imovine Vrhovnog kralja koji se nije potrudio ni da doe i vidi enu koju e mu poslati u koloni sa konjima i spremom. Bila je samo jo jedna kobila, priplodna kobila za Vrhovnog kralja, koja treba da mu podari kraljevskog sina. Gvenvir je mislila da e savladati gnev koji ju je guio. Ne, ne sme biti besna, to nije pristojno; majka nadzornica rekla joj je u manastiru da je enina dunost da se uda i da raa decu. elela je da postane monahinja i da ostane u manastiru, da naui da ita i da ispisuje lepa slova etkicom i zailjenim perom, ali to nije bilo prikladno za kneginju; mora da se pokori oevoj volji koja je isto to i volja Boija. ene moraju posebno da se staraju da ispunjavaju volju Boiju, jer preko ene je oveanstvo zapalo u Prvobitni greh, i svaka ena mora biti svesna dunosti da se iskupi za greh poinjen u rajskim vrtovima Edena. Nijedna ena ne moe biti zaista dobra, osim Majke Boije; sve ostale ene su zle i nikada nee moi da budu drugaije. Ovo joj je kazna to se rodila kao Evina ker, grena, puna gneva i pobune protiv volje Boije. aputala je molitvu i ponovo nametnula sebi polusan. Igrena, koja se pomirila sa vonjom iza navuenih zavesa uprkos elji za sveim vazduhom, pitala se ta je devojci. Nije rekla ni re protiv udaje - pa, ni Igrena se nije bunila protiv udaje za Gorloasa; setila se koliko je bila besna i uasnuta, i saoseala je sa Gvenvir. Ali zato da se krije iza zavesa kad moe da poe uzdignute glave u susret novom ivotu? ega se toliko plai? Zar joj se ini da je Artur nekakvo udovite? Ne udaje se za starca, triput starijeg od sebe; Artur je mlad i sasvim je spreman da joj prui poasti i potovanje. Te noi spavale su u atoru razapetom na paljivo odabranom suvom mestu, oslukujui vetar i kiu. Igrena se tokom noi probudila i ula Gvenvir kako cvili. "ta je bilo, dete? Jesi li bolesna?" "Ne... gospo, mislite li da u se dopasti Arturu?" "Nema razloga da mu se ne dopadne" neno je rekla Igrena. "Svakako zna da si veoma lepa." "Jesam li?" Rekla je to sasvim tiho i zvuala je samo naivno, a ne kao da eli da izmami jo koji kompliment. "Gospa Alienor kae da mi je nos prevelik i da imam pege kao pastirica." "Gospa Alienor..." Igrena se setila da treba da bude uviavna; Alienor nije bila mnogo starija od Gvenvir, a za est godina je rodila etvoro dece. "Mislim da je ona moda malo kratkovida. Ti

si zaista ljupka. Ima najlepu kosu koju sam ikada videla." "Ja mislim da Arturu nije stalo do lepote", rekla je Gvenvir. "ak se nije postarao ni da sazna da nisam zrikava ili epava, klempava ili sa zejom usnom." "Gvenvir", neno je rekla Igrena, "svaka ena se udaje ve prema mirazu, ali Vrhovni kralj mora da se eni onako kako mu naloe savetnici. Zar misli da on ne lei budan nou, pitajui se ta mu je srea udelila, i zar misli da te nee doekati pun zahvalnosti i radosti zato to mu donosi lepotu, lepo vaspitanje i uenost? On se pomirio da prihvati sve to mora, ali bie utoliko sreniji kada otkrije da nisi - kako si ono rekla? - roava, zrikava ili sa zejom usnom. On je mlad i nema mnogo iskustva sa enama. A Lanselet mu je, sigurna sam, ve rekao da si lepa i puna vrlina." Gvenvir je uzdahnula. "Lanselet je Arturov roak, zar ne?" "Tano. On je sin Bana od Benvika i moje sestre, koja je velika svetenica Avalona. Roen je u Velikom Braku - zna li ita o tome? U Donjoj Britaniji ima dosta sveta koji potuje drevne paganske obrede", priala je Igrena. "ak i Uter, kada je proglaen za Vrhovnog kralja, morao je da ode na Ostrvo zmaja i da se tamo krunie po starim obredima, mada nisu zahtevali od njega da se oeni zemljom; u Britaniji to ini Merlin, kako bi se rtvovao za kralja ukoliko iskrsne potreba..." "Nisam znala da ti obredi jo postoje u Britaniji", rekla je Gvenvir. "Da li je... da li je i Artur tako krunisan?" "Ako i jeste", odgovorila je Igrena, "meni nije priao. Moda su se sada stvari promenile, pa je dovoljno da mu Merlin bude jedan od glavnih savetnika." "Poznajete li Merlina, gospo?" "On mi je otac." "Zaista?" Gvenvir se kroz tamu zagledala u nju. "Gospo, je li istina da je Uter Pendragon doao do vas pre nego to ste se venali, da vam je priao uz pomo Merlinovih vetina, arobnjaki preruen u Gorloasa, pa ste legli sa njim mislei da je on vojvoda od Kornvola i da ste i dalje verna supruga?" Igrena je zamirkala; ula je nagovetaje pria o tome kako je neobino brzo rodila Uteru sina, ali ovu priu nikada nije ula. "Tako se pria?" "Ponekad, gospo. Bardovi pevaju o tome." "Pa, to nije tano", rekla je Igrena. "Nosio je Gorloasov ogrta i imao je Gorloasov prsten, jer mu ga je oteo u borbi - Gorloas je izdao Vrhovnog kralja i time izgubio pravo na ivot. Ali ma ta prie priale, ja sam sasvim dobro znala da je u pitanju Uter i niko drugi." Grlo joj se steglo: ak i sada joj se inilo da je Uter jo iv, u nekoj dalekoj bici. "Voleli ste Utera? Znai, to nije bila Merlinova magija?" "Ne", rekla je Igrena. "Veoma sam ga volela, mada mislim da je on isprva reio da se oeni sa mnom zato to potiem od kraljevske loze Avalona. I tako, vidi, brak sklopljen radi dobrobiti kraljevstva takoe moe ispasti srean. Volela sam Utera; mogu samo da poelim tu sreu i tebi, da se i ti i moj sin tako zavolite." "I ja se tome nadam." Gvenvir je opet stegla Igreninu ruku. Igreni su se njeni prsti uinili mali i meki, lomni, za razliku od njenih snanih i sposobnih. Ovo nije ruka za staranje o bebama ili ranjenicima, nego za fini vez i molitve. Leodegranc je trebalo da ostavi ovo dete u njenom manastiru, a Artur je trebalo da potrai drugu nevestu. Stvari e se zbivati onako kako je Bog uredio; bilo joj je ao uplaene Gvenvir, ali i Artura koji e dobiti ovako detinjastu i nespremnu nevestu. No, ni ona sama nije bila nita bolja kada je pola za Gorloasa; moda e devojina snaga vremenom porasti. Sa prvim zracima sunca, logor se probudio i poele su pripreme za celodnevno putovanje koje e ih dovesti u Karleon. Gvenvir je bila bleda i slaba, i kada je pokuala da ustane, okrenula se na bok i povratila. Igrena je na trenutak osetila nedostojno podozrenje, a onda ga je odbacila; devojka, zatvorena i mirna, bila je bolesna od straha, to je bilo sve. "Rekla sam ti da e ti biti loe

zbog zatvorenih kola. Danas mora jahati kako bi se nadisala vazduha ili e se na venanju pojaviti bleda, a ne rumena. Pri tom je mislila: A i ja u poludeti ako budem morala da provedem jo jedan dan iza navuenih zavesa; takvo venanje bilo bi za priu, sa bolesnom i bledom nevestom i besnom mladoenjinom majkom. "Hajde, ako pristane da jae, Lanselet e jahati sa tobom, pa e te razvedriti svojim priama." Gvenvir je uplela kosu, i ak se potrudila da lepo namesti veo; malo je jela, ali je popila neto piva i strpala komad hleba u dep, tvrdei da e ga pojesti kasnije, dok budu jahali. Lanselet je bio na nogama od praskozorja. Kad mu je Igrena rekla da treba da jae sa Gvenvir, zato to je devojka uplaena to nikada ranije nije odlazila od kue, oi su mu sinule. "To e mi biti zadovoljstvo, gospo." Igrena je jahala sama iza dvoje mladih, zadovoljna to ima vremena da se usami i posveti svojim mislima. Kako su lepi - Lanselet tamnokos i odvaan, a Gvenvir plava i beloputa. Artur je takoe plav, i deca e im biti divna. Pomalo se iznenadila kad je ustanovila da jedva eka da postane baka. Bie prijatno imati oko sebe malu decu i maziti ih, ali takvu decu koja nisu njena, pa nee morati da se brine i strepi zbog njih. Jahala je obuzeta prijatnim sanjarenjem; u manastiru je navikla da sanjari. Zagledana u dvoje mladih koji su jahali rame uz rame, primetila je da se devojka uspravila u sedlu, da je rumena i da se smei. Dobro je uinila to ju je naterala da izie na vazduh. A onda je primetila kako se gledaju. Blagi Boe! Tako me je Uter gledao dok sam bila Gorloasova ena - kao da je mrtav gladan, i kao da sam ja hrana koju ne moe da dosegne... ta e biti ako se njih dvoje vole? Lanselet je astan, a Gvenvir, mogla bih se zakleti, svakako je edna, i ta ih oekuje sem jada? Potom se pokajala zbog takvih sumnji; jahali su pristojno udaljeni jedno od drugog, nisu pokuavali da se dodirnu, smeili su se zato to su mladi i to je dan lep; Gvenvir je ila na svoje venanje, a Lanselet je vodio konje i vojnike svom kralju, svom roaku i prijatelju. Zato ne bi bili sreni i veselo razgovarali izmeu sebe? Ja sam samo matora zloslutnica. Ali i dalje je bila uznemirena. ta e ispasti od ovoga? Blagi Boe, da li je izdaja prema Tebi ako se pomolim za trenutak Vida? Potom se upitala postoji li astan nain da se Artur izvue od ovog venanja. Jer ako se Vrhovni kralj oeni devojkom koja je ve poklonila svoje srce drugom, to bi bila tragedija. Britanija je puna devojaka spremnih da ga vole i udaju se za njega. Ali miraz je spremljen, devojka je napustila oevu kuu, podreeni kraljevi i plemii se okupljaju da vide venanje svog mladog kralja. Igrena je odluila da razgovara sa Merlinom. Kao Arturov glavni savetnik, moda on moe da sprei taj brak - ali moe li, ak i on, to da uini ne izazivajui rat i unitenje? A bila bi teta i za Gvenvir da bude tako javno odbaena, pred oima itave Britanije. Ne, prekasno je, venanje se mora obaviti kako je ugovoreno. Igrena je uzahnula i jahala dalje, oborene glave, i dan je za nju izgubio svu lepotu. Ljutito je ponavljala u sebi da su svi strahovi i sumnje besmisleni, samo plod mate dokone ene; i da joj je to poslao avo kako bi je naveo da upotrebi Vid koga se odrekla, i tako da ponovo postane plen aranja. No, dok je jahala, stalno je ponovo pogledala Gvenvir i Lanseleta, i gotovo vidljivu izmaglicu koja je lebdela izmeu njih, kao oreol gladi, elje i enje. Stigli su u Karleon neto pre zalaska sunca. Zamak se nalazio na brdu, gde je nekada bila rimljansko utvrenje, i neki od zidova koje su izgradili Rimljani jo su se drali - izgleda, pomislila je Igrena, verovatno sasvim isto kao i u vreme Rimljana. Na trenutak, kad je ugledala padine prekrivene ljudima i atorima, upitala se nije li u pitanju opsada. Ali onda je shvatila da je to narod koji se sakupio zbog kraljevog venanja. Kad je videla toliku masu, Gvenvir je prebledela i ponovo se prepala; Lanselet je pokuavao da uredi dugaku, razvuenu kolonu kako bi dobila makar privid dostojanstva, a Gvenvir je spustila veo preko lica i utke jahala kraj Igrene. "teta to moraju da te vide umornu od puta", priznala je Igrena, "ali, gle, eno Artura, poao nam je u susret." Devojka je bila toliko umorna da je jedva podigla glavu. Artur, u dugakoj, plavoj tunici, sa

opasanim maem u skupocenim kanijama, zaustavio se na trenutak da razgovara sa Laneseletom, koji je bio na elu kolone; potom je, dok su se vojnici i jahai razdvajali pred njim, uputio ka Igreni i Gvenvir. Naklonio se pred majkom. "Jeste li dobro putovali, madam?" Ali gledao je Gvenvir; Igrena je videla kako iri oi pred njenom lepotom i naprosto je proitala devojine misli. Da, ja sam lepa, Lanselet misli da sam lepa, hoe li moj gospodar Artur biti zadovoljan mnome? Artur je pruio ruku da joj pomogne da sjae; malo se zateturala, a on joj je pruio i drugu ruku. "Gospo i eno moja, dobro dola u svoj dom i u moju kuu. Nadam se da e biti srena ovde, i neka ovaj dan bude pun radosti za tebe i mene." Gvenvir je osetila da crveni. Da, Artur je lep, rekla je u sebi, sa tom zlatnom kosom i ozbiljnim, mirnim, sivim oima. Koliko je drugaiji od mangupski nasmeenog Lanseleta! I kako je drugaije gleda - Lanselet ju je gledao kao da gleda kip Device u crkvi, ali Artur je ozbiljno, procenjivaki posmatra, kao da mu je potpuno nepoznata, pa ne zna je li mu prijatelj ili neprijatelj. "Hvala, gospodaru i muu moj", odgovorila je. "Kao to vidi, donela sam ti obeani miraz u ljudima i konjima..." "Koliko konja?" brzo je upitao on. Gvenvir se zbunila. ta ona zna o tim dragocenim konjima? Je li ba morao da joj stavi do znanja da je pristao na brak zbog konja, a ne zbog nje? Uspravila se u punoj visini - bila je veoma visoka za enu, via od nekih mukaraca - i dostojanstveno odgovorila. "Ne znam, gospodaru Arture, nisam ih brojala. Morae da pita svog kapetana. Sigurna sam da e ti Lanselet rei njihov broj, do poslednje kobile i drebeta." Pametno, pametno, pomislila je Igrena kad je primetila da Artur crveni zbog ovog prebacivanja. Nasmeio se kao krivac. "Oprosti mi, gospo, niko ne oekuje od tebe da se bavi takvim stvarima. Siguran sam da e mi Lanselet rei sve to treba kada doe vreme. Mislio sam i na ljude koji su doli sa tobom - ini mi se da bi trebalo da ih pozdravim kao nove podanike, ba kao to sam pozdravio njihovu i moju kraljicu." Na trenutak je izgledao onoliko mlad koliko je i bio. Osvrnuo se po masi ljudi, kola, volova, konja, i bespomono rairio ruke. "U ovakvoj zbrci, mislim da me ionako ne bi uli. Dozvoli da te otpratim do kapija zamka." Uhvatio ju je za ruku i poveo je stazom, traei najsuvlja mesta. "Bojim se da je ovo staro i mrano mesto. To je bilo uporite mog oca, ali ja nisam iveo ovde dovoljno dugo da se toga seam. Moda emo jedne godine, ako nas Saksonci neko vreme ostave na miru, moi da potraimo neko mesto pogodnije za dom, ali u ovom trenutku moramo se zadovoljiti ovim." Dok ju je vodio kroz kapiju, Gvenvir je pruila ruku da dodirne zid. Bio je debeo, od vrstog rimskog kamena, nagomilanog i stamenog, kao da se tu nalazi od poetka sveta; ovde je sve bezbedno. Gotovo sa ljubavlju povukla je prstom preko zida. "Mislim da je ovde lepo. Sigurna sam da u biti bezbedna - mislim, da u biti srena u ovom zamku." "Nadam se, gospo - Gvenvir", rekao je, prvi put izgovorivi njeno ime, i to sa neobinim naglaskom. Iznenada se upitala gde li je odrastao. "Suvie sam mlad da vladam svim ovim - svim tim ljudima i kraljevstvima. Bie mi drago da imam pomo ." Primetila je da mu glas drhti kao da se plai - ali ega bi, za ime sveta, mukarac trebalo da se plai? "Moj tea Lot, kralj Orknija - on je oenjen mojom tetkom po majci, Morgozom - rekao je da njegova ena vlada jednako dobro kao i on kada je on odsutan zbog rata ili veanja. Spreman sam da ti omoguim isto to, gospo, i da te pustim da vlada uz mene." Gvenvir je ponovo obuzela panika. Kako moe to da oekuje od nje? Otkuda ena da vlada? ta se nje tiu divlji varvari, pripadnici severnjakih Plemena i njihove varvarske ene? Odgovorila je drhtavim glasiem. "Nikada to ne bih zahtevala, gospodaru i kralju moj." "Arture, sine", strogo je rekla Igrena, "pa na ta ti misli? Devojka je jahala dva dana i premorena je! Ovo nije trenutak za razgovore o upravljanju kraljevstvom, dok su nam cipele jo blatnjave od puta! Molim te, predaj nas svojim komornicima, a sutra e biti dovoljno vremena da

se upozna sa svojom nevestom!" Gvenvir je upravo pomislila kako je Arturova koa jo belja od njene; ve drugi put ga je videla da crveni na grdnju kao dete. "Izvini, majko; i ti, gospo." Podigao je ruku, dajui znak, i ka njima je, blago epajui, poao vitak, tamnokos mladi sa oiljkom na licu. "Moj usvojeni brat, Kaj, i moj komornik", predstavio ga je Artur. "Kaje, ovo je Gvenvir, moja gospa i kraljica." Kaj se duboko naklonio, smeei se. "Vama na usluzi." "Kao to vidi", rekao je Artur, "moja gospa je donela svoj nametaj i ostale stvari. Gospo, neka si dobro dola u svoju kuu. Naloi Kaju sve to smatra da treba, pogotovo kako misli da je najbolje da smesti tvoje stvari. Za sada, moram te zamoliti za doputenje da se udaljim; moram se postarati za ljude, konje i opremu." Ponovo se duboko naklonio, i Gvenvir se uinilo da mu je na licu primetila olakanje. Upitala se da se nije razoarao u nju, ili se zaista oenio smo zbog miraza u konjima i vojsci, kao to je ve pomislila. Pa, bila je spremna na to; ali ipak, bilo bi prijatno da je obratio malo panje na nju lino. Shvatila je da je visoki, tamnokosi Kaj gleda, oekujui da progovori. Bio je paljiv i miran - nee morati da ga se plai. Uzdahnula je i poonovo pruila ruku da dodirne vrste zidove oko sebe, kao da e time moi da umiri glas. Kada je progovorila, zvuala je kao prava kraljica. "U najveim kolima, ser Kaje, nalazi se veliki irski sto. To je venani poklon mog oca gospodaru Arturu. To je ratni plen i veoma je vredan. Postarajte se da bude sastavljen u Arturovoj najveoj dvorani. Ali pre toga, molim vas, postarajte se da se pripremi soba za gospu Igrenu i da je neko slui noas." Pomalo se iznenadila - inilo joj se da zvui ba kao prava kraljica. Ni Kaju, izgleda, nije bilo teko da je prihvati kao takvu. Naklonio se veoma duboko. "Bie smesta izvreno, gospo i kraljice", rekao je. 5. Tokom itave noi grupe putnika okupljale su se pred dvorcem; tek je svanulo kada je Gvenvir pogledala napolje i utvrdila da je itava padina brda, sve do samog zamka, prekrivena konjima, atorima i masom mukaraca i ena. "Izgleda kao svetkovina", rekla je Igreni, koja je delila krevet sa njom njene poslednje devojake noi, i starija ena se nasmeila. "Kada se Vrhovni kralj eni, to je svetkovina vea od svega to se moe desiti u zemlji. Vidi, oni ljudi su podanici kralja od Orknija." Moda je Morgana sa njima, pomislila je, ali je outala. Kao mlada ena, govorila je sve to bi pomislila, ali to je davno prestala. Kako je to udno, pomislila je Igrena; tokom godina kada raa decu, ena prvo i pre svega mora da misli na sinove. Ako uopte i pomisli na keri, onda misli samo kako e odrasti i pripasti nekom drugom, postati deo druge porodice. Je li ona bila drugaija samo zato to joj je Morgana bila prvene, te stoga najblia srcu? Artur se fiziki vratio posle dugog odsustva, ali, kao i svi mukarci, odavno ju je nadrastao i vie nije bilo naina da se premosti jaz. Ali za Morganu - to je otkrila na Arturovom krunisanju - ostala je vezana vezom due koja se ne moe prekinuti. Je li to zato to Morgana, kao i ona, potie sa Avalona? Da li zato svaka svetenica eli da rodi ker koja e poi njenim stopama i koju nikada nee izgubiti? "Toliko je sveta", rekla je Gvenvir. "Nisam znala da u itavoj Britaniji ima toliko ljudi." "A ti e im svima biti kraljica - to je zastraujue, znam", rekla je Igrena. "I ja sam se tako oseala kad sam se udavala za Utera." Na trenutak joj se uinilo da je Artur loe odabrao svoju kraljicu. Gvenvir je bila lepa, to da, i pitoma i uena, ali kraljica mora biti sposobna da zauzme mesto na elu dvora. Moda je Gvenvir suvie stidljiva i povuena za to. Najjednostavnije reeno, kraljica je kraljeva gospa; ne samo njegova domaica i gospodarica kue - to moe da radi svaki komornik ili sluga - nego, kao i svetenice Avalona, simbol ivota, podsetnik na to da ivot nije samo ratovanje i vladanje. Kralj, kada se sve kae i uini, bori se za zatitu onih koji ne mogu da se sami bore, ena u plodnim godinama, male dece i staraca. Meu Plemenima, snane ene se bore rame uz rame sa mukarcima - oni su imali ak i kolu ratovanja

koju su vodile ene - ali od poetka civilizacije postalo je muki posao da se lovi i brani ognjite, gde su sklonjene trudne ene, deca i starci; a enski posao jeste da se ognjite odrava, njih radi. Kao to se kralj spaja sa vrhovnom svetenicom u simbolinom braku sa zemljom, u znak da e doneti snagu svom kraljevstvu, tako i kraljica, spajajui se sa kraljem, stvara simbol sredinje sile iza svih vojski i ratova - doma kao sredita iz koga e mukarci crpsti snagu... Igrena je nestrpljivo odmahnula glavom. Svi ti simboli i unutranje istine su prikladni, moda, za Avalon, ali ona, Igrena, bila je dovoljno dobra kraljica i bez takvih misli, a Gvenvir e imati dovoljno vremena da misli na to kada ostari i kada joj vie ne budu potrebne! U ova civilizovana vremena, kraljica nije seoska svetenica koja nareuje kako e se starati o njivama, kao to ni kralj nije najbolji lovac na jelene! "Hodi, Gvenvir, Kaj je ostavio sluavku da ti pomogne, ali poto sam ti ja svekrva, treba ja da te spremim za venanje, poto tvoja majka nije tu da te pripremi za ovaj veliki dan." Devojka je, obuena, izgledala kao aneo; nena kosa lebdela joj je oko glave kao Sunevi zraci, gotovo skrivajui sjaj zlatne trake koju je nosila. Haljina joj je bila od bele tkanine, tanke gotovo kao pauina; Gvenvir je rekla Igreni, sa stidljivim ponosom, da je tkanina doneta iz daleke zemlje, dalje ak i od Rima, i da je skuplja od zlata. Otac je kupio jednu balu za crkveni oltar, i dao je deo i njoj, da saije venanicu. Ostalo je i za sveanu tuniku za Artura - to je mu je bio venani poklon od nje. Doao je Lanselet da ih otprati na ranu misu koja e prethoditi venanju; potom e itav dan biti posveen gozbi i veselju. Blistao je u purpurnom ogrtau koji je nosio i ranije, ali bio je obuen za jahanje. "Da li nas naputa, Lanselete?" "Ne", ozbiljno je odgovorio, ali gledao je samo Gvenvir. "Kao jedna od zabava za danas, novi konjanici - i Arturova konjica - prikazae ta mogu da uine; ja sam jedan od konjanika koji e vam po podne prirediti igre. Artur smatra da je vreme da objavi narodu svoje planove." Igrena je ponovo primetila onaj beznadeni, opijeni pogled u njegovim oima kada je pogledao Gvenvir, i sjaj devojinog osmeha kada mu je uzvratila pogled. Nije mogla da uje ta govore jedno drugom - nije nimalo sumnjala u to da je razgovor sasvim neduan. Ali rei im nisu bile potrebne. Igrena je opet osetila oajniku svest da ovo nee izii na dobro, nego e svima doneti jad. Poli su kroz hodnike, a uz put su im se pridruivali posluga, plemii i svi koji su se uputili na jutarnju misu. Na stepenitu kapele prila su im dvojica mladia koji su nosili, kao i Lanselet, dugaka, crna pera na kapama; Kaj, setila se, takoe je imao takvo. Je li to nekakva oznaka Arturovih saputnika? "Gde je Kaj, brate?" upitao je Lanselet. "Zar ne bi trebalo da doe da isprati gospu u crkvu?" Jedan od pridolica, visok i krupan vek - Gvenvir je pomislila kako nimalo ne lii na Lanseleta - odgovorio je: "Kaj i Gaven oblae Artura za venanje. Zapravo sam mislio da e biti sa njima, vas trojica ste Arturu kao braa. Poslao me je da ih odmenim, kao roak gospe Igrene. Gospo", obratio se Igreni, naklonivi se, "je li mogue da me ne prepoznajete? Ja sam sin Gospe od Jezera. Ime mi je Balan, a ovo je na usvojeni brat, Balin." Gvenvir im je utivo klimnla glavom. Je li mogue, pomislila je, da je ovaj krupni, grubi Balan zaista Lanseletov brat? Kao kad bi se bik proglasio za brata najboljeg junjakog pastuva! Balin, njegov usvojeni brat, bio je onizak i crvenog lica, sa kosom utom kao u Saksonaca, i nosio je bradu kao Saksonci. "Lanselete", rekla je, "ako je tvoja volja da bude sa mojim gospodarem i kraljem..." "Mislim da bi trebalo da ode kod njega, Lanselete", nasmejao se Balan. "Kao i sve mladoenje, Artur je poludeo od nervoze. Na gospodar je na bojnom polju pravi Pendragon, ali ovog jutra, dok se priprema za svoju nevestu, postao je samo deak, to zapravo i jeste!" Siroti Artur, pomislila je Gvenvir, ovaj brak za njega je vei posao nego za mene - ja barem ne treba da radim nita do da se pokoravam svom ocu i svom kralju! Obuzeo ju je talas veselja, ali ga je brzo priguila; siroti Artur, morao bi da je uzme radi dobrobiti svog kraljevstva, ak i da

je zaista stara, runa ili roava. To mu je samo jo jedna bolna dunost, kao kad vodi vojsku u boj protiv Saksonaca. Od Saksonaca barem zna ta da oekuje! "Gospodaru Lanselete", blago je rekla, "da li biste radije bili uz mog gospodara Artura?" U njegovim oima jasno je videla da ne eli da je napusti; postala je, za dan ili dva, veta u itanju neizgovorenih poruka. Nikada nije razmenila sa Lanseletom nijednu jedinu re koju ne bi mogla da glasno uzvikne pred Igrenom, ili ocem, ili skupom svih biskupa Britanije. Ali prvi put joj se inio rastrzan suprotnim eljama. "Poslednje to bih eleo jeste da vas napustim, madam, ali Artur mi je prijatelj i roak..." "Boe sauvaj da ikada stanem izmeu vas dvojice", rekla je i pruila mu svoju malu ruku da je poljubi. "Ovim brakom postajete i moj odani roak. Idite kod mog gospodara i kralja i recite mu..." oklevala je, prepadnuta od sopstvene smelosti; da li je pristojno da to kae? Neka im je svima Bog na pomoi, kroz jedan sat postae Arturova ena, zar je vano ako bude zvuala suvie smelo, kada e poruka sadrati samo pristojnu brigu za njenog mua? "Recite mu da mu rado vraam najodanijeg kapetana i da ga ekam sa ljubavlju i pokornou, ser." Lanselet se nasemio. Taj osmeh kao da je dodirnuo neku strunu duboko u njoj, i osetila je da i sama poinje da se smei. Kako moe da se osea delom njega? itav ivot kao da joj se sveo na dodir njegovih usana na nadlanici. Progutala je knedlu i odjednom je shvatila ta to osea. Uprkos pristojnoj poruci o ljubavi i pokornosti Arturu, inilo joj se da bi rado prodala duu kad bi vreme moglo da se vrati unazad, pa bi mogla da kae ocu kako se nee udati ni za koga sem za Lanseleta. To je bilo neto stvarno, kao sunce oko nje i trava pod njenim nogama, stvarno ponovo je progutala knedlu - stvarno kao Artur koji se upravo sprema za venanje, zbog koga i ona mora na misu kako bi se pripremila. Je li to neka okrutna Boja ala to nisam znala ta oseam sve dok nije postalo prekasno? Ili je to neki pokvareni trik neprijatelja, kako bi me odmamio od dunosti prema ocu i muu? Nije ula ta joj Lanselet govori; bila je svesna samo njegove ake koja je pustila njenu, kao i toga da joj je okrenuo lea i da odlazi. Jedva je ula utive rei one dvojice usvojene brae, Balina i Balana - koji je od njih, zapravo, sin svetenice sa Jezera? Balan; Lanseletov brat, ali ni nalik njemu, kao to gavran ne lii na velikog orla. Postala je svesna da joj Igrena neto govori. "Ostavljam te saputnicima, mila. Hou da pre mise porazgovaram sa Merlinom." Gvenvir je sa zakanjenjem sinulo da to Igrena eka njenu dozvolu da se udalji. Njen poloaj Vrhovne kraljice ve je bio stvarnost. Jedva je ula ta je rekla Igreni pre nego to se ova povukla. Igrena je prela preko dvorita, mrmljajui izvinjenja ljudima koje je morala da gurne, pokuavajui da stigne do Talesina. Svi su bili obueni u jarku sveanu odeu, ali on je nosio svoj uobiajeni sivi ogrta. "Oe..." "Igrena, dete." Talesin je pogledao nanie u nju, i Igreni se uinilo neobino uteno to to joj se stari druid obratio isto kao i kada je imala etrnaest godina. "Mislio sam da e lebdeti oko neveste. Kako je lepa! Artur je naao sebi blago. uo sam da je pametna i uena, ba kao i pobona, to e se dopasti biskupu." "Oe", obratila mu se Igrena, spustivi glas kako je niko unaokolo ne bi uo, "moram da te pitam neto - postoji li ikakav astan nain da Artur izbegne ovaj brak?" Talesin je zbunjeno zamirkao. "Ne, mislim da ne postoji. Ne sad, kad je sve spremno da se venaju posle mise. Boe pomozi nam, zar smo svi bili prevareni, je li ona jalova, ili iskoriena, ili..." Merlin je odmahnuo glavom. "Osim ako je gubava, ili ako nosi dete drugog mukarca, nema naina da se prekine; a ak i tada, opet e izbiti skandal, i od Leodegranca emo napraviti neprijatelja. Zato me to pita, Igrena?" "Verujem da je ona edna. Ali videla sam je kako gleda Lanseleta, a i on nju. Zar moe ita dobro ispasti ako je nevesta zaljubljena u drugoga, a taj drugi je mladoenjin najbolji prijatelj?" Merlin ju je otro pogledao; njegove stare oi bile su svevidee kao i uvek. "Oh, tako znai, je

li? Uvek sam smatrao da je na Lanselet suvie lep i armantan za svoje dobro. Pa ipak, mislim da je on astan momak; moda je to samo mladalaka zanesenost, i kada mladenci budu venani i legli zajedno, zaboravie na to, ili e se seati samo sa malo tuge, kao na neto to se moda moglo desiti." "U devet sluajeva od deset kazala bih da si u pravu", rekla je Igrena, "ali ti ih nisi video, a ja jesam." Merlin je ponovo uzdahnuo. "Igrena, Igrena, ne kaem da grei, ali kada je sve gotovo, ta moemo da uinimo? Leodegranc e biti strano uvreen i krenue u rat protiv Artura, a Artur ve ima dovoljno izazivaa - ili moda nisi ula za onog malog severnjakog kralja koji je poslao Arturu poruku kako je odrao brade jedanaest kraljeva da bi nainio sebi plat, i kako Artur mora da mu poalje danak ili e doi i po Arturovu bradu?" "ta je Artur uinio?" "Pa, poslao je tom kralju poruku da to se tie njegove brade, tek je poela da mu raste, i ne bi mu korisitla za plat; ali ako je ipak eli, neka doe i pokua da je uzme, ako bude mogao da nae put kroz leeve Saksonaca. I poslao mu je glavu jednog Saksonca - upravo se vratio iz nekog pohoda - i rekao da je njegova brada bolja za postavljanje plata od brade prijatelja uz iji bok bi trebalo da se bori. I na kraju je rekao da e poslati kolegi kralju poklon, ali da on od svojih prijatelja ne uzima danak, pa ga nikome ni ne plaa. I tako nije bilo nita; ali, kao to vidi, Artur ne moe dozvoliti sebi da stekne nove neprijatelje, a Leodegranc bi bio ba gadan. Bolje da se oeni devojkom, a mislim da bih isto rekao i da smo je zatekli u krevetu sa Lanseletom - to se nije desilo, a svakako ni nee." Igrena je otkrila da kri ruke. "ta da radimo?" Merlin ju je blago dodirnuo po obrazu. "Uiniemo ono to smo oduvek inili, Igrena - ono to moramo, ono to Bogovi narede. Uiniemo najbolje to moemo. Niko od nas nije poao ovim putem svoje sree radi, dete moje. Ti, koja si odrasla u Avalonu, ti to zna. ta god pokuali da uinimo kako bismo izmenili svoju sudbinu, kraj je u rukama Bogova - ili, kako bi biskup svakako vie voleo da kaem, u rukama Boga. to sam stariji, sve sam sigurniji da nije vano kakvim reima uobliavamo istu istinu." "Gospa ne bi bila zadovoljna da vas uje kako govorite", rekao je tamnoput, mrav ovek iza njega, u tamnim haljinama kakve bi odgovarale sveteniku ili druidu. Talesin se upola okrenuo i nasmeio se. "Svejedno, Vivijen zna da je to istina, ba kao i ja... Igrena, mislim da ne poznaje naeg najnovijeg i najveeg barda - doveo sam ga da peva i svira na Arturovom venanju. Kevin, gospo." Kevin se duboko naklonio. Igrena je primetila da hoda oslanjajui se na izrezbareni tap; njegovu harfu je, u kutiji, nosio deko od dvanaest-trinaest godina. Mnogi bardovi i harfisti koji nisu druidi esto su slepi ili hromi - retko koji zdrav momak ima dovoljno vremena i dokolice da se posveti umetnosti, u ovim ratnim vremenima - ali druidi se obino biraju izmeu onih koji imaju zdravo telo, a ne samo otar um. Retko je da mukarac sa bilo kakvom telesnom manom bude posveen u druidske mudrosti - smatralo se da to Bog obeleava njihove unutranje mane. Ali bilo bi neoprostivo grubo pomenuti to; mogla je samo da zamisli da je Kevin toliko nadaren da je prihvaen uprkos svemu ostalom. On joj je zakratko odvratio misli od problema, ali kada je ponovo razmislila, Talesin je bio u pravu. Nije bilo naina da se venanje sprei bez skandala, a najverovatnije i rata. U zgradici koja je predstavljala crkvu blistala su svetla i oglasilo se zvono. Igrena je ula u crkvu. Talesin je kruto kleknuo; to je uinio i deko koji je nosio Kevinovu harfu, ali Kevin nije kleknuo - Igrena se na trenutak upitala da li, poto nije hrianin, time omalovaava slubu, kao to je nekada izgledalo da ini Uter. A onda je, primetivi kako se neobino dri, zakljuila da mu je noga verovanto ukoena i da uopte ne moe da klekne. Primetila je da biskup gleda u njega, mrtei se. "Slujte rei Isusa Hrista, Gospoda naeg", poeo je biskup. "Gle, gde god se skupe dvoje ili troje u moje ime, ja sam meu vama, i sve to zatraite u moje ime, dae vam se..."

Igrena je kleknula, navlaei veo preko lica, ali ipak je bila svesna Artura, koji je uao u crkvu sa Kajem, Lanseletom i Gavenom, obuen u tanku, belu tuniku i plavi plat, bez ukrasa osim tanke, zlatne krune, i purpura i dragulja na kanijama velikog maa. Izgleda da je, i bez pogleda, mogla da oseti Gvenvir, u onoj krhkoj beloj haljini, belu i zlatnu kako i Artur, kako klei izmeu Balina i Balana. Lot, sed i mrav, kleao je izmeu Morgoze i jednog od svojih mlaih sinova; a iza njega - kao da je harfa ispusitla neki visok, nedozvoljen ton usred svetenikog pevanja. Podigla je glavu, oprezno, i pokuala da vidi, znajui ko to tamo klei. Morganino lice i telo krili su se iza Morgoze. Pa ipak, kao da je mogla da oseti njeno prisustvo, kao pogrenu notu u harmoniji mise. Posle ovoliko godina, zar ponovo itam misli? U svakom sluaju, ta jedna svetenica Avalona radi u crkvi? Kada je Vivijen poseivala nju i Utera dok su bili u braku, ili nije prisustvovala slubi Bojoj, ili je dolazila da slua i gleda sa utivom, ozbiljnom panjom kakvu bi posvetila detetu to se igra gozbe sa lutkama. No, sada je mogla da vidi Morganu - promenila se, mravija je, lepa, obuena u jednostavnu haljinu od tamne vune, sa odgovarajuim belim velom preko glave. Nije nita radila; kleala je, pognute glave i oborenog pogleda, slika i prilika paljivog potovanja. Ali ak je i svetenik, izgleda, osetio uznemirenost i nestrpljenje koji su zraili iz nje; dva puta je zastao i pogledao je, mada nije mogao da je optui ni za ta to ne bi bilo potpuno ozbiljno i pristojno, i zato je trenutak kasnije nastavio sa slubom. Ali ni Igrena sada nije mogla da se usmeri na slubu. Pokuavala je, mrmljala je odgovore, ali nije mogla da razmilja o svetenikovim reima, niti o svom sinu koji e se sada oeniti, niti o Gvenvir koja je - osetila je to, ne videi je - ispod vela gledala Lanseleta koji je stajao kraj Artura. Mogla je da misli samo na svoju ker. Kada se sluba zavri, kao i venanje posle nje, moi e da je vidi i saznae kuda je otila i ta joj se desilo. Tog asa, podigavi pogled na trenutak, dok je akon naglas itao priu o svadbi u Kani, pogledala je Artura; i primetila je da je i njegov pogled uperen u Morganu. 6. Smetena meu Morgozine gospe, Morgana je tiho sluala slubu, pognute glave i sa izrazom utivog potovanja. Iznutra se sva tresla od nestrpljenja. Kakva glupost - kao da zgrada sagraena ljudskim rukama moe biti reima nekog svetenika pretvorena u obitavalite Duha koji uopte nije ljudsko delo. Misli su joj lutale. Bila je umorna od Morgozinog dvora; sada se vratila u glavni tok dogaaja i oseala se kao da je iz mrtvaje baena u korito divlje reke. Opet se oseala iva. ak i u Avalonu, onako tihom i zaklonjenom, imala je utisak da je u dodiru sa tokom iota; ali meu Morgozinim enama oseala se prazno, nepokretno, beskorisno. Sada se ponovo kretala, jer od kako je rodila sina, stajala je u mestu. Na trenutak je pomislila na svog sinia, malog Gvideona. On ju je jedva poznavao; kada bi ga podigla da ga pomazi, otimao se da se vrati usvojenoj majci. ak i sada, od seanja na njegove ruice oko vrata osetila se slaba i alosna, ali je oterala tu pomisao. On ak nije ni znao da je njen sin, odrae mislei da je Morgozin. Morgana je bila zadovoljna time, samo nije uspevala da prigui povremenu tugu. Pa, pretpostavljala je da sve ene oseaju takvo aljenje kada moraju da napuste svoje dete; ali sve ene to moraju da doive, osim onih domaica koje su srene da ine za svoju bebu ono to moe da uradi svaka usvojena majka ili sluavka, jer nemaju nikakav vei posao za koji su sposobne. ak i pastirica mora da ostavi svoju decu kako bi se starala o stadu; a tek kraljica ili svetenica! ak i Vivijen je prepustila decu drugima. I Igrena. Artur je bio muevan i lep; porastao je, dobio je ira ramena - vie nije bio onaj mravi deak koji joj je priao sa jelenskom krvlju na licu. To je bila mo, a ne ovo mlitavo mrmljanje o moima njihovog Boga koji se neto petljao okolo, pretvarao vodu u vino, to ionako predstavlja svetogre prema Boginji. Ili je pria, zapravo, govorila o tome da esencija Duha pretvara spajanje mukarca i ene u branoj vezi u neto sveto, kao u Velikom Braku? Artura radi, nadala se da e tako biti sa ovom enom, ko god da je; sa mesta gde je kleala iza Morgoze, videla je samo oreol svetloplave kose, sa jo svetlijim zlatom nevestinske krune, i belu haljinu od neke fine i

skupocene tkanine. Artur je podigao pogled ka svojoj nevesti, pogledaovi pri tom Morganu. Primetila je da mu se lice menja, i pomislila je uz oseanje nelagodnosti: Znai, prepoznao me je. Ja se sigurno nisam promenila toliko kao on; on je od deaka postao mukarac, a ja - ja sam ve bila ena, pa se nisam promenilo toliko kao on. Nadala se da e nevesta voleti Artura, i da e on voleti nju. U umu su joj odzvanjale Arturove odlune rei: itavog ivota u te se seati, voleu te i blagosiljati. Ali ne sme da bude tako. On mora da zaboravi, mora nauiti da vidi Boginju u svojoj venanoj eni. Kraj njega je stajao Lanselet. Kako to da su godine toliko izmenile i uozbiljile Artura, a da je Lanselet ostao nedirnut i nepromenjen? Ne, i on se promenio; izgledao je tuan, na licu je nosio dugaak oiljak koji je dopirao do kose i ostavljao u njoj tanku belu prugu. Kaj je bio mraviji i nekako pognut, i jae je hramao; gledao je Artura onako kako verni pas gleda gospodara. Napola nadajui se, napola strahujui, Morgana se osvrnula da vidi je li Vivijen dola na Arturovo venanje kao to je dola na krunisanje. No, Gospe od Jezera nije bilo. Bio je tu Merlin, sede glave pognute tako da je izgledalo kao da se moli, a iza njega je stajao - visoka prilika sa dovoljno razuma da ne klekne pred ovim glupim glumatanjem - stajao je bard Kevin; ba dobro! Misa se zavrila; biskup, visok, asketski mukarac kiselog lica, izgovarao je zavrne rei. ak je i Morgana pognula glavu - Vivijen ju je nauila da pokae makar spoljanje znake potovanja prema drugim verama, poto su, kako je rekla, sve vere deo Bogova. Jedina glava u crkvi koja se nije pognula bila je Kevinova; on je stajao ponosan i uspravan. Morgana je poelela da ima hrabrosti da ustane i stane kraj njega, takoe podignute glave. Zato je Artur tako ponizan? Zar nije poloio zakletvu da e potovati Avalon jednako kao i svetenike? Hoe li doi dan kada e ona ili Kevin morati da ga podsete na tu zakletvu? Onaj beli, poboni crkveni aneo kojim e se oeniti svakako nee biti od pomoi. Trebalo je da oene Artura enom iz Avalona; ne bi bilo prvi put da se svetenica udaje za kralja. Ta pomisao ju je potresla; priguila je nelagodnost, zamiljajui Ravenu kao Vrhovnu kraljicu. Barem bi imala hriansku vrlinu utljivosti... Morgana je brzo pognula glavu i ugrizla se za usnu, uplaena da e se glasno nasmejati. Misa se okonala; ljudi su poeli da izlaze. Artur i njegovi saputnici su ostali, a na Kajev znak, prili su im Morgoza i Lot, pa je Morgana pola za njima. Primetila je da su u crkvi ostali i Igrena, Merlin i utljivi harfista. Podigla je oi i uhvatila majin pogled; znala je, neim monim kao Vid, da bi se, samo da nije svetenika u blizini, smesta nala u majiom naruju. Malo je porumenela i sklonila se od Igreninih eljnih oiju. Mislila je na Igrenu to je manje mogla, svesna samo da u njenom prisustvu mora uvati jedinu tajnu koju Igrena nikada ne sme da sazna, ko je otac njenog deteta... Jednom, tokom one duge i oajnike borbe koje je jedva mogla da se seti, uinilo joj se da je glasno kriknula, kao dete, dozivajui majku, ali nikada nije bila sasvim sigurna. ak i sada se bojala dodira sa majkom koja je nekada imala Vid, koja je poznavala puteve Avalona; Morgana je mogla da zaboravi sve to je uila u detinjstvu i svu krivicu, ali zar je ne bi Igrena prezrela zbog onoga to, na kraju krajeva, nije bio njen izbor? Lot je priao da klekne pred Arturom, ali ovaj ga je, ozbiljnog i ljubaznog mladog lica, podigao i poljubio u oba obraza. "Drago mi je to si doao na moje venanje, teo. Drago mi je to imam tako odanog prijatleja i roaka da mi uva severne obale, a tvoj sin Gaven mi je dragi prijatelj i najblii saputnik. A ti, tetka, dugujem ti zahvalnost to si mi dala svog sina za tako odanog saputnika." Morgoza se nasmeila. I dalje je lepa, pomislila je Morgana - daleko lepa od Igrene. "Pa, ser, ubrzo ete morati ponovo da mi zahvaljujete, jer imam mlae sinove koji govore samo tome kako e uskoro doi vreme da i oni slue Vrhovnom kralju." "Bie dobro doli, ba kao i njihov najstariji brat", utivo je rekao Artur i pogledao kraj Morgoze, ka Morgani koja je kleala. "Dobro dola, sestro. Na krunisanju sam ti dao obeanje koje u sada odrati. Hodi." Pruio joj je ruku. Morgana je ustala, oseajui stisak njegove ake i napetost u njoj. Nije je gledao u oi, nego ju je poveo kraj ostalih, do devojke u belom koja je kleala u oblaku zlatne kose.

"Gospo moja", blago je rekao, i Morgana na trenutak nije bila sigurna kojoj od njih dve se obraa; gledao je jednu, pa drugu, a kad je Gvenvir ustala i podigla oi, susrela je Morganin pogled u trenutku oka i prepoznavanja. "Gvenvir, ovo je moja sestra Morgana, vojvotkinja od Kornvola. elim da ona bude prva meu tvojim pratiljama, jer je najvieg porekla od svih njih." Morgana je videla kako Gvenvir oblizuje usne malim, ruiastim jezikom, nalik na maji. "Gospodaru i kralju moj, gospa Morgana i ja se poznajemo." "ta? Kako?" upitao je Artur, smeei se. Morgana je kruto odgovorila. "Dok je bila u manastirskoj koli u Glastonberiju, gospodaru. Izgubila se u magli i zala na obale Avalona." Kao i tog davnog dana, iznenada joj se uinilo da je neto sivo i tupo, nalik na pepeo, prekrilo i upropastilo divan dan. Morgana se oseala, uprkos lepoj haljini i divno istkanom velu, kao da je neko smeno, patuljasto, primitivno stvorenje u poreenju sa Gvenvirinom vazduastom belinom i lakoom. To je potrajalo samo trenutak, a onda je Gvenvir prila i zagrlila je, poljubivi je u oba obraza kao to i prilii roakama. Morgana je, uzvraajui zagrljaj, osetila da je Gvenvir krhka kao dragoceno staklo, za razliku od njene vornovate vrstine; osetila je kako se povlai, stidljivo i ukoeno, kako ne bi morala da oseti kako se Gvenvir povlai od nje. Sopstvene usne su joj se uinile grube u dodiru sa ruinom mekoom devojinog obraza. "Neka mi je dobro dola sestra mog gospodara i mua", tiho je rekla Gvenvir, "moja gospa od Kornvola - mogu li da te zovem Morgana, sestro?" Morgana je duboko udahnula pre nego to je odgovorila. "Kako vam god godi, gospo moja." im je to izgovorila, shvatila je da je zvualo neljubazno, ali nije znala kako je trebalo da odgovori. Stojei kraj Artura, podigla je pogled i primetila Gavena kako je gleda i mrti se. Lot je bio hrianin samo zato to je to bilo korisno, ali Gaven je bio iskreno poboan, na svoj grubi nain. Od njegovog kritikog pogleda Morgana se ukoila; imala je prava da bude ovde isto koliko i Gaven. Bilo bi veselo videti ove ukruene Arturove saputnike kako gube glavu oko Beltanskih vatri! Pa, Artur se zakleo da e potovati ljude iz Avalona jednako kao hriane, a ovo mu je bio dvor. Moda je zato i ona bila tu. "Nadam se da emo biti prijateljice, gospo", rekla je Gvenvir. "Seam se kako ste me ti i gospodar Lanselet vratili kada sam se izgubila u onoj stranoj magli - ak i sad zadrhtim kad se setim tog uasnog mesta", kazala je i podigla pogled ka Lanseletu, koji je stajao iza Artura. Morgana, otvorena da oseti raspoloenje oko sebe, pratila je njen pogled i upitala se zato se Gvenvir obraa njemu; a onda je shvatila da devojka to ini nehotice, jer je prosto vezana za Lanseletov pogled... a Lanselet je gledao Gvenvir onako kako gladan pas gleda sonu kost. Ako je Morgana ve morala da ponovo sretne ovo belo i ruiasto stvorenje ba u Lanseletovom prisustvu, onda ba dobro to se to desilo sada, kad e se Gvenvir udati za nekoga drugog. Osetila je da jo dri Artura za ruku, i to ju je takoe uznemirilo; i ta veza e se prekinuti kada on odvede Gvenvir u postelju. Gvenvir e postati Boginja za Artura i on vie nee gledati Morganu tako da je duboko uznemirava. Ona je Arturu sestra, a ne ljubavnica; nije majka njegovog sina, nego sina Rogatog Boga, i tako mora biti. Ali ni ja nisam prekinula tu vezu. Istina, bila sam bolesna posle roenja sina i nisam elela da padnem kao zrela jabuka u Lotovu postelju, pa sam izigravala ednost kad god je Lot mogao da me vidi. Ali pogledala je Lanseleta, nadajui se da e nekako uspeti da prekine to zgledanje sa Gvenvir. On se nasmeio, ali i dalje je gledao kraj nje. Gvenvir je uhvatila Morganu jednom, a Igrenu drugom rukom. "Uskoro ete mi biti kao roena sestra i mati", rekla je, "jer ja nemam ni sestru ni majku u ivotu. Hodite da stojite kraj mene tokom venanja, majko i sestro." Ma koliko pokuavala da odoli Gvenvirinom armu, Morgana se razneila od tih spontanih rei i uzvratila je stiskom na dodir devojinih sitnih, vrelih prstiju. Igrena je pruila ruku kraj Gvenvir da dodirne Morganu, i Morgana joj se prva obratila. "Nisam imala vremena da te dostojno pozdravim, majko." U trenutku dok su sve tri stajale u kratkom zagrljaju, pomislila je:

Sve ene su, zaista, sestre pred Boginjom. "Pa, hajdemo", ljubazno je rekao Merlin. "Hajde da potpiemo i overimo taj brak, pa da se onda gostimo i veselimo." Morgana je pomislila da biskup deluje mrano, ali i on je progovorio prijateljskim glasom: "Sada kada su nam duhovi uzdignuti i puni vere, izvedimo venanje dostojno hrianskog naroda na ovaj dan pun dobrih simbola." Dok je tokom ceremonije stajala kraj Gvenvir, Morgana je oseala kako devojka drhti. Setila se dana lova na jelene. Ona je barem imala podrku obreda, ali ak i tada se plaila i grlila je staru svetenicu. Iznenada, podstaknuta ljubaznou, poelela je da moe dati Gvenviri, koja je ipak vaspitana u manastiru i nije uopte posedovala drevna znanja, nekoliko saveta koje su dobijale mlade svetenice. Tada bi znala kako da pusti strujanja sunca, leta, zemlje i ivota da teku kroz nju. Zaista bi postala Boginja za Artura, a on bi postao Bog za nju, i njihov brak ne bi bio prazno oblije, nego istinska unutranja veza na svim nivoima ivota... Umalo je ve poela da trai prave rei, a onda se setila da je Gvenvir hrianka i da ne bi bila nimalo zahvalna na takvoj lekciji. Uzdahnula je, osujeena, znajui da ne sme da progovori. Podigla je pogled i ugledala Lanseleta, i na trenutak su se gledali u oi; nehotice se setila onog sunanog trenutka na Toru, kada je trebalo da se spoje kao mukarac i ena, kao Boginja i Bog... znala je da se i on setio. Ali oborio je oi i odvratio pogled, prekrstivi se kad i svetenik. Jednostavna svetkovina brzo se zavrila. Morgana se potpisala kao svedok na branom ugovoru, primetivi kako je njen rukopis gladak i ujednaen u poreenju sa Arturovim grubim i Gvenvirinim neurednim i detinjastim slovima - zar su kaluerice u Glastonberiju mogle da je naue samo tome? Lanselet se takoe potpisao, kao i Gaven, i kralj Bors od Britanije, koji je doao kao svedok, i Lot, pa Ektorijus, i kralj Pelinor, koji je bio brat Gvenvirine majke. Uz Pelinora je bila njegova mlada ker, koju je sad ozbiljno prizvao blie. "Moja ker, Elena - vaa roaka, gospo i kraljice moja. Molim vas da je primite u svoju slubu." "Radovau se da je primim meu svoje gospe", nasmeila se Gvenvir. Morgana je pomislila kako Pelinorova ker lii na Gvenvir; bila je sva zlatna i ruiasta, mada nije imala Gvenvirin sjaj, i nosila je jednostavnu lanenu haljinu boje afrana, koja je priguivala zlatasti sjaj njene kose. "Kako se zove, roako? Koliko ti je godina?" "Ja sam Elena, gospo, i trinaesta mi je." Duboko se naklonila, toliko duboko da se zateturala i Lanselet ju je prihvatio da je zadri. Ona je duboko pocrvenela i sakrila lice pod veo. Lanselet se nasmeio, i Morgana je osetila otar ubod ljubomore. Nju nije ni pogledao, gledao je samo ove blede, zlatno-bele anele; svakako je i on smatrao da je mala i runa. U tom trenutku sve njeno saoseanje prema Gvenvir pretvorilo se u bes, i morala je da okrene lice u stranu. Gvenvir je naredne sate morala da provede pozdravljajui se, kako je izgledalo, sa svim kraljevima iz itave Britanije, i da bude predstavljena njihovim enama, sestrama i kerima. Kada je dolo vreme da se sedne za gozbu, osim prema Morgani, Eleni, Igreni i Morgozi, morala je da pokae naroitu ljubaznost i ljupkost takoe pred Flavilom, Arturovom usvojenom majkom i Kajevom majkom; kraljicom Severnog Velsa, koja se zvala isto kao ona, Gvenvir, ali je bila tamnokosa i izgledala je kao Rimljanka; i jo pred desetinom drugih. apatom se obratila Morgani. "Uopte ne znam kako da im popamtim imena! Mogu li naprosto da im se svima obraam sa 'moja gospo', pa da se nadam da nee shvatiti zato?" Morgana je odgovorila apatom, na trenutak delei oseanje veselja. "To je jedna od pogodnosti kad si Vrhovna kraljica, madam, jer niko se ne usuuje da te pita zato! ta god uinila, smnatrae da je to dobro! A ako i ne budu, nee se usuditi da ti to kau!" Gvenvir se tiho zakikotala. "Ali, Morgana, mora me zvati po imenu - a ne madam. Kad god kae madam, osvrem se i traim neku punaku matoru gospu nalik na Flavilu ili enu kralja Pelinora!" Gozba je konano poela. Morgana je sada imala bolji apetit nego na Arturovom krunisanju. Sedela je izmeu Gvenvir i Igrene, i dosta je jela; izgleda da je avalonska uzdrljivost ostala iza

nje. ak je uzela i malo mesa, mada joj se nije dopalo, a poto na stolu nije bilo vode, a pivo je bilo uglavnom za sluge, morala je da pije vino koje joj se uopte nije dopadalo. Zbog toga je poelo pomalo da joj se vrti u glavi, mada pie nije bilo ni priblino jako kao snani destilati uobiajeni na dvoru Orknija, koje je mrzela i nikada nije popila ni kap. Posle nekog vremena pojavio se Kevin, spreman da svira, i razgovori su zamrli. Morgana, koja ga nije ula otkako je otila iz Avalona, sluala je, putajui da je obuzmu seanja. Iznenada se zaelela Vivijen. ak i kada je podigla pogled i ugledala Lanseleta - koji je, kao Arturov najblii saputnik, sedeo tik kraj njega, blie ak i od Gavena koji mu je naslednik, i sluio se iz iste posude - pomislila je na njega samo kao na drugara iz detinjstva na Jezeru. Vivijen je moja prava majka, a ne Igrena, nju sam dozivala... Pognula je glavu, mirkajui da zaustavi suze koje nije elela da prolije. Muzika je zamrla, i zauo se Kevinov bogati glas. "Imamo ovde jo jednog muziara", rekao je. "Da li bi gospa Morgana pevala za ovo drutvo?" Kako je znao, upitala se, da eznem da dorinem harfu? "Bie mi zadovoljstvo da sviram na vaoj harfi, ser, ali nisam dodirnula dobar instrument ve godinama, samo ono to se nalo na Lotovom dvoru." Oglasio se Artur, prilino zlovoljnim glasom. "ta, moja sestra da peva kao unajmljeni muziar pred svim ovim ljudima?" Kevin je delovao postieno, i pravo mu i budi, pomislila je Morgana. Iznenada obuzeta gnevom, ustala je i odgovorila: "Ono to pristane da uini vrhunski harfista Avalona, i meni e biti ast! Muzika je sluenje Bogovima!" Preuzela je harfu od njega i smestila se na klupu. Instrument je bio vei od njenog i na trenutak nije uspela da se snae sa strunama; a onda je nala one prave i ruke su joj se sigurnije kretale, svirajui severnjaku pesmu koju je ula na Lotovom dvoru. Sada joj je bilo milo to je pila vino, koje joj je proistilo grlo; ula je sopstveni glas, bogat i milozvuan - bio je jak kao i uvek, mada to nije shvatala sve do sada. Imala je kontraalt, dubok i snaan, a uili su je bardovi Avalona, i ponovo je osetila ponos. Gvenvir je moda lepa, ali ja imam glas barda. ak joj je i Gvenvir prila kada je zavrila. "Ima divan glas, sestro", rekla je. "Jesi li u Avalonu nauila da tako lepo peva?" "Da, madam, muzika je sveta - zar ti u manastiru nisi uila da svira?" Gvenvir se trgla. "Ne, neprilino je da ena podie glas pred Gospodom..." Morgana se nasmejala. "Vi, hriani, izgleda, strano volite re neprilino, naroito kada se odnosi na ene", rekla je. "Ako je muzika zlo, onda je zlo i za mukarce; a ako je dobra, zar ne bi ene trebalo da rade sve dobro to mogu, kako bi se iskupile za onaj greh na poetku sveta?" "Svejedno, nisu me pustili - jednom sam dobila batine to sam dirala harfu", alosno je rekla Gvenvir. "Ali ti si nas sve zaarala, i jasno mi je da je ta magija dobra." "Svi mukarci i ene u Avalonu ue muziku; ali malo ih je obdarenih kao gospa Morgana. Lep glas se raa, a ne dobija se uenjem. A poto je to dar od Boga, meni se ini da je neprilino odbacivati takav dar, bilo da je dat mukarcu ili eni. Ne moemo verovati da bi Bog toliko pogreio da obdari enu glasom, poto Bog ne grei, pa ga moramo prihvatiti kod koga god da se nae." "Ne mogu da raspravljam o teologiji sa jednim druidom", javio se Ektorijus, "ali da imam ker roenu sa takvim darom, smatrao bih to iskuenjem, jer ona bi bila u iskuenju da napusti mesto dodeljeno enama. Nigde nije reeno da je Marija, Majka boja, igrala ili pevala..." Merlin je tiho progovorio: "Ali reeno je da je, kada se Sveti Duh spustio na nju, podigla glas i zapevala Moju duu je uveao Gospod... ali izgovorio je to na grkom: Megalynei he psyche mou ton Kyrion... Samo su Ektorijus, Lanselet i biskup razumeli grke rei, mada ih je i Morgana ula vie puta. Biskup je odluno rekao: "Ali pevala je samo pred Bogom. Samo je Marija Magdalena pevala i igrala pred mukarcima, i to pre nego to joj je na Spasitelj spasao duu, jer to je bio deo njenog pokvarenog ponaanja."

Igrena je progovorila sa prizvukom mangupluka. "Kralj David je pevao i svirao, pisano je, i to na harfi. Zar mislite da je tukao svoje ene i keri kada bi svirale na harfi?" Upala je i Morgana. "Ako je Marija od Magdale - mislim na priu - pevala i igrala, pa je ipak spasena, nigde nije reeno da joj je Isus naredio da lepo sedi u oku i uti! Ako je sipala dragoceno miro na kosu Isusu, a on nije dozvolio da je apostoli kazne, onda je mogao da uiva i u svemu ostalom! Bogovi daju ljudima ono to je najbolje, a ne ono to je najgore!" "Ako je to oblik u kakvom je religija poznata ovde u Britaniji", kruto je rekao Patricije, "stvarno su nam potrebna savetovanja kakva crkva povremeno saziva!" Namrtio se, i Morgana, ve poalivi brzoplete rei, oborila je glavu - bilo je stvarno glupo zainjati svau izmeu Avalona i crkve ba na Arturovom venanju. Ali zato Artur nije nita rekao? Iznenada su svi poeli da priaju uglas, pa je Kevin ponovo uzeo harfu i zasvirao ivahnu melodiju, uz koju je posluga poela da raznosi svee akonije koje vie niko nije mogao da jede. Posle nekog vremena, Kevin je spustio harfu, i Morgana, kao to je uinila i u Avalonu, nasula mu je vina i klekla da mu ga ponudi. Nasmeio se i primio pehar, davi joj znak da sedne kraj njega. "Zahvaljujem se, gospo Morgana." "Dunost mi je i zadovoljstvo da sluim takvog barda, gospodaru. Jesi li skoro doao iz Avalona? Je li moja roaka Vivijen dobro?" "Dobro je, ali je dosta ostarila", tiho je odgovorio on. "A mislim i da ezne za tobom - trebalo bi da se vrati." Morgana je opet osetila nalet starog oajanja; brzo je odvratila pogled. "Ne mogu. Ali priaj mi vesti o domu." "Ako eli svee vesti iz Avalona, mora da ode tamo. Ja sam odustan vie od godine, poto sam zamoljen da donesem Gospi vesti o kraljevstvu - Talesin je sada prestar da bude Glasnik Bogova." "Pa", rekla je Morgana, "sada e imati ta da joj pria o venanju." "Rei u joj da si iva i zdrava", rekao je Kevin, "poto te je ve oalila. Sada vie nema Vid. I priau joj o njenom mlaem sinu, koji je Arturov najblii saputnik; zaista", dodao je, izvivi usne u sarkastian osmeh, "kad ga gledam sa Arturom, lii mi na onog najmlaeg uenika koji se za veerom naslonio Hristu na grudi..." Morgana nije mogla da savlada tihi smeh. "Na biskup bi te svakako optuio za svetogre, kad bi te uo da tako govori." "Pa, eno Artura kako sedi kao Hrist meu apostolima, nameui hrianstvo itavoj zemlji", rekao je Kevin. "to se tie biskupa, on je neznalica." "Zato, zato to nema sluha za muziku?" Morgana sve do sada nije shvatala koliko su joj nedostajale ovakve razmene duhovitosti; Morgoza i njene gospe bile su toliko male, toliko ograniene na ogovaranje i sitnice! "Rekao bih da je svaki ovek bez sluha za muziku zaista neznalica, poto bez muzike ovek ne govori, nego njae", uzvratio je Kevin, "ali nije re samo o tome. Je li ovo dobar trenutak za venanje?" Morgana je toliko dugo bila van Avalona da na trenutak nije shvatala na ta on misli; ali on je pokazao ka nebu. "Mesec opada. To je lo trenutak za venanje, i gospodar Talesin im je to i rekao. Ali biskup je odredio da se odri tik posle punog meseca, kako bi svi ovi ljudi mogli po svetlu da putuju kui, i zato to je danas sveanost nekog njihovog sveca - ne znam kojeg. Merlin je razgovarao i sa Arturom i rekao mu je da mu ovaj brak nee donesti radosti - ne znam zato. Ali nije bilo asnog naina da se prekine, izgleda; sve je otilo predaleko." Morgana je nagonski znala na ta je mislio stari druid - i ona je videla kako se gledaju Gvenvir i Lanselet. Je li je trenutak Vida naveo da se trgne od Gvenvir jo onoga dana u Avalonu? Tog dana zauvek mi je oduzela Lanseleta, pomislila je, a onda se setila da je bila pod zakletvom da uva devianstvo za Boginju, i zbunjeno se zamislila. Da li je trebalo da pogazi

zakletvu njega radi? Posramljeno je oborila glavu, gotovo uplaena, na trenutak, da e joj Kevin proitati misli. Vivijen joj je govorila da svetenica uvek treba da postupa po svojoj proceni. Izgleda da je bila u pravu, bez obzira na zavet, to je poelela Lanseleta... Uinila bih bolje, ak i za Avalon, da sam onda primila Lanseleta; tada bi Artur dobio kraljicu nedirnutog srca, jer Lanselet bi stvorio vezu sa mnom, a dete koje sam rodila bilo bi poreklom iz drevne kraljevske loze Avalona... Ali za nju su imali druge planove, i to ju je nateralo da zauvek napusti Avalon, da rodi dete koje je unitilo sve njene nade da e moi da podari Boginji ker; posle Gvideona vie nee moi da rodi. Da je verovala svom nagonu i proceni, Vivijen bi bila besna, ali bi morala da nae nekog drugog pogodnog za Artura... inei pravo, pogreila sam; posluavi Vivijenine rei, pomogla sam propast ovog braka, jer znam da ga eka propast... "Gospo Morgana", neno je rekao Kevin, "uznemirena si. Mogu li ti nekako pomoi?" Morgana je odmahnula glavom, opet suzdravajui suze. Upitala se, zna li on da je ona data Arturu u obredu. Ne bi mogla da prihvati njegovo saaljenje. "Nita, gospodaru. Moda samo delim tvoje strahove zbog ovog venanja pod opadajuim mesecom. Brinem se za brata, to je sve. I ao mi je ene kojom se oenio." Dok je izgovarala te rei, znala je da su istinite; ma koliko se plaila za Gvenvir i pomalo je mrzela, ipak ju je alila - udala se za oveka koji je ne voli, a voli oveka za koga ne moe da se uda. Ako bih oduzela Lanseleta od Gvenvir, uinila bih uslugu bratu, kao i njegovoj eni, jer ako ga odvedem, ona e ga zaboraviti. U Avalonu je nauila da otkriva svoje pobude, i sada se u sebi trgla; nije bila iskrena. Ako uzme Lanseleta od Gvenvir, to nee biti za dobro njenog brata niti kraljevstva, nego samo i iskljuivo zato to eli Lanseleta za sebe. Ne za sebe. Svoju magiju mora koristiti radi drugih; ne sme se zavaravati. Poznavala je dovoljno ljubavnih arolija. Bilo bi to za Arturovo dobro! Koristilo bi krljevstvu, ponavljala je u sebi, kad bih preotela Lanseleta od ene svoga brata; ali uporna savest svetenice ponavljala je u njoj: Ne sme tako. Zabranjeno je koristiti magiju da bi Vaseljena inila tebi po volji. No, ipak e pokuati; mora pokuati bez pomoi, samo svojim enskim vetinama. Odluno je rekla sebi da ju je Lanselet jednom poeleo, bez pomoi magije; svakako ga moe navesti da je ponovo poeli! Gvenvir se umorila od gozbe. Jela je vie nego to je elela, i mada je popila samo jednu au vina, bilo joj je strano vrue, pa je zabacila veo kako bi se rashladila. Artur je poao da razgovara sa mnogobrojnim gostima, i polako se pribliavao stolu za kojim je sedela ona, okruena gospama, pa je konano stigao i do nje; uz njega su bili Lanselet i Gaven. ene su se malo sabile na klupi kako bi napravile mesta, i Artur je seo kraj nje. "Ovo je prva prilika da stvarno razgovaramo, eno moja." Pruila mu je svoju malu ruku. "Razumem. Ovo vie lii na vee nego na svadbu, muu i gospodaru moj." On se namejao, pomalo kao krivac. "Izgleda da su svi dogaaji u mom ivotu sada takvi. Kralj uopte nema privatnost. Pa", ispravio se, smeei se, kad je primetio kako je porumenela, "gotovo uopte - mislim da e biti nekoliko izuzetaka, eno moja. Zakon zahteva da nas isprate u krevet zajedno, ali ono to se potom deava ne tie se nikoga doli nas dvoje, ini mi se." Oborila je pogled, znajui da je video kako je pocrvenela. Ponovo je, postiena, shvatila da je zaboravila na njega, da je gledala Lanseleta i pitala se, uljuljkana u slatke snove, kako bi bilo da se danas udala za njega - kakva ju je prokleta sudbina uinila Vrhovnom kraljicom? Opet ju je onako gladno pogledao, i nije se usudila da mu uzvrati pogled. Primetila je kako odvraa pogled na as pre nego to je preko njih pala senka gospe Morgane; Artur joj je napravio mesta da sedne. "Hodi i sedi sa nama, sestro, za tebe e uvek biti mesta", rekao je, tako malaksalim glasom da se Gvenvir na trenutak upitala koliko je on popio. "Kada se gosti malo umore od gozbe, spremili smo im jo malo zabave, moda uzbudljivije od muzike barda, ma koliko ova bila lepa. Nisam

znao da peva, sestro. Znao sam da se bavi aranjem, ali ne i da u to spada i sviranje. Jesi li nas sve oparala?" "Nadam se da nisam", nasmejala se Morgana, "jer se inae nikada ne bih usudila da ponovo zapevam - kako ide ona stara pria, o bardu koji je pesmom pretvorio zle divove u krug od kamenja, pa su tako i ostali, hladni i kameni sve do dana dananjeg?" "To nisam nikada ula", rekla je Gvenvir, "mada su mi u manastiru priali o zlim ljudima koji su se podsmevali Hristu na putu prema krstu, pa je svetac podigao ruku i pretvorio ih u vrane koje lete svetom i zauvek nariu zbog nepromiljenih ala... a bila je i pria o svecu koji je pretvorio krug arobnica, tokom nekog njihovog zlog obreda, u krug od kamenja." "Kad bih imao vremena", dokono je poeo Lanselet, "prouavao bih filozofiju umesto da ratujem i da se bavim konjima, i pokuao bih da otkrijem ko je podigao to kamenje i zato." Morgana se nasmejala. "To se u Avalonu zna. Vivijen ti je mogla rei, da si je pitao." "Da", rekao je Lanselet, "ali ono to kau svetenice i druidi moda je jednako neistina kao ove pobone bajke, Gvenvir - oprosti, trebalo je da kaem gospo i kraljice moje. Arture, oprosti, nisam mislio da pokaem nepotovanje prema tvojoj gospi, ali zvao sam je po imenu kada je bila mlaa, i dok jo nije bila kraljica..." Ali Morgani je bilo jasno da on naprosto trai izgovor da naglas izgovori njeno ime. Artur je zevnuo. "Dragi prijatelju, meni ne smeta ako ne smeta mojoj gospi. Boe sauvaj da ne postanem jedan od onih mueva koji dre enu zakljuanu u kavezu, daleko od svih drugih ljuskih bia. Mu koji ne moe da zadri panju i vernost svoje supruge, verovatno ih ni ne zasluuje." Nagnuo se da uhvati Gvenvir za ruku. "Mislim da se gozba otegla. Lanselete, koliko e jo trebati da se jahai pripreme?" "Mislim da e brzo biti spremni", odgovorio je Lanselet, jedva otrgavi pogled od Gvenvir. "Da li moj gospodar i kralj zapoveda da odem i vidim?" Namerno mui sebe, pomislila je Morgana, ne moe da podnese da gleda Gvenvir sa Arturom, a ne moe ni da je ostavi samu sa njim. Namerno je pretvorila istinu u alu. "Mislim, Lanselete, da bi nai mladenci eleli da malo razgovaraju nasamo. Hajde da ih ostavimo i odemo da vidimo jesu li jahai spremni." "Gospodaru..." poeo je Lanselet, a kad je Gvenvir zaustila da se pobuni, brzo je zavrio. "Dozvoli mi da se udaljim." Artur je klimnuo glavom, a Morgana je uzela Lanseleta za ruku. Pustio je da ga odvue odatle, ali videla je da se stalno osvre, kao da ne moe da prestane da gleda Gvenvir. Srce joj se grilo; u istom trenutku joj se inilo i da ne moe da podnese toliki njegov bol, ali i da e uiniti sve da ga udalji, kako ne bi mogao da gleda Gvenvir. Iza lea je ula Arturove rei: "Sve do sino nisam imao pojma da e mi sudbina, osim neveste, dodeliti i lepoticu", i Gvenvir kako odgovara: "Ali to nije bila sudbina, gospodaru, nego moj otac." Pre nego to je Morgana uspela da uje ta e Artur rei, udaljili su se van domaaja sluha. "Seam se", poela je da govori, "jednom, pre mnogo goidna, u Avalonu, govorio si da je konjica klju za pobedu nad Saksoncima - to i disciplinovana vojska, kao kod Rimljana. Pretpostavljam da to planira da izvede sa ovim konjanicima." "Istina je da sam ih lino uvebavao. Nisam ni pomislio da se ena moe seati nekog pitanja vojne strategije, roako." Morgana se nasmejala. "ivim u strahu od Saksonaca, kao i sve ene na ovim ostrvima. Jednom sam prola kroz selo koje je opustoila njihova banda, i sve ene, od petogodinjih devojica do matorih baka bez zuba i kose, bile su silovane. Sve to prua nadu da ih oteramo jednom zauvek meni je vano, moda vanije nego mukarcima i vojnicima, jer oni treba da se plae samo smrti." "Nisam ni pomislio na to", ozbiljno je priznao Lanselet. "Trupe Utera Pendragona takoe su sklone da po selima trae sebi ene - ba kao i Arturove - ali u naelu nema silovanja. A zaboravio sam, Morgana, da si ti u Avalonu nauila da esto misli na stvari koje drugim enama malo znae." Podigao je pogled i stegao je za ruku. "Zaboravio sam harfe Avalona. Mislio sam da

mrzim to mesto, da nikada neu poeleti da se vratim. A ipak - ponekad - neka sitnica me povue natrag. Zvuk harfe. Sunevo svetlo na kemenu. Miris jabuka i zujanje pela na suncu. Pljuskanje ribe u jezeru i krici barskih ptica u zalazak sunca..." "Da li se sea", tiho je upitala, "onog dana kad smo se popeli na Tor?" "Seam se", rekao je sa iznenadnom gorinom. "Voleo bih da tog dana nisi bila zakleta Boginji." Odgovorila mu je sasvim tiho. "A ja alim zbog toga od kako pamtim." Glas joj se slomio, i Lanselet ju je ispitivaki pogledao. "Morgana, Morgana - roako, nikada te nisam video da plae." "Da li se, kao i veina mukaraca, plai enskih suza?" Odmahnuo je glavom i obgrlio je oko ramena. "Ne", tiho je priznao, "jer suze ih ine stvarnijim, ranjivijim - plaim se ena koje nikad ne plau, jer znam da su snanije od mene, i uvek pomalo strahujem ta e uiniti. Stalno sam se bojao... Vivijen." Osetila je da je hteo da kae majke, i da se uplaio te rei. Nalazili su se pod niskim gredama tale; oko njih su bili vezani konji u dugakom nizu. Oseao se prijatan miris sena i slame. Napolju je videla ljude kako se muvaju tamo-amo, podiui plastove sena i postavljajui lutke od punjene koe, a bilo ih je i koji su u tali sedlali konje. Neko je primetio Lanseleta i povikao: "Hoe li Vrhovni kralj i gospoda uskoro biti spremni da nas vide, ser? Ne bi trebalo da izvedemo konje, pa da ekaju i postanu nemirni." "Uskoro" uzvratio je Lanselet. Pokazalo se da se iza oblinjeg konja nalazi Gaven. "Oh, roako", obratio se Morgani. "Lanse, ne uvodi je ovamo, ovo nije mesto za gospu, neke od ovih prokletih ivotinja jo su divlje. I dalje hoe da izvede onog belog pastuva?" "Reio sam da bude spreman da ga Artur povede u narednu bitku, makar zbog njega slomio vrat!" "Ne ali se s time", rekao je Gaven. "Ko kae da se alim? Ako Artur ne moe da ga jae, sam u ga jahati u bici i po podne u mu ga pokazati u ast kraljice!" "Lanselete", rekla je Morgana, "ne rizikuj glavu zbog toga. Gvenvir ne ume da razlikuje konje, i divie ti se i ako uzjae ponija i pree sa kraja na kraj dvorita, isto kao da je videla samog kentaura!" Na trenutak ju je gotovo prezrivo pogledao. Jasno je razumela ta to znai: Kako bi i mogla da razume potrebu da se danas pokaem u to boljem svetlu? "Idi i sedlaj konja, Gavene, i javi ljudima: treba da budemo spremni za pola sata", rekao je Lanselet. "Upitaj Kaja hoe li i on sa prvom grupom." "Nemoj mi rei da e Kaj jahati, sa onom svojom bogaljastom nogom!" uzviknuo je jedan vojnik sa neobinim naglaskom. Gaven ga je pogledao i ljutito odgovorio: "Hoe li mu zameriti zbog toga - ovo je jedina vojna veba u kojoj ta noga nije vana i zbog koje e moi da se izvue iz kuhinje i enskih odaja?" "Ah, da, sad razumem", rekao je vojnik i nastavio da sedla svog konja. Morgana je dodirnula Lanseletovu miicu; spustio je pogled ka njoj, opet sa vragolastim pogledom. Eto, pomislila je, udeava neto, rizikuje da slomi vrat, ini neto za Artura, zaboravio je na ljubav, ponovo je srean. Kad bi samo mogao stalno da bude ovako zauzet, ne bi patio ni zbog Gvenvir ni zbog bilo koje druge ene. "Pokai mi tog opasnog konja koga e jahati", rekla je. Poveo ju je izmeu redova privezanih konja. Izdaleka je primetila srebrnastu njuku i dugaku grivu, nalik na laneni veo - krupan konj, u ramenima visok koliko i Lanselet. ivotinja je zatresla glavom i zarzala kao u runom snu o zmajevima koji bljuju vatru. "Oh, lepotane moj", rekao je Lanselet i potapao konja po njuci; ovaj se trgao i ustuknuo. Lanselet se obratio Morgani: "Lino sam ga navikavao na em i uzengije - to je moj venani poklon Arturu, da ga jae, i bie umiljat kao kuno ljubime."

"Lep poklon", rekla je Morgana. "Ne, to je jedino to sam mogao da mu poklonim", rekao je Lanselet. "Ja nisam bogat. Uostalom, njemu zlato i dragulji ne trebaju, ima ih i previe. Ovaj poklon mogu da mu dam samo ja." "Dar od srca", rekla je Morgana. Kako voli Artura, pomislila je; zato se i mui toliko; i dalje voli Artura. Da je umesto njega Gaven, enskaro, uopte mi ne bi bilo ao; Gvenvir je edna, i uivala bih da gledam kako ga odbija. "Volela bih da ga uzjaem", rekla je naglas. "Ne bojim se ja nijednog konja." Lanselet se nasmejao. "Ti se niega ne boji, zar ne?" "Oh, ne, roae dragi", naglo se uozbiljila, "bojim se mnogo ega." "Pa, ni ja nisam neustraiv, bojim se bitke i Saksonaca, i bojim se da u poginuti pre nego to iskusim sve to mi ivot nudi", rekao je on. "I zato se ne usuujem da odbijem nijedan izazov... A najvie se bojim da i Avalon i hriani gree, i da nema ni Bogova ni raja, ni drugog ivota, i da u, kad umerem, zauvek nestati. Zato se i bojim da umrem pre nego to iskusim sve u ivotu." "Meni se ini da ti je malo ta ostalo da okusi", rekla je Morgana. "Oh, jeste, jeste, Morgana, ima toliko stvari za kojima eznem, i kad god mi neka promakne, strano alim i pitam se da li me slabost ili glupost spreavaju da uradim ono to elim..." rekao je i iznenada se okrenuo i gladno je zagrlio, privivi je uz sebe. Oajanje, pomislila je Morgana sa gorinom; ne eli on mene, nego samo da na trenutak zaboravi Artura i Gvenvir kako se noas grle. Veto i uvebano milovao joj je grudi; pritisnuo je usne na njene, i osetila je kako se pripija uz nju itavim telom. Stajala mu je u naruju, nepokretna, oseajui drhtavicu i narastajuu glad kako je ipsunjavaju neim nalik na bol; bila je jedva svesna svojih sitnih pokreta kojima se pripijala uz njega. Otvorila je usne pod njegovima, oseajui njegove dlanove svuda po sebi. No, kada ju je blago pogurao ka gomili sena, ipak se pobunila. "Dragi moj, poludeo si, po tali se muva bar pedeset Arturovih vojnika i jahaa..." "Zar ti smeta", apnuo je, a onda je odgovorila tresui se od uzbuenja. "Ne. Ne!" Puistila je da je polegne u seno. Duboko u sebi je pomislila sa gorinom: kneginja, vojvotkinja od Kornvola, svetenica Avalona, guva se po tali kao neka mlekarica, a ak ne moe da se izgovori ni na Beltanske vatre. Ali odbacila je to i pustila da je on miluje, ne opirui se. Bolje ovako nego da Arturu prepukne srce. Nije znala misli li to ona ili mukarac koji je leao preko nje, ije su joj grube, urne ruke nanosile bol; poljupci su mu bili gotovo divlji, zarivajui joj se u usta. Osetila je da joj vue haljinu i pomerila se da mu to olaka. A onda su se zauli glasovi, lupa, vika, buka nalik na udare ekia, uplaeni vrisak, i odjednom se javilo desetak glasova. "Kapetane!" vikali su. "Gospodaru Lanselete! Pa gde je? Kapetane!" "Ovamo dole, ini mi se..." jedan od mlaih vojnika trao je izmeu konja. Divlje opsovavi u pola glasa, Lanselet se brzo postavio izmeu Morgane i mladog vojnika, a ona je sakrila lice pod velom i zgrila se, ve polunaga, to dublje u slamu kako je ne bi videli. "Prokletvstvo! Zar ne mogu da se udaljim ni na trenutak..." "Oh, ser, brzo doite, jedan od novih konja... ovde imaju kobilu u aru... dva pastuva poela su da se tuku... mislim da je jednom ve slomljena noga..." "Grom i pakao!" Lanselet je brzo nametao odeu, ustajui da se nadnese nad momka koji ih je prekinuo. "Dolazim..." Mladi je primetio Morganu; u trenutku uasa ponadala se da je nije prepoznao - to bi bila lepa, sona pria za dvor. Ali ne tako strana kao ono to ne znaju... da sam rodila bratovljevo dete. "Jesam li vas prekinuo u neemu, ser?" upitao je mladi, pokuavajui da proviri iza Lanseleta i kezei se. Morgana je bila neutena. ta e sad biti sa njegovim ugledom? Ili mukarcu odgovara da ga nau kako se valja u senu? Lanselet uopte nije odgovorio, nego je gurnuo mladia da poe, tako da je ovaj umalo pao. "Idi i nai Kaja i konjuara, da odu sa tobom." Brzo

se vratio, sav u urbi, i poljubio Morganu koja je nekako uspela da ustane. "Bogova mi! Od svih prokletih..." vrsto ju je zagrlio, gladnim prstima, i tako ju je grubo poljubio da je osetila da joj na licu ostaje crveni ig. "Bogova mi! Veeras - kunem se! Kunem se!" Nije mogla da mu odgovori. Mogla je samo da klima glavom - oamuena, zbunjena, jer itavo telo vritalo joj je od elje za prekinutim ispunjenjem - i da ga gleda kako urno odlazi. Minut-dva kasnije pojavio se drugi mladi i naklonio joj se, a ostali vojnici jurcali su tamo-amo, i negde daleko se zauo uasan, gotovo ljudski krik ivotinje na samrti. "Gospo Morgana? Ja sam Griflet. Gospodar Lanselet alje me da vas otpratim do paviljona. Rekao mi je da vas je doveo ovamo da vidite konja koga on obuava za kralja, ali da ste se okliznuli i pali u seno, i da je ba pokuavao da vidi jeste li povreeni kada je poela potraga za njim - kada je izbila ona tua sa konjem kralja Pelinora. I moli vas da ga izvinite i vratite se u zamak..." Pa, pomislila je, ovo bar objanjava zato mi je suknja izguvana, a kosa i veo puni sena. Nee morati da izie pred majku i sestru kao ona ena iz Svetog Pisma koju su uhvatili u preljubi; mladi Griflet pruio joj je ruku, i ona se oslonila na nju punom teinom. "Izgleda da sam uganula lanak", rekla je, hramljui itavim putem do zamka. Ako se povredila i pala, to e objasniti otkuda seno po njoj. Delom je bila zadovoljna to je Lanselet brzo razmiljao; delom je bila oajna to je nije priznao i zaklonio. Artur je otiao sa Kajem u tale, uznemiren nezgodom sa konjima. Pustila je da se Gvenvir uzmuva oko nje i da Igrena poalje po hladnu vodu i lanene zavoje kako bi joj previla lanak, i sela je kraj Igrene, u senci, kada su konji i jahai izili da prikau svoje vetine. Artur je odrao mali govor o novoj legiji Karleona koja e oiveti dane slave Rima i spasti zemlju. Njegov usvojeni otac, Ektorijus, sav je sijao. Potom je izjahalo desetak konjanika, prikazujui nove vetine kojima se konj moe zaustaviti usred galopa, propeti i okrenuti u mestu, usklaen sa itavom grupom. "Posle ovoga", objavio je Artur, "niko vie nee moi da kae da su konji dobri samo za vuu!" Nasmeio se Gvenviri. "Kako ti se dopadaju moji vitezovi, gospo moja? Meni lie na stare rimske konjanike - plemie koji su smeli da poseduju i uvebavaju sopstvenog konja." "Kaj jae kao kentaur", rekla je Igrena Ektorijusu, i starac se zadovoljno nasmeio. "Arture, veoma je lepo od tebe to si dao Kaju jednog od najboljih konja." "Kaj je suvie dobar vojnik i suvie dobar prijatelj, da bi uao u kui", odluno je rekao Artur. "Je li on tvoj usvojeni brat?" upitala je Igrena. "Tano. Bio je ranjen u svojoj prvoj bici i bojao se da e biti osuen da zauvek sedi kod kue, sa enama", odgovorio je Artur. "Strana sudbina za vojnika. Ali na konju moe da se bori isto kao i drugi." "Gledaj", uzviknula je Igrena, "legija je zdrobila sve mete - nikada nisam videla takvo jahanje!" "Mislim da niko ne moe da se odupre takvom napadu", rekao je kralj Pelinor. "Kakva teta to Uter Pendragon nije doiveo da vidi ovo, deko - izvini - gospodaru i kralju moj." "Prijatelj mog oca", toplo je rekao Artur, "moe da me zove kako god eli, dragi Pelinore! Ali treba odati priznanje mom prijatelju i kapetanu, Lanseletu." Morgozin sin, Gaheris, nespretno se poklonio pred Arturom. "Gospodaru, smem li da odem do tala i gledam kako ih rasedlavaju?" Bio je to veseo, pametan deak od oko etrnaest godina. "Moe", rekao je Artur. "Kada e i on doi da se pridrui Gavenu i Agravenu, tetka?" "Ove godine, moda, ako braa mogu da ga poduavaju vojnikim vetinama i da paze na njega", rekla je Morgoza, a onda je naglo podigla glas: "Ne! Ne ti, Garete!" i pokuala da uhvati bucmastog estogodinjaka. "Gaherise! Vrati ga ovamo!" Artur se nasmejao i rairio ruke. "Nita ne brini - deake privlae tale kao psi buve. Priali su mi kako sam jahao oevog pastuva kad mi je bilo jedva est godina! Ne seam se toga; to je bilo tik pre nego to me je Ektorijus usvojio", dodao je, a Morgana se stresla, setivi se plavokosog

deteta kako lei, naizgled mrtvo, u senci neke inije sa vodom - ne, slika je nestala. "Da li te lanak jako boli, sestro?" saoseajno je upitala Gvenvir. "Evo, nasloni se na mene..." "Gaven e paziti na njega", nemarno je rekao Artur. "Mislim da je on najbolji ovek koga imamo za obuku mladih vitezova i jahaa." "Bolji od ser Lanseleta?" upitala je Gvenvir. Samo je elela da izgovori njegovo ime, pomislila je Morgana. Ali on je eleo mene, jo maloas, a veeras e biti prekasno... bolje nego da Arturu prepukne srce. Ako budem morala, rei u Gvenvir. "Lanselet?" upitao je Artur. "On je na najbolji jaha, mada je suvie vratoloman za moj ukus. Momci ga odreda oboavaju, naravno - gledaj, tetka, eno tvog malog Gareta, prati ga u stopu kao kuence - sve e uiniti za njega. Ali on nije tako vet u poduavanju mladia kao Gaven; suvie lako plane i voli da se producira. Gaven postupa polako i postepeno; ui ih korak po korak, tako da se nikada niko nije povredio zbog nemarnosti. Gaven je moj najbolji ratni uitelj. Gedaj, eno Lanseleta na konju koga obuava za mene..." Prasnuo je u smeh. "avo mali!" rekla je Igrena. Garet je visio o sedlu kao majmun, a Lanselet je, smejui se, podigao deka pred sebe u sedlo i poterao konja u galop, jurei pravo uz brdo prema zaklonu gde je kraljevska porodica sedela u senci i posmatrala. Vratolomno su jurili pravo ka njima, pa je ak i Artur jeknuo, a Igrena je ustuknula, prebledevi. Lanselet je zaustavio konja tako da se propeo i okrenuo u mestu. "Tvoj konj, gospodaru Arture", rekao je sa uivanjem, drei uzde jednom rukom, "i tvoj roak. Tetka Morgoza, uzmi ovog malog mangupa i dobro ga isprai!" dodao je, spustivi Gareta gotovo pravo Morgozi u krilo. "Mogao je da pogine pod kopitama!" Garet nije uo ni re od Morgozine grdnje, jer je gledao samo Lanseleta, oiju punih divljenja. "Kada odraste", rekao je Artur, smejui se i golicajui deaka, "uiniu te vitezom, pa e moi da putuje i bori se protiv divova i zlih jahaa, i da spasava plemenite gospe." "Oh, ne, gospodaru Arture", odgovorio je malia, oiju jo prikovanih za konja koga je Lanselet jahao poljem. "Postau vitez gospodara Lanseleta, i zajedno emo ii u pohode." Ektorijus se tiho nasmejao. "Mladi Ahil je, izgleda, naao svog Patrokla." "Ja sam ostao u senci", dobroudno je rekao Artur. "ak i moja nevesta ne moe da otrgne pogled od Lanseleta, i moli ga da je zove po imenu, a sada mali Garet eli da bude njegov vitez! Da mi Lans nije najbolji prijatelj, pobesneo bih od ljubomore." Pelinor je gledao jahaa u kasu. "Onaj prokleti zmaj jo se krije u jezeru u mojoj zemlji, i izlazi da ubija seljake i krave. Kad bih imao takvog konja, na kome bih mogao da se borim... Mislim da u obuiti bojnog konja i ponovo poi na zmaja. Poslednji put sam jedva izvukao ivu glavu." "Zmaj, ser?" upitao je mali Garet. "Da li bljuje vatru?" "Ne, mome, ali uasno smrdi i die buku kao ti ezdeset pasa uglas laju u trbuhu", odgovorio je Pelinor, a Ektorijus je dodao: "Zmajevi ne bljuju vatru, deko. To se veruje zbog davnog obiaja da se zvezda padalica naziva zmajem, jer ima dugaak, plameni rep - moda je nekada bilo zmajeva koji su bljuvali vatru, ali toga se ne sea nijedan ivi ovek." Morgana ih nije sluala, mada se pitala koliko u Pelinorovoj prii ima istine, a koliko preterivanja da bi zadivio dete. Pogledom je pratila Lanseleta, koji je pokazivao ta sve konj ume. Aertur se obratio Gvenviri. "Nikada nisam umeo da tako uvebam konja - Lanselet ga sprema meni za bitke. Zamisli, pre dva meseca bio je divalj kao neki od Pelinorovih zmajeva, a pogledaj ga sada!" "Meni i dalje izgleda divalj", rekla je Gvenvir, "ali ja se bojim i najpitomijih konja." "Konj za bitku ne sme biti pitom kao damski poni", rekao je Artur. "Mora imati duha - blagi Boe na nebesima!" povikao je, naglo ustavi. Odnekuda se pojavila bela mrlja; nekakva domaa ptica, moda guska, iznenada je poletela uvis, pravo pod konjska kopita. Lanselet, koji je oputeno jahao, bez mnogo panje, trgao se kad se konj uplaeno propeo; borio se da povrati kontrolu, ali je skliznuo gotovo pravo pod kopita; napola onesveen, uspeo je da se otkotrlja u

stranu. Gvenvir je vrisnula. Morgoza i ostale gospe takoe su kriknule, a Morgana, potpuno zaboravivi da bi trebalo da ima uganut lanak, skoila je i potrala ka Lanseletu, uspevi da ga izvue ispod konjskih kopita. I Artur je potrao ka konju, zgrabio ga za uzde i uspeo da ga odvue od Lanseleta koji je leao bez svesti. Morgana je kleknula kraj njega, brzo mu opipavi slepoonicu, gde se ve pojavila modrica oko mlaza krvi koja je tekla u prainu. "Je li mrtav?", uzviknula je Gvenvir. "Je li mrtav?" "Ne", rekla je Morgana sa olakanjem. "Donesite hladne vode; mora da je ostalo onog lanenog zavoja. Slomio je zglob ruke, ini mi se; pao je na ruku kako ne bi slomio vrat! A rana na glavi..." sagnula se da mu poloi glavu na grudi, oseajui kako se polako podiu i sputaju. Primila je posudu hladne vode od Pelinorove keri i komadom tkanine pokvasila mu elo. "Neka neko uhvati tu gusku i slomi joj vrat - a guara treba iibati. Gospodar Lanselet je mogao da izgubi glavu ili da povredi kraljevog konja." Doao je Gaven da vrati konja u talu. Nesrea je prekinula slavlje, i gosti su jedan po jedan poeli da se povlae u paviljone i atore. Morgana je previla Lanseletu glavu i ruku, na sreu uspevi da zavri stavljanje udlaga pre nego to je poeo da se mekolji, jei i trza se od bola; potom je, u dogovoru sa domaicom, poslala Kaja po neke biljke koje e ga uspavati, i uredila da ga odnesu u postelju. Ostala je uz njega, mada je nije prepoznao; samo je jeao i zurio u prazno. Jednom se zagledao u nju i promrmljao "Majko..." i srce joj se zgrilo. Posle nekog vremena, zapao je u teak, nemiran san, a kada se probudio, prepoznao ju je. "Morgana? Roako? ta se desilo?" "Pao si sa konja." "Sa konja? Kakvog konja?" zbunjeno je upitao, a kada mu je ispriala odluno je odgovorio: "To je smeno. Ja ne padam sa konja", i ponovo zaspao. Morgana je sedela kraj njega, pustivi da je dri za ruku i oseajui da e joj srce prepui. Jo je oseala njegove poljupce na usnama i na bolnim grudima. No, trenutak je proao i bila je svesna toga. ak i ako se bude setio, nee je vie eleti; nikada je i nije eleo, osim da ublai agoniju od pomisli na Gvenvir i na ljubav prema svom kralju i roaku. Postajalo je sve mranije; daleko u zamku ponovo su se zauli zvuci muzike - svirao je Kevin. uli su se smeh, pesma, veselje. Iznenada su se otvorila vrata, i uao je Artur, sa bakljom u ruci. "Hteli smo da bude meu svedocima koji e ispratiti mladu u postelju, poto si potpisala brani ugovor", rekao je. "Ali pretpostavljam da on ne sme da ostane sam, a ne bih voleo da ga prepustim komornicima, ak ni Kaju. Ima sree to si uz njega. Ti si mu usvojena sestra, zar ne?" "Ne", odgovorila je Morgana sa neoekivanim gnevom u glasu. Artur je priao krevetu i uzeo Lanseleta za mlitavu ruku. Ranjenik je jeknuo, promekoljio se i otvorio oi, mirkajui. "Arture?" "Tu sam, prijatelju", rekao je Artur, a Morgana je pomisila da nikada nije ula toliko nenosti u mukom glasu. "Je li tvoj konj... dobro?" "Ma, dobro je. Mani sad konja", odgovorio je Artur. "Da si poginuo, emu bi mi sluio konj?" Bio je na ivici suza. "ta se... desilo?" "Uplaila ga je neka prokleta guska. Guar se krije. Mislim da zna da u dati da ga iibaju do krvi!" "Nemoj", rekao je Lanselet. "On je samo siroto, glupo stvorenje bez imalo mozga. Ne treba ga kriviti to su guske pametnije od njega, pa je jedna uspela da pobegne. Obeaj mi, Gvideone." Zapanjila se to je upotrebio staro ime. Artur mu je stegao ruku i sagnuo se da ga poljubi u obraz, paljivo izbegavajui povreenu stranu lica. "Obeavam, Galahade. A sad, spavaj." Lanselet ga je vrsto stegao za ruku. "Umalo da ti upropastim prvu branu no, zar ne?" rekao je, uz prizvuk koji se Morgani uinio kao strana ironija.

"Veruj da jesi - moja nevesta se tako strano rasplakala zbog tebe, da se pitam ta bi bilo da sam ja slomio vrat!" nasmejao se Artur. "Arture", ljutito je rekla Morgana, "iako si kralj, on mora da uti!" "Tako je." Artur se ispravio. "Poslau ujutro Merlina da ga pogleda; ipak, noas ne bi smeo da ostane sam..." "Ja u biti sa njim." Jo je bila besna. "Pa, ako si sigurna..." "Idi nazad kod Gvenvir! Tvoja nevesta te eka!" Artur je uzdahnuo. "Ne znam ta da joj kaem", konano je priznao. "Ni ta da radim." Ovo je smeno - zar oekuje da u mu dati uputstva, ili moda njegovoj nevesti? Pogledala ga je u oi i oborila pogled. "Arture", neno je rekla, "to je vrlo jednostavno. Uini onako kako te Boginja navede." Izgledao je kao nesreno dete. Kad je progovorio, glas mu je bio promukao. "Ona... ona nije Boginja. Ona je samo devojka, i... i to uplaena." Trenutak kasnije, vie nije mogao da izdri. "Morgana, zar ne zna da te jo..." Nije mogla da podnese ni pomisao na ono to e joj rei. "Ne!" prekinula ga je, podigavi ruku. "Arture, zapamti barem jedno. Za nju e ti uvek biti Bog. Prii joj kao Rogati..." Artur se prekrstio i uzdrhtao. "Boe, oprosti mi; ovo je kazna..." apnuo je i zautao. Stajali su i gledali se, nesposobni da progovore. Konano se oglasio Artur. "Morgana, nemam nikakvog prava.... hoe li me barem poljubiti?" "Brate moj..." Uzdahnula je, popela se na prste i poljubila ga u elo. Potom mu je preko ela nainila znak Boginje. "Budi blagosloven", apnula je. "Arture, idi kod nje, idi kod svoje neveste. Obeavam ti, u ime Boginje, da e sve biti dobro, kunem ti se u to." Progutao je knedlu - videla je kako mu se kreu miii u vratu. Potom je otrgao pogled od njenog. "Bog te blagoslovio, sestro", promrmljao je. Vrata su se zatvorila za njim. Morgana se sruila na stolicu i ostala tako, nepokretna, zagledana u usnulog Lanseleta, izmuena slikama koje su joj se kovitlale u umu. Lanseletovo lice, kako joj se smei na osunanom Toru. Gvenvir, blatnjava i mokre odee, kako se dri Lanseletu za ruku. Rogati Bog, lica zamazanog jelenskom krvlju, kako sklanja zavesu na ulazu u peinu. Lanseletove usne na njenim grudima - zar je to bilo pre svega nekoliko sati? "Barem nee Arturovu prvu branu no provesti sanjajui Gvenvir", ljutito je promrmljala. Legla je na ivicu kreveta, paljivo se privivi uz ranjenika; utke je leala, ak ni ne plaui, jer bila je suvie ojaena za to. Ali te noi nije sklopila oi. Borila se protiv Vida, protiv snova, eljna utanja i praznine misli kojima je nauena u Avalonu. A daleko odatle, u najudaljenijem krilu zamka, Gvenvir je lela budna, gledajui neno i sa krivicom Arturovu kosu koja je sijala na meseini, njegove grudi koje su se dizale i sputale od tihog disanja. Suze su joj polako klizile niz obraze. Toliko elim da ga volim , pomislila je, a potom se apatom pomolila. "Oh, Boe, sveta Device Marijo, pomozite mi da ga volim onako kako bi trebalo, on je moj kralj i gospodar i tako je dobar, zasluio je nekoga ko e ga voleti vie nego to ja mogu." inilo joj se da no oko nje odie tugom i oajanjem. Ali zato, upitala se. Artur je srean. Nema ta da mi prebaci. Otkuda onda tolika tuga oko mene? 7. Jednog dana krajem leta, kraljica Gvenvir sedela je sa nekoliko svojih gospi u velikoj sali Karleona. Bilo je popodne i strana vruina; veina ih se pretvarala da prede ili da elja poslednju prolenu vunu za predenje, ali vretena su se nesigurno okretala, a ak je i kraljica, koja je bila najbolja vezilja meu njima, prestala da ubada iglu u fini prostira za oltar koji je spremala za biskupa. Morgana je spustila vunu oeljanu za predenje i uzdahnula. U ovo doba godine uvek je bila

eljna doma, eznula je za maglama koje su se navlaile sa mora preko litica Tintagela... nije ih videla od detinjstva. Artur je sa vojskom, legijom Karleona, odjahao na junu obalu, da pregleda novu tvravu koju su tamo sagradili Saksonci iz ugovornih trupa. Ovog leta nije bilo napada, i sasvim moe biti da su Saksonci, osim onih koji su sklopili ugovor sa Arturom i mirno iveli u zemlji Kenta, zauvek odustali od Britanije. Dve godine postojanja Arturove konjanike legije svele su borbe sa Sasksoncima na povremene letnje vebe; ali Artur je reio da ovo razdoblje mira iskoristi da ojaa odbranu na obalama. "Opet sam edna", rekla je Pelinorova ker Elena. "Mogu li da odem, gospo moja, i zamolim da poalju jo vode?" "Pozovi Kaja - on e se postarati za to", odgovorila je Gvenvir. Veoma je narasla, pomislila je Morgana. Od uplaenog i pitomog deteta postala je kraljica. "Trebalo je da se uda za Kaja kada je kralj to poeleo, gospo Morgana", rekla je Elena, kad se vratila i sela na klupu kraj Morgane. "On je jedini mukarac u zamku ispod ezdeset godina, i njegova ena nikada nee leati sama po pola godine." "Slobodno ga uzmi, ako ga eli", ljubazno je odvratila Morgana. "I dalje se pitam zato ti nisi", rekla je Gvenvir, kao da govori o nekoj staroj tuzi. "To bi bilo tako zgodno - Kaj, kraljev usvojeni brat koga ovaj veoma voli, i ti, Arturova sestra i vojvotkinja od Kornvola po roenju, sada kad gospa Igrena vie ni ne izlazi iz svog manastira!" Druzila, ker jednog od sitnih kraljeva sa istoka, poela je da se kikoe. "Recite mi, ako se kraljev brat i sestra venaju, zar to nije rodoskrvnue?" "Polusestra i usvojeni brat, gusko jedna", odgovorila je Elena. "Ali reci mi, gospo Morgana, zar su te odbili samo njegovi oiljci i hromost? Kaj svakako nije lepotan, ali bio bi dobar mu." "Nisi me prevarila", uzvratila je Morgana, pretvarajui se da je raspoloena za alu - zar ove ene misle samo na udaju? "Uopte ti nije stalo do moje brane sree sa Kajem, nego samo eli da venanje prekine letnju dosadu. Ali nemoj biti pohlepna. Ser Griflet se proletos oenio Meleasom, i to bi trebalo da bude dosta venanja za sada." Bacila je pogled na Meleas, ija je haljina ve otenjala oko struka zbog trudnoe. "ak ete imati i bebu da je mazite, dogodine u ovo vreme." "Ali ti se tako dugo ne udaje, gospo Morgana", rekla je Alienor od Galije. "A teko da se moe nadati boljoj prilici nego to je kraljev usvojeni brat!" "Ne urim sa udajom, a Kaj ne mari za mene mnogo vie nego ja za njega." Gvenvir se nasmejala. "Tano. Ima jezik otar gotovo koliko i ti, i nije nimalo dobroudan njegovoj eni trebae vie strpljenja nego to je imala sveta Brigita, a ti, Morgana, uvek ima spreman otar odgovor." "Osim toga, ako se uda, morae da prede za svoje domainstvo", dodala je Meleas. "Kao i obino, Morgana se izvlai od svog udela u predenju!" Njeno vreteno poelo je ponovo da se okree, i kalem se spustio ka podu. Morgana je slegnula ramenima. "Istina je da radije eljam vunu, ali vie nema ta da se elja", rekla je i, oklevajui, uzela u ruke isputeno vreteno. "A ipak si najbolja predilja meu nama", rekla je Gvenvir. "Tvoja nit uvek je ravnomerna i ne kida se. Moja se prekine im je pogleda." "Oduvek sam imala vete ruke. Moda sam se naprosto umorila od predenja, poto me je majka nauila tome dok sam bila veoma mala", priznala je Morgana i poela, oklevajui, da okree nit meu prstima. Istina - mrzela je predenje i izvlaila se kad god je mogla... uvrtala je i okretala nit meu prstima, primoravajui telo na nepominost kako bi se samo prsti kretali dok se kalem okree i okree, sputajui se prema podu... dole, pa gore, uvrtan meu njenim prstima... bilo je toliko lako da je mogla da padne u trans. ene su priale o sitnim dnevnim dogaajima, o Meleas i njenim jutarnjim muninama, o eni koja je dola sa Lotovog dvora sa skandaloznim priama o Lotovim neverstvima... Svata bih mogla da im ispriam kad bih elela, kako ak ni enina

sestriina nije mogla da izbegne njegovim poudnim rukama... morala sam da upotrebim svu svoju pamet i otar jezik kako me ne bi odvukao u krevet; svejedno mu je, mlada ili stara, vojvotkinja ili mlekarica, samo da nosi suknju... Okrei nit, uvri, gledaj vreteno kako se okree, okree. Gvideon sada mora da je ve veliki deko, tri godine su mu, spreman je za drveni ma i vitezove kao to ih je ona pravila Garetu, umesto da samo mazi make i baca kockice. Setila se Arturove teine u krilu kada je bila devojica, ovde u Karleonu, dok je Uter vladao... kakva srea to Gvideon nimalo ne lii na oca; Arturova umanjena kopija na Lotovom dvoru dala bi mnogima o emu da priaju. Ranije ili kasnije, neko e ipak sastaviti vreteno i kalem i istkati pravu nit do odgovora... Morgana je ljutito podigla glavu. Bilo je suvie lako pasti u trans tokom predenja, ali mora obaviti svoj deo posla, ove zime moraju imati pree za tkanje, a gospe spremaju stolnjak za bankete... Kaj nije jedini mukarac u zamku ispod ezdeset godina; bio je tu i Kevin, bard, koji je doao sa vestima iz Letnje zemlje... kako se polako kalem sputa ka podu... uvri, okrei nit, kao da joj prsti ive sopstvenim ivotom, odvojenim od njenog... ak i u Avalonu je mrzela predenje... u Avalonu, meu svetenicama, pokuavala je da radi vie nego to je trebalo meu bojama, kako bi izbegla omrznuto predenje, od koga joj je um lutao dok su prsti radili... dok se nit okree, to lii na spiralni ples na Toru, okolo i okolo, kao to se svet okree oko sunca na nebu, mada obine neznalice misle da je obrnuto... Stvari nisu uvek onakve kakve izgledaju, moda se kalem okree oko niti, a nit se njie sama po sebi, uvijajui se kao zmija... kao zmaj na nebu... da je muko, izjahala bi sa legijom Karleona, barem ne bi morala da sedi i prede, prede, prede, u krug i u krug... ali ak i legija Karleona ii e i krug oko Saksonaca, a Saksonci oko njih, u krug i u krug, i krv e kruiti u njihovim venama, crvena krv koja tee, tee... prosipa se po ognjitu... Morgana je ula sopstveni vrisak tek kada je ve naruio utanje u sobi. Ispustila je vreteno, koje se otkotrljalo pravo u prurpurnu krv to je kapala sa ognjita... "Morgana! Sestro, jesi li ubola prst na vreteno? ta ti je?" "Krv na ognjitu..." mucala je Morgana. "Vidi, tamo, tamo, tik ispod sedita Vrhovnog kralja, ubijen je tamo kao rtvena ovca pred kraljevim nogama..." Elena ju je protresla; oamuena, Morgana je prevukla dlanom preko oiju. Nije bilo nikakve krvi, samo se sporo pomerala svetlost popodnevnog sunca. "Sestro, ta si videla?" neno je upitala Gvenvir. Majko Boginjo! Opet se desilo! Morgana je pokuala da umiri disanje. "Nita, nita... mora da sam na trenutak zadremala, pa sam sanjala." "Zar nita niste videli?" Kala, debela ena potkomornika, paljivo je gledala Morganu. Morgana se setila kako je proli put, pre vie od godinu dana, zapala u trans nad predenjem i predvidela kako e Kajev omiljeni konj slomiti nogu u tali, pa e morati da ga zakolju. Nestrpljivo je odogovorila: "Ne, nita, samo sam sanjala - noas sam sanjala da jedem gusku, a nisam je okusila od Uskrsa! Zar svaki san mora da bude vaan?" "Ako namerava da prorokuje, Morgana", bocnula ju je Elena, "mogla bi da nam kae neto razumno - na primer, kada e mukarci doi kui, pa da im ugrejemo vino, ili treba li Meleas da sprema odeu za deaka ili za devojicu, ili kada e kraljica zatrudneti!" "Zavei, ivotinjo", zasiktala je Kala, jer Gvenvirine su se oi ispunile suzama. Morganu je glava strano bolela zbog posledica nehotinog transa; inilo joj se da joj svetlaci lete pred oima, blede traice boje koja e se rairiti preko itavog vidnog polja. Znala je da bi trebalo da outi, ali ipak je prasnula. "Dosta mi je te stare ale! Nisam ja seoska vraara, da se petljam u poroaje, ljubavne napitke, predskazanja i ini. Ja sam svetenica, a ne vetica!" "Mir, mir", smireno je rekla Meleas. "Pustite Morganu na miru. Od ovog sunca svakome mogu da se priviaju stvari; ak i ako je videla krv na ognjitu, moda je to zbog nekog nemarnog sluge koji e tu spustiti nedopeeno meso, pa e se prosuti crveni sok iz njega! Hoe li da pije, gospo?" Prila je kofi vode, zagrabila punu kutlau i pruila je, a Morgana ju je edno iskapila. "Koliko znam, u svakom proroanstvu postoji zrnce istine - bolje bi bilo da je pitamo kada e Elenin otac konano uloviti tog zmaja koga goni i u vreme i u nevreme." Kao to se moglo i oekivati, uspela je da skrene razgovor. "Ako uopte i postoji zmaj",

nasmejala se Kala. "Moda on samo trai izgovor da ode od kue kad mu dosadi ognjite!" "Da sam ja mukarac i da sam oenjena Pelinorovom gospom", dodala je Alienor, "verovatno bih vie volela drutvo zmaja koga ne mogu da naem nego istinskog zmaja u sopstvenom krevetu." "Reci mi, Elena", upitala je Meleas, "postoji li zaista zmaj, ili ga tvoj otac goni samo zato to je to lake nego da se stara o stadima? Mukarci ne moraju da sede i predu kada je rat, ali u vreme mira svakako im moe dosaditi da se bave talama i panjacima." "Ja nikada nisam videla zmaja", rekla je Elena. "Boe sauvaj. Ali neto odnosi krave s vremena na vreme, i jednom sam videla irok sluzavi trag u poljima, i osetila sam zadah; i tu je bila i krava, gotovo pojedena, i isto prekrivena sluzi. To nije liilo na vuka, ak ni na deravca." "Krave koje nestaju", nasmejala se Kala. "Vilinski narod, valjda, nije ba toliko hrianski da ne bi ukrao kravu ponekad, kad ne mogu da nau jelena." "A kad smo ve kod krava", odluno je rekla Gvenvir, "mislim da treba da pitam Kaja ima li ovcu ili jare za klanje. Treba nam mesa. Ako se mukarci vrate kui noas ili sutra, ne moemo im dati kau i hleb sa maslacem! A ak i maslac poinje da se topi na ovoj vruini. Hodi sa mnom, Morgana. Volela bih da nam tvoj Vid kae kada e pasti kia! Vi ostale, sklonite preu i vunu sa klupa. Elena, dete, odnesi moj vez u moje odaje i pazi da se ne zamrlja." Kad su izile, nastavila je tihim glasom: "Jesi li zaista videla krv, Morgana?" "Sanjala sam", tvrdoglavo je odvratila Morgana. Gvenvir ju je otro pogledala, ali izmeu njih je ponekad postojala istinska toplina, i stoga nije dalje navaljivala. "Ako jesi, neka bi dao Bog da je to saksonska krv, kao i prosuta daleko od ovog ognjita. Hodi, idemo da pitamo Kaja o zalihama mesa. Nije vreme za lov, a ionako ne bih volela da mukarci, im dou, ponovo odu." Zevnula je. "Volela bih da vruina prestane. Moda emo imati oluju - mleko se jutros zgrualo. Treba da kaem sluavkama da naprave sir od onog to je ostalo, a ne da ga bace svinjama." "Ti si uzorna domaica, Gvenvir", suvo je primetila Morgana. "Meni to ne bi palo na pamet, ne bih ni primetila; ali miris kozjeg sira tako se teko skida sa posua! Vie bih volela dobro utovljene svinje." "Dovoljno su debele za ovo doba godine, sa toliko zrelog ira", odgovorila je Gvenvir, ponovo zagledana u nebo. "Gledaj, je li ono bila munja?" Morgana je pratila njen pogled i videla blesak na nebu. "Jeste. Mukarci e stii pokisli i smrznuti, treba da im spremimo toplo vino", odsutno je rekla, a onda se trgla i primetila da je Gvenvir neobino gleda. "Sada zaista verujem da ima Vid - jer ne uju se ni kopita ni uzvici sa osmatranice", rekla je Gvenvir. "Svejedno, rei u Kaju da se postara da bude mesa." I otila je preko dvorita, a Morgana je ostala da stoji, pritiskajui dlanom bolnu glavu. Ovo nije dobro. U Avalonu je nauila da kontrolie svoj Vid, da ne dopusti da je zatekne nespremnu, kada ga nije sama prizvala... Uskoro e zaista postati seoska vetica, delie amajlije i proricae muke i enske bebe i nove ljubavnike, iz iste dosade to ivi jednolino, meu enama. Ogovaranje ju je strano gnjavilo, pa je radije prela, a predenje ju je teralo u trans... Jednog dana u, izgleda, pasti toliko nisko da u dati Gvenvir amajliju koju eli, kako bi rodila Arturu sina... jalovost je straan teret za kraljicu, a za ove dve godine ona je samo jednom, izgleda, zatrudnela. Ipak, Gvenvirino i Elenino drutvo bilo joj je podnoljivo; veina ostalih ena nikada nije razmiljala dalje od narednog obroka i narednog okreta vretena. Gvenvir i Elena bar su bile uene, a povremeno, kad bi oputeno sedela sa njima, gotovo je mogla da zamisli sebe meu svetenicama u Kui Devojaka. Oluja je naila tik pred zalazak sunca - prvo grad koji je tukao po dvoritu i odbijao se od zidova, a za njim pljusak; a tada su sa osmatranice najavili jahae. Gvenvir je naredila da se u dvorite iznesu baklje, i ubrzo su zidovi Karleona odzvanjali od buke mukaraca i konja. Gvenvir se posavetovala sa Kajem, i on je zaklao ne jare nego ovcu, pa se ve spremalo i peenje i orba.

Veina legije ulogorila se u spoljanjem dvoritu i u polju, a Artur je, kao pravi komandant, prvo obiao ljude i konje pre nego to je uao u dvorite gde ga je ekala Gvenvir. Pod kacigom je nosio zavoj i pomalo se oslanjao o Lanseletovu ruku, ali je na njen zabrinut pogled samo odmahnuo rukom. "Sitnica - grupa Juta na obali. Saksonci iz ugovornih trupa ve su ih uglavnom razbili pre nego to smo mi stigli. Ha! Oseam ovije peenje - je li to neka magija, kad si znala da dolazimo?" "Morgana mi je rekla da ete doi, a eka vas i vrelo vino", odgovorila je Gvenvir. "Vidi, vidi, prava je blagodet za izgladnelog oveka da ima sestru obdarenu Vidom", rekao je Artur i vedro se nasmeio Morgani, koja se jo grila od glavobolje i prenapetih nerava. Poljubio ju je i ponovo se obratio Gvenviri. "Povreen si, muu moj, dozvoli da pogledam..." "Ne, ne, kaem ti da nije nita. Nikada ne gubim mnogo krvi, zna ve, bar dok nosim ove kanije sa sobom", rekao je, "ali kako si ti, gospo, posle ovoliko meseci? Mislio sam..." Njene oi su se polako ispunile suzama. "Opet sam pogreila. Oh, gospodaru moj, ovog puta bila sam tako sigurna, tako sigurna..." Uhvatio ju je za ruku, ne znajui kao da izrazi razoaranje pred tolikim eninim bolom. "No, dobro, zamoliemo Morganu da ti da neku amajliju", rekao je; ali lice mu se bolno zgrilo dok je gledao Meleas kako doejuje Grifleta poljupcem, ponosno isturajui trbuh. "Nismo mi jo za bacanje, Gvenvir." Da , pomislila je Gvenvir, ali ni ja vie nisam u prvoj mladosti. Veina ena koje poznajem, osim Morgane i Elene koje jo nisu udate, imale su povelike deake i devojice pre nego to su navrile dvadesetu; Igrena je rodila Morganu sa petnaest godina, a Meleas ima samo etrnaest i po! Pokuavala je da izgleda smireno i vedro, ali izjedalo ju je oseanje krivice. ta god kraljica mogla da uini za svog mua, prva dunost joj je da mu rodi sina, a ona tu dunost nije izvrila, mada se molila dok je kolena nisu zabolela. "Kako je moja draga gospa?" Lanselet se naklonio pred njom, smeei se, a ona mu je pruila ruku da je poljubi. "Ponovo smo se vratili kui da te naemo lepu nego ikada. Ti si jedina gospa ija lepota nikada ne bledi. Poinjem da mislim da je Bog tako naredio, da sve ostale ene ostare i izboraju se i usuu, a ti da bude zauvek lepa." Nasmeila mu se, uteena. Moda je ba dobro to nije trudna i runa... primetila je da je pogledao Meleas sa nekako podsmeljivim izrazom, i osetila je da ne bi mogla da podnese da bude runa pred Lanseletom. ak je i Artur izgledao izmodeno, kao da je tokom itavog pohoda spavao u istoj tunici i umotavao se, po svakom vremenu, u svoj fini, mada iznoeni ogrta; ali Lanselet je bio kao iz kutije, oetkane odee, kao da se spremio za uskrnje slavlje - kosa mu je bila podiana i oeljana, koni pojas uglaan, i ak i orlova pera na kapi bila su suva i nepovijena. Vie lii na kralja nego sam Artur, pomislila je Gvenvir. Dok su sluavke raznosile posluavnike sa mesom i hlebom, Artur je privukao Gvenvir uz sebe. "Hodi i sedi izmeu Lanseleta i mene, Gven, pa da priamo - kao da je prola itava venost otkako sam uo glas koji nije grub i muki, i osetio miris enske odee." Pogladio ju je po kosi. "Hodi i ti, Morgana, i sedi kraj mene - umoran sam od pohoda, elim da ujem sitna ogovaranja, a ne vojnike razgovore!" Gladno je zagrizao komad hleba. "A dobro je i jesti sve hleb; dosadio mi je onaj tvrdi, vojniki, i meso ukvareno od predugog uvanja!" Lanselet se nasmeio Morgani. "A ti, kako si ti, roako? Pretpostavljam da nema vesti iz Letnje zemlje ili iz Avalona? Tu je jo neko ko ih je eljan - moj brat Balan jahao je sa nama." "Nemam vesti iz Avalona", rekla je Morgana, oseajui da je Gvenvir posmatra - ili je gledala Lanseleta? " Ali godinama nisam videla Balana - on verovatno ima sveije vesti od mojih?" "Eno ga tamo", rekao je Lanselet, pokazavi ka ljudima u holu. "Artur mu je naredio da jede sa nama poto mi je roak, i bilo bi lepo od tebe, Morgana, da mu odnese pehar vina sa glavnog stola. Kao i svi mukarci, radovae se pozdravu neke ene, makar to bila roaka, a ne dragana."

Morgana je uzela sa stola jedan pehar, od roga optoenog drvetom, i naredila sluzi da ga napuni vinom; potom ga je uzela obema rukama i zaobila sto za kojim su sedeli vitezovi. Bila je prijatno svesna njihovih pogleda, mada je znala da bi tako gledali svaku otmenu i dobro odevenu enu posle vie meseci pohoda; to nije bio kompliment njenoj lepoti. Barem je Balan, koji joj je bio roak, gotovo brat, nije tako gladno gledao. "Pozdravljam te, roae. Lanselet, tvoj brat, alje ti vino sa kraljevog stola." "Molim te da ga prva otpije, gospo", rekao je, a onda zamirkao. "Morgana, jesi li to ti? Jedva sam te poznao, toliko si porasla. Uvek te zamiljam u haljinama Avalona, ali, zapravo, veoma lii na moju majku. Kako je Gospa?" Morgana je prinela pehar usnama - uobiajena utivost na ovom dvoru, ali moda potie od vremena kada su se pokloni od kralja probali pred gostom, jer trovanje suparnika nije bilo neuobiajeno. Potom mu je pruila vino, i Balan je povukao dug gutljaj pre nego to ju je ponovo pogledao. "Nadala sam se da u od tebe uti vesti o Vivijen, roae - godinama nisam odlazila u Avalon", rekla je. "Da, znam da si bila na Lotovom dvoru", odgovorio je on. "Jesi li se posvaala sa Morgozom? uo sam da se to deava svim enama..." Morgana je odmahnula glavom. "Ne; ali reila sam da se drim podalje od Lotovog kreveta, a to nije bilo lako izvesti. Ni udaljenost izmeu Orknija i Karleona moda nije dovoljno velika." "I tako si dola na Arturov dvor da bude dvorska dama njegovoj kraljici", rekao je Balan. "Ovo je mnogo finiji dvor nego Morgozin, rekao bih. Gvenvir dobro pazi na svoje devojke i udeava im dobre brakove - vidim da je Grifletova gospa ve narasla od svog prveneta. Tebi jo nije nala mua, roako?" Morgana je primorala sebe da vedro odgovori. "Je li to ponuda, ser Balane?" On se nasmejao. "Suvie si mi bliska roaka, Morgana, inae bih prihvatio tvoj predlog. Ali uo sam prie da te je Artur namenio Kaju; meni se to ini kao dobar izbor, poto si ipak napustila Avalon." "Kaj ne mari za mene nita vie nego ja za njega", otro je odgovorila Morgana, "a osim toga, uopte nisam rekla da se nikada neu vratiti u Avalon, nego samo da u to uiniti onog dana kada me Vivijen pozove da doem." "Kada sam bio samo momi", rekao je Balan - i na trenutak, dok je pogled njegovih tamnih oiju poivao na Morgani, pomislila je da moe da nazre slinost sa Lanseletom ak i u ovom krupnom, tamnom oveku. "Loe sam mislio o Gospi - o Vivijen - zato to sam mislio da me nije volela kao to majka treba da voli. Ali sada sam pametniji. Kao svetenica, nije imala vremena da podie sina. I zato me je predala u ruke eni koja se bavila samo time, i time mi je podarila i mog usvojenog brata, Balina... Oh, da, kao deak sam se oseao kriv i zbog toga to sam vie voleo Balina nego naeg Lanseleta, koji je od moje krvi i mesa. Ali sada znam da mi je Balin istinski brat u srcu, a Lanselet, mada mu se divim to je tako dobar vitez, uvek e mi biti stranac. A osim toga", nastavio je ozbiljno, "kada me je Vivijen predala na odgajanje gospi Priscili, dala me je u domainstvo gde sam mogao da spoznam istinskog Boga i Hrista. ini mi se udno, jer da sam ostao u Avalonu sa svojom porodicom, postao bih paganin, ba kao to je Lanselet..." Morgana se osmehnula. "Pa", rekla je, "tu ne mogu da se sloim sa tobom, jer mislim da je Gospa pogreila to je dozvolila da njen roeni sin zaboravi Bogove. Ali ak mi je i Vivijen esto govorila da ljudi treba da se naklone onoj veri koja im najvie odgovara, njenoj ili nekoj drugoj. Da sam ja bila istinski pobona i hrianka u dui, nesumnjivo bi me pustila da potujem onu veru koja mi lei na srcu. No, iako sam do jedanaeste godine ivela sa Igrenom, koja je dobra hrianka, mislim da mi je bilo sueno da upoznam duhovne stvari onako kako nam ih alje Boginja." "Balin bi o tome bolje raspravljao sa tobom nego ja", rekao je Balan, "jer on je poboniji i bolji je hrianin od mene. Verovatno bi trebalo da ti kaem ono to bi rekao svaki svetenik - da postoji samo jedna istinska vera kojoj treba da se posvete mukarci i ene. Ali ti si mi roaka, a

znam da je moja majka dobra ena, i verujem da e ak i Hrist shvatiti njenu dobrotu kada doe Sudnji dan. to se ostalog tie, ja nisam svetenik, a mislim da ove stvari treba prepustiti njima, koji su kolovani za to. Veoma volim Balina, ali on je trebalo da postane svetenik, a ne ratnik, jer tako je osetljiv na pitanja vere i savesti." Pogledao je ka velikom stolu. "Reci mi, sestro, ti ga poznaje bolje od mene - ta tako teko lei na srcu naeg brata Lanseleta?" Morgana je pognula glavu. "I kad bih znala, to nije moja tajna da ti je poverim." "U pravu si to me podsea na to da gledam svoja posla", rekao je Balan, "ali teko mi je da ga posmatram kako pati, a on svakako pati. Loe sam mislio o naoj majci, kao to rekoh, jer me je vrlo mladog poslala od kue, ali ona mi je dala usvojenu majku punu ljubavi, i brata vrnjaka, koji je rastao zajedno sa mnom i sa kojim sam u svemu bio jednak, a dala mi je i dom. Sa Lanseletom nije tako dobro postupila. On nigde nema dom - ni u Avalonu, a jo manje na dvoru Bana od Benvika, gde su ga smatrali samo za jo jednog kraljevog kopilana... Vivijen je zaista bila nepravedna prema njemu, i voleo bih da mu Artur nae enu, kako bi konano stekao dom." "Pa", vedro je rekla Vivijen, "ako kralj poeli da se udam za Lanseleta, treba samo da odredi dan." "Ti i Lanselet? Zar niste suvie bliski roaci?" upitao je Balan i na trenutak se zamislio. "Ne, mislim da niste - Igrena i Vivijen samo su polusestre, a Gorloas i Ban od Benvika nisu uopte u srodstvu. Mada bi ljudi od crkve verovatno rekli da je srodstvo usvojenjem isto kao i krvno srodstvo, to se braka tie... pa, Morgana, piu sa zadovoljstvom na tvojoj svadbi onog dana kada te Artur da mome bratu i kada ti naloi da ga voli i pazi onako kako Vivijen nikada nije! A nijedno od vas nee morati da napusti dvor - ti si kraljiina omiljena gospa, a Lanselet je najbolji prijatlej naeg kralja. Nadam se da e se to ostvariti!" Posmatrao ju je, ljubazno i pomalo zabrinuto u isto vreme. "Odavno si prola godine kada je Artur trebalo da te da nekom mukarcu." A zato bi kralj morao da me daje, kao da sam neki konj ili pas? upitala se u sebi Morgana, ali je slegnula ramenima; dugo je ivela u Avalonu i povremeno je zaboravljala da su Rimljani uveli takav obiaj, da su ene svojina mukih roaka. Svet se promenio i nije bilo svrhe buniti se zbog onoga to se ne moe izmeniti. Ubrzo potom poela je da obilazi ogromni sto koji je bio Gvenvirin venani poklon Arturu. Sveana sala ovde u Karleonu, ma koliko velika, nije bila dovoljno prostrana; na jednom mestu morala je da se pentra preko klupa, poto ih je sto pritisnuo tik uza zid. Posluga je takoe morala da se provlai, nosei tanjire i pehare sa vrelim posluenjem. "Zar Kevin nije ovde?" upitao je Artur. "Onda moramo zamoliti Morganu da nam peva zaeleo sam se harfi i svega to prija civilizovanom oveku. Ne udi me to Saksonci neprekidno ratuju. uo sam grozno zavijanje njihovih pevaa, i svakako nemaju nikakvog razloga da ostaju kod kue!" Morgana je zamolila jednog od Kajevih posluitelja da joj donese harfu iz njenih odaja. I on je morao da se penje preko klupa, i umalo da padne; samo Lanseletova brzina, jer on je pruio ruku da prihvati deaka i harfu, spasla je instrument od pada. Artur se namrtio. "Lepo je od mog tasta to mi je poklonio ovaj veliki sto", rekao je, "ali u Karleonu nema dovoljno velike odaje za njega. Kada Saksonci budu zauvek oterani, mislim da u morati da sagradim salu naroito za njega!" "Tada je nikada nee sagraditi", nasmejao se Kaj. "Rei 'kada Saksonci budu zauvek oterani' isto je kao i rei 'kada se Isus vrati' ili 'kada se pakao smrzne' ili 'kada sazreju maline na jabukovom drveu u Glastonberiju'." "Ili kada kralj Pelinor ulovi svog zmaja", zakikotala se Meleas. Artur se nasmeio. "Ne smete se podsmevati Pelinorovom zmaju", rekao je, "jer stigla je vest da je ponovo vien; Pelinor je poao da ga nae i ovog puta zaista ubije - stvarno, pitao je i Merlina ima li neku aroliju za hvatanje zmajeva!" "Oh, da, vien je - kao trolovi u brdima, koji se preko dana pretvaraju u kamenje, ili kamenje u prstenu koje igra u noima punog meseca", kezio se Lanselet. "Uvek ima ljudi koji vide sve to

poele - neki vide svece i uda, a drugima se priviaju zmajevi i vilinski narod. Ali ja nikada nisam uo da je iv mukarac ili ena video pravog zmaja ili vilu." Morgana se i nehotice setila onog dana u Avalonu kada je pola u potragu za travama i zalutala u udnu zemlju u kojoj je razgovarala sa vilinskom enom, koja je zatraila da usvoji njeno dete... a ta je, zapravo, videla? Ili je to bila samo bolesna mata trudnice? "Ti to kae, ti koji si odrastao kao Lanselet od Jezera?" tiho je upitala, a Lanselet se okrenuo ka njoj. "Ponekad mi se sve ini tako nestvarno", rekao je, "a tebi ne, sestro?" "To je zaista tano, ali ponekad se tako uelilm Avalona..." "Da, i ja, roako", rekao je on. Jo od noi Arturove enidbe nije joj, ni reju ni pogledom, pokazao da mu je ona ita vie od druga iz detinjstva i usvojene sestre. Mislila je da se odavno navikla na taj bol, ali sada ju je ponovo obuzeo kad su se njegove lepe, tamne oi tako lepo zagledale u njene. Ranije ili kasnije morae da bude onako kako je Balan rekao; oboje smo slobodni, kraljeva sestra i njegov najbolji prijatelj... "Pa, kada Saksonci budu zauvek oterani - i nemojte se smejati kao da je to nemogue! To se moe desiti, sada, i mislim da i oni to znaju - tada u sagraditi sebi zamak, sa velikom salom dovoljnom ak i za ovaj sto. Ve sam odabrao mesto - to je tvrava na bregu, starija i od Rimljana, koja gleda dole na samo Jezero, a blizu je ostrvskog kraljevstva tvog oca, Gvenvir. Sigurno zna to mesto, tamo gde se reka uliva u Jezero..." "Znam", rekla je. "Kada sam bila sasvim mala, jednom sam otila tamo da berem jagode. Naili smo na razrueni bunar, a kraj njega smo nali vilinske strele. Drevni narod koji je iveo na kredi ostavio je svoje tragove." Ba udno, pomislila je Gvenvir, setiti se da je nekada volela da eta pod irokim, visokim nebom, ni ne mislei ima li u blizini zidova ili bezbednog zatvorenog prostora; a sada bi joj pozlilo i zavrtelo joj se u glavi im bi izila iz zidova, kada ne bi mogla da ih vidi ili dodirne. Ponekad je ak oseala strah i kada bi prelazila preko dvorita, i morala je da pouri kako bi ponovo dodirnula zid koji znai bezbednost. "To mesto je lako utvrditi", govorio je Artur, "mada se nadam, kada sredimo Saksonce, da emo imati malo mira i dokolice na ovom ostrvu." "Neobina elja za jednog ratnika, brate", rekao je Kaj. "ta e raditi kada doe mir?" "Pozvau Kevina barda da smilja pesme, i sam u krotiti svoje konje i jahau ih iz zadovoljstva", odgovorio je Artur. "Moji saputnici i ja gajiemo sinove bez potrebe da se u svaku malu aku stavi ma pre nego to doraste do njega! I neu morati da se plaim da e neko od njih biti obogaljen ili ubijen pre nego to odraste. Kaje - zar ne bi bilo mnogo bolje da nisi morao da poe u bitku pre nego to si dovoljno odrastao da ume da se uva? Ponekad mislim da nije trebalo da strada ti, nego ja, jer Ektorijus je eleo da me sauva zbog Utera!" Zabrinuto i sa ljubavlju gledao je svog usvojenog brata, a Kaj mu je uzvratio osmehom. "Osim toga", dodao je Lanselet, "odravaemo umee ratovanja prireujui turnire, kao u drevna vremena, i krunisaemo pobednike lovorovim vencima - ta je lovor, Arture, i raste li na naim ostrvima? Ili postoji samo u zemlji Ahila i Aleksandra?" "To bi Merlin mogao da ti kae", rekla je Morgana kada ga je Artur zbunjeno pogledao. "Ne znam ni ja, ali ima li lovor ili ne, tu su druge biljke kojima moemo da okitimo pobednike." "I imaemo vence i za harfiste", dodao je Lanselet. "Pevaj, Morgana." "Bolje da vam pevam sada", rekla je Morgana, "jer verujem da, kada vi mukarci budete odravali svoje turnire, neete dozvoliti da vam ene pevaju." Uzela je harfu i poela da svira. Sedela je vrlo blizu mesta gde se nalazila to popodne, kada je videla krv prolivenu na kraljevom ognjitu... hoe li se to zaista desiti, ili joj se samo priinilo? Zato bi uopte verovala da jo poseduje Vid? Sada joj vie nije dolazio osim u tim neeljenim zanosima... Poela je da peva drevnu tubalicu koju je ula u Tintagelu, tubalicu ribarske ene koja je videla kako more odnosi amce. Znala je da ih je opinila svojim glasom, i u tiini dvorane nastavila je da peva stare pesme sa ostrva koje je ula na Lotovom dvoru; legendu o eni foki, koja je izila iz mora kako bi nala smrtnog ljubavnika, pesme o usamljenim enama pastirima,

pesme za predenje i za eljanje vune. ak i kad joj se glas zamorio, traili su jo, ali ona se pobunila i podigla ruke. "Dosta je - ne, zaista, ne mogu vie da pevam. Promukla sam kao gavran." Ubrzo je Artur pozvao sluge da pogase baklje u dvorani i da osvetle gostima put do kreveta. Jedna od Morganinih dunosti bila je da isprati neudate devojke koje su sluile kraljicu u bezbednost dugake spavaonice iza kraljiinih odaja, na suprotnom kraju zgrade od vojnika. Ali zadrala se na trenutak, oiju uperenih u Artura i Gvenvir, koji su se opratali od Lanseleta. "Rekla sam enama da ti pripreme najbolji krevet, Lanselete", rekla je Gvenvir, ali on se nasmejao i odmahnuo glavom. "Ja sam vojnik - dunost mi je da obiem konje i vojsku pre nego to legnem." Artur se nasmejao, drei Gvenvir oko struka. Moramo da te oenimo, Lanse, kako ne bi provodio tako usamljenike noi. Uinio sam te kapetanom svoje konjice, ali ne treba da provodi noi spavajui sa njima!" Gvenvir je osetila bol u grudima kad je uhvatila Lanseletov pogled. inilo joj se da gotovo moe da mu proita misli, da e on rei naglas, kao to je jednom rekao: Moje srce je toliko puno kraljice da u njemu nema mesta ni za jednu drugu gospu... Zadrala je dah, ali Lanselet je samo uzdahnuo i nasmeio joj se. Ne, pomislila je, ja sam udata ena, hrianka, greh je ak i misliti na to; moram otrpeti pokoru. A potom, osetivi kako joj se grlo stee tako da ne moe da guta, osetila je jo jednu nezvanu misao. Dovoljna je pokora to to moram biri razdvojena od onog koga volim... i glasno je jeknula, tako da ju je Artur iznenaeno pogledao. "ta je bilo, ljubavi, jesi li se povredila?" "Samo... samo me je ubola igla", rekla je i odvratila pogled, pretvarajui se da trai iglu po naborima haljine. Videla je kako je Morgana gleda i ujela se za usnu. Uvek me gleda... a ima Vid; da li zna za sve moje grene misli? Da li me zato tako ljutito posmatra? No, Morgana je uvek bila ljubazna prema njoj kao roena sestra. A kada je bila trudna, u prvoj godini braka - kada je dobila groznicu i pobacila dete u petom mesecu - nije mogla da podnese blizinu nijedne gospe, a Morgana se starala o njoj gotovo kao majka. Zato je sada tako nezahvalna? Lanselet im je ponovo poeleo laku no i povukao se. Gvenvir je bila gotovo bolno svesna Arturove ruke oko svog struka i otvorene elje u njegovom pogledu. Pa, dugo su bili razdvojeni. Ali osetila je iznenadno, otro gaenje. Ni jedan jedini put od tada nisam zatrudnela - zar on ne moe da mi da dete? Oh, ali to je sigurno njena krivica - jedna babica joj je priala da postoji bolest kod stoke, kada pobacuju mladunad, s vremena na vreme, i da ena ponekad dobije tu bolest i ne moe da nosi dete due od mesec ili dva, najvie tri. Nekako, nepanjom, mora da je dobila tu bolest, moda je ula u mlekarnik u pogreno vreme, ili je pila mleko krave koja je pobacila tele, unitivi time ivot Arturovog sina i naslednika... Za sve je ona kriva... Rastrzana krivicom, pola je za Arturom u njihove odaje. "To nije samo ala, Gven", rekao je Artur, sedajui da se svue. "Moramo oeniti Lanseleta. Jesi li videla kako se momci roje oko njega, i kako je dobar prema njima? Trebalo bi da ima svoje sinove. Setio sam se, Gven! Oeniemo ga Morganom!" "Ne!" Re joj se otrgla pre nego to je razmislila, i Artur ju je iznenaeno pogledao. "ta ti je? Zar to nije savreno, pravi izbor? Moja draga sestra i moj najbolji prijatelj? A njena deca, pazi, bie svakako najblii naslednici prestola, ako se desi da nam bogovi ne podare decu... Ne, ne, nemoj plakati, ljubavi", poeo je da je moli, a Gvenvir je znala, poniena i posramljena, da joj se lice iskrivilo u pla. "Nisam hteo nita da ti prebacim, najdraa ljubavi moja, deca dolaze kada Boginja poeli i samo ona zna kada emo imati decu i hoemo li ih uopte imati. A iako mi je Gaven veoma drag, ne elim da na presto posle moje smrti doe Lotov sin. Morgana je dete moje majke, a Lanselet mi je roak..." "Lanseletu svakako nije vano ima li sinove ili ne", rekla je Gvenvir. "On je peti - ili esti - sin kralja Bana, a pri tom je i kopile."

"Nikad nisam mislio da u od tebe, ba tebe, uti kako prebacuje zbog porekla mom roaku i najboljem prijatelju", rekao je Artur. "A on nije obino kopile, nego je zaet u Velikom Braku..." "Paganski obredi! Da sam ja kralj Ban, izbacila bih sve to arobnjako ubre iz svog kraljevstva - a to bi i ti trebalo da uini!" Artur se nelagodno promekoljio, zavlaei se pod pokriva. "Lanselet ne bi imao ba mnogo razloga da me voli, ako bih oterao njegovu majku iz svog kraljevstva. A zakleo sam se da uvam Avalon, nad maem koji su mi dali pred krunisanje." Gvenvir je pogledala veliki ma Ekskalibur, koji je visio na ivici kreveta u svojim maginim kanijama prekrivenim mistinim simbolima koji kao da su svetleli bledim sjajem i podsmevali joj se. Ugasila je svetlo i legla kraj Artura. "Na Gospod Hrist uvae te bolje od tih pokvarenih arolija", rekla je. "Nisi ba morao da se petlja sa njihovom divljom Boginjom i arolijama pre nego to si postao kralj, zar ne? Znam da su takve stvari injene u Uterovo vreme, ali ovo je hrianska zemlja!" Artur se opet promekoljio. "Mnogo je sveta u ovoj zemlji, Drevnog naroda koji je obitvao ovde davno pre nego to su doli Rimljani - ne moemo im oduzeti njihove Bogove. A... ono to se desilo pre nego to sam krunisan - pa, to se tebe ne tie, moja Gvenvir." "ovek ne moe sluiti dva gospodara", rekla je Gvenvir, udei se sopstvenoj smelosti. "Vie bih volela da si u potpunosti hrianski kralj, gospodaru moj." "Dugujem pravdu itavom svom narodu", rekao je Artur, "ne samo onima koji slede Hrista..." "Meni se ini", prekinula ga je Gvenvir, "da su oni tvoji neprijetelji, a ne Saksonci. Pravi rat za jednog hrianskog kralja samo je protiv onih koji ne potuju Hrista." Artur se na to nelagodno nasmejao. "Sad si zvuala kao biskup Patricije. On bi vie voleo da pokrstimo Saksonce nego da ih pobijemo, kako bi mogli da ivimo u miru sa njima. Ja sam vie kao oni svetenici iz starih vremena, od kojih je zatraeno da poalju misionare meu Saksonce zna li ta su odgovorili, eno moja?" "Ne, nisam nikada ula..." "Rekli su da nee slati misionare meu Saksonce, jer bi tako bili prisiljeni da se u miru sretnu sa njima, makar pred Bojim prestolom." Artur se nasmejao od srca, ali Gvenvir se nije ni nasmeila, i on je uzdahnuo. "Pa, razmisli o tome, Gvenvir. Meni to izgleda kao najbolji mogui brak - moj najbolji prijatelj i moja sestra. Tako bi mi on postao brat, a njegovi sinovi bili bi moji naslednici..." Zagrlio ju je u tami i dodao: "Ali sada se moramo potruditi da nam ne trebaju drugi naslednici, ljubavi, osim onih koje e mi ti podariti." "Boe pomozi", apnula je Gvenvir, primiui mu se i pokuavajui da zaboravi sve drugo osim Artura koga je grlila. Poto je ispratila devojke u krevet, Morgana je stajala kraj prozora. Elena, sa kojom je delila krevet, tiho joj se obratila: "Hodi da spava, Morgana; kasno je, mora da si umorna." Odmahnula je glavom. "Izgleda da mi je mesec veeras uao u krv - uopte mi se ne spava." Nije elela da legne i zatvori oi; ak i ako nema Vid, muie je mata. Svuda unaokolo, ratnici povratnici spajali su se sa svojim enama - uz mraan osmeh pomislila je kako to lii na Beltan u Avalonu... ak i neoenjeni vojnici, bila je sigurna, nekako su nali enu za ovu no. Svi, od kralja do konjuara, leali su veeras u neijem naruju, osim kraljiinih devica; Gvenvir je smatrala za dunost da uva njihovu nevinost, ba kao to je Balan rekao. A mene uvaju sa kraljiinim devicama. Lanselet, na Arturovom venanju... od toga nije ispalo nita, mada ne njihovom krivicom. A Lanselet se drao dalje od dvora kad god je mogao... svakako zato da ne bi gledao Gvenvir u Arturovom zagrljaju! Ali sada je ovde... i kao i ona, noas je sam, meu vojnicima i konjanicima, i svakako sanja o kraljici, o jedinoj eni u kraljevstvu koju ne moe da ima. Jer svakako bi svaka druga ena na dvoru, udata ili ne, bila spremna da ga primi, ba kao i ona. Da nije bilo nezgode na Arturovom venanju, imala bi ga tada; a poto je on astan ovek, da je zatrudnela, oenio bi se

njome. Mada ne verujem da bih zaela, s obzirom na to ta sam pretrpela raajui Gvideona... ali to ne bih morala da mu kaem. A usreila bih ga, ak i ako mu ne bih rodila sina. Nekada me je eleo, pre nego to je video Gvenvir, a eleo me je i kasnije... da nije bilo nesree, uinila bih da je zaboravi u mom zagrljaju... A ni ja nisam toliko runa.. kada sam veeras pevala, mnogi vitezovi gledali su me sa eljom... Mogla bih uiniti da me Lanselet poeli... "Zar nee u krevet, Morgana?" nestrpljivo je upitala Elena. "Neu jo... mislim da u malo proetati napolju", odgovorila je Morgana, mada je kraljiinim damama to bilo zabranjeno, i Elena se trgla, sa onom pitomou koja je Morganu esto dovodila u oajanje. Upitala se da li je to primila od kraljice kao groznicu ili kao novu modu noenja velova. "Zar se ne boji, sa tolikim mukarcima ulogorenim okolo?" Morgana se nasmejala. "Pa, zar ne misli da mi je dosadilo da leim sama?" Ali primetila je da je ala povredila Elenu, pa je dodala mnogo nenije. "Ja sam kraljeva sestra. Niko me nee dodirnuti protiv moje volje. Zar zaista misli da sam toliko privlana da mukarac ne moe da mi odoli? Meni je dvadeset est godina, nisam privana mlada devojka kao ti, Elena." Ipak je legla kraj Elene, ne svlaei se. U tami i tiini, ba kao to se i plaila, njena mata - ili je to bio Vid? - zasipala ju je slikama: Artur sa Gvenvir, mukarci sa enama irom zamka, spojeni u ljubavi ili obinoj poudi. A Lanselet, je li i on sam? Ponovo ju je obuzelo seanje, jasnije od mate, i jasno je videla onaj dan, blistavo sunce na Toru, Lanseletove poljupce kako joj lutaju telom; i osetila je gorinu aljenja to je bila obavezna da se uzdri. A onda, kada se Artur oenio Gvenvir, kada joj je umalo pokidao odeu i uzeo je tamo, u talama - tada ju je eleo... Sada, otro kao Vid, u umu joj se pojavila slika: Lanselet koji hoda dvoritem, sam, lica praznog od usamljenosti i osujeenja... Nisam koristila Vid niti magiju da ga privuem iz sebinosti... doao mi je sam od sebe... Tiho, da ne bi probudila mladu devojku, izvukla se ispod Elenine ruke i izila iz kreveta. Bila je samo izula cipele; sada se sagnula da ih obuje, a potom se iskrala iz sobe, kreui se beumno kao utvara iz Avalona. Ako je to samo san stvoren u mojoj mati, ako nije tamo, malo u proetati po meseini da se smirim, a potom u se vratiti u postelju, i nita se loe nee desiti. Ali slika joj je trajala u umu i znala je da je Lanselet tamo sam, budan kao i ona. I on je iz Avalona... Suneve plime teku i u njegovoj krvi... Prokrala se kraj dremljivog straara i bacila pogled na nebo. Mesec, u prvoj etvrti, jasno je sijao na poploani prostor ispred tala. Ne, nije tu; okolo, sa strane... Nije tu, pomislila je Morgana, samo sam sanjala, to je samo moja mata. Umalo se okrenula da se vrati u postelju, iznenada obuzeta stidom; ta ako je straar nae ovde, i svi saznaju da se kraljeva sestra iskrala iz kue, svakako u potrazi za kurvanjem, kada su svi poteni ljudi ve spavali... "Ko je to? Stani, pokai se!" Glas je bio tih i grub; Lanseletov glas. Iznenada, ma koliko eljna, Morgana se uplaila; Vid joj je pokazao istinu, ali ta sada? Lanselet je prineo ruku mau; u senci je izgledao strano visok i mrav. "Morgana", tiho je rekla, i on je spustio ruku sa oruja. "Roako, ti si?" Izila je iz senke, a njegovo lice, otro i uznemireno, smirilo se kad ju je pogledao. "Tako kasno? Jesi li pola da me trai - ima li nekih problema? Artur... kraljica..." ak i sada misli samo na kraljicu, pomislila je Morgana i osetila drhtaj u vrhovima prstiju i listovima nogu, bes i uzbuenje. "Ne", rekla je, "sve je u redu - koliko ja znam. Nisam upuena u tajne kraljevske spavae sobe!" On je porumeneo, videla se senka na licu u tami, i odvratio je pogled. "Nisam mogla da spavam", nastavila je Morgana. "Kako to da me pita ta radim napolju, kad ni ti nisi u krevetu?

Ili te je Artur noas odredio za straara?" Osetila je da se Lanselet smei. "Nije, kao ni tebe. Postao sam nemiran kad su svi oko mene pospali - moda mi se mesec uvukao u krv." Isto to je i ona rekla Eleni, i nekako joj se uinilo kao dobar simbol, znak da su im umovi usklaeni i da odgovaraju jedno drugom, ba kao to harfa, nedirnuta, zabruji kada se svira na drugom instrumentu. Lanselet je tiho govorio u tami kraj nje. "Nemiran sam u ovakvim noima, mislim na mnoge noi ratovanja..." "I jedva eka da se vrati u rat, kao svi vojnici?" Uzdahnuo je. "Ne. Mada je verovatno nedostojno da vojnik sanja o miru." "Ja ne mislim tako", tiho je rekla Morgana. "Jer zato i vodi rat, ako ne da bi jednog dana zavladao mir? Ako vojnik suvie voli svoj poziv, postaje samo alatka za ubijanje. ta je dovelo Rimljane na nae mirno ostrvo, ako ne elja za porobljavanjem i bitkama?" Lanselet se nasmeio. "Tvoj otac je jedan od tih Rimljana, roako. Kao i moj." "Ja ipak vie cenim miroljubiva Plemena, koja su elela da u miru obrauju svoje useve i oboavaju Boginju. Ja sam pripadnik majinog naroda - i tvog." "Da, ali oni drevni junaci o kojima smo veeras govorili - Ahil i Aleksandar - smatrali su ratovanje jedinim zanimanjem za mukarca, i ak i sada, na naim ostrvima, ispalo je da svi mukarci misle samo na rat, a mir smatraju samo pauzom i enskim poslom." Uzdahnuo je. "To su teke misli - nikakvo udo da ne moemo da spavamo, Morgana. Veeras bih rado dao sve oruje ikada iskovano, i sve junake pesme o Ahilu i Aleksandru, za jednu jabuku iz vonjaka Avalona..." Odvratio je pogled. Morgana ga je utke uhvatila za ruku. "I ja bih, roae." "Ne znam zato toliko eznem za Avalonom - nisam dugo iveo tamo", zbunjeno je govorio Lanselet. "A ipak mislim da je to najlepe mesto na itavom svetu - ako se uopte nalazi na ovom svetu. Mislim da ga je stara druidska magija ukolonila iz ovog sveta, jer je bio suvie dobar za nas nesavrene ljude, i bolje je da bude kao san o raju, nedostian..." pribrao se i kratko nasmejao. "Moj ispovednik ne bi voleo da uje ovakve rei!" Morgana se tiho nasmejala. "Znai li da si postao hrianin, Lanse?" "Ne ba dobar, na alost", odogvorio je. "No, njihova vera mi se ini tako jednostavna i dobra da bih eleo da mogu da verujem u to - jer oni kau: veruj u ono to nisi video, propovedaj ono to ne zna, to je bolje nego verovati u ono to vidi. ak i Isus je, kau, kad je ustao iz mrtvih, izgrdio oveka koji je gurnuo prst u njegove rane kako bi proverio da nije samo utvara, jer mnogo je dostojnije verovati bez gledanja." "Ali svi emo ponovo ustati", tiho je rekla Morgana, "ponovo i ponovo i ponovo. Ne raamo se samo jednom da bismo potom otili u raj ili pakao, nego ivimo ponovo i ponovo sve dok se ne izjednaimo sa Bogovima." On je oborio glavu. Sada kad su joj se oi privikle na tamu i meseinu, mogla je jasno da ga vidi, liniju slepoonice kako se izvija kraj oka, dugaku, usku bradu, meke i crne obrve i kovrdavu kosu. Opet ju je srce zabolelo od tolike lepote. "Zaboravio sam da si ti svetenica i da veruje..." Drali su se za ruke; osetila je kako on izvlai svoju. "Ponekad ne znam u ta verujem. Moda sam predugo daleko od Avalona", rekla je. "Ni ja ne znam u ta verujem", odgovorio je on, "ali video sam toliko ljudi da umiru, i toliko ena i male dece tokom ovog dugog, predugog rata, da mi se ini sa sam se borio otkako sam dovoljno porastao da drim ma. A kada ih vidim da umiru, ini mi se da je vera zavaravanje, i da svi umiremo kao ivotinje i da potom ne postojimo vie - kao pokoena trava i lanjski sneg." "Ali i to se ponovo vraa", apnula je Morgana. "Je li? Ili je i to privid?" Glas mu je bio pun gorine. "ini mi se da ni u emu nema smisla da su sve prie o bogovima i Boginji smao bajke za malu decu. Oh, Boe, Morgana, zato ovako govorimo? Trebalo bi da ide na spavanje, roako, a trebalo bi i ja..."

"Otii u ako eli", rekla je, i jo dok se okretala, obuzela ju je srea, jer je osetila da ju je ponovo uhvatio za ruku. "Ne, ne - kada sam sam, obuzimaju me udne misli i strane sumnje, i ako ve moram da ih imam, onda bolje da ih izgovorim kako bih uo koliko su smene. Ostani sa mnom, Morgana..." "Koliko god eli", apnula je i osetila da joj se oi pune suzama. Pruila je ruke da ga zagrli oko pojasa; osetila je njegove ruke oko sebe kako je steu, a zatim putaju. "Tako si mala - zaboravio sam koliko si sitna - mogao bih da ti prstima slomim vrat, roako..." zavukao joj je prste u kosu, koju je samo ututkala pod veo. Sada ju je gladio, obmotavi jedan pramen oko prsta. "Morgana, Morgana, ponekad mi se ini da si ti jedino u mom ivotu to je uvek bilo dobro - kao jedna od vila iz legendi, vila koja dolazi iz nepoznate zemlje da govori smrtnicima o lepoti i nadi, a potom se povlai na zapadna ostrva i nikada se ne vraa..." "Ali ja neu otii", apnula je. "Nee." U kraju poploanog dvorita nalazila se kamena klupa na kojoj su ponekad jahai ekali svoje konje; povukao ju je tamo. "Sedi kraj mene..." i tu je zastao. "Ne, to nije mesto za damu..." i poeo je da se smeje. "A nije bila ni tala, onog dana - da li se sea, Morgana?" "Mislila sam da si ti zaboravio, kad te je onaj avolji konj zbacio..." "Ne zovi ga avoljim. Mnogo puta je spasao Arturu ivot u bitkama, i Artur ga smatra za svog anela uvara", rekao je Lanselet. "Oh, to je bio straan dan. Uinio bih ti naao, roako, da sam te tada uzeo. esto sam eleo da ti se izvinim i da ujem od tebe da me ne krivi i da mi ne uzima za zlo..." "Za zlo?" Podigla je pogled, obuzeta vrtoglavicom od navale oseanja. "Za zlo? Moda onima koji su nas prekinuli..." "Zaista?" Glas mu je bio sasvim blag. Obujmio joj je lice dlanovima i polako se nagnuo da je poljubi. Morgana se privila uz njega, razdvajajui usne pod njegovim. Bio je svee obrijan, na rimljanski nain, i osetila je bockanje od dodira njegovog lica na obrazu i toplu slast njegovog jezika u ustima. Privukao ju je jo blie, gotovo je podigavi sa zemlje, tiho mrmljajui. Poljubac je trajao sve dok na kraju, oklevajui, nije morala da se odvoji kako bi udahnula vazuduh, a on se tiho, zaueno nasmejao. "Znai, evo nas opet... ini mi se kao da smo ve bili ovde... i ovog puta u odrubiti glavu svakome ko pokua da nas prekine... ali stojimo usred dvorita i ljubimo se kao da smo posluga! ta emo sada, Morgana? Kuda da idemo?" Nije znala - kao da nije bilo dobrog mesta za njih. Nije mogla da ga povede u sobu koju je delila sa Elenom i jo etiri dvorske dame, a Lanselet je jo ranije rekao da najvie voli da spava meu vojnicima. A neto duboko u njoj govorilo joj je da ovo nije pravi nain; kraljeva sestra i njegov najbolji prijatelj ne bi trebalo da lutaju okolo traei plast sena. Najbolji nain, ako zaista znaju ta oseaju jedno prema drugom, bio bi da saekaju jutro i zatrae Arturovu dozvolu da se venaju... No, duboko u srcu, toliko duboko da nije bila svesna toga, znala je da Lanselet to ne eli; u trenutku strasti moe da je poeli, ali to je sve. A da li da ga zbog trenutka strasti uhvati u zamku za ceo ivot? Plemenske sveanosti su potenije, tada se mukarac i ena spajaju sa sunevim i meseevim plimama u krvi, po volji Boginje; i samo ako kasnije poele da stvore dom i podiu decu, postavlja se pitanje braka. Duboko u srcu znala je i da ni sama ne eli da se uda za Lanseleta, mada je oseala da bi za njegovo dobro, i Arturovo, ak i Gvenvirino, trebalo da ga neko odvede sa dvora. Ali to je bila samo prolazna misao. Obuzela ju je vrtoglavica od njegove blizine, od zvuka njegovog srca koje joj je tuklo tik uz obraz - eleo ju je; sada u njegovom srcu nije bilo ni pomisli na Gvenvir, niti na ikoga drugog sem nje. Neka sa nama bude po volji Boginje, mukarac i ena... "Znam", apnula je i uhvatila ga za ruku. Iza tala i kovanice vodila je staza prema vonjaku. Trava je bila gusta i meka, i ene su tu ponekad sedele u sunanim popodnevima. Lanselet je prostro svoj ogrta po travi. Svuda oko njih lebdeo je neuhvatljivi miris zelenih

jabuka i trave. Gotovo kao da smo u Avalonu, pomislila je Morgana. Lanselet kao da je opet proitao njene misli, jer je promrmljao: "Noas smo nali sebi deli Avalona", a potom ju je povukao da legne kraj njega. Skinuo joj je veo i poeo da joj gladi kosu, ali kao da mu se nije urilo dalje, nego ju je samo neno grlio i povremeno se saginjao da je poljubi u obraz ili elo. "Trava je suva - nije bilo rose. Sasvim verovatno da e pre jutra pasti kia", mrmljao je, milujui joj ramena i ake. Oseala je njegov dlan, uljevit od maa i tvrd, tako tvrd da se iznenadila setivi se da je on pune etiri godine mlai od nje. Znala je tu priu - rodio se kada je Vivijen ve mislila da su je prole godine plodnosti. Svojim dugakim prstima mogao je da joj obuhvati itavu aku i potpuno je sakrije; poigravao se njenim prstima, pa prstenjem, a potom je premestio ruke na grudni deo njene haljine i poeo da je otkopava. Oseala je vrtoglavicu i drhtala je, jer strast ju je proimala kao plima koja preplavljuje plau, naprosto se izgubila u njegovim poljupcima. Promrmljao je neto to nije ula, ali nije ga pitala ta je rekao, jer rei joj vie nisu bile vane. Morao je da joj pomogne da svue haljinu. Odea je na dvoru bila sloenija od one koju nose svetenice, i Morgana se oseala trapavo i pomalo neprijatno. Hoe li mu se dopasti? Grudi su joj bile tako meke i mlitave, postale su takve otkako je rodila Gvideona; seala se kakve su bile kad ih je on prvi put dodirnuo, male i vrste. Ali on, izgleda, nita nije primeivao. Poigravao se njenim dojkama, mazei joj bradavice najpre prstima, a potom, vrlo neno, usnama i zubima. Tu se potpuno izgubila, nita nije postojalo osim njegovih ruku koje je dodiruju, vreline u njenim dlanovima dok mu je gladila ramena, lea, grudi... zbog neeg je mislila da su malje na mukim grudima otre i grube, ali kod njega nije bilo tako; bile su meke i svilaste kao njena kosa. Kroz izmaglicu se setila da je prvi put bila sa mladiem od ciglih sedamnaest godina, koji je jedva znao ta da radi, pa je ona morala da ga vodi, da mu pokazuje ta dalje... i to je bio jedini put za nju, tako da je sada za Lanseleta bila gotovo devica... U naletu tuge, poelela je da joj je ovo zaista prvi put, kako bi mogla da se blaeno sea; trebalo je tako da bude, trebalo je tako da se desi... Privila je telo uz njega, pripijajui se, jeei, nije mogla da podnese, sada, da eka ni minut due... Izgleda da on jo nije bio spreman, mada ga je ona jedva ekala, telo joj je preplavila plima ivota i elje. Privijala se uz njega, gladno, ljubei ga i izazivajui usnama. apnula je njegovo ime, naprosto preklinjui, sada ve uplaena. On je nastavio da je neno ljubi, milujui je i umirujui, ali njoj umirivanje nije bilo potrebno, itavo telo joj je vritalo za ispunjenjem, bila je u agoniji elje. Pokuala je da progovori, da ga moli, ali ispustila je samo jecavi uzdah. On ju je neno grlio, jo je milujui. ", ne, , Morgana, ekaj, nemoj vie - ne elim da te povredim ili da te obeastim, nikad ne bih ni pomislio na to - evo, lezi kraj mene, pusti da te zagrlim, sve e biti dobro..." Oajna i zbunjena, pustila je da tako i uini, ali ak i dok joj je telo vritalo za zadovoljstvom koje joj je pruao, u njoj je narastao gnev. ta je sa tokom ivota izmeu njihovih tela, izmeu mukarca i ene, sa plimama koje Boginja doziva u njima? inilo joj se da on priguuje tu plimu, da pretvara njenu ljubav u igru i izigravanje. I to kao da mu nije smetalo, kao da je smatrao da tako treba da bude, da su oboje zadovoljni time... kao da su bila vana samo njihova tela, kao da nema drugog naina. Za svetenicu, odraslu u Avalonu i naviklu na ogromne plime ivota i venosti, ovo paljivo i preneno voenje ljubavi bilo je gotovo svetogre, odbijanje da se predaju volji Boginje. A tada, obuzeta meavinom zadovoljstva i ponienja, poela je da izmilja izgovore za njega. On nije odrastao u Avalonu kao ona, nego je predat na usvojenje u dvor vojnika; postao je vojnik im je dovoljno odrastao da dri ma, proveo je ivot po bojnim poljima, moda ne zna, moda je navikao samo na ene koje su mu pruale tek trenutno olakanje, ili ene koje su elele da se poigravaju voenjem ljubavi i nisu pruale nita... Ne elim da te povredim ili da te obeastim, rekao je, kao da veruje da bi u njihovom spajanju bilo neeg loeg ili neasnog. Sada se malo odmakao od nje, ali i dalje ju je dodirivao, poigravao se njome, provlaio joj prste kroz fine malje izmeu butina, ljubio joj vrat i grudi. Zatvorila je oi, privijena uz njega, ljuta i oajna - pa, pa, moda je to i zasluila, ponela se kao kurva to mu je sama prila, moda je ona kriva to se tako

ponaa prema njoj... i bila je silno oamuena to ga je pustila da se tako ponaa, pustila bi ga da joj radi sve to poeli, znajui da e, ako zatrai vie, moda izgubiti i ovo, a elela ga je, i dalje ga je elela nepodnoljivom eljom koja nikada nee biti sasvim utoljena. A on je uopte nije eleo... u srcu je jo eznuo za Gvenvir, ili za nekom enom koju bi mogao da ima ne dajui joj nita osim praznog dodira koe... enu koja bi bila zadovoljna da mu se poda, a da ne trai nita sem malo zadovoljstva. Kroz bol i glad ljubavi osetila je i prezir, i to je bilo najbolnije - nije ga nita manje volela, znala je da e ga zauvek voleti, nita manje nego u ovom trenutku gladi i oajanja. Sela je i ponovo navukla haljinu, zakopavajui je drhtavim prstima. On je utke sedeo i gledao je, pruajui ruke da joj pomogne. Posle dugog utanja, alosno se oglasio: "Pogreili smo, Morgana moja, ti i ja. Da li se ljuti na mene?" Nije mogla da govori; grlo joj se stezalo od bola. Konano je uspela da se primora da progovori: "Ne, nisam ljuta", rekla je, a znala je da bi trebalo da podigne glas i vikne na njega, da zahteva ono to nije mogao da joj prui - ni njoj, a verovatno nijednoj drugoj eni. "Ti si mi roaka - ali nije uinjena nikakva teta", rekao je drhtavim glasom. "Barem ne moram da krivim sebe zbog toga... nisam te obeastio pred itavim dvorom... ne bih to uinio ni za ta na svetu... veruj mni, roako, veoma te volim..." Sada vie nije mogla da uzdri jecaje. "Lanselete, molim te, u ime Boginje, ne govori tako kakva je teta uinjena? Ovo je nain Boginje, ono to smo oboje eleli..." On je uznemireno odmahnuo rukom. "Govori o Boginji i paganskim obiajima... gotovo da me plai, roako; trebalo bi da se uzdravam od greha, a gledam te sa poudom, iako znam da to ne valja." I sam je poeo da se oblai drhtavim rukama. Kad je nastavio da govori, gotovo se guio. "Greh mi se, izgleda, ini jo straniji - voleo bih da ne lii toliko na moju majku, Morgana..." To je bilo kao udarac u lice, kao okrutan i neoekivan udarac. Na trenutak nije mogla da progovori. Potom joj se naas uinilo da je obuzima gnev Boginje i osetila je da raste i nadnosi se nad njega, znajui da sija sjajem Boginje kao u barci za Avalon; oseala je kako se, inae mala i beznaajna, iri nad njim, i videla je monog viteza, kapetana kraljevske konjice, kako se povlai od nje, sitan i uplaen, kao to su svi mukarci mali pred Boginjom. "Ti si - ti si bedna budala, Lanselete", rekla je. "Nisi dostojan ak ni kletve!" Okrenula se i pobegla, ostavivi ga sa napola zakopanim pantalonama, da gleda za njom, zapanjen i posramljen. Oseala je kako joj srce tue. elela je da vrisne na njega, prodorno kao galeb; a elela je i da se prepusti i zajeca u agoniji, u oajanju, da ga preklinje za dublju ljubav koju joj je uskratio, odbivi Boginju u njoj... U umu su joj sevali delii misli, stara pria o Boginji koju je jedan mukarac iznenadio i odbio, i kako su ga njeni lovaki psi rastrgli zbog toga... a oseala je i tugu to je sve o emu je sanjala ovih dugih godina sada bilo uniteno. Svetenik bi rekao da je to cena greha. Sluala sam to dovoljno esto od Igreninog kunog svetenika pre nego to sam otila u Avalon. Jesam li u srcu vea hrianka nego to to priznajem? I opet joj se inilo da e joj srce prepui zbog propasti duboke ljubavi. U Avalonu se ovo ne bi moglo desiti - oni koji ovako prilaze Boginji nikada ne odbijaju njenu mo... Nemirno je koraala tamo-amo, u venama joj je kljuao bes, a znala je da je niko ne moe razumeti osim drugih svetenica Boginje. Vivijen, enjivo je pomislila, Vivijen bi me razumela, ili Ravena, ili bilo koja od nas koje smo odrasle u Kui Devojaka... ta sam radila sve ove godine, daleko od moje Boginje? Govori Morgana... Tri dana kasnije dobila sam od Artura dozvolu da napustim dvor i odjaem za Avalon; rekla sam samo da sam se zaelela Ostrva i Vivijen, moje usvojene majke. A za to vreme nisam razgovarala sa Lanseletom, osim to smo izmenjivali sitne svakodnevne utivosti kad ne bismo mogli da izbegnemo susret. ak i tada sam primetila da nee da me gleda u oi, i bila sam besna i posramljena, i pazila sam da se to ree susreemo...

I tako sam uzela konja i odjahala na jug, kroz brda; i nisam se vratila u Karleon godinama, niti sam znala ita o dogaajima na Arturovom dvoru... ali to je pria za neko drugo vreme. 8. U prolee naredne godine, Saksonci su se skupljali pred obalama, i Artur je sa svojim ljudima proveo itavu godinu okupljajui vojsku za bitku za koju su znali da im prestoji. Artur je poveo vojsku u bitku i odbio Saksonce, ali to nije bila onako odluujua bitka i pobeda kao to su se nadali; i sami su pretrpeli mnogo gubitaka, i bie im potrebno vie od godinu dana da se oporave, ali nije imao dovoljno konja i vojnika da ih zauvek porazi, kao to se nadao. U ovoj bici Artur je ranjen, i rana u poetku nije izgledala ozbiljna; ali kasnije se zagnojila i zapalila, pa je vei deo jeseni proveo vezan za krevet - prve pahulje ve su padale preko zidova Karleona kada je najzad mogao da hoda po dvoritu, oslanjajui se o tap, a oiljke e nositi do groba. "Prolee e biti u punom jeku kada budem mogao ponovo da uzjaem", mrano je rekao Gvenvir koja je stajala blizu dvorinog zida, vrsto umotana u plavi ogrta. "Sasvim mogue", rekao je Lanselet, "a moda i due, dragi gospodaru, ako se prehladi pre nego to se rana sasvim zaceli. Hajde unutra, molim te - gledaj, eno pahulja na Gvenvirinom ogrtau." "A i u tvojoj bradi, Lanse - ili su to samo prve sede?" upitao je Artur, alei se, i Lanselet se nasmejao. "Oboje, verujem - tu si ti u prednosti, kralju moj, tvoja brada toliko je plava da se u njoj sede nee ni videti kada dou. Evo, osloni mi se na ruku." Artur bi ga najradije odbio, ali javila se i Gvenvir. "Ne, uzmi ga pod ruku, Arture, pokvarie sve nae fine obloge ako padne - a kamenje je klizavo, jer sneg se topi im padne." Artur je uzdahnuo i oslonio se o prijateljevu ruku. "Sad znam kako mora izgledati kada si star." Gvenvir je prila da ga pridri sa druge strane, i on se nasmejao. "Hoete li me ovako voleti i pridravati kada zaista budem imao sedu bradu i kosu i kad budem hodao sa tapom kao Merlin?" "ak i kada ti bude devedeset, gospodaru", nasmejao se Lanselet. "Mogu lepo da zamislim, Gvenvir te pridrava za jednu, a ja za drugu ruku dok se zajedno teturamo ka tvom prestolu - svi emo imati oko devedeset!" Naglo se uozbiljio. "Brinem se zbog Talesina, gospodaru, postaje sve slabiji, a i vid ga izdaje. Zar ne bi trebalo da se vrati u Avalon i provede u miru poslednje godine?" "Svakako bi trebalo", rekao je Artur. "Ali on kae da nee da me ostavi samog, da me savetuju jedino svetenici..." "Zar moe imati bolje savetnike od svetenika, gospodaru?" planula je Gvenvir. Smetala joj je i sama re Avalon; plaila se pomisli da se Artur zakleo da e tititi njihov paganski nain ivota. Uli su u salu gde je plamtela vatra, i Artur je nainio uvreen pokret kad ga je Lanselet spustio na stolicu. "Jeste, smestite starca kraj vatre i dajte mu da pije aja - udo da ste me uopte pustili da obuem pantalone i cipele umesto spavaice!" "Dragi gospodaru..." poela je Gvenvir, ali Lanselet joj je spustio ruku na rame. "Ne uzbuuj se, roako, svi mukarci su takvi, postanu detinjasti kad se razbole - on nema pojma koliko mu je dobro to ga neguje nena gospa i ugaa mu odabranom hranom, istom posteljinom i ajevima zbog kojih se buni... Ja sam svoju ranu odbolovao u vojnom logoru, a negovao me je mraan starac suvie hrom za bitku, i leao sam u sopstvenoj neisti jer nisam mogao da ustanem, a niko nije dolazio da mi pomogne; od hrane sam imao samo gorko pivo i tvrdi hleb. Prestani da guna, Arture, ili u se postarati da ubudue neguje svoje rane onako kako prilii pravom vojniku!" "Da, on bi to i uradio", rekao je Artur, toplo se osmehnuvi prijatelju. "Nisi mnogo plaljiv pred svojim kraljem, prine Galahade..." Uzeo je kotanu kaiku iz enine ruke i poeo da jede vino sa medom i udrobljenim hlebom. "Da, ovo je dobro i greje - ima unutra onih zaina, zar ne,

koje si naredila da poruim iz Londinijuma..." Kad je Artur ispraznio iniju, priao im je Kaj. "Pa, kako je rana posle itavog sata hodanja, gospodaru? Da li te i dalje jako boli?" "Ne toliko kao poslednji put, i to je sve to mogu da kaem", odgovorio je Artur. "Tek sada sam doznao ta je to pravi strah, strah da u umreti neobavljenog posla." "Bog to ne bi dozvolio", brzo je rekla Gvenvir. Artur ju je potapao po ruci. "I ja sam to sebi govorio, ali neto duboko u meni stalno je ponavljalo da je to veliki greh ponosa, jer bojao sam se da ni ja ni bilo koji ovek ne moe biti poteen onoga to mu Bog nameni - dugo sam razmiljao o tome dok sam leao, nesposoban da se podignem na noge." "Ne vidim ta je jo ostalo neuinjeno, osim konane pobede nad Saksoncima, gospodaru", rekao je Kaj, "ali sada mora u krevet, umoran si od etnje." Kada se Artur naao u postelji, Kaj mu je skinuo odeu i pregledao veliku ranu, koja je jo pomalo krvarila kroz zavoje. "Poslau po ene", rekao je, "i mora ponovo staviti obloge preterao si sa naporom. Dobro je to se nije otvorila dok si etao." Kada su ene donele kotlove koji su se puili i poele da pripremaju smee bilja u vreloj vodi, natapajui u njima zavoje i sputajui ih na ranu tako da se Artur trzao i besneo, Kaj je nastavio: "Da, ali ak i ovako si imao sree, Arture. Da te je taj ma pogodio samo za pedalj u stranu, Gvenvir bi imala jo jedan razlog za tugu, a ti bi bio nadaleko poznat kao ukopljeni kralj... kao u onoj devnoj legendi! Sigurno je zna - kralja su ranili u slabine, i kako nestaje njegova mo , tako i njegova zemlja vene, sve dok ne naie neki mladi koji uspe da ponovo otvori stare izvore..." Gvenvir se stresla, a Artur se mekoljio od bola zbog vrelih obloga. "To nije pria koju treba priati ranjeniku!" "Hteo sam da bude svestan koliko si imao sree, to tvoja zemlja nee uvenuti i postati sterilna", rekao je Kaj. "Do Uskrsa, mislim, kraljiina materica opet e imati posla, ako budete imali sree..." "Daj Boe", rekao je Artur, ali Gvenvir se trgla i odvratila pogled. Jo jednom je bila zaela, i ponovo je sve polo naopako, toliko brzo da je jedva i primetila da nosi dete - hoe li uvek biti tako? Zar je jalova, je li to kazna Boja to se nije vie trudila da od mua napravi pravog hrianina? Jedna ena podigla je oblog i pola da ga zameni; Artur je pruio ruku ka Gvenvir. "Ne, neka moja gospa to uradi, njene ruke su nenije", rekao je, i Gvenvir je uzela vrelu krpu - toliko vrelu da je opekla prste, ali primila je bol sa zadovoljstvom, kao pokoru. Ona je kriva, ona je kriva za sve; trebalo bi da je otera zbog jalovosti i da uzme enu koja e moi da mu rodi dete. Pogreio je to se uopte oenio njome - imala je osamnaest godina i ve je prola doba najvee plodnosti. Moda... Da je Morgana ovde, zaista bih je molila za amajliju koja bi me uinila plodnom... "ini mi se da su nam postale potrebne Morganine isceliteljske vetine", rekla je. "Arturova rana ne zarasta kako bi trebalo, a ona je poznata po isceliteljskom umeu, ba kao i sama Gospa od Avalona. Zato ne poaljemo glasnika u Avalon i zamolimo jednu od njih da doe?" Kaj se namrtio na nju. "Ne vidim da ima potrebe za tim. Arturova rana se sasvim lepo zaceljuje - video sam i mnogo tee ranjenike da se sasvim oporavljaju." "Svejedno, rado bih video svoju dragu sestru", rekao je Artur, "ili svog prijatelja i dobroinitelja, Gospu od Jezera. Ali po onome to mi je Morgana rekla, mislim da ih neemo videti zajedno..." "Poslau poruku u Avalon", rekao je Lanselet, "i zamoliu majku da doe, ako ti to eli, Arture", Ali posmatrao je Gvenvir, i na trenutak se u se gledali u oi. Tokom meseci Arturove bolesti inilo joj se da je uvek bio uz nju i da joj je bio toliki oslonac da nije znala kako bi se snala bez njega; u prvim danima, kad niko nije verovao da e Artur preiveti, bdeo je uz nju, neumoran, i tolika ljubav prema Arturu terala ju je da se stidi zbog svojih misli. On je Arturov roak, ba kao i Gaven, jednako je blizak naslednik, jer sin je Igrenine roene sestre; ako Arturu

doe kraj, on bi nam bio najbolji mogui kralj... u davna vremena, kralj je bio samo kraljiin mu... "Pa, da poaljemo po Gospu Vivijen?" upitala je Gvenvir. "Samo ako eli da je vidi", uzdahnuo je Artur. "Mislim da mi sada treba samo ogromna koliina onog strpljenja koje je pominjao biskup kad smo poslednji put razgovarali. Bog je zaista bio milostiv prema meni, jer leim ubogaljen tek poto smo oterali Saksonce, i ako nastavi da bude milostiv, moi u da jaem kada ponovo budu doli. Gaven je na severu i sakuplja vojsku, zar ne, za Lota i Pelinora?" "Jeste." Lanselet se nasmejao. "Rekao je Pelinoru da njegov zmaj mora da eka dok ne sredimo belog konja... mora povesti sve svoje snage i doi kad ga pozovemo. A Lot e takoe doi, mada je ostario - nee propustiti priliku da kraljevstvo ipak pree na njegove sinove." I zaista e prei na njegove sinove, ako ja ne rodim naslednika Arturu , pomislila je Gvenvir; inilo joj se da svaka izgovorena re, ma o emu, predstavlja strelu uperenu u njenu srce, jer izneverila je prvu dunost svake kraljice. Artur ju je voleo, mogli bi da budu sreni, samo kad bi na trenutak mogla da se oslobodi oseanja krivice zbog toga to mu nije rodila dete. Ponekad joj je bilo drago zbog Arturove rane, jer nije mogao ni da pomisli da legne sa enom, i niko nije mogao nita da joj prebaci; mogla je da ga pazi i mazi, da bude samo njen, to se retko deava kada mu ne pripada eni, nego svom kraljevstvu. Mogla je da ga voli, a da ne razmilja uvek o svojoj krivici; kad bi je dodirnuo, mislila je na ljubav, a ne na strah i oajniku nadu. Hoe li me ovog puta konano oploditi; a ako uspe, hoe li sve ii dobro ili u opet pobaciti dragocenu nadu za kraljevstvo? Pazila ga je, negovala ga danju i nou kao majka bolesno dete, a kada je malo ojaao, sedela je kraj njega i priala mu i pevala - mada nije imala Morganin umilni glas zalazila je u kuhinju i spremala mu ono to bi bolesnik mogao poeleti da jede, kako bi povratio teinu posle strane bolesti koja ga je ispijala itavog leta. Ali emu sva moja nega ako se ne postaram da mu podarim naslednika za kraljevstvo? "Voleo bih da je Kevin ovde", rekao je Artur. "Voleo bih da ujem malo muzike - ili Morgana; u dvoru uopte nemamo prikladne muziare!" "Kevin se vratio u Avalon", rekao je Lanselet. "Merlin mi je kazao da je otiao nekim svetenikim poslom, toliko tajnim da nije mogao da mi kae nita vie - udim se to svetenici doputaju da druidske misterije i dalje traju u hrianskoj zemlji." Artur je slegnuo ramenima. "Bio kralj ili ne, ja ne zapovedam niijom saveu." "Boga treba potovati onako kako on eli, Arture", rekla je Gvenvir, "a ne onako kako ljudi odaberu. Zato nam je i poslao Hrista." "Ali nije ga poslao u ovu zemlju", rekao je Artur, "a kada je sveti Josif doao u Glastonberi, i zabo svoj tap u zemlju, ovaj je procvetao, i stoga su ga druidi doekali dobrodolicom, a on se nije libio da uestvuje u njihovim obredima." "Biskup Patricije kae da je to jeretika pria, puna zla", bila je uporna Gvenvir, "a svetenici koji se klanjaju zajedno sa druidima trebalo bi da budu rainjeni i prognani, ba kao i druidi!" "To se nee desiti dok sam ja iv", vrsto je rekao Artur. "Zakleo sam se da u tititi Avalon." Nasmeio se i pruio ruku ka velikom Ekskaliburu koji je visio u kanijama od purpurnog baruna. "A i ti bi trebalo da bude zahvalna zbog njihove magije, Gvenvir - da nisam imao uz sebe ove kanije, nita me ne bi spaslo. ak i ovako sam umalo na smrt iskrvario, i samo je magija to spreila. Zar ne bi bila strana nezahvalnost kad bih izdao njihovu dobru volju?" "Zar veruje u to?" upitala je Gvenvir. "Stavlja magiju i arolija iznad volje Boje?" "Pa, mila", pomilovao ju je Artur po plavoj kosi, "zar veruje da ovek moe ita protiv volje Boje? Ako su me ove kanije spasle da ne iskrvarim, znai da Bog nije eleo da umrem. Meni se ini da je moja vera blia Bogu od tvoje, ako se plai da neki arobnjak moe da pokvari ono to Bog odredi. Svi smo mi u Bojim rukama." Gvenvir je brzo pogledala Lanseleta; on se smeio, i na trenutak joj se inilo da im se oboma podsmeva, ali to je brzo minulo i bila je sigurna da je primetila samo prolaznu senku. "Pa, ako eli muziku, Arture, doi e Talesin da ti svira; iako je ostario i vie ne moe da peva, i dalje je

veoma vet sa harfom." "Pozovi ga, onda", rekao je Artur i nasmejao se. "U Svetom Pismu se kae da je stari kralj Saul zvao svog mladog sviraa da mu muzikom olaka misli, a ja sam, evo, mladi kralj koji poziva starog muziara da ga razvedri!" Lanselet je poao u potragu za Merlinom, i kada se ovaj pojavio sa harfom, dugo su sedeli u sali i sluali muziku. Gvenvir se setila Morgane koja je tu svirala. Kad bi samo bila ovde, da mi da amajliju - pre nego to se moj kralj oporavi... a onda je pogledala preko vatre ka Lanseletu i osetila malaksalost. On je sedeo na klupi, zavaljen i zadubljen u muziku, ruku podignutih pod potiljak, dugakih nogu pruenih tik do vatre. I drugi su se skupljali da sluaju muziku: Elena, Pelinorova ker, bila je toliko odvana da prie i sedne kraj Lanesleta, ali on uopte nije obraao panju na nju. Lanseleta bi trebalo oeniti. Treba da piem kralju Pelinoru i kaem mu da treba da uda Elenu za Lanseleta; ona mi je roaka, lii na mene i slobodna je... ali znala je da to nee uiniti; ponavljala je u sebi da e biti dovoljno vremena kada Lanselet jednog dana sam kae da eli da se oeni. Ako se Artur ne oporavi... Oh, ne, ne, ne smem tako da mislim... Kriom se prekrstila. No, pomislila je, davno je poslednji put bila u Arturovom naruju, a najverovatnije ionako ne moe da joj napravi dete... Uhvatila je sebe kako se pita kako bi bilo lei sa Lanseletom - da li bi on mogao da joj da dete koje eli? ta ako uzme Lanseleta za ljubavnika? Znala je da ima ena koje tako rade... Morgoza sada to vie nije tajila; poto je prola godine kada bi mogla da zane, ponaala se jednako skandalozno kao Lot. Osetila je da rumeni i ponadala se da niko nije primetio kako gleda Lanseletove ruke, sputene u krilo, pitajui se kako bi izgledalo da je te ruke miluju - ne, nije se usuivala da misli o tome. Kada ena uzme ljubavnika, mora se postarati da ne zatrudni, da ne rodi dete koje bi je otkrilo ili osramotilo njenog mua, pa ako je jalova, to ne bi ni bilo vano... moda bi joj donelo sreu... Za ime Boje, otkuda njoj, pristojnoj hrianki, takve misli? Jednom ranije ve su joj dolazile, i kada ih je pomenula na ispovesti, svetenik je rekao da je sasvim prirodno da, poto joj mu lei bolestan, misli na te stvari; ne sme se oseati kriva, nego treba da se jo vie moli i pazi na mua i misli samo kako je njemu jo tee nego njoj. A Gvenvir je znala da je to dobar, ljubazan i razuman savet, ali je oseala da ga nije sasvim razumnela, nego je samo zapamtila da je ona grena ena i da su joj misli grene i zle. Inae bi je svetenik svakako izgrdio i zadao joj teku pokoru, i tada bi se oseala bolje i slobodnije... Lanselet mi nikada ne bi prebacivao zbog jalovosti... Shvatila je da je neko izgovorio njeno ime i zbunjeno je podigla glavu, kao da svi mogu da uju njene misli. "Ne, dosta je muzike, gospodaru Merline", rekao je Artur. "Gledajte, smrauje se, a moja gospa je iva zaspala. Najverovatnije se premorila negujui me... Kaje, uredi da se postavi veera, a ja u odmah lei i obedovau u krevetu." Gvenvir je ustala, otila do Elene i zamolila je da preuzme njeno mesto u sali; ona e ostati sa svojim gospodarem. Kaj je poao da potrai sluge, a Lanselet je ostao da pomogne Arturu koji je hramao, oslanjajui se na tap, do svoje sobe. Lanselet mu je pomogao da legne, neno kao prava negovateljica. "Ako mu ita zatreba preko noi, poalji po mene, zna gde ja spavam", tiho je rekao Gvenviri. "Mogu da ga podignem lake od bilo koga drugog..." "Oh, ne, ne, mislim da to nee biti potrebno", odgovorila je, "ali ipak ti hvala." Bio je tako visok dok je stajao kraj nje; neno joj je poloio dlan na obraz. "Ako hoe da poe i spava sa svojim gospama, ostau ja da ga pazim - izgleda kao da ti je potrebna duga no neprekidnog sna. Ponaa se kao majka koja ne moe da trene sve dok se ne uveri da e joj beba spavati itavu no ne budei se. Mogu ja da pazim na Artura - nema potrebe da i ti sedi kraj njega! Mogu da spavam u sobi do njegove, da me lako dozove."

"Tako si dobar", rekla je, "ali radije u ostati uz njega." "Ali poalji po mene ako mu zatrebam. Ne pokuavaj da ga sama podie", rekao je Lanselet. "Obeaj mi, Gvenvir." Kako je divno zvualo njeno ime na njegovim usnama; mnogo lepe nego da je rekao kraljice ili moja gospo... "Obeavam ti, prijatelju." Sagnuo se i blago joj usnama dotakao elo. "Izgleda premoreno", rekao je. "Idi u krevet i lepo spavaj." Ruka mu se na trenutak zadrala na njenom obrazu, a kada ju je spustio, oseala je da e joj obraz biti hladan i bolan kao da je boli zub. Otila je da legne kraj Artura. Neko vreme je mislila da on spava. No, na kraju je progovorio u tami. "On nam je najbolji prijatelj, zar ne, eno moja?" "Ni roeni brat ne bi bio bolji." "Kaj i ja smo odrasli kao braa, i veoma ga volim, ali istina je ono to kau, da je krv gua od vode, a krvni roak je bliskiji nego to sam mogao i da zamislim dok nisam upoznao jednog..." Artur se promekoljio u krevetu i uzdahnuo. "Gvenvir, elim neto da ti kaem..." Preplaila se i srce je poelo da joj bije - je li video kako je Lanselet ljubi, hoe li je optuiti za neverstvo? "Obeaj mi da nee ponovo plakati, ne mogu to da podnesem", govorio je on. "Kunem ti se da ne elim da ti prebacujem - ali sada smo ve vie godina u braku, a za sve to vreme samo si dvaput zaela - ne, ne, molim te, nemoj plakati, pusti da zavrim", molio je. "Mogue je da nisi ti kriva, nego ja. Imao sam druge ene pre tebe, kao i svi mukarci. I mada nisam ni pokuavao da od njih sakrijem ko sam, za sve ove godine nije dola nijedna od njih, niti neki njihov roak, da kau kako je ta i ta ena rodila moje kopile. Moe biti da u mom semenu nema ivota, pa kada i zane, dete ne stigne ni da oivi..." Oborila je glavu, putajui da joj kosa sakrije lice. Zar i on sebe krivi? "Sluaj me dobro, Gvenvir moja - moramo imati dete, kraljevstva radi. Ako se ikada desi da mi rodi naslednika, budi sigurna da neu postavljati pitanja. to se mene tie, svako dete koje rodi priznau i podii u kao svog naslednika." Pomislila je da joj lice toliko gori da e joj kosa buknuti. Zar misli da je sposobna da ga prevari? "Nikada, nikada to ne bih mogla, gospodaru i kralju moj..." "Zna kako to ide u Avalonu - ne, ne prekidaj me, eno, pusti da zavrim - kada se mukarac i ena spoje, kae se da su dete rodili Bogovi. Gvenvir, voleo bih da nam Bog poalje dete, ko god izvrio Boju volju zaevi ga - da li me razume? A ako se desi da to bude moj najdrai prijatelj i najblii roak, blagoslovio bih ga, kao i dete koje bi meni rodila. Ne, ne, ne plai, neu vie govoriti", uzdahnuo je i pruio ruke ka njoj, privlaei je sebi na rame. "Nisam dostojan tolike tvoje ljubavi." Posle nekog vremena je zaspao, ali Gvenvir je leala budna, a suze su joj klizile niz lice. Oh, ne, mislila je, ljubavi moja, najdrai gospodaru moj. Ja nisam dostojna tvoje ljubavi, a sada si mi dao dozvolu da te prevarim. Iznenada, prvi put, pozavidela je i Arturu i Lanseletu. Oni su mukarci, ive aktivnim ivotom, moraju da odlaze u svet i rizikuju ivot u bitkama, ali mukarci ne moraju da donose ovako uasne odluke. ta god inila, kakvu god odluku morala da donese, moda i malu, makar i kakvo meso da bude za veeru, to joj je optereivalo duu, kao da od toga zavisi sudbina kraljevstva. Sada je trebalo da sama odlui, a ne da se pokori volji Bojoj, da li da pokloni naslednika prestolu ili ne; i da li naslednik da bude od krvi Utera Pendragona ili - ili drugaije; kako ona, ena, da donese takvu odluku? Gvenvir je navukla krzneni pokriva poreko glave i sklupala se pod njim. Jo koliko veeras, sedela je i gledala Lanseleta kako slua harfu, i dola je na novu ideju. Odavno ga je volela, ali sada je poela da shvata da ga i eli; u srcu je bila ista kao Morgoza, koja se kurvala kad god bi poelela, sa muevljevim vitezovima, pa ak, kako se aputalo, i sa lepim paevima i slugama. Artur je tako dobar, zaista ga je zavolela; ovde, u Karleonu, nala je sigurnost. Ne bi mogla da podnese da ljudi u zamku i okolini ponu da apuu tajne o njenom ponaanju, kao to su ve glasno govorili o Morgozinom.

Gvenvir je elela da bude dobra, da joj dua ostane ista i vrline nedirnute, ali bilo joj je vano i da ljudi vide njene vrline i da je smatraju dobrom i savrenom kraljicom; ona lino nije otkrila nita loe u Morgani, na primer, koja je ivela uz nju pune tri godine, i bila je, koliko je Gvenvir znala, edna koliko i ona sama. No, ipak se govorkalo da je Morgana vetica poto je ivela u Avalonu, i to se razumela u lekovito bilje i u Poruke, pa su ljudi na dvoru i u okolini aputali da je Morgana u savezu sa vilinskim narodom, ili i sa avolom; pa ak se i sama Gvenvir, ma koliko dobro poznavala Morganu, ponekad pitala moe li biti neistina neto to toliko ljudi veruje. A sutra e morati da se suoi sa Lanseletom i da dalje neguje Artura, znajui da joj je dao dozvolu - kako e ponovo pogledati Lanseletu u oi? On je poreklom iz Avalona, sin je Gospe od Jezera, moe biti da ume pomalo da ita misli, pa e joj videti u oima ta misli. A onda ju je zapljusnuo bes, toliko dubok da se prepala, jer obuzeo joj je telo kao bujica. Leala je u krevetu, besna i uplaena, mislei da vie nikada nee smeti da izie iz sobe, od straha ta bi uinila. Sve ene na dvoru elele su Lanseleta - da, ak i Morgana; videla je svoju zaovu kako ga gleda, i zato je, kad je jednom davno Artur rekao da bi njih dvoje trebalo da se venaju, bila toliko uznemirena - Morgana bi za Lanseleta svakako bila suvie otvorena. A moda su se ionako posvaali, jer poslednjih dan-dva pre Morganinog odlaska za Avalon primetila je da meusobno razgovaraju manje nego inae i da se ne gledaju u lice. Morgana joj je nedostajala, svakako... ali ipak joj je bilo milo to Morgana nije na dvoru, i nije elela da poalje glasnika u Tintagel da vidi je li otila tamo. Zamiljala je sebe kako ponavlja Morgani ono to joj je Artur upravo rekao; umrla bi od stida, ali pretpostavljala je da bi joj se Morgana samo nasmejala; Morgana bi svakako rekla da je na njoj da odlui hoe li uzeti Lanseleta za ljubavnika ili ne; ili, moda, da to treba Lanselet da odlui. Kao da ju je proimao vreli plamen, nalik na pakleni, pri pomisli da se ponudi Lanseletu, a on da je odbije. Tada bi svakako umrla od sramote. Nije znala kako bi ikada vie pogledala Lanseleta, ili Artura, ili bilo koju od svojih gospa koje nikada nisu bile u takvom iskuenju. ak bi je bilo sramota i da se ispoveda o tome, jer time bi otkrila sveteniku da je Artur manje hrianin nego to bi trebalo. Kako da ikada vie izie iz kue, kako da napusti bezbednost i zatitu koju su joj pruali ova soba i ovaj krevet? Ovde joj se nije moglo desiti nita loe. Bilo joj je pomalo loe. Sutra e to rei svojim gospama, a one e pomisliti, ba kao i Lanselet, da je premorena od danononog staranja oko Artura. Nastavie da bude, kao i uvek, dobra i estita kraljica i hrianka - nikada ne bi ni mogla da bude drugaija. Artur je bio uznemiren zbog rane i duge nepokretnosti, i to je sve; kada se oporavi, nee ni pomisliti tako neto i svakako e joj biti zahvalan to ga nije posluala i to ih je time oboje spasla od stranog greha. Ali ba kad je trebalo da utone u san, setila se neega to joj je rekla jedna od ena, jo davno nekoliko dana pre nego to je Morgana otila sa dvora. Kazala je da bi Morgana trebalo da joj da amajliju... Pa, trebalo je; ako bi Morgana mogla da je zaara tako da nema drugog izbora do da voli Lanseleta, onda bi bila osloboena strane odluke... Kada se Morgana vrati, pomislila je, razgovarau sa njom. Ali Morgana nije bila na dvoru ve vie od dve godine, i moe biti da nikada vie nee ni doi. 9. Postala sam prestara za ovakva putovanja, pomislila je Vivijen dok je jahala kroz kiu pozne zime, pognute glave i vrsto umotana u ogrta. A onda ju je obuzela ozlojeenost: Ovo bi trebalo da bude Morganina posao, ona je trebalo da bude Gospa od Avalona posle mene. Talesin joj je pre etiri godine rekao da je Morgana bila u Karleonu na Arturovom venanju i da je postala Gvenvirina gospa i ostala tamo. Gospa od Jezera da posluuje kraljicu? Kako se Morgana usudila da tako izda svoj predodreeni put? Pa ipak, kad je poslala u Karleon poruku da Morgana treba da se vrati u Avalon, glasnik se vratio sa veu da je Morgana napustila dvor... mislili su da je otila u Avalon. Ali nije stigla na Ostrvo. Niti je u Tintagelu sa Igrenom, niti na dvoru Lota od Orknija. Kuda

je onda otila? Ko zna kakvo ju je zlo snalo dok je putovala sama. Moda su je zarobili razbojnici koji lutaju zemljom - moda je izgubila pamenje ili je silovana, ubijena, baena u neki jarak da joj nikada ne nau ni kosti... Oh, ne, pomislila je Vivjan, da joj se desilo neko zlo, svakako bih to videla u ogledalu... ili Vidom... Ali ipak nije mogla da bude sigurna. Vid ju je sada esto izdavao, i kada bi pokuala da ga upotrebi, pred oima joj se javljala samo izluujua siva magla, veo nepoznatog, koji se sada nije usuivala da razdvoji. A Morganina sudbina bila je sakrivena negde pod tim velom. Boginjo, pomolila se kao i mnogo puta ranije, Majko, dala sam ti svoj ivot, vrati mi sada moje dete dok sam jo iva... Ali ak i dok je govorila, znala je da nee biti odgovora, nego samo sivi veo nepoznatog, da e odgovor Boginje ostati skriven pod neprozirnim nebom. Da li se toliko umarala i kada je poslednji put putovala ovamo, pre pola godine? Sada joj se inilo da je uvek, pre ovoga, jahala lako kao devojka, a sada kao da joj je drmusanje na magarcu izmestilo svaku koicu u mravom telu, a hladnoa se uvlaila u nju i glodala je malim, ledenim zubima. Jedan od pratilaca okrenuo se ka njoj. "Gospo, vidim farmu pod nama. Izgleda da emo stii pre mraka." Vivijen mu se zahvalila, pokuavajui da ne zvui onoliko zahvalno koliko se oseala. Nije mogla da pred pratnjom pokae svoju slabost. Gavan ju je doekao u uskom dvoritu im je sjahala sa magarca, prihvativi je da ne bi zakoraila u bunjite. "Dobro doli, Gospo", rekao je. "Kao i uvek, drago mi je da vas vidim. Moj sin, Balin, i va sin bie ovde pre jutra - poslao sam u Karleon poruku da bi trebalo da dou ovamo." "Je li toliko ozbiljno, stari prijatelju?" upitala je Vivijen, a Gavan je klimnuo glavom. "Teko da ete je i poznati, Gospo", rekao je. "Sva se istopila, a strano malo jede i pije, kae da joj hrana pali utrobu. Sada vie ne moe dugo trajati, ak i uz sve vae lekove." Vivijen je klimnula glavom i uzdahnula. "Bojala sam se toga", rekla je. "Kada ta bolest nekoga zahvati, nikada ne poputa. Moda mogu da joj malo olakam." "Boe pomozi", rekao je Gavan, "jer lekovi koje ste nam ostavili kad ste bili proli put sada malo pomau. Budi se i plae nou kao malo dete, kada misli da je sluavka i ja neemo uti. ak nemam srca ni da se molim da ostane sa nama jo malo, Gospo." Vivijen je opet uzdahnula. Kada je poslednji put bila ovde, pre pola godine, ostavila je svoje najjae lekove, i gotovo da je poelela da Priscila u jesen dobije groznicu i brzo umre, pre nego to lekovi prestanu da deluju. Malo ta je sad mogla da uini. Pustila je da je Gavan uvede u kuu i posadi kraj vatre, a sluavka joj je usula iniju vrele supe iz kotla kraj ognjita. "Dugo ste jahali po kii, Gospo", rekao je on. "Sedite i odmorite se, a moju enu videete posle veernjeg obroka - ponekad u ovo doba dana uspe da malo odspava." "Ako moe makar malo da se odmori, to je blagoslov, i neu da je uznemiravam", rekla je Vivijen, grejui smrznute ake na iniji i gnezdei se na klupi bez naslona. Jedna sluavka joj je svukla ogrta i cipele, dok je druga dola sa ugrejanim pekirom da joj ugreje noge, a Vivijen je, zadigavi suknju kako bi mogla da ugreje koata kolena, na trenutak uivala u udobnosti, zaboravivi tuni razlog zbog koga je dola. Utom se iz unutranje sobe zauo tihi krik, i sluavka se trgla i stresla. "To je gospodarica", rekla je, "sirotica - mora da se probudila. Nadala sam se da e uspeti da odspava do veere. Moram da odem kod nje." "Idem i ja", rekla je Vivijen i pola je za enom u unutranju sobu. Gavan je sedeo kraj vatre, i videla je na njegovom licu izraz uasa kada je slabani krik zamro. Uvek ranije, otkako se Priscila razbolela, Vivijen je na njoj nalazila tragove nekadanje lepote, neku slinost sa vedrom mladom enom koja je usvojila njenog sina Balana. Sada su i lice i usne i izbledela kosa bili iste sivoute boje, i ak i plave oi delovale su nekako ugasle, kao da je bolest isisala iz nje svu boju. Kada je poslednji put dola kod nje, Priscila je barem deo dana provodila na nogama; sada se videlo da je vezana za postelju ve mesecima... pola godine

nainilo je ogromnu promenu. A ranije su Vivijenini lekovi i biljni napici mogli da joj prue olakanje i delimian oporavak. Sada, znala je, sada je prekasno za svaku pomo . Izbledele oi na trenutak su neusmereno lutale po sobi, a usne su se drhtavo pomerale preko poluotvorenih usta. Potom je Priscila ugledala Vivijen, mirnula i progovorila apatom. "Jeste li to vi, Gospo?" Vivijen joj je prila i paljivo je uzela za mravu ruku. "ao mi je to te zatiem tako bolesnu. Kako si mi, draga prijateljice?" Blede, ispucale usne izvile su se u grimasi za koju je Vivijen u prvi mah pomislila da predstavlja izraz bola; tek potom je shvatila da je to trebalo da bude osmeh. "Ne mogu ni da zamislim da bih mogla da budem jo bolesnija", aptala je Priscila. "Mislim da su me Bog i njegova Majka zaboravili. A ipak, milo mi je to te opet vidim i nadam se da u doiveti da ponovo vidim i svoje drage sinove i da ih blagoslovim..." Umorno je uzdahnula, pokuavajui da se malo pomeri u postelji. "Lea me strano bole od ovolikog leanja, a ipak, kad god me neko dodirne, kao da se noevi zarivaju u mene. I tako sam edna, a ne usuujem se da pijem jer se bojim bola..." "Pomoi u ti koliko god mogu", rekla je Vivijen. Saoptila je posluzi ta joj sve treba, a potom je prebrisala rane od leanja u postelji i isprala Priscili usta rashlaujuom tenou, kako joj, mada ne moe da pije, barem usta ne bi bila suva. Potom je sela kraj nje, drei je za ruku, ne muei bolesnicu reima. Neto posle sumraka, u dvoritu su se zauli zvuci i Prisila se trgla. Oi su joj bile grozniave. "Moji sinovi!" uzviknula je. I zaista, samo malo kasnije, u sobu su uli Balan i Balin, saginjui se zbog niske tavanice. "Majko", rekao je Balan i pognuo se da poljubi Priscilu u ruku, a tek tada se okrenuo da se nakloni pred Vivijen. "Gospo." Vivijen je pruila ruku da pogladi po obrazu svog starijeg sina. Nije bio lep kao Lanselet; bio je krupan i nabijen, ali oi su mu bile tamne i krupne kao i njene, ili kao Lanseletove. Balin je bio sitniji, vornovat, i imao je sive oi. Znala je da je svega deset dana stariji od njenog sina. Izgledao je kao Priscila nekada, plavokos i rumen. "Sirota moja mati", mrmljao je, gladei Priscilu po ruci. "Ali sada je gospa Vivijen dola da ti pomogne, i brzo e sasvim ozdraviti, zar ne? Tako si mrava, majko, mora pokuati da jede vie kako bi se to pre oporavila..." "Ne", apnula je ona, "vie nikada neu biti snana, sve dok ne budem srela Isusa u raju, dragi sine." "Oh, majko, ne sme tako da govori!" uzviknuo je Balin, a Balan je pogledao Vivijen i uzdahnuo. Obratio joj se savim tiho, kako ga ne bi uli ni Priscila ni njen sin. "Ne shvata da ona umire, gospo - majko. Stalno tvrdi kako e se brzo oporaviti. Ja sam se iskreno nadao da e umreti u jesen, kada smo svi dobili groznicu, ali uvek je bila tako snana..." Balan je odmahnuo glavom i Vivijen je primetila da su mu oi pune suza; brzo ih je otro. Malo kasnije, rekla je da treba da iziu i ostave bolesnicu da se odmori. "Oprosti se sa sinovima, Priscila, i blagoslovi ih", rekla je, i Prisciline oi su se malo razvedrile. "Volela bih da se zaita oprostimo, pre nego to postane jo gore - ne bih elela da me vide onakvu kakva sam izgledala jutros", promrmljala je, i Vivijen je videla uas u njenim oima. Nagnula se nad nju i neno joj se obratila. "Mislim da mogu da ti obeam prestanak bolova, ako zaista eli da se tako zavri." "Molim te", apnula je samrtnica, i Vivijen je osetila kako je njena mrava aka stee sa razumevanjem. "U tom sluaju, ostavljam te sa tvojim sinovima", neno je rekla Vivijen, "jer oni su obojica tvoji sinovi, draga moja, iako si rodila samo jednog od njih." Izila je u spojanju sobu i tu zatekla Gavana. "Neka mi donesu moje bisage", rekla je; kad su stigle, neko vreme ih je pretraivala. Potom se

obratila domainu. "Sada joj je neto lake, ali malo ime mogu da joj pomognem, osim da joj prekratim patnje. Mislim da i ona to eli." "Znai, nema vie nade - ba nikakve?" "Nema. U njoj je ostala samo patnja, i ne mogu ni da zamislim da bi va Bog eleo da ona i dalje pati." Gavan je bio potresen. "esto je govorila... kako bi volela da je imala hrabrosti da se baci u reku dok je jo mogla da stigne donde..." "Znai, vreme je da ode u miru", tiho je rekla Vivijen, "ali hou da zna: sve to uinim, sve je po njenoj volji." "Gospo", odvratio je Gavan, "uvek sam vam verovao, a moja ena vas voli i veruje vam. Ne traim nita vie. Ako se njene patnje sada zavre, znam da e vas blagosiljati." Ali lice mu je potamnelo od bola. Poao je za Vivijen kad je ona ponovo ula u unutranju sobu. Priscila je tiho priala sa Balinom; sada mu je pustila ruku i on je, plaui, priao ocu. Potom je pruila mravu ruku Balanu i nastavila drhtavim glasom: "I ti si mi bio dobar sin, mome. Uvek pazi na svog usvojenog brata i moli se za moju duu." "Hou, majko", rekao je Balan i sagnuo se da je zagrli, ali ona je drhtavo uzviknula od bola i straha kad je poao ka njoj, pa ju je samo uhvatio za ruku i stegao je. "Evo sada tvog leka, Prisila", rekla je Vivijen. "Reci laku no i spavaj..." "Tako sam umorna", apnula je samrtnica. "Bie mi milo da zaspim... blagoslovena bila, Gospo, kao i tvoja Boginja..." "U njeno ime, koje prua milost", promrmljala je Vivijen i podigla Priscili glavu kako bi mogla da pije. "Bojim se da pijem - gorko je, a kad god neto progutam, strano me boli..." apnula je Priscila. "Kunem ti se, sestro, da kada ovo popije, nee vie oseati nikakav bol", mirno je rekla Vivijen i nagnula iniju. Priscila je ispila i podigla ruku da dodirne Vivijenino lice. "Poljubi me i ti za zbogom, Gospo", rekla je, opet uz onaj avetinjski osmeh, i Vivijen je dodirnula usnama koato elo. Donosila sam ivot, a sada dolazim kao Smrt... Majko, inim za nju samo ono to e neko moda uiniti za mene jednog dana, pomislila je Vivijen i opet zadrhtala, podigavi oi i susrevi Balinov namrteni pogled. "Hodi", tiho je rekla, "pusti je da se odmori." Izili su u spoljanju sobu. Gavan je ostao u unutranjoj, drei enu za ruku; i u redu je, pomislila je Vivijen, da njih dvoje ostanu zajedno. Sluavka je postavila veeru i Vivijen je sela da jede i pije, jer bila je umorna od dugog jahanja. "Jeste li dojahali iz Arturovog dvora u Karleonu za ovaj jedan dan, deco?" upitala je i nasmeila se - ta deca su odrasli mukarci! "Da, iz Karleona", rekao je Balan, i bilo je to grozno jahanje, po ovoj hladnoi i kii!" Posluio se usoljenom ribom i namazao maslac na hleb, a onda predao drvenu iniju Balinu. "Ti nita ne jede, brate." Balin se stresao. "Nemam srca da jedem dok nam majka lei tako bolesna. Ali hvala Bogu da ste doli, Gospo, ona e se sad brzo oporaviti, zar ne? Vai lekovi mnogo su joj pomogli poslednji put, bilo je to kao udo, i sada e joj opet biti bolje, zar ne?" Vivijen je zurila u njega - je li mogue da ne shvata? Tiho mu se obratila. "Najbolje bi bilo da se ona to pre pridrui svome Bogu, Baline." On ju je iznenaeno pogledao. "Ne! Ona ne sme da umre!" uzviknuo je. "Gospo, recite mi da ete joj pomoi, da je neete pustiti da umre..." Vivijen je strogo odgovorila. "Ja nisam va Bog i ne darujem ivot i smrt, Baline. Zar bi eleo da ona jo dugo ovako pati?" "Ali vi ste vini svim vrstama magije", ljutito se pobunio Balin. "Zato ste doli ovamo, ako ne

da je ponovo izleite? uo sam da kaete kako moete da joj prekratite muke..." "Postoji samo jedan lek za bolest koja mui tvoju majku", rekla je Vivijen, spustivi mu ruku na rame da ga utei, "a to je milosre." "Baline, dosta je bilo," rekao je Balan, spustivi mu ruku na drugo rame. "Zar zaista misli da treba jo da pati?" Ali Balin je naglo podigao glavu i prostrelio Vivijen pogledom. "Znai, koristili ste svoje vetije trikove da je leite dok je to valjalo vaem zlom savezniku - Boginji", vikao je, "a sada, kada vam vie nee koristiti, pustiete je da umre..." "Smiri se, ovee", rekao je Balan, a glas mu je sada bio grub i napet. "Zar nisi video - naa majka blagoslovila je i poljubila Gospu, ona je to elela..." Ali Balin je zurio u Vivijen i podigao je ruku kao da e je udariti. "Judo!" povikao je. "I ti si izdala poljupcem..." Okrenuo se i otrao u unutranju sobu. "ta ste to uradili? Ubica! Gnusni ubica! Oe! Oe, ovde je ubica i zla arobnica!" Gavan, potpuno beo, pojavio se na vratima sobe, pokuavajui da ga utia pokretima, ali Balin ga je gurnuo u stranu i upao u sobu. Vivijen je pola za njim i videla je da je Gaven ve sklopio oi pokojnici. Balin je to takoe video i okomio se na nju, nepovezano viui. "Ubica! Izdajstvo, arolije! Gnusna, zla vetice!" Gavan je obujmio sina kako bi ga smirio. "Ne sme tako govoriti nad majinim telom eni kojoj je verovala i koju je volela!" Ali Balin je besneo i vikao, otimajui se da dopre do Vivijen. Pokuala je da progovori, da ga umiri, ali on nije sluao. Konano je otila u kuhinju i sela kraj vatre. Doao je Balan i uhvatio je za ruku. "ao mi je to on to ovako prihvata, Gospo. On je pametan ovek, i kada ok proe, bie ti zahvalan koliko i ja - sirota majka, toliko je patila, a sada se to okonalo, i zahvalan sam ti zbog toga." Oborio je glavu, pokuavajui da ne zajeca naglas. "Ona mi je... bila mi je kao majka..." "Znam, sine, znam", promrmljala je Vivijen, gladei ga po kosi kao da je jo onaj trapavi deai od pre dvadeset i vie godina. "I treba da plae za svojom usvojenom majkom, bio bi bez srca i due da ne plae..." I on se slomio i zajecao, kleei kraj nje, lica zagnjurenog u njeno krilo. Doao je Balin i stao nad njih, lica tamnog od besa. "Zna da nam je ubila majku, Balane, a ipak si njoj doao po utehu?" Balan je podigao glavu, savladavajui jecaje. "Uinila je po volji nae majke. Zar si toliko glup da ne vidi - ak i uz Boju pomo naa majka poivela bi moda jo pola meseca. I zar zamera to ju je neko potedeo tih poslednjih bolova?" Ali Balin je bio neutean. "Moja majka, moja majka je mrtva!" "Smiri se, i meni je bila usvojena majka", ljutito je rekao Balan, a onda mu se lice opustilo. "Oh, brate, brate, i ja sam u alosti, zato da se svaamo? Hodi, popij malo vina, njene patnje su prestale i sada je sa Bogom - bolje da se molimo za nju nego da se svaamo. Hajde, brate, hajde da jedemo i odmorimo se, i ti si umoran." "Ne", uzviknuo je Balin, "neu se odmarati pod krovom pod kojim se nalazi gnusna arobnica koja mi je ubila majku!" Doao je i Gavan, bled i besan, i udario Balina preko usta. "Mir!" rekao je. "Gospa od Avalona na je gost i prijatelj! Ne sme kvariti gostoljubivost ove kue takvim svetogrem! Sedi, sine, i jedi, ili e izgovoriti rei zbog kojih e kasnije zaaliti!" Ali Balin je zurio u njega kao divlja ivotinja. "Neu ni jesti ni sedeti pod ovim krovom dok je pod njim i ova... ova ena." "Kako se usuuje da vrea moju majku?" prasnuo je Balan. "Znai, svi ste protiv mene", uzviknuo je Balin. "Odlazim; neu da budem pod istim krovom koji titi ubicu moje majke!" Okrenuo se i istrao iz kue. Vivijen se skljokala u stolicu. Balan je doao da je uhvati za ruku, a Gavan joj je nasuo pehar vina.

"Pijte, Gospo - i primite izvinjenje zbog mog sina", rekao je. "On je van sebe; brzo e se srediti." "Da poem za njim, oe, da ne bi moda naudio sebi?" upitao je Balan, ali Gavan je odmahnuo glavom. ""Ne, sine, ne, bolje ostani ovde, sa majkom. Njemu rei sada ne mogu pomoi." Vivijen je drhtala dok je pila vino. I nju je obuzela tuga za Priscilom i za vremenom kada su zajedno sedele, svaka sa svojim sinom u naruju... Priscila je bila tako lepa i vedra, smejale su se i igrale sa svojim bebama, a sada je Priscila leala mrtva, a Vivijen joj je sopstvenom rukom pruila napitak smrti. To to je vrila Priscilinu volju samo joj je olakavalo savest, ali nije umanjivalo tugu. Zajedno smo bile mlade, a sada ona lei mrtva, a ja sam stara, stara kao sama Smrt; a one lepe bebe koje su nam se igrale oko nogu - jedna je i sama seda, a druga bi me najradije ubila, kao gnusnu arobnicu i ubicu... inilo joj se da joj kosti zveckaju od ledene tuge. Stajala je kraj vatre, ali i dalje je drhtala i nije mogla da se zgreje. Umotala se u al, a Balan je doao da je odvede na najbolju stolicu, da joj uuka jastuk pod krsta, da joj doda au toplog vina. "Ah, i ti si je volela", rekao je. "Nemoj se mnogo brinuti zbog Balina, on e se brzo opametiti. Kada bude opet mogao da misli, znae da si uinila veliku milost naoj majci..." prekinuo je i polako pocrveneo. "Da li se ljuti na mene, Gospo, to i dalje majkom nazivam onu koja je upravo umrla?" "Ni najmanje", odgovorila je Vivijen, otpivi vino, i pomilovala sina po uljevitoj aci. Nekada je ta aka bila tako mala i nena da je mogla da je obujmi svojom, kao ruin pupoljak, a sada je on to mogao da uini sa njenom. "Boginja zna da ti je ona bila vie majka nego ja." "Da, trebalo je da znam da e me razumeti", odgovorio je Balan. "I Morgana mi je to rekla kada sam je poslednji put video na Arturovom dvoru." "Morgana? Je li ona sada kod Artura, sine? Je li bila tamo i kada si otiao?" Balan je tuno odmahnuo glavom. "Ne, poslednji put sam je video... pre vie godina, Gospo. Otila je sa Arturovog dvora, da razmislim... pre nego to je Artur dobio onu veliku ranu... pa, na Dugodnevicu su bile tri godine. Mislili smo da je kod tebe, u Avalonu." Vivijen je odmahnula glavom i pridrala se za doruje velike stolice. "Nisam videla Morganu jo od Arturove enidbe." Tek sad joj je palo na pamet: moda je otila preko mora. "ta je sa tvojim bratom, Lanseletom? Je li on na dvoru ili se vratio u Bretanju?" "Nee se on vraati tamo sve dok je Artur iv, mislim", rekao je Balan, "mada u poslednje vreme esto izbiva iz dvora..." A Vivijen je, deliem Vida, naslutila neizgovorene rei koje je Balan outao, ne elei da prenosi ogovaranja; Kada je Lanselet na dvoru, ljudi primeuju kako ne moe da odvoji pogled od kraljice Gvenvir, i dvaput je odbio Artura kad je ovaj hteo da ga oeni. Balan je urno nastavio: "Lanselet je rekao da e srediti prilike u Arturovom kraljevstvu i uvek je nekuda na putu; ubio je vie lutajuih razbojnika i rasturio vie bandi nego ijedan od Arturovih saputnika. Kau da vredi kao itava legija, Gospo..." tu je Balan podigao glavu i tuno pogledao Vivijen. "Tvoj mlai sin, majko, veliki je vitez, kao onaj Aleksandar iz starih legendi. Ima i takvih koji tvrde da je bolji vitez od samog Artura. Ja ti nisam toliki ponos, gospo." "Svi mi radimo ono to nam bogovi dodele, sine" neno je rekla Vivijen. "Drago mi je to vidim da nisi ljubomoran na brata to je bolji vitez od tebe." Balan je odmahnuo glavom. "Pa, to bi bilo kao da sam ljubomoran na Artura to nisam ja kralj, majko", rekao je. "A Lanselet je skroman i dobar prema svima, i poboan uz to - jesi li znala da je postao hrianin?" Vivijen je odmahnula glavom. "To me ne udi mnogo", rekla je, sa prizvukom ljutnje u glasu koga nije bila svesna dok nije progovorila. "Tvoj brat se oduvek plaio onoga to ne razume, a Hristova vera pogodna je za one koji sebe smatraju grenim..." Tu je prekinula. "Izvini, sine moj, nisam mislila nita loe. Znam da je to i tvoja vera." Balan je zatreptao i nasmeio se. "Ovo je zaista udo, Gospo, da se ti izvinjava zbog neega to si rekla!"

Vivijen se ugrizla za usnu. "Zar me zaista smatra takvom, sine?" Klimnuo je glavom. "Da, uvek si bila najponosnija od svih ena - i inilo mi se da tako i treba da bude", rekao je. A Vivijen se ljutila na sebe to je spala na to - da se poverava svom sinu! Brzo je potraila drugu temu za razgovor. "Rekao si da je Lanselet dvaput odbio da se oeni? ta misli, ta eka? Da li eli vei miraz nego to moe da dobije od neke devojke?" Opet joj se uinilo da uje Balanove neizgovorene misli: Ne moe da dobije onu koju eli, jer ona je ve udata za naeg kralja... - ali Balan je odgovorio drugaije: "Kae da ne eli uopte da se eni i ali se da vie voli svog konja nego to bi mogao da voli enu koja ne moe da ide sa njim u bitke. Kae da e jednog dana uzeti za enu neku saksonsku ratnicu. Niko ne moe da se meri sa njegovim vojnikim vetinama, ni u ratu ni na turnirima koje Artur odrava u Karleonu. Ponekad namerno izlazi na turnir bez tita, ili uzima drugog konja, kako ne bi imao preveliku prednost nad ostalima. Balin ga je jednom izazvao i pobedio, ali je odbio da primi nagradu, jer je otkrio da su Lanseletu pukle uzengije." "Znai, i Balin je dobar i astan vitez?" upitala je Vivijen. "Oh, da, majko, ne sme suditi o mom bratu po ovom ispadu veeras", urno je rekao Balan. "Kada se borio protiv Lanseleta, zaista nisam znao za koga od njih da navijam. Lanselet mu je lino ponudio nagradu, govorei da ju je poteno zasuio, poto on nije smeo dozvoliti da izgubi kontrolu nad konjem - stvarno je tako rekao! Ali Balin nije hteo da je primi, i stajali su i utivo raspravljali o tome kao junaci iz onih drevnih pria koje nam je Talesin priao kad smo bili deca!" "Znai, moe da se ponosi obojicom brae", rekla je Vivijen, i razgvor je preao na druge stvari; posle nekog vremena, Vivijen je ustala i rekla da eli da pomogne oko priprema za sahranu. Ali kada je ula u unutranju odaju, utvrdila je da sve ene pomalo zaziru od nje i da je iz sela doao svetenik. Doekao ju je veoma utivo, ali Vivijeni je ubrzo postalo jasno da je smatra za jednu od sestara iz oblinjeg manastira. I zaista, tako je i izgledala zbog tamne putne haljine, a nije elela da se veeras svaa sa njim. I tako, kada su joj ponudili gostinski krevet, prihvatila je i ubrzo je zaspala. No, sve o emu je razgovarala sa Balanom sada joj se vraalo u misli, kroz snove, i u jednom trenutku uinilo joj se da kroz sivu, ustalasanu maglu vidi Morganu kako tri kroz umu neobinog drvea, sa vencem od cvea kakvo ne raste u Avalonu, i u snu je rekla, ba kao i im se probudila: 'Ne smem vie da odlaem, moram je potraiti Vidom, ili onim to mi je od Vida ostalo.' Sutradan ujutro, prisustvovala je Priscilinoj sahrani. Balin se vratio i stajao je kraj groba, plaui, a poto je svetkovina zavrena i svi su uli u kuu da popiju za duu, prila mu je i neno mu se obratila. "Zar me nee zagrliti i oprostiti mi, usvojeni sine? Veruj mi da delim tvoju tugu. Prisicla i ja smo bile prijateljice itavog ivota; zar bih joj inae poverila da odgaja mog sina? A ja sam majka tvog usvojenog brata." Pruila je ruke, ali Balinovo lice otvrdlo je i postalo hladno; samo joj je okrenuo lea i udaljio se. Gavan ju je pozvao da ostane nekoliko dana i odmori se, ali Vivijen je zatraila da joj pripreme magarca; rekla je da se mora vratiti u Avalon, i primetila je da je Gavan, iako je bio iskreno gostoljubiv, osetio olakanje - ako neko kae sveteniku ko je ona, zapravo, to bi moglo da pokvari zadunice njegove ene. Utom im je priao i Balan. "Hoe li da odjaem sa tobom do Avalona, Gospo? Ponekad na putu ima razbojnika." "Ne", rekla je, pruivi mu ruku i smeei se. "Ja ne izgledam kao da nosim zlato sa sobom, a prate me pripadnici Plemena - moemo da se krijemo u brdima ukoliko doemo u opasnost. A ne predstavljam ni iskuenje za onoga ko je poao u potragu za enom." Nasmejala se. "Poto Lanselet eli da pobije sve razbojnike u ovoj zemlji, uskoro e biti onako kako se pria da je bilo u stara vremena, da devica od petnaest godina sa tovarom zlata moe sama da putuje zemljom, a da je niko ni ne dodirne! Ostani ovde, sine, oali svoju majku i pomiri se sa svojim usvojenim bratom. Ne sme se svaati sa njim zbog mene, Balane." I tu je uzdrhtala kao od mraza, jer joj se u umu pojavila slika i uinilo joj se da uje udar maeva i da vidi svog sina kako krvari iz velike

rane... "ta se desilo, Gospo?" tiho ju je upitao on. "Nita, sine - samo mi obeaj da e se pomiriti sa Balinom." On je oborio glavu. "Hou, majko. I rei u mu da si mi to rekla, kako bi znao da se ne ljuti na njega." "Boginje mi, svakako se ne ljutim", rekla je Vivijen, ali i dalje je oseala ledenu hladnou, iako joj je zimsko sunce upiralo u lea. "Neka te ona blagoslovi, kao i tvog brata, mada sumnjam da on eli ikakav blagoslov sem od sopstvenog Boga. Hoe li ti primiti blagoslov u ime Boginje, Balane?" "Hou", rekao je, sagnuvi se da poljubi Vivijen u ruku; dugo je stajao i gledao za njom kad je odjahala. Dok je ila ka Avalonu, govorila je sebi da je ono to je videla bilo samo posledica umora i straha; u svakom sluaju, Balan je Arturov saputnik, i bilo je sasvim mogue da u nekom od ratova protiv Saksonaca bude i ranjen. Ali slika joj je i dalje bila u umu, kako se Balan i njegov usvojeni brat svaaju zbog nje, sve dok nije ljutito odmahnula rukom i poelela da vie ne vidi sinovljevo lice sve dok ne bude mogla da ga vidi pred sobom, od krvi i mesa! Brinula je i zbog Lanseleta. On je odavno proao godine za enidbu. No, bilo je dosta mukaraca kojima nije stalo do braka, nego trae samo drutvo svog pola, i esto se pitala nije li Banov sin jedan od takvih. Pa, Lanselet ima pravo da ide svojim putem; pristala je na to kada je napustio Avalon. Ako pokazuje veliku odanost kraljici, barem ostali nee moi da ga zavitlavaju da voli deake. Ali potom je prestala da misli na sinove. Nijedan od njih nije joj bio blizak kao Morgana, a Morgana... gde je ona? I dosad je bila uznemirena, ali sada, kad je ula vesti od Balana, plaila se za Morganin ivot. Pre veeri poslae glasnika u Tintagel, gde je obitavala Igrena, kao i na sever, u Lotov dvor, kuda je Morgana moda otila da bi bila sa svojim detetom... Videla je malog Gvideona, u ogledalu, jednom ili dvaput, ali nije obraala mnogo panje na njega, sve dok dobro napreduje. Morgoza je bila paljiva prema svoj deci, poto je imala mnogo svoje, i bie dovoljno vremena da se misli na Gvideona kada doe vreme za usvajanje. Tada bi mogao da doe u Avalon... Uz pomo dugogodinje gvozdene discipline uspela je da izbaci iz misli ak i Morganu, i da stigne u Avalon u raspoloenju kakvo pristaje svetenici koja je upravo ponudila napitak smrti svojoj staroj prijateljici - ozbiljna, ali ne obuzeta bolom, jer smrt je samo poetak novog ivota. Priscila je bila hrianka. Verovala je da e do sada ve biti u raju, sa svojim Bogom. Ali i ona e se ponovo roditi na ovom nesavrenom svetu, da trai savrenstvo Bogova, ponovo i ponovo... Balan i ja smo se rastali kao stranci, i tako i mora biti. Vie mu nisam majka, a ne bi trebalo da elim vie nego kad sam prestala da budem devica... Ali srce joj je ipak bilo puno tuge. Zaista, dolo je vreme da se odrekne vladavine nad Avalonom, da neka mlaa ena postane Gospa od Jezera, a ona da ostane samo ena mudrac, da savetuje i pomae, ali da vie ne poseduje tu stranu mo . Odavno je bila svesna da je Vid naputa. No, nije mogla da odustane od moi sve dok ne bude mogla da je preda u ruke spremne da je prime. Smatrala je da moe da eka dok Morgana ne zaboravi gorinu i vrati se u Avalon. Ali ako se Morgani ita desilo... ak i ako nije, imam li pravo da i dalje budem Gospa ako me je Vid napustio? Na trenutak, kad se pribliila Jezeru, bilo joj je toliko hladno i bila je tako prokisla da, kada se posada amca okrenula ka njoj, oekujui da prizove maglu, nije uspela da se seti arolije. Zaista je krajnje vreme da predam drugoj svoje moi... A onda su joj se rei moi pojavile u umu i izgovorila ih je, ali vei deo te noi provela je budna, obuzeta uasom. im je svanulo, zagledala se u nebo; mesec je opadao, i sada ne vredi da gleda u ogledalo. Hou li ikada ita videti u tom ogledalu, sad kad me je Vid napustio? Uz gvozdenu disciplinu, primorala je sebe da ne kae ni re o tome mladim svetenicama koje su je sluile. Ali kasnije je razgovarala sa drugim enama mudracima. "Ima li u Kui Devojaka neka koja je jo devica, koja

jo nije otila ni u zasad ni kod vatri?" "Tu je Talesinova ker", rekla je jedna od ena. Vivijen je na trenutak bila zbunjena - pa, Igrena je odrasla, udata i udovica, majka Vrhovnog kralja koji vlada u Karleonu, a Morgoza je takoe udata i ima mnogo sinova. Potom se pribrala. "Nisam znala da on ima ker u Kui Devojaka", rekla je. Nekada, pomislila je, znala je svaku devojicu primljenu u Kuu Devojaka, i ona je lino proveravala Vid i pogodnost za uenje druidske mudrosti kod svake od njih. Ali poslednjih godina to je zanemarila. "Recite mi. Koliko je stara? Kako se zove? Kada nam je dola?" "Zove se Ninijan", rekla je stara svetenica. "Majka joj je Branven - da li je se sea? Branven je rekla da ju je zaela sa Talesinom kraj Beltanskih vatri. Izgleda kao da je to bilo jo nedavno, ali devojica ima jedanaest ili dvanaest godina, moda i vie. Dobro je dete i posluna je, a sada nema mnogo devojica izmeu kojih moemo da biramo, Gospo! Nema ih vie kao to su bile Ravena ili tvoja mala usvojenica, Morgana. A gde je sada Morgana, Gospo? Trebalo bi da nam se vrati!" "Zaista bi trebalo" rekla je Vivijen, suvie posramljena da bi rekla kako ne zna gde je Morgana, ak ni da li je jo u ivotu. Kako se uopte usuujem da ostanem Gospa od Avalona kada ak ne znam ni ime svoje naslednice, niti koga sve ima u Kui Devojaka? Ali ako je ta Ninijan ker Talesinova i svetenice Avalona, onda svakako ima Vid. A ak i ako ga nema sama po sebi, Vivijen e je nauiti da vidi, ukoliko je jo devica. "Postarajte se da mi dovedu Ninijan pre zore", rekla je, "tri dana od danas." I mada je u oima stare svetenice videla da izgara od radoznalosti, zakljuila je, ne bez zadovoljstva, da je i dalje Gospa od Avalona ije se odluke ne dovode u pitanje, jer starica je nije nita pitala. Ninijan joj je dola sat pre zore, na kraju razdoblja mladog meseca; Vivijen je vei deo noi provela bez sna, ispitujui samu sebe. Znala je da okleva da odbaci svoju vlast, ali ako ne moe da je preda u Morganine ruke, svakako e aliti zbog toga. Prevrtala je u rukama mali no koji je Morgana ostavila kada je pobegla iz Avalona, a onda ga je spustila i podigla oi da pogleda Talesinovu ker. Stara svetenica, ba kao i ja, gubi pojam o vremenu; njoj je svakako vie od jedanaest ili dvanaest godina. Devojka je drhtala pred njom, i Vivijen se setila kako je i Morgana drhtala kad ju je prvi put videla kao Gospu od Avalona. Neno joj se obratila. "Ti si Ninijan? Ko su ti roditelji?" "Ja sam Branvenina ker, Gospo, ali ne znam ime svog oca. Rekla mi je samo da sam zaeta kraj Beltanskih vatri." Pa, to je bilo sasvim razumno. "Koliko si stara, Ninijan?" "Navriu etrnaest ove godine." "A jesi li bila ve kod vatri, dete?" Devojka je odmahnula glavom. "Nisam jo bila pozvana." "Ima li Vid?" "Samo malo, ini mi se, Gospo", rekla je, i Vivijen je uzdahnula. "Dobro, to emo jo videti, dete; hodi sa mnom." Povela ju je iz svoje izdvojene kuice, uzbrdo, skrovitom stazom ka Svetom Kladencu. Devojka je bila via od nje, vitka i plavokosa, sa ljubiastim oima - pomalo lii na Igrenu kad je bila njenih godina, pomislila je Vivijen, mada je Igrenina kosa bila vie crvenkasta nego zlatna. Odjednom joj se uinilo da vidi Ninijan u odedi Gospe, i nestrpljivo je odmahnula glavom kako bi oterala neeljenu prikazu. To je svakako bilo samo sluajno sanjarenje... Dovela je Ninijan do jezerca, i tu se na trenutak zaustavila da pogleda u nebo. Pruila joj je noi koji je dala Morgani kad je ova postala svetenica i tiho joj se obratila. "Pogledaj u ogledalo, dete moje, i vidi u njemu onu koja tu obitava." Ninijan ju je pogledala sa oklevanjem. "Gospo, rekla sam vam da imam vrlo malo Vida..." Vivijen ju je odjednom razumela - devojka se plaila neuspeha. "Nije vano. Videe Vidom

koji je nekada bio moj. Ne boj se, dete, nego pogledaj u ogledalo umesto mene." Nastupila je tiina, a Vivijen je posmatrala devojinu pognutu glavu. Na povrini jezerca naizgled je samo vetar talasao vodu, kao i uvek. A onda je Ninijan progovorila tihim, nesigurnim glasom. "Ah, vidim... spava u naruju sivog kralja..." I tu je zastala. ta joj to znai? Vivijen nije uspela da razume rei. elela je da se obrati Ninijan, da joj nametne Vid, ali se uzdrala, najveim naporom u itavom ivotu, i outala, znajui da ak i njene nemirne misli mogu da devojci pokvare Vid. Progovorila je jedva ujnim apatom. "Reci mi, Ninijan, da li vidi dan kada e se Morgana vratiti u Avalon?" Opet je nastupilo utanje. Blagi povetarac - predznak zore - pristigao je do njih, i staklasta povrina vode opet se ustalasala. Konano je Ninijan odgovorila. "Ona stoji u amcu... kosa joj je sad potpuno seda..." i opet je uutala, uzdiui kao od bola. "Vidi li jo neto, Ninijan? Reci mi..." Devojino lice zgrilo se od bola i uasa. "Ah, krst... svetlo me pee, pehar u njenim rukama Ravena! Ravena, zar e nas ostaviti?" Kratko je jeknula od oka i strepnje, i pala na tle, onesveena. Vivijen je nepokretno stajala, stegnutih aka, a potom je duboko uzdahnula i sagnula se da podigne devojku. Zagnjurila je ruku u vodu i poprskala Ninijan po licu. Devojka je ubrzo otvorila oi, preplaeno pogledala Vivijen i briznula u pla. "Izvinite, Gospo - nita nisam videla", jecala je. Tako. Govorila je, ali ne sea se ta je videla. Mogla sam je potedeti ovoga, jer nije mnogo koristilo. Bilo je besmisleno ljutiti se na nju - uinila je samo ono to joj je nareeno. Vivijen ju je pogladila po rasutoj plavoj kosi. "Ne plai", rekla je. "Ne ljutim se na tebe. Da li te boli glava? Idi - idi i odmori se, dete moje." Boginja dodeljuje svoje darove po svojoj volji. Ali zato si, Majko naa, odredila da vrim tvoju volju nesavrenim oruima? Oduzela si mi mo da vrim tvoju volju; zato si mi onda oduzela i onu koja je mogla da ti slui kad mene vie ne bude? Pritiskajui dlanovima elo, Ninijan je polako pola niz stazu ka Kui Devojaka, a posle nekog vremena i Vivijen je krenula za njom. Jesu li Ninijanine rei bile samo buncanje? Mislila je da nisu - bila je sigurna da je devojka videla neto. Ali to to je videla Vivijeni nije nita znailo, a devojka je sada sve zaboravila, pa nije mogla da je dalje ispituje. Spava u naruju sivog kralja. Da li to znai da se Morgana nalazi u zagrljaju smrti? Hoe li im se Morgana vratiti? Ninijan je rekla samo: Ona stoji u amcu ... Znai, Morgana e se vratiti u Avalon. Kosa joj je sad potpuno seda. Znai, nee se brzo vratiti, ako se uopte vrati. To je barem bilo jasno. Krst. Svetlo me pee. Ravena, Ravena, pehar u njenim rukama. To je svakako bio delirijum, pokuaj da se neka strana vizija pretoi u rei. Ravena je mogla da nosi pehar, magijsko oruje vode i Boginje... da, Ravena je imala dovoljno moi da rukuje Posveenim sudovima Obreda. Vivijen je sedela, zurei u zid svoje sobe, pitajui se znai li to da im je Morgana zauvek otila. Ravena e nositi mo Gospe od Jezera. inilo joj se da se devojine rei ne mogu drugaije protumaiti. ak i tako, to nije znailo nita. ta god inila, ostajem u mraku - bolje da sam se obratila Raveni, koja bi mi odgovorila samo utanjem! Ali ako je Morgana zaista u zagrljaju smrti ili je zauvek izgubljena za Avalon, nema druge svetenice dorasle da ponese teret. Ravena je dala svoj glas Boginji radi proroanstava... zar da Boginju nema ko da slui zato to je Ravena odabrala utanje? Vivijen je sedela sama u svom obitavalitu, zurei u zid, mozgajui o Ninijaninim zagonetnim reima. Jednom je ustala i sama se popela stazom, kako bi se zagledala u neme vode Kladenca, ali one su ostale sive, sive kao nepomino nebo. U jedan mah joj se uinilo da vidi neki pokret. "Morgana?" apnula je i zagledala se duboko u nemo jezece. Ali lice koje je odatle gledalo u nju nije bilo Morganino - bilo je to mirno, nepomino lice

same Boginje, krunisane golim trnjem... ...Da li to vidim sopstveni odraz, ili odraz Smrti?... Na kraju je odustala, premorena. Znala sam ovo jo kad sam prvi put pola stazom - doi e vreme kada e preostati samo oajanje, kada eli da pokida veo nad svetinjom, i kada joj se obraa, a zna da ti nee odgovoriti jer nije tamo, jer nikada nije bila tamo, nema Boginje nego postoji samo ti, a sama si pred podsmehom odjeka iz praznine... Ovde nema nikoga, nikada i nije bilo nikoga, i Vid je samo san i zavaravanje... Dok se umorno sputala niz brdo, primetila je meseev srp na nebu. Ali sada joj vie nije bilo vano, poto je obredno utanje zasad bilo zavreno. ta da radim sa ovim izigravanjem Boginje? Sudbina Avalona lei u mojim rukama, a ostala sam sama sa staricama, decom i napola obuenim devojkama... sama, potpuno sama! A stara sam i umorna, i smrt eka na mene... U kuici ju je doekala vatra i pehar toplog vina kraj njene omiljene stolice, kako bi mogla da se zagreje. Umorno je sela, a jedna od sluavki utke je prila da joj skine cipele i omota joj ramena alom. Nema nikoga sem mene. Ali i dalje imam svoje keri, nisam sasvim sama. "Hvala vam, deco", rekla je, neobino toplo, a jedna od slukinja stidljivo je oborila pogled. Vivijen nije znala njeno ime - kako sam mogla postati tako nemarna? - ali bila je sigurna da se ova nalazi pod zavetom utanja. Druga je tiho odgovorila. "Poastvovane smo da te sluimo, Majko. Hoe li poi da se odmori?" "Jo ne", rekla je Vivijen, a potom dodala bez razmiljanja. "Poi i zamoli svetenicu Ravenu da doe kod mene." inilo joj se da je prolo dugo vremena pre nego to je Ravena tiho ula u sobu. Vivijen ju je doekala klimanjem glave, a Ravena joj je prila i naklonila se. Na Vivijenin znak, sela je preko puta nje. Vivijen joj je pruila pehar, jo dopola pun toplog vina, i Ravena je otpila, zahvalivi se osmehom, pa ga je spustila kraj sebe. Konano je Vivijen oprezno poela. "Keri moja, jednom si prekrila svoj zavet kad nas je Morgana napustila. Sada je traim, a ne mogu da je naem. Nije u Karleonu, nije u Tintagelu, nije sa Lotom i Morgozom u Lotiji... a ja starim. Nema nikoga da slui... Pitam te kao to bih pitala predstavicu Boginje: Hoe li se Morgana vratiti?" Ravena je utala. Na kraju je odmahnula glavom. "Znai li to da se Morgana nee vratiti? Ili da ne zna?" upitala je Vivijen. No, mlaa svetenica je samo nainila bespomoan pokret. "Ravena", rekla je Vivijen, "zna da moram predati svoje mesto, a nema nikoga da ga preuzme, nikoga ko je dovoljno dugo svetenica, nikoga ko je dovoljno daleko dospeo - osim tebe. Ako nam se Morgana ne vrati, ti mora biti Gospa od Jezera. Zavetovala si se na utanje i pridravala si se toga. Sada je vreme da odustane od zaveta i da iz mojih ruku preuzme brigu o ovom mestu - nema drugog naina." Ravena je odmahnula glavom. Bila je visoka, neno graena i - Vivijen je tek sada shvatila ne vie mlada; svakako je bila deset godina starija od Morgane - ve se blii etrdesetoj. A dola je ovamo kao devojica, jo joj ni grudi nisu propupele. Kosa joj je bila dugaka i tamna, a lice tamnoputo i otro, sa krupnim oima pod gustim obrvama. Izgledala je izmodeno i strogo. Vivijen je pokrila lice dlanovima i promuklo progovorila, kroz suze koje nije mogla da prolije. "Ja... ne mogu, Ravena." Trenutak kasnije, jo zaklonjenog lica, osetila je na obrazu nean dodir. Ravena je ustala i nagnula se nad nju. Nije progovorila, samo je vrsto zagrlila Vivijen i na trenutak ju je tako drala, a Vivijen, oseajui uz sebe toplotu mlae ene, poela je da jeca, shvativi da e zauvek plakati bez ikakvog olakanja. A na kraju, kad je prestala zbog umora, Ravena ju je poljubila u obraz i utke se udaljila. 10.

Igrena je jednom rekla Gvenvir da Kornvol lei na kraju sveta. Gvenvir se tako i inilo - kao da uopte ne postoje krvoloni Saksonci, niti Vrhovni kralj. Niti Vrhovna kraljica. Ovde, u ovom dalekom kornvolskom manastiru, mada je po vedrom vremenu mogla da preko mora vidi otre obrise Tintagela, ona i Igrena bile su samo dve hrianske gospe. Iznenadila je samu sebe kad je pomislila: milo mi je to sam dola. Ipak, kada ju je Artur zamolio da poe, bojala se da napusti zatvorene zidove Karleona. Putovanje joj se inilo kao beskonaan komar, ak i brza i udobna vonja starim rimskim putem ka jugu; kada su napustili rimski put i poeli putovanje preko visokih, otvorenih movara, Gvenvir se upanieno grila u svojoj koiji, jedva sposobna da razabere ta joj je uasnije, visoko, otvoreno nebo ili dugi, dugi predeli pokriveni travom, bez drvea, iz kojih je probijalo otro i hladno stenje nalik na kosti same zemlje. Dugo ne bi videla nikakvo ivo bie osim gavrana koji su visoko kruili, ekajui da neto umre, ili, u daljini, divljih ponija, koji su se zaustavljali da otresu zamrenom grivom pre nego to bi se udaljili galopom. A ipak, u ovom dalekom kornvolskom manastiru, sve je bilo mirno; milozvuno zvono odbijalo je sate, a rue su rasle u zatvorenoj manastirskoj bati i preplitale se na zidu od crvene cigle. Nekada je tu bila rimljanska vila. Sestre su, kako su joj rekle, podigle pod sa jedne od velikih odaja, jer je na njemu bio oslikan neki skandalozan paganski prizor - Gvenvir je bila radoznala kakav je to prizor bio, ali niko joj nije rekao, a ona se nije usuivala da pita. Svuda oko sobe bili su naslikani mali delfini i neobine ribe, a u sredini je ostao pod od obine cigle. Ponekad je, po podne, sedela tamo sa sestrama i polako vezla, dok se Igrena odmarala. Igrena je umirala. Poruka je u Karleon stigla pre dva meseca. Artur je morao da putuje na sever, u Aborakum, kako bi nadgledao dogradnju tamonjeg rimskog zida, pa nije mogao da ode kod nje, a nije bilo ni Morgane. Poto Artur nije mogao da ide, a nije se moglo oekivati da Vivijen, s obzirom na godine, izdri dugo putovanje, Artur je preklinjeo Gvenvir da ode i ostane sa njegovom majkom; pristala je tek posle mnogo ubeivanja. Gvenvir je vrlo malo znala o negovanju bolesnika. Koja god bolest da je zahvatila Igrenu, barem je bila bezbolna - ali ena je bila kratkog daha i nije mogla da hoda, a da se ne zadie i zakalje. Sestra koja se starala o njoj rekla je da je to zaguenje plua, ali nije iskaljavala krv i nije imala groznicu. Usne su joj bile blede, nokti modri, a lanci su joj toliko otekli da je jedva mogla da stoji; izgledala je gotovo suvie iscrpljena da bi govorila i uglavnom je ostajala u postelji. Gvenvir se nije inila tako strano bolesna, ali sestra je rekla da zaista umire, i da moe poiveti jo najvie oko nedelju dana. Bio je najlepi deo leta, a ovog jutra Gvenvir je iz manastirske bate donela belu ruu i poloila je na Igrenin jastuk. Igrena se sino nekako podigla na noge kako bi otila na veernje, ali danas je bila toliko izmodena da nije mogla da ustane. Ipak, nasmeila se Gvenvir i progovorila kripavim glasom. "Hvala ti, draga keri." Prinela je cvet licu, paljivo miriui latice. "Oduvek sam elela rue u Tintagelu, ali tamo je tle suvie siromano, malo ta moe da raste na njemu... ivela sam tamo pet godina i nikada nisam odustala od pokuaja da napravim nekakvu batu." "Kad ste doli da me povedete na venanje, svakako ste videli batu mog oca", rekla je Gvenvir, uz iznenadan nalet nostalgije za tom dalekom, zaklonjenom batom. "Seam se kako je bila lepa - podsetila me je na Avalon. Cvee je tamo tako divno, u dvoritima Kue Devojaka." Na trenutak je zautala. "Je li poslata poruka Morgani u Avalon?" "Poslata je, majko. Ali Talesin nam je rekao da Morgana nije ni bila u Avalonu", odgovorila je Gvenvir. "Svakako je sa kraljicom Morgozom u Lotiji, a u ova vremena potrebno je strano dugo da glasnik ode i vrati se." Igrena je duboko uzdahnula i ponovo poela da kalje, a Gvenvir joj je brzo pomogla da sedne. Neto kasnije, Igrena je uspela da promrmlja; "Ipak, Vid je trebalo da kae Morgani da doe kod mene - ti bi dola da zna da ti majka umire, zar ne? Da, jer dola si ovamo, a ja ti nisam roena majka. Zato Morgana nije dola?" Nita joj ne znai to sam tu, pomislila je Gvenvir. Ne eli ona mene. Niko ne mari jesam li

ovde ili negde drugde. I od te pomisli zabolelo ju je srce. Ali Igrena ju je gledala sa oekivanjem, i morala je da odgovori neto. "Moda Morgana nije dobila poruku. Moda je otila negde u manastir i postala hrianka, pa je odbacila Vid." "Moda je tako... ja sam to uinila kad sam se udala za Utera", mrmljala je Igrena. "Ali ponekad mi se ipak namee, i neeljen, i mislim da bih znala da je Morgana bolesna ili na samrti." Glas joj je bio uvreen. "Doao mi je Vid kad si se udavala... reci mi, Gvenvir, voli li mog sina?" Gvenvir je odvratila pogled od bolesniinih bistrih, sivih oiju; moe li Igrena da joj vidi u duu? "Volim ga i verna sam mu, gospo." "Da, verujem da jesi... i jeste li sreni zajedno?" Igrena je na trenutak uhvatila Gvenvir za obe ruke i iznenada se nasmeila. "Pa, svakako jeste. A biete i jo sreniji, poto mu konano nosi sina." Gvenvir je zinula i zagledala se u Igrenu. "Ja... nisam znala." Igrena se opet nasmeila, nenim i toplim osmehom. Da , pomislila je Gvenvir, verujem; kada je bila mlada, bila je dovoljno lepa da Uter odbaci svu opreznost i potrai je uz pomo magije i arolija. "esto tako biva", govirila je Igrena, "mada nisi toliko mlada - udim se da nisi i ranije rodila dete." "To nije zbog nedostatka elje, niti zbog nedovoljno molitvi, gospo", rekla je Gvenvir, toliko potresena da je jedva znala ta govori. Da li kraljica majka bunca? Ovo je bilo suvie okrutno za ale. "Kako... zato mislite da sam... da sam nosea?" "Zaboravila sam da nema Vid", rekla je Igrena. "Mene je odavno napustio, a i odbacila sam ga, ali, kao to rekoh, ponekad mi se nametne, a nikada me nije prevario." Gvenvir je poela da plae, a Igrena je, uznemirena, pruila mravu ruku da je pogladi po miici. "Pa ta je to, kaem ti lepe vesti, a ti plae, dete?" Sad e mislii da ne elim dete, a ne mogu da podnesem da ona misli loe o meni... Gvenvir je odgovorila drhtavim glasom. "Za sve godine braka samo dvaput sam bila trudna, a i tada sam nosila dete samo mesec ili dva. Recite mi, gospo, da li..." Grlo joj se steglo i nije se usudila da izgovori rei. Reci mi, Igrena, hou li roditi ovo dete, jesi li me videla sa Arturovim detetom na grudima? Da li bi njen svetenik smatrao to za petljanje sa arolijama? Igrena ju je potapala po ruci. "Volela bih da mogu da ti kaem neto vie, ali Vid dolazi i odlazi po svojoj volji. Dao Bog da se sve dobro zavri, draga moja; moda ne vidim dalje zato to, u vreme kada se tvoje dete rodi, neu vie biti tu da ga vidim - ne, ne, dete, nemoj plakati", molila je. "Sporemna sam da se oprostim od ovog ivota jo otkako dam videla Arturovo venanje. Volela bih da vidim tvog sina, volela bih da drim u krilu Morganino dete, ako taj dan ikada doe, ali Utera vie nema, a moja deca su dobro. Moda me Uter eka posle smrti, ili druga deca koju sam izgubila na roenju. A ako ih nema..." Slegnula je ramenima. "Nema naina da saznam." Igrena je zatvorila oi. Umorila sam je, pomislila je Gvenvir. utke je sedela dok joj svekrva nije zaspala, a onda je ustala i iskrala se u batu. Bila je otupela; naprosto joj se inilo neverovatno da je trudna. Da je i pomislila na to, kanjenje mesenice pripisala bi napornom putovanju... jer tokom prve tri godine braka, svako kanjenje smatrala je za znak trudnoe. Potom, u onoj godini kada je Artur prvo bio odsutan zbog bitke u Celidonskoj umi i duge kampanje koja joj je prethodila, a potom ranjen i preslab da bi je dodirnuo, sve je ostalo isto. Konano je shvatila da su njeni meseni ritmovi nepravilni - nije bilo naina da ih pamti po meseevim menama, jer ponekad bi prola i dva ili tri meseca bez ikakvog znaka. Ali sada, kad joj je Igrena rekla, pitala se kako nije ranije pomislila na to; nije joj ni palo na pamet da sumnja u rei kraljice majke. Neto duboko u njoj je reklo arolije, a drugi glas ju je uporno podseao: Sve to potie od avola i nije mu mesto meu ovim svetim enama. Ali trei glas je govorio: Zato bi bilo zlo rei mi takvu vest? To je isto, pomislila je, kao kad je aneo

siao pred Devicu Mariju da joj najavi roenje sina... i tu se Gvenvir na trenutak zaprepastila zbog sopstvene uobraenosti; i poela je da se kikoe od pomisli na slinost izmeu Igrene, stare i na samrti, i Bojeg anela. Tog asa oglasilo se manastirsko zvono, i Gvenvir, mada je tu bila gost i nije imala nikakvih obaveza, pola je u kapelu i klekla na svoje uobiajeno mesto meu gostima. Ali jedva da je ula ita od slube, jer i srce i um bili su joj obuzeti najgrozniavijom molitvom koju je izgovorila itavog ivota. Doao je odgovor na sve moje molitve. Oh, hvala ti, Boe i Isuse i Device Marijo! Artur je pogreio. Nije on bio kriv. Nije bilo potrebe... i ponovo ju je obuzeo paraliui stid kakav je osetila i kad joj je rekao ono, gotovo joj dajui dozvolu da ga prevari... I kako sam samo bila pokvarena to sam uopte razmiljala o tome... ali sada, uprkos toj pokvarenosti, Bog ju je nagradio. Gvenvir je podigla glavu i poela da sa ostalima peva Magnifikat, tako usrdno da je opatica podigla glavu i otro je pogledala. Ne znaju zato sam tako zahvalna... ne znaju koliko treba da budem zahvalna... Ali ne znaju ni koliko sam bila pokvarena, jer razmiljala sam i na ovom svetom mestu o onome koga volim... I tada, uprkos radosti, ponovo ju je obuzeo bol: Sada e me gledati nabreklu od Arturovog deteta i mislie da sam runa i debela i nikada me vie nee pogledati sa ljubavlju i enjom. I uprkos srcu punom radosti, na trenutak je bila mala, sitna i mrana. Artur mi je dao dozvolu, i mogli smo lei zajedno, barem jednom, a sada vie nikad... nikad... nikad... Zagnjurila je lice u ake i zaplakala, tiho, i vie joj nije bilo vano da li je opatica gleda. Te noi, Igrena je toliko teko disala da uopte nije mogla da se isprui u postelji; morala je da sedi uspravno, poduprta mnogim jastucima, kako bi uopte disala, i neprekidno je itala i kaljala. Opatica joj je dala boicu neega to je trebalo da oisti plua, ali Igrena je rekla da joj je od toga samo muka i nije htela da uzme jo. Gvenvir je sedela kraj nje, ponekad zadremavi, ali bila je budna im bi se starija ena promekoljila, kako bi joj dodala gutljaj vode ili protresla jastuke i time joj barem malo olakala muke. U sobi je gorela samo mala svetiljka, ali meseina je bila jasna, a no je bila toliko topla da su vrata ka bati stajala otvorena. A izdaleka se uo sveprisutni prigueni zvuk mora iza bate, koje je udaralo o stenje. "udno", promrmljala je Igrena nekako dalekim glasom, "nikada nisam pomislila da u doi ovamo da umrem... Seam se kako sam se strano oseala, koliko sam bila usamljena, kada sam dola u Tintagel, kao da sam stigla na sam kraj sveta. Avalon je bio tako lep, tako divan, tako pun cvea..." "I ovde ima cvea", rekla je Gvenvir. "Ali ne onakvog kao kod moje kue. Ovde je sve jalovo i tako stenovito", odgovorila je. "Jesi li nekada bila na Ostrvu, dete?" "kolovala sam se u manstiru na Inis Vitrinu, madam." "Na Ostrvu je tako divno. A dok sam putovala ovamo preko movara, sve je bilo visoko, golo i prazno, i bojala sam se..." Igrena je nainila slabaak pokret ka njoj, a Gvenvir ju je uhvatila za ruku i uplaila se koliko je hladna. "Ti si dobro dete", rekla je Igrena, "to si dola ak ovamo, kad moja roena deca nisu mogla. Seam se koliko se plai putovanja - a sada si dola ovako daleko, iako si trudna." Gvenvir je poela da trlja izmeu dlanova njene ledene ake. "Ne zamarajte se priom, majko." Igrena je ispustila zvuk nalik na smeh, ali to se izgubilo u itanju. "Zar misli da je sada vano, Gvenvir? Pogreno sam te procenila - ak i na dan tvog venanja, otila sam kod Talesina i upitala ga postoji li neki nain da se Artur izvue od tog braka." "Ja... nisam znala. Zato?"

inilo joj se da Igrena okleva sa odgovorom, ali nije mogla da bude sigurna, moda se samo trudila da prikupi snagu kako bi nastavila. "Ne znam... moda sam pomislila da nee biti srena sa mojim sinom." Opet ju je spopao napad kalja, toliko snaan da je izgledalo da nikada nee doi do daha. Kada se malo smirila, javila se Gvenvir. "Sada zaista vie ne smete da priate, majko - hoete li da dovedem svetenika?" "Do avola sa svim svetenicima", jasno je rekla Igrena. "Ne doputam da se motaju oko mene - oh, nemoj me tako gledati, dete!" Na trenutak je nepomino leala. "Mislila si da sam veoma pobona, kad sam se povukla da poslednje godine provedem u manastiru. Ali kuda sam mogla da odem? Vivijen bi me primila u Avalon, ali nisam mogla da joj zaboravim da me je dala Gorloasu... Iza onog zida lei Tintagel, nalik na zatvor... meni je i bio zatvor. A ipak je to jedino mesto koje mogu nazvati svojim. I smatram da sam ga i zasluila, s obzirom na to ta sam sve tamo pretrpela..." Ponovo duga bitka za dah. Potom je nastaivla: "Volela bih da je Morgana ovde... ona ima Vid, trebalo bi da zna da umirem..." Gvenvir je sedela, oiju punih suza. Neno je trljala ledene ruke, koje su joj se sada inile krute i ledene kao kande. "Sigurno bi dola da je znala, draga majko." "Ja nisam sigurna... poslala sam je pravo u Vivijenine ruke. Mada sam znala koliko Vivijen moe da bude okrutna, da e iskoristiti Morganu kao to je iskoristila mene, za dobrobit ove zemlje i zbog svoje ljubavi prema moi", aputala je Igrena. "Poslala sam je od sebe jer mi se inilo bolje, kada treba birati izmeu dva zla, da malena bude u Avalonu i u rukama Boginje, a ne u rukama crnih svetenika koji bi je nauili da smatra sebe zlom samo zato to je ena." Gvenvir je bila zaprepaena. Jo je trljala Igrenine ledene ruke i zamenila je vrele cigle koje su joj grejale noge; ali i stopala su joj bila hladna kao led, a kada ih je protrljala, Igrena je rekla da ih uopte ne osea. Smatrala je da mora pokuati jo jednom. "Sada, kad vam se blii kraj, zar ne elite da razgovarate sa Hristovim svetenikom, draga majko?" "Rekla sam ti da neu", odvratila je Igrena, "jer bih, posla svih ovih godina utanja radi mira u kui, mogla konano da im kaem ta mislim o njima... volela sam Morganu, toliko da sam je poslala kod Vivijen, da im barem ona umakne..." Ponovo je poela da iti. "Artur", konano je rekla. "On mi nikada nije bio sin... uvek je bio Uterov - samo nada za naslednika i nita vie. Volela sam Utera i raala sam mu sinove jer mu je bilo strano vano da ima sina koji e ii njegovim stopama. Na drugi sin - koji je umro kad su mu presekli pupak - njega bih, ini mi se, mogla da volim, kao to sam volela Morganu... Reci mi, Gvenvir, je li ti moj sin ikada prebacio to mu jo nisi rodila naslednika?" Gvenvir je pognula glavu, oseajui da je u oima peku suze. "Ne, bio je tako dobar... nijednom mi nije prebacio. Jednom mi je rekao da nije zaeo sina ni u jednoj eni, mada ih je imao mnogo, pa moda krivica i nije do mene." "Ako te voli zbog tebe same, onda je on neprocenjivi dragulj meu mukarcima", rekla je Igrena, "i utoliko bolje to e moi da ga usrei... Morganu sam volela zato to mi je ona bila sve to sam imala. Bila sam mlada i uplaena; nikada nee moi ni da zamisli koliko sam bila nesrena te zime kad sam bila trudna sa njom, sama i daleko od kue, i jo nedorasla. Bojala sam se da u roditi udovite, zbog silne mrnje koju sam oseala dok sam je nosila, ali ispala je prava lepotica, ozbiljna, pametna, nalik na vilinsko dete. Samo sam nju i Utera volela... gde je ona, Gvenvir? Gde je kad nije dola svojoj majci na samrti?" Gvenvir je bila puna saoseanja. "Svakako ne zna da ste bolesni..." "Ali, Vid!" uzviknula je Igrena, bacakajui se po jastuku. "Gde je ona, zar ne vidi da umirem? Ah, znala sam da je u stranoj nevolji, jo na Arturovom krunisanju, a ipak nisam nita rekla, nisam htela da znam, mislila sam da mi je dosta bola i nisam nita rekla kad sam joj bila potrebna... Gvenvir, reci mi istinu! Je li Morgana negde rodila dete, sama i daleko od svih koji je vole? Je li ti govorila o tome? Da li me mrzi, kad nee da mi doe ni na samrti, samo zato to joj

nisam na Arturovom krunisanju rekla koliko se plaim za nju? Oh, Boginjo... Odbacila sam Vid radi mira u kui, poto je Uter bio Hristov sledbenik... Pokai mi gde je sada moje dete, moja ker...." Gvenvir je pokuala da je umiri. "Sada se morate smiriti, majko... mora biti po volji Bojoj. Ne smete ovde prizivati pagansku Boginju..." Igrena se naglo uspravila; uprkos bolesnom, oteklom licu i modrim usnama, tako je pogledala snaju da se Gvenvir iznenada setila: Ovo je Vrhovna kraljica ove zemlje. "Ne zna ta govori", rekla je Igrena, glasom punim ponosa, saaljenja i prezira. "Boginja je iznad svih ostalih Bogova. Vere se pojavljuju i nestaju, kao to su Rimljani ustanovili, a svakako e saznati i hriani, ali ona je iznad svih." Dozvolila je da je Gvenvir vrati na jastuke. "Volela bih da mi se noge ugreju", gunala je. "Da, znam da si stavila vrele cigle, ali ne mogu da ih osetim. Jednom sam u nekoj drevnoj knjizi to mi je dao Talesin itala o nauniku koga su naterali da popije kukutu. Talesin kae da su ljudi uvek ubijali svoje mudrace. Ba kao to su ljudi na dalekom jugu razapeli Hrista na krst, tako su ovog mudrog i svetog oveka naterali da popije kukutu, zbog neke klevete, a kraljevi su rekli da je njegovo uenje lano. A dok je umirao, rekao je da mu se hladnoa penje od nogu, i to su mu bile poslednje rei... Ja nisam popila kukutu, ali oseam se kao da jesam... a sada mi hladnoa stie do srca..." Stresla se i smirila, i Gvenvir je na trenutak pomislila da je prestala da die. No, srce joj je jo nesigurno tuklo. Igrena vie nije govorila, leala je na jastucima, itei, i neto pre zore kripavo disanje konano je prestalo. 11. Igrena je sahranjena u podne, posle kratke i sumorne slube; Gvenvir je stajala kraj groba, a suze su joj tekle niz lice dok je telo u aravu sputano u otvorenu zemlju. Ipak, nije mogla da valjano ali za svekrvom. Njen ivot ovde bio je la, nije bila prava hrianka. Ako je njihova vera u pravu, ona sada gori u paklu. A nije mogla da podnese tu misao, jer stalno joj je bilo na umu kako je Igrena bila dobra prema njoj. Oi su je pekle od neispavanosti i suza. Nisko nebo kao da je pojaavalo nejasni uas; bilo je teko, kao da e svakog asa linuti kia. Ovde, unutar manastirskih zidova, bila je bezbedna, ali uskoro e morati da ode odavde i da danima jae preko movara, okruena preteim, irokim nebom sa svih strana, nebom koje e poivati nad njom i nad detetom... Gvenvir se stresla i prekrstila ake preko stomaka, kao da uzalud pokuava da zatiti dete od pretnji tog neba. Zato se uvek toliko plaim? Igrena je bila paganka i podlegla je avoljim trikovima, ali ja sam bezbedna, imam Hrista da me titi. ega se plaim pod irokim Bojim nebesima? Ali ipak se plaila, istim besmislenim strahom koji ju je tako esto hvatao. Ne smem se plaiti. Ja sam Vrhovna kraljica itave Britanije; jedina koja je jo imala tu titulu sada spava ovde, pod zemljom... Vrhovna sam kraljica i nosim Arturovog sina. Zato bih se plaila bilo ega na Bojem svetu? Sestre su zavrile sa pevanjem i udaljile se od groba. Gvenvir se opet stresla i vre se uvila u ogrta. Sada mora valjano da se uva, da dobro jede, da se mnogo odmara, da pazi da nita ne poe naopako kao ranije. Kriom je raunala na prste. Ako je to bilo poslednji put pre polaska... ali ne, nije imala mesenicu ve vie od deset nedelja i nije mogla da bude sigurna. Ipak, bila je sigurna da e se njen sin roditi negde oko Uskrsa. Da, to je dobro vreme; setila se kako je gospa Meleas rodila sina, bila je sredina zime, i vetar je zavijao oko zamka kao da svi avoli ekaju da zgrabe duu novoroeneta; Meleas se nije smirila sve dok svetenik nije doao u ensku sobu i krstio njenu bebu skoro pre nego to je zaplakala. Ne, Gvenvir je bila sasvim zadovoljna to se nee poraati usred zime. No, poto e roditi odavno eljeno dete, pristala bi da ga rodi i na samu kratkodnevicu! Oglasilo se zvono, i Gvenvir je utom prila opatica. Nije joj se naklonila - ovozemaljska mo, rekla joj je jednom, na ovom mestu ne znai nita - ali Gvenvir je ipak bila Vrhovna kraljica, pa je opatica utivo klimnula glavom pre nego to je progovorila. "Hoete li ostati ovde sa nama, gospo? Bili bismo veoma poastvovani ukoliko tako odluite."

Oh, samo kad bih mogla da ostanem! Ovde je tako mirno... Gvenvir je odgovorila ne krijui aljenje. "Ne mogu. Moram da se vratim u Karleon." Ne mogu da odlaem da saoptim Arturu dobre vesti, vesti o njegovom sinu... "Vrhovni kralj mora da uje za.... za smrt svoje majke", rekla je. A onda, znajui ta bi ena elela da uje, brzo je dodala: "Budite uvereni da u mu rei koliko ste lepo postupali sa njom. Imala je sve to bi mogla da poeli u poslednjim danima ivota." "Bilo nam je zadovoljstvo; svi smo voleli gospu Igrenu", rekla je stara monahinja. "Rei emo vaoj pratnji da bude spremna za polazak rano ujutro, ukoliko nam Bog poalje lepo vreme." "Sutra? Zato ne danas?" upitala je Gvenvir, a onda je zastala - ne, to bi zaista bila uvredljiva urba. Nije ni znala koliko jedva eka da saopti lepe vesti Arturu, da zauvek prekine sa nemim prebacivanjem zbog jalovosti. Uhvatila je opaticu pod ruku. "Sada se morate mnogo moliti za mene i za bezbedno roenje kraljevog sina." "Je li tako, gospo?" Opatiino naborano lice sinulo je od zadovoljstva to joj se poverava jedna Vrhovna kraljica. "I moliemo se za oboje. Sestrama e biti milo da misle kako smo prve koje se mole za novog kneza." "Poslau darove manastiru..." "Boji darovi i molitve ne mogu se kupiti zlatom", dostojanstveno je rekla opatica, ali ipak je izgledalo da joj je milo. U sobi kraj Igrenine, gde je u poslednje vreme spavala, njena sluavka muvala se okolo, pakujui bisage. Kad je Gvenvir ula, ova je podigla pogled i poela da guna. "Ne odgovara dostojanstvu Vrhovne kraljice, madam, da putuje sa samo jednim slugom! Pa, to moe ena svakog viteza! Treba da uzmete jo jednog iz neke od oblinjih kua, kao i gospu koja e putovati sa vama!" "Pozovi jednu od iskuenica da ti pomogne", rekla je Gvenvir. "Ali bre emo putovati ako nas je to manje." "U dvoritu sam ula da se Saksonci iskrcavaju na junim obalama", gunala je dalje ena. "Uskoro vie nee moi uopte da se putuje zemljom!" "Ne budi glupa", rekla je Gvenvir. "Saksonci na junim obalama sklopili su ugovor o vernosti Vrhovnom kralju. Oni znaju ta sve mogu Arturove legije, saznali su to u Celidonskoj umi. Zar misli da ele da postanu hrana gavranovima? U svakom sluaju, brzo emo ponovo biti u Karleonu, a krajem leta preseliemo dvor u Kamelot, u Letnju zemlju - Rimljani su tu tvravu odbranili od svih varvara. Nikada nije bila zauzeta. ak i sada ser Kaj je tamo i gradi veliku salu za Arturov Okrugli sto, kako bi svi saputnici i kraljevi mogli da sede zajedno za njim." Kao to se i nadala, to je eni skrenulo misli. "To je blizu vaeg nekadanjeg doma, zar ne, gospo?" "Da. Sa visina Kamelota, ostrvsko kraljevstvo mog oca je na strelomet. Zapravo, kao dete sam jednom i ila tamo", odgovorila je, setivi se kako je, kao devojica, ak i pre nego to je otila u manastirsku kolu na Inis Vitrinu, bila u ruevinama stare rimljanske tvrave. Tada je bilo malo ta da se vidi, osim starog zida, i svetenik nije propustio da odri prigodno predavanje o tome kako zemaljska slava brzo bledi... Te noi sanjala je kako stoji na vrhu Kamelota; ali pribliavala joj se magla sa obale, pa je izgledalo kao da ostrvo pliva u moru oblaka. Sa druge strane videla je visoki Tor na Inis Vitrinu, krunisan prstenom od kamenja, mada je znala da su svetenici poruili to kamenje pre vie od sto godina. Nekim trikom Vida, uinilo joj se da na Toru stoji Morgana i podsmeva joj se, krunisana vencem od vrbovih izdanaka. A potom se Morgana stvorila kraj nje u Kamelotu i zajedno su gledale preko itave Letnje zemlje, sve do Ostrva svetenika, videi njen nekadanji dom gde je kraljevao njen otac Leodegranc, kao i Ostrvo zmaja okrueno maglom. Ali Morgana je nosila neobinu odeu i visoku, dvostruku krunu, i stajala je tako da Gvenvir nije mogla jasno da je vidi, nego je samo znala da je tu. Ja sam Morgana od vila, rekla je, i pokloniu ti sva ova kraljevstva da im bude Vrhovna kraljica, ako klekne i pokloni mi se. Gvenvir se naglo probudila, a Morganin izazivaki smeh jo joj je odzvanjao u uima. Soba je

bila prazna i tiha, osim bunog hrkanja sluavke iji je leaj bio na podu. Gvenvir se prekrstila i legla da spava dalje. Ali na samoj ivici sna uinilo joj se da gleda u bistre, meseinom obasjane vode nekog jezerca, a umesto njenog lica, odatle ju je gledalo Morganino, krunisano vrbovim pruem, kao kod etvenih lutki koje su seljaci ponekad jo pravili, i bilo je veoma udaljeno. I Gvenvir je opet morala da sedne i prekrsti se pre nego to se usudila da ponovo zaspi. inilo joj se da se gotovo odmah probudila, ali sama je zahtevala da krenu u praskozorje. ula je kiu kako pljuti po krovu dok se oblaila uz svetiljku, ali ako odloe polazak zbog kie moe se desiti da ostanu u manastiru i itavu godinu. Bila je otupela i oseala je muninu, ali sada je znala zbog ega, i kriom je pogladila jo ravan trbuh kao da uverava sebe da je to istina. Nije uopte bila gladna, ali je naterala sebe da pojede malo hleba i hladnog mesa... ekalo ju je dugo putovanja. A poto se njoj nije nimalo putovalo po kii, moglo se oekivati da e i razbojnici i Saksonci takoe radije ostati pod nekim krovom. Ba je nametala kapuljau svog najtoplijeg ogrtaa, kad je ula opatica. Posle nekoliko utivih rei zahvalnosti za bogate poklone koje je Gvenvir predala manastiru za svoju i Igreninu duu, optica je prela na pravi razlog ove oprotajne posete. "Ko sada vlada Kornvolom, gospo?" "Pa... nisam sigurna", rekla je Gvenvir, pokuavajui da se seti. "Znam da je Vrhovni kralj predao Tintagel Igreni kada se oenio, kako bi imala svoj dom, i pretpostavljam da ga posle nje nasleuje gospa Morgana, ker Igrene i starog vojvode Gorloasa. ak ne znam ni ko je tamo namesnik." "Ne znam ni ja", rekla je opatica. "Neki sluga ili vitez gospe Igrene, najverovatnije. Zato sam i dola da razgovaram sa vama, madam... zamak Tintagel pravi je dragulj, i trebalo bi da u njemu ive ljudi, ili e i u ovim krajevima izbiti rat. Ako se gospa Morgana uda i doe da ivi ovde, sve e biti dobro - verovatno; ne poznajem gospu, ali ako je Igrenina ker, verujem da je dobra ena i dobra hrianka." Pogreno veruje, pomislila je Gvenvir, i opet joj se uinilo da uje podsmeljivi smeh iz sna. Ali nije mogla da pred stranom osobom loe govori o Arturovoj sestri. "Prenesite moju poruku kralju Arturu, gospo", rekla je opatica. "Neko bi trebalo da doe da ivi u Tintagelu. ula sam glasine koje su se irile ovim krajevima kada je Gorloas umro - da ima sina kopilana i jo neke roake, i moda bi neki od njih pokuali da ponovo pokore ovaj kraj. Dok je Igrena ivela ovde, svi su znali da je Tintagel pod Arturovom zatitom, ali sada bi valjalo da kralj poalje ovamo nekog od svojih najboljih vitezova - moda da ga oeni gospom Morganom." "Rei u to Arturu", odgovorila je Gvenvir. Razmiljala je o tome dok se spremala za polazak. Malo je znala od zemljoposednitvu, ali setila se kakav je haos vladao pre nego to je Uter krunisan, pa i poto je umro, ne ostavivi naslednika; pretpostavljala je da bi se neto slino moglo desiti u Kornvolu, ako ostane bez vladara. Morgana je bila vojvotkinja od Kornvola i trebalo bi da doe i vlada. A onda se setila kako je Artur jednom rekao kako bi njegov najbolji prijatelj trebalo da se oeni njegovom sestrom. Poto Lanselet nije bogat i nema svoje zemlje, bilo bi dobro kad bi oboje doli da zajedno vladaju Kornvolom. A sada u roditi Arturu sina, i bilo bi najbolje da poaljemo Lanseleta sa dvora, kako vie nikada ne bih videla njegovo lice i pomislila na stvari na kakve udata ena i dobra hrianka ne sme da misli. Ipak, nije mogla da podnese pomisao da se Lanselet oeni Morganom. Je li ikada na ovom grenom svetu postojala tako pokvarena ena kao ona? Putovala je lica zaklonjenog ogrtaem, ne sluajui razgovore vitezova u svojoj pratnji, ali posle nekog vremena shvatila je da prolaze kraj nekog spaljenog sela. Jedan od vitezova zatraio je od nje dozvolu da se malo zaustave, pa je poao da potrai preivele; vratio se vrlo mraan. "Saksonci", rekao je ostalima i naglo prekinuo kad je primetio da ga i kraljica slua. "Ne bojte se, madam, otili su, ali moramo pouriti da ovo javimo Arturu. Ako bismo vam nali boljeg konja, da li biste mogli da jaete bre?" Gvenvir je osetila da joj se grlo stee. Upravo su izili iz duboke doline, i nebo se nadvijalo

nad njima, visoko i otvoreno, puno pretnji - oseala se onako kako se mora oseati neka zverica u travi kad se nad njom nadvije senka sokola. Kad je odgovorila, osetila je da joj glas drhti kao u devojice. "Sada ne mogu da jaem bre. Nosim dete Vrhovnog kralja i ne usuujem se da ga izloim opasnosti." Opet joj se uinilo da vitez - bio je to Griflet, mu njene dvorske dame Meleas - okleva pre nego to e progovoriti, kao da se ugrizao za jezik. Konano je rekao, jedva prikrivajui nestrpljenje. "Pa, madam, onda najbolje da vas otpratimo u Tintagel, ili u neki vei zamak u blizini, ili nazad u manastir, kako bismo mogli da jaemo punom brzinom i stignemo u Karleon pre svitanja. Ako nosite dete, svakako ne smete jahati nou! Hoete li dozvoliti da jedan od nas otprati vas i vau sluavku u Tintagel ili nazad u manastir?" Volela bih da se opet naem izmeu zidova, ako u okolini ima Saksonaca... ali ne smem biti tolika kukavica. Artur mora uti za svog sina. Tvrdoglavo je odgovorila. "Zar ne moe jedan od vas da odjae za Karleon, a ostali da me prate dalje? Ili unajmite glasnika koji e brzo odneti vest." Griflet je izgledao kao da bi najradije poeo da psuje. "Ne mogu verovati nijednom unajmljenom glasniku iz ovog kraja, madam, a ionako nas ima premalo ak i za miran kraj, jedva dovoljno da vas titimo. Pa, ako mora biti tako, najverovatnije su Arturovi ljudi ve dobili vesti." Okrenuo se, bled i stegnutih vilica, i izgledao je tako besan da ga je Gvenvir umalo pozvala natrag i pristala na njegov predlog; ali odluno je rekla u sebi da ne sme biti kukavica. Sada, kad e roditi kraljevskog sina, mora se ponaati kao kraljica i hrabro jahati dalje. A ako se naem u Tintagelu kad zemlju preplave Saksonci, morau da ekam dok se rat zavri i dok zemljom ponovo zavlada mir, a to bi moglo da potraje... a ako Artur ne sazna da nosim dete, moda e poeleti da me zauvek ostavi tamo. Zato bi eleo da u Kamelot odvede jalovu kraljicu? Sasvim mogue da e posluati savet onog starog druida koji me mrzi, Talesina, koji mu je prvi doglavnik, pa e me zameniti nekom enom koja e mu raati novog mrkavca svakih deset meseci... Ali sve e biti dobro, samo kad Artur sazna... inilo joj se da joj ledeni movarni vetar prodire pravo u kosti; posle nekog vremena zatraila je da se ponovo zaustave kako bi prela u koije... smetalo joj je drmusanje na konju. Griflet je izgledao besan, i na trenutak je pomislila da e zaboraviti na utivost i opsovati je, ali izdao je potrebna nareenja, i uskoro se nala u koiji, zadovoljna zbog sporog napredovanja i navuenih zavesa koje su zaklanjale zastraujue nebo. Kia je pred vee prestala i pojavilo se sunce, nisko nad movarom. "Ovde emo postaviti atore", rekao je Griflet. "Ovde, u movari, bar moemo nadaleko da vidimo. Sutra emo izbiti na stari rimski put, pa emo moi da putujemo bre..." Potom je spustio glas i rekao ostalim vitezovima neto to Gvenvir nije uspela da uje, ali nije se pobunila, svesna da je besan zbog sporosti putovanja. No, svi su znali da trudnica moe lako da pobaci ako brzo jae, a ona je ve dvaput pobacila - zar bi eleli da i ovog puta pobaci Arturovog sina? Loe je spavala pod atorom, zemlja ju je onako mravu stalno uljala, ogrta i ebad bili su mokri, sve ju je bolelo od jahanja na koje nije navikla. Ali posle nekog vremena ipak je zaspala, uprkos kii koja je lila i kapala kroz ator; probudio ju je zvuk jahaa i poziv: Grifletov glas, grub i otar. "Ko to jae? Stoj!" "To si ti, Griflete? Poznao sam ti glas", dopro je uzvik iz tame. "Ja sam, Gaven, i traim tvoju grupu - je li kraljica sa vama?" Gvenvir je prebacila ogrta preko spavaice i izila iz atora. "To si ti, roae? Otkuda ti ovde?" "Nadao sam se da u vas zatei u manastiru", rekao je Gaven, sjahavi. Iza njega su se u tami nazirali drugi jahai - etvorica ili petorica Arturovih vojnika, mada Gvenvir nije mogla da im razabere lica. "Poto ste ovde, madam, pretpostavljam da je kraljica Igrena preminula..." "Umrla je pretprole noi", rekla je Gvenvir, i Gaven je uzdahnuo.

"Pa, to je Boja bolja", rekao je. "Ali zemlja je pod uzbunom, madam - poto ste ve ovde i toliko odmakli, pretpostavljam da morate nastaviti do Karleona. Da ste jo u manastiru, trebalo je da vas ispratim, zajedno sa sestrama koje poele da potrae zatitu, do zamka Tintagel, i da vas ostavim tamo dok zemlja opet ne bude bezbedna." "A sad moe da utedi sebi put", nervozno je rekla Gvenvir, ali Gaven je odmahnuo glavom. "Poto je moja poruka sad beskorisna, a pretpostavljam da e sestre vie voleti da ostanu iza manastirskih zidova, moram da odem u Tintagel sa porukom da svi Arturu verni vojnici smesta dou. Saksonci se okupljaju blizu obale, sa vie od stotinu brodova - stigle su vesti preko svetionika. Legija je u Karleonu, i tu se okuplja sva vojska. Kada je vest prispela u Lotiju, smesta sam odjahao da se pridruim Arturu; a on me je poslao u Tintagel da prenesem vesti i njima." Duboko je uzdahnuo. "ak je i Merlin sada samo glasnik, kao i ja." "A ja sam kazao kraljici", rekao je Griflet, "da bi trebalo da ostane u Tintagelu, ali sada je prekasno da se vraamo tamo! A poto putevima ide vojska - Gavene, moda bi ipak trebalo da otprati kraljicu do Tintagela." "Ne", odluno je rekla Gvenvir. "Sada moram da se vratim i ne bojim se da putujem kada se mora." tavie, ako Artura opet eka rat, utoliko e mu biti vanija vest koju mu je nosila. Gaven je ve nestrpljivo odmahivao glavom. "Ne mogu ii brzinom enskog jahanja, osim ako je u pitanju sama Godpa od Jezera, koja jae itavog dana rame uz rame sa mukarcima! A vi ste vrlo lo jaha, gospo - ne, ne elim da vas vream, niko ni ne oekuje da jaete kao vitez, ali ne smem da zakasnim..." "A kraljica je nosea i mora da putuje to je sporije mogue", jednako nestrpljivo mu je rekao Griflet. "Mogu li najsporiji od tvojih jahaa da prate kraljicu, Gavene, kako bih ja poao sa tobom u Tintagel?" Gaven se nasmeo. "Ne sumnjam da eli da bude u glavnom toku dogaaja, Griflete, ali ovo je tvoj zadatak i niko ti na tome ne zavidi", rekao je. "Moe li da mi nae malo vina i hleba? Putovau cele noi, kako bih bio u Tintagelu pred zoru. Imam poruku za Markusa, koji je vojskovoa Kornvola i treba da povede svoje vitezove. Ovo je moda velika bitka koju je Talesin predskazao, kada emo ili nestati ili zauvek oterati Saksonce iz ove zemlje! Ali svi mukarci moraju da dou i da se bore uz Artura." "Sada e ak i ugovorne trupe biti uz njega", rekao je Griflet. "Jai dalje ako mora, Gavene, i neka te Bog uva." Dvojica vitezova su se zagrlili. "Sreemo se opet kada Bog odredi, prijatelju." Gaven se naklonio pred Gvenvir. Ona je pruila ruku da ga zaustavi. "Trenutak - je li moja roaka Morgoza dobro?" "Kao i uvek, madam." "A moja zaova, Morgana - je li na sigurnom, na Morgozinom dvoru?" Gaven se iznenadio. "Morgana? Ne, madam, nisam video Morganu ve godinama. Svakako nije dolazila u Lotiju, jer bi mi to majka kazala", odgovorio je, utivo uprkos nestrpljenju. "A sada moram da krenem." "Neka Bog bude sa tobom", rekla je; stajala je potom i gledala ih kako nestaju u noi. "Zora je ve blizu", kazala je. "Vredi li da pokuavamo da spavamo dalje, ili bolje da podignemo logor i krenemo za Karleon?" Grifletu kao da je bilo milo. "Istina, po ovoj kii ionako ne bismo mnogo spavali", rekao je, "a ako moete da putujete, gospo, voleo bih da krenemo dalje. Bog zna ta nas sve eka dok ne stignemo u Karleon." Ali kada je sunce izilo nad movarom, zamenivi kiu, izgledalo je da putuju zemljom kojom je rat ve protutnjao. U ovo doba godine trebalo bi da su seljaci u poljima, ali mada su proli kraj nekoliko izdvojenih planinskih imanja, nisu videli nijednu ovcu na ispai, nisu uli nijednog psa da zalaje, niti je ijedno dete izilo da ih gleda; ak ni du rimskog puta nisu sreli ni jednog jedinog putnika. Gvenvir je, drhtei, shvatila da se proirila vest o uzbuni, i oni koji nisu mogli da pomognu, zatvorili su se u kue kako bi se sakrili od vojska sa obe strane.

Hoe li putovanje ovom brzinom ugroziti moje dete? Znala je da moe da bira izmeu dva zla - da ugrozi i sebe i Arturovo dete ovim ubrzanim putovanjem ili da se zadri na putu i moda padne u ruke Saksoncima. Zakljuila je da Griflet vie ne bi trebalo da ima razloga da se ali to ih ona usporava. No, dok je jahala, ne elei da se skloni u koiju kako mu ne bi dala razloga da se ali zbog sporosti, inilo joj se da svuda unaokolo lebdi strah. Bliilo se vee, a dan je bio dug, kada su ugledali osmatranicu koju je jo Uter sagradio nad Karleonom. Velika purpurna zastava Pendragona leprala je u visini, i Gvenvir se prekrstila kad su proli kraj nje. Sad kada se svi hriani skupljaju protiv varvara, je li prikladno da ovaj simbol drevne vere i avola slui za prizivanje vojski jednog hrianskog kralja? Jednom je ve priala o tome sa Arturom, a on joj je rekao da se zakleo svom narodu kako e vladati nad njima kao Veliki zmaj, jednako nad hrianima i nehrianima, i nasmejao se, pruivi ruke sa zmijama tetoviranim preko lakata. Gadila se tih zmija, simbola koje nijedan hrianin ne bi smeo da nosi, ali on je ostao uporan. "Nosim ih kao simbol krunisanja, kada sam dobio Uterovo mesto nad ovom zemljom. Neemo vie govoriti o tome, gospo." I nita to je pokuala nije ga moglo naterati na razgovor, niti da saslua ta bi o tome imao da kae svetenik. "Svetenici su jedno, a kraljevi drugo, Gvenvir moja. Voleo bih kad bismo sve delili, ali ti nee da se petlja u ovo, i zato ne moemo da razgovaramo o tome. A to se tie svetenika, ovo nije njihov posao. Pusti, kaem ti." Glas mu je bio odluan, ne besan, ali ipak je sagnula glavu i vie nije govorila o tome. No, sada, dok je jahala pod zastavom Pendragona, stresla se. Ako na sin treba da vlada hrianskom zemljom, je li prikladno da druidska zastava vijori nad zamkom njegovog oca? Polako su prolazili kroz vojne logore u ravnici oko Karleona. Neki vitezovi, koji su je dobro poznavali, prilazili su da pozdrave kraljicu, a ona im se smeila i mahala. Proli su kraj Lotove zastave i kroz njegovu vojsku, severnjake sa kopljima i dugakim sekirama, odevene u grubo bojenu odeu; na njihovoj zastavi nalazio se Morigan, Veliki Gavran rata. Gavenov brat, Gaheris, iziao je iz tog logora i naklonio joj se, proavi kraj Grifletovog konja dok su nastavljali ka zamku. "Je li te moj brat naao, Griflete? Nosio je poruku za kraljicu..." "Sreo nas je poto smo ve putovali itavog dana", rekla je Gvenvir, "i bilo je lake da nastavimo dovde." "Poi u sa vama u zamak - svi Arturovi saputnici pozvani su da veeraju sa kraljem", rekao je Gaheris. "Gaven je bio besan to je poslat kao glasnik, ali niko ne jae bre od mog brata. Tvoja gospa je ovde, Griflete, ali priprema se da sa detetom pree u novi zamak - Artur kae da sve ene moraju tamo, jer ih je lake braniti, a moe odvojiti samo nekolicinu da tite zamak." U Kamelot! Gvenvir se srce steglo - jahala je ak od Tintagela kako bi saoptila Arturu vesti o detetu koje oekuje, a on e je sad spakovati i poslati u Kamelot? "Ne poznajem onu zastavu", rekao je Griflet, gledajui zlatnog orla koji se vijorio kao iv. Izgledao je vrlo star. "To je simbol Severnog Velsa", odgovorio je Gaheris. "Urijens je tu, sa svojim sinom Avalohom. Urijens tvrdi da je njegov otac preuzeo simbol od Rimljana, pre vie od stotinu godina. Moda je to ak i tano! Ljudi iz Urijensovih brda vrsti su borci, mada ne bih to rekao njima u lice." "A ija je ono zastava?" upitao je Griflet, ali ovog puta, mada je Gaheris zaustio, odgovorila je Gvenvir. "To je zastava mog oca, Leodegranca, plavo polje sa zlatnim krstom." Ona sama je, kao mlada devojka u Letnjoj zemlji, pomogla majinim gospama da izvezu tu zastavu. Prialo se da je njen otac izabrao taj simbol poto je uo priu kako je jedan od rimskih imperatora video znak krsta na nebu pre jedne od svojih bitaka. Trebalo bi da se svi borimo pod tim znakom, a ne pod

zmijama iz Avalona! Stresla se, a Gaheris ju je podozrivo pogledao. "Je li vam hladno, gospo? Moramo to pre u zamak, Griflete, Artur svakako jedva eka svoju kraljicu." "Mora da ste umorni od jahanja, kraljice", rekao je Griflet, ljubazno je pogledavi. "Sad ete brzo biti sa svojim gospama." Kada su se pribliili ulazu u zamak, susretali su sve vie Arturovih saputnika koje je poznavala, a oni su joj mahali i pozdravljali je prijateljski, bez preterane utivosti. Dogodine u ovo vreme, pomislila je, dolazie da pozdrave svog kneza. Krupan i trapav mukarac, u konom oklopu i sa elinim lemom, prepreio je put njenom konju - izgledalo je kao da je zapeo, mada se naklonio Gvenviri, ali ona je videla da je namerno stao pred nju. "Madam, sestro moja", rekao je, "zar me ne prepoznaje?" Gvenvir se namrtila i zagledala se u njega, i malo kasnije ga je poznala. "To si ti..." "Meleagrant", rekao je on. "Doao sam da se borim uz naeg oca i tvog mua, sestro." Griflet mu se prijateljski nasmeio. "Nisam znao da va otac ima sina, kraljice. Svi su dobro doli da se bore uz Artura..." "Moda e rei koju lepu re o meni svom muu, kralju, sestro", rekao je Meleagrant. Gvenvir ga je gledala i oseala blago gaenje. Bio je vrlo krupan, gotovo din, i kao veina krupnih mukaraca delovao je deformisano, kao da mu je jedna strana tela jaa od druge. Jedno oko svakako mu je bilo krupnije od drugog, i imao je tik; no, pokuavajui da bude pravedna, Gvenvir je pomislila kako fizike mane nisu njegova krivica, a nije imala nita protiv njega lino. Ali bilo je vrlo uobraeno nazvati je sestrom pred ovolikim ljudima, a sada ju je jo epao za ruku i izgledalo je da e je poljubiti. Brzo je stegla pesnicu i otrgla se. Pokuala je da zvui to odlunije. "Kada zaslui, Meleagrante, moj otac svakako e te pomenuti Arturu i on e te nainiti jednim od svojih vitezova. Ja sam samo ena i ne mogu to da ti obeam. Je li moj otac ovde?" "Sa Arturom je, u zamku", nadureno je trekao Meleagrant, "a mene je ostavio kao psa, ovde napolju, sa konjima!" Gvenvir je sada bila sasvim odluna. "Ne vidim zato bi traio ita vie, Meleagrante. Dao ti je mesto sebi uz bok, jer nekada je veoma voleo tvoju majku..." Meleagrant ju je otro prekinuo. "Svi u naoj zemlji znaju, ba kao i moja majka, da sam kraljevski sin, njegov jedini ivi sin! Sestro, pomeni me naem ocu!" Brzo je povukla ruku da je ne bi opet uhvatio. "Pusti me, Meleagrante! Moj otac tvrdi da mu nisi sin, a kako ja da kaem ita drugo? Nisam poznavala tvoju majku - to se tie samo tebe i mog oca!" "Ali mora me sasluati", urno je rekao Meleagrant, vukui je za rukav, i Griflet je morao da se postavi izmeu njih. "Mirno, mirno, mome", rekao je, "ne moe tako razgovarati sa kraljicom, ili e Artur narediti da mu uvee donesu tvoju glavu na posluavniku! Siguran sam da e ti na kralj i gospodar dati zaslueno mesto, a ako se bude dobro borio u ovoj bici, svakako e te rado primiti meu svoje saputnike. Ali ne sme ovako uznemiravati kraljicu!" Meleagrant se okrenuo ka njemu, toliko vii od njega da je Griflet, mada i sam krupan i snaan, izgledao kao dete. "Ti e mi zapovedati kako da razgovaram sa roenom sestrom, ti mali crve?" Griflet je spustio ruku na ma. "Dobio sam zadatak da pratim moju kraljicu, mome, i obaviu zadatak koji sam dobio od Artura. Sklanjaj mi se sa puta da te ne bih prisilio da se skloni!" "Ti i ko jo?" iskezio se Meleagrant. "Ja, za poetak", rekao je Gaheris, brzo stajui kraj Grifleta. Kao i Gaven, i on je bio krupan i jak, naizgled dvosturko vei od vitkog Grifleta. "I ja", javio se Lanselet iz tame iza njih, brzo prilazei Gvenvirinom konju; osetila je da bi mogla da zaplae od olakanja. Nikad joj se nije inio lepi nego sada; mada je bio vitak i lako graen, neto u njegovom dranju nateralo je Meleagranta da se povue. "Da li te ovaj ovek

gnjavi, gospo Gvenvir?" Progutala je knedlu i klimnula glavom, postiena to ne moe da progovori. Meleagrant je i dalje reao. "A ko si mi pa ti, mome?" "Pazi se", rekao je Gaheris, "ne poznaje gospodara Lanseleta?" "Ja sam Arturov kapetan konjice", rekao je Lanselet, mirno kao da se zabavlja, "i kraljiin zatitnik. Ima li neto da mi kae?" "Hou da razgovaram sa svojom sestrom", rekao je Meleagrant, ali Gvenvir ga je prekinula piskavim glasom. "Nisam ja njegova sestra! Ovaj ovek tvrdi da je sin mog oca, jer je njegova majka neko vreme bila jedna od kraljevih miljenica! On nije sin mog oca, nego niskoroeni klovn kome je mesto na njivi, mada je moj otac bio dovoljno ljubazan da mu da mesto u svom domainstvu!" "Najbolje da nam se skloni sa puta", rekao je Lanselet, prezrivo odmerivi Meleagranta, i bilo je lako videti da Meleagrant zna ko je Lanselet i da nimalo ne eli da se sukobi sa njim. Povukao se, pretei i dalje. "Zaalie jednog dana zbog ovoga, Gvenvir", gunao je, ali se sklonio i pustio ih da prou. Lanselet je bio elegantno obuen, kao i uvek, u purpurnu tuniku i ogrta; kosa mu je bila paljivo oiana i oeljana, a lice glatko izbrijano. Ruke su mu bile bele i glatke koliko i Gvenvirine, mada je znala koliko su vrste i snane. Bio je lepi nego ikada. A doao je u pravi as da je spase od runog sukoba sa Meleagrantom. Nasmeila se - nije mogla da se uzdri; kao da se neto pokrenulo duboko u njoj. Ne, sada ne smem tako da ga gledam, biu majka Arturovog sina... "Sigurno ne eli da pree kroz glavnu salu, gospo, u tom ofucanom jahaem odelu", rekao je. "Jeste li uglavnom putovali po kii? Hajde da te provedem, zajedno sa poslugom, kroz sporedna vrata; tako moe poi pravo u svoje odaje i osveiti se, pa da se sretne sa Arturom u sali kad se presvue, ugreje i osui - ali ti drhti! Da li ti je hladno zbog vetra, Gvenvir?" Odavno je imao dozvolu da joj se obraa po imenu, bez onog 'moja kraljice', ili 'gospo', ali nikada joj se to nije uinilo tako divno. "Uviavan si prema meni, kao i uvek", rekla je i pustila da joj on povede konja. "Griflete", rekao je Lanselet, "idi i reci naem kralju da je kraljica bezbedno stigla u svoje odaje. A ti, Gaherise, sigurno jedva eka da se vrati meu svoje saputnike. Ja u otpratiti kraljicu." Na ulazu joj je pomogao da sjae, a ona je bila svesna samo njegovog dodira. Oborila je pogled, izbegavajui njegove oi. "Velika sala puna je Arturovih saputnika", rekao je, "i vlada opta zbrka - Okrugli sto odnet je pre tri dana, troja kola su ga odvukla za Kamelot, a Kaj je poao da ga sastavi u novoj sali. Sada je poslat jaha da pozove Kaja nazad, kao i sve one koji mogu da odu iz Letnje zemlje..." Uplaeno ga je pogledala. "Gaven nam je rekao da se Saksonci iskrcavaju - je li to onaj rat koga se plaio Artur?" "Godinama smo svi znali da do toga mora doi, Gven", tiho je odgovorio on. "Zbog ovoga je Artur obuavao legije, a ja sam radio sa konjicom. Kada se ovo zavri, moda emo imati mir za kojim svi eznemo, itavog mog ivota, a i Uterovog." Naglo ga je zagrlila. "Moe poginuti", apnula je. Sada je prvi put skupila hrabosti da uini tako neto. Stajala je privijena uz njega, zagnjurivi mu lice u rame, i osetila je da ju je i on zagrlio. Uprkos strahu, iskusila je slast zbog toga. Progovorio je drhtavim glasom. "Svi smo znali da se ovo jednog dana mora desiti, draga moja. Sreom, imali smo godine da se spremimo i imamo Artura da nas povede - da li si uopte svesna koliko je on dobar voa i koliko nam je svima drag? Mlad je, ali on je najvei Vrhovni kralj koga smo imali jo od drevnih vremena, i sa njim na elu svakako emo oterati Saksonce - a to se ostalog tie, to je volja Boja, Gvenvir." Neno ju je potapao po ramenu. "Sirota mala, tako si umorna, hajde da te povedem kod tvojih gospi." Ali oseala je da mu ruke drhte, i posramila se to mu se bacila u naruje kao neka vojnika kurva. U njenim odajama vladala je zbrka. Meleas je pakovala odeu u kutije, a Elena je

nadgledala sluavke. Elena je pritrala da je zagrli. "Roako, tako smo se brinule to putuje drumovima - nadali smo se da e dobiti poruku pre nego to napusti manastir, pa e biti bezbedna u Tintagelu..." "Ne", rekla je Gvenvir. "Igrena je umrla. Gaven nas je sreo kad smo ve putovali itav dan, a osim toga, moje mesto je uz mua." "Gospo", upitala je Meleas, "je li se Griflet vratio sa vama?" Gvenvir je klimnula glavom. "Dopratio me je dovde. Sigurno e ga videti za veerom Gaheris mi je rekao da su svi Arturovi saputnici pozvani na veeru sa kraljem..." "Ako se to moe nazvati veerom", rekla je Meleas. "Meni pre lii na podelu vojnikih sledovanja - ovo mesto postalo je obian vojni logor, a bie i gore. Ali Elena i ja smo uinile sve to smo mogle da ouvamo red." Inae uvek nasmeena, punaka enica sada je delovala zabrinuto i umorno. "Spakovala sam sve vae haljine i stvari koje bi vam mogle zatrebati ovog leta, pa ste spremni da ve ujutro odjaete za Kamelot. Kralj je rekao da moramo smesta tamo, jer sve je spremno za useljenje, poto se Kaj svojski potrudio. Ali nismo mislili da emo otii ovako, na brzinu i gotovo kao pod opsadom." Ne, pomislila je Gvenvir, posle toliko jahanja ne pristajem da ponovo poem na put! Moje mesto je ovde, a moj sin ima pravo da se rodi u oevom zamku. Neu dopustiti da me alju tamoamo kao komad prtljaga! "Smiri se, Meleas", rekla je, "moda ipak ne moramo toliko da urimo. Poalji nekoga po vodu i nai mi neku haljinu koja nije natopljena i izguvana od blata i putovanja. A ko su sve ove ene?" Te ene, kako se pokazalo, bile su supruge nekih saputnika i kraljeva podreenih Arturu, koje e sa njima poi u Kamelot; bilo je najlake da putuju u grupi, a tamo e biti bezbedne od Saksonaca. "To je blizu tvog doma", rekla je Elena, kao da e to svakako prelomiti Gvenvir da poe. "Moe da poseti enu svog oca, kao i svoju malu brau i sestre. Ili e, dok je Leodegranc u ratu, tvoja maeha biti sa nama u Kamelotu." To ne bi godilo nijednoj od nas, pomislila je Gvenvir, a onda se postidela. Poelela je da prekrati raspravu sa nekoliko rei, trudna sam, ne mogu da putujem , ali grozila se uzbuenja i navale pitanja koje bi to svakako izazvalo. Artur treba da sazna prvi. 12. Kada je Gvenvir ula u veliku salu, koja je delovala golo i pusto bez velikog Okruglog stola i svih onih zastava i tapiserija, Artur je sedeo za improvizovanim stolom kraj vatre, okruen nekolicinom saputnika, a ostali su bili oko njih. Toliko je bila eljna da mu saopti vest, ali nije mogla da se istri pred itavim dvorom! Morae da saeka do veeras, kad budu sami u krevetu to je bilo jedino vreme kada je pripadao samo njoj. Ali kada je podigao pogled i video je, ustao je i priao da je zagrli. "Gven, najdraa moja!" rekao je. "Nadao sam se da e te Gavenova poruka zadrati na sigurnom, u Tintagelu..." "Ljuti se to sam se vratila?" Odmahnuo je glavom. "Ne, naravno. Znai, putevi su jo bezbedni, i imala si sree", rekao je. "Ali ovo svakako znai da je moja majka..." "Umrla je pre dva dana i sahranjena je u manastiru", rekla je Gvenvir, "a ja sam smesta pola da ti javim vest. A jedino to ti ima da mi kae jeste da mi prebaci to nisam ostala u Tintagelu zbog rata!" "Ne prebacujem ti, draga eno", neno je rekao, "nego se brinem za tvoju bezbednost. Ali ser Griflet je dobro pazio na tebe, kao to vidim. Hodi i sedi sa nama." Poveo ju je ka klupi i posadio je kraj sebe. Srebro i grnarija su nestali - pretpostavljala je da je i to poslato u Kamelot, i upitala se ta se desilo sa lepom crvenom inijom iz rimljanskih vremena, koju je kao venani poklon dobila od maehe. Zidovi su bili goli i sve je delovalo pusto, a oni su jeli iz obinih drvenih inija, grubo izdeljanih i svakako kupjenih na lokalnoj trnici. "Ovde ve izgleda kao da je bilo bitke!" rekla je, zamaui komad hleba u iniju.

"inilo mi se mudro da sve poaljem za Kamelot", rekao je, "a onda smo uli glasine o iskrcavanju Saksonaca i nastala je zbrka. Tvoj otac je ovde - svakako e eleti da se pozdravi sa njim." Leodegranc je sedeo u blizini, mada ne u najbliem krugu oko Artura. Prila je da ga poljubi, a pod rukama je osetila njegova koata ramena - otac joj se oduvek inio vrlo krupan, a sada je iznenada izgledao star i izmoden. "Rekao sam gospodaru Arturu da nije trebalo da te alje na takvo putovanje u ova vremena", rekao je. "Oh, da, svakako je lepo od Artura to je eleo da neko bude kraj samrtnike postelje njegove majke, ali on ima dunosti i prema svojoj eni, a Igrena ima neudatu ker koja je mogla da bude kraj nje - gde je to vojvotkinja od Kornvola kad nije mogla ona da ode?" "Ne znam gde je Morgana", odgovorio je Artur. "Moja sestra je odrasla ena i svoj je gospodar. Ne mora da trai moju dozvolu da bi otila nekuda." "Da, sa kraljevima je uvek tako", svadljivo je rekao Leodegranc, "vladaju svima osim svojim roakama. Alienor je ista takva, i imam tri keri, nisu jo dorasle za udaju, a misle da mogu da vladaju mojim domainstvom! Videe ih u Kamelotu, Gvenvir. Poslao sam ih tamo, u bezbednost, a najstarija, Izota, dovoljno je velika - moda bi htela da je uini svojom dvorskom damom, kad ti je ve polusestra? A poto nemam ivih sinova, elim da zamolim Artura da je uda za jednog od svojih najboljih vitezova kad doraste za to." Gvenvir je zaueno odmahnula glavom pri pomisli na Izotu - zar je njena polusestra dovoljno odrasla da doe na dvor? Pa, imala je barem sedam godina kad se Gvenvir udala - sada je ve odrasla devojka od dvanaest ili trinaest. Elena nije bila nita starija kad su je doveli u Karleon. Ako bi ga zamolila, Artur bi svakako dao Izotu nekom od svojih najboljih vitezova, moda Gavenu, ili moda - poto e Gaven jednog dana postati kralj Lotije - Gaherisu, koji je kraljev direktan roak. "Sigurna sam da emo Artur i ja nai nekoga za moju sestru", rekla je. "Lanselet je jo neoenjen", predloio je Leodegranc, "a i vojvoda Markus od Kornvola. Mada bi svakako bilo mnogo zgodnije kad bi se Markus oenio gospom Morganom, onda bi imala nekog ko bi joj pazio zamak i branio zemlju. A mada je, koliko znam, dotina gospa poreklom sa Avalona, vojvoda Markus svakako bi umeo da je ukroti." Gvenvir se nasmeila pri pomisli na Morganu, ukroenu i bezbedno udatu za nekoga koga joj oni pronau. Zato bi Morgana radila po svome? Nijedna druga ena ne postupa po svojoj volji, ak je i Igrena, kraljeva majka, bila udata onako kako su njeni roaci smatrali za najbolje. Artur bi trebalo da upotrebi svoju vlast i dobro uda Morganu pre nego to ih ova sve ostramoti! Gvenvir je ovom prilikom reila da zaboravi kako je Artur pominjao Morganinu udaju za Lanseleta, i kako se ona protivila tome. Ah, bila sam sebina... ne mogu da ga imam za sebe i zato se unapred ljutim na njegovu enu. Ne, rekla je u sebi, bila bi srena da se Lanselet oeni, samo ako je devojka pogodna i edna! "Mislio sam da je vojvotkinja od Kornvola jedna od tvojih dvorskih dama", rekao je Leodegranc. "Bila je", odgovorila je Gvenvir, "ali je otila pre nekoliko godina da poseti neku roaku i nikada se nije vratila." I tu se ponovo upitala: gde li je Morgana? Nije u Avalonu, nije u Lotiji sa Morgozom, nije bila u Tintagelu sa Igrenom - moda je u Donjoj Britaniji, ili je otila na hodoae u Rim, ili je u vilinskoj zemlji, ili u samom paklu, mada je Gvenvir u to sumnjala. Ovako ne moe dalje - Artur ima pravo da zna gde obitava njegova najblia roaka, sada kad mu je majka umrla! Ali Morgana bi svakako dola kod majke na samrti, samo da je mogla. Vratila se da sedne kraj Artura. Lanselet i kralj crtali su po drvenom stolu vrhovima bodea, rasejano se sluei iz iste inije. Ugrizla se za usnu - mogla je mirno da ostane i u Tintagelu, poto je Arturu svejedno je li ona tu ili ne - i povukla bi se na klupu kraj svojih gospi, ali Artur je podigao pogled i nasmeio joj se, pruivi ruku. "Ne, draga moja, nisam mislio da te oteram - zaista moram da razgovaram sa kapetanom svoje konjice, ali ima mesta i za tebe." Dao je znak jednom slugi. "Donesi jo mesa za moju gospu. Laneselet i ja smo poistili ovu iniju - a mislim da negde ima i sveeg hleba, ako ga je ostalo, jer

bez Kaja kuhinja je u haosu." "Mislim da sam dovoljno jela", rekla je Gvenvir, oslanjajui mu se o rame, a on ju je odsutno pomilovao. Oseala je Lanseletovo telo, snano i vrsto, sa druge strane, i izmeu njih je bila mirna i bezbedna. Artur se nagnuo napred, jo je gladei po kosi jednom rukom, a drugom je drao bode kojim je crtao. "Vidi, moemo li da provedemo konje ovuda? Bili bismo brzi, a kola sa zalihama i prtljagom mogla bi da idu okolo, ravnicom; jahai bi tako bili mnogo bri - Kaj je naloio da se pee hleb za putovanje i da se skladiti, jo od pre tri godine, od bitke u Celidonskoj umi. Verovatno e se iskrcati ovde..." Pokazao je jedno mesto na grubo nacrtanoj mapi. "Leodegrance, Urijense, hodite da vidite ovo..." Priao je njen otac, sa jo jednim ovekom, vitkim, tamnoputim i koopernim, mada mu je kosa bila seda, a lice izborano. "Kralju Urijense", rekao je Artur, "pozdravljam te kao prijatelja mog oca i svog. Da li si upoznao moju gospu Gvenvir?" Urijens se naklonio. Glas mu je bio prijatan i melodian. "Zadovoljstvo mi je da vas vidim, madam. Kada se zemlja smiri, doveu moju enu, ako smem, da vam je predstavim u Kamelotu." "Bie mi milo", rekla je Gvenvir, oseajui da joj je glas neiskren - nikada nije nauila da ubedljivo izgovara ove utive besmislice. "To nee biti ovog leta, eka nas mnogo posla", rekao je Urijens i nagnuo se nad Arturovu mapu. "U Ambrozijevo vreme proveli smo vojsku ovim putem - nismo imali toliko konja, osim zaprenih, ali mogu da prou tuda. Morate paziti na movare dok prolazite juno od Letnje zemlje..." "Nadao sam se da neu morati da se pentram tuda", rekao je Lanselet. Urijens je odmahnuo glavom., "Sa toliko konja, to bi bilo najbolje." "Na tim bregovima konji e se sklizati i lomiti noge", protivio se Lanselet. "I to je bolje, ser Lanselete, nego da se i ljudi i konji i kola zaglibe - bolje brda nego movare", rekao je Urijens. "Gledajte, ovde lei stari rimski zid..." "Ne mogu nita da vidim tu gde su toliki ljudi krabali", nestrpljivo je rekao Lanselet. Otiao je do ognjita i izvukao dugaak tap, ugasio mu zaareni kraj i poeo da crta po podu ugarakom. "Evo, ovde je Letnja zemlja, a ovde su jezera i rimski zid... imamo, recimo, trista konja i dvesta ovde..." "Toliko?" sa nevericom je upitao Urijens. "Ni Cezarove legije nisu imale vie!" "Sedam godina smo ih obuavali, zajedno sa vojnicima koji e ih jahati", rekao je Lanselet. "Zahvaljujui tebi, dragi roae", rekao je Artur. Lanselet se okrenuo i nasmeio se. "Zahvaljujui tebi, kralju moj, koji si imao mudrosti da predvidi ta emo sve moi sa njima." "Neki vojnici jo ne znaju da se bore jaui", primetio je Urijens. "to se mene tie, borio sam se dovoljno dobro predvodei peake..." "A to je sasvim dovoljno", dobroudno ga je prekinuo Artur, "jer nemamo dosta konja za sve koji bi hteli da se bore jaui, kao ni dovoljno sedala i uzengija, mada sam uposlio sve sarae u kraljevstvu, i dobro sam ih plaao za naporan posao, pa sam zbog poveanih nameta ispao pohlepni tiranin." Nasmejao se i pogladio Gvenvir po leima. "Sve ovo vreme jedva da sam imao dovoljno zlata da kupim svojoj gospi svile za vez! Sve je otilo na konje, kovae i sedla!" Iznenada se uozbiljio i namrtio. "A sada je vreme da se isproba sve to smo uinili i sve to moemo uiniti - Saksonci su ovog puta prava poplava, prijatelji moji. Ako ne moemo da ih zaustavimo, a dvostruko su brojiniji od nas, u ovoj zemlji e siti biti jedino gavrani i vukovi!" "To je prednost konjice", ozbiljno je rekao Lanselet. "Naoruan jaha moe da se bori sa pet ili deset peaka. Videemo, i ako smo bili u pravu, zaustaviemo Saksonce jednom zauvek. Ako ne uspemo - pa, izginuemo branei svoj dom i zemlju koju volimo, kao i nae ene i decu." "Da", tiho je rekao Artur, "tako e biti. Jer ta smo uopte radili otkako smo dovoljno porasli

da drimo ma, Galahade?" Nasmeio se Lanseletu, jednim od svojih retkih, ljupkih osmeha, i Gvenvir je osetila ubod bola. Meni se nikad ne smei tako , pomislila je. No, kada uje vest koju mu nosim... Lanselet mu je na trenutak odgovorio osmehom, a onda je uzdahnuo. "Dobio sam poruku od svog polubrata, Lajonela - Banovog najstarijeg sina. Rekao je da e isploviti za tri dana - ne", prekinuo je i poeo da rauna na prste, "ve su isplovili - glasnik je kasnio. Ima etrdeset brodova i nada se da e uspeti da razbije saksonsku flotu, i da ih to vie natera na stenje, ili juno, ka kornvolskoj obali, gde nee moi da se zgodno iskrcaju. Tada e se njegova vojska iskrcati i odmarirati do nas. Treba da mu poaljem glasnika i javim tano mesto gde emo se nai." Pokazao je mapu na podu. Utom se na ulazu u sobu zaulo komeanje i glasovi, i kroz rasute klupe i stolove proao je jedan visok, mrav, prosed mukarac. Gvenvir nije videla Lota od Lotije jo od bitke u Celidonskoj umi. "Pa, nisam oekivao da u ikada videti Arturovu salu ovako, bez Okruglog stola - ta je, Arture, roae, igra se kockica sa svojim kolskim drugovima?" "Okrugli sto je ve odnesen u Kamelot, roae", odgovorio je Artur, ustajui, "sa svim ostalim nametajem i enskom opremom - ovo ovde je vojni logor, i ekamo jutro da poaljemo poslednje ene u Kamelot. Veina ih je ve tamo, zajedno sa svom decom." Lot se naklonio pred Gvenvir. "Pa, znai da Arturova sala zaista ostaje prazna. Ali je li bezbedno da ene i deca putuju u ovo ratno vreme?" "Saksonci jo nisu prodrli ovako duboko u kopno", rekao je Artur, "i nema nikakve opasnosti ukoliko odmah pou. Odrediu pedeset vojnika - a to je nezahvalan posao - da ostanu sa njima i uvaju Kamelot. Kraljici Morgozi dobro je tamo gde se nalazi, u Lotiji - i drago mi je to je i moja sestra sa njom!" "Morgana?" Lot je odmahnuo glavom. "Ve godinama nije dolazila u Lotiju. Vidi, vidi. Pitam se kuda li je otila. I sa kim? Uvek sam mislio da u toj devojci ima neega! Ali zato u Kamelot, gospodaru Arture?" "Zato to ga je lako braniti", rekao je Artur. "Pedeset vojnika moe da ga brani do Hristovog povratka. Ako bih ostavio ene ovde u Karleonu, trebalo bi da iz bitke povuem dvesta vojnika. Ne znam zato je moj otac odredio Karleon za svoje uporite - nadao sam se da emo pre dolaska Saksonaca uspeti da preselimo dvor u Kamelot, a tada bi morali da mariraju kroz itavu Britaniju da bi doprli do nas, i mogli bismo da sami izaberemo mesto gde emo ih doekati. Ako ih zavedemo u movare i jezera Letnje zemlje, gde predeo nije nikada isti dve godine uzastopce, tada bi blato i movare obavili pola posla umesto lukova, strela i sekira, a mali narod Avalona dokrajio bi ih svojim vilinskim strelama." "Svakako e doi i do toga", rekao je Lanselet, ustajui sa poda gde je na kolenima prouavao mapu. "Avalon je ve poslao trista vojnika, i doi e ih jo, kau. A kad sam poslednji put razgovarao sa Merlinom, rekao je da su poslali jahae i u tvoju zemlju, gospodaru Urijense, kako bi sav Drevni narod to obitava u tvojim brdima doao da se bori uz nas. I tako imamo legiju, jahae za borbu u ravnici, oklopljene i naoruane kopljima, od kojih svaki moe da se nosi sa deset Saksonaca. Potom imamo mnotvo peaka, opremljenih lukovima i maevima, koji mogu da se bore u brdima i dolinama. A imamo i mnogo pripadnika Plemena, sa dilitima i sekirama, i Drevni narod, koji moe da se bori iz zasede i da neprimeen ubija neprijatelja svojim vilinskim strelama. Mislim da moemo da spremni doekamo sve Saksonce iz itave Galije i sa svih obala kontinenta!" "A upravo to emo i morati da uradimo", rekao je Lot. "Borim se sa Saksoncima jo od Ambrozijevih vremena - ba kao i ovde prisutni Urijens - i nikada nisam morao da ekam ovoliku njihovu vojsku." "Otkako sam krunisan, znao sam da dolazi ovaj dan - Gospa od Jezera upozorila me je na to kad mi je dala Ekskalibur. A sada je poslala sav narod Avalona da se bori pod zastavom Pendragona."

"Svi emo biti tu", rekao je Lot, ali Gvenvir se stresla, a Artur ju je zabrinuto pogledao. "Draga moja, jahala si itavog dana, kao i jue, a u zoru mora da krene dalje. Da li da pozovem tvoje gospe da te odvedu u krevet?" Odmahnula je glavom, krei ruke u krilu. "Ne, nisam umorna, ne - Arture, nedostojno je da se narod Avalona, kojim vladaju arobnjaci, bori uz hrianskog kralja! A ako ih okupi pod tom paganskom zastavom..." "Kraljice moja", blago je rekao Lanselet, "zar da narod Avalona sedi i gleda kako im domovi padaju u ruke Saksoncima? Britanija je i njihova zemlja - borie se kao i mi, da se odbrane od varvara. A Pendragon je i njihov kralj." "Ba to mi se ne dopada", rekla je Gvenvir, pokuavajui da zvui smireno, a ne kao devojica koja se usuuje da progovori na ratnom veu. Na kraju krajeva, pomislila je, Lot je ptihvatio Morgozu kao jednog od svojih savetnika, a Vivijen se nikada nije ustezala da govori o dravnim poslovima! "Ne svia mi se to treba da se borimo rame uz rame sa narodom Avalona. Ova bitka treba da predstavlja uporite civilizacije, Hristovih sledbenika, potomaka Rima, protiv onih koji ne priznaju naeg Boga. Drevni narod nam je neprijatelj, ba kao i Saksonci, i ovo nee biti hrianska zemlja sve dok svi oni ne budu mrtvi ili proterani u brda, zajedno sa svojim demonskim bogovima! I ne dopada mi se, Arture, to si odabrao da se bori pod paganskom zastavom. Trebalo bi da uzme, kao Urijens, Hristov krst za simbol, kako bismo mogli da razlikujemo prijatleje od neprijatelja!" Lanselet ju je zaprepaeno gledao. "Jesam li ti onda i ja neprijatelj, Gvenvir?" Odmahnula je glavom. "Ti si hrianin, Lanselete." "Moja majka je ista ona Gospa od Jezera koju si optuila da je vetica", rekao je, "a ja sam odrastao u Avalonu, i Drevni Narod je moj narod. Moj otac, koji je hrianski kralj, takoe je sklopio Veliki Brak sa Boginjom, svoje zemlje radi!" Bilo je jasno da je ljut. Artur je poloio ruku na balak Ekskalibura, koji je poivao u kanijama od zlata i purpurnog baruna. Pri pogledu na njegovu ruku sputenu na magine simbole kanije i na zmije koje su mu se uvijale oko zgloba, Gvenvir je skrenula oi. "Kako e nam Bog podariti pobedu", rekla je, "ako ne odbacimo sve simbole arobnjatva i ne borimo se pod njegovim krstom?" "Pa, ima neega u tome to kae kraljica", pomirljivo je rekao Urijens, "ali ja nosim svoje orlove u ime svojih oeva i Rima." "Nudim ti svoju zastavu sa krstom, Kralju Arture", rekao je Leodegranc, "ako je eli. Ponesi je svoje kraljice radi." Artur je odmahnuo glavom. Samo po rumenilu na obrazima Gvenvir je videla da je ljut. "Zakleo sam se da u se boriti pod kraljevskom zastavom Pendragona, i to u i uiniti makar me kotalo ivota. Ja nisam tiranin. Ko god eli, moe da nosi Hristov krst kao svoj simbol, ali Pendragonova zatava je simbol pod kojim e se boriti svi narodi Britanije - hriani, druidi, Drevni narod. Kao to je zmaj vladar svih ivotinja, tako je Pendragon vladar svih naroda! Svih, kaem!" "A Urijensovi orlovi i Veliki Gavran Lotije borie se uz zmaja", rekao je Lot, ustajui. "Zar Gaven nije ovde, Arture? Treba da razgovaram sa svojim sinom, i mislio sam da u ga zatei ovde, uz tebe!" "Nedostaje mi koliko i tebi, teo", rekao je Artur. "Ne znam kuda da se okrenem bez njega, ali morao sam da po njemu poaljem poruku u Tintagel, jer niko nije bri jaha od njega." "Oh, ima ti dovoljno ljudi oko sebe", gorko je rekao Lot. "Vidim da je Lanselet uvek na tri koraka od tebe, spreman da ispuni upranjeno mesto." Lanselet je porumeneo, ali je brzo odgovorio. "Uvek je tako, roae, svi Arturovi saputnici se bore za ast da budu najblii kralju, a kada je Gaven ovde, ak i Kaj, koji je Arturov usvojeni brat, i ja, koji sam kraljiin zatitnik, moramo da odstupimo." Artur je ponovo pogledao Gvenvir. "A sada, kraljice moja, zaista mora poi da se odmori. Savetovanje moe potrajati do duboko u no, a ti mora biti spremna za polazak u praskozorje." Gvenvir je stegla pesnice. Ovog puta, samo ovog puta, daj mi hrabrosti da govorim... "Ne",

odluno je rekla. "Ne, gospodaru moj, neu poi na put u zoru, ni u Kamelot, niti ikuda drugde na licu zemaljskom." Artur je opet porumeneo od besa. "Otkuda to, madam? Ne moe se zadravati ovde kad je zemlja u ratu. Rado bih ti omoguio dan ili dva odmora pre nego to nastavi put, ali moramo pouriti da te smestimo na bezbedno mesto pe nego to dou Saksonci. Kaem ti, Gvenvir, kada svane, tvoj konj i prtljag bie spremni. Ako ne moe da jae, putovae u koiji ili e te nositi u stolici, ali poi mora." "Neu!" ljutito je rekla. "I ne moe me naterati, osim ako me postavi na konja i vee za sedlo!" "Boe sauvaj", rekao je Artur. "Ali zato to, gospo?" Bio je uznemiren, ali pokuavao je da zvui vedro i raspoloeno. "Sva ona silna vojska napolju spremna je da slua moja nareenja, a evo pobune na mom roenom ognjitu, od moje roene ene!" "Tvoja vojska mora da slua nareenja", oajniki je rekla Gvenvir. "Oni nemaju razloga da ostanu ovde! Ja u ostati makar samo sa jednom sluavkom i babicom, gospodaru, ali neu putovati nikuda - ak ni do obale reke - dok se ne rodi na sin!" Eto, rekla sam... tu, pred svim ovim mukarcima... Artur je sad shvatio, i umesto da izgleda presrean, kao da se obeshrabrio. Odmahnuo je glavom. "Gvenvir..." poeo je, pa prekinuo. Lot se nasmejao. "Jeste li trudni, madam? Pa, estitam! Ali to ne sme da vas sprei da putujete. Morgoza je jahala svaki dan, sve dok se nije toliko raskrupnjala da konj nije mogao da je nosi, a na vama se jo ne vidi da ste nosei. Nae babice kau da sve vazduh i kretanje koriste trudnoj eni, a kada je moja omiljena kobila drebna, ja je jaem sve do est nedelja pred drebljenje!" "Ja nisam kobila", hladno je rekla Gvenvir, "i dvaput sam pobacila. Hoe li me ponovo izloiti toj opasnosti, Arture?" "Ipak, ne moe ostati ovde. Ovo mesto ne se moe dobro braniti", uznemireno je rekao Artur, "a svakog asa emo moda morati da izjaemo sa vojskom! A nije poteno ni traiti od tvojih gospi da ostanu uz tebe i rizikuju da ih zarobe Saksonci. Siguran sam da ti nee koditi, mila moja, jer u grupi koja je prole nedelje pola za Kamelot bilo je i trudnih ena - a ti ne moe ostati ovde bez ijedne gospe, ovo e biti samo vojni logor, moja Gven!" Gvenvir je pogledala svoje gospe. "Zar nijedna od vas nee ostati ovde sa svojom kraljicom?" "Ja u ostati, roako, ako Artur dozvoli", rekla je Elena. "Ja sam njena roaka i mogu da izdrim sve to moe da izdri Gvenvir, ak i da ivim u vojnom logoru sa samim mukarcima." Prila je i uhvatila Gvenvir za ruku. "Ali zar ne moe da putuje u koiji? Kamelot je toliko bezbedniji." Lanselet je takoe priao Gvenviri. Sagnuo se nad nju i tiho rekao: "Gospo, preklinjem te da poe sa ostalim enama. Ovaj kraj e moda biti uniten za nekoliko dana, im dou Saksonci. U Kamelotu e biti blizu oeve zemlje. Moja majka takoe je u Avalonu, na dan putovanja odande - ona je poznata isceliteljka i babica, i siguran sam da e doi i starati se o tebi, ili ak i ostati uz tebe kad se beba rodi. Ako poaljem majci poruku da doe kod tebe, hoe li poi?" Gvenvir je pognula glavu, pokuavajui da ne zaplae. Opet moram da radim kako mi se naredi, kao i svaka ena, bez obzira na ono to elim! Sad je ak i Lanselet navalio da je natera da izvri nareenje. Setila se kako je putovala ovamo iz Letnje zemlje - ak i uz Igrenu bila je uasnuta, a danas je itav dan jahala iz Tintagela, preko uasnih movara - sad je konano bila bezbedna, unutar zidova, i inilo joj se da vie nikada nee imati snage da napusti zaklon. Moda kad ojaa, kad bude drala sina u naruju... tada bi se moda odvaila na putovanje, ali sada ne... a Lanselet joj je ponudio pomo svoje majke, arobnice! Zato je i pomislio da bi pustila veticu blizu svog sina? Artur je mogao da popusti zakletvama i vezama sa Avalonom, ali njenog sina pagansko zlo nikada nee ni dodirnuti. "Ljubazno od tebe, Lanselete", tvrdoglavo je rekla, "ali nikuda ne idem dok mi se ne rodi sin." "ak i ako te odvedemo u sam Avalon?" upitao je Artur. "Ti i na sin tamo biste bili na najsigurnijem moguem mestu."

Stresla se i prekrstila se. "Device Marijo, Boe sakloni!" apnula je. "Radije bih pola pravo u vilinsku zemlju!" "Gvenvir, sluaj me.." poeo je on, a onda je uzdahnuo i digao ruke, i znala je da je pobedila. "Neka bude po tvome. Ako ti se putovanje ini opasnije od ostanka ovde, neu te terati da poe..." "Zato je puta da to radi, Arture?" ljutito je upitao Gaheris. "Lepo ti kaem, treba da je spakuje na konja i poalje je, htela ona to ili ne! Kralju moj, zar e popustiti pred enskim buncanjem?" Artur je umorno odmahnuo glavom. "Mir, roae", rekao je. "Lako je videti da nisi oenjen. Gvenvir, radi kako eli. Elena moe da ostane sa tobom, kao i jedna sluavka, babica i tvoj svetenik, ali niko vie. Svi ostali moraju da pou u zoru. A sada mora da ide u svoje odaje. Gven, nemam vie vremena za ovo!" Gvenvir mu je podnela obraz za poljubac i izila, uopte se ne oseajui kao da je odnela pobedu. Ostale ene krenule su u praskozorje. Meleas je preklinjala da ostane sa kraljicom, ali Griflet nije pristao. "Elena nema ni mua ni dete", rekao je. "Neka ona ostane. No, da sam ja kralj Pelinor, ne bih ostavio ker ovde, bez obzira na kraljicu. Ti ide, gospo moja." I Gvenvir se uinilo da ju je prostrelio pogledom. A Artur joj je jasno rekao da e glavni deo dvorca biti odvojen za vojsku, kao i da se ona mora drati svojih odaja, zajedno sa Elenom i sluavkama. Veina nametaja bila je poslata za Kamelot; dovukli su krevet iz gostinskih odaja, i spavala je u njemu sa Elenom. Artur je noi provodio sa vojskom, i jednom dnevno je slao nekoga da se raspita za nju, ali retko ga je viala. Isprva je oekivala da e svakog dana izjahati u bitku sa Saksoncima, ili da e se bitka odigrati ovde, ali prolazio je dan za danom, pa nedelja za nedeljom, a vesti nisu pristizale. Dolazili su usamljeni jahai i glasnici, ali ona je, zatvorena u svojim odajama i maloj bati, ula samo one vesti koje su mogle da prikupe sluavka i babica, uglavnom krnje i izobliene ogovaranjen. Vreme joj se oteglo; ujutro je imala munine i elela je samo da lei u krevetu, mada joj je kasnije bivalo bolje, pa bi nemirno etkala batom, nemajui drugog posla do da zamilja Saksonce na obali i da misli na svoje dete... Rado bi ila novu opremu za bebu, ali nije imala vune za predenje, a veliki razboj ve je bio odnet. No, ostao joj je mali razboj, i oprema za predenje i vez koju je nosila sa sobom u Tintagel, pa je poela da planira da istka zastavu... Artur joj je jednom obeao da, ukoliko mu rodi sina, moe da trai kakav god poklon eli, i nameravala je da ga zamoli da odbaci pagansku zastavu Pendragona i uzme Hristov krst. Tako e ova zemlja postati zaista hrianska, a Arturova legija e biti pod zatitom Device Marije. Dok ju je smiljala, bila je najlepa mogua - plava, protkana zlatom i njenom neprocenjivom purpurnom svilom za odedu Device Marije. Nije imala drugog posla, pa ju je ila od jutra do veeri, i uz Eleninu pomo brzo je rasla. A u svaki bod utkau molitve da Artur bude bezbedan i da ovo bude hrianska zemlja od Tintagela do Lotije... Jedno popodne posetio ju je Merlin, asni Talesin. Oklevala je - je li u redu da pusti da joj se priblii taj stari paganin i oboavalac demona, sad kad nosi Arturovog sina, koji e jednog dana biti kralj hrianske zemlje? Ali kad je susrela starev ljubazni pogled, setila se da je on Igrenin otac i da e njenoj bebi biti pradeda. "Neka te Venost blagoslovi, Gvenvir", rekao je, irei ruke u znak blagoslova. Ona se prekrstila, a onda se upitala nije li ga time uvredila, ali on je to, izgleda, shvatio kao razmenu blagoslova. "Kako ti je, gospo, ovako zatvorenoj?" upitao je, osvrui se po sobi. "Pa, ovde si kao u tamnici! Bilo bi ti bolje u Kamelotu, ili u Avalonu, ili na ostrvu Inis Vitrina - tamo si bila na kolovanju kod monahinja, zar ne? A tamo bi barem imala sveeg vazduha i kretala bi se! Ova soba je tako mala!"

"Imam dovljno vazduha u bati", rekla je Gvenvir, reivi u sebi da vetri posteljinu svakog dana i da sluavka mora da provetri i poisti sobu prepunu njihovih sitnica - svakako je bila premala za etiri ene. "Onda pazi, dete, da se svakog dana eta na sveem vazduhu, ak i ako pada kia - vazduh je lek za sve bolesti", rekao je on. "Verujem da ti je ovde dosadno. Ne, dete, nisam doao da ti prebacujem", neno je dodao. "Artur mi je rekao srenu vest, i radujem se zbog tebe, kao i svi mi. A ja se naroito radujem - malo koji ovek doivi da doeka svoje praunuke." Njegovo izborano lice kao da je sijalo od dobronamernosti. "Ako ikako mogu da ti pomognem, samo naredi, gospo moja. Da li ti alju dobru, sveu hranu, ili samo vojnika sledovanja?" Gvenvir ga je uveravala da ima sve to poeli - svakog dana stizala joj je kotarica najboljeg jestiva - ali nije mu rekla da jedva ima apetita. Priala mu je o Igreninoj smrti i kako je sahranjena u Tintagelu, i kako je poslednje to je uinila bilo da joj kae za dete. Vid je jedva pomenula, ali je uznemireno upitala starca: "Ser, znate li gde obitava Morgana, kada nije dola ak ni kod majke na samrti?" On je polako odmahnuo glavom. "ao mi je, ali ne znam." "Ali to je neuveno, da se ne javi roacima kuda je otila!" "Moda je - kao to ine neke svetenice Avalona - otila na neki magijski pohod, ili se zatvorila kako bi potraila vizije", glasno je razmiljao Talesin, mada je i on delovao uznemireno. "U tom sluaju mi ne bi rekli, ali sve mislim, da je u Avalonu, tamo gde moja ker obitava sa svetenicama, to bih znao. A ne znam." Uzdahnuo je. "Morgana je odrasla ena i ne mora traiti niiju dozvolu da odlazi i dolazi." Tako joj i treba, pomislila je Gvenvir, neka pati zbog sopstvene tvrdoglavosti i bezbonog naina na koji sprovodi svoju volju! Stegla je pesnice i nije odgovorila druidu, pazei da dri oi oborene kako ne bi primetio koliko je besna... on lepo misli o njoj, i ne bi volela da bude drugaije. I nije primetio, jer Elena mu je pokazivala zastavu. "Vidite, evo kako provodimo svoje zatvorenike dane, dobri oe." "Brzo raste", nasmeio se Merlin. "Vidim da niste ostavile vremena - kako ono kau vai svetenici, avo nalazi posla za dokone ruke - niste ostavile vremena avolu da se bavi vama, vredne ste kao pele. Ve se nazire divna ara." "A dok ga tkam, ja se molim", rekla je Gvenvir kao da se brani. "Sa svakim bodom molim se da Artur i Hristov krst likuju nad Saksoncioma i njihovim paganskim Bogovima! Neete mi prebaciti, gospodaru Merline, to se bavim ovim, iako ste naloili Arturu da se bori pod paganskom zastavom?" Merlin je blago odgovorio. "Molitva nikada nije uzaludna, Gvenvir. Zar misi da mi ne znamo nita o molitvama? Kad je Artur dobio svoj veliki ma Ekskalibur, bio je poloen u kanije u koje je svetenica ugradila molitve i ini radi bezbedosti i zatite, i postila je i molila se pet dana, dok je radila na njemu. A svakako si primetila da i kad biva ranjen, gubi vrlo malo krvi." "Vie bih volela da ga titi Hrist, a ne arolije", vatreno je odgovorila Gvenvir, a starac se na to nasmeio. "Bog je jedan i samo jedan - sve ostalo se svodi na to da neznalice pokuavaju da stave Boga u oblik koji mogu da razumeju. Na ovom svetu nita se ne deava bez blagoslova Jedinog, koji e nam podariti pobedu ili poraz, ve kako nae za shodno. I Zmaj i Devica simboli su onoga to je vee od nas." "Ali zar se ne biste naljutili kad bi zastava Pendragona bila poderana, a umesto nje podignut simbol Device?" upitala je Gvenvir. On je stajao tik do nje, i sad je pruio izboranu aku da pogladi blistavu svilu. "Ovako lepa stvar", neno je rekao, "i nainjena sa toliko ljubavi; kako bih mogao da je prezrem? Ali ima onih koji vole simbol Pendragona onoliko koliko ti voli Hristov krst - zar bi im uskratila njihove svetinje? Oni iz Avalona - druidi, svetenici i svetenice - znali bi da je zastava samo simbol, i da simbol ne znai nita, nego je sve u stvarnosti. Ali mali narod, ne, oni ne bi razumeli, a oni moraju imati svog zmaja kao simbol kraljeve zatite." Gvenvir je pomislila na mali narod Avalona i u dalekim brdima Velsa, iji su ratnici doli

nosei bronzane sekire i male lukove i strele, tela grubo premazanih bojom. Stresla se od uasa to tako divalj narod treba da se bori uz hrianskog kralja. Merlin je primetio njen drhtaj i pogreno ga protumaio. "Ovde je hladno i vlano", rekao je. "Mora vie izlaziti na sunce." Ali tada je shvatio i blago ju je obgrlio oko ramena. "Drago dete, mora zapamtiti - ovo je zemlja svih nas, ma kojim Bogovima se klanjali, i ne borimo se protiv Saksonaca zato to oni ne potuju nae Bogove, nego zato to ele da spale i opljakaju nae zemlje i otmu nam sve to imamo. Borimo se da ouvamo mir u naim zemljama, gospo, bile one paganske ili hrianske, i zato se toliko mnotvo okupilo uz Artura. Zar bi vie volela da je on tiranin koji tera due da robuju njegovom Bogu, to se ak ni imperatori nisu usuivali da ine?" Ali ona je samo drhtala, i Talesin je rekao da mora da ide, ali da mu ona slobodno javi ukoliko joj ita ustreba. "Je li bard Kevin u zamku, gospodaru Merline?" upitala je Elena. "Da, mislim da jeste - trebalo je da se setim. Poslau ga da vam malo svira dok sedite ovde kao u manastiru." "To bi nam veoma prijalo", rekla je Elena, "ali ja sam, zapravo, htela da pitam smem li da pozajmim njegovu harfu... ili vau, gospodaru." On je malo oklevao sa odgovorom. "Kevin vam ne bi pozajmio svoju harfu - njegova gospa je ljubomorna na ene." Nasmeio se. "A to se tie moje, ona je posveena Bogovima i niko drugi ne sme da je dodirne. Ali gospa Morgana nije ponela svoju harfu kada je otila; jo je u njenim odajama. Da uredim da vam je donesu, gospo Elena? Umete li da svirate na njoj?" "Ne ba najboje", rekla je Elena, "ali dovoljno da je ne otetim, a tako emo imati ta da radimo kad se umorimo od ivenja." "To vai za tebe", rekla je Gvenvir. "Ja sam oduvek smatrala da je nepristojno da ena svira na harfi." "Onda je svakako nepristojno", rekla je Elena, "ali mislim da u poludeti ovako zatvorena ako ne budem imala ta da radim, a ionako nema nikoga ko bi me video, makar da igram naga kao Saloma pred Herodom!" Gvenvir se zakikotala, a onda se pribrala i uplaila - ta li e Merlin pomisliti? Ali starac se od srca nasmejao. "Poslau vam Morganinu harfu, gospo, i slobodno se bavite svojom nepristojnom razonodom - mada zaista ne vidim ega nepristojog ima u sviranju!" Te noi Gvenvir je sanjala kako Artur stoji kraj nje, i da su zmije na njegovim podlakticama oivele i poele da gamiu ka njenoj zastavi, ostavljajui je prekrivenu sluzi i zagaenu... Probudila se dahui i grcajui, i itavog dana nije imala snage da napusti postelju. To popodne, Artur je doao da je poseti i stajao je kraj nje vrlo uznemiren. "Ne vidim da ti ova zatvorenost ita koristi, gospo moja", rekao je. "Voleo bih da si bezbedna u Kamelotu! Dobio sam vesti od kraljeva Donje Britanije - nasukali su trideset saksonskih brodova na stenje, a za desetak dana kreemo i mi." Ugrizao se za usnu. "Voleo bih da se sve ovo zavri, da svi budemo bezbedni u Kamelotu. Moli se Bogu, Gven, da dospemo donde." Seo je na krevet kraj nje, i ona ga je uhvatila za ruku, ali dodirnula je prstom jednu od istetoviranih zmija i povukla se, uz jecaj uasa. "ta je bilo, Gven?" apnuo je, privlaei je u naruje. "Sirota moja mala, razbolela si se u ovom zatvoru... toga sam se i bojao!" Borila se da savlada suze. "Sanjala sam... sanjala sam... oh, Arture", poela je da moli, uspravivi se u krevetu i odgurnuvi pokrivae. "Ne mogu da podnesem da mislim na to, da e pustiti tog lanog zmaja da sve pokrije, kao u mom snu... Pogledaj ta sam ti napravila!" Ustala je i, bosonoga, povukla ga obema rukama ka razboju. "Vidi, bezmalo je gotova, za tri dana moe da bude spremna..." On ju je opet zagrlio. "Voleo bih da ti to nije toliko vano, Gvenvir. Izvini, poneu je u bitku zajedno sa zastavom Pendragona, ako eli, ali ne mogu pogaziti zavet koji sam dao." "Bog e te kazniti ako se bude pridravao zaveta datog paganima, a ne njemu!", uzviknula je. "Oboje e nas kazniti..."

On je odgurnuo njene ruke. "Sirota moja, bolesna si i uznemirena - nikakvo udo, kad ivi ovde. A sada, avaj, sada je prekasno da te poaljem odavde, ak i kad bi pristala da ide, jer moda na putu ka Kamelotu ve ima saksonskih bandi. Pokuaj da se smiri, ljubavi", rekao je i poao ka vratima. Potrala je za njim i uhvatila ga za ruku. "Nisi ljut...?" "Ljut? Kad si toliko bolesna i izmuena?" Poljubio ju je u elo. "Ali neemo vie govoriti o ovome, Gvenvir. A sada moram da idem, oekujem glasnika koji treba da stigne svakog asa. Poslau Kevina da ti svira. Njegova muzika e te razvedriti." Opet ju je poljubio i otiao, a Gvenvir se ponovo grozniavo posvetila zastavi. Kevin je doao sutradan predvee, teko se potapajui; harfu je drao prebaenu preko ramena, i tako je jo vie liio na nekog stravinog grbavca. Gvenvir se uinilo da je na ulazu gadljivo nabrao nos, i iznenada je ugledala sobu njegovim oima, prepunu rasutih enskih sitnica, punu ustajalog vazduha. Podigao je ruku u druidskom blagoslovu i Gvenvir se trgla - to je mogla da prihvati od Talesina, ali Kevinov pokret ispunio ju je uasom, kao da e zaarati i nju i bebu paganskim inima; kriom se prekrstila i upitala se da li ju je video. Elena mu je prila i utivo mu se obratila. "Dozvolite da vam pomognem sa harfom, gospodaru." Slegnuo je ramenima kao da hoe da je otera, ali njegov bogati pevaki glas bio je potpuno utiv. "Zahvaljujem, ali niko ne sme da dodirne Moju Gospu. Ako je ve sam teglim, mada se jedva kreem uz pomo tapa, zar ne mislite da imam razloga za to, madam?" Elena je pognula glavu kao izgreno dete. "Nisam mislila nita loe, ser." "Naravno. Niste mogli znati", odgovorio je on, a Gvenvir se uinilo da se bolno zgrio dok je sputao harfu na pod. "Je li vam udobno, gospodaru? Da donesemo pehar vina da osveite grlo pre nego to zapevate?" upitala je Gvenvir, i on je utivo prihvatio ponudu. Potom je primetio zastavu sa krstom na razboju i obratio se Eleni. "Vi ste ker kralja Pelinora, zar ne, madam? Da li to tkate zastavu pod kojom e va otac poi u bitku?" Gvenvir je brzo odgovorila umesto nje. "Elenine ruke vete su koliko i moje, ali zastava je za Artura." Odgovorio je pomalo odsutno, kao da se divi prvim deijim pokuajima predenja. "Divna je, i bie lepa tapiserija u Kamelotu kada stignete tamo, madam. Ali siguran sam da e Artur poneti zastavu Pendragona, kao i njegov otac pre njega. No, gospe ne vole da govore o bitkama. Da li da vam sviram?" Poloio je ruke na strune i poeo da svira; Gvenvir je sluala, oarana, i sluavka se takoe prikrala da oslukuje, svesna velianstvenog talenta. On je dugo svirao dok je padala tama; dok ga je sluala, Gvenvir se nala u svetu gde nije bilo vano jesu li ljudi pagani ili hriani, jesu li u ratu ili miru, nego je vaan samo ljudski duh, koji plamti u venoj tami kao veita baklja. Kad su zvuci harfe konano utihli, Gvenvir nije mogla da progovori i primetila je da Elena tiho plae. Trebalo joj je vremena da smogne glasa. "Ne mogu da izrazim reima ta si nam pruio, gospodaru Kevine. Rei u samo da u se zauvek seati ovoga." Kevinov neobini osmeh kao da se podsmevao i njenim i njegovim oseanjima. "Madam, u muzici onaj ko daje prima isto onoliko koliko i onaj ko slua." Okrenuo se ka Eleni. "Vidim da imate harfu gospe Morgane. Znai, i vi znate da sam rekao istinu." Ona je klimnula glavom. "Ja sam samo nespretan poetnik u muzici", rekla je ipak. "Volim da sviram, ali nikom nije prijatno da me slua - zahvalna sam ostalim enama to imaju strpljenja dok se borim sa strunama." "To nije tano, zna da volimo da te sluamo", rekla je Gvenvir, a Kevin se nasmeio. "Moda je harfa jedini instrument koji ne moe zvuati loe bez obzira na nespretnog sviraa - pitam se nije li zato posveena Bogovima." Gvenvir je stegla usne - zar je morao da pokvari lepotu veeri pominujui svoje paklene Bogove? Ipak je on samo bogalj; da nije muzike, nikad mu ne bi bilo dozvoljeno da sedi sa

uglednim ljudima - negde je ula da je roen kao obino seljako derite. Nije htela da ga uvredi kad im je pruio toliko zadovoljstva, ali odvratila je pogled; neka Elena aska sa njim ako eli. Ustala je i prila vratima. "Ovde je vruina kao u paklu", nervozno je rekla i otvorila ih. Preko neba, sada tamnog, letela su plamena koplja, dolazei sa severa. Na njen krik pritrale su i Elena i sluavka, pa je ak i Kevin dohramao do vrata. "Oh, ta je ovo, ta ovo znai?" vrisnula je. Kevin joj je tiho odgovorio. "Severnjaci kau da je to sevanje kopalja u zemlji divova; kada se vidi na zemlji, predskazuje veliku bitku. I zaista, upravo nas to eka - bitka u kojoj e Arturova legija, madam, moda odluiti, uz pomo svih Bogova, hoemo li iveti kao civilizovani ljudi ili emo zauvek nestati u tami. Trebalo je da odete u Kamelot, gospo Gvenvir. Nije dobro da u ovakvom trenutku Vrhovni kralj brine zbog ena i dece." Gvenvir se okomila na njega. "ta ti zna o enama i deci - ili o bitkama, druidu?" "Pa, ovo mi nee biti prva bitka, kraljice moja", pomirljivo je rekao on. "Moja Gospa je poklon od kralja kome sam svirao na ratnim harfama kako bi pobedio. Zar mislite da je trebalo da se sklonim u bezbednost sa devojkama i evnusima u suknjama koji se nazivaju hrianskim svetenicima? Ne ja, madam. ak ni Talesin, ma koliko da je star, nee pobei od bitke." Nastupilo je utanje, a na nebesima su i dalje plamtela svetla sa severa. "Ako dozvolite, kraljice, moram poi mom gospodaru Arturu da razgovaram sa njime i sa gospodarom Merlinom o znaaju ovih vatri za bitku koja nas eka." Gvenvir se oseala kao da joj je zario no u trbuh. ak i ovaj seljaki bogalj sme da bude sa Arturom, a ona, njegova ena, mora da ui ovde, daleko od pogleda, mada nosi u sebi nadu za kraljevstvo! Mislila je da e, ako ikada zanese Arturu sina, svakako dobiti dostojno mesto uz njega i da e joj ukazivati veliko potovanje, a ne da e se ponaati prema njoj kao prema beskorisnoj eni koju je morao da uzme zbog miraza u konjima! Ali, eto, bila je potisnuta u kraj jer nije mogao da je se otarasi, i ak je i njenu zastavu odbio kao nepotrebnu. Kevin ju je zabrinuto gledao. "Jeste li bolesni, kraljice moja? Gospo Elena, pomozite joj!" Pruio je ruku ka Gvenvir, ali ona je videla samo izoblien zglob oko koga su se uvijale plavo tetovirane zmije... trgla se i zamahnula na njega, jedva svesna ta ini, pa je Kevin, ionako nepostojan na nogama, izgubio ravnoteu i sruio se na kameni pod. "Dalje od mene", uzviknula je, dahui. "Ne dodiruj me tim uasnim zmijama - paganine, prokletnie, ne polai te zmije na moje dete..." "Gvenvir!" Elena je urno prila, ali umesto da je pridri, sagnula se nad Kevinom i pomogla mu da ustane. "Gospodaru, ne proklinjite je - bolesna je i ne zna ta ini." "Oh, ne znam?" vrisnula je Gvenvir. "Zar misli da ne znam kako me svi gledate - kao budalu, kao da sam slepa i gluva? I ne moe me umiriti lepim reima dok se unja svetenicima iza lea da govori Arturu o paganskim zakletvama i inima, koje e nas sve predati u ruke zlim arobnjacima i veticama... odlazi odavde, ili e se moja beba roditi izobliena jer sam gledala tvoje prokleto lice..." Kevin je zamurio i stegao pesnice, ali tiho se okrenuo i poeo da sa mukom nameta harfu na rame. Nespretno je posegnuo za tapom; Elena mu ga je dodala, i Gvenvir je ula njen apat. "Oprostite joj, gospodaru, bolesna je i ne zna..." Kevinov melodian glas bio je otar. "To dobro znam, gospo. Zar mislite da nikada ranije nisam uo ovako umilne rei od neke ene? Izvinite, hteo sam samo da vam pruim zadovoljstvo", rekao je, i Gvenvir, lica zagnjurenog u dlanove, ula je zvuk tapa i vuenja nogu dok je bolno odlazio iz sobe. Ali ak i kad je otiao, nije podizala lice - oh, ukleo ju je tim zlim zmijama, oseala je kako je ujedaju po itavom telu, svetla na nebu nanosila su joj bol, oseala je kako joj plamte u mozgu... Vrisnula je, pokrila lice rukama i pala, grei se, dok su je svetla proimala... malo se pribrala kad je ula Elenin vrisak. "Gvenvir! Roako, pogledaj me, reci neto! Oh, neka nam sveta Devica pomogne... poaljite po babicu! Gledajte, krv..." "Kevin", vritala je Gvenvir. "Kevin je prokleo moje dete..." I panino se podigla, dok ju je

proimao bol, i poela da lupa pesnicama o kameni zid. "Oh, Boe, pomozi mi, poaljite po svetenika, svetenika, moda on moe da poniti kletvu..." Ne obraajui panju na potok vode i krvi koji joj je tekao niz butine, odvukla se do zastave koju je tkala, neprekidno se grozniavo krstei, a onda je sve nestalo u tami i komaru. Proli su dani dok nije postala svesna da je bila opasno bolesna, da je umalo na smrt iskrvarila poto je pobacila dete od etiri meseca, suvie malo i slabo da bi disalo. Artur. Sada e me sigurno mrzeti. Nisam uspela da mu rodim sina... Kevin, Kevin me je prokleo tim zmijama... Lebdela je u stranim snovima o kopljima i zmijama, i kada je jednom doao Artur i pokuao da je pogladi po glavi, uasnuto se odmakla od zmija koje kao da su gamizale po njegovim rukama. ak i kada je bila van opasnosti, nije povratila snagu, nego je leala potpuno bezvoljno, ne kreui se, a suze su joj tekle niz lice. Nije imala snage ni da ih obrie. Ne, bilo je pogreno misliti da ju je Kevin prokleo, to mora da je bilo ludilo groznice... ovo joj nije prvi pobaaj, i ako je iko kriv, onda je kriva ona, to je ostala ovde gde nije imala sveeg vazduha, gde nija imala dobru hranu ni drutvo svojih dvorskih dama. Doao je svetenik, pa se i on sloio da je nije Kevin prokleo... Bog ne bi koristio ruke paganina da je kazni. "Ne smete tako brzo prebacivati krivicu na druge", ozbiljno je rekao. "Ako je iko kriv, svakako ste to vi. Imate li na savesti neki greh koji niste ispovedili, gospo Gvenvir?" Da nije ispovedila? Ne. Odavno je ispovedila svoju ljubav prema Lanseletu i bila je razreena, i otada se trudila da misli samo na svog gospodara. Ne, nije zbog toga... a ipak je bila kriva. "Nisam uspela da ubedim... nisam bila dovoljno snana da ubedim Artura da odbaci paganske zmije i zastavu Pendragona", tiho je rekla. "Zar bi Bog kaznio moje dete zbog toga?" "Samo vi znate ta vam lei na savesti, gospo. I ne govorite o kanjavanju deteta... ono se sada nalazi u Hristovom naruju... kanjeni ste vi i Artur, ako je u pitanju kazna, u ta nisam sasvim siguran", dodao je skromno. "ta sad da radim? ta da uradim pa da Bog poalje Arturu sina koji e naslediti Britaniju?" "Jeste li zaista uinili sve to moete da se postarate da Britanija ima hrianskog kralja? Ili ste odustali od rei koje ste znali da morate izgovoriti, poto elite da ugodite svom muu?" strogo je pitao svetenik. A kada je otiao, ona je ostala da lei i gleda zastavu. Znala je da svetla sa severa plamte na nebu svake noi, predskazujui veliku bitku koja predstoji; no, jednom je rimski imperator ugledao na nebu krst, i to je promenilo sudbinu Britanije. Kad bi mogla da Arturu pokae takav znak... "Hodite, pomozite mi da ustanem", rekla je ostalim enama. "Moram zavriti zastavu kako bi je Artur poneo u bitku." To vee Artur je doao u njene odaje, ba kad je zavravala poslednje bodove, a ene su palile svetiljke. "Kako ti je sada, draga moja? Milo mi je to vidim da si ustala i to ti je dovoljno dobro da radi", rekao je i poljubio je. "Najdraa, ne sme toliko da ali... nijedna ena ne bi uspela da rodi zdravo dete pod ovim uslovima, sa bitkom koja preti - trebalo je, trebalo je da te poaljem u Kamelot. Jo smo mladi, Gvenvir moja. Bog e nam moda poslati jo mnogo dece." Ali videla je bolan izraz na njegovom licu i znala je da je tuan koliko i ona. Stegla ga je za ruku i povukla da sedne kraj nje, na klupu kraj razboja. "Zar nije lepa?" upitala je glasom deteta koje moli za pohvalu. "Veoma je lepa. Mislio sam da nikada neu videti neto ovako lepo tkano", poloio je ruku na purpurne kanije Ekskalibura koji je uvek bio uz njega, "ali ovo je jo lepe." "A utkala sam u nju molitve za tebe i tvoje saputnike", rekla je, ulagujui se. "Arture, sluaj me - ta misli, je li mogue da nas je Bog kaznio zato to nismo prikladni da podarimo ovom kraljevstvu jo jednog kralja, ti i ja, ukoliko se ne zareknemo da emo mu verno sluiti, ne na paganski nain nego na novi, Hristov? Sve sile paganskog zla ujedinile su se protiv nas, i moramo se protiv njih boriti krstom."

Poloio je ruku na njenu. "Hajde, draga, to je glupo. Zna da potujem Boga koliko god mogu..." "Ali i dalje se ta paganska zastava sa zmijama vije nad tvojom vojskom", uzviknula je i poela da trese glavom. "Draga moja, ne mogu pogaziti re datu Gospi od Avalona koja me je postavila na presto..." "Bog te je, niko drugi, postavio na presto", vatreno ga je prekinula. "Ah, Arture, ako me voli, uini to, ako eli da nam Bog poalje jo jedno dete! Zar ne vidi kako nas je oboje kaznio uzevi sebi naeg sina?" "Ne sme tako da govori", odluno je rekao on. "Tako misliti o Bogu sujeverna je glupost. Doao sam da ti kaem da se Saksonci konano okupljaju, i da moramo krenuti da ih presretnemo na planini Badon. Voleo bih da ti je dovoljno dobro da ode u Kamelot, ali to nije mogue zasad..." "Ah, znam dobro da sam ti samo na smetnji", gorko je uzviknula. "Nikad ti nita nisam ni znaila - teta to nisam umrla zajedno sa svojim detetom." "Ne, ne, ne sme tako da govori", neno je rekao. "Uveren sam da u, uz pomo mog Ekskalibura i mojih saputnika, odneti pobedu. I mora se moliti za nas danju i nou, Gvenvir moja." Ustao je i nastavio. "Neemo poi pre zore. Pokuau da doem i oprostim se od tebe noas, pre no to poemo, zajedno sa tvojim ocem, Gavenom i moda Lanseletom - on te je pozdravio. Gvenvir, on se veoma zabrinuo kad je uo da si se razbolela. Hoe li moi da razgovara sa njima ako dou?" Pognula je glavu i odgovorila sa gorinom. "Uiniu po volji svom kralju i gospodaru. Da, neka dou, mada se udim to trai od mene da se molim - ne mogu ak ni da te ubedim da odbaci tu pagansku zastavu i umesto nje podigne Hristov krst... A Bog svakako zna ta ti je u srcu, jer Bog te nije pustio da poe u bitku verujui da e tvoj sin naslediti ovu zemlju, poto jo nisi odluio da od nje napravi hriansko kraljevstvo..." On joj je naglo pustio ruku, i osetila je njegov pogled na sebi. Konano se sagnuo, uhvatio je ispod brade i naterao je da podigne lice. "Draga moja gospo", tiho je rekao, "najdraa moja ljubavi, zar zaista veruje u to?" Nije mogla da govori, samo je klimnula glavom, briui nos rukavom kao dete. "Kaem ti, draga gospo, i neka i Bog uje, da ne verujem da on tako postupa i ne verujem da mu je stalo do toga kakvu zastavu nosim. Ali ako ti je to toliko vano..." Zastao je i progutao knedlu. "Gvenvir, ne mogu podneti da te vidim toliko uznemirenu. Ako ponesem u bitku zastavu Hrista i Device, hoe li prestati da tuguje i hoe li se moliti Bogu za mene od sveg srca?" Pogledala ga je, preobraena, srca punog divlje radosti. Zar e joj zaista to uiniti? "Oh, Arture, molila sam se, toliko sam se molila..." "E pa", uzdahnuo je Aretur, "kunem ti se, Gvenvir - poneu samo tvoju Hristovu zastavu u bitku, i to e biti jedini simbol koji e se vijoriti nad mojim legijama. Neka tako bude, amen." Poljubio ju je, ali Gvenvir se uinilo da je veoma tuan. Zgrabila ga je za obe ruke i poljubila ih, i prvi put joj se inilo da zmije na njegovim rukama ne znae nita, da su samo izbledele slike, i da je stvarno poludela kad je mislila da mogu nauditi njenom detetu. Pozvao je titonou, koji je ekao pred vratima, da ue i uzme zastavu, i da je podigne nad logorom. "Kreemo na mar sutra ujutro", rekao je, "i svi treba da vide zastavu moje gospe sa Devicom Marijom i krstom kako se vijori nad Arturovom legijom." titonoa je bio zapanjen. "Ser - gospodaru - a ta emo sa Pendragonovom zastavom?" "Odnesi je u skladite i reci da je negde sklone. Poi emo pod simbolom Boga." titonoa je posluao, a Artur se nasmeio Gvenviri, ali u tom osmehu nije bilo zadovoljstva. "Doi u da te posetim u sumrak, zajedno sa tvojim ocem i nekim tvojim roacima. Veeraemo ovde; narediu da donesu hranu za nas. Elena ne treba da se brine kako e nas nahraniti. Do vienja, draga eno", i iziao je. Veera je na kraju odrana u jednoj od malih sala, jer Gvenvirine odaje nisu bile dovoljno prostrane da im tu bude udobno. Gvenvir i Elena obukle su najbolje haljine koje su im ostale u

Karleonu i uplele su trake u kosu; bilo je uzbudljivo imati nekakvu sveanost posle mranog zatvorenitva proteklih nedelja. Gozba - mada, zapravo, nije bila nita bolja od vojnih sledovanja - bila je postavljena na sklopivim stolovima. Veina Arturovih starijih savetnika ve je prela u Kamelot, ukljuujui i biskupa Patricija, ali na veeru su pozvani Merlin, Talesin, pa kralj Lot, kralj Urijens od Velsa, vojvoda Markus od Kornvola, Lanseletov stariji polubrat, kao i Lajonel od Bretanje, Banov najstariji sin i naslednik. Lanselet je takoe bio tu i ugrabio je trenutak da prie Gvenvir i poljubi joj ruku, gledajui je u oi sa beznadenom nenou. "Jesi li se oporavila, gospo moja? Brinuo sam za tebe." Poljubio ju je, zaklonjen senkama, zapravo samo joj je dotakao slepoonicu mekim usnama. Doao je i kralj Leodegranc, namrten i uurban, i poljubio je u elo. "ao mi je to si bolesna i ao mi je to si izgubila dete, ali Artur je trebalo da te spakuje za Kamelot u koiji - tako bih ja postupio sa Alienor, da je poela da mi protivurei", gunao je. "A sada, eto, vidi da ti ostanak nije nita koristio!" "Ne smete je grditi", neno je rekao Talesin, "dovoljno je patila, gospodaru. Ako joj Artur ne prebacuje, ne treba to da ini ni njen otac." Elena je taktino promenila temu. "Ko je, zapravo, vojvoda Markus?" "On je roak Gorloasa od Kornvola, koji je umro pre nego to je Uter doao na presto", rekao je Lanselet, "i zamolio je Artura da, u sluaju da pobedimo na planini Badon, zadri Kornvol, oenivi se naom roakom Morganom." "Taj starac?" zapanjeno je upitala Gvenvir. "Mislim da bi bilo dobro da Morgana dobije starijeg mua - ni ona nije neka lepotica pa da privue mladia", rekao je Lanselet. "Ali pametna je i uena, a osim toga, vojvoda Markus je ne trai za sebe ve za svog sina Drustana, koji je jedan od najboljih vitezova Kornvola. Artur ga je sada proizveo za jednog od svojih saputnika, u predveerje bitke. Mada je sasvim verovatno da e se, ako se Morgana ne vrati na dvor, Drustan oeniti kerkom starog bretonskog kralja Hela..." Nasmejao se. "Dvorska ogovaranja o venanjima - zar nemamo o emu drugom da razgovaramo?" "Pa", odvano je rekla Elena, "mogli biste da nam priate i o svom venanju, ser Lanselete." On je otmeno pognuo glavu. "Onog dana kad mi va otac ponudi vas, gospo Elena, neu ga odbiti. Ali va otac bi vas sigurno rado udao za oveka bogatijeg od mene, a poto je moja gospa ve udata", naklonio se Gvenviri, ali primetila mu je tugu u oima, "nimalo se ne urim sa enidbom." Elena je pocrvenela i oborila pogled. "Pozvao sam Pelinora da nam se pridrui", rekao je Artur, "ali on je reio da ostane u logoru sa vojskom, da ih pripremi za pokret. Neka kola ve kreu. Gledajte", pokazao je ka prozoru. "Severna koplja ponovo plamte!" "Zar bard Kevin nee biti sa nama?" upitao je Lanselet. "Pozvao sam ga da doe ukoliko moe", rekao je Talesin. "Ali odgovorio je da ne eli da uvredi kraljicu svojim prisustvom. Zar si se svaala sa njim, Gvenvir?" Oborila je pogled pre nego to je odgovorila. "Grubo sam mu se obratila kad sam bila bolesna i u velikim bolovima. Ako ga vidite, gospodaru Merline, hoete li mu preneti da bih elela da ga zamolim za oprotaj?" Poto je Artur bio uz nju, a njena zastava se vijorila nad njegovim logorom, oseala je ljubav i blagost prema svima, ak i prema bardu. "Mislim da on zna da si govorila obuzeta svojim mukama", neno je rekao Talesin, i Gvenvir se upitala ta mu je rekao mlai druid. Vrata su se naglo otvorila i u odaju su uli Lot i Gaven. "Pa ta je ovo, gospodaru Arture?" s vrata je poeo Lot. "Pendragonova zastava, koju smo se zarekli da sledimo, ne stoji vie nad logorom, i Plemena su veoma uznemirena - reci mi, ta si to uinio?" Artur je pod svetlom baklji bio veoma bled. "Samo to, roae - mi smo hrianski narod i boriemo se pod zastavom Hrista i Device Marije." Lot se namrtio na njega. "Strelci iz Avalona se premiljaju da li da te napuste, Arture.

Podigni svoju Hristovu zastavu, ako ti savest tako nalae, ali ostavi uz nju i Pendragonovu zastavu sa zmijama mudrosti, ili e ti se vojska rasuti i izgubiti jedinstvo koje nas je okupljalo tokom ovog dugog ekanja! Zar da odbaci sve to si stekao? Pikti su svojim vilinskim strelama pobili mnogo Saksonaca, i mogu da ih pobiju jo mnogo. Preklinjem te, ne uklanjaj olako njihovu zastavu i ne odbijaj njihovo saveznitvo!" Artur se nelagodno nasmeio. "Ba kao onaj imperator koji je video znak na nebu i rekao: Pod ovim znakom emo pokoravati, tako emo i mi. Ti, Urijense, koji se dri rimskog orla, ti zna tu priu." "Znam je, kralju moj", rekao je Urijens, "ali je li mudro odrei se naroda Avalona? Kao i ja, gospodaru Arture, i ti nosi zmije na rukama, u znak zemlje starije od krsta." "Ali ako odnesemo pobedu, ovo e biti nova zmelja", rekla je Gvenvir. "A ako izgubimo, vie nee biti vano." Lot ju je prezrivo pogledao. "Trebalo je da znam da je ovo tvoje delo, kraljice." Gaven je nemirno priao prozoru i pogledao dole, u logor. "Vidim kako se kreu izmeu vatri, pripadnici malih naroda - iz Avalona, i iz tvoje zemlje, Urijense. Arture, roae moj", priao je kralju, "Preklinjem te, kao najstariji od tvojih saputnika, vrati Pendragonovu zastavu na polje radi onih koji ele da je slede." Artur je malo oklevao, ali kad je pogledao Gvenvirine blistave oi nasmeio joj se. "Zakleo sam se ovako. Ako preivimo bitku, na sin e vladati zemljom pod znakom krsta. Neu da utiem ni na iju savest, ali kao to je reeno u Svetom Pismu - ja i moja kua sluiemo Gospodu." Lanselet je duboko uzdahnuo i malo se odmaknuo od Gvenvir. "Gospodaru i kralju moj, podseam te, ja sam Lanselet od Jezera i potujem Gospu od Avalona. U njeno ime, kralju moj, koja ti je prijatelj i dobroinitelj, molim te - dozvoli mi da ja ponesem u bitku Pendragonovu zastavu. Tako e odrati zavet, a nee pogaziti re datu Avalonu." Artur je opet oklevao. Gvenvir je nestrpljivo odmahnula glavom, a Lanselet je pogledao Talesina. Shvativi utanje kao odobravanje, Lanselet se ve spremao da izie iz odaje kad se javio Lot. "Arture, ne! Iovako se dosta pria kako ti je Lanselet miljenik i naslednik! Ako on ponese Pendragonovu zastavu, svi e misliti da si mu prepustio svoj simbol i nastupie rascep u kraljevstvu, na tvoje sledbenike pod krstom i Lanseletove pod zmajem." Lanselet se okomio na Lota. "Ti nosi svoju zastavu - kao i Leodegranc, kao i Urijens, kao i vojvoda Markus od Kornvola - zato ja ne bih nosio zastavu Avalona?" "Ali zastava Pendragona je zastava itave Britanije ujedinjene pod Velikim Zmajem", rekao je Lot, a Artur je uzdahnuo i klimnuo glavom. "Moramo se boriti pod jednim simbolom, a taj simbol e biti krst. ao mi je to moram da te odbijem, roae", dodao je i uhvatio ga za ruku, "ali to ne smem da ti dozvolim." Lanselet je stajao stegnutih usana, vidljivo uzdravajui gnev, a onda je priao prozoru. Lot je nastavio iza njegovih lea. "uo sam od mojih severnjaka - oni kau da su ovo koplja Saksonaca koji nas ekaju, da se glasaju divlji labudovi i da nas sve ekaju gavrani..." Gvenvir je vrsto drala Artura za ruku. "Pod ovim znakom e pokoravati", tiho je rekla, i Artur ju je stegao za ruku. "Mada su protiv nas sve sile pakla, a ne samo Saksonci, gospo, uz pomo svojih saputnika ne mogu izgubiti. A pogotovo uz tvoju, Lanselete", rekao je Artur i pokuao da privue Lanseleta blie njima dvoma. Lanselet je na trenutak nepokretno stajao, lica jo otvrdlog od besa, a onda je duboko uzdahnuo. "Neka bude tako, kralju Arture. Samo..." Oklevao je, i Gvenvir, koja je stajala tik uz njega, osetila je da je uzdrhtao itavim telom. "Ne znam ta e rei u Avalonu kada uju za ovo, gospodaru i kralju moj." Na trenutak je u odaji vladala potpuna tiina, a plamena koplja sa severa i dalje su letela nebom. A onda je Elena navukla zavese, sakrivi predznak, i veselo uzviknula: "Hodite i sednite za veeru, gospodari! Jer ako u zoru polazite u boj, ne smete poi gladni, a mi smo uinile za vas sve

to smo mogle!" No, dok su sedali za trpezu, dok su Lot, Urijens i vojvoda Markus razgovarali sa Arturom o strategiji i postavljanju trupa, Genvir je uhvatila pogled Lanseletovih tamnih iju i videla je da su pune tuge i uasa. 13. Kada je Morgana otila iz Arturovog dvora u Karleonu, zamolivi za dozvolu samo koliko da poseti Avalon i svoju usvojenu majku, mislila je jedino na Vivijen - tako nije morala da razmilja na ono to se desilo njoj i Lanseletu. Kad god bi pustila misli da joj dolutaju do tog dogaaja, naprosto je gorela od stida; ponudila mu se, potpuno iskreno, na stari nain, a on je eleo da se sa njom samo igra, kao dete, podsmevajui joj se kao eni. Nije znala je li besna na njega ili na sebe - da li zato to se on poigrao sa njom, ili zato to ga je bila toliko eljna... Stalno je alila zbog grubih rei koje mu je uputila. Zato ga je tako izvreala? On je onakav kakvim ga je nainila Boginja, nita gori i nita bolji od toga. No, dok je putovala ka istoku, sve vie je smatrala da je ona kriva; davne Gvenvirine rei, mala i runa kao da je od vilinskog naroda, nisu joj izbijale iz glave. Da je imala vie da prui, da je lepa kao Gvenvir... da se zadovoljila onim to je mogla da prui... a onda bi joj misli pole drugim pravcem - on ju je uvredio, i nju, a preko nje i Boginju... tako izmuena, putovala je preko zelenih bregova. Posle nekog vremena poela je da misli na ono to je eka u Avalonu. Napustila je Sveto ostrvo bez dozvole. Odbacila je in svetenice, ostavljajui za sobom ak i mali bode koji je dobila pri posveenju; a otada je uvek sputala kosu duboko na elo kako bi sakrila istetovirani polumesec. Sada je u jednom usputnom selu trampila mali posrebreni prsten za plavu boju kakvu koriste pripadnice Plemena, i osveila je izbledeli znak. Sve ovo mi se desilo zato to sam pogazila zavete Boginji... a onda se setila ta joj je Lanselet rekao u oajanju, da ne postoje ni Bogovi ni Boginje, nego su to samo oblici koje ljudi daju, obuzeti strahom, onome to ne mogu da razumeju. Ali ak i da je to tano, njena krivica nije nita manja. Jer bilo da Boginja ima oblik koji joj pripisuju, ili je to samo jo jedno ime za ogromne, nepoznate sile prirode, ipak je napustila hram i nain ivota i miljenja kome je bila obavezna, i zanemarila je velike plime i ritmove zemlje. Jela je hranu zabranjenu svetenicama, ubijala je ivotinje, ptice i biljke, ne zahvaljujui se onom deliu Boginje koji je rtvovan njenog dobra radi, ivela je ne razmiljajui, dala se mukarcu ne proveravajui pre toga volju Boginje u sunanim plimama, samo iz zadovoljstva i poude - ne, nikako ne moe oekivati da se naprosto vrati i da sve bude kao ranije. A dok je putovala preko bregova, kroz dozrevajue useve i oploujuu kiu, bila je svesna, sa sve jaim bolom, koliko se udaljila od uenja Vivijen i Avalona. Razlika je dublja nego to sam mislila. ak i oni koji obrauju zemlju, kada su hriani, vode ivot daleko od zemlje; kau da im je njihov Bog dao vlast nad svim biljkama i ivotinjama koje postoje. A mi, koji obitavamo u bregovima i movarama, umama i dalekim poljima, mi znamo da ne vladamo mi prirodom, nego ona vlada nad nama, od trenutka kada pouda uzbudi slabine naih oeva, kada se materice naih majki pokrenu da nas iznesu na svet, pod njenu vlast, kao i ivotinje i biljke koji se moraju rtvovati da bismo imali hranu i odeu i snagu da ivimo... sve, sve to je pod vlau Boginje, i bez njenog blagoslova niko od nas ne bi mogao da udahne dah ivota, nego bi sve uvenulo i umrlo. A ak i kada doe trenutak smrti, kako bi drugi mogli da preuzmu nae mesto na zemlji, i to je njeno delo, nje koja nije samo Zelena Gospa plodne zemlje, nego i Tamna Gospa semena koje lei skriveno pod snegovima, i gavrana i sokola koji donose laganu smrt, i crva koji polako rade da unite ono emu je prolo vreme, pa ak i Naa Gospa trulei, unitenja i smrti na kraju svega... Priseajui se svega toga, Morgana je na kraju uspela da shvati i da je to to se desilo sa Lanseletom, na kraju krajeva, samo sitnica; njen najvei greh nije bio sa Lanseletom nego u njenom sopstvenom srcu, to je zaboravila Boginju. Zar je vano ta svetenici misle da je dobro, edno, greno ili sramno? Njen ranjeni ponos bio je samo zdravo proienje.

Boginja e se postarati za Lanseleta, na svoj nain, kada doe vreme. To se mene ne tie. U tom trenutku inilo joj se da bi bilo najbolje da nikada nije ni ugledala svog roaka. Ne; ne moe oekivati da se tek tako vrati na poloaj odabrane svetenice... ali Vivijen e se moda saaliti na nju i pustie je da se iskupi za grehe prema Boginji. U tom asu inilo joj se da bi bila zadovoljna samo da obitava u Avalonu, ak i kao slukinja ili ponizna radnica u poljima. Oseala se kao bolesno dete, koje jedva eka da zagnjuri glavu majci u krilo i isplae se... poslae po svog sina i uredie da ga usvoje u Avalonu, meu svetenicima, i nikada vie nee odstupiti od puta kome je nauena... I kada je prvi put ugledala Tor, visok i ponosan, zelen i neporeciv, kako se uzdie nad bregovima koji su leali pred njom, suze su joj linule niz obraze. Vraala se kui, tamo gde pripada, uz Vivijen, stae u prsten od kamenja i molie se Boginji da uspe da ispravi svoje greke, da se vrati na mesto sa koga su je odvukli ponos i samosvest. inilo joj se da Tor igra murke sa njom, as se video, visok iza bregova kao uzbueni penis, as se skrivao iza malih brda, as nestajao u vlanoj magli; ali na kraju je stigla do obala Jezera, tamo gde je stigla i pre mnogo godina sa Vivijen. Sive vode, pod veernjim svetlom, leale su prazne pred njom. Trska je pod crvenskastim nebom delovala tamno i golo, a obale Ostrva svetenika tek su se nazirale u veernjoj izmaglici. Ali nita se nije micalo na vodi, iako je uloila itavo srce i um u vatreni napor da dosegne Sveto ostrvo, da prizove barku... itav sat nepokretno je stajala, a onda se oko nje sklopila tama, i znala je da nije uspela. Ne... barka nee doi po nju, ni ove noi niti ikada vie. Dola bi po svetenicu, po Vivijeninu odabranu, voljenu usvojenicu; ali nee doi po begunicu koja je ivela po dvorovima i etiri godine radila po svome. Jednom ranije, u vreme posveivanja, izbaena je iz Avalona, i poloila je test koji je znaio da moe postati svetenica - da e umeti da se vrati bez pomoi. Nije mogla da prizove barku; strano se plaila da glasno uzvikne re moi koja bi je prizvala kroz maglu. Nije mogla da joj naredi, ona koja je odbacila pravo da se naziva detetom Avalona. Dok je voda gubila boju i dok su se poslednji zraci sunca stapali sa veernjom izmaglicom, Morgana je alosno gledala ka dalekoj obali. Ne, nije se usuivala da pozove amac; ali postojao je jo jedan put u Avalon, sa druge strane Jezera, kuda moe da proe tajnom stazom kroz movaru, pa u skriveni svet. Bolna od usamljenosti, poela je da ide obalom, vodei konja. Prisustvo ogromne ivotinje u sumraku, koja je frktala iza nje, predstavljalo je slabu utehu. Ako ne uspe ni to, provee no na obali Jezera; nee joj biti prvi put da spava sama, na otvorenom. A ujutro e ve nai put. Seala se onog usamljenikog putovanja, bez preruavanja, ka Lotovom dvoru daleko na severu, pre vie godina. Omekala je od dobrog ivota i luksuza na dvoru, ali uspee ponovo, ako bude morala. Sve je bilo tako mirno; nisu se ula zvona sa Ostrva svetenika, niti pevanje iz manastira, niti ptice; kao da se kretala kroz zaaranu zemlju. Morgana je ubrzo nala mesto koje je traila. Bilo je sve mranije, i svaki grm i svako drvo poprimali su pretei izgled, nalik na udne stvari, udovita i zmajeve. Ali Morgani se polako vraala navika iz vremena kada je ivela u Avalonu; bila je svesna da joj ovde nita nee nauditi, ako sama ne smera neko zlo. Poela je da napreduje skrovitom stazom. Na pola puta morae da proe kroz maglu; inae bi je staza odvela samo do manastirske kuhinje. Naterala je sebe da ne misli vie na tamu, nego da se upusti u meditaciju, usmeravjui se na mesto kuda eli da stigne. Tako je svaki korak predstavljao aroliju, vodei je spiralnim plesom kao da se penje uz Tor, ka kamenom prstenu... kretala se sasvim tiho, poluzatovrenih oiju, paljivo inei svaki korak. Oseala je hladnu maglu oko sebe. Vivijen nije smatrala za tako veliko zlo to je legla sa svojim polubratom i rodila dete s njim... dete roeno od stare kraljevske loze Avalona, sa vie prava na presto od samog Artura. Da je rodila dete Lanseletu, ono bi moglo da bude odgajeno ovde, u Avalonu, i da postane jedan od najveih druida. A ta e sad biti sa njenim sinom? Zato je predala Gvideona Morgozi u ruke? Ja sam neprirodna majka, pomislila je Morgana. Trebalo je da poaljem po svog sina. Ali nije

mogla da pogleda Artura u oi i da mu kae za dete. Nije elela da je svetenici i dvorske dame gledaju i kau Ovo je ena koja je rodila dete Rogatom Bogu, na stari, paganski nain, kao u plemenima koja boje lica, nose rogove i jure sa jelenima kao ivotinje... Deaku je dobro tamo gde je, Arturov dvor nije mesto za njega, a ta bi i radila sa trogodinjim deakom koji je prati u stopu? Ili Artura? Ali ponekad je mislila na njega, seajui se veeri kada su joj ga prinosili, okupanog i sitog, kada je sedela drei ga i pevuei mu, ne mislei ni na ta, itavog tela ispunjenog bezumnom sreom... kada je inae bila toliko srena? Samo jednom, pomislila je, kad sam leala sa Lanseletom pod suncem na Toru, kada smo lovili barske ptice po obalama Jezera... a onda je zatreptala i shvatila da je dosad ve morala da stigne mnogo dalje, da je trebalo da izie iz magle i nae se na vrstom tlu Avalona. I zaista, movara je nestala - okruivalo ju je drvee, i staza je bila vrsta, a nije se nala ni u svetenikim kuhinjama. Sada bi morala da se nalazi na livadi iza Kue Devojaka, iza koje se uzdie vonjak; treba da smisli ta da kae kad je nau, ime da dokae narodu Avalona da ima prava da bude tu. A ima li prava? Nekako joj se inilo da je manje mrano; moda izlazi mesec pre tri ili etiri dana bio je pun, uskoro e biti dovoljno svetlo da nae pravi put. Nije mogla oekivati da svako drvo i svaki grm budu isti kao kad je ivela ovde i poznavala svaki korak svake staze. Morgana je vre uhvatila konja za uzde, iznenada uplaena da e se izgubiti na nekada poznatom putu. Ne, zaista je postajalo svetlije, sada je sasvim jasno videla drvee i grmlje. Ako mesec izlazi, zato ga ne vidi nad drveem? Da li je nekako uspela da se okrene, hodajui poluzatovrenih oiju, provlaei se stazom koja vodi kroz maglu i izmeu svetova? Kad bi nala makar jedno poznato mesto! Sada vie nije bilo oblaka - videlo se nebo, i izmaglica je nestala, ali nije uspevala da nazre nijednu zvezdu. Moda je suvie dugo bila daleko od svega ovoga? Nije nigde videla mesec, mada je odavno trebalo da se nae na nebu... A onda kao da joj je ledena voda potekla niz lea i pretvorila joj krv u teni led. Onog dana kad je pola u potragu za korenjem i biljkama, kada je elela da pobaci dete koje je nosila... zar je ponovo zalutala u zaaranu zemlju koja nije ni Britanija ni tajni svet u koji je druidska magija prenela Avalon, nego ona jo starija, mranija zemlja u kojoj ne postoje ni zvezde ni sunce...? Naredila je ustreptalom srcu da se smiri; opet je uhvatila konja za uzde i oslonila se o njegov topao, znojav bok, oseajui vrstinu miia i kostiju, sluajui meko, frktavo disanje, stvarno i odreeno. Ako se samo malo smiri i bolje pogleda, svakako e nai put... Ali u njoj je narastao strah. Ne mogu da se vratim. Ne mogu da se vratim u Avalon, nisam dostojna, ne mogu da naem put kroz maglu... I onog dana kad je bila posveena osetila je na trenutak isti strah, ali je umela da ga odluno odbaci. No, tada sam bila mlaa i neduna. Nisam izdala Boginju niti tajna uenja, nisam izdala ivot... Borila se da savlada narastajuu plimu panike. Strah je najgori od svega. Strah te ostavlja na milost i nemilost svakoj sluajnosti. ak i divlje ivotinje mogu da nanjue strah i da te napadnu, dok bi od nekog odvanog pobegle. Zato najhrabriji mukarci mogu bezbedno da jure sa jelenima, sve dok im se na koi ne osea strah... da li zato premazuju tela jakom plavom bojom od bilja, da bi prikrili miris straha? Moda su najhrabriji mukarci i ene oni u ijem umu se ne stvaraju slike onoga to im se moe desiti ukoliko stvari pou naopako. Ovde nita nije moglo da joj naudi, ak i ako je zalutala u vilinsku zemlju. Jednom je ve bila tamo, ali ena koju je srela nije joj niim naudila niti pretila. Taj narod je stariji i od druida, ali i oni ive po pravilima i volji Boginje, i moda bi je ak i odveli na pravi put. Dakle, nema ega da se plai; u najgorem sluaju, nee sresti nikoga, pa e provesti no sama meu drveem. Sada je videla svetlo - da li je to svetiljka koja gori u Kui Devojaka? Ako jeste, pa, uskoro e biti kod kue, a ako nije, moi e da upita one koje sretne kuda treba da poe. Ako je zautala na

Ostrvo svetenika, moda e se svetenik na koga naie uplaiti od nje kao da je vilinska ena. Upitala se da li te ene ponekad dolaze da izazivaju svetenike; bilo je sasvim mogue da ovde, u samim nedrima Boginje, neki svetenik sa vie mate od drugih moe da oseti puls ovog mesta, da uvidi kako je njegov nain ivota poricanje sila ivota koje teku u svakom otkucaju sveta. Oni poriu ivot umesto da ga potvruju, od ivota srca i prirode do ivota koji tee u korenu izmeu mukarca i ene... Da sam ja Gospa od Avalona, u noima mladog meseca slala bih devojke meu svetenike u manastiru, kako bih im pokazala da se sa Boginjom ne sme aliti niti je odbijati, da su oni mukarci i da ene nisu zlo delo njihovog izmiljenog avola, nego da e Boginja postupiti sa njima po svome... da, na Beltan ili na Kratkodnevicu... Ili bi ti ludi svetenici oterali devojke, smatrajui ih za demone koji su doli da im iskuavaju veru? Na trenutak joj se uinilo da uje Merlinov glas: Neka svaki ovek bude slobodan da slui Bogu koji mu se najvie dopada... Zar ak i onom, upitala se, koji porie i sam ivot zemlje? Ali znala je ta bi Talesin odgovorio: ak i njemu. Sada je kroz drvee mogla jasno da razabere oblik baklje koja je plamtela utom i plavom svetlou na kraju dugake motke. Na trenutak je ostala zaslepljena, a onda je ugledala oveka koji je drao baklju. Bio je mali i tamnoput, ni svetenk ni druid. Oko bokova je imao komad takaste jelenje koe, a preko ramena neku vrstu grubog plata; liio je na pripadnika nekog od Plemena, samo to je bio vii. Kosa mu je bila dugaka i tamna, i u njoj je nosio venac od obojenog lia; jesenjeg lia, mada jesen jo nije stigla. Morganu je to zbog neeg preplailo. Ali glas mu je bio tih i blag kad joj se obratio drevnim narejem. "Dobro dola, sestro; da li si zalutala? Hodi ovuda. Daj da ti ja vodim konja - poznajem puteve." Pomislila je da to zvui kao da su je oekivali. Morgana je pola za njim, kao u snu. Staza je postajala sve vra i laka za hodanje, a svetlost baklje razbila je maglovitu tamu. On je vodio konja, ali povremeno bi se okrenuo da joj se nasmei. Potom ju je uhvatio za ruku, kao da vodi dete. Zubi su mu bili veoma beli, a oi, tamne pod sjajem baklje, bile su vedre. Sada se videlo jo baklji; u jednom trenutku, nije primetila kada, predao je njenog konja nekom drugom i poveo je u krug baklji - nije se seala kada je ula meu zidove, ali nala se u velikoj sali u kojoj su se gostili mukarci i ene, sa vencima u kosi. Neki su imali vence od jesenjeg lia, ali bilo je i ena sa vencima od ranog prolenog cvea, malih bledih pupoljaka koji se kriju pod liem ak i pre nego to se sneg otopi. Odnekuda se ula harfa. Njen vodi jo je bio kraj nje. Poveo ju je ka glavnom stolu i tu je, ne udei se, prepoznala enu koju je jednom ve videla, a ta ena imala je u kosi venac od vrbovih pupoljaka. Njene sive oi delovale su bezvremenski i sveznajue, kao da je mogla da vidi i zna sve. Vodi je posadio Morganu na klupu i dodao joj pehar. Bio je od nekog njoj nepoznatog metala... pie u njemu bilo je slatko i meko, i imalo je ukus treseta i vresa. edno je otpila i shvatila je da pije prebrzo posle dugog gladovanja; osetila je vrtoglavicu. Potom se setila stare prie - ako zaluta u vilinsku zemlju, ne sme da pije niti da jede njihovu hranu... ali to je bila samo stara pria i nita vie; oni joj ne bi naudili. "Kakvo je ovo mesto?" upitala je. "Ovo je zamak eriot", odgovorila joj je gospa, "i dobro si dola u njemu, Morgana, kraljice Britanije." Morgana je odmahnula glavom. "Ne, ne, nisam ja kraljica. Moja majka je bila Vrhovna kraljica, ali ja sam samo vojvotkinja od Kornvola..." Gospa se nasmeila. "Sve je to jedno. Umorna si i dugo si putovala. Jedi i pij, mala sestro, a sutra e te neko odvesti tamo kuda eli da ode. Sada je vreme za gozbu." Na tanjiru pred njom bilo je voa i hleba, mekog tamnog hleba od neke njoj nepoznate itarice, ali inilo joj se da ga je nekad ranije ve okusila... primetila je da ovek koji ju je doveo ovamo nosi zlatne narukvice, isprepletane kao ive zmije... protrljala je oi, pitajui se da ne

sanja, a kada je ponovo pogledala, to su bile samo narukvice, ili moda tetovirana ara, kao ona koju je Artur dobio prilikom proglaenja za kralja. Ponekad, kad bi ga pogledala, baklje su tako bacale svetlost da joj se inilo kako nad elom ima senku jelenjih rogova; a gospa je bila krunisana i ukraena zlatom, ali drugi put bi izgledalo da ima samo venac od vrbe, a oko vrata ogrlicu od koljki, malih, jezerskih koljki posveenih Boginji i prepolovljenih tako da lie na ensko telo. Sedela je izmeu njih, a odnekuda se ula harfa, muzika nenija ak i od one u Avalonu... Vie nije bila umorna. Slatko pie oslobodilo joj je um od zamora i tuge. Kasnije joj je neko dodao harfu, pa je i ona svirala i pevala; glas joj jo nikada nije bio tako mek, jasan i umilan. Dok je svirala, poela je da sanja, i inilo joj se da sva lica oko nje lie na ljude koje je ranije poznavala... Kao da je hodala obalama sunanog ostrva i svirala neobino izvijenu harfu; a potom kao da je sedela u prostranom kamenom dvoritu i sluala mudrog druida u neobinoj, dugakoj odedi, koji ju je uio da koristi kompas i spravu za nalaenje zvezda, a neke pesme i zvuci otvarali su zakljuana vrata i podizali kamene krugove, i ona ih je sve nauila, i ovenali su je zlatnom zmijom... Gospa je rekla da je vreme za poinak - sutra e neko povesti na pravi put i nju i njenog konja. Te noi je spavala u istoj sobi obloenoj liem - ili su to bile tapiserije koje su se pokretale i menjale, priajui prie o svemu to je ikada bilo? Videla je i samu sebe, utkanu u tapiseriju, sa harfom u ruci, sa Gvideonom u krilu, a videla je i sebe sa Lanseletom - poigravao se njenom kosom i drao je za ruku, i pomislila je da bi trebalo neega da se seti, nekog razloga zbog koga bi trebalo da je ljuta na Lanseleta; ali nije uspevala da se seti ta bi to moglo biti. Kada je gospa rekla da e to vee biti sveanost i da bi Morgana mogla da ostane sa njima dan ili dva i da plee sa njima, pristala je... inilo joj se da je prolo vrlo dugo otkako je poslednji put plesala i bila vesela. Ali kada je razmislila kakva bi to sveanost mogla da bude, nije uspevala da se seti... Ravnodnevica je jo bila daleko, a nije mogla da vidi ni mesec ni sunce, pa da proceni uz pomo onoga to je nauila. Stavili su joj u kosu cvetni venac, od blistavog letnjeg cvea, jer, kako je gospa rekla, ti nisi neiskusna devojka. No je bila bez zvezda, i smetalo joj je to ne moe da vidi mesec, ba kao to preko dana nije videla ni sunce. Da li je potrajalo jedan dan, ili dva, ili tri? Zbog neeg joj i nije bilo vano; jela je kad ogladni, spavala kad se umori i tu gde je umor stigne, sama, ili bi legla u krevet, mek kao trava, sa nekom od gospinih devojaka. Jednom se iznenadila kad ju je devojka pomalo je liila na Ravenu - zagrlila oko vrata i poela da je ljubi; uzvraala joj je poljupce bez uenja i stida. Sve je bilo kao u snu, gde su mogue i najudnije stvari, i to ju je udilo, pomalo, ali nekako kao da nije bilo vano, ivela je u zaaranom snu. Ponekad se pitala ta se desilo sa njenim konjem, ali kad je pomenula polazak, gospa je rekla da jo ne treba da razmilja o tome, jer oni bi eleli da jo malo ostane sa njima... jednom, mnogo godina kasnije, kad je pokuavala da se seti ta joj se sve deavalo u zamku eriot, setila se da je leala u gospinom krilu i sisala joj sa grudi, i nije joj bilo udno to ona, odrasla ena, lei u majinom krilu, i to je ljube i maze kao bebu. Ali to je svakako bio san, jer bila je oamuena od slatkog, jakog vina... A ponekad joj se inilo da je gospa, zapravo, Vivijen. Jesam li se razbolela, pitala bi se tada, da li leim u groznici i sanjam sve ove udne stvari? Izila je sa gospinim devojkama u potragu za biljem i korenjem, i izgleda da uopte nije bilo vano koje je godinje doba. A na sveanosti - je li to bilo te noi ili neke druge? - plesala je uz harfe, i ponovo je svirala za plesae, a njena svirka bila je puna i tuge i sree. Jednom, dok je traila cvee i bobice za vence, zapela je o neto; izbeljene kosti neke ivotinje. Oko vrata je jo imala komadi kone vrpce sa nekakvom crvenom krpicom - nalik na vreicu u kojoj je ponela najvanije stvari kad je pola iz Karleona. ta li se desilo mom konju, pomislila je, da li ga neguju ovde u talama? Nigde u vilinskom zamku nije primetila tale, ali pretpostavljala je da negde ipak postoje. Za sada je bilo dovoljno plesati, pevati, putati da vreme prolazi... Jednom ju je onaj ovek to ju je doveo ovamo izdvojio iz kruga plesaa. Nikada mu nije

saznala ime. Sada, kada nije mogla da vidi ni sunce ni mesec, mogu li njihove plime tako snano da odjekuju u njoj? "Ima uz sebe no", rekao je on. "Mora ga skloniti, ne mogu da podnesem njegovu blizinu." Odvezala je konu vrpcu oko pojasa na kojoj se nalazio no i odbacila ga, ne gledajui gde je pao. Potom joj je on priao, i njegova tamna kosa stopila se sa njenom; usne su mu bile slatke, kao bobice i kao snano pie od vresa. Sam ju je svukao. Ona se odavno navikla na hladnou nije joj smetalo to to je na travi hladno, to je naga pod njegovim telom. Dodirnula ga je; bio je topao, itavo telo bilo mu je toplo, njegova mukost bila je vrela i snana, ruke kojima joj je rastavljao butine bile su snane i eljne. Doekala ga je gladnom dobrodolicom, itavim telom, kao da je devica; kretala se zajedno sa njim i osetila je ritam puisiranja zemljine plime oko sebe. A onda se uplaila... nije elela da je on oplodi, bilo joj je tako teko kad je raala Gvideona, jo jedno dete svakako bi je ubilo. Ali kad je zaustila da progovori, on joj je neno poloio prste na usne i znala je da moe da joj proita misli. "Nemoj strahovati od toga, mila gospo, plime nisu dobre za to... ovo je vreme zadovoljstva, a ne ploenja", blago je rekao, i poverovala mu je; i da, imao je rogovlje nad elom, opet je leala sa Rogatim, i kao da su zvezde padale u umi svuda oko njih, ili su to bili samo svici? Jednom je etala kroz umu sa devojkama, pa je naila na jezerce i nagnula se nad njega, i ugledala je Vivijenino lice kako je gleda kroz vodu. Vivijen je sada bila proseda, ak puna sedih vlasi, i na licu je imala mnogo novih bora. Otvorila je usne; kao da je zvala. Koliko dugo sam ovde, upitala se Morgana. Najmanje etiri ili pet dana, moda ak i itavu sedmicu. Svakako moram da poem. Gospa je rekla da e me neko odvesti do Avalona... Otila je do gospe i rekla joj da sada mora da ode. Ali ve je padala no - sutra e svakako biti dovoljno vremena... Drugi put je u vodi ugledala Artura, i njegovu vojsku kako se okuplja... Gvenvir je delovala umorno i nekako starija; opratala se od Lanseleta drei ga za ruku, a on ju je poljubio u usta. Da , gorko je pomislila Morgana, on voli takve igre. Gvenvir svakako odgovara da je on voli i oboava, a da joj niim ne ugrozi ast... ali bilo je lako zaboraviti i na njih. A onda se jedne noi naglo probudila, uvi izdaleka straan krik, i na trenutak joj se inilo da stoji na Toru, u sreditu kamenog prstena, i da slua uasan krik kako odzvanja kroz svetove glas koji je ula samo jednom otkako je odrasla, promukli, neravnomeran glas, ogrubeo od nekorienja, glas Ravene, koja je prekidala utanje samo kada su Bogovi imali poruku koju se nisu usuivali da predaju nikome drugom... Ah, Pendragon je izdao Avalon, zmaj je odleteo... zastava sa zmajem ne lebdi vie pred saksonskim ratnicima... plaite, plaite, ako Gospa bude morala da krene iz Avalona, jer svakako se vie nee vratiti... a potom pla, jecanje u nagloj tami... I tiina. Morgana je sedela u blagoj tami, a um joj se izbistrio prvi put otkako je stigla u ovu zemlju. Predugo sam bila ovde, pomislila je, dola je zima. Sada moram da odem, sada, pre kraja ovog dana... ne, ne mogu ni to da kaem, ovde sunce ne izlazi niti zalazi... moram da odem sada, odmah. Znala je da bi trebalo da zatrai svog konja, a onda se setila: konj je odavno leao mrtav u umi. Obuzeo ju je uas. Koliko dugo sam bila ovde? Potraila je svoj no, a onda se setila da ga je sama bacila. Brzo je navukla haljinu - delovala je izbledelo. Nije se seala da ju je prala, kao ni rublje, ali nita nije izgledalo odve prljavo. Odjednom se upitala da nije poludela. Ako se obratim gospi, ona e me opet ubediti da ne idem... urno je uplitala kosu... zato ju je nosila rasputenu, ona, odrasla ena? I uputila se stazom za koju je znala da e je odvesti u Avalon. Govori Morgana... Sve do dana dananjeg ne znam koliko sam dana i noi provela u vilinskoj zemlji - ak i moj um se zamagli kada pokuavam da prebrojim. Ma koliko se trudila, uspevam samo da utvrdim

kako ih je bilo ne manje od pet i ne vie od trinaest. A nisam sigurna ni koliko je vremena prolo u spoljanjem svetu, ili u Avalonu, dok sam bila tamo, ali poto ljudi paljivije od vilinskog naroda mere vreme, znam da je proteklo oko pet godina. Moda - a sve sam sigurnija u to kako starim - moda je ono to mi smatramo za proticanje vremena samo navika koju smo ugradili u svoju krv i kosti, navika da brojimo: prste novoroeneta, izlaske i zalaske sunca, tako esto mislimo koliko dana mora da proe ili koliko meseci pre nego to kukuruz sazri ili pre nego to se dete rodi ili pre nego to se odri neki odavno ekani skup; i sve posmatramo kroz promene godina i sunca, to je prva svetenika tajna. U vilinskoj zemlji nisam bila svesna proticanja vremena, i zato vreme za mene nije teklo. Jer kada sam izila iz njihove zemlje, primetila sam bore na Gvenvirinom licu, a Elenina divna mladost poela je da gasne; ali moje ruke nisu bile mravije, na mom licu nije bilo bora, i mada u mojoj porodici kose rano poinju da sede - Lanselet je ve imao sede vlasi sa devetnaest godina moja kosa bila je crna i nedirnuta vremenom kao gavranovo krilo. Poela sam da mislim kako je, kad su druidi odvojili Avalon od sveta u kome se sve broji i rauna, to poelo da se deava i ovde. Vreme ne protie u Avalonu neprimeeno kao u snu, kao u vilinskoj zemlji. Primeujemo ga. Vidimo mesec i sunce Boginje, i oseamo ritmove kamenog prstena, i zato nas vreme nije sasvim napusitlo. Ali ne tee isto kao drugde, mada bi neko pomislio da se sunce i mesec ponaaju uvek isto, da bi trebalo da se kreu kao i u spoljanjem svetu... ali nije tako. Poslednjih godina deava mi se da provedem u Avalonu mesec dana, a kada se vratim napolje, utvrdim da je prolo itavo godinje doba. I to sam esto inila poslednjih godina, jer nisam imala strpljenja da saekam dogaaje u spoljanjem svetu; i kada su ljudi primetili da ostajem stalno mlada, jo vie su verovali da sam vila ili vetica. Ali to je sve bilo mnogo, mnogo kasnije. Jer kada sam ula straan Ravenin krik koji je prodro izmeu svetova, doseui moj, um iako sam boravila u bezvremenskom snu vilinskog sveta, pola sam... ali ne u Avalon. 14. U spoljanjem svetu sunce je blistavo sijalo kroz retke oblake nad Jezerom, a izdaleka se uo blagi zvuk crkvenih zvona. U prisustvu tog zvuka Morgana se nije usuivala da podigne glas kako bi uzviknula re moi koja bi prizvala barku, niti da uzme oblik Boginje. Gledala je sebe u ogledalu povrine Jezera. Koliko dugo je provela u vilinskoj zemlji? Sad, kad joj um vie nije bio zaaran, znala je - mada je mogla da se priseti svega dva ili tri dana - da je bila tamo dovoljno dugo da joj se lepa tamna haljina iskrza tamo gde se vukla po tlu; negde je izgubila no, ili ga je sama bacila - nije bila sigurna. Sada se seala nekih stvari koje su joj se tamo desile kao da su deo sna ili ludila, i pocrvenela je od stida. Ali kroz sve se provlailo seanje na muziku umilniju nego to je ikada ula u svetu ili u Avalonu, ili ma gde drugde osim kada je stigla na ivicu predela Smrti dok je raala sina... tada je gotovo poelela da pree granicu, samo da bi izbliza ula tu muziku. Seala se zvuka sopstvenog glasa dok je pevala uz vilinsku harfu nikada nije tako lepo svirala i pevala. Volela bih da se vratim tamo i da ostanem zauvek. I umalo se okrenula da se vrati, ali muio ju je Ravenin preplaeni krik. Artur je izdao Avalon i zavet pod kojim je primio ma i bio uveden u najvee svetilite druida. A postoji opasnost po Vivijen ukoliko poe iz Avalona - polako, pokuavajui da sredi misli, Morgana se priseala. Pola je iz Karleona - inilo joj se pre svega nekoliko dana, krajem leta. Nikada nije stigla u Avalon, a sada joj je izgledalo da nee ni stii... tuno je pogledala crkvu na vrhu Tora. Kad bi samo mogla da se prokrade u Avalon... ali staze su je vodile samo u vilinsku zemlju. Znai, negde je izgubila no i konja; sad se setila da je videla izbledele kosti, i stresla se. Kad je malo bolje pogledala, crkva na Toru bila je nekako drugaija, svetenici mora da su je dograivali, a svakako nisu mogli toliko da je dograde za mesec ili dva... Uplaeno je stegla ruke u pesnice. Moram nekako saznati koliko je meseci proteklo dok sam lutala sa gospinim devojkama i uivala sa vilinskim mukarcem koji me je tamo odveo...

Ali ne, nemogue da je to trajalo vie od dve ili najvie tri noi... urno je razmiljala, ne znajui da je to poetak zbrke koja e beskonano rasti i koju nikada nee uspeti da razrei. A sada, razmiljajui o tim noima, osetila je strah i stid, drhtei od seanja na zadovoljstvo kakvo nikada ranije nije iskusila, dok je leala u naruju vilinskog mukarca - a sada, kad se oslobodila njihovih arolija, to joj se inilo kao neto sramotno, neto uinjeno u snu. A milovanja koja je razmenjivala s vilinskim devojkama, neto o emu ranije nije ni sanjala - uz to, bilo je neega i sa samom gospom... sad, kad je malo razmislila, gospa je prilino liila na Vivijen, i to ju je takoe postidelo... u vilinskoj zemlji oseala se kao da je itavog ivota eznula za tim stvarima, a u spoljanjem svetu se ne bi usudila da ih uini, ne bi ak ni pomislila na to. Uprkos toplom suncu, poela je da drhti. Nije znala koje je godinje doba, ali na ivici Jezera videla je krpice neotopljenog snega, zaklonjene trskom. Za ime Boginje, je li mogue da je prola itava zima i da je opet prolee? A ako je u spoljanjem svetu proteklo dovoljno vremena da Artur isplanira izdaju Avalona, onda je svakako proteklo vie vremena nego to se usuivala da pomisli. Izgubila je no, konja i sve ostalo to je nosila sa sobom. I cipele su joj bile iznoene, nije imala hrane, i bila je sama na obalama neprijateljske zemlje, daleko od bilo kog mesta gde bi je prepoznali kao kraljevu sestru. Pa, i ranije je umela da trpi glad. Licem joj je preleteo nagovetaj osmeha. Ovde je bilo velikih kua i manastira gde bi, kao prosjakinja, mogla da dobije hleba. Mogla bi da se vrati na Arturov dvor - moda bi uz put naila na neko selo u kome su potrebne usluge babice, pa bi mogla da svojom vetinom zaradi hranu. Poslednji put enjivo je pogledala obalu sa druge strane Jezera. Da li bi se usudila da ponovo pokua da izgovori re moi koja bi je uvela u Avalon? Ako bi razgovarala sa Ravenom, moda bi mogla da sazna kakva to tano opasnost preti... zaustila je da uzvikne re, a onda se predomislila. Nije mogla da se suoi ni sa Ravenom; sa Ravenom koja se tako dosledno pridravala zakona Avalona, koja nije uinila nita ime bi osramotila odedu svetenice. Kako da pogleda Ravenine bistre oi, nosei u sebi seanja na ono to je inila u spoljanjem svetu i u vilinskoj zemlji? Ravena bi joj u trenutku proitala misli... na kraju su se obale Jezera i obrisi crkve izgubili u suzama, a ona je okrenula lea Avalonu i nala rimski put koji vodi ka jugu, kraj rudnika i sve do Karleona. Tek posle tri dana putovanja srela je jo nekog putnika. Prve noi spavala je u naputenoj ovarskoj kolibi, bez veere, samo sa zaklonom od vetra. Drugog dana naila je na farmu sa koje su svi otili, sem malounog guara; ali on ju je pustio da sedi kraj ognjita, i izvadila mu je trn iz noge, pa joj je dao deo svog hleba. Prelazila je i vee razdaljine bez hrane. No, kako se pribliavala Karleonu, zaprepastilo ju je kad je naila na dve spaljene kue, i useve kako trunu u poljima... kao da su ovuda proli Saksonci! Ula je u jednu od kua, koja je izgledala kao da je opljakana, jer malo ta je ostalo unutra; u jednoj sobi nala je stari, izbledeli ogrta, suvie ofucan, verovatno, da bi ga uzeli ak i pljakai; no, bio je od tople vune, i Morgana se umotala u njega, mada je sada jo vie liila na prosjakinju; hladnoa joj je smetala vie od gladi. Pred vee su se pojavile kokoke u naputenom dvoritu; ivina robuje navikama, a ove jo nisu shvatile da ovde nee dobiti hranu. Morgana je uhvatila jednu i zavrnula joj vrat, a na unitenom ognjitu zapalila je vatru; ako bude imala sree, niko nee primetiti dim kako se izvija iz ruevina, ili e pomisliti da je to delo duhova. Oistila je kokoku i ispekla je na zelenom tapu iznad vatre. Bila je toliko matora i ilava da joj je bilo teko da je savlada ak i svojim snanim zubima, ali toliko dugo je gladovala da joj nije bilo vano, i isisala je sr iz kostiju kao da je posredi najfinija divlja. U jednoj od pomonih zgrada nala je komad stare koe. Iz onoga to je verovatno bila radionica odnet je svaki deli alata i metala, ali ostalo je neto rasute koe, pa je Morgana u to umotala ostatke kokoke. Trebalo je i da popravi cipele, ali nije imala no. Pa, moda e u nekom selu moi da pozajmi jedan na nekoliko minuta. Kakvo ju je ludilo navelo da baci svoj no? Bilo je nekoliko dana posle punog meseca, i kada je napustila unitenu farmu primetila je inje

na kamenom pragu, a na nebu se nalazio bledi dnevni mesec. Dok je prelazila preko dvorita, nosei zaveljaj sa mesom i debeli tap - svakako ga je neki pastir izdeljao pa ostavio - zaula je divlje kokodakanje, pa je potraila gnezdo i pojela tek sneseno jaje, sirovo i jo toplo. Sada je bila sasvim sita i zadovoljna. Vetar je bio otar i hladan; brzo je hodala, zadovoljna to ima ogrta, ma koliko ofucan i izbledeo. Jutro je ve prilino odmaklo, i poela je da razmilja da li da sedne ukraj puta i pojede malo hladnog peenja, kad je iza sebe na putu zaula topot kopita kako je sustie. Prva pomisao bila joj je da nastavi mirno dalje - gledala je svoja posla i imala je jednako pravo da ide putem kao i svaki drugi putnik. A onda se setila unitene farme, pa se predomislila i sila sa puta, sakrivi se iza bunja. Nije bilo naina da predvidi kakvi to ljudi idu iza nje, jer Artur je bio toliko zauzet Saksoncima da nije imao vremena za odravanje mira u zemlji i zatite na putevima. Ako joj se putnik uini bezopasan, moe ga upitati za novosti; ako ne, pa, ostae skrivena dok se on ne udalji. Bio je samo jedan konjanik, na visokom, vitkom konju, umotan u sivi ogrta; jahao je sam, bez sluge i bez tovarnog konja. Ali iza sebe je nosio veliki paket - ne, nije ni to; on je bio pogrbljen u sedlu - i tada je shvatila ko to mora biti, i izila je iz zaklona. "Kevine harfisto!" rekla je. On je zaustavio konja; ivotinja je bila dobro uvebana i nije se propela. Pogledao je Morganu, mrtei se, usana izvijenih u prezriv osmeh - ili je to bilo samo zbog oiljaka? "Nemam nita za tebe, eno..." i tu je naglo prekinuo. "Boginje mi! Pa to je gospa Morgana... otkuda ti ovde, madam? Prole godine sam uo da si bila u Tintagelu, kraj majke na samrti, ali kada je Vrhovna kraljica otila na jug posle sahrane rekla je da nisi bila tamo..." Morgana se zateturala i osnonila se o tap. "Moja majka - mrtva? Nisam ula..." Kevin je sjahao, oslanjajui se o konjski bok dok nije preneo teinu na tap. "Sedi ovde, madam - zar nisi ula? Pa gde si bila, za ime Boginje? Vest je stigla ak i do Vivijen u Avalonu, ali ona je sada suvie stara i krhka za tako daleki put." Tamo gde sam bila, pomislila je Morgana, ne dopiru vesti. Moda onda kad sam viedela Igrenino lice u umskom jezercu, moda me je dozivala, a ja je nisam ula. Srce joj se grilo od bola; odavno se udaljila od Igrene - rastale su se kada je njoj bilo jedanaest godina i kad su je poslali u Avalon - ali sada ju je rastrzao bol, kao da je jo ona mala devojica koja je plakala dok je naputala Igreninu kuu. Oh, moja majka, a ja nisam znala... Sedela je na ivici puta, a suze su joj tekle niz lice. "Kako je umrla? Jesi li uo?" "Od srca, verujem; pre godinu dana, u prolee. Veruj mi, Morgana, uo sam da je bilo sasvim prirodno i da su to ve godinama oekivali." Morgana u prvi mah nije mogla da ovlada glasom kako bi progovorila; uz bol, osetila je i uas, jer oito je obitavala van ovog sveta mnogo due nego to je mislila da je mogue... Kevin je rekao pre godinu dana, u prolee. Znai, dok je bila u vilinskoj zemlji proteklo je vie od jednog prolea! Jer u leto, kada je napustila Arturov dvor, Igrena nije bila ni bolesna! Nije bilo pitanje koliko je meseci bila odsutna, ve koliko godina! Moe li navesti Kevina da joj kae, a da mu ne otkrije gde je bila? "U bisagama imam vina, Morgana - ponudio bih te njime, ali mora ga sama uzeti... u poslednje vreme neto tee hodam. Izgleda mrava i bleda, jesi li i gladna? I otkuda da te sretnem ovako nasred puta, odevenu", gadljivo je nabrao nos, "gore od svake prosjakinje?" Morgana je brzo potraila pogodan odgovor. "Obitavala sam... u samoi, daleko od sveta. Nisam videla ljudsko bie ni sama ne znam koliko dugo. ak sam izgubila i pojam o vremenu." A to je bilo tano, jer ma kakav narod obitavao u vilinskoj zemlji, to svakako nisu bila ljudska bia. "To mogu da ti poverujem", rekao je Kevin. "Verujem da ak nisi ula ni za veliku bitku..." "Vidim da je itav ovaj kraj spaljen." "Oh, to je bilo pre tri godine", rekao je Kevin, a Morgana se na to trgla. "Neke ugovorne trupe prekrile su zavet i prole ovuda, palei i pljakajui. Artur je u toj bici ozbiljno ranjen i proveo

je u postelji pola godine." Primetio je Morganin izraz lica i pogreno protumaio njenu zabrinutost. "Sada mu je sasvim dobro, ali za sve to vreme nije stao na noge - verujem da su mu nedostajale tvoje isceliteljske vetine, Morgana. Potom je Gaven doveo itavu Lotovu vojsku sa severa i imali smo mir pune tri godine. A onda, prolog leta, imali smo veliku bitku na planini Badon - Lot je tu poginuo - da, to je bila pobeda o kojoj e bardovi pevati stotinama godina. Mislim da nije ostao u ivotu nijedan saksonski voa od Kornvola do Lotije, osim onih koji su priznali Artura za kralja. Nije bilo nieg slinog jo od Cezarovih vremena. A sada zemljom vlada mir - i Artur." Morgana je ustala i prila bisagama. Nala je meinu sa vinom. "Uzmi i hleb i sir", rekao je Kevin. "Blii se podne i jeu sa tobom." Kada ga je posluila i otvorila svoj zaveljaj sa ostacima kokoke, ponudivi ga, on je odmahnuo glavom. "Hvala ti, ali ja sada vie ne jedem meso, pod zavetom sam... udim se da te vidim da jede meso, Morgana, ti, visoka svetenica..." "Da nije toga, gladovala bih", rekla je Morgana, i ispriala mu otkuda joj kokoka. "Ali otkako sam otila iz Avalona nisam se pridravala te zabrane. Jedem sve to stigne pred mene." "Ja lino mislim da i nije vano jedemo li meso, ribu ili ito", rekao je Kevin, "mada hriani silno dre do svojih postova - ili barem taj Patricije koji je sada Arturov biskup. Ranije su svetenici koji su iveli sa nama u Avalonu pominjali Hristove rei kako ne prlja usta ono to ulazi u njih, nego ono to iz njih izlazi, i kako stoga ljudi treba ponizno da jedu sve to im Bog podari. A uo sam i da Talesin tako kae. Ali to se mene tie - svakako zna da, na odreenom nivou misterija, ono to se pojede veoma utie na um - sada se ne usuujem da jedem meso, jer me ini pijanim kao previe vina!" Morgana je klimnula glavom - i ona je imala slino iskustvo. Kada je pila sveto bilje, nije mogla da jede nita sem hleba i voa; ak i od sira i soiva bilo joj je muka. "Ali kuda si se sad uputila, Morgana?" Kad mu je rekla, zurio je u nju kao da je poludela. "U Karleon? Zato? Tamo nema niega - ili moda ni ne zna, mada mi je teko da poverujem u to... Artur ga je predao jednom od vitezova koji su se dobro pokazali u bici. Na dan Duhova preselio je itav dvor u Kamelot - ovog leta bie godinu dana kako ivi tamo. Talesinu se to nije dopalo, to je otvorio dvor na hrianski praznik, ali uinio je to da ugodi svojoj kraljici. Sad je u svemu slua." Morgana se zaudila mranom izrazu njegovog llica. "Ali ako nisi ula za bitku, svakako nisi ula ni da je Artur izdao narod Avalona i Plemena." Morgana je zaustavila pehar na pola puta do usana. "Zato sam i dola, Kevine. ula sam da je Ravena prekinula utanje i predskazala neto takvo..." "Bilo je to vie od proroanstva", rekao je bard. Nelagodno je protegnuo nogu, kao da mu dugo sedenje u jednom poloaju nanosi bol. "Artur je izdao - ta je tano uinio?" Morgani je zastao dah. "Nije ih valjda predao u ruke Saksoncima...?" "Znai, nisi ula. Plemena su se zaklela da slede zastavu Pendragona, jo na Arturovom krunisanju, kao i na Uterovom pre toga... a doao je i mali narod iz vremena pre Plemena, nosei svoje bronzane i kremene sekire i vilinske strele - oni ne trpe hladno gvoe, ba kao ni vilinski narod. Svi, svi su bili zakleti da slede Velikog Zmaja. A Artur ih je izdao... uklonio je simbol zmaja, mada smo ga preklinjali da pusti neka Gaven ili Lanselet ponesu tu zastavu u boj. Ali on se zakleo da e na planinu Badon nositi samo svoju zastavu sa krstom i Devicom. I tako je i uinio." Morgana je uasnuto zurila u njega, seajui se Arturovog proglaenja za kralja. ak se ni Uter nije tako obavezao narodu Avalona! I izdao je zavet? "I Plemena su ga napustila", apnula je. Kevin je odgovorio obuzet dubokim gnevom. "Neki su bili blizu toga; deo Drevnog Naroda iz velkih brda zaista je otiao kui kad se zavijorio krst - kralj Urijens nije mogao da ih zaustavi. to se tie ostalih - pa, tog dana smo bili svesni da nas Saksonci dre izmeu ekia i nakovnja. Mogli smo ili da poemo u bitku uz Artura i njegove vitezove, ili da ivimo pod vladavinom Saksonaca, jer to je bila ona velika bitka kakva je bila predskazana. A on je nosio sveti ma

Ekskalibur, deo Posveenih sudova Obreda. Sasvim mogue da je i Boginja znala da e joj biti gore ukoliko zemljom budu vladali Saksonci. I tako se borio i Boginja mu je podarila pobedu." Ponudio je meinu sa vinom Morgani, a kada je ona odmahnula glavom, iskapio ju je. "Vivijen je trebalo da doe iz Avalona i optui ga za krenje zaveta", nastavio je, "ali nije elela da to uini pred itavim narodom. I tako sam se uputio za Kamelot, da ga podsetim na datu re. Ako to ne pomogne, Vivijen se zarekla da e lino doi u Kamelot, na dan kada prima molioce iz naroda, a Artur se zakleo da e ih lino primati i presuivati, na Duhove. Tada e, rekla je, stati pred njega kao obian molilac, podsetiti ga na zavet i rei e mu ta se zbiva sa onima koji pogaze datu re." "Neka bi Boginja dala da se Gospa od Jezera nikada toliko ne ponizi", rekla je Morgana. "I ja bih radije razgovarao s njim grubo, a ne biranim reima, ali to nije moj izbor", rekao je Kevin. Pruio joj je ruku. "Hoe li mi pomoi da ustanem? Mislim da moj konj moe da nas nosi oboje, a ako ne moe, im stignemo do grada, nabaviemo ti jednog. Trebalo bi da budem otmen kao veliki Lanselet, i da te pustim da jae sama, ali..." pokazao je svoje ubogaljeno telo. Morgana ga je povukla na noge. "Snana sam, mogu da hodam. Ako budemo ita kupovali u gradu, bolje da naemo cipele i no. Nemam uz sebe ni novia, ali vratiu ti dug im budem mogla." Kevin je slegnuo ramenima. "Ti si mi sestra po Avalonu - ono to je moje, to je i tvoje, takav je zakon. Neemo vie govoriti o plaanju." Morgana je osetila da crveni od stida to je Kevin podsea na stara pravila. Stvarno sam bila van sveta. "Da ti pomognem da uzjae. Hoe li konj mirno stajati?" On se nasmeio. "Kad ne bi hteo, bio bi mi od vrlo male koristi na ovakvim usamljenikim putovanjima! Hajdemo - voleo bih da sutra stignemo do Kamelota." U gradu ugnedenom meu brdima nali su zanatliju da popravi Morganine cipele, i kupili su stari, bronzani bode; ovek koji im ga je prodao rekao je da od velike bitke nije bilo finijeg seiva. Kevin joj je kupio i pristojan ogrta, rekavi da onaj koji je nala na farmi nije dobar ni za konjsko ebe. Ali prilino su se zadrali, i kada su se ponovo nali na putu, ve je ozbiljno vejalo, i rano se smrailo. "Trebalo je da ostanemo u gradu", rekao je Kevin. "Mogao sam sviranjem na harfi da zaradim veeru i prenoite za oboje. Da sam sam, spavao bih pod nekom ivicom ili zidom, umotan u ogrta. Ali jedna gospa iz Avalona ne moe tako." "Zato misli da nikad nisam tako spavala?" upitala je Morgana. On se nasmejao. "Pa, da zna da mi izgleda kao da si u poslednje vreme esto tako spavala! Ali ma koliko pourivali konja, ne moemo veeras stii u Kamelot - moramo negde potraiti zaklon." Posle nekog vremena, kroz sve jau vejavicu, razabrali su obrise neke naputene zgrade. ak ni Morgana nije mogla da ue u nju bez saginjanja; najverovatnije je to bila tala, ali toliko dugo bez ivotinja da nije vie bilo ni zadaha, a krov od indre bio je uglavnom itav. Sapeli su konja i upuzali unutra. Kevin joj je pokretom naloio da rairi stari ogrta na prljavi pod, pa su se umotali i legli jedno kraj drugog. Ali bilo je toliko hladno da je na kraju, kad je uo kako Morgani cvokou zubi, Kevin zakljuio kako moraju uzeti oba ogrtaa za pokriva i lei tik jedno do drugog kako bi se ugrejali. "Ako ti se nee smuiti od blizine ovog mog izoblienog tela", dodao je, a ona je osetila u njegovom glasu bol i bes. "Od onoga to je na tebi izoblieno, Kevine, znam samo da tim slomljenim prstima stvara lepu muziku nego ja, pa ak i nego Talesin, sa zdravim akama", odgovorila je i privila se uz njega da se zgreje. Konano je osetila da bi mogla da zaspi, glave oslonjene o njegovo rame. itavog dana je hodala i bila je umorna; duboko je spavala, ali se probudila im se kroz pukotine u zidu probila prva svetlost. Bila je sva ukoena od leanja na podu, i kada se osvrnula po blatnjavim zidovima oko sebe osetila je uas. Ona, Morgana, svetenica iz Avalona, vojvotkinja od Kornvola, da lei ovako u tali, izgnana iz Avalona... hoe li se ikada vratiti? A bila je i na gorim mestima od ovog, u zamku eriot u vilinskoj zemlji, daleko od svakog

hrianstva i paganstva, van dveri ovoga sveta... ona koju je Igrena tako paljivo vaspitavala, ona, sestra Vrhovnog kralja, kolovana kod Gospe od Jezera, prihvaena od strane Boginje... sada je sve to odbacila. Ne, nije odbacila, bilo joj je oduzeto kad ju je Vivijen poslala na proglaenje kralja i kad je zanela dete sopstvenog brata. Igrena je mrtva, moja majka je umrla, i ne mogu se vie vratiti u Avalon, nikada u ovom svetu... beznadeno se rasplakala, priguujui jecaje ogrtaem. Kevinov glas bio je promukao i nean u polutami. "Plae za majkom, Morgana?" "Za majkom - i za Vivijen - a uglavnom najvie zbog sebe." Morgana nije bila sigurna je li to rekla naglas. Kevin ju je zagrlio, a ona mu je spustila glavu na grudi i plakala je i plakala sve dok joj suze nisu presuile. "Govorila si istinu, Morgana", rekao je on mnogo kasnije, jo joj gladei kosu, "ne gadi me se." "Kako bih mogla", odgovorila je, privijajui se uz njega, "kad si tako dobar prema meni?" "Ne misle sve ene tako", rekao je on. "ak i kada priem Beltanskim vatrama, desi se da ujem - jer ima sveta koji misli da neko ko je hrom mora biti i gluv i nem - ujem ih mnoge, ak i devojke koje pripadaju Boginji, kako apuu savetenici da ih postavi daleko od mene, kako ne bih mogao da ih vidim kada doe vreme da se udaljimo od vatri..." Morgana je naglo sela. "Da sam ja bila ta svetenica, oterala bih tu enu od vatri, jer se usudila da zahteva u kakvom obliku Bog treba da joj prie... ta si ti uinio, Kevine?" On je slegnuo ramenima. "Poto nisam hteo da kvarim obred niti da muim neku enu takvim izborom, udaljio sam se tako tiho da niko nije ni primetio. ak ni Bog ne moe da promeni ono to vide na meni i to o meni misle. Jo pre nego to su mi druidski zakoni zabranili da leem sa enama koje se daju za novac, nisam mogao da ih platim dovoljno da bi me prihvatile. Moda bi trebalo da postanem hrianski svetenik, jer oni, koliko ujem, ue svoje svetenike tajni ivota bez ene. Ili bi trebalo da alim to su pljakai koji su me obogaljili zaboravili i da me ukope, pa bi mi bilo svejedno. Izvini - ne bi trebalo da govorim o tome. Ali pitam se da li si pristala da legne kraj mene zato to si mislila da u ovom bogaljastom telu nema mukosti, pa nisi tako razmiljala o meni..." Morgana ga je sluala, uasnuta agonijom gorine u njegovim reima, ranama nanetim njegovoj mukosti. Znala je koliko ivota postoji u njegovim rukama, koliko je osetljiv kao muziar. ak i pre Boginje, moe li ena da gleda samo u izoblieno telo? Setila se kako se bacila Lanseletu u naruje, i setila se koliko joj je bio ranjen ponos, i znala je da se ta rana nikada nee sasvim zaceliti. Polako se sagnula i poljubila ga u usta, a zatim u oiljke na ruci. "Nikada ne sumnjaj u to, za mene si ti mukarac, i Boginja me je navela da ovo uinim." Ponovo je legla i okrenula se ka njemu. On ju je otro pogledao pod sve jaim svetlom. Na trenutak se trgla kad mu je ugledala lice zar misli da ga ona saaljeva? Ne; ona deli svest o njegovim patnjama, to je sasvim drugaije. Pogledala ga je pravo u oi... da, da mu lice nije toliko puno gorine, toliko izoblieno patnjom, bio bi lep; crte su mu pravilne, oi tamne i nene. Sudbina mu je slomila telo, ali ne i duh kukavica ne bi mogao da izdri zadatke kakve postavljaju druidi. Pod platom Boginje, kao to mi je svaka ena sestra, ker i majka, tako mi je svaki mukarac otac, ljubavnik i sin... Moj otac je umro pre nego to sam stigla da ga upamtim, a sina nisam videla otkako je prohodao... ali ovom mukarcu u pruiti ono to Boginja eli... Ponovo je poljubila aku prekrivenu oiljcima i stavila je sebi pod haljinu, pravo na grudi. Bio je neiskusan - to joj se uinilo udno za oveka njegovih godina. Ali kako bi i moglo biti drugaije? pomislila je. Ovo je prvi put da inim ovo po svojoj slobodnoj volji, i da taj dar bude primljen jednostavno, kao to je i ponuen. To je zacelilo neto u njoj. udno to joj je tako sa mukarcem koga jedva poznaje i prema kome osea samo ljubaznost. ak i tako neiskusan, bio je paljiv i nean sa njom, i osetila je kako u njoj izvire ogromna i neizreciva nenost.

"udno", rekao je on kasnije, tihim, zamiljenim glaom. "Znao sam da si svetenica i da si mudra, ali nekako nisam ni pomislio da si i lepa.," Promuklo se nasmejala. "Lepa? Ja?" Ali bila mu je zahvalna to je, makar i na trenutak, to pomislio. "Morgana, reci mi - gde si bila? Ne bih te ispitivao, ali ta god da je, teko ti lei na srcu." "Ne znam", izletelo joj je. Nije ni pomislila da e mu rei. "Van sveta, izgleda - pokuavala sam da stignem u Avalon - a nisam uspevala da uem, put mi je, izgleda, zatvoren. Dva puta sam ve bila... drugde. U drugoj zemlji, u zemlji snova i arolija - u zemlji gde vreme stoji i ne stoji, i nema nieg sem muzike..." Tu je zautala; hoe li harfista pomisliti da je poludela? Pogladio ju je prstom po ivici oka; prst mu je bio hladan, jer su zbacili pokrivae sa sebe; sada ju je paljivo uukao u ogrta. "I ja sam jednom bio tamo i uo sam njihovu muziku..." rekao je, dalekim, zamiljenim glasom, "i na tom mestu nisam bio ni izdaleka ovako ubogaljen, i njihove ene mi se nisu smejale... Jednog dana, moda, kada prestanem da se bojim ludila, ponovo u otii tamo... pokazali su mi skrivene puteve i rekli su da mogu da doem, zbog moje muzike..." Ponovo je zapao u dugo utanje. Ona se stresla i odvratila pogled. "Bolje da ustanemo. Ako nam se konj nije smrzao noas, danas emo stii u Kamelot." "A ako stignemo zajedno", tiho je dodao Kevin, "verovae da si dola sa mnom iz Avalona. Njih se ne tie gde si izbivala - ti si svetenica, i tvoja savest se ne tie nikoga ivog, ak ni njihovih biskupa, pa ak ni samog Talesina." Morgana je poelela da ima da odene pristojnu haljinu; stii e na Arturov dvor obuena kao prosjakinja. Pa, tu se nita nije moglo. Kevin ju je gledao dok je ureivala kosu, a onda je pruio ruke, pa mu je pomogla da ustane; ali ponovo je u njegovom pogledu primetila gorinu. Navikao je da podie oko sebe stotinu ograda gorine i gneva. Ipak, dok su izlazili kroz niska vrata, dodirnuo joj je ruku. "Nisam ti se zahvalio, Morgana..." Nasmeila se. "Oh, ako treba da se zahvaljuje, onda je to obostrano, prijatelju - ili ne bih smela tako da te zovem?" Prsti prekriveni oiljcima na trenutak su se stegli oko njenih... a onda je ugledala divlji plamen, i njegovo lice okrueno vatrom, izoblieno u vrisku, i oganj svuda oko njega... oganj... ukoila se i otrgla ruku, uasnuto zurei u njega. "Morgana!" uzviknuo je. "ta je bilo?" "Nita, nita - samo gr u nozi", slagala je i izbegla je da ga dodirne kada je pruio ruku ka njoj. Smrt! Smrt na lomai! ta je to znailo? ak ni najgori izdajnici ne umiru tom smru... ili sam videla samo ono to mu se desilo kao detetu? Ma koliko kratak, trenutak Vida ju je potresao, kao da je sama izgovorila re koja ga je oterala u takvu smrt. "Hodi", rekla je, gotovo grubo. "Idemo odavde." 15. Gvenvir nikada nije elela da se petlja sa Vidom; zar nije u Svetom Pismu reeno da nijedan ovek ne zna ta mu donosi dan? Pa ipak, tokom protekle godine, otkako su preselili dvor u Kamelot, jedva da je i pomislila na Morganu, a ovog jutra se probudila setivi se da ju je sanjala u snu ju je Morgana uzela za ruku, povela ju je ka Beltanskim vatrama i naloila joj da kraj njih legne sa Lanseletom. Kada se sasvim probudila, mogla je da se nasmeje glupom snu. Snove svakako alje avo, jer ona je uvek sanjala zle stvari, kakve ne bi smela ni da zamisli hrianska ena, a najee je sanjala Morganu. Pa, ona je otila sa naeg dvora, i ne moram vie da mislim na nju... ne, ne elim joj zlo, elim da se pokaje za svoje grehe i da nae mir u manstiru... ali negde daleko odavde. Sad, kad je Artur napustio paganstvo, Gvenvir je oseala da bi mogla da bude ak i srena, samo da nije tih snova u kojima je Morgana navodi na sramotne stvari. A sada ju je san progonio dok je sedela i vezla oltarske prekrivae za crkvu; toliko ju je progonio da joj se inilo greno da veze zlatni krst

mislei na Lanseleta. Spustila je vez i proaptala molitvu, ali misli su joj nastavile istim tokom. Artur, kad ga je zamolila na Boi, obeao je da e zabraniti Beltanske vatre u itavoj zemlji; smatrala je da bi to uinio i ranije, samo ga je Merlin spreavao. Svakome bi bilo teko, razmiljala je, da ne voli starca - bio je tako blag i dobar; da je samo hrianin, bio bi bolji od svakog svetenika. Ali Talesin je rekao da ne bi bilo lepo prema seljacima ako im se oduzme jednostavna vera u Boginju koja im uva polja i useve, i plodnost ivotinja i ena. Oni su ionako malo kada mogli da gree, ulagali su sve snage u oranje i etvu, kako bi imali dovoljno hrane da ne gladuju; nije se moglo oekivati da e se avo petljati sa takvim ljudima, ako avola uopte ima. Ali Gvenvir mu je odgovorila: "Verovatno mislite da oni ne gree kada prilaze Beltanskim vatrama i slede paganske obrede, leui sa onima sa kojima nisu u braku..." "Bog zna koliko je u njihovim ivotima malo radosti", mirno je odgovorio Talesin. "Zar je zaista tako loe to etiri puta u godini, pri smeni godinjih doba, mogu da se provesele i rade ono to im ini zadovoljstvo? Ne bih imao mnogo razloga da volim Boga koji bi to proglasio grenim. Da li ih ti smatra grenim, kraljice?" Smatrala ih je; tako bi morala da misli svaka hrianka - ii u polja, plesati naga i lei sa prvim mukarcem koji se pojavi... sramno, kvarno i greno. Talesin je uzdahnuo i odmahnuo glavom. "Pa ipak, kraljice moja, niko nije gospodar tue savesti. ak i ako misli da je to sramota i greh, zar zaista misli da zna ta je dobro za druge? ak ni mudraci ne znaju sve, a moda Bogovi imaju i druge svrhe sem onih koje mi, sa ovo malo mudrosti, moemo da uvidimo." "Ako umem da razlikujem dobro i zlo - a znam, jer nas svetenici ue tome, i Bog nas ui u Svetom Pismu - zar ne bi trebalo da se plaim kazne Boje ukoliko ne stvorim zakone koji e odvraati moj narod od greha?" upitala je Gvenvir. "Bog bi krivicu svalio na mene ukoliko dozvolim zle stvari koje mogu da spreim, i da sam ja kralj, ve bih ih odavno zabranila." "Pa, gospo, onda mogu rei samo da je srea za ovu zemju to ti nisi kralj. Kralj mora da titi svoje podanike od stranaca, od napadaa, i da vodi narod u bitke - kralj se mora prvi postaviti izmeu svoje zemlje i opasnosti, ba kao to seljak ustaje da brani svoja polja od pljakaa. Ali nije njegova dunost da odreuje ta srce sme da osea." Vatreno mu se usuprotivila. "Kralj je zatitnik svog naroda, a zato da im titi tela, ako pusti da im due padnu u ruke avolu? Sluajte, gospodaru Merline; ja sam kraljica, a majke iz ove zemje alju svoje keri da me slue i da se ue dvorskom ponaanju - razumete li? Pa, kakva bih ja kraljica bila kad bih putala da se keri drugih ena nedostojno ponaaju i zatrudne, ili - kao to je inila kraljica Morgoza, kako ujem - da putam svoje gospe u kraljev krevet, ukoliko poeli da se provodi sa njima? Majke mi poveravaju svoje keri, jer znaju da u ih tititi..." "To je drugo, poveravaju ti devojke suvie mlade da bi znale ta ele, prema kojima treba biti strog kao majka da bi valjano odrasle", rekao je Talesin. "Ali kralj vlada nad odraslim ljudima." "Bog nije rekao da treba da vlada jedan zakon za dvor, a drugi za prost narod! On eli da se svi pridravaju njegovih zapovesti - a ta bi bilo da nema zakona? ta mislite, ta bi bilo sa ovom zemljom kad bi moje gospe izlazile u polja i nedostojno se ponaale? Zato bi se takve stvari deavale ak i nadomak crkvenih zvona?" Talesin se nasmeio. "Sve mi se ini da, ak i da nema zakona koji to zabranjuje, ti ne bi izlazila u polja na Beltan, gospo moja. Primetio sam ve - nimalo ne voli da izlazi na otvoreno." "Ja sam vaspitana kao hrianka, savetuju me svetenici, i odluila sam da ne idem", otro mu je odvratila. "Ali, Gvenvir", rekao joj je vrlo blago, gledajui je bledoplavim oima usaenim u izborano lice, "razmisli malo. Pretpostavimo da se donese zakon protiv toga, a da ti po savesti osea da je to ipak ispravna stvar, prepustiti se Boginji, priznajui time da je ona iznad svih nas, iznad tela i due? Ako tvoja Boginja eli da tako ini, zar bi dopustila da te donoenje nekakvog zakona udalji od Beltanskih vatri? Razmisli, draga gospo: pre manje od dvesta godina - zar ti biskup Patricije nije priao o tome? - ovde, u Letnjoj zemlji, bilo je izriito zakonom zabranjeno potovati Hrista, jer bi se time rimskim bogovima oduzimalo njihovo drevno pravo. A bilo je hriana koji su radije umirali nego da uine takvu sitnicu, da zapale malo mirisa pred nekim

idolom - da, vidim da si ula tu priu. Hoe li dopustiti da tvoj Bog bude tiranin kao rimski imperatori?" "Ali Bog je stvaran, on postoji, a ti idoli su delo ljudskih ruku", odvratila je Gvenvir. "Ne ba, isto vai i za Devicu Mariju koju je Artur poneo u bitku; to je slika koja prua mir umu vernika. Meni je, kao druidu, strogo zabranjeno da posedujem sliku bilo kog Boga, jer sam, tokom mnogih ivota, nauio da mi nisu potrebne - mogu da mislim na Boga kao da se nalazi u meni. Ali oni koji se jednom raaju ne mogu tako, i zato im je potrebna Boginja u okruglom kamenju i jezercima, kao to je tvom prostom narodu potrebna slika Device Marije i krsta, koju neki vitezovi nose na titu, kako bi se znalo da su krianski vitezovi." Gvenvir je znala da u tom rasuivanju postoji neka greka, ali nije mogla da se raspravlja sa Merlinom; u svakom sluaju, on je ipak samo starac i paganin. Kada rodim Arturu sina - jednom mi je rekao da tada mogu da zatraim od njega sve to poelim; e, tada u ga zamoliti da zabrani Beltanske i etvene vatre. Setila se tog razgovora, mesecima kasnije, onog jutra kad je sanjala. Morgana bi joj svakako dala isti savet - da legne sa Lanseletom kraj vatri... Artur je rekao da joj nee postavljati nikakva pitanja ukoliko rodi dete, naprosto joj je dao dozvolu da uzme Lanseleta za ljubavnika... oseala je da joj lice gori dok se saginjala nad krstom; nije se oseala dostojna da ga dodiruje. Spustila je oltarski prekriva sa krila i umotala ga u komad grublje tkanine. Radie na njemu kad bude smirenija. Na ulazu u sobu zauo se Kajev neravnomeran korak. "Gospo moja", rekao je, "kralj me alje da pitam hoete li doi na vojno vebalite. eleo bi da vam neto pokae." Gvenvir je klimnula glavom svojim gospama. "Elena, Meleas, hodite sa mnom", rekla je. "Vi ostale, moete da poete ili da ostanete ovde i radite, kako elite." Jedna od ena, postarija i pomalo kratkovida, odluila je da ostane i nastavi sa predenjem; sve ostale, eljne izlaska na sunce, okupile su se iza Gvenvir. Preko noi je padao sneg, ali zima je ve jenjavala, i sada se sneg brzo topio na suncu. Kroz travu su se pomaljali mali pupoljci; kroz mesec dana sve e biti puno cvea. Kada je dola u Kamelot, njen otac, Leodegranc, poslao joj je svog najboljeg vrtlara, kako bi odluio koje e povre i zaini tu najbolje rasti. Ali vrh brega bio je naseljen davno pre dolaska Rimljana i na njemu je ve bilo mnogo bilja; Gvenvir mu je naloila da ih sve presadi u kuhinjsku batu, a kada su naili na mesto gde je raslo divlje cvee, Gvenvir je izmolila od Artura da joj tu ostavi mesta za travnjak, pa je vebalite sagraeno dalje niz padinu. Plaljivo je podigla pogled dok su prelazili preko travnjaka. Ovde je bilo tako otvoreno, tako blizu neba; Karleon se nalazio mnogo blie zemlji. Ovde, u Kamelotu, u kinim danima, bilo je kao da se nalaze na ostrvu usred magle - kao u Avalonu - ali u vedre i sunane dane, kao to je ovaj, leao je visok i otvoren, kao da nadgleda sve okolne zemlje, a kad se stane na sam vrh, moglo se gledati preko milja i milja bregova i uma... Oseala se kao da je preblizu nebesima; svakako nije u redu da ljudska bia, obini smrtnici, vide toliko daleko - ali Artur je rekao da, iako u zemlji vlada mir, kaljevski dvor mora biti teko pristupaan. Nije je doekao Artur, nego Lanselet. Postao je jo lepi, pomislila je. Sad, kad vie nije morao da nosi kratko podianu kosu zbog kacige, pustio ju je da izraste, i kovrdala mu se na ramenima. Nosio je i kratku bradu - to joj se dopadalo, mada ga je Artur zadirkivao zbog nje i tvrdio da je to znak tatine; Artur je i dalje nosio vojniki kratku kosu, i komornici su ga brijali svakog dana. "Gospo, kralj te oekuje", rekao je Lanselet i uhvatio je za ruku kako bi je otpratio do niza sedita koja je Artur izgradio kraj drvene ograde vebalita. Artur joj se naklonio, zahvalivi osmehom Lanseletu, dok ju je uzimao za ruku. "Evo, Gven, sedi kraj mene - pozvao sam te jer elim da ti pokaem neto naroito. Gledaj tamo..." Videla je grupu mlaih vitezova i nekolicinu deaka koji su sluili u kraljevoj kui kako glume bitku na vebalitu; podeljeni u dve grupe, borili su se opremljeni drvenim maevima i

velikim titovima. "Gledaj", rekao je Artur, "onaj visoki, u ofucanoj koulji boje afrana. Da li ti moda lii na nekoga?" Gvenvir je pogledala deaka, pratei njegove vete pokrete maem i titom - odvojio se od ostalih i napadao kao mahnit, prevrui ih; jednog momka je tako gadno udario po glavi da je ostao da lei onesveen, a drugi se zateturao od estokog udarca po titu. Deko je bio vrlo mlad - na ruilastom licu tek su mu se nazirali prvi tragovi brade, pa je i dalje izgledao kao anelak ali bio je visok gotovo dva metra, krupan i irokih ramena kao bik. "Bori se kao besan", rekla je Gvenvir, "ali ko je to? Kao da sam ga viala na dvoru..." "To je onaj momak koji je doao na dvor i nije hteo da kae kako se zove", rekao je Lanselet kraj njih, "pa si ga dala Kaju da pomae u kuhinji. Prozvali su ga 'Lepi', jer su mu ruke tako fine i bele. Kaj ga je vrlo grubo zavitlavao, pretei da e ih unititi meajui pomije i istei povre. Na Kaj ima vrlo gadan jezik." "Ali deko mu nikada nije uzvratio", dodao je Gaven sa druge strane. "Mogao bi da prelomi Kaja nadvoje golim rukama, ali kada su ga ostali momci podsticali da udari - jedom je Kaj napravio stvarno kvarnu alu o njegovom poreklu, rekao je da je sigurno nikogovi, sin ubretara, poto mu ti poslovi ba lee - Lepi mu je samo pogledao preko glave i rekao da ne bi bilo lepo udariti nekoga ko je postao bogalj sluei svog kralja." "To je Kaju palo tee nego da ga je pretukao", mrano je rekao Lanselet. "Kaj smatra da i nije ni za ta drugo do da se bavi pomijama i noenjem tanjira. Jednog dana, Arture, mora nai neki pohod za Kaja, makar da poe i traga za Pelinorovim zmajem." Elena i Meleas zakikotale su se iza njih. "Dobro, dobro, hou", rekao je Artur. "Kaj je suvie dobar i odan da bismo ga i mi zavitlavali. Znate da sam eleo da mu dam Karleon, ali on nije hteo da ga primi. Rekao je da mu je otac naloio da me svojim rukama slui sve dok bude iv, i da e radije doi ovamo, u Kamelot, da upravlja domainstvom. Ali taj deko - Lepi, Lanse, tako si rekao? Da li te podsea na nekoga, eno moja?" Zagledala se u deaka, koji je sada juriao na poslednjeg lana protivnike grupe, a dugaka, plava kosa vijoril mu je na vetru. Imao je visoko, iroko elo i veliki nos, a ruke, kojima je stezao oruje bile su glatke i bele... onda je pogledala kraj Artura i ugledala isti takav nos i plave oi, mada skrivene u masi rie kose, i rekla: "Pa, lii mi na Gavena", kao da ju je to zapanjilo. "Boe, pomozi nam, stvarno je tako", nasmejao se Lanselet. "Ja to uopte nisam primetio - a stalno ga gledam. Ja sam mu dao tu koulju, uopte nije imao nijednu itavu..." "A dao si mu i druge stvari", rekao je Gaven. "Kada sam ga upitao ima li sve to mu je potrebno, rekao mi je za tvoje darove. Plemenito od tebe to si pomogao deaku, Lanse." Artur ga je iznenaeno pogledao. "Znai li da je on od tvoje krvi, Gavene? Nisam znao da ima sina..." "Ne, kralju moj. To je moj... moj najmlai brat, Garet. Ali nije mi dozvolio da kaem." "Nisi ak ni meni rekao, roae?" prebacio mu je Artur. "Zar taji stvari pred svojim kraljem?" "Nije tako", pobunio se Gaven, sav pocrvenevi, pa je izgledalo kao da su mu kosa i krupno, iroko lice iste boje; Gvenvir se inilo udno da tako krupan i grub mukarac moe da pocrveni kao dete. "Nikada ne bih ni pomislio, kralju moj, ali deko me je molio da ne kaem nita - rekao je da sam ja stekao ugled jer sam ti roak, ali da ako on stekne ugled na dvoru i kod velikog Lanseleta - ba tako je rekao, Lanse, kod velikog Lanseleta - eli da to bude zbog njegovih dela, a ne zvog imena i porekla." "To je glupo", rekla je Gvenvir, ali Lanselet se nasmeio. "Ne - to je asno. esto sam alio to nisam imao hrabosti da tako uinim, umesto da me trpe to sam Banovo kopile, pa nisam morao ni za ta da se izborim sam - zato sam se tako estoko trudio da budem sjajan ratnik, kako niko ne bi rekao da nisam zasluio svoj poloaj..." Artur je neno poloio ruku Lanseletu na miicu. "Toga nikada ne treba da se plai, prijatelju", rekao je. "Svi znaju da si mi ti najbolji od svih vitezova i da si najblii mom presltolu. Gavene", obratio se riem vitezu, "ni tebe ne cenim zato to si mi roak i naslednik, nego zato to si odan i pouzdan, i to si mi desetinama puta spasavao ivot. Bilo je i takvih koji su mi govorili

kako ne bih smeo dopustiti da me titi prvi naslednik, jer ako takav dobro obavlja svoju dunost,o nikada nee doi do prestola, ali mnogo puta mi je bilo milo to imam tako odanog roaka da mi titi lea." Zagrlio je Gavena ok ramena. "Znai, to ti je brat, a ja nisam imao pojma." "Nisam znao ni ja kada je tek doao na dvor", rekao je Gaven. "Kad sam ga poslednji put video, na tvom krunisanju, bio je deai ne vii od mog maa, a sada - pa, vidi i sam. Ali jednom sam ga video u kuhinji i pomislio sam da je moda neko oevo kopile. Bog zna da ih je Lot imao mnogo - ali onda sam ga prepoznao, a on me je molio da ne otkrijem ko je, kako bi sam doao do slave." "Pa, godinu dana Kajeve obuke nainilo bi oveka od svake mamine maze", rekao je Lanselet, "a on je stvarno sve muki trpeo." "udi me da ga nisi prepoznao, Lanselete - umalo to te nije ubio na Arturovom venanju", vedro je rekao Gaven. "Zar si zaboravio kako si ga predao naoj majci i naredio joj da ga izlema kako bi nauio da ne tri pod konjska kopita..." "A ubrzo potom sam umalo slomio vrat - da, sada se seam", nasmejao se Lanselet. "Znai, to je taj mali mangup! Ali daleko je prevaziao ostale momke, trebalo bi da veba sa pravim orujem, uz vitezove. Meni se ini da bi ve sad bio meu najboljima. Doputa li mi, kralju moj?" "ini kako eli, prijatelju." Lanselet je otpasao ma. "Priuvaj mi ga, gospo", zamolio je Gvenvir. Preskoio je ogradu, uzeo jedan od drvenih maeva za vebu i potrao ka krupnom, riokosom deaku. "Prevelik si za tu decu, mome - hodi ovamo i oprobaj se sa nekim tvoje veliine!" Sa nekim tvoje veliine? - uasnuto je pomislila Gvenvir. Lanselet uopte nije bio krupan, bio je tek neto vii od nje, a mladi Lepi bio je vii od njega za itavu glavu! U prvi mah deko je oklevao pred kraljevim kapetanom konjice, ali Artur mu je uputio pokret ohrabrenja, i deakovo lice sinulo je od divlje radosti. Jurnuo je na Lanseleta, podigavi drveno oruje na udarac, i zapanjio se kad ga je spustio, a Lanselet nije bio tu; Lanselet ga je izbegao, okrenuo se i udario ga po ramenu. U poslednji as je povukao oruje, tako da je samo dodirnuo deaka, ali mu je pocepao koulju. Garet se brzo pribrao, doekao na vreme naredni Lanseletov udarac; na trenutak se Lanselet okliznuo na vlanoj travi i izgledalo je kao da e pasti, a onda je pokleknuo pred deakom. Lepi je odstupio. Lanselet je ustao i proderao se: "Idiote! Zamisli da sam ja moni saksonski ratnik!" Potom je snano udario deaka po leima, okrenuvi ma pljotimice, tako da je ovaj ispustio ma i odleteo preko pola vebalita; pao je i ostao da lei, oamuen. Lanselet je pourio da mu prie i sagne se nad njim, smeei se. "Nisam hteo da te povredim, mome, ali mora nauiti da se bolje uva." Pruio mu je ruku. "Hajde, osloni se o mene." "Poastvovali ste me, ser", rekao je deko, porumenevi, "a i koristilo mi je da osetim vau snagu." Lanselet ga je pljesnuo po ramenu. "Neka bi bilo da se uvek borimo rame uz rame, a ne kao neprijatelji, Lepi", rekao je i vratio se do kralja. Momak je podigao svoj ma i vratio se ostaloj mlaariji, koja se okupila i poela da ga zavitlava. "Pa, Lepi, umalo da pobedi kraljevog kapetana..." Artur se nasmeio dok je Lanselet ponovo preskakao ogradu. "To je bilo lepo obavljeno, Lanse. Bie od njega dobar vitez - kao to je njegov brat", dodao je, klimnuvi glavom Gavenu. "Roae, nemoj mu rei da znamo ko je - razlozi zbog kojih eli da krije svoje ime sasvim su asni. Ali reci mu da sam ga video i da u ga uiniti vitezom na Duhove, kada svaki molilac sme da izie pred mene, ako doe i zamoli me za ma kakav odgovara njegovom poloaju." Gaven je na to sav sinuo. Sada bi, pomislila je Gvenvir, svako ko ih je obojicu video znao da su roaci, jer osmesi su im bili isti. "Zahvaljujem ti, kralju moj. Neka bi ti sluio dobro kao ja." "To je teko mogue", rekao je Artur sa ljubavlju. "Imam ogromnu sreu sa svojim prijateljima i saputnicima." Gvenvir je pomislila kako Artur zaista izaziva ljubav i odanost kod svakoga - to je tajna

njegove vladavine, jer mada je vet u bitkama, nije veliki borac; vie puta je videla kako, u bitkama kojima su se zabavljali i odravali spremnost za borbu, Lanselet, pa ak i stari Pelinor, izbacuju Artura iz sedla ili ga rue na zemlju. Artur nikada nije bio ljut ni uvreen, nego je dobroudno govorio kako mu je milo to ima tako dobre borce da ga uvaju, i da je bolje to su mu prijatelji nego neprijatelji. Deaci su uskoro pokupili svoje oruje za vebu i otili. Gaven se udaljio da razgovara sa bratom, a Artur je poveo Gvenvir ka utvrenom zidu. Kamelot se nalazio na irokom i visokom bregu, sa vrhom ravnim i prostranim kao itav grad, i tu su, unutar zida, sagradili svoj zamak. Sada je Artur poveo Gvenvir na svoj omiljeni vidikovac, gde se moglo popeti na zid i gledati preko doline. Osetila je vrtoglavicu i pridrala se za zid. Odavde je mogla da vidi ostrvski dom svog detinjstva, zemlju kralja Leodegranca, a malo severnije videlo se ostrvo, nekako sklupano i nalik na usnulog zmaja. "Tvoj otac stari, a nema sinova", rekao je Artur. "Ko e vladati posle njega?" "Ne znam - verovatno bi voleo da ti odredi nekoga ko e biti moj namesnik", rekla je Gvenvir; jedna od njenih sestara je umrla na poroaju, u dalekom Velsu, a druga je umrla tokom opsade zamka. A oeva druga ena nije mu rodila ivog sina, pa je Gvenir bila jedini naslednik kraljevstva. Ali kako bi ona, ena, uspela da ga zadri pred onima koji su pohlepni za zemljom? Pogledala je ka oevom kraljevstvu. "Tvoj otac - Pendragon - da li je i on proglaen kraljem na Ostrvu zmaja?" "Tako mi je rekla Gospa od Jezera, i rekla je da je i on dao zavet da e uvek uvati staru veru i Avalon - kao i ja", mrano je odvratio Artur i ostao zagledan u Ostrvo zmaja. Upitala se kakve su mu paganske misli ispunile um. "Ali kada si se okrenuo jedinom istinskom Bogu, on ti je podario najveu pobedu, pa si odbio Saksonce zauvek od naih obala." "Glupo je tako govoriti", rekao je Artur. "Mislim da nijedna zemlja na moe biti bezbedna zauvek, nego samo dok Bog to eli..." "A Bog ti je dao sve ove zemlje, Arture, da bi vladao njima kao hrianski kralj. Ba kao kod proroka Ilije - biskup mi je to ispriao - kada je iziao sa Bojim svetenicima i susreo se sa svetenicima Baala, pa su prizivali svako svoga Boga, i Jedini Bog bio je najvei, a za Baala se pokazalo da je samo idol, pa im nije odgovorio. Da u Avalonu ima ikakve moi, zar bi ti Bog i Devica dali takvu pobedu?" "Moja vojska odbila je Saksonce, ali moe se desiti da budem kanjen zbog krivokletstva", rekao je Artur. Nije volela kad mu se na licu pojave bore tuge i uasa. Pola je malo ka jugu, napinjui vid - odavde se, ako se dobro pogleda, mogao videti sam vrh crkve Svetog Mihajla na Toru - crkva koja je sagraena zato to je sveti Mihajlo bio gospodar donjeg sveta, koji se borio da zadri paganske bogove u Paklu. No, ponekad bi se desilo da joj se zamagli pred oima, pa bi umesto crkve ugledala Tor krunisan prstenom od kamenja. Sestre u Glastonberiju rekle su joj da je nekada bilo tako, u davna i zla paganska vremena, ali svetenici su se potrudili da obore i odvuku kamenje iz prstena. Pretpostavljala je da ga ponekad jo vidi zato to je grena. Jednom je sanjala kako lei sa Lanseletom pod tim kamenjem, i da mu prua ono to u javi nikada nije... Lanselet. On je tako dobar, nikada nije traio od nje vie nego to jedna hrianka, uz to udata, moe da prui bez gubitka asti... ali zapisano je da je sam Hrist rekao: ko god pogleda enu sa eljom, ve je u srcu poinio preljubu... dakle, greila je sa Lanseletom, i tu se nije moglo nita, oboje su ve prokleti. Stresla se i otrgla pogled od Tora, jer inilo joj se da bi Artur mogao da joj proita misli. On je pomenuo Lanseletovo ime... "ta ti misli, Gven? Krajnje je vreme da se Lanselet oeni." Jedva je uspela da zadri smiren glas. "Onog dana kad zatrai da ga oeni, gospodaru i kralju, treba to i da uini." "Ali on to nee traiti", rekao je Artur. "Ne eli da me napusti. Pelinorova ker bila bi mu dobra ena, a ona ti je roaka - zar ne misli da bi to bilo pogodno? Lanselet nije bogat, Ban ima

suvie kopiladi da bi im dao vea imanja. Ovako bi bilo dobro za oboje." "Da, svakako si u pravu", rekla je Gvenvir. "Elena ga prati pogledom kao momci na vebalitu i jedva eka da joj uputi ljubaznu re ili makar pogled." Mada ju je srce bolelo, moda bi i bilo najbolje da se Lanselet oeni, jer suvie je dobar da bi ostao vezan za enu koja moe tako malo da mu prui; tada bi mogla da se iskupi za svoj greh vrstim obeanjem da vie nee greiti, to ne bi mogla kad bi Lanselet bio u blizini. "Pa, opet u razgovarati sa Lanseletom o tome. On kae da ne eli da se eni, ali naveu ga da razume kako to ne znai izgnanstvo sa mog dvora. Zar ne bi bilo dobro kad bi naa deca, jednog dana, imala Lanseletove sinove u pratnji?" "Daj Boe da taj dan doe", rekla je Gvenvir i prekrstila se. Zajedno su stajali na uzviici, gledajui ka Letnjoj zemlji koja je leala pod njima. "Eno jahaa na putu", rekao je Artur, gledajui na put koji je vodio ka zamku. "To je bard Kevin, dolazi iz Avalona. A barem ovog puta bio je dovoljno pametan da poe na put sa slugom." "Nije to sluga", rekla je Gvenvir, posmatrajui vitku priliku koja je jahala iza Kevina na istom konju. "To je ena. udim se - mislila sam da su druidi kao svetenici i da se dre dalje od ena." "Pa, to vai za neke od njih, mila, ali uo sam od Talesina da svi koji nemaju najvii in smeju da se ene, i da esto to i ine", rekao je on. "Moda je Kevin naao sebi enu, a moda samo putuje sa nekom koja je pola u istom pravcu. Poalji neku od svojih gospi da javi Talesinu ko dolazi, a jo jedna neka poe u kuhinje - ako veeras budemo imali muziku, valjalo bi da uz nju ide i gozba! Idemo polako da ga pozdravimo - harfista vet kao Kevin zasluuje da mu lino kralj poeli dobrodolicu." Kad su stigli do velike kapije, ova je ve bila otvorena, a doao je i Kaj da doeka velikog harfistu u Kamelotu. Kevin se naklonio pred kraljem, ali Gvenvir nije skidala pogled sa vitke, loe odevene prilike koja je jahala iza njega. Morgana se naklonila. "Evo, vratila sam se na tvoj dvor, brate." Artur je priao da je zagrli. "Dobro dola nazad, sestro - dugo je potrajalo", rekao je, priljubivi obraz uz njen. "Sada, kad vie nemamo majku, trebalo bi da se drimo zajedno. Ne naputaj me vie, sestro." "Nisam ni pomislila na to", rekla je ona tiho. Gvenvir je takoe prila da je zagrli, oseajui koliko je Morgana mrava i koata. "Izgleda kao da odavno putuje drumovima, sestro." "Istina - dolazim izdaleka", rekla je Morgana, a Gvenvir ju je drala za ruku dok su ulazili u zamak. "Gde si bila? Tako dugo te nije bilo - ve sam mislila da se nikada nee vratiti", rekla je Gvenvir. "I ja sam ve to pomislila", rekla je Morgana. No, Gvenvir je primetila da ipak nije odogovorila gde je bila. "Ono to si ostavila kod nas - harfa, haljine i sve to - sve je ostalo u Karleonu. Sutra u poslati glasnika po sve", rekla je Gvenvir, i uvela ju je u sobu u kojoj su spavale njene gospe. "Do tada, ako eli, pozajmiu ti haljinu - dugo si putovala, sestro, i izgleda kao da si spavala u tali. Jesu li te napali pljakai i oteli ti prtljag?" "Zaista sam imala lou sreu uz put", rekla je Morgana, "i ako mi poalje sluavku da se okupam i obuem se u isto, biu ti duboko zahvalna. Rado bih uzajmila i ealj, ukosnice i cipele." "Moja haljina bie ti predugaka", rekla je Gvenvir, "ali svakako e moi nekako da je upotrebi dok ne stigne tvoja odea. eljeve, velove i cipele rado u ti dati - ove tvoje izgledaju kao da si u njima ila do Lotije i nazad!" Dala je znak jednoj od sluavki. "Donesi moju crvenu haljinu, veo koji ide uz nju, cipele i pojas - sve odaberi tako da sestra mog gospodara bude obuena kako odgovara njenom poloaju. I poalji po sluavku za kupanje." Gadljivo je pogledala haljinu koju je Morgana ve skidala. "Ako to ne moe da se valjano opere i zakrpi, bolje je daj nekoj mlekarici!"

Kada se Morgana pojavila za kraljevim stolom, nosila je crvenu haljinu, koja je dobro pristajala uz njen ten; traili su da im peva, ali nije pristala, rekavi da je sad tu Kevin i da niko nee hteti da slua vrapca kako cvrkue kad imaju pred sobom slavuja. Sutradan je Kevin zatraio prijem kod kralja, i ostao je sa njim i Talesinom vie sati, pa su im ak i veeru posebno odneli; ali Gvenvir nikada nije saznala o emu su razgovarali - Artur joj je malo govorio o dravnim poslovima. Svako su se ljutili na njega to je odbacio zavet Avalonu, ali ranije ili kasnije morae to da prihvate - on je sada hrianski kralj. to se tie Gvenvir, nju su zaokupljale druge brige. Tog prolea na dvoru je zavladala groznica, i neke od njenih gospi takoe su se razbolele, tako da sve do posle Boia nije imala vremena da misli ni na ta drugo. Nikada ne bi ni pomislila da e joj biti drago to je Morgana uz nju, ali Morgana se dobro razumela u bilje i leenje, i smatrala je da ba zbog njene vetine niko u dvoru nije umro - ula je da je u okolini dosta sveta poumiralo, dodue uglavnom deca i starci. I njena mala polusestra Izota dobila je groznicu, ali kad joj je majka ula za to, nije dozvolila da devojka ostane na dvoru, nego su je vratili na ostrvo, a kasnije su uli da je umrla. alila je za njom - zavolela ju je i nadala se da e je udati za nekog od Arturovih saputnika kad malo poodraste. I Lanselet je dobio groznicu, a Artur je naredio da ga smesti u dvor i da ga neguju njene gospe. Dok je jo postojala opasnost da se i sama razboli, nije mu prilazila - nadala se da je moda opet trudna, ali ispalo je da nije; kao i obino, samo njene uzaludne nade i zavaravanja. Kada je poeo da se oporavlja, esto je odlazila da sedi kraj njega. Morgana je takoe dolazila i svirala na harfi, sve dok nije mogao da ustane iz postelje. Jednog dana, posmatrajui ih dok su priali o Avalonu, Gvenvir je primetila kako ga Morgana gleda. Pa ona ga jo voli! - pomislila je. Znala je da se Artur jo nada braku Morgane i Lanseleta, i gledala je, bolesna od ljubomore, kako Lanselet zaneseno slua Morgnaninu harfu. Glas joj je tako umilan; nije lepa, ali tako je mudra i uena - lepih ena je mnogo, Elena je lepa, i Meleas, i ker kralja Rojna, pa ak je i Morgoza lepa, ali zato bi Lenseletu stalo do toga? Primetila je i koliko je Morgana nena prema njemu dok ga pridie i poji ga svojim biljnim lekovima i napicima. Ona, Gvenvir, nikada nije umela sa bolesnicima, nije bila veta i sedela je kao glupaa dok je Morgana priala, smejala se i zabavljala ga. Mrailo se, i na kraju je Morgana rekla: "Vie ne vidim strune na harfi i promukla sam kao gavran - ne mogu vie da pevam. Sad treba da popije lekove, Lanselete, a onda u ti poslati slugu da te spremi za spavanje..." Lanselet je uz mraan osmeh primio pehar iz njene ruke. "Tvoji napici me osveavaju, roako, ali imaju grozan ukus..." "Popij to", nasmejala se Morgana. "Artur te je stavio meni pod komandu dogod bude bolestan..." "Da, a da sam odbio, sigurno bi me istukao i poslao u krevet bez veere, a dok pijem lekove kao dobar deko, dobiu poljubac i medenjak", rekao je Lanselet. Morgana se opet nasmejala. "Medenjak jo ne moe da dobije, ali ima fine kae. Ako popije itav pehar, dobie poljubac za laku no, a medenjake u ti ispei kad dovoljno ozdravi da ih jede." "Da, mama", rekao je Lanselet, mrtei nos. Gvenvir je bilo jasno da se Morgana uopte ne ali, jer kad je ispio pehar, sagnula se i blago ga poljubila u elo, a potom ga je uukala u pokrivae kao prava mati. "Eto, sad budi dobro dete i spavaj", rekla je, smejui se, ali Gvenvir je taj smeh zvuao gorko. Potom se udaljila. Gvenvir je ostala kraj Lanseletovog kreveta. "U pravu je, dragi moj, trebalo bi da spava." "Dosadilo mi je da Morgana uvek bude u pravu", odvratio je Lanselet. "Sedi jo malo sa mnom, ljubavi..." Retko se usuivao da joj se tako obraa, ali sela je na ivicu kreveta i pustila da je uhvati za ruku. Malo kasnije, privukao ju je nanie i poljubio je; leala je du ivice njegovog kreveta i

putala da je ljubi i dalje, ali posle nekog vremena on je umorno uzdahnuo i nije se pobunio kad je ustala. "Najdraa ljubavi moja, ne moemo vie ovako. Mora mi dozvoliti da napustim dvor." "ta? Da juri Pelinorovog omiljenog zmaja? Pa ta bi onda Pelinor radio u slobodno vreme? To je njegova omiljena divlja", alila se Gvenvir, ali srce ju je bolelo. On ju je uhvatio za obe ruke i opet je povukao da sedne. "Ne, ne ali se sa tim, Gven, i ti i ja znamo, a neka nam Bog pomogne, mislim da i Artur zna, da nikada nisam voleo nikoga sem tebe, jo od dana kad sam te ugledao u kui tvog oca. A ako treba da ostanem odan svom kralju i prijatelju, moram da napustim dvor kako te vie nikada ne bih video..." "Neu te spreavati, ako osea da mora da ide..." "Kao i kad sam ranije odlazio", zadihano je rekao on. "Kad god bih odjahao u rat, napola sam eznuo da padnem Saksoncima u ruke kako se vie ne bih vraao beznadenoj ljubavi - Boe, oprosti mi, ponekad sam mrzeo svog kralja, koga sam se zakleo da volim i sluim, i tada sam mislio kako nijedna ena ne bi smela da raskine prijateljstvo kakvo vlada izmeu nas, i zaklinjao sam se da vie neu misliti na tebe, osim kao na enu svog kralja. Ali sad vie nema ratova, sedim ovde dan za danom, gledam te kraj njega na prestolu i zamiljam te u njegovom krevetu, kao srenu i zadovoljnu enu..." "Zato misli da sam ita srenija i zadovoljnija od tebe?" upitala je drhtavim glasom. "Ti barem moe da odabere da ostane ili ode, ali ja sam predata Arturu u ruke, a da me nita nisu pitali. Ne mogu da se spakujem i odjaem kada mi stvari nisu po volji, nego moram da ostanem meu etiri zida i radim ono to se od mene oekuje... ako mora da ide, ne mogu traiti da ostane; a ako ostane, ne mogu ti rei da ode. Ti bar moe da odlui hoe li biti sreniji ako ode ili ako ostane!" "Zar misli da za mene ima sree, ostao ili otiao?" upitao je Lanselet, i na trenutak joj se uinilo da e zaplakati. No, brzo se savladao i nastavio. "Ljubavi, ta hoe da uradim? Boe sauvaj da te i dalje inim nesrenu. Ako odem, onda su tvoje dunosti jasne, da bude Arturu dobra ena, nita vie i nita manje. Ako ostanem... " nije nastavio. "Ako smatra da ti je dunost da ode", rekla je, "onda mora da ode." I suze su joj potekle niz lice, zamagljujui joj vid. Kad je ponovo progovorio, njegov glas bio je napet kao da je zadobio smrtnu ranu. "Gvenvir..." toliko retko joj se obraao punim imenom, uvek je koristio rei gospo ili kraljice moja, a u ali uvek bi rekao Gven. Kad je sad upotrebio puno ime, uinilo joj se da nikada nita lepe nije ula. "Gvenvir, zato plae?" Sada je morala da lae, i to dobro, jer nije mogla da mu kae istinu. "Zato to..." rei su je guile. "Zato to ne znam hou li preiveti ako ode." On je progutao knedlu i uhvatio je za obe ruke. "Pa onda... pa, ljubavi... ja nisam kralj, ali otac mi je dao malo imanje u Bretanji. Hoe li da ode sa dvora sa mnom? Ja... ne znam, moda bi tako bilo asnije nego da ostanem na dvoru i volim Arturovu enu..." Znai, voli me, pomislila je Gvenvir, eli me, to je najasniji nain... ali zahvatila ju je panika. Poi sama, tako daleko, ak i sa Lanseletom... a onda je pomislila ta e svi govoriti o njoj, kako e biti obeaena... On je leao, i dalje je drei za ruke. "Nikada ne bismo mogli da se vratimo, to zna - nikada. A verovatno e nas oboje ekskomunicirati - meni to ne bi mnogo znailo, ja nisam tako veliki hrianin. Ali, ti, moja Gvenvir..." Ona je brzo zaklonila lice velom i zaplakala, znajui kolika je kukavica. "Gvenvir", rekao je on. "Ne bih te navodio na greh..." "Ve smo zgreili, oboje", gorko je rekla. "A ako su svetenici u pravu, ve smo zbog toga prokleti", mrano je dodao Lanselet, "a ipak, od tebe sam dobio samo nekoliko poljubaca - dobili smo svo zlo i krivicu, a nimalo zadovoljstva za koje kau da ide uz greh. A nisam uopte siguran da verujem svetenicima - kakav bi to Bog bio da ide nou okolo kao neki straar i zaviruje okolo kao seoska alapaa kako bi video je li neko legao sa susedovom enom..."

"I Merlin je rekao neto slino", kazala je tiho Gvenvir. "A ponekad mi se ini da je bio u pravu, mada se esto pitam nije li me to avo naveo na iskuenje..." "Oh, ne govori mi o avolu", prekinuo ju je on i ponovo ju je povukao da legne kraj njega. "Ljubavi moja, otii u ako eli, ili u ostati, ali ne mogu da podnesem da te gledam tako nesrenu..." "Ne znam ni sama ta elim", jecala je ona, putajui da je grli. "Ve smo platili za svoj greh", promrmljao je Lanselet i osetila je njegove usne na svojima. Drhtei, prepustila se poljupcu, oseajui njegove ruke na svojim grudima. Ve se ponadala da mu ovog puta to nee biti dovoljno, ali u hodniku se zauo neki zvuk i Gvenvir se naglo uspravila, obuzeta panikom. Sedela je na ivici kreveta kad je u sobu uao Lanseletov titonoa. "Gospodaru", nakaljao se, "gospa Morgana mi je rekla da ste spremni za spavanje. Ako dozvoljavate, gospo..." Opet Morgana, prokleta bila! Lanselet se nasmejao i pustio Gvenvirinu ruku. "Da, i nimalo ne sumnjam da je gospa umorna. Obeava li da e doi i sutra da me poseti, kraljice moja?" Bila je i besna i zadovoljna to mu glas tako mirno zvui. Okrenula je lice od sveltosti svetiljke koju je nosio sluga; znala je da su joj i veo i haljina izguvani, a lice umazano od suza i kosa raupana. Kako izgleda - ta li e sluga misliti da su radili? Brzo je namestila veo preko lica i ustala. "Laku no, ser Lanselete. Kervale, dobro se staraj o najboljem prijatelju mog kralja." Potom je izila, oajniki se nadajui da e stii do svojih odaja pre nego to se ponovo rasplae. Oh, Boe, kako - kako se usuujem da se molim Bogu za priliku da dalje greim? Trebalo bi da se molim da me izbavi od iskuenja, a to ne mogu! 16. Dva dana pre veeri Beltana, bard Kevin ponovo je doao na Arturov dvor. Morgani je bilo drago da ga vidi; prolee je bilo dugo i zamorno. Lanselet se oporavio od groznice i otiao na sever, u Lotiju, i Morgana je pomislila da bi i ona trebalo da poe, kako bi videla sina; ali nije htela da putuje sa Lanseletom, a ni njemu se ne bi dopalo njeno drutvo. Mom sinu je dobro tamo gde je, pomislila je, posetiu ga neki drugi put. Gvenvir je bila utljiva i alosna; tokom godina Morganinog odsustva, kraljica je od vesele, detinjaste ene postala utljiva i zamiljena, pobonija nego to je razumno. Morgana je podozrevala da ezne za Lanseletom, a znajui Lanseleta, pomislila je, uz prisenak prezira, da on ne bi ni ostavio neku enu na miru niti bi je naveo da zaista poini greh. A Gvenvir mu je bila dobar par - niti bi htela da mu se poda, niti da ga zaboravi. Pitala se ta Artur misli o tome, ali nije imala hrabrosti da ga pita. Morgana je poelela Kevinu dobrodolicu na dvor, a za sebe je mislila kako nije nemogue da zajedno proslave Beltan - suneve plime su joj tekle u krvi, i ako ve ne moe da ima mukarca koga eli (a znala je da bi to bio jedino Lanselet), moda bi bilo najbolje da uzme ljubavnika koji bi uivao u njoj; bilo je prijatno biti eljena. A za razliku od Artura i Lanseleta, Kevin je sa njom otvoreno razgovarao o dravnikim poslovima. Da je ostala u Avalonu, pomislila je u trenutku gorkog aljenja, sada bi se ve savetovali sa njom o svim vanijim pitanjima. Pa, za to je svakako bilo prekasno; to je uinjeno, uinjeno je. Doekala je Kevina u velikoj sali i posluila ga hranom i vinom, posao koji joj je Gvenvir rado prepustila - Gvenvir je volela da slua Kevina kako svira na harfi, ali nije mogla da podnese da ga gleda. Tako ga je Morgana posluila, i razgovarali su o Avalonu. "Je li Vivijen dobro?" "Dobro je, i jo je reena da doe u Kamelot na Duhove", rekao je Kevin, "to je dobro, jer Artur mene nee da slua. Mada je obeao da nee zabraniti Beltanske vatre, barem ne ove godine." "Ne bi mu ni vredelo da ih zabranjuje", rekla je Morgana. "Ali ima on problema i mnogo blie kui. Iza onog prozora, tako blizu da se gotovo vidi iz zamka, lei Leodegrancovo kraljevstvo jesi li uo?" "Sluajni prolaznik rekao mi je da je on umro", odgovorio je Kevin, "i da nije ostavio sina iza

sebe. Njegova gospa, Alienor, umrla je na poroaju, nekoliko dana posle njegove smrti. U njihovoj zemlji groznica je bila okrutna." "Gvenvir nije htela da ode ni na sahranu", rekla je Morgana. "Nema za im da tuguje - otac je nije mnogo voleo. Artur e se posavetovati sa njom oko postavljanja namesnika - on kae da je kraljevstvo sad njeno, i ako budu imali dva sina, mlai e ga naslediti. Ali meni se ne ini verovatno da e Gvenvir roditi makar jednog sina." Kevin je polako klimao glavom. "Da, pobacila je dete pre planine Badon i bila je strano bolesna. Otada nisam uo ak ni glasine o novoj trudnoi", rekao je. "Koliko je Vrhovnoj kraljici sad godina?" "Najmanje dvadeset pet, ini mi se", odgovorila je Morgana, ali nije bila sigurna, jer predugo je obitavala u vilinskoj zemlji. "Prestara je za prvo dete", rekao je Kevin, "mada ne sumnjam u to da se, kao i sve jalove ene, usrdno moli za udo. ta to spreava kraljicu da zane?" "Ja nisam babica. Meni se ini dovoljno zdrava; uz to, odrala je kolena molei se, a bez uinka." "Pa, Bogovi ine po svojoj volji", rekao je Kevin, "ali svima e nam trebati njihova milost ukoliko Vrhovni kralj umre bez sina! A sada nema pretnji od Saksonaca spolja koje bi spreile suparnike kraljeve u Britaniji da se meusobno zarate i razdele zemlju. Nikada nisam verovao Lotu, ali on je mrtav, a Gaven je strano odan Arturu, pa se Lotije ne treba plaiti, osim ako Morgoza ne nae sebi ljubavnika sa ambicijama da postane Vrhovni kralj." "Lanselet je otiao tamo i trebalo bi da se brzo vrati", rekla je Morgana, a Kevin je nastavio. "I Vivijen e zbog neega ii u Lotiju, mada smo svi smatrali da je suvie stara za takvo putovanje." Znai, videe mog sina... Morgani je srce poskoilo u grudima, i osetila je neto nalik na bol, a grlo joj se steglo kao od suza. Kevin to, izgleda, nije primetio. "Nisam sreo Lanseleta uz put", rekao je on. "Oito je poao drugim putem, ili je svratio da pozdravi majku, ili je moda", lukavo se nasmeio, "zastao da odri Beltan. To bi usreilo svaku enu u Lotiji. Morgoza svakako ne bi dopustila da joj takav plen izmakne." "Ona je sestra moje majke", rekla je Morgana, "i mislim da je Lans suvie dobar hrianin za tako neto. Ima dovoljno hrabrosti da se suoi sa Saksoncima u boju, ali za takvu bitku nije dovoljno hrabar." Kevin je podigao obrve. "Oho, znai tako? Ne sumnjam da govori iz iskustva", rekao je, "ali utivosti radi, rei emo da zna preko Vida! Ali Morgoza bi rado videla Arturovog najboljeg viteza okaljanog skandalom - tako bi se Gaven naao blie prestolu. A ujem da dotinu gospu mukarci veoma cene - nije suvie stara, ali je i dalje lepa, a kosa joj je ria bez ijedne sede vlasi..." "Oh", otrovno je rekla Morgana, "na trnicama Lotije prodaje se kana iz Egipta." "A i vitka je, i kau da koristi magiju kako bi privukla mukarce", rekao je Kevin. "Ali to je samo ogovaranje. uo sam da dosta dobro vlada Lotijom. Zar je toliko ne voli, Morgana?" "Ni sluajno. Ona mi je roaka i bila je dobra prema meni", brzo je rekla Morgana, i ve je zaustila da doda: Usvojila je moje dete , jer tako bi posle mogla da pita je li uo neke vesti o Gvideonu... a onda se predomislila. ak ni Kevinu to nije mogla da prizna. "Ali ne volim to je moja roaka Morgoza izila na lo glas u Britaniji, kao obina kurva." "Nije ba tako strano", nasmejao se Kevin i spustio pehar sa vinom. "Ako gospa voli lepe mukarce, nije ni prva ni poslednja. A poto je sada udovica, niko nema prava da broji mukarce koji prolaze kroz njen krevet. Ali ne smem pustiti da me Vrhovni kralj eka. Poeli mi sreu, Morgana, jer moram da mu prenesem loe vesti, a zna kakva sudbina od davnina eka onog ko kralju donese neprijatne vesti!" "Artur nije takav", rekla je Morgana. "Ali ako nije tajna, kakve to loe vesti donosi?" "Zapravo nikakve, jer odavno je, i mnogo puta, reeno da Avalon nee pristati da Artur vlada kao hrianski kralj, ma kakvu veru lino potovao. Ne sme dozvoliti svetenicima da ukinu oboavanje Boginje, niti da dodirnu hrastove zasade. A ako to uini, treba da mu prenesem

poruku od Gospe: ruka koja mu je dala sveti ma druida moe ga okrenuti u njegovim rukama i posei ga." "To mu nee biti prijatno da uje", rekla je Morgana, "ali moda e ga podsetiti na dati zavet." "Da, a Vivijen moe da upotrebi i jo jedno oruje", rekao je Kevin, ali kad je Morgana upitala kakvo je to oruje, nije hteo da odgovori. Kada je otiao, Morgana je ostala da sedi i razmilja o predstojeoj noi. Za veerom e biti muzike, a kasnije - pa, Kevin je bio prijatan ljubavnik, nean i spreman da joj ugodi, a ionako joj je dosadilo da spava sama. I dalje je sedela u sali kada je doao Kaj da javi kako je stigao jo jedan jaha. "Tvoj roak, gospo Morgana. Hoe li da ga doeka i poslui vinom?" Morgana je pristala - zar se Lanselet tako brzo vratio? - ali pokazalo se da je doao Balan. U prvi mah ga je jedva prepoznala - bio je jo krupniji, toliko velik da je pomislila kako mora imati posebno velikog konja kako bi ovaj mogao da ga nosi. Ali on je nju smesta prepoznao. "Morgana! Budi pozdravljena, roako", rekao je i seo kraj nje, prihvativi ponueni pehar. Rekla mu je da Artur razgovara sa Kevinom i Merlinom, i da e ga videti za veerom, i zapitala je za novosti. "Jedina novost jeste to da je onaj zmaj ponovo primeen na severu", rekao je Balan, "i eto, to zaista nije Pelinorova izmiljotina - video sam mu tragove i razgovarao sam sa dvoje ljudi koji su ga zaista videli. Nisu lagali, nisu izmiljali prie kako bi zabavljali okolinu ili ispali vaniji nego to jesu; bili su uasnuti i uplaeni za sopstveni ivot. Rekli su da je zmaj iziao iz jezera i ugrabio njihovog slugu - pokazali su mi njegovu cipelu." "Kakvu cipelu, roae?" "Spala mu je dok ga je zmaj odvlaio, i nisam ni pomislio da dodirnem sluz kojom je bila prekrivena", rekao je Balan. "Zamoliu Artura da mi da nekoliko vitezova, pa da odjaemo i dokrajimo ga." "Mora pozvati i Lanseleta, ako se vrati", rekla je Morgana to je vedrije mogla. "Potrebno mu je malo vebe sa zmajevima. Mislim da Artur pokuava da ga oeni Pelinorovom keri." Balan ju je otro pogledao. "Ne zavidim devojci koja dobija za mua mog mlaeg brata", rekao je. "uo sam da je njegovo srce ve zauzeto - ili moa ne bi trebalo da govorim..." "Ne bi trebalo", rekla je Morgana. Balan je slegnuo ramenima. "Neka bude tako. Znai, Artur nema naroitog razloga da trai Lanseletu nevestu sa kojom bi iveo daleko od dvora", rekao je. "Nisam znao da si se vratila na dvor, roako. Dobro izgleda." "A kako je tvoj usvojeni brat?" "Balin je bio dobro kad sam ga poslednji put video", rekao je Balan, "mada i dalje ne voli Vivijen. Ipak, nemam razloga da verujem kako je kivan na nju zbog smrti nae majke. Besneo je i zaklinjao se na osvetu kad je umrla, ali morao bi zaista da bude lud ako i sada misli tako. U svakom sluaju, ako i misli, nije mi to pominjao kad je bio ovde na Duhove prole godine. To je Arturov najnoviji obiaj, moda nisi znala - kuda god lutali po Britaniji, svi njegovi stari saputnici moraju da se okupe ovde na Duhove i da veeraju za njegovim stolom. Tada prima i nove saputnike, proglaavajui ih vitezovima, i prima sve molioce, ma koliko niskog porekla bili..." "Da. ula sam za to", rekla je Morgana, osetivi drhtaj nelagodnosti. Kevin je pominjao Vivijen - rekla je u sebi da je samo brine pomisao da ena Gospinih godina dolazi ovamo kao obian molilac. Kao to je Balan rekao, ovek bi morao da bude potpuno lud da posle toliko vremena i dalje pomilja na osvetu. To vee je bilo muzike, Kevin je divno svirao i pevao; a jo kasnije, nou, Morgana se iskrala iz odaje u kojoj je spavala sa Gvenvirinim neudatim gospama, beumno kao duh - ili kao svetenica obuena u Avalonu - i otila u odaju u kojoj je spavao Kevin. Ostala je tamo do zore, sasvim zadovoljna, ali neto to je Kevin rekao - mada su imali da priaju i o drugim stvarima sem o Arturu - i dalje ju je uznemiravalo.

"Artur nee da me slua", rekao je Kevin. "Rekao mi je da u Engleskoj ive hriani, i da mada nee nikoga kanjavati to potuje druge Bogove, i dalje e podravati svetenike i crkvu, jer oni podravaju njega. I poslao je poruku Gospi od Avalona da, ako eli ma nazad, treba da doe i uzme ga." ak i kad se ponovo zavukla u svoj krevet, Morgana je leala potpuno budna. Re je bila o mau iz legende, koji je vezao uz Artura mnoge severnjake i pripadnike Plemena; a odanost Avalonu vezivala je tamnopute narode od pre vremena Rimljana. Sada se, izgleda, Artur sve vie udaljavao od tih saveznika. Trebalo bi da razgovara sa njim - ali ne, ni nju ne bi sluao; ona je samo ena i sestra - a izmeu njih je jo poivalo seanje na ono jutro posle proglaenja za kralja, pa nikada nije mogla sa njim da sasvim otvoreno razgovara. A nije iza sebe imala ugled Avalona; odbacila ga je sopstvenim rukama. Moda e ga Vivijen navesti da uvidi koliko je vano da odri zavet. Ali ma koliko to ponavljala u sebi, dugo je potrajalo dok je uspela da zatovri oi i zaspi. 17. ak i pre nego to je ustala iz kreveta, Gvenvir je oseala blistavu svetlost iza zavesa - Dolo je leto. A potom, Beltan. Vrhunac paganstva - bila je sigurna da e se mnoge sluge i slukinje iskrasti sa dvora veeras, kada se Beltanske vatre zapale na Ostrvu zmaja u ast njihove Boginje, kako bi tamo leali u poljima... A neke e se, svakako, vratiti kui sa oploenom matericom, sa detetom njihovog Boga... dok ja, hrianka, ne uspevam da rodim sina svom dragom gospodaru... Okrenula se u krevetu i zagledala se u Artura koji je jo spavao. Oh, da, on je bio njen dragi gospodar, i volela ga je. Primio ju je kao deo miraza, na nevieno; ali ipak ju je voleo, mazio, potovao - nije ona kriva to nije mogla da izvri prvu dunost svake kraljice i rodi mu sina koji e naslediti kraljevstvo. Lanselet - ne; zarekla se samoj sebi, kada je poslednji put otiao sa dvora, da vie nee misliti na njega. I dalje ga je bila eljna, u srcu i dui i telu, ali zarekla se da e biti odana i verna ena Arturu; Lanselet vie nee dobiti od nje ni one sitne igre i poigravanja od kojih je oboje obuzimala bolna elja za neim vie... to je bilo prizivanje greha, ako ne i sam greh. Beltan. Pa, moda bi, kao hrianka i kraljica na hrianskom dvoru, trebalo da danas priredi takve gozbe i zabave da svi na dvoru uivaju, a da pri tom ne naude svojoj dui. Znala je da je Artur razaslao poziv na velike viteke igre sa nagradama na Duhove - kao to je inio svake godine otkako je preselio dvor ovamo, u Kamelot; ali imao je dovoljno vitezova da se i danas odri neki turnir - ponudie srebrni pehar kao nagradu. A bie i svirke i plesa, dok e za ene spremiti ono to su ponekad inile iz zabave, ponudie svilenu traku onoj koja uspe da isprede najvie za jedan sat, ili da istka najvei komad platna - da, treba da bude tako nedunih zabava kako niko ne bi zaalio za zabranjenom igrom sa Ostrva zmaja. Sela je i poela da se oblai; mora da poe i razgovara sa Kajem. No, mada je bila zauzeta itavog jutra, pa je i Artur bio zadovoljan kad mu je ispriala ta je uradila, jer smatrao je da je to najbolji nain, pa je zajedno sa Kajem itavo pre podne raspravljao kakve nagrade da se dodele za najbolje rukovanje maem i za najvetije jahanje, da, a trebalo bi da bude i neka nagrada, moda ogrta, za najboljeg meu deacima - ipak je, duboko u srcu, oseala da je pritiska dodatna misao. Na ovaj dan drevni Bogovi zahtevaju da potujemo podnost, a ja, ja sam i dalje jalova. I tako, na sat pred podne, kada e se oglasiti trube da okupe ljude pred vebalitem da ponu sa takmienjem, Gvenvir je potraila Morganu, iako jo nije bila sasvim sigurna ta e joj rei. Morgana je preuzela na sebe sobu za bojenje ispredene vune, a takoe je bila zaduena za pivaru - znala je kako da sprei kvarenje piva, a i kako se pripremaju jai napici za lekove i miomirisi od cvetnih latica, lepi od onih koji se donose sa druge strane mora i skuplji su od zlata. U zamku je bilo ena koje su verovale da je to magijska vetina, ali Morgana je rekla da nije, nego je odmalena bila pouavana osobinama biljaka, semenja i cvea. Svaka ena mogla bi da

radi to isto, rekla je Morgana, samo ako ima spretne prste i dovoljno strpljenja. Gvenvir ju je nala u prazninoj haljini podvijenoj iznad kolena i sa krpom preko kose, kako njuka kacu sa pivom koje je poelo da se kvari. "Bacite to", rekla je. "Bilo je suvie ohlaeno i ukiselilo se. Sutra emo spremiti novu kacu - za danas ima dovoljno, ak i za kraljiinu gozbu, ma otkuda da joj je to palo na pamet." "Zar tebi nije do gozbe, sestro?" upitala je Gvenvir. Morgana se okrenula. "Pa i nije", rekla je, "ali udim se tebi, Gven - mislila sam da e na Beltan biti obuzeta pobonim postom i molitvama, makar da bi pokazala kako nisi od onih koji se vesele u ast Boginje useva i polja." Gvenvir je porumenela - nikada nije znala da li je Morgana zavitlava. "Moda je Bog naredio da se ljudi vesele u ast dolaska leta, a nema potrebe da se pominje Boginja... oh, ne znam ta da mislim - zar ti veruje da Boginja daje ivot usevima, poljima i matericama ovaca, koza i ena?" "Tako su me uili u Avalonu, Gven. Zato me to sad pita?" Morgana je skinula krpu kojom je bila zaklonila kosu, i Gvenvir je iznenada pomislila kako je ona, zapravo, lepa. Morgana je bila starija od Gvenvir - svakako je prela tridesetu; ali nije izgledala ni dana starija nego onda kada ju je Gvenvir prvi put videla... nikakvo udo da je svi smatraju za arobnicu! Nosila je fino tkanu haljinu od tamnoplave une, veoma jednostavnu, ali u kosu je uplela arene trake i privrstila ih je zlatnom iglom. U poreenju sa njom, Gvenvir se oseala naprosto kao kokoka, kao obina domaica, mada je bila Vrhovna krlajica itave Britanije, a Morgana samo paganska vojvotkinja. Morgan je znala tako mnogo, a ona je bila neznalica - umela je samo da se potpie i pomalo da srie molitvenik. Dok je Morgana bila veta u svim vrstama pismenosti, mogla je da ita i pie, i da, razumela se i u voenje domainstva - umela je da prede i tka i da lepo veze, i da boji vunu i priprema pia, a poznavala je i bilje i magiju. Gvenvir se na kraju ipak predala. "Sestro moja kau da je to ala, ali moda - moda je istina da zna... sve vrste arolija i ini za plodnost? Ja... ne mogu vie ovako da ivim, da svaka gospa na dvoru posmatra svaki moj zalogaj kako bi pogodila jesam li trudna, ili da paze koliko vrsto steem pojas! Morgana, ako zaista poznaje amajlije kao to kau da ih poznaje - sestro, preklinjem te - hoe li ih primeniti na mene?" Dirnuta i potresena, Morgana joj je poloila ruku na miicu. "U Avalonu, to je tano, kae se da takve stvari mogu da pomognu kada ena ne zanese kada bi trebalo - ali, Gvenvir..." Oklevala je, i Gvenvir je osetila kako crveni od stida. Morgana je konano nastavila. "Ja nisam Boginja. Moda je njena volja da ti i Artur nemate dece. Zar bi zaista pokuala da promeni volju Boju arolijama i inima?" Gvenvir je vatreno odgovorila. "ak i Hrist se molio u vrtu: 'Ako je to volja Tvoja, neka me ovaj pehar mimoie...'" "Ali Gven, takoe je rekao: 'Neka ne bude po mojoj volji, nego po Tvojoj'", podsetila ju je Morgana. "udim se da zna za to..." "Jedanaest godina sam provela u Igreninoj kui, Gvenvir, i sluala sam propovedi jednako kao i ti." "Ipak, ne vidim zato bi bila Boja volja da kraljevstvo opet bude zahvaeno haosom ukoliko Artur umre", rekla je Gvenvir i zaula sopstveni glas kako se podie, otar i ljutit. "Sve ove godine bila sam mu verna - da, znam da mi ne veruje, verovatno misli ono to misle sve ene na dvoru, da sam prevarila svog gospodara sa Lanseletom - ali nije tako, Morgana, kunem ti se da nije..." "Gvenvir, Gvenvir! Nisam ti ja ispovednik! Nisam te uopte optuila!" "Ali optuila bi me da si mogla, i mislim da si ljubomorna", odvratila je Gvenvir gnevno, a potom kriknula: "Oh, ne! Ne elim da se svaam sa tobom, Morgana, sestro moja - ne, dola sam da te molim za pomo..." Osetila je da je na ivici suza. "Nisam inila nita zlo, bila sam dobra i odana ena, odravala sam kuu svog gospodara i trudila se da dvor ostane astan, molila sam se za njega i trudila se da vrim volju Boju, ni u emu nisam greila, pa ipak... ipak... ma koliko odana i paljiva - nikada nisam uspela da izvrim svoju osnovnu dunost. Svaka ulina kurva,

svaka vojnika polegua moe da ide okolo isturajui ogroman stomak i svoju plodnost - a ja... ja nemam nita, nita..." poela je divlje da jeca, pokrivi lice rukama. Morganin glas zvuao je zbunjeno, ali i neno, i pruila je ruke da zagrli Gvenvir. "Ne plai, ne plai - Gvenvir, pogledaj me, zar si toliko oajna to nema dece?" Gvenvir se trudila da savlada pla. "Ni na ta drugo ne mislim, ni danju ni nou..." Morgana je progovorila posle dugog utanja. "Da, vidim da ti je teko." Izgledalo je kao da uje Gvenvirine misli: Da imam dete, ne bih mislila danju i nou na ljubav zbog koje mi je ast ugroena, jer sve moje misli bile bi posveene Arturovom sinu. "Rado bih ti pomogla, sestro - ali nisam voljna da se bavim amajlijama i magijom. U Avalonu su nas uili da su takve stvari potrebne prostom narodu, ali da se pametni ne petljaju u to, nego nose teret koji im poalju Bogovi." Dok je jo govorila, oseala se dvolinom; setila se jutra kada je izila u potragu za korenjem i biljem za napitak od koga bi pobacila Arturovo dete. To svakako nije bilo predavanje volji Boginje! Ali na kraju to ipak nije uinila... A onda se iznenada upitala: Ja, koja nisam elela dete i koja sam gotovo umrla raajui ga, ja imam dete; a Gvenvir, koja ezne za detetom danju i nou, ostala je prazne materice i praznih ruku. Je li to dobrota Bogova? "Gvenvir", rekla je, "hou da ima ovo na umu - amajlije esto deluju drugaije nego to oekuje. Zato veruje da Boginja kojoj ja sluim moe da ti poalje sina, kad Bog, koji bi trebalo da je vei od svih ostalih, ne moe to?" Zvualo je kao svetogre, i Gvenvir se zastidela same sebe. Zamislila se, a onda je odgovorila stegnutog grla. "Mislim da Bogu moda nije stalo do ena - svi njegovi svetenici su mukarci, a Sveto Pismo stalno ponavlja kako su ene grenice i zle - moda me zato ne uje. I zato elim da se obratim Boginji - jer Bog ne mari..." I tu je opet poela da plae. "Morgana", uzviknula je, "ako ne moe da mi pomogne, kunem se da u noas otii amcem na Ostrvo zmaja, podmitiu sluge da me odvezu, i kada se zapale vatre, preklinjau Boginju da mi podari dete... kunem se da u to uiniti, Morgana..." Ugledala je sebe na svetlu vatri, kako obilazi plamen, kako se udaljava u naruju nepoznatog i bezlinog mukarca, kako lei u njegovim rukama - od te pomisli itavo telo zabolelo ju je od sramnog zadovoljstva. Morgana ju je sluala sa narastajuim uasom. Nikada to ona nee uiniti, izgubie hrabrost u poslednjem trenutku... i ja sam se plaila, ak i ja, a oduvek sam znala da moje devianstvo pripada Boginji. A onda je ula oajanje u snahinom glasu i promenila miljenje. Moda bi ipak i mogla; a ako to uini, mrzee sebe itavog ivota. U sobi se ulo jedino Gvenvirino jecanje. Morgana je saekala da se malo smiri pre nego to je progovorila. "Sestro, uiniu za tebe to mogu. Artur moe da ti napravi dete, ne mora ii do Beltanskih vatri, niti traiti drugog mukarca. Nikada ne sme glasno rei da sam ti to rekla, obeaj mi, i ne postavljaj mi nikakva pitanja. Ali Artur ve ima jedno dete." Gvenvir je zurila u nju. "Rekao mi je da nema dece..." "Moe biti da ni ne zna. Ali lino sam videla dete. Odgajaju ga na Morgozinom dvoru." "Pa, znai da on ve ima sina, i ako mu ga ja ne rodim..." "Ne!" brzo ju je prekinula Morgana, a glas joj je bio grub. "Rekla sam ti - ne sme nikada govoriti o tome, to dete on nikada nee moi da prizna. Ako mu ne rodi sina, onda kraljevstvo prelazi na Gavena. Gvenvir, ne postavljaj mi vie pitanja, jer ne mogu ti rei vie od ovoga - ako nisi zaela, to nije Arturova krivica." "Nisam zainjala od prole etve - i ukupno svega tri puta za sve ove godine..." Gvenvir je progutala knedlu, briui suze velom. "Ako se ponudim Boginji - ona bi imala milosti prema meni..." Morgana je uzdahnula. "Moda je i tako. Ne sme ii na Ostrvo zmaja. Znam da moe da zane - moda e ti amajlija pomoi da iznese trudnou do kraja. Ali opet te upozoravam, Gvenvir: amajlije ne vre ono to mukarci i ene ele od njih, nego deluju po svojim zakonima,

a ti zakoni su udni kao proticanje vremena u vilinskoj zemlji. Ne pokuavaj da mene okrivi, Gvenvir, ako amajlija bude delovala drugaije nego to oekuje." "Ako mi bude pruila makar malu priliku da rodim dete svom gospodaru..." "Tako bi trebalo da bude", rekla je Morgana i okrenula se. Gvenvir je pola za njom kao dete za majkom. Kakva e to amajlija biti, i zato Morgana deluje tako udno i ozbiljno - kao da je ona sama Velika Boginja? No, pomislila je, duboko uzdahnuvi, treba da primi sve, samo ako e tako stei ono to najvie eli. Sat kasnije, kada su se oglasile trube i kad su i Morgana i Gvenvir ve sedele jedna do druge na ivici vebalita, Elena se nagnula ka njima. "Gledajte!" rekla je. "Ko to izjahuje uz Gavena?" "To je Lanselet", bez daha je rekla Gvenvir. "Vratio se kui." Bio je lepi nego ikada. Negde je stekao crveni oiljak na obrazu, koji bi trebalo da izgleda runo, ali davao mu je opaku lepotu divlje make. Jahao je kao da je srastao sa konjem, i Gvenvir je sluala Elenino brbljanje, ne ujui je, jer oi su joj bile uperene u njega. Gorka, gorka ironija. Zato ba sada, kad sam reila i zarekla se da vie ne mislim na njega nego na dunost prema mom kralju i gospodaru... Oko vrata, ispod zlatne ogrlice koju joj je Artur poklonio kad je prolo pet godina od kako su se venali, oseala je teinu Morganine amajlije, utkane u vreicu koju je nosila izmeu dojki. Nije znala, i nije elela da zna, ta je Morgana stavila unutra. Zato sada? Nadala sam se da e doi kui za Duhove, tada bih ve nosila Arturovo dete, i on me vie ne bi gledao, poto bi bilo jasno da sam reila da potujem svoj brak. No, i protiv svoje volje setila se Arturovih rei: Ako se desi da mi rodi dete, neu postavljati pitanja... razume li ta ti govorim? Gvenvir je isuvie dobro razumela. Lanseletov sin bio bi naslednik kraljevstva. Da li joj je ovo novo iskuenje ponueno zato to je ve pala u strani greh, prihvativi Morganine arolije, i to je divlje i nepromiljeno pretila, nadajui se da e ubediti Morganu da joj pomogne...? Nije ni vano, samo ako mogu da rodim sina svom kralju... ako me Bog prokune zbog toga, kakve veze ima? Prepala se sopstvenog svetogra, ali bilo je svetogre i pomisliti na odlazak do Beltanskih vatri... "Gledaj, Gaven je pao, ak ni on ne moe da se nosi sa Lanseletom na konju", vedro je govorila Elena. "A i Kaj! Kako je Lanselet mogao da obori hromog oveka?" "Ne budi vea budala nego to mora, Elena", rekla je Morgana. "ta misli, da bi Kaj bio zahvalan Lanseletu da ga je potedeo? Ako je Kaj reio da uestvuje na turniru, svakako je spreman da podnese povrede! Niko mu nije naredio da se takmii." Kao da je od trenutka kad se Lanselet pojavio bilo predodreeno ko e pobediti. Kad su ga videli, ostali saputnici su poeli da dobroudno gunaju. "Nema smisla da se uopte prijavljujemo kad je Lanselet ovde", rekao je Gaven, smejui se i grlei svog roaka. "Zar nisi mogao da doe dan ili dva kasnije, Lanse?" Lanselet se takoe smejao, rumen u licu. Primio je zlatni pehar i bacio ga uvis. "I tvoja majka me je molila da ostanem na njenom dvoru za Beltan. Nisam doao da bih te liio nagrade nagrade mi nisu potrebne. Gvenvir, gospo moja", uzviknuo je, "primi ovo nazad, i bolje mi daj tu traku koju nosi oko vrata. Pehar neka ode na oltar ili na kraljiin sto!" Dovedena u nepriliku, Gvenvir je prinela ruku grlu i traci na kojoj se nalazila Morganina amajlija. "Ovo ti ne mogu dati, prijatelju..." Nespretno je petljala oko rukava ukraenog vezom od sitnih bisera. "Uzmi ovo u znak priznanja mom zatitniku. to se tie nagrade - pa, dau nagrade svima vama..." pokazala je Gavena i Gareta, koji su prili iza Lanseleta. "Lepo izvedeno", rekao je Artur, ustajui, a Lanselet je primio vezenu svilu i poljubio je, pa ju je privrstio na kacigu. "Ali moj najbolji borac ipak mora da bude nagraen. Sedee sa nama za glavnim stolom, Lanselete, i priae nam ta ti se sve deavalo otkako si otiao sa dvora." Gvenvir se izvinila i povukla zajedno sa gospama, kako bi se spremile za gozbu. Elena i Meleas brbljale su o Lanseletovim vrlinama, o jahakoj vetini, o dostojanstvenom odbijanju

nagrade. Gvenvir je mislila samo na njegov pogled kada ju je zamolio za traku koju je nosila oko vrata. Podigla je pogled i susrela Morganin mrani, zagonetni osmeh. Ne mogu da se molim ak ni za smirenost. Izgubila sam pravo da se molim. Tokom prvog sata gozbe ila je unaokolo, proveravajui da li su svi gosti valjano smeteni i uslueni. Kad je sela na svoje mesto za glavnim stolom, svi su ve bili pijani, uglavnom, a napolju je bio mrak. Sluge su unele svetiljke i baklje, kaei ih po zidovima, a Artur se vedro oglasio. "Vidi, gospo moja, sad i mi imamo Beltanske vatre unutar etiri zida." Morgana je prila da sedne blizu Lanseleta. Gvenvir je oseala da joj lice gori od vreline i popijenog vina; okrenula se da ih ne gleda zajedno. Lanselet je iroko zevnuo. "Pa, zaista je Beltan - potpuno sam smetnuo s uma." "A Gvenvir je kazala da moramo imati sveanost kako niko ne bi doao u iskuenje da se iskrade i posveti drevnim obredima", rekao je Artur. "Ima vie naina da se odere vuk, ne mora ga isterivati da iskoi iz koe - da sam zabranio vatre, ispao bih tiranin..." "A i pokazao bi se neveran prema Avalonu, brate moj", tiho je dodala Morgana. "Ali ako moja gospa uspe da udesi tako svima bude prijatnije da sede za gozbom umesto da izlaze u polja i igraju oko vatri, onda smo mnogo jednostavnije postigli isti cilj!" Morgana je slegnula ramenima. Gvenvir se uinilo da je neto zabavlja. Jedva da je neto popila - moda je bila jedina potpuno trezna osoba za kraljevim stolom. "Putovao si u Lotiju, Lanselete - da li tamo odravaju obrede Beltana?" "Tako kae njihova kraljica", odgovorio je Lanselet, "ali koliko ja znam, moda se samo alila sa mnom - nisam video nita to bi pokazalo da gospa Morgoza nije najvea hrianka." Ali Gvenvir se uinilo da pri tome sa nelagodnou gleda Gavena. "Obrati panju, Gavene, nisam rekao nita protiv gospe od Lotije, nisam u svai sa tobom ni tvojima..." Odgovorilo mu je samo tiho hrkanje i Morganin smeh. "Gle, Gaven je zaspao sa glavom na stolu! I mene zanimaju vesti iz Lotije, Lanselete... mislim da niko ko je tamo odrastao ne moe lako da zaboravi Beltanske vatre. Suneve plime teku u krvi svakoga ko je odrastao na Avalonu, kao ja, ili kao kraljica Morgoza - zar ne, Lanselete? Arture, sea li se proglaenja kralja na Ostrvu zmaja? Koliko je godina prolo - devet, deset..." Artur kao da je bio nezadovoljan, ali odgovorio je sasvim mirno. "To je mnogo godina, sestro, a svet se menja sa svakim godinjim dobom. Mislim da je vreme takvih obreda prolo, osim moda za one koji ive od polja i useva i moraju da se obraaju Boginji za blagoslov - tako bi rekao Talesin, a ja mu ne bih protivureio. Ali mislim da drevni obredi nemaju mnogo veze sa nama koji obitavamo u zamkovima i gradovima i koji poznajemo Hristove rei." Podigao je svoj pehar, iskapio ga i progovorio pomalo pijanim glasom. "Bog e nam dati sve to elimo - sve to je pravo da imamo - bez potrebe da se obraamo starim Bogovima, zar ne, Lanse?" Gvenvir je osetila na sebi Lanseletov pogled pre nego to je odgovorio. "Ko od nas ima sve to je ikada poeleo, kralju moj? To nijedan kralj i nijedan Bog ne mogu da nam podare." "Ali ja elim da moji... moji podanici imaju sve to im treba", ponovio je. "A i moja kraljica, jer upriliila nam je Beltanske vatre ovde..." "Arture", blago je rekla Morgana, "ti si pijan." "Pa, to ne bih bio?" dobroudno je upitao Artur. "Na mojoj gozbi, kraj moje... moje vatre, pa zato sam se inae toliko borio sa Saksoncima? Sedite ovde, za mojim Okruglim stolom i uivajte u... u miru... u dobrom pivu i vinu, i u dobroj muzici - gde je bard Kevin? Zar neu moi da na svojoj gozbi sluam muziku?" Lanselet je poeo da se smeje. "On je svakako otiao da se klanja Boginji kraj vatri i da svira harfu tamo, na Ostrvu zmaja." "E, to je izdaja", zaplitao je jezikom Artur. "I jo jedan razlog da zabranim Beltanske vatre, kako bih imao muziku..." Morgan se vedro nasmejala. "Ne moe zapovedati tuoj savesti, brate moj. Kevin je druid i ima pravo da ponudi muziku svojim Bogovima, ukoliko tako poeli." Naslonila je bradu na dlanove, a Gvenvir se uinilo da lii na maku koja se oblizuje. "Ali mislim da je on ve odrao

Beltan na svoj nain - svakako se povukao u krevet, jer itavo ovde prisutno drutvo suvie je pijano da bi razlikovalo njegovu muziku od moje ili od Gavenovog hrkanja! ak i dok spava, on svira muziku iz Lotije", dodala je kad je tiinu prekinulo posebno glasno hrkanje, pa je dala znak jednom od komornika, koji je priao i nekako podigao Gavena na noge. Ovaj se nesigurno naklonio Arturu i isteturao se iz sale. Lanselet je podigao pehar i iskapio ga. "Mislim da je i meni bilo dovoljno muzike i gozbe jahao sam od pre zore, kako bih stigao na turnir, i uskoro u te zamoliti za dozvolu da se povuem u postelju, Arture." Gvenvir je shvatila koliko je pijan tek po tom usputnom Arture; inae je uvek pazio da se pred drugima obraa Arturu sa 'gospodaru' ili 'kralju moj', a 'roae' ili 'Arture' govorio je samo kad bi bili nasamo. No, kako je gozba odmakla, tek poneko je bio dovoljno trezan da to primeti - bilo je isto kao da su bili sami njih troje. Artur nije ak ni odgovorio Lanseletu; malo se skljokao u svojoj stolici, a oi su mu bile poluzatvorene. Pa, pomislila je, i sam je rekao - ovo je njegova gozba i njegovo ognjite, a ako ovek ne sme da se napije u sopstvenoj kui, zato bi onda proveo tolike godine u borbama za bezbednost doma? A ako je Artur veeras suvie pijan da bi je pozvao u svoju postelju... osetila je teinu trake oko vrata, koja je nosila amajliju, a amajlija ju je zapekla izmeu dojki. Beltan je; zar nije mogao da ostane trezan toga radi? Da mu je naloeno da doe na pagansku gozbu, to bi zapamtio, pomislila je, i obrazi su joj planuli od te nepriline pomisli. Mora da sam i ja pijana! Ljutito je pogledala Morganu, mirnu i treznu, kako se poigrava strunama harfe. Zato se Morgana tako smei? Lanselet se nagnuo ka njoj. "Mislim da je naem kralju i gospodaru dovoljno gozbe i vina, madam. Potraiu Arturovog komornika da ga smesti u krevet." Lanselet je ustao. Gvenvir je videla da je i on pijan, ali dobro je to podnosio, i samo se kretao neto paljivije nego obino. Kad je poela da obilazi goste kako bi im poelela laku no, osetila je da joj se vrti u glavi i da su joj koraci nesigurni. I dalje svesna Morganinog zagonetnog osmeha, opet je ula rei proklete arobnice: Ne pokuavaj mene da okrivi, Gvenvir, ako amajlija bude delovala drugaije nego to oekuje... Lanselet se probio izmeu gostiju koji su naputali salu. "Ne mogu da naem Arturovog glavnog slugu - neko u kuhinji je rekao da su svi otili na Ostrvo zmaja, do vatri... je li Gaven jo tu, ili Balan? Oni su jedini dovoljno krupni i snani da ponesu u krevet naeg kralja i gospodara..." "Gaven je suvie pijan da bi i sebe nosio", rekla je Gvenvir, "dok Balana nisam uopte videla. A ti sigurno ne moe da ga ponese, jer vii je i tei od tebe..." "Svejedno, pokuau", nasmejao se Lanselet i nagnuo se nad Artura. "Hodi, roae - Gvideone! Nema nikog ko bi te odneo u krevet - osloni se na mene. Hajde, ustani, budi dobar momak", rekao je, kao da se obraa detetu, i Artur je otvorio oi i nesigurno se podigao na noge. Ni Lanselet nije vrsto koraao, pomislila je Gvenvir dok je ila za njima, a i njeni koraci bili su nesigurni... mora da predstavljaju divan prizor, ako je iko od posluge dovoljno trezan da ih primeti: Vrhovni kralj i Vrhovna kraljica i kraljev kapetan konjice, teturaju se ka krevetu u Beltanskoj noi, suvie pijani da bi ih noge nosile... No, Artur se malo istreznio kad ga je Lanselet prevukao preko praga spavae sobe; priao je posudi sa vodom u uglu ispljuskao se po licu, a dosta je i popio. "Hvala ti, roae", rekao je, i dalje zapliui jezikom. "Moja gospa i ja imamo na mogo emu da ti budemo zahvalni, to je sigurno, i znam da nas oboje voli..." "Bog mi je svedok u tome", rekao je Lanselet, ali pogledao je Gvenvir sa neim nalik na oajanje. "Da poem i naem ti nekog slugu, roae?" "Ne, ostani tu na trenutak", rekao je Artur. "Hteo bih neto da ti kaem, a ako ne budem imao hrabrosti sada, pijan, trezan ti nikada neu rei. Gven, moe li da se snae bez svojih dama? Ne elim da ovo uje iko ko bi preneo dalje. Lanselete, hodi ovamo i sedi kraj mene." Seo je na ivicu kreveta i pruio ruku ka prijatelju. "I ti, mila - a sad me oboje sluajte. Gvenvir nema dece - a zar mislite da nisam video kako se vas dvoje gledate? Jednom sam o tome govorio Gven, ali ona je

tako estita i pobona da me nije posluala. Ali sada, na Beltan, kada sav ivot na zemlji kipti od plodnosti... kako to da vam kaem? Saksonci imaju staru izreku, prijatelj je onaj kome moe da pozajmi svoju najdrau enu i najdrai ma..." Gvenvir je oseala da joj lice gori; nije mogla da pogleda nijednog od njih. Artur je polako nastavio. "Tvoj sin, Lanse, bie naslednik mog kraljevstva, i to je mnogo bolje nego da ono pree na Lotove sinove...Oh, da, biskup Patricije nazvao bi to stranim grehom, svakako, kao da je njegov Bog matora alapaa koja se nou unja da vidi ko spava u ijem krevetu... mislim da je mnogo vei greh ne obezbediti naslednika za kraljevstvo. Tada bismo se nali u istom onakvom haosu kakav je pretio pre nego to je Uter doao na presto - prijatelju, roae moj - ta kae?" Gvenvir je videla kako Lanselet vlai usne jezikom, i osetila je da su i njoj usta suva. Konano je progovorio. "Ne znam ta da kaem, kralju moj - prijatelju - roae. Bog zna - nema druge ene na licu zemaljskom..." i tu mu se glas slomio; pogledao je Gvenvir, a njoj se uinilo da ne moe da podnese enju u njegovom pogledu. Na trenutak je pomislila da e se onesvestiti, pa je pruila ruku da se osloni o krevetski okvir. Jo sam pijana, pomislila je, sve ovo samo sanjam, nemogue da sam ga ula kako govori to to je upravo rekao... i osetila je uasan stid. inilo joj se da nee preiveti ako bude nastavio tako da govori o njoj. Lanselet ju je i dalje gledao u oi. "To treba da kae moja... moja gospa." Artur joj je pruio obe ruke. Svukao je izme i bogatu odedu koju je nosio na gozbi; samo u koulji, liio joj je na deaka za koga se udala pre toliko godina. "Hodi ovamo, Gven", rekao je i povukao je da mu sedne u krilo. "Zna koliko te volim - ti i Lans ste, mislim, dvoje ljudi koje volim najvie na svetu, osim..." progutao je knedlu i prekinuo, i Gvenvir se zaudila. Mislila sam samo na svoju ljubav, nisam ni pomislila na Artura. On me je uzeo na nevieno, neeljenu, a ukazao mi je ljubav i uinio me asnom kraljicom. A nikada nisam ni pomislila da, kao to ja volim Lanseleta, moda postoji ena koju Artur voli, a ne moe je imati... ili bar ne bez greha i izdaje. Pitam se da li mi se Morgana zato podsmeva, to zna za Arturovu tajnu ljubav... ili za njegove grehe... Artur je govorio dalje. "Mislim da nikada ne bih imao hrabrosti ovo da kaem, da nije Beltan... Stotinama godina su nai oevi inili ovakve stvari bez stida, pred licem naih Bogova i po njihovoj volji. A - sluaj me paljivo, najdraa - ako sam ovde sa tobom, Gvenvir moja, i ako se zane dete, onda se moe sasvim istinito zakleti da je dete zaeto u tvojoj branoj postelji, i niko od nas nikada nee zasigurno znati... draga moja, ljubavi, hoe li pristati na to?" Gvenvir nije mogla da die. Polako, polako, pruila je ruku i poloila je u Lanseletovu. Osetila je Arturov dodir u kosi kada se Lanselet nagnuo i poljubio je u usta. Godinama sam udata, a sad se plaim kao da sam devica , pomislila je, a onda se setila ta je Morgana rekla dok joj je stavljala amajliju oko vrata. Pazi ta trai, Gvenvir, jer Boginja bi ti to mogla dati... U onom trenutku pomislila je kako Morgana hoe da kae samo da, poto toliko eli dete, moe da umre na poroaju. Sada je znala da je u tim reima bilo mnogo vie znaenja, jer pokazalo se da moe da ima Lanseleta, bez ikakve krivice, po volji i sa dozvolom sopstvenog mua... Ovo sam, zapravo, elela; posle tolikih godina sigurno je da sam jalova, neu roditi dete, ali barem u njega imati... Otkopala je haljinu drhtavim rukama. inilo joj se da se itav svet sveo na ovo, na ovu savrenu svest o samoj sebi, o telu bolnom od elje, o gladi kakvu nikada nije ni pomislila da e osetiti. Lanseletova koa bila je tako meka - mislila je da su svi mukarci kao Artur, preplanuli i maljavi, ali Lanseletovo telo bilo je glatko kao u deteta. Ah, ali obojicu ih je volela, Artura utoliko vie to je bio toliko velikoduan da joj ovo prui... a sada su je obojica grlili. Sklopila je oi i prepustila se poljupcima, ne znajui koje su ije usne. Ali Lanseletova ruka gladila ju je po obrazu i polako se sputala niz vrat, ka traci sa amajlijom. "ta ti je ovo, Gven?" upitao je, sa usnama uz njene.

"Nita", rekla je, "nita. Neka glupost koju mi je dala Morgana." Brzo ju je strgla i bacila je u ugao, spustivi se ponovo u naruje svog mua i svog ljubavnika.

MerionCimerBredli, MAGLEAVALONA(III)
Prevela Zvezdana elmi Knjiga trea KRALJ-JELEN 1. U ovo doba godine, u Lotiji je izgledalo da sunce jedva ikada zalazi; kraljica Morgoza se probudila kada su kroz zavese prodrli prvi zraci, ali bilo je toliko rano da su galebovi tek poeli da se mekolje. No, ve je bilo dovoljno svetla kako bi razabrala maljavo, miiavo telo mladia koji je spavao kraj nje... a tu povlasticu je uivao veim delom zime. On je bio jedan od Lotovih vlastelina i bacao je enjive poglede na kraljicu jo i pre Lotove smrti. A tokom strane tame protekle zime, bilo bi previe zahtevati od nje da spava sama u ledenim kraljevskim odajama. Nije Lot bio tako dobar kralj, razmiljala je, kiljei zbog sve jae svetlo. No, vladao je dugo jo otkako je Uter Pendragon preuzeo presto, i narod se navikao na njega; bilo je sveta dobro zalog u srednje godine koji nije pamtio nikakvog drugog kralja. Ve je bio na prestolu, pomislila je, kad se mladi Lohlan rodio... a i ona je tada bila na prestolu. Ali ta pomisao bila je manje prijatna, i brzo ju je odbacila. Oca je trebalo da nasledi Gaven, ali on je jedva poseivao svoju rodnu zemlju posle Arturovog krunisanja, i narod ga nije poznavao. Ovde, u Lotiji, gde je vladao mir, Plemena su bila sasvim zadovoljna vladavinom jedne kraljice, a ukoliko im zatreba vojskovoa, imali su mladog Agravena. Od pradavnih vremena narodom su vladale kraljice, kao to je Boginja vladala ostalim Bogovima, i bili su zadovoljni takvim poretkom. Ali Gaven je ostao uz Artura... ak i poto je Lanselet doao na sever neto pre Beltana - rekao je da proverava postavljanje svetionka du obale kako se brodovi ne bi razbijali o stenje. Ali Morgoza je pre pomislila da je doao kako bi u Arturovo ime proverio ta se deava u Lotiji, i ima li onih koji su nezadovoljni vladavinom Vrhovnog kralja. Tada je ula za Igreninu smrt - pre toga, vesti nisu stigle u Lotiju. Ona i Igrena nisu bile bliske ni kada je Morgoza bila mlaa, jer uvek je zavidela starijoj sestri na lepoti, i nikad joj nije oprostila to je Vivijen nju odabrala za Utera Pendragona; ona bi bila bolja Vrhovna kraljica od te glupae, tako pokorne, pobone i pune ljubavi. A kad se sve kae i uini, i kad se pogase svetla, svi mukarci su isti, i nad svima je smeno lako vladati, jer su dovoljno glupi da zavise od onoga to ena moe da im da. Ona je dobro vladala iza Lotovog prestola; a vladala bi i bolje sa Uterom, jer se ne bi tako glupo spetljala sa svetenicima. No, kada je ula za Igreninu smrt, iskerno ju je oalila i poalila je to nije imala vremena da ode u Tintagel pre no to je ova umrla. Sada je imala tako malo prijateljica..,. Njene sluavke uglavnom je birao Lot, i to po lepoti i spremnosti da mu uskoe u krevet, a navie je cenio ene koje ne razmiljaju i ne priaju mnogo; ona mu je, rekao je jednom, bila sasvim dovoljna u tome. Savetovao se sa njom o svemu i cenio je njenu mudrost, a poto mu je rodila etiri sina, vratio se onome to je najvie voleo u krevetu - lepim enama bez mnogo pameti. Morgoza mu nikada nije gunala zbog toga i bilo joj je milo to je poteena daljih trudnoa. A ako bi poelela da se poigra sa nekom bebom, imala je uz sebe usvojenog Gvideona; Lotove ene uvek su bile trudne - Gvideon je imao sasvim dovoljno drugova kraljevske krvi! Lohlan se promekoljio kraj nje, promrmljao neto i sanjivo je zagrlio, i ona je za sada prestala da razmilja. Nedostajao joj je - dok je Lanselet bio na dvoru, poslala je Lohlana da spava meu ostalim mladiima. Mada, to se Lanseleta tie, mogla je zadrati Lohlana u krevetu, ili spavati sa psima! Pa, sad se opet vratio; Lot joj nikada nije prebacivao zbog takvih razonoda, ba kao ni ona njemu. No, kada je uzbuenje minulo i poto se Lohlan spustio stepenitem do zahoda napolju,

Morgoza je iznenada pomislila kako joj Lot nedostaje. On, dodue, u ovim aktivnostima nikada nije bio naroito dobar... bio je ve star kad se udala za njega. Ali kad bi to obavili, umeo je da razumno pria sa njom, i ustanovila je da joj nedostaju godine u kojima su se budili zajedno, leali u krevetu i priali o svemu to treba obaviti i o svemu to se deavalo u kraljevstvu, kao i u itavoj Britaniji. Kada se Lohlan vratio odozdo, sunce se ve podiglo i vazduh je bio pun galebova. ula je razne zvuke u prizemlju, a odnekud je dopirao miris sveeg hleba. Privukla ga je koliko da ga na brzinu poljubi. "Poi to pre, mili", rekla je. "Hou da ode pre nego to se pojavi Gvideon - on je sad ve veliki momak i poinje da primeuje stvari." Lohlan se nasmejao. "Taj momak sve primeuje jo od vremena kad ga je dadilja nosala okolo. Dok je Lanselet bio ovde, pratio je svaki njegov korak - ak i za vreme Beltana. Ali mislim da ne treba da se brine - on nije dovoljno odrastao da misli na to." "Nisam ba tako sigurna", odgovorila je Morgoza i pogladila ga po obrazu. Gvideon je navikao da nita ne uini dok nije siguran da ga nee ismejati kao premladog. Onako opsednut sobom, nije mogao da podnese da mu kau kako je suvie mali za neto - ak i kad su mu bile samo etiri godine, dobio je napad besa kad su mu zabranili da ide u potragu za ptijim gnezdima po liticama. I umalo je poginuo pokuavajui da u stopu prati starije deake. Setila se tog dogaaja, i drugih slinih, kad mu je govorila kako to i to vie nikada ne sme da radi, a on bi se uozbiljio, onako mali, i odgovarao: "Da, ali ja u to ipak uraditi, i ne moe me spreiti." Jedini odgovor koji je pomagao bio je: "Nee, inae u te lino istui." A zapravo nije ni bilo vano hoe li dobiti batine ili nee - samo je postajao jo tvrdoglaviji, dok stvarno ne bi postala spremna da ga prebije; a jednom, kada se strano iznervirala, uplaila se same sebe to je tako jako udarila bespomono dete. Nijedan njen sin, ak ni tvrdoglavi Garet, nije bio toliko nemogu. Gvideon je radio po svome, uvek, i kada je postao stariji morala je da pree na prefinjenije metode: "Ne sme, ili u rei tvojoj dadilji da ti skine pantalone i iiba te pred svima kao da si beba od etiri ili pet godina." To je pomagalo, neko vreme - jer mali Gvideon je veoma drao do svog dostojanstva. Ali sada je opet radio po svome i nije bilo naina da ga sprei u tome; bio bi potreban snaan mukarac da ga isprai onako kako zasluuje, a on je umeo da svakog ko bi mu naudio natera da zaali zbog toga, ranije ili kasnije. Pretpostavljala je da e postati ranjiviji kada pone da mari ta devojke misle o njemu. Bio je tamnoput, od vilinskog roda, kao i Morgana, ali sasvim pristao, ba kao Lanselet. A moda e se pokazati da je njegova nezainteresovanost za ene samo spoljanjost, kao kod Lanseleta. Razmiljala je malo o tome, oseajui ubod ponienja. Lanselet... najlepi mukarac koga je godinama videla, i jasno mu je stavila do znanja da ni kraljica nije van njegovog domaaja... ali Lanselet se pravio da ne razume i namerno ju je sve vreme zvao 'tetka' - neko bi po njegovom ponaanju pomislio da je ona zaista zala u godine, da je Vivijenina bliznakinja, a ne dovoljno mlada da joj bude ker! Dorukovala je u krevetu, razgovarajui sa slukinjama o onome to se tog dana mora obaviti. Dok se izleavala, zavaljena u jastuke - doneli su joj sveeg hleba, a u ovo doba godine bilo je puno maslaca - u sobu je uao Gvideon. "Dobro jutro, majko", rekao je. "Bio sam napolju i doneo sam ti svee jagode. A u kuhinji imaju pavlake. Ako hoe, otrau da ti donesem malo." Pogledala je jagode, jo oroene u drvenoj iniji. "Ba lepo od tebe, sine", rekla je i uspravila se u krevetu da ga vrsto zagrli. Dok je bio malo mlai, voleo je da se uvue meu pokrivae kraj nje, a ona ga je hranila hlebom i medom, i uukavala ga u krzna kao malo dete; nedostajao joj je dodir toplog deijeg tela, ali pretpostavljala je da je on to zauvek prerastao. On se ispravio i zagladio kosu - mrzeo je neurednost. Kao i Morgana, veoma je pazio na urednost. "Rano si izaao, mili", rekla je. "Zar samo zbog svoje stare, usvojene majke? Ne, ne elim pavlaku. Hoe li da se ugojim kao matora krmaa?" On je malo nakrenuo glavu, nalik na krhku pticu, i zamljeno pogledao Morgozu. "Svejedno",

rekao je. "Ti bi bila lepa i da si debela. Ima na ovom dvoru ena - Mara, na primer - nije nita krupnija od tebe, a svi drugi, i mukarci i ene, zovu je Debela Mara. Ali ti nekako ne izgleda toliko krupna, jer ko god te pogleda, vidi samo tvoju lepotu. Moe slobodno da jede pavlaku ako eli, majko." Kako detaljan odgovor za jedno dete! No, on polako postaje mukarac. Verovatno e biti nalik na Agravena, nee biti mnogo visok - uvek e se videti da potie od Drevnog Naroda. A, uostalom, u poreenju sa onim ogromnim Garetom uvek e izgledati kao dete, ak i kad mu bude dvadeset godina! Videlo se da se vrlo paljivo umio i oeljao; a videlo se i da je svee podian. "Kako lepo izgleda, mili", rekla je dok je deak paljivo birao najlepu jagodu iz inije. "Jesi li se sam oiao?" "Ne", rekao je on. "Naterao sam komornika da to uini; rekao sam mu da mi je dosadilo da izgledam kao kuni pas. Lot je uvek bio podian i glatko obrijan, ba kao i Lanselet dok je bio kod nas. Hou da izgledam kao ovek." "Ti uvek tako izgleda, mili", rekla je, zagledana u malu, smeu aku koja je drala jagodu. Bila je sva izgrebana od trnja i gruba, kao kod svakog ivahnog deaka, ali primetila je da je paljivo oribana, i da nokti nisu prljavi i izlomljeni, nego paljivo podseeni. "Ali zato si jutros obukao prazninu tuniku?" "Zar sam obukao prazninu?" upitao je sa nedunim izrazom lica. "Pa, izgleda da jesam. Zna..." zastao je, i znala je da, ma kakve razloge imao, a svakako je imao dobre, ona ih nikada nee saznati. On je konano mirno odgovorio. "Pokvasio sam moju svakidanju u rosi dok sam ti brao jagode, gospo." Potom je naglo nastavio. "Mislio sam da u mrzeti ser Lanseleta, majko. Garet je neprestano priao o njemu kao o boanstvu." Morgoza se setila da je Gvideonu, mada nije plakao pred njom, prepuklo srce kada je Garet otiao na jug, u dvor kralja Artura. Nedostajao je i Morgozi - Garet je bio jedina osoba na svetu koja je imala nekakav uticaj nad Gvideonom, i mogao je da ga utera u red sa svega par rei. Otkako je Garet otiao, Gvideon nije hteo nikoga da slua. "Mislio sam da e se pokazati kako je on uobraena budala", nastavio je Gvideon, "ali on to uopte nije. Ispriao mi je o svetionicima vie nego to je Lot ikada znao. I rekao je da, kada jo porastem, treba da doem na Arturov dvor i postanem vitez, ukoliko se pokaem kao dobar i astan ovek." Duboko usaene tamne oi zamljeno su svetlucale. "Sve ene su rekle da liim na njega - i pitale su, a ja sam bio ljut to nisam znao ta da im odgovorim. Majko", nagnuo se napred, otkrivi neobino ranjiv izraz lica, "reci mi istinu - je li Lanselet moj otac? Mislio sam da je to moda razlog to ga Garet toliko voli..." A ti nisi prvi koji postavlja sebi to pitanje, mili, pomislila je Morgoza, gladei deakovu meku kosu. Neobino detinjasto, njegovo lice ju je navelo da joj glas bude neniji nego ikada. "Ne, mali moj. Od svih ljudi u kraljevstvu, Lanselet sigurno nije tvoj otac - postarala sam se da to proverim. Onu godinu kada si ti zaet, Lanselet je proveo u Donjoj Britaniji, borei se uz svog oca, kralja Bana. I ja sam na to pomislila, ali ti lii na njega zato to je Lanselet sestri tvoje majke, isto kao to je i moj." Gvideon ju je sumnjiavo gledao, i Morgoza kao da je mogla da mu proita misli: rekla mu je upravo ono to bi odgovorila i da mu Lanselet jeste otac. "Moda u jednog dana otii u Avalon", rekao je Gvideon, "a ne na Arturov dvor. Da li moja prava majka sada boravi u Avalonu, pomajko?" "Ne znam." Morgoza se namrtila... taj njen usvojeni sin opet ju je naterao da govori sa njim kao da je odrastao; esto joj je to inio. Sinulo joj je da je, posle Lotove smrti, Gvideon jedini u njenoj kui sa kojim povremeno razgovara kao jedna odrasla osoba sa drugom. Oh, da, Lohlan je dovoljno odrastao u krevetu, nou, ali sa njim nije mogla da razgovara nita ozbiljnije nego kao sa pastirima i slukinjama! "Izii sada, Gvideone, mili, treba da se obuem..." "Zato bih iziao? upitao je on. "Dovoljno dobro znam kako izgleda, znam to jo od kako mi je bilo pet godina."

"Da, ali sada si stariji", rekla je, i opet ju je obuzelo oseanje bespomonosti. "Neprikladno je da ostane u sobi dok se oblaim." "Zar ti je toliko stalo do prikladnosti, pomajko?" upitao je, znaajno pogledavi udubljenje na jastuku gde je leao Lohlan. Morgoza je osetila da je obuzimaju osujeenost i gnev - umeo je da je uvue u takve rasprave kao da je odrastao, ili kao da je ak i druid! Otro je uzvratila. "Tebi ne moram da podnosim raune o onome to inim, Gvideone!" "Zar sam rekao da mora?" Pretvorio se u olienje povreene nevinosti. "Ali ako sam stariji, onda treba da nauim vie o enama nego to sam znao kad sam bio beba, zar ne? Hou da ostanem i da priam sa tobom." "No, pa ostani, kad ve hoe", rekla je, "ali okreni mi lea, jer neu da pilji u mene, ser Bezoni!" On se posluno okrenuo, ali kada je ustala i dala sluavki znak da joj donese haljinu, oglasio se: "Ne, obuci onu plavu haljinu, majko, onu to je tek sila sa razboja, i uzmi ogrta boje afrana." "Sad e mi jo i savetovati kako da se oblaim? ta se to deava?" "Volim da te vidim odevenu kao pravu gospu i kraljicu", ubedljivo je odgovorio. "I reci im da ti naprave onu visoku frizuru, sa zlatnom dijademom, hoe li, majko? Meni za ljubav?" "Eto, hoe da se udesim kao za sveanosti Dugodnevice, pa da sedim i eljam vunu u svojim najlepim haljinama - sve ene e mi se smejati, dete!" "Neka se smeju", uzvratio je Gvideon. "Zar se ne bi lepo obukla meni za ljubav? Ko zna ta se sve moe desiti danas? Moda e ti kasnije biti milo to si me posluala." Morgoza se nasmejala i predala se. "Oh, neka bude po tvome - ako hoe da se obuem kao da je praznik, neka bude tako... napraviemo svoj mali praznik! A sada mi se ini da e kuvari morati da spreme kolae sa medom za tu izmiljenu sveanost..." Ipak je on dete , pomislila je, i samo pokuava da mi izmami malo slatkia. Ali doneo mi je jagode, zar ne? "Pa, Gvideone, da naredimo da za veeru bude kolaa sa medom?" On se okrenuo. Morgoza nije stigla da se zakopa, i primetila je kako se njegov pogled za trenutak zadrao na njenim belim grudima. Znai, nije ba toliko dete. "Ja veoma volim kolae sa medom", rekao je, "ali moda bi trebalo spremiti i ribu." "Ako treba da imamo ribe", odgovorila mu je, "morae opet da se presvue i da ode da je sam upeca. Mukarci su svi zauzeti setvom." On joj je brzo odgovorio. "Zamoliu Lohlana da ode - njemu e to biti provod. A i potreban mu je, zar ne, majko, jer zadovoljna si njime, ini mi se." Glupost! pomislila je Morgoza. Neu valjda da crvenim pred deakom njegovih godina! "Ako hoe da poalje Lohlana u ribolov, uini tako, mili. Danas verovatno moemo i bez njega." Pomislila je da bi volela da zna ta Gvideon, zapravo, ima na umu, jer i sam se sveano obukao i zahtevao je da se i ona udesi i spremi dobru veeru. Pozvala je glavnu domaicu. "Gospodar Gvideon bi za veeru eleo kola sa medom. Postaraj se za to." "Dobie kola", odgovorila je domaica i neno pogledala deaka. "Kako je sladak, pravi mali aneo." Aneo! Nikad ne bih ni pomislila da ga tako nazovem, pomislila je Morgoza, ali nije nita rekla. Naredila je enama da joj naprave visoku frizuru. Verovatno nikada nee saznati ta je Gvideon naumio. Dan je polako odmicao, sasvim obian. Morgoza se ponekad pitala ima li Gvideon Vid, ali nikada to niim mije nagovestio, a kada ga je jednom otvoreno pitala, ponaao se kao da ne zna o emu je re. Ako ga i ima, pomislila je, barem jednom bi ga uhvatila kako se hvalie time. No, dobro. Iz ko zna kakvih detinjastih razloga, Gvideon je poeleo sveanost i ubedio ju je da pristane na to. Otkako nema Gareta, deak je verovatno veoma usamljen - imao je malo ega zajednikog sa ostalim Lotovim sinovima. A nije bio ni zaljubljen u oruje i viteke poslove kao Garet, nije imao ni Morganin dar za muziku, mada je imao lep glas, i ponekad je uzimao male gajde kakve sviraju pastiri i svirao neobine, alobne melodije. Ali to nije bila strast kao kod Morgane, koja bi, kad god bi mogla, po itav dan provela sa harfom, srena i zadovoljna.

Ipak, imao je brz i otar um. Lot je pre tri godine poslao po uenog svetenika iz Ione, i ovaj je iveo kod njih u uio deaka da ita; trebalo je da u uenju uestvuje i Garet, ali Gareta knjige nisu zanimale. Posluno se borio sa slovima i latinskim, ali kao ni Gaven - a bogami kao ni Morgoza - nije umeo da se usmeri na pisane znake niti na tajanstveni jezik onih starih Rimljana. Agraven je bio dovoljno brz - on je preuzeo da se bavi pisanijima i raunima za itavo imanje, jer imao je dara za brojeve; ali Gvideon je upijao svaku re. Za godinu dana umeo je da ita jednako dobro kao svetenik, a govorio je latinski kao da je sin nekog od drevnih imperatora, pa se tada Morgoza prvi put upitala ima li ipak neega u onome to govore stari druidi - da se svi raamo ponovo i ponovo, i u svakom ivotu uimo sve vie i vie. Svaki otac bi bio ponosan na takvog sina , pomislila je. A Arturu njegova kraljica jo nije rodila dete. Jednog dana - da, jednog dana u imati ta da kaem Arturu, a tada u drati u aci naeg kralja. Uivala je u toj pomisli. udila se to Morgana nikada nije iskoristila uticaj koji je mogla imati na Artura - mogla ga je naterati da joj ugovori brak sa najbogatijim od niih kraljeva, mogla je stei dragulje, mo... ali Morgani nije bilo stalo do takvih stvari, nego samo do njene harfe i do gluposti koje priaju druidi. Barem ona, Morgoza, moe bolje iskoristiti mo do koje je tako neoekivano dola. Sedela je u glavnoj dvorani, neobino fino odevena, eljala vunu od prolene strie i odluivala: Gvideonu je neophodan nov ogrta - on tako brzo raste da mu stari jedva dopire do kolena, a ove godine e svakako rasti jo vie. Treba li moda da mu da Agravenov stari ogrta, a da Agravenu napravi novi? Gvedon je doao, u svojoj prazninoj tunici boje afrana, i sa uivanjem poeo da njuka miris kolaa sa medom, punog zaina, koji je dopirao u odaju, ali nije ni pokuao da predloi da ga to pre nanu, to bi svakako uinio pre samo nekoliko meseci. U podne joj se obratio: "Majko, uzeu malo hleba i sira, pa idem da obiem ograde - Agraven mi je rekao da proverim da li su sve itave." "Ne u tim prazninim cipelama", rekla je Morgoza. "Naravno. Ii u bos", rekao je Gvideon, brzo otkopavajui obuu da je ostavi kraj ognjita; tuniku je podigao pod pojasom, pa mu je bila visoko iznad kolena, uzeo je tap i nestao, a Morgoza je ostala da se mrti za njim - uopte nije liilo na Gvideona da tako lako poslua, bez obzira na to ta je Agraven eleo! ta je danas sa tim deakom? Lohlan se vratio oko podneva sa lepom, krupniom ribom, toliko tekom da Morgoza nije mogla da je podigne; zadovoljno ju je pogledala - bie je dovoljno za sve koji sede za glavnim stolom, a ostae i hladnog ribljeg peenja za naredna tri dana. Oiena, zainjena biljem, leala je spremna za penicu kad se vratio Gvideon, opet ist i oeljan, i ponovo se obuo. Pogledao je ribu i nasmeio se. "Da, ovo e zaista liiti na sveanost", zadovoljno je rekao. "Jesi li obiao sve ograde, brate?" upitao je Agraven, koji je upravo stigao iz tala gde se starao o jednom bolesnom konju. "Jesam, i uglavnom su sve u dobrom stanju", rekao je Gvideon, "ali na samom vrhu severnog kraja, gde smo jesenas napasali ovce, postoji veliki otvor, gde je sve kamenje iz ograde popadalo. Mora uputiti ljude da to srede pre nego to ponovo poalje stoku na ispau u taj kraj, jer sve e se razbeati pre nego to stigne da vikne na njih." "Iao si sam ak tamo?" Morgana se namrtila na njega. "Ti nisi koza - mogao si da padne i slomi nogu u ponoru, a niko te ne bi naao danima! Koliko puta sam ti govorila - kada ide na severne litice, uvek povedi sa sobom i jednog pastira!" "Imao sam razloga da idem sam", odvratio je Gvideon sa onim tvrdoglavim izrazom lica, "i video sam ono to sam eleo da vidim." "ta ima tamo da se vidi zbog ega vredi rizikovati da se povredi i danima eka pomo?" ljutito je upitao Agraven. "Nikad jo nisam pao", rekao je Gvideon, "a kada se i to desi, samo u ja patiti. ta se tebe tie koliko rizikujem?" "Ja sam ti stariji brat i glava ove kue", rekao je Agraven, "i ima da me potuje, inae u te

prebiti!" "Moda bih ti pri tom razbio glavu, pa bi unutra ulo i malo pameti", odvratio je Gvideon. "injenica je da se sama od sebe nikada nee nai tamo unutra." "Ti, pokvareni mali..." "Ah, samo kai", povikao je Gvideon, "rugaj mi se zbog porekla, ti... ja ne znam ime svog oca, ali znam ko je tvoj otac, i ako mogu da biram, vie mi se dopada moj poloaj!" Agraven je zakoraio ka njemu, ali Morgoza je brzo ustala i zakolonila Gvideona. "Ne izazivaj deaka, Agravene." "Ako se uvek bude krio iza tvoje suknje, majko, zar je udno to ga ne mogu nauiti poslunosti?" pobunio se Agraven. "Tome bi mogao da me naui samo neko mnogo bolji od tebe", rekao je Gvideon, i Morgoza se trgla od gorine u njegovom glasu. "Mir, dete - ne govori tako sa svojim bratom", brzo je rekla, i Gvideon se povukao. "Izvini, Agravene - nisam smeo da budem tako nepristojan." Nasmeio se, onim ljupkim, krupnim oima pod dugakim trepavicama, slika i prilika poslunog deteta. Agraven je i dalje gunao. "Ja mislim samo na tvoje dobro, bezobraznie mali zar misli da hou da ti polomim kosti? I otkuda ti samo pomisao da se sam vere po liticama?" "Pa", rekao je Gvideon, "inae ti ne bi znao za rupu u ogradi, i moda bi poslao tamo na ispau ovce, ili ak i koze, i sve bi se razbeale. A ja nikada ne cepam odeu, zar ne, majko?" Morgoza je morala da se nasmeje, jer to je bilo tano - Gvideon je umeo da uva odeu. Ima takvih deaka. Garet bi obukao novu tuniku i za jedan sat ve bi bila izguvana, zamrljana i prljava; Gvideon se verao po severnim liticama u svojoj sveanoj odei, a izgledala je kao da je tog asa preuzeta od pralje. Gvideon je odmerio Agravena, koji je nosio radno odelo. "Ali ti ne moe takav sesti za sto sa majkom, koja je obukla svoje najlepe haljine. Idi i uzmi svoju lepu tuniku, brate. Zar e sesti da veera u tom odelu, kao seljak?" "Ne dam da mi zapoveda mali uobraenko", gunao je Agraven, ali se ipak uputio ka svojoj sobi, a Gvideon se nasmeio od nekog tajanstvenog zadovoljstva. "Agravenu je potrebna ena, majko", rekao je. "U prolee je naprasit kao bik, a osim toga, ti vie ne treba da mu tka i krpi odeu." Morgozi je to bilo smeno. "Svakako si u pravu, ali ne elim jo jednu kraljicu pod svojim krovom. Nijedna kua nije dovoljno velika da bi u njoj vladale dve ene." "Onda mu nai enu niskog porekla, i vrlo glupu", rekao je Gvideon, "pa e jedva ekati da joj ti nareuje ta da radi, jer e se bojati da e napraviti neku greku pred otmenim svetom. Nijalova ker sasvim bi odgovarala - veoma je lepa, a Nijalovi su bogati, mada ne previe, jer im je pre est godina, u onoj stranoj zimi, pocrkalo pola stoke. Donela bi dobar miraz, jer Nijal se plai da nee moi da je uda. Devojka je imala boginje kad joj je bilo est godina, i zato ne vidi dobro, a nije ba ni puno bistra. Ume sasvim lepo da tka i prede, ali nema vida ni pameti ni za ta bolje, pa joj nee smetati ako stalno bude bila trudna." "Vidi, vidi, ti si ve postao pravi provodadija", oprezno je rekla Morgoza. "Agraven bi trebalo da te postavi za svog savetnika, kad si tako pametan." Ali pomislila je da je deak u pravu. Trebalo bi da uskoro porazgovara sa Nijalom. "Sasvim bi mogao", ozbiljno je odgovorio Gvideon, "ali ja se ne bih toga primio, majko. Hteo sam da ti kaem, dok sam bio na liticama, video sam... ali evo lovca Donilka, on e ti rei." I zaista, krupni lovac je upravo ulazio u odaju, i duboko se naklonio pred Morgozom. "Gospo", rekao je, "na putu su jahai, i pribliavaju se velikoj kui - imaju nosiljku opremljenu nalik na barku sa Jezera, a sa njima je grbavac sa harfom, i sluge u odedi Avalona. Bie ovde za pola sata." Avalon! Morgoza je primetila Gvideonov potajni osmeh i znala je da se on spremao za ovo. Ali nikada nije ni pomenuo da ima Vid! Koje dete se ne bi hvallisalo time? Pomisao da je on to umeo da krije, da uiva utoliko vie to je njegova vetina samo njemu poznata, uinila joj se jeziva, toliko da se na trenutak trgla, gotovo u strahu od svog usvojenog sina. A znala je da je on

to primetio i da mu nije neprijatno. "Ba dobro", rekao je, "to imamo kola sa medom i ribu, i to smo svi odeveni sveano, pa moemo dostojno doekati goste iz Avalona, zar ne, majko?" "Da", rekla je Morgoza, zurei u svog usvojenog sina. "Stvarno, ba dobro, Gvideone." Dok je stajala u glavnom dvoritu kako bi doekala jahae, prisetila se dana kada su Vivijen i Talesin doli u daleki zamak Tintagel. Talesin je svakako odavno prestareo za takva putovanja, iako je jo u ivotu. ulo bi se da je umro. A Vivijen vie nije putovala u pantalonama i izmama kao mukarci, kako bi jahala punom brzinom. Gvideon je utke stajao kraj nje. U utoj tunici, i tek oeljan, veoma je liio na Lanseleta. "Ko su nam gosti, majko?" "Najverovatnije Gospa od Jezera", rekla je Morgoza, "i Merlin itave Britanije, Glasnik Bogova." "Priala si da je moja majka bila svetenica Avalona", rekao je Gvideon. "Ima li njihov dolazak neke veze sa mnom?" "Ma hajde, samo nemoj izigravati kao da ima stvari koje ne zna!" obrecnula se Morgoza, ali se brzo savladala. "Ne znam zato su doli, mili; ja nemam Vid. Ali to je sasvim mogue. Hou da ti posluuje vino, i da slua i ui, ali da nisi progovorio ni re dok te neto ne upitaju." Pomislila je da bi tako neto teko palo njenim pravim sinovima - Gaven, Gaheris i Garet bili su buni i radoznali, i bilo je teko nauiti ih dvorskom ponaanju. Njih trojica lie na velike, dobroudne pse, a Gvideon je vie nalik na maku, tih, brz, probirljiv i oprezan. I Morgana je kao dete bila takva... Vivijen je pogreila to je odbacila Morganu, sve i ako je bila ljuta na nju to je zatrudnela... i zato joj je to bilo vano? I ona je raala decu, ukluujui i onog prokletog Lanseleta, koji je doveo Arturovo kraljevstvo u takav haos da smo ak i mi uli koliko ga kraljica voli. Utom se upitala zato stalno misli kako Vivijen nije elela da Morgana rodi to dete. Morgana jeste u svai sa Avalonom, ali moda je to Morganino delo, a ne Gospino. Zadubila se u misli, i Gvideon je morao da joj dodirne ruku i poluglasno je podseti. "Tvoji gosti, majko." Morgoza se duboko naklonila pred Vivijen, koja je izgledala kao da se smanjila. Ranije je izgledalo da uopte ne stari, ali sada je delovala izmodeno, bila je izborana, a oi su joj duboko upale. Ali i dalje se onako ljupko smeila, a glas joj je bio dubok i milozvuan kao i ranije. "Ah, milo mi je to te vidim, sestrice", rekla je, privukavi Morgozu u zagrljaj. "Koliko je vremena prolo? Ne volim da pomiljam na protekle godine! Kako si mladolika, Morgoza! Tako lepi zubi, a kosa ti je blistava kao i uvek. Upoznala si harfistu Kevina na Arturovom venanju, pre nego to je postao Merlin itave Britanije." Izgledalo je da je i Kevin ostario, jer bio je pogrbljen i vornovat, nalik na drevno hrastovo drvo; to je sasvim prikladno, pomislila je, za nekoga ko toliko dri do hrastova; osetila je kako joj se usne izvijaju u blagi osmeh sitne pakosti. "Dobro nam doli, majstore hartfisto - trebalo je da kaem gospodaru Merline. Kako je asni Talesin? Je li jo u svetu ivih?" "iv je", rekla je Vivijen poto je jo jedna ena izila iz nosiljke. "Ali sada je star i osetljiv, i vie ne moe da poe na ovakav put." Potom je nastavila: "Ovo je Talesinova ker, dete hrastovih gajeva - Ninijan. Ona ti doe polusestra, Morgoza." Morgoza se malo zbunila kad je mlada ena prila da je zagrli, progovorivi umilnim glasom: "Radujem se to sam upoznala sestru." Ninijan je tako mlada! Imala je lepu, crvenkasto-zlatnu kosu i plave oi pod dugakim, svilastim trepavicama. Vivijen je nastavila: "Ninijan putuje sa mnom, sad kad sam stara. Ona je jedina sem mene koja obitava na Avalonu, a da je od stare kraljevske krvi." Ninijan je bila odevena kao svetenica; kosa joj je bila oeljana preko ela, ali plavi polumesec, oznaka svetenice, svee obojen, jasno se video. Govorila je kontrolisanim glasom svetenice, punim moi; ali delovala je mlada i bespomona dok je stajala kraj Vivijen. Morgoza je pokuala da se priseti da je domaica i da su joj ovo gosti; oseala se kao mala

sudopera pred ovom svetenicom i druidom. A onda se ljutito prisetila da su obe ove ene njene polusestre, a to se Merlina tie, pa on je samo grbavac! "Budite dobrodoli u Lotiju i u moj dom. Ovo je moj sin Agraven, koji vlada ovde dok je Gaven na Arturovom dvoru. A ovo je moj usvojeni sin, Gvideon." Deak se ljupko naklonio otmenim gostima, ali pozdravio ih je samo utivim mrmljanjem. "Lep momak, i poodrastao", rekao je Kevin. "Znai, to je Morganin sin?" Morgoza je podigla obrve. "Vredi li ita poricati nekome ko poseduje Vid, gospodaru?" "Morgana mi je to rekla, kad je ula da sam se zaputio na sever, u Lotiju", rekao je Kevin, i licem mu je preletela senka. "Znai, Morgana sada obitava u Avalonu?" upitala je Morgoza, a Kevin je odmahnuo glavom. Morgoza je primetila da se i Vivijen uzmemirila. "Morgana je na Arturovom dvoru", rekao je Kevin. "Ima posla u spoljanjem svetu", dodala je Vivijen, steui usne. "Ali vratie se u Avalon kada doe vreme. Tamo je eka poloaj koji mora preuzeti." "Govorite li o mojoj majci, Gospo?" tiho je upitao Gvideon. Vivijen je pogledala pravo u njega i odjednom je delovala visoko i dostojanstveno - stara vetina svetenica, pomislila je Morgoza, ali Gvideon to jo nije video. A kada je Gospa progovorila, glas joj je ispunio itavo dvorite. "Zato me pita, dete, kada sasvim dobro zna odgovor? Ne zbijaj ale sa Vidom. Poznajem te bolje nego to sluti, a na ovom svetu jo ima stvari za koje ne zna!" Gvideon je ustuknuo, otvorenih usta, i odjednom je opet postao samo dete. Morgoza je podigla obrve; znai, i dalje postoji neto ega se on moe uplaiti! Barem jednom nije pokuao da se izvue ili prui objanjenje na svoj lukavi nain. Ponovo se vratila u svoju ulogu. "Izvolite unutra", rekla je. "Sve je pripremljeno da vas doekamo, sestre moje i gospodaru Merline." Kad je ugledala crveni stoljnjak na glavnom stolu, ae i fine tanjire postavljene po njenom nalogu, pomislia je, ak i ovde, na kraju sveta, na dvor nije svinjac! Povela je Vivijen ka svom seditu, a Kevina je smestila do nje. Dok se Ninijan uspinjala na podijum, malo se saplela, i Gvideon se smesta stvorio kraj nje, spreman da prui ruku i izgovori par utivih rei. Vidi, vidi, na Gvideon je konano poeo da primeuje lepe ene. Ili je to samo lepo vaspitanje i elja da se iskupi poto ga je Vivijen izgrdila? Bila je potpuno svesna da odgovor nikada nee saznati. Riba je bila savreno spravljena, lako se odvajala od kostiju, a kolaa sa medom bilo je toliko da e svi ukuani dobiti po malo; Morgoza je poslala po dodatno burence piva, kako bi i za manjim stolovima svi dobili po pie. Bilo je puno svee ispeenog hleba, mleka, maslaca, kao i ovijeg sira. Vivijen je jedva jela, kao i uvek, ali hvalila je hranu. "Doekala si nas zaista kraljevski. Ni u Kamelotu me ne bi bolje ugostili. Nisam oekivala ovakvu dobrodolicu, jer stigli smo bez najave", rekla je. "Jeste li bili u Kamelotu? Jesi li videla moje sinove?" upitala je Morgoza, ali Vivijen je odmahnula glavom i namrtila se. "Ne, jo ne. Mada u se uputiti tamo na dan koji Artur naziva Duhovi, po ugledu na svetenike", odvratila je, a Morgozi se zbog neega uinilo da joj se lea jee; ali zbog gostiju nije imala vremena da razmisli o tome. "Video sam vae sinove na dvoru, gospo", rekao je Kevin. "Gaven je zadobio malu ranu na planini Badon, ali lepo se zacelila i oiljak je sakriven bradom... poeo je da nosi kratku bradu po ugledu na Saksonce, ne zato to eli da lii na njih, nego da ne bi morao da se brije svakog dana i time ozleuje oiljak. Moda e na taj nain uvesti na dvor novu modu! Gaherisa nisam video on je na jugu, obezbeuje obalu. Garet e postati vitez na velikoj sveanosti koju Artur prireuje na Duhove. On je jedan od najkrupnijih i najpoverljivijih ljudi na dvoru, mada ga ser Kaj i dalje podbada i naziva ga 'ser Lepi' zbog njegovog lepog lica." "Trebalo je da odavno postane Arturov vitez!" ljubomorno je rekao Gvideon, a Kevin je malo

ljubaznije pogledao deaka. "Tako, znai, spreman si da brani svog roaka, deko? On svakako zasluuje da postane vitez, i ve sada se tako i ponaaju prema njemu. Ali Artur je eleo da mu ukae ast na prvoj velikoj sveanosti u Kamelotu, pa e ga proglasiti vitezom uz sve poasti koje kralj moe da ukae. Budi miran, Gvideone, Artur dobro zna koliko je on astan, ba kao to zna i za Gavena. A on je jedan od najmlaih vitezova." Gvideon se oglasio jo stidljivije: "Poznajete li moju majku, gospodaru harfisto? Gospu MMorganu?" "Da, mome, dobro je poznajem", blago je odgovorio Kevin, i Morgoza je pomislila kako taj runi ovek ima barem divan glas. "Ona je jedna od najlepih gospi na Arturovom dvoru, i jedna od najljupkijih, a svira na harfi dobro kao neki bard." "Hajde, hajde", rekla je Morgoza, smeei se, iznenaena oitom ljubavlju u harfistovom glasu. "Lepo je priati bajke da bi se zabavilo dete, ali mora se imati na umu i istina. Morgana lepa? Izgleda sasvim obino! Igrena je bila lepa dok je bila mlada, svi mukarci su to znali, ali Morgana uopte ne lii na nju." Kevinov glas bio je pun potovanja. "Druidi imaju jednu drevnu izreku... lepota nije samo u licu, nego lei iznutra. Morgana je zaista veoma lepa, kraljice Morgoza, mada njena lepota ne lii na vau nita vie nego to vrba lii na zumbul. A ona je jedina osoba na dvoru ijim rukama bih ikada poverio Moju Gospu." Pokazao je rukom ka svojoj harfi, koja je bila otpakovana i postavljena kraj njega. Morgoza je shvatila znak i upitala Kevina da li bi ih poastvovao jednom pesmom. On je uzeo harfu i zapevao; neko vreme u dvorani je vladala potpuna tiina, tako da su se uli samo harfa i bardov glas. Dok je pevao, svi iz druge sale su se primakli to su vie mogli kako bi sluali pesmu. Ali kada je zavrio, i kad je Morgoza dala znak ostalima da se raziu - mada je dopustila Lohlanu da ostane, pod uslovom da uti i ne mie se od vatre - rekla je: "I ja volim muziku, gospodaru Harfisto, i pruili ste nam zadovoljstvo kakvog u se dugo seati. Ali niste preli sav taj dugi put od Avalona do severa samo da bih ja mogla da veeram sa harfistom. Molim vas, recite mi zato ste tako neoekivano doli ovamo." "Nismo doli ba neoekivano", rekla je Vivijen, smeei se, "jer zatekli smo vas sveano odevene i spremne da nas posluite vinom, ribom i kolaima od meda. Znali ste za moj dolazak, a poto ti ima samo nagovetaj Vida, mogu samo da nagaam ko je to mogao da te upozori." Ironino je pogledala Gvideona, a Morgoza je na to klimnula glavom. "Ali nije mi rekao zato, jedino je traio da pripremim sve to treba za sveanost, a ja sam mislila da je to samo deiji hir." Gvideon je stajao tik uz Kevina kad je ovaj poeo da pakuje harfu, i pruio je ruku ka instrumentu, oklevajui. "Smem li samo da dodirnem strune?" "Sme", blago je odgovorio Kevin, i Gvideon je dodirnuo nekoliko ica tako da su zabrujale. "Nikada nisam video tako finu harfu." "I nee vie. Mislim da ne postoji bolja od ove, ak ni u Velsu, gde imaju itavu kolu bardova", rekao je Kevin. "Moja Gospa je dar od jednog kralja, i nikad se ne odvajam od nje. A ba kao i mnoge ene", dodao je, utivo se naklonivi Vivijeni, "sa godinama postaje sve lepa." "Volela bih da mi glas postaje umilniji kako godine protiu", nasmeila se Vivijen, "ali Tamna Majka je odluila drugaije. Samo njena besmrtna deca pevaju sve lepe svake godine. Neka Moja Gospa nikada ne peva slabije nego danas." "Voli li muziku, gospodaru Gvideone? Ume li da svira na harfi?" "Ja nemam harfu da uim", rekao je Gvideon. "Kol, koji je jedini harfista na dvoru, sada ima tako krute prste da retko kada dodirne strune. Nismo imali muziku ve skoro dve godine. Pomalo sviram ma malim gajdama, a Aran - on je bio Lotov gajda u ratovima - nauio me je da sviram u gajde od roga... eno ih tamo. Otiao je sa kraljem Lotom na planinu Badon, i kao i Lot, nije se vie vratio." "Donesi mi te gajde", rekao je Kevin, a kada ih je Gvideon doneo sa mesta gde su visile na zidu, obrisao ih je krpom, izduvao prainu iznutra, a zatim ih primeo usnama i postavio

izobliene prste na niz rupa izdubljenih u cevi. Odsvirao je kratku melodiju za ples, a potom je spustio instrument. "Nisam vet u ovome", rekao je, "prsti mi nisu dovoljno brzi. Pa, Gvideone, ako voli muziku, u Avalonu e te nauiti i tome - hajde, da ujem kako svira na ovim gajdama." Gvideonu su usta bila suva - Morgoza je primetila kako brzim pokretom oblizuje usne - ali uzeo je gajde i oprezno dunuo u njih. Potom je poeo da svira neku sporu melodiju, i Kevin je malo kasnije klimnuo glavom. "Dosta je", rekao je. "Ti si ipak Morganin sin - bilo bi udno da uope nisi nadaren. Mnogo emu emo moi da te nauimo. Ima u tebi grae za barda, ali mnogo je verovatnije da e postati svetenik ili druid." Gvideon je zamirkao i umalo nije ispustio gajde; uspeo je da ih prihvati krajem tunike. "Za barda? Kako to mislite? Recite mi jasnije!" Vivijen je prodorno osmotrila. "Kucnuo je as, Gvideone. Ti si potomak druida i nosi krv dve kraljevske loze. U Avalonu e ti biti pruena drevna znanja i tajne mudrosti, kako bi jednog dana mogao da ponese zmaja." Morgoza ga je gledala kako guta knedle, privikavajui se na tu pomisao. Pretpostavljala je da e pomisao na tajna znanja privui Gvideona vie od svega to bi mogli da mu ponude. Poeo je da muca. "Rekli ste... dve kraljevske loze..." Vivijen je blago odmahnula glavom kad je Ninijan zaustila da odgovori, pa je devojin odgovor bio kratak. "Sve e ti biti objanjeno kada doe pravi as, Gvideone. Ako treba da postane druid, prvo to e nauiti jeste kada da uti i da ne postavlja nikakva pitanja." On ju je utke pogledao. Vredelo je truda - samo kad sam doekala dan kada e Gvideon od divljenja ostati bez rei! pomislila je Morgoza. Pa, to je i nije udilo; Ninijan je bila veoma lepa liila je na Igrenu u njenim godinama, pa i na nju, samo to joj je kosa bila plava, a ne ria. "Ovoliko mogu odmah da ti kaem", tiho je rekla Vivijen. "Majina majka tvoje majke bila je Gospa od Jezera, i poticala je od duge loze svetenica. Igrena i Morgoza takoe nose krv plemenitog Talesina, pa tako i ti. Mnoge kraljevske loze na ovim ostrvima, i meu druidima, postoje i dalje u tebi, i ako si dostojan, eka te velika sudbina. Ali mora se pokazati dostojan nee postati kralj samo zato to si od kraljevske krvi, nego zbog hrabrosti, mudrosti i dalekovidosti. Pazi, Gvideone, onaj koji nosi zmaja mora biti vei kralj od onoga koji sedi na prestolu, jer presto se moe osvojiti silom, orujem ili vetinom, ili kao to ga je stekao Lot, roenjem u pravom krevetu i zaeem od pravog kralja. Ali Veliki Zmaj moe se stei jedino sopstvenim naporima, ne samo u ovom ivotu, nego i u prethodnim. Ovo to ti govorim je Misterija." "Ja... ne razumem!" priznao je Gvideon. "Naravno!" otro je odgovorila Vivijen. "Ba kao to sam rekla - to je Misterija, i mudri druidi su je ponekad prouavali tokom mnogih ivota, a razumeli su je ponekad manje i od tebe. Neu da kaem da bi trebalo da razume, nego da treba da slua i uje, i da naui da se pokorava." Gvideon je opet progutao knedlu i pognuo glavu. Morgoza je primetila kako mu se Ninijan smei, a on je duboko uzdahnuo i seo kraj njenih nogu, utke sluajui, i prvi put ne pokuavajui da brzo i ma ta odgovori. Moda mu je upravo potrebna obuka za druida , pomislila je Morgoza. "Znai, doli ste da mi kaete da sam dovoljno dugo odgajala usvojenog Morganinog sina, i da je dolo vreme da poe u Avalon i bude pouavan druidskim znanjima. Ali niste preli itav taj dugi put samo da mi to kaete - mogli ste poslati nekog nieg druida da preuzme deaka. Ve godinama sam znala da Morganinom sinu ne bi pristajalo da provede ivot meu pastirima i ribarima. A gde bi drugde leala njegova sudbina do u Avalonu? Molim vas, recite mi i ostalo oh, da, postoji jo neto, vidim vam po licima." Kevin je zaustio da odgovori, ali Vivijen je poela otrim glasom. "Zato bih ti govorila sve svoje misli, Morgoza, kad ti pokuava sve da preokrene u svoju korist i korist svojih sinova? ak i u ovom asu, Geven je najblii prestolu Vrhovnog kralja, ne samo zbog porekla, nego i po Arturovoj ljubavi. A jo kad se Artur oenio sa Gvenvir, predvidela sam da mu ona nee raati decu. Pomislila sam da e najverovatnije umreti na poroaju, pa nisam htela da se upliem u onu

kratku sreu koju bi Artur doiveo sa njom - a potom bismo mu nali pogodniju enu. Ali predugo sam oklevala, a sada on nee da je otera, mada je jalova - a ti u tome vidi samo prliku za napredovanje tvojih sinova." "Nemoj smatrati da je jalova, Vivijen." Kevinovo lice bilo je puno gorine. "Bila je trudna pre planine Badon, i nosila je to dete punih pet meseci - mogla ga je i roditi. Mislim da je pobacila zbog vruine, zbog zatvorenosti u zamku, kao i zbog svog straha od Saksonaca... i zato to ju je alio; mislilm da je Artur izdao Avalon i odbacio zastavu sa zmajem." "Znai, nije u pitanju samo to to nema dece", rekla je Ninijan. "Gvenvir je i inae nanela veliko zlo Arturu. Ona je odana svetenicima, i ve je mnogo uticala na kralja. Ako se jednog dana desi da rodi dete koje uspe da odraste... to bi bilo najgore od svega." Morgoza je pomislila da e se uguiti. "Gaven..." "Gaven je hrianin, kao i Artur", otro je rekla Vivijen. "On samo eli da u svemu ugodi Arturu!" "Ne znam da li je Artur zasta odan hrianskom Bogu", rekao je Kevin, "ili je to sve samo zbog Gvenvir, kako bi joj ugodio, jer je ali..." "Je li za vladara pogodan ovek koji pogazi zakletvu zbog jedne ene?" upitala je ljutito Morgoza. "Je li Artur, znai, pogazio zakletvu?" "uo sam ga", odgovorio je Kevin, "kako kae da su mu Hrist i Devica Marija podarili pobedu na planini Badon, pa sada vie nee da ih odbacuje. A uo sam i vie, kada je razgovarao sa Talesinom - rekao je da je Devica Marija jednaka Velikoj Boginji, i da mu je ona podarila pobedu kako bi spasao zemlju... i da je zastava Pendragona pripadala njegovom ocu, a ne njemu..." "Ipak", rekla je Ninijan, "nije imao prava da je potpuno odbaci. Mi iz Avalona doveli smo Artura na presto, i duguje nam..." Morgoza ju je nestrpljivo prekinula. "Zar je vano koja zastava vijori nad kraljevom vojskom? Vojnicima je potrebno neto da im raspali matu..." "Kao i obino, propustila si sr stvari", rekla je Vivijen. "Upravo ono to postoji u njihovim snovima i mati mi iz Avalona moramo da kontroliemo, ili e borba protiv Hrista biti izgubljena, a njihove due e robovati lanoj veri! Simbol zmaja treba uvek da je pred njima, jer on oznaava tenju oveanstva da se razvija, a ne da misli samo na grehe i pokajanje!" "Ne znam..." zamiljeno je rekao Kevin, "moda bi bilo dobro da postoje te nie misterije za neuke, a onda bi mudri mogli da se upute u via znanja. Moda je oveanstvu bilo suvie lako da dospe do Avalona, pa ga stoga nisu cenili." "Znai, ti bi pristao da sedi i gleda kako Avalon nestaje sve dublje u magli, kao vilinska zemlja?" upitala je Vivijen. "Gospo", odluno je poeo da se brani Kevin, "ja samo kaem da je moda ve prekasno da se to sprei - Avalon e uvek postojati za ljude koji umeju da ga potrae, ma koliko vremena prolo. Ako ne mogu da nau put do Avalona, to je moda znak da nisu spremni za njega." "Ipak", rekla je Vivijen onim strogim glasom, "ja u zadrati Avalon u spoljanjem svetu, ili u umreti pokuavajui to!" U sali je zavladala tiuina, i Morgoza je shvatila da se smrzla. "Potpali vatru, Gvideone", rekla je i poela da doliva vino. "Popij malo, sestro, hoe li? I vi, gospodaru harfisto." Ninijan je preuzela dolivanje, a Gvideon je nepomino sedeo, kao da sanja ili je u transu. Morgoza mu se obratila. "Gvideone, posluaj ta sam ti rekla...". Ali Kevin je pruio ruku da bi joj naredio da uti. apatom je progovorio. "Deko je u transu. Govori, Gvideone." "Sve je u krvi", apnuo je on, "krv, prosuta kao rtva na drevnim oltarima, krv prosuta po prestolu..." Ninijan se zateturala i prosula ostatak vina iz pehara pravo preko Gvideona u Vivijenino krilo. Brzo je ustala, uplaena, a Gvideon je zatreptao i stresao se kao kuence. "ta..." poeo je da muca. "Izvinite... da vam pomognem." Uzeo je meinu od Ninijan. "Oh, lii na prolivenu krv, idem da iz kuhinje donesem krpe". urno se udaljio, koraajui kao svaki ivahan momak. "Pa, eto vam vae krvi", gadljivo je rekla Morgoza. "Hoe li se i moj Gvideon izgubiti u

snovima i bolesnim privienjima?" Vivijen je odgovorila, briui lepljivo vino sa haljine. "Ne potcenjuj nadarenost drugih samo zato to ti nema Vid, Morgoza!" Gvideon se vratio sa krpama, ali kad se sagnuo da pone da brie vino, zateturao se, i Morgoza mu je uzela krpu i dala znak jednoj sluavci da doe i obrie sto i ognjite. Gvideon je izgledao bolestan, ali, mada bi u obinoj situaciji poeo da glumata kako bi privukao njenu panju, sada se brzo okrenuo kao da se stidi. Poelela je da ga zagrli i utei, jer on je bio njena poslednja beba kad su svi ostali odrasli i otili, ali znala je da joj se ne bi zahvalio i zato je ostala nepomina, zurei u svoje prepletene prste. Ninijan mu je pruila ruku, ali tek ga je Vivijen povratila, strogo i nepomino gledajui u njega. "Reci mi istinu: otkada ima Vid?" On je oborio pogled. "Ne znam... nisam znao ta je to." Ueprtljao se, pazei da je ne gleda u oi. "I krio si to, zbog ponosa i zbog elje za moi, zar ne? Sada te je to nadvladalo, a mora i ti da nadvlada njega. Nismo doli prerano - nadam se da nismo zakasnili. Ne dre te noge? Onda sedi ovde i budi miran." Na Morgozino zaprepaenje, Gvideon je utke seo kraj nogu dveju svetenica. Ninijan mu je stavila ruku na teme, a on se naslonio na nju. Vivijen se obratila Morgozi. "Kao to sam ti ve rekla, Gvenvir nee roditi sina Arturu, ali on nee da je otera. Najvie zato to je ona hrianka, a njihova vera zabranjuje muu da otera enu..." Morgoza je slegnula ramenima. "Pa ta? Ona je jednom pobacila, ili moda i vie puta. A sada vie nije tako mlada. ivot ene je pun nesigurnosti." "Da, Morgoza", rekla je Vivijen. "Jednom si ve pokuala da iskoristi tu nesigurnost ivota, kako bi tvoj sin postao naslednik prestola - zar ne? Upozoravam te, sestro - ne uplii se u ono to su bogovi odredili!" Morgoza se nasmeila. "Sve mi se ini da si me dugo uila - ili je to bio Talesin? - da je sve to se deava zapravo volja bogova. Da je Artur umro pre nego to je nasledio Uterov presto, ne sumnjam da bi bogovi nali drugog ko bi im sluio umesto njega." "Nisam dola ovamo da raspravljam o teologiji, glupao", planula je Vivijen. "Da je bilo po mome, zar misli da bih ti poverila brigu o ivotu i smrti kraljevske loze Avalona?" Morgoza je odgovorila jednako uno. "Boginja je odluila da ne bude po tvome, sve mi se ini. Dosadio mi je ovaj razgovor o starim proroanstvima... ako uopte postoje bogovi, u ta nisam nimalo sigurna, ne verujem da trae vreme upliui se u ljudske poslove. I neu da ekam da oni uine ono to je meni jasno da se mora uiniti - ko moe rei da Boginja ne dela mojim rukama?" Primetila je da je Vivijen okirana - da, jednako je pobona kao i Igrena, jer veruje u svu tu priu o bogovima. "to se tie kraljevske loze Avalona, moe videti da sam je dobro odgajala." "Meni izgleda kao zdrav i snaan momak", rekla je Vivijen, "ali moe li se zakleti da ga nisi okuila iznutra, Morgoza?" Gvideon je podigao glavu. "Moja pomajka je bila dobra prema meni", otro je rekao. "Gospa Morgana je ta koja nije mislila na svog sina - ni jedan jedini put nije dola da vidi jesam li uopte iv!" Kevin ga je strogo prekinuo. "Reeno ti je da govori samo kad ti se neko obrati, Gvideone. A ti ne zna nita o Morganinim razlozima i namerama." Morgoza je otro pogledala bogaljastog malog barda. Je li se Morgana poveravala ovom izoblienom nedonoetu, dok sam ja morala da saznam njenu tajnu uz pomo ini i Vida? Osetila je da je obuzima gnev, ali tada se oglasila Vivijen. "Dosta je. Dobro si ga odgajala dok ti je to odgovaralo, Morgoza, ali primeujem da nisi zaboravila da je on za jedno koleno blii prestolu nego Artur u njegovim godinama, a za dva kolena blii od tvog sina Gavena! to se tie Gvenvir, ne vidim da e ona odigrati ikakvu ulogu u sudbini Avalona - ne moe biti da je potpuno

liena Vida, jer jednom je prodrla kroz maglu i nala se na obalama Avalona. Moda bi, kad bi dobila sina i kad bi shvatila da je to delo vetine i volje Avalona..." Pogledala je Ninijan. "Ona moe da zane - uz pomo dobre arobnice, koja bi je spreila da pobaci." "Za to je prekasno", rekao je Kevin. "Njeno je delo to je Artur izdao Avalon i odbacio zastavu sa zmajem. injenica je da ona nije preterano pametna." "injenica je da ti ne moe da je smisli, Kevine", rekla je Ninijan. "Zato?" Harfista je oborio pogled i zagledao se u svoje zgrene, oiljcima proarane ake. "Tano je", konano je rekao. "Ne mogu da poteno sudim o Gvenvir - i ja sam samo ovek. Ali ak i kad bih je voleo, rekao bih da ona nije kraljica za kralja koji mora vladati uz pomo Avalona. Ne bih alio kad bi joj se desila neka nesrea. Jer kad bi i rodila Arturu sina, ona bi mislila da je to Hristova milost, makar i sama Gospa od Jezera stajala kraj njene postelje. Mogu samo da se molim da je ne zadesi takva srea." Morgoza se nasmeila kao maka. "Gvenvir pokuava da bude vea hrianka od samog Hrista", rekla je, "ali ja pomalo poznajem njeno Sveto Pismo, jer Lot je doveo ovamo svetenika iz Ione kako bi pouavao deake. Njena Biblija kae da e biti proklet onaj ko otera svoju enu, osim zbog neverstva. A ak i ovde, u Lotiji, uli smo - da kraljica nije ba tako edna. Artur je esto odsutan zbog ratova, a svi znaju koliko ona voli tvog sina, Vivijen." "Ne zna ti Gvenvir", rekao je Kevin. "Ona je neshvatljivo pobona, a Lanselet je toliko dobar prijatelj Arturu da mislim da Artur ne bi preduzeo nita protiv njih, osim ako bi ih zatekao u krevetu pred itavim dvorom." "ak i to bi se moglo udesiti", rekla je Morgoza. "Gvenvir je suvie lepa da bi je druge ene volele. Svakako neko iz njene blizine moe da napravi otvoreni skandal, primoravi time Artura da..." Vivijen je gadljivo iskrivila lice. "Koja ena bi tako izdala drugu enu?" "Ja bih", rekla je Morgoza, "ako bih bila ubeena da je to za dobrobit itavog kraljevstva." "Ja ne bih", oglasila se Ninijan, "a Lanselet je astan ovek, i Arturov najbolji prijatelj. Ne verujem da bi izdao Artura zbog Gvenvir. Ako elimo da uklonimo Gvenvir, moramo potraiti drugi nain." "Ima jo neto", umorno je rekla Vivijen. "Gvenvir, koliko mi znamo, nije uinila nita loe ne moemo je odvojiti od Artura dogod se pridrava pogodbe, sve dok je Arturu verna ena. Ako se napravi skandal, u njemu mora biti istine. Avalon se zarekao na istinu." "Ali ako postoji istinski skandal?" upitao je Kevin. "Onda ona mora da snosi posledice", rekla je Vivijen, "ali ja neu da uestvujem ni u kakvim lanim optubama." "Ipak, ona ima barem jednog neprijatelja", zamiljeno je rekao Kevin. "Leodegranc od Letnje zemlje je nedavno umro, a za njim i njegova mlada ena, zajedno sa detetom. Sada je Gvenvir njihova kraljica; ali Leodegranc je imao roaka - oveka koji tvrdi da mu je sin, ali ja u to ne verujem - i mislim da bi taj voleo da postane kralj na stari nain, koji potuju Plemena - da spava sa kraljicom." "Dobro je to taj obiaj ne vlada na Lotovom dvoru, zar ne?" oglasio se Gvideon. Ipak, govorio je tiho, pa su mogli da se pretvaraju da ga nisu uli. Besan je to ne obraamo panju na njega , pomislila je Morgoza. Treba li da se naljutim to me kue grize tek izniklim zubima? "Po starim obiajima", rekla je Ninijan, mrtei lepo elo, "Gvenvir nije udata ni za koga dok mu ne rodi prvog sina, a ako drugi ovek moe da je uzme od Artura..." "Da, to je pitanje", nasmejala se Vivijen. "Artur moe da zadri enu, koristei oruje. A nimalo ne sumnjam da bi to svakako i uinio." Naglo se uozbiljila. "Jedino u ta moemo biti sigurni jeste da e Gvenvir ostati jalova. Ako se desi da opet zane, postoje arolije koje e obezbediti da ne iznese trudnou do kraja. to se tie Arturovog naslednika..." zastala je i pogledala Gvideona, koji je i dalje sedeo kao sanjivo dete, glave poloene u Ninijanino krilo. "Evo ovde sina kraljevske loze Avalona - i sina Velikog Zmaja." Morgoza je zadrala dah. Nijednom joj, tokom svih ovih godina, nije palo na pamet da to to

je Morgana zatrudnela sa polubratom nije samo splet nesrenih okolnosti. Sada je shvatila koliko je Vivijenin plan bio sloen i bila je zapanjena tim lukavstvom - da se posle Artura na presto dovede Arturov sin, a pri tom i dete Avalona. ta biva sa Kraljem Jelenom kada odraste mladi jelen...? Morgoza za trenutak nije znala je li to njena pomisao, ili odjek misli svetenica Avalona koje su sedele kraj nje; esto je imala te uznemirujue, krnje trenutke Vida, mada nikada nije nauila da ih kontrolie - iskreno reeno, nije joj ni bilo vano. Gvideon je rairio oi; nagnuo se napred, otvorenih usta. "Gospo", rekao je kao bez daha, "je li istina... da sam ja... sin Vrhovnog kralja?" "Jeste", odgovorila je Vivijen, steui usne, "mada svetenici to nikada nee priznati. Za njih je to najvei od svih grehova, da ovek napravi sina keri svoje majke. Oni su reili da postanu svetiji od same Boginje, koja je majka svima nama. Ali tako je." Kevin se okrenuo; polako i uz napor, sbog obogaljenog tela, kleknuo je pred Gvideona. "Prine i gospodaru moj", rekao je, "sine kraljevske loze Avalona i sine sina Velikog Zmaja, doli smo da te odvedemo u Avalon, gde e se pripremiti za sudbinu koja te eka. Ujutro mora biti spreman za polazak." 2. 'Ujutro mora biti spreman za polazak...' Bilo je kao ruan san kad su otvoreno rekli ono to sam ja skrivala tolike godine, ak i tokom vremena kada niko nije ni pomislio da u preiveti njegovo roenje... Mogla sam da odem u smrt, a da niko ne sazna da sam rodila dete svog brata. Ali Morgoza je saznala moju tajnu, a Vivijen je znala... postoji stara izreka, troje mogu da sauvaju tajnu samo ako dvoje od njih lee u grobu... Vivijen je planirala ovo, iskoristila me je kao to je iskoristila Igrenu! Ali san je sada poeo da se rastae, talasajui se i mutei kao da se sve deava pod vodom. Borila sam se da ga zadrim, da ujem, ali inilo mi se da je tamo i Artur i da je isukao ma i krenuo na Gvideona, a dete je dohvatilo Ekskalibur i izvuklo ga iz kanija... Morgana je naglo sela u svom krevetu u Kamelotu, grevito steui ebe. Ne, pomislila je, ne, to je samo san, samo san. ak ne znam ni ko sedi uz Vivijen u Avalonu, verovatno Ravena, a ne ta plavokosa ena koja toliko lii na moju majku koju esto viam u snovima. A ko zna postoji li takva ena na ovom svetu ili u Avalonu, ili je to samo zbrkano seanje na moju majku? Ne seam se nikoga imalo nalik na nju iz Kue Devojaka... Trebalo bi da sam tamo. Ja bi trebalo da sam uz Vivijen, a svojom voljom sam se odrekla toga... "Gledajte", doviknula je Elena od prozora. "Ve dolaze jahai, a jo su puna tri dana do Arturove velike sveanosti!" Ostale ene su se iskupile oko Elene, gledajui polje oko Kamelota; ve je bilo proarano atorima i paviljonima. "Eno zastave mog oca", rekla je Elena. "Eno i njega, jae sa mojim bratom, Lamorakom - on je dovoljno odrastao da postane Arturov vitez. Pitam se hoe li ga Artur primiti." "On nije bio dovoljno odrastao da se bori na planini Badon, zar ne?" upitala je Morgana. "Nije bio, ali se ipak borio, kao i svi mukarci dovoljno odrasli da dre ma, i svi deaci", ponosno je odgovorila Elena. "Onda ne sumnjam da e ga Artur proglasiti za viteza, makar samo da bi ugodio Pelinoru", rekla je Mortgana. Velika bitka na planini Badon vodila se pre godinu dana, na Duhove, i Artur se zarekao da e na taj dan uvek odravati veliku sveanost i okupljati sve svoje vitezove; na Duhove e primati i sve molioce i deliti pravdu. I svi podreeni kraljevi iz malih zemalja dolazie pred Vrhovnog kralja da obnove saveznitvo. "Mora otii kod kraljice da joj pomogne da se obue", rekla je Morgana Eleni, "a i ja moram da poem. eka me mnogo posla, ako e velika sveanost poeti za samo tri dana!" "Ser Kaj e se ve postarati za sve", pobunila se Elena.

"Da, on e se postarati za ishranu i smetaj mnotva gostiju", vedro je odvratila Morgana, "ali ja treba da obezbedim cvee za salu, i da se postaram da srebrni pehari budu uglaani, i najverovatnije u ja morati da pravim kolae sa bademom i sve slatkie - Gvenvir e imati druga posla." I zaista, Morgani je bilo drago to e imati toliko posla; tako nee misliti na onaj uasan san. U poslednje vreme, kada bi sanjala o Avalonu, oajniki ga je gonila od sebe... nije znala da je Kevin odjahao na sever, u Lotiju. Ne, pomislila je, a ne znam ni sada, jer to je bio samo san. Ali kasnije tokom dana, kada je u dvoritu srela starog Talesina, naklonila mu se, a kada je pruio ruku da je blagoslovi, stidljivo mu se obratila. "Oe..." "Da, drago dete?" Pre deset godina, pomislila je, naljutila bih se to mi se Talesin uvek obraa kao da sam dete od sedam godina, koje e mu se sledeeg asa popeti u krilo i poeti da ga vue za bradu. Sada ju je, zaudo, to umirivalo. "Hoe li Kevin, Merlin, biti ovde za Duhove?" "Pa, ne znam, dete", rekao je Talesin uz prijatan osmeh. "Otiao je na sever, u Lotiju. Ali znam koliko te on voli i da e se vratiti im uzmogne. Mislim da ga nita ne moe odvojiti od ovog dvora dok si ti tu, mala Morgana." Zna li itav dvor da smo bili ljubavnici? Mislila sam da sam bila opreznija. Morgana je ljutito odgovorila starcu. "Da, svi na dvoru govorkaju kako Kevin harfista dolazi i odlazi kako mu ja naredim - a to uopte nije tano." Talesin se opet nasmeio. "Drago dete, nikada se nemoj stideti ljubavi. A to Kevinu mnogo znai, to neko tako ljubazan, ljubak i lep kao ti..." "Zar mi se podsmeva, oe?" "Zato bih, malena? Ti si ker moje drage keri, i volim te; sigurno zna da te smatram najlepom i najnadarenijom od svih ena. A Kevin, nesumnjivo, misli o tebi jo lepe, a ti si jedina na ovom dvoru sem mene, i svakako jedina ena, sa kojom moe da razgovara o muzici. Ako ne zna da za Kevina sunce izlazi i zalazi kad ti doe ili ode, onda si jedina na dvoru koja to ne zna. Zasluila si da bude sjaj njegovih dana i noi. Merlinu od Britanije uopte nije zabranjeno da se eni, ukoliko to poeli. On nije kraljevske krvi, ali je plemenit u srcu, i jednog dana e biti Vrhovni druid, ukoliko ga hrabrost ne izda. A onog dana kada bude zatraio tvoju ruku, mislim da ga ni Artur ni ja neemo odbiti." Morgana je pognula glavu i zagledala se u tle. Oh, pomislila je, kako bi to bilo dobro, samo kad bih mogla da volim Kevina onako kako on voli mene. Cenim ga, drag mi je, uivam i u krevetu sa njim, ali brak? Ne, pomislila je, ne, ma koliko mi bio odan. "Ne elim da se udajem, oe." "Pa, svakako e uiniti po svojoj voji, dete", blago je rekao Talesin. "Ti si gospa i svetenica. Ali nisi ba mlada, a poto si napustila Avalon - ne, ne prebacujem ti, samo mi se ini da bi bilo dobro kad bi odluila da se uda i zasnuje svoj dom. Ne bih voleo da itavog ivota slui Gvenvir. to se tie Kevina harfiste, on e svakako doi ovamo ako uzmogne, ali on ne jae brzo kao drugi mukarci. Dobro je to ga ne prezire zbog telesnih mana, drago dete." Kad je Talesin otiao, Morgana je pola ka pivari, duboko zamiljena. elela je da zaista voli Kevina onako kako je Talesin verovao da ga voli. Zato sam prokleta oseanjima prema Lanseletu? Dok je pripremala mirisnu ruinu vodu kojom e gosti prati ruke i kojom e se zaslaivati slatkii, razmiljala je o tome. Pa, kad je Kevin tu, barem nee imati razloga da ezne za Lanseletom - mada joj to ionako ne bi koristilo, mrano je pomislila. elja mora biti obostrana ili je besmislena. Odluila je da Kevina, kada ponovo stigne na dvor, doeka toplo, kako bi samo mogao da poeli. Svakako nee smetati da poem u krevet sa njim... Avalon sam zauvek izgubila... razmisliu o tome. Moj san se zasad pokazao taan, on je u Lotiji... a mislila sam da me je Vid napustio... Kevin se vratio u Kamelot vee uoi Duhova; itavog dana, reke naroda slivale su se u Kamelot i okolinu, kao da se istovremeno odravaju po dva prolena i etvena sajma. Bila je to

najvea sveanost ikada odrana u ovim krajevima. Morgana je doekala Kevina zagrljajem i poljupcem od kojih su bardove oi sinule, i povela ga je u gostinske odaje, pomogla mu da skine ogrta i putnike cipele, poslala ih po slugi da se oiste, i dala mu trake da ukrasi harfu. "Oh, Moja Gospa e biti lepa od kraljice", rekao je Kevin, smejui se. "Zar nisi ljubomorna na svoju jedinu suparnicu, Morgana, ljubavi?" Nikad ranije je nije tako nazvao, i Morgana je prila tik kraj njega, pustivi ga da je zagrli oko struka. On je tiho nastavio. "Nedostajala si mi." Za trenutak joj je zagnjurio lice u grudi. "I ti meni, mili", rekla je, "i kada veeras svi odu na poinak, to u ti i dokazati... ta misli, zato sam udesila da ima sopstvenu gostinsku sobu, kad ak i Arturovi najdrai saputnici moraju da budu po dvojica u sobi, a ponegde i dvojica u krevetu?" "Mislio sam da je to zato to niko nee da deli sobu sa mnom." "Recimo da je to radi dostojanstva Avalona", rekla je Morgana, "mada ak i Talesin mora da deli sobu sa biskupom..." "Ne zavidim mu", rekao je Kevin. "Radije bih spavao u tali, sa ostalim magarcima!" "Ja bih najvie volela da Merlin od Britanije ima sopstvenu sobu, makar ne bila vea od pregrade za jednog od tih magaraca", rekla je Morgana. "Ali dovoljno je velika za tebe i Moju Gospu, i", nasmeila se i znaajno pogledala postelju, "za mene, usuujem se da kaem." "Uvek e biti dobro dola, a ako Moja Gospa bude ljubomorna, okrenuu je licem prema zidu." Poljubio ju je i na trenutak vrsto zagrlio svom snagom svojih ilavih ruku. Potom ju je pustio i nastavio. "Mislim da bi volela da zna - putovao sam sa tvojim sinom u Avalon. On je napredan momak, bistar, i ima tvoj dar za muziku." "Sanjala sam ga pre neko vee", priznala je. "Sanjala sam ga kako svira u gajde, nalik na Gavenove." "Onda si sanjala istinu", rekao je Kevin. "Dopao mi se, a ima i Vid. U Avalonu e uiti za druida." "A potom?" "Potom? Oh, mila", rekao je Kevin, "stvari moraju da idu svojim tokom. Ali ne sumnjam da e od njega ispasti dobar bard i uveni mudrac - ne brini za njega." Blago joj je dodirnuo rame. "Ima tvoje oi." Rado bi ga dalje ispitivala, ali urno je potraila drugu temu. "Gozba e biti tek sutra", rekla je, "ali veeras e Arturovi najblii prijatelji biti pozvani na veeru. Garet e sutra biti proglaen za viteza, a Artur, koji Gavena voli kao brata, odluio je da mu priredi porodini prijem." "Garet je dobar ovek i dobar vitez", rekao je Kevin, "i rado u mu ukazati poast. Ne volim previe kraljicu Morgozu, ali njeni sinovi su dobri ljudi i veliki Arturovi prijatelji." Iako je to bila porodina veera, za Arturovim stolom je bilo mnogo rodbine: Gvenvir i njena roaka Elena, kao i Elenin otac, kralj Pelinor, i njen brat Lamorak; Talesin i Lanselet, i trojica Lanseletove polubrae - Balan, sin Gospe od Jezera, Bors i Lajonel, sinovi Bana od Donje Britanije. Bio je tu i Garet, a kao i uvek, Gaven je stajao iza Arturove stolice. Artur se bunio kad su uli u salu. "Sedi bar veeras sa nama, Gavene - ti si mi roak, i kralj Orknija, i ne volim to stoji iza mene kao sluga!" Gaven je kratko odgovorio: "Ponosan sam to stojim i sluim svog kralja i gospodara." Artur je na to pognuo glavu. "Oseam se kao jedan od onih drevnih imperatora", poalio se. "Zar mi treba danonona zatita ak i u sopstvenom dvorcu?" "Zbog dostojanstva svog prestola, ser, vi ste jednaki tim imperatorima, pa i vei", bio je uporan Gaven, i Artur se bespomono nasmejao. "Svojim vitezovima nita ne mogu da odbijem." "Znai", poluglasno je rekao Kevin Morgani, jer sedeli su jedno do drugog, "ne ini to iz uobraenosti ili ponosa, nego samo da bi udovoljio svojim vitezovima..." "Mislim da je zaista tako", tiho je odgovorila Morgana. "On upravo ovo najvie voli, da sedi u svojoj sali i posmatra mir koji je sam stvorio; ma koliko nedostataka imao, Artur zaista voli red i

mir i vladavinu zakona." Kasnije je Artur zatraio tiinu i pozvao k sebi mladog Gareta. "Veeras e bdeti u crkvi kraj svog oruja", rekao je, "a ujutro, pre mise, vitez koga sam odabere proglasie te za mog viteza. Dobro i asno si me sluio, ma koliko da si mlad. Ako eli, lino u te proizvesti u viteza, ali razumeu ako poeli da ti tu ast ukae tvoj brat." Garet je nosio belu tuniku; kosa mu se kovrdala oko lica kao zlatni oreol. Delovao je gotovo kao dete, visoko dete od gotovo metar i devedeset, sa ramenima poput mladog bika. Na obrazima je nosio meke zlataste malje, previe tanke da bi ih brijao. Kad je odgovorio, malo je mucao od ustrine. "Ser, molim vas - ne elim da uvredim ni vas ni mog brata, ali - ako se sloi - moe li me vitezom proglasiti ser Lanselet, kralju i gospodaru moj?" Artur se nasmeio. "Pa, ako Lanselet pristane, nemam nita protiv." Morgana se setila deaia koji je Lanseletom prozvao drvenu lutku to mu je ona izdeljala. Koliko malo ljudi, pomislila je, uspe da ostvari san svog detinjstva? "Biu poastvovan, roae", ozbiljno je rekao Lanselet, i Garetovo lice je sinulo kao da ga je obasjala baklja. Potom se Lanselet naglaeno utivo obratio Gavenu. "Ali i ti treba da mi da doputenje, roae - ti si ovom momku umesto oca, a ne elim da ti umanjim prava..." Gaven je u neprilici pogledao jednog, pa drugog, i Morgana je primetila da Garet grize usne verovatno je tek sad shvatio da se njegova elja mogla shvatiti i kao uvreda brata; osim toga, sam kralj mu je ponudio da ga proizvede za viteza, a on je tu ast odbio. Ipak je on samo dete, uprkos svoj visini, snazi i vetini sa orujem! "Ko bi eleo da ga ja proglasim vitezom", progunao je Gaven, "kada je sam Lanselet pristao da to obavi?" Lanselet je zagrlio oba brata. "Uinili ste mi veliku ast, obojica. Hajde, mome, poi", rekao je i pustio Gareta, "uzmi oruje i idi u crkvu, a ja u posle ponoi doi da bdim sa tobom." Gaven je gledao mladia kako urno odlazi, nespretnim dugim koracima. "Ti bi trebalo da si jedan od onih drevnih Grka", kazao je, "iz pria koje su nam priali dok smo bili mali. Kako se ono zvao - Ahil, valjda - onaj koji je voleo samo mladog Patrokla, i nije mario za sve lepotice iz Troje - sam Bog zna da te svi mladii na dvoru oboavaju. teta to ne mari mnogo za grki nain ljubavi!" Lanselet je strano pocrveneo. "Ti si mi roak, Gavene, i moe to da mi kae - ne bih to otrpeo ni od koga dugog, ak ni kao alu." Gaven se opet glasno nasmejao. "Da, ala - za nekoga ko priznaje odanost samo naoj ednoj kraljici..." "Kako se usuuje!" planuo je Lanselet, okomio se na njega i tako snano ga epao za ruku da mu ju je mogao i slomiti. Gaven se otimao, ali Lanselet, mada je bio nii rastom, povukao je ruku unazad, reei kao pobesneli vuk. "Mir! Bez svae u kraljevskoj dvorani!" Kaj se ubaco izmeu njih dvojice, i Morgana je pourila da pomogne. "Pa, Gavene, ta bi onda rekao svim onim svetenicima koji tvrde da vie od svega na svetu vole Devicu Mariju? Zar bi rekao da su na grki nain odani svom Hristu? Uostalom, kau nam da se Isus nikada nije enio i da je jednog od svoje dvanaestorice sledbenika zagrlio na poslednjoj veeri..." Gvenvir je tiho kriknula. "Morgana, molim te! Kakvo svetogre!" Lanselet je pustio Gavenovu ruku; Gaven je ostao da trlja modricu, a Artur ih je namrteno posmatrao. "Vas dvojica ste kao deca, bockate se i podbadate - zar da poaljem Kaja da vas iiba u kuhinji? Hajde, lepo se pomirite! Nisam uo kakva je ala bila u pitanju, ali ti, Lanse, svakako ne bi smeo da je tako ozbiljno primi!" Gaven se nasmejao. "Samo sam se alio, Lanse - znam da te juri toliko ena da ono to sam rekao ne moe biti istina." Lanselet je na to slegnuo ramenima i nasmeio se, nalik na nakostreenu pticu. Kaj se isto nasmejao. "Svi mukarci na dvoru zavide ti zbog lepote, Lanse." Protrljao je oiljak koji mu je runo izvijao gornju usnu. "Ali to moda i nije toliki blagoslov, a, roae?"

Sve se zavrilo dobroudnim smehom, ali kasnije je Morgana u dvoritu videla Lanseleta kako etka, jo nakostreen. "ta je bilo, roae, ta te mui?" Uzdahnuo je. "Voleo bih da odem sa dvora." "Kraljica te nikada nee pustiti." "ak ni sa tobom, Morgana, neu da razgovaram o njoj", kruto je odvratio, i sad je na Morganu bio red da uzdahne. "Nisam je uvar tvoje savesti, Lanselete. Ako ti Artur ne zamera, zato bih ti ja prebacivala i jednom jedinom reju?" "Ne razume!" planuo je on. "Ona je data Arturu kao roba sa pijace, kao deo pogodbe oko konja, jer njen otac je eleo da srodstvo sa kraljem ue u cenu! A ona mu je suvie odana da bi se pobunila... "Nisam rekla nita protiv nje, Lanselete", podsetila ga je Morgana. "Optube silaze sa tvojih, a ne sa mojih usana." Mogla bih ga navesti da me poeli, pomislila je, ali od toga joj je umalo pripala muka. Jednom je igrala tu igru, a on je se, uprkos elji, uplaio, kao to se plaio Vivijen; plaio je se toliko da ju je gotovo mrzeo, upravo zbog te elje. Ako mu kralj naredi, uzee je, ali i to bi se uskoro pretvorilo u mrnju. Uspeo je da je pogleda u oi. "Proklela si me, i... i veruj mi, sad sam proklet." Stari bes i prezir iznenada su se istopili. On je takav kakav je. Uhvatila ga je za obe ruke. "Roae, ne mui se zbog toga. To se desilo pre mnogo godina, i ne verujem da ijedan Bog ili Boginja sluaju ljutite rei mlade devojke koja misli da joj se neko podsmeva. A ja sam bila upravo to." On je duboko uzdahnuo i ponovo se ushodao. "Veeras sam mogao da ubijem Gavena. Drago mi je to si nas prekinula, makar i onom jeretikom alom. Ja... itavog ivota sam morao to da trpim. Kao deak, na Banovom dvoru, bio sam lepi nego Garet sada, a na dvoru Donje Britanije, kao i na mnogim drugim mestima, takav deak mora vie da se uva od devojke. Ali nijedan mukarac to ne vidi niti razume ako nije sam doiveo, i misli da je to dobra stvar za prostake ale. Nekada sam i ja tako mislio, a onda sam, neko vreme, ak smatrao da drugaije i ne moe biti..." Nastupilo je dugo utanje dok je on mrano posmatrao poploano dvorite. "I zato sam poeo da se oprobavam sa enama, bilo kakvim - Boe pomozi mi, ak i sa tobom, koja si mi roaka i koja si zavetovala devianstvo Boginji - ali malo koja je mogla makar malo da me uzbudi, sve dok nisam video... nju." Morgani je bilo milo to nije izgovorio Gvenvirino ime. "A od tog trenutka druge nisu postojale. S njom znam da sam mukarac." "Ali ona je Arturova ena..." "Boe! Boe!" Lanselet se naglo okrenuo i udario pesnicom o zid. "Zar misli da me to ne mui? On mi je prijatelj; da je Gvenvir udata za bilo koga drugog na licu zemaljskom, oteo bih je i poveo sa sobom..." Po pokretima grla Morgana je videla da guta knedle. "Ne znam ta e biti sa nama. A Artur mora imati naslednika. Sudbina itave Britanije vanija je od nae ljubavi. Volim ih oboje - i strano se muim, Morgana, strano se muim!" Kolutao je oima; Morgani se na trenutak uinilo da u njima nazire ludilo. Godinama kasnije se pitala. Jesam li mogla ita da kaem, ita da uinim te noi? "Sutra u moliti Artura", rekao je Lanselet, "da me poalje na nekakav teak pohod - da zauvek sredim Pelinorovog zmaja, da pokorim divlje severnjake iza Rimskog zida - svejedno ta, Morgana, bilo ta, bilo ta to e me odvesti odavde... " i na trenutak, poto je u njegovom glasu naslutila tugu dublju od suza, Morgana je poelela da ga zagrli i njie na grudima kao bebu. "Mislim da bih veeras umalo zaista ubio Gavena, da nas nisi prekinula", nastavio je Lanselet. "A on se samo alio, mada bi umro od uasa da je samo znao..." Lanselet je odvratio pogled i nastavio apatom. "Ne znam je li to to je on rekao istina. Poveo bih Gvenvir i otiao odavde, pre nego to se skandal prouje po svim dvorovima sveta, da volim enu svog kralja, pa ipak...

zapravo ne mogu da ostavim Artura... ne znam da li je moda volim samo zato to sam se time pribliio njemu." Morgana je podigla ruku da ga prekine. Neke stvari nije elela da zna. Ali Lanselet je uopte nije primeivao. "Ne, ne, moram nekome rei, inae u umreti - Morgana, zna li kako sam prvi put legao sa kraljicom? Odavno sam je voleo, jo otkako sam je ugledao u Avalonu, ali mislio sam da u provesti ivot, ne ostvarivi taj san - Artur mi je prijatelj i nisam hteo da ga izdam. A ona, ona nemoj nikada pomisliti da me je izazivala! Ali... bilo je to po Arturovoj volji. Na sam Beltan..." I sve joj je ispriao, a Morgana je ukoeno stajala i mogla je da misli samo na jedno: Znai, tako je amajlija delovala... bolje da me je Boginja kaznila leprom umesto da sam to dala Gvenviri! "Ali jo ne zna sve", aputao je on. "Dok smo leali zajedno - nikad, nikad mi nije bilo tako, tako..." Muio se da reima izrazi ono to Morgana nije htela da zna. "Ja... ja sam dodirnuo Artura - dodirnuo sam ga. Volim je, o, Boe, volim je, nemoj me pogreno shvatiti, ali da ona nije Arturova ena, da nije bilo toga... ne verujem da bi ona..." Zagrcnuo se i nije uspeo da zavri reenicu, a Morgana je nepokretno stajala, bez rei od uasa. Je li to osveta Boginje - da ona, koja beznadeno voli ovog oveka, postane poverenica i njemu i eni koju on voli, da joj budu povereni svi tajni strahovi koje on nikome drugome ne moe rei, sve nerazumljive strasti koje se kovitlaju u njemu? "Lanselete, ne bi trebalo meni da govori sve to. Neki mukarac - moda Talesin, moda svetenik..." "ta svetenik moe znati o tome?" oajniki ju je upitao. "Mislim da se nijedan mukarac nikada nije ovako oseao - sam Bog zna da sam se nasluao mukih elja, oni ne govore ni o emu drugom, a ponekad neki mukarac otkrije neku svoju udnu elju, ali nikada, nikada neto ovako strano i greno! Ja sam proklet", kriknuo je. "To mi je kazna to elim enu svog kralja, to to sam sapet tom stranom vezom - ak i Artur, da zna, mrzeo bi me i prezirao. On zna da volim Gvenvir, ali ovo ak ni on ne bi mogao da mi oprosti, a Gvenvir - ko zna da me i ona, ak i ona, ne bi mrzela i prezirala..." Glas mu je zamro. Morgana je mogla da mu kae samo ono to je nauila u Avalonu. "Boginja zna ta je u ljudskim srcima, Lanselete. Ona e ti pruiti utehu." "Ali od ovoga bi se ak i Boginja zgrozila", uasnuto je aputao Lanselet. "I ta sa ovekom koji vidi lice Boginje ak i na eni koja ga je rodila... ne mogu da se obratim njoj... Gotovo da sam u iskuenju da odem i bacim se Hristu pred noge. Njegovi svetenici kau da on oprata svaki greh, ma koliko uasan, i da je izgovorio rei oprotaja ak i onima koji su ga razapeli..." Morgana je otro odgovorila da ni po emu nije primetila da su svetenici tako meka srca prema grenicima. "Da, svakako si u pravu", rekao je Lanselet, tupo zurei u prazno. "Nigde mi nema pomoi, sve dok ne padnem u bici ili odjaem i bacim se pred nekog zmaja..." Vrhom cipele je akao busen trave koja se probila kroz poploano dvorite. "A greh i dobro i zlo samo su lai koje koriste svetenici i ljudi, dok je istina samo da rastemo i umiremo i venemo ba kao ova trava tu." Okrenuo se na peti. "Pa, idem da bdim uz Gareta, jer obeao sam mu... barem me on sasvim neduno voli, kao da mi je mlai brat ili sin. Trebalo bi da se plaim da kleknem pred oltar, kad bih verovao i jednu re od onoga to njihovi svetenici govore, jer proklet sam. Pa ipak - kako bih eleo da postoji Bog koji bi mi oprostio i dao mi do znanja da mi je oproteno..." Ve je poao, ali Morgana ga je uhvatila za bogato izvezeni rukav sveane tunike. "ekaj. Kakva je to pria o bdenju u crkvi? Nisam znala da su Arturovi vitezovi postali tako poboni." "Artur esto razmilja o svom proglaenju za kralja na Ostrvu zmaja", rekao je Lanselet, "i jednom je rekao da su Rimljani, sa svojim mnogobrojnim bogovima, kao i drevni paganski narodi, imali neto to je potrebno u ivotu, da mukarci, kada preuzimaju neku veliku obavezu, ine to uz molitve, pa im to usmerava misli na veliki cilj. I tako je razgovarao sa svetenicima, i smislili su kao mali obred, da svaki mladi vitez koji se nije okuao u boju - gde bi bio iskuan suoavanjem sa smru - kada se takav mladi proglaava za viteza, treba itavu no da bdi i moli

se kraj svog oruja, a ujutro ispoveda sve svoje grehe, biva razreen i tek tada proizveden u viteza." "Znai, to je neka vrsta uvoenja u Misterije. Ali on nije tvorac Misterija, nema nikakvog prava da koristi Misterije niti da nekoga posveuje u njih, pogotovo ne u ime njihovog Hrista. Boginje mi, zar e nam i Misterije oduzeti?" Lanselet je odgovorio kao da se brani. "Savetovao se o tome sa Talesinom, koji je pristao." Morgana se zaprepastila to ak i jedan od najviih druida pristaje da okalja Misterije. No, postojalo je vreme, govorio je Talesin, kada su hriani i druidi zajedno sluili bogovima. "U pitanju je ono to se deava u ovekovoj dui", nastavio je Lanselet, "a nije bitno je li on hrianin, druid ili paganin. Ako se Garet suoi sa misterijama svog srca, i ako stoga postane bolji u dui, zar je bitno otkuda to potie, od Boginje ili od Hrista ili od onog Imena koje druidi ne smeju da izgovore - ili moda iz njegove sopstvene dobrote?" "Pa, nauio si da ubeuje isto kao Talesin!" gorko je rekla Morgana. "Da, nauio sam da baratam reima." Usne su mu se izvile u mraan osmeh. "Voleo bih da mi Bog - bilo koji Bog - pomogne da u svom srcu naem neto u ta bih verovao, i to bi mi pruilo utehu!" "I ja bih to volela, roae. Moliu se za tebe." "Ali kome?" upitao je Lanselet i otiao, ostavljajui Morganu duboko uzmemirenu. Nije jo bila pono. U crkvi se videlo svetlo, jer tamo su bdeli Garet i Lanselet. Pognula je glavu, setivi se noi kada je i sama bdela, i nagonski je rukom potraila na boku mali srpoliki no koji je tu godinama visio. A ja sam ga odbacila. Kako smem da govorim o kaljanju Misterija? Utom se vazduh pred njom iznenada zatalasao i uskomeao kao u vrtlogu, i osetila je da e se onesvestiti, jer pred njom je na meseini stajala Vivijen. Bila je starija i mravija. Oi su joj gorele kao ugljevlje pod ravnim obrvama, a kosa joj je bila gotovo potpuno seda. Morgani se inilo da je gleda neno i alosno. "Majko..." zamucala je, ne znajui da li se obraa Vivijeni ili Boginji. A onda se slika zatalasala i Morgana je shvatila da Vivijen nije tu; bila je to samo Poruka. "Zato si dola? ta eli od mene?" apnula je Morgana, kleei i oseajui njihanje Vivijeninih haljina na nonom vetru. Oko ela je nosila venac vrbovog lia, kao kraljica u vilinskoj zemlji. Privienje je pruilo ruku, i Morgana je osetila kako joj na elu plamti izbledeli polumesec. Noni straar je proao preko dvorita, nosei upaljeni fenjer; Morgana je kleala, sama, zurei u prazno. Brzo je ustala pre nego to ju je ovek primetio. Odjednom je izgubia elju da poe u Kevinov krevet. On e je ekati, ali ako se ne pojavi, nee ni pomisliti da joj prebaci zbog toga. Tiho se prokrala kroz hodnike do sobe koju je delila sa Gvenvirinim neudatim gospama, i uvukla se u krevet koji je delila sa mladom Elenom. Mislila sam da me je Vid zauvek napustio. No, Vivijen me je ipak nala i pruila mi ruku. Da li zato to sam potrebna Avalonu? Ili zato to, kao i Lanselet, polako ludim? 3. Kada se Morgana probudila, zamak je svuda oko nje ve bio budan, pun buke i zbrke sveanosti. Duhovi. U dvoritu su se vijorile zastave, reka ljudi je proticala kroz kapiju u oba smera, sluge su pravile spiskove za turnir, paviljoni su prekrili itav Kamelot i padine oko njega nalik na neobino i divno cvee. Nije bilo vremena za snove i vizije. Gvenvir je poslala po nju da joj uredi kosu - nijedna ena u Kamelotu nije imala tako vete prste kao Morgana, i Morgana je obeala da e tog jutra napraviti kraljici frizuru na poseban nain, sa etiri pletenice, kakvu je i sama nosila za velike sveanosti. Dok je eljala Gvenvirinu lepu plavu kosi i razdvajala pramenove za uplitanje, Morgana je ispod oka pogledala krevet iz koga je njena snaha ustala. Artura su sluge ve obukle i odavno je iziao. Paevi i komornici su nametali postelju, odnosei prljavo odelo na pranje i

iznosei iste haljine da ih Gvenvir odabere. Delili su tu postelju, pomislila je Morgana, njih troje, Lanselet, Gvenvir i Artur - ne, tako neto nije bilo potpuno nepoznato; seala se neega iz vilinske zemlje, neega to nije uspevala da tano prizove. Lanselet se muio, a ona nije imala pojma ta Artur misli o svemu tome. Dok su se njene sitne, brze ake kretale kroz Gvenvirinu kosu, pitala se ta o tome misli njena zaova. Misli su joj se odjednom ispunile erotskim slikama, seanjima na onaj dan sa Arturom na Ostrvu zmaja, kad se probudio i privukao je u zagrljaj, i na no kada je leala u polju, u Lanseletovom naruju. Oborila je pogled i nastavila da uplie svilastu kosu. "Suvie zatee", poalila se Gvenvir. Morgana se brzo izvinila i naterala ake da se opuste. Artur je tada bio samo deak, a ona je bila devica. Lanselet - je li dao Gvenviri ono to je njoj uskratio, ili se kraljica zadovoljila onim detinjastim milovanjima? Ma koliko pokuavala, Morgana nije uspevala da izbaci iz uma strane slike koje su je proganjale, ali nastavila je da uplie kosu, lica pretvorenog u masku. "Evo, to e drati - daj mi srebrnu nalu", rekla je, privrujui poslednje pramenove. Gvenvir se ogledala, oduevljena, u bakarnom ogledalu koje je bilo jedna od njenih dragocenosti. "Divna je, draga sestro - puno ti hvala", rekla je, okrenuvi se i zagrlivi Morganu, koja se ukoila u njenom zagrljaju. "Ne zahvaljuj se - lake je napraviti frizuru drugome nego sebi", rekla je Morgana. "ekaj, nala e ispasti..." i brzo ju je ponovo namestila. Gvenvir je blistala, bila je divna - i Morgana joj je uzvratila zagrljaj, naslonivi na trenutak svoj obraz na njen. Tog asa joj se inilo dovoljno da samo dodirne tu lepotu, pa da i na nju pree malo ljupkosti. A onda se opet setila ta joj je Lanselet rekao. Nisam nita bolja od njega , pomislila je. I ja gajim udne i naopake elje, i otkuda mi pravo da ikoga prezirem? Zavidela je kraljici, koja se sreno smejala dok je nareivala Eleni da u njenim sanducima potrai pehare za nagradu pobednicima turnira. Gvenvir je jednostavna i otvorena, nikada je ne mue takve mrane misli; Gvenvirine tuge su jednostavne, tuge i jadi svake ene, strah za muevljev ivot, tuga zbog toga to nema decu - jer i pored amajlije nije bilo ni traga od trudnoe. Ako jedan mukarac nije uspeo da joj napravi dete, sasvim verovatno nisu uspela ni dvojica, otrovno je pomislila Morgana. Gvenvir se smeila. "Da siemo? Nisam pozdravila goste - kralj Urijens je doao iz Severnog Velsa, sa svojim odraslim sinom. Da li bi volela da bude kraljica Velsa, Morgana? ula sam da e Urijens zamoliti kralja da mu nae enu..." Morgana se nasmejala. "Misli da bih mu bila dobra kraljica zato to najverovatnije ne bih mogla da mu rodim sina koji bi bio Avalohov konkurent za presto?" "Istina, verovatno si prestara da prvi put raa", rekla je Gvenvir, "ali ja se i dalje nadam da u moi da podarim svom kralju i gospodaru naslednika." Gvenvir nije znala da Morgana ve ima dete, i nikada to nee ni saznati. Ali to je smetalo Morgani. Artur bi trebalo da zna da ima sina. On krivi sebe to Gvenvir ne raa - trebalo bi da zna makar svog mira radi. A ako se desi da Gvenvir uopte ne rodi, onda kralj ipak ima naslednika. Niko ne mora znati da ga je rodila njegova sestra. A Gvideon je potomak kraljevske loze Avalona. Sada je dovoljno odrastao da poe u Avalon i postane druid. Zaista je trebalo da odem i pogledam ga, davno pre ovog dana... "Sluajte", rekla je Elena, "uju se fanfare u dvoritu - stigao je neko vaan, i moramo da pourimo - jutros se u crkvi slui misa." "I Garet e postati vitez", rekla je Gvenvir. "teta to Lot nije doiveo da vidi svog najmlaeg sina kao viteza..." Morgana je slegnula ramenima. "On nije preterano uivao u Arturovom drutvu, kao ni Artur u njegovom." Tako, pomislila je, Lanseletov tienik postae vitez; a onda se setila ta joj je Lanselet priao o obrednom bdenju pred proglaenje - o podsmevanju Misterijama. Je li moje da razgovaram sa Arturom o njegovim dunostima prema Avalonu? U bitku na planini Badon poneo

je sliku Device Marije; odbacio je zastavu sa zmajem; a sada je jednu veliku Misteriju predao u ruke hrianskih svetenika. Posavetovau se sa Talesinom... "Moramo da siemo", rekla je Gvenvir dok je oko pojasa privrivala pojas sa depovima, nametajui kljueve. Delovala je fino i otmeno sa novom frizurom, u haljini boje afrana; Elena je nosila zelenu haljinu, a Morgana crvenu. Sile su niz stepenite i pridruile se skupu pred crkvom. Gaven je pozdravio Morganu kao roaku, a potom se naklonio pred kraljicom. Iza njega je primetila poznato lice i malo se namrtila, pokuavajui da se seti gde je ranije srela tog viteza; bio je visok, krupan, bradat, plav gotovo kao Saksonac ili severnjak, a onda se setila: Balanov usvojeni brat, Balin. Hladno mu se naklonila. On je glupa, uskogruda budala, ali ipak je u srodnikim vezama sa Vivijen preko tog usvojenja, a Vivijen je njena najblia i najdraa roaka. "Pozdravljam vas, ser Baline." On se malo namrtio, ali setio se lepog ponaanja. Nosio je izbledeo i odrpan kaput; oito je doputovao izdaleka i nije imao vremena da se presvue i osvei. "Idete li na misu, gospo Morgana? Jeste li odbacili varke Avalona i odrekli se tog zlog mesta, i prihvatili naeg Gospoda i spasitelja Hrista, gospo?" Morgani je to pitanje predstavljalo uvredu, ali nije to rekla. Oprezno se masmeila. "Idem na misu da vidim kako e naeg roaka Gareta proizvesti u viteza." Kao to se i nadala, to je navelo Balina da promeni temu. "Gavenov mlai brat. Balan i ja ga poznajemo slabije od ostalih", rekao je. "Teko je misliti na njega kao na odraslog - uvek mi se ini da je jo onaj malia koji je poplaio konje na dan Arturovog venanja, pa je Galahad umalo poginuo." Morgana se setila da je to Lanseletovo pravo ime - poboni Balin se svakako plaio da izgovori ono drugo. Naklonio joj se i uao u crkvu; Morgana ga je gledala, idui za Gvenvir, i mrtila se. Na njegovom licu video se fanatizam, i bilo joj je sasvim milo to Vivijen nije ovde, mada su oba Gospina sina bila ovde - i Lanselet i Balan; oni bi svakako mogli da spree neku ozbiljniju nevolju. Crkva je bila iskiena cveem, a ljudi su odreda nosili blistave sveane odore, pa su i sami liili na gomilu cvea. Garet je nosio belu lanenu tuniku, a Lanselet, odeven u purpur, kleao je kraj njega - i primetila je koliko su razliiti u jo neemu: Garet je bio srean i neduan, a Lanselet alostan i izmuen. No, dok je kleei sluao svetenika koji je itao o Duhovima, delovao je smireno, potpuno razliito od onog izmuenog oveka koji joj je otvorio duu. "...i kada dan Duhova bi okonan, okupie se svi na jednom mestu; i tada sa neba dopre zvuk silnog vetra, koji ispuni itavu kuu u kojoj su se nali. I pojavie se jezici kao od vatre, koji se podelie i opkolie svakog od njih. I svi behu ispunjeni Svetim Dahom, i poee da govore drugim jezicima, jer Sveti Duh im to dade. U to vreme ivehu u Jerusalimu isti Jevreji, od svih naroda pod kapom nebeskom; i kada se taj zvuk zbi, mnotvo ih doe, zbunjeno, jer svaki ih sluae kako govore na njegovom jeziku. A delovahu kao da izgubie razum, govorei jedni drugima: ' Gle! Nisu li ti propovednici Galilejci? Kako to da ih svaki od nas uje kao da govore naim jezikom? Parani, Medi, Elamiti i ljudi iz Mesopotamije, iz Judeje i Kapadokije, Azije, Frigije i Pamfilije, i gosti iz Rima, Jevreji, Kriani i Arapi; a ujemo ih kao da govore naim jezikom.' I svi behu zapanjeni, pitajui se ta to znai. Tada apostol Petar podie glas i ree im: 'Judejci, i svi vi ostali, ujte moje rei; ovi ljudi nisu pijanice kao to mislite, jer tek je trei as; nego je ovo kao to prorok Isaija ree: Bog ree, u poslednjim danima sveta, poslau svoj Duh u sva tela, i vae e keri prorokovati, i vai sinovi imae vizije, a starci e sanjati snove.' Morgana je kleala i razmiljala. Pa, oni su, zapravo, stekli Vid i nisu ga shvatili. I nisu ni eleli da shvate; njima je to samo dokazivalo da je njihov Bog vei od ostalih. Svetenik je sada priao o poslednjim danima sveta, kako e Bog deliti darove vizija i prorokovanja, ali pitala se zna li iko od ovih hriana koliko su ti darovi obina stvarr. Svako moe savladati te moi kada mu se valjano pokae kako. Ali to bi znailo da ne bi eleli da zadivljuju mase svojim vetinama. Druidi koriste svoje moi da ine pojedinana dobra, a ne da okupljaju publiku! Kada su vernici poeli da prilaze kako bi dobili hleb i vino u znak seanja na mrtve, Morgana je odmahnula glavom i povukla se, mada je Gvenvir pokuala da je povue napred; ona nije

hrianka i nije htela da se pretvara. Kasnije, pred crkvom, posmatrala je sveanost kad je Lanselet isukao ma i dodirnuo njime Gareta, govorei svojim vrstim, melodinim, ozbiljnim glasom: "Ustani sada, Garete, Arturov vitee, koji si sada postao brat svima nama ovde, i svakom vitezu iz nae druine. Ne zaboravi da brani svog kralja, i da ivi u miru sa svim vitezovima Arturovim i svim miroljubivim svetom, i uvek se seti da ratuje protiv zla i da brani one kojima je potrebna zatita." Morgana se setila kako je Artur primio Ekskalibur iz Gospinih ruku. Bacila je pogled na njega, pitajui se sea li se i on toga, i da li je zato ustanovio ovu ceremoniju, kako bi mladii, proizvedeni pred njim u vitezove, imali ega se de seaju. Moda ovo ipak nije ismevanje svetih Misterija, nego pokuaj da se ouvaju to je bolje mogue... ali zato da se to ini u crkvi? Hoe li doi dan kada nee primati one koji nisu pravi hriani? Tokom slube, Garet i njegov roak i zatitnik Lanselet prvi su primili hleb i vino, ak i pre kralja. Zar to ne znai da e primanje u vitezove postati crkveni obred? Lanselet nije imao prava da to ini; on nije nita upueniji u Misterije od ostalih. Da li je ovo kaljanje ili iskren pokuaj da se Misterije uvedu u srce i duu itavog dvora? Nije znala odgovor. Posle slube nastupila je pauza pre turnira. Morgana je pozdravila Gareta i predala mu svoj poklon, fini pojas od bojene koe, o kome je mogao da nosi ma i bode. On se sagnuo da je poljubi. "Oh, kako si porastao, maleni - verujem da te majka ne bi prepoznala!" "Svima nam se to deava, draga roako", nasmeio se Garet. "Ne verujem da bi i ti prepoznala svog sina!" Utom su ga opkolili drugi vitezovi, gurajui se da ga pozdrave i estitaju mu; Artur je sklopio ruke i obratio mu se takvim glasom da je Garet sav sinuo. Morgana je primetila da je Gvenvir otro posmatra. "Morgana, ta je to Garet rekao - tvoj sin?" Morgana je otro odgovorila. "Ako ti nikad nisam poverila da ga imam, snajo, to je zbog tvoje vere. Rodila sam sina Boginje, posle obreda kraj Beltanskih vatri. Usvojen je na Lotovom dvoru; nisam ga videla otkako je napunio godinu. Jesi li sad zadovoljna, ili e svima ispriati moju tajnu?" "Ne", odgovorila je Gvenvir, prebledevi. "Kolika je to tuga sigurno bila, napustiti svoje dete! ao mi je, Morgana; neu rei ak ni Arturu - i on je hrianin i zgrozio bi se." Nema pojma koliko bi se zgrozio, mrano je pomislila Morgana. Srce joj je ubrzano tuklo. Moe li Gvenvir da uva njenu tajnu? Sada ih je ve suvie mnogo znalo za to! Fanfare su objavile poetak turnira; Artur je pristao da se ne prijavljuje za borbe, jer niko nije eleo da napada svog kralja, ali jednu stranu u velikom boju vodie Lanselet, kao kraljev miljenik, a druga je kockom pripala Urijensu od Severnog Velsa, krupnom oveku odavno zalom u srednje godine, ali i dalje snanom i miiavom. Kraj njega je bio njegov drugi sin, Akolon. Dok je Akolon navlaio rukavice, Morgana je primetila da je otkrio podlaktice; na njima je nosio plave tetovirane zmije. Znai, proao je ispit na Ostrvu zmaja! Gvenvir se svakako alila kada joj je predlagala udaju za kralja Urijensa. Ali Akolon - on bi bio sasvim prikladan mu; ne raunajui Lanseleta, svakako je bio najprivlaniji mukarac na bojnom polju. Morgana je uhvatila sebe kako se divi njegovoj vetini sa orujem. Hitar i dobro graen, kretao se sa priodnom lakoom oveka kome su takve vebe sasvim obine i koji je od detinjstva rukovao orujem. Ranije ili kasnije, Artur e odluiti da je uda; ako je ponudi Akolonu, da li bi odbila? Posle nekog vremena panja joj je popustila. Veina ena je odavno prestala da gleda bitku; radije su askale o spletkama i vestima koje su ule; neke su igrale kocke na svojim zaklonjenim seditima; samo nekolicina je paljivo gledala, jer su uloile trake, nale ili novie u opkladu na svoje mueve, brau ili dragane. "Uopte se ne vredi kladiti", nezadovoljno je rekla jedna od njih, "kad ionako znamo da e Lanselet pobediti; uvek je tako." "Hoe da kae da nepoteno pobeuje?" upitala je Elena neprijateljski, a nepoznata ena je

pourila da odgovori. "Nikako. Ali trebalo bi da u ovakvim prilikama ostane po strani, jer ionako niko ne moe da ga pobedi." Morgana se nasmejala. "Videla sam onog mladog Gareta, Gavenovog brata, kako ga glavake baca u prainu", rekla je, "a on je to sasvim lepo primio. Ali ako hoe, ulaem u opkladu purpurnu vrpcu da e nagradu odneti Akolon, da e pobediti ak i Lanseleta." "Dogovoreno", rekla je ena, i Morgana je na to ustala. "Ne volim da gledam mukarce kako se mlate zabave radi - bilo je toliko pravih bitaka da se umorim kad samo ujem za njih." Klimnula je glavom Gvenviri. "Sestro, mogu li da odem u dvoranu i proverim je li sve spremno za gozbu?" Gvenvir je klimnula glavom u odgovor, i Morgana je zala iza sedita i uputila se ka glavnom dvoritu. Velika kapija bila je otvorena, a na strai je ostalo svega nekoliko vojnika koji nisu eleli da uestvuju na turniru. Morgana je pola u zamak i nikada nije shvatila kakvo predoseanje ju je okrenulo ka kapiji, niti zato je stajala i gledala dva jahaa kako se pribliavaju, kad je bilo jasno da su to samo zakasneli uesnici slavlja. Ali kada su se primakli, najeila se od predoseanja, a onda se dala u trk, i kad su projahali kroz kapiju, ve je glasno plakala. "Vivijen", kriknula je, a onda je zastala, plaei se da se baci u zagrljaj svojoj roaci; umesto toga, kleknula je u prainu i pognula glavu. Blagi, poznati glas, nimalo promenjen, upravo onakav kakav je ula u snovima, neno je rekao: "Morgana, drago moje dete, to si ti! Koliko sam godina elela da te vidim. Hajde, hajde, mila, nikada ne mora da klei preda mnom." Morgana je podigla lice, ali suvie je drhtala da bi mogla da ustane. Vivijen, lica zaklonjenog sivim velovima, naginjala se nad njom; pruila joj je ruku, koju je Morgana poljubila, a onda ju je podigla u zagrljaj. "Mila, koliko dugo..." rekla je, a Morgana se bezuspeno trudila da ne plae. "Toliko sam brinula zbog tebe", rekla je Vivijen, vrsto steui Morganu za ruku dok su ile ka ulazu. "Povremeno bih te videla, tek jedva, u jezercu - ali sad sam stara, i vrlo retko mogu da koristim Vid. Ipak, znala sam da si iva, da nisi umrla na poroaju, niti daleko preko mora... eznula sam da te vidim, malena." Glas joj je bio nean kao da nikada nije bilo svae meu njima, i Morganu su zapljusnula stara oseanja. "itav dvor je na turniru. Morgozin najmlai sin je jutros proglaen za viteza", rekla je. "Mislim da sam morala znati da dolazi..." A onda se setila sinonjeg trenutka Vida; zaista je znala. "Zato si dola, Majko?" "Mislila sam da si ula kako je Artur izdao Avalon", rekla je Vivijen. "Kevin je razgovarao sa njim u moje ime, ali bez uspeha. I zato sam dola da se pojavim pred njegovim prestolom i da zahtevam pravdu. Nii kraljevi u Arturovo ime zabranjuju staru veru, sveti gajevi se unitavaju, ak i u zemlji kojom vlada Arturova ena po nasleu, a Artur nije uinio nita..." "Gvenvir je preterano pobona", promrmljala je Morgana i osetila da joj se usne prezrivo gre; da, pobona je, a ipak je primila u postelju muevljevog roaka i miljenika, uz dozvolu svog pobonog kralja! Ali svetenica Avalona ne prenosi dalje tajne koje joj se povere. Vivijen kao da joj je proitala misli. "Ne, Morgana", rekla je, "ali moda e doi as kada e neka tajna postati oruje kojim u naterati Artura da se dri zakletve. Jednu takvu ve imam, ali tebe radi, dete, neu je koristiti na ovom dvoru. Reci mi..." Osvrnula se. "Ne, ne ovde. Povedi me nekuda gde emo nasamo razgovarati, i gde mogu da se osveim i uredim kako bih dostojno stala pred Artura na njegovoj velikoj gozbi." Morgana ju je povela u sobu koju je delila sa Gvenvirinim gospama, jer sve su bile na turniru; sluge su takoe otile, pa je sama donela Vivijeni vodu za umivanje, i vino, i pomogla joj da promeni pranjavu odeu, otrcanu od puta. "U Lotiji sam videla tvog sina", rekla je Vivijen. "Rekao mi je Kevin." U srcu je osetila stari bol - znai, Vivijen je ipak dobila od nje ono to je htela: sina iz dvostruke kraljevske loze, za Avalon. "Hoe li u Avalonu od njega nainiti druida?" "Prerano je da bi se znalo od ega je stvoren", rekla je Vivijen. "Bojim se da je predugo bio

ostavljen Morgozi. No, svejedno mora da ostane u Avalonu, kako bi bio odan starim bogovima, pa ako Artur nastavi da kri svoj zavet, moi emo da ga podsetimo kako postoji sin Pendragonove krvi koji e preuzeti njegovo mesto - neemo trpeti kralja tiranina, koji primorava narod da potuje tog njihovog boga robovanja, greha i stida! Mi smo ga doveli na Uterov presto, mi emo ga i sruiti ako uzmoramo, i utoliko pre ako postoji neko iz drevne kraljevske loze Avalona, sin Boginje, koji e ga zamenti. Artur je dobar kralj, i nerado bih mu pretila time; ali ako budem morala, pretiu - Boginja e me voditi." Morgana se stresla; hoe li njeno dete dovesti do smrti roenog oca? Odluno je odvratila lice od Vida. "Mislim da Artur nee toliko izdati Avalon." "Neka Boginja uini da bude tako", rekla je Vivijen, "ali i tada hriani ne bi prihvatili sina zaetog u obredima Beltana. Moramo uvati Gvideonu mesto blizu prestola, kako bi mogao da bude naslednik svog oca, i jednog dana emo ponovo imati kralja roenog preko Avalona. Pazi, Morgana, hriani bi smatrali da je tvoj sin roen u grehu; ali pred Boginjom on je najvieg mogueg roda, jer i majka i otac potiu od nje - on je svet, a ne zao. I mora i sam poeti da tako misli o sebi, a ne da ga zalude svetenici koji bi mu rekli da je njegovo zaee i roenje sramotno." Pogledala je Morganu pravo u oi. "Misli li i dalje da je sramotno?" Morgana je pognula glavu. "Uvek si mogla da mi ita iz srca, roako." "Igrena je kriva", rekla je Vivijen, "a i ja, to smo te ostavile sedam godina na Uterovom dvoru. Onog dana kad sam shvatila da si roena za svetenicu, trebalo je da te odvedem odande. Ti si svetenica Avalona, drago dete, zato se nikada nisi vratila?" Okrenula se sa eljem u ruci, a dugaka, seda kosa visila joj je preko lica. Morgana je odgovorila apatom, dok su joj se suze slivale kroz vrsto stegnute kapke. "Ne mogu, ne mogu, Vivijen. Pokuala sam - nisam mogla da naem put." Obuzelo ju je ponienje i stid zbog toga, i glasno je zaplakala. Vivijen je spustila ealj i privila Morganu na grudi, drei je i njiui kao dete. "Mila, mila moja devojice, ne plai, ne plai... Da sam znala, dete, dola bih po tebe. Ne plai sada - sama u te povesti nazad, poi emo zajedno kada predam Arturu svoju poruku. Poveu te sa sobom pre nego to mu padne na pamet da te uda za nekog tupoglavog hrianskog magarca... da, da, dete, vratie se u Avalon... poi emo zajedno..." Obrisala je Morganino vlano lice svojim velom. "Hajde, sad mi pomozi da se obuem, tako da mogu da stanem pred svog roaka, Vrhovnog kralja..." Morgana je duboko uzdahnula. "Da, hajde da ti upletem kosu, Majko." Pokuala je da se nasmeje. "Jutros sam oeljala i kraljicu." Vivijen ju je odvojila od sebe i ljutito je pogledala. "Zar je Artur odredio tebe, svetenicu Avalona i princezu po roenju, da bude sluavka njegove ene?" "Ne, ne", brzo je rekla Morgana, "potuju me koliko i samu kraljicu - uredila sam Gvenviri kosu samo iz prijateljstva; i ona bi uredila moju, ili bi mi zakopala haljinu, kao sestra sestri." Vivijen je odahnula sa olakanjem. "Ne bih volela da te ne potuju. Ti si majka Arturovog sina. On mora nauiti da te potuje zbog toga, ba kao i Leodegrancova ker..." "Ne!" uzviknula je Morgana. "Ne, preklinjem te - Artur ne sme da zna, ne sme da sazna pred itavim dvorom - sluaj me, majko", molila je, "svi oni su hriani. Zar da me posrami pred njima?" "Mora nauiti da ne misli runo o svetim stvarima!" neumoljivo je uzvratila Vivijen. "Ali hriani vladaju ovom zemljom", rekla je Morgana, "a to ne moe izmeniti sa svega nekoliko rei..." U sebi se pitala da li je Vivijen zbog poodmaklih godina izgubila mudrost. Nije bilo naina da se samo tako zatrai ponovno uspostavljanje starih prava Avalona, ime bi bilo izbrisano dvesta godina hrianstva. Svetenici bi je oterali sa dvora kao ludakinju i nastavili kao i dosad. Vivijen se svakako dovoljno razume u vladanje da bi to znala! I zaista, Vivijen je klimnula glavom. "U pravu si, treba polako da radimo", rekla je. "Ali moramo makar podsetiti Artura na obeanje da e tititi Avalon, a o detetu u razgovarati sa njim nasamo, jednog dana. Ne moemo ga glasno pomenuti pred neznalicama."

Morgana je pomogla Vivijeni da uredi kosu i da se obue u dostojanstvenu odedu svetenice Avalona, spremne za veliku sveanost. Ubrzo potom zaule su zvuke koji su govorili da je turnirska bitka okonana. Ovog puta e nagrade svakako biti predate unutra, tokom gozbe; pitala se da li ih je opet Lanselet osvojio sve odreda u ast svog kralja. Ili moda kraljice, mrano je pomislila. I ko bi to nazvao au? Spremile su se da napuste odaju, i kad su prole kroz vrata Vivijen joj se neno obratila. "Hoe li se vratiti u Avalon sa mnom, drago dete?" "Ako me Artur pusti..." "Morgana, ti si svetenica Avalona, i ne mora traiti dozvolu, ak ni od Vrhovnog kralja, da ide kuda poeli. Vrhovni kralj je voa u boju - on ne poseduje ivote svojih podanika, pa ak ni podreenih kraljeva, kao oni istonjaki tirani koji misle da im pripada itav svet i ivoti svih mukaraca i ena u njemu. Rei u mu da si mi potrebna u Avalonu, pa emo videti ta e odgovoriti na to." Morgana je osetila da je gue suze. Oh, vratiti se u Avalon, otii kui... ali ak i dok je drala Vivijen za ruku, nije mogla da poveruje da e se vratiti tamo. Kasnije e rei Znala sam, znala sam, i shvatie oajanje i predoseanje koje ju je zahvatilo na te rei, ali ovog asa bila je sigurna da su to samo njeni strahovi, oseanje da nije dostojna onoga to je svojom voljom odbacila. A onda su sile u Arturovu veliku salu, gde se odravala gozba na Duhove. Ovo je Kamelot, pomislila je Morgana, kao da ga ranije nije videla i kao da ga moda vie nikada nee videti. Veliki Okrugli sto, Leodegrancov venani dar, sada je bio postavljen u salu koja mu je odgovarala po velianstvenosti; zidovi su bili prekriveni svilom i zastavama, a zbog vetog rasporeda, pogled je smesta skretao ka mestu gde je sedeo Artur, na prestolu u dnu sale. Danas je kraj njega i kraljice sedeo Garet, a svi ostali vitezovi su bili oko njih, u finoj odei i sa blistavim orujem, dok su gospe bile lepe kao cvee. Jedan za drugim prilazili su nii kraljevi, i svaki bi kleknuo pred Artura i izneo mu darove; Morgana je posmatrala Arturovo lice, ozbiljno i neno. Bacila je pogled na Vivjnan - svakako i ona vidi da je Artur izrastao u dobrog kralja, da ga niko ne moe potcenjivati, ak ni Avalon i druidi. Ali otkuda njoj pravo da presuuje izmeu Artura i Avalona? Osetila je poznati, stari nemir, kao u ono vreme kada je u Avalonu uila da otvori um pred Vidom kako bi ga koristila, i uhvatila sebe kako, ko zna zato, eli da je Vivijen ostala stotinama milja odatle. Pogledala je okupljene vitezove - Gaven, plavook i snaan kao buldog, smeio se na svog najmlaeg brata; Garet je sijao kao tek prekovano zlato. Lanselet je bio mraan i divan, i kao da su mu musli odlutale na drugi kraj sveta. Pelinor, sed i nean, a uz njega njegova ker Elena, koja ga je posluivala. A onda je Arturovom prestolu priao neko ko nije bio vitez. Morgana ga nije videla ranije, ali primetila je da ga je Gvenvir prepopznala i zgrila se. "Ja sam jedini ivi sin kralja Leodegranca", rekao je on, "i brat tvoje kraljice, Arture. Zahtevam da prizna moje pravo na Letnju Zemlju." "Na ovom dvoru se ne zahteva, Meleagrante", mirno je rekao Artur. "Razmotriu tvoju molbu i posavetovau se sa kraljicom, i moe biti da u pristati da te proglasim za njenog namesnika. Ali ne mogu sada da donesem odluku." "Onda moda neu ostati da je ekam!" povikao je Meleagrant. Bio je ogroman rastom, a na gozbu je doao ne samo sa maem i bodeom, nego i sa ogromnom bronzanom bojnom sekirom; bio je odeven u loe utavljene koe i krzno, i delovao je divlje i bezono kao neki saksonski razbojnik. Njegova dvojica pratilaca izgledala su jo gore. "Ja sam jedini ivi Leodegrancov sin." Gvenvir se nagnula da neto apne Arturu. "Moja gospa mi kae", rekao je on, "da je njen otac poricao da te je zaeo. Budi siguran da emo paljivo razmisliti o celoj stvari, i ako je tvoja molba valjana, usliiemo je. Za sada, ser Meleagrante, molim te da ima poverenja u moju odluku i da mi se pridrui na gozbi. Razgovaraemo sa mojim savetnicima i uiniti najpravednije to se moe." "Do avola sa gozbom!" ljutito je povikao Meleagrant. "Nisam doao ovamo da se gostim

akonijama, da gledam gospe i da se divim odraslim ljudima koji se zabavljaju kao deaci! Kaem ti, Arture, ja sam kralj te zemlje, i ako se usudi da me odbije, utoliko gore po tebe - i po tvoju gospu!" Poloio je ruku na dralje svoje ogromne sekire, ali Kaj i Garet stvorili su se u trenu kraj njega i zavrnuli mu obe ruke iza lea. "U kraljevoj sali se ne potee oruje", grubo je rekao Kaj, a Garet mu je izbio sekiru iz ruke i poloio je pred Arturov presto. "Idi na svoje mesto, ovee, i jedi. Za Okruglim stolom mora da vlada red, i ako je kralj rekao da e postupiti pravedno, ti ima da eka na to!" Grubo su ga okrenulli, ali Melagrant je uspeo da im se istrgne. "Doavola sa vaom gozbom i do avola sa vaom pravdom! I do avola sa vaim Okruglim Stolom i svim vitezovima!" Ostavio je sekiru i okrenuo se, udaljivi se korakom od koga se itava odaja tresla. Kaj je zakoraio za njim, a Gaven je napola ustao, ali Artur mu je dao znak da ponovo sedne. "Neka ga", rekao je. "Postarau se za njega kad doe vreme. Lanselete, poto si ti miljenik moje ene, moda e tebi biti odreeno da se obrauna sa tim samoivim razbojnikom." "Sa zadovoljstvom, kralju moj", rekao je Lanselet, trgavi se kao da je bio zadremao, a Morgana je naslutila da on nema pojma na ta je to upravo pristao. Glasnici na vratima i dalje su objavljivali da svi mogu prii i traiti pravdu od kralja; nastupila je kratka, smena pauza, kada je doao neki seljak i ispriao kako se gloi sa susedom oko male vetrenjae na granici izmeu njihovih imanja. "I nikako ne moemo da se sloimo, ser", rekao je, guvajui u rukama svoju vunenu kapu, "pa smo reili, on i ja, da je na kralj uinio nau zemlju dovoljno bezbednom da u njoj vredi imati vetrenjau, pa sam rekao da u doi ovamo, ser, da sasluam vae miljenje i da mu se obojica pokorimo." Usred dobroudnog smeha, pitanje je bilo razreeno; ali Morgana je primetila da se jedino Artur nije smejao, nego je ozbiljno sasluao seljaka, presudio, i da je tek kada mu se ovaj zahvalio i udaljio se, uz mnogo naklona i rei, dozvolio sebi da se nasmeje. "Kaje, postaraj se da mu u kuhinji daju neto za jelo pre nego to poe kui, nahodao se dovde." Uzdahnuo je. "Ko je sledei? Daj Boe da je neto dostojnije moje mudrosti - hoe li uskoro dolaziti da me pitaju za savete o gajenju konja ili neem slinom?" "To pokazuje ta oni misle o svom kralju, Arture", rekao je Talesin. "Ali treba da saznaju da se sa time mogu obratiti i lokalnom vlastelinu, i da se postara da ti ljudi umeju da dele pravdu u tvoje ime." Podigao je glavu da vidi narednog molioca. "Ali ovo je verovatno vrednije kraljeve panje, jer dolazi jedna ena, i to, izgleda, u ozbiljnoj nevolji." Artur joj je dao znak da prie. Bila je mlada, samouverena, ponosna, oito upuena u ponaanje na dvoru. Nije imala pratioca, osim jednog malog, runog kepeca, jedva metar visokog, ali irokih ramena i miiavog, koji je nosio kratku i vrstu sekiru. Naklonila se pred kraljem i ispriala svoju priu. Sluila je gospu koja je ostala, kao i mnogi tokom godina ratovanja, sama na svetu; njeno imanje je na severu, blizu drevnog rimljanskog zida koji se protee miljama, sa propalim tvravama i osmatranicama, sada uglavnom sklonim padu. No, banda petorice brae, pravih razbojnika, obnovila je pet tih utvrenja i sada su postepeno unitavali itavu oblast. Jjedan od njih, koji je sebe prozvao Crvenim vitezom od Crvene zemlje, stao je da opseda njenu gospu; a njegova braa su jo gora od njega. "Crveni Vitez, ha!", rekao je Gaven. "Znam tog gospodina. Borio sam se sa njim kad sam silazio na jug posle poslednje posete Lotovoj zemlji, i jedva sam izvukao ivu glavu. Arture, bilo bi dobro poslati vojsku da raisti te momke - u tom kraju zemlje nema nikakvog zakona." Artur se namrtio i klimnuo glavom, ali uto je sa svog mesta ustao mladi Garet. "Gospodaru Arture, to je na granici zemlje moga oca. Obeao si mi zadatak - odri obeanje, kralju moj, i poalji me da pomognem ovoj gospi u odbrani imanja od tih zlikovaca!" Mlada ena je pogledala Gareta, za bezbradim blistavim licem, odevenog u belu svilenu tuniku koju je obukao radi proglaenja za viteza, i prsnula je u smeh. "Ti? Pa ti si jo dete. Nisam znala da je veliki Vrhovni kralj poeo da prima naprednu decu da ga slue za stolom!" Garet je

pocrveneo kao dete. On je zaista dopunjavao kraljev pehar - to su radili mnogi deaci plemenitog porekla, usvojeni na dvoru. Garet se jo nije dosetio da mu to vie nije dunost, a Artur, koji je voleo mladia, nije mu prebacio zbog toga. ena se uspravila. "Kralju i gospodaru moj, dola sam da zamolim da odredite jednog ili vie svojih uvenih vitezova kako bi pobedili tog Crvenog Viteza - Gavena, Lanseleta ili Balina, jednog od onih koji su uveni kao borci protiv Saksonaca. Zar ete pustiti da me vaa posluga ismeva?" "Vitez Garet nije vie posluga, madam", rekao je Artur. "On je brat Gavenov, i obeava da e postati jednako dobar vitez kao i njegov brat, ako ne i bolji. Zaista sam mu obeao prvi pohod koji mogu da mu dodelim i poslau ga sa vama. Garete", neno je rekao, "nareujem ti da poe sa ovom gospom, da je uva od opasnosti na putovanju, a kada stignete u njenu zemlju, da joj pomogne da uprilii odbranu od tih razbojnika. Ako ti ustreba pomo , poalji mi glasnika, ali ona svakako ima dovoljno vojnika - treba im samo neko vet i vian strategiji, a to si nauio od Kaja i Gavena. Madam, dodelio sam dobrog oveka da vam pomogne." Nije se usudila da odgovori samom kralju, ali se ljutito namrtila na Gareta. "Zahvaljujem se, gospodaru Arture", rekao je on. "Uterau strah u kosti razbojnicima koji seju strah po naim granicama." Naklonio se Arturu i okrenuo se prema gospi, ali ona mu je okrenula lea i urno izila iz sale. "On je premlad za ovo, ser", tiho je rekao Lanselet. "Zar nije trebalo da poalje Balana ili Balina, ili nekoga iskusnijeg?" Artur je odmahnuo glavom. "Zaista mislim da Garet moe ovo da izvede, i vie bih voleo da nijedan od mojih vitezova ne bude popularniji od drugih - ova gospa bi morala da bude zadovoljna to je dobila viteza koji e pomoi njenom narodu." Artur se zavalio u seditu i dao Kaju znak da mu napuni tanjir. "Deljenje pravde izaziva glad. Zar nema vie molilaca?" "Ima jo jedan, gospodaru Arture", rekla je tiho Vivijen i ustala sa mesta gde je sedela, meu kraljiinim gospama. Morgana je pokuala da ustane sa njom, ali Vivijen ju je jednim pokretom vratila na stolicu. Delovala je via nego to je bila, jer se drala veoma uspravno. A u tome je uestvovao i sjaj - sjaj Avalona... njena kosa, potpuno seda, bila joj je upletena visoko nad elom; na boku je nosila mali srpoliki no, no svetenice, a na elu joj je blistao znak Boginje, plavi polumesec. Artur ju je na trenutak gledao, iznenaen, a onda ju je prepoznao i dao joj znak da prie. "Gospo od Avalona, odavno niste poastvovali ovaj dvor svojim prisustvom. Hodi da sedne kraj mene, roako, i reci mi kako ti mogu pomoi." "Ukazujui potovanje Avalonu, kao to si se zakleo da e initi", rekla je Vivijen. Glas joj je bio vrlo jasan i dubok, a poto je bio glas svetenice, mogao se uti i u najdaljim uglovima sale. "Kralju moj, traim da pogleda ma koji i sada nosi i da se seti onoga ko ti ga je predao u ruke, kao i onoga na ta si se zakleo..." Godinama potom, sve to se desilo tog dana bilo je nadugako i nairoko prepriavano, ali ni dvoje od nekoliko stotina prisutnih nije moglo da se sloi ta se prvo desilo. Morgana je videla kako Balin ustaje i juri napred, i videla ga je kako grabi veliku sekiru koju je Meleagrant ostavio pred prestolom, a potom je nastupila guva i vika, i zaula je sopstveni vrisak kada se sekira sruila nanie. Ali nije videla sam udarac, nego samo Vivijeninu sedu kosu iznenada obojenu krvlju, i Vivijen kako pada bez glasa. A onda su svi poeli da viu; Lanselet i Gaven su epali Balina, koji im se otimao; Morgana je izvuklaj bode i jurnula, ali Kevin ju je vrsto uhvatio svojim deformisanim prstima. "Morgana, Morgana, ne, prekasno je..." rekao je, glasa izoblienog od jecaja. "Ceridven! Majko Boginjo...! Ne, ne, ne gledaj je sada, Morgana..." Pokuao je da je okrene, ali Morgana je ukoeno stajala, kao da se skamenila, i sluala Balina kako urla. "Pogledajte gospodara Talesina!" iznenada je rekao Kaj. Starac je leao skljokan na stolici.

Kaj se sagnuo da ga pridigne, a onda se, uz tiho izvinjenje Arturu, maio kraljevog pehara kako bi usuo malo vina starcu u usta. Kevin je ostavio Morganu i nespretno se probio do vremenog druida, gde se nagnuo nad njim. Treba da mu priem, pomislila je Morgana, ali noge kao da su joj srasle sa podom, nije mogla ni da se makne. Zurila je u onesveenog starca, kako ne bi morala da pogleda uasnu crvenu mrlju na podu, jer bile su natopljene i haljine i kosa i dugaki ogrta. U svom poslednjem asu Vivijen je epala svoj mali srpoliki no. I sada joj je ruka tu poivala, umrljana njenom sopstvenom krvlju - bilo je tako mnogo krvi, tako mnogo. Lobanja lobanja joj je bila rascepljena, i svuda je bila krv - krv na prestolu, prolivena kao kad se rtvuje ivotinja, tu u podnoju Arturovog prestola... Arturu se najzad povratio glas. "Ti, zloine", promuklo je rekao, "ta si to uinio? To je ubistvo, hladnokrvno ubistvo pred samim prestolom tvog kralja..." "Ubistvo, kae?" odgovorio je Balin izoblienim glasom. "Da, ona je bila najgori ubica u ovom kraljevstvu, zasluila je da umre deset puta - oslobodio sam tvoje kraljevstvo jedne pokvarene, zle arobnice, kralju moj!" Artur je bio vie ljut nego alostan. "Gospa od Jezera mi je bila prijatelj i dobroinilac! Kako se usuuje da tako govori o mojoj roaki, o onoj koja mi je pomogla da sednem na presto?" "Pozivam gospodara Lanseleta da posvedoi kako je ona izazvala smrt moje majke", rekao je Balin, "dobre i pobone hrianke, po imenu Priscila, koja je usvojila i odgajila njegovog brata Balana! A ubila je moju majku, tvrdim da ju je ubila svojim zllim inima..." Lice mu se grilo; iako ogroman rastom, poeo je da plae kao dete. "Ubila je moju majku, kaem vam, i osvetio sam joj se, kao to pristoji svakom vitezu!" Lanselet je uasnuto zatvorio oi, lice mu se grilo, ali nije plakao. "Gospodaru Arture, ivot ovog oveka pripada meni! Dozvoli mi da osvetim svoju majku..." "I sestru moje majke", rekao je Gaven. "I moje", dodao je Gaheris. Morgana se najzad trgla iz transa. "Ne, Arture!" povikala je. "Daj ga meni! Ubio je Gospu od Jezera pred tvojim prestolom, dozvoli da ena iz Avalona osveti krv Avalona - gledaj kako gospodar Talesin lei bez svesti, to je kao da je ubio i tvog dedu..." "Sestro, sestro..." Artur je pruio ruke ka Morgani. "Ne, ne, sestro... ne, daj mi taj bode..." Morgana je stajala, odmahujui glavom i vrsto drei bode. Talesin je iznenada ustao i uzeo ga od nje drhtavim starakim prstima. "Ne, Morgana. Ne prolivajmo jo krvi - Boginja zna, to je dovoljno - njena krv je prolivena kao rtva za Avalon u ovoj sali..." "rtva! Da, rtva Bogu, jer Bog e zgromiti sve ove zle arobnice i njihove bogove!" drao se Balin kao opsednut. "Dozvoli da ubijem i nju, gospodaru Arture, da oistimo ovaj dvor od njihovih zlih arolija..." Toliko se otimao da su Lanselet i Gaven jedva uspevali da ga zadre, pa su dali znak Kaju, koji je priao da im pomogne kako bi oborili Balina pred presto, a on se otimao i dalje. "Tiina!" uzviknuo je Lanselet, osvrui se. "Upozoravam vas, ako iko dodirne Merlina ili Morganu, odrubiu mu glavu, ma ta Artur rekao na to - da, gospodaru Arture, i umreu od tvoje ruke odmah potom ako poeli!" Lice mu je bilo izoblieno od gneva i oajanja. "Kralju, gospodaru", urlao je Balin, "preklinjem te, dozvoli da pobijem sve arobnjake i vetice u ime Hrista koji ih sve mrzi..." Lanselet je snano udario Balina preko usta; ovaj je jeknuo i zautao, a krv mu je linula iz raseene usne. "S tvojom dozvolom, gospodaru", rekao je Lanselet; otkopao je svoj bogati plat i njime neno pokrio uasno, isceeno telo svoje majke. Artur kao da je lake disao sad kad se le vie nije video. Samo je Morgana i dalje iskolaenih oiju zurila u beivotnu masu pokrivenu purpurnim ogrtaem koga je Lanselet nosio o praznicima. Krv. Krv u podnoju kraljevog prestola. Krv prolivena preko ognjita... inilo joj se da odnekuda uje Ravenin vrisak.

"Postarajte se za gospu Morganu, inae e se onesvestiti", blago je rekao Artur. Morgana je osetila kako joj pomau da sedne a neko joj je prineo usnama pehar. Pokuala je da ga odgurne, a onda joj se uinilo da uje Vivijenin glas. Popij. Svetenica mora uvati svoju snagu i volju. Posluno je pila, sluajui Arturov strogi i ozbiljni glas. "Baline, ma iz kojih razloga... ne, dosta je, uo sam sve to si imao da kae - ni re vie - ti si ili ludak ili hladnokrvni ubica. ta god da si rekao, ti si ubio moju roaku i isukao oruje pred svojim Vrhovnim kraljem na same Duhove. Ipak, neu da te ubiju na mestu - Lanselete, vrati ma." Lanselet je vratio ma u kanije. "Uiniu po tvojoj volji, gospodaru. Ali ako ne kazni ovo ubistvo, molim te za dozvolu da smesta napustim dvor." "Oh, kazniu ga." Arturovo lice bilo je mrano. "Baline, jesi li se dovoljno urazumio da me uje? Onda uj svoju sudbinu: Zauvek si prognan sa ovog dvora. Neka telo ove gospe bude pripremljeno i stavljeno na dvokolice, i nareujem ti da ga otprati u Glastonberi, i da ispria tvoju priu nadbiskupu, i da izvri pokajanje koje ti on odredi. Stalno si pominjao Boga i Hrista, ali nijedan hrianski kralj ne dozvoljava linu osvetu orujem pred sopstvenim prestolom. Da li si uo moje rei, Baline, nekadanji moj vitee?" Balin je pognuo glavu. Lanseletov udarac mu je slomio nos; iz usta mu je tekla krv, i govorio je s mukom zbog razbijenih zuba. "uo sam, kralju i gospodaru moj. Poi u." Seo je, pognute glave. Artur je dao znak slugama. "Molim vas, pozovite nekoga da ukloni njeno telo..." Morgana se otrgla od onih koji su je drali i klekla je kraj Vivijen. "Gospodaru, preklinjem te, dozvoli mi da je pripremim za sahranu..." Trudila se da zadri suze koje se nije usuivala da prolije. Ovo nije bila Vivijen, ovo slomljeno, mrtvo telo, ruka nalik na usukanu kandu koja je jo stezala bode svetenice. Uzela je bode, poljubila ga i premestila ga za svoj pojas. Samo e to zadrati. Velika, milostiva Majko, znala sam da nikada neemo zajedno stii u Avalon... Nee plakati. Osetila je da Lanselet klei kraj nje. "Sreom, Balan nije ovde", promrmljao je. "Strano je izgubiti majku i usvojenog brata u jednom trenutku ludila - ali da je Balan bio ovde, moda se ovo ne bi desilo! Ima li Boga, ima li milosti?" Srce ju je bolelo zbog Lanseleta. On se plaio svoje majke i mrzeo ju je, ali i oboavao kao olienje same Boginje. Poelela je da zagrli Lanseleta, da ga utei, da ga navede da plae; ali oseala je i gnev. Poricao je vlast svoje majke - kako se sada usuuje da je ali? Talesin je kleknuo kraj njih i progovorio drhtavim, starakim glasom. "Dajte da vam pomognem, deco. Imam pravo..." Sklonili su se u stranu kada je pognuo glavu i poeo da mrmlja drevnu molitvu za mrtve. Artur je ustao. "Danas vie nee biti sveanosti. Imali smo previe tragedija. Oni meu vama koji su gladni neka zavre sa jelom i tiho se udalje." Polako je priao mestu gde je lealo telo. Poloio je ruku Morgani na rame; uprkos tupom jadu, oseala ju je na sebi. ula je goste kako polako odlaze, jedan za drugim, a ula je i tih zvuk harfe; samo jedan par ruku u itavoj Britaniji umeo je tako da svira. Konano se slomila i suze su joj potekle dok je Kevinova harfa svirala tubalicu za Gospom; uz te zvuke je Vivijen, svetenica Avalona, polako izneta iz velike sale u Kamelotu. Morgana, koja je ila kraj nosila, samo jednom se osvrnula na veliku odaju i Okrugli sto, i na usamljenu, pognutu Arturovu priliku, jer on je jedini ostao kraj harfiste. Uprkos tuzi i oajanju, pomislila je: Vivijen nije stigla da preda Arturu poruku iz Avalona. Ovo je sala hrianskog kralja, i sada vie niko ne moe da tvrdi drugaije. Kako bi se Gvenvir radovala tome. Artur je drao pruene ruke; nije znala zato, moda se molio. Primetila je zmije tetovirane na njegovim podlakticama i setila se mladog jelena i tek proglaenog kralja koji joj je priao sa krvlju Kralja-Jelena na rukama i licu, i na trenutak joj se uinilo da uje podrugljivi glas vilinske kraljice. A potom se uo samo alobni zvuk Kevinove harfe i Lanseletov pla kraj nje, dok su nosili Vivijen na veni poinak.

Govori Morgana... Pratila sam Vivijenino telo iz velike sale Okruglog stola, plaui drugi put u ivotu koji pamtim. A kasnije te noi posvaala sam se sa Kevinom. Radei sa kraljiinim enama, pripremila sam Vivijenino telo za sahranu. Gvenvir je poslala svoje ene, kao i platno, trave i pokrov od baruna, ali ona sama nije dola. To je bilo sasvim u redu. Svetenicu Avalona za poslednji poinak treba da pripremaju druge svetenice. eznula sam za svojim sestrama iz Kue devojaka; ali barem je nee dodirivati hrianske ruke. Kada sam zavrila, doao je Kevin da bdi nad telom. "Poslao sam Talesina da se odmori. Sada imam toliku vlast, jer sam Merlin od Britanije; on je veoma star i osetljiv - udo da ga danas nije izdalo srce. Plaim se da je nee dugo nadiveti. Balin se sada smirio", dodao je. "Mislim da je moda svestan ta je poinio - ali svakako je to uinio u naletu ludila. Spreman je da prati njeno telo do Glastonberija i da izvri pokajanje kakvo mu odredi nadbiskup." Besno sam ga gledala. "I ti e pristati na to? Da je preda u ruke crkvi? Nije me briga ta e se desiti ubici", rekla sam, "ali Vivijen mora biti odneta u Avalon." Progutala sam knedlu da se ne bih ponovo rasplakala. Trebalo je da zajedno otputujemo u Avalon... "Artur je odredio", tiho je rekao Kevin, "da ona bude sahranjena tamo, pred crkvom u Glastonberiju, gde je svi mogu videti." U neverici sam odmahnula glavom. Zar su danas svi poludeli? "Vivijen mora poivati u Avalonu", rekla sam, "gde su sahranjene sve svetenice Majke, od poetka vremena. A ona je bila Gospa od Jezera!" "Takoe je bila Arturov prijatelj i dobroinilac", rekao je Kevin, "i on e se postarati da njen grob postane mesto hodoaa." Pruio je ruku kako bi me spreio da progovorim. "Ne, sluaj me, Morgana - ima dobrih razloga za to. Nikada za Arturove vladavine nije poinjen tako ozbiljan zloin. On ne sme sakriti njen grob daleko od oiju i seanja. Mora biti sahranjena negde gde e sve ljude podseati na kraljevu pravdu i na pravdu crkve." "I ti e to dozvoliti!" "Morgana, najdraa moja", neno je rekao on, "nemam ta ja da dozvoljavam ili zabranjujem. Artur je Vrhovni kralj, i u njegovom kraljevstvu se izvrava njegova volja." "A Talesin je to mirno podneo? Ili si ga zato i poslao da se odmori, kako ti ne bi bio na putu dok priprema ovo svetogre? Hoe li da Vivijen bude sahranjena po hrianskim obiajima, ona koja je bila Gospa od Jezera - da je sahrane isti oni koji svog Boga okruuju kamenim zidovima? Vivijen je mene odabrala da posle nje budem Gospa od Jezera, i ja ti zabranjujem, zabranjujem, uje li me?" Kevin je tiho odgovorio. "Morgana. Ne, sasluaj me, mila. Vivijen je umrla ne odredivi svoju naslednicu..." "Bio si tamo onog dana kada je rekla da je odabrala mene..." "Ali ti nisi bila u Avalonu kad je umrla, i odavno si napustila to mesto", rekao je Kevin, a njegove rei pale su mi na glavu kao ledena kia, tako da sam se stresla. Zurio je u nosiljku i u Vivijenino telo koje je lealo na njoj, pod pokrovom; nisam mogla da uinim nita ime bi joj lice postalo prikladno da se vidi. "Vivijen je umrla ne odredivi naslednicu svog poloaja, i zato ostaje meni, kao Merlinu od Britanije, da odredim ta treba initi dalje. A ako je ovo Arturova volja, samo Gospa od Jezera - i oprosti mi, mila, to u to rei, ali u Avalonu sada nema Gospe - samo ona moe da porekne ono to ja kaem. Vidim da kralj ima dobre razloge za ono to eli. Vivijen je provela itav ivot pokuavajui da u ovoj zemlji uvede vladavinu mira i zakona..." "Dola je da prebaci Arturu to je zanemario Avalon!" oajno sam povikala. "Umrla je, ne obavivi to, i sada ti pristaje da je zakopaju u hriansko tle, gde se uju crkvena zvona, kako bi mogli da je pokore u smrti kao i u ivotu?" "Morgana, Morgana, sitrotice moja!" Kevin je pruio ruke ka meni, one izobliene ruke koje

su me tako esto milovale. "I ja sam je voleo, veruj mi! Ali ona je umrla. Bila je velika ena, itav ivot je posvetila ovoj zemlji - zar misli da je vano gde e leati njena prazna ljuska? Otila je na mesto koje nas sve eka posle smrti, a, koliko je poznajem, siguran sam da je tamo eka sve najbolje. Zar misli da bi zamerila to e njeno telo poivati tamo gde e najbolje posluiti svrhama kojima je posvetila ceo svoj ivot - da kraljeva pravda pobedi sve zlo u ovoj zemlji?" Njegov bogat, nean, melodian glas bio je tako ubedljiv da sam na trenutak oklevala. Vivijen vie nije bilo; upravo hriani prave veliku razliku izmeu posveene i neposveene zemlje, kao da nije sveta sva zemlja, koja je deo nae Majke. Poelela sam da mu padnem u naruje i da zaplaem za jedinom majkom koju sam ikada imala, da plaem nad unitenjem poslednje nade da u se sa njom vratiti u Avalon, da plaem za svime to sam odbacila i za svojim unitenim ivotom... Ali ono to je tada rekao nateralo me je da se povuem, uasnuta. "Vivijen je bila stara", rekao je, "i ivela je u Avalonu, daleko od stvarnog sveta. Ja sam, uz Artura, morao da ivim u svetu gde se vode bitke i donose odluke. Morgana, najdraa moja, sluaj me. Prekasno je zahtevati da Artur potuje svoju zakletvu Avalonu u istom obliku u kome ju je dao. Vreme prolazi, zvuk crkvenih zvona pokriva zemlju, i narod je time zadovoljan. Ko smo mi da kaemo kako to nije volja Bogova? eleli mi to ili ne, najdraa ljubavi moja, ovo je hrianska zemlja, i mi koji potujemo seanje na Vivijen neemo joj pomoi time to bismo svima objavili da je dola da postavlja kralju nemgue zahteve." "Nemogue zahteve?" Rairila sam ruke. "Kako se usuuje?" "Morgana, sasluaj moje razloge..." "Nisu to razlozi, to je izdaja! Kad bi Talesin uo ovo..." "Govorim ono to sam uo i Talesina da govori", neno je rekao on. "Vivijeni nije bilo sueno da uini ono to je elela, da stvori zemlju mira - nije bitno da li bi bila hrianska ili druidska; volja Boginje bie ipak izvrena, ma kojim imenom je ljudi zvali. Ko smo mi da kaemo kako nije bila volja Boginje da Vivijen pogine pre nego to ponovo pokrene sukobe u zemlji koja je konano doivela mir i uspeh? Opet ti kaem, ne smemo opet pokrenuti borbe, i da Balin nije ubio Vivijen, ja bih podigao glas protiv onoga to bi zatraila - a mislim da bi to uinio i Talesin." "Kako se usuuje da govori u njegovo ime?" "Talesin me je proglasio Merlinom od Britanije", rekao je Kevin, "i svakako mi je verovao da u govoriti u njegovo ime kada on to ne bude mogao da ini." "Sad e jo rei da si postao hrianin! Zato ne nosi brojanice i raspee?" Odgovorio je tako blagim glasom da sam se umalo opet rasplakala. "Zar zaista misli da bi to bila velika razlika, Morgana?" Kleknula sam pred njim, kao to sam uinila i pre godinu dana, i privila njegove ruke na grudi. "Kevine, ja sam te volela. Zato te i molim - budi veran Avalonu i seanju na Vivijen! Hodi sa mnom, veeras. Ne ini ovo svetogre, nego me otprati do Avalona, gde Gospa od Jezera treba da poiva, zajedno sa ostalim svetenicama Boginje..." Nagnuo se nad mene; oseala sam bes i nenost u njegovim izoblienim akama. "Ne mogu, Morgana. Najdraa, zar ne moe da se smiri i da oseti mudrost u onome to govorim?" Ustala sam, stresavi njegov dodir, i podigla sam ruke, prizivajui mo Boginje. ula sam u svom glasu grmljavinu moi svetenice. "Kevine! U njeno ime, u ime one koja me je navela da ti priem, u ime mukosti koju ti je dala, pozivam te na poslunost! Ti nisi podreen Arturu niti Britaniji, nego samo Boginji i svojim zavetima! Hodi, napustimo ovo mesto! Poi sa mnom u Avalon, da odnesemo tamo njeno telo!" U tami sam videla da me okruuje sjaj Boginje; Kervin je na trenutak kleao, drhtei, i znala sam da e me sledeeg trenutka posluati. A tada, ne znam ta se desilo - moda mi je kroz um proletelo da nisam dostojna, da nemam prava... odbacila sam Avalon, svojom voljom, otkuda mi pravo da zapovedam Merlinu od Britanije? arolija se prekinula; Kevin je nainio nagao pokret i nespretno ustao.

"Ne zapovedaj mi, eno! Ti, koja si odbacila Avalon, kojim pravom pokuava da nareuje jednom Merlinu? Trebalo bi ti da klei preda mnom!" Odgurnuo me je obema rukama. "Ne izazivaj me vie!" Okrenuo mi je lea i othramao, a na zidovima su lelujale senke njegovog izoblienog tela; gledala sam ga kako odlazi, suvie potresena da bih ak i plakala. I etiri dana kasnije Vivijen je sahranjena, uz sve crkvene poasti, na svetom ostrvu Glastonberi. Ali ja nisam otila tamo. Nikada, zaklinjala sam se, nikada neu stupiti nogom na Ostrvo svetenika. Artur ju je iskreno alio, i izgradio joj je veliku grobnicu, zaklevi se da e jednog dana on i Gvenvir biti poloeni kraj nje. to se tie Balina, nasbiskup Patricije naredio mu je da ode na hodoae u Rim i u Svetu zemlju; ali pre nego to je poao u izgnanstvo, Balan je uo priu od Lanseleta, naao je Balina, i dva usvojena brata borila su se meu sobom, i Balin je smesta poginuo, od prvog udarca; ali Balan je dobio groznicu od rana i nije ga nadiveo ni za itav dan. I tako je Vivijen - kau da je o tome ispevana i pesma - bila osveena; ali emu to, kad je ostavljena u hrianskoj grobnici? A ja... nisam znala ak ni ko je odabran da posle nje bude Gospa od Jezera, jer nisam mogla da se vratim u Avalon. ...Nisam bila dostojna Lanseleta, nisam bila dostojna ak ni Kevina... nisam uspela da ga navedem da izvri svoju dunost prema Avalonu... ...Trebalo je da odem kod Talesina i da ga molim, makar i na kolenima, da me odvede natrag u Avalon, kako bih tamo iskupila svoje greke i opet se vratila pod okrilje Boginje... Ali pre kraja tog leta, i Talesina vie nije bilo; mislim da nikada nije zasigurno shvatio da je Vivijen mrtva, jer ak i poto je sahranjena, govorio je o njoj kao da e uskoro doi da se zajedno vrate u Avalon; a i o mojoj majci je govorio kao da je iva, kao da je devojica koja obitava u Kui devojaka. Krajem leta je umro mirno i sahranjen je u Kamelotu, a ak ga je i biskup oalio kao mudrog i uenog oveka. A te zime smo uli da se Meleagrant proglasio za kralja Letnje zemlje. U prolee, Artur je otiao na pohod na jug, a Lanselet je poao da obie kraljev zamak u Karleonu, kada je Meleagrant poslao glasnika pod zastavom primirja, molei svoju sestru Gvenvir da doe i razgovara sa njim o vladanju tom zemljom na koju su oboje polagali pravo. 4. "Bolje bih se oseao, a mislim da bi i mome kralju bilo drae, kad bi Lanselet bio tu da te prati", ozbiljno je rekao Kaj. "Na Duhove je ta spodoba bila spremna da potegne oruje pred kraljevskim prestolom, i nije hteo da eka kraljevu pravdu. Bio on tvoj brat ili ne, ne svia mi se to hoe da ide sama, samo sa jednom pratiljom i komornikom." "Nije mi on brat", rekla je Gvenvir. "Njegova majka je neko vreme bila kraljeva nalonica, ali ju je oterao zato to ju je zatekao sa drugim. Ona je tvrdila, i moda je to rekla i sinu, da je Leodegranc njegov otac. Kralj ga ikada nije priznao. Da je astan ovek, ovek u koga se moe imati poverenja, moda bi postao moj namesnik, i bio bi dobar kao i svako drugi. Ali neu mu dozvoliti da izvlai korist iz takvih lai." "Pa zar e mu poi sa poverenjem, bez zatite?" upitala je Morgana tiho. Gvenvir je pogledala Kaja, pa Morganu, odmahujui glavom. Zato Morgana deluje tako smireno, kao da se ne plai? Zar se Morgana nikada niega ne plai, zar ne postoje nikakva oseanja iza tog smirenog, neprozirnog lica? Znala je da Morgana, kao i svi od krvi i mesa, ponekad mora osetiti bol, strah, tugu, bes - ali samo dva puta ju je videla da ta oseanja i pokazuje, a i to je bilo davno; jednom kad je pala u trans i sanjala krv na ognjitu - tada je uplaeno kriknula - i jednom kad je Vivijen bila ubijena pred njenim oima i kada se umalo onesvestila. "Nimalo mu ne verujem", rekla je Gvenvir, "i smatram da je on pohlepni samozvanac. Ali,

razmisli, Morgana. Njegov zahtev je zasnovan naj tvrdnji da mi je brat. Ako me iim uvredi, ili ako se ne bude ponaao prema meni asno kao prema sestri, time e pokazati da je lagao. Stoga se nee usuditi da me ne doeka kao svoju sestru i kraljicu, zar ne?" Morgana je slegnula ramenima. "Ja mu ne bih verovala ni toliko." "Ti, svakako, kao i Merlin, ima arolije koje su ti rekle ta e se desiti." Morgana je odgovorila gotovo ravnoduno. "Nisu mi potrebne arolije da znam da je razbojnik uvek razbojnik, i nije natprirodno to ne dozvoljavam prvom nasilniku da me opljaka." ta god da je Morgana govorila, Gvenvir je uvek oseala potrebu da joj protivurei; uvek joj se inilo da je Morgana smatra za glupau bez dovoljno pameti i da se sama obuje. Zar Morgana misli da ona, Gvenvir, ne moe srediti neki problem u Arturovom odsustvu? Ipak, jo od onog zlosrenog Beltana pre godinu dana, kada je molila Morganu da joj da nekakvu amajliju protiv jalovosti, retko se usuivala da je gleda u oi. Morgana joj je rekla da amajlije esto ne deluju onako kako elimo... a sada, kad god bi pogledala Morganu, pomislila bi da se moda njena zaova takoe sea tih rei. Bog me kanjava; moda zbog petljanja sa arolijama, moda zbog te naopake noi. Kao i uvek kad bi dozvolila sebi i najmanje seanje na tu no, osetila je da joj itavo telo gori od meavine oduevljenja i srama. Oh, lako je rei da su sve troje bii pijani, ili tvrditi da je sve to je inila te noi bilo uz Arturovu saglasnost, zapravo na njegovo navaljivanje. Ipak, to je bio straan greh, preljuba. A od te noi je eznula za Lanseletom, danju i nou; ipak, retko su bili u stanju da se pogledaju. Nije mogla da ga gleda u oi. Da li je mrzi kao grenu enu, preljubnicu? Mora da je prezire. A ipak, uasno, oajniki ga je elela. Posle tih Duhova, Lanselet je retko bivao na dvoru. Nikada nije ni pomislila da mu je stalo do majke, a jo manje do brata, Balana, ali oboje ih je duboko oalio. Sve to vreme je uglavnom bio van dvora. "Voleo bih da je Lanselet ovde", rekao je Kaj. "Ko da prati kraljicu na ovakav put, osim viteza koga je Artur proglasio za njenog miljenika i zatitnika?" "Da je Lanselet ovde", rekla je Morgana, "mnoge nae nevolje bi se okonale, jer on bi umirio Meleagranta sa nekoliko rei. Ali nema svrhe priati o onome to ne moe biti. Gvenvir, da poem sa tobom kao bih te titila?" "Za ime Boje", rekla je Gvenvir, "nisam ja dete koje ne ume da naini ni korak bez dadilje! Poveu svog komornika, ser Lukana, kao i Braku da me elja i oblai ako ostanem tamo due od jedne noi, a ona e spavati kraj mog kreveta; zar mi je potrebno jo neto?" "Ipak, Gvenvir, mora imati pratioca koji odgovara tvom poloaju. Na dvoru ima jo nekoliko Arturovih vitezova." "Poveu Ektorijusa", rekla je Gvenvir. "On je Arturov usvojeni otac, plemenitog je roda i veteran je iz mnogih Arturovih ratova." Morgana je nestrpljivo zatresla glavom. "Stari Ektorijus i Lukan koji je izgubio ruku na planini Badon - zato ne povede i Kaja i Merlina, pa da okupi oko sebe sve stare i kljaste? Treba ti pratilac vet u borbi, koji moe da te zatiti, Gvenvir, u sluaju da je taj vek smislio da te zarobi i trai otkup, ili i neto jo gore." Gvenvir je strpljivo ponovila. "Ako se ne bude ponaao prema meni kao prema sestri, njegov zahtev gubi snagu. A ko bi i ime ugrozio svoju sestru?" "Ne znam je li Meleagrant ba tako dobar hrianin", rekla je Morgana, "ali ako ga se ti ne boji, Gvenvir, znai da ga poznaje bolje nego ja. Oito si reena da u pratnju uze samo matore veterane - neka bude po tvome. Mogla bi da mu ponudi da se oeni tvojom roakom Elenom, kako bi njegov zahtev jo dobio na teini, pa da ga postavi za namesnika..." Gvenvir se stresla, setivi se ogromnog grubijana odevenog u loe tavljene koe i krzna. "Elena je otmena mlada gospa; nikad je ne bih dala nekom takvom", rekla je. "Razgovarau sa njim - ako mi se uini da je poten ratnik i da je u stanju da odrava mir u kraljevstvu, onda e se

zakleti na pokornost naem kralju Arturu, i neka vlada ostrvom - ni ja ne volim sve Arturove vitezove, ali ovek moe da bude dobar kralj ak i ako ne voli da sedi sa gospama i avrlja." "udno da to ti kae", rekla je Morgana. "Kad te ovek uje kako hvali mog roaka Lanseleta, pomislio bi da veruje kako dobar vitez mora biti lep i da se otmeno ponaa." Gvenvir nije htela da nastavlja svau. "Hajde, sestro, ja volim i Gavena, a on je grubi severnjak koji se spotie o samog sebe i ne ume da prozbori ni re sa enama. Koliko ja znam, Meleagrant je moda i dragulj u blatu, i zato i idem tamo - da ga lino procenim." I tako je narednog jutra Gvenvir pola, u pratnji estorice vitezova, sa Ektorijuson, Lukanom, sluavkom i devetogodinjim paem. Nije posetila dom svog detinjstva od kako ga je napustila zajedno sa Igrenom, da bi se venala sa Arturom. Nije bilo daleko; nekoliko milja niz brdo, pa do obala jezera, koje se u ovo doba godine pretvaralo u lepljivu movaru, sa stokom koja se napasala po njemu i sa ostrvcima obraslim ljupkim cveem. Na obali su ekala dva amca, sa istaknutim zastavama njenog oca. Bilo je drsko od Meleagranta to ih koristi bez dozvole, ali na kraju krajeva, sasvim je mogue da on zaista veruje kako je Leodegrancov zakonti naslednik. Moda je to ak i istina; moda je njen otac lagao. Iskrcala se na ovoj istoj obali, na putu za Karleon, pre toliko godina... kako je mlada bila, i kako nevina! Lanselet je bio kraj nje, ali sudbina ju je dala Arturu - Bog zna da je pokuavala da mu bude dobra ena, mada joj Bog nije podario dece. A onda ju je opet obuzelo oajanje. Mogla je da rodi svom muu trojicu ili petoricu ili sedmoricu sinova, a onda bi dola kuga, ili boginje, ili zaraza gnojnog grla, i svi njeni sinovi bi pomrli... to se deavalo. I njena majka je rodila etiri sina, a nijedan nije napunio ni pet godina, a Alienorin sin je umro zajedno sa njom. Morgana... Morgana je rodila sina svom zlom, vetijem bogu, i koliko je ona znala, taj sin je iveo i napredovao, a ona, verna hrianska supruga, nije mogla da rodi dete, a sada je moda bila i prestara za to. Na pristanitu ih je ekao lino Meleagrant, klanjajui se; pozdravio ju je kao sestru i pozvao je da ue u njegov manji amac. Gvenvir kasnije nije uspela da razabere kako se desilo da je itava pratnja bila odvojena od nje, osim malog paa. "Sluge moje gospe mogu da pou drugim amcem, u ovom u joj ja biti pratnja", rekao je Meleagrant, uzevi je za ruku sa preteranom prisnou koja joj se nije dopala; no, morala je da se ponaa diplomatski i da ga ne ljuti. U poslednji as, obuzeta trenutkom panike, dala je znak ser Ektorijusu. "Sa mnom e poi i moj komornik", zahtevala je, i Meleagrant se nasmeio, a njegovo ogromno, grubo lice je pocrvenelo. "Kako god eli moja sestra i kraljica", rekao je i pustio da Ektorijus i Lukan uu sa njom u manji amac. Poeo je da petlja oko prekrivaa koji joj je rairio da sedne, a veslai su zaveslali na jezero. Bilo je plitko i gusto obraslo travom; ponekad je ovde bilo potpuno suvo. Iznenada, kad je Meleagrant seo kraj nje, Gvenvir je osetila kako je hvatra napad starog uasa; eludac joj se zgrio, i na trenutak je pomislila da e povraati. Obema rukama se uhvatila za sedite. Meleagrant joj je bio suvie blizu; odmakla se koliko je god mogla na uzanom seditu. Bilo bi joj mnogo prijatnije da je Ektorijus blizu; njegovo prisustvo uvek ju je umirivalo, kao da joj je otac. Primetila je veliku sekiru koju je Meleagrant nosio za pojasom - liila je na onu koju je ostavio kraj prestola, onu koju je Balin zgrabio kako bi ubio Vivijen... Meleagrant joj se obratio, nagnuvi se toliko blizu da joj se smuio od njegovog smrdljivog daha: "Je li mojoj sestri loe? Sigurno nema morsku bolest, jezero je tako mirno..." Opet se odmakla od njega, pokuavajui da se pribere. Bila je sama sa njim, ne raunajui dvojicu staraca, i to nasred jezera, a svuda unaokolo bili su samo trava, voda i horizont zaklonjen trskom... zato je dola ovamo? Zato nije ostala u svojoj zidom zaklonjenoj bati u Kamelotu? Ovde nije bilo bezbednosti, nalazila se napolju, pod ogromnim otvorenim nebom, i oseala se muno, izloeno, kao da je naga... "Uskoro emo stii na obalu", rekao je Meleagrant, "i ako eli da se odmori pre nego to preemo na posao, sestro, naredio sam da se za tebe pripreme kraljiine odaje..." amac je zagrebao po pliaku obale. Stara staza jo je bila tu, primetila je, uska i zavojita;

vodila je navie ka zamku i starom zidu sa koga je jednog popodneva gledala Lanseleta kako tri meu konjima. Osetila je zbunjenost, kao da se to desilo koliko jue, kao da je ona jo ona stidljiva devojica. Stalno je pruala ruku da dodirne zid, da oseti njegovu vrstinu, i sa olakanjem je prola kroz kapiju. Stara sala delovala je manja nego kada je ivela tu; navikla se na ogromne prostorije u Karleonu i Kamelotu. Stari presto njenog oca bio je prekriven koama kakve je nosio Meleagrant, a u podnoju se nalazilo veliko, crno medvee krzno. Sve je izgledalo zaputeno, koe su bile izlizane i masne, sala nepoiena, sa kiselkastim zadahom znoja; nabrala je nos, ali toliko joj je laknulo to je opet meu zidovima da joj zadah i nije mnogo smetao.Upitala se kuda je nestala njena pratnja. "Hoe li da se odmori i osvei, sestro? Da te otpratim u tvoje odaje?" Nasmeila se. "Neu biti ovde dovoljno dugo da ih nazovem svojim, mada je istina da bih volela da se umijem i skinem ogrta. Hoe li poslati nekoga da nae moju sluavku? Trebalo bi da ima enu ako namerava da postane namesnik ovde, Meleagrante." "Ima dovoljno vremena za to", odgovorio je, "ali pokazau ti odaje koje sam pripremio za svoju kraljicu." Poveo ju je uz staro stepenite. I ono je bilo loe odravano i zaputeno; Gvenvir se mrtila i on joj se sve manje inio dobar za namesnika. Da se uselio u zamak i obnovio ga, da je doveo enu i sluge da ga dobro odravaju, da je stavio nove tkanine i dobro ga oistio, da je doveo uredne straare - ali njegovi vojnici su izgledali divljanije ak i od njega, a nigde se nije videla ni jedna jedina ena. Poela je da je obuzima strepnja. Moda i nije bilo mudro to je dola ovamo, to nije zhtevala da pratnja svakog trenutka bude uz nju... Okrenula se na stepenitu. "Hou da me prati moj komornik, ako nema nita protiv, i hou da odmah poalje po moju sluavku!" "Kako god eli", iskezio se on. Zubi su u bili vrlo duaki, uti i prljavi. Lii na divlju ivotinju, pomislila je i naslonila se na zid, uasnuta. No, odnekud je smogla snage da mu odluno odgovori. "Odmah, molim te. Pozovi ser Ektorijusa, ili u se vratiti u salu dok ne doe sluavka. Ne pristoji se Arturovoj kraljici da ide sama sa nepoznatim vekom..." "ak ni sa bratom?" upitao je Meleagrant, ali Gvenvir se sagla da izbegne njegovu pruenu ruku, ugledala ser Ektorijusa kako ulazi u salu i povikala: "Svekre! Poi sa mnom, molim te! I poalji ser Lukana da nae moje sluge!" Starac se polako popeo uz stepenice do njih, obiavi Meleagranta, i Gvenvir je pruila ruku da se osloni o njega. Meleagrant je izgledao vrlo nezadovoljan. Stigli su na vrh stepenita, do odaja u kojima je nekada obitavala Alienor; Gvenvir je imala malu sobu iza njene. Meleagrant je otvorio vrata. Iznutra ju je zapahnuo ustajao, vlaan vazduh, i Gvenvir je oklevala. Moda bi bilo bolje da odmah sie dole i pree na posao; teko da bi se mogla osveiti i odmoriti u ovako zaputenoj sobi... "Ne ti, stare", rekao je Meleagrant, naglo se okrenuvi i gurnuvi Ektorijusa niz stepenice. "Mojoj gospi tvoje usluge vie nisu potrebne." Ektorijus se zateturao, izgubio ravnoteu, a u tom asu Meleagrant ju je gurnuo u sobu i zalupio vrata za njom. ula je kako pada reza i pala je na kolena; kad je uspela da ustane, bila je sama u sobi, i nikakva lupnjava o vrata nije dovela do odgovora s druge strane. Znai, Morgana je bila u pravu. Jesu li pobili njenu pratnju? I Ektorijusa i Lukana? Soba u kojoj je Alienor raala decu, u kojoj je ivela i umrla, sada je bila hladna i vlana; na prostranom krevetu ostale su samo stare krpe, a slama je zaudarala na bu. Alienorin stari rezbareni sanduk jo je bio tu, ali drvo je delovalo masno i prljavo, a u njemu se nita nije nalazilo. Ognjite je bilo zatrpano pepelom, kao da u njemu vatra nije paljena godinama. Gvenvir je lupala na vrata i vikala dok je nisu zaboleli i ruke i grlo; bila je gladna i premorena, bilo joj je muka od smrada i prljavtine. Ali nije mogla da razvali vrata, dok je prozor bio premali da bi prola kroz njega - a sa druge strane je iponako bio ponor od pet metara. Bila je zatvorenik. Kroz prozor se videlo samo zaputeno dvorite sa jednom jedinom kravom koja je lunjala unaokolo i povremeno mukala.

Sati su se vukli. Gvenvir je morala da prihvati dve injenice: nee moi da sama izie iz sobe, a nee uspeti ni da privue panju nekoga ko bi joj pomogao u tome. Pratnja joj je nestala - bili su mrtvi ili zatoeni, u svakom sluaju nisu mogli da joj pomognu. Suavka i pa najverovatnije su ubijeni, a svakako nee moi da ih dozove. Bila je tu, sama, preputena oveku koji e je verovatno iskoristiti kao taoca kako bi od Artura iskamio nekakav ustupak. Ona lino je najverovatnije bila bezbedna. Kao to je objasnila Morgani, njegov zahtev zasnovan je na injenici da je on jedini ivi sin njenog oca; kopile, ali ipak od kraljevske krvi. No, kada se setila njegovog divljakog osmeha i ogromnog tela, uasnula se; mogao bi lako da je prisili da ga prizna za namesnika ovog kraljevstva. Dan je polako odmicao; sunce je lagano ulo u sobu kroz maleni prozor, a onda se povuklo, i konano je poela da pada no. Gvenvir je ula u malu sobu iza ove, koja je pripadala njoj dok je bila dete; nekada je u Alienorinim odajama prebivala njena majka. Mrani, uzani prostor, jedva vei od ostave, delovao je uteno i bezbedno; ko bi joj tu naudio? Nije joj smetalo to je i tu bilo zaguljivo i prljavo, to je slama istrulila; uvukla se u krevet i umotala se u ogrta. Potom se vratila u spoljanju sobu i pokuala da odgura teki Alienorin sanduk na vrata. Utvrdila je da se strano plai Meleagranta, a jo vie njegovih razbojnikih vojnika. Svakako im ne bi dozvolio da je povrede - jedino ime moe da se cenka jeste njena bezbednost. Artur bi ga ubio, ponavljala je u sebi, Artur bi ga ubio ukoliko joj nanese i najmanju povredu ili uvredu. Ali, upitala se, da li e Arturu uopte biti stalo do toga? Mada je bio ljubazan i dobar prema njoj svih ovih godina, i ukazivao joj sve poasti, moda mu nee biti krivo da se otarasi ene koja ne moe da mu rodi dete - ene koja je, osim toga, zaljubljena u drugog i ne ume to da sakrije od njega. Da sam ja na Arturovom mestu, ne bih preduzela nita protiv Meleagranta; rekla bih mu da moe slobodno da me zadri, ukoliko smatra da bi mu to koristilo. A ta Meleagrant eli? Da je ona, Gvenvir, mrtva, niko drugi ne bi mogao da polae pravo na presto Letnje zemlje; njene sestre su imale sitnu decu, ali su ivele daleko i verovatno nisu marile za ovu zemlju. Moda je nameravao da je ubije ili da je ostavi da umre od gladi. No se vukla. Jednom je zaula ljude i konje kako se muvaju u dvoritu; prila je prozoriu i provirila, ali videla je samo nekoliko baklji, i mada je vikala dok je grlo nije opet zabolelo, niko nije podigao pogled, kao da je nisu primetili. Jednom, usred noi, kada je zapala u kratak, komaran dreme, trgla se, jer uinilo joj se da uje Morganu kako je doziva; uspravila se na prljavoj slami, zurei u tamu, ali bila je sama. Morgana, Morgana, ako moe da me vidi svojim arolijama, reci mom gospodaru kada stigne kui da je Meleagrant varalica, da je ovo bila zamka... a onda se upitala hoe li se Bog naljutiti na nju to priziva Morganine arolije da je spasu. Poela je tiho da se moli sve dok je sopstveni jednolini glas nije ponovo uspavao. Ovog puta je duboko spavala, bez snova, i kada se probudila, suvih usta, shvatila je da je uveliko dan, a da je ona jo zatvorenik u pustim i prljavim odajama. Bila je gladna i edna, i bilo joj je muka od smrada, ne samo od trule slame i bui, nego i od onog ugla koji je morala da upotrebi radi sebe. Koliko dugo e je ostaviti ovde samu? Jutro je odmicalo i Gvenvir vie nije imala snage ni hrabrosti ak ni da se moli. Da li joj je ovo kazna to nije dovoljno cenila ono to je imala? Bila je verna Arturu, ali elela je i drugog mukarca. Petljala je sa Morganinim arolijama. Ali ako je ovo kazna za neverstvo sa Lanseletom, oajno je mislila, za ta sam bila kanjena dok sam jo bila verna Arturu? ak i da Morgana moe da vidi, svojom magijom, da je Gvenvir zarobljena, hoe li se potruditi da joj pomogne? Morgana nije imala razloga da je voli; zapravo, Morgana je gotovo sigurno prezire. Je li ikome stalo do nje? Zato bi iko mario ta joj se deava? Prolo je i podne kada je zaula korake na stepenitu. Skoila je na noge, vrsto se umotavi u ogrta, i povukla se to dalje od vrata. Uao je Meleagrant, i kad ga je videla, povukla se jo

dublje. "Zato si mi ovo uinio?" upitala je. "Gde je moja sluavka, gde su mi pa i komornik? ta si uinio sa mojom pratnjom? Zar misli da e ti Artur dozvoliti da vlada ovom zemljom kad si tako uvredio njegovu kraljicu?" "Nisi vie njegova kraljica", tiho je rekao Meleagrant. "Kada zavrim s tobom, nee te primiti nazad. U stara vremena, gospo, kraljiin ljubavnik bio je kralj zemlje, i ako te zadrim i ako mi rodi sina, niko nee moi da mi porekne pravo da vladam." "Od mene nee dobiti sinove", rekla je Gvenvir, hladno se smejui. "Jalova sam." "Pih - bila si udata za bezbradog momka", rekao je on i dodao jo neto to Gvenvir nije sasvim razumela, ali bilo joj je jasno da je uasno prosto. "Artur e te ubiti", rekla je. "Neka proba. Napasti ostrvo mnogo je tee nego to misli", rekao je Meleagrant, "a moda nee ni eleti da pokua, poto bi morao da te uzme nazad..." "Ne mogu da se udam za tebe. Ve imam mua." "Niko u mom kraljevstvu nee mariti zbog toga", rekao je Meleagrant. "Ima ih mnogo koji preziru zakone svetenika, a ja sam sve svetenike prognao! Vladam ovde po drevnim zakonima i postau kralj po tim zakonima, koji kau da ovde vlada onaj ko spava sa tobom..." "Ne", apnula je i ustuknula, ali on je skoio i privukao je sebi. "Nisi po mom ukusu", grubo je rekao. "Mrava, runa, bleda - vie volim ene koje imaju malo mesa na kostima! Ali ti si ker starog Leodegranca, osim ako je tvoja majka imala vreliju krv nego to mislim! I zato..." Privio ju je uz sebe. Otimala se, uspela je da oslobodi jednu ruku i udarila ga je preko lica. On je kriknuo kad ga je pogodila laktom u nos, zgrabio ju je za ruku i grubo je protresao; potom ju je stegnutom pesnicom udario u bradu. Osetila je kako neto puca i i kako joj u usta navire krv. Nastavio je da je udara pesnicama; podigla je ruke, uasnuta, da bi se zatitila od udaraca, ali on je nastavio da je tue. "Pazi", drao se, "ne pokuavaj to vie, ima da zna ko ti je gazda..." Opet ju je uhvatio za ruku i snano je zavrnuo. "Oh, ne, ne - molim te, molim te, to me boli... Artur... Artur e te ubiti..." Odgovorio joj je psovkama, povukao je za ruku tako da se sruila na krevet, a onda je kleknuo kraj nje i poeo da se svlai. Otimala se i vritala; opet ju je udario, pa se smirila, zgrena u uglu kreveta. "Svuci haljinu!" naredio joj je. "Ne!" povikala je, obgrlivi se. On je ponovo pruio ruku, zavrnuo joj doruje i razderao joj haljinu do struka. "Hoe li sad da je skine, ili da je pokidam na krpice?" Tresui se i jecajui, Gvenvir je drhtavim prstima skinula haljinu preko glave, svesna da bi trebalo da se opire, ali suvie uasnuta od njegovih pesnica i udaraca. Kada se svukla, cimnuo ju je da legne, pritisnuo je o prljavu slamu i grubo joj rairio noge. Otimala se sasvim malo, uplaena od batina, zgaena od njegovog smrdlivog daha, od njegovog dlakavog tela, od njegovog mesnatog uda koji se bolno zario u nju, upirui i upirui dok nije pomislila da e se raspasti od pritiska. "Ne povlai se od mene, prokleta bila!" proderao se on, upirui i dalje; kriknula je od bola i on ju je ponovo udario. Nepomino je leala, jecajui, i pustila da ini sa njom ta eli. inilo joj se da to veito traje, snani ravnomerni trzaji, sve dok konano nije osetila kako se on gri i zariva se jo dublje u nju; onda se svalio sa nje, i ostavio je da se bori za dah, pokuavajui da prikupi odeu. Ustao je i pritegao pojas. "Zar me nee sad pustiti?" preklinjala je. "Obeavam ti... obeavam..." On se iskezio. "Zato bih te pustio?" upitao je. "Ne, sad si tu i tu e i ostati. Treba li ti neto? Haljina umesto te?" Ustala je, plaui, posramljena i zgaena. Jedva je uspela da odgovori. "Mogu li... da dobijem malo vode... i neto za jelo? I..." poela je jo jae da plae, ovog puta od stida, "i nonu

posudu?" "ta god elite, gospo", sarkastino je rekao Meleagrant i iziao, opet je zakljuavi. Znatno kasnije, pojavila se neka grbava vetica i donela joj masno peenje, komad heljdinog hleba, i vreve sa vodom i pivom. Donela je i ebad i nonu posudu. "Ako odnese poruku mom gospodaru Arturu", rekla je Gvenvir, "dau ti ovo..." pokazala joj je zlatni ealj koji je imala u kosi. Stariino lice je sinulo pri pogledu na zlato, ali brzo je odvratila pogled, uplaena, i izgubila se iz sobe. Gvenvir se ponovo rasplakala. Konano je uspela da se malo smiri, jela je i pila, i pokuala da se malo opere. Bilo joj je muka i sve ju je oblelo, ali najgore je bilo oseanje iskorienosti, stida, uasne prljavtine. Je li istina ono to je Meleagrant rekao - da je Artur nee primiti nazad, sad kad je neoprostivo ukaljana? Moda je tako... da je ona mukarac, ne bi elela da dodirne ita to je Meleagrant upotrebio... Ne, to nije poteno; nije uinila nita loe, uhvaena je u zamku i prevarena, iskoriena protiv svoje volje. Da, ali upravo to sam i zasluila... ja nisam verna ena, volim drugoga... Bilo joj je muka od krivice i stida. Ali posle nekog vremena poela je da se smiruje i da razmilja o svojoj sudbini. Nalazila se u Meleagrantovom zamku - starom zamku njenog oca. Bila je zarobljena i silovana, a Meleagrant je izjavio kako namerava da zadri ostrvsko kraljevstvo u svojstvu njenog ljubavnika. Nije dolazilo u obzir da mu Artur to dozvoli; ma ta mislio o njoj lino, njegova ast Vrhovnog kralja zahtevae da povede rat protiv Meleagranta. To nee biti lako, ali nije nemogue osvojiti ostrvo. Nije znala kakav je Meleagrant u borbi - osim, pomislila je u retkom trenutku humora, osim protiv bespomone ene, koju je pretukao i naterao na pokornost. Ali ne dolazi u obzir da on moe da se suprotstavi Vrhovnom kralju koji je porazio Saksonce na planini Badon. A onda e morati da ga pogleda u oi i kae mu ta joj se desilo. Moda bi iblo jednostavnije da se ubije. Ma koliko pokuavala, nije mogla ni da zamisli sebe kako Arturu pria ta joj je Meleagrant uinio... Trebalo je da mu se vie opirem; Artur se u bitkama suoavao sa smru, jednom je ozbiljno ranjen i to ga je vezalo za krevet pola godine, a ja - ja sam prestala da se opirem posle nekoliko udaraca... Poelela je da ume da ara kao Morgana; pretvorila bi ga u svinju! Ali Morgana mu nikada ne bi pala u ruke, ona bi pogodila da je u pitanju zamka; i upotrebila bi onaj svoj mali bode - moda ga ne bi ubila, ali bi izgubio elju, a moda i sposobnost da tako napada ene! Pojela je i popila koliko je mogla, oprala se i malo istresla prljavtrinu iz haljine. Opet je poelo da se smrauje. Nije imala emu da se nada - niko nee posumnjati, niko nee poi po nju sve dok Meleagrant ne pone da se razmee onim to je uinio, dok ne objavi da je on ljubavnik keri kralja Leodegranca. Pola je svojom voljom, u odgovarajuoj pratnji dvojice Arturovih vitezova. Sve dok se Artur ne vrati sa junih obala, a moda tek nedelju ili deset dana potom, poto se ne vrati u dogovoreno vreme, on e poeti da podozreva da neto nije kako treba. Morgana, zato te nisam posluala? Ti si me upozorila da je on divljak... Na trenutak je gotovo mogla da vidi bledo, nepomino lice svoje zaove - mirno, pomalo podsmeljivo - i to toliko jasno da je morala da protrlja oi; Morgana joj se smeje? Ne, to je bila samo igra svetlosti i odmah je nestala. Kad bi mogla da me vidi svojom magijom... moda bi mogla da poalje nekoga... ne, ne bi, ona me mrzi, smejala bi se mojoj nesrei... a onda se setila: Morgana se smejala i podsmevala, ali kada doe do ozbiljne nevolje, niko nije ljubazniji od nje. Morgana ju je negovala posle pobaaja; pristala je, iako se bunila, da joj pomogne onom amajlijom. Moda je Morgana ipak ne mrzi. Moda je Morganina podsmeljivost samo odbrana od Gvenvirinog ponosa, od njenog mrtenja zbog magije Avalona. Nametaj u sobi postao je teko vidljiv zbog sumraka. Trebalo je da trai nekakvu svetiljku. Sada joj je bio jasno da e provesti i drugu no u zatoenitvu, a moda e se Meleagrant vratiti... od te pomisli joj je opet pripala muka; i dalje ju je sve bolelo od njegove grubosti, usne su joj otekle, i pojavile su joj se modrice na ramenima, i najverovatnije i na licu. I mada je, ovako sama,

mogla sasvim smireno da razmilja o nainima da mu se suprotstavi, moda i da ga otera, znala je, po uasu koji ju je od toga obuzeo, da e se, ako je on ponovo dodirne, samo zgriti od straha i da e ga pustiti da radi ta god eli, samo da bi izbegla nove udarce... toliko se bojala, toliko se bojala da e joj opet naneti bol... I kako Artur da joj oprosti, kad nije ozbiljno pretuena, nego se predala kao kukavica, posle svega par udaraca... kako da je primi nazad kao kraljicu, kako da je voli i potuje, kada je dozvolila drugom oveku da je ima...? Nije mu smetalo kada su ona i Lanselet... on je u tome uestvovao... ako je bilo greha, nije bio njen, uinila je ono to je eleo njen gospodar... Oh, da, ali Lanselet je njegov roak i najbolji prijatelj... Zaulo se kretanje u dvoritu; Gvenvir je prila prozoru i provirila, ali videla je i dalje samo jedan ugao, i istu onu usamljenu kravu. Odnekuda se ula buka, vika i zveka oruja, ali nije mogla da vidi ta se deava, a i zvuk je bio priguen zidovima i stepenitem; moda se samo oni Meleagrantovi razbojici svaaju, ili moda - Oh, ne! Boe sauvaj! - moda ubijaju njenu pratnju. Pokuala je da izvije vrat kako bi videla neto vie, ali nije videla nita. Uto se spolja zauo zvuk. Vrata su se naglo otvorila i pojavio se Meleagrant, sa isukanim maem u ruci. Mahnuo je na nju maem. "Ulazi - u onu malu sobu", naredio je. "Smesta, i da nisam uo ni glasa, gospo, ili e gadno proi." Znai li to da je neko doao da me spase? Meleagrant je izgledao strano, i znala je da od njega nita nee saznati. Povukla se, polako, u malu unutranju sobu. On je poao za njom, sa rukom na mau, i Gvenvir se zgrila, drhtei itavim telom u iekivanju udarca... hoe li je sad ubiti, ili e je upotrebiti kao taoca kako bi uspeo da pobegne? Nikada nije saznala. Meleagrantova glava je iznenada eksplodirala u masu krvi i mozga; udno, polako se skljokao, i Gvenvir za njim, upola onesveena, ali pre nego to je pala na pod, nala se u Lanseletovom naruju. "Gospo, kraljice moja... o, voljena..." vrsto ju je zagrlio, a potom je, tek napola svesna, Gvenvir shvatila da je on ljubi po itavom licu. Nije se bunila; sve je bilo kao u snu. Meleagrant je leao na podu u lokvi krvi, sa maem kraj sebe. Lanselet je morao da je prenese preko lea pre nego to ju je postavio na noge. "Kako... kako si znao?" zamucala je. "Morgana", odgovorio je on. "Kada sam stigao u Kamelot, Morgana je rekla da je pokuala da te zadri do mog dolaska. Oseala je da je u pitanju zamka - uzeo sam konja i poao za tobom, sa desetak ljudi. Naao sam tvoju pratnju zarobljenu tu blizu, u umi - bili su vezani i zapuenih usta - im sam ih oslobodio, nije bilo teko - oito je smatrao da je sasvim bezbedan." Sada ju je Lanselet pustio koliko da vidi modrice, pocepanu haljinu, poseenu usnu. Dodirnuo ju je drhtavim prstima. "Sad mi je ao to je tako brzo umro", rekao je. "Rado bih ga naterao da pati tako kao ti - oh, sirota moja ljubavi, najdraa moja, tako si surovo iskoriena..." "Ne zna", apnula je, "ne zna ti..." i ponovo je zajecala, privijajui se uz njega. "Doao si, doao si, mislila sam da niko nee doi, da me niko vie ne eli, da me vie niko nee dodirnuti sad kad sam tako okaljana..." On ju je vrsto grlio, neprekidno je ljubei sa zanesenom nenou. "Okaljana? Ti? Ne, to je on, on je, i platio je za to..." mrmljao je izmeu poljubaca. "Mislio sam da sam te zauvek izgubio, mogao je da te ubije, ali Morgana je rekla da nije, da si iva..." ak i u tom trenutku Gvenvir je osetila meavinu straha i strepnje - zar Morgana zna kako je ona poniena i napastvovana? Oh, Boe, kad samo Morgana ne bi znala! Ne bi mogla da podnese da Morgana zna za ovo! "A ser Ektorijus i ser Lukan?" "Lukan je dobro; Ektorijus nije mlad i pretrpeo je ozbiljan ok, ali nema razloga da ne preivi", rekao je Lanselet. "Mora da sie, voljena, da bi te videli i znali da im je kraljica iva." Gvenvir je pogledala svoju pocepanu haljinu i dodirnula modrice na licu. Oklevala je. Jedva je

progovorila kroz stegnuto grlo. "Mogu li samo malo da se upristojim? Neu da vide..." Nije mogla da nastavi. Lanselet je malo oklevao, a onda je klimnuo glavom. "Da. Neka misle da se nije usudio da te dodirne. Bolje je tako. Doao sam gore sam, jer znao sam da mogu sam protiv Meleagranta; ostali su dole. Hajde da pogledamo po drugim sobama - takav ovek ne bi iveo bez nekakve ene." Ostavio ju je na trenutak, i jedva je podnela njegovo odsustvo. Povukla se to dalje od Meleagrantovog tela na podu, gledajui u njega kao da je vuk koga je ubio neki pastir, ak i bez gaenja zbog krvi. Malo kasnije, Lanselet se vratio. "Naao sam jednu istu sobu i sanduke sa haljinama kakve prilie gospi - mislim da je to soba starog kralja. Ima ak i ogledalo." Poveo ju je niz hodnik. Soba je bila poiena, a slama u prostranom krevetu bila je svea i ista, sa aravima, ebadima i krznenim pokrivaima - ne suvie istim, ali ni gadnim. Prepoznala je rezbareni sanduk, i u njemu je nala tri haljine; videla je Alienor u jednoj od njih, a ostale su bile saivene za nekog vieg rastom. Dok ih je drala u rukama, oi su joj se ispunile suzama. Mora da su pripadale mojoj majci , pomislila je. Pitam se zato ih otac nikada nije dao Alienori... Nikada nisam dobro upoznala oca. Nemam predstavu o tome kakav je ovek bio, bio mi je samo otac. To joj se uinilo tako tuno da umalo nije ponovo zaplakala. "Obui u ovo", rekla je i bledo se nasmejala. "Ako uspem bez sluavke..." Lanselet ju je neno pogladio po licu. "Ja u te obui, moja gospo." Poeo je da joj pomae oko haljine. A onda mu se lice zgrilo i podigao ju je u naruje, onako poluodevenu. "Kad samo pomislim na tu... tu ivotinju kako te dodiruje", rekao je, lica zagnjurenog u njene grudi, "a ja, koji te volim, jedva se usuujem da te dodirnem..." Morala je da bude iskrena prema sebi: Bog ju je nagradio zbog vrline i obuzdavanja time to ju je predao Meleagrantu, da je siluje i zlostavlja! A Lanselet, koji je pun ljubavi i nenosti, koji se paljivo drao po strani kako ne bi izneverio svog roaka - on je morao da bude svedok tome! Okrenula se da ga zagrli. "Lanselete", apnula je, "najdraa ljubavi moja - ukloni mi seanje na to to mi je on radio hajde da jo malo ostanemo ovde..." Oi su mu se ispunile suzama; neno ju je spustio na postelju, milujui je drhtavim rukama. Bog me nije nagradio zbog vrlina. Zato bih sad verovala da e me kazniti? A onda se uplaila: moda uopte nema Boga, moda nema nijednog od svih bogova u koje veruju ljudi. Moda je to sve samo velika la svetenika, kako bi mogli da nareuju ljudima ta da rade, ta da ne rade, ta da veruju, pa ak i da nareuju kraljevima. Podigla se i povukla Lanseleta ka sebi, gladno ga ljubei raseenim usnama, milujui ga po itavom telu, ovog puta bez straha i stida. Vie nije marila, nije se uzdravala. Artur? Artur je nije zatitio od bezonosti. Propatila je ono to je morala da propati, a sada, sad moe makar ovo. Artur je kriv to je prvi put legla sa Lanseletom, a sada e raditi ono to sama eli. Napustili su Meleagrantov zamak dva sata kasnije, jedno uz drugo, ruku pruenih izmeu konja kako bi se sve vreme dodirivali, i Gvenvir vie nije pazila; gledala je pravo u Lanseleta, visoko podignute glave, radosna i zadovoljna. Ovo je njena prava ljubav, i vie nikada se nee truditi da je skriva od bilo koga. 5. Na obalama Avalona svetenice su lagano ile du obale obrasle trskom, sa bakljama u rukama... Trebalo je da budem meu njima, ali postojao je neki razlog to nisam... Vivijen bi se naljutila na mene to nisam tamo, ali ja sam, izgleda, bila na nekoj udaljenoj obali i nisam mogla da izgovorim re koja bi me dovela do njih... Ravena je polako ila, njeno bledo lice bilo je izborano, a na slepoonicama je imala sedo pramenje... kosa joj je bila rasputena; je li mogue da je jo devica, da je nije dodirnuo niko sem Boga? Njena bela odeda kretala se na istom vetru od koga su poigravale baklje. Gde je Vivijen, gde je Gospa? Sveti amac se nalazio na obali vene zemlje, ali ona vie nee doi da

zameni Boginju... i ko je ono, sa velom i vencem Gospe? Nikada je nisam videla, osim u snovima... Gusta, bezbojna kosa, nalik na zrelo ito, bila je spletena nisko nad elom; ali oko struka, tamo gde bi trebalo da visi srpoliki no svetenice... oh, Boginjo! Svetogre! Na boku njene blede odede visi raspee; borila sam se protiv nevidljivih veza kako bih jurnula i otkinula tu svetogrdnu stvar, ali Kevin je stupio izmeu nas i uhvatio me za ruke akama koje su se uvijale kao izobliene zmije... a onda je poeo da se uvija u mojim rukama... i zmije su pokuavale da me ujedu... "Morgana! ta je bilo?" Elena ju je drmala za rame. "ta je bilo? Plakala si u snu..." "Kevin", promrmljala je i sela, a raspletena kosa, crna kao gavranovo krilo, njihala se oko nje kao tamna voda. "Ne, ne, nisi bila ti - ali imala je svetlu kosu nalik na tvoju, i raspee..." "Sanjala si, Morgana", rekla je Elena. "Probudi se!" Morgana je zatreptala i stresla se, a potom je duboko uzdahnula i pogledala Elenu smireno kao i uvek. "Izvini - ruan san", rekla je, ali oi su joj jo bile uplaene. Elena se upitala kakvi to snovi progone kraljevu sestru; svakako su strani, jer ona je dola ovamo sa onog stranog ostrva vetica i arobnjaka... pa ipak, Morgana joj se nikada nije inila zla. Kako ena moe biti tako dobra, ako oboava avola i odbija da primi Hrista? Odvratila je pogled od Morgane. "Moramo da ustanemo, roako", rekla je. "Kralj se danas vraa, tako je rekao sinoni glasnik." Morgana je klimnula glavom i iskobeljala se iz postelje, svlaei spavaicu; Elena je edno odvratila pogled. Morgana kao da nije znala za stid - zar nikada nije ula da svi gresi stiu na ovaj svet preko enskog tela? Sada je stajala besramno naga, preturajui po svom sanduku u potrazi za prazninom haljinom; Elena se okrenula i poela da se oblai. "Pouri, Morgana, moramo kod kraljice..." Morgana se nasmeila. "Ne uri toliko, roako. Moramo dati Lanseletu vremena da se udalji. Gvenvir nam ne bi zahvalila kad bismo izazvale skandal!" "Kako moe tako da govori, Morgana? Posle svega to se desilo, sasvim je razumljivo to se Gvenvir plai da bude sama preko noi, pa eli da njen zatitnik spava pred njenim vratima... i zaista, srea je to je Lanselet stigao na vreme da je spase od jo gore sudbine..." "Ne budi vea budala nego to mora biti, Elena", umorno i strpljivo je rekla Morgana. "Zar zaista veruje u to?" "Ti, naravno, zna istinu preko svoje magije", planula je Elena, tako glasno da su ostale ene koje su spavale u istoj sobi okrenule glave da uju oko ega se svaaju kraljiina roaka i kraljeva sestra. Morgana je brzo spustila glas. "Veruj mi da ne elim skandal, ba kao ni ti. Gvenvir mi je snaja, a i Lanselet mi je roak. Sam Bog zna da Artur ne bi smeo da prebacuje Gvenviri zbog onoga to se desilo sa Meleagrantom - sirotica, ona nije kriva za to, i svakako se moralo objaviti kako je Lanselet stigao na vreme da je spase. Ali nimalo ne sumnjam u to da e Gvenvir rei Arturu, barem u potaji, kako ju je Meleagrant iskoristio - ne, Elena, videla sam kako je izgledala kada ju je Lanselet doveo sa ostrva, i ula sam ta je rekla, da se strano plai da ju je onaj prokleti razbojnik oplodio!" Elena je strano prebledela. "Ali on joj je brat", apnula je. "Zar bi ijedan ovek poinio takav greh?" "Pobogu, Elena, kako si glupa!" rekla je Morgana. "Zar misli da je to najstraniji deo prie?" "A ti si rekla - rekla si da Lanselet lei u njenoj postelji dok je kralj odsutan..." "Ne udim se tome i ne mislim da je to bilo prvi put", odvratila je Morgana. "Razmisli malo, Elena - zar joj zamera? Posle onoga to joj je uinio Meleagrant, udilo bi me da je Gvenvir uopte ikada poelela da je dodirne ijedan mukarac, i zbog nje mi je milo to Lanselet moda moe da joj pomogne da zalei rane. A sada e je, moda, Artur oterati, kako bi mogao da ipak stekne sina." Elena se zagledala u nju. "Moda e Gvenvir otii u manastir - jednom mi je kazala da nikada

nije bila srea kao u manastiru na Glastonberiju. Ali hoe li je oni primiti ako se sazna da je bila ljubavnica muevljevog zapovednika konjice? Oh, Morgana, tako se stidim zbog nje!" "To nema nikakve veze sa tobom", rekla je Morgana. "Zato bi ti marila?" Elena je samu sebe iznenadila kad je planula. "Gvenvir ima mua, udata je za Vrhovnog kralja, i njen mu je najasniji i najljubazniji kralj koji je ikada vladao ovom zemljom! Nije joj potrebno da trai ljubav negde drugde! A kako da Lanselet pogleda ijednu drugu gospu kad ga je kraljica uzela za sebe?" "Pa", rekla je Morgana, "moda e sada ona i Lanselet otii sa dvora. Lanselet poseduje imanja u Donjoj Britaniji, a njih dvoje se odavno vole, mada mislim da do ove nesree nisu spavali zajedno." Slagala je mirne due; ono to joj je kazao izmueni Lanselet ostae zauvek pokopano u dubinama njenog srca. "Ali onda e se Arturu smejati svi hrianski kraljevi na naim ostrvima", primetila je Elena. "Ako njegova kraljica pobegne sa njegovim prijateljem i zapovednikom konjice, nazvae ga rogonjom, a moda i gorim imenima." "Mislim da Arturu ne bi bilo vano ta govore o njemu", poela je Morgana, ali Elena je odmahnula glavom. "Ne, Morgana, mora da mu bude vano. Nii kraljevi moraju da ga potuju, kako bi mu se pridruili kad ustreba. A kako to da uine ako dozvoli svojoj eni da otvoreno ivi u grehu sa Lanseletom? Da, znam da govorimo o ovih nekoliko dana. Ali moemo li biti sigurni da e se oni na tome zaustaviti? Moj otac je Arturov prijatelj i vazal, ali mislim da bi se ak i on podsmevao kralju koji ne moe da vlada ni svojom enom, i upitao bi se kako takav ovek moe da vlada kraljevstvom." Morgana je slegnula ramenima. "Pa ta moemo da uradimo, osim da ubijemo krivce?" "Kakav razgovor!" stresla se Elena. "Ne, Lanselet mora da napusti dvor. Ti si mu roaka, zar ne moe da mu to objasni?" "Avaj", rekla je Morgana, "bojim se da nemama toliko uticaja na svog roaka." Duboko u sebi osetila je poznati ledeni ujed bola. "Kad bi se Lanselet oenio", rekla je Elena, izgledajui kao da se udi sopstvenoj hrabrosti. "Kad bi se oenio mnome! Morgana, ti se razume u ini i magiju, moe li mi dati amajliju koja bi skrenula Lanseletovu panju sa kraljice na mene? I ja sam kraljevska ker, i svakako sam lepa koliko i Gvenvir - a barem nisam udata!" Morgana se gorko nasmejala. "Moje ini, Elena, mogu biti gore od beskorisnih - pitaj jednom Gvenvir kako se jedna takva amajlija okrenula protiv nje! Ali, Elena", rekla je, odjednom se uozbiljivi, "da li bi zaista pola tim putem?" "Ako bi se stvarno oenio mnome", rekla je Elena, "mislim da bi shvatio da nisam manje dostojna ljubavi nego ona." Morgana je uhvatila devojku za bradu i zagledala joj se u lice. "Sluaj me, dete", poela je, i Elena je osetila da joj tamne oi arobnice gledaju pravo u duu. "Elena, to nee biti lako. Rekla si da ga voli, ali ljubav u ustima devojke je samo stvar mate. Da li zaista zna kakav je on ovek? Da li bi tvoja ljubav opstala i posle godina braka? Ako eli samo da legne sa njim - to bih lako mogla da ti udesim. Ali kada nestanu opinjenost i ini, on e te moda mrzeti to si ga izigrala. A ta onda?" Elena je poela da muca. "ak... ak i to bih rizikovala. Morgana, moj otac me je nudio drugim proscima, ali obeao mi je da me nikada nee prisiljavati na udaju. Kaem ti, ako ne mogu da se udam za Lanseleta, poi u u manastir, zauvek, kunem se..." Devojka je drhtala itavim telom, ali nije zaplakala. "Ali zato molim tebe, Morgana? Kao i svi mi, kao i Gvenvir, i ti bi rado uzela Lanseleta, za mua ili ljubavnika, a kraljeva sestra moe sama da bira..." Tog asa je Elena pomislila da je oi varaju, jer u hladnom pogledu svetenice kao da su na trenutak zasvetlucale suze. Od prizvuka u njenom glasu i Elenu su zaplekle oi. "Oh, ne, dete. Lanselet me ne bi uzeo, ak i kad bi mu Artur naredio. Veruj mi, Elena, malo e sree nai sa Lanseletom."

"Mislim da ene i inae ne nalaze mnogo sree u braku", rekla je Elena. "Samo mlade devojke mataju o tome, a ja nisam ba tako mlada. Ali ena mora da se uda, ranije ili kasnije, a ja bih najradije pola za Lanseleta. Ionako ne mislim da moe da uini neto tako!" otelo joj se. "Zato mi se podsmeva? Jesu li sve tvoje ini i amajlije samo pria za malu decu?" Oekivala je da e Morgana planuti, kako bi odbranila svoju vetinu, ali Morgana je samo uzdahnula i odmahnla glavom. "Ne bih se mnogo pouzdala u ljubavne ini, rekla sam ti to jo na poetku. One slue da usmeravaju volju neznalicama. Vetina Avalona je sasvim drugaija i ne sme se prizivati olako, zato to bi neka devojka radije legla sa jednim mukarcem nego sa drugim." "Oh, uvek je tako sa vetinama mudraca", planula je Elena. "Mogu da uradim ovo ili ono, ali neu jer nije pravo da se upliemo u Boije poslove, ili zvezde ne stoje dobro, ili uvek neto tako..." Morgana je opet uzdahnula. "Roako, mogu ti dati Lanseleta za mua, ako ga zaista eli. Mislim da nee biti srena, ali do sada si bila pametna i rekla si da u braku ni ne oekuje sreu... Veruj mi, Elena, najvie bih volela da vidim Lanseleta dobro oenjenog i daleko od ovog dvora i od kraljice. Artur mi je brat, i ne elim da ga sustigne stramota, a to se mora desiti ranije ili kasnije. Ali mora zapamtiti da si me sama molila. Pazi da ne pone da jadikuje kada se sve pretvori u gorinu." "Kunem se da u prihvatiti sve to se desi, samo ako mogu da ga dobijem za mua", rekla je Elena. "Ali zato bi to uinila, Morgana? Samo da napakosti Gvenvir?" "Veruj u to ako eli, ili veruj i da suvie volim Artura da bih volela skandal koji bi unitio sve to je on postigao", mirno je rekla Morgana. "I zapamti jo neto, Elena: ini retko deluju onako kako misli da e delovati..." Kada se bogovi odlue, zar je vano ta ine smrtnici, ak i inima i arolijama? Vivijen je dovela Artura na presto... pa ipak, Boginja je sprovela svoju volju, a ne Vivijeninu, jer je uskratila Arturu sina koga bi mu rodila kraljica. A kada je ona, Morgana, pokuala da popravi ono to je Boginja propustila da uini, samo je bacila Gvenvir i Lanseleta jedno drugom u zagrljaj. Pa, barem e to moi da popravi, postaravi se da Lanselet bude dobro oenjen. A i Gvenir je u zamci; moda e i njoj biti drago da se nekako izvue iz toga. Usne su joj se izvile u neto nalik na osmeh. "Pazi, Elena, postoji mudra izreka: 'Pazi dobro za ta se moli, jer to moe i dobiti.' Mogu ti dati Lanseleta za mua, ali zauzvrat u traiti dar." "ta ti ja mogu dati to bi ti vredelo, Morgana? Ti ne voli dragulje, to znam..." "Ne trebaju mi dragulji ni blago", rekla je Morgana, "samo ovo. Raae decu Lanseletu, jer videla sam njegovog sina..." Tu je zastala, oseajui kako joj se koa jei du kime, kao kada ju je obuzimao Vid. Elenine plave oi bile su razrogaene od uda. Gotovo ju je ula kako misli: Znai, istina je, udau se za Lanseleta i raau mu decu... Da, istina je, mada nisam to znala dok nisam progovorila... ako delujem u okvirima Vida, znai da se ne upliem u poslove Boginje, i stoga u uspeti. "Neu ti nita rei o tvom sinu", mirno je rekla. "On mora sam doekati svoj usud..." Odmahnula je glavom kako bi rasterala neobinu tamu Vida. "Traim samo da mi da svoju prvu ker kako bi se obrazovala u Avalonu." Elena je rairila oi. "Da bude arobnica?" "Lanseletova majka je bila Vrhovna svetenica Avalona", rekla je Morgana. "Ja nisam rodila Boginji ker. Ako mojom zaslugom rodi Lanseletu sina za kojim udi svaki mukarac, mora mi se zakleti - svojim Bogom - sa e mi dati da odgajim tvoju ker." Soba je prosto odzvanjala od tiine. Konano je Elena progovorila. "Ako se sve to zbude, i ako rodim sina Lanseletu, kunem ti se da e dobiti za Avalon njegovu ker. Kunem se imenom Hristovim", rekla je i prekrstila se. Morgana je klimnula glavom. "A ja se zauzvrat kunem", rekla je, "da e mi ona biti kao ker koju nikada nisam rodila i da e zaleiti veliko zlo..."

Elena je zamirkala. "Veliko zlo? O emu to govori, Morgana?" Morgana se malo zanjihala; napeta tiina u sobi je prekinuta. Bila je svesna pljutanja kie pod prozorima i hladnoe u sobi. Namrtila se. "Ne znam - misli su mi odlutale. Elena, takvu stvar ne moemo udesiti ovde. Mora traiti dozvolu da poe u posetu ocu i mora se postarati da i ja budem pozvana kako bih ti pravila drutvo. Postarau se da tamo bude i Lanselet." Duboko je uzdahnula i poela da oblai haljinu. "Kad smo ve kod Lanseleta, do sada je imao dovoljno vremena da ode iz kraljiinih odaja. Hodi, Gvenvir e nas ekati." I zaista, kad su Elena i Morgana stigle kod kraljice, tamo nije bilo ni traga od Lanseleta, niti od bilo kog mukarca. Ali u jednom trenutku, kada je Elena bila dovoljno daleko, Gvenvir je pogledala Morganu u oi, i Morgana je pomislila da nikada nije videla toliko gorine u njoj. "Prezire me, Morgana, zar ne?" Konano, pomislila je Morgana, konano je Gvenvir postavila pitanje koje ju je ve nedeljama muilo. Poelela je da joj otro odgovori: Ako te i prezirem, zar to nije zato to si ti prva prezirala mene? Ipak, odgovorila je to je blae mogla. "Nisam ti ja ispovednik, Gvenvir, i ti, a ne ja, veruje da e te Bog prokleti zato to si legla sa ovekom koji ti nije mu. Moja Boginja je blaa prema enama." "Trebalo je..." poela je Gvenvir, ali se savladala. "Artur ti je brat, u tvojim oima on ne moe da pogrei..." "Ja to nisam rekla." Morgana nije mogla da podnese bol na kraljiinom licu. "Gvenvir, sestro moja, niko te ne optuuje..." Ali Gvenvir je odvratila lice. Progovorila je kroz stegnute zube. "Ne, a ne treba mi ni tvoje saaljenje, Morgana." Ima ga, elela to ili ne, pomislila je Morgana, ali nije to rekla; ona nije iscelitelj, koji proseca stare rane kako bi ponovo krvarile. "Jesi li spremna za doruak, Gvenvir? ta bi elela da jede?" Otkako vie nema ratova, sve vie se ponaam kao da sam slukinja, kao da je ona vieg porekla od mene. Tu igru svi igraju, mirno je razmiljala Morgana, i ne moe se zameriti Gvenviri zbog toga. No, u kraljevstvu postoji plemstvo koje bi i te kako zamerio; a ni njoj se nije dopadalo to Artur to prihvata, to sada, kad nema ratova, njegovi vitezovi postaju sluge, mada bi mogli da budu kraljevi i plemii po roenju. U Avalonu je bila spremna da slui Vivijen, jer je ona bila ivi predstavnik Boginje, i njena mudrost i magijske moi inili su je gotovo nadljudskom. Ali znala je da i sama moe stei te moi, ukoliko se ozbiljno potrudi; a moda e doi dan kada e i nju tako sluiti, ukoliko primi u sebe mo Boginje. Ali za vojskovou jednog kraljevstva ili za njegovu enu - ne, te moi su nedostine osim u vreme ratova; ljutila se to je Artur tako uredio dvor, podrazumevajui da poseduje mo kakva pripada samo najveim druidima i svetenicama. Artur i dalje nosi ma iz Avalona, a ako ne odri zavet koji je Avalonu dao, oni e traiti da im ga vrati. Uto se Morgani uinilo da se sve u sobi ukoilo i da se otvorila kao da je sve oko nje veoma udaljeno; i dalje je videla Gvenvir, usta napola otvorenih usred rei, ali istovremeno je videla i kroz nju, kao da se nalazi u vilinskom kraljevstvu. Sve je izgledalo daleko i sitno, a istovremeno se nadvijalo nad njom, dok joj je u glavi vladala duboka tiina. U toj tiini je ugledala zidove atora, i Artura kako spava sa isukanim Ekskaliburom u ruci. I nagnula se nad njim - nije mogla da uzme ma, ali je Vivijeninim malim, srpolikim noem presekla kaie koji su drali kanije o pojasu; sada su bile stare, barun se izlizao, a dragoceni metalni ukrasi su potamneli. Morgana je uzela kanije i nala se na obali velikog jezera, gde ju je zapljusnuo zvuk trske... "Rekla sam ne, ne elim vino, od vina za doruak sam ceo dan umorna", rekla je Gvenvir. "Moda bi Elena mogla da u kuhinji nae svee mleko - Morgana? Jesi li dobro?" Morgana je zamirkala i zagledala se u Gvenvir. Polako se pribrala, pokuavajui da usmeri pogled. Nita od toga nije bilo istina, nije nikad hitala du obala jezera sa kanijama u ruci... ali sve oko nje delovalo je kao vilinski svet, i sve je videla kao kroz ustalasanu vodu, i liilo je na san koji je jednom sanjala - kad bi samo mogla da se seti... i dok je uveravala kraljicu da joj je dobro i obeavala da e sama poi u mlekarnik po mleko ako ga u kuhinji nema, um joj je i dalje

lutao lavirintima sna... kad bi samo mogla da se seti ta je to sanjala, sve bi bilo dobro... No, dok je izlazila na sve vazduh, hladan i usred leta, vie se nije oseala kao da e se svet oko nje svakog asa pretopiti u vilinsko carstvo. Glava ju je bolela kao da e pui, i itavog dana je bila opsednuta magijom tog udnog sna. Kad bi samo mogla da se seti... bacila je Ekskalibur u Jezero, tako je, tako da ga se ne doepa vilinska kraljica... ne, nije ni to... i ponovo bi poela da raspetljava sloenu nit sna. No, iza podneva, kad je sunce stalo da se kloni ka zapadu, zaula je trube koje su objavljivale Arturov dolazak i osetila je da se itav Kamelot budi. Zajedno sa ostalim enama, potrala je na bedeme kako bi gledala pribliavanje kraljeve pratnje, pod razvijenim zastavama. Gvenvir je kraj nje drhtala. Bila je via od Morgane, ali je nekako, sa onim njenim mravim, vitkim rukama i krhkim ramenima, Morgani izgledala kao da je samo dete, visoko, mravo dete, nervozno zbog neke vragolije za koju mora da bude kanjeno. Drhtavom rukom je dodirnula Morganin rukav. "Sestro - mora li moj gospodar da sazna? Sad je gotovo, a Meleagrant je mrtav. Nema razloga da Artur ponovo povede rat. Zato ne bi mislio da je Lanselet stigao po mene na vreme... na vreme da sprei..." Glas joj je podrhtavao kao u devojice, i nije mogla da nastavi. "Sestro", odvratila je Morgana, "ti mora da odlui hoe li mu rei ili ne." "Ali... ako uje od nekog drugog..." Morgana je uzdahnula; zar Gvenvir ni jedan jedini put ne moe da kae ta misli? "Ako Artur i uje neto to bi ga uznemirilo, to svakako nee uti od mene, a niko drugi nema prava da mu o tome govori. Ali svakako ne moe da ti prebaci to si zarobljena, pretuena i primorana." Tog asa je znala, jasno kao da je lino ula, ta je svetenik svakako govorio uzdrhtaloj Gvenvir - sada, ili dok je bila dete? Nijedna ena nee biti napastvovana osim ako je sama izazivala mukarca, kao to je Eva navela praoca Adama na prvi greh; muenice Device Marije u Rimu radije su umirale nego da izgube ast... zato je Gvenvir drhtala. Negde duboko u umu, ma koliko pokuavala da zaboravi dodir Lanseletovih ruku, zaista je verovala da je ona kriva, da zasluuje smrt zbog greha to je dozvolila da bude silovana. A poto nije sama radije umrla, Artur ima pravo da je ubije zbog toga... nikakva umirivanja nikada nee utiati taj glas u Gvenvirinom umu. Osea se kriva zbog Meleagranta kako ne bi oseala krivicu zbog ovoga sa Lanseletom... Gvenvir je drhtala kraj nje, uprkos toplom suncu. "Volela bih da to pre stigne, pa da uemo unutra. Gledaj, eno sokola na nebu. Bojim se sokola, uvek se bojim da e se obruiti na mene..." "Oni bi, mislim, smatrali da si suvie velika i ilava za njih, sestro", vedro je rekla Morgana. Sluge su otvarale veliku kapiju, kako bi kralj sa pratnjom uao kroz nju. Ser Ektorijus jo je ozbiljno hramao posle noi provedene u hladnom zatvoru, ali je iziao zajedno sa Kajem, a Kaj, kao uvar zamka, naklonio se pred Arturom. "Dobro doao kui, kralju i gospodaru moj." Artur je sjahao i priao da ga zagrli. "To je preterano zvanina dobrodolica, Kaje, razbojnie jedan - je li sve u redu?" "Sada jeste, gospodaru", rekao je Ektorijus, "ali opet treba da bude zahvalan svom komandantu konjice." "Tano", rekla je Gvenvir, prilazei, pod ruku sa Lanseletom. "Kralju i gospodaru moj, Lanselet me je spasao iz zamke izdajnika, i od sudbine kakvu ne sme da doivi nijedna hrianka." Artur je uhvatio jednom rukom Gvenvir, drugom Lanseleta za ruku. "Zahvalan sam ti kao i uvek, dragi moj prijatelju, ba kao i moja ena. Hodite, razgovaraemo nasamo o tome." Poao je u zamak, jo izmeu njih. "Pitam se kakvim laima e mu napuniti glavu, ta edna kraljica i njen najbolji vitez?" Morgana je zaula rei, tiho i jasno izgovorene, odnekud iz mase; ali nije mogla da odredi ko ih je izgovorio. Moda mir i nije tako velika blagodet, pomislila je. Poto nema rata, dvorani nemaju ta da rade, nego prenose sva mogua govorkanja i skandale. No, ako Lanselet ode sa dvora, onda e skandal biti izbegnut. Odluila je da uini sve to

moe kako bi se to postiglo to pre. Te veeri, za stolom, Artur je zamolio Morganu da donese svoju harfu i da im peva. "Dugo nisam uo tvoju muziku, sestro", rekao je i sagnuo se da je poljubi. Odavno to nije inio. "Rado u pevati", rekla je, "ali kada e se Kevin vratiti na dvor?" Nerado se seala njihove svae; nikada, nikada mu nee oprostiti to je dozvolio izdaju Avalona! Ipak, uprkos svemu, nedostajao joj je i sa aljenjem se priseala vremena kada su bili ljubavnici. Dosadilo mi je da spavam sama, to je sve... Ali to ju je nateralo da razmilja o Arturu, i o svom sinu u Avalonu... ako Gvenvir ode sa dvora, Artur e se svakako ponovo oeniti; ali ovog asa to nije izgledalo verovatno. A ako Gvenvir ne rodi sina, zato njihov sin ne bi bio proglaen za oevog naslednika? On je svakako od kraljevske krvi, krvi Pendragona i Avalona... A Igrena je umrla i skandal joj ne bi naudio. Sela je na izrezbarenu stoliicu kraj prestola i poloila harfu kraj nogu; Artur i Gvenvir su sedeli sasvim blizu jedno drugog, drei se za ruke. Lanselet se pruio na podu kraj Morgane, zagledan u harfu, ali videla je kako povremeno pogleda u Gvenvir i zgrila se od strane enje u njegovim oima; kako samo moe da tako otvara srce pred svakim ko ga pogleda? A onda je shvatila da samo ona razume njegovo srce - svi ostali su u njemu videli tek dvorjanina koji sa potovanjem posmatra svoju kraljicu, smejui se i alei sa njom kao najbolji prijatelj njenog mua. Dok je prelazila rukama preko struna, svet kao da se ponovo udaljio i postao vrlo mali i dalek, a istovremeno ogroman i udan; stvari su gubile oblije, tako da joj je harfa izgledala istovremeno kao deja igraka i kao neto udovino - ogromna, bezoblina stvar koja ju je pritiskala, a ona je bila negde visoko na prestolu i kiljila je kroz uznjihane senke, zagledana u tamnokosog mladia, sa uzanom, metalnom trakom preko ela; i dok ga je gledala, osetila je otar probod bola, pogledala ga je u oi i kao da joj je neka ruka dodirnula najprisniji deo tela, uzbuujui je, izazivajui glad i enju... Osetila je da su joj prsti skliznuli sa struna, sanjala je neto... ustalasano lice, mladia kako joj se smei, ne, nije to bio Lanselet nego neko drugi... ne, sve je bilo samo senka... Zauo se Gvenvirin jasan glas. "Pomozite gospi Morgani", rekla je, "onesvestie se!" Osetila je kako je Lanselet pridrava i podigla je pogled ka njegovim tamnim oima - bilo je kao u snu, obuzela ju je elja od koje je sva drhtala... ne, to je samo sanjala. To nije stvarnost. Zbunjeno je prinela ruku elu. "To je zbog dima, dima sa ognjita..." "Evo, popij ovo." Lanselet joj je dodao pehar. Kakvo je ovo ludilo? Jedva da ju je dodirnuo, a ona se gotovo razbolela od elje za njim; pomislila je da je to odavno zaboravila, da je elja tokom godina sagorela u njoj... pa ipak, od njegovog dodira, nenog i bezlinog, ponovo je usplamtela. Znai li da je sanjala njega? On me ne eli, ne eli nijednu enu osim kraljice, pomislila je i zagledala se kroz njega u ognjite, gde nije gorela vatra jer je bilo leto, nego je bilo prekriveno zelenim liem kako ne bi zjapilo, crno i prazno. Otpila je malo vina koje joj je prineo Lanselet. "ao mi je - itavog dana mi nije bilo dobro", rekla je, setivi se onoga jutros. "Neka neko drugi preuzme harfu, ja vie ne mogu..." "Ako dozvolite, ja bih pevao", rekao je Lanselet i uzeo harfu. "Ovo je pria o Avalonu, koju sam uo kao dete. Mislim da ju je nainio sam Talesin, mada ju je moda samo preradio od neke starije pesme." Poeo je da peva staru baladu. O kraljici Arianrod, koja je prela preko potoka i od toga zatrudnela; proklela je svog sina im ga je rodila, i rekla je da nee imati imena dok mu ga ona ne da, a on ju je prevarom naterao da mu da ime, i kasnije ga je ponovo proklela i rekla je da nikada nee imati enu, ni od krvi i mesa, a ni od vilinskog naroda, pa je on nainio sebi enu od cvea... Morgana je sedela i sluala, i dalje opsednuta snom, i inilo joj se da je Lanseletovo lice prepuno strane patnje, i dok je pevao o eni od cvea, Blodeuved, na trenutak je pogledao kraljicu. Ali onda se okrenuo Eleni, i utivo pevao kako je kosa cvetne ene bila nainjena od

lepih, zlatnih ljiljana, i kako su joj obrazi bili nalik na latice jabukovog cveta, i kako je bila odevena u haljinu svih cvetnih boja, plavu, purpurnu i utu, nalik na letnju livadu... Morgana je nepomino sedela, oborivi bolnu glavu u dlanove. Kasnije je Gaven doneo gajde, pa je poeo da svira neku divlju tubalicu, punu krikova morskih ptica i tuge. Lanselet je seo kraj Morgane i neno je uhvato za ruku. "Je li ti sada bolje, roako?" "Oh, da - deavalo mi se to i ranije", rekla je Morgana. "Kao da sam zaspala i sve videla kroz senke..." Pa ipak, pomislila je, uopte nije bilo tako. "Majka mi je jednom priala o neem slinom", rekao je Lanselet, i Morgana je po tome videla koliko je tuan i umoran; nikada ranije nije govorio ni njoj, ni bilo kome drugom, koliko je znala, o svojoj majci niti o godinama provedenim u Avalonu. "Njoj se, izgleda, inilo da to dolazi zbog Vida. Jednom je rekla da je to kao da je dospela u vilinsku zemlju, i da gleda odande kao zatvorenik, ali ne znam je li ona ikada bila u vilinskoj zemlji ili se samo posluila njome za poreenje..." Ali ja jesam, pomislila je Morgana, i uopte nije tako... vie kao da pokuava da se priseti zaboravljenog sna... "I meni se ponekad to deavalo", nastavio je Lanselet. "Povremeno mi se desi da ne vidim stvari jasno, nego kao da je sve udaljeno i pomalo nestvarno... i ne mogu da dodirnem stvari ukoliko ne preem veliku razdaljinu do njih... moda to ima veze sa vilinskom krvi koja nam tee u ilama..." Uzdahnuo je i protrljao oi. "Ponekad sam ti se podsmevao zbog toga, kad si bila sasvim mala, sea li se? Zvao sam te Morgana od vila, a ti si se strano ljutila." Klimnuila je glavom. "Dobro se seam, roae", odvratila je, mislei kako je, uprkos umoru, novim borama i sedim kovrdama, njegovo lice i dalje najlepe koje je ikada videla. Ljutito je zamirkala; tako je kako je i tako mora biti; on je voli samo kao roaku. Opet joj se uinilo da je svet nestao u senkama; nije bilo vano ta ona ini. Ovaj svet nije nita stvarniji od vilinskog kraljevstva. ak je i muzika bila daleka - Gaven je uzeo harfu i pevao je baladu koju je uo od Saksonaca, o udovitu koje je ivelo u jezeru i o nekom njihovom junaku koji je zaronio u jezero i iupao udovitu ruku, a onda se suoio sa majkom udovita u njihovoj jazbini... "Grozna pripovest", poluglasno je rekla Lanseletu, a on se nasmeio i odgovorio: "Veina saksonskih pripovesti je takva. Ratovi, krvoprolia i junaci koji umeju da se bore, ali nemaju mnogo soli u glavi..." "A sada, izgleda, treba da ivimo u miru sa njima", rekla je Morgana. "Da, tako e biti. Mogu da ivim sa Saksoncima, ali ne i sa onim to oni nazivaju muzikom... mada su im prie dovoljno zabavne za duge veeri kraj ognjita." Uzdahnuo je i gotovo neujno nastavio. "Izgleda da ja nisam roen da sedim kraj ognjita..." "Rado bi ponovo poao u boj?" Odmahnuo je glavom. "Ne, ali dvor mi je dosadio." Morgana je primetila da je pogledao Gvenvir koja je sedela kraj Artura i sluala Gavena, smeei se. Lanselet je opet uzdahnuo, i taj uzdah kao da mu se oteo iz dubine due. "Lanselete", rekla je tiho i urno, "mora otii odavde ili e propasti." "Da, propau i duom i telom", odgovorio je on, ne podiui pogled. "O tvojoj dui nita ne znam - to mora pitati svetenike..." "Kad bih samo mogao!" odgovorio je Lanselet, suzbijajui gnev; udario je pesnicom o pod kraj harfe, tako da su strune tiho zabrujale. "Voleo bih da mogu da verujem da postoji Bog u kakvog veruju hriani..." "Mora otii odavde, roae. Idi na neki pohod kao Garet, ubijaj razbojnike koji otimaju zemlju radi otkupa, ili ubijaj zmajeve, ili ta god hoe, ali idi!" Videla je kako on guta knedlu. "A ta e biti sa njom?" Sada se gorko smeio. "Ne mora biti svetenik da bi znao - kada su dva mukarca, a to vai i za ene, u zamci, kada ne mogu da pobegnu od samih sebe", rekla je Morgana. "Najlake je okriviti nju za sve. Ali i ja

znam kako izgleda voleti zabranjenom ljubavlju..." Brzo je prekinula i odvratila pogled, oseajui kako crveni; nije nameravala da mu toliko otkrije. Pesma se zavrila, i Gaven je ponovo podigao harfu. "Posle ove mrane prie treba nam neto vedro - recimo, pesma o ljubavi, a to preputam plemenitom Lanseletu..." "Predugo sam sedeo na dvoru pevajui pesme o ljubavi", rekao je Lanselet, a onda je ustao i obratio se Arturu. "Sada kad si se vratio, gospodaru moj, i kad moe sam da se stara o svemu, molim te da me poalje sa dvora, na nekakav pohod." Artur se nasmeio svom prijatelju. "Zar e tako brzo da ode? Ne mogu da te zadravam ako si reen da poe, ali kuda bi iao?" Pelinor i njegov zmaj, pomislila je Morgana, oborenog pogleda, zagledana u odsjaje vatre, i uobliila je te rei u umu to je jasnije mogla, pokuavajui da ih dobaci Arturu. "Pomiljao sam na zmajeve..." rekao je Lanselet. Arturove oi su nestano zaiskrile. "Moda bi bilo dobro da dokraji Pelinorovog zmaja. Pria je svakog dana sve vie, i ljudi se plae da putuju u taj kraj! Gvenvir mi kae da je Elena zamolila da ode u posetu ocu. Mogao bi da otprati gospu donde, i nareujem ti da se ne vrati dok Pelinorov zmaj ne bude mrtav." "Avaj", nasmejao se Lanselet, "znai da si me prognao zauvek! Kako da ubijem zmaja koji postoji samo u snu?" I Artur se nasmejao. "Najbolje da nikada ne sretne drugaijeg zmaja, prijatelju! Eto, nareujem ti da dokraji tog zmaja jednom zauvek, pa makar to uradio sastavljajui smenu baladu o njemu!" Elena je ustala i naklonila se kralju. "Ako dozvoljavate, gospodaru, molim vas da i gospa Morgana poe sa mnom." Morgana je pazila da ne gleda Lanseleta. "Rado bih pola sa Elenom, brate moj, ako tvoja gospa moe bez mene. U njenoj zemlji postoji bilje o kome malo znam, a rado bih nauila neto od njihovih travarki. Potrebno mi je za lekove i arolije." "Pa", rekao je Artur, "idi ako eli. Ali biu usamljen bez svih vas." Nasmeio se Lanseletu. "Moj dvor nije moj dvor bez mog najboljeg viteza. Ali neu da te zadravam protiv tvoje volje, a to nee ni moja krljica." U to ba nisam sigurna, pomislila je Morgana, gledajui Gvenvir kako pokuava da se savlada. Artur je dugo bio odsutan; jedva je ekao da legne sa svojom enom. Hoe li mu Gvenvir iskreno rei da voli drugoga, ili e pokorno poi u njegovu postelju i nastaviti da se pretvara? U tom asu, Morgana je ugledala sebe kao kraljiinu senku... njena i moja sudbina su se nekako preplele... Ona, Morgana, legla je sa Arturom i rodila mu sina, za ime je Gvenvir eznula; Gvenvir je imala Lanseletovu ljubav za koju bi Morgana rado prodala duu... Liilo bi na njihovog, hrianskog Boga da pravi takve zavrzlame - on ne voli ljubavnike. Ili se to Boginja okrutno ali sa nama? Gvenvir je pogledala Morganu. "Izgleda bolesna, sestro. Je li ti jo loe?" Morgana je klimnula glavom. Ne smem da je mrzim. Ona je rtva, ba kao i ja... "Sva sam izmodena. Uskoro u u krevet." "A sutra", rekla je Gvenvir, "ti i Elena ete nam uzeti Lanseleta." To je bilo reeno olako, kao ala, ali Morgana je mogla da vidi duboko u Gvenvir i znala je da se i druga ena, ba kao i ona, bori protiv besa i oajanja. Da, Boginja je preplela nae sudbine, a ko moe protiv nje? Ali stegla je srce pred Gvenvir. "emu slui kraljiin miljenik, ako nije obuzet borbom protiv neega loeg? Zar bi ga radije zadrala na dvoru, daleko od mesta na kojima moe da stekne ugled, sestro?" "Niko od nas to ne bi uinio", rekao je Artur, priavi iza Gvenvir i obgrlivi je oko struka. "Poto je, dobrotom mog prijatelja i miljenika, moja kraljica bezbedno doekala moj povratak. Laka ti no, sestro." Morgana je stajala i gledala ih kako odlaze, a onda je osetila Lanseletovu ruku na svom ramenu. Nije govorio, samo je stajao i gledao Artura i Gvenvir. Dok su tako utke stajali, znala je

da bi, bez ikakvog napora, mogla veeras da ima Lanseleta. Ovako oajan, poto je video da se ena koja voli vratila svom muu, i da mu je taj mu toliko drag da nee ni prstom mrdnuti da je povrati, poi e sa Morganom ako ga ona pozove. A dovoljno je astan da bi se potom i oenio mnome... Ne, dobie ga Elena, moda, ali ne ja. Ona je neduna; nee je omrznuti, kao to bi svakako omrznuo mene. Neno je sklonila Lanseletovu ruku sa ramena. "Umorna sam, roae. I ja idem u postelju. Laku no, mili. Budi blagosloven." Znala je koliko je ironina kad je dodala i 'Lepo spavaj', jer bila je sigurna da on nee oka sklopiti. Pa, to je odgovaralo njenom planu. No, vei deo noi i ona je provela budna, gorko alei zbog onoga to nije uinila. Ponos je loe drutvo u krevetu, smrknuto je mislila. 6. U Avalonu se uzdizao Tor, ovenan kamenim prstenom, i u noi mladog meseca uz njega se polako pela procesija sa bakljama. Predvodila ih je ena svetle kose, upletene u krunu nad irokim, niskom elom; bila je odevena u belo, sa srpolikim noem o pojasu. Pod svetlou baklji izgledalo je da trai Morganu, skrivenu u senkama oko kruga, i da je pogledom pita: Gde si ti koja bi trebalo da si na mom mestu? Zato okleva? Tvoje mesto je ovde... Arturovo kraljevstvo se izmie kontroli Gospe, i ti to dozvoljava. On se ve za sve obraa svetenicima, a ti, koja bi trebalo da za njega bude Boginja, ti ne ini nita. On dri ma koji pripada posveenim sudovima Obreda; hoe li ga primorati da ivi dostojno njega, ili e mu ga oduzeti i sruiti ga? Seti se, Artur ima sina, i njegov sin mora odrasti u Avalonu, kako bi Artur mogao da preda kraljevstvo Boginje svom sinu... A onda je izgledalo da je Avalon izbledeo, i ona je videla Artura u oajnikom boju, sa Ekskalibrom u ruci, i videla je kako pada, proboden drugim maem, i kako baca Ekskalibur u Jezero kako ne bi pao u ruke njegovog sina... Gde je Morgana, koju je Gospa pripremala za ovaj dan? Gde je ona koja je u ovom asu trebalo da zameni Boginju? Gde je Veliki Gavran? Odjednom mi se uinilo da jato gavranova krui nada mnom, ponirui da mi kljuje oi, kruei oko mene, dozivajui me Raveninim glasom. "Morgana! Morgana, zato si nas napustila, zato si me izdala?" "Ne mogu", uzviknula sam, "Ne mogu da naem put..." Ali Ravenino lice se pretopilo u Vivijenino, a potom u lice same Smrti... Morgana se probudila, svesna da lei u osunanoj sobi u Pelinorovoj kui; zidovi su bili okreeni belo, na nain starih Rimljana. Kroz prozore se ulo kako negde u daljini graku gavranovi; uzdrhtala je od toga. Vivijen se nikada nije ustezala da se uplete u tue ivote, ako je to bilo za dobro Avalona ili kraljevstva. Ne bi trebalo ni ona da se ustee. No, oklevala je tokom mnogih sunanih dana. Lanselet je provodio dane po bregovima oko Jezera, tragajui za zmajem - kao da zmaj zaista postoji, pakosno je pomislila Morgana - a veeri kraj vatre, razmenjujui prie i pesme sa Pelinorom, pevajui Eleni dok je sedeo kraj njenih nogu. Elena je bila lepa i nevina, a i liila je na svoju roaku Gvenvir, mada je bila pet godina mlaa. Morgana je putala da dani promiu, uverena da e svi postati svesni koliko je logino da se Lanselet i Elena venaju. Ne, gorko je pomislila, da ijedno od njih ima dovoljno pameti, Lanselet bi se odavno oenio mnome. Sada je vreme da se deluje. Elena se okrenula u krevetu koji su delile i otvorila oi; nasmeila se i sklupala uz Morganu. Ona mi veruje, pomislila je Morgana bolno; misli da joj iz prijateljstva pomaem da osvoji Lanseleta. Da je mrzim, ne bih mogla da joj nanesem vee zlo. "Sada je Lanselet imao dovoljno vremena da se ueli Gvenvir", tiho je rekla. "Kucnuo je tvoj as, Elena." "Hoe li dati Lanseletu amajliju ili ljubavni napitak...?" Morgana se nasmejala. "Ne verujem mnogo u ljubavne napitke, mada emo mu veeras sipati

u vino neto od ega e biti spreman na svaku enu. Veeras nee spavati ovde, nego u atoru kraj ume, a Lanselet e dobiti poruku da je Gvenvir dola i poslala po njega. I tako e doi kod tebe, u tami. Mogu da uinim samo toliko - mora biti spremna za njega..." "A on e misliti da sam ja Gvenvir..." Elena je progutala knedlu. "To znai da e..." "Neko kratko vreme e misliti da si ti Gvenvir", mirno je rekla Morgana, "ali brzo e se sabrati. Ti si devica, zar ne?" Devojka je strano pocrvenela, ali je klimnula glavom. "Pa, posle napitka koji mu budem dala, on nee moi da se zaustavi", rekla je Morgana, "osim ako se ti upanii i pokua da se otme - upozoravam te, nee ti biti nimalo prijatno, poto si devica. Kad jednom ponem neu moi da prekinem, zato mi bolje sada reci eli li to." "Dobiu Lanseleta za mua, i Boe sauvaj da odustanem dok se to ne ostvari." Morgana je uzdahnula. "Neka bude tako. A sad - zna kakav miris Gvenvir koristi..." "Znam, ali meni se ne dopada, suvie je jak za moj ukus." Morgana je klimnula glavom. "Ja joj ga pravim - zna da sam veta u takvim stvarima. Kada bude otila da legne u ator, mora namirisati njime i sebe i postelju. To e ga podsetiti na Gvenvir i uzbudie ga..." Devojka je nabrala nos. "Meni se ini nepoteno..." "I jeste nepoteno", rekla je Morgana. "Pomiri se sa tim. Ono to emo uiniti skroz je nepoteno, Elena, ali je u dobre svrhe. Arturovo kraljevstvo nee se dugo odrati ukoliko se sazna da je kralj rogonja. Kada neko vreme budete venani, poto ti toliko lii na Gvenvir, svakako e se proneti glas da je Lanselet sve vreme zapravo voleo tebe." Pruila je Eleni boicu sa mirisom. "A sad, ako ima nekog od posluge kome veruje, neka postave ator negde gde ga Lanselet nee videti do veeras..." "Verujem da bi ak i svetenik odobrio ovo", rekla je Elena, "jer time spasavamo Lanseleta preljube sa udatom enom. Ja sam slobodna za udaju..." Morgana je oseala da se neiskreno, napeto smei. "Ako time moe da umiri savest, utoliko bolje... ima svetenika koji kau da je najvanija posledica, i ma ime se koristili, da je opravdano ukoliko je u dobre svrhe..." Shvatila je da Elena jo stoji pred njom, kao dete u koli. "Hajde sad, Elena", rekla je. "Idi i poalji Lanseleta u jo jedan dan potrage za zmajem. Moram da spremim arolije." Gledala ih je kako za dorukom koriste isti pehar i tanjir. Lanseletu se Elena dopadala onako kako bi mu se dopadalo umiljato kuence. Nee biti grub prema njoj kad se budu venali. Vivijen je bila upravo ovako bezobzirna, nije se ustezala da poalje brata u krevet roene sestre... Morganu je seanje zabolelo. Ovo je za dobro kraljevstva, pomislila je, i kad je pola u potragu za travama, kako bi ih potopila u vino i dobila napitak koji e dati Lanseletu, pokuala je da izgovori molitvu Boginji koja spaja mukarce i ene u ljubavi, ili u obinoj poudi, kao ivotinje u aru. Boginjo, dobro mi je poznata pouda... mislila je, pazei da joj ruke budu mirne dok je lomila bilje i ubacivala ga u vino. Osetila sam njegovu elju, mada nije hteo da mi da ono to sam od njega elela... Sedela je i posmatrala lagano kuvanje bilja u vinu; podizali su se sitni mehurovi, polako se razbijali i isputali gorkoslatke pare oko nje. Svet je izgledao tako mali i dalek, boca je liila na deju igraku, svaki mehuri bio je dovoljno veliki da ponese i nju u sebi... itavo telo ju je bolelo od elje za koju je znala da nikada nee biti utoljena. Oseala je da prelazi u stanje u kome se stvara mona magija... inilo joj se da se istovremeno nalazi i u zamku i napolju, da je deo nje napolju u bregovima, da prati Pendragonovu zastavu koju Lanselet povremeno nosi... uvijao se veliki crveni zmaj... ali zmajevi ne postoje, bar ne takvi, a Pelinorov zmaj je svakako samo ala, san, nestvaran koliko i zastava koja vijori negde, daleko na jugu, nad zidinama Kamelota, zmaj koga je neki umetnik izmislio za zastavu, kao to Elena pravi skice za tapiserije. A i Lanselet to svakako zna. Tragajui za zmajem, zapravo je uivao u prijatnom jahanju preko brda, pratei san ili matu, to mu je

davalo dovoljno vremena da sanjari o Gvenvirinom naruju... Morgana je spustila pogled na vino i bilje u malenoj boci, i dodavala je jo vina, kap po kap, kako ne bi sve isparilo. On e sanjati o Gvenvir, a veeras e zagrliti enu koja mirie kao Gvenvir. No, pre toga Morgana e mu dati napitak koji e u njemu probuditi divljaka, kako ne bi mogao da se zaustavi kada shvati da pred sobom nema iskusnu enu, svoju ljubavnicu, nego zgrenu devicu... Morgana je na trenutak poela da saaljeva Elenu, jer ovo to joj sprema zapravo e biti obino silovanje. Ma koliko Elena elela Lanseleta, ona je devica i nema pojma kolika je razlika izmeu romantinih snova o njegovim poljupcima i onoga to je zaista eka - uzee je mukarac suvie opijen da bi znao ta radi. Ma koliko Elena to bude oekivala i ma koliko hrabro sve podnela, teko da e pamtiti dogaaj kao romantian. Ja sam svoje devianstvo dala Kralju-Jelenu... ali to je bilo drugaije. Od detinjstva sam znala ta me eka i uila sam dok sam odrastala da oboavam Boginju koja spaja mukarce i ene u ljubavi ili poudi... Elena je odgajena kao hrianka, i nauili su je da misli kako je sama ivotna sila zapravo nekakav probitni greh zbog koga je oveanstvo osueno na umiranje... Za trenutak je pomislila da potrai Elenu, da je pripremi, da je ohrabri da razmilja o tome onako kako su mislile svetenice: ogromna prirodna sila, ista i bezgrena, koju treba doekati dobrodolicom kao strujanje ivota, koje ponese oveka kao bujica... ali Elena bi mislila da je to jo vei greh. E pa, neka se snae kako ume; moda e zbog ljubavi prema Lanseletu uspeti da se izvue bez mnogo patnje. Morgana se opet usmerila na tiho kuvanje bilja u vinu, ali u isto vreme joj se inilo i da jae preko bregova... dan nije bio lep za jahanje; nebo je bilo tamno i oblano, duvao je vetar, bregovi su bili goli i pusti. Ispod njih se videlo more, zapravo jezero, sivo i bezlino, kao svee iskovani metal; i povrina jezera kao da je polako kljuala, ili je to bila samo tenost u njenoj posudi? Tamni mehuri su se dizali i isputali grozan zadah, a onda se, polako, iz jezera promolio dug, tanak vrat sa konjskom glavom i grivom, dugo zmijoliko telo, koje se kretalo ka obali... raslo je, puzalo i presijavalo se, sve dok nije izilo itavom duivom na obalu. Lanseletovi psi jurnuli su ka njemu, zaleui se u vodu, panino lajui. ula ga je kako ih doziva i videla ga je kako stoji, ukoen, zagledan u vodu, paralisan, nesposoban da poveruje sopstvenim oima. A onda je Pelinor dunuo u svoj lovaki rog da dozove ostale, a Lanselet je obo konja, oslonivi koplje o sedlo, i vrtoglavom brzinom jurnuo niz brdo. Jedan od pasa je strano zaskiao; potom je nastupila tiina, i Morgana je, sa svog udaljenog mesta, ugledala ljigavi trag od mesta gde je napola pojedeno telo psa lealo u bari sluzi. Pelinor je takoe jurnuo, i ula je Lanseleta kako ga upozorava da ne krene pravo na zver... bila je crna, nalik na ogromnog crva, osim karikature konjske glave. Lanselet ju je napao, izbegavajui pokretljivu glavu, i zabio ogromno koplje pravo u njega. Obala se zatresla od divljeg urlika... ugledala je veliku glavu kako se njie ogromnim pokretima, levo pa desno, levo pa desno... Lanselet je skoio sa propetog, preplaenog konja i potrao ka udovitu. Glava se spustila, i Morgana se trgla kad je videla ogromna otvorena usta. Lanseletov ma je pogodio zmaja u oko, i iz njega je linula masa krvi i neke crne, smrdljive tenosti... a sve su to bili samo mehurii koji su se podizali iz vina... Morganino srce je divlje tuklo. Zavalila se u stolici i otpila malo nerazblaenog vina iz boice. Je li to samo komar, ili je zaista videla Lanseleta kako ubija zmja u koga niko nije istinski verovao? Sedela je neko vreme nepomino, ubeujui sebe da je samo sanjala, a onda je naterala sebe da ustane, kako bi dodala malo slatkog sirupa u smeu, jer e slast prikriti ukus ostalog bilja. Za veeru e morati da bude slane govedine, kako bi svi oedneli i popili mnogo vina, a pogotovo Lanselet. Pelinor je poboan ovek - ta li e pomisliti kada svi po zamku ponu da se pare? Ne, bolje je da samo Lanselet pije zainjeno vino, a moda bi trebalo, iz saaljenja, da da malo i Eleni... Usula je zainjeno vino u boicu i sklonila ga. Istog asa se zauo uzvik, i u sobu je uletela Elena. "Oh, Morgana, doi odmah, treba nam tvoje vidarsko umee - otac i Lanselet su ubili zmaja,

ali obojica su opeeni..." "Opeeni? Kakva je to glupost? Zar zaista veruje da zmajevi lete i bljuju vatru?" "Ne, ne", nestrpljivo je rekla Elena, "ali to stvorenje je bacalo nekakvu sluz koja pee kao vatra - mora doi da im previje rane..." Morgana je u neverici pogledala u nebo. Sunce je zalazilo i bilo je tek za irinu dlana iznad zapadnog horizonta; provela je ovde skoro itav dan. Brzo je pola, dovikujui slukinjama da donesu platno za zavoje. Pelinor je imao veliku opekotinu du itave ruke - da, zaista je liila na opekotinu; prosto je progrizla kroz rukav, i kralj je zaurlao od bola kad je preko nje sunula melem. Lanselet je imao manju opekotinu na boku, a na jednoj nozi mu je sluz izjela itavu izmu, ostavljajui samo tanak sloj neega nalik na pekmez. "Treba dobro da oistim ma", rekao je Lanselet. "Ako ovako deluje na kou izme, pomisli ta je moglo da mi uradi sa nogom..." Stresao se. "Toliko o onima koji su mislili da je moj zmaj samo mata", rekao je Pelinor, podiui glavu da otpije vino koje mu je prinela ker. "I hvala Bogu da sam imao dovoljno pameti da isperem ruku u jezeru, ili bi mi je ta sluz itavu pojela kao to je pojela onog jadnog psa - jesi li video le, Lanselete?" "Psa? Jesam", odgovorio je Lanselet, "i nadam se da vie nikada neu videti takvu smrt... Najbolje e ih uveriti ako postavi glavu zmaja nad kapijom..." "Ne mogu", rekao je Pelinor i prekrstio se. "U toj zveri nije bilo nijedne potene kosti, sva je bila meka i sluzava, kao kina glista... i ve se sva pretvorila u sluz. Pokuao sam da odseem glavu, ali naprosto se rastvorila na vazduhu... Ne verujem da je to uopte bila prava zver, nego neto to je dolo pravo iz pakla!" "Ipak, mrtva je", rekla je Elena, "a ti si izvrio ono to ti je naredio kralj, jednom zauvek si dokrajio oevog zmaja." Poljubila je oca. "Izvini, oe", neno je rekla, "jer i ja sam mislila da je taj zmaj plod mate..." "Daj Boe da je zaista bio", rekao je Pelinor i ponovo se prekrstio. "Vie bih voleo da mi se smeju odavde do Kamelota nego da se ponovo suoim sa tako neim! Nadam se da vie nema takvih zveri... Gaven je priao svata o ivotinjama koje ive po jezerima." Dao je znak peharniku da mu naspe jo vina. "Mislim da bi veeras trebalo da se napijemo, ili u mesec dana sanjati to udovite!" Da li bi to bilo najbolje? upitala se Morgana. Ne, ako svi u zamku budu pijani, to nee odgovarati njenom planu. "Ako se ja staram o vaim ranama, ser Pelinore, morate me posluati. Ne smete vie da pijete i morate pustiti da vas Elena odvede u krevet i da vam stavi vrele cigle kraj nogu. Izgubili ste dosta krvi, i morate piti supu i aj, a ne vino." Gunao je, ali je posluao, i kada ga je Elena odvela uz pomo slugu, Morgana je ostala sama sa Lanseletom. "Pa", rekla je, "kako e proslaviti pobedu nad svojim prvim zmajem?" On je podigao pehar. "Molitvom da mi bude i poslednji. Zaista sam mislio da mi je kucnuo as. Radije bih se suoio sa itavom hordom Saksonaca, i to naoruan samo sekirom!" "Neka bi Boginja dala da takvih susreta vie ne bude", sloila se Morgana i napunila mu pehar zainjenim vinom. "Ovo sam napravila za tebe, lekovito je i zaleie ti rane. Moram da odem i proverim je li Elena dobro smestila Pelinora..." "Ali vratie se, roako?" upitao je, uhvativi je za ruku; videla je da vino ve deluje. I ne samo vino , pomislila je. Susret sa smru ini oveka eljnim ene... "Vratiu se, obeavam; a sad me pusti", rekla je, i obuzela ju je gorina. Zar sam tako nisko pala da bih ga prihvatila i drogiranog i besvesnog? Elena e ga uzeti takvog... to bi ona bila bolja? Ali ona ga eli za mua, ma koliko je to kotalo. Ja neu to. Ja sam svetenica, i znam da ovo to gori u meni nije od Boginje... jesam li toliko slaba da primam Gvenvirine odbaene haljine, a potom i odbaenog ljubavnika? I mada je um govorio ne, itavo telo je vritalo da, i obuzeo ju je prezir prema samoj sebi dok je ila hodnikom ka odajama kralja Pelinora.

"Kako ti je otac, Elena?" Iznenadila se koliko joj je glas miran. "Sad se smirio, i mislim da e zaspati." Morgana je klimnula glavom. "Sada mora da poe u ator, i tokom noi e ti doi Lanselet. Ne zaboravi Gvenvirin miris..." Elena je bila veoma bleda, a oi su joj gorele. Morgana ju je uhvatila za ruku i predala joj boicu sa vinom. "Prvo popij ovo, dete", rekla je, a i njoj je drhtao glas. Elena je posluno ispila vino. "Slatko je, i puno trava... je li to ljubavni napitak?" Morganin osmeh je ostao ukoen na usnama. "Veruj i tako, ako hoe." "udno, pee me u ustima, a nekako i iznutra... Morgana, da nije to otrov? Nee valjda... Morgana, da li me mrzi to u postati Lanseletova ena?" Morgana je vrsto zagrlila devojku i poljubila je; njeno toplo telo ju je nekako uzbudilo, i nije znala osea li elju ili nenost. "Da te mrzim? Ne, ne, roako, kunem ti se, ne bih uzela Lanseleta za mua sve i da me moli na kolenima... hajde, popij do kraja, mila... namirii se ovde i ovde... zapamti ta on eli od tebe. Ti ga moe naterati da zaboravi kraljicu. Sad idi, dete, i ekaj ga u atoru..." Jo jednom je zagrlila i poljubila Elenu. "Neka te Boginja blagoslovi." Toliko lii na Gvenvir. Mislim da je Lanselet ve napola zaljubljen u nju, a ja u samo zavriti posao... Duboko, drhtavo je uzdahnula, pripremajui se da se vrati u salu, kod Lanseleta. On se nije ustezao da nalije sebi jo zainjenog vina, i podigao je zastakljen pogled kad je ona ula. "Ah, Morgana... roako..." povukao ju je uz sebe. "Pij sa mnom..." "Ne, ne sada. Sluaj me, Lanselete, nosim ti poruku..." "Poruku, Morgana?" "Da", rekla je. "Kraljica Gvenvir je dola ovamo da poseti svoju roaku, i spavae u atoru kraj livade." Uhvatila ga je za ruku i povukla ga ka vratima. "I poslala ti je poruku: ne eli da uzmeniri svoju poslugu, pa mora da ode kod nje vrlo tiho, kad ve bude u postelji. Hoe li uiniti to?" U njegovim tamnim oima jasno je videla izmaglicu od pia i strasti. "Nisam video glasnika Morgana, nisam znao da mi eli dobro..." "Ne zna koliko ti elim ba dobro, roae..." elim da se oeni i prekine tu beznadenu, stranu ljubav sa enom koja ti moe doneti samo beae i oajanje... "Poi", neno je rekla, "tvoja kraljica te eka. Ako sumnja u mene, poslala ti je ovaj znak." Pruila mu je maramicu; bila je Elenina, ali sve maramice su sline, a ova je bila natopljena mirisom koji je on povezivao sa Gvenvir. Pritisnuo ju je na usne. "Gvenvir", apnuo je. "Gde je, Morgana, gde je?" "U atoru. Popij vino..." "Hoe li da nazdravi sa mnom?" "Kasnije", rekla je, smeei se. On se pomalo teturao; uhvatio se za nju, i pri tom ju je zagrlio. Taj dodir ju je uzbudio, ma koliko lak bio. Pouda, vrsto je pomislla, ivotinjska elja, to nema nikakve veze sa Boginjom... Trudila se da sauva mir. On je drogiran, kao ivotinja, nee mariti, uzeo bi je bez razmiljanja, kao to bi uzeo Gvenvir, Elenu... "Poi, Lanselete, kraljica ne sme da eka." Videla ga je kako nestaje u senkama oko atora. Tiho e se uvui unutra. Elena e leati u krevetu, a svetlo e padati na njenu zlatnu kosu toliko nalik na kraljiinu - ali bie dovoljno mrano da joj ne bi razabrao lice, i itavo telo i krevet odisae joj Gvenvirinim mirisom. Muila je sebe takvim mislima, i ushodala se po dugakoj, praznoj odaji, zamiljajui kako e njegovo vitko, nago telo skliznuti pod pokrivae, kako e zagrliti Elenu i prekriti je poljupcima. Ako mala glupaa bude dovoljno pametna da uti dok se sve ne zavri... Boginjo! Uskrati mi Vid, ne daj da vidim Elenu u njegovom naruju... Nemirna i napeta, Morgana nije znala da li zbog Vida ili zbog sopstvene mate vidi Lanseletovo nago telo, osea dodir njegovih ruku... kako ih se jasno seala... Vratila se u salu gde su sluge raspremale stolove.

"Dajte mi vina", promuklo je rekla. Jedan sluga joj je, zauen, napunio pehar. Sada e misliti da nisam samo vetica, nego i pijanica. Bilo joj je svejedno. Popila je vino i zatraila jo. To joj je nekako preseklo Vid i oslobodilo je svesti o Eleni, preplaenoj i ushienoj, pritisnutoj njegovim vrstim, uzbuenim telom... Nemirno, kao maka, hodala je po sali, a treptaji Vida su dolazili i nestajali. Kada je procenila da je dolo vreme, duboko je uzdahnula, pripremajui se za ono to je znala da mora uiniti. Pa koji je spavao pred kraljevim vratima trgao se kad se Morgana sagnula nad njim. "Madam, ne moete uznemiriti kralja u ovo doba noi..." "Tie se asti njegove keri." Morgana je uzela baklju iz draa na zidu i visoko je podigla; mogla je da oseti kako mu izgleda, visoka i strana, jer oseala je da poprima zapovedniko oblije Boginje. Povukao se, uasnut, i prola je kraj njega. Pelinor je leao u visokoj postelji, nemirno se mekoljei zbog bolova u opeenoj ruci. I on se trgao, zagledan u Morganino bledo lice pod svetlou baklje. "Brzo doite, gospodaru", rekla je, a glas joj je bio tih i napet od savladane strasti. "To je izdaja gostoprimstva... Smatrala sam da treba da znate. Elena..." "Elena? ta..." "Nema je u naem krevetu", rekla je Morgana. "Hodite brzo, gospodaru." Bilo je mudro to mu nije dala da pije; da je zaspao od vina, ne bi se tako brzo pribrao. Pelinor je, iznenaen i pun neverice, navukao neto od odela, viui da dozove kerkine sluavke. Morgani se inilo da su ili za njom niz stepenice i kroz vrata brzo kao kad zmaj zamahne repom, pri emu su ona i Pelinor bili glava zveri. Odgurnula je u stranu krilo svilenog atora, visoko podigavi baklju i gledajui sa okrutnim likovanjem Pelinorovo gnevno lice. Elena je leala zagrlivi Lanseleta oko vrata, nasmeena i blaena; Lanselet, koga je probudila svetlost, osvrtao se, okiran i potpuno svestan, a lice mu je bilo puno neverice. Ali nije rekao ni re. "Sada e platiti", povikao je Pelinor, "ti poudni probisvete, to si obeastio moju ker..." Lanselet je zagnjurio lice u ake. "Iskupiu se... gospodaru Pelinore", rekao je. Potom je podigao glavu i pogledao Morganu pravo u oi. Nije skrenula pogled; ali oseala se kao da ju je proburazio maem. Pre ovoga ju je barem voleo kao roaku. Pa, moda je i bolje da je mrzi. Pokuae i ona njega da mrzi. Ali pred Eleninim licem, posramljenim, ali i nasmeenim, poelela je da vrisne i da ga zamoli za oprotaj... Govori Morgana... Lanselet se oenio Elenom na Preobraenje; od itave sveanosti seam se samo Eleninog lica, radosnog i nasmejanog. Dok je Pelinor stigao da organizuje venanje, ve je znala da nosi u trbuhu Lenaseletovog sina, i mada je on delovao natmureno, mrav i bled od oajanja, bio je nean prema njoj i ponosan na njen veliki trbuh. Seam se i Gvenvir, lica upalog od silnog plaa i izraza neverovatne mrnje kada mi se obratila. "Moe li da mi se zakune da ovo nije tvoje delo, Morgana?" Pogledala sam je pravo u oi. "Zar zavidi svojoj roaci na muu, kad ve ima svog?" Na to nije mogla da mi odgovori. A ja sam ponavljala u sebi: da je bila iskrena prema Arturu, da je pobegla sa Lanseletom sa dvora, da su otili da ive van Arturovog kraljevstva, kako bi Artur mogao da uzme drugu enu koja bi mu rodila naslednika, ja se ne bih uplitala. Ali od tog dana Gvenvir me je mrzela; i to mi je bilo najtee, jer sam je na neki udan nain ipak volela. Izgleda da nije mrzela svoju roaku; poslala je Eleni bogat dar i srebrni pehar kad je rodila sina, i kada je Elena deaka krstila Galahad, prema ocu, proglasila se za kumu i zarekla se da e on biti naslednik kraljevstva ukoliko ona ne rodi Arturu sina. Te godine je izgledalo da je opet zatrudnela, ali od toga nije ispalo nita, i sve mislim da je zapravo posredi bila samo njena elja za detetom, kao i njena mata. Brak nije ispao gori od veine drugih. Artura je te godine ekao rat na severnoj obali, i

Lanselet je malo vremena bio kod kue. Kao i veina mueva, provodio je vreme u ratu, dolazei kui dva ili tri puta godinje kako bi obiao imanje - Pelinor im je dao zamak blizu svog; tada bi uzeo nove koulje i ogrtae koje mu je Elena tkala i vezla (posle enidbe sa Elenom, Lanselet se oblaio otmeno kao sam kralj), poljubio sina, kasnije i keri, jednom spavao sa enom, ili moda dva puta, a potom opet odlazio. Elena je uvek izgledala srena. Ne znam je li zaista i bila srena, je li bila od onih ena koje sreu nalaze kod kue, oko dece, ili je eznula za neim drugim i samo je junaki trpela ono to je sama odabrala. to se mene tie, ostala sam na dvoru jo dve godine. A onda, na Duhove druge godine, dok je Elena ekala drugo dete, Gvenvir je doekala svoju osvetu. 7. Kao i na svake Duhove, koji su bili velika Arturova sveanost, Gvenvir je bila budna od zore. Na ovaj dan, svi vitezovi koji su se borili uz Artura doi e na njegov dvor, a ove godine stii e i Lanselet... ...Prole godine nije doao. Poslao je poruku da se nalazi u Donjoj Britaniji, na poziv svog oca, kralja Bana, koji je eleo da sredi nemire u svom kraljevstvu; ali Gvenvir je duboko u srcu znala zato Lanselet nije doao, zato je reio da ostane daleko. Ne zato to ne bi mogla da mu oprosti to se oenio Elenom. Do toga su doveli Morgana i njena pakost - Morgana, koja bi najradije uzela Lanseleta za sebe, pa nije prezala ni od ega da ga odvoji od ene koju je zaista voleo. Gvenvir je pretpostavljala da bi Morgana radije videla Lanseleta u paklu, ili u grobu, nego u Gvenvirinom naruju. Lanselet je veoma nedostajao i Arturu, to je videla. Mada je sedeo na svom prestolu u Kamelotu i udeljivao pravdu najrazliitijim ljudima - a bio je voljen, mnogo voljeniji od bilo kog kralja o kome je Gvenvir ikada ula - videla je da on uvek razmilja o danima boja i pokoravanja; pretpostavljala je da su svi mukarci takvi. Artur e do groba nositi oiljke od rana koje je zadobio u tim bitkama. U vreme kada su iz godine u godinu ratovali kako bi u zemlji uspostavili mir, Artur je govorio da najvie eli da dokono sedi kod kue u Kamelotu i uiva u svom zamku. Sada bi bio najsreniji kada bi mogao da okupi svoje najstarije vitezove, pa da priaju o starim, loim vremenima kada je na svakom koraku bilo Saksonaca, Juta i divljih severnjaka. Pogledala je usnulog Artura. Da, i dalje je bio najlepi i najbolji od svih vitezova; ponekad je mislila da je lepi i prijatniji oku ak i od Lanseleta, mada je bilo nepravedno porediti ih, jer jedan je bio tako plav, a drugi tako crn. A ipak su roaci, od jedne su krvi... upitala se kako je Morgana dospela u tu porodicu. Moda je ona doista zamenjena kao beba, moda uopte nije ljudsko bie, nego su je zli vilenjaci ostavili da seje zlo meu ljudima... arobnica odgajena meu nevernicima. I na Arturu se osealo takvo poreklo, mada je uspela da ga navikne da redovno odlazi na misu i da govori o sebi kao o hrianinu. Morgani se ni to nije dopadalo. E pa, ona e se boriti svi snagama da spase Arturovu duu! Veoma ga je volela, on je bio najbolji mu koji je ikada postojao, ak i da nije Vrhovni kralj nego samo obian vitez. Ludilo koje ju je nekada obuzelo sada je svakako sasvim nestalo. Pravo je i prikladno da lepo misli o roaku svog mua. Pa, bila je Arturova elja da ona legne sa Lanseletom. A sada je sve to odavno gotovo, i ispovedila se i oproteno joj je; svetenik joj je rekao da je sada kao da greh nije ni poinjen, i mora se truditi da ga zaboravi. Pa ipak, stalno ga se ponovo seala, pomalo, ovog jutra kad je znala da e Lanselet doi na dvor sa svojom enom i sinom... on je sada oenjen ovek, oenjen njenom roakom. Sada nije bio roak samo njenom muu, nego i njoj. Moe da ga pozdravi poljupcem, i to nee biti greh. Artur se okrenuo u postelji, kao da su ga uznemirile njene misli, i nasmeio joj se. "Danas su Duhovi, mila", rekao je, "i doi e svi nai roaci i prijatelji. Hajde, da te vidim nasmeenu." Nasmeila mu se, a on ju je povukao k sebi, ljubei je i milujui joj grudi. "Sigurna si da ti nee smetati ono to emo danas uiniti? Ne bih voleo da iko pomisli da si

manje vredna od mene", rekao je sa strepnjom. "Ti nisi stara, moda e nas Bog ipak blagosloviti detetom, ako je to njegova volja. Ali nii kraljevi su zahtevali da to uinim - ivot je nesiguran, i stoga moram da imenujem naslednika. Kada se rodi na prvi sin, mila, bie kao da ovog dana nije ni bilo, i siguran sam da mladi Galahad nee zameriti svom roaku to je postao naslednik, nego e ga sluiti i potovati kao Gaven mene..." To jo moe da se obistini, pomislila je Gvenvir, predajui se muevljevim nenim milovanjima. U Bibliji ima takvih pria: majka Jovana Krstitelja, roaka Device Marije - Bog je otvorio njenu matericu kad je ve odavno prola godine za raanje, a njoj, Gvenviri, jo nije ni trideset... a i Lanselet je jednom rekao da je njegovoj majci bilo preko trideset godina kad ga je rodila. Moda e ovog puta, posle toliko godina, ustati iz muevljeve postelje nosei u sebi seme njegovog sina. A sad, kad je nauila ne samo da mu se preputa kao svaka dobra supruga nego i da uiva u njegovom dodiru, u njegovoj mukosti, svakako je mnogo spremnija da zane i iznese trudnou... Tako je izgledalo i pre tri godine, kada je mislila da nosi Lanseletovo dete, ali neto je ipak polo naopako... tri meseca nije imala mesenicu i rekla je nekim svojim gospama da je trudna; a onda, posle jo tri meseca, kada je trebalo da oseti prve pokrete, pokazalo se da to nije bilo nita... ali sada, svakako, sa ovom novom toplinom koju je iskusila otkako se probudila, ovog puta bie sve kako ona eli. A Elena nee moi da se ponovo pravi vana pred njom... Neka neko vreme bude majka kraljevog naslednika, ali Gvenvir e biti majka kraljevog sina... Pomenula je to kasnije, dok su se oblaili, i Artur ju je uznemireno pogledao. "Je li Lanseletova ena neljubazna ili zlobna prema tebi, Gvenvir? Mislio sam da ste vas dve dobre prijateljice..." "Oh, jesmo", rekla je Gvenvir, suzbijajui suze, "ali sa enama je uvek tako... one koje imaju sinove misle da su bolje od onih koje su jalove. ena svinjara, na poroaju, svakako pakosno saaljeva kraljicu koja ne moe svom gospodaru da podari nijednog sina." Artur je priao da je poljubi u vrat. "Nemoj, mila, nemoj da plae. Vie volim tebe nego ijednu enu koja bi mi do sada rodila ak i deset sinova." "Zaista?" upitala je pomalo zlobno Gvenvir. "Moj otac me je dao tebi sa stotinu konjanika, kao deo nagodbe - a ti si me spremno primio kako bi dobio konje - ali pokazalo se da si loe proao..." On je podigao pogled i pogledao je plavim oima punim neverice. "Zar si sve ove godine tako mislila, Gvenvir moja? Ali sigurno zna da si mi, od prvog asa kad sam ti video lice, bila milija od bilo kog drugog!" rekao je i zagrlio ju je. Ona se drala kruto, borei se sa suzama, a on ju je poljubio u ugao oka. "Gvenvir, Gvenvir, kako moe da misli... ti si mi ena, voljena, moja najdraa ena, i nita na svetu ne moe nas rastaviti. Da sam eleo priplodnu kobilu koja bi mi raala sinove, Bog zna da sam mogao nai stotinu takvih!" "Ali nisi", rekla je, i dalje ukoena i hlana u njegovom zagrljaju. "Rado bih usvojila tvog sina, i odgajila ga kao tvog naslednika. Ali ti nisi smatrao da sam dostojna da odgajim tvog sina... i ti si me gurnuo Lanseletu u krevet." "Oh, moja Gven", rekao je, sa izrazom krivice kao kod kanjenog deteta. "Zar mi jo zamera to davno ludilo? Bio sam pijan, a inilo mi se da ti se Lanselet dopada... Mislio sam da ti pruim zadovoljstvo, i ako je istina da nisi zaela mojom krivicom, onda si mogla roditi dete nekoga ko mi je tako blizak da bih mirne due mogao to dete da proglasim naslednikom. Ali najvie zato to sam bio pijan..." "Ponekad", rekla je sa kamenim izrazom lica, "ponekad mi se ini da Lanseleta voli vie nego mene. Da li si zaista mislio da prui zadovoljstvo meni, ili njemu, koga toliko voli...?" Trgao je ruku sa njenog vrata kao da ga je ubola. "Znai, greh je to volim svog roaka i to mislim i na njega? Istina je da vas oboje volim..." "Sveto Pismo govori o gradu koji je uniten zbog takvih grehova", rekla je Gvenvir. Artur je bio belji od koulje na njemu. "Ja asno volim svog roaka Lanseleta, Gven; i sam kralj David je pisao o svom roaku Jonatanu: Tvoja ljubav prema meni je divna i prevazilazi

ljubav ene. Bog ga nije kaznio zbog toga. Tako je sa ratnim drugovima. Zar misli da je takva ljubav greh, Gvenvir? Zakleo bih se pred prestolom Bojim..." Grlo mu se steglo i nije mogao da nastavi. Gvenvir je ula kako joj glas postaje piskav od histerije. "Moe li da se zakune da kada si ga doveo u nau postelju... Videla sam, dodirivao si ga sa vie ljubavi nego enu koju ti je nametnuo moj otac - kada si me naveo na taj greh, moe li da se zakune da to nije bilo zbog tvog greha, da sve te lepe rei nisu bile samo nain da prikrije greh zbog koga se vatra sa nebesa sruila na Sodomu?" Zurio je u nju, i dalje strano bled. "Mora da si poludela, gospo moja. Te noi o kojoj govorimo... bio sam pijan, ne znam ta misli da si videla. Bio je Beltan, i snaga Boginje bila je u nama. Mislim da ti se um pomraio od silnih molitvi, Gvenvir." "Nijedan hrianin ne bi tako govorio!" "Zato i ne volim da smatram sebe za hrianina!" proderao se, konano izgubivi strpljenje. "Dosta mi je ove prie o grehu! Da sam te oterao od sebe - da, jer to su mi savetovali, a nisam pristao jer sam te suvie voleo - da sam uzeo drugu enu..." "Ne! Radije si me delio sa Lanseletom, kako bi i njega imao..." "Reci to jo jednom", kazao je vrlo tiho, "i bila mi ena ili ne, voleo te ili ne, ubiu te, moja Gvenvir!" Ali ona je sada ve histeirno jecala i nije mogla da se zaustavi. "Govori da eli sina i da si me zato naveo na neoprostivi greh - ako sam zgreila, pa me je Bog zato kaznio jalovou, zar me nisi ti naterao na taj greh? Pa ak i sada, tvoj naslednik je Lanseletov sin. Sme li da tvrdi da ne voli Lanseleta vie od svega, kad si proglasio njegovog sina za naslednika, a ne svog, kad mi nisi dao da usvojim tvog sina..." "Hajde da pozovem tvoju poslugu, Gvenvir", uzdahnuo je Artur. "Van sebe si. Kunem ti se da nemam sina, a ako i imam neko sluajno zaeto dete iz ratnih dana, to je sa enom koju ne poznajem i koja nije znala ko sam. Nikada nijedna ena nije dola da mi kae da je rodila moje dete. Bez obzira na sve svetenike i grehove, ne verujem da bi se ijedna ena stidela da prizna da je rodila sina Vrhovnom kralju bez dece. Nikada nisam uzeo enu protiv njene volje, niti udatu. Kakve su to gluposti o mom sinu koga bi htela da usvoji? Kaem ti da nemam sina. esto sam se pitao da me nije neka bolest iz detinjstva, ili ona rana, moda uinila jalovim... Ja nemam sina." "To je la!" besno je rekla Gvenvir. "Morgana mi je zabranila da to pominjem, ali jo davno sam otila kod nje da je zamolim za amajliju protiv jalovosti. Bila sam oajna, rekla sam da u se podati drugom oveku, poto mi se inilo najverovatnije da ti ne moe da zane dete. I tada mi se Morgana zaklela da moe da zane dete, da je videla tvog sina, usvojenog na dvoru u Lotiji, ali me je naterala da obeam da neu nikome govoriti o tome..." "Usvojen na dvoru u Lotiji..." ponovio je Artur i uhvatio se za grudi, kao da tu osea straan bol. "Oh, blagi Boe..." apnuo je, "a ja nisam imao pojma..." Gvenvir je osetila da je obuzima uas. "Ne, ne, Arture, Morgana lae! Sigurno je to rekla iz zlobe, ona je naterala Lanseleta i na enidbu Elenom, iz ljubomore... sigurno je lagala da me zatruje..." "Morgana je svetenica Avalona", smireno je rekao Artur. "Ona ne lae, Gvenvir, mislim da se moramo raspitati za to. Poalji po Morganu..." "Ne, ne", preklinjala je Gvenvir. "ao mi je to sam to rekla - bila sam van sebe - oh, dragi gospodaru i muu moj, alim zbog svake rei koju sam rekla! Molim te, oprosti mi... molim te!" Zagrlio ju je. "I ti treba da oprosti meni, draga gospo moja. Sada vidim koliku sam ti nepravdu naneo. Ali kada oslobodi vetrove, mora ih pustiti da duvaju, makar pretili i da te rastrgnu..." Neno ju je poljubio u elo. "Poalji po Morganu." "Oh, gospodaru moj, Arture, molim te... obeala sam joj da ti to nikada neu pomenuti..." "E, znai da si prekrila obeanje", rekao je Artur. "Nisam traio da mi kae, ali ti si to uinila, i sad kad je reeno, ne moe nazad." Priao je vratima i pozvao komornika. "Poi gospi Morgani i naloi joj da doe ovamo to pre moe."

Kad je ovek otiao, Artur je pozvao Gvenvirinu slukinju, i Gvenvir je stajala kao skamenjena dok joj je ena oblaila prazninu haljinu i eljala je. Otpila je malo zagrejane vode i vina, ali grlo joj se stezalo. Izgovorila je neoprostive rei. Ali ako je istina da mi je ovog jutra podario dete... osetila je snaan bol u itavom telu, ak i u materici. Moe li ita da se ukoreni i raste uz ovoliku gorinu? Posle nekog vremena stigla je Morgana u tamnocrvenoj haljini, sa purpurnim svilenim trakama upletenim u kosu; lepo se obukla za sveanost i delovala je ivahno i blistavo. A ja sam samo jalovo drvo, pomislila je Gvenvir. Elena ima Lanseletovog sina; ak i Morgana, koja nema mua i ni ne eli ga, ak i ona se kurvala i rodila je sina ko zna kome; Artur je zaeo sina nekoj nepoznatoj eni, a ja... ja nemam sina. Morgana je prila da je poljubi; Gvenvir je ukoeno stajala u njenom zagrljaju. Potom se Morgana obratila Arturu. "Naredio si mi da doem, brate?" "Izvini to sam te uznemirio ovako rano, sestro", rekao je on. "Gvenvir, ponovi pred Morganom ono to si mi rekla. Neu da se po mom dvoru pronose nepotvrena govorkanja." Morgana je pogledala Gvenvir i primetila tragove suza i crvene oi. "Dragi brate", rekla je, "tvoja kraljica je bolesna. Je li opet trudna? Ma ta da je rekla, postoji poslovica - re nikoga nije ubila." Artur je hladno pogledao Gvenvir, i Morgana se povukla; ovakvog Atura nije poznavala, ovo je bilo strogo lice Vrhovnog kralja koji sedi na prestolu i deli pravdu. "Gvenvir", rekao je, "ne samo kao tvoj mu, nego i kao tvoj kralj, nareujem ti: ponovi pred Morganom ono to si rekla iza njenih lea, i ono to je ona tebi rekla, da imam sina usvojenog na dvoru u Lotiji..." Istina je, pomislila je tog asa Gvenvir. Uvek ranije, ak i kada je Vivijen ubijena na njene oi, Morganino lice uvek je bilo hladno i smireno lice svetenice... Istina je, i to joj zbog neega mnogo znai... ali zato? "Morgana", rekao je Artur. "Reci mi - je li to istina? Imam li sina?" ta to znai Morgani? Zato bi elela da se to krije, ak i od Artura? Mogla bi eleti da njeno kurvanje ostane skriveno, ali zato bi krila od Artura da on ima sina? A onda je naslutila istinu, i glasno je jeknula. Svetenica Avalona ne lae, pomislila je Morgana. Ali ja sam izgnana iz Avalona, i zbog toga, da ne bi sve bilo uzaludno, moram sad da laem, i to dobro i brzo... "S kim?" ljutito je upitala Gvenvir. " S jednom od onih pokvarenih svetenica Avalona koje leu sa mukarcima u grehu i poudi na njihovim poganim sveanostima?" "Ti ne zna nita o Avalonu", rekla je Morgana, trudei se da joj glas ostane miran. "Tvoje rei su kao vetar, bez smisla..." Artur ju je uhvatio za uku. "Morgana... sestro moja..." i na trenutak je pomislila da e zaplakati... kao to je on plakao u njenom naruju, onog jutra kada je prvi shvatio kako ih je Vivijen oboje saterala u klopku... Usta su joj bila suva, a oi su je pekle. "Govorila sam o... tvom sinu... samo da bih uteila Gvenvir, Arture. Plaila se da ti ne moe da joj napravi dete..." "Da si bar htela da utei mene", rekao je Artur, ali osmeh mu se nije rairio dalje od iskrivljenih usana. "Sve ove godine iveo sam u uverenju da ne mogu da zanem sebi sina, ak ni da bih spasao kraljevstvo - Morgana, mora nam rei istinu." Morgana je duboko uzdahnula. U mrtvoj tiini koja je vladala u sobi mogla je da uje lave negde daleko iza prozora, i neku malu bubu kako zuji ko zna gde. Konano je progovorila. "U ime Boginje, Arture, poto zahteva da ti kaem - rodila sam sina Kralju-Jelenu, deset meseevih mena posle tvog proglaenja za kralja na Ostrvu zmaja. Morgoza ja uzela da se stara o njemu, i zaklela mi se da nikada nita nee saznati od nje. Sada si uo od mene. Neka se tu i zavri." Artur je bio samrtniki bled. vrsto ju je zagrlio, i oseala je njegovo drhtanje. Suze su mu tekle niz lice, a on nije ni pokuao da ih zaustavi ili obrie. "Oh, Morgana, Morgana, sirota moja sestro - znao sam da sam ti naneo veliko zlo, ali nisam ni sanjao da je bilo toliko veliko..."

"Znai, istina je?" povikala je Gvenvir. "Ova neista kuka, tvoja sestra, toliko je pokvarena da je vebala svoje vetine ak i na sopstvenom bratu!" Artur se naglo okrenuo ka njoj, i dalje grlei Morganu. Progovorio je glasom kakav Gvenvir nikada ranije nije ula. "Tiina! Ni re da nisi rekla protiv moje sestre - nije to ni njeno delo ni njena krivica!" Duboko, drhtavo je uzdahnuo, i Gvenvir je imala vremena da zauje odjek sopstvenih stranih rei. "Sirota sestro moja", ponovio je Artur. "A nosila si taj teret sama i nikada mi nita nisi rekla... ne, Gvenvir", urno je rekao, opet se okrenuvi ka njoj, "nije ono to ti misli. To je bilo na mom proglaenju za kralja, i nismo prepoznali jedno drugo - bio je mrak, a nismo se videli jo otkako sam bio tako mali da me je Morgana nosila u naruju. Za mene je ona bila samo svetenica Majke, a ja sam za nju bio samo Rogati, i kada smo se prepoznali, bilo je prekasno i teta je ve uinjena", rekao je, i kao da se opet borio sa suzama. Potom je vrsto zagrlio Morganu. "Morgana, Morgana, trebalo je da mi kae!" "I opet misli samo na nju!" povikala je Gvenvir. "A ne misli na najvei od svih grehova ona ti je sestra, dete tvoje majke, i zbog toga e te Bog kazniti..." "Ve me je kaznio", rekao je Artur, i dalje grlei Morganu. "Ali zgreio sam nesvesno, bez zle namere." "Moda te je zbog toga kaznio jalovou", rekla je Gvenvir, "i ako bi se sada pokajao i ispovedio..." Morgana se neno odvojila od Artura. Gvenvir je gledala, u neizrecivom gnevu, kako Morgana svojom maramicom brie njegove suze, gotovo nesvesnim pokretom, kao majka ili starija sestra, bez ikakve pokvarenosti koju bi Gvenvir toliko elela da vidi. "Gvenvir", rekla je, "suvie misli na grehe. Artur i ja nismo zgreili. Spojili smo se voljom Boginje, zbog sila ivota, i ako se rodilo dete, ono je roeno u ljubavi, ma ta da nas je spojilo. Artur ne moe priznati sina koga mu je rodila sestra, to je tano. Ali on nije prvi kralj koji ima kopile ije postojanje ne sme da prizna. Deak je zdrav i snaan, a i bezbedan je u Avalonu. Boginja - a ni tvoj Bog - nije osvetoljubivi demon koji jedva eka da kanjava ljude zbog izmiljenih grehova. Ono to se desilo izmeu Artura i mene nije trebalo da se desi, ni on ni ja to nismo eleli, ali desilo se - a Boginja ne bi tebe kanjavala jalovou zbog tuih greha. Zar krivi Artura zbog toga to nema dece, Gven?" "Da!" povikala je Gvenvir. "On je zgreio, i Bog ga je kaznio - zbog rodoskrvnua, zbog zainjanja sina sopstvenoj sestri - zbog sluenja Boginji, opakoj, zloj prikazi... Arture, reci mi da e se pokajati, da e na ovaj sveti dan otii kod biskupa i ispovediti mu se, i da e okajati grehe onako kako ti on odredi, jer moda e ti onda Bog oprostiti i prestati da nas oboje kanjava!" Artur je nesigurno pogledao Morganu, pa Gvenvir. "Okajanje?" upitala je Morgana. "Greh? Zar zaista vreuje da je tvoj Bog zlobni starac koji se unja okolo da bi video ko spava sa tuim enama?" "Ja sam ispovedila svoje grehe", uzviknula je Gvenvir, "okajala sam ih i razreena sam, ne kanjavan nas Bog zbog mojih grehova! Reci da e i ti to uiniti, Arture! Kad ti je Bog podario pobedu na planini Badon, zarekao si se da e odbaciti staru zastavu sa zmajem i da e vladati kao hrianski kralj, ali ovaj greh nisi ispovedio. Sada se pokaj i zbog toga, i neka nam Bog na ovaj dan podari pobedu kao i na planini Badon - oslobodi se svih grehova, i daj mi sina koji e posle tebe vladati u Kamelotu!" Artur se okrenuo i naslonio se na zid, pokrivi lice dlanovima. Morgana je umalo pola ka njemu, ali ju je zastavio Gvenvirin uzvik. "Dalje od njega, ti...! Zar e ga navesti na jo neki greh? Zar nisi dovoljno uinila, ti i tvoj demon koga naziva Boginjom, ti i ona matora vetica koju je Balin s pravom ubio zbog njenih kvarnih arolija..." Morgana je vrsto zamurila, i izgledalo je kao da e zaplakati. Uzdahnula je. "Ne mogu da sluam kako blati moju veru, Gvenvir. Ja tvoju nisam dirala, seti se. Bog je Bog, ma kako ga zvali, i uvek je dobar. Mislim da je greh smatrati Boga okrutnim ili osvetoljubivim, a ti ga smatra gorim nego veina svetenika. Molim te da dobro razmisli ta e uraditi pre nego to preda Artura u ruke svetenicima." Okrenula se i napustila sobu, a njene purpurne haljine su se

njihale oko nje. Artur se okrenuo ka Gvenvir. Kad joj se obratio, uinio je to nenije nego ikada ranije, ak i dok su leali zagrljeni. "Najdraa ljubavi moja..." "Zar moe tako da me zove?" gorko je odvratila i okrenula mu lea. Poao je za njom, poloio joj ruku na rame i okrenuo je ka sebi. "Najdraa gospo i kraljice moja - zar sam ti naneo toliko zlo?" "ak i sada", odvratila je drhtei, "ak i sada misli samo na zlo koje si naneo Morgani..." "Zar treba da budem srean pri pomisli na ono to sam uinio svojoj sestri? Kunem ti se da je nisam prepoznao sve dok nije bilo gotovo, a onda, kad sam je prepoznao, ona me je teila, kao da sam jo onaj deai koji joj je sedeo u krilu... Da se okomila na mene i optuila me, kao to je imala prava da uini, mislim da bih otiao da se utopim u Jezeru. Ali nikada nisam ni pomislio na mogue posledice... bio sam tako mlad, i ekali su me Saksonci i bitke..." Bespomono je rairio ruke. "Pokuao sam da uinim onako kako mi je naredila - da ostavim to za sobom, da se seam da smo to to smo uinili - uinili u neznanju. Oh, verovatno je to i bio greh, ali nisam svesno odabrao da greim..." Delovao je tako izmueno da je Gvenvir na trenutak bila u iskuenju da mu kae ono to je eleo da uje, da zaista nije uinio nikakvo zlo; da ga zagrli i utei. Ali nije to uinila. Nikada, nikada Artur nije doao njoj po utehu, nikada joj nije stavio do znanja da je uinio neto loe; ak i sada je uporno tvrdio da greh zbog koga su ostali bez dece nije bio greh; brinuo se samo zbog zla koje je naneo onoj prokletoj arobnici, svojoj sestri! Opet je zaplakala, besna jer je znala da plae od tuge, a ne od gneva. "Zar misli da si naudio samo Morgani?" "Ne vidim da sam naudio ikome drugom", tvrdoglavo je rekao. "Gvenvir, pa to je bilo pre nego to sam te uopte i video!" "Ali oenio si se mnome, ne ispovedivi ovaj veliki greh, i ak i sada se pravda, mada bi trebalo da ga okaje i bude osloboen, i spase nas oboje kazne..." "Gvenvir moja", umorno je rekao on, "ako je tvoj Bog takav da kanjava oveka zbog greha koji nije ni znao da ini, zar misli da bi povukao kaznu ako se poverim sveteniku i izgovorim molitve kakve mi on zada, i ono to mi jo odredi, ne znam - da jedem samo hleb i vodu..." "Ako se istinski pokaje..." "Oh, Boe, zar misli da se nisam pokajao?" planuo je Artur. "Kajao sam se kad god bih pogledao Morganu, svih ovih dvanaest godina! Zar bi moje kajanje bilo jae kad bih ga izveo pred jednim od onih svetenika koji jedva ekaju da se domognu nekakve moi nad kraljem?" "Ti misli samo na svoj ponos", ljutito je rekla Gvenvir, "a i ponos je greh. Kad bi samo bio ponizan, Bog bi ti oprostio!" "Ako je tvoj Bog takav, ne treba mi njegov oprotaj!" Artur je stezao pesnice. "Ja moram da vladam svojim kraljevstvom, Gven, a to ne mogu dok kleim pred nekim svetenikom i prihvatam sve to mi on odredi za iskupljenje! A treba da mislim i na Morganu - ionako je nazivaju arobnicom, kurvom, veticom! Nemam prava da ispovedim greh za koji znam da e javno osramotiti moju sestru!" "I Morgana ima duu koju treba spasti", rekla je Gvenvir, "a ako narod ove zemlje vidi kako njihov kralj moe da odbaci ponos i da misli na svoju duu, da se ponizno kaje za svoje grehe, onda e im to pomoi da spasu svoje due, i to e ti biti priznato u zaslugu ak i u raju!" Artur je uzdahnuo. "Eto, govori kao da si mi savetnik, Gvenvir. Ja nisam svetenik, i ne tiu me se due mog naroda..." "Kako se usuuje da tako govori?" povikala je. "Kao to je kralj iznad svog naroda i raspolae njihovim ivotima, tako raspolae i njihovim duama! Trebalo bi da si prvi u pobonoti kao to si prvi u hrabrosti na bojnom polju - ta bi mislio o kralju koji alje vojnike u boj, a sam sedi u bezbednosti i gleda ih izdaleka?" "Nita lepo", rekao je Artur, i Gvenvir je shvatila da ga ima u aci. "A ta bi mislio o kralju koji vidi kako njegovom narodu nedostaju pobonost i vrline, a tvrdi da ga zanimaju samo njegovi sopstveni gresi?"

Artur je opet uzdahnuo. "Zato ti je toliko stalo, Gvenvir?" "Zato to ne mogu da podnesem pomisao da e patiti u paklenom ognju... i zato to bi, kad bi se ti oslobodio svojih greha, Bog moda prestao da nas kanjava jalovou." Tu joj se glas prekinuo i briznula je u pla. On ju je zagrlio i privio joj glavu na rame. "Zar zaista veruje u to, kraljice moja?" neno je upitao. Setila se; jednom ranije, kada je isprva odbio da ponese u bitku zastavu sa Devicom Marijom, isto ovako joj se obratio. I tada je odnela pobedu i privela ga Hristu, i Bog mu je podario pobedu. Ali tada nije znala da on na dui nosi ovaj neispoveeni greh. Klimnula je glavom na njegovom ramenu i zaula ga kako uzdie. "Onda sam i tebi naneo zlo, i moram to nekako da popravim. Ali ne vidim zato bi i Morgana morala da se stidi zbog ovoga." "Uvek Morgana", besno je rekla Gvenvir. "Nee da ona pati, ona je u tvojim oima savrena pa reci mi, onda, je li pravo da ja patim zbog tvojih grehova, ili ti? Zar je toliko voli vie od mene da e pustiti da ostanem bez dece samo da bi greh ostao skriven?" "ak i ako sam ja zgreio, moja Gven, Morgana nije kriva..." "Nije, naravno", planula je Gvenvir, "jer ona potuje onu drevnu Boginju, a svetenici kau da je ta Boginja ona ista zmija zla koju je na Gospod isterao iz Edenskog vrta! Morgana se ak i sada dri svojih prljavih i kvarnih obreda - Bog kae da oni koji nisu uli re Gospodnju mogu biti spaseni, ali ta e biti sa Morganom, koja je odrasla u hrianskom domu, a potom se sva predala gresima Avalona? Tokom svih godina koje je provela na ovom dvoru, sluala je o Hristu, a zar nije reeno da oni koji uju rei Hristove i ne pokaju se, svakako e biti prokleti? Pogotovo ene moraju da se pokaju, poto je greh stigao na ovaj svet preko ene..." Artur ju je prekinuo. "ta eli da uinim, moja Gvenvir?" "Danas su Duhovi", rekla je, briui oi i pokuavajui da prigui jecaje, "dan kada se Sveti Duh spustio na ljude. Hoe li poi na misu i uzeti priee, nosei na dui ogroman greh?" "Pa... izgleda da neu", rekao je Artur slomljenim glasom. "Ako zaista veruje u to, Gvenvir, neu te odbiti. Pokajau se, mada i dalje mislim da to nije bio greh, i izvriu pokoru koju mi odredi biskup." Pokuao je da se nasmei, ali ispala je samo strana grimasa. "Nadam se, tebe radi, ljubavi, da si u pravu to se tie Boje volje." A Gvenvir, ak i kad ga je zagrlila, jecajui od zahvalnosti, na trenutak je osetila straan strah i sumnju. Setila se kako je stajala u Meleagrantovoj kui, svesna da je molitve nee spasti. Bog je nije nagradio zbog vrline, i kada je Lanselet doao po nju, zar se nije zaklela da se vie nikada nee kriti ni kajati, jer Bog koji je nije nagradio zbog vrline svakako je nee ni kazniti zbog grehova. Bogu ionako nije stalo do toga... Ali Bog ju je ipak kaznio; Bog joj je oduzeo Lanseleta i dao ga Eleni, i tako, opasnost kojoj je izloila svoju duu nije nita vredela... ispovedila se i okajala grehe, ali Bog ju je i dalje kanjavao. A sada je znala da to moda nije njena krivica, moda je nosila i teinu Arturovog greha, greha koji je poinio sa svojom sestrom. Ali ako se oboje oslobode greha, ako on okaje taj strani neispoveeni greh, ako postane ponizan, Bog e mu nesumnjivo oprostiti... Artur ju je poljubio u teme i pogladio je po kosi. Potom se odmakao, i osetila je hladnou i usamljenost kad je sklonio ruke, kao da nije nita bezbednija unutar zidova nego pod otvorenim nebom, stranim, ogromnim, punim uasa. Ponovo je pola ka njemu, da se skloni u njegovo naruje, ali on se sruio u stolicu i ostao tako, iscrpljen, poraen, hiljadama milja daleko od nje. Konano je podigao glavu i rekao, uz uzdah koji kao da mu se otrgao iz dubine due: "Poalji po oca Patricijusa." 8. Kad je ostavila Artura i Gvenvir u njihovim odajama, Morgana je dograbila ogrta i izletela napolje, ne marei za kiu. Otila je do visokih grudobrana i pola da eta po njima, sama; atori Arturovih sledbenika i vitezova, niih kraljeva i gostiju, prekrili su podnoje brega na ijem vrhu se nalazio Kamelot, i ak su se i po kii videle ive boje na zastavama. Ali nebo je bilo mrano, a

niski, gusti oblaci gotovo su dodirivali brdo; nemirno koraajui, Morgana je pomislila kako je Sveti Duh mogao da odabere i lepi dan da se spusti na svoj narod - pogotovo na Artura. Oh, da, Gvenvir mu nee dati mira sve dok ne ode svetenicima na milost i nemilost. A ta je sa njegovim zavetom Avalonu? Pa ipak, ako je Gvideonova sudbina da jednog dana sedne na oev presto, ako je to ono to je Merlin planirao... niko ne moe da umakne od svoje sudbine. ak ni ene, mrano je pomislila. Talesin, koji je poznavao stare pesme i prie, jednom joj je ispriao drevnu pripovest o narodu koji je obitavao na jugu, u Svetoj zemlji ili blizu nje, i o oveku kome je na roenju reeno da e ubiti svog oca i oeniti se svojom majkom. Roditelji su se uasnuli i ostavili ga u planini da umre, pa su ga nali i odgajili pastiri, i jednog dana, kad je sreo svog oca, ne znajui ko je to, sporekao se sa njim, ubio ga, i oenio se njegovom udovicom; prema tome, upravo ono to su roditelji preduzeli da bi spreili ispunjenje kletve omoguilo je da se ona ostvari - da je odastao u roditeljskoj kui, ne bi uinio ono to je uinio iz neznanja... I ona i Artur su uinili to to su uinili iz neznanja, ali vilinska ena je proklela njenog sina: Odrekni se svoje bebe, ili je ubij im se rodi; ta biva sa Kraljem-Jelenom kada odraste novi mladi jelen? inilo joj se da je svet oko nje siv i udan, kao da je zalutala u magle Avalona, i u glavi joj je odzvanjalo udno brujanje. Svuda oko nje zaula se strana buka... ne, to su crkvena zvona, zvoni za misu. ula je da ni vilinski narod ne trpi zvuk crkvenih zvona, i da su se zato povukli u daleka brda... znala je da ne moe da ode i mirno je odslua, kao obino, iz utivosti prema kraljici, kako bi dala primer ostalima. Zidovi bi je guili, a mrmljanje svetenika i tamjan bi je izludeli; bolje da ostane ovde, na istoj kii. Tek sad se setila da navue kapuljau; trake u kosi bile su joj potpuno mokre, mora da joj je frizura upropaena. Kad je pokuala da ih namesti, na prstima joj je ostala crvena boja; tako skupa tkanina, a tako loe obojena. Utom je kia malo oslabila, i meu atorima su poeli da se kreu ljudi. "Danas nee biti turnira", rekao je neki glas iza nje, "inae bih zatraio jednu od tih traka koje nameta, pa bih je poneo kao zastavu, gospo Morgana." Morgana je zamirkala, pokuavajui da se pribere. Mladi, vitak i tamnokos, sa crnim oima; delovao joj je poznat, ali nije mogla da se seti... "Ne sea me se, gospo?" upitao je sa prebacivanjem. "A uo sam da si uloila traku u opkladu na moj uspeh na turniru pre dve godine - ili moda tri?" Sad ga se setila; bio je to sin kralja Urijensa od Severnog Velsa. Akolon mu je ime; kladila se sa jednom od kraljiinih gospi koja je tvrdila da niko ne moe da u boju pobedi Lanseleta... Nikada nije saznala ko je dobio opkladu; na te Duhove je ubijena Vivijen. "Seam te se, ser Akolone, ali na te Duhove, ako se moda sea, desilo se strano ubistvo, i stradala je moja usvojena majka..." On se smesta uozbiljio. "Izvinjavam se to sam te podsetio na taj alosni dogaaj. Pretpostavljam da e, dok smo ovde, biti jo mnogo turnira, poto u zemlji vlada mir - moj gospodar Artur eli da se uveri je li njegova vojska jo sposobna da nas sve brani." "Verovatno nee biti potrebe za tim", rekla je, "jer ak i divlji Severnjaci idu da osvajaju neke druge zemlje. Da li ti nedostaju dani ratova i slave?" Ima lep osmeh, pomislila je. "Borio sam se na planini Badon", rekao je on. "To mi je bila prva bitka, i umalo da postane i poslednja. Sve mi se ini da mnogo vie volim turnire. Boriu se ako moram, ali bolje je takmiiti se u vetinama sa prijateljima koji ne ele da te ubiju, dok nas gledaju lepe gospe i dive nam se - u pravom boju, gospo, nema nikoga da se divi vitetvu, a i vitetva ima vrlo malo, uprkos svim priama o hrabrosti..." Dok su razgovarali, pribliili su se crkvi; zvonjava mu je gotovo priguila glas - vrlo prijatan, melodian glas. Upitala se da li mladi svira na harfi. Naglo se okrenula da se udalji od zvonjave. "Zar nee poi na svetu misu, gospo Morgana?" Nasmeila se i pogledala njegova doruja, gde su se preplitale zmije. Prevukla je prstom preko jedne od njih. "A ti?"

"Ne znam. Mislio sam da poem i vidim prijatelje - ne, mislim da ipak neu", rekao je, smeei se, "kad mogu da umesto toga razgovaram sa gospom..." "Zar se ne boji za svoju duu?" ironino je upitala. "Oh, moj otac je dovojno poboan za obojicu... on sada nema enu i svakako eli da proui teren i vidi kakvi su izgledi za jo jedno osvajanje. Nasluao se pria o apostolima i zna da je bolje oeniti se nego goreti u paklu, a on je prilino zagoreo - mnogo vie nego to bih rekao da prilii oveku u njegovim godinama..." "Ostao si bez majke, ser Akolone?" "Da, jo pre nego to sam prohodao; a ostao sam i bez maehe broj jedan, dva i tri", rekao je Akolon. "Moj otac ima tri iva sina, svakako mu ne treba jo naslednika, ali suvie je poboan da bi poveo neku enu pravo u krevet, pa zato mora da se opet oeni. ak je i moj najstariji brat ve oenjen i ima i sina." "Tebe je dobio u poodmaklim godinama?" "U srednjim godinama", reko je Akolon. "Nisam ba toliko mlad. Da nije bilo ratova dok sam bio mlai, moda bih otiao na Avalon i posvetio se svetenikom zvanju. Ali moj otac je pod stare dane postao hrianin." "Ali ti ipak nosi zmije." Klimnuo je glavom. "A imam i pomalo njihove mudrosti, mada ne dovoljno da bih bio zadovoljan. U ovakva vremena mlai sinovi nemaju mnogo posla. Otac mi je rekao da e na ovom skupu potraiti enu i za mene", rekao je uz osmeh. "Voleo bih da si ker nekog manje vanog, gospo." Morgana je osetila da je pocrvenela kao devojica. "Oh, ja sam prestara za tebe", rekla je, "i kralju sam samo polusestra po majci. Moj otac je bio vojvoda Gorloas, prvi koga je Uter Pendragon ubio kao izdajnika..." Akolon je zastao pre nego to je odgovorio. "U ova vremena moda je opasno nositi zmije - ili e postati opasno, ako svetenici postanu jo moniji. Kada je Artur doao na presto, uo sam da ga Avalon podrava, da mu je Merlin dao ma koji pripada Posveenim sudovima Obreda. Ali sada je njegov dvor tako hrianski... otac mi je priao da se plaio da e Artur vladati zemljom na druidski nain, ali izgleda da nije ispalo tako..." "Istina", ljutito je rekla Morgana. "Ali on i dalje nosi druidski ma..." Akolon ju je paljivo pogledao. "A ti nosi polumesec Avalona." Morgana je pocrvenela. Sada su svi uli u crkvu, i vrata su bila zatvorena. "Kia se pojaala - gospo Morgana, sva e pokisnuti i prehladie se. Mora da ue. Ali hoe li doi da sedi kraj mene na dananjoj gozbi?" Oklevala je, smeei se. Artur i Gvenvir svakako nee traiti njeno drutvo posle ovoga to se danas desilo. Ona, koja se sigurno sea kako izgleda postati rtva Meleagrantove poude... zar moe da me krivi, ona koja se teila u naruju muevljevog najboljeg prijatelja? Oh, ne, nje to bilo silovanje, ni sluajno, ali ja sam data Rogatom bez pitanja da li to elim... nije me elja dovela bratu u postelju, nego poslunost prema volji Boginje... Akolon je i dalje ekao na njen odgovor, eljno je gledajui u lice. Ako poelim, poljubie me, preklinjae me da ga makar dodirnem. Znala je to i to joj je malo zacelilo ponos. Nasmeila mu se, i videla je da ga je to ushitilo. "Vrlo rado, ako moemo da sedimo dalje od tvog oca." Iznenada joj je sinulo: tako ju je gledao i Artur. Toga se Gvenvir boji. Ona zna ono to ja nisam znala: kad bih samo pruila ruku Arturu, navela bih ga da prestane da je slua; Artur mene vie voli. Ne elim Artura, drag mi je samo kao brat, ali ona to ne zna. Boji se da bih, uz pomo tajnih znanja Avalona, jednim pokretom mogla ponovo da ga dovedem u svoju postelju. "Molim te, ui i presvuci haljinu", rekao je Akolon, a Morgana mu se opet nasmeila i uhvatila ga za ruku. "Vidimo se na gozbi."

Tokom itave mise, Gvenvir je sedela sama, trudei se da se pribere. Nadbiskup je odrao uobiajenu propoved za Duhove, priajui o sputanju Svetog Duha, a ona je razmiljala. Ako se Artur istinski pokajao zbog svojih grehova i postao hrianin, morau da se zahvalim Svetom Duhu to se danas spustio na nas dvoje. Osetila je da nesvesno dodiruje stomak; danas su legli zajedno, i kroz devet meseci moda e drati u naruju naslednika kraljevstva... Bacila je pogled ka Lanseletu, koji je kleao kraj Elene. Primetila je, ljubomorno, da je Elenin stomak opet narastao. Jo jedan sin ili ker. I sad Elena uiva, uz mukarca koga sam tako dugo i duboko volela, i ima sina koga je ja trebalo ja da rodim... pa, moram pognuti glavu i biti ponizna jo neko vreme, nee mi smetati da se pretvaram kako verujem da e njen sin naslediti Arturov presto... o, kakva sam ja grenica, govorim Arturu o odricanju od ponosa, a ja sam puna ponosa. Crkva je bila prepuna, kao i uvek na ovaj dan. Artur je delovao bledo i iscrpljeno; razgovarao je sa biskupom, ali nije bilo vremena da njih dvoje popriaju pre mise. Kleala je kraj njega kao kraj stranca, kao pre nego to su prvi put legli u postelju, uasnuta od nepoznatih stvari koje je oekuju. Treba da se pomirim sa Morganom... Zato se oseam kriva? Morgana je grena... ja sam okajala svoje grehe, ispovedila sam ih i razreena sam... Morgana nije dola u crkvu; svakako nije imala drskosti da doe kad se pokazalo kakva je istinski - vetica, arobnica, paganka, poniteljka rodoskrvnua. Misa se otegla, ali konano se zauo blagoslov i ljudi su poeli da izlaze. Na trenutak se nala tik uz Elenu i Lanseleta; on je zatitniki obgrlio svoju enu, kako je neko ne bi gurnuo. Gvenvir je podigla pogled ka njima, kako ne bi morala da gleda Elenin poveliki trbuh. "Odavno vas nismo videli na dvoru", rekla je. "Oh, na severu ima mnogo posla", odgovorio je Lanselet. "Zmajeva vie nema, nadam se", primetio je Artur. "Bogu hvala, nema ih", nasmeio se Lanselet. "Moj prvi zmaj umalo da mi bude i poslednji... Boe, oprosti mi to sam se podsmevao Pelinoru kada je govorio o toj zveri! Sad kad vie nema Saksonaca za ratovanje, pretpostavljam da e nai vitezovi morati da se bave zmajevima, razbojnicima i svim drugim problemima koji more narod." Elena se stidljivo osmehnula Gvenviri. "Moj mu je kao i svi mukarci - radije bi iao u bitku, makar i protiv zmajeva, nego da ostane kod kue i uiva u miru za koji se toliko borio! Je li i Artur takav?" "Mislim da ima sasvim dovojno bitaka i ovde, jer ljudi dolaze kod njega da im udeli pravdu", odgovorila je Gvenvir. "Kada se ovo oekuje?" upitala je, gledajui Elenin trbuh. "ta misli, hoe li biti opet sin, ili ker?" "Nadam se da e biti sin, ne elim kerku", rekla je Elena, "ali neka bude po Bojoj volji. Gde je Morgana? Zar nije dola u crkvu? Je li bolesna?" Gvenvir se pakosno nasmeila. "Verovatno zna koliko je Morgana dobra hrianka." "Ali ona mi je prijateljica", rekla je Elena, "i ma koliko bila loa hrianka, ja je volim i moliu se za nju." Naravno, gorko je pomislila Gvenvir. Udesila je da se uda samo da bi meni napakostila. Elenine mile plave oi kao da su se zamaglile, a glas joj je delovao lano. Ako bude jo malo ostala da slua Elenu, more da je zadavi. Izvinila se i udaljila, a malo kasnije za njom je poao i Artur. "Nadao sam se da e Lanselet ostati sa nama nekoliko nedelja, ali on se ponovo sprema na Sever", rekao je. "Ali kazao je da Elena moe da ostane, ako ti eli. Toliko je blizu poroaja da ne bi eleo da putuje kui sama. Moda se i Morgana uelela svoje prijateljice. Pa, sredite vi to izmeu sebe..." Okrenuo se i pogledao je praznim oima. "Moram da odem kod nadbiskupa. Rekao je da hoe da razgovaramo odmah posle mise." Poelela je da ga zgrabi, da ga zadri, da ga obgrli obema rukama, ali sve je ve predaleko otilo.

"Morgana nije bila u crkvi", rekao je on. "Kai mi, Gvenvir, jesi li joj ita rekla..." "Ni jednu jedinu re, ni dobru ni lou", piskavo je odvratila Gvenvir. "Ne tie me se gde je ona - volela bih da je u paklu!" Uinilo joj se da je zaustio da je izgrdi, i zbog neeg je to ak i elela. Ali on je samo uzdahnuo i oborio glavu. Nije mogla podneti da ga gleda tako poraenog, nalik na prebijenog psa. "Gven, molim te, ne svaaj se vie sa Morganom. Ona je ve dovoljno povreena..." Kao da se postideo zbog molbe, naglo se okrenuo i udaljio se od nje, uputivi se prema nadbiskupu koji se jo pozdravljao sa svojom pastvom. Kad mu je Artur priao, svetenik se naklonio, izvinio se ostalima i izgubio se u guvi zajedno sa kraljem. U zamku je bilo mnogo posla: trebalo je doekati goste na ulazu u salu, razgovarati sa Arturovim nekadanjnim vitezovima, objanjavati da je Artur zauzet sa jednim od svojih savetnika - to nije bila la, jer Particije je stvarno bio Arturov savetnik - i da e stoga kasniti. Neko vreme su svi bili zauzeti pozdravljanjem sa starim prijateljima, priom o dogaajima u svojim domovima i selima, o sklopljenim brakovima, zadevojenim kerima i odraslim sinovima, novoroenim bebama, pohvatanim razbojnicima i izgraenim putevima, pa je Arturovo odsustvo jedva i primeeno. No, na kraju su i uspomene presuile, i ljudi u sali su poeli da mrmljaju. Gvenvir je znala da e se hrana ohladiti; ali kraljevska gozba ne moe poeti u odsustvu samog kralja. Naredila je da se poslue pivo, vino i medovina, znajui da e, do trenutka kad jelo stigne na stolove, veina gostiju biti suvie pijana da primeti da je hladno. Uoila je Morganu daleko niz sto, kako se smeje i pria sa mladiem koga nije poznavala, mada je videla da oko ruku ima istetovirane zmije Avalona; hoe li iskoristiti svoje kurvinske ini da i njega zavede, kao to je pre njega zavela Lanseleta i Merlina? Morgana je toliko pokvarena da nije mogla da ostavi nijednog mukarca na miru. Kad je Artur konano stigao, polako i teko koraajui, obuzeo ju je nemir; nikada ga nije videla takvog, sem kad je bio gotovo smrtno ranjen. Iznenada je osetila da mu je nanela ranu dublju nego to je mislila, do same due, i na trenutak se upitala nije li Morgana bila u pravu to mu nita nije rekla. Ne. Kao njegova odana ena, uinila je to je trebalo da bi obezbedila mir njegovoj dui i konano spasenje; ta u poreenju sa tim znai malo ponienja? Skinuo je svoju prazninu odeu i ostao je u obinoj, neukraenoj tunici; nije nosio ak ni tanku zlatnu krunu, kao obino u slinim prilikama. Njegova zlatna kosa delovala je mrano, kao da je osedeo. Kad su ga videli da ulazi, svi vitezovi su poeli da tapu i viu; on je ozbiljno stajao, primajui pozdrav, smeei se, i na kraju je podigao ruku. "Izvinjavam se to ste morali toliko da me ekate", rekao je. "Molim vas da mi oprostite i da se posvetite mesu." Seo je i uzdahnuo. Sluge su poele da krue sa velikim inijama i tanjirima, a oni zadueni za seenje ve su otrili noeve. Gvenvir je pustila da joj sluga stavi na tanjir pare paetine, ali samo se igrala hranom. Posle nekog vremena se odvaila da podigne pogled ka Arturu. Uprkos izobilju jela, na tanjiru je imao samo komad hleba, ak i bez maslaca, a u peharu mu je bila voda. "Ali ti nita ne jede", pobunila se. On se mrano nasmeio. "Ne znai da mi se ne svia gozba. Siguran sam da je hrana divna kao i uvek, ljubavi." "Nije dobro postiti na dan sveanosti..." Iskrivio je lice. "Pa, ako ba mora da zna", nestrpljivo je rekao, "biskup smatra da je moj greh toliko straan da se ne moe iskupiti uobiajenim pokajanjem, a poto si ti to elela, eto..." Umorno je rairio ruke. "Doao sam na gozbu za Duhove u koulji i bez ukrasa, i postiu i moliu se sve dok se ne iskupim - ali bie po tvome, Gvenvir." Podigao je pehar i otpio malo vode, tako odluno da je znala da ne treba vie da mu kae ni re. Ali nije htela da ispadne ovako... Gvenvir se sva ukoila da se ne bi rasplakala; svi su ih gledali, i svakako je bilo dovoljno strano to kralj na gozbi posti. Napolju je padala kia, ulo se kako udara o krov. U sali je vladala neobina tiina. Konano je Artur podigao glavu i zatraio muziku.

"Neka nam Morgana peva - ona je bolja od svih minstrela!" Morgana! Morgana! Uvek Morgana! Ali ta je mogla da uini? Primetila je da je Morgana skinula jarku haljinu koju je jutros nosila i zamenila je grubljom, tamnom, nalik na kalueriku. Sada nije toliko liila na kurvu, bez onih jarkih traka u kosi; prila je, uzela harfu i sela je kraj kraljevog stola da peva. Poto je izgledalo da Artur to eli, zaulo se malo smeha i ala, a kada je Morgana zavrila, harfu je uzeo neko drugi, pa jo neko. Nastupilo je etkanje izmeu stolova, razgovor, smeh, pesma. Priao im je Lanselet i Artur mu je dao znak da sedne kraj njih, kao u stara vremena. Sluge su iznosile velike tanjire sa slatkiima i voem, jabukama peenim u mleku i vinu, i najrazliitijim pecivom. Sedeli su i priali ni o emu naroitom, i Gvenvir je na trenutak bila srena; kao u stara vremena, kad su svi bili prijatelji, kada su se svi voleli... zato nije uvek ostalo tako? Posle nekog vremena Artur je ustao. "Mislim da u poi da malo razgovaram sa svojim starim vitezovima... moje noge su mlade, a neki od njih su postali stari i sedi. Pelinor vie ne izgleda kao da bi mogao da se bori sa zmajem. Kao da bi mu bitka sa Eleninim kuetom-mezimcem bila sasvim po meri!" "Otkako se Elena udala", rekao je Lanselet, "on kao da vie nita nema od ivota. Takvi ljudi umiru ubrzo poto to uvide. Nadam se da sa njim nee biti tako - volim Pelinora i nadam se da e jo dugo biti sa nama." Stidljivo se nasmeio. "Nikada se nisam oseao kao da imam oca - mada je Ban bio dobar prema meni, na neki svoj nain - a sada, prvi put u ivotu, imam roaka koji se prema meni ponaa kao prema sinu. Nisam imao ni brau, sve dok nisam odrastao i upoznao Banove sinove, Lajonela i Borsa. Odrastao sam, a da nisam valjano nauio njihov jezik. A Balan je imao drugog posla." Artur se jedva nasmeio otkako je doao iz biskupovih odaja, ali sada se osmehivao. "Da li se u tom sluaju dalji roak moe raunati kao brat, Galahade?" Lanselet ga je stegao za ruku. "Neka me Bog ubije ako to ikada zaboravim, Gvideone..." podigao je pogled ka Arturu, i Gvenvir je na trenutak pomislila da e ga Artur zagrliti; ali on se brzo povukao i spustio ruke. Lanselet je zbunjeno zurio u njega, ali Artur je brzo ustao. "Eno Urijensa i Markusa od Kornvola - i on je ostario... Videe da njihov kralj nije toliko uobraen da ne bi doao da popria sa njima na ovaj dan. Ostani kraj Gvenvir, Lanse, neka sve bude kao u stara vremena." Lanselet ga je posluao i ostao je da sedi kraj Gvenvir. "Je li Artur bolestan?" upitao je. Gvenvir je odmahnula glavom. "Izgleda da mora da okaje neki greh, pa se duri zbog toga." "Pa, Artur sigurno nema na dui neki veliki greh", rekao je Lanselet na to. "On je jedan od najbesprekornijih ljudi koje znam. Ponosan sam to smo jo prijatelji - ja to ne zasluujem, Gven, znam." Tako alosno ju je pogledao da je Gvenvir opet umalo briznula u pla. Zato nije mogla da ih voli obojicu bez greha, zato je Bog odredio da ena sme da ima samo jednog mua? Postala je gora od Morgane, kad moe sebi da postavlja takva pitanja! Dodirnula mu je ruku. "Jesi li srean sa Elenom, Lanselete?" "Srean? Koji je iv ovek srean? Snalazim se koliko mogu." Pogledala je svoje ruke. Na trenutak je zaboravila da joj je ovaj ovek bio ljubavnik i seala se samo da joj je bio prijatelj. "Volela bih da bude srean. Zaista." Na trenutak ju je uhvatio za obe ruke. "Znam, mila. Nisam eleo da danas doem. Volim te i volim Artura - ali prola su vremena kada sam mogao da budem zadovoljan kao njegov zapovednik konjice i..." glas mu se slomio. "I kraljiin miljenik." Ona je naglo podigla pogled, ruku jo u njegovim. "Da li ti se ponekad ini da vie nismo mladi, Lanselete?" Klimnuo je glavom i uzdahnuo. "Da - esto." Morgana je ponovo uzela harfu i poela da peva. "Glas joj je milozvuan kao i ranije", rekao je Lanselet. "Seam se kako je pevala moja majka - nije pevala tako dobro kao Morgana, ali je imala isti mek, dubok glas..."

"Morgana je mlada kao i ranije", ljubomorno je rekla Gvenvir. "Tako je sa onima od stare krvi, izgledaju uvek mladi sve dok jednog dana iznenada ne ostare", rekao je Lanselet; potom se naglo sagnuo da je poljubi u obraz, sasvim ovla. "Nikad nemoj misliti da si manje lepa od Morgane, moja Gven. Ti ima sasvim drugaiju lepotu." "Zato mi to govori?" "Ljubavi, ne mogu da podnesem da te vidim nesrenu..." "Mislim da ne znam kao izgleda biti srean", odgovorila mu je. Kako je mogue da se Morgana ne menja? Ona je vetica koja je unitila moj i Arturov ivot; njoj je sve lako, sedi, peva i smeje se, a onaj vitez sa zmijama oko doruja joj se divi. Uskoro je Lanselet rekao da mora da se vrati Eleni, pa ju je ostavio; kada se Artur vratio, prilazili su mu vitezovi da ga pozdrave, da mu predaju poklone i priaju o starim vremenima. Posle nekog vremena doao je i Urijens od Severnog Velsa, mrav i sed, ali jo je imao sve zube i vodio je vojsku u boj kad bi trebalo. "Doao sam da te zamolim neto, Arture", rekao je. "elim da se opet oenim, i voleo bih da se orodim sa tvojom kuom. uo sam da je Lot od Lotije mrtav, i stoga molim tvoju dozvolu da se oenim njegovom udovicom, Morgozom." Artur je morao da savlada smeh. "E, za to e, prijatelju, morati da trai dozvolu od Gavena. Lotija je sada njegova, i ne sumnjam da bi rado udao majku, ali gospa je svakako dovoljno odrasla da ima i svoje miljenje o tome. Ne mogu joj narediti da se uda - to bi bilo kao da nareujem sopstvenoj majci..." Gvenviri je iznenada sinula ideja. To bi bilo savreno reenje - i sam Artur je rekao da bi, ako se rauje po dvoru, Morgana mogla da se nae u nevolji. Pruila je ruku da dodirne Arturov rukav i tiho mu se obratila. "Arture, Urijens je vaan saveznik. Govorio si mi da su velki rudnici vredni nama koliko i Rimljanima, zbog gvoa i olova... a ima roaku ija je udaja tvoja briga." Iznenaeno ju je pogledao. "Urijens je suvie star!" "Morgana je starija od tebe", odgovorila u je, "a poto on ve ima sinove i unuke, nee mu smetati ako mu Morgana ne podari decu." "To je istina", rekao je Artur, mrtei se, "i to mi se ini kao dobra ideja." Ponovo se obratio Urijensu. "Ne mogu narediti gospi Morgozi da se ponovo uda, ali moja sestra, vojvotkinja od Kornvola, nije udata." Urijens se naklonio. "Nisam ni pomislio da ciljam tako visoko, kralju moj, ali ako bi tvoja sestra pristala da bude kraljica moje zemlje..." "Nijednu enu ne bih terao na brak protiv njene volje", rekao je Artur, "ali pitaemo je." Dao je znak pau da se priblii. "Upitaj gospu Morganu da li bi dola ovamo kad zavri pesmu." Urijens je posmatrao Morganu, ija je tamna haljina naglaavala bledu kou. "Tvoja sestra je veoma lepa. Svaki mukarac bi bio srean da dobije takvu enu." Kad se Urijens vratio za svoje mesto za stolom, Artur je zamiljeno pogledao Morganu koja im je prilazila. "Dugo je neudata - svakako eli da ima dom u kome bi bila gospodarica, umesto da uvek slui druge ene. A i suvie je uena za nekog mladia. Urijensu e biti drago to je ljupka i to e dobro upravljati njegovim domom. Ipak, voleo bih da on nije ba toliko star..." "A ja mislim da e ona biti srenija sa starijim ovekom", rekla je Gvenvir. "Morgana nije praznoglava curica." Morgana je prila i naklonila im se. Kao i uvek na javnom mestu, bila je nasmeena i mirna, i Gvenviri je prvi put bilo milo zbog toga. "Sestro", rekao je Artur, "imam prosca za tebe. A posle ovoga jutros", spustio je glas, "mislim da bi bilo dobro da se neko vreme udalji sa dvora." "I meni bi bilo drago da odem, brate." "Pa onda, da li bi volela da ivi u Severnom Velsu? ujem da je tamo prilino pusto, ali sigurno nije kao u Tintagelu..." Na Gvenvirino iznenaenje, Morgana je pocrvenela kao da joj je petnaest godina. "Neu pokuavati da se pravim iznenaena, brate."

Artur se nasmejao. "Pa, nije mi rekao da je ve razgovarao sa tobom, prepredenjak jedan." Morgana je porumenela i poela da se poigrava alom. Uopte ne izgleda kao da joj je toliko godina, pomislila je Gvenvir. "Moe mu rei da u rado iveti u Severnom Velsu." "Zar ti ne smeta razlika u godinama?" blago je upitao Artur. Ona je opet porumenela. "Ako njemu ne smeta, ne smeta ni meni." "Neka bude tako", rekao je Artur i dao znak Urijensu, koji je priao, sav sijajui. "Moja sestra mi je rekla da bi rado postala kraljica Severnog Velsa, prijatelju. Ne vidim razloga da se venanje odlae, moemo da odrati ve u nedelju." Podigao je pehar i obratio se itavom skupu. "Pijmo za venanje, prijatelji moji - za venanje moje sestre i mog dobrog prijatelja, kralja Urijensa od Severnog Velsa!" Prvi put je dananja gozba poela da lii na sveanost za Duhove, jer su pljesak, uzvici estitanja i buka naprosto uzavreli. Morgana je stajala nepomino, kao okamenjena. Ali pristala je, rekla je da je razgovarao sa njom... pomislila je Gvenvir, a onda se setila mladia koji je priao s Morganom. Zar nije to bio Urijensov sin - Akolon, jeste, Akolon. Pa nije valjda oekivala da e je on zaprositi; Morgana je starija od njega! Mora da je bio Akolon - hoe li ona napraviti scenu? A onda ju je zapljusnula mrnja. Neka sad Morgana vidi kako je to biti udata za oveka koga ne voli! "Znai, postae i ti kraljica, sestro", rekla je i uzela Morganu za ruku. "Ja u ti biti deverua." Uprkos slatkim reima, Morgana ju je pogledala pravo u oi, i Gvenvir je znala da nije uspela da je zavara. Neka bude tako. Barem emo se osloboditi jedna druge. I vie se neemo pretvarati da smo prijateljice... Govori Morgana... Za brak osuen da se zavri onako kao moj, poeo je sasvim dobro. Gvenvir mi je priredila lepo venanje, s obzirom na to koliko me je mrzela; imala sam sedam deverua, od kojih su etiri bile kraljice. Artur mi je dao lep i skup nakit - nikada nisam mnogo marila za nakit, poto nisam navikla da ga nosim u Avalonu, a ni kasnije, mada sam imala nekoliko komada koji su pripadali Igreni. Sada mi je dao jo mnogo dragulja nae majke, a deo je bio plen od Saksonaca. Bunila bih se, ali Gvenvir me je podsetila na to da e Urijens oekivati da njegova ena bude lepo odevena i ukraena kao kraljica, pa sam slegnula ramenima i pustila da me okiti kao deiju lutku. Setila sam se jedne ogrlice, od ilibara; viala sam je na Igreni kad sam bila dete, ali ne i kasnije. Jednom sam je nala u njenoj kutiji za nakit, a ona mi je rekla da ju je dobila od Gorloasa i da e jednog dana pripasti meni, ali pre nego to sam dorasla da je nosim, postala sam svetenica Avalona i nakit mi nije bio potreban. Sada je ipak bila moja, uz toliko drugog nakita da sam se bunila kako nikad neu stii da sve nosim. Jedino to sam ih molila - da odgode venanje kako bih mogla da pozovem Morgozu da doe, jer ona mi je jedina iva roaka - nisu pristali da uine. Moda su mislili da bih tako imala vremena da se opametim i kaem kako sam, pristajui da se poem u Severni Vels, imala na umu Akolona, a ne starog kralja. Sigurna sam da je Gvenvir to znala. Pitala sam se ta e Akolon misliti o meni; gotovo sam mu se obeala, a isto vee sam se javno verila sa njegovim ocem! Nisam imala prilike da ga pitam. No, na kraju krajeva, pretpostavila sam da bi Akolon vie voleo nevestu od petnaest godina, a ne od trideset etiri. ena od preko trideset godina - ene uglavnom tako kau - mora se zadovoljiti mukarcem koji je ve bio enjen, pa je uzima zbog porodinih veza, ili zbog lepote, ili imanja, ili da bude majka njegovoj deci. Pa, moje porodine veze su stvarno bile odline. to se tie ostatka - imala sam dovoljno dragulja, ali jedva sam mogla zamisliti sebe kao majku Akolonu i ostaloj deci koju starac moda ima. Moda treba da budem i baka njegovim unucima. Ponavljala sam sebi da je Vivijenina majka postala baka kad je bila mlaa nego ja sada; rodila je Vivijen sa trinaest godina, a Vivijen je rodila svoju ker pre nego to je sama napunila etrnaest.

Tokom tri dana od Duhova do venanja, samo jednom sam nasamo razgovarala sa Urijensom. Moda sam se nadala da e on, kao hrianski kralj, odbiti da me uzme kada sazna; a moglo se desiti da eli mlau enu, koja bi mogla da mu rodi jo dece. Ni ja nisam elela da me uzme ne znajui i da mi kasnije zamera, a znala sam koliko hriani dre do nevinosti neveste; to su valjda nasledili od Rimljana, koji su se ponosili porodicom i oboavali nevinost. "Odavno sam prela tridesetu, Urijense", rekla sam, "i nisam devica." Nisam umela da to kaem na prijatan ili utiv nain. On je pruio ruku da dodirne plavi polumesec na mom elu. Sada je bio izbledeo; primetila sam to u ogledalu, koje je bilo jedan od Gvenvirinih darova. Vivijenin je takoe bio izbledeo jo kad sam dola u Avalon, ali ona ga je osveavala plavom bojom. "Bila si svetenica Avalona, jedna od devojaka Gospe od Jezera, to je isto kao da si kaluerica, zar ne?" Potvrdila sam. "Deo mog naroda jo veruje u to, i ja se trudim da to suzbijem. Seljaci misle da hrianstvo odgovara kraljevima i bogataima, koji mogu da plaaju svetenike da ih molitvama izbave od pakla, ali teko bi im palo kada Drevni, koji su obitavali na naim bregovima od nezapamenih vremena, ne bi nastavili po svome. Akolon misli isto tako, ali sada je svetenicima pripalo mnogo vlasti, i moram paziti da ih ne vream. to se mene tie, svejedno mi je koji Bog sedi na nebeskom prestolu i koga potuje moj narod, sve dok u mom kraljevstvu vlada mir. Ali nekada sam i ja nosio rogove. Kunem se da ti nikada neu prebaciti zbog toga, gospo Morgana." Oh, Majko Boginjo, pomislila sam, ovo je smeno, ovo je ludilo, mora da mi se podsmeva... mogla sam imati srean brak sa Akolonom. I Akolon je mlad i verovatno bi eleo mladu enu... "Jo neto mora da zna", rekla sam Urijensu. "Rodila sam dete Rogatog..." "Rekao sam da ti neu prebacivati zbog onoga to je davno prolo, gospo Morgana..." "Ne razume. Ispalo je tako da posle muka koje sam imala raajui to dete, vie ne mogu da zanem." Jedan kralj bi svakako eleo plodnu nevestu, mislila sam, voleo bi je isto koliko i njegov mladi sin... Potapao me je po ruci. I sad mi se ini da je zaista hteo da me utei. "Imam dovoljno sinova", rekao je. "Ne trebaju mi novi. Deca su lepa stvar, ali ja ih imam sasvim dovoljno." Glup je i star, pomislila sam... ali je ljubazan. Da je tvrdio da me ludaki voli, sigurno bi mi se smuio, ali ljubaznost e biti lako trpeti. "Da li ali za svojim sinom, Morgana? Ako eli, moemo poslati po njega, pa da bude usvojen na mom dvoru, i kunem se da ni on ni iko drugi nee uti od mene neljubaznu re, a on e biti vaspitan onako kako prilii sinu vojvotkinje od Korvola i kraljice od Severnog Velsa." Od te ljubaznosti oi su mi se ispunile suzama. "Veoma si ljubazan", rekla sam, "ali njemu je dobro tamo gde je, u Avalonu." "Pa, ako se predomisl, svakako mi reci", kazao je on. "Rado bih primio jo jednog deaka u kuu, a pretpostavljam da bi on po godinama odgovarao da se drui sa mojim najmlaim sinom, Uvenom." "Mislila sam da je Akolon tvoj najmlai sin." "Ne, ne. Uvenu je samo devet godina. Njegova majka je umrla raajui ga... ne bi verovala da neko u mojim godinama moe da ima tako malog sina, zar ne?" Oh, verovala bih, pomislila sam ironino, jer mukarci su tako ponosni na svoju sposobnost da zainju sinove, kao da je to neka velika vetina. Kao da to ne moe svaki maor! ena mora da nosi dete u sebi skoro godinu dana i da pati raajui ga, pa ona i ima razloga za ponos; ali mukarci svoj deo posla obave bez ikakvog truda! Ali kad sam odgovorila, pokuala sam da to zvui kao ala: "Jo kao devojica sam ula izreku u mom kraju: mu od etrdeset godina moda nee postati otac, ali mu od ezdeset sigurno hoe." Namerno sam to uinila. Da je prebledeo i uvredio se, znala bih kako ubudue da se ponaam prema njemu i uvek bih pazila da mu se obraam tiho i pokorno. No, on se od srca nasmejao.

"Izgleda da emo se dobro slagati, draga moja", rekao je. "Dosta sam se enio mladim devojkama koje ne umeju da se smeju. Nadam se da e biti zadovoljna udajom za ovakvog starca. Moji sinovi mi se smeju to sam se oenio ponovo posle Uvenovog roenja, ali iskreno reeno, gospo Morgana, mukarac se navikne na brak i ne voli da posle toga ivi sam. A kada je moja poslednja ena umrla od letnje groznice - pa, istina je da sam pomislio da se orodim sa tvojim bratom, ali isto tako sam bio i usamljen. A ini mi se da ti, poto si ostala tako dugo neudata, nee imati nita protiv da stekne dom i mua, makar da nije mlad i lep. Znam da te nisu pitali - ali nadam se da nee biti previe nesrena." Barem ne oekuje da poludim od sree zbog velike asti to u se udati za njega, pomislila sam. Mogla sam mu rei da to nee biti neka velika promena - nisam bila srena jo otkako sam napustila Avalon, i poto sam uvek bila nesrena, prijalo bi mi da se sklonim od Gvenvirine zlobe. Nisam vie mogla da izigravam njenu odanu roaku i prijateljicu, i povremeno bih se rastuila zbog toga, jer nekada smo stvarno svi bili drugovi, a nisam ja to izmenila. Svakako nisam elela da joj otmem Lanseleta; ali kako da joj objasnim da ga, iako sam ga nekada elela, sada prezirem i da ga ne bih primila za mua ni na poklon. Oh, da, da me je Artur udao za njega pre nego to je on i video Gvenvir - ali i tada je ve bilo prekasno. Bilo je prekasno jo od onog popodneva u kamenom prstenu. Da sam mu tada dozvolila da me uzme, ne bi se desilo nita od ovoga... ali to je uinjeno, uinjeno je, a ja nisam znala ta Vivijen planira za mene; a na kraju tih planova leala je moja udaja za Urijensa. Kad smo prvi put legli zajedno, bilo je onako kako sam oekivala. On me je gladio, petljao po meni, neko vreme je leao na meni i trudio se, frkui i dahui, a onda je sve bilo gotovo, i on se svalio sa mene i zaspao. Poto nisam oekivala nita bolje, nisam se razoarala, i nije mi bilo krivo da se sklupam uz njega; to mu se dopalo, i mada je posle prvih par nedelja retko legao sa mnom, uvek je voleo da spavam u njegovom krevetu, i ponekad bi me satima drao u naruju, priaji o svemu i svaemu, i ak sluajui ono to bih ja imala da kaem. Za razliku od Rimljana, pripadnici Plemena nikada se nisu libili da posluaju savet ene, i barem zbog toga mi je bilo drago - to je pristajao da me saslua i to nikada nije odbacivao moje rei zato to ih je izgovorila jedna ena. Severni Vels je lepa zemlja, sa velikim bregovima i planinama koje su me podseale na Lotiju. Ali dok je Lotija bila visoka i gola, Urijensova zemlja bila je zelena i plodna, puna drvea i cvea, a tlo je bilo bogato i usevi dobri. Urijens je svoj zamak sagradio u veoma lepoj dolini. Njegov sin Avaloh, i Avalohova ena i deca, sluali su me u svemu, a njegov najmlai sin zvao me je 'majko'. Poela sam da shvatam kako izgleda podizati sina, starati se o detetu iz dana u dan, gledati ga kako se pentra na drvee i dere ruke i noge, kako izrasta iz odee ili je cepa po umi, kako je drzak prema uiteljima ili bei u lov u vreme kad bi trebalo da je nad knjigom; svetenik koji je Uvena uio slovima bio je oajan, ali se zato uitelj ratovanja ponosio njime. Ma koliko bio nemiran, volela sam ga; sluio me je za stolom i esto je sedeo u sali i sluao me dok sam svirala na harfi - kao i svi u toj zemlji, imao je sluha i jasan glas; i kao i svi na dvoru, Urijensova porodica je vie volela da sama svira nego da slua plaene minstrele. Posle godinu-dve poela sam da smatram Uvena svojim sinom, a on se, naravno, nije seao svoje majke. Ma koliko divalj, sa mnom je uvek bio nean; deake u tim godinama teko je zauzdavati, ali bilo je divnih trenutaka, posle vie dana grubosti ili durenja, kada bi se iznenada pojavio da sedne kraj mene u sali i da peva uz moju harfu, ili da mi donese divlje cvee ili loe tavljenu zeju kou, a nekoliko puta, plaljiv i nespretan kao mlada roda, sagnuo bi se da me ovla poljubi u obraz. U to vreme bih esto poalila to nisam imala svoju decu da ih podiem. Na tom mirnom dvoru bilo je malo ta drugo da se radi, jer bio je daleko od ratova i nevolja na jugu. A onda, godinu dana posle moje udaje za Urijensa, Akolon se vratio kui. 9. Leto u brdima: vonjaci u kraljiinoj bati prekriveni belim i ruiastim cvetovima. Dok je etala pod drveem, Morgana je oseala u krvi bolnu elju za domom, seajui se prolea u

Avalonu i drvea u istim ovakvim belim i ruiastim oblacima. Godina je hitala ka letnjoj dugodnevici; Morgana se preraunavala, oseajui se kao krivac to posle pola ivota provedenog u Avalonu plime vie ne teku u njenoj krvi. Ne, zato da se laem? Nisam zaboravila, i plime nisu prestale da teku u meni, nego vie ne dozvoljavam sebi da ih osetim. Morgana je mirno razmiljala o sebi - ozbiljna i skupa haljina, kakva prilii kraljici... Urijens joj je dao sve haljine i nakit koji su pripadali njegovoj poslednjoj eni, a imala je i nakit koji joj je ostao od Igrene; Urijens je voleo da je vidi okienu draguljima koji pristaju kraljici. Neki kraljevi svoje zatvorenike ubijaju, ili ih alju da skapaju u rudnicima; ako kralju Severnog Velsa prija da svoje zatvorenike kiti draguljima i da ih vue sa sobom i naziva kraljicom, zato da ne? Ipak, oseala je punu snagu leta u sebi. Dalje niz breg ula je nekog oraa kako tihim uzvicima goni volove. Dugodnevica pada sutra. U nedelju e svetenik poneti baklje u njive i nosie ih u krug, pevajui psalme i blagoslove. Bogatiji baroni i vitezovi, koji su svi odreda hriani, ubedili su narod da je to pristojnije nego stari nain, kada su ljudi palili vatre u poljima i prizivali Gospu u starim obredima. Morgana je poelela - ne prvi put - da je samo jedna od svetenica, a ne potomak velike kraljevske loze Avalona. Jo bih bila tamo, pomislila je, bila bih jedna od njih, sluila bih Gospi... ne bih bila ovde, kao brodolomac, izgubljena u tuoj zemlji... Naglo se okrenula i pola kroz rascvetanu batu, oborenog pogleda, odbijajui da dalje gleda jabukovo drvee. Prolee stie ponovo i ponovo, a za njim leto, puno plodova. A ja sam sama i jalova kao neka od onih devica iza zidova hrianskih manastira. Odluno je savladala suze koje su joj ovih dana, izgleda, uvek bile spremne, i ula je unutra. Zalazee sunce bojilo je iza nje polja u purpur, ali nije htela to da vidi; ovde je sve bilo suvo i jalovo. Ba kao i ja. Sluavka joj se obratila im je ula kroz vrata. "Gospo, kralj se vratio i eli da vas vidi u svojim odajama." "Da, naravno", rekla je Morgana, vie sebi nego sluavki. Osetila je stranu glavobolju, i na trenutak nije mogla da die, nije mogla da prisili sebe da ue u mrani zamak koji je, itave hladne zime, bio zatvoren oko nje kao klopka. A onda je naredila sebi da ne izmilja, stegla je zube i uputila se u Urijensove odaje, gde ga je zatekla poluodevenog i ispruenog kraj ognjita, dok mu je sluga masirao lea. "Opet si se premorio", rekla je, ali nije dodala da vie nije toliko mlad da se toliko muva okolo. Bio se uputio u oblinji grad da raspravi neku nesuglasicu oko mee. Znala je da eli da ona sedne kraj njega i saslua sve prie koje je uo uz put. Smestila se na stolicu i sluala ga na pola uha. "Moe da ide, Beree", rekao je on slugi. "Moja gospa e mi doneti odeu." Kad je sluga otiao, obratio se Morgani. "Hoe li da mi istrlja noge? Tvoje ruke su vetije od njegovih." "Naravno. Ali morae da sedne na stolicu." Pruio je ruke da ga ona povue kako bi ustao. Namestila mu je noge na stoliicu i klekla kraj njega, masirajui mu mrava, uljevita stopala sve dok se nisu zarumenela od priliva krvi, pa su opet izgledala iva; onda je donela boicu i poela da mu utrljava biljno ulje u vornovate prste. "Treba da kae obuaru da ti napravi nove izme", rekla je. "Stare su ti ispucale i ulje te ovde - vidi plik?" "Ali te stare mi tako dobro pristaju, a nove su uvek veoma krute", pobunio se on. "Uradi kako eli, gospodaru", odgovorila je Morgana. "Ne, ne, u pravu si, kao i uvek", brzo je rekao on. "Pozvau ga sutra da mi izmeri noge." Morgana je sklonila ulje i ustala da mu donese par bezoblinih, mekih, starih cipela. Pitam se da li je svestan da su mu to moda poslednje izme, pa je zato oklevao , pomislila je. Nije elela da razmilja ta e za nju znaiti smrt starog kralja. Nije elela da on umre - uvek je bio ljubazan prema njoj. Obula mu je meke kune cipele i ustala, briui ruke pekirom. "Je li sad bolje,

gospodaru?" "Divno, mila, hvala ti. Niko me ne pazi tako dobro kao ti", rekao je on. Morgana je uzdahnula. Kad bude imao nove izme, noge e ga jo vie muiti; dobro je predvideo da e nova obua biti kruta i da e mu isto toliko uljati noge kao i ova stara. Moda bi trebalo da se okani jahanja i da lepo sedi kod kue, ali on to ne bi pristao da uini. "Trebalo bi da Avaloh ide da sreuje ovakve poslove", rekla je. "Mora nauiti da vlada svojim narodom." Njegov najstariji sin bio joj je vrnjak. Odavno je ekao da pone da vlada, a izgledalo je da e Urijens veito iveti. "Jeste, jeste - ali ako ne odem lino, ljudi e misliti da stari kralj ne mari za njih", rekao je Urijens. "Ali kad na zimu putevi postanu neprohodni, moda u uiniti tako..." "Bilo bi dobro", rekla je Morgana. "Ako opet promrzne, moda vie nee moi da koristi ruke." "Zna, Morgana", dobroudno joj se nasmeio on, "injenica je da sam ja starac, i tu se nita ne moe uiniti. ta misli, ima li za veeru peene svinjetine?" "Da", rekla je, "a ima i ranih treanja. Postarala sam se za to." "Ti si sjajna domaica, draga moja", rekao je on i uhvatio je za ruku dok su izlazili iz sobe. Rekao je to jer misli da je ljubazan, pomislila je ona. Urijensovo domainstvo ve je bilo okupljeno za veeru: Avaloh; Avalohova ena, Malina, i njihova deca; Uven, vitak i crnpurast, sa trojicom usvojene brae i svetenikom koji ih je pouavao; a malo nie, za dugakim stolom, vojnici i njihove gospe, i starije sluge. Kad su Urijens i Morgana seli za sto, Morgana je dala slugama znak da iznesu hranu. Malinino mlae dete poelo je da se otima i drei. "Baka! Hou kod bake u krilo! Hou da me baka hrani!" Malina - vitka, plavokosa, bleda, mlada ena, u poodmakloj trudnoi - namrtila se na maliu. "Ne, Kone, sedi lepo i uti!" Ali dete je ve stiglo do Morgane, a ona se nasmejala i podigla ga u krilo. Ne liim ba na baku, pomislila je. Malina je otprilike mojih godina. Ali Urijensovi unuci su je voleli, i ona je vrsto zagrlila deaia, uivajui u maloj, kovrdavoj glavi koja joj se privijala uz grudi i u prstiima koji su je stezali. Isekla je svinjetinu i poela da hrani Kona iz svog tanjira, a onda mu je izrezala komad hleba u obliku svinje. "Evo, sad ima jo svinjetine..." rekla je, briui masne prste, a onda se pozabavila svojom veerom. ak i sada je jedva jela meso; moila je hleb u sok od peenja, i to je bilo sve. Brzo se najela, dok su ostali jo uveliko jeli; zavalila se u stolici i poela da tiho peva Konu, koji se zadovoljno smestio u njenom krilu. Posle nekog vremena postala je svesna da je svi sluaju, i odmah je uutala. "Molim te, nastavi da peva, majko", rekao je Uven, ali Morgana je odmahnula glavom. "Ne, umorna sam - sluajte, ta se to uje iz dvorita?" Ustala je i dala zak jednom slugi da joj osvetli put do vrata. Stao je iza nje, drei baklju visoko, ba na vreme da vidi jahaa kako ulazi u veliko dvorite. Sluga je namestio baklju u dra na zidu i pourio da pomogne ovom da sjae. "Gospodaru Akolone!" I zaista je bio on, sa skerletnim ogrtaem koji je vijorio oko njega kao reka krvi. "Gospo Morgana", rekao je uz dubok naklon, "ili bi trebalo da kaem - gospo majko?" "Molim te, nemoj", nestrpljivo je rekla Morgana. "Ui, Akolone, tvoj otac i braa e ti se obradovati." "A ti mi se ne raduje, gospo?" Ugrizla se za usnu, iznenada uplaena da e zaplakati. "Ti si kraljevski sin, ja sam kraljevska ker. Treba li da te podseam na to kako se ugovaraju ovakvi brakovi? Nije to bila moja elja, Akolone, a kad sam razgovarala sa tobom, nisam imala pojma..." prekinula je, a on ju je paljivo pogledao pre nego to se sagnuo da joj poljubi ruku. Progovorio je dovoljno tiho da ga ni sluga ne uje. "Sirota Morgana. Verujem ti, gospo. Znai, pomirili smo se... majko?" "Samo ako prestane da me zove majkom", rekla je, uspevi da se nasmei. "Nisam ba toliko

stara. Dosta je to Uven..." Poto su u meuvremenu uli u salu, Kon je ustao i opet poeo da plae za 'bakom'. Morgana se nasmejala, bez radosti, i sagnula se da podigne maliu. Bila je svesna da je Akolon posmatra; zato nije podizala pogled sa deteta u krilu, utke sluajui kako Urijens pozdravlja sina. Akolon je priao da se zvanino zagrli sa bratom i da se nakloni pred snajom; kleknuo je da poljubi oca u ruku, a onda se okrenuo Morgani. "Potedi me daljih utivosti, Akolone", rekla je ona. "Ruke su mi masne od mesa, drala sam dete, a ono nije ba uredno pri jelu." "Kako elite, gospo", rekao je Akolon, prilazei stolu i prihvatajui tanjir mesa od sluge. Ali i dok je jeo i pio, i dalje ju je posmatrao. Sigurna sam da je jo besan na mene. Zaprosio me je ujutro, a uvee me je video verenu sa njegovim ocem; svakako misli da sam to uinila zbog ambicije - zato da se udam za kraljevog sina, ako mogu da dobijem kralja? "Ne", odluno je rekla i blago prodrmala Kona. "Ako hoe da mi ostane u krilu, budi tih i ne brljaj mi haljinu tim masnim prstima..." Kad me je poslednji put video, bila sam odevena u purpur, bila sam kraljeva sestra, za koju se verovalo da je vetica... sada sam baka sa prljavim detetom u krilu, staram se o domainstvu i gunam matorom muu da ne jae u ofucanim izmama od kojih ga bole noge. Morgana je bila bolno svesna svake sede vlasi i bore na svom licu. Za ime Boginje, zato bih marila ta Akolon misli o meni? Ali marila je i bila je svesna toga; navikla je da je mladii gledaju i dive joj se, a sada se oseala kao da je stara, runa i neprivlana. Nikada nije smatrala sebe lepoticom, ali uvek je spadala u mlad svet, dok je sada sedela sa starim gospama. Opet je umirila dete, jer Malina je upitala Akolona za novosti sa Arturovog dvora. "Nema nekih velikih vesti", rekao je Akolon. "Mislim da su ti dani zauvek okonani. Arturov dvor je miran, a kralj i dalje okajava neki nepoznati greh - ne pije vino, ak ni na velikim sveanostima." "Ima li znaka da e kraljica roditi naslednika?" upitala je Malina. "Nema", rekao je Akolon, "mada mi je pred turnir jedna od njenih gospi rekla da je kraljica moda trudna." Malina se obratila Morgani. "Ti dobro poznaje kraljicu, zar ne, svekrvo?" "Poznavala sam je", rekla je Morgana, "a to se tie te vesti, kraljica uvek misli da je trudna im joj mesenica zakasni za jedan dan." "Kralj je budala", rekao je Urijens. "Trebalo je da je odavno otera i da uzme enu koja bi mu rodila sina. Suvie dobro se seam kakav je haos vladao zemljom kada se mislilo da e Uter umreti, ne ostavivi sina. Sada bi pitanje naslednika moralo da se odluno rei." "uo sam da je kralj odredio za naslednika nekog svog roaka - Lanseletovog sina", rekao je Akolon. "To mi se ne dopada - Lanselet je sin Bana od Benvika, a ne elimo da nam umesto naih vladaju strani kraljevi." "Lanselet je sin Gospe od Jezera", odluno je rekla Morgana, "i potie od stare kraljevske loze." "Avalon!" prezrivo je rekla Malina. "Ovo je hrianska zemlja. Avalon nam nita ne znai." "Znai, vie nego to misli", odvratio je Akolon. "uo sam da mnogi ljudi, koji se seaju Pendragona, nisu zadovoljni to je Arturov dvor tako hrianski, a seti se i da je Artur, pre krunisanja, poloio zakletvu da e pomagati narod Avalona." "Da", rekla je Morgana, "i zato nosi veliki ma koji pripada Posveenim sudovima Obreda u Avalonu." "Hriani mu to, izgleda, ne zameraju", rekao je Akolon, "a sad sam se setio jo nekih vesti sa dvora - saksonski kralj Edrik je primio hrianstvo, i sveano je krten, sa itavom svitom, u Glastonberiju, a tom prilikom je kleknuo pred Artura u znak da sve saksonske zemlje prihvataju Artura za Vrhovnog kralja." "Artur? Kralj Saksonaca? udima nikad kraja!" rekao je Avaloh. "ujem da je on esto govorio kako se sa Saksoncima moe razgovarati samo maem!"

"Ipak, eto, saksonski kralj je kleao u crkvi na Glastonberiju, i Artur je primio njegov zavet i rukovao se sa njim", rekao je Akolon. "Moda e oeniti Lanseletovog sina nekom saksonskom princezom kao bi zauvek okonao borbe. A meu Arturovim savetnicima je i Merlin, i reklo bi se da je on jednako dobar hrianin kao i svi ostali!" "Gvenvir je sad sigurno srena", rekla je Morgana. "Oduvek je tvrdila kako je Bog podario Arturu pobedu na planini Badon, zato to je nosio zastavu sa svetom Devicom. Kasnije sam je ak ula kako govori da je Bog spasao Arturu ivot kako bi on mogao da dovede Saksonce pod okrilje crkve." Urijens je slegnuo ramenima. "Ja i dalje ne bih verovao Saksoncu sa sekirom, pa makar nosio i biskupsku mitru!" "Ne bih ni ja", rekao je Avaloh, "ali ako se saksonske poglavice mole i okajavaju grehe kako bi spasli duu, barem za to vreme nee ii da spaljuju sela i crkve. A to se tie pokajanja i posta ta mislite, ta Artur to nosi na savesti? Kada sam bio u njegovoj vojsci, nisam bio vitez i nisam ga dobro upoznao, ali inio mi se kao neobino dobar ovek, a ovako duga kazna okajanja znai da nosi na dui neki neobino veliki greh. Gospo Morgana, zna li to ti, koja si mu sestra?" "Ja sam mu sestra, a ne ispovednik." Morgana je znala da joj je glas preotar, pa je brzo zautala. "Ko god da je petnaest godina vodio ratove sa Saksoncima ima na savesti vie nego to eli da prizna", rekao je Urijens. "Ali samo retki se sete da pomisle na to kada ratovi prou. Svi mi znamo kako izgleda ubijanje, pljakanje i prolivanje krvi nevinih. No, bitke su zavrene i za naeg ivota se nee ponoviti, Bogu hvala, i poto smo sklopili mir sa ljudima, imamo vremena da ga sklopimo i sa Bogom." Znai, Artur jo okajava, a onaj matori nadbiskup Patricije jo dri njegovu duu u aci! Pitam se kako se to dopada Gvenviri. "Priaj nam jo o dvoru", zamolila je Malina. "ta je sa kraljicom? ta nosi dok je na dvoru?" Akolon se nasmejao. "Ja ne znam nita o enskoj odei. Imala je neto belo, sa biserima Marhaus, veliki irski vitez, doneo joj je to kao dar od irskog kralja. A njena roaka Elena, kako ujem, rodila je Lanseletu ker - ili je to bilo lane? Jo ranije je rodila sina, onog koga je Artur odredio za naslednika. A bio je i nekakav skandal na dvoru kralja Pelinora - ini mi se da je njegov sin, Lamorak, poao u Lotiju, i sada se govori da e se oeniti Lotovom udovicom, starom kraljicom Morgozom..." Avaloh se nasmejao. "Taj momak mora da je poludeo. Morgozi je najmanje pedeset godina!" "etrdeset pet", rekla je Morgana. "Starija je od mene deset godina." Smesta se upitala zato tako sipa so na sopstvenu ranu... Da li elim da Akolon shvati koliko sam stara, ja, baka Urijensovim unucima...? "Stvarno je poludeo" rekao je Akolon. "Peva joj balade, nosi njen steznik sa sobom i sve te gluposti..." "Rekao bih da je njen steznik sada dovoljno velik za konjski kolan", rekao je Urijens, a Akolon je odmahnuo glavom. "Ne - video sam Lotovu gospu, i ona je jo lepa ena. Nije devojica, ali to je ini samo jo lepom. Mene vie zanima zato bi zrela ena elela tako neiskusnog momka. Lamoraku nije vie od dvadeset." "A ta bi takav momak eleo od jedne matore gospe?" bio je uporan Avaloh. Urijens se na to nasmejao. "Moda je gospa vrlo veta meu aravima. Mada ne bih rekao da je imala mnogo ta da naui, udata godinama za starog Lota! Ali svakako je imala i druge uitelje..." Malina je pocrvenela. "Molim vas! Je li ovakav razgovor prikladan za jednu hriansku kuu?" "Da nije, snaho", odvratio je Urijens, "ne verujem da bi tvoj steznik toliko narastao." "Ja sam udata ena", reklaje Malina i jo vie pocrvenela. "Ako u hrianskoj kui ne sme da se razgovara o onome to se niko ne stidi da radi, onda

Gospo sauvaj da ikad postanem hrianka!" rekla je Morgana. "Ipak", rekao je Avaloh, "moda stvarno nije lepo da sedimo i ogovaramo roaku gospe Morgane." "Kraljica Morgoza nema mua koga bi vreala svojim ponaanjem", rekao je Akolon, "zala je u godine, i sama je svoj gospodar. Njenim sinovima svakako je milo to se zadovoljava ljubavnikom i to ne eli da se uda za dete! Zar nije ona i vojvotkinja od Kornvola?" "Ne", rekla je Morgana. "Igrena je bila vojvotkinja posle Gorloasove smrti. Goroloas nije imao sinove, i poto je Uter dao Tintagel Igreni kao venani poklon, pretpostavljam da sada pripada meni." Odjednom ju je obuzela enja za domom, za napola zaboravljenom zemljom, za otrim obrisima zamka i kula visoko pod oblacima, za naglim sputanjem u skrivene doline, za veitim zvukom mora pod dvorcem... Tintagel! Moj dom! Ne mogu da se vratim u Avalon, ali nisam beskunik... Kornvol pripada meni. "A po rimskim zakonima", rekao je Urijens, "pretpostavljam da sam kao tvoj mu, mila, ja takoe vojvoda od Korvola." Morgana je osetila da je obuzima gnev. Samo preko mene mrtve, pomislila je. Urijensu nije stalo do Kornvola, nego samo smatra da je Tintagel, ba kao i ja, njegova svojina. Kad bih mogla da odem tamo, da ivim sama kao Morgoza u Lotiji, kao svoj gospodar, bez ikoga ko bi mi nareivao... U umu joj se pojavila slika: kraljiine odaje u Tintagelu, a ona je bila veoma mala i igrala se na podu starom preslicom... Ako se Urijens usudi da posegne za Kornvolom, dobie ga... tano dva metra duine, plus malo praine meu zubima! "Priajte mi sad ta ima ovde novo", rekao je Akolon. "Prolee je kasnilo - video sam da se njive tek oru." "Ali oranje je gotovo zavreno", rekla je Malina, "i u nedelju emo poi da blagoslovimo polja..." "I bie izabrana Prolena Devica", rekao je Uven. "Bio sam u selu i video sam kako je biraju meu najlepim devojkama... nisi bila ovde prole godine, majko", obratio se Morgani. "Izaberu najlepu devojku za Prolenu Devicu, i ona obilazi polja kada svetenik doe da ih blagoslovi... i nose lutku nainjenu od ostataka poslednje etve. Otac Eian to ne voli", dodao je, "ali ne znam zato, tako je lepo..." Svetenik se nelagodno nakaljao. "Blagoslov crkve bi bio dovoljan - zato traimo vie od rei Gospodnje da bi polja bujala? Slamnata lutka koju nose seanje je na strana stara vremena kada su ljudi i ivotinje ivi spaljivani kako bi njihovi ivoti uinili polja plodnim, a Prolena Devica je seanje na... pa, neu da govorim pred decom o tom zlom i idolopoklonikom obiaju!" "U ta vremena", obratio se Akolon Morgani, "kraljica je bila Prolena Devica i Prolena Gospa, i ona je blagosiljala polja, kako bi bila plodna." Morgana je opet na njegovim dorujima primetila izbledele plave zmije Avalona. Malina se edno prekrstila. "Bogu hvala to ivimo meu civilizovanim ljudima." "Ne verujem da bi od tebe traili da to radi, snaho", primetio je Akolon. "Svakako ne bi", primetio je Uven, netaktian kao i svaki deak, "nisi dovoljno lepa. Ali naa majka jeste, zar ne, Akolone?" "Drago mi je to misli da je moja kraljica lepa", urno je rekao Urijens, "ali prolost je prolost - vie ne spaljujemo make i ovce u poljima, niti ubijamo kraljevog rtvenog jarca kako bi prosuli njegovu krv, i vie nije ni potrebno da kraljica blagosilja polja na taj nain." Nije, pomislila je Morgana. Sada je sve jalovo, sada imamo svetenike sa njihovim krstovima, koji su zabranili paljenje vatri plodnosti - udo da Gospa nije liila polja plodova, poto je besna jer joj je uskraeno ono to joj pripada... Uskoro su svi poli na poinak; Morgana, koja je poslednja ustala od stola, krenula je da pregleda brave i zasune, a potom se, sa malom svetiljkom u ruci, uputila da proveri je li Akolon dobro smeten - sobu koja je nekada pripadala njemu sada su zauzimali Uven i njegova usvojena braa. "Je li ti tu dobro?"

"Imam sve to bih mogao poeleti", rekao je Akolon, "osim gospe koja bi mi ukraavala odaje. Moj otac je srean ovek, gospo. A i ti zasluuje da bude ena jednom kralju, a ne kraljevom mlaem sinu." "Mora li uvek da mi se podsmeva?" planula je ona. "Rekla sam ti da nisam imala izbora!" "Obeala si se meni!" Morgana je znala da je potpuno prebledela. vrsto je stegla usne. "to je uinjeno, uinjeno je, Akolone." Podigla je svetiljku i okrenula se da ode. On se oglasio iza njenih lea, gotovo preteim glasom. "Izmeu nas jo nije gotovo, gospo." Morgana nije odgovorila; urno je pola niz hodnik do sobe koju je delila sa Urijensom. Sluavka ju je ekala da joj otkopa haljinu, ali Morgana ju je otpravila. Urijens je sedeo na ivici kreveta i stenjao. "ak i ove papue me uljaju! Ahhh, kako je dobro lei!" "Onda lezi i dobro se odmori, gospodaru moj." "Ne", rekao je on i povukao je uz sebe. "Znai, sutra e biti blagosiljanje polja... i moda treba da budemo zahvalni to ivimo u civilizovanoj zemlji, i to kralj i kraljica vie ne moraju da blagosiljaju polja leui zajedno pred svima. Ali ove veeri, pred blagoslov, draga moja gospo, moda bi trebalo da odrimo svoje lino blagosiljanje, nasamo u svojim odajama - ta bi rekla na to?" Morgana je uzdahnula. Uvek je veoma pazila da ne povredi ponos svog ostarelog mua: nikada nije dozvolila sebi da mu pokae koliko je nespretan dok se koristi njenim telom. Ali Akolon ju je podsetio na godine provedene u Avalonu - na baklje na vrhu Tora, na Beltanske vatre i na device koje ekaju u uzoranim njivama... a veeras je morala da slua goljavog svetenika kako blati ono to je za nju svetinja nad svetinjama. A sad se ak i Urijens podsmevao tome. "Sve mi se ini da blagoslov, onako kako bismo ga izveli ti i ja, bolje da ne izvodimo. Ja sam stara i jalova, a ni ti nisi kralj kakav bi mogao da prui njivama veliku plodnost!" Urijens je zurio u nju. Tokom godinu dana braka nikada mu se nije tako grubo obratila. Bio je toliko zapanjen da joj nije ni prebacio zbog toga. "Ne sumnjam da si u pravu", tiho je rekao. "Pa, onda da prepustimo to mlaem svetu. Hodi u krevet, Morgana." Ali kada je legla kraj njega, neko vreme je tiho leao, a onda je stidljivo prebacio ruku preko nje. Sada je i Morgana zaalila zbog grubih rei... bilo joj je hladno, bila je usamljena, leala je grizui usne da ne bi zaplakala, ali kada joj se Urijens obratio, pretvarala se da je zaspala. Dugodnevica je svanula vedra i divna; Morgana, koja se rano probudila, shvatila je da, ma koliko govorila sebi da sunane plime vie ne teku njenim ilama, ipak osea u sebi teinu leta. Dok se oblaila, pogledala je svog usnulog mua. Ponela se kao budala. Zato je bez rei prihvatila Arturovu odluku, plaei se da ga ne dovede u nepriliku pred podreenim kraljevima? Ako on nije u stanju da zadri svoj presto bez enske pomoi, onda nije ni zasluio da ga zadri. On je izdao Avalon, postao je nevernik; udao ju je za istog takvog nevernika. A ona je ipak posluno pristala na ono to joj je on spremio. Igrena je pustila da je koriste kao orue politike. A neto duboko u Morgani, mrtvo ili uspavano od dana kad je pobegla iz Avalona, nosei Gvideona u materici, iznenada se probudilo i promekoljilo, migoljei se, polako kao uspavani zmaj, pokretima prikrivenim i blagim kao prve kretnje deteta u utrobi; i to neto joj je tiho i jasno reklo: Ako nisam dozvolila da me koristi Vivijen, koju sam volela, zato bih pokorno saginjala glavu i putala da me koristi Artur? Ja sam kraljica Severnog Velsa, i vojvotkinja od Kornvola, gde Gorloasovo ime jo neto znai, i potiem od kraljevske loze Avalona. Urijens je zastenjao i nespretno se okrenuo u krevetu. "Oh, Boe, svaki mii me boli, i kao da umesto prstiju na nogama imam eravicu - jue sam predaleko jahao. Morgana, hoe li da mi

istrlja lea?" Zaustila je da mu besno odgovori. Ima deset linih slugu, a ja sam ti ena, a ne rob, ali brzo se savladala. Umesto toga se nasmeila. "Da, naravno", rekla je, i poslala je paa da donese njena biljna ulja. Neka misli da je ona i dalje pokorna u svemu; leenje je deo posla svetenice. Moda najmanje vaan deo, ali tako je mogla da sazna njegove misli i planove. Masirala mu je lea i bolna stopala, sluajui pojedinosti spora oko mee zbog koga je jue tako daleko putovao. Urijensu bi svaka ena bila dovoljno dobra kraljica. Njemu je potrebno samo nasmeeno lice i ruke spremne da ga neguju. Pa, i imae to sve dok mi tako bude odgovaralo. "Izgleda da emo imati lep dan za blagosilajnje useva. Na Dugodnevicu nikada nije padala kia", rekao je Urijens. "Gospa obasjava svoja polja ako su njoj posveena - tako su me uili dok sam bio mladi paganin, i govorili su da Veliki Brak ne treba vriti po kii." Nasmejao se. "Ipak, seam se, jednom kad sam bio veoma mlad - kia je padala neprekidno deset dana, a svetenica i ja smo liili na dve svinje koje se valjaju po blatu!" Morgana je morala da se nasmei; slika je zaista bila smena. "ak i pri sveanostima, Boginja voli da se ali", rekla je, "a jedno od njenih imena je i Velika Krmaa, i mi smo svi njeni prasii." "Oh, Morgana, to su bila lepa vremena", rekao je on, a onda se uozbiljio. "Naravno, to je bilo veoma davno - sada narod od svojih kraljeva najvie trai dostojanstvo. Ti dani su zauvek nestali." Jesu li? Nisam sigurna. Ali Morgana nije nita rekla. inilo joj se da je Urijens, dok je bio mlad, bio i dovoljno vrst kralj, da je mogao da se odupre plimi hrianstva koja je zapljusnula zemlju. Da je Vivijen pokuala da na presto dovede kralja koji nije toliko vezan za svetenike... ali naravno, ko je mogao predvideti da e Gvevnir postati nerazumno pobona? I zato Merlin nije nita preduzeo? Ako Merlin od Britanije i svi mudraci Avalona nisu uinili nita na nadvladaju plimu koja je potopila zemlju i sve stare bogove, zato onda da krivi Urijensa, koji je ipak samo starac eljan mira? Nije bilo razloga da od njega stvori sebi neprijatelja. Ako on bude zadovoljan, nee mariti ta ona radi... mada jo nije znala ta e raditi. Ali znala je da su dani njene pokornosti okonani. "Volela bih da sam te tada poznavala", rekla je i pustila da je poljubi u elo. Da sam se udala za njega im sam dola u godine za brak, Severni Vels nikada ne bi postao hrianska zemlja. Ali jo nije prekasno. Ima onih koji nisu zaboravili da kralj nosi, iako izbledele, zmije Avalona oko ruku. I da je oenjen svetenicom Gospe. Ovde bih joj bolje sluila nego tokom svih onih godina na Arturovom dvoru, u Gvenvirinoj senci. Pomislila je da bi Gvenvir bila mnogo zadovoljnija sa muem kao to je Urijens, koji bi ostao uvek vezan za nju, nego sa nekim kao to je Artur, koji vodi ivot u kakvom ona ne moe da uestvuje. U svoje vreme, i Morgana je imala uticaja na Artura - uticaja kakvog moe imati samo ena koja ga je uinila mukarcem, koja za njega nosi lice Boginje. No, obuzeta glupim ponosom, pustila ga je da padne u ruke Gvenviri i njenim svetenicima. Sada, kad je prekasno, poela je da shvata ta je Vivijen nameravala. Nas dvoje smo mogli da vladamo zemljom; Gvenvir bi zvali Vrhovnom kraljicom, ali njoj bi pripadalo samo Arturovo telo; meni bi pripadali njegovo srce, um i dua. Ah, kakva sam budala bila... On i ja smo mogli vladati - u ime Avalona! Sada je Artur rob svetenika. A ipak nosi veliki ma druidskog Obreda, a Merlin od Britanije ni ne pomilja da mu ga oduzme. Moram nastaviti posao koji je Vivijen ostavila nedovren... Oh, Boginjo, toliko toga sam zaboravila... Tu je prekinula, uplaena od sopstvene smelosti. Urijens je ba napravio pauzu u prii; prestala je da mu trlja stopala, i on ju je upitno pogledao. "Sasvim sam sigurna da si ispravno postupio, muu moj", urno je rekla i uzela na dlanove jo miriljavog ulja. Nije imala pojma o emu je bila re, ali Urijens se nasmeio i nastavio sa priom, a Morgana se ponovo zadubila u misli. Ja sam i dalje svetenica. udno kako sam opet sigurna u to, posle toliko godina, sad kad sam

prestala ak i da sanjam Avalon. Razmiljala je o vestima koje im je doneo Akolon. Elena je rodila ker. Ona nije mogla da rodi ker Avalonu, ali kao to je uinila i Vivijen, umesto svog deteta odvee na Avalon usvojeno. Pomogla je Urijensu da se obue, sila sa njim i lino mu donela iz kuhinje svee peeni hleb i penuavo mlado pivo. Sluila ga je, maui hleb medom. Neka misli da mu je ona najpokorniji od svih podanika, neka misli da mu je obina usluna enica. To joj nita nije znailo, ali jednog dana e moda biti vano da ima njegovo poverenje, kako bi mogla da radi ono na ta se odlui. "Kosti me bole ak i usred leta - Morgana, mislim da u otii na jug, u Akva Sulis, da se malo kupam u lekovitoj vodi. U Sulu postoji veliko rimsko kupatilo, deo se jo nije uruio. Veliki bazeni su zagueni, a kada su doli Saksonci, odneli su sve to je tamo moglo da se nae i ak su sruili kip Poginje, ali izvor je jo tamo, neoteen - dan za danom i godinu za godinom izbacuje toplu vodu i pare, valjda iz samog sredita zemlje. To je divan prizor! I ima toplih jezeraca u kojima ovek moe da spere sav umor iz kostiju. Nisam bio tamo ve par godina, ali poi u opet, sad kada je zemlja mirna." "Svakako bi trebalo", sloila je Morgana, "sad kad vlada mir." "Bi li pola sa mnom, mila? Ostaviemo moje sinove da paze na stvari ovde, a ruevine bi te svakako zanimale." "Rado bih ih videla", rekla je, sasvim iskreno. Pomislila je na hladne vode Svetog kladenca na Avalonu, kako izviru neiscrpne, veite, svee i bistre... "Ipak, nisam sigurna da li bi valjalo da ba sve prepustimo tvojim sinovima. Avaloh je budala. Akolon je pametan, ali on je samo mlai sin - ne znam da li bi ga narod sluao. Kad bih ostala ovde, Avaloh bi moda pristao da se savetuje sa svojim mlaim bratom." "Odlina ideja, mila moja", sinuo je Urijens. "A to bi ionako bilo predugo putovanje za tebe. Ako si ti ovde, ne bih nimalo oklevao da sve prepustim mladiima - rei u im da moraju da se posavetuju sa tobom o svemu." "A kada bi poao?" Uopte ne bi bilo loe, pomislila je Morgana, kad bi se znalo da Urijens bez dvoumljenja preputa njoj da upravlja zemljom. "Moda sutra. Ili moda ve odmah posle blagosiljanja polja. Hoe li narediti da me spakuju?" "Jesi li siguran da moe da putuje tako daleko? Ni mladiu ne bi bilo lako da toliko jae..." "Ma hajde, mila, nisam jo prestar za jahanje", namrtio se on, "a siguran sam da e mi izvori initi dobro." "Svakako hoe." Morgana je ustala, jedva okusivi doruak. "Pozvau sluge da spreme sve to treba za polazak." Tokom duge procesije kroz polja uvek je bila uz njega, stojei na breuljku iznad sela i pratei plesae pod maskama, nalik na mlade jarce... pitala se da li iko od njih sluti pravo znaenje zelenih grana okienih belim i crvenim trakama, i lepe devojke rasputene kose, ozbiljne i smirene, koja je ila sa njima. Bila je svea i mlada, nije joj bilo ni etrnaest godina, a kosa joj je bila bakarno zlatna i dopirala joj je gotovo do kolena; nosila je zelenu haljinu, koja je izgledala veoma stara. Zna li iko od njih ta to rade, shvata li iko koliko je smean svetenik koji ih prati sa dvojicom deaka u crnom koji su nosili svee i krstove, dok se svetenik molio na loem latinskom; Morgana je bolje znala latinski od njega! Ovi svetenici toliko mrze plodnost i ivot, da je udo da njihovi takozvani blagoslovi ne uine polja potpuno neplodna... Glas koji se zauo iza nje kao da joj je pogodio misli. "Pitam se, gospo, da li iko sem nas dvoje zna ta, zapravo, gledamo." Akolon ju je na trenutak uhvatio za ruku, kako bi joj pomogao da prekorai uzvienje na pooranoj zemlji, i ponovo je primetila zmije, blistavoplave na njegovim dorujima. "Kralj Urijens zna i trudi se da zaboravi. To mi se ini gore nego da uopte ne zna." Oekivala je da e ga to razljutiti; kao da je to i elela. U Akolonovim snanim rukama koje su

je dodirivale oseala je glad, unutranji pomak... on je mlad, pun ivota, a ona - ona je sredovena ena njegovog starog oca... a gledali su ih Urijensovi podanici, i itava porodica i porodini svetenik! Nije mogla ni slobodno da govori, morala je da se hladno ponaa prema njemu; on joj je pastorak! Ako Akolon kae ita ljubazno ili saaljivo, poee da vriti, da upa kosu i grebe noktima sopstveno lice... No, on je progovorio mirno, glasom koji se nije mogao uti ni metar od njih. "Moda je ovo dovoljno za Gospu koju mi potujemo, Morgana. Boginja nas nee izneveriti sve dok meu nama postoji makar jedan vernik koji joj daje ono to joj pripada." Nakratko se osvrnula ka njemu. Pogled mu je poivao na njoj, i mada je dodir njegovih ruku bio paljiv, utiv i bezlian, inilo joj se da joj itavo telo obuzima vrelina. Odjednom se preplaila i poelela da se povue. Ja sam ena njegovog oca, i od svih ena na svetu ja sam mu ponajpre zabranjena. U ovoj hrianskoj zemlji, vie sam mu zabranjena nego Arturu. Uto joj je u umu sinulo seanje iz Avalona, na koje nije mislila barem deset godina; jedan od druida, koji su mlade svetenice pouavali tajnim znanjima, rekao im je: ako elite poruku Bogova prema kojoj biste upravljali svojim ivotom, traite ono to se ponavlja, opet i opet; jer to je poruka koju alju Bogovi, karmika lekcija koju morate nauiti u ovoj inkarnaciji. Dolazi opet i opet, sve dok ne postane deo vae due i vaeg venog duha. ta mi se to stalno ponavlja, opet i opet...? Svaki mukarac koga je poelela bio joj je suvie blizak rod - Lanselet je bio sin njene usvojene majke; Artur je bio sin njene majke; a sad, ovo je sin njenog mua... Ali svi oni su mi roaci samo po zakonima to su ih doneli hriani koji ele da vladaju ovom zemljom... da uvedu novu tiraniju; ne samo da donose zakone, nego da vladaju i umom, srcem i duom. Da li u se u ivotu susresti sa svom tiranijom njihovih zakona, kako bih kao svetenica znala zato ih moramo zbaciti? Primetila je da joj ruke drhte. Pokuala je da se pribere. "Zar zaista veruje da bi Boginja povukla dah ivota iz ove zemlje ako joj niko ne bi vie davao ono to joj pripada?" Tako neto se moglo rei u Avalonu, u razgovoru svetenika i svetenice. Morgana je vrlo dobro znala da jedini odgovor glasi da su bogovi to to jesu i da e upravljati zemljom po svom nahoenju bez obzira na to kako ljudi gledaju na celu stvar. Ali Akolon se, u odgovor, nasmeio divljim, ivotinjskim osmehom belih zuba. "Onda se moramo postarati, gospo, da joj uvek pruimo ono to joj pripada, kako ivot ne bi iezao sa lica zemje." Tada joj se obratio imenom koje koriste samo svetenici u obredima, i Morgana je osetila da joj srce toliko lupa da joj se zavrtelo u glavi. Kako ivot ne bi iezao sa lica zemlje. Kako moj ivot ne bi iezao iz mene... nazvao me je jednim od imena Boginje... "Budi miran", uznemireno je rekla. "Ovo nije ni vreme ni mesto za ovakav razgovor." "Ne?" Stigli su do ivice njive. Pustio joj je ruku i ona je smesta osetila hladnou usamljenosti. Maskirani plesai pred njima i dalje su mahali granjem, a Prolena Devica, dugake kose noene povetarcem, kruila je oko njih, ljubei ih redom - obrednim, glumljenim poljupcem, jer jedva da je dodirnula usnama svaki obraz. Urijens je nestrpljivo dao Morgani znak da mu prie; posluala ga je, ukoeno, i dalje oseajui hladno mesto na doruju gde ju je Akolon drao. "Tvoj je zadatak, draga", uurbano je reko Urijens, "da podeli ovo plesaima koji su nas danas zabavljali." Dao je znak slugi, koji je napunio Morgani ruke kolaiima i ueerenim voem; bacila je to ka plesaima i gledaocima, koji su poeli da se otimaju, smejui se i gurajui. Opet podsmevanje svetim stvarima... ovo je seanje na vremena kada se narod otimao za delie tela rvovanih... Neka obredi budu zaboravljeni, ali zato da im se ovako podsmevaju? Punili su joj ruke slatkiima, ponovo i ponovo, i ona ih je bacala u masu. Niko nije znao o ovome nita vie od plesaa koji su ih zabavljali; zar su svi zaboravili? Prolena Devica prila je Morgani, nasmejana i rumena od nedunog ponosa; mada je bila lepa, Morgana je odmah videla da joj je elo nisko, oi tupe, a ake grube od rada. Ona je bila samo mlada devojka koja je pokuavala

da obavi posao svetenice, a da nije imala pojma ta, zapravo, radi; bilo bi glupo ljutiti se na nju. Ipak je ona ena, i radi posao Majke najbolje to ume; nije ona kriva to nije kolovana u Avalonu za ovaj veliki posao. Morgana nije tano znala ta treba da radi, ali kad je devojka na trenutak kleknula pred kraljicom, Morgana je zauzela napola zaboravljen poloaj blagosiljanja, i na trenutak je bila svesna da preko nje lei neka senka, neega to je iza i iznad nje... poloila je dlanove devojci na elo, i osetila je kako izmeu njih tee energija, a devojino priglupo lice na trenutak se preobrazilo... Boginja deluje i u njoj, pomislila je Morgana, a onda je ugledala Akolonovo lice; gledao ju je zaueno i zadivljeno. Viala je i ranije takakv izraz lica, kada je prizivala magle Avalona... i zapljusnula ju je svest o moi, kao da se ponovo rodila. Opet sam iva. Posle toliko godina, ponovo sam svetenica, i Akolon mi je pomogao da to postanem... A onda je napetost popustila, devojka se povukla, spotiui se, i trapavo se naklonila pred kraljevskom porodicom. Urijens je podelio novie plesaima, i neto vei poklon seoskom sveteniku kako bi zapalio svee u crkvi, a potom su poli kui. Morgana je mirno ila kraj Urijensa, lica pretvorenog u masku, ali iznutra je kljuala od ivota. Njen pastorak Uven priao je da ide uz nju. "Ove godine bilo je lepe nego obino, majko. ana je tako lepa - Prolena Devica, ker kovaa Evana. Ali ti, majko, kada si je blagoslovila, bil si tako lepa, da je trebalo ti da bude Prolena Devica..." "Ma hajde", nasmejala se Morgana. "Zar zaista misli da sam mogla da se obuem u zeleno i raspustim kosu, pa da igram po oranicama? Osim toga, ja nisam devica!" "Nisi", rekao je Uven, ispitivaki je posmatrajui, "ali si izgledala kao Boginja. Otac Eian kae da je Boginja, zapravo, demon koji dolazi da spreava narod u sluenju dobrom Hristu, ali zna ta ja mislim? Ja mislim da su ljudi oboavali Boginju davno pre nego to su nauili da potuju svetu Hristovu majku." Akolon je iao blizu njih. "Pre Hrista je bila Boginja", rekao je on, "i nita ne smeta ako je bude smatrao Marijom, Uvene. Uvek treba da potuje Gospu, svejedno kako se zvala. Ali ne bih ti savetovao da ovako govori pred ocem Eianom." "A, ne", rekao je deak, razrogaenih oiju. "On ne voli ene, ak ni ako su Boginje." "Pitam se ta li misli o kraljicama", promrmljala je Morgana. Uto su sitigli do zamka, pa je morala da se postara za Urijensov prtljag, i u optoj zbrci koja je vladala itavog dana putala je da joj se nove misli vrte po glavi, znajui da e kasnije imati vremena da ozbiljno razisli o svemu. Urijens je otputovao oko podneva, sa odredom vojnika i nekoliko slugu, oprostivi se od Morgane nenim poljupcem i posavetovavi Avaloha da saslua Akolonove savete, kao i Morganine. Uven se nadurio; eleo je da putuje sa ocem, koga je oboavao, ali Urijens nije hteo da se petlja sa detetom. Morgana je morala da ga tei, obeavajui mu naroit provod dok je otac odsutan. Ali na kraju se sve smirilo, i Morgana je mogla da sedne sama kraj vatre u velikoj sali - Malina je odvela decu u krevet - i da razmilja o svemu to se desilo tog dana. Napolju je bio sumrak, dugo vee Dugodnevice. Morgana je uzela preslicu, ali se samo pretvarala da radi, izvlaei tek povremeno malo niti; nije volela predenje nita vie nego ranije, a jedna od retkih stvari koje je traila od Urijensa bila je da uzme jo dve predilje, kako ona ne bi morala da radi taj omrznuti posao; umesto toga, tkala je dvorstuko vie od ostalih. Nije se usuivala da prede; to bi je bacilo u ono udno stanje izmeu sna i jave, a bojala se onoga to bi tada mogla da vidi. Zato je samo povremeno okretala preslicu, kako je sluge ne bi videle da sedi dokona... mada niko ne bi imao prava da joj prebaci, jer bila je u poslu od jutra do mraka... Bilo je sve mranije, preostalo je samo nekoliko rumenih pruga na zapadu, a uglovi sale bili su neobino tamni. Morgana je zakiljila, zamiljajui cveno sunce kako se sputa iza kamenog prstena na Toru, svetenice kako hodaju u povorci sa bakljama, kako nestaju u senkama... pred njom je na trenutak blesnulo Ravenino lice, nemo i tajanstveno, uinilo joj se da je Ravena

otvorila neme usne da izgovori njeno ime... lica su lebdela pred njom u polutami: Elena, kose raspletene kao onda kad su je nali sa Lanseletom u postelji: Gvenvir, besna i pobedonosna na Morganinom venanju; smireno, nepomino lice nepoznate plavokose ene, ene koju je viala samo u snovima, Gospe od Avalona... opet Ravena, uplaena, pretea... Artur, sa sveompokajnicom, kako koraa meu svojim podanicima... oh, ali svetenici se nikada ne bi usudili da natreraju kralja na javno pokajanje, valjda... A onda je ugledala barku Avalona, obavijenu crnim kao za sahranu, i u magli sopstveno lice kao odraz, i jo tri ene u crnom, kao i barka, i ranjenika koji joj nepomino lei u krilu... U odaji je blesnula svetlost baklje. "Pokuava da prede u mraku, majko?" Zbunjena svetlou, Morgana je podigla pogled. "Rekla sam ti da me ne zove tako!" obrecnula se. Akolon je namestio baklju u dra i priao da sedne kraj njenih nogu. "Boginja je Majka svima nama, gospo, i ja te priznajem kao takvu..." "Podsmeva mi se?" uznemireno je upitala Morgana. "Ni sluajno." Kad joj je priao tako blizu, primetila je da mu usne drhte. "Video sam ti danas lice. Zar da se podsmevam tome - nosei ovo?" Pruio je ruke, i zbog poigravanja svetlosti, plave zmije na njegovim dorujima kao da su se uvijale i podizale obojene glave. "Gospo, Majko, Boginjo..." Obgrlio ju je oko struka i zagnjurio joj glavu u krilo. "Tvoje lice je za mene lice Boginje..." promrmljao je. Polako, kao u snu, Morgana mu je pruila ruke i sagnula se da ga poljubi u vrat, prekriven mekim kovrdama. Neto u njoj se uplaeno pitalo: ta to radim? Da li je to zato to me je nazvao Boginjom, onako kao svetenik svetenicu? Ili zato to, kad god mi se obrati, kad god me dodirne, oseam da sam stara, jalova, napola mrtva u ovom braku sa mrtvim ovekom i mrtvim ivotom? Akolon je podigao lice i poljubio je pravo u usta. Morgana, koja je eznula za poljupcem, osetila je da se topi i otvara, drhtei, napola od bola, a napola od zadovoljstva, dok je dodir njegovog jezika budio seanja u itavom telu... tako dugo, tako dugo, itave ove godine telo joj je bilo umrtvljeno, nije mu dozvoljavala da se probudi, samo da bude svesno onoga to Urijens ini... Ja sam svtenica, moje telo mi pripada da ga dajem kome hou u znak potovanja prema Njoj! Ono to sam inila sa Urijensom bilo je greh, poputanje pred poudom! Ovo je istinsko i sveto... Oseala je da mu ruke drhte; ali kada je progovorio, glas mu je bio tih i praktian. "Mislim da su svi u zamku legli. Znao sam da e biti ovde i da e me ekati..." Morgani je njegova sigurnost na trenutak zasmetala; a onda je pognula glavu. Oboje su u rukama Boginje, i ona nee odbiti strujanje koje je nosi, kao reka; dugo, dugo je plutala u mrtvaji, a sad je ponovo uletela u struju ivota. "Gde je Avaloh?" On se kratko nasmejao. "Otiao je u selo da legne sa Prolenom Devicom... to je jedan od obiaja za koje seoski svetenik ne zna. Oduvek je bilo tako, jo otkad je otac ostario, a mi postali odrasli. Avaloh misli da se to ne preplie sa njegovim hrianskim dunostima, jer on je otac svom narodu, to veem broju njih, kao to je i Urijens bio u mladosti. Avaloh mi je ponudio da bacamo kocku za veeras, i umalo sam prihvatio, a onda sam se setio kako si je blagosiljala, i znao sam sa kim treba da budem..." "Avalon je tako daleko", promrmljala je kao da se buni. Akolon joj je zagnjurio lice u grudi. "Ali ona je svuda." "Neka tako bude", apnula je Morgana i ustala. Povukla je i njega da ustane i zakoraila prema stepenitu, ali onda je zastala. Ne, ne tamo; u ovom zamku ne postoji krevet u koji bi mogli da legnu. Sinula joj je izreka druida: Moe li ono to nije ovekovo delo biti potovano pod krovom nainjenim ljudskim rukama? Dakle, napolje, u no. Dok su izlazili u prazno dvorite, preko neba je preletela zvezda padalica, takvom brzinom da se Morgani na trenutak uinilo da su se nebesa zanjihala, a zemlja pod njenim nogama pola unatrag... a onda se sve smirilo, i ostala joj je samo vrtoglavica. Znak. Boginja mi eli dobrodolicu nazad, sebi...

"Hodi", apnula je, drei Akolona za ruku, i povela ga u vonjak, gde su aveti belih cvetova lebdele u tami i padale oko njih. Rairila je svoj ogrta u travu, kao magijski krug pod nebom; potom mu je priila ruke. "Hodi." Tamna senka njegovog tela nadvila se nad nju i zaklonila nebo i zvezde. Govori Morgana... ak i dok smo leali zajedno pod zvezdama na tu Ravnodnevicu, znala sam da ono to smo upravo uinili nije toliko voenje ljubavi koliko magijski in ogromne moi; da su me njegove ruke, dodir njegovog tela, ponovo pretvorili u svetenicu, i da je to bilo po njenoj volji. Ma koliko slepa za sve u tom asu, ula sam u tami oko nas apat i znala sam da nismo sami. On je eleo da me zadri u naruju, ali ja sam ustala, voena silom koja me je obuzela, i podigla ruke iznad glave, pa ih polako spustila, zatvorenih oiju, zadravi dah u napetosti moi... i tek kad sam ula kako je on jeknuo sa strahopotovanjem, usudila sam se da otvorim oi i ugledala njegovo telo oivieno onim istim blagim svetlom koje se videlo i oko mene. Uinjeno je, i ona je sa mnom... Majko, nisam dostojna u tvojim oima... ali dolo je vreme... zadrala sam dah da ne bih poela divlje da jecam. Posle toliko godina, posle moje izdaje i bezvernitva, ona mi se vratila i ja sam ponovo svetenica. Bleda meseina mi je pokazala, na ivici livade na kojoj smo leali, mada nisam videla ni senku, svetlucanje oiju nalik na neku ivotinju u ivici. Nismo bili sami, mali narod bregova znao je da smo tu i ta radimo, i doli su da prisustvuju spajanju nepoznatom u ovoj zemlji jo otkako je Urijens ostario, a svet postao siv i hrianski. ula sam odjek apata i odgovorila sam na jeziku na kome sam znala samo desetak rei, jedva ujno, dok je Akolon jo zadivljeno kleao. "Uinjeno je; neka bude tako!" Sagnula sam se i poljubila ga u elo, ponavljajui: "Uinjeno je. Poi, mili; blagosloven bio." Znala sam da bi on radije ostao, da sam bila ona ista ena sa kojom je poao u batu; ali pred svetenicom se utke udaljio, ne dovodei u pitanje re Boginje. Te noi za mene nije bilo sna. Hodala sam batom, sama, sve do svitanja, i ve sam znala, drhtei od uasa, ta se mora uiniti. Nisam znala kako, ni da li, sama, mogu uiniti ono to sam zapoela, ali poto sam pre mnogo godina postala svetenica, a potom to odbacila, znala sam da moram sama poi tim putem. Te noi mi je ukazana velika milost; ali znala sam da ne mogu oekivati znake koji bi mi pomogli sve dok ne postanem sama, bez pomoi, svetenica za kakvu sam uila. I dalje sam imala na elu, izbledeo pod onim smenim velom koji je Urijens zahtevao da nosim, znak njene milosti, ali to mi sada nee pomoi. Zagledana u sve blee zvezde, nisam znala hoe li me izlazak sunca iznenaditi u bdenju; suneve plime nisu tekle mojim venama ve pola mog ivota, i vie nisam umela da odredim tano istok, kuda bi trebalo da se okrenem kako bih pozdravila sunce u trenutku izlaska. Vie nisam znala ni kako meseeve plime teku u mom telu... toliko sam se udaljila od Avalona. Sama, samo sa izbledelim seanjima, moram se nekako setiti svega onoga to je nekada bilo deo mene. Pre zore sam se uunjala u kuu, i dok sam se kretala kroz tamu, nala sam jedini simbol Avalona koji sam imala - mali srpoliki no koji sam uzela sa Vivijeninog mrtvog tela, no nalik na onaj koji sam nosila kao svetenica i koji sam ostavila u Avalonu kad sam pobegla odande. utke sam ga privrstila za pojas, ispod odee; vie ga nikada neu ostaviti, i bie i sahranjen sa mnom. Tako sam, skrivenu, nosila jedinu uspomenu na tu no. ak nisam ni osveila bojom polumesec na elu, delom zbog Urijensa - on bi me pitao zato to inim - a delom i zato to sam znala da jo nisam dostojna da ga nosim; nisam htela da nosim polumesec onako kako je on nosio izbledele zmije na rukama, kao ukras i poluzaboravljeni simbol na ono to je nekada bilo i vie se nee ponoviti. Tokom narednih meseci, a potom i godina, deo mene se kretao kao obojena lutka, izvravajui dunosti koje se zahtevaju od mene - prela sam i tkala, pravila biljne lekove, starala se o potrebama sinova i unuka, sluala muevljeve prie, vezla mu lepu odeu i negovala ga u

bolesti... sve to sam inila bez mnogo razmiljanja, samo povrinom uma i neosetljivog tela, pogotovo onda kada bi me on nakratko i bezoseajno uzeo. Ali no je bio tu, mogla sam da ga dodirnem kako bih se uverila da sam nauila da opet raunam suneve plime, od kratkodnevice do kratkodnevice i opet... raunala sam ih sa naporom, na prste, kao dete ili svetenica-poetnica; protekle su godine dok nisam uspela da ih opet osetim u krvi i da precizno i bez razmiljanja znam na kom mestu e izii sunce ili mesec kako bih ih pozdravila, ega sam takoe morala da se setim. Opet sam, u sitne sate dok su svi oko mene spavali, prouavala zvezde, putajui da mi njihov uticaj prodre u krv, dok su se okretale oko mene, svc dok ne bih postala samo uporite nepokretne zemlje, sredite kovitlave igre oko i iznad mene, spiralnih pokreta godinjih doba. Rano sam ustajala i kasno legala kako bih imala vremena da se zaputim u brda, pod izgovorom da traim bilje za lekove, i tamo sam traila stare linije sile, pratei ih od drevnog kamenja do malih izvora... bio je to naporan posao, i protekle su godine dok nism pronala svega nekoliko linija u okolini Urijensove kue. Ali ak i tokom te prve godine, dok sam se borila se izbledelim seanjima, pokuavajui da se setim onoga to sam znala pre toliko godina, uvidela sam da moji napori nisu neprimeeni. Nikada nisam bila bez pratnje, mada nikada nisam videla nita vie nego one prve noi, sjaj oka u tami, nagovetaj pokreta negde na ivici vidnog polja... njih su vrlo retko viali, ak i u dalekim brdima, a jo ree u selima i njivama; iveli su svojim ivotom, tajno, u naputenim bregovima i umama, gde su pobegli pred Rimljanima. Ali znala sam da su tu, da me uva mali narod koji nikada nije izgubio dodir sa Njom. Jednom sam, u dalekim bregovima, nala prsten od kamenja, ne veliki kao onaj na Toru u Avalonu, niti kao onaj jo vei koji je nekada bio hram Sunca na velikim ravnicama krede; ovde mi je kamenje dopiralo jedva do ramena (a ja nisam visoka), a krug je imao prenik koliko visok ovek. Mala kamena ploa, izbledela i prekrivena liajima, bila je napola pokrivena travom u samom sreditu. Oslobodila sam je rastinja, i kad god sam mogla da neprimeena proem kroz kuhinju, ostavljala sam njenom narodu stvari kakve su retko mogli da nau - komad heljdinog hleba, malo sira, grudvu maslaca. A jednom, kad sam otila tamo, nala sam u sreditu prstena venac miriljavog cvea kakvo raste na ivici vilinske zemlje; bilo je osueno tako da nikada ne izbledi. Kad sam sledei put povela Akolona pri punom mesecu, nosila sam to cvee oko ela dok smo se spajali onim ozbiljnim spajanjem koje ponitava jedinku i ini nas samo Boginjom i Bogom, potvrujui beskonani ivot vaseljene, tok moi izmeu mukog i enskog kao izmeu zemlje i neba. Potom sam imala pratnju kad god bih pola dalje od bate. Znala sam da ne treba da ih traim pogledom, ali bili su tamo i znala sam da e biti tu i ako mi zatrebaju. Nisam uzalud dobila u detinjstvu ime Morgana od Vila... jer oni su me sada priznavali za svoju svetenicu i kraljicu. Dola sam do kamenog prstena, hodajui nou, kada se etveni mesec spustio nisko na nebu i kada je dah etvrte zime postao hladan u predveerje Dana Mrrtvih. Tu sam, umotana u ogrta i drhtei od hladnoe, bdela i postila; sneg je padao kad sam ustala i pola ka kui, ali poto sam izila iz kruga, naila sam na kamen koji nije bio tu kad sam dolazila, i kad sam se sagla, ugledala sam itavu aru od belog kamenja. :: : :: Premestila sam jedan kamen kako bih nainila naredni u nizu magijskih brojeva - plime su se promenile i sad su bile pod uticajem zimskih zvezda. Potom sam pola kui, drhtei, da ispriam kako me je no zatekla u brdima i kako sam prespavala u praznoj pastirskoj kolibi - Urijens se uplaio zbog snega i poslao je dvojicu ljudi da me trae. Sneg, dubok u planini, drao me je vezanu za kuu dobar deo zime, ali znala sam da e, kad se oluje smire i kad se usudim da rizikujem putovanje do kamenog prstena za Kratkodnevicu, kamenje biti isto... sneg nikada nije ostajao u velikim prstenovima, to sam znala i pretpostavljala sam da to vai i za manje krugove, gde magija takoe deluje.

I u samom sreditu kruga ugledala sam mali zaveljaj - komadi koe uvezan likom. Prsti su mi postali veti kao nekada i nisam bila nespretna dok sam ga odmotavala i istresala sadraj na dlan. Izgledalo je kao nekoliko suvih semenki, ali to su bile malene gljive kakve se, ponekad, mogu nai oko Avalona. One se ne koriste za jelo, i veina sveta smatra ih otrovnim, ali kada se uzimaju po malo, uz post, mogu da otvore vrata Vida... to je bio dar dragoceniji od zlata. One uopte nisu rasle u toj zemlji, i mogla sam samo da nagaam koliko daleko je mali narod morao da luta u potrazi za njima. Ostavila sam im ono malo hrane koju sam ponela, suvo meso, voe i sae, ali ne da bih uzvratila dar; poklon je bio neprocenjiv. Sada sam znala da u moi da se zatvorim u svoju sobu na Kratkodnevicu i da ponovo potraim Vid koji sam odbacila. Ako uspem da otvorim kapije Vida, usudiu se da potraim prisustvo same Boginje i da je molim da mi vrati ono to sam odbacila. Nisam se plaila da e me odbiti. Ona mi je poslala ovaj dar, kako bih mogla da je potraim. Duboko sam se naklonila u znak zahvalnosti, znajui da su moje molitve usliene, a moje pokajanje okonano. 10. Sneg je poeo da se topi na bregovima, i prvo rano divlje cvee pojavilo se u retkim dolinama kada je Gospa od Jezera pozvana na obalu da pozdravi Merlina od Britanije. Kevin je delovao bled i izmoden, ispijenog lica, a iskrivljene udove vukao je tee nego ikada, i morao je da se pomae tapom. Ninijan je primetila, pazei da prikrije saaljenje, da je morao da preda Moju Gospu u ruke slugi, i pretvarala se da ne vidi, znajui koliki je to udarac bio njegovom ponosu. Usporila je korake stazom ka svom obitavalitu, i tu mu je poelela dobrodolicu, pozvala ene da zaloe vatru i poslala po vino, od koga je on samo malo otpio, ozbiljno se naklonivi u znak zahvalnosti. "ta te dovodi ovamo na samom poetku godine, Preasni?" upitala ga je. "Dolazi li iz Kamelota?" On je odmahnuo glavom. "Bio sam tamo deo zime", rekao je, "i mnogo sam razgovarao sa Arturovim saveticima, ali poetkom prolea poao sam na jug, do ugovornih trupa - sada bih, verovatno, trebalo da kaem u saksonska kraljevstva. A pretpostavljam da zna koga sa video tamo, Ninijan. Pitam se je li to Morgozino ili tvoje delo." "Ni njeno ni moje", tiho je odgovorila. "Gvideon je tako odabrao. Znao je da mora da stekne vojno iskustvo, ma koliko ga pouavali duridi - bilo je i pre njega druida-ratnika. A reio je da poe na jug, u saksonska kraljevstva - oni su sad Arturovi saveznici, ali tamo ga Artur nee primetiti. Nije eleo - iz razloga koje i ti i ja dobro znamo - da ga Artur vidi." Zastala je pre nego to je nastavila. "Ne bih mogla da se zakunem da Morgoza nije uestvovala u njegovoj odluci. On se savetuje sa njom, ako ikada poeli da se posavetuje sa nekim." "Je li?" Kevin je podigao obrve. "Pa, valjda - ona je jedina majka koju je ikada imao. A vladala je Lotovim kraljevstvom dobro kao mukarac, i jo vlada, ak i sa novim ljubavnikom." "Nisam ula da je nala novog ljubavnika", rekla je Ninijan. "Ne uspevam da dobro vidim dogaaje u drugim kraljevstvima, ne kao Vivijen." "Da, ona je imala Vid da joj pomogne", rekao je Kevin, "a kada ju je Vid napustio, pomagale su joj devojke koje su ga imale. Zar ga ti nema, Ninijan?" "Imam - malo", uzvratila je, oklevajui. "Ali povremeno me izneveri..." Na trenutak je zautala, zagledana u ploe na podu. "Mislim da... da se Avalon sve vie udaljava od sveta ljudi, gospodaru Merline. Koje je godinje doba u spoljanjem svetu?" "Prolo je deset dana od ravnodnevice, Gospo", rekao je Kevin. Ninijan je duboko uzdahnula. "A ja sam tu sveanost odrala pre sedam dana. Ba kao to sam mislila - zemlje se razdvajaju. Za sada tek po koji dan svakog meseca, ali bojim se da emo uskoro biti daleko od sunevih i meseevih plima koliko i ono vilinsko kraljevstvo o kome se pria... sve je tee prizvati magle i izai iz ove zemlje." "Znam", rekao je Kevin. "ta misli, zato sam doao u doba najvee plime?" Nasmeio se.

"Trebalo bi da se raduje - nee stariti kao ene u spoljanjem svetu." "To me ne tei", stresla se Ninijan. "Pa ipak, u spoljanjem svetu nema nikoga do ijeg bi mi usuda stalo, osim..." "Osim Gvideona", rekao je Kevin. "Tako sam i mislio. Ali postoji neko za iju sudbinu bi takoe trebalo da brine..." "Za Artura u njegovom dvorcu? On nas je odbacio", odvratila je Ninijan, "i Avalon mu vie ne pomae..." "Nisam mislio na Artura", rekao je Kevin, "a on ni ne trai pomo od Avalona, sada." Oklevao je. "uo sam od naroda u bregovima - u Velsu opet postoje kralj i kraljica." "Urijens?" Ninijan se podrugljivo nasmejala. "Pa on je stariji od tih bregova, Kevine! ta on moe da uini za mali narod?" "Nisam mislio ni na Urijensa", uzvratio je Kevin. "Zar si zaboravila? Morgana je tamo, a Drevni narod ju je prihvatio za svoju kraljicu. Ona e ih tititi, ak i od Urijensa, sve dok je iva. Zar si zaboravila da je Urijensov sin uio ovde, i da nosi zmije oko ruku?" Ninijan je na trenutak nempomino utala. "To zam zaboravila. On nije najstariji sin, pa sam mislila da nikada nee vladati..." "Najstariji sin je budala", rekao je Kevin, "mada svetenici misle da je dobar naslednik svog oca, i to se njih tie, zaista je tako - poboan je i prost, i nee se petljati u njihovu crkvu. Svetenici ne veruju drugom sinu - Akolonu - ba zato to nosi zmije. A otkako je Morgana otila tamo, on se setio svega i slui je kao kraljicu. A za narod u brdima ona je kraljica, bez obzira na to ko sedeo na prestolu koga su ustanovili Rimljani. Za njih, kralj je onaj ko svake godine umire sa jelenima, ali kraljica je vena. A moe biti da e Morgana na kraju uiniti ono to je Vivijen ostavila nedovreno." Ninijan je, iznenaena, zaula gorinu u sopstvenom glasu. "Kevine, ni jednog jedinog dana otkako je Vivijen umrla, a ja preuzela njeno mesto, nije mi bilo dozvoljeno da zaboravim da ja nisam Vivijen, da u poreenju sa njom nisam nita. ak me i Ravena prati onim svojim ogromnim oima koje uvek govore: Ti nisi Vivijen, ne moe raditi ono emu je Vivijen posvetila itav ivot. Znam to dobro - odabrana sam samo zato to sam poslednja od Talesinove krvi i to nije bilo nikoga drugog, jer ja nisam od kraljevske loze Avalona! Ne, ja nisam Vivijen, i nisam Morgana, ali odano sam sluila na mestu koje nisam elela i koje mi je nametnuto zbog Talesinove krvi. Bila sam verna svojim zavetima - zar to nikome nita ne znai?" "Gospo", blago je rekao Kevin, "Vivijen je bila svetenica kakva se raa jednom u mnogo stotina godina, ak i u Avalonu. A njena vladavina dugo je trajala - bila je Gospa trideset devet godina, i malo je nas koji se seamo vremena pre nje. Svaka svetenica koja bi morala da je nasledi oseala bi se mala u poreenju sa njom. Nema zbog ega da prebacuje sebi. Bila si verna svojim zavetima." "A Morgana nije", rekla je Ninijan. "Tano. Ali ona je od kraljevske loze Avalona i rodila je naslednika Kralju-Jelenu. Nije na nama da je osuujemo." "Brani je, jer si joj bio ljubavnik", planula je Ninijan, a Kevin je podigao ruku. Nije ranije primetila; duboko usaene u tamno i izoblieno lice, njegove oi bile su plave, kao samo sredite ognja. "Hoe li da pone svau sa mnom, Gospo? To je zavreno pre mnogo godina, a kada sam poslednji put video Morganu, nazvala me je izdajnikom i oterala me je od sebe tako grubim reima kakve ne bi mogao da oprosti nijedan ovek ijim ilama tee krv. Zar misli da je suvie volim? Ali nije moje da je osuujem, kao ni tvoje. Ti si Gospa od Jezera. Morgana je moja kraljica i kraljica Avalona. Ona radi svoj posao u svetu, ba kao to ga ti radi ovde - a ja tamo kuda me Bogovi odvedu. A ovog prolea su me odveli na jug, gde sam, na dvoru kralja koji sebe smatra Arturovim podanikom, video Gvideona." Ninijan je odavno nauila da joj lice bude neprozirno; ali znala je da Kevin, koji je uio isto to i ona, moe da vidi koliko joj je za to potrebno napora, i osetila je da njegove otre oi mogu da proniknu duboko u nju. elela je da ga upita za vesti, ali se uzdrala. "Morgoza mi je rekla da

je nauio strategiju i da u borbi nije kukavica. Zato se onda uputio meu te varvare koji radije razbijaju jedni drugima glave mougama umesto da ih iskoriste za razmiljanje? Znala sam da je poao na jug, u saksonska kraljevstva, zato to je jedan od njih poslao po druida koji bi umeo da ita i pie i razumeo se u raun i mape. A rekao mi je da eli da okusi bitku bez Arturovog prisustva, pa pretpostavljam da mu se to i ispunilo. Iako u zemlji vlada mir, uvek ima borbi meu niim kraljevima - zar nije saksonski vrhovni bog olienje rata i bitaka?" "Gvideona tamo zovu Mordred, to na njihovom jeziku znai Zli Savetnik. To je kompliment to znai da je zao prema onima koji bi im naudili. Oni svakom gostu daju ime; Lanseleta su nazvali Vilinska Strela." "Meu Saksoncima svaki druid, ak i vrlo mlad, izgleda mudriji nego to jeste, u poreenju sa njihovim tvrdim glavama! A Gvideon je bistar. ak i kao deak mogao je da smisli deset odgovora na svako pitanje!" "Bistar je", polako je rekao Kevin, "i dobro zna kako da postane voljen, to sam ve video. Mene je doekao kao da sam mu u detinjstvu bio omiljeni ujak, i rekao je da je divno videti poznato lice iz Avalona, grlio me je i hvalio - sve kao da me strano voli." "Svakako je bio usamljen, a ti si bio glasnik doma", rekla je Ninijan, ali Kevin se namrtio i otpio malo vina, a onda je spustio pehar i opet ga zaboravio. "Koliko je Gvideon odmakao u uenju magije?" "Nosi zmije", rekla je Ninijan. "To moe da znai i mnogo i malo", uzvratio je Kevin. "To bi trebalo da zna..." I mada je to zvualo neduno, Ninijan je osetila ubod; svetenica koja nosi polumesec na elu mogla bi da bude kao Vivijen - ili kao ona sama. "Treba da se vrati na Dugodnevicu", kazala je ona, "da postane kralj Avalona, to je poloaj koji je Artur izgubio. A sada je odrastao mukarac..." "On nije spreman da bude kralj", upozorio ju je Kevin. "Zar sumnja u njegovu hrabrost? Ili odanost?" "Oh, hrabrost", prezrivo je rekao Kevin. "I bistrina - ali ja ne verujem njegovom srcu, jer ne mogu da ga razumem. A on nije Artur." "Za Avalon je dobro to nije", planula je Ninijan. "Ne trebaju nam vie izdajnici koji se zaklinju na odanost Avalonu i zaboravljaju na to! Svetenici mogu da postave na presto pobonog prevrtljivca, koji e sluiti ma kog boga koji im se u tom asu uini koristan..." Kevin je podigao izoblienu ruku, tako odlunim pokretom da je Ninijan zautala. "Avalon nije svet! Mi nemamo ni snagu, ni vojsku, ni vetinu, a Artur je veoma voljen. Ne u Avalonu, to znam, nego irom i popreko ovih ostrva, gde je Artur ona ruka koja je stvorila toliko eljeni mir. U ovom treutku, svaki glas protiv Artura bio bi uutkan za par meseci, ako ne i dana. Artur je voljen - on je olienje itave Britanije. A ak i da je drugaije, ono to inimo mi u Avalonu od male je vanosti u spoljanjem svetu. Kao to si primetila, nestajemo u magli." "Utoliko pre moramo brzo da delamo, kako bismo sruili Artura i postavili na presto Britanije kralja koji e vratiti Avalon u svet, a Boginju... "Ponekad se pitam moe li se to izvesti", tiho je rekao Kevin. "Moda smo proveli itav ivot u snu bez stvarnosti." "Ti to kae? Ti, Merlin od Britanije?" "Bio sam na Arturovom dvoru, a ne zaklonjen na ostrvu koje se sve vie udaljava od spoljanjeg sveta" blago je rekao Kevin. "Ovo je moj dom, i umreu ovde, kao to sam se zakleo... ali sa Britanijom sam sklopio Veliki Brak, Ninijan, a ne samo sa Avalonom." "Ako Avalon umre", rekla je Ninijan, "onda e i Britanije ostati bez srca i takoe umreti, jer Boginja je povukla svoju duu iz te zemlje." "Misli li, Ninijan?" Kevin je uzdahnuo. "Bio sam uzdu i popreko tih zemalja, po svim vremenima u i svako doba - Merlin od Britanije, soko Vida, glasnik Velikog Gavrana - i vidim da u zemlji postoji novo srce, i da sija iz Kamelota." Zautao je. Posle duge pauze, oglasila se Ninijan. "Znai, to si rekao Morgani kad te je

nazvala izdajnikom." "Ne - rekao sam neto drugo", odvratio je on. "Moda, Ninijan, mi ni ne znamo volju Boginje, onako kako mislimo da znamo. Kaem ti, ako pokuamo da sruimo Artura, ova zemlja e zapasti u haos gori od onog kad je Ambrozije umro i Uter morao da se bori za krunu. Zar misli da Gvideon moe da se bori kao Artur da bi preuzeo zemlju? Arturovi vitezovi smesta e se obruiti na svakoga ko ustane protiv njihovog kralja i junaka - on je za njih kao bog i ne moe da pogrei." "Nikada nismo eleli", rekla je Ninijan, "da se Gvideon suoi sa ocem i bori se sa njim za krunu - nego samo da jednog dana, kada Artur shvati da nee imati naslednika, mora da se okrene sinu koji potie od kraljevske loze Avalona i zaklet je na odanost Avalonu i pravim bogovima. A da bi se to zbilo, on mora biti proglaen Kraljem-Jelenom u Avalonu, kako bi, kada Artur potrai naslednika, bilo glasova koji e govoriti za njega. ula sam da je Artur odabrao za naslednika Lanseletovog sina, poto je kraljica jalova. Ali Lanseletov sin je samo dete, a Gvideon je ve odrastao ovek. Ako se sada ita desi Arturu, ta misli, koga e odabrati - Gvideona, odraslog oveka, ratnika i druida - ili dete?" "Arturovi vitezovi nee podrati nepoznatog oveka, pa bio on i dvaput ratnik i druid. Njverovatnije bi proglasili Gavena namesnikom u ime Lanseletovog sina dok ovaj ne odraste. A vitezovi su hriani, uglavnom, i odbacili bi Gvideona zbog naina na koji je roen - incest kod njih vai za teak greh." "Oni ne znaju nita o svetim stvarima." "Svakako. Moraju imati vremena da se priviknu na novu ideju, a to vreme jo nije dolo. Ali ako Gvideon sada ne moe da bude priznat za Arturovog sina, treba da se zna kako svetenica Morgana, koja je Arturova sestra, ima sina, i da je taj sin blii prestolu od Lanseletovog deteta. A ovog leta e opet biti rata..." "Mislila sam da je Artur zaveo mir." "Ovde u Britaniji, da. Ali u Donjoj Britaniji postoji neko ko e proglasiti Britaniju svojim carstvom." "Ban?" zapanjeno je upitala Ninijan. "On se odavno zakleo - sklopio je Veliki Brak pre nego to je Lanselet i roen. On je svakako prestar da ratuje protiv Artura." "Ban je star i slab", rekao je Kevin. "Njegov sin Lajonel vlada u njegovo ime, a Lajonelov brat Bors jedan je od Arturovih vitezova, i oboava Lanseleta. Nijedan od njih ne bi ugrozio Arturovu vladavinu. Ali postoji neko ko hoe. Naziva sebe Lucijus; nekako se dokopao drevnih rimljanskih orlova i proglasio sebe za imperatora. On e izazvati Artura..." Ninijan je osetila da se jei. "Je li to Vid?" "Morgana mi je jednom rekla", nasmeio se Kevin, "kako nije potreban Vid da bi se znalo ko je razbojnik. I nije potreban Vid da bi se znalo kako e ambiciozan ovek izazvati nekoga ako to podstie njegovu ambiciju. Ima onih koji misle da je Artur ostario, zato to mu kosa vie ne sija kao zlato i zato to vie ne nosi zmaja. Ali ne potcenjuj ga, Ninijan. Ja ga poznajem, a ti ne. On nije budala!" "Mislim da ga suvie voli, s obzirom na to da si se zarekao da ga uniti." "Da ga volim?" Kevin se hladno nasmeo. "Ja sam Merlin od Britanije, glasnik Velikog Gavrana, i sedim uz njega u savetu. Artura je lako zavoleti. Ali zakleo sam se Boginji." Opet se kratko nasmejao. "Mislim da mi razum zavisi od toga - to znam da ono to koristi Avalonu mora na kraju koristiti i Britaniji. Ti vidi da je Artur neprijatelj, Ninijan. A za mene je on Kralj-Jelen, koji titi svoje krdo i svoju zemlju." "A ta biva sa Kraljem-Jelenom kada odraste mladi jelen?" upitala je Ninijan drhtavim apatom. Kevin je zagnjurio lice u ake. Izgledao je star, bolestan i umoran. "Taj dan jo nije doao, Ninijan. Ne pokuavaj da previe gura Gvideona, jer e biti uniten, bez obzira na to to ti je ljubavnik." Ustao je i othramao iz sobe bez osvrtanja, ostavljajui Ninijan besnu. Kako li je samo saznao?

Ja nisam pod zavetom kao hrianske kaluerice, rekla je u sebi. Ako odluim da povedem mukarca u krevet, to je moja odluka... ak i ako mi je taj mukarac bio uenik, i ako je bio samo deak kada je doao ovamo! Ve tih prvih godina prirastao joj je srcu, usamljeni deak, izgubljen i jadan, bez ikoga ko bi ga voleo, pazio i pitao se kako mu je... Morgoza je bila jedina majka za koju je znao, a sada je bio odvojen i od nje. Kako je Morgana imala srca da napusti tako dobrog sina, pametnog, lepog i mudrog, i nikada da ni ne upita kako je on, ili da doe da ga vidi? Ninijan nikada nije rodila dete, mada je ponekad, posle Beltana, mislila da joj je materica puna i da e roditi ker Boginji. Ali to se nikada nije desilo, i nije se bunila protiv takvog usuda. Ali u tim prvim godinama pustila je da joj Gvideon priraste srcu. A onda je otiao od njih, kao to moraju svi mukarci, kada postanu prestari da ue od svetenica; preao je kod druida da ui umetnost ratovanja. A vratio se na Beltan, i mislila je da je sluajno to se naao blizu nje tokom obreda oko vatre, pa su se izdvojili zajedno... Ali nisu se rastali kad je to doba prolo; i kad god bi ga, potom, put naveo u Avalon, jasno mu je stavljala do znanja da ga eli, a on je nije odbijao. Ja sam najblia njegovom srcu , pomislila je, ja ga najbolje poznajem - ta Kevin zna o njemu? A sada je dolo vreme da se on vrati u Avalon, i da bude iskuan kao Kralj-Jelen... Zamislila se: gde da mu nae devicu? U Kui Devojaka jedva da ima nekoga ko je makar napola dostojan te velike uloge, pomislila je, i iznenada ju je obuzeo bol i uas. Kevin je u pravu. Avalon nestaje i umire; tako ih malo dolazi ovamo po drevna znanja, i nema nikoga ko bi odrao obrede... a jednog dana nee uopte biti nikoga... i opet je osetila ono gotovo bolno jeenje koje joj se javljalo, povremeno, kao nagovetaj Vida. Gvideon se vratio u Avalon nekoliko dana pred Beltan. Ninijan ga je zvanino pozdravila u barci, a on joj se s potovnjem naklonio pred devojkama i okupljenim narodom Ostrva, ali kada su ostali sami, zagrlio ju je i poljubio, smejui se, sve dok oboje nisu ostali bez daha. Ramena su mu postala ira, a na licu je nosio crveni oiljak. Videlo se da se borio; vie nije imao mirni izgled svetenika i aka. Moj ljbavnik i moje dete. Da li zato Velika Boginja nema mua, kao kod Rimljana, nego samo sinove, kao to smo svi mi njena deca? A ja, koja sedim na njenom mestu, moram oseati da mi je mu istovremeno i sin... jer svi koji vole Boginju su i njena deca... "U svim zemljama vlada nemir", rekao je on, "ovde u Avalonu i meu Drevnim narodima u bregovima, jer na Ostrvu zmaja Drevni narod e ponovo birati kralja... Zato si me pozvala ovamo, zar ne?" Pomislila je kako on ponekad naprosto izaziva bes, kao uobraeno dete. "Ne znam, Gvideone. Vreme moda jo nije zrelo, a plime moda nisu spremne. A nigde u naim kuama ne mogu da naem devojku koja bi bila Prolena Devica." "Ali to e ipak biti ovog prolea", tiho je rekao on, "i na ovaj Beltan, jer to sam video." Ona je malo iskrivila usne. "A jesi li onda video i svetenicu koja e te primiti u obredu kada osvoji rogovlje, pod pretpostavkom da te Vid nije zaveo i odveo te u smrt?" Kad ju je pogledao, pomislila je da je postao jo lepi, hladnog i smirenog lica, mranog od skrivene strasti. "Jesam, Ninijan. Zar nisi znala da si to ti?' Iznenada ju je obuzela jeza. "Ja nisam devica. Zato mi se podsmeva, Gvideone?" "Video sam te", rekao je on, "i ti to vrlo dobro zna. U njoj se stapaju Devica, Majka i Smrt. Bie stara ili mlada, onako kako joj odgovara, Devica, Zver, Majka, lice Smrti u munji, i tei e i menjae se i opet e stei devianstvo..." Ninijan je oborila pogled. "Gvideone, ne, to je nemogue..." "Ja sam njen ljubavnik", nastavio je on neumoljivo, "i to u opet postati... nije ovo vreme za device - svetenici mnogo dre do te gluposti. Ja je pozivam kao Majku da mi da ono to mi pripada u ivotu..." Ninijan se oseala kao da pokuava da se suprotstavi monoj plimi koja je nosi. "Oduvek je

bilo ovako: kada poe za jelenima, Majka ga ispraa, ali Devica ga doekuje..." Ipak, u njegovim reima bilo je logike. Svakako je bolje uzeti za obrede svetenicu koja zna ta radi, umesto nekog napola osposobljenog deteta koje je tek stiglo u hram i kome u prilog ide jedino to to je suvie mlada da bi osetila zov Beltanskih vatri... Gvideon je govorio istinu: Majka se uvek obnavlja, Majka, pa Smrt, pa ponovo Devica, ba kao i mesec koji se krije na nonom nebu. Pognula je glavu. "Neka bude tako. Sklopie Veliki Brak sa zemljom i sa mnom u njeno ime." Ali kada je ostala sama, osetila je strah. Kako je mogla da pristane na to? Kakva je to mo u Gvideonu, kada uspeva svakoga da natera da radi po njegovom? Je li to nasledio od Artura, sa krvlju Pendragona? Opet je osetila jezu. ta biva sa Kraljem-Jelenom... Morgana je sanjala... Beltan, i jelen koji juri u brdima... i ivot ume joj tee kroz telo, kao da je svaki deo ume i deo ivota u njoj... naao se meu jelenima, u punom trku, nag mukarac sa rogovljem privezanim oko ela, i drugo rogovlje se sputa, i njegova tamna kosa je oblivena krvlju... ali opet je na nogama, juria, no sija na suncu kroz drvee, i Kralj-Jelen se rui i zvuk njegove rike potresa umu kricima oaja. A ona se nala u mranoj peini, tela prekrivenog islikanim simbolima, i jedno je sa peinom, a svuda oko nje plamte Beltanske vatre, iskre lete u nebo - osea ukus svee krvi na usnama, a na ulazu u peinu pojavljuje se senka od rogovlja... ne moe biti pun mesec, ne vidi ba jasno da njeno nago telo nije vitko telo device, nego su joj grudi meke, pune i ruiaste kao to su bile kada je rodila dete, i kao da e iz njih svakog asa potei mleko, a pre obreda su svakako proverili je li jo devica... ta e joj rei, kada nije doekala Kralja-Jelena kao Prolena Devica? Kleknuo je kraj nje i ona je podigla ruke, pruajui mu dobrodolicu u obredu i u svom telu, ali njegove oi su mrane i oajne. Njegov dodir je nean, izazivaki, poigrava se sa zadovoljstvom, odbijajui obred moi... to nije Artur, ne, ovo je Lanselet, Kralj-Jelen, koji e zbaciti starog jelena, ljubavnika Prolene Device, ali kada ju je pogledao, oi su mu i dalje bile obuzete onim bolom koji ju je svu proeo, i rekao je, da ne lii toliko na moju majku, Morgana... Uasnuta, oseajui kako joj lupa srce, Morgana se probudila u svojoj sobi, sa Urijensom koji je hrkao kraj nje. I dalje obuzeta stranom magijom sna, protresla je glavom da bi nekako odagnala uas. Ne, Beltan je proao... odrala je obrede sa Akolonom kao to je znala da treba, nije leala u peini i ekala Kralja-Jelena... i zato ju je sada posetio san o Lanseletu, pitala se, zato nije sanjala Akolona, kada ga je uinila svojim svetenikom i gospodarem Beltana, i svojim ljubavnikom? Zato je, posle toliko godina, seanje na odbijanje i svetogre moralo da je pogodi pravo u duu? Pokuala je da se smiri i ponovo zaspi, ali san nije dolazio, i leala je budna, potresena, sve dok u njenu sobu nisu prodrli prvi zraci letnjeg sunca. 11. Gvenvir je poela da mrzi praznik Duhova, od kada je Artur redovno stao da upuuje pozive starim vitezovima da dou u Kamelot i obnove prijateljstvo. Kako je mir u zemlji jaao, a stari vitezovi se rasuli, svake godine ih je dolazilo sve manje, jer mnogi su bili vezani za porodicu i imanje. A Gvenviri je to bilo milo, jer sastanci na Duhove suvie su je podseali da dane kada Artur nije bio hrianski kralj, nego je nosio omrznutu zastavu Pendragona. Na Duhove, dvor je pripadao njegovim vitezovima i ona uopte nije uestvovala u njegovom ivotu. Sada je stajala iza njega dok je peatom zatvarao dvadesetak poziva koje su nainili njegovi pisari, za svakog podreenog kralja i za mnoge stare vitezove. "Zato alje poseban poziv ove godine? Oni koji nemaju druga posla svakako bi doli i bez toga." "Ali ove godine to nije dovoljno", rekao je Artur, okrenuvi se da joj se nasmei. Shvatila je

da je osedeo, mada je bio toliko plavokos da se to nije videlo osim ako se prie sasvim blizu. "Hou da znaju da e biti toliko turnira da e svi shvatiti kako je Arturova legija jo u stanju da se dobro bori." "Zar misli da iko sumnja u to?" "Moda i ne. Ali tu je onaj Lucijus iz Donje Britanije - Bors me je obavestio, i kao to su svi podreeni kraljevi doli da mi pomognu kad su Saksonci i severnjaci napali nae ostrvo, tako sam i ja obavezan da pomognem njima. Zamisli, naziva sebe rimskim imperatorom!" "A ima li ikakvog prava na to?" upitala je Gvenvir. "Zar mora da pita? Svakako ga ima mnogo manje od mene", rekao je Artur. "eno moja, ve vie od stotinu godina nema rimskog imperatora. Konstantin je bio imperator i nosio je purpur, a posle njega Magnus Maksimus, koji je doao preko Kanala kako bi pokuao da postane imperator; ali nikada se nije vratio u Britaniju, i sam Bog zna ta mu se desilo i gde je umro. A posle njega, Ambrozije Aurelijanus podigao je narod protiv Saksonaca, pa potom Uter, i pretpostavljam da je svako od njih mogao da se proglasi za imperatora, kao i ja, ali ja sam zadovoljan to sam Vrhovni kralj Britanije. Kada sam bio deak, itao sam malo istorije Rima, i nije nita novo to poneki nikogovi stekne odanost par legija, pa prisvoji pravo da nosi purpur. Ali ovde, u Britaniji, simbol orla nije dovoljan da bi neko postao imperator. Inae bi Urijens to ve bio! Pozvao sam ga da doe - odavno nisam video sestru." Gvenvir nije odgovorila na to, bar ne direktno. Stresla se. "Ne elim da ponovo vidim rat u zemlji i da sluam o ubistvima..." "Ne elim ni ja. Mislim da svi kraljevi vie ele mir." "Ja nisam tako sigurna. Meu tvojim ljudima ima ih mnogo onih koji stalno govore o starim vremenima, kada su se neprekidno borili protiv Saksonaca. A sada zameraju Saksoncima to su postali hriani, bez obzir na to to kae biskup..." "Ja mislim da oni ne ale za ratom", rekao je Artur, smeei se svojoj kraljici. "Mislim da ale za vremenom kada su bili mladi i kada su svi bili bliski. Zar ti nikada ne ezne za tim godinama, eno moja?" Gvenvir je osetila da crveni, jer dobro se seala... onih dana kada je Lanselet bio njen zatitnik i kada su se voleli... hrianska kraljica ne bi smela tako da razmilja, pa ipak nije mogla da se obuzda. "Zaista alim, muu moj. A, kao to kae, moda je to samo al za madou... nisam vie mlada", uzdahnula je, a on ju je uhvatio za ruku. "Najdraa moja", rekao je, "za mene si jednako lepa kao i prvog dana kad smo legli zajedno." Znala je da govori istinu. Ali primorala je sebe da ostane mirna, da ne pocrveni. Nisam mlada, pomislila je, i ne pristoji se da mislim na te dane i da alim, jer sam tada bila grenica i preljubinca. Sada sam to okajala i pomirila se sa Bogom, a ak je i Artur okajao svoj greh sa Morganom. Primorala je sebe da misli na praktine stvari, kao to prilii kraljici itave Britanije. "Pretpostavljam da emo imati vie gostiju nego ikada - moram da se posavetujem sa Kajem i ser Lukanom gde da ih sve smestimo i kako da ih ugostimo. Hoe li doi i Bors iz Donje Britanije?" "Doi e, ako bude mogao", rekao je Artur, "mada mi je Lanselet poslao poruku - traio je dozvolu da ode i pomogne svom bratu Borsu ukoliko je opsednut. Javio sam mu da doe ovamo, jer moe se desiti da svi poemo.. Sad, kad Pelinora vie nema, Lanselet je postao kralj kao Elenin mu, jer sin im je jo mali. A Agraven e doi u ime Morgoze iz Lotije, i Urijens - ili moda neki od njegovih sinova. Urijens se sjajno dri za svoje godine, ali nije besmrtan. Njegov najstariji sin prilina je budala, ali Akolon je jedan od mojih starih vitezova, a Urijens ima Morganu da ga savetuje." "Meni se to ne ini pravo", rekla je Gvenvir. "Sveti apostol je rekao da ene treba da se pokoravaju muu, a Morgoza ipak vlada Lotijom, dok je Morgana desna ruka svom kralju u Severnom Velsu." "Mora se setiti, gospo moja, da ja potiem od kraljevske loze Avalona. Nisam kralj samo zato to sam sin Utera Pendragona, nego zato to sam Igrenin sin, a ona je ker stare Gospe od Jezera. Gvenvir, od pamtiveka je Gospa vladala zemljom, a kralj je bio samo vojskovoa u vreme

ratova. ak i u doba Rimljana, legije su imale posla sa onima koje su nazvali podreenim kraljicama, koje su vladale plemenima, a neke od njih su bile sjajni ratnici. Zar nikada nisi ula za kraljicu Boadiceu? Ona je, poto su joj legije silovale keri i poto je i sama premlaena kao pobunjenik protiv Rima, podigla vojsku i gotovo oterala Rimljane sa naih obala." "Nadam se da su je ubili", gorko je rekla Gvenvir. "Oh, jesu, i rastrgli je... ali to je bio znak da Rimljani ne mogu pobediti ukoliko ne prihvate injenicu da u ovim zemljama vlada Gospa... Svaki vladar Britanije, sve do mog oca, Utera, nosio je titulu koju su Rimljani skovali za vojskovou podreenog kraljici: dux bellorum, ratni vojvoda. Uter, i ja posle njega, drimo presto Britanije kao dux bellorum Gospe od Avalona, Gvenvir. Nemoj to da zaboravi." "Mislila sam da si raskrstio sa time", nestrpljivo je rekla ona, "da si postao hrianski kralj i da si se pokajao zbog slube vilinskom narodu tog zlog ostrva..." Artur je odvratio jednako nestrpljivo. "Moj lini ivot i moja vera su jedno, Gvenvir, ali Plemena me podravaju zato to nosim ovo!" Udario je po balaku Ekskalibura, koji je nosio o pojasu, u starim purpurnim kanijama. "Preiveo sam ratove zbog magije ovog seiva..." "Preiveo si ratove zato to te je Bog potedeo da bi preveo ovu zemlju u hrianstvo", rekla je Gvenvir. "Jednog dana, moda. To vreme jo nije dolo, gospo. U Lotiji je narod sasvim zadovoljan to ivi pod Morgozinom vladavinom, a Morgana je kraljica u Kornvolu i u Severnom Velsu. Ako doe vreme da sve ove zemlje priu Hristu, zahtevae da dobiju kralja umesto kraljice. Ja vladam ovom zemljom takvom kakva je, Gvenvir, a ne onakvom kakva bi biskupi eleli da bude." Gvenvir bi rado rapravljala dalje, ali primetila je u njegovom pogledu nestrpljenje i brzo se povukla. "Moda e jednom ak i Saksonci i Plemena prii krstu. Doi e dan, kao to je rekao biskup Patricije, kada e Hrist biti jedini kralj nad svim hrianima i kada e kraljevi i kraljice biti njegove sluge. Daj Boe da to bude to pre", rekla je i prekrstila se. Artur se nasmejao. "Rado u biti Hristov sluga", rekao je, "ali ne i biskupov. Mada e biskup Patricije svakako biti meu gostima, i ti e ga ugostiti to bolje moe." "A doi e i Urijens iz Severnog Velsa", rekla je Gvenvir, "a sa njim svakako i Morgana. A iz Pelinorove zemlje? Lanselet?" "Doi e", rekao je Artur, "mada se bojim, ako eli da ponovo vidi svoju roaku Elenu, da e morati da putuje kod nje; Lanselet je javio da ona opet oekuje poroaj." Gvenvir se trgla. Znala je da Lanselet provodi malo vremena kod kue za enom, ali Elena je podarila Lanseletu ono to ona nije mogla - sinove i keri. "Koliko je godina Eleninom sinu? On treba da mi bude naslednik, treba da ga usvojimo na dvoru", rekao je Artur. "Ponudila sam to im se rodio", odvratila je Gvenvir, "ali Elena je rekla da, bez obzira na to to e jednog dana biti kralj, treba da bude vaspitan jednostavno i skromno. Tebe je usvojio obian ovek, i to ti nije naudilo." "Pa, moda je u pravu", rekao je Artur. "Voleo bih bar jednom da vidim Morganinog sina. On je sada ve odrastao - sedamnaest godina je prolo. Znam da ne moe da me nasledi, svetenici to ne bi dozvolili, ali on je ipak jedini moj sin i voleo bih da ga jednom vidim i da mu kaem... ne znam ta bih mu rekao. Ali rado bih ga jednom video." Gvenvir se uzdrala od gnevnog odgovora koji joj je bio na vrh jezika; nova rasprava na ovu temu ne bi donela nita. "Dobro mu je tamo gde je", mirno je rekla. Govorila je istinu, i kad je izgovorila rei, znala je da su tane; bilo joj je milo to Morganin sin odrasta na arobnjakom ostrvu, gde hriani ne zalaze. S obzirom na to, bilo je jo sigurnije da nikakav preokret nee moi da ga dovede na Arturov presto - svetenici i narod sve su manje verovali magiji Avalona. Da je odrastao na dvoru, moda bi neka sitna dua i poverovala da je Morganin sin dostojniji naslednik od Lanseletovog. Artur je uzdahnuo. "Ipak, teko je kad zna da ima sina koga nikada nisi video", rekao je. "Moda jednog dana." Ali ipak je slegnuo ramenima. "Svakako si u pravu, draga. ta emo sa

gozbom? Znam da e ti uiniti da bude nezaboravna, kao i uvek." Tako je i bilo, pomislila je Gvenvir tog jutra, gledajui mnotvo atora i paviljona. Veliko turnirsko polje bilo je raieno i oivieno konopcima i zastavama, a na letnjem vetru je lepralo pedesetak zastava podreenih kraljeva i preko stotinu vitezova. Kao da se ulogorila itava vojska. Potraila je Pelinorovu zastavu, belog zmaja koga je uzeo poto je ubio zmaja iz jezera. Lanselet e biti tu... prolo je vie od godinu dana otkako ga je videla, a i to je bilo zvanino, pred dvorom. Prole su godine otkako je ostala nasamo sa njim makar i na trenutak; dan pre no to e se oeniti Elenom, doao je da je potrai i oprosti se. I on je bio Morganina rtva; nije je izdao, oboje su bili rtva okrutnog Morganinog trika. Kada joj je ispriao, plakao je, a ona je uvala uspomenu na njegove suze kao najvei kompliment koji joj je ikada dao... ko je jo video Lanseleta da plae? "Kunem ti se, Gvenvir, uhvatila me je u zamku - Morgana mi je prenela lanu poruku i maramicu sa tvojim mirisom. A mislm da me je i opila, ili je bacila neku aroliju na mene." Pogledao ju je u oi, plaui, pa se i ona rasplakala. "A i Eleni je ispriala nekakvu la, kako sam bolestan od ljubavi prema njoj... i bili smo zajedno. Isprva sam mislio da si to ti, jer bio sam kao opinjen. A onda, kad sam shvatio da u naruju drim Elenu, ipak nisam mogao da se zaustavim. Tada su doli sa bakljama... ta sam mogao da uinim, Gven? Oduzeo sam devianstvo keri svog domaina. Pelinor je imao prava da me istog asa ubije..." Glas mu se slomio. "Boe, vie bih voleo da sam se bacio na njegov ma..." Upitala ga je da li to znai da onda uopte ne mari za Elenu. Znala je da je neoprostivo postaviti takvo pitanje, ali nije mogla da ivi bez tog odgovora... ali iako je Lanselet bio spreman da joj govori o svom jadu, nije hteo da govori o Eleni; samo je kruto rekao da to nije Elenina krivica i da je vezan au da pokua da je usrei koliko god moe. Pa, to je bilo to. Morgana je unila kako je elela. Ona e samo videti Lanseleta i doekae ga kao muevljevog roaka, i nita vie. Ludilo je davno prolo, ali ipak e ga videti i to je bolje nego nita. Pokuala je da se umesto toga pozabavi mislima o gozbi. Ispeena su dva vola, hoe li to biti dosta? Pre nekoliko dana ulovljen je veliki divlji vepar, a sa okolnih imanja su donesene dve svinje, i sve je ispeeno pod arom; ve je tako dobro mirisalo da se grupa gladne dece motala okolo, udiui fine mirise. Bile su spremne stotine heljdinih hlebova, od kojih je dobar deo podeljen narodu koji je doao da se okupi po ivicama polja i gleda zabavu gospode, kraljeva i vitezova; bile su tu i jabuke peene u pavlaci, puna vedra oraha, slatkii za dame, kolai sa medom, zeevi i male ptice ukuvane u vinu... ako gozba ne ispadne uspena, to svakako nee biti zbod nedostatka fine i obilne hrane! Okupili su se neto iza podneva; duga kolona bogato odevenih plemia i gospi ulazila je u veliku salu i bivala odvedena na unapred odreena mesta. Vitezovi su, kao i obino, smeteni oko velikog Okruglog stola; ma koliko veliki bio, za njime vie nije bilo mesta za sve zvanice. Gaven, koji je uvek bio najblii Arturu, predstavio je svoju majku, Morgozu. Oslanjala se o ruku mladia koga Gvenvir u prvi mah nije prepoznala; Morgoza je bila vitka kao i uvek, kose jo tamne i guste, okiene draguljima. Naklonila se pred Arturom, koji joj je dao znak da ustane, a potom je zagrlio. "Dobro dola na moj dvor, tetka." "ula sam da jae samo bele konje", rekla je Morgoza, "pa sam ti dovela jednog iz saksonskih zemalja. Tamo imam jednog usvojenog sina, koji ti ga je poslao na poklon." Gvenvir je primetila da Artur stee zube i mogla je da pogodi ko bi bio taj usvojeni sin. Ipak, Artur se uzdrao. "Zaista kraljevski dar, tetka", rekao je. "Nisam htela da uvedem konja u salu, kao to ujem da je obiaj meu Saksoncima", vedro je rekla Morgoza. "Ne verujem da bi gospa od Kamelota volela da njena sala, spremna za goste, postane staja! A tvoje sluge svakako ve imaju puno posla, Gvenvir!" Zagrlila je kraljicu; obujmljena toplotom, Gvenvir je stigla da primeti da je Morgozino lice prekriveno debelim slojem minke i da su joj blistave oi oiviene ugljem; ali ipak je bila veoma lepa.

"Hvala na uviavnosti, gospo Morgoza", rekla je Gvenvir. "Ne bi bilo prvi put da mom gospodaru dovedu ovamo poklonjenog konja ili psa, i znam da je to samo utivost, ali ne sumjam da e konj biti sasvim zadovoljan da eka napolju - gostoprimstvo Kamelota svakako ne znai mnogo ak ni najboljim konjima. On e radije jesti u tali! Mada nam je Lanselet priao o nekom Rimljaninu koji je naredio da njegovog konja poje vinom iz zlatnog vedra i proglasio ga za plemia i ovenao ga lovorom..." Mladi koji je pratio Morgozu se nasmejao. "Seam se, Lanselet je priao tu priu na venanju moje sestre. Bio je to imperator Gaj Bogoliki, koji je proglasio svog omiljenog konja za senatora, a kada je umro, naredni imperator je rekao neto u smislu da konj barem nije davao pogrene savete i nije poinio ubistvo. Ali ne ini nita slino, gospodaru Arture - mi nemamo sedita dovoljno prostrana za takvog viteza, ukoliko odlui da unapredi svog pastuva!" Artur se od srca nasmejao i uhvatio mladia za ruku. "Neu, Lamorae", rekao je, i Gvenvir se trgla kad je shvatila ko mora biti mladi kraj Morgoze: Pelinorov sin. Da, ula je govorkanja - da je Morgoza odabrala za miljenika mladia i da to ne krije pred dvorom - kako ena moe deliti postelju sa mukarcem dovoljno mladim da joj bude sin? Lamoraku je i sada jedva dvadeset pet godina! Pogledala je Morgozu sa meavinom divljenja, uasa i zavisti. Izgleda tako mlada, veoma je lepa uprkos tolikim bojama, i ini ta eli, nimalo ne mareii ako je zbog toga svi kritikuju! Kad je progovorila, glas joj je bio leden. "Hoe li da doe i sedne kraj mene, roako, a mukarci neka priaju svoje prie?" Morgoza je uhvatila Gvenvir za ruku. "Hvala ti, roako. Tako retko dolazim na dvor, da mi je strano milo to u barem jednom sedeti meu gospama i askati o tome ko se udao, ko je naao ljubavnika i kakva je nova moda! Toliko sam zauzeta vladanjem Lotijom da imam vrlo malo vremena za enske stvari, i to mi je pravi lukrsuz i zadovoljstvo." Pogladila je Lamoraka po ruci, i kad je mislila da je niko ne gleda, poljubila ga je u slepoonicu. "Ostavljam te sa vitezovima, mili." Njen teki miris, kojim su odisale i haljine i ukrasi, umalo da oamuti Gvenvir kada je kraljica Lotije sela kraj nje na klupu. "Ako si toliko zauzeta dravnim poslovima, roako, zato ne oeni Agravena, pa neka on vlada umesto oca, a ti da se odrekne tereta? Tvoj narod je svakako nesrean to nema kralja..." Morgoza se veselo, toplo nasmejala. "Pa, onda bih morala da ivim neudata, poto je u toj zemlji kralj onaj koji se oeni kraljicom, a to mi, draga moja, uopte ne bi odgovaralo! A Lamorak je premlad za kralja, mada ima druge dunosti, i sasvim sam zadovoljna njime..." Gvenvir je sluala, zadivljena i zgaena; kako moe ena Morgozinih godina da pravi od sebe budalu sa tako mladim ovekom? Pa ipak, on je pratio Morgozu pogledom kao da je najlepa i najdivnija ena na svetu. Jedva da je pogledao Izotu od Kornvola, koja se upravo klanjala pred prestolom uz svog matorog mua, vojvodu Markusa od Kornvola. Izota je bila tako lepa da se dvoranom proneo amor; visoka i vitka, sa kosom boje tek iskovanog bakarnog novia. Ali Makrus je svakako vie cenio irsko zlato koje je nosila oko vrata i na kopi ogrtaa, i irske bisere koje je uplela u kosu, nego blago njene lepote. Gvenvir je pomislila da je Izota najlepa ena koju je ikada videla. U poreenju sa njom, Morgoza je delovala isprano i naduvano, ali Lamorak ju je ipak netremice gledao. "Da, Izota je veoma lepa", rekla je Morgoza, "ali na dvoru vojvode Markusa pria se da je bacila oko na njegovog naslednika, mladog Drustana, vie nego na samog Markusa, i ako bude imala dovoljno pameti da rodi dete starcu... mada, samo nebesa znaju da bi u tome bolje uspela sa mladim Drustanom." Nasmejala se. "Ne izgleda kao da je preterano srena u branoj postelji. Ipak, ne verujem da Markus eli od nje mnogo vie doli sina za Kornvol. Markus eka samo sina, pa da objavi kako Kornvol pripada onome ko ga dri, a ne Morgani, koja ga je nasledila od Gorloasa - gde je moja roaka Morgana? Jedva ekam da je zagrlim!" "Eno je sa Urijensom", rekla je Gvenvir, gledajui kralja Severnog Velsa koji se pribliavao prestolu. "Artur bi bolje postupio da je udao Morganu u Kornvol", rekla je Morgoza. "Ali verovatno je

smatrao da je Markus suvie star za nju. Mada je lepo mogao da je uda za mladog Drustana njegova majka je roaka kralja Bana od Donje Britanije, i stoga je daleki rod i Lanseletu, i lepa je gotovo kao sam Lanselet, zar ne, Gvenvir?" Veselo se nasmeila. "Oh, gotovo sam zaboravila, ti si veoma pobona, ti nikada ne gleda nijednog mukarca osim svog mua. Pa, tebi je lako da bude edna, jer udata si za lepog, mladog i otmenog Artura!" Gvenvir je osetila da e poludeti od Morgozinog brbljanja. Zar ene ne misle ni na ta drugo? Morgoza je nastavljala. "Pretpostavjam da mora malo popriati sa Izotom - ona je nova u Britaniji. ula sam da slabo govori na jezik, da mnogo bolje razume irski. Ali ula sam i da je u svojoj zemlji bila poznata po umeu sa magijom i biljem, i kada se Drustan borio sa irskim vitezom Marhausom, izleila ga je kada su svi mislili da e umreti, i sada je on njen odani vitez i zatinik - ili se barem pria da je to razlog. Mada, ona je tako lepa da se ne moe znati... moda treba da je upoznam sa Morganom, i ona je vrlo veta sa biljem i isceljivanjem. Imale bi o emu da razgovaraju, a ini mi se da Morgana zna malo irski. I Morgana je udata za oveka dovoljno starog da joj bude otac - stvarno mislim da je Artur tu pogreio!" "Morgana se udala za Urijensa po svojoj volji", kruto je rekla Morgoza. "Zar misli da bi Artur udao svoju dragu sestru bez njenog pristanka?" Morgoza je gotovo frknula. "Morgana je dovoljno puna ivota da bude nezadovoljna u krevetu jednog starca", rekla je, "a da ja imam posinka tako lepog kao Akolon, znam da se ne bih zadrala na tome!" "Hajde, pozovi gospu od Kornvola da sedne sa nama", rekla je Gvenvir, kako bi prekinula Morgozino ogovaranje. "I Morganu, ako hoe." Morgana je bila bezbedno udata za Urijensa; ta se tie Gvenvir ako poeli da napravi od sebe budalu ili izloi besmrtnu duu opasnosti, leui sa nekim drugim mukarcem? Sa Morganom i dvojicom mlaih sinova, Urijens je priao da pozdravi Artura, koji je uzeo starog kralja za obe ruke, pozdravio ga kao zeta i poljubio Morganu u oba obraza. "Nisi mi valjda doneo poklone, Urijense? Od roaka mi nisu potrebni pokloni, dovoljna mi je njihova ljubav", rekao je. "Ne nosim ti samo poklon, elim i da te molim za neto", rekao je Urijens. "Hoe li da primi mog sina Uvena za viteza Okruglog stola?" Artur se nasmeio vitkom, tamnoputom mladiu koji je kleao pred njim. "Koliko ti je godina, mladi Uvene?" "Petnaest, kralju i gospodaru moj." "E pa, ustani, ser Uvene", velianstveno je rekao Artur. "Noas e bdeti kraj svog oruja, a sutra e biti proglaen za viteza." "S tvojom dozvolom", javio se Gaven, "mogu li ja da ukaem tu ast svom roaku Uvenu, gospodaru Arture?" "Ko bi bio bolji za to od tebe, prijatelju i roae moj?" odgovorio je Artur. "Ako ti to odgovara, Uvene, neka bude tako. Rado te primam za viteza tebe radi, i zato to si posinak moje drage sestre. Dajte mu mesta tamo za stolom, ljudi, a ti, Uvene, moe sutra da uestvuje na turniru u mojoj grupi." "H-hvala, gospodaru", zamucnuo je Uven. Artur se nasmeio Morgani. "Hvala ti na ovom poklonu, sestro." "To je poklon i meni, Arture", odgovorila je Morgana. "Uven mi je kao pravi sin." Gvenvir je okrutno pomislila kako Morgana konano izgleda saobrazno svojim godinama; na licu su joj se primeivale bore, a u vranoj kosi imala je sede vlasi, mada su joj tamne oi bile duboke kao i uvek. A govorila je o Uvenu kao o roenom sinu, i gledala ga je sa ponosom i ljubavlju. A njen roeni sin mora da je jo stariji od ovog... I tako Morgana, prokleta bila, ima dva sina, a ja nemam ni usvojenog! Morgana je, sedei sa Urijensom malo dalje za stolom, bila svesna Gvenvirinog pogleda na sebi. Koliko me mrzi! ak i sada, kada ne mogu da joj naudim! Ona, pak, nije mrzela Gvenvir; ak je prestala da se gnua braka sa Urijensom, znajui da ju je upravo to na neki okolian nain

vratilo onome to je nekada bila - svetenica Avalona. Ipak, da nije Gvenvir, mogla sam se udati za Akolona, a ovako smo preputeni na milost slugama koje nas uhode i koji bi nas izdali Urijensu samo radi nagrade... Ovde, u Kamelotu, moraju biti posebno oprezni. Gvenvir ni od ega ne bi prezala da je uvali u nevolje. Nije trebalo da doe. No, Uven je eleo da ona prisustvuje njegovom proglaenju za viteza, a ona mu je bila jedina mati koju je ikada imao. Urijens ipak nee veito iveti - mada je ponekad, tokom ovih godina, pomiljala da je reio da se takmii sa drevnim kraljem Metuzalemom - a sumnjala je da bi ak i najgluplji svinjari Severnog Velsa prihvatili Avaloha za kralja. Kad bi mogla da rodi Akolonu dete, onda niko ne bi dovodio u pitanje njegovo pravo da vlada uz nju. Bila je spremna da rizikuje - Vivijen je, na kraju krajeva, bila starija od nje kada je rodila Lanseleta, a doekala je da ga vidi odraslog. Ali Boginja joj nije poslala ni nagovetaj nade u zaee, i iskreno reeno, nije to mnogo ni elela. Uven joj je bio dovoljan kao sin, a Akolon joj nije prebacivao zbog toga to nema dece - svakako je smatrao da niko ne bi ni pomislio da je rodila Urijensovo dete, mada je Morgana bila uverena da bi lako ubedila matorog mua da prizna dete za svoje; verovao joj je u svemu, i dovoljno esto je leala u njegovoj postelji - ak i suvie esto, za svoj ukus. Sada se obratila Urijensu. "Hajde da ti ja napunim tanjir. Ona peena svinja preteka je za tebe, bie ti muka. Da uzme ovaj raeni hleb, recimo, pa ga umae u sok od peenja, a evo i divnih, debelih zeijih lea." Pozvala je slugu koji je nosio posluavnik sa ranim voem i odabrala svom muu nekoliko jagoda i treanja. "Evo, znam da ovo voli." "Suvie si dobra prema meni, Morgana", rekao je on, a ona ga je potapala po miici. Vredelo je truda - sve vreme koje je provodila starajui se o njemu, pazei na njegovo zdravlje, vezui mu koulje i ogrtae, pa ak povremeno nalazei mlade ene za njega i dajui mu biljne napitke koji su mu makar nakratko vraali pravu mukost; Urijens je ubeen da ga ona oboava i nikada nije dovodio u pitanje njenu odanost niti joj je odbio ita to je traila. Gozba je odmicala svojim tokom - ljudi su se kretali salom, grickali kolae i slatkie, uzimali jo vina i piva, razgovarali sa prijateljima i roacima koje su viali samo jednom ili dvaput godinje. Urijens je jo jeo jagode; Morgana je zamolila za dozvolu da ode i razgovara sa roakama. "Kako god eli, najdraa", promrmljao je on. "Trebalo je da mi podia kosu, sada svi vitezovi nose kratku..." Pogladila ga je po ono malo preostalih kovrda. "Oh, ne, mili. Mislim da ova duina bolje odgovara tvojim godinama. Sigurno ne bi voleo da izleda kao ai ili kao monah." A osim toga, pomislila je, ima toliko malo kose da bi, kad bih je skratila, ela na temenu sijala kao svetionik! "Pogledaj, plemeniti Lanselet jo nosi dugaku kosu, kao i Gaven i Garet - a njih niko ne bi proglasio starim." "U pravu si, kao i uvek", smesta je priznao Urijens. "Pretpostavljam da dua kosa pristaje zrelim ljudima. U redu je da deak kao Uven ostrie grivu." Uven je, zaista, veoma skratio kosu, po novoj modi, tako da mu je vrat ostao go. "Vidim da i Lanselet ima sede u kosi - oito niko od nas ne postaje mlai, mila." Kad se Lanselet rodio, ti si ve bio deda, ljutito je pomislila Morgana, ali je samo promrmljala da su svi svakako stariji nego pre deset godina - istina sa kojim se svakako niko ne bi raspravljao i udaljila se. Lanselet je i dalje, pomislila je, najlepi ovek koga je ikada videla; u poreenju sa njim ak je i Akolon delovao suvie savreno, suvie preciznih crta lica. Imao je sede u kosi, to da, kao i u kratko podianoj bradi; ali u oima mu je svetlucao onaj stari osmeh. "Dobar ti dan, roako." Zaudila se njegovoj veselosti. Pa ipak, Urijens je rekao istinu, vie nismo tako mladi, pomislila je, i malo ko se sea vremena kada smo svi bili dobri prijatelji. Zagrlio ju je, i osetila je svilasti doditr njegove brade po obrazima. "Zar Elena nije ovde?" upitala je.

"Ne, pre tri dana mi je rodila drugu ker. Nadala se da e roditi dete ranije, kako bi se dovoljno oporavila da doe na Duhove, ali devojica je lepa i krupna i potrajalo je dok se rodila. Oekivali smo je jo pre tri nedelje!" "Koliko dece sad imate, Lanse?" "Troje. Galahad je velik momak, ima sedam godina, a Nimui je peta. Ne viam ih ba esto, ali dadilje kau da su bistri i spretni za svoje godine, a Elena je odluila da novu devojicu krsti Gvenvir, prema kraljici." "Mislim da u otii na sever da je posetim", rekla je Morgana. "Siguran sam da e ti se obradovati. Pomalo je usamljena", rekao je Lanselet. Morgana je bila sigurna da joj se Elena uopte nee obradovari, ali to se ticalo samo njih dve. Lasnelet je pogledao ka podijumu, gde je Gvenvir dovela Izotu od Kornvola da sedi kraj nje, dok je Artur razgovarao sa vojvodom Markusom i njegovim neakom. "Poznaje li mladog Drustana? ujem da je dobar harfista, mada ni prineti Kevinu, naravno." Morgana je odmahnula glavom. "Hoe li Kevin svirati na gozbi?" "Nisam ga video", rekao je Lanselet. "Kraljica ga ne voli - dvor je postao suvie hrianski za to, mada ga Artur ceni kao savetnika koliko i kao muziara." "Jesi li i ti postao hrianin?" "Voleo bih da jesam", odgovorio je, duboko uzdahnuvi. "Ta vera mi se ini tako jednostavna - navodno, svi treba samo da verujemo da je Hrist umro radi naih grehova, jednom zauvek. Ali suvie dobro mi je poznata istina... o nainu na koji dejstvuje ivot, kako ivimo ivote jedan za drugim i kako samo sami moemo da pokrenemo uzroke i popravimo tetu koju smo nainili. Nije u moi jednog oveka, ma koliko bio svet i blagosloven, da iskupi sve grehove svih ljudi, koji su ih pokolenjima stvarali. Kako drugaije da objasni zato neki ljudi imaju sve, a drugi tako malo? Ne, ja mislim da se svetenici okrutno poigravaju ljudima, ubeujui ih da oni u ime Boga mogu da sasluaju njihove grehove i da im oproste u njegovo ime - oh, voleo bih da je to istina. A neki njihovi svetenici su dobri i poteni ljudi." "Nikada nisam srela nijednog ni upola dobrog i uenog kao to je bio Talesin", rekla je Morgana. "Talesin je bio velika dua", rekao je Lanselet. "Moda jedan ivot sluenja bogovima ne moe stvoriti toliko mudrosti, a on je jedan od velikana koji su ih sluili stotinama godina. U poreenju sa njim, Kevin je jednako nedostojan da bude Merlin kao to je moj sini nedostojan da sedne na Arturov presto i povede njegovu vojsku u boj. A Talesin je bio dovoljno veliki da se ne svaa sa svetenicima, jer znao je da oni slue svom Bogu najbolje to umeju, a moda e, posle mnogo ivota, shvatiti da je njihov Bog vei nego to oni zamiljaju. A znam da je potovao snagu volje koju ulau u edan ivot." "Meni se to ini kao svetogre i odbijanje ivota", rekla je Morgana, "a znam da je i Vivijen tako mislila." Zato stojim ovde i raspravljam o veri sa Lanseletom, pomislila je, ba sa njim od svih ljudi na svetu? "Vivijen je, kao i Talesin, dola iz drugog sveta i iz drugog vremena", rekao je Lanselet. "Oni su u svoje vreme bili divovi, a mi sada moramo da se zadovoljimo onim to imamo. Ti toliko lii na nju, Morgana." Nasmeio se kao krivac, a njoj se zgrilo srce; setila se kada joj je jednom ve rekao neto slino... ne, i to sam sanjala, ali ne mogu da se svega setim... On je nastavio: "Vidim da si dola sa muem i dobrim pastorkom - on e biti dika meu vitezovima. Oduvek sam ti eleo sreu, Morgana, a ti si mi se godinama inila nesrena, ali sada si kraljica u svojoj zemlji i ima dobrog sina..." Naravno, pomislila je, ta bi jedna ena jo mogla da poeli? "Moram da odem i pozdravim kraljicu..." "Da", rekla je, i nije uspela da prikrije gorinu u glasu. "To sigurno jedva eka da uini." "Oh, Morgana", alosno je reko on, "toliko dugo se znamo, svi smo roaci, zar ne moemo ostaviti prolost na miru? Zar me toliko prezire, zar je jo toliko mrzi?" Morgana je odmahnula glavom. "Ne mrzim ni tebe ni nju", rekla je. "Zato bih? Ali mislila

sam, sad si oenjen - a i Gvenvir zasluuje da je ostavi na miru." "Nikada je nisi razumela", uspalio se Lanselet. "Siguran sam da je mrzi jo od kako ste obe bile devojice! To nije lepo od tebe, Morgana! Ona je okajala svoj greh, a ja - pa, oenjen sam, kao to kae, drugom. Ali neu je se kloniti kao da je gubava. Ako eli moje prijateljstvo, kao muevljevog roaka, imae ga!" Morgana je znala da je iskren; pa, njoj to nita nije znailo. Sada joj je Akolon pruao ono to je tako dugo elela od Lanseleta... a, zaudo, i to je bilo bolno, kao mesto odakle je izvaen bolan zub; toliko dugo ga je volela da je sada, kada je mogla da ga pogleda bez elje, oseala prazninu duboko u sebi. "Izvini, Lanse", tiho je rekla. "Nisam elela da te naljutim. Kao to si rekao, to je sve davno prolo." On, izgleda, stvarno veruje da on i Gvenvir mogu da budu obini prijatelji... moda bi to i mogao, a Gvenvir je postala tako pobona da za nju uopte ne sumnjam... "Tako, dakle, Lanselete, kao i uvek, aska sa najlepim gospama na dvoru", rekao je neiji veseli glas, i Lanselet se okrenuo i vrsto zagrlio pridoilcu. "Garete! Kako ti je, tamo na severu? Znai, sad si i ti oenjen i glava porodice... koliko ti je ena rodila dece, dvoje ili troje? Lepi, sad izgleda bolje nego ikada - ak ni Kaj ne bi mogao da ti se podsmeva!" "Voleo bih da ga imam u kuhinji", nasmejao se Kaj, prilazei da potape Gareta po ramenu. "etiri sina, je li tako? Gospa Lionors raa blizance, kao divlje make u tvojoj domaji, zar ne? Morgana, ti kao da se podmlauje sa godinama", dodao je, sagavi se da joj poljubi ruku; oduvek ju je voleo. "Ali kada vidim Gareta odraslog, i to tako lepog, oseam se starija od planina", namejala se i Morgana. "ena zna da je ostarila kada zagleda svakog visokog mladia i govori sebi, znala sam ga pre no to je prohodao..." "Avaj, u mom sluaju to je istina, roako." Garet se sagnuo da je zagrli. "Seam se kako si mi deljala drvene vitezove kad sam bio obina beba..." "Jo se sea tih lutaka?" Morgani je bilo milo. "Naravno - jednog od njih Lionors jo uva", rekao je Garet. "Divno je obojen, crveno i plavo, i moj najstariji sin bi ga se rado doepao, ali meni je suvie drag. Zna li da sam ga, kao malia, nazivao Lanseletom, roae?" I Lanselet se nasmejao, a Morgana je pomislila kako ga nikada nije videla tako bezbrinog i vedrog kao sada, meu prijateljima. "Tvoj sin je otprilike kao moj Galahad, ini mi se. Video sam ga pre nekoliko dana, prvi put otkako je prohodao. A curice su lepe, ili mi se barem uinilo tako." Garet se opet obratio Morgani. "Kako je moj usvojeni brat Gvideon, gospo Morgana?" "ula sam da je u Avalonu. Nisam ga viala", kratko je odgovorila i pourila da se udalji, ostavivi Lanseleta okruenog prijateljima. Ali uto im se pridruio Gaven i sagnuo se da vrsto zagrli Morganu. Gaven je bio ogroman, udovino teak, sa ramenima koja su izgledala - a verovatno su i bila - dovoljno iroka da bi mogao da obori i bika; lice mu je bilo prekrivneo brojnim oiljcima. "Tvoj sin Uven izgleda kao dobar momak. Mislim da e postati dobar vitez, a takvi e nam moda trebati - jesi li video svog brata Lajonela, Lanse?" "Ne - je li on ovde?" upitao je Lanselet, osvrui se, i brzo je naao visokog, demekastog oveka u pomalo neobinom ogrtau. "Lajonele! Kako stoje stvari u tvom maglovitom kraljevstvu sa one strane mora, brate?" Lajonel je priao da ih pozdravi, govorei sa tako neobinim naglaskom da je Morgani bilo teko da ga razume. "teta to nisi tamo, Lanselete - moda emo imati ozbiljnih problema, jesi li uo? Jesi li uo ta javlja Bors?" Lanselet je odmahnuo glavom. "Poslednje to sam uo o njemu bilo je da e se oeniti kerkom kralja Hoela", rekao je. "Zaboravio sam joj ime..." "Izota - isto kao i kraljica Kornvola", rekao je Lajonel. "Ali do sada se jo nisu venali. Hoel, to sigurno zna, spada u one koji nikada ne kau ni da ni ne, nego beskrajno mozgaju o tome je li

vea prednost imati za saveznika Donju Britaniju ili Kornvol..." "Markus nikome ne moe predati Kornvol", suvo je rekao Gaven. "Kornvol je tvoj, zar ne, gospo Morgana? Koliko se seam, Uter ga je dao gospi Igreni kada je doao na presto, pa si ga ti nasledila i od Igrene i od Gorloasa, mada ga je Gorloas izgubio zbog izdaje prema Uteru, ako dobro pamtim pripovest - sve se to desilo pre neo to sam se rodio, a ti si bila jo dete." "Vojvoda Markus upravlja zemljom umesto mene", rekla je Morgana. "Nisam ula da polae pravo na nju, mada sam jednom ula priu kako bi trebalo da se udam za vojvodu Markusa, ili za njegovog neaka, Drustana..." "Bilo bi dobro da jesi", rekao je Lajonel, "jer Markus je pohlepan ovek - dobio je veliko blago uz svoju irsku gospu, a ne sumnjam da e pokuati da prisvoji i Kornvol i Tintagel, ako pomisli da bi mu to moglo uspeti, kao to lisici uspeva da pobegne sa kokokom." "Vie mi se dopadalo kada smo svi bili samo Arturovi vitezovi", rekao je Lanselet. "Ja sada vladam u Pelinorovoj zemlji, Morgana je kraljica u Severnom Velsu, a ti, Gavene, trebalo bi da si kralj u Londonu, kad bi se pozvao na svoja prava..." Gaven se na to iskezio. "Nemam ni dara ni volje za kraljevanje, roae. Ja sam ratik, a ivot na jednom mestu i na dvoru ubio bi me od dosade! Sasvim sam srean to e Agraven vladati uz moju majku. Mislim da su Plemena u tom pogledu u pravu - ene ostaju kod kue i vladaju, a mukarci lunjaju okolo i vode ratove. Ne bih da se odvajam od Artura, ali priznajem da mi je dojadio ivot na dvoru. Ipak, turnirska bitka je bolja od nikakve." "Sigurna sam da e ti biti pobednik", rekla je Morgana, smeei se svom roaku. "Kako ti je majka, Gavene? Nisam jo razgovarala sa njom. ula sam da joj osim Agravena jo neko pomae u vladanju", dodala je pomalo zlobno. Gaven se iroko nasmeio. "Da, to je sad nova moda - i to je tvoje delo, Lanselete. Poto si se ti oenio Pelinorovom kerkom, pretpostavljam da je Lamorak pomislio da nijedan vitez ne moe da bude uven i galantan ukoliko nije postao ljub..." Brzo je prekinuo kad je video Lanseletovo lice i pourio da se ispravi, "miljenik i zatitnik velike i lepe kraljice. Mislim da to nije samo poza - Lamorak, izgleda, zaista voli moju majku, i ne zameram mu zbog toga. Ona se udala za starog kralja Lota kad joj je bilo jedva petnaest godina, i ak i kad sam bio deai pitao sam se kako uspeva da ivi sa njim, a da ipak uvek bude mila i dobra." "Morgoza je zaista mila i dobra", rekla je Morgana, "mada nije imala lak ivot uz Lota. On ju je, dodue, u svemu pitao za savet, ali dvor je bio toliko pun njegove kopiladi da uopte nije morao da unajmljuje vojsku, i svaka ena koja bi se pojavila na dvoru bila je plen za njega, ak i ja, neaka njegove ene. Smatra se da je takvo ponaanje u redu kod kralja, a ako neko zamera Morgozi zbog istih stvari, imau ta da mu kaem!" "Znam da si ti prijatelj moje majke, Morgana", rekao je Gaven. "Znam i da je Gvenvir ne voli. Gvenvir..." Pogledao je Lanseleta, slegnuo ramenima i zautao. Umesto njega nastavio je Garet. "Gvenvir je toliko pobona, a nikada nijedna ena nije morala da se poali na Arturovo ponaanje - moda je Gvenviri zato teko da razume kako ena moe poeleti neto vie u ivotu od onoga to moe da nae u braku. to se mene tie, srean sam to me je Lionors odabrala svojom slobodnom voljom i to je uvek zauzeta trudnoama ili dojenjem, pa nema vremena da pogleda nekog drugog mukarca sve i kad bi to elela. Mada", dodao je, smeei se, "nadam se da to i ne eli, jer ako bi poelela, misim da nita ne bih mogao da joj odbijem." Lanselet se malo razvedrio. "Ne mogu da zamislim kako bi gospa udata za tebe, Garete, mogla da poeli jo nekoga." "Sada mora da misli na druge stvari, roae", rekao je Gaven, "jer, eno, kraljica te gleda, i treba da ode i da joj izrazi potovanje kao njen miljenik." I zaista, tog trenutka je jedna od Gvenvirinih gospi prila da im se obrati gotovo deijim lasom. "Vi ste ser Lanselet, zar ne? Kraljica vas je zamolila da doete da razgovarate sa njom." Lanselet se na to naklonio Morgani. "Nastaviemo kasnije, Gavene i Garete", rekao je i udaljio se. Garet je namrteno gledao za njim. "Potrao je im mu je pruila ruku", promrmljao je. "Zar si oekivao neto drugo, brate?" vedro je rekao Gaven. "On joj je miljenik otkako se

udala za Artura, a da je bilo drugaije - zna kako Morgana kae: takve stvari se smatraju da pristoje kralju, pa zato bi kritikovali kraljicu zbog slinog ponaanja? Ne, sad je takva moda zar nisi uo prie o ovoj mladoj irskoj kraljici, udatoj za matorog vojvodu Markusa, i o tome kako joj Drustan peva pesme i sledi je u stopu... on je harfista, kau, dobar koliko i Kevin! Jesi li ga ula kako svira, Morgana?" Odmahnula je glavom. "Nemoj nazivati Izotu kraljicom Kornvola", rekla je. "Ja sam jedina kraljica Kornvola. Markus je tamo samo moj namesnik, a ako je to zaboravio, vreme je da se podseti." "Mislim da je Izoti svejedno kako Markus naziva sebe", rekao je Gaven, okrenuvi se da pogleda dugi sto za kojim su sedele gospe. Morgoza se pridruila Gvenviri i irskoj krajici, a i Lanselet je razgovarao sa njima; Gvenvir mu se smeila, a Morgoza je rekla neku alu na koju su se svi nasmejali, samo je Izota od Kronvola zurila u prazno, bleda i povuena. "Nikada nisam video tako nesrenu enu kao to je ova irska kraljica." "Da sam ja udata za starog vojvodu Markusa, sumnjam da bih bila srena", rekla je Morgana, a Gaven ju je na to grubo zagrlio. "Artur je pogreio to te je udao za matorog Urijensa, Morgana - sigurno si i ti nesrena." Morgana je osetila da joj se grlo stee, kao da e se rasplakati od Gavenove ljubaznosti. "Moda nijedna ena ne moe da nae mnogo sree u braku..." "Ne bih rekao", odvratio je Garet. "Lionors mi se ini sasvim srena." "Da, ali Lionors je udata za tebe", nasmejala se Morgana. "A ja nisam bila te sree, ja sam samo tvoja matora roaka." "Svejedno", rekao je Gaven, "ne zameram nita svojoj majci. Ona je bila odana Lotu sve dok je bio iv, i nikada se nije pred njim razmetala svojim ljubavnicima. Ona je dobra ena, a Lamorak je dobar ovek i dobar vitez. to se tie Gvenvir..." Iskrivio je lice. "teta to je Lanselet nije odveo nekuda daleko dok je jo bilo vremena da Artur nae sebi drugu enu - mada mislim da e mladi Galahad biti dobar vladar, kada to vreme doe. Lanselet potie od stare kraljevske loze Avalona, a kralj je i po oevoj liniji, preko Bana od Donje Britanije." "Ipak", rekao je Garet, "ja mislim da je tvoj sin blii prestolu od njegovog, Morgana". Tek sad se setila da je on bio dovoljno odrastao da se sea Gvideonovog roenja. "A Plemena bi radije poklonila poverenje Arturovoj sestri - u davna vremena, sestrin sin bio je prirodan naslednik, u doba kada se vladavina prenosila enskom krvlju." Namrtio se i zamislio na trenutak. "Morgana, je li on Lanseletov sin?" upitao je. Pretpostavljala je da je pitanje sasvim logino - njih dvoje su prijatelji od detinjstva. Ali odmahnula je glavom, pokuavajui da prikrije nervozu tako to e odgovoriti alom. "Ne, Garete, da je tako, odavno bih ti rekla. Sve u vezi sa Lanseletom tebe je oduevljavalo. Oprostite mi, roaci, moram da odem kod vae majke - ona je uvek bila dobra prema meni." Okrenula se i polako pola ka uzvienju na kome su se nalazile gospe; odaja je bila sve zakrenija kako su svi pozdravljali poznanike i stvarali grupice. Nikada nije volela pretrpane prostore, a u poslednje vreme je provodila toliko vremena na zelenim bregovima Velsa da se odvikla od zadaha zbijenih tela i dima sa ognjita. Pokuavajui da se dri po strani, sudarila se sa ovekom koji se zateturao ak i od njenog lakog tela, pa je morao da se pridri za zid, i tako se nala licem u lice sa Merlinom. Nije govorila sa Kevinom jo od dana Vivijenine smrti. Hladno ga je pogledala u oi i okrenula se dalje. "Morgana..." Pravila se da ga ne uje, ali Kevin je nastavio, glasom hladnim koliko i njen pogled. "Hoe li ker Avalona odvratiti pogled kada joj se obraa Merlin?" Duboko je uzdahnula. "Ako mi nareuje da te sluam u ime Avalona, tu sam. Ali to ne pristaje tebi, koji si predao Vivijenino telo hrianima. To je za mene izdaja." "A ko si ti da govori o izdaji, gospo, ti koja si kraljica u Velsu, dok je Vivijenin presto u Avalonu prazan?"

Planula je. "Jednom sam pokuala da govorim u ime Avalona, a ti si mi naredio da utim." Pognula je glavu, ne ekajui njegov odgovor. Ne, on je u pravu. Kako se usuujem da govorim o izdaji kada sam pobegla iz Avalona, suvie mlada i glupa da shvatim ta je Vivijen planirala? Tek sada poinjem da shvatam da mi je ona omoguila da vladam kraljevom saveu. A ja sam to odbacila i pustila da ga Gvenvir odvede u ruke svetenicima. "Govori, Merline. Ker Avalona te slua." On je na trenutak utao, zagledan u nju, i ona se sa aljenjem setila godina kad joj je on bio prijatej i saveznik na dvoru. "Tvoja lepota, kao i Vivijenina, raste sa godinama, Morgana", konano je rekao. "U poreenju sa tobom svaka ena na ovom dvoru, ukljuujui i onu Irkinju koju nazivaju lepoticom, izgleda kao arena lutka." Bledo se nasmeila. "Nisi me zaustavio imenom Avalona da bi sad sipao komplimente, Kevine." "Nisam? Loe sam se izrazio, Morgana - potrebna si u Avalonu. Ona koja sada tamo vlada..." Na trenutak je zbunjeno zautao. "Zar si toliko zaljubljena u svog postarijeg mua da ne moe da se odvoji od njega?" "Ne", rekla je, "nego tamo delam i u ime Boginje." "To znam", odgovorio je, "i to sam i rekao Ninijani. A ako Akolon bude nasledio oca, potovanje Boginje tamo e rasti... ali Akolon nije naslednik prestola, a stariji sin je hrianska budala." "Akolon nije kralj, nego druid", rekla je Morgana, "a Avalohova smrt ne bi donela nita - u Velsu sada potuju rimljanske obiaje, a Avaloh ima sina. Malog Kona, pomislila je, koji mi sedi u krilu i zove me bakom. Kevin je odgovorio na njene neizgovorene rei. "ivot deteta nije siguran, Morgana. Mnoga ne doekaju zrelost." "Neu da ubijam", rekla je, "ak ni u ime Avalona, i to im moe slobodno preneti." "Kai im to sama", rekao je Kevin, "Ninijan mi je kazala da e ii tamo posle Duhova." Morgana je na to osetila praznu, hladnu muninu i bilo joj je milo to je na bogatoj gozbi tek poneto okusila. Znaju li onda sve? Da li me posmatraju i prosuuju, dok varam starog mua koji mi veruje, i to sa Akolonom? Pomislila je na Elenu, uzdrhtalu i posramljenu pod svetlou baklji koje su je zatekle nagu u Lanseletovom naruju. Znaju li ta planiram pre nego to i ja postanem sigurna u to? Ali radila je samo ono to joj je Boginja odredila. "ta si doao da mi kae, Merline?" "Samo da je tvoje mesto u Avalonu jo upranjeno, i da Ninijan to zna jednako dobro kao i ja. Volim te, Morgana, i nisam izdajnik - boli me to tako misli o meni, ti koja si mi toliko pruila." Pruio je izobliene ruke. "Vlada li mir meu nama, Morgana?" "U ime Gospe, neka bude mir", rekla je i poljubila ga pravo u usta. Za njega Boginja ima moje lice... i proeo ju je bol. Boginja daje ivot i mukost... i smrt. Kad su im se usne dodirnule, Merlin se trgao i povukao, a na licu mu se odraavao strah. "Zar me se gnua, Kevine? Kunem ti se ivotom, neu da inim ubistva. Nema ega da se plai", rekla je, ali on je pruio zgrenu aku da bi je prekinuo. "Ne zaklinji se, Morgana, jer e platiti kaznu za krivokletstvo... niko od nas ne zna ta e Boginja zahtevati od njega. I ja sam sklopio Veliki Brak, i moj ivot je tog dana izgubljen. ivim samo po volji Boginje, i moj ivot nije tako sladak da bih odbio da ga rtvujem", rekao je. Mnogo godina kasnije, Morgana e se setiti tih rei i one e joj olakati najtei posao u itavom ivotu. Nagnuo se ka njoj, u pozdravu koji pripada samo Gospi od Avalona ili Vrhovnom druidu, a onda se brzo okrenuo. Morgana je stajala, drhtei, i gledala ga kako odlazi. Zato je to uinio? I zato je se uplaio? Pola je dalje kroz gomilu; kada je stigla do platforme, Gvenvir joj se ledeno osmehnula, ali Morgoza je ustala i primila je u topao, miriljav zagrljaj. "Drago moje dete, izgleda umorna - znam da ne voli okupljenu masu!" Pruila joj je srebrni

pehar, i Morgana je otpila malo vina, a onda je odmahnula glavom. "Ti kao da postaje sve mlaa, tetka!" Morgoza se veselo nasmejala. "To je zato to se druim sa mladima - jesi li videla Lamoraka? Dok on misli da sam divna, i ja tako mislim, pa i izgledam tako... to je jedina arolija koja mi treba!" Prela je prstom preko bora koje je Morgana imala na slepoonici. "Preporuujem ti to, mila, ili e ubrzo postati stara i preka... zar nema lepih mladia na Urijensovom dvoru?" Morgana je preko ramena primetila kako se Gvenvir gadljivo mrti, mada je svakako mislila da se Morgoza ali. Barem moja veza sa Akolonom nije opte poznata. A onda se naljutila. Za ime Boginje, neu se valjda stideti onoga to radim! Nisam ja Gvenvir! Lanselet je razgovarao sa Izotom od Kornvola. Da, on je uvek umeo da uoi najlepe gospe, i Morgana je videla da se to Gvenviri ne dopada; kraljica je progovorila sa nervoznom urbom. "Gospo Izota, poznaje li sestru mog mua, Morganu?" Irska lepotica je pogledala Morganu praznim pogledom i nasmeila se. Bila je veoma lepa, plavozelenih oiju i otro srezanog lica. Mada je bila visoka, Morgana je primetila da su joj kosti tako sitne da izgleda kao dete okieno draguljima, biserom i zlatom, koji su na njoj delovali preteki. Odjednom se saalila na devojku i preutala prve rei koje su joj pale na pamet: Znai, sada tebe zovu kraljica Kornvola? Morau da porazgovaram sa vojvodom Markusom! Umesto toga, utivo joj se obratila. "Roaci mi kau da si veta sa biljem i leenjem, gospo. Uskoro, ako budem imala vremena pre povratka u Vels, rado bih razgovarala sa tobom o tome." "Vrlo rado", utivo je odvratila Izota. Lanselet je podigao pogled. "Rekao sam joj i da ume da svira, Morgana. Hoemo li te uti danas?" "Kad je Kevin tu? Moja muzika nije nita u poreenju sa njegovom", rekla je Morgana, ali Gvenvir se stresla i prekinula je. "Volela bih da me Artur poslua i otpravi tog oveka sa dvora. Nimalo mi se ne svia da ovde borave arobnjaci i vetice, a to strano lice mora da pripada zloj dui! Ne znam kako moe podneti da ga dodirne, Morgana - ja bih pomislila da e se svaka pristojna ena razboleti od njegovog dodira, ali ti si ga ipak zagrlila i poljubila kao da ste roaci..." "Sasvim je jasno", rekla je Morgana, "da mi potpuno nedostaje oseanje za pristojnost - i radujem se tome." Izota od Kornvola progovorila je tihim, umilnim glasom. "Ako spoljanjost odaje stanje due, znai da bi Kevinova muzika trebalo da nam bude znak, gospo Gvenvir, da je njegova dua ravna najveim anelima. Zao ovek ne bi mogao tako da svira." Uto im je priao Artur, i uo je poslednje rei. "Pa ipak", rekao je, "neu da vream svoju kraljicu prisustvom nekoga ko joj je tako neprijatan - niti u biti drzak da naredim jednom takvom umetniku da svira, kako bi ga sluali i oni koji ga ne potuju." Zvuao je nezadovoljno. "Morgana, bi li nam ti svirala?" "Moja harfa je ostala u Velsu", odgovorila je. "Moda bih mogla da pozajmim jednu, malo kasnije. Sada je sala tako pretrpana i buna da bi se muzika izgubila... Lanselet je jednako dobar u muzici kao i ja." Lanselet, koji je stajao iza njih, odmahnuo je glavom. "Oh, ne, roako. Ja umem da razlikujem strune, jer sam odrastao u Avalonu i majka mi je dala harfu da uim im sam mogao da je drim. Ali ja nemam dar za muziku kao ti, ili kao Markusov neak - jesi li ula kako Drustan svira, Morgana?" Odmahnula je glavom. "Zamoliu ga da doe da nam svira", rekla je na to Izota. Poslala je paa da ga dovede, i Drustan je brzo stigao, vitak i mlad, crne kose i oiju; zaista pomalo lii na Lanseleta, pomislila je Morgana. Izota ga je zamolila da svira, a on je poslao po harfu i seo na stepenik platforme, svirajui neke bretonske melodije. Bile su alobne, u vrlo starim skalama, i navele su Morganu da razmilja o drevnoj zemlji Lioneza, dalekoj i potonuloj negde iza obala Tintagela. On je zaista bio nadareniji od Lanseleta; ak i od nje, pomislila je. Mada nije bio ni prineti Kevinu, ipak je bio sjajan svira. I glas mu je bio melodian i umilan. Pod zaklonom muzike Artur se tiho obratio Morgani. "Kako si ti, sestro? Odavno nisi dolazila

u Kamelot - nedostajala si nam." "Oh, je li?" upitlaa je Morgana. "Mislila sam da si me udao u Severni Vels upravo zbog toga da moja gospa", ironino je pogledala Gvenvir, "ne bi morala da gleda nita to joj je gadno, ni Kevina ni mene." "Kako moe tako da govori?" pobunio se Artur. "Ja te veoma volim, to sigurno zna, a Urijens je dobar ovek, i izgleda da se oslanja na tebe - svakako upija svaku tvoju re! eleo sam da ti naem dobrog mua, Morgana, takvog koji ima sinove i nee ti prebacivati to ne moe da mu raa decu. A danas sam rado primio u vitezove tvog lepog mladog pastorka. ta bi jo mogla da poeli, sestro?" "Stvarno, ta? ta bi ena mogla da eli osim dobrog mua, dovoljno starog da joj bude deda, i kraljevstva kojim e vladati, negde na kraju sveta - trebalo bi da padnem na kolena i zahvalim ti, brate!" Artur ju je uhvatio za ruku. "Zaista sam uinio ono to sam mislio da e ti odgovarati, sestro. Urijens jeste prestar za tebe, ali nee ni on veito iveti. Zaista sam mislio da sam te usreio." On to, izgleda, zaista misli, zakljuila je Morgana. Kako moe da bude tako dobar i mudar kralj, a da uopte nema mate? Ili je upravo to tajna njegove vladavine, da se dri jednostavnih istina i ne trai nita vie? Da li ga je zato privukla hrianska vera, koja je tako jednostavna, sa tako malo jednostavnih pravila? "elim da svi budu sreni", rekao je Artur, i znala je da je to osnovna crta njegove naravi; zaista je eleo da svakoga uini srenim, sve do najnieg od svojih podanika. Dozvolio je ono to se deavalo izmeu Gvenvir i Lanseleta zato to je znao da bi kraljica bila nesrena kad bi ih razdvojio, a nije eleo ni da povredi Gvenvir uzevi drugu enu ili ljubavnicu koje bi mu rodile sina. Nije dovoljno bezobziran za Vrhovnog kralja, pomislila je, dok je pokuavala da slua Drustanove alobne pesme. Artur je poeo da pria o olovu i rudnicima u Kornvolu - trebalo bi da ona poe i obie ih, vojvoda Markus bi trebalo da shvati kako nije vladar te zemlje, a ona i Izota e se svakako sprijateljiti, poto obe vole muziku - vidi kako paljivo slua Drustana. Ne voli ona muziku, drugi su razlozi to ne skida pogled sa njega , pomislila je Morgana, ali nije nita rekla. Zamislila se o etiri kraljice koje su sedele za ovim stolom i uzdahnula; Izota ne moe da odvoji oi od Drustana, i ko da joj zameri zbog toga? Vojvoda Markus je star i strog, sa brzim, drskim, zlovoljnim pogledom koji ju je podsetio na Lota od Orknija. Morgoza je poslala po svog mladog Lamoraka i sad su njih dvoje neto aputali. Pa, ko bi je i krivio? Bila je udata za Lota - a ni on nije bio premija - kada joj je bilo etrnaest godina, i sve dok je on bio iv pazila je na njegov ponos i nikada se nije razmetala svojim mladim ljubavnicima. A ja nisam nita bolja od njih, jednom rukom negujem Urijensa, dok drugom mazim Akolona, a pravdam se time to Akolona nazivam svojim svetenikom... Upitala se da li ijedna ena ini drugaije. Gvenvir je Vrhovna kraljica, a ona je prva nala ljubavnika... i na to se Morgani uinilo da joj se srce skamenilo u grudima. Ona, Morgoza i Izota su udate za stare ljude, i takav im je bio ivot. Ali Gvenvir je udata za lepog mukarca, gotovo vrnjaka, i pri tom jo i Vrhovnog kralja - zato bi ona bila nezadovoljna? Drustan je odloio harfu, naklonio se i uzeo rog sa vinom da osvei grlo. "Ne mogu vie da pevam", rekao je, "ali ako bi gospa Morgana elela da uzme moju harfu, neka samo izvoli, mnogo sam uo o njenoj vetini u muzici." "Da, pevaj nam, dete", rekla je Morgoza, a pridruio joj se i Artur. "Da, davno nisam uo tvoj glas - to jo je najumilniji glas koji sam ikada uo... moda zato to je to prvi glas koji sam ikada uo", rekao je. "Mislim da si mi pevala uspavanke pre nego to sam umeo da govorim, a i ti si tada bila samo dete. Uvek te se tako seam, Morgana", dodao je, i pred bolom u njegovim oima Morgana je morala da pogne glavu. Da li zato Gvenvir ne moe da mi oprosti, zbog toga to ja za njega nosim lice Boginje? Uzela je Drustanovu harfu i sagla se nad strune, dodirujui ih jednu po jednu. "Drugaije je podeena od moje", rekla je, a onda je podigla pogled, jer se u donjem delu sale

osetilo komeanje. Javila se truba, otro i prodorno unutar zidova, i zaula se tutnjava koraka naoruanih ljudi. Artur je napola ustao, a onda je ponovo seo kad su etvorica naoruanih ljudi, sa maem i titom, uli u salu. Kaj ih je presreo, bunei se - na Duhove nije dozvoljeno unositi oruje u kraljevu dvoranu. Grubo su ga odgurnuli u stranu. Nosili su rimljanske kacige - Morgana je videla par takvih, sauvanih u Avalonu - kratke vojne tunike i rimljanske oklope, a crveni ogrtai leprali su za njima. Morgana je mirnula - kao da su posredi rimski legionari koji su stigli pravo iz prolosti; jedan od njih nosio je na vrhu koplja pozlaenu figuru orla. "Arture, vojvodo od Britanije", uzviknuo je jedan od njih. "Nosimo ti poruku od Lucijusa, imperatora Rima!" Artur je ustao i nainio jedan korak ka njima. "Ja nisam vojvoda, nego Vrhovni kralj Britanije", suvo je rekao, "i ne poznajem nikakvog impratora Lucijusa. Rim je odavno pao u ruke varvarima - i ne sumnjam da postoje mnogi samozvanci. Ipak, ovek ne ubija psa zato to ga gnjavi. Recite svoju poruku." "Ja sam Kastor, centurion legije Valerija Vitriksa", rekao je isti onaj koji je poeo da govori. "Legije se opet stvaraju u Galiji, pod zastavom Lucijusa Valerijusa, imperatora Rima. Lucijusova poruka je ovo: ti, Arture, vojvodo od Britanije, moe da vlada i dalje na isti nain, pod uslovom da mu poalje, u roku od est nedelja, imperatorski porez od est vrea zlata, dva tuceta bisera i po tri tovara gvoa, olova i bakra iz svoje zemlje, uz stotinu lakata tkane vune i stotinu robova." Lanselet je skoio i naao se pred kraljem.. "Gospodaru Arture", uzviknuo je, "dozvoli mi da izbacim ove neposlune pse i da ih poaljem da se skiei vrate svom gospodaru, i neka kau tom idiotu Lucijusu ako eli danak od Engleske neka doe i pokua da ga uzme..." "ekaj, Lanselete", blago je rekao Artur, smeei se na svog prijatelja, "nije to nain." Na trenutak je ispitivaki gledao legionare; Kastor je napola isukao ma, i Artur mu se mrano obratio: "Na ovaj sveti dan u mom dvoru ne sme se potezati oruje, vojnie. Ne oekujem da varvari iz Galije poznaju ponaanje u civiizovanoj zemlji, ali ako ne vrati ma u kanije, kunem ti se da u dozvoliti Lanseletu da ti ga uzme kako najbolje ume. A svakako ste uli za ser Lanseleta, ak i u Galiji. Ali ne elim da se pred mojim prestolom proliva krv." Kastor, iskeen od gneva, vratio je ma u kanije. "Ne bojim se tog tvog Lanseleta", rekao je. "Njegovo vreme je davno prolo, jo u doba ratova protiv Saksonaca. Ali ja sam poslat kao glasnik, i nareeno mi je da ne prolivam krv. Kakav odgovor da odnesem mom imperatoru, vojvodo Arture?" "Nikakav - ako odbija da mi se u mom dvoru obraa mojom pravom titulom", rekao je Artur. "Ali kai Lucijusu ovako: Uter Pendragon je nasledio Ambrozija Aurelijanusa kada nije bilo Rimljana da nam pomognu u stranoj borbi protiv Saksonaca, a ja, Artur, nasledio sam svog oca Utera, a moj neak Galahad nasledie mene na prestolu Britanije. Niko ne moe da polae pravo na purpurnu odedu imperatora - Rimsko carstvo vie ne vlada Britanijom. Ako Lucijus eli da vlada u svojoj rodnoj Galiji i ako ga narod prihvati za kralja, svakako neu doi da mu to osporim; ali ako polae pravo na makar pedalj Britanije ili Donje Britanije, od nas e dobiti samo trideset dobrih britanskih strela, i to tamo gde e mu najvie koristiti." Kastor je odgovorio bled od besa. "Moj imperator je predvideo da e dati neki takav neposluan odgovor, i naredio mi je da ti kaem ovako: Donja Britanija je ve u njegovim rukama, a Banov sin Bors je zatvorenik u sopstvenom dvorcu. A kada imperator Lucijus opustoi itavu Donju Britaniju, doi e u Britaniju, kao nekadanji imperator Klaudije, i pokorie ponovo i ovu zemlju, uprkos vaim obojenim divljakim poglavicama to zaudaraju na balegu!" "Kai svom imperatoru", rekao je Artur, "da moja ponuda od trideset britannskih strela i dalje stoji, samo u je podii na tri stotine, i jedini danak koji e dobiti od mene pogodie ga pravo u srce. Reci mu i da u ga, ukoliko mom vitezu ser Borsu nedostaje i dlaka sa glave, prepustiti Lanseletu i Lajonelu, koji su Borsova braa, neka ga ivog oderu i obese da visi na bedemima

zamka. Sada se vrati svom imperatoru i prenesi mu moju poruku. Ne, Kaje, neka ih niko ne dira glasnik je po svim obiajima svet." Vladala je uasnuta tiina dok su legionari izlazili iz sale, a koraci im odzvanjali po kamenom podu. Kada su izili, razlegao se amor, ali Artur je podigao ruke i opet je zavladala tiina. "Sutra nee biti turnirske bitke, jer uskoro nas eka prava", rekao je, "a to se tie nagrada, nudim vam plen od ovog samozvanog imperatora. Vitezovi, hou da u zoru budete spremni na put ka obali. Kaje, ti se postaraj za snabdevanje. Lanselete", nasmeio se, pogledavi svog prijatelja, "ostavio bih te ovde da uva kraljicu, ali poto je tvoj brat zarobljen, znam da bi radije poao sa nama. Zamoliu svetenike da odre misu za one koji ele da budu razreeni grehova pre polaska u bitku, sutra u zoru. Ser Uvene", potrao je pogledom svog najnovijeg viteza, koji je sedeo meu mladima, "sada ti umesto ratnikih igara nudim slavu ratnika. Molim te, kao sina svoje sestre, da putuje uz mene i titi me od izdaje." "P-poastvovan sam, kralju moj", zamucao je Uven, blistavog lica, i tog asa je Morgana mogla da nasluti zato su svi toliko odani Arturu. "Urijense, dragi moj zete", rekao je Artur, "preputam kraljicu tvojoj zatiti - ostani u Kamelotu i uvaj je do mog povratka." Sagnuo se da poljubi Gvenvirinu ruku. "Gospo moja, molim te da nas izvini od dalje gozbe - opet nas eka rat." Gvenvir je bila potpuno bela u licu. "Nema potreba da se izvinjava, gospodaru moj. Neka te Bog uva, muu moj." Nagnula se da ga poljubi. On je ustao i poao iz sale. "Gavene, Lajonele, Garete - svi moji vitezovi, za mnom!" Lanselet je na trenutak oklevao pre neg to je poao za njim. "Podari i meni blagoslov pre nego to poem, kraljice moja." "Oh, Boe... Lanselete..." Ne mislei na brojne oi koje su ih posmatrale, Gvenvir mu se bacila u naruje. On ju je neno zagrlio i rekao neto tako tiho da Morgana nije mogla da uje, ali videla je da Gvenvir plae. Ipak, kada je podigla glavu, lice joj je bilo suvo, bez suza. "Neka te Bog uva, najdraa ljubavi moja." "Neka uva i tebe, ljubavi srca mog", vrlo tiho je rekao Lanselet. "Vratio se ili ne, budi blagoslovena." Okrenuo se ka Morgani. "Sada se zaista radujem to e posetiti Elenu. Prenesi mojoj daragoj eni pozdrave od mene i reci joj da sam poao sa Arturom kako bih izbavio svog roaka Borsa od razbojnika koji je sebe proglasio za imperatora Lucijusa. Reci joj da u moliti Boga da je uva i titi, i kai deci da ih volim." Na trenutak je utke stajao, i Morgana je pomislila da e poljubiti i nju; umesto toga, samo se nasmeio i pogladio je po obrazu. "Neka Bog blagoslovi i tebe, Morgana - elela ti njegov blagoslov ili ne." Okrenuo se i poao ka dnu sale, gde su se vitezovi okupljali oko Artura. Urijens se popeo na platformu i naklonio se pred Gvenvir. "U tvojoj sam slubi, gospo moja." Ako se nasmeje starcu, oamariu je! pomislila je Morgana, odjednom puna zatitnikog oseanja. Urijens je mislio sve najbolje, a dunost koju je dobio bila je samo zvanina, vie poast zbog roakih veza; Kamelot je bio sasvim bezbedan u rukama Kaja i Lukana, kao i uvek. Ali Gvenvir je odavno navikla na dvorsku diplomatiju. Ozbiljno je odgovorila: "Zahvaljujem ti, ser Urijense. Budi dobrodoao ovde. Morgana mi je draga prijateljica i sestra, i bie mi milo da opet bude na mom dvoru." O, Gvenvir, Gvenvir, kakva si ti laljivica! Morgana je odgovorila to je ljubaznije mogla. "Ali prvo moram da odem i posetim svoju roaku Elenu. Lanselet me je zamolio da joj odnesem vesti." "Uvek si bila tako dobra", rekao je Urijens, "a poto rat nee zahvatiti nau zemlju, nego e biti na drugoj strani kanala, moe da poe kad god eli. Zamoliu Akolona da te prati, ali on e najverovatnije morati da ide sa Arturom." On bi zaista prepustio Akolonu da me uva; on o svima misli samo lepo , pomislila je Morgana i poljubila mua sa istinskom toplinom. "Kada zavrim posetu Eleni, gospodaru moj, mogu li da posetim i roake u Avalonu?" "Uradi kako god eli, gospo moja", rekao je Urijens, "ali pre nego to ode, da li bi mi

raspakovala prtljag? Moj sobar to ne ume ni izbliza ko ti. I bi li mi ostavila malo svojih biljnih melema i lekova?" "Naravno", rekla je, i kad je pola da se sprema za put, mrano je pomislila kako e on svakako, pre rastanka, eleti da noas spava sa njom. Pa, trpela je to i ranije, pa e moi jo jednom. Kakva sam kurva postala! 12. Morgana je znala da e se odvaiti na ovakvo putovanje samo ako bude ila korak po korak, milju po milju, dan po dan. Prema tome, prvi korak je bio da ode do Pelinorovog zamka; gorka ironija, jer prvi zadatak bio joj je da prenese Lanseletovu poruku njegovoj eni i deci. itavog prvog dana pratila je stari rimski put, ka severu, preko ustalasanih bregova. Kevin se ponudio da je prati, i bila je u iskuenju da prihvati; zahvatio ju je stari strah, da nee ni ovog puta nai put do Avalona, da se nee usuditi da prizove barku; da e opet zalutati u vilinsku zemlju i zauvek ostati tamo. Nije se usuivala da poe u nju posle Vivijenine smrti... Ali sada mora da se okua, kao kada je bila tek proizvedena za svetenicu... odbaena iz Avalona, morala je dokazati da je u stanju da se vrati... svojom snagom, a ne Kevinovom, mora zasluiti pristup. I dalje je bila uplaena; toliko je vremena prolo. etvrtog dana ugledala je Pelinorov dvorac, i u podne, jaui du movarnih obala jezera u kome sada nije bilo ni traga od zmaja koji je nekada tu vrebao (mada je posluga drhtala, drala se na okupu i apatom priala uasne prie o zmajevima), spazila je neto manju kuu koju je Pelinor dao Eleni i Lanseletu kad su se venali. Bila je to vie vila nego dvorac; u danima mira bilo je mnogo manje utvrenja nego ranije. Prostrani travnjaci sputali su se od puta, i kako se Morgana pribliavala kui, jato gusaka je nadiglo stranu galamu. Doekao ju je lepo odeven komornik, pitajui je za ime i svrhu. "Ja sam gospa Morgana, ena kralja Urijensa od Severnog Velsa. Nosim poruku od gospodara Lanseleta." Odveli su je u sobu gde je mogla da se umije i osvei, a zatim u veliku salu, gde je gorela vatra i gde su joj poslueni penini kolai, sa medom i bocom dobrog vina. Morgana je umalo poela da zeva od tolikih formalnosti - ipak je ona roaka, a ne dravnik u poseti. Posle nekog vremena, u odaju je provirio deai, i kada je video da je sama, uao je. Bio je plavokos, plavook i pegav, i smesta je znala iji je to sin, mada uopte nije liio na oca. "Jesi li ti gospa Morgana koju zovu Morgana od vila?" "Jesam. Ja sam uz to tvoja roaka, Galahade." "Kako zna moje ime?" sumnjiavo je upitao. "Jesi li ti arobnica? Zato te zovu Morgana od vila?" "Zato to potiem od stare kraljevske loze Avalona i to sam tamo usvojena i odrasla. A tvoje ime sam saznala ne zbog arolija nego zato to lii na svoju majku, koja mi je takoe roaka." "I moj otac se zove Galahad", rekao je malia, "ali Saksonci ga zovu Vilinska Strela." "Dola sam da ti donesem pozdrave od njega, kao i tvojoj majci i tvojim sestrama", rekla je Morgana. "Nimui je smena devojica", rekao je Galahad. "Ve je velika, ima pet godina, ali plakala je kada je otac doao i nije dala da je podigne i poljubi, jer ga nije prepoznala. Da li ti poznaje mog oca?" "Poznajem ga", rekla je Morgana. "Njegova majka, Gospa od Jezera, bila mi je tetka i usvojena mati." On se mrtio sa nevericom. "Moj mama mi je rekla da je Gospa od Jezera zla arobnica." "Tvoja majka je..." Morgana je prekinula u pola rei; ipak je on samo dete. "Tvoja majka nije poznavala gospu kao ja. Ona je bila dobra i mudra ena, i velika svetenica."

"Oh!" Videla je da se Galahad trudi da to razume. "Otac Grifin kae da samo mukarci mogu da budu svetenici, zato to su mukarci stvoreni po liku Bojem, a ene nisu. Nimui je rekla da eli da bude svetenica kad poraste, i da naui da ita i pie i svira na harfi, a otac Grifin joj je rekao da ene ne smeju to da rade." "Onda otac Grifin grei", rekla je Morgana, "jer ja umem sve to, a jo i vie." "Ne verujem ti", rekao je Galahad, neprijateljski je odmeravajui. "Misli da svi gree osim tebe, je li? Moja mama kae da deca ne smeju da se raspravljaju sa odraslima, a ti ne izgleda mnogo starija od mene. Koliko ti je godina?" Morgana se nasmejala ljutitom detetu. "Starija sam od tvojih roditelja, Galahade, iako nisam veoma visoka." Uto su se zauli koraci i ula je Elena. Postala je punaka, krupnih grudi - dodue, pomislila je Morgana, rodila je dosad troje dece i najmlae jo doji. Ali i dalje je bila ljupka, sa blistavom, zlatnom kosom, i zagrlila je Morganu kao da su se videle koliko jue. "Vidim da si upoznala mog sina", rekla je. "Nimui je u njenoj sobi, kanjena je - bila je drska prema ocu Grifinu - a Gveni, Bogu hvala, spava - ona je svojeglava beba i noas me je drala budnu. Jesi li dola iz Kamelota? Zato moj gospodar nije stigao sa tobom, Morgana?" "To sam i dola da ti kaem", rekla je Morgana. "Lanselet nee dolaziti kui jo neko vreme. Izbio je rat u Donjoj Britaniji, a njegov brat Bors zarobljen je u svom zamku. Svi Arturovi vitezovi poli su da mu pomognu i da zbace oveka koji se proglasio za imperatora." Elenine oi su se ispunile suzama, ali mladi Galahad se sav uzbudio. "Da sam stariji", rekao je, "i ja bih bio vitez i moj otac bi me poveo sa sobom, i borio bih se protiv Saksonaca - i protiv svih imperatora!" Elena je sasluala Morganinu priu. "Taj Lucijus mi se ini kao ludak!" "Bio lud ili ne, ima vojsku i tvrdi da je vladar Rima", rekla je Morgana. "Lanselet me je poslao da te posetim, i naloio mi je da poljubim decu - mada verujem da je ovaj mladi prerastao ljubljenje, nije on beba", dodala je, smeei se Galahadu. "Moj pastorak Uven smatrao je da je prerastao ljubljenje kad je bio otprilike kao ti, a pre nekoliko dana postao je Arturov vitez." "Koliko je njemu godina?" upitao je Glahad, a kada je Morgana odgovrila petnaest, ljutito se namrtio i poeo da rauna na prste. "Kako je izgledao moj dragi gospodar?" upitala je Elena. "Galahade, idi kod uitelja. Hou da razgovaram sa svojom roakom." Nastavila je tek kad je malia otiao. "Pred Duhove sam imala vie vremena da razgovaram sa muem nego tokom itavog braka. Ovo je prvi put za sve ove godine da je bio kod kue vie od nedelju dana!" "Barem ti ovog puta nije napravio dete", reka je Morgana. "Nije", sloila se Elena, "i bio je vrlo uviavan i nije me pozvao u krevet poslednjih nedelja dok smo oekivali Gvenino roenje - rekao je da sam toliko krupna da mu to ne bi inilo zadovoljstvo. Ne bih ga odbila, ali, iskreno reeno, mislim da mu i nije bilo stalo... i eto ti jedan tra, Morgana." "Zaboravlja", rekla je Morgana uz mraan osmeh, "da sam itavog ivota poznavala Lanseleta." "Kai mi", rekla je Elena, "jednom sam se zaklela da te nikada neu pitati - ali je li ti Lanselet bio ljubavnik, jesi li ikada legla sa njim?" Morgana se zagledala u njeno ispijeno lice. "Ne, Elena. Bilo je vreme kada sam mislila... ali nikada nije dolo do toga. Nisam ga volela, a ni on nije voleo mene." I sama se iznenadila kad je shvatila da govori istinu, mada nikada ranije nije to pomislila. Elena je zurila u pod, gde je padalo sunevo svetlo kroz komadi bezbojnog stakla zaostalog jo od Rimljana. "Morgana - dok je bio tamo na Duhove, je li video kraljicu?" "Poto Lanselet nije slep i poto je ona sedela kraj Artura, pretpostavljam da ju je video", suvo je rekla Morgana. Elena je nainila nestrpljiv pokret. "Zna o emu govorim!" Zar je jo toliko ljubomorna? Zar jo toliko mrzi Gvenvir? Dobila je Lanseleta, rodila mu je

decu, zna da je on astan, ta jo eli od njega? Ali pred mladom enom koja je krila ruke, na ivici suza, morala je da omeka. "Elena, on je razgovarao sa kraljicom i poljubio ju je na rastanku kada je poao u rat. Ali kunem ti se da je razgovarao onako kako prilii dvorjaninu, a ne kao ljubavnik. Njih dvoje se znaju od mladosti i ne mogu zaboraviti da su se nekada voleli onako kako se ne deava dvaput u ivotu, ali zato mu to zamera? Ti si mu ena, Elena, i po nainu na koji mi je saoptio ta da ti kaem, videla sam da te veoma voli." "A ja sam se zaklela da u se time zadovoljiti, zar ne?" Elena je opet oborila glavu, i Morgana je videla kako uurbano trepe, ali nije zaplakala, i konano je podigla pogled. "Ti koja si imala toliko ljubavnika, jesi li ikada saznala ta znai voleti?" Morgana je na trenutak osetila kako je obuzima stari vihor, ludilo ljubavi koje je zahvatilo nju i Lanseleta, na osunanom bregu Avalona, i bacilo ih u naruje jedno drugom, spajajui ih ponovo i ponovo, dok se nije sve okonalo gorinom... uloila je ogroman napor da odagna to seanje i da misli na Akolona, koji je ponovo probudio enu u njoj kada se oseala stara, mrtva, zanemarena... koji ju je vratio Boginji, koji ju je ponovo nainio svetenicom... Osetila je da crveni. Polako je klimnula glavom. "Da, dete, znala sam - znam ta je to ljubav." Videla je da Elena eli da joj postavi jo stotinu pitanja, i pomislila je kako bi rado sve podelila sa enom koja joj je bila prijateljica jo otkako je napustila Avalon, iji je brak ona udesila - ali ne. Tajanstvenost je deo moi svetenice, a ako bi govorila o sebi i Akolonu, to bi znailo pokvariti aroliju i pretvoriti se u nezadovoljnu enu koja se uvlai u krevet sopstvenog pastorka. "Hajde, Elena", rekla je, "treba da razgovaramo o jo neemu. Seti se, nekada si mi se zaklela - ako ti pomognem da dobije Lanseleta, dae mi ono to budem traila od tebe. Nimui je napunila pet godina, dovoljno je velika za usvajanje. Sutra idem za Avalon. Spremi je da me prati." "Ne!" Uzvik je gotovo liio na vrisak. "Ne, ne, Morgana - ne misli to ozbiljno!" Morgana se toga i bojala. Pazila je da joj glas bude strog i ozbiljan. "Zaklela si se, Elena." "Kako mogu da obeam dete koje se nije ni rodilo? Nisam znala ta to znai - oh, ne, ne moju ker - ne moe mi je uzeti, ne tako malu!" "Zaklela si se", ponovila je Morgana. "A ako odbijem?" Elena je liila na nakostreenu maku spremnu da brani maie od ogromnog, besnog psa. "Ako odbije", rekla je Morgana, tiho kao i uvek, "kada Lanselet doe kui, ispriau mu kako je udeen ovaj brak, kako si plakala i preklinjala me da bacim na njega ini kako bi zaboravio Gvenvir i zagledao se u tebe. On misli da si ti neduna rtva moje magije, Elena, i krivi mene, a ne tebe. Treba li da sazna istinu?" "Ne bi, valjda!" Elen je prebledela od uasa. "Iskuaj me", reka je Morgana. "Ne znam koliko hriani potuju zakletve, ali sigurna sam da se meu onima koji potuju Boginju do nje veoma dri. Tako sam primila i tvoju. ekala sam da rodi drugu ker, ali Nimui je moja, jer si mi je obeala." "Ali - ali ta e biti sa njom? Ona je hriansko dete - kako da je poaljem u... u svet paganskih arolija?" "Ja sam joj ipak roaka", blago je rekla Morgana. "Koliko me ve poznaje, Elena? Jesi li ikada videla da sam uinila neto neasno ili pokvareno, pa da zato okleva da mu prepusti svoje dete? Neu da je prinesem zmaju na rtvu, i davno su prola vremena kada su ak i zloinci spaljivani na rtvenim lomaama." "Pa ta je onda eka u Avalonu?" upitala je Elena, toliko uplaeno da se Morgana upitala nije li i Elena ipak obdarena Vidom. "Postae svetenica, stei e svu mudrost Avalona", rekla je Morgana. "Jednog dana e umeti da ita zvezde i poznavae sve to postoji na nebu i zemlji." Uhvatila je sebe da se smei. "Galahad mi je rekao da je poelela da naui da ita, pie i svira na harfi - a u Avalonu joj to niko

nee zabraniti. ivot e joj biti manje teak nego da je poalje da ui u nekom manastiru. Svakako emo od nje zahtevati manje postova i pokajanja dok ne odraste." "Ali... ta da kaem Lanseletu?" mucala je Elena. "ta god hoe", odgovorila je Morgana. "Bilo bi najbolje da mu kae istinu, da si je poslala da ui u Avalonu, kako bi popunila prazno mesto koje je tamo ostalo. Ali odaberi sama - moe mu rei i da se udavila u jezeru, ili da ju je odneo duh Pelinorovog zmaja, to se mene tie." "A svetenik? Kad otac Grifin uje da e moja ker postati arobnica u paganskoj zemlji..." "Jo manje me je briga ta e njemu rei", kazala je Morgana. "Ako hoe, reci mu da si prodala duu mojim arolijama kako bi stekla mua, i zauzvrat mi obeala svoju prvu ker... ne? Tako sam i mislila." "Ti si uasna, Morgana", rekla je Elena, i iz oiju su joj linule suze. "Zar ne mogu da dobijem nekoliko dana da je pripremim za rastanak, da joj spakujem sve to e joj trebati..." "Ne treba joj mnogo", rekla je Morgana. "Jedna rezervna haljina, i topla odea za put, debeo ogrta i vrste cipele, i to je sve. U Avalonu e dobiti haljinu uenice. Veruj mi", blago je dodala, "prema njoj e se svi ponaati sa ljubavlju i potovanjem, kao prema unuci najvee od svih svetenica. Nee biti primoravana na telesna iskuenja dok ne odraste dovoljno da ih lako istrpi. Mislim da e biti srena." "Srena? Na ostrvu punom zlih arolija?" Duboka ubeenost Morganinog odgovora pogodila je Elenu pravo u srce. "Zaklinjem ti se - ja sam bila srena u Avalonu, i svakog dana otkako sam otila, eznula sam , od zore do mraka, da se vratim tamo. Jesi li me ikada ula da laem? Hodi - hou da vidim dete." "Naredila sam joj da ostane u svojoj sobi i prede do mraka. Bila je gruba prema sveteniku i to joj je kazna", rekla je Elena. "Ja ukidam tu kaznu", rekla je Morgana. "Sad sam joj ja zatitnik i usvojena majka, i vie nema nikakvog razloga da bude utiva prema svetenicima. Povedi me kod nje." Pole su na put narednog dana u zoru. Nimui je plakala dok se opratala od majke, ali nije proao ni sat, a ve je poela da ispod kapuljae radoznalo virka u Morganu. Bila je visoka za svoje godine, pre kao Morgoza ili Igrena nego kao Vivijen, plavokosa, ali sa dovoljno bakarnih odsjaja u zlatnim vlasima da je Morgana bila uverena da e kasnije imati riu kosu. A oi su joj imale gotovo istu boju kao male umske ljubiice koje rastu kraj potoka. Pre polaska samo su popile malo vina i vode. "Jesi li gladna, Nimui?" upitala je Morgana. "Moemo da stanemo i dorukujemo im naemo neku istinu, ako eli." "Da, tetka." "U redu." Uskoro je sjahala i podigla devojicu sa ponija. "Moram da..." Devojica je pocrvenela i oborila pogled. "Ako mora da piki, idi sa sluavkom iza onog drveta", rekla je Morgana, "i nikada se vie nemoj stideti da govori o onome to je stvorio Bog." "Otac Grifin kae da nije pristojno..." "I nikada mi vie ne ponavljaj ita to ti je rekao otac Grifin", blago je rekla Morgana, ali iza tih rei krila se gvozdena odlunost. "To je prolo, Nimui." Kada se devojica vratila, bila je razrogaena od uda. "Videla sam kako iza drveta viri neko veoma mali. Galahad kae da su tebe zvali Morgana od vila - je li to bila vila, tetka?" Morgana je odmahnula glavom. "Ne, to je bio neko od Drevnog naroda iz bregova - oni su stvarni koliko i ti ili ja. Bolje je da ne razgovaramo sa njima, Nimui, i da ih ne primeujemo. Oni su veoma stidljivi i boje se ljudi koji ive u selima i na farmama." "Pa gde onda oni ive?" "U bregovima i umama", rekla je Morgana. "Ne mogu da gledaju kako zemlju, koja je njihova mati, paraju plugom i teraju da raa, i zato ne ive u selima." "Ako ne oru i ne seju, tetka, ta onda jedu?" "Samo ono to im zemlja daje svojom voljom", rekla je Morgana. "Korenje, bobice i trave,

voe i semenje - meso jedu samo na velikim sveanostima. Kao to sam ti rekla, bolje je da ne razgovara sa njima, ali moe im ostaviti malo hleba na ivici proplanka, mi ga imamo i previe." Odlomila je komad vekne i saekala da ga Nimui odnese do ivice ume. Elena im je zaista spakovala dovoljno hrane za deset dana puta, umesto za kratko jahanje do Avalona. Ona je malo jela, ali je pustila da se dete najede, i sama joj je mazala hleb medom; bie dovoljno vremena da se naui uzdrljivosti, a i bila je u godinama kada se brzo raste. "Ti ne jede meso, tetka", rekla je Nimui. "Je li danas post?" Morgana se odjednom setila kako je ispitivala Vivijen. "Ne, nego i inae retko jedem meso." "Zar ga ne voli? Ja ga veoma volim." "Onda jedi koliko god eli. Svetenice retko jedu meso, ali nije im zabranjeno, pogotovo kad su deca kao ti." "Jesu li one kao monahinje? Da li stalno poste? Otac Grifin kae..." Prekinula je, setivi se da ne treba da ponavlja svetenikove rei, i Morgana je bila zadovoljna; dete je brzo uilo. "Htela sam da kaem kako njegove rei vie ne mora uzimati kao pravilo ponaanja. Ali moe mi rei ta ti je kazao, i jednog dana e nauiti da sama razlikuje ta je u njegovim reima bilo istina, a ta glupost ili neto jo gore." "On kae da mukarci i ene moraju da poste zbog svojih grehova. Je li to tano?" Morgana je odmahnula glavom. "Narod Avalona ponekad posti kako bi nauili svoje telo da ini ono to mora, ne zahtevajui ono ega nema - postoji vreme kada ovek mora da bude bez hrane, ili vode, ili sna, i telo mora da bude sluga umu, a ne njegov gospodar. Um se ne moe usmeriti na svete stvari, ili mudrost, ili se upustiti u dugu meditaciju koja otvara uvid u druge svetove, ako telo vie 'Nahrani me!' ili 'Vode!'. Zato uimo da ga uutkamo. Da li razume?" "P-pa ne ba", nesigurno je rekla mala. "Razumee kad bude starija. Za sada, pojedi taj hleb, i spremi se da nastavimo put." Nimui je pojela hleb sa medom i obrisala ruke o busen trave. "Ni oca Grifina nisam uvek mogla da razumem, ali on se tada ljutio. Kaznio me je kada sam ga upitala zato moramo da postimo i molimo se za oprotaj grehova kada je Hrist ve umro da bi nam bilo oproteno, a on je rekao da je to paganstvo i naterao mamu da me poalje na spavanje bez veere. ta je paganstvo, tetka?" "To je sve ono to svetenici ne vole", rekla je Morgana. "Otac Grifin je budala. ak i najbolji hrianski svetenici ne gnjave decu, koja ne mogu da gree, prama o takvim stvarima. Ima dovoljno vremena za prie o grehu, Nimui, kada bude bila u stanju da zgrei, ili da bira izmeu dobra i zla." Nimui se posluno popela na ponija, ali posle nekog vremena ponovo se oglasila. "Tetka Morgana - ja nisam ba tako dobra devojica. Stalno greim. Uvek sam radila pokvarene stvari. Nimalo se ne udim to je majka elela da me otera. Zato me je i poslala na to pokvareno mesto, to sam bila nevaljala." Morgana je osetila da joj se grlo stee. Upravo se spremala da i sama uzjae, ali je sada urno prila Nimui i vrsto je zagrlila, ljubei je. "Nikada nemoj tako da govoir, Nimui! Nikad! To nije tano, kunem ti se da nije! Tvoja majka nije elela da te otera, uopte nije elela, a da je mislila da je Avalon pokvareno mesto, ne bi te pustila tamo, ma kako da sam joj pretila!" "Pa zato me je onda oterala?" apnula je devojica. Morgana ju je i dalje vrsto grlila. "Dala mi te je zato to si obeana Avalonu jo pre nego to si se rodila, dete moje. Tvoja baka bila je svetenica tamo, a ja nisam rodila ker Boginji, i ti sad ide u Avalon kako bi nauila mudrost i sluila Boginji." Primetila je da joj suze padaju u Nimuinu plavu kosu. "Ko ti je rekao da je to kazna?" "Jedna sluavka - dok me je pakovala... ula sam kako kae da mama ne treba da me alje na to pokvareno mesto - a otac Grifin mi je esto govorio da sam pokvarena devojica..." Morgana je sela na zemlju, drei Nimui u krilu i njiui je u zagrljaju. "Ne, ne", blago je govorila, "ne, mila moja, ne. Ti si dobra devojica. Ako si ponekad neposluna ili lenja ili drska, to nije greh, to je samo zato to nisi dovljno odrasla da se bolje ponaa, a kada naui da bude

bolja, onda e takva i biti." Kad joj se uinilo da je razgovor odmakao predaleko za tako malo dete, pourila je da promeni temu. "Gledaj onog leptira! Nikada ranije nisam videla tako arena krila! Hodi, podii u te na ponija", rekla je, i paljivo je sluala devojicu koja je nastavila da pria o leptirima. Sama bi stigla do Avalona za jedan dan, ali Nimuin poni svojim kratkim nogama nije mogao da savlada toliku razdaljinu, pa su no proveli na proplanku. Nimui nikada ranije nije spavala na otvorenom, a kada su ugasili vatru, uplaila se mraka, pa je Morgana pustila da joj se malena zavue u naruje i leala je pokazujui joj zvezde. Devojica je bila umorna od jahanja i brzo je zaspala, ali Morgana je ostala budna. Nimuina glava teko joj je leala na miici, i oseala je kako je hvata strah. Toliko dugo je bila van Avalona. Korak po korak, polako je povratila sva steena znanja, ili barem sve ega je mogla da se seti; ali da nije zaboravila neto veoma vano? Konano je zaspala, ali pred jutro joj se uinilo da uje korake na proplanku, i pred njom se pojavila Ravena. Nosila je tamnu haljinu i tuniku od srnee koe, i progovorila je: "Morgana! Morgana, najdraa moja!" Njen glas, glas koji je Morgana ula jedan jedini put tokom svih godina u Avalonu, bio je tako pun iznenaenja, radosti i uenja da se Morgana naglo probudila i osvrnula se po istini, napola oekujui da vidi Ravenu od krvi i mesa. Ali proplanak je bio prazan, osim pramika magle koji je zaklanjao zvezde, i Morgana je opet legla, ne znajui je li sanjala, ili je, uz pomo Vida, Ravena saznala za njen dolazak. Srce joj je tuklo; oseala ga je gotovo kao bol u grudima. Nije trebalo da budem odsutna tako dugo, trebalo je da pokuam da se vratim kad je Vivijen ubijena. ak i da sam umrla pokuavajui, trebalo je da probam... Hoe li me primiti sada, ovako staru, umornu, iskorienu, dok polako ostajem bez Vida, sad kad nemam ta da im pruim...? Dete kraj nje neto je promrmljalo u snu i promekoljilo se; malo se pomerila i uvukla se dublje u Morganino naruje. Morgana ju je zagrlila. Dovodim im Vivijeninu unuku, pomislila je. Ali ako me prime samo zbog nje, to e biti gore od smrti. Zar me je Boginja zauvek prognala? Najzad je opet zaspala, i probudila se kad je jutro ve odmaklo, praeno retkom kiom. Posle tako loeg poetka, itav dan im je poao naopako; oko podneva Nimuin poni izgubio je potkovicu, i mada je Morgana bila nestrpljiva i rado bi premestila devojicu da jae sa njom - i ona sama je bila lak teret za ivotinju koja bi lako nosila i dvostruko teu osobu - nije elela da obogalji ponija, pa su morali da potrae najblie selo i kovaa. Nije htela da se po zemlji govorka kako kraljeva sestra putuje za Avalon, ali sada se tu nita nije moglo. U ovom kraju zemlje bilo je tako malo novosti da je svaki dogaaj bio prenoen brzinom vetra. Pa, tu nije mogla nita; siroti konji nije bio kriv. Jedva su nali selo, podalje od glavnog puta. Kia je padala itavog dana; mada je bila sredina leta, Morgana je drhtala, a devojica je bila mokra i nemirna. Morgana nije obraala mnogo panje na nju; bilo joj je ao male, pogotovo kad je poela tiho da plae za majkom, ali ni tu se nita nije moglo, a jedan od prvih naika koje stiu budue svetenice jeste upravo trpljenje usamljenosti. Morae da plae dok sama ne nae utehu ili naui da ivi bez nje, kao i sve devojke u Kui. Podne je odavno prolo, mada su oblaci bili toliko gusti da se sunce nije moglo ni nazreti. Ipak, u ovo doba godine dani su dugi, a Morgana nije elela da jo jednom noe na otvorenom. Odluila je da jau dalje sve dok vide put, i bilo joj je milo to je, im su krenuli dalje, Nimui prestala da cvili i poela da se raspituje za mesta kraj kojih su prolazili. Sada su ve bili vrlo blizu Avalona. Nimui je bila toliko sanjiva da se njihala u sedlu, i Morgana ju je na kraju podigla sa ponija i stavila pred sebe. Kada su stigli na obalu Jezera, dete se probudilo. "Jesmo li stigli, tetka?" upitala je im ju je spustila na zemlju. "Ne, ali sad vie nije daleko", odgovorila je Morgana. "Za pola sata, ako sve bude kako treba, bie spremna za veeru i spavanje." A ako ne bude kako treba? Morgana je odbila da misli o tome. Sumnja ubija mo , a Vid... Provela je pet godina u napornom priseanju svega, od samog poetka; sada je opet na prvom

koraku, izbaena iz Avalona, i ovo je bila proba...Imam li moi da se vratim...? "Nita ne vidim", rekla je Nimui. "Je li to ovde? Pa ovde niega nema, tetka." Uplaeno je gledala muljevitu obalu i trsku koja se povijala pod kiom. "Poslae nam barku", rekla je Morgana. "Ali kako e znati da smo tu? Kako da nas vide po ovoj kii?" "Ja u ih pozvati", rekla je Morgana. "Sad budi tiha, Nimui." U sebi je ponavljala uplaeni deji uzvik, ali sada, kada je konano stajala na obali doma, oseala je kako u njoj izvire staro znanje, kako je ispunjava kao pehar i preliva se preko ivice. Na trenutak je pognula glavu u najgrozniavijoj molitvi koju je ikada izgovorila, a onda je duboko udahnula i podigla ruke, prizivajui. Za trenutak, uplaena od poraza, nije videla nita; a onda, kao zrak svetlosti koji je polako obasjava, osetila je mo , i ula je kako je devojica kraj nje dahnula od uda; ali nije imala vremena za to, oseala je sopstveno telo kao munju, most imeu Zemje i Neba. Nije svesno izgovorila re moi, ali je osetila kako pulsira u njoj... tiina. Tiina, Nimui bleda i nema kraj nje. A onda se u tamnim, mranim vodama Jezera osetio pokret, kao kad se magla kree... potom se pojavila senka, a onda, duga, tamna i blistava, iz magle je izronila barka Avalona. Morgana je ispustila dah, dug, nalik na jecaj. Klizila je beumno kao senka sve do obale, ali zvuk nasukavanja bio je vrst i stvaran. Nekoliko malih, tamnih ljudi izilo je da prihvati konje, duboko se klanjajui Morgani. "Oni e poi drugom stazom, gospo", rekli su i nestali u tami. Ostali su namestili amac tako da Morgana ue prva, potom su preneli zapanjenu devojicu i pomogli uplaenoj posluzi. I dalje beumno, osim nekoliko poluglasnih rei mukarca koji je preuzeo konje, barka se ponovo otisnula na Jezero. "Kakva je ono senka, tetka?" apnula je Nimui kad su ih vesla odgurnula od obale. "To je crkva na Glastonberiju", rekla je Morgana, udei se koliko joj je glas miran. "To je na drugom ostrvu, onom koje se vidi odavde. Tvoja baka, majka tvog oca, sahranjena je tamo. Jednog dana e moda videti njen grob." "Idemo li tamo?" "Ne danas." "Ali amac ide pravo tamo... ula sam da na Galstonberiju postoji manastir..." "Ne", rekla je Morgana, "ne idemo tamo. ekaj pa e videti, i budi tiha." Sada je dolazila prava proba. Moda su je videli iz Avalona, Vidom, i poslali joj barku, ali ako bude mogla da raskrili maglu nad Avalonom... To e biti proba svega to je inila proteklih godina. Ne sme pokuati i rizikovati da ne uspe, mora jednostavno ustati i uiniti to, ne zaustavljajui se da razmilja. Sada su bili u samom sreditu Jezera, i jo jedan zamah vesla uvee ih u struju koja ide pravo ka ostrvu Glastonberi... Morgana je brzo ustala, odea se njihala oko nje, i podigla je ruke. Opet se setila... ba kao prvi put kad je to uinila, okirana i iznenaena to je ogromni tok moi nem, kada bi trebalo da odjekuje kao grmljavina... Nije se usudila da otvori oi dok nije ula Nimuin uzvik straha i uenja... Kia je nestala, i pod poslednjim zracima zalazeeg sunca, ostrvo Avalon lealo je pred njima, zeleno i divno, okrueno osunanim Jezerom, sa osunanim kamenjem na vrhu Tora, sa suncem na belim zidovima hrama koji je Morgana jedva videla od suza; zanjihala se u barci i svakako bi pala da je neko nije pridrao za rame. Dom, dom, tu sam, stigla sam kui... Osetila je kako je amac zastrugao po poljunanoj obali i pribrala se. inilo joj se neprikladno to ne nosi odedu svetenice, mada je pod haljinom, kao i uvek, imala mali Vivijenin no vrsto privezan oko pojasa. inilo joj se neprikladno... njeni svileni velovi, prstenje na tankim prstima... kraljica Morgana od Severnog Velsa, a ne Morgana od Avalona... pa, to se nije moglo promeniti. Ponosno je podigla glavu, duboko udahnuvi, i uzela je devojicu za ruku. Ma koliko se promeila, ma koliko godina prolo, ona je Morgana od Avalona, svetenica Velike Boginje. Iza Jezera magle i senki, ona je moda ena postarijeg, smenog kralja, u nekoj dalekoj

zemlji... ali ovde je svetenica, potomak drevne kraljevske loze Avalona. Nije se iznenadila kad je, iskrcavi se, ugledala pred sobom postrojene sluge a iza njih tamne haljine svetenica... znale su i dole su da joj poele dobrodolicu. Iza svih njih primetila je lice i priliku koju je viala samo u snovima, visoku enu, plavokosu i kraljevskog dranja, sa zlatnom kosom spletenom nisko nad elom. ena je brzo prila Moragni i zagrlila je. "Dobro dola, roako", tiho je rekla. "Dobro dola kui, Morgana." I Morgana je izgovorila ime koje je ula samo u snovima dok joj ga Kevin nije rekao, potvrujui ih. "Pozdravljam te, Ninijan, i dovodim ti Vivijeninu unuku. Ona e biti usvojena ovde, i zove se Nimui." Ninijan ju je radoznalo zagledala; ta li je sluala svih ovih godina, upitala se Morgana. Ali brzo je odvratila pogled i sagnula se da osmotri devojicu. "Znai, ti si Galahadova ker?" "Ne", rekla je Nimui, "Galahad je moj brat. Ja sam ker plemenitog viteza Lanseleta." Ninijan se nasmeila. "Znam", rekla je, "ali mi ovde ne koristimo ime koje su tvom ocu dali Saksonci, nego ono koje je imao od poetka, isto kao tvoj brat. Pa, Nimui, jesi li dola ovamo da postane svetenica?" Nimui se osvrnula po osunanom predelu. "Tako mi je rekla moja tetka Morgana. Ja bih volela da nauim da itam i piem, i da sviram na harfi, i da znam sve o zvezdama i svemu to ona zna. Jeste li vi ovde zaista zle arobnice? Mislila sam da su arobnice stare i rune, a ti si veoma lepa." Ugrizla se za usnu. "Opet sam nepristojna." Ninijan se nasmejala. "Uvek govori istinu, dete. Da, ja sam arobnica. Mislim da nisam runa, ali sama mora odluiti jesam li dobra ili zla. Pokuavam da vrim volju Boginje, a to svi treba da rade." "Pokuau i ja, ako mi objasnite kako", rekla je Nimui. Sunce se spustilo iza obzorja, i obalu je iznenada zahvatio sivkasti sumrak. Ninijan je dala znak; sluga koji je drao baklju zapalio je jo jednu, i svetlost se brzo prenosila od ruke do ruke sve dok obala nije bila potpuno osvetljena. Ninijan je pogladila devojicu po obrazu. "Dok ne bude dovoljno odrasla da sama uvidi njenu volju, hoe li se pokoravati naim pravilima i enama koje ti budu nadreene?" "Pokuau", rekla je Nimui, "ali ja stalno zaboravljam stvari. I postavljam previe pitanja." "Moe da postavlja sva pitanja koja ti padnu na pamet, kada je pravo vreme za takve stvari", rekla je Ninijan, "ali jahala si itavog dana i ve je kasno, pa ti za veeras dajem prvo nareenje da bude dobra devojica i da ode da veera, okupa se i spava. Pozdavi se sa svojom roakom i poi sa Leanom u Kuu Devojaka." Dala je znak zdepastoj eni u haljini svetenice. Nimui je malo mrcnula. "Moram li sada da se oprostim sa njom? Zar nee doi da se pozdravimo sutra, tetka Morgana? Mislila sam da u ovde biti sa tobom." Morgana je odgovorila to je nenije mogla. "Ne, mora poi u Kuu Devojaka i raditi ono to ti budu rekli." Poljubila je malu u meki obraz. "Neka te Boginja blagoslovi, mila. Sreemo se opet kada ona to odredi." Dok je govorila, videla je ovu istu Nimui odraslu i visoku, bledu i ozbiljnu, sa plavim polumesecom na elu i sa senkom Smrti... zanjihala se, i Ninijan je pruila ruku da je pridri. "Umorna si, gospo Morgana. Poalji dete da se odmori i poi sa mnom. Razgovaraemo sura." Morgana je jo jednom poljubila Nimui u elo i devojica je posluno otila sa Leanom. Morgana je oseala da se oko nje sklapa sve tamnija magla; Ninijan joj je pruila ruku. "Osloni se o mene", rekla je. "Idemo u moje odaje, da se odmori." Odvela ju je do kuice koja je nekada bila Vivijenina, u malu sobu u kojoj su spavale ene na koje je doao red da slue Gospu od Jezera. Kad je ostala sama, Morgana je pokuala da se pribere. Na trenutak se upitala da li ju je Ninijan dovela ovamo kako bi naglasila da je ona, a ne Morgana, Gospa od Jezera... a onda je to odbacila; takvo ponaanje odgovara dvoru, a ne Avalonu. Ninijan joj je jednostavno pruila najpogodniju i najizdvojeniju sobu. Nekada je ovde ivela Ravena, u svom posveenom utanju, kako bi Vivijen mogla da je pouava...

Morgana se oprala, onako umorna, i uzela ogrta od nebojene vune koji je nala preko kreveta; ak je i pojela neto hrane koja je stigla, ali nije ni dodirnula toplo, zainjeno vino. Kraj ognjita je stajala kamena zdela sa vodom, i zahvatila je punu au odatle, pijui je sa suzama u oima. Svetenice Avalona piju samo vodu sa Svetog kladenca... opet je bila mlada Morgana, i spavala je u svom domu. Otila je u krevet i zaspala kao dete. Nije shvatila ta ju je probudilo. ula je korak u sobi, a onda je nastuplla tiina. Pri poslednjim plamsajima zgasle vatre ugledala je priliku u velovima, i na trenutak je pomislila da je to Ninijan dola da razgovara sa njom; ali kosa koja je padala preko ramena bila je dugaka i tamna, a tamnoputo lice bilo je divno i mirno. Na jednoj ruci se video taman, ogrubeo oiljak davne opekotine... Ravena! Sela je u krevetu. "Ravena! Jesi li to ti?" Ravena je dodirnula usne prstima, u drevnom gestu utanja; prila je Morgani, sagnula se i poljubila je. Bez rei je zbacila dugaak ogrta i legla uz Morganu, zagrlivi je. U polutami, Morgana je mogla da razabere ostatak oiljka na itavoj ruci i preko jedne blede dojke... nijedna nije izgovorila ni re, ni tada, ni kasnije. Izgledalo je da su i stvarni svet i Avalon nestali, i opet se nalazila u senkama vilinske zemlje, zagrljena sa jednom gospom... Morgana je zaula duboko u umu rei drevnog blagoslova Avalona, dok ju je Ravena dodirivala, polako, u obrednoj tiini, i zvuk kao da je odjekivao u njoj. Neka su blagoslovene noge koje su te donele ovamo... blagoslovena kolena na koja e pasti pred njenim oltarom... blagoslovena kapija ivota... A onda je svet poeo da se menja i kree oko nje, i na trenutak kraj nje nije bila nema Ravena, nego prilika oiviena svetlou, koju je videla jednom, pre mnogo godina, u vreme kada je zavrila svoje veliko utanje... i Morgana je znala da i sama blista u svetlu... ali je i dalje utala. A onda je kraj nje opet bila samo Ravena, privijena uz nju, kose namirisane biljem koje se koristi samo u obredima, dodirujui joj obraz nemim usnama. Morgana je u njenoj tamnoj kosi primetila sede vlasi. Ravena se promekoljila i ustala. I dalje nije govorila, ali je odnekud izvukla srebrni polumesec, obredni ukras svetenice. Morgana je zadrala dah, svesna da je upravo taj polumesec ostavila ovde onog dana kad je pobegla iz Avalona nosei u utrobi Arturovo dete... nemo, uzdravi se od gotovo izgovorenog protivljenja, pustila je da joj ga Ravena stavi oko vrata; pri tom joj je na trenutak, pod poslednjom svetlou zalazeeg meseca, pokazala no koji je nosila oko pojasa. Morgana je klimnla glavom, znajui da se, dok je iva, nee rastati od Vivijeninog obrednog noa; bila je zadovoljna to e Ravena nositi njen sve dok ga jednog dana ne preuzme Nimui. Ravena je uzela mali, vlo otar no, i Morgana ju je gledala, ukoena kao u snu. Neka bude tako , pomislila je, ak i ako eli da prolije moju krv pred Boginjom od koje sam pokuala da pobegnem... ali Ravena je okrenula no ka sopstvenom grlu; ubola se u vrh grudne kosti kako bi ispustila jednu jedinu kap krvi, i Morgana, pognuvi glavu, takoe je uzela no i nainila mali ubod nad srcem. Stare smo, i Ravena i ja, i vie ne lijemo krv iz materice nego iz srca... Kasnije se pitala ta je to znailo. Ravena se nagnula nad nju i olizala kapljucu krvi koja se pojavila; na to se i Morgana sagnula i spustila usne na malu posekotinu na Raveninim grudima, znajui da je ova zakletva mogo ozbiljnija od one koju je poloila kad je postala ena. Potom ju je Ravena opet zagrlila. Dala sam svoje devianstvo Rogatom. Rodila sam dete Bogu. Plamtela sam od strasti prema Lanseletu, a Akolon me je ponovo uinio svetenicom u uzoranim njivama koje je blagoslovila Prolena Devica. Pa ipak, nikada nisam saznala kako izgleda biti prihvaen iz obine ljubavi... Morgani se inilo, kao u snu, da lei u majinom krilu... ne, ne kod Igrene, nego opet u naruju Velike Boginje... Kada se probudila, bila je sama. Otvorivi oi i ugledavi sunce Avalona, zaplakala je od sree i na trenutak se upitala da nije sve to sanjala. No, pod dojkom je imala malu posekotinu, a na jastuku kraj nje leao je srebrni polumesec, obredni nakit svetenice, koji je ostavila ovde kad je pobegla iz Avalona. Ali bila je sigurna da joj ga je Ravena stavila oko vrata... Morgana ga je vrsto vezala oko vrata. Nikada ga vie nee ostaviti; kao i Vivijen, bie

sahranjena sa njim oko vrata. Prsti su joj drhtali dok je vezivala vor na konoj vrpci, znajui da je ovo iskupljenje. Na jastuku je bilo jo neto, i na trenutak se zatalasalo i izmenilo, neotvoreni ruin pupoljak, rascvetala rua, a kada ga je Morgana uzela u ruke, ostao je plod, ipak, nabubreo, obao i purpuran, pun oporog ivota rue. Dok ga je gledala, uvenuo je, smeurao se i ostao joj na dlanu, potpuno suv; i Morgana je iznenada shvatila. I cvet i plod su samo poetak. U semenu lei ivot i budunost. Duboko uzdahnuvi, Morgana je umotala seme u komadi svile, znajui da e morati da opet ode iz Avalona. Njen posao nije dovren, sama je odabrala mesto gde e raditi jo kad je pobegla iz Avalona. Jednog dana, moda, moi e da se vrati, ali to vreme jo nije dolo. I moram kriti ko sam i ta sam, kao to rua lei skrivena u semenu. Ustala je i obukla odeu kraljice. Haljina svetenice jednog dana e joj opet pripadati, ali tek je morala da zaslui pravo da je nosi. Potom je sela i ekala da je Ninijan pozove. Kada je ula u sredinju odaju, gde je tako esto gledala Vivijen, vreme se zanjihalo, okrenulo i ustalasalo, pa se Morgani na trenutak inilo da e svakako videti Vivijen kako sedi, kako je esto inila, umanjena ogromnim seditem, a ipak upeatljiva, ispunjavajui itavu sobu... a onda je mirnula, i pred njom je bila Ninijan, visoka, vitka i plavokosa; Morgani se uinilo da je Ninijan samo dete, koje je selo da se poigra na prestolu. A onda ju je zapljusnulo ono to joj je Vivijen rekla dok je stajala pred njom, pre mnogo godina: dostigla si trenutak kada se poslunost mora meriti sopstvenom procenom... i na trenutak joj se uinilo da bi u ovom asu bilo najbolje skloniti se u stranu, govoriti Ninijani samo ono to e je umiriti. A onda ju je zahvatio talas prezira prema ovom detetu, ovoj obinoj, glupoj devojci u odei svetenice, koja eli da sedi na Vivijeninom mestu i izdaje nareenja u ime Avalona. Ona je odabrana samo zato to je od Talesinove krvi... Kako se usuuje da sedi tamo i da mi izdaje nareenja...? Pogledala je devojku, znajui, ko zna kako, da je poprimila stari sjaj i velianstvenost, a onda je, u naglom naletu Vida, izgledalo da moe da ita Ninijanine misli. Ona bi trebalo da bude ovde, na mom mestu, mislila je Ninijan, kako da izdajem nareenja kraljici Morgani od vila... i misao se zamaglila, napola od uenja pred neobinom i monom svetenicom koja je stajala pred njom, a napola od obinog prezira. Da nije pobegla od nas i odbacila svoje dunosti, ja ne bih morala da se trudim da ispunim mesto za koje, kako obe znamo, ja nisam pogodna. Morgana je prila, pruenih ruku, i Ninijan se iznenadila koliko je blagim glasom progovorila. "ao mi je, siroto dete, dala bih ivot da mogu da se vratim ovamo i preuzmem teret od tebe. Ali ne mogu, ne usuujem se. Ne mogu da se krijem ovde i izbegavam zadatak koji mi je dat, samo zato to eznem za domom." Vie nije oseala bes, niti prezir prema devojci koja je gurnuta, bez svoje volje, na mesto koje je pripadalo njoj; sada ju je samo alila. "Poela sam na zapadu posao koji moram da dovrim - ako ga ostavim na pola, bolje da nisam ni poinjala. Ti ne moe preuzeti moje mesto tamo, i stoga, neka nam Boginja obema pomogne, mora da zadri moje mesto ovde." Sagnula se i zagrlila devojku, vrsto je steui. "Sirota moja roako, takva nam je sudbina, i ne moemo utei... da sam ostala ovde, Boginja bi radila sa mnom neto drugo, ali ak i kada sam pokuala da pobegnem od dunosti na koju sam se zaklela, ona mi je nala posla i tamo... niko ne moe da pobegne. Obe smo u njenim rukama, i prekasno je da kaemo kako je moglo biti drugaije... ona e initi sa nama po svojoj volji." Ninijan se na trenutak ukoeno drala, a onda se njeno neprijateljstvo istopilo, i privila se uz Morganu, gotovo kao Nimui. "elela sam da te mrzim..." apnula je, napola u suzama. "I ja tebe, moda. Ali ona je elela drugaije, a pred njom smo sestre..." Oklevala je, usne su joj se opirale da izgovore rei koje su u njoj bile tako dugo, i rekla je neto drugo, a Ninijan je pognula glavu i promrmljala prikladan odgovor. "Priaj mi o svom radu na zapadu, Morgana", zamolila je. "Ne, sedi kraj mene, mi smo jednake po poloaju, to zna..." Kada joj je Morgana ispriala sve to je mogla, Ninijan je klimnula glavom. "ula sam

poneto od Merlina", rekla je. "U toj zemlji, znai, ljudi se opet okreu staroj veri... ali Urijens ima dva sina, a stariji je oev naslednik. Dakle, tvoj posao je da udesi da Vels dobije kralja iz Avalona - to znai da Akolon mora da nasledi oca, Morgana." Morgana je zatvorila oi i sedela pognute glave. "Neu da ubijam, Ninijan", konano je rekla. "Suvie sam se nagledala ratova i krvoprolia. Avalohova smrt ne bi nita reila - na dvoru se potuju rimljanski obiaji, otkako su doli svetenici, a Avaloh ima sina." Ninijan je odmahnla rukom. "Sina koji moe biti vaspitan u staroj veri - koliko mu je godina, etiri?" "Toliko je imao kada sam dola u Vels", rekla je Morgana, mislei na dete koje joj je sedelo u krilu, prljalo je masnim prstiima i zvalo je 'bako'. "Dosta, Ninijan. Uinila sam sve ostalo, ali ak ni za Avalon neu da ubijam." Ninijan ju je otro pogledala. "Nikada ne imenuj izvor iz koga nee da pije!" upozorila ju je. Morgana je iznenada shvatila da je ena kraj nje takoe svetenica, a ne samo nespretno dete; ne bi mogla da bude tu gde jeste, nikada ne bi prola probe i zadatke koje zahteva proglaenje Gospe od Avalona, da nije bila prihvatljiva za Boginju. Neoekivano ponizno, shvatila je zato je poslata ovamo. Ninijan je i dalje upozoravala: "inie onako kako Boginja eli kada poloi ruku na tebe, i znam to po simbolu koji nosi..." Uperila je pogled na Morganine grudi, kao da moe da vidi kroz haljinu seme koje je nosila, ili srebrni polumesec na konoj vrpci. Morgana je pognula glavu. "Svi smo u njenim rukama", apnula je. "Neka tako bude", rekla je Ninijan, i na trenutak je u sobi vladala takva tiina da je Morgana mogla da uje pljuskanje ribe u Jezeru. "ta emo sa Arturom, Morgana?" upitala je Ninijan. "On i dalje nosi ma koji je deo Posveenih sudova Obreda. Hoe li konano potovati datu zakletvu? Moe li ga naterati na to?" "Ne znam ta mu je u srcu", rekla je Morgana, i to je bilo teko priznati. Imala sam mo nad njim, a bila sam prevelika kukavica da je iskoristim. Odbacila sam je. "Morae ponovo da se zarekne na verost Avalonu, ili e ti morati da mu oduzme ma", rekla je Ninijan, "a ti si jedina osoba kojoj se moe poveriti takav zadatak. Ekskalibur, posveeni ma Obreda, ne sme ostati u rukama Hristovog sledbenika. Ti zna da Arturu njegova kraljica nije rodila sina, pa je za naslednika proglasio Lanseletovog sina, mladog Galahada, jer kraljica je postala prestara." Gvenvir je mlaa od mene, pomislila je Morgana, a ja bih i dalje mogla da rodim dete da nisam imala onako teak poroaj sa Gvideonom. Zato su svi tako sigurni da vie nikada nee zaneti? Ali pred Ninijaninom uverenou nije elela da postavlja pitanja. U Avalonu ima dovoljno magije, i svakako su imali i oi i ruke na Arturovom dvoru; i stvarno, najmanje im je trebalo da hrianka Gvenvir rodi Arturu sina... pogotovo sada. "Artur ima sina", rekla je Ninijan, "i dok ne doe njegov dan, moe da preuzme drugo kraljevstvo - mesto odakle e poeti da ponovo osvaja zemlju za Avalon. U davna vremena biti kraljev sin nije znailo nita, bilo je vano biti Gospin sin, a naslednik je bio sin kraljeve sestre... shvata li na ta mislim, Morgana?" Akolon mora naslediti presto Velsa , ponovila je u sebi Morgna, a onda je ula i ono to Ninijan nije rekla: A moj sin je sin kralja Artura. Sada je sve imalo smisla. ak i njena jalovost posle Gvideonovog roenja. "ta e biti sa Arturovim naslednikom - Lanseletovim sinom?" upitala je. Ninijan je slegnula ramenima i Morgana se na trenutak upitala, uasnuta, da li je Nimui namenjeno da bude Galahadova savest onako kako je ona postala Arturova. "Ne mogu sve da vidim", rekla je Ninijan. "Da si ti bila Gospa ovde... ali vreme je proteklo i moraju se praviti drugaiji planovi. Artur jo moe da odri zakletvu Avalonu i da zadri ma Ekskalibur, i onda emo postupati na jedan nain. A ako ne uini to, moramo se pripremiti za neto drugo, jer za svaki kraj se moramo pripraviti. U svakom sluaju, Akolon mora da vlada na zapadu, i to je tvoj zadatak. A naredni kralj e vladati iz Avalona. Kada Artur padne - mada zvezde kau da e doiveti starost - doi e kralj Avalona. Ili e, kau zvezde, ovom zemljom

zavladati takva tama da e biti kao da on nikada nije ni postojao. A kada presto preuzme naredni kralj, Avaon e se vratiti u glavni tok vremena i istorije... a tada e u zapadnim zemljama postojati podreeni kralj, koji e vladati svojim Plemenima. Akolon e visoko dospeti kao tvoj par - a na tebi je da pripremi zemlju za velikog kralja iz Avalona." Morgana je opet pognula glavu. "U tvojim sam rukama." "Sada mora da se vrati", rekla je Ninijan, "ali prvo treba da upozna nekoga. Njegovo vreme jo nije dolo... ali imae jo jedan zadatak." Podigla je ruku, i kao da je samo to ekao, jedan mladi je otvorio vrata i uao u sobu. Kad ga je Morgan ugledala, stao joj je dah od bola koji ju je itavu obuzeo. Kao da je ponovo videla mladog Lanseleta - vitkog i gipkog kao iva vatra, sa kovrdama oko obraza, nasmeenog... Lanseleta, onakvog kakav je bio onog dana kad su zajedno leali u senci kamenog prstena, kao da je vreme skliznulo i vratilo se unazad, kao u vilinskoj zemlji... A onda je shvatila ko to mora da bude. Priao je i sagnuo se da joj poljubi ruku. I hodao je kao Lanselet, glatkim pokretima koji su gotovo liili na ples. Ali nosio je odeu barda, i na elu je imao istetoviran mali hrastov list, a oko ruku su mu se uvijale zmije Avalona. Vreme joj se zakovitlalo u glavi. Ako e Galahad biti kralj zemlje, hoe li onda moj sin biti Merlin, mrana polovina, spreman za rtvovanje? Na trenutak joj se inilo da se kree meu senkama kralja i druida, i da vidi blistavu senku koja sedi kraj Arturovog prestola kao kraljica, ona, koja je rodila Arturu sina u senci... Tamna Gospa moi. Znala je da bi sve to kae zvualo glupo. "Gvideone. Nimalo ne lii na oca." On je odmahnuo glavom. "Ne", rekao je. "Ja nosim krv Avalona. Jednom sam video Artura, kada je hodoastio u Glastonberi sa svetenicima - otiao sam tamo skriven pod svetenikim haljinama. On se suvie klanja svetenicima, taj na kralj Artur." Osmeh mu je bio pretei, kao kod make. "Nema razloga da voli svoje roditelje, Gvideone", rekla je Morgna, steui ga za ruku, ali ju je iznenadila ledena mrnja u njegovom pogledu... a onda je sve nestalo i on je opet bio nasmeeni mladi druid. "Moji roditelji su mi poklonili najbolje to sam mogao dobiti", rekao je, "kraljevsku krv Avalona. Imam neto da te zamolim, gospo Morgana." Potpuno besmisleno, poelela je da je oslovi kao majku, makar samo jednom. "Reci mi; ako je u mojoj moi, uiniu." "Nije to velika stvar", reko je Gvideon. "Za manje od pet godina, kraljice Morgana, povee me da vidim Artura i da mu kae da sam njegov sin. Svestan sam" - kratak, uznemirujui osmeh - "da me on ne moe priznati za naslednika. Ali elim da barem jednom pogleda svog sina u lice. Samo to traim." Ona je pognula glavu. "Toliko ti svakako dugujem, Gvideone." Neka Gvenvir misli ta god eli - Artur je ve okajao ovo. Ko bi mogao da se ne ponosi ovim ozbiljnim i dostojanstvenim mladim druidom. Ni ona... sad je znala, posle toliko godina... bilo ju je stid zbog onoga to mu je uinila, a postala je i svesta da se tako oseala jo otkako je pobegla iz Avalona. Sada kad je videla svog sina odraslog, nemo se poklonila pred neizbenou Vivijeninog Vida. "Kunem ti se da e taj dan doi", rekla je, "kunem ti se Svetim Kladencem." Oi su joj se zamaglile, i ljutito je zatreptala da suzbije izdajnike suze. Ovo nije njen sin; moda je Uven njen sin, ali Gvideon nije. Ovaj tamnoputi, lepi pladi toliko nalik na Lanseleta koga je volela kao devojka, on nije njen sin koji prvi put gleda majku to ga je ostavila pre nego to je prohodao; on je svetenik, a ona je svetenica Velike Boginje, i ako nisu jedno drugom nita vie od toga, barem nisu ni manje. Poloila je ruke na njegovu pognutu glavu. "Budi blagosloven", apnula je. 13.

Kraljica Morgoza odavno je prestala da veruje kako ima Vid. Ipak, dva puta je poslednjih dana, dok je crveno lie padalo na ledenom vetru koji je duvao Lotijom, sanjala svog usvojenog sina Gvideona; i nije se nimalo iznenadila kada joj je jedan sluga saoptio da se putem pribliava jaha. Gvideon je nosio ogrta neobine boje, grub i sa kotanom kopom kakvu nikada nije videla, i kada je pruila ruke da ga zagrli, povukao se. "Ne, majko..." Zagrlio ju je jednom rukom i brzo objasnio. "Dobio sam ranu od maa, ovde, u Britaniji - ne, nije ozbiljno", pourio je da je umiri. "Nije se zagnojila i moda neu imati ak ni oiljak, ali na dodir me strano boli!" "Znai, borio si se u Britaniji? Mislila sam da si bezbedan u Avalonu", pobunila se dok ga je vodila da ga smesti kraj vatre. "Nemam junjakih vina za tebe..." On se nasmejao. "Ionako su mi dosadila - sasvim e mi prijati pivo, ili neko jae pie, ako ima... sa toplom vodom i medom, ako moe. Ukoio sam se od jahanja." Pustio je da mu sluavka izuje izme i okai ogrta da se sui, i zavalio se sa olakanjem. "Kako je dobro biti ovde, majko." Prineo je pehar usnama i sa zadovoljstvom otpio. "I putovao si tako daleko, po zimi, ranjen? Ima li da mi javi neke velike vesti?" Odmahnuo je glavom. "Ne - samo sam se ueleo kue. Tamo dole je sve tako zeleno, jedro i vlano, sa maglom i crkvenim zvonima... eznuo sam za sveim vazduhom bregova, za kricima galeba i za tvojim licem, majko..." Ponovo je pruio ruku ka peharu koji je bio spustio, i primetila je da oko doruja nosi zmije. Nije bila ozbiljno upuena u mudrosti Avalona, ali znala je da su one znak najvieg svetenikog ranga. Primetio je njen pogled i klimnuo je glavom, ali nije nita rekao. "Jesi li u Britaniji nabavio taj runi ogrta, loe tkan i krojen, prikladan samo za slugu?" On se nasmejao. "uvao me je od kie. Uzeo sam ga od velikog poglavara jedne strane zemlje, koji se borio u legijama onoga koji sebe naziva imperatorom Lucijusom. Arturovi ljudi su se brzo obraunali sa njim, veruj mi, i bilo je plena za sve - doneo sam ti u bisagama srebrni pehar i zlatan prsten, majko." "Borio si se u Arturovoj vojsci?" upitala je Morgoza. Nikada ne bi to oekivala; primetio je njeno uenje i ponovo se nasmejao. "Da, borio sam se pod tim velikim kraljem koji me je zaeo", rekao je sa prezrivim osmehom. "Oh, ne plai se, tako mi je naloeno u Avalonu. Pazio sam da budem meu ratnicima Cerdiga, saksonskog poglavara koji me veoma voli, i nisam se pojavio pred Arturom. Gaven me nije prepoznao, a pazio sam da me Garet ne vidi osim kad sam imao ovakav ogrta - svoj sam izgubio u boju, a plaio sam se da e, ako budem nosio ogrta iz Lotije, Garet doi da obie ranjenog zemljaka, pa sam uzeo ovaj..." "Garet bi te svuda prepoznao", rekla je Morgoza, "i nadam se da ne misli da bi te tvoj usvojeni brat ikada izdao." Gvideon se nasmeio, i Morgoza je pomislila da nimalo ne lii na onog deaia koji joj je nekada sedeo u krilu. "eleo sam da se javim Garetu, i kad sam sam leao ranjen i bolan, umalo da to i uinim. Ali Garet je Arturov ovek, i voli svog kralja, to sam video, i nisam hteo da time optereujem svog najboljeg brata", rekao je. "Garet - Garet je jedini..." Nije dovrio reenicu, ali Morgoza je znala ta bi rekao; ma koliko svuda bio stranac, Garet mu je brat i voljeni prijatelj. Odjednom se nasmeio, onim retkim osmehom od koga je izgledao tako mlad. "Kuda god sam se kretao meu Saksoncima, majko, svi su me pitali da li sam Lanseletov sin! Ja ne vidim neku veliku slinost, ali zapravo slabo poznajem sopstveno lice... gledam u ogledalo samo kada se brijem!" "Ipak", rekla je Morgoza, "svako ko je video Lanseleta, pogotovo u mladosti, im te pogleda zna da si mu neki rod." "Tako sam i ja odgovarao - ponekad sam glumio bretanjski naglasak i govorio da sam i ja roak starog kralja Bana", rekao je Gvideon. "Ali spreman sam da pomislim kako je na Lanselet, sa licem koje tako privlai ene, mogao da zane dovoljno kopiladi da ljudi prestanu da se ude

kad sretnu nekoga ko lii na njega! A nije? Ba udno... ali jedino to sam nauo o njemu bilo je da je napravio kraljici sina, i da je dete poslato da ga usvoji ona njena roaka koju su udali za Lanseleta... Mnogo se pria o Lanseletu i kraljici, ali svi se slau da za druge ene pod kapom nebeskom on ima tek po koju lepu re. Ima ak i ena koje su se bacale na mene, govorei da, kad ve ne mogu da dobiju Lanseleta, mogu da uzmu njegovog sina... " Ponovo se nasmeio. "Plemenitom Lanseletu to mora da teko pada. Ja imam oko za lepe ene, ali kad mi se tako naturaju..." Slegnuo je ramenima, i Morgoza je morala da se nasmeje. "Znai, druidi te nisu liili toga, sine moj?" "Nikako", odgovorio je. "Ali ene su uglavnom budale, pa vie volim da se ne zamlaujem sa onima koje oekuju da se ponaam prema njima kao da su neto naroito ili da obraam panju na to to govore. Ti si me nauila da se klonim glupih ena, majko." "teta to to ne vai i za Lanseleta", rekla je Morgoza, "jer svi se slau da Gvenvir nema vie pameti nego to je potrebno da se vee steznik, a to se Lanseleta tie, mislim da nije imala ni toliko." Ti ima Lanseletovo lice, deko, pomislila je, ali i majinu pamet! Kao da je uo njene misli, on je spustio prazan pehar i pokretom ruke otpravio sluavku koja je prila da ga napuni. "Ne vie, tako sam umoran da bih se opio od jo jednog gutljaja! Radije bih veerao. Imao sam sree u lovu, i dosta mi je mesa, zaeleo sam se domae hrane - kae i hleba... Majko, pre nego to sam poao u Britaniju, u Avalonu sam sreo gospu Morganu." Zato mi to govori, upitala se Morgoza. Bilo je jasno da ne osea nikakvu ljubav prema svojoj pravoj majci, i osetila se kriva zbog toga. Postarala sam se da ne voli nikoga sem mene. Pa, uinila je onako kako je morala, i nije alila zbog toga. "Kako izgleda moja roaka?" "Ne naroito mlada", rekao je Gvideon. "Meni je izgledala starija od tebe, majko." "Ne", rekla je Morgoza, "Morgana je deset godina mlaa od mene." "Svejedno, izgleda izmodena i stara, a ti..." nasmeio joj se, i Morgoza je osetila kako je obuzima srea. Nijedan od mojih sinova ne voli me kao ovaj usvojeni, pomislila je. Morgana je dobro uinila to mi ga je prepustila. "Oh", rekla je, "pa i ja sam ostarila, mome... kad si se ti rodio, imala sam odraslog sina!" "Onda si dvaput vea arobnica od nje", kazao je Gvideon, "jer ovek bi se zakleo da si ivela u vilinskoj zemlji, gde ti vreme nije moglo nita... meni izgleda isto kao onog dana kad sam otiao u Avalon, majko." Uhvatio ju je za ruku, prineo je usnama i poljubio, a ona je prila da ga zagrli, pazei da ne dodirne ranu. Pogladila ga je po crnoj kosi. "Znai, Morgana je sada kraljica Velsa." "Tano", rekao je Gvideon, "i ujem da je kralj Urijens veoma ceni. Artur je njenog pastorka Uvena proglasio za lana svoje line strae, odmah uz Gavena, a on i Gaven su dobri prijatelji. Uven nije lo momak - pomalo lii na Gavena, ini mi se - obojica su vrsti i istrajni, i toliko odani Arturu da, izgleda, smatraju kako sunce izlazi i zalazi tamo gde on mokri..." Morgoza je tu primetila kratak, mraan osmeh. "Ali taj nedostatak ima mnogo ljudi - i zato sam i doao da razgovaram sa tobom, majko. Zna li neto o planovima Avalona?" "Znam ono to su Ninijan i Merlin rekli kada su doli da te odvedu", odvratila je Morgoza. "Znam da ti treba da bude Arturov naslednik, ak i ako on veruje da e ostaviti kraljevstvo onom Lanseletovom sinu. Znam da si ti mladi jelen koji e oboriti Kralja-Jelena..." Rekla je to starim jezikom, i Gvideon je podigao obrve. "Onda zna sve", rekao je. "Ali ovo moda ne zna... to ne moe da se uini sada. Poto je Artur porazio onoga to se proglasio za rimskog imperatora, Lucijusa, njegova zvezda plamti jae nego ikada ranije. Svako ko bi podigao oruje na Artura bio bi smesta rastrgnut, od naroda ili od njegovih vitezova - nikada nisam video da svet toliko voli jednog oveka. Mislim da sam upravo zato morao da ga osmotrim izdaleka, da vidim kako izgleda kralj koga toliko vole..." Zautao je, i Morgoza je osetila nelagodnost. "I, jesi li?" Gvideon je polako klimnuo glavom. "On je zaista kralj... ak i ja, koji nemam razloga da ga volim, osetio sam aroliju koja se iri oko njega. Ne moe da zamisli koliko ga oboavaju."

"udno", rekla je Morgoza. "Ja, na primer, nikada nisam smatrala da je on neto naroito." "Budi iskrena", rekao je Gvideon. "Nema ih mnogo - moda ak nema nikoga u ovoj zemlji ko bi uspeo da ujedini sve struje tako kao on! Rimljani, Velani, Kornvolci, zapadnjaci, Englezi sa istoka, Britanci, Devni Narod, narod Lotije... irom njegovog kraljevstva, majko, ljudi se zaklinju Arturovoj zvezdi. ak i oni Saksonci koji su se nekada borili sa Uterom na ivot i smrt sada tvrde da je Artur i njihov kralj. On je veliki ratnik... ne, ne on lino, ne bori se nita bolje od drugih, nije ni upola dobar kao Lanselet ili ak i Garet, ali je veliki vojskovoa. A to je neto... neto u njemu. Lako ga je zavoleti. I dok ga svi tako oboavaju, ja ne mogu da uinim nita." "U tom sluaju", rekla je Morgoza, "treba nekako umanjiti njihovu ljubav. Moramo ga osramotiti. On nije bolji od bilo kog drugog oveka, Bog to zna. Napravio je dete sopstvenoj sestri, a i ovde i po svetu se zna da se ne ponaa asno sa svojom kraljicom. Postoji re za oveka koji zadovoljno sedi dok se drugi mukarac udvara njegovoj eni, a to ipak nije lepa re." "Od toga bi se svakako moglo poeti", rekao je Gvideon. "Mada se u poslednje vreme, kau, Lanselet dri daleko od dvora i pazi da ne ostane nasamo sa kraljicom, kako se uz njeno ime ne bi vezao skandal. Ali kau i da je ona plakala kao dete, a i Lanselet sa njom, kada je morao da ode i bori se uz Artura protiv tog Lucijusa, a ja nikad nisam video da se neko tako bori kao Lanselet. ovek bi pomislio da jedva eka da pogine. Ali nikada nije ak ni ranjen, kao da je zatien magijom. Pitam se... ipak je on sin Vrhovne svetenice Avalona. Moda ima nekakvu natprirodnu zatitu." "Morgana bi to znala", suvo je primetila Morgoza, "ali ne predlaem ti da je pita." "Znam da Artur ima magiju koja ga titi", rekao je Gvideon, "jer nosi posveeni Ekskalibur, ma druidskog Obreda, i magijske kanije koje ga tite od prolivanja krvi. Bez njih, tako mi je Ninijan rekla, iskrvario bi na smrt u Celidonskoj umi, a posle toga... Prvi Morganin zadatak jeste da oduzme Arturu taj ma, osim ako ne poloi novu zakletvu Avalonu. A ne sumnjam da je moja majka sposobna da to izvede. Ta ne preza ni od ega, majko. Od njih dvoje, ipak mi se vie dopada otac - on, mislim, ni ne zna kakvo je zlo stvorio kad me je zaeo." "Nije znala ni Morgana", otro je rekla Morgoza. "Oh, dosta mi je Morgane... ak i Ninijan je dozvolila da je ona opara", odgovorio je Gvideon jednako otro. "Nemoj ti sad da je brani, majko." Vivijen je bila takva, pomislila je Morgoza, mogla je svakoga da opini da radi po njenoj volji, i mukarce i ene... Igrena je bez rei pristala da se uda za Gorloasa, a kasnije i da zavede Utera... a ja sam pola za Lota... a sada i Ninijan ini ono to Morgana poeli. A inilo joj se da i njen usvojeni sin poseduje makar deo te moi. Setila se, obuzeta iznenadnim bolom, Morgane, pognute glave, i sebe kako je elja kao dete, one noi kad se rodio Gvideon; Morgane, koja joj je bila kao ker koju nikada nije imala; a sada je bila rastrzana izmeu Morgane i Morganinog sina, koji joj je oduvek bio miliji od roenih sinova. "Zar je toliko mrzi, Gvideone?" "Ne znam ta oseam", priznao je Gvideon, gledajui je tamnim, alosnim oima toliko nalik na Lanseletove. "ini mi se da nije u skladu sa zakonima Avalona mrzeti majku koja me je rodila i oca koji me je zaeo... Voleo bih da sam odrastao na dvoru, kao oev sin i njegov zakleti pristalica, a ne kao njegov ogoreni neprijatelj..." Pokrio je lice dlanovima i tako nastavio. "Umoran sam, majko. Umoran sam i dosta mi je borbe, a znam da tako misli i Artur... on je doneo mir na naa ostrva - od Kornvola do Lotije. Ne volim ni da pomislim da je taj veliki kralj, taj veliki ovek, moj neprijatelj, i da za dobro Avalona moram da ga sruim i unitim, ubijem ili obeastim. Radije bih da ga volim, kao svi ostali. Voleo bih da pogledam svoju majku - ne tebe, majko, nego gospu Morganu - voleo bih da gledam onu koja me je rodila kao majku, a ne kao veliku svetenicu koju sam se zakleo da u svemu sluam. Voleo bih da mi je ona majka, a ne Boginja. Voleo bih da, kad mi Ninijan lei u naruju, ona bude samo moja ljubav, koju volim zato to ima ljupko lice kao ti i umilan glas kao ti... tako sam umoran od bogova i boginja... voleo bih da sam tvoj i Lotov sin i nita vie, toliko sam umoran od svoje sudbine..." Dugo je ostao utei, skrivenog lica, a ramena su mu se tresla. Konano je podigao glavu i progovorio, uz gorak osmeh koji ju je spreavao da iskoristi ovaj

trenutak slabosti. "Sad bih popio jo malo tog estokog pia koje se pee u naim bregovima, i to bez vode i meda..." Kad ga je dobio, iskapio ga je, ni ne pogledavi vrelu kau i meki hleb koji je devojka takoe donela. "Kako je ono pisalo u starim Lotovim knjigama, zbog kojih je kuni svetenik lemao mene i Gareta do krvi ne bi li nam utuvio rimljanski jezik u glavu? Koji je to stari Rimljanin rekao 'Ne zovi oveka srenim dok ne umre'? Znai, moj je zadatak da donesem svom ocu tu najveu od svih srea na svetu, i zato onda da se bunim protiv svoje sudbine?" Dao je znak da mu se pehar opet napuni; kada je Morgoza oklevala, sam je dohvatio bocu. "Napie se, sine moj. Bolje prvo veeraj." "Pa napiu se", gorko je rekao Gvideon. "Neka bude tako. Pijem za smrt i beae... Arturovo i moje!" Opet je iskapio pehar i bacio ga u ugao, gde je pao uz metalni zvuk. "Neka bude kako je sudbina odredila - Kralj-Jelen e vladati umom do dana koji Gospa odredi... jer sve ivotinje su roene i zdruene sa svojom vrstom i ive i vre volju ivotnih sila, a na kraju predaju svoje due Gospi da se opet o njima stara..." Govorio je to na neobian nain, udno naglaavajui rei, i ak je i Morgoza, koja nije poznavala druidske mudrosti, znala da su to obredne rei i zadrhtala je dok ih je sluala. On je duboko uzdahnuo. "Ali noas u spavati u majinoj kui i zaboraviu i Avalon, i kraljeve, i jelene, i sudbine. Zar neu? Zar ne smem?" Kad ga je jako pie najzad savladalo, pao joj je pravo u naruje. Zadrala ga je tako, milujui ga po mekoj, crnoj kosi, toliko nalik na Morganinu, i spavao je sa glavom na njenim grudima. Ali ak i u snu se trzao i jeao i mrmljao kao da ga pohode none more, a Morgoza je znala da to nije samo od bola zbog nezaceljene rane.

MerionCimerBredli, MAGLEAVALONA(IV)
Prevela Zvezdana elmi Knjiga etvrta ZAROBLJENIK U HRASTU 1. U dalekim bregovima Severnog Velsa kia je padala ve danima i zamak kralja Urijensa kao da je plivao u magli i vlazi. Putevi su se pretvorili u blato do kolena, sa planina su se slivale bujice i sve je bilo promrzlo i mokro. Morgana, umotana u ogrta i debeli al, oseala je kako joj se prsti koe i usporavaju unak dok ga je provlaila preko razboja; odjednom se uspravila u stolici, i unak joj je ispao iz ledenih ruku. "ta je bio, majko?" upitala je Malina, trgavi se od otrog zvuka u tihoj odaji. "Na putu je jaha", rekla je Morgana. "Moramo se pripremiti da ga doekamo." Tek tada je primetila zabrinut izraz na licu svoje snahe i ugrizla se za jezik; opet je dozvolila sebi da zapadne u trans, to joj se u poslednje vreme sve ee deavalo kada bi uzela da se bavi enskim poslovima. Odavno je prestala da prede, ali tkanje, koje je volela, inilo joj se bezbedno, ukoliko se usmeri samo na to i ne prepusti se sanjivoj jednolinosti pokreta. Malina ju je gledala pomalo oprezno, pomalo zabrinuto, kao i uvek kad bi Morgana pokazala da vidi neto. Malina svakako nije mislila da u tome ima ieg loeg, pa ak ni maginog naprosto se njena svekrva ponekad udno ponaala. Ali ona je o tome razgovarala sa svetenikom, a kad uje za ovo, svetenik e opet doi i pokuati da diskretno sazna od nje otkuda joj se priviaju stvari, a ona e morati da izigrava priglupu domaicu i da se pretvara da nema pojma o emu je on ispituje. Jednog dana bie suvie umorna ili neoprezna i rei e tom sveteniku ta misli o njemu. Onda e stvarno biti guve... Pa, ta je tu je, nije mogla da se izvlai. Dosta dobro se slagala sa ocem Eianom, koji je bio Uvenov uitelj - za jednog svetenika, bio je prilino obrazovan. "Reci ocu Eianu da e njegov uenik stii na veeru", rekla je Morgana i opet prekasno shvatila ta ini; znala je da Malina razmilja o sveteniku i odgovorila je na njene misli, a ne na rei. Izila je iz sobe, oseajui da mlada ena zuri za njom. itave zime, koja je bila teka, sa mnogo kie, snega i oluja, nije im doao ni jedan jedini putnik. Morgana se nije usuivala da prede; to je suvie brzo otvaralo kapije transa. Sada je, izgleda, i tkanje poelo slino da deluje. Vredno je ila, kako bi snabdela odeom sve lanove domainstva, od Urijensa do Malinine nove bebe, ali to joj je smetalo oima; preko zime nije bilo sveeg bilja, pa nije mogla da se bavi ni pripremanjem melema i lekova. Nije imala drutvo njene dvorske dame bile su ene Urijensovih oficira i bile su gluplje ak i od Maline; nijedna nije umela da iita ni jedan jedini redak iz Biblije, i bile su okirane to Morgana ume da ita, pie i pomalo govori latinski i grki. A nije mogla da veito sedi sa harfom. I zato je itavu zimu provela u narastajuoj dosadi i oajanju... ...a najgore je, pomislila je, to to je uvek u iskuenju da sedne i prede, da se prepusti snovima, da pusti um da joj luta, da vidi Artura u Kamelotu, ili Akolona na njegovom pohodu - pre tri godine sinulo joj je kako bi Akolon treblo da provede neko vreme na Arturovom dvoru, da bi ga Artur dobro upoznao i poeo da mu veruje. Akolon je nosio zmije Avalona, i to bi se moglo pokazati kao dobra veza sa Arturom. Akolon joj je strano nedostajao; u njegovom prisustvu, ona je uvek bila onakva kakvu ju je on video - visoka svetenica, sigurna u svoje ciljeve i u sebe. Ali to je bila njihova tajna. Tokom dugih, usamljenikih godinjih doba, Morgani su se stalno vraali strahovi i sumnje; moda je ona ipak samo onakva kakvom je smatra Urijens, usamljena kraljica, sve starija, sa telom i umom koji polako venu? Ipak je vrsto vladala domainstvom, i u zamku i u okolim selima, i zato su joj se svi obraali

za savet. U okolini se govorilo: Kraljica ju mudra. ak ni kralj nita ne ini dok se ne posavetuje sa njom. Plemena i Drevni narod gotovo su poeli da je oboavaju; ipak, nije se usuivala da se esto pojavljuje na godinjim sveanostima. Sada je u kuhinji izdavala nareenja za sveanu veeru - onoliko koliko se moglo pri kraju zime, dok su putevi zatvoreni. Iz ormana koje je lino drala pod kljuem izdvojila je suvo groe i voe, kao i malo zaina da se skuva poslednji komad slanine. Malina e rei ocu Eianu da e Uven doi do veere. Urijensu e vesti odneti sama Morgana. Otila je u njegove odaje, gde ga je zatekla kako dokono baca kockice sa jednim paom; soba je bila zaguljiva, puna ustajalog vazduha i starosti. To njegovo dugo zapaljenje plua ove zime barem me je potedelo njegove postelje, pomislila je Morgana. Dobro je to je Akolon proveo ovu zimu kod Artura; verovatno bismo bili neoprezni i neko bi nas otkrio. Urijens je spustio kockice i pogledao je. Bio je mraviji, izmoden od duge groznice. Morgana je u nekoliko navrata pomislila da nee preiveti i grevito se borila da ga spase; zato to ga je ipak na neki nain volela i nije elela da umre, a delom i zato to bi ga na prestolu istog asa nasledio Avaloh. "Nisam te video itavog dana. Bio sam usamljen, Morgana", rekao je Urijens, gotovo durei se. "Ovaj moj Hju nije ni upola tako lep za gledanje." "Zaista?" Morgana je namerno poela da se ali, onako kako je znala da Urijens voli. "A ja sam vas namerno ostavila same, mislei da si pod starost zavoleo lepe mladie... ako ga ne eli, muu moj, mogu li ja da ga uzmem?" Urijens se nasmejao. "Tera sirotana da pocrveni", dobroudno je rekao. "Ali kad si me ostavila ceo dan samog, mogao sam da biram, da li da reim na njega ili na psa." "E, sad sam dola sa dobrim vestima. Veeras emo te preneti u salu - Uven se zaputio ovamo i stii e taman na veeru." "Bogu hvala", rekao je Urijens. "Ove zime sam mislio da u umreti, a da vie ne vidim moje sinove." "Pretpostavljam da e se Akolon vratiti za letnje sveanosti." Morgana je osetila duboko u telu ujed gladi, ogromne, i kao da je videla pred sobom Beltanske vatre, do kojih je ostalo jo samo dva meseca. "Otac Eian opet me je spopao da zabranim sveanosti", poalio se Urijens. "Dosadilo mi je da ga sluam kako kuka. On hoe da poseemo gajeve, pa da se narod zadovolji blagosiljanjem useva i da odustane od Beltanskih vatri. injenica je da se svake godine javlja sve vie starih obreda - a ja sam mislio da e ih biti sve manje, kako stari svet polako umire. Hteo sam da stari obiaji odumru sa Drevnim narodom, koji ne moe da se prilagodi novim obiajima. Ali ako se sada i mladi svet okree paganstvu, moramo da uinimo neto - moda da zaista poseemo gajeve." Ako to uini, postau ubica , pomislila je Morgana, ali pazila je da joj glas bude nean i razuman. "To bi bila greka. Hrastovi daju hranu za svinje, a i za ljude. I mi smo morali da koristimo irovo brano zbog duge zime. A gaj je tu ve stotinama godina - to drvee je sveto." "Zvui kao paganka, Morgana." "Zar ti misli da hrastov gaj nije delo Boje?" uzvratila je. "Zato bi kanjavali neduno drvee zbog toga to ga glupi ljudi koriste na nain koji se ne dopada ocu Eianu? Mislila sam da ti voli svoju zemlju." "Volim je", nadurio se Urijens, "a i Avaloh misli da treba posei gaj, kako pagani vie ne bi imali pribeite. Umesto njega mogli bismo da sagradimo crkvu ili kapelu." "Ali i Drevni su tvoji podanici", rekla je Morgana, "a kao mladi si sklopio Veliki Brak sa zemljom. Zar e liiti Drevni narod gaja koji im daje zaklon i hranu i koji je njihova crkva, graena rukama Boga, a ne ljudi? Zar e ih osuditi da umru od gladi, to se deavalo u drugim zemljama?" Urijens se zagledao u svoje vornovate ake. Tetovirane zmije na njima toliko su izbledele da su predstvljale samo nejasne plave mrlje. "Pa, tebe zovu Morgana od vila - Drevni narod nije

imogao stei boljeg zastupnika. Poto moli za njihov zaklon, gospo moja, potedeu ga dok god sam iv, ali kad me Avaloh nasledi, on e initi po svome. Hoe li da mi donese cipele i ogrta, pa da veeram u glavnoj sali kao kralj, a ne kao starac u spavaici i papuama?" "Svakako", rekla je Morgana, "ali ne mogu da te podignem. Neka te Hju obue." Ipak, kad je oblaenje bilo ogotovo, oeljala je Urijensu kosu i pozvala gardiste koji su oekivali kraljev poziv. Dvojica su ga ponela, nainivi sedite od prepletenih aka, i prenela ga u glavnu salu, gde je Morgana poreala jastuke po kraljevskom seditu i nadgedala dok su smetali u njih krhko starako telo. Dotle je ve primetila jurnjavu meu pooslugom i ula je jahae u dvoritu... Uven , pomislila je, jedva pogledavi mladia koji je stupio u salu. Bilo je teko poverovati kako je ovaj mladi vitez, sa irokim ramenima i velikim oiljkom preko jednog obraza, isti onaj mravi deai koji bi se esto dounjao do nje, nalik na pripitomljenu zvericu, tokom njene prve, oajnike godine na Urijensovom dvoru. Uven je ocu poljubio ruku, a onda se naklonio pred Morganom. "Oe moj. Draga majko..." "Lepo je to si nam se vratio, mome", rekao je Urijens, ali Morgana je zapanjeno zurila u drugog oveka, koji je u salu uao posle Uvena. Za trenutak nije mogla da poveruje, kao da je videla duha - da je on stvarno tu, ostila bih ga Vidom... a onda je shvatila. Toliko sam se trudila da ne mislim na Akolona, kako ne bih poludela... Akolon je bio mraviji od mlaeg brata i nije bio toliko visok. Nakratko je pogledao Morganu dok je kleao pred ocem, ali kada joj se obratio, glas mu je bio bezlino utiv. "Drago mi je to sam se vratio kui, gospo..." "Lepo je to ste tu", mirno je odgovorila ona, "obojica. Uvene, ispriaj nam kako si stekao taj uasan oiljak na obrazu. Mislila sam da su se, posle poraza imperatora Lucijusa, svi zakleli Arturu da vie nee praviti nevolje!" "Kao i obino", olako je odgovorio Uven. "Neki bandit se uselio u naputenu tvravu i zabavljao se napadaji seljake i nazivajui sebe kraljem. Lotov sin, Gaven, poao je sa mnom i zaas smo ga sredili, a Gaven je tom prilikom stekao i enu - gospu udovicu, sa mnogo zemlje. to se tie ovoga", lako je dodirnuo oiljak. "Dok se Gaven borio sa gospodarem, meni je pripao njegov pomonik - runo kopile koje se borilo levicom i uspelo da me iznenadi. A bio je i trapav - radije bih se borio sa dobrim maevaocem nego sa loim! Da si bila tamo, majko, ne bih imao ovakav oiljak - onaj to me je krpio imao je prste kao kobasice! Da li me je stvarno puno nagrdio?" Morgana je neno pogladila pastorka po obrazu. "Meni e uvek biti lep, sine. Ali moda bih jo mogla da ti pomognem - vidim da je rana jo otekla i upaljena; pre spavanja u ti doneti obloge, kako bi bolje zacelila. Sada te sigurno boli." "Tako je", priznao je Uven, "ali i dalje mislim da sam imao sree to nisam dobio trovanje krvi, kao jedan od naih vojnika. Joj, kakva smrt!" Stresao se. "Kada je rana poela da otie, mislio sam da sam i ja gotov, a moj drug Gaven je rekao da dok god mogu da pijem vino nisam u opasnosti - i pazio je da budem dobro snabdeven. Kunem ti se da sam bio pijan pune dve nedelje, majko!" zakikotao se. "Bio sam spreman da dam sav plen iz tog razbojnikog zamka za jedan tanjir tvoje supe, majko - nisam mogao da vaem ni hleb ni suvo meso, i umalo sam umro od gladi. Dodue, izgubio sam i tri zuba..." Morgana je ustala da izbliza pogleda ranu. "Otvori usta. Da", rekla je i dala znak jednm slugi. "Donesi ser Uvenu orbu i kuvano voe", naredila je. "Neko vreme ne sme ni pokuavati da vae. Posle veere u te previti." "Neu se buniti, majko. I dalje me strano boli, a osim toga, na Arturovom dvoru postoji jedna devojka - ne bih eleo da odvrati pogled od mene kao da sam demon." Nasmejao se. No, uprkos svim bolovima jeo je neverovatno mnogo, priajui prie sa dvora i sve ih zabavljajui. Morgana se nije usuivala da skrene pogled sa svog pastorka, ali tokom itave veere oseala je na sebi Akolonov pogled, kako je greje kao da je izila na sunce posle zimskog mraza.

Veera je bila vrlo vesela, ali Urijens je poeo da izgleda umoran i Morgana je pozvala njegovu gardu. "Danas si prvi put ustao iz kreveta, muu moj - ne sme da se premori." Uven je brzo ustao. "Dozvoli da te ja ponesem, oe." Sagnuo se i podigao starca kao da je dete. Morgana je pola za njima dvojicom, ali se jo jednom osvrnula ka sali. "Postraj se za stvari ovde, Malina - ja u previti Uvenu obraz pre nego to poem na poinak." Uskoro je Urijens bio uukan u svom krevetu, a Uven je ostao kraj njega dok je Morgana pourila u kuhinju da mu pripremi melem za ranu. Morala je da probudi kuvara koji je dremao i da ga poalje da ugreje jo vode... ako eli da se bavi ovim, morala bi da u svojim odajama dri mangal i mali bakra vode... kako to da se nije ranije setila? Vratila se gore i namestila Uvena da sedi kako bi mogla da mu privije na obraz tkaninu natopljenu vrelim biljnim melemom, i mladi je uzdahnuo od olakanja kada je melem poeo da izvlai bol iz zapaljene rane. "Oh, kako je ovo dobro, majko - ona devojka na Arturovom dvoru ne bi umela tako da me neguje. Kada se oenim njome, majko, hoe li je nauiti bar nekim stvarima? Zove se ana i iz Kornvola je. Ona je jedna od dvorkinja kraljice Izote - kako to da Markus naziva sebe kraljem Kornvola, majko? Mislio sam da Tintagel pripada tebi." "To je tano, sine, nasledila sam ga od Igrene i vojvode Gorloasa. Nisam znala da je Markus poverovao da je kralj", odgovorila je Morgana. "Da li se usudio da proglasi i Tintagel svojim vlasnitvom?" "Ne, jer koliko sam uo, uopte nema tamo vitezove", rekao je Uven. "Ser Drustan je otiao u izgnanstvo, u Donju Britaniju..." "Zato? Je li postao izdajnik zbog Lucijusa?" upitala je Morgana. Ovaj razgovor o dvorovima bio joj je kao dah ivota u mrtvilu ovog izolovanog mesta. Uven je odmahnuo glavom. "Ne... pria se da su on i kraljica Izota poeli suvie dobro da se slau", rekao je on. "Mada ne mogu mnogo da je krivim... Kornvol je na kraju sveta, vojvoda Markus je star i gunav, a njegovi komornici kau i da je impotentan - to ini vrlo tekim ivot jedne sirote gospe; Drustan je, opet, lep i svira harfu, a gospa je lubitelj muzike." "Zar nam sa dvora nisi doneo nikakvu drugu priu osim o pokvarenim enama?" pobunio se Urijens, mrtei se, i Uven se nasmejao. "Pa, rekao sam gospi ani da njen otac moe da ti poalje glasnika, i nadam se, dragi oe, da ga nee odbiti kada doe. ana nije bogata, ali meni ni ne treba veliki miraz, jer imam mnogo plena iz Donje Britanije - pokazau ti deo, a doneo sam i poklone majci." Podigao je ruku da pogladi Morganu po obrazu dok se naginjala nad njim da mu promeni oblog. "Ti svakako nisi kao gospa Izota, da okrene lea mom dobrom starom ocu i da pone da ga vara." Morgana je osetila da crveni; brzo se nagnula nad posudu sa melemom, mrtei nos zbog gorkog mirisa. Uven je mislio da je ona najboja ena na svetu, i njegovo poverenje joj je godilo, ali bilo je gorine u saznanju da je to potpuno nezaslueno. Barem nikada nisam napravila budalu od Urijensa i nisam mu poturala pod nos svoje ljubavnike... "Ali trebalo bi da ode u Kornvol, im se otac dovoljno oporavi za putovanje", ozbiljno je nastavio Uven, trzajui se malo kada je melem iz obloga dopro do novog zapaljenog mesta na obrazu. "Mora raistiti sa Markusom, majko, da ne moe polagati pravo na ono to je tvoje. Toliko dugo nisi bila u Tintagelu da je narod moda i zaboravio da ima kraljicu." "Siguran sam da nije ba tako", rekao je Urijens. "Ali ako mi ovog leta bude dobro, zamoliu Artura, kada odem na Duhove, da se postara o Morganinoj zemlji." "A ako se Uven oeni Korvolkom", rekla je Morgana, "neka on uva Tintagel u moje ime - da li bi voleo da mi bude namesnik, Uvene?" "To mi je najvea elja", rekao je Uven, "osim moda da makar jednu no spavam bez etrdeset razliitih bolova u vilici." "Popij ovo", rekla je Morgana, sipajui mu u vino jo jedan lek, "i obeavam ti da e spavati." "Spavao bih ja i bez toga, gospo, toliko mi je drago to sam u svojoj kui i u svom krevetu, i da me neguje moja majka." Uven se sagnuo da zagrli oca, a potom je poljubio Morganinu ruku.

"Ali rado u popiti tvoj lek." Iskapio je vino i pozvao jednog Urijensovog gardistu da mu osvetli put do sobe. Akolon je takoe priao da zagrli oca. "I ja u u krevet... gospo, ima li tamo jastuka i pokrivaa, ili je soba prazna i gola? Toliko dugo nisam bio kod kue, da me ne bi udilo da zateknem golubove kako se gnezde u onoj staroj sobi koja je bila moja dok je otac Eian pokuavao da mi batinama utuvi u glavu malo latinskog." "Rekla sam Malini da se postara za sve to bi ti moglo biti potrebno", rekla je Morgana, "ali doi u da proverim. Hou li ti biti potrebna noas, gospodaru?" obratila se Urijensu, "ili da i ja poem na poinak?" Odgovorilo joj je samo tiho hrkanje, i pa Hju je pourio da namesti gospodareve jastuke. "Poite, gospo Morgana. Ako se probudi, ja u biti uz njega." "ta je to sa mojim ocem?" upitao je Akolon kad su izili. "Imao je zapaljenje plua ove zime", rekla je Morgana, "a nije vie mlad." "A ti si morala da ga neguje potpuno sama", rekao je Akolon. "Sirota Morgana..." Pogladio ju je po ruci; na zvuk njegovog nenog glsa, Morgana je morala da se ugrize za usnu. Neto duboko u njoj, zaleeno itave zime, polako se topilo, i pomislila je da e se rasplakati. Brzo je pognula glavu, izbegavajui njegov pogled. "A ti, Morgana, zar nee nita da mi kae, ni da me pogleda...?" Pruio je ruku da je dodirne, a ona je odgovorila kroz stegnute zube. "ekaj." Pozvala je slugu da donese iste arave i dodatnu ebad. "Da smo znali da dolazi, ekala bi te najbolja posteljina i svea slama u krevetu." "U mom krevetu nije najvanija svea slama", apnuo je on, ali ona je pazila da ga ne pogleda pred slugom koji je nametao krevet, pripremao toplu vodu i svetiljku i slagao Aolonovo oruje i odeu. Kad su na trenutak ostali sami, on joj se obratio apatom. "Mogu li kasnije da doem u tvoju sobu, Morgana?" Odmahnula je glavom i odgovorila takoe apatom. "Doi u ja kod tebe - mogu da smislim neki izgovor to nisam bila u sobi usred noi, ali otkad je tvoj otac bolestan, esto dolaze da me zovu k njemu - ne smeju te zatei kod mene..." Na brzinu ga je stegnula za ruku. Njegova ruka kao da ju je opekla. Pola je sa komornikom da poslednji put obie zamak i proveri je li sve zakljuano i bezbedno. "Neka vam Bog podari miran san, gospo", rekao je komornik i udaljio se; Morgana se unjala kroz salu u kojoj je spavala garda; pa uz stepenice, kraj sobe u kojoj je Avaloh spavao sa Malinom i mlaom decom, pa kraj sobe u kojoj je nekada spavao mali Kon sa svojim uiteljem i usvojenom braom, sve dok ga nije odnelo zapaljenje plua. U udaljenom krilu bila je Urijensova soba, i njena, pa soba koju su obino davali veoma vanim gostima i, na kraju hodnika, soba koju je ona odredila za Akolona. unjala se ka njegovoj sobi, suvih usta, nadajui se da je bio dovoljno razuman da ostavi odkrinuta vrata... zidovi su stari i debeli i nije bilo naina da uje njene korake pred zatvorenim vratima. Zavirila je u svoju sobu; potom je brzo ula i izguvala posteljinu. Njena lina slukinja, Rua, stara je i gluva, i tokom itave zime Morgana ju je proklinjala zbog gluvoe i gluposti, ali sada e joj to koristiti... pa ipak, ak ni ona ne sme ujutro zatei Morganinu postelju nedirnutu; ak i stara Rua je svesna da kralj Urijens nije dovoljno zdrav da bi spavao sa svojom kraljicom. Koliko esto sam govorila sebi da se ne stidim ovoga to inim... Pa ipak, morala je paziti da ne izazove skandal, jer tako ne bi postigla nita. Ali mrzela je tajanstvenost i skrivanje. On je ostavio vrata odkrinuta. Morgana je skliznula unutra, oseajui kako joj srce bije, i vrsto zatvorila vrata; osetila je oko sebe gladni zagrljaj koji joj je smesta probudio itavo telo. Njegova usta su se sklopila preko njenih kao da je bio eljan nenosti koliko i ona... kao da su oajanje i usamljenost itave zime prosto nestali, kao da se led otopio, kao da e je zahvatiti bujica... Privila se uz Akolona i pokuala da uzdri jecaje. Sve njene odluke kako Akolon ne sme da joj bude nita vie nego svetenik Boginje, da nee dozvoliti linu vezu izmeu njih dvoje, naprosto su nestale pred ovolikom njegovom eljom.

Koliko se samo ljutila na Gvenvir, koja je ugroavala dvor i kraljev ugled, jer svi preziru oveka koji ne ume da obuzdava svoju enu. A sada, u Akolonovom naruju, sve njene odluke su nestale. Utonula je u njegove ruke i pustila da je odnese u krevet. 2. No je ve bila odmakla kada se Morgana izvukla iz Akolonove postelje. On je duboko spavao; provukla mu je prste kroz kosu, blago ga poljubila i iskrala se iz sobe. Nije spavala bojala se da e se uspavati i da e je zatei svitanje. Ostao je jo itav sat do zore. Protrljala je oi; pekle su je. Negde napolju zauo se lave psa, neko dete je zaplakalo i uutalo, u bati su se ule prve ptice. Jo nedelju dana, pomislila je, gledajui napolje kroz uzani otvor u zidu, i u ovo doba e ve biti dan. Za trenutak se naslonila na zid, obuzeta seanjima na proteklu no. Nikada nisam znala kako izgleda biti samo ena, pomislila je. Rodila sam dete, bila sam udata etrnaest godina, imala sam ljubavnike... ali nita nisam znala, nita... Iznenada ju je neko grubo uhvtio za miicu. Zaula je Avalohov promukli glas. "Zato se unja po kui u ovo doba, devojko?" Oito je od nje pomislio da je neka slukinja; neke od njih su bile sitne i tamnopute, zbog krvi Drevnog naroda. "Pusti me, Avaloe", rekla je, gledajui u lice svog najstarijeg pastorka. Bio je teak i mek, oiju uraslih u salo. Akolon i Uven su bili lepi mukarci, a i na Urijensu se videlo da je nekada bio pristao. Ali za Avaloha to nije vailo. "Oh, moja gospa majka!" uzviknuo je on, uzmakavi i naglaeno se klanjajui. "Ponavljam, ta radi u ovo doba?" I dalje ju je drao za miicu; podigla je njegovu aku kao da je neka gadna buba. "Zar moram da ti se pravdam? Ovo je moja kua i mogu da idem kuda i kada hou, i to je jedini moj odgovor." Ne voli me, pomislila je, gotovo isto koliko i ja ne volim njega. "Ne igraj se sa mnom, gospo", rekao je Avaloh. "Zar misli da ne znam u ijem naruju si provela no?" Prezrivo je odgovorila. "Znai, sad se igra arobnjaka i Vida?" On je spustio glas i sada joj se gotovo ulagivao. "Znam da ti je strano dosadno, da si udata za oveka koji bi mogao da ti bude otac - ali neu da povredim svog oca otkrivajui mu gde njegova ena provodi noi, pod uslovom", tu ju je zagrlio i silom je privukao uz sebe. Sagnuo se i gricnuo joj vrat, grebui je neobrijanim obrazima, "pod uslovom da poneku provede sa mnom." Otrgla se od njega i pokuala da zvui vedro. "Ma hajde, Avaloe, zato bi progonio svoju matoru maehu kad ima Prolenu Devicu i sve lepotice iz sela..." "Ali ti si mi se oduvek dopadala", prekinuo ju je i opet pruio ruku da je pomazi po ramenu, a zatim ju je zavukao pod napola otkopani ogrta. Ona se opet otrgla i njegovo lice se pretvorilo u runu masku. "Zato izigrava ednost? Jesi li bila sa Akolonom ili Uvenom, ili moda sa obojicom zajedno?" Zapanjeno ga je pogledala. "Uven mi je sin! Ja sam jedina majka koju pamti!" "Zar da verujem da bi te to zaustavilo, gospo Morgana? Na Arturovom dvoru svi znaju da si bila Lanseletova ljubavnica i da si pokuala da ga preotme od kraljice, i da si spavala i sa Merlinom - da se nisi ustezala od voenja ljubavi i sa sopstvenim bratom, i da te je zato kralj i oterao sa dvora, kako ga vie ne bi izazivala i odvajala od hrianstva - zato bi prezala od svog pastorka? Zna li Urijens kakvu je kurvu uzeo za enu, gospo?" "Urijens zna o meni sve to treba da zna", rekla je Morgana, udei se koliko joj je glas miran. "to se tie Merlina, u to vreme nijedno od nas nije bilo u braku, a ni on ni ja nikada nismo marili za pravila hrianskog dvora. Tvoj otac to zna i ne zamera mi. Niko sem njega nema prava da mi zamera na ponaanju, a ako mi bude zamerio, pravdau se njemu, a ne tebi, Avaloe. A sada idem u svoju sobu i preporuujem i tebi da uini isto." "Znai, poziva se na pagansko ponaanje u Avalonu", zareao je Avaloh. "Kurvo, kako se usuuje da tvrdi da si dobra..." Zgrabio ju je i silom poljubio. Morgana mu je zarila prste u

trbuh, na ta je jeknuo i pustio je, psujui. "Nita ja ne tvrdim", besno je rekla. "Ne moram da ti se pravdam za svoje ponaanje, a ako bude razgovarao s Urijensom, rei u mu da si poloio ruke na mene na nain kakav ne pristoji jednom pastorku, i videemo kome e on verovati." Avaloh je frknuo. "Rei u ti neto, gospo: moe da umiruje mog oca kako god eli, ali on je star, i onog dana kada postanem kralj ove zemlje, budi sigurna da neu imati milosti prema onima koji su preiveli samo zato to moj otac nije mogao da zaboravi da je nekada nosio zmije!" "Zamisli samo", prasnula je Morgana. "Prvo pokuava da odvue u postelju oevu enu, a onda se hvalie kako e biti dobar hrianin kada nasledi oevo kraljevstvo!" "Ti si me prva zaarala - kurvo!" Morgana je morala da se nasmeje. "Zaarala? Tebe? Zato? Avaloe, sve da ostane jedini mukarac na svetu, radije ih povela u postelju nekog psa! Tvoj otac je dovoljno star da mi bude deda, ali radije bih legla sa njim nego sa tobom! Zar misli da sam ljubomorna na Malinu, koja peva po itav dan kad sie u selo zbog etve ili oranja? Kad bih i bacila ini na tebe, to ne bi bilo zato da uivam u tvojoj mukosti nego da je unitim! A sad sklanjaj ruke sa mene i idi negde gde e te primiti, jer ako me samo jo jednom dodirne, kunem se da u ti unititi mukost!" Poverovao je; videla je to po nainu na koji se povukao. No, otac Eian e svakako uti za ovo, i doi e da je ispituje, i ispitivae i Akolona, i sluge, a onda e se opet okomiti na Urijensa da posee sveti gaj i time uniti staru veru. Avaloh se nee zaustaviti dok ceo dvor ne bude igrao kako on svira. Mrzim Avaloha! Iznenadila se kad je shvatila da je ta mrnja fiziko oseanje, bol pod grudnom kosti, drhtanje itavog tela. Nekada sam bila ponosna; svetenica Avalona ne lae. A sada moram da u najmanju ruku izbegavam istinu. ak i Urijens bi mislio da sam preljubnica, da se tajno iskradam do Akolona da zadovoljim poudu... Plakala je od besa kad je opet osetila Avalohove ruke na ramenima i grudima. Optuie je, ranije ili kasnije, i ak i ako joj Urijens poveruje, svi e je nadgledati. Oh, bila sam srena, prvi put posle toliko godina, a sad je sve propalo... Pa, sunce je izlazilo, uskoro e se posluga probuditi, a ona mora da im izda uputstva za nastupajui dan. Da li Avaloh samo nagaa? Urijens mora da ostane u krevetu, Avaloh se svakako nee usuditi da ga ba danas uznemiri. Ona mora da pripremi svei melem za Uvenovu ranu i da iskopa korenje da mu zalei slomljene zube. Uven je voli - on svakako ne bi sluao Avalohove optube. Na tu pomisao osetila je novi nalet gneva, jer setila se Avalohovih rei: Jesi li bila sa Akolonom ili Uvenom, ili moda sa obojicom zajedno...? Ja sam Uvenu majka kao da sam ga rodila! Za kakvu me enu on smatra? I je li mogue da se na Arturovom dvoru govorka kako je spavala sa kraljem? Kako sad da navedem Artura da prizna Gvideona za sina? Galahad je Arturov naslednik, ali moj sin mora biti priznat, jer potie od kraljevske loze Avalona. Ipak, ne smem dozvoliti sebi nikakav skandal, pogotovo vezan za rodoskrvnue sa pastorkom... Zamislila se nad sobom. Kada je shvatila da nosi Arturovo dete, zahvatio ju je oajniki gnev, a sada joj se to inilo nevano; na kraju krajeva, ona i Artur uopte nisu poznali jedno drugo. Ali Uven - koji joj nije roak po krvi - bio joj je sin mnogo vie nego Gvideon; Uvena je ona podigla... Pa, sada vie nije mogla nita da uini. Pola je u kuhinju i sasluala kuvara kako kuka to je sva slanina potroena i to su ostave prazne, pa e biti teko hraniti pridolice. "Pa, moraemo da poaljemo Avaloha u lov jo danas", rekla je Morgana i zaustavila Malinu na stepenitu dok je nosila muu jutarnje kuvano vino. "Videla sam da si priala sa Avalohom", rekla je Malina. "ta ti je rekao?" Malo se mrtila, i Morgana, koja je tako glupoj eni mogla sa lakoom da ita misli, shvatila je da je se snaha plai; smatrala je nepravednim to je Morgana jo vitka i vrsta dok je ona, Malina, debela i izmodena od trudnoa i poroaja, i to Morgana uvek ima blistavo istu crnu kosu dok Malina, neprekidno zauzeta oko beba, nema vremena da svoju uredi.

Morgana je odgovorila istinu, ali je pazila i da ne povredi snahina oseanja. "Razgovarali smo o Akolonu i Uvenu. Ali ostave su prazne, i Avaloh e danas morati u lov na divlje svinje." Tog asa joj je sinulo ta mora da uini, i za trenutak je ukoeno stajala, sluajui u seanju Ninijanine rei: Avaloh ne sme naslediti oca, i svoj odgovor... Malina je piljila u nju, ekajui da nastavi reenicu, i Morgana se brzo pribrala. "Reci mu da mora da poe u lov, jo danas, najkasnije sutra, ili emo prebrzo potroiti poslednje brano." "Svakako u mu rei, majko", odgovorila je Malina. "Jedva e doekati izgovor da ode." I mada joj je glas bio aloban, Morgana je znala da je osetila olakanje to nije u pitanju nita ozbiljnije. Sirotica, udata za tu svinju. Uznemirena, setila se ta joj je Avaloh tano rekao: Onog dana kada postanem kralj ove zemlje, budi sigurna da neu imati milosti prema onima koji su preiveli samo zato to moj otac nije mogao da zaboravi da je nekada nosio zmije! Znai, to joj je posao: da se postara da Akolon nasledi oca, ne zbog svoje bezbednosti ili osvete, nego da bi ouvala staru veru koju su ona i Akolon vratili u ovu zemlju. Kad bih imala pola sata da sve ispriam Akolonu, on bi poao u lov sa Avalohom, i ne sumnjam da bi sve sredio. Potom je postala hladna i proraunata. Da li da ostanem istih ruku, da li da sve prepustim Akolonu? Urijens je star; ali moe da poivi jo godinu, ili jo pet godina. Sada, kad Avaloh sve zna, udruie se sa ocem Eianom da unite svaki uticaj koji bi Akolon i Morgana mogli da imaju, i sve to je do sada uinila propae. Ako Akolon eli ovo kraljevstvo, moda bi on trebalo da se postara da ga stekne. Ako Avaloh umre od otrova, umreu i ja - kao arobnica. Ali ako sve prepusti Akolonu, to bi svie liilo na onu staru baladu: U lov dva brata pooe... Da li da kaem Akolonu, da li da pustim da pobesni i preuzme stvar u svoje ruke? Uznemirena, jo ne znajui ta da uini, pola je da potrai Akolona. Nala ga je u Urijensovoj sobi kako govori: "Danas Avaloh ide u lov na divlje svinje - ostave su gotovo prazne. Poi u i ja sa njim. Odavno nisam lovio u svojoj zemlji..." "Ne", otro je rekla Morgana. "Ostani danas sa svojim ocem. Bie mu potreban, a Avaloh ima lovce da mu pomau." Moram mu nekako staviti do znanja ta nameravam, pomislila je, a onda se predomislila. Ako bude znao ta ona planira - mada ni sama jo nije znala na ta e je nuda naterati - nikada nee pristati, osim moda u prvom naletu gneva kad uje ta joj je Avaloh rekao. A ako i bude tako - mada mislim da ga dovoljno poznajem, moda me glad za njegovim telom zavarava, moda je manje astan nego to ja mislim - ako bi i pristao da uestvuje u ovome, postae bratoubica, a to ne odgovara budunosti koju sam predvidela za nas. Meni je Avaloh rod samo preko mua; nema krvne veze koja bi me osramotila. Da sam rodila Urijensu sina, bilo bi drugaije. Sada joj je bilo drago to nije rodila dete Urijensu. "Neka Uven ostane sa ocem", rekao je Akolon. "Poto mu je rana na obrazu jo zapaljena, on treba da sedi kraj ognjita." Kako da ga navedem da shvati? Njegove ruke moraju ostati iste; mora biti ovde kada stignu vesti... ta da mu kaem, kako da mu stavim do znanja koliko je ovo vano, jer to je moda najvanije od svega to bih ikada mogla da traim od njega? Zbog hitnje i nemogunosti da kae ta zaista misli, glas joj je bio otar. "Moe li da me poslua bez rasprave, Akolone? Ako treba da negujem Uvena, neu imati vremena da se staram i o vaem ocu, a u poslednje vreme je ionako preesto bio preputen posluzi!" A ako Boginja bude sa mnom, bie potrebniji svom ocu nego ikada ranije, pre nego to se ovaj dan zavri... Petljala je sa reima, u nadi da Urijens nee shvatiti ta se deava. "Traim to kao tvoja majka", rekla je, ali istovremeno se obraala Akolonu svom snagom uma: Nareujem ti u ime Majke... "Posluaj me", rekla je, a onda se okrenula od Urijensa tako da je samo Akolon vidi i dodirnula izbledeli plavi polumesec na svom elu. Akolon ju je gledao - zbunjeno, ispitivaki -

ali ona se brzo opet okrenula, blago odmahujui glavom, nadajui se da je barem razumeo zato ne mogu da otvoreno razgovaraju. On se namrtio. "Naravno, ako ti je toliko stalo. Nije mi teko da ostanem uz oca." Avaloh je izjahao sredinom prepodneva, sa etvoricom lovaca, i dok je Malina bila u donjoj sali, Morgana se uunjala u njihovu spavau odaju, prevrui po razbacanim stvarima, deijoj odei i prljavim pelenama. Konano je nala malu bronzanu narukvicu koju je esto viala na Avalohovoj ruci. U Malininom kovegu bilo je i zlatnih predmeta, ali se nije usuivala da ih uzme, jer bi Malinina sluavka mogla da primeti da neto nedostaje. I ovako ju je zatekla u sobi. "ta elite, gospo?" upitala je sluavka. Morgana je odglumila bes. "Neu da ivim u kui koja vie lii na svinjac! Gledaj sve ove prljave pelene, smrde do neba! Smesta ih nosi dole i daj ih praljama, a onda poisti i provetri sobu - ili treba ja da uzmem metlu u ruke?" "Nikako, gospo", rekla je slukinja, prebledevi, i uzela iz Morganinih ruku gomilu odee. Morgana je brzo sakrila bronzanu narukvicu pod haljinu i sila u kuhinju po vrelu vodu za Uvenove obloge; to je bilo najvanije, a danas mora tako urediti kune poslove da po podne bude slobodna... Poslala je po najboljeg vidara, jer joj je bio potreban njegov alat, i posadila Uvena da sedne sa otvorenim ustima kako bi mogla da pronae slomljeni koren zuba. On je stoiki podneo akanje i upanje (mada se koren opet slomio, pa je morala po drugi put da ga trai; sreom mu je itava vilica bila utrnula i neosetljiva), i konano je uspela da izvue i poslednji ostatak, pa je posula ranu svojim najjaim melemom protiv bolova i ponovo stavila obloge na otekli obraz. Potom je napojila Uvena estokim piem i poslala ga u krevet; on se bunio, tvrdei da je jahao i borio se i kad je bio u mnogo gorem stanju nego sad, ali ona mu je odluno naredila da legne i pusti da lekovi to bolje deluju. Tako je i Uven bio sklonjen sa puta i bie van sumnje. A poto je poslala slukinje da peru, Malina je poela da se ali. "Ako treba da imamo novu odeu za Duhove i ako treba da zavrim Avalohov ogrta - ti ne voli da prede, majko, ali ja moram da tkam Avalohov ogrta, a sve ene greju vodu za pranje i spremaju prakljae..." "Oh, to sam potpuno zaboravila", rekla je Morgana. "Pa, tu se nita ne moe, morau da predem - osim ako bi moda pristala da mi prepusti tkanje." Jo bolje od narukvice, pomislila je - ogrta koji mu sprema njegova ena. "Hoe li, majko? Ali ti na razboju ima novi ogrta za kralja..." "Urijensu nije toliko potreban kao Avalohu", rekla je Morgana. "Uzeu da tkam Avalohov ogrta." A kada zavrim, pomislila je i stresla se, ogrta mu ionako vie nee trebati... "Onda u ja da predem", rekla je Malina, "i biu ti zahvalna, majko - ti tka lepe od mene." Prila je i prislonila obraz uz svekrvin. "Uvek si tako dobra prema meni, gospo Morgana." Ali ti ne zna ta u danas tkati, dete. Malina je sela i uzela preslicu. Za trenutak je zastala, pritiskajui dlanovima lea. "Nije ti dobro, snaho?" "Nije to nita - mesenica mi kasni etiri dana", rekla je Malina. "Bojim se da sam opet nosea, a nadala sam se da u moi da dojim bebu jo godinu dana..." Uzdahnula je. "Avaloh ima dovoljno ena u selu, ali mislim da se i dalje nada da u mu roditi sina umesto sirotog Kona. On uopte ne voli devojice - ak nije ni plakao lane, kad je Meva umrla, ba pred moj poroaj. Ali opet sam rodila ensko, i on je bio strano besan na mene. Morgana, ako se zaista razume u arolije, moe li mi dati neku amajliju da sledei put rodim sina?" Morgana se nasmeila dok je provlaila unak kroz potku. "Ocu Eianu se to ne bi dopalo. On bi ti rekao da se za sina moli Devici Mariji." "Pa, njen sin je bio udo, a i ja poinjem da verujem da bi bilo udo kad bih opet uspela da rodim sina", rekla je Malina. "Ali moda je sve to samo zbog ovog stranog, hladnog vremena." "Napraviu ti lekoviti aj za to", rekla je Morgana. "Ako si zaista nosea, kunem ti se da ti nee nakoditi, a ako ti samo sve kasni zbog mraza, vratie ti mesenicu." "Je li to neka arolija iz Avalona, majko?" Morgana je odmahnula glavom. "To je samo poznavanje lekovitog bilja", rekla je pre nego to

je otila u kuhinju da spravi aj. "Popij ga to vrelijeg", rekla je kad ga je pruila Malini, "i umotaj se u al dok prede, pokuaj da se ugreje." Malina je posluno ispila napitak, krivei lice zbog ukusa. "Oh, grozno je!" Morgana se nasmeila. "Trebalo je da stavim i malo meda, kao kad pravim ajeve za decu." Malina je uzdahnula i ponovo uzela preslicu u ruke. "Gvinet je dorasla do preslice - ja sam nauila da predem kad mi je bilo pet godina." "I ja sam", rekla je Morgana, "ali molim te, nemoj danas poeti da je ui. Ne volim buku dok tkam." "Dobro, onda u rei dadilji da odvede svu decu na sprat", rekla je Malina, i Morgana je prestala da misli na nju, jer poela je da polako provlai unak kroz potku i da se navikava na aru. Ogrta je trebalo da bude na zelene i smee kvadrate, to nije teka ara za dobru tkalju; dok god bude mogla da automatski broji niti, nee morati mnogo da misli na to... predenje bi bilo bolje. No, svi su znali koliko ona ne voli preslicu i primetili bi da se ba danas ponudila da prede. unak je leteo preko tkanine: zeleno, smee, zeleno, smee, menjala je unak posle svakog desetog reda, uzimajui drugu boju niti. Ona je nauila Malinu kako da oboji vunu u ovu zelenu boju, jer ona je to nauila u Avalonu... zeleno kao mlado lie u prolee, smee kao zemlja i trulo lie po kome divlja svinja rije u potrazi za irom... unak je leteo preko razboja, i posle svakog reda sabijala je eljem niti; ruke su joj se kretale automatski, nalevo, pa nadesno, pa nanie, sabijajui, pa po drugi unak... Kad bi Avalohov konj pao i slomio mu vrat, spasao bi me onoga to moram da uinim... Bilo joj je hladno, drhtala je, ali je naterala sebe da ne obraa panju, usmerivi se na unak koji se provlaio ispod i iznad niti, ispod i iznad, putajui da joj se slike slobodno pojavljuju u umu; Akolon u Urijensovoj sobi kako igra kockica sa ocem, Uven kako spava, nemirno se prevrui u postelji, jer mu je bol iz obraza prodirao i u san, ali sada e sve lepo zarasti... Kad bi divlji vepar nasrnuo na Avaloha, i kad bi lovci bili prespori da mu pomognu... Rekla sam Ninijani da neu da ubijam. Nikada ne imenuj izvor iz koga ne eli da pije... Pred oima joj se pojavila slika Svetog kladenca u Avalonu, sa vodom koja je izvirala i prelivala se u jezerce. unak je proletao, gore pa dole, zeleno i smee, zeleno i smee, kao sunce kad prodire kroz zeleno lie na smeu zemlju, gde se prolene plime bude, pa uma bruji od ivota, sokovi se bude u smeem drvetu... unak je bio sve bri, sve bri, svet joj se zamaglio pred oima... Boginjo! Ti koja juri kroz umu sa jelenima... svi ljudi su u tvojim rukama, i sve zveri... Pre mnogo godina bila je Devica Lovac, blagosiljala je Rogatog i poslala ga da tri s jelenima i da ih pobedi ili umre, po Boginjinoj volji. Vratio joj se... sada vie nije bila ta Devica, koja dri sve moi lovaca. Kao Majka, imala je mo plodnosti, satkala je ini kojima je odvela Lanseleta u Eleninu postelju. Ali materinstvo se za nju zavrilo u krvi pri Gvideonovom roenju. Sada je sedela sa unkom u rukama i tkala smrt, kao da je senka same Smrti. Svi su ljudi u tvojim rukama, da ive ili umru, Majko... unak je blistao, pojavljivao se i nestajao, zeleno, smee, zeleno kao lie u umi, gde tre zveri... divlji vepar koji njuka, roke i rije svojim dugakim kljovama, krmaa sa prasiima okupljenim iza nje, ispod potke... unak joj je leteo u rukama i nije videla nita, samo je ula roktanje svinja u umi. Ceridven, Boginjo, Majko, Smrti, Veliki gavrane... Gospo ivota i smrti... Velika Krmao, ti koja jede svoje mlade... Zovem te, prizivam te... Ako si zaista tako odluila, ti to treba da izvede... Vreme je klizilo i menjalo se oko nje, leala je u bari i sunce joj je peklo lea dok je trala s Kraljem Jelenom, kretala se kroz umu, polako, rokui... oseala je ivot, lovce kako trupkaju i viu... Majko! Velika Krmao... Morgana je nekim deliem svesti bila svesna da joj se ruke i dalje kreu, sasvim mirno, zeleno i smee, smee i zeleno, ali pod sputenim kapcima uopte nije videla sobu ni niti, nego samo proleno zelenilo pod drveem, blato i mrtvo lie, smee od zime, i kao da je bila na sve etiri u mirisnom blatu... ivot Majke ovde pod drveem... iza sebe je ula tiho njukanje i skianje svojih mladih, i oseala je njihove njuice kako riju u potrazi za korenjem i irom... smee i zeleno,

zeleno i smee... ok joj je protresao itavo telo kada je ula trupkanje u umi i udaljene uzvike... telo joj je bilo nepokretno nad razbojem, tkajui smeu nit i menjajui je za zelenu, unak za unkom, samo su joj prsti bili ivi, ali u isto vreme je oseala nalet uasa i gneva, i jurnula je, putajui da je zahvati ivot krmae... Boginjo! Ne dozvoli da neduni pate... Lovci ti nita ne znae... Nije mogla nita da uini, samo je uasnuto gledala, drhtei od zadaha krvi, krvi svog para... krv je lila iz ogromnog vepra, ali to joj nije bilo vano, on je morao da umre, kao i Kralj Jelen... kada doe vreme, njegova krv mora linuti na zemlju... iza sebe je ula skianje svojih preplaenih prasia i iznenada kao da ju je obuzela Velika Boginja, i nije znala da li je vie Morgana ili Velika Krmaa, ula je svoje duboko roktanje - kao kada je, u Avalonu, podigla ruke i navukla na sebe izmaglicu Boginje, tako je sada zabacila glavu, drhtei, rokui, jer ula je iza sebe strah svojih prasia... nainila je nekoliko kratkih, naglih koraka, mahala je glavom, poela je da tri u krug... zeleno i smee u njenim oima, nebitan unak u tuim prstima, neprimeen... a onda, izluena od tuinskih mirisa, krvi, gvoa, nepoznatog, stranaca na dve noge, osetila je ubod metala i oi su joj se nalile krvlju kroz zeleno i smee u umi, osetila je da joj se kljove zarivaju, osetila je vrelu krv kako tee dok je naputa ivot i onda vie nita nije oseala... a unak je nastavljao dalje, olovno teak, tkajui zeleno i smee preko agonije u trbuhu i crvenila krvi u oima i srcu, vrisci su joj jo odjekivali u uima i u tihoj sobi, gde se ulo samo kripanje razboja i ukanje vune na preslici... njihala se, utke, iscrpljena od transa... skljokala se preko razboja i ostala da lei na njemu, nepokretna. Posle nekog vremena zaula je Malinin glas, ali nije se ni pokrenula ni odgovorila. "Ah! Gvinet, Morga - majko, jesi li bolesna? Oh, nebesa, ona hoe da tka, a zna da od toga uvek dobija ovakve napade! Uvene! Akolone! Hodite, majka se onesvestila za razbojem..." Oseala je kako je ene tapu po rukama, kako je zovu po imenu, ula je Akolonov glas, osetila je kako ju je podigao i poneo. Nije se pokrenula, nije progovorila, nije mogla - pustila je da je poloi u postelju, da donese vino da je povrati, osetila je kako joj curi niz vrat, i elela je da kae, dobro sam, pusti me, ali umesto toga ula je sopstveno preplaeno skianje i ostala je nepokretna, agonija ju je rastrzala, i znala je da e je Velika Krmaa pustiti kad umre, ali e prvo morati da istrpi sve njene muke... i ak i dok je leala, slepa, u transu, u agoniji, ula je zvuk lovakog roga i znala je da to donose kui Avaloha, mrtvog na konju, jer proburazila ga je krmaa, napavi ga trenutak poto je ubio njenog vepra... a onda je on ubio krmau... smrt, krv, ponovno roenje i tok ivota meali su se u umi, kao to se unak kree preko razboja... Proli su sati. I dalje nije mogla ni da se pomeri bez uasnog bola; to joj je gotovo prijalo. Nisam mogla da ostanem nedodirnuta njegovom smru, ali Akolonove ruke su iste... Pogledala ga je pravo u oi. Naginjao se nad njom, zabrinut i preplaen, i na trenutak su bili sami. "Moe li sad da govori, ljubavi?" apnuo je. "ta se desilo?" Odmahnula je glavom, jo nije mogla da govori. Ali njegov dodir bio je nean i brian. Zna li ta sam uinila za tebe, ljubavi najdraa? Sagnuo se da je poljubi. Nikada nee saznati koliko je malo nedostajalo da budu otkriveni i pobeeni. "Morao bih da se vratim kod oca", uznemireno je rekao on. "Stalno plae i ponavlja kako bi, da sam i ja poao u lov, moj brat ostao iv - uvek e me kriviti zbog toga." U njegovim tamnim oima primeivao se nemir. "Ti si mi naredila da ne idem", rekao je. "Da li si magijom znala ta e se desiti, voljena?" Uspela je da smogne malo glasa u bolnom grlu. "To je volja Boginje", rekla je. "Kako Avaloh ne bi unitio ono to smo ovde stekli." Uprkos ogromnom bolu, uspela je da pokrene jedan prst i pogladila je tetoviranu zmiju na ruci koja joj je dodirivala lice. Njegov izraz se promenio i odjednom postao pun straha. "Morgana! Da li je ovo tvoje delo?" "Zar treba da pita?" apnula je. "itavog dana sam tkala, videli su me i Malina i sluge i deca... to je njena volja i njeno delo, a ne moje."

"Ali znala si, znala si da e...?" Polako je klimnula glavom, oiju punih suza, a on se saguo da joj poljubi usne. "Neka bude tako. Takva je volja Boginje", rekao je i iziao. 3. U umi se nalazilo mesto gde se hitri potok irio meu stenjem u duboko jezerce; Morgana je sela kraj njega, na pljosnati kamen sa koga se lepo videla voda, i naterala Akolona da sedne kraj nje. Tu ih niko nee videti, sem malog drevnog naroda, a oni nikada ne bi izdali svoju kraljicu. "Mili moj, koliko godina ve radimo zajedno - reci mi, Akolone, ta ti misli da radimo?" "Gospo, bio sam zadovoljan to sam znao da ti ima cilj", rekao je, "i nisam eleo da te ispitujem. Da si traila samo ljubavnika", pogledao ju je u oi i uhvatio ju je za ruku, "mogla si da bira i meu onima koji su spretniji od mene u takvim igrama... ja te volim, Morgana, i bio sam... zadovoljan i poastvovan... to si izabrala mene, makar i samo za sadruga i za nekoga ko e smeti da te neno dodirne, ali nije me to privuklo tebi, kao svetenika svetenici." Oklevao je, i neko vreme je sedeo arajui izmom po pesku. "Bilo mi je jasno", nastavio je posle nekog vremena, "da ima neku svrhu, da ti nije elja samo da obnovi veru u ovoj zemlji, niti da ponovo dosegne meseeve plime - mada mi je bilo drago da ti pomaem u tome i da delim obrede sa tobom, gospo. Ti si istinski bila gospa ove zemlje, naroito drevnom narodu koji u tebi vidi Boginju. Neko vreme sam mislio da nam je dato samo da obnovimo staru veru. Ali sada mi je jasno, mada ne znam zato", dodirnuo je zmije koje su mu se preplitale preko podlaktica, "da sam preko ovoga vezan za ovu zemlju, da patim, pa i umrem za nju ako bude trebalo." Iskorisitla sam ga, pomislila je Morgana, isto onako nemilosrdno kao i Vivijen mene... "Dobro znam", nastavio je on, "da se ta velika rtva trai jednom u stotinu godina. Ipak, kad sam dobio ovo", opet je dodirnuo zmije, "bilo mi je jasno da mogu i ja biti taj koga e Gospa pozvati da izvri drevnu rtvu. Od tada sam na to pomiljao samo kao na matariju nezrelog deaka. Ali ako treba da umrem..." Glas mu je zamro, nalik na talasie u jezercu. Sve je bilo mirno; mogli su da uju neku bubu kako se probija kroz suvu travu. Morgana nije rekla ni re, mada je oseala njegov strah. On e morati da bez iije pomoi prevazie granice straha, ba kao to je to uinila ona... i Artur, i Merlin, i svako ko se suoio sa konanom proverom. A ako i njega eka takva provera, mora biti spreman za nju. "Da li se to trai od mene, gospo?" upitao je on. "Da umrem? Mislio sam - ako je potrebna rtva u krvi - da je Avaloh ve postao njen..." Primetila je kako mu se gre miii na licu; stegao je vilicu i s mukom progutao knedlu. I dalje nije govorila, mada ju je srce bolelo dok ga je gledala. Ko zna zato, setila se Vivijeninh rei: Doi e vreme kada e me mrzeti onoliko koliko me sada voli... I opet je osetila nalet ljubavi i bola. Ipak, stegla je srce; Akolon je stariji nego to je Artur bio na Ostrvu zmaja. I mada je Avaloh zaista bio rtva krvi, prolivene u ast Boginje, niija krv ne moe da zameni neku drugu, niti bi Avalohova smrt oslobodila njegovog brata obaveze da rtvuje svoj ivot. Utom je Akolon konano duboko uzdahnuo. "Neka bude tako - dovoljno esto sam u bitkama gledao smrti u oi. Zakleo sam joj se, do smrti, i neu da budem krivokletnik. Reci mi kakva je njena volja, gospo." Tek sad je smela da ga uhvati za obe ruke. "Mislim da nee morati da rtvuje svoj ivot, a svakako ne na oltaru. Ipak, potrebna je provera; a smrt nikada nije daleko od takvih provera. Hoe li te umiriti ako ti kaem da sam se i ja suoila sa smru na taj nain? A evo me ovde, kraj tebe. Reci mi: jesi li se zakleo na vernost Arturu?" "Ja nisam njegov vitez", rekao je Akolon. "Videla si da je Uven postao vitez, ali ja nisam, mada sam se uvek srano borio rame uz rame sa njima." Morgani je to bilo drago, mada je znala da je sada spremna da iskoristi i takav zavet vernosti protiv Artura. "Sluaj me, mili moj", rekla je. "Artur je dva puta izdao Avalon; a samo iz Avalona moe doi kralj koji e vladati itavom ovom zemljom. Mnogo puta sam pokuavala da podsetim Artura na zavet koji je dao. No, on me ne slua, a ipak je, u oholosti, zadrao sveti ma

Ekskalibur, koji pripada Posveenim sudovima Obreda, a ima i magijske kanije koje sam mu ja nainila." Primetila je da je on prebledeo. "Ti to zaista namerava - da srui Artura?" "Ne, ne nameravam - ukoliko bude prestao da uporno kri svoj zavet Avalonu", reka je Morgana, "a dau mu svaku moguu priliku da postane onakav kakav se zarekao da e biti. A Arturov sin jo nije spreman za toliki izazov. Ti nisi deak, Akolone, i uio si vetinu kraljevanja, a ne magije, uprkos ovome." Dodirnula je vrhom prsta njegove tetovirane zmije. "Reci mi sada, Akolone od Velsa, ako sve ostale mogunosti propadnu, hoe li biti zatitnik Avalona, hoe li izazvati izdajnika i oduzeti mu ma koji je stekao izdajom?" Akolon je duboko uzdahnuo. "Da izazovem Artura? Dobro je to si me prvo pitala jesam li spreman da umrem. Sve govori u zagonetkama. Nisam znao da Artur ima sina." "Njegov sin je sin Avalona i prolenih vatri", rekla je Morgana. Misila je da je odavno prestala da se stidi zbog toga - ja sam svetenica, ne moram da podnosim mukarcima raune o onome to smeram - ali nije smogla snage da pogleda Akolona u oi. "Sluaj, i sve u ti ispriati." On je nemo sedeo dok mu je priala o proglaenju kralja na Ostrvu zmaja, i o svemu to se deavalo kasnije; ali kad je rekla da je pobegla iz Avalona i kako je rodila Gvideona, pruio je ruku i vrsto je stegao za prste. "On je proao svoje probe", govorila je dalje, "ali je mlad i neiskusan; niko nije ni pomislio da bi Artur pogazio svoj zavet. I Artur je bio mlad, ali je proglaen za kralja kada je Uter ve bio star i na samrti, i ljudi su svuda tragali za kraljem koji bi bio poreklom sa Avalona. Sada je Arturova zvezda visoko i svi ga potuju, i ak i uz pomo svih moi Avalona, Gvideon ne bi mogao da izazove Artura kako bi mu preoteo presto." "Zato misli da ja mogu da uzmem Arturu Ekskalibur, a da me njegovi ljudi ne ubiju na mestu?" upitao je Akolon. "A nema mesta na svetu gde bih mogao da ga zateknem bez uvara, pa da ga tada izazovem." "To je istina", rekla je Morgana, "ali ne mora ga izazvati na ovom svetu. Postoje i druge oblasti, koje uopte ne spadaju u ovaj svet, i u nekoj od njih moe uzeti od njega ma Ekskalibur, na koji je izgubio i poslednji nagovetaj prava, ko i magijske kanije koje ga tite od ranjavanja. Kad jednom bude razoruan, bie isti kao i svaki drugi ovek. Videla sam njegove prve vitezove - Lanseleta, Gavena, Gareta - kako ga sa lakoom pobeuju na turnirima. On nije najvei ratnik, niti mu je to ikada i bilo potrebno, poto je imao taj ma i kanije. A kada Artur bude mrtav..." Morala je da prekine i umiri sopstveni glas, znajui da e zasluiti kletvu bratoubice, istu onu koje je elela da potedi Akolona kada je Avaloh morao da umre. "Kada Artur bude mrtav", ponovila je, "ja sam najblia njegovom prestolu, jer sam mu sestra. Vladau kao Gospa od Avalona, a ti e biti moj par i vojskovoa. Istina, kada doe vreme, i ti e biti izazvan i ubijen kao Kralj Jelen... ali do tada e biti kralj, moja desna ruka." Akolon je uzdahnuo. "Nikada nisam ni pomislio da u biti kralj. Ali ako mi ti zapoveda, gospo, vriu njenu volju - i tvoju. Ali da izazovem Artura i uzmem mu ma..." "Nisam ni pomislila da te uputim, ne dajui ti svu pomo koju mogu. Zato sam inae provela duge godine u uenju magije, i zato sam te uinila svojim svetenikom? A postoji i neko vei od mene, ko e nam oboma pomoi kada doe vreme za tvoju proveru." "Govori o onim magijskim podrujima?" upitao je Akolon, gotovo apatom. "Opet te ne razumem." To me ne udi; ni sama ne znam ta nameravam da uinim, niti ta da kaem, pomislila je Morgana, ali je prepoznala neobinu izmaglicu u umu i videla je kako se zgunjava, u stanje u kome se stvaraju najjae ini. Sada moram verovati Boginji, i nek me ona vodi. Ne samo mene nego i njega koji stoji uz mene i koji e uzeti ma iz Arturovih ruku. "Veruj mi i pokori se." Ustala je i pola kroz umu, bez uma, traei... ta je traila? Upitala se u sebi i zaula je svoj glas: "Raste li ovde leska, Akolone?" On je klimnuo glavom i odveo je u umarak, koji je u ovo dovba godine razvijao tek pupoljke

lia i cvetova. Divlje svinje pojele su sve lenike; po gustom pokrivau starog lia ostale su razbacane samo slomljene ljuske. No, videli su se i novi izdanci, od kojih e nastati mlada stabla, kako ivot ume ne bi nikada bio prekinut. Cvet, plod i seme. I sve se vraa i nie i raste i konano predaje tela Gospi da ih ona ponovo uva. Ali ona koja radi, utke i sama, u srcu prirode, ne moe da razvije svoju magiju bez snage Njega, onog koji tri sa jelenima i sa letnjim suncem izvlai najvee bogatstvo iz njene materice. Ispod leskovog stabla se okrenula da pogleda Akolona, i dok je deo njenog uma bio svestan da joj je on ljubavnik, svetenik koga je sama odabrala, znala je i da je on upravo pristao na probu koja prevazilazi njene pojedinane moi. Leskov gaj bio je sveto mesto ak i pre nego to su Rimljani doli na ova ostrva u potrazi za olovom i kalajem. Na ivici gaja nalazilo se jezerce, oivieno sa tri sveta drveta, leskom, vrbom i jovom - to je magija starija ak i od magije hrasta. Povrina jezerceta bila je delimino zaklonjena opalim liem i granicama, ali voda je bila bistra i tamna, smea kao uma, i ugledala je u njoj odraz sopstvenog lica kad se sagnula da zagrabi vodu u dlanove, kako bi ovlaila elo i usne. Odraz lica se talasao i menjao, i ugledala je na trenutak neobine, duboke oi ene iz onog starijeg sveta. A od onog to je videla u tim oima neto duboko u njoj zgrilo se od uasa. Svet se oko njih lagano menjao - bila je sigurna da neobini predeo u kome su se nali lei negde na granicama Avalona, a ne u dalkim pustarama Severnog Velsa. Ipak, u umu joj se javio glas: Ja sam svuda, i gde god se leska ogleda u svetom jezercu, tu sam i ja. ula je Akolonov zadivljeni uzdah i okrenula se. Gospa iz vilinskog carstva bila je sa njima, nema i uspravna u onoj svetlucvoj odedi, ela ovenanog vrbom. Da li je govorila ona ili gospa? Postoje i druge probe, a ne smo trk sa jelenima... i odjednom se zauo rog, dalek i jeziv, odnekud iz leskovog gaja... ako je to bio leskov gaj. A onda se lie podiglo i zaumelo, i zauo se nalet iznenadnog vetra, od koga su se grane zanjihale i zakripale, i Morganino telo i krv obuzela je jeza straha. On dolazi... Polako, oklevajui, okrenula se i primetila da nisu sami u gaju. Na samoj ivici izmeu svetova, stajao je on... Nikada nije pitala Akolona ta je on video... ona je videla samo senku jelenskog rogovlja, blistavo zlatno i purpurno lie na istoj grani sa prvim prolenim pupoljcima, tamne oi... jednom je legla sa njim, ovako u umi, ali znala je da sada nije doao zbog toga. Sada i ona, pa ak i gospa, moraju da se povuku. Njegov korak, lak na liu, ipak je nekako pokretao i vetar koji je proimao itav gaj, pa su joj leprali i kosa i ogrta. Bio je visok i crn, i izgledalo je da je istovremeno odeven u bogatu odedu i u lie, a mogla bi se zakleti da je u isto vreme videla i njegovo telo, glatko i nago. Dao je znak, podiui vitku ruku, i Akolon je posluno poao napred, korak po korak... i sada je videla i Akolona, sa krunom i ogrtaem, sa liem i rogovljem na elu, kako svetluca u neobinom, nepokretnom svetlu vilinskog sveta. Morgana je oseala da e je vetar svakog asa sruiti; oseala je da se u gaju nalaze oblija i lica koja nije mogla jasno da vidi; nije bila na probi ona, nego njen ovek. inilo joj se da uje uzvike i zvuk roga; da li to jahai jezde kroz vazduh, ili tutnjava njihovih kopita odjekuje po umskom tlu, stvarajui tu stranu buku od koje nije mogla jasno da misli? Znala je da Akolon vie nije uz nju. Stajala je, steui leskovo stablo, krijui lice; nije znala, nikada nee saznati, ni ne treba da zna u kakvom vidu e se odigrati Akolonovo proglaenje za kralja... to nije bilo u njenoj moi, ni da uini ni da zna. Prizvala je moi Rogatog preko gospe, a on je otiao tamo kuda nee moi da ga prati. Nije znala koliko dugo je tako ostala, drei se za lesku, ela bolno pritisnutog o koru drveta... a onda je vetar zamro i Akolon je opet bio uz nju. Stajali su zajedno, sami u leskovom gaju, i uli su samo odjeke grmljavine sa tamnog i vedrog neba, na kome je suneva ivica plamtela kao usijani metal iza tamnog kruga meseca u pomraenju, a zvezde su sijale u nepostojeoj noi. Akolon ju je obgrlio. "ta je to, ta je to?" aptao je. "Pomranje." Nije mogla da poveruje koliko joj je glas miran. Oseala je da joj od dodira

njegove ruke srce opet normalno kuca, jer grlio ju je, topao i iv. Tlo joj je bilo sasvim mirno pod nogama, vrsta zemlja leskovog gaja, a kada je pogledala jezerce, ugledala je granice, odlomljene na neprirodnom vetru koji je zahvatio gaj. Neka ptica kao da se poalila na iznenadnu tamu, a kraj njihovih nogu neko malo, ruiasto prase rovalo je po smeem liu. A onda se vratila svetlost, toliko blistava da je mogla da prati ivicu senke koja se udaljavala. Primetila je da Akolon zuri uvis i otro ga opomenula. "Spusti pogled - sad, kad je pomraenje prestalo, moe da oslepi!" On je brzo posluao i zagledao se u nju. Kosa mu je bila raupana od nezemaljskog vetra, i u njoj je ugledala purpurni list od koga je zadrhtala, jer stajali su pod leskom koja tek to je poela da pupi. "Otiao je", apnuo je Akolon, "i ona... ili si to bila ti? Morgana, je li se to desilo, je li to bilo stvarno?" Zagledana u njegovo oamueno lice, Morgana je primetila neto u njegovom pogledu, neto ega ranije tu nije bilo - dodir neljudskog. Pruila je ruku i sklonila mu purpurni list iz kose, pa mu ga pruila. "Ti, koji nosi zmije... zar treba da pita?" "Ah..." Primetila je da se sav stresao. Oteo joj je crveni list iz ruke i bacio ga. "Kao da sam leteo visoko nad svetom i video sam stvari koje smrtnik nikada ne vidi..." A onda je pruio ruke ka njoj, cepajui joj haljinu u divljoj hitnji i povlaei je na zemlju. Pustila ga je da radi ta eli i oamueno je leala na vlanom tlu dok se on slepo zarivao u nju, voen silom koju nije mogao da razume. Dok je leala nema pod tom ogromnom snagom, na trenutak joj se uinilo da se preko njegovog lica opet pojavila senka rogovlja i purpurnog lia; ona u ovome nije uestvovala, bila je samo tlo pod kiom i vetrom, grmljavinom i munjama, i kao da se munja zarila kroz nju pravo u tlo na kome je leala... Potom je tama potpuno nestala i dnevne zvezde su zgasle, a Akolonove ruke, nene i pune izvinjenja, pomogle su joj da ustane i da uredi odeu; sagnuo se da je poljubi, pokuao je da neto objasni, da se makar izvini, ali ona se nasmela i poloila mu dlan preko usana. "Ne, ne... dovoljno je..." U gaju je opet vladala tiina, i unaokolo su se uli samo zvuci uobiajeni za tih, proleni dan. "Moramo da se vratimo, ljubavi", mirno je rekla Morgana. "Nee znati gde smo, a sigurno vlada panika zbog pomraenja, kao da je to neki neverovatan i natprirodan dogaaj..." Tu se bledo osmehnula; danas su oboje videli neto mnogo neverovatnije od pomraenja sunca. Akolonova ruka u njenoj bila je hladna i vrsta. "Nisam imao pojma", apnuo je Akolon, "da lii na nju, Morgana." Ja jesam ona. Morgana to ipak nije glasno rekla. On je tek poeo; trebalo je, moda, da bude bolje pripremljen za ovakvu probu. Ipak, poto je morao, doekao ju je, a prihvatilo ga je neto to daleko prevazilazi njene male moi. Srce joj se zgrilo kad se okrenula da pogleda njegovo nasmeeno, voljeno lice. Prihvaen je. Ali to nije znailo da e pobediti; znailo je samo da sme da se okua u konanoj probi, za koju je ovo bio samo poetak. Nisam se ovako oseala kad sam kao Prolena Devica poslala Artura - mada nisam znala da je to Artur - da poe na svoju probu. Oh, Boginjo, koliko sam mlada bila, koliko smo mladi bili oboje... sreom, jer nismo znali ta inimo. A sada sam dovoljno stara da znam ta inim, i kako da smognem hrabrosti da ga poaljem da se suoi sa smru? 4. U predveerje Duhova, Artur i njegova kraljca pozvali su na veeru samo one koji su im rod. Sutra e se odrati ogroman banket, kao i obino, za sve Arturove podreene kraljeve i sve vitezove, ali Gvenvir je, dok se paljivo oblaila, oseala da e ova veera biti napornija. Odavno je prihvatila neizbeno. Njen mu i gospodar uinie sutranjim inom javnim i neporecivim ono to se odavno znalo. Sutra e Galahad biti proglaen za viteza Okruglog Stola. Oh, godinama je ona to znla, naravno, ali Galahad je tada bio samo plavokosi deai koji raste negde u zemljama

kralja Pelinora. Kad bi pomislila na njega, bivalo bi joj ak i milo; Lanseletov sin, koga je rodila njena roaka Elena - sada odavno pokojna, umrla je na poroaju - bio je sasvim prihvaljiv naslednik kralja. Ali sada ga je oseala kao ovaploeno prebacivanje ostareloj kraljici koja nije donela ploda. "Uznemirena si", primetio je Artur, gledajui je dok je nametala dijademu u kosu. "Izvini, Gvenvir - mislio sam da bi to bio dobar nain da upoznamo deka, to mora biti ako on treba da nasledi moj presto. Da im kaem da si bolesna? Ne mora se pojaviti - upoznae ga neki drugi put." Gvenvir je stegla usne. "Svejedno je, sad ili kasnije." On ju je uhvatio za ruku. "Vie ne viam esto Lanseleta - bie mi milo da opet razgovaram sa njim." Izvila je usne, ali bila je svesna da je to daleko od osmeha. "udi me da to kae - zar ga ne mrzi?" Artur se nelagodno nasmeio. "Tada smo svi bili tako mladi. Kao da se sve desilo u nekom drugom svetu, a Lans mi je sada samo najbolji i najstariji prijatelj, gotovo brat, isto koliko i Kaj." "Kaj ti jeste brat", rekla je Gvenvir, "a njegov sin Artur je jedan od tvojih najodanijih vitezova. Sve mi se ini da bi on bio bolji naslednik od Galahada..." "Mladi Artur je dobar ovek i vitez na koga se moe osloniti. Ali on nije od kraljevske krvi. Sam Bog zna koliko sam puta za sve ove godine poeleo da mi je stari Ektorijus zaista bio otac... ali nije, i tu je kraj prie, Gven." Trenutak kasnije, oklevajui - nikada nije govorio o tome, jo od onih uasnih Duhova - nastavio je: "uo sam da je... drugi momak, Morganin sin - sad u Avalonu." Gvenvir je podigla ruke kao da bi da se zatiti od udarca. "Ne!" "Udesiu stvari tako da ne mora da ga sretne", rekao je, ne gledajui je, "ali kraljevska krv je kraljevska krv i moram neto da uinim za njega. Ne moe preuzeti moj presto, svetenici ne bi pristali na to..." "Oh", rekla je Gvenvir, "znai, kad bi svetenici pristali, svakako bi proglasio Morganinog sina za svog naslednika..." "Sigurno e se mnogi pitati zato to nisam uinio", rekao je Artur. "Hoe da pokuam da im objasnim?" "Mora ga drati daleko od dvora", zamislila se Gvenvir. Nisam znala da mi je glas toliko grub kad sam besna. "Gde bi na dvoru mogao da smesti osobu koja je odrasla u Avalonu i uila za druida?" "Merlin od Britanije je jedan od mojih savetnika", suvo je odvratio Artur, "i to je oduvek bio, Gven. Oni koji veruju u Avalon takoe su moji podanici. Reeno je: Imam i druge ovce, koje nisu iz ovog stada..." "To je svetogre, a ne ala", primetila je Gvenvir, pazei da joj glas bude blai, "i teko da prilii u predveerje Duhova." "Pre Duhova oduvek je bila Dugodnevica, ljubavi", rekao je Artur. "Sada bar vie nemamo vatre Dugodnevice, ak ni na Ostrvu zmaja, a koliko ja znam, na tri dana jahanja oko Kamelota ne pale se vatre - osim u samom Avalonu." "Svetenici su postavili strae na ostrvu Glastonberi, u to sam sigurna", rekla je Gvenvir, "tako da niko iz te zemlje nee moi da doe ili ode..." "Bie veoma alosno ako doe dan kada ta zemlja bude potpuno izgubljena", rekao je Artur. "Kao to je alosno to seljaci vie nemaju svoje sveanosti... onima u gradu, moda, stari obredi nisu ni potrebni. Da, da, znam, samo je jedno ime koje nas moe spasti, ali moda onima koji ive u tako bliskom odnosu sa zemljom treba i neto vie od spasenja..." Gvenvir je zaustila da odgovori, ali se uzdrala. Kevin je bio samo uasni stari bogalj, i druid, a vremena druida su se sada inila davna kao i vremena Rimljana. ak su i Kevina na dvoru vie znali kao odlinog harfistu nego kao Merlina itave Britanije. Svetenici ga nisu potovali kao dobrog i ljubaznog oveka, kao nekada Talesina; Kevinov jezik bio je brz i u raspravama vrlo

otar.. Ipak, Kevin je o staroj veri znao vie ak i od Artura, i Artur je navikao da mu se obraa za savet kad god se pojavi pitanje koje ukljuuje stare zakone i obiaje koji nisu mogli da se ukinu. "Da ovo nije iskljuivo porodina veera, naredila bih Merlinu da doe da nam svira." Artur se nasmeio. "Mogu poslati nekoga da ga zamoli, ako eli, ali ne moe se nikome narediti da svira tako kako on ini, ak i kralju. Mogu mu naloiti da veera za naim stolom, ali za pesmu bih morao da ga zamolim." Uzvratila mu je osmeh. "Znai, kralj moli svog podanika, umesto da bude obrnuto?" "U svemu mora postojati ravnotea", rekao je on. "To je jedna od stvari koju sam nuio vladajui - kralj u mnogo emu ne moe da nareuje, nego mora da ubeuje. Moda su zato rimski imperatori pali, jer poeli su da veruju kako mogu nareivati sve i svakome... Pa, gospo moja, gosti nas ekaju. Jesi li sada dovloljno lepa?" "Opet mi se podsmeva. Zna koliko sam stara." "Jedva da si starija od mene", rekao je Artur, "a moj komornik mi kae da sam i dalje naoit." "Da, ali to je drugo. Mukarci ne stare tako kao ene." Zagledala mu se u lice, na kome su se jedva primeivle bore - on je bio mukarac u naponu snage. Uhvatio ju je za ruku. "Ne bi mi pristajalo da imam za kraljicu neku devojicu. Ti si ono to mi treba." Poli su ka vratima; priao im je komornik i tiho neto rekao, a Artur je pogledao Gvenvir. "Imaemo jo gostiju za svojim stolom. Gaven je javio da mu je dola majka, a ne moemo izbei da pozovemo i Lamoraka, jer on joj je par i saputnik", rekao je. "Nisam video Morgozu godinama, ali i ona mi je rod. A kralj Urijens i Morgana doli su sa svojim sinovima..." "Onda e ovo zaista biti porodini skup." "Da, jer tu su i Garet i Gaven - Gaheris je u Kornvolu, a Agraven nije mogao da napusti Lotiju", nabrajao je Artur, i Gvenvir je opet osetila nalet stare tuge... Lot od Lotije imao je tako mnogo sinova. "Pa, draga moja, nai gosti su okupjeni u maloj sali. Hoemo li im se pridruiti?" Velika sala sa Okruglim Stolom bila je Arturovo mesto - muko sastajalite, gde su se okupljali kraljevi i ratnici. Ali mala sala, sa zavesama koje je naruila iz Galije, i sa uglaanim stolovima i klupama - tu se Gvenvir najvie oseala kao kraljica. Iz dana u dan postajala je sve kratkovidija; u pravi mah, uprkos jakom svetlu, videla je samo pruge boja na haljinama gospi i ogrtaima mukraraca. Ona ogromna prilika, mora da ima barem dva metra ispod te ube od kose, to je svakako Gaven - priao je da se nakloni pred svojim kraljem, a onda se uspravio i vrsto ga zagrlio kao roaka. Za njim je priao Garet, neto uzdraniji, a potom je doao Kaj da potape Gareta po ramenu, da ga podseti na to kako su ga nekada zvali Lepi, i da se raspita za njegovo jato dece, i dalje premlade da bi dola na dvor - gospa Lionors jo je bila u postelji posle roenja najmlaeg, pa je ostala u njihovom dvorcu, na severu tik kraj starog rimskog zida. Koliko ih sada ima, osam ili devet? Gvenvir je svega dva puta videla gospu Lionors, jer je, barem prema Garetu, uvek ili bila trudna ili je dojila najmlae dete. Garet vie nije bio lepotan, ali je bio pristao kao i uvek, i kako su Artur, Gaven i Garet starili, tako je slinost izmeu njih postajala sve jaa. Sada je Gareta zagrlio vitak mukarac crne, prosede kose, i Gvenvir se ugrizla za usnu; Lanseleta godine uopte nisu izmenile, osim to je postao jo lepi. Urijens nije bio tako otporan na proticanje godina. Izgledao je veoma star, mada je i dalje bio uspravan i vrst. Kosa mu je bila potpuno seda, i ula ga je kako govori Arturu da se tek nedavno oporavio od zapaljenja plua i da je tog prolea sahanio najstarijeg sina, koga je usmrtila divlja svinja. "Znai, ser Akolone, jednog dana e ti postati kralj Severnog Velsa? Pa, neka bude tako - Bog dao, Bog uzeo, tako kae u Svetom pismu." Urijens je poao da se sagne da poljubi kraljiinu ruku, ali Gvenvir ga je pretekla nagnuvi se da ga poljubi u obraz. Bio je bogato obuen, uglavnom u zeleno, sa lepim ogrtaem zelenosmeih ara. "Naa kraljica postaje sve mlaa", rekao je on, dobroudno se smeei. "ovek bi pomislio da si obitavala u vilinskoj zemlji, roako." Gvenvir se nasmejala. "Moda bi trebalo da nacrtam bore na licu, inae bi biskupi i svetenici

mislili da sam nauila arolije kakve ne dolikuju hrianki - ali takve ale ne pristoje u predveerje velikog praznika. Pa, Morgana" - barem jednom je mogla da alom doeka svoju zaovu - "ti izgleda mlaa od mene, a znam da si starija. U emu je tvoja magija?" "Nema magije", odgovorila je Morgana svojim melodinim, dubokim glasom. "Samo imam toliko toga na umu, u zemlji na kraju sveta, da mi se ini kao da vreme tamo ne protie, i zato, moda, ni ne starim." Kada ju je paljivije pogledala, Gvenvir je ipak mogla da na Morganinom licu primeti tragove starenja; koa joj je jo bila svea i glatka, ali oko oiju je imala sitne bore, i kapci su joj bili pomalo oputeni. Ruka koju je pruila Gvenviri bila je mrava i koata, tako da je prstenje visilo. Morgana je barem pet godina starija od mene, pomislila je Gvenvir. Tog asa joj se priinilo da njih dve nisu ene u srednjim godinama, nego one dve devojice koje su se srele u Avalonu. Lanselet je priao i prvo je pozdravio Morganu. Gvenvir nije mogla da poveruje da e opet osetiti onu stranu ljubomoru... sad kad Elene vie nema... a Morganin mu je toliko star da svakako nee doekati naredni Boi. ula je Lanseleta kako laska kroz smeh i Morganu kako smehom odgovara. Ali ona ne gleda Lanseleta kao ljubavnika... stalno gleda princa Akolona - i on je vrlo lep... pa, mu joj je gotovo dvostruko stariji od nje... i Gvenvir je osetila pravedan prezir. "Hajdemo za sto", rekla je, davi znak Kaju. "Galahad mora u pono da ode i bdi kraj svog oruja; a moda bi, kao mnogi mladii, voleo da se pre toga malo odmori kako ne bi bio sanjiv..." "Neu biti sanjiv, gospo", odgovorio je mladi, i Gvenvir je opet osetila ljubomoru. Tako bi volela da je ovaj plavokosi mladi njen sin. Bio je visok, irokih ramena, krupniji nego to je Lanselet ikada bio. Lice mu se naprosto blistalo od mnogo sapuna i duboke unutranje sree. "Ovde mi je sve tako novo - Kamelot je divan grad, naprosto ne mogu da poverujem da je stvaran! A doputovao sam ovamo sa svojim ocem - majka mi je itavog ivota govorila o njemu kao da je kralj ili svetac, sasvim iznad svih ostalih smrtnika." "Oh, Lanselet je ipak smrtan, Galahade", rekla je Morgana. "Kada ga bolje upozna, i tebi e to biti jasno." Galahad joj se utivo naklonio. "Vas se seam", rekao je. "Vi ste doli i odveli Nimui od kue, i majka je plakala - je li moja sestra dobro, gospo?" "Nisam je videla nekoliko godina", rekla je Morgana, "ali da joj se neto desilo, svakako bih ula." "Seam se samo da sam bio besan na vas, jer ste mi govorili kako u svemu greim - vi ste delovali tako sigurno, a moja majka..." "Majka ti je svakako rekla da sam zla arobnica." Nasmeila se - kao maka , pomislila je Gvenvir - na Galahada crvenog kao rak. "Pa, Galahade, nisi ti prvi koji me smatra za takvu." Nasmeila se i Akolonu, koji joj je tako otvoreno uzvratio osmeh da se Gvenvir zapanjila. "Pa jeste li vi arobnica, gospo?" upitao je otvoreno Galahad. "Pa", odgovorila je Morgana, opet sa onim makastim smekom, "tvoja majka je svakako imala razloga da me smatra za arobnicu. Poto je ona sada pokojna, mogu ti rei istinu Lanselete, je li ti Elena ikada priala kako me je molila i preklinjala za amajliju koja bi skrenula tvoju panju na nju?" Lanselet se zagledao u Morganu, i Gvenviri se na trenutak uinilo da mu je lice puno bola. "Zato zbija alu sa davno prolim danima, roako?" "Oh, nije to ala", rekla je Morgana, i na trenutak je pogledala i Gvenvir u oi. "Mislila sam da je vreme da prestane da slama srca po itavoj Britaniji i Galiji. I tako sam udesila va brak, i nisam poalila, jer sada imate dobrog sina koji je naslednik kraljevstva mog brata. Da se nisam uplela, ti bi zauvek ostao neenja, i jo bi nam svima lomio srca - zar ne, Gven?" znaajno je upitala. Znala sam. Samo nisam znala da e to Morgana tako otvoreno priznati... Gvenvir je iskoristila povlasticu kraljice da promeni temu. "Kako je moja imenjakinja, tvoja mala Gvenvir?"

"Verena je sa Lajonelovim sinom", rekao je Lanselet, "i jednog dana bie kraljica Bretanje. Svetenik je rekao da je srodstvo suvie blisko, ali da se to moe srediti velikim prilogom - skupo sam platio crkvi da se ne buni, a platio je i Lajonel - maloj je svega devet godina i venanje e se odrati tek kroz est godina, ili vie." "A tvoja starija ker?" upitao je Artur. "Ona je u manastiru, ser", odgovorio je Lanselet. "Elena ti je tako rekla?" upitala je Morgana, i u oima joj se opet pojavio blesak zlobe. "Ona zauzima mesto tvoje majke u Avalonu, Lanselete. Zar nisi znao?" "Sve je to isto", pomirljivo je rekao on. "Svetenica iz Kue Devojaka nalik je monahinji svete crkve, ive edno i u molitvama, i slue Bogu svaka na svoj nain." Brzo se obratio kraljici Morgozi, koja im je prilazila. "Pa, tetka, ne mogu rei da se godine ne vide na tebi, ali svakako su bile veoma ljubazne." Koliko lii na Igrenu! Nasluala sam se ala o njoj i smejala sam joj se, ali sada zaista verujem da je mladi Lamorak mogao da se zaljubi u nju! Morgoza je bila krupna i visoka, jo guste rie kose, rasputene preko zelene haljine - na koju je utroena ogromna koliina svile, izvezene biserjem i zlatnim nitima. U kosi joj je svetlucala tanka kruna sa blistavim topazom u sreditu. Gvenvir je pruila ruke da zagrli roaku. "Koliko lii na Igrenu, kraljice Morgoza. Volela sam je i esto je se seam." "Dok sam bila mlaa, takva izjava bi u meni izazvala napad ljubomore, Gvenvir - bila sam besna to je moja sestra Igrena lepa od mene i to joj se klanja toliko kraljeva i velikaa. Sada se seam samo da je bila lepa i dobra, i milo mi je to jo liim na nju." Okrenula se da zagrli Morganu, i Gvenvir je primetila da se njena zaova naprosto izgubila u naruju kupne kraljice... Zato li sam se ikada plaila Morgane? Ona je tako siuna i samo je kraljica beznaajnog kraljevstva... Morgana je nosila haljinu od obine tamne vune, a jedini ukrasi bili su joj srebrna traka oko vrata i po jedna srebrna narukvica na svakoj ruci. Njena kosa, gusta i crna kao i uvek, bila je jednostavno zaeljana oko glave. Artur je priao da zagrli sestru i tetku. Gvenvir je uhvatila Galahada za ruku. "Ti e sedeti kraj mene, roae." Da, to je sin kakvog je trebalo da rodim Lanseletu - ili Arturu... "Sad kad si upoznao svog oca", rekla je poto su seli, "jesi li otkrio, kao to ree Morgana, da on nije svetac, ve ovek vredan ljubavi?" "Da, ali zar nisu i sveci takvi?" upitao je Galahad blistavih oiju. "Ne mogu da ga smatram za obinog oveka, gospo, jer on je svakako vie od toga. I on je kraljevski sin, i siguran sam, kad bi se za naslednika uzimao najbolji sin umesto najstarijeg, da bi on vladao Donjom Britanijom. Mislim da su sreni ljudi kojima je otac najvei uzor", dodao je. "Imao sam vremena da porazgovaram sa Gavenom - on je svog oca prezirao, ali o mom ocu svi govore samo sa divljenjem!" "U tom sluaju, nadam se da se nikada nee razoarati u njega", rekla je Gvenvir. Posadila je Galahada izmeu sebe i Artura, kao to dolikuje usvojenom nasledniku kraljevstva; Artur je odluio da kraj njega sedi kraljica Morgoza, kraj nje Gaven i Uven, Gavenov prijatelj i tienik, kao to je Garet bio Lanseletov dok su svi bili mladi. Kraj njih su sedeli Morgana i njen mu, a zatim ostali gosti; svi su bili rod, ali nije mogla da im jasno razabere lica. Nakrivila je vrat i zakiljila da bi bolje videla, prebacujui sebi - od kiljenja e poruneti - i brzo je protrljala bore oko oiju. Iznenada se upitala da nije njen nekadanji strah od otvorenog prostora poticao upravo od kratkovidosti. Moda se plaila sveta samo zato to nije mogla da ga vidi? Obratila se Arturu preko Galahada, koji je unitavao hranu sa zdravim apetitom deaka koji jo raste. "Jesi li poruio Kevinu da veera sa nama?" "Da, ali poslao je odgovor da ne moe da doe. Poto nije u Avalonu, moda je odluio da ovaj sveti dan provede na svoj nain. Pozvao sam i biskupa Patricijusa, ali on bdi u crkvi sree ga tamo u pono, Galahade." "Mislim da je proglaenje za kralja svakako pomalo nalik proglaenju za svetenika", rekao je

Galahad; tog asa je nastupilo zatije za stolom, i njegov mladiki glas uo se sa kraja na kraj stola. "Obojica se zaklinju da e sluiti Bogu i ljudima i da e postupati pravedno..." "I ja sam uvek tako mislio, mome", odgovorio je Garet. "Neka bi Bog dao da uvek bude tako." "Oduvek sam eleo da moji vitezovi budu potpuno pravedni", rekao je Artur. "Ne zahtevam da budu i vernici, Galahade, ali nadam se da e svi biti dobri ljudi." Javio se i Lanselet. "Moda e ovi mladii iveti u svetu gde je lake biti dobar", rekao je, a Gvenviri se uinilo da je zvuao alosno. "Ali ti jesi dobar, oe", rekao je Galahad. "irom i popreko ove zemlje pria se da si ti najvei vitez kralja Artura." Lanselet se nasmejao, nekako postieno. "Da - kao onaj saksonski junak koji je iupao ruku udovitu iz jezera. Moja dela su stigla u pesmu zato to nisu dovoljno uzbudljiva za prianje kraj vatre, zimi." "Ali ti jesi ubio zmaja, zar ne?" upitao je Galahad. "Oh, da - i zaista je bio uasna zver. Ali tvoj deda je uestvovao u tome isto koliko i ja", rekao je Lanselet. "Gvenvir, gospo moja, nikada nismo imali tako dobru veeru za tvojim stolom..." "Suvie je dobra", veselo je rekao Artur, trljajui se po trbuhu. "Kad bi ovakve sveanosti bile ee, postao ih debeo kao neki od onih pivopija, saksonskih kraljeva. A sutra su Duhovi, i eka nas jo jedna gozba, za jo vie sveta - ne znam kako moja gospa to uspeva!" Gvenvir je osetila ponos. "Ova gozba je moj ponos, a sutranja e biti ser Kajev - meso za nju ve se pee po dvoritima. Gospodaru Urijense, pa ti nisi ni probao meso..." Urijens je odmahnuo glavom. "Uzeo sam krilce od neke ptice. Otkako mi je sin poginuo, zarekao sam se da vie ne jedem svinjsko meso." "Da li i tvoja kraljica deli tvoj zavet?" upitao je Artur. "Kao i uvek, Morgana kao da posti nikakvo udo to si tako niska i mrava, sestro!" "Nije mi teko da ne jedem svinjetinu." "Je li ti glas umilan kao i ranije, sestro? Poto Kevin nije mogao da nam se pridrui, moda bi ti mogla da nam peva ili svira..." "Da si mi ranije rekao, ne bih ovoliko jela. Sada ne mogu da pevam. Moda kasnije." "Hajde, onda, ti, Lanselete", rekao je Artur. Lanselet je slegnuo ramenima i dao znak posluzi da donesu harfu. "Kevin e sutra pevati ovo ja mu nisam ni prineti. Zapisao sam rei od jednog saksonskog pesnika. Jednom sam rekao da bih mogao da ivim sa Saksoncima, ali ne i sa onim to oni smatraju muzikom. Ipak, kad sam lane iveo meu njima, uo sam ovu pesmu i plakao sam dok sam je sluao, a onda sam pokuao da je, ma koliko trpavo, prevedem na na jezik." Ustao je da bi uzeo malu harfu. "Posveujem je tebi, kralju moj", rekao je, "jer govori o tuzi koju sam upoznao dok sam iveo daleko od dvora i od svog kralja - ali muzika je saksonska. Ranije sam mislio da su sve njihove pesme o ratovima i bitkama." Poeo je da svira tihu, alosnu melodiju; prsti mu nisu bili veti kao Kevinovi, ali tubalica je imala svoju mo, koja je postepeno utiala sve prisutne. Lanselet je pevao promuklim glasom oveka koji nije uio pevanje: Koja tuga je nalik na tugu onoga ko je usamljen? Jednom sam bio u drutvu kralja koga sam voleo, i ruke su mi oteale od poklona koje mi je dao, a srce mi je otealo od zlata njegove ljubavi. Kraljevo je lice kao sunce svima oko njega, ali sada mi je srce prazno i lutam sam po svetu. Gajevi cvetaju, drvee i livade bujaju,

ali kukavica, najtunija ptica, jeca od usamljenike tuge izgnanstva, a sada i moje srce luta, u potrazi za onim to vie nikada nee videti; sva lica su mi slina ako ne mogu da vidim lice svog kralja, i sve zemlje su mi sline kada ne mogu da vidim jedra polja i livade svog doma. I zato u ustati i poi za svojim srcem u lutanje za onim to je za mene blistava livada doma kada ne mogu da vidim lice svog kralja i kada mi je ruka optereena samo zlatnom narukvicom, a srce mi je prazno bez njegove ljubavi. I tako u lutati ribarskim stazama i stazama velikih kitova i dalje, kroz zemlje talasa bez ikoga da mi pravi drutvo osim seanja na one koje sam voleo i na pesme koje sam pevao kad mi je srce bio puno, i na usamljeni doziv kukavice. Gvenvir je sagnula glavu da sakrije suze. I Artur je pognuo glavu, sakrivi oi rukom. Morgana je zurila u prazno i Gvenvir je na njenom licu ugledala tragove suza. Artur je ustao i obiao oko stola; zagrlio je Lanseleta i obratio mu se drhtaivm glasom. "Ali sada si opet sa svojim kraljem i prijateljem, Galahade." Gvenvir je osetila staru gorinu u srcu. Pevao je o svom kralju, a ne o svojoj kraljici i ljubavi. Njegova ljubav prema meni nikada nije bila vie nego deo ljubavi prema Arturu. Zatvorila je oi da ih ne bi videla kako se grle. "Bilo je divno", tiho je rekla Morgana. "Ko bi i pomislio da saksonski grubijani mogu da stvaraju takvu muziku - mora da je to ipak Lanseletovo delo..." Lanselet je odmahnuo glavom. "Muzika je njihova. Rei su samo jadan odjek njihovih..." Javio se glas koji kao da je bio tihi odjek Lanseletovog. "Ima meu Saksoncima i muziara i pesnika, a ne samo ratnika, gospo." Gvenvir se okrenula ka glasu. Mladi u tamnoj odei, vitak, crnokos, ostalo nije mogla da vidi; samo je glas, uprkos blagom prizvuku severnjakog naglaska, zvuao potpuno isto kao Lanseletov, imao je isti ton i visinu. Artur mu je dao znk da prie. "Za mojim stolom sedi neko koga ne poznajem - a na poorodinoj veeri to nije u redu. Kraljice Morgoza...?" Morgoza je odmah ustala. "Nameravala sam da ti ga predstavim pre nego to sednemo za sto, ali bio si suvie obuzet razgovorom sa starim prijateljima, kralju moj. Ovo je Morganin sin, koji je odrastao usvojen na mom dvoru - Gvideon." Mladi je priao i naklonio se. "Kralju Arture", rekao je, i dalje glasom toliko nalik na Lanseletov. Gvenvir je na trenutak osetila vrtoglavu radost: ipak je ovo Lanseletov sin, a ne Arturov - a onda se setila da je Morganina tetka, Vivijen, bila Lanseletova mati. Artur je zagrlio mladia. Govorio je neto, ali toliko tihim i drhtavim glasom da se na dva koraka odatle nije nita ulo. "Sin moje voljene sestre bie primljen na mom dvoru kao roeni sin, Gvideone. Hodi i sedi kraj mene, mome." Gvenvir je pogledala Morganu. Imala je crvene mrlje na obrazima, jake kao da su nacrtane, i grizla je donju usnu sitnim, otrim zubima. Zar je mogue da je Morgoza nije upozorila da e predstaviti njenog sina ocu - ne, zapravo kralju, otro je podsetila sebe Gvenvir; nema razloga da misli kako deko ima ikakvog pojma ko mu je otac. Mada, ako se ikada pogledao u ogledalu, svakako je zakljuio, kao i svi koji ga vide, da je Lanseletov sin. Ipak nije deak. Mora da mu je najmanje dvadeset pet godina; odrastao je ovek.

"Tvoj roak, Galahad", rekao je Artur, i Galahad je smesta pruio ruku. "Ti si blii rod kralju nego ja, roae - ti ima vee pravo da bude na mom mestu", rekao je sa deakom otvorenou. "udim se kako to da me ne mrzi!" Gvideon se nasmeio. "A otkuda zna da te ne mrzim, roae?" a Gvenvir se prepala, sve dok nije ugledala njegov osmeh. Da, on je zaista Morganin sin, ima isti onaj maiji osmeh kao ona ponekad! Galahad je mirnuo, ali brzo je zakljuio da je u pitanju ala. Gvenvir je naprosto mogla da mu ita misli - je li ovo sin mog oca, je li Gvideon kopile mog oca i kraljice Morgane? Delovao je i povreeno, kao kue koje je prilo maui repom i bilo oterano. "Ne, roae", rekao je Gvideon, "to to misli nije istina." Gvenvir je osetila da joj dah zastaje u grlu kad je zakljuila da momak ima isti osmeh kao Lanselet, od koga se mrano i ozbiljno lice pretovrilo u olienje veselosti, kao da ga je obasjao zrak sunca. "Nisam... nije..." pokuao je da se brani Galahad. "Ne", ljubazno je rekao Gvideon, "nisi nita rekao, ali vrlo je jasno ta si pomislio, i ta sigurno misle svi ovde prisutni." Podigao je glas, tek malo, glas toliko nalik na Lanseletov, uprkos blagom severnjakom naglasku: "U Avalonu, roae, srodstvo se rauna po enskoj liniji. Ja potiem od kraljevske loze Avalona, i to mi je sasvim dovoljno. Bilo bi glupo da neki mukarac tvrdi kako je otac deteta jedne visoke svetenice Avalona. Ali naravno, kao i veina ljudi, voleo bih da znam ko mi je otac, a ono to ti misli ve sam esto uo - da sam Lanseletov sin. Na slinost sa njim esto su mi skretali panju - pogotovo meu Saksoncima, gde sam proveo tri godine uei da budem ratnik", dodao je. "Tvoj ugled meu njima, ser Lanselete, uopte nije opao sa godinama! Ne mogu da nabrojim koliko mi je ljudi reklo da uopte nije sramota biti kopile takvog oveka, ser!" Nasmejao se, smehom koji je bio jezivi odjek smeha oveka kome je govorio, i kao da je i Lanseletu bilo neprijatno. "Ali na kraju sam uvek morao da im kaem kako nisu u pravu. Od svih ljudi u ovom kraljevstvu koji su me mogli zaeti, za samo jednog znam da mi nije otac. I eto, moram vas obavestiti da je u pitanju samo porodina slinost. Ja sam ti roak, Galahade, a ne brat." Mirno se zavalio u stolici. "Hoe li te biti veoma sramota to e svi koji nas vide misliti da jesam? Na kraju krajeva, ne moemo svakome koga sretnemo da objanjavamo istinu." Galahad je delovao zbunjeno. "Ne bi mi smetalo ni da si mi zaista brat, Gvideone." "Ali onda bih bio sin tvog oca i verovatno bih ja bio naslednik prestola", rekao je Gvideon i nasmeio se - i Gvenviri je sinulo da on istinski uiva u nelagodnosti koju je izazvao u itavom drutvu; zaista je Morganin sin, makar po tom prizvuku zlobe. Progovorila je Morgana, onim svojim tihim glasom koji se ipak svuda uo. "Ni meni ne bi bilo neprijatno da te je zaeo Lanselet, Gvideone." "Verovatno ne bi, gospo", rekao je Gvideon. "Oprosti mi, gospo Morgana. Oduvek sam majkom zvao samo kraljicu Morgozu..." Morgana se nasmejala. "Ako ti ja ne liim na majku, Gvideone, znaj da ni ti meni ne lii na sina. Drago mi je zbog ovog porodinog skupa, Gvenvir", rekla je. "Moglo mi se desiti da se sretnem sa svojim sinom sutra, pri velikoj gozbi, bez ikakvog upozorenja." "Mislim da bi svaka ena bila ponosna na ovakvog sina", rekao je Urijens, "a to se tie tvog oca, ko god da je on bio, mladi Gvideone, ne ide mu u prilog to se nije oglasio." "Oh, ne bih ba rekao", odvratio je Gvideon, i Gvenvir je primetila da je na trenutak pogledao ka Arturu. Ko zna zato govori da ne zna ko mu je otac, ali svakako lae. Ko zna zato, osetila je nelagodnost. Ali koliko bi jo neprijatnije bilo kad bi upitao Artura zato on, njegov sin, nije proglaen za naslednika. Avalon, to prokleto mesto! Poelela je da itavo ostrvo potone u more, kao zemlja Is iz drevne prie, i da vie nikad niko ne uje za njega! "Ali ovo je Galahadovo vee", rekao je Gvideon, "A ja mu otimam panju. Hoe li bdeti kraj oruja noas, roae?" Galahad je klimnuo glavom. "To je obiaj pred proglaenje za Arturovog viteza." "Ja sam bio prvi", rekao je Garet, "i to je dobar obiaj. ini mi se da je to najblie to obian

vernik moe prii sveteniku - da se zakune kako e uvek sluiti svom kralju i svojoj zemlji i svom Bogu." Nasmejao se. "Kako sam bio glup madi - gospodaru Arture, jesi li mi ikada oprostio to sam odbio tvoju ponudu da me lino proglasi za viteza, nego sam traio da to uini Lanselet?" "Da ti oprostim? Ja sam ti zavideo, mome", nasmeio se Artur. "Zar misli da ne znam da je Lanselet mnogo vei ratnik nego ja?" Prvi put se oglasio Kaj, a lice puno oiljaka iskrivilo mu se od osmeha. "Rekao sam mu tada da je dobar borac i da e biti dobar vitez, ali da dvoranin od njega nikada nee postati!" "Utoliko bolje", odmah je rekao Artur. "Sam Bog zna da mi je takvih dosta!" Nagnuo se da bi se obratio Galahadu. "Da li bi vie voleo da te za viteza proglasi tvoj otac, Galahade? On je proglasio mnogo mojih vitezova..." Deko je pognuo glavu. "Ser, to treba da odlui moj kralj. Ali meni se ini da vitetvo potie od Boga i da nije vano ko ga dodeljuje. Ja... nisam mislio tako kako zvui, ser - hou da kaem, zavet se daje kralju, ali je upuen i Bogu..." Artur je polako klimnuo glavom. "Znam ta si mislio, mome. Vrlo slino je i sa kraljem - on se zaklinje da e vladati svojim narodom, ali zavet se ne daje narodu ve Bogu..." "Ili Boginji", dodala je Morgana, "koja je simbol zemlje kojom e kralj vladati." Pogledala je pravo Artura i ovaj je oborio pogled. Gvenvir se ugrizla za usnu... Morgana podsea Artura na zavet koji je dao Avalonu - prokleta bila! Ali to je odavno prolost i Artur je sada hrianski kralj... i vlast nad njima ima samo Bog. "Svi emo se moliti za tebe, Galahade, kako bi postao dobar vitez, a jednog dana i dobar kralj", rekla je Gvenvir. "Kad polae takvu zakletvu, Galahade", rekao je Gvideon, "ti na neki nain sklapa Veliki Brak sa zemljom, kao nekadanji kraljevi. Ali verovatno nee biti na tako tekoj probi." Mladi je porumeneo. "Moj kralj Artur osvojio je svoj presto u boju, roae, ali ja sada ne mogu da se tako dokaem." "Moglo bi se neto i upriliiti", tiho je rekla Morgana, "a ako e vladati i Avalonom kao i hrianskim zemljama, jednog dana te i to eka, Galahade." Galahad je odluno stegao usne. "Neka bi to vreme dolo to kasnije - ti e, gospodaru moj, svakako iveti jo mnogo godina - a do tad e svi stari narodi koji jo veruju da moraju da potuju pagansku veru svakako nestati." "Ne verujem", rekao je Akolon, i to je bilo prvi put da je progovorio te veeri. "Sveti gajevi jo stoje, a u njima se stara vera potuje jednako kao i na poetku sveta. Mi ne ljutimo Boginju uskraivanjem potovanja, jer bi se inae okomila na ljude, unitila etvu i pomraila i samo sunce koje nam daje ivot." Galahad je bio zapanjen. "Ali ovo je hrianska zemlja! Zar do vas nisu stigli svetenici da vam pokau kako zli, stari bogovi meu kojima obitava i avo vie nemaju moi? Biskup Patricije mi je rekao da su svi sveti gajevi poseeni!" "Nisu", rekao je Akolon, "i nee ni biti dok god je moj otac iv, i ja posle njega." Morgana je zaustila da progovori, ali Gvenvir je primetila da joj je Akolon poloio ruku na nadlanicu. Nasmeila mu se i outala. Gvideon je nastavio razgovor. "A nisu ni u Avalonu, gde Boginja ivi. Kraljevi dolaze i odlaze, ali Boginja e biti vena." Kakva teta, pomislila je Gvenvir, to je ovaj lepi mladi paganin! Pa, Galahad je dobar i poboan hrianski vitez, i bie hrianski kralj! No, dok je pokuavala da se utei time, osetila je talas jeze. Kao da su ga Gvenvirine misli uznemirile, Artur se nagnuo ka Gvideonu, naizgled uznemiren. "Da li si doao na dvor da bi postao moj vitez, Gvideone? Ne moram da ti kaem kako je sin moje sestre uvek dobrodoao meu vitezove." "Priznajem da sam ga zato dovela", rekla je Morgoza, "ali nisam znala da e ovo biti Galahadova velika sveanost. Ne bih htela da mu umanjimo slavlje. Neka druga prilika e nam sasvim odgovarati."

Galahad je bio velikoduan. "Nee mi smetati da bdim i zakunem se sa svojim roakom." Gvideon se nasmejao. "Suvie si velikoduan, roae", rekao je, "ali vidi se da malo zna o kraljevanju. Kraljev naslednik mora biti proglaen sam, bez ikoga ko bi delio panju sa njim. Ako bi nas Artur obojicu proglasio za vitezove, a ja sam dosta stariji i veoma liim na Lanseleta - pa, ionako se dovoljno govorka o mom poreklu; ne bi valjalo da time bacimo senku na tvoje proglaenje. Ni na moje", dodao je, smejui se. Morgana je slegnula ramenima. "Ionako e se svata priati o kraljevom roaku, Gvideone. Daj im malo sveeg mesa za vakanje!" "Jo neto", vedro je rekao Gvideon. "Ni sluajno ne nameravam da bdim kraj svog oruja u hrianskoj crkvi. Ja potiem iz Avalona. Ako me Artur primi meu svoje vitezove ovakvog kakav sam, dobro; ako me ne primi, i to je dobro." Urijens je podigao vornovate starake ruke kako bi pokazao izbledele zmije. "Ja sedim za Okruglim Stolom bez ikakvog hrianskog zaveta, pastore." "I ja", rekao je Gaven. "Mi smo svoju viteku titulu osvojili u vreme ratova, i nisu nam bile potrebne ovakve sveanosti. Ima nas dosta kojima bi teko palo kad bi nas primoravali na te dvorjanske kerefeke." "ak i ja bih", dodao je Lanselet, "pomalo oklevao da polaem te hrianske zavete, jer ja sam grean ovek. Ipak, ja sam Arturov do smrti, i on to zna." "Boe sauvaj da ikada zaboravim", nasmeio mu se Artur. "Ti i Gaven ste stubovi mog kraljevstva. Ako bih izgubio i jednog od vas, mislim da bi mi se presto raspao i sruio sa sve Kamelotom!" Podigao je glavu, jer su se utom otvorila vrata na drugom kraju dvorane, i uao je svetenik u beloj odedi sa dvojicom mladia takoe obuenih u belo. Galahad je spremno ustao. "Sa tvojim doputenjem, gospodaru moj..." I Artur je ustao, zagrlivi svog naslednika. "Blagosloven bio, Galahade. Idi na svoje bdenje." Deko se naklonio i okrenuo se da zagrli i oca; Gvenvir nije ula ta mu je Lanselet rekao. Pruila je ruku i Galahad se sagnuo da je poljubi. "Dajte mi svoj blagoslov, gospo." "Uvek, Galahade", rekla je Gvenvir, a Artur je na to dodao: "Videemo se u crkvi. Mora bdeti sam, ali doi emo da te obiemo." "Suvie me poastvuje, kralju moj. Zar ti nisi bdeo pred krunisanje?" "Jeste, jo kako", nasmeila se Morgana, "ali na sasvim drugaiji nain." Kada je itavo drutvo polo ka crkvi, Gvideon je malo zaostao kako bi se naao kraj Morgane. Ona je podigla pogled ka svom sinu - nije bio visok kao Artur, koji se uvrgao na Pendragona, ali u poreenju sa njom izgledao je veoma visok. "Nisam oekivala da te sretnem ovde, Gvideone." "Ni ja nisam oekivao da u biti tu, madam." "ula sam da si se borio u poslednjem ratu, i to meu Arturovim saksonskim saveznicima. Nisam znala da si i ratnik." On je slegnuo ramenima. "Nisi imala prilike da sazna mnogo ta o meni, gospo." "Da li me mrzi to sam te napustila, sine moj?" upitala je Morgana potpuno neoekivano, ni sama ne znajui ta e rei sve dok nije zaula svoj glas. Gvideon je oklevao sa odgovorom. "Moda - moda, dok sam bio mnogo mlai", konano je odgovorio. "Ali ja sam dete Boginje, i to to nisam imao ovozemaljske roditelje kraj sebe nateralo me je da stvarno postanem takav. Sada ti nita ne zameram, Gospo od Jezera." Morgana se na trenutak izgubila u izmaglici; kao da je kraj nje stajao mladi Lanselet... sin ju je blago pridrao da ne padne. "Pazi, ovde je staza neravna..." "Kako su svi u Avalonu?" upitala je Morgana. "Ninijan je dobro", rekao je on. "Sada vie nisam u dodiru ni sa kim drugim odande." "Jesi li sreo tamo Galahadovu sestru, devojku po imenu Nimui?" Namrtila se, pokuavajui

da proceni koliko Nimui sada ima godina. Galahadu je esnaest - Nimui sada ima najmanje etrnaest, gotovo je odrasla. "Ne znam je", rekao je Gvideon. "Stara svetenica-prorok - Ravena, zar ne? - odvela ju je u utanje i samou. Nijedan mukarac ne sme da joj vidi lice." Pitam se zato je Ravena to uinila. Morgana se iznenada stresla, ali je to prikrila. "Kako je Ravena? Je li dobro?" "Nisam uo nita loe", rekao je Gvideon, "mada, kad sam je poslednji put video na sveanostima, izgledala je starija i od samih hrastova. Ipak, glas joj je bio mlad i umilan. Ali nikada nisam nasamo razgovarao sa njom." "Sa njom nije razgovarao nijedan ivi mukarac, Gvideone, a veoma malo ena. ivela sam tamo dvanaest godina, a glas sam joj ula svega pet ili est puta." Nije elela da pria ni da misli o Avalonu, i zato je promenila temu, trudei se da joj glas deluje oputeno: "Znai, ratovao si rame uz rame sa Saksoncima?" "Da, u Bretanji - proveo sam neko vreme na Lajonelovom dvoru. Lajonel je mislio da sam Lanseletov sin i traio je da ga oslovljavam sa 'strie', a ja ga nisam razuveravao. Lanseletu nee nita koditi da se misli kako je napravio jedno-dva kopileta. A Saksonci oko Ceardiga dali su mi svoje ime. Lanseleta su nazvali Vilinska Strela - oni daju ime svakome ko postigne neto naroito. Mene su prozvali Mordred - to bi na naem jeziku znailo neto kao 'Smrtonosan Savet' ili 'Zao Savet', i sve mi se ini da posredi nije neki kompliment!" "Nije potrebna velika mudrost da bi ispao pametniji od Saksonaca", rekla je Morgana, "ali reci mi, ta te je navelo da doe ovamo pre vremena koje sam ja odabrala?" Gvideon je slegnuo ramenima. "Mislio sam da bi trebalo da vidim svog suparnika." Morgana se uplaeno osvrnula. "Ne govori to naglas!" "Nemam razloga da se plaim Galahada", tiho je nastavio on. "Ne izgleda mi kao neko ko e poiveti dovoljno dugo da bi vladao." "Je li to Vid?" "Nije mi potreban Vid da bih znao da je neophodan neko jai od Galahada da bi seo na presto Pendragona", rekao je Gvideon. "Ali ako e te to umiriti, gospo, tako mi Svetog Kladenca, Galahad nee umreti od moje ruke. Ni od tvoje", dodao je kad je video kako se stresla. "Ako ga Boginja ne eli na prestolu novog Avalona, mislim da to treba da prepustimo njoj." Na trenutak je poloio ruku Morgani na rame; ma koliko dodir bio nean, ona se opet stresla. "Hodi", rekao je on, i Morgani se uinilo da mu je glas jednako saoseajan kao kod svetenika koji daje razreenje. "Hajde da odemo i vidimo mog roaka kako bdi. Ne bi bilo pravo da mu ita pokvari ovako lep trenutak u ivotu. Moda ih nee imati jo mnogo." 5. Ma koliko esto dolazila u Kamelot, Morgoza od Lotije nikada se nije umarala od dvorskog ivota. Sada je znala da e, kao Arturu podreena kraljica i majka jednog od prve trojice njegovih vitezova, dobiti poasno mesto na turniru. Sedela je u crkvi kraj Morgane; na kraju slube Galahad e biti proglaen za viteza, a sada je kleao kraj Artura i Gvenvir, bled, ozbiljan i sav blistav od uzbuenja. Biskup Patricije lino je doao iz Glastonberija da odslui misu za Duhove u Kamelotu; sada je stajao pred njima u beloj odedi i pevao: "U Tvoje ime nudimo ovaj hleb, telo Tvoje..." Morgoza je zaklonila usta punakom akom, prikrivajui zevanje. Ma koliko esto poseivala hrianske sveanosti, nikada nije razmiljala o njima; nisu bile ak ni zanimljive kao sveanosti u Avalonu, gde je ivela kao dete. No, ona je jo od svoje etrnaeste godine smatrala da su svi bogovi i sve vere samo igra za odrasle ljude. Nita od toga nema veze sa stvarnim ivotom. Ipak, kad god je dolazila na Duhove redovno je bila na misi, najvie zbog Gvenvir - ona joj je bila domaica, Vrhovna kraljica i roaka, na kraju krajeva - i sada je, zajedno sa itavom kraljevskom porodicom, pola da primi priest. Morgana, koja je sedela kraj nje, bila je jedina sa itavog dvora koja nije pola ka oltaru. Vrlo glupo od nje, dokono je pomislila Morgoza. Ne samo da se

time izdvaja od obinih ljudi, nego i mnogi poboni dvorjani smatraju da je ona vetica i arobnica, a meu sobom je nazivaju i gorim imenima. Uostalom, kao da je priee neto strano! Jedna verska la ista je kao i druga, zar ne? Kralj Urijens imao je mnogo bolje oseanje za prikladnost, mada je Morgoza smatrala da on nije nita vei vernik od Gvenvirine make ljubimice. Oko ruku je nosio zmije Avalona, pa ipak je, zajedno sa svojim sinom Akolonom, poao ka oltaru. No, kada je doao red na zavrnu molitvu, ukljuujui i onu za mrtve, otkrila je da su joj se oi ispunile suzama. Nedostajao joj je Lot - njegova cinina veselost, njegova neobina odanost; uostalom, podario joj je etiri divna sina. Gaven i Garet su kleali u blizini, jer pripadaju Aturovom dvoru - Gaven je, kao i uvek, bio tik uz Artura, a Garet sa svojim bliskim prijateljem, Morganinim pastorkom Uvenom; ula je Uvena da se Morgani obraa kao majci i razabrala je u njenom glasu istinski materinski prizvuk dok je razgovarala sa njim - a oduvek je mislila da Morgana nije sposobna za tako neto. Uz utnje haljina i tiho zveckanje maeva u kanijama, svi prisutni su poustajali i poli u crkvenu portu. Gvenvir, mada nekako izmodena, i dalje je bila lepa, sa dugakim, zlatnim pletenicama preko ramena i sa zlatnim pojasom na svilenoj haljini. I Artur je sjajno izgledao. O boku je nosio Ekskalibur u kanijama - onim istim starim, crvenim kanijama koje je imao ve preko dvadeset godina. Gvenvir je svakako mogla da mu odavno izveze nove, mnogo lepe, pomislila je Morgoza. Galahad je kleknuo pred kralja; Atur je uzeo od Gavena veoma lep ma. "Ovo je za tebe, dragi moj roae i usvojeni sine." Dao je znak Gavenu, koji je privrstio ma oko mladievog pojasa. Galahad je podigao pogled i deaki se nasmeio. "Zahvaljujem ti, kralju moj. Nadam se da u ga nositi uvek i samo u tvojoj slubi." Artur mu je poloio obe ruke na glavu. "Rado te primam u druinu Okruglog stola, Galahade, i proglaavam te za viteza. Budi uvek veran i pravedan, i slui prestolu i pravednim ciljevima." Podigao je mladia, zagrlio ga i poljubio. Gvenvir ga je takoe poljubila, i njih troje su poli prema turnirskoj poljani, a ostali za njima. Gvenvir se nala izmeu Morgane i Gvideona, a Urijens, Akolon i Uven bili su odmah iza njih. Poljana je bila okiena zelenim granjem i raznobojnim trakma, a organizatori su urili na sve strane. Primetila je Lanseleta kako grli Galahada i predaje mu novi, sasvim beli tit. "Hoe li se Lanselet danas boriti?" upitala je. "Mislim da nee", odgovorio je Akolon. "uo sam da e biti glavni sudija; ionako je ve previe puta pobeivao na turnirima. Meu nama reeno, on vie i nije tako mlad, a ugledu kraljionog miljenika ne bi mnogo koristilo da ga iz sedla izbaci neki junoa to je tek postao vitez. uo sam da ga je Garet ve vie puta pobedio, a jednom i Lamorak..." Morgoza se nasmeila. "Lepo od Lamoraka to se uzdrava da se hvali tom pobedom - malo je ljudi koji bi utali o tome kako su nadjaali Lanseleta, makar i u turnirskom boju!" "A ja mislim da bi veina mladih vitezova bila veoma nesrena pri pomisli da Lanselet vie nije kralj turnira. On im je uzor i junak", tiho je rekla Morgana. Gvideon se nasmejao. "Hoe da kae da mladi jeleni ne ele da izazovu viteza koji je Kralj Jelen meu njima?" "Mislim da za starije vitezove vai upravo to", rekao je Akolon, "a to se tie mladih, malo koji ima dovoljno iskustva i znanja da bi smeo da ga izazove. On jo ima emu da ih naui." "Ja ga ne bih izazivao", tiho je rekao Uven. "Mislim da nema viteza na ovom dvoru koji ne voli Lanseleta. Garet sada moe da ga pobedi u svako doba, ali nee da ga sramoti na Duhove; a sa Gavenom je uvek bio ravan. Jednom su se na Duhove njih dvojica borili vie od sata, i Gaven mu je jednom izbio ma iz ruke. Ne znam da li bih mogao da ga savladam prsa u prsa, ali on e ostati najbolji sve dok je iv, i svi emo se postarati da tako bude." "Izazovi ga jednog dana", nasmejao se Akolon. "Ja sam to jednom uinio, i ispraio me je za manje od pet minuta! On moda jeste star, ali je i dalje vet i snaan." Otpratio je Morganu i Urijensa do sedita koja su im odreena. "Uz vau dozvolu, idem da se

prijavim za turnir dok ne bude kasno." "Ja takoe", rekao je Uven, saginjui se da poljubi oca u ruku. Potom se obratio Morgani. "Majko, ja nemam svoju gospu. Hoe li mi dati neto da ponesem kao amajliju?" Morgana mu se sa ljubavlju nasmeila i dala mu traku sa rukava, a on ju je obmotao oko miice. "Odluio sam da izazovem Gvena na takmienje u snazi." "Gospo Morgana", veselo je rekao Gvideon, "bolje povuci poklon - zar e dozvoliti da ga tako lako izgubi?" Morgana je pogledala Akolona i nasmejala se. Morgoza je primetila kako joj je lice oivelo. Uven je njen sin, mnogo vie nego Gvideon; ali Akolon joj je, jasno se vidi, mnogo vie od toga, pomislila je. Pitam se da li stari kralj zna - i da li mu je svejedno. Priao im je Lamorak, i Morgoza je bila polaskana - na poljani je bilo mnogo lepih ena, mogao je uzeti amajliju od bilo koje, ali je ipak, pred svima, pred itavim Kamelotom, njen dragi mladi priao da se pokloni pred njom. "Gospo moja, hoe li mi dati amajliju?" "Sa zadovoljnstvom, mili." Dala mu je jednu ruu iz buketa koji je nosila na grudima. On je poljubio cvet; pruila mu je i ruku da je poljubi, prijatno svesna da je njen mladi vitez jedan od najlepih meu prisutnma. "Ti kao da si zaarala Lamoraka", rekla je Morgana, i iako mu je maloas javno dala amajliju, Morgoza je od njenog hladnog glasa porumenela. "Zar misli da mi trebaju ini i arolije, roako?" Morgana se nasmejala. "Ja bih upotrebila sasvim drugu re. Mladii, izgleda, najvie ele samo lepo lice." "Pa, Morgana, Akolon je mlai od tebe, a svakako si ga opinila do te mere da mu mlae ene uopte ne padaju na pamet - niti lepe. Ja sam poslednja koja bi ti prebacivala, mila. Udata si protiv svoje volje, a mu bi po godinama mogao da ti bude deda." Morgana je slegnula ramenima. "Ponekad mislim da Urijens zna - moda mu je milo to imam ljubavnika koji me nee nagovarati da ga ostavim." Pomalo oklevajui - nije postavila Morgani nijedno lino pitanje jo otkako se rodio Gvideon - Morgoza je ipak morala da pita. "Znai, ti i Urijens ste u svai?" Morgana je opet slegnula ramenima. "Misim da Urijensu nije dovoljno stalo do mene da bi bio u svai." "Kako ti se dopada Gvideon?" upitala je Morgoza. "Plai me", rekla je Morgana. "Ipak, bilo bi teko ne pasti pod njegove ini." "A ta si oekivala? Ima Lanseletovu lepotu i tvoju snagu umna - a i ambiciozan je." "Kako je udno to ti poznaje mog sina bolje nego ja", rekla je Morgana sa toliko gorine u glasu da je Morgoza, kojoj je ve navrh jezika bio otar odgovor - Morgana ga je napusitla, zato se sad udi? - umesto toga samo potapala roaku po nadlanici. "Oh, mila, im deak preraste majino krilo, svi ga poznaju bolje nego majka! Sigurna sam da i Artur i njegovi vitezovi, ak i tvoj Uven, poznaju Gavena bolje nego ja, a njega uopte nije teko upoznti - tako je neverovatno jednostavan. I da si ti podizala Gvideona, opet ga ne bi poznavala - rado priznajem da ja nisam uspela da ga upoznam." Morgana se samo nelagodno nasmeila. Okrenula se da pogleda turnir, koji je upravo poinjao; klovnovi i dvorske lude izigravali su turnirsku bitku, maui svinjskim beikama umesto orujem i donjim rubljem umesto titovima, a publika se valjala od smeha. Na kraju su se naklonili svi zajedno, a Gvenvir im je, istim pokretom kao to e kasnije predati nagrade prvim pobednicima, bacila pune ake slatkia. Pobili su se oko njih, izazvavi jo smeha, a onda su otili, jer u kuhinji ih je ekala obilna veera. Heraldi su oglasili da e prva na programu biti borba izmeu kraljiinog miljenika, ser Lanseleta od Jezera, i kraljevog, ser Gavena od Lotije. Kad su izili na poljanu, doekao ih je gromoglasan pljesak - Lanselet je bio vitak, tamnoput i jo tako lep, uprkos borama na licu i sedima u kosi, da je Morgani zastao dah.

Da , pomislila je Morgoza, gledajui njeno lice, jo ga voli, uprkos tolikim godinama. Moda ona to ni ne zna, ali voli ga. Borba je liila na paljivo uveban ples; borci su kruili jedan oko drugog, a maevi i titovi resko su odzvanjali od udaraca. Morgoza nije primetila da je ijedan od njih imao i najmanju prednost, i kada su na kraju spustili oruje, nalonili se Kralju i zagrlili se, obojicu je opet pozdravio buran pljesak. Potom su dole igre na konjima: prikazivanje vetine jahanja, kroenje divljeg konja Morgoza se nejasno seala kako je nekada Lanselet uinio neto slino, moda na Arturovom venanju - sve joj se inilo tako davno. Potom su dole pojedinane borbe jahaa, sa zatupljenim kopljima, ali i takva koplja mogu da izbace oveka iz sedla i poteno ga tresnu o ledinu. Jedan mladi je nezgodno pao na nogu i vritao je od bolova dok su ga odnosili, a potkolenica mu je trala pod nemoguim uglom. To je bila jedina ozbiljna povreda, ali bilo je i mnogo modrica, slomljenih prstiju, oamuivanja, a jedan jaha je jedva izbegao da ga loe obueni konj ne ritne u glavu. Gvenvir je na kraju podelila nagrade, a Artur je pozvao Morganu da i ona uestvuje u podeli. Akolon je dobio jednu od nagrada za jahanje, i kada je priao da klekne i primi nagradu od Morgane, Morgoza se zapanjila; odnekud iz gledalita uo se tih, ali jasan apat: "Vetice! Kurvo!" Morgana je pocrvenela, ali ruke joj nisu zadrhtale dok je predavala pehar Akolonu. Artrur se tiho obratio jednom komorniku. "Vidi ko je to bio!" i ovek je smesta otiao, ali Morgoza je bila sigurna da u ovakvoj masi nikad nee moi da prepoznaju glas. Kada se Morgana vratila da sedne pred poetak drugog dela turnira, bila je bleda i besna; ruke su joj se tresle i teko je disala, valjda zbog stegnutog grla. "Nemoj brinuti zbog toga, mila", rekla je Morgoza. "ta misli, kako sve zovu mene kad nastupi nerodna godina, ili kad je neki razbojnik besan to smo ga uhvatili, pa ne moe vie da divlja okolo?" "Zar misli da mi je stalo ta taj ljam misli o meni?" odvratila je Morgana, ali Morgoza je znala da je to samo gluma. "U mojoj zemlji me vole." Drugi deo turnira poeli su saksonski ratnici, prikazujui vetinu rvanja. Svi su bili krupni i maljavi, i to ne samo po licima nego i po itavom gotovo nagom telu; stenjali su, napinjali se i znojili, steui i cimajui jedni druge snagom od koje se lome kosti. Morgoza se nagnula napred, besramno uivajui u njihovoj mukoj snazi; ali Morgana je odvratila pogled, kao da se gadi. "Ma hajde, Morgana, postaje edna kao naa kraljica. Kakav izraz lica!" Morgoza je zaklonila oi od sunca i zagledala se ka poljani. "Izgleda da e glavna bitka uskoro poeti gledaj! Je li ono Gvideon? ta to smera?" Gvideon je istrao na poljanu, jednim pokretom oterao heralda koji je poao ka njemu i oglasio se snanim, jasnim glasom koji se dobro uo po itavoj poljani. "Kralju Arture!" Morgoza je primetila da se Morgana sva zgrila, potpuno bleda, i da snano stee ogradu. ta je taj momak smislio? Zar e napraviti scenu ovde, pred pola Arturovog naroda, i zahtevati da ga prizna za svog sina? Artur je ustao, i Morgozi se uinilo da je i njemu nelagodno, ali glas mu je jasno odzvanjao. "Da, neae?" "uo sam kako je obiaj da se na ovakvim turnirima dozvoljavaju izazovi, ako ih kralj dopusti. Doao sam da izazovem na borbu ser Lanseleta!" Lanselet je jednom rekao - Morgoza se jasno seala - da mu takvi izazovi zagoravaju ivot; svaki junoa udi da izazove kraljiinog miljenika. Artur je odgovorio ozbiljnim glasom. "Takav je obiaj, ali ne mogu da govorim u Lanseletovo ime. Ako pristane na borbu, ne mogu da je zabranim, ali mora izazvati njega lino i zadovoljiti se njegovim odgovorom." "Oh, prokleti deak!" gunala je Morgoza. "Nisam imala pojma ta namerava..." Ali Morgana je naslutila da njenoj roaci ipak nije ba toliko neprijatno. Podigao se vetar, i turnirsku poljanu je zaklonila praina. Gvideon je otiao do kraja niza

paviljona, gde je na klupi sedeo Lanselet. Nije se ulo ta su govorili, ali Gvideon se ljutito okrenuo od njega. "Gospodo!" povikao je. "Uvek sam sluao kako je miljenikova dunost da prihvati svaki izazov! Zahtevam da mi Lanselet izie na megdan ili neka mi preda svoju dunost! Da li je stekao tu titulu vojnikom vetinom ili na neki drugi nain, gospodaru Arture?" "Volela bih da je tvoj sin jo dovoljno mali da mogu da mu ispraim tur!" rekla je Morgoza. "Zato krivi njega?" upitala je Morgana. "Zato ne krivi Gvenvir to je svog mua uinila tako ranjivim? Svi u itavom kraljevstvu znaju da ona voli Lanseleta, ali njoj ne viu da je vetica i kurva kad doe da deli nagrade!" Dotle je Lanselet ustao i priao Gvideonu; odmerenim udarcem teke rukavice pogodio je mladia preko usta. "Sada si mi dao razloga da ti iziem na megdan, mladi Gvideone. Sad emo videti ko se plai borbe!" "Zato sam i doao", odgovorio je Gvideon kao da nije osetio ni udarac ni uvredu, mada mu se na licu videla krv. "ak ti priznajem da si prvi zadao ranu, ser Lanselete. Prikladno je da ovek tvojih godina ima neku prednost." Lanselet je neto rekao svojim pomonicima, i jedan od njih je zauzeo mesto glavnog sudije. Na tribinama se ulo mrmljanje dok su Lanselet i Gvideon uzimali maeve i prilazili kralju da mu se obredno naklone, ime bitka zvanino poinje. Ako u publici ima ikoga ko ne misli da su njih dvojica otac i sin, pomislila je Morgoza, onda taj neko vrlo loe vidi. Obojica su podigla maeve, lica skrivenih pod kacigama. Bili su u dlaku iste visine; mogli su se razlikovati jedino po oklopima, jer Lanseletov je bio izubijan od mnogih bitaka, a Gvideonov blistavo nov. Polako su kruili jedan oko drugog, a onda su jurnuli i Morgoza na trenutak uopte nije mogla da prati pokrete maeva, toliko su bili brzi. Ipak, odmah se videlo da je Lanselet daleko nadmoniji od mladia, i trenutak kasnije uspeo je da zada straan udarac. Gvideonu je polo za rukom da ga doeka ivicom tita, ali ma je drala toliko snana ruka da se on zateturao, izgubio ravoteu i pao punom duinom. Lanselet je odmah spustio ma i priao da mu pomogne da ustane. Morgoza nije ula ta mu je rekao, ali pokret je bio potpuno dobroudan, u stilu: 'Je li ti sad dosta, momak?' Gvideon je pokazao tanak mlaz krvi na Lanseletovom runom zglobu, iz male posekotine koju je uspeo da mu nanese. Glas mu je bio jasan. "Ti si naneo prvu ranu, ser Lanselete, a ja drugu. Da pokuamo jo jednom?" Nastupilo je opte mrmljanje neslaganja; u ovakvim borbama uvek se prestajalo kod prve nanesene rane, poto je oruje bilo potpuno naotreno. Kralj Artur je ustao. "Ovo je sveanost i turnirska borba, a ne dvoboj! Ne dozvoljavam da se na ovakvom mestu izravnavaju stari rauni, osim ako se borite pesnicama i mougama! Nastavite ako hoete, ali upozoravam vas: ako nako bude ozbiljno ranjen, obojica ete pasti u nemilost!" Borci su se naklonili i razdvojili, opet kruei kako bi stekli prednost; potom su jurnuli kao jedan, i Morgoza je dahnula od estine koju su obojica pokazivala. inilo joj se da e svakog asa jedan od njih proburaziti onog drugog! Jedan borac je pao na kolena - na njegov tit se sruila kia udaraca, maevi su zveknuli i kao da su srasli otricama, a onda je jedan poeo da se sputa sve nie i nie, vrhom ka tlu... Gvenvir je ustala i kriknula. "Ne dozvoljvam da se ovo nastavi!" Artur je bacio na poljanu svoje ezlo: to je uvek bio znak da se borba smesta prekine, ali borci ga nisu primetili, i sudije su morale da ih silom razdvoje. Gvideon je stajao odmoran i uspravan, smeei se dok je skidao kacigu. Lanseletu je titonoa morao da pomogne kako bi ustao; teko je disao, a niz lice su mu se slivali krv i znoj. Opet je nastupilo opte mrmljanje u publici, ak i meu ostalim vitezovima; Gvideonova popularnost nije nimalo porasla time to je osramotio opteg ljubimca. No, on se ipak naklonio pred starijim vitezom. "Poastvovan sam, ser Lanselete. Doao sam na ovaj dvor kao stranac, ak nisam ni vitez, i zahvalan sam ti to si me poduio u maevanju." Njegov osmeh je bio istovetni odraz Lanseletovog. "Hvala vam, ser." Lanselet je nekako smogao snage da se nasmei. Tog asa su toliko liili da je to bilo naprosto

neprijatno. "Veoma odvano si se borio, Gvideone." "Pa onda", rekao je Gvideon, kleknuvi pred njim u prainu, "molim vas, ser, da me proglasite za viteza." Morgozi je zastao dah. Morgana je sedela kao okamenjena. No, sa mesta gde su sedeli Saksonci doprlo je glasno odobravanje. "Sjajan gest! Mudro, mudro - kako sad da ga odbije, kad ga je ve pohvalio kao borca!" Lanselet je pogledao Artura. Kralj je nepomino sedeo, ali trenutak kasnije klimnuo je glavom. Lanselet je dao znak titonoi, koji je doneo ma. Lanselet ga je uzeo i privrstio Gvideonu oko pojasa. "Uvek ga nosi u slubi svog kralja i za pravedne ciljeve", rekao je stari vitez. Sada je bio smrtno ozbiljan. Sa Gvideonovog lica nestalo je podsmeha i cinizma; bio je ozbiljan i ljubak, netremice zagledan u Lanseleta, i Morgoza je primetila da mu usne drhte. Morgoza je odjednom bila puna saoseanja prema njemu - kopile, ak ga ni otac nije priznao, bio je usamljeniji nego i sam Lanselet nekada. Ko da ga krivi to je izveo itavu predstavu kako bi ga roaci primetili? Trebalo je odavno da ga dovedemo na Arturov dvor, pomislila je, Artur je mogao da ga prizna makar privatno kad ne sme javno. Kraljevski sin ne bi morao da radi ovakve stvari. Lanselet je poloio ruke Gvideonu na elo. "Uz dozvolu naeg kralja, primam te u asnu druinu Okruglog Stola. Uvek slui naem kralju, i poto si ovu ast zasluio vie vetinom nego grubom snagom - mada si i toga pokazao dosta - proglaavam te lanom druine, i dajem ti ime, ne Gvideon, nego Mordred. Sada zauzmi svoje mesto meu Arturovim vitezovima." Gvideon - ne, Mordred, trgla se Morgoza, jer davanje imena novom vitezu podjednako je ozbiljan in kao i samo krtenje - Mordred je ustao i uzvratio Lanseletu zagrljaj. Izgledao je duboko dirnut, kao da nije uo uzvike i pljesak. Kad je progovorio, glas mu se gotovo slomio. "Sada sam osvojio najveu nagradu dana, ma koga proglasili za pobednika turnira, ser Lanselete." "Ne", tiho je rekla Morgana Morgozi, "stvarno ga ne razumem. Ovo je poslednje to sam mogla oekivati." Nastupila je duga pauza dok su se vitezovi rasporeivali za zavrnu borbu. Neki su otili da piju vode ili da na brzinu pojedu malo hleba; drugi su se okupljali u grupicama, raspravljajui na koju stranu da se svrstaju; trei su poli da provere konje. Morgoza je krenula na poljanu, gde je ostalo nekoliko mladia. Meu njima je primetila Gareta - bio je za glavu vii od svih. Mislila je da on razgovara sa Lanseletom, ali kada je prila blie, videla je da su je oi prevarile; govorio je neto Gvideonu, i glas mu je bio ljutit. Uspela je da uje samo par poslednjih rei. "...ime ti je ikada naudio? Da ga tako osramoti pred itavim dvorom..." Gvideon se na to nasmejao. "Ako naem roaku treba zatita pred dvorom punim prijatelja, neka mu je Bog na pomoi kad se nae meu Saksoncima ili severnjacima! Ma hajde, usvojeni brate, ne sumnjam da Lanselet ume da uva svoj ugled! Je li to jedino to ima da mi kae posle toliko godina, brate, da me grdi to sam uznemirio nekoga koga toliko voli?" Garet se nasmejao i vrsto zagrlio Gvideona. "Isti si mangup kao nekada - otkuda ti je samo tako neto palo na pamet? Da si ga zamolio, Artur bi te odmah proglasio za viteza!" "Siguran sam da je tako", odgovorio je Gvideon, "on je uvek dobar prema svojim roacima. Tebe bi, na primer, sigurno odmah proglasio za viteza zato to si Gavenov brat, ali ni ti nisi hteo tim putem, usvojeni brate." Nasmejao se. "A mislim da mi Lanselet ipak poneto i duguje posle svih ovih godina koje sam proveo nosei njegovo lice!" Garet je slegnuo ramenima kao krivac. "Pa, ini mi se da se ne ljuti na tebe; onda valjda i ja moram da ti oprostim. Sada si i ti video koliko je on dobar ovek." "Aha", tiho je rekao Gvideon, "toliko je..." a onda je podigao pogled i primetio Morgozu. "Majko, otkud ti ovde? Mogu li da ti pomognem?" "Dola sam samo da pozdravim Gareta, koji mi se nije obratio itavog dana", rekla je Morgoza, i krupajlija se sagnuo da joj poljubi ruku. "Na kojoj e strani biti?" upitala je sina. "Kao i uvek, na Gavenovoj, meu kraljevim ljudima", odgovorio ja Garet. "Ima li ti bojnog

konja, Gvideone? Hoe li se boriti na kraljevoj strani? Lako emo ti napraviti mesta." Gvideon je odgovorio uz onaj svoj zagonetni, mrani osmeh. "Poto me je Lanselet proglasio za viteza, pretpostavljam da bi trebalo da se borim u vojsci ser Lanseleta od Jezera, uz Akolona, za Avalon. Ali ja danas neu vie uestvovati na turniru, Garete." "Zato?" upitao je Garet i poloio mu ruku na rame, gledajui nanie u njega kao i uvek Morgoza se na trenutak setila mnogo mlaeg Gareta kako isto ovako gleda svog malog brata. "To se oekuje od onih koji su tek proglaeni za vitezove - Galahad e se boriti, da zna." "A na ijoj strani?" upitao je Gvideon. "Na strani svog oca Lanseleta ili na strani svog kralja koji ga je proglasio za naslednika itavog kraljevstva? Zar to nije okrutna proba odanosti?" Garet ga je iznenaeno pogledao. "A kako bi ti podelio vitezove za turnirsku bitku, osim izmeu dvojice najveih vitezova meu nama? Zar misli da Artur ili Lanselet to smatraju probom odanosti? Artur nee izii na poljanu samo zato da se niko ne bi dvoumio da li da napadne svog kralja, ali Gaven je njegov vojskovoa jo otkako je krunisan! Zar e probuditi stari skandal? Ti?" Gvideon je slegnuo ramenima. "Poto ionako ne nameravam da se pridruim nijednoj strani..." "Ali ta e svet misliti o tebi? Rei e da si kukavica, da zazire od borbe..." "Dovoljno sam se borio u Arturovoj vojsci da mi ne bude vano ta e svet rei", odbrusio je Gvideon, "ali ako ba eli, reci im da mi konj hramlje i da ne elim da ga izlaem ozbiljnijoj povredi - to je astan izgovor." "Ja bih ti pozajmio konja, ili Gaven", zbunjeno je odgovorio Garet, "ali ako eli astan izgovor, radi ta hoe. Ali zato, Gvideone? Ili treba da te zovem Mordrede?" "Ti, usvojeni brate, uvek sme da me zove kako god eli." "Ali zar mi nee rei zato se plai borbe?" "Ti jedini sme nekanjeno da mi kae tu re", rekao je Gvideon, "ali poto si me pitao, rei u ti. To je za tvoje dobro, brate." Garet se namrtio. "Kako to misli, za ime Boje?" "Ne znam mnogo o tvom Bogu, niti mi je stalo do njega", rekao je Gvideon, oborenog pogleda. "Kao to zna, brate - a odavno zna - ja imam Vid..." "Da, pa ta?" nestrpljivo je upitao Garet. "Jesi li runo sanjao, kako u ti pasti pod konja?" "Ne ali se sa time", rekao je Gvideon, a Morgoza je osetila kako joj se krv ledi kad je pogledao Gareta. "inilo mi se..." Progutao je knedlu, kao da mu se grlo steglo toliko da ne moe da govori. "Video sam te kako lei na samrti - kleao sam kraj tebe, a ti nisi hteo da mi kae ni re - i znao sam da je moje delo to lei tako, bez iskre ivota u sebi." Garet je nabrao usne i bezvuno zazvidao. No, odmah potom je pljesnuo usvojenog brata po ramenu. "Zna, mome, ja ne verujem mnogo u snove i vizije. A od sudbine ionako niko ne moe da pobegne. Zar te to nisu nauili u Avalonu?" "Jesu", tiho je rekao Gvideon. "I ako padne od moje ruke na bojnom polju, onda je to sudbina... ali neu da iskuavam sudbinu u igri, brate. Neki nesrean sluaj moe povui moju ruku da pogreno udari... Neka ostane ovako, Garete. Danas neu izlaziti u boj, ma ta svet rekao." Garet je i dalje delovao uznemireno. "Pa, ini kako eli, mome. Ostani onda uz nau majku, poto e se Lamorak boriti uz Lanseleta." Sagnuo se da poljubi majci ruku i udaljio se; Morgoza je, namrtena, zaustila da upita Gvideona ta je to tano video, ali on se mrtio, zurei u tlo, pa je radije odustala. "Pa, ako u imati mladog dvorjanina da sedi kraj mene", rekla je umesto toga, "moe li mi doneti malo vode da popijem pre nego to se vratim na tribine?" "Svakako, majko", rekao je on i poao ka buradima sa vodom. Morgozi je zavrna turnirska bitka uvek vie liila na zbrku; sada je od sunca poela da je boli glava i jedva je ekala da se sve zavri. Bila je i gladna, a iz daljine je dopirao miris sveeg peenja. Gvideon je sedeo kraj nje i sve joj objanjavao, mada ona nije poznavala finese borbe i nije ni marila za to. Ipak, primetila je da se Galahad dobro drao i da je zbacio dva jahaa; to ju je

zaudilo, jer delovao je tako neno. S druge strane, njoj je i Garet delovao kao krhko dete, a bio je najubojitiji ratnik na poljani. Na kraju je on primio nagradu za najboljeg borca na kraljevoj strani, pod Gavenovom komandom. Niko se nije iznenadio to je nagradu na Lanseletovoj strani dobio Galahad; to je bio obiaj kada je neko tog dana proglaen za viteza, i Morgoza je to i glasno rekla. "I ti si mogao da osvoji nagradu, Gvideone", rekla je, ali on se samo nasmejao i odmahnuo glavom. "Ne treba mi, majko. Zato da svom roaku pokvarim dan? A Galahad se dobro borio niko mu ne moe zameriti to je nagraen." Bilo je mnogo manjih nagrada, i kada su sve podeljene, vitezovi su poli do svojih paviljona, gde su ih titonoe ekale da ih poliju kofama vode i pomognu im da obuku istu odeu. Morgoza je pola sa gospama do odaje koja im je stavljena na raspolaganje, kako bi mogle da urede haljine i kosu, i da speru prainu i znoj. "ta misli, Morgana", upitala je Morgoza, "je li Lanselet stekao neprijatelja?" "Mislim da nije. Zar nisi videla kako su se zagrlili?" "Izgledali su kao otac i sin. Volela bih da je zaista tako!" Morganino lice bilo je kao kamen. "Suvie je godina prolo da bismo sada govorili o tome, tetka." Moda je zaboravila da ja znam iji je on stvarno sin, pomislila je Morgoza. No, Morgana je i dalje bila ledeno mirna, pa je Morgoza odluila da bude pomirljiva. "Hoe li da ti sredim pletenice na leima?" im joj je Morgana okrenula lea, uzela je etku i dala se na posao. "Mordred", mrmljala je dok je radila. "Pa, stvarno je vet savetnik, Boga mi! Sada je stekao poloaj hrabrou i odvanou, i ne mora se pozivati na srodstvo sa Arturom. Saksonci su mu dali dobro ime. Ali nisam znala da je tako dobar borac. Stvarno je uspeo da postane dogaaj dana! Bez obzira na to to je Galahad odneo nagradu, svi e priati samo o Mordredovom odvaom gestu." Prila im je jedna od kraljiinih gospi. "Gospo Morgana, je li ser Mordred tvoj sin? Nisam znala da ima sina..." "Rodila sam ga vrlo mlada", mirno je rekla Morgana, "a Morgoza ga je usvojila. I ja sam ga gotovo zaboravila." "Sigurno si veoma ponosna na njega! Zar nije naoit? Lep je gotovo kao Lanselet!" rekla je ena i oi su joj zasvetlucale. "Stvarno jeste, zar ne", sloila se Morgana, toliko utivim glasom da je jedino Morgoza, koja ju je dobro poznavala, znala koliko je, zapravo, besna. "To im obojici stvara neprijatnosti. Ali Lanselet i ja smo unuci iste bake, i kada sam bila mala, vie sam liila na njega nego na svog brata. Naa majka bila je visoka i crvenokosa kao kraljica Morgoza, ali gospa Vivijen pripadala je starom narodu Avalona." "Pa ko mu je onda otac?" upitala je ena, i Morgoza je primetila kako Morgana stee pesnice. No, uspela je da se ljubazno nasmei. "On je dete Beltana, i sin je bogova, kao i sva deca zaeta oko vatri. Sigurno se sea da sam kao vrlo mlada bila svetenica kod Gospe od Jezera." ena je pokuala da bude utiva. "Zaboravila sam na to - tamo se jo potovala stara vera?" "I sada se potuje", tiho je rekla Morgana. "I neka bi Boginja uinila da tako ostane do kraja sveta." Kao to je i nameravala, to je uutkalo enu, i Morgana se obratila Morgozi. "Jesi li spremna, roako? Hajdemo u salu." Kada su izile iz odaje, duboko je odahnula od olakanja. "Brbljive glupae - sluaj ih samo! Zar nemaju nita pametnije da rade sem da ogovaraju?" "Verovatno nemaju", rekla je Morgoza. "Njihovi poboni hriani, oevi i muevi, postarali su se da nemaju ime drugim da se zaokupe." Vrata velike odaje Okruglog Stola, gde se odravala gozba na Duhove, bila su zatvorena, kako bi uli svi zajedno. "Artur svake godine izmilja neke nove otmenosti", rekla je Morgoza. "Sada emo praviti sveanu povorku?"

"Pa ta si oekivala?" upitala je Morgana. "Sad kad nema ratova, mora neim zagolicati matu naroda, a dobro je izabrao da to ini velikim predstavama - ujem da mu je to savetovao Merlin. Obian svet - a, Boga mi, i plemii - voli velike predstave, i druidi to znaju jo od vremena kada su zapalili prve beltanske vatre. Gvenvir je utroila mnoge godine truda da od ovog naini najveu sveanost u svim hrianskim zemljama." Nasmeila se, i to je bio prvi iskreni osmeh koji je Morgoza videla na njenom licu itavog dana. "ak i Artur zna da ne bi mogao da ih okupi samo zbog mise i gozbe - ako nema nekog velikog uda pri ruci, ne sumnjam da e Artur i Merlin da ga izmisle! Ba teta to nisu uspeli da odloe pomraenje sunca za danas!" "Je li bilo pomraenje i u Velsu? Moj narod se poplaio", rekla je Morgoza, "a ove glupae od Gvenvirinih drubenica sigurno su vritale i ciale kao da dolazi kraj sveta!" "Gvenvir, izgleda, voli da se okruuje glupaama", rekla je Morgana. "Ona sama, zapravo, i nije glupa, mada voli da se tako misli. Pitam se kako ih samo podnosi." "Trebalo bi da si malo strpljivija sa njima", upozorila ju je Morgoza, a Morgana je slegnula ramenima. "Nije me briga ta te glupae misle o meni." "Ne mogu da zamislim da toliko dugo ivi u Urijensovom kraljevstvu, a da si tako malo nauia o vetini vladanja", rekla je Morgoza. "ta god o njoj mislili mukarci, ena zavisi od dobre volje ostalih ena - zar nisi to saznala jo u Avalonu?" "ene Avalona nisu takve glupae", otro je odvratila Morgana, ali Morgoza ju je dobro poznavala i znala je da takvim tonom samo prikriva usamljenost i patnju. "Morgana, zato se ne vrati u Avalon?" Morgana je pognula glavu; znala je da e se slomiti i rasplakati ako joj Morgoza kae jo jednu ljubaznu re. "Moje vreme jo nije dolo. Nareeno mi je da ostanem sa Urijensom..." "I Akolonom?" "Da, i sa Akolonom. Mogla sam zanti da e mi prebaciti zbog toga." "Ja imam najmanje prava da ti prebacujem. Ali Urijens nee jo dugo iveti..." Morganin glas i lice bili su podjednako ledeni. "Tako sam i ja mislila kad smo se venali, pre toliko godina. On e, izgleda, iveti koliko i Talesin, a Talesin je umro sa preko devedeset godina." Utom su stigli Artur i Gvenvir i poeli su da polako prolaze ka elu kolone - Artur je bio sav u belom, a Gvenvir je blistala u beloj svili i draguljima. Velika vrata irom su se otvorila, pa su uli prvo njih dvoje, a zatim Morgana kao kraljeva sestra, sa svojim muem i njegovim sinovima, Akolonom i Uvenom; onda Morgoza sa porodicom, kao kraljeva tetka; potom Lanselet i njegovi, a za njima ostali vitezovi, jedan po jedan, i svi su ili oko Okruglog Stola do svojih sedita. Neki vet majstor jo je pre vie godina zlatom i purpurom ispisao imena svakog viteza na njegovoj stolici. Sada, im je ula, Morgoza je primetila da je stolica najblia kraljevoj, uvana toliko godina za naslednika, dobila natpis, Galahadovo ime. Ali to je videla samo krajikom oka. Jer, na velikim prestolima, predvienim za kralja i kraljicu, nalazilo se prebano grubo belo platno, nalik na ono koje su umesto zastava koristili klovnovi na turniru. Platno je bilo ikrabano grubim crteima - na jednom prestolu bio je nacrtan vitez kako stoji na glavama dve krunisane prilike, koje su avolski liile na Artura i Gvenvir; a na drugom je bila skaredna slika od koje je ak i Morgoza, inae nimalo edna, morala da pocrveni, jer prikazivala je sitnu, crnokosu enu, gotovo nagu, u zagrljaju ogromnog rogatog avola, a svuda unaokolo, zauzeti raznim nastranim pozama, nalazili su se nagi ljudi. Gvenvir je poela da vriti. "Isuse i Marijo! Boe sakloni!" Artur je stao kao ukopan, a onda se okomio na sluge. "Kako je ovo... ovo..." ostao je bez rei, pa je samo mahnuo rukom ka crteima, "dospelo ovamo?" "S-ser", zamucao je komornik, "nije bilo tu kad smo zavrili pripremu sale - sve je bilo u redu, ak i cvee pred kraljiinim mestom..." "Ko je poslednji ulazio ovamo?" grmeo je Artur. Dohramao je Kaj. "Gospodaru i brate moj, ja sam bio poslednji. Doao sam da proverim je li

sve u redu, i kunem ti se Bogom koji nas sigurno gleda, sve je bilo kako se samo poeleti moe. I ako ikada naem prokletog psa koji se uunjao ovamo da ostavi te stvari ovde, ovako u ga zgromiti!" I nainio je pokret kao da zavre iju piletu. "Postarajte se za kraljicu!" otro je rekao Artur. ene su poele da cie i brbljaju kada je Gvenvir stala da pada u nesvest. Morgana ju je pridrala i tiho, otro joj se obratila. "Gven, nemoj im pruiti to zadovoljstvo! Ti si kraljica - ta te se tiu nekakve gadosti naarane po platnu? Saberi se!" Gvenvir je poela da plae. "Kako su mogli - kako su mogli - kako neko moe toliko da me mrzi?" "Svako ivi mora da uvredi po koju budalu", rekla je Morgana, pomaui joj da prie seditu. Preko njega je jo stajalo platno sa crteima, i Gvenvir je ustuknula kao da je dodirnula neto prljavo. Morgana ga je bacila na pod. Na stolu su bili spremni vinski pehari; Morgana je dala znak sluavki da napuni jedan za kraljicu. "Ne daj da te to pogodi, Gven - pretpostavljam da je ovaj predstavljao mene", rekla je. "Zaista se apue kako dovodim avole sebi u postelju, i zar misli da me je briga?" "Nosite tu gadost odavde i spalite je", naredio je Artur, "i donesite miriljavo drvo i tamjan da odagnamo zadah zla." Lakeji su pourili da ga posluaju. "Nai emo ko je ovo uinio", rekao je Kaj. "Sigurno je to neki sluga koga sam otpustio, pa se vratio da me osramoti zato to sam pokazao koliko se ponosim lepotom sale ove godine. Ljudi, posluite vino i pivo, i neka prvi pehar spere stid i zbrku i srui ih na tu smrdljivu gnjidu koja je pokuala da nam pokvari slavlje. Zar da mu dopustimo? Hajde! Pijmo za kralja Artura i njegovu gospu!" Odgovorilo mu je tek nekoliko zbunjenih glasova, ali to se pretvorilo u opti uzvik zadovoljstva kad su se Artur i Gvenvir svima naklonili. Svi su se smestili za sto. "Dovedite mi molioce", rekao je Artur. Morgoza je gledala kako dovode pred kralja nekog oveka za albom koja je delovala glupo, odnosila se na mee. Potom je doao vlastelin koji se alio kako je njegov vazal ubio jelena na njegovom lovitu. Morgoza je sedela blizu Gvenvir, pa se nagnula da se tiho obrati kraljici. "Zato Artur lino reava ovakve stvari? Svaki inovnik bi ih sredio, umesto da mu oduzimaju vreme.." Gvenvir je odgovorila tihim mrmljanjem. "I ja sam pre tako mislila. Ali on svake godine na Duhove rei jedan ili dva ovakva sluaja, da obian narod ne bi mislio kako on mari samo za veliku gospodu i za svoje vitezove." Pa, to je prilino mudro, pomislila je Morgoza. Bila su jo dva ili tri sitna molioca, a onda je izneseno meso i doli su zabavljai. Jedan ovek je izvlaio male ptice i jaja iz najneverovatnijih mesta. Morgoza je pomislila kako je Gvenvir sada sasvim mirna, i pitala se da li e ikada uhvatiti onog ko je napravio crtee. Onaj to je prikazivao Morganu kao kurvu ve je bio dovoljno gadan; ali drugi je, izgleda, bio mnogo ozbiljniji - pokazivao je Lanseleta kako gazi i kralja i kraljicu. Danas je kraljiinom miljeniku sueno da bude napadan, pomislila je Morgoza. To to je ponien na bojnom polju lako se popravilo time to je bio ljubazan prema mladom Gvideonu - ne, Mordredu - i to se kasnije lepo videlo da se ne ljute jedan na drugog. Ali, uprkos Lanseletovoj omiljenosti meu vitezovima, sigurno ima i takvih koji ne vole to je Gvenvir toliko upadljivo vezana za njega. "ta je sledee?" upitala je Morgoza kraljicu. Gvenvir se nasmeila; ta god da je, bilo je jasno da ona unapred uiva. Zauo se zvuk roga, vrata su se irom otvorila i opet su se zauli rogovi, grubi saksonski rogovi. Trojica ogromnih Saksonaca, sa zlatnim narukvicama, obuenih u kou i krzno, uli su nosei ogromne maeve o pojasu i rogate kacige u rukama. Oko ela su imali tanke zlatne trake. Dostojanstveno su uli u dvoranu Okruglog Stola, svaki sa svojom pratnjom. "Gospodaru Arture", uzviknuo je jedan od njih. "Ja sam Adelrik, gospodar Kenta i Anglije, a ovo su moja braa kraljevi. Doli smo da ti odamo poast, jer ti si najvei hrianin od svih kraljeva, i da te zamolimo da sklopimo mir sa tobom i tvojim dvorom zauvek!"

"Lot se sigurno prevre u grobu", primetila je Morgoza, "ali Vivijen bi bila zadovoljna." Morgana joj nije odgovorila. Ustao je biskup Patricije i priao saksonskim kraljevima da ih pozdravi. Potom se obratio Arturu. "Gospodaru moj, posle dugih godina ratovanja ovo je velika radost za mene. Molim te da primi ove ljude kao podreene kraljeve i da prihvati njihov zavet, u znak da svi hrianski kraljevi treba da budu braa." Morgana je bila potpuno bleda. Umalo da ustane i progovori, ali Urijens ju je tako strogo pogledao da je odustala. Morgoza je nastavila da dobroudno brblja. "Seam se da su nekada biskupi odbijali ak i da poalju nekoga da pokrsti ove varvare. Lot mi je priao kako su tvrdili da nee da se sretnu sa Saksoncima ak ni u raju, i da zato nee da im alju misionare - smatrali su da je najpravednije da svi Saksonci gore u paklu. No, to je ipak bilo pre trideset godina!" "Od kako sam doao na presto", poeo je Artur, "eznuo sam za zavretkom ratova koji su pustoili ovu zemlju. Godinama ve ivimo u miru, gospodaru biskupe, i sada vas pozdravljam dobrodolicom, gospodo, na moj dvor i u moje drutvo." "Na obiaj je", rekao je jedan Saksonac - nije bio Adelrik, primetila je Morgana, Adelrik je imao sme ogrta, a ovaj je bio u plavom - da se zaklinjemo nad elikom. Moemo li se zavetovati pred krstom tvog maa, gospodaru Arture, u znak da smo se sreli kao hrianski kraljevi, pod jedinim Bogom koji upravlja svima nama?" "Neka bude tako", tiho je rekao Artur, pa je siao sa uzvienja kako bi stao pred njih. Pod svetlou brojnih baklji i svetiljki, Ekskalibur je blesnuo kao munja kad ga je isukao. Uspravio ga je vrhom nanie, i itavom duinom dvorane pruila se senka krsta. Svi vitezovi su kleknuli. Gvenvir je izgledala veoma zadovoljna; Galahad je porumneo od radosti. Morgana je bila bleda od besa, i Morgoza ju je ula kako apue sa Urijensom. "Usudio se da sveti ma Avalona ovako koristi! Ja sam svetenica Avalona, ne mogu da sedim i da to mirno gledam!" Poela je da ustaje, ali Urijens ju je epao za ruku. Otimala se, ali Urijens je, ma koliko star, ipak bio ratnik, a Morgana je bila sitna; Morgoza je u jedan mah pomislila da e joj polomiti kosti, ali Morgana nije ni jeknula. Stegla je zube i uspela da se otrgne. Progovorila je, dovoljno glasno da je Gvenvir sigurno uje. "Vivijen je umrla ostavivi posao nedovren. A ja sam dokono sedela dok su tada neroena deca odrastala i postajala vitezovi, i Artur je pao u ruke svetenicima!" "Gospo", rekao je Akolon, naginjui se nad nju, "ak ni ti ne moe da pokvari ovaj sveti dan, inae e proi isto kao druidi pod Rimljanima. Govori nasamo sa Arturom, prebaci mu tada ako mora - siguran sam da e ti Merlin pomoi!" Morgana je oborila pogled, grizui usne. Artur je zagrlio saksonske kraljeve jednog po jednog i poveo ih do sedita bizu svog. "Vai sinovi, ako se pokau valjani, bie dobrodoli u druinu mojih vitezova", rekao je i naredio slugama da donesu darove - maeve i fine bodee, kao i bogat ogrta za Adelrika. Morgoza je uzela komad kolaa, lepljiv od meda, i stavila ga pred Morganine stegnute usne. "Suvie voli gladovanje, Morgana", rekla je. "Pojedi ovo! Bleda si, samo to nisi pala sa stolice!" "Nisam bleda od gladi", rekla je Morgana, ali je posluno uzela zalogaj. Popila je i malo vina, i Morgoza je primetila da joj ruke drhte. Na jednoj je imala tamne modrice od Urijensovog stiska. Tek tada je Morgana ustala. Tiho se obratila Urijensu. "Ne brini, voljeni muu moj. Neu rei nita ime bih uvredila tebe, niti tvog kralja." Potom se glasno obratila Arturu. "Gospodaru i brate moj! Mogu li da te zamolim neto?" "Moja sestra i ena mog odanog podreenog kralja Urijensa moe da trai ta god eli", veikoduno je rekao Artur. "I najnii tvoj podanik, ser, moe da trai da izie pred tebe", rekla je ona. "Molim te da primi i saslua i mene." Artur je podigao obrve, ali je odgovorio zvanino kao i ona. "Veeras pre spavanja, ako ti odgovara. Primiu te u svojim odajama, zajedno sa tvojim muem ako eli." Volela bih da se pretvorim u muvu i ujem taj razgovor! pomislila je Morgoza.

6. U odaji koju je Gvenvir dodelila kralju Urijensu i njegovoj porodici, Morgana je oeljala kosu olovno tekim prstima, a sluavka joj je obukla istu haljinu. Urijens se alio kako je previe jeo i pio i kako mu se nimalo ne ide na audijenciju kod kralja. "Onda lezi u krevet", rekla je Morgana. "Ja imam tota da mu kaem, to nema nikakve veze sa tobom." "Nije tako", odgovorio je Urijens. "I ja sam uio u Avalonu. Zar misli da mi ini zadovoljstvo dok gledam kako se svete stvari stavljaju u slubu hrianskog Boga koji eli da uniti sva druga znanja na ovom svetu? Ne, Morgana, ti kao svetnica Avalona nisi jedina koja treba da pokae negodovanje zbog toga. Tu je i kraljevstvo Severnog Velsa, i ja kao vladar, i Akolon koji e vladati kad mene vie ne bude." "Otac je u pravu, madam", rekao je Akolon, gledajui je u oi. "Na narod nam veruje da ih neemo izdati, da neemo dozvoliti zvonjavu crkvenih zvona u njihovim svetim gajevima..." Na trenutak joj se uinilo, mada je znala da se ni ona ni Akolon nisu pomerili, kako se nalaze u jednom od tih gajeva, spojeni pred Boginjom. Urijens, naravno, nije video nita. "Morgana, stavi Arturu do znanja da kraljevstvo Severnog Velsa nee pokorno pasti pod vlast hriana." Morgana je slegnula ramenima. "Kako eli." Bila sam budala, razmiljala je. Bila sam svetenica na njegovom proglaenju za kralja, rodila sam mu sina. Trebalo je da iskoristim vlast koju sam imala nad kraljevom saveu - tako bih ja, a ne Gvenvir, postala vladar u senci. Dok sam se krila i lizala rane kao ivotinja, izgubila sam vlast nad Arturom. Tamo gde sam nekada mogla da nareujem, sada moram da molim, a nemam ak ni moi Gospe! Ve je pola ka vratima kad se zaulo kucanje; sluga je pourio da ih otvori, i uao je Gvideon. I dalje je nosio saksonski ma koji je dobio od Lanseleta, ali skinuo je oklop i imao je bogatu purpurnu odeu; nije znala da on moe tako otmeno da izgleda. Video je da su joj oi sinule. "Dobio sam ovo od Lanseleta. Pili smo u sali, i od Artura je stigla poruka da kralj eli da me vidi u svojim odajama... Rekao sam da je moja jedina tunika iscepana i okrvavljena, a on je rekao da smo iste visine i da e mi pozajmiti odeu. Kad sam se obukao, rekao mi je da mi stoji bolje nego njemu i da je zadrim - da sam prilikom proglaenja za viteza dobio sasvim malo poklona, za razliku od Galahada koga je kralj bogato darivao. Da li zna da je Artur moj otac kad mi je to rekao?" Urijens je iznenaeno zatreptao, ali nije rekao nita. Akolon je odmahnuo glavom. "Ne, usvojeni brate. Lanselet je veoma velikoduan ovek, i to je sve. Kada je Garet tek stigao na dvor, ni ne javivi se svojim roacima, Lanselet mu je dao odeu i oruje, kako bi bio valjano opremljen. A ako se pita da li to Lanselet, zapravo, voli da gleda svoju odeu na telu lepih mladia, pa, to se ve ranije pominjalo, mada nikada nisam uo da je Lanselet ikome na ovom dvoru, bio mlad ili star, rekao ita to nije bilo potpuno utivo i ljubazno." "Tako, znai?" upitao je Gvideon, i Morgana je naprosto videla kako paljivo odlae ovaj podatak kao zlato u sandue sa blagom. "Sada se seam", polako je nastavio, "kako se na nekoj gozbi u Lotovom dvoru prialo kako su Lanseletu, dok je bio samo momi, utrapili u ruke harfu i zatraili da peva, pa je zapevao neku baladu o Rimu ili o vremenu Aleksandra Velikog, i o ljubavi dvojice vitezova, i kako su mu se smejali zbog toga. Od tada on peva samo o lepoti nae kraljice, ili o vitekim pustolovinama sa zmajevima." Morgana je osetila da joj je podsmeh u njegovom glasu nepodnoljiv. "Ako si doao da trai poklon zbog proglaenja za viteza, razgovaraemo kad se vratim od Artura, ali ne sada." Gvideon je oborio pogled. Sad ga je prvi put videla bez onog njegovog ogromnog samopouzdanja. "Majko, kralj je poslao i po mene - mogu li da idem sa vama?" Sad joj se vie dopadao, jer ipak je uspeo da prizna svoju slabost. "Artur ti ne misli nita loe, sine, ali ako eli da odemo zajedno, najgore to ti se moe desiti jeste da te otpravi iz sobe i kae ti da doe kasnije."

"Hajde, usvojeni brate", rekao je Akolon i uhvatio Gvideona za ruku, tako da je ovaj mogao da vidi tetovirane zmije. "Neka kralj i njegova gospa pou prvi, a mi emo za njima..." Dok je ila pod ruku sa Urijensom, Morgana je razmiljala kako je lepo to Akolon pokuava da se sprijatelji sa njenim sinom i da ga priznaje za brata. U isto vreme je i zadrhtala, i Urijens ju je zabrinuto pogledao. "Je li ti hladno, Morgana? Bolje uzmi ogrta..." U kraljevim odajama plamtela je vatra, i Morgana je ula harfu. Artur je sedeo na drvenoj stolici pretrpanoj jastucima. Gvenvir je vezla usku traku koja se presijavala od zlatne pree. Sluga je zvanino najavio: "Kralj i kraljica Severnog Velsa, njihov sin Akolon i ser Lanselet..." Gvenvir je podigla pogled na Lanseletovo ime, a onda se nasmejala. "Ne, mada su veoma slini. Ser Mordred, zar ne, ijem smo proglaenju za viteza danas prisustvovali?" Gvideon se utke naklonio kraljici. No, poto su svi bili porodica, Artur nije mnogo drao do protokola. "Sedite, svi... poslau po vino..." "Meni je za danas dosta vina, Arture", rekao je Urijens. "Popio sam ga toliko da bi i brod mogao da plovi po njemu! Meni ne treba vie, hvala - moda mladii imaju sveije glave za to." Gvenvir je pola ka Morgani, i Morgana je shvatila da e, ukoliko odmah ne progovori, Artur zapoeti muke razgovore, a ona e morati da pokorno uti u uglu sa kraljicom, ili da apue o enskim stvarima - vezu, slugama, ko je sve trudan... Dala je znak peharniku. "Ja bih popila malo", rekla je, setivi se sa bolom da se kao svetenica Avalona ponosila time to pije samo vodu iz Svetog Kladenca. Ipak je otpila malo. "Veoma me je uznemirio prijem onih Saksonaca, Arture. Ne", brzo ga je prekinula kad je zaustio da odgovori. "Ne govorim ko ena koja se uplie u dravnike poslove. Ja sam kraljica Severnog Velsa i vojvotkinja od Kornvola, i ono to se tie kraljevstva tie se i mene." "Onda bi trebalo da ti bude milo to vlada mir", rekao je Artur. "itavog ivota, otkako sam dovoljno odrastao da drim ma, trudio sam se da okonam ratove sa Saksoncima. itavo vreme sam verovao da se to moe postii samo ako ih oteram tamo otkuda su doli na nae obale. Ali mir je mir, i ako se moe postii samo sklapanjem ugovora sa njima, neka bude tako. Ima vie naina da se postupi s bikom, a ne samo da ga ispee za veeru. Moe i da ga ukopi i upregne u plug." "Ili da ga ostavi da ti opasuje krave? Hoe li traiti od podreenih kraljeva da udaju svoje keri za Saksoce, Arture?" "Moda i to", rekao je Artur. "I Saksonci su samo ljudi - sea li se one pesme to ju je pevao Lanselet? I oni eznu za mirom - iveli su na ostrvima koja su stalno pljakana i pustoena. Ili hoe da kae kako bi trebalo da ratujem sve dok i poslednji Saksonac ne bude ubijen ili oteran? Mislio sam da ene ele mir." "I ja ga elim, i milo mi je to ga imamo, ak i sa Saksoncima", rekla je Morgana, "ali hoe li ih naterati da se odreknu i svojih bogova i prihvate tvojeg, time to su ti se zaklinjali na krst?" Gvenvir ih je paljivo sluala. "Nema drugih bogova, Morgana. Oni su pristali da odbace avole koje su oboavali nazivajui ih bogovima, i to je sve. Sada potuju jedinog pravog Boga i Hrista koji je doao u njegovo ime da spase oveanstvo." "Ako zaita veruje u to, gospo i kraljice moja", rekao je Gvideon, "onda je to za tebe istina svi bogovi su jedan Bog i sve boginje su jedna Boginja. Ali zar misli da e naterati ljude u itavom svetu da veruju ba u tvoju istinu?" "Zar je to preterano? Postoji samo jedna istina", odgovorila je Gvenvir, "i mora doi dan kada e svi ljudi to priznati." "Kad te sluam, strepim za svoj narod", rekao je Urijens. "Ja sam se zarekao da u uvati svete gajeve, a tako i moj sin posle mene." "Otkud to, ja sam mislila da si ti hrianin, roae..." "I jesam", rekao je Urijens, "ali neu da blatim tue bogove." "Ali nema drugih bogova", opet je poela Gvenvir. Morgana je zaustila da progovori, ali Artur ju je pretekao. "Dosta s tim, dosta - nisam vas

pozvao ovamo da raspravljamo o teologiji! Ako imate ivaca za to, potraite svetenike, oni su uvek voljni za raspravu. Obratite njih ako ve morate! ta si elela da mi kae, Morgana? Samo to da sumnja u dobru volju Saksonaca, bez obzira na to da li se kunu nad krstom ili ne?" "Ne", rekla je Morgana, i tek tad je primetila da se u odaji nalazi i Kevin, zaklonjen u senci zajedno sa svojom harfom. Ba dobro; Merlin itave Britanije prisustvovae njenom protestu u ime Avalona! "Pozivam Merlina za svedoka: naterao si ih da se zakunu pred krstom - a za krst si iskoristio Ekskalibur, sveti ma Avalona, deo Posveenih sudova Obreda! Gospodaru Merline, zar to nije svetogre?" "To je bio samo gest, kako bih privukao panju svih", brzo je rekao Artur. "To je radila i Vivijen, kada mi je traila da se nad tim istim Ekskaliburom zakunem kako u se boriti za mir u ime Avalona." Oglasio se i Merlin, svojim dubokim, milozvunim glasom. "Morgana, draga moja, krst je simbol stariji od Hrista i postojao je i pre prvih Nazareaninovih sledbenika. U Avalonu jo ive svetenici koji su doli uz patrijarha Josifa iz Arimateje, i oni se mole zajedno sa druidima..." "Ali ti svetenici nisu ni pokuali da kau kako je njihov Bog jedini", ljutito je rekla Morgana, "a ni najmanje ne sumnjam da bi ih biskup Patricije uutkao samo kad bi mogao, i ostao bi da propoveda samo svoje vienje vere!" "Mi ovde ne raspravljamo o biskupu Patricijusu i njegovim verovanjima, Morgana", odvratio je Kevin. "Neka neposveeni misle da su se Saksonci zakleli na vernost pred Hristovim krstom. I mi imamo rtvovanog Boga, bilo da ga vidimo u krstu ili u snopu ita koje mora biti ubijeno na zemlji i potom ponovo podignuto iz mrtvih..." "Tvoji rtvovani bogovi, Merline", rekla je Gvenvir, "poslati su samo zato da bi oveanstvo bilo spremno kada Hrist doe da umre kako bi iskupio nae grehe..." Artur je nestrpljivo odmahnuo rukom. "Tiina, svi! Saksonci su se zakleli na mir pred simbolom koji za njih ima znaenje..." Ali Morgana ga je prekinula. "Od Avalona si dobio sveti ma, i Avalonu si se zavetovao da e uvati i potovati Svete Misterije! A sada ma tih Misterija pretvara u krst smrti, veala za mrtve! Kada je Vivijen dola na dvor, dola je da trai od tebe da ispuni svoj zavet prema Avalonu. A onda je ubijena! Sada sam ja dola da dovrim ono to ona nije uspela, i da zahtevam od tebe da vrati sveti ma Ekskalibur koji si pokuao da pretvori u predmet potovanja svog Hrista!" "Doi e dan kada e svi lani bogovi nestati", rekla je Gvenvir, "i svi paganski simboli sluie jedinom pravom Bogu i njegovom Hristu." "Nisam govorila tebi, praznoglava glupao!" obrecnula se Morgana, "a taj dan e doi samo preko mene mrtve! Vi hriani imate svece i muenike - zar mislite da ih Avalon nema?" Dok je govorila, sva se stresla, znajui da je, nesvesno, govorila Vidom, i da postoji telo viteza, prekriveno crnim, sa krstom preko plata... Poelela je da se okrene, a u ovom drutvu to nije smela, i da se baci Akolonu u naruje. "Ba preteruje u svemu, Morgana!" rekao je Artur uz izvetaeni smeh, i taj smeh ju je razbesneo, jer oterao je i strah i Vid. Uspravila se u svojoj punoj visini, znajui da je prvi put posle mnogo godina zaogrnuta moima i vlau svetenice Avalona. "Sluaj me, Arture od Britanije! Kao to su te snaga i mo Avalona postavili na presto, tako snaga i mo Avalona mogu i da te unite! Dobro razmisli zato blati Posveene sudove Obreda! Nemoj vie ni pomisliti da ih stavi u slubu svog hrianskog Boga, jer svaki predmet Moi nosi svoju kletvu..." "Dosta!" Artur je ustao, strano namrten. "Bila mi sestra ili ne, ne moe izdavati nareenja kralju itave Britanije!" "Ne govorim ja svom bratu", uzvratila je, "nego upravo kralju! Avalon te je doveo na presto, Arture, Avalon ti je dao taj ma koji si zloupotrebio, i u ime Avalona ja te sada pozivam da ga vrati kod ostalih Posveenih sudova Obreda. Ako eli da ga koristi samo kao ma, onda zadui svoje kovae da ti iskuju drugi!"

Nastupila je uasna tiina, i na trenutak joj se uinio da sve njene rei padaju u ogroman prazan prostor bez odjeka, negde izmeu svetova, da se tamo daleko u Avalonu druidi bude, da se sigurno ak i Ravena mekolji i jei zbog Arturove izdaje. Ali prvi zvuk koji je potom zaula bio je nervozni smeh. "Kakve gluposti pria, Morgana!" Bila je to Gvenvir. "Zna da Artur to ne moe da uini!" "Ne uplii se, Gvenvir", rekla je Morgana, zlokobnim i preteim glasom. "To nema nikakve veze sa tobom, osim to si ti navela Artura da prekri zavet Avalonu!" "Urijense", kazala je Gvenvir, "Zar e mirno stajati i sluati kako tvoja drska ena ovako razgovara sa Vrhovnim kraljem?" Urijens se nakaljao; kada je progovorio, glas mu je bio nervozan koliko i Gvenvirin. "Morgana, moda si pomalo nerazumna... Artur je nainio dramatian gest iz politikih razloga, kako bi zaokupio matu posmatraa. Ako je to uinio maem Moi, pa, utoliko bolje. Bogovi mogu da se staraju o sebi, mila moja - zar misli da je Boginji potrebna tvoja zatita?" Da je Morgana imala pri sebi neko oruje, tog asa bi na mestu ubila Urijensa. Doao je da je podri, a sada je ovako naputa! "Morgana", poeo je Artur, "poto vidim da si uznemirena, dozvoli da ti kaem neto: nisam nameravao nikakvo obesveenje. Ako ma Avalona slui i kao krst za zakletve, zar to ne znai da su moi Avalona iskoriene da se pomogne ovoj zemlji? Tako mi je savetovao Kevin..." "Oh, da, znala sam da je on izdajnik jo kad je dozvolio da Vivijen bude sahranjena van Svetog ostrva", odbrusila je Morgana. "Bilo tako ili ne", rekao je Artur, "saksonski kraljevi imali su svoj veliki trenutak, i zakleli su se na mom mau!" "Ali to nije tvoj ma!" planula je Morgana. "To je ma Avalona! A ako ga ne nosi onako kako si se zakleo, treba da ga preda u ruke nekome ko ume da potuje dati zavet..." "To je moda bio ma Avalona, u prolom pokolenju", odvratio je Artur, sada besan koliko i Morgana; stezao je balak Ekskalibura, kao da neko ve pokuava da mu ga otme. "Ma pripada onome ko ga koristi, i ja sam stekao pravo da bude moj time to sam njime oterao sve neprijatelje iz ove zemlje! Nosio sam ga u bitkama i oslobodio sam ovu zemlju u boju na planini Badon..." "I potom si pokuao da ga potini hrianskom bogu", prekinula ga je Morgana. "Sada, u ime Boginje, zahtevam da ga vrati svetilitu na Jezeru!" Artur je duboko uzdahnuo. Kada je progovorio, glas mu je bio proraunato miran. "Odbijam. Ako Boginja eli svoj ma nazad, neka doe da mi ga lino oduzme." Potom mu je glas postao blai. "Draga moja sestro, molim te, ne svaaj se sa mnom oko imena kojim nazivamo svoje bogove. Ti si mi sama rekla da su svi bogovi Jedan Bog." On nikada nee shvatiti zato je to to govori pogreno , oajno je pomislila Morgana. Ipak, pozvao je Boginju, neka uzme ma ako ga eli nazad. Neka, onda, bude tako; Gospo, dozvoli da ja budem tvoja ruka. Pognula je glavu. "Dobro, preputam Boginji da povrati svoj ma." A kada ona zavri sa tobom, Arture, poalie to se nisi prepustio meni... Pola je da sedne kraj Gvenvir, a Artur se obratio Gvideonu. "Ser Mordrede", rekao je, "proglasio bih te za viteza da si me samo zamolio. Uinio bih to zbog Morgane i zbog sebe - nisi morao da se pomae trikovima da bi postao vitez." "Smatrao sam da bi u tom sluaju bilo mnogo govorkanja, od one vrste koja ti ne bi odgovarala", rekao je Gvideon. "Hoe li mi oprostiti zbog ovog to sam uinio?" "Ako ti je Lanselet oprostio, ja nemam razloga da ti ita zameram", odgovorio je Artur, "a poto te je on bogato obdario, ini mi se da nije ljut na tebe. Voleo bih da mogu da te priznam za sina, Mordrede. Do pre nekoliko godina nisam ni znao da postoji - Morgana mi nije rekla ta se desilo posle mog proglaenja za kralja. Pretpostavljam da si svestan kako, za svetenike i biskupe, i samo tvoje postojanje predstavlja znak greha." "Zar verujete u to, ser?" Artur je pogledao svog sina pravo u oi. "Oh - ponekad verujem u jedno, ponekad u drugo, kao i svi ljudi. Nije vano ta ja verujem. Stvari stoje ovako - ne mogu da te javno priznam, iako

si ti sin kakvog bi svaki ovek, pogotovo kralj bez dece, mogao samo da poeli. Moj presto mora da nasledi Galahad." "Ako doivi to", rekao je Gvideon, a kada ga je Artur zapanjeno pogledao, tiho je nastavio. "Ne, ser, ne pretim mu. Zakleu se u ta go elite, krst ili hrast, u Sveti Kladenac ili u ove zmije", pokazao je podlaktice, "koje ste vi poneli pre mene; Neka boginja poalje iste takve zmije, ive, da mi oduzmu ivot ako ikada podignem ruku na svog roaka Galahada. Ali video sam - on e umreti, asno, za krst koji potuje." "Boe, sauvaj nas od zla!" povikala je Gvenvir. "Tano, gospo. Ali ako on ne doivi da nasledi tvoj presto - oe i kralju moj, on je ratnik i vitez, i obian je smrtnik, a ti moe doiveti godine kralja Urijensa. ta onda?" "Ako Galahad umre pre nego to sedne na moj presto - Boe otkloni od njega svako zlo", rekao je Artur, "neu imati izbora. Kraljevska krv je kraljevska krv, a tvoja jeste kraljevska, i od Pendragona i od Avalona. Ako doe takav strani dan, pretpostavljam da bi ak i biskupi vie voleli da vide tebe na prestolu, nego da zemlja opet zapadne u haos kakvog su se plaili posle Uterove smrti." Ustao je i poloio obe ruke sinu na ramena, gledajui ga u oi. "Voleo bih da mogu da kaem neto vie, sine moj. Ali to je uinjeno, uinjeno je. Rei u ti samo jo ovo - svim srcem bih eleo da si ti sin moje kraljice." "Ja takoe", dodala je Gvenvir, ustajui da ga zagrli. "Ipak, neu se ponaati prema tebi kao prema bilo kom podaniku", rekao je Artur. "Ti si Morganin sin. Mordrede, vojvodo od Kornvola, vitee Okruglog Stola, ti e biti glas Okruglog Stola meu saksonskim kraljevima. Dobie pravo da presuuje u ime kralja i da prikuplja poreze u moje ime, zadravajui od njih onoliki deo koliki ti je potreban da odrava onakvo domainstvo kakvo je prikladno jednom kraljevskom izaslaniku. Ukoliko eli, dajem ti dozvolu da se oeni kerkom jednog od saksonsih kraljeva, ime bi stekao sopstveni presto, makar nikada ne dospeo na moj." "Velikoduni ste, ser", rekao je Gvideon, klanjajui se. Da , pomislila je Morgana, a to e drati Gvideona daleko od oiju, sve dok se ne ukae potreba za njim, ako je uopte bude. Artur je stvarno vet vladar! "Veoma si velikoduan prema mom sinu, Arture", rekla je glasno. "Smem li da te zamolim jo neto?" Artur je delovao oprezno, ali ipak je ljubazno odgovorio. "Bie mi zadovoljstvo da ti dam, sestro, sve to je u mojoj moi." "Proglasio si mog sina za vojvodu od Kornvola, ali on jo ne poznaje taj kraj. ula sam da vojvoda Markus sada tvrdi da je Kornvol njegov. Hoe li poi sa mnom u Tintagel, da to proverimo?" Arturovo lice se vidljivo opustilo; zar je mislio da e ona opet potegnuti pitanje Ekskalibura? Ne, brate moj, nikada vie pred ovim dvorom; kada opet posegnem za Ekskaliburom, bie to u mojoj zemlji i na mestu koje pripada Boginji. "Ni ne pamtim kad sam poslednji put bio u Kornvolu", rekao je Artur, "a ne mogu da napustim Kamelot do kraja Dugodnevice. Ali ostani ovde kao moj gost, a onda emo poi zajedno u Tintagel, da proverimo hoe li vojvoda Markus, ili iko drugi, protivureiti onome to kau Artur i Morgana, vojvotkinja od Kornvola." Okrenuo se ka Kevinu. "A sada dosta o dravnim poslovima - gospodaru Merline, ne bih vam nareivao da pevate pred itavim dvorom, ali ovako, u mojim linim odajama, u prisustvu samo moje porodice, mogu li vas zamoliti za pesmu?" "Sa zadovoljstvom u pevati", rekao je Kevin, "ako se gospa Gvenvir ne protivi." Pogledao je kraljicu, ali ona je utala, pa je uzeo harfu i poeo da svira. Morgana je utke sedela kraj Urijensa, sluajui muziku. Artur je stvarno uinio kraljevski poklon svojoj porodici: Kevinovu muziku. Gvideon je sluao, ruku sklopljenih na kolenima, nem i oaran; Barem u tome je moj sin, pomisila je. Urijens je sluao sa utivom panjom. Morgana je na trenutak podigla oi, susrevi Akolonov pogled. Moramo nekako udesiti da se noas sretnemo , pomislila je, makar morala da dam Urijensu omamljujui napitak; mnogo ta treba da mu

kaem... a onda je brzo oborila pogled. Nije nita bolja od Gvenvir... Urijens ju je drao za ruku, mazei joj prste; osetila je kako dodiruje modrice koje joj je napravio ranije, i umesto bola osetila je gaenje. Ako je poeli, morae da mu poe u postelju; ovde, na ovom hrianskom dvoru, ona je njegovo vlasnitvo, kao konj ili pas koga sme da mazi ili tue kako mu padne na pamet! Artur je izdao i nju i Avalon; i Urijens je bio nepoten prema njoj. Kevin ju je takoe izdao... Ali Akolon je nee izneveriti. Akolon e vladati u ime Avalona, kao kralj iji je dolazak predskazala Vivijen; a posle Akolona vladae Gvideon, kralj druid, kralj Avalona i itave Britanije. A iza kralja bie kraljica, i vladae u ime Boginje kao u stara vremena... Kevin je podigao glavu i pogledao je u oi, i Morgana je uzdrhtala, svesna da mora da prikriva sopstvne misli. On ima Vid, a odan je Arturu. On je Merlin itave Britanije, a ipak mi je neprijatelj! No, Kevin je progovorio sasvim blago. "Poto je ovo porodini skup i poto bih i ja voleo da sluam muziku, mogu li kao nagradu da zamolim da gospa Morgana peva?" Morgana je pola da sedne na njegovo mesto, oseajui u rukama mo harfe. Moram da ih zaaram, pomislila je, kako ne bi mislili nita zlo. I postavila je prste na strune. 7. "Nisam znao da je tvoje pravo na Tintagel opet uzurpirano", rekao je Urijens kad su ostali sami u svojoj sobi. "Stvari koje ti ne zna, muu moj, brojne su kao irovi u umi", nestrpljivo je odvratila. Kako je ikada mogla pomisliti da e uspeti da trpi tu budalu? Bio je ljubazan, to da, nikada nije bio grub prem njoj, ali njegova glupost sve vie ju je nervirala. elela je da bude sama, da razmisli o svojim planovima, da se posavetuje sa Akolonom, a umesto toga mora da umiruje ovog matorog idiota! "Trebalo bi da znam kakvi su ti planovi", nadureno je nastavio Urijens. "Ljutim se to nisi razgovarala sa mnom ako si ve nezadovoljna onim to se deava u Tintagelu - ja sam ti mu i trebalo je prvo da se obrati meni, a ne Arturu!" U njegovom durenju bilo je i ljubomore, i Morgana je tek sad shvatila da je on danas saznao ono to je krila tolike godine - ko je otac njenog sina. Ali zar Urijens misli da je posle etvrt veka i dalje zadrala neku mo nad svojim bratom, zbog neega to samo budale i hriani smatraju grehom? Pa, ako nije dovoljno bistar da shvati ta se deava pred njegovim roenim oima, zato bih mu ja to objanjavala i crtala kao detetu? "Artur je bio nezadvoljan", nestrpljivo je odgovorila, "jer smatra da ena ne bi smela da razgovara sa njim tako kao ja veeras. Zato sam ga zamolila za pomo , kako ne bi pomislio da sam se pobunila protiv njega." Nije govorila vie nita. Ona je svetenica Avalona i nee lagati, ali nema potrebe da govori vie istine nego to je neophodno. Neka Urijens misli, ako mu to odgovara, kako je ona samo htela da se pomiri sa Arturom. "Ba si ti pametna, Morgana", rekao je, gladei je po doruju. Zgaeno je pomislila kako je on sigurno ve zaboravio da joj je sam naneo tu povredu. Osetila je da joj usne drhte kao u deteta. elim Akolona, elim da leim u njegovom naruju i da me mazi i tei, ali kako da izvedemo da se sretnemo u potaji? Zamirkala je kako bi oterala suze. Samo je snaga mogla da joj prui bezbednost; snaga i prikrivanje. Urijens je bio iziao radi sebe, i sad se vratio, zevajui. "uo sam straara da oglaava pono", rekao je. "Moramo u krevet, gospo." Poeo je da svlai sveanu odeu. "Jesi li veoma umorna, mila?" Nije mu odgovorila, plaei se da bi zaplakala. On je njeno utanje shvatio kao pristanak i privukao je blie, ljubei je u vrat, a onda ju je povukao ka krevetu. utke je trpela, pitajui se bi li mogla da se seti neke travke ili arolije kojom bi okonala starevu suvie ivahnu mukost proklet bio, to je odavno trebalo da ga proe, niko ne bi ni pomislio da su upotrebljene ini.

Kasnije je leala, pitajui se zato ne moe da ga ravoduno otrpi, da dozvoli da je uzme bez ikakvog razmiljanja, kao to je tako esto inila u ovim dugim godinama... kakve veze ima, zato bi ga primeivala ita vie nego neku poludivlju maku koja joj njuka oko skuta? Nemirno je spavala, sanjala je kako je negde nala dete i kako mora da ga podoji, ali grudi su joj bile prazne i strano su je bolele... kad se probudila, bol je jo bio tu. Urijens je poao u lov sa nekim Arturovim vitezovima - to su se dogovorili jo pre nekoliko dana. Bilo joj je muka i oseala je vrtoglavicu. Nikakvo udo, pomislila je, jue sam jela vie nego inae za tri dana. Ali kada je poela da zakopava haljinu, grudi su joj zaista bile bolne. Uinilo joj se da su bradavice, inae smee i male, sada nekako otekle i ruiaste. Sruila se na krevet, jer kolena su je izdala. Pa ona je jalova! Znala je da je jalova - kad je rodila Gvideona rekli su joj da verovatno vie nikada nee zaeti, i tokom svih ovih godina nikad nije zatrudnela, ni sa jednim mukarcem. Osim toga, bliila se etrdeset devetoj godini, odavno je prola doba raanja. Ali ipak, sada je bilo jasno da je trudna. Mislila je da je davno prola svaka mogunost za to. Mesenice su joj postale neredovne i nije ih imala po vie meseci, i smatrala je da je to kraj. Prva reakcija bio je strah; raajui Gvideona, bila je na ivici smrti... Urijens bi se svakako oduevio ovim navodnim dokazom svoje mukosti. Ali kada je ovo dete zaeto, Urijens je imao zapaljenje plua; ionako je bilo malo verovatno da je to njegovo dete. Je li ga zaela sa Akolonom, na dan pomranja sunca? U tom sluaju, to je dete Boga koji im se tada ukazao u leskovom gaju. ta da radim sa bebom, ovako matora? Ali moda u roditi svetenicu za Avalon, onu koja e vladati posle mene, kada izdajnik bude zbaen sa prestola na koji ga je postavila Vivijen... Napolju je bilo mrano i sivo, promicala je kia. Turnirska poljana bila je ugaena i blatnjava, a u blatu su se valjale odbaene zatave i trake; grupa podreenih kraljeva spremala se da izjae, a nekolicina sluavki, sukanja zadignutih do kolena, spremala se da ponese prakljae i zaveljaje rublja ka obali Jezera. Na vratima se zaulo kucanje; sluga je progovorio tiho, sa puno potovanja. "Kraljice Morgana, Vrhovna kraljica je zamolila vas i kraljicu od Lotije da doete na doruak sa njom. A Merlin od Britanije pita hoete li ga primiti ovde, u podne." "Idem kod kraljice", odgovorila je Morgana. "Merlinu reci da u ga primiti." Nije joj se sviao nijedan od tih susreta, ali nije se usuivala da se izvlai, pogotovo ne sada. Gvenvir e joj uvek biti neprijatelj. Ona je dovela do toga da Artur padne u ruke svetenicima i izda Avalon. Moda planiram pad pogrene osobe, pomislila je Morgana. Kad bih uspela nekako da udesim da Gvenvir napusti dvor, moda da pobegne sa Lanseletom u njegov dvorac, jer on je sad udovac i moe da se oeni njome... ali brzo je odbacila takvu pomisao. Verovatno ju je Artur zamolio da se pomiri sa mnom, cinino je pomislila. I on je svestan da ne moe da dozvoli sebi nesuglasice sa podreenim kraljevima, a ako smo Gvenvir i ja u svai, Morgoza e, kao i uvek, biti na mojoj strani. To bi nastao ozbiljan porodini rascep, i on bi izgubio Urijensa, kao i Morgozine sinove. Ne sme dozvoliti sebi da izgubi Gavena, Gareta i sve severnjake... Morgoza je ve bila u kraljiinim odajama; od mirisa hrane Morgani je opet osetila muninu, ali uspela je da se savlada gvozdenom voljom. Svi su znali da ona malo jede, pa nikom nee biti neobino. Gvenvir je prila da je poljubi, i Morgana je na trenutak osetila istinsku nenost prema njoj. Zato da budemo neprijatelji? Bile smo prijateljice, nekada davno... Nije ona mrzela samu Gvenvir, nego svetenike koji su preko nje stekli veliki uticaj. Sela je za sto i posluila se hlebom i medom, ali nije nita pojela. Gvenvirine gospe bile su pobone glupae, kakve je Gvenvir uvek birala. Doekale su Morganu radoznalim pogledima i velikim izigravanjem ljubaznosti. "Tvoj sin, ser Mordred - kako je to fini momak, sigurno si ponosna na njega", rekla je jedna od njih, i Morgana je, lomei komad hleba, staloeno primetila da ga nije videla otkako je prohodao. "Moj pravi sin je Uven, sin mog mua, i njegovi viteki podvizi me ine ponosnom", rekla je, "jer njega sam podizala od malih nogu. Ali ti si ponosna na Mordreda kao da ti je roeni sin, zar

ne, Morgoza?" "Ali Urijensov sin nije tvoj roeni sin?" upitala je neka druga ena. "Nije", strpljivo je odgovarala Morgana. "Imao je devet godina kad sam se udala za gospodara Severnog Velsa." Jedna od devojaka se zakikotla i rekla kako bi ona, na Morganinom mestu, obratila vie panje na onog drugog Urijensovog sina, bee li Akolon? Morgana je stegla zube. Da li da je ubijem na mestu? upitala se. Ali ne; gospe na Gvenvirinom dvoru nisu imale nikakvog posla sem da trae vreme u glupim alama i ogovaranju. "A sad mi reci..." kikotala se Alais, koja je bila sluavka dok je i Morgana bila Gvenvirina gospa, i kojoj je Morgana bila deverua kad se udavala. "Je li on zaista Lanseletov sin?" Morgana je podigla obrve. "Ko? Akolon? Pokojna ena kralja Urijensa ne bi ti nimalo zahvalila na takvom miljenju, gospo." "Zna dobro ta ja mislim", frknula je Alais. "Lanselet je Vivijenin sin, a ona je podizala i tebe - a ko bi mogao da ti zameri? Reci nam istinu, Morgana, ko je otac tog lepog mladia? Nije mogao biti niko drugi, zar ne?" Morgoza se nasmejala, pokuavajui da razbije napetost. "Naravno, sve smo mi pomalo zaljubljene u Lanseleta - jadan on, to mora da je straan teret", rekla je. "Ali ti ne jede nita, Morgana", primetila je Gvenvir. "Da poaljem nekoga u kuhinju, ako ti se ovo ne dopada? Hoe li komad unke? Ili neko bolje vino?" Morgana je odmahnula glavom i stavila zalogaj hleba u usta. Zar se nije ovo ve jednom deavalo? Ili je moda sve sanjala... vrtelo joj se u glavi, pred oima su joj poigravale sive take. Zaista bi imale o emu da priaju tokom mnogih dosadnih dana kad bi se matora kraljica Severnog Velsa onesvestila kao trudnica! Zarila je nokte u dlanove i nekako uspela da se malo pribere. "Jue sam na gozbi popila previe - ve dvadeset godina, zna, ne mogu da podnesem vino, Gvenvir." "Ah, to je bilo vrlo dobro vino", rekla je Morgoza, pohlepno se oblizujui. Gvenvir je utivo odvratila da e joj spakovati burence da ponese kad bude polazila za Lotiju. Morgana, sa koje je ovo odvratilo panju, imala je utisak da joj se oko ela stee stravina, muiteljska glavobolja, a oseala je na sebi i Morgozin ispitivaki pogled. Trudnoa ne moe da se sakrije... a zato bi je i skrivala? Zakonito je udata; ljudi e se verovatno smejati kada matori kralj Severnog Velsa i njegova sredovena kraljica postanu roditelji u tim godinama, ali to e biti dobroudan smeh. No, Morgana je oseala da e prsnuti od besa. Oseala se kao jedna od onih plamenih planina o kojima joj je priao Gaven, tamo daleko u severnim zemljama... Kada su sve gospe otile, pa je ostala nasamo sa Gvenvir, kraljica ju je uhvatila za ruku i poela da se izvinjava. "Morgana, ao mi je, zaista izgleda bolesna. Moda bi trebalo da se vrati u krevet." "Moda i hou", odgovorila je Morgana. Gvenvir nikada ne bi pogodila ta mi je , pomislila je. Kad bi se to njoj desilo, Gvenvir bi bila srena, ak i u tim godinama! Pod Morganinim ljutitim pogledom, kraljica je pocrvenela. "ao mi je, nisam elela da te moje gospe tako mue - trebalo je da ih prekinem, mila." "Zar misli da mi je vano ta one govore? One su kao laste to cvrkuu, a otprilike toliko su i pametne", odvratila je Morgana sa punom merom prezira, zaslepljujueg kao i bol to joj je razdirao glavu. "Ali koliko tvojih ena zaista zna ko je otac mog sina? Naterala si Artura da se ispovedi - jesi li ispriala i svim svojim dvorskim damama?" Gvenvir ju je uplaeno pogledala. "Mislim da ih vrlo malo zna - oni koji su bili tu sino, kad ga je Artur priznao. I biskup Patricijus." Pogledala je Morganu i ova je zatreptala. Godine su prema njoj bile milostive, pomislila je. Vremenom postaje sve lepa, a ja se suim kao matoro iblje... "Izgleda strano umorna, Morgana", rekla je Gvenvir, i Morganu je iznenadilo to, uprkos starim neprijateljstvima, izmeu njih postoji i ljubav. "Poi da se odmori, sestro."

Ili je to samo zato to je ostalo tako malo nas koji smo zajedno bili mladi? I Merlin je ostario, a godine nisu bile milostive prema njemu kao prema Gvenvir; bio je jo pogrbljeniji, nogu je vukao uz pomo tapa, a njegove ake i miice, sa krupnim, vornovatim miiima, izgledale su kao grane drevnog, vornovatog hrasta. Stvarno je mogao pripadati onom narodu patuljaka o kome se prialo da obitava pod planinama. Jedino su pokreti njegovih ruku i dalje bili odmereni i lepi, uprkos iskrivljenim i oteklim prstima, i ti pokreti podseali su je na davne dane, i kako je dugo uila harfu i jezik gestova i pokreta ruku. Nastupio je grubo, odmahnuvi rukom kad mu je ponudila vino ili drugo osveenje; seo je bez dozvole, po staroj navici. "Morgana, mislim da grei to zamera Arturu zbog Ekskalibura." Znala je da joj glas zvui grubo i otro. "Nisam ni oekivala da se sloi sa mnom, Kevine. Ti svakako smatra da je valjan svaki nain upotrebe Posveenih sudova Obreda." "Pa, ne vidim ta je tu loe", odgovorio je Kevin. "Svi Bogovi su jedan - tako je govorio ak i Talesin - i ako se ujedinimo sluei Jednom..." "Ali upravo sa time se ja ne slaem", rekla je Morgana. "Njihov Bog eli da bude Jedan - i jedini - i da potisne ak i seanje na Bogove kojima mi sluimo. Kevine, sluaj me - zar ne vidi kako to suava svet, ako umesto mnogih postoji samo jedan? Ja mislim da je pogreno pretvarati Saksonce u hriane. Oni stari svetenici iz Glastonberija nili su u pravu. Zato bismo se svi sretali posle smrti? Zato ne bi bilo mnogo staza, jedna za Saksonce, druga za nas, trea za one koji sami odlue da veruju u Hrista, ne unitavajui tuu veru..." Kevin je odmahnuo glavom. "Ne znam, draga moja. Izgleda da se odigrala duboka promena u nainu na koji ljudi posmatraju svet, kao da jedna istina treba da potisne druge - kao da svaka istina sem njihove mora biti lana." "Ali ivot nije tako jednostavan", pobunila se Morgana. "To znam ja, i zna ti, a tokom beskonanog vremena, to e shvatiti ak i svetenici." "Ali ako unite sve druge istine na svetu, tada e biti prekasno", rekla je Morgana. Kevin je uzdahnuo. "Sudbinu ne moe da sprei niko, Morgana, a mislim da nam se pribliava taj dan." Pruio je vornovatu aku i uhvatio je za ruku; uinilo joj se da joj se nikada nije tako blago obratio. "Nisam ti neprijatelj, Morgana. Poznajem te jo od kada si bila devica. A potom..." Tu je prekinuo, i primetila je da guta knedle. "Ja te volim, Morgana. elim ti samo dobro. Nekada - oh, da, to je bilo vrlo davno, ali ne zaboravljam koliko sam te voleo i koliko sam se povlaen oseao kada sam mogao da govorim sa tobom o ljubavi... Niko ne moe da pobedi plime, niti sudbinu. Da smo, moda, ranije pokrstili Saksonce, moda bi to uinili isti oni svetenici koji su sagradili kapelu u kojoj su sluili veri zajedno sa Talesinom. Naa tvrdoglavost je to spreila, pa su ostali fanatici kao Patricije, koji uobraeno vide Tvorca samo kao osvetnikog Oca vojnika, a ne i kao Majku punu ljubavi, koja se stara o njivama i zemlji... Kaem ti, Morgana, dolazi plima koja e poneti sobom sve ljude kao slamu." "to je uinjeno, uinjeno je", rekla je Morgana. "Ali kakav je odgovor?" Kevin je pognuo glavu i Morgana se zaprepastila kad je shvatila koliko on, zapravo, eli da joj poloi glavu na grudi; ne na grudi ene, nego na grudi Majke Boginje koja bi mogla da mu umiri strahove i oajanje. "Moda nema nikakvog odgovora", tiho je rekao on. "Moda uopte ne postoje ni Bog ni Boginja oko ijeg se postojanja toliko gloimo. Neu da se svaam sa tobom, Morgano od Avalona. Ali neu ni da mirno sedim i gledam kako opet gura ovo kraljevstvo u rat i haos, kako unitava mir koji nam je Artur stvorio. Neko znanje, neka pesma, neka lepota moraju ostati sauvani za dane pre nego to svet opet potone u tamu. Kaem ti, Morgana, video sam kako se tama sklapa. Moda bismo, u Avalonu, mogli da ouvamo naa tajna znanja - ali prolo je vreme kada smo ih mogli iriti svetom. Zar misli da bih se bojao da umrem kada bi neto od Avalona time moglo da opstane meu ljudima?" Morgana je, polako kao zaarana, pruila ruku da mu obrie suze; ali trgla se i povukla ruku,

obuzeta iznenadnim uasom. Pred oima joj se zamaglilo - poloila je ruku na lobanju koja je plakala, a njena aka je izgledala kao mrava, sasuena aka same Smrti. I on je to video, i zurio je u nju, zgroen, u jednom stranom trenutku. A onda je sve nestalo, i Morgana je ula kako joj glas postaje vrst. "Znai, ti bi da iznese svete stvari u svet, kako bi sveti ma Avalona postao osvetniki Hristov ma?" "To je ma Bogova", rekao je Kevin, "a svi Bogovi su jedan. Vie volim da Ekskalibur bude u svetu, gde ga ljudi mogu slediti, nego da stoji skriven u Avalonu. Sve dok ga budu sledili, zar je vano u ime kog Boga to ine?" "Ja u rado umreti da to spreim", hladno je rekla Morgana. "Pazi se, Merline od Britanije: ti si sklopio Veliki Brak i obavezao se da e umreti radi ouvanja Misterija. Pazi se, jer moe se desiti da treba da izvri tu obavezu!" Njegove lepe oi zagledale su se pravo u njene. "Oh, gospo i Boginjo moja, molim te, posavetuj se sa Avalonom pre nego to ita uini! Zaista mislim da je dolo vreme da se vrati u Avalon." Poloio je ruku preko njene, a ona je nije povukla. Glas joj je bio pun suza koje su je pritiskale itavog dana. "Ja... volela bih da mogu da se vratim... ali ba zato to toliko elim, ne smem da odem tamo", rekla je. "Neu se vraati sve dok ne budem mogla da ostanem zauvek..." "Vratie se, jer to sam video", umorno je rekao Kevin. "Ali ja neu. Ne znam kako, Morgana, ljubavi moja, ali izgleda mi da vie nikada neu piti vodu sa Svetog Kladenca." Pogledala je njegovo runo, izoblieno telo, lepe ruke i oi. Nekada sam volela ovog oveka, pomislila je. Uprkos svemu, i dalje ga je volela i volee ga dok oboje ne umru; poznavali su se od poetka vremena i zajedno su sluili svojoj Boginji. Vreme je skliznulo i na trenutak je izgledalo da stoje van vremena, da mu ona daje ivot, da ga obara kao drvo, da on ponovo nie kao iblje, da on umire njenom voljom, i da je uzima u naruje i vraa u ivot... drevna svetenika drama koja se igrala pre nego to su se druidi i hriani uopte pojavili na svetu. I on e sve to da odbaci? "Ako Artur pogazi zavet, zar ne treba da mu ga oduzmem?" "Jednog dana", rekao je Kevin, "Boginja e se obraunati sa njim na svoj nain. Ali Artur je kralj Britanije voljom Boginje. Morgano od Avalona, uvaj se! Zar se usuuje da se suprotstavi sudbini koja vlada ovom zemljom?" "inim ono to mi je odredila Boginja!" "Boginja - ili tvoja volja, ponos, ambicija i briga za one koje voli? Opet ti kaem, Morgana, uvaj se. Jer moe biti da su dani Avalona proli, a i tvoji sa njima." Tu je Morgana konano izgubila kontrolu. "I ti se usuuje da sebe nazove Merlinom od Britanije?" vrisnula je na njega. "Odlazi, prokleti izdajnie!" Dohvatila je eref i bacila mu ga u glavu. "Odlazi! Gubi mi se sa oiju i budi zauvek proklet! Odlazi odavde!" 8. Deset dana kasnije kralj Artur je, sa svojom sestrom, kraljicom Morganom, i njenim muem, Urijensom od Velsa, poao za Tintagel. Morgana je imala vremena da odlui ta joj je initi, i dan pre toga ugrabila je trenutak da razgovara sa Akolonom. "ekaj me na obali Jezera - pazi da te ne primete ni Artur ni Urijens." Pruila je ruku da se pozdravi, ali on ju je vrsto zagrlio i poeo da je ljubi. "Gospo - ne mogu dozvoliti da tek tako poe u susret opasnosti!" Oslonila se o njega na trenutak. Bila je tako umorna, tako umorna, uvek je morala da bude jaka, da se stara da sve ide kako treba! Ali on ne sme nikada ni pomisliti da je slaba! "Tu nema pomoi, voljeni. Inae bi pred nama bila samo smrt. Ne moe doi na presto okrvavljenih ruku. A kada se nae na Arturovom prestolu - sa Ekskaliburom u ruci i Avalonom iza sebe da ti pomae - onda moe vratiti Urijensa u njegovu zemlju, neka vlada tamo koliko god Bog eli." "A Artur?"

"Ni Arturu ne elim zlo", mirno je rekla Morgana. "Ne bih volela da pogine. Ali obitavae tri dana i tri noi u vilinskoj zemlji, a kada se vrati, ovde e protei pet ili vie godina; Artur i njegov presto bie tada samo pria koje se seaju stariji ljudi, a opasnost od vlasti svetenika odavno e proi." "Ali ako on nekako nae izlaz..." Morganin glas je zadrhtao. "ta biva sa Kraljem Jelenom kada odraste mladi jelen? Sa Arturom mora biti onako kako odredi sudbina. A ti e imati njegov ma." Izdaja, pomislila je, i srce joj je ubrzano tuklo dok su jahali kroz sivo, mrano jutro. Magla je nadolazila od Jezera. Ja volim Artura. Ne bih ga izdala, ali on je prvi izdao zavet dat Avalonu. I dalje je oseala muninu, a jahanje ju je samo pogoravalo. Nije se seala da joj je bilo ovoliko loe dok je nosila Gvideona - Mordreda, ispravila se u sebi. Ali moe biti da e, kada doe na presto, on odluiti da vlada pod svojim pravim imenom, imenom koje je bilo i Arturovo i u kome nema nikakvog prizvuka hrianstva. A kada Kevina stave pred svren in, svakako e odluiti da podri novog kralja, kralja iz Avalona. Magla je bivala sve gua, olakavajui tako Morgani izvrenje plana. Stresla se i vre se uvila u ogrta. Mora to uiniti sada, ili e uskoro skrenuti od jezera i uputiti se na jug, u Kornvol. Magla je ve sad bila toliko gusta da je jeva uspevala da razabere prilike trojice vojnika koji su jahali pred njima; kad se okrenula u sedlu, utvrdila je da su i ona trojica pozadi jednako skrivena od pogleda. No, tlo neposredno oko njih jasno se videlo, mada je magla unaokolo bila gusta kao zavesa, ne proputajui nijedan zrak sunca. Pruila je ruke, uspravljajui se u sedlu, apuui rei arolije koju se nikada ranije nije usudila da upotrebi. Osetila je trenutak stranog uasa - znala je da je to samo hladnoa, jer mo joj istie iz tela - i Urijens je u tom asu nadureno podigao glavu. "Nikada nisam video ovakvu maglu - sigurno emo se izgubiti i moraemno da prenoimo na obali jezera! Moda bi trebalo da potraimo zaklon u opatiji na Glastonberiju..." "Nismo se izgubili", rekla je Morgana, mada je magla bila toliko gusta da je jedva mogla da vidi kopita sopstvenog konja. Oh, kao devojka u Avalonu bila sam tako ponosna to govorim samo istinu! Je li to vetina vladanja, to moram da laem da bih sluila Boginji? "Znam svaki korak puta kojim idemo - noas se moemo skloniti na mestu koje znam, blizu obale, pa emo ujutro nastaviti dalje." "Nismo mogli stii tako daleko", rekao je Artur, "jer jo ujem zvona Glastonberija kao zvone Angelus ..." "Zvuk se kroz maglu pronosi dalje", rekla je Morgana, "a u ovakvoj magli stie veoma daleko. Veruj mi, Arture." Osmehnuo joj se sa puno ljubavi. "Tebi sam oduvek verovao, draga sestro." Oh, da; uvek joj je verovao, jo od onog dana kad ga je Igrena stavila Morgani u ruke. U prvo vreme mrzela je dreavo stvorenjce, a onda je shvatila da je Igrena napustila i zanemarila njih oboje, i da se mora starati o njemu, i obrisala mu je suze... Morgana je nestrpljivo stegla srce. To je bio pre sto godina. Posle toga Artur je sklopio Veliki Brak sa svojom zemljom, a onda ju je izdao, predavi zemlju koju se zarekao da titi u ruke svetenicima koji e oterati sve bogove koji hrane zemlju i ine je plodnom. Avalon ga je doveo na presto, preko nje kao svetenice, a sada... Avalon e ga, preko nje, i sruiti. Neu mu nauditi, Majko... da, oduzeu mu ma, koji je deo Posveenih sudova Obreda, i dau ga u ruke onome koji e ga nositi u ime Boginje, ali neu mu niim nauditi... Ali ta biva sa Kraljem Jelenom kada odraste mladi jelen? Tako stoje stvari u prirodi i ne mogu se menjati zbog njenih oseanja. Artur e se suoiti sa svojom sudbinom bez zatite arolija koje je posedovao, kanija koje mu je ona sama nainila poto su se spojili u Velikom Braku, kada je, ni ne znajui, zaela njegovog sina. esto je sluala kako njegovi vitezovi priaju da magija titi Arturov ivot, da moe pretrpeti ogromne rane, a ipak da ne iskrvari do smrti. Nee ona niim nauditi sinu svoje majke i ocu svoga deteta. Ali magija koju mu je darovala poto je izgubila devianstvo, to e mu oduzeti, a onda neka Boginja

ini sa njim ta joj je po volji. Magina magla toliko se zgusnula oko njih da je Morgana jedva videla Urijensovog konja. Njegovo lice, ljutito i nadureno, isplivalo je iz magle. "Jesi li sigurna da zna kuda nas vodi, Morgana? Ja nikad nisam bio ovde, sasvim sam siguran, ovo brdo ne poznajem..." "Kunem ti se da poznajem svaki korak puta, sa maglom ili bez nje." Morgana je na tlu primetila neobinu grupu bunia; nisu se promeniii od dana kada je pokuavala da ue u Avalon, dana kada se plaila da pozove amac... Boginjo, molila se u sebi, pazei da se ne uje ni apat, uini da crkvena zvona ne zazvone dok pokuavam da uem, inae e sve opet nestati u magli i nikada neemo nai ulaz u tu zemlju... "Ovuda", rekla je, stegavi dizgine i obovi konja petama. "Za mnom, Arture." Brzo je odjahala u maglu, znajui da oni ne mogu za njom toliko brzo, jer nije bilo dovoljno svetla. ula je iza sebe Urijensa kako psuje, priguenim glasom, i Artura kako tiho umiruje konja. Iznenada joj je kroz um proletela slika - kostur konja, jo u opremi koja je pripadala njoj... pa, tako mora biti. Magla je poela da se razilazi, i odjednom su se nali na punom dnevnom svetlu izmeu ogoljenog drvea. Svetlo je bilo jasno i zeleno, mada se sunce nije videlo, i ula je Arturov uzvik iznenaenja. Iz ume su se pojavila dva oveka i povikala jasnim glasovima. "Arture, gospodaru! Zadovoljstvo je doekati vas ovde!" Artur je brzo zaustavio konja, kako ih ne bi zgazio. "Ko ste vi i otkuda znate moje ime?" upitao je. "I kakvo je ovo mesto?" "Pa, gospodaru, ovo je zamak eriot, a naa kraljica je odavno elela da joj budete gost!" Artur je delovao zbunjeno. "Nisam znao da na ovom mestu postoji zamak. Mora da smo jahali kroz maglu dalje nego to smo bili svesni." Urijens je bio sumnjiav, ali Morgana je ve videla kako arolija vilinske zemlje zahvata Artura, tako mu vie ne bi palo na pamet da postavlja pitanja; kao u snu, sve to se desi naprosto se deavalo, i nije bilo potrebe da se ita pita. Ali ona mora zadrati prisebnost... "Kraljice Morgana", rekao je jedan od one dvojice, naoit i tamnoput, kao da je predak ili ulepani pripadnik malog, tamnog naroda Avalona, "naa kraljica vas eka i rado e vas primiti. A vi ete, gospodaru Arture, biti gost na gozbi..." "Posle ovoliko jahanja po magli, gozba e nam svima prijati", dobroudno je rekao Artur i pustio da mu pridolice povedu konja u umu. "Poznaje li ovdanju kraljicu, Morgana?" "Poznajem je jo otkako sam bila mlada devojka." Podsmevala mi se... i ponudila mi je da odgaji moju bebu u vilinskom svetu... "udno da nikada nije dola u Kamelot da sklopi savez sa mnom", namrtio se Artur. "Ne seam se tano, ali kao da sam nekada davno uo za zamak eriot... ali ne seam se." Odustao je. "Pa, u svakom sluaju, ovi ljudi deluju prijateljski. Prenesi moje pozdrave kraljici, Morgana, a svakako emo je videti za gozbom." "Svakako", rekla je Morgana, gledajui kako ga domaini odvode. Moram zadrati prisebnost; raunau vreme po otkucajima srca, ne smem izgubiti raun, inae u se izgubiti u sopstvenim arolijama... Spremila se u sebi za susret sa kraljicom. Bila je nepromenjena, uvek ista, visoka ena koja je pomalo liila na Vivijen, kao da je Morganina roaka. A tako ju je i zagrlila i poljubila. "ta te donosi na nae obale tvojom slobodnom voljom, Morgano od Vila?" upitala je. "Tvoj vitez je ovde, jedna od mojih gospi ga je nala..." dala je znak, i tu se stvorio Akolon. "Nali su ga kako luta kroz trsku oko Jezera, ne nalazei put u magli..." Akolon je epao Morganu za ruku; dodir mu je bio stvaran i vrst... ali nije znala ak ni to da li se nalaze pod krovom ili napolju, da li je stakleni presto kraljice u raskonom gaju ili u ogromnoj, izdubljenoj dvorani, velianstvenijoj ak i od dvorane Okruglog Stola u Kamelotu. Akolon je kleknuo pred prestolom, i kraljica mu je poloila obe ruke na glavu. Uhvatila ga je za jedno doruje i podigla ga, a zmije kao da su se pokrenule oko njegovih podlaktica i otpuzale pravo na kraljiin dlan; ona se odsutno poigravala njima, mazei ih po plavim glavama. "Dobro si

odabrala, Morgana", rekla je. "Mislim da me on nikada nee izdati. Gledaj, Artur se nagostio, i eno gde lei..." Mahnula je rukom; jedan zid se otvorio i pod bledom svetlou Morgana je ugledala Artura kako spava, sa jednom rukom pod glavom, a drugu prebaenom preko tela mlade devojke dugake, crne kose, koja je izgledala kao da je ker kraljice - ili kao sama Morgana. "Kada se probudi, naravno, mislie da si to ti, i da ga je u snu iskuavao avo", nasmeila se kraljica. "Toliko se udaljio od nas da e se stideti to mu se ispunila najvea elja... zar nisi to znala, Morgana, draga moja?" A Morgana kao da je ula Vivijenin udaljeni glas, kao u snu, kako je mazi. Ali to je govorila kraljica. "Eto, tako spava kralj, u naruju one koju e voleti do smrti... a ta kad se probudi? Hoe li da uzme Ekskalibur, a njega da izbaci nagog na obalu, neka te zauvek trai po magli?" Morgana se setila konjskog kostura pod vilinskim drveem... "Ne to", rekla je i stresla se. "Onda e ostati ovde, ali ako je zaista poboan koliko ti kae i ako se seti da izgovori molitve koje bi ga izbavile od privienja, sve e nestati, i zatraie svog konja i svoj ma - ta onda da inimo, gospo?" "Ja u uzeti ma", mrano je rekao Akolon, "i ako moe da mi ga opet uzme, samo neka proba." Dola je crnokosa devojka, nosei Ekskalibur u kanijama. "Uzela sam mu ga dok je spavao", rekla je, "a stalno me je zvao tvojim imenom..." Morgana je dodirnula balak optoen draguljima. "Razmisli, dete", rekla je kraljica, "zar ne bi bilo bolje da Posveene sudove Obreda smesta vrati u Avalon, a da Akolon postane kralj sa onakvim maem kakav moe sam da stekne?" Morgana je uzdrhtala. Kao da se smrailo u sali, ili gaju, ili gde god da su bili, i da li to Artur spava kraj njenih nogu, ili je veoma daleko? No, Akolon je pruio ruku i uzeo ma. "Ja u uzeti Ekskalibur i kanije", rekao je, i Morgana je kleknula da mu ga pripae. "Neka bude tako, voljeni - nosi ga vernije nego onaj kome je nainjena ova kanija..." "Boginjo sakloni da ikada izneverim tebe, makar morao da umrem", apnuo je on, glasom drhtavim od oseanja, i podigao Morganu na noge da je poljubi; inilo joj se da su se grlili sve dok nije pala senka noi, i da je kraljiin ljubak, podsmeljiv osmeh svetlucao svuda oko njih. "Kada Artur zatrai ma, dobie ga... i neto nalik na kanije, mada ga nee uvati od gubitka nijedne kapi krvi... Dajte ga mojim kovaima", rekla je kraljica sluavkama, i Morgana je zurila kao u snu - je li sanjala da je maloas opasala Akolona Ekskaliburom? Kraljica je nestala i devojka sa njom, i inilo joj se da ona i Akolon lee sami u velikom gaju, da je vreme Beltanskih vatri, i on ju je uzeo u naruje, kao svetenik svetenicu. A onda su bili samo mukarac i ena, i inilo joj se da je vreme stalo, da joj se telo topi i da u njoj nema ni nerva ni kosti ni volje, a njegovi poljupci bili su kao plamen na njenim ledenim usnama... Neka ga Kralj Jelen izazove, ja u ga pripremiti... Kako to, leali su nagi u gaju, po njenoj koi bili su iscrtani znaci, kako to da joj je telo mlado i neno, kako to da je, dok je on prodirao u nju, osetila razdirui bol kao da joj opet oduzima devianstvo koje je nekada davno dala Rogatom, kako to da je pod njim opet devica, kao da je itav njen ivot nestao? Zato joj se ini da nad njegovim elom stoji senka rogovlja? Ko je taj mukarac koji je dri u naruju, i koliko ih vremena deli? Leao je preko nje, iscrpljen, i njegov slatki dah liio joj je na med; mazila ga je i ljubila, a kada se malo odmakao od nje, jedva ga je poznala, nije znala je li kosa to mu je pala preko lica zlatna ili crna, i kao da su joj male zmije puzale preko grudi, ruiastih, nenih, gotovo deijih. Tanune plave zmije preplele su se oko njenih bradavica i osetila je drhtavicu divnog bola i zadovoljstva od njihovog dodira. A onda je shvatila: ako zaista poeli, vreme e se vratiti, izokrenue se, i moi e da izie iz peine onog jutra sa Arturom, i da upotrebi svoju mo da ga zauvek vee za sebe, kao da se nita od ovoga nikada nije desilo... A onda je zaula Artura kako trai svoj ma i kako proklinje arolije. Odnekud izdaleka, kao da ga gleda iz vazduha, videla ga je kako se budi i znala je da je njihova sudbina, prola i budua, sada u njegovim rukama. Ako bude mogao da se suoi sa onim to se desilo izmeu njih, ako je

pozove po imenu i zamoli je da mu se vrati, ako bude mogao da prizna sebi da je samo nju voleo svih ovih godina i da niko drugi nikada nije stao izmeu njih... Onda neka Lanselet uzme Gvenvir i ja u biti kraljica u Avalonu... ali kraljica sa detetom, a on e pasti kada doe red na novog Kralja Jelena... Ovog puta Artur se nee uasnuto okrenuti od nje zbog onog to su uinili, a ona ga nee odgurnuti, oblivena detinjastim suzama... Na trenutak joj se inilo da itav svet eka, da odjekne onim to e Artur rei... Progovorio je, i to je odjeknulo kao pogrebna zvonjava sudbine, kroz itav vilinski svet, i kao da je samo tkanje vremena uzdrhtalo i streslo sa sebe teret godina. "Isuse i Marijo, zatitite me od zla", rekao je. "Ovo je neka uasna arolija, mora da ju je splela moja sestra svojim inima!" Stresao se i povikao: "Donesite mi moj ma!" Morgana je osetila u srcu razdirui bol. Pruila je ruku ka Akolonu i opet joj se uinilo da on nad elom ima senku rogovlja; ponovo je imao Ekskalibur oko pojasa - je li stalno bio tu? - a zmije koje su se preplitale oko njenog nagog tela opet su bile izbledele plave mrlje oko njegovih doruja. "Gledaj", mirno je rekla, "donose mu ma koji lii na Ekskalibur - vilinski kovai su ga nainili ove noi. Pusti ga da ode, ako moe. Ali ako ne moe - pa, uini kako bude morao, voljeni. Neka je Boginja sa tobom. ekau u Kamelotu da trijumfalno dojae." Poljubila ga je i otpravila ga od sebe. Sve do ovog trenutka nije se sasvim suoila sa saznanjem: jedan od njih morae da umre, brat ili ljubavnik, dete koje je drala u naruju, Rogati koji joj je bio ljubavnik, svetenik i kralj... ta god se desilo danas, pomislila je, nikada, nikada vie neu upoznati ni trenutak sree, jer jedan on onih koje volim morae da umre... Artur i Akolon otili su tamo kuda nije mogla da ih prati; trebalo je jo da misli i na Urijensa, i na trenutak je pomislila da ga ostavi u vilinskom kraljevstvu. Beskonano bi lutao zaaranim salama i umama, dok ne umre... Ne. Dosta je smrti, ma ta se desilo, pomislila je i potraila Urijensa, koji je leao, jo usnuo. Kad mu je prila, probudio se i seo, naizgled srean, sit i napit. "Ovdanje vino prejako je za mene", rekao je. "Gde si bila, mila, i gde je Artur?" U ovom asu, pomislila je, vilinska devojka donosi Arturu ma toliko nalik na Ekskalibur da e on, jo zaaran, verovati da to i jeste... oh, Boginjo, trebalo je da poaljem ma u Avalon, zato bi jo neko morao da umre zbog njega? Ali bez Ekskalibura Akolon ne bi mogao da vlada kao kralj iz Avalona... Kada ja budem kraljica, u zemlji e vladati mir, i ljudi e moi slobodno da misle, bez svetenika koji bi im odreivali ta ta rade i ta da veruju... "Artur je morao da pouri napred", neno je rekla. "Hodi, dragi moj muu, moramo da se vratimo u Kamelot." Zbog magije vilinske zemlje nije postavljao dalja pitanja. Doveli su im konje, i visoki, lepi mukarci ispratili su ih deo puta. "Odavde ete svakako nai put", rekao je jedan od njih. "Kako je brzo nestalo sunce", poalio se Urijens, jer oko njih se iznenada sklopila siva magla sa kiom. "Morgana, koliko smo bili kod te kraljice? Oseam se kao da sam imao groznicu, ili kao da sam bio zaaran..." Nije mu odgovorila. I on se provodio sa vilinskim devojkama, pomislila je, pa ta? Nije marila kako se zabavljao, samo neka je ostavi na miru. Nagli nalet munine podsetio ju je na to da u vilinskoj zemlji nije nijednom pomislila na trudnou koja ju je optereivala, a sada, kada svi budu ekali njenu re, kada Gvideon preuzme presto i kada Akolon bude vladao... sada e biti debela i grozna... svakako je bila prestara da bez opasnosti iznese trudnou. Je li prekasno da nae trave koje bi je oslobodile neeljenog tereta? S druge strane, ako rodi Akolonu sina, sada kad vlast prelazi u njegove ruke, da li bi time poveala svoju mo kraljice? Da li da se odrekne dodatne vlasti nad njim? Dete koje mogu da zadrim, dete koje bih mogla da drim u naruju, beba koju bih smela da volim... I dalje se seala koliko je mio bio Artur kao beba, i kako ju je grlio oko vrata. Gvideona su joj oduzeli, Uven je imao ve devet godina kad je poeo da je zove majkom. Oseala je otar bol i

slast jau od ljubavi kako joj raspinju telo, glad za deijim zagrljajem... ali razum joj je govorio da, s obzirom na godine, ne bi preivela jo jedan poroaj. Jahala je kraj Urijensa kao u snu. Ne, ne bi preivela ovaj poroaj, ali oseala je da nije u stanju da preduzme korake kako bi ubila neroeno dete. Ruke e mi ve biti uprljane krvlju voljenih... oh, Boginjo, zato me ovako iskuava? Uinilo joj se da se Boginja pojavila pred njom, sad kao vilinska kraljica, sad kao Ravena, ozbiljna i puna razumevanja, sad kao Velika Krmaa koja je ubila Avaloha... i prodrae dete koje ja rodim... Morgana je oseala da je na ivici delirijuma ili ludila. Kasnije, odluiu kasnije. Sada mi je dunost da Urijensa vratim u Kamelot. Pitala se koliko su bili u vilinskom svetu. Ne vie od mesec dana, pretpostavljala je, inae bi jae oseala postojanje deteta u sebi... nadala se da je ipak bilo samo nekoliko dana. Ne suvie malo, inae bi se Gvenvir pitala kako to da su se tako brzo vratili; ni suvie mnogo, jer bi bilo prekasno da uini ono to je sada znala da mora: ne moe roditi ovo dete i ostati iva. Stigli su u Kamelot sredinom prepodneva; putovanje zaista nije bilo predugo. Morgani je bilo milo to Gvenvir nigde nema, a kada je Kaj upitao za Artura, odgovorila je laima bez trenutka olkevanja: zadrali su ga u Tintagelu. Ako mogu da ubijem, la nije tako veliki greh, uznemireno je pomislila, ali oseala se nekako uprljana laima, jer ona je svetnica Avalona i ceni istinu u svojim reima... Povela je Urijensa u njegovu sobu; starac je delovao umorno i zbunjeno. Postaje prestar da bi vladao. Avalohova smrt tee ga je pogodila nego to sam mislila. Ali i on je odgajan u istini Avalona - ta biva sa Kraljem Jelenom kada doraste mladi jelen? "Lezi sada, muu moj, i odmori se", rekla je, ali on je postao uznemiren. "Treba da krenem za Vels. Akolon je premlad da vlada sam, on je samo mladunac. Potreban sam svom narodu!" "Mogu bez tebe jo jedan dan", umirivala ga je, "a onda e biti snaniji." "Predugo sam bio odsutan", bunio se on. "I zato smo uopte ili za Tintagel? Morgana, ne mogu da se setim zato smo krenuli! Jesmo li zaista bili u nekoj zemlji gde sunce uvek sija...?" "To si sigurno sanjao", rekla je. "Zato ne bi sad malo odspavao? Da poaljem po jelo? ini mi se da jutros nisi jeo..." Ali kada je stigla hrana, od mirisa joj je opet pozlilo. Naglo se okrenula, pokuavajui da to prikrije, ali Urijens je ipak primetio. "ta ti je, Morgana?" "Nita", ljutito je odgovorila. "Jedi i spavaj." Ali on joj se nasmeio i pruio ruku da je privue kako bi sela na krevet. "Zaboravlja da sam ja ve bio enjen - umem da prepoznam trudnu enu kad je vidim." Bilo je jasno da je oduevljen. "Posle ovoliko godina - Morgana, ti si trudna! Pa to je divno - jednog sina sam izgubio, ali dobiu drugog - da ga nazovemo Avaloh ako bude sin, mila?" Morgana se trgla. "Zaboravlja koliko sam ja stara", rekla je, okamenjenog lica. "Ne verujem da u izneti trudnou dovoljno dugo da bi dete preivelo. Ne nadaj se sinu pod starost." "Dobro emo paziti na tebe", rekao je Urijens. "Posavetuj se sa kraljiinim babicama, i ako bi jahanje kui moglo da dovede do pobaaja, ostae ovde do roenja deteta." Poelela je da plane na njega. Otkuda zna da je dete tvoje, stare? To je svakako Akolonovo dete... ali nije mogla da odagna iznenadni strah da je to ipak moda Urijensovo dete... dete starca, slabako, nekakvo udovite, kao Kevin... ne, sigurno je poludela! Kevin nije udovite, bio je povreen u detinjstvu - vatra, opekotine, lomovi, kosti su mu pogreno srasle. Ali Urijensovo dete svakako bi bilo izoblieno, bolesno, a Akolonovo bi bilo zdravo i snano... a ona, ona je ve prola godine raanja; da li bi dete ispalo udovite zbog nje? To se ponekad deava kada suvie stara ena rodi... Je li poludela kad doputa sebi takve bolesne misli? Ne. Ne eli da umre, a svakako ne bi preivela roenje ovog deteta. Mora nekako doi do trava... ali kako? Na dvoru nije imala nikog poverljivog; nijednoj od Gvenvirinih gospi ne bi poverila da joj to nabavi, a ako se nekako sazna kako je matora kraljica Morgana zatrudnela sa

svojim jo matorijim muem, kako bi se smejale! Bio je tu i Kevin, Merlin - ali njega je ona sama oterala, odbacivi njegovu ljubav i odanost... pa, na dvoru svakako postoje babice, i moda bi mogla neku od njih da podmiti dovoljno da bi utala. Ispriae neku dirljivu priu o tome kako je teko rodila Gvideona i kako se boji da u ovim godinama ponovo raa. I one su ene, razumee je. U svom prtljagu ve je imala neke trave - treba joj samo jo jedna, sama po sebi bezopasna, ali pomeana sa druge dve delovae kako treba. Nee ona biti prva ena, ak i na dvoru, koja se oslobaa neeljenog deteta. Ali mora raditi kriom, jer joj Urijens nikada ne bi oprostio... Za ime Boginje, pa zar je to vano? Do trenutka kad se sazna, ona e biti kraljica na Arturovom - na, na Akolonovom prestolu, a Urijens e biti u Velsu, ili mrtav, ili u paklu... Ostavila je Urijensa da spava i iunjala se iz sobe; nala je jednu od kraljiiih babica, zatraila onu treu, nekodljivu travu i vratila se u sobu. Smeala je napitak nad vatrom. Znala je da e biti strahovito bolesna od toga, ali tu nije bilo pomoi. Napitak je bio gorak kao u; ispila ga je, krivei lice, oprala anak i sklonila ga. Kad bi samo znala ta se deava u vilinskoj zemlji! Kad bi samo znala kako se njen ljubavnik snalazi sa Ekskaliburom... Oseala je muninu, ali bila je suvie nemirna da bi legla kraj Urijensa; nije mogla da podnese blizinu spavaa, a nije se usuivala ni da zatvori oi iz straha od slika smrti i krvi, koje bi je svakako muile. Posle nekog vremena uzela je malu preslicu i sila u kraljiinu salu, gde je znala da e zatei ene - kraljicu Gvenvir i njene gospe, ak i Morgozu od Lotije - zauzete beskrajnim predenjem i tkanjem. Nikada nije prestala da mrzi predenje, ali to e je drati pri svesti, a i bolje je da ne bude sama. A ako joj se otvori Vid - pa, barem je vie nee muiti to ne zna ta se deava sa dvojicom voljenih na granici vilinske zemlje... Gvenvir ju je doekala ledenim zagrljajem i odvela je do mesta blizu vatre i blizu kraljiinog sedita. "Na emu to radi?" upitala je Morgana, zagledajui Gvenvirin vez. Kraljica ga je ponosno rairila. "To je zavesa za crkveni oltar - vidi, evo Device Marije, sa anelom koji je doao da joj kae da e roditi sina Bojeg... a ovde je Josif, sav u udu - vidi, napravila sam ga starog, starog, sa dugakom bradom..." "Da sam ja stara kao Jopsif i da mi devojka obeana za enu kae, poto je bila nasamo sa tako lepim anelom, da e roditi dete, svata bih se pitala o tom anelu", neduno je rekla Morgoza. Morgana se prvi put upitala koliko je zaista bilo udesno to bezgreno zaee. Ko zna, moda je Isusova majka reila da sakrije trudnou lepom bajkom o anelima... s druge strane, u svim verama sem te nije nikakvo udo da devojka zatrudni sa Bogom... Na primer ja, pomislila je na ivici histerije, uzevi pregrt vune kako bi poela da prede, ja sam poklonila devianstvo Rogatom i rodila sam sina Kralju Jelenu... hoe li me Gvideon postaviti na nebeski presto kao Majku Boju? "Ba nema potovanja, Morgoza", poalila se Gvenvir, i Morgana je pourila da pohvali Gvenvirin vez; upitala je i ko je nacrtao shemu za rad. "Ja sam je sama napravila", odgovorila je kraljica, i Morgana se iznenadila; nije imala pojma da Gvenvir ima takav dar. "Otac Patricije obeao mi je da e me nauiti da kopiram slova i bojim ih zlatom i purpurom", nastavila je kraljica. "Kae da imam vetu ruku za jednu enu... nikad nisam ni pomislila da bih to mogla, Morgana, a ipak, ti si napravila one divne kanije koje Artur nosi - rekao mi je da si ih ti vezla. Veoma su lepe." Gvenvir je priala dalje, neumorno kao da je dvostruko mlaa. "Ponudila sam da mu nainim nove, mnogo puta - smetalo mi je to hrianski kralj nosi paganske simbole, ali on je kazao da mu je te nainila njegova draga, voljena sestra i da ih nikada nee ostaviti. I zaista su veoma lepe... jesu li zlatne niti za vez nainjene u Avalonu?" "Nai kovai veoma su veti", rekla je Morgana, "a zlatari su nenadmani." Od okretanja preslice bilo joj je muka. Koliko e potrajati dok je ne obuzme strana munina od droge? Odaja je bila mala i kao da je zaudarala na ustajale, prazne ivote ovih ena, koje su prele, tkale i ile, beskonano, kako bi mukarci imali odeu... jedna od Gvenvirinih gospi bila je u poodmakloj

trudnoi i ila je pelene... druga je vezla ivicu na tekom ogrtau za oca, mua, sina ili brata... a bio je tu i Gvenvirin lepi vez za oltar, povlastica kraljice za koju druge ene predu, tkaju i iju. Preslica se okretala i okretala; vreteno se sputalo ka podu, a prea je ispadala glatka. Kada je nauila da radi ovo? Nije se ni seala vremena kada nije umela da lepo prede... jedno od najranijih njenih seanja bilo je kako sedi na zidu zamka u Tintagelu, kraj Morgoze, i prede; ak i tada joj je prea bila ravnomernija od tetkine, a bila je mlaa deset godina. Rekla je to Morgozi, i ova se nasmejala. "Prela si lepe od mene ve sa sedam godina!" Vreteno se okretalo, polako se sputajui ka kamenom podu; povremeno bi namotala preu ili uzela novu pregrt vune... kao to je izvlaila nit, tako je izvlaila i ivote - nikakvo udo to je jedno od oblija Boginje ena koja prede... Od trenutka kad se ovek rodi mi mu predemo za pelene, sve dok mu na kraju ne ispredemo i otkamo mrtvaki pokrov. Bez nas, mukarci bi vodili zaista ogoljen ivot... inilo joj se da - kao to je u vilinskom carstvu pogledala kroz veliki otvor i videla Artura kako spava kraj devojke koja je imala njeno lice - i sada pred sobom vidi otvaranje velikog prostora; i dok se vreteno sputalo ka podu, a prea uvrtala, kao da je ugledala Arturovo lice lutao je, sa maem u ruci... i sad se naglo okrenuo, da vidi Akolona, sa Ekskaliburom u ruci... ah, eno bore se, sada im nije videla lica, nije ula rei koje su dobacivali jedan drugom... Tako su se estoko borili da se Morgani inilo udno, dok je oamueno posmatrala kako se vreteno preslice okree, to ne moe da uje udare velikih maeva... Artur je spustio straan udarac koji bi svakako ubio Akolona da ga je tano pogodio, ali Akolon je uspeo da ga doeka titom i zadobio je samo ranu na nozi - i rana se otvorila bez krvi, dok je Artur, kad je primio udarac u rame, poeo naglo da krvari, niz ruku su mu potekli crveni mlazevi, i izgledao je zaprepaen, uplaen, i jednom rukom je brzo potraio kanije koje su mu visile o boku... ali to su bile lane kanije, talasale su se ak i pred Morganinim oima. Sada su njih dvojica bili u gvozdenom zagrljaju, napinjui se, maeva sueljenih pri samom balaku, traei slobodnom rukom nekakvu prednost... Akolon se snano izvio, i ma u Arturovoj ruci, lani Ekskalibur nainjen tokom jedne noi vilinskim arolijama, slomio se kod samog balaka - videla je Artura kako se povija u stranu u oajnikom pokuaju da izbegne smrtonosni udarac, snano utnuvi Akolona. Akolon se sklupao u naletu bola, i Artur mu je oteo iz ruke pravi Ekskalibur i bacio ga to je dalje mogao, a onda je skoio na palog protivnika i dograbio kanije. im ih je imao u ruci, rana na ramenu prestala je da krvari, a iz Akolonove noge krv je pokuljala... Morgana je u itavom telu osetila raspinjui bol; presamitila se... "Morgana!" otro je rekla Morgoza, zadravi dah. "Kraljica Morgana je bolesna - doite da joj pomognete!" povikala je. "Morgana!" uzviknula je Gvenvir. "ta ti je?" Vizija je nestala. Ma koliko se trudila, nije vie mogla da vidi dvojicu boraca, niti koji je pobedio, da li je jedan od njih mrtav - kao da se nad njima sklopila velika tamna zavesa, uz zvonjavu crkvenih zvona - u poslednjem trenutku ugledala je dvokolice kako nose dvojicu ranjenika u Glastonberi, kuda nije mogla da ih prati... Stegla je ivice stolice kad joj je prila Gvenvir, sa jo jednom gospom, koja je kleknula da podigne Morganinu glavu. "Oh, haljina je natopljena krvlju - ovo nije obino krvarenje." Morgana je jedva govorila, toliko su joj usta bila suva. "Ne - bila sam trudna i ovo je pobaaj Urijens e biti besan na mene..." "Kakva sramota!" rekla je jedna od ena, vesela i punaka, otprilike njenih godina. "Znai, njegovo velianstvo od Velsa bie besno, je li? Pa, ko je njega odredio za Boga? Nije trebalo da puta tog matorog jarca u krevet, gospo moja, opasno je imati pobaaj u tim godinama! Sram ga bilo, matorog razvratnika, to te je doveo u takvu opasnost! On e biti besan, nije nego!" Gvenvir je potpuno zaboravila na neprijateljstvo; pola je sa Morganom dok su je nosili i drala ju je za ruku kao olienje sauea. "Oh, sirota Morgana, kako je to tuno, sad kad si se opet ponadala. Suvie dobro znam koliko ti je strano, sirota moja sestro..." ponavljala je, drei Morganinu ledenu ruku i pridravajui joj

glavu dok je povraala, obuzeta jezivom muninom. "Poslala sam po Broku, ona je najvetija babica na dvoru, postarae se za tebe, sirota moja..." inilo joj se da e je Gvenvirina panja zadaviti. Bila je raspinjana stranim bolovima, kao da joj je ma stajao zabijen u utrobi, pa ipak, pa ipak, nije bilo strano kao kad je raala Gvideona, a to je preivela... drhtala je i povraala, ali pokuavala je da ostane pri svesti, da bude svesna svega to se deava. Moda bi ionako pobacila - napitak nije mogao da deluje tako brzo. Dola je Broka, pregledala je, onjuila ono to je povratila i znalaki podigla obrve. Poluglasno se obratila Morgani. "Gospo, trebalo je da bolje pazite - ovaj napitak je mogao da vas ubije. Imam travu koja bi to isto uinila mnogo bre i bezbolnije. Ali ne brinite, neu rei Urijensu - ako nema ni toliko pameti da potedi enu vaih godina trudnoe, onda ono to ne zna ne moe da mu naudi." Morgana je dozvolila da je obuzme munina. Posle nekog vremena postala je svesna da je ozbiljnije bolesna nego to je oekivala... Gvenvir ju je pitala da li ipak eli da vidi svetenika; odmahnula je glavom i zatvorila oi, u nemoj pobuni, ne marei hoe li preiveti ili umreti. Poto Akolon ili Artur moraju umreti, i ona e poi u tu senku... zato ne moe da ih vidi, jesu li jo u Glastonberiju, koji od njih e se pojaviti iv? Svetenici e svakako negovati Artura, svog hrianskog kralja, ali hoe li ostaviti Akolona da umre? Ako Akolon mora u zemlju senki, neka ga prati duh njegovog sina , pomislila je; leala je oblivena suzama, sluajui negde u daljini glas stare babice, Broke. "Da, gotovo je. ao mi je, Vae velianstvo, ali znate dobro kao i ja da je ona prestara za raanje dece. Da, gospodaru, uite da vidite..." Glas joj je bio neoekivano grub. "Mukarci nikada ne misle na to, i koliko krvi moraju da proliju i koliko nevolja da otrpe ene radi njihovog zadovoljstva! Ne, bilo je prerano da bi se videlo je li bio deak, ali ona ima jednog lepog sina, i ne sumnjam da bi vam rodila jo jednog, da je bila dovoljno snana i dovoljno mlada da ga iznese do kraja!" "Morgana, najdraa, pogledaj me", molio je Urijens. "Tako mi je ao, tako mi je ao to si bolesna, ali ne ali, draga, ja i dalje imam dvojicu sinova, ne krivim te..." "Oh, ne krivite je, je li?" gunala je stara babica. "Bolje da je ne okrivite nijednom reju, vae velianstvo, jer jo je veoma slaba i bolesna. Uneemo jo jednu postelju ovamo da bi spavala na miru dok sasvim ne prezdravi. Evo..." i Morgana je osetila babiinu ruku pod glavom; na usnama joj se nalo neto toplo i prijatno. "Hajde, mila, popij sad ovo, ima puno meda i trava protiv krvarenja. Znam da ti je muka, ali probaj da ipak popije, eto, dobra devojica..." Morgana je progutala gorkoslatki napitak, a oi su joj bile pune suza. Na trenutak joj se uinilo da je dete, da je Igrena dri i neguje u nekoj dejoj bolesti. "Majko..." rekla je, i jo dok je govorila znala je da je to delirijum, da je Igrena odavno umrla, da ona nije dete ni devojka, nego stara, stara ena, suvie stara da bi leala ovde, da bi na ovako ruan nain okonala ivot... "Ne, vae velianstvo, ona ne zna ta govori - evo, evo, mila, samo lepo lezi i pokuaj da spava, smestili smo ti tople cigle kod nogu, i zaas e se zagrejati..." Umirena, Morgana je zapala u san. Sada joj se inilo da je opet dete u Avalonu, u Kui Devojaka, i da joj se obraa Vivijen, priajui joj neto to nije uspela da zapamti, neto o Boginji koja prede ljudske ivote, i predala je Morgani preslicu i naredila joj da prede, ali nit nikako nije ispadala glatka, nego vornovata i zamrena i na kraju se Vivijen naljutila. "Hajde, daj meni..." i Morgana joj je dala pokidane niti i preslicu; samo to to nije bila Vivijen, nego je imala lice Boginje, pretee, a Morgana je bila tako mala, tako mala... prela je i prela, prstima premalim da dre preslicu, a Boginja je imala Igrenino lice... Osvestila se dan ili dva kasnije, potpuno prisebna, samo to je u itavom telu oseala ogroman, prazan bol. Poloila je dlanove na trbuh. Mogla sam potedti sebe bola, pomislila je. Trebalo je da znam da bih ionako pobacila. Pa, to je uinjeno uinjeno je, i sada moram da se pripremim za vest da je Artur mrtav, moram smisliti ta da radim kada se Akolon vrati - Gvenvir e svakako otii u manastir, ili, ako eli, preko mora u Donju Britaniju sa Lanseletom. Neu ih spreavati... Ustala je, obukla se i uredila. "Trebalo bi da ostane u krevetu, Morgana, jo si bleda", rekao je Urijens. "Ne. Neke udne plime dolaze, muu moj, i moramo se spremiti za njih", odgovorila je i

nastavila da uplie u kosu trake i dragulje. Urijens je stajao kraj prozora. "Gledaj, vitezovi vebaju ratne vetine - ini mi se da je Uven najbolji jaha meu njima. Kai, mila, zar ne jae bolje i od Gavena? A to kraj njega je Galahad. Morgana, nemoj aliti zbog deteta koje si izgubila. Uven e te uvek smatrati za majku. Rekao sam ti jo kad smo se venali, nikada ti neu prebaciti zbog jalovosti. Rado bih imao jo jedno dete, ali poto nam to nije sueno, pa, nemamo za im da alimo. Osim toga", stidljivo je rekao i uhvatio je za ruku, "moda je tako i bolje - nisam ni znao koliko je malo nedostajalo da te izgubim." Stala je uz prozor kraj njega, dok ju je on pridravao oko struka; oseala je istovremeno i gaenje i zahvalnost zbog njegove panje. Nikada ne treba da sazna, pomislila je, da je to bio Akolonov sin. Neka se ponosi to je u tim godinama mogao da zane dete. "Gledaj", rekao je Urijens, naginjui se da bolje vidi, "ta to prolazi kroz kapiju?" Jaha. Pratio ga je svetenik u tamnoj odedi, na muli, i vodili su konja natovarenog telom... "Hodi", rekla je i povukla ga za ruku, "moramo da siemo." Bleda i nema, sila je sa njim u dvorite, oseajui se visoka i zapovednika, kako i prilii kraljici. Kao da je vreme stalo; kao da su opet bili u vilinskoj zemlji. Ako je Artur pobedio, zato nije sa njima? Ali ako je ovo Arturovo mrtvo telo, gde je svetkovina koja prati mrtvog kralja? Urijens je pokuao da je pridri, ali ona ga je odgurnula i uhvatila se za dovratak. Svetenik je zbacio kapuljau. "Jesi li ti kraljica Morgana od Velsa?" upitao je. "Jesam." "Imam poruku za tebe", rekao je on. "Tvoj brat Artur lei ranjen u Glastonberiju, i neguju ga kaluerice, ali oporavie se. Poslao ti je ovo", mahnuo je rukom ka umotanom telu na tovarnom konju, "kao poklon, i naloio mi je da ti kaem da on ima svoj ma Ekskalibur i kanije." Dok je govorio, povukao je pokriva sa tela, i Morgana je, oseajui kako je naputa snaga, ugledala Akolonove mrtve oi kako prazno zure u nebo. Urijens je kriknuo, kao da umire. Uven se probio kroz okupljenu gomilu, i kad mu je otac pao, kao pokoen, preko tela srednjeg sina, Uven ga je prihvatio i zadrao ga. "Oe, dragi oe! Oh, blagi Boe, Akolon", jeknuo je i poao ka konju na kome je lealo Akolonovo telo. "Gavene, prijatelju, pridri mog oca - moram da pomognem majci, pae u nesvest..." "Ne", rekla je Morgana. "Ne." ula je sopstveni glas kao iz daljine, nije bila svesna ni protiv ega se to buni. Najradije bi jurnula ka Akolonu i bacila se preko njegovog tela, vritei od oajanja i bola, ali Uven ju je vrsto drao. Na stepenitu se pojavila Gvenvir. Neko joj je apatom objasnio ta se desilo, i Gvenvir je sila niz stepenice, gledajui Akolona. "Umro je kao pobunjenik protiv Vrhovnog kralja", jasno je rekla. "Za njega nema hrianske sahrane! Bacite njegovo telo gavranima, a glava neka mu bude izloena na bedemima, jer bio je izdajnik!" "Ne! Oh, ne!" povikao je Urijens. "Preklinjem vas, kraljice, Gvenvir, poznaje me, ja sam ti jedan od najodanijih podanika, a moj siroti deak je platio za svoje zloine - preklinjem te, gospo, i Isus je umro kao obian zloinac, izmeu dvojice lopova, i ak i za lopova raspetog kraj njega imao je milosti... Pokai milost kao to je on pokazao..." Gvenvir kao da ga nije ula. "Kako je moj gospodar Artur?" "Oporavlja se, gospo, ali izgubio je mnogo krvi", rekao je svetenik. "Ali poruuje vam da ne strahujete. Oporavie se." Gvenvir je uzdahnula. "Kralju Urijense", rekla je, "naeg dobrog viteza Uvena radi, uiniu kako eli. Neka Akolonovo telo bude preneseno u kapelu i poloeno tamo..." Morgana je smogla glasa da se pobuni. "Ne, Gvenvir! Neka bude pristojno poloen u zemlju, ako ima srca da mu to dozvoli, ali on nije bio hrianin - ne sahranjuj ga na hrianski nain. Urijens je toliko pun bola da ne zna ta govori." "Smiri se, majko", rekao je Uven i stegao je za rame. "Mene i mog oca radi, ne pravi skandale. Ako Akolon nije sluio Hrista, utoliko pre mu je potrena milost Boja pred izdajstvom koje je poinio!"

Morgana je htela da se buni, ali nije imala glasa. Pustila je da je Uven uvede unutra, ali im su uli, stresla je njegovu ruku i pola dalje sama. Oseala se smrznuta iznutra, beivotna. inilo joj se da je pre svega nekoliko asova leala u Akolonovom naruju, u vilinskoj zemlji, i opasala ga je Ekskaliburom... a sada je stajala do kolena u neumoljivoj plimi, gledajui kako joj opet sve odnosi, a svet je bio pun optuujuih pogleda - Uvenovog i Urijensovog. "Da, znam da si ti smislila ovu izdaju", rekao je Uven, "ali nije mi ao Akolona, kad je dozvolio da ga ena zavede na pogrean put! Budi barem toliko pristojna, majko, da ne uvlai mog oca u tvoje zavere protiv kralja!" Prostrelio ju je pogledom, a onda se okrenuo ka ocu, koji je oamueno stajao, steui neki deo nametaja. Uven ga je smestio na stolicu, kleknuo i poljubio mu ruku. "Dragi oe, i dalje sam uz tebe..." "Oh, sine, sine moj..." oajniki je kriknuo Urijens. "Odmori se malo, oe, mora biti snaan", rekao je Uven. "Pusti me da se postaram za majku. I njoj je loe..." "Majkom je zove!" povikao je Urijens, naglo se uspravivi i sa mrnjom gledaji Morganu. "Da te nikada vie nisam uo da zove tu uasnu enu majkom! Zar misli da ne znam kako je ona, svojim arolijama, navela mog dobrog sina da se pobuni protiv kralja? A sada mislim da je svojim vetijim moima izazvala i Avalohovu smrt - da, i smrt onog sina koga je mogla da mi rodi - poslala je u smrt trojicu mojih sinova! Pazi da ne upravi svoje ini i na tebe, da te ne zavede i ne izda, prepustivi te smrti i unitenju - ne, ona nije tvoja majka!" "Oe! Gospodaru moj!" pobunio se Uven, pruajui ruku ka Morgani. "Oprosti mu, majko, on ne zna ta govori, oboje ste van sebe od bola - molim vas, za ime Boje, smirite se, danas smo imali dovoljno tuge..." Ali Morgana ga je jedva ula. Taj ovek, taj mu koga nije elela, on je sve to je ostalo posle propasti njenih planova! Trebalo je da ga ostavi da umre u vilinskoj zemlji, jer sad e se motati okolo, mator i beskoristan, a Akolon je mrtav, Akolon koji je eleo da oivi sve ono to je njegov otac potovao, pa zanemario, sve to je Artur obeao Avalonu, pa pogazio re... i sve to je ostalo, to je samo ova matora budala... Izvukla je srpasti no Avalona i zbacila Uvenove vrste ruke. Jurnula je napred, visoko podigavi bode; ni dok ga je sputala, nije znala ta e uiniti njime. Osetila je gvozdeni stisak na desnici i kako joj neko otima bode. Uven joj je umalo slomio ruku dok se otimala. "Ne, smiri se... majko!" molio ju je. "Majko, je li te obuzeo neastivi? Majko, gledaj, to je samo otac... Oh, Boe, zar ne moe da se saali nad njegovim bolom? Nije on hteo da te optui, toliko je ojaen da ne zna ta govori, da je pri sebi bio bi svestan kolike su to gluposti... ni ja te ne optuujem... majko, majko, sluaj me, daj mi taj no, majko draga..." To to ju je stalno zvao majkom i strepnja u njegovom glasu konano su prodrli kroz izmaglicu koja je Morgani prekrila oi i um. Pustila je da joj Uven uzme bode, primetivi, kao izdaleka, da su joj prsti okrvavljeni, jer posekla se dok su se otimali oko seiva. I on je bio povreen, jer strpao je prst u usta i sisao ga kao da mu je deset godina. "Dragi oe, oprosti joj", preklinjao je, saginjui se nad Urijensom, koji je leao bled kao smrt. "Rastrojena je, i ona je volela mog brata - a seti se koliko je bila bolesna, danas uopte nije ni smela da ustaje iz kreveta! Majko, dozvoli da poaljem po sluavku da te vrati u krevet - evo, znam da e ga eleti nazad", dodao je, predajui joj mali no. "Znam da si ga dobila od svoje usvojene majke, gospe od Avalona, priala si mi jo dok sam bio mali. Oh, sirota moja majko", nastavio je, obgrlivi je oko ramena. Seala se vremena kada je bila via od njega, jer bio je mrav deai kostiju krhkih kao ptije, a sada se nadnosio nad njom, zatitniki je grlei. "Najdraa majko, sirota moja majko, hajde, hajde, nemoj plakati, znam da si volela Akolona isto koliko i mene... sirota majko..." Morgana je poelela da moe zaista da plae, da moe da kroz suze isplae strano oajanje i tugu, jer oseala je Uvenove suze na potiljku. I Urijens je stajao sav u suzama, ali ona je bila suvog lica. Svet je bio siv, krunio se na ivicama, i sve to bi pogledala zadobijalo bi ogromno, pretee oblije, a istovremeno je bilo veoma malo i daleko, kao da bi mogla da ga podigne sa dva

prsta... nije se usudila da se pomeri, jer od njenog dodira sve bi moglo da se raspadne; jedva je primetila da su stigle sluavke. Podigle su je, krutu i nepokretnu, i odnele je u krevet, skinule su joj krunu i najlepu haljinu koje je stavila oekujui triujumf, i nekako je bila svesna da joj je odea opet natopljena krvlju, ali to joj nije bilo vano. Mnogo kasnije je dola k sebi i znala je da je oprana, obuena u isto i da lei u krevetu kraj Urijensa, a kraj nje je na stoliici dremala sluavka. Podigla se na laktove da pogleda usnulog mua, lica crvenog i naduvenog od plaa, i bilo joj je kao da gleda nepoznatog oveka. Da, on je bio dobar prema njoj, na neki svoj nain. Ali sada je to prolo i moj posao u ovoj zemji je zavren. Nikada vie, sve dok sam iva, neu videti njegovo lice, niti u saznati gde je sahranjen. Akolon je mrtav, a njeni planovi uniteni. Artur i dalje nosi ma Ekskalibur i magijske kanije koje mu tite ivot, i poto onaj kome je poverila taj zadatak nije uspeo, pobegavi u smrt gde nije mogla da ga sledi, morae ona sama da bude ruka Avalona koja e ga unititi. Kreui se toliko tiho da ni mia ne bi probudila, obukla se i vezala oko struka bode Avalona. Ostavila je sve lepe haljine i dragulje koje je dobila od Urijensa i umotala se u najobiniju tamnu haljinu, pomalo nalik na odedu monahinja. Nala je vreicu sa biljem i lekovima, i u mraku, samo na osnovu dodira, obojila je tamni polumesec na elu. Potom je uzela najprostiji ogrta koji je mogla da nae - ne njen, izvezen zlatom i draguljima, nego sluavkin, obinu krpu sa kapuljaom - i beumno se iskrala niz stepenice. Iz kapele se ulo pevanje; Uven je nekako uspeo da uprilii bdenje nad Akolonovim telom. Pa, nije ni vano. Akolon je slobodan, nije bitno kakav e cirkus napraviti svetenici oko prazne gline koja je ostala za njim. Sada nije bilo vano nita sem preuzimanja maa Avalona. Okrenula je lea kapeli. Jednog dana imae vremena da ga oali; sada mora da nastavi tamo gde on nije uspeo. Tiho je ula u talu i nala svog konja: uspela je da ga osedla, ma koliko nespretna bila. Odvela je ivotinju do male bone kapije. Bila je gotovo suvie slaba da bi uzjahala, i na trenutak se njihala u sedlu, pitajui se da li e pasti. Da li da saeka, da li da pozove Kevina da je prati? Merlin od Britanije obavezan je da potuje volju Gospe. Ali ne sme da veruje ni Kevinu, jer on je izdao Vivijen i prepustio je istim svetenicima koji sada zapevaju nad Akolonovim bespomonim telom. apatom se obratila konju, i on je poeo da kasa, a sa podnoja brda Morgana se okrenula da poslednji put pogleda Kamelot. Vratiu se samo jednom u ovom ivotu, a onda vie nee biti Kamelota u koji bih mogla da se vratim. Jo dok je aputala te rei, pitala se ta znae. Ma koliko esto putovala u Avalon, Morgana je samo jednom stupila nogom na Ostrvo svetenika; putovanje za opatiju Glastonberi, gde je leala sahranjena Vivijen i gde je i Igrena provela svoje poslednje godine, bilo je za nju udnije nego prolazak kroz magle u skrivene zemlje. Ovde je postojala skela, i dala je skelediji novi da bi je prevezao preko Jezera, pitajui se ta bi ovaj uinio ako bi ona iznenada ustala, kao u barci za Avalon, i bacila ini koje bi ih odvele u maglu, a odatle u Avalon... ali nije to uinila. Da li zato to ne mogu? pitala se. Vazduh je bio hladan i sve, sunce e izii za jedan sat. Zvonjava crkvenih zvona bila je jasna i tiha, i Morgana je videla dugaku kolonu prilika obuenih u sivo kako polako odmie ka crkvi. Braa rano ustaju da se mole i pevaju svoje psalme, i Morgana je na trenutak oslukivala. Tu je bila sahranjena njena majka, i Arturova. I Vivijen je poloena na poinak uz zvuk istih psalama. Poto je bila i muziar, bilo ju je lako dirnuti; sada je na trenutak nepomino sluala tihu melodiju noenu povetarcem praskozorja, i oi su je pekle od suza; je li mogue da planira napad na ovom svetom tlu? Pusti to, pomirite se, deco... kao da je ula mrmljanje Igreninog zaboravljenog glasa. Sada su svi uli u crkvu. Mnogo je suala o ovdanjoj opatiji... znala je da postoji bratstvo kaluera, a malo dalje i posebna kua u kojoj obitavaju monahinje, zaklete da budu Hristove

device do smrti. Morgana je gadljivo zgrila lice; Bog koji vie voli da njegovi vernici misle na raj nego na ovaj svet, koji im je dat da bi u njemu uili i uzdizali duh, inio joj se tu, a sada, kad je zaista videla mukarce i ene kako se okupljaju za molitvu ni ne pomislivi da se dodirnu ili razgovaraju, bilo joj je muka. Oh, da, i u Avalonu postoje svete device - i ona je bila takva dok nije dolo njeno vreme, a Ravena nije prepustila Boginji samo svoje telo, nego i svoj glas. A i njenu usvojenu ker, Lanseletovu ker Nimui, Ravena je odabrala da ivi u samoi, da je niko ne vidi... ali Boginja zna da je to retka odluka, a ne obaveza svake ene koja eli da joj slui. Morgana nije verovala ono to se ponekad govorkalo po Avalonu, da kalueri i monahinje samo izigravaju svetost i estitost, kako bi zadivili seljake svojom istotom, a da se iza zidova manastira preputaju svim vrstama razvrata. Da, takve bi prezirala. Oni koji izaberu da slue duhu, a ne telu treba tako i da ine; pritvornost bi bila odvratna. Ali saznanje da oni zaista ive na taj nain, da neka sila koja sebe naziva boanskom vie ceni jalovost nego plodnost - to joj se inilo kao strana izdaja svih sila koje donose ivot na ovaj svet. Budale, ako ne i neto gore, suavaju svoj ivot, pa ele da suze i sve ostale ivote po svojoj praznoj meri... Ali nije smela da se tu zadrava. Okrenula je lea crkvenim zvonima i pola ka gostinskoj zgradi, tragajui umom, prizivajui Vid da je odvede do Artura. U gostinskoj kui bile su tri ene - jedna je dremala kraj vrata, druga je meala kazan pun kae u kuhinji, daleko pozadi, a trea je bila pred vratima sobe u kojoj je, vrlo nejasno, oseala Arturovo prisustvo; bio je u dubokom snu. Kada se pribliila, sve ene su se, u sivim haljinama i pod velovima, promekoljile; i one su bile svete, na svoj nain, i imale su neto vrlo nalik na Vid - u njenom prisustvu oseale su pretnju svom nainu ivota, moda dodir neobinosti Avalona. Jedna je ustala i stala pred nju. "Ko si ti", upitala je apatom, "i zato dolazi u ovaj as?" "Ja sam kraljica Morgana od Severnog Velsa i Kornvola", odgovorila je Morgana tihim, zapovednikim glasom, "i dola sam da posetim svog brata. Ti se usuuje da mi to zabrani?" Pogledala je enu pravo u oi, a onda je mahnula rukom, u pokretu najjednostavnije mogue arolije, prevlasti, i ena se povukla, nesposobna da joj preprei put. Znala je da e ta ista ena kasnije priati bajke o aranju i uasu, ali zapravo je bilo samo ovo: jednostavna prevlast snane volje nad osobom koja je svesno izabrala ivot potinjenosti. U sobi je gorela mala svetiljka, i Morgana je mogla da razabere Artura, neobrijanog, izmodenog, plave kose natopljene znojem. Kanije su leale u podnoju kreveta... mora da je oekivao da e ona preduzeti neto, pa nije hteo da ih ostavi ni za as. A u ruci je drao balak Ekskalibura. Ko zna kako, ko zna kako, njegov um ga je upozorio. Morgana je umalo poela da okleva. I on ima Vid; mada je bio toliko plavokos i naizled razliit od naroda Britanije, i on je pripadao drevnoj kraljevskoj lozi Avalona i mogao je da joj ita misli. Znala je da bi, ukoliko ona prui ruku ka Ekskaliburu, mogao da oseti njenu nameru, i probudio bi se - i ubio je; tu se nije nimalo zavaravala. On je dobar hrianin, ili barem tako misli o sebi, ali postavljen je na presto da bi ubijao neprijatelje i, na neki tajanstveni nain koji Morgana nije mogla sasvim da razume, Ekskalibur se prepleo sa samom sri Arturovog kraljevanja. Da nije tako, da je u pitanju samo ma, on bi ga spremno vratio u Avalon i naao sebi drugi, jai i bolji... ali Ekskalibur je za njega postao vidljivi i konani znak da je on kralj. Ili se moda ma prepleo sa Arturovom duom, moda bi me ubio po svojoj volji, ukoliko bih pokuala da ga uzmem... a bih li se usudila da se suprotstavim volji takvog magijskog simbola? Morgana se trgla i prekorela sebe zbog ovog uzleta mate. Poloila je ruku na svoj bode; bio je strano otar, a ona je, ako ustreba, mogla da se kree brzinom zmije u napadu. Videla je pulsiranje vene na Arturovom grlu i znala je da bi, ukoliko je zasee brzo i duboko, presekla veliku arteriju ispod nje, i Artur bi umro pre nego to bi stigao da krikne. Ubijala je ona ranije. Bez oklevanja je poslala Avaloha u smrt, a pre samo tri dana ubila je neduno dete u svojoj materici... on, koji je leao pred njom u dubokom snu, bio je mnogo vei izdajnik, svakako. Jedan pokret, brz i tih... ah, ali to je dete koje joj je Igrena predala u naruje,

njena prva ljubav, otac njenog sina, Rogati Bog, kralj... Udari, budalo! Zato si dola ovamo! Ne. Ve je bilo previe smrti. Rodila nas je ista ena, i ne bih mogla da pogledam majku u oi, u zemlji iza smrti, ako mi ruke budu umrljane bratovljevom krvlju. Na trenutak je, znajui da se nalazi na ivici ludila, ula Igrenin nestrpljivi uzvik. Morgana, rekla sam ti da pazi na bebu... Uinilo joj se da se Artur promekoljio u snu, kao da je i on uo taj glas; Morgana je vratila bode za pojas, pruila ruku i uzela kanije. To je barem imala pravo da uzme - svojim rukama ih je nainila, ini koje je utkala u njih njene su. Sakrila je kanije pod ogrta i urno, kroz praskozorje, pola ka skeli. Dok ju je skeledija vozio preko, osetila je da joj se koa jei i kao da je ugledala senku barke Avalona... na drugoj obali okupili su se oko nje, posada barke Avalona. Sada brzo, brzo, mora se vratiti u Avalon... ali sunce je izlazilo i preko vode je leala senka crkve, i iznenada je suneva svetlost zapljusnula itav predeo, a sa njom je na sve strane odjeknula zvonjava. Morgana je stala kao paralisana; kroz ovaj zvuk nije mogla da prizove maglu, niti da izgovori aroliju. Obratila se jednom od ljudi. "Moete li da me odvezete u Avalon? Brzo?" ovek se stresao. "Ne mogu, gospo. Postaje sve tee bez svetenice koja bi izgovorila aroliju, a ak i sa njom, u zoru, podne i vee, kada zvone zvona za molitvu, nema naina da se proe kroz maglu. Sada nema. arolija vie ne otvara put dok zvone zvona, mada, ako saekamo da se utiaju, moe biti da uspemo da se vratimo." Zato, zato mora biti ovako, upitala se Morgana. Verovatno je u nekoj vezi sa saznanjem da je svet takav kakav je zato to ljudi veruju da je takav... godinu za godinom, tokom poslednja tri ili etiri pokolenja, ljudi su se sve vie privikavali na pomisao da postoji samo jedan Bog, jedan svet, jedan nain opisivanja stvarnosti, i da je ono to se ne slae sa tom ogromnom jedninom svakako zlo i neprijateljsko, i da zvuk crkvenih zvona i senka njihovih svetilita dre zlo daleko. I kako je sve vie i vie ljudi verovalo u to, to je postalo istina, a Avalon je samo san utonuo u gotovo nepristupani drugi svet. Da, ona je i dalje mogla da prizove maglu... ali ne ovde, ne u senci crkvenog tornja preko vode, niti u buci crkvenih zvona koja joj je ispunjavala srce uasom. Zarobljeni su na obali Jezera! A sada je bila svesna da se barka otiskuje od obale Ostrva svetenika, kako bi prela jezero i nala nju na drugoj obali. Artur se probudio i utvrdio da su kanije nestale, i sada e je goniti... Pa, neka je prati ako moe, ima i drugih puteva u Avalon, gde senka crkve ne spreava prolaz. Brzo je uzjahala i poterala konja du obale Jezera, uz krug; na kraju e stii do mesta gde, barem leti, moe da proe kroz maglu; mesta gde su ona i Lanselet jednom nali Gvenvir, zalutalu iz manastira. To nije Jezero nego movara, i u Avalon se moe ui otpozadi, iza Tora. Znala je da mali, tamnoputi ljudi tre za njenim konjem, i da e moi tako da izdre pola dana, ako treba. Ali sada je ula i topot kopita... gonili su je, Artur joj je za petama, a sa njim su naoruani vitezovi. Obola je konja, ali to je bio damski konj, a ne ivotinja za trke... Brzo je skliznula niz konja, sa kanijama u ruci. "Raziite se", apnula je ljudima, i oni kao da su se stopili sa drveem i maglom... ako treba, mogli su da se kreu kao senke, i niko ivi ih nee nai ako oni ne budu eleli da ih nau. Morgana je vrsto stegla kanije i potrala du obale Jezera. U umu je ula Arturov glas i oseala njegov gnev... On ima Ekskalibur; oseala ga je, kao ogorman sjaj u umu, sveti predmet Avalona... ali kanije nikada vie nee imati. Uzela ih je obema rukama, zavitlala ih nad glavom i bacila, svom snagom, daleko u Jezero, i videla je kako tonu u duboke, bezdane vode. Ljudska ruka ih vie nee dohvatiti - leae tamo sve dok koa i barun ne istrunu, a srebrne i zlatne niti ne potamne i izoblie se, i dok i poslednja arolija utkana u njih ne nestane potpuno sa ovog sveta. Artur ju je gonio jaui, sa Ekskaliburom u ruci... ali ona i njena pratnja su nestali. Morgana se povukla u tiinu, pretvorila se u senku i drvo, kao da se deo nje preselio u zemlju vila; dok je nepomino stajala, pokrivena utanjem svetenice, nijedan smrtnik ne bi video ni njenu senku... Artur ju je zvao po imenu. "Morgana! Morgana!" Pozvao je i trei put, glasno i besno; ali i same senke su bile nepomine,

i konalo, zbunjen od jahanja u krug - jednom je proao tako blizu da je Morgana osetila dah njegovog konja - umorio se i pozvao pratnju, i kada su doli zatekli su ga kako se njie u sedlu, zavoja natopljenih krvlju, i poveli su ga putem kojim su i doli. Tada je Morgana podigla ruku, i opet se na svet vratio uobiajeni zvuk ptica, vetra i drvea. Govori Morgana... Godinama kasnije, sluala sam kako se pria da sam kanije uzela arolijama, i da me je Artur gonio sa stotinom vitezova, i da sam i ja imala oko sebe stotinu vilinskih vitezova; i kada nam se Arturova potera primakla, ja sam i sebe i svoje vitezove pretvorila u kameno prstenje... Jednog dana e svakako dodati kako sam, kad je sve bilo gotovo, prizvala koije sa upregnutim krilatim zmajevima, i kako sam na njima odletela u vilinsku zemlju. Ali nije bilo tako. Bilo je samo ovako, jer mali narod ume da se krije u umi i da postane jedno sa drveem i senkama, a tog dana ja sam bila jedna od njih, kao to su me nauili u Avalonu; i kada je pratnja odvela Artura, gotovo onesveenog od duge potere i krvarenja, oprostila sam se sa ljudima iz Avalona i odjahala sam za Tintagel. Ali kada sam tamo stigla, vie mi nije bilo vano ta se deava u Kamelotu, jer sam bila veoma bolesna, neko vreme ak i na samrti. Ni danas ne znam ta mi je bilo; znam samo da je leto polako prelo u jesen dok sam leala u postelji, a negovale su me sluge koje sam tamo zatekla, i nije im bilo vano hou li uopte preiveti. Znam da sam imala blagu groznicu, da sam bila toliko umorna da nisam imala snage ni da sednem zbog jela, da sam bila toliko bezvoljna da mi je ak bilo svejedno i hou li preiveti. Moje sluge - nekih sam se seala jo iz vremena kada sam ivela tamo kao dete, sa Igrenom mislile su da sam zaarana; moda je ak i bilo tano. Markus od Kornvola primio me je sa svim poastima, i pomislila sam kako, eto, Arturova zvezda dosee visoko, i Markus svakako veruje da sam dola po Arturovoj volji, i zato nee zasad - izazivati Artura ak ni zbog zemalja za koje veruje da su njegove. Pre godinu dana moda bih se tome smejala ili bih se ak nagodila sa Markusom, obeala bih mu te zemlje ukoliko okupi i povede vojsku protiv Artura. I sada mi je to palo na um; ali Akolon je bio mrtav, i inilo mi se da nita vie nije vano. Artur je imao Ekskalibur... ako Boginja eli da mu oduzme ma, morae sama to da uini, jer ja nisam uspela, i vie nisam bila njena svetenica... ...Mislim da me je to najvie bolelo, to nisam uspela, to sam izneverila Avalon, to ona nije pruila ruku kako bi mi pomogla da izvrim njenu volju. Artur, svetenici i izdajnik Kevin bili su jai od magije Avalona, i vie nije ostao niko. Niko nije ostao. Niko. Neprekidno sam alila za Akolonom, i za detetom iji je ivot zavren skoro pre nego to je poeo, koje je odbaeno kao smee. alila sam i za Arturom, koji mi je ostao neprijatelj; i neverovatno, alila sam ak i za Urijensom, i za ivotom u Velsu, jer to je bio jedini mir koji sam ikada upoznala. Ubila sam ili odbacila ili su umrli svi na ovom svetu koje sam ikada volela. Igrene vie nije iblo, a Vivijen je poginula i sahranjena je meu svetenicima njihovog Boga smrti i osvete. Akolon je umro, svetenik koga sam ja posvetila da se upusti u poslednju bitku protiv hrianskih svetenika. Artur mi je postao neprijatelj; Lanselet me odavno mrzi i plai me se, i to ne bez razloga. Gvenvir me se boji i prezire me, i ak ni Elene vie nema... a Uven, koji mi je bio kao roeni sin, sad me takoe mrzi. Nikome vie nije stalo hou li iveti ili umreti; i zato nije bilo stalo ni meni... I poslednje lie je opalo i poele su strane zimske oluje, kad je jednog dana sluavka dola da mi kae kako je doao neki mukarac da me poseti. "U ovo doba godine?" Pogledala sam kroz prozor, u kiu koja je neprekidno lila sa neba sivog i praznog kao moj um. Koji bi se putnik probijao po ovakvom vremenu, borei se protiv oluje i tame? Ne; ko god da je, ne zanima me. "Reci mu da vojvotkinja od Kornvola ne prima nikoga i otpravi ga odavde." "Po kii, sad kad samo to nije pala no, gospo?" Iznenadila sam se to se ena pobunila;

posluga me se uglavnom plaila, smatrajui me za arobnicu, i to mi je sasvim odgovaralo. Ali ena je bila u pravu; Tintagel je uvek bio gostoljubiv, jo od vremena mog davno pokojnog oca i Igrene... neka bude tako. "Pruite putniku gostoprimstvo koje odgovara njegovom poloaju", rekla sam, "dajte mu hranu i postelju; ali recite da sam bolesna i ne mogu da ga primim." Otila je, a ja sam leala zagledana u kiu i tamu, oseajui hladou kako prodire kroz uski prozor i pokuavajui da se vratim u smirenu prazninu gde sam se najprijatnije oseala. Ali ubrzo su se vrata opet otvorila i pojavila se ista ena, i ja sam naglo sela u postelji, drhtei od besa, prvog oseanja koje me je obuzelo posle mnogo nedelja. "Nisam te pozvala i nisam ti rekla da se vrati! Kako se usuuje?" "Nosim poruku za vas, gospo", rekla je ona, "poruku koju nisam smela da odbijem, jer govorio je jedan od velikih... Rekao je: 'Ne obraam se vojvotkinji od Kornvola nego Gospi od Avalona, a ona ne moe da odbije Glasnika Bogova kada Merlin trai da ga primi i razgovara sa njim'..." ena je tu zastala. "Nadam se da sam dobro ponovila... naterao me je da ponovim dva puta pred njim, kako bi bio siguran da sam sve zapamtila." Sada sam, uprkos svemu, osetila radoznalost. Merlin? Ali Kevin je Arturov ovek, svakako ne bi doao tek tako. Zar nije sklopio savez sa Arturom i hrianima, i izdao Avalon? Ali moda je sada neko drugi na tom poloaju. Glasnik Bogova, Merlin od Britanije... i pomislila sam na svog sina Gvideona, ili Mordreda, sad su ga verovatno tako zvali; moda je to bio on, jer samo on bi me sada smatrao za Gospu od Avalona... Dugo sam utala pre nego to sam odgovorila. "Reci mu da u doi... ali ne ovakva. Poalji nekoga da me obue." Jer znala sam da sam preslaba da bih se sama obukla. A nisam htela nikoga da primim ovakva, slaba, bolesna, u spavaoj sobi; ja, koja sam bila svetenica Avalona, uspeu da stojim na svojim nogama pred Merlinom, makar mi donosio smrtnu presudu zbog neuspeha... ja sam jo Morgana! Uspela sam da ustanem, obukli su mu haljinu i cipele, i upleli mi kosu i pokrili je velom svetenice; poto je sluavka dvaput zabrljala, sama sam obojila simbol meseca na elu. Moje ruke - primetila sam to sasvim ravnoduno, kao da pripadaju nekome drugom - ruke su mi drhtale, i bila sam toliko slaba da sam pustila da me sluavka uhvati za ruku dok sam milela niz strme stepenice. Ali Merlin ne sme videti koliko sam slaba. U sali je gorela vatra; pomalo se dimila, kao i uvek kad pada kia, i kroz dim sam mogla da razaberem samo obrise oveka koji je sedeo kraj vatre, okrennut leima, umotan u sivi ogrta ali kraj njega je stajala visoka harfa koju sam morala da prepoznam; po Mojoj Gospi sam poznala oveka. Kevinova kosa bila je sada potpuno seda, ali ustao je i ispravio se koliko je mogao kad sam ula u odaju. "Tako", rekla sam, "i dalje zove sebe Merlinom od Britanije, iako slui samo Arturu i izdao si Avalon?" "Ni sam ne znam kako da nazovem sebe", tiho je rekao Kevin, "osim moda slugom onih koji slue Bogove, koji su svi Jedan." "Zato si onda doao?" "Ni to ne znam", rekao je melodini glas koji sam toliko volela, "osim moda zato da bih vratio dug zaduen pre nego to su nastale ove planine, draga moja." Onda je podigao glas i obratio se sluavci. "Gospodarica ti je bolesna! Odvedi je do stolice!" Vrtelo mi se u glavi, i kao da se oko mene skupljala siva izmaglica; kad sam se pribrala, sedela sam kraj vatre sa Kevinom, a sluavke nije bilo. "Sirota Morgana, sirota devojice", rekao je on, i prvi put od Akolonove smrti koja me je skamenila, uinilo mi se da bih mogla da zaplaem; ali stegla sam zube, jer ako prolijem i jednu jedinu suzu, znala sam da e se sve u meni istopiti, i onda u plakati i plakati bez kraja i konca sve dok se ne pretvorim u jezero suza... "Nisam ja devojica, Kevine Harfisto", rekla sam kroz stegnute zube, "a ti si slagao da bih te primila. Sada reci ta ima i idi." "Gospo od Avalona..." "Nisam ja to", rekla sam i setila sam se kako sam, kad smo se poslednji put videli, oterala

ovog oveka od sebe, kako sam vikala na njega i nazvala ga izdajnikom. To kao da nije bilo vano; moda je sudbina htela da dvoje izdajnika Avalona lepo sede ovde kraj vatre, jer i ja sam izdala svoj zavet Avalonu... kako sam se samo usudila da sudim Kevinu? "Pa, ta si onda?" tiho je upitao on. "Ravena je stara i uti ve godinama. Ninijan nikada nee imati moi da vlada. Ti si potrebna..." "Kada smo poslednji put razgovarali", prekinula sam ga, "rekao si da su dani Avalona okonani. Zato bi na Vivijeninom mestu sedeo iko drugi, do deteta tek napola spremnog za taj posao, jer ionako svi samo ekaju dan kada e Avalon zauvek nestati u magli?" Oseala sam da mi se grlo stee od gorine. "Poto si izdao Avalon i odabrao Arturovu zastavu, zar ti nee biti lake da obavi svoj posao ukoliko u Avalonu nema nikog sem matore proroice i nedozrele svetenice...?" "Ninijan je Gvideonova ljubav, telom i duom", rekao je Kevin. "I ini mi se da su tamo potrebni tvoj glas i tvoja ruka. ak i ako je Avalonu sueno da nestane u magli, zar e odbiti da nestane sa njim? Nikada nisam mislio da si kukavica, Morgana." Pogledao me je pravo uoi. "Umree ovde, Morgana, umree od bola i izgnanstva..." Okrenula sam lice u stranu. "Zato sam i dola ovamo..." i prvi put mi je bilo jasno da sam zaista dola ovamo da umrem. "Sve to sam pokuala da uinim, propalo je. Nisam uspela... trebalo bi da bude srean, Merline, to je Artur pobedio." On je odmahnuo glavom. "A, ne, draga moja, nisam srean", rekao je. "Ja inim ono to mi Bogovi narede, nita vie, a ti ini isto to. A ako ti je sueno da vidi kraj sveta kakav smo poznavali, najdraa ljubavi moja, neka nas sudbina nae na pravom mestu, kako sluimo onako kako nam je na Bog odredio da sluimo... Meni je pripalo da te pozovem u Avalon, Morgana, ne znam zato. Bilo bi mi lake da je tamo samo Ninijan, ali, Morgana, tvoje mesto je u Avalonu, a moje tamo gde odrede Bogovi. A u Avalonu se moe izleiti." "Izleiti", prezrivo sam rekla. Nije mi bilo vano. Kevin me je tuno gledao. "Najdraa ljubavi moja", ponovio je. Sada mi se inilo da je on jedina iva osoba koja me poznaje onakvu kakva sam zaista; pred svima drugima, ak i pred Arturom, nosila sam drugaije lice, uvek pokuavajui da izgledam drugaija i bolja nego to jesam; ak i pred Vivijen, kako bi me smatrala dostojnijom da budem svetenica... Za Kevina sam bila Morgana, takva i nikakva drugaija. Shvatila sam da bi, ak i da pruim ruku prema njemu kao Smrt, on video samo moje lice, Morganu... Uvek sam oseala da je ljubav neto drugo, da je to onaj plamen koji sam oseala prema Lanseletu, prema Akolonu. Prema Kevinu sam oseala malo ta osim smirenog sauea, prijateljstva, ljubaznosti; ono to sam mu dala meni je malo znailo, pa ipak... pa ipak je samo on reio da doe do mene, samo je njemu bilo vano hou li umreti ovde od tuge ili neu. Ali kako se usudio da ugrozi moj mir, kada sam gotovo uspela da proem u tu konanu prazninu koja vlada posle ivota? Odvratila sam lice od njega i rekla: "Ne". Nisam mogla da se ponovo vratim u ivot, nisam moga da se borim i patim, da ivim sa mrnjom onih koji su me nekada voleli... ako preivim, ako se vratim u Avalon, morau opet da se upustim u bitku protiv Artura koga sam volela, morau da gledam Lanseleta jo zarobljenog Gvenvirinom ljubavlju. Prestala sam da marim, vie ne bih mogla da otrpim bol koji mi je u srcu... Ne, ja sam ovde, u miru i tiini, a uskoro u, sad sam znala, poi jo dalje u mir... oamuenost toliko nalik na smrt sve se vie pribliavala, a ovaj Kevin, ovaj izdajnik, hoe da me vrati nazad? "Ne", rekla sam opet i okrenula se, pokrivajui lice rukama. "Ostavi me na miru, Kevine Harfisto. Dola sam ovamo da umrem. Ostavi me sada." Nije se pokrenuo, nije progovorio, a ja sam sedela sasvim mirno, sa velom preko lica. Posle nekog vremena on e svakako ustati i ostaviti me, jer ja nisam imala snage da odem. I sedeu tu dok me sluavke ne vrate u postelju, iz koje vie neu ustati. A onda sam u tiini zaula tihe zvuke harfe. Kevin je svirao, a potom je i zapevao. ula sam deo te balade, jer esto ju je pevao na Arturovom dvoru. Bila je to pesma o drevnom bardu, ser Orfeju, koji je navodio drvee da plee i kamenje da se porea u krug i igra, i sve

ivotinje iz ume da dou i legnu mu kraj nogu umesto da ga raspore kandama. Ali potom je, samo danas, otpevao i drugi deo balade, koji je bio Misterija i koji nikada ranije nisam ula. Pevao je kako je posveenik, Orfej, izgubio svoju voljenu i kako je siao u Zagrobni svet i tamo govorio sa Gospodarima Smrti, i molio za nju, i kako je dobio dozvolu da sie u predele tame, i izvede je napolje, i kako ju je naao u Ravnicama Neumiruih... A onda mu je glas progovorio pravo iz due... i ula sam ono to je mogao da bude i moj glas i moje rei. "Ne pokuavaj da me izvede, jer reena sam da ostanem ovde, u smrti. Ovde, u ovim veitim zemljama sve poiva, i nema bola ni borbe; ovde mogu da zaboravim i ljubav i tugu." Soba oko mene je nestala; vie nisam oseala dim sa ognjita, niti ledenu kiu iza prozora. Nisam vie bila zarobljenik sopstvenog tela, bolesna, oamuena i nepokretna. Kao da sam stajala u bati punoj bezmirisnog cvea i veitog mira, i samo se daleki zvuk harfe probijao kroz tiinu. A ta harfa je, bez moje elje, svirala upravo meni. Pevala je o vetrovima Avalona, dahom jabukovih pupoljaka i mirisom zrelih jabuka; donosila mi je hladnu sveinu magle nad Jezerom, i zvuke trke jelena duboko u umi gde jo ivi mali narod, i osunano leto kada sam leala na suncu u kamenom prstenu, sa Lanseletovim rukama oko sebe, dok se krv ivota prvi put dizala u meni kao sok mlade biljke. Potom sam opet osetila u naruju teku mekou svog malog sina, njegovu mekanu kosu na svom licu, njegov dah pun mleka, sladak i mek... ili je to u mom krilu bio Artur, koji se privija uz mene i tapka me po obrazu punakom ruicom... opet je Vivijenina ruka dodirnula moje elo, blagosiljajui, i osetila sam da sam postala most izmeu zemlje i neba dok sam pruala ruke, prizivajui... vetrovi su hujali visoko u gaju gde sam leala sa mladim jelenom u pomraenju sunca, i Akolonov glas je izgovorio moje ime... A sada vie nije bila samo harfa, nego i glasovi, mrtvih i ivih, koji su me dozivali: "Vrati se opet, vrati se, sam ivot te doziva zadovoljstvom i bolom..." A onda se u glasu hrfe pojavio novi ton. "Ja te zovem, Morgano od Avalona... svetenice Majke..." Podigla sam glavu i nisam videla Kevinovo izobloeno telo i alosno lice, nego je umesto njega stajao Neko, visok i sjajan, sa sunevim odsjajem oko lica i sa harfom i lukom u rukama. Dah mi je zastao pred Bogom, a glas je pevao dalje... "Vrati se u ivot, vrati se opet meni... ti koja si se zaklela... ivot te eka iza ove tame smrti..." Pokuavala sam da skrenem pogled. "Meni ne nareuje Bog, nego Boginja..." "Da", rekao je poznati glas u tiini venosti, "ali ti si Boginja i ja te pozivam..." i na trenutak, kao u mirnim vodama ogledala u Avalonu, ugledala sam sebe u odedi i sa krunom Gospe ivota... "Ali ja sam stara, stara, sada pripadam smrti, a ne ivotu..." aputala sam, a u tiini su se sa usana Boga ule rei koje se ponavljaju u obredu. "...bie ona stara i mlada, onako kako sama odlui..." I pred mojim oima pojavilo se moje sopstveno lice, opet mlado i svee kao kod device koja je poslala mladog jelena da se bori sa Kraljem Jelenom... da, a bila sam stara kada mi je doao Akolon, a ipak sam ga poslala da izazove kralja, a bila sam nosea... iako i stara i jalova, jer ivot je pulsirao u meni kao veiti ivot zemlje i Gospe... a Bog je stajao preda mnom, veiti Jedan koji me poziva nazad u ivot... zakoraila sam, jednom, pa jo jednom, i ve sam poela da se penjem, uvis iz tame, pratei daleke tonove harfe koja mi je pevala o zelenim bregovima Avalona i o vodama ivota... a onda sam shvatila da stojim, da pruam ruke ka Kevinu... a on je polako odloio harfu i uspeo da me uhvati u naruje, poluonesveenu. Na trenutak su me opekle blistave ruke Boga... a onda je to bio samo Kevinov mio, melodian, polupodsmeljiv glas. "Ne mogu da te drim, Morgana, to svakako zna." Neno me je vratio u stolicu. "Kada si poslednji put pojela neto, Morgana?" "Ne seam se", priznala sam i odjednom sam postala svesna strane slabosti; on je pozvao sluavku i obratio joj se blagim, zapovednikim glasom druida i iscelitelja. "Donesi svojoj gospodarici hleba i toplog mleka sa medom."

Podigla sam ruku da se pobunim, a sluavka kao da je negodovala, i setila sam se da je ve dva puta pokuala da me nagovori da pojedem ba isto to. Ali otila je da ga poslua, i kada se vraitla, Kevin je uzeo hleb i potopio ga u mleko i dao mi, polako, nekoliko zalogaja. "Dosta", rekao je. "Predugo si gladovala. Ali pre nego to zaspi, mora popiti jo malo mleka, sa umuenim jajetom... pokazau im kako da ga spreme. Prekosutra e, verovatno, biti dovoljno snana za put." I tu sam poela da plaem. Plakala sam, konano, za Akolonom koji je leao mrtav na svom platu, i za Arturom koji me sada mrzi, i za Elenom koja mi je bila prijatelj... i za Vivijen, koja je leala mrtva u hrianskom grobu, i za Igrenom, i za sobom, za sobom koja sam preivela sve to... "Sirota Morgana, sirota devojice", rekao je opet Kevin i privio me na svoje koate grudi, i ja sam plakala i plakala dok konano nisam zautala, a on je pozvao sluavke da me odnesu u krevet. I prvi put posle mnogo dana, zaspala sam. A dva dana kasnije sam pola za Avalon. Malo se seam tog putovanja na sever, jer bili su mi bolesni i telo i um. ak se nisam ni zaudila to me je Kevin napustio pre nego to smo stigli do Jezera. Stigla sam na obalu u sumrak, kada vode Jezera izgledaju purpurne, a nebo kao da je u plamenu; i iz tog plamena pojavila se barka, obojena u crno i obmotana crnim, sa toliko tihim veslima da je liila na san. Na trenutak mi je izgledalo da je to Sveti amac onog bezobalnog mora koje se ne sme pominjati, a od tamne prilike na pramcu uinilo mi se da je Ona, i da sam nekako premostila jaz izmeu zemlje i neba... ali ne znam je li to bila stvarnost ili san. A kada su magle pale preko nas, osetila sam u dui pomeranje koje mi je pokazalo da sam opet dospela na svoje mesto. Ninijan me je doekala na obali i zagrlila me, ne kao nepoznatu enu koju je videla samo dva puta, nego onako kako ker pozdravlja majku koju nije godinama videla; onda me je odvela do kue u kojoj je nekada obitavala Vivijen. Ovog puta nije poslala mladu svetenicu da me slui, nego se sama starala o meni, smestila me u krevet u unutranjoj odaji, donela mi vode sa Svetog Kladenca; a kada sam je okusila, znala sam da e leenje dugo potrajati, ali da je ipak mogue. Dovoljno sam znala o moi. Bilo mi je dovoljno da skinem sa plea teret sveta; bilo je vreme da to prepustim drugima i da pustim da me moje keri neguju. Polako, polako, u tiini Avalona, vraala mi se snaga. Konano sam mogla da oalim Akolona - a ne unitenje mojih planova i nada... sada sam videla da je to ipak bilo samo ludilo; ja sam svetenica Avalona, a ne kraljica. Ali mogla sam da oalim i kratko i gorko leto nae ljubavi; mogla sam da oalim i dete koje nije doivelo da se rodi, i da opet otpatim to ga je moja sopstvena ruka poslala u senke. Bilo je to dugo aljenje, i ponekad sam se pitala treba li da alim itavog ivota i da se nikada vie ne oslobodim toga; ali na kraju sam mogla da se seam bez plakanja i da prizovem u um dane ljubavi bez beskrajne tuge koja bi izvirala iz sri mog bia. Nema tuge vee od seanja na ljubav i saznanje da je zauvek nestala; ak ni u snovima mu vie nisam videla lice, i mada sam eznula za tim, na kraju sam zakljuila da je i tako dobro, inae bih ostatak ivota provela u snovima... ali konano je doao i dan kada sam mogla da se osvrnem i da znam kako su dani alosti proli; moj ljubavnik i moje dete bili su na drugoj obali, i ak i ako ih ikada budem srela iza kapija smrti, niko od nas to nee znati... ali ja sam bila iva, i bila sam u Avalonu, i trebalo je da postanem Gospa od Jezera. Ne znam koliko godina sam provela u Avalonu pre kraja. Seam se samo da sam lebdela u ogromnom, bezimenom miru, van radosti i tuge, svesna samo ozbiljnosti i sitnih, svakodnevnih poslova. Ninijan je uvek bila uz mene; upoznala sam i Nimui, koja je izrasla u visoku, utljivu, plavokosu devojku, plavu kao Elena kad sam je tek upoznala. Postala mi je kao ker koju nikada nisam imala, i dolazila je kod mene dan za danom, i uila sam je svemu onome to sam nauila od Vivijen, tokom mojih prvih godina u Avalonu. Tokom tih poslednjih dana bilo je onih koji su videli drvo Svetog Trna kako prvi put cveta sledbenicima Hristovim, u vreme kada su oni mirno potovali svog Boga, ne pokuvajui da oteraju lepotu iz sveta, nego volei ga onakvog kakvim ga je Bog nainio. Sve vie ih je dolazilo

u Avalon da izbegne strane vetrove proganjanja. Patricije je ustanovio nove oblike vere, pogled na svet u kome nije bilo mesta za pravu lepotu i misterije prirode. Zbog onih hriana koji su dolazili kod nas da izbegnu uskogrudost svojih, konano sam neto i nauila o Nazareaninu, drvodeljinom sinu koji je razgovarao s Bogom i koji je propovedao trpeljivost; i tako sam utvrdila da nikada nisam bila u svai sa Hristom, nego sa njegovim glupim i uskogrudim svetenicima koji su od svoje uskogrudosti mislili da je njegova. Nisam znala je li to trajalo tri godine, ili pet, ili deset. ula sam apate spoljanjeg sveta nalik na senke, kao odjek crkvenih zvona koja smo ponekad uli ak i na naoj obali. Znala sam kada je Urijens umro, ali nisam alila za njim; ve godinama je bio mrtav za mene, ali mogla sam se nadati da je na kraju naao nekog leka svojim tugama. Bio je dobar prema meni, to je bolje umeo, i neka poiva u miru. Povremeno bi do mene doprle glasine o Arturu i o delima njegovim i njegovih vitezova, ali u smirenosti Avalona to kao da nije bilo vano; njihova dela liila su na drevne prie i legende, pa nikada nisam znala govore li o Arturu, Kaju i Lanseletu, ili o Liru i deci Dajaninoj; a kada se apatom prialo o ljubavi izmeu Lanseleta i Gvenvir, ili kasnije, o Markusovoj eni, Izoti, i mladom Drustanu, to je ipak prilino liilo na staru priu o Diarmidi i Greni iz drevnih vremena. Kao da nije bilo vano, kao da sam jo davno, u detinjstvu, ula sve te prie. A onda, jednog prolea kada je zemlja leala divna pred nama i kada se prvo jabukovo drvee okitilo belim cvetovima, Ravena je prekinula utanje i kriknula, i time je naterala moj um da se vrati ovozemaljskim stvarima za koje sam verovala da sam ih zauvek ostavila za sobom. 9. "Ma, ma Misterija je nestao... sad pogledajte pehar, pogledajte sve Posveene sudove Obreda... nestali su, nestali su, odneti su od nas..." Morgana je ula krik kroz san, pa ipak, kad se odunjala do vrata sobe u kojoj je spavala Ravena, sama i u tiini kao i uvek, ene koje su je sluile spavale su; one nisu ule krik. "Ali ovde vlada tiina, Gospo", rekle su joj. "Jeste li sigurni da niste runo sanjali?" "Ako i jesam, onda je svetenica Ravena sanjala isto to", rekla je Morgana, posmatrajui uznemirena lica devojaka. inilo joj se da svake godine svetenice iz Kue Devojaka postaju sve mlae, sve vie nalik na decu... kako se mogu takvim devojicama poveriti svete stvari? Device, kojima se grudi tek pomaljaju... ta one mogu znati o ivotu Boginje koja je ivot sveta? Opet se glasni krik prolomio Avalonom, i inilo joj se da su ga svi morali uti, ali kada je upitala devojke "Eto - jeste li sad ule?" one su je opet zbunjeno pogledale. "Da li sanjate otvorenih oiju, Gospo?" upitale su, i Morgana je shvatila da gorki krik uasa i bola nije stvarni zvuk. "Idem kod nje", rekla je. "Ali to se ne sme..." poela je jedna od devojaka, a onda je ustuknula, otvorenih usta, kada je shvatila ko je, zapravo, Morgana, i pognula je glavu dok je ova prolazila kraj nje. Ravena je sedela u krevetu, dugake kose rasute u ludakom neredu, oiju podivljalih od uasa; Morgana je na trenutak pomislila da joj je u um zaista dopro neki odjek Raveninog komara... A onda je Ravena zatresla glavom, i bila je potpuno budna i pribrana. Duboko je uzdanula, i Morgana je znala da se trudi da progovori, da prelomi godine utanja; sada kao da je sopstveni glas nije sluao. Konano je progovorila, drhtei itavim telom. "Videla sam - videla sam... izdaju, Morgana, na najsvetijim mestima Avalona. Nisam mu videla lice, ali videla sam veliki ma Ekskalibur u njegovoj ruci..." Morgana je pruila ruku da je prekine. "Pogledaemo u ogledalo kada izie sunce", rekla je. "Ne mui se vie da govori, mila." Ravena je jo drhtala; Morgana ju je vrsto stegla za ruku, i pri svetlosti baklje primetila je da je njena nadlanica izborana i pegava od starosti, a da su Ravenini prsti nalik na izuvijanu uad oko tankih, krhkih kostiju. Stare smo, pomislila je, nas

dve, koje smo dole kao device da sluimo Vivijen... oh, Boginjo, kako godine prolaze... "Moram da govorim sada", apnula je Ravena. "Predugo sam utala... utala sam ak i kada sam se plaila da e do ovoga doi... sluaj grmljavinu i kiu - dolazi oluja, oluja koja e otkinuti Avalon i odneti ga u bujici... i tama e se sklopiti nad zemljom..." "Pst, mila! Smiri se", apnula je Morgana i zagrlila uzdrhtalu enu, pitajui se da nije skrenula umom, da nije sve to opsena, grozniavi san... nije bilo grmljavine, nije bilo kie, napolju je mesec blistavo sijao nad Avalonom i vonjacima u cvetu. "Ne boj se. Ostau ovde sa tobom, a ujutro emo pogledati u ogledalo da vidimo je li se ita od toga stvarno desilo." Ravena se tuno nasmeila. Uzela je Morganinu baklju i ugasila je; u iznenadnoj tami Morgana je, kroz proreze na prozorskim kapcima, primetila blesak munje u daljini. Tiina; a potom, vrlo daleko, tiha tutnjava. "Nisam sanjala, Morgana. Oluja dolazi, i bojim se. Ti ima vie hrabrosti od mene. Ti si ivela u svetu i upoznala istinske tuge, a ne snove... ali sada moda moram da zauvek prekinem utanje... i plaim se..." Morgana je legla kraj nje, pokrivi obe Raveninim ebetom, i zagrlila je Ravenu da je smiri. Dok je utke leala, oslukujui disanje druge ene, setila se noi kada je dovela ovamo Nimui, i kako je Ravena dola da joj poeli dobrodolicu u Avalon... Zato mi se sada ini da je to, od svih ljubavi koje sam upoznala, bila najiskrenija?... Ali sada je samo neno grlila Ravenu, poloivi joj glavu na svoje rame, umirujui je. Mnogo kasnije prolomila se nagla grmljavina, i obe su se trgle. "Vidi?" apnula je Ravena. "Psst, mila, to je samo oluja." Dok je govorila, spustila se kia, utei, unevi u sobu ledeni vazduh i prekinuvi razgovor. Morgana je nemo leala, prstiju prepletenih sa Raveninim. To je samo oluja, mislila je, ali neto od Raveninog strah prelo je i na nju i sada je i ona drhtala. Oluja koja e se sa nebesa sruiti na Kamelot i unititi godine mira koji je Artur doneo ovoj zemlji... Pokuala je da prizove Vid, ali grmljavina kao da je davila misli; mogla je samo da lei kraj Ravene i da ponavlja u sebi: To je samo oluja, oluja, kia, vetar i grmljavina, to nije gnev Boginje... Potrajalo je dok oluja nije minula, i kada se probudila svet je bio umiven, nebo bledo i vedro, voda je svetlucala na svakom listu i klizila niz svaku vlat trave, kao da je svet bio potopljen u vodu, a potom nije prosuen. Ako je Ravenina oluja zaista ila na Kamelot, zar bi za sobom ostavila ovako ulepan svet? Morgani se inilo da ne bi. Ravena se probudila i pogledala je, oiju rairenih od uasa. Morgana je progovorila prva, tiho i praktino kao i uvek. "Idemo odmah kod Ninijan, a onda do ogledala, pre nego to izie sunce. Ako e se na nas sruiti gnev Boginje, moramo znati kako i zato." Ravena je utke klimnula glavom, ali kada su se obukle i spremile da iziu, dodirnula je Morgani miicu. "Idi kod Ninijan", apnula je, jo se trudei da potini kontroli sopstveni glas. "Ja u dovesti... Nimui. I ona je deo ovoga..." Morgana se toliko iznenadila da se umalo pobunila; a onda je, pogledavi sve blee nebo na istoku, posluno pola. Moe biti da je Ravena videla, u komaru proroanstva, neki razlog to Nimui treba dovesti ovamo i drati je izdvojenu. Setila se dana kad joj je Vivijen rekla kakva joj je misija. Sirota devojka! Ali to je volja Boginje, sve su one u njenim rukama. Dok je sama, utke, ila kroz vlani vonjak, videla je da nije sve ipak toliko mirno i lepo... vetar je unitio cvetove i vonjak je leao pod belim pokrovom nalik na sneg; ove jeseni bie malo voa. Moemo da sve preoremo i posejemo penicu. Ali samo njena volja donosi zrele plodove... Zato se onda uznemiravam? Bie sve po njenoj volji... Ninijan, tek probuena, pogledala ju je kao da je poludela. Nije ona prava svetenica, pomislila je Morgana; Merlin je govorio istinu - odabrana je samo zato to je Talesinov rod. Moda je dolo vreme da se prekine sa pretvaranjem ko je prava Gospa od Avalona i da zauzmem svoje mesto. Nije elela da uvredi Ninijan, niti da ispadne eljna moi, pa da zato razvlasti mlau enu... Imala je ona dosta moi... ali prava svetenica, odabrana od Boginje, ne bi mogla da

prespava Ravenin krik. No, ova ena je nekako uspela da izvri sve zadatke potrebne da se postane svetenica; Boginja je nije odbacila. ta li e Boginja eleti da ona uini? "Kaem ti, Ninijan, videle smo i ja i Ravena... moramo stii pre svitanja da pogledamo u ogledalo!" "Ja ne verujem mnogo u to", tiho je rekla Ninijan. "Ono to se mora desiti, svakako e se desiti... ali ako eli, Morgana, poi u sa vama..." Tiho, nalik na take tame u belom i vlanom svetu, pole su ka ogledalu ispod Svetog Kladenca. Dok su ile, Morgana je bila svesna, kao da ih gleda krajikom oka, visoke i neme Ravene, pod velom, i Nimui, nalik na bledu senku, svu u pupoljcima i bledom cveu, nalik na jutro. Morganu je iznenadila devojina lepota - ak ni Gvenvir na vrhuncu mladosti nije bila toliko lepa. Osetila je ubod ljubomore i besa. Ja, i pored svih rtvi, nisam od Boginje dobila takav dar... "Nimui je devica", rekla je Ninijan. "Ona mora da gleda u ogledalo." Na povrini jezerceta odraavale su se njihove etiri tamne prilike, otro ocrtane pod sve bleim nebom, na kome su prve ruiaste pruge ve bile glasnici izlaska sunca. Nimui se nagnula nad jezercem, razdvojivi obema rukama dugaku, plavu kosu, i Morgana je u svom umu iznenada ugledala povrinu srebrne inije, i Vivijenino ukoeno, hipnotiko lice... Kad je Nimui progovorila, glas joj je bio tih i zbunjen. "ta bi trebalo da vidim, majko?" Morgana je ekala da Ravena odgovori, ali vladala je tiina. Zato je progovorila Morgana. "Je li Avalon opljakan i postao rtva izdaje? ta se desilo sa Posveenim sudovima Obreda?" Tiina. Samo je nekoliko ptica poelo tiho da cvrkue, i ulo se tiho strujanje vode koja je tekla kanalom iz Svetog Kladenca da bi ispunila jezerce. Dole, na padinama, Morgana je videla bele povrine unitenih vonjaka, a visoko gore blede oblike kamenog prstena na vrhu Tora. Tiina. Na kraju se Nimui promekoljila. "Ne vidim mu lice..." apnula je, a jezerce se zatalasalo, i Morgani se uinilo da vidi pogrbljenu priliku kako se polako i sa mukom kree... sobu u kojoj je nemo stajala onog dana, iza Vivijen, dok je Talesin polagao Arturu u ruke Ekskalibur, i ula je njegov strani glas... "Ne - smrt je dodirnuti Posveene sudove bez pripreme..." Morgana je na trenutak ula Talesinov glas, a ne Nimuin... ali on je bio u pravu, on je Merlin od Britanije, i uzeo ih je iz skrovita, koplje, pehar i tanjir, i, sakrivi ih pod ogrta, poao je preko Jezera do mesta gde je u tami sijao Ekskalibur... sada su Posveeni sudovi Obreda opet bili svi zajedno. "Merlin!" glasno je apnula Ninijan. "Ali zato?" Morgana je znala da joj je lice kao od kamena. "Jednom mi je govorio o tome. Rekao je da je Avalon sada van sveta, i da svete stvari moraju biti u svetu kako bi sluile oveku i Bogovima, ma kako ih ovek zvao..." "Obesvetie ih", zadihala se Ninijan, "stavie ih u slubu Bogu koji eli da otera sve ostale Bogove..." Morgana je u tiini ula kaluere kako zapevaju. A onda je sunce dodirnulo ogledalo i pretvorilo ga u tenu vatru koja joj je zapljusnula glavu i oi, pekui i arei, i izgledalo je da itav svet gori na svetlosti plamenog krsta... Zatvorila je oi i pokrila ih obema rukama.. "Neka ih, Morgana", apnula je Ravena. "Boginja e se starati gde treba..." Morgana je opet ula kaluere kako pevaju - Kyrie eleison, Christe eleison... Gospode, smiluj se, Hriste, smiluj se... Posveeni sudovi samo su simbol, Boginja je ovo svakako dopustila kao znak da Avalonu takve stvari vie nisu potrebne, da mogu da idu u svet i slue ljudima... Pred oima joj je i dalje goreo plameni krst; opet ih je pokrila i okrenula se od svetla. "ak ni ja ne mogu da opozovem Merlinov zavet. On je poloio veliku zakletvu i sklopio je Veliki Brak sa zemljom u kraljevo ime, a sada je pogazio re i njegov ivot vie ne postoji. Ali pre nego to se obraunam sa izdajnikom, moram razreiti izdaju. Sudovi se moraju vratiti u Avalon, makar morala da ih donesem svojim rukama. U zoru kreem za Kamelot." Plan se sklapao pred njenim oima kad se apatom oglasila Nimui. "Moram li i ja da idem? Je li do mene da osvetim Boginju?"

Ona, Morgana, postarae se za Posveene sudove Obreda. Oni su ostavljeni njoj na staranje, i da je ona zauzela ovde svoje pravo mesto, umesto to se bavila svojim tugama i utehom, ovo se nikada ne bi ni desilo. Ali Nimui e biti orue kojim e kazniti izdajnika. Kevin nikada nije video Nimui. Od svih koji obitavaju u Avalonu, Merlin nikada nije video onu koja je ivela u tiini i izdvojenosti. I kao to uvek biva kada Boginja kanjava, Merlinova nezatiena tvrava e ga unititi. Odgovorila je polako, steui pesnice... kako to da se ikada prepustila tom izdajniku?... "Poi e za Kamelot, Nimui. Ti si roaka kraljice Gvenvir i Lanseletova ker. Molie da te primi meu svoje gospe, i molie da ostane tajna, ak i pred kraljem Arturom, da si ivela u Avalonu. Ako mora, pretvaraj se da si postala hrianka. Tamo e upoznati Merlina. On ima jednu veliku slabost. Veruje da ga se ene klone zato to je ruan i hrom. A eni koja ne pokae strah ili gaenje pred njim, prema eni pred kojom ponovo stekne mukost za kojom ezne i koje se plai, toj eni e uiniti sve, ak e joj rtvovati i svoj ivot... Nimui", rekla je, gledajui pravo u oi uplaenoj devojci, "zavee ga i dovee ga u svoju postelju. Vezae ga za sebe takvim inima da postane tvoj rob, telom i duom." "A onda?" upitala je Nimui, drhtei, "ta onda? Moram li da ga ubijem?" Morgana je zaustila da progovori, ali Ninijan ju je pretekla. "Smrt kakvu bi ti mogla da mu prui bila bi suvie blaga za takvog izdajnika. Dovee ga, zaaranog, ovamo, u Avalon, Nimui. I tu e umreti prokletnikom smru kakva eka izdajnike, u hrastovom gaju." Morgana je zadrhtala, jer znala je kakva ga sudbina eka - da bude iv odran, a zatim zatvoren u pukotinu u hrastu, koja e biti zaptivena glinom i iverjem, ostavljajui samo toliko prostora da moe da die, kako ne bi umro suvie brzo... Pognula je glavu, pokuavajui da prikrije drhtanje. Zaslepljujue sunce je nestalo iz vode; nebo je bilo prekriveno belim oblacima zore. "Na posao je ovde okoan", rekla je Nimui. "Hodi, majko..." Ali Morgana se otrgla. "Nije okonan - i ja moram da krenem za Kamelot. Moram da saznam kakvu je upotrebu izdajnik namenio Posveenim sudovima Obreda." Uzdahnula je; nadala se da vie nikada nee morati da napusti obale Avalona, ali niko drugi nije mogao da uini ono to se moralo uiniti. Ravena je pruila ruke. Toliko je drhtala da se Morgana plaila da e pasti; i kada je progovorila, apatom, glas joj je bio samo daleko itanje i grebanje, nalik na vetar u mrtvom granju. "I ja moram da idem... to mi je sudbina, da ne leim tu gde su svi pre mene bili poloeni u zaaranu zemlju... Idem sa tobom, Morgana." "Ne, ne, Ravena", pobunila se Morgana. "Ne ti!" Ravena nikada nije naputala Avalon, otkako je dola, pre pedeset godina... takvo putovanje ne bi mogla da preivi! Ali niim nije mogla da uzdrma Raveninu reenost; iako drhtei od uasa, bila je odluna: videla je svoju sudbinu i mora poi sa Morganom, po svaku cenu. "Ali ja neu putovati kao Ninijan, u svetenikoj odedi, sa nosiljkom i pratnjom", bunila se Morgana. "Preruiu se u staru seljanku, kao to je Vivijen nekada esto putovala." Ali Ravena je samo odmahivala glavom. "Kuda ti moe da putuje, Morgana, mogu i ja." Morgana je i dalje oseala uasan strah - ne za sebe, ve za Ravenu. "Neka bude tako", ipak je rekla, i poele su da se spremaju. Kasnije tog dana, napustile su Avalon tajnim putevima. Nimui je putovala sa pratnjom kao kraljiina roaka, glavnim putem, a Morgana i Ravena, umotane u prosjake prnje, ile su u Kamelot peke, sporednim putevima. Ravena je bila snanija nego to je Morgana mislila; ile su dan za danom, polako i peice, ali ponekad je izgledalo da je Ravena snanija od njih dve. Na farmama su prosile ostatke hrane, krale su komae hleba ostavljeno psima, spavale su jednom u naputenoj vili i jednom pod plastom sena. I te poslednje noi, prvi put otkako su pole na put, Ravena je progovorila. "Morgana", rekla je, dok su leale u senci sena, umotane u ogrtae, "sutra je u Kamelotu Uskrs, i moramo da stignemo u svitanje." Morgana je poelela da upita zato, ali znala je da Ravena ne bi umela da joj odgovori, osim da je to videla kao njihovu sudbinu. "Onda kreemo pre zore", rekla je umesto toga. "Odavde

imamo jo samo sat hoda - mogle smo ii jo malo i prespavati u senci Kamelota, samo da si mi ranije rekla, Ravena." "Nisam mogla", apnula je Ravena, "bojala sam se." I Morgana je znala da njena saputnica plae u tami. "Tako se bojim, Morgana, tako se bojim!" "Rekla sam ti da je trebalo da ostane u Avalonu!" odbrusila je Morgana. "Ali ekao me je posao u ime Boginje", aputala je Ravena. "Sve ove godine obitavala sam u zaklonu Avalona, a sada Ceridven, naa Majka, zahteva da joj uzvratim za zaklon i sigurnost koje mi je dala... ali bojim se, tako se bojim, Morgana, zagrli me, zagrli me, tako se bojim..." Morgana ju je vrsto zagrlila i poljubila, njiui je u naruju kao dete. A onda, kao da su zajedno utonule u veliko utanje, i poela je drugaije da je grli, da je dodiruje, da je mazi, tela su im se spajala u neem nalik na paniku. Nisu rekle ni re, ali Morgana je oseala kako svet oko njih treperi u neobinom, posveenom ritmu, bez svetla, ak je i mesec bio mlad - postojale su samo one, dve ene, potvrujui postojanje ivota u senci smrti. Kao to devojke i mukarci pod svetlou prolenog meseca i Beltanskih vatri potvruju postojanje ivota, podraavajui izviranje vode i saenje, koje e doneti njemu smrt u njivi, a njoj na poroaju; tako su u senci i tami rtvovanog boga, pod mladim mesecom, svetenice Avalona zajedno prizivale ivot Boginje, a ona im je odgovarala u tiini... Na kraju su utke leale, zagrljene, i Ravena je najzad prestala da plae. Leale su kao smrt, i Morgana je oseala da joj je srce usporilo i gotovo stalo. Moram da je pustim, makar i u senke smrti, mislila je, ako je to volja Boginje... A nije mogla ak ni da plae. Niko nije obratio panju na dve seljanke, nimalo mlade, u optoj gunguli na kapijama Kamelota tog jutra. Morgana je navikla na to; Ravena, koja je ak i u tihom Avalonu ivela izdvojeno, potpuno je prebledela i pokuala da se sakrije pod ofucanu maramu. I Morgana je pazila da uvek bude pod maramom - bilo je dosta onih koji bi mogli da poznaju gospu Morganu, ak i ovako osedelu i obuenu u rite. Govedar koji je preko dvorita vodio junicu naleteo je na Ravenu i umalo ju je oborio, i poeo je da je psuje kad je i dalje stajala i zbunjeno piljila u njega. "Moja sestra je gluvonema", brzo je rekla Morgana, i njegov izraz lica se promenio. "Oh, sirotica - sluaj, idite onuda gore, u donjem delu kraljeve velike sale svima dele dobru veeru. Vas dve moete da se uunjate i gledate ih dok ulaze - kralj je sa nekim svetenikom predvideo neki veliki dogaaj za danas. Vi ste sa sela i ne znate kako to izgleda? Pa, kod nas svi znaju da mu je to obiaj - kralj nikada ne seda za veliku gozbu ako nije spremio neko veliko udo, a pria se da je za danas spremio neto zaista veliko." Ne sumnjam, pomislila je Morgana, ali utivo se zahvalila govedaru, istim onim grubim seljakim naglaskom koji je korisitla i maloas. Potom je povukla Ravenu ka donjoj sali, koja se brzo popunjavala - velikodunost kralja Artura na ovakvim gozbama bila je dobro poznata, i mnogim ljudima ovo e biti najbolji obrok itave godine. U vazduhu je lebdeo miris peenja, i veina ljudi koja se gurala oko njih halapljivo je priala samo o tome. to se Morgane tie, njoj je bilo samo muka, a posle jednog pogleda na Ravenino bledo, uasnuto lice, odluila je da se sklone odatle. Nije trebalo da poe i ona. Ja nisam uspela da primetim opasnost po Posveene sudove; ja nisam uspela na vreme da vidim da je Merlin izdajica. A kada uinim ono to moram, kako li u uspeti da pobegnem u Avalon kada je Ravena u ovakvom stanju? Pronala je ugao u kome e ostati neprimeene, a ipak su imale srazmerno dobar pogled na sve to se deavalo. Na gornjem kraju odaje nalazio se ogromni sto, uveni Okrugli Sto koji je ve prerastao u legendu, sa velikom platformom za kralja i kraljicu, i sa lepo ispisanim imenima vitezova na seditima koja su im pripadala. Na zidovima su visile jarke zastave. Posle godina provedenih u skromnosti Avalona, Morgani se sve ovo inilo razmetljivim rasipnitvom. Posle dugog vremena nastupilo je komeanje, a potom je odnekud dopro zvuk fanfara, pa se kroz masu proneo apat. Bie neobino gledati dvor ovako spolja, pomislila je Morgana, kad sam

tako dugo bila deo njega! Kaj je otvarao velika vrata na gornjem kraju dvorane, i Morgana se sledila - Kaj bi je poznao, ma u ta da se obukla! Ali zato bi on uopte i pogledao prema njoj? Koliko je godina provela u mirnom Avalonu? Nije imala pojma. Ali Artur je izgledao jo vii, jo velianstveniji, toliko plavokos da niko ne bi mogao da kae postoje li i sede vlasi meu paljivo oeljanim kovrdama. I Gvenvir je bila vitka i dostojanstvena kao i uvek, mada su joj grudi visile pod divnom haljinom. "Pogledaj kako je mladolika kraljica", promrmljao je neko blizu Morgane, "a Artur se oenio one godine kada sam rodila prvog sina; a pogledaj mene." Morgana je bacila pogled na tu enu, pogrbljenu i bezubu. "ula sam da je ona vetica, kraljeva sestra, Morgana od Vila, dala oboma amajliju koja zadrava mladost..." "arolije ili ne", mrmljala je druga bezuba starica, "da je kraljica Gvenvir morala da isti balegu iz staja svako jutro i svako vee, i da raa bebu svake godine i doji je svaki as, nita joj od te lepote ne bi ostalo! Stvari tako stoje, ali volela bih da mi neki pop kae zato ona dobija sve dobro u ivotu, a ja samo loe?" "Ne gunaj", rekla je prva ena. "Danas e napuniti trbuh i videe svu gospodu i dame, a zna ta druidi kau, zato su stvari ovakve. Kraljica ima lepe haljine i dragulje i bavi se kraljevanjem zato to je u prethodnim ivotima bila dobra, a ti i ja i nama slini su siroti i runi jer smo bili glupi; ali jednog dana, ako budemo pazili ta radimo u ovom ivotu, eka nas bolja srea." "Ma da", mumlala je trea starica, "svetenici i druidi sasvim su isti. Druidi priaju to, a popovi kau da treba da vrimo svoju dunost u ovom ivotu, pa emo stii u raj i iveti sa Isusom i gostiti se tamo sa njim, i nikada se vie neemo vraati na ovaj pokvareni svet! Sve se svodi na isto, ma ta ljudi govorili - neki se raaju u bedi i umiru u bedi, a drugi imaju sve to poele!" "Da, ali ona nije nimalo srena, koliko ujem", javio se novi glas iz grupice. "Ma koliko kraljevala, nikada nije rodila bebu, a ja imam dobrog sina da mi obrauje zemlju, i ker udatu za komiju, i jo jednu ker koja je sluavka kod opatica na Glastonberiju! A kraljica Gvenvir morala je da usvoji ser Galahada, onog tamo, koji je sin Lanseleta i njene roake Elene, da im on bude naslednik!" "Da, to su oni rekli", kazala je etvrta starica, "ali i ti i ja znamo da je kraljica Gvenvir bila odsutna sa dvora tokom este ili sedme godine njegove vladavine - tako nekako - i misli da niko nije uzeo da malo rauna na prste? ena mog polubrata bila je sudopera ovde, na dvoru, i on kae da se svuda pria kako kraljica provodi noi ne u muevljevom, nego u sasvim drugom krevetu..." "Uuti, torokuo matora", javila se prva ena. "Ako te samo jedan komornik uje da tako govori, bacie te u bunar! Ja kaem da je Galahad dobar vitez i da e od njega biti dobar kralj, dugo nam poiveo Artur! I koga briga ko mu je mati? Mogao bi da bude i Arturovo kopile - plav je kao on. A pogledaj onog ser Mordreda - svi znaju da on jeste kraljevo kopile sa nekom kurvom." "Ja sam ula neto jo gore", javila se nova ena. "ula sam da je Mordred sin neke od onih vilinskih vetica i da ga je Artur primio na dvor kako bi zauzvrat iveo stotinu godina - videete, on nee ostariti, taj ser Mordred. Pogledajte samo Artura, sigurno mu je preko pedeset, a izgleda kao da mu je trideset!" Neka ena je prostaki opsovala. "ta se to sve mene tie? Ako se avo ve bavio takvim stvarima, mogao je tom ser Mordredu dati Arturovo lice, pa da svi vide da je Arturov sin! Arturova majka bila je od stare krvi Avalona - jeste li ikada videli gospu Morganu? I ona je tamnoputa, a Lanselet, koji im je roak, isti je takav... Ja pre verujem drugoj prii, da je Mordred kopile ser Lasneleta i gospe Morgane! Treba samo da ih vidite - Morgana je sasvim lepa, onako mala i crnokosa." "Nema je meu gospama", primetila je neka ena, a ona koja je poznavala sudoperu na dvoru odmah je poela da objanjava. "Oh, pa ona se posvaala sa Arturom i otila u vilinsku zemlju,

ali svi znaju da na Sve Svete ona leti okolo po dvorcu na leskovoj grani, i ko god je vidi smesta oslepi." Morgana je zagnjurila lice u ogrta da prigui smeh. Ravena ju je pogledala, puna negodovanja, ali Morgana je odmahnula glavom; moraju biti mirne i neprimneene. Vitezovi su se smetali na svoja mesta. Lanselet se pri tom kratko osvrnuo po sali, i Morgani se na trenutak uinilo da ju je primetio, da ju je pogledao pravo u oi - stresla se i sagnula glavu. Komornici su se uzmuvali po odaji, sipajui vino u gornjem delu, a pivo iz konih meina u donjem, kako bi i seljaci mogli da piju. Morgana je pruila svoju i Raveninu iniju, i kada je Ravena odbila da pije, obratila joj se otrim apatom. "Popij! Izgleda kao smrt, a mora biti dovoljno jaka za ono to predstoji, ma ta to bilo." Ravena je prinela iniju usmana i otpila, ali jedva je uspela da proguta. ena koja je rekla da je Morgana lepa na svoj nain primetila je ta se deava. "Je li tvojoj sestri zlo?" upitala je. "Uplaena je", odogovorila je Morgana. "Nikada ranije nije bila na dvoru." "Ba su fini, gospodari i gospe, zar ne? Kakav prizor! A uskoro emo i mi dobiti lepu veeru", obratila se ena Raveni. "Hej, zar me ona ne uje?" "Nije gluva, samo je nema", opet je rekla Morgana. "Moda moe da razume poneto od onog to joj ja kaem, ali ne razume nikoga drugog." "Sad kad kae, i izgleda mi prilino priglupa", rekla je druga ena i pogladila Ravenu po glavi kao da je pas. "Je li oduvek takva? Kakva teta, a ti mora da se stara o njoj. Ti si dobra ena. Roditelji ponekad takvu decu veu za drvo, kao stoku, a ti je, evo, vodi i na dvor. Gledaj samo popa u zlatnoj haljini! To je biskup Patricije, kau da je iz svoje zemlje oterao sve zmije... zamisli samo! Kako li je to uradio, tapom?" "Time se misli da je oterao sve druide - njih nazivaju zmijama mudrosti", rekla je Morgana. "Otkud ti to zna?" ljutnula se ena. "ula sam da su sigurno bile zmije, a svi ti mudraci, popovi i druidi, ionako se dre zajedno, ne bi se tukli meu sobom!" "Sigurno", odgovorila je Morgana, ne elei da privlai dalju panju. Zagledala se u biskupa Patricija. Iza njega je stajao neko u kaluerskoj odei - pogrbljen, i kao da se se mukom kretao ta e jedan Merlin u biskupovoj pratnji? Morala je da sazna, pa makar opet privukla panju. "ta li e se desiti? Sigurna sam da su misu ve odsluali jutros, u kapeli, sva ta gospoda..." "Ja sam ula", rekla je jedna od ena, "da je kapela veoma mala, pa e sada sluiti misu za sve, pre jela - eno, biskupovi pomonici unose oltar sa belim pokrovom. - sluajte!" Morgana je pomislila da e poludeti od gneva i oajanja. Zar e potpuno, nepovratno obesvetiti Posveene sudove Obreda, upotrebivi ih za hriansku misu? "Priite blie, dobri ljudi", poeo je da peva biskup, "jer danas staro ustupa mesto novom. Hrist je pobedio sve stare, izmiljene bogove koji e sada biti sluge njegove. Jer istinski Hrist je rekao ljudima: Ja sam nain i istina ivotna. A rekao je i: Niko nee stii Ocu mom sem onih koji dou u moje ime, jer nema drugog imena pod nebesima koje vas moe spasti. I stoga, sve ono to je nekada bilo posveeno lanim bogovima, pre nego to su ljudi upoznali istinu, sada e biti posveeno Hristu i Jedinom, Istinskom Bogu..." Morgana ga vie nije sluala; sada je shvatila ta planiraju - Ne! Zaklela sam se Boginji. Ne smem dozvoliti ovo svetogre! Okrenula se da dodirne Ravenu po miici. ak i ovde, usred prepune sale, bile su otvorene jedna drugoj. Upotrebie Posveene sudove Boginje da prizovu Prisustvo... koje je Jedno... ali oni e to uiniti u ime svog uskogrudog Hrista koji naziva sve Bogove demonima, ako nisu pozvani u njegovo ime! Pehar koji hriani koriste pri misi jeste olienje vode, kao to je tanjir na kome dre svoj sveti hleb, zapravo, posveeni sud od elementa, zemlje. Sada, koristei drevne predmete Boginje, prizvae svog uskog Boga; a umesto svete vode iz iste zemlje, koja dolazi iz bistrog, kristalnog izvora Boginje, uprljae je vinom! U peharu Boginje, o Majko, nalazi se olienje Ceridven, na kome se napajaju svi ljudi i odakle potie sve dobro ovog sveta. Usuuje se da prizove Boginju, svetenie, ali hoe li smeti da ostane u njenoj blizini kada se pojavi? Morgana je preplela prste u najusrdnijoj molitvi u ivotu.

Ja sam tvoja svetenica, o Majko! Molim ti se, upotrebi me kako god eli! Osetila je slivanje moi, osetila je kako postaje sve via i via, jer mo joj je zapljuskivala duu i telo i ispunjavala je; vie nije bila svesna Raveninih ruku koje su je pridravale, jer sveto prisustvo ju je ispunjavalo kao to vino ispunjava pehar... Pola je napred i ugledala je Patricijusa, oamuenog, kako se povlai pred njom. Nije se bojala, iako je znala da dodirnuti Posveene sudove Obreda bez pripreme znai smrt... Kako li je Kevin uspeo da pripremi biskupa? - upitala se na trenutak. Je li mu izdao i tu tajnu? Bila je potpuno uverena da je itav njen dosadanji ivot bio samo priprema za ovo sada, na trenutak kada e, kao sama Boginja, podii pehar svojim rukama. Kasnije je sluala kako su neki ljudi videli da Sveti Pehar kroz odaju nosi devojka obuena u svetlucavo belo; drugi su priali kako su uli olujni vetar i zvuk mnogih harfi. Morgana je znala samo da je podigla pehar obema rukama, da je videla kako blista kao ogroman sveltucavi dragulj, rubin, ivo, toplo srce koje joj je pulsiralo meu dlanovima... pola je ka biskupu i on je pao pred njom na kolena. "Pij", apnula je ona. "Ovo je Sveto Prisustvo..." Posluno je otpio, i Morgana se na trenutak upitala ta li je on video, ali nestao joj je iz misli im je pola dalje, ili se pehar kretao, vukui i nju za sobom... nije znala tano. ula je zvuk mnogih krila pred sobom i osetila je slatkasti miris, ni tamjan, ni parfem... Ljudi su kasnije govorili kako je pehar bio nevidljiv; drugi su priali da je sijao kao prava zvezda, zaslepljujui svako oko koje bi pogledalo u njega... Svako u sali imao je pred sobom tanjir pun ba onih akonija koje najvie voli... kasnije je bezbroj puta sluala taj deo prie, i po tome je znala da je u rukama imala posudu Ceridven. Za ostale prie nije imala objanjenje, i nije joj ni trebalo. Ona je Boginja i ini po svojoj volji... Kad je prila Lanseletu, ula ga je kako apue: "Jesi li to ti, majko? Ili samo sanjam?" Prinela je pehar njegovim usnama, puna ogromne nenosti; danas je bila majka svima njima. ak je i Artur kleknuo pred njom kad mu je prinela pehar usnama. Ja sam sve - Devica i Majka i ona koja daje ivot i smrt. Samo rizikujete, vi koji me zaboravljate i prizivate druga Imena... znajte da sam ja Jedna... Od svih prisutnih u velikoj sali, samo ju je Nimui poznala, inilo joj se, jer podigla je pogled pun zaprepaenja i poznavanja; da, i Nimui je rasla uei kako da prepozna Boginju, ma u kom obliku se pojavila. "I ti, dete moje", apnula je Morgana sa beskrajnim razumevanjem, i Nimui je klekla da pije, i Morgana je osetila negde duboko izviranje poude i osvete. Da, i to je deo mene, pomislila je... Zateturala se, osetila je da je Ravena pridrava. Je li Ravena uz nju, da li zajedno dre pehar? Ili je to samo privienje, moda Ravena jo ui u svom uglu, pridravajui Morganu tokom sile koja iz njih dve hita u Boginju to dri pehar? Morgana ni kasnije nije znala je li zaista nosila pehar, ili je i to bio deo ogromne magije koju je istkala za Boginju... ipak, inilo joj se da je nosila pehar po itavoj velikoj dvorani, da su svi prisutni, mukarci i ene, kleali da piju, da su je obuzeli slast i sjaj, da je hodala kao da je nose ona ogromna krila koja je mogla da uje... a onda se pred njom nalo Mordredovo lice. Ja nisam tvoja majka, ja sam Majka Svih... Galahad je bio bled i zapanjen. Je li u njenim rukama video pehar ivota ili svetu posudu Hristovu? Zar je vano? Garet, Gaven, Lukan, Bediver, Palomides, Kaj... svi stari vitezovi i mnogi koje nije poznavala, i na kraju joj se inilo da se svi nalaze negde van prostora sveta, i da su sa njima svi koji su ikada roeni, ak i oni koji su odavno napustli ovaj svet, jer svi su doli da im se danas pridrue za Okruglim Stolom - Ektorijus i Lot, odavno poginuli na planini Badon; mladi Drustan, koga je u naletu ljubomore ubio Markus; Lajonel i Bors; Balin i Balan, ruku pod ruku, opet braa iza kapija smrti... svi koji su se ikada okupljali oko Okruglog Stola, u prolosti i sada, danas su se okupili u trenutku van vremena, pod mirnim i mudrim pogledom Talesinovim. A onda je pred njom kleao Kevin, i prinela je pehar njegovim usnama... ak i ti. Danas sve pratam... ta god dolo u vremenu koje nas eka... Na kraju je prinela pehar i svojim usnama. Voda Svetog Kladenca bila joj je slatka na usnama, i kada je sada videla da svi u sali jedu i piju, uzela je zalogaj hleba, i uinilo joj se da u ustima

ima meki kola sa medom, kakav joj je Igrena pravila dok je bila dete u Tintagelu. Vratila je pehar na oltar, gde je sijao kao zvezda... Sada! Sada, Ravena, Velika Magija! Bila je potrebna sva snaga druida da izmeste Avalon sa ovog sveta, ali sada nam ne treba toliko... pehar, tanjir i koplje moraju otii... moraju zauvek nestati sa ovog sveta, da budu bezbedni u Avalonu, da ih vie nikada ne dodirne niti uprlja smrtnik. Nikada vie ne smeju biti upotrebljeni ni za nae ini u kamenom prstenu, jer uprljalo ih je vreme provedeno na hrianskom otlaru. Ali vie ih nikad ne smeju dodirnuti svetenici uskogrudog Boga koji porie sve druge istine... Osetila je Ravenin dodir, ruke kako je steu, a iza njenih ruku kao da je osetila i dodir drugih ruku, nije znala ijih... u dvorani kao da su ogromna krila poslednji put zamahnula, i olujni vetar projurio je kroz salu i nestao. Pojavila se bela dnevna svetlost, a oltar je bio go i prazan, i bela tkanina ostala je zguvana i pod njom nije bilo niega. Videla je bledo, uasnuto lice biskupa Patricijusa. "Bog nas je posetio", apnuo je, "i danas smo pili vino ivota iz Svetog Grala..." Gaven je skoio na noge. "Ali ko je ukrao sveti sud?" povikao je. "Svi smo ga videli... Kunem se da u poi da ga naem i vratim na ovaj dvor! Proveu u potrazi ako treba i godinu i jedan dan, sve dok ga ne budem naao i video jasnije nego ovde..." Naravno, morao je biti Gaven, pomislila je Morgana, on je uvek prvi kada se treba suoiti sa nepoznatim! Eto, iao joj je na ruku. Ustao je i Galahad, bled i blistav od uzbuenja. "Godinu dana, ser Gavene? Ja se kunem da u provesti itav ivot, ako ustreba, sve dok ne budem naao Sveti Gral..." Artur je podigao ruku i pokuao da progovori, ali groznica je ve uzela maha i svi su vikali u glas, zaklinjui se. Sada im je to najmilije, pomislila je Morgana. Ratovi su dobijeni, u zemlji vlada mir. Izmeu ratova, ak i rimski imperatori su imali dovoljno pameti da zaposle legije izgradnjom puteva i pokoravanjima novih zemalja. Oni sad misle kako e ih ovaj pohod ponovo ujediniti, kao u stara vremena. Opet e biti druina Okruglog Stola, ali ovo e ih rasuti na sve etiri strane sveta... u ime onog Boga koga si hteo da nametne Avalonu, Arture! Boginja ini kao to njoj odgovara... Mordred je ustao i govorio je, ali Morgana je tog asa videla samo Ravenu, palu niice na pod. Seljanke oko nje jo su brbljale o hrani i piu koje su okusile pod arolijom pehara. "Bilo je belo vino, bogato i slatko kao med i groe... okusila sam ga samo jednom, nekad davno..." "Ja sam imala kola od ljiva, pun suvog groa i ljiva i sa prelivom od gustog, crnog vina... Nikada nisam jela nita tako dobro..." Samo je Ravena nemo leala, bleda kao smrt, i kada se Morgana sagnula nad njom, znala je ono to je znala im ju je videla kako lei. Teina Velike Magije bila je prevelika za uasnutu enu; vrsto se drala, noena Velikom Magijom, sve dok se Gral nije vratio u Avalon, nesebino izlivajui svoju snagu Morgani kako bi obavila posao Boginje; a onda je snaga nestala, i ponela sa sobom i njen ivot. Morgana ju je vrsto zagrlila, obuzeta bolom i oajanjem. I nju sam ubila. Zaista, zaista, sada sam ubila poslednju osobu koju sam volela... Majko, Boginjo, zato nisi uzela mene? Ja vie nemam za ta da ivim, ni koga da volim, a Ravena nikad nije naudila nikom ivom, nikad, nikad... Videla je Nimui kako silazi sa sedita kraj kraljice i kako razgovara sa Merlinom, sva mila i ljupka, i kako mu polae ruku na miicu. Artur je razgovarao sa Lanseletom, i obojici su niz lice tekle suze; videla ih je kako se grle i ljube, to nisu inili jo od deatva. Potom ga je Artur ostavio i poao u donji deo sale, pomeavi se sa podanicima. "Je li sve u redu, moj narode?" Svi su mu priali o magijskoj gozbi, ali kada je priao blie, neko je povikao: "Ovde je jedna gluvonema starica, gospodaru Arture, i mrtva je - nije mogla da izdri toliko uzbuenje!" Artur je priao Raveni, koja je beivotno leala u Morganinom naruju. Morgana nije podigla glavu. Hoe li je poznati, hoe li povikati, optuiti je kao veticu...?

Glas mu je bio blag i poznat, ali dalek. Naravno, pomislila je, on sada ne razgovara sa sestrom, svetenicom, sa nekim sebi ravnim, on u meni vidi samo pogrbljenu, matoru seljanku, sedu i umotanu u rite. "Je li to tvoja sestra, dobra eno? ao mi je to se ovo desilo na sveanosti, ali Bog ju je uzeo u trenutku blagoslova, i poneo ju je njegov aneo. Hoe li da je sahranimo ovde? Leae u crkvenom dvoritu, ako eli." ene oko nje su zapanjeno dahnule, i Morgana je znala da je to najvea milost koju je mogao da ponudi. Odgovorila je ne skidajui kapuljau. "Ne", rekla je, a onda, kao zaarana, morala je da ga pogleda u oi. Toliko su se oboje promenili... ona je stara i izmodena, a ni Artur vie nije mladi Kralj Jelen... Ni tada ni kasnije Morgana nije saznala da li ju je Artur prepoznao. Na trenutak su se gledali u oi, a onda je on blago produio. "Hoe li onda da je odnese kui? Neka bude kako eli, majko. Reci mojim konjuarima da ti daju konja - pokai im ovo." Spustio joj je u ruku prsten. Morgana je pognula glavu, vrsto murei da ne bi zaplakala, i kada je ponovo podigla pogled, Artur je otiao. "Hajde, pomoi u ti da je ponese", rekla je jedna od ena, i pridruila joj se jo jedna, pa su ponele Ravenino mravo telo napolje iz sale. Morgana je dola u iskuenje da se osvrne jo jednom ka dvorani Okruglog Stola, jer znala je da je vie nikada nee videti, niti e ikada vie stupiti nogom u Kamelot. Sada je njen posao okonan, i moe da se vrati u Avalon. Ali vratie se sama. Sada e uvek biti sama. 10. Gvenvir je posmatrala pripreme u dvorani i sluala blagi glas biskupa Patricijusa. Niko ne moe prii Ocu mom sem onih koji dou u moje ime. Neodluno je posmatrala pehar. Neto u njoj je govorilo: Ova divna stvar treba da bude posveena, kao to Patricije eli, slubi Hristovoj; ak je i Merlin konano priao krstu. Ali neto drugo se bunilo, potpuno protiv njene volje. Ne. Bilo bi bolje da ga unitimo, da pretopimo zlato ako treba, i da od njega nainimo novi pehar, koji e od samog poetka biti posveen istinskoj slubi istinskom Bogu. Jer ovaj pripada Boginji, kako je ve zovu, a to je ona kurva koja je od samog poetka vremena bila neprijatelj Boga... Svetenici govore istinu, ena je donela zlo na ovaj svet. Tu se malo zbunila, jer sigurno ne mogu sve ene biti sasvim zle - ak i Bog je odabrao enu da rodi njegovog sina, a Hrist je priao o nebesima svojim odabranim uenicima, i njihovim sestrama i enama... Barem neko se odrekao te Boginje. Osetila je da joj je lice omekalo kada je pogledala Nimui - ona je Elenina ker i veoma lii na Elenu kad je bila mlada, ali ak je i lepa, ima neto od Lanseletove nasmejane veselosti i plesake ljupkosti. Nimui je bila tako lepa i edna da Gvenvir nije mogla da poveruje kako u njoj ima ita zlo, pa ipak je od detinjstva ivela u domu same Boginje. A sada se pokajala zbog te slube i stigla u Kamelot, preklinjui da niko ne sazna da je ivela u Avalonu, ak ni biskup Patricije. ak ni Artur. Nimui je teko ita odbiti, pomislila je Gvenvir; rado je pristala da uva tajnu mlade devojke. Prenela je pogled sa Nimui na Patricijusa, koji je stajao spreman da uzme pehar u ruke. A onda... ...Gvenviri se uinilo da ogromna aneoska krila padaju u senku iza blistave prilike, koja je u rukama drala pehar, sada nalik na blistavu zvezdu. Bio je purpuran, kao ivo srce, kao svetlucavi rubin... ne, bio je plav kao najvedrije nebo, i oseao se miris kao da su sakupljene sve rue iz svih bata u koje je ulazila tokom ivota. Kroz salu je dunuo snaan, ist vetar, i mada je trajala sluba Boja, Gvenvir je poelela da ustane i istri u bregove, u prostranstva koja pripadaju Bogu, pod njegovo ogromno, iroko, isceliteljsko nebo. Duboko u srcu znala je da se vie nikada nee plaiti da napusti bezbednost etiri zida; bez straha e hodati pod otvorenim nebom i po bregovima, jer kuda god pola, Bog e biti sa njom. Nasmeila se; u neverici je ula

samu sebe kako se glasno smeje, i neki sitan, gotovo zaboravljeni glas u njoj je upitao: Zar usred mise? ali prava Gvenvir je odgovorila, jo se smejui, mada niko nije mogao da je uje. Ako ne smem da se radujem Bogu, ta onda Bog moe da mi znai? A onda, kroz miomirise i radost, aneo se naao pred njom i prineo pehar njenim usnama. Otpila je, drhtei, oborenog pogleda, ali osetila je dodir na kosi i podigla oi, i videla da pred njom nije aneo ve ena u plavom, sa krupnim, alosnim oima. Nije bilo nikakvog zvuka, ali ena joj se obratila. Ja sam bila davno pre Hrista i ja sam te nainila takvom kakva si. Stoga, voljena moja keri, zaboravi sav stid i budi vesela jer si i ti ista kao ja. Gvenvir je osetila da joj itavo telo i duu ispunjava ista radost. Nije bila tako srena jo od detinjstva. ak ni u Lanseletovom naurju nije upoznala takvo potpuno blaenstvo. Oh, kad bih samo mogla da to prenesem i svom dragom! Znala je da je aneo, ili ve oblik u kome ju je dodirnulo Prisustvo, poao dalje, i bilo joj je ao to je otiao, ali radost je jo pulsirala u njoj, i podigla je oi, puna ljubavi, ba kad je aneo prinosio plameni pehar Lanseletovim usnama. Oh, kad bih mogla da ti pruim makar deo ove radosti, sirota ljubavi moja! Plamen i vetar prohujali su kroz dvoranu i nestali. Gvenvir je jela i pila, mada nije bila svesna ta ima pred sobom; znala je samo da je slatko i sono, i prepustila se uivanju u ukusu. ta god dobili danas, sve e biti sveto... U dvorani je vladala tiina; delovala je nago i prazno pod podnevnim suncem, i Gaven je ustao i povikao. A za njim i Galahad. "Kunem se da u provesti itav ivot, ako ustreba, sve dok ne budem naao Sveti Gral..." Biskup Patricije delovao je iscrpljeno, i Gvenvir se setila da je on star; a oltar na kome je pehar bio sad je ostao prazan. Brzo je ustala i prila mu. "Oe", rekla je, pruivi mu pehar sa vinom. Otpio je, i boja je poela da mu se vraa na izborano lice. "Neto sveto svakako je dolo meu nas", apnuo je. "Istinski sam jeo za stolom Gospodnjim, iz pehara iz koga je On pio poslednje, svete noi pre nego to je raspet..." Gvenvir je poela da shvata ta se desilo - ta god da su videli, bila je to vizija Boga. "Jesi li videla, kraljice, pehar Hristov?" apnuo je biskup. "Avaj, nisam, dragi oe", blago mu je odgovorila. "Moda nisam bila dostojna toga, ali videla sam anela, ini mi se, i na trenutak mi su inilo da je to Majka Boja i da je stajala preda mnom..." "Bog je svakom od nas namenio viziju", rekao je Patricije. "Koliko sam se molio da nam se neto prikae, da ispuni sve ove ljude ljubavlju prema istinskom Hristu..." Gvenvir se setila drevne izreke: Pazi dobro za ta e se moliti, jer moe to i da dobije. Neto je svakako ispunilo vitezove. Ustajali su jedan za drugim i zaklinjali se da e provesti godinu i jedan dan u potrazi. Druina Okruglog stola rasue se na sve etiri strane sveta, pomislila je. Pogledala je na oltar gde je leao pehar. Ne, pomislila je. I Patricije i Kevin su pogreili. I Artur. Ne moe prizvati Boga da slui tvojim ciljevima. Bog razbija ljudske ciljeve kao mona oluja, kao lepet aneoskih krila koji sam danas ula u ovoj sali, i sve ih unitava... ta mi je, kako smem da okrivljujem Artura, pa ak i biskupa, zbog onog to su uinili? A zato ne? Oni nisu Bog, samo su ljudi, i njihovi ciljevi nisu sveti! Pogledala je Artura, koji je hodio meu seljacima i podanicima u donjem delu sale... tamo se neto desilo, neka seljanka je pala mrtva, moda od prevelike radosti zbog Svetog Prisustva. Kada se vratio, izgledao je alostan. "Gavene, mora li da ide...? Galahade...? Zar i ti, sine moj? Borse, Lajonele... ta, zar svi?" "Gospodaru Arture", javio se Mordred. Nosio je, kao i uvek, purpurno odelo koje mu je tako leo pristajalo, naglaavajui i slinost sa mladim Lanseletom. "ta je bilo, dragi mome?" blago je upitao Artur. "Kralju moj, traim dozvolu da ne idem u potragu", rekao je on. "Mada je moda obavezna za sve tvoje vitezove, neko mora da ostane uz tebe." Gvenvir je osetila ogromnu neost prema mladiu. Ah, on je pravi Arturov sin, a ne Galahad, sav u snovima i vizijama! Zar zaista pre nekog vremena nije volela Mordreda i nije mu verovala?

"Bog te blagoslovio, Mordrede", rekla je, i mladi joj se nasmeio. Artur je klimnuo glavom. "Neka bude tako, sine moj." Prvi put ga je tako oslovio pred svima; Gvenvir je po tome osetila koliko je uznemiren. "Neka nam je Bog obojici na pomoi, Gvideone - htedoh rei, Mordrede - kad se toliko mojih vernih vitezova razie po svetu, sam Bog zna hoe li se ikada vratiti..." Uhvatio je Mordreda za obe ruke, i Gvenviri se na trenutak uinilo da se oslonio o sinovljevu snanu miicu. Lanselet joj je priao i naklonio se. "Gospo, imam li tvoju dozvolu?" Uinilo joj se da se u njoj meaju suze i radost. "Oh, ljubavi, mora li da ide u tu potragu?" upitala je, ne marei hoe li je neko uti. I Artur je delovao uznemireno; pruio je ruke svom roaku i prijatelju. "Zar nas naputa, Lanselete?" Lanselet je klimnuo glavom; na licu je nosio izraz zanosa, nadzemaljski, blistav. Znai, i on je osetio tu veliku radost? Ali zato onda mora da ide u potragu za njom? Svakako je ve nosi u sebi! "Sve ove godine, ljubavi moja", rekla mu je, "govorio si mi da uopte nisi dobar hrianin. Zato onda mora da me napusti zbog te potrage?" Videla je da on trai rei. "Sve ove godine nisam znao da li je Bog samo drevna pria koju svetenici koriste da nas plae. Sada sam video..." Ovlaio je usne jezikom, pokuavajui da nae rei za nezemaljsko oseanje. "Video sam... neto. Ako postoje takve vizije, svejedno da li ih alje Hrist ili avo..." "Svakako ih alje Bog, Lanselete", urno ga je prekinula Gvenvir. "Verujem ti, jer i ti si videla, i zna", odgovorio je, pritiskajui njene ruke sebi na srce. "Ja nisam siguran - moda je moja majka bila u pravu, ili Talesin kad je govorio da su svi bogovi Jedan - sad sam rastrzan izmeu tame neznanja i svetlosti koja nadvladava oajanje, koja mi govori..." Opet je traio prave rei. "Kao da sam uo veliko zvono, izdaleka, svetlo, nalik na svetionik u daljini, i oni su rekli: 'Poi...' i znam da je istina, prava istina, tamo, tamo, tik van mog domaaja, i samo kad bih mogao da poem i naem je i raskinem veo koji je skriva... ona je tamo, samo ako mogu da je dosegnem, moja Gvenvir. Zar e mi zabraniti potragu, sada kada znam da zaista postoji neto vredno da se trai?" inilo joj se kao da su sami u odaji, a ne na dvoru, pred svima. Znala je da bi u svemu drugom uspela da ga ubedi, ali ko sme da se postavi izmeu oveka i njegove due? Bog nije smatrao za potrebno da mu prui sigurnost i radost, i znala je da on mora da poe u potragu za njima, jer kad bi ona osetila da su joj nadohvat ruke, svakako bi itav ivot utroila pokuavajui da ih nae. Pruila mu je obe ruke, oseajui se kao da ga je zagrlila pred itavim dvorom u pola belog dana. "Idi onda, voljeni, i neka Bog nagradi tvoju potragu istinom za kojom udi." "Neka Bog bude uz tebe, kraljice moja", odgovorio je on, "i neka Bog da da ti se jednog dana vratim." Potom se obratio Arturu, ali Gvenvir nije ula ta su govorili. Videla je samo da je zagrlio Artura kao to je inio dok su svi bili mladi i neduni. Artur je stajao, sa rukom na Gvenvirinom ramenu, i gledao ga kako odlazi. "Ponekad mislim", tiho je rekao, "da je Lans najbolji od svih nas." Ona se okrenula ka njemu, srca prepunog ljubavi prema divnom oveku koga je imala za mua. "I ja tako mislim, ljubavi moja", rekla je. "Ja vas oboje volim, Gven", rekao je Artur, iznenadivi je. "Nemoj nikada, nikada da pomisli da mi nisi najdraa na svetu. Gotovo da mi je milo to mi nikada nisi rodila sina", dodao je, apatom, "jer tada bi moda mislila da te volim zbog toga, a sada mogu da ti kaem: volim te vie od svega na svetu, osim moje dunosti prema ovoj zemlji koju mi je Bog poverio na staranje, a na to ne moe da bude ljubomorna..." "Ne", tiho je rekla ona. A onda je i sama rekla, prvi put sasvim iskreno, bez ograda. "I ja tebe volim, Arture, nemoj nikada da sumnja u to." "Nikada nisam ni sumnjao, ljubavi moja." Poljubio joj je obe ruke, i Gvenvir je opet osetila da je ispunjava ona ogromna radost. Koja je ena imala tako pun ivot, da je vole dva najvea oveka koja postoje na ovom svetu?

Svuda oko njih polako se ponovo irila uobiajena dvorska vreva, zahtevajui da se misli na svakodnevne stvari. Izgleda da je svako video neto drugo - anela; devojku kako nosi Gral; neki su, kao i ona, videli Devicu Majku; a mnogi nisu videli nita, nego samo svetlost, prejaku da bi se gledalo u nju, i bili su ispunjeni mirom i sreom, i dobili su za jelo ono to najvie vole. Sada se proirila pria kako su, voljom Hristovom, videli sam Gral iz koga je Hrist pio na Poslednjoj Veeri sa svojim uenicima, kada je podelio hleb i vino kao svoje telo i svoju krv. Je li biskup Patricije odluio da proturi tu priu, dok su svi jo zbunjeni i dok niko ne zna ta je tano video? Gvenvir se setila ta joj je Morgana nekada priala - i brzo se prekrstila: Isus iz Nazareta, govorili su u Avalonu, doao je ovamo u mladosti da ui od mudrih druida u Glastonberiju, a posle njegove smrti njegov pooim, Josif iz Arimateje, doao je ovamo i zabo svoj tap u zemlju, i tu je tap olistao i pretvorio se u Sveti Trn. Zar ne bi bilo logino da je Josif doneo sa sobom i pehar? ta god da se desilo, svakako je bilo sveto... jer da nije, da nije dolo od Boga, bilo bi strano zlo, neka uasna arolija, a kako bi tolika radost i lepota mogle da budu zle? No, ma ta biskup rekao, neto je polo loe, pomislila je Gvenvir, drhtei. Jedan po jedan, vitezovi su ustajali i polazili u potragu, i sada je stajala pred gotovo praznom salom. Svi su otili, svi vitezovi osim Mordreda, koji se zarekao da e ostati, i Kaja, koji je previe star i hrom da bi poao. Artur je ba zavrio razgovor sa Kajem - mora da ga je teio to ne moe i on u potragu sa ostalima. "Ah, i ja bi trebalo da poem sa njima, ali ne mogu", rekao je. "Ne elim da im pokvarim san." Prila je i svojom rukom mu sipala vino, i odjednom je poelela da se nalaze u svojim odajama, a ne ovde, ostavljeni sami u dvorani Okruglog Stola. "Arture, planirao si ovo - rekao si mi da se za Uskrs sprema neto divno..." "Da", rekao je on, svalivi se u svoju stolicu, "ali kunem ti se da nisam znao ta biskup i Merlin spremaju. Znao sam da je Kevin doneo ovamo iz Avalona Posveene sudove Obreda." Poloio je ruku na svoj ma. "Ja sam dobio ma prilikom krunisanja i sada sam ga predao u slubu ovom kraljevstvu i Hristu. inilo mi se, kao to je i Merlin rekao, da najsvetije misterije drevnog sveta treba preneti u slubu Bogu, poto su svi Bogovi jedan, kao to nam je Talesin uvek govorio. U stara vremena su druidi zvali svog Boga drugim imenima, ali ove stvari pripadaju Bogu i treba ih njemu i dati. Ali ipak ne znam ta se danas desilo pred naim oima." "Ne zna? Ti ne zna? Zar ti se ne ini da si prisustvovao istinskom udu, da je sam Bog doao pred nas da nam pokae da Sveti Gral treba da slui njemu?" "Ponekad mi se ini i tako", polako je odvratio Artur, "ali ipak se pitam... nije li nas to zaarala Merlinova magija, kako bismo mislili ba tako? Jer sada su me moji vitezovi napustili, i ko zna hoe li se ikada vratiti." Pogledao ju je u lice; primetila je, ovako iz blizine, da su mu obrve potpuno sede i da ima mnogo sedih i u kosi. "Jesi li znala da je Morgana bila ovde?" upitao je on. "Morgana?" Gvenvir je odmahnula glavom. "Ne, nisam znala... zato nije dola da nas pozdravi?" On se nasmeio. "Jo pita? Kada je napustila ovaj dvor, bila je u mojoj nemilosti." Stegao je usne i opet dodirnuo balak Ekskalibura, kao da proverava je li jo tu. Sada je nosio kone kanije, grube i rune; nikada se nije usudila da ga upita ta se desilo sa onima koje mu je Morgana napravila jo davno, ali sada je pretpostavljala da je to bio razlog njihove svae. "Ti ni ne zna - ona se pobunila protiv mene. Htela je da svog ljubavnika, Akolona, postavi na presto umesto mene..." Gvenvir je mislila da posle dananje vizije vie nikada nee osetiti gnev prema nekom ivom biu; ak i sada je oseala saaljenje prema Morgani, pa ak i prema Arturu, jer znala je koliko je voleo svoju sestru i verovao joj, a ona ga je izdala. "Zato mi nisi rekao? Ja joj nikada nisam verovala." "Ba zato", odgovorio je Artur, steui je za ruke. "Mislio sam da ne bih mogao da podnesem da mi kae kako joj nikada nisi verovala i kako si me esto upozoravala na nju. Ali Morgana je

danas bila ovde, preruena u staru seljanku. Izgledala je stara, Gvenvir, stara, bolesna i bezopasna. Mislim da je dola preruena kako bi jo jednom videla mesto gde je nekada bila veoma ugledna, i moda da vidi svog sina... Izgledala je starija od nae majke kada je umrla..." Zautao je, raunao malo na prste i nastavio. "Pa, i jeste starija, a i ja sam stariji nego to je moj otac ikada bio, moja Gvenvir...Mislim da Morgana nije dola u nameri da pravi nevolje, a ako i jste, sveta vizija ju je svakako spreila..." i tu je zautao. Gvenvir je znala, sigurno i nagonski, da ne eli glasno da kae kako jo voli Morganu i kako mu nedostaje. Kako godine protiu, sve je vie stvari koje ne mogu da kaem Arturu, niti on meni... ali barem smo danas razgovarali o Lanseletu i o ljubavi koja je meu nama vladala. Na trenutak joj se uinilo da je ta ljubav bila najvea istina njenog ivota i da se nikada ne moe izmeriti, jer je to beskonani, veni tok, i to vie bude volela, imae vie ljubavi da prui, i sada je bila spremna da je prui svakome, jer tako ju je nauila vizija. ak je i prema Merlinu, danas, oseala toplinu i nenost. "Pogledaj kako se Kevin mui sa harfom. Da poaljem nekoga da mu pomogne, Arture?" Artur se nasmeio. "Ne treba, jer Nimui mu pomae, vidi li?" I opet je osetila talas ljubavi, ovog puta prema Lanseletovoj i Eleninoj keri - detetu dvoje ljudi koje je najvie volela. Nimui je uhvatila Merlina pod ruku... kao u staroj prii o devici koja se zaljubila u zver iz dubina ume! Ah, ali danas je ak i ona oseala ljubav prema Merlinu, i bilo joj je drago to su se nale Nimuine snane ruke da mu pomognu. Kako su proticali dani u gotovo praznom Kamelotu, Nimui joj je sve vie i vie postajala kao ker koju nikada nije imala. Devojka je paljivo i utivo sluala kad joj je govorila, odmereno joj laskala, uvek je bila spremna da pomogne. Genviri se samo jedna stvar kod Nimui nije sviala premnogo vremena je provodila sluajui Merlina. "On moda sada naziva sebe hrianinom, dete", upozorila ju je kraljica, "ali u srcu je i dalje stari paganin, pod zakletvom varvarskh obreda druida, kojih si se ti odrekla... na rukama mu se jo vide zmije!" Nimui je pogladila svoje barunaste podlaktice. "Pa, ima ih i Artur", blago je rekla, "a i ja bih ih nosila, roako, da nisam videla veliku svetlost. On je mudar ovek, i u itavoj Britaniji ne postoji neko ko bi umilnije svirao na harfi." "A vezuje vas i Avalon", rekla je Gvenvir, neto otrije nego to je nameravala. "Ne, ne", odvratila je Nimui, "preklinjem te, roako, nemoj mu to nikada rei. On nije video moje lice u Avalonu, ne poznaje me, i ne elim da misli da sam prebeg iz jedne vere u drugu..." Delovala je toliko uznemireno da je Gvenvir smesta omekala. "Pa, ako ti je toliko stalo, neu mu rei. Ni Arturu nisam rekla da si nam dola iz Avalona." "A ja toliko volim muziku i harfu", molila je dalje Nimui. "Zar ne smem da razgovaram sa njim?" Gvenvir je morala da se popustljivo nasmei. "I tvoj otac je bio dobar muziar - jednom je rekao da mu je majka dala harfu u ruke da se igra pre nego to je dorastao i do maa-igrake. Ona ga je nauila da svira. Vie bih volela Merlina kad bi se drao samo harfe, umesto da pokuava da bude Arturov savetnik." Stresla se. "Ja mislim da je on udovite!" "ao mi je to vidim da si toliko protiv njega, roako", strpljvo je rekla Nimui. "Nije on kriv za to - sigurna sam da bi i sam mnogo vie voleo da je lep kao moj otac i snaan kao Garet!" Gvenvir je pognula glavu. "Znam da je to runo od mene... ali od detinjstva sam oseala odbojnost prema izoblienim ljudima. Nisam sigurna, ali moe biti da je upravo pogled na Kevina doprineo da pobacim, kada sam poslednnji put bila u prilici da rodim sina. A ako je Bog dobar, zar ne znai da sve to potie od njega mora da bude lepo i savreno, pa sve to je runo i izoblieno mora biti delo Sotonino?" "Ne", rekla je Nimui. "Meni se ini sasvim drugaije. Sam Bog je slao iskuenja narodu u Svetom Pismu, obeleio je Jova leprom i irevima, i uinio je da Jonu proguta ogormna riba. I stalno nam govore kako je on terao svoj Izabrani narod da pati, i ak je i sam Hrist patio. Reklo bi

se da su svi oni patili zato to je bila volja Boja da pate vie od ostalih. Moe biti da Kevin pati zbog nekog velikog greha koji je poiino u nekom prethodnom ivotu." "Biskup Patricije kae da je to pagansko verovanje i da hriani ne smeju poverovati u tako uasnu la - da se stalno ponovo raamo. Zar ne bi trebalo da odemo u raj?" Nimui se nasmeila, jer setila se ta joj je Morgana nekad davno rekla. Nemoj mi vie nikad ponavljati ta ti je rekao otac Grifin. Rado bi sad isto to rekla Gvenviri, ali pazila je da joj glas ostane blag. "Oh, ne, roako, ak i u Svetom Pismu se kae kako su se ljudi pitali ko je bio Jovan Krstitelj. I za Isusa Hrista su neki govorili da je ponovo roeni prorok Ilija, a on je odgovorio: Velim vam da je Ilija ve doao ponovo meu vas, a vi ga niste poznali. I ljudi su znali - tako pie u Svetom Pismu - da on misli na Jovana. I tako, ako je i sam Hrist verovao da se ljudi ponovo raaju, zato bi bilo pogreno da ljudi veruju u to?" Gvenvir se upitala otkud to da Nimui tako dobro poznaje Sveto Pismo, kad je ivela u Avalonu. Setila se da je i Morgana moda bolje poznavala Bibliju nego ona sama. "Mislim da svetenici moda ne ele da verujemo u druge ivote", nastavila je Nimui, "zato to ele da budemo to bolji u ovom ivotu. Mnogi svetenici veruju da je ostalo jo sasvim malo vremena do kraja sveta i Hristovog povratka, i zato se boje da bi ljudi ekali da budu dobri u narednom ivotu, pa nee imati vremena da dostignu savrenstvo pre Hristovog dolaska. Ako ljudi znaju da e se ponovo roditi, zato bi se naroito trudili da budu dobri u ovom ivotu?" "To mi se ini kao opasno uverenje", rekla je Gvenvir, "jer kad bi ljudi verovali da e na kraju svi biti spaseni u nekom od narednih ivota, ta bi ih spreilo da ine grehe u ovom ivotu, jer nadali bi se da e milost Boja ipak da nadvlada." "Nita nee spreiti ljude da ine grehe", rekla je Nimui, "ni strah od svetenika, ni od gneva Bojeg, ni od bilo ega drugog, nego tek kada budu stekli dovoljno mudrosti da shvate da su greke beskorisne i da se za svako zlo mora platiti, ranije ili kasnije." "Oh! Pssst, dete", brzo je rekla Gvenvir. "Zamisli samo da te neko uje kako jeretiki govori! Mada je istina", dodala je trenutak kasnije, "da mi se od onog Uskrsa ini kako u ljubavi Bojoj postoji beskrajna milost, i moda Bogu i nije toliko stalo do grehova kao to neki svetenici ele da verujemo... a sada izgleda i ja govorim jeretiki!" Nimui se samo nasmeila. Nisam dola na dvor da prosveujem Gvenvir, pomislila je. Moj zadatak je mnogo opasniji, i nije trenutak da joj objanjavam istinu - kako svi ljudi, i mukarci i ene, moraju jednog dana stii do prosvetljenja. "Zar ti ne veruje da e se Hrist jednog dana vratiti, Nimui?" Ne verujem, pomislila je Nimui, Ja verujem da veliki, prosvetljeni ljudi, kao Hrist, dolaze samo jednom, posle mnogih ivota provedenih u sticanju mudrosti, a zatim odlaze zauvek u venost; ali verujem da e boanske moi poslati druge velike mudrace da propovedaju ljudima istinu i da e ih ljudi uvek doekivati krstom, vatrom i kamenjem. "Nije vano ta ja verujem, roako, vana je istina. Neki svetenici propovedaju kako je njihov Bog - Bog ljubavi, a drugi tvrde da je zao i osvetoljubiv. Ponekad mi se ini da su svetenici poslati da kanjavaju narod; poto ljudi nisu hteli da sluaju Hristove rei o ljubavi, Bog im je poslao svetenike pune mrnje i uskogrudosti." Tu je prekinula, jer nije htela da naljuti Gvenvir. Sreom, kraljica je ostala mirna. "Pa, Nimui, poznavala sam i takve svetenike", rekla je. "A ako su neki svetenici loi ljudi", rekla je Nimui, "nije nelogino da neki druidi mogu da budu dobri." U toj logici sigurno postoji neka greka, pomislila je Gvenvir, ali nije mogla da je ulovi. "Pa, mila, moda si i u pravu. Ali muka mi je da te gledam sa Merlinom. Mada znam ga je Morgana cenila... po dvoru se ak govorkalo i da su njih dvoje ljubavnici. esto sam se pitala kako ena tako uzdrljiva kao to je Morgana moe da mu dopusti da je dodirne." Nimui nije znala za tu injenicu i zapamtila ju je za kasije. Da li je tako Morgana saznala za njegovu nebranjenu tvravu? "Od svega to sam uila u Avalonu", neduno je rekla, "najvie sam

volela muziku, a u Svetom Pismu mi se najvie dopada onaj psalm koji kae da slavimo Gospoda lautom i harfom. A Kevin mi je obeao da e mi pomoi da naem neku harfu, poto sam dola bez moje. Smem li da ga pozovem ovamo, roako?" Gvenvir je naas oklevala, ali nije mogla da se odupre umiljatom devojinom osmehu. "Naravno da sme, najdrae moje dete", rekla je. 11. Posle nekog vremena doao je Merlin - ne, pomislila je Nimui, moram da zapamtim: on je sada samo Kevin Harfista, izdajnik Avalona - a za njim je iao sluga, nosei Moju Gospu. On je sada hrianin, mislila je dalje Nimui, i nema zakona koji bi zabranjivao drugim osobama da dodirnu njegovu harfu; to mu je lake nego da dri posveenu osobu da mu pomae oko Moje Gospe kada ga izda snaga. Koristio je dva tapa, jedva vukui za njima svoje izmueno telo. Ali nasmeio se gospama. "Morate smatrati, kraljice moja i gospo Nimui, da je moj duh izveo pred vama utivi naklon, za kakav moje telo vie nije sposobno." "Molim te, roako", apnula je Nimui, "ponudi ga da sedne - on ne moe dugo da stoji." Gvenvir je dala Merlinu znak rukom. Barem sada joj je bilo milo to je kratkovida, pa ne moe da jasno vidi njegovo izoblieno telo. Nimui se na trenutak uplaila da Kevinov pratilac potie iz Avalona i da e je poznati, moda ak i pozdraviti. No, to je bio samo sluga u dvorskoj livreji. Kako li je Morgana, ili stara Ravena, mogla da vidi toliko unapred, pa da je kao dete izdvoje, da bi sada, kao odrasla, bila jedina zrela svetenica Avalona koju Merlin ne poznaje makar iz vienja? Shatala je da je ona samo paok u velikom toku sveta, poslata bez oruja, osim lepote i dugo uvanog devianstva, da izvri osvetu Boginje nad ovim ovekom koji ih je sve izdao. Nimui je uzela jastuk sa svoje stolice kako bi ga namestila Merlinu pod ruku. Njegove kosti kao da su se probijale kroz kou, i kada mu je ovla dodirnula lakat, uinilo joj se da u oteklim zgobovima vlada takva vatra da ju je opekla. I na trenutak je osetila saaljenje i pobunu. Pa Boginja ve vri svoju osvetu! Ovaj ovek je svakako dovoljno patio! Njihov Hrist bio je muen na krstu jedan dan; ovaj ovek je raspet u tom bolnom telu itavog ivota! No, drugi su bili spaljeni zbog vere, a nisu se slomili, nisu izdali Misterije. Stegla je srce i umiljato se obratila Merlinu. "Gospodaru Merline, da li biste mi svirali na harfi?" "Za tebe, gospo moja", rekao je Kevin svojim divnim glasom, "svirau ta god eli i mogu samo da alim to nisam onaj drevni bard koji je umeo tako da svira da je drvee igralo!" "Oh, ne", nasmejala se Nimui. "ta bismo radili kad bi drvee doplesalo ovamo! itava sala bi bila puna zemlje, i ni sve sluavke sa krpama i metlama ne bi mogle da je oiste! Molim vas, ostavite drvee tamo gde je i pevajte!" Merlin je spustio ruke na harfu i zasvirao. Nimui je sela kraj njega na pod, gledajui navie svojim krupnim oima, sva usmerena na njegovo lice. Merlin je gledao nanie u devojku onako kako bi veliki pas gledao gospodara - sa poniznom odanou i sav usmeren na to. Gvenvir je to sasvim razumela. Ona sama je toliko esto bila predmet slinih oseanja da nije razmiljala o njima - to je jednostavno poast koju mukarci odaju lepoti. No, moda bi trebalo da upozori Nimui kako joj ne bi zavrteo glavu. Ipak, nije mogla da shvati kako Nimui moe da sedi tako blizu njegove rugobe i da ga tako paljivo gleda. Bilo je u Nimui neega to je zbunjivalo Gvenvir. Devojina usmerenost nije bila ono to je na prvi pogled izgledala. Nije to uivanje muziara u umetnosti, niti je obino divljenje naivne devojke prema starijem i iskusnom mukarcu. Ne, pomislila je Gvenvir, a nije ni iznenadna strast; to bi mogla da razume, i da saosea - i sama je poznavala tu naglu, nadmonu ljubav koja rui sve prepreke. Nju je pogodila kao munja, unitivi sve nade da e brak sa Arturom biti dobar i uspean. Predstavljala je prokletstvo, ali dobro je znala da je dola sama od sebe, da ni ona ni Lanselet tu nita nisu mogli da uine. Ona se suoila sa tim, i mogla bi da shvati da se isto dogodilo i Nimui - ak i ako je Kevin, Merlin, izgledao kao najmanje verovatan predmet takve

strasti. Ne, ovo nije to... nije joj bilo jasno otkuda to zna, ali znala je. Obina pouda? Moda je tako to se tie Kevina - Nimui je veoma lepa, i mada je Kevin bio veoma obazriv, ona je u stanju da zaludi svakog mukarca; ali Gvenvir nije mogla da poveruje da bi Nimui bila tako uzbuena takvom osobom, kada je prema svim lepim vitezovima bila ljubazna, ali hladna i nedostina. Sedei kraj Merlinovih nogu, Nimui je oseala na sebi Gvenvirin pogled. Ipak nije skretala oi sa Kevina. Na neki nain ga zaaravam, pomislila je. Njen cilj je zahtevao da ga ima preputenog sebi na milost i nemilost - da joj bude rob i rtva. Opet je savladala blesak saaljenja. Ovaj ovek je uinio neto mnogo gore nego to je samo otkrivanje Misterija ili tajnog uenja; predao je svete stvari u ruke hrianima, da ih okaljaju. Nimui je pazila da ne razmilja dalje kako hriani nisu eleli da okaljaju, nego da posvete te stvari. Hriani ne znaju nita o unutranjim istinama Misterija. U svakom sluaju, Merlin je pogazio zavet. A Boginja se pojavila da sprei kaljanje... Nimui je bila dovoljno upuena u Misterije da bi znala emu je prisustvovala; ak i sada se stresla od pomisli na ono to se desilo vitezovima tog sveanog dana. Nije potpuno razumela, ali znala je da je osetila prisustvo neeg veoma svetog. A Merlin je bio spreman da to okalja. Ne, on mora da umre kao pas, to i jeste. Harfa je zautala. "Imam harfu za tebe, gospo", rekao je Kevin, "ako e je primiti. Ja sam je nainio, sopstvenim rukama, dok sam bio samo momi u Avalonu, kada sam tek stigao tamo. Pravio sam i druge, i bile su bolje, ali ova je dobra i dugo sam je nosio. Ako je prima, tvoja je." Nimui se pobunila, rekavi kako je takav dar suvie vredan, ali u sebi je osetila ogromnu radost. Ako dobije neto to je njemu lino veoma vano, neto to je nainio svojim rukama, to e ga vezati za nju, isto kao da je uzela pramen njegove kose ili kap krvi. Malo je ljudi, ak i u Avalonu, koji znaju da zakoni magije tako odreuju: neto to je toliko prepleteno sa umom, srcem i ljubavlju - a Nimui je dosad shvatila da je muzika njegova najvea ljubav - sadri vie due te osobe nego to pramen kose sadri njegovog tela. On sam mi, svojom slobodnom voljom, stavlja u ruke svoju duu, pomislila je. Kada je poslao po harfu, prela je prstima preko nje; mada mala i grubo nainjena, postolje joj je bilo uglaano od mnogo upotrebe, i njegovi prsti su sa ljubavlju prebirali po strunama... ak i sada ju je neno dodirivao. Prevukla je prstima po strunama, oslukujui zvuk. Zaista, harfa je bila dobra; nekako je uspeo da postigne onu savrenu krivinu i sklop koji strunama daju najumilniji zvuk. A uinio je to kao deak, tim bolnim rukama... Nimui je opet osetila nalet saaljenja i bola. Zato se nije drao muzike, zato se uplitao u dravne poslove? "Suvie ste ljubazni prema meni." Pustila je da joj glas drhti, nadajui se da e on to shvatiti kao strast, a ne kao trijumf... sada e uskoro biti moj, posedovau njegovo telo i duu. Ali sve se prebrzo deavalo. Mone plime Avalona koje su tekle u njenoj krvi govorile su joj da mesec raste; mona magija koja njoj treba stvara se samo pri mladom mesecu, u mrano doba noi kada Gospa ne baca svoje svetlo na svet, nego se saznaju njene tajne namere. Mora paziti da stast ne naraste previe, kao ni njeno saoseanje. Poelee me pri punom mesecu; veza koju hou da stvorim dvosekli je ma, ue sa dva kraja... i ja u njega eleti, to ne mogu da spreim. Jer da bi zaaranost bila potpuna, mora ukljuiti i zaaranog i zaarivaa, i znala je, u gru uasa, da e magija koju sprema zahvatiti i nju, i da e joj se vratiti. Nee moi da izigrava strast i elju; morae da ih osea. Srce joj se grilo od straha, jer znala je da se, ak i kada Merlin bude bespomoan u njenim rukma, moe desiti da i ona bude bespomona u njegovim. A ta e onda biti sa mnom, o Boginjo, o Majko... to je previsoka cena... ne dozvoli da se to desi, ne, ne, bojim se... "Pa, Nimui, mila moja", rekla je Gvenvir, "sada kad ima u rukama harfu, hoe li da mi peva i svira?" Pazila je da joj kosa zakloni lice kada je plaljivo pogledala Merlina. "Smem li?" "Molim te, sviraj", rekao je on. "Glas ti je umilan, a ve ujem da e tvoje ruke iz struna izvui aroliju..."

I zaista hoe, ako mi Boginja pomogne. Nimui je poloila prste na strune, svesna da ne sme svirati pesme iz Avalona koje bi on mogao da prepozna. Poela je da svira vinsku pesmu koju je ula na dvoru, sa reima nimalo prikladnim za mladu devojku; videla je da se Gvenvir zapanjila. Dobro je, pomislila je, ako se zgrozi zbog mog neprikladnog ponaanja, nee se mnogo pitati o mojim razlozima. Potom je otpevala tubalicu koju je ula od jednog severnjakog harfiste, alosnu pesmu ribara na puini, koji trai na obali svetla svog doma. Potom je ustala, stidljivo gledajui Kevina. "Hvala to ste mi pozajmili harfu - mogu li da je ponekad opet dobijem, kako bih sauvala vetinu u prstima?" "To je poklon za tebe", rekao je on. "Sada kad sam uo kakvu muziku moe da stvara na njoj, ni ne moe da pripada nikome drugom. Zadri je, molim te - ja imam dosta harfi." "Suvie ste ljubazni", promrmljala je ona. "Ali molim vas, sada kada mogu i sama da sviram, nemojte me zanemariti i liiti me zadovoljstva da vas sluam." "Svirau ti kad god me zamoli", rekao je Kevin, i znala je da to misli od sveg srca. Potrudila se da se oee o njega dok se saginjala da uzme harfu. Obratila mu se apatom, tako da ni Gvenvir ne uje. "Moja zahvalnost se ne moe iskazati reima. Moda e biti prilike da je izrazim na neki prikladniji nain." Pogledao ju je, oamuen, i trgla se kad je shvatila da mu uzvraa istim takvim pogledom. arolija sa dve otrice. I ja sam rtva... On je otiao, a ona je sela kraj Gvenvir, pokuavajui da se opet usmeri na predenje. "Kako lepo svira, Nimui", rela je Gvenvir. "Ne moram da pitam gde si to nauila... ula sam Morganu kako jednom peva istu tu tubalicu." Nimui je odvratila pogled. "Priajte mi o Morgani. Ona je otila iz Avalona pre nego to sam ja stigla tamo. Bila je udata za kralja od... bee li Lotije?" "Severnog Velsa", ispravila ju je Gvenvir. Nimui, koja je sve to odlino znala, ipak je paljivo sluala. I dalje nije razumela Morganu i elela je da sazna kako gospa Morgana izgleda onima koji su je poznavali u spoljanjem svetu. "Morgana je bila moja dvorska dama", priala je Gvenvir. "Postala je to na dan mog i Arturovog venanja. On je, naravno, bio usvojen i odgajen daleko od nje i jedva ju je poznavao..." Dok je paljivo sluala, Nimui, koja je nauila da raspoznaje oseanja, shvatila je da Gvenvir, osim to ne voli Morganu, ima jo neto u sebi: potovanje, divljenje, ak i neku vrstu nenosti. Da Gvenvir nije tako fanatina, bezumna hrianka, mogla bi da voli Morganu. Dok pria o Morgani, mada je smatra za zlu arobnicu, Gvenvir makar ne brblja pobone gluposti koje su Nimui gnjavile gotovo do suza. Ali ipak nije mogla da je slua sa punom panjom. Sedela je u stavu dubokog zanimanja, na pravim mestima se udila i divila, ali um joj je bio u kovitlacu. Bojim se; mogu postati Merlinov rob i rtva umesto on moj, kako planiram... Boginjo! Velika Majko! Ne moram ja da se suoim sa njim, nego ti... Mesec raste; za etiri no bie pun, i ve je oseala u sebi komeanje plime ivota. Pomislia je na Merlinov vreli pogled, na njegove magine oi, na lepotu njegovog glasa, i znala je da je ve duboko upetljana u aroliju koju je sama spremala. Ve je prestala da osea i najmanje gaenje prema njegovom iskrivljenom telu, jer oseala je samo snagu i ivotnu silu koje su tekle u njemu. Ako mu se dam pod punim mesecom, razmiljala je, nae plime ivota e se stopiti u bujicu, moji ciljevi postae i njegovi, stopiemo se u jedno telo... Oseala je bol i agoniju elje, eznula je da je maze te osetljive ruke, da oseti njegov topli dah na svojim usnama. Sve ju je bolelo od gladi koja je, znala je, barem delom odjek njegove elje i osujeenosti; magijska veza koju je stvorila meu njima znaila je da njegove muke moraju muiti i nju. Kada ivot potee punom snagom pod punim mesecom, Boginja dobija telo svog ljubavnika... To nije bilo sasvim neverovatno. Ona je ker kraljiinog miljenika i kraljevog najboljeg druga. Kevin, Merlin, za razliku od hrianskih svetenika, sme da se oeni. Dvoru e odgovarati brak tako visokih linosti, mada e neke gospe biti zgrone to ona pristaje da svoje ljupko telo

prepusti oveku koga smatraju udovitem. Artur svakako zna da Kevin, posle ovog to je uinio, ne sme da se vrati u Avalon, ali na dvoru ima dobro mesto kao kraljev savetnik. Osim toga, on je i nenadmaan muziar. Imali bismo gde da ivimo i bili bismo sreni... kada mesec bude pun, kada bude blistao od ivota, on e mi usaditi dete u matericu... i nosiu ga sa radou... on nije roen kao udovite, bio je povreen u detinjstvu i zato je ovakav... njegovi sinovi e biti lepi... i tu je prekinula, uznemirena snagom svojih matanja. Ne, ne sme se toliko duboko uplesti u ini. Mora se uzdrati, mada narastajui mesec ispunjava krv u njoj agonijom osujeenosti. Morae da eka, da eka... Kao to je ekala tolike godine... Postoji magija povezana sa predavanjem ivotu. Svetenice Avalona to znaju kada leu u poljima na Beltan, prizivajui ivot Boginje u svoja tela i srca... ali postoji i dublja magija, koja dolazi od uvanja moi, od prepreavanja toka. Hriani znaju neto o tome, jer zahtevaju da njihove svete device ive edno i izdvojeno, kako bi mogle da plamte tamnijim plamenom te okovane sile; tako njihovi edni svetenici slivaju sve svoje moi u svoje misterije, kakve god da su. Nimui je oseala tu mo u svakom Raveninom pokretu, u svakoj njenoj rei, jer ona nikada nije troila rei na sitnice, i zato je sila u njima bila ogromna. esto se pitala, onako sama u hramu Avalona, jer bilo joj je zabranjeno da se pomea sa drugim devojkama i da ide na obrede, a oseala je kako joj ivotna sila tee venama sa toliko moi da je ponekad dobijala napade histerinog smeha ili je poinjala da grebe sopstveno lice i upa kosu... zato su je tako izdvojili, zato mora da trpi taj ogroman teret bez olakanja? Ali verovala je Boginji i sluala je svoje uitelje; sada su joj poverili ovaj ogroman posao i ne sme ih izneveriti zbog sopstvene slabosti. Bila je kao sud prepun moi, nalik na Posveene sudove, koji kanjavaju smru onoga ko ih dodirne bez pripreme, a sva ta mo , potekla od dugih priprema, bie njena, kako bi vezala Merlina za sebe... ali morae da eka, dok plime ivota ne nabujaju i opet opadnu; pod mladim mesecom upotrebie drugu plimu, koja potie sa druge strane meseca... ne plodnu ve jalovu, ne ivotnu nego mranu magiju, stariju od ljudskog ivota... A Merlin je sve to znao; znao je za staru kletvu o mladom mesecu i praznoj materici... mora biti toliko zaaran da se ni ne upita zato ga je odbila u prolenoj plimi i potraila ga u oseci. Imala je jednu prednost: on nije znao da ona zna sve to, jer nikad je nije video u Avalonu. No, veza izmeu njih ima dva kraja, i ako ona moe da proita njegove misli, moe i on njene; mora biti oprezna u svakom trenutku, inae e je prozreti i pogoditi koji joj je naum. Moram ga toliko zaslepeti eljom da zaboravi... da zaboravi sve to je nauio u Avalonu. A u isto vreme ne sme dozvoliti da je nadvlada njegova elja, i morae da suzbija svoju. Nee biti lako. Poela je da smilja sledei korak prema njemu. Priajte mi o svom detinjstvu, rei e mu, priajte mi kako ste tako povreeni. Saoseanje stvara mone veze; a znala je i kako e ga dodirnuti samo vrhovima prstiju... i znala je, u oajanju, da ve trai naina da bude kraj njega i da ga dodirne, ne zbog posla koji je eka nego zbog sopstvene gladi. Mogu li da izvedem ovu aroliju, a da ne unitim i sebe? "Nisi bila na kraljiinoj gozbi", mrmljao je Merlin, gledajui Nimui duboko u oi, "a ja sam nainio novu pesmu za tebe... Bio je pun mesec, a u mesecu je velika mo , gospo..." Pogledala ga je sa ogromnim zanimanjem. "Zaista? Ja tako malo znam o tim stvarima... jeste li vi arobnjak, gospodaru Merline? Ponekad se oseam tako bespomona, moda na meni isprobavate svoje ini..." Sakrila se za vreme punog meseca, jer bila je sigurna da bi on za to vreme, samo ako je pogleda u oi, mogao da joj proita misli i moda pogodi koji joj je naum. Poto je vrhunac magijske plime proao, verovatno e biti u stanju da ga se uva. "Morate odmah da mi je otpevate." Sedela je i sluala, oseajui kako joj itavo telo podrhtava isto kao strune harfe pod njegovim prstima. Na mogu da podnesem, ne mogu... Moram poeti im mesec bude mlad. Ako doeka jo jedan

pun mesec, znala je da e se predati bujici gladi i elje koja je narastala izmeu njih... i vie neu biti u stanju da ga izdam... biu njegova zauvek, u ovom ivotu i posle njega... Pruila je ruku da dodirne vornovate otekline koje su nekada bile njegova doruja, i taj dodir ju je ispunio enjom. Po naglom irenju njegovih zenica i po brzom udisaju, mogla je da pretpostavi kako je to delovalo na njega. Izdaju, pomislila je, po neizbenim zakonima sudbine, izdaju kanjava Boginja, hiljadostruko, u svakom narednom ivotu; izdajnik i izdani bivaju kanjeni i povezani ljubavlju i mrnjom tokom hiljadu godina. Ali ona ovo ini po nareenju Boginje, poslata je da kazni izdajnika zbog poinjene izdaje... hoe li ipak i ona biti kasnije kanjena? Ako hoe, znai da ne postoji pravda ak ni u svetu gde obitavaju bogovi... Hrist je rekao da istinsko pokajanje brie sve grehe... Ali sudbina i zakoni svemira ne mogu se tek tako odbaciti. Zvezde se ne zaustavljaju na svojim putanjama samo zato to im neko vie da stanu. Pa, neka bude; moda e ona izdati Merlina zbog neega to je neko od njih uinio pre nego to je drevna zemlja nestala pod talasima i potonula u more. To joj je sudbina, i nije se usuivala da je dovodi u pitanje. On je prestao da svira i blago poloio ruku na njenu; ona je, kao oamuenma, prinela usne njegovima. Sada, sada je prekasno da se vratim. Ne. Bilo je prekasno da se vrati jo kada je pognula glavu i prihvatila ono to joj je Morgana naloila. Bilo je prekasno da se vrati jo onog dana kada je poloila zavet Avalonu... "Priajte mi o sebi", apnula je. "elim da znam sve o vama, gospodaru moj..." "Ne zovi me tako. Moje ime je Kevin." "Kevine", ponovila je, pazei da joj glas bude blag i nean, i pri tom mu je ovla dodirnula miicu. Tkala je magiju dan za danom, dodirima, pogledima i proaptanim reima, dok je mesec polako opadao. Posle onog prvog, kratkog poljupca ponovo se povukla, kao da je uplaena. I jesam. Ali plaim se sebe... Nikada, nikada tokom dugih godina izdvojenosti nije ni pomislila da je sposobna za ovakvu strast, ovakvu glad; i znala je da ini deluju i na nju, isto kao i na njega. U jednom trenutku, nepodnoljivo izmuen njenim blagim dodirima, maenju njene meke kose po obrazu kad bi se naginjala nad njim dok je svirao, okrenuo se, zgrabio je i vrsto je stegao, a ona se otimala u pravom, nepritvorbom strahu. "Ne, ne... ne mogu... zaboravljate se... molim vas, pustite me..." vikala je, a kada ju je on samo jo vre stegao, zagnjurivi lice u njene grudi i prekrivi ih poljupcima, poela je tiho da plae. "Ne, ne, bojim se, bojim se..." Tad ju je pustio i povukao se, naizgled oamuen. Teko, umno je disao. Sedeo je sklopljenih oiju, a vornovate ruke mlitavo su mu visile. Neto kasnije smogao je snage da progovori. "Voljena moja, moja mila, bela ptiice, srce moje najdrae - oprosti mi... oprosti mi..." Nimui je shvatila da bi sada mogla da iskoristi ak i svoj iskreni strah. "Verovala sam ti", poela je da cvili. "Verovala sam ti..." "Nisi smela", promuklo je rekao on. "Ja sam samo ovek, i svakako sam mukarac..." i Nimui se zgrozila od njegove gorine. "Ja sam ovek od krvi i mesa, i volim te, Nimui, a ti se igra sa mnom kao da sam kue i oekuje da budem pitom kao ukopljeni poni... zar misli da ja, bogalj, nisam mukarac?" Nimui je u njegvom umu videla seanje na priliku kada je to isto rekao prvoj eni koja mu je ikada prila, i videla je Morganu njegovim oima i njegovim umom, ne Morganu kakvu je ona poznavala nego tamnu, zanosnu enu, blagog glasa, ali na neki nain i uasnu, enu koju je oboavao i plaio je se jer je i kroz izmaglicu strasti znao da e iznenada blesnuti munja... Nimui mu je pruila ruke, svesna da joj drhte i da on nikada nee saznati zato. Paljivo je zaklonila misli kad je progovorila. "Nikad nisam pomislila na to. Oprosti mi, Kevine. Ja... nisam mogla drugaije..." I to je sve tano. Boginjo, sve je tano. Ali ne onako kako on misli. Ono to ja kaem nije isto kao ono to on uje.

A ipak, upros saaljenju i elji osetila je i prezir. Inae ne bih mogla da podnesem, da radim ono to treba... ali ovek tako preputen tuoj milosti i zasluuje prezir... i ja drhtim, rastrzana sam... ali neu se prepustiti milosti zbog gladi mog tela... Zato joj je Morgana dala klju za ovog oveka, i potpuno joj ga prepustila. Sada je bilo vreme da se izgovore rei koje e uvrstiti aroliju, uiniti ga njenim, telom i duom, kako bi mogla da ga odvede u Avalon, gde ga eka sudbina izdajnika. Pretvaraj se! Pretvaraj se da si jedna od onih praznoglavih devica koje Gvenvir sakuplja, koje sve imaju pamet samo meu nogama! Poela je da muca. "Izvini... znam da si ti mukarac - izvini to sam se uplaila..." Podigla je oi ka njemu, pazei da ih zakloni kosom, jer bojala se da e je on pogledati duboko u oi i da e morati da mu se otvori. "Ja... da, elela sam da me poljubi, ali onda si postao tako grub, uplaila sam se. Ovo nije ni vreme ni mesto, mogao bi neko da doe i zatekne nas, a onda bi se kraljica naljutila, a ja sam njena dvorska dama, i svima nam stalno govori da ne trimo za mukarcima..." Je li dovoljno glup da poveruje u ovakve besmislice? "Sirota moja mila!" Kevin se sagnuo da joj izljubi ruku. "Ah, kakva sam ja ivotinja to sam te poplaio, kad te toliko volim... Toliko te volim da ne mogu da podnesem! Nimui, Nimui, zar se toliko plai kraljiinog gneva? Ja ne mogu..." zastao je i duboko uzdahnuo. "Ne mogu ovako da ivim - da li bi elela da odem sa dvora? Nikada, nikada ne bih..." Opet je prekinuo da bi je uhvatio za obe ruke. "Ne mogu da ivim bez tebe. Moram da te imam, ili u umreti. Zar se nee saaliti na mene, ljubavi?" Oborila je pogled i duboko uzdahnula, svesna njegovog izoblienog lica i grevitog dahtanja. "ta da ti kaem?" apnula je. "Kai da me voli!" "Volim te." Znala je da to zvui kao da je ona zaarana. "Zna da te volim." "Kai da e mi dati svu svoju ljubav, kai da e... oh, Nimui, Nimui, ti si tako lepa i mlada, a ja sam iskrivljen i ruan! Ne mogu da poverujem da ti je stalo do mene, ak i sada mi se ini da sanjam kako si se, ko zna zato, zagledala u mene ovakvog, moda da bi mogla da se podsmeva ivotinji koja ti cvili kraj nogu kao pas..." "Ne", prekinula ga je i brzo, kao da se uplaila sopstvene smelosti, sagnula se i blago ga poljubila u oi, u dva laka, brza pokreta. "Nimui, hoe li mi doi u krevet?" "Bojim se", apnula je. "Mogli bi da nas vide, a ne usuujem se da budem tako razvratna mogli bi da nas otkriju." Nabrala je usne kao dete kad se prenemae. "Ako nas otkriju, mukarci e o tebi misliti sve najbolje, i niko te nee grditi, ali ja, ja sam devojka i na mene bi ukazivali prstom kao na kurvu, ili i neto gore..." Pustila je da joj niz obraze poteku suze, ali u sebi je ve likovala. Evo ga, pao mi je pravo u mreu... "Sve u uiniti da te zatitim, da te umirim..." Kevinov glas drhtao je od iskrenosti. "Znam kako mukarci vole da se prave vani svojim osvajanjima devojaka", rekla je. "Kako sa znam da nee priati po itavom Kamelotu da si osvojio kraljiinu roaku i oduzeo joj devianstvo?" "Veruj mi, preklinjem te, veruj mi - ta da uinim? Kakav dokaz iskrenosti da ti pruim? Zna da sam tvoj, telom, srcem i duom..." Ne treba mi tvoja prokleta dua, ljutito je pomislila, na ivici suza zbog napetosti i straha. On ju je i dalje drao za obe ruke. "Kada?" apnuo je. "Kada e biti moja? Kako da ti dokaem da te volim vie od svega?" "Pa... ne mogu da te dovedem kod sebe. Spavam u sobi sa jo etiri kraljiine gospe, i svakog mukarca koji bi pokuao da ue uhvatili bi straari..." Kevin se sagnuo i prekrio joj ruku poljupcima. "Sirota moja mala ljubavi, nikad ti ne bih naneo sramotu. Imam svoju sobu - mala je i jedva pristaje psu, ali sam sam u njoj, uglavnom zato to niko nije hteo da stanuje sa mnom. Ne znam bi li se ti usudila da doe tamo." "Mora postojati neki bolji nain..." aputala je Nimui, pazei da joj glas bude blag i nean.

Proklet bio, kako da ti predloim, a da ne prekinem sa ovim izigrvanjem devianstva, nevinosti i gluposti? "Ne mogu da zamislim da bi bilo gde u zamku bili bezbedni, pa ipak..." ustala je i privila se uz njega, tako da su joj grudi tik dodirivale njegovo elo. Kevin ju je vrsto obgrlio i zagnjurio lice u nju, a ramena su mu se tresla. "U ovo doba godine", rekao je, "toplo je i vedro, i retko pada kia. Da li bi se usudila da izie sa mnom napolje, Nimui?" Odgovorila je to je bezazlenije mogla. "Sve bih se usudila, samo da budem sa tobom, ljubavi moja." "Onda... veeras?" "Oh", apnula je, trgnuvi se, "meseina je tako jaka, neko bi nas video... saekaj nekoliko dana, onda nee biti meseine..." "Kada mesec bude mlad..." Kevin se trgao, i znala je da je nastupio trenutak opasnosti, trenutak kada paljivo ulovljena riba moe da sklizne sa udice, i iz mree, i da ostane slobodna. U Avalonu su se za vreme mladog meseca svetenice zatvarale i magija se odlagala... ali on ne zna da je ona iz Avalona. Hoe li u njemu pobediti strah ili elja? Nepokretno je stajala, putajui samo da joj prsti podrhtavaju u njegovoj aci. "To je nezgodno vreme..." "Ali ja se bojim da e nas videti. Nema pojma koliko bi se kraljica naljutla na mene kad bi znala da sam postala razvratna i da te elim..." rekla je i primakla mu se malo blie. "Nama dvoma sigurno nije potreban mesec da bismo se videli..." vrsto ju je zagrlio i zagnjurio joj lice u grudi, prekrivajui ih gladnim poljupcima. "Ljubavi moja mala", apnuo je, "neka bude kako ti eli, bio mesec pun ili mlad..." "A posle e me odvesti iz Kamelota? Ne elim da budem osramoena..." "Bilo kuda", rekao je on. "Kunem se... zakleu se i tvojim Bogom, ako treba." Pognula je glavu tik uz njegovu, provlaei mu prste kroz divne kovrde. "Hrianski Bog ne voli ljubavnike i mrzi kada ena legne sa mukarcem... zakuni se svojim Bogom, Kevine, zakuni se zmijama koje nosi..." "Kunem se", apnuo je on, i znaenje te zakletve kao da je ustalasalo vazduh oko njih. Oh, budalo, zakleo si se svojoj smrti... Nimui se stresla, ali Kevin, jo zagnjuren u nju, vlaei joj haljinu vrelim dahom, nije primeivao nita osim njenih grudi. Poto su se obeali jedno drugom, uzeo je da ih doriruje, ljubi, ak je i malo pomerio haljinu da bi mogao da obujmi dlanom jednu dojku. "Ne znam kako u izdrati da ekam." "Ne znam ni ja", odgovorila je i mislila je to od sveg srca. Volela bih da je ovo gotovo... Mesec se nee videti, ali meseeva plima okrenue se tano dva sata posle zalaska sunca, tri dana od danas; oseala je oseku kao uasnu muninu u krvi, jer izvlaila joj je ivot iz vena. Vei deo tog vremena provela je sama u sobi, rekavi kraljici da je bolesna, to nije bilo daleko od istine. Uglavnom je sedela sa prstima na Kevinovoj harfi, razmiljajui, ispunjavajui prostor oko sebe magijskom vezom koja je sad postojala meu njima. Izabrala je zlokobno vreme, i Kevin je to znao, kao i ona; ali bio je suvie zaslepljen obeanjem njene ljubavi. Svanuo je dan za kojim e uslediti no mladog meseca; Nimui je to oseala u telu. Nainila je sebi napitak od bilja koji e spreiti da dobije krvarenje mladog meseca - nije elela da se on zgadi videvi krv, niti da se seti tabua Avalona. Morala je da pazi da ne misli mnogo o fizikim injenicama; jer, ma koliko bila uvaavana kao svetenica, ipak je bila nervozna devica kakvu je izigravala. Pa, utoliko bolje, nee morati da glumata. Naprosto e biti ono to jeste - devojka koja se prvi put daje mukarcu koga voli i eli. A ono to e se zbiti potom, pa, tako joj je Boginja naredila. Nije znala kako da pregrmi taj dan. Nikad joj se brbljanje Gvenvirinih gospi nije inilo tako besmisleno, tako prazno. Po podne vie nije mogla da prede, pa je donela harfu koju je dobila od Kevina i svirala im je i pevala; ali ni to nije bilo lako, jer je morala da izbegava pesme Avalona, a

sada su joj samo one lebdele u umu. Ali ak i taj najdui dan stigao je do zalaska sunca. Oprala se i namirisala telo, pa je sela u salu blizu Gvenvir; jedva da je pojela neto, bilo joj je muka dok je gledala prostako ponaanje za stolom i pse koje su putali u salu. Videla je Kevina meu kraljevim savetnicima, blizu svetenika koji je ispovedao neke gospe. I nju je gnjavio, ispitujui je zato ne trai duhovni savet, a kada je rekla da joj nije potreban, namrtio se kao da je ona najgora grenica na svetu. Kevin. Gotovo je oseala njegove gladne ruke na svojim grudima, i inilo joj se da jasno uje ono to joj je govorio njegov pogled. Noas. Noas, voljena moja. Noas. Oh, Boginjo, kako da uinim to oveku koji me voli, koji mi je prepustio svoju duu... Zaklela sam se. Moram odrati zavet ili u postati izdajnik kao i on. Sreli su se na trenutak u dnu sale, dok su se kraljiine gospe povlaile u svoje odaje. Obratio joj se urno i veoma tiho. "Sakrio sam tvog i mog konja u umi iza kapije. Kasnije..." glas mu je zadrhtao, "kasnije u te odvesti kuda god bude elela, gospo." Ne zna da u ja voditi tebe. Ali bilo je prekasno za odustajanje. Odgovorila mu je kroz suze, jer nije mogla da ih zaustavi. "Oh, Kevine... ja te volim..." Znala je da je to istina. Toliko duboko mu se uvukla u srce da nije znala, nije mogla ak ni da zamisli, kako e podneti da se rastane od njega. inilo joj se da noni vazduh pulsira od magije, da i drugi svakako vide svetlucanje i tamu koji su se nadvili nad njom. Mora ih uveriti da izlazi zbog nekog obinog posla. Rekla je gospama sa kojima je delila sobu da je obeala eni jednog komornika da e joj zaleiti zubobolju i da e biti odsutna vie sati. Potom je uzela svoj najtamniji, debeo ogrta i vezala oko struka, ispod haljine, mali srp koji je dobila u Avalonu, pa izila. Malo se kasnije zavukla u neki mraan ugao da premesti mali srp u dep koji se vezuje - ta god se desilo, Kevin ga ne sme videti. Srce e mu prepui ako ne doem na sastanak, pomislila je; ne bi ni znao koliko je imao sree... Tama. Ni senke u dvoritu bez meseine. Poela je da drhti dok je oprezno gazila kroz bledu svetlost zvezda. Uskoro je naila na jo guu tamu i ula njegov glas, priguen i promukao. "Nimui?" "Ja sam, voljeni." ta je vea krivica, pogaziti zavet Avalonu ili ovako lagati Kevina? Oboje je strano... je li la ikada dobra? Uhvatio ju je za ruku, i krv joj je prokljuala od njegovog dodira. Sada su oboje bili duboko utonuli u magiju. Poveo ju je kroz kapiju, pa niz strmu padinu koja je odvajala drevnu trvravu Kamelot od okolnih bregova. Zimi je to reka ili movara; sada je bila suva i gusto obrasla movarnim biljem. Poveo ju je u umarak. Oh, Boginjo, oduvek sam znala da u svoje devianstvo poloiti u gaju... ali nisam znala da e to biti u inima mladog meseca... Zagrlio ju je i poljubio. Kao da mu je itavo telo plamtelo. Prostro je oba ogrtaa na travu i povukao je dole, a iskrivljene ake toliko su mu se tresle da je morala sama da otkopa haljinu. "Drago mi je to je mrak", rekao je on glasom ni nalik na svoj. "Tako se nee uplaiti mog izoblienog tela..." "Nita ne tebi ne moe da me uplai, ljubavi", apnula je i pruila ruke ka njemu. U tom trenutku bila je potpuno iskrena, jer bila je obuzeta magijom koju je istkala, i znala je da je on, telom, srcem i duom, sad u njenim rukama. Ipak, uprkos magiji, bila je sasvim neiskusna i trgla se u istinskom strahu od dodira njegove nabrekle mukosti. On ju je ljubio, mazio i umirivao, a onda je osetila plamsaj loe plime, gustu tamu vetijeg asa. Onog asa kad je dostigla vrhunac, povukla ga je na sebe, znajui da bi odlaganjem do pojave mladog meseca na nebu izgubila velik deo moi. On je osetio njeno drhtanje. "Nimui, Nimui, ljubavi moja mala", mrmljao je, "ti si devica - ako eli moemo da... zadovoljimo jedno drugo, a da ti ne oduzmem devianstvo..." To ju je dovelo na ivicu suza - on, on, izluen od elje, sa tom stranom stvari koja je stajala

izmeu njih, i dalje je mislio na njeno dobro... ali povikala je: "Ne! Ne! elim te!" i povukla ga je ka sebi, vodei ga obema rukama, i gotovo se radujui iznenadnom bolu; bol, krv, vrhunac njegove vrtoglave elje, probudili su groznicu i u njoj, i privila se uz njega, dahui, podstiui ga promuklim kricima. A onda ga je odgurnula, u poslednjem trenutku, dok je dahtao i molio. "Zakuni se!" apnula je. "Jesi li moj?" "Kunem se! Ah, ne mogu da podnesem - ne mogu - daj mi..." "ekaj! Zakuni se! Reci da si moj!" "Kunem se, kunem se duom..." "I trei put - ti si moj!" "Tvoj sam! Kunem se!" I osetila je u njemu gr uasa, jer znao je ta se desilo, ali sada je bio zarobljenik sopstvene groznice, oajniki se kretao u njoj, stenjui i dahui, kriknuvi kao u neizdrivoj agoniji; osetila je da se magija sputa na nju tano u trenutku najvee oseke, jer on je kriknuo i teko se skljokao na njeno posluno telo, a ona je iskusila u sebi njegovo seme. Bio je miran kao smrt, a ona je drhtala, jer oseala je da joj je dah kratak kao da je iscrpljena. Nije bilo ni traga zadovoljstvu o kome su ponekad govorile ene, ali oseala je neto vee od zadovoljstva - ogromno likovanje. Jer arolija je teko leala na oboma, i imala je njegov duh, duu i sr. Osetila je u dlanovima njegovo seme, koje se pomealo sa krvlju njene nevinosti upravo u trenutku promene meseca. Umoila je prste u nju i oznaila mu elo, i od tog dodira magija je delovala na njega i seo je, beivotan i mlitav. "Kevine", rekla je. "Popni se na svog konja i jai." Ustao je, olovno tekim pokretima. Poao je ka konju i njoj je postalo jasno da sa ovom arolijom mora da bude veoma odmerena. "Prvo se obuci", rekla je, i on je mehaniki navukao iroki ogrta i vezao ga oko pojasa. Kretao se kruto, i pod svetlou zvezda videla je sjaj u njegovim oima; znao je, sada, iza vlasti magije, da ga je ona izdala. Grlo joj se steglo od agonije i divlje nenosti, poelela je da ga ponovo povue dole, da odagna ini i da mu prekrije lice poljupcima, i da plae i plae zbog izdaje njihove ljubavi. Ali i ja sam se zaklela, i to je sudbina. I sama se obukla i uzjahala, i utke su poli, putem za Avalon. Morgana e poslati amac da ih u zoru eka na obali. Nekoliko sati pre svitanja Morgana se probudila iz nemirnog sna, osetivi da je Nimuin posao obavljen. Tiho se obukla, probudila Ninijan i svetenicu na dunosti i pola pred njima do obale, sve tri u tamnim ogrtaima i tunikama od jelenje koe, i sa srpolikim noevima, crne drke, oko pojasa. utke su ekale, i kada je nebo poelo da bledi od nagovetaja zore, dala je znak barci da se otisne i gledala ju je kako nestaje u magli. Potom su opet ekale. Svetlo je jaalo, i ba kad je sunce poelo da izlazi, amac se ponovo pojavio iz magle. Morgana je videla Nimui na pramcu, sa ogrtaem navuenim preko glave, visoku i uspravnu; samo to joj je lice bilo skriveno u senci ogrtaa. Na dnu amca leala je skljokana hrpa odee. ta mu je uinila? Je li mrtav ili zaaran? Morgana je poelela da je mrtav, da je oduzeo sebi ivot u uasu ili oajanju. Dva puta je pobesnela na tog oveka i nazvala ga je izdajnikom Avalona, i trei put je zaista postao izdajnik, jer odneo je Posveene sudove Obreda iz njihovog sklonita. Oh, da, zasluuje on smrt, ak i takvu kakvom e umreti ovog jutra. Razgovarala je sa druidima, i oni su se sloili, svi odreda, da izdajnik treba da umre u hrastovom gaju, i to nimalo brzo niti milostivo. Ovakva izdaja nije se desila u Britaniji jo od vremena Eilian, koja se tajno udala za sina rimskog prokonzula i poslala lane proroke kako bi spreila Plemena da se podignu protiv Rima. Eilian je umrla u vatri, i tri njene svetenice sa njom, a Kevin nije poinio samo izdaju, nego i svetogre, ba kao to je Eilian izvrtala glas Boginje. I to se mora kazniti. Dvojica veslaa pomogla su Merlinu da ustane. Bio je poluodeven; ogrta je bio labavo vezan i jedva je prikrivao njegovu golotinju. Kosa mu je bila raupana, lice prazno... drogiran ili

zaaran? Pokuao je da hoda, ali nije imao tapove, pa se zateturao i urno se pridrao za najblieg veslaa. Nimui je ukoeno stajala, ne gledajui ga, lica jo skrivenog pod ogrtaem; ali kada su sinuli prvi zraci sunca, zbacila je kapuljau, i u tom asu, dodirnuto suncem, Kevinovo lice se oslobodilo arolije, i Morgana je videla kako mu se u oima javlja zaprepaenje i uas; znao je gde se nalazi i ta se desilo. Videla je da je pogledao Nimui, mirnuvi na barku Avalona. A onda mu se na licu ukazalo da je shvatio svu teinu svoje izdaje, i oborio je glavu u oku i stidu. Dakle, sada zna kako je izdati, ali i biti izdan. A tada je i sama pogledala Nimui. Devojka je bila bleda, bez kapi krvi u licu, neuredne dugake kose, mada je urno pokuavala da je povee. Pogledala je Kevina, a usne su joj zadrhtale kada je urno odvratila pogled. I ona je njega volela; arolija se okrenula i na nju. Trebalo je da znam da tako mone ini moraju da se vrate i svom tvorcu. No, Nimui joj se pokonila duboko, prema obiajima Avalona. "Gospo i majko", rekla je ravnim glasom, "dovela sam ti izdajnika koji je ukrao Posveene sudove Obreda." Morgana je prila da zagrli devojku, ali ova se brzo povukla. "Dobro nam dola nazad, Nimui, svetenice, sestro", rekla je i poljubila devojku u vlaan obraz. Oseala je Nimuin jad u itavom telu. Oh, Boginjo, da li je ovo unitilo i nju? Ako jeste, Kevinov ivot e nas preskupo kotati. "Idi sada, Nimui", blago je rekla. "Pusti da te odvedu u Kuu Devojaka - tvoj posao je okonan. Ne mora prisustvovati onome to e uslediti, uradila si svoj deo i dovoljno si patila." "ta e biti sa... sa njim?" apnula je Nimui. Morgana ju je vrsto zagrlila. "Dete, dete, to ne treba da te brine. Ti si obavila svoj posao, bila si hrabra i snana, i to je dovoljno." Nimui je drhtavo uzdahnula kao da e zaplakati, ali uzdrala se. Pogledala je Kevina, ali on je izbegavao njen pogled, i na kraju, toliko drhtei da je jedva koraala, pustila je da je dve svetenice odvedu. Morgana im se tiho obratila. "Nemojte je muiti pitanjima. to je uinjeno, uijeno je. Pustite je na miru." Kada je Nimui otila, Morgana se opet okrenula ka Kevinu. Pogledala ga je u oi, i obuzeo ju je bol. Taj ovek joj je bio ljubavnik, ali i vie od toga; bio je jedina osoba koja nikada nije pokuala da je ukljui u politike stvari, nije pokuao da koristi njeno poreklo niti visoki poloaj, nikada nije traio od nje nita osim ljubavi. Prizvao ju je u ivot dok je bila u Tintagelu, prikazao joj se kao Bog, bio joj je moda jedini prijatelj, od svih mukaraca i ena koje je upoznala u itavom ivotu. Uprkos ogromnom bolu, uspela je da progovori. "Pa, Kevine Harfisto, lani Merline, izdajniki Glasnie, ima li neto da kae pre nego to uje presudu?" Kevin je odmahnuo glavom. "Nita to bi tebi bilo vano, Gospo od Jezera." Kroz izmaglicu bola setila se da je on bio prvi koji ju je oslovio tom titulom. "Neka bude tako", rekla je, oseajui da joj je lice kao od kamena. "Vodite ga i izvrite presudu." On je nainio samo jedan nesigurni korak izmeu uvara, a onda se okrenuo da je pogleda, prkosno zabaene glave. "Ne, ekaj", rekao je. "Ipak imam neto da ti kaem, Morgano od Avalona. Jednom sam ti rekao da je moj ivot sitnica koju bih rado podario Boginji, i hou da zna da sam ovo uinio nje radi." "Hoe da kae da si radi Boginje predao Posveene sudove Obreda u ruke svetenicima?" uzviknula je Ninijan zapanjeno. "Pa onda si ne samo krivokletnik, nego i ludak! Vodite izdajnika!" naredila je, ali Morgana im je dala znak da ekaju. "Da ga sasluamo." "Stvarno je tako", rekao je Kevin. "Gospo, rekao sam ti ve jednom - dani Avalona su okonani. Nazareanin je pobedio, i mi moramo da se povlaimo sve dublje i dublje u maglu sve dok ne postanemo samo legenda ili san. Hoe li poneti Posveene sudove sa sobom u tamu,

paljivo ih uvajui do svitanja novog dana koji nikada nee doi? Ako Avalon ve mora da iezne, smatrao sam ispravnim da njegove svete stvari iziu u svet, da slue boanskom, ma pod kojim imenom ga potovali. A zbog toga to sam uinio, Boginja se pokazala makar jednom na ovom svetu, na nain koji nikada nee biti zaboravljen. Nestanak Grala nee biti zaboravljen, moja Morgana, ni kada ti i ja postanemo samo legende i prie za malu decu. Mislim da to nije uzaludno, a nemoj misliti ni ti, koja si nosila taj pehar kao njena svetenica. A sada ini sa mnom ta eli." Morgana je pognula glavu. Seanje na trenutak ekstaze i otkrovenja, kada je nosila Gral u obliju Boginje, ostae sa njom sve do smrti; i svima ostalima koji su prisustvovali viziji, bez obzira na to ta su tano videli, ivot se se nepovratno izmenio. Ali ona sada stoji pred Kevinom u svojstvu osvetnike Boginje, same Smrti, pobesnele krmae koja e prodrati sopstvene mlade, Velikog Gavrana, Unititeljke... Ali on je ipak toliko dao Boginji. Pruila je ruku ka njemu... i zaustavila se, jer je opet ugledala ono to je jednom ve videla, lobanju pod svojim prstima... ...on je sada osuen, vidi sopstvenu smrt, a vidim je i ja... Ali ne sme da pati, niti da bude muen. Govorio je istinu; uinio je ono to mu je Boginja naloila, a sada i ja moram tako... ekala je da joj se glas smiri pre nego to je progovorila. U daljini se ula tiha grmljavia. "Boginja je milostiva", rekla je. "Vodite ga u hrastov gaj, kao to je odreeno, ali tamo ga ubijte brzo, jednim udarcem. Sahranite ga pod velikim hrastom, i neka ga se odsada pa zauvek svi klone. Kevine, poslednji Glasnie Boginje, proklinjem te da sve zaboravi, da se ponovo rodi bez znanja i prosvetljenja, da sve to si postigao u svojim prethodnim ivotima bude izbrisano, i da ti se dua rodi kao prvi put. Stotinu puta e se ponovo raati, Kevine Harfisto, uvek e traiti Boginju i nikada je nee nai. Pa ipak, na kraju, Kevine, nekadanji Merline, kaem ti - ako te ona eli, budi siguran da e te opet nai." Kevin je gledao pravo u nju. Nasmeio se, onim lepim, umiljatim osmehom, i progovorio gotovo apatom: "Zbogom, onda, Gospo od Jezera. Reci Nimui da sam je voleo... ili u joj moda rei sam. Jer mislim da e proi mnogo, mnogo vremena dok se ti i ja ne sretnemo opet, Morgana." I opet je njegove rei naglasila tiha grmljavina. Morgana se stresla kada je on othramao, ne osvrui se, uz pomo dvojice straara. Zato se oseam tako posramljeno? Pokazala sam milostivost; mogla sam narediti da ga mue. I mene e nazvati izdajicom mekog srca, zato to nisam naredila da ga odvedu u taj gaj da bi vritao i molio za smrt sve dok se samo drvee ne strese od uasa... Jesam li slabi to neu da mue oveka koga sam nekada volela? Hoe li mi se Boginja osvetiti to je njegova smrt bila tako laka? Neka bude tako, makar mene ekala smrt kakvu nisam mogla njemu da odredim. Trgla se i zagledala u olujne oblake na nebu. Kevin je patio itavog ivota. Neu da njegovoj sudbini dodajem ita osim smrti. Na nebu je planula munja, i Morgana je uzdrhtala - ili je to bilo samo od hladnog vazduha koji je donosiisla oluja? - Tako odlazi poslednji od velilkih Merlina, u oluji koja se nadnela nad Avalon. Dala je znak Ninijani. "Idi. Postaraj se da moja presuda bude doslovce izvrena, da ga ubiju jednim udrcem i da njegovo telo ne ostane na povrini zemlje vie od jednog sata." Primetila je da je Ninijan gleda; zar je mogue da svi znaju kako su njih dvoje nekada bili ljubavnici? "A ti?" upitala je Ninijan. "Idem kod Nimui. Biu joj potrebna." Ali Nimui nije bila u svojoj sobi u Kui Devojaka, niti bilo gde drugde u kui, niti, kada je Morgana pourila kroz dvorita mokra od kie, u kui gde je ivela izdvojena sa Ravenom. Nije je bilo ni u hramu, a jedna od svetenica na dunosti rekla je Morgani da je Nimui odbila i hranu i vino, pa ak i kupanje. Morgana je oseala kako strana strepnja u njoj raste sa svakim bleskom munje, i pozvala je sve iz hrama da tragaju; ali pre nego to su i poeli, stigla je Ninijan, potpuno bleda, a pratili su je ljudi poslati da provere hoe li Kevin umreti onako kako je Morgana odredila. "ta je bilo?" upitala je Morgana ledenim glasom. "Zato moja presuda nije izvrena?"

"Ubijen je jednim udarcem, Gospo od Jezera", apnula je Ninijan, "ali u istom trenutku sa neba se sruila munja i pogodila ogromni hrast - naprosto ga je rascepila. Sada u svetom hrastu stoji ogromna pukotina, od neba do zemlje..." Morgana je osetila da joj se grlo steglo. Nita udno, sa olujom uvek dolaze i munje, i uvek udaraju najviu taku. Ali da se to desi u istom satu kada je Kevin predskazao smrt Avalona... Opet se stresla, ali se brzo obgrlila ispod ogrtaa kako je drugi ne bi videli da drhti. Kako da predstavi ovaj znak, jer svakako je bio znak, osim kao potvrdu skorog unitenja Avalona? "Bog je pripremio mesto za izdajnika. Sahranite ga, onda, u pukotinu u hrastu..." Naklonili su se i otili, kroz grmljavinu i pljusak, i Morgana je, uznemirena, shvatila da je zaboravila na Nimui. Sada je prekasno , rekao je neki glas u njoj. Nali su je u podne, ba kad se posle oluje pojavilo sunce; plutala je u trsci na Jezeru. Dugaka kosa bila joj je rasuta po povrini kao vodeno bilje, a Morgana, oamuena od bola, nije mogla da ali to Kevin nije otiao sam u senovitu zemlju iza smrti. 12. Tokom mranih dana posle Kevinove smrti, Morgana je esto pomiljala na to da ju je Boginja zaista odabrala da uniti vitezove Okruglog stola. Ali zato je odluila da uniti i Avalon? Starim. Ravena je mrtva, i Nimui, koja je trebalo da bude Gospa podle mene. A Boginja nije poloila ruku ni na koga drugog da joj bude proroica. Kevin lei sahranjen u hrastu. ta e sada biti sa Avalonom? inilo joj se da se svet talasa, da iza magle traje sve vee ubrzanje. Niko osim nje i nekoliko najstarijih svetenica nije mogao da otvori prolaz kroz maglu, a i one su imale malo razloga da pokuavaju. Ponekad bi se desilo da izie na otvoreno i da ne vidi ni sunce ni mesec, i tada bi znala da je zalutala preko granica vilinske zemlje; ali mogla je samo ponekad da nasluti vilinski narod meu drveem, i nije ni pokuavala da potrai kraljicu. Pitala se da ih nije Boginja napustila, jer neke devojke iz Kue Devojaka vratile su se u svet, a druge su zalutale u vilinsku zemlju i nikada se nisu vratile. Boginja se poslednji put pojavila na ovom svetu kada je nosila Gral kroz Arturovu dvoranu u Kamelotu, pomislila je Morgana, a onda se, zbunjena, upitala je li Boginja zaista nosila Gral, ili su to samo ona i Ravena stvorile privienje. Prizvala sam Boginju i nala je u sebi. Znala je da vie nikada nee moi da se obrati za utehu ili savet nikom drugom doli sebi. Nije bilo svetenica niti proroica, ni druida niti savetnika, niti Boginje da joj se obrati; niko nije postojao sem nje, a nju nije imao ko da vodi. Povremeno je, po navici koja je trajala itavog ivota, pokuavala da prizove lik Boginje da je posavetuje, ali ne bi videla nita, osim ponekad Igrenu - ne postariju, pobonu Uterovu udovicu, nego mladu i lepu majku koja joj je prva natovarila ovaj teret, koja joj je naredila da se stara o Arturu, a kasnije je prepustila Vivijeni. Povremeno bi videla i Vivijen, koja ju je poslala u postelju Rogatom, ili Ravenu, koja ju je podravala u velikom trenutku prizivanja. One su Boginja. I ja sam Boginja. Druga ne postoji. Nije joj vie bilo stalo do gledanja u magijsko ogledalo, ali povremeno bi, po mladom mesecu, odlazila da pije sa izvora i da pogleda u vodu. Ali videla je samo nagovetaje koji bi je muili: vitezove Okruglog Stola kako jau na sve strane, pratei snove i nagovetaje vizije i Vida, ali niko nije naao pravi Gral. Neki su zaboravili pohod i poli u potragu za pustolovinama; drugi su naili na pustolovinu veu nego to im odgovara, pa su poginuli; trei su inili dobra dela, a neki zla. Jedan ili dvojica, u prodornoj viziji vere, sanjali su svoj Gral i tako su umrli. Drugi su, pratei poruke sopstvenih vizija, poli na hodoae u Svetu Zemlju; a neki su se, zahvaeni vetrom koji je duvao irom zemlje, povukli u samou i pustinjaki ivot, traei, u grubim peinama i kolibama, ivot utanja i pokajanja - ali kakve vizije su im dolazile, jesu li videli Gral ili neto drugo, Morgana nije znala, niti ju je zanimalo. Nekoliko puta je na trenutak ugledala poznato lice. Videla je Mordreda u Kamelotu, kraj

Artura. I Galahada je videla, kako traga za Gralom; ali potom ga vie nije videla, i pitala se je li ga potraga odvela u smrt. A jednom je videla Lanseleta, polunagog, umotanog u ivotinjske koe, dugake i upave kose, bez oklopa i maa, kako tri kroz umu, i u njegovim oima razabrala je sjaj ludila; pa, i pretpostavljala je da ovakva potraga moe da dovede samo do ludila ili oajanja. Ipak, traila ga je ponovo u ogledalu, svakog mladog meseca, ali dugo nije imala uspeha. Potom ga je videla kako spava, nag i izubijan, negde na slami, a oko njega su se dizali zidovi tamnice... a onda ga vie nije videla. Oh, bogovi, i on je nestao... kao i toliki Arturovi vitezovi... Gral stvarno nije bio blagoslov za Arturov dvor, nego kletva... I to sa pravom, kletva izdajniku koji je hteo da ga ukalja... A sada je zauvek nestao iz Avalona. Morgana je dugo verovala da je Boginja uzela Gral i odnela ga u obitavalita Bogova, kako ljudi vie ne bi mogli da ga ukaljaju, i bila je time zadovoljna; bio je uprljan hrianskim vinom, koje nije samo vino nego i krv, i ona ne bi imala predstavu kako da ga ponovo oisti. Iz spoljanjeg sveta dopirao je apat, preko starog bratstva svetenika koji su navraali u Avalon; neki od njih su bili hriani, od one stare vrste koja je nekada sluila Bogu zajedno sa druidima, vrsto uvereni da je Hrist nekada obitavao u Avalonu i da se tu uio mudrosti. Sada, beei pred sve veom snagom novih hriana, koji su eleli da unite sve vere sem svoje, dolazili su u Avalon, i Morgana je od njih ula poneto o Gralu. Svetenici su govorili da je to zaista pehar iz koga je Hrist pio na Poslednjoj Veeri, i da je pehar odnesen na nebesa, kako se vie nikada ne bi pojavio na svetu. Ipak, govorkalo se i da je vien na onom drugom ostrvu, Inis Vitrinu, kako svetluca u dubinama njihovog izvora, onog istog izvora koji je na Avalonu sveto ogledalo Boginje; i stoga su svetenici na Inis Vitrinu poeli da ga zovu Izvor Pehara. A poto su stari svetenici proveli neko vreme u Avalonu, Morgani su poeli da dolaze glasovi kako je Gral vian, povremeno, nad njihovim oltarom. To mora da je volja Boginje. Oni ga nee okaljati. Ali nije znala je li Gral zaista tamo, u drevnoj crkvi hrianskog bratstva... koja je sagraena tano na mestu crkve na drugom ostrvu, tako da se ak govorilo kako, kad se magla proredi, drevni bratstvenici Avalona mogu da uju monahe kako pevaju u njihovoj crkvi na Inis Vitrinu. Morgana se setila onog dana kada se magla istanjila i propustila Gvenvir u Avalon. Vreme je na Avalonu sada udno teklo. Morgana nije znala je li prola godina i jedan dan, koliko su se vitezovi zarekli da tragaju, i ponekad joj se inilo da su u spoljanjem svetu morale protei godine... Dugo je mislila na rei koje je izgovorio Kevin: ...magle se sklapaju nad Avalonom. A onda, jednog dana, bila je pozvana na obalu Jezera, ali nije joj trebao Vid da bi znala ko stoji u barci. Avalon je nekada bio i njegov dom. Lanseletova kosa sada je bila potpuno seda, a lice mravo i izmodeno, ali kada je iskoio iz amca, uz jedva primetan trag one nekadanje plesake lakoe, prila mu je i uhvatila ga za ruke, a na licu mu nije videla nikakav trag ludila. Pogledao ju je u oi, i odjednom je izgledalo kao da je ona nekadanja Morgana, kada je Avalon bio hram pun svetenica i druida, a ne usamljena zemlja skrivena u magli sa jedva aicom ostarelih svetenica, nekoliko matorih druida i gripicom napola zaboravljenih drevnih hriana. "Kako to da vreme ne utie na tebe, Morgana?" upitao je on. "Sve se promenilo, ak i ovde, u Avalonu - pogledaj, ak je i kameni prsten skriven u magli!" "Oh, jo je on tamo", rekla je Morgana, "mada bi neke od nas mogle i da se izgube ukoliko bi pole ka njemu." I uz bol u srcu setila se dana - kako je to bilo davno! - kada je leala sa Lanseletom u senci tog kamenja. "Mislim da e ipak jednog dana potpuno nestati u magli, kako ga nikada ne bi unitila ljudska ruka niti zub vremena. Nema vie ko da slui kraj njega... ak se ni Beltanske vatre vie ne pale u Avalonu, mada sam ula da se stari obredi odravaju u divljini Severnog Velsa i u Kornvolu. Mali narod nee dopustiti da stara vera umre dok su oni u ivotu.

udi me da si uspeo da doe ovamo, roae." On se nasmeio - i sada je mogla da vidi tragove bola i jada - da, ak i ludila - oko njegovih oiju. "Pa, jedva da sam znao kuda dolazim, roako. Seanje me sve ee izdaje. Bio sam lud, Morgana. Bacio sam ma i iveo sam kao ivotinja u umi, a onda sam neko vreme, ne znam koliko dugo, bio zarobljen u nekakvoj tamnici." "To sam videla", apnula je. "Nisam znala ta to znai." "Nisam ni ja, a ne znam ni sad", rekao je Lanselet. "Sasvim malo se seam tog vremena - to je Boji blagoslov, ini mi se, jer ne pamtim ta sam sve inio. Mislim da to nije bilo prvi put - bilo je prilika, tokom onih godina sa Elenom, kada nisam bio svestan ta inim..." "Ali sada ti je dobro", urno ga je prekinula. "Hodi da dorukuje sa mnom, roae - prerano je za bilo ta drugo, ma iz kojih razloga da si doao." Poao je za njom, i Morgana ga je povela u svoju kuicu; osim svetenica koje su je sluile, on je bio prva osoba koja je ula u nju posle vie godina. ekala ih je riba iz Jezera, i lino ga je posluila. "Ah, ovo je dobro", rekao je i bacio se na jelo - upitala se kada li se poslednji put setio da jede. Kosa mu je bila uredno oeljana kao i uvek, njegova kovrdava kosa - sada potpuno seda, a imao je dosta sedih i u bradi - i bila je paljivo podiana, a ogrta, mada istanjen i ofucan od putovanja, bio je ietkan i ist. Video ju je kako gleda ogrta i malo se nasmejao. "U stara vremena ne bih upotrebio ovaj ogrta ni kao podlogu za sedlo", rekao je. "Izgubio sam svoj ogrta, ma i oklop, ne znam gde - moda su mi ih oteli u nekoj ravoj pustolovini, ili sam ih bacio obuzet ludilom. Znam samo da sam jednog dana uo nekoga kako izgovara moje ime; bio je to jedan vitez - moda Lamorak, mada mi je sve jo nejasno u seanju. Bio sam preslab za put, ali, iako je on odjahao sutradan, poeo sam polako da se priseam ko sam, a oni su mi dali odeu i pustili me da sedim za stolom i jedem noem, umesto da mi bacaju otpatke u drvenom anku..." Drhtavo, nervozno se nasmejao. "ak i kada nisam znao da sam Lanselet, imao sam svoju prokletu snagu, i mislim da sam nekima od njih naudio. ini mi se da sam izgubio vei deo te godine... seam se samo sitnica, a uvek mi je bilo na umu da se ne odam da sam Lanselet, jer bih time osramotio i vitezove i Artura..." Zautao je, i Morgana je po onome to je preutao nagaala koliko je izmuen. "Pa, polako sam dovoljno ojaao za put, a Lamorak je ostavio novac za konja i opremu. Ali vei deo te godine je tama..." Uzeo je jo malo hleba i odluno pokupio sa tanjira ostatke ribe. "ta je bilo sa pohodom?" upitala je Morgana. "Stvarno, ta? uo sam poneto", rekao je, "tu i tamo, tu i tamo, dok sam jahao po zemlji. Gaven se prvi vratio u Kamelot." Morgana je morala da se nasmei. "On je uvek bio podloan promeni miljenja, svakom veruje." "Osim kad je u pitanju Artur", rekao je Lanselet. "On je odaniji Arturu od bilo kog psa! A na putu ovamo sreo sam Gareta." "Dragi Garet, on je najbolji od svih Morgozinih sinova! ta ti je rekao?" "Rekao je da je imao viziju", polako je kazao Lanselet, "koja mu je naloila da se vrati na dvor, da vri dunost prema kralju i zemlji i da ne gubi vreme u potrazi za privienjima svetih stvari. I dugo smo razgovarali, nagovarao me je da prekinem potragu za Gralom i da se vratim sa njim u Kamelot." "udi me da nisi pristao", rekla je Morgana. On se nasmeio. "I ja se udim, roako. A obeao sam da u se vratiti im budem mogao." Lice mu je iznenada postalo ozbiljno. "Garet mi je rekao da je Mordred sada uvek u kraljevoj blizini. A kada nisam hteo da se sa njim vratim na dvor, kazao mi je da bi za Artura bilo najbolje da pronaem Galahada i da ga smesta poaljem u Kamelot, jer on ne veruje Mordredu i njegovom uticaju na Artura... izvini to loe govorim o tvom sinu, Morgana." "On mi je jednom rekao da Galahad nee doiveti da vlada... ali zakleo mi se, zavetom za koji ne verujem da bi ga pogazio, kako on nee imati udela u njegovoj smrti."

Lanselet je delovao uznemireno. "Video sam mnogo loih pustolovina koje se mogu desiti na ovom ukletom pohodu. Daj Boe da pronaem Galahada pre nego to upadne u neku od njih!" Nastupila je tiina. Znala sam duboko u srcu - zato je Mordred odbio da ide u potragu, pomislila je Morgana. Iznenada je shvatila da je odavno prestala da veruje kako e njen sin, Gvideon Mordred - ikada biti kralj. Pitala se kada je poela da se navikava na tu pomisao. Moda jo onda kada je Akolon poginuo, a Boginja nije pruila ruku da zatiti svog izabranika. Galahad e biti kralj, i bie hrianski kralj. A to bi moglo da znai da e ubiti Gvideona. ta biva sa Kraljem Jelenom kada doraste mladi jelen? Ali ako su dani Avalona okonani, moda e Galahad moi mirno da sedne na presto, bez potrbe da ubija suparnike. Lanselet je spustio ostatak hleba sa medom i pogledao u ugao sobe. "Je li ono Vivijenina harfa?" "Da. Moju sam ostavila u Tintagelu. Ali pretpostavljam da ova pripada tebi po pravu naslea, ako je eli." "Ja vie ne sviram, niti imam volje za to, Morgana. Sa pravom pripada tebi, kao i sve ostalo to je pripadalo mojoj majci." Morgana se setila rei koje su joj se zarile u srce - pre koliko vremena! - 'Voleo bih da ne lii toliko na moju majku, Morgana!' Sada u tom seanju nije bilo bola, nego topline; Vivijen nije sasvim nestala sa sveta ako je neto ostalo u njoj. "Sada nas je tako malo ostalo", nespretno je rekao Lanselet, "tako nas je malo koji se seamo starih dana u Karleonu - ak i u Kamelotu..." "Artur je tamo", rekla je Morgana, "i Gaven, i Garet, i Kaj, i jo mnogi drugi, dragi moj. I svakako se svakog dana pitaju gde je Lanselet. Zato si ovde, a ne tamo?" "Rekao sam da me pamenje izdaje - jedva sam i bio svestan da sam dospeo ovamo", rekao je Lanselet. "Ali sad kad sam tu, da te pitam - uo sam da je Nimui bila ovde." Morgana se setila: sama mu je to rekla, jednom, kada je kazao kako je njegova ker u manstiru gde je nekada bila i Gvenvir. "Hteo bih da znam ta je bilo sa njom - je li dobro, je li postala svetenica?" "ao mi je", rekla je Morgana. "Izgleda da za tebe imam samo loe vesti - Nimui je umrla, pre godinu dana." Nije htela da mu kae nita vie. Lanselet nije znao nita o Merlinovoj izdaji, niti o Nimuinoj poseti dvoru. Samo bi ga raalostilo kad bi saznao. Nije postavljao pitanja; jedino je duboko uzdahnuo i oborio pogled. "A beba, mala Gvenvir, ona se udala, u Bretanji je, a Galahad je nestao u pohodu. Nikada nisam upoznao svoju decu. Nisam ni pokuavao - inilo mi se da su oni jedino to mogu da dam Eleni, i zato sam joj ih potpuno prepustio, ak i deaka. Putovao sam sa Galahadom kada je prvi put poao u Kamelot, i za tih deset dana puta upoznao sam ga bolje nego za prethodnih esnaest godina. Mislim da bi od njega bio dobar kralj, ako to doivi..." Pogledao je Morganu, gotovo moleivo; znala je da ezne za umirenjem, ali nije imala ime da ga tei. "Ako poivi, bie dobar kralj", rekla je, "ali mislim da e biti hrianski kralj." Na trenutak joj se uinilo da su zvuci Avalona oko nje zamrli, kao da su ak i talasi na Jezeru i aputanje trske zautali kako bi je bolje uli. "Ako preivi potragu za Gralom - ili je napusti ipak e svetenici imati najvie uticaja na njega, i u itavoj zemlji postojae samo jedan Bog i jedna vera." "Zar bi to bilo tako strano, Morgana?" tiho je upitao Lanselet. "Hrianski Bog donosi duhovnu obnovu - zar je to loe, kad je oveanstvo ve zaboravilo Misterije?" "Nisu ih zaboravili, nego su im bile suvie sloene. eleli su Boga koji e se starati o njima, koji nee zahtevati od njih da se prosveuju, koji e ih prihvatiti takve kakvi jesu, sa svim gresima, i koji e ih osloboditi grehova ako se pokaju. On nije takav, nikada nee biti, ali to je, izgleda, jedini nain na koji neprosvetljeni mogu da pojme Boga." Lanselet se gorko osmehnuo. "Moda je vera koja zahteva da svaki ovek iz ivota u ivot radi na svom spasenju zaista suvie zahtevna za ljude. Oni ne ele da ekaju Boju pravdu, nego da je vide odmah. A taj mamac su im obeali ovi novi svetenici." Morgana je znala da je to tano i ljutito je pognula glavu. "A poto njihovo vienje Boga

oblikuje njihovu stvarnost, tako e i biti - Boginja je bila stvarna dok su je ljudi potovali i stvarali je u sebi. Sada e stvarati u sebi Boga kakvog misle da ele - onakvog kakvog, moda, i zasluuju." Pa, tako mora biti, jer kako ovek vidi stvarnost, ona takva i postaje. Dok su drevni Bogovi, i Boginja, smatrani za davaoce ivota i pomagae, takva je bila i priroda; a kada su svetneici nauili ljude da prirodu smatraju za zlu, tuinsku, neprijateljsku, a stare Bogove za demone, svi e i postati takvi, napajajui se iz onog dela oveka koga ele da se odreknu, umesto da puste da ih vodi. Sluajno se setila neega to je proitala u knjigama Urijensovog kunog svetenika u Velsu. "I tako e svi ljudi postati ba onakvi kao to je rekao neki apostol. Kazao je da e u Kraljevstvu Bojem svi biti evnusi... mislim da ne bih elela da ivim u takvom svetu, Lanselete." Umorni vitez je uzdahnuo i odmahnuo glavom. "Ne bih ni ja, Morgana. Ali moda e takav svet biti jednostavniji od naeg i bie lake znati ta treba da se radi. Zato sam i doao da traim Galahada, jer mada e biti hrianski kralj, mislim da e biti bolji od Mordreda..." Morgana je stegla pesnice, skrivene rukavima. "Nisam ja Boginja! Nije - nije na meni da odluujem! Doao si da ga trai ovde, Lanselete? On nikada nije bio jedan od nas. Moj sin, Gvideon - Mordred - odrastao je u Avalonu. Ako bi napustio Arturov dvor, moda bi doao ovamo. Ali Galahad? On je poboan kao i Elena - gadilo bi mu se da stupi nogom na ovaj svet vetica i vila!" "Ali rekao sam ti da nisam ni znao da sam stigao ovamo", odvratio je Lanselet. "Hteo sam da odem na Inis Vitrin i Ostrvo svetenika, jer sam uo glasine o magijskom svetlu koje se pojavljuje u njihovoj crkvi, i da su dali novo ime svom izvoru. uo sam da se sada zove Izvor Pehara - mislio sam da je Galahad moda poao tamo. Ovamo me je dovela samo davna navika." Pogledala ga je u oi i ozbiljno upitala: "ta ti misli o ovoj potrazi, Lanselete?" "Zaista ne znam, roako. Kada sam poao, bilo je kao i kada sam krenuo da ubijem Pelinorovog zmaja - sea li se toga, Morgana? Niko od nas nije verovao u njega, ali na kraju sam ga ipak pronaao i ubio. A stvarno znam da je neto veoma sveto dolo u Kamelot onoga dana kad smo videli Gral." Kada je zaustila da neto kae, silovito ju je prekinuo. "Nemoj mi rei da mi se priinilo, Morgana - nisi bila tamo i ne zna kako je izgledalo! Prvi put sam osetio da negde postoji Misterija koja je iznad ivota. I zato sam poao u potragu, mada je deo mene mislio da je to ludilo - i neko vreme sam jahao sa Galahadom, i inilo mi se da je njegova vera podsmevanje mojoj, jer on je bio tako ist i njegova vera tako lepa i jednostavna, a ja sam bio star i neist..." Lanselet se zagledao u pod, i primetila je da guta knedlu. "Zato smo se, na kraju, i rastali, da ne bih unitio tu blistavu veru... a onda ne znam kuda sam iao, jer su mi se na um spustile magla i tama, i inilo mi se da Galahad svakako... mora znati sve moje grehe i da me sigurno prezire." Uzbueno je podigao glas, i Morgana je na trenutak u njegovim oima primetila nezdravi sjaj, ba kao kod onog nagog oveka koji je jurio umom. "Nemoj misliti na to, mili", brzo je rekla. "To je zavreno." On je duboko, drhtavo uzdahnuo i videla je da mu se oi smiruju. "Moj pohod je sada da naem Galahada. Ne znam ta je on video - moda anela - niti zato je zov Grala u nekome odjeknuo tako snano, a u nekome jedva. Od svih prisutnih vitezova, mislim da jedino Mordred nije video nita, ili je utao o onome to je video." Moj sin je odrastao u Avalonu; njega ne moe da zavara magija Boginje, pomislila je Morgana i ve je zaustila da objasni Lanseletu ta je video - i on je u ranoj mladosti uio u Avalonu i ne bi smeo da misli o tome kao o nekoj hrianskoj misteriji. No, kad je opet ula onaj neobini prizvuk u Lanseletovom glasu, pognula je glavu i outala. Boginja mu je dala utenu viziju; ne bi bilo pravedno unititi je objanjenjima. To je elela, na tome je radila. Artur je izdao Boginju, a Boginja je rasula njegovo bratstvo na vetru koji duva iz njenog svetilita. A najcrnja ironija tek je usledila: njena najsvetija vizija podstakla je najdublju legendu hrianske vere. Na kraju mu je ipak pruila ruku. "Lanselete, ponekad verujem da nije vano ta inimo. Bogovi nas pokreu po svojoj volji, bez obzira na to

ta mi mislimo da inimo. Mi smo samo njihove igrake." "Da sam to verovao", odvratio je Lanselet, "poludeo bih jednom zauvek." Morgana se tuno nasmeila. "A je bih poludela da nisam verovala u to. Ja moram da verujem da nisam imala mo da postupim drugaije." ...Moram verovati da nikada nisam imala mogunost izbora... mogunost da odbijem proglaenje za kralja, mogunost da ubijem neroenog Mordreda, mogunost da odbijem kada me je Artur dao Urijensu, mogunost da se ne upletem u Avalohovu smrt, mogunost da zadrim Akolona... mogunost da potedim Kevina Harfistu izdajnike smrti, i Nimui... "A ja moram da verujem", rekao je Lanselet, "da ovek ima mo da upozna ono to je ispravno, da odabere izmeu dobra i zla i da zna da je taj izbor vaan..." "Oh, da, ako zna ta je dobro. Ali zar ti se ne ini, roae, da na ovom svetu zlo uvek ima masku dobrog? Ponekad mi se ini da Boginja udeava da sve loe izgleda ispravno, i da jedino to moemo..." "Pa, u tom sluaju Boginja je zla ba koliko svetenici tvrde!" "Lanselete", nagnula se prema njemu, "nikada nemoj kriviti sebe. Radio si ono to si morao! Veruj samo da ti je to bila odreena sudbina..." "Ne, jer bih se smesta ubio, kako Boginja vie ne bi mogla da me koristi za novo zlo", silovito je rekao Lanselet. "Morgana, ti ima Vid, a ja ne mogu... ne mogu da verujem da je volja Boja da Artur i njegov dvor padnu Mordredu u ruke! Rekao sam ti da sam doao ovamo zato to me pamenje izdaje. Ne razmiljajui, pozvao sam barku Avalona i doao ovamo, ali, zna, mislim da sam moda postupio bolje nego to sam bio svestan. Ti, koja ima Vid, moe da pogleda u ogledalo i da mi kae kuda je Galahad otiao! Spreman sam i da izazovem njegov gnev i da mu naredim na napusti pohod i vrati se u Kamelot..." Zemlja kao da je zadrhtala pod Morganinim nogama. Jednom je neoprezno stala u baricu ivog peska i osetila je kako blato podrhtava i klizi u stranu; i ovo je bilo tako, i znala je da mora smesta da se baci na sigurno tle... ula je sebe da govori, kao iz veike daljine. "Zaista e se vratiti u Kamelot sa svojim sinom, Lanselete..." i istovremeno se pitala otkuda hladnoa koja kao da joj isisava ivot iz tela. "Pogledau u ogledalo tebe radi, roae. Ali ja ne poznajem Galahada i moda neu videti nita to bi ti pomoglo." "Ipak, reci mi da e uiniti ono to moe", molio je Lanselet. "Kazala sam da u pogledati u ogledalo. Ali sve e biti po volji Boginje. Hodi." Sunce je ve bilo visoko, i dok su ili niz breg prema Svetom Kladencu, nad glavama im je graknuo gavran. Lanselet se prekrstio zbog loeg predznaka, a Morgana je podigla glavu. "ta veli, sestro?" U umu je zaula Ravenin glas. Nemoj se bojati. Mordred nee ubiti Galahada. A Artur e ubiti Mordreda. "Znai, Artur e jo biti Kralj Jelen..." Lanselet se okrenuo i zapiljio u nju. "ta si rekla, Morgana?" Ne na Sveti Kladenac, rekla je Ravena u njenom umu. Idi u kapelu, i to odmah. Vreme je. "Kuda idemo?" upitao je Lanselet. "Jesam li zaboravio put do Svetog Kladenca?" Morgana je podigla glavu i shvatila da su ih koraci odveli ne do Svetog Kladenca nego do male kapele gde je drevno hriansko bratstvo dralo svoje slube. Priali su da je izgraena kada je drevni Josif pobo svoj tap u zemlju na bregu zvanom Verial. Pruila je ruku i uzela jedan izdanak Svetog Trna; ubo ju je do kosti. Ne znajui tano ta ini, pruila je ruku i oznalila Lanseletovo elo mrljom krvi. On ju je zapanjeno pogledao. ula je svetenike kao tiho pevaju: Kyrie eleison, Christe eleison. Tiho je ula i samu sebe zaudila kad je kleknula. Kapela je bila puna magle, i Morgani se inilo da kroz nju nazire onu drugu kapelu, onu na Inis Vitrinu, i da uje i njihove glasove kako pevaju Kyrie eleison, a uli su se i enski glasovi; da, to mora da je na Inis Vitrinu, jer u kapeli na Avalonu nema ena, ovo mora da su monahinje iz njihovog manastira. Na trenutak joj se uinilo da kraj nje klei Igrena i da uje njen glas, jasan i blag, kako peva Christe eleison. Svetenik je

bio za oltarom, a onda joj se uinilo da je i Nimui tamo, sa zlatnom kosom putenom niz lea, lepa i ljuka kao Gvenvir dok je bila mlada devojka u manastiru. No, umesto stare, divlje ljubomore, Morgana ju je sad posmatrala puna ljubavi prema toj lepoti... magla se zgusnula; jedva je videla Lanseleta koji je kleao kraj nje, ali pred njom je, pred oltarom one druge kapele, kleao Galahad, podignutog blistavog lica, a na njemu se odraavao sjaj... i znala je da i on vidi kroz maglu, da vidi kapelu u Avalonu, u kojoj se nalazi Gral... ula je iz druge kapele zvonjavu malih zvona, i ula je... nikada nije utvrdila koga svetenika, ovog ovde u Avalonu, ili onog na Inis Vitrinu... ali u njenom umu to je bio blagi Talesinov glas... i mrmljao je: "Jer te noi u kojoj je Hrist izdat, na Gospod uze pehar i blagoslovi ga, i ree: Svi pijte odavde, jer ovo je moja krv koju u proliti vas radi. Kad god pijete iz njega, uvek me se seajte." Videla je senku svetenika koji je podigao pehar za misu, ali to je bila i Devica Grala, Nimui... ili je to ona sama prinosila pehar njegovim usnama? Lanselet je jurnuo napred, viui: "Ah, svetlost! Svetlost!" i pao je na kolena, zaklanjajui oi rukama, a onda se nagnuo jo napred i pao niice na pod. Pod dodirom Grala, lice mladia u senci postalo je jasno, vrsto, stvarno, i magla je nestala; Galahad je kleao i pio iz pehara. "Jer kao to groe sa mnogog okota biva ceeno da bi dalo jedno vino, tako se mi spajamo u ovoj rtvi i postajemo Jedno sa Velikom Svetlou koja je beskonana..." I dok je blistao od zanosa, osvetljen nezemaljskim svetlom, on je duboko udahnuo u potpunoj radosti i pogledao pravo u svetlo. Pruio je ruke da uzme pehar... i pao napred, skljokavi se na pod kapele, i ostao je tamo, ne miui se. Dodirnuti svete stvari bez pripreme donosi smrt... Morgana je videla Nimui - ili je to bila ona sama? - kako pokriva Galahadovo lice belim velom. A onda je Nimui nestala, a pehar je ostao na oltaru, obian zlatni pehar Misterija, bez nezemaljskog svetla... nije bila sigurna da je svetla uopte i bilo... sve je bilo optoeno maglom. A Galahad je leao mrtav na podu kapele u Avalonu, hladan i nepomian kraj Lanseleta. Dugo je prolo dok se Lanselet nije promekoljio, i kada je podigao hlavu, Morgana je videla da mu je lice oseneno tragedijom. "A ja nisam bio dostojan da ga pratim", apnuo je. "Mora ga vratiti u Kamelot", blago je rekla Morgana. "On je okonao potragu za Gralom - ali to je bila njegova poslednja potraga. Nije mogao da podnese tu svetlost." "Nisam mogao ni ja", apnuo je Lanselet. "Gledaj, svetlost mu je jo na licu. ta li je video?" Polako je odmahnula glavom, oseajui kako joj se ruke jee. "Ni ti ni ja nikada to neemo saznati, Lanselete. Znam samo da je umro sa Gralom na usnama." Lanselet je pogledao oltar. Svetenici su se tiho udaljili, ostavljaui Morganu samu sa mrtvim i ivim vitezom; a pehar, optoen maglom jo je blistao. Lanselet je ustao. "Da. A ovo e se vratiti sa mnom u Kamelot, kako bi svi znali da je potraga okonana... i da vitezovi vie ne bi ginuli i ludeli u potrazi za nepoznatim." Zakoraio je ka oltaru gde je Gral blistao, ali Morgana ga je vrsto obgrlila i zadrala. "Ne! Ne! To nije za tebe! Oborio te je i jedan pogled na njega! Dodirnuti svete stvari bez pripreme donosi smrt..." "Onda u umreti", rekao je on, ali vrsto ga je drala, i uskoro je ostetila da se on predaje. "Zato, Morgana? Zato mora da se nastavi potraga koja donosi smrt?" "To ne", rekla je Morgana. "Potraga za Gralom je zavrena. Ti si poteen da bi se vratio u Kamelot i rekao im to. Ali ne moe ga vratiti u Kamelot. Nijedan ovek ne moe ga zadrati. Oni koji ga trae iz vere..." Sluala je sopstveni glas, mada nije znala ta e rei sledee, "oni e ga nai, ovde, van sveta smrtnika. Ali ako bi se vratio sa tobom u Kamelot, pao bi u ruke svetenicima i postao bi im orue..." Oseala je da joj je glas pun suza. "Preklinjem te, Lanselete. Ostavi ga ovde, u Avalonu. Neka na ovom novom svetu, bez magije, ostane makar jedna Misterija koju svetenici ne mogu da opiu i objasne jednom zauvek, koju ne mogu da uguraju u

svoju uskogrudu dogmu o onome to jeste i to nije..." Glas joj se slomio. "U danima koji dolaze, svetenici e govoriti ljudima ta je dobro, a ta loe, ta da misle, za ta da se mole, ta da veruju. Ne vidim sve do kraja - moda je oveanstvu potrebno razdoblje tame kako bi umeli da jednog dana cene blagoslov svetla. Ali u toj tami, Lanselete, neka bude makar jedna iskra nade. Gral je jednom bio u Kamelotu. Neka seanje na taj dogaaj nikada ne bude pokvareno njegovim zarobljavanjem na nekom ovozemaljskom oltaru. Ostavi jednu Misteriju i jedan izvor vizija koji e ljudi moi da prate..." ula je kako joj glas postaje promukao sve dok nije liio na kretanje poslednjeg gavrana. Lanselet se duboko naklonio pred njom. "Morgana, ili jesi li ti zaista Morgana? Mislim da ne znam ko si ni ta si. Ali to to govori je istina. Neka Gral ostane zauvek u Avalonu." Morgana je podigla ruku, i mali narod Avalona priao je da podigne Galahadovo telo, utke ga ponevi ka barci Avalona. Drei i dalje Lanseleta za ruku, Morgana je sila na obalu i pogledala telo poloeno u amac. Na trenutak joj se uinilo da tamo lei Artur, a onda se vizija zatalasala i nestala, i to je bio samo Galahad, sa onim nezemaljskim mirom i ozarenou na licu. "Poi e sada u Kamelot sa svojim sinom", tiho je rekla Lanseletu, "ali ne onako kako sam prorekla. Mislim da nam je Vid dat da nam se podsmeva - vidimo ono to Bogovi ele da vidimo, ali nikada ne znamo ta to znai. Mislim da vie nikada neu koristiti Vid, roae." "Daj Boe." Lanselet ju je uhvatio za obe ruke i sagnuo se da ih poljubi. "I tako se konano rastajemo", tiho je rekao. I tog asa, iako je rekla da vie ne eli Vid, videla je u njegovim oima ono to je on video dok ju je gledao - devicu sa kojom je leao u kamenom prstenu i koju je odbio iz straha pred Boginjom; enu kod koje je otiao kada je poludeo od elje, pokuavajui da izbrie krivicu zbog ljubavi prema Gvenvir i Arturu; enu koju je video, bledu i stranu, kako bakljom osvetljava njega i Elenu u krevetu; a sada mranu, tihu Gospu, tamnu i pod svetlou, koja je podigla njegovog sina od Grala i zamolila ga da ostavi pehar zauvek van sveta. Nagnula se da ga poljubi u elo. Rei nisu bile potrebne; oboje su znali da je to konani oprotaj i blagoslov. Dok se on polako okretao i ulazio u magijsku barku, Morgana je gledala njegova oputena ramena i sjaj zalazeeg sunca u njegovoj kosi. Sada je bila potpuno seda; Morgana se setila kako je izgledala u njegovim oima. I ja sam stara, pomislila je. I sada je znala da vie nikada nee videti kraljicu u vilinskoj zemlji. Sada sam ja kraljica. Nema Boginje do te, a ja sam ona... A ipak, van svega postoji ona, i ona je u Igreni, i u Vivijen, i u Morgozi, i u Nimui, i u kraljici. A one ive u meni, kao i ona... I u Avalonu e iveti zauvek. 13. Daleko na severu, u zemlju Lotiju, vesti o potrazi za Gralom bile su retke i nepouzdane. Morgoza je ekala na povratak svog mladog ljubavnika, Lamoraka. A onda, pola godine kasnije, stigla je vest da je poginuo tokom potrage. On nije prvi, pomislila je Morgoza, a ni poslednji koji e izgubiti ivot u tom udovinom ludilu, u potrazi za neim nepoznatim! Oduvek sam smatrala da su sve vere i Bogovi neka vrsta ludila. Pogledaj dokle su doveli Artura! A sada su mi uzeli Lamoraka, jo tako mladog! Pa, sad ga vie nije bilo, i mada joj je nedostajao i uvek e joj nedostajati, na neki nain - bio je uz nju due od bilo kog drugog, osim Lota - ne sme se prepustiti starosti i samoi. Paljivo se pogledala u svom starom, bronzanom ogledalu, obrisala tragove suza, a onda se ponovo ogledala. Mada vie nije imala onu zrelu lepotu zbog koje joj je Lamorak, opinjen, pao pred noge, i dalje je bila lepa ena; u zemlji ima dovoljno mukaraca, i nije ih sve zahvatilo ludilo potrage. Ona je bogata, kraljica je, i ima svoja enska oruja - jo je lepa, ima sve zube, mada sada ve mora da zatamnjuje obrve i trepavice... postale su nekako pepeljaste. Pa, mukaraca e uvek biti; svi su oni budale, i pametna ena moe da radi sa njima ta eli. Ona nije budala kao Morgana, da se

uzbuuje oko odanosti i vrline, niti cmizdravi idiot kao Gvenvir, da misli samo na svoju duu. Povremeno bi do nje doprla poneka pria o pohodu, i svaka je bila sve bajkovitija od prethodne. ula je da je Lamorak stigao do Pelinorovog zamka, privuen starim glasinama o magijskoj iniji koja se uva u kripti ispod dvorca, i tu je umro, uzviknuvi da Gral lebdi pred njim u rukama device, u rukama njegove sestre, Elene, onakve kakva je bila kao dete... esto se pitala ta je zaista video. Iz zemalja oko rimljanskog zida stigla je pria da je Lanselet zatoen kao ludak negde u zemljama starog ser Ektorijusa, i da se niko ne usuuje da to javi kralju Arturu; potom je ula da ga je brat, Bors, naao i poznao, i da se tada Lanselet oporavio i odjahao dalje, da li u dalju potragu ili natrag u Kamelot - niti je znala niti ju je zanimalo. Moda e srea urediti da i on umre u potrazi, pomislila je; inae bi ga elja za Gvenvir opet odvukla kod Artura i na njegov dvor. Samo njen razumni Gvideon nije poao u potragu, nego je ostao u Kamelotu, blizu Artura. Da su i Garet i Gaven imali dovoljno pameti da tako uine! Konano je jedan njen sin doao na mesto kraj Artura koje mu pripada. Imala je jo jedan nain da sazna ta se deava. Vivijen joj je rekla, dok je bila devojka u Avalonu, da nema strpljenja ni istrajosti da bude posveena u Misterije; sada je znala da je Vivijen bila u pravu - ko bi poeleo da protrai ivot na tako neto? Mnogo godina je verovala da su joj vrata magije i Vida zatvorena, osim nekoliko sitnih trikova koje je sama nauila. A onda, kada je prvi put upotrebila aroliju da sazna ko je Gvideonov otac, poela je da shvata da je magija tu, nadohvat ruke, i da joj je potrebna samo volja; nisu potrebna ni sloena druidska pravila i ogranienja, niti lai o Bogovima. To je jednostavno deo ivota, blizak i pristupaan, ni u kakvoj vezi ni sa dobrim ni sa zlim, nego na raspolaganju svakom ko je dovoljno voljan i spreman da ga upotrebi. Svi oni koji se pretvaraju da veruju, mislila je, samo pokuavaju da zadre izvor moi u svojim rukama. Ali ja sam ih stekla sama i slobodna, ne vezujui se nikakvim zavetima u pogledu naina njihove upotrebe. I tako je ove noi, zatvorena da joj sluge ne bi smetale, poela sa pripremama. Osetila je bezlino saaljenje nad belim psom koga je dovela, i trenutak iskrenog gaenja kad mu je presekla grkljan i podmetnula posudu da uhvati krv; ali, na kraju krajeva, to je njen pas, isto kao i svinja ubijena da bi se nala na trpezi, a mo prolivene krvi snanija je i neposrednija od moi nakupljene dugim molitvama i pravilima Avalona. Kraj ognjita je leala jedna sluavka, drogirana i spremna; ovog puta je odabrala takvu koja joj nita ne znai i koja joj, zapravo, i nije potrebna. Nauila je to kada je poslednji put stvarala ovu magiju. Sa aljenjem se setila kako je tada izgubila dobru predilju; ova barem nikome nee nedostajati, ak ni kuvaru koji ima bar petest suvinih pomonica. I dalje su joj pomalo smetale neke pojedinosti priprema. Krv kojom je oznaila ruke i elo bila je neprijatno lepljiva, ali inilo joj se da gotovo vidi kako iz nje, nalik na dim, bujaju mali mlazevi moi. Mesec se na nebu pretvorio u najtanji srp, i znala je da je spremna ona koja u Kamelotu eka na njen poziv. Istog asa kada je mesec preao u odgovarauu etvrt neba, prolila je ostatak krvi u vatru i tri puta glasno pozvala. "Morag! Morag! Morag!" Drogirana ena kraj ognjita - Morgoza se neodreeno prisetila da joj je ime Beka, ili neto slino - promekoljila se, u oima joj se pojavila svest i dubina, i na trenutak, dok se budila, izgledalo je da nosi otmenu odeu Gvenvirinih slukinja. I glas joj vie nije bio grubo nareje priglupe seoske devojke, nego negovani govor dvorske dame sa juga. "Tu sam, na raspolaganju. ta el od mene, Kraljice Tame?" "Priaj mi o dvoru. ta je sa kraljicom?" "Veoma je usamljena otkako je Lanselet otiao, ali esto dovodi kod sebe mladog Gvideona. uli su je da govori kako joj je on kao sin koga nikada nije imala. Mislim da je i zaboravila da je on sin kraljice Morgane", rekla je devojka, otmenim jezikom, tako razliitim od onoga kojim se koristila praznoglava devojka grubih ruku u bezoblinoj odei.

"Da li jo stavlja u njeno veernje vino onaj lek?" "Nema vie potrebe, kraljice moja", rekao je tuinski glas kroz devojku. "Kraljica nije imala mesenicu ve vie od godinu dana, i zato sam prestala da joj dajem lek. Kralj ionako vrlo retko dolazi u njenu postelju." Znai, Morgozin poslednji strah sada je mogao da prestane - plaila se da e na neki nain, uprkos svemu, Gvenvir roditi dete u poznim godinama i time ugroziti Gvideonov poloaj na dvoru. Dodue, kraljevi podanici nikada ne bi prihvatili dete za kralja, pogotovo posle dugih i mirnih godina Arturove vladavine. A ni Gvideon, pretpostavljala je, ne bi se ustezao da okona ivot malom, neeljenom suparniku. Ali bolje je ne rizikovati; sam Artur izbegao je njenu i Lotovu zaveru u detinjstvu, i doiveo je da ga kruniu. Predugo sam ekala. Lot je trebalo pre mnogo godina da postane kralj ove zemlje, a ja bih bila kraljica. Sada nema nikoga ko bi me zaustavio. Vivijen je mrtva; Morgana je stara; Gvideon e me uiniti kraljicom. Ja sam jedina ena na svetu koju pristaje da slua. "ta je sa ser Mordredom, Morag? Da li mu kralj i kraljica veruju?" No, glas je postao promukao i dubok. "Ne bih znala - Mordred je esto sa kraljem - jednom sam ula kako mu kralj kae... Auh, boli me glava, ta u ovde kraj vatre? Kuvar e me ivu odrati..." Bio je to glas maloumne Beke, promukao i uplaen, i Morgoza je znala da je, daleko u Kamelotu, Morag ponovo utonula u udni san o dalekoj kraljici Lotije ili kraljici vilinske zemlje... Morgoza je dohvatila posudu sa krvlju, istresavi u vatru i poslednje kapi. "Morag! Morag! Ostani tu, nareujem ti!" "Kraljice moja", zauo se daleki, otmeni glas, "ser Mordred je uvek u drutvu jedne od gospi sa Jezera, kau da je ona nekakav rod Arturu..." Ninijan, Talesinova ker, pomislila je Morgoza. Nisam znala da je napustila Avalon. Ali zato bi sada i ostajala tamo? "Ser Mordred je proglaen zapovednikom konjice dok je Lanselet odsutan sa dvora. Pronose se glasine... Auh, vatra, gospo moja, zar da se itav zamak zapali?" Beka je trljala oi i jeala kraj ognjita. Pobesnela, Morgoza ju je divljaki gurnula, i devojka je, vritei, pala pravo u vatru; ali jo je bila vezana i nije mogla da se skloni iz plamena. "Prokleta bila, probudie itavu kuu!" Morgoza je pruila ruke da izvue devojku iz vatre, ali plamen joj je ve uhvatio haljinu, i strano je vritala, Morgozi se inilo da e joj probiti ui. Sirotica, pomislila je, sada joj vie niko ne moe pomoi - toliko se ispekla da joj ne bi bilo pomoi ni da treba da ostane u ivotu! Izvukla je iz vatre devojku koja je vritala, ne obraajui panju na opekotine na sopstvenim rukama, i na trenutak se nagnula nad nju, polaui joj dlan na elo kao da je umiruje; a onda joj je, jednim potezom, presekla grlo od uha do uha. Krv je linula u vatru, i u dimnjak se podigao gust dim. Morgoza je osetila da drhti od neoekivane moi, kao da se iri kroz itavu sobu, kroz itavu Lotiju, kroz itav svet... nikada se nije toliko usudila, ali sada je iznenada uspela, ni ne pokuavajui. inilo joj se da lebdi, bestelesna, nad itavom zemljom. Posle mnogih godina mira, na putevima je opet bilo vojske, a na zapadnoj obali su se, iz zmajolikih brodova, iskrcavali maljavi mukarci i upuivali se da pljakaju i rue gradove, odnosei ene iz manastira u kojima su izdvojeno ivele... kao purpurni vetar, koji je dopirao ak do samog Kamelota... nije bila sigurna da li se to to vidi odigrava u zemlji sada, ili e se tek desiti. Povikala je kroz narastajuu tamu: "Daj mi da vidim moje sinove u potrazi za Gralom!" Tama je ispunila sobu, naglo, crna i gusta, sa udnim zadahom nagorelog, a Morgoza je uala, oborena naletom moi. Dim se malo raziao, a u tami su ostali mali vrtlozi i talasi, kao da kljua u loncu. Tada je Morgoza ugledala, pod sve jaim svetlom, lice svog najmlaeg sina, Gareta. Bio je prljav i ofucan od puta, iscepane odee, ali smeio se vedro kao i uvek, i kako je svetlo raslo, Morgoza je videla ta to on gleda - Lanseletovo lice. E, Gvenvir ga sada ne bi poelela, jer bio je bolestan i propao, sede kose i sa jasnim tragovima ludila i patnje u borama oko oiju... najvie lii na neto to bi okaili u polju da tera vrane od

letine! Obuzela ju je stara mrnja; nepodnoljivo - njen najmlai i najbolji sin i dalje voli tog oveka, i volee ga i slediti isto kao kada je bio deai koji razgovara sa drvenim vitezovima... "Ne, Garete", ula je Lanseletov glas, blag uprkos napetoj tiini u sobi, "zna zato ja ne elim da se vratim na dvor. Neu da govorim o svom duevnom miru - jo manje o kraljiinom - ali zakleo sam se da u traiti Gral godinu i jedan dan." "Ali to je ludilo! Do avola, ta znai Gral u poreenju sa potrebama naeg kralja? Zakleo sam mu se na vernost, kao i ti, mnogo godina pre nego to je iko od nas i uo za Gral! Kad samo pomislim da je na kralj Artur na dvoru bez svojih vernih ljudi, osim nekoliko bogalja, bolesnika i kukavica... ponekad se pitam da nije sve to bilo delo neastivog, koji se preruio u Boji lik da bi rasuo Arturove vitezove po svetu!" "Ja znam da je to bilo Boje delo, Garete", tiho je rekao Lanselet. "Ne pokuavaj da me lii toga." Na trenutak je izgledalo da mu je u oima opet blesnuo plamen ludila. "Ali kada Bog postupa isto kao avo?" nesigurno je upitao Garet. "Ne mogu da zamislim kako je to mogla biti volja Boja da sve to je Artur stvarao etvrt stolea bude ovako uniteno! Zna li da se na obalama iskrcavaju divlji severnjaci, a kada narod tih zemalja vapi za Arturovim legijama da im pomognu, niko ne dolazi? I saksonske vojske se opet okupljaju, a Artur dokono sedi u Kamelotu, dok ti traga za svojom duom - Lanselete, preklinjem te, ako nee da se vrati na dvor, barem razgovaraj sa Galahadom i nateraj ga da se vrati Arturu! Ako je kralj star i ako e postajati sve slabiji - Boe nas sakloni od toga - onda moda tvoj sin treba da ga zameni, jer svi znaju da je on kraljev usvojeni sin i naslednik!" "Galahad?" mrano je upitao Lanselet. "Zar misli da ja imam nekakav uticaj na svog sina? Ti i ostali zakleli ste se da ete tragati za Gralom godinu i jedan dan, a ja sam neko vreme putovao zajedno sa Galahadom i znam da on ozbiljno misli ono to je rekao tog dana, da e ga traiti itav ivot." "Ne!" Garet se nagnuo u sedlu i zgrabio Lanseleta za ramena. "Mora ga ubediti, Lanselete, on se po svaku cenu mora vratiti u Kamelot! Oh, Boe, Gvideon e me nazvati izdajnikom sopstvene krvi, i ja Gvideona veoma volim, ali - kako to da kaem, ak i tebi, koji si mi roak i brat po srcu? Ne verujem uticaju tog oveka na naeg kralja! Saksonci koji dou kod Artura na kraju razgovaraju i sa njim, smatraju ga sinom Arturove sestre, a po njihovim obiajima, to zna, sestrin sin je naslednik..." "Seti se, Garete", blago ga je prekinuo Lanselet, "tako je bilo ak i u Plemenima pre dolaska Rimljana - a ti i ja svakako nismo Rimljani." "Ali zar se nee boriti za prava roenog sina?" "Artur treba da kae ko e ga naslediti na prestolu", rekao je Lanselet, "ako posle njega uopte treba da bude neki kralj. Ponekad mi se inilo, dok sam lutao meu vizijama ludila - ne, nisam hteo da govorim o tome, ali moda je to bilo neto malice nalik na Vid - inilo mi se da e tama pasti na zemlju kada Artura vie ne bude." "Pa e biti kao da Artura nikad nije ni bilo? A ta je sa tvojom zakletvom Arturu?" upitao je Garet, i Lanselet je uzdahnuo. "Ako je takva tvoja volja, Garete, traiu Galahada." "I to to pre", navaljivao je Garet, "mora ga ubediti da je odanost prema kralju vanija od svih pohoda, Gralova i Bogova..." "A ako ne bude hteo?" tuno je upitao Lanselet. "Ako ne bude hteo", polako je rekao Garet, "onda on moda nije kralj kakav e nam trebati posle Artura. U tom sluaju, svi smo u Bojim rukama, i neka nam bude na pomoi!" "Roae, blii si mi od brata", zagrlio ga je Lanselet, "i svi smo mi u Bojim rukama, ma ta se desilo. Ali zaklinjem ti se da u nai Gareta i dovesti ga u Kamelot, kunem se..." Kada su komeanje i tama nestali, Garetovo lice se stopilo sa tamom, i na trenutak su ostale samo Lanseletove oi, svetle i toliko nalik na Vivijenine da je Morgoza naas osetila kako je starija sestra i svetenica posmatra sa namrtenim prebacivanjem. ta si to sada uinila, Morgoza? A onda je i to nestalo, i Morgoza je ostala sama kraj vatre, koja se i dalje dimila, a

mlitavo, beskrvno telo devojke lealo je na ognjitu. Lanselet! Lanselet, prolet bio, i dalje moe da joj unitava planove! Morgoza je osetila da je mrnja obuzima kao bol, kako joj gr kree od grla i sputa se sve do materice. Glava ju je bolela, i oseala je nailazak strane munine koja uvek dolazi posle magije. elela je samo da se spusti kraj ognjita i da satima spava, ali morae da bude snana, makar ponovo korisitla arolije; ona je kraljica Lotije, Kraljica Tame! Otvorila je vrata i izbacila psei le na gomilu ubreta, istovremeno uklanjajui i muni zadah. Sa telom male sudopere nije mogla sama. Ve je htela da pozove pomo , kad se setila kako joj izgledaju ruke i lice, prekriveni krvlju; ne smeju je videti takvu. Prila je umivaoniku i posudi sa vodom i dobro se umila, pa ponovo oeljala. Mrlje krvi sa haljine nije mogla da ukloni, ali sada je vatra ugaena i u sobi je vrlo malo svetla. Konano je pozvala komornika, i on se smesta pojavio na vratima sa radoznalim izrazom lica. "ta se desilo, kraljice moja? uo sam viku i vriske - neto ne valja?" Podigao je svetiljku, i Morgoza je vrlo dobro znala kako mu izgleda - divna i rastrojena - kao da ostacima Vida gleda kroz njegove oi. Kad bih samo pruila ruku, mogla bih da ga imam kraj devojinog tela, pomislila je, oseajui bol i zadovoljstvo elje, i nasmejala se u sebi, ali pazila je da se nita ne primeti; kasnije e biti dovoljno vremena za to. "Da, ozbiljna nevolja. Sirota Beka", pokazala je le. "Pala je u vatru, i kada sam pokuala da joj pomognem oko opekotina, otela mi je no iz ruke i presekla sebi grlo - mora da je poludela od bola, sirotica. Vidi, svu me je poprskala krvlju." ovek je uasnuto kriknuo i sagnuo se da pogleda devojino beivotno telo. "Oh, oh, sitora cura, ionako nije bila mnogo pametna. Nije trebalo ni da je pustite unutra, madam." Morgozu je uznemirio nagovetaj prebacivanja u njegovom glasu; zar je zaista malopre pomiljala da ga dovede sebi u postelju? "Nisam te pozvala da me savetuje. Nosi je odavde i postaraj se da bude pristojno sahranjena, i poalji mi sluavke. Ujutro kreem za Kamelot." Padala je no, a gusta kia jo je vie zaklanjala put. Morgoza je bila mokra i smrznuta, i samo se uvredila kada je zapovednik strae priao da je pita: "Jeste li sigurni, madam, da smo na pravom putu?" Bacila je na njega oko pre vie meseci; ime mu je Kormak, visok je i mlad, sa orlovskim crtama lica i snanim ramenima i butinama. Sada je bila sigurna da je i veoma glup, bilo bi bolje da ga je ostavila kod kue i sama bila voa. Ali postoje stvari koje ak ni kraljica Lotije ne moe da uini. "Ne mogu da prepoznam ove puteve, ali po putu koji smo danas preli sigurna sam da bi trebalo da budemo blizu Kamelota - osim ako se nisi izgubio u magli, Kormae, pa nas poveo opet ka severu." U nekoj drugoj prilici radovala bi se jo jednom usputnom noenju, u svom udobnom atoru, sa svim udobnostima koje postoje, a moda, kada sluavke zaspi, moda ak i sa Kormakom da joj greje postelju. Otkako sam sama nauila aranje, svi mukarci su mi nadohvat ruke. A ipak kao da mi ovih dana nije stalo do njih... udno, nisam potraila mukarca jo od kako je stigla vest o Lamorakovoj smrti. Da li starim? Trgla se od te pomisli, i odluila da dovede noas Kormaka kod sebe... ali prvo moraju da stignu u Kamelot; mora se potruditi da zatiti Gvideonove interese i da ga posavetuje. "Put mora da je tu negde, budalo. Putovala sam ovuda vie puta nego to imam prstiju na rukama! Zar misli da sam budala?" "Boe sauvaj, madam. I ja sam esto iao ovim putem, ali ipak, ko zna zato, ini mi se da smo zalutali", rekao je Kormak, i Morgoza je osetila da se gui od besa. U mislima je prela itav put kojim je tako esto dolazila iz Lotije: napustila je rimski put i ila dobro odravanim putem du ivice movare u kojoj je Ostrvo zmaja, a onda je trebalo ii du grebena sve dok se ne doe do puta za Kamelot, koji je Artur proirio i ponovo nasuo kako bi bio dobar koliko i rimski put. "Ipak smo nekako uspeli da promaimo put za Kamelot, tupane, jer eno onog ostatka rimskog

zida... ne znam kako, ali proli smo skretanje za Kamelot pre vie od pola sata", grdila ga je Morgoza. Sada nije bilo druge do da se okrenu nazad, itav karavan, a no se ve zgusnula. Morgoza je navukla kapuljau preko glave i poterala konja bre. U ovo oba godine svetlo bi trebalo da potraje jo barem sat, ali na zapadu je ostao tek poneki trag rumenila. "Eno", rekla je jedna sluavka, "vidite one etiri jabuke tamo - dolazila sam ovamo jednog leta da uzmem kaleme za kraljiinu batu." Ali puta nije bilo, samo je nekakava stazica krivudala uz golo brdo, umesto irokog puta, a nad njom, ak i kroz maglu, morala bi se videti svetla Kamelota. "Gluposti", obrecnula se Morgoza, "promaili smo put, ko zna kako - zar misli da u Arturovom kraljevstvu postoji samo jedna grupa od etiri stabla jabuke?" "Ali put bi trebalo da je ba tu, kunem se", mumlao je Kormak; ipak, pokrenuo je itavu kolonu jahaa i tovarnih konja, pa su kaskali dalje, a kia je lila i lila kao da pada od poetka vremena i da ne ume da stane. Morgoza je bila umorna i smrznuta, eznula je za toplom veerom za Gvenvirinim stolom, za toplim, slatkim vinom i toplim krevetom, i kada je zapovednik strae ponovo priao, obrecnula se na njega. "ta je sad, tupane? Jesi li uspeo da opet zaluta i da ponovo promai put dovoljno irok za est konja?" "Kraljice moja, ao mi je, ali nekako... gledajte, opet smo se vratili na mesto gde smo zastali da odmorimo konje pre nego to smo skrenuli sa rimskog puta - onu krpu sam ja bacio, brisao sam njome balegu sa jednog tovarnog konja." Morgoza je eksplodirala od besa. "Je li ikada ijedna kraljica morala da se pati sa tolikim prokletim budalama oko sebe?" vikala je. "Zar moramo da po itavoj Letnjoj Zemlji traimo najvei grad severno od Londiniuma? Ili emo ii tamo-amo ovim putem itave noi? Ako zbog magle ne moemo da vidimo svetla Kamelota, moramo da ga ujemo, to je zamak sa vie od stotinu vitezova, sa poslugom, konjima i stokom, sa patrolama po svim okolnim putevima - to god ilo ovim putem, svakako se vidi sa osmatranica!" No, na kraju nije bilo druge do da upale svetiljke i ponovo se upute na jug; sada je Morgoza lino jahala na elu kolone, kraj Kormaka. Magla i kia priguivali su sve zvuke, ak i odjeke, sve dok, kroz vlanu izmaglicu, nisu opet naili na onaj ostatak rimskog zida kod koga su se jednom ve okrenuli. Kormak je poeo da psuje, ali zvuao je i uplaeno. "Gospo, izvinite. Ne mogu da shvatim..." "Prokleti bili svi odreda!" vrisnula je Morgoza. "Hoemo li jahati ovim putem tamo i ovamo itave noi?" Ali i ona je prepoznala zid. Duboko je uzdahnula od besa i razoaranja. "Moda e do jutra kia stati, pa emo moi da se vratimo svojim tragovima do rimskog puta. Barem emo znati dokle smo doli!" "Ako smo igde doli, ako nismo nekako zalutali u vilinsku zemlju", apnula je jedna ena, brzo se krstei. Morgoza je to doula. "Dosta toga!" rekla je. "Dovoljno je gadno to smo zalutali po kii i magli, potedite me tih idiotskih gluposti! ta je, to svi stojite? Noas vie ne moemo da jaemo, pourite i podignite logor ovde, ujutro emo znati ta da radimo..." Nameravala je da dovede kod sebe Kormaka, makar samo zato da ne bi mislila na strah koji je poeo da je obuzima... jesu li zaista izili iz stvarnog sveta, nekud u nepoznato? Nije bila sigurna. Leala je, budna, okruena poslugom, i u sebi ponovo prelazila put kojim su doli. U tami se nije uo nikakav zvuk, ak ni abe iz movare. Nemogue da se izgubio itav grad Kamelot; a ipak je nestao u nitavilu. Ili sam se to ja, sa svim vojnicima i sluavkama, izgubila u svetu arolija? Kad god bi u mislima stigla dotle, poalila bi to je u besu odredila Kormaka da straari; kad bi leao kraj nje, ne bi imala to udno oseanje da je itav svet nekako iaen... uporno je pokuavala da zaspi i svaki put bi uhvatila sebe kako, potpuno budna, zuri u tamu. Kia je tokom noi stala; kada je svanulo, iako je bilo magle, nebo je bilo vedro. Morgoza se probudila iz nemirnog dremea - sanjala je Morganu, sedu i staru, kako se gleda u ogledalo nalik na njeno - i izila je iz atora, nadajui se da e pogledati uzbrdo i ugledati Kamelot tamo gde bi i trebalo da bude, sa irokim prilaznim putem, inae bi znailo da se nalaze na nekakvom zabaenom putu na mnogo milja od mesta gde su eleli da budu. No, logor je bio u podnoju

starog rimskog zida, za koji je znala da se nalazi na oko milju juno od Kamelota, i dok su se vojnici spremali za put, podigla je pogled ka bregu na kome bi trebalo da je Kamelot; ali breg je bio zelen, obrstao travom i bezlian. Polako su poli putem, blatnjavim i punim tragova od njihovog sinonjeg putovanja. U polju je paslo stado ovaca, ali kada su vojnici pokuali da razgovaraju sa pastirom, ovaj se sakrio iza zida i nisu niim mogli da ga izmame. "I to je Arturov mir?" glasno se upitala Morgoza. "ini mi se, gospo moja", pokorno je rekao Kormak, "da je ovde u pitanju nekakva arolija ta god da je ovo, svakako nije Kamelot." "Pa ta je onda, za ime Boje?" upitala je Morgoza. "ta, zaista?" promrmljao je on i nije se vie uputao u razgovor. Morgoza je ponovo podigla pogled svesna uplaenog jecanja neke ene. Na trenutak joj se uinilo da uje Vivijenin glas kako govori ono to Morgoza nikada nije poverovala, da je Avalon nestao u magli, i da onaj ko se uputi tamo, ak i ako je druid ili svetenica, ukoliko ne zna put, moe da stigne samo na sveteniko ostrvo, Glastonberi... Vratie se nazad do rimskog puta... ali Morgoza je osetila nagli nalet straha: hoe li ustanoviti da je i rimski put nestao, da je Lotija nestala, da je ostala sama na svetu sa ovih nekoliko muaraca i ena? Uzdrhtala je kad se setila nekoliko rei iz Svetog Pisma koje je ula u propovedi Gvenvirinog kunog svetenika, o kraju sveta... I velim vam, dve e ene mleti ito jedna kraj druge, i jedna e biti uzeta, a druga e ostati... Je li Kamelot sa svima u njemu uzet u hrianski raj, je li nastupio kraj sveta, je li samo nekoliko nesrenika poput nje ostalo da luta po opustoenom svetu? No, nisu mogli beskonano ostati zurei u istu stazu. "Vratiemo se do rimskog puta", rekla je. Ako je jo tamo, ako uopte ita jo postoji. Dok je gledala maglu kako se die iz movare nalik na magini dim, uinilo joj se da je svet nestao i da joj je ak i sunce nepoznato. Morgoza nije spadala u matovite ene; bolje da se pokrenemo i pokuamo da se vratimo, pomislila je, nego da stojimo u ovoj nezemaljskoj tiini. Kamelot je stvaran, mesto u stvarnom svetu, nije mogao tek tako da nestane. Ipak, da smo Lot i ja uspeli u zaveri protiv Artura, moda bi itava zemlja bila ovakva, nema, pusta i puna strahova... Zato je sve tako tiho? Kao da na svetu nije bilo drugih zvukova osim konjskog topota, a i on je zvuao kao kamenje baeno u vodu - priguen i zamirui. Uskoro su stigli do rimskog puta - ili barem do mesta gde bi put trebalo da bude - kada su uli konjski kas na tvrdom putu; dolazio je jaha, polako i mirno, iz pravca Glastonberija. Mogli su da kroz maglu razaberu tamnu priliku i teko natovarenog konja iza njega. Trenutak kasnije jedan vojnik je povikao: "Pogledajte! To je ser Lanselet od Jezera - Bog vam podario dobro jutro, ser!" "Pozdrav! Ko to jae?" Zaista, bio je to Lanseletov dobro poznati glas, i kada je priao blie, svakodnevni zvuk konjskih kopita kao da je oslobodio neto u svetu oko njih. Zvuk se u magli nadaleko pronosi, a ovo je bio jednostavan zvuk, negde su lajali psi, moda se itav opor gloio oko hrane posle duge noi, ali to je prekinulo nezemaljsku tiinu obinom, normalnom bukom. "Ovde je kraljica Lotije", doviknuo je Kormak, i Lanselet je poao napred, zaustavivi konja pred njom. "Pa, tetka, nisam se nadao da u te ovde sresti - jesu li Gaven ili Garet moda sa tobom?" "Nisu", rekla je, "sama idem za Kamelot." Ako takvo mesto uopte postoji, nervozno je pomislila. Paljivo je gledala Lanseleta u lice dok ju je pozdravljao. Delovao je umorno i ofucano od puta, odea mu je bila pocepana i ne preterano ista, nosio je ogrta kakav ranije ne bi dao ni konjuaru. Oh, divni Lanselete, Gvenvir ne bi sada mislila da si tako lep, pa ak ni ja ne bih pruila ruku da te pozovem u postelju. A onda se on nasmeio. Jo je lep, uprkos svemu. "Hoemo li, onda, zajedno dalje, tetka? Jer i ja idem tamo, po vrlo alosnom poslu." "ula sam da si u potrazi za Gralom. Jesi li ga naao ili nisi uspeo, kad si tako alostan?"

"Nije sueno oveku kao ja da nae najveu Misteriju. Ipak, vodim sa sobom nekog ko je zaista drao Gral u svojim rukama. Doao sam da javim da je pohod okoan i da je Gral zauvek nestao sa ovog sveta." Morgoza je tek tada primetila da tovarna ivotinja nosi, dobro zaklonjeno, ljudsko telo. "Ko...?" apnula je. "Galahad", tiho je rekao Lanselet. "Moj sin je naao Gral, i sada znamo da niko ne moe da ga pogleda i ostane u ivotu. Voleo bih da sam ja bio umesto njega - makar zato to ne bih morao da nosim kralju strane vesti, da je onaj ko je trebalo da kraljuje posle njega otiao pre nas u svet u kome e zauvek moi da traga..." Morgoza se stresla. Sada e zaista biti kao da Artur nikada nije postojao, neemo imati kralja osim onog nebeskog, koji e vladati preko svetenika to su ve obrlatili Artura... No, ljutito je odbacila takve misli. Galahad je mrtav. Artur e morati da odabere Gvideona da ga nasledi. Lanselet je alosno gledao tovarnog konja sa Galahadovim telom. "Da nastavimo?" upitao je. "Nisam nameravao da noim na putu, ali magla je bila gusta, i plaio sam se da u zalutati. Ve mi se uinilo da sam u Avalonu!" "Nismo mogli da naemo Kamelot u magli, ba kao ni Avalon to ne moe da se nae..." poeo je Kormak, ali Morgoza ga je ljutito prekinula. "Dosta sa tim glupostima", rekla je. "Pogreili smo put u tami, i pola noi smo jahali tamo-amo! I nama se uri da stignemo do Kamelota, neae." Nekoliko njenih ljudi poznavalo je Lanseleta i Galahada, i sada su se okupili blizu tela da bi uputili vitezu rei sauea. Lanselet ih je sasluao, alosnog lica, a onda je prekinuo takav razgovor. "Kasnije, prijatelji, kasnije, bie dovoljno vremena za alost. Sam Bog zna da ne urim da odnesem vest Arturu, ali od odlaganja nee biti olakanja. Hajdemo." Magla je brzo nestajala kako se sunce uspinjalo na nebu. Poli su putem kojim su Morgoza i njena pratnja satima jahali u potrazi za Kamelotom, i vrlo su brzo zauli jo jedan zvuk koji je prekinuo zaaranu tiinu jutra. Bio je to zov trube, jasan i srebrnast u mirnom vazduhu; dopirao je iz visina Kamelota. A tano pred njom, kraj grupe od etiri jabukova stabla, irok i jasan pod jutarnjim svetlom, leao je prostrani put koji je izgradila Arturova vojska. Bilo je sasvim prikladno da prva osoba koju je Morgoza videla na visoravni Kamelota bude njen sin Garet. Dolazio je da ih zaustavi na velikoj kapiji Kamelota; kada je prepoznao Lanseleta, pourio je ka njima. Lanselet se bacio sa konja i vrsto zagrlio Gareta. "Znai, roae, ti si..." "Da, tako je - Kaj je suvie star i hrom da bi i sada obilazio zidine Kamelota. Ah, dobar je dan kada si se ti vratio u Kamelot, roae. Ali vidim da nisi naao Galahada, Lanse?" "Na alost, naao sam ga", tuno je rekao Lanselet, i Garetovo otvoreno lice, i dalje deako uprkos gustoj bradi, zadobilo je drugaiji izraz kad je ugledao obrise mrtvog oveka pod pokrivaem. "Moram odmah odneti ovu vest Arturu. Vodi me njemu, Garete." Garet je pognuo glavu, poloivi ruku Lanseletu na rame. "Oh, ovo je straan dan za Kamelot. Jednom sam ve rekao da mi se ini kako je taj Gral delo neastivog, a ne Boga!" Lanselet je odmahnuo glavom, i Morgozi se uinilo da neto sija kroz njega, kao da mu je telo prozirno; a iza alosnog osmeha krila se radost. "Ne, dragi moj roae", rekao je, "mora to zauvek izbiti sebi iz glave. Galahad je dobio ono to mu je namenio Bog i, neka nam je Bog na pomoi, to nas sve eka. Ali njegovi dani su okonani, i osloboen je ljudske sudbine. Mi nau jo ekamo, dragi Garete - neka bi nam Bog dao da je doekamo sa toliko hrabrosti kao on." "Amin", rekao je Garet i prekrstio se, na Morgozino iznenaenje i uas. Tek tada se trgao i pogledao je. "Majko, jesi li to ti? Oprosti mi - ti si poslednja osoba koju bih oekivao u Lanseletovom drutvu." Brzo se sagnuo da joj poljubi ruku. "Hodite, madam, da vas odvedem kod kraljice. Ona

e vas doekati dobrodolicom sa svojim gospama dok Lanselet bude sa kraljem." Morgoza je dozvolila da je povede, pitajui se zato je uopte dola. U Lotiji je vladala kao kraljica, sa svim pravima, ali ovde u Kamelotu moi e jedino da sedi meu Gvenvirinim gospama, i saznae ta se deava samo ako neki od sinova bude smatrao za potrebno da je obavesti. Obratila se komorniku. "Reci mom sinu Gvideonu - ser Mordredu - da mu je dola majka, i neka me poseti im bude mogao." No, obuzeta snudenou, pomislila je da se na ovom udnom dvoru on moda nee potruditi da joj iskae ni onoliko potovanja koliko Garet. I opet joj se uinilo da je pogreila to je dola u Kamelot. 14. Gvenvir je godinama smatrala da, kada su vitezovi Okruglog stola okupljeni, Artur pripada njima, a ne njoj. Nije volela to se time upliu u njen ivot, nije volela da budu u Kamelotu; esto je mislila da bi, kad Artur ne bi bio okruen dvorom, moda imali sreniji ivot nego ovako, kao kralj i kraljica u Kamelotu. Pa ipak, ove godine kada se tragalo za Gralom, poela je da shvata kako je ipak imala sree, jer bez vitezova Kamelot je bio kao selo puno duhova, a i Artur je bio kao duh, jer se tiho kretao kroz naputeni zamak. Nije se moglo rei da nije uivala u Arturovom drutvu sad, kada je najzad pripadao njoj. Tek sad je poela da shvata koliki je deo njega bio ugraen u legije i izgradnju Kamelota. Bio je spreman da joj u svako doba bude na usluzi, i vie je vremena provela sa njim nego u svim dugim godinama ratovanja i mira posle toga. Ali kao da je sa vitezovima otiao i deo njega, kuda god da su poli, a sa njom je ostao samo deli. Volela je Artura kao oveka jednako kao i kralja, ali sada je shvatila koliko je on manji bez zauzetosti kraljevanjem kojim se bavio veim delom ivota. I bilo ju je stid to je to primetila. Nikada nisu razgovarali o odsutnima. Tokom godine u kojoj se tragalo za Gralom, iveli su tiho i mirno, iz dana u dan, razgovarali su samo o svakodnevnim sitnicama, o hlebu i mesu, o vou iz vonjaka i vinu iz podruma, o novom ogrtau ili kopama za cipele. A jednom se on osvrnuo po praznoj sali Okruglog Stola. "Da li da ga sklopimo do njihovog povratka, ljubavi? ak i u ovoj ogromnoj sali ima malo mesta, a sada kad je sve prazno..." "Ne", brzo je rekla, "ne, mili, ostavi ga. Ova velika odaja sagraena je za Okrugli Sto i bez njega bi bila kao prazna tala. Ostavi ga. Ti, ja i ostali koji smo tu moemo da obedujemo u manjoj sali." Nasmeio joj se, i znala je da mu je milo to je to rekla. "A kada se vitezovi vrate iz potrage, moemo opet da napravimo veliku gozbu", rekao je on, ali potom je zautao, i znala je da se pita koliko e ih se vratiti. Kaj je bio sa njima, i stari Lukan, i nekolicina vitezova suvie starih ili jo slabih od zadobijenih rana. I Gvideon - sada se zvao Mordred - koji je stalno bio sa njima, kao odrasli sin; Gvenvir ga je esto gledala i mislila: Takvog sina sam mogla roditi Lanseletu, i oseala je kako joj itavo telo obuzima vrelina, ostavljajui je oblivenu znojem, jer seala bi se noi kada ju je sam Artur gurnuo Lanseletu u naruje. Ti naleti vruine esto su je obuzimali, pa nikada nije znala da li je u sobi hladno ili toplo, ili to potie odnekud iznutra. Gvideon je prema njoj bio nean i ljubazan, zvao ju je 'gospo', ili ponekad, stidljivo, 'ujna'; srameljivost sa kojom je koristio porodini izraz grejala joj je srce, i ba zato joj je postao drag. Liio je i na Lanseleta, samo je bio utljiviji i uzdraniji; kada bi Lanselet bio spreman na alu ili igru reima, Gvideon bi se nasmeio i izgovorio neto nalik na udarac ili ubod iglom. Imao je udan smisao za humor, ali morala je da se smeje ak i njegovim okrutnim alama. Jedne noi, dok je umanjeno domainstvo sedelo za veerom, Artur mu se obratio: "Dok se Lanselet ne vrati, neae, voleo bih da ti preuzme njegov poloaj i bude komandant konjice." Gvideon se nasmejao. "To e stvarno biti laka dunost, ujae i gospodaru moj - u talama je ostalo tako malo konja. Najbolji su otili sa tvojim vitezovima, i ko zna, moda e ba neki konj uspeti da nae Gral za kojim svi tragaju!"

"Pssst", rekla je Gvenvir. "Ne sme se sprdati sa njihovim pohodom." "A zato, ujna? Svetenici stalno ponavljaju kako smo mi ovce na panjaku Gospodnjem, i ako ovca moe da trai duhovnu utehu - pa, oduvek sam smatrao da je konj mnogo plemenitija ivotinja od ovce. Zato se ne bi desilo da plemenitija od dve ivotinje uspeno okona potragu? Moda e neki stari ratni konj, pun oiljaka, stei duhovni mir, kao to kau da e jednog dana lav leati kraj jagnjeta i nee ni pomisliti da je vreme za uinu." Artur se nelagodno nasmejao. "Hoe li nam konji biti potrebni za rat? Od planine Badon, Bogu hvala, u zemlji je vladao mir..." "Ako ne raunamo Lucijusa", rekao je Gvideon. "Ako sam neto u ivotu nauio, onda je to da mir ne moe da traje. Divlji severnjaci u zmajolikim brodovima iskrcavaju se na obale, i kada narod zove Arturove legije da ih zatite, dobijaju samo odgovor da su Arturovi vitezovi otili da trae duevni mir. I zato ljudi trae pomo od saksonskih kraljeva na jugu. Ali kada se pohod okona, svakako e se ponovo okrenuti Arturu i Kamelotu - i ini mi se da e ratnih konja nedostajati kada taj dan doe. Lanselet je toliko zauzet Gralom i drugim velikim delima da nije imao vremena da se stara o kraljevskim talama." "Pa, kazao sam ti da bih voleo da preuzme tu dunost", rekao je Artur, i Gvenvir se zaprepastila kad je shvatila da je to izgovorio gunavim, starakim glasom, bez snage koju je ranije imao. "Kao kapetan konjice ima ovlaenja da uzima konje u moje ime. Lanselet je radio sa trgovcima odnekud sa juga, van Britanije..." "Onda u i ja tako", rekao je Gvideon. "Konji iz panije nemaju premca, ali sada, ujae i ujna, najbolji konji dolaze iz jo vee udaljenosti. I sami panci kupuju konje iz Afrike, iz jedne pustinjske zemlje. Ti Saraceni polako pokoravaju paniju - uo sam to od mladog saracenskog viteza Palomidesa, koji je doputovao ovamo i bio nam neko vreme gost, a potom je poao da trai pustolovine meu Saksoncima. On nije hrianin, i inilo mu se udno to su svi vitezovi poli u potragu za Gralom kada u zemlji vlada rat." "Razgovarao sam sa Palomidesom", rekao je Artur. "Imao je ma od panskog elika, ali izraen u toj junoj zemlji - rado bih imao jedan takav, mada mislim da nije bolji od Ekskalibura. Nijedan na ma nema takvu otricu, kao brija. Drago mi je to nikada nisam morao da se borim protiv takvog maa. Severnjaci imaju velike sekire i buzdovane, ali njihovo oruje ne moe se uporediti ak ni sa saksonskim." "Ali su zato vatreniji borci od njih", rekao je Gvideon. "Zahvati ih ludilo bitke, kao nekada Plemena, i odbacuju ak i titove... Ne, kralju moj, moda smo zaista dugo imali mir, ali kao to Saraceni polako zauzimaju paniju, tako severnjaci i divlji Irci zauzimaju nau zemlju. Na kraju e se svakako pokazati da su Saraceni koristili paniji, kao to su Saksonci koristili naoj zemlji..." "Koristili ovoj zemlji?" Artur je zapanjeno pogledao mladia. "ta to govori, neae?" "Kada su Rimljani otili odavde, gospodaru Arture, ostali smo izdvojeni na kraju sveta, sami sa poludivljim Plemenima. Rat sa Saksoncima nas je naterao da se proirimo", odgovorio je on. "Trgovali smo sa Donjom Britanijom, sa panijom i sa juim zemljama, morali smo da se cenjkamo za oruje i konje, gradili smo gradove - pa, evo, tvoj Kamelot, ser, to i dokazuje. Da i ne govorim o kretanju svetenika, koji su sada otili meu Saksonce i uinili da oni vie ne budu divlja, zabraena plemena koja se klanjaju svojim varvarskim bogovima, nego su postali civilizovani ljudi sa gradovima i trgovinom, i imaju svoje civilizovane kraljeve koji su sklopili savez sa tobom. ta je drugo bilo potrebno ovoj zemlji? Sada Saksonci imaju ak i manastire i uenjake koji piu knjige, i jo mnogo ta... da nije bilo ratova sa Saksoncima, gospodaru Arture, Uterovo staro kraljevstvo bilo bi zaboravljeno kao onaj Maksimus." Artura to kao da je zabavljalo. "Ti onda svakako misli da je ovih dvadeset godina mira ugrozilo Kamelot, i da nam treba novi rat kako bi nas opet izveo u svet? Lako je videti da nisi ratik, mome. Ja nemam tako romantine poglede na rat!" Gvideon mu je uzvratio osmehom. "Zato misli da nisam ratnik, gospodaru? Borio sam se u tvojoj vojsci protiv Lucijusa koji je eleo da bude imperator, i imao sam dovoljno vremena da

steknem miljenje o ratovima i njihovom znaaju. Da nije ratova, bio bi zavoravljen kao i najsitniji vitez iz Velsa ili Irske - moe li neko danas da nabroji kraljeve Tare?" "A ti misli da e jednog dana tako biti i sa Kamelotom, deko?" "Oh, ujae i kralju moj, eli li mudrost druida ili laskanje dvorjana?" Artur se nasmejao. "Hajde da ujemo lukavi savet jednog Mordreda." "Dvorjanin bi rekao, gospodaru, da e Arturova vladavina biti veita i da e seanje na njega uvek postojati u svetu. A druid bi rekao da svi ljudi nestaju, i da e jednog dana, ma koliko mudri i slavni, ieznuti kao Atlantida, potopljena pod talasima. Samo Bogovi traju." "A ta bi rekao moj neak i prijatelj?" "Tvoj neak", naglasio je tu re taman dovoljno da Gvenvir oseti kako je znaila tvoj sin, "rekao bi, gospodaru i ujae moj, da mi svi ivimo za danas, a ne za ono to bi istorija mislila o nama kroz hiljadu godina. I zato bi ti tvoj neak savetovao da tvoje tale treba opet da izgledaju kao u stara vremena, kada su Arturovi konji i ratnici bili dobro poznati. Niko ne bi smeo da kae kako je kralj ostario i kako, dok su mu vitezovi odsutni, ne ini nita da odri konje i vojnike u dobroj formi." Artur ga je prijatejski potapao po ramenu. "Neka bude tako, dragi mome. Verujem tvojoj proceni. Poalji u paniju, ili Afriku ako eli, po konje koji e najbolje odgovarati ugledu Arturovih legija, i postaraj se za obuku." "Za to u morati da potraim Saksonce", rekao je Gvideon, "a Saksonci vrlo malo znaju o naim tajnama borbe u sedlu - uvek si govorio da ne treba da saznaju. Je li tvoja volja da Saksonci, koji su nam sada saveznici, naue nae ratnike vetine?" Artur je delovao uznemireno. "Bojim se da i to moram da prepustim tvojim rukama." "Pokuau da uinim najbolje", rekao je Gvideon. "A sada, gospodaru, predugo smo sedeli zadubljeni u ovaj razgovor i umorili smo gospe - oprostite mi, madam", dodao je, naklonivi se Gvenviri uz onaj obezoruavajui osmeh. "Jesmo li za malo muzike? Gospa Ninijan bi, siguran sam, vrlo rado donela harfu da vam peva, gospodaru i kralju moj." "Uvek bih rado sluao muziku svoje roake", ozbiljno je rekao Artur, "ukoliko to prija mojoj gospi." Gvenvir je klimnula glavom Ninijani, koja je donela harfu i sela kraj njih, pevajui; Gvenvir ju je sluala sa zadovoljstvom - Ninijan je divno svirala, i glas joj je bio umilan, mada ne tako ist ni snaan kao Morganin. Primetila je da Gvideon neprekidno posmatra Talesinovu ker. Kako to da na ovom dvoru uvek mora da bude neka devojka Gospe od Jezera? To ju je brinulo, mada joj se Gvideon inio dobar hrianin koliko i svi ostali na dvoru, redovno je iao na nedeljnu misu, ba kao i Ninijan. Dodue, nije mogla da se seti kako je Ninijan postala njena dvorska dama, znala je jedino da ju je Gvideon doveo na dvor i zamolio kraljicu da joj prui gostoprimstvo kao Arturovoj roaci i Talesinovoj keri. Gvenvir se Talesina seala samo po lepom, i rado je doekala njegovu ker, ali sada joj se inilo da je Ninijan na neki nain, uopte se ne istiui, zauzela mesto prve meu gospama. Artur ju je uvek voleo i pozivao je da peva, a Gvenvir ih je ponekad gledala i pitala se da li je on smatra samo za roaku. Ne, sigurno ne. Ako Ninijan ima ljubavnika na dvoru, to je najverovatnije Gvideon. Videla je kako je on gleda... ali srce ju je ipak bolelo; ova ena je lepa, lepa kao ona nekada, a sada je ona ena u godinama, kosa joj gubi boju, obrazi su joj bledi, telo joj je omlitavilo... Kada je Ninijan spustila harfu i povukla se, Gvenvir se namrtila to je Artur prati pogledom iz sale. "Izgleda mi umorno, eno moja, ta te mui?" upita je on poto je Ninijan otila. "Gvideon je rekao da smo stari..." "Draga eno moja, ja sedim na prestolu Bitanije ve trideset jednu godinu, i ti sa mnom. Zar misli da bi iko u naem kraljevstvu mogao da nas smatra mladim? Veina naih podanika nije se ni rodila kada sam ja doao na presto. Mada, zaista, mila moja, ne znam kako uspeva da izgleda tako mladoliko." "Ma hajde, muu moj, nisam traila komplimente", nestrpljivo je odvratila. "Trebalo bi da si polaskana, moja Gven, to Gvideon ne troi rei na prazno laskanje

ostarelom kralju i to me ne tei laima. Govori iskreno i cenim ga zbog toga. Voleo bih..." "Znam ta bi ti voleo", ljutito ga je prekinula. "eleo bi da moe javno da ga prizna za sina, pa da presto nasledi on, a ne Galahad." Artur je pocrveneo. "Gvenvir, zar moramo uvek da budemo tako otri jedno prema drugom kad govorimo o tome? Svetenici ga ne bi priznali za kralja, i tu je taka." "Ne mogu da zaboravim iji je on sin..." "Ja ne mogu da zaboravim da je moj sin", neno je rekao Artur. "Ne verujem Morgani, i ti si video kako je ona..." Njegovo lice se skamenilo i znala je da nee hteti da govori o tome. "Gvenvir, moj sin je usvojen i odrastao na dvoru kraljice Lotije, a njeni sinovi su temeljac i oslonac itavog mog krljevstva. ta bih radio da nije Gareta i Gavena? A sada izgleda da e Gvideon biti kao i oni, najmiliji i najbolji prijatelj i vitez. Neu da mislim nita loe o Gvideonu zato to je ostao sa mnom kada su me svi drugi vitezovi napustii i poli u potragu." Gvenvir nije elela svau. Brzo ga je uhvatila za ruku. "Veruj mi, gospodaru moj, volim te vie od svega na svetu." "Verujem ti, ljubavi", odgovorio je. "Saksonci imaju izreku - blagosloven je onaj ko ima dobrog prijatelja, dobru enu i dobar ma. A ja imam sve to, moja Gvenvir." "Oh, Saksonci", nasmejala se ona. "Koliko godina si se borio protiv njih, a sada pominje njihove mudre izreke..." "Pa, emu bi korisitli ratovi - to ree Gvideon - kada ne bismo uili i od neprijatelja? Jo davno je neko - mislim Gaven - rekao neto o Saksoncima i uenim ljudima u njihovim manastirima. Rekao je da je to kao ena koja je silovana, a zatim, kada napadai odu, rodi dobrog sina - je li bolje doiveti samo zlo, ili, kada je zlo poinjeno i ne moe se popraviti, izvui iz njega i neto dobro?" Gvenvir se namrrtila. "Mislim da samo mukarac moe tako da se ali!" "Ne, nisam hteo da otvaram stare rane, mila moja", pobunio se on, "ali meni i Morgani zlo je naneseno pre mnogo godina." Primetila je da je bar ovaj put izgovorio sestrino ime bez onog gra na licu. "Zar bi bilo bolje da nikakvo dobro nije proisteklo iz greha koji sam poinio sa Morganom - jer ti tvrdi da je to bio greh - ili bi trebalo da mi je drago to mi je, poto je greh ve poinjen i ne moe se izbrisati, Bog podario sina zauzvrat? Morgana i ja nismo se rastali kao prijatelji, i ne znam gde je ona i ta joj se desilo, niti verujem da u je ikada vie videti na ovom svetu. Ali njen sin mi je oslonac prestola. Zar da mu ne verujem zbog majke koja ga je rodila?" Gvenvir bi najradije rekla: Ne verujem mu zato to je uio u Avalonu, ali nije htela da se raspravlja, pa je outala. Tek kad su stigli do njenih vrata, Artur ju je uhvatio za ruku. "eli li da ti se pridruim noas, gospo?" Oborila je pogled. "Ne - ne, umorna sam." Pokuala je da ne primeti olakanje u njegovim oima. Upitala se da li Ninijan ili neka druga deli njegovu postelju u poslednje vreme; nee se poniziti da ispituje njegovog komornika. Ako ve nisam ja, zato bih se brinula ko je? Godina je proticala i dola je mrana zima, pa za njom prolee. Jednog dana Gvenvir se naljutila. "Volela bih da se ta potraga zavri i da se vitezovi vrate, sa Gralom ili bez njega!" "Pssst, mila, zakleli su se", rekao je Artur, ali to popodne je putem za Kamelot zaista proao jedan vitez, i kad se pribliio, prepoznali su Gavena. "Jesi li to ti, roae?" Artur ga je zagrlio i poljubio u oba obraza. "Nisam se nadao da u te videti pre isteka godine dana - zar se nisi zakleo da e toliko tragati za Gralom?" "Jesam", odgovorio je Gaven, "i nisam pogazio zavet, gospodaru; tvoj svetenik ne mora da me gleda kao krivokletnika. Jer Gral sam poslednji put video upravo u ovom dvorcu, Arture, i sasvim je verovatno da u ga ponovo videti ba u ovom kraju sveta. Jahao sam gore i dole, tamo i ovamo, i nisam uo ni rei o njemu, i jednog dana mi je sinulo da bih mogao da ga traim i tamo gde je ve jednom bio, u Kamelotu, i u prisustvu mog kralja, makar morao da ga traim svake nedelje, na misi i nigde drugde."

Artur se nasmeio i zagrlio ga, i Gvenvir je primetila da su mu oi vlane. "Hodi, roae", jednostavno je rekao. "Dobro doao kui." Nekoliko dana kasnije i Garet se vratio kui. "Imao sam viziju, i mislim da je dola od Boga", rekao je dok su sedeli za veerom u velikoj sali. "Sanjao sam da vidim Gral pred sobom, otkriven i divan, a onda mi se iz svetlosti oko Grala obratio glas i rekao: 'Garete, vitee Arturov, ovo je sve to e od Grala videti u ovom ivotu. Zato dalje da trai vizije i senke, kada si potreban svom kralju u Kamelotu? Bogu moe sluiti kada dospe u raj, ali dok ivi tu na zemlji, vrati se u Kamelot i slui svog kralja.' A kada sam se probudio, setio sam se da je ak i Hrist rekao da treba dati Cezaru ono to je Cezarovo, pa sam smesta poao kui, i uz put sam se sreo sa Lanseletom, i rekao sam mu da uini isto." "Znai, misli da si zaista naao Gral?" upitao je Gvideon. Garet se nasmejao. "Moda je Gral samo san. A kada sam ga sanjao, naredio mi je da vrim dunost prema svom gospodaru i kralju." "Prema tome, uskoro moemo oekivati da nam se pridrui i Lanselet?" "Nadam se da e mu srce naloiti da doe", rekao je Gaven, "jer nam je zaista potreban. Ali uskoro dolazi Uskrs, i tada se moemo nadati da e se svi vratiti." Kasnije je Garet zamolio Gvideona da donese svoju harfu i da im peva. "Nisam sluao ak ni onu grubu muziku kakva se uje na saksonskim dvorovima, a ti koji si ostao ovde kod kue svakako si imao vremena da usavri svoje pesme, Gvideone." Gvenvir se ne bi zaudila da je Gvideon ustupio mesto Ninijan, ali ipak je ustao i doneo harfu koju je Gvenvir poznala. "Nije li to Morganina harfa?" "Jeste. Ostavila ju je u Kamelotu kada je otila odavde, i ako je eli nazad, neka poalje po nju ili neka doe da je uzme. A do tog dana svakako pripada meni i ne verujem da bi mi zamerila zbog toga jer nije mi ostavila nita drugo." "Osim tvog ivota", rekao je Artur tonom blagog prebacivanja, a Gvideon mu je uzvrtio pogledom tako punim gorine da se Gvenvir ozbiljno uznemirila. Glas mu je bio strano grub, ali nije se mogao uti ni na metar od njih. "Treba li da joj budem zahvalan zbog toga, gospodaru i kralju moj?" Pre nego to je Artur stigao da odgovori, poloio je prste na strune i poeo da svira. Pesma koju je zapevao zaprepastila je Gvenvir. Pevao je baladu o Kralju Ribara, koji obitava u zamku usred ogromne pustare; kako je kralj stario i njegove moi ilele, tako je i zemlja slabila i nije davala ploda, sve dok neki mladi nije doao i milostivo zadao udarac od koga se zemlja natopila krvlju starog kralja. Tada se zemja opet podmladila sa novim kraljem, u cvetu mladosti. "Tako kae?" nelagodno se promekoljio Artur. "Zemlja kojom vlada stari kralj je jalova zemlja?" "Nije tako, gospodaru. ta bismo radili bez mudrosti tvojih mnogih godina? No, u davna vremena u Plemenima je bilo upravo tako, tamo traje samo Boginja, a kralj vlada dok to njoj odgovara. A kada Kralj Jelen ostari, dolazi novi iz krda da ga obori... ali ovo je hrianski dvor, i mi ne gajimo takve paganske obiaje, kralju moj. Mislim da je ova balada o Kralju Ribara sam simbol trave koja, kako kae i Sveto Pismo, lii na ljudsko telo, traje samo jedno leto, a kralj pustare je simbol sveta koji svake godine umire sa travom i oivljava u prolee, kao u svim verama... ak i Hrist umire svake godine na krstu i vraa se na Uskrs, uvek nov..." Vratio se harfi i tiho zapevao: Svi dani oveka su kao list koji je pao i kao trava koja vene. I ti e biti zaboravljen, kao cvet u travi, kao vino proliveno po zemlji. A ipak, kada se vrati prolee, zemlja pupi i pupoljci znae ivot koji se ponovo vraa... "Je li to Sveto Pismo, Gvideone?" upitala je Gvenvir. "Moda neki psalm?" Gvideon je odmahnuo glavom. "To je drevna himna druida, a ima ih i koji govore da je starija

ak i od njih, da je moda stigla iz onih zemalja koje sada lee pod morem. Ali svaka vera ima sline pesme. Moda su zaista sve vere Jedna..." "Jesi li ti hrianin, mome?" tiho je upitao Artur. Gvideon u prvi mah nije odgovorio. "Odgajen sam kao druid", konano je rekao, "i neu da prekrim zavete koje sam poloio. Nisam ja Kevin, kralju moj. Ali ti ne zna kakve sam sve zavete dao." Tiho je ustao i udaljio se iz sale. Artur je zurio za njim i nije mu prebacio ak ni zbog nedostatka utivosti, ali Gaven se namrtio. "Hoe li ga pustiti da ode tek tako, gospodaru?" "Oh, neka ga, neka ga", rekao je Artur. "Svi smo ovde roaci, i ne elim da se prema meni svi uvek ponaaju kao da sedim na prestolu! On dobro zna da mi je sin, ba kao i svi vi ovde! Treba li uvek da bude dvorjanin?" Ali i Garet se mrtio. "Svim srcem elim da se Galahad vrati. Neka bi mu Bog podario viziju kao meni, jer ovde ti je potrebniji od mene, Arture, i ako ne doe brzo, poi u sam da ga traim." Ostalo je jo samo nekoliko dana do Duhova kada je Lanselet konano stigao kui. Primetili su kolonu kako dolazi - mukarce, ene, tovarne konje - i Garet je sa kapije pozvao sve da ih pozdrave, ali Gvenvir je, stojei kraj Artura, obratila vrlo malo pnje na kraljicu Morgozu, osim da se upita zato je kraljica Lotije uopte dola. Lanselet je kleknuo pred Artura sa svojim alosnim vestima, i Gvenvir je osetila isti bol kao to ga je on nosio u oima... uvek, uvek je bilo ovako, ono to bi bilo iver u njegovom srcu bilo je kao udarac bia po njenom. Artur se sagnuo, podigao Lanseleta na noge i zagrlio ga, a i njemu su oi bile pune suza. "Izgubio sam sina, koliko i ti, dragi prijatelju. Svima e nam bolno nedostajati." Gvenvir vie nije mogla da izdri i prila je da pred svima prui ruku Lanseletu i progovori drhtavim glasom: "eznula sam da nam se vrati, Lanselete, ali ao mi je to si morao da doe sa tako tunim vestima." Artur se tiho obratio vojnicima. "Odnesite ga u kapelu gde je proglaen za viteza. Neka poiva tamo, a sutra e biti sahranjen kako prilii mom sinu i nasledniku." Kada se okrenuo, malo se zateturao, i Gvideon mu je priskoio da ga pridri. Gvenvir vie nije esto plakala, ali oseala je da e se rasplakati od Lanseletovog lica, tako ojaenog i izmodenog. ta li mu se deavalo za tih godinu dana dok je traio Gral? Duga bolest, dug post, umor, rane? Nikada ga nije videla tako jadnog, ak ni kada je doao da joj ispria kako se oenio Elenom. Pogledala je Artura oslonjenog o Gvideona i uzdahnula. Lanselet ju je stegao za ruku. "Sad mi je ak i drago to je Artur upoznao svog sina i to ga voli. To e mu umanjiti tugu." Gvenviur je odmahnula glavom, ne elei da razmilja o znaaju ovog dogaaja za Gvideona i Artura. Morganin sin! Morganin sin kao Arturov naslednik - ne, sada se to vie ne moe spreiti! Garet je priao i naklonio se pred njom. "Madam, moja majka je ovde..." i Gvenvir se setila da ne sme da ostane meu mukarcima, da joj je mesto meu gospama, da ne sme da izgovori re utehe ni Arturu ni Lanseletu. "Drago mi je to si dola, kraljice Morgoza", hladno je rekla. Treba li i to da ispovedim kao greh, upitala se. Upravo sam slagala jednu kraljicu. Da li bi bilo pobonije da sam rekla: 'Doekujem te kao to mi dunost nalae, ali nije mi drago to si dola, vie bih volela da si ostala u Lotiji ili i u paklu to se mene tie!' Primetila je da je Ninijan ostala uz Artura, tako da je Artur bio izmeu nje i Gvideona, i namrtila se. "Gospo Ninijan", hladno je rekla, "mislim da ene sada treba da se povuku. Nai gostinsku sobu za kraljicu Lotije i postaraj se da sve bude spremno za nju." Gvideon kao da se naljutio, ali nije imao ta da kae, i dok je sa svojim gospama naputala dvorite, Gvenvir je pomislila da ima i nekih prednosti kad si kraljica. itavog tog dana vitezovi Okruglog Stola pojavljivali su se na Arturovom dvoru, i Gvenvir je bila obuzeta pripremama za sutranju gozbu, posle sahrane. Na Duhove e se sastati svi Arturovi vitezovi koji su se vratili iz pohoda. Prepoznala je mnoga lica, ali znala je da se neki nee nikada

vratiti: Persival, Bors i Lamorak - malo nenije je pogledala Morgozu, jer znala je da ova iskreno ali za Lamorakom. Gvenvir je smatrala da je postarija kraljica napravila od sebe budalu sa tim mladiem, ali tuga je tuga, i kada je na misi pred Galahadovu sahranu svetenik govorio o svima koji su pali tokom pohoda, primetila je da Morgoza krije suze pod velom, a kasnije joj je lice bilo crveno i oi nadule. Lanselet je prethodnu no bdeo u kapeli, kraj sinovljevog tela, pa nisu mogli da nasamo razgovaraju. Sada, posle mise, pozvala ga je da sedi za veerom kraj nje i Artura, i kada mu je napunila pehar, ponadala se da e se on napiti i time ublaiti tugu. alostilo ju je njegovo izborano lice, toliko uniteno bolom, a jo vie njegovi uvojci, sada potpuno sedi. A ona, koja ga toliko voli, ak ne moe ni da ga zagrli ni da zaplae sa njim pred svima. Godinama joj je nanosilo bol to to ne moe da se ponaa prema njemu onako kako eli, nego mora da se ponaa kao obina roaka. A sada joj je to bilo stranije nego ikada, ali on je nije ak ni pogledao. Artur je, stojei, podigao pehar na one vitezove koji se nikada nee vratiti iz potrage. "Ovde, pred svima vama, kunem se da njihove ene i deca, sve dok sam iv i dok Kamelot stoji, nee osetiti nedostatak bilo ega", rekao je. "Delim vau tugu. Naslednik mog prestola poginuo je u potrazi za Gralom." Okrenuo se i pruio ruku Gvideonu, koji mu je polako priao. Izgledao je mlai nego to jeste, obuen u jednostavnu belu tuniku i sa tankom, zlatnom trakom u crnoj kosi. Artur je nastavio. "Kralj ne moe, kao drugi ljudi, da se prepusti dugom oplakivanju, prijatelji. Upravo sam vas zamolio da sa monom oplakujete izgubljenog neaka i usvojeng sina, koji sada vie nikada nee vladati uz mene. Ali iako je alost sasvim svea, molim vas da prihvatite Gvideona - ser Mordreda - sina moje jedine sestre, Morgane od Avalona, kao mog naslednika. Gvideon je mlad, ali postao mi je mudar savetnik." Podigao je pehar i otpio. "Pijem u tvoje zdravlje, sine, i za tvoju vladavinu kada se moja okona." Gvideon je kleknuo pred Artura. "Neka bi dugo, dugo vladao, oe." Gvenviri se inilo da se on to bori sa suzama, i jo ga je vie zavolela. Vitezovi su ispili zdravicu, a potom su, predvoeni Garetom, poeli da kliu. Samo je Gvenvir utala. Znala je da do ovog mora doi, ali nije oekivala da se desi na samoj Galahadovoj sahrani! apatom se obratila Lanseletu. "Volela bih da je malo saekao! Volela bih da je razgovarao sa svojim savetnicima!" "Zar nisi znala kakva mu je namera?" upitao je Lanselet. Pruio je ruku i blago je stegao za prste, mazei je. Sopstveni prsti inili su joj se mravi i koati, ne vie onako mladi i meki kao nekada; bilo ju je sramota i najradije bi povukla ruku, ali on je nije putao. "Artur nije smeo da ti priredi ovako neto bez upozorenja", rekao je, mazei je i dalje. "Sam Bog zna da nemam prava da se alim, jer nisam mu podarila sina, pa mu je ostao samo Morganin..." "Svejedno, trebalo je da te upozori", rekao je Lanselet. Ovo je bilo prvi put da je on ikada, makar i na trenutak, kritikovao Artura zbog neega. Polako je prineo njenu ruku usnama, a onda je pustio kad im se pribliio Artur sa Gvideonom. Sluge su unosile tanjire pune vrelog mesa, voa i sveeg hleba, i na svakih nekoliko koraka du stola postavljali slatkie. Gvenvir je pustila da joj sluga stavi u tanjir i meso i voe, ali jedva da je ita pojela. Osmehnula se kad je primetila da je sto tako postavljen da ona deli posuavnik sa Lanseletom, kao i toliko puta na gozbama za Duhove; Ninijan, koja je sedela pored Artura, delila je jelo sa njim. Jednom ju je oslovio sa 'keri', to je Gvenviri malo razvejalo sumnje - moda ju je ve prihvatio kao sinovljevu buduu enu. Zaudo, Lanselet kao da joj je itao misli. "Hoe li sledea sveanost na dvoru biti venanje? Rekao bih da je srodstvo suvie blisko..." "Da li bi u Avalonu to bilo vano?" upitala je Gvenvir grublje nego to je nameravala; stari bol je jo bio tu. Lanselet je slegnuo ramenima. "Ne znam - u Avalonu sam kao deak sluao o nekoj zemlji, daleko na jugu, gde su se pripadnici kraljevske porodice uvek enili roenim sestrama kako se kraljevska krv ne bi meala sa obinom, i ta dinastija je trajala hiljadama godina." "Pagani", rekla je Gvenvir. "Oni ne znaju za Boga i ne znaju da je to greh..."

No, izgledalo je da Gvideon nimalo ne pati zbog greha svojih roditelja; zato bi on, Talesinov unuk - ne, praunuk - oklevao da se oeni Talesinovom erkom? Bog e kazniti Kamelot zbog tog greha, iznenada je pomislila. Zbog Arturovog greha, i mojeg... i Lanseletovog... ula je iza lea kako Artur razgovara sa Gvideonom. "Jednom si rekao da Galahad ne izgleda kao neko ko e doekati krunisanje." "A svakako se sea, oe i gospodaru moj", tiho je rekao Gvideon, "da sam ti se zakleo da neu imati udela u njegovoj smrti, nego da e on umreti asno za krst koji potuje, i tako je i bilo." "ta si jo predvideo, sine?" "Ne pitaj me, gospodaru Arture. Bogovi su milostivi kada kau da niko ne sme da zna kako e zavriti. ak i kad bih znao - a ne tvrdim da znam - ne bih ti rekao." Moda nas je Bog dovoljno kaznio za nae grehe, pomislila je Gvenvir, uzdrhtavi, kada nam je poslao ovog Mordreda... ali kada je pogledala mladia, pokolebala se. Kako sme tako da misli o mladiu koji je Arturu zaista kao sin? Nije on kriv zbog naina na koji je zaet! Obratila se Lanseletu. "Artur nije smeo to da uini dok se Galahad jo nije ni ohladio u grobu!" "Nije tako, gospo moja. Artur dobro poznaje dunosti jednog kralja. Zar misli da Galahadu, tamo kuda je otiao, ita znai ko e sedeti na prestolu koji on nikada nije eleo? Bolje bi bilo da sam sina dao u svetenike, Gvenvir." Gledala je Lanseleta, zamiljenog, hiljadama milja daleko od nje, povuenog u sebe, gde nikada nee moi da ga sledi, i pokuala je da ga dosegne najbolje to je umela. "Znai, nisi uspeo da nae Gral?" Primetila je da se polako vraa iz daljine. "Doao sam - blie nego to ijedan grnik moe da stigne i ostane iv. Ali preiveo sam, kako bih rekao Arturovim vitezovima da je Gral zauvek otiao sa ovog sveta." Opet je zautao, a onda je nastavio iz velike daljine. "Poao bih za njim i van sveta, ali nisam imao mogunost izbora." Znai, nisi eleo da se vrati na dvor, mene radi , pomislila je Gvenvir. Bilo joj je sasvim jasno da Lanselet lii na Artura vie nego to je ikada pomislila, i da za njih dvojicu nikada nije bila nita drugo do razonoda izmeu ratova i pohoda; da mukarci vode stvarni ivot u svetu u kome ljubav ne znai nita. Posvetio je itav ivot ratovanju uz Artura, a sada, kada nije bilo ratova, predao se velikoj Misteriji. Gral se postavio izmeu njih, kao nekada Artur, i kao Lanseletova ast. Sada se Lanselet okrenuo Bogu, i svakako smatra da ga je ona navela na teak greh. Bol je bio nepodnoljiv. itavog ivota je imala samo to i nije mogla da se uzdri; uhvatila ga je za ruku. "eznula sam za tobom", apnula je i zaprepastila se od enje u sopstvenom glasu. Mislie da nisam nita bolja od Morgoze, da mu se naturam... On joj je uzvratio stisak ruke. "I ti si meni nedostajala, Gven", tiho je rekao, i kao da moe da joj ita iz srca, dodao: "Sa Gralom ili bez njega, voljena, nita me ne bi vratilo na ovaj dvor da nisam mislio na tebe. Najradije bih ostao tamo, proveo bih ostatak ivota u molitvama da ponovo vidim Misteriju koja je ostala skrivena od mog pogleda. Ali ja sam samo ovek, voljena..." Shvatila je ta je hteo da kae i vre ga stegla za ruku. "Da poaljem moje gospe nekuda?" On je malo klevao, i Gvenvir je osetila stari uas... kako se usudila da bude tako otvorena, da tako odbaci ensku ednost?... Ovaj trenutak joj je uvek bio straan kao smrt. A onda ju je on jo vre stegao za prste. "Da, ljubavi", rekao je. Dok ga je ekala, sama u tami, gorko se pitala da li je njegovo 'da' isto kao Arturovo, ponuda koja se povremeno ini iz saaljenja ili u elji da joj ne povredi ponos. Sada kada vie nije bilo nikakve nade da e roditi Arturu dete, makar u poznim godinama, on bi prestao da dolazi kod nje, ali bio je suvie dobar i nije eleo da njenim gospama prui povoda da joj se smeju iza lea. Ipak, srce ju je bolelo svaki put kad bi videla olakanje na Arturovom licu kada bi odbila njegov

predlog; ponekad bi ga pozvala unutra, pa bi samo priali ili leali zagrljeni, i Gvenviri je prijalo da je on mazi i tei, ali nije traila nita vie. Sada se pitala da li Artur smatra da joj njegovi zagrljaji ne bi prijali, pa ih je zato retko nudio, ili je zaista vie nije eleo. Pitala se i da li ju je ikada eleo, ili joj je uvek dolazio zato to mu je ena koju je primio, pa mu je dunost da joj napravi decu. Svi mukarci su hvalili moju lepotu i eleli su me, svi osim mua koga sam dobila. A sada moda ak i Lanselet dolazi kod nje zato to je suvie ljubazan da bi je odbio. Postala je grozniava, i uinilo joj se da joj je, uprkos lakoj spavaici, itavo telo obliveno znojem. Ustala je i umila se hladnom vodom iz posude kraj postelje, sa gaenjem dodirujui mlitave grudi. Oh, stara sam, zgadie mu se to ga ovo runo, staro telo jo eli kao da sam mlada i lepa... A onda je iza lea ula njegove korake; kad ju je zagrlio, zaboravila je sve strahove. No, poto je otiao, ostala je budna. Nije trebalo da rizikujem. U stara vremena bilo je drugaije; sada je ovo hrianski dvor i biskupove oi su uvek upravljene u mene. Ali nemam nita drugo... i odjednom joj je sinulo: a nema ni Lanselet... Sin mu je mrtav, i ena, a stara bliskost sa Arturom je nestala. Kad bih bila kao Morgana, kojoj ne treba ljubav mukarca da bi se oseala iva i stvarna... No, Gvenvir je ipak oseala da, mada njoj ovo nije bilo potrebno, Lanseletu jeste; bez nje bi bio potpuno sam. Doao je na dvor zato to mu je bila potrebna, barem koliko i on njoj. I tako, mada je to bio greh, inilo joj se da je mnogo grenije ostaviti Lanseleta bez utehe. ak i ako oboje budemo prokleti zbog toga, mislila je, nikada ga neu odbiti. Bog je Bog ljubavi, mislila je; kako bi mogao da je osudi zbog jedinog u ivotu to je imala od ljubavi? A ako ipak to uini, pomislila je, uasnuta sopstvenim svetogrem, on nije Bog koga je oduvek potovala, i ba je briga ta on misli! 15. Tog leta ponovo je izbio rat; severnjaci su napali zapadne obale, i Arturova legija pola je u bitku, ovog puta zajedno sa Saksoncima sa juga, koje je predvodio Ceardig. Kraljica Morgoza ostala je u Kamelotu; nije bilo bezbedno da se sama uputi u Lotiju, a nisu mogli da odvoje nikoga da je prati. Vratili su se krajem leta. Morgoza je bila u enskoj sali sa Gvevir i njenim gospama kada su uli trube sa bedema. "To se Artur vraa!" Gvenvir je smesta ustala. Sve ene su spustile preslice i okupile se oko nje. "Kako zna?" Gvenvir se nasmejala. "Glasnik mi je doneo vest jo sino", rekla je. "Zar mislite da sam u ovim godinama poela da se bavim arobnjatvom?" Pogledala je uzbuene devojke - Morgozi se inilo da su sve Gvenvirine gospe devojice, od etrnast ili petnaest godina, koje jedva ekaju izgovor da napuste predenje; Gvenvir ih je dobroudno pogledala. "Da odemo i pogledamo ih sa bedema?" Kikoui se i brbljajui, devojke su otrale u grupicama po dve i tri, ostavljajui preslice po podu. Gvenvir je, smeei se, pozvala sluavku da uredi odaju, a onda je sa Morgozom, polako, pola na bedem odakle se otvarao pogled na iroki prilazni put. "Gledaj, eno kralja..." "A kraj njega je ser Mordred..." "A eno gospodara Lanseleta - oh, gledajte, ima zavoj oko glave, a ruka mu je u marami!" "Da vidim", rekla je Gvenvir i odgurnula zabezeknute devojke. Morgoza je prepoznala Gvideona, jahao je uz samog Artura; izgleda da nije bio ranjen, i uzdahnula je od olakanja. Meu vojnicima je videla i Kormaka - poao je u rat sa ostalom vojskom, i izgleda da je i on ostao nepovreen. Gareta je bilo lako uoiti - bio je najvii u itavoj druini, a plava kosa blistala mu je kao oreol. I Gaven je bio tu, uvek tik iza Artura, uspravan u sedlu, ali kada su se pribliili,

videla je da na licu ima ogromnu modricu, i da su mu usta otekla kao da mu je izbijen koji zub. "Gedajte kako je lep ser Mordred", reka je jedna devojka. "ula sam kraljicu da kae kako izgleda isto kao Lanselet kad je bio mlad." Zakikotala se i munula drugaricu. Sve su se okupile i poele da apuu, i Morgoza ih je posmatrala sa uzdahom. Tako su mlade, tako lepe, sa mekom kosom upletenom na razne naine, smeom, riom ili zlatnom, sa obrazima mekim kao latice i glatkim kao u dece, tako su vitke, tako belih i mekih ruku - iznenada je osetila nalet ljubomore; nekada je bila lepa od svih njih. A one se sada gurkaju i apuu o ovom ili onom vitezu. "Gledajte, svi saksonski vitezovi nose bradu - zato ele da izgledaju dlakavi kao psi?" "Moja majka kae", rekla je jedna devojka - ker jednog saksonskog plemia, imala je neko varvarsko ime koje Morgoza nije mogla ni da izgovori, Alfre ili neto slino - "da je poljubiti mukarca bez brade isto kao da poljubi drugu devojku ili mlaeg brata!" "Ser Mordred je obrijan, a on uopte ne lii na devojku", rekla je druga i okrenula se Ninijan, koja je utke stajala u grupi. "Zar ne, gospo Ninijan?" Ninijan se tiho nasmejala. "Meni svi bradati mukarci izgledaju stari - kada sam bila mala, samo su moj otac i najstariji druidi nosili brade." "Sada ak i biskup Patricije nosi bradu", rekla je jedna devojka. "ula sam ga da kae kako su u paganska vremena ljudi nagrivali lice brijanjem i da mukarac treba da nosi bradu koju mu je Bog podario. Moda i Saksonci misle tako." "To je samo nova moda", rekla je Morgoza. "Moda se menja - kada sam ja bila mlada, i hriani i pagani brijali su bradu, a sada se moda promenila - mislim da to nema nikakve veze sa verom. Ne sumnjam da e i Gvideon jednog dana nositi bradu - hoe li ga onda manje ceniti, Ninijan?" Mlada ena se nasmejala. "Neu, roako. On je isti, bilo da je bradat ili obrijan. Oh, gledajte, eno kralja Ceardiga sa svojima - hoe li svi biti gosti u Kamelotu? Madam, da odem i kaem slugama?" "Molim te, mila", rekla je Gvenvir, i Ninijan je pola ka sali. Devojke su se gurkale da dobiju bolji pogled, a Gvenvir ih je strogo pogledala. "Hajde, hajde - svi se vraamo da predemo. Nije lepo tako piljiti u mladie. Zar nijedna od vas nema pametnijeg posla nego da tako brblja o mukarcima? Hajde, razlaz, videete ih veeras u velikoj sali. Bie gozba, i sve vas eka mnogo posla." Izgledale su nadureno, ali su se posluno vratile unutra, i Gvenvir je uzdahnula i odmahnula glavom dok je sa Morgozom ila za njima. "Pobogu, je li ikada postojala gomila tako neposlunih devojaka? A moram da ih nekako sve sauvam nevine i pristojne - ini mi se da provode vreme u brbljanju i kikotanju umesto da lepo predu. Stidim se to mi je dvor pun praznoglavih i nepristojnih malih glupaa!" "Oh, mila", dokono je rekla Morgoza, "sigurno si i ti nekada imala petnaest godina. Zacelo nisi bila uzorna devojka - zar nikada nisi kriom posmatrala nekog mladia i pitala se kako bi izgledalo da te poljubi, bilo da je bradat ili obrijan?" "Ne znam ta si ti radila kad ti je bilo petnaest godina", planula je Gvenvir, "ali ja sam bila u manastiru! ini mi se da je to jedino dobro mesto za ove nepristojne devojke!" Morgoza se nasmejala. "Kada sam imala etrnaest godina, gladno sam piljila u sve to nosi pantalone. Seam se kako sam sedela Gorloasu u krilu - on je bio oenjen Igrenom pre nego to je ona zapala Uteru za oko - i Igrena je to dobro znala, jer im se udala za Utera, smesta se postarala da me uda za Lota, to je znailo da me alje to je dalje mogla, a da se ne pree okean! Hajde, Gvenvir, ak i iza tih manastirskih zidova, zar moe da se zakune da nikada nisi virila u nekog lepog mladia koji je doao da kroti konje tvog oca, ili u purpurni ogrta kakvog mladog viteza?" Gvenvir se zagledala u svoje sandale. "To mi se ini tako davno..." A onda se pribrala. "Lovci su sino doneli jelena - narediu da ga spreme za veeru, a moda valja zaklati i svinju, ako treba da ugostimo sve te Saksonce. Neophodno je spremiti sveu slamu u sobama gde e spavati, jer svakako nee biti dovljno kreveta za sve!"

"Poalji devojke da obave i to", rekla je Morgoza. "Moraju nauiti da se staraju o gostima zato su ti inae poverene? Dunost kraljice jeste da doeka svog gospodara kada se vraa iz rata." "U pravu si." Gvenvir je poslala paa da prenese nareenja, pa su zajedno pole ka velikoj kapiji Kamelota. Eto, kao da smo itavog ivota prijateljice, pomislila je Morgoza. Tako ih je malo ostalo koji su zajedno bili mladi. Isto oseanje obuzelo ju je i uvee, dok je sedela u velikoj sali punoj ukrasa i blistavoj od sveane odee na gospama i vitezovima. Gotovo kao u velikim danima Kamelota. Ipak, toliko starih vitezova izginulo je u ratu ili u potrazi za Gralom i nikada se nee vratiti. Morgoza se retko priseala da je stara i to ju je redovno plailo. Polovinu sedita oko Okruglog Stola sada su zauzimali maljavi Saksonci sa ogromnm bradama i grubim ogrtaima, ili mladii naizgled jedva dorasli do oruja. ak i njena beba, Garet, sada je jedan od starijih vitezova Okruglog Stola, i novajlije su ga strano potovale, zvali su ga ser i molili za savet, ili bi se uzdravali od rasprave ako se ne slau. to se tie Gvideona - veina ga je zvala ser Mordred - on je izgledao kao pravi voa novajlija, mlaarije i Saksonaca koje je Artur odabrao za vitezove. Gvenvirine gospe i sluge dobro su obavili posao; bilo je puno peenog i kuvanog mesa, i ogromnih masnih pita sa mesom, posluavnici puni ranih jabuka i groa, vrelog hleba i variva od soiva. Za glavnim stolom, kada je gozba zavrena i kad su se Saksonci prepustii piu i svojoj omiljenoj igri pitalica, Artur je pozvao Ninijan da im peva. Bili su tu i Gvenvir i Lanselet, on sa zavojima na ruci i oko glave - bile su to rane od severnjake sekire. Nije mogao da koristi ruku, i Gvenvir mu je sekla meso. Niko ne obraa panju na to, primetila je Morgoza. Garet i Gaven sedeli su nie za stolom, a Gvideon blizu njih, i delio je posluavnik sa Ninijan. Morgoza je pola da ih pozdravi. Gvideon se okupao i oeljao, ali jedna noga mu je bila u zavojima, i drao ju je na stolici. "Jesi li ranjen, sine?" "Sasvim je dobro", oodgovorio je. "Majko, sada sam suvie veliki da bih ti trao u krilo im poseem prst!" "Meni ne izgleda tako bezazleno", rekla je, gledajui zavoj okrvavljen po ivicama, "ali ostaviu te na miru, kad tako hoe. Je li to nova tunika?" Kroj je, izgleda, bio saksonsaki, sa tako dugakim rukavima da su dopirali do pola ake. Gvideonova je bila plava i izvezena purpurom. "To je dar od Ceardiga. Rekao mi je da je naroito dobra za hrianski dvor, jer prikriva zmije Avalona." Iskrivio je usta. "Moda bi trebalo da poklonim jednu takvu gospodaru Arturu za novu godinu!" "Ne verujem da bi iko primetio", rekao je Gaven. "Sada vie niko ni ne misli na Avalon, a Arturove ruke su toliko izbledele da se gotovo nita ne primeuje." Morgoza je pogledala Gavenovo izubijano lice. Zaista je izgubio nekoliko zuba, a i ruke su mu bile ranjave. "I ti si ranjen, sine?" "Ne od neprijatelja", gunao je Gaven. "Ovo sam dobio od naih saksonskih prijatelja - od jednog Ceardigovog vojnika. Prokleti bili svi odreda, nepristojna kopilad! Mislim da su mi se vie sviali dok smo bili neprijatelji!" "Znai, borio si se sa njim?" "Da, i uinio bih to ponovo, ako se usudi da zucne neto o mom kralju", besno je rekao Gaven. "Nije mi trebala Garetova pomo , kao da sam deko koji ne ume da se bije bez bratove podrke..." "Bio je dvostruko vei od tebe", rekao je Garet, spustivi kaiku, "i oborio te je na zemlju, i pomislio sam da e ti slomiti rebra ili kimu - jo nisam siguran da li je i uspeo. Je li trebalo da sedim po strani dok taj prljavi rmpalija tue mog brata i blati mog roaka? Sad e dva puta i tri puta razmisliti pre nego to opet otvori prljava usta da kae onako neto." "Svejedno", tiho je rekao Gvideon, "ne moe uutkati itavu saksonsku vojsku, Garete,

pogotovo ne kada, zapravo, govore istinu. Postoji ime, nimalo lepo, za oveka, ak i ako je kralj, koji sedi i uti dok neko drugi vri muevljeve dunosti u krevetu njegove ene..." "Kako se usuuje!" Garet je poeo da ustaje; pruio je ruku i epao Gvideona za tuniku. Gvideon je podigao ruke da se oslobodi. "Smiri se, usvojeni brate!" Izgledao je kao dete u poreenju sa ogromnim Garetom. "Hoe li postupiti sa mnom kao sa tim Saksoncem zato to sam ovde, meu roacima, rekao istinu, ili treba da laem kao svi dvorjani, koji gledaju kraljicu sa ljubavnikom i ne kau nita?" Garet je polako popustio stisak i spustio Gvideona nazad u sedite. "Ako se Artur ne ali na ponaanje svoje gospe, zato bih se ja muio?" "Prokleta ena!" mrmljao je Gaven. "Voleo bih da je Artur otera dok jo ima vremena! Nisam ljubitelj hrianskog dvora, i to jo ispunjenog Saksoncima. Kada sam bio prvi Arturov vitez, nijedan Saksonac u ovoj zemlji nije bio vei vernik od nekog praseta u svinjcu!" Gvideon je zaustio da negoduje, i Gaven se okomio na njega. "Poznajem ih bolje od tebe. Borio sam se sa njima dok si ti jo pikio u pelene! Hoemo li sada iveti na Arturovom dvoru onako kako njima odgovara?" "Ne poznaje Saksonce ni upola tako dobro kao ja", rekao je Gvideon. "Ne moe upoznati oveka dok vas deli dralja sekire. Ja sam iveo na njihovim dvorovima i pio sam sa njima i udvarao se njihovim enama, i usuujem se da kaem da ih dobro poznajem, za razliku od tebe. A injenica je da oni smatraju Artura i njegov dvor pokvarenim i paganskim." "Ko mi kae!" frknuo je Gaven. "Svejedno", nastavio je Gvideon, "nije smeno to ti ljudi mogu nekanjeno da zovu Artura pokvarenim..." "Nekanjeno, kae?" gunao je Garet. "Mislim da smo Gaven i ja kaznili barem ponekog!" "Hoete li nastaviti da se bijete po saksonskim dvorovima? Bolje je ukloniti razlog takvog miljenja", rekao je Gvidoen. "Zar Artur ne moe da dovede svoju enu u red?" "Potrebna je mnogo vea hrabrost od moje da se Arturu u lice kae runa re o Gvenvir." "Ali to se mora uraditi", rekao je Gvideon. "Ako Artur treba da bude Vrhovni kralj tim ljudima, ne smeju mu se podsmevati. Ako ga zovu rogonjom, hoe li se zakleti da ga slede u ratu i miru? On mora spreiti propadanje ugleda dvora - neka poalje enu u manastir, ili neka otera Lanseleta..." Gaven se bojaljivo osvrnuo. "Pobogu, spusti glas", rekao je. "Takve stvari se ovde ne smeju ni apnuti!" "Bolje da mi apuemo nego da se pronosi apatom po itavoj zemlji", rekao je Gvideon. "Za ime Boje, eno ih kako sede kraj njega, i on im se oboma smei! Je li Kamelot postao farsa, je li Okrugli Sto javna kua?" "A sad zaepi ta prljava usta ili u ti ih ja zapuiti!" zareao je Gaven, vrsto stegnuvi Gvideona za rame. "Da laem, Gavene, mogao bi da pokua da me uutka, ali zar se pesnicama moe zaustaviti istina? Ili i dalje misli da su Gvenvir i Lanselet neduni? Ti, Garete, koji si mu itavog ivota ljubimac, za tebe bih poverovao da nee da pomisli nita loe o svom prijatelju..." Garet se iskezio. "Istina je da bih voleo da ta ena ode na dno mora ili iza zidova najbezbednijeg manastira u Kornvolu. Ali dok se Artur ne oglasi, i ja u utati. A oni su dovoljno odrasli da budu diskretni. Svi znaju da joj je on oduvek ljubimac i zatitnik..." "Kad bih samo imao neki razlog, Artur bi me sasluao", rekao je Gvideon. "Proklet bio, siguran sam da Artur zna sve to treba znati. Ali on treba da odlui hoe li ih pustiti ili e se uplesti... a on nee da uje ni re protiv njih." Gaven je progutao knedlu. "Lanselet mi je roak i prijatelj. Proklet bio, zar misl da nisam pokuao?" "I ta je Artur rekao?" "Rekao je da je kraljica iznad moje kritike i da je sve to ona odlui dobro. Bio je utiv, ali videlo se da zna o emu govorim i da me upozorava da se ne upliem u to." "A ako bi privukli njegovu panju na nain koji se ne moe zanemariti", tiho je rekao

Gvideon, razmiljajui, a onda je podigao ruku i klimnu glavom. Ninijan, koja je sedela Arturu kraj nogu, jo prebirajui po strunama harfe, tiho je zatraila dozvolu od Artura, a onda je ustala i prila im. "Gospo moja", rekao je Gvideon, "je li istina da ona", gotovo neprimetno je pokazao glavom ka Gvnevir, "esto alje svoje gospe da no provedu daleko od nje?" "Nije to radila dok je legija bila van Kamelota", tiho je rekla Ninijan. "Sada barem znamo da je gospa verna", cinino je rekao Gvideon, "i da ne nudi svoje usluge na sve strane." "Niko je nikada nije optuio za kurvanje", ljutito je rekao Garet, "a u njihovim godinama oboje su stariji od tebe, Gavene - ono to rade nikome ne moe da naudi, rekao bih." "Ne, ozbiljno govorim", jednako besno je rekao Gvideon. "Ako Artur treba da ostane Vrhovni kralj..." "Hteo si da kae", ljutito je odvratio Garet, "ako ti treba da bude Vrhovni kralj posle njega..." "A ta bi ti hteo, brate? Da kada Artur umre predam zemlju Saksoncima?" Primakli su glave jedan drugom i govorili besnim apatom. Morgoza je znala da su zaboravili i njeno prisustvo i njeno postojanje na svetu. "Pa, mislio sam da ti voli Saksonce", rekao je Garet pakosno. "Zar ne bi voleo da ih vidi na vlasti?" "Ne, sluaj me", besneo je Gvideon, ali Garet ga je opet epao i prekinuo ga. "itav dvor e te uti ako ne spusti glas - gledaj, Artur te gleda, video je Ninijan da dolazi ovamo! Moda Artur nije jedini koji treba da pazi na svoju gospu..." "Umukni!" prasnuo je Gvideon, otimajui se od Gareta. I Artur je primetio guvu. "ta, moji odani roaci iz Lotije se svaaju meu sobom?" doviknuo je. "Hou mir u mojoj sali, roaci! Hodi, Gavene, evo kralj Ceardig pita hoe li sa njim da igra pitalica!" Gaven je ustao. "Evo ti jedna pitalica", tiho je rekao Gvideon. "Kada se ovek ne stara o svom vlasnitvu, ta treba da rade oni kojih se to takoe tie?" Gaven se udaljio, pretvarajui se da nije uo, a Ninijan se sagnula do Gvideona. "Ostavi to zasad", tiho je rekla. "Suvie je oiju i uiju. Posejao si seme. Sad razgovaraj sa jo nekim vitezovima. Zar misli da si ti jedini video - ono?" ovla je pokazala laktom. Morgoza je pola pogledom za njim i ugledala Gvenvir sagnutu uz Lanseleta nad tablom za igru koju su drali u krlu; lica su im se gotovo dodirivala. "Mislim da mnogi smatraju kako se to tie asti Arturovog Kamelota", mrmljala je Ninijan. "Samo treba da nae one koji su manje pristrasni od tvoje brae iz Lotije, Gvideone." Ali Gvideon je ljutito gledao Gareta. "Lanselet", mrmljao je, "uvek Lanselet!" A Morgoza je pogledala Gvideona i svog najmlaeg sina i setila se deteta kako brblja sa crveno-plavom vitezom-igrakom koju je nazvao Lanselet. Potom se setila Gvideona dok je bio mali, kako je pratio u stopu Gareta, kao kuence. Garet je njegov Lanselet, pomislila je. ta e se izroditi iz ovoga? No, njen nemir se pretvorio u zlobu. Svakako je vreme da i Lanselet odgovara za ono to je uinio. Ninijan je stajala na bedemu Kamelota, zagledana u maglu oko brega. ula je korake iza sebe, ali se nije okrenula. "Gvideone?" "Ko bi drugi bio?" Zagrlio ju je s lea, a ona se okrenula da ga poljubi. "Da li te i Artur tako ljubi?" upitao je, ne putajui je. Oslobodila se njegovih ruku i pogledala ga u oi. "Jesi li ljubomoran na kralja? Zar mi nisi sam rekao da steknem njegovo poverenje?" "Artur iovako ima suvie toga to pripada meni..." "Artur je hrianin - i samo toliko u ti rei", odgovorila je Ninijan, "a ti si moja ljubav. Ali ja sam Ninijan od Avalona, i nijednom oveku na svetu ne polaem raune o tome ta inim sa onim to je moje - da, moje, a ne tvoje. Ja nisam Rimljanka, pa da mi neki mukarac odreuje ta da

radim sa onim to mi je Boginja podarila. A ako ti se to ne dopada, Gvideone, vratiu se u Avalon." Gvideon se nasmeio onim cininim osmehom koji joj se nikada nije dopadao. "Ako bude mogla. Moda e utvrditi da to vie nije tako lako." A onda mu je sa lica nestao cinian izraz i uhvatio ju je za ruku. "Nije me briga ta Artur radi za vreme koje mu je ostalo. Kao i Galahad, neka se nauiva, jer nije mu ostao jo mnogo." Zagledao se u more magle koja je okruivala Kamelot. "Kada se razvedri, moda emo moi da odavde vidimo Avalon i Ostrvo zmaja." Uzdahnuo je. "Jesi li znala da Saksonci polako naseljavaju taj kraj, i da se na Ostrvu zmaja love jeleni, mada je Artur to zabranio?" Ninijan je prebledela od besa. "To se mora prekinuti. Ostrvo je sveto, a jeleni..." "Jeleni su vlasnitvo malog naroda. Ali Edvin Saksonac ih ubija. Rekao je Arturu da su gaali njegove ljude otrovnim strelama, pa je dao dozvolu svojima da ih ubiju im ih vide. I tako sada love jelene - a Artur e poi u rat protiv Edvina, ako bude morao. Voleo bih da Edvin ima neki bolji razlog - ast zahteva da se borim i titim one koji veruju u Avalon." "I Artur e ratovati njih radi?" zaudila se Ninijan. "Mislila sam da je pogazio zakletvu Avalonu." "Avalonu da, ali ne i bezopasnom narodu sa ostrva." Gvideon je zautao, i Ninijan je znala da se prisea dana na Ostrvu zmaja. Prevukao je prstima preko tetoviranih zmija na dorujima, a onda je spustio preko njih rukave saksonske tunike. "Pitam se da li bih jo mogao da savladam Kralja Jelena golim rukama i noem od kremena." "Svakako, ako bi morao", rekla je Ninijan. "Pitanje je bi li Artur to mogao. Jer ako ne bi..." Ostavila je pitanje nedovreno, a Gvideon je odgovorio zagledan u gustu maglu. "Mislim da se nee razvedriti. Ovde uvek ima magle, toliko je gusta da u poslednje vreme glasnici saksonskih kraljeva ponekad ne mogu da nau put... Ninijan! Hoe li Kamelot nestati u magli?" Zaustila je da odgovori alom ili utehom, a onda se predomislila. "Ne znam", rekla je. "Ostrvo zmaja je obesveeno, mali narod umire, jeleni su plen saksonskih lovaca. Severnjaci napadaju obale. Hoe li jednog dana osvojiti Kamelot kao to su Goti sruili Rim?" "Da sam znao na vreme", rekao je Gvideon sa priguenim besom, udarajui pesnicom o pesnicu, "da su Saksonci javili Arturu, mogao je da poalje mene - ili nekog drugog - da zatiti sveto ostrvo na kome je postao Kralj Jelen i sklopio Sveti brak sa zemljom! Boginjine svetinje sada su zbaene, a poto on nije umro da ih zatiti, nema vie prava da bude kralj." Ninijan je ula i ono to nije rekao: ni ja. "Nisi znao da postoji opasnost", rekla je. "I za to je kriv Artur. Saksonci nisu ni pomislili da trae dozvolu od njega - zar to ne govori koliko malo dre do Vrhovnog kralja? A zato ga ne cene? Rei u ti, Ninijan - ne cene kralja koji je rogonja, koji ne moe da vlada svojom enom..." "Ti, koji si odrastao u Avalonu", ljutito je odvratila, "hoe li suditi Arturu po saksonskim merilima, koja su jo gora od rimljanskih? Hoe li pustiti da kraljevstvo napreduje ili propada zbog neije zamisli kako ovek treba da dri svoju enu u zatvoru? Ti treba da bude kralj, Gvideone, zato to nosi kraljevsku krv Avalona i zato to si dete Boginje..." "Pih!" Gvideon je glasno opsovao. "Ninijan, zar nikada nisi pomislila - moda e Avalon pasti ba kao i Rim, iz istog razloga - zbog izopaenosti u samom srcu zemlje? Po zakonima Avalona, Gvenvir je postupala sasvim ispravno - gospa moe da izabere sebi para, i Artura bi trebalo da zbaci ba Lanselet! Lanselet je sin same Vrhovne svetenice - zato ne bi bio on kralj umesto Artura? Ali da li na kralj treba da bude izabran po tome to ga neka ena eli u svojoj postelji?" Opet je pljunuo. "Ne, Ninijan, ti dani su okonani - i Rimljani i Saksonci znaju kakav treba da bude svet. Svet vie nije velika materica koja raa mukarce - sada kretanje vojske odreuje poredak stvari. Ko bi sada prihvatio mene za kralja samo zato to sam sin ove ili one ene? Sada kraljev sin nasleuje zemlju, i treba li da odbijemo neto dobro zato to su se Rimljani toga prvi setili? Sada imamo bolje brodove - otkriemo zemlje dalje od onih to su potonule u more. Hoe li nas tamo pratiti Boginja, koja je vezana za ovaj komadi zemlje i ove useve? Pogledaj Severnjake koji napadaju nae obale - hoe li njih zaustaviti kletve Majke? U Avalonu je ostalo

svega nekoliko svetenica - ni Saksonci ni severnjaci ih nee dirati, jer Avalon vie nije deo sveta u kome oni ive. enama koje ive u ovom svetu potrebna je zatita mukaraca. Dananji svet, Ninijan, nije svet Boginje, nego bogova, moda i jednog Boga. Ne moram pokuavati da sruim Artura. Sruie ga vreme i promene." Ninian je osetila da joj se lea jee od Vida. "A ta e biti sa tobom, Kraljem Jelenom od Avalona? ta e biti sa Majkom koja te je poslala u svoje ime?" "Zar misli da hou da nestanem u magli sa Avalonom i Kamelotom? Nameravam da budem Vrhovni kralj posle Artura - a da bih to postigao, moram da odrim slavu Arturovog dvora. Zato Lanselet mora da nestane, to znai da Artur mora biti primoran da ga protera, a verovatno i Gvenvir zajedno sa njim. Jesi li uz mene, Ninijan, ili nisi?" Lice joj je bilo samrtniki bledo. Stezala je pesnice, alei to nema mo kao Morgana, mo Boginje, da se podigne kao most izmeu zemlje i neba i da ga spri munjom gneva Boginje. Polumesec na elu pekao ju je od gneva. "Treba li da ti pomognem da izda enu koja je iskoristila pravo to ga je Boginja dala svim enama, da bira mukarca svojom voljom?" Gvideon se podmeljivo nasmejao. "Gvenvir je izgubila to pravo kada je kleknula pred ropskog Boga." "Svejedno, neu da je izdam." "Znai, nee mi javiti kada sledei put bude otpravila svoje ene preko noi?" "Neu", rekla je Ninijan. "Tako mi Boginje, neu. Arturova izdaja Avalona nije nita u poreenju sa tvojom!" Okrenula mu je lea i krenula da se udalji, ali on ju je uhvato i zadrao. "Uinie kako ti naredim!" Poela je da se otima i na kraju nekako uspela. "Nareuje mi? Ni za hiljadu godina!" Ostala je bez daha od besa. "uvaj se, ti koji si podigao ruku na Gospu od Avalona! Artur e saznati kakvu je zmiju gajio u nedrima!" Obuzet besom, Gvideon ju je je zgrabio za ruku i povukao je ka sebi, a onda je svom snagom udario po slepoonici, i ona je pala na zemlju bez glasa. Bio je toliko besan da nije ni pokuao da je pridri. "Dobro su te Saksonci nazvali", rekao je tih, surov glas iz magle. "Zao savet, Mordred ubica!" Okrenuo se obuzet grevitim strahom i zagledao se u Ninijanino skljokano telo kraj svojih nogu. "Ubica? Ne! Samo sam bio besan na nju - ne bih je povredio..." Poeo je da se osvre, ali nije uspeo da razabere nita u sve guoj magli, mada je poznao glas. "Morgana! Gospo - majko moja!" Kleknuo je, grla stegnutog u panici, i podigao Ninijan. Traio je otkucaje srca, ali ona je leala ne diui, beivotna. "Morgana! Gde si? Gde si? Pokai se, prokleta bila!" Ali tu je bila samo Ninijan, beivotna i nepokretna kraj njegovih nogu. Zagrlio ju je i poeo da preklinje. "Ninijan! Ninijan, ljubavi, reci neto..." "Ona vie nee govoriti", rekao je bestelesni glas, ali dok se Gvideon osvrtao po magli, pojavila se enska prilika. "Oh, ta si to uinio, sine?" "Jesi li to bila ti? Jesi li bila ti?" upitao je Gvideon na ivici histerije. "Jesi li me ti nazvala ubicom?" Morgoza je ustuknula, obuzeta strahom. "Ne, ne, tek sam stigla - ta si to uinio?" Gvideon joj se bacio u naruje, i zagrlila ga je i gladila po kosi kao da mu je dvanaest godina. "Ninijan me je naljutila - pretila mi je - Bogovi su mi svedoci, majko, nisam hteo da joj naudim, ali zapretila je da e otii kod Artura i rei mu da kujem zaveru protiv njegovog milog Lanseleta", govorio je sve bre i bre. "Udario sam je, kunem se da sam hteo samo da je zastraim, ali pala je..." Morgoza je pustila Gvidoena i kleknula kraj Ninijan. "Nezgodno si je udario, sine - mrtva je. Tu se vie nita ne moe. Moramo da obavestimo Arturovu poslugu."

Gvideon je prebledeo. "Majko! ta e Artur rei?" Morgoza je osetila da joj se srce otkravljuje. Sada je bio u njenim rukama, ba kao onda kada je bio bespomono detence koje bi Lot rado ubio; bila je vlasnik njegovog ivota, i on je to znao. Ponovo ga je zagrlila. "Nije vano, mili moj, ne sme da pati, to je isto kao da si nekog ubio u boju", rekla je, pobedonosno gledajui Ninijanino benivotno telo. "Mogla je da padne u magli - dalek je put do podnoja brega", rekla je, gledajui preko bedema Kamelota, odakle je strma padina nestajala u magli. "Hajde, uhvati je za noge. to je uinjeno, uinjeno je, i sada njoj vie nita nije vano." U njoj je prokljuala stara mrnja protiv Artura; Gvideon e ga sruiti, i to uz njenu pomo - a kada to bude gotovo, ona e biti uz njega, ena koja ga je dovela na presto! Ninijan vie nije bila izmeu njih; samo ona e mu davati podrku i pomo . Krhko telo Gospe od Avalona bez zvuka je nestalo u magli. Artur e je kasnije potraiti i kada se ne pojavi, poslae potragu; ali Gvideon je zurio u maglu kao hipnotisan i na trenutak mu se uinilo da nazire crnu barku Avalona negde na vodi izmeu Kamelota i Ostrva zmaja. Kao da je video Ninijan, obuenu u crno kao Smrt, kako ga poziva iz barke... a onda je sve nestalo. "Hodi, sine", rekla je Morgoza. "Proveo si ovo jutro u mojim odajama, a od sada e stalno biti sa Arturom u glavnoj sali. Zapamti, danas nisi video Ninijan - kada doe kod Artura, pitaj za nju, izgledaj pomalo ljubomorno, kao da se boji da e je zatei u njegovoj postelji." Palo joj je kao melem na srce kad ju je stegao za ruku. "Hou", tiho je rekao. "Hou, majko. Ti si najbolja majka, najbolja ena na svetu!" Opet ga je zagrlila i poljubila ga, uivajui u svojoj moi, a onda ga je pustila da ode. 16. Gvenvir je leala potpuno budna u tami, oekujui Lanseletove korake, ali ipak je razmiljala o Morgozi koja se smeila - gotovo kezila - dok joj je mrmljala: "Ah, zavidim ti, mila moja! Kormak je dobar momak i vrlo sran - ali nije ni prineti ljupkosti i lepoti tvog ljubavnika." Gvenvir je pognula glavu i outala. Kako da se ljuti na Morgozu, kada obe rade isto? Ali bilo je suvie opasno. Biskup je, sad u nedelju, na misi govorio o svetoj zapovesti protiv preljube, rekavi da je vernost ene temelj hrianskog naina ivota, poto tek venanjem i vernou ena moe da iskupi Evin greh. Gvenvir se setila prie o eni uhvaenoj u preljubi, koju su doveli pred Hrista: Neka onaj ko nikada nije poinio greh baci na nju prvi kamen. Niko nije bio bezgrean i prvi kamen nije baen - ali ovde, na njenom dvoru, ima ih tako mnogo bezgrenih, poev od Artura, koji bi mogli da bace prvi kamen. Isus je potom rekao eni: Idi i ne grei vie. I tako mora i ona... Nije elela njegovo telo. Morgoza, koja se oblizivala nad poudnim mladiem koga je uzela za ljubavnika, nikada ne bi poverovala koliko njima dvoma to malo znai. Zaista retko ju je uzimao na nain koji je znaio greh i beae - samo prvih godina, kada su imali Arturov pristanak, kako bi pokuali i videli moe li Gvenvir da rodi sina za kraljevstvo. Bilo je i drugih naina da se doivi zadovoljstvo, i nekako joj se inilo da je to manji greh, manje naruavanje Arturovih branih prava na njeno telo. Pa ak i tako, nije elja bila presudna, elela je samo da bude sa njim... to se ak vie tie due nego tela, pomislila je. Zato bi Bog ljubavi to prokleo? Mogao bi da prokune greh koji su poinili, ali ona ga je stalo okajavala, a kako da prokune ovo, to je najiskrenija ljubav koju srce moe da oseti? Nisam uskratila Arturu nita to je od mene eleo. On mora da ima kraljicu, enu koja e voditi zamak; to se ostalog tie, eleo je da mu rodim sina, a to nisam, to nije do mene nego do Boga. Zaula je tihe korake u tami. "Lanselete?" "Ne ba." Nejasna svetlost male svetiljke ju je zbunila; na trenutak kao da je videla voljeno lice, iznenada podmlaeno - a onda se setila ko je to. "Kako se usuuje? Moje gospe nisu toliko daleko da ih ne mogu dozvati vriskom, a niko nee verovati da sam te pozvala ovamo!"

"Mirno lezi", rekao je on. "Pod grlom ti je no, gospo moja." Trgla se i povukla, grevito steui pokriva. "Oh, nemoj se zanositi, madam, nisam doao da te silujem. Tvoje ari su suvie bajate za mene, gospo, i suvie istroene." "Dosta je bilo", javio se promukli glas iz tame iza Gvideona. "Ne zavitlavaj je, ovee! Ovo je prljav posao, njukanje po spavaim sobama, i voleo bih da se nisam upleo u to! Tiina, i svi se sakrijte po sobi!" Kada joj se pogled privikao na nejasno svetlo, prepoznala je Gavenovo lice, a iza njega je bio jo neko poznat. "Garete! ta e ti ovde?" alosno je upitala. "Mislila sam da si ti najbolji Lanseletov prijatelj." "I jesam", mrano je rekao on. "Doao sam da se postaram da ne dobije nita gore od onog to je zasluio. Ovaj", prezrivo je pokazao Gvideona, "ovaj bi mu najradije prerezao grkljan - i ostavio bi ga ovde, da ti bude optuena za ubistvo!" "Tiina", rekao je Gvideon, i svetlo se ugasilo. Gvenvir je oseala na grlu dodir noa. "Ako izgovori i najtii glas da ga upozori, madam, preklau te i rizikovau da objasnim gospodaru Arturu zato sam to uinio." Vrh noa ju je toliko pritisnuo da se Gvenvir, grei se od bola, upitala da li joj je prolivena krv. ula je tihe zvuke - ukanje odee, zveckanje oruja; koliko je ljudi dolo u zasedu? utke je leala, oajno krei prste. Kad bi mogla da upozori Lanseleta... ali leala je kao ivotinjica u klopci, potpuno bespomona. Minuti su sporo prolazii, a ona je leala izmeu jastuka i noa. Posle beskrajno dugog vremena, zaula je tih zvuk, zvidanje nalik na ptiji zov. Gvideon je osetio da je postala napeta. "Je li to Lanseletov znak?" Ponovo joj je zabio vrh noa u grlo, i Gvenvir se preznojila od uasa. "Da", apnula je. Osetila je kako slama pod njom uka dok se Gvideon udaljavao. "U sobi je dvanaest ljudi. Samo pokuaj da ga upozori, i nee iveti ni tri sekunde." ula je zvuke u prednjoj odaji: Lanselet je skinuo ogrta, pa ma - oh, Boe, zar e ga uhvatiti nagog i nenaoruanog? Opet se ukoila, oseajui unapred no kako joj se zariva u telo, ali mora nekako da ga upozori, mora da vikne - otvorila je usta, ali Gvideon joj je - je li to Vid, kako je samo znao? - grubo pokrio lice akom, priguivi uzvik. Uvijala se pod njim, guila se, a onda je osetila na postelji Lanseletovu teinu. "Gven?" apnuo je. "ta je bilo? Zar nisi ula zviduk, vojena?" Uspela je da se izvue ispod grube ruke. "Bei!" vrisnula je. "Ovo je zamka..." "Pakla mu!" Osetila je kako je odskoio unazad, kao maka. Gvideonova svetiljka je ponovo planula; svetlo se irilo od ruke do ruke, sve dok soba nije bila potpuno osvetljena, i u njoj Gaven, Garet, Kaj i jo desetak drugih ljudi. Gvenvir se zgrila pod pokrivaem, a Lanselet se uspravio, potpuno nag i bez oruja. "Mordrede", prezrivo je rekao. "Ovaj trik ti sasvim pristaje!" "U ime kralja, Lanselete", zvanino je rekao Gaven, "optuujem te za izdaju. Daj mi svoj ma." "Mani sad to", rekao je Gvideon, "idi i uzmi ga." "Garete! Za ime Boje, zato si se upetljao u ovo?" Garetu su oi blistale kao da su pune suze. "Nikada nisam verovao u to, Lanselete. Vie bih voleo da sam poginuo u boju nego da sam doekao ovaj dan." Lanselet je pognuo glavu, i Gvenvir je videla kako oima panino ara po sobi. "Oh, Boe", promrmljao je, "Pelinor me je tako gledao kada su doli sa bakljama da me uhvate u Eleninoj postelji - zar moram svakoga, svakoga da izdam?" Poelela je da ga dodirne, da krikne od saaljenja i bola, da ga zagrli i zatiti. Ali nije je ni pogledao. "Tvoj ma", tiho je rekao Gaven. "Obuci se, Lanselete. Neemo te voditi nagog i obeaenog pred Artura. Dovljno ljudi je prisustvovalo tvojoj sramoti." "Ne daj mu ma", pobunio se neki bezlini glas u tami, ali Gaven je prezrivo mahnuo rukom da ga uutka. Lanselet im je polako okrenuo lea i uao u malu prednju odaju gde je ostavio

odeu, oklop i oruje. ula ga je kako se oblai. Garet je stajao sa rukom na mau kada je Lanselet ponovo uao, odeven, ali goloruk, drei ake tako da se jasno vide. "Drago mi je, tebe radi, to e mirno poi sa nama", rekao je Gvideon. "Majko", okrenuo se ka senkama, i Gvenvir se zaprepastila kad je ugledala kraljicu Morgozu, "postaraj se za kraljicu. Ti e je uvati dok Artur ne odlui ta e sa njom." Morgoza je prila krevetu. Gvenvir nikada ranije nije primetila koliko je Morgoza krupna i koliko okrutno deluje. "Hodi, gospo, obuci se", rekla je sada. "Pomoi u ti da uredi kosu - sigurno ne bi elela da se pred kraljem pojavi naga i bestidna. Budi zahvalna to se ovde nala i jedna ena. Ovi ovde", prezrivo ih je pogledala, "hteli su da saekaju da vas uhvate kad on ve bude bio u tebi." Gvenvir se stresla od tih rei; polako, drhtavim prstima, poela je da oblai haljinu. "Moram li da se oblaim pred svim tim ljudima?" Gvideon nije ekao da Morgoza odgovori. "Ne pokuavaj da nas omeka, bestidnice! Obuci se brzo, madam, ili e te moja majka umotati u to kao u dak!" Zove je majkom. Nikakvo udo to je Gvideon okrutan i bezobziran kada ga je odgajila kraljica Lotije! No, Gvenvir je toliko esto primeivala da je Morgoza lenja, vesela, pohlepna ena - ta li ju je navelo na ovo? Sela je i poela da vezuje cipele. Lanselet se tiho oglasio. "Znai, elite moj ma?" "Zna ve", rekao je Gaven. "E pa onda..." kreui se gotovo bre nego to oko moe da prati, Lanselet je skoio na Gavena i oteo mu ma. "Doi i uzmi ga, proklet bio!" Zamahnuo je Gavenovim maem na Gvidoena, koji je pao na krevet, urliui, sa zjapeom ranom na boku; kada je istupio Kaj, sa maem u ruci, Lanselet je zgrabio jastuk i njime gurao Kaja unazad sve dok nije naleteo na ostale zaverenike, koji su popadali. Potom je skoio na krevet. "Budi potpuno mirna", tiho je rekao Gvenviri, "i spremi se!" Dahnula je, ali se brzo povukla to je dalje mogla u ugao. Ponovo su krenuli na njega; jednog je proburazio, drugog oborio i nad njegovim telom se sukobio sa treim. Ogromna Garetova prilika polako se skljokala na pod. Lanselet se ve borio sa nekim drugim, ali Gvideon je kriknuo: "Garete!" i bacio se preko tela svog usvojenog brata. U trenutku zatija, dok je Gvideon kleao i jecao nad Garetovim telom, Gvenvir je osetila kako je Lanselet hvata za ruku, vue, kako ubija nekog na vratima - nije stigla da vidi koga - i ve se nala na nogama, u hodniku, a Lanselet ju je gurao pred sobom u paninoj urbi. Neko ih je napao iz tame, Lanselet je ubio i njega, i onda su potrali. "Prema talama", dahnuo je on, "da uzmemo konje i beimo, to pre." "ekaj!" uhvatila ga je za ruku. "Ako se prepustimo Arturovoj milosti - ili ako ti ode, a ja ostanem i iziem pred Artura..." "Garet bi moda pazio da sve bude pravedno. Ali kad Gvideon vodi sve, zar misli da bismo stigli do kralja ivi? Dobro sam mu dao ime - Mordred!" Ugurao ju je u talu i brzo osedlao svog konja. "Nemamo vremena da traimo tvog. Jahae iza mene, i dobro se dri - morau da pregazim straare na kapiji." Gvenvir je shvatila da je pred njom novi Lanselet - ne ljubavnik, nego grubi ratnik. Koliko li je ljudi ubio noas? Nije imala vremena za strah dok ju je dizao na konja i uzjahivao pred nju. "vrsto se dri", rekao je. "Neu imati vremena da pazim na tebe." Okrenuo se i grubo, gladno je poljubio. "Ovo je moja krivica, trebalo je da znam da to pakleno kopile uhodi - pa, ta god da se desi, barem je sve gotovo. Nema vie lai i skrivanja. Sad si moja zauvek..." I tu je prekinuo. Osetila je da on drhti, ali samo se naglo okrenuo i zgrabio uzde. "Idemo!" Morgoza je uasnuto gledala Gvideona kako jeca, nagnut nad svojim najmlaim sinom. Setila se uzgred izgovorenih rei, pre vie godina - Gvideon je odbio da uestvuje na turniru kao protivnik Garetu. Video sam te kako lei na samrti, rekao je tada, ...i znao sam da je moje delo to lei bez iskre ivota... neu da iskuavam sudbinu.

Lanselet je ovo uinio, Lanselet koga je Garet oduvek voleo najvie na svetu. Jedan od zaverenika joj je priao. "Pobei e..." "Zar misli da mi je stalo do toga?" Gvideon se trgao, i Morgoza je shvatila da i on krvari, da se njegova i Garetova krv meaju na podu. Dohvatila je laneni arav sa kreveta, iscepala ga i obmotala oko Gvideonove rane. "Niko u itavoj Britaniji nee ih sada sakriti", ozbiljno je rekao Gaven. "Lanselet je prognanik. Uhvaen je u izdaji svog kralja, i njegov ivot vie ne postoji. Boe! Kako bih voleo da se ovo nije desilo!" Priao je da pogleda Gvideonovu ranu i slegnuo ramenima. "Samo razrez u mesu vidi, krvarenje ve prestaje, zarae, ali neko vreme nee moi udobno da sedi. Garet..." Glas mu se slomio; onako ogroman, grub i prosed, poeo je da plae kao dete. "Garet je bio gore sree, i Lanselet e mi to platiti ivotom, makar i ja stradao od njegove ruke. Oh, Boe, Garete, mali moj, brate moj..." Sagnuo se i zagrlio krupno telo. "Je li bilo vredno ovoga, Gvideone", rekao je promuklo, kroz jecaje, "je li bilo vredno Garetovog ivota?" "Hajde, deko moj", rekla je Morgoza, iako se i njoj stezalo grlo - Garet, njena beba, njeno poslednje dete; odavno ga je izgubila zbog Artura, ali se i dalje seala plavokosog deaia kako stee u ruci drvenog viteza. I jednog dana emo zajedno u viteke pohode, ser Lanselete... Uvek Lanselet. Ali sada je Lanselet preterao, i svuda u zemlji e svi biti protiv njega. A i dalje je imala Gvideona, svog ljubimca, koji e jednog dana postati kralj, a ona e biti uz njega. "Hajde, hajde, mome, sada vie ne moemo pomoi Garetu. Daj da te previjem, a onda idemo kod Artura da mu kaemo ta se desilo, kako bi mogao da poalje vojsku u potragu za izdajicama..." Gvideon je stresao njenu ruku. "Skloni se od mene, prokleta bila", rekao je uasnim glasom. "Garet je bio najbolji od nas, i ne bih ga dao ni za deset krlajeva! Ti i tvoja pakost protiv Artura, stalno si me gurala, kao da me je briga sa kim spava kraljica - kao da je Gvenvir gora od tebe, koja si od moje desete godina stalno imala ovog ili onog u postelji..." "Oh, sine moj", uasnuto je apnula. "Kako moe tako da govori? Garet mi je bio sin..." "Kao da si ikada marila za Gareta, ili za bilo kog od nas, kad si morala da misli na svoje zadovoljstvo i svoje ambicije? Gurala si me na presto, ne mene radi nego da bi stekla mo !" Opet je odgurnuo njene pruene ruke. "Vrati se u Lotiju, ili idi u pakao ako avo bude hteo da te primi, i ako te ikada opet vidim, kunem se da u zaboraviti sve osim da si ti ubila jedinog brata koga sam voleo, jedinog roaka..." I dok je Gaven urno gurao majku iz sobe, ula je Gvideona kao opet plae. "Oh, Garete, Garete, trebalo je da ja umrem prvi..." "Kormae", kratko je rekao Gaven, "vodi kraljicu Lotije u njene odaje." Njegove snane ruke su je pridravale, i kada su se udaljili i kad se vie nije ulo to strano jecanje, Morgoza je opet poela slobodno da die. Kako je mogao tako da se okomi na nju? Pa uvek je sve inila njega radi! Morae da dostojno oali Gareta, svakako, ali Garet je pripadao Arturu, i Gvideon e to sigurno shvatiti, ranije ili kasnije. Pogledala je Kormaka. "Ne mogu toliko brzo da idem - uspori malo." "Svakako, gospo moja." Bila je veoma svesna dodira njegove ruke. Oslonila se malo vie na njega. Hvalila se pred Gvenvir svojim mladim ljubavnikom, ali zapravo ga jo nije dovela u postelju - drala ga je na odstojanju, da ga izaziva. Oslonila mu se licem na rame. "Bio si odan svojoj kraljici, Kormae." "Odan sam kraljevskoj kui, kao to su moji oduvek bili", rekao je mladi na svom nareju, i Morgoza se nasmeila. "Evo mojih odaja - pomozi mi da uem, hoe li? Jedva mogu da hodam..." Pridrao ju je i pomogao joj da legne. "eli li gospa da pozovem njenu poslugu?" "Ne", apnula je i uhvatila ga za ruke, svesna koliko je zavodljiva oblivena suzama. "Bio si mi odan, Kormae, i sada tu odanost treba nagraditi... hodi ovamo..." Pruila je ruke, napola zatvorivi oi, a onda ih otvorila, zapanjena, kada se on nespretno povukao. "Ja... mislim da ste veoma uznemireni, madam", promrmljao je. "Za koga me to smatrate?

Gospo, pa ja vas potujem kao to bih potovao svoju staramajku! Zar da iskoristim staru enu koja je van sebe od bola? Dozvolite da pozovem vau sluavku, pa da vam napravi aj, i da zaboravimo ovo to ste rekli izbezumljeni od bola, madam." Morgoza je svaku re oseala kao udarac u stomak, kao udarac u srce - staramajka... stara ena... izbezumljena od bola... itav svet kao da je poludeo - Gvideon je poludeo od nezahvalnosti, ovaj ovek koji ju je toliko dugo eljno gledao okomio se na nju... poelela je da vrisne, da pozove sluge i naredi da ga iibaju do krvi, dok zidovi ne ponu da odzvanjaju od njegovog preklinjanja za milost. Ali ba kad je zaustila da to i uini, osetila je kako se na nju sputa ogromna teina itavog ivota. "Da", tupo je rekla. "Ne znam ta mi je bilo da to kaem - pozovi poslugu, Kormae, i reci da mi donesu vina. Ujutro kreemo za Lotiju." Kada je otiao, ostala je da sedi u krevetu, bez snage i da pomeri ruke. Ja sam stara ena. I izgubila sam sina, Gareta, i izgubila sam Gvideona, i nikada neu biti kraljica u Kamelotu. Predugo sam ivela. 17. Drei se Lanseletu za lea, haljine zadignute iznad kolena i landarajui golim nogama, Gvenvir je murila dok su jahali kroz no. Nije imala pojma kuda idu. Lanselet se pretvorio u stranca, ratnika grubog lica, u oveka kakvog nije poznavala. Nekada bih bila uasnuta, pomislila je, to sam pod otvorenim nebom, nou... ali sada je bila uzbuena. Duboko u sebi oseala je i bol, alila je nenog Gareta koji je Arturu bio kao sin i koji je zasluivao vie od ivota nego da bude tako ubijen - pitala se da li Lanselet uopte zna koga je ubio! A alila je i zbog zavretka svojih godina sa Arturom i zbog svega to su tako dugo delili. Ali posle ovoga veeras vie nema povratka. Morala je da se nagne kako bi ula Lanseleta. "Uskoro emo morati negde da se zaustavimo, konj mora da se odmori - a ako budemo jahali danju, poznae i mene i tebe." Klimnula je glavom; zbog jurnjave nije imala daha da progovori. Posle nekog vremena naili su na umarak, i tu je Lanselet zaustavio konja i neno je spustio na zemlju. Poveo je ivotinju da je napoji, a onda rairio ogrta na zemlju kako bi Gvenvir sela. Zagledao se u ma koji mu je visio o boku. "I dalje imam Gavenov ma. Kada sam bio deak, sluao sam prie o borilakoj groznici, ali nisam znao da mi je to u krvi..." Duboko je uzdahnuo. "Vidim krv na mau. Koga sam ubio, Gven?" Nije mogla da podnese njegovu tugu i griu savesti. "Bilo ih je vie..." "Znam da sam zakaio Gvideona - Mordreda, proklet bio. Znam da sam ga ranio, tada sam jo vladao sobom. Pretpostavljam", glas mu je naglo ogrubeo, "da nisam imao sree da ga ubijem?" Nemo je odmahnula glavom. "Pa koga, onda?" Nije odgovorila; on se nagnuo i tako je grubo uhvatio za ramena da se na trenutak uplaila, kao da joj nikada nije bio ljubavnik. "Reci mi, Gven! Za ime Boje - jesam li ubio svog roaka Gavena?" Na ovo je mogla da odgovori bez oklevanja, zadovoljna to je pomenuo ba Gavena. "Ne. Nisi Gavena, kunem se." "Mogao je biti bilo ko", rekao je on, zagledan u ma, i naglo se stresao. "Kunem ti se, Gven, nisam znao ak ni otkuda mi se ma stvorio u ruci. Udario sam Gvideona kao da je pas, a potom se ne seam niega dok se nismo nali na konju..." Kleknuo je pred njom, drhtei. "Opet sam poludeo, ini mi se, kao to sam jednom ve bio lud..." Drhtao je. Pruila je ruke i vrsto ga zagrlila u nastupu divlje nenosti. "Ne, ne", anula je, "oh, ne, ljubavi moja - ja sam ti sve ovo donela, sramotu i izgnanstvo..." "Nemoj tako govoriti", uzvratio je apatom, "kad sam te ja uvalio u sve to i odveo te od svega to ti je ikada bilo vano..." Na to ga je jo vre zagrlila. "Volela bih da si to ranije uinio!" "Ah, jo nije prekasno - sad sam ponovo mlad, kad si ti uz mene, a ti - ti nikada nisi bila lepa, ljubavi moja najdraa..." Gurnuo ju je da legne na ogrta, iznenada se smejui. "E, sada nema ko

da nam zasmeta, nema ko da nas prekine, sad si moja... ah, Gven, Gven..." Kad ju je zagrlio, setila se sunca kako izlazi i one sobe u Meleagrantovom zamku. Sada je bilo isto tako; privila se uz njega kao da ne postoji nita drugo na svetu, nita sem njih dvoje, zauvek. Odspavali su malo, sklupani pod ogrtaem, i probudili se jo zagrljeni, a sunevi zraci su ih traili kroz zeleno granje. On se nasmeio i dodirnuo joj lice. "Zna - nikada pre se nisam probudio u tvom naruju bez straha. I sada sam srean, uprkos svemu..." Nasmejao se, neobinim smehom sa divljim prizvukom. Imao je lie u sedoj kosi i bradi, a tunika mu je bila zguvana; Gvenvir je podigla ruke i osetila da i ona u kosi, sada rasputenoj, ima travu i lie. Nije mogla da se oelja, pa ju je razdvojila u pramenove i uplela, i kraj povezala krpicom otkinutom sa ivice iscepane suknje. "Ba smo prave skitnice!" morala je da se nasmeje. "Ko bi u nama poznao Vrhovnu kraljicu i odvanog Lanseleta?" "Smeta ti to?" "Ne, ljubavi. Ni najmanje." On je otresao lie i travu iz kose i brade. "Moram da ustanem i naem konja", rekao je, "a moda negde u blizini postoji kakva farma na kojoj bi nam dali hleba - nemam uz sebe ni novia, niti ita vredno, osim maa - i ovog", dodirnuo je zlatnu iglu na tunici. "Za sada smo prosjaci, ali ako uspemo da stignemo do Pelinorovog zamka, tamo i dalje imam kuu, iveo sam tu sa Elenom, tamo su sluge - i zlato, kojim moemo platiti prelaz preko mora. Hoe li poi sa mnom u Donju Britaniju, Gvenvir?" "Kuda god bilo", apnula je, i tog trenutka je bila potpuno iskrena - u Donju Britaniju, ili u Rim, ili u zemlju iza kraja sveta, samo da zauvek ostane sa njim. Ponovo ga je povukla na ogrta i sve zaboravila u njegovom naruju. No, kada ju je nekoliko sati kasnije opet podigao na konja i kada su nastavili put, sada sporije, zautala je, uznemirena. Da, svakako bi mogli da preu preko mora. Pa ipak, kada se noanji dogaaji rauju sa kraja na kraj sveta, Artur e biti osramoen, pa e zbog sopstvene asti morati da ih trai, kuda god pobegli. A i Lanselet e ranije ili kasnije saznati da je ubio najboljeg prijatelja na svetu, posle samog Artura. Uinio je to obuzet ludilom, ali znala je koliko e ga obuzeti tuga i gria savesti; posle nekog vremena, kad god je bude pogledao, nee pomisliti da je voli, nego da je zbog nje ubio prijatelja i izdao Artura. Ako bude morao da zbog nje zarati sa Arturom, omrznue je... Ne. I dalje bi je voleo, ali nikada ne bi zaboravio ijom krvlju ju je platio. Nikada u njemu nee nadvladati ni ljubav ni mrnja, nego e ih gajiti oboje u rastrzanom srcu, i jednog dana e mu i um postati tako rastrzan i opet e poludeti. Privila se uz njegovo toplo telo, oslonila mu glavu na rame i zaplakala. Shvatila je, prvi put, da je snanija od njega, i to joj je ranilo srce kao smrtonosni ma. Kada su sledei put zastali, oi su joj bile suve, ali znala je da se pla preselio duboko u njeno srce i da nikada nee prestati da ali. "Neu preko mora sa tobom, Lanselete, niti elim da unesem razdor meu stare vitezove Okruglog Stola. Kad bi bilo po Mordredovom, svi bi se meudobno poklali", rekla je, "a doi e dan kada e Arturu biti potrebni svi prijatelji. Ne elim da budem kao ona gospa iz davnine - je li se zvala Jelena, ona lepotica iz sage koju si mi priao? - zbog koje su se svi vitezovi i kraljevi tog vremena borili oko Troje." "Ali ta e onda?" Pokuala je da ne primeti kako u njegovom glasu, ak i kroz zaprepaenje i tugu, probija i prizvuk olakanja. "Povee me na ostrvo Glastonberi", rekla je. "Tamo je manastir u kome sam odrasla. Idem tamo, i rei u im samo da su zli jezici doveli da se ti i Artur posvaate zbog mene. Kad proe malo vremena, poslau Arturu poruku kako bi znao gde sam, i da nisam sa tobom. I onda e moi asno da se pomiri sa tobom." "Ne!" pobunio se on. "Ne mogu da te ostavim..." Ali Gvenvir je znala, sa bolom u srcu, da e ga lako ubediti. Moda se, uprkos svemu, nadala da e se on boriti za nju, da e je odneti u Donju Britaniju snagom svoje volje i strasti. Ali to ne bi liilo na Lanseleta. On je takav kakav je, i takav je bio i kada ga je zavolela, i takav je i sada, i volee ga takvog do kraja ivota. On je

konano prestao da se bavi njome, nego je upravio konja putem ka Glastonberiju. Dugaka senka crkve leala je preko vode kada su konano uli u barku koja e ih odvesti na jezero, a zvona su zvonila Angelus . Gvenvir je pognula glavu i poela da apue molitvu. Device Marijo, sveta Majko Boja, smiluj se na mene grenicu... Na trenutak joj se uinilo da stoji na jakoj svetlosti, kao onog dana kada se Gral pojavio u sali. Lanselet je sedeo na pramcu, oborene glave. Nije je ni dodirnuo od trenutka kad mu je rekla ta je odluila, i to joj je bilo drago; jedan jedini njegov dodir mogao bi da uniti svu njenu reenost. Na Jezeru je leala magla, i na trenutak joj se uinilo da nazire senku, nalik na ovu njihovu barku, brod umotan u crno, sa tamnom prilikom na pramcu - ali ne. To je bila samo senka, samo senka... Dno je zastrugalo po obali. Lanselet joj je pomogao da izie. "Gvenvir - da li si sigurna?" "Jesam", rekla je, pokuavajui da zvui sigurnije nego to se oseala. "Onda u te otpratiti do ulaza u manastir", rekao je on, i njoj je sinulo kako mu je za ovo potrebno vie hrabrosti nego za svo ubijanje koje je poinio zbog nje. Stara opatica prepoznala je Vrhovnu kraljicu i zapanjila se to se ova vratila, ali Gvenvir joj je ispriala pripremljenu priu - kako su zli jezici doveli do toga da se Lanselet i Artur posvaaju zbog nje, i da je odluila da se skloni ovde kako bi im dala priliku da izglade nesporazum. Starica ju je pogladila po obrazu kao da je jo ona mala Gvenvir koja je ovde uila kao dete. "Ostani koliko god eli, keri moja. Zauvek, ako hoe. U ovoj Bojoj kui nikoga ne odbijamo. Ali ovde nee biti kraljica", upozorila ju je, "nego samo jedna od sestara." Gvenvir je uzdahnula od ogromnog olakanja. Sve do ovog asa nije znala koliko je veliki teret biti kraljica. "Moram da se oprostim od svog viteza, da mu poelim sve najbolje i da mu naredim da se to pre pomiri sa mojim muem." Opatica je ozbiljno klimnula glavom. "U ovakva vremena, naem dobrom kralju Arturu potreban je svaki vitez, pogotovo valjani ser Lanselet." Gvenvir je izila u predsoblje manastira. Lanselet je bio tamo, nemirno etkajui. Uhvatio ju je za ruke. "Ne mogu da podnesem da se ovde oprostimo, Gvenvir - oh, gospo moja, ljubavi moja, zar mora da bude ovako?" "Mora", rekla je nemilosrdno, ali znala je da prvi put postupa ne mislei na sebe. "Tvoje srce je uvek uz Artura, mili moj. esto mislim da na jedini greh nije to to smo se voleli nego to to sam se ja postavila izmeu tebe i Artura." Da smo nas troje uvek ostali kao one Beltanske noi sa amajlijom koju mi je dala Morgana, pomislila je, to bi bio manji greh. Nije greh to smo legli zajedno, nego to je potom dolo do suparniva i to se ljubav smanjila. "aljem te Arturu od sveg srca, najdrai. Reci mu da ga i dalje volim." Njegovo lice gotovo se preobrazilo. "Sada to znam", rekao je. "A znam i da sam ga oduvek voleo, a uvek sam smatrao da je nepravedno prema tebi to ga volim..." Rado bi je poljubio, ali to nije priliilo na ovakvom mestu. Umesto toga, pognuo je glavu nad njom. "Dok si u Bojoj kui, moli se za mene, gospo." Moja ljubav prema tebi je molitva, pomislila je Gvenvir. Ljubav je jedina molitva koju znam. Pomislila je da ga nikada nije volela toliko kao tog asa, kad je ula kako se manastirska vrata zatvaraju, vrsto i konano, i kada je osetila da se zidovi sklapaju oko nje. Kako bezbedno, kako zatieno se oseala unutar tih zidova, u ono davno vreme. Sada je znala da e ostati meu njima do kraja ivota. Dok sam imala slobodu, pomislila je, nisam je elela i plaila sam je se. A sada, kada sam nauila da je volim i da eznem za njom, odriem je se u ime ljubavi. Nejasno je oseala da je to ispravan postupak - dostojan dar i rtva sa kojima se moe izii pred Boga. Ali dok je hodala kroz manastir, gledala je zidove i oseala kako se zatvaraju oko nje, kao klopka. Zbog moje ljubavi. I zbog ljubavi Boje, pomislila je, i osetila je seme utehe kako polako klija u njoj. Lanselet e otii u crkvu u kojoj je umro Galahad, i tu e se moliti. Moda e se setiti dana kada su se magle oko Avalona otvorile i kada su ona, on i Morgana stajali zajedno, zalutali, do kolena u Jezeru. Pomislila je i na Morganu, obuzeta talasom ljubavi i nenosti. Marijo, sveta

majko Boja, budi i sa njom, i dovedi je k sebi jednog dana... Zidovi, zidovi, poludee od njih, sklapaju se oko nje... Ne. Zbog svoje ljubavi, zbog ljubavi Boje, nauie da ih ponovo voli. Sklopivi ruke na molitvu, Gvenvir je pola kroz dvorite do konaka za sestre, i ula je unutra, zauvek. Govori Morgana... Mislila sam da sam izgubila Vid; dok je Vivijen bila jo mlaa nego ja sada, objavila je to i odabrala drugu da bude Gospa umesto nje. Ali nije bilo nikoga da zauzme mesto Gospe posle mene i nikoga ko bi se obratio Boginji. Uvidela sam to, bespomona, kada je Ninijan umrla, a ja nisam mogla da pruim ruku. Ja sam pustila to udovite u svet i ja sam uestvovala u pokretu koji je trebalo da ga poalje da zbaci Kralja Jelena. I gledala sam izdaleka kada je, na Ostrvu zmaja, oltar bio sruen i jeleni lovljeni u umi, bez ljubavi, bez izazova, bez obraanja onoj koja daje sve jelene; samo strele izdaleka i otra koplja, a i njen narod je bio lovljen kao i njeni jeleni. Plime sveta su se menjale. Ponekad sam videla i Kamelot, kako lebdi u magli, i ratove kako opet besne zemljom, uzdu i popreko, Severnjake koji su postali novi neprijatelji, kako pljakaju i spaljuju... novi svet i novi Bogovi. Boginja je zaista otila, ak i iz Avalona, a ja, obina smrtnica, ostala sam sama... Pa ipak, jedne noi, neki san, neka vizija, neki deli Vida, poveli su me, u satu mladog meseca, ka ogledalu. Isprva sam videla samo ratove kako besne po zemlji. Nikada nisam saznala ta se desilo izmeu Artura i Gvideona, mada je, poto je Lanselet pobegao sa Gvenvir, meu vitezovima zavladalo suparnitvo, ak i izmeu Lanseleta i Gavena. Kasnije, kada je Gaven leao na samrti, imao je toliko iroko srce da je preklinjao Artura, poslednjim dahom, da se pomiri sa Lanseletom i povnovo ga pozove u Kamelot. Ali bilo je prekasno; ak ni Lanselet ne bi vie mogao da ovlada Arturovom legijom, jer premnogo njih sada je sledilo Gvideona, koji je predvodio protiv Artura polovinu Arturove vojske i veinu Saksonaca, pa ak i neke severjake prebege. I u tom satu pred svitanje ogledalo se izbistrilo, i pod nezemaljskim svetlom ugledala sam, najzad, svog sina sa maem u ruci, kako polako krui, u tami, traei... Traei, kao Artur u svoje vreme, da izazove Kralja Jelena. Zaboravila sam koliko je Gvideon malog rasta, kao i Lanselet. Vilinska Strela, tako su Saksonci nazvali Lanseleta: mali, crn i smrtonosan. Artur ga je nadvisivao za itavu glavu. Ah, u danima Boginje, ovek je iao protiv Kralja Jelena da bi dokazao da je kralj! Artur je bio zadovoljan da doeka oevu smrt, ali sada se neto novo deavalo u zemlji - otac i sin postali su neprijatelji, i sinovi su se borili protiv oca da osvoje krunu... inilo mi se da vidim zemlju crvenu od krvi, i sinove koji nee da mirno doekaju dan svog krunisanja. A sada, u potpunoj tami, izgledalo mi je da vidim i Artura, visokog, plavokosog i samog, odseenog od svoje vojske... sa isukanim Ekskaliburom u ruci. Kroz te unjajue prilike videla sam Artura kako nemirno spava u atoru, i Lanseleta kako ga uva u snu; a znala sam da i Gvideon negde spava, meu svojom vojskom. No, neki deo njih nemirno je lutao obalama Jezera, tragajui po tami, isukanih maeva, jedan protiv drugog. "Arture! Arture, odazovi se izazovu, ili me se toliko plai?" "Niko iv ne moe rei da sam ikada pobegao od izazova." Artur se okrenuo kada je Gvideon iziao iz ume. "Tako", rekao je, "to si ti, Mordrede. Nikako nisam uspevao da poverujem da si se okrenuo protiv mene, sve dok te sad nisam svojim oima video. Mislio sam da oni koji mi to govore ele da mi podriju hrabrost, priajui mi najgore mogue prie. ta sam uinio? Zato si mi postao neprijatelj? Zato, sine moj?" "Zar zaista misli da sam ti ikada bio neto drugo, oe moj?" Izgovorio je tu re sa ogromnom gorinom. "Zato sam uopte zaet i roen, nego za ovaj trenutak - da te izazovem zbog cilja koji vie ne spada u ovaj svet? ak vie ni ne znam zato te izazivam - jedino znam da u ivotu nemam vie nita sem ove mrnje."

"Znam da me je Morgana mrzela", tiho je rekao Artur, "ali nisam znao da me je toliko mrzela. Zar mora da se pokorava njenoj volji ak i u ovome, Gvideone?" "Zar misli da je ovo njena volja, budalo?" frknuo je Gvideon. "Ako bi ita moglo da me natera da te potedim, onda bi to uinilo saznanje da Morgana eli ovo, da ona eli da te zbacim, jer ne znam koga vie mrzim - tebe ili nju..." A onda sam stupila u njihov san ili viziju ili ta god da je bilo, i nala sam se na obali jezera, izmeu njih dvojice, obuena kao svetenica. "Mora li ovo da bude? Pozivam vas obojicu, u ime Boginje, da prekinete svau. Grena sam pred tobom, Arture, i pred tobom, Gvideone, ali treba da mrzite mene, a ne jedan drugog, i molim vas u ime Boginje..." "ta je meni Boginja?" Artur je jo vre stegao balak Ekskalibura. "Oduvek sam je video u tvom licu, ali ti si se udaljila od mene, i kada me je Boginja odbacila, potraio sam drugog Boga..." A Gvideon me je prezrivo pogledao. "Nije mi bila potrebna Boginja, nego ena koja me je rodila, a ti si me predala u ruke onoj koja se ne boji ni Boginje ni bilo kog drugog Boga." "Nisam imala izbora!" pokuala sam da kriknem. "Nisam ja odluila..." Ali oni su se okomili maevima jedan na drugog, jurnuvi kroz mene kao da sam saijena od vazduha, i maevi kao da su se sudarili u mom telu... a onda sam se opet nala u Avalonu, uasnuto zagledana u ogledalo gde se nije videlo nita, nita sem sve ire krvave mrlje u svetoj vodi Kladenca. Usta su mi bila suva, a srce mi je tuklo ko da e mi probiti grudi, a ukus unitenja i smrti bio mi je gorak na usnama. Nisam uspela, nisam uspela. Izneverila sam Boginju, ako uopte postoji Boginja osim mene same; izneverila sam Avalon, i Artura, izneverila sam i brata, i sina, i ljubavnika... i sve to sam elela sada je propalo. Nebo je bilo bledo i rumeno tamo gde e uskoro izii sunce; a iza magli Avalona, hladnih na nebu, znala sam da e se tog dana sresti Artur i Gvideon, poslednji put. Dok sam ila ka obali da prizovem barku, uinilo mi se da je mali, tamni narod svuda oko mene i da hodam meu njima kao svetenica, to sam nekada bila. Stajala sam u barci sama, ali znala sam da sa mnom stoje i druge, u odedi i sa krunom, Morgana Devica, koja je poslala Artura za jelenima i da izazove Kralja Jelena, i Morgana Majka koja je bila tako rastrzana kada se Gvideon rodio, i Kraljica Severnog Velsa, koja je prizvala pomraenje kako bi poslala Akolona protiv Artura, i Crna Kraljica Vila... ili je to Smrt to je stajala kraj mene? Dok se barka pribliavala obali, ula sam uzvik meu Arturovom vojskom. "Gledajte - gledajte, tamo, barka sa etiri kraljice u svitanju, vilinska barka Avalona..." Leao je tamo, kose pune krvi, moj Gvideon, moj ljubavnik, moj sin... a kraj njegovih nogu leao je mrtav Gvideon, moj sin, dete koje nikada nisam upoznala. Sagnula sam se i svojim velom mu pokrila lice. I znala sam da je to kraj jednog razdoblja. U stara vremena bi mladi jelen zbacio Kralja Jelena, i postao bi Kralj Jelen umesto njega; ali jeleni su pobijeni, i Kralj Jelen je ubio mladog jelena i posle njega nee biti vie nikog... A Kralj Jelen mora da umre. Kleknula sam kraj njega. "Ma, Arture. Ekskalibur. Uzmi ga u ruku. Uzmi ga, i baci ga daleko, u vode Jezera." Posveeni sudovi Obreda su zauvek nestali sa ovog sveta, i poslednji od njih, ma Ekskalibur, mora da poe za njima. Ali on ga je vre stegnuo i pobunio se, apatom. "Ne - moram ga sauvati za one koji dolaze - da im pomogne, Arturov ma..." I pogledao je Lanseleta u oi. "Uzmi ga, Galahade - zar ne uje trube iz Kamelota, kako pozivaju Arturovu legiju? Uzmi ga vitezova radi..." "Ne", tiho sam mu rekla. "To vreme je prolo. Niko posle tebe ne sme ni pomisliti da nosi Arturov ma." Neno sam odvojila njegove prste od balaka. "Uzmi ga, Lanselete, i baci ga to dalje u vode Jezera. Neka ga magle Avalona zauvek progutaju." Lanselet je utke otiao da izvri moje nareenje. Nisam zanala da li me je video, niti za koga me je drao. Ja sam privila Artura na grudi. ivot mu je brzo isticao; znala sam to, ali vie nisam

imala suza. "Morgana", apnuo je on. Oi su mu bile izbezumljene i pune bola. "Morgana, je li onda sve bilo uzalud, sve to smo uradili i sve to smo pokuavali da uradimo? Zato nismo uspeli?" To sam se i ja pitala i nisam nalazila odgovor; ali sada je odgovor odnekud doao. "Nije istina da nisi uspeo, brate moj, ljubavi moja, dete moje. Drao si ovu zemlju u miru mnoge godine, kako je Saksonci ne bi unitili. Zadrao si tamu za itavo pokolenje, sve dok Saksonci nisu postali civilizovani ljudi, sa uenjacima, muzikom i verom u Boga, ljudi koji e se boriti da sauvaju neto od lepote iz vremena koje prolazi. Da je ova zemlja postala plen Saksonaca im je Uter umro, sve to je lepo i dobro zauvek bi nestalo iz Britanije. I stoga nije istina da nisi uspeo, ljubavi moja. Niko od nas ne zna kako e biti izvrena njena volja - znamo samo da e biti izvrena." Ni ja nisam znala, ak ni tada, da li je to to sam rekla istina ili govorim samo da bih ga uteila, iz ljubavi, kao da je jo ono malo dete koje mi je Igrena dala u ruke jo dok sam i sama bila dete; Morgana, rekla mi je, uvaj svog malog brata, i tako sam uvek inila, tako u uvek initi, i sada i posle ivota... ili je to sama Boginja stavila Artura u moje ruke? Pritisnuo je sada ve slabe prste preko duboke rane na grudima. "Da sam barem imao... kanije koje si mi nainila, Morgana - ne bih leao ovako dok me ivot polako naputa... Morgana, sanjao sam - i u tom snu sam te zvao, ali nisam mogao da te dohvatim..." vrsto sam ga zagrlila. Pod prvim zracima izlazeeg sunca videla sam kako Lanselet podie Ekskalibur i baca ga to je snanije mogao. Poleteo je kroz vazduh, prevrui se, a sunce je blistalo na njemu kao na krilu bele ptice; a onda je pao, obrui se, i vie ga nisam videla; oi su mu se zamaglile od suza i sve jaeg svetla. Onda sam ula Lanseleta: "Video sam ruku kako se die iz Jezera - ruku koja je uzela ma i mahnula njime tri puta, a onda ga je povukla pod vodu..." Ja nisam videla nita, samo svetlucanje ribe koja je na trenutak izila na povrinu; ali ne sumnjam da je on video ono to je rekao da je video. "Morgana", apnuo je Artur, "jesi li to zaista ti? Ne mogu da te vidim, Morgana, tako je mrano - da li sunce zalazi? Morgana, povedi me u Avalon, tamo e moi da mi isceli ovu ranu - vodi me kui, Morgana..." Glava mu je bila teka na mojim grudima, teka kao dete u mojim deijim rukama, teka kao Kralj Jelen koji mi je doao kao pobednik. Morgana, nestrpljivo je doviknula moja majka, pazi na bebu... i itavog ivota sam ga nosila sa sobom. Zagrlila sam ga i velom mu obrisala suze, a on je uspeo da me uhvati za ruku. "Ali to si stvarno ti", mrmljao je, "to si ti, Morgana... vratila si mi se... i tako si mlada i lepa... uvek u Boginju videti sa tvojim licem... Morgana, nee me ponovo ostaviti, je li?" "Nikad te vie neu ostaviti, brate moj, dete moje, ljubavi moja", aputala sam mu i poljubila sam ga u oi. I tako je umro, ba kad su se magle podigle i sunce sinulo preko obala Avalona. EPILOG U prolee naredne godine, Morgana je sanjala neobian san. Sanjala je da se nalazi u drevnoj hrianskoj kapeli u Avalonu, koju je u davna vremena sagradio onaj Josif iz Arimateje to je doao ovamo iz Svete Zemlje. I tamo, pred oltarom gde je umro Galahad, stajao je Lanselet u svetenikoj odei, i lice mu je bilo ozbiljno i blistavo. Sanjala je kako je pola, to nikada nije uinila ni u jednoj hrianskoj crkvi, do oltara kako bi primila njihov hleb i vino, i Lanselet se sagnuo i prineo pehar njenim usnama da bi pila. A onda joj se uinilo da je i on kleknuo, i da joj govori: "Uzmi ovaj pehar, ti koja si sluila Boginji. Jer svi Bogovi su jedan Bog, i svi smo mi Jedno, mi koji sluimo Jednog." I kada je uzela u ruke pehar i prinela ga njegovim usnama, kao svetenica sveteniku, on je opet bio mlad i lep kao pre mnogo godina. I videla je u svojim rukama Gral. A onda je on kriknuo, kao to je uinio kad je Galahad kleao pred njim: "Ah, svetlost, svetlost..." Pao je napred i ostao da nepokretno lei na kamenu; i Morgana se probudila u svom

izdvojenom obitavalitu na Avalonu sa tim krikom koji joj je jo odzvanjao u uima; i bila je sama. Bilo je vrlo rano, i magla je bila gusta nad Avalonom. Tiho je ustala i obukla tamne haljine svetenice, ali je stavila i veo preko lica kako bi sakrila tetovirani polumesec. Tiho je izila u tiinu praskozorja i pola nizbrdo, pokraj Svetog Kladenca. U potpunoj tiini oseala je iza sebe beumne korake, tihe kao senke. Nikada nije bila sama; mali, tamni narod uvek je pazio na nju, mada ih je retko zaista viala - ona im je bila majka i svetenica i nikada je nee napustiti. Ali kada se pribliila senci drevne hrianske kapele, koraci su polako nestali; nee je pratiti tamo. Morgana je zastala na vratima. U kapeli je tinjalo svetlo, svetlo koje oni uvek ostavljaju u svojim svetilitima. San je bio toliko stvaran da je Morgana na trenutak bila u iskuenju da ue unutra... jedva je mogla da veruje da unutra nee zatei Lanseleta, oborenog magijskim sjajem Grala... ali ne. Tu nije imala nikakvog posla i nee da smeta njihovom Bogu; a ako je Gral zaista tamo, ionako je otiao van njenog domaaja. No, san ju je i dalje pratio. Je li bio poslat kao upozorenje? Lanselet je mlai od nje... nije znala kako tee vreme u spoljanjm svetu. Avalon je sada zaao tako duboko u maglu da je sasvim mogue da - kao u vilinskoj zemlji dok je bila mlada - dok ovde proe jedan dan, napolju protekne tri ili pet ili sedam godina. A ono to joj je dato da uini svakako treba da uini sada, dok jo moe da se kree izmeu svetova. Kleknula je pred Sveti Trn, apui tihu molitvu Boginji i molei doputenje od drveta; potom je odsekla reznicu za presaivanje. To joj nije bilo prvi put: poslednjih godina, kad god bi neko doao u Avalon i nameravao da se vrati u spoljanji svet, bilo da je lutajui druid ili svetenikhodoasnik - tako malo ih je bilo u stanju da dospe do drevne kapele na Avalonu - slala je po njima reznicu Svetog Trna, kako bi mogao dalje da raste u spoljanjem svetu. Ali ovo e morati da uini svojim rukama. Nikada, sem za Arturovo krunisanje, nije stupila nogom na drugo ostrvo... osim, moda, onog dana kad se magla otvorila i kada je Gvenvir nekako upala ili zalutala kroz nju. Ali sada je odluno prizvala barku, i kada je isplovila na Jezero, poslala ju je u maglu, i kada su ponovo izili na sunce, videla je dugaku senku crkve kako lei preko Jezera, i ula je tihu zvonjavu. Primetila je da se posada trza od tog zvuka i znala je da ni oni nee moi da je prate. Pa, neka bude tako; nije ni najmanje elela da se svetenici sa ovog ostrva uplaeno i uasnuto zagledaju u barku iz Avalona. Neprimeeni, doplovili su do obale i Morgana se iskrcala, a onda je gledala kako crna barka ponovo nestaje u magli. Potom, sa kotaricom preko ruke - kao neka stara piljarka ili torbarka, kakve dolaze ovamo na hodoae, pomislila je - utke je pola stazom uzbrdo. Ovi svetovi su se razdvojili pre samo stotinu godina ili i manje, u Avalonu svakako manje; ali ovaj svet je ve drugaiji. Drvee se razlikovalo, i staze, i zaustavila se, zapanjena, u podnoju breuljka - ovakav svakako ne postoji u Avalonu? Nekako je zamliljala da e zemlja biti ista, da e se razlikovati samo zgrade, jer to je ipak isto ostrvo, samo razdvojeno nekom magijskom promenom... ali sada je ustanovila da se ipak veoma razlikuju. A onda je ugledala kako niz brdo, ka maloj crkvi, vijuga povorka kaluera, i primetila je da nose telo na odru. Znai, zaista sam videla, iako sam mislila da je to samo san. Zastala je, i kada su kalueri spustili telo da se odmore pre nego to ga unesu u crkvu, prila je i podigla pokrov sa mrtvog lica. Lanseletovo lice bilo je upalo i izborano, mnogo starije nego kada su se rastali... nije elela da razmilja koliko je stariji. Ali i to je videla samo na trenutak; a potom je na njegovom licu videla samo blag i divan izraz mira. Leao je nasmeen i bio je toliko dalek od nje da je znala na emu je poivao njegov samrtniki pogled. "Znai, najzad si naao svoj Gral", apnula je. "Jesi li ga poznavala u svetu, sestro?" upitao je jedan od kaluera to su nosili odar. Shvatila je da u svojoj tamnoj haljini izgleda kao da je jedna od njih. "Bio mi je... roak."

Roak, ljubavnik, prijatelj... ali to je bilo tako davno. A na kraju smo bili svetenik i svetenica. "To sam i mislio", rekao je kaluer, "jer zvali su ga Lanselet na Arturovom dvoru, u davna vremena, ali mi smo ga ovde zvali Galahad. Bio je sa nama mnogo godina, a postao je sveetnik pre nekoliko dana." Dokle si stigao u potrazi za Bogom koji ti se nee podsmevati, roae! Kalueri su ga ponovo podigli na ramena. "Moli se za njegovu duu, sestro", rekao je onaj isti, i Morgana je pognula glavu. Nije mogla da oseti alost; sada vie ne, jer videla je na njegovom licu odraz one daleke svetlosti. Ali nee poi za njim u crkvu. Ovde je veo tanak. Ovde je kleao Galahad, i video je svetlost Grala u drugoj kapeli, kapeli na Avalonu, i posegnuo je za njim, posegnuo je izmeu svetova, i tako je umro... I ovamo je Lanselet doao na kraju, za svojim sinom. Morgana je polako pola stazom, napola spremna da odustane od onog to je nameravala da uini. Zato bi to sad bilo vano? Ali kada je zastala, neodluna, stari batovan, koji je kleao kraj leje cvea blizu staze, podigao je glavu. "Ne poznajem te, sestro", rekao je, "ti nisi od onih koje ovde ive. Jesi li hodoasnik?" Ne onako kako je on mislio; ali ipak je bila, na neki nain. "Traim mesto gde mi je sahranjena roaka - bila je Gospa od Jezera..." "Oh, da, to je bilo pre mnogo, mnogo godina, za vladavine naeg dobrog kralja Artura", rekao je batovan. "Grob je tamo, gde hodoasnici mogu da ga vide. A odatle staza vodi do enskog manastira, i ako si gladna, sestro, tamo e dobiti neto za jelo." Je li dotle dolo da izgledam kao prosjakinja? Ali ovek nije mislio nita loe, pa mu se zahvalila i pola u pravcu koji joj je pokazao. Artur je sagradio Vivijeni stvarno velianstvenu grobnicu. Ali ono to je u njoj lealo nije Vivijen, to su samo kosti koje se polako pretvaraju u zemlju od koje su i nainjene... jer sve na svetu predaje svoje telo i duu na ponovno uvanje Boginji... Zato bi joj to bilo vano? Vivijen nije tu. Ali kada je stala pred grobicu, pognute glave, plakala je. Posle nekog vremena prila joj je jedna ena u tamnoj odei, nalik na njenu, sa belim velom preko lica. "Zato plae, sestro? Ona koja tu lei sada poiva u miru i u Bojim je rukama, nju ne treba oplakivati. Ali moda ti je bila rod?" Morgana je klimnula glavom, jo oblivena suzama. "Uvek se molimo za nju", rekla je monahinja, "jer, mada ne znam kako se zvala, kau da je bila prijatelj i dobroinitelj naeg dobrog kralja Artura, u danima koji su odavno proli." Pognula je glavu i promrmljala nekakvu molitvu, a za to vreme su odjeknula zvona i Morgana se trgla. Znai, umesto harfi Avalona, Vivijen ima samo ovu galamu i zapevanje psalama? Nikad ne bih pomislila da u stajati kraj neke hrianske monahinje i moliti se zajedno sa njom. A onda se setila ta joj je Lanselt rekao u snu. Uzmi ovaj pehar, ti koja si sluila Boginji. Jer svi bogovi su Jedan... "Hodi sa mnom u manastir, sestro", rekla je monahinja, smeei se, i poloila joj ruku na miicu. "Sigurno si gladna i umorna." Morgana je pola sa njom ka ulazu u manastir, ali nije htela da ue. "Nisam gladna", rekla je, "samo bih pila vode..." "Naravno." ena u tamnom dala je znak i prila im je mlada devojka sa posudom punom vode i napunila anak. Kad je Morgana prinela vodu usnama, devojka je progovorila. "Mi pijemo samo vodu iz Izvora Pehara - to je sveto mesto, znate." Kao da joj je u uima odjeknuo Vivijenin glas: 'Svetenice piju samo vodu sa Svetog Kladenca.' Monahinja i devojka odevena u crno okrenule su se i pognule glave pred enom koja je utom izila iz manastira, i monahinja je objasnila: "Ovo je naa predstojnica."

Kao da sam je negde videla, pomislila je Morgana. Nije stigla ni da dovri misao, a ena joj se obratila: "Morgana, zar me ne poznaje? Mislili smo da si odavno umrla..." Morgana joj se zbunjeno nasmeila. "ao mi je... ne mogu da se..." "Naravno da me se ne sea", rela je opatica, "ali ja sam te viala povremeno u Kamelotu; bila sam tako mlada. Zovem se Lionors. Bila sam udata za Gareta, i kada su mi deca odrasla, dola sam ovamo - da ovde doekam kraj. Jesi li dola na Lanseletovu sahranu?" Nasmeila se. "Trebalo je da kaem sahranu oca Galahada, ali teko je setiti se, a on je sada u raju i vie mu nije vano." Opet se nasmeila. "Sada ne znam ni ko je kralj, niti da li Kamelot jo stoji - u zemlji je opet rat, nije vie kao nekada, u Arturovo vreme. To izgleda tako davno", odsutno je dodala. "Dola sam da posetim Vivijenin grob. Ona je ovde sahranjena - sea li se?" "Videla sam grobnicu", rekla je predstojnica, "ali to se desilo pre nego to sam ja dola u Kamelot." "elim da te zamolim za uslugu", rekla je Morgana i dodirnula svoju kotaricu. "Ovde imam Sveti Trn koji raste u bregovima Avalona. Priaju da je usvojeni otac Hristov zabio svoj tap u zemlju i da se tu primio. Volela bih da zasadim jednu reznicu na njenom grobu." "Kako god eli", rekla je Lionors. "Ne vidim zato bi se iko protivio tome. ini mi se prikladno da raste ovde, u svetu, a ne skriven u Avalonu." Pogledala je Morganu, uznemirena. "Avalon! Jesi li dola ovamo iz te paganske zemlje?" Nekada bih se naljutila na nju, pomislila je Morgana. "Nije paganska, ma ta svetenici govorili, Lionors", rekla je blago. "Razmisli - bi li usvojeni otac Hristov zabio tap na mestu koje mu se inilo zlo? Zar Sveti Duh nije svuda?" ena je pognula glavu. "U pravu si. Poslau iskuenice da ti pomognu oko sadnje." Morgana bi vie volela da ostane sama, ali znala je da je ponuda uinjena iz ljubaznosti. Iskuenice su joj se inile kao deca, bile su to devojke od devetnaest i dvadeset godina, toliko mlade da se upitala - zaboravljajui da je i njoj bilo osamnaest kada je postala svetenica - kako mogu dovoljno poznavati duhovne stvari da vode ovakav ivot. Mislila je da su monahinje u hrianskim manastirima alosne i plaljive, uvek svesne onoga to svetenici govore, kako su ene grene od roenja, ali devojke su bile nedune i vesele kao vorci, i vedro su priale Morgani o novoj kapeli i rekle su joj da sedne i odmori kolena dok one kopaju rupu za reznicu. "I to je vaa roaka to je ovde sahranjena?" upitala je jedna devojka. "Moete li da proitate ta pie? Mislila sam da nikada neu nauiti da itam, jer moja majka je rekla da je to neprilino, ali kada sam dola ovamo rekli su mi da moram znati da itam psalme, i sada umem da itam ak i latinski! Gledajte", ponosno je rekla i poela da ita. "Kralj Artur sagradi ovu grobnicu svojoj roaci i dobroiniteljki, Gospi od Jezera, muki ubijenoj na njegovom dvoru u Kamelotu... ne mogu da proitam datum, ali to je bilo veoma davno." "Mora da je bila veoma sveta", rekla je druga devojka, "jer Artur je, kau, bio najvei hrianin od svih kraljeva. On nikada ne bi doneo neku enu da je ovde sahrani osim ako je bila svetica!" Morgana se nasmeila; podseale su je na devojke iz Kue Devojaka. "Ne bih je nazvala sveticom, mada sam je volela. U svoje vreme su je mnogi zvali zlom arobnicom." "Kralj Artur nikada ne bi dozvolio da zlu arobnicu sahrane ovde, meu svetim ljudima", rekla je devojka. "A to se tie arobnitva - pa, ima glupih svetenika i glupih mukaraca koji su uvek spremni da viu o arolijama ako je neka ena samo malo pametnija od njih! Hoete li ostati kod nas u manstiru, majko?" upitala je, i Morgana je, na trenutak iznenaena, shvatila da joj se devojke obraaju sa jednakim potovanjem kao da ive u Kui Devojaka, kao da im je ona nadreena. "Dala sam zavet na drugom mestu, keri." "Je li i va manastir lep kao ovaj? Majka Lionors je dobra ena", rekla je devojka, "i mi smo ovde veoma srene - meu sestrama smo jednom imale i enu koja je nekada bila kraljica. I znam da emo otii u raj, sve mi", dodala je smeei se, "ali ako ste dali zavet na drugom mestu, sigurna sam da je i tamo lepo. Samo sam mislila da biste moda voleli da ostanete ovde, da se

molite za duu vae roake koja je ovde sahranjena." Ustala je i otresla haljinu. "Sada moete da posadite reznicu, majko... ili elite da je ja stavim u zemlju?" "Neka, ja u", rekla je Morgana i kleknula da pritisne meku zemlju oko biljice. "Ako elite, majko, rado u dolaziti ovamo svake nedelje da se molim za duu vae roake", rekla je devojka kad je Morgana ustala. Ko zna zato, Morgana je osetila da joj se oi pune suzama. "Moltva je uvek dobrodola. Hvala ti, keri." "A vi, u vaem manstiru, gde god da je, moraete da se molite za nas", jednostavno je rekla devojka i uhvatila Morganu za ruku. "ekajte, majko, da vam otresem zemlju sa haljine. Sada morate da doete i vidite nau kapelu." Morgana je u prvi mah pomislila da odbije. Kada je poslednji put napustila Arturov dvor, zaklela se da vie nee ui ni u jednu hriansku crkvu; ali ova devojka toliko je liila ne njene mlade svetenice da nije htela da okalja ime pod kojim devojka potuje svog Boga. Pustila je da je uvedu u crkvu. U onom drugom svetu, pomislila je, crkva u kojoj se mole drevni hriani mora da se nalazi na istom ovom mestu; deo svetosti Avalona sigurno prolazi izmeu svetova, kroz maglu... Nije kleknula niti se prekrstila, ali je pognula glavu pred visokim oltarom; devojka ju je blago povukla za rukav. "Hodite", rekla je. "Visoki oltar pripada Bogu i ovde se uvek pomalo plaim... ali niste videli nau kapelu - kapelu za sestre... hodite, majko." Morgana je pola za devojkom u malu pobonu kapelu. Ovde je bilo mnogo cvea, itava naruja jabukovih pupoljaka, pred kipom ene pod velom i sa oreolom oko glave; u rukama je nosila dete. Morgana je drhtavo uzdahnula i pognula glavu pred Boginjom. "Ovo je Majka Boja, begzrena Devica Marija", rekla je devojka. "Bog je tako veliki i straan da se pred njegovim oltarom uvek plaim, ali ovde u Marijinoj kapeli, mi koje smo njene device moemo da joj priemo kao da je naa majka. I gledajte, ovde imamo male kipove naih svetica, Marije koja je volela Isusa i brisala mu noge svojom kosom, i Marte koja im je kuvala i grdila svoju sestru to nee da kuva sa njom - volim da zamiljam Isusa kao pravog oveka koji je pomagao majci, kao kada je pretvorio vodu u vino na svadbi, kako ona ne bi bila nesrena to nema dovoljno vina za sve. A ovo je vrlo stari kip koji smo dobili od naeg biskupa, doneo ga je iz svoje zemlje... to je jedna njihova svetica, zove se Brigit..." Morgana je pogledala kip Brigit i osetila je mo koja se izlivala iz nje u ogromnim talasima to su proimali kapelu. Pognula je glavu. Brigit nije hrianska svetica, pomislila je, ma ta Patricije mislio. To je Boginja kakvu potuju u Irskoj. Ja to znam, i iako oni mislili drugaije, ove ene poznaju mo Besmrtnog. Makar je i prognali, ona e preovladati. Boginja nikada nee napustiti oveanstvo. Pognute glave, proaputala je prvu iskrenu molitvu koju je ikada izgovorila u nekoj hrianskoj crkvi. "A pogledajte ovo", rekla je iskuenica dok ju je vodila ka vratima, na svetlost dana, "i mi ovde imamo Sveti Trn, ne onaj koji ste posadili na grob svoje roake." A ja sam mislila da treba da se bavim time , pomislila je Morgana. Naravno, sveta biljka je sama dola iz Avalona, onako kako su i svetinje izile, u svet gde su potrebne ljudima. Ostae skriven u Avalonu, ali e postojati i na ovom svetu. "Da, imate Sveti Trn, i ubudue e, sve dok je sveta i veka, svaka kraljica dobijati Sveti Trn na Boi, kao simbol ko je kraljica i na nebu i u Avalonu." "Ne znam o emu govorite, majko, ali hvala vam na blagoslovu", rekla je mlada iskuenica. "Predstojnica vas oekuje u gostinskoj kui - dorukovae sa vama. Ali moda biste voleli da ostanete jo malo u Gospinoj kapeli i da se pomolite? Ponekad, kada ostanete sami sa Svetom Majkom, ona moe da vam razjasni stvari." Morgana je klimnula glavom, nesposobna da govori. "U redu", rekla je devojka. "Kada budete spremni, idite pravo u gostinsku kuu." Pokazala joj je pravac, i Morgana se vratila u kapelu i

pognula glavu, a na kraju se predala i kleknula. "Majko", apnula je, "oprosti mi. Mislila sam da moram da uradim ono to sada vidim da moe i sama. Boginja je u nama, da, ali sada znam da si i u svetu, sada i zauvek, ba kao to si i u Avalonu i u srcima svih mukaraca i ena. Budi sada i u meni, i vodi me, i reci mi kada bude trebalo da vrim tvoju volju..." Dugo je kleala, utke, pognute glave, ali onda je podigla glavu, kao da ju je neko pozvao, i kao to ga je videla na oltaru drevnog hrianskog bratstva u Avalonu, kao to ga je videla dok ga je nosila u Arturovoj sali, videla je sada svetlost na oltaru, i u Gospinim rukama - i senku, samo senku pehara... On je u Avalonu, ali je i ovde. On je svuda. A oni kojima treba znak na ovom svetu uvek e ga videti. Osetila je sladak miris koji nije poticao od cvea; na trenutak joj se uinilo da joj se obraa Igrenin glas... ali nije mogla da razabere rei... i da joj Igrenine ruke dodiruju elo. Kada je ustala, zaslepljena suzama, odjednom ju je zapljusnulo, kao ogromna svetlost. Ne, nije istina da nismo uspeli. Ono to sam rekla da uteim Artura na samrti, istina je. Obavljala sam posao Majke u Avalonu sve dok oni koji dolaze posle nas nisu mogli da je iznesu u ovaj svet. Nije istina da nisam uspela. Uinila sam ono to mi je dala da uinim. Nisam bila ona, nego sam obuzeta ponosom pomislila da je trebalo da inim i vie. Pred kapelom zemlja je bila osunana, i u vazduhu se oseao svei miris prolea. Kada se jabukovo drvee pomerilo pod povetarcem, videla je pupoljke koji e ove godine doneti plod. Okrenula se ka gostinsoj kui. Da li da ode tamo i dorukuje sa monahinjama, moda da razgovara sa njima o starim danima u Kamelotu? Morgana se neno nasmeila. Ne. Bila je puna iste nenosti prema njima kao i prema propupelom jabukovom drveu, ali to vreme je prolo. Okrenula je lea manastiru i pola nizbrdo ka Jezeru, starom stazom kraj obale. Tu se nalazilo mesto na kome je veo izmeu svetova tanak. Nee vie morati da priziva barku - treba samo da zakorai kroz maglu, i bie u Avalonu. Njen posao je okonan.