PANEVROPSKI APEIRON UNIVERZITET

FAKULTET PRAVNIH NAUKA

Davor Šeovac

RETORIKA
Tema besjede: Čovjek se pozna po govoru

Mentor:
Prof.dr.Branimir Čović

Travnik, 12.07.2008.godine
 U bukvalnom tumačenju ove rečenice „Čovek se pozna po govoru“ mogli bi smo
reci da je se čovek izdvojio od životinja zahvaljujući upravo govoru. Isto tako je uspio da se
razvije društveno a i tehnološki.
Kako se čitavo čovečanstvo razlikuje od životinja po govoru, tako se i ljudi
međusobno jedan od drugoga razlikuju. Danas imamo veoma česta takmičenja u držanju
besede, tj.govora. taj isti govor nam je trenutno jedan od najčešči vidova komunikacije, koliko
se god mi trudili da komuniciramo neki znakovima, na posletku se vratimo govoru. Govor je
trenutno jedan od najsavštenijih vidova komunikacije kod čovečanstva.
Držanje govora ili besjede nam je isto tako bilo poznato i u antičkoj grčkoj kod
najboljeg retorčara grčkog ikad Demostena. Takođe nam je poznato da je ovaj veliki čovek
koji je se isticao po govoru, imao problema pri izgovaranju glasa „r“, a pored toga je i mucao.
Neke od legendi kažu da je ovaj veliki grčki besednik pored obale mora vežbao izgovor. Tako
što je se naglasivao sa šumom talasa, a opet druga legenda kaže, da je pored toga vežbao
izgovor sa punim ustima kamenja. To je samo jedan od bezbroj primjera koliko se ljudi trude
da poboljšaju svoj govor.
Danas da bi mogao da ides u korak sa svetom bez ikakvog zastajkivanja, potrebno je
da budes dobar besednik, ne u smislu da držiš neke velike govore, već da znaš da se lepo
izražavas. Da svojom pričom ne daviš druge, metaforički rećeno.
Pored Demostena, koji je bio Grćki najveći govrnik imao, još jednog čoveka koji je
se po svom govoru poznavao u svoje vreme a to je Marcus Tullius Cicero. On je prvo bio
advokat a posle kad je ušao u političku sferu, počeo se baviti besedama. Njegove su besede
toliko dobre bile da su od njegovih reći mnoge vojskovodje drhtale.
Danas se često na slavama, krštenjima, svadbama itd. U glavnom na nekim
skupovima drže govori, pa se pre tih govora mogu čuti mnoga ogovaranja a bogami i posle tih
govora. Ta govaranja mogu biti pozitivna a mogu biti i u negativnom kontekstu, sve zavisi
koliko je onaj što drži govor poznat po tome.
Na primer koliko je ko dobar i da li moze biti neko dobar u govoru, govori sama
činjenica da Demostenovi prvi govori su bili osuđeni na propast, jednostavno nije imao
uspjeha, ali na kraju krajeva ga je nužda naterala da se s tim opet počne baviti i ako nije hteo
zbog bivših neuspeha. Kad je izgubio svoje nasledje koje je nasledio od oca, on je bio
prinuđen da tuži svoje staratelje. Za nas nije bitan isho te tužbe, jedino što nas tu interesuje
jeste to da je taj isti Demosten počeo da se raspoznava u narodu i da bude poznat po govoru,
ono što kažu „Čovek se pozna po govoru“.
 Ako izostavimo ovaj nivo gledišta bitnosti govora, onda možemo videti da nam nije
potrebno da gledamo čeoveka da bi shvatili o kome se radi, ne samo da ga slusamo, može to
biti indirektna komunikacija na osnovu papira i olovke tj. Nekim tekstom koji nema potpisa.
Prema samom stilu pisanja i bogatom i raznovrsnom rečniku reči koje su upotrebljene u tekstu
možemo doči do zaključka o kome se rad. Što nam je još jedna potvra da se „čovek poznaje
po govoru“
Ako bi smo se još jednom vratili na ova dva retoričara koje sam već spomenuo u
predhodnom tekstu, videčemo da je većina njihovog teksta bila do skoro upitna, mislim na
besjede koje su držali. Jer na tim istim besjedama nije pisalo ime autora, zapravo na vićini.
Ljudi su na osnovu predhodnih besjeda njihovih zaključili da su oni autori ovih besjeda bez
imena autora. I to samo po njihovom načinu pisanja i stilu izgovaranja.