ene iz ugla Jovana Duia Ima i kod najzaljubljenije ene jedno mesto u dui koje hoe da se sveti onom

kojeg voli. Jedna mrana klica neverstva i zloe, koju ni samoj sebi ne bi umela ni smela da prizna. Kao to gusenice imaju boju lista na kojem lee, ili kao to polip dobije boju predmeta za koji se uhvati, i ena kad lae daje sebi izgled kakav joj treba. Kod ene je uroeno da vara na malo i na veliko, svesno i nesvesno, namerno i nenamerno, a vrlo esto i bez ikakve zle namere, i ak sasvim esto iz najbolje namere. ene raznee srca, izgrade jezik duevnosti, profine naine i dignu ljubav i lepotu do religije i mudrosti. Mnoge su mlade ene ponosne na svoju vrlinu, ali je vrlo malo ostarelih ena koje se svoje se svoje vrline seaju sa preteranim ponosom. Nema nesree mukareve koju ena nije u stanju ili da sasvim neutralizira , ili veoma ublai. Veliina ene je u velikim momentima, u sitnim dogaajima ona je sitna. Nepomuena srea u ljubavi, to je ne traiti od ene vernost. Retko koja ena hoe da osvoji duhom, jo manje duom, a najmanje dobrotom. Retko se koja ena, i posle najvee poruge, odvoji od oveka dok se prethodno nije najpre pobrinula da ne ostane sama. Vie nego mukarac za sebe, ena tvrdo veruje da bez svojih poroka ne bi mogla imati ni dana zadovoljstva i da bi je veliki broj vlina samo osiromaio, kao to alkoholiar veruje da bi umro bez svoje ae, i kockar bez svoje kocke. ena esto lako daje, ali se lako ne zaljubljuje. ena e oprostiti mukarcu i najtee poroke, ali ena ne prata drugoj eni ni njene najvee vrline. ena dobro zna da je slaba samo kad voli. ena izgleda ili kao naa velika srea ili kao beda: zavisi od ogledala u kojem smo je uhvatili.

ena moe da se zanese za bogataem ili artistom, za vojnikom ili sportistom, za lepim ili umnim, ali se najzad dadne, esto za ceo ivot, sasvim drukijem oveku nego kakvog je zamiljala ili elela. ena pada iz raznih uzroka: iz ljubavi, iz dosade, iz strasti fizike, iz sujete, iz slabosti volje, iz interesa materijalnog, iz romantike, iz manije, iz perverzije, iz osvete. ena nema oseanja odgovornosti kao ni dete: i ona se brani suzama, a ne razuveravanjem. Ali i kad moli za oprotenje, to ne znai da priznaje krivicu nego izbegava grube scene. ena se esto brani od poroka sranije i potenije nego mukarac, jer zna da je ne kontrolie samo jedno lice, nego celo drutvo, i porodica, i sve ostalo to su ljudi podigli protiv ene. ena se ne slui laju da napadne, nego da se odbrani. ena u koju smo zaljubljeni prestaje biti za nas obino ljudsko bie, nego ili postane beli aneo ili crna sotona. ena uvek mora da ima nekog koga e muiti, bilo mua bilo ljubavnika. ena vas najvie voli kad ima da ona prata vama, a ne vi njoj. ene imaju stalnu potrebu da budu voljene, i kad one same ne voli, i zato se esto predaju i ljudima koji su im inae fiziki nemili. Lepa je svaka ena, osim one koja misli da to nije, i one koja misli da jeste. Mnogo puta ena ne voli mukarca ijoj se lepoti najvie divi, jer svaka ena instiktivno osea da je fizika lepota ensko oruje, a ona to svoje oruje ne voli da vidi u rukama mua ili ljubavnika. ene ne znaju da potuju, nego da vole. Stoga one ne trae ni da vi njih potujete, nego da ih volite. ene ne priznaju prolost, a jo je manje ale: one grabe od svakog momenta sve to se moe ugrabiti. enska nenost, ta udna snaga koja, nevidljiva a svemona, ivi u tim slabim stvorenjima, izbija iz njih u najrazliitijim oblicima, i stvara i rastvara ivote i sudbine oko sebe. enu veliki mukarac zanima samo u poetku, jer to laska njenoj sujeti meu drugim enama, a i zbog toga to ena voli sve to blista.

enu treba uzeti za ono to jeste, i ne pokuavati da je izgraujemo bolje nego to je Bog napravio: a ako se ena uzme za onakvu kakva je odista, onda moe jo doneti mukarcu neizmerno puno radosti. Da mukarac odista voli postojano samo jednu enu, potrebna je mata koja ide u privienje i prelazi u ludilo. Mukarac veruje u ljubav i kad nije nikad bio voljen: i zanosi se ljubavlju i onda kada ne voli enu. Niko o enama ne misli gore nego ba mukarac koji ve neku enu bezumno voli. Ja pamet mukarca raunam po onom to kae, a pamet ene po onom to ne kae. La daje eni oseanje superiornosti nad mukarevim umom i talentom, i naroito, daje joj oseanje sigurnosti pred uroenim mukarevim brutalnostima. Ljubomoran mukarac je moralni idiot, a ljubomorna ena je gora i opasnija od preljubnice. Mukarac ima detinjstvo, mladost i starost, a ena do kraja ostane dete i, kao dete, sve smatra igrakom. Mukarac je uspeo da izmisli i pripie eni sve odlike karaktera koje ona, u stvari, nema, ak koje su vie njegove nego enine. Tako, mukarac misli da je ena slaba i zbunjena, a ona je izvanredno gipka, smela, dosledna, i uvek zna ta hoe i koliko moe. Mukarci su hrabri pred smru, a ene pred ivotom: mukarci pred drugim mukarcem, a ene pred celom sudbinom. Mukarci uvek urade to moraju, a ene uvek to hoe. Nita ne upropasti ljubav koliko mukareva preterana dobrota: da vas ena voli enski, morate sa njom postupati muki. Zaljubljeni se danas oajno vole, kao to sutra mogu da se oajnu omrznu: a oni se omrznu bez stvarnog povoda, kao to su se zavoleli bez stvarnog razloga. ena ve s prvim pogledom jednog mukarca ili mrzi ili voli, ali nije nikad prema njemu ravnoduna. ena iskreno veruje da je mukarac voli samo onda kad zbog nje pati i kad u nju stalno sumnja. ena je najvii podstrek ljudskog stvaranja: ona stoji u zenitu mukareve misli i akcije, i njoj se duguju sve lepote i veliine ljudskog genija.

ena je u stanju da bude najravnodunija prema mukarcu kojeg je nekad bezumno volela, i ak da se snjim ophodi bez ikakve veze s njenom prolou. ena nikad ne vidi jednog mukarca u celini, nego uvek u detalju: da lepo peva, ili lepo igra, ili lepo svira, ili se lepo oblai, ili se lepo ponaa, ili, najzad, da ima uspeha u drutvu ili uspeha kod ena. ena oprata, ali ne zaboravlja; mukarac zaboravi i kada ne oprosti. ene poinju bivati duboko milosrdne tek kad su i same duboko nesrene; u srei su bezdune i pustoglave, sasvim obratno od mukarca, koji je dobar samo kad je srean. eni nije dovoljno da dobije najvie pd mukareve sree, nego da to vie otme od njegove slobode. Muevi nisu ubijali svoje ene uhvaene da se daju za novac, nego uvek one koje su se davale iz duboke i iskrene ljubavi.