Dirkemova metodoloka zamisao oznafava novu etapu u razvoju pozitivistiekog shvatanja o sociolokom metodu.

Dirkem se pojavljuje kasnije, njegovo glavno metodoloko delo Pravila sociolokog metoda izalo je kao serija flanaka 1894, a kao knjiga sledede godine. Dirkemova metodologija predstavlja najcelovitiii pokuaj razrade sociolokog metoda sa pozitivistiekog stanovita. Pretpostavke njegove teorije, koja bi se mogla nazvati etiko-idejnom, se ne odnose na neke bioloke osobine foveka, niti na neke osnovne psihifke osobine ljudske prirode. On smatra da su neke ideje i etifke vrednosti sr drutva kao posebnog dela stvarnosti. U drutvu zapravo stalno spontano nastaju kolektivne predstave, ideje i moralne norme i ti idejni i etifki sadraji su preduslov normalnog drutvenog ivota. Na njima se zasniva mogudnost meusobnog sporazumevanja ljudi, saradnja u raznim oblicima kolektivne drutvene delatnosti i etifka saglasnost o opravdanosti odreenog tipa drutva. Na taj nafin se u kolektivnoj svesti i njenim predstavama kristalizuju kolektivni oblici delovanja, miljenja i osedanja. Glavnim kolektivnim oblicima ispoljavanja kolektivne svesti Dirkem je smatrao pravni sistem, etifka shvatanja odreenog drutva, njegova religijska verovanja i dogme, zatim, politifka shvatanja, umetnieka dela i obifaje.