UNIVERZITET U TUZLI EKONOMSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA MIKROEKONOMIJA PREDUZEA

Ime i prezime mentora: Proesor:Dr. Zijad Dafi Asistent: Erna Ibrievi

Ime i prezime studenta: Adilovi Azur I-2667/10

Tuzla april.2011.godine

SADRAJ

UVOD................................................................................................... 3 1. OSNOVNA OBILJEJA PREDUZEA................................................ 4 1.1. Oblici i vrste preduzea u savremenim uslovima....................... 4

2. VRSTE PREDUZEA ......................................................................... 5 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. Akcionarsko drutvo AD......................................................... 5 Drutvo sa ogranienom odgovornou DOO ........................ 5 Komanditno drutvo.................................................................. 6 Ortako drutvo......................................................................... 6

3. MALA PREDUZEA............................................................................ 6 4.1. Principi......................................................................................... 9 4. SREDNJA PREDUZEA .................................................................... 15 5. VELIKA PREDUZEA ........................................................................ 16 ZAKLJUAK....................................................................................... 17 LITERATURA ......................................................................................18

UVOD

Preduzee ili poduzee je osnovni privredni subjekt (organizacija), koji se osniva radi sticanja dobiti. Preduzee je pravno lice, sa pravima i obavezama i imovinom odvojenom od fizikog lica. Preduzee je obino drutvo osnovano u svrhu obavljanja privrednih djelatnosti i zatite imovine, ivota i poslovanja. Ciljna funkcija preduzea je dobit (profit). Ovo karakterie sve pravne forme preduzea. Preduzeima koja obavljaju djelatnost od opteg interesa svojstveno je da, pored ove ciljne funkcije, mogu imati i sekundarnu ciljnu funkciju. Ona se sastoji u zadovoljavanju potreba korisnika usluga iz obavljanja ove djelatnosti. Nije iskljueno da se preduzea osnivaju radi utede trokova svojim osnivaima, bez obzira na to to privredno zakonodavstvo to izriito ne predvia. U pitanju su: istraivanja trita, istraivanja nalazita odreenih rudnih sirovina, obavljanje odreenih zajednikih funkcija i slino. Preduzea organizuju proizvodnju, nude na tritima odreene koliine roba (gotovih proizvida), nastojei da maksimiziraju svoje dobiri. Kada odluuju o proizvodnji ponudi, preduzea nastoje da svoje prozvode (usluge) prodaju po takvim cijenama, kako bi pokrili cene kotanja (odnos ukupnih trpkova proizvodenje i prometa po jedinici proizvoda) i ostvarili odreeni iznos dobiti (na primer, u vrednosti 10% cijene kotanja). Preduzea se uzdravaju od smanjivanja cijena, jer to mogu uraditi i konkurenti. Tima mogu vie izgubiti nego dobiti. Ovakvo ponaanje preduzea svojstveno je privredama sa izraenom konkurencijom i bez znaajnih inflatornih i monoplistikih tendencija.

2. Osnovna obiljeja preduzea su1:

preduzee ima svoju ekonomiju; ekonomiju ostvaruje u okruenju sa kojim je u permanentnoj komunikaciji; preduzee je sloen, dinamiki, ekonomski sistem; preduzee je poslovno-finansijski entitet, te se kao takav rukovodi, pre svega, poslovno-finansijskim ciljevima; procesima i pojavama u preduzeu upravlja kompetentan menadment.

2.1. Oblici i vrste preduzea u savremenim uslovima 2

1 2

Privredna ili trgovaka drutva: drutva lica: ortako komanditno Drutva kapitala: akcionarska drutva drutva sa ogranienom odgovornou javna preduzea inokosna preduzea (radnje)

N.Gregory Mengw Uvod u ekonomiju Mate D.o.o. 2006.god. st.56 N.Gregory Mengw Uvod u ekonomiju Mate D.o.o. 2006.god. st.57

zadruge korporacije holdinzi poslovna udruenja

3. VRSTE PREDUZEA

Pravne forme privrednih drutava3: Akcionarsko drutvo AD Drutvo sa ogranienom odgovornou (do 50 osnivaa) DOO Komanditno drutvo KD Ortako drutvo (dva ili vie vlasnika)

3.1. Akcionarsko drutvo Akcionarsko drutvo je privredno drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odreene dijelatnosti, pod zajednikim poslovnim imenom.4 Osnovni kapital akcionarskog drutva utvren je i podeljen na akcije. to se odgovornosti tie, akcionarsko drutvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. Akcionari akcionarskog drutva ne odgovaraju za obaveze drutva, osim do iznosa ugovorenog a neuplaenog uloga u imovinu drutva (u skladu sa Zakonom o privrednim drutvima).

3.2. Drutvo s ogranienom odgovornou (doo) Kada govorimo o osnivanju preduzea, u praksi je najee u pitanju osnivanje Drutva sa ogranienom odgovornou (DOO). To je privredno drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih ili fizikih lica (najvie 50). 5 Ulog u drutvu moe biti novani ili
3

N.Gregory Mengw Uvod u ekonomiju Mate D.o.o. 2006.god. st.58

4
5

Dafi Zijad: Mikroekonomija Off-set, Tuzla 2009.god. st 70

Baralija Azra Pravo Mate D.o.o. 2005.god. st.90

nenovani. Novani dio osnovnog kapitala drutva na dan uplate iznosi najmanje 500 EUR-a u dinarskoj protivrednosti, od ega se najmanje polovina uplauje na privremeni raun drutva do registracije drutva, a ostatak u roku od 2 godine od dana registracije. Drutvo s ogranienom odgovornou odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. lan drutva s ogranienom odgovornou ne odgovara za obaveze drutva, osim do iznosa neunetog uloga u imovinu drutva.

3.3. Komanditno drutvo Na komanditno drutvo primenjuju se odredbe Zakona o privrednim drutvima o ortakom drutvu, ako pomenutim zakonom nije drukije ureeno. Komplementari imaju status ortaka ortakog drutva, ako Zakonom o privrednim drutvima nije drukije ureeno.

3.4. Ortako drutvo Ortako drutvo u smislu Zakona o privrednim drutvima jeste privredno drutvo koje osnivaju dva ili vie fizikih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka drutva radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom. Ortako drutvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. Ortaci ortakog drutva odgovorni su solidarno za sve obaveze drutva celokupnom svojom imovinom, ako sa poveriocem nije drukije ugovoreno.

4.MALA PREDUZEA
Mala preduzea (engl.Small business enterprises) postoje u skoro svim privrednim oblastima.6 Ova preduzea shodno ekonomskim parametrima, imaju mali obim poslovanja, mali uloeni kapital i mali broj zaposlenih radnika. Ona se strukturno uklapaju u privredni prostor koji nisu pokrila velika i srednja preduzea i obavljaju i poslove za koje i nisu zainteresovana, ili koji nisu profitabilni za vea preduzea. Preduzea male privrede poveavaju stepen i obim korienja novih resursa jedne privrede, uz visok stepen fleksibilnosti i adaptivnosti novim trinim i drugim uslovima. Mala preduzea po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno i vlasnik i menader preduzea. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snosi rizik poslovanja preduzea. Malo preduzee karakterie relatvno nizak stepen specijalizacije poslova, upravljakih i poslovnih funkcija. Poslovi malog preduzea su, po pravilu, lokalnog karaktera sa stanovita trita i zaposlenosti.Broj zaposlenih u malom preduzeu varira od jedne oblasti do druge. Na primjer u svijetu se smatra malim preduzeem ono koje zapoljava do 200 radnika u industriji, dok je npr. u trgovini njegova veliina izraena godinjim prometom. Najvei broj malih preduzea osniva se i posluje u oblasti maloprodaje,veliko prodaje i sektora usluga. U oblasti proizvodnje,to su uglavnom kooperacije sa srednjim i velikim preduzeima u oblasti proizvodnje koje zahtijevaju brza prilagoavanja ili su sezonskog karaktera (na primjer modna obua i odjea i sl.). Visok stepen trine fleksibilnosti i niski fiksni trokovi predstavljaju znaajnu odrednicu i komparativnu prednost malih preduzea. Ona su esto i izvor inovacija i
6

Dafi Zijad: Mikroekonomija Off-set, Tuzla 2009.god. st 70

kao takva doprinose ubrzanijem razvoju privrede.U ovim preduzeima dolazi doizraaja preduzetnika inicijativa, profitabilnost ulaganja kapitala, inovativnost i kreativnost. Sektor malih preduzea dobija poseban znaaj u zemljama koje ostvaruju ubrzani tehnoloki razvoj, jer se preko malih preduzea lake prenosi savremena tehnologija. Mala preduzea imaju izuzetno znaajnu ulogu u lokalnom i regionalnom razvoju jedne zemlje. Ona su esto glavni izvor novezaposlenosti. Mala preduzea mogu imati i znaajnu ulogu u spoljnoj trgovini jedne zemlje ka kooperanti velikih multinacionalnih preduzea i kompanije. Zanatske radnje i mala preduzea ine centar evropske privrede i drutva. 20 miliona malih i srednjih preduzea ini 99 % svih biznisa u Evropi. 98 % svih evropskih preduzea ima manje od 50 zaposlenih, a 90 % svih preduzea su jo manja i imaju manje od deset zaposlenih. Mala preduzea zapoljavaju polovinu ukupne radne snage Evrope, a njihov udio u stvaranju privredne vrijednosti iznosi 40%7.
7

U skladu s Poveljom za mala preduzea je posebno vano da se u svim podrujima politike pri ispitivanju ili izradi novih zakonskih propisa primjenjuje naelo "Think Small First" (prvo misli na mala preduzea), to znai da donosioci politikih odluka u obzir uzimaju sve karakteristike zanatskih i malih preduzea, u to je ukljueno i ocjenjivanje uticaja propisa na zanate i mala preduzea. U okviru Strategije za rast i zapoljavanje EU-a zanatske radnje i mala preduzea imaju odluujuu ulogu u ostvarivanju cilja blagostanja i odrivosti Evrope. I u kontekstu globalizacije ova preduzea veinom ostaju vjerna svojim korijenima i daju znaajan doprinos lokalnom razvoju i socijalnoj integraciji. Stvaraju radna mjesta i mogunosti za struno obrazovanje i brinu za prenoenje i stalno poboljanje strunih znanja koja karakterizira visok stepen vjetina i jaki angaman preduzetnika. Temelj evropske konkurentnosti je kvaliteta u svim podrujima, u obrazovanju, inovacijama, proizvodima, uslugama i stvaranju preduzetnike okoline. U tom kontekstu zanati i malo preduzetnitvo imaju odluujuu ulogu. Oni potiu preduzetnitvo, inovacije i kreativnost - najvanije sastavne dijelove moderne evropske privrede spreme za suoavanje s izazovima 21. stoljea. Naglaavajui potrebu za jasnim spoznavanjem i razumijevanjem zanatstva i malog preduzetnitva, EU je donijela sljedee zakljuke za postizanje konkurentnog sektora zanatstva i malog preduzetnitva Kljuni dijelovi povelje

David C.Collender Microeconomic, Mate d.o.o. 1993 god st 66

Mala su preduzea temelj evropske privrede. Glavni su izvor zaposlenja, te u njima nastaju mnoge poslovne ideje. Nastojanja Europe oko uvoenja nove ekonomije uspjet e samo ukoliko se mala preduzea stave na vrh ljestvice prioriteta. Mala preduzea najosjetljivija su na promjene u poslovnom okruenju. Posebno ih pogaa pretjerana birokracija, ali e isto tako meu prvima doivjeti procvat kada se ukinu birokratske prepreke ili uvede sistem nagraivanja uspjenosti. U Lisabonu je Evropska Unija postavila za cilj postati najkonkurentnija i najdinaminija privredna na svijetu, temeljeno na znanju, sposobno za odriv privredni razvoj, za otvaranje veeg broja kvalitetnijih radnih mjesta, te jau socijalnu koheziju. Mala su preduzea glavni pokretai inovacije, zaposlenja, te socijalne i lokalne integracije u Evropi. Stoga, treba tek stvoriti najpogodnije okruenje za mala preduzea i preduzetnitvo. 8

4.1. Principi
Ustrajui na tome8: -Svjesni smo dinaminosti i sposobnosti malih preduzea u iznalaenju novih odgovora na potrebe trita i otvaranju radnih mjesta -Naglaavamo vanost malih preduzea u procesu posticanja socijalnog i regionalnog razvoja, pruanjem primjera inicijative i predanosti -Prepoznajemo da je preduzetnitvo vana i produktivna vjetina, na svim nivoima odgovornosti -Pozdravljamo uspjena preduzea, koja zasluuju primjerenu nagradu -Uzimamo u obzir da je neuspjeh neizbjena popratna pojava svake odgovorne inicijative i preuzimanja rizika, te da ga treba shvatiti iskljuivo kao priliku za napredovanje kroz uenje -Prepoznajemo vrijednosti znanja, predanosti i fleksibilnosti u novoj ekonomiji. -Poloaj malih preduzea u Evropskoj Uniji moe se poboljati djelovanjem usmjerenim ka posticanju preduzetnitva, evaluaciji postojeih mjera i kada je to potrebno prilagoavanjem tih mjera malim preduzeima, te nastojanjem da nosioci politika uzmu u obzir potrebe malih preduzea. U tu se svrhu zalaemo da emo: -Osnaiti duh inovacije i preduzetnitva, to omoguuje evropskim preduzeima da se suoe s izazovima koji se pred njih postavljaju -Stvoriti regulacijski, fiskalni i administrativni okvir, pogodan za preduzetviku djelatnost i unapreenje statusa preduzetnika -Osigurati pristup tritu, na nain da zahtjevi budu to manje optereujui, te da su u skladu s glavnim ciljevima javne politike -Olakati pristup najkvalitetnijem istraivanju i tehnologiji -Poboljati pristup izvorima financiranja kroz itav ivotni ciklus preduzea -Trajno raditi na poboljanju rezultata, kako bi Evropska Unija zaista mogla ponuditi
8

Radocaj Arsenija Ekonomija profita V.P.. Prijedor 2003.god. st 78

najbolje u svijetu okruenje za mala preduzea -Promovisati vrhunsku podrku malim preduzeima Principi djelovanja.Pruajui podrku ovoj Povelji, ujedno se obvezujemo da emo djelovati u skladu sa sljedeim principima djelovanja, uzimajui u obzir potrebe malih preduzea. 1. Obrazovanje i obuka u podruju preduzetnitva

Evropa e njegovati poduzetniki duh, kao i nove vjetine . Opta znanja o poslovanju i preduzetnitvu treba uiti u kolama. Isto tako bi posebni moduli iz poslovanja trebali postati sastavnim dijelom obrazovnih programa u srednjem i visokom kolstvu. Posticati emo i promovisati preduzetnike napore mladih ljudi, te raditi na primjerenoj obuci za menadere u malim preduzeima. 9
9

2. Jeftinije i bre osnivanje preduzea

Kada je rije o troku osnivanja preduzea, treba nastojati postii to veu konkurentnost u tom podruju u svjetskim razmjerima. To znai, poticati zemlje s najveim zakanjenjima i najkompliciranijim procedurama za osnivanje novih preduzea da uhvate korak s najbrima. Takoer treba poveati mogunost elektronske registracije. 3. Kvalitetnije zakonodavstvo i regulacija

Nacionalne zakone o steaju treba ocjenjivati s take gledita dobre prakse. Uenje kroz benchmarking vjebe trebalo bi nas dovesti do poboljanja trenutnih praksi u EU-u. Potrebno je pregledati novu regulaciju na nacionalnom nivou i na nivou Zajednice kako bi se ocijenio njezin utjecaj na mala preduzea i preduzetnike. Tamo gdje to
9

Radocaj Arsenija Ekonomija profita V.P.. Prijedor 2003.god. st 88

bude mogue, nacionalne propise i propise EZ-a trebat e pojednostavniti. Vlade bi trebale uvesti pojednostavljene administrativne dokumente, prilagoene korisnicima. Mala preduzea bi se mogla izuzeti iz nekih regulacijskih obveza. U tom smislu, Komisija bi trebala pojednostavniti zakonodavstvo u podruju trinog natjecanja kako bi se smanjio teret ispunjavanja obveza koji snose mala preduzea. 4. Dostupnost vjetina

Nastojat emo se pobrinuti da institucije koje se bave obukom, uz edukacijske programe unutar kue, osiguraju dostatnu ponudu vjetina prilagoenih potrebama malih preduzea, kao i pruanje trajne obuke i konzultantskih uslugaa.

10 5.Poboljati elektronski pristup

Javne vlasti treba potaknuti da poveaju elektronsku komunikaciju s malim preduzeima10. Tako e preduzea moi dobiti savjete, ispunjavati obrasce, porezne prijave ili pak dobivati informacije elektronskim putem, drugim rijeima bre i jeftinije. Komisija bi trebala dati primjer vlastitom inicijativom.

6. Bolje iskoristiti prednosti jedinstvenog trita

10

David C.Collender Microeconomic Mate d.o.o 1993 god st 92

Mala preduzea osjeaju korist od reformi koje se provode u evropskoj privredi. Komisija i zemlje lanice stoga moraju nastaviti sa zapoetim reformama koje za cilj imaju dovravanje procesa stvaranja istinski jedinstvenog evropskog trita, prilagoenog malim preduzeima u podrujima vanima za njihov razvoj, kao to su elektronska trgovina, telekomunikacije, komunalne slube, javna nabava i prekogranini sistemi plaanja11. Isto tako, treba strogo primjenjivati evropske i nacionalne propise u podruju trinog natjecanja da bi svako malo preduzee imalo jednaku mogunost za ulazak na nova trita, kao i za trino natjecanje u pravinim uvjetima.

11

7. Oporezivanje i financijska pitanja

11

Samuelson A. Paul i Nordehaus D. Wiliam Ekonomija MATE, Zagreb 2000.god. st. 65

Potrebno je prilagoditi porezne sisteme kako bi se nagradila uspjenost, postcalo osnivanje preduzea, te ekspanzija malih preduzea i otvaranje novih radnih mjesta, te olakalo stvaranje i razvoj malih preduzea 12. Zemlje lanice trebale bi primjenjivati najbolju praksu kada je rije o oporezivanju, te o stimulativnom nagraivanju uspjenosti. Preduzetnicima su potrebna sredstva da bi uspjeli ostvariti svoje ambicije. U cilju poboljanja pristupa malih preduzea financijskim uslugama, mi emo: definisati i ukloniti prepreke stvaranju paneuropskog trita kapitala i provesti Plan djelovanja u podruju financijskih usluga i Plan djelovanja za rizini kapital Poboljati vezu izmeu bankarskog sistema i malih preduzea time to emo omoguiti primjerene uvjete pristupa kreditiranju i rizinom kapitalu (venture capital)

Poboljati pristup strukturnim fondovima i inicijativama "dobrodolice" Evropske investicijske banke u cilju poveanja sredstava koja se stavljaju na raspolaganje novim preduzeima (start-ups), te preduzeima za visoku tehnologiju, ukljuujui i financiranje emisijom dionica

12

8. Jaanje tehnolokog kapaciteta malih preduzea.

Ojaat emo postojee programe za promovsanje irenja tehnologije meu malim preduzeima kao i sposobnosti malih preduzea da pronau, odaberu i usvoje tehnologije13. Pruit emo podrku saradnji u podruju tehnologije, te razmjeni meu preduzeima razliitih veliina, a posebno malim europskim preduzeima, razviti djelotvornije istraivake programe za komercijalnu primjenu znanja i tehnologija, te razviti i prilagoditi sisteme izdavanja potvrda za mala preduzea. Vano je pobrinuti se da patent zajednice bude lako dostupan malim preduzeima.
12

David C.Collender Microeconomic, Mate d.o.o 1993 god. st 97 Mate Babi Mikroekonomska analiza Mate D.o.o. 2000.god.st 105

13

Treba podrati ono djelovanje na nacionalnoj i regionalnoj razini koje je usmjereno ka razvoju grupa i mrea preduzea, unaprijediti panevropsku suradnju malih preduzea koja koriste informacijsku tehnologiju, proiriti najbolju praksu kada je rije o sporazumima o saradnji, te podrati saradnju malih preduzea kako bi se poboljala njihova sposobnost za ulazak na panevropska trita i za irenje njihovih aktivnosti na trita u treim zemljama. 9. Uspjeni modeli elektronskog poslovanja i vrhunske podrke malim preduzeima

Komisija i zemlje lanice trebaju podrati mala preduzea u koritenju najbolje prakse i usvajanju sve uspjenijih poslovnih modela koji e im omoguiti da istinski napreduju u novoj ekonomiji. Koordinirat emo aktivnosti zemalja lanica i EU-a u cilju stvaranja sistema, mrea i usluga informacijske i poslovne podrke, koji e biti lako dostupni i jednostavni za primjenu, te relevantni za potrebe preduzea; osigurati u itavom EU-u mogunost vodstva i podrke mentora i tzv. poslovnih anela, izmeu ostalog putem web stranica, te koritenjem Evropskog centra za promatranje malih i srednjih preduzea.
13

10. Razviti jae, uinkovitije zastupanje interesa malih preduzea na nivou Unije i na nacionalnom nivou.

Dovrit emo pregled koji se bavi zastupanjem interesa malih preduzea u EU-u i na

nacionalnom nivou, te kroz socijalni dijalog.

Obvezujemo se da emo napredovati ka tim ciljevima koristei otvorenu metodu koordinacije nacionalnih politika o preduzeima. U tu svrhu koristit e se Viegodinji program za preduzea i preduzetnitvo, kardifski proces privrednih reformi, luksemburki proces politika zapoljavanja i drugi programi i inicijative Zajednice. Svake emo godine nadzirati i ocjenjivati napredak na temelju izvijetaja Komisije o bitnim pitanjima tokom proljetnih sastanaka na vrhu.

Koristit emo djelotvorne pokazatelje kako bismo ocijenili napredak u vremenu i u odnosu one najuspjenije u svjetskim razmjerima, a u cilju nadogradnje vlastitog znanja, iznalaenja boljih praksi u svim podrujima koja se tiu malih preduzea, kako bismo neprestano mogli poboljavati vlastite rezultate.

14

5. SREDNJA PREDUZEA
Preduzea srednje veliine imaju izmeu 100 i 300 zaposlenih. Veliina preduzea se utvruje u zavisnosti od primenjenih kriterijuma. Ako se kao kriterijum koristi samo broj zaposlenih, pri tome se zanemaruje koliina uloenog kapitala. Savremena tehnologija i automatizacija radnih procesa mogu da obezbede proizvodnju visokog obima sa malim brojem zaposlenih. Stoga je kriterijum veliine uslovna kategorija i ne predstavlja istovremeno indikator ekonomskog znaaja preduzea. Srednja preduzea se nalaze na prelazu izmeu malih i velikih. Preduzea srednje veliine imaju odreene slinosti i sa malim i velikim preduzeima. Prednost srednjih preduzea u odnosu na velika su u veoj fleksibilnosti i reagibilnosti na trine i tehnoloke promene. Ovo je naroito izraeno u granama u kojima je brzina i sposobnost prilagoavanja bitan uslov fleksibilnosti poslovanja. Podjela rada i kooperacija su znaajno razvijene u ovim vrstama preduzea. Srednja preduzea karakterie relatvino visok stepen specijalizacije poslova i zaokruenost radnog i tehnolokog procesa.Visok stepen specijalizacije poslovnih funkcija u preduzeu srednje veliine dovodi do poveanja ukupne fleksibilnosti preduzea.

Primjena nauke i savremenih dostignua tehike i tehnologije kod ovih preduzea vea je nego kod malih preduzea, ali znatno manja nego kod velikih preduzea. Pitanje ekonomije obima ne postavlja se tako snano kao kod malih i srednjih kao i kod velikih preduzea jer ovu vrstu preduzea karakteriu niski fiksni trokovi. Srednja preduzea imaju veu mo prilagoavanja adaptibilnosti potrebama trita i drugih spoljnih faktora,nego velika preduzea. Organizacija rada u ovim preduzeima se razvija na bazi naunih principa. Sve neophodne funkcije su razvijene u skladu sa potrebama obavljanja delatnosti i reprodukcije ovih vrsta preduzea. Srednja preduzea su obino preovlaujue u strukturi privrede jedne srednje ekonomski razvijene zemlje.

15

VELIKA PREDUZEA:
Velika preduzea su preduzea koja imaju vise od 200 zaposlenika. Godinji prihod ovih preduzea mora biti vei od 5 000 000KM. Oni su obavezni da budu u sistemu PDV. Ovakvih preduzea u BiH ima veoma malo, jedno od najpoznatih velikih preduzea u BiH je irbegovi Grup. Ova preduzea su obavezna da svoje zaposlene to bolje i efikasnije plaaju i da izmiruju obaveze prema njima. Dobar odnos vlasnika prema zaposlenima moe samo poboljati stanje preduzea i zadovoljstvno klijenata. Jedno od najveih preduzea u BiH je irbegovi Grup iz Graanice.Vlasnik i osniva ovog preduzea je gospodni Faruk irbegovi. Gospodin Faruk je imao jasnu viziju ta eli da postigne i kako eli da osnuje svoje preduzee. Jasna vizija

Biografija Faruka irbegovia,osnivaa i vlasnika irbegovi grupe je usko vezana za historijat negove kompanije.Roen je u Graanici,gradu poduzetnitva,prije 49 godina. Sa 29 godina je imao formiranu porodicu i svoju vlastitu firmu.Obiao je cijeli svijet,ali Graanica je mjesto u kojem rado ivi sa porodicom i gdje je okruen prijateljima.U svom domu smjetenom iznad Graanice rado prima i ugouje mnoge gost.Sa suprugom Selmom u sretnom braku ivi ve 25 godina,ima troje djece.Moda e djece eljeti nastaviti porodini biznis,no,irbegovi je svijestan i druge mogunosti.A to je da postanu mladi ljudi sa vlastitom vizijom,kojoj on ni u kom sluaju ne eli stati na put,nego ih podrava u njihovom izboru posla kojim e se baviti,jer smao tako posao donosi korist i zadovoljstvo.

16

ZAKLJUAK:
Kao to se iz predhodnog teksta moe mala preduzea. Ovaj argument je zbog Velika preduzea za osnivanje trae pokretanje i otvaranje takvih preduzea. vidjeti najbolja preduzea za poslovanje su toga to je mala preduzea lahko osnovati. velika ulaganja i velike sume novca za Srednja preduzea su povoljna za otvaranje

jer ne trae velika ulaganja. Za poetak svakog biznisa najbolje je poeti sa malim preduzeem, a onda postepeno iriti kapacitete i poveavati broj zaposlenih i koliinu prihoda.ljudi najee osnivaju preduzea radi vlastitih interesa i vizija koje na taj nain ostvaruju. To se vidi na primjeru velikih preduzea. Primje velikog preduzea kao to je irbegovi grup. Sve osobe na svijetu imaju odreene ciljeve i interese, pa im preduzea omoguavaju da ispune te ciljeve te da osnuju neto to e ostati iza njihove smrti.

17

LITERATURA:
1. Dafi Zijad: Mikroekonomija Off-set, Tuzla 2009.god. 2. Mate Babi Mikroekonomska analiza Mate D.o.o. 2000.god. 3. N. Gregory Mankiw Osnovi Ekonomije Mate D.o.o. 2006.god. 4. Radocaj Arsenija Ekonomija profita V.P.. Prijedor 2003.god. 5. Samuelson A. Paul i Nordehaus D. Wiliam Ekonomija MATE, Zagreb 2000.god. 6. David C.Collender Microeconomic, 1993 god. 7. Baralija Azra Pravo Mate D.o.o. 2005.god.

8. INTERNE: http://www.vup.hr/~skriptarnica/images/RIT/pocela_ekonomije/vrste %20elasticnosti.pdf

http://degiorgi.math.hr/aktuari/doc/preduzee

http://www.scribd.com/doc/15439992/SEMINARSKI-preduzee

18