Annex 5 Handbook Serbian Final Version

Akademija za e-upravu
Uz podrku
Inicijativa za reformu lokalne samouprave i javnih slubi (LGI)
IKT ZA LOKALNU SAMOUPRAVU PRIRUNIK
2007
Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 2/ 51
Inicijativa za reformu lokalne samouprave i javnih slubi (LGI)
Objavljivanje ovog prirunika finansirala je Inicijativa za reformu lokalne samouprave i javnih slubi Instituta otvoreno drutvo iz Budimpete, u okviru Programa za razvoj politike. Stavovi izneti u ovom priruniku ne moraju nuno odraavati stavove navedenog sponzora izdanja.
SADRAJ
1. REZIME........................................................................................................ 4
2. UVOD .............................................................................................................. 5
2.1 Skraenice ..............................................................................................................6 2.2 Metodologija ...........................................................................................................6 2.3 Cilj prirunika .........................................................................................................7 2.4 Opti pregled prirunika........................................................................................8 2.5 Koristi od sprovoenja u ivot e-uprave na nivou lokalne samouprave ..........8 2.6 Sadanje stanje u optinama u Srbiji.................................................................11
3. IKT ZA LOKALNU SAMOUPRAVU............................................................. 12

3.1 Okviri koji omoguuju rad e-uprave...................................................................12
3.1.1 Organizacioni okvir ..................................................................................................... 13 3.1.2 Zakonodavni/regulatorni okvir..................................................................................... 18 3.1.3. Fiskalni okvir. Struktura budeta................................................................................ 18
3.2. Tehniki model ....................................................................................................19

3.2.1. IKT infrastruktura ....................................................................................................... 19 3.2.2 Prednja kancelarija................................................................................................... 24 3.2.3 Stranja kancelarija .................................................................................................... 25
3.3 E-usluge graanima i poslovnom sektoru.........................................................27

3.3.1 On-line razvoj ............................................................................................................. 28
3.4 Digitalni jaz ...........................................................................................................29 3.5 Take javnog pristupa internetu (PIAP) .............................................................31 3.6 Zatita privatnosti i bezbednosti ........................................................................31
4. SPROVOENJE E-VLADE NA NIVOU LOKALNE SAMOUPRAVE ......... 32

4.1 Planiranje razvoja e-uprave.................................................................................32 4.2 Gde smo sada - indikatori i odreivanje standarda..........................................32 4.3 ICT strategija optine...........................................................................................34 4.4 Akcioni plan za sprovoenje ICT........................................................................36 4.5 Finansiranje e-uprave ..........................................................................................37
Prilog 1 Format akcionog plana ....................................................................................... 40 Prilog 2 Begix upitnik ................................................................................................ 41 Prilog 3 Javne on-line usluge .......................................................................................... 44 Prilog 4 Podaci o ICT potencijalu u optini .............................................................. 45 Prilog 5 Spisak korienih dokumenata ................................................................... 51
1. REZIME
Informacione i komunikacione tehnologije (IKT) i telekomunikacione i druge digitalne mree koje su s njima tesno povezane smatraju se glavnom pokretakom snagom u izgradnji informacionog drutva i digitalizovanih privreda i sve su vie priznati kao novi inilac koji bitno doprinosi poboljanju postojee prakse upravljanja. U onim tranzicionim zemljama koje su uspele da razviju relativno stabilne demokratije, prevashodno u zemljama koje su na putu pristupanja Evropskoj uniji, glavna korist koju donose sistemi elektronskog upravljanja zasnovani na najnovijoj tehnologiji ogleda se u izgradnji zrelog i otvorenog informacionog drutva koje obezbeuje iroki spektar on-line javnih usluga, osnauje obostrano korisna i delotvorna partnerstva izmeu javnog i privatnog, postie opipljiva ekonomska ostvarenja, obogauje predstavniku demokratiju prevazilazei niske nivoe uea biraa i, to je najvanije, sutinski menja postojeu praksu i obrasce upravljanja. Ne postoji jedan jedini sistem elektronskog upravljanja, koji bi odgovarao svim zemljama koje se nalaze u razliitim fazama razvoja i postigle su razliite stupnjeve primene demokratskih naela u stvarnoj ili proglaenoj praksi i politici upravljanja. Meutim, postoji mnotvo dragocenih pouka koje se mogu izvui iz svega onoga to je dosad postignuto. Na nivou lokalne samouprave, elektronsko upravljanje i odgovarajue korienje IKT mogu osnaiti i potkrepiti privredni i drutveni razvoj, posebno u tom smislu to e funkcionerima i optinskim predstavnicima dati novu realnu snagu time to e obezbediti mogunost uspostavljanja veza, umreavanja, a samim tim pruanja blagovremenih, efikasnih, transparentnih i odgovornih usluga. Elektronsko upravljanje u lokalnoj samoupravi znai da se snaga i mo IKT koriste kako bi se pomoglo da se unapredi dostupnost, kvalitet i rentabilnost javnih slubi i kako bi se pomoglo u oivljavanju odnosa izmeu klijenata odnosno graana i javnih organa kojima je posao da rade za dobrobit graana. Glavna svrha projekta "Prirunik za primenu IKT u lokalnoj samoupravi" jeste da se pomogne lokalnim subjektima politikog odluivanja da obavljaju struni izbor na planu sektorske politike i da shvate koje sve praktine izazove i mogunosti donosi uvoenje lokalne e-uprave. Ovaj projekat podrava Inicijativa za reformu lokalne samouprave i javnih slubi Instituta Otvoreno drutvo ija je misija da pomogne decentralizaciju, demokratizaciju i valjano upravljanje. Ovaj Prirunik su napisali meunarodno priznati estonski strunjaci koji su imali prilike da u Estoniji i u inostranstvu primene razvojne projekte uvoenja e-uprave na nacionalnom i lokalnom nivou; cilj je Prirunika da prui smernice o tome kako se moe koristiti razvoj IKT u modernom upravljanju na lokalnom nivou. Prirunik sadri etiri glavna odeljka. Autori prirunika su zahvalni Inicijativi za reformu lokalne samouprave i javnih slubi Instituta Otvoreno drutvo na podrci u radu na izradi Prirunika "IKT za lokalnu samoupravu". Autori su takoe zahvalni optinskim rukovodiocima u Srbiji koji su im preneli svoja vienja i iskustva u primeni e-uprave na nivou lokalne samouprave u Srbiji.
2. UVOD
E-uprava je instrument informatikog drutva koji se sastoji od principa upravljanja, strategija, sistema i sredstava koji omoguuju korienje IKT (informacionih i komunikacionih tehnologija) u uzajamnoj interakciji kljunih aktera drutva - drave, graana i poslovnog sektora - sve radi jaanja demokratije i pruanja podrke razvoju. Prenos nadlenosti sa drave na lokalni nivo omoguuje optinama da preuzmu vee razvojne odgovornosti za svoje zajednice. Za sve to potrebno je ulaganje ozbiljnih napora i potrebno je korienje informacione i komunikacione tehnologije u tom procesu kako bi se stvarno pruila pomo lokalnoj samoupravi i omoguilo da ona funkcionie efikasnije i da obezbedi bolje usluge svojim graanima. Na nivou lokalne samouprave, e-uprava i odgovarajua primena IKT mogu pojati i potkrepiti ekonomski i socijalni razvoj, posebno u tom smislu to e omoguiti funkcionerima i optinskim predstavnicima da uspostave neophodne veze, da se umree i da prue pravovremene, efikasne, transparentne i odgovorne usluge. Lokalna e-uprava znai da se mo IKT koristi kako bi se pomoglo da se transformiu i unaprede dostupnost, kvalitet i rentabilnost javnih slubi i kako bi se pomoglo oivljavanju odnosa izmeu klijenata odnosno graana s jedne strane i organa javne vlasti kojima je posao da rade za dobrobit graana, s druge strane. Razvoj informatikog drutva u velikoj je meri pitanje koje se dodatno tie lokalne samouprave - naime, lokalne samouprave su mnogo blie graanima nego to je to sluaj sa centralnim vlastima. Budui da e posle decentralizacije optine ponuditi novi, iri spektar raznovrsnih usluga svojim graanima, pravi izazov se ogleda da utome da se nae reenje pomou koga e se te usluge ponuditi kako na tradicionalan nain, tako i kao elektronske usluge. Ako je suditi prema rezultatima evropskih istraivanja, lokalne samouprave u razvijenim zemljama nude do 77 posto svih javnih elektronskih usluga. esto je portal lokalne samouprave i prva stanica na putu koji vodi ka uslugama centralne vlasti. Primena strategije irokog opsega, kao i osnovnih elemenata informatikog drutva veoma su vana pitanja za lokalnu samoupravu. Zahvaljujui izgradnji okvira za infrastrukturni razvoj IKT i pruanju elektronskih usluga poslovnom sektoru, lokalna samouprava postaje centralni organ koji bitno utie na razvoj privrede u datom regionu. Konkurencija izmeu lokalnih samouprava u oblasti razvoja informatikog drutva u sutini se svodi na pitanje blagostanja regiona - nadmetanje se vodi oko toga ko e ponuditi bolja radna mesta, bolje mesto za ivot, bolju socijalnu sigurnost i ko e bolje uzimati u obzir potrebe graana za odreenim uslugama. Pruanje elektronskih usluga i strategije irokog opsega takoe prua mogunost da se prevaziu problemi sa kojima se suoavaju razne drutvene grupe i podruja koja su udaljena od centra. Dobro razvijena infrastruktura IKT uz snanu ponudu elektronskih usluga lokalne samouprave pravi je izazov koji, ako se s njim dobro uhvatimo u kotac, omoguuje da se u procese politikog odluivanja ukljue velike grupe aktivnih graana pa samim tim podrava razvoj i sprovoenje e-demokratije u regionu. Daleko najvei znaaj, zbog ukupnog procesa preraspodele i redefinisanja funkcija i strukture lokalne samouprave u Srbiji ima sprovoenje modela e-uprave u lokalnoj samoupravi. Dobro je poznato da IKT moe i treba da podri inoviranje i redefinisanje postojeih organizacionih procesa, ba kao i procesa koji se odvijaju u vladinim organima. Na ovaj nain se prua jedinstvena mogunost da se u procesu reformi lokalne samouprave u Srbiji primene novi metodi i nove mogunosti koje donosi IKT.
2.1 Skraenice
AP - Action-Plan - Akcioni plan BEGIX - Balanced e-Government Index - Indeks uravnoteene e-uprave CIO - Chief Information Officer- Glavni funkcioner zaduen za informacionu tehnologiju, Glavni informacioni rukovodilac DMS - Document Management System - Sistem upravljanja dokumentima EDMS - Electronic Document Management System - Sistem upravljanja elektronskom dokumentacijom eSEEurope - e-South Eastern Europe - E-jugoistona Evropa HR - Human Resources - Ljudski resursi HW Hardware - hardver IKT - Information and Communication Technology - Informaciona i komunikaciona tehnologija IR - Information Resource - Informacioni resurs LAN - Local Area Network - Mrea lokalnog podruja LG - Local Government - Lokalna samouprava PC - Personal Computer personalni kompjuter, lini raunar PIAP - Public Internet Access Point - Taka javnog pristupa internetu SW Software - Softver TAS - Tax Automation System- Sistem za automatizaciju poreza VAT - Value Added Tax - Porez na dodatu vrednost WSIS - World Summit on Information Society - Svetski samit o informatikom drutvu
2.2 Metodologija
U radu na pisanju prirunika "IKT za lokalnu samoupravu" sprovedene su sledee aktivnosti: Analizirani su razliiti istraivaki radovi kako bi se stekla celovita opta slika o stanju u kome se nalazi e-uprava u lokalnoj samoupravi u Srbiji. Organizovane su studijske posete optinama u Srbiji i obavljeni su poluzvanini razgovori sa optinskim rukovodiocima i menaderima/strunjacima za IKT. Prikupljeni su i analizirani podaci o najboljoj praksi i razne studije sluaja o oblasti funkcionisanja e-uprave. Prvi nacrt ovog Prirunika sainjen je na osnovu materijala koji su prikupljeni tokom studijskih poseta i na temelju iskustava steenih tokom organizovanja obuke raznih funkcionera u osnovnim pitanjima e-uprave. Organizovan je kurs obuke iz oblasti e-uprave koji su pohaali rukovodioci optina u Srbiji i prikupljena su njihova reagovanja na taj Nacrt prirunika. Prvi Nacrt Prirunika je modifikovan da bi se potom pristupilo izradi njegove konane verzije na osnovu relevantnih povratnih informacija od
optinskih rukovodilaca i reakcija i napomena drugih stunjaka za oblast Euprave.
2.3 Cilj prirunika

Ovaj prirunik je praktino sredstvo za uvoenje informaciono-komunikacione tehnologije u lokalnu samoupravu. Napisan je na nain koji bi trebalo da pomogne ljudima koji se na nivou lokalne samouprave bave uvoenjem e-uprave, kao i svima onima koji se staraju za modernizaciju i reformu dravne uprave. U Priruniku se analiziraju iskustva pojedinih zemalja i ukazuje se na najbolju postojeu praksu, identifikuju se kljuni izazovi i uticaji i obrazlau se mogue strategije i smernice kao okvir za akcije koje bi trebalo da preduzmu individualne lokalne samouprave. Ne postoje nikakvi instant modeli ili strategije e-uprave za koje bismo mogli rei da su dobri ili loi. Dobar model bie svaki onaj koji uiva konsenzus meu akterima procesa i koji je nastao kao plod transparentnog postupka u kome je korien metod konsultacija. I pored toga, meutim, postoje neki vani meai koji oznaavaju standarde i predstavljaju osnov razvoja raznih inicijativa e-uprave i njihovog prerastanja u elektronsko upravljanje kao sveobuhvatnu javnu uslugu i sistem dobre komunikacije izmeu vlasti i graana. Cilj Prirunika je sledee: Upoznavanje sa osnovnim naelima e-uprave u lokalnoj samoupravi i bavljenje svim koristima koje donosi korienje informacionokomunikacionog potencijala u optinama, kao i identifikovanje svega onoga to treba promeniti da bi se koristi od e-uprave u najveoj moguoj meri uveale. Upoznavanje sa nizom osnovnih naela koja se tiu organizacionih, zakonodavnih i tehnikih okvira za sprovoenje e-uprave u lokalnoj samoupravi u Srbiji, kao i davanje realistinih preporuka o tome kako je moguno uspostaviti efikasnu IKT organizaciju u samoj optini. Pruanje praktinih sredstava (akcioni plan, obrasci upitnika za samoocenjivanje) koja pomau u evaluaciji sadanjeg stanja e-uprave u optinama i u oznaavanju oblasti u kojima su poboljanja potrebna i moguna. Ukazivanje na primere najbolje prakse/najboljih pojedinanih sluajeva uspeno sprovedenih inicijativa za uspostavljanje e-uprave koji bi mogli da se koriste u optinama u Srbiji.
Treba naglasiti da su glavna pitanja u sprovoenju e-uprave prevashodno organizaciona i zakonodavna, a ne tehnika pitanja. Ne postoji jedinstveni put ka dobrim rezultatima rukovoenja pomou e-uprave, te e stoga svaka zemlja preduzimati upravo one korake koji e odraavati njene individualne, specifine okolnosti i prioritete na planu upravljanja i privrednog i drutvenog razvoja.
2.4 Opti pregled prirunika

Prirunik se sastoji od etiri glavna odeljka. Prvi odeljak je uvodna materija za Prirunik. U drugom odeljku navode se ciljevi ovog Prirunika i ukazuje se na sve koristi koje lokalnim samoupravama donosi sprovoenje u ivot E-uprave. U tom odeljku nalazi se i opti pogled na aktuelnu situaciju u Srbiji i na kljune oblasti u kojima bi valjalo sprovesti poboljanja. U treem odeljku opisano je koju vrstu okvira (organizacionih, zakonodavnih i fiskalnih) treba sprovesti u delo da bi se uspeno primenila lokalna E-uprava. U ovom odeljku takoe se ukazuje na sastavne delove tehnikog modela koji su vani za lokalnu samoupravu. Posebno je ukazano na elektronske usluge graanima i poslovnom sektoru, a naznaena je i putna mapa iz koje se vidi kako treba graditi te usluge. Objanjeni su i ostali vani inioci/elementi za sprovoenje E-uprave na nivou lokalne samouprave; to su, na primer, pitanja koja se odnose na digitalni jaz, koncepciju Javne take pristupa internetu, kao i sva pitanja koja se odnose na zatitu privatnosti i bezbednosti. Ceo taj odeljak ilustrovan je primerima razliitih sluajeva iz prakse. etvrti odeljak sadri opti pregled svega onoga to je vano za sprovoenje u ivot/funkcionisanje e-uprave na nivou lokalne samouprave. Tu postoji deo koji se odnosi na planiranje razvoja e-uprave; opti pregled mogunosti samoocenjivanja euprave na nivou lokalne samouprave; pored toga, opisan je i proces strategije razvoja IKT. Ovde je naveden konkretni obrazac za akcioni plan kako bi se pomoglo u sprovoenju e-uprave na nivou lokalne samouprave i u uspostavljanju nadzora nad njenim radom. Takoe je ukazano i na neke aspekte finansiranja e-uprave.
2.5 Koristi od sprovoenja u ivot e-uprave na nivou lokalne samouprave

Razvoj informatikog drutva u velikoj meri je pitanje koje je vezano za lokalne samouprave - naime, u poreenju sa centralnom vladom, lokalne samouprave su mnogo blie svojim graanima. E-uprava na nivou lokalne samouprave obuhvata sledee: Transformisanje usluga - Omoguavanjem da usluge postanu dostupnije, prilagoenije graanima, da u veoj meri predstavljaju odgovor na potrebe graana i da su rentabilnije. Na ovaj nain usluge mogu postati dostupnije ljudima sa posebnim potrebama. Takoe je moguno povezati lokalne usluge (unutar optinskih vea, izmeu optinskih vea, kao i izmeu optinskih vea i drugih javnih, volonterskih ili privatnih agencija). Na ovaj nain moguno je pruiti pomo u poboljanju iskustva koje klijenti stiu u poslovanju sa organima koji pruaju javne usluge na nivou lokalne samouprave. Obnova lokalne demokratije - Na ovaj nain, optinska vea postaju otvorenija, odgovornija, ira po obuhvatu i osposobljenija da vodi pripadnike svoje zajednice. E-uprava moe proiriti mogunosti graana da meu sobom raspravljaju o odreenim pitanjima, da se ukljue u rad lokalnih organa za pruanje usluga i lokalnih vea, da ocenjuju rad svojih politikih predstavnika i da ih pozivaju na odgovornost. Na taj nain je takoe moguno pomoi odbornicima u obavljanju njihove predstavnike dunosti, kao i u sprovoenju izvrne vlasti i radu u nadzornim organima. Unapreenje lokalne ekonomske vitalnosti - Savremena komunikaciona infrastruktura, struna radna snaga i aktivno promovisanje elektronskog
poslovanja mogu pomoi lokalnim i regionalnim veima da unaprede zaposlenost u svojim oblstima i da poboljaju mogunosti koje se graanima njihovih zajednica pruaju u pogledu zapoljavanja. Ako ste na elu optinskog vea ili nekog optinskog organa nadlenog za pruanje usluga morate i sebi i organizaciji u kojoj radite postavljati sledee pitanje: da li znamo kako da iskoristimo e-upravu da bismo ostvarili sve prednosti koje ona moe da prui? Koristi koje donosi e-uprava: Postoji nekoliko koristi koje donosi sprovoenje u praksu e-uprave: E-uprava pomae da se pobolja efikasnost upravljanja. Informacionokomunikacione tehnologije nuno omoguavaju reforme naina na koji funkcionie dravna uprava. Poboljanje rada internih operativnih sistema finansijskog sistema, sistema nabavki i sistema plaanja, sistema internih komunikacija i podele informacija - kao i postupci obrade programa i sistemi isporuka - mogu stei operativnu efikasnost i poboljati rezultate koje postiu. Poboljani kvalitet usluga predstavlja jednu od kljunih komponenti reforme dravne uprave tokom protekle dve decenije, a upotreba informacionokomunikacione tehnologije radi ostvarenja poboljanja u nainu pruanja usluga glavni je pokreta aktivnosti E-uprave. Prvenstveno je, zahvaljujui upotrebi interneta, pruen veliki podsticaj uslugama koje se neometano pruaju i u centru panje imaju potroaa; osnovni je cilj tih usluga da se izae iz okvira struktura dravne uprave. Na on-line usluge sve se vie gleda kao na deo ire strategije usluga, koje donose vanu korist klijentu i poboljavaju ukupnu efikasnost. Budui da su korisnici javnih usluga esto u obavezi da stupaju u interakciju sa organima vlasti, nezadovoljstvo korisnika kvalitetom usluga organa vlasti lako moe prerasti u krupno politiko pitanje. Informaciono-komunikacione tehnologije mogu podrati delotvornije rezultate u kljunim politikim sektorima kao to su zdravstvena zatita, socijalno staranje, bezbednost i obrazovanje. Na kraju krajeva, vlade i dravna uprava postoje radi ubiranja rezultata sektorske politike, a informaciono-komunikacione tehnologije su kljuni faktori doprinosa u najveim oblastima sektorske politike. U zemljamalanicama posebno su zaokupljeni nainom na koji se internet moe koristiti radi pruanja konkretnih rezultata u tim oblastima. Bolji aranmani na planu upravljanja sami po sebi e unaprediti mogunost ostvarenja ciljeva ekonomske politike. Konkretniji rezultati mogu biti ostvareni u irokom dijapazonu od uticaja na ITC proizvodnju, irenja e-poslovanja i trgovine, kao i poboljanja produktivnosti, sve do posrednih efekata kao to je smanjenje fiskalnih zahteva zahvaljujui delotvornijim programima i unapreenju efikasnosti u privredi u najirem smislu. E-uprava moe pomoi da se znaajno odmakne u ostvarivanju reformske agende. Kada se tesno povee sa cilejvima modernizacije, sprovoenje u delo e-uprave moe pomoi dravnoj upravi da se usredsredi na sve one dodatne promene koje su neophodne da bi se otklonili problemi u vezi sa pruanjem usluga i dobrim upravljanjem. U isto vreme, na ovaj nain se dobija mogunost korienja nekih dragocenih reformskih sredstava i gradi se podrka kako visokih rukovodilaca, tako i vladinih slubenika za ostvarivanje tih ciljeva. Kroz angaovanje graana, e-uprava moe poboljati ukupni odnos poverenja izmeu vlade i dravne uprave. Time to poboljava protok
informacija i ohrabruje aktivno uee graana, e-uprava u sve veoj meri postaje dragoceno sredstvo za izgradnju poverenja izmeu vlasti i graana. Svi ovi ciljevi mogu podrazumevati i postizanje neophodnog balansa izmeu efikasnosti i efektivnosti, efikasnosti i otvorenosti, odgovornosti i usredsreenosti na potroaa. Kada je o tome re, treba uspostaviti prioritete, ali nikako ne treba poi od pretpostavke da su te "nagodbe" neophodne. Nekoliko skandinavskih zemalja ustanovilo je specifinu funkciju (institucija ombudsmana) kojoj je povereno reavanje albi graana u vezi sa zatitom privatnosti i poverenja, to znai da se na taj nain podrava i zatita privatnosti i delotvorno korienje podataka. Kljuni ciljevi e-uprave u lokalnoj samoupravi Vee povezivanje zahvaljujui povezivanju usluga izmeu raznih organizacija u regionu, pomou poboljanih komunikacija, zajednikih informativnih sistema, razmene pristupnih taaka i metoda isporuke. Ovo obuhvata zajedniko pruanje usluga u kome uestvuju slube i odeljenja centralne vlasti i lokalne samouprave, to posebno vai za zdravstveni sektor i sektor koji ine volonterske organizacije; Vea dostupnost mogunost pristupa iz sopstvenog doma, biblioteka, kancelarija, centara zajednice zapravo sa svakog mesta koje odgovara javnosti, a ne samo iz prostorija optinskog vea uz ekanje u dugakom redu. Od kljunog znaaja su jednaka mogunost pristupa za sve i drutvena inkluzivnost. Usluge e biti na raspolaganju u ono vreme i na onakav nain koji odgovara javnosti nema ogranienja standardnim kancelarijskim radnim vremenom niti specifinom tehnologijom pristupa raznim uslugama (pristupni kanali); Pruanje usluga elektronskim putem ili elektronska podrka pruanja usluga stvaranje sistema usluga i pristupa informacijama koji u veoj meri odgovara potrebama graana, koji ima veu vrednost i koji podrazumeva veu brzinu u zadovoljavanju njihovih potreba, na primer, preko zajednikih centara za kontakt i veb stranica, kao i pojednostavljeni pristup uslugama za posebno vane ivotne situacije kao to su promena kole, osnivanje nekog posla ili preseljenje. Neometano pruanje usluge i uklanjanje svih nepotrebnih birokratskih prepreka ovde predstavljaju kljune ciljeve; Otvoreno i odgovorno pruanje veeg broja informacija o planovima, prioritetima i rezultatima rada, podsticanje konsultacija u javnosti i pruanje podrke odbornicima kako bi ostali u bliskom kontaktu sa graanima koje zastupaju; Usluge koje koriste e-graani treba da podrimo i ohrabrimo sve pripadnike javnosti da prihvate elektronske usluge gde god je to moguno, posebno u onim situacijama kada to podrazumeva smanjenje trokova transakcije i kada nam omoguuje da resurse, kojih inae nemamo mnogo na raspolaganju, preusmerimo onim zajednicama kojima su najpotrebniji. Mada je teko tano znati ta e javnost oekivati od elektronskih javnih usluga u budunosti, i mada smo potpuno svesni injenice da nee ba svako eleti da koristi elektronske usluge niti e svako biti u stanju da takve usluge koristi, zahvaljujui briljivom osmiljavanju i stalnim konsultacijama moi emo da izbegnemo preskupe investicione greke.
10
Izbalansirana e-uprava u lokalnoj samoupravi Kombinacija elektronskih usluga i usluga sa participacijom E-UPRAVA E-DEMOKRATIJA Transakcija usluga usmerenih na korisnika Informacije koje se prenose digitalnim koje prua lokalna samouprava, a koje se putem (transparentnost) i politiki uticaj temelje na informacionim i komunikacionim (participacija) graana i poslovnog sektora tehnologijama u procesu formiranja javnog mnjenja i formiranja stavova javnih institucija, koje mogu biti dravne ili nedravne. Slika 1: Koncepcija e-uprave u lokalnoj samoupravi
2.6 Sadanje stanje u optinama u Srbiji

Veliki broj optina radi pomou digitalnih podataka. Ogromne koliine dokumentacionog materijala o stanovnitvu, privrednim subjektima i tako dalje obrauju se elektronskim putem. Ipak, problem se ogleda u tome to aktivnosti na prikupljanju podataka nisu koordinisane, niti su meusobno povezane. Zato se prikupljanje podataka u praksi svodi na unutranju stvar svake optine. Mnoge institucije imaju razliite evidencije o istim podacima. To zapravo znai da Vlada Srbije ima veliki informacioni potencijal koji se jo uvek ne koristi u potpunosti niti na optimalan nain. Postoje znaajne aktivnosti u korienju modernih informaciono-komunikacionih tehnologija u optinama u Srbiji. U nekim optinama ulau se veliki napori radi razvoja i uspostavljanja informacionog sistema i pribavljanja sredstava neophodnih za pruanje pomoi u poboljanju javnih usluga. Tako, na primer, optina Inija, koja je u tehnolokom smislu najnaprednija optina u Srbiji, nudi sveobuhvatne usluge na planu e-uprave koje se sve mogu dobiti na njenom veb sajtu, poev od izdavanja osnovnih dokumenata, izvoda iz matinih knjiga, pa sve do izdavanja dozvola i licenci. Isto tako, ova optina ima Centar za pomo graanima koji veoma dobro funkcionie i potom je uspeno kopiran u desetinama drugih optina irom zemlje. U celini gledano, postojei profil optine ne poseduje strategiju za poboljanje korienja informaciono-komunikacione tehnologije. Gotovo sva lica koja u optinama donose odluke upoznata su sa postojanjem IKT, ali nema konkretnih akcionih planova za primenu te tehnologije. Razvoj IKT zavisi od prioriteta gradonaelnika, odnosno predsednika optine. U isto vreme, meu gradonaelnicima jaa svest o tome da u budunosti nee biti moguno izbei korienje inofrmaciono-komunikacione tehnologije. Ako se rukovodea struktura u lokalnoj vlasti sastoji od ljudi koji razumeju i prihvataju vanost informaciono-komunikacione tehnologije u savremenoj vlasti, onda su aktivnosti u toj oblasti uvrtene u optinske planove i sigurno e biti podrane. Vei razvojni projekti uglavnom zavise od strane pomoi i sprovode se uz podrku stranih kompanija koje se bave IKT tehnologijom. Procenat optinskog budeta koji se troi na informaciono-komunikacionu tehnologiju i njen razvoj veoma je mali. Ne postoje mehanizmi ni utvreni postupci za budetsko planiranje IKT. I taj mali procenat budeta koji se izdvaja u navedene svrhe uglavnom se potroi na telefonske komunikacije, a veoma retko na stvarnu informacionu tehnologiju.
11
U optinama postoji vrlo malo baza podataka i informacionih sistema. Sem toga, podaci nisu integrisani sa bazama podataka koje postoje u ograncima ministarstava. Posle sprovoenja procesa decentralizacije veoma je vano da se velika panja posveti uspostavljanju i integrisanju baza podataka i poboljanju, odnosno razvoju softverske strukture IKT. Upravljanje elektronskim dokumentima i redosled koraka u okviru jednog istog radnog postupka (workflow) treba da budu ozbiljno razraeni, kako bi se poboljala ukupna efikasnost optine. Posebno je karakteristina slaba ponuda on-line usluga, a u nekim sluajevima moguno je samo jednostrano "skinuti" neke formulare sa veb sajta optine. Na nekim veb sajtovima graanima je omogueno da postavljaju pitanja optinskim rukovodiocima i slubenicima u optini, ali ne postoji utvrena interna procedura i nema optih propisa o tome koja vrsta podataka treba da bude dostupna javnosti. Postupak liberalizacije telekomunikacionih usluga doneo je prve dobre rezultate (cene se sniavaju), sve je vea mogunost pristupa internetu u gradskim podrujima), a postoje i prvi projekti za irokopojasne stanice u seoskim sredinama zahvaljujui kojima e udaljene seoske optine biti bolje povezane. Centralne vlasti, optine, poslovni sektor i graani koriste sve vie kompjutera i sve je vea tranja za elektronskim uslugama. esto, meutim, kompjuterizacija centralnih i optinskih vlasti nije sistematska: sasvim je uobiajeno da kompjuteri nisu umreeni niti su povezani sa internetom, ak ni onda kada u kancelarijama postoji internet konekcija.
3. IKT ZA LOKALNU SAMOUPRAVU

3.1 Okviri koji omoguuju rad e-uprave
esto meu politikim rukovodiocima i efovima upravnih odeljenja u optinama iskrsavaju nesporazumi koji veoma precizno odraavaju stanje razvoja informatikog drutva u datom regionu. Prenaglaava se uloga IKT komponente. U sutini, tehnoloka komponenta je najjednostavniji deo razvoja i sprovoenja IKT sistema. Ponekad se javlja shvatanje da je moguno jednostavno preneti IKT sisteme iz jedne zemlje u drugu, ili ak iz jedne optine u drugu. Meutim, u veini sluajeva to je nemogue, zbog sloenosti proceduralnih i organizacionih pitanja. esto se mogu uti argumenti kako su IKT sistemi veoma skupi tako da razvoj informaciono-komunikacione tehnologije nije mogu zbog nedostatka budetskih sredstava. Meutim, sistematski pristup budetskom planiranju IKT mnogo je vaniji od ukupnog novanog iznosa. Zahvaljujui tom sistematskom pristupu moguno je utedeti novac, pa je ak i uz ograniena finansijska sredstva moguno garantovati odrivost razvoja i sprovoenja u delo. Nema nikoga ko bi mogao da prevede komplikovan, strunim tehnikim izrazima optereen jezik na obian jezik koji bi mogli da razumeju najvii rukovodioci. Upravo zbog toga ima onih koji strahuju da IKT kompanije koriste ovu situaciju pokuavajui da prodaju potencijalnim kupcima neto to je veoma skupo, a nije uopte pogodno za njih.
12
Ponekad se moe uti shvatanje da najvii rukovodioci nemaju nikakvu ulogu u ovom razvojnom procesu: sve je, naime, vezano za zakonodavstvo i glavni problem je da se pronae ona kompanija koja e kreirati programe u skladu sa postojeim zakonodavstvom. Meutim, proces razvoja informaciono-komunikacione tehnologije umnogome predstavlja proces promene rukovoenja i zato je pitanje sastava rukovodstva tu od najveeg znaaja. S tih razloga, neophodno je da optinski rukovodioci imaju neka elementarna znanja o informacionokomunikacionoj tehnologiji i da su spremni da prue organizacionu podrku.
Reenje za veinu ovih problema jeste okvir koji dobro funkcionie i koji omoguuje rad e-uprave. Da bi se moglo garantovati neometano planiranje, razvoj i primena IKT sistema, neophodno je postojanje organizacionih, regulatornih i fiskalnih okvira. U narednim poglavljima ovog teksta daemo izvesne opise, obrazloenja i preporuke u vezi sa uspostavljanjem tih okvira.
3.1.1 Organizacioni okvir Uprkos uvreenom miljenju, najvei izazov prilikom razvoja informatikog drutva ne lei u nastojanju da se prikupi informaciona tehnologija, ve u nastojanju da se oblikuju organizacioni, zakonodavni i fiskalni okvir lokalne samouprave kako bi se pruila potrebna podrka razvoju e-uprave. Organizacioni model nudi lokalnoj samoupravi okvir u koji moe da smesti sve aktivnosti vezane za procese donoenja odluka i aktivnosti na planu upravljanja projektima koje su u tesnoj vezi sa uvoenjem e-uprave. Kao to je ve navedeno, organizacioni modeli se mogu razlikovati u zavisnosti od veliine i nivoa organizovanosti lokalne samouprave u kojoj treba da budu primenjeni. Sem toga, postoji podela izmeu internih aspekata (to podrazumeva primenu u unutranjim, javnosti nedostupnim kancelarijama lokalne samouprave) i spoljnih aspekata (to podrazumeva interakciju sa centralnim organima vlasti). 3.1.1.1 Optine velegradskog tipa - unutranja dimenzija ak i ako osnovna odgovornost za razvoj informaciono-komunikacione tehnologije ostaje u rukama predsednika optine ili gradonaelnika, u onim lokalnim samoupravama koje mogu da izdvoje znaajna finansijska sredstva odgovornost za sprovoenje IKT projekata trebalo bi poveriti menaderu specijalizovanom za IKT. IKT menader, koga emo u daljem tekstu oznaavati reima "glavni informacioni rukovodilac" (CIO) treba da bude pozicioniran na dovoljno visokom nivou u optini (obino na nivou naelnika odeljenja). On ili ona bie odgovorni za sledee: Izradu i sprovoenje IKT akcionog plana na nivou optine; Planiranje i pripremu godinjeg budeta IKT, u skladu sa IKT akcionim planom optine, kao i sa IKT akcionim planom centralne vlade; Sprovoenje u ivot projekata, ukljuujui tu i obavljanje nabavki, organizaciju nadzora i izlaenje u susret potrebama optine na planu obuke kadrova;
13
Odravanje arhitekture IKT i korisniku podrku; Uee u IKT radnoj grupi predstavnika optina, na ijem se elu nalazi predstavnik Centralne koordinacione jedinice pri Ministarstvu za lokalnu samoupravu.
Zahvaljujui postojanju ovih aktivnosti glavnog informatikog rukovodioca u oblasti pruanja podrke, davanja saveta i obavljanju raznih priprema, treba osnovati i gradsko IKT vee koje e pruati pomo gradonaelniku u donoenju optih stratekih odluka. To IKT vee ima za svog rukovodioca gradonaelnika ili prvog oveka gradske uprave; sastoji se od kljunih rukovodilaca glavnih odeljenja i podsektora u optini; koordinie napore svih aktera koji su ukljueni u IKT projekte i obezbeuje integraciju svih promena u internu aktivnost odeljenja; koristi pripremni rad glavnog informatikog rukovodioca; ovlaeno je da odobri sve strateke inicijative u vezi sa razvojem informaciono-komunikacione tehnologije u optini, ukljuujui tu i predloge za pokretanje novih projekata, godinji budet IKT, srednjorone izvetaje o projektima koji su u toku i mere koje su neophodne za sprovoenje tehnoloki rekonstruisanih procesa.
U zavisnosti od veliine optine, nivoa specijalizacije i od postojee organizacije u optini, samo gradska skuptina moe preuzeti zadatke IKT vea. U veim optinama i optinama koje se odlikuju komplikovanijom podelom radnih zadataka, mogu biti imenovani poverenici za IKT. Oni bi trebalo da bolje poznaju pitanja vezana za informaciono-komunikacionu tehnologiju. Njihov je zadatak da podravaju primenu nove tehnologije u odeljenju u kome rade i da budu kontakt-osobe za glavnog informatikog rukovodioca. Poverenici za IKT treba prethodno da pohaaju intenzivniju obuku iz oblasti informaciono-komunikacione tehnologije i mogli bi da dobijaju naknadu za dodatne napore koje ulau; taj dodatak bi trebalo da se sastoji kako od novanih, tako i od nenovanih podsticaja. Uz informaciono-komunikacionu tehnologiju uvek ide i pitanje zatite podataka. Tamo gde u poetku mogu da budu dovoljne osnovne mere fizike zatite i proceduralne mere bezbednosti, tokom vremena treba razraditi sveobuhvatnu bezbednosnu politiku. Potreba za takvom politikom poveava se uporedo sa razvojem razliitih sistema i sa razmenom podataka, ime se automatski poveava opasnost od neovlaenog korienja informacija. Pitanjem zatite podataka trebalo bi da se bavi funkcioner zaduen za bezbednost podataka, koga moe posebno da imenuje i obui i iji rad moe da nadzire neki vii optinski rukovodilac. Funkcioner zaduen za bezbednost podataka primenjuje mere organizacione, fizike i tehnike zatite podataka, poto prethodno izvri analizu svih rizika u vezi sa mehanizmima prikupljanja i razmene podataka koji se u toj optini koriste. Idealno bi bilo da rad tog lica zaduenog za bezbednost podataka bude podran i povratnim informacijama koje se mogu dobiti na osnovu redovne bezbednosne revizije koju treba da obavljaju spoljni strunjaci.
14
Jedan deo aktivnosti, kao to je obuka i razvoj softvera, mogu se potpuno razdvojiti od lokalne samouprave i mogu prerasti u nezavisna preduzea. Ostali zadaci i aktivnosti mogu biti obavljeni u saradnji sa IKT odeljenjima u drugim optinama, bilo kroz direktnu saradnju, ili kroz osnivanje specijalizovane (neprofitne) jedinice koja bi radila prvenstveno ili iskljuivo za optine koje je kontroliu.
Gradonaelnik
Opte poznavanje razvoja IKT; budetska pitanja
Zamenik gradonaelnika
Zamenik gradonaelnika zaduen za razvoj
Zamenik gradonaelnika
Budetska pitanja, akcioni planovi
IT- menader / CIO
Funkcionalna odeljenja
Funkcionalna odeljenja
Akcije, nabavke
IT odelenje (IT centri)
Povratne informacije
Poverenici IT u odeljenjima
Slika 2: Primer mogue strukture optine velegradskog tipa
IT ODELJENJE
Jedinica za razvoj
Strateko planiranje, nadzor, nabavke itd.
Jedinica za sprovoenje, tehnika podrka, alter za pruanje pomoi, obuka itd.
Slika 3: Mogua struktura IT odeljenja
15
3.1.1.2 Male optine - unutranja dimenzija Rukovodilac IKT u maloj optini ne mora nuno da radi puno radno vreme u toj optini. Njeno ili njegovo radno vreme moe se deliti sa drugim institucijama - bilo da je re o kolama, vladinim ustanovama ili privatnim preduzeima. Zadaci koje treba da obavlja IKT menader takoe se mogu poveriti nekome sa strane, odnosno, to je vrsta usluga koja se moe kupiti od nekog preduzea ili nekog preduzetnika. Osnovna uloga tog lica jeste posedovanje jasne vizije o buduem razvoju i razumevanje potreba optine - kako unutar optinske administracije, tako i u irem smislu. Za sve usluge moe biti angaovan neko sa strane, kao spoljni isporuilac. Tu, meutim, postoji jedna opasnost - zbog toga bi funkcioner koji se bavi optinskom organizacijom trebalo da bude vet u pregovaranju i naruivanju usluga od spoljnog partnera.
Predsednik optine
IT menadment angaovan sa strane (spolja) Naelnik administracije Budets ka pitanja ITC menader sa pola radnog vremena Nabavka i pitanja rukovoenja
IT sprovoenje angaovan sa strane (spolja)
Slika 4: Organizaciona struktura IT menadmenta i sprovoenja IT u malim optinama
3.1.1.3 Spoljna dimenzija - velike optine velegradskog tipa Na nivou optina trebalo bi da bude uzeta u obzir centralna informaciono-tehnoloka strategija Srbije. Strategije i akcioni planovi lokalnih samouprava trebalo bi da odraavaju kljune teme centralne informaciono-tehnoloke strategije. U organizacionom smislu, strateka pitanja IKT razvoja razmatraju se na informacionotehnolokom odboru koji finansira vlada i koji je nadlean za celu zemlju. Predstavnici velikih optina trebalo bi da budu lanovi nacionalnog IT-odbora. Osnovna i strateka pitanja informatikog drutva vezana za njegov razvoj u optinama predoavaju se centralnom IT-odboru i on u njima treba da iznese svoje miljenje. Radi usaglaavanja razvojnog nivoa optina, treba osnovati radnu grupu
16
predstavnika IKT menadera sa optinskog nivoa. Ta radna grupa ima za cilj reavanje zajednikih problema IKT razvoja u optinama. To je istovremeno i dobar organizacioni mehanizam za usaglaavanje stavova lokalnih samouprava koje potom tako usaglaene treba predoiti IT-odboru na centralnom nivou. IKT radna grupa u kojoj su angaovani predstavnici optina moe biti telo koje prua savete, iznosi svoja miljenja i donosi odluke o saradnji optina na nivou cele zemlje.
Radna grupa predstavnika optina
IT odbor vlade
centralne
IT menader (optina)
IT-odbor (optina) Na elu odbora je gradonaelnik ili zamenik gradonaelnika Nacrt stratekih IT odluka
Slika 5: Organizaciona struktura velikih optina za saradnju sa strukturom za informaciono-tehnoloko upravljanje centralne vlade
3.1.1.4 Spoljna dimenzija - male optine Male optine treba da sarauju u okviru udruenja lokalnih samouprava. Male optine obino nisu u stanju da sprovode sopstvenu informaciono-tehnoloku strategiju niti da realizuju svoje projekte. Upravo zbog toga treba razraditi zajedniku strategiju (dokument o sektorskoj politici u oblasti informatike delatnosti) za male optine. Postoji jo jedna mogua opcija: da se osnuje zajedniko IKT preduzee - osnivai bi bile optine iz udruenja optina) koje bi prualo usluge svim lokalnim samoupravama - sistem rukovanja dokumentima, finansijski sistem, sistem elektronskih poruka i tako dalje. Ista ova uloga mogla bi biti poverena i udruenju IKT centara.
Radna grupa samouprave

Savet
lokalne
IKT kompanija
IT odbor centralne vlade
Pitanje
Naelnik optinske administracije
Udruenje lokalnih vlasti/ Ministarstvo za lokalnu samoupravu
17
3.1.2 Zakonodavni/regulatorni okvir IKT je najvanija razvojna komponenta savremenog sveta i dragoceni osnov razvoja informatikog drutva. U razvijenim zemljama upotreba i primena IKT zasnivaju se na optimalno koncipiranim propisima i meunarodnim standardima koji stvaraju stabilno i predvidljivo zakonodavno okruenje, poivajui na zakonima koji su jasno formulisani, transparentni, nediskriminatorni i koji su tehnoloki neutralni. Zakonodavno, politiko i regulatorno okruenje u Srbiji, ono koje je neophodno za zakonitu i valjanu primenu informaciono-komunikacione tehnologije u svim sektorima industrije i privrede tek treba da bude dovreno. Zakonodavni sistem mora biti usklaen sa zakonskim propisima Evropske unije. Treba doneti zakone o zatiti privatnosti i rukovanju podacima, o pravima intelektualne svojine, o ugovornom pravu, zakon o elektronskom potpisu, zakon o elektronskom poslovanju, zakon o telekomunikacijama i mnoge druge zakone. S druge strane, neki moderni i dobro napisani zakoni, kao to su zakoni kojima se ureuje oblast zatite intelektualne svojine, ve su proli kompletnu skuptinsku proceduru i poslanici su ih usvojili, ali im jo uvek nedostaju mehanizmi za izvrenje. To znai da su neophodne promene postojeeg pravnog sistema ako Srbija eli da postane moderna drava sa svim karakteristikama informatikog drutva. Kljuni koraci koje treba preduzeti u pravcu novog e-zakonodavstva jesu usaglaavanje svih pravnih propisa sa propisima Evropske unije, ispunjavanje obaveza sadranih u agendi e-Jugoistona Evropa i Akcionom planu donetom na Svetskom samitu informatikog drutva, izmene i dopune postojeih zakona i donoenje novih zakona i podzakonskih akata. 3.1.3. Fiskalni okvir. Struktura budeta Planiranje budeta namenjenog IKT predstavlja deo opteg budetskog planiranja u jednoj optini. Vano je da se na osnovu nekoliko najboljih praktinih primera utvrdi kako treba urediti strukturu i odrediti metode za planiranje budeta namenjenog IKT pomou internih optinskih propisa. Preporuuje se da se svi trokovi vezani za informaciono-komunikacione tehnologije jasno obrazloe u optinskom budetu. Idealno bi bilo da se polovina IT budeta koristi za trokove eksploatacije i odravanja, a da se druga polovina koristi za razvoj i ulaganja. Ako pogledamo meunarodna iskustva, videemo da udeo IKT trokova u ukupnom budetu iznosi jedan do dva procenta. Uporedo sa razvojem finansijskih mogunosti optinskog budeta, esto se pojavljuju meunarodni donatori koji podravaju razvojne projekte. Izbor moguih razvojnih projekata zavisi od stratekih zadataka tih organizacija. Veoma esto ta vrsta finansiranja ima za cilj pruanje podrke projektima koji su tesno povezani sa razvojem civilnog drutva, transparentnosti, e-demokratije i raznim pitanjima koja se odnose na borbu protiv korupcije. U takvim sluajevima mehanizam i pravila finansiranja zavise od internih propisa tih meunarodnih organizacija. Uprkos ovim mogunostima spoljnog finansiranja, IKT budet u okviru optinskog budeta jeste jedan od prioriteta koji ne zavise od toga koliko je procentualno uee tog novca u ukupnom budetu. Ovo je vano zbog toga to se na taj nain obezbeuje odrivost rada tih sistema, mogunost da se dati proces koristi za opte koordinacione funkcije, i tako dalje. IKT budet se esto deli na:
18
Trokove odravanja sistema i infrastrukture. Postoji potreba da se svake godine obnovi oko 20 posto infrastrukture. Formula za izraunavanje koja se moe koristiti da bi se procenila potreba za tom vrstom obnove infrastrukture glasi: c=a*b*0,2 (c potreba za budetom za obnovu infrastrukture; a broj IKT radnih mesta u optini, b procenjeni trokovi po jedinici infrastrukture, obino dve do tri hiljade evra). Pored obnove infrastrukture, treba proceniti i neke druge trokove trokove za vezu sa internetom, trokove odravanja softvera i hardvera, trokove softverskih licenci, cenu IKT obuke osoblja, itd.
Trokove razvojnih projekata. Re je o trokovima koji se esto procenjuju pomou vetaenja.
3.2. Tehniki model

Tehnoloki model koji se koristi u optinama sastoji se od dva osnovna dela: IT infrastruktura Informacioni sistemi
Osnovne komponente i u jednom i u drugom delu su sline, budui da je veina funkcija koje optine treba da obavljaju zajednika i propisana je zakonom. Postoje neke razlike izmeu gradskog tipa optine, i male seoske optine, ali su one relativno beznaajne i o njima emo docnije rei neto vie u tekstu. 3.2.1. IKT infrastruktura IKT infrastruktura za optinu predstavlja fiziki deo e-modela koji se koristi u optinama. Oprema i konektivnost, svejedno da li ina ili beina, ine okosnicu razmene informacija kako unutar optine, tako i izmeu optina. Budui da je IKT oprema istovremeno i najskuplji deo e-modela koji treba nabaviti, postaviti i eksploatisati pomou vrlo oskudnih finansijskih izvora, treba biti veoma oprezan u procesu planiranja. Opta preporuka glasi da valja teiti harmoninom razvoju infrastrukture kako se ne bi stvorila vetaka uska grla koja bi spreila da se nabavljeni resursi efikasno koriste. IKT infrastruktura za optinu sastoji se od personalnih kompjutera, lokalne mree ili lokalnih mrea, sistema za identifikaciju i autorizaciju korisnika i osnovnog softvera. Poto neometani protok podataka predstavlja preduslov razmene podataka izmeu administracija, treba teiti razvoju irokopojasne internet konekcije u svakom lokalnom organu vlasti. Poto istu takvu potrebu ima i centralna vlada, bilo bi dobro ako bi se kreirao projekat koji bi bio pokrenut i finansiran sa centralnog nivoa, a cilj bi mu bio da centralna vlast plati uspostavljanje poetnog okvira za irokopojasnu konekciju, dok bi optine potom bile odgovorne za trokove eksploatacije i odravanja. Na taj nain bila bi uspostavljena osnova za odrivo funkcionisanje i razvoj optinskih IKT sistema. Snano se preporuuje da svaki slubenik kome je u radu potrebna radna stanica ima tu stanicu povezanu za internet i opremljenu osnovnim setom softverskih alata. Organi lokalne samouprave treba sami da razrade fiksni standardizovani spisak neophodnog
19
softvera u jednoj obinoj radnoj stanici u svojoj optini, kako bi omoguili razmenu informacija i vodili evidenciju o svim imovinskim pitanjima u vezi sa softverom. Uobiajeno je da uvoenje IKT sistema na lokalnom nivou prolazi kroz sledee korake1: Sistemska analiza procesa i postupaka u lokalnoj samoupravi Analiza izvodljivosti informacionog sistema Konstrukcija mree Instalisanje informacionog sistema Obuka korisnika Primena sistema nadzora za oglednu upotrebu.
Kako bismo imali informacioni sistem koji u potpunosti funkcionie, treba ispuniti sledee osnovne tehnike preduslove: Lokalna mrea svi kompjuteri u lokalnoj administraciji treba da budu umreeni, ili bar jedan kompjuter u svakom odeljenju ili kancelariji treba da bude povezan sa mreom Centralni server neophodan je kao host (domain) modela i kao softverska podrka Internet konekcija u skladu sa potrebama mree lokalne samouprave i njenim finansijskim mogunostima. Velike optine mogle bi koristiti posebnu liniju, koja obezbeuje dvadesetetvoroasovnu vezu sa internetom. Manje lokalne samouprave moda mogu sebi da priute samo ogranieniju vezu sa internetom.
Kako bi se u praksi sproveo lokalni informacioni sistem, potrebna je sledea infrastruktura: Minimalna informatika oprema lokalne samouprave jeste po jedan kompjuter u svakom odeljenju ili kancelariji. Jedan visokokvalitetni kompjuter posluie kao server. Slubenici koji e obavljati interaktivni posao sa klijentima moraju poznavati rad u sistemu Windows i na internetu. Odgovarajui softverski paket, ukljuujui tu i prirunik za korienje. Tim eksperata koji e obavljati osnovne sistemske analize, instalisati model i obuiti korisnike.
Kako bi se obezbedilo bolje razumevanje procesa razvoja e-uprave i kako bi se osiguralo da tranja za elektronskim administrativnim uslugama bude kompetentna, neophodno je preduzimati sledee: Sprovoditi redovni nadzor i analizirati postojee predstave o korienju elektronskih administrativnih usluga. Organizovati i sprovoditi program jaanja svesti o korienju elektronskih usluga u poslovnom sektoru, meu graanima i u administraciji.
Napisano na osnovu izvetaja Capacity Building of Local Governments Development of Model Macedonian Municipality (Izgradnja kapaciteta lokalne samouprave Razvoj ogledne makedonske optine).
1
20
Uporedo sa korienjem e-uprave treba sauvati i razviti tradicionalne kanale za pruanje usluga, i te kanale treba organizovati u skladu sa koncepcijom alter sa jednim zaustavljanjem(jedinstveni alter za sve administrativne usluge) kako bi se izbegao digitalni jaz izmeu razliitih ciljnih grupa. Periodino ocenjivati napredak u primeni elektronskih usluga.
Uobiajeno je da optina poseduje sledee informacione sisteme: Sistem za rukovanje dokumentima (DMS) Postupci rukovanja dokumentima i upravljanja njima tesno su povezani sa najbitnijim radnim zadacima optine. U velikim optinama velegradskog tipa upravljanje dokumentima pomou mehanizma odobrenja/digitalnog potpisa predstavlja jezgro informacionog sistema. Sistem upravljanja dokumentima treba da bude potpuno primeren osnovnoj IT arhitekturi, dokumentacionoj semantici i mora biti kadar da komunicira sa osnovnom IKT infrastrukturom na dravnom nivou.
SLUAJ ZA PRIMER: Sistem za upravljanje dokumentima GoPro u gradskoj upravi u Tartu, u Estoniji U gradskoj upravi grada Tartua primenjuje se digitalni sistem za upravljanje dokumentima GoPro. Zahvaljujui tom sistemu poboljani su rezultati gradskih rukovodilaca i slubenika: gradski slubenici mogu da koriste on-line dokumente i bazu sluajeva; na taj nain odmah dobijaju razliita stanovita miljenje klijenta, miljenje nadlenog slubenika, miljenje ustanove, objektivni prikaz samog predmeta, itd. Brzina workflow je dramatino poveana. Ranije je za jedno odobrenje bilo potrebno otprilike jedan dan, sada je uobiajeno da se za dan ili dva izda svih pet ili est odobrenja i dozvola. Veoma je lako pratiti status nekog dokumenta ili status nekog predmeta. U svakom trenutku moguno je daljinsko korienje sistema i to sa bilo koje lokacije koja ima internet vezu. Omoguena je puna funkcionalnost za rad na daljinu. Dokumente je moguno pisati, ureivati, odobravati, nadzirati i upravljati njima.
E-mail sistemi. Postoji irok spektar komercijalnih e-mail sistema na tritu. Postoje i reenja sa otvorenim resursima. Bilo bi dobro ako bi e-mail sistem bio integrisan sa sistemom upravljanja dokumentima i planiranja resursa koji postoje u optini. Sistemi za upravljanje finansijama i za upravljanje kadrovima. Bilo bi dobro ako bi se dolo u situaciju u kojoj bi osnovni informacioni sistemi za upravljanje finansijama i za upravljanje kadrovima mogli zajedno da se razvijaju sa jedinstvenim interfejsovima kako bi se pojednostavio prenos podataka do centralnih ustanova, statistika obrada i tako dalje.
21
SLUAJ ZA PRIMER: Gradska skuptina u mestu uru, u Rumuniji projekat izrade sistema za rukovanje dokumentima i za automatizaciju poreza (DMS i TAS) Zahvaljujui korienju novih sistema za rukovanje dokumentima i za automatizaciju poreza, gradska venica u uruu danas je otvorena non-stop i za poslovni sektor i graane i njima se tu pruaju efikasne usluge. Dokumenti se vie ne obrauju na papiru, a porezi se ubiru zahvaljujui novom obrascu prijave koji je reio sve probleme karakteristine za stari sistem. Gradska skuptina u uruu otvorila je portal kome se moe pristupiti na adresi www.primaria-giurgiu.ro, a sve usluge poslovnom sektoru i graanima su besplatne. U te usluge spadaju: - on-line registracija - on-line zakazivanje sastanaka - elektronska arhiva u kojoj su pohranjene sve odluke Gradske skuptine - on-line preuzimanje obrazaca i pruanje usluga - informacije o poreskom zaduenju preko interneta - elektronske uplate lokalnih poreza i dabina - on-line postavljanje pitanja i davanje odgovora (forum) - korisne informacije na internetu. Projekat DMS/TAS ve je u velikoj meri povoljno uticao na poslovni sektor i graane urua, kao i na tamonju Gradska skuptina. Ti pozitivni efekti izmeu ostalog obuhvataju: efikasniji postupak plaanja poreza i rukovanja dokumentima; znatno skraenje vremena ekanja da poreski obveznici izvre poreske uplate; brz i jednostavan pristup javnim dokumentima i informacijama; poveanu transparentnost procesa utvrivanja budeta; vee uee graana u procesima odluivanja lokalne samouprave. Da bi bili osposobljeni da efikasno pruaju usluge poslovnom sektoru i graanima, zaposleni u Gradskoj skuptini urua pohaali su nekoliko kompjuterskih kurseva.
Veb stranice optina i alati za e-demokratiju. Bilo bi dobro da se svi alati koji se koriste za e-demokratiju razvijaju zajedno pod kiobranom lokalnih vlasti, udruenja ili drugih zajednikih institucija. Postoji nekoliko preporuka u domenu IT-arhitekture drave, kojima se utvruju standardi za razvoj veb stranica. Na raspolaganju postoji nekoliko otvorenih izvora alata neophodnih za upravljanje optinskim informacijama na vebu. Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja treba utvrditi spisak informacija koje su sve optine dune da stave na svoje veb sajtove. Kanadska vlada se posebno istie kao uzor kada je re o izvanrednom integrisanju korisnika. Na primer, informacije i usluge ne obezbeuju se preko administrativnih struktura, ve se umesto toga nude potpuno u skladu sa potrebama korisnika (podela na tri takozvane kapije: Kanaani, nekanaani i kanadski biznis).
22
SLUAJ ZA PRIMER Projekat lokalne e-demokratije (Velika Britanija), http://www.e-democracy.gov.uk/projects Nacionalni projekat e-demokratije pokrenut je 2005. godine u Velikoj Britaniji kako bi se ispitale nove tehnologije i nain na koji one mogu da promene angaman i rad lokalnih gradskih vea sa njihovim graanima. Cilj ovog projekta je pruanje poboljanih usluga i ostvarivanje uteda zahvaljujui efikasnosti, kao i pruanje pomoi lokalnim vlastima, ne bi li one jo bolje ostvarile svoje strateke ciljeve iz oblasti e-uprave. U okviru projekta utvreni su strateki vodii, putna mrea i putokazi i obrasci za razne poslovne situacije, kako bi se pomoglo vlastima da razrade sopstvenu strategiju u punoj meri se oslanjajui na iskustva samog Projekta. Na ovaj nain je nastao jedan okvir koji se lako moe koristiti, a u koji su smetena sva znanja iz projekta i konsolidovani svi zakljuci koji su iz njega izvedeni; sve se to nalazi na ovom veb sajtu. Nacionalni projekat lokalne e-demokratije pruio je organima vlasti proizvode i alate koji su im neophodni za samostalnu razradu delotvorne strategije lokalne edemokratije. Nacionalni projekat je 2005. godine ovenan nagradom za najbolji projekat edemokratije u svetu.
Dravni registri. Veina funkcija koje se odnose na voenje registra stanovnitva, katastarskog registra, registra privrednih subjekata i registra saobraajnih vozila centralizovana je u dravnom registru koji se vodi na centralnom nivou. U isto vreme, razne optine imaju razliite potrebe za informacijama. Trebalo bi prodiskutovati u kojoj meri proirenje postojeeg dravnog registra novim kategorijama podataka koje se u njega unose treba da dovede i do proirenja izvesnih optinskih registara. Postoje ITmehanizmi koji se mogu koristiti radi integrisanja skupova podataka iz dravnih registara i vanih informacija sa optinskog nivoa. Od samog poetka mora postojati jasno razumevanje svih pitanja u vezi sa vlasnitvom podataka i unakrsnom upotrebom podataka, tako da ih koriste i centralna vlada i optine (korienje podataka za izradu analiza, ouvanje privatnosti, finansijska pitanja).
23
SLUAJ ZA PRIMER: X-put, Estonija jedan od kamena temeljaca dravnog informacionog sistema X-put (X-road) omoguuje bezbedan pristup skoro svim estonskim nacionalnim bazama podataka; on osigurava neophodnu raspoloivost, integritet i poverljivost razmene elektronskih dokumenata; istovremeno predstavlja okruenje preko koga se estonski informacioni sistemi mogu povezati sa slinim sistemima koji e biti izgraeni u Evropskoj uniji itd. Sve navedene karakteristike ve su uspeno sprovedene u praksu. Stotine usluga koje pruaju informacioni sistemi razliitih institucija rade preko X-puta 24 sata dnevno sedam dana u nedelji, tako da svi dravljani Estonije koji imaju nacionalnu linu kartu ili ugovor o korienju internet bankovne ifre mogu da koriste po svom nahoenju usluge koje su namenjene graanima. Cilj i tehniko reenje projekta X-put ne sastoji se u prevoenju baza podataka u neki dinovski sistem za upravljanje podacima, ve u razvoju standardizovanih interfejsova za baze podataka koje ve postoje i u stvaranju nivoa razmene podataka upravo se taj nivo, odnosno sloj razmene podataka naziva X-put. X-put omoguuje funkcionerima kao i fizikim i pravnim licima da preko interneta trae podatke iz nacionalnih baza podataka, u granicama ovlaenja koja imaju. Ovaj sistem obezbeuje dovoljnu sigurnost prilikom obrade zahteva za dostavljanje podataka iz baza podataka i prilikom prijema odgovora na te zahteve.
3.2.2 Prednja kancelarija Izraz prednja kancelarija odnosi se na vladu onako kako je vide njeni graani, to se drugaije moe oznaiti kao informacije i usluge koje vlada prua i interakcija izmeu vlade, s jedne, i graana i poslovnog sektora, s druge strane. Sprovoenje inicijativa za e-upravu odnosi se na dve oblasti koje se neposredno tiu prednje kancelarije: primenu i pruanje on-line usluga i angaman samih graana.
24
SLUAJ ZA PRIMER Centar za pruanje pomoi graanima, administrativne usluge, optina Inija, Srbija jedinstveni alter za sve
Optina Inija je dosad prela dugaak put kako bi svojim graanima i poslovnim ljudima omoguila da sve administrativne usluge koje im prua budu dostupnije i pogodnije. Centar za pruanje pomoi graanima predstavlja integrisani deo lokalne samouprave u Iniji, koji je zamiljen tako da obezbedi neometani pristup najvanijim optinskim uslugama; taj centar je prvi takve vrste u Srbiji. Centar za pomo graanima prua korisnicima precizne i blagovremene informacije u vezi sa optinskim organima i funkcionie kao jedinstveni alter za dobijanje svih dokumenata iz matinih knjiga, poev od izvoda iz matine knjige roenih ili venanih, do graevinskih dozvola. Ovaj centar takoe obezbeuje transparentnost upravljanja i efikasnost, zato to omoguuje zaposlenima da graane uslue bre i istovremeno temeljnije. Centar za pruanje pomoi graanima postie velike uspehe otkako je osnovan. Pored tih optinskih usluga, Centar za pomo graanima istovremeno je stecite drugih optinskih organa, konkretno poreske uprave i katastarske slube, a u isti mah deluje i kao bankarski alter, onako kako to odgovara graanima. Inija je svojim Centrom za pomo graanima pruila izvanredan primer koji je docnije uspeno kopiran u desetinama optina irom zemlje.
3.2.3 Stranja kancelarija Izraz stranja kancelarija odnosi se na interno funkcionisanje organizacije koja podrava osnovne procese i koja nije dostupna niti je vidljiva u javnosti. Uvoenje euprave odvija se ruku pod ruku sa nizom reformi koje se sprovode u stranjoj kancelariji. S jedne strane, e-uprava e pomoi da se sprovedu te reforme, dok e s druge strane e-uprava biti uspena samo ako te reforme budu sprovedene.
GRAANI
E-USLUGE
E-ADMINISTRACIJA
ZAPOSLENI U OPTINI
PREDNJA KANCELARIJA
STRANJA KANCELARIJA
25
Graanin
Optinski Web Site Alat za graane Kiosk Interfe js alat
EDMS*
Unutrani IR*
Kancelarija gradonaelnika
Graanin
Interfejs
PREDNJA KANCELARIJA
STRANJA KANCELARIJA
External IR
*EDMS Sistem za rukovanje elektronskim dokumentima (prim.prev.) ** IR - Informacioni resurs (izvor informacija)
Slika 7: Arhitektura sistema prednje i stranje kancelarije u jednoj optini
SLUAJ ZA PRIMER Informacione tehnologije kao interfejs u optini Gdanjsk u Poljskoj Veb sajt optine potpuno je usmeren ka graanima, investitorima i turistima. On sadri bazu podataka, a odlikuje se privlanom strukturom i dizajnom. Graani i poslovni ljudi lako mogu da nau najnovije lokalne vesti na veb sajtu: tako mogu da nau sve podatke o gradskim vlastima, organizacionoj strukturi gradske skuptine, godinjem budetu optine, zakonskim propisima, odlukama gradske skuptine, a mogu da nau i detaljni vodi koji e ih uputiti kako da stignu do gradske venice, ponude za ulaganja, javne tendere, publikacije gradske skuptine, interaktivnu mapu Gdanjska i mogunost on-line etovanja sa optinskim funkcionerima. Prilikom sastavljanja veb stranice teilo se smanjenju birokratskih prepreka i pruanju on-line usluga ne samo optoj populaciji, ve i posebnim grupama kao to su turisti, stariji ljudi ili ljudi sa posebnim potrebama. Svi oni mogu da nau mnotvo korisnih informacija i usluga na tematskim veb sajtovima Gdanjska. Za sve informacije i sve usluge koje gradska skuptina Gdanjska prua graanima izgraen je integrisani sistem kompjuterskog upravljanja. Sistem sadri GIS-digitalne mape i aplikacije za mape, posebne fajlove o graevinama, graanima, saobraajnim vozilima, pravnim licima, gradskim finansijama i porezima.
26
3.3 E-usluge graanima i poslovnom sektoru

Budui da e optine posle decentralizacije ponuditi novi, znatno iri spektar usluga graanima, pravi je izazov da se te usluge ponude istovremeno i na tradicionalni nain, ali i u vidu e-usluga. Ako je suditi prema istraivanjima koja su obavljena u Evropi, lokalne samouprave u razvijenim zemljama nude do 77 posto javnih e-usluga. Portal lokalne samouprave esto je prva stanica na putu ije su krajnje odredite usluge centralne vlade.
SLUAJ ZA PRIMER: Sistem 48, optina Inija (Srbija) Sistem 48 je sveobuhvatni sistem za upravljanje i utvrivanje odgovornosti koji omoguuje optinskom rukovodstvu da obavlja nadzor nad radom svojih odeljenja i optinskih javnih preduzea, to znai da donosi odluke koje se zasnivaju na to veem broju injenica i da pobolja ukupni kvalitet i rentabilnost usluga. Za ovaj sistem potrebno je da sva optinska odeljenja i sva optinska javna preduzea izrauju detaljne operativne i finansijske izvetaje, i da te izvetaje podnose na redovnim nedeljnim sastancima koji su otvoreni za javnost. Sam predsednik optine, uz pomo tima analitiara iz Sistema 48, predsedava na svakom takvom sastanku, ime jasno pokazuje koliko je vrsto opredeljen za odgovorno i transparentno upravljanje javnim resursima. Zahvaljujui Sistemu 48 zabeleeni su znaajni rezultati u poboljanju efikasnosti optinskih usluga, znatno je povean stepen zadovoljstva graana i uteeno je oko 10 procenata godinjeg budeta optine. ivotno znaajnu komponentu ovog sistema predstavlja kol-centar, koji omoguuje graanima i poslovnim ljudima da nadlenima prenesu svoju zabrinutost i probleme koji su iskrsli u vezi sa najrazliitijim pitanjima koja se tiu pruanja optinskih usluga. Lokalna samouprava jemi da e na svaki zahtev odgovoriti u roku od 48 sati.
Primena IKT u javnom sektoru po pravilu ima tri dimenzije: V-prema-V ili korienje informacione i komunikacione tehnologije radi poboljanja funkcionisanja administracije; (vlada-vlada) V-prema-G ili pruanje usluga graaninu; (vlada-graanin) V-prema-B odnosno pruanje usluga poslovnom sektoru; (vlada-biznis) Budui da Srbija takoe tei da postane lanica Evropske unije, moguno je koristiti okvir koji predlae Evropska komisija da bi se razmislilo o tipovima usluga koji je moguno obezbediti elektronskim putem i koji bi trebalo obezbediti elektronskim putem. Evropska komisija je definisala spisak od 20 osnovnih javnih usluga. Kod 12 od tih 20 usluga ciljna grupa su graani, dok su kod osam usluga ciljna grupa preduzea, odnosno poslovni sektor. Tih 20 usluga pobrojano je u prilogu 3.
27
Kako bi se izmerila raspoloivost neke javne usluge on-line definisan je etvorofazni okvir2. Taj okvir je iroko prihvaen. On sadri osnovne smernice o tome kako treba nastaviti sa razvojem razliitih usluga koje se pruaju graanima i poslovnom sektoru. Faza 1 informacije: informacije koje su neophodne za zapoinjanje postupka pribavljanja javne usluge dostupne su u on-line vidu. Faza 2 jednosmerna interakcija: veb sajt koji je javno dostupan prua mogunost da se na neelektronski nain (prostim preuzimanjem formulara) dobije (odtampa) formular na kome je moguno zapoeti postupak pribavljanja usluge. Fazom 2 se takoe smatra elektronski upitnik za naruivanje neelektronskog upitnika, odnosno formulara. Faza 3 dvosmerna interakcija. Veb sajt koji je dostupan javnosti prua mogunost da se elektronskim putem preuzme zvanini elektronski upitnik neophodan za otpoinjanje postupka za dobijanje odreene usluge. To znai da mora da postoji neki vid autentikacije (legitimisanja) lica (u fizikom ili pravnom smislu) koje je neophodno da bi se u vezi sa uslugom dosegla faza 3. Faza 4 potpuno elektronsko upravljanje predmetom. Neki javno dostupni veb sajt nudi mogunost potpunog dobijanja javne usluge preko veb sajta, ukljuujui samu odluku i in pruanja usluge. Nije potrebna nikakva druga formalna procedura koju bi podnosilac zahteva morao da obavi i on nema nikakva posla sa papirologijom.
Vano je primetiti da je i za graane i za poslovni sektor najvanija, odnosno najee koriena usluga ona koja podrazumeva jednostavno dobijanje informacija. Koristei sopstveni veb sajt optina tako moe i treba da predoi i informacije o sopstvenom ustrojstvu i sopstvenim aktivnostima, i razne lokalne informacije vezane za to podruje. Nikako ne treba zaboraviti da e veb sajtovi vrlo brzo postati izlozi ili kapije ne samo za lokalno stanovnitvo, ve i za ljude iz drugih oblasti, kao i za turiste. 3.3.1 On-line razvoj
Faza 4 Transakcija (potpuno elektronsko rukovanje predmetom)
Faza 3 Faza 2
Dvosmerna interakcija
Faza 1
Jednosmerna interakcija (formulari koji se mogu preuzeti) Informacija
Faza 0
Slika 8: Razliite faze e-usluga

Izvetaj o Raspoloivosti javnih usluga on-line: Kako Evropa napreduje? (Online Availability of Public Services: How is Europe Progressing?), 3. mart 2005. (http://europa.eu.int/information society/soccul/egov/egov benchmarking 2005.pdf)
2
28
Trebalo bi nastojati da se postigne ona situacija u kojoj e svih 20 usluga za graane i poslovni sektor, koje su utvrene akcionim planom eEvropa (eEurope), biti ponuene barem u drugoj fazi isporuke usluga. Predlae se da se te usluge razvijaju i praktino realizuju na centralnom nivou, ali u mnogim sluajevima optine jedna drugoj u tome pomau isto onako kao to svaka koristi usluge neke druge optine. Takoe bi valjalo pomenuti da u veini sluajeva osnovni preduslov za razvoj e-usluga predstavlja valjano funkcionisanje optinskog sistema stranje kancelarije, kao i operativnih centralnih osnovnih registra. Vredelo bi analizirati koje bi meu svim tim uslugama u okolnostima koje postoje u Srbiji vredelo praktino ostvariti u e-svetu u okviru dvogodinjeg akcionog plana: Informacione usluge Optinski podaci Podaci o zajednici Obrasci formulara koji se mogu preuzeti sa veb sajta (.doc; .rtf; .sxw; .pdf) Formulari za zahtev za pruanje usluge koji se mogu odmah tampati (.doc; .rtf; .sxw) On-line forumi Pitanja i odgovori (izmeu graana i optinskih funkcionera)
3.4 Digitalni jaz Digitalni jaz je barijera e-upravi koja podrazumeva da ljudi koji nemaju internet nee moi da imaju nikakve koristi od on-line usluga. Mada e-uprava takoe moe poboljati pruanje usluga graanima i preko drugih kanala (prvenstveno poboljanjem procedura koje se preduzimaju u stranjoj kancelariji administracije), usled nemogunosti pruanja on-line usluga svim graanima moe doi do koenja, odnosno zastoja u realizaciji projekata e-uprave. Sem toga, najee se dogaa da nii nivo pristupa e-uslugama imaju upravo one drutvene grupe koje su i inae u loijem socijalnom poloaju. Na primer, grupe sa manjim dohotkom imaju manje pristupa internetu nego to je to sluaj sa grupama koje imaju visoki dohodak. Te grupe koje su u loijem drutvenom poloaju esto su meta vladinih intervencija i imaju visoki nivo stalne interakcije sa vlastima. Pritom su mnoge od tih interakcija sa vlastima sloene podrazumevaju identifikaciju, utvrivanje da li je lice kvalifikovano za pomo, sloene medicinske ili socijalne intervencije i nisu nimalo pogodne za on-line pruanje. Mada je sigurno da bi pristup vladinim informacijama i uslugama bio vaan za te grupe, lako bi se moglo dogoditi da one nemaju praktinu korist od poboljanja kvaliteta usluge, niti od mogunosti veeg izbora on-line usluga. Usluge e-uprave mogu ve samom injenicom svog postojanja podstai pojedince da se prikljue na internet. Meutim, za veinu graana, relativno su retke prilike kada stupaju u kontakt sa vlastima i ne moe se rei da e mogunost dobijanja e-usluga u celini gledano predstavljati glavni podsticaj za domainstva kako bi kupila personalni kompjuter ili internet vezu. Ipak, razne informacije koje mogu da se dobiju od vlasti i
29
mogunosti za konsultacije i aktivni graanski angaman, prvenstveno na lokalnom nivou, mogu biti znaajni u sadejstvu sa drugim iniocima za nabavku kompjutera, kao to su obrazovne svrhe, mogunost korienja elektronske pote i poruka i drugo. S tih razloga vano je da vlasti i dalje sprovode odgovarajuu podsticajnu politiku i da preduzimaju konkretne mere ne bi li smanjile taj digitalni jaz, makar i samo po osnovu e-uprave. Konkretno usredsreivanje na one usluge vlasti koje se najee koriste, a posebno su znaajne za drutvene grupe sa malim stepenom pristupa, zajedno sa optim marketingom vladinih on-line usluga, mogle bi predstavljati vaan element politike iji je osnovni cilj prevazilaenje digitalnog jaza. SLUAJ ZA PRIMER: Look@ the World Project, Estonija Vlada i jedan broj privatnih preduzea 2001. godine su proglasili projekat Look@ the World (Pogledaj svet, www.vaatamaailma.ee) iji je planirani cilj bio da se procenat internet korisnika u Estoniji povea sa tadanjeg broja na preko 90 posto. Projekat je usredsreen na dalje poboljanje pristupa internetu u Estoniji. Privatne kompanije koje su na njemu bile angaovane saoptile su da su voljne da investiraju istu onoliku svotu novca koliko vlada godinje ulae u informacione tehnologije. Osnovni cilj projekta Look@ the World bio je da se svima prue jednake mogunosti za pristup, sticanje vetina i motivacije za korienje interneta. Glavne ciljne oblasti projekta Look@ the World bile su sledee: Obezbediti osnovnu kompjutersku i internet obuku za 100.000 ljudi (koji u tom trenutku nisu bili korisnici interneta): tokom prvih godinu i po dana organizovano je 11.000 obuka za pojedince, to znai preko 50 obuka svakog dana; to je podrazumevalo osnivanje 17 novih kompjuterskih razreda sa 30 predavaa zaposlenih sa punim radnim vremenom i oko 300 predavaa koji su u kolama radili sa skraenim radnim vremenom, odnosno honorarno; projekat je bio usmeren pre svega ka radnicima, niim slubenicima i starijoj populaciji; kurs obuke sastojao se od etiri sata osnovne kompjuterske obuke i etiri sata obuke za korienje interneta.
Za obuku ostalih organizacionih lidera i onih koji kreiraju javno mnjenje obezbeeno je sledee: dodatna obuka za kolske nastavnike i profesore (kako bi u toku nastave u veoj meri koristili informaciono-komunikacionu tehnologiju); obuka optinskih rukovodilaca u vezi sa mogunostima koje prua IKT; obuka privrednika koji vode mala i srednja preduzea u vezi sa mogunostima IKT.
30
3.5 Take javnog pristupa internetu (PIAP) Prilikom izrade planova za postavljanje infrastrukture IKT u jednoj optini i prilikom potonje revizije tih planova, neprestano treba imati na umu ne samo potrebe administracije, ve pitanje mogunosti pristupa graana. U veim gradovima moguno je bar delimino osloniti se na reenja koja nudi privatni sektor, ali u malim zajednicama lako moe da se dogodi da to nije ekonomski odrivo, barem ne na sadanjem nivou razvoja. Meutim, nema nikakvog smisla razvijati e-usluge u okolnostima u kojima samo mala grupa ljudi potencijalno moe imati pristupa internetu.
SLUAJ ZA PRIMER: Take javnog pristupa internetu, Estonija irom zemlje ljudi mogu da pristupe internetu sa 700 javnih taaka pristupa internetu (PIAP), to znai da postoji 51 takva taka na 100.000 ljudi - to je jedan od najboljih rezultata u Evropi. Za svaku PIAP postoji specijalni saobraajni znak sa simbolom @, koji jasno pokazuje gde se ta taka nalazi. Veina PIAP ustanovljena je u bibliotekama i drugim optinskim graevinama irom zemlje. Najblii PIAP lako se moe nai ako se ode na veb sajt www.regio.delfi.ee/ipunktid . U vie od 380 podruja (bilo da je re o gradskim trgovima, ili hotelima, restoranima, aerodromima itd.) danas se moe dobiti beini internet velike brzine.
3.6 Zatita privatnosti i bezbednosti Nema izgleda da graani koriste usluge e-uprave bez garancija za ouvanje privatnosti i bezbednosti. Valsti takoe imaju snaan interes da ouvaju poverenje graana (na primer, da graani budu uvereni da pruena informacija nee biti zloupotrebljena). Tekoa u pogledu zatite privatnosti pojedinca moe predstavljati vanu prepreku na putu sprovoenju e-uprave. Za izgradnju i jaanje poverenja od kljunog je znaaja da sve inicijative koje preduzima e-uprava budu potpuno u skladu sa oekivanjima drutva u toj oblasti. Osnovni izazov sa kojim se suoavaju koordinatori e-uprave i svi oni koji su zadueni za njeno praktino sprovoenje ogleda se u potrebi za potovanjem prihvaenih naela privatnosti uz istovremeno omoguavanje svih prednosti koje internet i ostale tehnologije donose graanima. Ova ravnotea je od posebnog znaaja kada govorimo o neometanom nainu na koji vlasti pruaju usluge, a te usluge podrazumevaju razmenu i podelu podataka meu agencijama. Vlasti su dune da prednjae u razvoju kulture zatite privatnosti i bezbednosti. Informaciono-komunikaciona tehnologija treba da pomogne u tom prdnjaenju tako to e odigrati vanu ulogu u razvoju javne politike, gde su vlasti i vlasnik i operator sistema i mrea, ali istovremeno i korisnik tih sistema i tih mrea. Kao korisnik informacionih sistema i mrea vlada ima zajedniku ulogu sa poslovnim sektorom, drugim organizacijama i pojedincima na planu obezbeivanja pouzdanog i zatienog korienja sistema i mre-a.
31
Pitanja o tome koji se mehanizam za identifikaciju koristi sutinski je povezano sa nivoom bezbednosti raznih aplikacija. U tom pogledu, e-usluge koje prua lokalna samouprava trebalo bi analizirati uzimajui u obzir potrebe za bezbednou podataka i za elementarnom zatitom linih podataka. U istraivanju koje je organizovala ICA utvreno je da veina zemalja koristi identifikacione sisteme koji su zasnovani na nacionalnom identifikacionom (matinom) broju. Sledei motivacioni faktori su kljuni za korienje tih identifikacionih brojeva: pojaana bezbednost i integritet u pruanju usluge; precizno sredstvo za jedinstvenu identifikaciju pojedinaca, to ini da meuresorna razmena podataka bude i efikasnija i delotvornija; i pojednostavljivanje pruanja javne usluge to omoguuj elaki pristup i veu pogodnost za graanina-pojedinca. graana, mali broj iz svega e-ID na
Veina zemalja EU ve ima neku vrstu elektronskog sistema za identifikaciju nekoliko njih planira da to pone da sprovodi u bliskoj budunosti, a samo njih uopte ne namerava da uvodi takve sisteme. Opti zakljuak koji se ovoga moe izvesti glasi da se poveavaju mogunosti da se koristi nacionalnom nivou, umesto identifikacije na optinskom nivou.
Uzimajui u obzir sve ove motivacione faktore moemo rei da e sve vei broj eusluga koje optine pruaju u budunosti biti zasnovan na nacionalnoj e-ID.
4. SPROVOENJE SAMOUPRAVE
E-VLADE
NA
NIVOU
LOKALNE
4.1 Planiranje razvoja e-uprave

Pored izgradnje odrivog okruenja za uspeno funkcionisanje e-uprave, veoma je vano i planiranje razvoja. Planiranje razvoja trea da bude sistematino, stabilno i odrivo. U tom procesu planiranja posebno vane uloge imaju organizaciono, zakonodavno i fiskalno okruenje. Veoma esto postoje dve vrste planova - strateki i dugoroni planovi s jedne strane, i operativni, jednogodinji akcioni planovi, s druge strane. Postoje razliiti metodi za definisanje tih planova, to takoe zavisi i od veliine same optine. Takoe treba naglasiti da strategije i akcioni planovi ponekad ne postoje na papiru, ve je njihova priroda mnogo vie improvizatorska i "ad hoc"; izvesno je, meutim, da i ti i takvi planovi postoje, bez obzira na to to nisu na papiru.
4.2 Gde smo sada - indikatori i odreivanje standarda

Iz razloga utvrivanja strategije i izrade akcionih planova vano je znati kakvo je trenutno stanje informaciono-komunikacione tehnologije u optini. Jedan primer ove procene koja uspostavlja ravnoteu izmeu efikasne administracije i odgovorne demokratije jeste BEGIX (Indeks uravnoteene e-uprave); BEGIX je alat koji je usredsreen na merenje "uravnoteene e-uprave" kombinovanjem elektronskih i participatornih usluga. BEGIX se kao alat zasniva na onoj koncepciji uravnoteene e-uprave po kojoj "valjana" e-uprava predstavlja uravnoteenu kombinaciju elektronskih usluga i vidova
32
elektronskog uea graana koje se razvija u okviru promene upravljakog okvira. Ceo ovaj koncept nastao je i razraen je tokom jednog istraivanja na utvrivanju standarda koje su sproveli fondacija Bertelsman i Booz Allen Hamilton. Zbirna ocena uravnoteene e-uprave slui za evidentiranje i dokumentovanje raznih dimenzija e-demokratije i usluga e-uprave (slika 9).
BENEFIT
ta se nudi i koje prednosti iz toga proistiu?
EFIKASNOST
Kako se i koliko se dobro nudi ICT?
PROMENA RUKOVOENJA PARTICIPACIJA

Na koji nain graanin-pojedinac moe stvarno uticati na sistem? Kako optina izlazi na kraj sa sopstvenim preobraajem u pruaoca usluga?
TRANSPARENTNOST
Koliko je dostupna i transparentna optina za graane?
Slika 9: Zbirna ocena uravnoteene e-uprave.
Zbirne ocene omoguuju da se na jednobrazan nain proveri stepen ostarenja razliitih ciljeva u okviru strategije vieg reda. Matrica koja nastaje na osnovu zbirnih ocena e-uprave sastoji se od jedne dinamine i jedne statine komponente - sa ukupno pet polja - koje sve moemo objasniti na sledei nain: Benefit: Ova prva oblast zbirne ocene odnosi se na kvalitet i kvantitet usluga i samim tim na benefit, odnosno korist koju graani imaju iz te ponude usluga, npr: dijapazon usluga koje se ve pruaju; ostvarenje ideje "svi poslovi se obavljaju na jednom alteru" (dostupnost svih usluga preko jednog portala); jednostavnost i dostupnost usluga za korisnika.
Efikasnost: Razmere u kojima su ostvarena stvarna poboljanja na planu efikasnosti, npr: dostupnost procesa, aplikacija, sistema i arhitekture baza podataka; detaljno razraeno planiranje finansija i resursa (za poslovne sluajeve); stanje postojee infrastrukture informaciono-komunikacione tehnologije i tehnologija koje ine platforme; kvalitet i opseg obuke i drugih programa pomou kojih zaposleni i njihovi rukovodioci stiu odgovarajue kvalifikacije.
Participacija: Ovaj deo matrice bavi se pitanjem da li su usluge kreirane tako da omogue i podstiu politiku komunikaciju i da obezbede vii stepen graanske participacije:
33
direktan pristup korisnika nadlenim kontakt-licima preko e-mejla ili preko interneta; uzimanje u obzir elja korisnika; uticaj graana na procese odluivanja kroz konsultovanje sa njima; mogunosti za voenje rasprave o temama koje su od znaja za javnost (prostorije za etovanje, forumi itd.).
Transparentnost: U ovom polju ostaje zabeleeno da li e-uprava doprinosi ostvarivanju transparentnosti. Tu se, izmeu ostalog, mere sledei aspekti: koliina informacija o zakonodavnim procesima i procesima vezanim za izvrnu vlast (na primer, takvim procesima kao to su sastanci raznih odbora, konferencije za novinare, lokalni skupovi); razmere u kojima se moe pratiti obrada nekog zahteva - to jest, informacije koje klijenti dobijaju u realnom vremenu o njihovim zahtevima ili molbama; preciznost informacije i njena svedenost tano u okvire date teme.
Promena naina rukovoenja: Tok procesa planiranja i sprovoenja u okviru programa e-uprave odreen je upravo ovom komponentom zbirne ocene. Na primer: razvoj strategije, recimo, stepen u kome se redovno vre poreenja sa ostalim programima e-uprave; nadzor i kontrola; ukljuenost i motivisanost zaposlenih.
Upitnik za samoocenjivanje naveden je u Prilogu 1, a moe se nai i on line, na adresi www.begix.net. Kada je re o planiranju strategije i akcija, veoma je vano u kakvom je stanju informaciono-komunikaciona tehnologija u samoj optini. esto je potrebno da se jednom goidnje popunjavaju upitnici o IT stanju. U Prilogu 4 nai ete primere takvih obrazaca. Tu s epostavljaju pitanja o infrastrukturi (ne samo u pogledu interne optinske vlasti, ve i u pogledu situacije na celoj teritoriji optine). Analiziraju se, takoe, i baze podataka, kao i hardver i softver koji u optini postoje.
4.3 ICT strategija optine

Teorijski gledano, ICT strategiju treba razraditi u skladu sa optom razvojnom strategijom optine, a ne obrnuto, to znai da ne treba optu razvojnu strategiju optine prilagoavati ICT strategiji. Vee optine esto imaju neke opte strateke dokumente, dok to nije sluaj sa malim optinama. U veini sluajeva strategija se gradi na kombinaciji metoda odozdo na gore (razne optinske jedinice predlau razvojne potrebe na osnovu svojih svakodnevnih potreba) i principa odozgo na dole (planiranje se vri na osnovu nekih stratekih razloga razvoja, ukljuujui tu i zadatke koji su utvreni nacionalnom strategijom informatikog drutva). Razvoj strategije je kolektivno delo svih zaposlenih u optini, a posebno onih koji uestvuju u organizaciji ICT. Vremenski rok strategije najee je etiri do pet godina, i to je istovremeno osnov za operativne planove - za godinje akcione planove. Za utvrivanje strategije esto se koriste sledee komponente:
34
poveati efikasnost administracije, to je od koristi kako za poslovni sektor, tako i za svakodnevni ivot graana date optine - aktivnost koja je usmerena ka spoljnoj dimenziji; poveati efikasnost i transparentnost (pitanja o borbi protiv korupcije itd.) poslovanja same optine - ova aktivnost je usredsreena na unutranju dimenziju, na poboljanje administrativnih procesa u samoj optini; podrati demokratske procese pomou alata koji prua e-demokratija usredsreenost na spoljne procese; poveati pristup internetu i obim javnih informacija. Tu se postavljaju pitanja o e-ukljuenosti, kao i o irokopojasnoj strategiji.
Do usresreenosti na najvie optinske rukovodioce dolazi usled namere da se na pragmatian nain objasne najvanija pitanja razvoja informatikog drutva. Od kljunog je znaaja da ovim stratekim razvojem upralvjaju najvii rukovodioci jedne optine. Za to postoji nekoliko razloga: Primena ICT sistema izaziva promene u organizaciji i procesima. Tim promenama ne mogu upravljati ICT rukovodioci. Re je, naime, o pitanjima kojima treba da se bavi najvie rukovodstvo optine. Razvojni planovi ICT izvode se iz optih razvojnih planova optine. To je opet pitanje kojim treba da se bavi najvie rukovodstvo optine. Efikasno funkcionisanje sistema ICT omoguuje stvaranje povoljnog okruenja za ekonomski razvoj, poveanje stranih ulaganja, transparentnost rada lokalne samouprave itd. Lini angaman najviih optinskih rukovodilaca na ovom planu obezbeuje politiki kredibilitet i pouzdanost. Sistemi ICT koji dobro funkcioniu i kojima se dobro upravlja omoguuju izgradnju osnova za rast finansijske stabilnosti u optini. Time se upuuje jasna poruka biraima o pozitivnim promenama i stabilnosti.
Optinska strategija ICT treba da bude jasno dokumentovana i vrsto utemeljena na pravilima i propisima. Za ICT je potrebno da se tokom vremena saini jedan skup osnovnih dokumenata. Dokument Pravila korienja sistema ICT Pravila za upravljanje sadrajem internet prezentacije Pravila o upravljanju hardverskim komponentama Pravila o upravljanju softverskim komponentama ICT akcioni plan (2 do 3 godine) ICT budet (tekua godina + prognoze za dve godine) ICT strateki plan za optinu (za period od pet godina) Pravila za poetak rada, upravljanje i sprovoenje ICT projekata Pravila za rukovanje dokumentima (uz dodatak koji predstavljaju pravila za rukovanje digitalnim dokumentima Pravila o obaveznom pravljenju back up kopija Politika zatite podataka Prioritet 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 1
35
Sredstva za koordinaciju ICT razvoja u javnoj administraciji jesu novac i propisi. Korienje i jednog i drugog vida sredstava prerogativ je najviih rukovodialca.
4.4 Akcioni plan za sprovoenje ICT

Godinji akcioni planovi predstavljaju konkretniji opis projekata, gde se, uporedo sa odreivanjem stratekih ciljeva, definie i nekoliko konkretnijih aspekata. To su obino specifini ciljevi projekta, oekivani vremenski okvir, navoenje imena odgovornih lica ili organizacija, opti metodi za dalje sprovoenje i nastavljanje projekta, predviene budetske potrebe i potrebe na planu ljudskih resursa, kao i osnovni plodovi, to jest rezultati projekta. Akcione planove po pravilu izrauje najvii informacioni rukovodilac, a odobrava ih ICT savet. U manjim optinama gde nema informacionog rukovodioca ni odgovarajueg odbora, planove izrauje savetnik za ICT, a odobrava ih predsednik optine. Prilikom izrade akcionih planova esto se razmatra aspekt njihove profitabilnosti, odnosno stope povraaja uloenih sredstava. Akcioni plan esto sadri standarde pomou kojih je moguno meriti uspeh razvoja, posebno se usredsreujui na projekte u okviru akcionog plana. Standardi obuhvataju i fiskalna pitanja. Nadzor nad procesom planiranja spada u dunosti najvieg rukovodstva optine. U mnogim sluajevima to je propraeno fiskalnim procesom i procesom revizije ICT. Cilj akcionog plana jeste definisanje prioritetnih aktivnosti u svakoj optini, radi uvoenja i sprovoenja e-uprave na nivou lokalne samouprave. Format akcionog plana je matrica koja obuhvata sve neophodne aspekte e-upravljanja i moe se koristiti u svakoj optini. Ta matrica sadri sledee komponente: Akcije - aktivnosti koje optina treba da prduzme da bi ostvarila razvoj eupravljanja na nivou lokalne samouprave; Oekivani rezultati - krajnji rezultati, odnosno krajnji ciljevi aktivnosti; Lice/odeljenje - ko je odgovoran za ostvarenje neke aktivnosti? Potrebni resursi - ta je potrebno da bi se aktivnost do kraja sprovela? Izvor finansiranja - odakle treba ili moe da stigne novac neophodan za sprovoenje neke aktivnosti (optinski budet, donatorske orgnaizacije itd.); Kriterijumi uspenosti - preduslov koji je neophodan za sprovoenje neke aktivnosti; Krajnji rok - do kada zadatak mora biti obavljen? Stanje - opis stanja na svakih 3 ili 6 meseci; Finansijski resursi - ta je finansijska mera neke aktivnosti?
Aktivnosti se dele na pet akcionih tokova. Akcioni tokovi su vane komponente za uspeno sprovoenje e-uprave u optinama. Svaki akcioni tok sadri nekoliko podnivoa aktivnosti i optine neprestano mogu dodavati i nove korake, odnosno nove aktivnosti. Akcioni plan treba da sadri sledee glavne akcione tokove: 1. Organizacioni aspekti a. ljudski resursi 2. IT sistemi
36
b. IT infrastruktura c. informacioni sistemi 3. Bezbednost 4. E-usluge i e-demokratija 5. Ostalo Kako bi se osigurala dosledna primena akcionih planova, neophodno je razmotriti mogunost preduzimanja sledeih aktivnosti i usredsrediti se na njih: 1. Svaka optina treba tano da odredi lice koje je odgovorno za sprovoenje i reviziju akcionog plana; 2. Akcioni plan trea da bude aktivni dokument ("ivi dokument") koji optine treba da revidiraju i modiifkuju bar jednom tokom svakog tromeseja ili polugodita. 3. Nadzor nad napretkom akcionog plana. Treba obezbediti pomo optinama. Veoma je dobro kada se angauju strunjaci sa strane radi merenja stepena sprovoenja akcionih planova - optine takoe mogu biti konsultovane o svojim buduim neophodnim aktivnostima. Razvoj meuoptinske mree - Organizovanje redovnih sastanaka na kojima uestvuju predstavnici optina i na kojima se razmatraju akcioni planovi i razmenjuju ideje. Predloeni oblik akcionog plana moete nai u prilogu 1.
4.5 Finansiranje e-uprave

Utrokom novca za e-upravu mogu se smesta dobiti neki rezultati kao to su ubrzani redosled koraka u okviru poslovnog procesa (workflow), bolji podaci, bolje informisanje i bolji optinski veb sajt, transparentan rad lokalne samouprave. Takoe treba da imamo na umu da se u mnogim sluajevima celokupna potronja odvija na strani optine, dok je celokupna dobit na strani graana i poslovnog sektora - naime, zahvaljujui korienju elektronskih usluga graani mogu da utede vreme, saobraajne trokove i da smanje utroak drugih resursa. Postoji izvestan broj odlika budetskih aranmana koje deluju na tetu delotvorng sprovoenja e-uprave. Tekui budetski okviri obezbeuju finansiranje za pojedinane projekte, ali veoma malo doprinose uspostavljanju zajednike odgovornosti koja je neotuivi sastavni deo mnogih projekata e-uprave. Finansiranje e-uprave: U meri u kojoj je re o eksplicitnom izboru, sprovoenje u ivot e-uprave esto ne moe da pobedi u nadmetanju sa drugim privlanijim ciljevima javne politike kao to su obrazovanje, osiguranje bezbednosti i zdravstvena zatita. Mada e se u nastojanjima za pridobijanje javnosti za predloge e-uprave pre svega koristiti oekivani programski rezultati, a ne unapreenje e-uprave kao takve, injenica je da same vlasti treba da donesu konanu odluku o nivou finansijskih resursa koje e nameniti e-upravi, i ta odluka treba da bude doneta u svetlosti ostalih generalnih prioriteta. Usled tekoa u merenju trokova i potencijalne koristi ili prednosti koju donose projekti e-uprave, nije nimalo lako razraditi finansijske alternative za projekte i uporediti te alternative u budetskom kontekstu.
37
Jedan od najveih izazova predstavlja tretman izvesnih ICT trokova kao kapitalnih trokova, a ne kao tekuih trokova. Nisu svi ICT trokovi po svojoj prirodi kapitalni ili investicioni, ve se odnose na odravanje, trokove plata za zaposlene koji se periodino ponavljaju, ili trokove projekata malog obima. Meutim, ako se krupni projekti ne tretiraju kao investicije, onda e oni morati da se nadmeu sa drugim akutnijim tekuim trokovima i u tom kontekstu e izgledati kao da su preveliki po obimu. Za e-upravu izvesne probleme mogu doneti i rokovi budetske potronje. Naime, mnogi projekti e-uprave po svojoj prirodi su viegodinji, pa je s tih razloga potrebno opredeljenje da se odreeni resursi troe tokom dugog vremenskog perioda, koji ponekad znatno premauje godinji ili viegodinji budetski rok. Ti projekti su zapravo opredeljenje da se troe budui prihodi, i onda je potpuno normalno to vlasti oklevaju da sebi veu ruke preuzimanjem te vrste buduih obaveza. Moe se dogoditi da budu favorizovani oni projekti koji ne zahtevaju takvu vrstu budetske obaveze za dalju budunost. Saradnja e-uprave: Postoji izvestan broj budetskih ogranienja koje spreavaju zajednike finansijske aranmane. Vertikalna priroda tekuih aranmana dovodi do toga da moe biti oteano zahtevati zajedniko finansiranje kojim bi se u plaanje realizacije nekog projekta ukljuila neka druga agencija, ili zahteva za udruivanje sredstava. Postoji vrlo malo mehanizama za zajedniko finansiranje i moe se dogoditi da je teko proceniti razmere u kojima svaka agencija ponaosob ima koristi od odreenog zajednikog projekta (pa samim tim i odrediti procenat u kome ona treba da uestvuje u finansiranju tog projekta). Ako se u postupku utvrivanja budeta koristi metod koji se temelji na ostvarenim rezultatima, po neko moe biti obeshrabren u smislu saradnje jer se na taj nain nagrauje individualistiko ponaanje na utrb zajednikih projekata (videti odeljak o zakonodavnim i regulatornim preprekama). Ne postoji okvir za podelu profita. Agencije nemaju nikakav podsticaj da same uklone redundantne (suvine) sisteme tako to e se ukljuiti u podelu sistema sa ostalim agencijama, sem u sluaju da i same mogu iskoristiti jedan deo na taj nain ostvarenih usluga. Mogua reenja Moguno je preduzeti izvestan broj koraka koji e pomoi da se prevaziu sva navedena budetska ogranienja i prepreke. Finansiranju e-uprave mogu pomoi sledee mere: Veliki ICT projekti mogu se korisno klasifikovati u kategoriju kapitalnih investicija, to obuhvata izvesna pojedinana ili viestruka kapitalna ulaganja, ali donosi i odgovarajui niz koristi (benefita). Na taj nain se omoguuje pravinije poreenje takvih predloga sa alternativama tekuih trokova, odnosno u nekim sistemima je moguno prebaciti kapitalni projekat iz okvira tekueg finansiranja u druge okvire. Klasifikovanje ovako krupnih projekata u kategoriju kapitalnih investicija pomae da se finansiraju projekti e-uprave. To istovremeno pomae i u reavanju problema budetskih rokova. U jednom broju zemalja, za potronju sredstava na e-upravu potrebno je zasebno odobrenje kancelarije koja koordinira e-upravu, da bi se osiguralo da nema nikakvog dupliranja niti neusklaenosti sa irom strategijom i ukupnom arhitekturom budeta.
38
U svakom sluaju, neophodno je da postoje jasna pravila i vrsto strukturisani proces konsultacija kako bi se odralo poverenje agencija u ovakav pristup. Partnerstvo izmeu privatnog i javnog sektora takoe se moe koristiti za premoivanje budetskih ogranienja, odnosno za prevazilaenje jednog broja budetskih prepreka, ukljuujui tu i one koje se odnose na pribavljanje kapitala, budetske rokove i sve ono to obeshrabruje inovacije i meuresornu saradnju. Tako je, na primer, moguno koristiti privatnog partnera za izgradnju potrebne infrastrukture, a potom je izdati u zakup, ili organizovati neki drugi vid plaanja na korisnikoj osnovi, to e svakako smanjiti potrebu za avansnim ulaganjima, ali to je istovremeno bremenito opasnou da dugoroni trokovi budu vei. Specifino centralno finansiranje inovacija moe se koristiti za finansiranje inovativnih i visoko rizinih operacija za koje inae nije moguno obezbediti finansijska sredstva. Mogu se koristiti aranmani za uveavanje ovih novanih sredstava pomou vezivanja sredstava (ili pronalaenje odgovarajuih fondova) drugih agencija, privatnih partnera ili pomou korienja osnovnog kapitala iz centralnog fonda, uz oekivanje da e se ta investicija (delimino ili u potpunosti) isplatiti. Zajedniki, dogovorni pristup proceni trokova i koristi e-uprave moe biti od pomoi za finansiranje uspenih projekata (videti odeljak o nadzoru i proceni). Sposobnost agencija da za sebe zadre utedu ostvarenu zahvaljujui inicijativama e-uprave i sama e biti od velike vanosti kao podstreka agencijama da nastoje da pronau prostor za poveanje efikasnosti. Ovde je od sutinskog znaaja to to mnogi projekti e-uprave imaju vrstu vezu sa tradicionalnim programskim i organizacionim linijama, jer to dovodi do zajednikih budetskih aranmana. Na osnovu injenice da e glavnina svih finansijskih sredstava za e-upravu biti obezbeena iz budeta agencija (i treba da bude obezbeena iz tih budeta) moe se koristiti budetski proces za unapreenje koordinacije inicijativa e-uprave. Saradnji e-uprave moe se pomoi preduzimanjem sledeih mera: Centralni registar inicijativa e-uprave kojima se nastoje obezbediti finansijska sredstva omogui e agencijama i koordinatorima e-uprave da dobro sagledaju itav spektar novih predloga i da identifikuju potencijalna dupliranja. Za ohrabrivanje nekih aktivnosti, kao to su saradnike inicijative agencija, mogu se koristiti centralni fondovi. Ako se primenjuje model vodee agencije, to znai da jedna agencija finansira projekat koji donosi korist drugim agencijama, ali i njoj samoj. Drugu mogunost predstavlja situacija u kojoj agencije koordiniu svoj pristup pribavljanju finansijskih sredstava. To je, na primer, moguno uiniti tako to e se projekat podeliti na segmente. (Meutim, ovaj pristup moe dovesti do toga da iskrsnu problemi sprovoenja koji e se odnositi na podelu rada u okviru projekta, posebno ukoliko su neke agencije uspenije od drugih u pribavljanju finansijskih sredstava). Na osnovu aranmana koji podrazumevaju udruivanje sredstava, agencije dele finansiranje nekog zajednikog projekta. Veoma je vano da se takvi aranmani formalizuju kroz ugovorne obaveze, kako bi svim stranama sve bilo potpuno jasno i kako bi se omoguilo postojanje jedinstvenog pristupa upravljanju projektom i njegovom sprovoenju u delo.
39
PRILOG 1 Format akcionog plana
Akcija
Oekivani rezultat
Lice/ odeljenje koje je nadleno
Potrebni resursi Izvor finansiranja
Kriterijumi uspeha
Krajnji rok
Status
I linija akcije: U neposrednoj vezi sa organizacijom Ljudski resursi II linija akcije: ICT sistemi IT infrastruktura Informacioni sistemi III linija akcije: Bezbednost IV linija akcije: e-usluge i e-demokratija V linija akcije: Ostalo
PRILOG 2
BEGIX UPITNIK (Uravnoteena e-uprava) 1-nema dokaza 2- planiran je izvestan pristup 3- planiran je i primenjen izvestan pristup 4- planiran je, primenjen i revidiran izvestan pristup 5- izvestan pristup je planiran, primenjen i revidiran na osnovu utvrivanja standarda i taj pristup je u potpunosti integrisan u celinu organizacije
Kriterijumi - BENEFIT Da li se sve relevantne administrativne usluge koje vaa organizacija prua ogu dobiti on line Da li je moguno da reenja koja koristi vaa e-uprava obezbede neke posebno znaajne usluge (sve do on line plaanja)? Da li su ponude raznih organizacija prikupljene i prilagoene nivou prosenog korisnika i kao takve predstavljene na zajednikom veb sajtu (takozvani princip "jednog altera")? Da li e korisnici moi na vaoj veb stranici da pronau pomone funkcije koje e sadrati i uputstvo za upotrebu tako da e moi odmah da ih koriste? Da li se vae on line reenje odlikuje homogenim dizajnom? Postoji li celoviti tehniki opis procesne arhitekture vaeg projekta e-uprave Kriterijumi - EFIKASNOST Da li je moguno koristiti neki standardni program (kao to je Word ili Outloot) u svim radnim stanicama koje postoje u vaoj radnoj organizaciji? Da li koristite planiranje tekuih finansijskih trokova i planiranje resursa (takozvani "poslovni sluaj") da biste poveali efikasnost svoje organizacije pomou sredstava koje prua e-uprava? Da li je softver koji se koristi u vaim internet reenjima tesno povezan sa programima koji pripadaju vaoj unutranjoj ICT strukturi (integrisanje sa sistemima koji se koriste u "prednjoj" i "stranjoj" kancelariji)? Da li vae kolege mogu sveobuhvatno da koriste pomo i podrku funkcija u oblasti ICT i e-uprave, kako bi iznali bra reenja problema? Da li je vaa organizacija u dovoljnoj meri opremljena personalnim kompjuterima, nout buk kompjuterima i internet konekcijama?
41
Kriterijumi - TRANSPARENTNOST
Da li korisnici mogu smesta i neometano da stupe u kontakt sa svim relevantnim ljudima iz vae organizacije koji uestvuju u dijalogu (npr. pomou e-maila)? Da li su graani i kompanije toliko aktivno angaovani u vaim planovima da su njihove potrebe bile uzete u obzir kao osnova prilikom izrade planova za dalji razvoj e-uprave (usredsreenost na istraivanja meu korisnicima)? Mogu li graani u potpunosti da utiu na procese odluivanja u vaoj organizaciji (mogunost "konsultacija")? Da li se u okviru aktivnosti koje obavljate u vezi sa eupravom stalno vodi rauna o odnosima sa javnou (na primer kroz PR-kampanje)? Kriterijumi - PARTICIPACIJA 1 2 3 4 5
Imaju li graani mogunost da uestvuju u politikom ivotu optine tako to e kroz komunikaciju kakva je ona koja se odvija na internet forumima ili kroz usmeravane diskusije iznositi svoje predloge? Da li se va veb sajt svakodnevno aurira kako bi sve informacije na vebu bile potpuno inovirane i odgovarale potrebama korisnika? Mogu li graani da dobiju aktuelne informacije sa interneta o trenutnom statusu svojih zahteva (takozvana funkcija "praenja i pronalaenja")? Da li je tok relevantnih pravnih postupaka koji se odvijaju u okviru vae organizacije transparentan i razumljiv za graane i kompanije? Moete li da obezbedite sveobuhvatnu zatitu privatnosti aplikacijom tehnikih mera i bezbednosnih standarda ("politika zatite privatnosti")? Da li postoji potpuni i sveobuhvatni spisak svih kancelarija i svih vaih kolega koji stoje na raspolaganju korisnicima vaih internet reenja ("ute stranice")? Kriterijumi - PROMENA UPRAVLJANJA Da li u postupcima koje primenjujete uzimate u obzir rezultate projekata drugih e-uprava i da li pokuavate da te rezultate i sami primenite (usredsreenost na naela najbolje postojee prakse i odreivanja standarda)? Da li su aktivnosti vae e-uprave trajna komponenta opte strategije vae organizacije? Da li sistematski angaujete strunjake i konsultante sa strane u procesu razvoja aktivnosti e-uprave? 1 2 3 4 5
42
Da li imate profesionalno osoblje sa upralvjanje projektom koje radi na konzinstentnom razvoju aktivnosti e-uprave? Da li posedujete sveobuhvatnu marketinku strategiju kako biste obavestili sve uesnike i aktere u procesu o ciljevima i dosadanjem napretku vaeg projekta e-uprave? Da li su vae kolege aktivno ukljuene u procese promene upravljanja organizacijom?
43
PRILOG 3
Javne on-line usluge kako ih je definisala Evropska komisija u okviru Akcionog plana eEVROPA iz 2005. godine
Graani
Porez na dohodak Traenje posla Socijalna davanja Lini dokumenti Registracija automobila
Poslovni sektor
Doprinosi za socijalno osiguranje zaposlenih Porez na prihod korporacija PDV Registracija novog preduzea Predoavanje podataka statistikom zavodu Carinska deklaracija Izdavanje dozvola koje se odnose na zatitu ivotne sredine Javne nabavke namenjenih
Zahtev za izdavanje graevinske dozvole Prijave policiji (na primer krae)
Javne biblioteke Izvodi iz matine knjige roenih ili venanih Upis na visokokolske ustanove Obavetenje o preseljenju Usluge u vezi sa zdravstvenom zatitom
44
PRILOG 4
Podaci o ICT potencijalu u optini Tabela 1 Ime optine Veb stranica optine Kontakt osoba koja popunjava tabelu
Opti podaci o optini Br. Broj zaposlenih Potrebe za kompjuterskim radnim stanicama (brojano) Postojei broj kompjuterskih radnih stanica Ukljuujui kompjuterske radio-stanice koje imaju internet konekciju Ukljuujui stalne kompjuterske radne stanice, kao broj lap-top raunara Procenat kompjuterskih radnih stanica #DIV/0! Tabela 2 ICT struktura i ICT strunjaci u optini Ime odeljenja/jedinice koja se bavi pitanjima ICT (ako takvi postoje), ime i prezime rukovodioca, njegov broj telefona i e-mail adresa Naziv
Broj
1. 2. 3. 3.1.
3.2. 4.
1.
2.
Ime saveta, odbora, itd. koji se bavi pitanjima ICT u optini, ime i prezime predsednika tog odbora, njegov broj telefona i e-mail adresa
3.
Broj stalno zaposlenog IT osoblja u optini
45
Tabela 3 STRATEGIJA, AKCIONI PLANOVI I MOGUNOST PRISTUPA INTERNETU
1.
Da li optina ima svoju strategiju razvoja
DA
Veb adresa
NE
2.
Da li optina ima strategiju/plan ICT razvoja
DA
Veb adresa
NE
3.
Postoje li ve pokrenute ili planirane aktivnosti za poboljanje dostupnosti interneta u oblasti lokalne samouprave
DA
Opis aktivnosti
NE
4.
Da li lokalna samouprava ima besplatan pristup WiFi mrei?
DA
Gde
NE Da li na teritoriji lokalne samouprave postoje javne take pristupa internetu
5.
DA
Gde
NO
Hardverski i operativni sistemi u optini Tabela 4
Radne stanice
46
Broj 6. Postojee radio-stanice
7.
Postojee radio-stanice prema operativnim sistemima MS Windows XP MS Windows 2000 MS Windows 98 MS Windows NT Linux Ostali operativni sistemi, navedite kako se zovu 1 2 3 Ukupno:
Broj
0 0 0 0 Broj
8. 9.
Postojei kompjuteri povezani sa LAN Postojei kompjuteri u kategoriji lap-top kompjutera Serveri Serveri Broj
10.
Postojei kompjuterski serveri Postojei kompjuterski serveri prema operativnim sistemima - Windows - UNIX - Linux Ostali kompjuterski serveri, navedite njihove nazive 1 2 3 Ukupno:
11.
Broj
0 0 0 0 Broj
12.
Postojei serveri vezani za LAN Komentari
47
Upotreba softvera u optini Tabela 5 Oekivan i broj korisnika u godini 200X
Korisnici Kancelarijski paketi 13. 602 PC Suite MS Office 2000 MS Office 2003 MS Office 97 MS Office XP OpenOffice.org Star Office Corel WP Office Ostali kancelarijski paketi, navedite njihove nazive 1 2 3 4
Korisnici Baze podataka
Oekivan i broj korisnika u godini 200X
14.
Delphi FoxPro MS Access Oracle PosgreSQL Progress MySQL Sybase Ostale baze podataka, navedite njihova imena 1 2 3 Baze podataka koje su potpuno samostalno razvijene
48
Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 49/ 51 1 2 Oekivan i broj korisnika u godini 200X
Korisnici Alati za grupni rad
15.
Lotus Notes MS Back Office Novell GroupWise Oracle Inter Office Ostali alati, navedite njihove nazive 1 2 3 Oekivan i broj korisnika u godini 200X
Korisnici Finansijski softver
1 16. 2 3 Oekivan i broj korisnika u godini 200X
Korisnici Sistem za evidenciju zaposlenih 17. 1 2 3 Korisnici 18. Sistem za rukovanje dokumentima 1 2 3
Oekivan i br.kor. godini 200X
49
Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 50/ 51 Oekivan i broj korisnika u godini 200X
Korisnici Programi za zatitu od virusa
AVG F-Secure McAfee Norton Antivirus Ostali programi za zatitu od virusa, navedite njihove nazive 1 2 3 4 Oekivan i broj korisnika u godini 200X
19.
Korisnici GIS, Geo Info Sistemi
20.
1 2 3 4
50
PRILOG 5 Spisak korienih dokumenata Balanced e-Government, (Uravnoteena e-uprava), studija Fondacije Bertelsmann (2001) Capacity Building of Local Governments-Development of Model Macedonian Municipality, (Izgradnja kapaciteta lokalne samouprave - razvoj modela makedonske optine) UNDP (2004) E-Democracy Around the World A Survey for the Bertelsmann Foundation by Phil Noble & Associates (E-demokratija u irom sveta: pregled koji su Fil Nobl & i saradnici napravili za Fondaciju Bertelsman) (2001) Estonian Local Government Online 2013, White Paper (Lokalna samouprava u Estoniji on-line 2013, Bela knjiga) (2007) Final Report Preparation of the Plan for Introduction of e-Governance at Local Level, UNDP Project Capacity Building of Local Government Development of Model Macedonian Municipality (Konani izvetaj "Priprema plana za uvoenje e-uprave na nivou lokalne samouprave, projekat UNDP 'Izgradnja kapaciteta lokalne samouprave razvoj modela makedonske optine'") (2005) Local e-Government Application An Example from Romania, RITI Access Project (Primena e-uprave na lokalnom nivou - primer iz Rumunije, RITI projekat pristupa) (2005) Nacionalna strategija informacionog drutva u Srbiji (2005) Study of e-Government actions in Europe - Best European e-practices (Studija o akcijama e-uprave u Evropi - primeri najbolje evropske e-prakse) (2006) UK National Strategy for Local e-Government (Nacionalna strategija razvoja lokalne euprave u Velikoj Britnaiji) (2002)
51

Annex 5 Handbook Serbian Final Version

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Annex 5 Handbook Serbian Final Version

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Akademija za e-upravu

IKT ZA LOKALNU SAMOUPRAVU PRIRUNIK

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 2/ 51

Inicijativa za reformu lokalne samouprave i javnih slubi (LGI)

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 3/ 51

3. IKT ZA LOKALNU SAMOUPRAVU............................................................. 12

3.2. Tehniki model ....................................................................................................19

3.3 E-usluge graanima i poslovnom sektoru.........................................................27

4. SPROVOENJE E-VLADE NA NIVOU LOKALNE SAMOUPRAVE ......... 32

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 4/ 51

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 5/ 51

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 6/ 51

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 7/ 51

optinskih rukovodilaca i reakcija i napomena drugih stunjaka za oblast Euprave.

2.3 Cilj prirunika

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 8/ 51

2.4 Opti pregled prirunika

2.5 Koristi od sprovoenja u ivot e-uprave na nivou lokalne samouprave

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 9/ 51

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 10/ 51

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 11/ 51

2.6 Sadanje stanje u optinama u Srbiji

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 12/ 51

3. IKT ZA LOKALNU SAMOUPRAVU

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 13/ 51

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 14/ 51

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 15/ 51

Opte poznavanje razvoja IKT; budetska pitanja

Zamenik gradonaelnika zaduen za razvoj

Budetska pitanja, akcioni planovi

IT- menader / CIO

Slika 2: Primer mogue strukture optine velegradskog tipa

Strateko planiranje, nadzor, nabavke itd.

Jedinica za sprovoenje, tehnika podrka, alter za pruanje pomoi, obuka itd.

Slika 3: Mogua struktura IT odeljenja

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 16/ 51

IT sprovoenje angaovan sa strane (spolja)

Slika 4: Organizaciona struktura IT menadmenta i sprovoenja IT u malim optinama

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 17/ 51

Radna grupa predstavnika optina

Radna grupa samouprave

IT odbor centralne vlade

Naelnik optinske administracije

Udruenje lokalnih vlasti/ Ministarstvo za lokalnu samoupravu

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 18/ 51

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 19/ 51

Trokove razvojnih projekata. Re je o trokovima koji se esto procenjuju pomou vetaenja.

3.2. Tehniki model

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 20/ 51

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 21/ 51

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 22/ 51

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 23/ 51

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 24/ 51

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 25/ 51

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 26/ 51

Optinski Web Site Alat za graane Kiosk Interfe js alat

Slika 7: Arhitektura sistema prednje i stranje kancelarije u jednoj optini

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 27/ 51

3.3 E-usluge graanima i poslovnom sektoru

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 28/ 51

Jednosmerna interakcija (formulari koji se mogu preuzeti) Informacija

Slika 8: Razliite faze e-usluga

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 29/ 51

Prirunik IKT za lokalnu samoupravu 30/ 51