MOSKVA - Ruski naunici latili su se istraivanja delova tela lame iz sibirske republike Burjatije, koje nije istrulilo ni 75 godina

posle sahrane. Kada je septembra 2002. otvoren drveni sarkofag sa posmrtnim ostacima Hambo-lame Daa-Doro Itigalova, u mestu Huhe-Zurhen, u prisustvu rukovodstva i budistikih svetenika, ustanovljeno je da je telo netaknuto vremenom i da se nalazi u istoj "lotos" pozi u kojoj je umro meditirajui. Ekshumacija lame, koji je zavetao da se njegovo telo izvadi iz zemlje posle oko 30 godina, obavljana je 1955, 1972. i 2002. i sva tri puta je ustanovljeno da na njemu nema znakova truljenja. Telo se sada nalazi u Ivolginskom manastiru, kod mesta Ulan-Ude, u delu Burjatije, blizu granice sa Mongolijom. Centralna duhovna uprava Budistike tradicionalne Sanghi Rusije donela je tada odluku da stvori sve uslove za dalje ouvanje relikvije. Doktor istorijskih nauka Galjina Jerova, na elu projekta za prouavanje delova tela Hambo-lame, koja se ve godinu dana bavi tim analizama, istie da spolja njegovo telo niim ne odaje da je re o mrtvom oveku. Lamini zglobovi se savijaju, meka tkiva se pod pritiskom ugibaju kao kod ivog oveka, a posle otvaranja drvenog sarkofaga u kojem je telo lealo rairio se miomiris, bez ikakvog znaka trulei. Lekari objanjavaju da je fenomen ouvanja tela posle smrti poznat u medicini, te da je obino posledica balsamovanja ili delovanja odgovarajue sredine u kojoj je telo poivalo, ali da im u grobnicu dospe kiseonik, tkiva poinju da se raspadaju. Meutim, sa telom budistikog lame nije se desilo nita slino, dok su senzacionalne rezultate dala dosadanja istraivanja tkiva koje je naunicima pristao da prui sadanji Hambo-lama Burjatije: pet vlasi kose i deli nokta, kao i nekoliko delova koe koja je otpala kada su monasi presvlaili Itigilova. Analize je u laboratoriji sudsko-medicinske ekspertize obavio profesor Viktor Zvjagin, ekspert svetskog glasa, poznat po tome to je svojevremeno ispitivao posmrtne ostatke lanova ruske carske porodice. Isprva se pretpostavljalo da e organske materije, ive belanevine u telu lame da budu u stanju raspada, a tkiva konsolidovana zahvaljujui neorganskim, kao to je kod mumija. Meutim, infracrvena spektrofotometrija pokazala je da belanevine u elijama Itigilova imaju karakteristike ivih organizama, ispriala je Jerova listu "Versija". Ona kae da je doktor Zvjagin bio zaprepaen - prvi put se susreo sa fenomenom "besmrtnosti". "Jasno je da Itigilov nije iv - ne moe da ustane i hoda, ali - odlazei u drugi svet u stanju meditacije - on nije uao u smrt, ve u drugo stanje. Rezultati istraivanja navode na pretpostavku da je lama sebe vetaki uveo u stanje anabioze - ono to se deava sa nekim ivim organizmima pod stresom", pojasnila je ona. Naunica je iznela pretpostavku da je to moglo da se desi zahvaljujui joga tehnici "lakog disanja", pa ispada da je lama sve vreme u grobu bio iv, a sa ovog sveta otiao tek kada je izvueno odatle telo naglo izgubilo vlagu. Stakleni koveg u koji su ga stavili monasi u manastiru odjednom se zamaglio i to je bio trenutak definitivnog odlaska velikog uitelja, istovremeno i njegov trijumf - jer on se vratio iv, kao to je i obeao, navela je Jerova. Uzgred, zanimljivo je da se to dogodilo 75 godina posle smrti, to je za budiste simbolina brojka, vezana za etape prosvetljenja Bude. Aktuelni poglavar budista u Rusiji, Hambo-lama Damba Ajuejev fenomen Itigilova objanjava eljom svog prethodnika da ostavi poruku za budua pokoljenja, a da pri tom ne prozbori ni jednu jedinu re. "PRAZNINA"

NAUNICA sada istrauje pojave sline "fenomenu Itigilova" na budistikom prostoru - sluajeve kada ivi ljudi padaju u trans i uspostavljaju venu vezu sa sveukupnim informativnim poljem kosmosom, onim to se u budizmu zove "praznina". Tela takvih ljudi mogu da se vide u hramovima Tibeta i jugoistone Azije i verovatno su i oni proli isti duhovni put kao Itigilov, pre nego to su uli u fiziku smrt, rekla je Jerova, naglasivi da je burjatski lama ipak jedinstven, jer je njegov sluaj jedini nauno opisan. HRISTOS LAMA Itigilov je jo za ivota postao legenda: bio je voa budista istonog Sibira od 1911. do 1917. i proslavio se kao filozof i lekar, a prialo se da, kao Hristos, ume da hoda po vodi. itav ivot proveo je u Burjatiji: Sibir je napustio samo jedanput - da bi prisustvovao proslavi 300. godinjice Romanovih. U vreme Prvog svetskog rata organizovao je vojne bolnice, i za to dobio nekoliko vladinih nagrada. Najzagonetnija je njegova smrt 1927. kada je lama okruen uenicima seo u lotos pozu i naredio da se njegovo telo izvue iz groba posle odreenog vremena, obeavi da e se vratiti iv. Zatim je utonuo u duboku meditaciju.