UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA NOVI SAD FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO

SEMINARSKI RAD
PREDMET: Me|unarodno privatno pravo TEMA: Javni poredak

Mentor: Prof. dr Sini{a Ognjanovi} Petrovi}

Student: Mi{a

br. indeksa: I97/2009

februar, 2013. godina SADR@AJ

Uvod.................................................................. .............................................3 Javni poredak i me|unarodni javni poredak................................................4 Oblici javnog poretka.............................................................. ......................5 Funkcija javnog poretka.............................................................. ..................6 Javni poredak i imperativni propisi..............................................................7 Primena instituta javnog poretka.............................................................. .....8 Pravne posledice primene instituta javnog poretka......................................9 Ustanova javnog poretka u MPP RS...........................................................10

 Konkretizacija javnog poretka MPP RS......................................................10 Zaklju~ak........................................................... .............................................12 Literatura........................................................... .............................................13

UVOD

Javni poredak je ustanova meunarodnog prava,i pored izraza javni poredak esto se koristi naziv meunarodni javni poredak.Oba izraza vode poreklo iz francuskog prava.Osnovni nedostatak izraza meunarodni javni poredak je u tome to moze da stvori utisak da se radi o nekoj naddravnoj ustanovi.

Javni poredak je ustanova odstupanja od normi medjunarodnog privatnog prava koja omogucuje da nadlezni organ ne primeni strano pravo, odnosno ne prizna stranu sudsku odluku zbog toga sto bi to imalo za posledicu povredu osnovnih drustvenih vrednosti priznatih u domacoj zemlji. Javni poredak ima da znaenja koja su veoma povezana.Pod javnim poretkom se podrazumevaju same osnovne norme domaeg prava koje se u svakom sluaju moraju zatititi.Isti termin moe da oznaava I instituciju meunarodnog privatnog prava koja omoguuje da domai organ ne postupi po upustvu domae kolizione norme ili ne prizna stranu odluku. Postoje vrednosti domaeg pravnog poretka koje se ne mogu rtvovati.One ine na javni poredak.Javni poredak Srbije ine pravila pravnog i drutvenog poretka od kojih se ne moe odstupiti.Moe se primeniti strana pravo i ako ono odstupa od domaeg,ali se ne bih mogla primeniti strana norma koja vrea osnovne domaeg poretka. Postoje dva pristupa utvrivanja javnog poretka: 1)Apstraktna definicija-krug normi koje ine javni poredak jedne drave. 2)Enumeraciju normi-koja obuhvata ili, pak nabrajanje domena u kojima imperativne norme predstavljaju automatski deo javnog poretka. Razliciti pokuaji definisanja javnog poretka nemaju rezultate koji bi mogli kao model i kao orjentir za praksu.Najee se ostaje pri formulaciji da se nee priznati strana odluka ako se oito protivi javnom poretku.Takve formulacije su prihvaene i u Hakim konvencijama.U njima se postavlja pravilo da se primena prava na koje ukazuje
4

koliziona norma moze odbiti samo ako bi strano pravo bilo suprotno javnom poretku.Isti princip slede i kodifikacije meunarodnog privatnog prava,kao to su npr:Austrijski,Maarski,ex jugoslovenski zakonici. Odrediti pojma javnog poretka jednom optom definijom nije ni malo jednostavan zadatak.Javni poredak ,u svojstvu ustanove meunarodno privatnog prava,moemo shvatiti dvojako:kao skup temeljnih principa drutvenog I dravnog ureenja jedne zemlje koji moraju biti ouvani,bez obzira na kolizione norme , I kao specifian institut koji doprinosi ostvarivanju tog zadatka nareujui nadlenom organu da od njih odstupikada se negativne posledice njihove primene ne bi mogle otkloniti.Javni poredak obuhvata pozitivno pravne norme kojima se tite temelnja naela domaeg pravnog poretka. Principi javnog poretka se izraavaju najee ,kroz prinudne pravne propise.Iz toga proizilazi da javni poredak ima funkciju zatitne ustanove u spreavanju unoenja u domai pravni system institute stranog prava.

Javni poredak I meunarodni javni poredak

Unutranji javni poredak kod pravnih odnosabez stranog obelezja ine imperativne normedomaeg prava,kojim se tite osnovna naela domaeg pravnog sistema.U literaturi meunarodno privatnog prava esto se govori o meunarodnom javnom poretku,podrazumevajui pod tim nacionalni javni poredak koji se primenjuje u oblasti sukoba zakona.

Javni poredak je odreen kao ustanova pomou koje se razdvaja polje dozveljenog I ne dozvoljenog postupanja u odnosima meunarodnog privatnog prava. Pored unutranjih propisa meunarodnog privatnog prava ,zatitu normi javnog poretka reguliu I pojedine multilateralne konvencije.Okviri primene stranog prava postavljeni su imperativnim normama lex fori , a ogranienja se tiu opteg naela meunarodnog privatnog prava da izabrano pravo ne moe derogirati primenu prinudnih pravila legis fori i primenu normi koje ine tzv. meunarodni javni poredak. U oblasti sukoba zakona,tj u domenu u kojem je njegovo funkcionisanje najizrazitije,javni poredak se moe shvatiti kao ustanova na temelju koje dolazi do primene osnovnih principa materijalnog I proceduralnog lex fori. Principi kao to su na primer zabrana ropstva ili zabrana korupcije prilikom zakljuenja ugovora,zabrana diskriminacije u pravu s obzirom na pol,veru ili boju ko e uesnika u meunarodnom pravnom prometu,predstavljaju opteprihvaena naela meunarodno privatnog prava.

Oblici javnog poretka

Razlikujemo materijalnopravni,kolizionopravni i procesnopravni aspekt instituta javnog poretka. Predmet kontrole instituta javnog poretka su prvenstveno materijalnopravne norme stranog merodavnog prava.Procesno-pravni aspekt javnog poretka se javlja u sluaju egzvekvature strane sudske i arbitra ne odluke.Procesnopravni deo javnog poretka slu i kao garant potovanja minimalnog standarda po tenog postupka,kao i
6

osnovnih principa procedure zemlje egzvekvature.Tako, u svakom postupku u kome se odlu uje o pravima i obavezama pojedinaca,svaki sud i sudija mora da bude nezavisan i nepristrasan,a u postupku mora da se obezbedi potovanje naela obostranog sasluanja stranaka i njihov ravnopravni tretman. Komplikovaniji je kolizionopravni aspekt javnog poretka.Princip je da domau drzavu interesuje samo morme merodavnog prava,odnosno njihov krajnji materijalnopravni rezultat.Ali upuivanje iz kolizione norme je koliziono pravo.

Funkcija javnog poretka

Sadrzina i funkcija instituta javnog poretka su se tokom vremena menjale.U 19 veku kolizije pravnih sistema su se odvijale izmeu evropskih drava I pravnih sistema koji su vaili u njihovim kolonijama. Javni poredak su mahom inile imperativne norme drave foruma iji je zadatak bio za tita javnih interesa.Primena javnog poretka mora da zadovolji dva bitna zahteva:da ne dopusti pravno dejstvo akata u suprotnosti sa pravnim normama kojima se titi opti interes i da ne bude instrument u rukama suda koji bi ga odveo u sferu proizvoljnosti.To su negativna i pozitivna tj. dopotajua funkcija javnog poretka -Pozitivna funkcijaje usmerena ka pokuaju da se proiri primena domaih imperativnih normi javno-pravnog karaktera na pravne odnose sa elementom inostranosti.Ona se vremenom osamostalila u pravni institut pod nazivom norme neposredne primene.

- Negativna funkcija javnog poretka ima za titni karakter. Zatitna funkcija javnog poretka zavisi i od veze protivpravnog odnosa sa domaom zemljom.vra veza sa normama kojima se tite opti interesi drutvenog poretka i koje stranke moraju da potuju,dovodi do zatite javnog poretka o kojoj nadlani organ treba da vodi rauna. Negativna I pozitivna funkcija se meusobno ne iskljuuju.Razlika izmeu njih dve void poreklo iz Code Civile,tanije iz lanova 3 I 6 ove kodifikacije.Dolazi do sve ee primene negativne funkcije institute javnog poretka jer se,usled sve opte globalizacije,evropsko pravo suoava sa njemu nepoznatim institutima, npr.viebranou,privatnim oblicima razvoda braka.drugaijim nainom vrenja roditeljskog staranja,zabranom ugovaranja kamate I sl. .Ukoliko organ koji treba da primeni merodavno strano pravo oceni da je ono u suprotnosti sa doma im javnim poretkom,moe primeniti domae pravo lex fori. Do odstupanja od primene merodavnog stranog prava moe doi i kada treba da se primene pravila kojima se reguliu ustanove nepoznate domaem pravu,ukoliko se njima obezbeuje zastita javnog interesa. Teoretiari iznose za i protiv primene ovog instituta.Neki autori smatraju da umesto da bude uvar naela pravne sigurnosti javni poredak ima upravo obrnutu funkciju i sud moe sopstvenim shvatanjem pojedinih optih naela da dobije neogranienu volju i mo. Mogunost pozivanja na javni poredak u cilju zatite osnonih vrednosti domaeg drutvenog poretka je jedna od pretpostavki za uspostavljanje meunarodne pravne saradnje u oblasti kolizionog prava. Primena stranog prava je pravilo a primena institute javnog poretka je samo izuzetak.
8

Javni poredak i imperativni propisi

U pravnoj teoriji postavlja se pitanje da li pravni poredak ine sve imperativne norme jedne drave.Imperativne norme na isto domaem planu nemaju isti poloaj sa imperativnim normama na meunarodnom planu, tj. U odnosima sa elementom inostranosti.Ako su u pravnom odnosu svi elementi domae izraeni,do odstupanja od normi domaeg prava moe doi jedino voljom samih subjekata pravnog odnosa.Ta volja moe da utie samo na dispozitivne, ali ne i na imperativne norme.U pravnim odnosima koji imaju meunarodno obeleje, do odstupanja od domaih normi dolazi iz kvalitativno drugaijih razloga.Prvenstveni razlog je to to je proceni domaeg prava za raspravljanje datog odnosa kompetentnije strano pravo.Norme o punoletstvu su imperativne norme i razlog za primenu drugaije norme o sticanju punoletstva moe se nai u tome sto je lice u pitanju strani dravljanin a norme njegovog prava predviaju drugaiji uzrast za sticanje punoletstva. Javni poredak se ne moe izjednaiti sa imperativnim normama.On je svakako ua kategorija od zbira imperativnih normi i obuhvata domae norme koje tite najosnovnije vrednosti naeg poretka.

Primena instituta javnog poretka

Insitut javnog poretka slui za zatitu fundamentalnih vrednosti drave o kojoj se radi.Za odreivanje sadrine domaeg javnog poretka,javni poredak treih zemalja je irelevantan,osim kod primene osim kod primene inistituta Renvoi. Svako zakonodavstvo pokuava da odredi koje su to fundamentalne norme koje se tite primenom klauzule javnog poretka.Nemogue ih je tano odrediti, pa je odreenje konkretne sadrine javog poretka preputeno sudskoj praksi koja treba da precizira sluajeve u kojima se odbija primena stranog prava ili priznanje stranih sudskih odluka. Odavde proizilazi da su predmeti zatite koja se ostavruje intervencijom klauzule javnog poretka osnovi domaeg drutvenog,politikog I pravnog poretka I da ovaj institute ne obuhvata sve imperativne norme domaeg prava.

-Predmet kontrole: Predmet kontrole institute javnog poretka je rezultat primene stranog merodavnog prava,dakle samo njeno dejstvo,I to dejstvo u konkretnom sluaju. Primer:Strano pravo sadrzi kao branu smetnju srodstvo do petog stepena pobonog srodstva.Norma je sama po sebi protivna ustavom utvrenom naelu slobode zakljuenja braka.Meutim, ako u konkretnom sluaju njena primena ima za posledicu da u Srbiji ne mogu da zakljue brak brat i sestra,strano merodavno pravo se primenjuje.

10

Mogue je I da sadrina inkompatibilna sa domaim javnim poretkom,ali da u konkretnom sluaju njena primena vodi ka rezultatu koji je sa ovim poslednjim nespoji. Primer:Strane drave poput Izraela utvruju materijalne uslove za zakljuenje braka u skladu sa pravilima pripadnosti odreenoj religioznoj zajednici.Ukoliko bi primena ovakve norme imala za posledicu da dravljanin ove drave sa dravljankom RS,tada bi primena stranog prava bila u suprostnosti sa slobodom zakljuenja braka koje je jedna od osnovnih principa naeg pravnog sistema,pa bi primenu stranog prava trebalo odbiti sa pozivom na domai javni poredak.

Sama koliziona norma u lancu Renvoimoe da povue sa sobom odbijanje primene stranog prava,jer je sama ona po sebi protivna javnom poretku lex fori. Primer:Nas sud razvodi brak izmeu dravljanke RS I dravljanina drave X.Merodavno pravo je lex nationalis suprunika a upuivanje je kolizionopravno.Ako koliziona norma dr ave X glasi da je za razvod braka merodavan lex domicile suprugamua,primena takve kolizione norme pogor ava procesno pravni poloaj supruge I samim tim je protivna domaem javnom poretku.

Pravne posledice primene instituta javnog poretka

11

Nakon ne primene stranog merodavnog prava razlikujemo 2 situacije:kada nastaje pravna praznina i kada ona ne nastaje.Postoji mogunost da pravna praznina ne nastane kada uz iskljuenje primene norme stranog merodavnog prava stoji obavezna primena norme lex fori.Meutim,situacija je komplikovanija kada iskljuenje primene stranog prava stvara pravnu prazninu. Stav koji preovlauje u doktrini je da pravnu prazninu treba zatvoriti analognom primenom lex causae dokle god je to faktiki mogue. Kada pravnu prazninu nije mogue zatvoriti analognom primenom supstancijalnih normi lex causae,zakon o MPP-u Austrije predvia subsidijarnu primenu lex fori i umesto stranog prava primenjuje lex fori.Za razliku od ovakvih koleziono pravnih i materijalno pravnih reenja,teoretiar Kegel predlae primenu autonomne supstancijalne norme u MPP-u.

Ustanova javnog poretka u meunarodnom privatnom pravu RS

U naem meunarodno privatnom pravu ustanova javnog poretka je regulisana lanom 4 ZMPP,i to generalnom klauzulom koja nalae iskljuenje primene stranog merodavnog prava ukoliko je njegovo dejstvo suprotno ustavu.Zadatak organa koji primenjuje strano materijalno pravo je da utvrdi da li je dejstvo norme stranog prava suprotno domaem javnom poretku.Njime se kontrolie i kompatibilnost strane arbitrane odluke sa domaim javnim poretkom.
12

Konkretizacija javnog poretka MPP RS

U literaturi ima shvatanja da odredbu lana 4 ZMPP treba tumaiti tako da primena stranog prava moe biti odbijena i kada kolidira sa osnovnim naelima ustava, ali i kada su u pitanju imperativne norme koje su od fundamentalnog znaaja za ouvanje domaeg pravnog poretka,bez obzira da li su sadrane u ustavu ili u nekom drugom normativnom aktu. Konketizacija je izvrena na sledei nain: Norme iz meunarodnog javnog prava: Meunarodne konvencije i opta prihvaena pravila meunarodnog prava sastavni su deo pravnog poretka RS.U norme javnog poretka Srbije spadaju one norme meunarodnog javnog prava koje se smatraju meunarodnim javnim poretkom.Tu spadaju i sve materijalne norme koje se nalaze u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, u paktu o politikim i graanskim pravima iz 1966 godine,u univerzalnoj deklaraciji OUN o ljudskim pravima iz 1948 godine. Ustavom utvrene osnove drutvenog ureenja: Ovde spadaju one norme ustava kojima se tite osnovna prava i slobode oveka i graanina,kao to su:-Zabrana svake diskriminacije,lina sloboda,pravo na tubu,pravo svojine i nasleivanja,zabrana prinudnog rada i sloboda zaposlenja,sloboda privreivanja,posebna zatita porodice i deteta i sl.

13

 Ostale imperativne norme: To su norme koje predstavljaju konkretizaciju ustavnih principa I naela i odnose,pre svega,na svrhu institucije braka u pravu RS koje iskljuuje viebranost,brak izmeu homoseksualaca i posebu zatitu deteta kod prava roditeljskog staranja nad detetom tokom i nakon prestanka braka.Takoe tu spadaju i imerativne norme iz raznih oblasti prava kojima se konkretizuje pravo na slobodu privreivanja,pravo na svojinu,pravo na linu slobodu.U okviru slobode privreivanja spada i sloboda ugovaranja kao i ogranienja koja se tiu zabrane zelenakih ugovora,naela savesnosti i potenj,naela jednake vrednosti davanja.

Zakljuak Ustanova javnog poretka ima prevashodni zna~aj u ~itavom sistemu za{tite osnovnih principa na kojima je zasnovano postojanje i trajanje jedne pravno organizovane zajednice. Javni poredak se u pravnom smislu defini{e ili kao zajedni~ko dobro, odnosno kao odre|eni dru{tveni interes ili je javni poredak u stvari dr`avni poredak kojim se ure|uju institucije i organizacija pravila neophodnih za dobro i efektivno funkcionisanje dr`ave. Tako|e, javni poredak se mo`e definisati i kao skup imperativnih zakona kojima se
14

reguli{u vanimovinski odnosi u okviru jedne dru{tvene zajednice. Zajedni~ke karakteristike ovih definicija javnog poretka ogledaju se u postojanju prihva}enog dru{tvenog interesa, izra`enog imperativnim normama. Veliki broj razli~itih shvatanja o pojmu javnog poretka svedo~i tome da je re~ o jednoj ustanovi dru{tvenog i pravnog poretka koja je slo`enija od prostog izraza pozitivnopravne norme (zakonskog propisa). Javni poredak je satkan od mno{tva osnovnih principa koje prihvata jedna dru{tvena zajednica u svom trajanju i to principa filozofske, eti~ke, ekonomske, politi~ke i pravne prirode. Ovi principi regulisani su posredstvom odgovaraju}ih dru{tvenih normi i moralnih imperativa. S obzirom da je re~ o dru{tvenim normama koje izra`avaju opredeljenje jedne dru{tvene zajednice u odre| enom vremenskom intervali, lako je zaklju~iti da je ustanova javnog poretka promenljiva, kako u vremenu, tako i u prostoru. Dakle, jedna od bitnijih karakteristika ustanove javnog poretka jeste relevantnost, to jest mogu}nost njene promene. Ustanova javnog poretka, kao {to se vidi, po svojim atributima predstavlja specifi~nu i veoma slo`enu pojavu dru{tvenog `ivota. Sadr`ina i okvir ustanove javnog poretka, pre svega, zavisi od prirode i karaktera osnovnih principa na kojima je zasnovana jedna zajednica i njena pravna organizacija. A od o~uvanja i po{tovanja pravnih normi javnog poretka zavisi i sama egzistencija te zajednice.

15

Literatura

1) Varadi T., Bordas B., Kneevi G., Pavi V.; Meunarodno privatno pravo; Beograd , 2010. god.

2)Krvavac M.; Meunarodno privatno deo);Kosovska Mitrovica, 2010. god.

pravo

(opti

3) Jaki A., Meunarodno privatno pravo; Beograd, 2008. god.

4) Zakon o me|unarodnom privatnom pravu Republike Srbije od 2012. godine

16