1. Objasniti cilj uvoenja pogonskih parametara voda.

Cilj uvoenja pogonskih parametara je da se trofazni sistem ekvivalentira, tako da se moe posmatrati kao monofazni. To je matematika tvorevina. Primena je mogua samo za simetrine reime, dok je za nesimetrine poremeene reime (nesimetrini kratki spojevi) obavezno analizirati svaku fazu ponaosob. Samo trofazni kratki spoj je simetrian kratak spoj. Problemi kod prorauna pogonskih parametara su veliine kod kojih postoji uticaj jedne faze na drugu (meusobna induktivnost i meusobna kapacitivnost). 2. Da li je aktivna otpornost provodnika pri jednosmernoj struji razliita od one pri naizmeninoj struji i zato? Pri proticanju naizmenine struje, otpornost je vea od one koja se javlja pri proticanju jednosmerne struje usled skin efekta i uticaja efekta blizine. 3. ta je SKIN efekat? Zbog skin efekta struja se neravnomerno rasporeuje po poprenom preseku, najmanja gustina struje je u sredini a najvea po povrini provodnika. Izraeniji je to je provodnik deblji i uestanost struje vea. 4. ta je efekat blizine? Uticaj efekta blizine je uticaj bliskog paralelnog voenja, kada se struja neravnomerno rasporeuje po poprenom preseku provodnika. Radi se o pomeranju teita struje u dva bliska provodnika sa strujama: a) istog smera i b) suprotnog smera. Efekat blizine je uglavnom izraen kod kablova, manji je uticaj kod vodova. 5. Koju pojavu na vodu modeluje induktivnost? Preko induktivnosti obuhvata se pojava magnetnog polja usled proticanja struje. Ako u sredini sa konstantnom magnetnom permeabilnou kroz provodnik protie struja I usled koje se u konturi k javlja fluks induktivnost konture k je: L = = LI . I 6. Kako su rasporeeni provodnici jedne faze kada se koristi konstrukcija u snopu? Nadzemni vodovi viih naponskih nivoa grade se sa fazama u vidu snopa, koji se sastoje od vie paralelnih provodnika rasporedjenih u temenima pravilnog poligona. Ovakvim izvodjenjem faznih provodnika, postie se: 1. smanjivanje elektrinog polja u okolini faznih provodnika i izbegava se pojava korone, 2. korienje standardnih vrsta uadi na razliitim naponskim nivoima. 7. Kada su induktivnosti sve tri faze trofaznog voda identine i konstantne? Postoje spstvene i meusobne induktivnosti. Meusobne induktivnosti u optem sluaju nisu jednake. Jednake su ako je: vod simetrian (provodnici u temenima jednakostraninog trougla) i izvrena transpozicija provodnika.

8. Zato se vri preplitanje faza (transpozicija) trofaznog voda? Transpozicija predstavlja preplitanje faznih provodnika, radi se za vie naponske nivoe 220kV i 400kV ili ako su vodovi dui od 100km. Trasa dalekovoda se podeli na tri deonice i izvri se prevezivanje faznih provodnika. Za transpoziciju su potrebni specijalni i skupi stubovi na kojima se vri preplitanje faza. Za krae vodove transpozicija se vri u trafostanicama, tako da su sa aspekta sistema induktivnosti i kapacitivnosti pojedine faze priblino jednake. 9. Kako se praktino realizuje transpozicija provodnika? Za transpoziciju su potrebni specijalni i skupi stubovi, na kojima se vri preplitanje faza. Praktino, transpozicija se vri za vodove najviih napona ( U n 110kV ), koji su dui 100km. Za krae vodove, transpozicija se vri u trafostanicama, tako da su sa aspekta sistema L i C pojedinih faza, priblino jednake.

10. Na kojim naponskim nivoima se koriste faze u vidu snopa i ta se time postie? Odgovor je u potpunosti isti kao za 6-o pitanje i glasi: Nadzemni vodovi viih naponskih nivoa grade se sa fazama u vidu snopa, koji se sastoje od vie paralelnih provodnika rasporedjenih u temenima pravilnog poligona. Ovakvim izvodjenjem faznih provodnika, postie se: 1. smanjivanje elektrinog polja u okolini faznih provodnika i izbegava se pojava korone, 2. korienje standardnih vrsta uadi na razliitim naponskim nivoima. 11. Kako izgleda i emu slui antivibracioni priguiva? Antivibracioni priguiva slui za ublaavanje vibracija koje deluju na provodnik (najvie u takama veanja, odnosno kod stezaljki kojima je provodnik privren za izolatorski lanac) usled vetra. Najee se koristi priguiva tipa stock bridge (stok brid). On se sastoji od sredinje spojnice (2), tegova (3), elastinog elinog ueta (4). Priguiva se montira u blizini taaka veanja. Provodnik je ukljeten u stezaljci priguivaa. Zbog toga se vibracije provodnika delimino prenose na elastino ue u kome gube deo svoje energije, te se nivo vibracija kod stezaljki na stubu smanjuje. U teim sluajevima moe se montirati nekoliko ovakvih priguivaa, meusobno razmaknutih, ispred take veanja provodnika.

12. Kako izgleda i emu slui elastini odstojnik? Da bi uad istog faznog provodnika bila na jednakom rastojanju unutar raspona koriste se odstojnici koji formiraju tzv. podraspone (rastojanje izmeu dva susedna odstojnika). Pri vetrovitom vremenu javljaju se oscilacije provodnika u podrasponima. Ove oscilacije se priguuju pomou elastinog odstojnika. 1 krug od elastinog elinog ueta, 2 stezaljke. 13. Kada je trofazni vod mogue predstaviti monofaznom zamenskom emom? Uvoenjem pogonskih parametara trofazni sistem se ekvivalentira, tako da se moe posmatrati kao monofazni. To je matematika tvorevina. Primena je mogua samo za simetrine reime, dok je za nesimetrine poremeene reime (nesimetrini kratki spojevi) obavezno analizirati svaku fazu ponaosob. Samo trofazni kratki spoj je simetrian kratak spoj. 14. Kada su pogonske kapacitivnosti sve tri faze trofaznog voda jednake? Postoje sopstvene i meusobne kapacitivnosti. Sopstvena kapacitivnost je kapacitivnost provodnika prema zemlji. Meusobna kapacitivnost je kapacitivnost jednog provodnika prema drugom. Sopstvene kapacitivnosti su jednake jedino ako je izvrena transpozicija. c11=c22=c33=c0 c0 sopstvena kapacitivnost, cm meusobna kapacitivnost. c12=c23=c13=cm 15. Objasniti nain odreivanja ekvivalentne visine faznih provodnika kod izraunavanja pogonske kapacitivnosti trofaznog voda? Vod koji je u elektromagnetskom smislu simetrian (fazni provodnici su postavljeni u temenima jednakostraninog trougla) u elektrostatikom smislu nije simetrian. Asimetriju izaziva zemlja koja je u elektrostatikom smislu provodna za razliku od vazduha. U elektrostatikom smislu vod moe postati simetrian ako se izvri transpozicija (preplitanje faznih provodnika), tako da se u preseku svaki fazni provodnik nae u istom poloaju u odnosu na zemlju. U zadatku se dobijaju stvarne visine faznih provodnika (H). Za proraun kapacitivnosti treba raditi sa ekvivalentnim ili srednjim visinama veanja faznih provodnika (h). Fazni provodnici zbog ugiba nisu strogo pravi ni horizontalni. Zbog toga se srednja visina veanja izraunava pomou formule:

16. Otona aktivna odvodnost voda? Poduna aktivna odvodnost naszemnih vodova se javlja usled:

1. nesavrenosti izolatora odnosno prljanja povrine izolatora preko koje dolazi do odvoenja struje, 2. pojave korone odnosno jonizacije vazduha u okolini faznih provodnika. Korona se javlja u sluajevima kada elektrino polje na povrini provodnika postane vee od kritinog elektrinog polja za vazduh: g=gI+gkor=f ; f-funkcija od (naponskih nivoa, vremenskih uslova, stanja povrine izolatora) ; gI odvodnost izolatora ; gkor odvodnost korone. 17. Koji uslovi treba da budu ispunjeni da kapacitivnosti jednog i drugog sistema budu iste kod dvostrukog voda na istim stubovima? Da bi kapacitivnosti jednog i drugog sistema kod dvostrukog voda na jednom stubu bile iste treba da budu ispunjeni sledei uslovi: istoimene faze moraju biti simetrino rasporeene u odnosu na vertikalnu osu stuba, oba voda moraju biti transponovana, oba voda moraju biti istog naponskog nivoa, popreni preseci oba voda moraju biti jednaki. 18. Koji uslovi treba da budu ispunjeni da induktivnosti jednog i drugog sistema budu iste kod dvostrukog voda na istim stubovima? Da bi poduna induktivnost dvostrukog voda bila konstantna i jednaka za oba sistema, moraju biti ispunjeni sledei uslovi: 1. Istoimene faze oba voda moraju biti simetrino rasporeene u odnosu na vertikalnu osu stuba, 2. Oba voda moraju biti transponovana, 3. Oba voda moraju biti optereena strujama istog intenziteta, 4. Popreni presek svih faznih provodnika mora biti jednak. 19. ta je korona? Korona je jonizacija vazduha u okolini faznih provodnika. Korona se javlja u sluajevima kada elektrino polje na povrini provodnika postane vee od kritinog elektrinog polja za vazduh: g=gI+gkor=f ; f-funkcija od (naponskih nivoa, vremenskih uslova, stanja povrine izolatora) ; gI odvodnost izolatora ; gkor odvodnost korone. 20. Pozitivni i negativni efekti korone? Korona ima loe i dobre osobine: loe osobine su: 1. uveanje gubitaka aktivne snage, 2. buka (utanje, pucketanje), 3. radio smetnje 4. razvija se ozon koji nagriza provodnik. Dobra osobina korone je to priguuje udarne naponske talase atmosferskog porekla. 21. Kako faze sa provodnicima u snopu utiu na koronu? Da bi se spreili negativni efekti korone fazni provodnici se izvode u obliku snopa. Snop smanjuje koronu jer poveava kritini napon usled korone.

22. Skicirati zone malih i velikih gubitaka usled korone.

Gubici se poveavaju sa poveanjem napona. 23. Skicirati oblasti lokalne i opte korone.

Lokalna korona se javlja na vezivnim elementima, a opta korona se javlja oko provodnika. 24. Zavisnost izmeu idealnog kritinog napona i stvarnog kritinog napona na koronu? Stvarna vrednost kritinog meufaznog napona izraunava se uvaavanjem vremenskih prilika, hrapavosti provodnika (stanje povrine provodnika), temperature i pritiska. Stvarna vrednost kritinog napona se izraunava: Ukr=m1*m2*m3*Ukrid , gde su: m1 koeficijent vremenskih uslova, njegova vrednost se kree (0.3 1), ako je m1=1 onda je lepo vreme, m2 koeficijent stanja povrine provodnika, za AL provodnike iznosi 0.8, m3 koeficijent temperature i vazdunog pritiska i izraunava se iz izraza: m3=298*p(bar)/273+t(C), gde su p pritisak (1bar=105Pa) i t temperatura, Ukrid kritini idealni napon.

25. ta su koeficijenti m1 , m2 , m3 kod prorauna kritinih napona na koronu? m1 koeficijent vremenskih uslova, njegova vrednost se kree (0.3 1), ako je m1=1 onda je lepo vreme, m2 koeficijent stanja povrine provodnika, za AL provodnike iznosi 0.8, m3 koeficijent temperature i vazdunog pritiska i izraunava se iz izraza: m3=298*p(bar)/273+t(C), gde su p pritisak (1bar=105Pa) i t temperatura. 26. Zamenska ema voda sa raspodeljenim parametrima?

Gde su: r poduna aktivna otpornost (rezistansa), l poduna induktivnost, c poduna kapacitivnost, g poduna aktivna odvodnost (konduktansa), Z poduna impedansa, Y poduna admintansa. Z=r+jl=r+jx x poduna reaktivna otpornost (reaktansa) Y=g+jc=g+jb b poduna kapacitivna provodnost (susceptansa). 27. Zamenska ema voda sa koncentrisanim parametrima? U sloenim elektroenergetskim mreama postoji veliki broj vodova, transformatora, generatora. U cilju pojednostavljenja prorauna vodovi se ekvivalentiraju zamenskim (pi) ili T(te) emama.

28. Konstanta prostiranja voda.

- konstanta slabljenja - fazna konstanta k- konstanta prostiranja Konstanta prostiranja ima dominantan imaginarni deo. 29. Karakteristina impedansa voda? Oznake koje su boldovane, tanije: Zc, z, k, y i Zci su kompleksni brojevi. Nisam mogao da naem oznaku za kompleksne brojeve kada sam kucao u MathType-u, pa sam ih boldovao. z z z r + jl Zc = = = = k y g + jc z y Ako je g << c onda je:
Zc r + j l l r = (1 j ) j c c l

Zc Zci 1
gde je:

jr l

l c Karakteristina impedansa Zc je kompleksan broj sa dominantnim realnim delom. Zci je karakteristina impedansa idealizovanog voda (voda bez gubitaka aktivne snage r=g=0). Zci =
30. Koji se model voda naziva idealnim I kako se rauna njegova karakteristina impedansa? Konstanta prostiranja kod idealizovanog voda: k = z y = ( r + j l ) ( g + jc ) r i g su kod idealnog voda jednaki O, zato to je to vod bez gubitaka aktivne snage, onda je: k = j l c = j i ; gde je i fazna konstanta idealizovanog voda i jednaka je:
i = l c Karakteristina impedansa idealizovanog voda: z z z r + jl Zc = = = = ; obzirom da su r i g jednaki 0 kod idealizovanog voda k y g + jc z y sledi da je:

l c 31. Kolika je elektrina ugaona duina idealnog voda duine 100km ? Iz izraza i = l c sledi da je i=1,047*10-3[rad/s]=0,06[ ], a onda za km = i L , obzirom da je L=100km, elektrina ugaona vod duine L, sledi: Zci =
duina voda je: = i L = 0.06 100 = 6 32. Kolika je fazna konstanta idealnog voda? i je fazna konstanta idealizovanog voda tj. voda bez gubitaka aktivne snage (g=r=0). rad 100[ ] 2f s i = l c = = = ; gde je Vo brzina svetlosti kroz Vo 300000[ km ] 300000[ km ] s s vazduh i ona je jednaka: 1 V0 = , a onda je: l c rad i = 1, 047 103 [ ] = 0, 06[ ] , i moe biti i: i = 6[ ]. s km 100km 33. Karakteristini reimi nadzemnog voda sa raspodeljenim parametrima? Oznaka U(x) je kompleksan broj, zbog istog razloga kao u jednom od ranijih pitanja nisam otkucao kako treba. Ako uporedi 33, 34, 35 pitanje uoie razlike. Reim praznog hoda (I2=0): U( x) Kod idealizovanog voda bez gubitaka je: U 2 = to znai da su naponi u cos x svim takama voda u praznom hodu u fazi i da je napon na kraju voda vei ili jednak naponu na poetku voda. Ova pojava je poznata kao Ferantijev efekat. Reim prenosa prirodne snage nadzemnim vodom: Reim voda u kome je njegova krajnja taka zatvorena karakteristinom impedansom naziva se reim prenosa prirodne snage. Prirodna snaga trofaznih vodova definie se za nominalni napon: Un 2 Pnat = . Zc Kod realnih vodova prirodna snaga je kompleksna sa malom reaktivnom komponentom ali se u praktinim razmatranjima smatra da je aktivna. Reim prenosa aktivne snage idealizovanim vodom: Pri prenosu aktivne snage vod je zatvoren aktivnom otpornou R. Reim prenosa reaktivne snage idealizovanim vodom: U ovom sluaju vod je zatvoren induktivnom ili kapacitivnom reaktansom X. 34. ta je Ferantijev efekat?

U( x) to cos x znai da su naponi u svim takama voda u praznom hodu u fazi i da je napon na kraju voda vei ili jednak naponu na poetku voda. Ova pojava je poznata kao Ferantijev efekat. 35. Reim prenosa prirodne sange nadzemnim vodom? Reim prenosa prirodne snage nadzemnim vodom je reim voda u kome je njegova krajnja taka zatvorena karakteristinom impedansom, a taj reim se naziva reim prenosa prirodne snage. Prirodna snaga trofaznih vodova definie se za nominalni napon: Un 2 Pnat = . Zc Kod realnih vodova prirodna snaga je kompleksna sa malom reaktivnom komponentom ali se u praktinim razmatranjima smatra da je aktivna. 36. Za koje duine vodova je mogue zanemariti skalarne sainioce popravke kod formiranja zamenske P eme? Ridenbergove sainioce popravke ne treba raunati za vodove duine do 200km (dovoljno je koristiti proizvod podunih parametara i duine). 37. Razlog uvoenja Kenelijevih, odnosno Ridenbergovih sainioca popravke? Uvoenjem Kenelijevih i Ridenbergovih sainioca popravke se vod sa raspodeljenim parametrima moe predstaviti kao vod sa koncentrisanim parametrima. 38. Podela energetskih transformatora: Po vrsti: -monofazni, -trofazni. Po broju namotaja: -dvonamotajni (sa primarnim i sekundarnim namotajima), -tronamotajni (sa primarom, sekundarom i tercijernim namotajima, koji je u normalnom radu neoptereen, slui za eleminisanje viih harmonika). Po galvanskoj povezanosti primarnog i sekundarnog namotaja: -Klasian (sa galvanski izolovanim primarom i sekundarom), -Autotransformatore (sa galvanski povezanim primarom i sekundarom). Po mogunosti regulacije: -Neregulacioni (imaju fiksni odnos transformacije), -regulacioni. Po poloaju u mrei elektroenergetskih sistema: -Blok transformatori, -Distributivni, -Interkonektivni transformatori.

U reimu praznog hoda kod idealizovanog voda bez gubitaka je: U 2 =

39. emu slui tercijar kod transformatora? Tercijerni namotaj je obino spregnut u trougao. U normalnom reimu rada je neoptereen. Slui za eliminisanje viih harmonika ili za zatvaranje nulte komponente struja asimetrinih kratkih spojeva. Ako se tronamotajni
9

transformator koristi kao interkonektivni, onda se na tercijer moe prikljuiti sinhroni kompenzator, za kompenzaciju reaktivne energije. 40. Zamenske eme transformatora i njihovi parametri?

Z T = RT + jX T

2 RT = R1 + mT R2

2 X T = X 1 + mT X2

I0 struja praznog hoda, I struja magneenja, R, X aktivna otpornost i reaktansa rasipanja, X reaktansa magneenja, RFe aktivna otpornost kojom se ekvivalentiraju gubici aktivne snage u magnetnom kolu transformatora, 1 GT konduktansa ( GT = ), RFe 1 1 1 = j BT susceptansa ( jBT = ; BT = ), jX X X ZT radna impedansa, YT otona (paralelna) admintansa, mT prenosni odnos. Redna impedansa jednaka je zbiru rednih impedansi primara i sekundara svedenih na primarnu stranu. Elementi redne impedanse se odreuju u ogledu kratkog spoja. U1 1 1 mT = j ; YT = GT + jBT = . (YT je kompleksan broj!!!!!!!!) U2 RFe X Elementi otone admintanse se odreuju u ogledu praznog hoda.

41. ta je prenosni odnos, a ta spreni broj? ta znai oznaka Yd5? Svaki dvonamotajni trofazni transformator ima po tri fazna namotaja na primarnoj i sekundarnoj strani koji mogu biti vezani u zvezdu (Y,y) ili trougao (D,d). Veliko slovo koristi se za primarni, a malo za sekundarni namotaj. Uz oznaku sprege stavlja se spreni broj (npr. Yd5) koji pokazuje fazni pomeraj izmeu fazora primarnih i sekundarnih napona. Po konvenciji referentnim fazorima smatraju se sekundarni naponi. mT=Un1/Un2=mT ; mT = e jk 30

10

42. Svoenje napona, struje, impedanse i admitanse sa jednog na drugi naponski nivo?

Ako imamo veliine na sekundaru, a hoemo da ih svedemo na primarnu stranu postoji etiri pravila: 1 1 U sv = mt * U Z sv = mt 2 * Z I sv = *I Y sv = 2 * Y mt mt Napomena: sve formule su tane, ispravka bi bila samo umesto (mt) da bude (mT). Iz prethodnih odgovora videe ta je ta. 43. Stator i rotor sinhronog generatora? Pobudni namotaj se kod sinhronih generatora stavlja na rotor. Na statoru sinhronih generatora smeteni su trofazni namotaji iz kojih se direktno dobija trofazna naizmenina struja. Kod sinhronih generatora sasvim malih snaga (nekoliko kW) pobudni namotaj se moe smestiti na stator, a tofazni namotaj na rotor. U ovakvim sluajevima trofazna naizmenina struja se sa rotorskog trofaznog namotaja odvodi preko kliznih prstenova i etkica. U praksi se koriste dva osnovna tipa sinhronih generatora, a to su: 1. Sinhroni generator sa valjkastim rotorom ili turbogenerator i 2. Sinhroni generator sa rotorom sa istaknutim polovima ili hidrogenerator. Statori obe vrste sinhronih generatora u principu su isti. Sastoje se od gvozdenih cilindara formiranih od prstenastih limova koji su sa unutranje strane oljebljeni da bi se mogao smestiti trofazni statorski namotaj. Rotori turbogeneratora izrauju se kao elini otkivci iz jednog komada visokootpornih elika leguriranih hromom, niklom i molibdenom. Na rotoru hidrogeneratora pored pobudnog postoji u eksplicitnoj formi I priguni namotaj kaveznog tipa. Ovaj namotaj ima ulogu samo u reimima sa brzinama razliitim od sinhrone i u asimetrinim reimima. Cilindrini rotori turbogeneratora nemaju priguni namotaj izveden u eksplicitnoj formi, ali sama masa rotora napravljena od komada elika kada se nae u promenljivom magnetnom polju ima ulogu prigunog namotaja jer se u njoj indukuju vihorne struje. 44. U emu se razlikuju hidro i turbo generatori? Hidro I turbogeneratori se razlikuju prema veliini rotora i u zavisnosti da li mehaniku energiju dobijaju od parne ili hidro turbine.

11

Turbogeneratori rade sa veim sinhronim brzinama zato to ekonominost parne turbine raste sa porastom brzine (za p=1 n=3000obrt/min ; za p=2 n=1500obtr/min) Hidrogenerator radi sa znatno manjim sinhronim brzinama (od nekoliko desetina do nekoliko stotina obrtaja u minuti, u zavisnosti od tipa hidroturbine) zato to hidroturbine ekonomino rade sa znatno manjim brzinama obrtanja. 45. Nacrtati vektorski dijagram turbogeneratora. Pri crtanju naponskog vektorskog dijagrama predpostavljeno je da generator napaja preteno induktivne pretvarae, tako da struja fazno zaostaje iza napona.

Aktivna otpornost faznog namotaja turbogeneratora moe se odrediti iz gubitaka u bakru statorskog namotaja na isti nain kao kod energetskog transformatora. Un 2 Un 2 R = Pcu 2 R = Pcu 2 Sn Sn
Xg >> R Sinhrona reaktansa, koja predstavlja sumu reaktanse rasipanja i reaktanse magneenja generatora pri trofaznoj pobudi sa statorske strane, moe se odrediti pomou ogleda praznog hoda i kratkog spoja.

46. Nacrtati vektorski dijagram hidrogeneratora.

12

Eq=U+R*I+jXqI+j(Xd-Xq) Id je projekcija fazora struje I na d-osu; Xd, Xq - sinhrone reaktanse hidrogeneratora po d-osi i q-osi; Eq efektivna vrednost elektromotorne sile hidrogeneratora koja potie od pobudnog fluksa, odnosno pobudne struje. 47. ta je pogonska karta sinhronog generatora?Navesti ogranienja.

Pogonska karta definie dozvoljenu oblast radnih reima sinhronog generatora u P-Q ravni, pri konstantnom naponu na prikljunim krajevima generatora. Za odreivanje pogonske karte potrebno je definisati osnovne podatke o sinhronoj maini, kao i skup ogranienja koja definiu mogue radne reime generatora -Ogranienje radnih reima generatora zbog maksimalne I minimalne snage turbine, -Ogranienje radnih reima generatora zbog zagrevanja statorskog namotaja, -Ogranienje radnih reima generatora zbog zagrevanja pobudnog namotaja, -Ogranienje radnih reima generatora zbog statike nestabilnosti. 48. Osnovni podaci o sinhronom generatoru.

13

Pn Nominalna prividna snaga definisana je kao trofazna i kree se u cos n opsegu od nekoliko stotina kVA do nekoliko hiljada MVA; Sn =
Pn = Ptn * n n Nominalna elektrina aktivna snaga (Ptn -nominalna korisna snaga

turbine i nn - nominlni stepen iskorienja generatora);

U n - nominalni napon definisan je kao meufazni i moe imati sledee vrednosti; 3.15 kV; 6.3 kV; 10.5 kV; 15.75kV; 21kV; In = Sn Nominalna struja generatora; 3 Un Pn

Nazivni faktor snage odreuje sposobnost generatora da 2 ( Pn + Qn ) 0.5 proizvodi reaktivnu snagu.
cos n =
2

14