Univerzitet u Kragujevcu Ekonomski fakultet

Predmet: Meunarodno privredno pravo

Seminarski rad
Tema:

PRAVNI REIM STRANIH ULAGANJA U SRBIJI

Mentor: doc.dr Mirjana Kneevi

Student: Tamara Stoli 2008/20 decembar 2010, Kragujevac

SADRAJ Uvod 1. Strana ulaganja 1.1. Pojam i vrste stranih ulaganja 1.2. Osnovna pitanja 1.2.1. Osnovni oblici stranih ulaganja 1.2.2. Posebni oblici stranih ulaganja 1.3. Izvori prava stranih ulaganja u Srbiji 1.3.1. Meunarodni izvori prava 1.3.2. Nacionalni izvori prava 2. Principi pravne regulative 2.1. Sloboda stranih ulaganja 2.2. Nacionalni tretman stranih ulaganja 2.3. Princip priznanja steenih prava i kontinuiteta prava 2.4. Prioritet tretmana stranog ulaganja koji proizilazi iz meunarodnog ili bilateralnog ugovora 2.5. Autonomija ugovornih strana 2.6. Princip davanja stranim ulagaima razumih i opteprihvaenih garancija i olakica 3. Sistem zatite i podsticaja stranih ulaganja 3.1. Pravo na slobodnu konverziju valuta 3.2. Pravo na voenje poslovnih knjiga u skladu s meunarodno prihvaenim raunovodstvenim i revizorskim standardima 3.3. Pravo na transfer dobiti i imovine u inostranstvu 3.4. Podsticajne mere i olakice 3.4.1. Sloboda uvoza 3.4.2. Poreske i carinske olakice 3.4.3. Carinska osloboenja Zakljuak

UVOD
U ovom radu e biti rei o pravnom reimu stranih ulaganja u naoj zemlji. Tema je veoma aktuelna, i ima veliki praktini znaaj za privredu nae zemlje. Cilj rada je da uopteno ukae na odrednice stranih ulaganja, prinicpe i mere zatite i podsticaja u Srbiji. U prvom delu rada e se biti objanjen pojam i vrste stranih ulaganja, a posebno odlike direktnih i indirektnih ulaganja, osnovna pitanja vezana za strana ulaganja- kao to su pojam, subjekti stranih ulaganja, ulog stranih ulagaa, oblici stranih ulaganja, a bie u saetom obliku navedeni meunarodni i nacionalni izvori prava koji se odnose na strana ulaganja. Drugi deo rada odnosi se na principe stranih ulaganja u naoj zemlji i to: princip slobode stranih ulaganja, nacionalnog tretmana stranih ulaganja, princip priznanja steenih prava i kontinuiteta prava, prioritet tretmana stranog ulaganja koji proizilazi iz meunarodnog ili bilateralnog ugovora, autonomija ugovornih strana, princip davanja stranim ulagaima razumih i opteprihvaenih garancija i olakica. U poslednjem delu rada objanjeni su sistemi zatite i podsticaja stranih ulaganja, a u okviru njih pravo na slobodnu konverziju valuta, pravo na transfer dobiti i imovine u inostranstvu, pravo na voenje poslovnih knjiga u skladu s meunarodno prihvaenim raunovodstvenim i revizorskim standardima, kao i podsticajne mere i olakice koje se odnose na slobodu uvoza, poreske i carinske olakice i carinska osloboenja. Osnovni cilj zemalja u tranziciji, pa i nae, je postizanje stabilnog privrednog rasta, a pravilnim planiranjem aktivnosti i planskim podsticanjem stranih ulaganja, taj cilj se moe i ostvariti. Treba iskoristiti sve prednosti stranih ulaganja, a pre svega treba obezbediti odgovarajuu sigurnost za strane investitore koji e ulagati u nau zemlju. Ta sigurnost se moe postii raznim merama investicione politike. Potrebno je stvoriti pravni reim koji e odgovarati uslovima u Srbiji, a koji e biti usklaen sa meunarodnom regulativom u ovoj oblasti. Treba istai da budunost srpske privrede u najveoj meri zavisi od poveanja priliva stranih investicija. Iz tog razloga treba preduzeti dodatne mere na planu stvaranja kvalitetnijeg poslovnog ambijenta u svakom pogledu, koji e za strane investitore predstavljati izazov, pre svega kroz detaljno definisanje pravnog okvira, ne samo onog koji se odnosi na strana ulaganja ve i na povezane zakone koji utiu na strane investore kao i na promociju istih kako bi se investitori upoznali sa nastojanjima i dodatno stimulisali da ulau u Srbiju.

1. Strana ulaganja
U ovom delu e biti razmatrani pojam i vrste stranih ulaganja, neka od osnovnih pitanja vezanih za strana ulaganja, kao i izvori prava vezani za strana ulaganja, kako domai tako i meunarodni sa naglaskom na domae izvore prava s obzirom na temu pravnog reima stranih ulaganja u Srbiji.

1.1. Pojam i vrste stranih ulaganja

Zbog mnogoznane i sloene prirode stranih ulaganja, njihov pojam nije lako jednoznano odrediti, naroito ako se ima u vidu njihovo shvatanje sa razliitih aspekata, pre svega pravnih i ekonomskih. Pod stranim ulaganjima, najoptije reeno, podrazumeva se meunarodno kretanje kapitala, odnosno njegov izvoz, s ciljem uea u prihodima tog preduzea. Ono moe da bude u obliku novca, robe, svojinskih prava, patenata, tehnikih i drugih znanja, a moe poticati i od reinvestiranih prihoda od ulaganja.1 Pod stranim ulaganjem podrazumeva se: ulaganje u domae privredno drutvo kojim strani ulaga stie udeo ili akcije u osnovnom kapitalu tog privrednog drutva, sticanje svakog drugog imovinskog prava stranog ulagaa kojim on ostvaruje poslovne interese.2 Postoji vie razliitih kriterijuma podele stranih ulaganja3: a) S obzirom na vrstu ekonomske vrednosti koja se ulae, razlikuju se: investicije u stvarima (eng. tangible) i u pravima (eng. intangible). Investicije u stvarima podrazumevaju ulaganje opreme, zemljita ili objekata. Investicije u pravima obuhvataju ulaganja u formi angaovanja finansijskih resursa za kupovinu akcija sa pravom svojine i svojinskih udela, davanje na raspolaganje prava intelektualne svojine i investicije u formi zajmova. b) Prema kriterijumu svojinskog karaktera uloenog kapitala, razlikuju se privatne i dravne investicije. c) S obzirom na to da li je re o stranom kapitalu koji ulazi direktno iz inostranstva, ili se radi o sredstvima stranog porekla dobijenim iz profita ve postojee investicije u dravi domainu, razlikuju se investicije uinjene sveim kapitalom i investicije kapitalom koji se reinvestira. Ova podela je od znaaja posebno jer investiciona zakonodavstva daju preferencijalni tretman investitorima koji svoj profit reinvestiraju u dravi domainu, umesto da izvre njegovu repatrijaciju. d) Prema intenzitetu uticaja stranog investitora na upravljanje svojom investicijom, odnosno s obzirom na svrhu i prirodu ulaganja, razlikuju se strane direktne investicije, portfolio investicije i tzv. nove forme investicija (eng. New forms of Investment - NFI).
1

dr Vilus. J., dr Cari S., dr ogorov S., dr urev D, dr Divljak D., Meunarodno privredno pravo (2008), Pravni fakultet u Novom Sadu-Centar za izdavaku delatnost 2 Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. god. 3 Cvetkovi P., O efektima stranih investicija : razlika izmeu stvarnosti predrasuda (2004), Institut za sociologiju Filozofskog fakulteta u Niu

U literaturi i svakodnevnom ivotu najea je podela na indirektna ili portfolio ulaganja i direktna ulaganja. Indirektna ili portfolio ulaganja javljaju se u dva vida. Prvi je klasini koji se ostvaruje obezbeenjem sredstava na tritu kapitala, a drugi vid je ulaganje u inostrana drutva kojim ulaga ne stie pravo upravljanja i kontrole, ili su ona bitno ograniena tako da ne utiu na njegov rad i poslovanje.4 Ova ulaganja karakterie pasivan odnos ulagaa koji su usmereni na profitabilnost, a u prvom planu je dobitak u obliku dividende. Ovim investicijama ne ustanovljava se trajni odnos, a investitorima je s obzirom na usmerenost na profit i stabilnost ulaganja, a ne preduzetnika aktivnost, lako da se preusmere na druga ulaganja. S obzirom na navedeno, ove investicije karakterie prvenstveno nestabilnost, pa su zemlje u razvoju zabrinute zbog dejstva ovakvih investicija, jer investitori svoj kapital povlae ukoliko postoje i manje naznake krize ili pada profita, to dovodi ove zemlje u lo poloaj ukoliko je uee ovih investicija veliko. Direktna ulaganja su najznaajniji pojavni oblik stranih ulaganja. Prema meunarodno prihvaenim definicijama, strana direktna ulaganja (foreign direct investment FDI) se sastoje u sticanju akcija ili udela u rezidentnim poslovnim subjektima od nerezidentnih ulagaa i obratno. Njima se ulagau obezbeuje pravo svojine, upravljanja i kontrole, uz uspostavljanje trajnih i direktnih ekonomskih veza izmeu stranog ulagaa i privrednog drutva u koje se ulae. 5 Osnovna odlika ovih investicija je trajnost, a njihov ulaga ima nameru vrenja preduzetnike aktivnosti. Ova ulaganja ne donose u zemlju samo kapital, ve i novu tehnologiju, znanja, knowhow, poslovnu kulturu zemlje iz koje ulaga dolazi. Ulaga snosi i preduzetniki rizik koji je mnogo vei nego kod indirektnih ulaganja, a i povlaenje kapitala je tee i manje zastupljeno kod ove vrste ulaganja.

1.2. Osnovna pitanja

Globalizacija poslovanja namee potrebu za ukljuivanjem u svetska trita, kako robe i usluga, tako i kapitala. Ova potreba je posebno izraena kod zemalja u razvoju. U Jugoslaviji su 1967. godine prvi put omoguena privatna ulaganja stranim licima, ali to nije donelo oekivanu korist naoj zemlji zbog previe sloenog i nerazumljivog pravnog sistema nae zemlje, i nemogunosti sticanja svojinskih prava. Iskorak je uinjen krajem osamdesetih godina kada su omoguena i trajna privatna vlasnika ulaganja. Pod stranim ulaganjem u naoj zemlji, u zakonu se podrazumeva : 1. ulaganje u jugoslovensko preduzee kojim strani ulaga stie udeo ili akcije u osnovnom kapitalu tog preduzea; 2. sticanje svakog drugog imovinskog prava stranog ulagaa kojim on ostvaruje svoje poslovne interese u SR Jugoslaviji. 6
4

dr Vilus. J., dr Cari S., dr ogorov S., dr urev D, dr Divljak D., Meunarodno privredno pravo (2008), Pravni fakultet u Novom Sadu-Centar za izdavaku delatnost 5 dr Vilus. J., dr Cari S., dr ogorov S., dr urev D, dr Divljak D., Meunarodno privredno pravo (2008), Pravni fakultet u Novom Sadu-Centar za izdavaku delatnost 6 Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. god., lan 3.

Strani ulaga je7: strano pravno lice sa seditem u inostranstvu; strano fiziko lice; dravljanin nae zemlje sa prebivalitem, odnosno boravitem u inostranstvu duim od godinu dana.

Ulog stranog ulagaa moe biti u stranoj konvertibilnoj valuti, stvarima, pravima intelektualne svojine, hartijama od vrednosti i drugim imovinskim pravima. Ulog stranog ulagaa moe biti u dinarima koji se, po propisima o deviznom poslovanju, mogu transferisati u inostranstvo, ukljuujui tu i reinvestiranje dobiti. Strani ulaga moe konvertovati svoje utvreno potraivanje u udeo, odnosno akcije preduzea - dunika. Nenovani ulozi moraju biti izraeni u novcu.8 U naem pravu, strana ulaganja se klasifikuju na osnovne i posebne oblike. 1.2.1. Osnovni oblici stranih ulaganja9 Strani ulaga moe sam ili sa drugim stranim ili domaim ulagaima: 1. osnovati preduzee; 2. kupiti akcije ili udele u postojeem preduzeu. Osnovni oblici stranog ulaganja ureuju se ugovorom o osnivanju ili ugovorom o ulaganju koji se zakljuuje u pisanoj formi, odnosno odlukom o osnivanju sainjenom u pisanoj formi. 1.2.2. Posebni oblici stranih ulaganja10 Stranom ulagau moe biti ustupljena dozvola (koncesija) za korienje prirodnog bogatstva, dobra u optoj upotrebi ili za obavljanje delatnosti od opteg interesa, u skladu sa zakonom. Stranom ulagau moe se odobriti da izgradi, iskoriava i transformie (B.O.T. - Build, operate and transfer) odreeni objekat, postrojenje ili pogon, kao i objekte infrastrukture i komunikacija.

Privredna komora Beograd (11.decembar.2010.), Osnivanje privrednih subjekata, < http://www.kombeg.org.rs > 8 Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. god., lan 6 9 Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. god., lan 4 10 Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. god., lan 5

1.3. Izvori prava

Pravni okvir stranih ulaganja ine propisi na meunarodnom i nacionalnom nivou. U ovom delu bie rei o meunarodnim i nacionalnim izvorima prava, s naglaskom na nacionalne izvore koji oslikavaju pravni reim i odnos prema stranim ulaganjima u Srbiji. 1.3.1. Meunarodni izvori prava Pravila u okviru meunarodnih izvora prava, stvaraju se na regionalnom i univerzalnom planu. Znaajnu ulogu imaju bilateralni ugovori, pre svega, ugovori o podsticanju i zatiti stranih investicija i o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Sve vei znaaj imaju i multilateralni ugovori.11 Dva najznaajija meunarodna instrumenta su Kodeks liberalizacije kretanja kapitala koji je 1961. godine usvojio Savet organizacije za ekonomsku saradnju i Sporazum o uslovima za strana ulaganja koja utiu na trgovinu (Trade related investment measures, TRIMS) koji je 1994. godine postignut u okviru Svetske trgovinske organizacije. Meunarodne konvencije reguliu samo odabrane aspekte stranih ulaganja, a najznaajnije su : Vaingtonska konvencija o osnivanju Centra za reavanje investicionih sporova izmeu drava i dravljana drugih drava iz 1965. godine, i Konvencija o osnivanju multilateralne agencije za garancije za strane investicije. 1.3.2. Nacionalni izvori prava Nacionalni pravni reim stranih ulaganja stvaraju i zemlje izvoznice i zemlje uvoznice kapitala. U naoj zemlji pravni osnov za strana ulaganja nalazi se u sledeim zakonima : 1. Zakon o stranim ulaganjima ( Sl. list SRJ, br. 3/2002 i 5/2003) 2. Zakon o privrednim drutvima (Sl. glasnik RS, br.125/04) 3. Zakon o preduzeima (Sl. list SRJ, br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01- odluka SUS i 36/02). Prestao da vai, osim l. 392 399. i l. 400a, 400b, 400v i 421a, koji ostaju na snazi do isteka rokova za privatizaciju, utvrenih zakonom kojim se ureuje privatizacija. 4. Zakon o registraciji privrednih subjekata (Sl. glasnik RS, br.55/04, 61/05) 5. Zakon o agenciji za privredne registre (Sl. glasnik RS, br.55/04) 6. Zakon o klasifikaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja (Sl. list SRJ, br. 31/96, 34/96, 12/98 i 59/98, 74/99, 212/99) 7. Uredba o visini naknade za registraciju podataka u registar privrednih subjekata i za druge usluge koje prua agencija za privredne registre (Slubeni glasnik RS br. 109/05)12
11

dr Vilus. J., dr Cari S., dr ogorov S., dr urev D, dr Divljak D., Meunarodno privredno pravo (2008), Pravni fakultet u Novom Sadu-Centar za izdavaku delatnost 12 Privredna komora Beograd , Osnivanje privrednih subjekata, < http://www.kombeg.org.rs >

2. Principi pravne regulative

Nae zakonodavstvo se u smislu stranih ulaganja zasniva na sledeim principima: sloboda stranih ulaganja, nacionalni tretman stranih ulaganja, princip priznanja steenih prava i kontinuiteta prava, prioritet tretmana stranog ulaganja koji proizilazi iz meunarodnog ili bilateralnog ugovora, autonomija ugovornih strana, princip davanja stranim ulagaima razumih i opteprihvaenih garancija i olakica.

2.1. Sloboda stranih ulaganja

Prema ovom principu, strani ulaga moe samostalno ili zajedno sa drugim domaim i stranim licima da osnuje preduzee, odnosno da ulae u preduzea da bi obavljao sve vrste delatnosti radi sticanja dobiti. Meutim, postoje i neka ogranienja. Ona se odnose na osnivanje preduzea u naoj zemlji u pojedinim oblastima, kao to su proizvodnja i promet oruja i vojne opreme, kao i na pojedina podruja koja su u skladu sa zakonom odreena kao zabranjene zone. Strani ulagai ne mogu stei veinsko uee u navedenim oblastima, a za ulaganje im je potrebna odgovarajua dozvola nadlenog organa. Ogranienja se odnose i na odreene obaveze u pogledu zatite ivotne sredine. Strani ulaga, u obavljanju delatnosti, duan je uvek da postupa u skladu sa propisima koji reguliu zatitu ivotne sredine.13

2.2. Nacionalni tretman stranih ulaganja

Ovo je vaan princip za strana ulaganja, jer se njime garantuje potpuna nacionalna zatita stranih lica. Po principu nacionalnog tretmana, na osnovu ulaganja, strani ulaga stie ista prava kao i domaa lica, koja su odreena zakonom.

2.3. Princip priznanja steenih prava i kontinuiteta prava

Po osnovu principa priznanja steenih prava i kontinuiteta prava, strani ulaga uiva punu pravnu sigurnost i pravnu zatitu i u pogledu prava steenih ulaganjem u momentu registracije.14 Ona ne mogu biti umanjena naknadnom izmenom zakona i drugih propisa, s tim to to ne podrazumeva nemenjanje uslova (poreza, sistem plaanja), ve samo da se na njegovu tetu nee promeniti prava koja je stekao kupovinom, bez obzira da li su imovinskog ili upraavljakog karaktera.

13 14

Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. god., lan 18 dr Vilus. J., dr Cari S., dr ogorov S., dr urev D, dr Divljak D., Meunarodno privredno pravo (2008), Pravni fakultet u Novom Sadu-Centar za izdavaku delatnost

2.4. Prioritet tretmana stranog ulaganja koji proizilazi iz meunarodnog ili bilateralnog ugovora
Prioritet, prema ovom principu, ima tretman stranih ulaganja regulisanih meunarodnim ili bilateralnim ugovorima u odnosu na tretman predvien odgovarajuim zakonom. Ovi ugovori odnose se na meudravne sporazume o zatiti i podsticanju investicija, izbegavanju dvostrukog oporezivanja, ili ugovorima kojima se unapreuju i tite strana ulaganja. Ukoliko meunarodni ili bilateralni sporazum ije su lanice drava stranog ulagaa i Srbija predvia tretman koji je za stranog ulagaa ili njegovo ulaganje povoljniji od tretmana predvienog ovim zakonom, primenjuje se tretman predvien takvim sporazumom.15

2.5. Autonomija ugovornih strana

U pogledu regulisanja ugovornih ili drugih pravnih odnosa, kojima se zasniva ili realizuje strano ulaganje, strani ulagai, tj. ugovorne strana imaju znaajnu autonomiju. Autonomija postoji i u sferi reavanja sporova.

2.6. Princip davanja stranim ulagaima razumih i opteprihvaenih garancija i olakica

U naem pravu postoji sistem razumnih i opteprihvaenih prava, garancija i olakica stranim ulagaima. Oni kreiraju sistem zatite i podsticaja stranih ulaganja i veoma su bitan element ukupnog pravnog reima stranih ulaganja, posebno za zemlje u razvoju.

15

Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. god., lan 13

3. Sistem zatite i podsticaja stranih ulaganja

Sistem zatite i podsticaja stranih ulaganja regulisan je Zakonom o stranim ulaganjima, i ukljuuje specifina prava koja proizilaze iz inostranog elementa, tj sledea prava: pravo na slobodnu konverziju valuta, pravo na transfer dobiti i imovine u inostranstvu, pravo na voenje poslovnih knjiga u skladu s meunarodno prihvaenim raunovodstvenim i revizorskim standardima.

3.1. Pravo na slobodnu konverziju valuta

Strani ulaga moe, u pogledu svakog plaanja vezanog za strano ulaganje, slobodno konvertovati domau valutu u stranu konvertibilnu valutu. Preduzee sa stranim ulogom slobodno vri plaanje u meunarodnim poslovnim odnosima. Preduzee sa stranim ulogom moe stranu valutu drati na deviznom raunu kod ovlaene banke i tim sredstvima slobodno raspolagati.16

3.2. Pravo na voenje poslovnih knjiga u skladu s meunarodno prihvaenim raunovodstvenim i revizorskim standardima
Preduzee sa stranim ulogom, pored obaveze voenja poslovnih knjiga i sainjavanja finansijskih izvetaja u skladu sa domaim propisima, ima pravo voenja poslovnih knjiga i sainjavanja finansijskih izvetaja u skladu sa meunarodno prihvaenim raunovodstvenim i revizorskim standardima.17

3.3. Pravo na transfer dobiti i imovine u inostranstvu

Strani ulaga moe, po izmirenju obaveza u skladu sa domaim propisima, slobodno i bez odlaganja, u konvertibilnoj valuti, transferisati u inostranstvo sva finansijska i druga sredstva u vezi sa stranim ulaganjem, a posebno: 1. dobit ostvarenu po osnovu stranog ulaganja (profit, dividende i dr.); 2. imovinu koja mu pripadne posle prestanka preduzea sa stranim ulogom, odnosno na osnovu prestanka ugovora o ulaganju; 3. iznose dobijene od prodaje akcija ili udela preduzea sa stranim ulogom; 4. iznose dobijene po osnovu smanjenja osnovnog kapitala preduzea sa stranim ulogom; 5. dopunske uplate; 6. naknade iz lana 9. ovog zakona (naknada iz eksproprijacije).18

16 17 18

Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. godine, lan 10 Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. godine, lan 11 Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. godine, lan 12

3.4. Podsticajne mere i olakice

3.4.1. Sloboda uvoza Uvoz stvari koje predstavljaju ulog stranog ulagaa je slobodan, pod uslovom da zadovoljava propise koji reguliu zatitu ivotne sredine. 19 Podsticaji i olakice stranim ulagaima20: uvoz stvari koje predstavljaju ulog stranog ulagaa je slobodan; uvoz opreme po osnovu i do uloga stranog ulagaa, osim putnikih motornih vozila i automata za zabavu i igara na sreu, u roku od dve godine od dana registracije stranog ulaganja osloboen je plaanja carina i drugih uvoznih dabina. Ako se deo stranog uloga realizuje kao uvoz opreme koja se oslobaa carine i drugih uvoznih dabina, to treba navesti u ugovoru, odnosno u odluci o stranom ulaganju. U ugovoru se navodi vrednost svakog pojedinanog dela opreme i broj iz carinske nomenklature. Specifikacija uvezene opreme treba da sadri i podatke o nainu plaanja.21 3.4.2. Poreske i carinske olakice Strani ulaga i preduzee sa stranim ulogom uivaju poreske i carinske olakice u skladu sa zakonom.22 3.4.3. Carinska osloboenja Uvoz opreme po osnovu uloga stranog ulagaa, osim putnikih motornih vozila i automata za zabavu i igre na sreu, osloboen je od plaanja carina i drugih uvoznih dabina. Pravo osloboenja od plaanja carine uvoza opreme po osnovu uloga stranog ulagaa moe se koristiti u skladu sa utvrenom dinamikom ulaganja, do konane izgradnje objekata, odnosno otpoinjanja delatnosti u koju se vri ulaganje, a ukoliko se ulaganje vri po osnovu reinvestiranja dobiti - za sve vreme vaenja ugovora, odnosno odluke. Carinsko osloboenje od plaanja carine uvoza opreme po osnovu uloga stranog ulagaa moe koristiti i preduzee sa stranim ulogom do visine novanog dela stranog uloga u roku od dve godine od dana registracije stranog ulaganja.23

19 20

Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. godine, lan 14 Privredna komora Beograd , Osnivanje privrednih subjekata, < http://www.kombeg.org.rs Privredna komora Beograd , Osnivanje privrednih subjekata, < http://www.kombeg.org.rs Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. godine, lan 15 Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. godine, lan 16

>
21

>
22 23

ZAKLJUAK
U radu je izloen kontekst stranih ulaganja i pravni reim u naoj zemlji. Iz navedenog, moe se rei da je tretman stranih ulagaa koji ulau u nau zemlju u sistemu prava, jako povoljan. Ne samo da se izjednauju sa domaim pravnim subjektima, ve i dobijaju odreene podsticajne mere i olakice po osnovu ulaganja. U tom smislu, kroz stana ulaganja, strani ulaga stie odreena prava, i viestruku korist na osnovu velikog broja elemenata. Koristi od stranih ulaganja uglavnom se spominju iz perspektive zemlje u koju se ulae kapital, tj. receptivne zemlje. Pored oigledne koristi zbog priliva kapitala, to rezultira veom privrednom aktivnou, veim bruto drutvenim proizvodom, veom zaposlenou, veim platama, veim izvozom, koristi postoje i u socijalnim, politikim i tehnolokim uticajima. Treba napomenuti da se ove prednosti mogu iskoristiti ako je zemlja iz koje dolazi strani ulaga barem na istom, ili na viem stepenu privrednog razvoja od zemlje u koju se ulae. Pitanje koje se neizbeno postavlja je pitanje primene donetih propisa. Ovo pitanje je od ogromnog znaaja jer za ulagaa kreira sliku zemlje i utie na njegovu percepciju rizika ulaganja. Ukoliko postoje ekonomske mogunosti, pravni okvir ima veliki znaaj na odluku investitora. Pozitivan pravni okvir i brojni bilateralni i multilateralni ugovori stvaraju pozitivnu sliku o reimu zemlje u koju treba uloiti kapital. Suprotno tome, este promene u zakonodavstvu, nepotovanje ugovornih aranmana i nedovoljno podsticaja za strana ulaganja odvraaju stranog ulagaa od namere investiranja. Kao jedan od problema, posebno treba istai da priliv neposrednih stranih ulaganja u R. Srbiji karakterie izuzetna neravnomernost u razliitim regionima zemlje. Razvijenija i naprednija podruja, privlae mnogo vie kapitala u odnosu na siromanija i nerazvijena podruja. Ono to se u poslednjem periodu moe primetiti je premetanje pojedinih institucija i njihovih funkcija upravo u ova podruja. Prevazilaenje navedenih problema i ostvarivanje ciljeva vezanih za strana ulaganja podrazumeva, pored politike i makroekonomske stabilnosti i efikasnog funkcionisanja svih institucija drave, i intenzivnu saradnju domaih i inostranih privrednih subjekata. Iz razvojne perspektive, najznaajnije su investicije koje podstiu produktivnost i tehnoloki napredak, naroito u sektoru proizvoda za ralzmenu sa inostranstvom, poto podstiu konkurentnost i izvoz. U Srbiji, brojni su podsticaji koji utiu na veliinu stranih ulaganja. Znaajno je da veliki deo stranih ulaganja dolazi iz zemalja Evropske unije, pa treba oekivati intenzivniju saradnju u ovoj oblasti.

LITERATURA

1. Cvetkovi P., O efektima stranih investicija : razlika izmeu stvarnosti predrasuda (2004), Institut za sociologiju Filozofskog fakulteta u Niu 2. dr Vilus. J., dr Cari S., dr ogorov S., dr urev D, dr Divljak D., Meunarodno privredno pravo (2008), Pravni fakultet u Novom Sadu-Centar za izdavaku delatnost 3. Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. god., Slubeni list SRJ, br. 3/2002 4. Privredna komora Beograd (11.decembar.2010.), Osnivanje privrednih subjekata, < http://www.kombeg.org.rs >