- OSNOVE PEDICIJE -

1. DEFINICIJA PEDICIJE

Pojam pedicija potie od latinske rei expedire, to znai otpremiti, poslati. pedicija je logistika aktivnost u sferi planiranja, oblikovanja, organizacije i realizacije robnih tokova i logistikih lanaca. pedicija je oranizator i realizator procesa dopreme i isporuke robe od poiljaoca do krajnjeg primaoca robe. pedicija je '' arhitekta '' transportnog lanca. pedicija se vezuje za spoljnu trgovinu, jer je nastala iz potrebe meunarodne robne razmenei njen je bitan faktor. Pogreno je pediciju vezivati iskljuivo za carinske formalnosti. ak 95% robnih tokova se realizuje u organizaciji pediterskih kompanija i drugih logistikih provajdera.

1.1.Razvoj pedicije kod nas

pedicija se kod nas razvijala u tri karakteristina perioda: 1. do 1940.- te godine kada su se pedicijom bavile privatne domae kompanije i filijale stranih pediterskih kompanija 2. od 1945. do 1990. te godine kada je postojao dravni monopol nad izvozno- uvoznim poslovima, tako da su postojale jake dravne pediterske kompanije koje su se uglavnom vezivale za jedan vid transporta 3. od 1991.- te godine kada se osniva veliki broj privatnih manjih pediterskih kompanija

1.2. Osnovni uesnici u pediterskom poslu

1. pediter je oranizator i realizator procesa dopreme i isporuke robe od poiljaoca do krajnjeg primaoca robe. 2. Meupediter je pediter kome glavni pediter prepusti jedan deo posla. esto se javljaju u zbirnom transportu. 3. Podpediter je pediter kome glavni pediter prepusti ceo posao i koji glavnom pediteru za to plaa proviziju. 4. Vozar je prevoznik, transporter. 5. Komisionar je pravno ili fiziko lice koje radi u svoje ime , a za tu raun. 6. Agent je pravno ili fiziko lice koje radi u tue ime i za tu raun. 7. Komitent je klijent, korisnik, nalogodavac. 8. Agentni posrednici: - zastupnici - brokeri - faktori - vezani agenti 9. Trgovaki posrednici: - distributeri - dileri - uvozni dzoberi

1.3. Privredno pravni poloaj pedicije

Postoje 3 osnovna privredno pravna poloaja pedicije: 1. Anglosaksonski po kom se pod pojmom pediter podrazumeva agent 2. Francuski - po kom se pod pojmom pediter podrazumeva komisionar 3. Nemaki ( Evropski ) gde se pedicija posmatra kao samostalna privredna delatnost koja je vezana za trgovinu Kod nas se pod pojmom pediter podrazumeva agent, tj. onaj koji obavlja posao u svoje ime, a za tudj raun.

Kod nas, pedicija je regulisana sledeim zakonima: 1. Zakonom o obligacionim odnosima 2. Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju 3. Carinskim zakonom

2. STRUKTURA PEDITERSKIH FUNKCIJA I POSLOVA

2.1.

Struktura privrednih funkcija

pedicija ima sledeih 6 funkcija : 1. promotivnu - marketing 2. prostornu savlaivanje prostora 3. vremensku vremenske neravnomernosti 4. kvantitativnu obim tokova 5. kvalitativnu kvalitet usluga 6. kreditnu kreditiranje komitenata( carina, osiguranje, prevoz , ...)

2.2.

Struktura pediterskih poslova

pediterski poslovi se dele u 2 osnovne kategorije: a) Osnovni pediterski poslovi redovni poslovi u medjunarodnoj trgovini( ugovaranje, realizacija transporta, skladitenje, carinjenje, pretovar, itd) Osnovni poslovi obuhvataju: - davanje strunih saveta - izradu instradicije - sklapanje ugovora o transportu - sklapanje ugovora o utovaru, istovaru i pretovaru - prihvat robe - otpremu, transport i dopremu robe - zbirni transport - sabirno distributivni transport

- sklapanje ugovora o transportnom osiguranju - sklapanje ugovora o uskladitenju i iskladaitenju b) Specijalni pediterski poslovi : - specifini zahtevi robe: transport ivih ivotinja, opasnih materija(ADR), zaleenog voa, itd. - specifine vrste posla: sajamski poslovi, lizing poslovi, konsignacioni poslovi, itd. Specijalni poslovi obuhvataju: - sklapanje ugovora o pakovanju i signiranju - sklapanje ugovora o merenju i sortiranju - izdavanje garantnih pisama - izdavanje pediterskih dokumenata i drugih FIATA isprava - obavljanje sajamskih poslova - obavljanje selidbenih poslova - obavljanje konsignacionih poslova( kada se roba uvozi , a carina se plaa tek kada se proda) - obavljanje lizing poslova - selidbeni poslovi - sajamski poslovi - konsignacioni poslovi

2.3. Struktura agencijskih poslova u transportu

Osnovna razlika izmeu agenta i peditera je u tome to agenti uglavnom nemaju svoje kapacitete, ve zastupaju svoje komitente i posreduju izmeu njih i druge ugovorne strane , dok pediteri esto imaju svoje transportne, skladine i druge kapacitete koji su potrebni u ovoj vrsti posla. Znai agenti uglavnom koriste svoje poslovne veze, znanje i informacije o stanju na tritu robe i usluga i na taj nain posluju. Njihov zadatak je ugovaranje, marketing, pribavljanje dokumenata, posredovanje u sporovima, prihvat robe,irenje i odravanje veza, ispituju trite, itd.

2.4. Organizacija pediterskih preduzea

pediterska preduzea se obino organizuju na 4 nivoa: 1. 2. 3. 4. unutranja organizacija preduzea nacionalna organizacija preduzea regionalna organizacija preduzea meunarodna organizacija preduzea(FIATA) - osnovana u Beu 1926. te godine

2.5. Ciljevi udruenja pediterskih kompanija

- unapreivanje pediterske delatnosti u svetskim razmerama - zastupanje i zatita zajednikih interesa - jedinstveno istupanje na trite usluga - odravanje kontakata sa svetskim institucijama

2.6. pediterska dokumenta

Unifikaciju pediterskih dokumenata na meunarodnom nivou izvrio je Meunarodni savez udruenja peditera( FIATA) u periodu od 1955.- te godine. tampanje i distribuciju pediterskih dokumenata vre ovlaene lanice FIATA i to su po pravilu Privredne komore. Na zahtev peditera, Privredna komora uz naplatu odgovarajue sume, izdaje obrazac odgovarajueg pediterskog FIATA dokumenta koji ima svoj serijski broj i vodi evidenciju o firmama koje su primile izdata dokumenta . Osnovna pediterska dokumenta su:

FCR (Forwarders Certificate of Receipt) pediterska potvrda prijema je pediterski dokument koji pediter ispostavlja isporuiocu robe kao dokaz da je primio robu uz neopoziv nalog da je isporui i stavi na raspolaganje kupcu. Ova potvrda je neprenosiva i koristi se kod prijema roba za zbirnim transport kao i kod ugovaranja klauzule EXW.

FCT (Forwarders Certificate of Transport) pediterska transportna potvrda je potvrda peditera da je primio robu i obavezao se da je isporui na dogovorenom mestu. Ona je i hartija od vrednosti , ako glasi po naredbi i prenosi se indosiranjem. Ovaj dokument izvozniku obezbeuje naplatu isporuene robe, jer za kupca predstaqvlja dokaz da e roba biti isporuena. Koristi se kod ugovaranja kombinovanog transporta , kao i kod dogovaranja DDU i DDP INCOTRMS klauzula. FBL (FIATA Bill of Loading) pediterska teretnica za multimodalni transport je dokument koji izdaje pediter koji obavlja multimodalni transport robe. Ovaj dokument je prenosiv, ukoliko nije navedeno da je neprenosiv. Glavni pediter nije odgovoran samo za isporuku robe na odredite, ve i za sve prevoznike uesnnike koje je angaovao tokom celokupnog transporta FWR (FIATA Warehouse Receipt) pediterska skladina potvrda je dokument koji pediter koji ima svoje skladite prililkom predaje robe u skaldite izdaje isporuiocu robe. Ovaj dokument je neprenosiv, ukoliko nije naglaeno da je prenosiv i slui kao dokaz o otpremi kod dokumentaarne naplate. Osim ovih osnovnih dokumenata, prilikom otpreme i dopreme robe u spoljnotrgovimskim poslocima javljaju se i sledea dokumenta: - Skladinica (Warrant) - Kapetanska potvrda (Mates Receipt) - Nalog za isporuku (Delivery Order) - Obalska potvrda (Dock Receipt, Wharf Receipt)

2.5. Prodaja i marketing logistikih usluga

2.5.1. Marketig logistikih usluga

Marketig logistikih usluga obuhvata: 1. istraivanje marketinga: a) b) c) d) e) istraivanje logistikih trita istraivanje logistikih usluga istraivanje promocije usluga istraivanje naina prodaje usluga istraivanje cena usluga

2. marketing predvianje a) b) c) d) merenje potencijala trita dimenzioniranje prodaje i potranje usluga faktori prodaje i tranje kvantitativna i kvalitativna analiza

3. selekcija i izbor logistikih trita a) grupisanje trita b) filtriranje trita c) selektivna analiza d) segmentacija 4.. definisanje marketing strategije a) ciljevi marketinga b) instrumenti marketinga c) plan, program, akcija

2.5.2. Ponuda pediterskih usluga

pediterske usluge se mogu nuditi pismeno ili usmeno.Ponuda se sastoji od 3 bitne stavke: 1. nain formiranja i davanja ponude: - na konkretan zahtev komitenta - bez konkretnog zahteva komitenta ( promotivna ponuda tritu) 2. stepen obaveznosti: - vrsta, obavezna, neopoziva - orjentaciona, promenljiva, neobavazna 3. sutinu, sadrzaj i formu - davanje paualne cene ( nudi se cena kompletne usluge) - davanje pojedinane cene za svaku uslugu( transport, skladitenje...)

2.5.3. Formiranje cena

Postoje 2 pristupa formiranju cena: 1. trokovni - koji se zasniva na sabiranju svih pojedinanih troskova usluge kompanije, tzv. metoda'' trokovi plus'' 2. trini koji se zasniva na '' oslukivanju '' trita usluga

2.5.4. Naini formiranja cena pediterskih usluga

Cene pediterskih usluga se formiraju na 2 naina: slobodna pogodba izmeu nosioca i korisnika usluga preko unapred definisanih jedininih prevoznih cena tarifa

2.6. Pojmovi u pediterskoj delatnosti

2.6.1. Refrakcija

Refrakcija je naknadno vraanje dela vozarine nakon prevezene vee koliine robe na odreenoj relaciji. Obino je refrakcija procenat od vozarine i ide ak i do 30% vozarine. 2.6.2. Provizija Provizija je deo zarade meupeditera, podpreditera i drugih uesnika koji pored peditera uestvuju u ovom poslu.

2.6.3. Reklamacija Reklamacija je povraaj dela oteenja,itd. vie zaraunatih trokova, povraaj novca ili robe u sluaju

2.6.4. Instradicija

Instradicija je pojam koji potie od latinske rei instradare i predstavlja odreivanje prevoznog puta, prevoznih sredstava, sredstava za isporuku odreene poiljke. To je najsloeniji, najodgovorniji i najteri deo pediterskog posla. Instradicija dakle podrazumeva: odreivanje prevoznog puta izbor vida transporta odreivanje vremena transporta odreivanje naina i tehnologije transporta

Instradicija se radi kada : - biramo paritete isporuke - preciziramo elemente pediterske usluge - realizujemo konkretan robni tok

2.6.5. Akvizicija Akvizicija potice od latinske rei acquirere to znai stei ili traiti muteriju. Pod akvizicijom se podrazumeva : pronalaenje korisnika sklapanje poslova uspostavljanje poslovnih veza negovanje i odrzavanje poslovnih veza

3. ORGANIZACIJA ROBNIH TOKOVA

Organizacija izvoznih robnih tokova

Redosled organizacije izvoznih robnih tokova od izvoznika ide na sledei nain: 1. prijem dispozicije ( dokumenta koji precizira nalog pediteru ) 2. pozicioniranje posla 3. disponiranje 4. obezbeivanje transportnih srdstava 5. priprema dokumentacije 6. osiguranje robe 7. utovar robe 8. carinjenje robe 9. otprema robe 10. aviziranje korisnika 11. fakturisanje Treba naglasiti da se ove operacije mogu raditi i da se obino i rade paralelno.

Organizacija uvoznih robnih tokova

Redosled organizacije uvozih robnih tokova od izvoznika ide na sledei nain: 1. uvozna dispozicija 2. pozicioniranje posla 3. disponiranje 4. osiguranje robe 5. doprema robe 6. aviziranje i informisanje korisnika 7. prihvat i istovar robe 8. carinjenje robe 9. otprema robe komitentu 10. fakturisanje

3.3.

Organizacija zbirnog transporta robe

Zbirni transport predstavlja sabiranje transportnih zahteva u prostoru i vremenu u cilju to boljeg iskorienja tovarnog prostora transportrnih sredstava razliitih vidova transporta. Veoma je znacajan za transportere, jer na trzite usluga mogu da izau sa povoljnijim cenama i tko privuku vei broj komitenata. Funkcionie na sledei nain: vie poiljki se sabira u zbirnom distributivnom centru u mestu otpreme, zatim zajedno istim transportnim sredstvom putuju do zbirnog distributivnog centra u mestu dopreme i dalje se dopremaju svaka poiljka svom naruiocu. Kada se radi meunarodni transport, esto se vri zbirni transport, tj vozila idu u '' zbir''. Samo zaustavljanje na utovarnom mestu kota oko 200 evra, a neki prevoznici naplauju i do 30 % od vrednosti robe. Treba rei da je vreme obrta u meunarodnom transportu kada se vri zbir uvek vee nego kada se ide na pun utovar kamiona, ali je zato i vea zarada. Vreme obrta u zbiru je od 10 do 15 dana, a kod punog utovara od 7 do 10 dana, naravno u meunarodnom transportu i zavisno od relacije. Praktino se komitentima naplauje duni metri tovarnog prostora kamiona( LM ), i to na sledei nain:

kompanija koja organizuje transport zna koliko kota ''pun utovar'' kamiona na relaciji na pr. Amsterdam Beograd ( na pr. 2100 evra) ako je roba na paletama ( obino su toEURO palete 80 x 120 cm), onda ako klijent ima 5 EURO paleta,znai da e zauzeti 2,40 LM tovarnog prostora- jer se slau 2 palete po duini i 3 po irini tovarnog prostora koji je dimezija 13.60 x 2,50 m poto je duina tovarnog prostora poliuprikolice 13,60 LM,vri se sledei proraun: 1800 evra / 13,60 LM x 2,40 LM na taj nain dobija se cena transporta tih 5 EURO paleta na relaciji AmsterdamBeograd i koja u konkretnom sluaju iznosi 308,8 evra na koje se dodaje oko 200 evra po zaustavljanju kamiona ( ili oko 30 % od vrednosti robe zavisno od politike kompanije) , pa je konana cena za peditera oko 500 evra.

Treba naglasiti da je ovo cena za peditera, a za komitenta se dodaje proizvoljna provizija, pa e konana cena biti od 600 do 700 evra ili ak i vise. Takodje,komitentima se skree panja da po 1 LM roba ne sme da pree 1,75 t , jer se onda ne moe iskoristiti u potpunosti korisna nosivost vizila koja za poluprikolicu iznosi max 24 t. Domae kompanije obino izbegavaju dotovare robe u izvozu, ve to ine obino samo u uvozu, mada e svaka radije prihvatiti pun utovar, jer se na tej nain ograuju od rizika da roba nee biti spremna na vreme, da svaka roba moda ne zadovoljava carinske formalnosti, itd, bez obzira to veu zaradu donosi zbirni transport. Zato, ukoliko pediterska kompanija ima sopstveni vozni park, gledae da pune utovare prvo obezbedi za svoje kamione, a zbirni transport preuzima ako nema pune utovare ili ih preputa drugim vozarima uz proviziju. Takoe, pediter mora esto tokom puta vozila nazad da nalazi dodatnu robu, ,to nije uvek lako, a vratiti poluprazan kamion nije uvek isplativo. Takoe, bitno je i to da se u zbir obino i ne ide ukoliko na prvom utovarnom mestu nema bar 5 LM tovarnog prostora. esto se u transportu javljaju i palete koje se razlikuju od standardnih EURO ( 1,20 x 0,80 m ) ili UK paleta(1,20 x 1,20 ili 1,20 x 1,00 m), pa pediteri moraju uvek pitati komitente o kojim paletama se radi, da se ne bi dala ponuda za EURO , a radi se o nekoj veoj paleti.
Na pr. moe se desiti da komitent poalje upit za transport 2 nestandardne palete od kojih je jedna paleta dimenzija 1,22 x 1,12 m , a druga 1,54 x 2,15 m. Poto te dve palete zauzimaju 3,27 LM , a eli se da se bude fer prema komitentu da bi on i drugi put koristio nae usluge,( jer se ipak moe u tih 3,27 LM smestiti 3 EURO palete drugog komitenta), onda se proraun radi na sledei nain: poto na 3,20 LM nalazi 8 paletnih mesta( 4 po duini tovarnog prostora i 2 po irini ), a moe se , kao to je pomenuto izdati 3 paletna mesta drugom komitentu, komitentu koji je poslao upit za ove dve palete naplauje samo 5 paletnih mesta, a ne 8 kao to bi moda i moglo, ali je skoro sigurno da taj komitent sledei put ne bi koristi nae usluge i na taj nain bi ga moda i trajno izgubili.

Vano je i to da ako roba sa paletom po jednom LM u ima masu veu od 1,75 t , onda se ne naplauje komitentu po LM u, ve po masi tereta( ili zapremini ukoliko je re o rasutom teretu), tj pediter naplauje uvek ono to je za njega povoljnije. esto, domae kompanije imaju ugovore sa stranim jakim pediterskim konpanijama koje prikupljaju robu po inostranstvu i dovoze je do njih, a one dalje razvoze tu robu da krajnjih korisnika. U tom sluaju, domai pediter se ograuje od rizika koji su gore navedeni i bitno je samo da ispotuju rokove dostave. Proces ide obino na sledei nain: - domaa pediterska kompanija sklapa ugovore sa velikim brojem raznih kompanija koje se bave prodajom inostranih proizvoda. sklapa se ugovor sa jakim pediterskim kompanijama u inostranstvu, a najbolje iz drave odakle dolazi roba. - dogovori se sa tim inostranim pediterom dinamika dostave, obino je to 2 do 3 puta nedeljno, u preciziranim danima - u trenutku kada se kamion pojavi na SCG granici, ispostava pediterske kompanije na granici obavetava centralu o dolasku kamiona sa robom - zatim se obavetavaju primaoci robe ili podpediteri da roba stie tog dana u skladite kompanije i da e sutradan stii nanjihovu adresu - sutradan se iz odeljenja zbirnog transporta daje nalog odeljenju domaeg transporta, koji zatim organizuje dopremu robe do krajnjih korisnika Treba naglasiti da se proces odvija ovako samo kod jakih pediterskih kompanija koje imaju svoja skladita i vozni park. Neke od jaih pediterskih kompanija koje vre sabiranje poioljki u inostranstvu i dopremaju robu do domaih pedicija su ENGLEMAYER, JOBSTL, SCHENKER, PAN ALPINA - koja se specijalizovala za kontenerski transport, ali i mnoge druge.

3.4.

Organizacija tranzitnih robnih tokova

Razlikujemo dve vrste tranzitnih robnih tokova: direktan robni tok : kada su i izvor i cilj kretanja robe van granica odreene drave

- kombinovani robni tok : kada su i izvor i cilj kretanja robe van granica odreene drave, ali se njenom podruju vri promena vida transporta ili transportnog sredstva Pri organizacija tranzitnih robnih tokova vre se sledee operacije:

ukljuivanje domaih transportera u organizaciju realizacija logistikih procesa opsluivanje, snadbevanje i odravanje vozila priprema dokumentacije

Carinske pocedure u tranzitu se odvijaju na sledei nain: roba se ne carini unutar SCG roba je pod carinskim nadzorom na ulazu u SCG se vri najava robe radi se propratnica od SCG granice do kompanije radi se molba za praenje robe

4. PRAVILA ZA TUMAENJE SPOLJNOTRGOVINSKIH TERMINA

(INCOTERMS)

Kada se sklapa ugovor o prevozu, preporucuje se da se prodavac i kupac upuuju na INCOTERMS 2000.Postupajui tako,oni tano definiu svoje odgovornosti i eliminiu bilo koju mogunost nesporazuma. Zbirka INCOTERMS 2000 sastoji se iz skupa jedinstvenih pravila,sistematizovanih i oznaenih skraenicama koje predstavljaju uobiajene uslove po kojima se odvija meunarodna trgovina.INCOTERMS dakle predstavljaju paritete,tj.transportne klauzule. INCOTERMS je skraenica od International Commercial Terms(Meunarodni trgovinski termini).Cilj nastanka jedinstvenih pravila za tumaenje trgovinskih termina je stvaranje standardnog tumaenja ovih termina od strane svih ucesnika u spoljnotrgovinskom poslu. Prvu zbirku INCOTERMS-a izdala je Meunarodna trgovinska komora(ICC) u Parizu 1936.godine i tada je sadrzala 11 najesce korienih odredaba u klauzuli o ceni.Svaka od ovih 11 klauzula je bila definisana skraenicom.Nove izmene i dopune komora je izvrila 1953.,1967.,1976.,1980.,1990. i najzad 2000.godine kada se ukupan broj INCOTERMS klauzula poveao na 13. Treba imati u vidu da se Incoterms 2000 odnosi iskljuivo na ugovore o meunarodnoj prodaji robe. Znai,ne mogu se primenjivati u ugovorima koji za predmet imaju nematerijalizovana dobra(na pr. usluge ili intelektualna svojina), niti se mogu primenjivati u unutranjoj trgovini. INCOTERMS klauzule (pariteti) svrstani su u 13 skraenica,od kojih se svaka sastoji od tri slova.Uz svaku INCOTERMS klauzulu skraenicu treba dodati odgovarajui nastavak.

4.1.INCOTERMS 2000

INCOTERMS 2000 definie: 1. Koji vid prevoza e biti korien 2. Ko ima obavezu prevoza robe i ko snosi trokove prevoza 3. Gde e biti izvrena isporuka robe 4. Ko ima obavezu da osigura robu 5. Ko vri izvozno,a ko uvozno carinjenje 6. Kada se prenosi vlasnitvo i rizik na robi sa prodavca na kupca Unoenjem izabrane, podesne klauzule uz numeriki izraz cene,odnosno definisanjem pariteta, precizno su razgraniene obaveze ugovornih strana u vezi sa isporukom. Poto je re o spoljnotrgovinskim poslovima,vai pravilo da: izvozno carinjenje treba da vrsi prodavac,dok uvozno carinjenje treba da vrsi kupac,posto svaki od njih najbolje poznaje vazece spoljnotrgovinske propise u svojoj zemlji. INCOTRMS klauzule se mogu svrstati u etiri grupe prema poetnom slovu skraenice: grupu E, grupu F, grupu C i grupu D. Klauzule E,F i C grupe su klauzule otpreme,a klauzule D grupe su klauzule prispea. To znai da se vlasnitvo nad robom prema klauzulama E, F i C prenosi ve u zemlji prodavca, poto se i isporuka vri u zemlji prodavca,a prema D klauzulama prodavac zadrava vlasnitvo nad robom i u zemlji kupca.

4.2.KLASIFIKACIJA INCOTERMS 2000

Grupa E Grupa F

Otprema EXW Ex Works (franko fabrika) Glavni prevoz neplaen FCA Free Carrier (franko prevoznik) FAS Free Alongside Ship (franko u bok broda) FOB Free On Board (franko brod) Glavni prevoz plaen CFR Cost and Freight (cena sa vozarinom) CIF Cost, Insurance and Freight (cena sa osiguranjem i vozarinom) CPT Carriage Paid To (vozarina plaena do) CIP Carriage and Insurance Paid to(vozarina i osiguranje plaeni do) Doprema DES Delivered Ex Ship (isporueno franko brod) DEQ Delivered Ex Quay (isporueno franko obala) DAF Delivered At Frontier (isporueno na granici) DDU Delivered Duty Unpaid (isporueno neocarinjeno) DDP Delivered Duty Paid (isporueno ocarinjeno)

Grupa C

Grupa D

E klauzule podrazumevaju minimum obaveza za izvoznika pri isporuci robe.Izvoznik mora staviti robu na raspolaganje kupcu,na dogovorenom mestu otpreme(najee u svojim prostorijama). Sve ostalo u vezi otpreme-prevoz,osiguranje,izvozno i uvozno carinjenje realizuje kupac. F klauzule oslobaaju izvoznika od ugovaranja i plaanja prevoza i osiguranja robe.Meutim,izvoznik je po ovoj grupi klauzula u obavezi da stavi na raspolaganje robu,bez obaveze njenog utovara u ugovorenom mestu otpreme.On ima obavezu da utovari robu na prevozno sredstvo koje je angaovao kupac samo u sluaju kada su prostorije izvoznika naglaene kao mesto otpreme. Takoe,ova grupa klauzula znai da izvozno carinjenje vri izvoznik. C klauzule podrazumevaju da izvoznik ima obavezu da ugovori uobiajeni prevoz i da snosi trokove vozarine do naznaenog mesta opredeljenja.Takoe ,dve C klauzule(CIF i CIP)podrazumevaju za izvoznika pored obaveze prevoza i obavezu osnovnog osiguranja robe do naznaenog mesta opredeljenja. Ove klauzule podrazumevaju obavezu izvoznika da vri izvozno carinjenje.Meutim,bitno je istai da se isporuka robe po C klauzulama vri u zemlji otpreme, bilo stavljanjem robe na plovilo u luci otpreme, bilo predajom robe prevozniku na dogovorenom mestu u zemlji otpreme. To znai da kod C klauzula, ak i kod onih koje ukljuuju obavezu izvoznika da osigura robu, isporuka i rizik za robu prelazi sa izvoznika na kupca jo u zemlji otpreme. D klauzule su klauzule prispea, poto je isporuka prema njima izvrena kada roba stigne na odredite kupca ili u dogovoreno mesto, na granici sa zemljom uvoza. Izvoznik ima obavezu prevoza

robe i plaanja trokova vozarine do naznaenog mesta, ali bez obaveze osiguranja robe. Izvoznik ima obavezu plaanja izvoznih dabina i izvoznog carinjenja. Pravilo je da uvozno carinjenje obavlja kupac, poto on najbolje poznaje propise u svojoj zemlji. Zato se, kao mesto isporuke, po ovoj grupi klauzula, najee odruje mesto koje je locirano neposredno pre graninog prelaza (ispred granice zemlje uvoza ili ispred carinskog skladita zemlje uvoza). Medjutim, klauzula DDP predstavlja izuzetak,poto je njom predvien maksimum obaveza za izvoznika, koji mora da obezbedi i plati prevoz robe, kao i izvozno i uvozno carinjenje robe.

4.2.1. EXW Ovaj termin predstavlja minimum obaveza isporuke prodavca i znaci da je obaveza prodavca da uini robu dostupnom u svojim prostorijama. Prodavac nije odgovoran za utovar robe na vozilo, osim ako nije drugaije dogovoreno. Ova aktivnost je kupev i troak i rizik. Ako je dogovoreno da prodavac utovari robu, onda to treba da se odrazi na njegovu cenu (uvea je). Prodavac nije odgovoran za bilo koje izvozne formalnosti, mada moze, ako je traeno,da odgovori pozitivno na svaki zahtev kupca za pomo u obezbeenju podataka za takve formalnosti. Pristajanjem na korienje EXW-a, kupac mora direktno ili indirektno da bude sposoban da obavi izvozne i uvozne formalnosti. On snosi pun rizik i troak u preuzimanju robe od prostorija prodavca do eljene destinacije. 4.2.2.FCA Ovaj termin znaci da kupac isporuuje robu , spremnu za izvoz, prevozniku imenovanom od strane kupca na ugovorenom mestu. Treba naglasiti da izabrano mesto isporuke ima uticaja na obaveze utovara i istovara robe na tom mestu. Ako se isporuka vri u prostorijama prodavca, onda je prodavac odgovoran za utovar, a ako se isporuka vri na bilo kom drugom mestu, onda prodavac nije odgovoran za istovar. Ovaj termin se moe koristiti za bilo koji vid transporta, ukljuujuci i multimodalni transport. Rizik od gubitka ili tete na robi se prenosi na kupca u trenutku isporuke prevozniku. Prevoznikje bilo koja osoba koja u ugovoru o prevozu preuzima na sebe da obezbedi elezniki, drumski, vazduni, reni, morski transport ili kombinaciju ovih vidova prevoza. Ako kupac naznai neku drugu osobu da primi robu, a ne prevoznika, smatra se da je prodavac izvrio svoje obaveze isporuke robe kada je ona isporuena toj osobi. 4.2.3.FAS

Ovaj termin znai da je prodavac isporuio robu kada je ona smetena uz bok broda u ugovorenoj otpremnoj luci. Ovo znai da kupac snosi sve rizike i trokove gubitka ili tete na robi od tog momenta. Ovaj termin zahteva da se roba spremi za izvoz i moe se koristiti za morski ili unutranji reni transport.

4.2.4.FOB Ovaj termin znai da je prodavac izvrio isporuku kada se roba smesti na brod u ugovorenoj otpremnoj luci. Od tog momenta, kupac snosi sve rizike i tete od gubitka ili tete na robi. Ovaj termin zahteva da se roba spremi za izvoz i moe se koristiti za morski ili unutranji reni transport. Ukoliko ugovorne strane ne nameravaju da se roba isporui na palubu broda, trebalo bi da koriste termin FCA. Pogodno je koristiti termin FOB za uobiajeni rasuti teret kada se on otprema direktno na brodove u lukama.

4.2.5. CFR Ovaj termin znai da prodavac mora da plati trokove vozarine i da dopremi robu na ugovorenu odredinu luku. Razlika izmeu ovog termina i termina FOB je vozarina pri morskom transportu. Iako prodavac plaa vozarinu do ugovorene odredine luke, rizik od gubitka ili tete na robi kao i bilo koje dodatne trokove koji mogu nastati poto roba stigne na palubu broda, snosi kupac. Prodavac ipak obavlja izvozno carinjenje. 4.2.6. CIF Ovaj termin znai da je prodavac izvrio isporuku kada se roba smesti na palubu broda u ugovorenoj otpremnoj luci. Prodavac mora da plati trokove i vozarinu kako bi se roba dopremila do ugovorene odredine luke, ali rizik od gubitka ili tete na robi, kao i bilo koje dodatne trokove nastale nakon isporuke, prenosi se sa prodavca na kupca. Ipak,kod CIF-a, prodavac mora da se obezbedi pomorsko osiguranje od rizika kupca za tetu ili gubitak robe tokom prevoza. Kupac treba da ima na umu da se od prodavca zahteva da obezbedi osiguranje jedino za minimalnu nadoknadu. Ako kupac eli da ima zatitu vee nadoknade, on treba to bre o tome da se dogovori sa prodavcem ili da napravi svoje osiguravajue ugovore. CIF zahteva od prodavca da vri izvozno carinjenje i moe se koristiti jedino za morski i unutranji reni transport. 4.2.7. CPT Ovaj termin znai da prodavac isporuuje robu prevozniku koga je sam odredio, ali i da takoe mora platiti trokove prevoza do ugovorenog mesta opredeljenja. Kupac snosi sve rizike i bilo koje druge trokove nastale nakon sto je roba isporuena. Ako su korieni vozari - podugovarai za prevoz do ugovorenog mesta opredeljenja, rizik za prodavca prestaje kada je roba iporuena prvom prevozniku. Ovaj termin zahteva od prodavca da omogui izvozno carinjenje i moe se koristiti za svaki vid transporta, ukljuujuci i multimodalni transport.

4.2.8. CIP Ovaj termin znai da prodavac isporuuje robu prevozniku koga je sam odredio, ali i da takoe mora platiti trokove prevoza do ugovorenog mesta opredeljenja. Kupac snosi sve rizike i bilo koje druge trokove nastale nakon sto je roba isporuena. Ipak, kod CIP-a, prodavac mora da se osigura od kupevog rizika od tete ili gubitka robe tokom prevoza. Zbog toga, prodavac potpisuje osiguranje i plaa premiju osiguranja. Kupac treba da ima na umu da se od prodavca zahteva da obezbedi osiguranje jedino za minimalnu nadoknadu. Ako kupac zeli da ima zatitu vee nadoknade, on treba to bre o tome da se dogovori sa prodavcem ili da napravi svoje osiguravajue ugovore. Ako su korieni vozari - podugovarai za prevoz do ugovorenog mesta opredeljenja, rizik za prodavca prestaje kada je roba isporuena prvom prevozniku. Ovaj termin zahteva od prodavca da omogui izvozno carinjenje i moe se koristiti za svaki vid transporta, ukljucujuci i multimodalni transport. 4.2.9. DAF Ovaj termin znai da prodavac isporuuje robu kupcu na raspolaganje na dolazei vid transporta, nije istovarena, omogueno joj je izvozno carinjenje, ali joj nije omoguen uvoz na ugovorenoj taki ili mestu na granici, ali pre granice susedne zemlje. Ovaj termin treba koristiti kada se roba prevozi drumom ili eleznicom, ali se moe koristiti i za bilo koji drugi vid transporta. Takoe je vano shvatiti da naznaena granica moe biti bilo koji granini prelaz i da je aposutno najvanije da se precizno definie granini prelaz, jer je kupac obavezan da preuzme robu na naznaenom graninom prelazu. Ovaj transportni dokument se moe dobiti i u zemlji otpreme. Moe imati finansijskog opravdanja da se ugovor o prevozu do konane destinacije zakljui u zemlji uvoza.U tom sluaju, rizik i troak prevoza do granice snosio bi kupac. 4.2.10. DES Ovaj termin znai da prodavac isporuuje robu kupcu na raspolaganje na palubi broda, nije spremna za uvoz, na ugovorenoj odredisnoj luci. Prodavac snosi sve rizike i trokove ukljuene u dopremanje robe do ugovorene odredne luke. Ovaj termin se koristi jedino za morski i unutranji reni transport ili pretovar na palubu broda u odredinoj luci. On se uglavnom, ali ne obavezno, koristi za poiljke rasutog tereta. Razlika izmeu CFR I DES je da dok prodavac plaa prevoz kod oba termina, kod DES-a on takoe snosi rizik i troak do ugovorene odredine luke. Kupac mora efikasno da se povee ne samo sa prodavcem, ve i sa prevoznikom i na taj nain sprei mognost velikih danguba i troskove skladistenja.

4.2.11. DEQ Ovaj termin znai da prodavac isporucuje robu i stavlja je na raspolaganje kupcu, nespremnu za uvoz, na obali (pristanitu) u ugovorenoj odredinoj luci. Prodavac mora da snosi trokove i rizike ukljuene u prevoz robe do odredine luke, kao i istovara na obalu (pristanite). Kupac mora da obezbedi uvozno carinjenje i plati sve formalnosti, carine, takse i ostale trokove tokom uvoza. Ovaj termin se koristi jedino za morski i unutranji reni transport ili istovar sa broda na obalu (pristanite) u odredinoj luci. 4.2.12. DDU Ovaj termin znai da prodavac isporuuje robu kupcu, neocarinjenu za uvoz i neistovarenu sa bilo kog dolazeeg vida transporta u ugovorenoj odredinoj luci. Prodavac snosi trokove ukljuene u dopremanje robe, a pre svih uvoznog carinjenja. Carinjenje u ovom slucaju znai obavezu rizika obavljanja i plaanja carinskih formalnosti, carinskih plaanja, taksi i drugih trokova. Ovaj termin se moe koristiti za bilo koji vid transporta, ali kada se isporuka u odredinoj luci treba izvriti na brod ili na obalu (pristanite), onda treba koristiti DES ili DEQ termine. DDU je razvijen tokom poslovnih zahteva za terminom isporuke koji ne ukljuuje carinjenje, ali moe ukljuiti VAT. 4.2.13. DDP Ovaj termin znai da prodavac isporuuje robu kupcu, uvozno ocarinjenu i neistovarenu sa bilo kog vida transporta u ugovorenom mestu opredeljenja. Prodavac snosi troak ukljuen u dopremu robe, a uz to i uvozno carinjenje u zemlji odredita. Carine znae u ovom slucaju odgovornost za bilo koji rizik obavljanja i plaanja carinskih formalnosti, carina, taksi i ostalih trokova. Ovaj termin ne treba koristiti ako prodavac nije sposoban da direktno ili indirektno obezbedi uvoznu dozvolu. Takoe,DDP podrazumeva maksimalne obaveze prodavca za bilo koji vid transporta.

5. UGOVORI U MEUNARODNOM TRANSPORTU

U ovom poglavlju bice opisani ugovori u meunarodnom transportu, odnosno legalnost ugovora i tipovi ugovora koji postoje i koji se primenjuju. Bie reeno koji su to pravno primenljivi ugovori, ko moe sklopiti ugovor i kako se taj ugovor moe raskinuti. Ovi ugovori nisu uvek u pisanoj formi i ponekad je to obian telefonski poziv pri kom klijent (komitenet) trai od prevoznika da preveze robu. Bez obzira koliko da je sporazum neformalan, ugovor postoji od onog trenutka kada je ponuda iznesena i prihvaena.

5.1. PRAVNO PRIMENLJIVI UGOVORI Pravno primenljivi ugovori moraju sadrati sledee stavke: 1. Detalje plaanja 2. Ponudu i prihvatanje 3. Nameru ugovornih strana da budu pravno ograniene ugovorom 5.1.1.Pravna sposobnost za ugovor Maloletnici (osobe mlae od 18 godina) i maloumne osobe( mentalno oboleli i oni pod uticajem alkohola i droge) nemaju pravnu sposobnost za ugovor. Stoga, ugovor sa nekom od gore navedenih osoba se smatra nitavnim i nevaeim.

5.1.2.Raskidanje ugovora Raskidanje ugovora moze biti uraeno: zakonito (ugovorom ili osujeenjem) ili nezakonito (neispunjenjem ugovora). Kada je nastalo nepotovanje ugovora, teta moe biti nadoknaena potraivanjem strane koja je pretrpela tetu. Ove tete se svrstavaju u 2 kategorije: a) Uobiajene tete nastale kao rezultat nepotovanja ugovora i nemara( odgovarajue brige prema imovini drugih lica) i one ne mogu biti dokazane. b) Specijalne tete koje ne proizilaze iz nepotovanja ugovora i one mogu biti dokazane.

5.1.3. Odgovornosti 5.1.3.1. Odgovornost prevoznika za robu Kao to je ve reeno, prevoznik stupa u ugovor svaki put kada pokupi i isporui tovar robe klijentu. U veini sluajeva, on prihvata ovu robu kao privatni prevoznik i tada je njegova odgovornost ograniena odredbama definisanim uslovima prevoza. Ako nema uslove za prevoz, on preuzima ulogu peditera i njegova odgovornost za gubitak ili tetu na robi, bez obzira na stepen nebrige (nemara) je neograniena. 5.1.3.2. Odgovornost poslodavca Poslodavac je odgovoran za pogrena ili nemarna dela svojih zaposlenih kada su ona poinjena u delokrugu njihovog rada. Ako pak zaposleni naini pogreno delo van odredbi njegovog ugovora (na pr. ako je prodavac pokuao da popravi neto), poslodavac ne moe biti odgovoran. Kada zaposleni izbegava da se suoi sa pravnim posledicama, poslodavac moe biti smatran za odgovornog. 5.1.4. Nalogodavac i pediter pediter nije zaposleni nalogodavca, ali je ovlaen da radi u njegovu korist. Ipak, zaposleni moe biti pediter nalogodavca. Postoji dva tipa peditera: a) specijalni pediteri koji imaju ovlaenje da rade samo u specijalne svrhe i b) generalni pediteri koji imaju puno pravo da rade za njihove nalogodavce. Ugovor o zastupnitvu ( pediciji ) sme biti sklopljen delom, usmeno ili pismeno. Obim pediterovog prava da deluje u korist svog nalogodavca zavisi od ovlacenja koje mu je on dao. pediteri ne mogu poveriti svoja ovlaenja drugoj osobi bez dozvole nalogodavca. Ugovor sainjen sa pediterom je ugovor izmeu nalogodavca i klijenta. pediter je samo veza izmeu ovo dvoje i nije deo ugovora. 5.1.5. pediteri i podugovarai (tzv. vozari) Vozar je transporter koji prihvata instrukcije da isporui robu koju je nalogodavac odredio da se isporui. On nije zaposleni nalogodavca. pediter je u potpunosti odgovoran klijentu za gubitak ili tetu na robi, ak i kada se teta desila dok je bila u posedu vozara. On naravno moe traiti obeteenje od vozara. Vozar mora da se osigura da je upoznat sa instrukcijama dobijenim za sakupljanje i isporuku robe dobijenih od peditera.

5.1.6. Transporteri i vozari Transporter je transportna kompanija koja je unajmljena od strane klijenta da izvri transport robe ili koja e unajmiti vozara da izvri taj transport (na odgovarajui nain, u pogodnom vozilu, sa pouzdanim vozacem) onda kada njegov vozni park nije dovoljan ili kada je destinacija robe izvan njegovog uobiajenog radnog podrucja. Na pr. kada je transportno odredite preko mora. Vozar (podugovara) je transportna kompanija koja ce izvriti transport u korist transportera sa ili bez posredovanja peditera.On mora da vri transport na odgovarajui nain u skladu sa svim pravilima i propisima. Ako je transporterov vozni park potpuno uposlen ili kada je destinacija robe van njegovog uobiajenog radnog podruja, tada on moe podugovoriti transport robe za klijenta. Transporter ostaje odgovoran za robu koja e se transportovati. Ako se neto desi robi, na pr.teta ili gubitak, klijent e se obratiti nalogodavcu, koji e se zatim obratiti vozaru za nadoknadu. Dakle, bez obzira da li e robu transportovati transporter ili vozar, prava klijenta ostaju ista u skladu sa ugovorom koji je potpisao sa transporterom. Roba e biti isporuena na takav nain koji je dogovoren izmeu klijenta i transportera.

6. DOKUMENTA ZA CARINU

U skladu sa carinskim zakonom koji se primenjuje od 01.01.2004.godine, dolo je i do primene carinskih dokumenata u cilju olakanja i ubrzanja saobraaja preko graninih prelaza i pojednostavljenja i ubrzanja carinskih postupaka u carinarnicama. Carinska dokumenta i podaci su usaglaeni sa standardima UNCTAD-a ( United Nations Conference on Trade and Development ) i WCO ( World Customs Organisation), kao i dokumentima i podacima potrebnim za specifine nacionalne instrumente. Za pojedine faze carinskog postupka koriste se standardizovana komercijalna i transportna dokumenta.

6.1.CARINSKI POSTUPCI

U novom carinskom sistemu, za razliku od dosadasnjeg sistema, predvidjena je kategorija carinskih postupaka, odnosno svako dozvoljeno postupanje i upotreba robe gde ucesnici u postupku sticu prava i obaveze u vezi sa robom, predstavljaju carinske postupke. Vrste carinskih postupaka su: 1) stavljanje robe u slobodan promet 2) tranzit (spoljni i unutranji) 3) carinsko skladitenje 4) aktivno oplemenjivanje 5) prerada pod carinskom kontrolom 6) privremeni uvoz 7) pasivno oplemenjivanje 8) izvoz 9) privremeni izvoz Radi sprovoenja ovih postupaka, za svaki postupak (osim stavljanja robe u slobodan promet ), potrebno je odobrenje nadlenog carinskog organa, to znai da deklarant radi sprovoenja postupaka mora podneti zahtev carinarnici za dobijanje odobrenja za njihovo sprovoenje.

6.2. BITNA RAZLIKA IZMEU POSTOJEIH I NOVIH DOKUMENATA

Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR) koja se sada koristi u eleznickom, renom i vazdunom saobraaju, u novom postupku se ne koristi i zamenjuje se transportnim - prevoznim dokumentima. JCI je i u novom postupku najee korien dokument sa izvesnim izmenama u nainu popunjavanja, zbog uvoenja novih i izmenjenih instituta. U novom postupku se javlja dva seta obrazaca, a umesto JCI BIS obrazaca mogu se koristiti obrasci Spiska naimenovanja u tranzitnom postupku. Dokumenta propisana Konvencijom TIR i Konvencijom ATA i u novom postupku imaju istu primenu. Pored redovnih sadanjih postupaka, mogu se odobriti pojednostavljenja postupaka uz podnoenje pojednostavljene deklaracije, komercijalne, slubene ili knjigovodstvene isprave uz naknadno podnoenje dopunske deklaracije koja moze biti :1) opta, 2) periodina ili 3) zbirna. Takoe se moe podneti nepotpuna deklaracija koja ne sadri sve podatke ili uz koju nisu priloene sve isprave, potrebne za traeni postupak, a koja mora biti upotpunjena ili zamenjena drugom deklaracijom u skladu sa propisima od strane deklaranta.

Za prijavljivanje robe pri ulasku u carinsko podruje u novom postupku se koristi Saeta deklaracija ( Summary declaration ), dok se za robu na koju se odnosi ne utvrdi carinsko dozvoljeno postupanje ili upotreba. Umesto Saete deklaracije, koja se retko podnosi na obrascu, koriste se i transportne isprave, i to : - CMR ( u drumskom saobraaju) - CIM ( u eleznikom saobraaju) - Brodski manifest ( u renom saobraaju ) - Avionski manifest ( u vazdunom saobraaju), koje su u sadanjem postupku bile priloena dokumenta uz deklaraciju.

6.3. OSNOVNA DOKUMENTA U CARINSKOM POSTUPKU

U carinskom postupku se koriste sledece grupe dokumenata: a) Dokumenta propisana Konvencijom TIR I Konvencijom ATA b) Standardizovana meunarodna dokumenta: 1. JCI ( Jedinstvena carinska isprava ) 2. DCV ( Deklaracija za carinsku vrednost ) 3. Spisak naimenovanja 4. Transportne i komercijalne isprave, kao i knjigovodstveni zapisi ( koji mogu zameniti osnovna carinska dokumenta) c) Standardizovani nacionalni document: -Saeta deklaracija ( koja se koristi u posebnim sluajevima kada se prevozne isprave ne mogu prihvatiti). . 6.3.1. JEDINSTVENA CARINSKA ISPRAVA( JCI)

JCI je propisan obrazac i koristi se kao pisan carinska deklaracija. JCI se podnosi u setovima koji se sastoje od listova JCI potrebnih za sprovoenje propisa za carinski postupak u koji se roba stavlja. Komplet JCI se satoji od : -seta od osam listova -dvonamenskog seta od pet listova

JCI obrazac moe biti dopunjen sa jednim ili vie JCI BIS obrazaca podnetih u setu koji sadri listove potrebne za sprovoenje propisa za carinski postupak u koji se roba stavlja. Obrasci se koriste ako se prijavljuje roba koja se svrstava u vie od jedne tarifne oznake. Set obrazaca JCI su oznaeni brojem i namenjeni su: List sa brojem 1: List sa brojem 2: List sa brojem 3: List sa brojem 4: List sa brojem 5: List sa brojem 6: List sa brojem 7: List sa brojem 8: otpremnoj carinarnici ili carinarnici izvoznog carinjenja za potrebe AOP i potrebe statistike poiljaocu / izvozniku robe odredinoj carinarnici za potvrdu prijema robe otpremnoj carinarnici uvoznoj carinarnici za potrebe AOP i potrebe statistike primaocu / uvozniku robe

6.3.1.1.Vrste JCI u zavisnosti od carinskih postupaka

a) Ako se roba deklarie samo za tranzitni postupak, podnosi se JCI koji se sastoji od listova 1,4 i 5, a namenjeni su : List 1: otpremnoj carinarnici List 4: odredisnoj carinarnici List 5: za potvrdu prijema robe Otpremna carinarnica overava sve primerke JCI, zadrzava list 1 , a listove 4 i 5 , zajedno sa robom upuuje odredinoj carinarnici, koja overava primerke JCI , zadrzava list 4, a listom 5 potvruje prijem robe otpremnoj carinarnici ( ako to nije mogue izvriti u informacionom sistemu carinske sluzbe ). b) Ako se roba istovremeno deklarie za izvozni i tranzitni postupak, podnosi se JCI koji se sastoji od listova 1,2,3,4 i 5, a namenjeni su: List sa brojem 1: List sa brojem 2: List sa brojem 3: List sa brojem 4: List sa brojem 5: carinarnici izvoznog carinjenja za potrebe AOP i potrebe statistike izvozniku robe odredinoj carinarnici za potvrdu prijema robe otpremnoj carinarnici

Posle sprovedenog postupka izvoznog carinjenja i overe svih primeraka JCI, carinarnica zadrava listove 1 i 2 , list 3 vraa podnosiocu JCI, a listove 4 i 5 zajedno sa robom upuuje odredinoj carinarnici. Posle prijema robe, odredina carinarnica overava primerke JCI, zadrzava list 4, listom 5 potvruje prijem robe otpremnoj carinarnici ( ako to nije moguce izvriti u informacionom sistemu carinske sluzbe).

c) Ako se za sprovoenje tranzitnog postupka koristi Karnet TIR ,tada se za izvoz robe podnosi JCI koja se sastoji od listova 1,2 i 3. d) Ako se roba deklarie za izvozni postupak, podnosi se JCI koji se sastoji od listova 1,2 i 3 i namenjeni su: List sa brojem 1: carinarnici izvoznog carinjenja List sa brojem 2: za potrebe AOP i potrebe statistike List sa brojem 3: izvozniku robe Posle sprovedenog postupka izvoznog carinjenja i overe svih primeraka JCI, carinarnica zadrava listove 1 i 2 , a list 3 vraa podnosiocu JCI. e) Ako se roba deklarie za postupak stavljanja robe u slobodan promet, postupak carinskog skladitenja, postupak aktivnog oplemenjivanja, postupak prerade pod carinskim nadzorom ili postupak privremenog uvoza, podnosi se JCI koji se sastoji od listova 6,7 i 8 i namenjeni su: List sa brojem 6: uvoznoj carinarnici List sa brojem 7: za potrebe AOP i potrebe statistike List sa brojem 8: primaocu / uvozniku robe Obrasci JCI i JCI BIS popunjavaju se pisaom mainom ili tampaem. Podaci se ne mogu precrtavati ili ispravljati.

6.3.1.2. ifre za carinske postupke koje se upisuju u JCI ifre za carinske postupke koje se upisuju u JCI: 1- izvoz robe 2 - privremeni izvoz robe 3 - ponovni izvoz robe 4 - stavljanje robe u slobodan promet 5 - privremeni uvoz robe 6 - ponovni uvoz robe 7 - carinsko skladitenje robe i unos robe u slobodnu zonu 8 prerada robe pod carinskim nadzorom i unitenje robe pod carinskom kontrolom

6.3.2..SAETA DEKLARACIJA

Saeta dekaracija je propisan set obrazaca koji se koristi za robu dopremljenu carinskom organu.Rok za podnosenje deklaracije carinski organ moze produziti najdue do isteka prvog radnog dana posle dopreme robe. Deklarant podnosi i potpisuje deklaraciju, a overava je carinski organ i zadrava radi utvrivanja da je za robu na koju se odnosi, odobreno carinsko dozvoljeno postupanje ili upotreba. U zavisnosti od okolnosti, carinski organ moe odrediti krai rok ili produiti rok za robu obuhvaenu Saetom deklaracijom, dok se ne odredi carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba. Set obrazaca Saete deklaracije sastoji se od tri primerka. Listovi su oznaeni i namenjeni za : List 1: carinarnicu List 2: odgovorno lice List 3: lice koje upravlja prostorom za privremeni smetaj. Obrasci Saete deklaracije popunjavaju se pisaom mainom ili tampacem. Podaci se ne mogu precrtavati ili ispravljati. Rubrike deklaracije se popunjavaju na nain propisan u Pravilniku o obrascima za primenu Carinskog zakona, a ifre koje se upisuju u pojedine rubrike sadrane su u Kodeksu ifara za popunjavanje isprava u carinskom postupku. Carinski organ ce odobriti korienje komercijalnih i transportnih isprava kao Sazete deklaracije, pod uslovom da sadri sve podatke neophodne za identifikaciju robe. Odobrene transportne isprave koje se koriste su: CMR- u drumskom saobraaju CIM- u eleznikom saobraaju Brodski manifest- u renom saobraaju i Robni manifest- u vazdunom saobraaju.

6.3.3. DEKLARACIJA ZA CARINSKU VREDNOST (DCV)

DCV je propisan slubeni obrazac u koji se unose podaci o vrednosti uvezene robe za jednu poiljku u svrhu naplate carinskih dabina i poreza na dodatnu vrednost. Obrasci DCV mogu biti dopunjeni dodatnim stranicama BIS koji ine sastavni deo deklaracije. DCV se prilae uz svaku uvoznu carinsku deklaraciju za robu koja podlee ad valorem carinskoj dabini, osim kada je ukupna carinska vrednost poiljke dinarska protivvrednost 3.000.EUR-a ili manja, odnosno ekvivalentan iznos u drugoj konvertibilnoj valuti, za robu bez plaanja protivvrednosti ija je

carinska vrednost poiljke dinarska protivvrednost 1.000 EUR-a ili manja, odnosno ekvivalentan iznos u drugoj konvertibilnoj valuti i u drugim propisanim sluajevima. Ukoliko u vreme uvoznog carinjenja robe, podnosilac JCI, iz opravdanih razloga nije u mogunosti da podnese DCV, carinskim organ moe odobriti rok za podnoenje. Ukoliko se u odobrenom roku DCV ne podnese, carinski organ moe uskratiti podnosiocu JCI-a da ubudue moe naknadno moe podnositi DCV. Obrasci DCV popunjavaju se pisaom mainom ili tampacem. Podaci se ne mogu precrtavati ili ispravljati. Lice koje podnosi i potpisuje set DCV odgovorno je za tanost i potpunost podataka upisanih u deklaraciji i na svakoj stranici nastavka (dodatnoj BIS stanici) za verodostojnost priloenih isprava na osnovu kojih su upisani podaci i ima obavezu za prilaganje drugih isprava i dodatnih informacija potrebnih za utvrdjivanje carinske vrednosti robe. Rubrike deklaracije se popunjavaju na nain propisan u Pravilniku o obrascima za primenu Carinskog zakona, a ifre koje se upisuju u pojedine rubrike sadrane su u Kodeksu ifara za popunjavanje isprava u carinskom postupku.

6.3.4. SPISAK NAIMENOVANJA

Obrazac Spiska naimenovanja je propisan obrazac koji se koristi samo u tranzitnom postupku. On je sastavni deo deklaracije (JCI) na koju se odnosi. Obrasci se podnose ako se prijavljuje vie vrsta robe, to podrzumeva vie poiljalaca i vie primalaca, te je pogodan za zbirne poiljke ( bordero lista ). Koristi se kao zamena JIS BIS obrazaca kada je to mogue. Obrasci Spiska naimenovanja popunjavaju se pisaom masinom ili tampaem.Podaci se ne mogu precrtavati ili ispravljati. Rubrike Spiska naimenovanja se popunjavaju na nain propisan u Pravilniku o obrascima za primenu Carinskog zakona, a ifre koje se upisuju u pojedine rubrike sadrane su u Kodeksu ifara za popunjavanje isprava u carinskom postupku.

6.3.5. TIR KARNET

Karnet TIR, kao jedan od glavnih stubova TIR ( Transport International by Road ) sistema, predstavlja meunarodni carinsko - kontrolni dokument za meunarodni drumski prevoz( MDP), kako u zemlji polaska,tako i u zemlji tranzita i odredista. Konvencija TIR iz 1975.- te godine je carinska konvencija o meunarodnom prevozu robe na osnovu TIR Karneta, tj.isprave za meunarodni drumski prevoz (MDP).

U elji da olakaju meunarodni prevoz robe drumskim vozilima i smatrajui da je poboljanje uslova prevoza jedan od osnovnih faktora za razvoj saradnje meu njima i izjanjavajuci se za pojednostavljenje i usklaivanje administrativnih formalnosti u oblasti mjunarodnog prevoza, a posebno na granicama, strane ugovornice su usvojile su 14.novembra 1975. te godine u enevi TIR Konvenciju. Meunarodno udruenje drumskih prevoznika ( IRU ), sa seditem u enevi je ovlaeno za tampanje Karneta TIR. Istovremeno, IRU rukovodi izdavanjem i uvanjemTIR Karneta. Obrazac TIR Karneta sastoji se od: 1. naslovne strane, prednje korice Karneta jedinstvene ute boje 2. robnog ( utog) manifesta, koji se ne koristi za carinske potrebe 3. seta vauera i kontrolnih kupona bele i zelene boje 4. formulara za podnoenje slubenog izvetaja 5. zadnje korice Karneta jedinstvene ute boje TIR Karnet je baziran na ideji uproavanja carinskih procedura koristei sertifikovana vozila koja se mogu plombirati. To znaci da vozilo mora imati dokaz o odobrenju, praenu sa dve fotografije vozila. Odobrenje izdaje carina nakon pregleda inspekcije koji pokriva: 1. mogunost plombiranja vozila 2. nepostojanje skrivanih odeljaka u vozilu 3. upotrebljene materijale 4. postavljenu TIR oznaku Odobreno vozilo moe se koristiti za transport pod zatitom TIR Karneta. Inspekcija se vri svake dve godine od strane carinskih zvaninika u zemlji porekla. TIR Karnet se moe koristiti za sav transport od zemalja lanica Evropske Unije ( EU ) do zemalja van EU i van EFTA. to se tice zemalja VIEGRAD-a, mogu se koristiti i TIR Karnet i SAD ( Single Administrative Document ). Pri upotrebi karneta, EU se posmatra kao jedna zemlja. To znai, da unutar granice EU nema potrebe za carinskim procedurama pri prelasku granica. TIR Karnet se ne izdaje dok se ne uplati garancija od 50.000 $(USD). To osigurava da e sve carine biti pokrivene u slucaju prevare ili gubitka tovara.

6.3.5.1. Upotreba TIR Karneta

TIR Karnet, koji lii na brouru, se sastoji od 14 strana unutar nje. Poto je kamion natovaren i Karnet popunjen, prve strane ostaju u carinarnici. Pri izlazu iz zemlje, vozac se javlja carinarnici i vadi iz Karneta prvu stranicu ( zelenu ). Pri ulazu u narednu zemlju, vadi se iz Karneta naredna ( bela ) stranica. Dakle, na svakoj granici procedura je ista: zelena stranica se iz Karneta vadi pri izlazu iz prethodne zemlje, a bela na ulazu u narednu zemlju. Vauer pri tom uvek ostaje u Karnetu. Poto je roba ocarinjena u odredinoj zemlji, TIR Karnet se svim svojim preostalim vauerima vraa u zemlju porekla po vozau kamiona. TIR Karnet moze imati 4, 6,1 4 i 20 vauera, tj. kontrolnih kupona za zaduenje i razduenje. Ukupan broj vauera zavisi od broja polaznih, tranzitnih i odredinih carinarnica. Svaka strana vauera i kontrolnog kupona obeleena je uzastopnim rednim brojem. Naslovna strana ( prednje korica Karneta ) u zaglavlju sadri: 1. naziv izdavaoca 2.broj karneta 3.broj vauera. Podeljena je na dva dela. Prvi, gornji, deo popunjava udruenje garant, a donji deo nosioc TIR Karneta - prevoznik. Drugi list karneta predstavlja robni ( uti ) manifest. Nosioc karneta prevoznik, istovremeno sa popunjavanjem vauera popunjava identicne rubrike i u robnom manifestu. Nakon robnog manifesta nalaze se setovi vauera i kontrolnih kupona bele i zelene boje. Nosioc karneta je u obavezi da popuni rubrike od 2 do 13 na svim primercima vauera koji su priloeni uz karnet, bez obzira da li ce biti iskorieni ili ne tokom operacije. Podaci na svim vaerima moraju biti identini. TIR karnet se popunjava na jeziku otpreme, s tim to carine tranzitnih zemalja imaju pravo da zahtevaju prevod na nacionalni jezik.

6.3.6. ATA KARNET

ATA karnet ( Agreement Temporary Admission Sporazum o privremenom izvozu) se koristi kao carinska deklaracija za prevoz carinske robe preko carinskog podruja, ili od jednog mesta do drugog u carinskom podruju, a u skladu sa meunarodnim Konvencijama.

Roba koja se prevozi pod TIR ili ATA karnetima, u carinskom podruju se smatra stranom robom, osim ako se ne utvrdi da roba ima domai status. Ako se otkrije povreda propisa ili poine nepravilnosti u vezi sa prevozom robe izvrenim pod TIR ili ATA karnetom, carinski organ obavetava nosioca TIR ili ATA karneta i udruenje garant u roku predvienim Konvencijom. ATA karnet se koristi za robu koja se privremeno izvozi . U prethodno navedenim carinskim procedurama i dokumentima, namera je da roba koja je doneta iz jedne zemlje u drugu bude namenjena za prodaju ili proizvodnju, to znai da se ona nee vratiti u zemlju izvoza u svojoj originalnoj formi. Meutim, ima mnogo slucajeva kada se roba koristi u drugoj zemlji bez njene trgovine i sa namerom da se u zemlju porekla vrati u svojoj prvobitnoj formi. Na pr.maine koje se izlau na prodajnim sajmovima, izlaganje robe ili profesionalne opreme za sport ( trkaki timovi) ,oprema rok bendova ili nekih pozorinih ansambala. Unutar granica EU nema vie potreba za bilo kakvim procedurama vezanim za ovakvu vrstu robe. Van EU, sa druge strane, postoji. Upravo za te svrhe koristi se ATA karnet. ATA karnet izdaje Privredna Komora i funkcionie kao TIR karnet, tj. koristi se karnet u obliku broure sa stranicama razliitih boja za ukazivanje na izlazak, ulazak i povratak u prvobitnu zemlju. ATA karnet se, dakle, koristi za robu koja se privremeno izvozi i tada carinarnica izvoza : 1. potvruje podatke u rubrikama A do G na izvoznom kuponu za robu obuhvaenu karnetom 2. popunjava, ako je potrebno, rubriku '' Potvrda carinskog organa '' na koricama karneta 3. popunjava talon i rubriku H izvoznog kupona, unosi naziv u rubriku H (b) kupona za ponovni uvoz 4.zadrava izvozni kupon Rok za ponovni uvoz u rubrici H (b) izvoznog kupona odreuje carinski organ i ne moe biti dui od roka vanosti karneta. Ako je domaa roba bila privremeno izvezena po ATA karnetu, moe se pustiti u slobodan promet na osnovu ATA karneta i tada carinarnica kod koje se roba puta u slobodan promet sprovodi sledece formalnosti: a) proverava i potvruje informacije unete u rubrike A do G kupona o ponovnom uvozu b) popunjava talon i rubriku H obrasca ponovnog uvoza c) zadrava kupon ponovnog uvoza.

7. DOKUMENTA ZA ROBU

7.1. CMR KONVENCIJA

Drumski transporteri prevoze robu za nadoknadu u meunarodnom drumskom prevozu najvie u skladu sa Konvencijom po ugovoru o meunarodnom drumskom prevozu ( Convention relative an Contrat de Transport International de Marchandises par Route ), opte poznatom kao CMR Konvencija. CMR Konvencija datira od 19.maja 1956.- te godine, a stupila je na snagu 2.jula.1961. Skoro sve evropske zemlje su potpisnice ove konvencije, a poslednjih godina i neke zemlje van Evrope, kao sto su Maroko i Kazakstan su je potpisale.

7.1.1. Cilj CMR

CMR Konvencija definie odgovornost prevoznika kao i dokumenta vezana za meunarodni drumski transport izmeu dve razliite zemlje, od kojih je bar jedna potpisnica. Ova dokumenta moraju obavezno pratiti robu i nalaziti se u vozilu. Konvencija takodje definie i neke odgovornosti poiljaoca i primaoca robe.

7.1.1.1. Poiljalac robe Poiljalac robe je osoba koja je sklopila dogovor sa prevoznikom. Treba imati na umu da ta osoba nije uvek ista osoba koja je naznaena kao poiljalac u tovarnom listu.

7.1.1.2. Prevoznik Prevoznik je osoba koja transportuje robu iz mesta A u mesto B. Prevoznik je odgovoran za delimian ili totalni gubitak robe ili za bilo koju tetu na robi od vremena kada je preuzeo robu do vremena isporuke, kao i zbog bilo kog odlaganja isporuke. Glavna obaveza koju prevoznik ima je da isporui robu u istom stanju u kom ju je i preuzeo. Prevoznikova odgovornost za zahtev za nadoknadom tete na robi je definisana obraunavanjem po meri znanom kao Special Drawing Rights ( SDR ) tj. specijalna vuna prava, gde kompenzacija tete ne sme prei 8.33 SDR po kilogramu bruto teine gubitka robe.

7.1.1.3. Primalac robe Primalac robe je osoba naznaena kao primalac u tovarnom listu i koja prima robu.

7.1.2. PRIMENA CMR KONVENCIJE

CMR Konvencija se automatski primenjuje na svaki ugovor o meunarodnom drumskom prevozu robe za nadoknadu izmeu dve razliite zemlje od kojih je bar jedna potpisnica Konvencije, ak i kada vozilo sa robom prelazi jedan deo puta morem, eleznicom ili rekom. Za primenu CMR Konvencije mora postojati jasna evidencija ugovora o meunarodnom drumskom prevozu robe uz naknadu. Meunarodni prevoz robe bez naknade nee biti pokriven CMR-om, zato to je van ugovora o prevozu definisanom u Konvenciji. Konvencija ima jo neke specifine sluajeve kada se ne primenjuje: 1. prevoz nametaja 2. pogrebne poiljke koje se transportuju u inostranstvo 3. prevoz robe za sopstvene potrebe koji ukljuuje meunarodni transport 4. prevoz pod Meunarodnom Potanskom Konvencijom 5. Kabotaa -meunarodni prevoz iz neke zemlje od strane drumskog prevoznika iz druge zemlje

7.1.3. GLAVNE ODREDBE CMR KONVENCIJE

1. Konvencija se primenjuje na svaki ugovor o prevozu robe, bez obzira da li se obavlja isljuivo drumom ili delom drumom, a delom eleznicom, morem ili rekom, sve dok roba ostaje u originalnom vozilu na putu iz jedne zemlje u drugu, a da je bar jedna od njih zemlja potpisnica. 2. Prevoznik je odgovoran za dela i propuste svojih zastupnika i bilo kojih drugih osoba ije su usluge koriene u obavljanju prevoza. ak i kada originalni drumski prevoznik potpie da celu operaciju prevoza preputa drugom drumskom prevozniku kao podugovarau, prvi prevoznik ostaje po CMR-u potpuno odgovoran za sve sporove i zahteve koji se jave. 3. Ugovor o meunarodnom drumskom prevozu uz naknadu je sklopljen sainjavanjem CMR tovarnog lista. Taj dokument se sastoji od etiri kopije: po jedna originalna kopija sa crvenim linijama za

poiljaoca, sa zelenim linijama i crnim linijama za prevoznika i sa crvenim linijama za primaoca. Kada prevoznik primi robu, poiljalac i prevoznik potpisuju crvenu, plavu i zelenu kopijua, a poiljaocu ostaje crvena kopija. Pri isporuci robe, primalac potpisuje plavu i zelenu kopiju i ostaje mu plava, a prevozniku ostaje zelena i crna. Iako CMR tovarni list potvruje da ugovor postoji, odsustvo ili propust da se on podigne ne ponitavaju ugovor, niti ine da se odredbe Konvencije ne primenjuju. 4. Ako se roba prevozi pod jednim ugovorom u razliitim vozilima ili je podeljena zbog svojih razliitih osobina, prevoznik ili poiljalac mogu naglasiti da razdvajanje tovarnog lista moe biti izvedeno za svako vozilo ili za svaki tovar robe. 5. CMR tovarni list mora sadrati odreene specifine detalje kao sto su oznake i brojevi; brojevi i vrsta pakovanja; opis robe; bruto teinu; zapreminu itd. i moe sadrati dodatne informacije o upotrebi za ugovorne strane. 6. Poiljalac je odgovoran za sve trokove, gubitak ili tetu nastalu od strane prevoznika kao rezultat netanog popunjavanja tovarnog lista na osnovu informacija dobijenom od njega. 7. Na priznanici za robu poiljalac mora da poveri tanost podataka prikazanih u tovarnom listu, a naroito broj koleta, vidno stanje robe, pakovanje koleta i to kako su oznaena. Bilo kakvo neslaganje ili komentari o drugim vanim stvarima, kao to je stanje robe ili pakovanja mora biti zapisano u rubrici primedbe tovarnog lista. 8. Poiljalac je odgovoran prevozniku za tetu ili trokove nastale loim pakovanjem robe, osim ako su greke bile poznate prevozniku kada je preuzimao robu i ako je zapisao tu injenicu u rubrici primedbe tovarnog lista . Odsustvo te primedbe znai da je prevoznik, ako je bio svestan tete, prihvatio svaki rizik od kasnijih zahteva za odtetom. 9. Poiljalac mora priloiti tovarni list ili dati na raspolaganje prevozniku neophodna dokumenta da bi obavio carinske formalnosti. Poiljalac je odgovoran prevozniku za svaku tetu nastalu odsustvom, neodgovaranjem ili neregularnosu tih dokumenata. 10. Poiljalac ima pravo raspolaganja robom i moe okoncati prevoz robe ili promeniti adresu istovara sve do vremena isporuke primaocu, sem ako nije naveo u tovarnom listu da primalac ima to pravo. Jednom kada je roba isporuena na adresu koja stoji u tovarnom listu, primalac ima pravo raspolaganja. 11. Ako prevoznik ne moe da prati instrukcije iz tovarnog lista iz bilo kog razloga, on mora da pita za dalje instrukcije poiljaoca ili primaoca ( zavisno od toga ko ima pravo raspolaganja ). 12. Prevoznik je odgovoran za deliminu ili totalnu tetu na robi u periodu od preuzimanja do isporuke, osim ako je gubitak, teta ili odlaganje isporuke prouzrokovano pogrenim delom ili nemarom otecenog. Teret dokazivanja u tom sluaju ostaje na prevozniku.

13. Propust da se isporui roba u toku od 30 dana od definisanog vremenskog limita, ili u toku od 60 dana od vremena kada je prvi prevoznik preuzeo robu ( ako nema vremenskog limita ), rezultira time da se roba smatra nestalom. 14. Kada je poslata roba opasne prirode, prevoznik mora biti upoznat sa prirodom robe i o merama predostronosti koje moraju biti preduzete. 15. Proracun o kompenzaciji u sluaju gubitka ili tete na robi je u skladu sa vrednou robe u mestu i u vreme gde je roba primljena na prevoz, ali nee prei upisanu vrednost. 16. Trokovi prevoza, carinske formalnosti i drugi trokovi u pogledu transporta bie refundirani u sluaju potpunog gubitka robe i proporcionalno u sluaju deliminog gubitka. 17. Vii nivoi kompenzacije mogu biti zahtevani kada je vrednost ili specijalan interes u isporuci naveden ili je izvreno preoptereenje plaeno i kada deklarisana vrednost robe premauje limitiranu vrednost ( pomenutu u taki 15 ). 18. U slucaju tete prevoznik je odgovoran za iznos za koji je vrednost robe umanjena. 19. Oteeni moe zahtevati kamatu u skladu sa iznosom za svaku albu od 5 % godinje od dana kada je alba poslata prevozniku. 20. Prevoznik se ne moe zatititi od iskljuivanja ili odgovarajuih klauzula akoje teta na robi nastala njegovom namernom grekom ili propustom koji je uslovio namernu greku. 21. Smatra se da je primalac prihvatio robu u zadovoljavajucem stanju ako nije naveo primedbu u trenutku isporuke ili u narednih 7 dana ( izuzimajui nedelje i dravne praznike ). 22. U pravnoj proceduri, ograniavajui period za albu pod Konvencijom je jedna godina ili tri godine u sluaju namerne greke. alba moze biti priloena svakom sudu ili tribunalu u zemljama potpisnicama CMR-a ili u zemlji gde oteeni ivi ili radi, ili u zemlji gde je roba preuzeta od strane prevoznika ili u zemlji koja je naznaena za isporuku, ali ne i u drugim sudovima ili tribunalima. 23. Kada su vozari podugovarai umeani u ugovor pod Konvencijom, svaki od njih je odgovoran za celu operaciju kao ugovorna strana. Svaki naredni prevoznik mora dati predhodnom prevozniku datum prijema i mora uneti njegovo ime i adresu na drugu kopiju tovarnog lista ( sa plavim linijama ). 24. Prevoznik koji je platio kompenzaciju (odtetu ) pristiglu na osnovu albe, moe nadoknaditi istu, kao i kamatu, trokove i cenu od drugih prevoznika koji su bili deo ugovora, i to tako to: a) prevoznik odgovoran za tetu ili gubitak plaa odtetu ili b) svaki prevoznik odgovoran za tetu ili gubitak izazvan zajedniki, odgovoran je da plati svoj deo odtete proporcionalno svojoj ceni prevoza, ukoliko odgovornost ne moe biti dokazana. 25. Ako je prevoznik koji je duan da plati odtetu insolventan, njegov deo moraju da plate drugi prevoznici koji su deo ugovora.

7.1.4. CMR TOVARNI LIST

Ugovor o prevozu je sklopljen sastavljanjem CMR tovarnog lista. CMR Konvencija ne daje odgovor na pitanje ko treba da sastavi ovaj dokument. On moe biti sastavljen ili od strane poiljaoca ili od strane prevoznika. U svakom sluaju, ak i kada ne postoji ovaj dokument ili je izgubljen, to ne utie na punovanost ugovora, koji ostaje predmet odredbi CMR Konvencije. Tovarni list se sastavlja u etiri kopije i to : tri originalne kopije potpisane od strane poiljaoca i prevoznika i normalno etvrte kopije za prevoznika. Ovi potpisi mogu biti odtampani ili zamenjeni peatom poiljaoca i primaoca, ako zakon zemlje u kojoj je dokument sklopljen to dozvoljava. Prva kopija ( crvena ) se predaje poiljaocu poto prevoznik preuzme robu Druga kopija ( plava ) se predaje primaocu kada roba stigne do svog odredita Trea kopija ( zelena ) je za prevoznika etvrta kopija ( crna ) je za prevoznika, takoe. Druga, trea i etvrta kopija moraju putovati zajedno sa vozilom i ostaju u vozilu sve dok je roba na vozilu.

7.1.4.1. Broj CMR tovarnih listova

Normalno, bilo bi dovoljno sastaviti jedan tovarni list. Ipak, kada roba koja e se prevoziti mora da bude tovarena u razliitim vozilima ili je razliite vrste ili je podeljena u odvojene delove, i poiljalac i primalac imaju pravo da zahtevaju posebne tovarne listove napravljene za svako vozilo koje e se koristiti ili za svaku vrstu ili deo robe. Sledee stavke moraju biti unete u tovarni list: Boks 1: Poiljalac ( ime, adresa i zemlja ) Boks 2: Carinska oznaka / status Boks 3 : Primedba poiljaoca / peditera Boks 4 : Primalac ( ime, adresa i zemlja ) Boks 5 : Prevoznik ( ime, adresa i zemlja) Boks 6 : Mesto i datum preuzimanja robe Boks 7 : Naredni prevoznik Boks 8 : Mesto naznaeno za isporuku robe

Boks 9 : Oznake i brojevi, brojevi i vrste pakovanja, opis robe*** Boks 10 : Bruto teina ( kg ) Boks 11 : Zapremina ( m3 ) Boks 12 : Cena prevoza Boks 13 : Instrukcije poiljaoca carini Boks 14 : Primedbe Boks 15 : Dodatna dokumenta Boks 16 : Specijalni ugovori Boks 17 : Oznaka da je roba primljena Boks 18 : Potpis prevoznika Boks 19 : Preduzee koje je sastavilo dokument Boks 20 : Mesto, datum, potpis Boks 21 : Kopije tovarnog lista: poiljaocu, primaocu i prevozniku *** Za opasne materije se takoe naznaava i : a) Taan tehniki naziv robe b) Klasa opasnosti c) UN broj d) Temperatura paljenja ( C ), ako je to potrebno Tovarni list treba jos da ukljui i izjavu da je prevoz predmet odredbi CMR Konvencije ( uprkos bilo kojoj suprotnoj klauzuli ). Tovarni list mora da sadri i slede-e odredb ( tamo gde treba ): 1. Izjavu da je pretovar u drugo vozilo dozvoljen 2. Trokove koje poiljalac pristaje da plati 3. Iznos novca u trokovima isporuke 4. Deklaraciju o vrednosti robe 5. Uputstvo poiljaoca prevozniku u pogledu osiguranja robe 6. Dozvoljen period u okviru koga prevoz mora biti izvren 7. Spisak dokumenata predat prevozniku Ugovorne strane mogu uljuiti u tovarni list bilo koje odredbe koje smatraju da treba.