Ljubav kakvu elim....

Uobiajeni radni dan u ordinaciji, oko 08:30, kada je stariji gospodin, oko 80 godina, uao u ekaonicuu. Imao je ranu na palcu koju je trebalo pregledati. Odmah je rekao da je u urbi jer ima sastanak u 9 sati.

Zamolio sam ga da sjedne i prieka znajui da e proi moda i vie od sat vremena prije nego to e ga netko pregledati. Stalno je pogledavao na sat. Odluio sam da ga ja pregledam obzirom da nisam imao drugih pacijenata.

Pregledao sam ranu. Rana je bila dobro pa sam razgovarao s drugim lijenikom i dobio potreban materijal za uklanjanje avova i saniranje rane. Kada sam skrbio oko njegove rane, upitao sam ga zato se tako uri. Bilo je udno jer stari ljudi imaju dosta vremena za ono to ele. Gospodin mi je rekao da se uri u staraki dom na doruak sa suprugom.

Raspitivao sam se kako je njezino zdravlje. Rekao mi je da je ona tamo ve due vrijeme i da ima Alzheimerovu bolest. U razgovoru sam ga upitao hoe li se njegova ena ljutiti ako malo zakasni... Odgovorio je da ona vie ne zna tko je on i da ga ve 5 godina ne prepoznaje. Bio sam iznenaen i upitao ga: A vi i dalje idete svakog jutra kod nje iako ona ne zna tko ste? Nasmijao se, potapao me po ruci i rekao:

"Ona mene ne zna, ali ja nju znam..." Tijelom su mi proli trnci. Jedva sam suzdravao suze. Kada je napustio ordinaciju rekao sam sebi: To je ljubav koju elim u svom ivotu.

Istinska ljubav nije ni fizika, ni romantina Istinska ljubav je prihvaanje svega to je bilo, to je, to e biti, i to nee biti.

Najsretniji ljudi ne moraju imati najbolje od svega; Oni e napraviti najbolje od svega to imaju!