DIN VULF

VITEZ
1. deo

Prvo proitaj ovo, Bene. Iitavao sam prvi deo ovog pisma i primetio da gomilu imena uopte nee znati. Stoga sam ih veim delom ovde popisao. Ako tokom itanja naleti na nekog ili neto sasvim nepoznato, slobodno pogledaj spisak. Nema potrebe da ga sada ita. Neka ti poslui samo kad ti zatreba. Ako neko ime nedostaje, verovatno sam ga smetnuo s uma, a moda ni sam ne znam o kome, odnosno o emu se radi. Ili moda podrazumevam da ti zna. Idemo redom.

AGR - Marderov namesnik. Poznavao sam i gore ljude. ALVIT - Jedna od devojaka koje jau uz Valoca. ANGRODI - Dinovi proterani iz Skaja. Potomci su slavnog dina, ene po imenu Angr. Barem tako tvrde. ARNTOR - Kralj Selidona. Njegov lik je na novanicama. Diri mi je dala poruku za njega. ATL - Jedan od Tanrolfovih sluga. BAJMIR - Prvi Angrod kog sam video. BAKI - Vatrena elfkinja koju sam sreo na Staklenku. Ona i Uri tvrde da su moje robinje. BALDIG - Jedan od seljaka iz Grifonsforda. BEN - Moj brat u Americi, koji mi i dalje nedostaje. Jesi li pritao ovo, Bene? BIL - Baron koga je Arntor poslao u Jotunland. BO - Jedan od Garvaonovih vojnika. Bio je dobar momak. BODAKANI - Elfi zemlje. Predstavljaju samo jedan od malih klanova. BOJOVNICA - Garvaonov ma.

BREGA - Seljanka iz Glenidema. BUTELJKAIKOLJKA - Krma u kojoj smo odseli u Forsetiju. CRNA GRIVA - Ravdov jurini konj. CRVENDVOR - Ravdov zamak. DANS - Ansov stariji brat. DIZIRA - Siksnitova ena. DIZIRI - Kraljica Mahovnjaka. DER - Voa bande odmetnika. EGIL - Jedan od odmetnika. EGR - Jedan od Bilovih viih slugu. EJBL - To ime ovde koristim. Tako se zove i brat Hrabrog Bertolda. ELFI - Narod Petog sveta. Nisu preterano vredni. Uglavnom se brinu o drveu. Neke stvari vide drugaije od nas. ELFRIS - Peti svet, prvi ispod Mitgartra. ETERNA - Ma nad maevima. FOLSUNG - Bilov deda. Nekadanji kralj Selidona. FORSETI - Marderov grad, ujedno i luka. GARSEK - Ime koje je Setr koristio kada smo se upoznali. GARVAON - Bilov najbolji vitez. GEJNOR - Arntorova ena, kraljica Selidona. GERDA - Devojka kojom je Hrabri Bertold nameravao da seoeni. GERI - Devojka s kojom si se viao kada sam nestao iz Amerike. GILF - Moj pas. Valotac ga je izgubio, tako da sam ga ja preuzeo dok ga on ne pozove nazad. GILING - Kralj Angroda. GLENIDEM - Selo u kojem su roeni Ulfa i Tag. GORN - Gazda Buteljke i koljke. GOSPA - Valoeva najmlaa erka. Niko ne izgovara njeno ime pred drugima, tako da je zovemo Gospa. GRENGARM - Zmaj koji je uvao Eternu.

GRIFON - Reica koja protie kraj Grifonsforda i uliva se u Iring. GRIFONSFORD - Selo koje su zbrisali Angrodi. HAJMIR - Angrod koji je oteo Gerdu. HAJNDL - Hajmirov sin. Angrod. HEL - Oversin. ena zaduena za smrt. HELA - erka Gerde i Hajmira. Hojmirova sestra. HERMAD - Jedan od Marderovih vitezova. HOB - Jedan od Kasparovih tamniara. HOJMIR - Sin Gerde i Hajmira. Jedan od Mieva. HORDSVIN - Kuvar na Trgovcu sa zapada. HRABRI BERTOLD - Seljak iz Grifonsforda koji mi je dvolio da ispeem tetreba i ivim s njim u kolibi. Govorili smo ljudima da smo braa i on je zaista verovao u to. HULTA - ena iz Glenidema. IDN - Bilova erka, prilino sitna i lepa. Najbolje pamtim njen glas i krupne, tamne oi. INDAJN - Vojvoda kog su ubili Angrodi. Zamak plavog kamena bio je njegov. IRING - Velika reka. IRINGZMUT - Indajnov grad. Lei na uu Iringa u more. Osterlinzi su ga dobrim delom spalili. JENS - Mala luka izmeu Forsetija i Krunokoba. JOND - Vodetov titonoa. JOTUNLAND - Zemlja Angroda, severno od planina. KASPAR - Glavni tamniar u zamku Ravnozid. KELPIJI-Vodeni elfi. KERL - Prvi oficir na Trgovcu sa zapada. KLEOS - Drugi svet, iznad Skaja. KOLINS - Moj nekadanji nastavnik engleskog. KROL - Bilov nadzornik. KRUNOKOB - Glavni grad Selidona, uz to i luka. KULILI - Osoba koja je stvorila elfe. LEDENI DINOVI - Angrodi, najee se misli na one koji pljakaju. LEPODOL - Garvaonov zamak.

LUD - Jedan od Marderovih vitezova. LUT- Kova koji je iskovao Ratnicu. LJUDER - Ljudoder kog sam preuzeo od Ansa. MAOLOMAC - Moj buzdovan. Lii na metalnu ipku. MAG - Majka Hrabrog Bertolda. MAGNEIS - Jurini konj kojeg mi je dao Marder. MAHOVINKE - devojke Mahovnjaka. MAHMATRONE - Starije ene Mahovnjaka. MAHOVNJACI - Dizirin klan. MAJKL - ovek iz Kleosa. MANI - Veliki crni maor koji se pridruio meni i Gilfu. MARDER - Vojvoda najsevernijeg vojvodstva u Selidonu. MESEEV JAHA - Svaki vitez kog Gospa poalje u Mitgartr. MIEVI - Meanci Angroda i ljudi. MIJE PLANINE - Isto to i Severne planine. MITGARTR - etvrti svet, u kojem se nalazi Selidon. MODGUDA - Slukinja iz Ravnozida. MOREDOM - Tanrolfov zamak. MORI - Kova iz Iringzmuta. MORKAIN - Princeza. Arntor i Setr su joj braa. MUSPEL - esti svet, ispod Elfrisa. NAISTOK - Vodetov zamak. NAJTIR - Vitez kog sam pobedio u toionici u Buteljci i koljki. NIDAM - Ostrvo juno od Selidona. Nikad nisam bio tamo. NJORS - Mornar sa Trgovca sa zapada. NUKARA - Ansova majka. NUR - Drugi oficir sa Trgovca sa zapada. OBR - Svonov otac, baron. OD - Tanrolfov majordom. ODAJAIZGUBLJENIH LJUBAVI - Soba koja, kada ue u nju, izgleda kao sasvim drugi svet. Mrtvi su u njoj ponekad opet ivi. OLOF - Baron koji je preuzeo komandu nad Vatrenom

planinom dok smo Tanrolf i ja bili u Muspelu. OKRUGLA KULA - Najvei zamak na Vatrenoj planini. OSAR - Dizirina beba. OSTERLAND - Zemlja istono od Sunevih planina. OSTERLINZI - Narod koji jede druge ljude da bi zadobio ljudskost. OSTRVO PLAVOG KAMENA - Visoko, kamenito ostrvo koje lei na oko pola kilometra od kopna. OVERSINI - Narod Skaja, Valoev narod. PAPAUNS - Jedan od Bilovih viih sluga. PARKA - ena iz Kleosa. POTA - On mi je predavao hemiju i fiziku. PUK BEZOK - Mornar koji mi je pomagao. RATNICA - Ravdov ma. Maevi, kao i brodovi, imaju imena. RAVD - Najbolji vitez kog sam ikad poznavao. RAVNOZID - Marderov zamak. RENIPUT - Glavni put od Iringzmuta za unutranjost. Prati severnu obalu Iringa. SALAMANDERI - Vatreni elfi. Uri i Baki su salamanderi. SART - Hordsvinov egrt. SEJBL - Mrtvi vitez. SELIDON - Velika zemlja, dua nego ira, na zapadu kopna. Iringzmut, Forseti i Krunokob su gradovi u Selidonu. SETR - Zmaj kome je otac ovek. SEVERNE PLANINE - Planine koje dele Selidon od Jotunlanda. SIKSNIT - ovek iz Glenidema koji je trgovao sa odmetnicima. SKAJ - Trei svet, iznad Mitgartra. SKAUR - estiti ribar iz Iringzmuta. SKJENA - Devojka iz Grifonsforda. SLOBODNE DRUINE - Bande odmetnika. Ovo im je fini naziv. SPAREO - Moja nastavnica matematike. Bila je prilino dobra.

SUNEVE PLANINE - Planine izmeu Selidona i Osterlanda. SVERT-Bilovsluga. SVON - Ravdov titonoa. A - Zena ribara. Lepo se ophodila prema meni. SILDSTAR - Jedan od najvanijih Angroda. UMSKA KRALJICA - To se odnosi na Diziri. Mnogi ljudi iegavaju njeno ime u strahu da je ne dozovu. (Meni nikad nije uspelo.) TAG MLAI - Ulfin brat. Moje je godite ili moda malo stariji. TAG STARIJI - Ulfin otac. TANG - Garvaonov uitelj. TOUP - Marderov uitelj borilakih vetina. TRGOVAG SA ZAPADA - Brod na koji sam se ukrcao u Iringzmutu. ULD - Farmer koji je nekad iveo u Grifonsfordu. ULFA - Devojka koja mi je saila odeu u Glenidemu. URI - Prijateljica Baki. (Ponekad su tvrdile da su sestre.) UTGARD - Gilingov zamak, kao i grad koji ga okruuje. VALI - ovek kome je Tag stariji pomogao u pokuaju da me ubije. VALOTAC-KraljSkaja. VATRENA PLANINA - Kapija Muspela. VATRENI ELFI - Klan kojim je Setr potpuno zavladao. VE - Valijev sini. VELAND - ovek koji je iskovao Eternu. Roen je u Miartru, ali je postao kralj Vatrenih elfa. VIDER - Jedan od Marderovih vitezova. VISTAN - Garvaonov titonoa. VIT - Mornar sa Trgovca sa zapada. VODET - Najvei vitez u Ravnozidu. VOLA - Garvaonova pokojna ena. VUKOMOR - Potok koji se uliva u Grifon. ZAMAK PLAVOG KAMENA - Indajnov zamak. Unitili su ga osterlinki pirati.

Eto ih, Bene. Nije mi bilo teko da ih pobrojim. Tee je bilo da ih za tebe uinim stvarnima. Upamti da Osterlinzi imaju dugake zube i izgladnela lica, a da Angrodi smrde. Upamti da Diziri menja oblike i da je svaki od njih prelep.

PRVA GLAVA DRAGI BENE Mora da si odavno prestao da se pita ta se sa mnom dogodilo; znam da je prolo mnogo godina. Ovde imam vremena za pisanje i, kako se ini, dobre izglede da ono to napiem prosledim do tebe, to da u to i pokuati. Kada bih ti priu sveo na nekoliko stranica, u vei deo ne bi ni poverovao. Skoro ni u ta, jer mnoge stvari ni meni nisu najjasnije. Tako da u ti ispriati sve. Moda mi nee verovati ni kada budem zavrio; ali barem e znati sve to znam i ja. S jedne stre, to je mnogo. S druge, to je skoro nita. Kada sam te ugledao kako sedi pokraj nae vatre - moj roeni brat - tamo, na bojnom polju... nije vano. Doi u do toga. Ali, mislim da je upravo to razlog zbog kojeg ovo piem. Sea li se onog dana kada smo se odvezli do kolibe? Geri je nazvala. Morao si da se vrati kui i nisi eleo da vue klinca sa som. Sloili smo se da nema razloga da i ja poem, mogao sam da oanem tamo i saekam da se vrati sledeeg dana. Dogovorili smo se da u da pecam. I to je bilo to. Samo to nije. Tvoj odlazak nije obeavao ba ludu zabavu, ali vazduh je bio sve, a grane su listale, tako da sam krenuo u etnju. Mada je u tome bila greka. Preao sam dug put, ali nisam se izgubio. Pronaao sam veoma brzo neki tap i potpomagao se njime pri hodu,

ali bio je povijen i ne ba vrst. Nije mi se mnogo sviao tako da sam odluio da odlomim neki bolji, koji bih drao u kolibi i koristio kad god bismo bili tamo. Ugledao sam drvo koje se razlikovalo od ostalih. Nije bilo prisoko i imalo je belu koru i sjajno lie. Bilo je to drvo trnovite pomande, Bene, to ja tada nisam znao. Kasnije mi je Hrabri Bertold mnogo toga ispriao. Bilo je isuvie veliko da bih ga celog posekao, ali pronaao sam jednu granu koja je bila skoro sasvim prava. Odsekao sam je, skinuo lie i tako dalje. To je moda bilo to, moja najvea grka. Pomorande nisu kao ostalo drvee. Mahovnjaci vode posebnu brigu o njima. Ugledavi trnovitu pomorandu, skrenuo sam sa putia, a kada sam joj priao, video sam da se nalazi na samom rubu ume iza koje su se prostirale padine. Neka brda bila su prilino strma, mada su, onako zaobljena i prekrivena visokom travom, odisala lepotom. Peaio sam sa svojim novim tapom i uzverao se na tri ili etiri breuljka. Bilo je zaista lepo. Pronaao sam mali izvor na vrhu jednog od njih. Popio sam vode, seo - ve prilino umoran - i jo malo rezbario tap, pravei od njega ni sam ne znam ta. Deljao sam ga i deljao. Neto kasnije sam legao i zagledao se u oblake. Svi u oblacima vide slike, ali ja sam ih tog popodneva video vie nego ikada pre, ili kasnije - bradatog starca kog je vetar pretvorio u crnog zmaja, zatim prekrasnog konja sa rogom na glavi i jednu lepu damu koja mi se smeila sa visina. Nakon toga ukazao mi se letei zamak, sav iljat poput zvezde, jer su sa svih njegovih krajeva izvirivali tornjevi i kule. Uporno sam ubeivao sebe da je u pitanju oblak, ali on, Bene, nije tako izgledao. Delovao je kao da je od kamena. Podigao sam se i pojurio za njim, uzalud ekajui da ga raspri vetar. Spustila se no. Nisam vie video oblak i bio sam siguran da se nalazim daleko od kolibe. Krenuh brzim

korakom nazad preko obraka, ali pokazalo se da se sputam padinom koja nema podnoje. Neko me je dograbio u tami, a kada sam ga klepio po ruci, neko drugi epao me je za lanak. U tom asu, zauo se glas: ,,Ko to stie u Eris?" Toga se jo uvek seam, ali dugo, dugo nita drugo nisam doao u svest. Nita, osim da me je dograbilo mnogo ljudi. * Probudio sam se u peini kraj mora u kojoj je sedela i prela jna starica sa previe zuba. Kada sam se sabrao i pronaao svoj tap, pitao sam je gde se nalazimo, trudei se da budem to ljubazniji. ,,Mete li mi rei kakvo je ovo mesto, gospoo, i kako da odavde stignem do Grifonsforda?" Iz nekog razloga, mislio sam da ivimo u Grifonordu, Bene, i jo uvek se ne seam pravog imena. Moda zaista jeste Grifonsford. Sve mi se izmealo. Starica odmahnu glavom. Znate li kako sam dospeo ovamo?" Nasmejala se, a vetar i more joj se pridruie; i pena i talasi koji su spolja udarali o peinu kao da su bili deo nje. Obrativi se njoj, oaao sam se i njima. Tako je to meni izgledalo. Zvui li ludo? Od renja me je pratilo ludilo, ali sada sam bio normalan i oseaj je bio dan. Vetar i talasi sedeli su pored mene u toj peini i preli, a priroda se spolja preselila unutra. Starica je inila njen veliki, a ja samo mali, prugo odsutni deo. Garsek je kasnije rekao da me je izleilo more. Otiao sam do izlaza iz peine i spustio se u vodu do struka, ali uspeo sam da vidim samo litice koje su se uznosile nad peinom, taoplavu vodu u daljini, galebove i nazubljene crne stene nalik zmajim zubima. Vratio sam se nazad, mokar sve do pazuha. Hoe li biti dugaka?"

Dovoljno dugaka." Oslonio sam se o tap i posmatrao je kako prede, pokuavajui da otkrijem ta je to pretvarala u nit i zbog ega je to proizvodilo zve. Na trenutke je izgledalo kao da se unutra nalaze lica i kao da odle izviru ruke i noge. ,,Ti si Ejbl od Visokog srca." To mi je privuklo panju i ja joj rekoh svoje staro ime. Sve do tada nijednom nije podigla pogled sa prediva. to ja kaem, to i uj, bolje ti je - ne pametuj", ree mi. Izvinih joj se. Neke tete mora biti, pa u ovo izjaviti: to ti je gospa nieg ra, to ti ljubav veu poda." Prestala je da prede kako bi mi uputila oeh. Znam daje to uinila iz najboljih namera, ali zubi su joj bili jezivi i delovali su otro poput ileta. Rekla je: ,,Za svaku uvredu postoji i kazna", ree mi. Dodue, ova tvoja i nije neka velika." Eto kako sam promenio svoje ime. Starica se vratila predenju, ali kao da je itala neto sa niti. Propae pre nego to se uspne i uspee se pre nego to propae." Uplaen njenom izjavom, upitah smem li da postavim pitanje. Bie bolje da to uini, poto si jedno ve postavio. ta eli da zna, Ejble od Visokog srca?" Toliko toga mi se motalo po glavi da nisam znao odakle da poem. ,,Ko si ti?" rekoh konano. Parka." ,,Da li si proroica?" Ponovo se nasmeila. Neki kau da jesam." Kako sam dospeo ovde?"

Podigla je preslicu, stvaricu na kojoj se nalazilo ono to je uvala, upirui njome ka dnu peine, gde je vladala tama. ,,Ne seam se da sam bio tamo", rekoh. Seanje ti je oduzeto." Znao sam da je u pravu istog trenutka kada je to izgovorila. Sao sam se nekih stvari. Setio sam se tebe, kolibe i oblaka, ali sve se to odigralo veoma davno. Mnoge stvari koje su se desile nakon toga uote nisam uspevao da dozovem u svest. Elfi su te doneli do mene." ,,Ko su elfi?" Oseao sam da bi to trebalo da znam. Zar ne zna, Ejble od Visokog srca?" Dugo nije progovarala. Sedeo sam i posmatrao je, povremeno virkajui ka dnu peine, odakle je rekla da sam doao. Kada bih skruo pogled sa nje, postajala je sve vea i vea, to mi je govorilo da se iza mene nalazi neto ogromno. A kada bih se okrenuo i ponovo je pledao, bila je nia od mene. Toliko o tome. S druge strane, seao sam se da sam kao mali znao sve o elfima, to ima veze sa jednom drugom osobom, devojom koja se sa mnom igrala. Postojala su i velika, velika stabla paprati, mnogo via od nas, i bistri potoci. I mahovina. Mnogo mahovine. Me, zelene mahovine nalik somotu. Poslali su te u znak nepravde koja im je naneta", progovori Parka, rekavi da se klanjaju." Klanjaju?" Nisam bio siguran na ta misli. Tebi." To je prizvalo i ostale stvari - ne prave stvari, ve oseanja. ,,Ne dopadaju mi se", rekoh, i to je bila istina. Posadi jedno seme", uzvrati ona. Dugo sam ekao da kae jo neto, ekao jer mi se nisu postajala pitanja. Na kraju ipak rekoh: Zar nee da mi ispria o svemu tome? 0 grekama i ostalim stvarima?"

,,Ne." Odahnuo sam. Plailo me je ono to sam mogao da ujem. Dobro je." Tano. Nekog dobra mora biti, pa u ovo izjaviti: Kad te jedna elja mine, srce odmah za neim veim gine." Imao sam oseaj da mi se, ako budem nastavio sa pitanjima, odgovori nee dopasti. Sunce je pruilo svoje ruke u peinu i blaglovilo nas oboje, bar je tako izgledalo. Zatim je potonulo u more, ke je pokualo da krene za njim. Prilino brzo, mesto do kojeg sam dao kada sam izaao iz peine bilo je gotovo suvo. ,,Je li ovo oseka?" pitah Parku. ekaj", odgovori ona i zagrize u ono to je prela. Razvukla je jedan deo prediva, odgrizla ga i pruila meni, rekavi: Za tvoj luk." ,,Ja nemam luk." Pokazala je na moj tap, Bene, i video sam kako pokuava da se pretvori u luk. Na sredini se nalazilo zadebljanje; ostatak je bio sasvim prav i neto ui na krajevima koje sam deljao. Zahvalih joj se i istrah napolje, na nekakvu stenovitu plau pno litica. Kada sam joj mahnuo u znak pozdrava, uinilo mi se da je cela peina prepuna belih ptica koje klepeu krilima i podiu se u vauh. Odmahnula mi je; u tom trenu inila se veoma sitnom, poput plena svee. Juno od peine, pronaao sam strmi puteljak koji je vodio ka vrhu litice. Tamo su se nalazile sruene zidine i ostaci tvrave. Dok sam se uspinjao, pojavile su se zvezde i zahladnelo je. Potraio sam neko zaklonjeno mesto. Pronaavi ga, popeo sam se na ono to je ostalo od tvrave. Leala je na kamenom ostrvu povezanom sa kopnom nasipom peska i kamena, tako niskim da je ak

i za vreme oseke gotovo potojen. Zurio sam sigurno nekih pet minuta u talase koji su se pod sveou zvezda razbijali o njega, sve dok se nisam uverio da je zaista to. Bio je, to je znailo da moram na vreme da odem sa ostrva i praem prenoite na obali. Znao sam da je tako najbolje, ali nisam posluao samog sebe. Kao prvo, ve sam bio umoran. Ne gladan, niti posebno edan, ali tiko umoran da sam samo eleo negde da prilegnem. Kao drugo, zazao sam od onoga to u pronai na obali, i od onoga to bi moglo da pronae mene. Pored toga, trebalo mi je vremena da saberem misli. Previe sanja bilo je izgubljeno u zaboravu, a ono to nije nestalo (ti, Bene, koliba i kua u kojoj smo iveli, kao i one tvoje fotografija majke i oca) pripadalo je davnoj prolosti. Zeleo sam da se setim svega ostalog i porazmislim o znaenju Parkinih rei. Vratio sam se, dakle, u zaklon koji sam pronaao meu plavim stenama i legao na zemlju. Bio sam bos i, dok sam leao, shvatih da mi nedostaju planinarske izme i arape. Nisam se seao ta se s njima desilo. Nosio sam sivu vunenu koulju bez dugmadi i sive vunene paalone bez depova, i to mi je delovalo neverovatno. Imao sam pojas sa kojeg je na vezicama visila kona torbica; u njoj su se nalazili samo Parkina tetiva za luk, tri tvrda crna semena i jedan noi sa drvenom drkom i drvenom futrolom. No je pristajao mojoj ruci kao da je deo nje, ali nisam znao odakle mi. DRUGA GLAVA SRUENI GRAD Probudilo me je sunce. Jo se seam koliko je bilo prijatno ositi toplotu. Udaljen od glasova drugih ljudi i svih onih poslova i briga koji ine tue ivote, od stvari o kojima mi je tetiva neprekidno govila, sigurno sam

satima leao na suncu pre nego to sam ustao. Uinivi to, osetio sam glad i e. Kinica nakupljena u razrenoj fontani imala je odlian ukus. Pio sam i pio, a kada sam se usprio, video sam jednog viteza - visokog, pleatog mukarca u metalnom oklopu - kako me posmatra. Nosio je lem koji mu je skrivao lice, ali sa vrha tog lema u mene je zurio crni zmaj, ba kao sa tita i ogrtaa. Prilika ubrzo poe da bledi i za nekoliko sekundi vetar raznese sve to je od viteza ostalo. Neu ti sada rei ko je to bio, poto u to vreme ni sam nisam znao, ali eleo bih da napomenem neto to moe da stoji bilo gde. Taj svet se zove Mitgartr. I to sam kasnije saznao, ali nema raoga da tebi ne otkrijem sada. Parkina peina nije se ba sasvim nalaza u tom svetu, ve negde izmeu Mitgartra i Elfrisa. Ostrvo plavog kamena bilo je u potpunosti u Mitgartru, ali tek nakon to sam se nio vode. Ili, da napiem pravu istinu, ja se nisam sasvim nalazio tamo. Zato se i pojavio vitez; hteo je da me posmatra dok pijem vodu. Blagi boe", promrmljah, ali niko nije mogao da me uje. Uplaio sam se. Ne zato to sam pomislio da mi se priviaju stvari, ve zato to sam bio siguran da nema nikog u blizini. Posle sam se stalno osvrtao. Nije to loa navika, Bene, ali okolina je zaista bila pusta. Litice nisu bile tako strme na istonoj strani ostrva. Pronaao sam nekoliko muula i pojeo ih sirove. Negde oko podneva, dva ribara mi prioe tako blizu da sam mogao da ih dozovem. To i uinih, nakon ega doveslae do mene. Hteli su da znaju hou li im pomoi oko mra ako me prime u amac. Obeao sam da hou i prebacio se na palubu. Kako si zavrio tamo sam?" eleo je da zna stariji. To sam se i ja pitao. Osim toga, nije mi bilo jasno zato ovi ljudi tako smeno priaju.

Kako bilo ko zavri tamo?" rekoh na kraju. Bolji odgovor, izgleda, nisu ni traili. Podelili su hleb i sir sa mnom, kao i ribu koju smo ispekli u kutiji sa izbuenim poklopcem. Nisam ni bio svestan da sam tada zavoleo more. U sumrak su mi ponudili deo ulova. Rekoh onom mlaem (koji je bio malo stariji od mene) da u rado prihvatiti ribu i podeliti je sa njegovom porodicom ako njegova ena bude kuvala, poto nisam imao gde da odsednem. Pristao je, tako da smo deo ribe prodali, a ostatak, zajedno sa najboljim komadima, odneli u pretrpanu malu kuu udaljenu ne vie od osam metara od vode. Nakon veere, priali smo prie. Nikad pre nisam video duha", rekoh kada je doao red na mene, ,,ali mislim da mi se danas kano ukazala prilika. Ispriau vam, dakle, tu priu, mada nee biti strana kao duh iz Skaurove prie. Ali, to je jedina pria koju znam." Svima se dopala ideja; mislim da su ostale prie znali ve na pamet. Jue sam se naao na izvesnom kamenitom ostrvu nedaleko odavde na kojem se nekad nalazila tvrava..." Pripadala je vojvodi Indajnu", ree Skaur. Zamak plavog kena", dodade a, njegova ena. Proveo sam no u vrtu", nastavih, jer sam morao neto da uradim, da zasadim jedno seme. Vidite, jedna vana osoba naloila mi je da ga zasadim i nisam znao na ta misli sve dok ovde, unutra, nisam naao semenje." Pokazah na vreicu. Posekao si trnovitu pomorandu", zakrklja ain deda, upirui u moj luk. Posekao si trnovitu pomorandu, tako da mora da zasadi tri semena, mladiu. Ako to ne uini, Mahovnjaci e te se doepati." Rekoh da prvi put ujem za to.

On pljunu u vatru. Danas ljudi to ne znaju i zato trnovitih porandi vie skoro i nema. To je najbolje drvo to postoji. Da ga tja lanenim uljem, jesi li uo? To e ga sauvati od nevremena." Pruio je ruku ka mom luku, i ja mu ga dadoh. Predao ga je Skauru. Polomi ga, sinko. Savij ga preko kolena." Skaur pokua. Bio je snaan i savio je luk gotovo na pola, ali nije ga polomio. Vidi? Ne moe. Niko ne moe da ga polomi." ain deda se zakikota dok mi je Skaur vraao luk. Na trnovitoj pomorandi uglaom raste samo jedan plod, sa tri semena. Ako posee drvo, mora da ih zasadi na tri razliita mesta, jer e u protivnom Mahovnjaci doi po tebe." Hajde, Ejble", ree a, ispriaj nam o duhu." Jutros sam odluio da prvo seme posadim u vrtu Zamka plog kamena", rekoh. Tamo se nalazi kamena inija ispunjena vodom, tako da sam reio prvo da zasadim seme, a onda nakupim vodu za nja. Ostatak vode nameravao sam da popijem." Zaklimali su glavama. Iskopao sam noem malu rupu, spustio seme u nju, vratio nad zemlju - koja je ve bila prilino vlana i u rukama preneo vodu. Nakon to se u rupi napravila barica, napio sam se iz inije. Kada sam podigao pogled, ugledao sam viteza kako stoji i posmatra me. Nisam mu video lice, ali imao je veliki zeleni tit sa zmajem." ,,To nije vojvoda Indajn", primeti Skaur, ,,on ima plavog meeda na grbu." Jesi Ii razgovarao s njim?" raspitivala se a. ta ti je rekao?" Nisam. Sve se desilo tako brzo da sam ostao zateen. On... on se pretvorio u neto slino oblaku, a onda sasvim iezao." Oblaci su Gospin dah", zakljui ain deda.

Pitao sam ko je gospa, ali on samo odmahnu glavom i zagleda se u vatru. Zar ne zna da se njeno ime ne izgovara?" ree a. * Ujutro sam pitao znaju li put do Grifonsforda, ali Skaur mi ree da u okolini nema grada pod tim imenom. Kako se onda zove ovaj?" upitah. Iringzmut", odgovori on. Mislim da postoji jedan Iringzmut blizu mesta u kojem ivim", rekoh. Nisam u to bio sasvim siguran, ali inilo mi se da je tako. ,,To je, dodue, veliki grad. Jedini zaista veliki grad u kojem sam bio." ,,Pa, ovo je jedini Iringzmut u blizini", ree Skaur. Jedan praznik, uvi nau priu, dobaci: Grifonsford je na Grifonu." Prodio je dalje pre nego to sam uspeo bilo ta da ga pitam. ,,To je potok koji se uliva u nau reku", ree Skaur. Idi na jug sve dok ne doe do nje, zatim se ukrcaj na reni brod i pronai e ga." Sa nekoliko zalogaja usoljene ribe zamotanih u istu krpu, kruo sam ka jugu, spustivi sev prvo uliicom iza kue sa drvenim krom u kojoj su iveli Skaur i Sa, a zatim irokom ulicom do koje me je ova dovela, da bih onda zavrnuo ka istoku, putem koji je pratio reku. On je, kroz kapiju bez vrata na razruenim gradskim zidinama, vodio ka unutranjosti, zalazei u ume mladica u kojima se nanosi snega zadravaju po senkama, dok bare kinice ekaju na neiji povratak. Put je posle zakrivudao meu brda, gde su mi dva deaka, stara od mene, zapretila da e me opljakati. Jedan je imao tap, a drugi nategnutu strelu - mi ovde kaemo da ju je zarezao. Zarez je usek na streli u koji se smeta tetiva luka. Rekao sam im da slobodno uzmu sve osim luka. Kao to sam oekivao, pokuali su da otmu

ba njega. Nam se dao, tako da su me udarili tapom. Nakon toga sam se potukao, oteo im svoj luk i izmlatio ih njime. Moda je trebalo da se uplaim, ali nisam. Bio sam ljut na njih jer su pomislili da im neu uzvratiti na udarce. Onaj sa tapom ispustio je oruje i pobegao, a ja sam drugog tukao sve dok nije pao i tada sam mu seo grudi i rekao da u mu prerati grkljan. Molio je za milost, a kada sam ga pustio da ustane, otrao je, ostavivi za sobom luk i tobolac. Luk je dobro izgledao, ali pukao je kada sam ga savio preko kolena. Sauvao sam tetivu, a tobolac nabio na lea. Te noi, uglaao sam luk tako da mu je nedostajalo samo premazivanje lanenim uljem. Zatim sam postavio tetivu. Od tada sam i ja hodao sa zarezanom strelom. Vie puta sam nailazio na zeeve i veverice, ak i na jelene. Uporno sam ih gaao, uevi jedino da izgubim nekoliko strela. Jednog jutra sam, izgladneo do iznemoglosti, ulovio tetreba i krenuo u potragu za vatrom. Toliko dugo sam lutao da umalo nisam odustao od potrage i tetreba pojeo sovog, ali dok se vee sputalo, iznad vrhova stabala ugledao sam trke dima, bele poput utvara na nebu. Kada su se pojavile prve zvezde, pronaao sam kolibu dopola utonulu u divlje ljubiice. Bila je sagraa od motki prekrivenih krznom, sa vratima nainjenim od jelenske koe. Poto na takva vrata nisam mogao da pokucam, nakaljah se. Kada ni kaljanje nikog nije izmamilo napolje, ipak pokucah na nee motke. ,,Ko je to?" ovek kao da je bio spreman na borbu. Debeli tetreb", rekoh. Poslednje to sam eleo bilo je da se tuem. Koa se razmaknu i proviri pogureni, drhtavi ovek duge brade. Ruka mu se tresla, ba kao i glava; ali, kada je zagrmeo, glas mu nije zadrhtao. ,,Ko si ti?" Samo putnik koji bi svoju pticu menjao za tvoju vatru", odgovorih.

Nema ovde ta da krade", ree bradonja i podie toljagu. Nisam doao da te opljakam, ve samo da ispeem tetreba. Jutros sam ga ulovio i oerupao, ali nemam vatre na kojoj bi ga ispao, a veoma sam gladan." Ui, onda." Uklonio se sa dovratka. Moe da ga ispee, ako mi ostavi jedno pare." Dau ti i vie od toga", rekoh - i ispunih obeanje: dobio je krila i karabatke. Nije mi vie postavljao pitanja, ali je sa takvom pajom zurio u mene, pa onda odvraao pogled, pa opet zurio, da sam mu rekao kako se zovem i koliko imam godina. Objasnio sam mu da sam stranac u ovoj zemlji i pitao ga kako da doem do Grifonsforda. ,,0, sudbo kldeta! To je bilo moje selo, mome, i jo uvek ponad odem da ga vidim. Ali, danas vie niko ne ivi u Grifonsfordu." Bio sam uveren da to nije istina. ivimo ja i moj brat." Bradati ovek odmahnu svojom drhtavom glavom. Nema tamo nikoga. Niko nije ostao." Tada sam shvatio da ime naeg grada nije Grifonsford. Moda Grifon - ili Grifonzburg, ili neto slino. I dalje ne mogu da se setim. Svi su gledali u mene", promuca bradati ovek. Neki su hteli da bee, ali ja sam im zabranio. Ostanite i borite se, rekao sam. Ako ima previe dinova, beaemo, ali prvo moramo da odmerimo sne." Re 'dinovi' zapala mi je za uvo i pitao sam se ta je sledee. Voa im je bio ildstar. U to vreme iveo sam u oevoj visokoj kui. Ne kao sada. Bila je to velika kua sa niskim tavanom ispod kog krova. Iza prve, prostrane sobe nalazilo se nekoliko malih. Imala je i veliko kameno ognjite, i trpezu dovoljno veliku da primi moje pratelje." Klimnuh glavom, prisetivi se kua koje sam video

u Iringzmutu. ildstar mi nije bio prijatelj, ali je mogao da ue u moju kuu. Unutra bi morao da stoji, evo ovako, kao ja sada." Borili ste se protiv njih?" Nego? Za kuu? Za moja polja i Gerdu? Nego ta! Borio sam se, iako se pola ljudi razbealo kada su ih videli kako nailaze putem. Jednog sam ubio kopljem, dvojicu sekirom. Pali su kao klade, mome." Oi mu se na trenutak zacaklie. Kamen..." pokazao je prstom na slepoonicu, uinivi mi se mnogo starijim. ,,Ne znam ni ko me je udario, ni ime. Kamenom? Ne znam. Stavi ruku ovde, mome. Osea li pod kosom?" Kosa mu je bila kruta i dovoljno tamna da se sede vlasi mnogo ne primete. Osetio sam i trznuo ruku nazad. Kasnije su me muili. Vodom i vatrom. Zna li to? U tome su najbolji. Odveli su nas do jezera i svuda naokolo zapalili vatre. Natali su nas u vodu kao stoku. Bacali su buktinje na nas dok se nismo podavili. Svi, osim mene. Kako se zove, mome?" Ponovo mu rekoh. Ejbl? Ejbl. Tako se zvao moj brat. Pre mnogo, mnogo godina, tako se zvao." Znao sam da to nije moje pravo ime, ali Parka mi je rekla da ga koristim. Pitao sam kako se on zove. Pronaao sam mpu koju su prokopali vodeni pacovi", ree on. Saginjao sam se i kopao, izranjao da udahnem vazduh, dok su buktje gorele i itale oko mene. Prestao sam da brojim udisaje i opekote, ali nisam se udavio. Izranjao sam u dom vodenog pacova i tamo uzimao vazduh. Saekao sam da Angrodi pomisle da smo svi mrtvi i odu." Klimnuh, imajui utisak da sam itav prizor video.

Pokuao sam da izadem na obalu, ali senka mi se okliznula. Pala je nazad u jezero. I dalje je tamo." Bradati ovek odmahnu glom. Snovi? Nisu to snovi. Jo uvek sam u tom jezeru, dok buktinje ite oko mene. Pokuavam da se popnem. Ali, vlano je... i vatra leti ka mom licu." Ako bih noas ovde prespavao", predloih, mogao bih da te trgnem iz runih snova." ildstar", promuca bradati ovek. Visok kao drvo, eto koliki je. Koe bele poput snega. Oiju kao kod sove. Video sam ga kako grabi Baldiga i kida mu ruke. Mogu da ti pokaem gde. Da li stvarno ide u Grifonsford, Ejble?" ,,Da", odgovorih. Ii u sutra, ako mi pokae put." I ja u", obea bradonja. Nisam bio ove godine. Nekad sam stalno iao. Nekad sam tamo iveo." To bi bilo sjajno", rekoh. Imau s kim da priam, nekoga ko zna put. Prilino sam siguran da bi se moj brat ljutio na mene, ali do sada bi ga ve prolo." ,,Ne, ne", promumla bradati ovek. ,,Ne, ne. Hrabri Bertold nada nije sumnjao u tebe, brate. Nisi ti odmetnik." Eto kako sam poeo da ivim sa Hrabrim Bertoldom. Bio je pomalo luckast i ponekad bi padao na zemlju. Ali, njegovoj hrabrosti nije bilo premca i u njemu nije bilo ni trunke zlobe. Trudio sam se da se brinem o njemu i pomaem mu, a on je pokuao da preuzme ulogu staratelja i uitelja. Godinama sam mu toliko toga dugovao, Bene, ali na kraju sam mu se ipak oduio, to je moda najbolje delo koje sam ikad uinio. Ponekad se pitam da li mi je Parka ba zato rekla da se zovem Ejbl. Sve ovo deavalo se na severu Selidona. I to negde moram da pomenem.

TREA GLAVA TRNOVITA POMORANDA Hrabri Bertold razboleo se sledeeg jutra i molio me da ga ne ostavljam, pa sam stoga otiao u lov. Kako u to vreme nisam bio neki lovac, dve strele su zavrile u jelenu vie zahvaljujui srei nego umu. Obe drke su se slomile kada je jelen pao, ali uspeo sam da izvem eline vrhove. Te noi, dok smo se gostili peenom divljai, penuo sam elfe, pitajui Hrabrog Bertolda da li je uo za Elfris i da li zna neto o njegovim stanovnicima. Klimnuo 'je glavom. Nego ta." Mislim na pravi Elfris." To je preutao. Jedna ena u Iringzmutu ispriala je priu o devojici koju su namenili jednom od elfskih kraljeva i koja ga je na prevaru oterala iz kreveta. Ali, bila je to samo pria. Niko je nije uzeo za ozbiljno." Dolaze ovde, predvee", promrmlja Hrabri Bertold. Zaista? Pravi elfi?" Nego ta. Visoki kao ona vatra tamo. Uglavnom su crni kao ugalj, ili a, a i prljavi toliko. Skroz su aavi, osim zuba i jezika. Oi im sjaje utim plamenom." Jesu li stvarni?" Klimnuo je glavom. Ima sedam svetova, Ejble. Zar te to nisam nauio? " ekao sam da nastavi. Ovo je Mitgartr. Neki ga naprosto zovu Zemlja, ali to nije precizno. Zemlja po kojoj hoda, reke u kojima pliva, vazduh koji die, to da. To je Mitgartr, srednji svet. More... ono se ipak nalazi negde ieu. Tri su sveta iznad i tri ispod. Odmah iznad je Skai, a moe da ga zove i Skaj. Svejedno. Skaj je mesto na koje ponekad odlaze ptice visina. Ne mali vrapci i crvendai, niti bilo ta slino. Sokolovi, orlovi i divlje guske. Video sam ak i

krupne aplje tamo gore." Tamo gde su oblaci", rekoh, setivi se leteeg zamka. Hrabri Bertold klimnu glavom. Shvatio si. Da li i dalje eli da ide u Grifonsford? Bolje se oseam sa ovim dobrim mesom u stomaku. Ujutro e mi moda biti jo bolje, a ove godine jo nisam obiao to staro mesto." ,,Da, elim. Ali, ta je sa Elfrisom?" Pokazau ti stare grobove i jezero kod kojeg su bacali vatru na mene." Hteo sam da te pitam i o Skaju", rekoh. ,,Ni sam ne znam koliko imam pitanja." Sigurno vie nego ja odgovora." Napolju se ulo zavijanje vuka. elim da znam neto o Angrodima i Osterlinzima. Ljudi kod kojih sam bio rekli su da su Osterlinzi sruili Zamak plavog kamena." Hrabri Bertold potvrdi klimanjem. Sasvim mogue." Odakle dolaze Angrodi?" ,,Iz Ledenih zemalja." Pokazao je ka severu. Dolaze sa mrazom, a odlaze sa snegom." Dolaze samo zbog pljake?" Zagledan u vatru, on ponovo klimnu glavom. ,,I zbog robova. Nas nisu pokupili zato to smo se borili. Umesto toga, hteli su da nas ubiju. Ako bei a ne bori se, onda te pokupe. Odnose ene i decu. Odneli su Gerdu." to se tie Skaja..." Spavaj sada", ree mi Hrabri Bertold. Sutra nas eka dug put, mome. Moramo da ustanemo u ranu zoru." Samo jo jedno pitanje? Molim te! Posle toga odlazim na spavanje, obeavam." Klimnuo je. ,,Ti sigurno esto podie glavu i posmatra nebo. Rekao si da si tamo gore video orlove, ak i aplje."

Ponekad." ,,Da li si ikad video zamak, Hrabri Bertolde?" Polagano je odmahnuo glavom. Zato to ja jesam. Leao sam na travi i posmatrao oblake..." Zgrabio me je za ramena, kao to ti ponekad ini, i pogledao u oi. Video si ga?" Da. Jesam, kunem ti se. Nisam verovao da je pravi, ali sam ipak ustao i potrao za njim, drei ga na oku. I zaista jeste bio pravi, estostrani zamak od belog kamena, gore, iznad oblaka." Video si ga." Ruke su mu se tresle vie nego ikad pre. Klimnuh glavom. Putovao je nebom, noen istim vetrom kao oblaci. Bio je beo poput njih, samo to su mu ivice bile veoma otre, a sa tornjeva vijorile su se arene zastave." Setio sam se svih detalja. ,,To je najlepa stvar koju sam ikada video." * Hrabri Bertold je sledeeg jutra bio na nogama pre mene. Nustili smo kolibu prekrivenu koama pre nego to je sunce prelo vove kronji. Mogao je da hoda samo sporim korakom, oslanjajui se o svoj tap, ali bio je dovoljno izdrljiv i mnogo raspoloeniji za priu nego prethodne noi. Sino si hteo da uje neto o elfima", ree mi, na ta ja klimnuh glavom. ,,A ja se raspriao o Skaju. Mora da si pomislio da sam enuo. Mada, imao sam svoje razloge." Nita ne smeta", rekoh, ,,i o tome sam hteo da ujem." Skoro nevidljiva staza koju smo pratili odvela nas je

do istine na kojoj se Hrabri Bertold zaustavio i tapom pokazao ka Skaju. Ptice odlaze tamo gore. Video si ih." Klimnuh. Sada vidimjednu." One ne mogu da ostanu tamo." Ali bi... Neka od njih bi mogla da sleti na zid zamka, zar ne?" ,,Ne priaj." Nisam bio siguran da li je ljut ili uplaen. ,,Ne praj o tome sad, a moda nemoj nikad." ,,U redu. Obeavam." ,,Ne bih da te opet izgubim." Duboko je udahnuo. Ptice ne mogu da ostanu tamo, dok ti i ja uopte ne moemo da odemo. Tako ga vidimo. Shvata?" Klimnuh. Ponovo je urno poeo da grabi napred, lupajui tapom po zemlji pred sobom. ta misli, mogu li ptice da ga vide? Orlovi vide bolje od tebe. Da li si ikada pronaao orlovo gnezdo?" Jesam. Na oko osam kilometara od nae kolibe." ,,Na vrhu velikog drveta?" Tako je. Na visokom boru." Verovatno je orao sedeo tamo, na jajima. Misli li da je ikad pogledao navie, umesto nanie?" Pretpostavljam da jeste." Trkarao sam za njim. Onda je u stanju da ode, ako poeli. Isto vai i za elfe." Hrabri Bertold upre ka tlu svojim debelim prstom ispresecanim plavim vena. ,,Mi njih ne vidimo dole, ali oni vide nas. Tebe i mene. Mogu i da nas uju, ako glasno govorimo. Kao i te ptice, mogu da se popnu ovde, ako ele, ali ne mogu da ostanu." Sledeih pola sata koraali smo u tiini, dok sam ja prizivao na gotovo iezla seanja. ta se deava kada elf pokua da ostane oe?" pitah na kraju.

Umire", odgovori Hrabri Bertold. Tako barem tvrde." Oni su ti to rekli? Da ovde ne mogu da ive?" Tako je." Kasnije, kada smo zastali da se napijemo iz potoka, rekao sam: Neu te pitati kako su to ustanovili, ali da li zna?" Znam samo ono to mi kau." Te noi, logorovali smo blizu Grifona, razveseljeni i osveeni njegovim uborom. Hrabri Bertold poneo je sa sobom kremen i metal, a ja sam prikupio suvarke i izlomio ih u tako sitno iverje da ih je upila ve prva kia utih iskri. ,,Da nema zime, ceo ivot bih proveo ovako", ree on, a kao da je govorio i u moje ime. Izvaljen na leima nakon obroka, uo sam udaljeni huk sove i apat vetra u tek ozelenelim kronjama. Mora da shvati da sam u to vreme verovao da u se ubrzo vratiti kui. Mislio sam da su me elfi oteli i odveli negde na zapad ili u neku stranu zemlju. Seanje na to zobljenitvo e se vremenom vratiti. Da sam bio mudriji, ostao bih u Iringzmutu, gde sam stekao prijatelje i gde se moda nalazila biblioteka sa mapama, ili ameriki konzul. U to vreme inilo mi se da u u Grifonsfordu pronai neki trag (tada jo nisam bio siguran da se na grad zove drugaije) i da me nita ne spreava da se posle vratim u Iringzmut. Grad je, onako polurauen, i dalje bio neka vrsta luke. Moda sam tamo mogao da se ukam na neki brod za Ameriku. ta me je spreavalo? Nita i niko, a dopala mi se i pomisao na putovanje brodom. ,,H-u", oglasi se sova. Njen glas, prijatan i taman poput prene noi, nosio je u sebi i razumevanje i znatielju. Nije ona jedina osetila korake kojima se neko, ili

neto, priblavao kroz umu, iako bi kap rose sa visoke stabljike u svom padu przvelavie buke. ,,H-uljezu, ko si?" Ti bi se oenio, a ja bih ti smetao sve dok ne postanem samostan. Za mene bi, u tom sluaju, najbolje bilo da ostanem tamo, u koli, barem prvih godinu dana. Moda bi jo bolje bilo da se ne vratim kui tako brzo. Kui - u bungalov koji je pripadao ocu i majci. Kui -u kolibu u koju smo odlazili na pecanje sve do prvog snega. Ali, bilo je prolee. Sigurno je bilo prolee. Jelen kojeg sam ubio nije imao rogove, a trava u naputenom malom vrtu Zamka plog kamena bila je meka i kratka. ta se desilo sa zimom? Prelepo, zaiijeno lice, ukraeno krupnim, caklastim oima, ouglim kao mesec, zagledalo se u mene odozgo, a onda se izgubilo. Pridigoh se. U okolini nije bilo nikog osim mene i Hrabrog Beolda, koji je vrsto spavao. Sova je zautala, ali je noni vetar aputao tajne umi oko nas. Sputajui se ponovo na zemlju, trudio sam se da to bolje upamtim lice koje mi se ukazalo. Zeleno lice? Bez sumnje, pomislio sam, bez sumnje je bilo zeleno. * Kada su stara stabla ustupila mesto miadicama, grmovima i krljavoj jali, Hrabri Bertold ree: Evo nas." Nije bilo grada. Nikakvog grada. Evo glavne ulice", pokazao je tapom. Kue su sa ove strane, sve do vode. Sa druge strane, sve do polja. Ova ovde bila je Uldova ka, a preko puta Baldigova." Poveo me je za ruku. Sea se Baldiga?" Ne znam ta sam odgovorio, ali on ionako nije sluao. Uld je imao est prstiju, kao i njegova erka

Skjena." Hrabri Bertold skloni ruku sa mog ramena. Uzmi tap, mome. Pokazau ti gde smo se sreli sa njima." Produili smo u grmlje i mladice. On se zaustavi i upre prstom. ,,To je bila naa kua, tvoja i moja. Samo to je pripadala ocu. Sea ga se? Znam da se majke ne sea. Odveli su je pre nego to si se odvojio od sise. Meg, tako se zvala. Spavaemo tamo noas, tamo gde je bila kua, za dobra stara vremena." Nisam imao srca da mu priznam da nisam zaista njegov brat. Eto!" Poveo me je jovnekih stotinu metara ka severu. ,,Sa ovog mesta video sam prvi put ildstara. Imao sam momke, takve kao ti, koji su odapinjali strele i bacali kamenje, ali su se svi do jednog raeali. Neki su u poetku jo pruali otpor, ali veina je naprosto zbrala im su se pojavili Angrodi." On je ostao, borio se i bio pobeen. Svestan toga, rekoh: ,,Ja ne bih pobegao." Uneo je svoje veliko, bradato lice u moje. ,,I ti bi beao!" ,,Ne bih." Beao bi", ponovi on, zamahnuvi tapom ka meni. Neu da se svaam s tobom", rekoh. Ali, ako pokua da me udari, uzeu ti tap i polomiti ga." ,,Ne bi beao?" Trudio se da ostane ozbiljan. Ubedivi samog sebe, odmahnuo sam glavom. ,,Ne, ak i da su visoki kao stabla." Spustio je tap i oslonio se o njega. Nisu. Moda do te prve grane. Kako zna da ne bi beao?" Nisi ni ti", rekoh mu. Zar mi nismo isti?" *

Oistili smo prostor za spavanje na mestu na kojem je stajala stara kua i naloili vatru na starom ognjitu pre mraka. Hrabri Beold govorio je satima o porodici i Grifonsfordu. Spoetka sam ga slao uglavnom iz pristojnosti, ali dok su se senke duile, pria me je nsetno uvlaila u sebe. Nije bilo kola, nije bilo lekara, nije bilo policije. S vremena na vreme, putnici bi na ovom mestu prelazili Grifon, gacajui po hladnoj planinskoj vodi koja im je jedva dosezala do kola. Ako bi metani imali sree, prodali bi im hranu i smetaj; u protiom bi se borili protiv njih, branei domove i stoku. Ako su Angrodi bili dinovi, Osterlinzi, koji su ponekad dolazili preko leta, bili su avoli koji prodiru ljudsko meso kako bi povratili izgubljenu ljudskost. Elfi su, poput magle, dolazili u svako godinje doba i nestajali poput dima. Uglavnom Mahovnjaci i Salamanderi", ree Hrabri Bertold. Ili mali Bodakani. Ponekad bi pomagali. Pronazili izgubljenu stoku i traili krv za uzvrat." Ogolio je svoju ruku. ,,Ja zabijem trn i dam im kap, dve. Ta vrsta nainjena je od blata." Klimnuo sam glavom, iako skoro nita nisam shvatao. Bio si sa mnom u to vreme, mada ti je glas bio dublji. Tata je odgajio mene, ja sam odgajio tebe. Mislim da si stekao utisak da sma, poto sam jurio za Gerdom. Bila je to najlepa devojka na svetu i sve smo isplanirali." Nisam morao da pitam ta se desilo. Otiao si, i ja sam bio siguran da e se vratiti za godinu ili dve, kad se skuimo. Ali nisi. Je li ti bilo dobro tamo gde si bio?" Pokuavao sam da se prisetim, ali najbolji trenuci kao da su bili oni koje sam proveo pod vedrim nebom, napolju u amcu ili meu drveem.

Nema ta da kae?" Nemam." Pokazah mu vrhove strela koje sam sauvao. Poto e sunca biti jo nekoliko sati, voleo bih da napravim nove drke." Stare su se polomile?" Klimnuh. Kad sam oborio jelena. ta misli, hoe li se strele lomiti ako pronaem istu vrstu drveta od koje je napravljen luk?" Posekao bi celo drvo radi nekoliko strela?" Odmahnuh glavom. Odsekao bih granu ili dve, ne vie. A ako pronaem neki prologodinji plod, zasadiu seme." S naporom se podigao na noge. Pokazau ti jedno koje nije nestalo." Poveo me je kroz iblje, kleknuo i stao da pretrauje travu sve dok nije otkrio maleni panj. Trnovita pomoranda", ree. Posadio si je pre odlaska. Nalazila se na mojoj zemlji i nikome nisam dozvoljavao da je posee. Neko je, izgleda, iskoristio moju nepanju." utao sam. Ponadao sam se da je pustila nove grane." Opet se podigao, podupirui se tapom. Ponekad im uspeva." Kleknuo sam, izvadio jedno od dva preostala semena iz torbice i zasadio ga blizu starog panja. Kada sam ustao, niz njegovo lice tekle su suze. Poveo me je nazad, zastavi usput kako bi mahnuo tapom ka divljim mladicama i bunovima ispred nas. Ovde je bilo moje polje jema. Vidi ono veliko drvo tamo iza? Idemo." Na pola puta pokazao mi je na mrljicu svetlozelene boje. Eno je. Trnovitim pomorandama lie ne opada kao kod drugih stabala. Cele zime su zelene, poput borova."

Zajedno smo dospeli do lepog, mladog drveta visokog oko osam metara. Obgrlio sam ga. Ovde bih rado rekao neto vie o trnovitim pomorandama, ali ja o njima, u stvari, znam veoma malo. Mnoge vrste drvea koje imo u Americi mogu se nai i u Mitgartru - hrastovi, borovi, javori, i tako dalje. Ali, trnovita pomoranda je jedino drvo za koje znam da raste i u Elfrisu. Nebo Elfrisa ne izgleda udno sve dok ga paljivije ne pogleda i na njemu vidi ljude i (ponekad) uje njihove glasove u vru. Vreme tu veoma sporo prolazi, a mi to ne primeujemo. U petku su udna jedino stabla i ljudi. Mislim da je trnovitoj pomorandi mesto tu, a ne u Mitgartru, niti u Americi. ETVRTA GLAVA SER RAVD Mome", pozvao me je vitez sa visokog, sivog konja. Doi ovamo, mome. Hoemo da razgovaramo sa tobom." Neemo te povrediti", dodade njegov titonoa. Oprezno sam se pribliio. Ako nita drugo, u ovim umama sam, uz Hrabrog Bertolda, nauio da budem podozriv prema stranca. Osim toga, setio sam se viteza od zmaja, koji je nestao pred mojim oima. Poznaje li ovaj deo ume, mome?" Potvrdih klimanjem, obraajui vie panje na konja i oruje nego na ono to mi vitez govori. Treba nam vodi... vodi do kraja dana, a moda i za sutra." Vitez se smeio. Spremni smo da platimo jedan sajld za svaki dan tvoje pomol" Poto sam utao, on dodade: Pokai mu novac, Svone." titonoa izvadi veliki srebrnjak iz torbe koja mu je visila o pasu. Iza njega, ogromni mrki ratni konj kojeg je vodio trzao se i ntrpljivo lupao kopitima, frkui i otpuhujui.

Daemo ti da jede", obea vitez. Ili emo ti platiti za hranu, ako je obezbedi tim svojim velikim lukom." Podeliu je sa vama bez naknade", rekoh, ako je vi budete podelili sa mnom." Dostojanstveno reeno." Ali, kako da znam da me na kraju dana neete udariti iza uiju i ostaviti praznih ruku?" Svon stegnu aku oko sajlda. Kako mi da znamo da nas ti ne odvesti pravo u zasedu, a?" to se tie udarca iza uiju", ree vitez, dajem ti svoju re, iako nema razloga da mi veruje. Ali kad je re o plaanju, odmah u te umiriti." Vitez svojim velikim kaiprstom lupi po Svonovom zglobu. Poto je preuzeo srebrnjak, dobaci ga meni. Eto ti plate za danas, sve do zalaska sunca, i niko ti je nee oduzeti. Hoe li nas voditi?" Posmatrao sam novi. S jedne strane imao je glavu namrgodog mladog kralja, a tit s druge. Na titu se nalazila slika udovita sainjenog od ene, konja i ribe. Pitao sam viteza kuda eli da ga vodim. ,,Do najblieg sela. Kako se ono zove?" Glenidem", odgovorih; ve sam ga posetio sa Hrabrim Beoldom. Vitez baci pogled na Svona, koji odmahnu glavom. Koliko lji ivi tamo?" upita okrenuvi se opet ka meni. Selo je imalo devet kua... Samci su iveli sa svojim roditeljima, a starci sa svojom poenjenom i poudatom decom. Otprilike tri odrle osobe po svakoj kui... Pitao sam ga da li da raunam i decu. Ako eli. Ali nemoj pse." (Ovo su, moda, uli neki Bodakani.) Pedeset i troje, rekao bih. Ako raunam novu bebu Siksnitove ene. Ne znam kako se zove beba, niti ena." Dobri ljudi?"

Odmahnuo sam glavom. Viao sam i bolje. 0", vitez se kiselo nasmei. Povedi nas onda iz ovih stopa u Glenidem. Upoznaemo se na putu." ,,Ja sam Ejbl od Visokog srca." Svon se nasmeja. Vitez dotaknu svoj lem. ,,Ja sam Ravd od Crvendvora, Ejble od Visokog srca. Moj titonoa je Svon. Poimo sada." ak i ako stignemo tamo danas", upozorih Ravda, bie veoma kasno." Razlog vie da pruimo korak." * Te noi, ulogorili smo se pored potoka zvanog Vukomor. Svon i ja smo podigli crvenlatni ator nainjen od traka brodskog platna u kojem je spavao Ravd. Ja sam naloio vatru (tada sam ve nosio kren i metal kako bih je zapalio), nakon ega smo veerali tvrdi hleb, usoljeno meso i crni luk. Tvoja porodica e moda brinuti zbog tebe", dobaci Ravd. Ima li enu?" Odmahnuh glavom i dodadoh da Hrabri Bertold tvrdi da jo nisam dovoljno star. Ravd klimnu glavom, ozbiljnog lica. ,,A ta ti kae?" Pomislio sam na kolu - na to kako bih voleo da odem na ked, ako se ikad vratim kui. Jo nekoliko godina." Svon se podsmehnu. Dva pacova da gladuju u istoj rupi." Nadam se da nee biti tako." 0, stvarno? A kako misli da izdrava porodicu?" Iskezih mu se. Ona e mi rei kako. Tako u znati da sam praao pravu." ,,0na? A ta ako ne bude umela?" Pogledao je

Ravda traei podrku. Nije je dobio. ,,Da li bi onda vredelo oeniti se njome?" rekoh. Ravd se zakikota. Svon upre kaiprstom u mene. Jednog dana, ima da te nauim..." Pre nego to osvanevdan za uenje drugih, morae prvo sam da naui", ree mu Ravd. ini mi se da bi u meuvremenu ovaj ovde Ejbl mogao obojicu da podui nekim stvarima. Ko je Bertold, Ejble?" Moj brat." Tako smo govorili Ijudima, Bene, i znam da je Hrri Bertold verovao u to. Stariji od tebe, im te savetuje." Klimnuh. Da, gospodine." Gde su ti otac i majka?" Otac nam je umro pre mnogo godina", rekoh Ravdu, ,,a majka je otila ubrzo nakon mog roenja." To se desilo na oba mesta; i tu gde si ti, i ovde. ao mi je to to ujem. Ima li sestara?" ,,Ne, nijednu", odgovorih. Otac je odgajio mog brata, a on je podigao mene." Svon se ponovo nasmeja. Ve sam bio dovoljno zbunjen. Seanja na dom meala su se sa priama koje mi je Hrabri Bertold priao o svojoj, a navodno i mojoj porodici. Sve to pripada prolosti, i mada je Amerika i dalje veoma deko od ovog mesta, prolost ine samo seanja. Postoje zapisi, ali njih niko ne ita, jer niko ne zna da ih proita. Oba sveta su izmeana put knjiga u kolskoj biblioteci; toliko toga je na pogrenim policama da vie niko ne ume da napravi red. Prema onome to govori", ree Ravd, ,,ti i tvoj brat ne ivite u Glenidemu. Da ivite, znao bi ime Siksnitove ene i njene nove bebe poto selo broji samo pedeset tri glave. Iz kojeg ste vi sela?" ,,Ni iz kojeg", objasnih. ivimo sami i uglavnom se

drimo po strani." Odmetnici", apnu Svon. Moda i jesu." Ravdova ramena se podigoe i spustie za dejinu vlati trave. Da li bi nas poveo do svoje kue, ako bih to zatraio, Ejble?" Nije moja, ve Hrabrog Bertolda, gospodine." Zurio sam u Svona. Do kue tvog brata, onda. Da li bi nas poveo tamo?" Rado. Ali, nije to neko raskono mesto, ve obina koliba. Ne mnogo vea od vaeg atora." Pomislio sam da e Svon neto da dobaci, ali nije, tako da nastavih: Trebalo je da postanem lopov, kao to kae Svon. Tada bismo imali lepu kuu sa debelim zidovima i vratima, i dovoljno hrane na stolu." ,,U umi ima odmetnika, Ejble", ree Ravd. Sebe nazivaju Slodnim druinama. Imaju li oni sve to?" Pretpostavljam da imaju, gospodine." ,,Da li si ih ikad video?" Odmahnuh glavom. Kada smo se sreli, Svon se plaio da e nas odvesti u zasedu. Misli li da ima anse da nas Slobodne druine napadnu? Trojicu ljudi spremnih na borbu?" Dvojicu", rekoh. Svon bi pobegao." ,,Ne bih!" Pobegao bi od mene pre nego to sova zahue." Pljucnuh u vru. Pobegao bi kao zec od devojice sa dve opave make." Ruka mu posegnu za drkom maa. Morao sam da ga zaustim pre nego to ga izvue. Preskoih vatru i oborih ga. On pri padu iusti drku, a ja isukah njegov ma i bacih ga u bunje. Rvali smo se na zemlji kao to smo ti i ja ponekad znali; on je pokuavao da dohvati svoj bode, a ja sam ga spreavao u tome. Otrgao se kada smo se suve pribliili vatri. Mislio sam da e

potegnuti no i probosti me, ali on samo skoi na noge i pobee. Pokuao sam malo da se oistim od praine. Uzmite va sajld, ako hoete", obratih se Ravdu. Ako elite." Nije se ni pomerio. eleti je prigodnija re; nje se ukazuje vea ast. Suvie lepo govori, Ejble, da bi inio takve elementarne greke." Klimnuh glavom. Nisam shvatao ta mi govori i plaio sam se da nikad neu. Sedi i zadri sajld. Rei u Svonu da ti isplati jo jedan za sutra kad se vrati." Mislio sam da ete se ljutiti na mene." Ravd odmahnu glavom. Svon uskoro treba da postane vitez. Njegova porodica to oekuje, ba kao i on. To oekuje i njegova most, pa i ja. Stoga e i postati. Ali, pre nego to primi akoladu, morae da naui jo mnogo toga. Poduavao sam ga najbolje to sam umeo." Kao i mene", rekoh. 0 tome kada se hoe a kada eli, i drim stvarima." Hvala." Nakon toga sedeli smo neko vreme utke, svako udubljen u svoje misli. Konano rekoh: ,,Da li bih ja mogao da postanem vitez?" Jedino sam tada video Ravda iznenaenog, primetivi da su mu se oi malo rairile. ,,Ne moemo da te povedemo sa sobom, ako na to misli." Odmahnuh glavom. Moram da ostanem i brinem se o Hraom Bertoldu. Ali, jednog dana? Ako ne odem odavde?" Reklo bi se da si ti ve sada skoro pa vitez. ta je to to ini veza, Ejble? Voleo bih da ujem ta misli o tome." Podsetio me na gicu Spareo, tako da sam se iskezio. Prvo saberi misli."

Ravd mi uzvrati osmehom. ,,Da, ako je potrebno. Dakle, reci mi po emu se vitez razlikuje od obinog oveka?" ,,Po oklopu kao to je va." Ravd odmahnu glavom. Onda po velikom konju kao to je Crna griva." Ne." ,,Po novcu?" ,,Ne, naravno. Pomenuo sam akoladu kada smo priali o mom titonoi. Zna li ta je to?" Odmahnuh glavom. Akolada je ceremonija tokom koje ovlaena osoba proglaa nekoga za viteza. Hajde da te ponovo pitam. ta je to to ini viteza, Ejble? ta ga ini toiiko drugaijim da mu dajemo ime po kojem e se razlikovati od ostalih ratnika?" Akolada, gospodine." Akolada ga ini vitezom pred zakonom, ali to je puka formaost, zvanino priznanje neega to ve postoji. Akolada kae da smo mi u tom oveku prepoznali viteza." Razmislih o tome, i o Ravdu koji je sam bio vitez. Snaga i mudrost. Nijedno od to dvoje samo za sebe, ve zajedno." Sada si blizu. Moda ak dovoljno blizu. ast, Ejble. Vitez je ovek koji ivi asno i umire asno, zato to mu je do asti stalo vie nego do ivota. Ako ast trai od njega da se bori, on se bori. Ne broji neprijatelje, niti meri njihovu snagu, jer te stvari nisu vane. One ne utiu na njegovu odluku." Kronje i vetar utihnue do te mere da je izgledalo kao da ceo svet slua. ,,0n se, takoe, asno ophodi prema drugima, ak i kada mu oni ne uzvraaju istom merom. Njegove rei su dobre, kome god da su upuene." I dalje sam pokuavao sve to da poveem. Poznajem oveka koji je ustao i borio se protiv

Angroda samo sa jednim kopljem i sekom. Nije imao ni tit, ni oklop, ni konja, nita. Ljudi oko njega hteli su da bee, i neki su pobegli. On nije. Da li je on vitez? Ne radi se o mi." ,,Za ta se borio, Ejble?" Bio je to skoro apat. ,,Za Gerdu i svoju kuu. Za useve i stoku." Onda nije vitez, ali je svakako neko koga bih voleo da ubrojim u svoje sledbenike." Pitao sam da li ih ima mnogo, poto je u umu zaao sam, ako ne raunamo Svona. Vie nego to bih eleo, ali malo je njih hrabro poput tog ova. Bio bih zahvalan svakom Oversinu u Skaju na jo jednoj stotini, ako bi bili kao on." Dobar je to ovek." Pomislih na Hrabrog Bertolda i na sve ono to emo kupiti za dva sajlda. Verujem. Lezi sada i odmori se malo. Sutra treba da bude naspavan." Prvo bih vas zamolio za uslugu." Ponovo sam se osetio kao nigurni, stidljivi klinac. ,,Ne mislim nita loe pod tim." Ravd se nasmei. Siguran sam da je tako." Mislim, neu pokuati da ga ukradem, ni vas da povredim. Ali, da li bih mogao da pogledam va ma? Molim vas? Samo na minut?" On ga izvue. udi me da ga nisi traio dok je bilo sunca. Tad bi ga bolje video. Siguran si da nee da saeka?" ,,Ne. Molim vas. Voleo bih da ga vidim sada. Samo ovaj put." Okrenuo je drku ka meni i predao mi ga. Ma je izgledao kao neto ivo i toplo. Njegovo dugo, ravno seivo bila je dvostrano i opteno zlatom; drka od bronze i crne konjske koe zavravala se zlaom lavljom glavom. Prouavao sam ma i uhvatio ga za drku kako bih zamahnuo, otkrivi zapanjeno da sam se podigao na noge.

Nakon minut ili dva provedena u mahanju maem, namcstio sam otricu tako da svetlost vatre pada na njenu iru stranu, odmah iad titnika. Ovde su neka slova. ta pie?" Lut. Ne ume da ita, zar ne?" Koliko sam se seao, trebalo bi da umem. ,,Pa", odgovorio sam, ,,ne umem da proitam ovo." Lut je ovek koji ga je iskovao." Ravd isprui ruku i ja mu vrih ma. Zatim prebrisa seivo komadom krpe. Moj ma se zove Raica. Lut je poznati kova maeva iz Forsetija, grada mog gospodara, vojvode Mardera. Tvoj vojvoda, vojvoda Indajn, mrtav je. Jesi li to znao?" Pretpostavio sam." Pokuavamo da pripojimo njegove zemlje, ali mi se ini da smo zagrizli prevelik komad." U Ravdovom osmehu nazirala se ironija,,Da li je lik vojvode Mardera na sajldu koji ste mi dali?" Ravd odmahnu glavom. ,,To je na kralj, kralj Arntor." ta je ono na njegovom titu?" Najkr. Lezi i spavaj, Ejble. Ostavi preostala pitanja za sutra." Da li stvarno postoji?" Spavaj!" Kada bi tako neto rekao, sa Ravdom nije bilo svae. Legao sam na zemlju, okrenuo lea vatri, zatvorio oi i istog trena zpao. PETA GLAVA JEZIVE OI Probudilo me je neto to je zvualo kao prepirka. uo sam Svonov i Ravdov glas i odluio da je najbolje da samo leim i sluam. Nisam eleo jo jednu tuu. Sapleo sam se." Bio je to Svon. Niko te nije gurnuo?" upita Ravd. Rekoh da sam se sapleo!" Znam. Samo me zanima ime e to da potvrdi. Meni se ini kao da te je neko gurnuo sa lea. Da li

greim?" Da!" Tako, dakle. Ponovo ima svoj ma." Pronaao sam ga u bunju. Zar mislite da bih se vratio bez njega?" ,,Ne vidim zato ne bi." Ravda kao da je veoma zanimalo to panje. Ako misli da e ti zatrebati kako bi sredio naeg vodia, pre sat vremena se nije pokazao preterano korisnim." Moda nas neko napadne." Odmetnici? Da, valjda si u pravu." ,,Da li ete spavati u oklopu?" Naravno. To je jedna od stvari koje vitez mora da naui." Ravd uzdahnu. Mudri ljudi rekli su davno pre nego to se bilo ko od nas rodio da vitez mora da naui tri stvari. Mislim da sam ti ih saotio pre nedelju dana, mada je prolo moda i vie. Ume li sada da ih ponovi?" ,,Da jae." Neko kao da je izvlaio rei iz Svona. ,,Da se slui svojim maem." Vrlo dobro. I?" ,,Da govori istinu." Upravo tako", promrmlja Ravd. Upravo tako. Da krenemo ispoetka? Ui bi vie voleo da izostavimo poslednji deo?" Nisam uo da li je Svon neto odgovorio. Vidi, otkako si pobegao, ja sedim ovde budan. Prvo sam prao sa naim vodiem, a kada je on otiao na spavanje, obratio sam se samom sebi. Drugim reima, razmiljao sam. Jedna od stvari o kojima sam mislio jeste nain na koji je bacio tvoj ma. Video sam. Moda si i ti video." ,,Ne elim da priam o tome." Onda i ne mora. Ali, u tom u sluaju ja morati jo neto da kaem. Kada ovek baca na daljinu teke predmete kao to su ma i koplje, on se slui celim

svojim telom - nogama i torzom, ba kao i rama. Ejbl to nije uinio. Naprosto je hitnuo tvoj ma od sebe kao to bi ovek bacio kotice jabuke." Koga je briga ta vi mislite!" 0, pa mene." Ravdov glas bio je gladak poput uglaanog mala, a zvuao je opasnije od toga. ,,A trebalo bi da je i tebe, Svone. Ser Sejbl je mene dvaput istukao, jednom svojom rukom, a drugi put irom stranom svog maa. Bio sam njegov titonoa dvanaest godina. To sigurno ve zna." Svon je verovatno klimnuo glavom. Nisam mogao da vidim. irom stranom maa, zato to sam ga napao. Imao je puno pravo da me ubije, ali bio je to dobar i milostiv vitez - bolji nego to u ja ikada biti. Rukama, zbog neega to sam mu rekao ili preutao. Nada nisam saznao o emu se tano radilo. Bio je pijan u tom trenutku - ali, svi se mi s vremena na vreme napijemo, zar ne?" ,,Vi nikada." Poto je on to radio, onda ja neu. Po mene je bolje tako. Mda sam mu rekao da me nije briga ta misli. Sasvim mogue. Ejbl je zavitlao tvoj ma kao to ovek razbacuje balegu. Mislim da sam ti to ve rekao. Naprosto ga je odbacio od sebe; drugim rea, nije se trudio da uloi veliku snagu i baci ga daleko. Kada bi ti to uinio s buzdovanom, dobio bi usmeni prekor od mene." Svon neto ree, ali suvie tiho da bih ga uo. Moda si u pravu. Ja samo tvrdim da tvoj ma nije mogao deko da dospe. Tri ili etiri koraka. Najvie pet. Ipak, nisam te uo ko ga trai u mraku, iako sam to oekivao. Oslukivao sam." Nagazio sam ga", ree Svon. Uopte nisam morao da ga traim." ovek prestaje da lae i poinje da govori istinu

tek kada je sve prolo. Ne sada." Ravd je zvuao umorno. ,,Ja ne laem!" Naravno da lae. Nagazio si na svoj ma, etiri koraka sevoistono od mesta gde sedimo. Nisi ni zucnuo, niti ti se oteo povik. Pognuo si se u tiini i podigao ga. Sigurno si mu napipao drku, poto u mraku ne eli da hvata otricu. Onda si ga, bez ijednog zvuka, vrio u korice, drvene korice omotane koom. Zatim si se vratio u logor sa zapada, sapliui se o neto takvom silinom da si skoro upao u vatru." Svon zacvile kao da ga neto boli, ali ne ree nita. Sigurno si trao, im si se tako sapleo. Zar ne? Trao si kroz nepoznatu umu u mraku?" Neto me je dohvatilo." 0. Dotle smo doli. Napokon, nadam se. ta je to bilo?" ,,Ne znam." Svon duboko uzdahnu. Pobegao sam. Da li me je to vae pae jurilo?" Nije", ree Ravd. ,,Pa, mislio sam da mi je za petama, ali onda sam naleteo na nekog drugog. Mislim da nije bio ovek. Pre duh... ili neto takvo." Zanimljivo." Bilo ih je vie." Svon kao da je povratio samopouzdanje. ,,Ne znam koliko. etiri ili pet." Nastavi." Nisam mogao da ustanovim da li mu Ravd veruje. Vratili su mi ma i doveli me dovde, a onda me snano gurnuli ka vatri, ba kao to ste rekli." Nisu pri tom ni zucnuli." ,,Ne." ,,Da li si im zahvalio to su ti vratili ma?" Ne." Moda su ti dali amajliju, ili pismo? Neto tako?" Ne." ,,Da li su nam uzeli konje?" ,,Ne bih rekao." Idi sada i pobrini se za njih, Svone, molim te. Proveri da li su vrsto vezani i da li ih je neko jahao." ,,Ja ne... Ser Ravde..." Idi!"

Svon zaplaka, i u tom trenu poeleh da se pridignem i kaem neto - bilo ta - kako bi se on oseao bolje. Hteo sam da kaem da u ja otii, ali Svon bi se zbog toga samo oseao gore. Kada je prestao da plae, Ravd ree: Dobrano su te isprepali, ko god da su. Vie se plai njih nego mene ili naeg vodia. Sluaju li nas sada?" ,,Ne znam. Mislim da sluaju." ,,I ti se plai da e te kazniti ako mi se poveri." ,,Da!" ,,Ne verujem. Ako zaista sluaju, sigurno znaju da mi nisi nita rekao. Ejble, budan si. Sedi, molim te, i pogledaj me." Posluah ga. Koliko si uo?" Sve, ili skoro sve. Kako ste znali da sam budan?" Dok si zaista spavao, vie puta si se trzao u snu, a dvaput samo to nisi progovorio. Jednom si malo zahrkao. A dok si se pretvarao da spava, nisi pomerio nijedan mii, niti pustio zvuka, iako smo priali normalnim tonom na samo dva koraka od tebe. Dakle, ili si budan ili mrtav." Nisam eleo da se Svon osea jo gore." ,,To je ba lepo." ao mi je to sam bacio tvoj ma, Svone", rekoh. Zna li ko je uhvatio Svona i vratio nam ga?" Nisam imao pojma. Odmahnuo sam glavom. Svon obrisa nos. Dali su mi poruku za tebe, Ejble. Budi sigan da te tvoj drugar trai." Pretpostavljam da sam tupo zurio u njega. Ko su ti tvoji prijatelji, Ejble?" ree Ravd. Mislim da..." Odmetnici?" Odmahnuh glavom. ,,Ne bih rekao. Moda su elfi." Ravd se zamisli. Svone, da li si nameravao da ubije Ejbla?"

,,Da." Sada nije bilo suza; izvukao je bode i predao mi ga. Ovim sam hteo da te ubijem. Zadri ga, ako eli." Premetao sam ga iz ruke u ruku. Vrh mu je bio povijen ka dakoj, ravnoj otrici. ,,To je sakse." Svon se ponaao kao da mezimo zajedno i ubijo vreme. Lii na noeve Ledenih dinova. Njihovi su, naravno, vei." Ovim si hteo da me ubije?" rekoh, na ta on klimnu glavom. Zato nam sada to govori, Svone?" upita Ravd. Zato to su mi rekli da prenesem poruku im se probudi i mislim da me sluaju." ,,Da, pomenuo si." Nadao sam se da ete otii na spavanje. Onda bih mogao da ga probudim i apnem mu poruku. To sam planirao da uradim." Tako mi nikad ne bi rekao pravu istinu." Svon klimnu glavom. ,,Ne elim ga", rekoh i vratih mu bode. Imam svoj no i vie mi se dopada od ovog." Mogao bi sada sve da nam ispria", ree Ravd. Svon ga poslua. Nisam naleteo na njih kao to sam rekao. Udario sam u drvo tako snano da sam se sruio na zemlju. Doavi sebi, podigao sam se i poeo da kruim oko vatre, drei je na oku. Kada sam se naao sa Ejblove strane, priao sam to sam blie smeo, a to je prilino blizu. Kaete da biste uli da sam pronaao ma. Mislim da ne biste, jer ni ovo niste uli. ekao sam da odete na spavanje. Posle toga bih ga tiho ubio, odvukao telo i sakrio ga. Ne bih se vraao do sledeeg popodna kako biste poverovali da sam naprosto pobegao. Neujno su me zgrabili s lea. Imali su maeve i lukove. Video sam ih lepo tek kada su me odveli na istinu obasjanu meseinom i rekli mi da u, ako

povredim Ejbla, pasti njima u ake. Da u do kraja ivota biti njihov rob." Ravd protrlja bradu. Preneli su mi poruku i naterali me da je ponovim sedam puta i zakunem se svojim maem da u sve uiniti ba onako kako mi noe." Ma je bio kod njih?" Tako je." U Svonov glas uvukla se ona vrsta sarkazma koju u kasnije mnogo bolje upoznati. ,,Ne znam kako su ga uzeli a da vi ne ujete, ali im je uspelo." Setivi se pria Hrabrog Bertolda, pitah ga da li su bili crni. ,,Ne. Ne znam koje su boje bili, ali znam da nije bila crna. Na meseini su delovali bledo." Ejbl misli da se moda radi o elfima", ree Ravd. ,,I meni se tako ini. Pretpostavljam da se nisu predstavili?" Nisu, ali... moda ste u pravu. Svakako nisu ljudi poput nas." Nikad ih nisam video. A ti, Ejble?" ,,Ne, koliko se seam", odgovorih. Ali, Hrabri Bertold jeste. Govorio je da su ga najvie uznemiravali oni nalik pepelu, odnosno uglju." Ravd se okrenu ka Svonu. Mora to vernije da mi ispria sve u vezi s njima. Ili su ti moda drugaije naloili?" Svon odmahnu glavom. Rekli su mi da prenesem Ejblu poru kada se probudi i da ga nipoto ne povredim. To je sve." Zbog ega im je Ejbl toliko vaan?" Nisu rekli." Ejble? Zna li ti?" ,,Ne." U tom trenu poeleo sam da Ravd nije primetio da sam budan. Oni ele da neto uradim, ali ja ne znam ta."

Kako onda zna da to ele?" ree Svon. Nisam nita odgovorio. Na kralj je roen u Elfrisu", ree Ravd, ,,ba kao i njegova sestra, princeza Morkain. Ne verujem da ti je to poznato, poto na sajldu nisi prepoznao njegov lik." Nije", rekoh. Mislim da moj titonoa ne pridaje znaaj tim podacima - ili barem nije do sada. Ko zna? Moda je promenio miljenje." Ljudi priaju o Elfrisu kao da je posredi neka susedna zemlja, poput Osterlanda. Ser Ravd kae da je to u stvari drugi svet. Ako je to, ne znam kako ljudi odatle mogu da dou ovamo. Ili odavde odu tamo." Ravd slegnu ramenima. Nisam nikad probao, tako da ne umem da ti odgovorim. Meutim, mogu ti rei da ne valja poricati sve to ne razume. Kako su tvoji otmiari bili obueni? Da li si ih podrobnije osmotrio?" Koliko sam video - nikako. Bili su goli poput siroia, i vii... vii od mene, i mraviji." Dah mu zastade u grlu. Imali su jezive oi." Kako jezive?" ,,Ne umem da objasnim. Meseina je igrala i arila u njima. Belo me je da ih gledam." Ravd je nakon toga neko vreme sedeo u tiini, trljajui dlanova bradu. Jo jedno pitanje, Svone, a onda sva trojica moramo na poinak. Ve je pozni as, a treba rano da ustanemo. Rekao si da ih je bilo etiri ili pet. Da li je to istina?" Otprilike toliko. Nisam siguran." Ejble, ubaci jo malo drveta u vatru, poto si na nogama. Kiko ih jevsigurno bilo, Svone?" etvoro. Trojica su bili mukarci. Mujaci, ili kako god vam drago. Ali mislim da ih je moglo biti i vie." etvrta je bila enka, pretpostavljam. Da li je neto

rekla?" ,,Ne." Koliko je mujaka govorilo?" Trojica." Ravd zevnu, to je moda bila samo gluma. Prilegni, Svone. Spavaj ako moe." Svon rairi prostirku i spusti se na nju. Verujem da si na sigurnom, Ejble", ree Ravd. Bar to se tie Svona." Verovatno sam klimnuo glavom, pitajui se kako to da drugi svet izgleda kao strana zemlja i mislei na ute, maje oi u kojima gori meseina. ESTA GLAVA VIDEO SAM NETO Stigli smo u Glenidem negde sredinom jutra, i Ravd je sazvao Ijude, sve mukarce i ene, i poneko dete. Poeo je tako to je sjurio Ratnicu u panj koji smo mu Svon i ja doneli. Pozvani ste da se zakete na odanost naem gospodaru, vojvodi Marderu", rekao im je. ,,Ja vas neu terati da se zaklinjete... slobodni ste da odbijete ako elite. Ali znajte da u prijaviti sve one koji to nisu uinili." Sasluavi ga, svi redom su se zakleli, sputajui dlanove na lavlju glavu i ponavljajui rei za Ravdom. Sada bih voleo da porazgovaram sa nekima od vas, pojedano", ree on i odabra est mukaraca i est ena, naloivi meni i Svonu da motrimo na njih dok on razgovara sa prvim ovekom u glaoj prostoriji najvee kue u selu. Proao je itav sat u tom razgovoru i ostali postadoe nemirni; Svon spusti ruku na ma i povisi glas sve dok se nisu utiali. Prvi ovek konano izae napolje, oznojan i bez snage da se si sa pogledima ostalih jedanaestoro,

nakon ega Ravd pozva unutra prvu od ena. Ula je u kuu tresui se. Minuti su proticali. Sjajna zuara, nagojena od izmeta, letela je prvo oko mene sve dok je nisam oterao, a onda oko Svona, da bi na kraju dospela do niskog crnobrog oveka koga su ostali zvali Tag i koji je delovao suvie maloduno da bi bilo ta terao od sebe. Na pragu se pojavi ena, lica okupanog suzama. Ejble? Ko je od vas Ejbl? Hoe da vas vidi." Uoh unutra, a ena se spusti na maleni tronoac za muu ired samog Ravda. On je sedeo na kratkoj klupi sa naslonom. Ejble, ovo je Brega", ree. Dozvoljavam joj da sedi zato to je ena. Mukarci stoje. Brega mi je rekla da postoji ovek po imenu Siksnit koji veoma dobro poznaje odmetnike i gosti ih s vremena na vreme. Da li ti je jasno zato sam te pozvao da ue?" ,,Da, gospodine", odgovorih. Samo to ne verujem da u biti od velike pomoi." Ako mi ne saznamo nita od tebe, moda e ti neto od nas." Ravd se obrati eni. Dakle, Brega, eleo bih da ti objasnim kako stvi stoje po tebe. U stvari, moram da ti objasnim, jer ne uvia sama." Mrava i ne vie mlada, Brega je mrcala i brisala oi rubom kecelje. Plai se da e ovaj Ejbl ovde ispriati ostalima ono to si mi rekla o Siksnitu. Je li tako?" Klimnula je glavom. ,,On to nee uiniti, ali pred tobom lei mnogo vea opasnost. Uzgred, da li se vas dvoje znate?" Odmahnula je glavom, a ja rekoh: ,,Ne, gospodine." Ispriala si mi sve o Siksnitu, a ja u, naravno, pokuati da ga pronaem i porazgovaram sa njim. Oni ljudi napolju e znati da smo nas dvoje priali i to due vremena provedemo zajedno, to e oni biti uvereniji da si mi sve rekla. Shvata?"

,,D-da." Da li su tebe, ili tvog mua, ikada opljakali?" Sruili su me na zemlju." Potekoe joj suze, koje su se slivale niz njeno lice. Zna li ime odmetnika koji te je oborio?" Odmahnula je glavom. Ali rekla bi mi da zna, zar ne? Nema smisla da ga krije od mene nakon to si mi se poverila. To ti je jasno, zar ne?" Bio je to Egil." Hvala ti, Brega. Sad si pod zakletvom, najasnijom zakletvom pod kojom ena moe da bude. Prihvatila si vojvodu Mardera za svog gospodara i obavezala se da e mu u svemu biti pokorna. Ako preki zakletvu, Hel e ti duu osuditi na Muspel, Vatreni krug. rtve koje si ponudila elfima nee te spasti. Pretpostavljam da to sve zna." Klimnula je. ,,Ja sam ovde po nalogu vojvode Mardera. Inae bih sada sedeo za stolom u Crvendvoru ili se brinuo o svojim konjima. Govorim u ime vojvode Mardera - kao da se on lino nalazi ovde. Ja sam njegov vitez." Znam." Ona mrcnu. Osim toga, odmetnici e se osvetiti kako tebi, tako i celom su, ako im dozvolimo. Taj to te je oborio na zemlju, Egil, uradie nto jo gore. Ovo ti je ansa da se osveti reima koje meni i vojvodi Marderu znae vie od maeva. Zna li jo nekog iz sela ko je u doim odnosima sa odmetnicima? Bilo koga?" Odmahnula je glavom. Samo Siksnita. Kako mu se zove ena?" Dizira." Zaista?" Ravd stisnu usne. ,,To strano lii na kraljiino ime, u koje se neki kunu. Zna li koje je to ime?" ,,Ne. Ja ga ne izgovaram."

,,A ona? Neu rei kako se zove. ena o kojoj govorimo. Sinitova ena. Da li je ona pominjala kraljicu u tvom prisustvu?" ,,Ne", ponovi Brega. Ravd uzdahnu. Ejble, da li bi prepoznao Siksnita kada bi ga video? Razmisli pre nego to odgovori." Siguran sam da bih, gospodine", rekoh. Brega, opii ga, molim te." ena je zurila u Ravda. Da li je visok?" Vii je od mene." Rairila je ruke tridesetak centimetara kako bi pokazala koliko. Ima li tamnu bradu?" Riu." Jedno oko? Slomljen nos? epavu nogu?" Odmahnula je glavom na sve to. ta jo moe da nam kae o njemu?" Debeo je", ree ona zamiljeno, ,,i ovako hoda." Ustala je i pokazala nam, okrenuvi none prste ka unutra. Tako znai. Ejble, da li se ovo slae sa onim ega se ti sea? Debeo. Ria brada. Hod." Slagalo se. U ranijem razgovoru nisi mi rekao kako se zove Siksnitova ena. Da li nisi znao njeno ime ili si bio suvie oprezan da bi ga izgovio?" Nisam ga znao, gospodine. Ne plaim se da kaem Dizira." Ipak bi ti bolje bilo da ga ne izgovara preesto. Zna li kako ona izgleda?" Klimnuh. Niska je, crne kose, izrazito bele koe. Dok je Sinit lagao Hrabrog Bertolda i mene, nije mi se uinila posebno lepom, ali video sam i runije." Brega, da li je on poznaje?" Mislim da je poznaje." Obrisavi suze ve nekoliko puta, ena ih obrisa jo jednom.

Vrlo dobro. Obrati panju, Ejble. Ako me ne bude posluao kada je u pitanju ime te ene, posluaj me barem oko ovoga. Hou da pretrai selo i pronae ove ljude. Kada pronae nekog od njih, dedi ga k meni, ako moe. U protivnom, vrati se ovamo i reci mi gde se nalaze. Brega e do tada otii, ali ja u najverovatnije razgovarati sa ostalima. Slobodno nas prekini." Da, gospodine." Hou Siksnita, naravno. Ali, podjednako hou i njegovu enu. Ona verovatno zna manje, ali e mi rei vie. Poto ima novoroeno dete, mogue je da se jo uvek nalazi u blizini. Idi sada." Zaustavio sam se na izlazu iz Glenidema da pogledom pretrim njegova proklijala polja. Zavirio sam u svaku prostoriju svake ke u selu, kao i u svaku talu i upu, ne pronaavi ni Siksnita, ni njegu enu. Ravd je rekao da ga slobodno prekinem ako ih pronaem, ali bio sam prilino siguran da mu se ne bi dopalo da to uinim praznih aka. Ravd je u pravu, rekoh sebi. ena sa novoroenim detetom ne svojevoljno prevaliti dug put. Po svemu sudei, nije odmakla dalje od najbliih stabala, gde se smestila u njihovu ugodnu senku i dojila svoje edo. Ako bih je tamo potraio... Pravei plan u svojoj glavi, tiho pozvah: Dizira? Dizira?" Uinilo mi se da meu gustim liem na rubu ume vidim njeno lice. S jedne strane, sumnjao sam da se radi o igri svetlosti i senke; s druge, znao sam da sam je video. Ili barem da sam neto video. Nainih nekoliko koraka. Nakon toga, i dalje nesiguran, zastoh na trenutak, a onda ipak pourih napred.

SEDMA GLAVA DIZIRI ,,U pomo..." Nije to toliko bio povik koliko je liilo na zavijje vetra, i ba nalik vetru, kao da je ispunjavalo celu umu. Probih se kroz gusto ipraje na rubu ume, urno se provukoh izmeu zbijenih mladica, a onda protrah pored stasalih stabala koja su postajala sve vea i sve rea kako sam napredovao. Molim te, pomozi mi. Molim te..." Zastadoh da doem do daha. Stavih ruke oko usta i povikah to sam glasnije mogao: Stiem!" udio sam se kako zna da je sluam dok se jo uvek provlaim kroz redove izniklog ita. Verovatno i nije znala. Verovatno je satima tako dozivala. Ponovo ubrzah korak, a onda potrah uz strmu padinu na ijem se vrhu nalazila otuna kukuta, pa du njene ivice, sve dok se ne sptih meu hrastove. Sve vreme inilo mi se da ena koja me doziva nije dalje od stotinu koraka. ena za koju sam bio uveren da je Siksnitova supruga, Dizira. Ubrzo sam dospeo do male reke koja je morala biti Grifon. Preao sam je bez skretanja s puta. Naprosto sam zagazio u vodu na mestu na kojem sam se naao. Svoj luk, tobolac i torbicu vezanu za pas morao sam da drim iznad glave sve do izlaska na suvo, ali uspeo sam da je preem. Uzverao sam se uz dugaku, strmu obalu od oblaka na drugu stranu. Tamo su goleme bukve prekrivene mahovinom uzdizale svoje ponosite glave ka onom petom svetu po imenu Skaj; a ena koja me je dozivala inila se jo bliom, udaljena (mislio sam) samo nekoliko kaka. Nisam sumnjao da u je pronai u mranoj dolini, prepunoj purki i prologodinjeg lia. Sigurno se

nalazila tamo iza, na kamenoj goleti sa druge strane dabrovog skJonita. Ali, popevi se na uzvisinu, i dalje sam uo glas kako me doziva iz daljine. Ponavljao sam njeno ime i u pauzama se borio za dah: ,,Dizira!... Dizira!. Dizira!" Ovde sam! Ovde, kod oborenog drveta!" Sekunde su proticale, duge poput uzdaha, sve dok dole, u plioj dolini sa druge strane goleti, nisam spazio oboreno deblo polojenih grana ije je isprepleteno lie samo delimino skrivalo neto zeleno poput prolea. Palo je", rekla mi je kada sam priao. Htela sam da vidim mogu li samo malo da ga pomerim, kada mi se sruilo na stopalo. Zlavila sam se." Podvukoh svoj luk ispod oborenog debla i navalih se na njega. Nisam osetio da se pomerilo, ali ona je uspela da oslobodi stopalo. I jo dok je to inila, primetih neto toliko udno da sam bio siguran da me oi varaju, neto to reima verovatno nikad neu uspeti valjano da opiem. Popodnevno sunce je sijalo, dok je lie na sruenom drvu (kojeg je, ini mi se, oborila munja), kao i ono sa susednih stabala, bacalo arenu senku na tlo. Nas dvoje smo uglavnom bili u hladovini, ali nije se moglo pobei od mestiminih jarkih sunevih zraka. Bilo mi je logino da je na suncu bolje vidim. Ali, deavalo se suprotno: upravo u senci sam je izvrsno video, ali kada bi svetlost pala na njeno lice, njene noge, ramena ili ruke, ilo se kao da je nestala. Gospodin Pota nam je u koli jednom prilom pokazao hologram. Navukao je zavese i objasnio nam da holram izgleda stvarnije to je u sobi vei mrak. Svi smo ga razgledali, a ja sam priao zavesi i pustio malo svetla unutra. Bio je u pravu. Holram je izbledeo. Onog asa kada sam ostavio zavesu na miru, ponovo je snano zasjao. Mislim da ne bi trebalo da se oslanjam na njega." Masirala je svoje stopalo. Boli me. Ima jedna peina na

samo nekoliko koraka odavde. Sta misli, moe li da me odnese do nje?" Htedoh da kaem da je zadatak preteak, ali reih da prvo puam. Podigao sam je. Bila je laka od deteta, tako topla i stvarna. Poljubila me je. Tamo emo se skloniti od kie", ree mi. Oborila je pogled kao da se stidi, ali znao sam da se ne radi o tome. Napravih nekoliko koraka u nadi da peina koju pominje nije daleko. Rekoh joj da nee pasti kia. Hoe. Zar nisi primetio kako je vazduh postao sve? Osluni ptice. Skreni malo na levu stranu, pa pogledaj iza velikog panja." Bila je to lepa mala peina, visoka taman toliko da se ispravim u njoj. Pronali smo unutra i neto nalik krevetu nainjenom od jelekih koa i krzna, prekrivenom ebetom od zelenog somota. Spusti me", ree ona. Molim te." Na kraju sam dobio jo jedan poljubac; kada su nam se usne razdvojile, seo sam na mekani pesak peine kako bih povratio dah. Nasmejala se, ne rekavi nita. I ja sam prilino dugo utao. Misli su mi se rojile po glavi, ali nisam bio u stanju da ih kontroliem. Uzbuen njenim prisustvom, vovao sam da e se svakog trena desiti neto ega u se stideti do kraja ivota. Ona je bila (a i dalje je) najlepa ena koju sam ikad video, i ja zatvorih oi, na ta se opet nasmejala. Taj smeh kao da nije pripadao ovom svetu. Kao da su zlatna zvona, obeena izmeu cvetova u umi najlepeg drvea na svetu, zvonila milovana vetrom. Nateravi se da otvorim oi, proaptah: ,,Ko si ti, u stvari?" ,,0na koju si zvao." Smeila se, ne trudei se vie da sakrije pled. Verovatno leopard ima takve oi. Ne znam.

Zvao sam Siksnitovu enu, Diziru. To nisi ti." ,,Ja sam Diziri, Mahovinka, i ja sam te poljubila." I dalje sam je oseao na usnama, dok joj je kosa mirisala na preoranu zemlju i slatkasti dim. Mukarci koje poljubim ne smeju da odu bez moje dozvole." Htedoh da ustanem, ali znao sam da ne mogu da je ostavim. ,,Ja nisam mukarac, Diziri, ja sam samo dete." Mukarac si! Mukarac! Daj mi kap svoje krvi i pokazau ti." * Kia je stala do jutra. Plivali smo u reci jedno pored drugog i poput dve zmije leali zajedno na velikom kamenu u hladu, samo noliko centimetara iznad vode. Znao sam da sam postao drugaiji, ali ne i koliko drugaiji. Verovatno se i gusenica tako osea dok, pretvivi se u leptira, jo uvek sui svoja krila. Ako se pojavi neki drugi ovek", rekoh, ,,da li e te on videti onako kako te ja vidim sada?" Niko drugi se nee pojaviti. Zar te brat nije tome nauio?" Nisam bio siguran misli li na tebe, Bene, ili na Hrabrog Beolda. Svejedno sam odmahnuo glavom. ,,On me poznaje." ,,Da li si ga poljubila?" Nasmejala se i odmahnula. Hrabri Bertold mi je rekao da elfi izgledaju kao pepeo." ,,Mi smo Mahovnjaci, Ejble, i ivimo u umi, a ne u pepelu." I dalje se smeila. ,,Vi nas nazivate Drijadama, Skogsfruima, Drveestama i drugim imenima. Moe i ti da smisli neko ime za nas. Ko bi voleo da nas zove?" Aneli", proaptah; ali ona spusti prst na moje

usne. Zatreah i skrenuh pogled, meutim, kada sam krajikom oka virnuo ka njoj, uinilo mi se da izgleda drugaije od one devojke sa kojom sam plivao, i od svih onih devojaka sa kojima sam upravo vodio ljubav. ,,Da ti pokaem?" Klimnuh glavom - i osetih kako miii u mom vratu klize poput pitona. Blagi boe!" rekoh, i uh sasvim nov glas, divalj i dubok. Osaj je bio neverovatan; znao sam da sam se promenio, ali nisam znao koliko, i dugo nakon toga bio sam ubeen da u se vratiti na staro. To mora da zapamti. Nee me mrzeti, Ejble?" Nikad ne bih mogao da te mrzim", odgovorih. Bila je to istina. ,,0ni koji nas ne slave, preziru nas." Zakikotah se na to, iznenaen dubokim brundanjem u gruda. Ovo su i dalje moje oi", rekoh, ,,i ine ono to im naredim. Zatvoriu ih pre nego to te poljubim, ako se toliko stidi." Sela je, praakajui nogama po bistroj, hladnoj vodi. ,,Ne na ovom svetlu." Prsnula je vodom kroz suneve zrake i okupala nas srrnim kapljicama. Ti voli sunce", rekoh. Osetio sam to. Klimnula je glavom. Zato to je to tvoje carstvo. Sunce mi je podarilo tebe, i ja te volim. Moja vrsta voli no, a ja i no i dan." Odmahnuh glavom. Ne razumem. Kako je to mogue?" Poto si voleo mene, da li bi mogao da voli neku obinu enu?" ,,Ne", odgovorih. Nikada." Zaista sam tako mislio. Pokai mi", ree. Ovog puta zbijala je egu sa mnom. Zapraakala je nogama po vodi. Vitko maleno

stopalo koje se podiglo iz svetlucave vode zelenilo se poput tek izniklog lia. Njeno lice bilo je otro, takoe zeleno, srcoliko, odluno i lukavo. Sone usne se spustie na moje, a kada smo se razdvojili, zatekoh sebe kako glam pravo u uti plamen njenih oiju. Kosa joj se vijorila iznad glave. Zagrlio sam je i podigao, poljubivi je jo jednom. OSMA GLAVA ULFA I TAG Nakon to je otila, pokuao sam ponovo da naem njenu pinu. Nije je bilo. Svoj luk, tobolac i odeu pronaao sam u travi. Luk od trnovite pomorande, ranije tako velik, iznenada je bio mali, goto nalik igraki, a koulju i pantalone bih sigumo pocepao da sam prao da ih navuem na sebe. Odloivi ih na zemlju, zapeo sam luk i, kao i uvek, nategao tivu do uva. Trnovita pomoranda presavila se napola, ali nije pukla. Tetiva jeste. Bacio sam je, a onda izvadio strunu koju je Parka iupala iz svog prediva, tetivu iji su aputavi glasovi i brojni udnovati ivoti ve tolike noi remetili moj san. Svezao sam ome na njenim krajeva i postavio je na luk. Pribliivi je uima, uo sam pesmu. Pevala je daleki, moni refren, ak i kada sam odapeo strelu ka vrhu padine. Tu strelu nisam uspeo da navuem do uva, bila je za dva dlana kraa od luka; ali ipak je letela kao metak, zabivi se dopola u hrasto deblo. U sumrak sam se potpuno go vratio u Glenidem, odalamivi tako snano jednog sitnog, bradatog oveka koji mi se smejao da se sruio na zemlju. Kada je bio u stanju da ustane i progovori, saoptio mi je da su Ravd i Svon otili tog jutra. Onda se ne mogu nadati njihovoj pomoi", rekoh. Svejedno, treba mi odea, a poto si ti tu a oni nisu,

mora da mi je obezbedi. Kako e to uiniti?" ,,M-mi imamo odeu." Cvokotali su mu zubi tako da sam bio strpljiv. ,,M-moja ena e vam je saiti." Odveo me je do svoje kue, a onda izveo napolje svoju erku. Obeah mu da je neu povrediti. Zvala se Ulfa. Jue je jedan vitez bio ovde", ree mi kada se njen otac izgio. Pravi vitez u elinom oklopu, sa ogromnim konjima i dvojicom deaka koji su ga sluili." Zanimljivo", rekoh. Hteo sam da ujem ta sledi. Imao je lem okaen o sedlo, onaj pravi, viteki. Sa perjanicom i lavom, a lav je bio i na velikom titu, zlatni lav sa krvavim kandama na ispupenom delu." ,,To je ser Ravd", rekoh. ,,Da, tako kau. Morali smo po njegovoj elji da stojimo i amo, a onda jedni za drugima da ulazimo kada bi nas deaci pozvali. Svi sem mene. Tata se uplaio da bi njegova elja mogla biti... velika." Zakikotala se. Ako znate na ta mislim, jer ja sam jo uvek devica, to da me je sakrio u talu i nabacio seno preko mene. Ali, ja sam se iukia odatle i sve posmatrala, ak i razgovarala sa nekim od onih koji su bili unutra. Sa nekim od ena, hou rei, poto je bilo i mukaraca, ali ne mislim da bi on to sa njima radio. Budite mirni dok provlaim iglu." Njena igla bila je dugaki crni trn. Rekle su mi da se raspitivao o Slobodnim druinama, ali mu nita nisu odale, nijedna od njih, iako su sve morale da se zakunu. Jte li sigurni da neete malo kae? Imamo mast koju smo prole jeseni istopili od trojenih veprova." Uloviu ti jelena", obeah joj, ,,da ti vratim za odeu." ,,To bi bilo lepo." Stavila je crni trn meu zube. Nategnuh luk, prisetivi se da sam prethodnog

dana jedino to strelu privlaio uvetu. Kratka strela", rekoh sebi u bradu. Mmm?" Ulfa dignu pogled sa posla. ,,U mom tobolcu. Dve strele sam napravio od trnovite pomande i jo dve uzeo od deaka sa kojim sam se tukao." Jedan od deaka imao je divnu odeu na sebi", poveri mi se ona. Prila sam mu to sam blie smela ne bih li je bolje osmotrila. Garsekovog mi grkljana, imao je crvene pantalone!" ,,To je Svon. A ta je sa drugim deakom?" ,,On? 0, bio je sasvim obian", ree Ulfa. Kao moja braa, ali mogao bi da postane zgodan za godinu ili dve." Zar nije imao luk poput mog?" Bio je vei od vaeg, gospodine." Prestala je da see tkaninu i poela da ije, pravei velike avove svojom dugakom iglom od kosti. Delovao je prevelik za njega. I moj brat je imao jedan, samo to je pukao. Tata tvrdi da Iuk, kada nije zapet, ne sme da bude vii od ova koji ga nosi, a veina koje sam videla su manji. Kao va, gospine." Trebaju mi due strele", rekoh. Ima li tvoj tata neko pravilo za strele?" Odmahnula je glavom, i dalje zabavljena iglom. ,,U tom sluaju, rei u ti jedno koje sam upravo izmislio. Strela mora da se protee od kraja vlasnikovog levog kaiprsta do njegovog desnog uva. Moje su mnogo krae." Moraete da pronaete nove." Morau da napravim nove, eto ta u morati. ta ako bih ti rao da sam ja onaj deak sa velikim lukom?" Igla se zaustavi na pola puta kroz tkaninu. Ulfa podignu pogled ka meni. ,,Vi, gospodine?" Klimnuh glavom. Nasmejala se.

Deak koji je jue bio ovde? Skoro pa bih mla da spojim prste oko njegove ruke, gospodine. Oko vae ne bih mla ni obe ake, gospodine." Podigla se, sklanjajui pantalone koje je ila. Mogu da probam?" Smem li da probam. Da, sme." Njeni dlanovi nisu obujmili moju ruku, ali su je zato uspeno zagrlili. Trebalo bi da postanete vitez, gospodine." ,,Ja jesam vitez." Mislim da je ta izjava mene zaudila vie nego nju, ali setih se Ravdovih rei - ,,Mi smo u tom oveku prepoznali veza" - i odagnah svaku sumnju od sebe. Ja sam ser Ejbl", dodadoh. Ona, toboe nehajnim pokretom, dotaknu bradavicom moj lat. Onda morate da imate ma." Svi imaju maeve", rekoh, ,,ali, u pravu si. Nabaviu ga. Vrati se ivenju, Ulfa." Nakon pantalona, poela je da radi na koulji, i tada joj rekoh: Tvoj otac se plaio da te ser Ravd ne siluje. Tako si rekla." Obeasti." Klimnula je. Ali ne zbog njegovog imena. Mislim da ga tada jo nije znao." Slaem se. Zar se tvoj otac ne plai da te ja ne obeastim?" ,,Ne znam, ser Ejble." Covek koji je spreman da siluje moe da uini i mnogo gore stvari. Ima li majku, Ulfa?" ,,0, da. Tako mi Garsekove milosti, jo je iva." Ali je slepa, ili obogaljena, pa vie da ne moe da ije?" Ulfa pregrize konac, probudivi jednu uspomenu. Moe, ser Ejble, kunem vam se. Sije ona bolje od mene. Od nje sam i nauila. Samo to umeno ivenje zahteva dnevno svetlo."

Tako znai. Ko je sve u ovoj kui, Ulfa? Nabroj mi ponaosob." ,,Vi i ja. Mama, tata, i moj brat Tag." Stvarno? Neobino su tihi. Nisam uo ni glasa ni koraka, sem tvojih i mojih. Sta misli, gde ti se nalazi majka?" Ulfa ne odgovori nita, ve mi pokaza oima, nakon ega sam otvorio vrata bednog sobika koji je predstavljao neku vrstu ostave. ena Breginih godina sedela je uurena u najdaljem uglu, oiju iunjenih strahom. ,,Ne plai se, majko. Kako god ovo da ispadne, ni tebi ni tvojoj erki neu naneti zlo", rekoh. Klimnula je glavom i silom razvukla usne u osmeh. Skrenuh pogled, videvi sa kojim naporom to ini. Ulfa nam se pridruila, trudei se da mi odvrati panju. Probajte sada. Moram da znam je li premala." Navukoh je, dok je Ulfa zujala kao navijena, rekavi mi da imam ramena kao vrata tale. Nasmejah se i dobacih da sam onda u dui sigurno konj. Verovatno mislite da ste vi sasvim normalni, a mi ostali patuljci." Video sam sebe u vodi", rekoh. Bio sam sa enom po imenu Diziri i..." Dizira?" ,,Ne. Diziri, Mahovinka po kojoj je, pretpostavljam, Dizira dila svoje opasno ime. elela je da lekari u senci drveta, ali je otila sa zorom. Stajao sam na suncu i posmatrao svoj odraz. Nekad davno... nekad davno, bio sam ometen u razvoju, Ulfa. Moje telo odbijalo je da raste. Diziri je to pomenula i uklonila moje smetnje." Naalost, morao sam da dodam: Zbog sopstvenog uitka, rekao bih." Ulfina usta poprimie oblik malenog kruga. Nita

nije rekla. ,,U svakom sluaju, takav sam kakav sam, i moram da napravim jo strela." Trudimo se da budemo u dobrim odnosima sa Skrivenim nodom", oklevajui ree Ulfa. ,,I kako vam ide?" 0, kako kad. Oni ponekad lee nae bolesne i uvaju umsku stoku." Sve dok govorite lepo o njima i ostavljat im hranu?" Klimnula je glavom, sakrivi pogled od mene. Hrabri Bertold i ja im s vremena na vreme ostavimo iniju se i pare hleba ispod saa." ,,Mi im pevamo pesme koje vole i... radimo stvari, znate, na mtima koja nikome ne smemo da pominjemo." Ulfina igla skoro da je letela. Pesme koje ne smeju da se pevaju strancima i stvari o kojima se ne pria? Hrabri Bertold mi je to pomenuo." ,,Da", ree ona nakon duge pauze. Stvari o kojima ne smem da priam." Priaj onda o ovome. Da li je Diziri poznata meu elfima?" 0, da." Ulfa ustade, irei koulju preda mnom da me zadivi. Velika dama?" Gore od toga." Pokuao sam da zamislim Diziri goru od bilo ega. Moda kanjava razbojnike i njima sline. Laove." Svakoga ko je uvredi, ser." Uzdahnuh. ,,Ja je volim, Ulfa. ta da radim?" Ulfa priblii usne mom uvetu. ,,Ja jo nita ne znam o ljubavi, ser Ejble." ,,Od mene sigurno nee mnogo nauiti. Daj koulju. Obeam da je neu umrljati sopstvenom krvlju."

Navukoh je preko glave i namestih ramena; bila je sasvim kotna. Zar ti tata nije rekao da treba da bude uska, da me sapne?" Ulfa odmahnu glavom. Moda nije imao kad da se seti. Ili je moda mislio da je neu nositi. Pretpostavljam da nije teko ubiti oveka kada se nalazi meu enskim nogama." ,,Ja... znajte da ja nikakve veze sa time nemam. Ni sa im, ser Ejble. Nek mi je kraljica Diziri svedok." Njene male, snane ruke zrlie moja ramena koja, zahvaljujui njoj, vie ne behu gola. Verujem ti", rekoh i poljubih je. U daljini poe da zavija vuk. Nornpas. To je lo znak", ree ona muklim glasom. Ako... ako ostanete noas pored mene, biu budna da vas upozorim." Nasmeih se. Neu ostati. Ali, u pravu si, lov je poeo. Na ta da me upozori? Na svog oca i brata?" Klimnula je glavom bez rei. Pomislio sam da e upasti dok sam te ljubio. Nadao sam se da e se to desiti, jer lake je boriti se dok jo ima svetla. Hajde da pokamo ponovo." Poljubio sam je opet, drei je due u zagrljaju. Kada smo se razdvojili, rekao sam: Takav je, dakle, ukus ljudskih ena. Nisam znao." utke je zurila u mene. Priao sam prozoru i bacio pogled na ulicu. Bilo je previe mrano da bih bilo ta video. Sada znam poneto o ljubavi, ser Ejble." Privila se uz mene, podsetivi me na bakinu maku. Oseam toplinu ovde dole, poput pare sa ajnika." Sigurno si primetila da tvoj otac i brat nisu upali." Vaa slukinja nije nita primetila, ser Ejble. Osim vas."

Dakle, desie se napolju, u mraku. Ali, ova kua ima stranji ulaz. Video sam ga dok smo traili majku." Otvorih vrata ostave, klimnuh glavom ka uplaenoj eni i treom otvorih vrata na suprotnom zidu. Napolju su stajali deak sa kopljem i dvojica mukaraca sa smim helebardama. Mukarci stadoe da me gurkaju kao da sam zapjena klada, ali ja dograbih po jednu helebardu u svaku ruku, otrgoh ih od vlasnika (mada sam onog veeg morao da udarim) i polomih preko kolena. Deak ispusti koplje i pobee. Nije daleko dospeo. Zgrabio sam luk i potrao za njim. Uhvatio sam ga na poljanetu blizu ume. Jesi li ti Tag?" Ako je klimnuo glavom, ja to nisam video; a ako je progovorio, rei su bile tako tihe da ih nisam uo. Zavrnuo sam mu ruku iza lea i udarao ga lukom po uvetu sve dok nije zaplakao. Mora da odgara na moja pitanja", rekoh mu, ,,i to iskreno, pravovremeno i utivo. Da li je ova uma bezbedna nou?" Nije, gospodine", promuca on. Nisam ni mislio. Vidi, nas dvojica smo potrebni jedan drome. Ti e imati zatitu - neophodnog uvara, barem do izlaska sua. Ja, s druge strane, od tebe oekujem da me upozorava na opaosti. Zamisli, eto, da me iznervira toliko da te ubijem." Bila me je sramota to se trese od straha. Bio je jo dete. Bez tebe, koji bi me upozoravao, mogao bih da upadnem u nolje. Moramo da budemo oprezni i brinemo se jedan o drugome. Ze se isto kao tvoj otac?" ,,A-ha." ,,0no je njegova kua?" ,,A-ha." Mora da govori razgovetno, i obraa mi se sa 'ser Ejble'. Ne elim da mi odgovora sa 'aha' i 'jok', ak

ni sa 'da' i 'ne'. Na svako panje hou da dobijem iscrpan odgovor." Htedoh da kaem 'kao u koli', ali to na brzinu izmenih u: Inae u ti slomiti ruku." Probau." Tag proguta knedlu. Ser Ejble." Dobro. Bio si spreman da me ubije kopljem kada sam otvorio vrata. Ali, oprostiu ti, ako bude dobar. Tamo su bila i dva mukarca sa helebardama. Ko su oni?" Vali i moj tata, ser Ejble." Tako znai. Udario sam tvog oca zato to mi se smejao. Preostavljam da me prezire. On se zove..." ,,On je isto Tag." Dok smo prelazili preko istine okupane meinom, Tag je prouavao senke kao da u svakoj oekuje da vidi lava. Nisi slagao. To je lepo." Zaustavih se, nateravi i njega da ui isto. ,,A ko je Vali?" Komija", promrmlja Tag. Prodrmusah ga. ,,Da li se tako razgovara sa vitezom?" Na komija, ser Ejble. Prva kua do nas." Mislio sam da ete biti na ulici. Zato sam izaao na zadnja vra. Kako ste me prozreli?" Tata, ser Ejble. Pretpostavio je da ete se iskrasti na stranja vrata." Iskrasti? Pa, neka mi to bude lekcija. A ta da je tvoj otac pogreio?" Mama bi nam dojavila, pa bismo se razdvojili. Neko bi vam surno priao sa lea." ,,I zabo helebardu u mene?" Tag klimnu glavom, a ja ga prodrmusah sve dok nije dodao: ,,To je sve, ser Ejble. Da smo zakasnili, saekali bismo vas tamo gde put zalazi meu jale." ,,A ta je sa ostalim mukarcima iz sela? Mora da ih je dvadeset i vie. Zar oni nisu hteli da pomognu?" Jok, ser Ejble. Oni... oni su se plaili da se vitez ne

vrati. Onaj drugi vitez." Nastavi!" Jedino Vali i... I..." ,,I jo neko." Glas mi se utiao do apata. ,,Ko je to bio?" Zrnuh mu ruku kako bi mi odgovorio. ,,Ve, ser Ejble! On je mali, ser Ejble, mlai od mene." ,,Je li to Valijev sin? Zvui kao da jeste." ,,A-ha, ser Ejble. Vali i Hulta imaju samo njega, ser Ejble, sie je mali da bi orao. Morao je da pomogne. Otac mu je naredio." Onda neu biti surov prema njemu, ako nam se putevi sretnu. A neu biti surov ni prema tebi zato to si se zabrinuo za njega. Jo je, bio sam mlai od tebe. Zbog toga i ne mislim da sam siledija. Ma, ko zna? Moda i jesam." ,,Vi... duplo ste vei od tate, ser Ejble." Nisam video klinca kad sam otvorio vrata, Tag. Gde je bio?" Pobegao je u umu, ser Ejble." Kad sam otvorio vrata? I ti si se uplaio i pobegao, ali ipak sam te video. Zbog ega nisam video Vea?" Pobegao je pre mene, ser Ejble." Pustih mu ruku i uhvatih ga za vrat. ,,Da li te je iko ikada udario lukom, Tag?" ,,A-ha, ser Ejble. Imao sam svoj luk i..." Tata te je istukao njime. Ne, to bi mi preutao. Istukla te je sestra. Ulfa." Osetih kako Tag klima glavom i prodrmusah ga. Tako je. Istukla me je Ulfa." Sigurno si zasluio. Nadam se da te je dobrano umlatila." 0, jeste, ser Ejble. I te kako." Toliko da posle nisi mogao da stoji?" ,,Uh - ne, ser Ejble. Nije ba toliko." Velik si skoro kao ona. Mora da si joj se nekako

osvetio. ta si uradio?" N-nita. Tata mi nije dao." Nastaviemo da hodamo", rekoh, ,,i ja u te pustiti. Bie ired mene kako bih na vreme video ako pokua da klisne. Uhvatiu te, a onda u da te bijem ovim lukom sve dok ne padne s nogu." Gurnuh ga od sebe, a kada se zaustavio, gurnuh ga jo jednom. ega se toliko plai? Medveda? Prvo e pojesti tebe. Ako ih bude zasitio, mene nee ni probati. ta kae na to?" N-nita." Znam. Ali uveren si u suprotno, i to je tuno. Tag, ako mi ne kae istinu, ovog asa u te istui - tui u te sve dok ne bude puzao. Zato mi reci istinu ili se pripremi. Plai se neega pred nama. ega?" Slobodne druine, ser Ejble." Odmetnika? Nastavi." ,,On... Ve je otrao da ih dovede. Njegov tata ga je poslao, ser Ejble. Ali... ali..." ,,Da. Ali ta?" Hteli smo da kaemo Ulfi da ne ije tako brzo kako bi oni stli pre nego to vi odete." Znala je ta planirate?" Tag ne ree nita i ja ga klepih po uvetu. Govori!" ,,Ne znam, ser Ejble. Stvarno ne znam." Iako je znala da se neto sprema, ila je veoma brzo, krojei koulju i pantalone to je jednostavnije mogla. Mislio sam da je to zato to me se plai. Moda me se i plaila. Nadam se da je tako. Ali, ti na ega da se plai, Tag. Da se odmetnici kriju u onim senkama, do sada bi ve naikali strele po nama. Videli bi nas po ovoj meseini." ,,0ni uglavnom imaju koplja i sekire", promuca Tag. Jedva da sam ga uo, jer sam sa velikom panjom oslukivao neto drugo.

DEVETA GLAVA AROBNJAK-VITEZ Gde smo?" Tag je zverao oko sebe, posmatrajui (ba kao i ja) kako drevna stabla postaju ira od kue njegovog oca i via od oblaka, dok je zemlja oko njih bujala od cvea i paprati, ispresecana kristalnim potoiima. Meka, siva svetlost pod kojom smo se divili uzvienosti i srceslamajuoj lepoti svega oko nas kao da je poticala od samog vauha. ,,U donjem svetu, ini mi se. U Elfrisu, odakle dolaze elfi. Smiri se sad. Mora da si nas ti odao." OvojeElfris?" Mislim da sam tako rekao." Nisam bio siguran u to, ali trudio sam se da zvuim uverljivo i ljutito. Ovo nije stvarno!" Stavio sam prst na usta. Izvinjavam se, ser Ejble." Tag je pomahnitao od znatielje. Mislite da su nas pratili?" ,,Ne verujem, mada je mogue. Ali, ako se ne smiri, moda e probuditi neto mnogo gore." Neto poput mene, Ejble?" Bio je to Dizirin glas, ispunjen veljem, alom i muzikom. Kao i svetlost, nije dopirao niotkud. Odmah sam ga prepoznao. Diziri, ja..." ,,Ti e mi se pokloniti, ako ti dozvolim." ,,D-da." Padoh na kolena, osetivi da u jedino tako prestati da mucam. Hou, prelepa kraljice. Imaj milosti i pokai se." Iskoraila je iza drveta, ne via od Taga, vitka poput isukanog maa kojeg je nosila, zelene koe. I on se spusti na kolena, verovatno videvi mene. ,,Je li ovo tvoj rob, Ejble? Reci mu da ustane." Nainih brzi pokret i Tag ustade. Uinila sam ti veliku uslugu dozvolivi da mi se pokloni, ali to se odnosi samo na tebe." Hvala", rekoh. Mnogo ti hvala. Shvatam." Sada i ti treba da ustane. Ubudue, kada bude

eleo da me oboava, morae da ga udalji. Nije u redu da moj suprunik klei dok njegov rob lenari." Tag stade da uzmie. Diziri, da li bismo..." I dalje sam bio na kolenima. Mogli da se povuemo na neko osamljeno mesto? Mislim da ne bismo. Tvoj rob bi mogao da upadne u nevolju." Smem li onda da ga ubijem?" Ser Ejble!" zakuka Tag. Diziri se nasmeja. Gledaj ga! On misli da si ozbiljan!" ,,I jesam", rekoh. Hoe neto da kae, vidi kako mu se usne pomeraju." Oduevljena, Diziri upre tanko seivo ka njemu. Govori, deae. Neu mu dozvoliti da te zadavi, barem ne jo." Moja sestra..." ta s njom?" Tag duboko udahnu. Imam sestru, kraljice Diziri. Zove se Ul fa." Diziri baci pogled ka meni. Trebalo je paljivije da te pratim, dragi moj glasnie." ,,0na ga voli. Ser Ejbla. Bar tako mislim." Postavih prekratku strelu na Parkinu tetivu i namestih je da fino legne. Kako zna? Odnosno, ako zna to, onda ti jc poznato i da ja nju ne volim." Prislukivao sam ispod prozora. Tata mi je naredio. uo sam je kako vam se obraa. ta je rekla." Tag zastade i proisti grlo. Hou rei, ako me ubijete, ser Ejble, ubiete brata devojke koja vas voli. elite li to da uinite?" Obratih se Diziri. Ubiu ga, ako mi tako naloi." Znatieljno me je posmatrala.

Zar te to ne bi kasnije muilo?" Moda i bi. Ali, ako ga eli mrtvog, ubiu ga zbog tebe, pa onda saznati ta e biti." ,,Vi, smrtnici", obrati se ona Tagu, esto ste veoma osetljivi oko tih stvari. To bi trebalo da nam poslui za primer. Najee i slui." Razrogaenih oiju, Tag klimnu glavom. Diziri se okrenu ka meni, kao da je on prestao da postoji. ,,Kada smo nas dvoje poslednji put bili zajedno, Ejble? Pre godinu dana? Tako neto?" Jue ujutro, kraljice Diziri." Postao si vitez za tako kratko vreme? I saznao da sam ja kraljica? Ko ti je to rekao i ko ti je dao titulu?" Nisam hteo da odam Ulfu. ,,Ja sam vitez bez maa", rekoh umesto toga, koji je samog sebe proglasio za viteza. Nadao sam se da e me tako zavoleti." Nasmejala se. (Tag se povue jo nekoliko koraka.) ,,Na isti nain, ja sam kraljica." Klanjam ti se otkako sam te odneo u peinu, kraljice Diziri." Tvoja kraljica", obrati se ona Tagu, koja ipak nema hrabrosti da se popne u peti svet. Da li si to znao, deae?" On odmahnu glavom, ali videvi kako ga posmatram, dodade: ,,Ne, kraljice Diziri. Mi u Glenidemu ne znamo nita o takvim stvarima." Vai Oversini zaas bi me unitili. A ni drugi svet nije nita bezbedniji." Okrenula se ka meni. Odvratno je to mesto. Tamo riu i bore se zmajevi kao to je Setr. Da li bi poao tamo sa mnom?" Rekao sam, potpuno iskreno, da bih sa njom poao bilo kuda. Kao to ste videli, mogu da se popnem u va svet."

Klimnuh. Pitam se da li bih ja isto tako mogao da odem u peti svet." ,,Ne znam." Zastala je, prouavajui me. ,,Ti vitez, Ejble. Tako ti tvrdi, tako kae i ovaj deak. Takoe si pomenuo da nema ma, a on je potreban svakom vitezu." Ako ti tako kae, kraljice Diziri." Kaem." Nasmeila se. ,,A i znam kako da doe do njega. Viki vitez, odabran za kraljiinog suprunika, ne sme da nosi obian ma, ve onaj legendarni, ispunjen raznoraznim maginim svojstvima i mistinim znaenjima - Eternu, ma Grengarma. Ne protivrei mi, jer znam da sam u pravu." Ne bi mi ni palo na pamet. Nikada." Glas joj utihnu. Takvi maevi kovani su u Davnim vremenima. Oversini su tada ee poseivali Mitgartr i poduavali vae kovae kako biste odbranili svoj svet od Angroda. Ti to sigurno ve sve zna." Odmahnuh glavom. Tako je bilo. Prvi par maica bio je poloen pred Velandove noge, a zajedno sa njima i gomila usijanog elika. Veland je napravio est komada i svih est polomio. Sedmi komad, Eternu, nije bio u stju da polomi. Ni snaga Angroda, ni vatra Grengarma ne mogu da nkode tom seivu. Ukleto je i upravlja duom svog vlasnika." Zastala je i pogledala me u oi. Moda nije trebalo sve ovo da ti govorim." Doneu ga", rekoh joj, ako dozvoli da krenem u potragu za njim." Polako je klimnula glavom. Sama pomisao na to oarala me je vie od bilo ega drugog, osim same Diziri. Ili u ga doneti ili umreti traei ga", rekoh. Znam. Pokuae da ga otme od zmaja. ta ako te zamolim da to ne uini?"

Posluau te." Sigurno?" Nagnula se ka meni. Najsigurnije." Dobro." Uzdahnula je. Nakon toga bi kao ovek manje vreo, a tvoja ljubav mi ne bi mnogo znaila." Podigoh pogled ka njoj, lud od iekivanja. ,,Da li ti sada mno znai?" Vie nego to zna, Ejble. Tragaj za Eternom, ali nemoj saim da me zaboravi." ,,Ne bih ni mogao." Svi mukarci tako kau, a ipak su me mnogi zaboravili. Kada vetrovi zahuu u dimnjacima, ljubavnie moj, poi u umu. Tamo e me pronai kako plaem za izgubljenim ljubavima." Tag mlai istupi napred drhtei. Ne aljite ga za tim maem, kraljice elfa." Diziri se nasmeja. Plai se da e i tebe naterati da poe?" Tag odmahnu glavom. Plaim se da mi nee dozvoliti da poem." Sluaj ti njega! Hoe li ga povesti, Ejble?" ,,Ne", odgovorih. Kada izaemo odavde, poslau ga nazad njegovoj majci." Vidite li?" Tag se priblii Diziri, mada se nije usuivao da je dotakne. Mnogo vie od vas dvojice zajedno." Uspravila se. Hoe li me posluati, Ejble?" ,,U potpunosti. Kunem se." ,,U tom sluaju imam jo neto da kaem ovom deaku, iako on nee imati ta da kae meni. Ne mora da se plai da e se vratiti kao mukarac. Nee biti takve promene." Podigla je ma i dotakla moja ramena pljosnatim delom seiva. Ustani, ser Ejble, moj pravi vitee!" Nainivi korak ili dva nestala je meu visokom paprati, zelom poput nje. Nalik psu koji se plai da ne

poslua nareenje, Tag pouri [izgubi se za njom. ekao sam, pitajui se da li e se ijedno od njih uopte vratiti. Vreme je sporo prolazilo i ustanovio sam da je moje novo, veliko telo bilo nasmrt umorno. Seo sam, zatim etao levesno, onda opet seo. Neko vreme traio sam dva drveta iste vrste. Sva su bila velika i veoma stara, jer Elfris (to sada znam) nije mesto gde seku stabla. Svako je raslo na osoben nain, listova razliitih boja i oblika. Pronaao sam jeo sa ruiastom korom, i drugo sa ljubiastom; stabla su najee bila bela, kako glatka tako i hrapava. Lie je bilo crveno, i uto, i u stotama nijansi zelene, a jedno drvo bilo je golo, sa zelenom korom umto listova - korom koja je visila u naborima i trakama kako bi nakila to vie svetlosti. Nakon boravka u umi Elfrisa, uvek mi se inilo da trnovita pomoranda potie sa tog mesta. Kao to sam ranije penuo, seme joj je sigurno preneo neki elf ili jo verovatnije neko od ljudi, dok se, naputen poput mene, vraao u svoj svet. Kako god bilo, izvadio sam poslednje seme iz torbice koja mi je visila o pojasu i posadio ga na jednoj istini kojom su carovali spokoj i neverovatna lepota. Ne znam da li se razvilo i pustilo koren. Podigao sam naas glavu dok sam sadio seme i ugledao muarce, ene, decu i mnoge ivotinje kako promiu iznad mene - ne korak po korak, ve kroz vreme u kojem ive. Dok sam zbunjeno treao, jedan mukarac je radio u polju samo da bi se umoran vratio kui i, bacivi sluajno pogled kroz prozor, ugledao svoju enu kako drom nudi ljubav. Previe umoran da bi osetio bes, seo je kraj vatre pretvarajui se da nita ne primeuje, a nakon to mu se ena vratila, prljava kao postelja prepuna lai, zatraio je veeru i nastavio da uti. Posadivi seme, razmislio sam o svemu tome i shvatio da su prori sa elfrikog neba isti kao oni koje mi tetiva pokazuje u snovima; prvo sam je otkaio sa luka

onako kako ti to ini, ali onda odmah vrio, podigavi luk kako bih ga osmotrio nasuprot neba. Parkina tanka tetiva izgubila se na irokom sivom nebu tako da joj nisam razabirao obrise. Nisam to razumeo tada, a ne razumem ni sada. Samo znam ta sam video. Zatrpao sam seme i krenuo nazad ka mestu na kojem me je ostavila Diziri. Ne uspevi da ga pronaem, kruio sam - ili se barem nadao da kruim - u potrazi za njime. Ubrzo shvatih da je vazduh pri svakom mom koraku sve tamniji. Pronaao sam nekakav zaklon, legao da se odmorim i zaspao. * Pesma vukova trgla me je iz jezivih snova o smrti. Dograbivi luk, potrao sam kroz umu, a onda zastao i povikao: Diziri!" Ovamo! Ovamo!" zau se istog asa odgovor. Pourih napred, krei put lukom, a zatim izbih na istinu oetljenu zvezdama. Tu me presrete jedna sitna ena, jednom rukom me grlei, a drugom privijajui dete uz sebe. Vali? Jesi li ti, Vali?" Zatim ree: Izvini! Da li te je poslao Siksnit?" Trebalo mi je malo vremena da shvatim. Poslao me je jedan galantni vitez, Dizira", rekoh. Zove se ser Ravd i zabrinut je za tebe. A i ja se brinem ako sama eta ovuda." Potpuno sama, ako ne raunam Osara", ree ona i podignu bebu kako bih je video. Siksnit ti je naredio da se skloni u ovu umu?" Potvrdila je klimanjem, a onda zaplakala. ,,Da li ti je rekao zato?" Divlje je odmahnula glavom. Samo mi je rekao da se sakrijem. Tako da sam se

krila, i krila, danju i nou. Nisam imala ta da jedem i nakon prvog dana htela sam da se vratim, ali..." Jasno mi je." Prihvatih je za lakat to sam nenije mogao i pedoh napred, iako nisam imao pojma gde se nalazimo i kuda idemo. Pokuala si da pronae put nazad ka Glenidemu i izgubila se." ,,D-da." Vuk poe da zavija i ona se strese. Ne plai ih se. Oni jure mlade jelene i mladunad divljai. Ne se usuditi da napadnu sve dok sam s tobom. I ja sam vitez. Zovem se ser Ejbl." Privila se blie uz mene. U zoru smo pronali puteljak i ja ga prepoznah pod prvim dim zracima izlazeeg sunca. Nismo daleko od kolibe Hrabrog Beolda", rekoh Diziri. Otii emo tamo, jer ak i da je trpeza prazna, vas dvoje ete moi da sedite kraj vatre dok ja lovim." Spustivi pogled ka Osaru, videh da sisa i upitah je ima li dovoljno mleka. Imam, ali ne znam koliko e potrajati. Strano sam edna i nam nita jela. Samo neke ogrozde." Oboje utolismo e na gazu preko Grifona, a ja ulovih jelena na manje od stotinu koraka odatle tako da smo do kolibe Hrabrog Bertolda stigli u dobrom raspoloenju. On se obradovao to nas vidi, poverivi mi se da je zbog rane koju su mu Angrodi ostavili mislio da sam premlad da mu budem brat. Sada mu je bilo drago to vidi da sam star taman koliko treba, mada i neto vei nego to treba (bio sam mnogo krupniji od njega), jer je to znailo da se uspeno oporavlja. Bilo je medovine i mesa divljai (koje je za neke moda ilavo, ali ne i za nas), tako da smo napunili stomake. Hrabri Bertold se igrao sa malim Osarom priajui nam o tome kakav je ivot bio u vreme kada je njegov brat bio kao Osar, a on sam (kako je rekao) ne vei od drebeta.

Dizira nas je sledeeg jutra zamolila da ostane jo jedan dan. Bila je iscrpljena i noge su je i dalje bolele. Znajui koliki je put nazad do Glenidema, dozvolih joj. Napravio sam tog dana nove strele, etiri komada za koja sam ve imao metalne glave, i jo etiri za koje sam se nadao da e glave dobiti od kovaa u Dizirinom selu. Kod Hrabrog Bertolda spavali smo pod jelenskim koama, a ona se te noi, poto su Osar i Hrabri Beold utonuli u san, podvukla pod moju. Nisam prevario Diziri, iako znam da je Dizira to oekivala; ali sam je zagrlio i poljubio jednom ili dvaput. To je, u stvari, i elela: da je voli neko snaan ko je nee prediti. Sledeeg dana takode nismo poli na put, jer sam eleo da nravim jo strela i ulovim neto to e Hrabri Bertold jesti dok nas ne bude bilo. Onog tamo dana na put nismo krenuli zbog kie. Dok smo sedeli oko vatre, pevali sve pesme koje znamo i priali kad nam je bilo do razgovora, pomenuo sam tvoju i svoju majku, Bene, a Hrabri Beold me je zagrlio i zaplakao. I ranije sam se pitao da li je Amerika ika bila stvarna, sumnjajui u istinitost svega to sam proiveo sa tom (kole i kolibe, mog Meka i ostalih stvari), a sada su se sumnje so produbile. Legao sam i, pravo da ti kaem, pretvarao se da spam, pitajui se da moda zaista nisam Ejbl, brat Hrabrog Bertolda. Skoro me je uhvatio san kada sam uo Diziru kako govori: ,,Bila sam tamo potpuno sama i on se pojavio niotkud, dozivajui me. Sreo se sa Kraljicom ume. Tako mi je rekao." ,,A?" promrmlja Hrabri Bertold. Kae da je vitez, ali njegov luk obraa mu se u tami, a on pria u snu. U stvari je arobnjak, zar ne? Moni arobnjak. To vidim svaki put kada mu pogledam lice." ,,On je ovek kakav sam ja nekad bio", ree Hrabri

Bertold. Bolji nego to sam ja bio. I moj je brat. Idi na spavanje." Spavali smo zajedno, sve dok se nisam probudio pomislivi da me zove Diziri. Podigao sam se to sam tie mogao, izvukao iz kolibe i lutao kroz kiu i maglu uzvikujui njeno ime. Video sam udna lica kako iz virovitih voda Grifona i nekoliko jasno ocrtanih umskih jezaca zure u mene. Jo ih je virilo iza grmova ili gledalo ka meni sa liova na stablima - lica koja su bez problema mogla da se promole iz leteih tanjira, zelena, smea, crna ili plamena. Staklena lica, takoe, kao i ona svetlija od snega. Jednom umalo ne ubih smeu srnu koja se, u iznenadnom oblaku dima, pretvorila u dugonogu devojku. Cesto sam uo zavijanje vukova, a jednom, neto blie, lave neega to surno nije bilo vuk. Ali Diziri, zelenu enu koju volim, nisam pronaao. DESETA GLAVA MRAZ Dok smo Tag i ja kleali u Elfrisu, proticali su dani. Sada, dok smo Dizira, njena beba i ja boravili kod Hrabrog Bertolda, prolazile su nedelje. Ja sam lovio, a on postavljao zamke, jer je bio veoma vet u tome. Dizira je istila i brisala prainu, drala kou sa lovine koju bismo doneli, irila i tavila koe, kuvala i igrala se sa Osarom. Nismo bili mu i ena, ali mislim da sam u svakom trenutku mogao da je imam. Niko od putnika (da ih je bilo) ne bi pomislio da nismo u braku. Siksnit se loe ophodio prema njoj i za vreme trudnoe ju je u vie navrata tukao, tako da se plaila pobaaja. Pored toga, bio je u dogovoru sa odmetnicima ba kao to je Ravd rekao i to je due bila odvojena od njega, to joj se manje vraalo nazad. Ispriala mi je mno toga o odmetnicima. Znala je vie nego to je bila svesna. Iako Raa vie nisam video, niti znao da li su

Svon i on negde u blizini ili su se vratili u njegov voljeni Crvendvor, nadao sam se da u mu jednom prikom sve to preneti. A onda je dolo jutro - prijatno i sunano jutro - iji je vazduh odisao neim novim. Dok sam tumarao umom, jedan list, jedan jedi iroki list javora, pade mi pred noge. Podigao sam ga (i dalje se toga jasno seam) i stao da ga prouavam. Iako je uglavnom bio zelen, pegde je imao crvene i zlatne fleke. Leto se zavrilo; nastupila je jesen i dolo je vreme da se pripremimo za nju. Kao prvo, trebalo je uskladititi namirnice i pribaviti to vie hrane. Koe smo ovog puta mogli da odnesemo do Iringzmuta. Put bi bio dui ali cena bolja i niko nas ne bi prevario. Tamo bismo kupili brano, so i tvrdi hleb, sir, i sueni pasulj, ali bilo nam je potrebno jo mesa za suenje i jo koa za prodaju. U to vreme dozrevali su razni plodovi: bukvin ir, orah i kesten. Hrabri Bertold mi je rekao da se ak i irovi jedu ako se fino pripreme i da treba da nakupimo to vie taih plodova. Kao drugo, Dizira. Ako je uopte imala nameru da se vraa u Glenidem, sada je bilo pravo vreme. Putovati sa bebom samo po sebi dovoljno je teko, a putovati sa bebom zimi... Poeo sam da lovim u pravcu Glenidema, to ranije nisam tako esto inio, ubedivi sebe da e to biti dvostruko korisno. Svaki ulov je dobrodoao; ali ak i bez plena, osveiu seanje na sve puteljke i skretanja. Negde u blizini Iringa ugledao sam iznad niskih stabala glu ije je lice bilo gotovo ljudsko. Blistave oi su me prouavale, pariui me - bio sam previe uplaen da bih beao ili se krio. Nakon pola minuta, pojavilo se celo udovite. Morau dosta toga da ti pripovedam o Angrodima, stoga mi dozvoli da ti opiem ovog jednog, u ime itavog

plemena. Zamisli najglomaznijeg oveka na svetu, oveka sa velikim stopalima i debelim lancima, tekim nama i irokim kukovima. oveka sa velikim mlohavim stomakom, naduvanim grudima i ogromnim ramenima. (Idn se odmarala na renima kralja Gilinga kao da je sedela na nekoj klupi; ona je, dodue, bila neto nieg rasta.) Na ramenima se nalazi prevelika glava. Oi, zbijene oko nosa i tako svetle da su gotovo bezbojne, prevelike su za njegovo znojavo lice, zenica toliko sitnih da ih ne vidi. Veliki pljosnati nos krase nozdrve u koje moe da ugura obe ake, upava brada nad nije podseena niti oprana, a usta su razvuena od uveta do uveta. Flekave kijove prevelike su i suvie iskrivljene da bi ih pokrile tanke, crne usne. Nakon to si zamislio takvog oveka i urezao njegovu sliku u pamenje, oduzmi mu ljudskost. Krokodili nisu nita manje humani od Angroda. Njih niko ne voli, ni naa ni njihova vrsta, a ni ivotinje. Diziri verovatno zna zbog ega je mogue voleti ljude, elfe, pse i kje, ak i kue, zamkove i dvorove, ali Angrodi nita ne oseaju i toga su svesni. Mislim da je upravo zato Tijazi sagradio sobu o kojoj u kaije da ti govorim. E sad, poto si figuri za koju si pomislio da je ovek oduzeo svu Ijudskost niim je ne nadomestivi, zamisli da je ona mnogo vea od bilo kog oveka, toliko velika da joj visok mukarac koji jae krupnog konja ne dolazi ni do pasa. Razmisli samo o smradu koji ta figura iri i o ogromnim sporim batovima koraka, koraka koji potresaju tlo i gutu kllometre onako kako tebe tvoji koraci odvode od naih vrata do pog oka. Kada sve to sklopi u glavi, imae sasvim dobru sliku Angroda za sve ono to tek moram da ispriam; mada, ne zaboravi da ona nije sasvim precizna - Angrodi imaju kande umesto noktiju i ogromne ui - njihove ruke i ake, lea, grudi i noge prekrivene su maljama boje tek upletenog ueta i uivo su runiji od bilo ega

to si zamislio. im sam se pribrao, potrao sam. Trebalo je da mu smestim nekoliko strela u oi. To sada znam, ali tada nisam, a onakav nagli suet prilino me je okirao. Pretpostavljam da nikad nisam do kraja perovao Hrabrom Bertoldu. Bez obzira na sve to mi je o njima isprao, uporno sam mislio da su visoki negde oko tri metra; ali, Hela je bila te visine, a njen brat za glavu vii od nje. Takoe, kada sam se nikao na njenu veliinu, Hela mi nije delovala toliko runo. Osetio sam dim pre nego to sam uopte ugledao kolibu Hraog Bertolda. Bio je to miris nagorele koe, sasvim drugaiji od mirisa zapaljenog drveta. Odmah sam znao da je prekasno. Vratio sam se da mu kaem da u okolini ima Angroda, da pokuam da ga nateram na beg i sklonim Diziru sa njenom bebom u skrovite okrueno velikim trnovitim bunovima. Ali, omirisavi nagorelu kou, pomislio sam da su Angrodi ve proli tuda. Malo kasnije, pronaao sam tragove na tlu i shvatio da ipak ne pripadaju Angrodima. Bili su ljudski i ostavila su ih stopala u izmama - stopala okrenuta na unutra, bar to se tie jednog para. A onda sam uo Osara kako plae. Krenuo sam u potragu za njim i pronaao njovu majku. Ni mrtva ga nije putala iz naruja. Nisam saznao zbog ega ga je Siksnit potedeo. Udario je Diziru ratnom sekirom po glavi i ostavio svog malenog sina da umre, ali ga nije ubio. Pretpostavljam da nije imao hrabrosti; Ijudi su ponekad zaista smeni. Morao sam da otrgnem Osara iz njenih ruku, ponavljajui uzudne rei: Hajde, Dizira, daj ga sad meni." Izgovarao sam ih bez prestanka, svestan da ne moe da me uje. Izgleda da sam i ja ponad smean. Mora da ga ostavi sada." Trudio sam se da joj gledam u ruke, a ne u lice. Osar i ja smo, odmah nakon toga, pronali mesto

na kojem se nalazila koliba Hrabrog Bertolda. Odneli su ta su eleli a ostalo spili, ostavivi krug dima i pepela meu divljim ljubiicama koje su prtale da cvetaju jo u prolee. Skinuo sam Osarovu pelenu i oprao ga vodom iz reke koliko sam mogao, a onda ga zamotao u jelensku kou, nagorelu samo na jnom kraju. Traio sam telo Hrabrog Bertolda na sve strane, ali bez uspeha. Zeleo sam da sahranim Diziru, ali nisam imao ime da kam. Na kraju sam odlomio jednu veliku motku i izdeljao je na irem kraju. Imala je vor na koji sam sputao stopalo, iskopavi dole kod Grifona mali, plitki grob. Prekrio sam Dizirino telo zemljom i nagomao na nju kamenje sa reke. Povezao sam dve granice i postavio meni krst na grob. To je verovatno jedini grob u Mitgartru obeleen krstom. Do tada je bilo ve prilino kasno, ali ipak sam krenuo ka Glidemu. Morao sam da pronaem nekoga ko ima kravljeg ili kozjeg mleka za Osara, jer ja sam mu davao samo vodu. Pored toga, nadao sam se da u u Glenidemu pronai Hrabrog Bertolda. eleo sam da pronaem i Siksnita, i ubijem ga. Te noi, kada nas je mrkli mrak nerao da se zaustavimo, uo sam kako neto zavija na mesec. Znao sam da se ne radi o vuku ve o neem krupnijem, ali nisam imao pojma o emu. Za ono to u ti sada ispriati nemam objanjenje. U iskuenju sam da celu stvar preutim; ali ako budem izostavljao sve nejasne dove, toliko toga e nedostajati da nee stei pravu sliku o Mitgartru i ivotu koji sam vodio otkako sam se u njemu obreo. Kao prvo, re je o srni. Video sam je zajedno sa lanetom sledeeg dana. Bio sam gladan i svestan toga da bi trebalo da ulovim neko meso i ispeem ga kako bih povratio snagu i savakanim zalogajima nahranio malog Osara pre no to umre od gladi. Otkako mu je otac ubio majku, nije uneo u sebe nita sem vode. Dakle, ugledavi srnu, znao sam

da u morati da ubem ili nju ili lane, ali tada se prisetih one smee devojke i, nekim udom uveren da se opet radi o njoj, ne odapeh strelu. Pronaao sam umesto toga kupine, izgnjeio ih i dao Osaru, ali on ih je ispljunuo. Nadao sam se da emo stii do Glenidema pre mraka. Nije nam uspelo, to sam, ini mi se, i oekivao. Glenidem je bio na dva dana laganog hoda od kolibe Hrabrog Betrolda, dok sam ja putovao samo tri ili etiri sata jednog i itav drugi dan. Pored toga, Osar me je uspavao. Ponovo smo podigli ator. Primetio sam da obojica postajemo sve slabiji; iako sam smazao sve kupine koje sam pronaao, mogao sam vola da pojedem. Hteo sam da izaem napolje i potraim neto za jelo, ali u mraku je to uzaludan posao. Preostalo nam je samo da opavamo u nadi da nas medvedi i vukovi nee pronai i da emo onda, sledeeg jutra, stii do Glenidema. JEDANAESTA GLAVA GILF Ser Ejble?" Pridigao sam se u trenu potpuno razbuen, zadrhtao i protrljao oi. Severni vetar motao se po kronjama, a pun mesec sijao je skoro kao sunce, mada nije irio toplotu. Zagledao sam se u njega onako ko ti ponekad ume, pitajui se da li je to maloas ispred njega proao zamak, zamak ije se zidine i kule uzdiu sa svih est strana, ojaane zidine i iljate kule sa dugim, tamnim barjacima koji se vijore. Zatim sam uinio jo neto to ne umem da objasnim. Dizira je bila mrtva, Osara je verovatno ekala ista sudbina, a Hrabri Bertold je nestao; sve me je to u trenutku potreslo, vie nego ikad pre. Nisam znao zato bih traio bilo ta od osobe iji me je zamak doveo na ovo mesto, niti ko bi ona mogla biti. Ipak, podigao sam

ruke i zavapio za pravdom, ne jednom, nego bar dvadeset puta. Kada sam se konano zaustavio i dodao drvo na nau malu vru, uh neiji glas: Ser Ejble?" U blizini nije bilo nikoga sem Osara, a on je, utonuvi onako iladneo i umoran u tvrd san, bio premlad da bi govorio. Podigao sam ga i rekao mu da nastavljamo put, bila no ili ne. Na ovako blistavoj meseini staza se jasno videla, a do Glenidema delilo nas je moda tri ili etiri sata hoda. Tek to smo krenuli, tihi glas iza mene prozbori: Ser Ejble?" Okrenuh se to sam bre mogao. Pokreti su mi bili nespretni, jer sam se jo uvek s mukom borio sa svojim novim, velikim telom. I pored toga, bio sam prilino brz. Iza mene nije bilo nikoga. Ima jedno jagnje." Ovog puta nisam se osvrnuo. Ima jedno jagnje", ponovi glasi. Kao da se nalazio odmah iza mene. Sluaj", rekoh, ,,ja tebe sigurno neu povrediti. Ako ti eli da povredi mene, molim te da ne dira bebu." Uzvodno. Ispustio ga je vuk, pa smo mislili... Pretpostavljali smo..." Ve sam krenuo da se probijam uzvodno, sa lukom u jednoj i Osarom u drugoj ruci. Prvo sam pronaao vuka - skoro se saplevi o njega uprkos meseini. Ako je bio proboden strelom, ja je nisam veo. Polegoh Osara na zemlju i rukama pretraih leinu. Nije bilo strele, ali mu je grlo bilo prerezano. U nadi da je osoba koja mi se oatila pola za mnom, rekoh: Mogli bismo i ovo da pojedemo, ali jaje bi bilo bolje. Gde je?" Odgovora nije bilo.

Pokupih Osara, uspravih se i dadoh u potragu. Jagnje je lealo na samo desetak koraka od nas, ali sam ga jedva uoio jer je bilo mje od vuka. Prebacih ga oko vrata poput ulovljenog jelena i odnesoh nazad do vatre. Plamen skoro da se ugasio, ali dok sam ga ponovo rairivao i drao jagnje, nebo postade svetlije. elimo neto da vam damo." Dali ste mi ve dosta toga", rekoh ne okrenuvi se. ,,On je mnogo vei." Govornik se nakalja. Ali, nije vredan. Nisam mislio rei vredan. Mislim, jeste vredan, ali ne kao zlato. Ili dragulji. Ne na taj nain." Ponovih da on zaista ne mora nita da mi da. ,,Ne samo ja. Svi mi, ceo na klan. Ja sam predstavnik." ,,A ja predstavnica", dobaci novi glas. Tebe niko nije imenovao", pobuni se onaj prvi. Imenovala sam samu sebe. elimo da naglasimo da se ne radi iskljuivo o Sumskim enama, jer u umi ne ive samo one. Mi utvujemo u ovome zajedno sa ostalima, ali nismo bespomone." Dobro reeno!" Hvala. Nismo bespomone, ta god neki rekli. Takoe, ne mamo da se krijemo." Budi paljiva!" Ve me je dvaput video, a nijednom nije potegao oruje. ega se, onda, plaimo?" ,,A ta ako mu se ne svidi?" Suvie je utiv da bivga vratio nazad." ,,Pa, najbolje je rase. Stene iz samog Valoevog opora." Zaledih se. Sta moete da mi kaete o njemu?" Nita!" (Bio je to onaj prvi, muki glas.) Zaista mta." (Ovo je bio enski glas.) ,,Vi znate mnogo vie o njemu od nas. Mnogi od vas misle da je on Najvii bog." Utoliko znaju manje. Ne smemo da ostanemo nakon svitanja, zna."

Stvarno?" Nikada nismo videli zoru." Muki govornik proisti grlo. Osim toga, ne smemo da priamo o ovome. Doi, Gilfe! Ovamo, mome!" ta e da uradi? Da se sakrije iza njega?" ,,Da, ako zatreba. Sedi! Dobar mali!" Smem li da se osvrnem? Neu nikog povrediti", rekoh. Zar nisam rekla da moete?" Bila je visoka i vitka poput naramka gipkih iba, boje mlene okolade. On je bio dosta nii, takoe sme, ogromnog nosa i bisernih oiju. Nisam ga odmah lepo odmerio poto se krio iza psa. Nikad u ivotu nisam video veeg psa. Bio je sme, sa belom flekom na grudima i smeio se. Zna ve kako psi umeju da se smee. Imao je mekane povijene ui, glavu veliku kao u bika, samouverene oi i usta u koja sam mogao da stavim celu svoju glavu. Ovo je Gilf." Skoro itav minut misiio sam da je progovorio pas, ali muki glas dopirao je zapravo iza ivotinje. ,,On je, u stvari, samo tene", ree smea ena. Ali u stanju je... znate." elite li da se brinemo o bebi?" Sada emo imati slobodnog vremena, znate." Vlasnik mukog glasa oprezno proviri iza Gilfa. Bio je neverovatno ruan. Podizali smo mi i ranije vau decu." ,,Ja u sve raditi", ree smeda ena, ,,a on e preuzeti sve zasluge." Sunce samo to nije izalo." Hraniete ga? I... ta jo?" upitah. Obrazovati ga", dovri smea ena. Videete." Ali, ne tako brzo. Biemo u Elfrisu." ,,Pa, isto kao to je i on bio!" Ne znam, naalost, zbog ega su mi te rei pomogle da se odlim, ali jesu. S jedne strane, palo mi je na pamet

da e Siksnit moda ubiti Osara ako ga ostavim u Glenidemu i nastavim svoj put. S druge, po glavi mi se motalo neto nedokuivo, neto poznato, ali neuhvatljo. Uzmite ga!" rekoh im. ena me poslua; zaljuljala ga je u svom naruju i tiho zapevala. Oba elfa tada stadoe da uzmiu niz obalu reke koja se, umesto da se uzdie, sada sputala. ,,Ne bojte se", dobaci mi smea ena dok su nestajali u magli. Ispriau mu sve o vama." to se tie Gilfa", prozbori vlasnik mukog glasa, ,,to se stalno deava. Nakon oluje, neko uvek pronae tence." Ba kao mi ovog puta", dodade smea ena. Samo to oni, u stvari, pripadaju njemu." Duni smo da se brinemo o njima sve dok on ne zazvidi." to smo i inili..." im su nestali zajedno sa malim Osarom, obala reke ponovo zauze prethodni poloaj. Posmatrao sam psa, verovatno zato to ni u ta drugo nisam imao da gledam. Ono su bili Bodakani, zar ne? Elfi zemlje?" On kao da klimnu glavom i iskezi mi se. ,,Pa, ja sam ovek zemlje. Vidi kako su mi ruke smee? Ne bi trebalo da primeti neku viku razliku." Ovog puta je sigurno klimnuo glavom. ,,Ti si ba neki bistar pas, zar ne?" rekoh. On klimnu i nasmei se. ,,Da li si zaista pripadao Valocu? ini mi se da su to rekli." Klimnuo je, kao i malopre. Shvatam. Neko te je nauio da klima glavom svaki put kada uje pitanje. Ima li neko pitanje na koje ne bi klimnuo?" Kao to sam oekivao, ponovo je klimnuo. Takoe je, nakruvi malo glavu, sa velikim interesovanjem

gledao askom ka odrom jagnjetu, askom ka meni. ,,U pravu si, trebalo bi da ga ispeem. Dau ti malo mesa i sve kosti, je l' vai?" Naravno da je klimnuo glavom. Ceo jagnjei but okretao se nakon nekoliko minuta na zailjom kocu. Tek kada sam ga omirisao, shvatih koliko sam gladan. Va mi je curila na usta i inilo mi se da nikad pre nisam osetio tako dar miris. Pas mi prie i prui se pored mene. Gilf?" rekoh. Tako se zove?" Klimnuo je kao da razumevsvaku re. Ti si lovaki pas, zar ne? ta lovi?" Pokazao je njukom kao da misli na mene. ta? Mene? Stvarno?" Klimnuo je. Zeza me!" Oblizao se, merkajui re peeno meso. Jezik mu je pod sveou vatre bio dreavo ruiast, irok kao moj dlan. Dau ti malo, ali obojica moramo da saekamo. Bie vrelo." Istovremeno sam skidao peenje sa vatre. Meso po potrebi moe da pee due, ali ako ga prepee, nema mu spasa. Sklonivi ga, pomilao sam velikog psa koji mi je tako neoekivano pao u ruke. Njegovo ravno, smee krzno bilo je mekano i deblje nego to sam mislio. Bie Iepo spavati pored tebe u hladnim noima", rekoh. Klimnuo je glavom i liznuo mi koleno. Iako je bio tako velik i grub, jezik mu je bio topao i prijatan. Kada zavrimo s jelom, krenuemo ka Glenidemu. elim da pronaem Siksnita i ubijem ga. Osim toga, moda se Tag ve vratio kui. Nadam se da jeste. Videemo. Ako ostane sa mnom, bie moj pas sve dok te ne pozove Valotac. U protivnom neu te zadravati, ali ti svejedno elim sve najbolje." Pipnuo sam meso i olizao prste, a onda zamahnuo ranjem ne bih li ga ohladio. ,,Da li si gladan koliko i ja?"

Klimnuo je i ja primetih da mu sline cure u potocima. Zna, pitao sam se ta je ubilo vuka. Glupo pitanje, poto oovor lei tu, pored mene. Ti si ga ubio. Ne mora da potvruje, Gie. Znam dajesi." Svejedno je klimnuo. ,,A onda si mi ostavio jagnje, umesto da ga sam pojede. Mue da je ona smea devojka uplela svoje prste u to. Svejedno, svaka ast na gestu." Otkinuo sam donji deo jagnjeeg buta i pruio ga psu. Prihvatio ga je prednjim apama kako to ve psi ine i rastrgao zubima koji bi postideli lava. Ugledavi ih, pitao sam se zbog ega vuk naprosto nije ispustio jagnje i pobegao. ,,Pa, kakvo je?" pitah ga. Dobro!" zabrunda on. DVANAESTA GLAVA TAG STARIJI U Glenidemu kao da se nita nije promenilo. Jedan deak je, ugledavi Gilfa i mene, pokuao da zbrie, ali Gilf ga je pojurio i uhvio. ,,Da li si ti Ve?" Uplaeno je odmahnuo glavom. Bio je dosta mlai nego ja nada, ako zna na ta mislim. Ali ga poznaje." Klimnuo je nevoljno. to si zinuo? I pr'e si viao strance." Nikog tako velikog poput vas." Zovem se ser Ejbl", rekoh, ,,i mnogo emo se bolje slagati ako me bude tako zvao. Reci: 'Da, ser Ejble'." ,,Da, ser Ejble." Hvala. Hou da pronae Vea. Reci mu da u biti u Tagovoj kui i da moram da porazgovaram sa njim." Deak je drhtao poput elea dok mu je Gilf njuio lice.

Reci mu da mu nisam neprijatelj. Neemo mu nauditi ni ja, ni moj pas." Pustih ga. Idi sad, pronai ga i prenesi mu ono to sam ti rekao." ,,Ja, khm... uh..." prozbori deak, a onda dodade neto to je moglo da bude, ser Ejble." Reci, ako je vano. Ako nije, pronai Vea i prenesi mu poruku." Deak prljavim prstom dodirnu svoje grudi i pognu glavu. ,,Ti si Ve." ,,D-d-d..." Naterao sam ga da poe sa mnom, objasnivi mu da elim da razgovaram sa njim i Ulfom. Kua se nalazila neto nie u istoj ulici. Zalupah svojim lukom na vrata. Otvorio mi je otac, na ta ga ja zgrabih za prljavu koulju, prodrmusah i uterah unutra, sagnuvi se kako bih proao ispod grede. Gde ti je erka?" Sigurno me je ula, poto je provirila iz jedne od malih stranjih soba. Poeleh joj dobro jutro. Dovedi svoju majku, molim te. Sedite obe ovde." Ruka njenog oca motala se oko drke velikog noa. Primetih to i snano ga protresoh. Ubiu te ako ga izvue." On se namrti i ja ga umalo jo jednom ne oborih na zemlju. Sruih ga umesto toga na klupu pored vatre. Naterah Vea da sedne pored njega, a Ulfu i njenu majku postavih na dve stolice. Tako." Sedoh za sto. Ulfa, proli put sam odavde poveo tvog brata sa sobom. Otac ti je verovatno ve ispriao." Uplaeno je klimnula glavom. ,,On vie nije sa mnom. Odvela ga je Diziri. Ne verujem da e ga povrediti, ali nemam pojma koliko dugo e ga zadrati. Nije mi rla zbog ega joj je potreban.

Moda e ga ve danas ponovo videti. A moda i nikad vie. Ne znam ta e se od toga desiti. Ako sretnem Diziri, pitau je ta je sa njim. Vie od toga ne mogu da uinim." Saekao sam da neko od njih progovori. ekao sam Gilfovu glavu, drei ih sve na oku. Nakon minut ili dva nastavio sam: Sigan sam da svi imate neka pitanja. Verovatno nemam odgovore na njih. Ali, sasluau ih i odgovoriti ako znam. Ulfa?" Njena brada se podignu. Koliko je dugo bio sa vama?" ,,Ni ceo dan. Dobar deo vremena proveli smo u Elfrisu, a tamo je teko rei koliko stvari traju. Ipak, mislim da je prolo manje od da." ,,Da li ste ga povredili?" Zavrnuo sam mu ruku jednom kada nije hteo da me poslua. Zacvileo je, ali nije pretrpeo trajnu tetu. Niko drugi ga nije povredio dok smo bili zajedno." Bacih pogled na Ulfinu majku i procenih da taj tip ene nikad ne bi razgovarao sa jezivim strancem. ,,On je u Eifrisu?" ree njen mu. ,,Ne znam gde je. Bio je tamo kada sam ga poslednji put video. Moda se vratio ovamo, na ovaj svet, planetu ili ta god ve. Ne znam." Kao to vidi, ve tada sam podozrevao da Mitgartr verovatno nije so neka strana zemlja. S jedne strane, zemlju nisu ni zvali Mitgartr, ve Selidon. Sa druge, bio sam prilino siguran da ostale zemlje nemu elfe. Pretpostavljao sam da bih ve uo za njih. tota se, medutim, kosilo sa tom idejom. Mesec u Mitgartru se, recimo, nije razlikovao od onog naeg, mada nisam znao da li su i sve zvezde iste. Veliki medved je i dalje bio na svom mestu, kao i Sernjaa i jo neke. Pustili ste Diziri da ga odvede", ree Ulfa tada. To

nije bilo pitanje. ak i da sam mogao, ne bih je spreio", uzvratih, ,,a nisam mogao, ak i da sam hteo. Tako je, pustio sam je da ga odvede." ,,Da Ii ete pokuati da ga vratite nazad? To mi je brat." Naravno, ako se ukae prilika. Sada ja imam nekoliko pitanja za sve vas. Da li je Siksnit ovde? Kada kaem ovde, mislim na selo i okolinu. U ovom trenutku." Ulfin otac odmahnu glavom. Otiao je da trai svoju enu." Pronaao ju je. Zato sam i doao." ta se desilo?" upita Ulfa veoma tiho. Mislim da je pogodila. Rei u vam za koji tren. Prvo elim da vam ispriam o Osaru. Posebno to elim da ispriam tebi, Ulfa, i Veu. Osar je takoe u Erisu. Dobrim delom zahvaljujui meni. Ostavio sam ga kod Bodaka, malih smeih elfova. Moj im je brat", (ba sam tako rekao), ,,s vrena na vreme pomagao, kao i oni njemu. Rekao mi je da su fini i uglavnom bezopasni, osim ako ih razbesnite. U svakom sluaju, eleli su Osara i obeali su da e se brinuti o njemu. Ja nisam imao da mu dam ni mleka ni hrane koju bi mogao da jede. Stoga sam ga prepustio njima." Svi su utali. Vreme u Elfrisu sporije prolazi tako da e se on moda pojavi za dvadeset godina i dalje kao deak. Sasvim mogue. Ako se to di, setite se da je on ipak Dizirin sin i brinite o njemu." Naterao sam ih da mi to obeaju. Siksnit je ubio Osarovu majku", nastavih, i zbog toga namavam da ga ubijem. Ali ako mi ne uspe, on e se moda i dalje motati u blizini po Osarovom povratku. U tom sluaju recite mu da su Osara podigli elfi i da e mu se oni osvetiti za sve to uini. To e biti dovolo. Bar

se nadam." Ulfina majka progovori. Mislim da sam jedino tada uo njen glas. Odvela ga je kraljica koja je uzela mog sina?" pitala je. Diziri?" Odmahnuh glavom. Jedna Bodakanka. Nisam joj saznao ime. Ve, one noi kada sam odveo Taga, tvoj matori te je poslao da dove odmetnike. Nije ti trebalo mnogo vremena poto su oni iste noi krenuli za nama. Kuda si otiao?" Mislite moj otac? Ja... Ne bi trebalo da vam kaem. Ser Ejble." Reci mu!" zagrme Ulfin otac. Mogu to iz njega da izvuem, Ve, ako zatreba", rekoh, ,,ali bih ga moda pri tom povredio. Za obojicu e biti mnogo lake ako mi ti sada kae." Ve proguta knedlu. ,,On nije ovde, ser Ejble." ,,Da li je i on otiao u potragu za Siksnitovom enom?" ,,N-ne znam, ser Ejble." Ali zna kuda ti je rekao da ode kako bi pronaao odmetnike. Bie bolje da mi kae." Gilf zarea, a Ulfin otac uhvati Vea za ruku. Otac ti nije ovde", ree, ,,i ja ga zamenjujem. Nareujem ti da kae. Ja sam odgovoran, a ne ti." ,,U peinu. Veliku peinu." Klimnuh. Tako znai. Borave li esto tamo?" ,,N-neki od njih, ser Ejble. Jedna od Slobodnih druina." Gde se nalazi peina?" ,,T-tamo." Ve pokaza rukom. Krenete utem ka malom jeru, zaobiete ga kroz breze, skrenete kod velikog panja..." ,,Ja u vam pokazati", ree Ulfin otac. To me

iznenadi. Naterali biste malog da vas vodi i moda bi strad'o. Bolje da idu dva odrasla oveka, ako su oni uopte tamo." Gilf ovaj put zarea neto glasnije. Pas misli da u vas izdati", ree Ulfin otac. Moda e on to uiniti, ali ja ne." Razmislih o tome. Kada sam proli put bio ovde, poslao si Vea po odmetnike." Odmahnuo je glavom. Vali. Ne ja. Ja sam eleo svojeruno da vas ubijem." Zastao je i zagledao se u pod, a onda podigao glavu i pledao me u oi. Drukije bi bilo da sam verovao da ste pravi vitez. AJ' nisam. Mislio sam da su momci i Vali sasvim dovoljni da vas sladamo. On je, meutim, hteo da zove Derovu Slobodnu druinu. Poslao je deaka. Nisam ga zaustavio." Ne voli ih?" Ulfin otac odmahnu glavom. Ulfa zausti neto da kae, ali ja je prekinuh pokretom ruke. Kako se zove?" Tag. Isto kao moj sin." Tako je, sad se seam. ta si htela, Ulfa?" ,,0ni nam prave velike probleme i odnose sve to im se prohte", ree ona. Ponekad trguju sa nama i daju nam stvari za uzvrat, ali trgovinu uglavnom obavlja Siksnit." Vali bi voleo da bude kao on", dodade Tag stariji. Jasno mi je." I dalje sam ga prouavao, alei to ne mogu da mu vidim lice ispod te crne brade. Koliko e odmetnika biti u peini, ako su uopte tamo?" On slegnu ramenima. Moda pet. A moda i deset." Pitao sam Vea koliko ih je bilo kada je otiao po njih.

,,S-sedam, ser Ejble." ,,Da li e otii da ih upozori kada nas dvojica odemo? Sigurno si brz. A zna i put. Verovatno e stii tamo pre nas." Neu, ser Ejble. Osim ako mi vi ne naredite." Ne smem da rizikujem. Ulfa, morae da ga uva sa majkom. Dva sata e biti sasvim dovoljno. Posluaete me?" Ulfina majka zaklima. Uiniu to zbog vas, ser Ejble", ree Ulfa, ,,i zbog svog oca." On je ustao. Treba nam sat vremena do tamo. Moda malo vie. Slomili ste moju helebardu." Potvrdih klimanjem. ,,I dalje imam koplje i no. Smem li da ih ponesem?" Rekoh mu da sme, nakon ega se izgubio u jednoj od stranjih prostorija i vratio sa kopljem koje je njegov sin, Tag, ispustio kada je utekao iz borbe. Recite nam ta se desilo sa Dizirom?" ree Ulfa. Nije vano", promumla Tag stariji. Sada je mrtva." Htela bih da znam, tata, a ser Ejbl je obeao da e nam ispriati." Klimnuh. Kao to sam rekao, otiao sam zajedno sa tvojim bratom u Elfris. Diziri ga je odvela sa sobom, a ja sam se vratio nazad sam. Dozivao sam Diziri, elei da je ponovo pronaem. Odgovorila mi je Dizira, pomislivi da su me poslali po nju. Krila se sa Osarom u umi, verovatno ne po prvi put. Bila je gladna i umorna, uplaena i iubljena. Trebalo je da je dovedem ovde, ali nisam to uinio. Kao po, koliba Hrabrog Bertolda bila je blia i hteo sam tamo da je nahrim. Kao drugo, odmetnici su jurili Taga i mene. inilo mi se da sam bezbedniji kod Hrabrog Bertolda nego ovde."

Poeao sam Gilfovu glavu i saekao da neko od njih progovi. Jasno mi je. Nastavite", ree Ulfa na kraju. Njih dvoje ostali su sa mnom kod Hrabrog Bertolda. Plaila se Siksnita. Loe se ophodio prema njoj i sigurno je mislila da e povriti Osara ako mu se bude vratila. Nekoliko dana kasnije, otiao sam u lov i naleteo na jednog Angroda..." Gde?" upita Tag stariji. Blizu reke, malo uzvodno. Vratio sam se do kolibe kako bih upozorio Hrabrog Bertolda i Diziru. Bila je spaljena i prvo mi se uino da su to uinili Angrodi. Meutim, pronaao sam otiske ljudskih stopala. Jedan par bio je okrenut ka unutra. Pomislio sam da se radi o Siksnitu i jo uvek to mislim. uo sam Osara kako plae i pronaao Dizirino telo - udarili su je sekirom. Lako je to sada izgovoriti i priati o tome kada ne morate da je gledate. Ali, zapravo je bilo strano. Nam eleo da posmatram taj prizor, niti sada elim o tome da razgaram." Ve proapta neto Ulfi. Ona klimnu glavom i ree: Plai se da vas pita, ali ga zanima zato ste vodili Diziru u kolibu, ako ste vitez? Zar nemate veu kuu?" ,,Ja nisam imuan vitez", rekoh Veu. Barem ne jo. Ali sam ponekad malo spor i previe priam, to pravi vitez ne sme da radi." Spustih ruku na rame Taga starijeg. Nedavno si hteo da me ubije." Klimnuo je sa oklevanjem. Slomio sam ti helebardu i mogao sam da te ubijem njenim vrhom. Meutim, potedeo sam te." Hvala vam na tome." Kae da bi rado poao sa mnom. uvau ti lea, ako ti bude uvao moja. Ni manje, ni vie od toga." Klimnuo je glavom. Jasno." Pokazao sam mu da nas sledi, nakon ega smo

konano krenuli. TRINAESTA GLAVA PAUZA Koraajui rame uz rame, spustili smo se glavnom seoskom ulicom, pa kroz polja, ka umi. Gilf je trkarao ispred nas i zavirivao u svaki iprag i bun, ekajui da ga sustignemo. Staza je ubrzo postala ua i ja, zapete strele, ostavih Taga starijeg iza sebe; ali ak i tada, Gilf se gubio negde u daljini. Stabla su u okolini Glenidema bila niska i krljava. Ona najbja poseena su za grau i drvo za loenje. Neto dalje bilo je viih i starijih, mada smo i dalje naletali na panjeve koje je ostavio ovek, oborivi stabla zbog drvne grae. Iza toga leala je prava uma, prepa monih stabala koja su se protezala stotinama kilometara izmeu Sunevih planina i mora, i izmeu Severnih planina i junih oranica - stabala mnogo starijih od bilo kakvih ljudi, stabala vrih od najvee kue u Iringzmutu, stabala koja svoje lepe zelene glave proturaju u Skaj i ljubazno klimaju Oversinima. Iz njihovog korenja izviru potoci, jer koren u potrazi za vodom j prodire dublje od najdubljeg izvora. Oko tih izvora raste sitno divlje cvee, toliko neno da ga vidi samo onaj ko gaji posebnu ljubav prema njemu. Severne strane oborenih trupaca prekriva caklasta zelena movina, deblja od medveeg krzna. Ugledavi je, svaki put bih se setio Diziri i poeleo da je sa nama, ali elja mi se nije ispunila ni tada, niti bilo kada. Pravo da ti kaem, plaio sam se da u se uguiti. Sada mi je ja- jasno zato vazduh u Elfrisu deluje kao da je ispunjen svetlou. Ovaj vazduh je isti takav", rekoh. 0", ree Tag stariji, zar Elfris ovako izgleda?" ,,Ne", odgovorih. Elfris je mnogo lepi. Stabla su

via i tamo rastu neke neverovatne vrste, neobine, opasne i dobroudne. Tamo vazduh zaista zrai svetlost." Moda e moj mali znati da mi kae neto o tome, ako ga vratim." Pitao sam ga da li je momku nadenuo svoje ime zbog toga to je eleo da sin bude isti kao otac ili zato to ie hteo da se vrati u deake dane; i sada ne mogu a da se ne pitam ta li je pomislio o onom mlom vitezu koji mu se vratio ranjen i ta li su rekli jedan drugome. Put nam je nedugo zatim pretrao beli jelen sa jednogodinjim rogovima. Gilf nije krenuo za njim, a ja nisam odapeo strelu. Rekao bih da smo obojica osetili da tog jelena ne treba loviti. Nebeski jelen", ree Tag stariji. Kako to misli?" Tako ih zovu." Nakon toga se uutao. Tlo se podizalo i sputalo, isprva blago kao u nizijama a onda sve strmije, i ti breuljci me podsetie na one meu kojima sam prvi put naleteo na Diziri. Drvee je usecalo svoje korenje u kamen onako kako pas, deak i ovek koraaju po njemu. Popesmo se konano na najvie brdo. Na njegovom gornjem delu nije raslo nita osim mestiminih busena trave, a sa vrha su se, prema severu, videli planinski iljci prekriveni snegom. Nema jo mnogo", ree Tag stariji. Gilf zacvile i pogleda nazad ka meni. Znao sam da je hteo da govori, ali nije izustio ni re u prisustvu Taga starijeg. Rekoh Tagu da produi dalje sve dok nas ne izgubi sa vidika i tamo nas saeka. Navno da je hteo da zna zbog ega, ali mu odgovorih da moe da me poslua ili istog asa krene nazad svojoj eni i erci. Posluao me je. ,,0ni znaju", upozori me Gilf. Odmetnici?"

Klimnu glavom. Kako zna?" upitah. ,,Po mirisu." Setio sam se da si mi ti priao kako psi mogu da namiriu strah. Pitao sam ga da li se odmetnici plae, na ta on ponovo klimnu glom. Kako znaju da dolazimo?" utao je. Kada sam ga boljc upoznao, shvatio sam da uglavnom tako reaguje kada ne zna odgovor (ili kada misli da je pitanje glupo). Verovatno su imali osmatranice. Ja bih ih postavio da sam njihov voa. Mislio sam da nikada neete stii", ree Tag stariji kada smo doli do njega. Objasnih da smo proveravali hoe li nas odati odmeicima. ,,Vi i pas ste proveravali?" Zaklimah. Ima odmah da ga ubiju." Moda, ako ih pronae pre nas." Jednom sam video viteza iji je pas nosio jednu od onih koja od metalnih alkica." Pokuau da mu je nabavim, ako je poeli", rekoh, ,,ali, odsad pa nadalje hou da mi uva lea i dri Gilfa tamo iza. Ja u ii prvi." Imate samo osam strela. Prebrojao sam ih." Pitao sam ga koliko on ima i naredio mu da bude uvek iza me. Posle sam rekao Gilfu da mu se pridrui i titi i sebe i njega. * Do sada sam uglavnom opisivao svoja i tua dela i trudio se da doaram nae razgovore. Mislim da je dolo vreme da zastanem i oasnim svoja oseanja i motive u tom trenutku i trenucima koji e usliti. U neku ruku, bio sam general i mogu ti rei da pravi generali mairaju naporno, ali ipak ne danonono. Zna se kad je vreme za

maranje, a kad za odmor i podizanje atora. Kao to rekoh, dalje sam nastavio sam, sa zapetim lukom i strom postavijenom na tetivu, oslukujui mrmor svih onih ivota koji su je inili - amor ljudi, da tako kaem. Oslukujui ivot. Mukarci, e i deca koji su pleli Parkinu nit nisu znali nita o meni, o mom luku od trnovite pomorande, niti o streli koju u sa zvidukom odapeti ka nekom od odmetnika, ali ini mi se da su sve to nasluivali, osevtivi ko im se ivoti zbijaju jedan uz drugi pred sam poetak bitke. uo sam strah i uzbuenje u njihovim glasovima. Okupljeni oko vatre ili okupani svakodnevnim poslovima oseali su da c bitka poeti i da e iod zavisiti od njih. I ja sam se oseao veoma slino. Znao sam da mi, verovatno, predstoji bitka sa pola tuceta mukaraca, naoruanih lukovima, gomama strela, maevima, sekirama i kopljima. Bilo je dovoljno skrenuti sa staze i sauvati sebi ivot. Gilf i ovek koji je sa njim putovao to nada ne bi saznali, poto ih je u sudaru sa odmetnicima ekala sigurna smrt. Kada bih se zaputio nazad ka selu, sigurno bi me primetili, ali bih u tom sluaju, pored svog, sauvao i njihove ivote. Spasavanje ota blinjih trebalo bi da predstavlja veliku stvar, pri emu se ubijje onih koji pokuavaju da ubiju tebe (i njih) ne rauna. Nastavio sam da koraam. Ako ikad bude ovo itao, rei e da sam se tako oseao zbog onoga to mi je rekao ser Ravd. I bie sasvim u pravu - to dobrim dom jeste razlog. eleo sam da budem vitez. Vie nego da igram u tu ili budem meu najboljima u generaciji. Pri tom ne mislim da sam eleo da se, kao do tada, samo nazivam vitezom, niti da teram druge da me tako zovu. Hteo sam da to i budem. Imali smo dvojicu u timu koji su igrali samo zato to nismo pronali bolje igrae. Seam se daka koji je bio meu najboljim u generaciji samo zato to je utuvio si u glavu da to tako mora da bude. Iao je na asove i ako ne bi

dobio peticu, odlazio bi do uitelja i svaao se, molio ga, moda mu malo i pretio sve dok ne bi dobio veu ocenu. Ostali su sve vreme to znali i nisam eleo da budem takav vitez. Preda mnom se nalazilo veliko iskenje. Kao kada si sam u napadu, a svi se protivniki igrai nalaze u odbrani. Da me je neko pitao, rado bih odabrao neto drugo, ali niko nije doao sa ponudom. U stvari, to je samo delimino razlog. Rei u ti istinu. Mislio sam da je Hrabri Bertold mrtav. Mislio sam da njegovo telo lei negde u blizini spaljene kolibe, samo nisam uspeo da ga pronaem. Ni Diziru moda ne bih pronaao da nije bilo Osara, a nita slino nije moglo da mi ukae na mesto na kojem lei Hrabri Bertold. Da sam bio tamo ka su odmetnici navalili, moda bih pobegao i pokuao i njega da novorim na isto; ali, ve sam ga dovoljno poznavao da znam da me ne bi posluao. Povrede koje su mu naneli Angrodi trebalo je odavno da ga ubiju. Nije mogao da se uspravi. Ruke su mu se ponekad toliko tresle da nije mogao ni da jede. Umeo je da se ponaa luckasto: zaboravljao je stvari koje su se nedavno desile, a priseao se onih koje je izmislio. Toliko je bio uveren da sam ja njegov brat Ejbl da sam se odazivao na to ime. Ponekad umalo i mene u to da ubedi. Verovao je da sam Ejbl ak i kada sam se vratio stariji i krupniji od njega. Bilo je tu i gorih stvari, ali jedno mu se mora priznati. Nije se niega plaio. Verovao sam da su ga odmetnici ubili, ta im je drugo preostajalo. Ne bi bili u stanju da ga uplae, a on bi do smrti branio Diziru i Osara. Dakle, Hrabri Bertold bio je mrtav. On me je primio kada nisam imao kuda da odem. Voleo me je kao sopstvenog brata i nauio me svemu to zna - da obraujem zeju, da odravam stoku, konje i ovce. Da lovim i postavljam zamke. Da se borim

kopljem, ako ne raspolaem niim drugim. Nije se mnogo rumeo u luk i strelu, ali me je nauio svemu ostalom, imajui razumanja za moje silne vebe, pomaui mi na sve mogue naine. Kada mora da pogodi ono to si naciljao ako eli da jede, prilino brzo postaje veoma precizan lovac. Kada mora da pogodi cilj, jer e u protivnom neko ko te voli ostati gladan, naui sve ostale stvari; kako da se primakne, kako da promai granu ali ne i jelena, kako da prati ranjenog jelena ak i kada ti se ini da uopte ne krvari, jer su krvarja ponekad unutranja. Kako da nasluti na koju e stranu da krene pre nego to on sam odlui. Jednom prilikom ranjeni jelen se toliko pribliio mestu na kojem sam ga ekao da sam ga zgrabio golim rukama i oborio na zeju. Sve to sam veoma brzo nauio, kao to rekoh, iskljuivo zahvaljui Hrabrom Bertoldu. Tipovi koji su ga ubili morali su da se suoe sa mnom, a ja nisam bio ni star, ni bolestan. Osim toga, u pitanju je bila i Dizira. Nikada nisam bio zaljujen u nju. Za mene je zauvek postojala samo kraljica Diziri, i nijedna druga; ako to ne shvati, nikada nee razumeti ono to u ti tek isprati, jer ta je ljubav uvek stajala ispred svega ostalog. Neke stvari su se vremenom menjale. Stekao sam nove prijatelje i izgubio stare. Ser Garvaon me je nauio da koristim ma, a Garsek mi je pokazao kako da budem snaniji i bri nego ikada pre - ponekad tih, a ponekad tako estok i razularen da su i hrabri uzmicali preda mnom. To se, meim, nikada nije promenilo. Voleo sam Diziri i samo Diziri, i u svakom trenutku bio sam spreman da umrem zbog nje. Sada u da pomenem jo neto. Znao sam da sam u dui i dalje samo deak. Tag me je uvek video kao odraslu osobu, ak i kada sam mu rekao da nisam. I njegov otac je (ba kao i Ulfa) mislio da sam oastao mukarac, neto mlai od njega, ali ipak stasao. Bio

sam dosta vii od njega. Znao sam da to nije istina, ve jedna od Dizirinih zasla. U stvari, bio sam klinac. U mnogim trenucima poeleo sam da zlaem. Jedan od njih nastupio je dok sam se pribliavao tim odmeicima, oekujui da svakog asa iskoe iza stena ili padnu sa kronji poput elfa. Jednom sam ak i zaplakao. Ubrzo emo doi do toga. Kao klinac nipoto ne sme sebi da prizna da si u nevolji kao to je ova, jer ako to uini, sve e se raspasti. Pridravao sam se toga. Nastavio sam da se kreem sporim kacima ka velikoj peini, razmiljajui o... pa, o tome da u poginuti, ako mi je tako sudeno, i tako privesti muku kraju. U osnovi svega ipak je leala Diziri. Kod mene je uvek bilo to, i u Jotunlandu, i u Renoj bici, i svim ostalim nedaama u koje sam zapao. Ljubav prema njoj naprosto me je razdirala iznutra. Ako ne shvati to o Diziri, sve ostalo nee biti vano, jer nee shvatiti apsolutno nita. Odmetnici su se nalazili izmeu mene i nje, a sve to se nalazi izmeu nas dvoje mora biti uklonjeno odatle i baeno u blato. Tako su stvari stajale, sve vreme. ETRNAESTA GLAVA POLOMLJENI MA Rekao sam Gilfu da ostane daleko iza mene a Tagu starijem da se ne primie, ali nijedan se nije previe trudio da me poslua. Nisam ni primetio kada se Tag stariji pojavio kraj mene (i toliko me uplaio da ga umalo ne prostrelih), pokuavajui neto da mi apne. A kada sam se okrenuo da vidim o emu se radi, Gilf mi se neujno provukao kraj nogu. Vidite onu crnu stenu?" pokaza kopljem Tag stariji. Ako su tamo, videe nas kada stignemo do nje. A i mi emo videti njih."

Pokazah mu iza nas. Vidi li ti onu okruglu stenu kraj puta?" On klimnu glavom. Idi do nje i ekaj, ili u da ti oduzmem koplje i zabijem ti ga u nos. Polazi!" Iako me je posluao, zastao sam i ispratio ga pogledom sve dok nije stigao do pomenutog mesta. Gilf se vratio otprilike u isti as. utao je, ali pokreti njegovog tela i tako brz povratak govorili su mi da su odmetnici zaista tamo ge. Spreio sam ga da ide ispred mene, ali nije hteo da se vrati do ougle stene. Kako sam ja koraao, tako me je on u stopu pratio. Ubrzo se dogodilo neto potpuno zbunjujue. Jedan od njih stao je na veliku stenu, nekih pet metara ispred mene, i pitao me ko sam i da li traim mir ili kavgu. Nategao sam strelu do uva i odapeo je tako brzo da nije imao kada da se sagne. Pogodila ga je u grudi i prila ih, sruivi ga na kamen. Ostatak druine se jo nije video, ali sam prema povicima znao da su ispratili ceo dogaaj. Dotrah do crne stene, jer mi se uinilo da je mogue popeti se na nju i stadoh da se verem poput veverice, sve vreme nasmrt uplaen i uveren da u dobiti strelu u lea. Stigavi do vrha, zalegao sam i obgrlio stenu. Nije me okruilo njih esedam, koliko smo oekivali, ve nde oko dvadeset. Ugledali su, meutim, Taga starijeg kako me eka na dogovorenom mestu i poli da ga ubiju, urlajui i vitlajui kopljima i maevima. On ispusti koplje i pobee kao zec. Ja se brzo pridigoh, probodoh strelom najblieg odmetnika, pa onda jo dvojicu ispred njega, sve skupa mnogo bre nego to sada ispisujem ove rei. Plednji je imao luk i tobolac, i ugledavi ih, ja skoih dole. Bio je to dug pad. Kad malo bolje razmislim, udi me da nisam slomio nogu - naprosto sam se doekao na noge i preturio se. Prebih njegove strele u svoj tobolac,

meu one koje nemaju vrhove, a oa iz praine i kamenja izvukoh jednu svoju strelu i napeh je. Bila je krvava, a ni perje nije bilo sreeno po mom ukusu, meutim, vrh joj se nije iskrivio i znao sam da je i dalje dobra. Pokupio sam i ostale strele. Jedan od njih i dalje je bio iv, ali nisam ga ubio. Videlo se da e ionako uskoro umreti, pa ga ostavih da lei. Meu palima nije bilo Siksnita. Krenuo sam nakon toga za grupom koja je jurila Taga starijeg. Posao mi je olakala buka koju su i dalje stvarali. Ubrzo sam praao oveka otkinute glave, velikog skoro kao ja. Bio je mrtav, ali na njegovom licu jo se video strah. Toliko se uplaio u trenutku smrti da mi ga je bilo ao, mada bih ga i sam ubio. Moda bi trebalo da kaem reve o tome. Tamo gde si ti, lji sve vreme ubijaju jedni druge, kao i ovde. Samo to posle priaju kako nema nieg goreg na svetu. Ovde je Ioe muki ubiti oveka, dok je bitka neto normalno. Na taj nain ljudi ne oseaju krivicu zbog onoga to moraju da urade; ser Vodet je jednom prilikom ubio toliko Osterlinga da mu je dugo bilo loe, ali meni ne smeta da ubijam Osteinge. Kako moe da se osea loe zato to si ubio nekog ko bi te naj- j radije skuvao i pojeo? Isto tako uopte mi ne smeta da ubijam odmeike. Kada sam zajedno sa Gilfom pronaao Taga starijeg, visio je naglavake dok su ga odmetnici gaali noevima. Naloio sam Gilfu da pree na drugu stranu, odakle moe da ih pohvata ako budu beali. Saekao sam da ode, a onda poeo da odapinjem strele. Nagrnuli su ka meni, prisilivi me da se vratim sve do okrugle stene i popnem na susedni kamen. Uspravih se ivsaekah da me stignu, osetivi Parkinu tetivu meu svojim prstima. inilo se da nije deblja od konca. Tako tanka da sam se skoro posekao, aputala je pod mojim prstima na hiljadu jezika i znao sam da, ta god da se desi, nee pui.

Jedan odmetnik pojavi se iz ume, takoe nosei luk. Pustih ga da prvi odapne. Strela pogodi stenu na kojoj sam stajao. Do tada se jo par odmetnika pojavilo iz ume. Podigoh luk iznad glave i viknuh: ,,Ja I sam ser Ejbl od Visokog srca!" (Jer mi je tako rekla Parka.) Predajte se! Zakunite se da ete mi biti odani i obeavam da vas neu povredi!" Onaj sa lukom izvue jojednu strelu, ali to uinih i ja. Pogodih ga dok je zatezao tetivu; moja strela presekla je njegovu tetivu, prola kroz njega i raspolutila mladicu iza njega, rasteravi ostatak bande sve do samog Muspela. Oduvek sam bio ponosan na taj hitac. Odapeo sam od tada mnoge strele sa istim uspehom, ali nijednu nisam odapeo bolje. ,,Ne morate da ostanete uz mene", proapta Tag stariji kada sam presekao konopac o kojem je visio i odvezao mu ruke i noge. Rekoh mu da u ipak ostati i iscepah koulju koju mi je saila njegova erka kako bih napravio zavoje. Jesu li ubili psa?" Nisu", rekoh. Video si ga?" Pokuao je da se nasmeje. Nisam gledao. Neto vas brine?" Moj pas." Plaite se da se nee vratiti?" Plaio sam se da e se vratiti. Svejedno sam naloio vatru za nas dvojicu. Razmiljao sam da li da odnesem Taga starijeg nazad u Glidem, ali sputala se no i u sluaju zasede morao bih brzo da ga isptim na zemlju. Nadao sam se da e sledeeg jutra prohodati, ako se dobro naspavamo. To bi bilo od velike pomoi. Kada se vatra razgorela, doneo sam mu vode u njegovom eu. Morate do njihove peine. Moda ima blaga", ree on, utolivi e.

Sumnjao sam u to, jer mi se inilo da odmetnici istog asa proe ono to otmu; ali obeah mu da emo je obii ujutro. Gilf se pojavio sa dva zeca, nestavi opet u noi im ih je spuio na zemlju. Odrao sam ih i povezao zelene ibe u raanj onako kako me je uio Hrabri Bertold. Dok su se zeevi pekli, Tag stariji ree: Va pas drugaije izgleda. Moda je to zbog svetlosti plamena." Ne", odgovorih. ,,Je li to i dalje va pas?" Klimnuh glavom. Pitali ste me onomad da li sam eleo da sin bude nalik ocu ili sam sanjao o povratku u deake dane. Prvo sam eleo da on bude kao ja, ali sada bih radije da sam ja nalik njemu." Uzdahnuo je. Rekoh mu da sam donedavno bio deak. Znam na ta mislite." Obuzeo me je strah kada sam shvatio da se pretvaram u ova, ali ubrzo sam skoio od sree i zapevao. Veeras bih voleo da se nekako vratim u staru kou." Ba tako." Rekao sam ti da sam otiao u Elfris sa tvojim sinom. Tamo smo naili na Diziri i ona ga je odvela. Proveo sam kao deak godine u Elfrisu, ali se po povratku nieg nisam seao i izgledao sam isto kao kada sam tek otiao. Sve te godine nisu me nimalo promenile." Deava se", promumla Tag stariji. Ali, dok sam stajao tamo i ekao da se Diziri vrati sa tvojim sinom, neke stvari poele su da se odmotavaju. Ne seam se sada o u se tano radi, ali tada sam znao. Shvata? I ta seanja su bila lepa. Bio sam zaista srean tamo." Trebalo je da ostanete i setite se svega."

Nisam ni eleo da se vratim. Ali, mislim da grei. Po rubova svesti motale su mi se jezive stvari. Moda sam upravo zbog toga i krenuo u potragu za Diziri. eleo sam da me ona razuveri. Da mi kae kako e sve na kraju ipak biti kako treba." ,,Ja to ne mogu da vam kaem, ali zato bih mogla da se brinem o svom ocu", izgovori jedan novi glas. Osvrnuh se. Bila je to Ulfa. Pratila si nas, zar ne? Pomislio sam da e to uiniti. Majka ne mogla da te zadri?" ree Tag stariji. Otila sam dok se jo vrtela oko Vea, tata. Nisam je ni pitala." Okrenula se ka meni. Nasmrt ste uplaili jadnog Vea." Rekoh da mi to nije bila namera. Naprosto sam eleo da ga irepadam kako bi me posluao. Nisam imao novca i nisam znao kako drugaije da ga spreim da upozori odmetnike. Ljubaznost bi uinila svoje." Pretpostavljam da bi." Mislim da nas Tag stariji nije sluao ili barem nije obraao mnogo panje na nas, jer je tog asa rekao: Zlato, Ulfa! Pravo zlato! U peini ima blaga. Videe." Hoe li ti ser Ejbl dati deo?" Hou", rekoh, ,,ako budemo imali ta da delimo." Ubio sam dvojicu iz Derove druine, Ulfa. Dvojicu! Moe li da veruje?" Uzdahnula je i odmahnula glavom. ,,Ne znam, tata... gotovo pola noi saplitala sam se o tela. Ako si ubio samo dvojicu, onda je ser Ejbl ubio barem etrdesetak." Rekoh joj da je Gilf ubio vie od nas dvojice zajedno. Njegov pas", objasni Tag stariji. ,,Ja sam ubio jednog, pa beao, pa opet ubio, pa beao, sve dok mi nisu zaboli strelu u nogu i obili me o drvo. On me je spustio i odvezao. Doneo mi je vode i previo me." Suze

kliznue iz uglova oiju Taga starijeg, kvasei umrenu kosu koja im nije dala da dopru do uiju. Rekao sam mu da ode, da uzme zlato. Ipakje ostao ovde sa mnom." Okrenuo sam zeeve poslednji put i skinuo ih s vatre, vitlajui ranjem da bi se ohladili. Ni Ulfa ni Tag stariji nisu progovarali, mada sam video kako me posmatraju. Otkinuo sam zeju nogu neto kasne i pruio je Tagu starijem, upozoravajui ga da je meso i dalje vrelo. ta je s tobom, Ulfa? Mora da si i ti gladna." Klimnula je i ja joj dadoh drugu nogu. Ve smo uveliko vakali hranu kad je rekla: Zar vam ne treba novac?" Obrisah usta nadlakticom. Naravno da mi treba. Treba mi vie nego tvom ocu. Sada imam mnogo strela i zaista dobar luk. No za dranje zeeva i svog psa. Ali, treba mi sve ostalo to vitez mora da ima. Jurini konj za borbe. Dobar osedlani konj koji bi me nosio sa mesta na mesto i teretni konj koji bi nosio sve one stvari koje jo nemam." Na silu se nasmeih kako bih pokazao da zbog toga nisam neraspoen. Cak i takav konj, konj na kojeg se vitez nikad ne bi popeo, vea je skup. A ja sam bez prebijene pare." Shvatam", klimnu Ulfa. Sea se Svona - koliko si samo hvalila njegovu odeu. On je u jednom trenutku rekao da jurini konj kao to je Crna griva kota isto koliko i dobra njiva. Svon ne govori uvek istinu, ali mislim da to nije slagao. A pored tri konja, treba mi i oklop, dobar tit i peest kopalja." Ulfa ponovo klimnu glavom. Kao i dom za vau gospu." Moja gospa ima sopstveno kraljevstvo. Ali, u pravu si, ne pedujem dovoljno zemlje ni repu da zasadim." U tom trenu nije mi bo teko da se nasmeim, jer sam pomislio kako je lepo imati dva prijelja sa kojima moe

da porazgovara uz jelo nakon svega to je preodni dan doneo. Dobro bi doao i jedan bode poput onih koje nose vitezovi. Moda i jedna ratna sekira." To me podseti na Diziru, ija je kosa bila puna krvi. ,,Ne, topuz. Topuz sa iljcima. A o kui i slinim stvarima uopte ne smem ni da razmiljam. Bio bih presrean kada bi mi saila novu koulju. To bi bilo vie nego dovoljno." Potrudiu se. A ta je sa maem? Dok sam vam ila prethodnu koulju, pomenuli ste da vam treba ma." Odmahnuh glavom. Ima ko je na tom zadatku. Mislim da o te ne treba da govorimo." Legli smo na spavanje, prethodno smazavi i drugog zeca. Ulfa i Tag stariji ubrzo zahrkae, a ja budan saekah Gilfa, koji se vratio sa srnom u zubima, samo da bih ga sledeih sat vremena sluao kako joj lomi kosti. Stigla je zora. Probudilo me je svetlo, tako da se pridigoh i prrljah oi. Gilf, koji je leao pored mene, izgledao je kao obian taosmei pas, moda malo vei od ostalih. Krenuli smo laganim korakom ka odmetnikoj peini, jer je Tag stariji epao, oslanjajui se o drku svog koplja. Na telima mrtvih odmetnika koja smo zatekli ve su se okupili gavrani, ali Ulfa je sa njih ipak skidala zlato i srebro i ubacivala ga u svoju konu torbu. Torba nije bila prevelika, ali je, kada smo stigli do peine, bila ve poprilino teka. Ja bih taj posao obavio samo ako ba moram. Ovako, nisam eo ni da gledam. Sada mi je jasno zato ljudi postaju odmetnici", rekoh kada mi je pokazala koliko je nakupila, ,,ali, ako oni toliko skupe pljakajui ljude poput vas, koliko onda dobije vitez nakon uspenog boja?" Nasmeila se.

Kuu, ser Ejble, i dvadeset imanja." Kolac kroz creva", zagrokta Tag stariji. Na ulazu u peinu zatekli smo ostatke ugaenih vatri. Naokolo su bile razbacane kosti, pokvarena hrana i vinski mehovi. Dublje u unutranjosti, pronali smo debele zimske kapute, umotane u nauljeni pergament, i odeu koju je neko skinuo, a onda je naprosto izgazio. Bilo je tu debelih i krutih ebadi, napravljenih mahom od grube uke vune. Iza toga leali su na gomili srebrni posluavnici i ae, neka veoma dobra sedla i ebad za jahanje, oprema za konje od najbolje koe sa bakrenim i srebrnim ukrasima, bodei (uzeo sam jedan), peset ili ezdeset pari izvezenih rukavica, jedan lovaki rog sa zelenim somotskim kaiem, i na kraju, zataknut izmeu dva kamena, u takvoj tami da se jedva video, jedan polomljeni ma. Pronala ga je Ulfa, ali ja sam ga izneo iz peine i osmotrio na dnevnoj svetlosti. Na kraju drke nalazila se zlatna lavlja glava, a gore, povrh titnika, na otrici je pisalo Lut. Ugledavi to, zaplakao sam. PETNAESTA GLAVA PUK Moram da stignem do Forsetija", obratih se jednom mornaru. Zna li, ide li neki od ovih brodova tamo?" Prethodno sam posetio Skaurovu kuu, ali on je bio na reci, a a me nije prepoznala i plaila se da razgovara sa mnom. Mornar me je posmatrao ceo minut, a onda dotakao svoju kapu. Vidite na Trgovcu sa zapada, gospodine." Tek kada me je tako pogledao, shvatih da je slep na jedno oko; jabuica je i dalje biia na svom mestu, ako zna na ta mislim, ali je iledala kao belance isprenog

jajeta. Meutim, dopalo mi se kako me posmatra ono zdravo oko. Mornar se nije plaio, ali nije bio ni przna, ni prevarant. Mislim da me niko nije tako pogledao otkako sam nustio umu. Jesi li siguran da ide u Forseti?" pitah ga. Tamo gde ivi vojvoda Marder?" Nemam pojma, gospodine, al' u luci nema drugog koji bi mog'o. Zavisi kako im bude ilo ovde, a to se odnosi i na vas, gospodine." Razmislih o tome, a onda rekoh: Treba mi tvoj savet. Hoe li mi pomoi ako ti dam jedan sajld?" Ponovo je dodirnuo kapu. ,,I torbe u da ponesem, gospodine. ta treba?" ,,Po kojoj ceni e me posada broda prevesti do Forsetija?" Poeao se po glavi. Zavisi, gospodine. Je l' bi mog'o da vidim koje je boje taj sajld?" Izvadih novac i pokazah mu ga. ,,'Oete da spavate na palubi, gospodine?" Mnogo sam puta do tada spavao napolju u Mitgartru, ponekad uz vatru, a ponekad bez nje. Osim toga, uzeo sam dva ebeta iz peine, tako da bih sigurno pristao da nisam nosio toliko novca. Ali, Ulfa, Tag stariji i ja prodali smo stvari iz peine i meusobno podelili zaradu. Dobio sam velik deo. Odgovorih mu da elim sobu sa vratima koja se zakljuavaju. ,,Da 'oete na palubu, mislim da bi tri ovakva k'o to ste meni pokazali uradila pos'o, ako znate da se cenjkate. Poto neete, treba da naete oficira koji 'oe da deli kabinu i onda da je pogledate." Pitao sam da li na brodu zaista ima kabina, jer sam pomislio na onu nau, u Americi*( igra rei; engleska re cabin odnosi se i na kolibu i na brodsku kabinu (Prim. prev.)), ali istog trena ugledah jednu i pokazah mu je prstom.

,,To je palubna prostorija, gospodine. Kabine su k'o sobe na obali. Imaju ih oficiri. Ali, ponekad u jednoj spavaju po dvojica. Zavisi od broda, gospodine." Shvatam. Ako pronaem oficira koji ima svoju kabinu, moda e biti voljan da je podeli sa mnom?" Jata, gospodine. Za velike pare." Koliko velike?" Mornar se zamisli. ,,Za dobru kabinu dosta je par septra, goodine. Za Iou, moda osaeset sajlda, zavisi. Tu negde", slegnuo je ramenima. Moda malo vie, jedan septr. Nosiete 'ranu sa sobom, je l' da, gospodine?" ,,A ta ti misli?" ,,Ja bi pon'o. ak i ako kau da e dobro da vas 'rane, dobro je imati malo vie, je l' da? A ako pretekne, uvek moete posle da je pedete." Zvuao je prilino mudro. Moda bi mogao da mi kae ta da ponesem." Idem da vam pomognem pri odabiru, gospodine. I da ponem robu, k'o to sam rek'o. 'Ste vi ratnik, gospodine? Izgledate k'o ratnik." ,,Ja sam vitez", odgovorih. To sam isticao u svakoj prilici, svean da ne vredi ubeivati druge ako nisi ubedio sebe. ,,Ja sam ser Ejbl od Visokog srca." Dotakao je kapu. Puk Bezok, ser. Na usluzi." Rukovali smo se po ovdanjem obiaju samo stegnuvi ake, bez drmusanja. Imao je aku grubu poput drveta, ali moja je bila vea i snanija. Ratnik mo' da dobije za manje pare, ser, jer on titi brod", objasni Puk. Al' da sam na vaem mestu, ser, prvo bih nabavio ma." Odmahnuh glavom, setivi se Diziri. eka vas na kraju puta, ser?" ,,Ne", rekoh. ,,I neu ga ni nabavljati. Moda sekiru." Pretptavlja na ta sam istog asa pomislio, tako da dodadoh: Ili neto slno." Bio sam svestan

koliko glupavo sve to zvui. Danas u Iringzmutu radi samo Mori, koji je dobar oruar, ser. Odveu vas tamo." Hajdemo onda. Treba da kupim i hranu." Suene stvari, ser. I dimljene. Jabuke su dobre i ima ih u ovo doba. Burence piva, al' da ga ne sipate sa dna, k'o vodu, ser." Vino?" Nanjuie ga posada, ser, sem ako ga ne budete stalno uvali." Prinevi palac ustima, Puk se pretvarao da pije. Kladim se da zna sve o tome", rekoh. Mislite da sam ja takav, ser? Nipoto." (Delovao je potpuno iskren.) Smem da vas pitam to idete u Forseti, ser? Nije da me zana, neg' onako, prijateljski. Ser?" ,,Da stupim u slubu vojvode Mardera. Dobro e mu doi jo jedan vitez, a ako me ne uzme, moi e da me preporui nekom drom." Eno tamo Morija, ser." Puk pokaza ka dugakoj, tamnoj koli iz ijih dimnjaka su se podizale trake dima. Tamo ete pronai dar ma..." ,,Ne." II' sekire, ser. ta god vam se svia. Jeste to videli neto, ser?" Odmahnuh nesigurno glavom. ,,Na tren k'o da ste se malo trznuli." Odglumih da ga nisam uo i uoh u Morijevu prednju prostoru. Bila je velika i zatamnjena, prepuna stolova sa izloenim orujem i oklopima. Jo mnogo toga visilo je po zidovima - maevi, bodei i nevi svih vrsta, ratne sekire i polusekire, ratni maljevi, estoperci i okani mlatovi. lemovi koji su pokrivali celu glavu i kacige koje su oavljale golo lice. Verine koulje, metalne rukavice i ostali delovi oopa. Kaputi od koe divljih bikova, kone koulje okovane mesingom, gambesoni od

postavljenog platna i jo mnogo toga - daleko vie nego to sam mogao da nabrojim, ak i da sam znao sve nazive. Po uglovima leale su gomile kopalja, zailjenih motki, ostiju, srpova, helebardi. Kroz iroka vrata na drugom kraju sobe video sam dva snana oveka u konim pregaama kako rade za kovakim ognjitem. Jedan je maama drao usijani metal, po kojem je drugi udarao ekiem. Starac koji je takoe posmatrao uposlene ljude ubrzo nas preti. Vitez, koliko vidim. Poastvovani smo, ser..." Ejbl od Visokog srca. Smem li da pitam po emu znate da sam vitez, ser? Po odei?" Starac odmahnu glavom. ,,Po stavu, ser Ejble. Posebno po te kako drite ramena. Priznajem da u dananje vreme ima dosta noviteza koje teko prepoznam." Uzdahnu. ,,U moje vreme, vitezi su titili rene gazove. Pomagali bi ubogim putnicima i tukli se sa svim ostalim vitezovima koji ele da preu." Mislim da nikad nisam uo za to", rekoh. Obiaj je nestao pre, oho, tridesetak godina. Ali, bio je veoma koristan, jer je odmah ukazivao na lanjake. Meni je mnogo znaio. Tako sam dobijao maeve i oklope." Puk se zakikota. Uzimali su plen, je l' da, gospodine?" Upravo tako, mornaru. Ba kao u dananjim borbama viteza. Pobednik poraenom ostavlja odeu i ragu da se vrati kui. Ali uza oruje i oklop. I borbenog konja, koji obino preivi sukob. Oduza mu opremu sedlo, uzde i sve ostalo. Ponekad i novac. Poslau prodavca da te uslui, ako te neto zanima." ,,Sa ser Ejblom sam. Neto k'o sluga. Stvar je u tome, gospodu Mori, to 'ou da mu nabavim ma. On ga nema i kae da mu ne treba, pa sam ga doveo do

vas." Objasnih mu da me ma eka na drugom mestu, ali da u kupi ostalo oruje koje mi treba. Nije to isto! Kapetan Trgovca sa zapada nee poverovati da ste vitez ako nemate ma, ser." Nisu svi moji maevi skupi, ser Ejble", ree Mori. Pokazau vam dobar vojni ma sa jednostavnom drkom..." Podigoh ruku kako bih ga prekinuo. Recimo da sam se zakleo da neu nositi ma." Sledeu reenicu bilo je teko prevaliti preko jika. Sekira je ionako korisnija na brodu, zar ne?" Mori se zamisli. ,,Da li se ta zakietva odnosi i na sablje? Ba imam jednu odlinu." Nema nikakve zakletve. Izmislio sam je. Samo sam eleo da Puk i vi shvatite kako se oseam. Ako... ako sada uzmem ma, nikada neu dobiti onaj kojem se nadam, to znai da se neu sresti ni sa osom koja e ga doneti. Dakle, nita od maeva. Bilo kakvih. Da mi vi lepo pokaete neke sekire? ta je sa ovom dvoglavom sa utom jabom?" Nema te sekire koja mo' da zameni ma!" insistirao je Puk. Morijeve oi zacaklie se pod gustim obrvama. ,,A ova?" Imala je dugu drku i zakoeno seivo. Podigoh je i zavitlah njome iznad glave. S jedne strane otrica, s druge eki, tako da u isto vreme imam i sekiru i malj." Ako kaem da ste vitez a kapetan vas vidi s tim, ima da nas uz grohot utne na obalu!" Mori mi spusti dlan na rame. ,,Da li biste, ser Ejble, bili toliko strpljivi da sasluate ta jedan starac ima da vam kae? Nisam vitez, ali imam dugogodinje iskustvo kada su ovakve stvari u pitanju."

Rekoh da u ga rado sasluati, ali da ne elim ma. Niti u traiti od vas da ga uzmete. Sasluajte me, jer u vam ispriati o drugaijem oruju kojeg, iako nije ma, krase gotovo iste, ako ne i vee, vrline." Klimnuh glavom. Nastavite." Dozvolite da prvo kaem neto o upotrebi maeva i sekira. Sira je nalik malju zato to predstavlja najbolje reenje protiv tekog oklopa. Moe da raspoluti tit ponekad - kada se nae u rukama snanog oveka kao to ste vi. Ali, ovek u laganom oklopu ili onaj ki oklop uopte nema, ubie protivnika naoruanog sekirom za minut-dva ako ima dobar ma i zna da ga koristi. S druge strane, ratni malj je koristan u borbi dvaju konjanika. Meutim, oveku koji peai ili onom koji, recimo, putuje brodom, bolje je da ima veslo ili neku mou." Puk zadovoljno zarokta. Va ovek je u pravu i kada je re o ugledu u drutvu. Ma je poglavito oruje ljudi visokog porekla. Onome ko ga nosi dozvoljeno je da izazove na dvoboj slino naoruanog oveka kog ne smatra doljno velikim gospodinom, i slino." Pokuao sam da klimnem glavom kao mi je sve to ve poznato. Smem li da iznesem jednu tezu? Zamislite da va ovek i ja skujemo tajni plan i sakrijemo vam ma u prtljag tako veto da ga ne primeti niko na brodu, pa ni vi. ta mislite, od kakve bi vam koristi on bio na palubi?" ,,Ni od kakve. Kada bih ga pronaao, bacio bih ga u vodu." Puk zaguna sebi u bradu, a Mori strpljivo izjavi: Pre nego to ga pronaete, ser Ejble." Kako da ga koristim, ako ne znam da je tu." ,,Da li bi vas kapetan i posada gledali kao viteza?" Slegnuh ramenima.

Tako e me i gledati. Ali, ne zbog maa kojeg nikad nisu videli." Sada stiemo do toga. Najvanija stvar je, dakle, videti ma, nekako ga opaziti. On sam po sebi nije vaan. Pogledajte ovamo." Mori odepesa preko sobe i sa najudaljenijeg stola podignu korice od bele raine koe koja je uvala oruje ija drka je bila od kovanog gvoda. ta drim ovde, ser Ejble?" Znao sam da je u pitanju neki trik, ali ne i kakav. Izgleda kao ma", rekoh. ini mi se da je neto krai, a prema nainu na koji ste ga podigli, ne bih rekao da je preteak. Otrica je verovatno zakoena." Uzalud sam ekao njegov komentar. ,,U emu je tos?" rekoh na kraju. Mori se zakikota. to se tie teine, nisam toliko slabaan kiko se to ini oveku u vaim godinama. Uz to, mnoge radne dane proveo sam kujui seiva." Puk ode da proveri o emu se radi. Kaete da uopte nije ma?" Nije." Mori mi donese oruje, i dalje skriveno u koricama. ,,To je buzdovan Loturinga koji ive tamo gde zalazi sunce. Mislim da je ovo jedini kojeg ete ovde pronai. Izvucite ga, ser Ejble." Posluah ga. Teko metalno seivo bilo je etvorostrano, neznatno ire nego deblje; ivice mu nikada nisu bile otrene. Kada mi je dopao aka", ree Mori, pomislio sam da nita udnije u ivotu nisam video. Meutim, izvukao sam jedan odlian stari lem, moda ulubljen i bez kope, ali i dalje dobar i vrst. Ptavio sam ga na jednu motku i isprobao buzdovan koji drite u ruci. To mi je odagnalo svaku sumnju. Dva zlatna septra, ako ste muterija." Videvi izraz na mom licu, promenio je cenu. Ili septr i deset sajlda, uz obeanje da ete se

vratiti i ispriati mi kako vas slui." Uzeemo ga!" uskliknu Puk. ESNAESTA GLAVA TRGOVAC SA ZAPADA Ovo je ser Ejbl od Visokog srca", objanjavao je Puk prvom oficiru Trgovca sa zapada. Nas dvojica putujemo do Forsetija." Oficir me pozdravi dodirnuvi pramen kose na elu. eleli biste da delite kabinu, ser?" Rekoh da prvo hou da je vidim. Hladna oluja koja se stutila na luku najavljujui jesen ve me je naterala da navuem kapuljau novog ogrtaa; sada su ga kvasili naleti kie, a Trgovac sa zapada otao se u svom sidritu, ljuljajui se i drmajui kako bi nam precizno doarao svoja oseanja. Poite za mnom, ser." Oficir se okrenu i spusti niz strme, uske stepenice. Naredio sam Puku da krene prvi, jer sam znao da e mi u zatvorenom prostoru biti muka. Razgledao sam malo brod - teturave drvene grudobrane na pramcu i krmi ofarbane u vesele boje, palubnu prostoriju, zanjihane jarbole sa dugim, nakrivljenim motkama du kojih se inae ire sada sputena jedra, i ostale stvari. Lice mi je gorelo i bilo mi je drago to je vetar tako hladan. Plaei se da u svakog asa povratiti, obeah sebi da u naterati Puka da sve poisti ako do toga doe. I ubiti ga ako ne bude hteo. Ser?" Naravno, bio je to on. Gledao je sa stepenica navie ka meni. Pokuavam da sauvam luk od vlage", rekoh, zapetljavi se oko nauljene kone futrole koju smo za njega kupili. Kabina je mala k'o kutija", ree Puk.

To je bilo tano. Pored oficira, Puka i mene, ovek je unutra jva mogao da se okrene. Ovde je moj leaj, ser", ree oficir i spusti se na njega, oslobivi malo prostora. Tamo gore je va." Gornji leaj bio je prljav i irio je oko sebe kiseo miris, snaniji od smrada kojim je odisala cela glavna paluba. Kapetanova kabina je tu gore", ponosno objavi oficir. Ako ne raunamo njegovu, ova je najbolja na brodu." Puk okrenu lea oficiru. Odmahivao je prstom i namigivao. Neko je ve spavao ovde", rekoh. 0 kome se radi?" Na drugi oficir, ser. Zove se Nur." Ako u da spavam u njegovom krevetu, onda treba s njim da se dogovorim." Puk se iskezi, potvrujul Moja se re slua, ser." Oficir je zvuao ljutito. to se tie cenkanja, nee ga biti. Dva..." Ve sam odluio, tako da ga prekinuh. ,,U pravu si, nee biti nakvog dogovora. Ne bih ovde spavao ni da me zakljuate. Pokai mi kapetanovu kabinu." ,,To on sam mora da uini." Oficir je zvuao jo ljutitije. Hajdemo onda do njega." Nastupila je neugodna tiina, sve dok nisam shvatio da oficir i Puk ekaju da prvi izaem. To i uinih, udarivi glavom u uski dovrak i okrenuvi se postrance kako bih proturio ramena. Sve skupa bilo je toliko udno i naporno da sam na trenutak zaboravio na muninu. Gore na palubi, oficir (neodluno, kako mi se uinilo) pokuca na kapetanova vrata, dok sam ja silovito uvlaio u plua hladni, slani vazduh. Kapetane?"

Nije bilo odgovora. Primetio sam da se nevreme pogoralo. Hladna kia udarala me je prijatno po licu. Gos'n kapetane?" Oficir opet pokuca, neznatno jae. ,,Ne dajte pare tek tako", proapta Puk. Vrata na krmi se otvorie i ja na tren ugledah prljavo lice i mne oi sredovenog oveka. Zatim se opet zatvorie. Navratite kasnije", izjavi oficir sa velikim zadovoljstvom. ,,Dite sutra." Odgurnuh ga u stranu i zalupah na vrata. Kada ih je kapetan, la crvenog od besa, otvorio, uterah ga u kabinu i upadoh unutra za njim. Nakon oficirske spavaone, ova je zaista delovala prostrano. Dugaka dobra etiri koraka a iroka oko tri, imala je pristojno visoku tavanicu i velike prozore na tri zida. Pokazah ka jednom i rekoh: ,,0ori ga!" Kapetan (koji je bio go) samo je piljio u mene. Puk hitro izvri naredbu. Vidim samo jedan krevet", rekoh. Gde e ti spavati?" ,,Vi ste vitez?" Kapetan uze pantalone sa naslona stolice prikovane za pod. Tako je. Ser Ejbl od Visokog srca." ,,Ne verujem vam." Kapetan sede na jedini krevet u kabini. Nikad nisam uo za vas." Bolje ti je da se ponaa kao da jesi", rekoh. Ve sam bio nio kako se ljudi ovde obraaju jedni drugima. Hoete da putujete u mojoj kabini." Frknuo je. Tako kae oficir Kerl." Tako je. Do Forsetija." Ako to uopte dozvolim", kapetan kao da je odmeravao svaku re, kotae vas sedam zlatnih septra. I to kvalitetnog zlata. Platiete unapred, ni paru manje. Razapeete lealjku tamo i, tako mi vetra, ke i mora, svakog jutra ete mi je micati s puta."

Kerl se do tada ve naao iza mene. Zakikotao se. Kapetan se pridignu i zaveza pojas oko struka. ,,U protivnom u vas, ser Ejble od Visokog prca, nauiti kako se potuje kapetanovo naredenje. Kako stvari stoje, neu vam je uopte ni izdati. Dajem vam dovoljno vremena da podignete sidro s mog broda." Ispod madraca iue zakrivljeni ma osterlinke izrade. Ili emo vas baciti u zaliv." Zgrabih ga levom rukom za zglob, a desnom dohvatih drku maa. Pre nego to uspeh da mu istrgnem oruje, Kerlov udarac me obrnu oko ose. Ma fijuknu po prostoriji. Izbegao sam sledei udarac i odalio kapetana u bradu. Jo se seam da je zvualo kao udarac malja o atorskivkolac. Dobih malo vremena i izbacih ma kroz prozor. im je nestao u moru, kapetan nasrnu na mene, zajapuren put bika. Napad se okonao mojim udarcem. Podigao sam kapetana s poda i izbacio ga naglavake kroz prozor, uhvativi ga za lanak dok je preletao sims. Ser Ejble? Ser Ejble..." Posmatrao sam ga odozgo. Razigrane kapljice na vrhovima tasa kvasile su mu glavu. Zar ti ne bi isto uinio da si na mom mestu, Pue? Ja mu, u stvari, pomaem. Sruio se na pod i voda e ga sigurno povratiti i dovesti u red." Uz'o sam ovaj no, ser Ejble. Oficirov, mislim. Dr'o ga je za pojasom, nego ta. Izgleda da niste videli, ser." Naravno da jesam." Uzeh no i prouih ga. Vrati mu ga. Njov je." Puk se nekao. Moda bi mu vie prijalo pie, ser. Jo ima mih problema sa disanjem." Neka ga zadri", rekoh Puku. Nije pokuavao da me ubode." Sve mi se ini da e vas napasti s lea, ser."

,,N-neu", promuca Kerl. Dao nam je re, Pue." Jo jednom bacih pogled ka kapetanu, koji je mahao rukama i povraao. Jedan brzi talas prilepi mu glavu uz bok broda. Njegova re nam je sasvim dovoljna." Osvrnuh se kako bih pronaao oficira. Oficiru Kerl." ,,Da, ser?" prozbori Kerl i dalje se borei za dah. Puk je ostavio moj prtljag napolju. Tamo je i amdija koji a svoj novac. Isplati ga i pomozi Puku da unese stvari." Ser, da ser." Puk istog trena izlete iz kabine. Kerl se s mukom podignu na noge i poe za njim. Kada je zatvorio vrata za sobom, ja izvukoh kapetana na suvo. Dii se", rekoh. Ili u opet da te odalamim." Pokuao je da me poslua, ali se skljokao na pod. Pomogao sam mu i sruio ga na sto. Moe li da govori?" Dobro mi je. Samo mi se vrti. Proi e." Bolje da ovo reimo pre nego to se vrate njih dvojica", rekoh. Spavau ovde sam, sve dok ne stignemo do grada vojvode Mardera." ,,Da, ser", promuca on. Jo neto. Ne obraaj mi se sa 'da, ser'. To dozvoljavam Puku, a malopre je tako rekao i tvoj oficir. Ali, ti ima da mi odgovara sa 'da, ser Ejble'. S vremena na vreme ima da govori 'da, ser Ejble od Visog srca'. Pri tom u veoma paljivo sluati poslednju re." Poto je utao, ja nastavih: Pokai da si me razumeo ili opet leti kroz prozor." Razumem, ser Ejble od Visokog srca." Kapetan se uspravi. Savreno vas razumem, ser Ejble od Visokog srca." Sjajno. Platiu ti tri septra za ovu sobu kada stignemo u Foeti. I to samo ako budem dobio najbolju

hranu i ako se i ti i tvoji ljudi prema meni budete ophodili kao prema pravom vitezu. Je li jasno?" ,,Da, ser Ejble od Visokog srca." Podigao se nesigurno, pridrajui se obema rukama za mali sto koji je, kao i sve ostalo, bio prikan za pod. Sve je savreno jasno, ser Ejble od Visokog srca." Ako hrana ne bude valjala ili ako primetim da mi se zajedno s posadom podsmeva iza lea, poeu da odbijam od ona tri septra. Po sopstvenom nahoenju i..." Neko pokuca na vrata. Samo as!" Okrenuh lea kapetanu. ,,Da li razume ta ti govorim? Moje naredbe? Govori." Razumem, ser Ejble od Visokog srca. Slobodno raunajte na mene, ser Ejble." Videemo." Pod jakim naletom munine bio sam siguran da u povratiti. Sad u te iseliti odavde. Pokupi sve svoje stvari - odeu i line potreptine. Posteljinu ne diraj. Napolju te nita nee spreiti da organizuje posadu i podeli im noeve i motke." Bilo je lepo videti ga toliko uplaenog. Ali, zapamti ovo. Nije dovoljno samo narediti im da me zkoe. Treba i stajati u prvom redu." Otvorih vrata. ,,A sad, brii!" Kada su Puk i Kerl doneli prtljag, isterao sam i njih. Puka sam morao da izguram napolje, jer je navalio da pria o neemu. Zatim sam provukao etvrtastu metalnu rezu kroz leb, a onda povratio kroz prozor i poistio za sobom. Nisam se oseao bolje jo otkako smo se ukrcali na veliki amac koji nas je prevezao do Trgovca sa zapada. Pre nego to nastavimo dalje, valjalo bi da ti ispriam poneto o amcima i brodovima (koji se razlikuju od amaca, iako ja to tada nisam shvatao), kao

i priobalnoj i prekomorskoj trgovini. Ali, problem je u tome to se ne razumem ba najbolje u te stvari. Trgovac sa zapa je za njih velik brod; samo najvee lae imaju tri jarbola. Leti je povao na zapad, to mu ime i govori, i trgovao meu tamonjim ostrva. Ali, zimi bi se kretao du obale Selidona i sklanjao u najblie luke za vreme oluja, pokuavajui da trguje sa jugom. Osterlinzi su iveli istono od nas, ali su se kretali du obale, prema severu, zapadu i istoku, ubijajui i pljakajui. Vojvodu Indajna su ubili i spalili mu zamak kada je pokuao da ih zaustavi. Posle su ojakali i spalili vei deo Iringzmuta. SEDAMNAESTA GLAVA U SIDRITU Brod se sledeeg jutra ljuljao i propinjao skoro isto kao preodne noi i dana, ali sam se, ustavi naglo iz kreveta (kako bih pobao od loeg sna), oseao sasvim dobro i bio toliko gladan da bih peo i ofucanu cipelu. Bacivi pogled kroz prozor, video sam da se i dje nalazimo u luci, dok su zvukovi koji su me probudili ukazivali na to da je u toku naporno ukrcavanje nekog veoma tekog tovara. Stvari su padale, kotrljale se i zveale, bose noge trupkale levesno, glasovi dozivali jedni druge. uo se i jedan piskavi glas za koji sam pretptavio da pripada nekoj ptici. Za razliku od prethodnog dana, napolju je sijalo sunce i duvao jedan od onih toplih jesenjih vetrova zbog kojih poeli da zaigra rai. Pravio sam se da to i inim, shvativi da bi me s ovakvim rukama, nogama i ramenima bez problema primili u Vikinge. Zatim sam se obukao i okaio o sebe strani buzdovan koji smo kupili kod Morija. Visio mi je sa pojasa poput maa. Proverio sam luk i tobolac, odluivi da ih zasad ipak ostavim u kabini, zajedno sa brodskim kaputom. Za I sve loe

snove - koji su se ponavljali skoro svake noi - bila je kriva Parkina tetiva. Nalazila se u futroli za luk, odloena u najdalji oak. ak i tamo, kao da nije bila dovoljno daleko. Napolju na palubi, etrdeset ljudi istovaralo je sa bare sa odsenim pramcem preko vesala sanduke, burad i kutije. Na najviem jaolu nalazio se jedan ukoso postavljen kolac na ijem kraju se okretao kalem, kroz koji je prolazio konopac. Pri velikom optereenju kalem je kripao i ciao gore od jata galebova. Tako je tovar prebacivan na palubu broda. Kerl dotra do mene, podigavi ruku do kape. Za njim je iao Puk, i ja se sa zakanjenjem setih da mu dugujem jo jedan sajld. Nadam se da vas nije probudila buka, ser Ejble." Kerl jo jeom dotaknu svoju kapu. Mislili smo da ste ve na nogama, ser, ali ; nismo eleli da smetamo. Da li ste, moda, za doruak, ser?" Klimnuh, posmatrajui sve vreme ivahnu aktivnost oko sebe. ,,U vaoj kabini, ser?" Protumaivi to kao znak da ne moram da jedem tamo, razmiio sam i rekao: Nisam preterano upoznat sa ovakvim brodovima, ofiru Kerl." Klimnuo je uplaeno. Imate te drvene grudobrane. Jedan je na pramcu, a ovaj pozi je, u stvari, moja soba." Tako je, gos'n ser Ejble. Odatle se borimo, ako ustreba. Ono tamo je pramana utvrda, a ovo ovde krmna, ser." Imaju li ravne krovove? Tako mi se ini." Nadao sam se doom pogledu, dobrom vetru i suncu. Imaju, ser." Kerl iskosi glavu. Odatle se upravlja brodom, ser. Tu je kormilo." ,,I treba da ste tamo, ser", dodade Puk, ,,a ne ovde

dole." Klimnuh glavom. Vodi me. Hou da vidim." Puk me povede, dok ga je Kerl sledio u stopu. Uske stepenice koje su nazivali 'spust' vodile su ka vrstoj palubi sa drvenom ogradom na kojoj su iseeni kvadratni prorezi za odapinjanje strela i bacanje kopalja. To se naziva grudobranom. Srueni zidovi koje sam video u Iringzmutu takoe su ih imali, samo od kamena. Ovde se nalazilo koilo. A ispred njega je, na postolju, bio magnet. Tu sam zatekao i kapetana; pio je malo pivp i jeo jaja sa slanom, sve hleb i salatu od rotkvica i mlade zeleni. im me je video, uivo se podigao i rekao: Dobro vam jutro, ser Ejble od Visokog srca." Otpozdravih mu. Smem li da vam se pridruim, kapetane? Nam nita dorukovao." On pristade, a ja rekoh Puku: Nakon jela moram da porazgaram sa tobom. Jesu li ti dali da jede?" Dotakao je svoju kapu. Jata, ser." Onda mi nabavi stolicu i popriaj sa kuvarom." Istog trena, ubaci se kapetan: Uzmite moje, ser Ejble. Bie mi zadovoljstvo." Posluah ga. Odo' da donesem drugu porciju za kapetana, ako moe, ser. Samo oficir ima pravo da naruuje. Ja u samo da pokupim." Ako ste jo gladni, ser Ejble od Visokog srca", dodade kapan nesigurno, probajte ovo. Najbolje sam uvao za kraj, ser Ejble, a ova dva komada nisu ni taknuta." Rekoh da u saekati. Ako biste radije sami da jedete, ser Ejble od

Visokog srca..." Rekoh da ne bih. Imam mnogo pitanja za vas i hteo bih da to obavimo za vreme doruka. Ja u tek da ponem, a vi dovrite to vae. Da li ste trenutno potrebni posadi?" Oko utovara?" Kapetan odmahnu glavom. Oficir Kerl time rukovodi dobro koliko i ja." ,,Vi svejedno imate bolju kabinu. Ili ste je imali." Kapetan ne odgovori. ,,Vi izdajete nareenja, a Kerl izvrava sve to kaete. Sta se deava kada nije u stanju da ispuni zadatak?" Iskreno govorei, ser Ejble od Visokog srca, on sve poslove obavlja uspeno koliko i ja. ak je u veini stvari prilino dobar. Ja sam bolji navigator, ali ni on nije lo. Laskam sebi da sam bolji u navci i prodaji robe. Mislim da Kerl ne bi ostvario takvu zaradu, ali veoma je dobar moreplovac." To sam ga pitao zbog sna. U njemu, bio sam duboko ispod glae palube. Oko mene je vladao mrkli mrak, ali neto mi je govorilo da naa majka uopte nije mrtva i da je vezana tu, dole, zapuenih usta, kako ne bi pustila ni zvuka. Pokuao sam da je pronaem kako bih je oslobodio i izveo na palubu. Ali, tu je bio i kapetan, drei u ruci kopac namenjen mom vratu. Kretao se veoma tiho u nameri da mi se prikrade s lea i zadavi me. I ja sam se trudio da budem to tii, kako bih ga izbegao. Meutim, sve vreme sam se saplitao i preturao stvari. Pitao sam se ta bi bilo da ga ubijem kao one otpadnike. Sada je bio tako fin prema meni kao da mi ita misli. Ali, duboko u sebi mrzeo me je i eleo je nazad svoju kabinu. Toliko mi je bilo jasno. Kerl je bio manje opasan, a i on bi me bez problema doveo do Forsetija. Jo neko se u tom snu nalazio dole sa nama, neko

potpuno nomian i neujan. Nisam znao ko bi to mogao biti. Puk se vratio nosei stolicu za kapetana. Ako vam ne trebam vie, ser, oti'o bi' da vam namestim krevet i spremim sobu." Klimnuh glavom, a on dodade: Samo viknite, ser, ako bilo ta ustreba. Biu odma' ispod." Kapetan sede na stolicu. ,,Je li dobar sluga?" Nisam znao ta da odgovorim. Koristan je, ako nita drugo. Tvrdi da je vei deo ivota proveo na brodovima. Kada emo da isplimo?" Sutra uvee, sa plimom. Ako vam tako odgovara, ser Ejble od Visokog srca." Zato ne danas?" Moramo da ukrcamo tovar. Odnosno, ako nam dozvolite, ser Ejble. Tokom dananjeg i sutranjeg dana, ako sve protekne u redu. Isploviemo im tovar bude u potpalublju, na sigurnom." Prekinuo je sa jelom, ekajui da stigne moja hrana. Rekoh mu da me ba to zanima. Da li je, recimo, mogao da ilovi odmah, da ne eka plimu? Slegnuo je ramenima. Zavisi od vetra, ser Ejble. Mogli bismo, ako nam se Ran smiluje. Ali, teko je uvek predvideti vetar. Plima je izvesnija i ako joj se prepustimo, odnee nas na puinu." Saekao je da progovorim, ali ja sam utonuo u svoje misli. Ako poelite da isplovim ranije, tako e i biti, ser Ejble od Visokog srca. Ali, upozoravam vas da emo se tako lake nasukati." Inae to ne biste uradili?" Kapetan odmahnu glavom. Onda nemojte ni sutra. Saekaemo plimu, kao to predlete. Koliko nam treba do Forsetija?" Opet zavisi od vetra..."

Kuvar, u pratnji pomonika, u tom asu iznese moj doruak. Tada se jo uvek nisam preterano razumeo u brodsku kuhinju, ali sam, na osnovu onoga to mi je ispriao Puk, shvatio da su upotrebili svaku namirnicu iz kuhinje. Nakon to su kuvar i pomonik ispunili malu trpezu posuem i povukli se u galeriju, kapetan ree: ,,Uz povoljan var, pristaemo u Forseti za pola ciklusa, ser Ejble od Visokog srca. U protivnom - pa, odredite sami. Za mesec. Dva. Nikada." Pola ciklusa je isto to i dve nedelje, to ja tada nisam znao. Rekoh mu da pola ciklusa i nije ba mnogo, saekavi komentar. Moemo da plovimo i danju i nou", objasni on, ,,a uz dobar vetar u stanju smo da preteknemo dobrog jahaa. Jer, dok on jede, spava i pdmara konja, mi plovimo kao da je podne." Zvakao sam svoj obrok. Meutim, zavisi i od toga kako putujemo, ser Ejble. Vaa elja je da nijednog trena ne gubimo kopno sa horizonta?" Progutao sam zalogaj. Moja elja je da stignem tamo to pre, bez preduzimanja rizinih poteza." Ljudi iz unutranjosti uglavnom ne vole da gube kopno sa vida", objasni kapetan. Nije im jasno kako se orijentiemo na puini." Zakikotao se. Ponekad nije ni nama. Meutim, uglavnom se snalazo. Putovati puinom je bre, a i bezbednije. Osterlinzi i oluje su opni gde god da ste, ali blizina kopna poveava rizik." Klimnuh glavom, rekavi da sam obiao Zamak plavog kamena. Upravo tako. Uglavnom se motaju blizu obale i iskrcavaju to gde im se svidi. Mesto biraju prema brojnosti svojih snaga i prema tome koliko su sigurni u pobedu. eljni su ivog mesa, ali i zlata, a pekad ono prvo ele vie od ovog drugog. Probae da preuzmu svaki

brod koji primete. Na kopnu, meutim, uvek ima vie mesa i zlata. Oluja, gde god da nas zatekne, uglavnom samo skree brod sa kursa. Potopie nas samo ako naletimo na hridine." Mislim da sam u oluji prilino beskoristan", rekoh, ,,ali, peu vae ljude u svaku borbu, ako budu hteli da me slede." Nisam verovao da e se tako neto zaista desiti. Imaju li oruje?" Klimnuo je glavom. Uglavnom koplja i brodske sekire." To je objasnilo Pukovo protivljenje ratnoj sekiri. Kapetan proisti grlo. Kad smo ve kod oruja, moram neto da vas pitam, ser Ejble od Visokog srca. Znam da mi ne verujete. I ne krivim vas zbog toga, iako zaista nemate razloga. Neka rune stvari ostanu za nama, ako shvatate na ta mislim." Rekoh da je to veoma lepo od njega. Isploviemo sutra uvee. Putate li me da odem na obalu i navim sebi ma? Moda mi ustreba." Iskreno, hteo sam da mu zabranim. Ali, svejedno je mogao da uzme neku od brodskih sekira ili neto slino. Tako da sam ga ipak pustio. OSAMNAESTA GLAVA SAMOA Vratio sam se u kapetanovu kabinu, obiavi prethodno ceo brod. Puk je namestio krevet, obrisao prainu i oprao pod da bi se na kraju dohvatio raspakivanja stvari koje smo kupili na obali, rasporujui ih po sanducima i vitrinama. Ja dodadoh jo jedan sajld uz onaj to mu dugujem, rekavi mu, to je bilo tano, da zasluuje mnogo vie. Fala, ser Ejble. Fala, ser." Poklonio se, dotakavi kapu. Niko nisam mogao da znam da me u budunosti

esto eka isti prizor. Dosta je i ovaj jedan, ser. Al' uzeu i ostalo, ako elite. U sluaju da vam zafali, odma' vraam." Odmahnuh glavom. Tvoji su. Ve sam ti rekao da si ih zaradio. Moda e te onaj brod sa kojeg mornari istovaruju robu bez naade prebaciti na obalu, ako pouri. Skoro da je prazan." Puk odmahnu glavom. Ostajem ja ovde, ser, s vama. Ba sam traio pos'o kad ste me nali na dokovima. Sad sam spustio sidro, to birekli." Planira da ostane na ovom brodu?" Sedoh na krevet. Jata, ser. K'o va ovek, ser." Videvi kako ga posmatram, dodade: Neko mora da se brine o vama, ser. Dobar ste ovek, nema ta, i pametan, i sigurno ste proitali mnogo knjiga. Al' ponekad ste malo naivni. Vid'o sam to dok smo kupovali, ser. Prevarili bi vas oni bar dva'es' puta. Vama treba neko pokvaren - neko ko zna znanje." To me je naljutilo. Nisam bio ljut na Puka uglavnom je prilno teko naljutiti se na njega - ve na ljude, ljut na svet prepun onih koji bi da prevare blinjeg. Moda me je to spopalo zbog vremena predenog u Elfrisu, ne znam. ,,Ne tako davno, bio sam samo deak", rekoh Puku. ,,I u mnogo emu jo uvek sam taj deak." Jasno, ser. Takav sam i ja. Nisam ba onako lo k'o to kau, ali nisam ni cveka. Slobodno proverite." isto sumnjam." Uzdahnuh duboko. Ali, znam neto drugo. Sluga nit' mi treba, nit' mogu da ga priutim, pogotovo ne po ceni od jednog sajlda na dan." Eto vidite, ser! Jedan sajld? Tol'ka je mesena plata mornara, konjuara il' tamo nekog radnika." Odbio sam ga, trudei se da zvuim to odlunije.

Putov'o bi' par meseci, a onda odmar'o jo nekoliko. I neu da me plaate, ser." Poloio je svoja dva sajlda na sto. Samo me pustite da ostanem. Lako u se ja snai. Evo, niste.ni primetili da sam ubacio svoju torbu meu va prtljag." Uplaih se za svoje zlato. Jedan deo drao sam u torbi obeenoj o pojas, dok sam ostatak okaio oko vrata, sakrivi ga ispod odee u staroj vreici. Iskezio se, svestan da je izgurao svoje. ,,Uh, pa i ne elim, ser. Spavau pred vratima, k'o sino. Tako niko nee moi da ue a da me ne probudi." ,,Na drvenom podu?" Do tada sam mnoge noi prespavao na tavljenim koama i suvom liu, ali bilo mi je nepojmljivo da Puk, ili bilo ko drugi, no provede na golim daskama. Jata, ser, na palubi. Ne bi mi bilo prvi put." Vitezovi ponekad spavaju u oklopu", rekoh. Ono to ti - ono to mornari rade - jo je gore. ta ako padne kia?" Ima jedan uvueni deo kod vaih vrata. Moda ga niste primetili, al' on ba za to slui. Podvui u se ispod njega i umotati u komad platna." Pokuah poslednji put. Sluie me bez naknade? Upozoram te, Pue, upravo toliko u te platiti." ,Jasno, ser! Vidite ove sajldove, ser? Uzmite ih. Neu ni zucnuti." Kaem da te neu plaati, a ne da u te opljakati. Ve sam ti ih dao. Sada su tvoji." Prisetih se tada pobijenih odmetnika, Hrabrog Bertolda i jo nekih stvari. ini mi se, Pue, da pravi vitez mora da potuje tuu imovinu, ako je steena na pravi nain. Da je neko doao u elji da me opljaka, tukao bih se s njim i verovatno ga ubio. Ali, ko to da uinim ako sam i sam ukrao?" Valjda ste u pravu, ser. Najee jeste."

Stoga ih negde skloni. Ostavi li ih na stolu, kunem se da u ih uzeti." Prvo se malo nekao, a onda konano klimnuo glavom i pokio ih. Hteli su da me uvuku u potragu, ser. Drugi oficir, ser. Zove se Nur." Kakvu potragu?" Preko celog broda, ser. Ne znam da l' su ita pronali." Pretpostavio sam ta su traili. Svejedno sam ga pitao. Psa, ser." Ustuknuo je, videvi izraz na mom licu. Samo velikog psa, ser. Videli su ga prole noi sa osmatranice kako pliva ka brodu i vere se na palubu, ser." Ali ne zna da li su ga pronali?" ,,Ne znam, ser. K'o to rekoh, ser. Drugi oficir me je ter'o da pomognem, al' ja sam iznosio kapetanove stvari, kako bi' posle ubacio vae. Tamo vam je 'rana, pivo je u onom uglu..." Podigoh ruku. Stani, stani." Nema problema, ser. Samo sam 'teo da kaem da je to jo jan razlog zbog kojeg sam vam potreban. Posada e da ulazi unutra i opka zalihe, dok vas nema. Pogotovo 'ranu. Al' ja u biti unutra i briti im." ,,A ti nee opkati?" Pokuao sam da se nasmeim. Puk je delovao okirano. Naravno da 'ou. Al' drugo je kad 'ranite jednog i kad 'ranite dva'es'toricu." Valjda si u pravu. Samo to e otkriti da nema bogzna ta da se ukrade. Jo uvek nisu pronali psa, Pue. Znam to. Ali, svejedno bih da se raspitam o njemu. Pronai oficira Nura, ili kako god da se zove, i reci mu da me zanima itava stvar."

Jasno, ser. Samo, neto se pitam, ser. Vi ste jo tamo na obali videli psa i onda se..." Zaboravi." Bio sam umoran i eleo sam da me bar na par trutaka ostavi samog. Idi i pitaj oficira Nura ono to sam ti rekao, pa se vrati s odgovorom." Kada je otiao, izvukoh buzdovan koji sam kupio u Iringzmutu i paljivo ga pregledah. etiri ivice seiva bile su otre kao polomljeno staklo. Sam vrh bio je poput bruenog crvenog dijamanta. Pomislih da ga treba zailjiti, poput koca. Izaoh iz sobe i zaustavih prvog morna. On mi ree da stolar verovatno ima brus i ja ga poslah da ga pozai. Dobivi alat u ruke, pokuao sam da preoblikujem otricu, ali brus ju je jedva oeao. Rekoh sebi da bi zailjena otrica ionako previe lila na ma. A ma e mi, poto ga nemam, doneti lino Diziri i tada u je konano opet videti. Naravno, odustao sam od itave ideje. Nakon toga zabravio sam vrata, izvadio svoje blago i poslagao zlatnike na sto, pitajui se sve vreme ta je Puk hteo da kae kada sam ga prekinuo. Moda to kako je hrabri vitez ser Ejbl pobledeo, uglavi polurasnog mastifa? Ili to kako se trznuo, kao da je sreo duha? Onaj veliki, crni obris koji sam video dok je Gilf ubijao odmeike, pas velik poput konja, zapenjenih eljusti i onjaka dugih kao moja ruka, bio je Valoev pas. Jedan od Valoevih pasa, poto on ima ceo opor. Deset ili devet? Pedeset ili stotinu? Razmiljao sam neko vreme o Valocu. O tome kakav li je, o tome kakav bi uopte mogao da bude kad ima onakve pse? I dalje sam eleo da doem do njegovog zamka na nebu. U Skaju. Suludo, ali zaista sam to eleo. Zeleo sam da odem tamo i povedem Diziri sa sobom. To i dalje elim. Kasnije sam sve zlatnike pregledao, prebrojao i zaista pomno prouio, uporeujui ih medusobno. Bili su to zlatni septri i sve vreme bio sam ubeen da je

izbor dobar. Ulfi i njenom ocu pri podeli novca prepustio sam sav bakar, mesing i srebro. Kao i strani novac; bilo ga je mnogo, a dobar deo inili su zlatnici. Za sebe sam zadrao samo zlae septre i nisam zaalio. Iako je neke ve naeo zub vremena, veina ih je bila nova ili skoro nova. Uzeh jedan od netaknutih i prinesoh ga prozoru kako bih ga na suncu bolje prouio. Sa jedne strane video se veliki buzdovan, skupoceni mlat s ojaanjem, potpuno drugaiji od mog. Sa druge se nalazila glava kralja iz profila, ba kao mukarac na onom noviu. Ispod slike je pisalo neto to nisam umeo da proitam, verovatno njovo ime. Za mene je to bila samo gomila nerazumljivih znakova. Zledah se u kralja u pokuaju da ustanovim o kakvom se oveku radi, jer je i vojvoda Marder, iji sam podanik eleo da postanem, bio u njovoj slubi. Lice je bilo mlado i lepo, ali je delovalo moda previe otro. Kao da pripada oveku koji je spreman da uradi ta god mu se prohte, dok je za onog kome se to ne dopada bolje da se skloni sa puta i zaepi gubicu. Puk pokuca na vrata i ja ga pustih unutra, poto sam sklonio zlato. Preneo mi je da nisu pronali psa i da drugi oficir veruje da je ivotinja skoila nazad u vodu. Drugo objanjenje je da se osmatraa priviaju stvari. ,,To je va pas, zar ne, ser?" ree Puk. Odgovorih da nije moj ve da ga uvam za nekog drugog. Istog trena zaalih zbog toga. Bila je to la koju sam sprao tek kada sam ga pozvao nazad i rekao: ,,U pravu si, Pue. Pas jeste moj i mislim da je jo uvek na brodu. Neu te poslati da ga pronae, jer ako nisu oni, nee ni ti. Ali, elim da ostavi kofu svee vode na nekom mestu skrenom od znatieljnih pogleda." Prihvatio je zadatak i dao se na njegovo izvravanje. I to je sve to se tie tog dana. Vredi jo rei da sam ga itavog proveo na brodu, ubeen da bi kapetan isplovio im bi me video na obali. Tog i sledeeg dana

nauio sam mnogo toga o brodovima i moarskom poslu, uglavnom posmatrajui deavanja oko sebe i zapitkui Puka i Kerla. Treeg dana isplovili smo nekoliko sati poto se smrailo, ba kao to je kapetan obeao. Sedeo sam u kabini i posmatrao kako svea Iringzmuta nestaju za nama, sve dok nas sa svih strana nije okruilo tamno, mastiljavo more. Ubrzo e mi more postati bliskije od Ijudi; mada u to vreme nisam imao pojma ta me eka. More me je, za sada, samo privlailo kao neto prelepo, opasno i zagonetno, poput Diziri. Kasnije se sve svelo na sedenje u kabini. Verovatno sam opet izvukao Maolomca. Ne seam se. Teko da bih ga dobro video, jer sam kabinu drao zamraenu, ekajui da se desi ono to sam verovao da e se desiti. Prisetivi se da se u stolu nalaze pero, papir i mastionica, konno mi pade na pamet da bih, poto vie nema kompjutera, televizije, knjiga, asopisa, mogao neto da pribeleim. Stoga upalih jednu od lampi i izvukoh pribor iz fioke, a onda poeh da popisujem najvanije stvari koje su mi se desile. Pronalenje trnovite pomorande u umi, Parku, viteza koji je nestao preda mnom u razruenom zamku. Stigao sam sve do trenutka kada me je ostavila Diziri, odnosno do mog pronalaska Dizire i Osara. Tada odlih da prekinem. Bilo je neeg udnom u svemu tome. Dograbivi spisak u neri da ga zguvam i bacim kroz prozor, jo jednom se pomno zledah u njegov sadraj. Iznenada ustanovih da nas u koli nisu uili da tako piemo. Slova su bila elfska. Nisam znao da umem da ih ispujem, ali bila su tu, na papiru, i itao sam ih bez ikakvih problema.

DEVETNAESTA GLAVA PROSTORIJA ZA UAD Evo ta e te razbesneti. Znam da hoe i to mi se uopte ne dada, ali - nema druge. Neu ti govoriti o borbi protiv osterlinkih pata. Jo uvek oseam bol, koji bi se samo razbuktao ako bih ti pisao o tome. Dakle, nita od toga. Najvanije je da zna da se sve odigralo. Samo tri dana poto smo napustili luku. Druga vana stvar jeste da su me uboli. Na sebi sam imao verijau i lem, kupljene u Iringzmutu. Verinjaa nije bila poput one koju nose vitezovi. Imala je kratke rukave i dosezala je do ispod stra, ali bio sam ponosan na nju. Navukao sam je na sebe i stavio lem na glavu, dok je posada razvlaila mreu. Kada su me uboli, pomislio sam da se otrica podvukla pod koulju. Ali, nije bilo tako. Prola je pravo kroz nju. To sam tek kasnije video. Jedne noi sanjao sam, dole u prostoriji za uad, ceo taj dogaj. Posada je bila sigurna da u umreti, ja sam u snu tragao za izgujenim mitraljezom. I, pravo da ti kaem, tog sna seam se mnogo bje od stvarnih dogaaja, iako se neki delovi moda prepliu. Ne znam. Plovili smo najbre to smo mogli, razapevi dodatna jedra na krstove tako da je brod, dok ga je vetar naginjao na bok, ostavljao za sobom dugaku belu liniju pene, ako zna na ta mislim. Ali, Osteinzi su, pored razapetih jedara, veslali punom parom. Imali su izetno uzak brod sa etiri jarbola, od kojih je prvi iskoen ka pramcu, i bezmalo dvestotinak ljudi za veslima. U oluji bismo im umakli, sada znam toliko. Ali, vreme je bilo prilino mirno; uz povetarac nismo imali nikakve anse. Pitao sam Kerla ta ele od nas, a on je odgovorio: ele da vas skuvaju i pojedu." Prilino sam siguran da se to odigralo samo u mom snu, ali svejedno je tano. eleli su da nas pohvataju. Tako to ovde

funkcionie. Postaje sve sliniji onome to jede, a akb jede veoma esto, hrana ti postaje veoma bliska, ako zna na ta mislim. Skaur i a, recimo. Oni jedu dosta ribe, to ne znai da su postali nalik riba, ali poseduju odreenu brzinu i eleganciju, i dosta toga znaju o moru. Nikada se nisu alili na hladne ruke, niti pokuali da ih ugreju nad vatrom. Medutim, kada te dotaknu, ruke su im ledene poput moke vode. Jeleni jo vie vremena provode na ispai i ako toliko jede, mirisi ti postaju bliskiji, ui osetljivije, korak hitriji. Tako to funkciie. Ponekad mi se ini da je krv najsnanija, jer me je Baki, iju krv sam jednom prilikom pio, izleila za samo dan ili dva. Za to vreme kao da sam bio blii elfima nego ljudima. Mislim da je i dalje tako. Ali, to se u ovom trenutku jo nije dogodilo. U asu o kojem ti sada govorim, vani su samo Osterlinzi. Oni su ljudi, samo to ne lie mnogo na obian svet, naroito ne nii slojevi. Kan, prinevi i ostala svita dobrim su delom ljudski, verovatno zbog toga to mogu da nave ta god im se prohte. Ali, proseni Osterling ima lice poput lanje, sa jezivim oima koje te streljaju. Ovde u rei neto to moda ne bi trebalo da kaem. Oni su toe veoma mravi. Moe da im prebroji rebra i raspozna sve kosti pod koom. Mi u Americi volimo mrave ljude i sve devojke koje poajem uvek su elele da izgube na kilai. Zapadno od planina stvari stoje drugaije, uglavnom zbog Osterlinga. Ljudi moraju da budu miavi, pleati i krupni, masivnih ruku i nogu, nalik ragbistima. (Mada, ne bi trebalo da imamo i velike glave, a sluaj je esto takav.) ene moraju da imaju velike, okrugle grudi, poput grejpfruta, zaobljene kove i dosta mesa na rukama i nogama. Idn nije bila takva i verovatno zbog toga jo uvek nije bila udata. Oduvek sam smatrao da Gejnor ima oko dvadeset kilograma vika, samo to ne znam koje bih delove voleo da vidim umanjene.

Eto kako izgleda veina ljudi u Selidonu, zemlji u kojoj smo eli sve do odlaska na more. Osterlinzima je to samo davalo dodatni povod za ubijanje. Oni su, dodue (to ja u to vreme nisam znao), ubali sve to mogu da pojedu: konje i pse, pacove i make. Mrea koju sam pomenuo bila je nainjena od dugakih konaca i spreavala je neprijatelja da prodre na palubu. Zamisao je bila sasvim dobra; mrea je proputala moje strele ka njima, ali se vrsto drala kada su pokuali da je preseku. Kako, meutim, nisu odustajali od elje da nas se doapaju, tako im je u jednom trenutku polo za rukom da je pokidaju. Metalne alke bi svakako izdrale due. U snu sam video oveka koji me je ubo, seivo bodea kako mi se pribliava, i sve ostalo. Poto su me ranili, legao sam na palubu osterlinkog broda i krvario. Nakon dugo, dugo vremena, vukui noge po podu, pojavio se na kapetan, priao mi i utnuo me u glavu. Miim da se to nije zaista dogodilo. Probudio sam se. Niko me nije tukao. Uz mene je bio Puk i na trenutak nisam znao ni gde se nalazim (mislio sam da sam kod kue, u svojoj sobi), ni ko je Puk. Zna kako to ponekad biva, kad se ovek trgne iz sna. ,,Ja sam, ser, Puk Bezok. Don'o sam malo vode, ser. Reko', mda ste edni." Prihvatih vodu u nekakvom drvenom kragu kojeg zovu vanglica. Nije to neka voda, ser, al' moe da se pije. Ja sam pio. Jeste i' jeli, ser?" Nisam znao. Na kraju odgovorih: ,,Ne bih rekao. Uglavnom sam spavao. I sanjao." Negde, u nekom uglu svoga uma, i dalje sam pokavao da ustanovim kako se moj krevet pretvorio u veliki namotaj ueta. Tako sam i mislio. Odo' neto da vam donesem,

ser. Kuvar e mi dati neto ako kaem da je za vas." U mraku prostorije jedva sam nazirao Pukovo lice. Pitao sam ga gde smo i on mi ree: Kapetan je 'teo da vas ubije, ser, al' mu nismo dali. Digli bi mi pobunu, samo da je prob'o. A 'teo je, ser. Do'o je do vas dok ste leali i izvadio ma, ser. Al' tad se osetilo po celom brodu. Ljudi su se podigli 'vatajui se sekira, noeva, kopalja. Tako da nije mog'o, ser, ne tada. Posl'o je Nura i par ljudi da vas donesu ovo, ser. Odo' sad, ser, pre nego to primete da me nema." Puk se pretvori u jo jedan san. uo sam ga kako govori: ,,Dau vam neto. Sigurno." Ali, Osterlinzi su se pribliavali. Njihov uzani, crni brod jurio je preko vode, a moja strela je stajala nategnuta pored mog uva. * Prijatelj mi je priao i olizao mi lice. * Sledei put probudio sam se bistrijeg uma. Bio sam slab i uplaen zbog toga. U prostoriji za uad oseala se vlaga; moja rana je irila toplotu, ali sam ipak satima drhtao. * Evo, gos'n ser Ejble. Knedle od haringi." Podigao sam pogled pratei zvuk nepoznatog glasa. Bilo je previe mrano da bih razabrao lice, ali metal je zvecnuo o metal i prostijom se rairio prijatan miris. Ve sledeeg trenutka, nalazile su se ispod mog nosa: hrskave spolja, a mekane iznutra, veoma ukusne, sone i prelepe. Trudio sam se da ipak vaem ono to jedem,

ma koliko me vuklo da gutam cele komade. Kada sam zavrio, upitah ga ko je. Kuvar, ser. Zovem se Hordsvin." Zastalo mu je u grlu. Borio sam se uz vas sa mesarskim noem u ruci, ser Ejble. Im'o sam i kecju, al' je smrdela na svinjsku krv. Moj egrt se isto borio, ser. Zove se Sart. Sada mi uva strau. Ima veliki no." Neto toplo dospe mi u ake. Odgrizoh ogroman komad i peh da se guim. Pijte ovo, ser. Do'o je va ovek, ser Ejble, al' sam se plaio da ne pojede sve sam. Tako da sam ja don'o, ser. To je moj specijalitet, gos'n ser Ejble. Ostaviu poklopljen tiganj da ne naiu pacovi." Kada je otiao, raspodelio sam hranu na vie porcija, razmiivi o tome ta mi je initi. * Kada se sledei put pojavio, ispriao sam Puku ta planiram. ,,Ne moete da se borite protiv njega", uzvrati on. ,,On e da ubije vas, a onda emo mi njega, al' to nikom ne treba. Saekajte, ser, dok ne ojaate." ,,A ta ako oslabim? Ponudiu mu primirje, a onda u mu, ako ne pristane, polomiti vrat. Da li je zaista hteo da me ubije?" Jata, ser." Pukov glas pretvori se u posramljeni apat. Trebalo je tad da ga ubijem, al' nisam. Vi bi' ga ubili, sto posto. Al' ja znam da nisam k'o vi, ser." ,,Ni ja nisam kao ti. Ja nisam mornar. Pomozi mi da se podignem." Previe ste slabi, ser." Znam." Oseao sam da bi trebalo da se ljutim, ali nije ilo. Zato i hou da mi pomogne." On me poslua, hvatajui me za ruke i podiui sa poda. ,,Ja sam vitez", rekoh mu. Mi se borimo i kad smo slabi."

Zato, ser?" Puk kao da je bio udaljen milion kilometara od mene. Rekoh mu da nema dovoljno vremena za objanjavanje. Naih jedan korak i sruih se na pod. Posle toga sam se obreo u krevetu. Ula je medicinska sestra i saoptila mi da sam se borio protiv otmiara i da su svi veoma ponosni na mene. Objasnila mi je da je dola zbog toga to se neki pas mota po bolnici i pitala me da li sam ga, moda, video. DVADESETA GLAVA MAOLOMAC Ispred prostorije za uad, ula se vika. Vrata se otvorie i jedan mornar proviri unutra. Kapetan, ser Ejble. Nita ne brinite. Nema da mu damo unutra." Rekoh da bih eleo da razgovaram sa njim, ali vrata su se ve zatvorila. Ponovo je sve utihnulo. Drvo je krckalo i talasi su zapljuskivali bokove broda, ali te zvuke skoro da vie nisam ni primeivao. Dobio sam ebe i flau brendija. ebe je, prema Pukovim rea, bilo jedno od mojih. Brendi je ukrao iz kapetanovih linih zaliha. Otpio sam malo; zavrtelo mi se u glavi i zakleh se da ga vie neu ni dotai. * ,,Ja sam samo klinac", rekoh Puku izmeu zalogaja. Nije razeo tu re, tako da se ispravih: Deak, koji je postao ovek nakon noi provedene sa enom." Jasno, ser. I ja sam se tako ose'o mnogo puta." Ovde bih se zaustavio i pomenuo da su mi se sline stvari esto deavale. Pokuavao sam da ispriam drugim ljudima o Diziri i sebi, i promeni koja mi se

desila. Uvek bi mi odgovarali da su proiveli isto. Ne verujem da jesu. Samo su tako mislili. U mom sluaju, to je bila istina. Oni su samo oseali da treba uzvratiti istom merom. Samo deak", rekoh Puku. Deak koji misli da je hrabri vitez." Nikad nisam vid'o hrabrijeg oveka od vas, ser." Puk je zvuao kao da bi se potukao sa svakim ko mu se usprotivi. Kad su oni Osteinzi probili mreu, ko je kren'o na njih?" Spustih viljuku da razmislim o tome. Sigurno pas. Onaj kojeg oficir Nur nije mogao da pronae." ,,Ne, ser! Vi. Mi smo krenuli za vama, al' sve bi propalo da nije bilo vas. Osterlinzi nisu imali pojma da je vitez na brodu. Ispraili ste ih pre nego to su se snali. Kad ste pali, oni su ve 'vatali put pod noge." Klimnuo sam glavom nakon nekog vremena. Seam se. Ili mi se bar tako ini. Neprijatelj je bio i ispred i oko mene. Mlatio sam ih onim Morijevim buzdovanom. ta je s njim, kad smo ve kod toga? Zna li gde je zavrio?" Verovatno ga je uz'o kapetan, ser." Saznaj, ako moe. Voleo bih da ga dobijem nazad." Prestao sam da priam kako bih uzeo jo koji zalogaj i poeao se po glavi. Treba mi neto za levu ruku, Pue. tit ili bar motka da odbijam udarce. Ovako sam buzdovan koristio u obe svrhe." Jasno, ser. Odo' da traim." Potrai usput luk i tobolac. I psa. Da li je i dalje na palubi?" Vit ga je vid'o sino, ser. Kae da je strano mrav i da je balio k'o da e ga pojede." Bar nije pao kapetanu u ake." Puk se nakalja. Kad ve pominjete kapetana, ser... moda mu i jeste pao u ake. Osim toga, uo sam ta namerava, ser.

Ispri'o je prvom oficiru, koji je rek'o drugom, a uo ih je Njors, pa je rek'o meni. Isplatie posadu kad pristanemo u luku, ser, i poslati ih na obalu. On misli da e svi da odu, al' ja u da ostanem, ser. Biu pored vas kada se sa prvim oficirom da vas ubije." Rekoh mu da nema nita od toga. Ne pada mi na pamet da ih ekam. Koliko jo ima do luke?" Puk slegnu ramenima. Nisam ja navigator, ser. Moda pet da. Moda i deset." ,,Do Forsetija?" ,,Ne, ser. Do Jensa, ser. Tako bar kau. Ako ste pojeli, ser..." Nisam." Ustadoh lako i bez ikakve pomoi. Daj da ja to vratim. Gotov sam sa jelom, ali nisam gotov sa paprikaem koji su mi zuvali." ,,Ja bih se malo uti'o, ser. Prvi oficir je moda u blizini." Tek tada primetih da sam povisio ton, to me ne sprei da naavim jo glasnije. Trudio sam se da budem tih, kao to si me savetao. Ali, emu to? Kapetan je ve skrojio planove. Moram da ga sprim da ih ostvari. Hou da to pre pronae moj luk. Luk i tetivu - ona je veoma vana. Kao i tobolac, sa svim strelama koje pronae." Jasno, ser." Otvorih vrata prostorije za uad. Gilfe!" Potrudih se da budem glasan, ali oigledno da to nije bilo dovoljno. Gilfe! Ovamo, Gilfe!" ,,Ser?Koje..." Moj pas. On je zaista moj, Pue, i to e ostati sve dok ga njov stari vlasnik ne pozove nazad. Terao sam ga od sebe jer sam ga se plaio. Pokuao sam da ga se reim pre nego to smo preli Iring. Naterao sam ga da ode i rekao mu da se ne vraa." Duboko sam udahnuo, trpei jake bolove. GILFE! Doi ovamo, Gilfe!"

Mislim da bi Puk sigurno pobegao da ga nisam spreio. Mislio sam da sam ga se otarasio kada smo se ukrcali na brod." Zastadoh i zviznuh. Sad je no, zar ne? Zato je unutra tako mrano nema svetlti da prodre unutra." ,,A-ha, ser." Sutra u da porazgovaram sa kapetanom posle doruka. Toliko mu dugujem. Moe to da mu prenese, ako eli." uvi grebanje tupih kandi nie u potpalublju, otvorio sam poklopac inije koju mi je Puk doneo i spustio je na pod za Gilfa. * Veoma sam dobro znao da se vrata te kabine zakljuavaju samo iznutra. Da je kapetan jeo unutra, upao bih ba dok Hordsvinov egrt odnosi tanjire, ali nije tako bilo. Kapetan je, ba kao to sam oivao, dorukovao na krovu pramane utvrde, pa sam se naprosto peo iz potpalublja i zajedno sa Gilfom uetao u kabinu, kao da polem svako pravo na nju. A i polagao sam. U trenutku kada se pojavio kapetan, strani buzdovan kupljen u Iringzmutu ve mi je visio o pojasu. Otvorio je vrata i, ugledavi nas, pozvao Kerla, a onda (valjda zato to sam mirno sedeo, ne poseui za buzdovanom) zatvorio i zabravio vrata. Njegov ma se, kao i ranije, nalazio ispod dueka. Pronaao sam ga i ostavio na svom mestu. Nerno nisam spreio kapetana da ga uzme. ,,Da li veruje Kerlu?" rekoh, poto ga je zgrabio. utke je zurio u mene. Naredih Gilfu da se pokae i on me plua. Pojavio se iz mranog oka u kojem je

leao, poput smeeg da, snaan i iskeenih zuba. Mogu da te ubijem ako hou", obratih se kapetanu. Ve sam te jednom savladao. I Gilf bi te za as ubio, a protiv obojice nema aolutno nikakve anse. Da li je ceo brod tvoj? Tako su mi rekli neki od momaka." Polovina." Dobro. Ne elim ga. Nikada ga nisam ni eleo. Isto tako, ne elim da te ubijem." Podigoh se i ispruih ruku. Skloni taj ma. Ne verujem da emo ikada postati prijatelji, ali ne moramo zato da budo neprijatelji." Prvo je stajao i skoro itav minut samo zurio u nas. Zatim je spustio ma na krevet i seo pored njega. ,,Ne smeta vam to sedim u sopstvenoj kabini?" ,,To je moja kabina", rekoh, ,,dok ne stignemo u Forseti." Poto ja sedim, sedite i vi. Rana vam se sigurno ve zaleila." Posluah ga. Hou svoj luk i svoj novac. Neko mi je rekao da su kod tebe, ali se suvie plaio da ih sam iznese. Stoga u ih ja pokupi. Uzmi svoj ma i novac, a ostalo mi vrati. elim samo ono to mi prada. Zajedno sa lukom, futrolom i tobolcem. Posle moe da se pue bez ikakve borbe." Odmahnuo je glavom. Tako sam i mislio. U redu, ovo je moja poslednja ponuda. Gilf i ja emo izai na palubu. Ti napusti kabinu pre sledee smene strae. Ostavi prethodno moje stvari - novac, futrolu za luk, oklop, kao i dveset i dva zlatna septra, veinom nova i od punog zlata - unutra, na vidljivom mestu. Prihvata li to?" On ustade sa kreveta, a Gilf zarea. Rekoh da se umiri, strahui da se ne pretvori u crno stvorenje koje je pobilo odmetnike. Vratiete mi brod zajedno sa tovarom kada

pristanemo u luku?" Naravno", rekoh. ,,0ni me uopte ne zanimaju. Ne elim..." Kapetan dograbi svoj ma. Ja podigoh buzdovan na vreme da zaustavim udarac. ulo se kao da ogromni eki udara u nakovanj. Sledei udarac odsekao bi mi glavu, ali sam ga blokirao. Nisam stigao ni da se podignem. Kleknuo sam ispred stolice na jedno koleno. Trei udarac usledio je veoma brzo, prelomivi seivo njegovog maa. Tada sam odluio da buzdovan nazovem Maolomac. Gilf istog trena skoi na kapetana i obori ga na pod. Ja ga udarih Maolomcem u nameri da ga onesvestim, ali je udarac izgleda bio prejak, jer se otrica u obliku dijamanta zarila duboko u njegovu glavu. Kada sam je izvukao, bila je ulepljena krvlju i delovima mozga. Stajao sam tamo i zurio u nju, pretivi se Dizire. Dragi boe, dragi boe." Ponovio sam to bar dvadet puta. A onda Gilf ree: Da ga pojedem?" Bio je u pravu. Morali smo da se reimo kapetana. Obrisah Maolomca o njegov kaput i iurah telo kroz prozor. Zatim, uz Gilfovu pomo, sve poistih. Posle sam izaao na palubu i obratio se Kerlu, rekavi mu da je od sada on kapetan, a Nur prvi oficir. Takoe sam mu rekao da me je kapetan zaskoio, prepriavi mu ceo dogaaj. Mogao je to slobodno da ispria nekome u Forsetiju, ali sam ga upozorio da bi dugako senje samo zadralo Trgovca sa zapada. Predloio je da naprosto kaemo da je kapetan umro tokom putovanja i da smo ga sahranili u moru. Ja se sloih s tim, poto je iono bilo blizu istine. Kada je okupio posadu i sve im preneo, nisam pretio da se bilo ko mnogo potresao. Razmatrao sam nakon toga ime Glavolomac, ali neko bi kad-tad pitao o ijoj se glavi radi, tako da je ipak

ostalo Maolomac. Kaije sam buzdovan predao Tagu, naloivi mu da ne menja ime. Poslaomeje. DVADESET I PRVA GLAVA VIDEO SAM IH Gilf i ja smo te noi porazgovarali u naoj kabini o svemu to se dogodilo. On nikada nije bio priljiv, ali je umeo da saslua, ostavljui razmiljanje za kasnije. Brinula me je rana koja nije zarastala i plaio sam se da se stanje ne pogora. Bila je vrela poput plamena, a kada bih je pritisnuo, iz nje bi potekla krv i jo tota. Oseao sam strah. Znam da do sada nisam mnogo govorio o strahu, ali on je esto bio prisutan tokom mog boravka u Mitgartru. Neu se sada vraati na svaki trenutak, jer to ne bi imalo smisla. Neke od najpotresnijih dogaaja nisam ti uopte prepriao, kao, recimo, onaj susret sa medvedom, nedugo nakon to me je Hrabri Bertold uzeo pod svoje. Pogodio sam ga, a on me je pojurio na drvo. Nisam znao da se tako veliki medvedi pentraju po drveu, i to jo crni, a ne smei. Izgleda da su medvedi u umama Selidona drugaiji od onih koje imamo kod kue, jer se ovaj popeo bre od mene. Kada se ba pribliio, zabio sam mu strelu u grlo, nakon ega se sruio sa drveta i pobegao. Nisam mogao da se spustim na zemlju od straha. Dugo sam se drao za granu i tresao. Ispao mi je luk dok sam beao od zverine tako da mi umalo nije odgrizao ruku dok je zubima lomio strelu. Sve u svemu, oseao sam strah dok sam sa Gilfom raspravljao o svojoj rani i o tome ta e se sledee desiti. Rekao mi je da su duboke rane najtee, jer ne moe da ih lie. To me je nasmejalo, poto jezom nikako nisam mogao da doem do mesta na kojem se nalazila. Jedino sam mogao da je isperem, ali voda na brodu bila je sumnjivog kvaliteta. Gilf je, dakle, bio u pravu: najbolje

bi bilo olizati je. Neto kasnije pala mi je na pamet pria Hrabrog Bertolda o Bodakanima koji ponekad lee bolesne ivotinje. Pomenuo mi je da su i njemu pomagali koliko su znali i umeli. Osim toga, Diziri je elinja i bio sam uveren da bi mi pomogla kad bi znala da sam povreen. Predloih stoga Gilfu da stupimo u kontakt sa nekim elfom. Upitah ga da li ih ima na brodu. Gilf spusti glavu meu ape, po emu sam znao da neto krije od mene. ,,Pa", rekoh, ,,kad ve zna gde su, ta misli o tome da ih dovede kako bi mi pomogli? Nita ne gubimo ako odbiju." Prvo me je samo posmatrao, da bi onda priao vratima i zagrao ih. Pustih ga napolje. Ve se bilo smrailo i na nebu se video mec sa zvezdama, a vetar nam je taman fino zatezao jedra. Za mene je to najlepe doba dana koje moe da provede na brodu. Gilf se progurao pored mene kroz uska vrata, pretrao palubu i na kraju se bacio preko nje. Kada se vratio, malo smo popriali, a oa sam ja izaao napolje i upitao Kerla plai li se elfa. Poeao se po glavi, onako kako ja to ponekad inim. ,,Ne znam, ser Ejble. Nisam ih nikad video." Strpi se jo malo", uzvratih. Pokazah mu mornare na strai. Spavali su na palubi, svi osim kormilara i osmatraa. Rekoh mu da im ponudi nekakvo objanjenje i poalje ih sve u potpalublje. Delovao je malice iznenaeno. Moram li ba da im objajavam, ser Ejble?" Rekoh mu da ne mora, nakon ega ih je probudio urlanjem. Naredio sam jednom mornaru da u potpalublju pronae Puka i poje ga k meni. Kada se pojavio, prepustili smo mu kormilo, a kormila poslali dole. Na tako mirnoj puini i pod tako slabim vetrom i ja

bih znao da upravljam brodom, ili smo naprosto mogli da priveemo koilo. Ni Puk ni Kerl nisu imali mnogo posla. im je straa sila pod palubu, Gilf ponovo skoi u more. Nama bee preostalo samo da ekamo, tako da sam seo na jedan od otvora za strelce. Kerl je delovao uplaeno. Priao mi je, veoma tiho. ,,On nije obian pas, zar ne, ser?" Rekoh mu da nije. Sigurno izranja da udahne kad ga ne gledamo, ser?" Potvrdih i Kerl se ubrzo povue. Mesec je bio veoma mlad i prelep. Primetih nakon izvesnog vremena da je to zapravo luk u ruka jedne gospe. Iako tada jo nita nisam znao o njoj, ipak sam je veo; Valoevu erku, vaniju od svih ostalih. Hrabri Bertold je uvek napominjao da je Skaj peti svet i da se ljudi koji tamo ive zovu Oveini. Ugledavi taj prizor, zamislih kakav li je tek esti ili sedmi svet. Pao sam ga to jednom, ali mi je odgovorio da se o njima ne zna mnogo. Jedan treptaj i gospa nestade. Hrabri Bertold je govorio da vre kod njih drugaije prolazi i da ono to mi na trenutak vidimo za njih znai godine. Mogu biti ubijeni (to sam tek kasnije saznao), ali mada ne stare i ne umiru poput nas. Zatim pomislih na najvii, sedmi svet. Smatrao sam da je onaj ko tamo ivi sigurno ponosan na sebe dok sa visine gleda na nas oste. Ubrzo uvideh da greim i promrmljah sebi u bradu: ,,Ne, nije tako. Sigurno je dobar, ako u oveku uopte ima dobrote." Iako je Puk bez sumnje uo moje rei, nikad nisam saznao ta je na osnovu njih zljuio. Zamislio sam da se, recimo, nalazim tamo gore, potpuno sam, u drutvu zeeva i veverica. Ili da sam jedina odrasla osoba, okruena deurlijom. Mogao bih bez problema da se etkam naokolo i busam u prsa pred

njima, ali da li bih to eleo? Svakog nevaljalca mogao bih da udarim i rasplaem. Ali, ja sam vitez. Kakav je to podvig za jednog veza? Zakljuih da bih se naprosto brinuo o toj deci najbolje to umem, u nadi da e jednog dana stasati u ljude sa kojima u zaista mi da razgovaram. Ne znam da li sam prikunjao tada ili neto pre toga. U svakom sluaju, u snu sam ponovo bio klinac koji spava na padini breuljka. Letei zamak prelazio je preko neba iznad moje glave i pomagao mi da se setim ivota provedenog u svetu maeva, ali ne i automobila. Probudih se trenutak pre nego to u pasti i pridruih se Puku za kormilom. Daleko na zapadu, pomaljao se tamni oblak na kojem sam video konjanika. Figura je bila veoma mala sa ove daljine, ali se sasvim jasno razabirao ovek u crnom okiopu, otvorenih usta i divljeg pogleda, kako jae belog konja izvijenog vrata. Kopita kao da su lela. Konj se spuao niz oblak, sve nie i nie ka moru da bi, na kraju, zajahao vrhove talasa. Gledajte!" viknuh. ovek u sedlu, tamo, ka najniim zveama. Vidite li?" Puk me pogleda kao da sam skrenuo s uma. Kerl isprati liniju moje ruke. Meseev jaha, ser Ejble? Videli ste ga?" Upravo ga gledam." Meni nikad nije uspelo." Kerl nabra vee i upilji se u daljinu. Neki tvrde da su ga videli." Eno tamo, dva prsta iznad vode, tamo gde je ona sjajna zvezda." Kerl se opet zagleda, a onda odmahnu glavom. ,,Ne vidim, ser. Nur isto tako zna da upire prstom i tvdi da ga vidi jasno kao po danu, ali oigledno nemam taj dar." Nemam ni ja." Puk se veoma tiho javi sa kormila: Neg' ta neg' imate, ser Ejble."

Ba kad sam hteo da kaem da konjanika bilo ko moe da vidi, prilika nestade sa horizonta. Uporno sam ga traio pogledom. Mesec je i dalje liio na sjajni luk, ali nita vie od toga. Nije zaista bio luk. Zvezde su i dalje svetlucale, odraavajui se u vodi, a nebom je putalo nekoliko oblaka. Sve je zaista bilo prelepo. Pomislib sam da napem kako je nebo bilo pusto, ali to bi bila la. Znao sam da je prilika na konju i dalje tamo, i to ne samo ona, ve i mnogi drugi, samo to mi nije uspevalo da ih vidim. Tragao sam za njima barem sat vremena, sve dok se nisu pojili elfi. Poput svih nonih stvorenja, bili su nestvarni. Neki su imali riblju krljut, neki riblje repove. Bili su plavi, tamnoplavi, ali ne kao nebo. Nije to bila ni teget, ni pononoplava, niti plavocrna. Najvie je liila na boju dubokog, dubokog mora, mada nije bila potpuno ista. Bila je to njihova boja. U oima im je sevao uti plamen sunca, koji se prelama kroz led. Imali su usamljene, ljupke, visoke glasove i razgovali su jedni sa drugima, sa morem i sa brodom. Iako sam raspoznavao vei deo, nisam razumeo ta govore, niti sam bio u stanju to da ziem. Uspravih se, podigavi se na zidi koji je delio dva otvora za strelce. Ovamo! Ja sam Ejbl!" povikah, maui im. Dozivali su jedni druge, pokazivali na mene i plivali ka brodu, sve vreme uranjajui i izranjajui iz vode. Sirili su peraja poput krila i iskakali na suvo, doseui ponekad ak do glavnog jarbola. Rekoh Kerlu da spusti ue niz bok broda i on me poslua, ali retko koji elf se posluio njime. Jednostavno su se verali uz bokove broda ili naskakali na palubu, sve dok je nisu ispunili. Skinuh koulju i zavoj i pokazah im ranu, a oni se popee na pramanu utvrdu kako bi je bolje osmotrili, postavljajui pitanja na koja nisu ekali odgovore. Nisam znao ta da kaem. Na kraju izjavih da u

uiniti ta god poele, ako me budu izleili. ,,Ne", rekoe. ,,Ne, ne!" I jo: ,,Ne, ne, ne, hrabri vitee. Ne memo da traimo od tebe da se bori protiv Kulili sve dok ne bude zdrav i snaan. Tako slab i nemoan, sigurno bi umro." Sigurno bi umro..." ponovie ostali, poput odjeka. Onda mi prie jedan stari elf divlje, sede kose i brade upletene do kolena, koji kao da je bio nainjen od plavog stakla. Ostali se pukoe u stranu - shvatih da se ne radi o bilo kome. Spustio je dlanove na moje lice i duboko mi se zagledao u oi. Ja, u isto vreme, nikako nam uspevao da skrenem pogled sa njegovih. Tamo kao da je besnela ponona oluja. Mnogo, mnogo je vremena prolo pre nego to me je konano pustio. itavi sati. Poi sa nama u Elfris", ree mi na kraju. More e ti izleiti rane i pokazati kako da bude najjai od svoje vrste, vitez protiv koga niko nee smeti. Hoe li?" Nesposoban da govorim, klimnuo sam glavom. Osam ili deset elfkinja istog trena bacilo se na cepanje moje odee. Skinule su sa mene pojas i Maolomca, ba kao i sve ostalo, a im su dospele do gole koe, poele su sa uivanjem da je ljube, kikou se i meusobno gurkaju laktovima. Jedna me je zgrabila za desnu ruku, druga za levu, a trea mi se popela na ramena. Bila je lagana poput kapljica vode i obavila je oko mene svoje duge noge, hladne kao rosa. A onda svo etvoro uskoismo u more, iako to nisam namerao. Sve je bilo veoma udno. Gore, gde se nalazio brod, videla se mna fleka, ali jo pre nego to smo dotakli vodu, more je podiglo talase, bistre poput kristala - nestvarne poput duhova ispod arava od snnobele pene, duhova koji su svetlucali na meseini i odraavali zvde. okirao sam se kao da ulazim pod hladan tu. Uz prasak ravan eonom sudaru dvaju ogromnih talasa, spustili smo se ispod povrine.

Nee se udaviti", ree ona sa moje leve strane i zacereka se. To me uopte nije brinulo, mada bi trebalo. Sve dok smo mi s tobom, vitee." Bila je to elfkinja sa moje desne strane. Njen smeh kao da je pripadao goloj deurliji koja se igra u bazeniu preostalom nakon plime. Ali, ostaviemo te!" oglasi se ona na mojim ramenima, povavi me malo za kosu kako bi mi skrenula panju. ,,To je uvek tako!" Svim trima to je bilo izuzetno smeno. U tom smehu nije bilo nieg okrutnog, ali ni dobroudnog. Garsek e nas naterati!" rekoe. Neobine ribe plivale su oko nas. Neke su delovale opasno, a neke jo opasnije. Tada jo nisam znao kome pripadaju. Spustivi se dublje, ostali smo bez meseca i zvezda i ceo svet sunca, meseca i vetra uini mi se veoma dalekim. Pretpostavljam da se astronauti slino oseaju; toliko navikli na svet oko sebe, ne mogu ni da zamisle da ostu bez njega, a kada se to ipak desi, sigurno se sve vreme pitaju kako su se uopte u sve to uvalili. Ja bar jesam. Zubi nekih dubinskih riba bili su poput velikih igala, a mnoge su na bokovima imale jarke crvene, ute ili zelene take, kao i pruge. Video sam jegulju koja izgleda poput zapaljenog konopca i druge jeze stvari. Na kraju sam pitao elfkinje da li tu ive, poto sam smatrao da na takvom mestu boravi samo onaj ko ba mora. ivimo tamo gde se zateknemo", odgovorie mi one, ,,i zovemo se Kelpiji." Tada su zasvetlele; te vitke, lepe devojke koje kao da su satkane od plave svetlosti. Pustile su da razgledam njihove krge i repove i dugake, zakrivljene kande, otre poput ribljih zuba.

DVADESET I DRUGA GLAVA GARSEK Na ulazu u podvodnu peinu, pronali smo starca koji je obao da e me izleiti. Naterao je Kelpije da nas ostave, to mi je bilo milo. Pitao sam ga gde se nalazimo, a on mi odgovori da smo u Elfrisu. ,,Ja nisam ni najstariji", ree, ,,ni najmudriji od svoje vrste. Ipak, znam mnogo toga. Ja sam Garsek." Kasnije sam saznao da se u stvari ne ze tako, ali u to vreme sam mu verovao. ak mi i sada, pri pomisli na njega, u glavi odzvanja to ime, pa u ga onda i koristiti. Pitao sam ga kako misli da me izlei. Nikako. More e te izleiti. Poi sa mnom, pokazau ti." Peo me je za ruku i otplivao do mesta na kojem su sa morskog dna, toplog poput vode u kadi, mehurii pare izbacivali mulj i pesak iz potina. ,,Ti ima pukotinu na sebi", ree Garsek. ,,Da li si ikada video pukotinu u moru?" Odgovorih da nisam. Gledaj." Mehurii uzavree, kamenje poe da se tumba, a pod stenama zaula se tutnjava nalik grmljavini. Jedna usijana stena uzdignu se sa morskog dna, oslobodivi ogromne bele oblake pare. Sva stvorenja, sve ribe i rakovi razbeae se, osim nas dvojice. To je trajalo neko vreme, a onda svi zvuci zamree, pretoivi se u jedan dinovski izdisaj, kao da sam Giling umire tu, dole, na kretu velikom kao itavo naselje. Stene prestadoe da se pokreu i povo ovrsnue. Priosmo da osmotrimo i ugledasmo itavo ostrvo sdano od kamenja, sa nekakvom kotlinom u svom sreditu. Neke moke ptice stadoe tu da svijaju gnezda, dok je more sa svih strana zajuskivalo plau od sivog kamena, poput make koja lape mleko. Prvo je izrasla trava, a onda drvee. Stabla su

korenje putala duboko u potrazi za sveom vodom, pratei sitne pukotine i irei ih. Uspeo sam nakratko da ugledam Diziri kako gola tri izmeu stabala. Hteo sam da potrim za njom, ali Garsek me je spreio, oko ega smo se malo pokaili. To je jedini put da sam se tukao sa Garsekom. Nove ptice - ptice koje je donela Diziri - gnezdile su se u njenom drveu. Sa stabala su visili plodovi po koje su dolazili rakovi iz mora i prodirali ih. Garsek uhvati jednog raka i pojede ga onako ko bismo mi pojeli pralinu. Meni se njihova kleta ipak nisu previe dopadala. Ostrvo je postajalo sve lepe i lepe i sve manje i manje, da bi ga na kraju preklopili talasi. Potonulo je u more kao da ga nikada nije bilo. Sada si video pukotinu u moru", ree Garsek. ,,Da li si ikada veo greben kako umire?" Rekoh da nisam, tako da smo opet zaplivali. Dospevi do umueg grebena, popeli smo se uz strminu do samog vrha. Gore je duvao sve jai vetar. Ubrzo je urlao tako glasno da nam uo sopstvene misli. Talasi su se podizali, sve dok nisu udarali o greben snagom lokomotive. Pena nas je prskala, a ponekad su se vrhi talasa razbijali ba iznad naih glava. Greben je podrhtavao, jer je u tim visokim talasima bilo kamenja, kamenja koje je udaralo poput mjeva, vraalo se u more i ekalo sledei talas. Podsetilo me je to na ljunak koji sam jedne Noi vetica bacio na neije prozore. Tada, due, nisam znao koliko je taj in straan, ali mi se sada, na dnu mora, inilo da sam opet samo klinac koji baca kamenie. Postajo je toliko opasno da smo se povukli sa grebena nazad na vrsto tle. ak i tamo, vetar mi se uinio poput viteza, krupnog viteza na velikom konju koji jae meu obinim ljudima kao to smo Garsek i ja, zamahujui mem na sve strane. Znam

da zvui blesavo, ali upravo to mi je palo na pamet. Voda je nadola, ba kao i stotinu puta pre toga. Prekrila je gren, ali kada se povukla, njega vie nije bilo. Priao sam vodi i pogledao nanie. Nije bilo lako odravati raoteu na takvom vetru, ali nisam imao izbora. Tamo, na dnu, videli su se ostaci, sve sitniji kako su se talasi razbijali o obalu. Garsek mi je priao i stao pored mene. Neto kasnije, ispruio je ruku, dlana okrutog navie, kako bih video ta se na njemu nalazi. Prvo mi se uini da nema niega. A onda ugledah vodu. Samo vodu. Pitao me je da li razumem. ,,Da, ini mi se", odgovorih. Prolo je neko vreme pre nego to je opet progovorio. Ostrvo?" Moram da budem poput mora, zar ne? Ono eka, strpljivo meri vreme i zatvara se preko napuklih delova." Greben?" Voda sama po sebi ne znai nita, ali voda sa energijom snanija je od kamena. Da li je to pravi odgovor?" Garsek se nasmei. Poi sa mnom." Vratili smo se u more, plivajui ovog puta na povrini. Malo smo poskakivali zajedno s talasima, malo putali da nas nosi struja. Tvoja krv je more", ree Garsek. Dugo nisam shvatao ta to treba da znai, ali dok smo plivali, nekako je poinjalo da dobija smisao. Isprva mi je zvualo kao budalatina, zatim sam pomislio da moda i jeste tako, a na kraju sam bio ubeen. Oseao sam more i oko sebe i unutar sebe. Nastavili smo da plivamo, sve dok saznanje da more i ja inimo jedno bie nije postalo deo mene. Ono je i dalje deo mene. Kelpiji i ostali morski elfi tvrde da to vai i za njih, ali ja znam da lau. Kada sam ja u pitanju, to je prava istina. Kao i kada je u pitanju Kulili. Ceo dan mogu da se smekam i veselim, ali umem da se naroguim u trutku, kao onda

kada smo se borili protiv Angroda. Dinovi su beali od mene, a one koji nisu liio sam ivota. Na kraju rekoh sebi: Snaga mora je ivotu omoguila da izae na kopno. Uspeo je da napusti more zato to ga je poneo sa sobom. Bio sam stvorenje mora u majinoj utrobi, ba kao i ona u utrobi svoje majke i to u ostati do kraj'a ivota. Kralj to sigurno zna, onako kako sam ja saznao, im je stavio najkra na svoj tit." ,,On je moj brat", ree Garsek. Obojica smo plivali u snanim zamasima, ali ja se iznenaeno okrenuh ka njemu. ,,Ti uje moje misli?" Ponekad." ,,Ti si elf. Zar kralj nije ovek?" Jeste." Dugo sam o tome razmiljao, ne doavi ni do kakvog zakljuka. Verovatno me je Garsek sluao neko vreme, poto je dodao: Kada mujak od moje vrste uzme sebi enku od tvoje, ona moe da zatrudni." Dobro", rekoh i dalje ne shvatajui nita. Svako dete nosi u sebi neto od majke i neto od oca; izuzev udovita, svako dete je mukog ili enskog pola." Zastali smo da se odmorimo, plutajui na leima po bistroj vi. ,,Ja sam bio sa elfkinjom - enom koju volim kao nikog na ovom svetu." Znam." ,,Da li emo imati dece?" ,,To ne znam." Recimo da emo imati." Nikada pre nisam razmiljao o tome. Ako bude deak, da li e izrasti u oveka?"

Ili u elfa? Sve dok se dete ne rodi, niko ne moe da zna." ta ako bude devojica?" Ista stvar. Kraljev otac spavao je sa enkom moje rase, ba kao i ti sa svojom elfkinjom." Tada sam uvideo da Garsek ne zna sve i, pravo da ti kaem, bilo mi je milo. ,,Iz njihove veze rodilo se troje dece, jedno od moje vrste i dve od tvoje." Troje?" Garsek klimnu glavom. Naa sestra zove se Morkain." Kada smo ponovo zaplivali, pomislio sam da nas eka bar jo toliki put. Sada mi je jasno da je Garsek zapravo eleo da napravimo pauzu pred samim ciljem. Znao je za stepenice i da emo moda mati da se borimo. Himere ga nee prepoznati, a on nee imati prilike da im se predstavi. U svakom sluaju, tek to sam se ponovo zagrejao, Garsek prekinu sa plivanjem i pokaza prstom ispred sebe. ,,0no tamo je ostrvo koje mornari zovu Staklenak", ree on. Ubrzo nakon toga, peli smo se po otrim i klizavim stenama koje je suneva svetlost, ped svih ostalih boja, najvie bojila u grimiznu, zlatnu i rumenu. Lotu tog prizora teko da ti mogu opisati reima. ,,Da li ga tako zovu zato to je nainjeno od stakla?" upitah. Odmahnuo je glavom. ,,Ne od stakla, ve od vatrenog opala." Zmajskog kamena." Nije hteo da me pogleda. ,,Ko ti je to rekao?" Rekoh da je to bio Hrabri Bertold, moj brat. ,,On je mrtav, koliko znam." Mudri Bertold. Ako nisi siguran da je mrtav, hajde da se nadamo da ipak ivi." Ispriao sam Garseku o bezuspenoj potrazi za

telom Hrabrog Bertolda. Mnogi tragaju za ovim ostrvom, ali oni koji ga trae nikad ga ne pronau. Mnogi ga sluajno ugledaju, a samo aica mornara iskala se na njega." Imao sam utisak da Garsek o svemu tome zna mnogo vie nego to mi govori tako da ga upitah ta im se desilo. Razne stvari. Neki su se bezbedno vratili na svoje brodove. Neki su nestali. Neki su ostali sa nama, a neki otili dalje. Vidi li ku?" Video sam je. Bila je ogromna. Neko je izgradio pravi neboder duboko na tom malom ostrvu i pitao sam se emu tolika zgrada kada nema ime da je ispuni. Medutim, nisam bio u pravu. Unutra je bilo more. Ostrvo zaista nije bilo veliko i jedini nain da podigne ogrou zgradu jeste da ide u visinu. Tako su i uinili. Zgrada je bila okrugla i neto ira pri dnu, a pela se uvis poput igle, via od najvie planine. Graditelj je poticao iz drugog sveta, odnosno Muspela", ree Garsek. Moj narod ne gradi takve stvari, ako ne mora. Ali, i te kako su morali! Setr je iz te kule eleo da pokori ovu sferu, koju vi zovete Donji svet." Rekoh mu da je uglavnom nazivamo Elfris. Garsek klimnu glavom. Sagradio je i neke manje kule, svoja uporita na mnogim obalama. Moja sestra ivi u jednoj koju je sama odabrala." Ali ne i ti?" Mogao bih, da hou." Garsek se udalji od mene i uspravi na neemu to je izgledalo kao jo jedna klizava stena. Kada ga vie nam video, uh njegove rei: Kako tvoja rana?" Bezuspeno pokuah da je napipam. Jesi li izleen?" Ostao je oiljak, ali je zarastao i ne boli me", rekoh,

sustigavi ga. Oiljak e nestati. Galebovi e jo neko vreme videti kamenje pod vodom." Shvatam. Da li sam ja sada zaista najsnaniji vitez na svetu?" ,,Na tebi je da kae." Onda jesam." Znao sam da je tako, iako to nisam oseao, niti sam imao ime da izmerim svoju snagu i brzinu. Takoe sam znao da je za promenu delom zasluna Diziri, a delom more - pokazalo mi je svoju prirodu, pokazalo mi da je deo mene, da plime krvi zapljuskuju obale mojih uiju. Donekle je zasluga bila i moja, i to ba kada je u panju more; ono se sve vreme nalazilo u meni, samo to ja toga nisam bio svestan. Ugledavi stepenice, prestao sam da razmiljam o tome. Izglale su poput paukove mree koja se protee navie, ka nekoj vrsti procepa na samom vrhu nebodera. Suneva svetlost ih je, kao i zidove, obasjavala zlatnim plamenom. Covek bi poeleo da stavi naoare za sunce ili ak one varilake. Zakiljio sam i podigao ruku iznad oiju. Garseku, medutim, kao da nita nije smetalo. Ovde je Setr sklonio sva najmonija oruja naeg sveta, kako ne bismo mogli da pruimo otpor. On, koji je mogao da raspoluti plinu, nije nam dozvoljavao ak ni bodee. Na kraju smo ipak uspeli da ga isteramo." Pitao sam ga da li misli da e se vratiti. Pojavi se s vremena na vreme, a onda opet pobegne pre nego to ujedinimo snage. Da li bi nas ti isterao iz Srednjeg sveta, ser Ejble?" Pomislih na Diziri i odluno rekoh: ,,Ne." Mnogi bi uinili upravo to. Mnogi se ak i danas bore protiv nas. Ipak, jednog dana emo se vratiti. Isto vai i za Setra." Da li je oruje o kojem govori i dalje tu?" Garsek klimnu glavom.

Hiljadu godina krali smo iz njegovih zaliha, aljui ga na sve strane." ,,Pa to znai da ga vie nema." Sledei put kada je Garsek progovorio, glas mu je bio tako tih da sam ga jedva uo. Zalihe jedva da su se smanjile", ree. DVADESET I TREA GLAVA NA STEPENITU Ve sam ti rekao da ne mogu da ti izleim ranu", ree mi Gaek kada smo stigli do prvih stepenika, ,,ali da e more obaviti posao ako poe sa mnom u Elfris?" Klimnuh glavom, posegnuvi jo jednom za ranom kako bih se uverio da je nema. Takoe sam ti obeao da e postati najsnaniji ovek. To i ji, ali za to nisam zasluan ja, ve ti i more." ,,Ti ba misli da u da se alim?" rekoh. ,,E, pa neu. Tvoj sam veiti dunik." Odmahnuo je glavom. Zar ja nisam astan ovek? Nita mi ne duguje. Neka ti to bude jasno." Nije bilo Iako nasmejati se Garseku u lice i mislim da mi je jedo tada uspelo. ,,U redu", rekoh, nisam tvoj dunik. Ionako bih vie voleo da si ti moj, jer e mi moda opet zatrebati tvoja usluga. ta bi eleo da uradim?" Stavi nogu na prvi stepenik." Posluah ga. Gotovo. Gledaj sad ovo." Pretrah sledeih stotak stepenika, a onda se zaustavih i pogledah nanie ka njemu. ,,Ti ne ide?" Idem", dobaci on. Ali, posle tebe. Moj je zadatak da te uporim na opasnost koja lei pred nama." Vai", rekoh i popeh se jo nekoliko stepenika. Mislim da je ovo pravo vreme za pauzu i razjanjavanje

nekih stvari. Kao prvo, tih par stotina stepenika koje sam preao bilo je neierno malo. Stepenite se, postajui strmije, protezalo sve do mesta na kojem se spajalo sa neboderom, na tri etvrtine njegove visine. Hjade i hiljade stepenika krivudalo je do te take poput baenog konca. Kao drugo, niko nije morao da me upozorava na opasnost. Stenite je bilo sagraeno od vrstog, savreno izbruenog, vatrenog opala, tako uglaano da si mogao da se ogleda u njemu. Bilo je iroko manje od jednog metra i nije imalo ogradu. Treu stvar teko mi je da pomenem, ali potrudiu se. Sve vreme verovao sam da mi je Garsek uinio tri velike usluge. Obeao sam Gilfu da nikada vie neu pokuati da ga se otarasim. Odrao sam to obeanje, iako me je i dalje plaio. Ubrzo emo stii do Manija. I nja sam se plaio, iako se radi samo o maoru. Moda velikom i opaom, ali ipak samo maoru koji govori. Gilf je plaio ljude ak i u noalnoj fazi, a ve sam se uverio da ta faza slui upravo tome da nas ne plai. Pravi Gilf bio je ono mrko stvorenje veliko kao Crna griva, sa kandama poput bodea. Tano je da vie nisam pokuavao da ga se otarasim. Ali, uopte mi nije smetalo to to je ostao na brodu kada su me odveli Kelpiji (bar sam mislio da je tako). Garsek me sustignu na stepenicama. Doveo sam te do ovog ostrva kako bi odabrao oruje pre nego to ti zatraimo uslugu. Jo uvek si mlad i nadao sam se da e te e za krvlju naterati da prihvati izazov." Sloih se da u uiniti sve to treba. Objasniu ti o emu se radi, kako ne bi pomislio da emo te prevariti. Drago mi je to ne misli da smo pokvareni. Ipak, odgovor ti je ishitren." Nije", rekoh. Kelpiji su pomenuli da eli da se

borim protiv nekog po imenu Kulili. Znao sam u ta se uputam." Trenutak pre ta bacio sam pogled preko ruba stepenita i prizor mi se uopte nije dopao. Reih da gledam samo ispred sebe. Sputanje e biti jo tee", rekoh ispod glasa. Naprotiv, bie mnogo lake, ser Ejble", uzvrati Garsek. ,,Pledaj navie." Posluah ga. Crne ptice?" Nisu to ptice. To su vatreni elfi - ili su to barem bili. Sada su himere." ,,To ne valja?" Sada slue Setru. Mi, elfi, moemo da menjamo oblik." Setih se Diziri i gomile razliitih devojaka u koje se preda mnom pretvarala. Znam", rekoh. Setr ih je zatoio u ovo telo. On sam menja oblik i toliko je moan da svoju snagu prenosi na druge. To to vidi njegovo je delo. Oni ne mogu da ponite aroliju." Visoko iznad nas, piskavi glasovi su vritali: ,,Ne damo!" ,,0ni i dalje uvaju njegovu kulu", ree Garsek. Ili bar pokavaju." Pomislih da to sve skupa lii pomalo na videgru, samo to se ovog puta nalazim s one strane ekrana. Ili na virtuelnu stvarnost. Pripao sam glavu u potrazi za opremom, bez uspeha. Jedna od himera obruila se u tom asu na mene, podiui se nazad u visine trenutak pre nego to sam je dohvatio. Imala je malo, izgladnelo telo, crno sa crvenim flekama, opremljeno kandama, eljustima i crnim krilima slepog mia. Htele su da se prikau slabijima nego to jesu", procedi Garsek. Sad se plae da e odustati." Teko." Bacie nas sa stepenita kad se naemo na veoj

visini. Ako pruimo otpor, sigurno emo pasti. Izbegavaj ih i penji se to bre moe. U kuli emo biti sigurniji, iako e nam i tamo biti za petama." Zaustavio sam se i pogledao ga, pokuavajui da mu procenim godine. Zar nee probati i tebe da ubiju?" Ve su pokuale da mi oduzmu ivot", odgovori on. Preao sam jo stotinak stepenika. Jedna himera prolete tako blizu da sam joj osetio miris. Druga mi prie s lea, oeavi mi krilom glavu. Gledaj oko sebe", upozori me Garsek. Sluaaaaaaj!" Ja se, umesto toga, okrenuh ka njemu, ali tamo zatekoh samo stvorenje nalik aligatoru sa rogovima, veliko kao krava, sa deset ili dvanaest nogu. Noge su imale pipke kojima su se hvatale za stepenike. ivotinja je mahala repom, podizala glavu i rikala ka himerama, sklajui eljusti za svakom koja bi se pribliila. Jedna je uspela da mi se priunja s lea. Pao sam, uhvativi se na jedvite jade prstima za rub stepenita. Dok sam klizio, svestan da mi se primie kraj, pipak se uvu oko mog zgloba i vrati me nazad na stepenice. I dalje sam leao na tlu i drhtao kada su se eljusti aligatora razjapile i otkrile mi Garsekovo lice. Seti se mora", ree on. ,,I tri!" Kada sam se konano pridigao, uspevi nekako da savladam strah, veliki talas me ponese s leda. Zna na ta mislim? Nisam se obirao na bol u nogama. Grabio sam uz te stepenice kao da letim, prkaui po tri odjednom. Himere nastavie da me napadaju ili barem da pokuavaju. Jednom su me saplele, ali zaustavio sam se tek kada se jedna spustila ispred mene na stepenite, drei u svakoj ruci po jedan ma. Bila je crna, koata i krilata, sa usnama koje ne prekrivaju zube do kraja. Jedino oi nisu odgovarale tom izgledu. Sijale su utim plenom kao kod elfa, ak i Kelpija i

Bodakana, koji su mi poklonili Gilfa. Iste takve oi imala je Diziri, mada mi se prikazivala kao obina devojka. Gledajui u njih, video sam nju. Himera rairi krila, primetivi da sam se zaustavio. Bila je vela kao kua. Mora da se bori protiv nass." Glas joj je bio siktav, ali ipak razumljiv. Vidi? Imam maeve za oboje." Okrenula je drku jednog ka meni, ali ga ne uzeh, ve dlanom udarih jabuku i proterah ma nazad kroz himerine grudi. Oi joj se, uplaene, irom otvorie, a neto slino krvi potee iz rane dok je pala sa stepenita. Pomislih da zadatak i nije preterano teak, ali onda se svih pet udovita obrui na mene, ne u nameri da me obore, ve da me epaju i podignu sa tla. Dve me uhvatie za ruke, dve za noge, dok mi je jedna uplela kande u kosu. Nosile su me tako brzo da mi se ino da sam upao u oluju. Video sam prozore, terase, lukove i neka rauena mesta na neboderu, a daleko iznad nas nazirao se Mitgartr sa svojim drveem, ljudima, ivotinjama, planinama, postajui svakog a sve blii. Ona koja me je drala za levi lanak iznenada vrisnu kao opara, pusti mi nogu i odlepra. Uveren da su reile da me ispuste, otruh se i dohvatih zglobove onih to su me drale za ruke. Nakon toga, oslobodih i drugu nogu. Iako su ubrzale rad krila, poesmo da gubimo visinu. Paemo!" uzviknu ona koja mi se uplela u kosu, na ta joj oovorih da me spusti na stepenice. Himera, umesto toga, pobee. Ona koja me je drala za levu ruku poe da vriti kako emo svi izginuti. Ja zaurlah da me spuste na stepenite i one me posluae. Premljili smo se grubovskotrljavi se niz nekoliko stepenika. Drao sam ih s mukom u stisku. Cim sam doao do daha, udarih

nekoliko puta jnu o drugu, sve dok me ne zamolie da ih pustim. Zaustavih se. Radite za Setra, je li tako?" Ssetr nije ovde." Udarih jo nekoliko puta jednu o drugu. Nisam to pitao. Radite li za Setra?" ,,Da." ,,U redu. Dajte otkaz. Od sada radite za mene." ,,Ne moemo da sse odreknemo Ssetra!" povikae obe. Onda ete umreti. Ima da vam polomim krila i bacim vas sa ovog uda." Garsek mi prie s lea, izgubivi svoj aligatorski oklop. ,,To su zla stvorenja, ser Ejble. Ipak, molim te da ih potedi." Rekoh mu da je to glupav zahtev. Ipak to traim, ser Ejble, u ime onog to sam uinio za tebe." Jednu spustih na stepenik i nogom joj prignjeih vrat, a drugu savih preko kolena. I dalje me je sve bolelo od pada; bio sam nasmrt uplaen i spreman da je bez premiljanja ubijem. Pritisnuh je svom teinom i uh kako joj lea krckaju poput kapije na vetru. ,,0na ne moe da se odrekne Setra", ree Garsek iza mene. Umesto odgovora pritisnuh himeru malo snanije. Zar mi nita ne duguje?" Dugovao sam mu mnogo toga, ali je poinjao da mi smeta. Razmislih malice o svemu, a onda rekoh: Dugujem i ovoj... kako ono bee. Da nije bilo nje, ne bi bilo ni mene. Otrgnuu je stoga od Sra, kako ne bi vie ovako izgledala." Pri tom se jo snanije naslonih na himeru, sve dok nije procila: Odriem ga sse!"

Popustih malo stisak. ,,To je ba lepo. Reci jo jednom." Odriem ga sse." Izgovori njegovo ime. Koga se odrie?" Ssetra. Odriem sse Ssetra zzauvek." Osvrnuh se preko ramena i pogledah u Garseka. ta sad kae?" Slegnuo je ramenima. Ako ti je dovoljno da uje rei..." Misli da nije iskrena?" Ne znam, ali nije ni vano - svi smo mi u stanju da izgovorimo gluposti. Ve sam ti rekao da ne moe da se odrekne Setra. Ako se zatvorenik odrekne lanaca, da li oni spadnu sa njegovih zglobova?" ,,U ta da se zakune kako bi se stvar obistinila?" Garsek odmahnu glavom. Nema u ta." Razmislih o tome. Kako ih Setr prisiljava da ga sluaju?" ,,Ko to zna?" ,,Pa, recimo ona." Ponovo pritisnuh himeru i rekoh: Sluaj me sad. Reci mi kako te on dri u aci ili u ti ovog asa slomiti kimu." Neu ovde zapisati sve to je u tom asu izgovorio Garsek. eo je da pustim himeru. Ubij me", prosikta ona. Okonaj moj ivot i moju agoniju." Pustih je iz stiska i zgrabih je za vrat. Zaklela si se Setru, je li tako? Priznaj!" Jessam." Dvadesetak himera koje su nas u tom asu preletale pomoglo mi je da se odluim na ulazak u kulu. Podigoh i drugu himeru i vrsto je stisnuh. Naterao sam ih da sklope krila, smestio ih ispod mike i prao. Nisu bile mnogo teke, jer je mojim venama teklo more. Zatak i pored toga nije bio lak i umalo da na kraju od svega

odustem. Kada smo se nali u kuli, podigao sam ih, a onda bacio na pod, naloivi im da ne putaju glasa dok ne stigne Garsek i dok ja ne dem do daha. Prostorija je zaista bila velika i prilino tamna. Smrdela je na ueglo meso i bu. Vladala je takva tiina da sam uo otkucaje sopstvenog srca. Presto na suprotnom kraju bio je visok sigurno osam metara, a irok oko sedamnaest. Odavde Setr kuje planove protiv naeg sveta", ree Garsek, uavi u prostoriju. Prisiljava nas da ivimo smerne ivote." Jo uvek sam bio ljut. Dobacih da je to sigurno veoma teko, poto, uprkos mojim naklonostima, ljudi tvrde da se elfima ne moe verovati, jer bi laima i pticu isterali iz gnezda. Mislio sam da e me Garsek zaskoiti, ali on samo prilino tuno klimnu glavom. ,,Pa", rekoh, ,,ni mi nismo ba olienje iskrenosti." On tada izgovori neto to me je vraki iznenadilo. Ipak, vi ste bogovi Elfrisa." Nikada pre nisam uo za to. (Zapravo jesam, ali se nisam sao.) Iako je Garsek bio sasvim ozbiljan, nisam znao kako da reagem. Pokuavajui nekako da sakrijem iznenaenje, epah opet jednu od himera i naredih joj da se odrekne Setra, u elji da ugrabim vreme za razmiljanje. Nakon toga joj naloih da se vrati u telo elfa, jer mi se taj izgled vie dopadao. Pokuavala je, ali bez uspeha. Priznadoh Garseku da je bio u pravu. Verovatno poznaje Diziri", rekoh mu. I ja je poznajem. Preda mnom je bez ikakvih problema nekoliko puta promenila oblik. Da li ti je bilo teko da se pretvori u aligatora sa svim onim nogama?" On odmahnu glavom. Sve je stvar koncentracije, ser Ejble. Gledaj ovo." Poeo je da se rastapa i klizi niz pod. Znam da ti nikako ne moe biti jasno na ta mislim, ali nemam drugih rei. Sea se filmova sa figurama od plastelina? Tako je

izgledalo: kao da mu neko nevidljiv menja oblik izmeu svakog snimka. Poeo je da poprima me crte. (Moje crte nakon susreta sa Diziri.) Sve je vie liio na mene, do take u kojoj bi prevario celu posadu broda. Nije bilo dima, ali o te nisam ni razmiljao. Tek tada sam primetio njegove oi. Sigurno sam ve dvadesak puta pomenuo da elfi imaju oi boje ute vatre. Nikad pre nije mi zasmetalo to to je Garsek drugaiji. Ranije je krio duboko usaene oi ispod gustih, plavih obrva. Oi aligatora bile su veoma sitne i veratno nisam mnogo obraao panju na njih. Ali, izbile su u prvi plan kada je uzeo moj oblik i tek sam ih tada paljivije osmotrio. Uopte nu bile elfske. Niti maje, psee ili bilo koje druge. Bile su poput vetra u visinama tamne noi. Pravio sam se da nita ne primeujem, ali iznutra sam se tresao. Kako bih prikrio sve vei strah, naloih i drugoj himeri da se odrekne Setra. Nije htela. Iako te je poruneo i zarobio ovde?" rekoh. ta je on ikada uradio za tebe?" Nissmo dobile nita", ree ona prva, ossim ovog tela. Obao nam je velike poassti, nagradu possle ssvakog obavljenog possla." Ona kojoj sam se obraao klimnu glavom. ,,A novi posslovi sstalno sstiu." Garsek se postavi izmeu mene i njih. Ako je ve tako, a znam da jeste, zato odbija da se odrekne Setra kao tvoja drugarica?" Himera ga zaobie i kleknu pred mene. Gosspodaru, ssluiu ti zzauvek. Zzar to nije dovoljno? I ja ssam te sspassila, ba kao i Baki. Sta god zzatrai, bie isspunjeno." Kako se zove?" rekoh, dobijajui na vremenu. Vaa robinja je Uri, gosspodaru." Garsek se vraao u svoje uobiajeno telo.

Nemoj da misli da su to prava imena koja se koriste u arolijama srvaranja, ser Ejble." Jessu, jessu!" rekoe one. Prava ssu!" Morao sam malo da razmislim. Nije ni udo. Mnoge stvari su me bunile; recimo, pogrena boja Garsekovih oiju ili razlozi zbog kojih je eleo da oslobodim dve himere. Stoga rekoh: Nije uvek peljno razbacivati se pravim imenima, zar ne? Mene ovde, na primer, svi zovu Ejbl. Treba li da izgovaram tvoje pravo ime? Ili da te i dalje zovem Garsek?" ,,U pravu si", ree on. ,,Ne izgovaraj moje pravo ime, ak ni ka si sam." Dobro. Pretpostavljam da zna da su me ove... ova stvorenja zamalo ubila?" Odmahnuo jev glavom. ,,Ja bih te spasao." Ako je lagao, bio je veoma vet u tome. to je istina. Rekoh da, iako ne elim svau, mislim da mi duguje uslugu. Dozvoliu ti da bira oruje na kojem e ti ceo svet pozavideti." Misli na Eternu?" ,,Ne. Ona nije ovde. udi me da uopte zna za nju." Slegnuh ramenima. ,,Ne elim nita drugo, a ti bi mi ionako nto uvalio da se borim protiv Kulili. Mislim da u umesto toga uzeti njih dve. Napustile su Setra i trebalo bi da skinu ove uniforme. Bar to mislim." Jedna se zaista odrekla Setra, a druga se zaklela da e ti sluiti. Da li e se boriti protiv Kulili?" Ve sam ti rekao. Ja ne povlaim svoju re, Garsee." Neka ti onda njih dve pomognu - ako ih zaista eli. Budi oezan. Kada ovek poseduje roba, tada i rob

poseduje gospodara." Rekoh da mi to ne smeta. Nemoj da kae da te nisam upozorio. A njihove nove unorme e biti..." Njihovi prirodni oblici", dopunih ga, njihova elfska tela. Ako se ne promene, odveu ih na vrh nebodera. To bi trebalo da pogne." Garseku se moja odluka uopte nije dopala. eleo je da se, non to ih oslobodim, zajedno s njim spustim u oruarnicu, sve po plu. Ne posluavi ga, poveo sam himere na krov, poto nas je kroz salu sproveo do unutranjih stepenica. Na kraju se ipak sloio sa mnom i rekao da emo se sresti na vrhu. DVADESET I ETVRTA GLAVA SUNEVA SVETLOST Kada bih eleo da ti ispriam sve to se dogodilo na unutrajem stepenitu koje vodi ka vrhu nebodera, sve to sam rekao Uri i Baki i ono to su one rekle meni (i to na nain na koji su mi rekle), bio bi mi potreban papir visok kao samo stepenite. Stoga u ti preneti samo osnovne stvari. Pitao sam zbog ega su elfi proterali Setra i saznao da je eleo da ih pokori. Nekima od kraljeva i kraljica to se nije dopalo. Nakon toga me je zanimalo zato su mu se neki priklonili. Kao, recimo, Uri. Razlog za to bila je Kulili. Elfi su je mrzeli, a Setr je puavao da je ubije. Podigao je veliku vojsku, sve morske elfe, sve vrene elfe i jo neke druge. Pokuali su da je linuju, ali polovina ih je izginula, dok se ostatak razbeao. Probao sam da saznam zbog ega su hteli da je smaknu, ali nisam dobio precizan odgovor. Kao ni kada sam traio da mi je opiu. Svaki put je izgledala drugaije, to zapravo zni da je menjala oblik. ivela je u moru, na veoj dubini od

morskih elfa. Verovatno treba da pomenem da do vrha nismo stigli ni tog, ni sledeeg dana. Uri i Baki znale su gde se na stepenitu nalaze odmorta sa hranom tako da smo pravili pauze, skupljali snagu i jeli kad god bismo neto pronali. Obe noi proveli smo u prostorijama koje su mogle da se zabrave. Polako sam gubio pojam o vremenu, ali sigurno znam da je, ka smo konano dospeli do krovne bate, bila no. Mesec se krio, puajui zvezde da bacaju jasno svetlo na stabla prepuna voa. Onako gladni, pojeli bismo bilo ta, a pred nama se nalazila prava gozba. Baki polete ka datulinoj palmi i donese mi pregrt zrelih plodova. Nikad pre nisam jeo datule i mogu ti rei da na svetu nema lepeg voa. Bilo je i pomorandi, ne ba onakvih kao kod kue, ali boljih od mandara. Bile su male i sone. Kada smo napunili stomake, poslao sam Uri i Baki na spavanje, rekavi da u ja uvati strau. Plaio sam se da ne pobegnu, jer to smo bili blii vrhu, to su manje elele da se nau na njemu. Njih dve legoe na zemlju, a ja sedoh i oslonih se na drvo. Treao sam i zevao, trudei se da ostanem budan. Zagledan u zvezde, pretih se mukarca koga je Kerl nazvao Meseevim jahaem. Ubrzo pom izaao je mesec. Tada mi je sinulo. U Elfrisu se ne vide ni mesec, ni zvezde, ak ni sunce. Nisam ih video onda kada mi je Tag pravio drutvo, a ni sa Garsekom dok smo plivali naokolo, posmatrali ostrvo kako se raa, ivi i umire ili greben kako nestaje. U najbolju ruku, videlo se mesto sa kojeg dolazim, Trgovac sa zapada, Iringzmut, pa i ire. Posmatrao sam Mitgartr sa ljudima koji ive tamo, onako kako tue ivote vidi na fiu. (Trajalo je, dodue, due od filma, sa mnogo vie detalja; neki lji su nestajali, neki novi su se pojavljivali. Ipak, mislim da si

shvatio na ta mislim.) Ovo, stoga, uopte nije bio Elfris. Podnoje se nalazilo u Elfrisu, ali vrh je pripadao Mitgartru, ba kao to na mesec, sa zveama, zapravo pripada Skaju. Budnim me je dralo saznanje da sam otkrio istinu. Bar neko vreme. A onda sam zaspao. Tu nije bilo pomoi. Mesec je, sve jasniji i jasniji, prelazio svoj put preko Skaja, ali nije me probudio on ve Garsek. Mlatarao je krilima oko mene, nalik ogromnom leteem dinosaurusu, vei od aviona. Buka koju je pravio bila je ravna oluji, to me je na kraju trglo iz sna. Jo uvek se vraao u svoje normalno telo kada je rekao: ,,Ovo moe da ih ubije." Pokazao je na Uri i Baki. ,,Je li ti jasno?" Zevnuo sam. Valjda", odgovorih. Nije mi mnogo stalo. Moa bi trebalo, ali nije." Odbijaju li poslunost?" Morao sam malo da ih vuem, a nekoliko puta i da ih udarim. Cinio sam to protiv svoje volje. Trudio sam se da ne udaram jako." Garsek klimnu glavom, poprimivi u potpunosti svoj stari oblik. One znaju da mogu da umru." Mislim da grei", rekoh. Pre bih rekao da im je Setr zabrio da se penju ovde. Zato im je teko. Zaarao ih je, bacio je ini na njih, nazovi kako hoe." Garsek se nasmei. Zato bi to uradio? Zna li?" Mislim da znam", odgovorih. Jesi li se ita odmorio?" Sigurno vie od vas troje." Onda uvaj strau. Probudi me sa prvim svetlom." ,,U zoru?" Proveravao je znam li gde se nalazim, ali nije me

bilo briga. Nazovi kako hoe", dobacih i nastavih da spavam. Probudio sam se sredinom jutra. Prvo pomislih da je Garsek nekud otiao, ali ga nakon umivanja u malom potoku primetih kako (poput duha) sedi u dubokoj senci debelog drveta. Spustih se pored njega, premiljajui se da li da se pravim ljut to me je pustio da spam. Ovo je durijan", ree mi, pokazavi mi jednu udnovatu voku. eli da proba?" Odgovorih da elim i uzeh je, na ta on posegnu za drugom. Miris nije prijatan", objasni mi, ali meso je ukusno i osveava." Voka je imala trnovitu koru koja se teko ljutila. Nisi naiao ni na kakvo oruje tokom uspona?" Rekoh da nisam. Uri kae da je sve dole u oruarnici. Uzgred, ta je bilo sa ustajanjem u zoru? Rekao si da e me probuditi." Nisam." Garsek je ljutio durijan. ,,Ti si rekao da te probudim sa prvim svetlom. Ja sam pitao da li namerava da ustane sa suncem. Odgovorio si da namerava i zaspao. Jesi li sanjao?" Klimnuh glavom. Kako se ovo ljuti?" ,,Na pravom smo mestu za snove. Verovatno nema boljeg. ta si sanjao?" Imao sam oklop i lem, tit i ma." Ve je bilo teko svega se setiti. Jahao sam nebom poput Meseevog jahaa. Mislim da samvsao da izvrim pravdu na zemlji, samo to me je zemlja progutala. ta to znai?" Nemam pojma. Verovatno nita." Ima ti pojma. Zna ti sve o tome." Odmahnuo je glavom. ,,Ne znam i ne bih da te uznemirim svojim

pretpostavkama." Kao to nisi hteo ni da me probudi. Smem da uzmem malo od tebe?" Dodao mi je voku. Pomirisah je kao to bi Gilf to uinio. Zaista je smrdela. Podsetila me je dodue na smrdljivi sir, a ja volim smrjive sireve. Zagrizoh je. Ukusan je. U pravu si." Shvatie da uglavnom jesam. ta te je probudilo?" Pruih mu nazad durijan. Sunce." Tvoje robove, izgleda, jo nije dohvatilo." Nisu oni robovi. Nisu jo uvek, bar mi se ini." Saznaemo kada bude dolo do njih." Potraio sam ih pogledom i pronaao tamo gde sam ih ostavio. Veliki cvetni bun leao je izmeu njih i sunca. ,,Da li zaista misli da e umreti?" Mogle bi." Garsek je mirno sedeo i prstima uvrtao bradu, pustivi me da s mukom ljutim svoj durijan. Na kraju je rekao: Ali, pre toga, ako se uopte desi, moram tota da ti ispriam. Hajde da krenemo. Kao prvo, pustio sam te da spava zato to ti predstoji borba protiv Kulili. Znam ja da bi se ti i iscrpljen tukao, ali bi te ubila, to ne bi niemu koristilo." Vie volim da razmiljam o pobedi." Samo izvoli, ali ja se ne oslanjam na sluajnosti." Saekao je moju reakciju, koje nije bilo. Kao drugo, lagao sam te. Rekao sam ti da ne znam zakletvu koja moe da obavee elfa." Pogledao sam ga. Kako glasi?" Elfi se obavezuju tako to se kunu u svoje stare

bogove." Sluajui Garsekove rei, stekao sam udan oseaj da onaj leti zamak prolazi iznad nas. Podigoh pogled, ali ne ugledah nita osim velikog plavog neba, proetog retkim oblacima. Misli na ljude sa neba? Na Oversine?" ,,Da", odgovori on, ,,i ne." Ne shvatam." Klimnuo je glavom, kao da je oekivao takav komentar. Nisam ni mislio da e shvatiti. Stari bogovi elfa su zaista ljudi sa neba. Odnosno, ljudi koji se vide na nebu Elfrisa." Misli...? Stani malo." Nema problema." ,,Da li govori... o Hrabrom Bertoldu ili Kerlu? O momcima sa broda? Ljudima poput njih?" Garsek klimnu glavom. Hoe da kac da sam ja bog? Pa to je suludo!" Moda za tebe, ali ne i za elfe. Ako se zakunu u tebe, onda su se obavezali." ,,Ja nisam bog!" Ali ima psa." Garsek se nasmei. Priao sam s njim. Razlikuje se od elfa samo po tome to se nije pobunio protiv vas." Pomislih na Gilfa, na to kako me je pratio iz luke, plivao za brom i mrtav gladan krio se na njemu. Valjda si u pravu", rekoh. Ali, ponekad me plai." Elfi mi se klanjaju." Garsek ponovo iznedri osmeh na licu. ,,Za sada veina, a uskoro e svi. Sto ne znai da ih se pre nisam plaio." Razmislih o tome i zakljuih da cela stvar samo naizgled ima smisla. Oversini su besmrtni, Garsee", rekoh konano. Hrabri Beold mi je rekao da ive bre od nas. itave im godine prou za na jan dan. Ali nikada ne umiru." Garsek klimnu glavom.

Stari bogovi elfa takoe su besmrtni. ta se deava sa tvojom duom kada umre?" Pokuao sam da se setim. ,,Da li i ona umire?" Mislim da ne umire." ' Moja umire." Garsek pokaza ka himerama. Kao i njihove. Bio si na palubi broda, ser Ejble. ta biva sa vetrom? Da li on ikada umire?" Jedna od himera tada zavrita i ja se podigoh da je obiem. ,,Je li to bila Uri ili Baki?" viknu Garsek za mnom. Nisam znao, ali i druga je vrisnula im ju je dohvatilo sunce to da nije ni bilo vano. Obe su se tresle, drhtavih vilica, oiju spreih da svakog asa iskoe iz glave. Posmatrao sam ih neko vreme, a onda dobacio Garseku: Doi da vidi! Krila im se smanjuju!" ekao sam na odgovor, koji nije usledio. Zar nee da prie?" Jedna od himera pokuavala je neto da kae. Jezik joj je visio do pola stomaka, ali ipak se trudila da oblikuje rei. Crna materija ootavala se sa himere, otkrivajui njenu crvenu kou. Podseala je na zaarenu cepanicu. Kada na nju spusti sve komad drveta, stari spjeni delovi otpadaju otkrivajui vatru u sreditu. Imaju sise!" viknuh ka Garseku. Pored toga, izgubile su kande, a usne su im konano prekrile zube. Na kraju sam se vratio nazad do Garseka. Stvarno ih mnogo boli", rekoh. Hoe li se uskoro zavriti?" Odmahnuo je glavom. Tek to je poelo." Nego, neto razmiljam..." Nasmejao se. Samo nemoj da preteruje."

Zaljubljen sam u Diziri. Kako je to mogue, ako sam njen bog?" ,,To si - to si." Nikad mi se nije klanjala, niti bih ja to eleo. Ja se njoj klanjam." Garsek me pogleda onako kako je gospoica Kolins ponekad znala da me pogleda. ,,Da li i ona osea isto, ser Ejble?" Pre nego to uspeh da odgovorim, jedna od himera podigla se sa tla. Sada se vie nije radilo o istom stvorenju. Bila je crvena od glave do pete, dok joj je kosu vijorio neki snani, samo njen vetar. Pramovi su se uvijali i pucketali. Pogledala je ka nama, ali nas nije videla. Ubrzo se udaljila nesigurnim korakom. Bacie se sa prve litice", ree Garsek. Pokuava da odleti nad u Elfris. Hoe li je spreiti?" Podigoh se i bez ikakvih problema je uhvatih, odnevi je pod drvo durijana. ,,Da je stavim u hlad?" Garsek klimnu glavom i ja je ostavih na udobnom mestu. Bila je boje novog petoparca, veoma vitka i zgodna. Znao si da e se ovo dogoditi", rekoh, spustivi se opet pored Garseka. Plaio sam se da e biti jo gore, da e umreti. I dalje se plaim za njih, mada stvari sada stoje malo bolje." Jednom smo se Diziri i ja igrali u vodi", rekoh, prisetivi se kako je Dizirino stopalo postalo drugaije pod sunevim svetlom. U tom trenu Baki, verovatno na pomen vode, zatrai da pije. Doneo sam joj u dlanu vodu iz oblinjeg potoka. Garsek pokaza prstom. Tamo e pronai bolju posudu, ako ti zatreba." Dadoh se u potragu. Ispod limete, zajedno sa ostalim stvima", uputi me on.

Mesto je bilo malice udaljeno. Zamolih ga da pazi na crvene elfkinje dok me nema i on pristade. Bata na vrhu nebodera za mene je u tom trenutku bila naepe mesto na svetu. Dungla koja je izrasla na onom tek roenom ostrvu bila je takode lepa, ali bata mi se, dok sam etao kroz nju, uila lepom. Sve oko mene bujalo je od cvea i voa. Isprva ispod limete nisam video nita osim trave. Pronaao sam samo jednu belu kost. Ubrzo sam naleteo na ostatak; rebra i kosti noge, kao i male kosti verovatno ruke ili stopala. Ugledavi lobanju, priao sam da je podignem, nagazivi usput na tubu koja kao da je bila nainjena od debelog, zelenog stakla. Bio sam bos i go tako da preet nije pukao. Podigao sam ga i izvadio ep, pronaavi unutra uran list papira. Izneo sam ga na sunce kako bih ga bolje pogledao. DVADESET I PETO POGLAVLJE PRVI PREDMET Kada sam se vratio do stabla durijana, elfkinje su leale jedna do druge. Bile su sasvim nepomine, osim kose koja im se vijorila, pa se uplaih da su mrtve. Nazivam ih elfkinjama a ne himerama zato to to i jesu. Nita od himera u njima nije ostalo. Kada sam se uverio da i dalje diu, pokazah Garseku pehar koji sam pronaao ispod limetinog drveta i upitah ga da li je na njega mislio. On potvrdi. ,,Da im sada donesem malo vode?" upitah ga. to da ne, samo ga dobro isperi." Pokupih pesak sa dna potoka i istrljah pehar. Iznutra se skupila patina i prljavtina, ali zaas sam ga izglancao. Zatim sam ga dobro oprao sa spoljnje strane i napunio istom, hladnom vodom. Pomogao sam jednoj od elfkinja da se pridigne i prineo joj par do usta. Mislim da je to bila Uri. Garsek

me je posmatrao, bez ikve reakcije na licu. Nisam primetio da su sunevi zraci povredili Diziri kada su joj pali na nogu", rekoh mu. Klimnuo je. ,,Pa si pomislio da moemo ove dve da dovedemo ovde. Raskinue Setrove ini i vratiti im njihova prava tela. To mi je sve jasno. Ali, kako si znao da je vrh kule u Mitgartru?" im su me zgrabile i podigle sa stepenita, pomislio sam da smo se zaputili ovamo", rekoh. Prvo mi je, u stvari, palo na pamet da e me naprosto ispustiti, ali to su mogle da uine i sa manje visine. Zim sam se, zakljuivi da im je gore gnezdo, ponadao da u ih savlati kada me budu spustile na vrh i pokuaju da me pojedu. Jedna se, meutim, uplaila i pobegla. Kada sam doao sebi od straha, zanimalo me je ta ju je tako uplailo. Setih se prie o sunevoj svetlosti i uvideh da e, povratkom u svoja elfska tela, svaka od njih pasti na tlo. Ali, u Elfrisu nema sunca, to je znailo da se pribliavamo Mitgartru, im blizina sunca postaje problem." Baki se uspravi. U to vreme jo nisam bio sasvim siguran koja je koja, ali sada znam da je to bila Baki. Leteti je divno", ree slabanim glasom, dlanovima masirajui slepoonice. ,,Da li u ikada opet poleti?" Moete da se vratite u tela himera i da ih odbacite kad god pelite", obea joj Garsek. Videlo se da elfkinja ne razume, tako da ja dodadoh: Ponovo ste slobodne." Pruih joj pehar s vodom. ,,Ne, gospodaru." Pokuala je da se nasmeje, to me umalo nije rasplakalo. Nisam slobodna, niti elim da budem. Sada imam novog gospodara." Tvoj rob", objasni mi Garsek, ,,kao to sam te upozorio." ,,Ne seam se da si ikada obeala da e raditi za

mene", rekoh, ,,a ak i da jesi, to je puko obeanje. Nisi se zaklela." Grei, gospodaru. Zaklela sam se u svom srcu, tamo gde me ne uje." I dalje mozgajui o pronaenim kostima, pitao sam Garseka ta zna o mornarima. Da li i oni vide ostrvo onako kao mi i pokuavaju li da se popnu ovde. ,,0ni vide upravo ovo." Mahnuo je rukom oko sebe kako bi mi pokazao na ta misli. ,,U Elfrisu nisi video sve", ree druga elfkinja, ne podiui se na noge. Nisam video vrh, ni drugu stranu, ali to ne menja stvari. Da li iza vas, elfa, nakon smrti ostaju kosti, kao kod ljudi?" Oboje odgovorie odrino, a Garsek me upita zato je to bitno. Dok sam drao Diziri u naruju, verovao sam da se radi o obinoj eni. Jesam li to ve pomenuo?" Nisi", ree Garsek, ,,a nije ni tvoj pas, iako mi je, dok jo uvek nisam bio voljan da te izleim, rekao da esto govori o svojoj ljubavi." Sigurno si mislio da u te se plaiti", rekoh. Naprotiv. Plaio sam se da e nas napasti, poput mnogih od tvoje vrste." Kao to vidi, nisam. U svakom sluaju, to je bio prvi put da drim enu u naruju i mislio sam da u se iskilaviti. Ali, bila je tek nto tea od detenceta, iako je imala... zna." Rukama mu opisah oble. Garsek se nasmei. Oblikovao si vazdunu violinu ljubavi." Ako ti tako kae. Stvar je u tome to mi se mnogo, mnogo svela. Prava Dizira ni izbliza nije bila tako fina." Nije to sluajno." Pretpostavljam da nije. Ali, malopre sam pronaao kosti tamo gde si me poslao po pehar. Pomislio sam da

se sigurno radi o nekom od mornara koje si pominjao, jer su elfi tako lagani i mogu da menju oblikev. Hteo sam da proverim." isto sumnjam", uzvrati Garsek. Ali, ako su to zaista ljudske kosti..." ,,To su kosti ene. Pronaao sam karlicu pre nego to si se probudio. Ona uvek reava slina pitanja." Mislio sam da ti o tome nita ne zna." Zato to mi nemamo ljudske kosti? Bilo bi lepo da si u pravu. Da li isto tako pretpostavlja da ene iz Mitgartra nikada ne poele mukarce iz Elfrisa, iako ljudi ponekad uivaju u elfkinjama?" I Baki je htela vode, tako da joj donesoh malo. Pridrah joj par, poto su joj se ruke tako tresle da nije mogla da pije. Razmiljao sam pri tom o Garseku, o onome to je rekao i nainu na koji je to rao. Posle sam ga, priznavi da se petljam u tue stvari, pitao da li pnaje neku Ijudsku devojku. Poznavao sam. I video sam njihove kosti." ao mi je", promrmljah. Nisam znao to drugo da kaem. ,,I meni je. Jo uvek si mlad, ser Ejble. Shvatie da je ivot okrutan." Hajde da ga ne inimo okrutnijim nego to treba. eli li da se sada spustimo do oruarnice?" Garsek odmahnu glavom. Odlino, poto bih radije da budem ovde dok se ne oporave." Istog trena, Baki proapta: ,,Ja u poi sa tobom." Moe do oruarnice. Toliko e valjda moi." Kuda god da krene, gospodaru." Glas joj je bio tako slab da se jedva uo. Takav glas nikoga ne moe da uplai, nikog sem mene. Misli na borbu sa Kulili? Pa to je suludo."

Kuda god da krene..." ,,Ne prepiri se s njom, ser Ejble", ree Garsek. Izmorie je." ,,U redu." Previe stvari mi se motalo po glavi, ali ipak sam se trudio da ih drim na okupu. Rekao si da sam jo uvek mlad i to je tno. Mlai nego to stvarno misli. Ne znam da li ti je poznato, ali ve sam dvaput bio u Elfrisu, iako se prve posete uopte ne seam. Izgleda da u sada imati dovoljno vremena da ti sve ispriam." Samo izvoli." Kao to rekoh, ne seam se. Nisam izgubio samo pojam o vrenu, ve o svemu. Ne znam s kim sam razgovarao, niti ta sam radio. To sam posle rekao gospi po imenu Parka. Mislim da je ona Oversin. Da li je poznaje?" Odmahnuo je glavom. Odgovorila mi je da su mi elfi ispovedili svoje grehe ne bi li ih ja preneo ljudima. Da li si me upoznao dok sam bio u Elfrisu?" ,,Ne. Misli da su ti elfi ukrali seanje?" Pretpostavljam da jesu." Nisam siguran", ree Garsek zamiljeno, ,,ali pre bih rekao da je to uinilo bie koje naziva Parka. Zato bi ti se elfi poverili, a onda ti izbrisali pamenje?" Znala je da mi se ne dopadaju, ali se nije naljutila." Garsekove obrve se podigoe. ,,I dalje tako misli?" Odmahnuh glavom. Dobro je. Stvar je u tome to ne vidim zbog ega bi ti elfi izbrali pamenje, ako ele da neto upamti." Da li ti to ume? Da oduzme neije pamenje?" ,,Ne. Kau da sam moniji od svakog elfa, ali to ne umem. Koja seanja bi voleo da odbaci?" Ona o Americi. Svoje pravo ime i ivot koji sam tamo iveo." ,,Da li je Amerika tvoje pravo ime?" upita Uri.

,,To je mesto gde sam nekad iveo. Pre nego to sam se prvi put obreo u Elfrisu." Loe neko mesto", ree Garsek, ,,im eli da ga zaboravi." Nije ba, samo..." Samo ta?" Samo to se ponaam kao devojka iz onog filma. Ne mogu da izbriem Ameriku iz glave. Ne elim da se vratim tamo, ak ni kada bih pronaao papue sa rubinima, jer Diziri je ovde. Dodue, voleo bih da mogu da je zaboravim. Zna, ponekad mi se ini da je Hrabri Beold zaista moj brat. Volim ga takvog kakav je, iako znam da to nije tno." To bi eleo da zaboravi." Tako je. Priao mi je kako je nekad bio krupan, snaan ovek, dugake crne brade. Sve dok nisu doli dinovi. Angrodi. Teko su ga ranili i mislim da nikada nee do kraja ozdraviti. Ranije sam verovao da se ljudi vremenom uvek oporave. Moda sam jo uvek dete, ali nto sam ipak nauio." Nedostaje ti ovek kog nikada nisi poznavao." ,,Da. Bio je snaan, mudar i hrabar. Znao sam nou da sedim u njegovoj maloj kolibi - to je bilo pre Diziri - i sluam ga kako pria o vremenu pre ranjavanja. Uverio sam se kakav je to ovek. Matao sam o tome da i ja postanem kao on, ali to se nikada nee desiti." Baki se pridignu. I dalje je delovala nesigurno. Nikada nee moi da bude ono to ve jesi?" Pokuao sam da se nasmeim. Nije bilo lako, ali mislim da mi je uspelo. 0, ne kaem da sam slabaan. Garsek me je upoznao sa mem tako da sam verovatno snaniji nego to je Hrabri Bertold ikada bio. Ali nisam hrabar i nisam mudar. Iznutra sam jo uvek dete. Spolja sam mukarac ili barem izgledam kao mukarac. Ali,

Osterlinzi su me nasmrt uplaili." Niko nije progovarao, tako da upitah Garseka da li sam mu prao o tome. Nisi, ali tvoj pas jeste. Junaki si se borio i zadobio ranu koju je izleilo more." Ali sam se uplaio. Strano sam se uplaio. Mornari su se tukli s njima kroz mreu od uadi, a ja sam ih gaao dok god sam imao strela." Ubio si mnoge." Klimnuh. Nita bolje nisi ni mogao da uradi. Moji morski elfi ne koriste strele jer su jalove pod vodom, ali Mahovnjaci tvoje Diziri strunjaci su za to. Video sam kakav pokolj dobar strelac moe da napravi meu svojim neprijateljima." Probili su se kroz mreu." Seanja mi nisu dozvoljavala da ga sluam. Bila je nainjena od dobrog, vrstog ueta, debljeg od mog palca, ali su uspeli da je probiju i nateraju nas u beg. Nita nisam mao da uinim." Garsek se nasmei. Sreom pa nisi morao da bude hrabar." Tako je. Trebalo je vie da se trudim. Drao sam Maolomca u rukama i urlao, sve dok nisam skoio sa pramane utvrde, primio udarac i sruio se." Znai, izgubili ste boj i brod prepustili stranim Osterlinzima." Garsek odmahnu glavom, kao da mu je veoma ao. Nisam to primio kada sam posetio palubu, ali krivica sigurno lei u mojoj nepanji." ,,Ne, oterali smo ih nazad na njihov brod. Presekli su konopce, ostavivi za sobom poneku kuku, a onda... otili." Uri se okrenu i pogleda me. Zato, gospodaru?" Plaili su se, izgleda, da emo upasti kod njih i sve ih pobiti. To bismo moda i uinili da nisu presekli konopce."

Onda si neto prevideo u celoj prii", primeti Garsek. Sve vreme to oseam. Pominjao si strah, ser Ejble od Visokog srca." ,,Da." ,,I to kako si skoio sa pramane utvrde sa maem u ruci." Objasnih da se ne radi o mau. ,,Sa Maolomcem u ruci, onda. Nakon toga si pomenuo kako su te uboli. I to kroz oklop, ako sam dobro razumeo tvog psa. Pao si, pretpostavljam, na palubu." Odgovorih potvrdno. Ipak, neto se sigurno deavalo izmeu skoka na palubu i uboda. ta?" Rekoh mu da sam povredio neke ljude, udarajui ih Maolomcem. Neke Osterlinge." Nije u tome stvar", rekoh, uopte nije u tome. Hteo sam da kaem da je Hrabri Bertold nekada bio hrabar i snaan. Ali, kada sam ga upoznao, nije vie bio takav. Pogurio se, a ponekad je imao probla sa pamenjem. Brada mu je bila proarana sedim dlakama i nije hteo da se vrati u Grifonsford za stalno. Nikada. Hteo je da ostane u umi gde ga niko nee pronai. Meutim, pronali su ga. Uspelo im je i sad ga vie nema." Obrisao sam prstima suze sa obraza. Malo kasne sam rekao: Izvinjavam se." Zbog toga to oplakuje brata? I najsnaniji plau u takvim trenucima." Evo o emu se radi. Mislim da sam, zahvaljujui Diziri, porastao tano onoliko koliko bih porastao da nisam bio u Elfrisu." Garsek kao da nije imao ta da kae na to. Desetak godina. Kad se setim sebe pre nego to sam porastao i kad se vidim sada. Nekih desetak godina." Ili manje."

Hrabri Bertold je, dodue, stariji trideset, etrdeset godina..." Sada mi je bolje, gospodaru", ree Uri. Mislim da mogu da ustanem, uz tvoju pomo." Suurila se uz mene. U stvari samo hoe da te on zagrli", ree Baki. Uri joj iskezi. Ima veoma lepe ruke." Ponekad sanjam Osterlinge", obratih se tiho Garseku. ,,I ja... prinosili su nam rtve dok su drali Vatrenu planinu. Zeli li da uje ta ja mislim o svemu tome?" ,,Da", odgovorih, veoma." Mislim da ne eli. Ne verujem da e biti spreman da sagleda sve uglove." Garsek kao da je nekoliko asaka razmiljao odakle da pone. Prva stvar, Osterlinzi. Smatra da nisi dovoljno hrabar zato to ih se plai. Zar misli da tvoj brat ne bi oseao strah?" ,,On se borio protiv dinova." ,,A ti protiv Osterlinga, ser Ejble. Plaio si se, ali ipak si savlao strah. Ako misli da se oni tebe nisu plaili, pronai emo neko jero da se pogleda u njemu. Imao si oklop?" Verinjau i elini lem. Kupio sam ih pre ukrcavanja na brod." Imao si i Maolomca. I pored svega toga, desetkovao si ih lom i strelom. Veruj mi, ser Ejble, uplaio si ti njih onog trena kada su te ugledali." ,,Pa, uspeli su to da sakriju." Pronaao sam durijan koji sam puavao da pojedem i opet krenuo da ga ljutim noktima. Proao sam isto kao i prethodni put. ,,A ti? Jesi li ti sakrio svoj strah?" utao sam. ,,Ja znam odgovor, iako nisam bio tamo. A zna ga i ti. Pobedio si svoj strah, sve dok te nisu oborili. I oni su svoj savladali za neko vre. Kada je na brodu vitez,

posada istie zastavu na prvi jarbol. Jesu li to uinili?" Odmahnuh glavom. Nemam svoju zastavu, a nisam ni znao za j obiaj. Pored toga, kapetan nije verovao da sam pravi vitez." ,,U veini sluajeva, Osterlinzi ne napadaju takve brodove. Moda su se iznenadili i uplaili kada su te zatekli na palubi." ,,U redu", rekoh mu. ta je sa ostatkom?" DVADESET I ESTA GLAVA DRUGI I TREI PREDMET Dobro, hajde da nastavimo. Doneo si sa sobom staklenu tubu i pehar koje si pronaao pod drvetom limete. Verovatno ti je palo na pamet da u ih kaad primetiti. Hoe li mi dozvoliti da ih poglam?" Mislio sam tek poto porazgovaramo o ostalim stvarima", roh. Tuba je bila zelena i dobro sakrivena u visokoj travi. Ipak sam je podigao i dodao Garseku. Unutra je rolna papira." Klimnuo je glavom. ,,Da li si ti slomio peat?" Rekoh mu da nije ni bilo peata. Uri se nagnula kako bi bolje videla, a Baki se primakla i bacila pogled. Na sebi nisu imale nita, ni tada, ni kasnije, tako da sam teko odolevao da ne gledam u odreena mesta. Garsek izvue ep i izvadi papir. ,,To je svitak", objavi. Nekav zapis." Raspetljao je povez. Ve sam ga odmotao", rekoh, ,,ali je sada isti kao to je i bio. Ponovo sam ga zamotao." ,,Da li si ga proitao?" Odmahnuh glavom. Bacio sam pogled, ali takve znakove ne umem da itam." ,,Ni ja. Ovo je verovatno selidonsko pismo."

Predao je svitak Baki, koja ree: ,,A-ha. Umem da itam nae pismo, ali ne ovo." Uri se primaknu. Ako ne ume Baki, ne umem ni ja." Garsek uze svitak nazad, ponovo ga umota i uveza, a onda vrati u tubu. Moda je u pitanju testament ene ije smo kosti nali, ali ko to da proverimo? Zadri ga ako hoe, ser Ejble, ili ga vrati tamo gde je bio." Ostavivi tubu nazad ispod drveta, upitah Garseka misli li da je ena znala da umire. On pokaza na pehar. Kada pronae au pored tela, prvo posumnja na otrov. Zbog toga sam te savetovao da je paljivo ispere, iako je ovde ve dugo izloena padavinama. Ako se radi o otrovu, mda ga je ispila sama, steui u ruci svoj testament." Nije mi bilo jasno zato bi se neko ubio na ovako lepom mestu. Slobodno me pitaj jo neto u vezi s njom. Ali znaj da vie nam odgovora." Kae da si video kosti", podsetih ga. ,,Da li si video i staklenu tubu?" Odmahnuo je glavom. Pregledao sam okolinu, ali sunce je bilo nisko tako da je nisam primetio." Pominjao si veliki rat u kojem su elfi proterali Setra." Preostavio sam da Garsek ne eli da Uri i Baki otkriju njegov pravi ideitet. Takav nastup mi je delovao mudro, ali Uri poe da drhti tako da sam joj obeao da vie neu pominjati njegovo ime. Trebalo je da umremo", ree ona. Trebalo je da umremo kada smo dole ovde", dopuni je Baki. ,,On vam oprata", ree Garsek. Videlo se da ga ne razumeju, ali da mu veruju zbog naina na koji je to izgovorio. Bar dobrim dom.

Prole su hiljade vaih godina od toga rata", ree Garsek. Mogu da ti ispriam mnogo detalja, ako eli. Ali, eli li to?" ,,Ne verujem. Samo sam razmiljao o toj eni. Nemogue da njene kosti lee ovde jo od tad, zar ne?" ,,Na ovako vlanom mestu? Naravno da je nemogue." to znai da je ovde nije dovela osoba koja je izgradila neboder?" ,,Ko to zna? Hiljadu godina ovde je isto to i stotinu u Elfrisu, moda i manje." Osim toga, on se stalno vraa", ubaci se Baki. Hajde da ga uopte ne pominjemo." Bacih se na razmiljanje. U sutini, ena se mogla nasukati, ali zato bi se zbog toga ubila? Ponovo upitah Garseka da li je vrh nebera u Mitgartru ostrvo i on mi odgovori potvrdno. ,,U redu", rekoh tada, ,,ako smo na ostrvu, zato ne ujemo more? Do sada ga nisam nednom uo." Ovde je esto mirno, a kad je tako, ne die veliku buku." ,,E pa, idem da pogledam. Ti ostani sa ove dve bolesne devojke." Uri i Baki, gospodaru", ree Baki, veoma ponizno. ,,Ja sam Baki." Tako sam ih i upamtio. Nikada ih vie nisam zamenio. Garsek odmahnu glavom dajui mi do znanja da nee ostati, ali ja ne obratih panju na to. Sunce je i dalje bilo visoko na nebu i ja kruh prema zapadu, okrenuvi mu leda da mi ne bije u oi. Lomio sam granice i svakih stotinak stopa bacao ih na tle. Neto kasnije uo sam Garseka kako me prati. Zato to radi?" upita me on. Nisam se osvrnuo. ,,Da bih mogao da se vratim, naravno." ,,A zato bi se vraao?" Zato to su one devojke bolesne i moramo da se

brinemo o njima. Mislio sam da e zato ostati tamo." Otkad znaju za sebe, elfi se bore protiv udovita zvanog Kili. Ti si im poslednja nada, najvea do sada. Ne isputam te iz vida, ni zbog deset hiljada onesveenih devojaka." Zaustavih se kako bih osmotrio drvo iju nijansu zelene boje nikad pre nisam video. Bio sam siguran da potie iz Elfrisa, ali bilo je tako svee i novo kao da ga je Bog stvorio pre samo nekoliko trenuta. Kao da ga je posadio minut pre mog dolaska. Imalo je plave i ljubaste cvetove, jarkocrvenih pranika, ako se tako zovu one stvarice unutar njih. Prvi put video sam tako neto i slika mi se urezala u paenje. uo sam Garseka kako se smeje iza mene, ali i dalje nisam hteo da se okrenem. Dodue, kada sam nastavio da hodam, pitao sam ga da li se kreemo pravim putem. ,,Ne znam. Svaki put je pravi, ako si dovoljno dugo na njemu. Ovo moe biti najkrai. Kao i najdui. Na kraju e nas u svakom sluu dovesti do mora." ,,I dalje ne ujem talase." Ni ja. Ali uemo ih, ako nastavimo da hodamo. Pod uslovom da ih uopte ima." Razmislih o tome i o vremenskim uslovima. Skoro da nije bilo vetra. ,,Da", rekoh, dosta je mirno." Tano. Mornari obino po ovakvom vremenu vide ostrvo. U suton, kada je toplo i mirno." Ako je suvie mirno za plovidbu, zar ne mogu da doveslaju dovde?" Mogu. Neki su to i uinili." Bio sam prilino ljut na Garseka to je ostavio Uri i Baki da se brinu same o sebi. Ali, onda se setih svega to je uinio za mene, shvivi da sam ih ja prvi napustio. Zastao sam i mahnuo mu da mi se prrui, tako da smo neko vreme koraali jedan pored drugog. Stabla su nam sve vreme pravila hladovinu.

Nedugo zatim dospeli smo do mesta gde su se senke razredile. Suneva svetlost probijala se izmeu listova stvarajui blistave are na tlu. U trenutku mi se uinilo da pored mene hoda neto mnogo vee od Garseka. Nije se ba radilo o zmiji, a ni o ptici. Ipak, moram da ih pomem, jer mi nita bolje ne pada na pamet. Stvorenje je bilo prelepo, ali i strano. Ne seam se svih boja koje je imalo na sebi - ionako su se stalno menjale. Jedino znam da se radilo o najtamnijim nijansama sve od njih. Plava je bila tamnija od crne, ba kao i zlatna koja je naginjala ka smeoj, presijavajui se tako da ne moe da odvoji pogled. goje su se mutile - kao da si usred oluje primetio neto zlatno, ali ntvarnije od dima. U tom asu skoro da nisam razaznavao Garseka, ali osetio sam da je na ivici smeha. Rekoh mu da mi se vie dopada onaj stari izgled. Znam." Ovo je tvoje pravo telo, zar ne? Ti si Setr. Da li zaista potie iz sveta ispod Elfrisa?" ,,Da. Doi ovamo, ser Ejble. Pokazau ti neto vanije od ma, ako te zanima." Posluah ga, iako mi se inilo da sam ve video jednu vanu stvar. DVADESET I SEDMO POGLAVLJE KULILI Pred nama se vie nije pruao put ve samo mekana trava i prat ispod velikih stabala. Sputali smo se, malo krivudali, a onda jo malo sputali, sve dok se nismo nali u malecnoj dolini, irokoj ne vie od stotinu metara. Zastao mi je dah od lepote. Majuni vodoskoci iijali su iz stena, a na sredini se nalazilo jezerce oko kojeg su rasli ljjani. Bilo je i paprati. Ona koju sam ranije viao nije rasla mnogo u vinu, ali ova ovde bila je

ogromna, kao da je u Elfrisu. Uzdizala se tako visoko da sam mogao da jaem konja ispod nje ne skidajui lem sa glave. Garsek je, u debeloj hladovini koju su pravile, delovao potpuno stvarno, tako stvarno da sam znao da pri dodiru uopte ne bih osetio ono ogromno telo. U najveem hladu, nalazila se bela statua. Prikazivala je golu enu koja je, na tako mranom mestu, izgledala poput duha koji mi se prikrada. Jednom rukom kao da je elela da prekrije grudi, dok je dru ispruila prosei. Ve sam, ini mi se, rekao da sam i ja bio go tako da se, pred prizorom bele ene, ponovilo ono to se desilo kada sam u srednjoj koli posmatrao devojke dok igraju odbojku. Ne elei da me Garsek vidi, uskoio sam pravo u jezero. Pomoglo je, poto je voda bila prijaa i hladna. Kada sam izronio, sklonio sam kosu s oiju onako kako ti to ponekad ini i osmehnuo se. Garsek se nadvio nad jezero, kako bi me bolje osmotrio. Zato si to uinio?" ,,Da bih se rashladio i sprao znoj. Zar ti nije vrue nakon tolike etnje? Ja sam se skuvao." Doplivah do njega i, prihvativi ispruenu ruku, uspentrah se napolje. Pogledaj u vodu. Saekaj dok talasi ne prou, a onda paljivo pogledaj." Samo zato to si obeao da e mi pokazati moj odraz", pretih se, kako bih shvatio zato me se Osterlinzi plae? Ne verujem u to. ,,Ne samo zato. Pogledaj duboko u jezero, ser Ejble." Pogledao sam. Jezero kao da je bilo beskrajno duboko, sputui se donekle nepravilno, nagnuto na jednu stranu. To mu i rekoh. Kao i mnoge sline vode, to je kapija Elfrisa", uzvrati Garsek. Pokazujem ti je kako bi je ubudue

prepoznao. Da li si znao da uli u Elfris kada su te Kelpiji nosili ka meni?" Odmahnuh glavom. Zar ti se ne ini da posmatra najvii sprat Kule na Staklenku?" Tek tada primetih da je u pravu. Zemlja ostrva nije bila dublja od tretiri metra. Zagledah se dublje, shvativi da, iako sam svom sinom pljusnuo u vodu, nisam dotakao dno. ovek odavde iz Mitgartra moe da posmatra Elfris", ree Garsek. Upamti prizor pod sobom. Urei tu sliku u svoj um. Moda e ti dobro doi u vremenima koja nastupaju." Nisam verovao da se jezero protee sve do Elfrisa. To mu i rekoh. Voda jeste delovala udno, veoma udno. Ali, ve sam bio u njoj i nije se desilo nita neoekivano. (I dalje sam odvraao pogled od stue. Uri i Baki su, u poreenju s njom, bile poput dva deaka.) ,,Ti tvrdi da tek tako mogu da odem u Elfris, pod uslovom da si pored mene, kako se ne bih udavio?" rekoh. Nee se udaviti", odgovori Garsek. More je deo tebe, vie nego to misli." Bio je veoma siguran u ono to govori. Meni se po glavi motalo samo to da je Diziri u Elfrisu. eleo sam je najvie na svetu, tako da ponovo skoih u vodu. Daanas doneo bih istu odluku. Ovog puta voda kao da je bila malo toplija i, im sam osetio da sporije tonem, bacio sam se na plivanje. Jo u Americi sam vaio sa dobrog plivaa, a ne bi poverovao koliko sam se izvebao uz Garseka. Sputao sam se sve dublje i dublje. Trebalo je da bude sve tamnije, ali nije. Kroz vodu se probijalo prekrasno plavo svetlo, nalik onom koje sam i ranije viao pod vom, ali to nije umanjivalo njegovu lepotu. Reio sam da se nakon izvesnog

vremena malo odmorim i prepustim struji, pokuavajui da oedim u kojem je pravcu povrina. To ti verovatno izgleda kao lak zatak jer je dovoljno pogledati ribe, ali kada u blizini nema nijedne re, ve te obavija samo oaravajua plava izmaglica, mora staviti prst na elo. Plutao sam u vodi dosta dugo ili mi se bar tako inilo. Oseao sam kako me slaba struja lagano okree i nosi, to je bilo sjajno. Railjao sam o Diziri i o statui, sve dok u mojim mislima nisu postale jedno tako da se upitah koliko sam uopte ja stvaran. Pomislih da ovo izgleda kada postane neije seanje. Moda me se Diziri sea, jer ona e me zauvek pamtiti i voleti, ba kao to ja volim nju. Moda sam ovo ja u njenom umu. Ja sam Kulili. Nisam to uo svojim uima. Vie je liilo na zvuk u kostima moje lobanje. Nie. Spusti se nie. Posluah je, pratei njen glas. Plava svetlost postade ljubiasta, a onda me iznenada okrui mrak. Prsti mi dotaknue lice, ali znao sam da je u pitanju neto drugo. Bio sam u neravnopravnom poloaju, tako da rekoh: ,,Ne vidim te." Videe me kada ja tako odluim. ,,Ko si ti?" upitah. Na tren mi se uini da ne znam ni ko sam ja. Da li sam zaista klinac iz Amerike? Vitez? Brat Hrabrog Bertolda? Ja sam Kulili. Ti si ovek koji se zakleo da e se boriti protiv mene. Ejbl", rekoh. Zovem se... Ejbl." Da li e se boritiprotiv mene? ,,Ne znam." Moja odluka, meutim, nije bila od presudnog znaja. Pretpostavljam da bi trebalo da pokuam. Obeao sam." I meni se ini. Za tebe je ast svetinja. ,,Ti si udovite. Tako mi je rekao Garsek." Oko

mene je sve do tada vladala potpuna tama, ali sada se u daljini pojavilo zeleno svetlo. ta je zaboga to, pomislih. Svetlee ribe. Ponekad dolaze ovamo. Teko je razmiljati." Ne znam zato sam to rekao, ali nisam slagao. Zato je tako teko razmiljati ovde?" Moja voda je hladna. Zato si me dovela ovde?" utala je. ta misli o tome da otplivam navie? Voleo bih ponovo da se ugrejem." Pre nego to me ubije? Nije uspela da me naljuti. Donekle mi se ak i dopadalo to to mi se podsmeva. Ovde dole moe da me ubije kad god poeli." Neu te ubiti. Ubila si elfe koji su doli da te smaknu. I to sam uo od Garseka." Ovaj svet pripada meni. Pripadao mije dok jo nije bilo elfa. Prvo su me oterali sa kopna u vodu, a onda u ove dubine. Dalje nemam kud. elis li da me vidi? U mom umu pojavila se niotkuda veoma jasna slika. Video sam onu statuu, samo oivelu. Pogledao si u jezero. Video si sebe onako kako te vide drugi. Sada vidi mene onakvu kakva sam u oima drugih. Nisam shvatao kako neko moe da mrzi ovako lepo stvorenje. Pitao sam je zbog ega je elfi ne vole. Pitaj njih. Zbog ega ti njih mrzi?" Ne mrzim ih, ali u ih se plaiti sve dok se oni plae mene. Prelepa ena nestade. Umesto nje ukaza mi se neobina uma, ispunjena stablima nalik telefonskim stubovima, sa krupnim Iistovima tek pri samom vrhu. Svuda izmeu njih nalazila su se jezerca, a dole ispod korenja, raslo je neto veliko, putajui pipke na sve strane. Drvee se, zajedno sa sitnijom vegetacijom,

obraalo toj eni pod zejom, a ona je, prekrasna, svakom posebno odgovarala. Sve ih je jasno videla, zavirujui u njihove due, jer svaka biljka je ogrnuta duom kao to se ovek ogrne kaputom. Due su bile prelepih boja, ali bez obzira na boju, svaka je na neki nain blistala. Insekti su prodirali lie i prosipali nektar, dok su druge ivotje jele koru i unitavale stabla. Stoga im je ta ena stvarala zatitnike. Otkidala je malene delove njihovih dua, odvajajui usput i parie svoje bledosive mudrosti, caklaste poput bisera. Skupljala je razne stvari: granice, lie i blato, vatru i dim, vodu i mahovinu. Zatitnici su u poetku dosta liili na ivotinje, sve dok velika ena koja ivi ispod korenja nije pogledala navie, ka nebu, i ugledala Mitgartr; ljude koji oru zemlju, sade cvee i odravaju vonjake. Tada je odluila da svoja bia priblii njima, pretvorivi ih u neto nalik strilima. Medutim, brzo su napredovali, postajui sve samostalniji. Neki i dalje tite umu, ak i od mene. Da li ih poznaje? Ugledao sam Diziri, zagrcnuvi se. Pomislio sam da u umreti ako je ne dodirnem i obratim joj se. ,,Da", rekoh, ,,i volim je." Kao i ja, dodade Kulili. Diziri nestade. Da li sada eli da me vidi? Svojim pravim oima? Odgovorih da elim. ekali smo. Nije se radilo o minutima, niti sekundama, ve o vremenu koje je postojalo pre prvog asovnika. Plutao sam u toj hlaoj vodi, okretao se i ekao, nita vie od toga. Svuda oko mene bila su bela, uta i zelena svetla, kao i ona boje sena i boje neba. Naa svetiljka. Dole su sve zajedno i shvatih da se radi o ribama. O malim nandastim ribama koje svetle poput plamena svee, o crnim ribama ogromnih glava i grozomornih

zuba koje postavljaju crvene i plave mamce ispred svojih usta, o dugakim srebrnkastim ribama svetlucih krga i repova, o plavim ribama sa redovima plavih svetala du bova i o raznim crvenim, utim, ruiastim vrstama kojih se sada vie ne seam. Ali, one nisu vane. Ono to je vano nalazilo se ispod njih. Beli konac, veliko, ogromno klupko belog konca, ivog i lelujavog. Isprva mi se uinilo da nema nikakav oblik, ali klupko ga u trenu poprimi. Pojavila su se usta koja su u stanju da progutaju celog Trgovca sa zapada i nos velik kao brdo. Ubrzo iznikoe i oi, bele, naizgled slepe. Treptale su, zenica koje me umalo ne uvukoe u sebe. Bilo je i plavih oiju, dok su se obrazi crveneli poput procvalih rua. Bila je to ena po kojoj je isklesana statua. Statue su, dodue, obino vee od ljudi. Ovde, u dubokoj, tamnoj vodi, nalazila se prava osoba koja je svoju statuu mogla da nosi kao privezak oko vrata. Da li i dalje eli da me ubije? S jedne strane, nisam eleo. S druge, nisam bio siguran da uopte mogu. Morau da pokuam, Kulili", rekoh. Dau sve od sebe da ispunim obeanje. Ipak se nadam da e se izvui. Da mi nee uspeti." Sada? ,,Ne. Ove tvoje ribe zaas bi me ubile, a nemam ni ma." Daj sebi vremena koliko god eli. DVADESET I OSMA GLAVA TRI GODINE Put do povrine bio je veoma dug. udno je to kako iz dubine povrina deluje blia nego to jeste. Dole je mrano, mranije od bilo kakve noi. Pliva navie neko vreme i okolina postaje svetlija tako da sve bolje vidi i

veruje da e isplivati nakon samo tretiri metra. Nastavlja sa usponom, osam metara, ili petnaest, ili moda trideset. Ali, ne stie do povrine i nita se oko tebe mnogo ne menja. Bar pet puta sam se prerano ponadao. A kada sam konano izronio, udahnuvi vazduh nakon dugo vremena, doiveo sam ok. Glava mi se pomolila izmeu dva talasa. Kroz usta i nos snano sam izbacio vodu, koja mi se slila niz bradu, non ega me je zapljusnuo veliki talas. Zagrcnuh se, a onda, opet nako izdigavi glavu iznad vode, propitah poput ajnika. Kada sam doao do vazduha, uhvatio me je smeh. Ludo sam se zabavljao, uranjajui i izranjajui iz talasa. Zezao sam se tako bar pola sata. Ugledavi sunce, znao sam da vie nisam u Elfrisu, ve u Miartru. Takoe sam znao da se dubine u kojima sam pronaao Kulili nalaze u Elfrisu. Pretpostavio sam da je ostrvo dovoljno blizu da bilo kad otplivam do njega i proverim ta je sa dvema elfkinjama i Garsom. Hteo sam da saoptim Garseku da protiv Kulili ratna sekira i koplje nee ni izbliza biti dovoljni. Kao i da zapravo ne elim da se bim protiv nje. Razmislivi malo bolje, ponadao sam se da u izvui jo jednu uslugu od njega. ili moda dve, pa i tri. Ubrzo reih da je dosta zabave i da treba plivati, poto bi put do ostrva mogao da bude dug. Iskoih iz vode poput ribe i pogledah oko sebe. Ponovih to jo jednom, pa jo jednom. Ostrva nigde na vidiku. Ni ostrva, niti kakvog drugog kopna. Video se jedino neki brod, udaljen oko dva kilometra. Odluih da se uzverem na njega, jer bi me to, ako nita drugo, bar izvuklo iz vode. Iako je duvao prilino jak vetar, brod se samo nagnuo na jednu stranu i nastavio da plovi ka meni. Mogao sam jednostavno da mu preseem putanju i malo saekam, ali odluih da krenem ka njemu, jer sam se ionako kroz vodu kretao bre od njega.

Prepoznao sam ga tek iz velike blizine. Sa pramca se skinulo dosta boje, a drvena ena sa korpicom u ruci ostala je na mestima bez zlata. Svejedno, bio je to Trgovac sa zapada. Nisam mogao da verujem, ak ni kada sam se popeo na palubu. Osmatra neto povika (ne znam ta), spustivi se niz ue pred mene. Prvo me je pomno gledao, a onda se bacio na kolena. Ser Ejble! Nisam znao da ste vi, ser. Nisam znao ko je, ser. Izvin'te, ser. Nisam 'teo da vream, ser. Vetra mi i vode, nisam 'teo." Nisi me uvredio", rekoh mu. ,,Ne brini. Ako... ekaj malo! Pue, ti si!" Jata, ser." Promenio si se. Ima bradu. Koliko vremena je prolo, Pue?" Tri godine, ser. Mi... Ja sam mislio da se nikad neete vratiti, ser. I kapetan je isto mislio. I svi ostali." Kapetan? Zar ga nisam ubio?" Kapetan Kerl, ser, onaj to je bio prvi oficir. Ja... potpis'o sam papire, ser, poto bez toga nisu 'teli da me 'rane. I... i otad sam ovde, ser. Osmatra na glavnom, ser. Nije ni tako loe." Stisnuh mu aku i rekoh da sam ponosan na njega. Ali, promeniu pos'o ako naredite kapetanu da me razrei dunosti, ser. Opet sam va ovek, ser Ejble, k'o i pre, osim ako vam ne smeta neto to sam uradio dok vas nije bilo." Zastao je progutavi knedlu. ,,A ak i da vam smeta, ipak me primite nazad." Nisam znao na ta misli. Sam kae da si dobio dobar posao", rekoh. Jata, ser." ,,Ja ne mogu ni da te plaam, ni hranim. Pogledaj me. Nemam ak ni pantalone." ,,Ja u vam pozajmim neke moje, ser. Moda e

vam biti premale." Hvala u svakom sluaju. Verovatno bi se pocepale. Ili ne bih mogao ni da ih navuem. Moraemo da porazgovaramo sa kapetom. Kapetanom Kerlom?" ,,Da, ser", klimnu Puk. Znam da ne moe sam sebe da skine sa dunosti, pa ak ni da razgovara sa mnom. Ali, pre nego to potraim Kerla, reci mi zbog ega si spreman da da otkaz zbog mene, iako zna da nemam novca." Sve je to iz sebiluka, ser." Puk obori pogled. Kako to misli, sebiluka?" Posada mora da se dri zajedno, ser. Svi treba da se oslanjamo jedni na druge, je l da? Al'... ovo je moja velika ansa, ser. Verovatno jedina koju u ikad dobiti. Odo' sad." Okrenuo mi je lea kako mu ne bih video lice. Potapah ga po ramenu i krenuh da traim Kerla. Du pramane utvrde protezala se uska staza i dok sam koraao tuda, muilo me je ta e ostatak posade misliti o mom povratku. Saznao sam odgovor im sam zaao za ugao. Istog trena okrue me razveseljeni ljudi. Tamo dole!" povika novi prvi oficir sa prve palube. Kakva je to larma? Svi na svoja mesta! Na mesta!" Vratio se ser Ejbl, ser!" prodra se jedan mornar kog se nisam seao odranije. Neko drugi se oglasi: Pozdravimo ga, ljudi!" To i uinie, a ba istera Kerla iz kabine. On poe da postavlja pitanja, a onda me ueda usred gomile mornara, zinuvi od uda. Sa mukom sam se probio kroz sve njih ne povredivi nikoga. Pridoh Kerlu i rekoh mu da moramo da razgovaramo, nakon ega smo se povukli u njegovu kabinu. Tako mi Ranovih uadi!" ree. Tako mi Skaja, vetra i kie!" A onda me zagrli. Mnoge stvari udile su me u Mitgartru i Elfrisu, ali ne znam da li me je ijedna

zaudila vie od tog Kerlovog zagrijaja, osim moda onog viteza sa lobanjom na lemu sa kojim sam se tukao u Mijim planinama. Nema tog oveka koji je u stanju da mi stiskom polomi rebra. To ne moe ak ni Hajmir, Helin brat, koji ba i nije oban ovek. Mnogi bi rekli da on uopte nije ovek, jer im bi krenule letnje ege, on bi se ak i pod drvetom znojio kao konj. Kerlu to umalo nije polo za rukom. uo sam ih kako krckaju. Bio sam u Elfrisu", rekoh kada me je konano pustio. ,,Ne znam koliko dugo. To jest, ne znam koliko je prolo njihovih dana." Sedite! Sedite!" Kerl izvadi flau i izvue ep, a onda pronae i dve ae. Setio sam se ostrva koje se pojavilo iz pukotine u moru, onog na kojem sam video Diziri, i stabala koje sam posmatrao kako rastu na njemu. Moda su i tamo protekle godine", rekoh. ,,U stvari, ne znam broje li oni uopte godine. Pominju ih, ali su ih moda samo preuzeli od nas." Ispijte!" Kerl mi prui au. Ovo moramo da proslavimo." Odmahnuh glavom, pomislivi na Garseka, to me je podsetilo na Uri i Baki, i celu priu vezanu za Staklenak. Ipak sam gucnuo vino koje je zaista bilo odlino. Rekoh Kerlu da bolje nikad nisam probao. ,,U zamenu za nekoliko buradi vode", Kerl se naceri, ovek mi dade pet flaa vina. Teko je suzdrati se i ne popiti tretiri ae non svake veere. Ali trudim se. Ovo je neto drugo. Posebna je prila, a pored toga, ne bih da umrem i ostavim vino za sobom." Srea moja pa tako razmilja." Otpih jo malo. Moe li da me prebaci do Forsetija? Hoe li?" Nego ta! Spustili smo se daleko na jug i sada se vraamo. Memo da pristanemo tamo." Kerlov osmeh nestade. Usput u morati da se zaustavim na jo

nekoliko mesta, ser. Da Ii je to problem?" Odgovorih da nije. Na put ka Forsetiju krenuo sam u nadi da su vojvodi Marderu potrebni novi vitezovi, ali dok sam sedeo go u kapanovoj kabini, shvatih da je ser Ravdovo mesto verovatno ve odavno popunjeno. Pored toga, nisam imao veinu stvari koje e mi tamo biti potrebne. Kao, recimo, odeu. Pitao sam Kerla da li imaju na brodu neto to bih mogao da odenem. To mu vrati osmeh na lice. Vaa odea vas eka", ree mi. Otvorio je sanduk i izvadio Maolomca, i dalje u koricama koje su visile o mom starom pojasu. Pretpostavljam da niste zaboravili sve ovo?" Sad se i ja osmehnuh. Prilino ga se dobro seam." Evo i odee." Kerl iznese dva naramka. Sauvao sam je za vas. Posuo sam je kedrovom strugotinom protiv moljaca. Trebalo bi da je kao nova." Spustio je zamotuljke na krevet, pustivi me da ih pregledam. Zahvalih mu se rekavi koliko mi sve to znai (to je bila istina) i obavezavi se da u spavati na palubi i poslom isplatiti hranu. Ovde ete spavati, ser." Kerl je zvuao veoma ozbiljno. ,,Kabina je vaa isto koliko i te izme. S ponosom vam je preputam, sve do Forsetija." Nemam da platim... ekaj malo. Kada sam otiao sa elfima, novac sam ostavio ovde. Ako si i njega sauvao..." Kerl skrenu pogled. Potroio sam ga, ser Ejble. Morao sam. Nedaleko od Nidama doiveli smo brodolom, takav da su popravke trajale sedam nedelja. Obeavam da u vam sve vratiti. Samo to u ovom trenutku nemam dovoljno." Otvorio je svoju kasu i pokazao mi njen sadraj, tako oskudan -sve sami bakar i bronza, sa samo etiri srebrnjaka - da mu umalo ne oprostih ceo dug. Ipak

uzeh polovinu, jer mi je novac bio potreban. Nekoliko dana kasnije ugledali smo Vatrenu planinu. U elji da saznam neto vie o njoj a sve zbog onoga to je rekao Garsek, raspao sam se kod Kerla i ljudi u oblinjoj maloj luci, u kojoj smo prodali tkanine preostale od trgovine sa jugom. Planina je pripadala Osterliima, koji su terali ljude da skau u grotlo na vrhu, zbog toga to je ona, zaobilazei Elfris, vodila pravo u Muspel, dom zmajeva. Veratno nas ne bi bilo briga da su ubijali samo svoje, ali Osterlinzi su harali celim krajem, prodirali ljude, prinosei najslae zalogaje kao rtvu zmajevima. Kralj Arntor je osvojio Vatrenu planinu, utvrdio je i ostavio vojsku u njoj. Deo vojnika bio je u gradu kada smo mi stigli, eljan opanja i devojaka. Tada sam prvi put video vojnike, ali sam arko eleo da vidim vitezove. U jednoj tali iznajmljivali su magarce, ali Puk i ja se odluismo za peaenje, obojica skoro praznih depova. DVADESET I DEVETA GLAVA MOJA OPKLADA Da sam znao ta nas eka, nikada ne bih poao tamo. Ili barem ne bih dozvolio Puku da krene sa mnom. Sve je veoma lepo poelo; krenuli smo rano izjutra, pre ege, takmiei se za opkladu ko e bre da hoda. Sunce je sve snanije peklo tako da smo vremenom usporili, vukui se od senke do senke, ako zna na ta mislim. Sreom, bilo je hladovine, ali su nas, s druge strane, gnjavile razne bube. Mada, ni one nisu ba najbolje prole. Pogazili smo bar stotinu komada tako da sam pomislio kako bi bilo lepo sve ih spakovati u jednu veliku bubu i gaati je strelama. Dok sam mozgao kako to da izvedem, priao nam je farmer sa taljigama prepunim voa namenjenog onima na Vatrenoj planini. Povezao nas je i pustio da usput

jedemo mango. Obeasmo da emo mu pomoi pri istovaru, ali kada je saznao da sam vitez, nije pristao na to. Na kraju je Puk morao da istovara za obojicu. Ja sam za to vreme propitivao vojnike o zidinama, kulama, o tome ko je stareina i slinim stvarima. Lord Tanrolf je bio zaduen za sve. Ve smo proli prve niske ali veoma dugake zidine koje opasuju onaj deo planine kojim se moe uspeti. Rekoh im, sa punim pravom, da sam vitez i da elim da vidim velike zidine i kule tamo gore, a moa ak i mesto sa kojeg seuzdie dim. Od Kerla sam saznao da dim dolazi iz Muspela, u ta ba i nisam verovao sumnjajui da se radi so o legendi. Hteo sam lino da se uverim. Odgovorie da mi za to treba dozvola lorda Tanrolfa. U redu, rekoh. Gde da ga pronaem? Sreom, nalazio se gore, u zamku po imenu Okrugla kula pa sam imao odlian pogled dok su me sprovodili do tamo. Lep ali zastrauju prizor. Gleda u visine i sve to vidi su brojne kule, zidine naslagane jedne na druge i velike povrine golog kamena. Sa najviih kula vijorile su se zastave kralja i lorda Tanrolfa, kao i vee ili manje zastave ostalih vitezova. Sa zidina su visili titovi, a na svakom je bilo okaeno viteko oruje. Kamen od kojeg je sve bilo sagraeno potie sa same planine i bilo ga je u svim bojama, mada uglavnom u crvenoj, crnoj i sivoj. Iznad svega isticao se vrh planine, prriven snegom iz kojeg se uzdizao dim. Crni dim koji se protezao ka Skaju kao da zmajevi Muspela njime pokuavaju da oteraju Valoca i ostale Oversine. Nikada to neu zaboraviti. Uspon je bio veoma strm, ali nakon izvesnog vremena podigao se vetar i rashladio vazduh, to mi je pomoglo da shvatim zato je Tanrolf odseo gore, a ne u podnou. Osim toga, na visini nije bilo buba. Poto je do vrha vodio samo jedan put, Osterlinzi su imali anse da povrate Planinu samo ako osvoje svaku utvrdu du puta ili izgladne vojsku. Nisam se

trudio da saznam sa koliko hrane i vode raspolau gore, ali Tanrolf mi je rekao da se veliki rezervoari uklesani u stenama redovno pune obilnim padavinama. Napad na ove zidine i kule delao mi je zahtevan koliko i napad na kulu na Staklenku. U to vreme nisam znao da e nam je Osterlinzi oteti, niti da emo je na kraju pratiti. Da mi je neko tada rekao da u ja biti taj koji e narediti predu i povlaenje na jug, odgovorio bih mu da nije normalan. Ali sada, tokom naeg prvog boravka, glavni zadatak Tanrolfa i njegovih ljudi bio je da sagrade to vie zidina i kula. Ojaali su sve ptojee zidove i sagradili nove. Pored vojnika, bilo je uposleno i lokao stanovnitvo. Vitezovi su nadgledali posao, a Tanrolf je nadgledao njih. Vitezovi ne bi trebalo da rade fizike poslove, ve samo da se be i obuavaju druge za borbu. Mislio sam da, na osnovu onoga to sam pokupio jo u Iringzmutu, znam poneto o ovdanjim obiajima, ali tek sam u Forsetiju video koliko ih se narod pridrava. Dakle, na svakom mestu na kojem se put suava, prelazei sti deo padine, vojska je podizala zidine sa kapijama i kule sa kojih strelci imaju potpuni pregled okoline. Krenuli su sa izgradnjom od podnoja, napredujui polako ka vrhu planine. Stigli smo do velike kule, a onda se popeli stepenitem etiri ili pet spratova do Tanrolfovih odaja. Tu smo morali da ekamo i eko. Puk i ja smo jeli mango na taljigama, ali od tada kao da su prole godine. Bili smo gladni i strano edni. Svaki as neko bi priao i pitao nekog od nas ko smo i ta elo. Moda sam pogreio to zbog umora nisam obraao previe paje na to ta su priali sa Pukom. Na kraju sam ga poslao da pronae neto za jelo i pie, ostavi sam da ekam. Dan je proticao i pitao sam se da li e nam Tanrolf, ili neko drugi, uopte dozvoliti da prenoimo ovde i obezbediti nam krevete. I ba kada sam odluio da krenem nazad i vidim

hoe li me no zaustaviti, pojavio se posluitelj i rekao mi da uem. Video sam ga i ranije, bar deset puta je uao i izaao iz Tanrolfove prostorije. Sada mu je na licu titrao zavereniki osmeh. Iako mi se to nije dopalo, poh za njim. Tanrolf je sedeo za stolom na kojem se nalazila flaa vina i nekoliko aa. apnuh posluitelju svoje ime, a on ga prenese Tanrolfu. Tanrolf mi ree da sednem i pokretom naloi posluitelju da mi sipa vino. To mi se uini kao lep gest. Tanrolf je bio visok ovek, dugih nu. Za razliku od veine ljudi njegovih godina, nije imao ni bradu, ni brkove. Na prvi pogled delovao je kao da previe pije a premalo jede. Dakle, vi ste vitez." Odgovorih da jesam. Ovde ste na brodu koji ide do Forsetija. Prilino ste skrenuli sa putanje." Uglavnom se trudim da idem pravo ka cilju, ali mi izgleda ne uspeva", pokuah da se naalim. On se namrti. Zar vas niko nije nauio da kaete Moj gosparu, kada razgovarate s baronom?" Oprostite, Moj gospodaru. Nisam proveo mnogo vremena u drutvu barona." Odmahnuo je rukom kao da sve to nije vano i otpio malo vina, to mi je pruilo ansu da dobrano nategnem iz svoje ae. Usta su mi bila suvavkao postava stare cipele, a ukusno vino ih je prijatno hladilo. eleli biste da bacite pogled sa vrha planine?" ,,Da, Moj gospodaru", rekoh. Ako nije problem." Dalo bi se srediti, ser...?" Posluitelj mu je ve preneo, ali ja ponovih: Ser Ejbl od Visog srca." ,,I sada biste svoje srce, kao i ostatak tela, hteli da podignete voko." Tanrolf se nasmeja sopstvenoj ali.

Time nije porastao u mojim oima, ali on ubrzo nastavi: ,,Da li ste veerali?" Nismo, Moj gospodaru." Jeste li gladni? Vi i va saputnik?" ,,I te kako." Tako dakle. Veeraete sa nama, ser Ejble, ali pre toga moro raistiti dve stvari. Prva se odnosi na status vaeg saputnika. Goodaru Egornu ste rekli da se radi o prijatelju." Klimnuh glavom. ,,Da li je i on vitez?" Nije, Moj gospodaru. Samo prijatelj. Vitezovi mogu da imaju prijatelje koji nisu vitezovi, zar ne?" Nije ni vojnik?" Nije, Moj gospodaru. Puk je mornar." Tako znai." Tanrolf otpi jo malo vina. Ja potegnuh za njim, ali onda odluih da je dosta. Usne su mi se udno ponaale. Ili, pak, nije tako. Va prijatelj je Atlu rekao da je sluga. Plao sam gospodara Oda da popria s njim i njemu je ponovio istu stvar. Neko od vas dvojice lae." Pokuah da izgladim stvar. Puk se plai da ljudi ne pomisle da sam ja niko i nita. Iako je to istina. Zeli da ih uveri da sam vana osa i zato to govori. Moda bi bilo tako da imam ime da ga platim. Ali nemam." Siromani ste?" Veoma, Moj gospodaru." Tako sam i mislio. A sad, da preemo na drugu stvar. Mi ovde gajimo jedan obiaj. Odnosno, gaje ga moji vitezovi. Obiaj je varvaki, ako mene pitate, ali ipak je obiaj." Tanrolf podrignu. Svaki novi vitez... Jeste li vi vitez?" Jesam, Moj gospodaru. Ve sam vam rekao." Znam. Nisam zaboravio. Svaki novi vitez mora da se bori priv najboljeg od njih. Tupim maevima, na

stolu, pre veere. Mora da se bori protiv njega, da ga eliminle, za ulog od jednog septra. Deluje mi zapanjeno, ser Ejble. Da li se plaite borbe?" ,,Ne, Moj gospodaru. Ali..." Ali ta?" Znao sam, po nainu na koji me gleda, da je ubeen da se plim. To mi se nije dopalo, ali nita nisam mogao da uinim. ,,Pa, kao prvo, nemam jedan septr, Moj gospodaru", rekoh. Otvorio je fioku u stolu, prekopao po njoj i izvukao novi. Zato ja imam", ree i pokaza mi ga. ,,Da vam ga pozajmim?" ,,Da, Moj gospodaru. Molim vas. Obeavam da u ga vratiti ako pobedim." ,,A ako izgubite?" Posmatrao me je gotovo zatvorenih oiju. Jer, izgubiete, ser Ejble. Ne sumnjajte u to." Onda neu biti u stanju da ga vratim." Vidi, ovo me je podsilo na Pukovu i moju opkladu ko e da pobedi u brzom hodanju. Moda bih umesto toga mogao da vam uinim neku uslugu, Moj goodaru", rekoh. Uiniu sve topoelite." Sve, ser Ejble?" U tom trenutku nisam mario to gotovo sigurno upadam u nolju. ,,Da, Moj gospodaru. Sve." Onda dobro." Pruio mi je septr. Neto mi se ve mota po glavi. Otii emo na vrh moje planine, to vama savreno odgovara. Dobar je to plan, vidite. Dobri planovi se uklapaju kao... pa, recimo kao kamenje u zidinama. Vi ete se tako popeti na vrh planine, ba kao to elite, a ja u ostvariti svoje namere." Sipao mi je jo malo vina i naterao me da nazdravimo. Otpih samo malo. Postoji jo jedan problem, Moj gospodaru, iako mislim da nije velik. Pomenuli ste tupe maeve, ali ja

neu uzeti ma u ruke. Smem li umesto toga da koristim ovo?" Izvukoh Maomca i pokazah mu ga. Premetao ga je po rukama ceo minut, maui njime onako kako ti to ini. Zatim mi ga je vratio. Naalost ne, ser Ejble. To je buzdovan. Sami ste tako rekli." Klimnuh na to. Suvie je ubojit. Ne elim da neko nastrada. Pronai u ja nto drugo za vas. Uzgred, imate li tit?" Rekoh da nemam, a on obea da e mi ga nabaviti. U to je dolo vreme za veeru, tako da se spustismo u dvoranu. Gomila ljudi ve je bila tamo, a novi su pristizali bez prestanka. Dok smo stajali i posmatrali ih, pojavio se Puk rekavi da nije pronaao nta ni za jelo, ni za pie, ali da e nam neko od prisutnih moda udeli malo. Objasnih mu da emo jesti sa svima ostalima, im se zavri moja borba na stolu, po Tanrolfovom nalogu. Tanrolf pokaza na jedno mesto i naloi Puku da sedne. Nas dvojica zaputismo se nakon toga ka elu stola. Objasnio mi je da vitovi sede napred za poasnim stolom, blizu njega. Prijatelji vitezova koji nemaju titulu sede na udaljenom kraju poasnog stola, tamo gde je bio Puk, dok sluge sede za obinim stolom blizu vrata. Pitao me je da li mi to smeta. Odgovorih da mi ne smeta. Neko nam je, pretpostavljam da je to bio gospodar Od, doneo tupe maeve. Bili su to obini stari maevi, veoma jednostavni, sa zupljenim vrhovima i otricama. Vitez protiv koga je trebalo da se bim uze jedan, a ja objasnih da nemam nameru da prihvatim ma, ak ni taj tupi koji mi nude. Tanrolf tada posla po glavnog kuvara kome je, kada se pojavio, izloio situaciju i naredio da donese tit i neto u zenu za ma. Istovremeno, oduzee mi Maolomca i luk. Glavni kuvar se vratio prilino brzo, nosei umesto tita jedan od limenih poklopaca kojim se prekrivaju kuvana jela i dugaku eliu kaiku umesto maa. To mi se nije dopalo, ali ipak se popeh na sto i prihvatih

oruje. Svi u sali nagovarali su me da to uinim i, pravo da ti kaem, podigli su me i postavili na sto, smejui se i urlajui sve vre. U redu, pomislih. Vei sam i jai od ovog momka. Ima da mu pokaem. Sada je pravo vreme za izgovore. Popio sam previe vina sa Tanrolfom, tako da su mi noge bile isuvie nesigurne. To je iva istina. Pored toga, vukli su me za Tanke i pokuavali da me sapletu. I to je iina. Samo to nita od toga nije od presudnog znaaja. Vitez je bio odlian maevalac, za razliku od mene. Ja nisam ni znao ta znai biti dobar maevalac, sve do susreta s njim. Tako sam snano udario po njegovom fitu da mi se kaika iskrivila. Ali, kakva vajda od toga? On nije nijednom dotakao moj poklopac. Udarao je oko njega, terajui me da uzmiem tano onako kako eli. Verovatno se radilo o dobrom momku; video sam da se saalio nada mnom. Udario me je tri ili etiri puta, ne prejako, a onda me sruio sa stola. Podigao sam se i pruio mu pozajmljeni septr. Tako se zavrila naa opklada. Tanrolf se smejao ba kao svi ostali, lupivi me po leima i na teravi da sednem kraj njega. Izneli su pivo, jo vina, supu, meso hleb. Bilo je i nekakve salate od iseckanog korenja ili neeg hrskavo nalik tome, ulja i usoljene ribe. Svidela mi se, kao i meso i hleb. Kas nije su posluili voe, reklo bi se ba onaj mango s kojim smo se tog ju tra vozili. Pojeo sam mnogo, za razliku od Tanrolfa. On je pio be pauze, mada ni u jednom trenutku nije delovao zaista pijan. Kasnij sam upoznao Morkain i ona je bila ista takva. Pila je brendi umesto va, i to u povelikim koliinama. Obrazi su znali da joj se zarumene ' ponekad bi se zanela pri hodu, ali nikad nije ni pevala, ni budalesala ni padala u nesvest. Nije mi bilo jasno zbog ega toliko piju. I ona Tanrolf.

TRIDESETA GLAVA VATRENA PLANINA Kada se veera primakla kraju, Tanrolf se podignu i zalupa jeom od srebnih aa po stolu, sve dok se svi ne umirie. Prijatelji!" ree. Pravi vitezovi, hrabri vojnici, odvani strelci!" Zastao je naas i preao pogledom preko Ijudi, a onda nastavio: Odane sluge!" Prevrnuo je stolicu i siao do stolova za sluge, progovorivi pako i ozbiljno. Imam razloga da verujem da nam je iskazano duboko nepotovanje. Svima nama, ali posebno vama, odane sluge." Rekavi to, naglo se okrenuo i pokazao ka Puku, umalo se ne sruivi. Zar ti nisi sluga? Ser Ejblov posilni?" Puk skoi na noge. Jata, ser!" Ostale sluge kao da su zareale na to, kao i vojnici sa kojima je Puk veerao. Ugurao si se meu bolje od sebe", ree Tanrolf, ,,i okrenuo la svojim kolegama. Ako te prepustim njihovoj kazni, dobie batine koje e te obogaljiti do kraja ivota. eli li to?" ,,Ne, ser!" ree Puk. ,,Ja sam samo..." Tiina! Potedeu te njihovih udaraca. Je li kova ovde?" ovek koji je sedeo sa vojnicima ustade. Tanrolf mu neto prapta na uvo i on se povue iz sale. Treba mi est neustraivih vitezova. est, pored ser Ejbla oe." Prozvao ih je poimence, rekavi svima ostalima da su pozvani da gledaju, ako ele. Tanrolf je imao konja, kao i njegovi vitezovi, ali Puk i ja smo, zajedno sa posmatraima, morali da hodamo. Put je postajao sve stiji, vodei nas do dugakog

stepenita pred kojim su oni na konjima morali da sjau. Nastavili smo dalje, opet putem, onda stepenicama prekrivenim snegom i ledom. Deo ljudi okrenuo se usput i vratio, ali nama dvojici, pored toliko vojnika, nije ni vredelo da krenemo za nja. DobaciH Puku da zadatak i nije teak za nekog ko se popeo na Kulu na Staklenku, a on mi odgovori da nije teak ni za nekog ko se bezbroj puta popeo na glavni jarbol. I pored meusobnog bodrenja, uspon je zaista bio otar. Tamo, na Staklenku, svaki as smo se zaustavljali i odmarali. Ovde niko nije pravio pauze. Pogled sa visine bio je fantastian. U ravnici se ve spustila ta i na kulama du prvih zidina videla su se svetla, dok su u daljini svetleli prozori usamljenih kueraka ili moda samo logorske vatre. Oko nas je jo uvek vladao sumrak, donosei sve, prohladni vetar. Posmatrao sam sive i zlatne oblake nad morem, oekujui da se itave grupe vitezova svakog asa pojave u dolini. I kada se sunce spustilo jo malo, neki od njih se zaista pojavie; sitne, daleke prilike ije sam zaave i odsjaje sa titova ipak uspeo da razaznam. Nikad neu zaboriti tako divan prizor. Udar ekia naterao me je da se okrenem pre nego to sam veo kuda su se tano zaputili. Postavivi okov oko Pukovog lanka, kova je zabijao kolac u jedan veliki kamen, vezujui ga za njega. Tanrolf zatim naloi Puku da podigne kamen i ponese ga. Puk pokua, ali je kamen bio toliko teak da ga je ispustio nakon samo noliko koraka. Na kraju mu je pomogao jedan od slugu koji su poli s nama, tako da smo nastavili put ka vrhu. Gore se nalazila kamena tasa u obliku odseenog nokta koju su izgradili Osterlinzi. Sa njenog ruba videla se unutranjost Vatrene planine. Grotlo nije padalo vertalno, ve se prostiralo kao strma padina, tu i tamo proarana kruim kamenjem. Sputala se u beskraj, osvetljena vatrom sa dna. Sam otvor je, sa

mesta na kojem smo stajali, mogla da prebaci snano odeta strela, mada se suavao u dubini. Videvi da je Tanrolf doveo Puka do samog ruba, ubeivao sam sebe da ga ipak nee gurnuti preko, jer mi nismo Osterlinzi. Zaista sam verovao da e ga potedeti. Ali, tada se sluga koji mu je pomagao da nosi kamen odmaknu, a Tanrolf malko gurnu Puka, tek toliko da ovaj preleti preko ruba. Klizio je niz padinu, kotrljao se i udarao na sve strane, pokuajui da se uhvati za neto. Ipak, kamenje nije uspevalo da ga zadri. Ja istog trena nasrnuh na Tanrolfa. Vojnici bi me zaas ubili da im je tako naredio, ali nije. Oborio sam jednog a drugom polomio ruku pre nego to su me vitezovi zauavili. Previe vojnika nalazilo se izmeu mene i njega. Uperili su vove svojih kolaca i helebardi pravo u moje lice i grudi. Bilo je doljno da ih zabiju u mene. Tanrolf naredi kovau da postavi jedan okov oko moje desne ruke. Drugi se nalazio na kraju lanca i on ga pignu i pokaza vitezovima. Dakle, hrabri ser Ejble", ree. Ostajete pri tome da vam je onaj ovek prijatelj, a ne sluga?" ,,Da", odgovorih. Rekao sam vam istinu." Moj gospodaru." Tanrolf kao da se pritom podsmehnuo. Vitezovi pokuaeda mi zavrnu ruke, ali snaga mora nadolaza je u meni poput oluje. uo sam puinu i oseao udare talasa. Nisam eleo da shvate da sam jai od njih, iako su me po trojica drali za obe ruke. Moj gospodaru. Rekao sam istinu, Moj gospodaru. On mi je prijatelj", urno se ispravih. Tako je ve bolje." Tanrolf mi uputi osmeh. U ruci je i dalje drao slobodni okov, zabavljen itavom situacijom. Ako se zaista radi o vaem prijatelju, optuba je pogrena... iako je ovek sam sebe okrivio. Pogledajte nanie. Da li ga vidite?"

Vitezovi me pustie da priem rubu i bacim pogled niz grotlo. Trebalo mi je malo vremena da primetim Puka. Kamen koji je vukao sa sobom zaglavio se u lavi i on je pokuavao da ga oslobodi. Dozvao sam ga i rekao mu da ne mrda, jer u se spustiti i izbaviti ga. ,,Ah!" ree Tanrolf. To mu se, oigledno, veoma dopalo. Spustiete se samo ako vam ja to dozvolim. Nikako drugaije." Bio sam spreman da ponovo nasrnem na njega ili ga barem jeom dobro odvalim. Ipak samo rekoh: Molim vas, Moj gospodaru, pustite me. On nije uinio nita loe. Pustite me da se spustim i izvem ga odatle." Tanrolf klimnu glavom. Hou, ser Ejble, ako to zaista elite. Da li ste spremni da rizikujete svoj ivot u Vatrenoj planini zbog pratelja?" Naravno da jesam, Moj gospodaru", rekoh i poeh da se pjem preko ruba. Dao je znak vitezovima da me zaustave. Poeleh da ih gurnem u ambis, to sam i mogao. Dozvoljavam da idete", ree on, ,,ali ne sami. Imaete saputna, jo jednog hrabrog viteza koji e vam pomoi oko prijatelja i kena. Ko se javlja?" Ponovo je podigao okov. Niko nije ni zucnuo. Traimo dobrovoljca. Bilo ko?" Tanrolf zazvecka okovom. Pomislio sam isto to i on. Da e moi da bira izmeu dvojice-trojice, ako ne i svih vitezova. Ali, niko nije istupio, a neki su se ak povukli korak unazad. Nisam rekao ni re, iako sam znao da bi se ser Ravd sigurno odazvao. Tanrolf se razbesni, nazivajui ih poltronima i kukavicama. Velo se da bi ga najradije ubili zbog toga, ali drugi okov i dalje ostade prazan.

U tom asu ponovo pogledah nanie, ne zatekavi Puka na onom mestu. Nije ga nigde bilo, to je znailo da je verovatno oslobio kamen, a onda, pokuavi da se izvue zajedno sa njim, pao jo dublje u bezdan. Uhvatih Tanrolfa za ruku. ,,Ja kreem", rekoh mu. Stavite i drugi okov na mene." ,,Ne", rekao je, neko od ovih cvikaroa poi e sa vama. Hou da svi zajedno vidimo ko e se prvi vratiti." Prelazei preko ruba, rekoh mu da u se vratiti pre nego to oni uopte krenu. Meutim, drugi kraj lanca jo uvek se nalazio kod njega i jedan od vojnika pomogao mu je da me zaustavi. Ionako me je ekao teak uspon, a znao sam da e i ostali dograbiti lanac ako ovu dvojicu povuem za sobom. Ovo vam je poslednja ansa", obrati se Tanrolf vitezovima, poslednja prilika. Da ujem." Izvirio sam preko ruba i prodrao se: Stavite ga na moju drugu ruku! Odlazim!" Ono to se sledee desilo zapanjilo me je, ali to, kao to ve zna, nije bilo prvi put. Tanrolf postavi okov oko svog runog zgloba, baci jo jedan pogled na svoje vitezove, a onda se spusti do mene. Vazduh je u dubini postajao sve topliji i oteavao nam disanje, dok nas je dim terao na kaalj. Obojica smo imali velike anse da uemo, a uopte mi se nije umiralo. (Na ovakvim mestima veoma je teko izrei istinu. Verovatno ne postoji nita tee od toga. Malopre sam izaao napolje i obiao krug, posmatrajui more i planine - ovo prelepo mesto na kojem ivo. Da su Diziri i Majkl ovde, popriao bih sa njima o svemu, ali nisu, tako da je odluka samo moja. Doneo sam je i ono to sledi prava je pravcata istina.) Da je Vatrena planina bila vulkan, kao oni koje imamo kod kue, nikada ne bih smogao dovoljno

hrabrosti. Ali, pomoglo mi je saznanje da se ne radi o vulkanu. Znao sam da se ispod Elfrisa nalazi jo jedan svet, da je to esti svet i da se zove Muspel. Znao sam da rupa u sredini Vatrene planine vodi do njega i da vatra i dim koje vidimo piu odatle. Toliko o tome. S druge strane, ipak sam se nadao da se neemo sputati do samog Muspela. Uveren da e Puk, kao i ranije, opet nde zastati, uporno sam vukao Tanrolfa za sobom, ak i kada je poeo gadno da kalje i da se opire. Na trenutke je sasvim razgovetno pretio da e me ubiti, ali ja sam se pravio da ga ne razumem i, bez prestanka zateui lanac izmedu naih zglobova, ubeivao ga da nastavi da hoda. Grotlo se neto kasnije opet irilo tako da se vie nismo sputali niz padinu, ve niz liticu. Tanrolf ponovo pade. Do tad je ve nekih dvadesetak puta izgubio oslonac, ali nikad ovako. U poslednji as uatio sam lanac sa kojeg je visio. I dok sam se upinjao da ga podignem do nekog sigurnog mesta, ugledah jednog od zmajeva Muspela kako se, duboko ispod nas, pribliava Puku. Ne verujem da su se dva oveka ikad bre spustila niz neku licu. Stigavi do dna, pokuao sam da dozovem Puka, kao i da urljem oteram zmaja, ali Tanrolf je iskoristio priliku i pokuao da me probode maem. Uhvatio sam ga za zglob i zavrnuo mu ruku, sve dok ga nije ispustio. Teko je ovo opisati, jer su se stvari odvijale veoma brzo. Nisam mogao u isto vreme da se rvem sa Tanrolfom i pazim na zmaja, iako sam znao da se velikom brzinom kree ka Puku. eleo sam da se depam Tanrolfovog maa. Tano je da sam se zarekao da nikakav nu uzeti u ruke sve dok ne dobijem onaj koji mi je Diziri obeala, ali svejedno sam ga eleo. Jedino tako bismo se izvukli iz nevolje, jer dati ga Tanrolfu u ruke znailo je potpisati sebi smrtnu presudu. On je jio mene,

a ne zmaja. Ma, meutim, kliznu u pukotinu iz koje je kuljao plamen, zavi tako duboko da se nije video. Okrenuh se to sam bre mogao ka Puku, koga je zmaj ve prikovao za zemlju jednom od prednjih apa. Zamisli veliku zmiju, krokodila velikog kao brod i jednog od onih leih dinosaurusa. Zatim uzmi sve najgroznije delove i dobie zmaja. Jeziviji je od svakog pojedinano, kao i od sva tri udovita zajedno. Uzeh kamen u ruku. Bio je tako vru da sam ga jedva drao, ali ga ipak bacih ka zmaju. Stvorenje zaita poput parne pitaljke i oko otvori usta u kojima se, umesto jezika, nalazilo Garsekovo lice. Ser Ejble", ree on, zato me napada?" Glas jeste pripadao njemu, ali zvuao je kao itav rok bend. Objasnih mu da je Puk moj prijatelj i da e, ako ubije njega, morati da ubije i mene. ,,A ta ako ga ne ubijem?" Garsek se nasmei u ustima zmaja. Lice mu je bilo triput vee nego ranije. Onda u poiveti da ispunim obeanje koje sam ti dao. Rekao sam da u se boriti sa Kulili. Tako e i biti." uvi to, rairio je krila. Ve sam imao prilike da se uverim koliko je velik, ali ovako je bio vei od aviona. Odleteo je, podigavi za sobom olujni vetar. Zasuo nas je peskom, kamenjem i vatrom, tako da smo se kotrljali po dnu kao da klizimo niz zidove grotla Vatrene pline. Pogledao sam navie, ugledavi ga visoko na nebu. ak i u dalji, krila su delovala ogromno. Nebo je bilo jezivo, crveno od praine i osvetljeno vatrom ispod nas. Ali, iznad toga se, meu najviim oblaca, video Elfris, njegova prelepa stabla, planine, sneg i cvee, kao i Kulili, duboko u hladnom, plavom moru. Bezuspeno sam pokuavao da pokidam lanac kojim je Puk bio vezan za kamen, da bih na kraju obema nogama stao na njega i izvao kolac. U protivnom, uopte ne bismo uspeli da iznesemo Puka uz liticu.

ak i ovako, umalo da ne uspemo. Povremeno smo pravili krae pauze, kaljui i guei se. Iako smo obojica jedva govorili od ei, nekako objasnih Tanrolfu da e, kada budemo izali na povrinu, oriti da je tamo prolo mnogo vie vremena nego to misli. Ako uopte izaemo odavde, ser Ejble", ree on i podignu Puka. Prebacio ga je preko ramena, odmenivi me malo i nastavio da se penje. Pukove noge bile su slomljene i esto je padao u nesvest. Taolf nije dugo mogao da ga nosi. Poeo bi da se trese, putajui me da preuzmem ranjenika, mada to nijednom nije zatraio od mene. Ni jan jedini put. Usponu kao da nije bilo kraja. To me je udilo, jer je uzbrdica delovala dua od nizbrdice, a vrh se nije ni nazirao. Izaavi iz Muspa, obreli smo se u nekakvom svetu stenja i kamenja, toplote i dima. Verovao sam da emo umreti, razmiljajui o tome da ispustim Puka i obojici skratim muke. Meutim, zainatio sam se. Sve je ovo predugo trajalo. inilo mi se da nikada nisam bio neiji mlai brat u Americi, da nikada nisam iao da traim drvo, da nikada nisam iveo sa Hrrim Bertoldom u umi. Da nikada nita osim ovog penjanja, guenja i brige nisam zaista doiveo. Osetih strujanje vetra. Mirisao je udno i imao je pogrean ukus, ali bio je sve i hladio je opekotine, to je, nakon usijanog grotla, jedino bilo vano. Pogledao sam navie, pokuavajui da otkrijem odakle dolazi vazduh i koliko jo moramo da se penjemo, ali ugledah zvezde. To nikada neu zaboraviti. ak i sada ih vidim, kada zatvorim oi. Ti nema pojma ta znae zvezde, ni koliko lepe umeju da budu. Ali, ja znam.

TRIDESET I PRVA GLAVA PONOVO NAMORU Jedna svetlija, blia zvezda sjala je ispod nas logorska vatra na dnu prvog stepenita. Spustismo se do nje, hodajui veoma sporo i tajui sneg u usta. Ja sam nosio Puka i po potrebi pridravao Tanroa. Bili smo nadomak poslednje stepenice kada Tanrolf ree: ,,0de!" Mukarci okupljeni oko vatre poskakae na noge, a Tanrolf prelete nekoliko stepenika kako bi ih zagrlio. Nakon toga je zaplakao. ja spustih Puka blizu vatre i pocepah odrpanu odeu sa njega. Sa zovoljstvom ustanovih da polomljene kosti nisu probile kou. Kada sam se jednom sruio sa drveta, Hrabri Bertold mi je rekao da se otveni prelomi teko preivljavaju. Ovo je Od, moj majordom", ree Tanrolf, ,,a ovo Viks, moj posilni." Suze su klizile niz njegovo lice. Nikada nisam bio sreniji to vidim ove dve vucibatine." Imali su vina i vode, tako da smo im se pridruili, terajui Puka da gucne malo vina. Oseao je muninu i vrtoglavicu i kao da nije bio svestan okoline. ,,Na dananji dan ste se, pre tano godinu dana, spustili u Vrenu planinu, vae gospodstvo", ree Od Tanrolfu. Noas smo doli da vam odrimo pomen." Mislili smo da se sutra vratimo u Moredom, Vae gospodstvo. Lord Olof nam je ponudio novu slubu, ali smo je odbili." Znai, novi gospodar upravlja Okruglom kulom." Tanrolf kao da se obraao samom sebi. Nije me briga. Uopte me nije briga. Ionako mi je dosta svega." Kralj ga je poslao, Vae gospodstvo", ree Od. Onda mogu da idem kui. Idemo kui." Protegao se i ispraio au. Tako sam umoran... Moraete da pomognete i meni i Ejblu. Ser Ejblu. Pomozite i njemu. Da li ete poi za Moredom sa mnom, ser Ejble?

Imenovau vas za glavnog viteza i svog naslednika. Usvojiu vas." Zahvalih mu se i objasnih da smo Puk i ja krenuli ka Forsetiju kako bismo stupili u slubu vojvode Mardera. ,,Ja u ovde spavati. Pokrij nas, Vikse." Tanrolf se nakon toga spusti na zemlju i zatvori oi, a Viks ga pokri svojim kaputom. Njih dvojica su na magarcima doli do stepenita, a onda je Od odjahao do Okrugle kule da pozove vidara. Ja sam zaspao pre nego to se vratio, usnivi jedan od retkih snova u kojima nije bilo ljudi ije ivote tka Parkina tetiva. A nije me muio ni Setr, mada e se kasnije esto motati po mojim snovima. * Nikada nisam bio manje voljan da se probudim i ustanem nego sledeegjutra. Dan je zapravo ve dobrano odmakao, poto nam je var prekrio lica muslinom. Vaeg prijatelja odneli su u Okruglu kulu", ree mi kada sam ustao. Uinio sam koliko sam mogao za njega. Imobilisao sam mu noge i ruku i namazao opekotine. Namazao sam i vae i lord Tanrolfove." Nisam ni znao da je Puk slomio ruku. Lord Olof se sloio da vas ne pomeramo dok ne budete spremni." Tanrolfa su verovatno probudili nai glasovi. Svukao je muslin sa lica i pokuao da sedne. Viks i Od pritrae da mu pomognu. ,,Ne znam mogu li da hodam", ree vidaru, ,,ali, ako me popne na konja, mislim da mogu da jaem." Nema potrebe, Vae gospodstvo. Imamo nosila za obojicu." ,,Na koja neu da legnem", izjavi Tanrolf. Neu.

Makar umro ovde. Pomozi mi, Ode. Gde mi je konj?" Samo je vidar imao konja. Od pomognu Tanrolfu da ga uzjae, a ja stadoh pored konja, drei mu uzengiju. Plaio sam se da ne pne, a rekao bih da se on isto plaio za mene. Negde pred kraj puta, to je rekao: Znam da mi ne dugujete uslugu, ser Ejble, ali ipak vas molim za jednu. Videete da e biti izuzetno korisna." Objasnih da mu ipak dugujem. Obeao sam da u, u sluaju da izgubim pozajmljeni septr, uiniti bilo ta za uzvrat. Potpuno sam zaboravio na to. Vrlo dobro. Traim od vas da mi oprostite. Hoete li?" Podigoh pogled ka njemu. ,,Da, Moj gospodaru, ali to nije nakva usluga. Ionako bih vam oprostio." ,,To je usluga koju ste mi dugovali. Sada traim jo jednu. Smem li?" Naravno." Kada budemo stigli u Okruglu kulu, pustite da ja govorim. Samo klimajte glavom na moje rei i nemojte me blatiti." Jo uvek sam pokuavao da smislim utiv odgovor, kad nas je presrelo est vitezova. Neki su bili njegovi, neki Olofovi, ali svi su nauli da se neto deava i izali da vide o emu se radi. Tanrolfovi ljudi nisu verovali svojim oima. Naleteli smo na zmaja", ree on, tako da sam ostao bez maa. Voleo bih da ga povratim, ali ne po cenu jo jednog susreta sa uditem. Da li ste ikada pre videli zmaja, ser Ejble? Ja sam ih viao na slikama, mada se to ne rauna." Samo jednom, Moj gospodaru", odgovorih, ,,ali kao da nisam. Mislim da se na njih niko ne navikne." Nasmeio se. Bio je to iskrivljen osmeh zbog silnih opekotina, ali svejedno osmeh.

Znam za sebe. Ja sigurno nisam." Tada smo konano skinuli lanac. Mogao bih da ti ispriam jo mnogo toga, ali u da skratim. Tanrolf je otiao prilino brzo. Spustio se do luke i ukrcao na brod ka svom domu. Vei deo njegovih ljudi ve je napustio Vatrenu planinu, putujui kopnom, zbog konja. Puk i ja smo se zadrali sve dok nije prohodao, uivajui u Olofovom gostrimstvu. Na kraju mi je, uz mnotvo poklona, vratio Maolomca i luk sa tobolcem. Kada smo krenuli, pozajmio nam je konje, poslavi nekiko ljudi sa nama da ih vrate nazad. U konaku smo proveli oko tri noi, ali mi se uopte nije svidelo. Puk je zatim kod jednog starca i njegove ene pronaao i bolji i jeftini smetaj nego u konaku. Starac je nekad bio kapetan broda, ali se povukao kada mu je oslabio vid. Znao je mnogo pria. Sve ih je vredo sasluati, a mnoge i zapamtiti. Ostali smo due od mesec dana kod tih ljudiv. Cesto sam tokom dana vebao gaanje lukom i borbu Maomcem, a ponekad naprosto odlazio do tale i iznajmljivao konja. Za ceo dan naplaivali su jedan bakrenjak, odnosno dva, za boljeg konja. Jahao bih po okolini, vebao galop i kas. Verovao sam da postajem dobar jaha, dok sam, u stvari, tek poinjao da uim. Puk bi se sputao do dokova i traio brod na koji bismo se ukali. Razgovarao je sa mornarima i lukim radnicima. Jednog dana vratio sam se sa jahanja zatekavi ga nasmeenog kod kue. Rekao je da se u luci nalazi brod koji e nas primiti do Forsetija. Odlino!" rekoh. Hajde da vidimo koliko trae. Misli li da je brod dobar?" Jata, ser! I te kako. Ali ja sam ve sve rezervis'o, ser. Vrlo udobnu kabinu i prevoz pravo do Forsetija." Pitao sam ga kolika je cena. Tanrolf mi je dao prilino novca, ali to sam uvao za nabavku stvari u Forsetiju. Viteki oklop nije nalo jeftin, a konj kao to je

Crna griva (koji pripada ser Ravdu) kota itavo bogatstvo. Svidee vam se cena, ser." Puk se iskezi poput majmuna. Hoe rei da si platio? Ja sam hteo da platim za obojicu." On se kratko nasmeja. Jata, ser. Platio sam." Onda u ti vratiti novac." 0, nema potrebe, ser. Platio sam onim to mi je ostavio zmaj." Znao sam savreno dobro da mu je Setr ostavio samo modrice. Pretpostavljam da si ve pogodio da se radi o Trgovcu sa zapa. Nije izgledao ni bolje, ni loije nego pre godinu dana. Kada smo se popeli na brod i procunjali po palubi, primetio sam da su obnovili vinu jedara. Kerl me je zagrlio i ispriao mi kako nas je, nedelju dana nakon to smo sili u Vatrenu planinu, potraio u Okrugloj kuli. Rekli su mu da smo sva trojica mrtvi. Ja mu, za uzvrat, u kratkim crtama prepriah ta se zaista desilo. Rekoh mu da je Tanrolf eleo da osramoti svoje vezove, preskoivi deo u kojem je hteo da me ubije kada je shvatio da ne uzmiem pred Setrom. Naruio sam od starice da mi saije zastavicu dok ekamo da Trgovac sa zapada istovari namirnice i utovari novu robu. Bila je od svile, sastavljena od krpica preostalih od haljine koju je starica saila za erku lukog kapetana. Imala je zelenu osnovu, sa po jednim srcem od crvene svile priivenim sa obe strane. I dok sam bio na brodu, Kerl ju je drao istaknutu na prednjem jarbolu. Kasnije sam je sklonio i zoravio da postoji, sve dok nisam napravio koplje od pomorandinog drveta. Tada mi je pala na pamet; izvukao sam je i postavio na koplje. Tu je ostala i kada su ga polomili.

Ostao sam, zajedno sa Pukom, kod starog kapetana i njegove ene sve dok brod nije bio spreman za plovidbu. Kao prvo, tamo nam je bilo veoma prijatno. Kao drugo, eleo sam da Kerl to due zadri svoju kabinu. Nita nije hteo da nam naplati, ali ja odluih da mu ostim osterlinki no koji sam dobio od Olofa kada stignemo u Forseti. Iako su skupocena drka i korice bile od srebra i optoene koralima, suvie je liio na ma da bi mi se dopao. Na kraju sam mu ga poklonio. inilo mi se da nikad neemo isploviti. Veliki krst jarbola se polomio i Kerl je dobio zadatak da pronae dugaki komad vrstog drveta kako bi stolar napravio novi. Mornari su tek nakon toga mogli da utovare ostatak robe. Jo dok sam iveo sa tobom, voleo sam prie o brodovima, piratima, borbama protiv Napoleona i slinim stvarima, ali nikada nisam shvatao koliko se sve sporo odvija. Koliko je samo vremena potrebno. Hiljadu stvari treba uraditi u isto vreme da bi se tek na kraju utovarila voda, koja se kvari im je stavi u bure. Puk tvrdi da je mnogo bolje imati malo piva, jer se ono ne kvari. Ali zato kota, a voda se ne plaa. Puk i ja smo u kabini imali neto piva. I vina. Njihovo vino nije pravo vino, jer nemaju groe. Zato prave razne druge stvari od voa koje imaju, ba kao to mi pravimo jabukovau. Navikli smo da ih pijo, poto su cene u lukom gradiu podno Vatrene planine niske. Takoe smo imali i brodskog hleba, sira i dema, kao i tri razliite vrste usoljenog mesa, dve vrste dimljene ribe i jo mnogo toga. Starica nam je za prvi dan napunila korpu sendviima, voem i turijom. Unutra je bilo toliko hrane da smo je jeli tri dana. Stari kapetan mi je dao mingani klin kojeg je drao u torbi na svom prvom brodu. Posavetovao me je da nauim kako se uplie uad dok jo imam prilike. Zgodna je to vetina i mogla bi mi negde zatrebati. Iskoristio sam ansu.

Konano smo se otisnuli na puinu. Do tada smo, od silnog anja, izgubili veru da emo ikada otii. Veina ovdanjih ljudi nikad nije bila na brodu, a ima onih koji nisu ni videli more. (Recimo, Dizira.) Isto je i sa Amerikancima, koji ne mare mnogo za to. Neke stvari, dakle, moram da objasnim. Jedna od njih tie se hleba i kuvanja. Na laama postoji pe u kojoj kuvar pe hleb za posadu. Ali, ona se po loem vremenu nikada ne loi, jer bi ugalj mogao da ispadne iz nje i zapali ceo brod. Po nevremenu, jede se brodski hleb sa hladnim mesom. Svi to jedu, ak i kapetan. Po lepom vremenu, kuvar kuva meso u morskoj vodi kako bi izvukao so. Svaki obrok zahteva troenje drveta za loenje, kojeg ima u ogranienim kiinama. Po hladnom vremenu, jedino to greje je brodska pe. A ko smo napredovali ka severu, temperatura je opadala. Zima se zavavala, ali severno od Krunokoba jo uvek je bilo hladno. Sa Garsom sam u Elfrisu proveo oko tri godine i jo jednu sa Tanrolfom u Muspelu. Vreme uvek sporije protie u svetovima ispod Mitgartra, ali nikad nisi siguran koliko sporije. Ponekad ni ne primeti, a ponekad je veoma osetno. Kada se setim tih dana, dana i nedelja koje su usledile nakon povratka iz Vatrene planine, padaju mi na pamet dve stvari. Kao prvo, Pukovo oajno stanje kada smo ga izvukli na povrinu. Dok je leao na kamenu i ekao vidara, ali i kasnije, na krevetu u Okrugloj kuli. Za njega se teko moe rei da je zgodan ili visok. Ima veliki kukasti nos i iroku, kockastu bradu. Njegovo slepo oko grozno izgleda, a ono zdro je sitno i kiljavo. Ali ak i takav, izranjavan i jadan, hrabro se dao. Kada je Tanrolf rekao da mu nikad vie nee prirediti neto tako, samo je odgovorio: Fala, ser. Fala vam", i zaklopio oi. Nisam ni znao koliko mi znai sve dok ga nisam video kako, kroz bolove, ipak pokuava da iznedri osmeh. Ponekad je previe pio, ali

nikada me nije zaista naljutio. Bio je uz mene, uz krae pauze, sve dok nisam otiao sa Diziri. Tek tada sam shvatio na ta je mislio kada je rekao da sam ja njegova velika ansa. Postao je znaajan ovek (ba kao i Ulfa) samo zato to je toliko vremena proveo sa mnom. Tada je ve bio gospodar Puk i rio je za kralja. Kao drugo, nikada neu zaboraviti Staklenak. Dok sam stajao na prvoj palubi i razgovarao sa Kerlom, sunca skoro da nije bilo. Uinilo mi se da neto vidim, tako da zgrabih njegov veliki mesingani telkop. I tad sam ih ugledao. Visoka, ponosita stabla i talase koji zajuskuju peanu plau boje krvi. Posmatrao sam ostrvo kao omaijan, a onda poeo da plaem. Rado bih ti rekao zbog ega, ali ne znam. Se su mi tekle niz obraze i nisam mogao da diem. Spustio sam telkop, zatim obrisao oi i izduvao nos. Kada sam ponovo podigao glu, vie ga nije bilo. Sledei put sam ga video tek u Tijazijevoj Odaji izgubljenih ljubavi. To su, dakle, te dve stvari. Ali, ovde treba da pomenem da nam znao za Uri i Baki. Nisam imao pojma da me trae, niti da im je moj silazak u Muspel oteao posao. Pretraile su Trgovca sa zapada tri ili etiri puta, napustivi ga davno pre mog i Pukovog ukrcavanja. TRIDESET I DRUGA GLAVA KULA UPRAVITELJA Dalje ruke od maa", proapta vojnik iza mene, ,,i nemoj da si se glupirao." Zatim dodade, neto glasnije: Ovo ovde je Ejbl, gosparu Agr." Ser Ejbl, ser", rekoh ja. Kae da je vitez, gospodaru. Hoe da vidi Njegovu milost, pa sam ga prvo doveo do vas." Eto ta dobije kada ne kupi pravog ratnog konja u Forsetiju. Planirao sam da ga nabavim i zajedno sa

Pukom odmeravao one koje su prodavali. Nijedan mi nije zaista odgovarao, a ak ni sa novcem kojeg mi je dao Tanrolf nisam imao dovoljno za dobru ivotinju. Mravi ovek sa druge strane velikog stola klimnu glavom i pre prstima preko svojih kratkih brkova. Videlo se da je mudar i da mu se ne dopada previe ono to vidi, odnosno ja. Uvek sam mislio da lji odmah primete deaka skrivenog unutar odraslog tela koje mi je podarila Diziri. Ali, nisam bio u pravu. Puk to nije video, kao ni Kerl, pa ni Tanrolf. Sada mi se inilo da pred sobom imam nekoga ko me je prozreo. ,,Ja sam vojvodin upravitelj", ree on. Po nainu na koji je gorio videlo se da ga se ne tie ta mislim o njemu. Samo je iznosio jenice. ,,Ja vodim brigu o njegovim konjima, njegovim vitezovima i njegovim slugama, kao i svima ostalima koji se zateknu ovde, u Raozidu." Klimnuh glavom, smatrajui da je bolje utati. Ako je neophodno da razgovarate sa vojvodom, pobrinuu se da vas saslua. Ako nije, dovoljno je da priate sa mnom. Ili u vas uputiti na pravu osobu. Imate li neto da prijavite vojvodinom sudu?" Traim slubu kod vojvode Mardera", rekoh. Kao vitez." ,,Da. Kao to rekoh, ja sam vitez." Zaista?" Na licu mu se pojavi gadan osmeh. ,,Ko vas je proglio vitezom?" Kraljica Mahovnjaka. Kraljica Diziri." Viceve priajte u krmi, Ejble." Ser Ejble, ser. I uopte se ne alim." Kaete da ste vitez. Hajde da ostavimo Kraljicu elfa po strani neko vreme." Slaem se." ,,Pa, mora se priznati da ste prikladno graeni. Pretpostavljam da ste izuzetan jaha? Vitez se od ostalih ljudi razlikuje po tome to zna da upravlja jurinim

konjem. To sigurno znate." ast je ono to odreuje viteza", rekoh. Agr uzdahnu. Ali upravljanje jurinim konjem jedna je od oovnih vetina vitetva. Imate li takvog konja?" Poeh da objanjavam, ali me on prekinu. Imate li ime da ga kupite?" Nemam dovoljno za onog kojeg elim." Shvatam." Ponovo je zagladio brkove. Verovatno nije ni znao da to radi. Imate li posed koji vam obezbeuje sredstva? Gde se nalazi?" Odgovorih da nemam. Tako sam i mislio." Agr ustade od stola i prie prozoru, bacii pogled na dvorite. Njegovoj milosti potrebni su borci, ser Ejble. Pod kojim uslovima pristajete da stupite u slubu?" Prvi put sam uo za to i nisam znao ta da odgovorim. Na kraju rekoh: elim da budem njegov vitez, jedan od vitezova. Nisam doao da traim novac." Napolju se ulo kako elik udara o elik. Agr se nagnu kroz prozor kako bi videp ta se deava. Zatim se okrenu ka meni. Bez mesene naknade? ak ni za osnovne trokove?" Odmahnuh glavom. Imamjednog slugu, gospodaru Agr. Zove se Puk." U razgovoru sa Tanrolfom, Puka sam nazvao prijateljem i upao u nevolje. Nisam eleo da se to ponovi. Nikad ga ne plaam, a esto mu ne obezbeujem ni hranu, ni krevet. Tada je preputen samome sebi." Setih se ranjavanja. Uske trake svetlosti probijale su se kroz pukotine u prostoriju za uad, a povi su se okupljali, miriui moju krv. Ponekad se brine o meni, oa kada ne mogu sam", dodadoh. Kao vitez zamka,

stideo bih se da od vojvode Mardera oekujem vie nego Puk od mene. Ako vojvoda poeli neto da mi da, primio bih poklon i zahvalio se. Ali, i bez toga pokuao bih da mu sluim to bolje umem." Agr me tek tada pogleda kao da sam Ijudsko bie. Lepo ste to rekli, ser Ejble. Ima jedan baron u kraljevoj sviti koji uvek blebee o nekakvim elfima u svojoj ai. Lino mislim da je lud kao zec u prole, to mislim i za vas. Mada je teta to niste normalni. Uz malo vebe postali biste prvoklasni vojnik. Sluite li se tim lukom?" ,,Da, ser", rekoh. Dole na vebalitu nalazi se uitelj Toup. On je uitelj oruja, i ako ga budete oslovili sa 'ser', kao to oslovljavate mene, polomie vam ruke. Znate li ta radi uitelj oruja?" ,,Ne, ser. Ne znam", rekoh. ,,On ui nae titonoe i vojnike kako da se bore i jau. Ja mu obezbeujem konje za to. Oni nisu dovoljno dobri za boj, ali lo konj poetniku vie znai od dobrog. Osim toga, mladi ljudi tek tada ponu da cene pravog jurinog konja. elim da izaete na turnir sa uiteljem Toupom." Videvi da ne znam na ta misli, dodade: ,,Da jaete njemu u susret sa motkom za vebu. On e vam pozajmiti konja, tit i sve osto. Ako se tu dobro pokaete, videemo ta znate sa tim lukom i kiko vladate maem." Nakon toga me vojnici koji su me dopratili do gospodara Agra odvedoe dole, do uitelja Toupa. Bili smo podjednake grade, samo to je on bio prosed. Rekoh mu ko sam i zbog ega sam ovde, objasnii da bi trebalo da izaem na turnir sa njim. Stegnuo mi je nadlaktice. Imao je prilino velike, snane ake. Sve sami miii", promrmlja, nita salo. Ume li da se slui kopljem, momak?"

Mogu da pokuam", rekoh. Kao i svi ostali." Dao mi je tit za vebu. Bio je mnogo tei od borbenih jer je imao ojaanje. ,,Ja ciljam na tvoj", ree mi dok je nametao remen, ,,a ti na moj. Nije komplikovano." U redu", rekoh. Dobio sam debelog, smeeg, ve oznojanog ukopljenika. Znao je sve o turnirima i nije bio oduevljen to e uestvovati u jo jednom. Poto mi nisu dali mamuze, muio sam se kako bih ga, sa tom u jednoj i motkom u drugoj ruci, naterao da se valjano postavi. Iurao bih ja to nekako da jedan od vitezova koji su me posmatrali nije dobacio: Podbodi ga motkom!" Bacio sam pogled na vrh pre nego to se setih da motka nije isto to i koplje. Njima je to bilo veoma smno, dok je u meni rastao bes. Mesto na kojem se odvija turnir zove se stratite. Radi se o pjani du koje je postavljena ograda od tankih gredica. Svaki takmiar jae tako da su mu gredice sa leve strave, odnosno tit okrenut ka titu protivnika. Kao ni u ragbiju, ni ovde nije cilj da nekog povredi. Tuiri su opasni koliko i obaranje protivnika na teren, a osoba protiv ke se bori bie u stvarnoj borbi na tvojoj strani. Kao to rekoh, konj mi je zadao priline muke jer je znao ta e nastupiti kada ga konano postavim u pravi poloaj. Plaio se, tako da smo zajedno skupljali hrabrost. Pokuao sam da mu kaem neto oabrujue. Nije on kriv za dvoboj. Zadatak mu je bio samo da tri i nosi me na velikom turnirskom sedlu. Znao je da se lako moe povrediti. Ni ja nisam bio preterano siguran u sebe, tako da sam rekao: Voleo bih da nekoliko puta udari kopitom, kao Crna griva." Obrajui se konju koji niti me je razumeo, niti ga je bilo briga ta govim, setih se Gilfa i

shvatih koliko mi nedostaje. Nikad se nije vratio na Trgovca sa zapada i niko nije znao gde se nalazi. Poeleo sam da se vratim u Elfris i potraim i njega i Diziri, ali nisam znao kako. Deak sa trubom stajao je blizu mesta na kojem emo se suditi. Kada je dunuo u nju, moj konj pree u kas, a onda u galop, nakon ega motka uitelja Toupa snano udari u moj tit, odgurnuvi me zedno sa njim. Seam se da sam se okrenuo u vazduhu i prilino snao tresnuo o zemlju. Takoe se seam da su svi ostali vitezovi, dok sam leao u bovima, povikali: Pokuaj jo jednom!" Podigoh se, iako mi se nije ba ustajalo, pronaao motku, uhvio konja i vratio se u sedlo. Tada mi prie gospodar Agr. Nisam ni znao da je siao da nas gleda. ,,Ne morate dalje da pokuavate", ree mi tiho, kako ga ostali ne bi uli. ,,Vi niste vitez." Pljuvao sam krv poto sam povredio usnu, ali mu se ipak iskih. (I dalje sarn ponosan na to.) ,,Ja jesam vitez", rekoh, samo sam lo sa motkom. elim da probam jo jednom." Uitelj Toup, ba kao i ja, nije na glavi imao ni kapu, ni lem, ali mislim da nas je uo. Rukom je posegnuo za nevidljivim vizirom i nmeio se. Ponovo smo udarili jedan na drugoga i sve je prolo kao i preodni put. Mislio sam da u ga barem pogoditi u tit, ali nisam. To me je strano nerviralo tako da je, kada sam se podigao na noge, u meni pokuljao bes. Trudio sam se da delujem smireno pred ostalima, zahvivi se Agru to mi je pomogao da ustanem. Uinio bih to za svakoga." Lice mu je ostalo vrsto i hladno ak i kada je rekao: Nije to loa veba, ali mi je ipak ao to sam vas u to uvalio." ,,Pa, moram nekako da nauim", uzvratih.

Tada jedan od vitezova dobaci: Straan si mi ti vitez, momak!" Posmatrao sam ga itav minut. ,,Ja jesam vitez", rekoh na kraju, ,,ali ti nisi." Izgleda da ga je to uutkalo. Posmatrajui ta radi uitelj Toup, i ja se spustih u sedlu i uedsredih na njegov tit. Ranije me je brinula njegova motka. Sada je izbacih iz glave. Morao sam da udarim u taj tit. Jedino se to raunalo. Uspelo mi je. Udario sam ga i slomio svoju motku. Njegovo orje je udarilo u moj tit isto kao i pre, oborivi me sa sedla kao da sam lutka. Doekao sam se prilino loe, prihvativi ruku jednog od vitezova koji su mi se smejali. Ali, kada sam ustao, on me tresnu po ustima. Tek tada osetih snagu mora u sebi. Podiglo se iznenada, brzo poput najbre oluje, lomei kosti kao da su granice i razbacujui lje naokolo poput ostataka brodoloma. Mislim da sam prvom kog sam dokaio polomio vilicu. Ne znam. Recimo da sam ga udario vie sa strane, po vratu, ali gde god da je aka pala, oborila ga je pravo na zemlju. Nakon toga su svi nagrnuli na mene. Tue obino traju krae od pria koje se posle o njima ispredaju, ali broj uesnika u ovom slaju kao da je stalno rastao. TRIDESET I TREA GLAVA PIJ! PIJ! Uinilo mi se da sam u prostoriji za uad. I to ne da su me vrili u nju, ve da je nikada nisam ni naputao. Oko mene je bio mrak i sve me je bolelo, tako da sam teko dolazio sebi. Neto kasnije shvatio sam da ne leim na smotanim uadima, ve u krevetu za koji sam dugo mislio da je bolniki. Meseina je dopala kroz prozor sa uglastim vrhom, tako da ustanovih da nisam ni u ostavi za uad,

ni u bolnici. Ali, to me, u sutini, nije previe zanimalo. Nakon mnogo, mnogo vremena, pokuao sam da ustanem, verovatno kako bih bacio pogled sa prozora. Zavrio sam na podu. * Ponovo sam leao u krevetu, okupan svetlou. Soba je, u stvi, bila mrana koliko i sve ostale, ali sunevi zraci su dopirali kroz prozor i meni je to bilo dovoljno. Odmah pored kreveta nalazio se mi sto na kojem je stajao pehar nalik onom na Staklenku. Setivi se oova, plaio sam se da pijem iz njega. Ubrzo namirisah pivo, ali dugo je vremena prolo pre nego to sam se podigao i popio ga. Nije bilo ledeno, pa ak ni hladno, ali mi se dopalo. Tu je bio i pladanj (odnosno drveni posluavnik) sa hlebom, mesom i sirom. Uopte nisam oseao glad, ali zato iskapih pivo i povo utonuh u san. Probudio sam se sa oseajem da sam dugo spavao, mada nisam znao koliko dugo. Oko mene je opet bilo prilino tamno. U jednom trenutku pojavila se ena u kecelji i poela da govori. Nisam uspevao da se usredsredim na njene rei. Poela je da mi menja zavoje, rekavi: Ima i hrane, ser, ako elite. Moda biste sada malo pojeli?" apatom joj rekoh da je hrana pored stola. Nisam nameravao da apuem, ali tako je ispalo. ,,To? O, pa sve se osuilo do sada, ser. Baciu to psima. Donela sam vam malo fine, vrue supe." Nisam joj dozvolio da mi pomogne pri ustajanju. Uspravio sam se sam, trpei bolove. Oduzeo sam joj i kaiku kojom je htela da me hrani, ali je pustih da pridrava iniju dok jedem. ,,Pa, lepo se oporavljate, ser. Jadni ser Hermad e

verovatno umreti, tako kau. Sva rebra su mu slomljena. A ser Lad povraa krv." Zakikotala se. Neki kau da e i on umreti. U kuhinji padaju opklade, ser." Zovem se ser Ejbl. Ako ti je zaista stalo do mene, zovi me ser Ejbl." Hitro je ustala i kleknula na jedno koleno, po ovdanjem obiu. ,,Da, ser Ejble. Nisam mislila nita loe, ser Ejble." Bilo mi je sve bolje. Naravno da nisi", rekoh. Sedi. Kako se zove?" Modguda, ser Ejble." ,,Da li sam i dalje u zamku vojvode Mardera, Modguda?" ,,Da, ser. U Ravnozidu, ser Ejble. Ali u kuli gospodara Agra. Samo on ima kulu za sebe. I njena milost. To je Vojvotkinjina kula, ser Ejble. Sad niste tamo, ak je ni ne vidite s prozora. Ovo je Kula upritelja. Cula sam da vas je gospodar Agr sa svojim ljudima doneo ovde kako vas ostali ne bi prebili motkom koju ste polomili. Tako se pria." Klimnuh glavom i ustanovih da to i nije tako jednostavno. Ako smo u kuli gospodara Agra, onda ti je sigurno on ef." Nije me razumela, pa joj poblie objasnih. Tako je, ser Ejble... ser", ree na kraju. Osmeh me nije zaboleo. Ama, reci ve jednom. ta to krije? ega se plai?" ,,Vi ste vitez, ser." Tako je", rekoh. ,,Pa, vitezovi ne vole mnogo mog gospodara, ser, jer moraju da ga sluaju, iako on sam nije ni vitez, ni baron, ser Ejble. Ali, iznad nja je samo vojvoda. On je njegov ovek, ser, tako da ga svi sluaju." Uopte nisi u pravu", rekoh. ,,Ja nemam nita

protiv gospara Agra. Ba nita." ,,Pa to i kaem, ser. I ne treba da imate, poto su vas sruili na zemlju i isukali maeve, spremni da vas ubiju. Svi, sem ser Vodeta. Njegov titonoa Jond bacio se preko vas i pozvao u pomo. Dotrala je straa mog gospodara poto je on, zajedno sa uiteljem Toupom, pokuavao da prekine tuu. Uitelja Toupa su uboli ba kad je stigla straa. Posle su..." Stani malo. Kae da su uboli uitelja Toupa? Straari gospara Agra?" 0, ne, ser Ejble." Delovala je okirano. Gospodar Agr nikad ne bi naredio tako neto, ser. Ubo ga je ili neko od vitezova ili od tonoa. Do tada se ve i pokoji pa ubacio u mete, tako da moe biti i neko od njih. U svakom sluaju, gospodar Agr i uitelj Toup pokuavali su da slede titonou Jonda i postave se izmeu vas i vitezova. Ta su ga uboli, ser Ejble, jer je pokuavao da vam pomogne zajedno sa gospodarom Agrom. Na kraju vas je izbavila straa." Zavrtelo mi se u glavi. ,,Je li uitelj Toup mrtav?" Nije, ser Ejble. Ali kau da je veoma teko ranjen, ser." Moram da ga vidim, Modguda. Ranjen je dok je pokuavao da mi pomogne." Shvatam, ser, ali u poetku neete ba moi da hodate, ser Ejble." Ustala je i naklonila se, kao i prethodni put. Sigurna sam da e se obradovati to vas vidi, ser. Pokazau vam kuda da idete kada budete spremni, ser." Razmiljao sam o onome to je rekla. Da moda neu moi da ustanem neko vreme. Moe li da prenese jednu poruku u grad?" Potrudiu se, ser, ili u poslati paa." Dobro. Imam slugu koji se zove Puk. Odseli smo u krmi u Forsetiju. Na tabli ima nacrtanu flau i morsku

koljku. Zna li gde se nalazi?" ,,Da, ser Ejble. To je Buteljka i koljka, ser." Hvala ti. Reci Puku gde se nalazim i objasni mu da sam preen, molim te." ,,Da, ser. Je li to sve, ser Ejble? Ostali e se pitati gde sam." Odmahnuh rukom i ona urno izae. Pojeo sam malo hleba i komad sira, pitajui se da li je to pameo. Ispio sam pivo i, prilino oamuen, opet zaspao. * Sanjao sam Kulu na Staklenku i Garseka i sebe kako stojimo u sali sa prestolom. Veliki plavi zmaj sedeo je na prestolu, siktao ka nama i otvarao usta ba kao Setr, otkrivajui u svojoj unutranjosti Garsekovu glavu. Okrenuo sam se ka Garseku da ga pitam vidi li on isto to, ali pored mene uopte nije stajao Garsek, ve Hrabri Bertold. * Probudila me je hladnoa, ali ovog puta uspeo sam da doem do prozora. Nije mogao da se zatvori, jer je zapravo bio samo rupa u zidu. Napolju su leteli slepi mievi, vei od onih u Americi. Jurili su bube, obruavajui se na njih uz cijuke i piske. A gore, blie mesecu, na tren mi se uinilo da vidim himere. Sa druge strane kreveta bilo je malo ognjite, ali nisam mogao da naloim vatru bez drva i kresiva. Odluio sam da za to zaduim Modgudu ili poaljem Puka po drva kada se bude pojavio. Vrativi se u postelju, uurio sam se ispod arava u nadi da u sanjati neto drugo. Gospodaru? Gospodaru?"

Ponovo sam bio na Steklenku, okruen drveem, cveem i pticama. Gospodaru?" Ali, nije bilo trnovitih pomorandi. eleo sam da pronaem onu koju sam zasadio i pustim je da mi se zahvali zbog toga, iako sam znao da ne moe da me uje. A, kao to rekoh, nije bilo nijedne. Umto njih, pronaao sam velike crvene zmije. Obavijale su mi se oko nu, to nije bilo tako loe, jer su ih grejale svojim toplim telima. * Ugrizi me, gospodaru. Ugrizi me i poljubi to mesto. Poljubac e te ponovo osnaiti." To me je trglo iz sna. U sobi je vladao potpuni mrak. Pored me je leala u krevetu veoma mrava ena, nogu prepletenih sa moja, drei me jednom rukom za onaj deo tela koji se ne pokazuje drima. Drugom rukom terala me je da joj zagrizem vrat. Pij! Pij!" Pij! Pij!" Ona prva ruka snano me stisnu dole i kliznu ka mim leima. Shvatih da se radi o dvema enama. Uopte nisam imao nameru da je zagrizem. Kunem se da je to. Ali, neto duboko u meni je preuzelo kontrolu tako da sam ipak zario zube. Kao kada bi ispred izgladnelog oveka izneo svee re peenje. Ono to sam progutao bilo je vrelo i itavo. Masno, prljavo i vrelo kao sam avo. Dovoljno." Jedna me je gurala od sebe, a druga vukla ka sebi. Na kraju odvojih usne od koe i ispruih se, sav zadihan, uivajui u ukusu. Kada sam povratio dah, udarih po aravu i rekoh: Prestani s tim ve jednom!" Oseaj je bio dobar, ali moda i previe dobar, shvata? Ispod arava leao je neko mnogo topliji od mene.

,,Ja sam Uri, gospodaru", u se glas, ,,i ne elim ti nikakvo zlo." Ve sam pomenuo da je u sobi bilo mrano tako da nisam ni veo lice one druge kada je spustila glavu pored mene i poljubila me u obraz. Pio si iz Baki, gospodaru", ree ponosno kao da je osvojila nakvu nagradu. ,,Ko te sada moe odvojiti od mene?" Pij i iz mene!" Uri se izvue ispod arava i ugura izmedu nas. Konano sam te pronala!" Pepelci u mraku. Hrabri Bertold mi ih je pominjao." Vatreni elfi!" Jedna od njih se nasmeja. ,,Da li ti je rekao kiko smo slatke? III koliko si ti sladak? Tako aren, prelepih boja?" ,,To su modrice", rekoh. Ako vi vidite njih, zar ne mogu i ja nekako da vidim vas?" Elfkinje zasjae, kao da su od bakra ili bronze u kojoj gori vra. Postae vrue, mada ne toliko da bih se opekao. Uri iskoi iz kreta i poe da pozira. Gledaj me! Zar nisam prelepa?" ,,On vie voli mene", ree Baki koja je i dalje leala pored mene. Verovatno je bila u pravu, jer sam hteo da joj dodirnem lice, na ta mi ona liznu vrhove prstiju. rtvovala sam ti se", objasni Baki, zavrivi sa lizanjem, kako bih te osnaila i zauvek uinila svojim gospodarom. Podigni se i videe." ,,I ja hou da se rtvujem", ree Uri. Ugrizi me. Bilo gde!" Ustadoh i shvatih da Baki govori istinu. Takoe shvatih da sam obliven znojem, iako je u sobi bilo veoma hladno. Ili je barem meni bo. U prolee, i to rano prolee, noi su jo uvek hladne. Zatraio sam od elfkinja da donesu cepanice i iverje za ogrev, poslavi ih usput po odeu i Maolomca, kao i luk i tobolac. Obeale su da e ih potraiti, nakon to sam im objasnio

ta je Maolomac. Trenutak pre nego to su otvorile vrata, soba kao da se ispunila slepim mievima. Napolju se videlo slabo, crveno svetlo, a onda se vra uz tresak zatvorie. Ustao sam iz kreveta i uvio se u arav. Nije mi bilo dobro, mada ni neto posebno loe, osim to sam verovao da lim. Otvorio sam vrata, uverivi se da crveno svetlo koje sam video dopire od neega to zovu uljanica. Kasnije sam saznao da se radi o metalnoj posudi u kojoj zapali sve to moe da svetli. Jedna se nalaza odmah ispred mojih vrata, mada ih je bilo po celom zamku. Bilo mi je drago to je tu, jer sam je mogao upotrebiti za paljenje vatre, ako uopte pronaem drvo. Krenuvi u potragu, pronaao sam sobu u koj se pored ognjita nalazio sanduk za drva. Uzeo sam ga i preneo u svoju sobu tako da je, do trenutka kada su se Uri i Baki vratile, unutra ve gorela lepa vatra. TRIDESET I ETVRTA GLAVA BITI VITEZ Uri i Baki sledeeg jutra nisu bile kraj mene. Tako je to uvek bo. Objasniu ti sada, kako ne bih morao svaki put da pominjem. Njima se nije ba dopadalo nae sunce. Svetlost ih je ranjavala i pod njom su bile skoro nevidljive. Stoga su se po svitanju uglavnom vraale u Eris, osim za tmurnih i oblanih dana. Ako bi bile prisiljene da ostanu, drale bi se senki ili barem to pokuavale. U poetku sam mislio da mi se priinjavaju ili da ih sanjam. Ba kada sam hteo da ustanem i proverim da li se Maolomac i luk zaista nalaze ispod kreveta, neko pokuca na vrata. Napred!" dobacih. Bio je zaista ogroman, vei od mene, plav, sa debelim brkovima, tamnijim od njegove kose. Odmah mi

se dopao. Videlo se da je prijateljski nastrojen ali oprezan. (esto se i sam nalazim u istoj suaciji.) Nadam se da vas nisam probudio", ree mi. Iako nisam znao pravi odgovor, rekoh da nije. Obratih panju na svetlo koje je dopiralo u sobu i omirisah vazduh, zakljuivi da je negde oko sredine jutra. ,,Ja sam ser Vodet od Istokdvora." Pruio mi je ruku. Pridigoh se i prihvatih je. Ser Ejbl." ,,Ne bi trebalo da sam ovde." Pogledao je oko sebe i pronaao malu stolicu. Smem li da sednem?" Naravno", rekoh. Prema naredbi Njegove gladei posete su zabranjene, jer se plai da vas neko ne ubije." Vodet napui donju usnu i prevue je pro brkova. To sam kasnije esto imao prilike da vidim. Neko bi zaista i mogao. Ne ja, ve neko drugi." Do tada sam se dovoljno razbudio da se prisetim Modgudinih rei. ,,Vi ste me spasli." Pokuao sam. Kao jo neki." Va titonoa bacio se na mene kako me ostali ne bi udarali. Tako su mi rekli. Ja se ne seam." Ve ste leali na zemlji." Vodet ponovo usnom zagladi brkove. ,,To je problem sa slinim tuama. Nema pravila asti. ini mi se da vam ih nisu ni izneli." Nisam imao pojma o emu govori, ali ipak rekoh: Mislim da nisu." ,,I ja sam se tukao sa vama. Udarili ste me ovde." Pokazao je. ,,I to svojski. Kada sam se nekako podigao, zamahivali su maevima ka vama. Dobacio sam im da se zaustave i tada se Jond bacio na vas." Va sam dunik", rekoh. Zaduili ste me ivotom." Nije tano." Odmahnuo je glavom. Bio je zaista krupan, a zbog svetle kose glava mu je delovala

ogromno. Uitelj Toup i gospar Agr su takoe pokuavali da vas zatite. Neki bednik je zabo seo u Toupova lea dok se ovaj upinjao da ouva ast domainstva Njove milosti." ,,Da, uo sam za to. Posetiu ga danas." Vodet se zaudi. Drago mi je da ujem da ste se oporavili. Ja ni u jednom trenutku nisam eleo da vas ubijem. Samo da vas isprebam, to sam i pokuao. Dobro se sluite akama, ser Ejble." Ali ne i kopljem." Vodet se isceri. ,,Ne," Jo ne, ali u nauiti. Zato ste hteli da me isprebijate?" Pogledao me je, pokuavajui da me odmeri. ,,Da li ste visokog roda?" Mislite plemenitog? Nisam." Odmahnu glavom. Plemstvo podrazumeva nasleenu titulu i imanje. Viteka titula nije nasledna. Visoki rod naprosto znai da se vai preci nikada nisu bavili trgovinom niti obavljali fizike poslove." Objasnio sam mu da su nai baka i deda bili farmeri, a da je otac drao prodavnicu. Zaista bih voleo da mogu da kaem kako sam izgubljeno dete nekog kralja", dodadoh, ,,ali u tome ne bi bilo ni trunke istine." S mukom je uspevao da gleda u mene. ,,Pa, vidite, Ejble, kada neko visokog roda..." Ser Ejble", rekoh. ,,U redu. Ali, kada neko visokog roda, poput mene i ostalih, e da neko drugi lae da je visokog roda i predstavlja se za viteza, onda..." Onda ta?" ,,Pa, onda ga isprebijamo. Ne ubijemo ga, ve ga

samo premlimo. Isto vai za onog ko pogreno tvrdi da neko nije visokog roda." ,,U redu. Tamo se naao neko ko tvrdi da ja nisam pravi vitez, na ta sam odgovorio da ja jesam, ali da on nije." Vodet klimnu. Nismo bili sigurni za vas, mada vam niko nije verovao. Tua je izbila zato to ste Hermadu rekli da nije pravi vitez." Tako znai. Ja jesam vitez. Ako mi ne verujete, boriemo se." Vodet se nasmei. Kopljima?" Ovde. Ovog trena. Imate ma. Plaite li se da ga upotrebite?" Nipoto!" Izvukao je ma bre nego to je ustao, a ustao je prino brzo. Vrh seiva zagolica mi za tren oka vrat. ,,Vi, meutim, tvrdite da ste vitez", ree. ,,Ne mogu da ubijem nenaoruanog viteza. Pravilo asti." Rekao sam vam ko su mi bili roditelji. Nisam visokog roda." Zato ja jesam." Vodet vrati ma u korice istom brzinom kom ga je izvukao. Trudio se da ostane ozbiljan. Morau da se raspitam kod vojvodinog nadzornika." Rekoh mu da bih voleo da postanemo prijatelji. Pruio sam vam ruku." Slegnu ramenima. Ipak bi valjalo da ste plemenitog porekla, ser Ejble. To bi obojici olakalo stvari." Imam ja poreklo", dobacih. Kasnije sam posetio uitelja Toupa, kao to sam planirao. U povratku me, pred samim vratima sobe, presrete gospodar Agr sa nim visokim ovekom sede brade u crvenom somotskom platu. Goodar Agr se iznenadi to me vidi na nogama. ,,To je on, Vaa milosti!" ree.

Poklonih se, shvativi da je onaj drugi Marder. Verovatno bih to zakljuio i po njegovoj odei. Ve sam dovoljno znao o odevanju da procenim koliko je skupocenu odoru nosio. Marder se nasmei. uo sam da ste vezani za postelju, mladiu." Bio sam, Vaa milosti", rekoh. Danas se bolje oseam." Mnogo bolje." ,,Da, Vaa milosti." Doli smo kod vas", ree Agr, ,,ali smo zatekli praznu postelju. Pomislio sam da vas je neko ubio i pobegao sa telom. Gde ste bili?" Objasnih da sam otiao da se zahvalim uitelju Toupu. eleo sam i vama da se zahvalim, gospodaru Agr, ali mi je va ovek rekao da ste kod Njegove milosti. Ja... Uinili ste mi veliku uslugu. Ako vam ikada neto zatreba od mene, bilo ta, samo recite. I pored toga, veratno nikad neu uspeti da vam se oduim." Marder proisti grlo. ,,Vi znate ko sam ja, mladiu. Ja o vama znam samo ono to mi je rekao gospodar Agr, tako da bih voleo da em ta imate da kaete o sebi. Ko ste vi?" Ja sam ser Ejbl od Visokog srca, Vaa milosti. Vitez koji e vam rado i verno sluiti." Takoe i bez prebijene pare", dodade Agr sebi u bradu. ,,Ne ba, iako nemam mnogo novca." Marder klimnu. Delovao je ozbiljno. Nemate zemlje? I skoro da nemate ni novca? ta imate?" Ovu odeu i jo jednu presvlaku, ako moj sluga nije pobegao sa njom. Neke poklone od lorda Olofa i lorda Tanrolfa." Pekla me je savest zbog onoga to sam rekao o Puku. Greim duu o svog slugu, Vaa milosti.

On to nipoto ne bi uinio i trebalo bi da nauim kada da umuknem." ,,To je sve?" Jednu probijenu verinjau, Vaa milosti. Ostavili smo je u Forsetiju da je zakrpe. Metalni lem. Maolomca, luk i nekoliko stra." Njegovo oruje je pod kljuem", ree Agr Marderu. Vratite mu ga kada bude traio, gospodaru Agr." Hou, Vaa milosti." Marder me je odmeravao. ,,0va sluba nije laka, ser Ejble." Nisam ni doao da bih se izleavao, Vaa milosti." Bez prestanka ete se boriti protiv mojih neprijatelja. Da li me razumete?" Klimnuh glavom. Znam na ta mislite, Vaa milosti. Bio sam ser Ravdov prijatelj." Videh kako su se Marderove oi malko rairile. ,,Da li ste bili sa njim do samog kraja?" Nisam, Vaa milosti. Tada sam bio samo deak, ali borio bih se uz njega. Verovatno bih i umro zajedno s njim." Mardcr zausti neto da kae, ali ipak odustade. Primetio sam da je Agru bilo prilino neprijatno. Umro je borei se za vas, Vaa milosti", rekoh. Agr proisti grlo. Prole su etiri godine..." ree Marder. Rekao bih da je to za oveka vaih godina prava venost. uo sam da su vas jue oborili motkom." Primio sam udarac u glavu, Vaa milosti. To je sve to znam." Ser Ravd je bio moj najpouzdaniji vitez, ser Ejble. Bio mi je kao sin." Rekoh da me to uopte ne udi. Njegov titonoa je, po sopstvenim reima, na bojnom polju bio onesveen udarcem u glavu. Kada je doao sebi, vukovi su ereili leeve. Sada vi tvrdite da

ste bili ser Ravdov prijatelj." Tako je, Vaa milosti. Vodio sam ga kroz umu." Istog trena shvatih da to verovatno nije jedina uma, tako da dodadoh: Severstono od Iringzmuta." Niste bili sa njim kada je umro?" ,,Ne, Vaa milosti. Imao sam druge obaveze." Onda ste sigurno od nekog uli vest o smrti. Od koga?" ,,Ni od koga." Iznenada, neko kao da me je stegnuo oko vrata. Pronaao sam njegov ma, Vaa milosti. To je sve. Bio je polomljen. Leao je meu plenom odmetnika koje sam pobio zajedno sa svojim psom i ovekom po imenu Tag. Ugledao sam ga i podigao..." Shvatam. Bilo vas je samo dvojica? Vi i vojnik kog ste pomenuli?" Tag nije vojnik, Vaa milosti, ve obian seljak." Koliko ste rekli da je bilo odmetnika?" Uopte mu to nisam rekao. Nisam bio siguran u njihov broj. To mu i rekoh. Prebrojala ih je Ulfa, Tagova erka, Vaa milosti. Prebrojala je njihova tela. Mislim da je rekla dvadeset i tri." ,,I oekujete da Njegova milost poveruje u to?" prasnu Agr. ,,Ja sam vitez", rekoh. I ne bih slagao. Ne njega." ,,Ha!" Marder mu pokaza da uuti. Nadao sam se da ete mi neto rei o ser Ravdovoj smrti." Ispriao sam vam sve to znam, Vaa milosti." ,,A kad smo ve kod njegovog titonoe", ree Marder, ,,on je sazreo za titulu viteza." Verujem da govori istinu, Vaa milosti", rekoh, iako ne mu biti siguran." Sada je ser Hermadov titonoa. Ali, koliko znam, ser Hermad je teko ranjen." Rekavi to, Marder pogleda

u Agra. Agr klimnu, neveselog lica. Neka se brine malo o svom gospodaru. Da ubije vreme. Ako ste vodili ser Ravda kroz ume severa, ser Ejble, sigurno ste vodili i titonou Svona." Odgovorih da jesam. ,,I nemate nita vie da mi kaete?" Pretpostavlja ta sam bio u iskuenju da ispriam. Ipak sam se suzdrao. Nita to ve nisam pomenuo, Vaa milosti." Pobedeni ste na stratitu. Za incident sam uo tek poto sam video masnice oko oiju i izbijene zube." Marder uputi Agru kratki, otar pogled. ,,Da ne pominjemo ser Viderov polomljeni nos. Raspao sam se o svemu." inilo mi se da je bolje da utim. elite da mi sluite, ser Ejble?" ,,Da, Vaa milosti." To je bilo lako. Bez naknade, iako jedva da imate jedan sajld u depu." Imam neto malo, Vaa milosti. Nije ba da sam bez prebijene pare." Pomenuli ste slugu. Kako mislite da ga plaate?" Zove se Puk. On me slui bez naknade, Vaa milosti." Tako znai. Mada ne bi morao. Da nije slep? Obogaljen? epav? Da moda nema konu bolest?" Slep je na jedno oko, Vaa milosti." ,,A na drugo ne vidi, rekao bih", promrmlja Agr. ,,Ne, ser. Puk ima otre oi - odnosno, otro oko. Vi i Njegova milost elite da znate zato me slui bez plate, ali ja ne znam ta da vam kaem." Onda ne vredi ni raspravljati. Da li vam je gospodar Agr izlio moju politiku primanja vitezova u slubu?" Nije, Vaa milosti." Ako je vitez na visokom glasu, odmah ga primam u

slubu. Mora da mi se zakune na odanost, pri emu postoji ceremonija." Ja u vam se drage volje zakleti, Vaa milosti." Siguran sam u to. Kada vitez nie reputacije nudi svoju odost, ja ga ili odmah odbijam ili neformalno primam na odreeno vre sve dok ne dobije ansu da se pokae. Primiu vas pod tim uslova, ako elite." elim, Vaa milosti. Mnogo vam hvala." Kleknite!" Proapta Agr. Na jedno koleno." Spustih se na jedno koleno i pognuh glavu. Na neki nain, kao da su me proglaavali za viteza. ,,Vi mene prihvatate kako biste me isprobali, Vaa milosti, ali ja vas prihvatam kao svog gos... gospodara..." Uri i Baki potpuno su me izbacile iz koloseka. Jedna od njih dve posmatrala me je i smejala se. Marder i Agr nisu je uli, ali ja jesam. Kao svog gospodara i gazdu, ak i u smrti." Tada sam zautao, prilino izmoren. Dobro. Vaa oprema je oskudna, ser Ejble." Podigoh se. To je, naalost, istina, Vaa milosti." Nameravam da vas aljem na svoje neprijatelje kako biste se pokazali - i uveren sam da ete to i uiniti - ali zbog sopstvene asti ne mogu, niti elim da vas poaljem nenaoruanog." Koliko znam, Vaa milosti, obiaj je da vitezovi ekaju na mtovima i izazivaju na borbu svakog ko eli da pree na drugu stranu. Tako bih, uz vau dozvolu, nabavio oklop, koplje, kao i dobrog konja. Sve to mi treba." Agr frknu. Bez konja, koplja ili tita? Poginuete." Slegnuh ramenima. Ipak bih voleo da pokuam." Kao mlad sam se okuao u tome, ser Ejble", ree Marder pako. Verovatno sam bio vaih godina. Nije to turnir sa zatupljenim orujem. Mogu da vam pokaem

oiljke." Meni bi to bio prvi put, Vaa milosti. Svejedno mogu da vam pokaem oiljke i gomilu modrica." Imao sam ih i ja nekada." Siguran sam da jeste, Vaa milosti", rekoh. Ali, sami ste rekli da je to bilo nekada. Sada je doao red na mene i voleo bih da pokam." Marder se na trenutak namrti, ali gra ubrzo nestade i on se grohotom nasmeja. uje li ti ovog deliju?" Gurnuo je laktom Agra. Kladim se da bi on ovako juriao i na Angrode!" Agr snudeno klimnu. Juriao bi, Vaa milosti, samo da mu date konja." Moe i peice, Vaa milosti", rekoh, ,,ako ne date konja." ujte sada moju odluku." Marder prestade da se smeje i uoilji se. Ostaete petnaestak dana ovde, u Ravnozidu, da se oporavite. Nakon toga e vam gospodar Agr dati sve to vam treba. Otii e do nekog udaljenog mosta, renog gaza ili planinskog prevoja, kao to ste predloili, i ulogoriti se tamo. Zadraete se tamo do zime - sve dok se u luci ne pojavi led. Kada stegne zima, vratiete se da nam iriate kako je bilo." ta ako izgubi svoju prvu bitku, Vaa milosti? Onda e biti iubljeno i sve to sam mu dao", ree Agr. Pogledaj ga kako se osmehuje, Agr." Agru se prizor nije mnogo svideo. Ako e on rizikovati svoj ivot, mi valjda moemo nekoliko konja, kopalja i verinjaa." * Puk se pojavio tog popodneva, pronaavi me na vebalitu ko posmatram borbu s batinama. Doneo mi je istu odeu. Poku'o sam sve da donesem, ser, al' gazda mi nije

dao dok ne platimo. Nekol'ko noenja i 'ranu." Pobrinuemo se danas za to", rekoh. Samo treba proi kroz kapiju i spustiti se niz brdo." Malo je dalje od toga, ser." ,,Ne mnogo. Ali, hteo bih malo da vebam s motkom pre nego to krenemo. Ti gledaj i reci ako ti se uini da neto pogreno radim." On me poslua, progovorivi tek kada smo se, tog popodneva, na pozajmljenim konjima sputali ka Forsetiju: ,,To vitezovi rade, je l' tako? Jau jedan na drugog, k'o vi i onaj drugi - kako mu bee ime?" Ser Vodet." Klimnuh glavom. ,,Da, to vitezovi rade." ,,Pa, fino izgleda, ser, ali mi nije jasno emu slui." Poeh da objanjavam, ali me on istog asa prekinu. Recimo da ja peaim. Kad bih vas ugled'o kako mi se pribliavate s tim dugim kopljem..." ,,To je motka", rekoh. ,,I vaim velikim konjem, izmak'o bih se, zar ne? Ionako ne miem ba konje." Gadljivo je pogledao ka svojoj ivotinji. ,,A kad bih jah'o nekog dobrog konja, obi'o bih vas." Nisam dovoljno vet sa kopljem", rekoh, ,,ali obuen vitez me u punom galopu da satera vrh motke kroz zanjihani prsten veliine dlana. Tako da bi morao to dalje da odskoi." Puk se zamisli. ,,A to se tie obilaenja, vitez sa dobrim konjem zakaio bi te svaki put postrance. Nasadio bi te na motku pre nego to uopte poe da se brani. Tako bi bilo pod uslovom da vas je samo dvojica." Valjda bi." ,,U borbi iza tebe jae duga linija vitezova. Iza nje je jo jedna, ako je u pitanju vojska kralja Arntora. Laka

konjica sastavljena od tonoa i vojnika uva im bokove, a peadija i strelci tite pokretnu tvavu. Vidi, sve sam to saznao u razgovoru sa uiteljem Toupom. Navno, vitez biva i potuen, naroito u planinama gde neprijatelj ima priliku da se popne iznad njega i gaa ga kopljima ili obruava debla niz padine. Pobeda nikada nije jednostavna." Puk lagano klimnu glavom. Jata ser. Nadam da vas nikad ne pobediti, ser." ,,I ja se nadam. Ali, svestan sam da nema lakih bitaka. Nadam se zbog asti koju bi mi ukazao vojvoda Marder. Zbog asti, dobrih konja i jo mnogo toga. Svog imanja. Voleo bih da se pribliim kraljici Diziri, iako e uvek postojati razlika izmeu nas. Lord Olof mi je rao da su se kraljice i ranije udavale za vitezove. To nije toliko neuobajeno." Puk odmahnu glavom. ,,Ja se samo nadam da vas nee ubiti, ser. Samo toliko." Hvala ti", rekoh. Neko vreme jahali smo u tiini na toplom prolenom suncu. Ali, savest mi nikako nije dala mira. Sea se ta sam rekao o peadincima oko pokretne tvrave, Pue? Ako ostane sa mnom, postae jedan od njih. Dobie sekiru, kaput od kuvane koe i metalni lem. Moda i vie od toga, ako uspem da ti obezbedim." ,,Ne moe biti gore od Osterlinga na moru, ser." Popeli smo se na vrh jedne uzvisine. Zaklonivi oi rukom, ootrio sam gazdinsku kuu u dolini ispred nas, bogato imanje koje sam zapazio jo na putu ka Ravnozidu. Eno tamo kue sa dobrim barom, Pue", rekoh. Moemo da napojimo konje i skvasimo malo usta."

TRIDESET I PETA GLAVA BILO JE LJUDODERA Puk je i dalje zamiljao bitku. Ako me stave iza, kod kola, ko u se brinuti o vama? ta ako vas neko natakne na koplje, ser? Kako u vas pronai u celoj gunguli?" ,,To e biti zadatak mog titonoe, ako ga budem imao." Meni i dalje nije jasno zato vitezovi nasru onako jedan na drugog, kao vi i ser... ser..." Vodet." ,,Da. Nijednom ga niste povredili, samo ste ga oborili s konja." Ispravih ga. ,,On je mene oborio, Pue. Tri puta." Samo dvaput, ser. Trei put..." Sve skupa triput. Tvoja teorija ima toliko rupa da ih ne vredi krpiti." Ako vi tako kaete, ser." Osim toga, skoro pa smo stigli do imanja. Priznau ti da nikad nisam bio u pravoj bici u kojoj se vitezovi tuku na konjima. Sve to sam ti ispriao i ono to u ti tek ispriati o vitekim borbama, nauio sam od ser Ravda, uitelja Toupa i ser Vodeta. Ponajvie od uitelja Toa. On je prepun informacija i mogao bih satima da ga sluam." Deluje k'o fino mesto, ser", ree Puk, bacivi pogled na kuu. Imala je svee okreene zidove od pletera i blata, kao i nov slamnati krov. Bogatiji su od veine ljudi na koje smo naili." Zastadoh, pretivi se ostraenog urlika uitelja Toupa. ,,Ti prigovara to se ser Vodet i ja nismo dovoljno izranjavali, a kamoli poubijali. On me je sruio sa konja, a jednom sam imao sree da ja sruim njega." Jata ste", ree on zadovoljno. Kao prvo, mora da shvati da ser Vodet i ja nismo

ni pokuali da ubijemo, ak ni da povredimo jedan drugog. Vitezovi odlaze u bitke kako bi se meusobno ubijali." Puk klimnu sa oklevanjem. Sluili smo se motkama za vebu koje su nainjene od mekeg drveta. Za vebu ti ne treba vrsta motka. Neko bi mogao da se ozledi ili da pogine. Pravo koplje je vrsto da vre ne moe biti. A ima i ziljen metalni vrh. Nae oruje bilo je zatupljeno. Jedan od Osterlinga uspeo je da probije moju verinjau tako to me je napao velikim beom, sea se? Bilo je sasvim dovoljno da pokida nekoliko prstenova." Jata. Plaili smo se da ne umrete, ser." Verovatno i bih da nije bilo Garseka. Zamisli sada da veliko ratno koplje, a ne bode, probija moju verinjau, potpomognuto tinom viteza i konja u galopu." Puk se poea po glavi. Prolo bi kroz nju k'o kroz sir, ser." Tako je. Pored toga, ser Vodet i ja ciljali smo titove jedan drugom. Koplja u pravoj bici obino i udaraju u titove." Al' ta imate od toga? Ve sam vam rek'o, ser." Uglavnom nita. Meutim, titovi koji se koriste u bitkama mnogo su laki od ovih sa kojima vebamo i koplje ponekad proe kroz njih. A ak i kada ne proe, vitez iji je tit pogoen esto pada sa sedla, ba kao ja. Sea se ta sam rekao o drugoj liniji vitezova? Zisli sada da si vitez koji je oamuen nakon pada iz sedla." Stigli smo do gazdinske kue. Radije ne bih", ree Puk, ,,ako nije problem." Sjahao je, uznemirivi pritom nekoliko pataka i gusaka. Moda bi mog'o da krenem prvi i najavim vas." U dovratku se pojavi sredovena domaica. ,,Mi smo dobronerni putnici koji trae malo vode za sebe i svoje konje", povikah ja. Pustite nas da se

okrepimo i neemo traiti nita vie." Poto nije odgovarala, dodadoh: Ako biste radije da ostanemo edni, recite nam i mi emo otii." Puk joj se priblii, vodei konja za sobom. Ovo ovde je ser Ejbl, najhrabriji vitez vojvode Mardera." Klimnula je, odmerivi me pogledom. Delujete mi dovoljno hrabro. I snano." ,,I oednelo. Tukao sam se na turnirima i jahao gole glave. Memo li da dobijemo malo vode?" Na kraju je odluila. Imamo jabukovae, ako elite. Zdravija je od vode. Moda par tvrdo kuvanih jaja, malo hleba i kobasice?" Tek tada sam shvatio koliko sam gladan. Bie nam zadovoltvo da vam platimo, gospoo. Krenuli smo u Forseti da izmirimo dug s krmarom tako da emo platiti i vama." Nema potrebe. Uite." Uvela nas je u kuhinju; prostranu, osunanu sobu sa kamenim podom i vezama crnog luka obeenim o krovne grede. Sedite. Vitovi poput vas prolaze drumom skoro svaki dan, i to je dobro. Od pljaaa ostali su samo poreznici. Veina vitezova, dodue, ne svraa ovo. Niti nam uzvraa kada im poelimo dobar dan." Moda nisu tako edni kao mi." Odmah u vam doneti jabukovau. Burence je u podrumu." Zena urno izae iz prostorije. Valjalo bi da donese neto estoko." Puk obliza usne. Sloih se s njim, razmiljajui o tome ta bi mogla da trai za uzvrat. Vratila se sa tri lipova posluavnika koje je spustila na sto. Sve hleb. Skoro pa sve, u stvari. Jue sam ga ispekla." Izvadila je kobasicu iz depa pregae i spustila je na drvenu dasku, isekavi pom dugakim noem

nekoliko debelih kolutova. Letnja kobasica. Dimimo je tri dana, nakon ega moe da stoji na suvom." Zahvalio sam se i probao kobasicu. Bila je veoma ukusna. Zovete se ser Ejbl? Delujete mi kao suvie prizemna osoba za viteza." Zastadoh na pola gutljaja i rekoh da se trudim da tako i ostane. Jeste li zaista najhrabriji vojvodin vitez?" Jata!" uzviknu Puk. Sumnjam u to", rekoh ja, iako ne mogu biti siguran. Da vam pravo kaem, ne verujem da bi u Ravnozidu ijedan vitez oklevao da ukrsti oruje sa mnom. S druge strane, ni ja ne bih oklevao da ga uktim sa njim." Plaite li se duhova?" Slegnuh ramenima. Kad se ne plaim ivih ljudi, ne vidim to bih se plaio mrtvih." Nije u pitanju ovek." Bacila je pogled ka Puku koji je, potpo trezan, privodio kraju svoj krag. elite li jo malo?" Odmahnuo je glavom. Ako je re o duhu ene", rekoh, onda ona trai neto to smatra da joj pripada. Na jugu sam razgovarao sa staricom koja mno zna o duhovima i od nje sam uo da duhovi ena uglavnom ukazu na ubistvo. Najee zahtevaju da se zadovolji pravda i nita drugo." Nije ena." Gazdarica ustade kako bi dohvatila veknu hleba. Duh deteta? To je tuno." Volela bih da je to." Zaokupila se seenjem hleba kao da time kontrolie svoja oseanja. ,,Da ne mislite moda na elfe? Oni nisu duhovi." Verovatno znate kako su nastali vitezovi." Priznadoh da ne znam, rekavi da mi to nikad nije ni palo na pamet. Zatim je zamolih da mi ispria celu

priu. Nema nikakve prie. U davna vremena, svuda je bilo ljuddera. Kao i zmajeva. Raznihvudovita. Onih dinova to sada ive u zemlji leda. Mnogo dinova. ovek koji bi ubio jednog od njih postao bi vitez, ali vremenom su svi istrebljeni tako da su poeli da se raunu i drugi podvizi." Jo uvek mi niste rekli iji je to duh." Ljudodera. Sigurno je ubijen na ovom mestu, jer progoni me imanje." Puk se osvrnu oko sebe kao da ga trai pogledom. ,,Ne brinite", ree gazdarica. Dolazi samo nou." Onda ne moemo da vam pomognemo", rekoh. Moramo da odemo do Forsetija." Uzeh jo jedno pare letnje kobasice, posujavi da e je ubrzo skloniti van domaaja. Neemo noiti ni tamo, ni ovde, jer sam obeao gospodaru Agru da u mu noas vratiti konje." ena se snudi. Verovatno emo sledei put ovuda prolaziti po mraku. Mogli bismo tada na trenutak da se zaustavimo i proverimo je li sve u redu." Moji sinovi i ja bismo se radovali k'o golubovi, ser Ejble. Dali bismo vam da pregrizete neto i napojite konje." Pucnuh prstima. Tako je. Treba dati konjima vodu. Pue, mim te da se pobrine za to." ,,Ne treba im dati previe, ser." ,,Ne valja kad su zagrejani od galopa. Sada vie nisu vrui. Stali su u hladovini i terali muve dok smo mi jeli. Dobro ih napoji." Jasno, ser." Ja odravam ovo imanje sa svojim sinovima, ser Ejble. Snani su to momci, obojica, ali ne smeju da se suprotstave duhu. Dans je probao i ovaj ga umalo nije ubio. Bolovao je vie od godinu dana." Rekoh da prvi put ujem za takve posledice straha.

Slomio mu je obe ruke, zamalo mu iupavi jednu." Nakon toga poeleo sam da razgovaram sa sinom, ali on je ra dio oko kue. Ipak, priu nisam zaboravio. TRIDESET I ESTA GLAVA BUTELJKA I KOLJKA U toionici Buteljke i koljke (bila je to velika, jednostavna, prljava prostorija koja je mirisala na prosuto pivo) gazda mi je ponosito uruio raun. ,,Ne umem da itam", rekoh mu, barem ne ovo vae pismo. Voleo bih da umem... Ali, morae da mi proita pre nego to nauim." Rastvorih raun na stolu. Sedi i govori. Vidim znakove na papiru, ali ne znam ta znae." On se namrgodi. Pravite budalu od mene, je li?" Nipoto. Ni ja ni Puk ne umemo da itamo, ali me zanima ta mi sve naplauje." Stao je pored mene i upro prstom u papir. Ovo ovde je konaan broj. Sve skupa pet sajlda." ,,Za tri dana? Da nije mnogo?" Tri dana rente za najbolju sobu koju imam. To je ovo ovde." Pokazao je prstom. Ovde je hrana, ovde pie." Puk nije smeo da ukrsti pogled sa mnom. ,,I hrana za vaeg psa. To je ovde." Uhvatih ga za ruku. Kako? Ponovi to." Hrana za vaeg psa." Gazdi kao da je postalo nelagodno. ,,Vikog smeeg psa sa iljcima na povocu. Odnosno ajkulinim zubima umesto iljaka. Davali smo mu kosti iz kuhinje, stare vekne hleba sa saftom, ostatke mesa i ostale stvari koje vam ak nisam ni zaraunao. Ali, ukrao je peenje, a to ipak kota." Kada sam doao ovamo, nisam imao psa." Pojaah

stisak, osivi da e krmar zbrisati prvom prilikom. Meutim, imao sam ga ranije. Puk ga je video. Pokazao si mu ga, zar ne? I pitao ga zna li kome pripada?" Puk mahnito odmahnu glavom. Nikad mi nije pokaz'o psa, ser, kunem se. Nit' mi je ikad pomen'o ijednog." Ionako sam hteo da te kaznim", rekoh, zato to si pio, iako zna da nemam mnogo novca. Ali, ako si slagao za Gilfa, uopte te neu kanjavati. Ako si zaista to uradio, nas dvojica smo ovog trena zavrili i bilo bi ti bolje da me se ubudue kloni." Puk se isprsi. Nikad nisam vid'o nijednog psa u ovoj krmi, nit' sam uo da ga je iko pomen'o, ser. Ni gazda, ni bilo ko drugi - ni vaeg psa Gilfa koji je, obojica se seamo, skoio onda preko ograde, ni bilo kojeg drugog psa." Gazda je pokuavao da se izvue. Zato ga nisi pokazao Puku?" pitah ga. Pokuavao sam, ali on je spavao." Prole noi, pun tvog piva. Sigurno ti je rekao da sam mu dozvolio da pije koliko god eli." Gazda nita ne odgovori. Rekao si da je pas ukrao peenje. Zato mu ga tada nisi pazao? Zar Puk nije bio u krmi sve dok ga Modguda nije pokupila?" Poslala je deaka na konju, ser", objasni Puk. Vratili smo se nazad u istom sedlu, ser." to znai da je Puk jutros bio budan", rekoh, poto ga je Modgudin deak pronaao i razgovarao sa njim." Nismo mogli da ga uhvatimo, ser Ejble. To je veoma zao pas." Kao i ti." Pomislio sam na raun i na nekoliko zlatnih septra koji su mi preostali. Mogao sam da platim, ali mi se nije davao novac. Neu da platim za peenje. Da je ukrao ceo komad, ne bi ga ti posle hranio.

Iako si znao da se pas mota po okolini, ostavio si meso u kinji. Ukradeno peenje je cena za tvoju nepanju." ,,U redu", ree gazda. Pustite mi ruku i otpisau vam to." Koliko si mislio da ga naplati?" Dvadeset i etiri unce. Odbiu vam. Rekao sam da hou. Pustite me." Odmahnuh glavom i ustadoh od stola. ,,Ne jo. Ponudiu ti dogovor. Platiu ti dvadeset i etiri unce", slobodnom rukom izvukoh velike mesingane novie iz vreice za pojasom, ,,ako mi ovog trena pae mog psa. Tada u te pustiti. ta kae?" ,,Ne mogu. Pobegao je." Sklonih novie. Onda ti neu platiti ni za hranu koju si mu davao, jer si ga pustio da pobegne a nisi obavestio mog slugu. Niti u ti dati za ono to je Puk popio. Kada to odbije, moemo da popriamo o ostalom. To u ti isplatiti, ako me ne prevari." Pet sajlda. Pet, manje dvadeset i etiri unce za hranu za psa. Toliko - ili zovem strau." Podigao sam ga, prevrnuo i ispustio na pod. ,,Ja sada ivim u zamku Ravnozid. Idi kod vojvode Mardera da zahteva pravdu i siguran sam da e je dobiti. Ali, pametnije bi ti bilo da prvo razmisli o tome. Ko zna, moda se predomisli." Ostavili smo ga da lei na podu i popeli se u nau sobu, oprali se i obrijali, a onda spakovali sve to smo poneli sa Trgovca sa zapada. Kada smo sili u toionicu, zatekli smo viteza u zelenom ogau kako nas eka. Zamahnuo je maem ka mojoj glavi, ali ja sam se sagnuo, tako da se seivo zabilo u okvir vrata. Nasrnuh na njega pre nego to je oslobodio oruje, oborivi ga na pod. Zamolio je za milost kada ga je vrh sopstvenog bodea zagolicao po grlu.

Otresavi prainu sa sebe, uverih ga da e sve biti u redu i ustoh sa poda. ,,Ja sam ser Ejbl od Visokog srca i zahtevam da mi prate oklop i tit, sve osim maa. Zatim, svog konja, odnosno konje, ako ih imate vie, kao i svoju torbu. Slobodno zadrite odeu, ivot i ma. Neu traiti nikakav otkup za vas. Dajte mi svoje stvari i moete da idete." ,,Ja sam ser Najtir od Pravidvora." Vitez ustade i nakloni se. Vaa ponuda je velikoduna. Prihvatam je." ,,He", ree Puk i ja ga oinuh pogledom. Najtir odveza svoj tit i nasloni ga na ank, skinu lem, ogrta i verinjau, odlaui ih na najblii sto. lem mi je ostao na sedlu", ree. Smem Ii da zadrim ogrta? Pod njim nosim oruje." Klimnuh glavom. Hvala vam." Odvezao je torbu i predao mi je u ruke. Pet saja i nekoliko bakrenjaka. Rekli ste da zadrim ma. Da li se to odnosi i na korice i opasa?" Ponovo klimnuh. Gazda vas je nazvao banditom. Porazgovarau s njim jednom prilikom." Ba kao i ja", rekoh i naredih Puku da pregleda konja i prijavi mi ako pronae vie ivotinja. Imam tri konja", ree Najtir, izvukavi jednim promiljenim potezom ma iz drveta. Pozovi usput mog titonou, momak." Puk pouri napolje. Nije trebalo da se okrenem za Pukom dok je izlazio, jer me Najtirov udarac umalo nije poistio s nogu. Poskoih, odravi nekako ravnoteu, dok je vrh njegovog seiva parao prednji deo moje tunike. Verujem da bi me sledei udarac sigurno ubio da vrh Najtirovog maa nije zastrugao po niskoj tavanici. Uspeh da izvuem Maolomca i nadnem, udarivi pljosnatim delom po Najtirovom licu. Kada je titoa uao u krmu,

vitez je sedeo na podu i pokuavao da zaustavi krvenje. titonoa urno prie i pokua da mu pomogne, ali Najtir nije hteo da skloni ruke sa lica. utao je kao zaliven. Vai konji sada pripadaju meni", rekoh titonoi. Pue, ima li meu njima jurinog konja?" Ima jedan dobar kojeg je jah'o vitez", odgovori Puk. ,,Ne znam da l' bih ga ba nazv'o jurinim, ali nije lo. Onda ima njegov", Puk paza na titonou, ,,i jedan tovarni konj." ta god da se nalazi u tovaru", pogledah u titonou, sada je takoe moje. Zadrau tog konja i onog kojeg je jahao tvoj gospodar. Da li je onaj kojeg si ti jahao zaista tvoj ili pripada njemu?" ,,On je ser Najtirov, ser..." Ejble." Ser Ejble. Ja... vi nemate nikakav oklop." Sada imam. Dajem ti nazad konja. Obrati panju. Pripadao je ser Najtiru, ali ja sam mu ga oduzeo nakon pobede i sad ga dajem tebi. Poto je tvoj, hou da prebaci gospodara preko sedla i odvede ga do prvog lekara." Stitonoa klimnu glavom. Ima jedan ovde, ser Ejble. Ja... Zaista ste pravi vitez. Nadam se da u uskoro postati takav." Poeleh mu sreu. Moram da vam kaem da sam bio meu onima koji su vas tli na vebalitu. Ne znam da li bi uopte trebalo da mi dajete Razbaa." Najtir izgovori neto nerazgovetno. Neu ti uzeti Razbijaa", rekoh titonoi. Tvoj je. Stavi svog gospodara na njega i odvedi ga odavde." Puk i ja izaosmo napolje da ih ispratimo. Kada su zali za prvi ugao, Puk me upita da li elim da pregledam sadraj tovara. Odmauh glavom i rekoh mu da pronae gazdu krme.

Ovde, ser? Ja bih rek'o da je on odavno zbris'o." Ipak ga potrai. Neka ti neko pomogne, kuvar ili neko drugi. Potrai i njih. Ja u isprobavati ser Najtirovu opremu u toionici." Meu stvarima nalazio se i Najtirov ma. Nisam ga eleo, ali sam ga sa zadovoljstvom prouio. Bio je neto vei i tei od Ravdovog, mada i loiji. Sjurio sam ga u vrh koca kako bih se uverio u njegovu snagu. Proao je kroz deset ili petnaest centimetara drveta i onda se zaustavio. Tamo ga i ostavih. Puk me je, vodei sa sobom podebelu enu rumenih obraza, zatekao kako zateem kaieve Najtirove verinjae. Ovo je gazdina ena", ree, ,,a ovo je moj gospodar, ser Ejbl od Visokog srca." Kleknula je pred mnom, a ja joj objasnih da sam iznajmio sobu na tri noi. ,,Na spratu, s prednje strane", dodade Puk. Znam ovog." Gazdina ena pokaza palcem na Puka, al' vas vidim prvi put, ser Ejble. Rek'o mi je da mu je gazda vitez, al' mu nam poverovala." Mnogi ljudi ne bi poverovali u ono to mornari vide." Slegnuh ramenima. ,,Da li bi mu poverovala kada bi ti rekao da je bio na Staklenku?" ,,Ne, ser!" Nije ni udo. Ali, i ja sam ga video, i koraao njegovim panjacima. Mornari lau kao i ceo ostali svet i to zbog istih razloga. Ali, ja ti sada govorim istinu." Nikad vas ne bih optuila za la, ser Ejble." Hvala ti. Ako ni ti ne bude lagala, postaemo dobri prijatelji. Zna li gde ti je mu? Voleo bih da popriam s njim." Nemam pojma, ser Ejble. Izgleda da je otiao." ,,Da, izgleda. Pre toga mi je ispriao za psa koji je navraao ovamo. O velikom, smeem psu sa okovratnikom sa iljcima."

Klimnula je glavom. ,,Sa kojeg visi pare otkinutog lanca." Tako je. Tvoj mu misli da je pas moj, a ja se nadam da je u pravu. Izgubio sam ga pre izvesnog vremena. Zna li gde je sada?" ,,Ne, ser. Videla sam ga jue i ne znam kud se denuo. Svi smo ga jurili i pokuavali da otmemo peenje nazad, al' nam je pobegao. Stvarno je velik, ima klempave ui i ogromne grudi." ,,To lii na Gilfa. Javi mi ako se vrati i budi dobra prema njemu. Biu u zamku Ravnozid." Dau sve od sebe, ser." Panju gazdine ene okupira Najtirov ma. Rekoh joj kome je pripadao i dodadoh da ona i njen mu ne smeju da ga diraju sve dok se vlasnik ne vrati po njega. Ponovo mi se naklonila. m da e vam smetati..." poeh ja. Ona odmahnu glavom. Ljudi e svraati da ga vide, ser Ejble. Usput e, dok budu zurili u njega i sluali nau priu, popiti po koju. Neto emo i zaraditi." Nadam se. Ali, moraete da ga vratite ser Najtiru kada doe po njega. Recite mu da sam mu ga ostavio, jer mi nije bio potreban." ,,Je li vam on prijatelj, ser Ejble?" Puk se nasmeja. Ba se nameraio na mene", rekoh. Sigurno me je pratio doe, a onda preplaio tvog mua pre nego to smo se potukli. Primetila si ta je uradio od dovratka." Ona s oklevanjem klimnu. Raun se nalazio tamo gde sam ga ostavio. Uzeh ga i pokazah joj. Raspravljao sam se sa tvojim muem oko ovog. Po njemu sam duan pet sajlda. Smatrao sam da je to previe." Ona ga proui.

Gorn ponekad preteruje, ser Ejble." Deava se svima. Ume li da pie?" Klimnula je. Platiu ti etiri srebrna sajlda ako preko celog rauna napie da je izmiren i potpie se. Moe da stavi i datum." Ona pouri po mastilo, pesak i pero. TRIDESET I SEDMA GLAVA ZELENI VITEZ Tog dana sam se ba najahao i sve me je bolelo, ali sam ipak potpuno samouvereno stavio nogu u uzengiju i prebacio se u sedlo. Najtirov konj bio je nabijeni rian sa velikom belom flekom na glavi, nervozan i energian, ali suvie mali i slabaan za jurinog konja. Zeno bojno koplje (sa zastavom) uzdizalo se sa prelepog ratnog sedla od zelene koe. Rian zacupka postrance, zaklepetavi potkovanim kopitima po poploanoj ulici. Dobro je to ja ne moram da ga jaem", ree Puk dok je vrao Najtirov tit na tovarnog konja. Pazi kako to radi", rekoh. Jedino mi tit odgovara." Ima njegov znak na sebi, ser." Puk je zatezao poslednji vor. Misli na grb?" vrsto sam drao rianove uzde. ,,A-ha, ser. Ovcu sa velikim rogovima, ser, mada su mogli da budu i vei." Prefarbaemo je. Trea ulica uzbrdo, pa etvrta prema zapadu." Puk klimnu glavom, podozrivo posmatrajui svog konja. Znak maica i malja, ser." Ume li da vodi dva konja, Pue?" Ako 'oe jedan za drugim, onda umem. Neki 'oe, neki nee. Nikad ne znate dok ne probate."

Oruar kod koga smo ostavili verinjau bio je krupniji, mlai i sporiji od gospodara Morija. Sada je podigao moju novu koulju i, zviduui sebi u bradu, odneo je do prozora pod bolje svetlo. Dobio sam je od ser Najtira, ako ti to neto znai", rekoh. Dvoslojna. Nije nae izrade, al' nije loa." Ako moe da produi ramena i rukave..." Neg' ta neg' mogu, ser Ejble. Ali, to kota." Ove verine pantalone. Ne znam ni kako se u stvari zovu. Oaviu ti ih, ako mi sredi koulju." Prui mi ruku. Moram da vam uzmem mere, ser Ejble. Detalje emo srediti kada doete po nju. Ako se pojavite ujutro, dobiete je po podne." Pitajte ga za tit, ser", ree Puk. Rekli ste da vam se svia." Tako je." Uzeh ga iz Pukovih ruku i pokazah oruaru. Moe li da prefarba ovna, ali da se to ne primeti?" Neg' ta." On uzme tit i pregleda ga. Koa preko vrbine oove, verovatno duple." Ponovo pogleda u mene. Isprepletena je to da ne pukne. Morau da skinem kou kako bih bio siguran. Ovo je radio dobar majstor i sigurno ne bi stavio samo jedan sloj. Neu zaglati ako ne elite. Samo u prefarbati lice. ta biste umesto ovna?" ta kaete na srce, ser?" upita Puk, poto sam ja utao. Srce ispod kojeg je sunce. To bi bilo fino." Odmahnuh glavom. Cena zavisi od slike", ree oruar. to je vie posla za mog slikara, to je usluga skuplja. Jednom su mi traili tri srca i tri lava na iom titu. Odradili smo posao, al' grdno je kotalo." Rekoh da nikad ne bih stavio lava. ,,Pa, ta biste stavili? To je pitanje." Pomislih na zvezde i pruge i na sve one kolske

timove koji se zovu Risovi, ali to mi nije odgovaralo. Puk odeta do zida i skinu sa njega dugaki no. Imao je crno seivo i Puk ga sa zanimanjem proui. Elfska izrada", ree oruar. Imam samo taj. Jeste li ikad vidi neto slino, ser Ejble?" ,,Ne, ali bih voleo." Puk mi dobaci no. Vole te otrice u obliku lista. To me izluuje." Meni izgleda skroz dobro", ree Puk. Okretao sam seivo na sve strane kako bih uhvatio odsjaj. ,,Vidim prelive na metalu, nalik brzacima u potoku." Oruar klimnu. Legure metala. Kada mi meamo metale, oni se spajaju kao voda i sire. Kod njih to vie lii na vodu i ulje. Metali se spajaju, ali ipak ostaju odvojeni. Shvatate?" ,,Da", rekoh. Ba to i gledam." Razmiljao sam o tome da li da prekinem ovaj razgovor. Ipak nisam. ,,Ti veruje u elfe. Dosta ljudi ne veruje." Oruar slegnu ramenima. Znam ono to znam." Moj gospodar..." zapoe Puk, ali ga prekinuh pokretom ruke. ,,I njegov gospodar veruje. Sigurno zna mnogo toga o maeva. Da li si ikad uo za Eternu?" ,,To je slavan ma. Pesme su pisane o njemu." Zna li gde je sada?" Oruar odmahnu glavom. Napravili su ga Vatreni elfi, ba kao i taj no. Iskovao ga je njihov kralj uz pomo magije. Nemogue ga je lomiti, nemogue saviti. Otre ga samo zmajske kande, mada ga e potrebno ni otriti. Bio je u rukama slavnih kraljeva i vitezova, al' znam kod koga je sada. Verovatno je u tom svetu elfa." Koji se zove Elfris", ree Puk, ,,je l' da, ser?" Oruar ponovo klimnu.

Znam. Ali nisam mislio da ti zna. 0vo ovde je Mitgartr. Jesi li znao to?" Puk odmahnu glavom. Eto vidi." Ja oprezno nastavih. Kae da je Eternu napravio kralj Vatrenih elfa. Ja sam uo da ga je iskovao ovek, kao ti i ja, po imenu Veland." ,,To mu je ime", ree oruar, ,,ali jeste bio kralj Vatrenih elfa. Kralj Veland. Oni ga pominju iako ga je ubio zmaj." ,,To je istina", apnu neki tihi glas pokraj mene. Pominjemo ga i uvek ga oplakujemo." Klimnuh kako bih pokazao da sam uo. tit koji sam ti doneo. Ofarbaj ga u zeleno" rekoh naglas. Zeleno, ser. ta elite preko?" Nita. Samo zelenu boju", rekoh. Prefarbaj ovna tako da se uopte ne vidi." Napolju je bilo mnogo hladnije i isprva pomislih da oseamo jatnu razliku samo zato to smo se udaljili od usijanih pei. Me, dok sam zajedno s Pukom naputao grad, zapadni vetar prebaci dugaku rianovu grivu preko njegovih oiju, nadigavi usput i moju kapuljau poput jedra, tako da sam bio prisiljen da je zategnem oko lica.Vetar je bio sve, ili bolje reeno, prilino hladan. Skaj nek' pomogne onima na moru", promrmlja Puk. Okrenuo se da osmotri horizont iza nas i ja uinih isto. Crni oblaci zaklanjali su sunce. Jedna munja rascepi nebo. Oboh riana petama. Ima jedna stvar koju nipoto ne sme da re sa viteza, ak ni ako si ga ubio. To su njegove zlatne mamuze. ano sam eleo da uzmem Najtirove, ali nisam ih ni u jednom tru pomenuo. Takav je zakon. Prvo sam ih eleo zato to oznaavaju vitetvo,

ali sada samo zato to su mamuze. Moramo da pourimo", dobacih Puku, ,,ili emo biti mokri do gole koe." On oinu uzdama konja po leima, utnu ga jednom i opsova, dok se ivotinja nije dala u ustar kas, umalo ga ne sruivi sa sedla. Moram da iseem neki prut, ser. Stau kod prvog buna, pa u posle da vas stignem. Nita se ne bojte. Jeste moda za razgovor?" Zauzdah malo riana. ,,Ne posebno, ali to da ne. O emu bi da govaramo?" Neto ste se zamislili, ako smem tako da kaem, pa nisam 'teo smetam, ser. Al', samo da kaem da nema vajde od brzog jahanja. a oluja e nas stii pre nego to dospemo do zamka. Ionako emo da nagrabusimo. to onda da urimo? ao mi je samo to e nas ljudi ekati na ruku. Obeali smo da emo svratiti." Pucnuh prstima. Ono imanje. Tako je! Hteo sam da priam s Dansom." Jasno da ste zaboravili kad toliko razmiljate, ser. Ima jo nto, ser. Taman kad budemo jeli, napolju e nas doekati potop i oanski vetar. Mislite li da e se gospodar Agr ljutiti ako prenoimo to i smestimo konje na suvo?" Verovatno nee. Prei e preko toga, iako nam nije odobrio." ,,I ja bih tako rek'o, ser. Samo ljudi iz unutranjosti misle da je uvek vreme za plovidbu. A kol'ko sam ja vid'o, ljudi iz zamka nisu iz unutranjosti, bar kad je re o konjima, ako znate na ta mislim." Puk proisti grlo. Pit'o bih vas jo neto, ser. Nemojte da se ljutite, al' to ste onom kovau rekli da prefarba ceo tit u zeleno? Ne morate da mi odgovorite, ako ne elite."

Nema tu neke velike tajne. Malo sam razmislio i shvatio da je tako najbolje. Vidi ovo." Skinuh lem sa jabuke sedla i pokazah mu ga. Skinuo sam malog drvenog ovna sa vrha i bacio ga. Koje je boje ovo ispod?" Zelene, ser." Tako je. Skupo bi me kotalo da menjam boju, a nisam u prilici da se rasipam. Ako si primetio, ak je i lem koji si spakovao zatien zelenom bojom." Jata, ser. Mada nisam razmilj'o o tome." Slika na titu bila bi veoma skupa, ak i jednostavna poput one koju si predloio - srce i sunce. Ja sam pomiljao na drvo prekriveno mahovinom. Na kraju je ostala samo zelena boja. Moja gospa je kraljica Mahovnjaka." TRIDESET I OSMA GLAVA VETAR U DIMNJAKU Kia je pljutala kada smo stigli do imanja. Jedan od sinova oorio nam je talu, tako da smo ujahali i privezali konje medu ve niskane ivotinje. Rekao sam Puku da treba rasteretiti tovarnog konja kako bi se najeo i malo odmorio. Neete dobit' bogzna ta za jelo", upozori me sin. ,,Mi smo obian svet." Ba kao i nas dvojica." Pruih mu ruku. Zovem se Dans, ser. Mokra mi ruka. Izvin'te zbog toga." ,,I moja je", rekoh mu. Prvo se rukovao sa mnom, a onda i sa Pukom. Tad nam se pridruio i Ans. Prvo mi se uinilo da se radi samo o umanjenoj verziji Dansa, ali kasnije sam, pod boljim svetlom, video da neto nije u redu s njegovim leima. Pitao sam kako se zove domaica i Dans mi odgovori: Majka Nukara, ser, al' sad jo kuva, pa ne mo' da

doe da se pozdravi." Shvatam. Ako ova kia nastavi, moda emo vas zamoliti i za prenoite, ako imate gde da nas smestite." Stae kad izae mesec", promuca Ans. Vetar e da stane, a kia jo malo da nastavi." Kasnije sam se uverio koliko je dobar u predvianju vremena. Dans klimnu glavom. Imamo jedan krevet, ser, al' ja u vam dat' moj." ,,Ja u spavati na palubi, ser", dobaci urno Puk. ,,Ne bi mi bilo prvi put." Nasmeih se, zagledan u uspomene. Ispred mojih vrata, da me uva od duha." Jata ser. Samo nek' proba, ser." Sutra se vraamo u Ravnozid, stala oluja ili ne", rekoh mu. Toliko jesam ovek iz unutranjosti. Ali, ostaemo ovde noas, ako nas primi dpmaica. U tom sluaju, treba skinuti sedla sa konja i nraniti ih. ta misli, Danse? Da li emo Puk i ja noas ugledati tog duha?" Nije to ala, ser." Za tebe sigurno nije. Moda nije ni za mene. Proli put nam je tvoja majka rekla da si godinu dana leao u postelji." Dans klimnu glavom, namrtivi svoje pitomo, suncem opjeno lice. ta ako poelim da ga vidim? ta treba da uradim?" Dans baci pogled ka Puku, uveri se da je ovaj skinuo tovar sa konja i pokaza nam da ga sledimo. ,,'Ajmo prvo u kuu, ser, da se osuimo." Ostavivi Ansa da epa za nama, sledili smo Dansa kroz pljusak i ljapkali kroz blato do kolena, sve dok nismo uli u kuu, praeni grmljavinom dovoljno snanom da zatrese zidove. Kapetanov zviduk", ree Puk kada se buka malo utiala unutar etiri zida.

Nasmeih se i podsetih ga da bi veina ljudi rekla da je Valotac ljut. Nije na nas", objavi Puk. Nama je ovo potrebno." Ans me uhvati za rukav. Moda da prespavate u kujni." Tralo mi je vremena da shvatim da je to odgovor na pitanje postavljeno u tali. Dans proe prstima kroz kosu i otrese vodu sa njih. ,,On je vitez, glupane! Vitezovi ne spavaju u kujnama. Doneu vam pekir, ser, da obriete lice." Puk se utia do apata. Vatrica je fino zagrejala kuhinju, ser." Drhtei i mokar do gole koe, rekao sam Ansu da elimo da se pozdravimo sa domaicom, obeavi da joj neemo smetati pri kuvju. Uveo nas je u prostranu, veselu, poploanu prostoriju, gde smo se pozdravili sa Nukarom i ugrejali nad vatrom na kojoj se pekao na ruak. * Za jelom, Dans ree: ,,'Teli ste da znate kako mo'te da ga vidite ako ostanete, ser." Klimnuh i dodadoh da u, ako treba, rado prespavati u kuhinji. Nukara odmahnu glavom. Znam samo ta sam ja uradio. Mislim da vam je majka ve ispriala." Ponovo klimnuh. ,,To je, izgleda, neki prilino ilav duh." Dans alosno potvrdi klimanjem, a njegova majka ustro kliu glavom. Ans nije dizao pogled sa svog tanjira. Jedne noi sam se utke pridig'o u krevetu, sve dok nisam nto uo. Onda sam se izvuk'o iz postelje, to sam tie mog'o. Pokazau vam 'de sam ga prvi put

vid'o." Moda kasnije." Bilo je toplo, tako da smo otvorili prozore i on je zbris'o kroz jedan, a ja sam ga stig'o na junom panjaku. Bio sam snaan ovek." Znam da jesi. Upamtio sam kako si mi stisnuo ruku." Onda sam bio jo jai. Al' duh je bio jai od mene. Mnogo jai." Oito ga je bilo stid. Nukara je s oekivanjem zurila u mene. ,,Je l' da se neete rvati s njim, ser Ejble? K'o Dans? Mislila sam da ete... ne znam ni sama." Neu..." Zautao sam dok je jezivi fijuk vetra ispunjavao sobu, duh nestvarniji od onog kojeg sam mislio da uhvatim. Oluja se pogorava", promrmlja Dans. ,,Da." Ustadoh od stola. Nukara se iznenadi. To je samo vetar u dimnjaku, ser Ejble." Sloih se s njom, ali u isto vreme setih se ta je rekla Diziri na naem rastanku, svestan da moram da krenem. Puk ustade za mnom, ali mu naredih da se vrati za sto i dovri jelo. Nakon toga pokupio sam se bez zadravanja i izaao napolje, nadajui se da nekim pokretom ili nepromiljenom reju neu odati svoju tajnu. Iza kue nalazio se natkriveni trem pod kojim sam se zatavio i sigurno nekih pola minuta zurio u kiu. Moda sam se zato i mimoiao sa njom. * Ne znam koliko mi je trebalo da preem preko polja i panjaka i dospem do ume na drugoj strani. Kretao sam se sporo i teko, poute glave, sa podignutom kapuljaom kako bih zatitio lice, ali nisam posustajao.

Stigavi do prvih stabala, poeh da je dozivam, dovoljno blesav da pomislim kako e me, poto se vetar malo utiao, sada moa uti. Ni kia nije vie onako pljutala. Iako nije stala, bila je osetno slabija. Ako ti treba ena", javi se neni glas, tik do mog uva, znam jednu kojoj bi bila ast." Poskoih. Pored mene je stajala crvena elfkinja, visoka i vitka poput usijanog araa. Vratila sam se, gospodaru", ree, ,,i zovem se Baki. Verovatno si me zaboravio." Pravo da ti kaem, pitao sam se gde si", odgovorih. Donela si mi Maolomca i luk, i ostavila ih ispod mog kreveta." Tada si mi rekao da idem i ostavim te na miru." Nije mi se razgovaralo s njom, iako sam oseao da moram. Opet si htela da mi se uvue u krevet. Ti i ona druga." Zakikotala se. ,,Da li ti je neko rekao da zvui kao slepi mi?" Samo slepi mievi, gospodaru." ,,To si bila ti, zar ne, u oruarevoj radnji? uo sam te, iako mi se nisi pokazala." ,,Ne, gospodaru." Nasmeila se. Imala je krupne bele zube koji su izgledali veoma otro. Sigurno je bila Uri. Ili moda tvoja najdraa kraljica Diziri." Uzdahnuh. Trebalo bi da te kaznim zbog lai." ,,Ja da laem? ija krv te je napojila? Nema srca, gospodaru." ,,U pravu si, nemam." Nastavih da dozivam Diziri, sada ve suran da je neu pronai. ,,Ne moram ovako da izgledam, zna." Dim pokulja iz njenih oiju. Smanjila se i proirila, postavi bela i zlatna. Za manje od jeog minuta, na njenom mestu stajala je gola, stidljiva devojka velikih istaknutih grudi.

Dim se vrati u njene oi. ,,Da li ti se sada vie dopam, gospodaru?" Bio sam za glavu vii od nje. Mislio sam da to moe samo Diziri. Kako god da okrene, nam ba lud za tobom", rekoh. Tvoja robinja ti se podaje." Plavua pognu glavu. Uiniu sve da ti udovoljim, gospodaru. Ako nema ideje, ponudiu ti mnogo uudljivih predloga." Zar ti nije hladno?" Jeste, gospodaru, kao i tebi. Moemo prijatno da se zagrejemo ako posluamo jedan od mojih najuzbudljivijih predloga. Prvo se ja spustim na kolena. Onda ti..." Jesi li me ceo dan pratila?" Izgovorih to to sam bre mogao. Plavua odmahnu glavom, ne diui pogled. Ovde gore? Navno da nisam. Ali sam te posmatrala iz Elfrisa. Sto se ne vrati sa mnom tamo? U Elfrisu ne pada kia." U daljini je neto duboko zavijalo, neto vee od vuka. Zastoh i osluhnuh, a onda rekoh: Proveo sam dosta vremena u Elfrisu sa Garsekom, ali se ne seam da sam odozdo video nekog poznatog ge." ,,To je zato to nisi znao kako da gleda, gospodaru. Spusti glu ovamo." Odmahnuh umesto toga. Nee? Ako poe sa mnom u Elfris, nauiu te kako da pmatra Mitgartr. Nije teko. Naui se za dava." ,,A onda u se vratiti i shvatiti da su prole tri godine." ,,Ne toliko. Ne bih rekla, gospodaru. Ne verujem da bi prolo toliko. Ako nee da se zabavlja sa mnom, smem li da se vratim u sto telo, gospodaru?" Poela je da se menja pre nego to sam uspeo da

odgovorim. Tek tada je podigla glavu i ja na plavui ugledah elfske oi, ute poput plamena. Dim koji je iz njih izlazio uvijao je elfkinju u odoru od sumra i snega. Kada se vratio u njene oi, preda mnom je opet stajala Baki. ,,Da li si zaista moja robinja?" pitah. I dalje na kolenima, spustila je glavu do kiom natopljene prati. Spremna sam da sluim svom gospodaru i danju i nou, mada no ba nije poeljna. Samo treba to da zatrai od mene." ,,Ko je tvoj gospodar?" Beli zubi blesnue na licu od usijanog bakra. ,,Ti. Ko drugi ako ne najplemenitiji vitez, ser Ejbl od Visokog srca?" Vitez da", rekoh, ,,ali ne i plemenit." Ne slaem se s tim, gospodaru." Oruar, izgleda, zna neto o vama, Vatrenim elfima, im tvrdi da kujete elik. Je li to istina?" Radimo s metalom, gospodaru. Sa elikom i metalima. eli li da vidi moje radove? ta kae na srebrni lanac koji ima samo jedan kraj? Kad god ti ponestane novca, ti otkine komad i proda ga." Odmahnuh glavom. Zato je Setr odabrao kovae?" ,,To njega pitaj, gospodaru." ,,I hou, im se opet sretnemo. Zato je tvoj narod progonio Hrabrog Bertolda?" ,,'Progoniti' je strana re, gospodaru. Moda smo se egaili s njim. Da li mu je to nakodilo?" Godine, Angrodi, pa onda i vi. Sve ga je to povreivalo. Zato ste to radili?" Kia se stuti na nas, praena urlikom koji sam i ranije uo, dokim ali i usamljenim, poput krika ranjene ptice. Baki obrisa hladne kapi sa svog izduenog lica. Jo uvek te zanima taj Bertold, gospodaru? Ja ga,

uzgred, nikad nisam videla. Ili da preemo na zanimljivije teme?" Uvek e me zanimati." ,,U redu, onda. Ja u tome nisam uestvovala. Dugo, veoma do bila sam Setrova himera. Ovde su sigurno prola stolea. Ako su mu smetali elfi, izvinjavam se u njihovo ime." Bio sam umoran i tada ve ubeen da neu pronai Diziri, ali nisam odustajao. Voleo bih da znam zato su to inili." ,,To nee saznati od mene, gospodaru, jer nemam odgovor. Ako eli, mogu da nagaam." Baki je delovala snudeno. Hajde", rekoh joj. ,,Mi volimo da arkamo vas, ljude iz gornjeg sveta. Mislite da ste nadmoniji od nas, da mi uopte nismo vani. Stoga vas arkamo -slobodno moe da kae i muimo. Obino ne inimo nikakvu tetu, a ponekad i pomaemo, naroito ako e to iznenaditi neku rtvu. Vreni elfi vole da pomau kovaima i ljudima od slinog zanata, kao to je taj oruar. Dopadaju nam se zato to se bave istim poslom kao mi u Elfrisu." Hoe da kae da i Diziri uiva u muenju drugih? U to neu da poverujem." Baki je zurila u paprat kraj svojih nogu. ,,Pa, je li tako? Reci, da ujem!" ,,0na moda ne, gospodaru. Ali mi ostali uivamo. Uglavnom biramo ljude koji ive sami, jer ih to jo vie izluduje. Nisu sigurni da li im se privia ili ne. Da li je taj Bertold iveo sam?" ,,Da." Klimnuh. ,,U umskoj kolibi." ,,Pa, onda je sve jasno. S takvima najvie volimo da se poigravamo." Sretao sam Vatrene elfe, Vodene elfe i smee Bodakane." Uzdahnuh, setivi se Diziri. Kao i Mahovnjake, koji su bili veoma fini prema meni."

Baki ustade i prie mi tako blizu da nam se obrazi dodirnue. ,,I ja u biti veoma fina prema tebi, ako mi dozvoli." Njeni dugi, topli prsti stadoe da se igraju ukurom mog ogrtaa. Nasmeih se - ali, ini mi se, kiselo. Sada je na mene red, zar ne? Sam u umi, ba kao Hrabri Bertold." Misli da u te tipnuti i pobei? Iskuaj me, gospodaru. To je sve to traim." Odmahnuh glavom. Uopte ne moramo da legnemo na ovu vlanu zemlju, zna. Mada, pogledaj kako je mekana ova paprat. Mokra je, ba kao i mi. Hajde da se zagrejemo." Uperih prst u njene grudi. Hou da se vrati do kue iz koje sam doao. Sakrij se tamo i motri na ukuane, posebno na mladeg bra. Posle e mi ispriati ta si videla." Kako god zapovedi, gospodaru." Saekao sam dok se nije izgubila u senkama stabala, pitajui se da li e izvriti zadatak i da li u je ikada ponovo videti. Nakon toga, pozvah Gilfa. TRIDESET I DEVETA GLAVA MAGLA U VAZDUHU Gilf je pronaao mene, a ne ja njega. Ba kada sam pomislio da sam se izgubio duboko u umi, uo sam ga kako trkara za mnom. Ztao sam i seo na oboreno deblo (mokro koliko i ja), mahnuvi mu prateljski. Bio je krupniji nego pre, ali tako mrav da su mu se videla rra. Jesi li siguran?" Oprezno mi se primicao. ,,Da nisam, ne bih te zvao, zar ne?" rekoh i nasmeih se. Tek ta mi jepriao i pustio da mu poeem ui. ao mi je to sam pokuao da te ostavim pre

ukrcavanja na onaj brod", rekoh nakon izvesnog vremena. Moda sam ti se ve izvio, ali svejedno, inim to jo jednom. Sigurno si i pre toga pomislio da te naputam, ali otkud sam znao da me eka u Elfrisu. Mislio sam da si se vratio na brod, a Garseka nisam video od tad. Da li ti je ispriao ta se desilo?" Gilf odmahnu glavom. Moda ni on ne zna." Razmislio sam o tome. Garsek je bio prilino pametan i znao je mnogo toga, ali za takve osobe lako je pisliti da su pobrali sve znanje sveta. ak ni Valotac ne zna sve. Ranije sam verovao da je susret sa Kulili, kao i rastanak nas dvojice, njegovo maslo. Sada nisam siguran da je tako." ,,I meni se ini." Stvarno?" Razmislih malo o tome. Gilf je sigurno mnogo vrena proveo meu Kelpijima. Ako se Garsek posle susreta sa mnom vratio dole, pas je imao prilike neto da uje. Posle sam mu ispriao sve o ljudoderu, jer bih pukao da nekom nisam rekao. Ispriao sam mu kako je povredio Dansa i uplaio Nukaru. Mislim da se uopte ne radi o duhu", rekoh. Zato bi duh beao od Dansa kad moe naprosto da iezne? ak i Baki, koja nije duh, bez problema nestaje. Ljudi samo misle da su ljudoderi izumrli, ali to mle i za dinove kojih na severu ima koliko voli. Ja bih rekao da je to pravi pravcati ljudoder, iv, zdrav i bezbedan, jer su svi ubeeni da ih odavno nema." Gilf saeka malo, a onda klimnu. Verovatno bi trebalo da ga pronaem, iako sam doao zbog Diziri. Sigurno se sakrio u ovim umama." Gilf odmahnu glavom. Nije? Kako zna?" ,,Po mirisu." Gilf zevnu i prui se kraj mojih nogu. ,,Pa kako oekuje da ga namirie? Kia jo nije stala. Svi znaju da ona ispira mirise iz vazduha."

Gilf ne ree nita, ali se videlo da ga nisam ubedio. Pazi ovako", rekoh, ,,sve se uklapa i veoma je jednostavno. Ostavili su otvorene prozore zbog vruine. Duh ili ljudoder - a ja mlim da je ljudoder - uao je kroz prozor." Gilf opet odmahnu glavom. Misli da je prevelik za to? Ako je mogao da bei kroz prozor kada ga je Dans pojurio, onda je tuda mogao i da ue." Gilf je iz pristojnosti utao, ali mislim da je imao ta da kae. Dans je rekao da lii na zmiju veliine oveka. On valjda zna. Sta misli da se vratimo po lepem vremenu? Tada e mu ui u trag." Gilf spusti glavu meu ape i zatvori oi. ,,Da te nije uspavala ova pria?" rekoh. Ili si se moda uplaio?" Nisam", odgovori on, naglasivi oba sloga. Jer, ja se tebe plaim. Zato sam i pokuao da te ostavim pre nego to smo preli Iring." Pravio se da me ne uje. Izgleda da ba uivam u tome da se hvaliem svojom hrabru. Kakva budala! Rekao sam eni na imanju da nema viteza u Raozidu sa kojim ne bih ukrstio maeve. Moda je to tano - tada sam verovao da jeste. Ali, pretrnuo sam od straha kada sam te ugledao ued tue sa odmetnicima. Ne plae me Dizirine, pa ni Bakine prene. Nije me mnogo uplaio ni Garsek kada mi je suneva svetlost otkrila njegov pravi lik, to se ne odnosi na susret u Muspelu. Ali, ono to si ti uradio neto je sasvim drugo." Gilf prekrsti glavu preko apa i ispusti neto nalik uzdahu. Izvini. Nije trebalo da zvui kao prigovor. Moja je krivica to nisam bio hrabriji. Ja sam vitez, a vitezovi bi trebalo da su neustraivi. Osim toga, ti si mi najbolji

prijatelj." Pas." Podigao je pogled ka meni. Smee oi bile su tako doko usaene u njegovo smee lice da ih uglavnom nisam primeivao, ali sada su gledale pravo u mene, sa eljom da to bolje prenesu njova oseanja. ,,Da", rekoh, ,,ti si moj pas i niko ne treba da se plai prijatelki nastrojenog psa. Pogotovo ne vitez. Diziri je rekla da zmaj - neko nalik Garseku, pretpostavljam uva ma po imenu Eterna. Kako u se boriti protiv zmaja, ako se plaim vlastitog psa?" Gilf je utao, ali njegove oi govorile su da bi se rado smanjio da moe. (Bio je to zaista velik pas, krupniji od veine koju sam imao prilike da vidim.) Treba da se borim i protiv Kulili." Dolo mi je da zabijem lice u dlanove. Dao sam re Garseku. Pogledaj samo ta je on sve uinio za mene. Problem je u tome to ne elim da se borim. Elfi je mrze zato to je se plae i to je sve. Eto na ta te strah natera: da poeli da uba stvorenja koja te nikad nisu povredila, samo zato to bi mogla to da uine. Tako sam ja tebe ostavio na Iringu. I zbog toga me je sramota." Umoran od razgovora, neko vreme uzaludno sam ekao da on neto kae. Na kraju sam ga pitao: Zato se nisi vratio na brod? Otiao si po Garseka, ali on se pojavio u drutvu Vodenih elfa. Zato nisi bio meu njima?" Vezali su me." Tako je, krmareva ena je rekla da ima otkinut lanac na okovratniku." Okrenuh okovratnik sa iljcima na njegovom vratu i ugledah nekoliko alki lanca kako vise sa njega. Poto nije bilo nikakve kope, naprosto sam ga svukao i bacio. Okovratnik je moda bio od elfske koe, ali zubi su bili ajkulini. Pitao sam Gilfa da li zna zbog ega ga je Garsek vezao. Plaio se." Eto vidi. Opet strah." Duboko sam uzdahnuo.

,,Pa, ja sam ti se izvinio, a moda e i Garsek jednom. Dodue, drago mi je da te je pustio kada se vratio u Elfris." Pokidao sam lanac", ree Gilf odseno. ,,A onda si doao u Forseti da me saeka?" Iza jednog od stabala proviri Uri, koja kao da je od samog ptanja sveta stajala tamo i ekala. Doao je da te trai, gospodaru. Zato je obiao ovo, kao i mnoga druga mesta. Baki i ja viale smo ga s vremena na vreme dok smo te pratile." ,,Ne dopada mi se taj va posao", rekoh, ,,ali, poto ga svejedno obavljate, to mi barem niste javile za Gilfa?" Nisi nas pitao. Jedva da si progovorio koju re s nama. Samo si nam naloio da ti donesemo oruje." Nisam bio zadovoljan odgovorom. Otkad se to vas dve usteete da zapodenete razgovor sa mnom?" Uri se nakloni na enski nain, irei haljinu koju nije imala. Nisi paljiv posmatra, gospodaru. Nas dve se razlikujemo, primeivao ti to ili ne." Onda si sigurno sa debelim razlogom prekinula Gilfa i mene." Tako je, gospodaru. Neko mora da ti objasni da tvoj pas nije prvi put u ovoj umi. Daleko od toga. Ti misli da je on tek sad dao..." ,,Ne!" ree Gilf. Zvualo je kao da je zalajao. ,,I da ne moe da nanjui ljudodera zbog oluje. A bio je on ovde po raznim vremenskim uslovima. Da li si ga ikada nanjuio ovde, psu?" Gilf ju je posmatrao sa neodobravanjem, ali je ipak odmahnuo glavom. ,,Da li si ga ikad nanjuio?" upitah. Bilo gde?" Ne." Moda i jesi." Proveravao sam ga. Moda si

nanjuio neki an miris, ali nisi znao o emu se radi." Zatvorio je oi. ,,On smatra da razgovor nikud ne vodi, poto mu ne veruje", objasni Uri. Baki i ja se esto tako oseamo. Prepoznajem simptome." Ustadoh i protegnuh se kako bih se zagrejao. ,,Pa, mogue je da ga je osetio, zar ne?" Nije, gospodaru." Kako zna?" Tako to je rekao da nije. Verujem mu na re, a trebalo bi i ti. Ko zna, moda ovaj ljudoder zaista jeste duh. Ne znam. Nisam ga ni videla, ni namirisala. Ali, ako jeste duh, nije u ovoj umi. Toliko bih znala." ,,A ta je sa Diziri? Gde je ona? Trebalo je to ranije da pitam. Da li ju je neko od vas dvoje video?" Gilf ustade, odmahujui glavom. Gladna?" ,,Ne", ree Uri. ,,Ne mogu da garantujem da nije ovde, jer su njene moi vee od mojih. Ali, prilino bih se iznenadila kada bih je vela pred nama." Vrati se u Elfris", rekoh. ,,I ekaj dok te ne pozovem." Uri klimnu glavom i udalji se. Kada budemo pronali tog ljudodera", rekoh Gilfu, ,,sam u se tui s njim. Voleo bih da mi pomogne u potrazi, ali onog trena ka borba pone, ostavi ga meni." Gilf nije bio zadovoljan. Moram da se dokaem pred samim sobom, rekoh, a onda ustovih da reenicu nisam izgovorio naglas. Da li mi se zaista dopadala Kulili? Ta gomila crva, stvorenje koje nastaje kada se oni spoje? Moa sam to sebi uvrteo u glavu da ne bih morao da se borim. Da li je peda nad ser Najtirom bila izuzetak ravan pobedi ekipe iz predgraa nad prv?kom lige? Bio sam svestan koliko loe baratam kopljem. Da li sam iemu vredeo? Nisam znao odgovore i bio sam spreman sve da rizikujem kako bih do njih doao.

Kia je u meuvremenu prestala tako da nas je obasjala prelepa zlatna svetlost, suta suprotnost onom neprijateljskom suncu ke je ranije tog dana prilo Puka i mene. Na istoku se ponosito protala duga poput mosta koji su sagradili Dinovi zime i stare noi kako bi se Oversini popeli do Skaja. Magija je u vazduhu", rekoh Gilfu. To mi se dopada!" On ne odgovori nita, a ja poeh da zviduem. ETRDESETA GLAVA STANOVNIK PODRUMA Za veeru smo dobili velike inije izvrsne supe od povra i sve hleb, tek izvaen iz pei, sa puterom. Nukara je oslobodila jednu sobu za mene i prostrla istu posteljinu na krevet. Dok smo jeli, rekla mi je da je u sobi veoma udobno. Odmahnuh glavom. Obeao sam gospodaru Agru da u mu noas vratiti konje, a i vojvoda vie voli da noi provodim u Ravnozu, sve dok me ne pusti da idem na sever. Mislio sam da e mi oluja ponuditi dobar izgovor da ostanem ovde s vama, ali zavrila se. Puk i ja emo morati da se oprostimo od vas im on pripremi konje." Osmeh nestade s njenog lica. Zaista je elela da ostanemo. Dodue, verujem da u ipak udariti na tog vaeg duha. Ako budemo imali sree, izgubie se za sva vremena pre nego to Puk naci prtljag na konje." Tako brzo?" Videlo se da sumnja u to. Klimnuh glavom i bacih malo hleba Gilfu. Ako mi pozajmite Ansa. Vai?" Oboje pogledasmo u Ansa, koji nije dizao pogled sa svoje supe. Stidljiv je", ree ona.

Ans je i dalje piljio u svoj tanjir. ,,Vi ne... Ne dajte da pogine. Ili da ga povrede kao Dansa." Klimnuh glavom. ,,Ja u se boriti protiv ljudodera, ako ga praemo. Nee povrediti Ansa." Puk proisti grlo. ,,Ja bi' strano voleo da gledam, ser. Je l' moe, ser?" Umoio sam hleb u supu za Gilfa; to mi je dalo ansu da raislim pre odgovora. Ima ti ta da radi", rekoh konano. Ans i ja emo izai na livadu da potraimo ljudodera. Moda emo otii i do ume. Verovatno bi se izgubio traei nas. Bolje ostani ovde." Skoro e mrak, ser Ejble", ree Dans. Rekoh da sam prilino siguran da se ljudoder nee pokazati po dnevnom svetlu, tako da imamo dovoljno vremena da na miru pazgovaramo i ohladimo supu. Kada se sve zavri", dodadoh, Puk i ja emo odjahati kui po meseini. Noas e biti fin, pun mesec i stra e nam spustiti most." ekao sam da Ans neto kae, ali on je utao kao zaliven. * Napustio sam kuu sa Gilfom pored sebe i Ansom koji se vukao za nama. Ne znajui za bolji put, pratio sam usku stazu koja vodi izmu polja ka umi, stazu koju Dans i Ans sigurno koriste da naseku drva za potpalu. Stigavi do prvih stabala, zastali smo. Seam se da je mesec ba provirio iznad istonih vrhova. Kada nas je Ans sustigao, rekao sam mu: Nisam doao ovamo da jurim Ijudodera, jer obojica znamo da ga ovde nema. Doao sam da ti i ja lepo popriamo." Ans je i dalje utao. Zna da mi se uri. Ako mi sada sve kae, utedeu malo vrena. Ne elim da te povredim i shvatiu

to kao uslugu." Otvorio je usta nesigurno, a onda ih zatvorio. Sledeeg trenutka odmahnuo je glavom. Kako god hoe. Nemoj da si kasnije neto traio od mene. Lepo sam te upozorio, tako da nee biti nikakvih usluga." Gilf zarea duboko u grlu. Pre nego to sam doao ovamo", rekoh, ekale su me dve prateljice. One tvrde da su moje robinje, ali ja ih smatram prijateljica." Ans je, onako obogaljenih lea, teko dizao pogled, ali ga je lo obarao. I sada je sledio liniju manjeg otpora, zurei u svoja blatnja stopala. Gilf nije osetio trag tvog ljudodera u ovim umama. Gilf je moj pas. To sam ti, ini mi se, ve pomenuo. I ima veoma osetljiv nos." Ans klimnu. Ali, ljudoder zaista postoji. Tvoj brat rvao se s njim i posle ta preleao godinu dana u krevetu. Ne znam da li verujem u duhove, ali sigurno ne verujem u duhove koji se ponaaju kao da su ivi. Ostio sam jednu prijateljicu da motri na kuu dok sam bio odsutan. Tra li da ti kaem ta je videla? Ovo ti je poslednja ansa, Anse." Ans se okrenu i potra. Klimnuo sam ka Gilfu, koji ga dovue nazad pre nego to je ovaj preao deset metara. Videla te je kako se sputa u podrum i razgovara sa ljudoderom", rekoh dok se Gilf nadnosio nad Ansom i reao. Pretptavljam da se tamo krije. Verovatno krade hranu iz kuhinje tvoje majke. eleo si da prespavam tamo. Da bi me ljudoder pojeo na spavanju? Ili da bih ga barem jednu no spreio da krade?" Sklonite ga!" ree Ans. Samo malo. Ljudoder je iv. Mora da bude, ako je uopte ljudoder. Da li je?" ,,Ne znam. Valjda je."

To je bilo prvi put da je neto priznao, ali odluih da preutim komentar. Stegnuh vilice i upitah ga da li se udovite samo izjasnilo. ,,Ne pria mnogo." Ali ipak pria." Malo. Nauijo sam ga." Nasmeih se, iako mi nije bilo do radovanja. Pretpostavljam da si ga uhvatio mladog. Kako se zove?" Ljuder. Sklonite ga il' neu vie da priam." Rekao sam Gilfu da ga pusti, na ta se ovaj povue, i dalje reei. Ans saeka malo da vidi hoe li mu Gilf otkinuti ruku ako bude ustao. Na kraju ipak to uini. Bio je to muan proces, poto je zbog irivljenih lea teko odravao ravnoteu. ,,Ja samo zvuim kao da znam sve. Najvanije je da saznam mogu li ga pobediti u potenoj borbi. Ti mi to ne moe rei, ak i ako smatra da si u stanju. Jesi li ga uhvatio mladog?" Uopte ga nisam u'vatijo", promuca Ans. Mama mu bila mrtva, leala je u umi sa strelama svuda po sebi, a Ljuder je gladov'o. Treb'o sam da ga ostavim. Znam. Al' bijo je tene, pa sam ga ipak uz'o." Sakrio si ga u majin podrum?" ,,Da ser, ima tamo je'na ostava na koju je mama zaboravila, i tu ivi Ljuder." Tako znai." Ans isprui vrat u potrazi za odobravanjem. ,,On strano smrdi, jer spava u svojim govnima i nekad mi doe da ga izbacim. Al' bi nastrad'o. Tako mu je i mama poginula. Nisam ga izbacijo. Al' 'teo bih, i 'ou jednog dana." ekao sam, prilino siguran da e nastaviti sa priom, ako mu dam dovoljno vremena. Malko sam ga nauijo da pria, ser. Prob'o sam da

ga nauim da ka'e 'ljudoder', jer to i jeste. Al' on rek'o 'ljuder'. Po tome sam ga nazv'o, ser. Ljuder. Zna da ka'e 'da' i 'ne' i 'Ans'. Tak'e male rei." Klimnuh glavom. ,,I zbog toga to u kui dri udovite za koje niko ne zna mislio si da si bolji od svog brata. A moda i od svoje majke." Mislijo sam da sam isti k'o oni, to je sve, ser. Mama..." Nastavi." ,,0na mi jeste mama, al' ponekad se ponaa k'o da sam i dalje mali. I kad umre, ostavie imanje Dansu." Klimnuo sam u sebi. ,,A Ljuder znai da se i ja raunam." Moe li da ga izvue iz podruma i dovede ovamo, a da te niko ne vidi?" Ans je oklevao, grickajui usnu. Ubiete ga, ser Ejble." Rvau se s njim, ako pristane na to. Moda e on da ubije me, da mi polomi lea ili vrat. U tom sluaju..." Gilf zarea; ti si ve uo taj zvuk, ali mislio si da se radi o udjenoj grmljavini. Morae da izgladi stvari sa Gilfom i Pukom. No, ko zna, mda ja ubijem njega. Videemo." Rvaete se s njim kako valja, ser?" ,,Da. Bez oruja, ako na to misli. Moe li da ga dovede? Noj da te neko vidi." Ans zatrese glavom. ,,Da, ser. Kroz vrata podruma, ser. Oni nee znati." Onda ga dovedi. Ako ga odmah dovede, dau sve od sebe da ne zadobije ozbiljnije povrede." Gilf je hteo da poe sa Ansom, ali mu nisam dozvolio. Kada smo ostali sami, skinuo sam izme i pojas za ma i odloio ih sa strane, ostavivi Maolomca i bode u svojim koricama. Zatim svukoh odeu. Jo uvek je bila prilino mokra, ali sam otkrio da mi je ipak

znatno hladnije bez nje. Spustih pojas na izme, zataknuvi Maolomca i be u njih, kako bi ostali suvi. Onda na sve to nagomilah odeu, trei se da je ne skvasim previe. Poto sam ostao go, razgibao sam se onako kako te ue u terani, naginjui se nalevo i nadesno, i dodirujui prste na nogama. Osih talase mora u sebi i prepustih mu se dok su mi se miii oputali. Diziri me je uinila krupnim ovekom, gotovo za glavu viim od svih ostalih, irokih ramena i dugakih ruku. Znao sam da e mi sve to biti potrebno, a ponajvie puina. Veliki talasi koji zapljuskuju obalu, a onda se povlae u dubine. Snani ali i pokretni. Gutaju sve to baci na njih, a onda ti vrate dvostruko jae. Po zvuku Gilfovog iavea znao sam da dolazi Ljuder. Duboko sam udahnuo i polako izbacio vazduh iz plua. Zatim sam prekrstio ruke i ekao. Pripremao sam se za test u iji rezultat nikako nisam bio siguran. ETRDESET I PRVA GLAVA LJUDER Treba da znate da 'oe da ugrize, ser. I sad je vei nego kad se bijo s Dansom." Primih to k znanju, osetivi blagu muninu. Dok je stajao iza Ansa na meseini, ljudoder nije delovao mnogo vii od njega, ali su mu ramena bila ogromna. Tolika da mu je glava, iako dvaput vea od Ansove, delovala premalo. Uinilo mi se da su mu ruke toliko dugke da se vuku po zemlji, a zapravo je hodao podupirui se lancima. ,,I brz je, ser Ejble." Ans je zvuao ponosito. Paz'te se, ser. Nemojte misliti da je spor samo zato to je toliki. Brz je i za as e vas odalamiti. Njegov amar i nije ba obian amar."

Zvui kao da si se i sam tukao s njim", rekoh. Nisam k'o Dans. Mene je tuk'o malice, jer sam mu pokaz'o da bez mene ne moe. Neko mora da vodi brigu o njemu. Svejedno sam mislijo da e me pojesti." ,,Pa, bez mene moe." Primakoh se korak, dva. Mene sloboo moe da pojede." Ljuderova leva ruka fijuknu kroz vazduh bre od bilo kakvog maa. Pokuah da se izmaknem, ali njena ivica snano me udari u la. To me je dobro oamutilo; svejedno sam znao da moram da mu uem u zagrljaj pre nego to me te dugake ruke opet dohvate. Zaleh se snano i zabih ramena u njegov ogromni, okrugli stomak. Kao da sam udario u kamen. Snano sam zamahivao i upuivao kratke udarce ka njemu, levom, desnom, pa levom, pa desnom, jo jnom, pa jo jednom. Tek kasnije sam shvatio da su njegove krljuti gulile kou sa mojih zglobova. Usred svega toga naprosto me je podao i bacio od sebe. Nikako mi ne uspeva da se setim tog leta. * Osvestivi se, zatekao sam se kako leim na mokroj travi sa ukusom sapuna u ustima. Setio sam se da ne bi trebalo da spavam, pto imam neke druge obaveze, ali nisam znao koje. Hrabri Bertold e se svakog trena pojaviti i videti da nisam dovrio posao, ali e biti sie fin da bilo ta prigovori, to e me navesti da porazmislim o soubistvu. Meutim, ako ustanem, moi u da proverim o kakvom poslu se radi, pa ak i da ga dovrim pre nego to on doe. To bi bilo lepo. U tom trenu uh psa i pomislih da sam obeao da u uvati ovce, a onda zaspao. Ali, oko mene je vladala tama u kojoj je bilo jedino meseine. Verovatno je odavno trebalo da

smestim ovce u neki obor, a ne da odem na poinak pre zalaska sunca. Pas je vie zvuao poput medveda. Hrabri Bertold bio je najverovatnije mrtav. Kao i Dizira, dok sam ja malog Osara prepustio Bodakanima, uzevi Gilfa. Pridigao sam se, osetio vrtoglavicu i umalo se sruio. Oko mene je rastao jam, jo suvie mali za etvu. Kada sam pronaao Ljudera, Gilf ga je, crn i velik kao konj, drao za grlo. Tresao ga je kao pacova, a Ljuder je pokuavao da se oslobodi dok ga je dvoglava zmija od vatre i bakra udarala po licu. Pikao sam na nju, sve dok nije prestala i u oblaku dima pretvorila se u Uri i Baki. Naterao sam ih da mi pomognu da smirim Gilfa. Mislim da nada nisam radio tei posao. Baki i ja smo uporno pokuavali da mu razdvojimo eljusti, dok nas je on bacakao naokolo treskajui Ljuera i lomei grane koje je donosila Uri. Kada smo ga konano odvili od rtve, Ljuder pade na zemlju poput vree. Tano sam znao ko se osea. Rekoh mu da mi je ao, da sam eleo pravednu borbu i da priznajem poraz. Moda je trebalo da mu ponudim svoj oklop i konje, ali mi, s jedne strane, to uopte nije palo na pamet, a s druge, ipak se nije radilo o vitezu. Rekoh mu da nikad neu lagati da sam pobedio i da u svakome ko me pita rei istinu. Na jedvite jade naterao sam Gilfa da se vrati u svoj normalni oblik, a onda pomogao Ljuderu da ustane i obeao mu da ga pas vie nee napadati. Spreman sam da se ponovo borimo, ako eli", rekoh mu. (Znao sam da to nije istina, ali sam se nadao da je njemu jo gore nego meni.) Ako ti treba nekoliko minuta da doe do vazduha, nije nikakav problem. Ali, ne moemo jo dugo da nastavimo, jer moram da se vratim u zamak Ravnozid." U ivotu sam doiveo mnoga iznenaenja, ali ovo je

bilo jedno od veih. Ljuder se ponovo spustio na zemlju i na stomaku dopuzao do mojih stopala. On ti se pokorava, gospodaru", ree Uri. ,,To je njegova predaja." ,,Je li tako, Ljuderu?" rekoh. ,,Da li to znai da se predaje?" On zamumla, postavivi moju nogu na svoju glavu. Bila je hladnija od kamena. eli da nam se pridrui, ti prelepi, obnaeni gospodaru", ree Baki. Uri se nasmeja, a ja poeleh da otrim i sakrijem se u jeam. Ove dve elfkinje sebe smatraju mojim robinjama", objasnih Ljuderu. Rukama sam prekrio polne organe, oseajui se kao najvea budala na svetu. ,,0ne veruju da i ti eli da postane moj rob." Zastadoh na tren, pitajui se, jo uvek mutne glave, razume li on ita od ovoga. Na kraju rekoh: ,,U stvari, tako se barem izjanjavaju. Kako se ti izjanjava?" On dvaput zabrunda. Eto!" Baki je zvuala kao da je dobila na lutriji. Vidi, gosparu? Rekao je 'aha'." Razbesneh se. ,,Ne, niti vidim, niti znam ta je rekao. Niti mislim da ti zna." Pronaao sam svoj pojas i opasao se. Nisam bio siguran mogu li da razvalim tu lobanju Maolomcem, ali bio sam spreman da pokam, razmiljajui o tome ta e ljudi u Ravnozidu rei ako ubijem plednjeg ljudodera. Iskuenje je bilo veliko, poto je onako leao na zemlji, tako da ga naterah da ustane. On me poslua i uspravi se. Ramena su mu bila pogurena. Uri pree prstima preko mojih lea. Nisi ga prihvatio, gosparu. Plai se da e njegov uspravan poloaj shvatiti kao poziv na borbu."

Spustio sam dlan na drku Maolomca. Ako si zaista moj rob, Ljuderu, onda mogu da te prodam. Shvata li to? Ne samo da mogu, nego verovatno i hou. eli li to?" On odmahnu glavom nepravilnim ali dovoljno jasnim pokretom. ta onda eli?" upitah. ,,Ne mogu te pustiti da se vrati u Narinu kuu. Obeao sam joj da u te se nekako reiti. Ako te oslobim - Ans se plai za svoju stoku i ovce, a ja za ljude." ,,S tebe", promumla on. Nisam znao ta da kaem. Predadoh ma Baki i ponovo oboh svoju mokru odeu. Navukavi opet kapuljau, rekoh: Misli, kao Puk? Bie veoma teko spreavati ljude da te ne ubiju." Ljuder se ponovo baci na zemlju i dopuza do mesta na kojem sam sada stajao. ,,S tebe, gospodaru." ,,U redu, moe da bude moj sluga." Odluka je bila ishitrena i kasnije sam vie puta zaalio to nisam bolje razmislio. Ali, sluaj me. Ako e da mi slui, mora da obea da nikoga nee ubiti bez moje dozvole. Takoe, ne sme da ubija ni stoku, osim ako ti ja ne kaem." Nisam znao razume li re 'stoka', tako da sam dodao: Nita konji, krave, ovce ili magarci. Nita psi i make. Nita ptice." Pogledao je ka meni (primetio sam da mu se oi sijaju na meini), verovatno mozgajui o tome da li sam ozbiljan. Zatim je klimnuo glavom. Bie gladan, ali neu ti se zbog toga saaliti ako me prevari. Je l'jasno?" ,,I onda e svaki put kada ti se nae na putu hteti da ga odvemo u Elfris. E pa, nita od toga." ,,Da ne preterujete malkice?" Obrnuh pojas kako bi mi Maomac bio to dostupniji. ,,Pa, izgleda da vas dve

ipak niste moji rovi." Baki se trudila da deluje pokorno. Uiniemo sve to zatrai, gospodaru. Moramo. Ali mislim da neemo biti u stanju da ga vodimo u Elfris sa sobom. Prevelik je..." Uri energino zaklima glavom. Osim toga, previe je glup. Ne bismo mogle da ga kontroliemo tamo. Ne bi nam uspelo ni ovde, ak ni uz Gilfovu pomo." ,,U redu", rekoh. Nisi me pitao za savet", ree Uri, ,,ali ipak u ti ga dati. Znala sam ova stvorenja jo dok ih je bilo na sve strane. Glupa su, lenja i prrtljiva, ali su veoma dobra u skrivanju i prikradanju, jer lako menjaju boje. Ako mu naredi da te prati iz potaje, skoro niko ga nee primeti. Kaem skoro, jer dosta toga zavisi od osvetljenja i terena kojim se kree. Ipak, iznenadio bi se koliko je neprimetan." Slegnuh ramenima, alei to ne mogu da pitam Gilfa za savet. ,,U redu, probaemo. Ali, prvo hou da ga odvedem nazad u kuu, paem Dansu i Nukari i saznam ta se desilo sa Ansom. Posle toga u ga verovatno pokazati Puku. Na njemu e biti da ga hrani i nadzire. Samo se nadam da i sam ne postane hrana za ljudodera." Uri se nasmei. Nije pojeo Ansa." Nije, mada bi moda bilo bolje da jeste. Vratite se u Elfr..." ta je bilo?" upita Baki. Vratite se i prenesite kraljici Diziri, ako je vidite mislim, ako uspete da je pronaete - koliko udim da budem s njom. Recite joj da je volim i da sam joj zahvalan na svoj milosti koju mi je ponudila." Rekoe da e me posluati, a onda nestadoe meu senkama.

Okrenuh se ka Gilfu. Ako nisi elfski pas, a moram da priznam da se ne ponaa kao da jesi, ta si onda zapravo?" On je, izvaljen na tlu, tugaljivog izraza odmarao njuku, zabivi je meu ape. Zar ne moe da mi odgovori? Hajde, Gilfe! Jesi li ti stvarno jedan od Valoevih pasa? Tako su mi rekli." Znaajno je pogledao u Ljudera. Hoe da mi kae da se i on rauna? Nee da pria dok je on u blizini." Gilf, po starom dobrom obiaju, klimnu glavom. Eto jo jedne nevolje. Ako ima neeg dobrog u tome to si postao moj rob, Ljuderu, ja to ne vidim. Ostaje mi samo da se nadam da ima." Krenuo sam nazad ka kui, pokazavi obojici da me prate. Diziri nas je sve vreme posmatrala. To sam saznao tek kada sam dospeo ovamo zahvaljujui crteu (odnosno, neemu to je na prvi pogled izgledalo kao crte) koji mi je dala. Zapravo se radi o isku crnog papira zalepljenom na plavi papir, koji prikazuje viteza u ustrom koraku, sa rukama poloenim na drku kratkog maa, za kim ide udovino stvorenje, vie od njega. Na kraju kolone kaska veli pas, donekle umanjen prisustvom udovita. Papir sam postavio na vidno mesto. Iako ga svaki dan posmatram, jo uvek nisam poeleo da se vratim u Mitgartr, ali znam da jednog dana hou. Jarko svetlo dopiralo je kroz kuhinjski prozor kada smo konno stigli do Nukare, Dansa i Puka. U neku ruku moglo se rei da sam se vratio kui; pruala mi se prilika da se najedem - nisam pojeo bona ta pre borbe i zgrejem ispred vatre. Nita vie mi nije ni trebalo. Jedna stvar bila je, meutim, jo vanija, a to su glasovi koje sam uo. Razgovarao sam ja sa Gilfom, sa Uri i Baki, pa ak i sa Ljderom, ali glasovi koje sam uo kroz masni, umrljani kuhinjski pror bili su ljudski, svi

do jednog. To ponekad mnogo znai. Puk otvori vrata, uvi me kako kucam. Stigoste, ser. Falili ste mi, stvarno. Znao sam da niste..." Ugledao je ljudodera iza mene. Ovo je Ljuder, Pue", rekoh. ,,Ne sme da ga povredi. Kad god se bude loe ponaao, samo treba da mi javi." Puk ostade ukoen, otvorenih usta. Mislim da nije uo ni re od onog to sam rekao. Ljuderu, ovaj ovek je Puk, jo jedan sluga. On e te hraniti i brinuti se o tebi. Njega mora da slua isto kao to bi mene." Ljuder zabrunda i pogleda u Puka, nateravi mornara da ustue nekoliko koraka. Verovatno je sada pravi trenutak da kaem da Ljuder nikad nije zareao. Nije se ni nasmeio, niti namrgodio. Oi su mu bile poput dva crna kamenia. Jedva su se videle na njegovom irokom licu kojeg su veinom inila usta. Uopte nije imao ijudske ce. Pas ili konj mnogo vie lie na oveka. Uao sam u kuu, a Ljuder se uvue za mnom. Gilf nas zaobe i prui se ispred vatre. Dans i Nukara su, zajedno sa Pukom, sedeli za stolom ili je barem tako izgledalo. Verovatno su ustali kada je Puk poao da otvori vrata. Sada su delovali zbunjeno koliko i on. Evo veg duha", rekoh. ,,I to veoma vrstog. ujete li kako kripe podne dke? Slobodno ga dodirnite, ako elite." Dans je tek iz treeg puta uspeo neto da kae: Tukli ste se s njim?" Jesam, i uopte mi se nije dopalo. Prvo me je savladao, a onda mi se predao. Duga je to pria i radije bih je preskoio." Gde je Ans?" upita Nukara. Gde mi je sin?" Ne znam. Poao je sa mnom i pomogao mi tako da sam ve pomiljao da ga uposlim zajedno sa Pukom, ako

eli. Meutim, nestao je dok sam se borio protiv Ljudera." Pobegao?" Puk se do tad ve malo sabrao. Nisam ga video kako odlazi, tako da ne znam. Ako i jeste, ne moe da mu zameri. I meni se bealo." Gilf zarea na Ljudera, koji kao da ga nije uo. Popriau malo sa njim", ree Dans, ,,kad bude do'o." Nemoj da ga gnjavi", rekoh. Nije zasluio." Puk izvue no. ,,Je l' da emo sad da ga ubijemo, ser?" Da ga ubijemo poto nam se predao?" Odmahnuh glavom. ,,Da si obraao panju, znao bi ta emo da uradimo. Vratiemo se u Ravnozid, gde e ti voditi brigu o njemu." Puk klimnu. Tamo emo da ga utepamo, ser, nas dvojica, i jo stotinu ljudi." Misli, oni e ga utepati ako ih mi ne spreimo, pri emu e Ljuder liiti ivota barem petnaestoricu, dvadesetoricu. Moramo pronai nain da to spreimo." Nukara iznese hleba i sira, i sipa mi jo malo supe. Za Ljudera je pronala jednu mrtvu ovcu i pustila mene da mu je dam. Pojeo ju je zajedno s kostima i posle je izgleda bio sit. Nakon jela otili smo s imanja. Putem sam sve vreme razmiljao 0borbi s Ljuderom i o tome ta mi je sledee initi. Puk je verovatno bez prestanka postavljao pitanja, ali ne verujem da sam odgovarao na njih. A onda smo se popeli na brdo sa kojeg nam se ukazao Ravnozid, sa punim mesecom u pozadini; videli smo visoke, etvrtaste kule na im su vrhovima poivali parapeti. Kasnije sam imao priliku da vidim i Utgard, koji je mnogo vei (toliko velik da je izazivao strah), kao i Tortoranj, koji je vii i lepi. Ali, Ravnozid je Ravnozid i

nita drugo mu nije nalik. Bar ne za mene. Stigli smo, ini mi se, odmah posle ponoi. Gospodar Agr je iistirao da mi prenese lozinku, iako sam ga uveravao da emo se vrati pre sumraka. Sada sam se uverio da je bio u pravu. Dozvao sam stru i kada su me pitali, ja im odgovorih, nakon ega su oslobodili jezak od toka. Bilo mi je krivo to nikad pre nisam imao prilike da poatram sputanje mosta, ali sam, na kraju, video samo pokretanje vikog lanca i kamenih protivtegova. Ravnozid je imao lepi, iroki anac i uski most bez ograde. Sreom, na meni se nije videlo koliko sam obro od straha. Naavi se sa druge strane anca, pozvah strau i obratih joj se. Preko mosta e za koji tren prei neto u ta ete teko poverovati", rekoh. Neu od vas traiti da utite o tome. Postupite onako kako vam dunost nalae. Od vas u samo traiti da ne irite traeve. Imam li vau re?" Odgovorie da imam. Dobro. Kao to rekoh, slobodno ga prijavite, ako mislite da treba. Ali vam zabranjujem da ga napadate ili spreite ga da prede most. U tom sluaju ete morati da se borite i protiv mene. Samo ga pustite da proe, a ja u odgovarati za sve njegove postupke." Nema problema, to se nas tie, ser", ree stariji straar. Uputih mu neto nalik osmehu. Jo ga nisi video." Trenutak pre nego to sam pozvao Puka i naloio mu da pove Ljudera preko mosta, zauo se zvuk kopita. Bio je to Puk. Jahao je svog konja a vodio ostale, dok im Gilf, na kraju kolone, nije doputao da zastajkuju. Rekao sam ti da bude sa Ljuderom sve dok te ne povem." ,,A-ha, ser." Puk dignu ruke sa sedla samo da bi dotakao svoju kapu. ,,To i radim, ser. Evo ga ovde, u

ovom zidu, ser." Tvrdi da je preao most a da ga nisam video?" ,,Ne, ser. Nije i'o preko mosta, ser. Prepliv'o je anac." Puk je zverao po mranom dvoritu iza ulaznih reetki. Onda se provuk'o s druge strane." Tako znai. Aii, ne vidim ga. A ti?" Puk je oklevao, plaei se da ne planem. ,,Ne, ser. Ne ovog trutka, ser. Al' mislim da znam 'de je, ser, i probau da ga isteram, ako elite." Nemoj sada." Ponovo se okrenuh ka straarima. ,,Ja ovo neu prijaviti. Vi radite kako vam volja." Onaj stariji proisti grlo. ,,Uz vas smo, ser... ser..." Ejbl od Visokog srca." Ser, Ejble, dokle god ste vi uz nas." ,,Na istoj smo strani. Baciu u tamnicu ono to je ovaj sluga Puk trebalo da dri na oku." Ba dobro, ser", ree onaj mlai. Tako sam i mislio." Ponovo sam se kezio. Pretpostavljam da u morati da pronaem glavnog tamniara i porazgovaram sa njim, ali to moe da saeka do jutra. Verovatno spava, to i sebi iskreno elim. Koga treba da potraim?" Gospodara Kaspara, ser. On slui gospodaru Agru, ser, glavni je uvar. Znate li gde je Kula upravitelja?" Tamo sam odseo." ,,Pa, ser, kad stignete do stepenica, krenite dole, a ne gore. Prva vrata na koja naletite su njegova, ser." Hvala." Tek kada sam siao sa konja osetih koliko sam uman. Pue, odvedi ih sve u talu. Skini im sedla, pobrini se da dobiju vodu i ovas, i poisti za njima." Jata, ser." Zna gde je moja soba." Puk zaklima. A-ha, ser." Dobro." Borio sam se da ostanem na nogama. Stajao sam pouno ukoen, uspravljenih ramena i isturenih grudi. Biu u njoj im se pobrinem za

Ljudera. Odnesi tamo nae stvari - sve to smo imali na brodu i ono to smo dobili od ser... ne seam se imena. Ako ti kjuari budu pravili problem, reci da izvrava moju naredbu." Jata, ser!" Sanac je smrdeo, a moje izme su raznosile naokolo konjsku piaku i izmet. Nita od toga nije me pogaalo; zaputio sam se ka naamnijem uglu spoljnjeg zida, siguran u ono to radim, i u to da u, po obavljenom poslu, konano otii u postelju. * Bio sam ena i leao sam na prljavom krevetu u maloj, pretanoj sobi. Starica je sedela pokraj mog kreveta i bez prestanka govila mi da guram, i ja sam gurao, iako pored sveg truda, nisam imao dovoljno snage. Znao sam da moja beba bezuspeno pokuava da die i da e uskoro umreti. Guraj!" * Prvo sam pokuavao da spasem ono to se spasti moglo, ali sada sam samo pokuavao da izvuem sebe. Nije me putao; peo se na mene i gurao me pod vodu. * Meseina se probijala kroz kiu dok sam napredovao blatnjim putem. Na njegovom kraju pomaljao se ljudoder, ogroman i crn. Bio sam deak koji je uao u Dizirinu peinu, a ne ovek koji je izaao iz nje. Umesto maa nosio sam znak sa Dizirinog groba kratak tap, konom trakom vezan za dui. Gurnuo sam njegov vrh u blato kako bih obeleio sopstveni grob, a

onda nastavio dalje. Kada me je ljudder napao, drveni krst pretvorio se u pravi ma, sa zlatnom jabukom i otricom koja se presijavala - u ma kakav sam oduvek eleo. Uzdigao sam se sa tla, a onda se opet spustio. Meutim, nisam vie mogao da diem. ETRDESET I DRUGA GLAVA JA SAM HEROJ Probudio sam se okupan znojem, svukao ebe sa sebe i poglao kroz prozor. Nebo je bilo sivo. Pomislih da je spavanje gore od uajanja, a odluku zapeatih sipavi vodu u napukli lavor i ribajui svaki deo sebe do kojeg sam doao. Dok sam iveo sa Hrabrim Bertoldom kupali smo se u Grifonu. To je bilo mnogo bolje - barem po toplom vremenu - i pitao sam se da li je vojvoda mogao sebi da priuti upola tako dobru kupku. Puk je hrkao sa druge strane vrata. Sluajui ga kako roke, pislio sam da e ga zvuci koje proizvodim dok se umivam i oblaim surno probuditi, ali to se nije desilo. Na trenutak poeleh da ga polem vodom iz lavora, ali sam je ipak prineo prozoru i prosuo napolje, a onda proturio glavu i osmotrio okolinu. Zamak je moda nosio ime Ravnozid, ali mu zidine i nisu bile ravne. Osim toga, veliko i nepravilno kamenje bilo je grubo i ne ba najbolje postavljeno. Na Trgovcu sa zapada izvebao sam se prilino u penjanju, tako da sada zatakoh izme za pojas, iza lea gde mi nee smetati, i prebacih se preko simsa. Spust i jeste i nije bio teak. Stalno sam se hvatao za mesta sa kojih sam klizao, pri emu je zid bio dovoljno strm da se to klizanje, u trenutku udara o tlo, ne bi mnogo razlikovalo od padanja. Stoga sam bio prisiljen da izbegavam i obilazim takve delove, odnosno da se vram nazad i pronalazim nova mesta. Ali, bila je to

fina, naporna veba, i nijednog trenutka nisam se uplaio pada. Sada se setih da se Tag jednom prilikom peo uz zidine Utgarda isto kao ja tog jutra uz Kulu upravitelja. Ali, na Utgardu je bilo puzavica, neke vrste brljana. O te u ti pisati kad doe na red. Miris tek peenog hleba me je, nakon to sam siao, bez mnogo krivudanja uveo u kuhinju. Pomogla je i moja velika glad. ,,Ne smete da ulazite ovamo, ser", dobaci mi kuvar. Dorukovaete u dvorani kada se oglasi rog." Kako mu nita nisam odgovorio, on dodade; Svea unka danas, ser, sa sirom." Hleb i puter, i malo piva." Znao sam ta je na jelovniku, jer sam svakog jutra tokom oporavka od batina jeo u dvorani. ,,A ta je sa jajima? I jabukama?" Odmahnuo je glavom. Nemamo, ser. Dajemo sve od sebe, ser." ,,To je dobro." Potapah ga po ramenu. Neu ti smetati. Samo da uzmem ovo." Bila je to vrela vekna tekog hleba sa dosta jema i duruma. Jedna fina dama sino mi je spremila sjajnu veeru", objasnih kuvaru, ,,ali znao sam da u se boriti, tako da nisam previe pojeo, da me ne uspori. Je l' ti ne smeta?" ,,Ne, ser." Na licu mu se videlo da lae. ,,Ne uopte, ser." ,,U redu. Doi ovamo, u dvoranu, na tren." Moram jo hleba da..." Videvi moj pogled, pourio je napolje. Dvorana je bila mnogo vea od kuhinje, dugaka moda stotinu koraka, iroka pedeset. Za vojvodu Mardera, njegovu enu i posebnu pratnju bilo je predvieno postolje. Ostalima su bili namenjeni dugki stolovi od sirovog drveta, klupe i hoklice. Nekoliko sluavki postajalo je stolove: za svakoga po jedan umaeni drveni pladanj i bokal.

Gospodar Kaspar jede ovde, zar ne?" rekoh. Gde sedi?" ,,Ja radim u kuhinji", odgovori kuvar, tako da ne znam. Pitajte Modgudu, ona e vam verovatno rei." Pustih ga da ode. Kladim se da si u pravu. Rei e mi. Mi smo stari drugari." Naklonila mi se po enski. Drago mi je da ste se tako lepo oporavili, ser Ejble." I meni." Okrenuh se ka kuvaru. Rekao si da te eka hleb. Brii sada!" Modguda mi pokaza mesto na kojem sedi gospodar Kaspar. ekala ga je stolica, a ne klupa. Znao sam da je to bitno, ali ne i zato. Sedoh na nju kako bih pojeo hleb, rekavi Modgudi da mi donese bokal piva. ,,On... on e se ljutiti, ser Ejble. Gospodar Kaspar, ljutie se." Izgledala je kao da je eka sigurna smrt. Nee na tebe. A nee ni na mene, poto u ustati i pustiti ga da sedne im doe. Samo ne bih da se mimoiemo." Nekolicina ljudi ve se pojavila u dvorani. Pokuao sam da pogodim ko bi od njih mogao da bude uvar tamnice. Modguda je bila tako niska da, dok sam sedeo za stolom, nije morala da se sagne kako bi mi apnula na uvo. Njega se svi plae, ser. ak i vitezovi." Puna usta su mi pruila ansu da razmislim pre nego to bilo ta kaem. Sigurno ga se ne plae svi", rekoh, progutavi zalogaj i zalivi ga pivom. Ako ga se ne plaim ja, zato bi svi ostali?" ,,On upravlja tamnicom, ser. Ne elite da se naete tamo, ser. Ali, ako ostanete..." Odmahnuh glavom. Upravo to elim. Bio sam tamo sino, ali bez

baterije - to jest, baklje - nisam mnogo toga video. Voleo bih da je ponovo obiem sa gospodarom Kasparom. To je jedna od usluga koje u traiti." Traiti od koga?" ree neko iza mojih lea. Bio je to krupan tip koji je voleo crninu. Pitao sam ga da li je on Kaspar, na ta je klimnuo glavom. Kada sam se okrenuo, Modguda bee ve pobegla. Ustadoh sa stolice i pruih mu ruku. ,,Ja sam ser Ejbl od Visog srca." ,,Ha!" ree on. Seo sam ovde kako se ne bismo mimoili na doruku. Moram o neemu da porazgovaram sa vama, pa sam mislio da ne bi bilo loe da to obavimo za vreme jela." Reci sada." Spustio se naglo na stolicu. ,,Ja jedem sa svojim ljudima, a ne s tobom." Do tada se oko nas okupilo peest uvara. Neki su izvukli hoklice i seli na njih, a neki su samo stajali i sluali razgovor. ,,U redu", poeh. Sii u u vau tamnicu..." Veina to uradi." ovek koji je sedeo odmah do Kaspara nasmeja se. Nije to bila samo reakcija na efovu alu, ne, u tom smehu krilo se sve ono to je jednog lepog dana planirao da mi uradi. Oborih ga s hoklice, a onda ga, doksepridizao, tresnuhnjome. itava sala utihnu. Neko je ispred Kaspara spustio posluavnik sa sveom unkom. Primakoh ga i uzeh jedan komad, dohvatih svoj hleb i otkinuh nekoliko zalogaja. ,,Ti si momak koji je obogaljio ostale vitezove", ree Kaspar. Trojicu ili etvoricu. Moda petoricu. Ne vie od toga." Podigoh svoj bokal i potegnuh pivo. On klimnu glavom. Dodaj mi svinjetinu."

Posluah ga. Bilo bi bolje da ste rekli 'molim vas da mi dodate svinjetinu, ser Ejble'. Ali, ovog puta u da preem preko toga." On zarokta. Zeleo bih da postanemo prijatelji, gospodaru Kaspare. Jedan moj sluga odsee kod vas i voleo bih da se lepo brinete o njemu." Okrenuo se i dalje gutajui unku. ,,Pa sam mislio..." U to nam prie Vodet, upavi mi u re. ,,U Velikoj dvorani je zabranjena tua. Gospodar Agr eli da vas vidi nakon doruka." Rado u se nai s njim", rekoh, ,,ali tue nije bilo. Mi raspravljamo o privatnim poslovima." Vodet unu i opipa puis uvaru koji je leao na tlu. ,,A ta je sa ovim?" ,,Ah, on. Ne verujem da je mnogo povreen. Da sam ga jako udario, ubio bih ga. Ali nisam." Vodet se podignu. Bolje bi vam bilo da odete do gospodara Agra im napustite salu. U protivnom..." Slegnu ramenima. ,,U protivnom si moj", ree Kaspar. Radije bih da se vidim s vojvodom", rekoh Vodetu, ,,ali, poto gospodar Agr eli da me vidi, u redu. Recite mu da e mi biti zadovoltvo." to ne poete sa mnom? Napraviu vam mesta za stolom za kojim jedu vitezovi." Znam gde je, ali eka me razgovor sa gospodarom Kasparom, a onda i sa gospodarom Agrom." Vodet se vrati nazadza viteki sto. Nekoliko stolova dalje, neko poe glasnije da govori i ubrzo su svi priali i jeli kao da se nita nije desilo. Modguda je donela kolut sira na velikom pladnju, tako da sam izvadio bode i odsekao jedno pare. unke i sira mi nikad nije bilo dosta, ak ni kada smo ih jeli iz jutra u jutro.

Ponekad igoemo zatvorenike", ree Kaspar. Zavisi od toga ta vojvoda eli. Kavgadije. Lopove. Da li su te nekad igosali?" Odmahnuh glavom, punih usta. Mene jesu." Spustio je kapuljau kako bih video ig na njegom elu. Nije mi se dopalo." Progutah. Ni glavobolja se nikom ne dopada, pa je ipak dobijamo." Kaspar se zakikota. Zvuao je opako. Kae da ima novog zvorenika za mene?" Setih se jednog mog prijatelja kog su poslali u internat, tako da rekoh: Pre je u pitanju stanar. Neete morati da ga zakljuavate, ali e iveti sa vama sve dok ne poem na sever da uvam most ili neto slino." ivee sa nama." ,,Da." l glavom. Znam da vi donosite hranu zatvoricima - bez nje bi umrli, a ne vidim ih ovde za stolom. Sve to treba da uradite za mog slugu jeste da mu ostavite tanjir s hranom." Zastoh da se prisetim onog to mi je Ans rekao. Dovoljno je svaki drugi dan. Samo je ostavite tamo gde e je pronai, a ako je ne pojede u ru od nekoliko dana, probajte na nekom drugom mestu." Niko nee slobodno trkarati po mojoj tamnici", ree Kaspar odluno. ,,On je ve tamo. Samo treba da ga hranite." Kasparovo lice pocrveni, a oi se skupie. Sino sam ga smestio dole i rekao mu da ne mrda odatle. Obao je da nee i dok bude bio sit, mislim da e se drati obeanja." Nadao sam se da u tako malo opustiti Kaspara, ali nije ilo. Moda ete nailaziti na izmet, ali u tamnici to ne predstavlja neki problem." Kaspar obrisa bode o rukav i vrati ga u korice.

,,On je sada tamo?" Tako je." Bilo mi je drago to je napokon shvatio situaciju. Sino sam ga tamo ostavio. Nisam hteo da vas budim. Jedan prijatelj mi je odmandalio vrata i zatvorio ih za mnom." Pokuao sam da se pretim jesam li zaista uo Uri kako vraa gredu na svoje mesto. Nisam bio siguran, tako da sam dodao: Tako sam joj barem naloio. Prilino sam uveren da me je posluala." ,,To je neki drugi prijatelj", izgovori polako Kaspar. Nije onaj kog si mi ostavio na dojenje." Tako je." ovek koga sam oborio podigao se na noge i dohvio veliki no za svojim pojasom. Uhvatih ga za zglob. Ako ga potee, prisilie me da ti ga oduzmem. Bolje ti je da sedne i uzme par zalogaja pre nego to nestane sira." Kaspar ustade od stola. Moda e uskoro malo bolje upoznati Hoba." Ba lepo", rekoh. Voleo bih da nekako izgladimo stvar. U meuvremenu ete se brinuti o mom slugi, je li tako? Svestan sam ta da traim uslugu." Okrenuo se i polako izaao iz Velike dvorane. * Gospodar Agr stajao je u svojim odajama, leima okrenut proru. Kada sam uao, klimnuo je, proistio grlo, zaustio neto da kae, a onda jo jednom proistio grlo. Dobar vam dan, ser Ejble." Dobro jutro, gospodaru Agr. ta je bilo?" Pre prvog susreta s njim rekli su mi da stojim mirno i sada sam se trudio da to ponovim. Ser Ejble, ja..." ,,Da, gospodaru Agr?" rekoh. Agr uzdahnu. ,,Ne moemo ovako da razgovaramo. Sedite, molim

vas." Pokaza mi na stolicu. Primaknite je ovamo, molim vas." Seo je u svoju stolicu, iza hrpe izvetaja i beleki. Pribliih mu stolicu i sedoh na nju. Tua u Velikoj dvorani kosi se u potpunosti sa naredbama Njegove milosti. Da li ste to znali?" Klimnuh. Jesam." Ipak ste hoklicom udarili jednog od uvara. Tako mi je prijajeno. Lino nisam to video." Prvo pesnicom, gospodaru Agr. Hoklicom tek kada je krenuo da ustaje." Agr klimnu glavom. Ne verujem da sam ga ikad video veselog, naroito ne u tom trenutku. Zato ste to uinili, ser Ejble?" Zato to sam morao da porazgovaram sa gospodarom Kasparom. Znao sam da e nas uvar prekinuti ako ga pustim da ustane, a ono to sam imao da kaem gospodaru Kasparu bilo je i bez toga doljno ozbiljno. Zaista nisam imao kad da ga uutkam." Duboko sam udahnuo, svestan da u stvari neizbeno uiniti jo gorim. Pustite me da kaem ovo, a onda recite ta god elite. Neu pravdati svoje poupke jer ne mislim da sam pogreio. ovek ponekad mora da napravi izuzetak, bez obzira na pravila. Znam da ete me kazniti zbog toga i uopte se ne bunim. Niti krivim vas. ao mi je to sam napravio duus i zadao vam nevolje. Ali, i sledei put bih isto tako reagovao." Agr klimnu. Na njegovom licu nije bilo promene. ,,Za one koji nisu vitekog ranga, kao to sam ja, uobiajena kazna je otputanje iz slube. Za viteza, to je progonstvo na nekoliko meseci ili godina." ,,U redu. Ionako sam hteo da otputujem na sever. Koliko dugo u morati da ostanem gore?" Agr ustade i prie prozoru, zadravi se toliko dugo kraj njega da sam pomiljao da odem. Kada se vratio na svoje mesto, rekao je: ,,I ranije su izbijale tue u Velikoj dvorani, mada ne

ovako ozbiljne. Ovaj sluaj je suvie komplikovan. Kao prvo, ser Ejble, neki od naih vitova vas i dalje ne smatraju jednim od svojih. To treba da znate." Rekoh mu da znam. Oni ne podnose to to jedete za njihovim stolom. Jo gore e podneti ako dobijete viteku kaznu. Nemojte me, molim vas, tako glati. Neu vas otpustiti kao slugu." Smatram da sam se dokazao." Delim vae miljenje. Kao i Njegova milost. Samo vam kaem da bi netrpeljivost nakon viteke kazne bila jo vea." ,,0na nee potei od mene, gospodaru Agr. Ne plaite se moje netrpeljivosti." Inae se ne plaim niije netrpeljivosti", ree Agr, ,,ali jedna od mojih dunosti jeste da odravam red meu vitezovima." On coknu. ,,To je prva komplikacija. Druga je to su se tue put ove u prolosti uglavnom odvijale izmeu dva viteza. Seam se jedne u kojoj su uestvovala dvojica slugu. To je jedini izuzetak. Obojicu sam otpustio. Obeao sam da vas neu kazniti kao slugu, i tako e i biti. Ipak, ako vas prognam, vitezovi e se podii na oruje. Neki zato to ste primili viteku kaznu, a ostali zato to je jedan vitez prognan jer je udario nepristojnog podlaca. U najmanju ruku e se buniti kod Njege milosti." ,,Ja neu", rekoh. ,,Da. To mi je jasno. Ali, Njegova milost ima visoko miljenje o nekim starijim vitezovima. Ako se oni prikljue pobuni, a mogli bi..." Agr slegnu ramenima. Veoma mi je ao zbog svega", rekoh. Zaista to mislim." Hvala. I na kraju, ali ne i manje vano, uvare niko ne voli, a svi ih se plae. Kad kaem svi, onda mislim na sve. Ne samo na viteze. Ne bih da vream vau oiglednu skromnost, ali prilino sam uveren da

devet desetina onih koji su upoznati sa dogadajima od ovog jra misli da ste heroj." ,,Ja jesam heroj", rekoh. Ali ne zbog toga to sam oborio ara na zemlju. To je sitnica." On se nasmei, pomalo kiselo. Moda ste u pravu, ser Ejble. U stvari, verujem da jeste. Ali sada, poto sam vam izneo probleme, veo bih da ujem ta imate da kaete u svoju odbranu. Sada je pravi trenutak." Nemam nita." Pomislih kako na Trgovcu sa zapada ovakav dogaaj nikog ne bi potresao. Jasno mi je da vam ovo ne znai mno, gospodaru Agr, ali zaista se nije radilo o tui. Udario sam ga peicom, a onda hoklicom. Nije bilo tue, jer mi nijednom nije uzvratio." Nastavite." Udario sam ga zato to je poeo da mi preti i nije prestao sve dok ga nisam udario. Zabrana tua Njegove milosti veoma je lepa zisao, dokle god se svi ponaaju pristojno. ta je zaista gore: s vrema na vreme istrpeti tuu ili trpeti ljude kao to je on, ljude koji vole da povreuju one koji ne mogu da im uzvrate, ljude koji pljuju u lice eku koji pokuava da razgovara sa nekim drugim?" Shvatam ta hoete da kaete", ree gospodar Agr. Jo neto?" Odmahnuh glavom. Onda bih ja dodao neto, ser Ejble. Dozvolite mi da pre toga kaem da mi se dopadate. Biu va prijatelj onoliko koliko mi to slua dozvoli. Voleo bih da i vi budete moj." Ve jesam", rekoh. Znam da ste mnogo toga uinili za mene. Va sam dunik." Nakon tue na vebalitu, stavio sam vae oruje pod klju, luk i tobolac i to - taj lani ma koji sada nosite. Morao sam to da urim kako ih niko ne bi ukrao. Njegova milost mi je naloila da vam ih vratim im ih

zatraite. Moda se seate." ekao sam ono to e da usledi. Jue mi je palo na pamet da ih uopte niste potraivali, tako da sam krenuo po njih, nameravajui da zaduim paa da vam sve odnese. Nisam ih naao. A danas vidim da nosite svoj pojas za ma. Preostavljam da imate i luk i strele? Jer vie nisu kod mene." Gore su, u mojoj sobi." Uvukoh malice glavu u ramena, sivi se snova koje mi je luk preneo prethodne noi. Moete li mi rei kako ste do njih doli?" Odmahnuh glavom. Samo bismo se posvaali, jer mi ne biste verovali." Pokuajte, ser Ejble. Zanima me kako ste otvorili moju vitrinu." Da li verujete da me je kraljica Diziri proglasila vitezom?" Agr ne odgovori na pitanje jer smo obojica jasno uli neij brze korake ispred prostorije. ovek je imao viak kilograma jer je tao prilino loe. uli smo ga kako se zaustavlja ispred vrata i pokua da doe do daha. Straa e ga oterati, ko god da je", ree Agr. Ali, straa to nije uinila. Pre nego to je Agr uspeo da dovri misao, velika hrastova vrata otvorie se sa treskom i Kaspar upade unutra, ispruivi se pred mojim nogama. ETRDESET I TREA GLAVA RATNA STAZA Od itavog naeg dugog puta na sever, no koje se najbolje sam jeste ona u kojoj smo se rastali. Svon se pobrinuo za konje tako to je Puku prepustio vei deo stvarnog posla, dok je on pazio da se sve obavi kako valja. Gilf je otiao u lov, a ja sam, smestivi se pored vatre, posmatrao plamen i razmiljao o ser Ravdu,

Muspelu i noima provedenim u naoj kolibi u umi - o tome kako smo ti i ja sakupljali granice, loili veliku vatru u malom kamenom ognjitu i pekli kobice i marmelou. I pravo da ti kaem, pitao sam se kako sam, kog avola, uspeo odatle da se prebacim na mesto na kojem sam sada. Agr mi je rekao da emo, ako pourimo, stii do planina za est nedelja. Tada sam bio uveren da nam nee biti toliko potrebno. * Sastali smo se u velikoj, prijatnoj prostoriji u vojvodinim privaim odajama: Agr, Kaspar, vojvoda i ja. Meni je tamo nedostajao so Hob, a na neki nain kao da je i bio sa nama, jer su svi samo na nja mislili. Ljuder ga je ubio i pojeo. ,,Taj va ljubimac", ree Marder, ,,taj ljudoder kojeg ste stavili u tamnicu naa je najmanja briga. Stoga, hajde da se prvo pozabavimo njime. Moete li da ga oterate?" Oterati ga bilo bi isto to i osuditi ga na smrt, Vaa milosti." O tome svemu, pre nego to smo poli da se naemo sa Marderom, raravljali smo Agr i ja. Rei ete da treba da ga ubijemo, ba kao i goodar Agr. I gospodar Kaspar. U redu, moda vas trojica jeste u pravu. Ali, ja sam ga primio u slubu. Ne mogu da ga poaljem u smrt." Marder proe prstima kroz bradu, dok se Agr pretvarao da na nikakve veze sa itavim problemom. Na kraju Kaspar ree: ,,Moramo da ga izbacimo odatle, Vaa milosti. Da ga isteramo gore, na spoljnju zidinu, odakle e vitezovi moi da ga napadnu." Marder slegnu ramenima; nikad pre nisam ga video tako umornog i starog.

Ser Ejbl mu nee narediti da napusti tamnicu ako zna da e ga time poslati u smrt. Ja mogu da poaljem vitezove unutra da ga ubiju." Kaspar odmahnu glavom. Nema anse. Ali ne mogu da garantujem da e im uspeti. Prema onome to kae, moda ga ne bi ni pronali." Agr ponovi ono to je ve rekao, samo drugim reima. Ako je taj ljudoder ser Ejblov sluga, onda je ser Ejbl trebalo i da mu da izriita uputstva, da mu naglasi da u sluaju neposlunosti nee vie biti pod njegovom zatitom." Naredio sam Ljuderu da nikog ne povredi", rekoh, ,,i on mi je obeao da e me posluati. Mislim da je nauo da sam udario Hoba. Sigurno je pomislio da mi je Hob neprijatelj i da u tom sluaju sme da ga ubije." Marder klimnu, verovatno ponajvie samome sebi. ,,Da je poiveo, Hob bi i postao moj neprijatelj. Svi u zamku plae se uvara, Vaa milosti, osim mene i vas. Ne znam ta stoji iza toga, ali sigurno nisu u pitanju samo runo lice i crna odea. Ako se sptim u vau tamnicu, gospodar Kaspar i njegovi ljudi uinie sve da se nikad ne vratim. Znam to. Ali, ako vi tako elite..." Vaa milosti!" poskoi Kaspar. ,,Ja se kunem... On... Ser Ejble, nemojte..." Marder ga uutka pomerivi ruku jedva centimetar. Sii u", rekoh, ,,ako mi tako naloite. I jasno u mu rei da nikog ne sme da ubije, ak ni gospodara Kaspara." Marder pokri usta dlanom, ali ipak se videlo kako mu igraju brkovi. Samo to postoji bolji plan, u koji bih voleo da vas ubedim. Reio bi sve nae probleme. Ljudera bi izvukao iz tamnice, a mene kaznio tako da se nijedan od vaih vitezova ne bi bunio." Marder uzdahnu.

Odnosno, ubio vas. To hoete da kaete. to vie vidim i sluam o vama, ser Ejble, to sam manje spreman da vas izgubim." Daleko bilo, Vaa milosti. Hteli ste da me poaljete da se negde ulogorim. Priali smo o tome ispred moje odaje." On klimnu glavom. Seam se." Onda se seate i da ste rekli kako bih ja otiao da se borim protiv Angroda. Uinite to sada. Poaljite me. Ne znam tano kuda se kreu kada upadnu u vae vojvodstvo..." ,,Ja u vam nacrtati Ratnu stazu", ree Agr. (To je kasnije i uinio.) Dadoh glavom Agru do znanja da sam ga uo. Ali, kroz plane sigurno ne vodi mnogo puteva. Dozvolite mi da se ulogorim tamo gde moraju da prou. Poveu Ljudera sa sobom i ostau tamo sve dok sneg ne zatvori prolaze." Popriali smo malo o tome. Marder je rekao da e mi, ako ostem tamo sve dok led ne okuje zaliv, verovati na re da nisam naptio mesto pre zatvaranja prolaza. Agr je poslao Kaspara po paa, a onda paa poslao do oruara u Forsetiju sa porukom da pouri sa plom koji obavlja za mene. Marder tada ree: Ima jo jedna potekoa koja moe da se rei ovim, ser Ejble." * Bio je to Svon. Seam se da sam te noi, podigavi pogled sa vatre kako bih ga dobro osmotrio, video da spava i da je Gilf ostavio mrtvog zeca blizu njegove glave. Uzeo sam zeca i odrao ga, a onda naknuo batak na dugaki tap onako kako ti to radi i postavio ga iznad

vatre. Ve je dobio smeu boju kada se Svon probudio. Pojeete sve to, ser Ejble?" Pokazah mu ostatak ivotinje. Ima ovde jo. Uzmi ta god ti se svia." Lepo od vas. Kratki smo na zalihama, a?" Podsetih ga da je sebi kupovao dodatnu hranu dok smo se zauavljali u krmama i selima. Bilo je lako - u stvari, previe lako - naljiti se na Svona. Moda se on sa istom lakoom ljutio na nas. Kada sam malo razmislio o tome, shvatio sam kakav je on ovek. I dalje je bio titonoa, iako su mnogi u mlaem dobu postali vitezovi. I ja sam bio jedan od njih. On se udalji da otkine tap. Kada se vratio, podigao je i drugi batak iznad vatre. Mogao bih sirovog da ga pojedem, kao vae udovite, ser Ejble. Ali, ja sam ovek, pa u ga ipak omekati." Nisam progovarao, znajui da pokuava da me razbesni. Va ljudoder, trebalo je da kaem. Ne dopada mi se." Bacih jo jedan pogled na svoje meso, a onda okrenuh tap. Lepo sam dremao, sve dok nisam namirisao zeca. Da li ste vi uopte spavali?" Odgovorih da nisam. Zato to se plaite da zaspite bez psa i udovita? Je li tako? Plaite se da u vas probosti." ,,I ranije su me probadali", rekoh. Njegove usne se stegoe. Ali nisam ja." Nisi." Dozvolite mi da kaem neto, ser Ejble. Znam da mi neete verovati, ali ipak bih voleo to da kaem. Neu

vas probosti, u svakom sluaju ne dok spavate. Ali, va ljubimac ljudoder okrenue se jednog dana protiv vas, spavali vi ili ne." Ako se to desi, hoe li me braniti?" Kako to da shvatim? Da li da odgovorim potvrdno kako biste po povratku rekli neto pohvalno o meni?" Odmahnuh glavom. Shvati to ozbiljno, eto kako. I odgovori iskreno makar i u sebi." Pokuao sam da skinem meso sa tapa a da ne opeem prste; kada mi je uspelo, odgrizao sam jedan komad. Bilo je veoma tvrdo i dovoljno vrue da mi opee jezik. Imalo je odlian ukus. ,,Vi uvek govorite istinu, zar ne?" Klimnuh glavom, punih usta. Svesno pokuavate da ostavite takav utisak." Upro je prstom u mene. ,,Ali, taj utisak je laan." Jo malo sam vakao, a onda progutao. Naravno. Poto si sada budan, idi i obii konje." Ignorisao me je. Rekli ste Njegovoj milosti da ste vodili ser Ravda i mene kroz ume povrh Iringzmuta. Jo jedna la." Vrisak neke ivotinje obojicu nas natera da poskoimo. Svon duboko udahnu i isceri mi se. Va ljubimac je opet nekog ubio." Obiao sam oko vatre i odalamio ga iz sve snage. Verovatno je pri padu dodirnuo Puka, koji se naglo pridigao. Zurio je u Svona, trepui i trljajui oi. Podigoh tap koji je Svon ispustio i dodadoh ga Puku. Dri. Ima malo pepela na mesu, ali nee ti creva ispasti." Nakon toga otiao sam do prtljaga i izvukao luk i tobolac. Svon se podigao. (Verovatno je mislio da sam otiao - shvatio sam da me ak i Baki ponekad teko primeuje.) Prstima je prepipao koren vilice i vrat -

mesto udarca. Sami ste traili", ree Puk. Trebalo je da mu odseem tu kopilansku glavu", ree Svon, a ja se povukoh jo malo u mrak. Nisam eleo da ga ubijem; zato sam izbegavao da se opet sretnemo. Puk je osmotrio meso koje sam mu pruio. Odluio je da ga tra jo pei i nadneo ga nad vatru. Da sam na vaem mestu, ser, ne bih to radio." Ja sam gospodin, a gospoda se svete za nanete im nepravde", kruto ree Svon. Sami ste traili", ponovi Puk, tako da nije nepravda." Otkud ti zna? Spavao si." Okrenuh se od njih. Iza mene, uo sam Puka kako govori: ,,Poznajem ga, ser, a poznajem i vas." Ubiu ga!" ,,Da mislim da ste ozbiljni, ser, ja bih ubio vas", dodade Puk, veoma tiho. ETRDESET I ETVRTA GLAVA MAJKL Rado bih ti rekao kuda sam krenuo kada sam se udaljio od vatre, ali nemam pojma. Hteo sam da odem to dalje od Svona i Ljudera. Nita me drugo nije vodilo. Hteo sam da pronadem neko mesto za odmor na kojem bih razbistrio um pre nego to se opet sretnem s njima. Mogao sam da naloim vatru na mestu na kojem sam se zaustio, ali u mraku je to zahtevan posao. Bio sam veoma umoran, a nou u to vreme i nije bilo previe hladno. Nisam siguran, ali mislim da je bio kraj juna ili poetak jula. Na kraju sam se samo umotao u ogrta onako kako ti to ini i legao na zemlju. Kasnije su mi Uri i Baki rekle da nisam ak ni izme izuo. Pronale su me kako

spavam na zemlji, a ubrzo im se pridruio i Gilf, koji se prvo vratio do vatre, a onda odatle pratio moj miris. Sve troje stajalo je oko mene i uvalo me, mada ne znam od ega. Jarko sunce ve je bilo visoko na nebu kada sam se probudio. im sam otvorio oi, Gilf mi je olizao lice; strpljivo je ekao na ansu, koristei je samo kada je smatrao da me treba oraspoloiti. Uputih mu neto nalik osmehu i rekoh da mi je dobro. Na osnovu njegovog utja zakljuih da nismo sami. Baki mi mahnu iz senke drveta kada je videla da gledam ka njoj. Uri je stajala tik do nje. Plaili smo se da vas neko ne povredi, gospodaru. Sve troje smo brinuli." Hvala." Ustao sam i pogledom potraio potok, u nadi da u utoliti e i pljusnuti malo vode po licu, moda ak i skinuti odeu i oprati se kada oni odu. Nigde nije bilo potoka, tako da sam ih upitao gde su Puk i Svon. ,,Ne znam gde su sada, gospodaru", ree Uri, ,,ali u ih potraiti zajedno sa Baki, ako eli." Moda Gilf zna", ree Baki, na ta on odmahnu glavom. Uri dolete do mene; lepa devojka, savreno vitka, tamnocrvene koe koja na suncu postaje providna. (Zamisli da kroz mutno staklo posmatra golu bakrenocrvenu devojku.) Zato si po noi otiao sam u umu? To je bio glup potez." Glup potez bio bi da sam ostao. Ima li kakve vode u blizini?" Nema", ree Uri, nema itav kilometar, a moda i vie." Gilf, meutim, klimnu glavom. Ima vode tamo gde ste podigli logor", istaknu Baki. ,,U vaim flaama." ,,Da sam ostao tamo, potukao bih se sa Svonom",

objasnih. Osim toga, Ljuder je opet neto ubio, pa sam hteo da vidim ta." 0, pa mi emo ti rei", dobaci Baki. Okomio se na mulu", nastavi Uri, koju je jahala jedna ena. Mislim da ga ona nije zanimala." to ona nije mogla da zna", dodade Baki. Mula je ustuknula nekoliko koraka i zbacila enu sa sebe. A onda ju je Ljuder dohvatio. To je ono to si uo." ,,I pojeo ju je. Barem dobrim delom." Razmislih o tome. ena je pobegla?" ,,Da." U tom trenu sunce zakloni oblak, a Baki mi prie, stvarnija no ikad. Imala je ma, ali je ipak pobegla. Ne moe da joj se zameri. Ko bi se jo u mraku borio protiv Ljudera?" ,,Ja bih", rekoh, odnosno, ja jesam. A moda u jednog dana opet. Verovatno ne znate gde je on sada?" Obe odmahnue glavom. Onda mi ga pronaite. Ili pronaite Svona i Puka. Koga god da ugledate, vratite se i javite mi." U trenu su nestale. Rekao si da zna gde ima vode", rekoh Gilfu. ,,Je li daleko?" On odmahnu glavom. Lepo jezerce." Molim te, vodi me do njega." Gilf klimnu i otkasa, osvrui se preko ramena kao pravi pas kako bi video idem li za njim. Potrah da ga stignem. Sami smo, je l' da? Moe da pria?" Ve sam priao." Znaju li Uri i Baki za tu tvoju vodu?" ,,A-ha." Ali nisu htele da mi kau. Sigurno ne ele da umrem od ei. Ovo je uma, a ne pustinja, i verovatno

je prilino lako nai vodu. Zato su je onda preutale?" Tamo je jedan bog." Na trenutak se sledih. Prvo mi je pala na pamet Parka, a onda i Tunor - Oversin o kome su ljudi mnogo govorili. Niko Oversine ne naziva bogovima", rekoh Gilfu. Barem niko odavde. Je li to Parka? Zna li ko je Parka?" Nije mi odgovorio. Toliko je odmakao da sam morao da prim za njim, sustigavi ga tek kada je stigao do jezera i zaustavio se. Potraio sam boga. Ne videvi ga, kleknuo sam i oprao ruke i lice (bio sam sav oznojan), napivi se usput vode. Neko vreme umivao sam se i polivao po glavi, skupljajui vodu u spojene dlanove. Sunce se u meuvremenu opet pojavilo. Svetlost je kapi koje su se cedile sa vrhova mojih prstiju pretvarala u dijamante i prodirala duboko u jezero. Na samom dnu, duboko, duboko ispod, vele su se Uri i Baki. Stajale su u odaji velikoj poput aerodroma. Po njenim zidovima, kao i na postoljima i dugakim policama, visili su maevi, koplja i sekire tako da se sa svih strana video odsjaj metala. Razgovarale su sa neim velikim i tamnim to se uvijalo poput zmije. Dok sam ih posmatrao, Uri se ponovo pretvori u himeru. Slika je ubrzo izbledela. Sunce je i dalje prilo, ali zraci nisu ve padali uspravno. Bar mi se tako inilo. Onog trena kada je zalo, pojavio se oblak - ili neto nalik oblaku - na ta Gilf ree: Tamo je bog." Gilf ponekad ume da se uzbudi, ali na tih i dostojanstven nain. Podigao sam pogled, ali ono to sam video nije bio oblak ve krilo, tako belo da kao da je zrailo svetlost, mnogo vee od najveeg jedra na Trgovcu sa zapada. Poticalo je sa leta oveka u oklopu koji je sedeo na

obali jezerceta. Nisam verovao da krila - etiri komada zaista njemu pripadaju. On to shvati im me je pogledao, tako da ih smpta oko sebe. Sada mu se vie nije video oklop - izgledalo je kao da nosi dugaku haljinu od belog perja. ,,I mene su prognali", ree on. I vas?!" Toliko sam se iznenadio da nisam uo ta govorim. ,,Ja sam prognan sa dvora vojvode Mardera sve dok led ne okuje ziv." Zato ti i dolazim." On kao da je ve sve znao. Vilica mi se oklembesila skoro do pojasa. ,,U stvari, ne zato. Ipak, poznajem te bolje od tvoje majke, jer ti ujem misli." Podigao je desnu ruku. (Kasnije sam imao prilike da upoznam kralja Arntora. On bi voleo da moe tako da podigne ruku, ali nijedan ovek to nije u stanju.) Tvoja majka nikada te nije upoznala", ree on. Sada to znam, iako znam veoma malo. Eto vidi, ja pravim greke. Malo mi nedostaje do savrenstva." Do tada sam ve kleao, oborene glave. Zahvalan sam ti", ree on, ,,ali sada mora da ustane. Nisam doao da mi se klanja, ve da ti pomognem. I ja sam vitez u slubi Gospoda. Moje ime je Majkl." Jedino to mi je palo na pamet jeste da se radi o imenu iz naeg sveta. U tom asu to je bilo udo. I sada je. Imao je zemaljsko ime i doao je u Mitgartr da mi pomogne. Tako to u ti dati svoje znanje na raspolaganje." Nisam znao ta da kaem od sree. Posluao sam ga i ustao, upiljivi se u njega dok me je prouavao. Njegove oi nisu imale ni beonjae, ni zenice. Kao da sam pravo kroz njegovu glavu gledao u Skaj. Pomislio si na Skaj, Peti svet. Veruje da sam isteran iz zamka kojeg vidi tamo gore."

Sa mukom klimnuh glavom. ,,Pr... Pretpostavljam." ,,Ne. Ja pripadam estom svetu, po imenu Kleos, Svetu pravih stvari." Nisam mu ak ni ime znao, Moj gospodaru." Skoro se uguih, shvativi da mu se obraam isto kao Tanrolfu. ,,Ja... Voleo bih da nako dospem do zamka. Da li se to sme?" Velika je to ambicija." Hoete li..." Prisetih se Ravda i shvatih da ponavljam greku. Hoete li mi rei kako da to uinim?" Majkl me jo jednom odmeri; kao da mu je za to trebalo mnogo vremena. Na kraju ree: Poznate su ti osnove vitekog turnira." Klimnuh, suvie uplaen da zucnem. Uio te je neko veoma umean." Majkl pucnu prstima, na ta mu Gilf ponosito prie i lee pored njegovih stopala. ,,Da", rekoh. Uitelj Toup. Bio je suvie teko povreen da bmo vebali zajedno, ali mi je objanjavao tehniku, dok se jedan od njegovih pomonika borio sa mnom." Majkl se nasmei na to. Iako je osmeh bio tako blag da sam ga jedva primetio, sunce kao da je jae zasjalo. ,,Ne smeta ti to je tvoj pas naklonjeniji meni nego tebi?" ,,Ne", rekoh, ,,i ja sam naklonjeniji vama nego sebi." Shvatam. Uitelj Toup ume da rukuje kopljem, ali nikada ne dospeti do zamka o kojem govorimo. ta je to to nadmauje vetinu?" Zaustio sam da kaem neto, a onda se zaustavio. Sigurno je bo neto glupavo, mada se ne seam ta. Kada sazna, otii e gore. Ne pre toga. Ima li jo pitanja? Pitaj sada. Ubrzo u morati da se povuem." Kako da pronaem kraljicu Diziri?"

Osmeh nestade s njegovog lica. Budi srean da ona nije prala tebe." Odgovor je zaboleo poput amara. Dobro. Ja nisam savren i za to sam platio cenu. Naui kako da je dozove, nju ili bilo koga od njih, i morae da doe." Uri i Baki ponekad dou kada izgovorim njihova imena", rekoh mu. ,,Da li na to mislite?" ,,Ne." Majkl potapa Gilfovu glavu. Nju ili njoj sline doziva kao to bi oni koje naziva Oversinima dozvali tebe." Hoete li me nauiti?" Majkl odmahnu glavom. ,,Ne mogu. To niko ne moe. Naui samog sebe. Nema drugog naina." Kada je zatvorio oi, jedan jeooki ovek sa kopljem pojavi se iz ume, kleknu i poloi koplje pred Majklove noge. Gilf se obradova jednookom oveku. A onda ovek nestade zajedno sa kopljem. Vidi? Kako da te ja, ili bilo ko drugi, tome naui?" Osvrnuo sam se prema bistrom jezeru i osunanoj padini. Zapravo sam traio jednookog oveka - u redu, Valoca, poto je to bio on - ve tada svestan da ih nikada neu zaboraviti. Kasnije, kada sam sve zaboravio, pa ak i Diziri na neko vreme, njih dvojice i dalje sam se seao. Ako je to sve, ser Ejble, idem ja." Nije, ser Majkle." Bilo je neverovatno teko uobliiti te rei. Imam jo tri pitanja. Smem li da ih postavim? Nadam se..." ,,Da, to nije previe. Hajde, pitaj." Svojevremeno sam se naao na - na jednom ostrvu, ostrvu na kojem se nekad nalazio Zamak plavog kamena." Klimnuo je. ,,I tamo sam nakratko video jednog viteza. Viteza sa crnim zmajem na titu. Da li sam ga dozvao onako kako

ste vi dozvali Valoca?" ,,On je dozvao tebe." Majkl ustade. Njegova krila se malo rairie tako da se ispod snene beline veo drugaiji odsjaj. Moete li da letite u oklopu?" U njegovim oima boje neba zatitra neto nalik osmehu. ,,To nije tvoje drugo pitanje." ,,Ne. Hteo sam da vas pitam kako se zove vitez koga sam video." ,,Da, mogu da letim. Ali ovde sam doao da padnem. A to se tie viteza, rei u ti da na tom ostrvu nije bilo nikog sem tebe." Nije mi jasno." Tvoje tree pitanje je ujedno i najmudrije. Uvek je tako. Postavi ga." Ono glasi: ta treba da pitam?" Osmeh se vrati na njegovo lice. Treba da pita odakle su dole maice kojima je drana Eterna. Ako se sea, nisam rekao da u ti odgovoriti. Zbogom. Odoh u Elfris da tragam za tim nadaleko poznim vitezom, ser Ejblom od Visokog srca." Rekavi to, Majkl proeta do sredine jezera i nestade ispod povrine. ETRDESET I PETA GLAVA KUICA U UMI Ostatak dana proveo sam radei neto to nikada ranije nisam radio, neto za ta bih se nad hrpom Biblija mogao zakleti da nikada neu raditi. U Ravnozidu sam video kameni sto na kojem se prinose rtve pre nekog rata ili bitke, tako da sam pored jezerceta sagradio jan slian njemu. Ceo dan sam prenosio kamenje i uklapao ga kao da reavam slagalicu, prepustivi lov Gilfu. Zavrio sam posao tek pred mrak.

Sledeeg jutra nakupio sam gomilu suvih grana, dovoljnu da se naloi velika vatra - to je bilo mnogo lake od prenoenja kamena. Veinu grana lomio sam preko kolena, a one ilave polagao sam na tlo kako se ne bi pomerale i Maolomcem mlatio po njima. Posle sam otao u lov sa Gilfom. On je prethodnog dana doneo tetreba i mrmota, ali sada smo jurili neto vee za rtvenik. I kada je sunce dotaklo vrhe stabala, ulovili smo jednog krupnog losa. U to doba godine, narao, nije imao rogove, ali je i bez tbga bio ogroman. Da je imao rogove, sigurno bi bili predivni. Ugledao sam ga na grebenu oko dve stotine metara od nas. Prethodne noi luk me je toliko izludeo prenosei mi tude snove da sam pomiljao da ga bacim. Meutim, ugledavi tog la, obradovah se to ga imam. Strela se sjurila poput munje, zarivi se u donji deo losovog ramena. Pobegao je brzinom vetra, ali Gilf ga je pretekao i naterao da promeni pravac. Los je trao ka naem stolu, sve dok nije pao. Diziri me je nainila krupnim ovekom i mnogi su hvalili moju snagu, ali nisam bio dovoljno snaan da ponesem tog losa. Morao sam da ga vuem za sobom, putajui Gilfa da ga zubima tegli preko grbog terena. Na kraju sam odustao. Rekao sam Gilfu da nam preostaje samo da ponesemo jedan deo i pojedemo ga. On tada postade velik i crn; podigao je losa kao da je zec i preneo ga umesto mene. Smeno je to se ak i takav plaio mog besa. Nisam bio besan. Moda uplaen, ali ne besan. Podigli smo losa na drva koja su leala na stolu, a onda preko njega prebacili jo drva. Zatim se obojica pomolismo bogovima Kleosa, nakon ega sam potpalio drva. Iako smo bili sami, oseao sam se odlino zbog onoga to sam uradio. Na spavanju se desilo isto to i prethodne noi. Bio sam jedan ovek, pa onda neki drugi, da bih na kraju

postao neko trei. Nakratko sam opet bio s tobom i Gerijem, samo to smo sva trojica bili stariji. Pravo da ti kaem, bilo mi je drago kada me je Uri probudila. Znao sam da bi trebalo da se ljutim, ali nikako mi nije ilo. Priao si u snu, gospodaru", ree mi ona. Pomislila sam da je ovako bolje." Sloih se s njom, dodavi da sam ja mala devojica koju njih dve nameravaju da operiu, ali koja zna da e je boleti, jer anestezija nije dovoljno jaka. Dobro, ta je bilo?" Baki se nakloni. Uinile smo kako si traio, gospodaru." Uri zaklima. Pronala sam tvog slugu Svona, a Baki tvog slugu Puka." Rekoh im da je to ba super i da u krenuti ujutro. ,,Do sluge Svona, gospodaru? Ili sluge Puka?" Razdvojili su se?" Nego ta", naglasi Baki. Tvoj sluga Puk odmakao je dva dana jahanja na sever putem kojim smo ili sve dok nisi zaao u ovu umu, gospodaru." Znao sam da u morati da napustim jezero - sve vreme sam to znao- ali mi se nije ilo. Gde je Ljuder?" upitah. Tvoj sluga Ljuder je sa Svonom, gospodaru", ree Uri. Dobro. Gospodar Agr mi je dao jurinog konja, kestenjastog pastuva po imenu Magneis. Gde je on?" Dobro ga poznajem, gospodaru", ree Baki. ,,On je sa tvojim slugom Pukom, gospodaru. Svi konji su s njim." Onda je bolje da prvo odem do Puka. Kako da stignem do puta? Hou li ga pronai ako krenem na sever?" ,,Ne znam, gospodaru. Mislim da je bri od tebe. Ali, sigurno e se zaustaviti kada stigne do planina."

Zaustavie se on mnogo ranije", rekoh, ,,ako mu tako naredi. Ponovo ga pronai i reci mu da mu nareujem da krene na jug." Obe odmahnue glavom. Nee nam verovati", izjavi Uri. ,,Nad nas nije video i nee imati poverenja u nas." Bacie na nas ini koje mogu da nas unite", ree Baki. ,,Da li bi nas poslao u smrt?" Nasmejah se. Tvrdite da Puk - Puk, od svih ljudi - zna ini koje utiu na vas, elfe?" Uri pogleda oko sebe kako bi se uverila da niko ne slua, pa provori zaverenikim apatom: ,,On je prost ovek, gospodaru, a prosti ljudi su opasni. Oni veruju svojim inima." ,,On je od starih bogova, gospodaru, kao i ti. Njegov soj nije zaboravio", dodade Baki. ,,Pa vi morate da nas sluate", tek tada mi je palo na pamet. Tako je, gospodaru. Moramo, iako smo te hranile. Isto kao to vi sluate Oversine, gospodaru." To je bio veoma domiljat komentar. Mi Oversine sluamo uglavnom onda kada strahujemo da neposlunost nee upaliti. Dovoljno sam dugo vremena proveo ovde da bih to shvatio. Sve u svemu, naloio sam im da odu na jug i ostanu u Mitgartru sa Svonom i Ljuderom, sve dok Gilf i ja ne sustignemo Puka i konje. Nakon toga nastavio sam da spavam poput bebe. * Dok smo se sledeeg jutra probijali kroz umu, Gilf me je pitao kako to da je Puk odveo sve konje. Potukao se sa Svonom i pobedio ga", odgovorih mu. Nije mu uzeo novac i oruje, ali je odneo konje i

opremu za logorovanje." Bez maa." Klimnuh glavom. Tako je, Puk nema ma. Ali, Uri i Baki su mi rekle da s njim putuje jedna ena koja ima ma. Prislonila je njegov vrh na Svonovo grlo poto ga je Puk oborio. Tako bar one tvrde." Zastao sam i razmislio malo o tome. Verovatno je to ena iju je mulu pojeo Ljuder", rekoh na kraju. Gilf zabrunda. ta e ona ovde?" Uri i Baki ili nisu znale ili nisu htele da mi kau." Gilf se uopte nije raspitivao o onome to sam video u jezeru. Verovatno nita nije primetio, a ja mu nisam rekao ni re. Meutim, ispitao sam Uri i Baki. Priznale su mi da je mrano stvorenje koje sam ugledao na dnu Setr, odnosno Garsek, kako su ga nazvale ne bi li zvalo manje strano. On je bio jedan od novih bogova, tako da su morale da ga sluaju. Do Ratne staze stigli smo neto iza podneva. Celo popodne uinjali smo se njome ne naiavi ni na koga, da bi te noi kraj nje podigli logor. * Kia me je trgla iz sna pred samu zoru. Bilo mi je hladno i - po prvi put nakon mnogo vremena - poeh da drhtim, mokar do gole koe. Osetih glad, ali u blizini nije bilo ni hrane ni Gilfa. Od vatre je oao samo dim tako da sam, psujui, nagomilao granice na ognjite puavajui da se osuim i ugrejem. Konano se razdanilo. Ugasio sam vatru i spustio se po kii do puta, siguran da e me Gilf sustii. to se i desilo, dva-tri sata kasnije. Vreme se, meutim, stalno pogoravalo. Kia je padala bez

prestanka, katkad sipila, katkad pljuala. Spirala je sa sobom mirise ivotinja tako da Gilf nita nije donio. Nakon jednog dana prestao sam da oseam glad i poeo da osam slabost. Znao sam da moramo da prikupimo snagu i ulovimo nto, jer emo u protivnom umreti. Sledeeg dana nam se posreilo. Uhvatili smo jedno mlado govee, prvo koje sam u ivotu video. Kada ga je Gilf epao, ja pritrah i zabih mu bode u grlo. Govee je neto izmeu bika i bizona. Ovo ne moglo da izabere gore mesto za smrt; ipraje na dnu jedne strme, male kotline. Razmiljao sam da li da zatraim od Giifa da ga ponese kao to je poneo losa, ali odustadoh od toga. Odsekao sam jednu buu i preneo je do mesta na kojem smo, uz dosta sree, moda mogli da naloimo vatru. Bila je teka izmeu pedeset i sedamdeset kila, ali ka smo je konano spustili na pravo mesto, kao da je imala dve tone. Naloili smo vatru i napunili stomake do vrha, sluajui kako se vukovi otimaju oko ostatka. * Sledeeg jutra probudila me je oluja; pravo nevreme sa jakom kiom i grmljavinom koja tutnji izmeu brda. Pokuavi da se naalim, rekoh Gilfu da se plaim da e Mitgartr biti uniten. Kao dom", ree on; vatra se ugasila, ali u njegovim oima je pri svakom udaru groma sijao grimizni plamen. Kako to misli, dom?" pitah. Nikada nismo iveli na mestu sa ovako loim vremenom." Moja majka. Moja braa. I moje sestre." Hteo sam da saznam gde je to, ali on prekinu s priom. U redu, znao sam da misli na Skaj, ali hteo sam da mi pria jo o tome. Uvek je bio utljiv kada je u pitanju bio Skaj. Presedeli smo ceo dan ekajui da stane kia, a kada se smrailo, uo sam ih. Sledei put sam ih uo

tek gore, u Skaju. uo sam zavanje hiljada pasa slinih Gilfu i dobovanje kopita dok je Valoeva divlja potera juriala preko neba. Gilf htede da poe za njima, ali nisam mu dao. Sutradan je vreme bilo malo bolje, ali nismo uspeli da pronaemo Ratnu stazu. Poto smo, otiavi u lov, skrenuli sa puta ka zapadu, pretpostavio sam da sada treba da idemo ka istoku ili severoistoku, ali po oblanom vremenu samo smo nagaali pravac. Osim toga, kao da se itava uma potrudila da nas okrene ka jugu, odnosno severu ili zadu. Sve vreme naletali smo na ipraja, bodljikave gustie, nabujale i brze potoke, jaruge. Na kraju smo udarili na prilino utabanu stazu i odluili da je pratimo sve dok ne skrene previe s nae putanje. Zavrila se pred vratima kamene kuice koja kao da je ve godinama bila naputena. Pola krova se uruilo. Prozorski kapci su, izvaljeni iz svojih mesta, trunuli u travi i korovu. Otvorena vrata drala su se na jednoj arci. Ovde niko ne ivi", rekoh Gilfu. Hajde da se zaustavimo, noimo vatru i ulovimo neto za jelo. Moda se i osuimo do veeras." Staza", ree on. ,,U pravu si, neko jeste napravio stazu, ali sigurno ne ivi ovde. Verovatno samo dolazi s vremena na vreme da obie kuu." Nisam imao predstavu zbog ega bi to radio, ali Gilf preskoi to pitanje. Kucaj", ree mi kada sam stao na dovratak. Iako mi je delovalo glupavo, drkom bodea pokucah na untena vrata. Iznutra nije doao ni pozdrav, ni pretnja. Pokucah malo jae kako bih pokazao odlunost. Na kraju povikah: Ima li koga?" Gilf onjui vazduh. Maka", ree.

Osvrnuh se, iznenaen. ta?" Smrdi. Maka je unutra." I ja sam unutra", rekoh i prekoraih prag. Gilf ue za mnom, na ta velika crna maka u suprotnom kraju prostorije zasikta dovoljno glasno da me uplai i pobee preko zida na tavan. Ognjite je bilo puno starog pepela, ali u kutiji za potpalu nalilo se nekoliko suvih cepanica i neto suvog lia i granica. Uspravih jednu cepanicu i tresnuh Maolomcem po njoj tako snano da se rascepila. Doobar!" zarika Gilf. U istom trenu mi se uini da neko gori: Hrana..." Okrenuh se, ali iza mene nije bilo nikoga. Naslagao sam drva i suvarke i potpalio ih kremenom. Jo nam bee preostalo malo mesa goveeta i ja ga izvadih i poloih na ognjte. Uzmi ta god hoe", rekoh Gilfu, ,,ali mi ostavi par komada." Zatim izaoh na kiu kako bih posekao neku zelenu granu. ETRDESET I ESTA GLAVA MANI Verovatno mi nije trebalo mnogo da odseem granu, ali dok sam stajao tamo na kii i hladnoi, svestan da u kolibi gori vatrica, uilo mi se da je prola venost. Odsekavi jednu, utrao sam unutra, ubeen da sam usput uo razgovor koji je prestao onog trena kada sam preao prag. Dva komada mesa behu nestala s ognjita. Podigao sam jedan od preostalih, nataknuo ga na tap i podigao iznad vatre, pokuavajui istovremeno da se osuim. Gilf mi prie i prui se na zemlju. ,,S kim si priao?" upitah ga.

On odmahnu glavom i skloni se od mene, legavi u suvi ugao kolibe. Zna", rekoh, ponekad bih voleo da si najobiniji pas koji ne govori. Tako se ne bih ljutio na tebe to uti. Kao sada. Obojica zno da je jo neko ovde s nama. Ali, nee da mi kae ko." Bio bih veoma iznenaen da je tada progovorio. Kada se ispeklo meso, nastavih: Znam da je jo neko ovde. Ja sam vitez i moja re je svetinja. Neu te povrediti, ko god da si. Ako eli ovaj lepi komad sa rotilja, samo se pojavi i reci 'zdravo'." Tiina. Dobro sam osmotrio okolinu. Osvetljena vatrom, prostorija je bila mnogo jasnija nego kada smo tek uli. Unutra nije bilo nikog sem Gilfa i mene; nije bilo ni nametaja, niti bilo kakvog zaklona. Odgrizoh pare mesa, savakah ga, jo jednom pogledah oko sebe i razmislih malo o svemu. Staza je bila pusta. Provukoh glavu kroz mali prozor i bacih pogled napolje. Ni tamo nije bilo nikoga. Mrani dovratak vodio je ka malenoj stranjoj sobi. Unutra se nalazio stari ani krevet koji se raspadao, prekriven samo gomilom prljavih krpeta. ,,Da smo sami", rekoh glasno, ,,pas bi hteo da pria sa mnom. Ali, poto eli da se krije, neu te traiti. Voleo bih da napunim stomak i osuim odeu. Je li to u redu? Otii emo im kia popusti. Nema ljutnje?" Nisam dobio odgovor, ali Gilf se nacrtao pred ulaznim vratima i zamahao repom, to znai da eli smesta da izae. Nisi vezan, je li tako?" rekoh. Ako hoe napolje, ja te neu zaustavljati." Vratio se u svoj oak. Moe li taj neko da nas povredi?" upitah. On zatvori oi. Kako god hoe." Nataknuh i poslednji komad

mesa na tap. Nee da razgovara sa mnom? Dobro, i ja u prestati da razgovaram sa tobom." Meso samo to nije bilo gotovo kada sam uo neiji tihi glas: Molim vas..." Pogledah oko sebe. Ako eli malo mesa, doi i uzmi." (To si ti esto govorio dok bi sipao hranu.) Molim vas..." Ustanovih odakle dopire apat. Stranja soba ipak nije bila prazna. Odnesoh meso tamo. ,,Da li si suvie bolestan da se kree?" Umesto odgovora, pomeri se gomila krpa na krevetu. Pruih joj meso, uplaen vie nego ikad pre. ,,Ja... Hvala vam. Fini ste... prema starici." Evo neeg u ta znam da nikad nee poverovati. To je govorila kia napolju. Kapi su, dobujui na odreeni nain, oblikovale rei. Njen blagoslov... gde god..." unuo sam kraj kreveta, ljut na sebe to sam se tako isprepao kada je tu, pored mene, neko kome je potrebna pomo. ,,Ja... blagosiljam. Proklinjem." ta mislite o tome da vam otkinem jedno parence?" rekoh. Nikad ne umri..." Pomislih da je to verovatno potvrdan odgovor, pa otkinuh komadi mesa. Meu prnjama otvorie se usta - zapravo rupa. Ubacih unutra komad mesa. Nakon toga iz prnja izviri njena glava. Samo glava. Otkotrljala se do mesta na kojem je bila pokidana iana podloga i kroz otvor se sruila na pod. Komad mesa koji sam otkinuo ispade joj iz usta. Nikada to neu zaboraviti. Voleo bih da mogu. Pokuao sam, ali ne ide. Seanje me uporno prati. Sa velikom mukom podigoh tu glavu. Koa joj je bila kao u krodila, mada nije bila prljava. Odneo sam je

nazad u veliku sobu da bi je pokazao Gilfu, ali i kako bih je bolje razgledao pod svetlom vatre. Na njoj je jo bilo nekoliko sivih dlaka. Od oiju ostale su samo rupe. Evo ta mi se obratilo", rekoh Gilfu. Mada, mislim da vie nee. Tek kada sam joj stavio malo mesa u usta, glava je shvatila da je mrtva. Barem je tako izgledalo. Sad je vie nema, tako da moe da govori." Bio sam uveren da e me posluati. U protivnom bih i ja utao. On, meutim, ustade i izade na kiu. Htedoh da bacim glavu u vatru, ali se ipak suzdrah. Spustih je na ognjite i prioh vratima kako bih oprao ruke na kii. Nisam se tu zaustavio. Izaao sam napolje i nastavio da koraam po kii - zajedno sa Gilfom. * Prestalo je da pada neto pre svitanja. Skinuo sam odeu i iscedio je. Bila je prilino prljava, ali kia je oprala i nju i mene. Zarae mi oklop", rekoh Gilfu, ali to ne mogu da spreim. Pesak e da skine ru, ako naletimo na njega, a ulje e da sprei dalje ranje. Ulje ili mast." Drhtao sam. Vatra?" Bilo je to prvo to je izgovorio otkako se uutao u kolibi. Ako pronaemo neto dovoljno suvo za potpalu. Potraiu." Ja u da lovim", ree Gilf. Rekoh mu da usput potrai i put. Stani", viknuh trenutak pre nego to je krenuo. Nisi ti razgarao s onim mrtvacem, zar ne? Da jesi, to bi mi rekao kada sam uneo glavu. Ko je to, onda, bio?" Oborio je pogled. Tako sam i mislio. Jer, glas kojem si se ti obraao

bio je unutra. A dok sam ja razgovarao sa staricom, glas je bio napolju. Kapi kie nekako su govorile umesto nje. Osim toga, glasovi su se razlikovali. U redu, ako nisi priao sa mrtvacem, sa kime si?" Gilf se udalji pre nego to sam zavrio. Malo sam psovao, nazajui ga tvrdoglavim glupavim psom i slinim stvarima, ali kada sam konano umuknuo, neko uplaeno zacvili: ,,Sa mnom." Zgrabih Maolomca, ali oko mene nije bilo nikog. Imate sjajne miie", ree novopridoli glas. Vebate li mnogo?" Klimnuh u prazno, jer sagovornika i dalje nije bilo. ,,I ja. Znam koje drvo gori i kad je mokro. Zelite li da vam ga pokaem?" Mozgao sam da li se radi o eni ili mukarcu, ali je glas mogao pripadati i jednom i drugom, a neki tonovi kao da uopte nisu pripali stvarnoj osobi. ,,Da, takvo drvo bi nam zaista dobro dolo. Pokaite mi ga, molim vas." Skoro pa moete da otkotrljate loptu do tamo." Mekani glas postade napet, kao kod umornog detenceta. Mislite li da emo se osuiti blizu vatre?" Naravno", rekoh. Navui u izme, ali u oklop i odeu ostiti ovde. Je li to u redu?" Ne dobih odgovor na pitanje. Sluajte, ne morate da mi kaete ako ne elite, ali o emu ste tamo unutra razgovarali s Gilfom?" ,,On me ne voli." Navlaenje izama nikad nije zabavan posao, a sada, sa mokrim nogama i mokrim izmama, bilo je naprosto grozno. ao mi je to to ujem", rekoh, navukavi nekako levu. ta vi oseate? Prema meni, mislim?" Glas koji je to izgovorio bio je mazan, kenjkav, plaan i na trenutke

piskav kao u galeba. Nije mi se mnogo dopadao, ali osetio sam da bih se brzo na njega navikao. Osim toga, eleo sam da dodem do drveta o kojem je govorio. Naklonost, zaista", rekoh. Ako ste u pravu i ta vrsta drveta zaista bude gorela, biu vam prijatelj dokle god to elite." Stvarno tako mislite?" Glas je sada bio malo blii. Apsolutno." Navukao sam i drugu izmu. Prema vetici ste bili dobri, ali ja nisam mrtav." Tek kasnije sam shvatio da je mrtva", rekoh. ,,A nisam ni znao da je bila vetica. Gilf i ja smo mislili da tu jo uvek neko ivi, zbog staze." 0, ponekad je ustajala s kreveta i izlazila napolje." Trgnuh se. On to primeti i nasmeja se. Smeh mu nije bio pratan niti slian bilo emu to sam imao prilike da ujem. Zove se smolasti bor", ree on kada sam ustao. ,,Da li ste to stvarno mislili? O prijateljstvu? Prvo ete morati da ostruete malo kore. Nisam vam obeao da nee biti posla." Nema problema." Ono o prijateljstvu", ree, ,,je li to bilo ozbiljno?" Nego ta", odgovorih. Nas dvojica smo prijatelji do smrti." ,,Pa, treba mi novi gazda i vitez e sasvim odgovarati, samo to vi imate taj veliki luk. Da li se tetiva skvasila?" Tetiva je u ovoj torbi." Dograbih je i pokazah mu. Verovatno je i dalje suva, ali ne pada mi na pamet da je vadim i proveravam." Neu vam se dopasti." Dopada mi se. Zaista." Kao hrana. U stvari nas verovatno mrzite. Veina ljudi nas mrzi, ba kao va pas." Pokuah da se setim neega to zaista mrzim. Dok

sam bio u prostoriji za uad na brodu, zamrzeo sam pacove, ali sam nakon izvnog vremena shvatio da je to suludo. Oni su samo ivotinje. Naravno da sam pokuavao da ih ubijem jer su me jednom ili dvaput ujeli na spavanju. Ali, nema smisla mrzeti ih, pa sam odustao. Trudim se da ne mrzim nikoga, pa ak ni pacove", odgovorih mu na kraju. ,,Ja nisam pacov." Ne kaem da jesi." bun sa moje leve strane malo se zatrese, rasprivi nekoliko kapi vode. Tada shvatih da je stvorenje prilino malo. S jedne strane, to je bilo dobro. S druge, ba i nije. Jesi li nevidljiv?" upitah ga. Samo nou. Sledite me." ,,Ne vidim te." Sledite moj glas." Napustio sam proplanak na kojem sam se nadao da u naloiti vatru i krenuo kroz vlanu umu, trudei se da ne izgubim korak. Mlio sam da u se naisto zalediti. Ovamo." Tada sam ga prvi put video. (Mada samo na sekund.) Neto crno stajalo je na oborenom deblu, izgubivi se pre nego to sam ga lo osmotrio. Ovamo. Vidite ovo malo drvo?" ini mi se", rekoh. Prelomite jednu granu i omiriite je. Zapamtite taj miris. Smola e vam ulepiti ruke." Noi kojim sam izdeljao luk nalazio se u torbi, zajedno sa tetivom. Nakon to sam ga posluao i polomio granu, izvukao sam ga i oekao osam ili devet granica. Vidite kako na mestu gde je drvo povreeno curi smola?" ,,Da", rekoh. Hoe li goreti?"

Goree. I drvo i iglice." Prvo sam sve poneo nazad do mesta gde sam ostavio pojas i oale stvari, a onda oljutio grane, dobivi na kraju veliku gomilu smom natopljene strugotine i iglica. No mi je, kao i ruke, bio potpuno crn. ,,Ni meni se ne dopada", ree mekani glas, mada je boja lepa." Boja smole, misli. Crna je samo zato to se prljavtina lepi za nju." Bezuspeno sam trljao ruke vlanim liem. Crna je najodvanija i najbolja boja. Najdramatinija." U redu", rekoh, ,,ako bude htelo da gori, dopadae mi se koje god da je boje." Odustah od trljanja i izvadih kremen i kresivo. Ve prva kia varnica proizvela je itav, pucketav uti plamen. Vidite?" ,,I te kako." Sakupljao sam granice da ih nabacim na vatru. Zna, ti si jedna veoma fina maka." Videli ste me?" ,,Da, kada si skoio na tavan. To si bio ti." ,,Ne mrzite make? Mnogi ljudi nas mrze." Maka se pojavi iza divljeg cvea na drugoj strani poljaneta. Bila je neverovatno mala za osobu, ali zato vraki velika za maku - moda najvea maka koju sam video. Dopada mi se", rekoh. Voleo bih da te pomazim. Mislim, kada uspem da oistim ruke." Moete da ih oliete, zar ne?" Maka je bila spremna da isproba svoju teoriju na meni. Uzgred, zovem se Mani." ,,Ja sam ser Ejbl od Visokog srca", rekoh. Drago mi je da smo se upoznali, Mani." Kada se vatra razgorela, Mani se ve mazio oko mojih nogu.

ETRDESET I SEDMA GLAVA DOBRI GOSPODAR KROL Zeevi. Bolje nisam mogao." Gilf ih ispusti blizu moje glave. Ali sam je pronaao." Pridigoh se, trljajui oi. Pronaao si Ratnu stazu?" ,,Da." ,,Pa to je sjajno!" Gilf zabrunda i lee na zemlju. Videlo se da ie umoran. ,,I ljude." Sekao sam glavu i ape najveeg zeca kako bih ga odrao. ,,Dobre ljude?" Pokuali su da me veu." Tako znai. Drvosee ili neki slini njima?" Razmislio je malo o tome. Na kraju je rekao: ,,Ne znam." Bio sam uposlen dranjem koe. Dobijem kuvano?" Naravno. itavog zeca, ako hoe. Na kraju krajeva, ipak si ga ti uhvatio." Neka tri metra iznad nas, sa grane se oglasi Mani: Prosledite mi glavu ovamo, ako je tamo dole niko nee." Gilf zarea. Uzeh zeju giavu za ui i bacih je meu iie da je on dohvati. Mani je na prijatelj", rekoh Gilfu. Samo je odmahnuo glavom. Mislim da je bolje da prestane sa tim utanjem dok je on u biizini. Mani nije ni mukarac, ni ena, pa ni elf. On je ivotinja, kao i ti, i ve te je uo. Stavie, priao si s njim dok mene nije bilo." Dobro." Hvala." Protrljah mu ui. ,,Ti si najbolji pas na

svetu, zna? I moj najbolji prijatelj." Poznajete neke elfe? Zvualo je kao da ih poznajete", ree Mani odozgo sa grane. Poznajem. Kada smo se sreli, pomislio sam da si jedan od njih. Ali, nisi pobegao od sunca dok smo gomilali drva za vatru." ,,Ja sam maka", objasni Mani. Gilf stisnu usne, ,,Da, znam. Gilfe, kako bi bilo da mi ispria o emu si razgarao s Manijem u kolibi? Zar ne treba da znam?" Odmahnuo je glavom tako da su mu ui zaklepetale. ,,Ne!" ,,Je li te sramota? Svi mi u besu izgovorimo stvari zbog kojih nas je posle sramota." Uutao se. Lako je to ovako rei", dodadoh, ,,ali treba biti junaina od psa pa to priznati." Tada sam se osetio malo glupavo, ali pravo da ti kaem, radije razgovaram sa ivotinjama nego sa veinom ljudi. Sramota ga je to je razgovarao sa mnom", objasni Mani, isto kao to je mene sramota to sam razgovarao s psom. Sigurno se seate mesa koje ste ostavili pred ognjitem." To me podseti na zeeve, pa se vratih poslu. ,,On ga je prodirao", nastavi Mani, kada sam mu ja, potpuno izgladneo, veto ukrao komad ispod prodrljivog nosa." Tako znai." Podigoh se da odseem jedan zeleni prut. Svata mi je govorio, kao i svaki pas. Davao uvredljive epitete. Naglasio sam mu da je nita drugo do najobinija lutalica koja je bez ikakvog poziva i pardona upala u dom moje vlasnice. On me je obavestio preskoiu sve izreene uvrede - da se nalazi u vlasnitvu jednog plemenitog viteza, izgovorivi pri tom

vae ime." Zeca kojeg sam hteo da ispeem za Gilfa nataknuh na prut. Koliko vidim, sada nisi pokuao da ukrade nijedan komad mesa." Nadao sam se da u vas ubediti da sa jednog od preostalih zeva ispeete parence za mene", utivo ree Mani. Ali, jo uvek jede glavu", rekoh, postavljajui ostatak zeca na vatru. Istina. I hvala vam za to." Dakle, Gilf dobija prvi komad. Ja uzimam sledei, poto jo nisam ni okusio meso. Ti dobija posle nas." Pouzdam se u vau dareljivost." ,,Da li e govoriti i u blizini drugih ljudi? Gilf to odbija." Ba fino! Neka dou i uutkaju ga." Mani ispusti zeju lobanju na tlo. to se mene tie, to e verovatno zavisiti od osobe i od ta ta misli o makama. Tek u da vidim." Poeo je da lie ape. Kao i ja. Ne smeta ti jedna provera?" Tiinu shvatih kao potvrdan odgovor. Uri! Baki! Potrebne ste mi!" pozvah. Oekivao sam da se jedna ili obe pojave iz tame koja je okruala stabla, ali to se nije desilo. Uri! Baki!" Mani se utivo nakalja. Takva vika moe da prizove nepoeljne goste. Nemojte se vreati to sam primetio." Ljute su na mene to sam ih naterao da ostanu ovde po izlasku sunca", objasnih. Suneva svetlost im u sutini ne kodi, sve dok ih ne obasjava, ali svejedno je ne vole." Pretpostavljam da Uri i Baki pripadaju elfima. Molim vas da proverite nae meso." To i uinih.

,,Da li zaista poznajete elfe? Odnosno, da li ste u prijateljskim odnosima s njima? U sutini." Voleo bih da sam s jednim od njih jo bolji prijatelj", odgovorih. Mani zatrai da mu objasnim i ja mu donekle udovoljih, ali tav razgovor mi se uopte nije dopao i on, kada je to primetio, zauta. Ispekli smo preostale zeeve i meusobno ih podelili u tiini. * Kada smo sledeeg jutra krenuli ka Ratnoj stazi, trava je jo uvek bila mokra. Gilf je otkasao ispred da mi pokae put, dok se Mi, kada ne bi sedeo na mom ramenu, drao iza nas kako bi bio to dje od Gilfa. Nakon pola sata brzog hoda ugledali smo atore oko kojih su istile pospane sluge, donosei usput hranu za preko stotinu konja i mula. Jedan vojnik sa helebardom iskorai na put i zaustavi nas. ,,Ja sam ser Ejbl od Visokog srca", rekoh mu, vitez iz zamka Ravnozid. Izgubio sam se u ovoj umi. Bio bih vam veoma zahvalan kada biste mi pozajmili konja. Vratiu vam ga im pronaem svog slu kod koga su moji konji." Vojnik pozva svog narednika, jednog starijeg vojnika sa lom i tekom konom kouljom. Pred njim sam ponovio celu priu. Moraete da pitate gospodara Krola, ser", ree on na kraju. ,,Je li to va pas?" ,,Da. Zove se Gilf." Sino smo pokuali da ga uhvatimo, ali nam je zbrisao. Je li dobar lovac?" Najbolji." Onda podite za mnom, ser." Narednik potapa Gilfa po glavi, to ovaj istrpe u znak dobrog raspoloenja. Jeste li dorukovali?"

Odmahnuh glavom. Sino smo pojeli nekoliko zeeva i, da vam pravo kaem, dobro su mi legli. Ali, morali smo da ih delimo na tri dela. Deo meni, deo Gilfu, deo mom maoru. Niko se nije ba najeo." Imate maku, ser?" Narednik se osvrnu oko sebe, ali ne vide Manija. ,,Tu je negde." Nisam uspeo da sakrijem osmeh. Nevidljiv je samo nou, stoga se verovatno krije dok ne sazna da li ste dobronerni." Nisam, ser. Volim pse. ta e vam uopte maka?" Gilf blago zalaja. ,,Pa", rekoh, ,,ja sa svojom razgovaram. Maka vas moe mngoo emu nauiti." Sluga unese veliku tacnu prepunu vrele hrane u najblii ator. ,,To je doruak za gospodara Krola", ree narednik, ,,i ostale vie sluge, ser. Hajde da vidimo hoe li gospodar Krol porazgovarati s vama za vreme jela. Ako pristane, moda i vi dobijete koji zalogaj." Rekoh mu da se nadam tome. Mislim da gospodar Krol voli make. U zamku ih ima itavo tuce. Moda bi bilo bolje da ostavite psa ovde, kod mene. Neu mu nauditi." Znam da neete", rekoh, ali ipak u ga povesti sa sobom. Ako se gospodar Krol pobuni zbog toga, otii u." Narednik se isceri i dotaknu svoju kapu. Saekajte ovde, ser. Eto me za koji tren." Potrajalo je due nego to sam mislio, ali taman sam malo peao Gilfa iza uiju i bacio pogled na logor, koji je bio zaista velik. Surno se gotovo pedeset raznoraznih slugu motalo naokolo, zajedno sa gomilom strelaca i vojnika. Sada e vas primiti, ser", ree narednik, izaavi iz atora. A onda se malo priblii i snizi ton. Pomenuo sam mu psa. Rekao je da nema problema."

Unutranjost atora je, u odnosu na jarku dnevnu svetlost, bila tamna, ali uspeo sam da razaberem tri oveka kako jedu za malim stom. Dobri gospodaru Krole?" ovek ije sam lice video pokaza mi da priem. ,,Vi ste ser Ejbl, jedan od vitezova vojvode Mardera?" Rekoh da jesam. Izgubili ste se? I hteli biste neto da pojedete?" Ponajvie bih voleo da pozajmim jednog dobrog konja", rekoh, ,,ali ne bi bio lo ni pokoji zalogaj, ako nije problem." ,,A ta ako jeste?" Nisam znao trai li kavgu ili se samo ali. Onda mi dozvolite da pozajmim konja i otii u", rekoh. Pljesnuo je rukama. Moramo vam doneti neto za sedenje, ser Ejble. Da li taj pas jede onoliko koliko bih rekao da jede?" Gilf zamaha repom. I vie od toga", rekoh ja. Naloiu da mu donesu neto." Jedan od preostale dvojice ustade od stola. Meni je dosta. Bolje da se vratim na posao. Sedite na moje mesto, ser Ejble, ako elite." Zahvalih se i sedoh. Imam i maora. Mislim da se sada krije." Shvatam." Voleo bih da dobijem hranu i za njega, kada ga pronaem." Jedan sluga se pojavi i Krol mu ree da odnese prljavi pladanj sa kojeg je jeo prethodni ovek i donese ist. I kosti. Sa ostacima mesa na njima." ,,Ja sam gospodar Papauns", ree ovek s druge strane stola. Moja nadlenost su sluge. Gospodar Egr, koji se maloas udaljio, brine o prtljagu i mulama. Ser Garvaon nadzire nae vojnike i strelce."

Krol se ubaci. Oni su u velikom atoru. Sluite li se tim lukom?" Isto pitanje postavio mi je svojevremeno i gospodar Agr. Umem da gaam kao i veina ljudi", odgovorih. Mogli bismo se noas takmiiti", predloi Papauns. Ser Gaaon je dobar strelac." ,,Ja u biti daleko ispred vas", rekoh, ako dobijem konja." ,,To zavisi od gospodara Krola. On je nadzornik lorda Bila i stara se o svemu, osim o ljudima ser Garvaona." Krol odmahnu glavom. Mora ga primiti Njegovo gospodstvo. Ja..." Tada se pojavie dva posluitelja, jedan sa istim pladnjem za mene, puterom i korpicom sa hlepiima, a drugi sa velikom inijom ostataka i kostiju za Gilfa. Kada su otili, Gilf poe da krcka kosti, a Krol proe prstima kroz svoju bradu. Koliko sam video, bila je to crna, kozja brada. Lice povrh nje izgledalo je dovoljno staro da bih pomislio da je crna boja zapravo farba. ,,Vi niste plemenitog roda, ser Ejble?" upita. Odmahnuh glavom, pokuavi da mu objasnim da je na otac drao gvoaru. Kada sam uvideo da e me to uvaliti u jo vee nevolje, samo rekoh da me je podigao moj brat Hrabri Bertold, seljak. Ali, zar niste vitez?" upita Papauns. Tako su nam rekli." Jesam", odgovorih. Vitez sam u slubi vojvode Mardera od Ravnozida." Moji roditelji su bili seljaci", ree Krol. ,,Ja sam otiao u vojnike. Moj otac se ponosio time, ali braa su bila ljubomorna." Znam da bi Hrabri Bertold bio ponosan na mene",

rekoh, ,,i da je zdrav i ponovo mlad, prvom prilikom bih mu navukao verinjau i lem. Nikad nisam poznavao hrabrijeg oveka od njega. Mogao je da se porva s bikom." ,,I vi ste snani." Krolovi zubi zasjae izmeu crne brade i crnih brkova. Slegnuh ramenima. On posegnu preko stola. Hajde da stisnemo ake." Propustio sam pravi trenutak da ga stegnem, tako da se Krova aka (vea i od moje) zatvorila oko moje poput tipaljke. Izbacio sam bol iz glave, ako zna na ta mislim, i osetio u sebi oluju koja die talase i razbija ih o liticu na kojoj sam stajao s Garsekom dok se stene obruavaju u more poput loptica za stoni tenis. Dosta." Pustih mu ruku. Da sam vojvoda Marder, sam bih vas imenovao za viteza. Ko ete se svideti lordu Bilu, ne znam. Jeste li se najeli? Hajde da prerimo jesu li on i njegova erka ustali." Papauns se nagnu preko stola i apnu neto Krolu na uvo. Ja za to vreme ugrabih jo jedan zalogaj unke. Neu pominjati vaeg oca ni brata", ree Krol. Bilo bi mudro da ih ne pominjete ni vi." Neu, osim ako lord Bil..." Neto veiiko, teko i mekano uvali mi se u krilo i Manijeva glava, vea od moje pesnice, pojavi se preko ruba stola kako bi osmotrila pladanj sa kojeg sam jeo. Krol i Papauns se nasmejae, a ni ja nisam uspeo da sakrijem osmeh na licu, nakon ega velika, crna apa izbaci kande dovoljno dugake da upecaju lososa i dograbi ostatak unke. Zadraemo se jo koji minut", ree Krol. Nee nikome koditi." Hvala. Hteo sam da kaem da se ne stidim svoje

porodice. To me moe povrediti, kao to me je povredilo u Ravnozidu, ali nikakav komentar ne moe me postideti. A to se tie Hrabrog Bertolda, sve sam vam rekao. Svojevremeno je istu priu uo i ser Ravd, koji je zakljuio isto to i ja." ,,On je, koliko znam, veoma odvaan vitez", ree Papauns. ,,On je mrtav", rekoh. Umro je pre etiri godine." Odgurnuh svoju malu stolicu i ustadoh od trpeze. ETRDESET I OSMA GLAVA PREVELIKA AST Bil je imao najluksuzniji ator. Zidovi i krov bili su od grimizne svile, a konopci od upletenih svilenih niti. Stubove, od nekog tamnog drveta koje je na suncu izgledalo ljubiasto, obradili su strugari. Voici koji su ga uvali pozdravie Krola dok su tri slukinje doletele plo poput malog jata vrabaca; prva je nosila lavor vrele vode, druga peire, a trea sapun, suner i neto to je liilo na gomilu vea. Moraemo malo da saekamo", primeti Krol kada je jedan od vojnika pokucao na stub, ali se na vratima pojavi sluga mijeg lica i re nam da uemo. Bil je sedeo za rasklopivim stolom na kojem se puio i cvrao posluavnik sa fazanovim mesom; njegova erka, devojka od oko eaest godina oiju kao u srne, sedela je pored njega na stolici na ralapanje. Copkala je meso sa jedne od ptica. Bil, ovek srednjih godina, tako nizak da se to videlo i dok je seo, pomno odmeri Manija, Gilfa i mene, a zatim malice izvi usne u osmeh i ree: Vidim, doveli ste mi vitezeca, gospodaru Krol. Ili moda divljeg viteza. Kojeg od ta dva?" Krol proisti grlo. Dobro vam jutro, Vae gospodstvo. Nadam se da

ste lepo spavali." Bil klimnu. Pomislio sam da je bolje pustiti ser Ejbla da uvede psa i maku sa sobom, Vae gospodstvo, poto je Vae gospodstvo sigurno ve ulo za njih. U protivnom biste s punim pravom eleli da znate zbog ega vam nisam dozvolio da ih sami vidite. Ako vam smetaju, izveemo ih, Vae gospodstvo." Na Bilovom licu opet se pojavi sitni osmeh. Obino imam priilku da vidim samo svog nadzornika sa makom na ramenu. Osveenje je videti jo nekog. Volite li ih isto koliko i Krol?" ,,Ovu jednu, Moj gospodaru", rekoh. Napokon neko razuman. On ih ima dvadeset, kunem se. Omiljena mu je bela, ni priblino velika kao ovo udovite. ta mislite, dopada li joj se ptije meso?" Bil podignu fazana, a Mani skoi sa mog ramena pravo na sto, prihvati meso obema apama, malice se nakloni Bilu u znak potanja, skoi sa stola na zemlju i nestade ispod stolnjaka. Vetac, arobnjak ili mag", promrmlja Bil. Ostavite nas se, gospodaru Krol." Ali, Vae gospodstvo..." Bil ga jednim pokretom ruke prekinu, a drugim posla napolje. ,,Je li to arolija, gospodine vitee? Da li ste u stvari matora buskara? Kakav oblik biste poprimili kada bih vas udario vetijom lkom po licu?" ,,Ne znam, Moj gospodaru", rekoh. ,,Ja sam u stvari deak star koliko i vaa erka.. Moda bih se pretvorio u njega. Nisam siguran." Osmeh mu zatitra na licu, a onda nestade. Znam na ta misle. Ser Ejbl, zar ne? Vi ste vitez? Tako svi kau." Da, Moj gospodaru. Ser Ejbl od Visokog srca." elite li da nam se pridruite na putu za

Jotunland? Tako sam zakljuio iz jednog razgovora." ,,Ne, Moj gospodaru. Samo elim da pozajmim konja kako bih sustigao svog slugu." Tek tada mi pade na pamet da su ga moda sreli na putu, tako da dodadoh: ,,Da li ste naili na njega? Mladi sa velikim nosom i jednim okom?" Bil odmahnu glavom. Recimo da vam dam konja, i to dobrog. Hoete li nas napustiti?" Istog trena, Moj gospodaru, ako tako elite. A vratiu vam ga prvom prilikom." ,,Mi putujemo na sever i neemo se zaustavljati pre Utgarda. Da li ete nas pratiti donde kako biste vratili konja?" Putovau ispred vas", objasnih mu. Treba da se ulogorim na planinskom prevoju i branim ga od svakog ko naie. Pre nego to se sukobimo, vratiu vam konja i zahvaliti se." Bilova erka se zakikota. Otac joj uputi pogled koji retko koga ne bi uutkao. Ovde sam po kraljevom nalogu, ser Ejble." Velika je to ast, Moj gospodaru. Zavidim vam." Ipak ete se boriti protiv mene?" ast mi to nalae, Moj gospodaru. Mogu da se borim i protiv vaeg prvaka, ako ga imenujete." Bil klimnu glavom. Ser Garvaon, najhrabriji i najvetiji od mih vitezova, putuje sa mnom. Da li e vam on odgovarati?" Nema problema, Moj gospodaru." Kada vam bude razbio glavu i pokoju kost, da li ete oekivati da odloimo posao i negujemo vas?" Naravno da neu", odgovorih. Smatrate da ste nepobedivi? Pitam zato to mi je tako reeno." ,,Ne, Moj gospodaru. Nikada to nisam rekao, niti u rei."

,,Ne tvrdim da ste to rekli, ve samo da je meni tako preneto. Jue mi je ser Garvaon pomenuo da je neko od njegovih ljudi oterao nekog obogaljenog prosjaka." Saekao je da neto kaem. Nadam se da mu je pre toga tod udeljo." isto sumnjam. Naredio sam da mi dovedu ser Garvaonovog oveka. Prosjake oekujem da zateknem u Krunokobu, a ne u divljini, tako da sam ga pitao ta prosjak trai ovde. Ser Garvaonovim Ijudima rekao je da traga za najplemenitijim vitezom, po imenu ser Ejbl, koji je obeao da e ga primiti u slubu. Delujete iznenadeno." Priznadoh mu da jesam. ,,Ko je bio taj prosjak, ser Ejble? Imate li predstavu?" Odmahnuh glavom. Bilova erka ree: Mora da ste mu nekom prilikom bacili dva-tri novia i uputili koju lepu re." Glas joj je bio mek i liio je na zve gitare ije ice miluju devojaki prsti nou, u bati. Saekao sam da nastavi, u elji da ujem jo, ali to se nije deso. Na kraju rekoh: Ako i jesam, Moja gospo, potpuno sam na to zoravio." Plemenit vitez", Bil kao da se obraao samome sebi, mada sam znao da nije. Moj deda je ujedno deda i Njegovog velianstva, ser Ejble." Naklonih se, iako nisam znao da li je to potrebno. ast mi je samo da razgovaram s vama, Moj gospodaru." Moj otac je bio princ, mlai brat oca Njegovog velianstva. Nije to mali poloaj." Jasno mi je", rekoh. ,,Ja sam samo baron, ali moj stariji brat je vojvoda. Kada on, sa svojim sinom, ne bi postojao, ja bih za

ivota postao vojvoda, ser Eje." Klimnuo sam, ne znajui ta da kaem. Samo baron. Ipak, zasluio sam poverenje svog rodaka. Stoga me je poslao kralju Angroda sa skupocenim poklonima, u nadi da e moji prigovori prekinuti njegove oruane upade. Ne govorim vam sve ovo kako bih se hvalio, ser Ejble. Ne oseam potrebu da se hvalim, niti da ostavim utisak. Govorim vam kako biste shvatili da moje rei imaju teinu." Ponovo klimnuh glavom. ,,Ne sumnjam u to, Moj gospodaru." Mogu da vam navedem sve vitezove plemenitog roda - i to ne samo njihova imena, ve i porodine veze, kao i junake podvige. Ne poneke. Ne veinu. Ve sve." Shvatam, Moj gospodaru." Isto tako, znam i svakog mladia plemenitog porekla koji e postati vitez. Ne postoji nijedan vitez plemenitog roda u celom Selonu po imenu Ejbl. Niti postoji neki mladi plemenitog roda po tom imenu, hteo on da bude vitez ili ne." Trebalo je ranije da shvatim na ta cilja. Sada mi je konano postalo jasno. ,,Ja nisam plemenitog roda, Moj gospodaru", rekoh. Taj prosjak je rekao da jesam? On verovatno ne zna nita o meni." ,,I Krol smatra da ste plemi. Zar niste to osetili?" Odmahnuh glavom. Rekao sam mu da nisam." ,,Po njegovom ponaanju vidi se da vas smatra plemiem. Vaa ponosita figura, vaa fizika pojava i vae lice - ono moda ponajvie - kao da iziskuju plemiki status." ,,Pa, ja ga ne traim." Osetio sam se kao da sam opet u koli. S mukom sam se trudio da ostanem miran. Kada vas je uveo u ator, bio sam u iskuenju da vas pozovem za sto. I dalje sam u iskuenju."

Na to se njegova erka iroko nasmei, u elji da kae kako joj to uopte ne smeta. Bil se nakalja. Meutim, neu vas pozvati, ser Ejble. Red je da vas obavestim da iz principa nikad ne sedim sa svojim podreenima." To je va sto", rekoh. Upravo tako. Sedeti sa nekim znai postati blizak s njim, a ja sam prinuen da kanjavam ljude koje iskvarim." Bil odmahnu glom. Uinio sam to jedanput ili dvaput. Uopte mi se nije dopalo." Siguran sam da nije ni njima", rekoh. Tano tako. Ali..." Njegova erka nas prekinu. Smem li da pomilujem vau maku?" im je to uinila, Mani izae ispod stola i skoi joj u krilo. Pitao sam tog oveka da li taj plemeniti vitez o kome je prosjak govorio sebe smatra nepobedivim." Oekivao sam da se naljuti, ali ekajui da mu odgovorim, Bil se osmehivao. ,,Ja bih rekao da je to veoma udno pitanje", rekoh. ,,Ne verem da igde postoji takav vitez." Ovde moram da zastanem da kaem da je Bilov ator bio peljen na dva dela zavesom od grimizne svile, mada ne onako tekom kao na spoljnoj strani. Moram to da kaem jer je Baki virila iza nje i cerila mi se. Slaem se", uzvrati Bil. Mada je ono samo naizgled udno. Postavio sam ga zbog neega to mi je prethodnog dana rekao jedan od sinova mog roaka, lorda Obra." Ponekad moda jesam glup, ali ovo sam shvatio. Stitonoa Svon?" Da. Mislim da ga poznajete." ,,On je moj titonoa, Moj gospodaru." Bil odmahnu glavom. Nije, ako vas je napustio. On tvrdi da se to nije

desilo, ali meni izgleda drugaije." Nije me napustio." Izgovorio sam to lake nego to sam mislio; znao sam da govorim istinu i eleo sam da je i drugi uju. Drago mi je ako je tako. Idete ka Severnim planinama da se ulogorite na prevoju. Koliko ete ostati tamo, ser Ejble?" Sve dok se more ne zaledi, Moj gospodaru. Dok led ne okuje zaliv Forseti." Drugim reima, do sredine zime." Bil uzdahnu. ,,Ne bi me ilo da ste rekli da vas Svon jeste napustio." Odmahnuo sam glavom. Nije." Bil ponovo uzdahnu i okrenu se ka svojoj erki. ,,On ti je roak po baki, mlai sin lorda Obra. Obr je neak tvoje bake-tetke." Klimnula je. Mladi Svon mi je ispriao neke stvari. Nije prijatno dovoditi u pitanje potenje ljudi plemenitog roda, ali njegovo... on..." Odmahnuo sam rukom. Shvatam." Kao i Idn, siguran sam", ree Bil i okrenu se ka njoj. ,,On je bio titonoa ser Ravda, viteza dobre reputacije. Pria se da ga je nustio na bojnom polju. Ne kaem da je to i uinio - ne verujem da jeste. Ali, narav mu je takva da nije teko poverovati u sline lai. Razumete?" erka (odnosno Idn) ree: ,,Vi ga sigurno bolje poznajete od mog oca, ser Ejble. Verujete li u tu priu?" ,,Ne, Moja gospo", rekoh. ,,Ne verujem u takve stvari sve dok ne vidim dokaze, a ovde ih ne vidim." Na Bilovo lice opet se vrati tanuni osmeh. Pitao sam ga, kao to bi ga svako pitao, ta trai po ovim nenaseljenim brdima. Mnogo toga mi je ispriao, ali nisam u sve poverovao. Kao prvo, rekao mi je da su ga postavili za titonou jednom seljaku imenovanom za

viteza." Saekao je da progovorim, ali ja ostadoh nem. ,,Vi ste, naravno, plemenitog roda, ser Ejble?" Nisam. Neu vam govoriti o svojoj porodici - jer mi ne biste poverovali. Ali, Svon je u sutini u pravu." Bilove oi se samo malice rairie. Meutim, voleo bih da vam kaem neto i molim vas da me sluate. Ja zaista jesam vitez i ni oko ega vas nisam slagao. Ni vas, ni vaeg nadzornika. Kao ni porunika koji me je doveo k njemu." Gilf se nasloni na moju nogu kako bi mi pokazao da je na mojoj strani. ,,To stvarima daje novo svetlo." Bil pljesnu dlanovima i onaj mioliki sluga istog trena upade unutra. Sverte, ser Ejbl je predugo stajao. Donesi jo jednu stolicu." Sluga klimnu i otri da je donese. eleo bih da postavimo stvari na svoje mesto kako ne bi bilo zabune", ree Bil. Va otac jeste seljak." Moj otac je prodavao ekie, eksere i sline stvari. Umro je dok sam jo bio mali tako da ga nisam dobro upoznao. Ali, znam ono to mi je ispriao moj brat, kao i neki drugi ljudi. Da smo sada kod moje kue, pokazao bih vam gde mu se nalazila radnja." Lepo. Lepo! A kako ste nauiii tajne vetine? Smem ii da vas pitam? Ko vas je nauio?" Niko, Moj gospodaru", rekoh. ,,Ne znam nita o magiji." Idn se zakikpta. Shvatam. ovek polae odreene zakletve, Idn. Zakletve koje se ne usuuje da prekri." Bil mi se osmehnu. ,,I ja sam upuen, ser Ejble. Ako vi ne budete ispitivali mene, neu ni ja vas. Meutim, rei u vam da je mladi Svon primetio odreene - pa, 'nepravilnosti' je moda prejaka re - odreene fenomene u vaem prisustvu."

Sluga se vratio nosei veoma lepu stolicu na rasklapanje sa srrnim ukrasima. Rastvorio ju je i postavio za sto namenivi mi mesto preko puta Idn. Bil klimnu i ja se paljivo spustih na nju, u nadi da e me izdrati. Gilf lee na zemlju pored mene. Dobar deo detinjstva proveo sam u seljakoj kui", ree Bil. Bilo je to kod moje dadilje, izvan oevog zamka Kamenhlad. Dok bi moja starija braa pohaala nastavu u prostoriji za uenje, dadilja bi mene odvodila svom domu kako bih se igrao sa njenom decom. Imali smo sjajne igre i trali smo po umi. Pecali i plivali. Vi ste, nesumnjivo, sve to iskusili." Klimnuo sam, preplavljen seanjima. ,,Da, doiveo sam sve to. Ponekad sam leao u travi na leima i posmatrao oblake. Mislim da to nisam radio otkako sam doao ovamo." Bil se okrenu ka Idn. Moda sada tako ne misli, ali je dobro da sve ovo uje." Sigurna sam da jeste", ree ona. ,,Ti nae seljake vidi kako oru i anju, a njihove ene kako pru ili rade neke druge teke poslove koji veoma esto traju od jutra do veeri. Ali, treba da zna da i oni imaju svoj ponos i svoja zadovoljstva. Ako im se utivo obrati, ako ih zatiti i bude pravina prema njima, nikad se nee okrenuti protiv tebe." Pokuau, oe." Ponovo se okrenuo ka meni. Rei u vam ta mi se mota po glavi. Ovaj brdoviti kraj nipoto nije bezbedan, a planine e biti jo ge. Nas titi ser Garvaon sa svojim strelcima i vojnicima. Ali, kada sam video vas, poeleo sam da vas zadrim. Mlad vitez - i to vie od viteza - hrabar i snaan, dobro bi doao naoj vojsci." Lepo je od vas to to kaete", poeh, samo..." Meutim, nakon to sam vas poblie prouio,

uplaio sam se da ete biti suvie privlani za Idn." Osetio sam kako mi se obrazi greju. Moj gospodaru, ukazujete mi preveliku ast." Tanuni osmeh vrati se na njegovo lice. Naravno. Samo to bi moda i ona to rado uinila." Pogleda je ispod oka. Njena krv je, ne tako davno, bila kraljevska. Sada predstavlja sam krem plemstva. A Idn e ubrzo prestati da bude dete." Nadam se da e, za sopstveno dobro, jo neko vreme ostati tva kakva je", rekoh, setivi se kako je sve to prolo sa mnom. ,,Ja takoe, ser Ejble. Kada sam o svemu tome razmislio, zajuio sam da je najbolje dati vam konja i ispratiti vas na put." To je..." Ali, seljak!" Bilov osmeh bio je iri nego ikada pre. Seljako mome ne moe da privue panju praunuke kralja Folsunga ni na tren." Idnin levi oni kapak malko zatitra na te rei. On to nije primio, jer je gledao u mene, ali ja jesam. Stoga, ser Ejble, ima da ostanete s nama dokle god nam budete potrebni. U ser Garvaonov ator e stati jo jedan leaj. Morae, a lino znam da e ser Garvaon pozdraviti dolazak saputnika njegovog ranga." Moj gospodaru, ne mogu." ,,Ne moete da jaete sa nama, jedete dobru hranu i spavate kao ovek?" Idn dodade svojuakusticnu gitaru oevom grgoljavom tenoru. Zbog mene, ser Ejble? ta ako poginem zato to se niste nali u blizini?" Tad postade upavo. Moj gospodaru, Moja gospo, obeao sam - ne, zakleo sam se - da u otii pravo u planine i podii logor. Tako sam se dogovorio s vojvodom Marderom." ,,I da ete ostati tamo", ree Bil, ,,do sredine zime.

Drugim reima, skoro pola godine. Recite mi neto, ser Ejble. Da li ste brzo jahali do nas? Da li ste galopirali do ovog atora i skoili iz sedla kako biste sa gospodarom Krolom stali pred mene?" Moj gospodaru..." Niste ni imali konja. Jesam li u pravu? Doli ste do mene kako biste ga pozajmili." Klimnuh glavom, ne znajui ta da kaem. ,,Ja vam nudim konja. I to ne u zajam, ve na poklon. Dau vam ga pod uslovom da otpratite mene i moju erku do prevoja kojeg neravate da uvate. Postaviu vam samo jedno pitanje. Da li ete bre putovati jaui sa nama ili hodajui sami? Jer je pred vama taj izbor." Mani izdignu glavu iznad stola kako bi mi se nakezio i ja poeleh da ga udarim. ETRDESET I DEVETA GLAVA SINOVI ANGRODA Tog i sledeeg dana tlo se neprekidno uzdizalo i polako sam shvatao dve stvari. Kao prvo, nalazili smo se meu visokim, kamenitim brdima koja sam jednom ili dvaput uspeo da vidim iz nizija severno od ume u kojoj smo Hrabri Bertold i ja iveli poput odmetnika. Kao dro, prave planine, one o kojima se nije mnogo govorilo, one iji se snom pokriveni vrhovi zavravaju u Skaju, nalazile su se jo daleko ispred nas. Tada sam napustio Ratnu stazu i tromu kolonu teretnih konja i mula lorda Bila, terajui belog pastuva kojeg sam dobio uz jedno od tih brda dokle god je mogao da me nosi. Na kraju sam siao s njega, privezao ga za jednu stenu i uspeo se peke do vrha. Odatle su se vide nizije i tamna uma iza njih, pa ak i delii srebrne niti koja je bila Grifon. Sutra u mu pronai izvor", obeah tad sebi, ,,i

napiti se vode u ast Hrabrog Bertolda i Grifonsforda." Nisam to rekao Gilfu, jer je on ostao dole da uva pastuva. A ni Maniju, jer je on jahao sa Idn, ukan u njenu crnu somotsku torbu, odakle su mu najee virile samo prednje ape i glava. Rekao bih to Uri i Baki da sam mogao, ali nisam ih video otkako je Baki provirila iza Idnine zavese. Kao to rekoh, uputih to samome sebi, ne nasmejavi se, iako sam znao koliko to sve skupa glupavo zvui. Gore je vetar bio toliko hladan da sam se umotao u sivi moarski kaput kojeg mi je sauvao Kerl i navukao kapuljau na glavu. Duvao je tako snano da sam poeleo da je vuna kaputa jo deblja. Ipak sam ostao na vrhu due od sata, posmatrajui okolinu i razmiljui o tome kakav sam klinac bio i u ta sam se pretvorio. Bio sam saim sam, kao onda kada bih lagao Hrabrog Bertolda da odlazim u lov, zapravo odlazei da lovim uspomene po umi, a ponekad i dalje, do ruba ume i po nizijama na kojima sam, iako uvek sa velike daljine, rovno viao losove. U redu, napisau ovo, iako nisam nameravao. Posedevi dosta dugo na tom mestu i razbistrivi malo glavu, setio sam se Majkla i puao da dozovem Diziri onako kako je on dozvao Valoca. Nije mi uspelo, tako da sam zaplakao. Kada sam se vratio do Gilfa i pastuva, sunce se ve spustilo ka zapadu. Proli su", ree Gilf mislei time da su poslednja mula i otupnica - moj zadatak bio je da komandujem odstupnicom - odavno prole putem. Rekoh mu da znam i da emo ih brzo stii. ,,Da izvidim?" Dok sam se sputao niz brdo, razmiljao sam o tim reima. Dta sam vremena proveo sam i sada su mi bili potrebni drutvo i razgor. Meutim, Gilfa sam poznavao ve dovoljno dobro i znao sam da on ne ide u lov ili uva

neto bez jakog razloga. To znai da je uo, veo ili najverovatnije namirisao neto to ga brine. Istog trena poeo sam i ja da oslukujem i njukam vetar, iako savreno dobro znam da su njegove ui otrije od mojih i da, pored njegovog, moj nos kao da ne postoji. ,,Da idem?" Znai, bio je veoma zabrinut. ,,Da", rekoh mu, idi. Bio bih ti zahvalan." Samo to sam to izgovorio, on polete poput strele. Ispoetka je to bila smea strela, ali ubrzo je postala crna. uo sam ga kako zavija, dubokim glasom koji se jasno uje gore, u Skaju, gde voa opora tri sam, ispred svih pasa, tako brzo da ak ni Valotac na svom lovakom konju sa osam nogu ne moe da ga sustigne. Tada je pokrenuo grmljavinu. Rei e da izmiljam, ali upravo je tako bilo. Prvo je zatutnjalo u daljini, iznad pravih planina, a onda sve blie i blie. Hteo sam da obodem konja, ali on je oprezno birao sebi put kroz kamenjar. Na kraju sam mu rekao, sebi da udovoljim: Idi tako brzo da ne polomi ni svoju, ni moju nogu. Ne verujem da bi nam to ovde bilo od velike koristi." On klimnu glavom, kao da me je razumeo. Znao sam da nije, ali tako mi se uinilo. Mani se stalno neto hvalisao i raspravljao, i u tom trenu sam vie voleo svog utljivog konja. Gle", rekoh mu, ,,pa samo ja priam. Kul!" Okrenuo je ui prema meni. Mislim da je to znailo da ume dro da slua. im mu se pod potkovicama nala trava, podbo sam ga (plaenim elinim mamuzama koje mi je odnekud izvukao gospodar Krol), tako da se dao u brz galop sve dok nismo izbili na Ratnu stazu, preavi u jo bri galop dok smo prolazili klisurom koja kao da je dezala do samog vrha brda sa kojeg sam se spustio. Zatim smo proli kroz uski klanac, dok nisam zauo

zvuk kamenja koje se kotrlja. Naglo sam se zaustavio, prilino siguran ta bi to moglo da bude. Bona strana klanca bila je nia od brda, ali ve sam bio uman, a i bilo je hladno. Na nebu su se pojavile prve zvezde. S mukom sam pronaao rukohvate, koji su ak i tada u veini sluajeva bili nalik bledim senkama. Uspinjao sam se uglavnom po oseaju, za ta kao da su mi bili potrebni sati. Negde na pola puta, kamenje se opet skotrljalo. Nakon toga, sve se umirilo. Odnekud se prolomi divlji urlik. To mora da je bilo veoma daleko, ali odjek ga uini bliim. Izaao je mesec. Iz nekog log razloga, pogledao sam ka njemu ba kada je letei zamak proao ispred njega, crn na beloj pozadini i sitan poput igrake. U to vreme nisam bio siguran da pripada Valocu (a pripada), ali prizor me je prilino ohrabrio. Znam da e rei kako nita od toga nema smisla, ali nije tako. Bio sam more i gledao sam navie, ka mesecu i tom esttranom zamku, poseui za njima svojim velikim, penuavim talasima kao rukama. I tras! Nalazio sam se na vrhu klisure sa odranim prstima sa kojih se slivala krv; vazduh je mirisao na rat i bilo je previe mrano da bih odapeo strelu. Sjurio sam se nizbrdo, preskaui pukotine i mje litice, i nita na svetu nije me moglo zaustaviti. Osim dlakave ruke, velike poput lopate. Dograbie me dve ruke, ali ja slobodnom levom zarih bode u vrat velikog oveka pre nego to je uspeo da me gurne preko litice. Sruio se poput stabla, pri emu smo obojica zavrili tik do samog ruba. Krvario je i mlatarao rukama naokolo pokuavajui da ustane. Prvi se podigoh i udarih ga Maomcem u glavu. uo sam kako mu od udarca puca lobanja. Nakon toga opet je pao i vie se nije pomerao. U podnoju, neko viknu: Lepodol! Lepodol!" Mislim da sam prepoznao Garvaonov glas. Pretpostavio sam da uzvikuje ime svog

zamka. Poto ja nisam imao svoj, povikah: Diziri! Diziri!" kako bi Garvaonu dao do znanja da sam ovde gore i da im pomaem. 'Diziri!' - to je zauvek ostao moj ratni pokli. Moda se neu setiti da ga napiem svaki put kada zatreba, ali tako je bilo. Kada sam dospeo u Skaj (hajde da to kaem pre nego to zaboravim), koristio sam ga i tamo. Na kraju me je Alvit pitala ta to znai, a ja nisam mogao da se setim. Uporno sam pokuavao, ali nije ilo. Duboko u sebi, oseao sam bol. Naravno, dok sam trao niz liticu, nita od toga nisam znao. Prilino brzo, naleteo sam na tri najvea oveka koja sam u ivotu veo. Kotrljali su stenu ka rubu litice. Maolomac prvog pogodi u elo - toliko sam uspeo da podignem oruje - ba kada se okrenuo da me pogleda. Jedan kamen se odbi o moj lem i zbaci mi ga s glave. Mislim da sam posle toga malice posrtao naokolo. Neko me zgrabi za zglob. Ja ga posekoh bodeom, na ta stisak popusti. Seam se da sam, videi njegovo koleno u visini mojih prepona, svom snagom odvalio Maomcem po njemu. Neko drugi hitnu koplje. Nije mi probilo verinjau, ali me je oborilo na zemlju. Obojica se uhvatismo za njega, ali ga on podie, odigavi i mene malo od zemlje, poto sam se vrsto uhvatio za drku. Pustio ga je tek kada sam ga udario u lice. Skoih na noge i unesoh se u njega kao da igram ragbi, gurnuvi ga preko ivice, pri emu umalo i sam ne padoh. Povrativi ravnoteu, pogledao sam nanie i video ga kako se jo uvek odbija o stene. Izgubio se sa meseine, nakon ega se uo udarac o zemlju. Negde sam ispustio i Maolomca i bode. Seivo bodea bilo je uglancano i sijalo je na meseini, ali Maolomca sam morao da praim. Uspravivi se, ugledah ogromnogoveka, previsokog ak i za En-Bi-Ej, kako ide ka meni sa batinom. unuh

- valjda sam hteo da se zaletim u njega im podigne batinu - ali dohvatilo ga je neto crno i mnogo vee od njega. Iznenada vie nije bio tako krupan. Bio je samo jo jedan oveuljak koji je potroio svoje vreme na ovom svetu i sada mora da umre. Vrisnuo je kada se eljusti sklopie oko njega. (uo sam kako mu pucaju kosti - taj zvuk je uvek jeziv.) Gilf ga protrese kao pacova i baci na tlo. Bolje da se skloni odavde, gospodaru." Uri se nalazila kraj mog desnog lakta, drei u ruci dugako, tanko seivo; nisam je ni uo ni video kako dolazi, a ipak, stajala je tu. Ubie te, gospodaru, ako ovo jo potraje", proapta Baki sa moje leve strane. ,,U mraku vidite bolje od mene", rekoh. Ima li ih jo u blizini?" ,,Na stotine, gospodaru, tamo kuda si krenuo." Naloih im da me slede. Kada se bitka zavrila, trebalo je skinuti tovar sa mrtvih konja i mula i prebaciti ga na preostale ivotinje. Nakon toga smo na te gile nabacali mrtve ljude. Negde oko ponoi produili smo dalje, pujui sve do svitanja sa Garvaonom na elu, a sa mnom i Gilfom nih stotinu, stotinu pedeset koraka ispred Garvaona. Sunce je izalo ba kada smo iza sebe ostavili klanac, naavi se na proplanku na kem je rasla gusta zelena trava i poljsko cvee. Padina se sputala sto poput broda kojem vetar duva u bok, ali nama se u tom trenutku inila sasvim dobrom. Zaustavili smo se, rasteretili ivotinje i podigli atore. Veina je tada otila na spavanje, ali Garvaon je zajedno sa tetom vojnika ostao da dri strau, dok smo se Gilf i ja vratili na mesto bitke. I Mani je poao s nama, jaui na mom ramenu. *

Ostali smo na proplanku ceo taj dan i no. Sledeeg jutra, Bil mi je naloio da ga posetim. Kao i ranije, bio je podignut sto sa dvema stolicama na rasklapanje. Sedite", ree. Doruak e biti gotov za koji trenutak." Zahvalih mu se. Popeli ste se uz liticu da se borite protiv Planinskih ljudi. Tako su mi rekli, a u jednom trenutku sam vas i video tamo gore. Bar mi se tako ini." Klimnuh. Poastvovan sam, Moj gospodaru." Ogromno kamenje obruilo se na nas." Bil kao da je razgovao sam sa sobom. Kao i tela. Leevi naih neprijatelja. Dok su pretarane mule, zabavio sam se sa ser Garvaonom tako to sam im prio lica pod svetlom baklji. Moda ste i sami to uinili, ser Ejble?" ,,Ne, Moj gospodaru. Morao sam da se vratim po svog konja." U tom trenu, dolo mi je da preskoim doruak i napustim ator. Shvatam. Inae svakog dana dorukujem sa svojom erkom, ser Ejble. Ona danas nije ovde. Sigurno ste primetili." Klimnuh. Nadam se da nije bolesna." Dobro se osea i nije povreena. Rekao bih da je to dobrim delom vaa zasluga." Voleo bih da je tako." Bil spoji vrhove prstiju i sede, posmatrajui me sve dok nije stla hrana. Posluite se, ser Ejble. Nemojte mene da ekate." Rekoh da u radije saekati, na ta on uze malo dimljene ribe, hleba i sira. Volim da dorukujem sa svojom erkom." Ponovo klimnuh. ,,U njenom drutvu je sigurno veoma prijatno, Moj gospodaru."

Doruak mi prua oko sat vremena za razgovor sa njom. Poto sam zauzet po ceo dan." Siguran sam da je tako, Moj gospodaru", rekoh. Mnogi ljudi mog ranga, pa i oni iznad mene, rade veoma mo, ser Ejble. Malo ili ba nita. Sire se po svojim dvorovima i poseda. Namesnici vode imanja umesto njih, to se deava i u mom sluu. Ako kralj pokua da ih ubedi da stupe na neki poloaj, to svaki ruman ovek esto ini, oni e se na svaki nain izvui i smisliti neki iovor. Ja sam odluio da budem ovek drugaijeg kova. Neu vas zarati nabrajanjem svih slubi koje sam obavljao pod naim Veliatvom i njegovim kraljevskim ocem. Bilo ih je mnogo, a neke su bile i veoma zahtevne. Bio sam Glavni uvar trezora gotovo sedam godina, na primer." Znam da je to teak posao", rekoh. Bil odmahnu glavom. Samo mislite da znate, ser Ejble, ali u stvari nemate pojma. Bila je to nona mora kojoj se nije nazirao kraj. A sada jo ovo." Klimnuh, u znak saaljenja. Doruak mi omoguava da svakog dana provedem sat vrema u drutvu svoje erke. Pokuao sam da joj budem i majka i otac, ser Ejble. Ne kaem da sam uspeo. Ali sam pokuao." Bil ispravi ramena. Nije uzeo ni zalogaj hrane. Jutros sam je poslao da dorukuje sa svojim slukinjama. Bila je iznenaena i zadovoljna." Sigurno nije bila zadovoljna", rekoh. Do tada ni ja nisam jeo, ali sada reih da je vreme da ponem. Hvala vam, ser Ejble. Meutim, bila je. Poslao sam je zato to sam hteo da razgovaram sa vama. Ne kao sa vitezom, ve kao sa sinom, jer bih iz sveg srca eleo da su mi Oversini podarili sina kao to stevi." Nisam znao ta da kaem. Velika mi je ast, Moj gospodaru", rekoh na kraju.

,,Ne trudim se da vam ukaem ast, ve samo govorim istinu." Bil napravi pauzu, ini mi se kako bi procenio ta mislim o onome to je rekao. Ljudi poput mene, plemii na visokim mestima u Savetu Njegovog velianstva, nisu ba poznati po tome da govore istinu. Mi veoma paljivo biramo rei i dela. Moramo to da inimo. Lagao sam kada je to dunost od mene zahtevala. Nije mi se dopalo, ali ipak sam dao sve od sebe." Shvatam", rekoh. Sada u vam rei jednu pravu istinu. Traim od vas da verujete u nju. Ali traim jo neto. Traim da i vi prema meni budete jednako iskreni. Uiniete to?" Naravno, Moj gospodaru." Bil ustade sa stolice i prie jednom sanduku, otvori ga i izvue odatle svitak pergamenta. Imate li posed, ser Ejble? Gde se on nazi?" Nemam, Moj gospodaru." Nikakav?" ,,Ne, Moj gospodaru", ponovih. On ponovo sede i dalje drei pergament u ruci. Va gospodar vas alje da se ulogorite u Mijim planinama. Na pola godine." Nisam uo da ih tako zovu. Ali da, tako je." ,,To ime koriste Angrodi. Mi ih uglavnom zovemp Severne pline ili koristimo naziv nekog od pojedinanih lanaca. ta mislite, zato ih Angrodi tako zovu?" Spustio sam nazad kriku hleba koju sam nameravao da pojem. Nemam pojma, Moj gospodaru, osim ako u njima nema mnogo mieva." Isto kao i na bilo kom drugom mestu, ako ne i manje. Zovu ih tako zbog ljudi protiv kojih ste se borili prole noi. To su sinovi Anoda - sinovi koje su Angrodi napravili naim enama. Vidim da sam vas iznenadio."

PEDESETA GLAVA KO JE REKAO MOJOJ ERKI? Odgrizao sam pare hleba i progutao ga. Nisam znao da je to neto mogue, Moj gospodaru." Mogue je." Bil zastade, dobujui prstima po stolu. ,,I sigurno je veoma bolno za enu, barem u poetku." Klimnuh. Angrodi haraju naom zemljom kako zbog blaga tako zbog a. Moj je zadatak da zaustavim te upade kako god znam i umem. Ili barem da umanjim njihove razmere i uestalost. Kralja Gilinga narod ne slua ba uvek i to su Angrodi udaljeniji od Utgarda to ee imaju obiaj da rade po svome. Ali, ako se jasno naglasi da on ne odobrava njihovu rabotu, upada e biti sve manje i donosie sve manje tete." elim vam sreu", rekoh, zaista to mislim." Ako nita drugo, kralj Giling je izjavio da e me prihvatiti kao ambasadora Njegovog velianstva. Ali, ja u govoriti o Mievima, kako Angrodi nazivaju one ogromne ljude koji su nas napali. Roeni su u domainstvima Angroda - sinovi gospodara i slukinja. esto nakon smrti oca pokuavaju da ostanu u Jotunlandu i, recimo, stave se na raspolaganje njegovim legitimnim sinovima." Klimnuh kako bih pokazao da razumem. Ponekad im to i uspe, bar na neko vreme. Tada postaju robovi poput svojih majki, svinjari ili ratari. Koliko znam, svinje i stoka Anoda nije vea od ove nae." Rekli ste na neko vreme." ,,Na kraju ih isteraju. Ili ubiju. S druge strane, tako se ne posta prema kraljevom sinu, sinu kog je rodila slobodna ena. Oni koji preive, seljakaju se sa jednog mesta na drugo; love ih poput pacova ili mieva ije ime

nose, sve dok ne dospeju do ovih planina kojima ne vladaju Angrodi. Tu ima mnogo peina - Angrodi ih nazivaju Mijim rupama. Mievi u njima ive kao zveri, ak su i prostiji od zveri. Koje su vae dananje obaveze, ser Ejble?" Bio sam zateen. ,,Pa, valjda da putujem ka severu sa vairn konvojem, Moj gospodaru." Bil odmahnu glavom. Danas neemo putovati. Svi smo umoi i moramo da se reimo nekih namirnica kako bismo rasteretili me. Dunosti ljudi koji su nastradali treba prebaciti na preostale, a ped toga, moramo da smislimo kako emo najbezbolnije preneti ranjike." Onda u jo malo odspavati da bih posle podne potraio mto odakle izvire Grifon." Pretpostavljam da se sino niste naspavali. Malo ko jeste." Rekoh mu da jesam odspavao, prethodno probdevi dva dana i jednu no. Shvatam. Da li biste mi uinili neto, ser Ejble?" Naravno, Moj gospodaru. Samo recite." Prespavajte jutro, kao to ste planirali, ali odloite potragu za Grifonovim izvorom barem jo jedan dan. Veoma je rizino motati se po okolini. Je li vam palo na pamet kakve opasnosti vas vrebaju u ovim planinama?" Jeste, Moj gospodaru." Nasmeih se. Ali palo mi je na pamet i to da ja vrebam njih." Lepo ste to rekli. Svejedno, traim od vas da odustanete od potrage. Zbog mene. Hoete li me posluati?" Naravno, Moj gospodaru. Vrlo rado." Dobar ste strelac?" Jesam, Moj gospodaru." Ba ne okoliate. To mi se dopada." Po prvi put tog jutra, jan od onih tanunih osmeha ugnezdi se u uglu Bilovih usta. Gospar Papauns nagovara me da

organizujem takmienje izmeu vas i ser Garvaona. Garvaon je odlian strelac." Svi tako kau, Moj gospodaru." Odmah iza njega je Idn, koja je dobar lovac i izvrsno gaa za jednu enu." Tanuni osmeh postade kiseo. Odbijao sam taj predlog jer sam smatrao da je bolje vreme potroiti u putu. Ali neemo kretati sve do sutra, a takvo nadmetanje moe da nas osokoli. Ljudi koji su nas napali - neka ih dinovi slobodno nazivaju mievima, ali iz mojih usta to zvui neprikladno - bili su na brdu, visoko iznad nas. Odozgo su bacali ogromno kamenje, dok smo ih mi gaali strelama, esto ne videvi nita vie od senki koje se pokreu. Potreba za profesionalnim strelcima teko moe biti oitija." Iskapih svoj bokal i dopunih ga iz buteljke. Hoete li to uraditi?" Naravno, Moj gospodaru. Rekao sam da hou." Nee biti strano ako izgubite za dlaku. Ali, ako razlika bude velika, ljudi e vam se moda smejati. Ne bi bilo loe da se pripremite za to." ,,Ne bi bilo loe, Moj gospodaru, da se ti koji se smeju pripreme za mene." ,,Ne smemo dozvoliti da izgubimo nijednog oveka, ser Ejble. Imajte to na umu, molim vas." Hou, Moj gospodaru, ako to uine i oni." Tako znai. Pa, obeao sam Papaunsu i Garvaonu da u sve organizovati, tako da moram da mislim o svemu. Pokuajte da se obdate." Hou, Moj gospodaru." Bil je grickao usne, dok sam dovravao komad dimljene jesetre. Kada sam obrisao usta, on ree: Slobodni ste, ser Ejble, ako ste se najeli." Odmahnuh glavom. Sigurno niste udaljili gospu Idn kako bmo priali o gaanju u metu, Moj gospodaru. O emu se radi?" Bil je oklevao.

Umalo ne pokrenuh to pitanje kada smo se prvi put sreli. Kada vas je Krol uveo. Sigurno se seate tog dana?" Naravno." Bil uzdahnu. Tada sam pominjao Svona. Kao to rekoh, on mi je daleki rodak." Klimnuh, pitajui se ta je sledee. ,,On eli da postane vitez. To je najvie dokle moe da dogura." Bil ustade, prie ulazu u ator i baci pogled na stene i snegom pokrive vrhove. I dalje je u ruci drao svitak pergamenta. Nikada mu nisam zasmetao, Moj gospodaru", rekoh kada se okrenuo ka meni. ,,Po njegovim reima, zavadio se s vaim slugom, koji ga je na kraju istukao i oterao. Jesam li vam to ve rekao?" Poznato mi je, Vae gospodstvo. Ali niste mi vi rekli." Moda ste uli od samog Svona?" Odmahnuh glavom. ,,To vam je, onda, preneo neki drugi putnik." Tako je, Moj gospodaru." Situacija je vrlo udna i uopte nisam siguran da mogu isprao da presudim. Videli ste moju erku Idn." ,,Da, Vae gospodstvo. Prelepa mlada dama." Upravo tako. Veoma je mlada, osetljiva i nena. Da li bi va sluga mogao da je prebije? Ako bi eleo?" Razmislio sam o tome - ne o odgovoru, ve o tome na ta Bil cilja. Nadam se da nikada nee uraditi tako neto, Moj gospodaru", roh napokon. Poznajem Puka veoma dobro i on ima svojih mana, ali nije okrutan ni nasilan." Mogao bi to da uradi, ako bi hteo?" Naravno, Moj gospodaru, ako ja nisam u blizini da ga spreim. Puk ima dvadesetak godina, snaan je i

okretan." Dobro. Zamislimo da se to desilo. Moja erka bila bi veoma posramljena time to ju je isprebijao sluga. AJi uopte se ne bi stidela zbog toga to je sluga bio u stanju da je isprebija. Nijedna razumna osoba ne bi pretpostavila da nena osoba poput Idn moe da se meri sa okretnim ovekom od dvadeset godina." Klimnuh glavom. ,,Da Svon gaji takva oseanja sa deset godina, niko mu ne bi zamerao. Ono to mene brine... Brine me to to se on, izgleda, tako osea sada. Treba da postane vitez. Da mu vojvoda Marder ponudi tulu, zlatne mamuze i sve ostalo, istog trena bi prihvatio. Kako biste se vi oseali da vas je isprebijao sluga?" Pokuao sam da odgovorim, ali u grlu mi je stajala knedla. Upravo tako. Ja nisam ratoboran ovek, ser Ejble. Dok ste vi uili viteke vetine, ja sam uio da itam i piem, uio istoriju, jezike i sve ostalo to ide s tim. Kada bismo se, recimo, sukobili ja i ser Gaaon, ne bih oseao sramotu zbog poraza. Ali sluga? Naotrio bih ma i traio revan." Drago mi je to Svon to nije uinio, Moj gospodaru." Zaista vam je drago? Zbog Svona?" Sad mi je neprijatno, Moj gospodaru. On je bio on jeste - moj titonoa. Oseam odgovornost prema njemu." Bil klimnu glavom, spojivi vrhove prstiju. ,,To vam govorim zbog toga to oseam da ste ovek od asti. Svon e vam se moda vriti. U tom sluaju ete moda moi neto da uradite. Nadam se te." Pokuau, Moj gospodaru. Ali, jo ne znam kako u to izvesti. Morau malo da razmislim." Ustadoh od stola. Bil pokaza na stolicu na rasklapanje.

Poto ste odluili da ostanete, treba da popriamo o jo nekim stvarima. Trudiu se da vam ne uskratim mnogo sna." Ponovo sedoh za sto. Svon mi je rekao da ste poslali demona za njim. Da li ste iznaeni?" Jesam, Moj gospodaru. Mislim.... mislim da znam ta je hteo time da kae, ali nije u pravu. Smem li da objasnim?" Kako da ne." Imam jo jednog slugu, Moj gospodaru. Njegovo ime je Ljuder i uopte se ne radi o demonu." Blagi osmeh vrati se na lice. ovek ne sree ni demone ni zmajeve u svetovima iznad Elfrisa, ser Ejble. To je jedna od stvari koje sam nauio dok ste vi vebali kako da rukujete titom. Ne tvrdim ja da Svona progoni demon, ve on. Naglasio je da ste ga vi poslali za njim." Nisam, Moj gospodaru. Ali imam razloga da verujem da je, po Svonovom odlasku, Ljuder krenuo za njim. On je ponekad veoma neprijatan saputnik, Moj gospodaru." ,,Da li je taj Ljuder krupan, snaan ovek? irokih ramena?" Na brzinu sam birao rei. Velik je i veoma snaan, Moj gosparu. Vei je od mene i irih je ramena." Niste ga poslali za Svonom?" Nisam, Moj gospodaru. Nisam bio prisutan kada su se Svon i Puk potukli i razdvojili. Smem li da nagaam?" Molim vas." Moda se Ljuder plai da e mi Svon nekako nauditi, pa ga prati da bi ga spreio u tome." Bil klimnu glavom. Zvui sasvim razumno. Svon se vraao u Ravnozid, bar mi je tako rekao. Ruao je sa nama, kupio

konja i prenoio. Bilo je to pre nekih etrnaest dana." Klimnuh glavom. ,,Te noi jedan od naih straara video je u daljini nekog veoma krupnog oveka na meseini. Nazvao ga je dinom - Angrodom. Poznato vam je kako izgledaju ti momci." Komentar je bio izlian. Kada je podneo izvetaj svom naredniku, ovaj se zaputio do tog mesta i pregledao okolinu. Rekao je da je pronaao otiske stopala u blatu. Veoma velikih stopala, rekao je. Golih, sa dugakim prstima na ijim vrhovima kao da su se nalazile kande. Jasno vam je zato me to zanima." Naravno, Moj gospodaru." ,,To je sve to imate da mi kaete?" Klimnuh. Svojevoljno, da, Moj gospodaru." Dobro. Moje sauee Svonu. Nemojte jo da ustajete, ser Eje, molim vas. Vidim da ste ve poli, ali stiemo do najbitnije teme." Jagodice Bilovih prstiju se odvojie. On se nagnu prema meni, nestrpljiv i zamiljen. I moja erka i ja bili smo u onoj prokletoj klisuri kada je poeo napad. Sve vreme sam bio pored nje. Nisam mogao mnogo toga da uinim, ali sam odluio da je zatitim kako god znam i umem." Prirodno, Moj gospodaru." Bilov glas pretoi se u apat. Pre nego to se sve ovo zavri, ona e se udati za kralja. Udae se i krv e nam opet biti kraljevska." Shvatam, Moj gospodaru." Ona mi toliko znai da je drim pod sopstvenim nadzorom. Nijednog trena nije se nalazila gore, na litici, izloena neprijateljima." Naravno da nije, Moj gospodaru." Ipak, ser Ejble, njene rei zvue kao da jeste. Te su

litice, rekla mi je, ispunjene mrtvim, dlakavim ljudima stravinih dimenzija koje ste masakrirali vi i va pas. Teko mi je da poverujem da je pas ubio jnog, a kamoli tuce takvih ljudi, ali ona tako tvrdi. Svojevremeno ste se hvalisali svojom iskrenou." Videvi izraz na mom licu, Bil preformulisa reenicu. ,,'Hvalati' je moda prejaka re, ali isticali ste svoju sklonost ka istini. Rekli ste mi da ne laete ni mene ni gospodara Krola. Zar nije tako?" Tako je, Moj gospodaru." Vai li to jo uvek?" Naravno da vai, Moj gospodaru." Onda bih voleo konkretne odgovore na nekoliko pitanja." Bil utihnu, prouavajui prvo moje lice, a onda svoje ruke. Nita nije ni pojeo, ni popio. Dopadate mi se, ser Ejble. Vie od vas dopada mi se jedino Njegovo velianstvo. Nadam se da ste toga svesni." Nisam znao, Moj gospodaru, ali veoma sam polaskan. Mogu da kaem da ste vi jedan zaista dobar ovek, odan kraljev podanik i otac prepun ljubavi prema svojoj erki." Bil zaklima. Upravo me ta erka sada i brine." Znam, Moj gospodaru. Niti sam je povredio, niti sam to pokuao." Vidite ovu zavesu koja deli na ator? Ona spava sa one stre, ja sa ove. Ja se umivam i oblaim ovde, ona tamo." Shvatam." Stoga ne vidimo jedno drugo. Ali, savreno dobro se ujemo. Zavesa je svilena, to znai da je veoma lagana i da zauzima malo mesta. Ona nas, takorei, ini slepima. Ali ne zaustavlja zvuk." Klimnuh. Stoga esto razgovaramo dok leimo u krevetu.

Kao i ujutro, dok nju odeva slukinja, a mene Svert." Dobro." Ovog jutra govorila mi je o bici, i to kao neko ko je bio na vrhu litice - o razbijenim glavama i satrtim i rastrgnutim ljudima koje kao da je raskomadao lav. Ona tvrdi da ste poubijali mnoge od tih ljudi, ser Ejble. Je li to istina?" Jeste, Moj gospodaru." Smem li da pitam koje ste oruje koristili?" Izvadih bode i spustih ga na sto, a onda kraj njega poloih Molomca. Kada je Bil podigao Maolomca, rekoh mu: ,,To nije ma, Moj gospodaru. Znam da tako izgleda, ali zapravo je buzdovan." Opipao je rubove seiva, pokuao da ga savije, a onda ga sptio nazad. Jasno mi je da ste nieg roda. Ali ipak ste vitez a ne seljak i kao takav treba da nosite ma." I hou, Moj gospodaru, kad dobijem onaj koji elim." Koji je to ma?" Eterna, Moj gospodaru." Savreno seivo je legenda, ser Ejble. Nita drugo", ree on blago. ,,Ne slaem se, Moj gospodaru." arobnjak, vetac ili mag." Uzdahnuo je. ta ste od toga? I sam donekle poznajem vetinu, mada nemam veliku mo." Nita nisam rekao. Kaem to da biste znali da vam nisam neprijatelj. Slobodno mi se poverite kao svom kolegi." Jedino vam mogu poveriti da ne znam nita o magiji, Moj gospodaru." arobnjaci nikada ne priznaju. Tako je govorila moja dadilja, ali tek sad znam koliko je bila u pravu. Bili ste na onim liticama, ser Ejble? Pobili ste neprijatelje?" Tako je, Moj gospodaru. Neke od njih. Veinu je

ubio moj pas. A neke su pogodile strele vaih strelaca." ,,Da li ste nakon bitke odveli tamo moju erku?" Nisam, Moj gospodaru." ,,Da li ste je zatekli tamo tokom borbe?" ,,Ne. Ako je bila tamo, ja je nisam video." Ovo je tapija na imanje Brzotok, ser Ejble." Bil podignu peament. ,,Da li ste razgovarali s njom bez mog znanja i prepriali joj bitku?" Nisam, Moj gospodaru." ,,Ko je bio s vama na litici? Dajte mi bar nekog?" Moj pas i maor, Moj gospodaru. Njih ste videli." ,,Ko je onda sve preneo mojoj erki? Ko joj je ispriao za ljude koje ste pobili i nain na koji su ubijeni?" ,,Ja nisam, Moj gospodaru. Zar ne mislite da to treba nju da pitate?" Zautao je, po emu sam znao da bi sve to kaem samo pogoalo situaciju. Osim toga, imao sam o emu da razmiljam. Namazah puter na hleb, stavih dimljenu jesetru preko, pa je preidopih drugom krikom. Nadate se da u vas poslati po svog slugu", konano ree Bil. Tako je, Moj gospodaru." Pa, neu. Bolje vam je da se malo odmorite, ako ete se takmiiti sa ser Garvaonom." Klimnuh glavom, ustadoh od stola i vratih Maolomca i bode u korice. ,,I dalje ste voljni da se nadmeete sa njim?" ,,U bilo koje doba, Moj gospodaru." Nisam mu pomenuo da mi je tetiva svake noi priredivala pakao. Oseao sam da je konano dlo vreme da neemu i poslui. ,,Ja u suditi na takmienju." Klimnuh. Naravno, Moj gospodaru." Dau sve od sebe da sudim pravino, ser Ejble. Kod takvih stvari je ponos u pitanju."

Shvatam, Moj gospodaru." Slobodni ste da idete." Bil uzdahnu. Dok sam izlazio iz atora, tiho je dodao: Ipak se nadam da e pobediti ser Garvaon." PEDESET I PRVA GLAVA STRELJATVO U snu koji sam tog jutra usnio za promenu nisam postao neko drugi. Bio sam veoma mlad, dosta mlai nego kada sam izaao iz Paine peine. Sedeo sam u malom amcu i veslao uz Grifon. Hrabri Bertold je stajao na obali i posmatrao me, a Setr je plivao kraj mene, izbacujui vodu i paru poput kita. Gore, uz reku, ekala me je majka. Hrabri Bertold ubrzo ostade negde iza. Video sam majino lice meu listovima vrbe i gloga, prelepo i nasmeeno, okrueno glogovim cvetima; ali Grifon se nastavljao i kada sam proao gloginje, nje vie nije bilo. U nekoliko navrata video sam kamenog grifona iz ijih usta izvire reka. Pokuao sam da mu se pribliim, ali umesto toga dospeo sam do otvora tube od zelenog stakla. Izaavi napolje, zahajao sam sivog ratnog konja i dograbio kratko koplje sa kojeg se vijorila zastavica. Kameni grifon stajao je preda mnom, visok kao planina i vri od nje. Spustio sam koplje i zaleteo se pravo u njegova razjapljena usta. * Kada sam se probudio, ve je bilo prolo podne. Zevnuo sam i protegnuo se, setivi se majinog lica meu listovima vrba i cvetovima gloga. Bila je tek devojica; ta misao jo uvek je mirisala na san, mada je jo vie mirisala na tugu. Kada je otila, bila je jo uvek devojica, ne mnogo

starija nego a. Probudili ste se taman na vreme. Nadam se da ste dobro spavali?" Mani je sedeo na rubu leaja i prao lice apama. Zevnuh jo jednom. Mislio sam da si kod Idn." Va pas je otiao da moli za hranu. Poto sam ja vie nego obilno jeo kod Njenog gospodstva, postavio me je na svoje mesto." Spustih nogu na zemlju. Drago mi je da vas dvojica sada razgovarate." O, nas dvojica se savreno razumemo", ree Mani. ,,On misli da sam ja nepodnoljiv, a ja da je on. Nesumnjivo smo obojica u pravu." Razgovarao si sa Idn." Manijeve oi (veoma lepe, zelene oi koje kao da su se caklile) rairie se. Kako ste to saznali?" ,,Je li trebalo da bude tajna?" ,,Pa, obeala mi je da nee nikom rei." Pronaao sam svoju odeu i bacio je na krevet. Na brzinu sam pogledom proverio ima li u Garvaonovom atoru jo nekog. Ispriala je svom ocu, a on me je prijavio vama. Zar ne?" ,,Ne." Svezao sam donji ve i odmotao par istih arapa. Prenela je ocu sve to si joj ispriao, a on je pokuao da sazna da li je to ula od mene." O." Mani se protegnu, podvivi rep u obliku slova S. Jeste li mu rekli?" ,,Ne." Moda je tako najbolje. Ne smeta vam ako malo zagrebem po posteljini?" Samo nemoj da je pocepa." Navukoh arape. ,,U redu." Mani zagreba; imao je velike, otre i crne kande.

Ovo e zvuati glupavo, ali nisam znao da e priati sa bilo kim osim sa mnom." Zato to va pas tako radi?" Mani zevnu. ,,I on moe da pria sa drugim ljudima. Samo to ne eli. Ljutite li se to sam razgovarao sa Njenim gospodstvom? Niste mi zabranili." ,,Ja... ne." Pomenuo sam joj da ste moj vlasnik", iskezi se Mani, ,,i rekao mnogo lepih stvari o vama. Ve ste ostavili prilino dobar utisak kod nje, tako da je sve progutala." Onda valjda treba da ti zahvalim." Nije neophodno. Odavno sam se pomirio s tim da e me celog ivota pratiti tua nezahvalnost." Zakopah pojas. Pre nego to sam opet progovorio, navukoh izme na noge. Pokuau da ti se oduim neim konkretnim, ali moa e mi trebati malo vremena." ,,Pa, to ne ponete tako to ete mi dozvoliti da nastavim da razgovaram sa Idn. U protivnom, morao bih da je izbegavam, to pekad izgleda veoma udno." Pokazah prstom na Manijev malecni crni nos. Obojica znamo da te moja zabrana ne bi u tome spreila." Pa, moram da progovorim, zar ne? Mislim, ako me satera u oak. Rekla bi: 'Vrlo dobro znam da ume da govori, Mani, i ako be odbijao da pria sa mnom, naloiu oevim strelcima da vebaju na tebi.' A ja bih na to rekao: 'O, Moja gospo, nemojte, molim vas!' I ode mast u propast." ,,U redu", odluih, sme da razgovara s njom kada u blizini nema nikog drugog. Osim mene. Odnosno, sme da razgovara s njom kada sam ja tu, kao i Gilf." Mani mi se eretski nakloni. Moj gospodaru."

,,Ne radi to. Podsea me na Uri i Baki, a ne volim ni kad one to rade." Vaa elja je moja elja, Veliki gazdo." Znao sam da Mani pokuava da mi se dodvori, ali bilo je teko ostati ozbiljan. ,,Ti e, za uzvrat", rekoh, odgovoriti na nekoliko panja. ta kae?" Samo recite, Moj vie nego svemoni gospodaru." Svojevremeno si mi rekao da ne dolazi iz Elfrisa. Je li to istina?" Jeste." ,,Da li si onda iz Skaja?" Naalost, nisam." Mani poe da oblizuje svoju prednju desnu apu pri emu je iz njegovog irokog lica prepunog oiljaka provirivao mali, iznenaujue vet ruiasti jezik. Zar nije jednostavnije da me pitate u kojem svetu sam roen?" Neka bude tako. To te i pitam." Podigao sam svoju verinjau i uvukao se u nju. isto iz radoznalosti; nameravate li da to nosite za vreme takmienja sa ser Garvaonom?" ,,Da." ta e vam, molim vas... pa, dobro. Vrati se na temu, Mani. Roen sam upravo ovde, u Mitgartru, mada sam nekoliko puta posio Elfris. Sad ete eleti da znate kako to da umem da priam. Ne znam. Neki od nas mogu, mada retko. ak i nekim psima polazi za rom. Dodue, ne razumeju nas svi ljudi. Moja pokojna gazdarica znala je kako da mi podari govor, pa je to i uinila." Hoe da kae da je Gilf roen ovde?" Jedan vojnik promoli glavu u ator. ekaju vas, ser Ejble." Stiem za koji trenutak", dobacih. ,,Ja to nisam rekao", nastavi Mani kada se vojnik udaljio, niti mislim da je to istina. Kao prvo, jo ga

nisam video da jede svoj izmet." Okaih Maolomca o pojas. Jednom prilikom rekli su mi da ovek moe da poseti samo one svetove koji se nadovezuju na onaj u kojem je roen." Mani klimnu glavom. ovek uje razne stvari." ,,U meuvremenu, shvatio sam da to nije tano. Ti si vetija maka i sigurno zna sve o tome. Hoe li mi rei istinu?" Ako ba elite. Prvo u vam rei da se ne ljutite na onog ko vam je to rekao. Samo je pokuavao da vas spase nevolja." Mani se iskezi. ,,A evo injenica. Moete mi verovati ili ne morate. Izbor je va." Pronaao sam luk i zategao tetivu. Nastavi." Teoretski", ree Mani samozadovoljno, svako moe da otputuje u bilo koji od sedam svetova. Ne moete se spustiti nie od prvog, niti otii dalje od poslednjeg, jer tamo nema niega." Razumem." Meutim, u praksi je teko podizati se a lako sputati se, kao kada planinarite. Da li ste imali veih problema pri odlasku u Elfris?" Imao sam problema da ne odem u njega", rekoh. Upravo tako. Iz njega biste se takoe bez problema spustili do samog kraja. Ali, moda se nikad ne biste vratili." Klimajui glavom, pokupio sam tobolac i izaao iz atora. Garvaon me presretnu. Svi smo gaali osim vas", ree. ,,Vi i ja imamo po pet strela. Da li vam je lord Bil rekao koja je nagrada?" Odmahnuh glavom. Jedan izuzetno lep lem sa dosta zlatnih ukrasa. Ne pozlaih, ve zlatnih."

Ba lepo. Svoj sam izgubio." Znam. Dok smo se tukli sa velikim ljudima." Ponovo zaklimah. Njegovo gospodstvo, dakle, smatra da ete vi pobediti, im je odredio taj lem za nagradu." Koraavi jedan pored drugog, stigli smo polako do rulje koja se okupila da bi pratila gaanje: strelci i vojnici, sluge i gonii mula. Iza njih video se lem postavljen na vrh motke, pored koje je stajao Bil. Dakle, predlaem malu opkladu izmeu nas dvojice", ree Garvaon. Ako vi pobedite, ast e me obavezati da uinim ta god zraite. Kada ja pobedim - a uveravam vas da hou - vi ete meni uratiti istom merom." Dogovoreno", rekoh. Rukovasmo se, nasmeeni, i proetasmo zajedno, rame uz re, kroz gomilu. Gospodar Krol je, okreui se prvo prema severu a onda prema istoku, jugu i zapadu, duvao u trubu sa koje je visila izvezena zastava. Svirao je duge tonove tako da je kristalno isti poziv na civilizovani rat ispunio planinski panjak i odjeknuo kamenjarom. Kada je konano odvojio trubu od usana, on povika: Ser Garvaon od Lepodola! Ser Ejbl od Visokog srca!" Struna mog luka kao da je uhvatila ovaj poslednji zvuk, mrmei poput ica laute dok orkestar svira bez nje. Ja sam vitez, pomislih. Napokon sam pravi vitez i nema onog ko se ovde u to ne bi zakleo. Tada se malo isprsih, uspravih pogled i izbacih ramena, tek tad shvativi da sam za dobra tri prsta vii od Garvaona, iako je zbog njegovog kupastog lema izgledalo obrnuto. Tamo je meta, moji dobri vitezovi", ree Bil, pokazavi pri tom na okrugli tit sa metalnim ojaanjem na sredini. Okaili su ga o bunasto drvo na suprotnom

kraju doline, udaljeno najmanje dvesta metara. Gaaete na smenu, sve dok svaki ne ispuca po pet strela. Ser Garvaon, ser Ejbl, pa opet ser Garvaon, sve dok ne poleti svih deset komada. Da li je to jasno?" ,,Da, Vae gospodstvo", ree Garvaon. Strele koje ne dobace do mete nee dobiti poene. One koje stignu do mete ali je ne pogode, dobie jedan poen. One koje je poge, dva." Bil zastade, odmeravajui naa lica. ,,0ne koje udare u malni centar, ako se to uopte desi, dobie tri poena. Da li ste razeli?" Jesmo. Gospodar Papauns je spreman za jahanje." Osvrnuh se i ugledah Papaunsa kako stoji na kraju gomile i u rukama dri uzde nervoznog riana. ,,U sluaju da se odavde ne vidi da li je strela stigla do mete ili nije, presudie re gospodara Papaunsa." Zamor uzbuenja proe publikom. Ser Garvaone! Vi ste due u slubi. Priite do linije." Garvaon ga poslua, izvukavi iz tobolca strelu ukraenu sivim gujim perima, opremljenu ratnim vrkom. Kada ju je nategnuo -nategnuo i pustio u jednom skladnom pokretu, zategavi tetivu do uva strela nestade kao magijom odnesena. Tetiva zapeva. Svi smo se trudili da pratimo visoki luk strele dok se njen tihi zviduk gubio u daljini. Obruila se na smeu metu kao soko na zeca. Svima zastade dah. Garvaonova prva strela pogodila je metu na pola puta izmeu ruba i metalnog centra. Ostala je tamo, zabivi se u nju. Ser Garvaon ima dva poena", objavi Bil. Ser Ejble? Hoete li gaati?" Ba kada sam stupio na liniju, pojavi se Idn sa Manijem na ramenu, podigavi u vazduh zeleni svileni al. ,,Da li biste ga poneli, ser Ejble, u znak

naklonosti?" Zanemeh od iznenaenja. Prihvatih njen al i svezah ga oko glave onako kako ih u Ravnozidu vezuju oko lemova - crvene, plave, ruiaste, ute i bele alove. Neko uzviknu njeno ime, kape poletee u vazduh i sledeih tresetak sekundi, a moda i vie, muilo me je kako li u se oseati ako ne uspem da pariram Garvaonovom hicu. Sve zavisi od mene, rekoh u sebi. Samo treba lepo usmeriti strelu. Tako nita nije preputeno sluaju. Duvao je lagani povetarac, dovoljno jak da zavijori Idnin al. Dolazio mi je skoro pravo s lea, ali preko tako dugake poljane siguo bi zaneo strelu na levu stranu. Odabrah jednu dugaku, belu strelu od trnovite pomorande u koju sam imao poverenja jer su je nainile moje ruke i moje oi. Izvavi je, setih se divljeg labuda ijim sam je perjem okitio. Kako sam samo bio ponosan! I kako je samo bio ukusan kada smo ga Hrabri Bertold i ja ispekli na vatri te noi! Strela se ve nala na svom mestu, kao da ju je tetiva sama pronala. Zaboravi na ljude, zaboravi na devojku sa makom. Misli samo na metu. Masa zadra dah, a ja spustih luk i duboko, duboko udahnuh. Tako nisko odapeta strela nipoto nije mogla da dospe do cilja. Zatvih oi, svestan da u za koji trenutak morati da se osmehujem i slem ramenima, pripremajui se za sledei krug. Do nas izdaleka dopre tihi zvuk, kakav bi proizveo kameni koji upada u limenu olju.

PEDESET I DRUGA GLAVA IDI I PRONAI PUKA Promaaj!" povika neko. Pogodak!" Pogodakucentar!" Neko se i tome usprotivi, tako da sam otvorio oi. Mrtei se, Bil podignu obe ruke zahtevajui tiinu. Ako je ser Ejbl pogodio metalno ojaanje na meti, njegova strela odbila se otenog vrha. A verovatno je i na metalu ostalo udubljenje. Gospodaru Papauns? Da li ete pogledati?" Papauns se ve nalazio u sedlu. Saekavi da Bil klimne glom, on odgalopira niz poljanu. Video bih da je pogodila sredinu i odbila se", ree neko blizu mene. Dok sam se takmiio sa ostalim strelcima, meta se nalazila na samo stotinak koraka", proapta Garvaon. Njegovo gospodstvo udjilo ju je za nas dvojicu, ali nije hteo ni da uje da Papauns stoji pored nje i signalizira. Medutim, bio bi sasvim bezbedan da se samo udaljio nekoliko koraka od nje i navukao oklop na sebe." Zaklimah iz pristojnosti, iako nisam delio isto miljenje; poatrao sam Papaunsa, koji je zauzdao konja i sjahao blizu mete, privi njen centar. Zatim je otiao iza nje i zagledao se u deblo sa keg je visila. Osvojiete taj lem, ser Ejble?" Bio je to Krol, koji je i dalje nosio trubu. Pokuao sam da se ne osmehnem. Sumnjam. Pravo govorei, biu srean ako se ne osramotim." Kralj je dao da se isti takav napravi za kralja Gilinga", objasni Krol. Vei je od moje kade. Njegovom gospodstvu toliko se dopao da je naruio i jedan za sebe." Krol pokaza ka lemu na motki. Eno ga tamo. Onaj namenjen kralju Gilingu je na jednoj muli."

Lepo e vam stajati", ree Garvaon, ,,ali prvo ete morati da me pobedite." Papauns se opet uspeo na konja i krenuo nazad ka logoru. Idn me dohvati za rukav i pokaza prstom na jahaa. Tako je", rekoh. Uskoro emo znati, Moja gospo." Ona se izdignu na prste elei da mi neto kae, tako da se sauh kako bih je bolje uo. Neto se desilo! Ne galopira. Treba mu vremena da razmisli." Zagledah se u daljinu, a onda se opet sagnuh. Va maak mi je rekao. I u pravu je! Papauns kaska dok ga moj otac posmatra. Neto se deava!" Papauns sie s konja i povue Bila u stranu. Od gotovo itava dva minuta njihovog doaptavanja, ja sam (trudivi se da priem to blie) uhvatio samo Bilovo nepoverljivo pitanje: Rascepio je kamen?" Nakon toga podie ruke zahtevajui tiinu. Ser Ejbl ima tri poena." Nastupi amor i zaue se glasna pitanja, ali on se ne obazre na to. Ser Garvaon gaa sledei. Oslobodite mu put!" Promaio je metu, odapevi suvie udesno. Bil je ovog puta popriao sa Krolom, koji zatim povika: Ser Garvaon ima tri poena!" Svoju najbolju strelu odapeo sam prvu. Sada odabrah najbolju od preostalih i zapeh je, odluno rekavi sebi da ne moram opet da pogodim u centar. Bie dovoljno ako samo pogodim metu. Odapeh je, nakon ega smo opet morali da ekamo da Papauns odgalopira do mete i izvri proveru. Skinuh tetivu sa luka i opustih se, izbegavajui poglede onih koji su eleli da razgovaraju sa mnom. Dobio sam jo tri poena. To je znailo da ih imam est.

Garvaon ponovo odapnu. Njegova trea strela udari blizu prve. Oseao sam se kao da varam i to mi se nije dopalo. Stoga, umto da gaam metu, usmerio sam strelu ka najviim listovima na niom, bunastom drvetu sa kojeg je visila meta. Odapeh je i ispratih pogledom njen put tano ka cilju. Proletela je kroz lie i udarila u liticu iza njih. Nekoliko kamenia se otkotrlja, pa onda jo nekoliko. Iznenada, itava prednja strana litice popusti, obruivi se uz otar zvuk drobljenja. * Gilf me je pronaao na oko kilometar od logora i probudio me olizavi mi lice. Trgnuo sam se i seo, pomislivi na trenutak da sam iza sebe ugledao staricu iz sna, onu koja je ivela u kolibi. Bilo je veoma mrano. Zato ovde?" pitao je Gilf. Zato to je zaklonjeno, a nadao sam se i da nee biti toliko hladno." 'Ovde' je zapravo bila pukotina u stenama. Teko je pratiti trag", objasni Gilf. Teko je i spavati. P-prilino sam se ukoio." U stvari su mi cvokotali zubi. Tamo su vatre. Hrana." Naravno, rekoh. Ali, nisam se ba najeo. Svi su hteli da razgaraju sa mnom. Rekao sam lordu Bilu da u kasnije doi u njegov ator..." Dao vam je?" Onaj lepi lem?" Ustao sam i protegnuo se, a onda umotao u svoj ogrta i ebe koje sam uzeo iz logora. ,,Ne znam i nije me briga." Svi spavaju." Gilf zamahnu repom i pogleda me pun nade. ,,Ti bi da se vrati, zar ne? Lepo je to se

brine za mene." Gilf klimnu glavom. Ali, ako ostanem ovde..." I ja u." ,,Pa, barem bi me zgrejao. Valjalo bi da si ranije doao." On otkasa ispred mene kako bi mi pokazao put, a ja sporim kakom pooh za njim, jo uvek smrznut i umoran. Dolazei ovamo, nadao sam se da u pronai jednu od peina koje Angrodi nazivaju Mijim rupama, tako da sam sada bio ljut na sebe to nisam uspeo. Gilf bi pronaao barem jednu. A verovatno i Uri i Baki, da sam ih poao i da su se pojavile. Meutim, hteo sam da je sam pronaem. Mesec jo nije izaao i logor je u mraku delovao sablasno - Bilov grimizni ator bio je potpuno crn, a platneni atori Garvaona i Krola bledi poput duhova. Tela usnulih slugu i gonia mula liila su na svee grobove, a nekoliko iskrivljenih kedara podsealo je na Osteinge koji su doli da proderu tela. U daljini se oglasila mula iz tora. Poslau te da pronae Puka", rekoh Gilfu, konano donevi odluku. ,,Ne ovog asa, jer prvo treba da se najede i dobro odmori, ve ujutro. Hou da ga pronae i pusti da te vidi. Tako e znati da sam u blizini. Posle se vrati da mi kae gde si ga naao i da li je dobro." Gilf se okrenu ka meni i zacvili, a pospani straar viknu: Ser Ejble? Jeste to vi, ser?" * Kada sam konano stigao do svog leaja u Garvaonovom oru, ugledao sam zlatom ukraen lem kako lei na njemu. Nakon to sam namestio unutranje vezove, stajao mi je na glavu kao da su ga pravili po

mojoj meri. PEDESET I TREA GLAVA USLUGE Sledeeg jutra dorukovao sam sa Garvaonom, koji je naredio svojim strelcima i vojnicima da nikog ne putaju da prie. Trpezi se, pored Gilfa dodue, pridruio i Mani. Popevi mi se u krilo, gutao je sve to sam mu davao, kao prava maka. Gospa Idn samo to nije usvojila tog vaeg maora", ree Garvaon. Ako joj se svia, nek' ga uzme." Garvaon se zapilji u mene, a onda se nasmeja. udna ste vi sorta." Vrhom bodea prenese povelik komad suene kobasice do usta, vaui odsutno. Videlo se da mu se neto drugo mota po glavi. Moemo li da priamo kao dva mukarca?" Moemo", rekoh. Naravno." Rekoh kao dva mukarca, ali ba i nije tako." Garvaon je izbavao moj pogled. ,,Ja sam prilino dobar vitez. Mogu da savladam svakog svog oveka i u gaanju i u borbi. Pobedio sam na nekoliko turnira i uestvovao u sedam bitaka prsa u prsa." Saekao je, kao da oekuje da uzvratim istom merom. Sedam bitaka prsa u prsa, a da ne pominjem sukobe naiik onoj guvi u klancu. Ali, vi ste neto sasvim drugo." Prilino sam mlai od vas", rekoh, ,,i imam manje iskustva. Svestan sam toga." ,,Vi ste heroj." Garvaon skoro da je aputao. ,,Vi ste vitez o ke se piu pesme i spevovi, onaj koga uznose do zamka u Skaju." Smrznuh se na te rei. Niste znali da tamo postoji zamak? U njemu ivi

Valotac." Poznato mi je", rekoh oprezno, ali sam mislio da drugi ne znaju." Samo nas nekoliko." ,,I oni odvode... odvode ljude tamo gore? Ponekad?" Garvaon slegnu ramenima. Tako kau." ,,Da li poznajete ikoga ko... koga su odveli?" Nekoga, ne ikoga", ree Garvaon. ,,Ne. Ali poznajem vas, a vas e sigurno odvesti." Nakon toga obojica smo utihnuli. Malo sam sputao hranu Gilu i Maniju, malo i sam jeo. Napokon Garvaon ree: Dugujem vam jednu uslugu. Moram da uinim sve to zatraite. Seate se opklade?" Odmahnuh glavom. Nisam pobedio." ,,Ma, dobro znate da jeste." Trebalo je da svako odapne pet strela, a odapeli smo samo po tri." ,,A vi ste poslednju namerno loe usmerili." Bio je u pravu i svaki moj odgovor bio bi la. Niste hteli da me pobedite pred mojim ljudima. Mislite da ja to ne znam?" Uposlih se jelom. Verovatno mislite da sam ja ostavio lem na vaem krevetu, ali bio je to gospodar Krol. Lord Bil mu je tako naloio." Treba da ga vratim. Ser Garvaone...?" Zadrite ga. Potreban vam je." Obrisah bode o rukav i sklonih ga. Hteo bih da se nagodimo. Vi elite da mi uinite uslugu." Garvaon odmahnu glavom. Ne elim, ve moram. Spreman sam da je ispunim kad god poelite." ,,Na to vas obavezuje ast?"

Garvaon klimnu. ,,I ja imam ast." Znam. Nisam ni rekao da nemate." Hajde onda da se pobrinemo i za vau i za moju. Vi ete uini uslugu meni, ali i ja u vama. ta kaete?" Moe. Samo recite." Duboko sam udahnuo. elim da me poduite maevanju. Tu sam slab." ,,To je sve?" ,,Pa to ba i nije tako malo. Pristajete li? Moemo da ponemo noas, im podignemo logor." Gilf ustade, poloi na tren apu u moje krilo, a onda se udalji. Sad je, koliko shvatam, red na mene da traim uslugu", ree Garvaon. Mada mi vie nije potrebna. Da vam kaem ta bih traio?" Naravno. Voleo bih da znam." Nameravao sam da pitam na osnovu ega je lord Bil bio tako siguran da ete pobediti. Ali, sada znam. Smem li da zadrim pravo na uslugu?" Naravno." Uzgred, lord eli da vas vidi pre nego to krenemo. Reeno mi je da vam prenesem." Kada sam uao u ator, Bil i Idn su i dalje jeli. Mani skoi s mog ramena i smesti se u Idninom krilu. Naklonih se. eleli ste da me vidite, Moj gospodaru?" Bil nakrivi glavu. Jue ste mi obeali da ete kasnije porazgarati sa mnom." Pokuao sam, Moj gospodaru." Napustili ste logor." Klimnuh. Kako bih se neopaeno vratio. Ali, predugo sam ao, tako da ste otili na spavanje. Pomislio sam da je bolje ne uznemavati vas."

,,Da li ste uli u na ator?" pitala je Idn. ,,Ne u vau polovinu, Moja gospo. Nikada ne bih uinio tako neto." Osmehnula se. Molim? Nikada?" Bil nas prekinu. Pretpostavljam da je u to vreme ve pala no." Bilo je to pred sam izlazak meseca, Moj gospodaru." Nisam vas ula", ree Idn, ,,a prole noi sam veoma loe spala. Znate li ta sam radila kada je izaao mesec?" Zna", ree Bil. Pogledaj mu izraz lica. Izala si napolje u spaici, zar ne?" Jedva sam sricao rei. Posmatrali ste mesec, Moja gospo. Nam eleo da vas ometam." Mani se iskezi sa Idninog krila uvi njeno sledee pitanje. Da li vas je zaustavila straa, ser Ejble? Nita nisam ula." Nije, Moja gospo." Bil se namrti. Provukli ste se pored njih?" Tako je, Moj gospodaru. Pored strae ispred atora. Znao sam da bi me zadrali." Zar je to mogue?" Nije tako teko jednom oveku, Moj gospodaru", rekoh. ,,U oklopu." Pokuao sam da promenim temu. ,,Da, Moj gospodaru. Ali bez lema, jer ga tad nisam imao - ali sada ga imam, zahvaljujui vaoj deljivosti." Bil utke pojede meko kuvano jaje, dok mi se Idn smekala. Progutavi, on ree: Crni maor vam dobro pristaje. Ali, mislim da bi

pas bolje pristajao meni. Gde je?" Poslao sam ga da pronae Puka, Moj gospodaru." Podsetite me, ko je Puk?" Moj sluga, Moj gospodaru. Otiao je na sever da me saeka na prevoju." Sluga koji je pretukao Svona." ,,Da, Moj gospodaru." ,,I, hoe li vas pas posluati? Hoe li prevaliti ko zna koliko kometara tragajui za nekim samo zato to ste mu tako naloili?" ,,Ne znam, Moj gospodaru, ali mislim da hoe." Idn spusti pogled ka Maniju. Va maor misli da je ovo veoma zabavno." Znam, Moja gospo. Verovatno se nada da e Gilf upasti u nolje. Ja se nadam da nee." Biste li jahali sa mnom danas, ser Ejble? Volela bih da mi prite drutvo." Odmahnuh glavom. Duboko sam poastvovan, Moja gospo. Ali, moram da odem u izvidnicu i uverim se da nas Planinski ljudi nee ponovo saekati." Molim vas, ser Ejble. Uinite mi to kao uslugu." Bil proisti grlo. Hteo sam da vas pitam za takmienje. Jue..." Kiimnuh glavom. Shvatam vas. Ali lake u vam objasniti kako sam proao pored strae nego kako sam u treem krugu onako loe naciljao metu." Idn se nasmei Bilu. arobnjaci nikad ne priznaju, oe. Sea se?" PEDESET I ETVRTA GLAVA IDN Jutarnje sunce oteralo je poslednje tragove hladne noi davno pre nego to smo napustili logor. Planine u

kojima nas je saekala zeda ustupile su mesto prilino velikoj dolini, uglavnom prekrivenoj umom, kroz koju je tekla brza reka. Iza toga, Ratna staza se vijugavo uspinjala dokle god je pogled dosezao, gubei se na kraju meu samim vrhovima uronjenim u oblake. Tamo emo nai Puka", apnuh belom pastuvu kojeg mi je dao Bil, ,,kao i Gilfa." Poeleh da preem u galop, ali ipak se zadovjih brzim kasom. Sutra, pomislio sam. Sutra emo stii do prvih visih prevoja; jo ovu no emo provesti u dolini, blizu vode. Da li je Gilf ve preao reku? Pretpostavio sam da jeste. Stabla koja su, dok sam ih posmatrao sa visova, izgledala kao gusta uma zapravo su bila ratrkana u lugove sa previe brisanog prtora za bilo kakvu zasedu. Zaustavio sam se kod prvog umarka i uedao sunev odsjaj na Garvaonovom lemu. Tada sam nastavio da jem, prevalivi kasom duinu putanje snano odapete strele pre nego to sam opet zauzdao konja i oslunuo oko sebe. Ranije bih uglavnom uo samo uzdisaje vetra i utanje lia uz povremeni poj ptica, ali sada moje ui uhvatie ravnomerno dobovje kopita u galopu. Ostao sam u mestu, pomislivi da neko hita ka meni sa vestima. Ali zvuk, umesto da se pojaa, posve zamre. Umesto da zapnem tetivu o luk, samo slegoh ramenima, oslodih Maolomca u koricama i nastavih da jaem. Put je obilazio oko ogromne sive stene na ijem je vrhu raslo zakrljalo drvee. itava uzvisina liila je na obraslu lobanju, okruu stablima. Iza stene, Ratna staza protezala se pravo neto vie od jednog kilometra, a negde na pola puta ekao me je konjanik. Pojurih ka njemu, naavi dobar izgovor za galop. Kada sam se zaustavio, Idn mi se osmehnu, a Mani se iz njenog krila prebaci u moje.

,,Ne bi trebalo da rizikujete, Moja gospo." Njen osmeh se rairi. Nego kako bi trebalo?" Duboko udahnuh, umalo joj ne rekavi svata. Tako to... tako to... Ama, nije bitno." Poto vi niste hteli da se pridruite meni, reila sam da se ja pridruim vama." Klimnuh. Zadrala sam se na kraju kolone, meu mulama gde mi je i mesto, saekavi da zaemo u umu. Meu stabla. Tada sam skrenula levo s puta i udaljila se dovoljno da me ne primete dok prolazim pored njih. Ovuda je prelepo galopirati. Odmah ste znali ko sam, zar ne?" Ponovo klimnuh. im niste isukali to to lii na ma. Samo ste pohitali k meni. I sada ete me poslati nazad." Odveu vas nazad, Moj gospo." Bilo je teko govoriti, a jo tee suzdrati se od komentara. Zato to ne verujete da u posluati vau naredbu." Bilo je neeg srceparajueg u njenom osmehu. Ja sam momak nedostojnog porekla, Moja gospo. Otac mi je bio trgovac a deda farmer, ono za ta biste vi rekli seljak. Ljudi me stalno podseaju na to. Va pradeda bio je kralj. Nemam prava da vam izdajem nareenja." ,,A ta da smo venani? Mu ima pravo da nareuje eni, bez obzira na to ko joj je pradeda." ,,Mi nikada neemo biti venani, Moja gospo." Niti sam rekla da u vas posluati." Ispruila je ruku; poto je nisam prihvatio, dohvatila je remen mog tobolca. Zaista ete me pesti nazad?" Moram." Ali ne elite, zar ne?" ree Mani. Uvek poe po zlu kada no radi ono to ne eli." Idn se nasmeja, izgubivi crtu tuge u svom

osmehu. Ba sam se pitala da li e progovoriti kada smo nasamo." ,,U pravu je", rekoh. Ono to ovek ini nevoljno obino dosi neprilike. Ali, ima trenutaka kada smo prisiljeni da se suoimo s neprilikama." Idn klimnu u znak slaganja. Upravo zbog toga neu se ponovo odvojiti od kolone i krenuti na jug, umesto na sever. Neu se vraati u Krunokob." I kao da je potrebno nekakvo objanjenje, ona dodade: Tamo imamo kuu." Pokuah da se otrgnem, ali ona je uporno drala svog ukojenika uz mog jurinog konja. ,,To ste hteli da mi naloite pre nekoliko trenutaka, zar ne? Pre nego to ste izgubili ivce? Da se vratim kui u Krunokob." ,,Ne bi valjalo da posluate mene, Moja gospo, ali ni sebe." ,,Ili bih mogla da odem u Tortoranj i ispriam kralju neku neverovatnu priu. Na trenutak ste prestali da me oslovljavate sa 'Moja gospo'. Volela bih da je due potrajalo." Moram da vas vratim vaem ocu, Moja gospo", rekoh to sam odlunije mogao. Njen osmeh nestade. Ser Ejble?" ,,Da, Moja gospo?" Dozvolite mi da jaem sa vama jedan sat. Malo emo da raovaramo, a onda u se bez ikakvog opiranja vratiti ocu." ,,Ne mogu to da dozvolim, Moja gospo. Morate odmah da mu se vratite." Samo pola sata." Odmahnuh glavom. Imam brzog konja, ser Ejble. ta ako se povredim pri padu?"

Stegnuh zglob ruke kojom je drala remen. Rei u ocu da ste poloili ruke na mene!" Potvrdih glavom. ,,Pa i jesam, Moja gospo. Slobodno mu recite." Zar vam nimalo nije stalo do mene?" Mani se umea. Dozvolite da ja presudim. Oboje mi se dopate. Ako obeate da ete me posluati, okonaemo ovu prepirku. Zar nije tako bolje?" Idn klimnu. Njegov si maor, to mu daje prednost. Ali, sliu se sa svim to kae, ak i ako me iz ovih stopa poalje nazad." Gospodaru?" Pristajem, mada ne bi trebalo." Dobro." Mani obliza usne. Poujte moj sud. Vas dvoje more da ostanete zajedno i razgovarate sve dok ne stignete do onog velog drveta tamo dole, onog koje je ostalo bez kronje. Tada e se Idn vratiti svom ocu i nee smeti da mu pomene kako ste je dodirnuli, niti bilo ta to e vam nakoditi. Morate da me posluate. Obeali ste." Slegoh ramenima. Ima da jaemo pola jutra. Ali, dao sam re i odrau je." Naprotiv, stii emo tamo pre nego to bi se zavrila dvorska pesma", ree Idn, ,,ali, u meuvremenu e nas napasti Planinski ljudi. Zarobie nas i sledeih deset godina emo provesti uureni u ledoj tamnici. Kada nas oslobode, biu runa i niko me nee eleti, ali Mani e mi pomoi da vas nagovorim na brak." Frknuh. Kada oboje ostarimo, pogurimo se i osedimo, i kada budemo imali trideset i troje dece, jo jednom emo projahati ovim putem. Vi ete se tada kod ovog drveta uzdignuti u nebesa ili propasti u zemlju i nikad

vas vie neu videti." Mjauuu!" ree Mani. 0, da, ti e mi ostati." Da li ste o ovome eleli da razgovarate sa mnom?" upitah. Zapravo ne. Samo sam navikla da smiljam ovakve prie kako ne bih razmiljala o onome to me mui. Imam ih oko hiljadu, ali uli su ih samo Mani i moja dadilja. I evo sada vi. Da li ste ikad videli Anoda, ser Ejble?" Pitanje me, postavljeno tako iznebuha, doeka nespremnog. Pogledom pretraih proplanak sa obe strane Ratne staze, shvativi u trenu da je to trebalo da radim otkako sam ugledao Idn. ,,Ja ih nikad nisam srela. Pa ni sada. A vi?" Jesam, Moja gospo. Nakratko." Planinski Ijudi su ogromni. Tako kae Mani. Veliki poput vas?" Mnogo su vei od mene, Moja gospo." ,,A Angrodi?" Kao ja u odnosu na malo dete." Idn se strese, nakon ega smo neko vreme jahali u tiini. Na kraju je dodala: Seate se ta sam vam rekla kada smo se maloas sreli? Rekla sam da mi je mesto na kraju kolone, meu mulama. Uote me niste pitali. Da li ste hteli da me uvredite ili stvarno shvatate ta sam time mislila?" Mislim da sam shvatio, Moja gospo." Zar vas to nimalo ne pogaa?" utao sam, oseajui se veoma bedno. ,,Te mule nose nae zalihe. Hranu koju svaki dan jedemo, kao i atore. Ali, vei deo zapravo nosi poklone za kralja Gilinga od Jotuanda." Znam." Tamo se nalazi i ogromni lem, isti kao taj to nosite. lem vik kao zdela za pun, sav optoen zlatom." ,,I svilom i somotom", ree Mani. Kao i

draguljima." Idn klimnu. Pokuavamo da kupimo mir. Mir od kralja Gilia i njegovih Angroda. Na istoku je rat, a Osterlinzi dolaze sa juga, kao da nomadi ne prave ve dovoljno problema. Da li vam je to pnato?" Neko je pomenuo nevolje na jugu dok sam bio u Ravnozidu, Moja gospo", rekoh. Moda ser Vodet. Nisam obratio mnogo panje. Smatrao sam da problem nije previe ozbiljan poto je jug bio prilino miran dok sam ja bio tamo. A verovao sam da bi nas, u sluaju velikih nevolja na istoku, poslali u boj." Da je Marder poslao svoje vitezove, ceo zapad bio bi otvoren za kralja Gilinga." Gorko je dodala: Kada bi obeao da e drati sve ljude podalje od ostatka kraljeve zemlje, verovatno bismo mu ga prepustili." Ako ne prihvati mir, treba da upadnemo na njegovu teritoriju i borimo se protiv njega i njegovih ljudi." Hrabre rei. Treba ih spreiti da previe kradu. Imate li pretavu o tome koliko jedan od tih Ledenih dinova pojede?" Ne, Moja gospo." ,,Ni ja. Samo se nadam da za svog neu morati da kuvam." Nisam znao ta da kaem na to. Sve vreme ste znali, zar ne?" Odmahnuh glavom. ,,Ne sve vreme, Moja gospo. Tek kada su mi rekli da su Planinski ljudi, one grdosije koje Angrodi nazivaju Mevima, zapravo deca koju su napravili naim enama. Ali... ali..." Ali ne shvatate kako je to uopte mogue. Kao da se viteki jini konj pari sa dejim ponijem." ,,Da, Moja gospo." ,,Ne shvatam ni ja. U stvari, shvatam, ali ne smem ni da pomiim ta im oni rade, ni kako se one posle toga

oseaju." Idn ispravi ramena, zabacujui svoju dugu i bujnu, crnu kosu. Ba to se desilo u Kamenhladu dok sam bila mala, ser Ejble. Stvarno jeste. Kamenhlad pripada mom stricu i otili smo da ga posetimo. Imala sam u to vreme malog ponija i bila sam zaljubljena u njega. Otac mi je dozvolio da ga jaem. Kada smo se vratili kui, dolo je vre da se porodi, ali otac je naredio da izvade drebe iz nje. Jednu mu su odredili da se brine o njemu. Morali su, poto je poni uginuo. Mlite li da sve ovo izmiljam?" ,,Ne, Moja gospo." Volela bih da izmiljam, jer bih u tom sluaju smislila lepi kraj. Kada je porastao, otac je hteo da ga jaem, poto sam bila doljno velika, ali uporno sam to odbijala. Na kraju su ga prodali." Idn poe da plae. Ja poterah svog konja ispred nje. Stigavi do drveta, okrenuh pastuva ka njoj. Sada morate da se vratite lordu Bilu, Moja gospo. Takav je dogovor." Ona obode konja. Jo nisam stigla do drveta, ser Ejble. Ne jo. Kada ste se pojavili, pomislila sam da je stigao moj spasilac." Moja gospo, sasluao sam vas i saznao vie nego to elim da znam. Molim vas da bar na tren posluate glas razuma." Imam obavezu prema ocu." Ispljunula je te rei iz usta. ,,Na to mislite. Moj otac je mlai sin mlaeg sina. Znate li uopte ta to znai?" ,,Ne ba, Moja gospo." Njen ljupki glas prede u apat. ,,Ne tako davno, pripadali smo kraljevskoj porodici. Jo ima onih koji se seaju tog vremena. Moj deda je bio vojvoda, ba kao moj stric sada. Moj stariji brat e naslediti baroniju. Mlai brat e u najbolju ruku postati

vitez. I dobie nekoliko sela i bednu kuu na imanju na nedelju dana jahanja od bilo ega." Spustivi uzde na ukopljenikov vrat, obrisala je suze prstima. To izjeda mog oca. Kao da je progutao pacova koji mu nagriza srce. ujte me, ser Ejble." Klimnuh. ,,On je dvadeset i pet godina odano sluio kruni, znajui sve vreme da bi pripala njemu kada bi stvari bile samo malo - trunicu - drugaije. Ali, kralj nije nezahvalan. O, ne! Daleko od toga. Znate li kako ga je nagradio?" Recite mi, Moja gospo." ,,Pa, njegova erka, erka pukog barona, treba da postane kraljica Jotunlanda. Biu predata kralju Gilingu poput ae, srebrnog para u koji e sipati svoje seme. Samo da bi moj otac, kada se vrati u Tortoranj, mogao da kae: 'Njeno velianstvo, moja erka.'" Klimnuh. Shvatam, Moja gospo. Ali, nisam imao nameru da pominjem vau obavezu prema lordu Bilu. Traio sam od vas da sluate glas razuma. Obaveza je poput asti. Ona ne pripada razumu. Kaete da elite da vas spasem. Pod time podrazumevate da vas odvem u Zemlju snova u kojoj se ispunjuju sve elje. Nikad nisam uo za takvo mesto, a i da jesam, ne bih znao da doem do njega." Idn ponovo briznu u pla, ridajui poput male devojice. To je i bila pre samo godinve. Nemate ba visoko miljenje o vitezovima. Veina vitezova u Ravnozidu nije imala najbolje miljenje o meni. Oklop mi je i dalje rav od vlanog drvea i spavanja u prirodi. Vistan mi je pokazao kako da ga uglancam. Moj titonoa me je, zgaen, napustio. Pola odee koju nosim pozajmio sam od ser Garvaona i njegovih ljudi. Va otac mi je dao konja. Nemam ni zemlje ni novca i ako uspem da kupim no imanje koje smatrate toliko nedostojnim vas, biu srean koliko i

va otac kada postanete kraljica." Idn nije prestajala da plae; opet sam joj priao, dohvatio uzde i okrenuo ukopljenika na drugu stranu, a onda ga estoko pljesnuo po slabinama. Konj otkasa nosei na leima uplakanu Idn. Pre nego to su se izgubili s vidika, Mani skoi sa mog sedla i nestade u visokoj, divljoj travi koja je rasla du Ratne staze. PEDESET I PETA GLAVA MA I TIT Vidite kako drim ma", ree Garvaon, tako da se vidi palac? Uhvatite i vi svoj tako." Ono to smo Garvaon i ja zaista drali bili su zeleni prutovi ke je isekao. Kod maa ili buzdovana bitna je snaga. elite da udarite to jae, jer u protivnom neete naneti dovoljnu tetu. Dobar ma pravi uda i pri slabom udarcu, ali morate da znate finese. Nikad ne pokavajte da unitite suparnikov tit. Maevi ne slue tome." Zastao je kako bi proverio moj stisak. Jo malo napred. Ruka treba da je blizu balaka, a ne jabuke." Pomerih ruku napred. Tako je bolje. Poeleete ponekad da spustite tit i dograbite ma obema rukama kako biste pojaali udar." Kao sa sekirom?" ,,Ne. Ne cepate drva, ve seete." Garvaon se udalji jedan kak, zamiljen. ,,To mi je, kao deaku, zadavalo mnogo muka. Mislim, to seenje, a ne cepanje. Obino bih dobijao batine. Evo kako sam rio problem. Kada cepate, oekujete da sekira ostane na mestu udara. Recimo, kao kod cepanja drva. Ali, kada seete, oekujete da seivo nastavi sa kretnjom. Ako otrica udari po vratu vaeg neprijatelja na pedalj od vrha,

ostatak - odnosno deo izmeu take udara i vrha kliznue du reza. Na kraju stie i vrh. Seivo se tada oslobaa, putui vas da ponovo udarite, otvorenim ili zatvorenim pokretom." Klimuh glavom, mada nisam bio siguran da razumem. Teinu ruke pokuavate da suprotstavite teini seiva, ali bez stezanja zgloba jer ete tako cepati. E sad, nek vam ono drvo bude sarnik. elim da vas vidim kako napadate i seete." Pokuao sam. Bre!" Hteo sam da vidite ta radim", objasnih. Nita se vi ne brinite. Sluajte." Garvaon me uhvati za ramena. Brzina nije glavna stvar. Brzina nije ni najbitnija stvar. Brzina je jedina stvar. Ako nemate brzinu, nije vano kako drite ma, niti da li ste hrabri, pa ni znate li nekoliko trikova." Klimnuh, trudei se da delujem to sigurnije. ,,Da li ste ikada posmatrali borbu bikova? Dva ba dobra bika?" Odmahnuh glavom. Brzi su. Toliko su brzi da ostajete bez daha. Prvo stoje daleko jedan od drugog i udaraju papcima o zemlju, utvrujui oslonac. Ali, samo to krenu ve udaraju jedan u drugog brzinom munje. Rekao sam dobri bikovi, shvatate? Ako su dobri, onda su i brzi, jer bez brzine nije bitno koliko su snani. Ako je jedan samo malice sporiji, drugi e ga potkaiti s boka i okonati bitku. Krenite opet. Bre!" Posluah ga. Blokirao sam zamiljene udarce titom pozajjenim od nekog vojnika i ibao sam stablo prutom sve dok sav oznan ne ostadoh bez daha. ,,To je mnogo bolje", ree Garvaon. Hajde da vidimo kako me napadate." Nasrnuh na njega, ali svaki moj udarac zavrio je

na njegovom titu, dok me je on svojim prutom peckao po kolenima i listovima. Kada me je oinuo po oba uva, odmakao se i spustio oruje. Brzi ste, ali pravite dve krupne greke. Svaki va zamah je zaseban pokret." Klimnuh. ,,To ne valja. Svaki sledei rez treba da proistie iz prethoog." Dok mi je pokazivao, prut je leteo i gibao se na sve strane. ,,0vo nije teko, poto je ma lagan. Kada vebam kod kue, koristim ma za vebanje koji je tei od Bojovnice." Prisetivi se da je Maolomac tei od bilo kojeg maa, ponovo klimnuh. ,,Da vidimo vas. Dole, pa onda gore. Levo, pa desno. Gore i preko. Drugu ruku drite iza lea. Ne maete tapom, ve seete mem. Suparnik nosi oklop pod kojim je koni prsluk... Ne usporavajte! Ako se umorite, umreete. Tako je bolje." Pokreti postadoe naleti plime bistrog elfrikog mora, a zeleni prut, odnosno Zeleni ma, Eterna, uvijao se poput talasa i obruavao poput lavine, vraajui se u more i iznova udarajui u obalu. ,,To je to! To je to!" ,,U redu. Dosta." Zaustavio sam se, borei se za dah. Bilo je dobro. Ako ste u stanju da s pravim maem svaki put ovako rukujete, onda ste pravi maevalac." Garvaon zastade i na tren se njegov prodorni pogled zamuti. Uitelj Tang mi je esto govorio da je pravi maevalac slian ljiljanu koji cveta u vatri." Nakaljao se. Uitelj Tang me je poduavao dok jo nisam bio vii od tog vaeg pruta. Shvatate li ta je hteo da kae?" Prisetivi se bitke na osterlinkom brodu, rekoh: Mislim da shvatam, donekle."

Svaki Oversin u Skaju zna da meni nikad nije uspelo." Garvaon se nasmeja samoprekorno. Ali, on je to neprekidno ponavljao tako da mu je sigurno mnogo znailo. Pored toga, bio je odlian maalac." Sigurno i dobar ovek, jer da nije, ne biste o njemu ovako govorili." ,,Vi niste odlian maevalac", ree Garvaon, ,,ali napredujete. Moda ete to postati ako proniknete u ono sa ljiljanom u vatri." Garvaon potapa moj tit prutom. Rekao sam da ste greili u dve stvari. Seate se? Koje su to stvari?" Rekli ste... rekli ste da moj ma nije kao more. Ili barem da nije dovoljno nalik moru." Nisam znao koja je druga stvar. ,,I rekli ste da..." Niti sam to rekao, niti traim da ponavljate moje rei. Pitam vas ta ste radili pogreno. Prvu stvar ste pogodili. Pokret vaeg maa mora da bude teniji. Sad, koja je druga stvar?" ,,Ne znam." Razmislite. Vratite se na nau borbu i setite se kako ste me napadali." Pokuah. Dotle u vam odati jednu tajnu", ree Garvaon. Ako elite da budete dobri, morate da razmiljate o borbama koje ste vodili. Nije bitno da li se radi o vebi ili o pravom okraju, niti kakvo ste oruje kistili. Morate da zavirite u svoj um i vratite se na nju. ta je uinio on, a ta vi? Kako je sve skupa teklo?" Stalno ste me udarali po nogama", rekoh, ,,a onda ste me ouli po glavi. Ja sam sve vreme udarao u va tit. Nije mi to bila namera i trudio sam se da ga izbegnem, ali nije ilo." Dobro. Kada ste me napali, krenuli ste prvo maem, evo ovako." Garvaon pokaza. ,,To je zato to vam je u glavi bio samo ma, ma,

ma, a zapravo je trebalo da kombinujete tit, ma, tit, ma, tit. tit nije nita manje vaan od maa. Zapamtite to." Zastao je da pregleda svoje oruje. Imao sam prilike da se borim protiv ljudi koji to nisu shvatili i uvek sam ih lako prepoznavao. Brzo padaju." Progutah knedlu. Kao to bih i ja pao da ste imali pravi ma. Prvi udarac presekao bi mi lanak." Tako je. Sada emo probati neto drugaije. Prebacite tit u desnu ruku, a uhvatite ma levom. Hou da razmiljate: 'tit, ma, tit, ma, tit' Razumete?" Eto tako sam nauio da maujem levom rukom. Znam da zvui glupo, ali bila je to dobra lekcija. Kada zameni ruke, tit dobrim dom koristi kao ma i to je pravi put do pobede. Poetnici uvek railjaju samo o tome kako da te ubodu ili preseku. Zreli borci radije bi da pri tom ostanu u jednom komadu. tavie, oni znaju da se tit kisti i za napad, a ma za odbranu. Ali, brzina je vanija od svega. Garvaon je to sve vreme naglavao. Ako ne mauje brzo, ne mauje uopte. Mlad vitez - kao to sam bio ja - obino je bri od starijeg kao to je Garvaon. Obojica smo to znali. Svejedno, on je bio bri jer su mu borbe i vebe postale deo svakodnevnog ivota. Nije mi odrao mnogo asova. Odjahao sam u Jotunland pre nego to smo daleko odmakli. Ali, nauio sam toliko da su mi, kada sam stigao u Skaj, neki od tamonjih vitezova - vitezova koji su u Mitgartru i dalje slavni - priznali da sam bolji maevalac od veine novopridolih. Garvaon je bio jednostavan ovek i upravo ga je zbog te jedntavnosti teko razumeti, iako i sebe smatram jednostavnim. Vebao je sa svojim ljudima u svakoj prilici, poduavajui ih svemu to zna, a znao je mnogo. Jednom mi se poverio da uvek osea strah pre

bitke, ali nikad poto boj otpone. Zbog toga ljudi esto prerano krenu u nad, ali ako se to ikad desilo Garvaonu, ja za to nisam uo. Kada je dlo vreme za borbu, rekao je ljudima da ga slede i probio se u samo njeno arite. Bio je ponosan na sebe i svoje ljude. Znao je da uspeno obavlja svoju dunost. Takoe je primeivao da mnogi ljudi svoju ne obavljaju i zbog toga ih je malice prezirao. Bio je onaj tip borca koji se brine da nijedan konj ne ostane bez potkovice. PEDESET I ESTA GLAVA ZGARITE NA PREVOJU Trebalo nam je skoro sat vremena da se uspnemo Ratnom stom do prevoja koji sam video. Sada se iznenada tamo neko pojavio -dve osobe. Stajale su na putu, grimizne naspram oblanog neba. Peleh da obodem pastuva, ali trebalo ga je, nakon napornog jutra, prtedeti za ostatak dana. Jedna od figura mahnu ka meni i upre prstom, izbacivi kukove kako bi istakla svoje elegantno telo. Tada shvatih da ih nije obasjalo sunce skriveno iznad sputenih oblaka, ve da su figure zaista crvene. I da su ene. Uri! Baki! Jeste to vi?" Neto zgureno i toliko prljavo da je izgledalo kao da je od blata podiglo se iz jarka i dohvatilo moju uzengiju. Gospodaru? Ser Ejble? Gospodaru?" Trgnuh se, zateen. Gospodaru! Prona'o sam vas!" Zurio sam tupo u to izgladnelo, prljavo lice. Rekli ste da ete me povesti i dati mi pos'o, gospodaru. Rekli ste mami." Oprostite", rekoh to sam utivije mogao. ,,Da li se znamo?" Ans, gospodaru. Ja sam Ans i tuk'o sam se s

Ljuderom nakon to vas je bacijo u jeam." Sin ene sa imanja." Razmiljao sam naglas. Mlai sin." Tako je. Da, gospodaru. Ljuder bi vas ubijo da nije bilo mene." Njegove staklaste oi kao da su pripadale ranjenoj ivotinji. Povredio te je", rekoh. Mislio sam da si pobegao." Ans frenetino klimnu glavom. uo sam od mame. Rekla je da ste 'teli da me povedete, al' ste mislili da sam zbris'o. Pa sam kren'o da vas traim. Ne mogu da se ispravim, ali hodam dosta brzo." Na Aovom prljavom licu pojavi se neto nalik ponosu. ,,U zamku su mi rekli 'de ste otili. Mali iz kujne je to uradijo, gospodaru, i dao mi neto za jelo. Rek'o mi je kol'ko je daleko i kol'ko je teak put, al' ipak sam do'o. Znao sam da u vas nai, gospodaru, i da e sve biti u redu." Priavi mi s lea, Uri me potapa po butini. Kada obavi raovor sa tim prosjakom, gospodaru, Baki i ja imamo neto vano da ti pokaemo." Okrenuh se i pogledah je. ,,Je li hitno?" Nas dve mislimo da jeste." Idem onamo gore, Ans." Pokazah mu prstom. Nai emo se tamo. Ako ne zatekne nikoga, prati me, kao i do sada. Nabaviu ti kja prvom prilikom." Smem li da sednem iza tebe, gospodaru?" ree Baki. Trala sam dovde." Pomislio sam na to kakav bi bio oseaj. ,,Ne, ne sme." Sioh s konja. Ali, moe da jae sama. Ja u ga voditi." Kako ja da jaem dok ti hoda?" Bila je ljuta. Onda e morati da hoda sa mnom i Ansom." Penjau se po stenama", odluila je, tamo ima hladovine." Nakratko smo je videli kako se, poput senke, zavlai u pukotine i skue sa mesta na mesto nalik kozi,

izbegavajui sunevu svetlost kad bi se pokoji zrak probio kroz oblake, ali ubrzo nestade, kao da ju je vetar odneo. ,,To je elfkinja, gospodaru", izjavi Ans. Nekol'ko puta se sa strom pojavila i njukala dok sam putov'o, al' nita im nisam rek'o." Nisi morao da uti", rekoh. Drago mi je da te nisu povredile." Ans zarokta. O, uradile su kol'ko su mogle, gospodaru, al' nisu mogle puno." Dobro je da si u stanju tako da se ali, Anse. Veini ljudi to ne polazi za rukom." On se iskezi; imao je iskrivljene, ute zube. Prona'o sam vas, je l' da, ser? Znai, dobro sam pro'o. Sta me briga za te elfe?" Ako nam se pridrui", rekoh polako, sigurno nee dobro proi. Putujemo u Jotunland." Ans je izgledao uplaeno. * Te noi ulogorili smo se u ravnici s druge strane prevoja, odae se mukotrpni put nastavljao kroz klanac, sve do penuavog potoka. Ispred najveeg atora zatekao sam Bila kako se dogovara sa Gaaonom, dok ih je Idn posmatrala. Sedite", ree Bil kada je sluga doneo stolicu na rasklapanje. Upravo sam sa ser Garvaonom razgovarao o opasnostima koje nas nadalje ekaju. Ba sam hteo da poaljem strau po vas kada su mi rli da ekate ispred. Na ste najbolji strelac, to nije malo." Ali sam bedan maevalac." Izvih krajike usana u osmeh. Bio sam umoran, toliko umoran da mi je stolica na kojoj sam sedeo nerovatno prijala. Samo joj je nedostajao naslon. Garvaon odmahnu glavom.

,,Ne verujte mu, Vae gospodstvo. Maem rukuje bolje od veine ljudi i svakodnevno napreduje. ta kaete na malo vebe kada zavrimo sa sastankom, ser Ejble?" Dau sve od sebe." Sramite se, ser Garvaone", ree Idn. Pogledajte ga. Uvenuo je poput ljiljana." Potrebna mu je vatra da ga razbudi. Tada e da nasrne na mene poput lava." Proistih grlo. Priznajem da sam umoran. Ali, danas vam dosim loe vesti." Bil upita o emu se radi. Vae gospodstvo, rekao sam da u vas napustiti kada stignemo do prevoja na kojem e me ekati moj sluga. Sigurno se seate." ,,Ja se seam", ree Idn. Ipak, proli smo ga, a ja sam i dalje s vama. Koliko se seam, rekao sam vam i da je Gilf otiao da ga obavesti o mom dolasku." Gilf je va pas?" upita Bil. ,,Da, Moj gospodaru." Smem li opet da pozajmim vaeg maora, ser Ejble? Nedostaje mi." Rairih ruke. Rado bih vam ga dao da znam gde je, Moja gospo. Otiao je od vas, ali nije doao k meni." ta je sa psom?" upita Bil. Vae gospodstvo me je preteklo. Ni Gilf se nije vratio." Bolje nam recite ta se zbiva", ree Garvaon. Trudiu se da budem to krai. Moj ovek Puk je, izgleda, pomislio da je prevoj koji smo proli sasvim dobar za podizanje logora, to sam obeao da u uiniti. Izgleda da je nekoliko dana proveo tamo. Pronali smo ostatke dveju vatri, kao i mesto na kojem je vezivao konje."

Garvaon podignu obrvu. Pronali smo?" Svakako nije bio pravi trenutak da ih upoznam sa Uri i Baki. Moj sluga Ans i ja", rekoh. Ans je onaj obogaljeni prosjak koga je ispitivao neko od vaih ljudi. Bio je prisiljen da prosi poto nije mogao da me nae." Saekah reakcije, ali ih nije bilo. Sad sam ja prisiljen da prosim za njega, Moj gospodaru. Doao sam da mi date jo jednog konja za njega. Ili barem mulu. Bilo ta." Pronali ste logor svog sluge", ree Bil. Nastavite odatle, molim vas." Tako je, ali bio je naputen. Nisam zatekao ni svog slugu, ni enu sa kojom mi je reeno da putuje. Kao ni Gilfa, pa ni Manija, mog maora." Otili su na sever?" upita Bil. Sigurno, Moj gospodaru. Postoji samo ovaj put, Ratna staza. Da su krenuli ka jugu, sreli bismo ih usput. Znai da su otili na sever." ,,U Jotunland", ree Garvaon. Bil slegnu ramenima. ,,I mi smo ve u Jotunlandu. Uli smo u njega kada smo napustili prevoj i poeli da se sputamo. Sada smo u veoj opasnosti nego jue, mada, iskreno, ne oseam veliku razliku." Zar mislite da bi va sluga i ta misteriozna ena poli sami na sever?" ree Idn. Puk sigurno ne bi. A nemam pojma ta je ta ena u stanju da uradi ili da natera njega da uradi." Garvaon proguna neto u znak odobravanja. Ko zna na ta su sve ene spremne?" Idn ga oinu pogledom. ,,Pa, ene su barem spremne." Nije pravi trenutak za svau", promrmlja Bil. ,,Ne elim da se svaam, oe. Samo objanjavam

ser Garvaonu ono to ve treba da zna. Ali, vie bih volela da mi ser Ejbl objasni neke stvari. Mogu li da vam postavim nekoliko pitanja, ser Ejble?" Uzdahnuh, utonuvi u stolicu na rasklapanje. ,,Da, Moja gospo. Smete." Onda u vam postaviti jedno veoma oigledno. Taj va ovek. Puk? Da li bi se borio protiv Ledenih dinova da su pokuali da otmu njega i konje?" Sumnjam, Moja gospo." ,,A ta je sa enom za koju kaete da je sa njim? Da li bi se ona borila?" Nasmeih se. Reeno mi je da ima ma, Moja gospo. Dakle, verovatno bi. Vi to recite nama dvojici." Neke ene bi se borile", ree Garvaon natuteno. Pitam vas zato to su ostali tragovi krvi", nastavi Idn. Pronali ste pepeo, ali niste videli krv. Ser Garvaon jeste. Pokazao mi je." Bil uzdahnu. Naloio sam erki da ne jae s izvidnicom, ali oledno moram i izvidnici da naloim da ne jae s mojom erkom." Gospa me je zatekla kako pretraujem ostatke logora, Vae gospodstvo. Primetila je da sam neto pronaao kada sam sjahao s konja. Naravno, zanimalo ju je o emu se radi." Idn se nasmeila, oigledno zadovoljna to je Garvaon brani. Bil usredsredi panju na mene. Naravno da sam video krv. I pepeo i sve ostalo. Pronaao sam tragove stopala u pepelu, blizu skoreg zgarita, delimino skrivene u senci kamena. Jeste li ih primetili?" Odmahnuh glavom, isuvie obeshrabren da bih bilo ta rekao. Otiske apa ogromnog vuka ili psa. A to se tie

krvi, va sluga je moda pruao otpor. Moda ste ga pogreno procenili. Ili je u pitanju ena, kao to tvrdi Idn. A moda se radi o oboma." Mogue je", rekoh. Isto tako, mogue je da je neko od njih, ako ne i oboje, povren ak i ako nije pruao otpor. Ili je ena pretukla vaeg slugu, odnno on nju. Kako da znamo?" Moj gospodaru..." ,,Da? Sta je bilo?" Doao sam u nadi da u dobiti konja za Ansa. Ali, vi znate poneto o magiji. Ima li anse da saznate ta im se desilo?" Tiinu koja je nastupila u Bilovom atoru prekinu samo Idnin nagli uzdah. Konano, Bil progovori: Razmisliu o tome. Verovatno neu biti nita pametniji. Da budem sasvim iskren, ser Ejble - vei su izgledi za neuspeh." Ali, ako uspemo, Moj gospodaru..." Saznaemo neto vano. Slaem se." Idn se nasmei i nasloni glavu na njega. ,,Ti samo eli uzbuenje", dobaci Bil na to. arlatani prosipaju lanu magiju i prave pretavu od toga, Idn, pretvarajui se da gutaju maeve i abe. Ali prava magija nije zabava. Zna li kako su nastali elfi?" Ona odmahnu glavom. ,,Ne, oe. Ali elim da znam, ak i ako nisu stvarni." Veoma su stvarni. A vi, ser Garvaone? Ser Ejble? Znate li?" Garvaon odmahnu glavom. Ja klimnuh. Recite nam onda." ,,U Elfrisu ivi stvorenje po imenu Kulili, Moj gospodaru. Odnosno, u svetu koji mi nazivamo Elfris, iako ne pripada elfima, ve njoj." Zastadoh na trenutak. Priam vam ono to sam uo. Ne tvrdim da je to istina, mada verujem da jeste." Nastavite."

,,U redu. Dakle, u Elfrisu su postojala bestelesna bia, stvorja nalik duhovima koja, za razliku od duhova, nikad nisu bila iva. Njih je Kulili unela u magina tela nainjena od blata, lia, mahovine, pepela i slinih stvari. Kada je koristila vatru, nastali su Vatreni elfi, Salamanderi. Kada je koristila morsku vodu, nastali su Vodeni elfi, Kelpiji." Tano tako." Bil skrenu pogled s mene na Garvaona, pa s nja na Idn. ,,Mi nismo nalik elfima. Vie liimo na Kulili poto je nju, ba kao i nas, stvorio otac nad oevima svih Oversina, Bog najvieg sveta. On je ovde, kao i tamo, stvorio elementarne duhove. Kao to re ser Ejbl, oni su nalik duhovima. Zapravo se radi o starim i sveznuim stvorenjima koja su vekovima skupljala mudrost." Garvaon se nakalja sa nelagodom na licu. Pretpostavljam da se nadaju da emo jednog dana mi od njih nainiti ono to je Kulili nainila od elfa da bi nam potom oteli Miartr onako kako su elfi oteli Elfris od Kulili. Ne znam. U dananje vreme, baviti se magijom znai stupiti u kontakt s njima i ubediti ih da nam pomognu. Obino trae neto za uzvrat, mada ponekad pomau iz saaljenja - kao Oversini - ili naprosto iz elje da zadobiju nae perenje." uo sam da je to opasno, Vae gospodstvo", ree Garvaon. Bil klimnu. I jeste, ali pokuau veeras, uz ser Ejblovu pomo. Pristajete li, ser Ejble?" Naravno, Moj gospodaru." Moda pronaemo psa i slugu, ak i tajnovitu enu s maem. U tom sluaju, ovladaemo vetinom koja e nam dobro doi u Jotuandu. Ali, imajte na umu da najverovatnije nita neemo postii." Razumem, Moj gospodaru." Ser Garvaon moe prisustvovati, ali ne mora. Kako god odlui."

,,Ja u prisustvovati, oe", objavi Idn. Raunaj na mene." Toga sam se i plaio." Biu pored vas, Vae gospodstvo", ree Garvaon. Uvek se moete osloniti na mene." Znam." Bil se opet okrenu ka meni. Pomenuu gospodaru Egru konja za vaeg prosjaka. Nai emo se ovde kada izae mesec. Slobodni ste do tada." Garvaon ustade. Odmorite se malo. ta kaete na malo vebe pre nego to padne mrak?" PEDESET I SEDMA GLAVA GARVAON TRAI USLUGU Ostali atori bili su ve podignuti. Kuhinjske vatre su gorele, iako je desetak ljudi i dalje dovlailo drva, dok se sa padina planine uo zvuk udaraca sekirom. Gonii mula vodili su kolone razgalamljih i umornih ivotinja preko ruba klanca, pa niz strmoglavu stazu, sve do potoka. U Garvaonovom atoru, tri vojnika nametala su leajeve. Pro mog je ve bilo razastrto ebe koje sam pozajmio od Garvaona i Mani je leao na njemu. ,,O-ho", rekoh, ,,gde li si ti bio?" Mani znaajno pogleda trojicu vojnika. ,,U redu, razmaena mako." Seo sam i skinuo izme. ,,Ne mora da pria sa mnom ako ne eli. Samo me pusti da se ispruim." Mani se skloni, legavi pored mog uva. Istog trena zaspah. Imam loe vesti", ree Mani kada sam se probudio nakon nekoliko minuta. ,,One elfkinje pronale su vaeg psa. Privezao ga je jedan od dinova." Zevnuh i proaptah: to ga ne oslobode?"

Pokuavaju. Ja ne bih, ali one oigledno misle da vam ine uugu. U svakom sluaju, jedna od njih naterala me je da obeam da u vam to preneti. Posle se vratila skidanju lanca s vaeg psa - ako je onaj siledija uopte pas." Koja od njih dve?" upitah kako bih ugrabio vreme za razmiljanje. Ona runa", proapta Mani. Razrogaih se ka njemu. ,,0be su prilino lepe." ,,Vi bar nosite krzno." Misli na odeu. I one bi mogle da je nose kada bi htele, ali u Elfrisu je toplo, tako da veina elfa eta gola. Tamo je odea znak..." Traio sam re. Znak prestia. Nose je kraljevi i kraljice." Svaka maka je kraljevske krvi", ree Mani tonom koji nije trpeo protivljenje. ,,I ja sam." Za to vreme primetih da je vojnik koji je poslednji izaao iz ora upro dva prsta u zemlju. uli su vas, Vaa prekrasna maja visosti", rekoh Maniju. ,,Ne ismevajte me. To ne toleriem", ree Mani jo glasnije, ustavi sa svog mesta. Oprosti mi. Izvinjavam se to sam bio nepristojan." Onda emo zaboraviti na ceo dogaaj. I ne brinite zbog tih momaka, njima ionako niko ne veruje. A to se tie elfkinja, priznajem da je boja vatre privlana i da ponegde imaju krzno. Kada sam rekao 'runa', mislio sam na onu koja manje lii na maku." Pretpostavljam da je to Baki." Neka bude tako." Mani poe da lie svoje polne organe. Mani, imam ideju." Zaista, ser Ejble?" Podigao je veseli pogled. Zar vi?" Moda i nemam, ali svejedno mi je neto palo na

pamet. Surno si mnogo puta video kako se bacaju ini, proriu sudbine i tako to." Previe puta", priznade Mani. Onda verovatno zna mnogo toga o magiji. Veeras e lord Bil pokuati da pronae Puka putem magije." Mani tiho zaprede. ,,Ja u biti tamo, kao i gospa Idn. Sumnjam da e se neko buni ako povedem i tebe. Da li bi doao?" Olizao je veliku crnu apu, pomno je pregledao, a onda nastio da je lie. Razmisliu." Vai. Vie od toga ni ne traim. Samo da posmatra kako se stvari odvijaju i prijavi mi sve to ti zapadne za oko." ,,Ne poznajem Puka", ree Mani zamiljeno. Voli li on make?" Naravno. Na Trgovcu sa zapada bila je jedna maka koja mu se veoma dopadala." Stvarno?" Stvarno, ne bih te valjda za to lagao." Ako je tako, kako se zvala?" ,,Ne znam, ali Puk..." Zaustavih se kada je Garvaon uao u ator. Spremni za sledei as, ser Ejble?" Nego ta." Isprsih se. Ve je skoro mrak." Garvaon sede na svoj leaj. Veeras bih samo popriao s vama o iskoraku. Ionako nemamo mnogo vremena. Mesec se ve vidi iznad planinskih vrhova." ta je iskorak?" Pokret kojim ubadate maem. Kojim gurate vrh napred." Garvaon mi pokaza. Imam oseaj da emo se uskoro opet boriti. Nam siguran, ali tako mi se ini." ,,I ja bih rekao." Iskorak je jedan od najboljih naina da oborite oveka u proj borbi. Ljudi ne vole da ga pominju." ekao

sam. Ne volim ni ja, jer veina smatra da potez ba i nije fer. Ali, ako je u pitanju ivot ili smrt..." Razumem." Nije dozvoljen na turnirima, ak ni u obraunima. Na to miim kad kaem da nije fer. Ali, zabranjen je zato to je veoma opasan. Cak i sa polomljenim vrhom moete gadno da povredite protivnika." Ustadoh s kreveta. ,,Da vam pokaem svoj buzdovan?" ,,0nu stvaricu koja lii na ma? Naravno." Izvukoh Maolomca i predadoh ga Garvaonu. Vrh mu je zupljen. Vidite?" Garvaon klimnu. Vidim i mislim da znam ta ete rei." Jednom prilikom udario sam viteza u glavu tim krajem." ,,I kako se pokazao?" Prisetih se celog dogaaja. Koliko se seam, ovek je bio moje visine. Ali odmah je pao i vie mi nije zadavao probleme. Pokrio je lice dlanovima." Garvaon klimnu i nasmei se. Odrali ste sebi bolju lekciju nego to bih vam je ja ikad dao. Verovatno ste mu izbili nekoliko zuba, slomili koju kost. Da ste imali pravi ma sa iljatim vrhom, ubili biste ga. to je bolje." On izvue ma. Ovaj tip je najbolji za iskorak. Suava se ka vrhu koji je veoma picast. Za finese vam treba savitljiv vrh, ali i poteko seivo da ga snano zarijete. Iskorak je najbolji nain da probete oklop. Jeste li znali to?" Odmahnuh glavom. Odnosno da protivniku nanesete duboku ranu, imao on oklop ili ne. Angrodi ih retko nose." ,,Ni to nisam znao."

,,Ne trebaju im protiv nas. Da li ste se ikad sukobili s nekim Angrodom?" ,,Ne. Naleteo sam na jednog, ali nisam se borio s njim. Smrzao sam se od straha." Uplaiete se i sledei put. I neete biti jedini. ovek odmah pomisli da mu treba itava vojska." ,,Da li ste se vi borili protiv njih?" Garvaon klimnu. ,,S jednim. Samo jednom." Ubili ste ga?" Garvaon opet klimnu. Imao sam nekoliko strelaca pored sebe i jedan od njih zario mu je strelu u bradu. Podigao je ruke ka licu, ba kao taj va vitez. Tada sam utrao i posekao ga po kolenu." Garvaon pokaza prstom na mesto. Ba ovde. Kada se sruio, probo sam mu vrat. Glavu smo dovukli razapetu izmeu dva konja i pokazali je lordu Bilu." Garvaon se nasmei. Kao da smo nosili bure." Onda su zaista veliki kao to Ijudi kau. Onaj to sam ga ja video bio je ogroman." Kao i uvek, zavisi od toga ko pria priu. Ali, tano je da su veliki. Svaki susret s njima je ok. ak su i graeni drugaije od nas. Imu deblje noge, veoma su iroki, ogromne glave. Kada je odseete, kao to sam ja uinio, zaprepasti vas njena veliina." Sigurno sam ve po stoti put zamislio napad Angroda. Ne jedan, ve stotina dinova marirala je Ratnom stazom. Sad mi je jasno zato je ovaj put tako irok." Stvar je u tome to su Angrodi veoma spori, pri emu ne miim na njihov hod. Stii e oni bilo gde pre vas, poto prave ogromne korake. Ali pokreti su im spori. Da nije tako, ne bismo imali nikakve anse." Sve je u brzini", rekoh. Tako je. Borio sam se protiv vas. Mislim, s tim maevima za vebu. Imate snagu; sigurno ste jedan od

najsnanijih ljudi koje sam ikad napao. Ali, od njih niste jai tako da vam jedino preostaje brzina. I pamet. to ne znai da ste na konju." Verujem", rekoh. Poznavao sam oveka koji se tukao s njima." ,,Je li pobedio?" Odmahnuh glavom. Hteo sam da vas pitam jo neto o iskoraku. Ali, ta mislite o onome to e lord Bil noas da uini?" Iskreno? Meu nama dvojicom?" Meu nama trojicom." Nasmeih se i pogladih Manija po glavi. ,,U redu. Sumnjam da e se bilo ta desiti. Neemo nita saznati." Zar vas to ne brine?" rekoh. Zar vas nije brinulo dok smo bili u atoru?" Brine me." Garvaon se nesigurno osvrnu oko sebe. ,,I ranije sam prisustvovao slinim pokuajima. Obino se nita ne dogodi, ali ak i kada se dogodi, ne volim da vidim ono to ne razumem." Smem li da pitam ta ste videli?" Garvaon odmahnu glavom, natutenog izraza lica. Uzdahnuh. ,,U redu. Uveriu se veeras. ta mislite, da provimo gde je mesec?" ,,Ne jo. elim jo o neemu da porazgovaram sa vama, a ionako nije dovoljno kasno. Ne poznajemo se predugo, ali dao sam sve od sebe da vas poduim maevanju. Ispunio sam obeanje, zar ne?" Tako je." ,,I borili smo se zajedno protiv Planinskih ljudi." Klimnuh. Borili smo se." Stoga mi, kao prijatelju, dugujete uslugu." Mani, koji nas je ignorisao od trenutka kada smo prestali da priamo o magiji, sad s panjom odmeri Garvaona.

Smatrate li da je tako, ser Ejble?" Naravno. Nikad to nisam poricao." Nisam nameravao da traim bilo ta od vas, poto ste, kao to obojica znamo, pobedili." Dugujem vam uslugu", rekoh, samo recite." Garvaon me je par trenutaka staloeno posmatrao. Ja sam udovac. Da li ste to znali?" Odmahnuh glavom. Ove jeseni bie dve godine. Ostao sam i bez sina. Vola je tralo da mi rodi deaka." ao mi je. Zaista." Garvaon proisti grlo. Gospa Idn se nikad nije preterano intesovala za mene." ekao sarn da nastavi, osetivi kako se Manijeve kande probaju kroz debelu vunu mojih pantalona. Sve do danas, kada mi se osmehnula. Tek danas smo popriali kao pravi prijatelji." Shvatam", rekoh. Veoma je mlada. Mlaa je od mene dvadeset i dve godine. Meutim, boraviemo u utvrdi kralja Ledenih dinova. I nee biti mnogo pravih mukaraca u okolini." Osim vas i njenog oca", rekoh. Kao i vaih strelaca, vojnika i slugu njenog oca." ,,A ta je s vama?" Ja neu biti tamo. Prvo u pronai Puka i povratiti konje i prtljag, a zatim podii logor negde u ovim planinama. Tako sam obeao vojvodi Marderu i tako e biti." Neete ostati s nama?" Ako pronaem Puka, neu vas ak ispratiti ni do kralja Gilia. Da li jo uvek elite da ispunim va zahtev? O emu se radi?" Mlai ste od mene." Tako je. Mnogo mlai." Krupniji ste i bolje izgledate. Sve ja to vidim."

,,Ne zaboravite da sam vitez bez reputacije", podsetih ga. ,,A rei u vam zato sam toliko navalio da pronaem Puka. Kod njega je ceo moj imetak. Vi imate zamak po imenu Lepodol, zar ne?" Tako je." Veliku kuu opasanu zidinama." ,,I kulu", ree Garvaon. Kao i seljake koji vam obrauju polja i uvaju stoku. Ja nemam nita od svega toga." Sve vreme sam razmiljao o Bilovoj nameri da erku preda kralju Gilingu. Nisam smogao snage da mu to kaem, plaei se kako e reagovati. Najgore je to je on, ako je zaista traila nekog da je spase, bio pravi ovek za nju. Rekli ste mi da slobodno zatraim uslugu", ree Garvaon. Nije to ba lako." Mislim da ve znam ta je. Nema potrebe da izgovarate naglas." elim da mi date svoju re, asnu re da me neete obezvrediti u njenim oima. Svima je jasno da ste bolji strelac od mene. Neka se na tome zavri." Dajem re." Ako me odbije, rei u vam. Ali, obeajte mi da neete pokuati da je osvojite dok ne primite takvu vest od mene." PEDESET I OSMA GLAVA POVRATAK NA ZGARITE Obeavam." Pruih ruku Garvaonu. On je prihvati; njegova aka bila je u skladu s njegovom pojom - nita vea od prosene, ali vrsta i snana. Naravno, vi je elite." ,,Ne." Ali, onaje prelepa." Nego ta", potvrdih. Ali, nisam zaljubljen u nju." Meutim, ona je baronova erka." Na trenutak,

Garvaon kao da je bio spreman da odustane. Njegova jedina erka." U pravu ste. Bil vam nee olakati stvar." Garvaon se isprsi. Dali ste mi re, ser Ejble. ta vas je zanimalo u vezi s iskorakom?" ta ako protivnik naini iskorak? Kako da se odbranim?" ,,Da." Garvaon ustade i dohvati svoj tit. Dobro pitanje. Prvo treba da znate da je teko odbraniti se protiv iskoraka. Situacija je veoma ozbiljna ako ga protivnik esto koristi. Upamtite to." Hou." Kao drugo, morate da predvidite kada e ga upotrebiti. Imate li onaj tit od sino?" Odmahnuh glavom. Vratio sam ga Bou." Uzmite onda moj." Garvaon izvadi prutove koji su nam sluili kao maevi. Zar nam ne treba vie svetla?" Spustih Manija na zemlju. Neemo se boriti. elim samo da vam pokaem nekoliko stvari. Seate se da sam vam rekao da ne napadate protivnika desnom nogom? Jedan od razloga je taj to e vam protivnik, ako iole poznaje iskorak, zariti ma u nju. Tako je, pravo u nju. Ja vam sada neu ubadati svoj vrh ni u le, ni u nogu, to bih inio u pravoj borbi. Ciljau va tit. Hou da zrite gard, ali da se povlaite sve dok me ne prisilite da preem tri - etiri koraka kako bih vas dosegao." Povukoh se par kratkih koraka, drei podignut tit. Tako je. Spremite se." Istog asa vrh Garvaonovog pruta udari po mom titu. On odskoi unazad.

Jeste videli ta sam uradio? Krenuo sam kratko levom nogom, a onda iskoraio desnom. Dodao sam duinu svoje ruke na duinu seiva, dobivi praktino svoju visinu." Kao da ste se posluili magijom", rekoh. ,,Da, ali nisam. Vebajte taj dugi korak. Nije jednostavan kao to izgieda. Pri tom tit treba da vam je u visini glave, jer se, u protiom, otvarate za udarac ako je protivnik dovoljno brz." Voleo bih to lepo da vidim", rekoh. Garvaon baci pogled ka dovratku. Tamo je svetlije. Nauiu vas kako da naterate svakog protivnika na povlaenje, a onda bi bilo pametno da se javimo Njegovom gospodstvu." Sa podignutim titom, pokazao mi je kako da napadam, natavi me da ponavljam za njim. Pri treem potezu, osetio sam kako me Mani vue za nogu. Spremni za polazak?" upita Garvaon. Valjalo bi da prvo pronaem svoj lem", rekoh. Lord Bil e eleti da me vidi pod njim. Recite mu da dolazim za koji minut." Nazad u atoru, porazgovarao sam nakratko s Manijem. ta je bilo?" Otrao sam do Idn da proverim kako teku pripreme", objasni Mani. Video sam da on namerava to da izvede u atoru. Bolje je da se vrati na zgarite. Recite mu da sipa malo pepela u posudu." * Prednju prostoriju u Bilovom atoru osvetljavalo je desetak svea. ljunana podloga bila je poravnata i prekrivena tepihom. Bil je sedeo na tepihu prekrtenih nogu, a pred njim su se nalazili koni meh za vino, zlatna inija i jedna zlatna aa. Idn je sedela u stolici

na ralapanje ispred svilene zavese, dok je ser Garvaon stajao pored nje. Stigli ste", ree Bil. Moemo da ponemo." Naklonih se. ,,Da li je ikako mogue nasamo porazgovarati s vama, Moj gospodaru?" Bil se premiljao. ,,Je li neto vano?" Mislim da jeste, Moj gospodaru. Rekao bih da ete se i vi sliti sa mnom." Ser Garvaon i ja emo saekati napolju, oe", ree Idn. ,,Povi nas kad budete spremni." Nee moja erka izlaziti napolje, u no." Bil se okrenu ka mi. ,,Je li dovoljno da se malo udaljimo od logora?" Otili smo stotinak metara niz dolinu. Bil se zaustavi i okrenu prema meni. Ponite da mi objanjavate zato niste eleli da govorite u prisustvu moje erke i odanog viteza." Zato to moram da vas posavetujem", objasnih. ,,A kao puki vitez..." Shvatam. O emu se radi?" Nazvali ste me arobnjakom. To nisam, ali imam jednog pratelja koji se malo razume u magiju." ,,I pretpostavljam da vas je on, ili ona, nauio nekoliko osnoih stvari. Suvie ste skromni." Hvala vam, Moj gospodaru. Mnogo vam hvala." Osvrnuo sam se traei Manija, ali nije ga bilo na vidiku. Imam jedno pitanje, ser Ejble. Ranije mi niste nudili sasvim iskrene odgovore." Moda je tako. Izvinjavam se." Ako posluam va savet - savet tog prijatelja, mada ste prvi put sasvim sami traili konja na zajam da li ete iscrpno i otvoreno odgovoriti na jedno pitanje? Tako vam asti? U protivnom, neu sluati va savet."

Odmahnuh glavom. Ovo je veoma vano, Moj gospodaru." Razlog vie da se obaveete." ,,U redu, obeavam. Ali samo ako me i posluate, a ne samo sluate." Nareujete mi?" Nipoto, Moj gospodaru. Ali... pa, moram da pronaem Puka. Zar neete uiniti onako kako vas posavetujem? Preklinjem vas." O, znai izbor je na meni? Ako izuzmemo detalj da se neete obavezati ako vas ne posluam." Tako je, Vae gospodstvo." ,,Da ujem. ta imate da kaete?" Kada smo se vratili u ator, Bil naredi da dovedu konje za sve nas. Dodatni konj nosio je tepih, meh za vino i ostale stvari; na estom je jahao Bilov sluga. Vratiemo se do prevoja", saopti Bil Garvaonu. Najpameije je da jaete ispred nas. Nek nam ser Ejbl uva lea. To je jo opasnije." Ali, dok sam drao odstupnicu, shvatio sam da nije toliko opao koliko usamljeno mesto. Osim toga, svaki as sam zauzdavao svog pastuva kako ne bi pretekao teretnog konja. Koliko sam video, neprijatelji se nisu krili iza stena i retkih stala i bunova s obe strane Ratne staze. I mada sam paljivo oslukao, uo sam jedino hladnu, samotnu pesmu vetra i kloparanje kopita. Mesec je snano sijao, a hladne zvezde uvale su svoje tajne. Kada sam izbio na stenoviti izdanak visoko na obronku planine i pogledao nanie ka logoru, njegovi tamni atori i gotovo zgasle vatre delovali su daleko koliko i te zvezde...

PEDESET I DEVETA GLAVA U JOTUNLANDU Bil naredi da se izmeu dva zgarita prostre tepih i upita svakog od nas zna li zato su bile dve vatre. Ja odmahnuh glavom, ali Idn ree: Zna ser Garvaon. Hoete li nam rei, vitee?" Prvu vatru zapalili su ovde." Garvaon pokaza prstom. ,,Na tom mestu okrenuta je ka zapadu i najzaklonjenija od vetra. Sledee noi, ili moda one tamo, shvatili su da e ih neko primetiti sa severa." ,,I primetili su ih", promrmlja Bil. Hajde da vidimo da li e nam se uopte neto ukazati. Ponovo vas sve upozoravam da ovo moa nee uroditi plodom." Bacio je pogled na iniju u rukama njegovog sluge. ,,Pa to je srebro! Gde je moja zlatna inija, Sverte?" ,,Ja sam mu rekla da ponese ovu, oe", ree Idn. Baca ini po meseini, a ne po danu. To je moja inija za voe. Mislim da e ti nas doneti sreu." Bil se nasmei. ,,Da nisi i ti postala vetica?" ,,Ne, oe. Ne znam nita o magiji, ali posavetovao me je jedan prijatelj." Ser Ejbl?" Odmahnula je glavom. Obeala sam da neu otkriti ko je." Verovatno neka od slukinja." Idn ne odgovori nita. Nije ni vano." Bil kleknu na tepih. Sluga mu dodade srebrni pehar i meh za vino, nakon ega ovaj napuni i iniju i pehar. Mani se pojavi odnekud i skoi mi na rame kako bi bolje video. Budite tihi", ree Bil. Posegnuvi u svoj kaput, on izvue kou vreicu i otkinu iz nje debelu vezu suenog bilja. Pola prosu u inu, pola u pehar. Zatim je zatvorio oi i izrecitovao bajalicu.

Meni se uini da je u tiini koja je nastupila pesma vetra posta drugaija, ispunjena nerazumtjivim amorom. Mongan!" Povika Bil. Dirmejd! Sirona!" Iskapio je srebrni pehar u jednom gutljaju i sagnuo se da pogleda u srebrnu iniju. To uinih i ja, unuvi pored njega. Ubrzo nam se pridrui Idn, a onda i Garvaon. Kroz neto nalik ulazu u mranu peinu, zurio sam u umu nemaljske lepote. Diziri, kraljica elfa, stajala je gola na proplanku na kojem je cvetalo neobino cvee, otmenija i lepa od bilo koje smrtne ene; zelena kosa vijorila joj se visoko iznad glave, talasajui se i lepajui na povetarcu koji je mrsio cvee. Tag mlai drhtao je ispred nje, a ja sam ekao na kolenima. Uskim srebrnim maem ona dodirnu oba moja ramena. ,,To je iz prolosti", promrmljah Bilu. Bacite pepeo u vino." Bil me tupo pogleda, ali Idn prosu malo pepela u iniju i zami staklastu povrinu vina. Sada sam posmatrao sivi kaput zdepastog oveka koji dugkim i blatnjavim putem koraa preko ravnice okovane oblacima. U daljini su se uzdizale iroke i visoke kule. On svojim tapom udari u ne veu od deteta. Jedna odrpana prilika, koja je ispred njih vodila konje vejike kao pse, bacila se preko ene, nudei svoja lea umesto njenih. ovek u sivom kaputu prezrivo ga oinu, a onda ih zajedno utnu vrhom izme. Vrh crne ime koja udara Ulfu poe da raste sve dok nije iunio celu iniju, u kojoj je zapravo samo pepeo plivao na vinu. Sluajte!" Garvaon ustade. I ja se uspravih i oslunuh: nisam uo nita sem vetra. Bio je to prazan um, ono to se u njega uselilo sada ga je napustilo. Idn i sluga pomogli su Bilu da ustane. Garvaon

istog asa skoi u sedlo i obode konja nazad ka logoru. Logor je napadnut", rekoh Idn. Skinuh Manija s ramena i pradoh joj ga. Moram da idem. Ostanite ovde dok ne doem po vas." Dobacila je neto dok sam se udaljavao, ali nisam uo da li me je molila da ostanem, poelela mi sreu ili zatraila da se brinem o Garvaonu. To je bila jedna od stvari o kojima sam mozgao, mamuzui pastuva niz strmi planinski put. Na trenutak je izgledalo kao da poljanom na kojoj se ranije nazio logor sada koraaju stabla. Nije bilo vatre, ni atora. Moj pastuv se uplai kada je neto veliko sa treskom udarilo u zemlju kraj njega. Dohvatih luk i tobolac iza sebe i skliznuh s lea pastuva. Negde u tami, zvidale su jo neije strele. Poleteo je i drugi kamen, udarivi pravo u belog pastuva. On vrisnu od bola i odgalopira. Uvrstivi nogom stopalo Iuka, navalio sam svom teinom na savitljivo drvo i uglavio omicu tetive u prorez na glavi luka. Zapeo sam strelu do uva i odapeo je. Stotinu koraka dalje, din koji je kamenovao belog pastuva zaurla snagom groma. Za prvom, odaslao sam i drugu strelu, pa treu, gaajui oi ke nisam video. Din se srui. Dvojicu umornih vitezova zora je zatekla kako se probijaju nad ka prevoju. Beli pastuv je epao tako da sam vie koraao nego jao, prepustivi sedlo (veiiko i oklopljeno sedlo koje je bilo teko put oveka) Ansu da ga nosi. Garvaon je bez problema mogao da odjae ispred nas, ali je dovao suvie umorno da bi obo svog konja. Korice koje su nekad nosile Bojovnicu zjapile su prazne.

Ali, kada smo ugledali Idn kako nam me izmeu stena na samoj granici snega, on ipak zari pete u konjske slabine i nestade iza prve krivine. ,,Eh, ljubav", proapta podsmeljiv glas nedaleko od mog uva; osvrnuh se iznenaeno i ugledah Uri na svom pastuvu. Vratila si se!" Ona mi se iskezi. ,,Ne, misli na moju sestru." Zar se ne plai da e te Ans videti tu gore? Nije daleko od nas." Ba me briga za to. Ionako u nestati im izae iz senke." Zaustavih se, ugrizavi se za usnu dok sam milovao glavu pasta. Rekao sam lordu Bilu za tebe i tvoju sestru. Nisam imao izbora." ,,0na mi nije stvarno sestra. Tako se samo predstavljamo." Zar se ne ljuti?" Uri se ponovo iskezi. ,,To predstavlja vei problem za vas dvoju nego za nas. Da li si mu objasnio da smo tvoje robinje?" Odmahnuh glavom. Nazvao sam vas svojim prijateljima. eleo sam da na ovom mestu potrai Puka, a on je obeao da e me pluati ako mu iskreno odgovorim na jedno pitanje. Ne seam se od rei do rei, ali to je u sutini hteo." ,,I jesi li?" Jesam. Ispunio sam obeanje, ba kao i on svoje. Hteo je da zna zato nisam upotrebio sopstvene moi kako bih pronaao Puka. Objasnio sam mu da sam poslao vas dve za njim i da vie od toga nam mogao da uradim." Napravih pauzu. Preutao sam mu vaa ima." ,,To je dobro." Uri se nasmei. Rekao sam mu da sam prvo poslao Gilfa za Pukom, a onda vas dve za njim." Evo ta smo saznale. Jedan din ga je uhvatio, a njegovi robovi su ga okovali. Nas dve znamo sve o okovima, ali smo se vratile u Elfris po alat, tako da smo, po povratku, iznova morale da traimo Gilfa, jer su ga

premestili. Uzgred, gde vam je maor? Da niste i njega izgubili?" ,,On je sa gospom Idn." Nije." Mani naskoi na vrh stene. Bio je sa Idn kada vam je mahnula, ali tada je dotrao onaj drugi vitez, pa sam reio da siem i doekam vas. Njoj u tom asu ionako nisam bio potreban." Kako li si to zakljuio?" ree Uri. Hoe da kae da prekidam intimni razgovor izmeu tebe i mog dragog i duboko potovanog gospodara, slavnog viteza ser Ejbla od Visokog srca. Samo nek zatrai da odem i nestau poput crne mje, mnogo lepi od te tvoje prljave boje, ta god ona bila. Gospodu?" Ostani ako eli." Ispravna odluka." Sad je na njega doao red da se iskezi. ,,Iravna je zato to puta maku da radi po svome. Ti si njegov rob, mlada eno? ini mi se da sam te uo kako to tvrdi." Jesam." ,,E, pa, ja sam njegova maka, to je mnogo vii poloaj." Pozvah Uri rukom. Ans dolazi, iza prve krivine je sada tako da bi... Osim ako ti zaista ne smeta da te vidi..." Ona skliznu sa pastuva i stade ispod njegove glave. Baki vraa nae alate u Elfris, a ja sam dola da ti kaem da je tvoj pas slobodan." ,,I dolazi ovamo?" Nita hvala za teak posao koji smo obavile? Rekla sam joj da e biti nezahvalan." Zahvalan sam. Veoma. Ali sam mislio da se zahvalim obema, a sad nemamo dovoljno vremena." Odoh da sapletem Ansa", predloi Mani. Uri se isceri. ,,Pa on ne vidi ni dva koraka ispred sebe. Pogledaj

ga samo." Zaista, bio je poguren skoro do zemlje. Kada doe do nas, vratiu sedlo na konja." Kakav je da je, barem je pravi ovek, ba kao to sam i ja elfkinja." Mani prezrivo frknu. Ali, tvoj pas je neto sasvim drugaije, gospodaru, a ova maka je nestvarnija od mene." Gilfa su mi dali Bodakani", rekoh joj. Tvrdi da je odrastao kod njih." Pitanje glasi: da li su imali pravo da ga poklanjaju. Oni se plae hladnog elika." Stotinu koraka niz Ratnu stazu, Ans viknu: Gospodaru! Ser Ejble! ekajte me!" EZDESETA GLAVA TA STE VI VIDELI? Zvuao je zadihano i ja tek tad shvatih da me je moda sat vrena bezuspeno dozivao. Evo, ekam", dobacih mu. Ima da vrato to sedlo na konja kad stigne." Potraio sam Uri oko sebe. Zbrisala je", ree Mani, mada me ne bi udilo da se i dalje mota okolo i pijunira nas." Hteo sam da je pitam da li e se Gilf vratiti", objasnih. ,,U stvari, ve sam je pitao. Ali mi nije odgovorila." Ja u vam odgovoriti", ree Mani. Pitajte mene." Kako ti zna..." Opet bacih pogled niz Ratnu stazu, ne videvi nikog sem Ansa. ,,U redu, pitau te. Da li e se Gilf vratiti ovamo?" Nee, naravno. Svestan sam da me neete uzeti za ozbiljno, ali to je istina." Zurio sam u njega. Pitate se kako znam?" nastavi Mani. ,,E, pa, isto onako kako bi i vi trebalo da znate. Zato to poznajem

vaeg psa. I to, oigledno, bolje od vas. Poslali ste ga da pronae Puka?" Da. Bio si prisutan." ,,I ja i ser Garvaon, tako da niste razgovarali. Ali, ako ste poslali psa da ulovi Puka, jurie ga sve dok mu ne naredite da prestane. Ili dok u potpunosti ne izgubi trag, a tada e dopuzati nazad i izvestiti o svom neuspehu." Ubrzo stie Ans; uzeo sam sedlo od njega, vratio ga na hromog pastuva i zajahao ga. Dok sam zatezao kopu, Mani skoi na sedlo. Odmori se malo", rekoh Ansu. Odoh do lorda Bila i njegove erke na prevoju. Posle emo se svi vratiti dole. ekaj nas tamo." Ans tvrdoglavo odmahnu glavom. Moje mesto je uz vas, ser Ejble. Eto me odma'." Kako god eli", rekoh i oboh pastuva. On poe epavo da kka. Kada se Ans izgubio sa vidika, rekoh: Verovatno misli da sam zao." ,,Pa, on jeste bogalj", potvrdi Mani, ,,ali ja imam vrst stav. Nad ne ali ptice, mieve i veverice. Kao ni mukarce, ene i decu, osim nekoliko bliskih prijatelja." Ponaam se grubo prema njemu ba zato to je obogaljen", objasnih. Imao je priliku da nastavi da ivi s majkom. Ne bi nita rio, a nakon njene smrti brat bi nastavio da ga prehranjuje. Zato je i otiao od kue." Znam kako je to", ree Mani. ,,S vremena na vreme ti doe da sam ode u lov." Upravo tako." Pred nama se ukaza prevoj, tako da zauzdah pastuva. eli da bude koristan - da oseti pravi posao, da se oznoji, upregne miie i podeli sudbinu sa svojim gospodarom." Mani ne ree nita. Ja sam dogurao do viteza. To je prilian uspeh za siromanog momka koji je rano ostao bez roditelja. Ans se plai da moda nikada nee pronai svoje mesto

meu ljudima. Ja se trudim da mu pokaem da ga ve ima - da neko eli njegovo drutvo zbog onoga to je u stju da uradi, a ne samo iz saaljenja." Ovamo, ser Ejble!" Bio je to Bilov sluga. Njegovo gospodstvo vas eka." Naglo povukoh u stranu uzde hromog pastuva koji je nevoljno birao sebi put kroz kamenjar. ,,Da li ste se meni maloas obratili, ser Ejble? Ako jeste, nisam vas dobro uo. Duboko se izvinjavam zbog toga, ser Ejble." Nisam. Obratio sam se svojoj maki. Nema zato da se izvinjava." Hvala vam, ser Ejble. Veoma ste milostivi. Eno ih tamo, ser Ejble, kraj potoia. Vidite konje?" Klimnuh. Pretpostavljam da Njegovo gospodstvo nije htelo da logoruje na mestu na kojem je bio Puk." Puk je...?" Moj sluga." Samo dotakoh pastuva mamuzama. ekao me je ovde." ,,O, razumem, ser Ejble. Njegovo gospodstvo je reklo da ne bi bilo mudro da kuvamo, spavamo i... i takorei ivimo na mestu na kojem je imao vizije, ser Ejble." Sluga se veoma tiho i utivo nakalja. Nisam imao ast da prustvujem dogaaju, ser Ejble. Ali ono to sam od Njegovog i Njenog gospodstva uo bilo je zadivljujue." Bilo je", sloih se. Sluga se utia. Njegovo gospodstvo jedva eka da se posavete sa vama o tome, ser Ejble. Moda elite da se spremite za to." Tada sam ve ugledao Bila kako sedi na kamenu. inilo se da je duboko upleten u raspravu sa Idn, koja je sedela na drugom kamu, i Garvaonom koji je stajao

iza nje i drao uzde svog konja. Trenutak kasnije, Bil podignu pogled, mahnu mi i ustade. Konj kojeg sam vam dao povreen je u sinonjoj borbi. Rekao nam je ser Garvaon. Rado bih vam dao drugog." Spustih se sa sedla. I ja bih to voleo, Moj gospodaru. Meim, ostalo je samo nekoliko konja i mula, od kojih je velik deo u gem stanju od mog konja. Ima modrice, ugruvan je i sve ga boli, ali mlim da nita nije slomio." Ipak ste ih pobedili." Bil se nasmei. Nismo, Moj gospodaru. Tukli smo se protiv njih. Samo toliko. Nai ljudi - odnosno ser Garvaonovi i vai ponosni su na to kako su se borili." Zastadoh da ujem njegov komentar, ali ga ne dobih. Nema u tome nieg loeg", nastavih. Naprotiv, moda tako i treba. Ali, ako mene pitate, ne mislim da je borba sama po sebi dovola. Voleo bih da smo stvarno pobedili." Ubili ste etvoricu", ree Idn. Tako nam je rekao ser Garvaon." Neverovatan uinak", dodade Bil. Dva viteza i dvadeset strelaca i vojnika..." Dvadeset i dva", ubaci Garvaon. Hvala", klimnuh k njemu. ,,To znai estorica na svakog ubenog dina. Mogli smo da postignemo mnogo vie od toga." ,,To nije fer!" uzviknu Idn. Naravno da nije, Moja gospo. To je bitka. Ko kae da mora da bude fer?" Niste fer prema ser Garvaonu i njegovim ljudima!" Bila je ljuta. Garvaon htede da poloi ruku na njeno rame, ali ipak oduade. ..Ser Ejbl je sam ubio jednog." Onda nije fer ni prema samom sebi!" ,,Je li to istina, ser Ejble?" upita Bil. Jer, ako jeste,

zasluujete mnogo vie od pastuva." Bio je mrak, Moj gospodaru. Ne znam koliko naih ga je nadalo." Jeste li videli nekog drugog?" Nije u tome stvar, Moj gospodaru." Odgovorite na pitanje, ser Ejble. Da li ste primetili da se jo neko, osim vas, bori protiv Angroda kog ste ubili?" Nisam, Moj gospodaru." Nema viteza u Tortornju koji se ne bi diio takvim podvigom, ser Ejble." Bil pogleda u Idn i Garvaona i oni ga podrae. Nego ta, svih mi Oversina u Skaju! I naslikao Angroda sa smrznutom bradom i batinom u ruci na svom titu." Onda mi je drago to nisam vitez iz Tortornja, Moj gospodaru. A to se tie tita, on je kod Puka. Ofarban je u zeleno i ostae takav sve dok ne postignem neto krupnije od ovoga." Idn ustade, spustivi ruke na kukove. Sluajte vi mene." Sluao sam vas dosad", rekoh, ,,i rado u vas sasluati opet." Lepo! Obojica ste bili odsutni kada su doli dinovi. Vojnici i strelci borili su se bez vas, ali nisu se razbeali poput slugu, ve su dali sve od sebe. Koliko vam je trebalo da se odavde spustite tamo? itav sat, bez sumnje!" Manje, Moja gospo." Sat vremena i to u vratolomnom galopu. Ipak ste uleteli u bitku, obojica na konju, srano se borei u mraku protiv dinova visih kao ona tamo stena." Nije ba tako." Uzdahnuh. Moja gospo, ne bih da se rasprajam sa vama." Bil se zakikota. Meutim, ipak ete to uiniti. Saekajte samo da vas pitam neto. Pitao sam i ser Garvaona, i dobio odgovor. Da li u ga dobiti i od vas bez okolianja i bilo

kakvih pregovora?" Nikad nismo pregovarali, Moj gospodaru." Onda bez uslova?" ,,Da, Moj gospodaru. Ako ga budem znao." ,,Da li ste se borili na konju ili na nogama? Rekao bih da ste jali poto je ivotinja povreena." Uglavnom na nogama, Vae gospodstvo. I uglavnom sam odinjao srele. Smem li da pitam zbog ega vas to zanima?" Bilov osmeh nestade. Moda e doi dan, ser Ejble, kada u morati da povedem stotine vitezova protiv Angroda. Nadam se da ne i uiniu sve da ga izbegnem. Ipak, ta mogunost postoji. Trudiu se da ih vodim hrabro, ali bi bilo poeljno da ih vodim i mudro - to bolje umem." Vama, vitezovima, nije mnogo stalo do toga da li ete umreti", ree Idn. Stoga mi brinemo vie od vas. Kad kaem 'mi', mislim na ljude poput mog oca i brata." ,,I na sebe", ree Bil, ,,ako ikad postane kraljica." Video sam kako je ser Garvaonu na te rei spala vilica. Bre-bolje ubacih se u razgovor. Ujahao sam u bitku, Moj gospodaru, ali Angrod kog sam jurio video je izgleda konja, tako da sam sjahao. Tada je konj ranjen. Posle sam odapinjao strele, pokuavajui da ga podim u oi." Bil zamiljeno klimnu. Koliko je bilo Angroda?" pitala je Idn. Zna li neko?" ,,Ja ne, Moja gospo." Moji ljudi tvrde da ih je bilo dvadeset i vie. Lino sumnjam da ih je bilo toliko. U iniji vaeg oca video sam samo desetak." Videli ste ih u mojoj iniji?" zainteresovano upita Bil. ,,Da, Vae gospodstvo. Siguran sam da ste i vi." ,,Ne... ni priblino. Razgovarao sam o tome sa Idn i

izgleda da je svako video neto sasvim drugo. Recite mi ta ste tano videli. Sve!" Samrtnu postelju moje ene." Garvaonov glas bio je bezizrajan. Umrla je na poroaju, Vae gospodstvo." Bil klimnu. Seam se." Video sam njen krevet i sebe kako kleim pored njega. Babice su odnele mog sina. Pokuavale su da ga oive. Molio sam se za Volu kada se jedna vratila da mi kae da je i on umro." Garvaonovim glom proe jedva ujni drhtaj i on zastade kako bi ga se otresao. Tada je ser Ejbl rekao da gledamo u prolost." ,,Da, seam se toga." Zatim se ono to sam video promenilo. Sada sam posmatrao na logor i Angrode kako se sa brda sputaju u napad. Vie od desorice. Ali ne ba dvadeset. Negde oko trinaest-etrnaest." Sigurno ih je video i ser Ejbl, jer mi je rekao da je u podnoju bitka", ree Idn. Odmahnuh glavom. Nisam. Ser Garvaon je podigao pogled i rekao nam da oslunemo, a onda otrao do svog konja. Nije bilo teko pogoditi ta je uo." ta ste vi videli, ser Ebjle?" EZDESET I PRVA GLAVA SVI MORATE DA SE BORITE Nita to bi vas zanimalo, Moj gospodaru. Video sam sebe ko postajem vitez i kako enu koju poznajem tue jedan Angrod..." ,,Da?" Zainteresovano ree Bil. to ste zastali?" Vredi neto pomenuti, Moj gospodaru. Video sam u daljini jednu veliku graevinu - gomilu irokih kula sa kosim krovovima. Mislim da su vane, poto je onaj Angrod koji je tukao Puka i Ulfu iao ka njima. Znate li

ta je to?" Na trenutak sam pomislio da mi nee odgovoriti. Ali, onda je rekao: Verovatno Utgard. Zamak kralja Gilinga. Nikad ga nisam veo, niti ak razgovarao s nekim ko jeste. Ali, krue glasine. Ogroman zamak u ravnici. Zamak bez zidina, ograen jedino ancem." Nisam video anac, Moj gospodaru. Bio je suvie daleko." Njegovo velianstvo ima jedan ukrasni tanjir. Sigurno ste ih viali do sada?" Tanjire sa slikama? Naravno." Navodno ga je oslikao umetnik koji je razgovarao sa enom koja je pobegla odatle." Bil se zamisli. Doao sam ovamo da sklopim mir sa Angrodima, ser Ejble. To sam vam sigurno ve rekao." Pomenuli ste, Moj gospodaru." ,,A da li sam vam rekao da je to poslednji, oajniki pokuaj? Ne? E pa, evo, sad vam govorim. Ve smo pokuali da pregovaramo s njima. Svi pregovori su propali moda zato to se nismo obratili nom na visokom poloaju. Njegovo velianstvo se toga setilo, ser Eje, i ja sam se sloio s njim. Moja erka i ser Garvaon ve znaju ovu priu, ali e morati da istrpe." Nema problema, Vae gospodstvo", ree Garvaon. elim jo jednom da je ispriam, sada, nakon neuspeha. Nali smo se da emo, ako doemo u miru i donesemo skupocene poone za kralja Gilinga, nekako uspostaviti kontakt s njegovim Granarima i dobiti pratnju do Utgarda. Sada tih poklona vie nema." Idn me pogleda ispod oka. Kako mi je ser Garvaon preneo, nema ni njih, ni mula koje su ih nosile. Pokuaj je, dakle, propao." ,,Ne vaom krivicom, Vae gospodstvo", ree Garvaon. Uinili ste kolikp ste mogli." ak nisam ni bio tamo. Nisam isukao svoj ma i to

moram da kaem Njegovom velianstvu." Odsustvovali ste mojom krivicom." Isprsio sam se kao pred gospodarom Agrom. Slobodno me prekorite zbog toga, ako 'oete." Ako elite", ispravi me Garvaon. Nek potraje koliko potraje. Nek vam se pridrui i erka. Ali, nita to kaete nee biti gore od onoga to sam ve rekao samom sebi." Bil slegnu ramenima. Idn, ser Ejbl je hteo da pronae svog slugu, svoje konje i svoje oruje - tit i lem, pretpostavljam, koplje i sline stvari. Ako opet eli da glumi prostakuu, sad je pravo vre." Ona odmahnu glavom. Hajde. Saopti mu da su njegovi pogreni postupci doveli do nae propasti." Neu, oe." Tako sam i mislio. Da ne znam da e odbiti ponudu, pozvao bih ser Garvaona da osudi kolegu viteza s kojim se borio rame uz rame. Sverte? Doi ovamo." Sluga mijeg izgleda urno nam prie. ,,Da, Vae gospodstvo?" ,,Ti si sluga, Sverte. Moj sluga." Da, Vae gospodstvo." Voleo bih da se posavetujem s tobom, poto prisutni ser Ejbl takoe ima slugu. Pri tom ne mislim na bogalja." ,,Da, Vae gospodstvo. Puk, Vae gospodstvo. Ser Ejbl mi je rekao, Vae gospodstvo." Tog Puka su uhvatili i zarobili Angrodi." ,,Da, Vae gospodstvo." Ser Ejbl pokuava da ga spase i u svojim nastojanjima zatraio je pomo od mene. Kao rezultat mog pristanka, posao koji sam obavljao u ime Njegovog velianstva je propao i ja sam uniten ovek. Ser Ejbla treba zbog toga nagrditi i smatram da si ti prava osoba

za to. Iz tvojih usta e uvrede zvuati duplo gore. Ne strahuj da e te ser Ejbl udariti ili probosti. Ser Garvaon i ja te titimo, iako sam uveren da ti zatita nee biti potrebna. Poni." ,,Da... da...?" Sluga je bespomono pogledao u Bila, pa u mene, pa opet u Bila. ,,Da ga vrea", strpljivo objasni Bil. ,,Ne sumnjam da zna stine prostota. Upotrebi ih." ,,Oe..." Idnine oi ispunie se suzama. Ser... ser Ejbla, Vae gospodstvo?" Upravo tako." Bil nije posustajao. Poni, Sverte." Ser Ejble, vi... vi..." Nastavi." Sluga proguta knedlu. ao mi je, ser Ejble, zbog onog to se desilo, ta god to bilo. I... i..." Idn se malo pribrala. Nastavi, Sverte. Zna ta moj otac eli. Uini to." ,,I ako je sve to vaa krivica, ser Ejble, onda ste veoma lo ovek. Ali... ali i ja sam. Sve to neko uputi vama, moe slobodno da kae i meni." Eto", ree Bil. Potpuno ste osramoeni, ser Ejble. Izvreao vas je moj sluga. Sad prestanite da se ponaate kao dete i sasluajte me." Hou, Vae gospodstvo." ,,Ja sam izaslanik Njegovog velianstva u Jotunlandu. Da je mija uspela, zasluge bi pripale meni. Poto je propala, odgovornost je moja. Prihvatam je i spreman sam da stanem pred kralja Arntora, sptim mu da sam ostao bez poklona i primim kaznu, kakva god da bude." Bacih pogled ka Idn, ali ona nije progovorila. Ako joj je bilo drago zbog mogueg povratka u Krunokob, njeno lice to nije pokazo. Garvaon je delovao natuteno i nesreno. Vraate se, Vae gospodstvo?" upitah napokon.

Tako je. Mislio sam da ostanem ovde sa Idn i saekam da ser Garvaon i gospodar Krol dou sa ostatkom kolone, ali moramo da popamo mrtve. I to, prema ser Garvaonovim reima, veliki broj mrih. A to sigurno nije jedini posao. Vratiemo se s vama i provesti no u onome to je ostalo od logora. Nadam se da emo sahraniti mrtve do zalaska sunca i sutra ujutro krenuti na put. Videemo." Krenuti na jug?" ,,Da. Ve sam vam rekao." Mani podignu obrvu, uukan u Idninom krilu. Nadam se da ne oekujete da poem sa vama, Vae gospotvo?" rekoh. Sluga nalik miu se nasmei. Osmeh istog asa nestade, ali ne pre nego to sam ga primetio. Zaista nisam razmiljao o tome", ree Bil, ,,ali vi niste u mojoj slubi. Radite ta hoete, mada ste vie nego dobrodoli da poete sa nama. Konj kojeg sam vam dao je, naravno, va. Kao i lem. ta nameravate?" Ans nas sustignu, zadihan i oznojan. Ugledavi ga, rekoh: Probau da naem konja za ovog mog slugu, Moj gospodaru." ,,Mi nemamo ta da vam damo, ser Ejble. Tako mi je rekao ser Garvaon. Neemo imati dovoljno konja i mula za sopstvene potrebe." Garvaon klimnu. Znam to", rekoh Bilu, ,,ali Angrodi e imati vie nego to im treba. Probau da im uzmem jednog za Ansa." Krenuete za njima sami?" Da, Moj gospodaru." Ans, ionako zguren, savi se jo vie. ,,Ne ba skroz sam, Vae gospodstvo, ser. Ja u da mu drim uzengije, ser." Sami, ako ne raunamo ovog - ovog grbavca."

Mani se u jednom neverovatnom skoku nae na mom ramenu. Mislim da u imati i svog maka, Moj gospodaru, kao i jurinog konja kojeg ste mi dali. Moj pas i dalje traga za Pukom, ali moda e se vratiti. Ako bude tako, Angrodi e sledei put malo tee da izau s njim na kraj. Nai e se tu i dva prijatelja koje sam vam sino opisao." Idn ustade i zagrli me. Plakala je, sve vreme priajui neto nazgovetno. Bil duboko uzdahnu. Da vas ne grle ruke moje erke, grlile bi vas moje. Ne sumnjam da vam se vie dopadaju njene. Da li zaista mislite da imamo anse?" ,,Mi, Moj gospodaru?" ,,Ja sam baron kome je mesto za kraljevim stolom. U Tortornju e moi da tvrde kako nisam uspeo, ali ne i da je jedan bogalj hrabriji od mene." Ako je tako, mislim da imamo, Moj gospodaru. Hoete li me sasluati, ako prestanem da se ponaam kao dete?" Bil klimnu. ,,Mi govorimo o Angrodima koji su veliki poput kula ili visoki poput glavnih jedara na brodu. Svojevremeno mi je jedan dobar prijelj rekao da u se zaprepastiti svaki put kada ih vidim." Reio sam da malo slaem. ,,U redu, bio sam zaprepaen, ali zbog toga koliko su mali. To je kao da postavite mene ili ser Garvaona pored malog deteta. Nazivamo ih dinovima, Ledenim dinovima, i govorimo da su to Sinovi Angre. A zapravo se samo radi o velikim, runim ljudima." Hrabre rei." Njih imamo. Sada su nam potrebna hrabra dela." Skinuh Manija s ramena, pomilovah ga i spustih na zemlju. ,,Ne znam koliko ih je tano bilo, ali hajde da kaemo trinaest. Broj moda nije taan, ali nema veze. Prole noi nas je iznenadilo trinaest velikih ljudi. Ipak,

borili smo se i ubili oko treinu." Bil klimnu glavom. Ser Garvaon i ja nismo prisustvovali prvom delu bitke i godi mi pomisao da bi se sve drukije zavrilo da jesmo." Ovo me zanima koliko i vas", ree Garvaon, ,,ali, ne zaboravite da smo izgubili neke ljude." Svestan sam toga. Strpite se samo trenutak. Prvo elim da vas pitam ta se deava ako obrnemo situaciju. ta ako mi napadnemo tu devetoricu iz zasede?" Niko nije progovarao. Pitam vas, Moj gospodaru, ali i sve ostale. Pitam i vas, gospo Idn, ser Garvaona, Sverta i Ansa." ,,Ja sam se tuk'o s Ljuderom", na kraju ree Ans. ,,I to golim rukama." ,,I potpuno sam. Znam. Seam se i kako si zavrio. Da li bi se opet tukao s njim?" Samo ako bi se tukli i vi, gos'n ser Ejble." Samo toliko i traim." Zastao sam kako bih sredio misli. ,,Kada sam doao ovde, vi ste mi, gospo Idn, rekli da se strelci i vojnici nisu razbeali poput slugu. Da li ste od vaih slugu uopte oekivali da se bore?" ,,Od mojih slukinja svakako nisam." ,,A ta je sa gospodarom Krolom? Goniima mula? Svertom?" Gospodar Krol se verovatno borio", ree Bil. ,,Ne bi me udo da jeste." Borio se", dobaci Garvaon. Klimnuh. ta je sa ostalima, Moja gospo?" Mislim da nisu." Niko od njih? ta je sa tobom, Sverte? Da li bi se borio da si bio tamo?" Bih, ser Ejble. Ako bih imao ime."

Te veeri obratio sam se svim slugama, strelcima i vojnicima. Imam da vam kaem tri stvari", rekao sam. ,,To e potrajati, ali verujem da se neete protiviti. Odgovarau na vaa pitanja kako najbolje umem. Ali, sve to u rei moe da se svede na te tri stvari, pa bih voleo da ih odmah skinem s dnevnog reda." Prouavao sam njiha lica u nadi da e tiina dati teinu mojim reima. Traim od vas da se borite. Svi. Svi prisutni. To vam nareuje lord Bil, ali ni on, kao ni ja, ne moe da vas natera da ga posluate. Dodue, moe da vas kazni za neposlunost. Odluka o tome da li ete da se borite je na vama - i to je prva stvar koju imam da vam kaem. Neete se boriti sami. Svaki vojnik i strelac bie zaduen za dvojicu, trojicu ili etvoricu ljudi, zavisi od toga kako se rasporedimo. Oni e vam pokazati sve to treba da znate i povesti vas u napad na Angrode kada krenemo po nae stvari. Sam lord Bil vodie vojnike i strelce, zajedno sa mnom i ser Garvaonom. To je druga stvar." Do tad su se ve gledali jedni u druge i ja ih pustih da to rade neko vreme. Veina vas zna da sam prole noi ubio Angroda. I ser Gaaon je ubio jednog, ali uz njega su se borila i dva strelca i vojnika. On uporno tvrdi da je zbog toga njegova zasluga manja od moje. Ali, uopte nije vano ta smo uradili nas dvojica. Vano je to to su nai vojnici i strelci ubili dvojicu pre nego to smo se ser Garvaon i ja sptili s prevoja. Nije neophodno biti vitez. Nekoliko hrabrih Ijudi izbilo se s Angrodima a da nisu imali viteza da ih vodi. To je trea i naanija stvar koju imam da vam kaem." Ponovo sam napravio pauzu. Neki od vas e imati pitanja za mene ili za lorda Bila, odnosno ser Garvaona. Neki e moda ak ispitivati i gospu Idn. Istupite i gorite glasno. Ja sam imao pitanja za lorda Bila i on za mene. Niko nee biti

kanjen zbog toga." Jedan sredoveni sluga ustade. Ima li onih koji se nee bori ti?" ,,Ne znam", odgovorih. Videemo." Sluga se brzo spusti na zemlju. Lord Bil e se boriti. Gospa Idn e se boriti. Ser Garvaon e se boriti. Strelci i vojnici e se boriti i ja u se boriti." ,,I ja!" uzviknu gospodar Krol. I gospodar Krol, naravno. Mislio sam da se to podrazumeva. Ali, niko od nas ne zna kako e postupiti ostali. To emo tek saznati." Jedna od Idninih slukinja neodluno se podignu za zemlje. Treba li i mi da se borimo?" Zar vam gospa Idn nije rekla?" Slukinja stidljivo klimnu. Onda zna odgovor. Objasniu vam. Uobiajeno je da se ene ne bore zato to nisu snane kao mukarci. Ali, ta vrede moja ili ser Garvaonova snaga protiv snage dinova? Protiv njih imate iste anse kao i mi, ako tako odluite. Gospa Idn e vas predvoditi i obuiti. Ona je svojim lukom dola glave nebrojenim jelenima, ali sada je u poteri za krupnijim plenom i vaa je dunost da joj pomognete." ,,Da li emo moi da biramo vojnika?" upita kuvar koji je sedeo pored slukinje. Ustani." Pokazah mu rukom. ,,Ne uju te ostali." Kuvar me poslua, malice posramljen. Rekli ste da e grupu od dvri oveka obuavati jedan vojnik. Da li emo moi sami da ga odaberemo?" Vojnik ili strelac. Ne. Oni e birati vas." Sluga koji se prvi javio sada ponovo ustade. elim samo da kaem da u se boriti, ako dobijem oruje."

Kada je lord Bil uo da sam ubio Angroda", rekoh, pitao me je kako sam to uinio. Strelama, glasio je moj odgovor. Dalje ga je zanimalo kako sam video metu poto smo se borili po mraku. Objasnio sam mu da su dinovi toliki da se uvek vide naspram nonog neba. tavie, teko ih je promaiti." Podigoh svoj luk. Napravio sam ga bez iije pomoi. Nisam napravio sve strele, ali jesam one najbolje. U okolini ima stabala doljno vrstih da izdre udare planinskog vetra. Iako su nam odneli dobar deo blaga, Angrodi su nam ostavili dosta metalnih ipki, posuda i bronzanih predmeta. Kovai koji potkivaju konje i mule pretvorie te stvari u vrhove strela, a kamen na kojem sedite vie je nego dovoljan za njihovo otrenje." Zaustavio sam se i pustio ih da razmisle. Zora samo to nije zarudela, tako da su sa vrha brda obeleja na grobovima bacala duge senke koje su nas dodirivale poput prstiju. Nekima od vas e moda pomoi Vatreni elfi", rekoh. Bar se nadam da hoe. Ako se pojave, paljivo sluajte ta e vam rei. Oni su dobri kovai." EZDESET I DRUGA GLAVA NAKON NAPADA Pre nego to sam reio da podignem logor, planine su zamenila brda, visoka, smee-uta brda ije je kamenje boje peska prekrivala suva trava. U nadi da u pronai vodu i drvo za potpalu, malo sam jahao, malo za sobom vodio hromog pastuva sve do zalaska sunca. U rupi na koju sam na kraju naleteo voda je bila gusta kao mulj, ali pastuv se ipak halapljivo napio. Privezao sam ga za sedlo, rasprostro podlogu na zemlju i prekrio je jo jednim ebetom. Poeleo sam da naloim vatru, ali plamen je lako mogao da uhvati suvu

travu i spali pola sveta. Tako mi se bar inilo; gola zemlja se oko mene, poput kakvog mora, protezala u nedogled. Osim toga, nigde nije bilo drvea. Satima sam leao i drhtao umotan u svoj ogrta i ebe i posmrao zvezde, oslukujui spore korake pastuva na ispai i tiho zavijanje vetra. Bilo je pozno leto. Topao vazduh grejao je visoki, sivi zamak vojvode Mardera i zaliv u Forsetiju. U tom zalivu jo mesecima nee biti leda. Vrelo pozno leto grejalo je i umu u kojoj sam nekad iveo sa Hrabrim Bertoldom. Jeleni su dobijali rogove za sezonu parenja; bili su to jo paroci, oruje asne borbe odeveno u somot. Dugo leto se i dalje povlailo du Grifona, to me nije mnogo uteilo. Kao ni moja verinjaa. Leao sam na severnoj strani Mijih planina, daleko na seru od nizija i visoko iznad nasmeenih junih zemalja. * Talasi su se razbijali o liticu, a ja sam se prevrtao i valjao po njima, zajedno sa Vodenim elfkinjama, devicama ija su tela, osim njihovih oiju, bila plava poput oiju najlepe gospe iz Mitgartra; kupao sam se s prekrasnim devojkama koje, svetlucave i nasmejane, iskau iz jogunastog mora pravo u oluju to obasjava i trese nebesa. Oluju to obasjava i trese Mitgartr. Zato nisam tako pomislio? Okrenuh se na drugu stranu, grabei ebe i ogrta kako bih se bolje umotao. Na litici su me ekali Garsek i Garvaon; Garvaon sa isukanim maem, a Garsek u telu zmaja od elinoplave vatre. Kelpiji su pruali svoje vitke ruke i podizali zadivljena, lepa lica, uzvikujui molitve Sru; pozdravljali su ga dok je plamiak grimizne vatre terao Garvaona

preko ivice. Garvaon pade, udarajui o stene. Njegovog lem nestade, ma se uz zveket otkotrlja niz kamenu liticu, a vitezove kosti se izlomie sve dok bezoblina masa oklopa i krvavog mesa nije upala u more. * Probudio sam se drhtei. More se pretvorilo u talasasto proranstvo jalove trave osvetljene mesecom u zalasku, izgubljenim meu brzim oblacima. Litica sa koje je pao Garvaon sada je bila obronak Sernih planina, planina koje su potkovice mog pastuva ostavile iza se, a Kelpiji su bili nita drugo do urlici vetra. Tresui se poput pruta, pokuao sam opet da zaspim. * Vojske Zime i Stare noi napredovale su preko neba, dok su munje iznutra osvetljavale njihova udovina tela. Letei zamak, stvaica ne vea od igrake, blokirao im je put. Hiljadu glasova preklinjalo je sa njegovih zidina: Ejble! Ejble! Ejble..." Ali ja sam spavao povrh nizija dok su ta stvorenja, vea od Anoda, mahala kopljima haosa i penila se od mrnje. * Probudih se i shvatih da mi je lice mokro od kie. Nebo je tresla grmljavina, a bela vatra kidala je no. Naleti snane kie kvasili su me poput talasa mora, jedan za drugim. Nisam imao gde da se sklonim od kie. Zategnuh

konu traku sa nitnama na lemu i pokrih glavu kapuljaom ogrtaa, zahvalan na njenoj gusto tkanoj vuni. * Nita se nije videlo. Moda je bila no, a moda dan - nije bilo razlike. Lanac oko mog vrata zavravao se kocem zabijenim u pukotinu na zidu. Jednom davno, pokuao sam da ga izvuem, ali sam odustao. Jednom davno sam se tresao. I to sam prestao da radim. Jednom davno, nadao sam se da e mi neki prijatelj doneti ebe ili bar gomilu krpa. Nadao sam se da e mi ena koja nije izgubila vid i koja je nekad bila moja supruga doneti koricu hleba ili iniju supe. Nita od toga nije se desilo, niti e se ikad desiti. Jednom davno, tresao sam se na vetru, ali sam se pobunio i prtao da drhtim. Sada mi se spavalo i, mada me je sneg milovao po licu i motao mi se oko stopala, bilo mi je prijatno. Nita me vie nije bolelo. * Neto grubo, toplo i vlano zastruga po mom obrazu. Probudih se i ugledah upavo, poznato lice, iroko i smee poput sedla, kako zi u mene. Trepnuh, a Gilf mi oliza nos. Vreme je za ustajanje. Poglajte sunce." uta kugla bee ve u zenitu. Pronaao sam ga." Gilf ivahno zamaha repom. Pokazau vam. Idemo?" ,,Da." Zbacih ebe; bio sam potpuno mokar, ali nije mi bilo previe hladno. Samo, ne sada. Moram da usporim Angrode. Prvo u da oistim oklop i malo porazgovaram s tobom."

Dobro." Gilf je legao na zemlju. Ionako me bole ape." Pre svega, moram da pronaem svog konja. Izgleda da je odlutao u toku noi." Ustadoh i pogledah unaokolo, titei dlanom oi od sunca. ,,Uz vetar. Namirisao sam ga." Tragovi sedla vuenog po zemlji bili su nakon pola kilometra tako jasni da sam ih ak i ja video. Gilf je reao i kljocao vilicom, zadravajui pastuva kako bih mu dohvatio uzde. Vrativi se do rupe s vodom, skinuo sam s konja lem i oklop i izvadio krpe i flaicu sa uljem iz bisaga. Ovo nisam imao kada smo se izgubili u umi", rekoh Gilfu, ali, neke stvari sam usput nauio. Biti vitez je isto kao i biti mornar. Slavu i slobodu plaa podmazivanjem, ribanjem, krpljenjem i poliranjem. Ili ostaje bez njih." ,,To su bili dani." Gilf se prevrnuo u mokroj travi, pa ustao i otresao krzno. Dopadalo ti se na brodu?" ,,U umi. Voleo sam to. Samo nas dvojica. Dobri mirisi. Lov. None vatre." Nasmeih se. Jeste bilo lepo." Zlo mesto." Gilf kihnu. uma? Mislio sam da ti se dopada?" Oklop, koji sam nauljio pre nego to sam napustio Bilovu kolonu, jo uvek nije poeo da ra. Otresoh sa njega kiu sitnih kapljica, a onda ga osuih istom, mekom krpom, uvlaei je meu gusto nanizane eline prstenove kad god bih posumnjao da je zaostala neka kap. Ovo ovde", objasni Gilf. Razmislih o tome. ,,I jeste i nije. Znam na ta misli. Na ovoj goleti nema dovoljno ni divljai ni vode, mada je sino onako

pljuto. A s druge strane, ima Angroda, naih stranih neprijatelja. Jotuand je njihova zemlja. Lord Bil je rekao da e povesti stotine vitezova protiv njih i ovo je prelep pejza za tako neto. Daj lordu Bilu ili vojvodi Marderu pet stotina vitezova i dve stotine strelaca i dobie bitku o kojoj e se pevati pesme sve do sudnjeg dana." Gilf zabrunda. Hrabri vitezovi na dobrim konjima, sa dugakim, vrstim kojima. Strelci sa dugim lukovima i stotinu strela po oveku. Ova zemlja je savrena, kako za jurianje tako i za strelce." Istog trena poeleo sam da uestvujem u takvoj bici. Posle godinu dana, Angrodi bi bili retki kao ljudoderi danas. Posle stotinu godina, pola Forsetija mislilo bi da su oni samo legenda." Gilf me vrati u sadanjost. ,,Vi ih lovite. Tako ste rekli." Tano, lovim ih. Zaskoili su logor lorda Bila dok ni ja ni ser Garvaon nismo bili tamo, kao ni lord Bil i njegova erka. Ubili smo voricu, ali ostatakje zbrisao sa poklonima koje smo nosili za njihovog kralja." Svejedno e ih dobiti", primeti Gilf. Moda i hoe, bar jedan deo. Ali, drugaije bi bilo da mu ih lord Bil urui u ime kralja Arntora. Dakle, traimo Angrode. Odhajao sam u izvidnicu, dok ostali pristiu to bre mogu, mada je i to veoma sporo poto veliki deo ljudi peai." ,,Da ih pronaem?" Bole te ape." Gilf oliza prednju apu kao da je proverava. ,,Ne mnogo." Ostani pored mene", odluih. Dugo si traio Puka i to mi se nije dopalo. A ne bi ti kodilo ni nekoliko dobrih obroka." Nego ta!" Gilf zamaha repom. Imam malo suenog mesa." Izvadih meso iz bisaga i pruih Gilfu komad. Prilino je slano. Moe li da pije

vodu iz te rupe? Kiica ju je malo izbistrila." Gilf ivahno klimnu punih usta. Verovatno se pita ta je sa Manijem." Gilf odmahnu glavom. Ostao je sa gospom Idn." Gilf proguta. Loa maka! Loa!" Zapravo nije. Tako smo se dogovorili. Ne moe da mi pomogne u lovu na dinove, ali zato moe da uva lorda Bila umesto mene. Iako se nadam da to nee biti potrebno. Svejedno, treba biti oprezan." Oblak zakloni sunce. Elfi", promrmlja Gilf. Misli na Uri i Baki?" Naevi drugo pare suenog mesa, Gilf ponovo klimnu. Ispred nas su, trae Angrode koji su nas opljakali." Jok." Verovatno misli na to to su te pronale i oslobodile. Naredio sam im da to prvo urade. Sada trae Angrode." Miriem ih", promrmlja Gilf. Iza mene se zau kikot i ja se okrenuh. Evo nas", objavi Uri. ,,Da smo Angrodi, mogle smo da vas zgazimo", ree Baki. Vas elfe niko ne uje." Baki odmahnu glavom. Samo vi glupanderi." Ostali obino znaju kada se motamo u blizini", dodade Baki. Pitao sam ih da li Angrodi znaju. ,,Ne, gospodaru." I oni su glupi", ree Baki. Obe su na tren izbledele kada se sunce pojavilo iza oblaka. Onda ste ih sigurno pronale."

Jesmo. Ali, gospodaru..." Ali ta?" Daleko su odmakli. Hodaju tako brzo da mule vei deo vrena kaskaju za njima." ,,0va brda na severu ustupaju mesto Jotunlandskoj ravnici", ree Baki. Klimnuh. Dobro." Tamo se nalazi kraljev zamak, veliko zdanje po imenu Utgard. Tako se zove i grad." Ponovo klimnuh. Ule smo u njega", snudeno ree Uri. Veoma je, veoma velik. Misli li da je Kula na Staklenku velika?" ,,Da. Ogromna." Onda treba da vidi Utgard. To to radi, gospodaru, uopte nije ala." Utgard je grozno mesto", ree Baki, ,,i nas dve bismo volele da odustane." Mislite li da u poginuti?" Obe klimnue. ,,Pa, onda u poginuti." Duboko u grlu, Gilf zarea. Gospodaru, to je budalasto. Ti..." Podigoh ruku i, videvi da jo uvek drim krpu, nastavih da iim oklop. Glupo je ceo ivot provesti u strahu od smrti." Veruje u rei tamo nekog viteza." Misli na ser Ravda. Ne, on mi je samo rekao da vitez dela onako kako mu nalae ast i da nikad ne broji neprijatelje. Mada, nisi daleko od istine. Jedan vitez mi to jeste rekao. Taj vitez sam ja. Ljudi koji se plae smrti - mislim da je Bil jedan od njih - ne ive nita due od onih koji je se ne plae, samo to ive u stalnom strahu. Radije bih da ostanem ovakav vitez - vitez koji nema nita - nego da ivim kao Bil, uvek gladan moi i novca." Ustadoh i navukoh oklop na sebe. Vas dve strahujete da e Angrodi stii do Utgarda pre nego to ih uhvatim. Je li tako?"

Uri odmahnu glavom. ,,Ne, gospodaru. Nisu oni daleko. Stii ete ih danas, ako elite." Ali, borili biste se sami", dodade Baki, ,,i sigurno poginuli. Ostatak ljudi, taj lord Bil kog pominjete i ostali stari bogovi koji maraju s njim, nikad nee stii dinove." ak ni da je Utgard hiljadu puta dalji nego to jeste", potvrdi Uri. Onda emo da ih usporimo." Urolah svoje ebe i pokupih plogu za sedlo sa zemlje. Obeao sam to lordu Bilu i ne elim da razmiljam ni o emu drugom." Puk", Gilf objasni elfkinjama. Upravo tako. Treba da oslobodimo Puka i Ulfu. Ako me Anodi ubiju, njih dvoje e zauvek ostati robovi. Ti ree da si ih pronaao, Gilfe?" On klimnu. Osedlavi pastuva, stavio sam lem na glavu i Maolomca oko pasa. ,,U redu, gde su?" ,,U Utgardu." EZDESET I TREA GLAVA JOTUNLANDSKA RAVNICA Iako je no pala pre nego to smo stigli do logora koji su Anodi podigli uz umom okrueni potok, vatra koju su tamo zapalili -vatra od itavih stabala, toliko irokih da ih ovek ni nakon sat vrema ne bi oborio sekirom - osvetljavala je krajolik. Dve mule okretale su se na ranju iznad nje. Skinuo sam lem i oklop i otpuzao ka svetlu plamena da bolje osmotrim neprijatelja. Kada sam se vratio u umu gde su me ekali Uri, Baki i Gilf, ve sam skovao plan. Samo ih je sedmorica." Seo sam na deblo skriveno

u mraku. Nismo znali njihov taan broj, ali svi smo mislili da ih je vie." Onda ti ne treba naa pomo", ree Uri. Samo sedam dova? Ma, ti i tvoj pas ete ih pobiti pre doruka." Nee da se bori?" Uri odmahnu glavom. Vas dve ste se borile protiv Planinskih ljudi." Samo smo im odvlaile panju da bi se ti borio." Ovakve bitke prevazilaze nae moi, gospodaru." Baki nije smela da me pogleda u oi. Zato to su oni nekad bili vai bogovi?" Baki uzdahnu. Njen avetinjski apat proiri se tamom podno kronji. ,,Vi ste bili nai bogovi, gospodaru, a ne oni." Moemo da se pojavimo u njihovoj vatri", predloi Uri, ,,ako e to biti od neke koristi." Ali, dinovi se ne plae nas", dodade Baki. Morale bismo da izaemo odatle im nam narede." Pre nego to nam urade neto jo gore, gospodaru." Gilf zarea. Znai, niste raspoloene da nam pomognete. Ako je tako, slodno se vratite u Elfris." Hoemo ako nam naredi, gospodaru", ree Uri, mada radije ne bismo." Bio sam zgaen. Reci mi ta ete mi ovde." Budi razuman, gospodaru." Uri pribi svoje usne uz moje. Nja bedra bila su topla i mekana kao kod prave ene. Sam si rekao da prvo eli da izvue svog slugu..." I njegovu drubenicu", dodade Gilf. ,,Iz Utgarda. Zamisli da se svo etvoro borimo. Baki i ja, koje nisu u stanju nita da uine, zajedno s tobom i tvojim psom. Kako bi se to zavrilo? Ubili bi nas,

odnosno tebe i psa, dok bi nas dve pobegle u Elfris ili umrle." Saekala je da neto kaem, ali nisam. ta bismo time dobili? Jednog mrtvog dina? Dvojicu? Nijednog, ako mene pita. Vrane bi dobile mrtvog viteza i psa za uinu. Hajde da ih samo usporimo. Zar nam to nije bio prvobitni plan?" Dok sam, deset minuta kasnije, puzao kroz visoku travu prema grupi privezanih mula, shvatio sam da je to to radim verovatno opaije od same borbe. Svaki moj pokret pratio je um trave i ako me Angrodi ve nisu uli, mule privezane za vornatu brezu oko kojih sam se unjao sigurno jesu. Vatra ih je lepo osvetlila; uspravljenih vrova, naulile su ui, okrenuvi ih napred. Nervozno dobovanje kopita po tlu bilo je glasnije od ubora potoka. Bio sam siguran da su ih Anodi ve uli, a kada sam im se primakao, sinulo mi je da se mule esto ritaju i grizu kao konji, ako ne i snanije. Pripremile su se da doekaju napad i nisu bile nimalo bespomone. Ovi Ledeni dinovi upravo peku vae dve drugarice", proaptah. Mani je jednom rekao da neke ivotinje govore; ni tada, a ni sa ne verujem u to, iako je rekao ono to zaista misli. ,,Vi ste razumne ivotinje. Zar ne elite da pobegnete odavde?" Govorio sam i puzao sve dok mi konopac nije dodirnuo obraz. Tad izvukoh bode i presekoh ga, uvi kratak frktaj zadovoljne mule koju sam upravo oslobodio. Nastavio sam da puzim do drveta, a onda, skupivi hrabrost, ustadoh sa tla pazei da me deblo sve vreme zaklanja. Bode mi je bio otar, ali uzde su bile ilave. Jo uvek sam ih testerisao kada je jedna osloboena mula naprosto odetala od mene. Premoren, pitao sam

se ko ju je odvezao; ja, Uri ili Baki. Uzda konano popusti, a ja posegnuh za sledeom. Iz pravca vatre zagrmee duboki, besni glasovi. Jedan od Anoda ustade, drugi povika, trei zarea. Uspanieno sam sekao ilave uzde. Na pola domaaja strele od mene, mula je u nespretnom ali brzom galopu prelazila preko komadia zemlje osvetljenog meseinom, dok ju je pourivala elfkinja, ispruena na njenim leima poput crvene senke. Jo jedna uzda se prekinu. Umalo ne ispustivi bode, pretraio sam deblo u potrazi za preostalima, ali sve su slobodno visile. Trojica Angroda ve su napustila vatru i koraala ka meni, dvojica rame uz rame. dok se trei vukao iza. Gilfe!" viknuh. Gilfe!" Kao odgovor prvo je stiglo zavijanje psa koji je neto nanjuio, a zatim, nakon kratke pauze, i uzbueni kevtaj psa koji je pronaao plen. Mula negde vrisnu, posle ega se, uvi otar urlik prestravljene ivotinje, itavo tuce razbealo. Najblii din skoi za jednom kao to bi ovek moje visine skoio za odbeglom ovcom, ali mula mu se izmolji iz aka. Na trenutak ju je drao za rep, a onda ga je ritnula u ruku i nestala u mraku. Crna zver koja je svojevremeno poubijala onoliko Mieva epa drugog Angroda za grlo. Ruke ire od ovejeg tela zaklopie se oko nje. Diziri!" Uleteh u bitku. Trei Angrod gegao se prema meni, ali mula sa grimiznom senkom na leima istra pred njega i saplete ga. Jo jedan Angrod krenu ka meni, rvajui se sa stvorom nalik psu ili vuku, ali mnogo veem od lava. Poput stene koju kotrlja talas, vrsta otrica Maolomca oblika dijamanta nije prestala da udara oko sebe. A onda sam se, ako me seanje ne vara, sasvim iznenada naao na leima pomahnitale zveri koju pokuavam da

spasem, jurei poput vetra preko brda. Kao da sam jahao oluju. * Gilf se vratio na svoju normalnu veliinu pre zore, a nedugo zatim pronali smo belog pastuva tamo gde sam ga ostavio prethodne noi. Umesto da se popnem na njega, ja ga odvezah i skinuh mu sedlo. Umorni ste", primeti Gilf. Treba da spavate. uvau strau." Jesam umoran", priznadoh, ,,ali niti elim, niti nameravam da spavam. Hou da popriamo." Odoh ja." ,,Ne elim da ode. Ti si moj, pod uslovom da su Bodakani uopte imali prava da mi te daju. Veoma mi se dopada i elim da te zadrim. Ali moram da znam neke stvari." Plaim vas." Mene i ostatak sveta." Ne pronaavi nijedan trupac ili kamen, spustih se na paprat nedaleko od vode. Odoh ja." Rekoh ti da ne elim da ide. ak ne elim ni da ulovi zeca. Suvie smo blizu Ledenih dinova. Hou da mi kae ta si ti." Pas." Gilf sede pored mene. Obian pas ne moe ono to ti moe. Obian pas ne govori." Dobar pas." Smiljao sam pitanje na koje u dobiti pravi odgovor, ali najbje to sam smislio bilo je: Zbog ega postaje velik kada se nou bi protiv neprijateija?" Zato to mogu."

Kada smo dobili Manija, pomislio sam da ste slini." Gilf zarea. ,,U redu, u redu. Mislio sam da je on nalik tebi, samo u telu maora. To esto izgleda tako, ali siguran sam da nije." Gilf Iee na zemlju ne ponudivi mi odgovor. Mani je mnogo nauio o magiji posmatrajui veticu, svoju bivu gazdaricu. Ti o magiji ne zna nita tako da promena oblika na veze s njom. Ne znam s im ima, ali znam da nee prestati da me mui. Osim ako mi se ne poveri." ,,Ne mogu." Onda moda moe Uri. Ili Baki." Pozvah ih, ali se nijedna nije odazvala. ,,To ne valja", rekoh. Moramo da odemo do Utgarda, spasemo Puka i Ulfu i vratimo se ovde pre nego to stigne druina lorda Bila. ta ako nam zatrebaju njih dve?" Gilf podie glavu. Mislite da one znaju ? O meni?" Moda", rekoh. Moda bi nam sve razjasnile. Elfi menjaju oblik." Zastadoh i razmislih malo. Dodue, ne na suncu. U Elfrisu je Setr uzeo oblik oveka po imenu Garsek, dok je Uri i Baki pretvorio u himere. Ili su se same pretvorile. Ne znam." Uvidevi da me Gilf ne razume, dodadoh: Himere, letea ovita. Ali, neto tu smrdi. Ne znam ta, ali oseam smrad." Spavajte", predloi Gilf. Slegoh ramenima. ,,U pravu si. Potreban mi je san. Moda mi reenje posle padne na pamet. Ako se i ti ne uspava, budi me pre mraka. Vai?" Ovo je opasno, mislio sam, proteui se na hladnoj paprati. Nismo odmakli dalje od nekoliko kilometara od logora Angroda. Ako krenu da pretrauju umu u

potrazi za mulama, naletee na nas. tavie, ugledae belog pastuva i upregnuti ga kao teretnog konja. III e, to je jo gore, svu trojicu juriti do iznemoglosti. A blie Utgardu, kako su mi rekli, ivi vie dinova nego meu ovim suvim brdima. Dok mi se san polako navlaio na oi, pokuao sam da zamislim Angroda kako ore s volovima onako kako bi na farmer orao traktorom-igrakom. Nije mi uspelo. * Nosila me je uskovitlana voda. Ugledah kako promie jato riba nalik grimiznim biserima, plivajui u susret drugom jatu od svetlucog srebra. Ribe se izmeae, pa ponovo prooe pored mene. Na tren me okruie, a onda nestadoe. Ispod sebe sam, nalik ptici koja sa visine posmatra ostrvo, video devojako lice Kulili. iroke usne su joj se pomerale, ali zvuk se ve nalazio u mom umu. Te usne sam ja stvarao. Oblikovao sam ih kao to ena mesi testo, trpkajui malice od stabala, malice od zveri koje padaju sa stabala, malice od sebe. A onda ugledah njene ruke, ruke ispletene od milijardi vlaknastih crva. Diziri je, pod tim uposlenim rukama, poprimala oblik. Pre nego to sam trepnuo, taj san se izgubi u mnotvu drugih snova o smrti. Ali, nije sasvim nestao. * Probudih se u sumrak. Za manje od sat vremena, jahao sam ka severu, dok je Gilf kaskao pored mog pastuva. Mislim da sam shvatio", rekoh mu kada je izaao mesec. ,,Ne sve, ali dobar deo."

Gilf me pogleda. ,,U vezi sa mnom?" ,,Da, ali ne samo to. Mislio sam da se ti menja samo nou." Uglavnom." ,,Da, uglavnom. Ali ne iskljuivo nou. ta je bilo onda kada smo se ti, ja i Tag stariji tukli sa odmetnicima, a?" Nastavili smo put u tiini. Pastuv je oprezno birao sebi put kroz tamu na zemlji, a mesec na nebu. Sea li se svoje majke, Gilfe? Da li ti je uopte ostala neka uspomena na nju?" Njen miris." Odvojio si se od nje. Sea li se kako je to bilo?" Nije trebalo da idem." Po Gilfovom dubokom glasu ulo se da je zamiljen. Ipak sam otiao." Pomislih na malu decu u kui. Odlutao si?" Posle nisam mogao da je stignem. Tada su me pronali Smei ljudi." Bodakani." On zabrunda potvrdno. Naklonili su se kada su te predavali meni. Sea se? Pokuali su da sakriju svoja lica." ,,A-ha." Gilfe, mislim da su me u Elfrisu nauili mnogim stvarima. Oseam to. Ali, ne znam ni ta sam sve nauio, ni zbog ega." ,,Hm!" Zapravo, nisam ni u ta siguran. Ali, verujem da su tebe odnegovali Bodakani. Istrenirali su te ili kako god da se to kae. Nauili te da govori, recirno. Mislim da su ti oni pokazali kako da menja oblik, rekavi ti da to ne ini na sunevom svetlu, bar ne ovde, u Mitgartru." Svinje."

Povukoh uzde. ta kae?" Svinje. Osetite miris?" Misli da su blizu?" Nagnuh se napred da osmotrim tamu, osetivi da je i Gilf podigao nos da omirie vetar. ,,Ne." Idemo dalje", odluih nakon minuva. Ovde je moda opasno nou, ali je jo opasnije danju." Kada smo se popeli na sledee brdo, Gilf primeti: Sviaju mi se." Svinje?" Zagubio sam se u sopstvenim mislima. Elfi." ,,To znai da su bili dobri prema tebi. Drago mi je da to ujem." ,,I vi ste." Sa mnom si proao mnogo tekih trenutaka." Samo jednom." ,,Na brodu?" ,,U peini." Nakon toga, putovali smo u tiini. ula se samo pesma slavuja u umi pokraj reke i ja se zapitah zbog ega je ta svugde dobrodola ptica odabrala da ivi u Jotunlandu. Podsetila me je na to kako sam ostao u kolibi da ti ne bih bio na teretu. Tada mi samoa nije smetala, naprotiv, veoma mi se dopadala, pa zakljuih da mi je i ovde, u Jotuandu, sasvim prijatno kad sam sam. Ljudi su uglavnom fini, a neki od njih su zaista dobri; ali kad si s njima, ne vidi Valoev zamak. Osim toga, radovao sam se vremenu koje u provesti s Gilfom. Bio je u pravu to se tie ivota u umi, mada ja na to ranije nisam oaao panju. Uglavnom sam razmiljap o tome kako je postao velik i kako sam ga zajahao umesto pastuva. ak i kada bi se smanjio najvie to moe, bio je vei od obinog psa. A da je zaista mogao, smanjio bi se do veliine teneta,

poput figurice gospoe Kon. Nema boljeg drutva od tog ogromnog psa. Pokuao sam da se setim nekog s kim bih radije putovao. S Diri, ako me i dalje voli. Ali, ta ako me ne voli? Diziri je bila divna, navno, ali isto tako je bila teka i opasna. Odbila je da bude sa mnom sve dok ne pronaem Eternu, a moda i tada. Da osea prema meni ono to ja oseam prema njoj, mislio sam, provela bi sa mnom sve vre ovog sveta. Garvaon bi bio dobar saputnik, mada ne i najbolji, jer on je zravo bio Setr. Idn bi predstavljala stalnu brigu. Puk ne bi bio lo. Neprestano bi eleo da pria i morao bih da ga uutkujem - ali taj zanat sam ve ispekao. Na kraju stigoh do Hrabrog Bertolda. On bi bio savren. im sam pomislio na njega, osetih koliko mi nedostaje. Sve vreme tokom naeg poznanstva hodao je iskrivljen poto mu je glava bila nagnuta na jednu stranu. Bio je zaboravan i uglavnom je koraao poput pijanca. Ali, kada bi mu priao, video bi kakav je to ovek nekad bio - ovek koji se rvao sa bikovima, ovek koji je zadrao velik deo negdanje snage. U njegovom kraju nije bilo kole, ali uila ga je majka. Znao je mnogo o zemljoradnji i drvodeljstvu, kao i o elfima. Nikad ga nisam pitao ta treba da izgovorim da ih dozovem, a sada je bilo prekasno. Oseao sam da je on to znao. Hrabri Bertold bio bi savren. I Ravd bi bio odlian. Zato su najbolji ljudi koje sam upoznao umrli? Setih se kako sam zaplakao podigavi njegov polomljeni ma. Setih se i peine u kojoj smo ga pronali, Gilf je verovatno mislio na nju. Jedina peina u kojoj smo bili nas dvojica", rekoh mu, jeste ona u kojoj su odmetnici krili svoj plen, ali u njoj nismo proveli mnogo vremena. Da ne misli na prostoriju za uad? Tu smo obojica prilino nagrabusili." Samo ja", objasni Gilf. ,,Vi niste bili tamo." Garsekova peina? uo sam neto o tome. Bio si

vezan lancem?" ,,A-ha." Garsek ga je, dakle, vezao isto kao Angrodi. Pitao sam se zato bi Gilf bilo kome dozvolio da mu uradi tako neto, ali shvatih da on ne voli da poprima svoj pravi, ogromni oblik. Radio je to u borbi, ali ine je radije dozvoljavao da ga okuju nego da prolazi kroz promenu. Kad smo ve kod Garsekove peine", rekoh, tvoje telo se menja, ali tako to raste. Garsek mi je jednom rekao da elfi pri slinim promenama uvek ostaju iste veliine." Beskorisno." O, uveren sam da uopte nije loe. Uri i Baki ak znaju i da lete i voleo bih da imam tu mo. Ali, s tobom je drugaije. Oigledno su to dve razliite stvari koje samo izgledaju slino." Traio sam pravo poreenje. Kada sam prvi put napustio brod sa Garsekom, Kelpiji, Morski elfi, plivali su svuda oko mene. Plaio sam se da se ne utopim, ali oni su mi rekli da nema razloga za strah, jer se neu udaviti sve dok sam s njima." Gilf opet podignu glavu, njuei vetar. Kasnije sam ostao nasamo s Garsekom, ali se svejedno nisam udavio. Nakon toga, zaronio sam u jezero na Staklenku. Sputalo se ka moru, elfrikom moru, i bio sam sam u vodi sve dok nisam pronao Kulili. Opet se nisam udavio." Vidite onaj estar?" upita Gilf. Vidim dugu, tamnu liniju", odgovorih. Mislio sam da se radi o nekakvom zidu." Neko je u njemu." Oslobodih Maolomca iz korica. Najbolje je da se neko vreme pravimo da nita ne primeujemo. Kad priemo blie, ti bolje osmri." Vai."

,,Da dovrim misao: Kelpiji verovatno pruaju zatitu ljudima koji su s njima, ali meni ona nije bila potrebna. Mene je titilo neto to ima veze sa mojom prvom posetom Elfrisu. Neto to samo na prvi pogled deluje poznato." ,,Hm!" Dakle, rekli smo da se ti ne menja kao elfi. Diziri je visoka i vitka, ali dok smo bili sami u jednoj peini - ti jo uvek nisi bio sa mnom - postala je zaobljenija, zna." Obrazi mi se zajapurie. to je bilo veoma lepo, ali morala je da se smanji kako bi to postigla. Da li je u estaru samo jedna osoba?" ,,I jedan jazavac." Ali samo jedan ovek?" Gilf ponovo onjui. ini mi se." Ispriao sam Garseku ovu priu o Diziri. Meutim, pametnije bi bilo da sam razmislio. Preobrazio se u zmaja, ogromno stvorenje. Poprimio je i moj oblik, iako sam vii od njega. Moe li ti da se prvori u mene?" ,,Ne." ,,A da postane onako velik? Sada?" Gilf poe da raste. Oi mu zasjae poput eravice, a onjaci di dve stope razdvojie mu usne. Uplaeni jauk, tih ali ipak ujan, dre iz estara. Gilf je pojurio, a ja sam obo svog pastuva i krenuo za njim. EZDESET I ETVRTA GLAVA SLEPAC SEDE BRADE Kada sam ga sustigao, ponovo je poprimio svoj uobiajeni oik, shvativi da je obian krupan pas sasvim dovoljan da zaustavi i obori jednu staricu. Na moju komandu, odmakao se od nje, ostavivi je da cvili i jeca, smotanu poput morske kozice na suvom liu podno estara.

,,De, de." Siavi sa konja, kleknuo sam pored nje i spustio joj ruku na rame. Razveseli se, majko. Ni ja ni Gilf neemo te povrediti." Starica nastavi da plae, prekrivi rukama lice. Pre dodirom no pogledom zakljuih da je tamni predmet kojim su joj ruke vezane zapravo grubi elini lanac, neto dui od moje podlaktice. ao mi je to nemam baklju", rekoh. 0, ne, ser! Ne alite za tim!" Starica proviri izmeu prstiju. Kad biste je upalili, gospodar bi nas sigurno video. Je l' da da nete?" Neu. Kao prvo, uopte je nemam. Da li te je tvoj gospodar stavio u lance? Ko je on?" Jeste, ser. On je to uradio, ser. Vi ste jedan od onih vitezova, ser, je l' da? K'o to su oni na jugu?" Tako je." Kad sam bila mala, ser, videla sam neke u naem selu. Bili su tako krupni k'o vi, na visokim konjima. I u metalnoj odei. Imate li vi metalnu odeu, ser?" Jedna aka joj se odvoji od lica i potapa me po ruci. 0, da ne poveruje." Jesi li ti robinja?" Dok sam to izgovarao, obuzeo me je neki udan bol. Na tren zadrhtah, ali on ubrzo ieznu. Kako ti se zove gospodar? ija si robinja?" ,,A on, ser. Nije on dobar, ser, nije k'o njegov otac. Al' viala sam ja i gore, ser. Mada, teko je, ser. Teko." Starica se nervozno nasmeja. Vie bi me voleo da sam mlaa, ser. Znate kako to ide. Njegov otac me voleo, ser, Hajmir se zvao, ser. Ja njega nisam, ser, jer je bio dvaput vei od vaeg konja, ser, mada je bio dobar prema meni. Al' ja tad nisam znala da je dobar, ser. alio je to nisam vea, ser, al' ja sam to shvatila tek kasnije. Sad sam prestara, ser, pa me Hajndl ne dira. Oni kau da je za enu il' teak rad, ser, il' gladovanje. Ja ne znam ta je gore."

Hajndl je tvoj gospodar?" Zena se pridignu i klimnu. ,,Da, ser." Ako sam te dobro razumeo, Hajndl je Angrod." Mislite din, ser? Da, ser. Kau da im je Angra majka, ser." Ako od njega bei..." 0 ne, ser!" Starica je zvuala zapanjeno. Nipoto ne bih to uradila. Crkla bih od gladi pre nego to stignem do obinih ljudi. A ak i da stignem, i tamo bih gladovala jer niko ne bi hranio ovakvu staricu." ,,Ja bih, da imam ime", rekoh. Ali, u pravu si, nemam ime. Barem ne sada. Zato se onda mota ovuda usred noi, umesto da si kod kue u krevetu?" Ona se nervozno zakikota. ,,Da nisi moda elf? Priznaj da si poprimila taj oblik kako bi se egaila s nama?" 0 ne, ser!" ta onda trai napolju?" Neete mi verovati, ser." Gilf zacvili i ja mu potapah glavu, rekavi da kreemo za minut-dva. Radi se o jednom mukarcu, ser. Bogme je tako i ne treba da se smejem. Al' put je dug, a ja itav dan radim. Da l'... Da l' bi mogli da me povedete bar deo puta, ser? Blagosiljau vas do kraja ivota, ser." Klimnuh, obuzet mislima. Ba sam hteo da ti poelim srean put ako bei, jer ne mogu da ti pomognem. Moram to pre da stignem do Utgarda. Ne bih voleo dodatno da opteretim konja, jer ionako epa. Mada, ti si sigurno vie nego duplo laka od mene, otprilike kao moj oklop." Uspravih se i pomogoh joj da ustane, primetivi na meseini koliko je mrava i iscrpljena. Stoga emo te smestiti evo ovde." ena jauknu kada sam je podigao na ratno sedlo belog pastuva.

,,To je to. Ne mora da ga opkorai, mada u toj suknji verovao ne bi ni uspela. Ostavi stopala tamo gde su i dri se za jabuku i unka. Ja u voditi konja, brzinom hoda. Kuda idemo?" Pokazala je niz estar. Put je veoma, veoma dug." Nema anse." Pazio sam kuda gazim, ne osvrui se ka njoj. Sigurno si planirala da ga pree noas, vrati se kui i ode na spavanje." ,,Da, ser." Onda sigurno nije dug." Dao sam se u lagani trk, shvativi kiko dugo nisam trao. Ne plaite se da ete izgubiti psa, ser?" Okrenuh se da vidim gde je Gilf, ali njegova sivosmea stranjica i dugaki rep nestadoe u nonim senkama estara. ,,Ne plaim se, majko. Otrao je ispred nas da izvidi teren, to bih mu i sam naredio da sam se setio." I da 'vata zeeve, ser. A kad ga ovek vidi, rek'o bi da moe dosta da pojede." Moe, ali ove noi nee loviti zeeve." Pretrao sam stotinak koraka u tiini, a onda opet usporio hod. ,,Da li si mi uopte rekla kuda idemo, majko? Pomenula si mukarca." ,,Da, ser." Zvuala je strano tuno. Misliete da sam poludela kad trim za mukarcem u mojim godinama." ,,Za mene postoji samo jedna devojka", rekoh joj, ,,i ljudi misle da sam zbog toga skrenuo. Ti si, dakle, luda ena na jurinom konju ludog viteza. Mi udaci drimo se uvek zajedno, jer nam u protivnom preostaje samo da zavijamo u movari." Hoete li mi priati o njoj, ser?" Rado. Ali, tvoj ovek nam je sada mnogo blii od nje. Ili e uskoro biti, nadam se. Je li dobar i zna li da dolazi?"

,,Da, ser." Uzdahnula je. Dobar je. I zna, ser. Da vam ispriam kako je to bilo s nama, ser? Volela bih da vam kaem, a moda u vas i nasmejati." Moda", promrmljah, ponovo se davi u trk. ,,Da, moda i hoe. Mada ne verujem." Bilo je to pre mnogo, mnogo godina, ser. iveli smo u malom mestu na jugu. Sve devojke iz sela su ga merkale, al' on je bacio oko na mene. Samo na mene. Tako mi je rek'o, ser, i nije me slag'o." Znam kako je to, majko." Nek' i vas i nju blagoslove svi Oversini s neba." Starica na trutak zastade, obuzeta seanjima. Odneli su me, ser. Kad je lie poutelo, dinovi su, k'o i uvek, doli po nas, ser, vrljajui naokolo. I pronali su me. Hajmir me je prona'o, moj bivi gospodar. I onda... Pa, radila sam sve to bi mi rek'o i esto sam trpela svata - tako se rodio Hojmir, ser. Moj sin. Al', gospodar Hajndl ga je oterao; da nije, Hojmir bi mi sigurno pomog'o, znam to." Zastala je. Iako sam mu majka, znam da ba i nije zgodan deak. A nije ni mnogo bistar; progovorio je tek kada je porast'o vei od mene. Al' njovo srce... Vi ste ovek dobrog srca, ser. Boljeg nisam videla. Al', vae srce nije vee od srca mog Hojmira, ser. Nijedna ena nema boljeg sina." Lepo je to uti." ,,Da znate da jeste, ser. Zar se niste umorili, ser? Da se zamenimo?" Sve je u redu." Zapravo mi je prijalo da protegnem noge. Osim toga, dugovao sam pastuvu malo odmora. Ve dugo trite, a ima jo puta." ,,Ja se samo iskljuim iz ovog sveta", poeleh da joj ispriam sve, ali nije bilo jednostavno, ,,i pomislim na more, na talase koji udaju o plau, jedan za drugim, bez kraja. Ti talasi postaju moji koraci." Mislim da shvatam, ser." Starica je zvuala kao da

ipak ne shvata. Tada im se prepustim. Nije to magija. Neko me je nauio kako to da radim ili barem prepustim moru da me tome naui. Ono je u svima nama, samo to ga veina nikad ne oseti." Rekavi to, setih se Garseka i po ko zna koji put zapitah se zato me nije posetio u Miartru. Nakon Hojmira sam se otvorila. Posle sam to lake radila, ako s'vatate na ta mislim. Ba k'o prava ena, ser, onako kako treba." ,,Ti i Angrod koji te je oteo, majko? Taj Hajmir?" ,,Da, ser. Nisam ja to htela, ser. Svaki put je strano bolelo. Ali, hteo je on, a njegova re se sluala. Tako sam dobila Helu, koja je posle pobegla. Gospodar nije hteo ni da je takne, poto mu je polusestra, al' je... Pa, ser, nikad ne biste rekli. Imala je veliku vilicu, k'o svi oni, ser. I krupne oi, znate. I obraze k'o dinje, shvatate? Al', koa joj je lepa, a kosa uta k'o moja nekada. Njen otac mi je jednom rek'o da me je uz'o ba zbog te ute kose, ser. Ona je moja nesrea. S druge strane, da je bila crna il' smea verovatno bi me ubio." Staza se nastavljala i nakon to smo izali iz estara, krivudajui izmeu drvea i niskog bunja pored reke. esto sam alila to nije", promrmlja starica. Idemo li mi to da se naemo s tvojim sinom, Hojmirom?" 0 ne, ser. Ne znam 'de je on, ser. Nai emo se s mukarcem o kome sam vam priala, onom to je pre mnogo godina trebalo da me oeni. I njega su odveli, ser. Da ne poverujete. Odveli su ga zato to se sede brade tuk'o s njima. I... I nadam se da ga va konj nee uplaiti, ser. Mislim, zvuk kopita." Nasmeih se. Ovaj moj ne klopara glasnije od drugih konja i teko e uplaiti oveka dovoljno hrabrog da se bori

protiv Angroda. Osim toga, videe te u sedlu, osim ako mesec..." 0, ne! Nee, ser. Ne moe, ser. Ba... Ba zato on i veruje, doko u sebi, znate..." Starica kao da se guila i ja je pogledah. ta veruje?" ,,Da sam ista kao to sam onda bila, ser. Vi... vi ste jo mladi, ser." Znam, majko. Mlai nego to misli." Rekla sam mu ja, ser, nije da nisam. Nikad ga ne bih slagala za to. Al' on, kada zaviri duboko u sebe, vidi samo to, ser..." Tako si opet mlada. Za njega." Da, ser." Ponekad i ja poelim da sam opet mlad, majko. Mlad spolja isto kao iznutra. Pretpostavljam da je slep?" ,,Da, ser. Uglavnom ih oslepljuju. Mislim, mukarce. Onako su veliki, a plae se naih mukaraca." Njen glas zaiskri od ponosa. ,,Oslepeli su i njega, onako starog. On me vidi..." Gilf dokasa iz mraka, zavijajui. Ispustih uzde i poloih dlan na njegovu toplu, vlanu glavu. Pronaao si nekog?" Osetih pod dlanom kako klima glavom. Nekog opasnog?" Odmahnuo je. Slepca bele brade?" On opet klimnu. Obino se nalazimo tamo gore, ser", ree starica s lea belog pastuva. Vidite ono veliko drvo naspram neba? Izraslo je na vrhu malog brega, al' prvo moramo da preemo preko vode." ,,I hoemo", rekoh.

EZDESET I PETA GLAVA JA U VAS OSLOBODITI Gaz je, sreom, bio plitak; prijatna, tiha voda dosezala nam je jedva do kolena. Na drugoj obali izvadio sam krpe iz bisaga i obrisao stopala i noge, navukavi posle toga opet arape i izme. Dublji je na prolee", objasni starica. Tad je ovo jedini prelaz. 'Oete da mi pomognete da siem, ser?" Uspravih se. ,,Na Ratnoj stazi naleteli smo na tako dubok gaz da se nismo usudili da ga prejaemo, u strahu da nas ne odnese." Uhvatih staricu oko struka i spustih je s konja. Drali smo jedni drugima kope za uzengije i vodili konje, dok je voda kljuala oko nas." ,,U prolee ne biste ni ovaj preli, ser. Osim ako niste din." Klimnuh. Bolje da odavde nastavim peke, ser. Hodau to bre mogu ako krenete za mnom. Je l' da neete da me ostavite? Hou da ga vidite i da popriate s njim, ser." Neu te ostaviti", obeah. Moram oboje da vas pitam za put ka Utgardu." Moraete ba sporo da vodite konja, da ne stignete pre mene." Potvrdih glavom i ispratih je pogledom u no. Bolje da saamo minut-dva, Gilfe", rekoh tie. ,,A-ha." Video si samo starca?" ,,A-ha. Dobar ovek." Gilf kao da je oklevao. Dao sam mu da me potape." ,,Je li snaan?" Gilf razmisli. ,,Ne kao vi." U daljini se zau grubi glas. Gerda? Gerda?"

Sad je blizu", promrmlja Gilf. Dovoljno blizu da uje nae korake. I da mi ujemo njega." Dohvatih uzde hromog pastuva. Gladan sam." ,,I ja", rekoh. Misli li da e nam dati neto za jelo? Ti dinovi valjda imaju hrane u izobilju." ,,A-ha." Gde je, uopte, kua? Jesi li je video?" ,,S druge strane brega." Nabacih uzde na vrat pastuva i popeh se u sedlo. Trebalo bi da zateknemo ovce, svinje i druge ivotinje. U najgorem sluaju, ukraemo jednu." Dotakoh mamuzama slabine pastuva i on poe epavo da kaska. Imate svoj luk?" Luk i tobolac visili su sa leve strane sedla. Pokazah mu ih. to pita?" ,,To ih oslepljuje", ree Gilf i produi ispred mene. Brdo nije bilo ni visoko ni strmo. Zastao sam blizu vrha da bacim pogled na crne obrise udaljene domainske kue koja je na meseini delovala suvie velika i jednostavna. Ovamo, ser", pozva me starica. Ispod drveta." Znam." Spustih se na tlo i povedoh pastuva. Pas je ve ovde." Bio je to grubi muki glas. Dobar pas." ,,Da, jeste." Zalei to nemam baklju, pridruih im se, ostavivi pastuva da pronae sebi veeru u suvoj travi. ,,Ja sam vitez iz zamka Ravnozid, oe. Zovem se ser Ejbl od Visokog srca." Ejbl", ree starac. Imao sam brata koji se tako zvao." Klimnuh glavom. ,,To je lepo ime." ,,On se zove Bertold, ser", ree Gerda. Hrabri

Bertold, tako su ga zvali kad je bio mlad." Na maloj fleki meseine, uspeo sam da vidim kako ruka Hrabrog Bertolda traga za njenom, a onda je i pronalazi. EZDESET I ESTA GLAVA TA LI SAM ONDA JA? Naravno da sam shvatio o kome se radi. Poeleo sam da ga zrlim i zaplaem, ali znao sam da on nikad ne bi poverovao ko sam. A ak i da poveruje, opet bi mislio da sam njegov izgubljeni brat. Ne bih mogao da se nosim s tim. Rekao sam najdubljim moguim glasom: Bezbedno sam ti doveo Gerdu, kako sam i obeao. Vas dvoje imate o emu da priate, a mene ekaju neodloni poslovi u Utgardu. Kako da stignem tamo?" Krenite ka severu", promrmlja Hrabri Bertold. Sledite zvezdu. Samo toliko znam." Nikada nisi bio tamo." ,,Ne, ser." Nisam ni ja", ree Gerda. Sigurno ste uli neke prie." ,,To je zlo mesto, ser, ak i za Angrode. Ne svia mi se to mladi kao to ste vi ide tamo." Hrabri Bertold prui ruku ka meni. Smem li da vas dodirnem? Zvuite kao moj brat." Dotakoh ruku Hrabrog Bertolda. Vea od moje." Njegova aka potapa moju. Moj brat je tuno mome, nije ovakav." Sad se seam Ejbla", ree Gerda. Tada jeste bio jo mali, ali sad je sigurno tu negde, kao ti." Ejbla su odveli. Godinama ga nije bilo. Kada se vratio, nije bio mnogo stariji. Bilo je to prole godine. Ili pretprole." Hrabri Bertold zastade, iako bela brada nastavi da mu se drmusa, po emu sam znao da ipak pomie usne. Mislio sam da e me izbaviti. Ko zna,

moda jednog dana. Bio je ba tanuno mome. A onda je porastao." Evo ti sad jednog Ejbla", podseti ga Gerda. Gilf tiho zauka repom po opalim borovim iglicama. Nagovaram je da pobegnemo, ser", objasni Hrabri Bertold, ,,ali ona nee, a ja neu bez nje. Tako da smo i dalje ovde." Klimnuh, mada on to nije video, a verovatno ni Gerda. Znam. Rekla mi je da nee da bei." ,,To sam rekla zato to nisam znala da li da vam verujem, ser. Nije da neu. Volela bih ja, ali ta ako nas uhvate?" Govorila je Hrabrom Bertoldu. Zato sam ga dovela. On je vitez, pravi vitez koji se nieg ne plai. On e nam pomoi." Ba njih briga za obian svet", promumla Hrabri Bertold. Pomoi u vam, ako budem mogao", rekoh, ,,ali nema smisla da vas vodim sa sobom u Utgard, jer tamo moram da oslobodim svog slugu." Uzdahnuh, pitajui se da li u uspeti sve to da izvedem. Njega i enu po imenu Ulfa koja mi je jednom pomogla. Pretpostavljam da je Puk sada slep, ali svejedno treba da ga oslobodim. U stvari, moram da ga oslobodim." Na kraju, sasvim nesmotreno rekoh: Ba kao i tebe i Gerdu." Hvala vam! O, hvala vam, ser!" Posle svega, moram da pomognem izvesnom baronu da prati blago koje je nosio za kralja Gilinga. A onda moda i da pronaem Svona i Ljudera. Svon je moj titonoa. Ljuder je... Pa, mislim da ne biste razumeli. Ali, voleo bih da su sada ovde. I on i Svon." Jedan novi glas oglasi se kraj mog lakta: ,,Ja u ih pronai umesto tebe ako eli, gospodaru." Gerda ispusti kratak uzvik. Ne jo", rekoh Uri. Ba sam se pitao gde ste vas dve." Razgonile smo mule, naravno. Da nije bilo nas,

Angrodi bi ih do sad ve pokupili." Jesi l' crna po celom telu?" upita Gerda. Jedva te vidim. K'o da sam slepa." Ja sam Vatrena elfkinja", objasni Uri i zasvetli poput usijanog araa. Dola si da me mui?" zagrme Hrabri Bertold. ,,Pa, daj sve od sebe, pokai sve to zna." Ja izvravam zadatke svog gospodara", objasni Uri. Ako eli da te neko mui, pronai u dobrovoljca im ugrabim vremena." Hrabri Bertold isprui ruku i epa je za vrat. Eto. Uhvatio sam je, ser Ejble." Molim te da je pusti. Ona nije ni va ni moj neprijatelj." Tek kada je leva aka Hrabrog Bertolda pronala Urinu ruku, on pusti njen vrat. Uopte ne deluje stvarno. Uvek je tako." Elfi su ovde manje stvarni od nas, ali i sa nama je tako." Iznutra su me izjedale sumnje. Ipak nastavih. Uri i Baki - Baki je isto elfkinja - pod naim suncem postaju blede i slabane." Zar mu neete naloiti da me oslobodi, gospodaru?" ree Uri. ta sam skrivila vama ili njemu?" Pusti je, Berte", apnu Gerda i klepi ga po ruci, ali Hrabri Beold ne popusti. ,,Pa, svojevremeno si me zgrabila i podigla u vazduh", rekoh, ,,ti, Baki i jo neke vae drugarice." Zastadoh i sabrah misli. Bolje da nisi pitala." Recimo onda da nisam." Prekasno je za to." Protrljah bradu. ,,Da li sam u Elfrisu bio stvarniji od tebe i Baki? Garsek mi je rekao da jesam." Gerda se nervozno zakikota. ,,To su pitanja za filozofe, gospodaru." ,,Ti i Baki esto ste me poseivale ovde. Zato se Garsek nije nikad pojavio?"

,,To su zli elfi, ser Ejble", izjavi Hrabri Bertold. ,,Ne verujte im!" Previe puta sam im poverovao." Ponovo uzdahnuh. Zato se Garsek ne pojavljuje, Uri?" Ve si me pitao, gospodaru. to njega ne pita?" Nema potrebe, jer znam odgovor. Ba kao i ti. Zato ga onda preutkuje?" Nadao sam se da zvuim kao da mi je odavno sve poznato. Uri nije odgovarala. Vatra u njoj zgasnu, tako da je na trenutak Hrabri Bertold u ruci drao pare prazne tame. ,,U redu, hajdemo na sledee pitanje koje ti nikad nisam postio. Poto vas elfa ima na hiljade i poto imate ceo Elfris na raspolanju za borbu..." ,,Ne za borbu kao to je vaa, gospodaru." Zato Garsek trai od mene da se borim protiv Kulili? itava vojska elfa nije uspela da je ubije, ali Garsek, koji se plai da doe ovamo i razgovara sa mnom, ipak trai da je ubijem za njega. Zar to nije pomalo udno?" Smem li otvoreno da govorim, gospodaru?" Naravno", rekoh. Postoje vii interesi. O njima nije dobro raspravljati pred osobama bez asti." Misli na Gerdu i njenog prijatelja." ,,Da, gospodaru." ,,Ne mislim da su oni bez asti. Ali, u redu, neu vie da te gnjavim. Rei u jo ovo, a onda prelazimo na druge teme. Stvar je u tome to se Garsek jeste pojavio ovde, u Mitgartru. Doao je kada sam bio ranjen i malo smo popriali na Trgovcu sa zapada. Doao je i kada smo bili na Kuli na Staklenku. Jesam li obeao da u rei jo samo jednu stvar? Samo jednu?" ,,Da, gospodaru." Nije to bilo obeanje", dobaci Gerda. Ako i jeste, prekriu ga", rekoh. Uri, hou da ti kaem da Garsek

deluje nestvarno u oba sveta. ak i pod svetlou zvezda izgleda poput tankog, plavog stakla. Da li ti je to dovoljno, Uri?" ,,I vie nego dovoljno, gospodaru." Shvata li sada da znam odgovore na sva pitanja koja sam ti postavio?" ,,Da, gospodaru. Tvoja sam robinja, gospodaru. Tvoja pokorna oboavateljka." Kada se vrati u Elfris, prenesi sve to Garseku. Zar se ti i Baki ne nalazite tamo s njim kako biste ga izvetavale o meni?" Gospodaru, nemamo izbora!" Slegoh ramenima. Gde je Baki?" Jo uvek razgoni mule, gospodaru." Uri kao da je veoma, veoma laknulo. Ostalo je jo nekoliko koje Angrodi nisu pohvatali. Ona ih plai na razne naine, kao to sam i ja radila dok ih je bilo vie. Takoe, poprimale smo tela magaraca i slinih ivotinja kako bi Angrode navele na pogrean trag." ta e da radi kada uhvate i poslednju mulu?" Doi e ovamo, gospodaru, da nas izvesti o tome." Dobro. Hrabri Bertolde, da li je ono na severu kua tvog vlasnika?" Sigurno jeste. Nema nijedne druge u blizini." Jeste, ser", dodade Gerda. Zove se Bajmir i nigde nema goreg gazde." Zar taj Bajmir ne dri stoku? Ne vidim talu." Hrabri Bertold se zakikota. Nije sve u oima, gos'n vitee. ta je s druge strane kue. Kua jeste velika, al krave su male." Shvatam. Ko ih muze?" ,,Ja, ser." Odlino. Gilf i ja smo umorni i gladni. Kao i moj konj. Prespavaemo u tali. Nemoj da kae gospodaru." Neu, ser." Odosmo sada. Poveemo i Uri sa sobom. Da li e

moi da nam pronae neto za jelo kada se vrati kui?" Naravno, ser. Uradiu to." Hvala ti. Odlazimo ujutro. Nita neemo ukrasti, niti emo nainiti bilo kakvu tetu." ta e biti s nama, ser?" upita Gerda. Rekao sam vam da prvo moram da odem do Utgarda po Puka i Ulfu. Kada izbavim njih, vratiemo se ovamo i povesti vas na jug." Dobar ste vi ovek! Znala sam to im sam vas ugledala sa starom gospom, ser." Nemam da vam platim", promrmlja Hrabri Bertold. Voleo bih da imam." Platie hranom iz gazdine kuhinje." Nisam shvatio Gerdine rei tako da ih zanemarih. Sad oslobodi Uri." Hrabri Bertold me poslua, a Uri iskoi iz senke bora pravo na meseinu. Hvala ti, gospodaru!" Nema na emu. Idi i baci pogled na imanje. Posle se vrati i ispriaj mi ta si videla." Hromi pastuv je za sve ovo vreme dobrano odlutao niz padinu, ali Gilf ga zaas sustie. Kada smo sili s vrha (i nali se na oko pola kometra od Bajmirove glomazne kue), Gilf ree: ta li sam onda ja?" Upitah ga ta pod time misli. Pomenuli ste Garseka. On ovde nije stvaran." Nije ba tako." Razmiljao sam ta da kaem. Sea se oveka s krilima?" Naravno!" Dopao ti se." Veoma!" Onda si verovatno primetio da deblo na kojem je sedeo nije izgledalo stvarno poput njega. Kao ni jezero ili uma. To ne znai da su zaista bili nestvarni ili da su se

promenili. Mitgartr je ostao isti, ali taj je ovek bio stvarniji od ovog sveta i svega na njemu. Kada Uri i Baki preu iz Elfrisa kod nas, ine ti se stvarnim koliko i mi. Ali nisu. Primetie kad ih obasja sunce. Videlo se to i na Garseku kada se pojavio ovde." Gilf je nekoliko minuta hodao u tiini, a onda upita: Jesam li ja sad takav? Ili sam takav kada se borimo?" ,,Ne znam. Stvari su mi sada jasnije nego pre, ali ipak ne shvam sve. Moda nikad i neu shvatiti." ,,Da li sam stvarniji ovako? Ili onako?" Moda si stvaran u oba oblika. Znam da eli da priamo o tebi, ali daj da se vratimo na Garseka. Ti si za mene jo uvek misterija. Ali, mislim da sam u njega polako proniknuo. Doveo si ga da me lei. Da li ti se dopao?" ,,Ne ba. Ali, rekli su mi da e vas izleiti." Meni je rekao da me je izleilo more. Ali, kasnije, dok sam leao povreen u Ravnozidu, Baki me je izleila. Ti nisi bio tamo." ,,Ne." Ugrizao sam je i pio njenu krv. Zvui grozno kada tako kaem." Meni ne", izjavi Gilf. ,,E, pa, meni zvui. Dodue, uopte nije bilo grozno. Naprotiv, svidelo mi se. Nakon toga sam bolje shvatao elfe. Moda se Garsek ne bi ni popeo ovde da mu otac nije ovek. Da li su ti Kelpiji savetovali da se njemu obrati? Sigurno su oni." ,,A-ha." Moda oni piju njegovu krv kada se povrede. Jesam li ti priao o zmaju? Odnosno, o onom zmaju u koga se Garsek pretvorio?" Gilf podignu iznenaeni pogled. ,,Av!"

,,Da, i mene je okiralo. Ali, jo vie sam se iznenadio kasnije, kada smo se razdvojili. Tek tad se prisetih onog uskog stepenita na Staklenku i himera koje se obruavaju na nas. Meu njima su bile i Uri i Baki." Gilf ozbiljno zabrunda. Zmajevi lete. Video sam slike u Ravnozidu. Jedna se nalazi na zidnom reljefu, a druga na velikom bokalu iz kojeg vojvoda Marder pije za vreme ruka. Zmajevi su imali krila." ,,A-ha." Osim toga, video sam Setra kako leti. Dakle, ako Garsek ima tu mo, zato nije tada postao ogromni, krilati zmaj? Razjurio bi himere. Ti ne moe toliko da se izmeni, zar ne? Samo postane vei i opasniji, onako kako sam video?" ,,Da." Gilf se zaustavi i podignu prednju apu kako bi pokazao ka ogromnoj kui od grubo tesanih dasaka sa kosim krovom ka kojoj smo se kretali. ,,Da priemo s druge strane?" Razmislih, a onda odmahnuh glavom. EZDESET I SEDMA GLAVA OVDE IZGUBI POJAM O VREMENU U tali je bilo mrano kao u tunelu, ali Gilf nanjui kukuruz za pastuva koji je, gotovo podjednako brzo, pronaao korito s vodom. Skinuh mu bisage, sedio i uzde. Dok sam traio gde u da ih odloim, sluajno udarih u merdevine koje vode ka seniku. Nakon mrklog mrkaa tale, na meseini koja je obasjavala senik moglo se bez problema itati. Vilama svukoh pola plasta sena za Gilfa i pastuva, a onda skuh izme i zaspah im sam legao. Probudila me je grmljavina - munje, gromovi i naleti kie koja se probijala kroz svaku pukotinu na

krovu. Pridigoh se, isprepadan i zbunjen, a kada je sledei put sevnulo, ugledah pred sobom runo lice ledenog dina kog sam pre mnogo godina video kraj Grifona - dina zbog ijeg sam lica i ogromne pojave otrao pravo do Hrabrog Bertolda da ga upozorim na opasnost. ta si mislio, da neu videti tragove konja?" Dinov glas bio je dubok i hrapav i verovatno bi me nasmrt uplaio da sam ga iznenada uo za sunanog letnjeg dana. Ovako ga je ublaila grmljavina. Mislio si da e ih sprati kia, zar ne?" Odmahnuh glavom, zevnuh i protegnuh se. Odgovaralo mi je to pre borbe hoe da popria sa mnom. Nisam znao da e da padne kia, niti me je bilo briga da li e videti tragove kopita." unjao si se. Krio." Boe sauvaj." Ustadoh i otresoh sa sebe seno, pitajui se sve vreme gde je Gilf. Putovao sam nou. Moram hitno da se sastanem sa kraljem Gilingom, tako da sam terao konja do iznemoglosti. Da si bio budan, zamolio bih te za hranu i smetaj, ali svetla su bila pogaena. Uao sam ovamo i sam se snaao. Da nema neto za doruak?" Munja opet sevnu i ja uz olakanje shvatih da ogromna glava nije odseena od tela, ve da ju je samo provukao kroz otvor na podu senika. Vitez, zar ne?" Tako je. Ja sam ser Ejbl od Visokog srca i zahvaljujem ti se na gostoprimstvu." Sledea munja osvetli aku koja je letela ka mom licu. Izvukoh Maolomca i zamaimuh u mraku ka njoj. Za odvratnim zvukom pucanja kosti usledi bolni krik dina. Cela tala zatresla se kada je udario u zid. Kroz dobovanje kie na trenutak uh bat koraka. Zatim se u

daljini zalupie vrata. Pomislih da je otiao da zalei ranu ili moda uzme neko oruje. Pitanje je bilo samo da li je zabravio vrata. Ne, rekoh sebi i spustih se niz merdevine. U stvari, postoje dva pitanja. Drugo glasi: kako u ga uopte pobediti? Napolju je stajao Hrabri Bertold, negde izmeu kue i tale, utirui tapom put kroz pljusak. Na grudima je drao neto umotano u krpe. Ovde sam!" viknuh i potrah ka njemu, skvasivi se do gole koe i umalo se ne okliznuvi kada sam izaao iz tale. Napipao me je tapom, a onda pokuao da mi preda zamotjak. Traio sam vas sino. Rekli ste da ete biti u tali i ja sam svuda bockao, ali vas nisam pronaao." Spavao sam u seniku." Bilo me je sramota. Trebalo je da te se setim. Izvini." On me dohvati za ruku. Povredili ste mog gospodara?" Pokuao sam. Mislim da sam mu slomio kost na ruci." Beite onda!" Munja osvetli njegovo zgreno lice i prazne one jabuice u kojima su nekad bile dobroudne, smee oi. Je li te on oslepeo?" Nije vano. Ubie vas!" Vano je. Da li je to bio on?" Svi to rade." Osetih paniku u njegovom glasu. Morate da beite. Odmah!" ,,Ne. Sakrij me u kui. Najbolje u kuhinji." Tamo se nalazilo pedeest noeva, ali napravljeni po meri slabane ene koja ga je sluila a ne Bajmira, jedva da su bili vei od mog bodea. Evo ga, stie", dobaci jedna od ena dok sam preturao zveckavu fioku. U oaju epah kolac sa

velikog ognjita, dovoljno velik da primi etiri vola. Na jednom kraju bio je savijen u obliku ruke, a sa druge strane zailjen da proe kroz meso. Ubacih taj kraj u zaareno ugljevlje, osetivi kako borbeno more tue mojim venama iekujui oluju. Kada je Bajmir konano upao na vrata, prepone mu se naoe u visini mojih oiju i ja sjurih otar kraj koca u njih. Kada se presavio, zaboh mu ga u grlo. Da nisam odskoio u stranu, sruio bi se na mene. Izvukavi kac, primetih da ga je pri padu savio. Ispravih ga preko kolena. ,,Je li to on?" promuca Hrabri Bertold. ,,To to se sruilo?" Sve tri zaputene i mrave ene uverie ga da jeste. Dohvatih Bajmirorvu levu izmu i ispravih mu nogu. Sada, kada ovako lei, ne izgleda tako velik." Paz'te na krv", proapta jedna od ena. ,,Da se ne okliznete, ser." Potrudiu se." Izbegavao sam taj uzavreli slap zbog svojih izama, mada sam dolazio u iskuenje da izgazim runa, sitna stvorenja koja su plivala u njemu. etiri i po koraka. Odnosno etiri i po metra, ako je korak jedan metar. Nije na odmet znati." Okrenuh se ka Hrabrom Bertoldu i spustih mu ruku na rame. Moram u Utgard, kao to sam ti sino rekao, ali vratiu se to pre. U meuvremenu, hou da zajedno s ovim enama isee Bajmirovo telo i rei ga se kako zna i ume. Ako drugi Angrodi pitaju..." ,,Da, mome. to si stao?" Vetar. Vetar je u dimnjaku." Divlji severnjak tad se oglasi, kao da me uo. ,,U ovakvoj oluji? Velik je to dimnjak i u njemu uvek vlada promaja, ser." Moram da idem. Gilf je, izgleda, ve otiao za

Valoevim oporom, mada ih noas nisam uo. Da li je moj konj i dalje u tali?" Valjda jeste, ser. Bio je tamo kada sam vas traio. Tamo vam je i sedlo." Doi u im... doi u to pre." Zgrabih ofucani zamotuljak iz ruku Hrabrog Bertolda, spakovah ga pod miku i ponovo izleteh na oluju. Prisetih se da najblia uma, ona u kojoj su se sreli Gerda i Hrabri Bertold, lei sa druge strane kue. Nastojei da mi vetar ostane s leve strane, obo sam konja tako snano da mu voda i blato naprosto eksplodirae pod kopitima. Munje su obasjavale debla obrasla mahovinom i ja dozvah Diziri. Nije bilo odgovora, ali kia prestade da pada. Pod tim ne mislim da se smirila, ve da je potpuno stala. Prtalo je da seva i grmi, a sa lia iznad moje glave, ak i kada sam ga protresao akom, ne spusti se vie nijedna ledena kapljica. Oko mene je i dalje vladala tama; tama vie zelena nego crna. Sa obronka neke daleke planine ulo se zavijanje vuka. Nastavih da jaem, preavi grgoljavi srebrni potok koji ovde, u Jotunlandu, nije bio ni reica. Sunce se nije raalo, zvezde nisu sjale; ipak, neto kao da je rasterivalo zelenu tamu. Iako je vazduh bio pouno nepomian, osim tamo gde sam ga uskovitlao svojim dahom, var je utao u kronjama, dozivajui hiljade imena. Meu njima i oba moja. Zauzdah konja i oslunuh, podigavi se u sedlu. Valevejn, Vejs, Vortigern, Kjot..." Imena koja sam uo, ona moja, nisu se ponovila. Ivajn, Gotfrid, Ajlhart, Palamedes, Duah, Tristan, Albreht, Karadok..." Neko je trao ka meni - trao, saplitao se, opet trao. uo sam ga kako die i jeca pre nego to se liie

razmaklo i dozvolilo tinejderu unezverenog pogleda i iscepane odee da me uhvati za izmu. ,,Ko si ti?" upitah. Usta mu se otvorie i zatvorie, ali iz njih dopree samo jecaji. Sav si prljav i, reklo bi se, nasmrt isprepadan. Juri li te neko?" Ne prestajui da jeca, deak odmahnu glavom. Ovo je Elfris, zar ne?" Zastadoh tada da osmotrim okolinu. Mora da jeste, ali ti oigledno nisi elf. Zato si trao?" Pokazujui na svoja usta, on opet odmahnu glavom. Gladan si?" Dok je klimao glavom, u oima mu se video traak nade. ,,Pa, nemam nita... ekaj samo malo." U zamotuljku Hrabrog Bertolda bila je jedna povelika vekna belog hleba i komad sira. Prvo prelomih veknu, a onda i sir, pa dva manja dela pruih deaku. Hleb je bio sve, sir ukusan. Slobodno priaj za stolom", rekoh, progutavi prvi zalogaj. Kao deak bih s bratom najee odmah navalio na hranu, ali u zamku vojvode Mardera se ne jede tako. Valja prvo popriati o vremenu, lovu ili neijem novom konju." Ponovo upirui u svoja usta, on odmahnu glavom. ,,Ne moe da govori?" On klimnu. Spustih se u sedlo. Progutaj sir i zini. Da malo pogledam." Deak me poslua. Jezik je na svom mestu. Pomislio sam da su ti ga odsekli." On odmahnu glavom. Lord Bil mi je jednom rekao da se pravi oblik svakog bia ukae kada ga udari vetijom leskom po licu. Moda bi uspelo i na tebi, ali nigde ne vidim lesku. Je li ovo tvoj pravi oblik?"

On klimnu. Moda si tako roen?" On odmahnu glavom. Zna, poznat si mi odnekud." Pokuao sam da se setim deaka koga je Modguda poslala po Puka. Kako si se naao u Elfrisu?" On pokaza na mene. ,,Ja sam te doveo?" On klimnu, i dalje uplakan. Upravo sada?" Odgrizoh jo jedno pare sira i razmislih o tome. Pratio si me od Bajmirovog imanja?" Deak odmahnu glavom. Ipak, ja sam te doveo?" Ponovo klimnu. Pucnuh prstima. Tag!" Deak radosno klimnu glavom bar deset puta. Bio sam u Elfrisu s tobom pre mnogo godina. Mada ne deluje tako. Koliko dugo si ovde?" On slegnu ramenima. Izgleda da je uvek tako. Ovde izgubi pojam o vremenu. Moda, u stvari, ono i ne tee. Hajde da vidimo. Odvela te je kraljica." Tag uplaeno klimnu. Rekla je da ima neto da ti kae ili da te pita. Otili ste i nikad se niste vratili." Tag odmahnu glavom. Vratili ste se? Kada?" Tag pokaza prstom na tlo pod svojim nogama. Sada?" Tag klimnu. Upravo sada dolazi od nje?" Ponovo klimnu. Odvedi me do tog mesta, vai?" Opet klimanje. Hajdemo onda!" Pokazao je na pastuva. U pogledu mu se naziralo pitanje. ,,U pravu si." Dohvatih uzde. Bre emo jahati nego hodati, ak i kroz ove kronje." Pustio sam ga da se popne u sedlo i smestio ga iza sebe. Dri se za jabuku i pokazuj na koju stranu. Biraj najkrai put."

Ponovo zaplakavi, on pokaza. Zabih pozajmljene mamuze u slabine pastuva. EZDESET I OSMA GLAVA U PEINI GRIFONA Sumrak nas je zatekao u planinama, ulogorene pokraj brzog potoka. ,,0vo nije Eifris." To sam ve nekoliko puta pomenuo. Kao i ranije, Tag samo ojaeno zaklima. Mislim da se sve promenilo u onoj klisuri. ini mi se da joj je jedan kraj u Elfrisu, a drugi ovde. Bar za nas. Bar za sada. I ranije sam prelazio sline planine, a moda i ba ove, iako se odavde ne vidi Raa staza. Jesi li se ovde rastao od Diziri?" Tag ustade i proeta po okolini, a zatim pokaza prstom i pozva me da krenem za njim. Bacivi zabrinuti pogled ka privezanom pastu, posluah ga. Kada smo stigli do isklesane stene iz koje izvire potok, oko nas se ve skupila tama. Voda je izbijala iz velike peine. Isprva mi se uini da se otro zakrivljeni svod prua i ispred ulaza, tako da je dugaka, glatka stena preko koje je tekla voda delovala poput trema. Tek kada sam se vratio do vatre i poneo dve zapaljene grane sa sobom, primetih na njoj oi orla i zailjene ui. Krenuo sam ka njima, dok su me Tagovi oduevljeni osmesi i pokreti podravali u tome. Tamo je opasno!" Okrenuh se, ali tama je skrivala govornika. Nekad mi je to bio dom." Glas je bio dubok, spor i ukav - i sigurno nije poticao sa ljudskih usana. Podigoh zapaljene grane, maui njima kako bih razgoreo plamen. Na prednjoj strani litice stajalo je neto ogromno, avetinjski belo i neljudsko. Snaga ti nee pomoi u borbi prptiv Grengarma",

objavi prodorni glas, ,,sve dok ne osvoji Eternu. to e i uraditi. Ali mudrost, ak ni kad je stekne, nee ti pomoi." Belo oblije rairi krila od kojih je svako premaivalo Bilov or. Stvorenje se vinu u vazduh i munje mu zasvetlee oko krila. Vetar koji su ona nadigla ugasi baklje, obori Taga na zemiju i umalo ga ne otkotrlja u brzi potok. Na trenutak, koji kao da se protegao u itav sat, avetinjska figura zakloni mesec, a onda nestade. Pomogao sam Tagu da ustane i zgrabio ga za ramena. Diziri nije ovde, zar ne?" utao je, a u mraku nisam video da li klima ili moda odmahe glavom. Sluaj me sad", rekoh, dobro me sluaj. Rekao sam ti da me odvede do Diziri, a ne ovamo. Ona je pominjala taj ma - obeala je da e mi ga nabaviti. Zbog toga nisam prihvatio nijedan drugi. Nisam eleo zamenu. Nisam eleo kompromis. eleo sam Eternu, ma koji mi je namenila. Sada, meutim, to uopte nije vano. Sada elim samo nju." Tag poe da jeca i ja mu pustih ramena, shvativi da ga prejako steem. Samo nju." Udarih ga vrhom izme po nozi kako bi shvatio ta mu govorim. Slobodno ostani ovde, ako eli. Ja odoh nazad do vatre." Pri povratku, sve vreme je koraao uz mene, a kada smo konano stigli, nabacih grane koje smo nakupili na vatru i rekoh: Plai te stvorenje koje nam se obratilo. Plai i mene. ta je to?" Zurio je u mene utke. Grifon?" On klimnu. Sigurno si ga ve video kada si bio ovde sa Diziri. Ne verujem da ih je mnogo ostalo. Veina ljudi, dodue,

tvrdi da nikad nisu ni postojali. Razumni ljudi ne veruju u udovita." Zatim dodadoh, vie sebi u bradu: Prema tome, ne postoje ni ljudoderi. Ljuder je, meutim, vie nego stvaran. Verovatno se plai da e te grifon pojesti." . Tag ponovo klimnu. ,,IIi zmaj, poto je on tamo unutra. Tako kae Grifon. Grearm je zmaj, onaj koji dri moj ma. Jesi li i njega video?" Tag odmahnu glavom. ,,Pa, i nee. Idemo u Utgard. Samo da zna da ti je tamo sestra i da idemo da je izbavimo odatle. Nema ebe?" On beznadeno odmahnu glavom. Uzmi podlogu za sedlo, ali pre toga nakupi jo drva za potpalu. Nemoj da si legao pre nego to to uradi." Dok je skupljao oborene grane retkog rastinja kraj vode, ja sam izvadio postelju iz bisaga i legao. Ako odlui da se sam vrati u Glidem", rekoh, srean ti put i dobra ti zabava. Ali, uzme li neto moje, biu ti za petama. Ako te ne dohvate Planinski ljudi, ja sigurno hou. Upamti to." * U snu sam postao nepoznati deak koji tri preko poljane sa drugim deacima. Uhvatili smo zeca u zamku i plakao sam zbog njegove smrti i zbog neke neizmerne tuge koja me je ophrvala. Odrali smo ga i oistili, a onda ispekli iznad vatrice od zapaljenog prua. Zagrcnuo sam se i sruio preko vatre. Tu sam i skonao. Zeleo sam da sauvam kosti za svog psa, ali bio sam mrtav, a pas se pridruio Divljem lovu, dok je vrelo zeje meso gorelo u mom grlu. * Kad sam se probudio, jo je bio mrak, ali no bee

ve odmakla ka jutru. Tag je uao i plakao sa druge strane sada gotovo ugasle vatre oko koje je i dalje bilo naslagano dvadesetak granica. Ustavi, sakupio sam ih i ubacio u vatru. ega se plai?" upah ga. Poto mi nije odgovorio, sedoh pored njega i prebacih mu ruku preko ramena. ta je bilo?" On pokaza na svoja usta. ,,Ne moe da govori. Zna li zato?" Jecajui, on klimnu i pokaza ka meni. Da li ti je Diziri to uinila?" On ponovo klimnu. Nastavio sam da sedim sve dok vatra nije ponovo zgasnula, nadometajui njegovo utanje priama o Diziri i svojim nedavnim avanturama. Na kraju mu rekoh: Hteo si da odem u planine u kojima ivi zmaj. Da li ti je Diziri rekla da e tako progoviti?" On pokupi pare nagorelog drveta i nacrta dugaku liniju na ravnom kamenu, a onda je ukrsti sa jo jednom, kraom. Ma?" Tag klimnu. Progovorie ako doem do Eterne?" Nasmejao se kroz suze, energino potvrujui glavom. Oi mu se zacaklie. Podigao sam se na noge. Ostaviu te ovde da pazi na konja. Slobodno uzmi ebad, ali ne diraj luk i tobolac. Odrastao si u umi, zar ne? Naravno da jesi. Onda zna da postavi zamke. Sigurno si gladan, ali morae sam da pronae neto za jelo, poto smo pojeli sav hleb i sir." Na trenutak sam zastao. ,,Da sam na tvom mestu, ne bih se vrao u Elfris", rekoh na kraju. Uklesano lice grifona (kada sam mu priao i prouio ga na dneom svetlu) bilo je vee nego to sam mislio; ogromno, prastaro i orulo. Golemi kljun unitio bi ceo autobus, a buljave, strane oi zurile su sa prednje strane litice, na pola domaaja strele od mene.

Neto me je brinulo kod tih oiju; dugo sam ih posmatrao, slegnuvi na kraju ramenima i spustivi se na kamen da izujem izme i arape. Kao da su pokuavale neto da mi saopte. Dodue, bio sam prilino siguran da ih ne bih razumeo. Iz grifonovih usta izvirao je Grifon, leden i penuav. Iako mi je voda retko kad dosezala do kolena, hvatao sam se za svako zgodno mesto, verui se uzvodno izama zataknutih za pojas. Pomislivi u jeom trenu da sam prevalio velik put, zaustavih se i osvrnuh oko sebe. Krug dnevne svetlosti u obliku uklesanih grifonovih usta delovao je dalek i drag poput Amerike o kojoj sam i dalje s vremena na vreme matao, nalik izgubljenom raju koji svakim sledeim munim korakom postaje sve blei. Vitez", rekoh sebi, nikad ne broji neprijatelje." Jo jedan korak, pa jo jedan. Ali, voleo bih da pronaem Diziri - da je bar jo jednom vidim pre odlaska." Bene, nemam pojma kako sam ve tada znao da e ak i seanje na nju izbledeti. Ali, oigledno jesam. Voleo bih da je Gilf ovde", rekoh kasnije, kada je osunani otvor postao sitan poput zvezde na nebu. Ispred mene se ukaza svetlo. Pourih napred, borei se protiv potoka koji je sada bio dublji ali sporiji i upadoh u mranu vodu izvora kojeg nisam video. Istog asa potonuh pod teinom verinjae. Divljaki se otimajui, provukao sam je ispod pojasa i preko glave i poslao na dno pre nego to sam shvatio da se neu udaviti. Pod vodom nisam disao, ali nisam ni morao. Otplivao sam ka povrini (koja je dovala veoma daleko) i izvukao se napolje, kaljui vodu i tresui se. Kada sam povratio dah, video sam da prostrana odaja u kojoj sam se zgurio nije ba sasvim mrana. Dve upljine visoko na zidu - grifonove oi - proputale su slabe suneve zrake koji su padali pravo na mali i veoma jednostavan oltar. Otkrivi da sam i dalje iv i da moram da se

razgibam kako bih se ugrejao, ustadoh i pribliih mu se da ga bolje osmotrim. Kamena strana okrenuta ka meni bila je glatka i bezoblina, ba kao i gornja ploa, navlaena sitnim kapljicama koje su, poput kie, sipile sa svoda. Druga strana je, medutim, bila isklesana. Iako uski snop svetlosti sa grifonovih oiju nije osvetlio ugravirane vijuge i are, napipah ih prstima: Kantel, Olou, Lo... Pozovi me i ja u doi." ,,Ej, pa ja ne umem da itam ovdanje pismo", rekoh sebi. ,,Kako sam onda ovo proitao?" Trenutak zatim dodadoh: ,,Pa to su elfska slova!" Pridigoh se, zapanjen. Hiljadu seanja preplavi me poput toplih, plavih talasa kristalnog mora. Setih se nasmejanih Kelpija koji su me odneli do Garsekove peine, potopljenog ostrva, dugih, energinih zamaha kojima smo doplivali do Kule na Staklenku. Pozovi me i ja u doi. Onda te zovem", rekoh. Zvualo je glasnije nego to sam neravao i dugo je odjekivalo odajom. Zovem grifona, odnosno onoga iji je ovo oltar." Rei utihnue u apat. Nita se ne desi. Vratih se do izvora iz kojeg je isticala reica koju zovemo Grifon. U peini nije bilo ni maa, ni grifona, ni zmaja; ali negde dole, du zida, nalazile su se izme, zajedno sa arapama koje sam u njih zataknuo. Verovatno su plutale negde izmeu povrine i dna. Tamo se, na dnu, nalazila i moja verinjaa. Otkopah pojas, prebrisah Maolomca i bode i skinuh sve sa sebe. Pomislivi na snagu mora, zaronih. Voda je bila veoma hladna ali bistra poput kristala - tako bistra da sam pod slabanim svetlom iz peine ipak video oko sebe. U dubini, gde vie nije bilo svetla, neto tamno promaknu ispred mog lica. Posegnuh rukom i dohvatih izmu. Umirih se i pustih struju da me nosi uvis.

Isplivao sam na povrinu uz pobedniki pokli. Izbacivi izmu iz izvora, izvukao sam se iz vode i seo, tresui se. Ako sam pronaao jednu, pronai u i drugu. A ako pronaem obe, pronai u i verinjau. Ustao sam i izbacio vodu iz izme. arapa je i dalje bila u njoj. Izvrnuh je i zajedno s ostalom odeom prenesoh do najsuvljeg mesta u peini, malo dalje od oltara, tamo gde se peina suavala i sputala. Rairivi prvo koulju i pantalone, zaronio sam jo jednom u izvor. Ovog puta nisam imao sree i na povrinu sam se vratio praznih ruku. Izaavi napolje, onako smrznut i zabrinut, odluio sam da detaljno prouim peinu pre sledeeg sputanja u vodu. To e mi dati vremena da se odmorim i malo zagrejem. Spustio sam se dvadeset-trideset koraka niz tamni prolaz iza oltara, ali ubrzo je postalo mranije nego u olujnoj noi. Desetak tamnih otvora u zidu peine vodilo je u manje i vlanije odaje. Pretpostavio sam da Grengarm boravi u samom sreditu planine, dole, niz dugaki hodnik. Radovalo me je samo to to me nee videti. S druge strane, ni ja neu videti njega. Zadrhtah setivi se Setra, a onda opet zaronih i spustih se dokle god su mi plua dozvoljavala. Na kraju se uhvatih za neto nalik komadu drveta. Kada sam izronio, ustanovih da se radi o drugoj izmi. Oseao sam se kao klinac za Boi. Onako iscrpljen i promrzao, na tren se uplaih da se neu izvui na suvo, ali ubrzo sam plesao na vlanom kamenom podu peine, nainivi ak i nekoliko nezgrapnih premeta pre nego to sam izvadio i drugu arapu i spustio je pored prve. Ve sam ti rekao da su arape leale na ulazu u hodnik iza oltara. Bacivi pogled niz njega, otkrih da ba i nije toliko mraan. Zakljuio sam da se ona potpuna tama do koje sam proli put doao ipak nazi malo

dublje. Privia ti se - eto ta sam rekao sebi. Kako to da sam odjednom znao da itam elfske zapise, prethodno u potpunosti zaboravivi da umem da ih piem? Bilo mi je jasno da sam to, izmeu ostalog, nauio u Elfrisu pre nego to sam se obreo u Parkinoj peini. Elfi su izbrisali veliki deo mog seanja - ko zna zato? Vreme provedeno tamo kao da nije postojalo. Meutim, ostavili su poruku koju treba da prenesem, neku priu o mukama koje su pretrpeli i nepravdi koja im je naneta. Iako se nisam seao nijednog detalja, znao sam da su seanja tu negde, nadohvat ruke, ba kao obrisi elfskih slova. Poslali su te u znak nepravde koja im je naneta rekavi da se klanjaju", pomenula je Parka. Sigurno su mi, zajedno s porukom, preneli i znanje svog jezika. Moda nisu imali izbora. Do tada sam se ve vratio do izvora. Kako bih povratio verinjau, trebalo je da zaronim do dna, svojski se potrudim i dam sve od sebe. Planirao sam da se odbacim to vie u vazduh i razbijem povinu vode poput strele. Uspelo mi je. Ronio sam u dubinu sve dok me ui nisu zabolele, ali nisam stigao do dna. Izaao sam na suvo i malo pronjukao peinom kako bih se zrejao i doao do daha. Na kraju sam pronaao kamen i, jedva ga ponevi, skoih s njim u vodu. Sputao me je u dubinu, sve dok nije nestalo svetla. Tada mi se uini da je voda postala drugaija nije bila nita manje hladna, ali je liila na ledeni, vlani vazduh. Nisam se davio. Ta voda nije se vie trudila da me utopi. Iznenaen i uplaen, ispustio sam kamen i neko vreme nastavio lagano da plutam navie, a onda kada se iznad mene pojavio uski krug plavog svetla, iz sve snage zaplivah ka njemu. Ovaj put sam izleteo iz vode promrzao i izmoren, ali

ne previe zadihan. Tamo dole bio je Elfris, rekoh sebi. A elfrika voda zna ko sam. Dno jezerceta u koje sam upao na Staklenku takoe se nalazi u Elfrisu. Ba kao i more - tako je bar izgledalo kada su Kelpiji skoili sa mnom u vodu. Kao i ono jezero u kojem je nestao krilati ovek. Prema tome, i ovaj izvor zavravao se verovatno tamo, mada sam sumnjao da bi svako ko zaroni zavrio u Elfrisu. ,,Ja ipak nisam svako." Odabrah dva manja, obla kamena. Neto se pomeri u ledenoj, slepoj dubini. Osetio sam blagu strjuu koju je pokrenulo. A onda, ispruivi ruke u kojima sam drao kamenje, osetih neto novo. Neto grubo i vrsto. Neto savitljivo. Isptih jedan kamen i dohvatih taj predmet. Nakon toga, ispustih i drugi. Povratak na povrinu boleo je kao sam avo. Nekoliko puta umalo ne ispustih tu ljigavu, bezoblinu stvar koja me je usporavala. Dodirnuvi je i proverivi koliko je teka, bio sam siguran da se radi o dvoslojnoj verinjai koju sam uzeo od Najtira, zajedno sa jo neim to se uhvatilo u nju - neim dugakim, neobinim, vrstim i kvrgavim. Izaavi konano napolje, uhvatih se rukom za rub izvora i pracih sve to sam nosio na grubi pod peine, okliznuvi se pri tom, ali na kraju se ipak uspentravi slobodnom rukom. Ba kada sam poeo da padam, ponela me je iznenadna bujica, gejzir koji je svakog asa postajao sve udniji. Nakon to sam se izvukao iz izvora i nekako otresao vodu sa sebe, provukoh prste kroz mokru kosu. U uima mi je toliko zvonilo da nisam uo muziku koja je tiho odjekivala peinom. Drhtao sam, roptao i pljuvao, tresui glavom. A onda sam je uo. Jeziva i proeta neprijatnim akordima koji su se

pojaavali i utiavali, melodija je, istovremeno i neobina i veoma poznata, skakutala poput plamiaka da bi zatim otpoela tunu pesmu labuda kojem je loveva strela oduzela ivot. Prvo se nasmrt preplaih - a onda zaalih za nekim mestom kojeg se nisam seao. Protrah pored oltara do prolaza u kojem sam ostavio odeu. Svetlaca ne vea od svitaca plesala su nie, u tami. Obukoh se to sam bre mogao, ubacivi na silu noge u mokre izme tako da mi se inilo da u polomiti sve kosti. U prljavoj verinjai koju sam doneo sa dna bunara uplela se morska trava. Oistih je u hladnoj, bistroj vodi koja e kasnije postati Grifon. Jedan dobri, mreasti pojas za ma bio je zakaen za verinju i sa njega su visile korice optoene draguljima. Izvukoh seivo do pola i razgledah ga. Bilo je crno, ali proarano srebrom, to me odmah podseti na no u Forsetiju. Okrenuh ga na drugu stranu. Da li je zaista samo proaran srebrom? Ili su to moda neki simboli? Je li potamneo od godina provenih pod vodom? Na tren bih pomislio da vidim zapise po njemu, ali bi se oni istog asa izgubili. Balak je bio moda od zlata, moda od bronze, malice pozeleneo od re. Na hiljade jasnih glasova zapeva uz muziku - pojui kao u crkvi. Brzo navukoh verinjau. Mislio sam da e biti tea. Moj pojas ostao je negde iza i kada sam otrao po njega, voda u izvoru eksplodira i preplavi pod, a pena se die do visokog svoda peine. Iz te erupcije izroni njuka nalik olupini; ugledavi je, sakrih se u jedan od najuih otvora, majunu peinu u kojoj kleknuh iza jednog kamena i opasah se mreastim pojasom, izborivi se sa draguljima ukraenom kopom bre nego to sam oekivao. Kad sam se sledei put osvrnuo, zmajeva glava bila

je iznad vode. Pod slabim svetlom, video sam crnu krljut dok je tama iz njegovih oiju ceo svet bojila u sivo; kao da je upijala svaki traak svetla. Polako se dizao i verujem da je eleo da rairi krila, ali koliko god peina bila iroka i visoka za njega je bila premala. Krila je ispune napola rastvorena tako da je na tren sve bilo prekriveno zavesama od crne koe zavesama koje vise sa opakih, zakrivljenih kandi, crnih kao od abonosovine. Elfi koji su nagrnuli iz prolaza kako bi pozdravili Grengarma bili su zeleni poput mora, crveni poput vatre i areni, dok je ena veznaa za oltar bila uvijena u svoju talasastu crnu kosu koja nije u potposti skrivala njene obline. Imala je kou boje mleka. Zurio sam u nju, zadivljen i uveren da se ne radi o ljudskom biu. Jedan odeveni, bradati elf pokaza ka njoj, izrecitova nekakav govor upuen Grengarmu koji progutae muzika i pesma, a onda pade na kolena, klanjajui se sve do kamenog poda. Grengarmova usta se otvorie i glas nalik stotini dubokih timpana ispuni itavu peinu. Doli ste s kopljima. S maevima." Zakrijeni onjaci koje nazreh u njegovim ustima bili su oito dui od maa koje je pominjao, otri poput strela. ta ako Grengarm ne misli da je ta rtva dovoljna?" Pevai utihnue. Harfe, horne i flaute prestadoe da sviraju. U daljini su se uli udarci timpana, zvon zlatnih cimbala i daira. Srce mi je divlje tuklo jer sam se setio da sam, nekad davno, igrao poput plesaa koji su pristizali u peinu. Pojavi se dvadesetak i vie elfkinja, golih poput ene na oltaru, ali ukraenih razigranom kosom. Poskakivale su i okretale se kao da svaka plee na neku svoju muziku. Ili su moda sve zajedno plesale na neke nesaznatljive zvuke, pratei za mene isuvie sloen

ritam timpana, cimbala i daira. Obrtale su se i sputale na zemlju, stepovale i skale - i meu njima ugledah Uri. Sklopivi krila, Grengarm se pokrenu kao velika zmija, krenu ka oltaru. Plesai se razbeae i ja, gotovo nesvesno, isukah ma koji sam pronaao. Istog trena, avetinjski vitez stade pred Grengarma, vitez sa maem podignutim iznad glave, i povika: Stani, crve, il' nestani!" EZDESET I DEVETA GLAVA GRENGARM Zmaj uzmaknu poput kobre, dok mu se na vratu pojavie krila manja od onih na leima. ,,Ko je preturio tvoj kamen, utvaro, pa da ustane protiv Grengarma?" ,,A ispod kojeg kamena si ti ispuzala, senko?" uzvrati avetinjski vitez. Ovo nije nae delo, gospodaru", progovori onaj odeveni, bradati elf, i dalje povijen do zemlje. Vidim da je Setr umeao svoje prste." Setrova ruka je snanija od ovoga." Grengarm kao da se zavljao. Utvaro, sablasni vitee, ta e raditi ako zapalim struak velenduha? Ili prizovem bogove vaih mrtvih? Zar te nee unititi moj dah?" Znao sam koji ma drim u rukama tako da izaoh iz skrovita. ,,On poziva drugog viteza, svog prijatelja!" Grengarm se okrenu bre nego to sam oekivao. Prvo je, put vojne trube koja najavljuje juri, bljunuo vatru ka meni, a onda me napao. Zaleteh se na njega stegnuvi balak obema akama i, poluslep od vatre i dima, uh kako otrica zvei meu njegovim onjacima. Sekao sam i sekao kud god sam stigao, otkidajui komade mesa svakim udarcem tamnog, dvoseklog maa i lomei krljut i kosti.

Vitezovi koji su se borili rame uz rame sa mnom delovali su gotovo stvarno. Bili su to odani ljudi, oiju zaarenih na licima iz Hela; ali svud oko Grengarma stajali su elfi i titili ga kopljima, titovima i uskim elfskim maevima, padajui obliveni krvlju i umirui ba kao pravi ljudi u borbi. Grengarm stade da se povlai i da mu ja, zajedno sa desetak vitezova, nisam stao na put, sigurno bi uskoio u izvor. Ali, on se munjito prevrnu na stranu i... I nestade. Iz usta bednog patuljka koji potra ka vodi liptala je krv. Pokuah da ga dohvatim, ali vatra me zaustavi. Patuljak zaroni u Grifon i izgubi se. Elfi su se i dalje borili, sada okrueni vitezovima koji su uzvikivali ratne poklie koje ni najstarija stabla nisu imala prilike da uju. Iz dubine vremena izroni topot kopita. Eterna je lomila elfske maeve i drobila glave sve dok poslednji preiveli elf nije utekao kroz mrani prolaz. Sav zadihan, okrenuh se ka eni na oltaru. Jedan elf, siv poput pepela, presecao joj je veze polomljenim maem. Glava samo to mu nije bila odseena i krv mu je s prstiju kala na njenu mlenu kou i crnu kosu. Ipak, nije posustajao, menjui poloaj kako bi bolje video veze. Vratite ma u korice i oterajte ove utvare pre nego to nas povrede. I molim vas, zapravo vas preklinjem, oslobodite me." Obratih se jednom od avetinjskih vitezova. (Skinuo je lem i na licu mu se videla takva tuga, Bene, da mi se srce cepalo.) ,,Ko ste vi?" upitah ga. ,,Da li da posluam savet ove ene? asti mi, neu vas oterati pre nego to vam se zahvalim." Okupie se oko mene, promrmljavi da su i oni samo postupili po svojoj asti. Imali su suve i uplje glasove, kao da je neki mudri zavlja provukao icu kroz

bundevu da bi progovorila. ,,Mi smo vitezovi", ree mukarac kome se obratih, koji su naslueno nosili Eternu." Treba ispuniti sve to vam naloi", ree vitez pored njega, ,,ali nipoto joj ne verujte." Sa oltara, ena viknu: Oslobodite me i dajte mi da pijem. Ima li vina?" Nastavio sam da razgovaram sa avetinjskim vitezovima, ali neu ti sada priati o tome. Konano, jedan od njih doneo je meh za vino, kojeg je ispustio neki elf, skinuo je ep i napunio malu au koja je bila izdubljena na njemu. Eto ta se pravi u Elfrisu. Po mirisu prepoah veoma jaku rakiju. Uopte ne dobih elju da je probam. Obrisah Eternu kosom mrtvog elfa i vratih je u korice razmijajui o tome da ipak uzmem meh - ali vitezovi nestadoe. Zamisli dvoranu osvetljenu gomilom svea, a zatim snaan nalet vetra kako ih sve gasi. Slino se desilo vitezovima. Meh pade na kameni pod peine i vei deo rakije se prosu. Ono malo to sam uspeo da sauvam odnesoh do ene na oltaru i, dograbivi svoj pojas i oslobodivi je, sipah rakiju i pruih joj au. Zahvalila mi se i umoila prst u tenost. Rakija istog trena buknu plavim plamenom, a ona je, tako zapaljenu, srui niz grlo u jednom gutljaju. Bogo moj!" Nasmeila se na to. ujte, 'vitee moj'." Utinu me za obraz. Nisam ja nikakav bog, gospon vitee. A ni dama. Da li ste moda podanik mog brata?" Rekoh joj da sam vitez iz zamka Ravnozid. Znai da jeste i kada se sledei put sretnemo, nakloniete mi se, a ja u se osmehivati, o, tako ledeno!" Dah joj je mirisao na rakiju. Ali, nismo na dvoru - ta to radite?"

Skidao sam ogrta kako bih joj ga ustupio. Jo uvekje mokar", upozorih je. Osuiu ga." Sila je s oltara, vitka i lelujava poput vrbe u oluji, dopustivi mi da je ogrnem. Za mene kau da sam visok, ali ogrta koji se meni sputao do lanaka njoj jedva da je prekrivao kolena. Oboje emo se skvasiti vie od tog ogrtaa pre nego to izaemo odavde, Vaa visosti." Ona podignu prazan meh. Ovo su meni doneli." Nasmejala se, bacivi ga u stranu. Imala je prelep ali neljudski osmeh. O, kako su samo paljivi moji uvari! 'Daj da je oamutimo i razveselimo dok je ne epaju Grengarmove eljusti.' Volela bih da imamo jo araka." Potraih jo neki meh sa piem, ali ona me zaustavi. Dosta je bilo. Previe araka te isui. A to se mene tie, neu se skvasiti. Pre no to izaemo, dobri moj vitee, poveriu vam veliku tajnu." Nagnula se ka meni i proaptala: ,,Da me je vlasnik ovog oltara progutao, postao bi stvaran ovde koliko je i u Muspelu." Istog trena, moj ogrta se, prazan, spusti ka kamenom podu i mrtvim elfima. * Na suncem obasjanoj litici nije bilo nikog osim mene. Polako sam izaao iz potoka paljivo birajui oslonac, svestan samo toga da ne elim da padnem nazad u vodu - ni po koju cenu nisam eleo opet da se skvasim. Ipak, kada pomislim na to vreme, najbolje se seam umora koji sam oseao. U stvari, to je skoro jedino ega se seam. U logoru, tamo gde smo naloili vatru i privezali hromog pasta, kojeg mi je poklonio lord Bil, nalazile su se krpe i flaica s uljem. Hteo sam da ih pronaem i

nauljim neobini oklop iz izvora. Seam se da sam, razgledajui ga na suncu, primetio da je svaka peta metalna alka zlatna. Hteo sam da nauljim i bode i Maolomca, koje sam nosio sa sobom, ali ponajvie me je brinula Eterna. Ako je isuem iz korica i nauljim joj seivo, pojavie se avetinjski vitezovi. Nisam znao kako to da spreim. Brinuo sam se i za korice. Bile su zlatne i ukraene dragim kamenjem, ali morao je postojati i nekakav okvir, najverovatnije drveni, koji je moda propao. Duboki, moni, ukavi glas grifona zagrme iza mene: eli li da ga vidi? Pogledaj ka zapadu." Umesto toga, pogledah u grifona. Zapravo se upiljih u njega. Bio je potpuno beo, osim kljuna, kandi i prekrasnih zlatnih oiju. Pogledaj ka zapadu", ponovi on. Sad ga posluah. Na zapadu su se gomilali oblaci i veliki kumusi zaklonili su sunce. Ali, naspram olujne tame, letelo je neto jo mranije. ,,To je on. Hoe li ga potedeti?" Grifon se spusti sa svog mesta na litici, potresavi zemlju svojom teinom. ,,IIi e ga unititi?" Ubio bih ga da mogu", rekoh. Ali ne znam kako." ,,Ne leti nita bre od mene, moda je ak sporiji. Ide li?" Orlovsko lice zakloni mi vidik, a kande, vrsto stegnute oko kamena, podigle bi me kao dete lutku. Iako Ravd tokom borbe nije bio meu avetinjskim vitezovima, njegov duh kao da je stajao kraj mene kada sam rekao: Idem." Grifon dostojanstveno klimnu ogromnom, stranom glavom. ekao sam, eljan odmora i svestan da u umesto toga upravo doiveti let ivota, ali grifon uini neto to me je iznenadilo koliko svi dogai u peini zajedno. Okrenuvi se kako bi pogledao niz liticu, on

viknu: Tag!" Tag nas je po svoj prilici posmatrao iz nekog skrovita, jer se iog asa pojavio. Evo vaeg luka, ser Ejble", ree. ,,Tu su i strele i lem. Ostavili ste ga ovde." Uzeh stvari, predavi mu Maolomca i stari pojas. Opet moe da govori." ,,Da, ser Ejble, im ste uzeli ma. ekao sam ovde i sluao ga..." Okrenuh se i pogledah grifona. ,,Da, njega. Video je da mi se ide za vama i rekao mi je da slodno krenem - pod uslovom da se vi ne usprotivite - ali nisam putao ni glasa. Kada sam iznenada progovorio, znali smo da ste se dokopali maa i da je sve u redu. Pa, mogu li da poem s vama, ser Ejble?" Smem li, a ne 'mogu li'", rekoh, osetivi Ravdovu ruku na ramenu, iako ga nisam video. Jahali smo zajedno na grifonovom vratu, zagrejani njegovim belim perjem koje nam je dosezalo do grudi. Ja sam sedeo prvi, Tag iza mene. Ako poivi, bie vitez", rekoh kroz lepet krila. Posle svega, nita drugo ti i ne preostaje." Znam", ree Tag. Zagrlio me je oko struka, stegnuvi me kao prilepak. Osetio sam duh proroanstva kako se sputa na mene, duh koji se javlja onima koji e umreti. Postae vitez", ponovih, znajui da Tag - deak na pragu zrelosti - u srcu ve jeste vitez. Ali, nita to kao vitez uradi nee se meriti s ovim. Traio si neto od mene i posluao sam te. Sada je na mene red da traim uslugu." Tako je, ser Ejble." Zubi mu zacvokotae. tagod." Reci: 'Uiniu sve to zatraite'." Uiniu sve to zatraite", ponovi on. Samo neu skoiti." Bacio je pogled dole, ka dalekom sivozelenom

moru. elim da na svom titu naslika ovog grifona. Hoe li mi udovoljiti?" Bolje... bolje ga vi stavite, ser Ejble." ,,Ne. Hoe li mi uiniti tu uslugu?" Da, ser Ejble. Hou." Grifon se okrenu i pogleda nas, a onda spusti pogled ka vodi. Pogledavi za njim, u moru ugledah Grengarma. Grifon se, izvuenih kandi, obrui poput munje. Grengarm zaroni dublje kreui se kao kit, ali moja strela ga ipak pogodi. Leteli smo tik iznad vode. Ugledavi talase i osetivi njihov topli, slani miris, zavoleh ih kao to ovek voli enu. Izronie da udahne", ree Grifon. Svaku re pratio je snani zamah krila koja su nas odravala u vazduhu. Ali ne tako skoro. Kada izroni, bie daleko od nas." Polako se, u irokim krugovima, vratismo u visine gde je vazduh bio prohladan. Neemo ga videti ako izroni po mraku", rekoh. ,,Ja hou", obea nam grifon. * Sunce je zalazilo kada se grifon opet spustio do vode i ja, odapevi strelu, pogodih Grengarma u vrat. Kada je izronio trei put, sunce se ve sakrilo iza zapadnih ostrva. Nije se vratio u vodu ve je zalepetao ogromnim crnim krilima po divljim talasima i podigao se u vazduh kao to fazan bei od lovakog psa. Krenuvi za njim, vinuli smo se u visine, dok su milioni zvezda ispod nas sjali poput dijamanata prosutih po prostirci od oblaka. Sustigli smo ga negde izmeu meseca i Valoevog zamka. Grifon i zmaj otpoee borbu na ivot i smrt na

takvoj visini da je zamak (koji zbog svojih bletavih kula to se uzdiu sa svih est strana nepajivom posmatrau izgleda kao iljata zvezda) delovao mnogo vei od tamnog Mitgartra. Sa njegovih zidina posmatrala nas je i pozdravljala gomila ljudi; na svakom prozoru videlo se po jedno prelepo lice. Kada su se Grengarmove kande sklopile oko grifonovog vrata, ja isukah Eternu i preleteh sa grifona na zmaja. Vetar sa njihovih krila pevao mi je u uima, rasprivi desetak avetinjskih vitezova oko mene poput jesenjeg lia. Legendarno seivo zarih do balaka tamo gde mi je zabodena strela ve utrla put i osetih kako zmaj poda mnom umire. Stravina krila se opustie, a grifon, bezuspeno se borei sa pretekim plenom, na kraju popusti stisak. Dok smo padali, izvukoh Eternu iz smrtonosne rane i oistih je na vetru razaslavi kapi zmajeve krvi sva po nebu. Na kraju je vratih u korice, pomislivi kako e, ak i kada mene vie ne bude, ma i korice ostati zajedno. Nakon to su utvare nestale, Grengarm okrenu stranu glavu ka meni gracioznije od bilo kojeg drala i iroko otvori usta. Zurei mu niz drelo kao da posmatram samu smrt, shvatio sam neke do tada skrivene stvari. Konj se u galopu sjuri k meni, dok su ga srebrom potkovana kopita nosila ka tlu bre od grifonovih krila. Devica koja ga je jahala pokua da me dohvati, ali ne uspe. Za njom je, meutim, jahala jo jedna, a iza nje jo jedna, podvriskujui od zadovoljstva dok je jurila niz zvezdano nebo i uzdama ibala pastuva. Na kraju me ta trea s lea uhvati ispod desne ruke i postavi u sedlo pred sebe onako kako sam ja podigao Taga dok jo je jo bio nem. Osvrnuh se - i shvatih da, iako me smatraju jednim od najboljih boraca, njoj ne doseem ni do brade. Zovem se Alvit!" dobaci mi devica. ,,Ne govorite mi svoje ime! Znamo ko ste!"

Spustili smo se do samih oblaka, a onda nastavili kasom uz strmu planinu od bele pare, pri emu se Alvitin beli pastuv nije ni sapleo, ni umorio. Sa vrha te planine od oblaka ponovo se otisnuo u vazduh. Ovo je najlepa stvar na svetu", rekoh, uveren da e se rei, ionako neupuene nikom, izgubiti u snanom vetru naeg trka. Ali, Alvit ree: Nije najlepa, ve nestvarna. Volite li dobru bitku, ser Ejble?" ,,Ne", rekoh i iskreno zavirih u svoju duu. Borim se to bolje umem, ali samo kada mi to ast nalae. inim sve da pobedim." Nasmejala se i vre me uhvatila. Njen smeh bio je onaj neobini, uzbudljivi zvuk sa neba kojeg mukarci ponekad uju, pitajui se kasnije o emu se zapravo radilo. ,,Za nas je to sasvim dovoljno. Osim toga, dopadate mi se. Da li ete nas braniti od Dinova zime i stare noi? Ako vas povedemo u boj, da li ete se boriti?" Braniu vas od bilo ega", rekoh, ,,a ak ne morate ni da me vodite. Mene niko ne vodi. Vodiu samog sebe i boriu se i onda kada poklekne svaki voa koga biste mi dali." Dok sam izgovarao poslednju re, onda se nagnu i poljubi me. Takav poljubac nikad nisam doiveo ni pre ni posle - stegnuo mi je sve miie u udovima i zapalio vatru ispod rebara. Njen pastuv ubrzo se preokrenuo u vazduhu ne prestavi da gopira i ja sam video da se Valoev zamak, umesto iznad nas, zapravo nalazi ispod. Sledeeg trenutka, srebrne potkovice konja zazvonie po kristalnim ploama unutranjeg dvorita.

Za vas:

BABAC