LICE

Levi Lehto

PLURIFIKACIJA JEZIKA BANALNOG1

Iz razgovora sa Reisom Bonvisinom i Alsirom Pekorom elim da se zahvalim Reisu Bonvisinu i Alsiru Pekori to su inicirali ovaj seminar kao i to su postavili odline osnove iznoenjem svojih tvrdnji. Ovo bi bili moji odgovori. Svestan sam injenice da je moj pristup pomalo apstraktan i geografski ogranien, ili, ako hoete, teorijskoevropski, u toj meri da se kosi sa mojom glavnom tezom o apsolutnom i globalnom pluralizmu formi, sadraja i jezika. Rado u je ostaviti za neke sadanje i budue prakse, ve koliko u ovom seminaru. Poeziji, kao sintezi intelektualnih i kreativnih aktivnosti, postalo je nemogue baviti se glupou i varvarizmom, piu Reis i Alsir. Uitao bih ovde prilino visok stepen idealizovanja poezije. Ta izjava kao da pretpostavlja da je poezija, makar u jednom istorijskom trenutku, imala odreenu, verovatno izrazitu, vezu sa glupou i var varizmom. Sloio bih se sa ovim na konkretan nain. Po mom shvatanju, to je isto kao kada bismo rekli da je poezija antiideologijska. Ona ima odreenu sposobnost da glupost i var varizam gleda pravo u oi u izvesnom smislu da ih prihvata. U poslednjem primeru, uvek nepouzdana sposobnost poezije da se ponaa kao sinteza intelektualnih i kreativnih aktivnosti, takoe se oslanja na tu njenu mogunost da prigrli glupost i var varizam, to je izmeu ostalog: ideja ili ideal sveobuhvatnosti poezije. Tokom istorije poezije, ovaj ideal je poprimio dva meusobno suprotna oblika: s jedne strane, to je shvatanje poezije kao neeg nitavnog, kao klovnovskog poziva, shvatanje da je poezija sama sebi svrha, poto ne ini da se ita deava (a samim tim uiva slobodu da ini ta joj je volja), i s druge strane postoji stanovite idealizovanja poetske uzvienosti. U drugom sluaju, osnovni koncept, od Kanta pa do danas, jeste medijacija: recimo izmeu misli i ulnog iskustva (to mislim da jeste banalno, recimo, u smislu u kom su emocije banalne): a takoe i izmeu onog to je razumljivo, racionalno, i onog to to nije ponovo snaan akcenat jeste na sveobuhvatnosti, osobini poezije da sve prigrli. eleo bih da naglasim da u oba sluaja postoji dimenzija neshvatljivosti: potrebe i mogunosti poezije da pristupi i, ak, izrazi ne-razumljivost, ono to ne moemo pojmiti, samu injenicu da ne moemo sve da razumemo, a ak i da izrazi ta nerazumljivost jeste (to nije nikad daleko od gluposti...). Ako prihvatimo opciju da je poezija izgubila ovu sposobnost, za to bi se moglo nai dva razloga. Moglo bi biti to da je poezija izgubila vezu sa svojim idealima, ili jo ozbiljniji sluaj stupidnost i var varizam su dosegli nove dimenzije, toliko su narasli da poezija
Plurifying The Languages of The Trite naslov originala ovog eseja predstavlja jasnu aluziju na Paundovo purifying the language of the tribe (purifikaciju/proiavanje jezika plemena). Kako re plurify ne postoji, to je u prevodu stavljena plurifikacija (a ne umnoavanje) da bi aluzija i ironija bile jasnije itaocu. (Prim. prev.)
1

171

vi e ne mo e da ih ob u hva ti, po sta li su ak spo sob ni da je za uz vrat pro gu ta ju. Mi slim da Re is i Al sir upu u ju na tu mo gu nost kad go vo re o na si lju ko je je na sta lo upra vo iz ne pre kid nog po sto ja nja glu po sti i var va ri zma. Lak na in da se od re a gu je na ovaj pe si mi sti an sce na rio bio bi da pu sti mo stva ri da se od vi ja ju sa me. Ni je li se po e zi ja uvek raz vi ja la ta ko to je sa ma re a go va la na sop stve ni po lo aj, kao iz raz ne sla ga nja, kao po bu na, ta ko to se okre ta la sa ma pro tiv se be (i ni je li ta ko, da na go ve stim jed nu od te ma Se mi na ra, opo na a la i re pro du ko va la me ha ni zam Rata: Po et ski ra to vi)? Mo da bi bi lo naj bo lje da osta vi mo pro ble me sa moj po e zi ji uosta lom, ne mo e mo po e ti da joj da je mo na re e nja, po go to vo za to to ona ni je ni ta, iona ko je usme re na ka ne shva tlji vo sti. S dru ge stra ne, i nje ni ca da ne u ola ko pri sta ti na ovo re e nje go vo ri o mom op ti mi zmu: iako uz od re e nu re zer vu, ipak e lim da pre po znam u si tu a ci ji ko ju su opi sa li Re is i Al sir jed nu di men zi ju ko ja e, ipak, otvo ri ti ne ke no ve mo gu no sti za po e zi ju i tvr dim: posebno mogunost da po sta ne sve sna se be. Ovaj moj uopte ni od go vor ve je sa dr an u jed nom od Re i so vih i Al si ro vih is ka za: (va no je re i) da nam sadanjost zaista ne pripada (mo je na gla a va nje). Ka sni je u go vo ri ti o to me, ta ko e uz ve li ku do zu ogra i va nja, da su se vre me na zbi lja pro me ni la, a je dan od zna ko va te pro me ne je ste da nam vre me na vie ne pripadaju na nain na koji su nam pripadala ranije. i ni se da Re is i Al sir ta ko e go vo re o ne ka k vom no vom sve tu. To je, ci ti ram: svet ko ko ji je po stao glo ba lan, a u is toj me ri dez o ri jen ti san; to su lo kal ni, et ni ki su bi ko je po kre e mr nja, se pa ra ti zam, tra ge di je ko je po ga a ju in di vi due; na ci o na li sti ki pro jek ti su po sta li stra te gi ja za ja a nje kor po ra cij skih in te re sa; in ter na ci o na li zam, ume sto da do ve de do otva ra nja ka ob li ci ma plu ra li zma i de mo kra ti je, sveo se na stra te gi ju eks plo a ta ci je. Da se za dr i mo na tre nu tak na isto rij sko-po li ti koj ra zi ni opi sa nih tvrd nji, vo leo bih da ih po sma tram u kon tek stu ove no vo na sta le si tu a ci je pu ne pi ta nja, bor bi, zbu nje no sti i raz o a ra nja, na da i neo d lu no sti, po zna te kao Globalizacija. Ipak, u ne kom smi slu ve ru jem da pad Ber lin skog zi da 1989, uvo e nje i sve i ra upo tre ba in ter ne ta ne ko li ko go di na na kon to ga jesu dve ta ke ko je su ozna i le ula zak u pot pu no nov svet u ko jem go to vo da ni ta vi e ni je ona ko kao to je bi lo. Na mer no po mi njem ova dva do ga a ja/fe no me na ko je mo da ne bi sva ko po ve zao, i ne ki bi ih sma tra li pu kim po vr nim li cem isto ri je: mi slim da se oni u me ju. me u sob no po ve zu ju, a ve ro vat no se nji ho va du blja zna e nja jo uvek ne raz Na kon to smo spo me nu li Glo ba li za ci ju vre me je da iz u sti mo jo jed nu re ko ja se ve ro vat no iz raz lo ga u ve zi sa zbu nje no u o ko joj smo go vo ri li ne po ja vlju je kod Re i sa i Al si ra: Kapitalizam. to se ti e me ne, ja tu re iz go va ram ak s ve om do zom oba zri vo sti ne go to je to slu aj s pret hod no po me nu tom re i: de li mi no su raz lo zi za to li ni i tu bih mo rao ma lo da se za dr im po sma traj te ovo kao zna me nje te re i. Ro en sam u se lja koj po ro di ci, u jed nom fin skom se lu, 1951. Po e zi jom sam po eo da se ba vim vr lo ra no: mo ja lar ca pet na e sto go di nja ka (bar jed pr va zbir ka iz 1967, ve li kim de lom je iza la iz pe ra ko na pe sma na sta la je kao esej na a su fin skog je zi ka) ili pi sa e ma i ne ku plje ne spe ci jal no za to. Zbog raz lo ga na ko je u se ka sni je vra ti ti, moj slu aj pot pa da pod ono to su opi sa li Re is i Al sir: po e zi ja se is po sta vi la kao ak tiv nost u (mom) de tinj stvu ili mla do sti... ko ju sam na pu stio kad sam od ra stao. Na kon ra di kal nih glo bal nih pro me na ko je su za hva ti le mo ju ge ne ra ci ju (hi pi ci, 1968. u Fran cu skoj i Ne ma koj itd.), i na kon to sam se to me od u pi rao je ne nje noj ne ko vre me, na kra ju sam ipak pri stu pio re do vi ma Fin ske ko mu ni sti ke pa ri

172

sta lji ni sti koj ma nji ni, do du e, kao to je to ui ni la ve i na mo jih pri ja te lja, ve ne to mno go ne po pu lar ni je ume re nja ci ma, Evro ko mu ni sti ma, ve in skoj par ti ji. Ot pri li ke od 1973. do 1983. sve vre me sam bio apa rat ik, za pra vo na vr lo va nom po lo a ju, od mah uz Ge ne ral nog se kre ta ra, po li ti ki se kre tar u Se kre ta ri ja tu, a ka sni je, po li ti ki se kre tar ne kim mi ni stri ma u vla di (ka snih 70-ih, Par ti ja je bi la deo vla da ju e ko a li ci je). Po et kom 80-ih, bio sam, na krat ko, je dan od li de ra jed nog unu tar par tij skog re form skog po kre ta po zna tog kao Tre a li ni ja, gde sam ujed no bio nad le an i kao lan Cen tral nog ko mi te ta. Bio sam de ma gog, smi ljao sam go vo re i de kla ra ci je: za pra vo, ja sam u to vre me na pi sao go to vo sve to je par ti ja zva ni no mo ra la da sa opti. Tih go di na uopte ni sam pi sao po e zi ju, ak ni bor be ne pe sme. S dru ge stra ne, se am se ka ko sam, ve ta da, stal no raz mi ljao o svo joj po li ti koj an ga o va no sti kao o pro du et ku ba vlje nja po e zi jom dru gim sred stvi 2 ma, po e zi jom u prak ti nom smi slu, ako ho e te (vra ti u se na ovo). Upr kos sve mu ovo me, mo je po do zre nje pre ma re i Ka pi ta li zam mo e se sve sti na nje go vu su ti nu ko ju je jo uvek, a na ro i to da nas go to vo nemogue iz u sti ti a da se u isto vre me ne oslo ni mo (vra ti mo na) od re e ne te le o lo ke fi lo zof sko-isto rij ske pret po stav ke, kao to je re ci mo za kon isto rij skog pro gre sa uz ko ji idu ide je o si la ma na pret ka, nu no sti, od re e nom ci lju itd. (Sa le vi ar ske ta ke gle di ta: de sni ar ska ide ja o ne vi dlji voj ru ci ni je ni ta ma nje pro ble ma ti na.) Ve smo se pri bli i li ova k vim pret po stav ka ma ka da smo re kli da su se vre me na pro me ni la. Pod jed na ko su pro ble ma ti ni od go va ra ju i ni ta ma nje ne za o bi la zni poj mo vi isto rij skih su bjek ta: za pra vo, Re is i Al sir alu di ra ju na ten den ci ju ovih poj mo va da se pre tvo re u svo je su prot no sti ka da go vo re o to me ta se de si lo in ter na ci o na li zmu (to je ne kad bi la re koja se ve zi va la za pro le ta ri jat) ili na ci o nal nim pro jek ti ma (u tom kon tek stu go to vo sve re for me ko je pro le ta ri jat e li da vi di kao sop stve na do stig nu a, ve su se de si le). Ta ko e pri me u jem da oni ov de go vo re o istom tom pro ble mu ka da de fi ni u pri de ve lo ka lan, et ni ki, kon cep te ko ji se e sto ide a li zu ju u bor bi pro tiv Glo ba li za ci je, i ime ni ce po put mr nja, se pa ra ti zam i tra ge di je po je di na nih i vo ta ov de se pri bli a va mo kri ti ci ko ju je pro tiv ova k vih ti po va kon cep ta pr vi us po sta vio ita li jan ski po li ti ki fi lo zof An to nio Ne gri, zna a jan te o re ti ar de mo krat ske glo ba li za ci je. Pri zna jem da su vre me kao i go di ne ko je imam od me ne na i ni le ka da go vo rim o svim ma tra ovim poj mo vi di ci o na li stu. Jo uvek sma tram da sam ra di ka lan po ne kim dru tve nim pi ta nji ma, ali u mom slu a ju je taj ra di ka lan po gled za sno van na ide ja ma ko je su bli ske ne kom vi du en gle skog kon zer va ti vi zma (po put Eli o ta) ko ji pret po sta vlja fun da men tal nu manj ka vost u ljud skoj pri ro di, po i ma nje evo lu ci je ko ja se za sni va na po ste pe nom ue nju, jed nu tra di ci ju ko ja ide uz to, i uvek sum nji vo, a ni kad ni ta dru go do par ci jal no nje no pre no e nje na bu du e ge ne ra ci je. Ja ne de lim ovo ne po ve re nje u ljud sku pri ro du (iako e ov de mo ja ve ra u nju po vre me no opa da ti); ume sto to ga, ja upi rem svo je nepo ve re nje ka ljud skom drutvu: gde Mark si zam, Li be ra li zam, Islam ski fun da men ta li zam i So ci jal na de mo kra ti ja e ti ri glav ne po li ti ke ide o lo gi je, ili Fun da men ta li zam sa vre me nog sve ta sve
2

e sto sam go vo rio da su me upra vo ovi na cr ti de kla ra ci ja u si tu a ci ji ka da se Par ti ja ozbilj no po de li la na dve frak ci je (stran ke) ko je su ipak mo ra le da osta nu unu tar jed ne zbog ve li kog so vjet skog kom i je na te ra li da raz u mem re to ri ku pri ro du pi sa nja uopte (kako ne to ka e mo je e sto mno go va ni je ne go ta ka e mo). Po sto ja nje dve frak ci je je ta ko e stva ra lo pri nu du da se u sva koj re e ni ci na u bar dva zna e nja po zi ci ja ko ja sa vr e no osli ka va od re e nu mo der ni sti ku po e zi ju!

173

pro is ti u iz ide je is prav nog ili ide al nog dru tva, pri mo ran sam (ak pro tiv svo je vo lje) da pret po sta vim fun da men tal nu manj ka vost svih ljud skih dru tve nih or ga ni za ci ja (svih po kre ta ko je su one po je di na no pod ra zu me va le). Dru tvo je uvek za me ne bi lo pi ta nje/ o to me ka ko je mo gu e, ka ko pi em u jed noj pe smi iz po znih 80-ih. Isto dob no, shva tam da se dr im dva ob li ka raz mi lja nja, ili sta va, ko ji su u mla do sti bi li, ako ne di rekt no uze ti od Mark sa i iz mark si zma, ma kar za sno va ni (oko ta li?) na tom tra gu: pr vo, ve ro va nje u nu nost oslo ba a nja od pre-isto ri je o ve an stva, od no sno du bo ko ne po ve re nje pre ma sve mu to je na sle e no, or gan sko, pri rod no, to pred sta vlja ko re ne itd. ne to to u isto vre me po vla i ve ru u ljud ski po ten ci jal. (Moj i vot je pra tio taj ideal pro i re nih vi di ka, is pi ti va nja za sta re lo sti, kroz stal no osta vlja nju iza se be sve ga da bi se i lo na pred...) i dru go, po jam Kapitalizma kao sa me so ci jal ne ve ze ili struk tu re ko ja ima mo gu nost da ne pre sta no uti e na ki da nje ve ze sa ko re ni ma, da uni ta va sve to je za sta re lo, da ga pre tva ra u dim (i to bez usme re no sti ka da tom ci lju). Sto ga je ak i Tra di ci ja za me ne vi e tra di ci ja pre ki da, kon stant nog odva ja nja od ne eg to je za sta re lo: ide ja ostrvaca slobode, uvek pri vre me nih, mar gi nal nih, bez ja snih gra ni ca, sra zmer nih, ali ni kad pot pu no li e nih isto ri je (ak i kad ona ni je kon ti nu i ra na, te le o lo ka) u ra ni jim (ili ak si mul ta nim, ali dru ga i jim) po ku a ji ma istog. Da nas bih re kao da Kapitalizam ni kad ne proizvodi ta kva ostrv ca, ali ma kar se ta ko i ni i ne pre sta je da pro iz vo di mogunosti za njih. Ne mo gu da po ve ru jem u njih; ne mo gu da pre sta nem da ve ru jem u njih. Mo da bih taj stav mo gao da sti, Gram su mi ram ci ti ra ju i dva ve li ka mark si sti ka uti ca ja u mla do i jev slo gan pe si mi zam in te lek ta, op ti mi zam vo lje i na slov be le ki ko je je fran cu ski mark si sti ki fi lo zof Luj Al ti ser vo dio u svo jim po znim go di na ma (u du ev noj bol ni ci): Ale a to rij ski ma te ri ja li zam. Isto ri ju, pre sve ga, vi dim kao otvo re nu. Otvo re nu, ali slepu. Sle pu jer je otvo re na. Kao to sam na po me nuo, ose ao sam svo ju le vi ar sku po li ti ku ak tiv nost kao pro du e tak ba vlje nja po e zi jom. Sa da, pre ne go to na sta vim da go vo rim o Kapitalizmu uur ba no ge ne ra li zu jem: ono to sam upra vo re kao o isto ri ji u pri me ni ti i na svoj stav o evo lu ci ji po e zi je. Ka da raz mi ljam o svo joj ra noj po e zi ji, do la zim u is ku e nje da po le mi em sa Re i som i Al si rom na te mu po ma lo pe jo ra tiv ne ka rak te ri za ci je sa vre me ne po e zi je kao pi sa nja iz ho bi ja ako se pod tim pod ra zu me va ne to to sto ji na su prot ozbilj no sti. Ne mo gu da se se tim ni jed ne ozbilj ne po tre be da se iz ra zim, ni jed ne ti nej der ske e lje da olak am se bi, ili to me sli no, ve sa mo (pri li no lak) na gon da stvo rim ne to no vo (za se be), po put pra zne e lje ko ja ne zna ta je to to eli. I su kob ove e lje posredno, vo leo dom tra di ci jom fin skih mo der ni sti kih pe sni ka (Pa vo Ha vi ko, bih da ka em sa jo mla Pen ti Sa ri ko ski: de lo pre kret ni ca ove tra di ci je, Ha vi ko va knji ga Tiet etisyyksiin (Putevi u budunost) je ob ja vlje na iste go di ne ka da sam se ro dio, 1951). Isto ta ko i vo pi sno po put pra zni ne mo je e lje se am se ka ko je tra di ci ja ove po e zi je bi la za me ne bez smisla. Ili pre ci zni je, ni sam imao ni ka k vih kva li fi ka ci ja da je razumem u bi lo kom do slov nom zna e nju te re i. Isto va i i za uslo ve na sta ja nja mo je po to nje po e zi je. Ne kih pet na e stak go di na, od si o nal ni pre vo di lac na fin ski pre vo dio sam ro ma ne, mi ste ri o 1983, ra dio sam kao pro fe zne pri e, me mo a re, knji ge ve za ne za so ci o lo gi ju, fi lo zo fi ju... a u isto vre me sam ra dio mno go ta ko zva nih stru nih pre vo da, to se ti ca lo po lja od pro iz vod nog ma te ri ja la do ugo vo ra, od tek sto va ve za nih za teh ni ku, do onih ve za nih za bi o lo gi ju i psi ho lo gi ju (ovo vi dim kao mo ju dru gu po re du iz lo e nost, na kon po li ti ki ak tiv nog pe ri o da, kraj nje dru tve noj pri

174

ro di je zi ka ili ak, ka ko u ka sni je to na zva ti, nje go voj drugosti). To kom ovog pe ri o da, pri rod no sam mno go raz mi ljao ne sa mo o dru tve no-po li ti kim is ku stvi ma iz mla ih da na, ve i o je zi ku i knji ev no sti, a ta ko e sam ste kao du blji uvid u (raz u me va nje) upra vo one pe sni ke tra di ci je ko ja je po slu i la kao od sko na da ska za mo ju ra nu po e zi ju. Da nas mo gu ka te go ri no re i da upr kos to me to je sve to pro iz ve lo mno go raz mi lja nja (uklju u ju i ne ka ko ja sam ve iz neo), ipak ni jed no od njih, sa mo po se bi, ni je ima lo mo gu nost da me vra ti po e zi ji. Iz pu kog raz u me va nja, te ma ti ke, po ru ke ni ta ni je pro i za lo. Ne to su prot no se de a va lo: to sam vi e po i njao da raz u me vam sop stve nu tra di ci ju, bi va lo mi je ja sni je da ne ma na i na da se od nje uda ljim i na sta vim, ka bu du no sti ili ma kar gde. Da bi dru gi pe riod mog stva ra la tva kre nuo na pred (od 1991. do da nas ob ja vio sam e ti ri zbir ke po e zi je, i tu bih svr stao kao deo tog opu sa i zbir ku Google Poem Generator, ko ja je na sta la 2002, u je sen), no va iz lo e nost po no vo sa stra ne no voj, stra noj tra di ci ji mi je lim da bi la po treb na: to je ovog pu ta bi la se ver no a me ri ka ko la pi sa nja. Opet, i ov de e bu dem ja san. Po no vo, to ni je bi lo pi ta nje raz u me va nja po pri ma nja uti ca ja, sta vlja nja u 3 zi ka. Ono to je za i sta bi lo va no u ta k vom vi du pi sa nja si tu a ci ju pra e nja tra di ci je Je ni su nje go ve for mi ra ne osnov ne pret po stav ke, ve po no vo i nje ni ca da nisam nikako mo gao da ga razum em: zbog kul tu ro lo ke i ge o graf ske uda lje no sti, ali ta ko e i zbog to ga to ve i na na pi sa nog ne ma za cilj da se od mah raz u me. Ili: jo ja sni je re e no: sva ko je mo gao da raz u me da Je zi ko pi sa nje i ne tre ba da se raz u me. Da se iz ra zim a blon ski, re kao bih da kao to u isto ri ji ne po sto ji kon ti nu i ra na evo lu ci ja, ni ti te le o lo gi ja, ta ko je ne ma ni u isto ri ji pi sa nja, ni ti ima pro gre sa bez uti ca ja: pra zan um i nje go va ne pojm lji va dru gost: uvek ne to do la zi od ne kud. Uvek je to ne to sa stra ne. Iz dru gog ugla, re kao bih da su me ove dve si tu a ci je iz lo e no sti ne shva tlji vo sti za jed no na u i le abe ce di miljenja ko je bih su mi rao na sle de i na in: Pr vo, vi e ne go bi lo ta dru go, po e zi ja jeste mi lje nje sa mo je dan ob lik mi lje nja, sva ka ko, ali je e sto ta k va da se od re e ne kon tra dik ci je ko je su svoj stve ne sa moj nje noj su ti ni mo gu da lje raz ra di ti i ogo li ti se su tin ski vi e ne go to je to u dru gim ob li ci ma mi lje nja mo gu e i, dru go, raz mi lja nje ni je ak tiv nost su bjek ta ko ji iz ra a va svo je sop stvo, ra ci o ni ra nje ili ra ci o na li sa nje, ni ti po sta ja nje sve snim o sra zme ra ma iz me u stva ri, ve je pre iz la ga nje se be nesrazmeri me u stva ri ma, iz la ga nje vla sti tom ne-raz u me va nju: stva ra nje kon cep ta ka ko bi se re klo u No voj fran cu skoj te o ri ji. U po e zi ji, ma kar, mi lje nje nam uvek do la zi odnekud i osta vlja nas 4 iz van nas sa mih. Ono je ne-su bjek tiv no, ali nije zajedniko u smi slu pri pa da nja za jed ni ci.
Ra nih 90-ih, u Fin skoj, ja sam ne dvoj be no bio je di ni ko ji se za ni mao za je zi ku po ez i ju. Ge ne ra ci ja fin skih pe sni ka 90-ih go di na uglav nom pe sni ci 10 ili 20 go di na mla i od me ne ta ko e su i ta li ar lsa Bern sti na, Bru sa En dr ju za i Ro na Si li ma na ali u mo jim oi ma upra vo iz ugla ra ci o ni sa nja ili ra ci o na li sa nja ko je sam spo mi njao: za pra vo, na ti pi no fin ski na in se sva ka stra na bu da la ti na uvek pr vo pod vr ga va la od re e nom auto mat skom u pa nju udo va, na kon e ga se tre ba lo usred sre di ti na va e nje ra ci o nal nog je zgra ko je e on da, ko na no, bi ti iz o kre nu to na o pa ke ka ko bi smo se uve ri li da ne e pro iz ve sti ni ta uznemirujue. Ovo je ti pi an pa la na ki men ta li tet. O to me u jo go vo ri ti ka sni je. 4 Vi de ti ka ko Marks, u svo joj estoj tezi o Fojerbahu, kri ti ku je ovo dru go jer (1) pod ra zu me va (pret po sta vlja) ap strakt nu izolovanu ljud sku in di vi duu, zbog e ga je (2) pri mo ran da po i ma su ti nu kao unu tar nju, glu pu optost ko ja pri rod no ujedinjuje mnoge individue .
3

175

U odreenom smislu, to zna i da po e zi ja ne mo e bi ti po li ti na, ak, mo ra pr ko si ti sva kom po ku a ju da po sta ne dru tve no ko ri sna. Uko li ko ovo zvu i pre te ra no de fe ti sti ki, do pu sti te da ci ti ram An to ni ja Ne gri ja po no vo sad mi slim na nje go vo in si sti ra nje da vi di mnotvo, za nje ga je re vo lu ci o nar na sna ga glo bal ne epo he, to to se sa sto ji ne od in di vi dua, ve od singulariteta (tek da na zna im kon cept ko ji u ka sni je po zaj mi ti). Kao to je slu aj sa ot po rom kod Ne gri ja, ta ko po e zi ja za me ne ni je mo gu a u kon tek stu Dru tve nog Ugo vo ra gde smo uvek pri mo ra ni da pret po sta vi mo ne ku vr stu isto rij skog su bjek ta (do mo vi nu, lju de, rad ni ku kla su... knji ev nost... de lat nost... po du hvat...) sa ko ji ma se in di vi due/pe sni ki gla so vi on da iden ti fi ku ju, kao po je di na ni subjekti ko ji sa da po sta ju osve e ni po mo u ide o lo gi je. Vra ti mo se te mi Glo ba li za ci je. Kao to sam na tuk nuo, u iz ve snom smi slu ja de lim pe si mi zam Re i sa i Al si ra po pi ta nju tre nut nog sta nja po e zi je i na eg sve ta. Zbi lja ima si ja set lo raz ga da se mi sli da ovaj na no vi svet (onaj ko ji je na stao na kon ru e nja Ber lin skog zi da i do la skom In ter ne ta, ko ji ja vi dim upra vo kao svet zre log, ili jo bo lje, besneeg Ka pi ta li zma) pred sta vlja vre me no vog Var va ri zma, ili Ra ta i ba nal no sti. To ni je sa mo za glu u ju a ba nal nost i tri a vost glo bal ne me dij ske in du stri je, ni ti je pu ki po vra tak ra tu kao sa mo-oi gled nom na stav ku po li ti ke, ve je to i me di ja ti za ci ja ra ta (od pr vog ra ta pro tiv Ira ka ko ji se vo dio pu tem me di ja pa sve do ne dav ne ras pra ve uzro ko va ne no vin skim ka ri ka tu ra di ma ka da su me ji slu i li go to vo kao objekat ra ta) uz si mul ta nu mi li ta ri za ci ju me di ja (upor. vo de u ulo gu ba nal nih tak mi e nja u smi slu bor be za pre i vlja va nje u ve i ni za bav nih pro gra ma da nas pre ko fil mo va do ri ja li ti pro gra ma...). Na raz li i te na i ne, ova ba na li za ci ja je iz gle da za i sta pro gu ta la po e zi ju, ko ja za o sta ju i za teh no lo gi jom, tr i tem i ne za ja lji vom e me dij skom in du stri jom, ka ko Re is i Al sir pi u, u mno gim slu a je vi ma po sta je pod re na sa moj me dij skoj in du stri ji. Na su prot to me, po sto ji sa mo ras tu ra nje i frag men ti sa nje svih vi do va ot po ra... ho e li osta ti iole pro sto ra za op ti mi zam vo lje, po seb no na kon ogra ni a va nja uslo va nje nih mo gu no sti kao to sam to ui nio na eks tre man na in jer ni sam li ja to za pra vo po re kao bi lo ka kav po li ti ki uti caj ili oslo ba a ju u este ti ku (Re is i Al sir po no vo) po e zi je? Ube en sam da e tog pro sto ra bi ti i da po e zi ja mo e da vra ti svo ju vi zi ju i nu nost joj sam go vo rio ta ko to e is ko ri sti ti svo ju po seb nu ve zu sa glu po u i var va ri zmom o ko na po et ku: uopte no, ra di kal nim na gla a va njem sop stve ne be zna aj no sti i ne pre sta nim ob na vlja njem ve ze sa sop stve nom ne shva tlji vo u. Bu du i da sam sve stan da ovo mo e zvu a ti kao is pra zno pri di ko va nje, do pu sti te da dam je dan su pro tan pri mer. Jedno re e nje pro ble ma mar gi na li za ci je i ne do stat ka uti ca ja po e zi je ko je se da nas e sto u je je ste ono to bih na zvao sta no vi tem usmerenost na jezik uzvienosti. Na pri mer u ze mlji po put Fin ske, kim de lom mo no kul tu ral na, po e zi ja sa je zi kom ko jim ne go vo ri ve li ki broj lju di i ko ja je ve li je uvek u is ku e nju da pro ba da ostva ri le gi ti mi tet kroz po seb nu ve zu sa (za jed ni kim) je zi kom. Ov de je je zik, osim to je sva ka ko me di jum in ter per so nal ne ko mu ni ka ci je, takoe ne to to pod ra zu me va izvor za jed ni kih zna e nja: pre ma to me, ja snost, tran spa rent nost, i sto ta, itd. je zi ka sma tra se ga ran ci jom po sto ja no sti ovih zna e nja. Fin ski pe snik/inja bi obi no iz ja vio/la da je nje gov/njen po sao da una pre di ove ci lje ve u bor bi pro tiv ra znih ja). Ovo nu no pod ra zu me va vi e nje spo lja njih pret nji (ka k va je, sva ka ko, Glo ba li za ci po e zi je kao uz vi e ne for me je zi ka, a ta ko i pod ra zu me va nje spe ci ja li zo va no po et skog je

176

zi ka ko ji pred sta vlja kri sta li za ci ju ose a ja za je zik ko ji ima za jed ni ca u bi lo ko je do ba u isto vre me ovo bi bi lo fi no re e nje za pro blem uz vi e no sti (i le pog).5 Me u tim, sve za jed ni ce ko je se za sni va ju na vla da vi ni je zi ka (za jed ni kih zna e nja), iako se e sto nu de kao mo de li De mo kra ti je, je su e sto u isto vre me du bo ko re pre siv ne i is klju i ve, se lek tiv ne, hi je rar hij ske i ta k ve da sa me us po sta vlja ju hi je rar hi ju: re ju, to su kla sna dru tva. Sto ga, ta ko e, sva ki po jam do brog, is prav nog, du bo kog po et skog je zi ka je u kraj njoj li ni ji kla sno odre en, od no sno za jed ni ki u sa mom zna e nju te re i i onom smi slu ko ji mi slim da je pro ble ma ti an za po e zi ju. Za pra vo: za go net ka po et skog zna e nja ne mo e i ne sme bi ti sve de na na is prav nu, a ak ni na pogrenu upo tre bu je zi ka (prem da se ova dru ga e sto is po sta vlja plo do tvor ni jom): mo ram re i da je po e zi ja (ona do ko je mi je sta lo) ne to to po sto ji iz van do brog ili lo eg, ona po sta je ne ka k va uopte na je zi ka mo gu nost (ko ja je 6 isto vre me no uopte ni gu bi tak je zi ka: ov de bih go vo rio o fugalnosti je zi ke uz vi e no sti). Da bi se pri stu pi lo ovom al ter na tiv nom so ci jal nom i re vo lu ci o nar nom po ten ci ja lu ovakvog ti pa po e zi je, sa da bih za u zeo tvrd nju da na svet svet Glo ba li za ci je ni je vi e svet je zi kih za jed ni ca u onom smi slu o kom sam go vo rio. Do mi nan tan je zik go vor ni ci ne ue kao to je to slu aj sa ma ter njim je zi kom ne ke je zi ke za jed ni ce: ov de sva ka ko mi slim na en gle ski je zik ko ji se go vo ri kao dru gi ili n-ti je zik. Isto ta ko tra di ci o nal ne je zi ke za jed ni ce ko je e sto idu uz po jam na ci o nal ne dr a ve gu be svoj uni so ni ka rak ter: ume sto jed nog, is prav nog, fin skog, en gle skog, por tu gal skog, ki ne skog ima mo sve vi e frag men ti ran nek sus za seb nih je zi ka (raz li i tih za ni ma nja, di sci pli na, lo ka li te ta itd, da ne po mi nje mo stal no ras tu i broj di ja le ka ta do se lje ni ka). Ovi za seb ni je zi ci, ar go ni, sleng, za pra vo se raz vi ja ju sva ki unu tar svog je zi ka, ali nisu svodljivi na njih e sto bit ni ji uti ca ji do la ze upra vo van gra ni ca jed nog je zi ka. Za ni mlji va i su tin ski va na stvar ve za na za ovaj raz voj (za bu du nost po e zi je i sve ta) je ste i ovo je mo ja glav na tvrd nja, ili hi po te za u ovom iz la ga nju da on ne uma nju je mo gu no sti za in ter ak ci ju me u lju di ma, ka ko se po ne kad, krat ko vi do, tvr di, ve ih naprotiv poveava. Ov de se po no vo ba vi mo pi ta njem pri ro de ljud skog za jed ni tva. Kao to je re e no, za jed ni tvo i pripadnost, ose a nje za jed ni tva, e sto se do i vlja va ju kao me u u slo vlje ni. e lim da tvr dim da je su prot no slu aj ili da po nu dim dru gi ugao gle da nja: ve ro vat no se za jed ni tvo bo lje raz u me kroz iz lo e nost je zi ku dru gog, je zi ku ko ji ni ka da ne e mo pot pu no raz u me ti, ni ka da nji me ovla da ti, ali ko ji isto vre me no, upra vo zbog tog raz lo ga, na ma go vo ri, sme ta nas na od re e no me sto u sve tu oda kle mi, sa sta no vi ta po e zi je, jedino mo e mo po e ti go vo ri ti, ne vi e kao in di vi dua, kao da ti pri pad nik za jed ni ce (le gal ni su bjekt Dru tve nog Ugo vo ra), ve, ako ho e te, kao osobenost,
Stav ko ji ov de opi su jem bio je, na rav no, su mi ran u Pa un do vom slo ga nu pu ri fi ka ci je je zi ka ple me na. Ja se ov de pre za la em za po e zi ju ko ja e na i ni ti po ku aj plurifikacije jezika banalnog. 6 Da, ta ko je, ov de do ne kle is pi tu jem Vit gen taj no vu ide ju da je zna e nje re i nje na upo tre ba u je zi ku. Moj iz raz uopten ka pa ci tet za je zik moe se po ve za ti sa iz ra zom No a ma om skog uopte na gra ma ti ka; ovaj uvid du gu jem Ore nu Izen ber gu (vi de ti Lan gu a ge Po e try and Col lec ti ve Li fe), pi sa nje ko je je, po me ni, iz let u je zi ko-fu gal nu uz vi e nost ne to to je po sta lo po zna to pod poj mom Kon cep tu al no pi sa nje (Cra ig Dwor kin, Ken neth Gol dsmith, Dar ren Wes hler- He nry). Ova ten den ci ja ka kon cep tu a li zmu, ko ja se raz u me kao re ak ci ja na no ve tek stu al ne uslo ve di gi tal ne ere, ve ro vat no se mo e na i u ve i ni no vi je knji ev no sti ko ja ima ne ku va nost. Na rav no, je zi ka-fu gal nost ini ci ra na je pi sa njem ko je se ne ka da zva lo je zi ki-cen tri zam.
5

177

kao jed no, je din stve no ste ci te bes kraj nog mno tva. Mo da e vam bi ti ja sni je o e mu go vo rim ako spo me ne mo mo gu i dru tve ni zna aj ove po e zi je na ko ju mi slim. Za pra vo, di na mi ka ova k ve po e zi je tie se ne eg to svet u svom to ta li te tu, da nas oaj ni ki tre ba. Za ni mlji vo je da Ne gri ni je da le ko od ono ga to ja imam na umu kad pi e: Mo da (no vi za jed ni ki je zik) tre ba da bu de no vi vid ko mu ni ka ci je ko ji ne funk ci o ni e uzi ma ju i za osno vu sli no sti, ve raz li ke: ko mu ni ka ci ja sin gu la ri te ta (oso be no sti???). Ja bih ov de go vo rio o po tre bi i iz gle di ma za no vom vr stom svetske poezije ko ja jo ni je stvo re na.7 Jo jed nom u po ku a ti vra ti ti se na po e tak: ra tu, var va ri zmu i ka pi ta li zmu. Na po slet ku, frag men ti ra nost i ras cep ka nost o ko joj smo go vo ri li (ona u ko ju, sa da bi tre ba lo da bu de ja sno, po la em ve li ke na de za o ve an stvo) upravo pro iz i la zi kao pro dukt ka pi ta li zma, istog onog ko ji je pro iz veo ne za ja lji vu me dij sku in du stri ju i ko mu ni ka ci je. Ka ko raz dvo ji ti ili iz mi ri ti ove dve ten den ci je? Ve sam iz neo alu zi je na e ti ri do mi nant na po li ti ka fun da men ta li zma na eg do ba sa da bih da pret po sta vim (ba nal nu) glo bal nu in du stri ju me di ja kao za jed ni ku na stra nost sva kom od njih (kao to se e sto uoa va, ak i Al Ka i da, u kraj njoj li ni ji, de lu je unu tar gra ni ca glo bal nih me di ja). Ka rak te ri sti no za fun da men ta li zam je da on sa i ma/raz bi ja na kom plek san svet na ne ko li ko osnov nih i kraj nje is pra znih tvrd nji (mi pro tiv zli ko va ca; Sve ti rat pro tiv ne ver ni ka: one ima ju struk tu ru ba nal nog jer su sa mo ra zu mlji ve. Ali u isti mah ima ju takoe struk tu ru jed ne ide o lo gi je u smi slu ko ji je ve ana li zi ran u po znoj mark si sti koj te o ri ji, na ro i to kog Gram i ja i Al ti se ra: one se po na a ju kao le pak ko ji uvr u je struk tu ru dru tva: i ni da in ter pe li ra ju e in di vi due po sta nu su bjek ti i da sre no i ne stva ri ko je su u po re me e nom od no su sa nji ho vim pra vim so ci jal nim bi em bi lo to pra vlje nje bu da le od se be u ne kom ri ja li ti TV pro gra mu, ili usme ra va nje put ni kog avi o na ka ku la ma Svet skog tr go vin skog cen tra... Tamo, do mi nant na, uje di nju ju a ide o lo gi ja, ovde, sve ve a frag men ta ci ja ko ja tra i pot pu no no vi, raz li i ti vid in ter ak ci je. U stvar no sti, ova dva slo ja, ako ona to uopte i je su, ima ju mno go to ga za jed ni kog (ni jed na ten den ci ja se u svom i stom ob li ku ne mo e nig de na i). Ipak, ja bih da na pra vim je dan (kva zi-ozbi ljan) eks pe ri ment u po ku a ju da ih kon cep tu al no raz li ku jem kao i da na em trag kontradiktornosti u nji ma. Za tu svr hu, do ta i u kon cept ide o lo gi je ko ji je ta ko va an u po ve sti mark si sti ke mi sli (se ti ti se da sam oka rak te ri sao po e zi ju kao an ti-ide o lo gij sku), s jed ne stra ne, i u cen tral nu ulo gu nematerijalnog rada ka ko u kla si noj ko mu ni sti
Ne ke od red ni ce ovog ti pa svet ske po e zi je bi le bi: ne za vi snost u od no su na na ci o nal nu knji ev nost, uklju u ju i in sti tu ci o nal no (ov de sam se pod se tio Ge te o vog kon cep ta svet ske knji ev no sti); me a nje je zi ka, po zajm lje ne struk tu re rit mi ke, sin tak si ke iz dru gih je zi ka; pi sa nje na ne ma ter njem je zi ku, iz mi lja nje no vih ad hoc je zi ka; sve sni na po ri da se pi e za he te ro ge ni ju, ne pre do dre e nu pu bli ku... Tre ba li da do dam da je ova per spek ti va pi sa nja u o troj opo zi ci ji ide o lo gi ji kon flik ta, di ja lo ga ili kul tu re: za pra vo vi dim da se one do pu nju ju, i za jed no i ne do mi nant nu ka pi ta li sti ku ide o lo gi ju da na nji ce (vi de ti da lje), sa mo gu im opa snim po sle di ca ma za slo bo de go vo ra i iz ra za vi de ti iz ja vu uti caj nog fin skog la na par la men ta to kom ne dav nog no vin skog skan da la, ko ji je pri vid no za di ja log i raz u me va nje: Na a lost, po sto je ele men ti (u ovoj ze mlji) ko ji su do volj no neodgovorni da mo gu ugroziti si gur nost i ta ve na ci je. Za to, nad le ni mo ra ju preduzeti sve mere ko je su za kon ski pred vi e ne ka ko bi uklo ni li ove uvre dlji ve sli ke pre no to pro u zro ku ju ne po pra vlji vu tetu (po ze mlju I lju de u njoj). Vla da bi tre ba lo ozbilj no da raz mo tri na i ne sprovoenja novih zakon skih propisa (...) ka ko bi spre i la aktivnosti ko je mogu do ve sti do potpuno nepredvidljivih posledica u eko nom skom smi slu i po ljud ske i vo te (na gla a va nje ma kar ti za ma je mo je).
7

178

koj uto pi ji, ta ko i u ne dav nim ras pra va ma o mre noj eko no mi ji (Ka ste lja ni, Ne gri, Hardt...). Tra di ci o nal no, u mark si sti koj te o ri ji, ide o lo gi ja je sme te na u su per struk tu ru, u ovaj sloj li en evo lu ci je iz sta rog dru tva ko je je tre ba lo da bu de zbri sa no ka ko bi na nje go vo me sto do ao ne na sta nje ni raz voj pro duk tiv nih si la u so ci ja li sti koj re vo lu ci ji (zna mo do kle je ovo do ve lo...). Ka sni je, to kom 20. ve ka, ovaj stav je za me njen Gram i je vom i Al ti se ro vom te o ri jom lep ka, to je od mah uve lo nov pro blem: ka ko osmi sli ti mo gu nost po sto ja nja re vo lu ci o nar ne sve sti ko ja bi se raz vi la unu tar ove sve pri sut ne ide o lo gi je (na pro blem o iz gle di ma za po e zi ju)? Sa auto ri te tom jed nog mark si sti kog te o re ti a ra, do pu sti te mi da pri me tim da na e do ba po i nje mo da vi di mo kao do ba u ko jem ka pi ta li zam ko na no ula zi u kon 8 jom sopstvenom ide o lo kom su per struk tu rom i svo jom do mi tra dik ci ju, od o zdo, sa svo nant nom ide o lo gi jom (se ti te se da sam iz ja vio da je (po zi tiv na) frag men ta ci ja pro dukt ka pi ta li zma). Ne na stu pam sa ovim za klju kom mi sle i da je ori gi na lan, jo ma nje oe ku jem ne ka kve po li ti ke po sle di ce, ve to i nim za rad, po me ni nu ne, pro vo ka ci je ko ja sle di: ako jo uvek tra ga mo za zna a jem po e zi je, nje nom vi zi jom i nu no u unu tar ove she me, za pra vo smo pri nu e ni da je sme sti mo, kao ak tiv nost ko ja ne pro iz vo di ni ta, kao naj be zna aj ni ju od svih umet ni kih for mi, unutar materijalne, ekonomske osnove drutva, kao deo njegovih produktivnih sila. Uko li ko ovo zvu i skan da lo zno (kao to se na dam da zvu i: ov de iz i gra vam pe sni kaklov na: ko ji sa mo zauzima pozu te o re ti a ra), raz mi sli te ta pre ma ve i ni sa vre me nih te o re ti a ra, za i sta kon sti tu i e naj di na mi ni ji deo da na nje pro iz vod nje ne ma te ri jal ni rad. On da raz mi sli te o to me ta naj vi e obe le a va ovaj rad to to sve vi e po sto ji sa mo za se be, nje go va ten den ci ja ka sa mo do volj no sti (svoj stve na sva kom in te lek tu al nom ra du). On da se se ti te da su ba ovi termini klju ni sa stoj ci sta re mark si sti ke uto pi je ko ja se zo ve ko mu ni zam.9 Postoji ne to za jed ni ko u sve mu to me. U sve tlu ono ga to sam hteo da ka em, ni ta vi e od to ga ni je ni po treb no. Ako u ovim re e ni ca ma ima bu du no sti, naj bo lji na in da po e zi ja to me do pri ne se je ste da se fo ku si ra na ono to je njen po sao, ta god to bi lo. Za pra vo, ovo vi e nje po e zi je kao pro iz vod nje je ve uklju e no u Re i so vom i Al si ro vom iz la ga nju: oni go vo re o to me ka ko je po e zi ja na eg vre me na obe le e na proizvodnjom
Mi slim da ono to se de a va u Sao Pa o lu i na dru gim me sti ma u Bra zi lu sa da bi mo glo i tre ba lo da se po sma tra kao pri mer ovog kon flik ta, i to na vie naina. To je jo je dan pri mer ne spo sob no sti do mi nant ne, uni so ne ide o lo gi je i nje nog ras ko ra ka sa stva ri ma u us po sta vlja nju re da i za ko na. Mo glo bi se to vi de ti i kao pri mer to ga ka ko mi li ta ri za ci ja te sa me ide o lo gi je, o e mu sam go vo rio, slu i da pod sti e na si lje u ko re nu. Ali je to ta ko e i pod set nik ka ko se slo je vi ko je sam spo me nuo me a ju, ka ko je ap so lut no ne mo gu e us po sta vi ti ne ku ja snu li ni ju (bit ke) iz me u onih iz nad i onih is pod da nas. U sta rim da ni ma (bit ke), re kli bi da su PCC or ga ni za ci je objektivno slu i le da oja aju do mi nant nu ide o lo gi ju... Na rav no, ak ni to da nas ni je pri bli no... za da tak po e zi je... O, Bo e... (ovo je do da to uju tro, 16. ma ja 2006, po fin skom vre me nu.) 9 Po no vo se se ti mo Mark so ve teze o Fojerbahu: Fi lo zo fi su sa mo tu ma i li svet na raz li i te na i ne: su ti na je da ga pro me ne. Mo gli bi smo is pi sa ti i ta vu isto ri ju re vo lu ci o nar nih po kre ta 19. i 20. ve ka raz ma tra ju i ka ko je ova Mark so va opa ska tu ma e na ka ko je on sam upra vo kao pr ljav-ju da i sti ki (!) na in kri ti ko van u ovim te za ma: uvek po sta vlja ju i prak su kao spo lja njost mi lje nja, svo de i ovo dru go na po zi ci ju da va nja uput sta va itd. Su ti na ni je u to me da se mi lje nje za po sta vi, ve da po sta ne ak tiv na da, stva ra la ka si la.
8

179

br blji vo sti u sve ho mo ge ni jim sre di na ma, i o sa o bra zno sti ko ju po e zi ja is po lja va ra me uz ra me s pro se nom proizvodnjom, po sta vlja ju i ta ko e pi ta nje: Ali ko ji vid pra ve proiz vodnje mo e da se od rek ne mo i tran sfor mi sa nja? Upra vo tvr dim da e ve i na pi ta nja re le vant nih za po e zi ju sa da sa mo pre u ze ti ob lik pi ta nja o nje nim (me nja ju im, no vim) uslovima proizvodnje i ov de sam naj vi e op ti mi sti an: za i sta ve ru jem da mo e mo ne sa mo da tran sfor mi e mo ka ta stro fu i po no vo po ko ri mo bol ko ji se iz nje ja vlja, ve i da po be di mo rav no du nost, otu e nje i ko lo te i nu, i ak stvo ri mo ne to (za) ui va nje u pri jat no sti i vo ta (Re is i Al sir). Go to vo sve to u da lje re i o ovoj prog no zi bi e u ve zi sa In ter ne tom me dij ko ji za i sta e lim da vi dim istodobno kao iz raz naj va ni jih ten den ci ja sa vre me nog ka pi ta li zma (frag men ti ra nost itd. i prem da, ili bo lje re e no za to to se raz voj In ter ne ta, u naj di na mi ni jem ob li ku, iz gle da od vi ja iz van tr i ne eko no mi je u kla si nom smi slu), ali i kao me ta fo ru, vo zbog spo upra sob no sti da pred taj isti ka pi ta li zam po sta vlja iza zo ve. Tre nut no In ter net odi sta ima ulo gu de li mi nog ostva re nja Hor he Lu is Bor he so vog ve li kog sna o uni ver zal noj bi bli o te ci: po me ni, on je po stao trei vid iz lo e no sti (sa da ap so lut no spo re dan) tra di ci ji ko ja je iz ri i to van do me ta raz u me va nja. Mno gi kla si ni Bor he so vi tek sto vi pod vla e i nje ni cu da uni ver zal na bi bli o te ka, za to to je u njoj mo men tal no do stup no sve to je ika da na pi sa no, nu no pod ra zu me va ne mo gu nost pra vil nog kla si fi ko va nja na pi sa nog: dru gim re i ma, ha os. Ha os, a on da, za pra vo isto ta ko i ras tu i varvarizam i glupost ako uzme mo u ob zir sa da nju tek stu a li za ci ju sva ko dnev nog i vo ta na go mi la nu na ne tu (blo go vi itd.): simp to ma ti no, nov su dar sa ba nal nim u zna e nju sva ko dnev nog, uti a nog, di sku ta bil nog: re ju, su dar sa i ta vom su vi nom pro li fe ra ci jom br blji vog pi sa nja je ste klju an za raz li i tu po e zi ju ko ja na sta je na ne tu, od no sno od ne dav no se po ja vlju je (spo me nuo 10 sta lo po zna to pod optim na zi bih se ver no a me ri ke flar fist pe sni ke, a i ono to je po 11 vom Go o gle va ja nje, moj Go o gle ge ne ra tor pe sa ma ta ko e je po ve zan sa ovim ten den ci ja ma). Ova po ja va vi e ne go bi lo ko ji po kret ko ji mi je po znat u sa vre me noj po e zi ji ge ne ra li zu je ide ju ko ju sam ov de raz vio o po e zi ji kao mi lje nju ko je nam do la zi od ne kud spo lja i ko je mi ne su sre e mo kao pri pa da ju i su bjek ti, ve na pro tiv kao sin gu la ri te ti ko ji i ne da se jed no mno tvo kre e ka dru gom mno tvu (De lez). Upra vo sam na ovo kao, ve mi slio ka da sam re ro vat no ma lo pre u ve li a va ju i, da nam na e vre me ne pri pa da na na i ne na ko je smo na vi kli. In ter net po e zi ja je i no va i za sta re la u isto vre me; ni je ni u do to se po ka za la spo sob nom da po no vo ak ti vi ra ne ke di le me za sta re lih po e zi ja za 12 ko je smo ve ro va li da smo ih uve li ko osta vi li iza nas.
Flar fist ini ci ja ti va (Gary Sul li van, K. Si lem Mo ham mad, Mic hael Ma gee, Te e mu Man ni nen, i dru gi) mo gla bi da se su mi ra kao po ku aj pi sa nja na mer no lo e po e zi je ko ja sa dr i sve to je uz ne mi ru ju e, ne-PC, ak i sa ta ke gle di ta sa mog auto ra, e sto sa ve li kom upo tre bom in ter net sme a, je zi ka sa et a ska o ni ca, i to me sli no. 11 Naj va ni ji po ku a ji Gu glo va ne po e zi je u for mi knji ge do sa da je su Word in Progress, Aki ja Sal me la (fin ski pe snik ko ji pi e na en gle skom), Deer Hunt Nation, K . Si lem Mo ham ma da, i Lyhyell mat kalla ohuesti jtyneenmeren ylu, Janne Nummela (finski). 12 Kao to sam ve ne gde na go ve stio, po ku a vam da vi dim Flar fist po kret kao mo der nu ver zi ju Vor d svor to ve i Kol ri do ve knji ge Lirske balade (1798): isti po ku aj za la e nja u je zik obi nog o ve ka, isto sa-ku plja nje (se a nje) (a la) emo ci ja (ili e-mo ci ja) na mi ran (i taj: uz ne mi ru ju!) na in. Ta ko e, ima
10

180

Po e zi ja di rekt no na sta la na ne tu je jo uvek re la tiv no nov fe no men; ma lo je vi e ima pre ma mo jim (oi gled no ogra ni e nim) sa zna nji ma u Fin skoj i Se ver noj Ame ri ci: me u tim, ta is ku stva me na vo de na pred vi a nje da e upo tre ba on lajn po ma ga la po sta ti ne za o bi la zna ve kroz ne ko li ko go di na: pro me na uslo va pro iz vod nje po e zi je i/ili njen raz voj olak a va pe sni ci ma da svo ja de la vi de kao pro iz vod nju, to su ona ve ro vat no uvek i bi la. Dru ga za po e zi ju va na di men zi ja In ter net mre e, ko ri e nje In ter ne ta kao me di ja za li no pu bli ko va nje, opet, ve je po sta la uni ver zal na po ja va ko ja ve ro vat no ima jo da le ko se ni je po sle di ce. Po mom mi lje nju, ona ve nu di re e nje za opa da ju i broj po et ske pu bli ke, ko ji spo mi nju Re is i Al sir u svom iz la ga nju. Ov de je vi e ne go bi lo gde dru gde, pro blem deo re e nja. Re kao bih da je upra vo ta mo gu nost ob ja vlji va nja za ne ko li ko lju di, pri ja telj za pri ja te lje u po zi tiv nom smi slu, bez raz mi lja nja o to me ko li ko e lju di, i da li e uopte iko, to da pro i ta, ono to da nas pot pu no sa gla sno sa za ko ni ma mre ne eko no mi je igra od lu u ju u ulo gu i po ve a va i kvan ti tet i do stup nost ozbilj ne po e zi je: eko nom skim ter mi ni ma re e no, na e je dru tvo pre lo put od eks ten ziv nog do in ten ziv nog raz vo ja. Ovo ta ko e mo e da zna i da je ozbilj na po e zi ja na pu tu da se oslo bo di kan di tr i ne eko no mi je od kle tvi kao to su za jed ni ko vla sni tvo dru ga ra i prak se kor po ra tiv nog an ra (Re is i Al sir). Mo e ov de po ne kad da se de si da lo kal na ak tiv nost pri ma uvre de zbog kri ti ka i 13 ras pra vi; ali na kra ju e sve to ne sta ti (i ve ro vat no pro me ni ti pri ro du Po et skih Ra to va?), ali na du e sta ze, aspek ti svih ovih raz vo ja e do pri ne ti ostva ri va nju pred vi a nja gde bi uto pi ja ko mu ni zma naj ve ro vat ni je jed nog da na mo gla da se re a li zu je: demontiranje sistema autorskih prava kakav nam je poznat. Za pra vo, ka da ne ma te ri jal ni rad po sta ne naj va ni ja si la pro iz vod nje, eks pro pri ja ci ja pro iz vo da tog ra da (za ko je svi raz u me mo da pri pa da ju svi ma) i pre tva ra nje u pri vat no vla sni tvo mo gao bi bi ti oblik eksploatacije ko ja bi naj hit ni je mo ra la da se uki ne. Mo gao bih da na sta vim. Ono to sam ve re kao, re kao sam kao ko mu ni sta ne-le vi ar to je ok si mo ron za ko ji se na dam da po ma e da se oslo bo di re vo lu ci o nar ni po ten ci jal po e zi je i li i te re ta (sta rih) iden ti fi ka ci ja sa (sta rim) ide o lo gi ja ma. Ako po e zi ja za i sta ima ovaj po ten ci jal, on da on mo e da se ostva ri sa mo kroz po e zi ju sa mu (ne sa mo za to to vi e ne mo e da bu de ode ljen), i za sop stve nu ra dost. Ako se ona okre ne dru tvu, to i ni sa mo da po sta vi pi ta nje: Ka ko si mo gu e?, sko ro da bih se usu dio da ri zi ku jem re kav i da je po e zi ja po sta la spo sob na da iz ve de vla sti to sa mo pro gon stvo iz Pla to no ve Dr a ve, da se kre e ka no vim vr sta ma de mo kra ti ja. Mo da da nas ni je do volj no re i da umet nost, na ro i to po e zi ja, po sto ji sa ma zbog se be. Pre bih re kao da ona po sto ji, uve li ko, za rad ideje bi a po se bi. To je njena politika, njena vizija i nunost, danas. Ovo na rav no ni kog ne spre a va da bu de le vi ar, ako on/ona to e le. Ni ti me ne spre a va da bu dem ne-ko mu ni sta mo da se sa mo a lim... kad ve go vo ri mo o to me, e leo bih da za klju im kroz ma lo ne sla ga nje: na
sna nog is po ved nog ele men ta u Flar fu, i on se mo e vi de ti kao po vra tak nor ma tiv noj este ti ci (da bi se pi sa lo lo e, mo ra te zna ti po ne to o to me ta i ni do bro pi sa nje). 13 Sve je ovo u uskoj ve zi sa pi ta njem o po ez i ji kao za ni ma nju to je vr lo do bro za po e to u iz la ga nju Re i sa i Al si ra (po e zi ja kao ho bi vs. skro man na in da se za ra di za i vot). Ne u ovo da lje raz ra i va ti, sa mo u re i da mi se od u vek do pa da la Mark so va for mu la ci ja u Nemakoj ideologiji uki da nja po de le ra da u Ko mu ni sti kom dru tvu gde e bi ti mo gu e lo vi ti uju tru, pe ca ti u pod ne, iz vo di ti sto ku uve e, kri ti ko va ti na kon ve e re (za me ni te svo jim omi lje nim za ni ma nji ma).

181

su prot Re i su i Al si ru, re i kao to su afek ta ci ja ili fri vol no po me ni ne uka zu ju nu no na neo d go vor nost. Ja mi slim da na a no va po e zi ja jo uvek hu mor ne uzi ma do volj no ozbilj no do le la ka po e zi ja, zbo gom ozbilj na po e zi jo: haj de da ima mo ma lo vi e po e zi je u ko joj je hu mor ta ko mra an da ga ne mo e vi de ti, ka ko je ne ko jed nom re kao za po e zi ju ar lsa Bern sti na. Ili jo jed nom, re i ma An to ni ja Ne gri ja (za ko ga ne bih oe ki vao da pri hva ti sve ovo to sam iz neo):14 Gar gan tua i Pan ta gruel, u pe ri o du iz me u 16. i 17. ve ka, usred re vo lu ci je ko ja je stvo ri vi i la mo der nost, je su di vo ja vred nost je u to me to pred sta vlja ju sim bo le eks trem ne slo bo de i ino va ci je: oni pro la ze kroz re vo lu ci ju i pred la u ogrom no oslo ba a nje. Da nas su nam po treb ni no vi gi gan ti i no va u do vi ta ko ja mo gu pri stu pi ti pri ro di i isto ri ji, ra du i po li ti ci, umet no sti i ino va ci ji ka ko bi po ka za li no vu mo ko ja se o ve an stvu pri pi su je jo od ro e nja Opteg In te lek ta, he ge mo ni je ne ma te ri jal nog ra da, no vih ap strakt nih stra sti i ak tiv no sti mno tva. Po tre ban nam je no vi Ra ble, ili jo bo lje, mno go ta k vih kao to je on.
Izvornik: Leevi Lehto, Plurifying the Languages of the Trite, http://www.sibila.com.br/index.php/ sibila-english/402-plurifying-the-languages-of-the-trite-. Sva prava pridrana.

(S engleskog prevela Ivana Maksi)

Mo je re zer ve pre ma raz mi lja nji ma Ne gri ja i Hard ta ti u se naj vi e nji ho vog sna nog osla nja nja na ita li jan sku operismo tra di ci ju sa nje nom fa sci nant nom ide jom da je sav ka pi ta li sti ki raz voj za sno van na rad ni kim bor ba ma tj. da gde god ima traj ka, na sta ju no ve ma i ne. Po mom mi lje nju, ovo vo di ne u te me lje noj glo ri fi ka ci ji mno gih sa vre me nih po kre ta ko ji su u svo joj bi ti pri li no re ak ci o nar ni u od no su na ko mu ni sti ku per spek ti vu (se ti ti se PCC po kre ta u Bra zi lu). S dru ge stra ne, ni je sve to vo di ko mu ni sti koj uto pi ji ob lik bor be. Ve ro vat no je to ve ne ko vre me i pre sta la da bu de bor ba? Jo uvek imam isti pro blem sa sme ta njem poj ma ot por u De le zo voj mi sli.

14

182