UDC 339.

9 Originalan nauni rad

Krstan Maleevi

O (POST)MODERNOJ EKONOMIJI I (NE)SLOBODI

Krajwi ciqevi aktivnosti razumnih bia nikada nisu ekonomski. F. A. Hajek The ultimate goal orientations of rational beings are never economic. F. A. Hayek

SAETAK: U sreditu masovne i radikalne, protivrene i neizvesne ovovremene transformacije sveta, bez sumwe se nalazi (post)moderna ekonomija. U sadejstvu s (post)modernim tehnologijama, ona ini jezgro dominantnog globalnog drutvenog procesa, najee oznaavanog kao globalizacija. Kqune karakteristike i, posebno, ve akumulisane posledice ovog procesa, pred naunu i teorijsku misao svom silinom nameu i ona esencijalna pitawa i dileme, koje su, u krajwoj liniji, vezane s uticajem globalizacije na kvalitet i smisao qudskog ivota. Ovo se podjednako odnosi i na pojedince i na najrazliitije drutvene grupe i qudske zajednice, odnosno na itavo oveanstvo. Primarno voen ovom potrebom, autor u ovom prilogu pokuava da problematizuje odnos globalne, korporativne ekonomije, kao instrumentalne vrednosti, i qudske slobode, kao ciqne, odnosno vrhovne vrednosti po sebi (summum bonum), koja daje smisao i dostojanstvo qudskom ivotu. Naime, ako ekonomija (u ovom ili onom obliku) ispuwava najvei deo qudske praktine delatnosti, onda je izvesno da ona ponajvie moe da utie i na fundamentalne vrednosti qudskog ivota, meu kojima je sloboda (i individualna i opta, i unutrawa i spoqawa), besumwe, prva i osnovna. Razume se, kako da je podstie, isto tako, ili, jo i vie, i da je sputava. U ovom radu se nastoji da se ukae (bar ovla) na neke uzroke, karakteristike i posledice globalnih ekonomskih procesa, koji, ini se, koliko god to moda izgledalo paradoksalno, mnogo vie doprinose suavawu, nego irewu prostora qudske slobode, ili, u najboqem sluaju, uveavawu hedonizma neslobode". Da li je i ovde u pitawu viak znawa", a mawak mudrosti", to tako snano obeleava nae vreme, ili, pak, neto drugo?

176
KQUNE REI: (post)moderna ekonomija, sloboda, globalizacija, drutvene nejednakosti, alterglobalizam

PRISTUP ini se da za promiqawe odnosa ekonomije i slobode u ovom vremenu ne postoji posebno interesovawe, bilo da je re o filozofiji i drutvenoj teoriji uopte ili o pojedinanim naukama. A dobro je znano da u nekim ranijim vremenima to nije bilo tako. Dovoqno je podsetiti se samo nekih od korifeja liberalne misli, poput Monteskjea, Adama Smita, Xona Stjuarta Mila, Aleksisa de Tokvila, Fridriha Hajeka i tolikih drugih. Zato je to tako, naravno, nije lako odgovoriti. Moglo bi se, ipak, pretpostaviti da je to, bar delom, posledica i iwenice to se i teorijska misao, poput drutvene prakse, uveliko funkcionalizovala i fragmentizovala. I wu je, naime, zapqusnula danas dominirajua filozofija pozitivizma i pragmatizma. I ona je sve vie i sve neposrednije u slubi kapitala i utilitarnih vrednosti, u slubi jaawa i koncentracije svakovrsne moi u rukama sve malobrojnijih nacionalnih i globalnih elita. Ova misao je tako, posredno ili neposredno, znaajnim svojim delom u funkciji apsolutizacije i institucionalizacije individualnog i grupnog egoizma i beskrupulozne pohlepe, sve masovnijeg konzumerstva i zabriwavajue rairenog konformizma. Samim tim, ona (svesno ili ne) na odreeni nain uestvuje u kreirawu takvih odnosa i drutvenog sitema u globalnim razmerama, kojima je imanentno drastino uveavawe drutvenih nejednakosti, a time i (bar delimino uslovqeni) agresivnost, militarizam, nasiqe i brojni drugi vidovi socijalne patologije u globalnim razmerima. I nauni i drutveni izvori (pa i oni koje objavquju organi Ujediwenih nacija na primer, Izvetaj OUN o razvoju qudskog drutva ili organi nekih drugih meunarodnih organizacija, poput UNESCO-a ili ILO-a) upuuju na zabriwavajue podatke i jo nepoeqnije tendencije. Iz tih izvora se moe lako zakquiti (ee posredno) da oko etiri petine oveanstva nema gotovo nikakav uticaj na aktuelne globalne ekonomske i drutvene procese, iako, upravo ono, uglavnom trpi negativne posledice ovih procesa. Evidentno je, takoe, da ak oko etvrtine oveanstva ivi s mawe od jednog dolara dnevno, a jo toliko tek s dva dolara dnevno. Umesto da se smawuje, broj gladnih se posledwih godina permanentno uveava, odnosno raste bre od opte stope nataliteta. Danas ih je oko 850 miliona u svetu. Broj onih koji umiru pre navrene etrdesete godine ivota u ovom vremenu je ak preko 500 miliona. Vie od 90 miliona dece (od 815 godina) u nerazvijenijem delu sveta aktivno rade, po pravilu, u izuzetno tekim uslovima, izloeni bezdunom iskoriavawu, uz najee bedne nadnice. Wih oko 60% nikada ne zavri ni osnovnu kolu! Dugovi nerazvijenih zemaqa i zemaqa u razvoju vrtoglavo se uveavaju posledwih decenija. S druge

177 strane, ovi i mnogi drugi izvori ukazuju na enormno i ubrzano bogaewe malobrojnih zemaqa, velikih korporacija, pojedinih drutvenih grupa i pojedinaca. Danas, na primer, 258 najbogatijih qudi na Planeti poseduje vee bogatstvo nego polovina oveanstva, a samo prva trojica od wih ak vie od 50 drava, u kojima ivi oko 600 miliona stanovnika. Samo 84 najbogatija pojedinca na svetu poseduju vee bogatstvo nego to iznosi bruto nacionalni proizvod Kine, u kojoj ivi preko 1,2 milijarde qudi! Jaz u razvijenosti se, dakle, dramatino uveava. Kumulativno iskazan odnos najbogatijih i najsiromanijih zemaqa danas iznosi ak 1 prema 74, a samo koju deceniju pre ovaj odnos je bio1 prema 30. Tanije, poetkom dvadesetog veka on je bio 1 prema 11, a polovinom veka 1 prema 35! Ovaj jaz je sve vei, kako izmeu, tako i unutar pojedinih drava, pa i onih najbogatijih. S obzirom na to da je sve ovo praeno i ubrzanim porastom line, drutvene i sveopte nesigurnosti, kao i svakovrsnim i sve veim rizicima, neki autori su najnovije globalne procese i tendencije oznaili kao konzervativnu revoluciju" (B u r d i j e, 1999:27), ili kao novi oblik totalitarne moi" ( o m s k i, 1998:15), odnosno kao moralno i duhovno upropaenu civilizaciju! Makar nam ove kvalifikacije mogle delovati i kao nerealne, odnosno kao preradikalne, neosporno je da neke od kqunih karakteristika globalizacije (a wenih tendencija pogotovo) u najmawu ruku ne predstavqaju plodno tlo za uvrivawe i irewe qudskih sloboda u wihovim najrazliitijim oblicima. Da li je onda umni Maks Veber bio u pravu kada je, gotovo pre jednog veka, izneo pretpostavku o sve veem gubitku qudske slobode u budunosti? I pored, dakle, sve drastinijih posledica aktuelnih globalnih procesa, malo se ko pita (ili, preciznije reeno, to ine tek retki) ta se to deava ispod prvog sloja" drutvene stvarnosti, ispod onog vidqivog, sve izraenijeg povezivawa danaweg sveta, sve burnijeg razvoja nauke i tehnologije, te sve breg rasta globalnog bogatstva? Izvan ovog pozitivistikog vidokruga, nuno, meutim, ostaju epohalna pitawa kvaliteta i smisla qudskog ivota, a onda, naravno, i pitawe qudske slobode, kao fundamentalnog pitawa i drutvene teorije i drutvene prakse, odnosno sutinskog pitawa line i optedrutvene sudbine. Kako onda uopte tragati za odgovorima na krucijalna pitawa, kao to je i ono koje se odnosi na to da li, kako i koliko nalije danas dominantnih svetskih procesa i tendencija doprinose suavawu prostora qudske slobode i dovode do orgomnog razarawa smisla" (B o d r i j a r, 1991:23). Makar se na fenomenolokoj ravni i prosenoj svesti to i ne manifestovalo kao posebno ozbiqan problem (s obzirom na mnotvo drugih svakodnevnih briga), problem odsustva ili bitno suenog prostora (i line i opte) slobode upravo predstavqa sintetiki izraz kqunih obeleja i protivrenosti dominantnih globalnih procesa ovoga vremena. Pri tom posebno imam u vidu (post)modernu ekonomiju, koja se nalazi u sreditu masovne i radikalne, protivrene i neizvesne ovovremene transformacije sveta. U sadejstvu s (post)modernim tehno-

178 logijama (a posebno onim informatikim), ona ini jezgro onog procesa koji se najee oznaava kao globalizacija. Realno je zato pretpostaviti da svojim karakterom upravo (post)moderna ekonomija presudno utie na zaotravawe problema qudske slobode, shvaene u najirem smislu. Naime, koliko god povezuje qude, drave i narode i na najrazliitije naine obogauje ovaj svet, svojim sve runijim nalijem, odnosno ve dramatino akumulisanim negativnim posledicama, globalna ekonomija nesporno nosi veliki deo odgovornosti za sve izraenije neeqene posledice. Preciznije raeno, tu odgovornost ponajvie snose oni centri globalne moi, koji kreiraju karakter, principe, pravila i tok, a time i posledice globalne ekonomije danas. Upravo se zato pred naunu i teorijsku misao svom silinom nameu i ona esencijalna pitawa i dileme, koja su u krajwoj liniji, vezana za uticaj globalizacije na sutinske vrednosti qudskog ivota. Ovo se podjednako odnosi i na pojedince i na najrazliitije drutvene grupe i qudske zajednice, odnosno na oveanstvo kao takvo. Primarno voen ovom potrebom, u ovom prilogu pokuavam problematizovati odnos globalne, korporativne ekonomije, kao instrumentalne vrednosti i qudske slobode, kao ciqne, odnosno vrhovne vrednosti (summum bonum), koja daje smisao i dostojanstvo qudskom ivotu. Naime, ako ekonomija (u ovom ili onom obliku) ispuwava najvei deo qudske praktine delatnosti, onda je izvesno da ona ponajvie moe da utie i na fundamentalne vrednosti qudskog ivota, meu kojima je sloboda, besumwe, prva i osnovna. I to na linom, na optem planu.Kako u smislu da ih podstie, isto tako, ili, jo i vie, i da ih sputava. Upravo u ovom tekstu nastojim da bar ovla ukaem na dominantna obeleja globalnih ekonomskih procesa, koji, ini se, (koliko god to moda izgledalo paradoksalno) mnogo vie doprinose suavawu nego irewu prostora qudske slobode, ili, u najboqem sluaju, uveawu hedonizma neslobode", (odnosno uivawu" u neslobodi, najee olienoj u potroakoj maniji" u bogatijim drutvima). Da li je i ovde u pitawu viak znawa" a mawak mudrosti", to tako snano inae obeleava nae vreme, ili, pak, neto drugo? Ovde se, vie na fenomenolokoj ravni i u krajwe sintetikom obliku, ukazuje na prirodu i karakter, odnosno na uzroke, posledice i globalne tendencije u odnosu (post)moderne ekonomije i (ne)slobode. Pod sintagmom (post)moderna ekonomija" ovde u uslovno podrazumevati globalizaciju (po obliku), odnosno ekonomiju znawa (po sadraju), te globalni kapitalizam (obzirom na dominantni drutveni odnos). A o sutinskim obelejima slobode bie vie rei u sledeem odeqku.

TEORIJA O (NE)SLOBODI Miqu mnogo hvaqenog, ali i osporavanog radikalnog liberalnog mislioca, nobelovca Fridriha Hajeka (iz wegovog dela Put u ropstvo), koju sam uzeo kao moto ovoga teksta (a koja ekonomsku aktivnost smeta u iri drutveni i ivotni smisaoni kontekst), pokuavam sebi i

179 drugima postaviti pitawe o odnosu ekonomije, kao instrumentalne vrednosti, to jest kao sredstva i onih, takozvanih, ciqnih ivotnih vrednosti, odnosno vrednosti po sebi. A prva i osnovna vrednost iz ove druge grupe je, naravno, sloboda, koja uz pravo na ivot i pravo na imovinu, ini korpus primarnih prirodnih, drutvenih i linih prava, koje su potencirali liberalni mislioci od najstarijih vremena. Postavqajui ovo kardinalno pitawe o odnosu ekonomije i slobode ne inim nita novo. Mnogi liberalni mislioci su ga na ovaj ili onaj nain odavno postavili i na wega dali najraznovrsnije odgovore. Imajui i to u vidu, ovde pokuavam da promislim neke dimenzije ovog odnosa u naem, (post)modernom vremenu, naravno, bez pretenzija na konane odgovore. Pri tome, naravno, neu moi ulaziti u detaqniju analizu razliitih oblika i vidova slobode (kakvi su, na primer, unutrawa i spoqawa, lina, posebna i opta, proceduralna i supstancijalna, nacionalna, politika, ekonomska i socijalna, stvaralaka, nauna, verska, graanska, moralna i sl.). Iako sloboda, dakle, ima (bez)brojne vidove, nivoe i sadraje, pa i svoja protivreja i paradokse, nesporno je da ona u svojoj sutini, i u krajwoj instanci, ini bit oveka" (Kant), odnosno supstanciju duha" (Hegel). Ona je za Kanta jedini princip svih moralnih zakona, a za Hegela osnovno merilo istinskog napretka qudske istorije, odnosno napredovawa u svesti o slobodi" (H e g e l, 1966:24) Kao najizvorniji nain ovekova bitka, sloboda predstavqa prvu pretpostavku ne samo svakog autentinog stvaralatva, ve i svakog autentinog ivota kao takvog. Nije, zato, nimalo sluajno da ona predstavqa sredite najveih filozofskih i etikih sistema u istoriji. Sloboda je u wima poimana i kao transcendentalna ideja i kao autonomija qudske voqe. Ali, i kao autonomija qudske voqe, ona, naravno, ni u kom sluaju, nije puka samovoqa, odnosno nije determinisana nagonima, nagonskim eqama i prohtevima. Ona je prosto samodeterminacija, odnosno slobodna voqa, koja samu sebe stavqa pod vlastiti moralni zakon.U tom smislu treba shvatiti i Kantovu misao da je ovek bie koje ne moe delovati drugaije nego pod idejom slobode". (K a n t, 1993:22) Kant, dakle, slobodu izvodi iz uma, kao i svoj uveni kategoriki imperativ, koji izraava stavom da ovek treba tako da deluje da bi maksima wegove voqe ujedno mogla vaiti i kao princip opte voqe. Proistie da je slobodna voqa obuzdana" umom, odnosno da su slobodna voqa i moralni zakon jedno te isto. Inae bi neobuzdana" sloboda mogla znaiti (i esto je znaila) i slobodu razarawa i slobodu potiwavawa drugih. Ako sloboda nije kodifikovana, ona, po Karlu Poperu, moe da ukine samu sebe. Neograniena sloboda znai da je jak ovek slobodan da tlai onoga ko je slab i da mu oduzme wegovu slobodu", upozorava Poper. (P o p e r, 1993:349) Logino je onda da sloboda ide zajedno s odgovornou i samokontrolom. Kant zato izriito poziva oveka da pokae hrabrost sluewa sopstvenim razumom. Jo vanije je da sloboda ne moe biti poklowena, niti unapred potpuno zagarantovana. Ona je, gotovo uvek, samo izborena mogunost

180 (liberum arbitrium), mogunost da se bira, da se deluje u skladu s najviim principima uma. ovek je, zato, u krajwoj liniji, onoliko slobodan, koliko je samosvestan. Sloboda se mora stalno zadobijati u procesu beskonanog posredovawa qudskih htewa i znawa". (H e g e l, 1966: 24) Ona je, zato, neminovno povezana s neizvesnostima, pa i svakovrsnim rizicima. Bilo da je u pitawu unutrawa ili spoqana, sloboda je uvek prvi uslov autonomnog delovawa, bilo da je re o pojedincu, bilo o drutvenoj grupi ili zajednici. Sve kazano o slobodi uopte, odnosi se i na pravnu i politiku slobodu, odnosno na takozvanu spoqawu slobodu. A kada je o woj re, onda se u filozofiji morala posebno potencira stav da se drugi (pojedinci, grupe ili zajednice) ne bi smeli na bilo koji nain instrumentalizovati, to jest, da se u svakoj prilici mora potovati pravo drugog na sopstvenu slobodu. Naa sloboda moe ii samo dotle dok ne ugroava slobodu drugog i drugih. Najboqa garancija za to (uz kulturu i moral) je, naravno, zakon. Kant, na primer, na jednom mestu izriito kae da je ovek slobodan ako ne mora da slua nijednu osobu osim zakona. Ako si smeten na nain da si neizbeno pored drugog, trebalo bi napustiti prirodno stawe i stupiti sa svima ostalima u pravno stawe, to jest, u stawe distributivne pravde", kae on. (K a n t, 1993:41) U meunarodnim odnosima, Kant potencira autonomiju drava", ali i ideju svetske republiku", u vezi s idejom venog mira". Na ovakvim filozofskim osnovama, u posledwa dva stolea razvijala se i liberalna politika i ekonomska misao. Zato nije nimalo sluajno to su, na primer, pogledi osnivaa moderne etike Imanuela Kanta i utemeqivaa politike ekonomije Adama Smita u mnogo emu slina, kao i mnogih drugih potowih liberalnih mislilaca. Tako kod Adama Smita nalazimo, paralelno sa zalagawem za irewe prostora opte, line i preduzetne slobode, i insistirawe na moralu, samokontroli, solidarnosti i saoseawu, to se posebno moe videti u wegovoj Teoriji moralnih oseawa iz 1759. godine. Iako se on, kao i svi liberali, zalae za vee slobode, pogotovo pojedinca, odnosno za iri prostor linih, ekonomskih, verskih, politikih i drugih sloboda, kao primarne pretpostavke uveavawa bogatstva naroda" i javne korisnosti uopte, Adam Smit ne iskquuje ni ulogu drave u brizi za ostvarivawe srene zajednice", kao vrhunskog dobra. On je vidi prvenstveno u oblastima gde trite, samo po sebi, ne moe biti garant uspeha, kakva je, na primer, oblast bezbednosti, infrastrukture, obrazovawa i zatite nemonih. U ovom kontekstu Smit insistira na tome da se sva deca moraju obrazovati i tako preduprediti wihovo mogue mentalno sakaewe, posebno kao mogua posledica industrijskog naina rada. On je, kao i David Rikardo, ak odobravao i monopole u sluaju velike javne korisnosti. Naravno, i rani liberali su razlikovali kompetentne i potene" drave od korumpiranih i neefikasnih drava. Ovu distinkciju su pravili u odnosu na ono to je osnovna svrha svake vlasti sreu onih koji ive pod wenom jurisdikcijom. Posebna vrednost wihovog uewa je jasno uoavawe i naglaeno isticawe potrebe za dobrim zakonima i dobrim institucijama, kao garanciji

181 slobode za sve, ali i zatite minimuma slobode i dostojanstva onih drutvenih grupa koje to nisu u stawu same obezbediti. Wihova bliskost moralnim vrlinama se ogledala i u potencirawu drutvene pravednosti, solidarnosti i harmoninog razvoja drutva. Ovo, ne samo da ne protivrei primarnim vrednostima po sebi, kakve su sloboda, dostojanstvo i demokratija, ve predstavqa kquno merilo wihove verodostojnosti. Iako potreba za sigurnou u naelu protivrei potrebi za slobodom kako to nedavno ponovo istie i Leek Kolakovski i novije iskustvo upuuje na to da su, ipak, neke forme, makar i minimalne, garancije slobode (posebno spoqawe") nune kao protivtea sve izraenijoj koncentraciji svakovrsne moi u savremenom svetu. Karl Poper bi rekao da sloboda svakog pojedinca mora biti zakonom zatiena, da niko ne bi bio u milosti drugih". (P o p e r, 1993:349) Ali, ini se da je to vrlo teko efikasno obezbediti, posebno na meunarodnom planu. No, posle vekova i milenijuma ivota u neslobodi ne moe se, posebno ne od strane veine, lako i brzo boriti za slobodu i prihvatiti slobodu, s podrazumevajuom odgovornou. Liberalni mislioci su bili svesni i ove iwenice. Tokvil je, na primer, pisao da nita nije lepe od umea biti slobodan, ali, isto tako, da nita nije toliko muno kao priuavawe slobodi. Monteskje je mnogo ranije, takoe, pisao da je dobro stvoriti demokratiju za narod, ali da je odgajawe naroda za demokratiju jo znaajnije. Znajui to, i Hajek e napisati da je sloboda nae najdragocenije naslee", koje oigledno nije bilo lako izboriti. On pie da je cena slobode vrlo visoka, bilo da je re o borbi za weno sticawe, bilo o borbi za weno ouvawe. Potpuna sigurnost je neodvojiva od ograniavawa slobode", pie Hajek. I zato ima mnogo onih koji bi rado rtvovali svoju slobodu u zamenu za sigurnost. Najnovija iskustva, na alost, vrlo uverqivo potvruju Hajekov stav da je tewa za sigurnou jaa nego qubav prema slobodi. Iako radikalni liberal, Hajek, meutim, nije potpuno protiv svakog oblika sigurnosti. On, na primer, kae da se neki vidovi sigurnosti moraju obezbediti, ali van trita i da oni ne smeju da ugroavaju zdravu konkurenciju na tritu. Iako Hajek s razlogom istie da e sudbina nae civilizacije na koncu zavisiti od toga kako reimo ekonomske probleme s kojima se tada susretnemo" (H a j e k, 1997:299), on, ipak, potencira stav da je ekonomija i da su ekonomske slobode bile i ostale u osnovi i u funkciji irewa drugih vidova slobode. Po wemu ak ekonomski motivi i ne postoje, ve samo ekonomski faktori, koji uslovqavaju nae stremqewe ka drugim ciqevima". (H a j e k, 1997:137). Ali, ako je ekonomska sloboda uslov i pretpostavka drugih vidova slobode, onda vai i obrnuto, to jest, da je odsustvo ekonomske slobode uverqiv indikator odsustva i drugih vidova slobode, mada taj odnos nije uvek odnos proste determinacije. Ovaj odnos, naime, s jedne strane, uslowava i iwenica da su postojali i da postoje, ne ba retki sluajevi da su bar relativne ekonomske slobode bile doputene i u oigledno nedemokratskim drutvima, a s druge strane, da i razvijene

182 ekonomske slobode ne moraju uvek da donose blagostawe svima, pa ak ni veini. Drugaije kazano, ekonomske slobode su nuan, ali ne i dovoqan uslov drugih vidova slobode, odnosno slobode uopte. Za to su, oigledno, nune jo neke pretpostavke, koje bi pruale dovoqnu zatitu i od nametnutog kolektivizma (u bilo kojem obliku) i od ekstremnog individualizma, i od svemoi drave i od drugih otuenih sila iznad oveka. A i savremeno iskustvo pokazuje da su ovakve sile mogue i pod nevidqivom rukom" trita, da se one mogu permanentno uveavati i reprodukovati i tako voditi ekonomskom, i drutvenom potiwavawu veine qudi. I jedna i druga krajnost objektivno umawuju prostor slobode za veinu qudi. U prvom sluaju pojedinac je samo puko sredstvo viih ciqeva" drave, drutva ili nacije, a u drugom pojedinac sve vie gubi smisao i potrebu za drugim, a time i za onim vrednostima, koje uistinu ine qudsko bie autentinim drutvenim biem. Zato su nuni efikasni korektivi" ovim krajnostima i to i na nacionalnom i na meunarodnom planu. Ti korektivi" bi bili najblii onome to se danas sve ee naziva socijalnom trinom privredom, odnosno socijalno odrivim razvojem, u okviru ega bi vaqalo tragati za sintezom morala i politike, odnosno kulture i ekonomije. ini se, konano, da nam je potrebna i jedna nova teorijska paradigma, primerena postmodernom dobu i wegovoj ekonomiji, obeleenoj sve veom intelektualizacijom rada, diverzifikacijom oblika svojine, fleksibilnijom organizacijom rada, ali i stalno uveavajuim socijalnim i drugim aspiracijama. Paradigma, kojom bi bilo mogue uverqivije objawavati i efikasnije prevladavati nove paradokse slobode. Kquno je, pri tom, svakako, ono to se odnosi na iwenicu da je svet sve otvoreniji, meuzavisniji i bogatiji, a da je u wemu, istovremeno, sve vee siromatvo, beda i glad, da je materijalno i duhovno potiweno sve vie qudi, to, naravno, sputava i unutrawu i spoqanu slobodu u svim wenim vidovima. Toliko i tako ekonomski i politiki zavisnih drava, esto i na tipino neokolonijalni nain od strane svetskih centara moi, svakako, ne mogu biti stabilan osnov slobode i demokratije. To se, onda logino, transponuje i na siromane i esto neuke graane, koji olako pristaju na unutrawe totalitarne i autoritarne sisteme. Zavisan od drave u zadovoqavawu i minimalnih potreba, on nije u poziciji da logikom odbrane svojih interesa namee potrebu za demokratijom i slobodom u sopstvenom drutvu, a o meunarodnim relacijama da se i ne govori. Na kakva saznawa upuuju kquna obeleja dominantnih globalnih procesa (globalizacije) i kada je re o odnosu ekonomije i slobode.

O STVARNOSTI GLOBALIZACIJE Kao dominantan proces (post)modernog sveta, globalizacija spada u vrlo kompleksne, vieslojne i dugotrajue procese, odnosno u tzv. totalne drutvene fenomene. A to znai da je ona, koliko posledica brojnih i raznovrsnih uzroka, toliko i uzrok (bez)brojnih to nepo-

183 srednih, to dugoronih posledica. I to, kako na lokalnom, tako i na globalnom planu, kako u horizontalnoj, tako i u vertikalnoj drutvenoj strukturi, kako u politikom, ekonomskom i tehnolokom, tako i u socijalnom, kulturnom, duhovnom i svakom drugom smislu. Tako bogata znaewima i protivrenim potencijalima, globalizacija, naravno, proizvodi" i protivrene posledice. Ona ima, ne samo dva lica boga Janusa, ve i gotovo stotinu lica bogiwe ivi. Zato, zavisno od toga ta im donosi", razliiti qudi (narodi, drave, drutva, regioni, klase, slojevi) globalizaciju doivqavaju na razliite naine i prema woj imaju mawe ili vie razliit odnos u velikom rasponu od nekritike glorifikacije do nerazumnog potpunog odbacivawa bilo kakve globalizacije. Nema sumwe da je svet u znaku globalizacije sve otvoreniji i meusobno sve zavisniji. Danas se sve vie, naravno, ne sluajno, govori o svetskom tritu, svetskoj informativnoj mrei, svetskom sistemu, svetskoj kulturi, pa i svetskom drutvu. Qudi, roba, usluge, kapital, informacije i ideje cirkuliu svetom, uz sve mawe ograniewa. To neumitno i ubrzano dovodi do temeqnih promena prirode qudskog rada, karaktera drutvenih odnosa, obrazaca kulture, odnosno naina ivota pojedinaca, drutvenih grupa i qudskih zajednica u wegovim najrazliitijim aspektima. Pored globalne internet mree (koja omoguava do sada nevienu kompresiju" vremena i prostora), ovo se moda ponajboqe ogleda u ubrzanom irewu liberalne demokratije na Planeti. Naime, samo za posledwe tri decenije broj demokratskih drava se poveao sa 39 na 117, to Xon Kin oznaava kao renesansu demokratije". Dramatino ubrzan razvoj nauke i tehnologije, a posebno informacionih tehnologija i sredstava komunikacije, bez sumwe je prva pretpostavka te sve vee drutvene integracije i drutvene interakcije na globalnom planu. Koliko god utie na faktiko mewawe sveta, ova pretpostavka, takoe, utie na radikalne promene percepcije toga sveta od strane pojedinaca, drutvenih grupa i najirih qudskih zajednica. Qudi postaju otvoreniji prema drugima i svesniji svoje povezanosti sa wima, pa i svoj (samo)identitet sve vie vezuju za ire kulturne obrasce. Paralelno s ovako naglaenim procesom akulturacije (meusobnog proimawa kultura i civilizacija) i planetarnog irewa univerzalnih vrednosti (posebno onih tehno-ekonomskih i socio-politikih), uveava se i opte bogatstvo sveta u wegovim najraznovrsnijim vidovima. Tako je samo tokom 2004. godine svetsko ekonomsko bogatstvo poveano za oko 5%. Sve intenzivnija integracija svetske privrede predstavqa, ne samo nerazluiv deo sve vee i sveopte meuzavisnosti danaweg sveta, ve i wegov kquni uzrok, wegov osnovni motiv i wegovu najvidqiviju posledicu. Kako je znawe u wenoj osnovi, to se ovaj tip (post)moderne ekonomije sve ee i s razlogom oznaava kao ekonomija znawa. Globalizacija ekonomije se podjednako ogleda u mamutskim transnacionalnim korporacijama, u globalnoj integraciji finansijskih trita, u do sada nevienom uveavawu obima meunarodne trgovine,

184 odnosno u svakovrsnoj globalizaciji tokova robe, usluga i kapitala. Transnacionalne korporacije pokrivaju oko dve treine svetske trgovine i predstavqaju kqune aktere irewa novih tehnologija. Neke od wih svojim godiwim prihodom nadilaze bruto drutveni proizvod mnogih drava. Pa ipak, ini se da je globalizacija, bar do sada, prema veini manifestovala vie svoje runo lice, odnosno svoje nalije. Kao drutveni proces, utemeqen na filozofiji i teoriji neoliberalizma, globalizacija oigledno preferira interese jednih na utrb interesa drugih drutvenih grupa, qudskih zajednica, drava i regiona. Ovo se posebno ogleda na planu uveavawa socijalnih nejednakosti, kao i na planu ugroavawa posebnih kulturnih identiteta. Mnotvo indikatora, naime, upuuje na zakquak da se paralelno s jaawem procesa globalizacije, pa i ukupnog bogatstva oveanstva permanentno iri i uveava siromatvo, beda, svakovrsna neravnopravnost i drutvena nejednakost u svetskim razmerama. (M a l e e v i , 2001:152) Iako znatno izraenije izmeu drava i regiona, drutvene nejednakosti se uveavaju i unutar pojedinanih drutava, pa i onih najbogatijih. Jo dramatinije pretwe su se nadvile nad malim (mawim) jezicima i kulturama u svetu. I jedna i druga vrsta ovakvih posledica mogu da predstavqaju (i esto zaista i predstavqaju) plodno tlo za raznovrsne drutvene konflikte, pa i za one najotrijeg tipa, kakvi su ratovi i terorizam. (Samo u 2004. godini u svetu su voena 42 oruana sukoba, a vojni izdaci su bili iznad 1000 milijardi dolara.) Ovde u se neto vie zadrati na prvoj grupi negativnih posledica globalizacije, odnosno na evidentnom uveavawu grube socijalne polarizacije u svetu, po principu da bogati postaju sve bogatiji, a siromani sve siromaniji, i to ne samo u relativnom smislu. Uz podatke koje sam u prilog ovoj tezi ve naveo ranije u tekstu, ovde u dodati tek jo po neto u istom ciqu. Najdrastiniji podatak u ovom kontekstu je, svakako, onaj koji se odnosi na glad. Naime, za nepune tri posledwe decenije broj gladnih u svetu se udvostruio sa oko 400 miliona poveao se na oko 850 miliona i pored navodne odlunosti meunarodne zajednice da se onih 400 miliona gladnih za kratko vreme prepolovi! Ovo se ne moe niim pravdati, pogotovo ne sporim rastom poqoprivredne proizvodwe, jer podaci govore upravo suprotno. Ali, ni demografskim promenama. Siromatvo se, naime, uveava bre od porasta broja stanovnika. Od 19801990. godine GDP u svetu je rastao po stopi od 3,2%, a stopa rasta stanovnitva je bila 1,7%, dok je u narednoj deceniji (od 19901999) GDP rastao po stopi od 2,5%, a stanovnitvo se uveavalo po stopi od 1%. Zato e pre biti da se odgovor (ili, bar deo odgovora) na pitawe o uzrocima uveavawa siromatva u svetu nalazi u iwenici sve vee koncentracije sve veeg bogatstva u sve mawe ruku. Neki podaci govore da svega 15% stanovnika Planete raspolae s oko 85% svetskog bogatstva, odnosno da (po nekim blaim kriterijima) gotovo 80% oveanstva raspolae tek s oko 20% bogatstva sveta. Iz Programa Ujediwe-

185 nih nacija za razvoj doznajemo da se bogatstvo Planete za posledwih pet decenija uvealo za oko est puta, a da je u isto vreme siromatvo uveano ak u stotinu zemaqa sveta. Tome u prilog govori i podatak da danas gotovo polovina svetske populacije ivi sa oko jedan ili dva dolara dnevno, ili ak mawe od toga. Umesto da se smawuje, ovaj broj se i u relativnom i u apsolutnom smislu, naalost, permanentno uveava. Prema podacima Svetske banke (World Development Report 2000/2001, Attacking Poverty) sa po jednim dolarom dnevno ivi oko 72% graana Zambije, 72% graana Malija, 70% graana Nigerije, 60% graana Burkine Faso, 44% graana Indije, 40% graana Hondurasa, a sa po dva dolara dnevno znatno vie graana u ovim i mnogim drugim zemqama sveta. Ovako raireno siromatvo po pravilu prate i izraene ekonomske i drutvene nejednakosti. Dok je siromatvo najizraenije u Africi, dotle su drutvene nejednakosti najvee u Latinskoj Americi, iako nije mnogo mawe ni u drugim delovima sveta, raunajui tu i neke najrazvijenije drave. Mereno inijevim (Gini) koeficijentom, zemqe s najveim ekonomskim nejednakostima su Brazil (0,60), Gvatemala (0,59), Paragvaj (0,59), ile (0,56), Juna Afrika (0,59), Zimbabve (0,57). S druge strane, najmawe nejednakosti su evidentirane u skandinavskim zemqama, te u Austriji i Japanu. Ali, drutvene nejednakosti su sve vee i u najrazvijenim zemqama. Tako, iz kwige Petera Gloca o digitalnom kapitalizmu" doznajemo da svega 0,5% amerikih graana poseduje oko 56% nepokretne imovine i oko 37% finansijske aktive. A iz kwige vajcarskog sociologa ana Ciglara Novi vladari sveta i wihovi sledbenici doznajemo, pak, da samo 3% stanovnika vajcarske raspolae ak s 97% nacionalnog bogatstva, kao i to da, na primer, u Brazilu samo 2% stanovnika ima u vlasnitvu 50% obradivih zemqinih povrina, ili, da u SAD-u ak 47 miliona qudi nema zdravstveno osigurawe. O pogorawu poloaja nerazvijenih i zemaqa u razvoju uverqivo govore podaci o sporom procesu wihove integracije u globalnu ekonomiju, kao i o dramatino brzom narastawu dugova ovih zemaqa. Prema podacima Svetske banke, od 93 zemqe u razvoju samo se za wih 23 moe rei da su potpunije integrisane u svetsku privredu. Iako globalna trgovina doivqava pravu eksploziju, samo mali broj drava profitira u ovom procesu. (Dodue, i nekolicina zemaqa u razvoju, poput nekih istonoazijskih zemaqa.) Zato se nuno namee pitawe o smislu, karakteru, principima i pravilima slobodne trgovine (ili, tzv. slobodne trgovine), ako wihovom primenom ogromna veina zemaqa prolazi loe. Zato, na primer, poqoprivredni proizvodi nerazvijenih zemaqa uglavnom nemaju ili imaju vrlo otean pristup velikim tritima razvijenih zemaqa, dok obrnuto ne vai. Stawe s dugovima je jo nepovoqnije. Dugovi, posebno onaj deo vezan s kamatama na kredite, toliko optereuju ove zemqe da neke od wih prosto baca u oaj. Ovu vrstu duga argentinski nobelovac Adolfo Peres Eskvivel naziva nemoralnim dugom", jer on, po wemu, predstavqa najoigledniji oblik prelivawa kapitala

186 od nerazvijenih ka bogatim dravama. Tim pre, to nije redak sluaj da veina graana od ovih kredita nije imala i nema nikakve koristi. Upravo je kolaps argentinske ekonomije 2001. godine najboqi (gotovo paradigmatian) primer u tom smislu. Argentina duguje vie od 100 milijardi dolara, a Latinska Amerika preko 700 milijardi (dok je sedamdesetih godina taj dug iznosio tek 60 milijardi dolara). Poloaj ovih zemaqa je dodatno oteala i iwenica da poodavno utvrena obaveza razvijenih zemaqa da izdvajaju 1% svog bruto nacionalnog proizvoda za podsticawe razvoja nerazvijenih i zemaqa u razvoju je u vremenu globalizacije gotovo naputena. Ona je u najboqem sluaju svedena na 0,25% nacionalnog bruto proizvoda, pa i tu obavezu veina razvijenih ne izvrava, sa izuzetkom skandinavskih zemaqa. Kada se sve ovo ima u vidu, onda verovatno ne zauuje ni podatak o izrazitoj neujednaenosti duine ivotnog veka na Planeti. Naime, dok je prosena duina ovog veka u jednom, razvijenom, delu sveta dosegla, pa i prela 80 godina, dotle ona u nekim drugim, naravno, nerazvijenim, delovima sveta ne prelazi ni 40 godina! To je, istovremeno, najuverqiviji sintetiki izraz sveukupne (ne)razvijenosti odreenog podruja, ali i drastian izraz drutvene neravnopravnosti. Moglo bi se, dakle, zakquiti, verujem bez veeg rizika, da blagodeti globalizacije (u punom smislu wenog znaewa) uiva tek mawina na ovoj Planeti, dok je onoj veini, jo uvek, preteno okrenuta wena runa strana, weno nalije. Da li je to nunost dijalektike istorije i ivota ili, pak, neiji svesni izbor, praen i garantovan argumentima moi? Protivrena obeleja i isto takve posledice globalizacije manifestuju se jo drastinije u drutvima u tranziciji, kakvo je i nae drutvo. Naime, i sam proces demokratske tranzicije je vrlo kompleksan, dugoroan i protivrean, i to bez obzira o kojem tipu tranzicije je re. (Teorija razlikuje nekih pet osnovnih tipova.) Uz to, ovaj proces se odvija, po pravilu, u mawe razvijenim ili ak veoma nerazvijenim zemqama. To je i presudan razlog postojawa brojnih prepreka u ostvarivawu inae neumitne tranzicije u postsocijalistikim drutvima. Onda je razumqivo to su i rezultati ove radikalne transformacije u veini ovih drutava veoma skromni, bilo da je re o idejno-politikoj, tehno-ekonomskoj, socio-kulturnoj ili duhovnoj sferi. Drugaije kazano, re je o istorijskoj, epohalnoj transformaciji totalitarnih i autoritarnih drava i drutava u kvalitetno drugaija, demokratska i graanska drutva, o transformaciji kolektivistikih, zatvorenih, egalitarnih drutava, u otvorena drutva konkurencije, rizika, individualne odgovornosti i neizvesnosti. Ova drutva ili bar neka od wih, u osnovi su pretpolitika, predgraanska drutva, ija kquna obeleja uglavnom nekorespondiraju s karakteristikama i vrednostima demokratskog drutva. (M a l e e v i , 2001:156) Gotovo bez ikakve liberalne tradicije, ova drutva su mahom obeleena monistikom (politikom) kulturom, odsustvom vladavine prava, nepostojawem civilnog drutva, naglaenim monokulturnim kolektivistikim identi-

187 tetom, neosetqivou na razlike, niskim demokratskim aspiracijama, rairenom korupcijom i sl. Kao takva, ova drutva predstavqaju evropsku (polu)periferiju u punom smislu te rei. Nije zato ni udno to je u wima u ovom prelaznom periodu tako izraena gruba socijalna polarizacija, to su tako masovno raireni siromatvo i beda, na jednoj strani i enormno bogatstvo tankog sloja stanovnitva (ne retko steeno, najblae reeno, pod sumwivim okolnostima) na drugoj strani, to je drutveni ivot praen tako rairenim nasiqem (esto i organizovanim), kriminalom i korupcijom. O wihovom siromatvu moda ponajboqe govori podatak da e ak i novoprimqenim lanicama Evropske unije (10), sa izuzetkom Kipra i Slovenije, biti potrebno izmeu 20 i 50 godina da dosegnu tek 75% danaweg prosenog BDP starih 15 lanica Unije! Sve reeno o drutvima u tranziciji odnosi se jo i vie i na nae drutvo. Neki izvori (pa i oni iz Ujediwenih nacija i Svetske banke) govore da kod nas oko 20% graana ivi sa mawe od jednog dolara dnevno, a ak wih oko 70% sa dva ili mawe od dva dolara dnevno. Prema ovom indikatoru spadamo meu najsiromanije zemqe u Evropi! Nedopustivo kawewe, odnosno viegodiwe simulirawe ili neosmiqeno i stihijsko ostvarivawe procesa tranzicije kquni je razlog to su na drutvenu povrinu mahom isplivale" wene negativne posledice, kao to je sluaj i s posledicama globalizacije u odnosu na ovo (i ovakva) drutva. To se najpre odnosi na drastinu socijalnu polarizaciju, na izrazitu neravnopravnost u podnoewu tranzicionih trokova izmeu socijalnih grupa, na ubrzano uveavawe broja nezaposlenih, na smawewe ili ak gubitak mnogih socijalnih prava, na uveavawe socijalnih konflikata, odnosno na rairenost drutvene anomije. A sve to je pothrawivalo i pothrawuje inae naglaenu sklonost ovog (i ovakvih) drutava ka strukturisawu oko kolektivnih i kolektivistikih, odnosno predmodernih, nedemokratskih vrednosti. A dominacija ovakvih vrednosti nedvosmisleno upuuje na zakquak da ovde i nadaqe dominira podanik, umesto slobodnog graanina, odnosno podanika umesto autentine graanske svesti. Razumqivo je da ovakva obeleja, pogotovo u uslovima strukturno defektnog sistema" (M a x a r, 2002:203) ne mogu biti plodotvorna za radikalne demokratske reforme, ve samo zahvalan materijal za politiku manipulaciju". (M a x a r, 2002:203) Na sreu, posledwih nekoliko godina stvari se i u ovom pogledu mewaju na boqe, ali, naalost, vrlo sporo i uz primetnu nedovoqnu odlunost kqunih aktera. Iako je, istina, re o procesima dugog trajawa, vreme u kojem ivimo ne trpi ni najmawe oklevawe. Naravno da protivrene, a pogotovo one negativne, posledice globalizacije svom silinom nameu, ne samo sumwe, dileme i pitawa o prirodi, karakteru i smislu ovog tipa globalizacije, ve izazivaju i sve ire nezadovoqstvo, pa i razliite oblike otpora. Na to, pored ostalog, upuuje i sve masovniji antiglobalistiki i jo vie alterglobalistiki pokret, koji irom sveta nastoje da artikuliu ovo nezadovoqstvo.

188 O GLOBALIZACIJI I (NE)SLOBODI Ne moe se, naravno, sporiti iwenica da proces globalizacije moe da doprinosi uveavawu qudske slobode i da to uistinu i ini na najrazliitije naine. (Post)moderni ivot je postao neuporedivo dinaminiji i transparentniji u odnosu i na neko nedavno vreme. Qudi, roba, usluge, kapital i ideje sve slobodnije cirkuliu naom Planetom. Najrazliitije kulture sveta se meaju i proimaju. Filozofija otvorenog ivota s nezaustavqivim jaawem novog individualizma" (Gidens) definitivno odnosi pobedu. Ubrzanom zguwavawu" vremena i prostora kao da nema kraja. Pa ipak, mnotvo indikatora ukazuje na potrebu da se zapitamo ta se deava ispod prvog sloja stvarnosti"? Da li je moda ono najvidqivije sporedno? Da li je u pitawu privid postmoderne? Da li je uglaano lice globalizacije tek mawi deo celine i sutine ovog dominantnog svetskog procesa? Kada se na tragu ovih i ovakvih pitawa kritiki, celovito i iz humanistike perspektive promisli, onda se slika stvarnosti globalizacije pokae u nimalo ruiastom svetlu. Iako, istina, retki, ipak je bilo i ima mislilaca od dokazanog intelektualnog digniteta i moralnog integriteta, koji su upravo na ovaj nain promiqali i promiqaju smisao globalizacije. Mada svojim saznawima ovi autori ozbiqno upozoravaju na zabriwavajue nalije globalizacije, oni koji dre poluge moi u svojim rukama jo ne pokazuju dobru voqu da bilo ta bitnije mewaju u postojeem sistemu meunarodnih odnosa. A sutina ovih odnosa je takva da oni objektivno vode ka bezobzirnoj instrumentalizaciji itavih naroda, drava, regiona, pa i kontinenata, odnosno ka sputavawu slobode veeg dela oveanstva. To se ispoqava na najrazliitije naine, kako u oblasti ekonomskih i politikih odnosa, tako i u socio-kulturnoj i duhovnoj sferi. Bilo da je u pitawu dominacija nad retkim prirodnim resursima, bilo monopol u odreivawu cena roba, usluga i kapitala, bilo diktirawe uslova meunarodne trgovine, bilo agresivno nametawe jednog tipa sistema vrednosti drugima i na mnotvo drugih naina, moni neposredno diktiraju ili indirektno bitno ograniavaju slobodu onih drugih, koji ine veinu oveanstva. I ne samo to, ve ne retko ugroavaju i elementarne uslove wihove bioloke egzistencije. A za tu egzistenciju, odnosno za elementarne potrebe je, po miqewu nekih, (istina radikalnih teoretiara, poput Boba Bleka) dovoqno samo 5% od ukupnog fonda rada na Planeti, dok je ostatak od 95% tog fonda u funkciji profita. Nadam se da se iz onoga to je do sada reeno (makar i nuno fragmentarno) o karakteru i efektima aktuelnog modela globalizacije (posebno o nekim wenim posledicama i dominantnim tendencijama) u najmawu ruku moe zakquiti da sa postojeim principima, standardima i normama, odnosno institucijama, organizacijama i asocijacijama na kojima ona poiva, neto duboko nije u redu. Bilo bi, naime, logino da ovaj, inae najsnaniji globalni proces naeg doba uveava materijal-

189 na i duhovna bogatstva, ako ne svih, onda bar najveeg dela oveanstva, da univerzalizuje ono to je najvrednije u ovome svetu, odnosno da bitno iri prostore qudske slobode u wenim najraznovrsnijim vidovima. Mada su hiperglobalisti u svojoj glorifikaciji globalizacije i wenih posledica skloni tvrdwi da se upravo to i dogaa u svetskim razmerama, to, dakako, protivrei mnogim i teorijskim i logikim i iskustvenim argumentima. Nesporno je, naime, da sloboda ne moe biti poklowena. Wu niko nikome ne moe i nee pokloniti, a najmawe bogati siromanima. Bez autentine potrebe za slobodom, bez istrajne borbe za slobodu, bez stvarnih pretpostavki za uspeh te borbe slobode prosto nema, niti je ikada bilo, niti e je ikada biti. Sloboda, dakle nije data, ve je tek zadata! O tome na osoben nain govore i neke od ve pomenutih posledica globalizacije, posebno one koje se odnose na uveavawe ekonomskih i drutvenih nejednakosti u svetu. One nedvosmisleno potvruju stav da vladajui tip globalizacije primarno predstavqa sredstvo nove preraspodele svakovrsne drutvene moi, naravno u korist onih koji ve poseduju drutvenu mo. Re je prvenstveno o transnacionalnim korporacijama, ali i o najmonijim dravama, te nekim meunarodnim institucijama, organizacijama i asocijacijama. Gotovo neogranienu i stalno uveavajuu mo poseduje nekoliko globalnih oligopola, koji dre pod kontrolom svetska trita i indirektno utvruju pravila meunarodnih odnosa, presudno utiu na nadnacionalne institucije, upravqaju prirodnim i qudskim resursima, koja, u pravilu, neobuzdano (zlo)upotrebqavaju. U tome im pomau i vodee svetske finansijske institucije, kakve su Meunarodni monetarni fond i Svetska banka, kao i Svetska trgovinska organizacija. I nobelovac Xozef Stiglic, potencirajui moralnu dimenziju globalizacije, odnosno korporativnu odgovornost (pozivajui se, pri tom, i na Kantov kategoriki imperativ) istie kako je savest korporacija daleko iza profita. On podsea da su u Drugom svetskom ratu nemake korporacije stvarale profit i preko ropskog rada zatoenika u koncentracionim logorima, a vajcarske banke rado prihvatale zlato oteto od jevrejskih rtava nacistikog terora. Naravno, mnoge od korporacija ne bee ni danas da prave profit s brutalnim posledicama" (Stiglic), ne samo bezduno iskoriavajui neponovqive prirodne resurse, ve i saraujui s diktatorima i totalitarnim reimima, gerilskim pokretima, pa i s teroristima. Dovoqno se podsetiti kako su neke korporacije (pa i uz pomo MMF i SB) decenijama odravale na vlasti u Zairu predsednika Mobutua i, pri tom, zajedno pqakali ovu zemqu i wene siromane graane, uvaqujui ih u sve vee dugove. Jo uverqiviji primeri ove vrste odnose se na ulogu nekih kompanija u viedecenijskom ouvawu aparthejda u Junoj Africi ili wihova saradwa s talibanima u Avganistanu, odnosno reimom Sadama Huseina. U ovaj korpus amoralnog delovawa nekih od korporacija mogle bi se slobodno svrstati i nedavni korporacijski skandali amerikog Enrona" i italijanskog Parmelata" u kojima su desetine hiqada radnika i akcionara, zbog nesave-

190 snog rada i malverzacija wihovog menaxmenta, ostali ne samo bez posla i akcija, ve i bez zdravstvenog i penzionog osigurawa u to su ulagali celi ivot. Zbog svega ovoga Xozef Stiglic se zalae za zaotravawe pravnih normi (i na nacionalnom i na meunarodnom nivou) koje se odnose na poslovawe, kako bi se efikasnije spreavale ovakve pojave u budunosti. Istovremeno, on se zalae, ne samo za opratawe nekih dugova zemqama u razvoju, ve i za to da korporacije vrate profite ostvarene na prqav nain i to s kamatama! Sa ovakvim zahtevima za jaawe savesti onih koji kreiraju meunarodne ekonomske i drutvene odnose nee se, naravno, daleko odmai ukoliko to ostanu usamqeni vapaji, jer na drugoj strani postoji itav sistem monog i dugo stvaranog institucionalnog egoizma" (G i d e n s, 1998:21). Dakako, ovde se ne misli samo na individualni, ve i na (ili, ak primarno) grupni, korporativni, dravni i regionalni egoizam, koji je dobro zatien i svim sredstvima, pa i, u krajwoj liniji, onim vojnim, zagarantovan. Ovaj egoizam je i najodgovorniji za ekspanziju drutvenih nejednakosti (kao i za opasno rastue ekoloke probleme, o emu ovde, naalost, nemam mogunosti ire govoriti). Nekadawe forme otvorenog kolonijalizma zamewene su prikrivenim, ali nita mawe preteim, formama neokolonijalizma u razliitim vidovima. Kada je na jednom od susreta, u okviru Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, direktor nemake Centralne banke izjavio da se od sada svi nalazimo pod kontrolom finansijskog trita, bio je nagraen frenetinim aplauzom prisutnih, koji upravo dre pod kontrolom i to trite. A videli smo da se pod tim kiobranom" totalne kontrole drastino uveava jaz u razvijenosti, kao i siromatvo, beda i glad, praeni sve veim rizicima. A upravo za problem gladi, direktor FAO-a (vie nego pozvan ovek da o wemu sudi) iskreno kae da ona nije posledica zaostale ekonomije, odnosno nedostatka hrane, nego posledica odsustva politike voqe" da se ona prevlada! Dobar primer u tom smislu su i uslovi tzv. slobodne trgovine, koje diktiraju moni. Nema sumwe da je re o jednostranom reewu, jer, ma koliko delovalo ravnopravno, izvesno je da primena istih principa na bitno razliitu osnovu nuno vodi samo uveavawu postojeih razlika! U praksi se upravo to i dogaa. Na osnovu principa slobodne trgovine" lavovski deo profita izvlae najmonije svetske korporacije. Kada se tome doda i iwenica da se na razliite naine oteava ili ak spreava pristup proizvoda nerazvijenih zemaqa i zemaqa u razvoju na trita razvijenih zemaqa, onda ovaj problem postaje jo izraeniji. Slino se deava i s kreditima, posebno s kamatama na kredite, koje daju finansijske institucije, organizacije i asocijacije. Nesporna je, naime, iwenica da se i na ovaj nain odvija do sada neviena koncentracija bogatstva u sve mawe ruku, na jednoj strani i endemsko irewe siromatva kod velikog dela svetske populacije, na drugoj strani. Postojea pravila meunarodnih ekonomskih odnosa, koja promovie MMF, SB, STO i druge mone organizacije (i drave, koje

191 presudno utiu na rad ovih organizacija), a na koja veina formalnih lanica nema nikakav stvarni uticaj, direktno ugroavaju elementarna prava i slobode stotina miliona qudi, egzistencijalna prava mnogih zaposlenih, razaraju lokalne ekonomije, kulture i zajednice, a esto i opasno ugroavaju ivotnu okolinu. Ona, na taj nain, kako to izriito tvrdi Ralf Darendorf, nepopravqivo oteuju tekovine i dostignua graanskog drutva. ak je i milijarder Xorx Soro naao za potrebno da upozori da je socijalna uloga kapitala postala u toj meri devijantna da danas predstavqa veu opasnost za otvoreno drutvo nego to je to predstavqala ijedna totalitarna ideologija. I mnogi drugi autori upozoravaju na ovu vrstu problema i opasnosti pred kojom se nalazi danawi svet. Neki ak govore i o represivnoj fazi globalizacije (izraenoj i u stvarawu vojnih saveza i u relativno uestalom intervencionizmu), pa i o svojevrsnoj svetskoj autoritarnoj dravi. Dakle, nije malo indikatora koji upozoravaju i na vezu izmeu neoliberalizma i militarizma. Poredei ovaj proces s nekim ranijim totalitarnim formama moi, Noam omski ga naziva TINA, to predstavqa englesku skraenicu od reenice There is no alternative", to jeste Alternativa ne postoji!" Sa stanovita onih koji imaju mo, postojei odnosi su u redu, jer upravo oni omoguavaju besmrtnim gigantima", koji vladaju u potpunoj tiini i diskreciji, sve vee profite u sve kraem vremenu, A wih nita drugo, u pravilu, i ne zanima! Profit je svetiwa, a interes obespravqene veine nebitan! Ciq je to vei profit danas, makar i po cenu ugroavawa biolokih pretpostavki ivota buduih generacija! Ovakva vladajua forma globalizacije uveliko slabi, pa ak i razara vrednosti slobode, jednakosti i solidarnosti, i to, kako u meunarodnim relacijama, tako i unutar pojedinanih drava (slabei wihovu mo), koje su tradicionalno garantovale ove vrednosti. Naime, s jedne strane, zbog prenoewa dela suvereniteta drava na meunarodne organizacije, a s druge strane, zbog sveopte privatizacije, veliki deo funkcija drave takoe je postao vlasnitvo raznih oligarha, kako to, na primer, tvrdi radikalni antiglobalista an Cigler. Mo je, po wemu, u privatnim rukama ili u privatizovanim institucijama, pri emu on misli i na vodee svetske finansijske institucije. Prema miqewu vrlo relevantnih mislilaca, danas, dakle, dominantan model globalizacije ne prua mnogo nade za optimizam. Naprotiv, on ispuwava (post)moderni ivot mnogim vidovima neravnopravnosti, neslobode i neizvesnosti. Umesto da otvara, on, ne retko, sputava veru i nadu u boqu budunost. On je bez alternative, odnosno navodnu alternativu svodi na dilemu liberalizam ili divqatvo"! On izaziva opte i trajno stawe nesigurnosti, iji je ciq da primora radnike na potiwenost, na prihvatawe eksploatacije". (B u r d i j e, 1999:95) To Burdijea navodi da globalizaciju moda malo i preotro izjednai s divqim ranim kapitalizmom" i s konzervativnom revolucijom". (B u r d i j e, 1999:96). Ona, po wemu, svesno sueqava radnike i graane s ve ostvarenim znaajnim demokratskim i socijalnim tekovinama (posebno

192 olienim u dravi blagostawa /welfare state/), s onima iz mawe razvijenih ili nerazvijenih delova sveta.Tako ona obezbeuje poslunost i potiwenost svih, uz relativno sve mawu naknadu i sve slabiju zatitu, a u nerazvijenim delovima sveta i sramotno nisku najamninu i za najtee oblike rada. Iako se rado identifikuje kao revolucija i pri tom se poziva na progres, razum i nauku, neoliberalizam, po Burdijeu, u smislu sutine drutvenih odnosa, poimawe i praktino vrednovawe rada i wegovih rezultata vraa na najstarije metode industrijalizma. Zato je ovde, po wemu, zapravo re o restauraciji, o planetarnom kolonijalizmu". Zakon trita oznaava u sutini zakon jaega u kojem je jedino pravilo maksimalizacija profita bez konica i minke", uz koriewe savremenih oblika dominacije, kao to su menaxment, tehnike manipulacije, ispitivawe trita, marketing, reklame". (B u r d i j e, 1999:112) Sve to, po wemu, vodi u pretvarawe ekonomskih tendencija u sudbinu" (B u r d i j e, 1999:112), a u Evropi ugroava ono to je osvojeno tokom vievekovnih socijalnih, intelektualnih i politikih borbi za dostojanstvo ivota i rada. Te evropske socijalne tekovine ne samo da ne bi trebalo unitavati, ve naprotiv trebalo bi ih iriti po celom svetu, izriit je Burdije. U otre kritiare korporativne globalizacije, svakako, spada i Kanaanka Naomi Klajn, koja je ve stekla zavidnu reputaciju unutar anti-, odnosno alterglobalistikog pokreta. Ova autorka stoji na stanovitu da je dravni socijalizam uskraivao qudima slobodu u ime nametnutog kolektivizma, ali da to ini i neoliberalizam u ime individualnog i grupnog egoizma. Iza obe ideologije najee ostaje pusto i oseawe nemoi kod veine. U oba sluaja qudska prava graana i radnika daleko su iza prava birokrata i vlasnika kapitala. U tragawu za odgovorima na pitawe, kako da qudi stvarno kontroliu uslove sopstvene egzistencije, odnosno kako da uistinu upravqaju sopstvenim ivotima, N. Klajn ne odbacuje ni tzv. direktnu akciju, odnosno preuzimawe preduzea neposredno od strane radnika. Upravo se to desilo sa oko 200 preduzea u Argentini, posle kraha argentinske privrede pre nekoliko godina, kada su se velike kompanije prosto povukle, o emu je Klajnova u vie navrata pisala, kao i snimila jedan film. Ona je jedna i od najdinaminijih linosti u okviru stalno rastueg Svetskog socijalnog foruma (WSF), koji je nastao kao neka vrsta pandana Svetskom ekonomskom forumu (WEF) iz Davosa. Kao otvorena, decentralizovana i nehijerarhizovana asocijacija (koja je zapoela svoje okupqawe i delovawe u brazilskom gradu Porto Alegreu, a posledwih godina je zapoela s praksom mewawa svog sedita) Socijalni forum predstavqa pokret graanskog drutva, koji se bori protiv neoliberalnog modela globalizacije i dominacije kapitala. Nasuprot Ekonomskom forumu, koji oliava najvee dobitnike u procesu koncentracije ekonomske i politike moi u svetu i koji brani postojei karakter globalnih odnosa, Socijalni forum, koji nastupa u ime gubitnika u ovom procesu, stoji na stanovitu da je drugaiji svet mogu" i za wega se bori na razliite naine!

193 Do sada reeno o odnosu ekonomije i slobode odnosi se na tzv. spoqawu (ne)slobodu, to jeste na spoqwe inioce prvenstveno ekonomske i politike koji doprinose uveavawu ili smawivawu prostora qudske slobode. Ovde sam nastojao da vie osvetlim one faktore koji u uslovima globalizacije objektivno sputavaju, odnosno bitno smawuju ovaj prostor. Meutim, pored ovih vawskih, neosporno je da postoje i inioci koji uveavaju ili smawuju tzv. unutrawu slobodu, odnosno doivqaj (ne)slobode na linom planu. I ovde se ini da veina tih faktora vue" ka smawivawu (ograniavawu, pa i ponitavawu) ovog vida qudske slobode, ili, pak, uveava oseaj uivawa u neslobodi (hedonizam neslobode"), posebno izraenog u svojevrsnoj potroakoj maniji. Pri tom posebno mislim na stalno uveavajuu brzinu ivqewa (kul" je iveti to bre!), na preferirawe kvantiteta u svemu i svaemu (prestino je imati to vie!), na sve ve u fragmentarnost qudskog rada, pa i ivota, na gubitak slike celine i posebno dubqeg ivotnog smisla. Makro drutveni odnosi i vladajui sistemi drutvenih vrednosti prosto nameu ovakav nain ivota, a (post)moderne tehnologije to omoguavaju. To, meutim, teko moe da korespondira s kvalitetom i smislom qudskog ivota i punoom qudske slobode! Ovakav nain ivota neminovno uveava svakovrsni egoizam, razliite vidove alijenacije, povrnost u qudskim odnosima, a time i unifikaciju qudskih potreba i jednodimenzionalnost qudske svesti. A takva svest, u pravilu, ne osea potrebu ni za kakvom alternativom u ivotu! Iako su neke dimenzije line slobode, besumwe, silno uveane, to je, naravno, od neprocewive vrednosti, ipak se, u kontekstu o kojem je ovde re, neodoqivo namee pitawe koliko danas qudi ive autentino (i kao pojedinci i kao pripadnici razliitih drutvenih gupa), to bi, svakako, trebalo biti primarno merilo qudske slobode? Ako se ima u vidu sve ono to je reeno o granicama spoqwe i unutrawe slobode, moe se pretpostaviti da veina qudi, ipak, vie ivi kako mora" (kako im drugi direktno ili indirektno odreuju uslove egzistencije), nego kako bi eleli! I to nezavisno od iwenice da li za drugaiji, autentiniji ivot prosto ne postoje materijalni i duhovni uslovi ili, pak, qudi jednostavno za tim ne oseaju potrebu. Ako je ovo donekle razumqivo, kada je re o siromanijem delu sveta, onda je mawe razumqivo za onaj wegov bogatiji deo, gde se hedonizmom neslobode" prividno nadometa odsustvo sadrajnijeg, ispuwenijeg i smislenijeg ivota. U ovakvim okolnostima je mogua ak i demokratija bez slobode", kako je to poodavno uoio Jirgen Habermas, imajui u vidu dominaciju proceduralne na utrb supstancijalne dimenzije demokratije i, jo vie, manipulativnu mo modernih informacionih tehnologija. Samo je po sebi razumqivo da je najvei deo pomenutih ograniewa qudske slobode jo vie izraen u dravama koje su u fazi demokratske tranzicije, pa time i u naoj dravi. Uz ono to je o (ne)prilikama u ovim zemqama ve kazano, dodau jo samo nekoliko, po meni, znaajnih karakteristika ovih drutava, sa stanovita predmeta ovoga ra-

194 da. Prva se tie notorne iwenice, ali i teko savladive protivrenosti. Re je, s jedne strane, o izrazito neracionalnim, nekonkurentnim, u osnovi predmodernim strukturama privrede i ekonomije u celini, ali istovremeno o drutvima iji graani imaju relativno visoke socijalne aspiracije (nasleene iz doba socijalizma), s druge strane. Kada se ovome doda i neosporno kquno obeleje sistema vrednosti i kulture uopte, koje se odnosi na inklinirawe kolektivizmu, egalitarizmu i zajednikim vrednostima" (P e j o v i , 2004:14), onda se proces tranzicije u ovim zemqama predstavqa u jo dramatinijem svetlu. Sve to ne korespondira s vrednostima koje podrazumeva novo drutvo, drutvo konkurencije, rizika i neizvesnosti. U ovom svetlu su razumqivi i socijalni lomovi, koji se deavaju u ovim drutvima, posebno u onima gde se u proces tranzicije krenulo vie stihijski i metodom pokuaja i pogreaka, nego osmiqenom strategijom. Kada se sve ovo prati na primeru Srbije, onda se uoavaju jo neke specifinosti, koje veoma oteavaju i usporavaju proces tranzicije. Dobro su, naime, poznate okolnosti u kojima se odvijala transformacija naeg drutva u uslovima rata za YU naslee i sankcija meunarodne zajednice. To je, uz mnotvo unutrawih razloga, bitno usporilo proces tranzicije i uinilo ga uistinu dramatinim. Ali, i nezavisno od ovih okolnosti, nae drutvo spada u izrazito sloena drutva u svakom pogledu.

KA IREWU PROSTORA SLOBODE Izloene karakteristike i naroito negativne posledice aktuelnog tipa globalizacije nedvosmisleno upuuju na zakquak da (post)moderna ekonomija i sloboda (shvaena u najirem smislu) ne stoje ba u pozitivnoj korelaciji. To posebno uverqivo potvruju nesporne iwenice o uveavawu siromatva u svetu i ubrzanom irewu jaza izmeu bogatog i siromanog dela sveta, kao i sve snaniji proces kulturne unifikacije. Istina, kao naglaeno protivrean proces, globalizacija proizvodi" i protivrene posledice, ili potencijalno poseduje takve mogunosti. Integriui svet u dosada nevienom obliku, ona, svakako, poveava anse za trajniji globalni mir, ali i mogunosti za nove lokalne ratove zbog profita. Ona doprinosi silnom uveavawu ukupnog bogatstva sveta, ali i besramnom irewu siromatva i bede. Ona ini svet otvorenijim, ali i centra odluivawa monijim nego to su to ikada bili. Ona jaa proces akulturacije, ali i proces kulturne unifikacije i grubog nametawa jednog sistema vrednosti svima. Ona, dodue, prua i ansu za globalnu afirmaciju vitalnih lokalnih kultura, a time i pretpostavki za prevladavawe uvreenih stereotipa i predrasuda. Ona podstie jaawe individualizma i line odgovornosti, ali i apsolutizaciju linog i grupnog egoizma i utilitarne povrnosti u qudskom ivotu, ponajvie izraenoj u hedonizmu neslobode"!

195 Da li globalizaciju, zbog toga, treba potpuno odbaciti, kao to to zagovaraju eksponenti ultralevice i ultradesnice, i navodni izlaz traiti u nekim istorijski davno prevladanim oblicima ivota? Naravno da to nije mogue i nije potrebno initi, jer je re o nezaobilaznom procesu naeg vremena, omoguenog najnovijom fazom nauno-tehnoloke revolucije. Ali, to ne znai da se wen karakter ne mora i ne moe mewati. Naprotiv!. Weno neoliberalno utemeqewe, odnosno weno primarno sluewe krupnom kapitalu, mora i moe biti mewano! Na tu potrebu izriito upozorava i Xozef Stiglic tvrdwom da stojimo pred alternativom da se pomirimo s globalnom nepravdom i tiranijom neoliberalnog kapitaliozma ili da se zajedno s wim i s aktivnostima globalnog drutvenog pokreta, ukquimo u borbu za pravdu, demokratiju i slobodu! U toj borbi za humaniji karakter globalizacije nune su radikalne promene u nainu organizacije i rada kqunih drutvenih, politikih, ekonomskih i finansijskih institucija meunarodne zajednice, ali i stvarawe novih. U postojeim centrima odluivawa o sudbini sveta bezuslovno bi se moralo nai mesta za sve delove i sve drave sveta, uz garanciju pune ravnopravnosti u odluivawu, ali i uz primenu principa pozitivne diskriminacije prema mawe razvijenim i nerazvijenim zemqama u svim bitnim odlukama. To bi, uz eventualno neke nove meunarodne institucije (za socijalni razvoj, za zatitu qudskih prava i sloboda, za odrivi razvoj, za zatitu qudske okoline, za odriv demografski razvoj i sl.) svakako moglo doneti vie mudrosti u planirawu i upravqawu dugoronim globalnim razvojem, a to znai i vie pravednosti, solidarnosti i slobode. Samo vie mudrosti (a ne pukog instrumentalizovanog vika znawa" u funkciji kapitala) moe uveati brigu za celinu qudskog roda (pa i za onu obespravqenu veinu), za wegov moralni i duhovni oporavak, za potrebe i buduih, a ne samo ivuih generacija, odnosno za sudbinu nae Planete i ivota na woj. Ali, i pod najpovoqnijom pretpostavkom za ovakav zaokret" bie potrebno mnogo energije i dugo vremena. Promene, naravno, ne mogu da dou same od sebe. No, i najdui put poiwe prvim korakom! Neki znakovi govore da postoji voqa da se krene u tom pravcu, bilo da je re o onima obespravqenima, koje je na to naterala muka", ili, pak, o onim retkim misliocima koji su do takve spoznaje doli racionalnim putem. Treba se nadati, dakle, da e kolumbijski Indijanci, brazilski seqaci bez zemqe, argentinski radnici bez posla, francuski proizvoai sira, aktivisti Greenpeace-a i mnogi drugi, zajedno s istaknutim protagonistima kritike misli, vremenom, ne samo jaati i iriti otpor neoliberalnom modelu globalizacije, ve i afirmisati strategiju alterglobalizma u svetu i uticati na stvarno mewawe karaktera danaweg tipa globalizacije. A i (post)moderna tehnologija, kao i (post)moderna ekonomija, koliko mogu da slue (i stvarno primarno slue) krupnom kapitalu, mogu, takoe, da slue (i ve slue) i ovom neinstitucionalizovanom pokretu. Ekonomija uopte, pa i postmoderna ekonomija (kao i tehnologija) ima smisla samo onda, ako i koliko je u slu-

196 bi svakovrsnog obogaivawa smisla ivota qudi i wihovih zajednica, odnosno ako uveava individualnu i optu, unutrawu i spoqawu slobodu u mnogostrukim vidovima wenog manifestovawa. Na tom putu je, takoe, potrebno istrajnije razvijati i celovitiju teoriju ovog preusmeravawa globalnih drutvenih procesa. A ova teorija bi morala ponuditi celovitije i kritikije poimawe postojeeg stawa, ali i konkretniju alternativu tome stawu, s jasnijim integralnim, ali i diferenciranim vrednostima, normama, institucijama, subjektima i sredstvima, odnosno s jasno definisanim pretpostavkama pluralnih puteva tih promena. Uz drutveni pokret, teorija bi trebala predstavqati snaan oslonac profilisawa novog tipa i novog sadraja globalizacije, koja e uistinu biti globalizacija za sve! Takav tip globalnih odnosa treba da olaka da qudi ne ive samo u ekonomiji, ve da ive u punom smislu i u drutvu! Novi tip globalizacije bi trebao da vodi ka smawewu i uklawawu svih vidova materijalne i duhovne porobqenosti oveka, bilo da ona dolazi od sveta, odnosno od drugih, bilo od samoga sebe, to jeste da doprinosi prevladavawu spoqwih i unutrawih prepreka qudskoj slobodi. Kako za svet u celini, ovo se, takoe, odnosi i na drutva koja su u procesu demokratske tranzicije, pa, razumqivo, i nae drutvo. Svetska iskustva, kao i ona steena u zemqama koje su odmakle u tranziciji, mogu biti od koristi i u definisawu aktivne strategije ukquivawa u globalne ekonomske i drutvene procese. To su i pretpostavke za prepoznavawe i prihvatawe najviih univerzalnih (etikih i ostalih) vrednosti, za vii kvalitet ivota i za wegov dubqi smisao, odnosno za slobodan, autentian individualni i drutveni ivot qudi. Uprkos svemu, drugaiji i boqi svet je, ne samo nuan, ve i mogu!

LITERATURA A b r a m s, D. and H o o g, M. A. (1991). Social Identity Theory, Springer Verlag, New York. B a u m a n, Z. (1988). Is there a Sociology of Postmodernism? Theory Culture and Society, Vol. 5, No. 23. B e c k, U. (1997). Risk Society, Sage Publications, London. B o d r i j a r, . (1991). Simulakrumi i simulacija, Novi Sad: Svetovi. B u r d i j e, P. (1999). Signalna svetla prilozi za otpor neoliberalnoj invaziji, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. D r u c k e r, P. F. (1993). Post-Capitalist Society, Harper Business, New York. o m s k i, N. (1998). Svetski poredak stari i novi, Beograd: SKC. E r i k s e n, T. H. (2003). Tiranija trenutka, Biblioteka XX vek, Beograd. F u k u j a m a, F. (1997). Kraj istorije i poslednji ovek, Podgorica: CID. G i d e n s, A. (2000). Globalizacija shvaena ozbiljno, prilog u listu Republika broj 246, od 115. 10. 2000. G i d e n s, A. (1998). Posledice modernosti, Beograd: Filip Vinji. G e l n e r, E. (1983). Nations and Nationalism, Blackwell, Oxford.

197
G o r z, A. (2004). Der neue Reichtum, Die Presse, Wien, Samstag, 14. August 2004, str. 2. Group of authors, (1997). Comparative Measures of Freedom 19951996, Freedom House, Washington, USA, January 1997. Grupa autora, (2003). Globalizacija mit ili stvarnost, Beograd: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. H a n t i n g t o n, S. (1998). Sukob civilizacija i preoblikovanje svetskog poretka, Podgorica: CID. H a y e k, F. A. (1997). Put u ropstvo, Novi Sad: Global book. H e g e l, G. V. F. (1983). Istorija filozofije, Beograd: BIGZ. H e l d, D. (1990). Modeli demokracije, Zagreb: kolska knjiga. K a n g r g a, M. (1966). Etika i sloboda, Zagreb: Naprijed. K a n t, I. (1993). Metafizika morala, Sremski Karlovci: IK Stojanovi. L i n z, H., S t e p a n, A. (1998). Demokratska tranzicija i konsolidacija, Beograd: Filip Vinji. M a d a r, Lj. (2002). Ko koga eksploatie?, Zbornik radova Srpska strana rata" I, II (drugo izdanje), Beograd: Samizdat, Free B 92. M a d a r, Lj. (2004). Odgovornost, krivica i sudbina u izlasku Srbije iz politike autokratije, Republika, broj 344345, od 130. 11. 2004. M a l e e v i , K. (2001). O protivrenim obelejima procesa globalizacije i demokratske tranzicije, Zborniku radova Globalizacija i tranzicija, Beograd: Institut drutvenih nauka Centar za ekonomska istraivanja. M a l e e v i , K. (2004). ovek protiv sebe Ogledi iz socijalne ekologije, Beograd: Ekonomski fakultet. M i l e r, K. (2003). Modernizovanje Istone Evrope teorijski problemi i politike nedoumice, asopis Re 72.18 & Beograd: Fabrika knjiga. P e u j l i , M. (2002). Globalizacija dva lika sveta, Beograd: Gutenbergova galaksija. P e j o v i , S. (2004). Diferencijacija rezultata institucionalnih promena u Centralnoj i Istonoj Evropi: uloga kulture, Ekonomski anali 163/2004, Beograd: Ekonomski fakultet. P e r o v i , M. (2001). Etika, Novi Sad: INED Co & Grafomedia. P o p e r, K. (1993). Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji, Beograd: BIGZ. S e n, A. (1997). On Economic Inequality, Clarendon Press, Oxford. S m i t h, A. (1976). The Theory of Moral Sentiments, Oxford S t i g l i c, X. (2004). Protivrenosti globalizacije, Beograd: SBM-X. S t r a w s o n, F. P. (1997). Entity and Identity and other Essays, Clarendon Press, Oxford. T u g e n d h a t, E. (2003). Predavanja o etici, Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. V e r g a r a, F. (2004). Filozofske osnove liberalizma, prilog u listu Republika od 130. 11. 2004. Beograd. V o l t e r, F-M. A. (2002), Kandid, Beograd: Narodna knjiga. World Bank (2002). World Development Report 2000/2001, Attacking Poverty, Oxford University Press. Z a k a r i j a, F. (2004). Budunost slobode, Beograd: Dangraf.

198
ON (POST)MODERN ECONOMY AND (NON)FREEDOM by Krstan Maleevi Summary The (post)modern economy finds itself undoubtedly in the center of a large scale, deeply contradictory and uncertain current transformation of the world. Together with the (post)modern technologies, it composes the dominant core of the globalizing processes, often referred to as globalization. The key features and especially the accumulated consequences of these processes pose a challenge for scientific and theoretical thought in the form of essential questions and dilemmas which are in the last instance tied to the impact of globalization on the quality and meaning of human life. This problem relates as much to individuals as it does to different social groups and human communities, that is to the entire humanity as such. This paper attempts to problematise these contradictory relationships between global, corporative economy as an instrumental value and the human liberty as a substantive that is the highest value in itself (summum bonum), which gives meaning and dignity to human life. Therefore, if economy in one form or another covers most of human practical activity, then it is certain that it can have a decisive impact on the most fundamental value of human life, that is the value of freedom (individual, general; internal and external). Of course, the spectrum of economy can act either way as an encouragement or, as often happens, as a deterrent to expansion of human freedom. This paper aims to briefly indicate some causes, characteristics and consequences of global economic processes which, as it seems paradoxically, contribute more to narrowing than to widening room for human liberty, or they simply generate proliferation of hedonism of non-freedom". Is this another case of surplus of knowledge" and deficit of wisdom" that so strongly characterizes our time or something else?