YU ISSN 0351-1642

Irt
t

GODINA I BROJ 2. AVGUST 1979.

tribologiia u industriii
sadrlaj oE" -=co n ten ts coAeplKaH rle
I ) NTtr
13. IVKOVIC : Tribolo5ka istraZivanja - osnova za optimalno odrZavanje sredstava rada - Tribological research - the basis for optimal maintenance of produktion equipment Tpr6o.nou4rrecKr{e r{ccJreAoBaHnrl oclroBa onrr4MaJlbHoro o6cnyx<reaHnfl. cpeAcrB n{port3BoAcTBa Z. Nll{te: Topografija i velidina kontakta povr5ine trenja u obradi urezivanjem navoja - Topography and contact size of friction surface during threads tapping - TonorpaQra 14 Berrwquua KouraKra roBepxHocTm rpeHr4"s rrprl Hape3auuu pe:r,6u Merlrl,tKaMr{ IO. B. CKOPbIHtrIH, IO. I{. HACJIEIbIIUEB: Osobenosti procesa habanja kliznih vodica pri stepenasto izmenjivom opteredenju - Features of sliding guides wearing processes at the gradually changeable loads Oco6ensoctll npoqecca u3Harur4BaHrs HaflpaBJrrrrcx{r{x r.prl cryrreHr{aro rsnreHarou-1lZca Harpy3Ke DZ. OSMANOSKI: Topografija povr5ine obradene obimnim glodanjem Topography of machined surfaces by circumferentail miliing Tonorpa$r4s fioBepxHocrrr o6pa6orauuolZ o6solrsolZ SpesepoerolZ B. JEREMIC: Tribolo5ki procesi na kliznim vodicama alatnih ma5ina u zavisnosti od vrste materijals i ulja za podmazivanje - Tribo,logical processes on machine tool sliding guides in dependence of kind of materials and oils Tpr6o.norr4qecKr{erpoqeccbr Ha HanpaBJrsrorqvx
cKoJIbx{eHI4Jr I,lHCTpyMeHTaJIbr{HbIX CTaHKOB paCCMarpI4BaeMbIe C TOTIKT{ 3peHr{s MapKr{ MaTepr{aJra 14 cMa3orlHoro MacJra

UVODNIK INTRODUCTION UEPELOBWUA

ISTRAZMNJA RESEARCH WCCJIEEOBAHUfl

13

L7

M. VOLJEVICA, F. PAVLOVIC: procesi na upravljadkom TriboloSki pno'cesses on steering mehanisms mehanizmu Tribological Tpn6oJrorzqecKr4e npoqeccbr Ha pyJreBoM MexaHr43Me

26

KNJIGE I CASOPISI BOOKS AND JOURNALS KHNTU U X<YPHAJIbI NAUCNI SKUPOVI SCIEN?IFIC MEETINAS HAYTIHbIE COBPAHUfl. REZIMEA ABSTRAKTS PE3IOME

32

34

36

B. IVKOVIE

osnova za Tribolo5ka i straliv ania sredstavarada alno odri,avanie optim

rednost materijalne Proizvodnje, koja se stvara u organizacijama udruZenog rada proje, u funkcija izvodnog karaktera znadajnoj meri, nivoa tehnologije i organizacije odrZavanja sredstava rada (ma5ine, ureelaji, pribori, alati). U nizu funkcija, koje egzistiraju u se proizvodnom sistemu u kome proizvodnja ostvaruje obradom metala, funkcija odrZavanja angaZuje, po pravilu, reiativno veliki broj radnika, znadajnu opremu i ditav niz drugih sredstava, kojima se usporavaju tribolo5ki procesi na kontaktnim povr5inama kritidnih elemenata (ulja, masti i si.). vrednosti jedinice prorzStruktura voda prikazana na slici Pokazuje vrednost funkcije samo direktnu od kvaliteta odrZavanja. Medutim rada ove funkcije zavise i ude5ce bruto lidnih dohodaka proizvodnih radnika u novostvorenoj vrednosti, a isto tako i tro5kovi alata i ma5ina' Ovo drugo dejstvo funkcije odrZavanja na velidinu vrednosti proizvodnje jedinlce proizvoda je indilektne prirode. Naime, od kvaliprimer alata, teta odrZavanja, na zavisi njegov ukupan vek trajanja kao i eksploatacijske karakteristike, koje imaju uticaja na nivo ekonomidnih brzina rezanja. Rezni alat, koji je odrZavan na niskom nivou, jedinice aIata. proizvoda nabavnom cenom Tehnologija odrZavanja, koje praktidno nema u doma6oj metaloPrerazasniva se na divadkoj industriji, pociacima koji se dobijaju tribolo5kim istraZivanjima u laboratorijskim i proizvodnim uslovima. u laboistraZivanjima Triboio5kim dolazi se do uslovima ratorijiskim saznanja o prirodi procesa habanja i razvoju posledica habanja na krisredstava rada tidnim elementima (maSine, ureelaji, pribori i alati) u razliditim uslovima rada. Odgovori koji se trale tribolo5kim istraZivauslovima, njima u laboratorijskim treba da dovedu do saznanja o uticaju optere6enja u zoni kontakta na vek trajanja elemenata u kontaktu, kretao uticaju brzine relativnog nja elemenata u kontaktu na intenzrtet razvoja procesa habanja u koni o tribolo5kim taktnim slojevima sredstava za hlakarakteristikama clenje i podmazlvanJe, koja su redovno prisutna u zoni kontakta. Ova saznanja omogu6avaju da se za odgovarajude reZime rada ma5ina i krialata prognozira vek trajanja tidnih elemenata, izabere odgovaraju6e sredstvo za hladenje i podmai da zivanje, reZim podmazivanja se projektuje tehnologija odrZavanja sredstava rada tako da ona mogu maksimalno da budu vremenski iskori56ena u toku godine. Tribolo5kim istraZivanjem u laboratorijskim uslovima trale se odgovori i na pitanja fundamentalnog karaktera interesantna za razvoj novih od kojih se proizvode materijala sredstva rada (ma5ine, alati i sl.), kao i za razvoj novih sredstava za hlailenje i podmazivanje. Tribolo5ke novih postupaka za karakteristike oplemenjivanje kontaktnih povrSina, kojih ima sve vi5e i viSe, takoele su predrnet istraZivanja ove vrste u lauslovima. boratorijskim

1,00/"
1 Bruto lrint dohodci rodrtrko 2 AmortizoctJo st edstovo 3 0drZavon1e sredstovo L .A l o t i
o/ /o

rodo

rodo

-/o

10o/o

5.Ostoli troikovr

Analizom strukture vrednosti jednog proizvoda, koji se stvara u maloserijskoj proizvodnji preradom metala dolazi se do zakljudka da posle bruto lidnih dohodaka proizvodnih radnika, tro5kova alata i tro5kova maSina - tro5kovi odrZavanja, zajedno sa lidnim dohocima radnika, koji ovu funkciju obavljaju, predstavljaju najve6i deo novostvorene vrednosti. Na slici je prikazana struktura vrednosti jedinice proizvoda na koju se najde56e nailazi u savremejugoslovenskoj metalopreraelinoj vadkoj industriji.

btziobradu sa malim usiovljava narna rezanja, a to znadi sa velikim vremenom izrade. Broj komada koji se proizvede sa ovakvim alatom na proizvodnoj maSini je manji, Pa su tro5kovi ma5ine svedeni na jedinicu proizvoda ve6i. Takode su ve6i i bruto iidni dohotci radnika koji rade sa ovakvim alatom, ier su oni dirzvremenu rektno proporcionalni rade komada. OdrZavanje reznih alanadin kvalitetan ta na nedovoljno smanjuje mogu6i broj regeneracije alata, odnosno njegov vek trajanja, Sto dovodi do poveOanog optere6enja

t r i b o l o g i j a u i n d u s t r i j i , s o d . l , b r . 2 , 1979.

Pitanja na koja industrijska praksa traZr odgovore od tribolo5kih istraZivanja u laboratorijskim uslovima srrode se najdeS6e na slede6e: n koji su to optimalni uslovi eksploatacije proizvodne opreme i alata u odredenim uslo-rlma privredivanja, odnosno kojim reZimom rada ma5ine i alati treba da rade da bi tro5kovi proizvodnje bili najmanji,

t-- koji su to postupci oplemenjavapovr5ina (slojeva) nja kontaktnih koji obezbeduju najbolje triboloSke karakteristike elemenata maSina i alata u odgovaraju6im uslovima eksploatacije, il koja je to najve6a dozvoljena hrapavost kontaktnih povr5ina koja omogu6ava predvideni vek trajanja elemenata proizvodne opreme. DosadaSnja istraZivanja kod nas i u svetu dovela su do ditavog nrza podataka na osnovu kojih je moguce sadiniti odgovore na neka od navedenih pitanja za odgovaraju6e uslove rada. Medutim, kako se uslovi rada neprekidno menjaju (pove6avaju se brzine, optere6enja, uvode novi materijali alata i elemenata maSina itd.), to je neophodno sve viSe razvijati tribolo5ka istraZivanja u laboratorijskim uslovima i ona se danas izvode kroz ogroman broj istraZivadkih programa u mnogim istraZivadkim institutima, univeritetskim laboratorijama i razvojnim jedinicarna ve6ih proizvodnih sistema. Tribolo5ka istraZivanja u proizvodnim uslovima sastoje se u sistematskom pra6enju pojava gubitaka sposobnosti alata, ma5ina i uredaja za obavljanje njihovih funkcija na nadin kako se to tehniikom dokumentacijom zahteva. U proizvodnim uslovima nije mogu6e, u ve6oj meri, pratiti razvoj procesa habanja kritidnih elemenata ma5ina i alata, ali je mogu6e pratiti pojavu kritidne

:'- koliko dugo ma5ina i alat mogu da rade u odredenim uslovima i u kojim vremenskim intervalima treba zamenjivati kritidne elemente, X koja su to sredstva za hladenje i podmazivanje, koja najvi5e odgovaraju upotrebljenim ma5inama i alatima i sa kakvim relimom podmazivanja treba da budu kori56ena. Sva ova pitanja interesuju, pre svega ,one koji se bave eksploatacijom proizvodne opreme i alata, mada su ona interesantna i za ptoizvodade sredstava rada ove vrste. Najinteresantnija pitanja na koja proizvodadi proizvodne opreme i alata trale odgovore od tribolo5kih istraZivanja u laboratorijskim uslovima su: il koji su to parovi materijala elemenata u kontaktu na kojima 6e se najsporije razvijati triboloSki procesi u toku eksploatacije sredstava rada.

pohabanosti, na primer na raznim elementima alata, iti elementima ma5ina, zbog koje nastaje prekid procesa obrade metala ili proizvodnje u celini. Ako se pri zapaL,anju pojave kritidne pohabanosti na kontaktnim parovima ustanove i uslovi pod kojirna je par do5ao do pojave kritidne pohabanosti (vreme rada, optere6enje, brzina, podmazivanje i s1.), onda se moZe posle odreelenog vremena dobiti mno5tvo podataka, na osnovu kojih se takode mole projektovati jedan deo tehnologije odrZavanja sredstava rada i propisati optimalan reZim eksploatacije. Sistematska istraZivanja triboloSke prirode u proizvodnim uslovima nisu do sada vrSena u savremenoj jugoslovenskoj metalopreradivadkoj industriji, iako postoje izvanredni uslovi za njihovo obavljanje (kadrovi, oprema i si.). Ovo je jedan od osnovnih razloga postojanja relativno velikih zallha pojedinih vrsta alata i elemenata ma5ina u magacinima organizacija udruZenog rada uz istovremeno deste zastoje u proizvodnim procesima, koji nastaju zbog nepostojanja mogu6nosti da se pojedini pohabani aIati, ili elementi maSina, zamene novim u kratkom vremenskom intervalu. Nedovoijan razvoj tribolo5kih istraZivanja u laboratorijskim i proizvodnim uslovima u na5oj zemlji, osnovni je razlog nepostojanja kvaIitetne (ili dak bilo kakve) tehnologije odrZavanja sredstava rada.

tri bol ogi j a u i ndustri j i , god. t , br . 2, 1979.

UDK

621.9.015:621.99

Z. NIIilE

Topografijai velidinakontakta

povr5ine trenja u obradi urezivaniem navoja

UVOD
PovrSina dvrstog tela je sloZeni sistem 6ija geometrija i struktufa zavise od niza uslova. Pod pojmom povrSine danas smatramo medupovrSinu izmedu dve faze, 6ije osobine zavise od sastava faza koje se sudeljavaju. Geometrijski i strukturni parametri povr5ine se menjaju pri kontaktu sa povr5inama drugih tela. Ispitivanja zadnjih godina su pokazala da procese trenja i habanja je neophodno razmatrati kao novo udenje o ivrstim telima, tadnije o razaranju povrSinskih slojeva u usl,ovima uzajamnog dejstva dvrstih tela sa okolnom sredinom. Ta sredina moZe u korenu da izmeni svojstva povr5ine. Danas se ta nauka nalazi u podetnom stadijumu svoga razvoja, i mi raspolaZemo [1] samo nekim op5tir4 postavkama, koje se mogu iskoristiti pri analizi tih sloZenih procesa. TriboloSki procesi, pri spoljnjem trenju, se manifestuju. pored ostalog, obrazovanjem dodirnih tadaka, usled vzajamnog prodiranja pikova neravnina povrSina i formiranja u tim tadkama mikroadhezija 12, 3, 41. Ti se procesi odigravaju pri velikim lokalnim pritiscima na realnim poljima kontakta. Posledica tih procesa su promene koje nastaju na povr5inskom sloju. Prva grupa promena je u vezi sa geometrijskom konfiguracijom povrSina (hrapavost, radijus vrha pikova, valovitost, povr5ina kontura). Druga grupa se odnosi na strukturu povr5inskog i podpovr5inskog sloja tela (razvoj defekata kristalne strukture, promena kristalnih reSetki, obrazovanje i rastvaranje karbida, difuzijs komponenata iz jednog tela u drugo, samodifuzija, fazne promene) Treca grupa promena je u pojavi obrazovanja adsorbcionih prevlaka na povr5ini trenja (adsorbcija gasa ili SHP iz okolne sredine), hemosorbcionih prevlaka i prevlaka hemijskih jedinjenja (oksidi, sullidi, karbidi itd.) i metalnih prevlaka prenetih sa kontra tela. Poslednjih godina se po'seban znadaj daje proudavanju stvarne povr5ine kontakta (problemi u vezi sa ovim bi6e razmatrani kasnije) koja se zasnivaju na Sto tadnijem odredivanju topografije povrSine. S obzirom da povrSina trenja ima veliku hrapavost, to j" proudavanje njene topografije veoma oteZano [1], te je posebno malo fezultata tz te oblasti. Svetlosni mikroskopi, odnosno interferometri, su najosetljiviji i najtadniji optidki instrumenti koji bi se mogli koristiti za predmetna prouEavanja. Medutim, imaju veliki nedostatak: mali im je dubinski fokus. Savremeni elektronski mikroskopi su neuporedivo vecih mogucnosti. Oni imaju bolju osetljivost i mogu6nost za proudavanje predmetnih pojava u odnosu na optidke. Posebno je vaZno Sto pri pove6anju od 1000 puta imaju dubinski f,okus do 0,5 mm (Sto je oko 103 do 104 viSe od svetlosnog mikroskopa). Osim toga, na njima je mogu6e ispitivati realne povrSine sa jednovremenim skaniranejm te p:vr5ine. U ovom radu se prezentiraju rezultati istraZivanja topografije radnih povrSina zuba ureznika u promenljivim uslovima rezanja koristeci ALR-SEMa - elektronski mikroskop. Na bazi dobijenih podataka izvr5ena je uporedna analiza velidine relativne stvarne povrSine kontakata. tribologija u industriji, god. t, br. 2, 1929. Sl. 2. -

TTT T T
POVRSINE EVRSTOG TELA

z
N F a
H

FJ

Ispitivanja su izvedena u Fabrici alata u Catku i Univerzitetskoj laboratoriji za elektronsku mikroanalizu (ULEMA) u Be,ogradu. Rad je nastao u okviru doktorske disertacije i nauEnoistraZivadkog projekta: Razvoj proizvodnje reznih alata i savremenih tehnoloSkih postupaka u obradi metala rezanjem. Projekat finansiraju: Osnovna zajednica za nauku regiona Kraljevo, FRA - Cadak i FAD Gornji Milanovac. OSOBINE

Frikcioni kontakt se, po pravilu, karakteri5e postojanjem, medu dvrstim telima, jednog posebnog sloja koji se sastoji od prevlake maziva, oksida, adsorbovane pare i gasa i degradiranog materijala osnove. Taj sloj ima manju otpornost na habanje nego osnovni materijal. Oblast koja se sastoji od prevlake i degradiranog sloja materijala se naziva ,tre6e telo<. Sematski presek kontakta dva dvrsta tela je dat na sI. 1.

z
? ll. 1. - Shematski prikaz sasi 1 tava kontakta 1 - trece telo,2 - adsorbovani sloi, 5 3 - oksidi i druga hemijska jedinjenja, 4 - razru5eni sloj, 5 - osnovni materijal Kontaktna povrSina metalnog tela je predstavljena na sl. 2., prema autorima i5, 61.

- kontaminiron i sloj, - sloj adsorbovonog gosa , - oksidni sloi , - obrctdom delormi san ,, t oJocan s toJ, - mefolna osnova

Povr5ina metala .- vi5estruka granica taza

Realna povf5ina dvrstog tela, koja stupa u kontakt, formirana fizidki i s;trukturno, karakteri5e se valovitoStu (gre5ke' oblika) i hrapavo5du Hrapavost nastaje pri obradi povr5lne usled periodidnog dejstva drugog tela. To su svi sludaSevi

obrade pri kojima obiik i posmak alata definiSu hrapavost. To su dinioci prvog reda. U dinioce prvog reda spadaju vibracije i periodidno nastajanje i nestajanje naslaga na grudrroj povrSini alata. Ostali uticajni faktori, dinioci drugog reda, su heterogene osobine kristala, postojanje razliditih faza i ukljudaka i dezorijentacija kristalnih ravni t?l. Atomsko-molekularski sastav materije, takode, uslovljava pojavu izvesnog oblika hrapavosti, takozvanu kristalografsku hrapavost, koja, u karakteristici topografije povrSine, se javlja kao hrapavost najvi5eg reda. Na povr5ini dvrstog tela molekularno-glatku povrSinu imaju >singularne<< povrSine. One se mogu identifikovati kao male kristaine povr5ine koje su parale,lne geometrijskoj, ravnoj povrSini teia' Na ravnima stvarnog kontakta, pri trenju, se razvijaju visoki specifidni pritisci, koji su determinisani jadinom materija'la i koji dovode do uzajamnog zadiranja i smicanja pikova neravnina. Ukoliko elementi, pikovi hrapavosti imaju nejednaku visinu, velidina deformacija 6e biti razlidita. U zavisnosti od morfografije kontaktnih povrSina, mehanidkih svojstava tela i adhezionih karakteristika formira se karakter frikcione veze: elastidna deformacija, prodiranje, plastidno smicanje, rezanje, istiskivanje, otkidanje i obraz,o,vanjei kretanje mikroslojeva. OpseZna ispitivanja koja su izvedena do danas, u citju ispitivanja povr5ine dvrstog tela, uglavnom se odnose na proudavanje hrapavosti povr5ine, posle obrade. Neuporedivo manje rad,ova obraduje porblem transformacije reljefa povfSine u procesu habanja, posebno u uslovima visokih pritisaka. To su uslovi na radnim povr5'inama reznog alata u procesu rezanja. Metode za merenje hrapavosti povr5ine se svode na nekoliko osnovnih grupa: optidke metode kosih proseka, metode zasnovane na protoku fluida, metcde zasnovane na kopiranju profila povr5ine dijamanskom iglom. (Osnovni nedostatak ove metode je Sto nema moguinosti za vizuelnu inspekciju povrSine i Sto je zbog relativno velikog prednika igle, 2,5 - 5 !rm, profil idealizovan prema sl. 3. Time je onemogu6eno pra6enje hrapavosti viSeg reda, o kojoj je bilo reci).

profila povrSine na Zeljenom mestu. Ovim radom se, pored ostalog, prezentira jedna nova metodologija merenja hrapavosti povr5ine koriSdenjem SEM-a. PROBLEM STVARNE POVRSINE KONTAKTA

Jedna osobina spolja5njeg trenja je diskretnost kontakta povrSina frikcionog para. Usled valovitosti povr5ine stvarna mesta kontakta 6e biti na vrhovima bregova. Svaka takva oblast, ogranidena kontaktom, u kojoj postoje stvarna mesta kontakta predstavlja elementarnu kontaktnu povr5inu AAr< Te povr5ine su udaljene jedna od druge za velidinu koraka valovitosti. Suma geometrijskog mesta tadaka stvarnog kontakta, unutar tih povrSina, je povr5ina stvarnog kontakta. Sematski prikaz je dat na sl. 4.

m- An nomtnolnoPovrirno n - , 4k - k o n t u r n o P o v r S r n o Povrt'na st v o r n o ffi - as

Sl. 4. -

Povr5ina kontakta

Danas ne postoji pouzdana i kvalitetna metoda na osnovu koje se m'oZe kvantitativno odrediti vrednost povr5ine kontakta. Postoji vi5e metoda na osnovu kojih se moZe do6i do podataka na o'snovu kojih se moZe proceniti velidina povr5ine. Stvarna povrSina kontakta moZe se proceniti pomodu krive povrSinske otpornosti, sl. 5. Zbog postojanja uzduZne hrapavosti uobidajeno je l2l vrSiti korekciju oblika krive povr5inske otpornosti. Tako se dolazi do krive koja reprezentuje odredenu povrSinu. Do krive se dolazi preko geometrijskog p,rofila. Otuda osnovni uslov za njeno definisanje je kvalitetno registrovanje geometrijskog profila. Klasidnim metodama to je te5ko, gotovo nemogude, posti6i. Zbog male merne duZine na posmatranoj povr5ini zafimaruje se valovitost povr5ine. Zatim, profil se idealizuje (zbog merne metode) te je nemogu6e dobiti podatke o hrapavosti viSeg reda. Savremene teorije trenja i habanja svoja tumadenja sve viSe zasnivaju, pored ostalog, na definisanju stvarne povrSine kontakta preko modelirane povrSine u obliku krive povr5inske otporn'osti. Topografija povrSine u velikoj meri je uzrodnik odredenog oblika habanja. Upoznavanje pov,rSine na najvi.Sem nivou hrapavosti u uslovima visokih pritisaka, njeno pona5anje u toku pfocesa trenja je osnovni usl,ov za reSavanje problema habanja.

Sl. 3. -

fdealizaciia stvarnog profila nainih dimenzija pipka

usled ko-

Razvojem skaning elektronSkih mikroskopa (SEM) je znatno pove6ana mogudnost, ne samo za posmatranje Povr5ine' pri velikim pove6anjima, ve6 i za snimanje i registrovanje

Ls=?

7t^

R*nr-

meksrmoIno

6i -dubino |[-

hr opovost , r - radtlus procloro, Llt - cJeo povrErnske povrEinska zo otporncst'lc, proCor d.

vrha -

prko

otpornostr te,v, i,

relotivno sko

=Lalr

ctptcrnost Sl. 5. -

Frofilogram povr5ine i krive povr5inske otpornosti

t r i b o l o g i j a u i n d u s t r i j i , s o d .f , b r . 2 , 1 9 7 9 .

TOPOGRAFIJA - UREZNIKA

RADNE POVRSINE REZNOG U PROCESU HABANJA

ALATA

Tumadenje prirode pojave >neometanosti< (h, v) krive zahteva sistematska istraZivanja topografije, fizidkih osobina i promena povr5ina habanja u mikro i submikropodrudju. EKSPERIMENTALNI METOD

ws

IstraZivadka metodologija, pri o,vim istraZivanjima, se sastojala u pripremi uzoraka, merenju odredivanih velidina na StrMQ-u i definisanju krivih povr5inske otpornosti, koje su posluZile kao osnova za proradun relativnih vrednosti stvarne povrSine kontakta. Uzraci za ispitivanje su pripremani u proizvodnim radnim us'lovima. Sa ureznicima M12 tap A vrSeno je rezanje u Sl. 6. Slika ugljenidkom honstruktivnom deliku e. f +:O (C 0,350/0, habanja zuba 5m : 60 + 5 I(N/cm2) navrtki JUS M.B1.601.M12 6H. Viureznika sina navrtke Hn 10 mm. Materijal uzrezniks e.9?80, tvrdoce 64 + 1 HRC. Geometrijski elementi uzreznika su: 120, 'p : 40 40' . Ureznici su iz iste SarZe, sistematski prekontrolisani prema uobidajenom postupku kontrole. UreFunkcionalna veza izmedu habanja ureznika i brzine re_ zivanje je izvodeno na ma5inama >Gewinomat - WMW(, zanja, poznata kao (hv) kriva, dobijena pri rezanju uglje(do n : 400 o/min) i na stubnoj bu5ilici. Sredstvo za DDR nidkih konstruktivnih delika, ima >nemonotni< valoviti obhladenje 50/o rastvor, a : 4 i podmazivanje- SOL 40 lik [12] prema sl. 7. Iit/min. Rezanje je vrSeno do odredene Sirine pojasa habanja h Tnsy[mm I h 0,22 - 0,26 mm. Radeno je sa osam brzina rezanja: t ' : 2 , 7 ; 6 ; 9 ; 1 7; 2 7 ; 3 6 ; 3 5 i 7 5 m / m i n . 4 0, Ise:anjem dela mosta (sva tri), u okolini 3. 4. i 5. zuba 0. ureznika, uzimani su uzorci koji su reprezentovali neko zarnrznuto stanje povr5ine trenja. Prvo su snimani profili bru5ene leclne povr5ine zuba ureznika, uz pojas habanja, na uredaJu za merenje hrapavosti n) Perthometar W5B Mahr, BDR, sa dijamantskom iglom A 2,5 p,m. Ovi podaci su bili referentna baza za uporedintq vanje profila tih istih povr3ina snimljenih na SEMQ-u. 0,1 SEMQ, koji je kori56en pri ovim istraZivanjima je firme Aplied Reseafch Laboratories (ARL), USA. Ova vrsta uredaja razvijena je tek zadnjih godina i predstavljs zadnje T=30mrn dostignuce u ispitivanju topografije, strukture i lokalnog 0 10 /,0 20 30 50 60 70 B0 VIm.zmin] hemijskog sastava materijala. Pri radu na SEMQ-u vr5eno je jednovremeno skaniranje Sl. 7. - plsrnsns habanja u funkciji brzine rezanja za povrSine i skidanje profila sa svih reprezentnih zuba eksureznik Ml2 tip A-kriva l. i aa ureznik za navrtke perimentalnih ureznika. Merna, referentna mesta na poha- kriva 2. banoj lednoj povr5ini zuba su data na sl. B.e, 1 : 0,05 mm, Uslovno oznadeni deo A je podrudje brzina koje se uobil, : 0,12 mm, 1 : 0,20 - 0,22 mm i I : 0B mm. Pri dajeno koriste u proizvodnji. Deo B odgovara podrudju snimanju svakog zuba, profil na rastojanju 1, je uziman minimuma (h, v) funkcije. kao referentni profil (bruSena leClna povrSina), sl. B. d.
tJl

Habanje reznog alata od brzoreznog delika se odvija po radnim, grudnim i leClnim povrSinama. U obradi urezivanjem habanjg se javlja jedino po lednoj povr5ini zuba ureznika [10].

o. PROFIL I

R.o*= B,5,1 m, Rz =6,811

b PROFIL2

,t? ,MQX

t r i b o l o g i j a u i n d u s t r i j i , g o d .t , b r . 2 , 1 9 7 9 .

PRAFIL3

R*or=3J,4, m

m fiz =2,7,At

iMil[[^il"/illN\*,'1i
PRoFrLt" i

/lfi |

^ ll

sl
-'J

030
rr

R e l e r e n t n i m e r ni p r o f i l

!l

t)w
tl
R mox= 3,/r4 m ; R7= 2,014 m

Sl. 8 -

Profilogram Referentni

referentnim na odre,tlenim pohabane ledne povrSine, snimUen V:75 m/min. ureznik M12A,4 zub n-2000(tlrnini bru5eni profil:

mestima:

7, 2, 3,

4.

Ovaj profil, preko parametra Rz (srednja maksimalna hrapavost), je uporedivanjem sa profilom dobijenim na Perthometru sl. B. f., sluZio kao osnova za definisanje vertikalne apsolutne vrednosti na profilogramima, sl. B. a, b i c. Pri radu na elektronskom mikroskopu vrednost koordinata x i y se odreduje sa izuzetnom tadno5cu. Pri definisanju koordinate z, vertikalne razmere, moZe se to postici preko kalibriranog etalona. Takav postupak je povezan sa nizom problema, te postoje mogudnosti greSaka. Stoga se autor odludio na ovaj novi, uporedni postupak. Posebno se istide pozitivna strana ovoga, Sto je eltalon, ustvari, eksperimentalni uzorak, te su greSke u vezi sa kalibriranim etalonom izbegnute. Na ovaj nadin izbegnuta je greSka merenja eltalona te obzirom na pove6anje, ulazi u opseg greSkeleda velidine 100 A. Ranije je napomenuto da se pri konstrukciji krive povr5in.ske otpornosti vr5i korekcija zbog uzduZne hrapavosti (Postupak Johansona [2]). Time se postupak svodi na oblik matematidkog modeliranja. I(oristeci mogucnosti SEMQ-a razraden je jedan novi postupak konstrukcije krivih povr5inske otpornosti. U okolir:i referentnog mernog mesta, zahvaljuju6i mogu6nosti skaniranja povr5ine i snimanjs profila na Zeljenom mestu, vrSeno je snimanje ve6eg broja (od 4 do 6 merenja na rastojanju od 5 pm) profila. Za profil, na datom referentnom mestu, je prihvacena srednja vrednost profila, odnosno, njegovih parametara i krive povr5inske otpornosti. l\,Ierna duZina, pri' horizontalnom povedanju od 500 puta, 0,98 mm. Na na svim referentnim duZinama je I ro : sl. B. a, b. c i d su prikazani delovi profilograma, uzetih siudajnim izborom, sa naznakom parametra Rz i Rrnax. Profilogrami i ostati crteZi na sl. B. su dobijeni pri ispiti75 2000 o/min v vanju ureznika koji su radili sa n mimin i predstavtjaju deo istraZivanja kojima se ilustruje postupak rada.

REZULTATI

ISTRAZIVANJA

nadin, za na izloteni odredenih Polaze6i od profilograma, parasu vrednosti brzine, definisane sve eksperimentalne raspored pihabanja, metara Rz i RrnaxZa celu povr5inu habanja i krive normalnom na povrSinu kova u pravcu povr5inske otpornosti. Na sI.9. i. i 2. date su srednje vrednosti R i Rnax za profile a, b, c i d. Na sI. 9. a, b, c i d je prikazan raspored mesta (obeleZeno pikova merna za odgovaraju6a vrhova sa indeksom 1). (KPO), predstavljene na sl. 9. povrSine otpornosti Krive a. b, c i d su dobijene prema dole izloZenom postupku, apsolutne vrednosti. Srednja vlednost sl. 10., i predstavljaju krivih, za celu povr5inu data je na sl. 9. 3. povr5ine profilogrami Na sI. 10. a. su Sematski prikazani na nekom od mernih mesta. UzduLna hrapavost, njen uticaj na oblik KPO, je uzeta u obzir preko, kao Sto je ranije profila na referentnoj veceg broja snimanja napomenuto, duZini 11.1;i na rastojanju 5 L,m. Tako je dobijena srednja vrednost profila. Na drugom delu (R koordinatama u apsolutnitn slike su date KPO l1r, ). Na sl. 11. je dat prikaz uticaja brzine rezanja na sistemu koordinantnom oblik i velidinu KPO u prostornom koordinata Rma', 11.s i v. hrapavosti Uticaj brzine rezanja na velidine maksimaine je dat na slikama R ,ar i srednje maksimalne hrapavosti R li (merna mesta). v' ose Su R r,, 12. i 13. I{oordinatne ", rezanja su, ustvari, za jednu brzinu hrapavosti Vrednosti srednje vrednosti ve6eg broja profila za data merna mesta' je data hrapavosti Srednja vrednost srednje maksimalne na sl. 14. brzine na velidinu uticaj kvantificirati Da bi se mrgao povr$ine kontakta, KPO su, preko apsolutnog koordinatnog prema ranije izkoordinatama, i-rte.na, date u relativnim loZenom postupku, ( i t,5: r1,i,l 6'Rru, it;: l-3:

t r i b o l o g i j a u i n d u s t r i j i , g o d .l , b r . 2 , 1 9 7 9 .

Sl. 9. -

Krive povrSinske otpornosti i raspored vrhova pikova profila pohabane povrSine ureznika M12A, 4.zub pri n:2000olmin i V:75 m/min (a,b,cid) i raspored Rz i R max za profile a,b,cid(s1.9.1 i9.2). Srednja vrednost povr5inske otpornosti i vrhova pikova - 9.3

lfl^l

0T

ri- r='C: rf:_tr.{

t^

=4,173[)6\

,t
5

r,:
4
7 6 5 'l 5 L 4

mtL
21 1o I- BK Prl\ov'ql

2.

I tTral
.?

9 I 7 a 6

3 2,3 1,5
ti

1
5

2
I

qe 0
lrrlr

2'l
llll rlllrrtrl lll

SofLl+16
ll lltrllllll -

o/5

t,5

2,s

5xh EBK.P|r{OVAJ

I 7 6

5 + 5 2
I

0 0 9s 1P 1r5 2p 2/5 5P 5p tO,xtO i 6Ro nnovr) 0 c,5 1 1r5 2 2F/10f ERftr pt[Dv,r,.l

t ri b o l o gija u indus t r i j i , g o d . t, b r.2 , 7 9 7 9 .

/y

A, B,= 2a1;' A, Br=2 alL'

'-_+

x
Sl. 10. Sematski prikaz profilograma povr5ine trenja u vezi sa metodologijom merenja i korekcijom usled uzduZne hrapavosti (sl. a) i KPO u apsolutnim koordinatama za odgovaraju6e profile

R.#
1?

t2 tl t0 9 I 7
6

5
0 2 L 6 Bt0t2 Sl. 11. 70 20x501/4.1*ttp

5//

2. 7 fi merno rnesto
Sl. 13. Srednja maksimalna hrapavost u funkciji rezania brzine

Apsolutne srednje vrednosti krivih povr5inske otpornosti u koordinatnom sistemu Rmax (srednje), vili

u Sl. f4. -

2U

30

/.0

S0

ffi

70

69 V[m/m inl

Srednja vrednost srednje maksimalne hrapavosti u funkciji brzine rezania

Rz[l m ]
10 9 B 7 6 5 Usied relativnog kretanja jedne kontaktne povrSine u odnosu na drugu kontakt, odnosno stvarns povr5ina, se ne ostvaruje samo na radun plastidne deformacije pikova hrapavosti. Procesi kontakta su pra6eni elastidnim deformacijama i smicanjem jednog broja pikova, posebno u oblasti visoke submikrohrapavosti. Usled toga, pri istom pribliZenju povrSine, koje odgovara nekom normalnom naponsko-deformacionom stanju, s:tvafna povr5ina kontakta je ve6a i obrnuto. brzine rezania To povedanje povrSine A t\ determiniSe novu taEku 2, na nekoj novoj krivoj povrSinske otpornosti (b) prema sl. 15.

/. )

2 1

ff, merno mesfo

Sl. 12. Maksimalna hrapavost u funkciji

10

t r i b o l o g i j a u i n d u s t r i j i , g o d .t , b r . 2 , 1 9 2 9 .

.r,

Ai

N'"''

\./

i r'Vt
Sl. 15. Prira5taj SPI{ usled dopunskog tangencijalnog naprezanja pri trenju

1f'-\'r lv ,,^
-it

Kada ne bi bilo smicanja i elastidnih deformacija, velidina primicanja bi bila 6*, te bi se nalazila u tadki 1'. Usled dopunskih delovanja elastidnih deformacija i smicanja, za date uslove, velidina primicanja je definisana tadkom 1" na krivoj (b) - 5**. Ovakav pristup odgovara postavci o pove6anju SPK usled delovanja tangencijalne sile pri relativnom kretanju.

St. 17. Profil povr5ine habanja zuba ureznika prin:2000o/min

',u 09
t^R

07 06 ^. -l U,J
A1*-i5 ^. +zU,J 1

I 2 _l 4

;
7.

V =2,7m/mrn y'=9 m/mtn V,17m/mrn \ ^/- m / m t n r/' : Z ' y= ' 36 m/mrn V. 55 m/ mrn V = 75 m/mrn

uslovima. Na snimku je data i relativna razmera. Uodavaju se promene usled wzduZne hrapavosti (ovaj termin se moZe prihvatiti, obzirom na pove6anje, samo uslovno radi obja5njenja), kao posledica snimanja profila na rastojanjima 2, 1, 2, 2, llrm. Jednom mikrometru obzirom na razmeru fotografije odgovara, 1B mm na osnovnoj milimetarskoj papifnoj traci. Poznaju6i KPO i definiSudi naponsko-deformaciono stanje treceg tela u pocesu trenja i habanja mogude je odrediti stvarnu povr5inu dodira.

021-

o, a 0
Sl. 16. -

ZAKLJIJEAT

qt

q2

0J

0,1

0,s

0,6 c,7

ry

0,s | 0

l r3

I{rive povr5inske otpornosti u relativnom koordinatnom sistemu u funkciji brzine rezanja

Kako je stvarna povrSina kontakta osnovna i polazna velidina za proudavanje i tumadenje triboloSkih procesa to je njeno definisanje i jedan od primarnih zadataka. S dfuge strane, njeno kvantificiranje je vezano sa nizom nereSenih problema u vezi sa metodologijom i instmmentacijom. Jedan od postupaka bududnosti, za odredivanje stvarne povrSine kontakta je baziran na njenoj topografiji. Obzirom na postojanje hrapavosti vi5eg reda i na postojanje i razvoj tribo-procesa ba5 u ovom podrudju, potrebno je usavr5avati metodologije kojima se defini5e ta topografija. Primenom najsavremenijih SEMQ je mogu6e, kao Sto je pokazano u radu, definisati povrSinu sa izuzetnom velikom tadnoS6u, u oblasti submikrovelidina, sa jednovremenim pro'mena na toj povrSini: piacenjem i identifikovanjem mikroadhezija, mikt'okrzanja, singularnih povrSina i sl. Krive povrSinske otpornosti je potrebno konstruisati, kao posledicu prostornog poloZaja povrSine, >skidanjem< stvarnog profila sa ve6eg broja ispitivanih mesta. Relativne krive povr5inske otpot'nosti mogu da posluZe kao baza za uporedivanje povr5ina trenja u promenljivim uslovima rezanja. Preko njih, uz dopunsko znanje o deformacionim uslovima, mogu6e je, najpre, do6i do apsolutnih vrednosti o velidini stvarne povr5ine kontakta u procesu trenja i habanja.

Oblik KPO na sl. 16. nam ukazuje da su krive, koje odgovaraju brzinama rezanja za koje >nemonotona< (h, v) liriva ima minimum habanja (v : 55 i v : 75 m/min), sa najvecim indeksom povr5inske otpornosti. Za druge brzine rezanja krive su, posebno u prvom delu koji je i interesantno podrucje, dosta "oStrije*. Maloj promeni relativne povrSine A t,\ odgovara velika promena 6. Ta promena se, znadi, obzirom na morfologiju povr5ine, de5ava na manjem broju pikova u obliku deformacije i intenziviranog smicanja. To sve ima za posledicu neko uve6ano habanje. PoloZaj krivih L, 2, 3, Sto je kasnijim istraZivanjima dokazano, je u vezi sa promenama u deformacionom sloju tre6eg tela. Spoljnje trenje je karakteristidno za velike brzine. IJ ovom podrudju se odigravaju procesi unutraSnjeg trenja u zoni materijala predmeta obrade sa razliditim posledicama po povrSinu alata. S obzirom da je to problem koji zahteva drugojadiji pri.tup to se ovde ne6e vi5e razmatrati i bi6e predmet jednog od narednih radova. U vezi sa 6esto pominjanim terminom hrapavosti najvi5eg reda, submikrohrapavost i sl., na sl. 17. daje se oblik submikrohrapavosti povrSine alata dobijene pri naznadenim tribologija u industriji, god. l, br.2, 1979.

11

JII,ITEPATYPA 1. KPA|EJIbCKVIVI I4., OcHoeEr pacr{eroB Ha rpeHl4e v wsuoc, Matul4HocrpoeHre, Mocrea, 1977. VI., Tpeawe v tr3:r'oc MeraJIJIoB,Maurru3, 2. KPA|EJIbCKVIfi Moci<ea, 1974. 3. BOWDtrN P. and TABOR D., Tre friction and lubrication of solidf, Oxford, 1.964. 4. AEPflft{H E. \7 Ap., A4re:Na rBepAL'Ix re"n, Ilayxa, Mocrea, 1977. 5. i<OCTEIJKVIVI t7, Tpeuue, cMa3Ka tr u3:aoc B MaLLrr4Hax, Texsrra. Klaee. 1970. 6. RABINOVICZ E., Friction and wear of materials, Department of M. E. Massachusetts, 1965. 7. MAKyIIIOK M. u 4p., MacconepeHoc B rrpoqeccax rpeuwa, HayKa r rexHr{Ka, Mocrea, 19?8. 8. KPArEJIbCKI|4VI W v, I'F.MKTIH 8., Onpe4eneHre $ax'ur.recxorZ rrJrorr{aAr{KacaHr4r{rxepoxoBarr{x noBepxuocreft, Tpeulre w ,r3uoc, B Malrr{Hax, Mocxna, 1960. 9. SHAU M. and DIRKE O., On the wear od cuttang too1s, Microtecnic, 10, 1956. 10. NIKIC , 2., Tribolo5ki procesi na reznim elementima ureznika, BIAM, Zagreb, L976. 11. REHME H., Spectroscopis microanalysis using the scanning electron microskope. Siemens review XLIV, Munich. 1977.

Mr ZORAN B. NIKIC, dipl. inz. profesor na VTS u eaEku Roden 1936. godine. Po z vrSenom fakultetu u Beogradu radio je u FRA u e aiku, FAD-u i Metalcu u Gor. Milanovcu. Bavio se problemima obrade metala rezanjem i deformacijom. Od 1969. godine je profesor na VTS u eaiku a od 1978. godine i struini savetnik na PTF -u u eaEku. Ima objavljenih radova sa temama iz tribologije rezanja. Magistar je tehnilkih nauka. Sada radi na doktorskoj disertaciji iz oblasti prirode kontakta metalnog para u uslovirna rezaija alatom od brzoreznog ielika. Uiesnik je realizacije nekoliko nauino istraZivaikih projekata.

Qozitt ncl 6aeaclnlu

Redakcija iasopisa >>Tribologija u industriji< poziua na saradnju sue nauine radnike koji se baue problemattkom tribolo\kih istraEiuanja i optamizactjom proxzuodnje, kao i tnienjere i, tehnzitre zz neposredneproizuodnje,zainteresouane da suoja saznanja i iskustua saop|te Etroj jaunosti,. Imajuci u uidu da se problematika dohotka, odnosno njegoDog uue(anja u suim orgqnizqcijama udruienog rada neposredne proizuodnje, postaulja sue oitrtje i da se sue ie$de i upornije pri,ziua u poTnoC nauka, kojo nxora da bude u neposrednoj funkciji proizuodnje, to je redakcija iasopisa >>Tribologijau industriji<<ubedena da je nuina Eto te|nja ueza izmedu nauinr,h institucija i instituta, gde se obauljaju potrebna istraiiuanja, i industrije, gde se
odr edena nauina saznanja najneposr ednzje primenjuju. Redakcija ce biti zahualna radnim organizacijama i pojedinctma ukoIiko izraze \elju da se u tasoptsu obradt tema za koju su posebno zainteresouani. Redakcija

ViSi kvalitet obtadenih povr5ina obezbediie duZI vek traJanjaelemen ata u kontaktu

LOMT
Laboratorija za obradu metala i tribologiju Ma5inskog fakulteta u Kragujevcu 34 000 KRAGUJEVAC, Ul. Sestre Janjid br. 6 Tel.: 034/67-500

72

t r i b o l o g i j a u i n d u s t r i j i , g o d .l , b r . 2 , 1 9 7 9 .

52 1 . 9 1 4 . 0 0 4 . 6 UDK 621.9.01 :6

DZ. OSMANOSKI

Topograf ija povr5ine obradene obimnimglodanjem

UVOD TriboloSki procesi, koji se javljaju na kontaktnim povr5inama dva tela u dodiru, uslovljavaju pojavu razaranja kontaktnih slojeva materijala oba tela, izmenu njihove mase (odvajanje destica materijala od osnovne mase) i promenu oblika kontaktnih povr5ina. Gubitak mase predmeta u dodiru, koji nastaje kao posledica tribolo5kih procesa na kontaktnim povr5inama, funkcija je velikog broja parametara koji definiSu uslove pod kojima se kontakt ostvaruje. Sve oStriji zahtevi za duZim vekorn trajanjs elemenata maSina nametnuli su visok kvalitet obrade kontaktnih parova kao neophodan uslov za usporenje razvoja triboloSkih procesa. U odredenim uslovima ostvarenja kontakta gubitak masa materijala kontaktnog para je funkcija, pored ostalog, i kvaliteta obradene povrSine. Prema tome, u nizu zahteva koji se danas postavljaju pred proces obrade metala rezanjem, znadajno mesto zauzima kvalitet obradene povrSine. Osim postizanja potrebnog kvaliteta proces rezanjem mora da omogu6i zadovoljenje zahteva u pogledu tadnosti oblika i dimenzije, kao i fizidko-hemijskih karakteristika obradene povrSine. Kvalitet obradene povrSine, posmatran sa aspekta njene geometrije, karakteriSe se odstupanjem stvarne povrBine od geometrijske povrSine. Ovo odstupanje povezano je sa postojanjem niza nepfavilnosti koje se mogu pojaviti na obradenoj povrSini. U cpStem sludaju na povrSini obradenoj glodanjem mogu se pojaviti tri grupe nepravilnosti. grupi nepravilnosti pripadaju Prvoj makrogeometrijske nepravilnosti, dije dimenzije prema5uju duZinsku meru posmatranog isedka povrSine (referentnu duZinu) i koje nastaju kao posledica greSaka u kretanju elemenata maSine, zatim deformacije radnih predmeta u procesu rezanja, greSke u obrtanju radnog vretena glodalice itd. Valovitost obradene povr5ine je tipidan primer makrogeometrijskih nepravilnosti. U drugu grupu svrstavaju se sve one nepfavilnosti koje nastaju kao posledica oblika alata, reZima rezanja, habanja alata, stabilnosti sistema alat - maiina - pred'met obrade i osobina koje poseduje obradivani materijal. Dimenzije ovih takozvanih mikrogeometrijskih nepravilnosti su znatno manje od duZine posmatranog isedka povr5ine. Standardom JUS M. A1.020 predvideno je da se pod pojmom hrapavost obradene povr5ine podrazumevaju samo mikrogeometrij ske nepravilnosti. Trecoj grupi pripadaju submikrogeometrijske nepraviliosti, diji mehanizam formiranja je povezan sa nesavrSenoSdu unutra5nje stfukture materijala, koja se javlja u vidu jamica, ogrebotina, naprslina i slidno. U ovom radu bi6e tretirane samo mikrogeometrijske nepravrlnosti koje su se javljale na povrSini obradenoj obimnim glodanjem. I(ako se deo sediva u procesu rezanja reprodukuje na povr5ini radnog predmeta bilo bi interesantno do6i do zatribofogija u industriji, god. t, br.2, 1979.

TTN T

n
vr : s3 :

F)

a
t\

F a r<

kljudka o medusobnoj zavisnosti izmedu habanja i kvaliteta obradens povr5ine. Rezultati ispitivanja uticaja velidine pohabanosti alata na kvalitet obradene povr5ine dobijeni u Laboratoriji za obradu metala i tribologiju MaSinskog fakulteta u Kragujevcu dati su u ovom saopStenju. PROGRAM I USLOVI ISPITTVANJA

Ispitivanja su vr5ena na univerzalnoj glodalici >Prvomajska< - Zagreb tip PGU 3, visoke stabilnosti. 11se slat kori5ceno je valjkasto glodalo stadnardnog oblika g 63 'x. 50 x. 27 N (JUS K. D2. 020) od brzoreznog delika e .6880. Da bi se odstranio uticaj nepfavilnosti izrade glodala i bacanje vretena glodalice, rezanje je vrSeno jednim zubom, pri demu je bru5enjem smanjens visina ostaiih zuba. Kao sredslvo za hladenje i podmazivanje kori56eno je polusintetidko emulgirajuce ulje sa koncentracijom od 50/o i protokom od 15 dm;]/min. Pri ispitivanju su koriS6ene epruvete dimenzijs 200 X 35 x 40 izradene od hrom nikal delika za poboljSanje e.SqgZ tvrdode HV : 254 daN/mmz i ugljenidni delik za poboljSanje e.1730 tvrdoce HV : 195 daN/mm2. Ispitivanja su izvedena pri konstantnoj dubini rezanja 2 mm. dok su brzin,e rezanja i koraci bili: v, : s, : 35,6 m/min. 0,12 mm/o v2 : sz : 44,3 m/min. 0,14 mm/o 55,4 m/min. 0,18 mm/o.

Merenje neravnina na obradenoj povr5ini, u toku izvodenja opitnih operacija predvidenih programom ispitivanja, vrSeno je na profilometru Tester - P i profilografu Recorder - P, tipa Hommel Werke (sl. 1.).
.i.' ..:: ,i; ,li : I

'"'

,'

Slika l.

13

Slika 2.

h =0,17 mm Ro = 4,51,t,n

h =q41 mm Ra = f,4prn

h Ra

=0,53 mm = B,5pm

t,'

i I {t r1r1 [.ll i

,
sediva koje prvo prodire u materijal. Do pojave relativno prodivelike zagrejanosti izlaznog dela sediva u trenutku ranja u materijal dolazi zbog prenosa toplote sa dela sediva koje ve6 vrSi rezanje na deo sediva koje jo5 uvek nije u dodiru sa materijalom. Pri izvodenju opitnih operacija merena je Sirina pojasa habanja na samom ulazu hr, na sredini hz i na izlaznom obavljeno delu aktivne duZine sediva h.r. Merenje hrapavosti je u istim vremenskim intervalima kad i merenje Sirine pcjasa habanja alata na tri mesta po Sirini (sl. 2), saglasno mestima merenja Sirina pojasa habanja, i na tri mesta po duZini epruvete. zavisnosti Na slikama 3. 4 i 5 prikazane su eksperimentalne Ra i Sirine srednjeg odstupanja profila od srednje linijs pri demu pojasa habanja h za oba ispitivana materijala, je varirana brzina rezanja, a korak i dubina su konstantni. Ove zavisnosti su prikazane krivom oblika Ra:a*bhn

!*-*..-.-..--..-*.'J

maksimalnih neravnina merenje omoguiuje Profilometar Rmar i srednjeg odstupanja profila od srednje linije Ra, profil obradene povr5ine. dok profilograf reprodukuje Hrapavost je merena u pravcu koji je normalan na pravac pomocnog kretanja (popredna hrapavost). Merenje Sirine pojasa habanja obavljeno je na univerzalnom mikroskopu tipa UIM 21 sovjetske pr'oizvodnje sa tadnoS6u oditavanja 0,001 mm.

REZULTATI

ISPITIVANJA

glodala sa zavojnim zubima Sirina pojasa Kod valjkastih ve6 se dela sediva nije konstantna habanja duZ aktivnog povecava ka izlaznom delu sediva, tako da se na samom izlazu javlja pove6ano habanje (koncentrisano habanje). Poje pri obradi java koncentrisanog koju izrazita habanja koliiina toplote. karakteriSe velika razvijene ObjaSnjenje uzroka pojavi koncentrisanog habanja moZe se naci u dinjenici da izlazni deo sediva prodire u materijal dela koja je znatno vi5a od temperature sa temperaturom

Ro

W.l
I 7 6 5
4

5432 v = 35,6 m/min s -- 0,14 mm/o d- 2 mm

Ra fuml
l:J

v = 14,3 m/rnin s .= 0,14 mm/o d: 2 ffm

:t R

7 6 : l,l t Z,g td1 n\6 5

t,3+ 2,2 fis nlol

-( t3 , 12 to:
+ 4,5 n6 n1'9 R o1= 1,2

= Q9, U nt rl:

4
J

3 2 1

2 1

0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 q 8

n [^"]
Slika 3.

L4

t r i b o f o g i j a u i n d u s t r i j i , s o d .l , b r . 2 , 1 9 7 9 .

It'4

Ro a 7

v - 55,4
c: on 1/ 1
f J

Ra

lp-1
I 7

c 1730 , = 4/,3 m/rnin s^' 0,14 mm/o d- 2 mm

R o t = 9 , 6 * 1 ,n 2s n ! ' l
5

R a r .1 , 2 , 2 , 5t 7 t ' n t f
6 5

/ 3
z
a J

R o , =9 , 9" 1 , 6 1 0Y h ; '

)
1

i'

0 , 1 0,2 0,3 0,4 0,s 0,6 0,7

n [mm] 0,2 0,3 0,1, 0,5 0,6 0,7

h [mm] v = 55,/, m/mtn s - 0,11, mm/o d= 2 mm

Ra pml f ut

v = 35,6 mTmtn s -- C,l/, mm/o

o ./ mrrl

t rrso

Ro I uml J) I

I 7 6 5
Raj= 1,5 , 1,1 10 " h;'-

6 Ror- 1,4

R o r =1 , 2 Ror:l,l

/,8
1t
/ /

-r )) t0 Y h7'

ns n2;2
5

5 x2,2 tn tv,,2
tnn

R o t = 1 ,* 41 , 1 n6 n2;s 4 3

R a ,= 9 , 7

-/

3
2
I

1
I

0,1 0,2 0,3 0,/, 0,5 0,6 0,7 0 , 1 0,2 c,3 0,4 0,5 0 6
Slika 4.

n [nm]

h [mm]

Slika 5.

Ro fuml Y)
f_l

Ra f uml
5

c 5t32 s = 0,1/ mm/o d=2 mm

7
A

5 4
J J

2
1

1
t5 50

55

,[-Z-if

Slika 6.

tribologija u i n d u s t r i j i ,g o d . I ,

br. 2, 1979.

15

koja sa najmanjim aprosimira tadke dobijeodstupanjima kvadrata odredene su ne eksperimentima. Metodom najmanjih vrednosti konstante b i eksponenta rL, dok je konstanta zavisnostima h je o odreCena sa diiagrama. U dobijenim dato u mikronima. korelacije za sve funkcionalne zavisnosti je vedi Koeficijent od 0,9 Sto znadi da postoji vrlo tesna veza izmedu Sirine pcjasa habanja profila i srednjeg odstupanja od srednje linije. je uticaj brzine rezanja na kvalitet Na slici 6. prikazan glodanju povrSine pri obradene delika e.S+SZ za sludaj dok razliditih kriterijuma srednjih Sirina pojasa habanja, je na slici 7. ovo prikazano za celik e.1730.

MoZe se re6i na osnovu dobijenih rezultata da presudan uticaj na kvalitet obrade ima velidina Sirine pojasa habanja. Pri tome se kvalitet obrade po Sirini radnog predmeta menja saglasno velidini Sirine pojasa habanjs ledne povrSine reznog klina koji na tom mestu izvodi proces rezania. Intenzitet promene kvaliteta obradene povrSine je ve6i na ulazno,m delu aktivne duZine sediva. Rezultati izvrSenih istraZivanja ukazuju da brzina rezanja ima mali uticaj na kvalitet obraclene povrSine Pri istim uslovima postiZe se bolji e.5432,nego kod ielika e.1730. kvalitet obrade delika

ZAKLJUEAT<
Poznavanje veze izmedu kvaliteta obradene povr5ine, parametara obrade i pohabanosti alata omoguCuje definisanje uslova pod kojima treba da bude izvedena proizvodna operacija da bi se dobio zahtevani kvalitet. LITERATURA 1. B. IVKOVIC, Obrada metala rezanjem, I(ragujevac 1975. 2. B. IVKOVIC, S. ZAHAR, Uticaj brzine rezanja, koraka, dubine rezanja i pohabanosti alata na hrapavost povr5ine, obradene glodanjem, Elaborat br. 48166 IAMA Beograd 1966. 3. B. IVKOVIC, Definisanje habanja vi5esednih alata pomo6u radioaktivnih izotopa, Monografija, MFK 1970. 4. Jugoslovenski standard JUS M. 41. 020. 5. A. A. MAKAPOB, tr{sHoc n ctorZxocrb pcr:iyu{trx r HcrpyMeHroB,Nlocxea 1966. 6. K. C. KOJIEB, JI. M. |OPI{AKOB, To'rHocrs o6pa6orxt'r
t{ pe>*(ilMbr pe3aHl4fl, Mocr<ea 1976.

OSMAi,IOSKI, diPI. iNZ. DZEMAIL naielnik SluZbe u Zavodima >>Crvena zastava<< zavr5io je fakultet Ma5inski 1970. godine u Kragujevcu. Po zavr5etku studije zaposlio se Zavodima r>Crvena zastava<< u gde je prvo radio Kragujevcu, a kao tehnolog - konstruktor, potom u SluZbi kontrole kvaliteta i zavr5nih ispitivanja proizvoda Fabrike namenske proizvodnje. obraBavi se problematikom dene povr5ine u obradi metala rezanjem.

AI ko se hoie vi5i kvalitet obtadenih povrsinaneophodno je \/oditi racuna o stepenu pohabanostireznih elemen ata alata
L,aboratorija za obradu metala i tribologiju Ma5inskog fakulteta u Kragujevcu 34 000 KRAGUJEVAC, Ul. Sestre Janjid br. 6 Tel.: 034/67-500

AKO JOS UVEK NISTE IZVRSILI PRETPLATU NA EASOPIS - OBRATITE SE DOPISONI REDAKCIJI

PROIZVODAEIMA I KORISNICIMA MASINA, ALATA, PRIBORA I SREDSTAVA ZA IdLADENJE I PODMAZIVANJE

easopis >Tribologija u industriji< ustupa svoje stranice radnim organizacijama za poslovno-kornercijalne informacije. S obzirom da se iasopis distribuira kako u zemlji, tako i u inostranstvu, nauEno-istraZivaikim institucijama i ustanovama i proizvodaEima maSina, alata, opreme i sredstava za hladenje i podmazivanje, kao i njihovim korisnicima, iasopis moZe da Vam posluZi kao sredstvo za dostavljanje prave tehniike informacije o va5im proizvodima. O naEinu plasiranja va5e komercijalno-poslovne informacije kao i ostalim detaljima vezanim za oblikovanje poruke moZete se dogovoriti sa uredni5tvom iasopisa.

LO

16

t r i b o l o g i j au i n d u s t r i j i , s o d .t , b r . 2 , 1 9 2 9 .

UDK : 631.836.004.6

ro. B. cKoPbIHtrH,

ro. K. HACJIEAbTTEB

procesahabanja Osobenosti kliznihvodica pri stepenasto izmenjivom optereienju

U eksploatacionim uslovima opteredenje na kliznim vodicama alatnih maSina menja se u zavisnosti od reZima rezanja, teZine i gabarita predmeta obrade. Uticaj promenljivog optereeenja na habanje kliznih vodica praktidno je joS nesipitan. Ispitivanje kliznih vodica, ili specijainih opitnih etalona, izvodi se pri konstantnom optere6enju i brzinama klizanja. Merenje habanja, po pravilu, vr5i se periodidno, metodom veStadkih baza, ili mikrometarskom meto'dom, pri demu dolazi do rasklapanja ispitivanog sklopa. Ovakva metodika ispitivanja ne daje dovoljno pouz-

TNT T T

,Z
t\

<; n4 F a
t-{

dane podatke o dinamici habanja kliznih v,odico, s obzir,om na uticaj predistorijs op,tereCenjs kliznih vodiea na proces gubitka njihove radne sposobnosti [1, 2]. Za ispitivanje dinamike habanja kliznih vodica u INDlUaS-u su sprrovedena ispitivanja kliznih parova pri promenljivorn optereCenju, izradenih od livenog gvoZda CtI 21-40 (HB:180-200). IstraZivanje je izvedeno na ma5ini za ispitivanje trenja M-l [3]. Za podmazivanje kliznih parova primenjivano je ulje ,,VIa4yr,ctpn'ra.nrsoe-20", koje se dovodilo u

Ittrtr

t2
Sl. f. Habanje klizne vodice z - lini"'isko habanje,

t6

20

2/,
(a) pritisak

28
u zoni trenja

32 S,fo,ml

(b) pri promenljivom opterecenju put trenja, p S specifiini

t r i b o fo g i j a u i n d u s t r i j i , g o d .t , b r . 2 , 1 9 7 9 .

t7

zonu trenja kroz kanale za podmazivanje. Koncentracija abrazivnih destica u ulju bila je 0,25 gll. Merenje habanja vr5eno je metodom povr5inske aktivacije, bez rastavljanja ureelaja za pradenje habanja tll. Za a}<tivaciju ispitivanih parova koriS6eni su umetci od bronze 0@10-0,5, koji su prethodno ,ozradeni snopom protona energije 7 MeV. Osnovni radioaktivni izotop, koji se obrazuje pri aktivaciji je Z 15. Eksperimentalna baZdarna kriva definisana je polinomom 5-oB stepena, sa slededim koeficijentima: ar: as : - 3 0 5 , 4 3 ;a z : 272,96; ? 1 2 , 6 3a ; .': - 1 1 1 8 , 5 ;a r : 8 8 6 , 8 6 ;

knadnog dejstva zasnovanom na predstavama o frikcionom zamoru materijala [5]. Ovaj rnodel mogu6e je razmatrati kao specijalan sluEaj oSte6enja povr5ina zbog postepenog skuprljanja razliditih vrsta oSte6enja i naruSavanja celokupnosti povrSinskih slo,jeva parova trenja. Saglasnb ovakvom modelu sa uvedanjem optere6enjs naglo se pove6ava irr-tenzitet habanja, a zatim nastaje postepeni prelaz ka ustaljenom procesu habanja, sa ko'nstantnim intenzitet'om, koji odgovara dejstvujuiem optere6enju. Pri stepena' stom smarnjenju opteredenja (stepeni III IV na sl. 1.) intenzitet habanja menja se postepeno i posle odredenog prelaznog penioda ponovo se ustaljuje na konsrtantnoj vredn,osti. Posto,janje prelaznih perioda u datom sludaju moguee je objasniti prisustvom slojeva materijala, koji su izgubili deo svojeg resursa radne sposobnosti u toku prethodnog opteredenja. Faktori, kao Sto u uzajamno isko5enje delova ili njihove elastidne deformacije pod dejstvom spolja5nje sile, pri ispitivanju su isklju6eni, s obzinom da je na ured"j.r za ispitivanje trenja M-1 obezbedeno samopode5avanje kliznih parova, a sami parovi su dovoljno velike krutosti.

Za merenje radioaktivnosti etalona, pri odredivanju baZdarne krive, ka'o i pri merenju radioaktirmosti ispitivanih kliznih par.ova koriSden je komplet radiometrijske aparature, koji se sastoji od fotoelektridnog pojadivada i monokristala NaJ (tr), dimenzija 40 X 70 mm, ogy-56 brojada fI|I-l2 i visokovoltnog stabiliziranog ispravljada BC-22.

TABELA

1.

KARAKTERISTIKE PROCESA HABANJA KLIZNE VODICE PRI PROMENLJIVOM OPTEREEENJU Specifidni pritisak na i-tom stepenu opteredenja Pi 105 N/mz 6 9 t2 6 I Put trenja na i-tom stepenu opteredenja si 1 0 3m
I I I I

Redni broj stepena opteredenja

Velidina habanja na i-tom stepenu optere6enja

U,

Put trenja za i-ti prelazni period

As'
103 m

Velidina habanja za i-ti prelazni period A,, l1m 2,8

--1

pm 5,8 5,4 5,7 2,2 6,3

Intenzitet ustaljenog habanja na i-tom stepenu optefe6enja Iust 10_3pm 0,25 0,74 1,01 0,31 0,82

I II III IV

I l

I l

13,6 5,3 5,0 5,0 5,75

1,60 0,96 0,37 2,00 0,49

,,

1,0 1,3 2,O

Relativna greSka merenja br,oja impulsa nije prelazlla 3olo. Proces habanja klizne vodice, pri pnomenljivom optereienju, prikazan je na sl. 1. Na eirafiku su jasno uodljivi periodi po[etnog uhodavanja i prelazni peri,odi, vezani za promenu opterecenja. U tab. 1. prikazane su neke karakteristike banja klizne vodice. procesa ha-

Konturna povrSina kontakta, davanja se nije promenila.

posle prethodnog

uhoste-

Za analitidku ocenu habanja kliznih vodica, pri penastom optereienju moZe se koristiti formula:
m LI:: i.-l m,fSr

Prelazni periodi procesa habanja, koji nastaju pri promeni opterecenja, odrZavaju pojave vezane za predisto'riju eksp'Ioatacije parova trenja. Za jednake nivoe opterecenj3 I i IV, ,odnrosno, II i V (s1. t.) intenziteti habanja lust posle prelaznih perioda, razlikovali su se samo za 190/0, odnosno, 100/o (tab. 1). Po klasifikaciji, predloZenoj u t4l, slidni procesi habanja, koji se menjaju (zavisno od predistorije optere6enja), u toku manjeg vremenskog perioda, svrstavaju se u procese naknadnog dejstva druge vrs,te (nocne4elZcrBr4e Broporo poAa). Odigledno, pt'isustvom abrazivnih iestica u m'azivu ost.ecivanje tarnih povr5ina uslovljeno je mnogim procesima razli6ite prirode (plastidno deformisanje i mikrorezanje, obrazovanje i razaranje molekularnih veza, difuzija, oksidacija i dr.). Istovremno karakter promene procesa habanja pri s':cpenastom raenjanju optere6enja odgovora modelu na-

I
i-l o

gde je:

Iust (P,) i Si -

intenzitet ustaljenog habanja i put trenja na i-tom stepenu optere6enja intenzitet habanja u prelaznom periodu i put trenja na i-tom stepenu opteredenja. broj step'ena opteredenja

I*(pi, pi_r,S) i lS, -

Da bi se smanjio broj neophodnih parametara za prora6un, formulu (1) je u ve6ini sludajeva korisno predstaviti u slededem obliku:

1B

t r i b o l o g i j a u i n d u s t r i j i , s o d .t , b r . 2 , 1 e 2 9 .

u:
i-l

+r
i:l

tui
za i :>- 2

(2)

Za stepenasto optereienje prelaznu funkciju je pogodno napisati u slede6em obliku: , , . ;( S ) : 8de su: Eu, ' i bu. I koeficijenti, koji zavise od uslova trenja dejstvujudih optere6enja. i lui Pi-r rPi ,bul

gde je:

-\uf : lui
yy'u i

t4,'ui llt '

-

(g)

Pi-l

redukovana veliEina habanja za vreme prelaznog perioda prelazni koeficijent

Vrednosti koeficijenta Wri , dobijene n,a osnovu rezultata ispitivanja kliznih vodica date su u tabeli Z.

TABELA

2.

3ui i bu1 mogu biti odredeni eksperiItueficijenti menta,lno pri kontroli habanja metodama, koje omogudavaju merenja bez rastavljanja ispitivanog para. Z,a ispitivanja pnocesa habanja, diji su rezultati prikazani na sl. 1., a pri II stepenu opteredenja, ovi koeficijenti imaju slede6e vrednosti: &u':l; Prema tome velidine
m .\Si

VREDNOSTI REDUKOVANE VELICINE HABANJA ZA VREME PRELAZNOG PERIODA I PRELAZNOG KOEFICIJENTA PRI STEPENASTOM OPTERECENJU Redni bro.l stepena vptereienja
I II III

bu':-0'5'
m
I

Pi lOs Nimz

ljpil l O sN / m 3

llpil P'-l

lui
lrm
,4

Wu
lrm

s -\u9 i:r koje u r:l 0 formulama (1) i (2) karakteri5u prelazne periode habanja pri promeni optere6enja, mogu6e je odrediti iz zavisnosti (3) i (4).

IV

6 I L2 6 I

; 3
3 3

t5t 0,33 0,25 0,50

r,4
0,9 0,7 1,5

2,8
,n

2,8 3,0

I{ao Sto se vidi iz tab. 2, koeficijent Wu menja se nezna'tno u ispitivanom dijapazonu opteredenja. Nezavisn,ost koeficijenta Wu od vel.iEine dejstvujudeg optere6enja otkriva dopunske mogu6nosti u oblasti prognoziranja trajnosti kliznih vodica pri promenljivom reZirnu optere6enja. Ako se razmatra taru6i par ka,o dinamidki sistem, pri cemu se kao ulazn,o dejstvo uzima spoljaSnje optere6enje, a kao izlazni parametar intenzitet habanja taru6e povr5ine, to je proces habanja u prelaznom periodu moguie opisati pomocu zavisnosti:
li* (S) : gde je o' (S) prelazna funkcija ori (S) '\Pi Pi-t

tehniii z^ dijagnostiku Laboratorije kih nauka, rukovodilac Inpove6anje otpornosti na habanje sklopova ma5ina nastituta za pouzd.anost i trajnost ma5ina Akademije uka Beloruske SSR (INDMAS AN BSSR)

cKoPbIHI{H

IOP'IvI

BACIIJIEB'Iq

kandidat

pitanjima Bavi se teorijskim spou oblasti eksploatacionih ma5ina i metodama sobnosti povedanja njihove dugoveEnosti. Ima radove iz oblasti ispitivanja i habanja delova ma5ina primenom metode radioaktivnih izotopa.

(r)

JI'ITEPATYPA 1. CKOPbIHII}J IO. 8., VcxopeuHtre r4crrbrra:c.wfl. AeraJrer-I MaLuprH r o6opy4oBaHr4fi Ha x3Hococroftr<ocrs. Mrr., ,,IIayKa ,{ TexHtrKa", 1972. 2. flIIIEPt{i{bIH fI.yL, CKOPbiHtIH IO. 8., Texnoronr4r{ecyr ee Kafl r{ 3Kc[JryaTaqr4oHHaff HaCJTeACTBeHHOCTT] BJu4fll:'rre Ha AoJrroBeqHocrb Marxr4H. MH., ,,IfayKa vr TexHr4Ka". 1978. 3. CTIACTJITIBEHKO <D. E. t4 Ap., Marurana rpeHr4s M-I HanpaBJrarotr{r4x Ha tt3AJr.a r4crrbrrar^rrs, o6pa:qoe nococroiixocrb. B c6.: Hexoropbre Bortpocbr rexHoJrou4r{ecKolZ Ha4e>xHocrrt r ycKopeHHbrx r4crrbrrantwilt MeraJrJrope>Kyu{r4x craHKoB. MH., I4HTI4[I, 1968. 4. CKOPbIIIII}J IO. B., Mo4e.uz eKcnJryaTaqnounoft HacJreAcrBeHHocrrr y3JroB TpeHurs Matur{H. Mzsecrnfr, AH ECCP, cep. Sns.-TexH. HayK, 1977, Ns 4. 5. CKOPbIHIIII IO. B. Mogetl r43Harur{Baur4s Marepr4aJroB npr4 cryneHqaro r43MeH.Erou{elZca uarpy3Ke c yr{eroM nocne4eficrBrl.s.. I4seecrils AH ECCP, cep. Sns.-TexH. HayK, 19?6, Ns 1.

IIACJIE,qbIIIIEB IOPI{fr I(OHCTAHTI,IHOBIIrI - kandidat tehniikih nauka, stariji saradnik Laboratorije za dijagnostiku i pove6anje otpornosti na habanje delova maSina Instituta za pouzd,anosti trajnost ma5ina Akademije nauka Beloruske SSR (INDMAS AN BSSR)

Bavi se pitanjima vezanim za ocenu trajnosti i radne sposobnosti delova ma5ine i razradom metoda za produZenje njihovog veka trajanja. Ima radove u oblasti ispitivanja i dijagnostike habanja delova maSina primenom metode aktivnih izotopa. radio-

t r i b o l o g i j a u i n d u s t r i j i , g o d .t , b r . 2 , 1 9 7 9 .

19

TTT T T
z
l!{

UDK

631.836.004.6:621.892.002.61

B. JEREMIE

F.r a

Triboloiki procesina kliznim vodicamaalatnihma5ina u zavisnosti od vrste materijala i ulja za podmazivanje

obrade u ulju za podmazivanje (metalna strugotina, pesak, oksidi, abraziv), desta promena smera kretanja, periodidnost rada itd. Obezbeelenje tehnidkih zahteva pri eksploataciji alatnih ma5ina (tadnost relativnog kretanja po vodicama, vek trajanja definisan preko tadnosti obrade, ravnomernost laganog kretanja nosada alata ili radnog predmeta) je direktno povezano sa reZimom trenja na kontaktnim povrSinama kliznih vodica U zavisnosti od reZima eksploataclje, vrste ulja i njegovih karakteristika klizne vodice mogu raditi sa reZimom: ! grani6nog trenja ! ko,mbinovanog tfenja D hidrodinamidkog trenja ! hidrostatidkog trenja Na sl. 1. shematski su predstavljene karakteristike trenja za vodice razliditih tipova. P 03 02 0l

UVOD Razvoj savremenih alatnih maSina zahteva sistematsko ispitivanje razvoja triboloSkih procesa na njihovim vitalnim elementima. Na osnovu modelskih ispitivanja, ili ispitivanja na prototipu uz simuliranje radnih uslova, dolazi se do podataka koji su veoma vaZni pri konstruisanju i izradi alatnih maSina. fstraZivanjem u eksploatacionim uslovima do5lo se do zakljudka da je habanje elemenata kao Sto su: leZiSta,zavojna vretena, vodice itd. osnovni uzrok gubitka tadnosti svake alatne ma5ine. Zbog toga se u procesu proizvodnjs pri obradi metala javlja veliki Skart sa neZeljenim posledicama. Prema tome kvalitet alatnih maSina karakteriSe se u prvom redu pokazateljem tadnosti i svojstvom odrZavanja ovog pokazatelja pri ve,orna dugom vremenskom periodu eksploatacije. Jedan od navedenih elemenata maiina,, dije habanje ima veoma bitan uticaj 1s greSku obrade su klizne vodice. Znadajni utfoSci sredstava za odrZavanje radnih sposobnosti vodica zbog popravke, podeSavanja i remonta nametnuli su problem ocenjivanja i pove6anja veka njihovog trajanja. ReSenje navedenih probiema je u izudavanju razvoja tribolo5kih procesa na vodicama s ciljem da se odrede zakonitosti i velidine habanja, kao i sagledaju uticaji habanja vodica na tadnost izvoitenja proizvodnih operacija na alatnim maSinama. Kao Sto je redeno takva istraZivanja su neophodna za ocenjivanje veka trajanja vodica i izbor optimalne konstrukcije, kao i odredivanje racionalne tehnologije izrade i eksploatacije. Proces habanja vodica alatnih ma5ina se odvija sporo. Velidine habanja pri tome su veoma male. Zato je potrebno primeniti za merenje habanja metodu visoke tadnosti i osetljivosti. Primenjena metoda ne sme da uslovljava rastavljanje alatne maSine, Sto je desto nemogu6e, a pogotovu ako se istraZivanja izvode u eksploatacionim uslovima. Osim toga primenjena metoda merenja treba da omogu6i skracenje vremena dobijanjs pouzdane informaciie o habanju. U ovom radu se daje primena radioaktivne metode za iz-vdavanje triboloSkih procesa na vodicama alatnih maSina, kao i preliminarni rezultati istraZivanja uticaja materijala kliznih vodica i ulja za njihovo podmazivanje na razvoj pomenutih procesa. Ovakva istraZivanja su neophodna, jer konstruktori pri razvoju ma5ine znatno ve6u paZnju poklanjaju materijalu i njegovoj termiikoj obradi nego kvalitetu ulja i reZim'u podmazivanja Is'traZivanja su vr5ena u tala i tribologiju MaSinskog kliznoj jedinici koja pripada gramu Fabrike alatnih maSina Laboratoriji za obradu mefakulteta u I(ragujevcu na redovn'om proizvodnom proi zupdanika >Potisje< - Ada.

(r 03 02 0l

Sl. f. -

Karakteristike trenja na voilicama

a) granitno trenje ostuareno sa uljem koje elLminiSe pojauu STICK - SLIP b) kombinouano trenje (Leuo - bez hidrorasteretenja, desno - s0 hidrorasteretenjem) hidrostatidko, desno c) tedno trenje (Leuo hidrodinamidko). Klizne v;d-ce su iz-oZenehabanju zbog: nemogucnosti dobre izolacije u procesu obrade od metalne strugotine, peska, abraziva i oksida, D nesavr5enosti podmazivanjs i loSeg kvaliteta ulja, ! odsustva uslova za hidrodinamiiko trenje usled laganog kretanja (pomocno kretanje), a takode i zbog destog zaustavljanja i promene smera kretanja radnog stola. !

VRSTE HABANJA KLIZNIH VODICA

KONTAKTNIH

POVRSINA

ReZim rada vodica karakteriSu uglavnom sledeci parametri: optere6enje, brzina klizanja, vrsta ulja, temperatura vodica, abrazivne destice na povrSini trenja, produkti

20

Vrsta habanja se odreduje na osnovu izudavanja karaktera razruSavanja povrSins i uodavanja zakonomernosti procesa, a u zavisnosti od uslova rada koje definiSu: pritisak na vodicama, brzina klizanja, vrsta ulja, prisutnost produkata obrade u ulju, temperatura povrSine trenja itd. Treba napomenuti da kod razliditih vrsta habanja moZe biti isti karakter razaranja kontaktne povr5ine, na primer, odvajajuci se pri habanju 6estice metala jednog kliznog para ostaju medu kontaktnim povrSinama spregnutih delovs, paraju ih i razru5avaju, stvarajuci ista spoljaSnja oStedenja kao neke druge vrste habanja. Osnovne vrste habanja kliznih vodica su: I abrazivno habanje D atheziono habanje I habanje u uslovima distog ulja i odsustvu vezivanja.

Intenziviranju

pomenutih

procesa doprinosi:

1. Visok kontak,tni pritisak na pojedinim mestima prouzro'kovan : elastidnim deformacijama koje izazivaju sile rezanja i LeLina predmeta obrade, elastidnom deformacijom stola pri nepravilnom stezanju predmeta obrade, malom kruto56u postolja, neravnomernim oslanjanjem na fundament, temperaturnim deformacijama, neravnomernim habanjem po duZini vodica, nejednakim prisustvom abraziva po celoj kontaktnoj povrSini itd. 2. Prisutnost produkata obrade (strugotine i oksida) tj. tvrdih destica metala i abraziva u uljnom filmu izmedu povr5ina trenja. Produkti obrade i abrazivi u uljnom filmu pri relativnom klizanju dovode do pojave mikro rezanja ili deformacija u obliku brazgotina, tj. do stvaranja povr5ina sa povedanom sklonoS6u ka vezivanju. Osim toga prisutnost pomenutih destica dovodi do razaranja kontinualne uljne zaStite i smanjivanjs hidrodinamidkog efekta. Habanje u usl.ouima iistog ul,ja i odsustuu ueziuq.njq. u sebe

Abraziuno habanje Abrazivno habanje je proces razaranja tj. mehaniikog oStecenja kontaktnih povr5ina vodica. Uslovljeno je prisustvom abraziva u zoni kontakta. Abraziv u zoni kontakta izvodi mikroreZu6e ili grebu6e (paraju6e) dejstvo. Mehanizam tog oblika habanja ostvaruje se skidanjem materijala sa povr5ina trenja. Produkti habanja su: veoma sitna strugotina, sitne destice prethodno pod pritiskom abraziva utisnute u povrSine ogrebotina, ili grupacije koje se krto lome i odvajaju pri naizmenidnom kretanju kliznog stola. Abrazivne destice koje se pojavljuju na kliznim voclicama mogu biti: produkti troSenja brusnih ploda, oksidi delika, metalna strugotina koja se stvara u procesu obrade, pesak, ili tvrde strukturne komponente jednog od kliznih parova. Tvrde destice mogu imati razlidite oblike i mogu biti na razne nadine orijentisane na povrSini trenja. Pri tome jedan deo njih izvodi mikrorezanje, dok ostaie vrSe plastidnu deformaciju mek5e kontaktne povrSine, ostavljajudi za sobom tragove u obliku istisnutih riseva, ogrebotina ili kanala. Mesta plastidno istisnutih ogrebotina sastoje se od predrazarajudeg matet'ijala koji se skida drugim abrazivnim zrnima koja ujedno izazivaju i prethodnu deformaciju za sledece razaranje. Abrazivno habanje moZe se podeliti na tri grupe u saglasnosti sa izvorom i karakterom abrazivnog dejstva: a) na jedan od materijala kontaktnog para deluju tvrde strukturne kompo'nente drugog elementa, dok kod parova trenja razliditih tvrdo6a ovu ulogu imaju mikroneravnine tvrde povrSine, b) na jedan od materijala kontaktnog para abrazivno dejstvo ispoljavaju tvrde strane destice sakupljene i utisnute na drugom glementu, c) na materijal kontaktnog para deluju abrazivne destice koje nisu vezane sa njim x koje se kre6u zbog relativnog kretanja elemenata.

Ovo habanje kod kliznih vodica uklju6uje grupu razliditih oblika habanja kao Sto su: ! zamorno habanje neravnina, od ponovljenog dejstva

mikrohladno (oksidno

n habanje pri krtom fazaranju (lomljenju) odvrsnutog sioja na povr5ini kontakta, D razaranje povr5inskih habanje). oksidnih prevlaks

Za razliku od abrazivnog i athezionog habanja pri habanju u uslovima distog ulja i odsustvu vezivanja razaranju su podvrgryfii iztazito tanki mikro slojevi i intenzivnost habanja kliznih vodica pri tome je veorna mala. Medutim, pri izudavanju tribolo5kih pojava na kliznim vodicama zbog uslova u kojima preteZno rade (reZim kombinovanog trenja i prisustvo produkata habanja i abfaziva u zoni kontakta) posebnu paZnju treba posvetiti oksidnom habanju. ISTRAZIVAEKI PUNKT

Osnov istraZivadkog punkta Sl. 2. za istfaZivanja na kliznim vodicama dine: klizna jedinica koju je proizvela Fabrika alatnih ma5ina i zupdanika ,Potisje< - Ada (kli-

Atheziono

habanje

Jedan od vaZnih oblika habanja kod kliznih vodica je i habanje nastalo zbog vezivanja onih kontakata kod kojih je razoren za5titni povrSinski sloj u procesu abrazivnog habanja i plastidnog deformisanja kontaktne zone. Stvorene veze ili mikro varovi se raskidaju na nekoj dubini od povrSine kod manje dvrstog materijala, izazlaj:u(i na ovaj nadin habanje. Atheziono habanje se manifestuje: D prenoSenjem mikro destica sa vodice na njoj spregnutu povrSinu I odvajanjem destica koje za sobom ostavljaju riseve i krupnija o5tedenja, nastala pri istovremenom intenzivnom vezivanju na relativno velikoj povr5ini, a podsecaju na izorane brazde promenljive Sirine i dubine, ! kodenjem kretanja zbog gnjedenja kontakta, pri demu se bitno oSteduju kontaktne povr5ine rtz znadajno pove6anje koeficijenta trenja. Izudavanje rada vodica ukazuje na to da je pove6ano habanje osobito prouzrokovano vezivanjem zbog athezije i obrazovanja zadira. tribologija u industriji, sod. t, br. 2, 1929.

Sl. 2. -

IstraZivaiki punkt

2L

proizvodnog proizvod iz redovnog zna jedinica predstavlj3 programa ove fabrike), i sistem sa Sirokim spektrom mogucnosti regulisanog automatskog podmazivanja. Sistem za podmazivanje za obradu merazraden je u Laboratoriji MaSinskog fakulteta Na tala i tribologiju u Kragujevcu. kliznoj jedinici su izvrSene neznatne izmene koje ne utidu tako da ce rezultati i eksploataciju, biti identidni onim rezultatima ispitivanjem kliznih jedinica koje rade koji bi se dobili pri ispitivanju uslovima. Jedna vodica je izradena od delika u proizvodnim na njenu funkciju dobijeni ovim 6. t:r;lo (indukciono kaljena), a druga od e. +szo (cementirana), pri demu su obe vodice posle ugradnje bru5ene u sklopu sa postoljem da bi se obezbedila potrebna rastojanja izmedu njih kao i paralelnost radnih povr5ina. Kiizne vodice se mogu relativno lako skinuti i ponovo montirati (ovo je potrebno zbog zradenja), time se tadnost mnogo stolu su od materijala sivog ne gubi. Klizadi na kliznom liva SL 22 modificiranog i oni nisu termidki obradeni, dok je njihova radna povr5ina tuSirana zbog obezbedenja potpostolja. Ovako izvedena naleganis sa vodicama jedinica istovremeno triboispitivanjs kiizna omogucuje IoSkih procesa na vodic:iina od celika e . +:ZO i C. 1530. lebnog

Kompletna obrada kliznih termitka maSina i zupdanika Fabrici alatnih obavljena su metalurSka ispitivanja toriji OOUR >Zastava razvoj<.

vodica je izvrSena u >Potisje< Ada, dok laborau MetalurSkoj

Sl. 3. -

presek Poprecni C.4320, na kome rnni sloj

vo{trice od ieliha se vidi cernenti-

*-

a) Struktura na dubini 0,1 (mm) od povrSine u pravcu (1) - bez stfukturni martenzit

b)'

jezgra medufazna

struktura

Sl. 4. -

(a i b) Strukture votlice od e.+3ZO

Hemi jski sastav l<iiznil-r vodica kazan je u tabeli 1. pre termiclie obrade pri-

TABELA 1.
elementa -_---_.--o/o

P max i

S max

Materijal
HVr
_ . - _ - _ - - _ _ l

C .r 5 3 0 |

+s I o,o
| 0,0;5 | O,OSS

650

C.qzzo I

600

550

500

150

10c

J5U

2,0

2,2 RaSrOJAt|Jt oD PavRStNE(mm)

st. 5. ,,

Sl. 6. -

Raspored mikro

C.eszo

tvrdo6e

po

dubini

za

vodicu

od

presek Popreini e.fSgO na kome sloj

vodice se vidi

delika od prohaljeni

t r i b o l o g i j a u i n d u s t r i j i , g o d .l , b r . 2 , 1 9 7 9 .

[fi&iftr;4i ,$::

a) Struktura na dubini 0,1 (mm) od povrSine u praveu

(1) finoiglidasti nih zrna martenzit

b) Struktura j e z g r a
feritna i perlitna struktura

i ferit

u obliku poveza(a i b) Strukture

Sl. 7. -

voilice

od

ielika

C.fSSO

je koriS6en specijalni pribor kao kod vodica. Pri aktivaciji za drlanje geometrije vodica, hladenje snopa i odrZavanje je obavljeno zradenja. Ozradivanje na ciklotronu na The pod sledetim University of Birmingham Britaniji u Velikoj uslovima: tr energija I D snopa: B MeV

destice snopa: protoni struja ozradivanja: ozradivanja: 5 pA 15 min

D vreme

Pri ozradivanju kliznih vodica i etalona pod gore navedenim uslovima pojavili su se izotopi Co56 i Co57, kao i neki drugi kratkoZive6i.
:5a 0 4,2 0t c.5 08 i0 t.; t,t 1,6 t0 n
2I QASIOJAME AD PO''RgNF iNN)

sl . 8 . -

Raspored mikro ielika e.rSSO

tv. tlo6e po

dubini

vodicu

od

Za izvodenje eksperimentalnog merenja radioaktivnosti su izvriena pieta STV 1 (proizvod Instituta si. 9.

dela u okviru ovog rada pomodu brojadkog kom>Boris Kidridn iz Vinde)

Obezbedenje kontaktnog pritiska na vodicama je ostvareno pomo6u tegova koji se stavljaju na radni sto. Na razvoj tribolo5kih procesa na kontaktnim povrSinama vodica alatnih maSina bitan uticaj ima reZim podmazivanja, te je iz trh razloga pri izgradnji ovog istraZivadkog punkta p'osebna paZnjs posvecens sistemu za podmazivanje i sakupljanje ulja koje se sliva sa vodica i u sebi sadrZi ozradene produkte habanja

P"F,ZU LTATI

IS TRAZ IVANJA

Visoka tadnost i osetljivost kao i mogu6nost merenja veoma malih velidina habanja (0,1 pm) bez rastavljanja istraZivaikog uredaja uslovili su primenu radioaktivne metode. Osim toga, ona omogucuje skra6enje vremena za dobijanje pouzdanih informacija o habanju kliznih vodica. Da bi se radioaktivna metoda primenila bilo je potrebno: I I izabrati uslove ozradivanja i ozraditi klizne vodice odabrati mernu instfumentaciju i napraviti pribor za odrLavanje konstantne geometrijg merenjs radioaktivnosti,
Sl. 9. Merna instrurnentacija

U odrediti baZdarnu krivu, n utvrditi postupak merenja i obrade rezultata da bi s,' '1()irj,: vrednosti habanja iztai,ene u duZinskim jcdinican:a (um) Na obe vodice ozradene povrSine su bile kruZnog oblika A B (mm), a rastojanje izmedu njih 320 (mm). Pod istim uslovima su ozradeni i etaloni (za odredivanje baZdarne krive) 6iji su hemijski sastav i mikro geometrija bili isti

Odredivanje baZdarne krive je zasnovano na forsiranom istiranju ozradene povr5ine etalona i periodidnom merenju preostale radioaktivnosti Ah i dubine skinutcg sloja h. Na ovaj nadin se dobija raspored radioaktivnosti po dubini etalona, a samim tim i ozradenih vodica. Pri ovom postupku koriS6ena je za merenje radioaktivnosti ista instrumentacija koja 6e biti upotrebljena u daljem eksperimenalnom radu. Na sl. 10. je data relativna promena radioaktivnosti (Ah/Ao). 100 u funkciji debljine skinutog ozradenog sloja h za vodicu od delika C.tSgO.Za etalon od delika e.4320 dobijena je linearna veza promene radioaktiv-

23

nosti od dubine do vrednosti h : 0 (pm) sa veoma visokim koeficijentom korelacije; r : -0,999b Sto je isto dobijeno i za etalo,n od delika e.tSSOdo iste dubine samo sa nesto manjim koeficijentom korelacije; r : -0,9987 (Sl. 10.).

Da bi se dao odgovor na postavljeno pitanje, da li ima smisla teZiti Sto kvalitetnijem materijalu za klizne vodice a istu paZnju ne posvetiti uiju za njihovo podmazivanje sastavljen je i izveden slede6i eksperimentalni program: TABELA 2.

tNf/. t00 h = t 4 ,p 0m

ns l f i n o . n r ,-r,,, , , s r
nlo Koelicijentkorelacle r.-0,9982

e.+szo e.tsso e .+zzo

Vidi se da su uslovi rada u oba sludaja biii isti. U prvom eksperimentu je uporedena razlika kvaliteta vodica od Eel i k a C . 4 3 2 0i C . 1 5 3 0 u z p l i m e n u u l j a A , d o k u d r . u g o m z a kvalitetniju vodicu (C.4320) je praien razvoj procesa habanja kada su koriScena ulja A i B. Habanje vodica je praceno na istom rastojanju od pogonske grupe, tj. tu su se nalazila ozfadena mesta.
50
60 h((n)

Autuadiografski

snmak

Raspored radioaktivnosti ielika e.rf3o

po dubini za voilicu

od

Merenjem prirodnog raspada i ukupne promene radio_ , aktivnosti ozradene povrSine vodice koja se haba, a znaju6i raspored radioaktivnosti po dubini, lako se moZe marema_ tidkim putem do6i do veiidine habanja izralene u duZinskim jedinicama (pm). To znadi da rezultate merenja radioaktivnosti na kraju eksperimentalnog programa tr-eba preradunati u velidine habanja izraL,ene u mikronima. U tom sludaju radioaktivnost mest? na kome se prati habanje je samo jedan operator. Rezultati pra6enja procesa habanja na kliznim vodicama dobijeni u Laboratoriji za obradu metala i tribologiju na MaSinskom fakultetu u Kragujevcu ukazuje na visoko korelativnu linearnu vezu habanja h i puta trenja S. Iz tih razloga se moZe napisati da je:
h: gde je: h (pm) _- habanje Kr vodice na ozradenom mestu Kr.S

Pri izvodenju navedenog eksperimentalnog programa reZim rada uredaja za podmazivanje je bio slededi: pr : 1,5 105 (Pa) pritisak ulja za podmazivanje tp : 40 (sek) - vreme podmazivanja protok ulja za podmazivanje iz Q : 0,04 (limin) regulatora n : 30 - broj hodova radnog stola izmeelu dva podmazivanja Karakteristike TABELA 3.
Oznak'a

ulja A i B su prikazane u tabeli 3.

Ulje A

UIje B

Karakteristike Viskozitet na 323K Indeks viskoziteta

Tadka paljenja Tadka stinjavanja

5,01E
_t_.

+, t SE

lnrln,

j->nsat<--i >44,rK l<rtt*__l <zs3K

Kiselinski broj mgKOH/gr

konstanta koja zavisi od brzine kretanja stola, pritiska na vodice, vrste materijala kontaktnog para, vibracija i udarnih stola, reoptere6enja Lima podmazivanja, primenjenog ulja itd. put trenja preko ozradene povrSine

(P

0,s

--+ -_
p = t,5 t05( po ) V. 188 ( mmlmtnl Ulle A

S (km)

Jedan od veoma pogodnih nadina uporedenja habanja na razlidi.tim mestima kliznih vodica ako je veza habanja i puta trenja linearna je preko intenziteta habanja.

pm\

--/
Vidi se iz prethodne jednadine da 6e brojne vrednosti za intenzitet habanja biti veoma male, te iz tih razloga vi5e proces habanja smisla ima uporedivati pri razliditim reZimima eksploatacije preko otpornosti na habanje, tj: dS R dh K' I t km\ r_ l \ 1,-/
| 2

\l_

I c t320 n.a,sz (ffi] 2 cts30 n=ztr(ffi)

Navedeni odnos ukazuje na to, kotiki je potreban put tfenja kliznog stols preko ozradenog mesta da bi se na njemu ostvarilo habanje od jednog mikrona.

S(kmt

Sl. fl. -

Habanje voilica od ielika C.+SZO i e.f530

24

tri bol ogi j a u i ndustri j i , god. t, br . 2, 1979.

Rezultati razvoja procesa habanja na vodicama od delika C.4320 i e.1530 kada je za podmazivanie primenjeno ulje A su prikazani na sl. 11. Na Sl. 12. je prikazana veza habanja i puta trenja za vodicu od e.$20 kada se primenjuju ulja A i B.

Za vodicu od delika C.+Sz\ i ulje A usvojeni su indeksi kvaliteta 100 dok su za vodicu od delika e.rsgo i ulje B izradunati i prikazani na sl. 13.

h Pm)

t4
t00

t o s( p a )

{
20 c.4,3
frq?n

Ut.1eA

Ulje B

Utje A Sl. 13. -Histogramski prikaz

C4,320 indeksa kvaliteta

Sl. 12. Indeks kvalitet de6i nadin: Rx Ilb/ol:-.100 Re gde J e : Re [km/prm] -

Habanje voilice od ielika e.+gZ0 vodica (ulja) moZe se izraziti na sle-

Sa S1. 13. se vidi da je vodica od delika e.$20 sa triboloSkog aspekta bolja u poredenju sa vodicom od e.rSgO. Mequ,im ova raziika u kvalitetu ne postoji ako se za njeno podmazivanje primeni ulje B.

ZAKLJIJEET od delika otpornost A (drugi od ielika otpornost B (drugi Rezultati izvr5enih istraZivanja nedvosmisleno ukazuju da je duLi vek vodica od delika e.qgZO u poreclenju sa C.1530ako se za podmazivanje koristi ulje A. Ova razlika u kvalitetu ne postoji ako se ne pokloni dovoljna paZnja izboru ulja. Sa ekonomskog i tribolo5kog aspekta postoji velika opravdanost primene delika e.1530 za klizne vodice, a da se pfi tome odabere odgovarajude ulje za njihovo podmazivanje.

otpornost na habanje voclice e.$20 (prvi eksperiment), ili na habanje pri primeni ulja eksperiment) Rx [kmipm] - otpornost na habanje vodice e.1530 (prvi eksperiment), ili na habanje pri primeni ulja eksperiment)

LITERATURA 1. B. I4. KOCTEIJ.K|Afi, Hag>xnoc"rb yr Aod'roBerrHocrb MalIrI4LI. tr4:4arenrcreo,,TexHtr4Ka", Kvee, 1975. B. KPA|EJIbCK?IIZ, Tperine rr r43Hoc. Vl:4areJrbcrBo ,,MailrIaHoctpoeHlre", MocIiBa, 1968, TpeHne, cMe3Ka v ,r3noc B Malurr3 . B . 14. KOCTEJJKIIVI, Hax. Izls4are.nrcreo,,TexHI4Ka", Ktaee, 1970. 4 . A . H. PEIIIETOB, ,{era.rrn x MexaHr43Mbr MeraJrJropex(ytqrrx craHKoB. Izlsgare.nscreo .,MarunuocrpoeHr4e", Mocrcea, 1972. 5. ro. B. CKOPbIHI4H, IO. K. HACJIEAbILIIEB, B. Vr. KOMAPOBA, IlpnrueHeHr4e paAt{oaKrr4BHbrx r43oronoB AJrfl oqeHKrr r43Hoca 4erarelZ NreTaJrJroo6pa6orbrBarou{ero o6opygoBaHmfl. MnHcK, 1969. Ha,4e>xHocrs MairrrlH, ,,MaurrHoc6 . A . C. IIPOHtr4KOB, TpoeHtIe", Mocxea, 1978. M. A. BABI4T{EB, A6paszeHoe r43Hc? . M . M. XPyUIOB, LUuBaHIze. IulsAare.nl'creo ,,HayKa", Mocxea, 19?0. Friction B . E . RABINOWICZ, and Wear of Materials. John Wiley and Sons, Inc, New York, London, Sydney, 1965. 9 . B . IVKOVIC, M. LAZIC, Using radioactive techniques research. Tribology for tribological International, Octobar 1974. metode za prouda1 0 . B . JEREMIC, Razvoj radioaktivne procesa na vodicama alatnih mavanje triboloSkih Sina. Jugoslovenski o tribologiji simpozijum i primeni goriva i maziva >Ohrid(, 19?6.

11. B. JEREMIC, Tribolo5ka istraZivanja na vodicama i kotrljajnim leZi5tima alatnih ma5ina. Obrada metala i tribologija Ne B, MaSinski fakultet, Kragujevac. 12. B. JEREMIC, Intenzitet habanja kliznih vodica. Jugoslovenski simpozijum o tribologiji i primeni goriva i maziva >Bled< 1978.

Mr BRANISLAV JEREMIC, dipl. inZ. asistent pripravnik na Maiinskom fakultetu Kragujevcu

fma 29 godina. Ma5inski fastudikultet i poslediplomske je zavr5io u Kragujevcu. Radio u Zavodima r>Crvena Zastava<<. Sada je zapo5ljen na Ma5inskom fakultetu u Kragujevcu u zvanju asisetna pripravnika i za predmet Alati pribori. Do sada objavio deradovet nauinoistraZivaikih va i uiestvovao na realizaciji proietiri naulnoistraZivaika jekta.

t r i b o l o g i j a u i n d u s t r i j i , g o d .t , b r . 2 , 1 9 2 9 .

25

T[]T T T
Fi

UDK

629.113.014.514:5.31.43

M. VOLJEVICA, F. PAVLOVIE

F a

proceslna upravlladkom TriboloSki mehantzmu

zupdaniku i zupdastoj letvi (slika 2.) i leZiStu kugle povlakada, kugli i navrtci (slika 3.)

UVOD U okviru razvoja istraZivanja triboloSkih pojava na MaSinskom fakultetu u Mostaru vrSena je identifikacija procesa habanja i njihovih posljedica na jednom broju elemenata upravljadkog mehanizma. Eksperimentalna istraZivanja izvedena su na istraZivadkom punktu izgradenom u Fabrici upravljada FUSOL u Nevesinju. Prvi rezultati ispitivanja saopSteni su u ovom radu. Poznato je da savremena vozila treba da obezbede Sto vedu sigurnost u saobra6aju. Upravljadki mehanizam, kao jedan od najvaZnijih sklopova, treba da bude tako izveden da obezbeCluje sigurnost upravljanja vozila. Da bi taj uslov bio ispunjen on treba da zadovolji slijede6e kriterije: E I D I E tr lagan i be5uman rad bez potresa i vibracija, svojstvo gu5enja potresa i vibracija, laku povratljivost u srednji poloZaj, veliki otklon vratila upravljada, lako odrZavanje i lako rukovanje upravljadem.

Tribolo5ki procesi, posredno ili neposredno, znadajno utidu na skoro sve navedene karakteristike upravljaca. Zbog toga je od velikog znadaja izbor pravilnih triboloSkih rje5enja. IDENTIFIKACIJA PROCESA HABANJA NA ELEMENTIMA UPRAVLJAEKOG MEHANIZMA U toku eksploatacije upravljadkog mehanizma, (slika 1.), triboloSki procesi se odvijaju na slijede6im tarnim parovima: I ! I I I zupdanik - zupdasta letva, leZi5te zupdaste letve zupdasta letva, leZiSte kugle - kugla povlakada kugla povlakada - sfera navrtke i elementima kotrljaju6ih leZiSta

Sl. 2. -

ZupLanik i zupiasta letva

Sl. f. -

Upravljaiki

mehanizam

procesa je povedanje zazora u Rezultat razvoja triboloikih prvih sklopovima mehanizma. upravljadkog isU okviru pitivanja razvoja triboloSkih pojava na elementima upravljada, pracen je razvoj zazora na:

Sl. 3. -

LeZiSte krugle navrtka

povlakaia,

krugla

povlakaia

26

t r i b o l o g i j a u i n d u s t r i j i , g o d .t , b r . 2 , 1 9 7 9 .

DEFINISANJE VELIEINE I OBLIKA, KARAKTERISTIKA FIZICKO-HEMIJSKIH KONTAKTNIH POVRSINA NA KOJIMA TRENJE JAVLJA Zupdanik zvpdasta letva

SE

Zupdanik i zupdasta letva izvedeni su kao helikoidni zupdasti par za mimoilazne ose (slika 2.). Zup(.anik se izraduje od deiika e. s+zt. Hemijski sastav delika e.sqZt
Cxlo Sio/o Mno/o Po/o
So/o

Cr 1,8

No/o

od 0,15 do 0,20

0,15 0,40

0,40 0,60 0,305 0,035

1,8 2,L

2,1

Mehanidke osobine delika e. S+Zt I Z tr I Granica razvladenja 800 N/mm2 Zatezna dvrstoCa 1200 - 1450 N/mm2 Relativno izduZenje 7olo Tvrdo6a 235 HB (22 HRC)

Sl. 6. -

Struktura cementiranog sloja (martenzit * zaostali aostenit) uve6anje 500 puta

tvrdo6a, nakon iz7., a rezultati mje-

Struktura termidki neobradenog celika pokazana j e n a s l i c i 4 .

:']':In: 'S{:

Raspored tadaka u kojima je mjerena vr5eie cementacije, pokazan je na slici renja dati su u tabeli 1.

rffi

,.ft$
Sl. 7. Iiaspred taiaka zupianika u kojima je mjerna tvrdoca zupca

.:.
termiiki neobrattenog belika e. lamenarni perlit + zrnasti perlit) puta 5421 uveTABELA 1.
Tadka

HV 71.2 614 515 401 401 389

HRC 60 55,3 49,5 40.9 40,9 40

Struktura termidki obradenog delika pokazana je na slikama5.i6.

1 2 3 4 5
C)

Hrapavost povr5ine boka zupca je u kvalitetu 10. IVlateri.jat zupiaste letve je e. fSgf

Hemijski sastav delika e. 1531

Colo

Sio/o

Mno/o

Po/o

So/o

od 0,42 Sl. 5. Struktura jezgra zupianiha (bejnit+ferit*martenzit), uvedanje 500 puta u industriji, sod. t, br. 2, 1929. do 0,50

0,15 0,35

0,50 0,80 0,035 0,035

tribologija

27

Mehanidke osobine materijala u pobolj5anom staniu I O ! ! Granica razvladenja 400 N/mm2 Zalezna dvfstoda 650 + 800 N/mmz Relativno izduZenje 160/o Tvrdo6a (max) 206 HV (16 HRC)

TABELA
Tadka I

2. HV 592 570 276 200 HRC 53,9 52,7 26,0 15,9

Struktura materijala nakon izvrSnog indukcionog kaIenja zubaca data je na slikama B. i 9.

2 3 4

SjediSte i navrtka

kugle,

kugla

Povlakada

Kugla povlakada sa jedne strane je oslonjena o sjedi5te kug-le litit<a 11.), a s druge strane je osloniena na navrtku (slika 12.).

zona dadrro
::i?

ffi
Sl. 8. -

ti#';

I-----l-

Struktura jezgra zupEaste letve (ferit * lamelarni perlit * zrnasti perlit), uve6anie 500 puta

sl. il. -

Kontaktna kaia

povr5ina siedi5ta kugle i kugle povla-

sl. 9. -

struktura zakalianog sloia (matenzit * ostaci feritne mreZe) uve6anie 500 Puta

Raspored tadaka u kojima je merena tvrdo6a pokazana ie na slici 10., a rezultati mjerenja su dati u tabeli 2'

st. 12. -

Kontaktna navrtke

povr5ina kugle povlakaEa i sfere

Sl. 10. -

Raspored taiaka

koiima

je

mierna

tvordo6a

Materijal

sjedi5ta kugle je e. 1221.

28

tri bol ogi j a u i ndustri j i ,

god. t , br . 2, 1979.

Hemijski sastav delika e.I22l

Colo Sio/o Mno/o Po/o

cd 0,12 do 0,18
Mehanidks I l) ! I

0,15 0,35

0,30 0,40 0,035

ljadkog todka treba da se saop5ti zupdaniku upravljada kako bi do5lo do pokretanja todkova u Iijevu ili desnu stranu. U tim ispitivanjima je utvrdeno da moment potreban za So/o pokretanje todkova u lijevu i desnu stranu, kada automobil nije u pokretu iznosi M : 15 Nm na asfaltnom drumu, a na makadamu M = 10 Nm. Maksimalni moment izmje0,035 ren na vratilu upravljada za vrijeme voZnje iznosi M : 3,75 Nm. Ispitivanje habanja upraviada izvedeno je u slijedecim uslovima: fl moment koji se preko hidromotora saop5tava zupdaniku, upravljadaM:12-+1 Nm, ! broj ciklusax N : 100000
tz-

osobine delika e.L22L

Granica razvladenja 300 N/mm2 Zatezna dvrstoca 500 650 N/mme Relativno izduZenje 160/o Tvrdo6a 140 HV

povr5inskog sloja Nakon izvr5ene cementacije tvrdoca nosi 62 HRC je u kvalitetu povrSine u zoni kontakta Hrapavost (Ra : 1,6 11m). P o v l a k a b j e i z r a d e n o d delika e . +tzz.

Hemiiski sastav delika e.4732

Colo Si()/o Mno/o
Po/o

So/o

Cro/o

Mo%

od 0,038
do 0,45

0,15 0,40

0,50 0,80 0,035 0,035

0,90 7,20

0,15 1,30

Mehanidke os,obinedelika e . +lZZ u poboliSanom stanju tr Granica razvladenja (min.) 800 N/mm2 J Zatezna dvrsto6a 1100 - 1200 N/mm2 [] Relativno izduZenje 110/o I Tvrdoca 21? HV Nakon indukcionog kaljenja kugle povlakada povr5inska tvr60 HRC (645 - 790 HV). doca u zoni kontakta je 55 Struktura prokaljenog sloja je martenzitska. Hrapavost povrSine u zoni kontakta je u kvalitetu 6. Hernijski sastav materijala navrtke
Colo S i o io Mno/o
Po/o So/o

Sl. 13. -

za Urettaj upravljaiu ispitivanja

sirnuliranje

eksploatacionih

uslovs,

na

U I E
3

toku

vrSena su mjerenja:

Pbo/o

od 0,38 do 0,43

0,35 0,35

0,60 0,06 0,06

0,15 0,35

zazcra na povlakadima, zazara na poluzi zupdanika, statidkog momenta otpora kretanja u lijevu i desnu stranui i desnu otpora kretanja krnetickog momenta u lijevu stranu. su vrSena na 0 i svakih daljih deset hiljada mjeri cikse

Mjerenja lusa.

Mehanidke osobine materijala navrtke u Zarenom stanju D 'l) tr Il Granica razvladenja 550 N/mme Zatezna dvrstoOa 720 N1mm2 Relativno izduZenje 120/o Tvrdoca 207 - 255 HV (17 - 25 HRC).

Zazor na poluzi zudanika i zazor na povlakadu u skiopu priborom pokazanim na slici 14.

Nakon indukcionog kaljenja sfere navrtke povrSinska tvrdoca u zcni kontakta iznosi 52 - 58 HRC (575 - 755 HV). Struktura prokaljenog sloja je martenzitska. PovrSinska hrapavost u zoni kontakta je u kvalitetu 9.

PROGRAM

I USLOVI

ISPITIVANJA

Za simuliranje rada upravljaca u eksploatacionim uslovima Upravljad funkcioniSe kori56en je uredaj firme REXROT. je pogonjen putem pogonsl<og todka koji hidromoiolom. je preko kontrolnog prokontrolisana Brzina hidromotora todnog ventila, koji obezbectuje potfeban protok ulja dotuje izvrgnut renog od hidropumpe. Upravljad optere6enju poluga putem dva reakciona cilindra monpreko spoljnjih tilana na podesive kiizade. Ova dva cilindra su medusobno spojena tako da obe spojne poluge su jednako, ali suprotnosmjerno opterecene. Opteredenje je podesivo. Osnovne karakteristike uredaja su:

Sl. f4. -

Pribor

za mjeren je zazora u sklopu

maksima'.rtl uLazni moment 102 Nm maksimalno opterefenje spojne poluge

Postupak pri mjerenju je slijedeii. Upravljac se stegne u pribor za mjerenje, na cijev upravljada postavi se nosad vodeci raduna cia pipak komparatora, sa komparatorima, 6680 N :ri) Jedan ciklus predstavlja kotrljanje zupdaniha po zupiastoj letvi iz krajnjeg lijevog u krajnji Loiaj i obratno. upravljaia desni po-

(sliPrije simuliranja eksploatacionih uslova na REXROT-u momenta koji preko upravka 12.), izvrSena su mjerenja

t r i b o fo g i j a u i n d u s t r i j i , g o d .t , b r . 2 , 1 9 2 9 .

29

koji sluZi za mjeren je zazora na poluzi zupdanika, zalJzme tadan poloZaj. Nakon toga, na dvokraku poluga vezanJ za zupdanik upravljada djeluje se tegom od 50 N. pod dejstvom saopStenog momenta zupdaniku upravljada, dolazi do pomjeranja elemenata upravljaia. I{ada je teret postavljen svi komparatori se dovode u nulti poloZaj. Nakon toga teret se prebacuje na drugu stranu dvokrake poluge. Elementi upravljada zauzirnalu novi poloZaj i vr5i se oditavanje zazoia. Mjerenjs se viSestruko ponavljaju, a potom se nalazi srednja vrijednosl zazora na poluzi zupdanika, prvom povlakadu i drugom povlakadu.
33,4 (as' *

X:Csr+ gde je: Csr &sr bsr X zazof na zazor na zazor na zazor na

bsr )

poluzi zupdanika prvom pOvlakadu drugom povlakadu obimu upravljaEkog todka

SI. 17. Promjena zazora na poluzi zupianika

Pored mjerenja zazora mjereni su: tr statidki moment otpora kretanja (minimalni moment koji js potrebno saop5titi zupdaniku upravljada da dode do njegovog pokretanja iz stanja mirovanja), tr kinetidki moment otpora kretanja (minimalni moment koji je potrebno saopStiti zupdaniku upravljada pa da elementi upravljada ostanu u stanju jednolikog kretanja). X (mm) 2,6 2,2 REZULTATI EKSPERIMENTA (slika 15, 1,8 1,4

Rezultati mjerenja pokazani su na dijagramima 16,17,18,19 i 20).

(ym)

osr

Sl. 18. -

Promjena

zazora

na

obimu

upravljaikog

toika

Ms ( Nm)

2,2
,6q

tl

St. 15. -

Promjena zazora na prvom povlakadu

nqq

Sl. 19. MK (Nm1

Promjena statiikog momenta otpora kretanju

26 ?2
t z r /' 5 6 7 B 9 \?(\7LCIKL.)

Sl. 16. -

Promjena

zazora na drugom

povlakaiu

Sl. 20. -

Promjena kinetiikog

momenta otpora kretanju

30

tri bol ogi j a u i ndustri j i , god. t, br , 2, 1929.

ZAKLJU,ECI Vrijeme rada tarnog para, od poEetka rada do njegove zam-l jene, moZe se podijeliti u tri perioda: period uhodavanja, period ustaljenog habanja i period razornog habanja (sl. 21.).
Vei naD. Qertod uhodovo

tarnog para od podetka njegovog rada do zamjene (slika 21.) :noZe se zakljuditi slijede6e: Tok krive razvoja zazofa na povlakadu do 60 000 ciklusa odgovara fazi uhodavanja tarnog para. Nakon 60 000 ciklusa ulazi se u fazu ustaljenog habanja, iiji zavrSni peri,od nije dostignut ovim ispitivanjem. Potrebno je produZiti vrijeme ispitivanja (pove6ati broj ciklusa) do faze razornog habanja i dalje, radi upoznavanja ponaSanja tarnog para u fazi ustaljenog i razornog habanja. Uporeduju6i dijagram razvoja zazora na poluzi zupdanika (slika 17.) sa dijagramom habanja tarnog para (slika 21.) moZe se zakljuditi slijede6e: Tok krive razvoja zazora na poluzi zupdanika do B0 000 ciklusa odgovars fazi uhodavanja tarnog para. Nakon B0 000 ciklusa tarni par ulazi u fazu ustaljenog habanja diji zavr5ni period nije dostignut ovim ispitivanjem. Potrebno je produZiti vrijeme ispitivanja do faze razornog habanja i dalje, radi definisanja procesa habanja u fazi ustaljenog i razornog habanja. Porast zazora na poluzi zup[anika (slika 17.) je znatno brZi od pot'asta zazora na povlakadu (slika 15.) i od veeeg je uticaja na formiranje zazora na obimu upravljadkog todka. Br crkl. Iz dijagrama promjene statidkog momenta otpora kretanju (slika 19.) i dijagrama promjene kinetidkog momenta otpora kretanju (slika 20.) moZe se zakljuditi: Statidki moment otpora kretanju vei na 20 000 ciklusa dostile stabilnu vrijednost, koja se do kraja ispitivanje ne mijenja, dok kineidki moment otpora kretanju tokom cijelog ispitivanja opada. Do tvrdo6e 56 - 60 HRC otpornost na habanje se poveiava srazmjerno sa tvrdoCom. Tvrdo6a nije jedini kriterij otpornosti na habanje. Znadajan je i uticaj Evrsto6e jezgta. Tarni parovi koje smo ispitivali upravo posjeduju takve osobine. U cilju otvrdnjavanja povr5ine tarnih parova primjenjeni su cementacija i indukciono kaljenje. Na taj nadin postignuto je dvrsto jezgto uz potrebnu tvrdo6u kontaktih povrsina (od 54 - 62 HRC). LITERATURA 1. Z. SAVIC, J. MAGYAR: Aktuelni problemi proizvodnje zupdaniks (Zbornik radova), Beograd, 1973. god. 2. S. TANASIJEVIC: Zbornik radova o zupEanicima i kliznim leZajevima, Zagreb 1976.god. 3. J. HALLING: Principles of Tribology, London, 1976. god.

Sl. 21. -- Habanje tarnog para od poietka rada do njegove zamjene U periodu uhodavanja tarnog para dolazi do izravnavanja radnih povr5ina uslijed plastidnih deformacijs i skidanja mikroneravnina, sve dok ne prestanu prelaziti debljinu uljnog filma i zadirati jedna u drugu. prestanak perioda uhodavanja karakteriSe se obrazovanjem optimalnog reljefg tarnih parova za date uslove trenja, stabilizacijom koeficijenta trenja i temperature. Po zavrSenom uhodavanju nastaje period ustaljenog habanja. Ako je tga ve6i, ve6i je intenzitet habanja i obratno. Intenzitet habanja je manji od intenziteta habanja u druga dva perioda. Treii period je period razornog habanja u kome dolazi do o5teienja, razaranja i izmjeie oblika povrSine. Ovaj period karakteriSe intenzivno habanje. Uporeduju6i dijagram razvoja zazora na povlakadu u funkciji broja ciklusa (siika 15. i 16.) sa dijagramom habanja

MUHAMED VOLJEVICA, dipl. inZ. docent Ma5inskog fakulteta u Mostaru

FARUK PAVLOVIe, dipl. inz. asistent Ma5inskog fakulteta u Mostaru

Roden 1928. godine. Diplomirao na Ma5inskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani. Radio u metalskom kombinatu >Soko<<. Sada radi kao docent i Sef Katedre za konstrukcije Ma5inskog fakulteta Univerziteta >DZemal Bijedi6< u Mostaru.

Roden 1943. godine. Diplomirao na Ma5inskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu. Radi kao asistent Ma5inskog fakulteta Univerziteta >Diemal Bijedi6< u Mostaru. Bavi se triboloSkim istraZivanjima iz oblasti prenosnika snage.

t r i b o l o g i j a u i n d u s t r i j i , g o d .t , b r . z , 1 9 2 9 .

31