YU rSSN 0351-1642

ITE I E

CODINA II BROJ 2 JUN 1980.

tribologija u industriji
sadrZal
DDD D

contents "Eocofiep]KaHHe
B. MOVIC': Tribo-mehaniiki sistemi u obradi metala rezanjem - Tribo-mechanical Systern in llfetal Cutting - Tptt5o-wexarrlqecKrre crcreMbr e o6pa6orxe MerairrroB pe3aHr{eM

UVODNIR
INTNODUCTION IIEPELOBWUA

D. MILIKIC: Odrerlivanje karaktera i velidina habanja na grudnoj i lednoj povriini alata metodom otisaka Determination of Wearing Characteristics and Extents on Front and Back Tool Surfaces by Moulding Method - Onpe,4e,'reHze xapaKTepa ,{ BeJrr4rrrznrrr l{3Hoca ua npegueft z 3aAHeta rpaHflx r4HcrpyMeHTa MeroAoM penJrrrK

ISTRAZIVANJA RESEARCH nccJIEEOBAHnS

n. 14. ,IIIIEPIIIIbIII, K). B. CKOPbIHI{II: Vek trajanja ma3ina u funkciji uslova obrade osnovnih elemenata - Machine Serwice Life as Machining Conditions Function of Basig Elements - Texno.noruqecKa.a,i 9KC[JIyaTar{rloHHag HacJIeAcTBeHocTr, Ma[ItI]I

10

Z. PALUNCIC: Uticaj sredstava za hlactrenjei podmazivanje na vrednost obrade - Influence of Cutting Fluids to Machining Costs - B.nz.sr:Ne cpeAcrB oxJra>KAeHtfl14 cMa3Kr,r Ha crorlMocri, o6pa6orrcn ZA NEPOSREDNU PRAKSU FOR DIRECT PRACTICE NIfr HENOCPET,CTBEHHYfu NPAKTNKY NOYOSTI IIEWS N3BECTHfl, XNJIGE T CASOPISI BOOKS AND JOURNALS KHNTN N )KYPHAJI6I NAUCNT SKVPOVI SCIENTIFIC MEETINCS HAYI{H/oIE COEPAHAfl

t,

26

28

ZJ

31

REZIMEA EAS?RAKTS PE3IOME

B. IVKOVIC

Tribo-mehanicki sistemi u obradi metalarezanjem

roblemi koji se javljaju u procesu prerade metala, pri svim vrstama obrade, nasiaju, dobrim delom, zbog prisustva triboloikih procesa na kontaktnim povr5inama elemenata tribo-mehanidkih sistema, sadrZanih u sredstvima rada. Kao 5to je poznato posledice triboloSkih procesa je habanje elemenata sredstava rada koje posle odredenog vremena moZe da bude i tako veliko da dovede do prekida njihovog funkcionisanja. Sredstva rada u industriji prerade metala sadrZe, po pravilu, skoro sve vrste tribo-mehanidkih sistema, podev od osnovnog, koji se sastoji iz dva elementa koji klize jedan po drugom u odredenoj sredini, pa sve do sloZenih kod kojih su i geometrija kontaktnih povrSina i uslovi pod kojima se kontakt ostvaruje izuzetno sloZeni (zupdasti parovi, kotrljajuii leZajevi, proces rezanja itd.). Kada se govori o tribo-mehanidkim sistemima u industriji prerade metala jo$ uvek se retko pominje tribo-mehanidki sistem koji se odnosi na sam proces prerade metala, na primer, na proces rezanja. Pojam otribologija rezanja< pojavljuje se tek poslednjih godina, ali se sve vi5e koristi, tako da se vei i na internacionalnim konferencijama iz oblasti proizvodnog maSinstva javlja sekcija koja nosi upravo ovaj naziv (Tribology metall cutting). Razmatranje postupka oblikovanja predmeta obrade bilo kojom vrstom obrade metala rezanjem dovodi do zakljutka da se vi3ak materijala sa predmeta obrade uklanja ostvarivanjem relativnog kretanja izmedu dva elementa od kojih je jedan alat a drugi predmet obrade. Ovo relativno kretanje izvodi se, po pravilu, u sredini koja je ispunjena fluidom (sredstvo za hladenje i podmazivanje), a kontakt izmedu alata i predmeta obrade ostvaruje se po grudnoj povr5ini reznog klina alata i strugotine i po ledlnoj povr5ini reznog klina alata i obradenoj povrBini predmeta obrade. U procesu rezanja strugotina se kreCe po gr.udnoj povriini reznog klina alata, a ledna povrSina reznog klina krede se po obradenoj povr3ini predmeta obrade. Tribo-mehanidki sistem u kome se odigrava proces rezanja sadrZi, dakle, tri elementa i to rezni alat, strugotinu i predmet obrade izmeciu kojih postoji relativno kretanje. Na ova tri elementa nalaze se detiri kontaktne povriine tako da se u procesu lezanja iormiraju dv.:r klizna para (slika 1). e etvrti eiement ovog tlibo-mehanldkog sistema je sredina u kojoj sistem obavlja svoju funkciju. Ova sredina je uvek isp'-rnjenr fluidom, redc vazCuhom, a vrlo cesto sredstvom za hladenje i podmazivanje dija je uloga u procesu rezanja poznata. I'- II: KONTAKTNI PAROVI

ru je prelaze destice riizliditih materijala koji se u njemu nalaze i zadriav:rju se na alatu i na predmetu obrade. Matelijali sadrZani u fluidu, odnosno sledstvu za hladenje i podmazivanje, vrlo desto hemijski reaguju sa materijalima alata i predmeta obrade stvarajuii hemijska jedinjenja na kontaktnim povr3inama i prevlake razliditih v r s ta . Uporedenjem ovog tribo-mehanidkog sistema sa drugim tribo-mehanidkim sistenrima u kojima se javlja trenje klizanja dolazi se do zakljudka da on obiluje veiim brojem specifidno,stizbog kojih i postojeae teorije trenja i habanja koje se odnose na sludaj klizanja nc mogu, bez zn:rtnih modifikacija, da budu primenjene. Osnovne karakteristike tribo-mehanidiiog sistema u kome se ostvaruje
,)i' )c,1s l ('znn i:r st: sledcig:

tr Po jedan element oba kontaktna para dolazi u dodir sa drugim

a,ampnlnm ne,rfekidnO Sa novim

povr5inama, dok drugi element u procesu ostvarivanja dodira udestvuje sa istom povr5inom koja se vremenom lagano menja. u procesu rezanja stalno nove povriine strugotine dolaze u dodir (klize) sa istom grudnom povrsinom aiatir, a uvek ista ledna povr'3ina reznog kiina klizi stalno po novoj obradenoj povrSini Predmeta obrade. Nikada se ne dogada da ista strugotina dva Puta prede preko iste grudne Povrsine reznog klina alata, ili da isia ledna povr5ina reznog klina c1r'a puta precle pt'elio iste o;bradene pcvriine pledmeta obrade. ! Razlike u fizidlio-hemijskim karaktelisl.ikama materijala sva ietiri elcmenta tribo-mehaniikog sistema su, Po Pravilu, ogromne. Ovo ima znadajnog uticaja na razvoj tribolo3kih Procesa a Posebno na hemijsku Prirodu kontal<ta. mikrogeometrijskim Razlike u kontaktnih Pokarakterlstikama vrSina jednog Para (strugotine i grudne povr5ine alata, na Primer) su vrlo velike. Hrapavost strugotine i na na povrsinama obradenoj Povriini Predmeta obrade je vrlo velika u odnosu na hrapavost obe Povr5ine reznog klina alata. Kao Posledica ovog stanja javlja se. u Procesu ostvakontakta, mala realna rivania povrsina kontakta i vrlo veliki realni Pritisak.

SI. l. -

Tribo-mehaniiki sistem u obradi metala rezanjem

Trenje koje se javl ja izmeclu oba para kontaktnih povrSina je trenje klizanja. Triboloiki procesi koji se razvijaju u kontaktnim slojevima su vrlo intenzlvni, a njihova priroda joi uvek nedovoljno poznata. Posledice razvoja triboloikih procesa i to na sva ietiri elementa trnbo-mehanidkog sistema su vrlo velike. Intenzivan razvoj triboloSkih procesa u kontaktnim slojevima oba para dovodi do prenosa masa u tribo-mehanidkom sistemu i to u svim pravcima. Sa obe kontaktne povr5ine alata mase alatnog malerijala prelazi u strugotinu, obradenu povr5inu predmeta obrade i sredinu koja okruZuje zonu rezanja (sredstvo za hladen.ie i podmazivanje). U obrnuto- pravcu tede prenos mase matcrijula ia strugotine I predmeta obrade na rezni klin alata i sredinu. Iz fluida koji ispunjava sredinu u kojoj se kontakt ostva-

E Temperature u zoni kontakta su vrlo visoke u Poredeniu sa drugim tribo-mehanidkim sistemima i kreiu se i do 12?3 K. Prisustvo sredstva za hladenje i Podmazivanje u tednoj fazi Pri ovako visokim temperaturama lzaziva burne hemijske reakcije koje menjaju Prirodu kontaktnih ilojeva, Pa Prema tome i triboloii<e procese i njihove po'sledice u znadajnoj meri. Problemi koji u industriji nastaiu zbog razvoja tribolo5kih procesa i procesi habanja na reznim elementima

tribologija u industriji, god. 1, br. 2. teao.

alata u toku prerade materijala reSavaju se pobolj5anjem obradivosti konstrukcijskih materijala, poveianjem otpornosti alata na habanje i pobolj5anjem kvaliteta sredstava za hladenje i podmazivanje. Kao parametar sa kojim se meri obradivost materijaia, kvaIitet reznih alata i kvalitet sredstava za hladenje i podmazivanje sluZi postojanost alata koja se defini5e kao vreme efektivnog rezanja do pojave kritidne pohabanosti reznog alata posle koje on ne moZe da obavlja dalje svoju funkciju. Pored postojanosti alata mere se, vrlo testo, sile rezanja,

temperature u pojedinim taikama zone rezanja i srednja temperatura rezanja. Prirodu tribolo5kih procesa na oba para kontaktnih povrSina, medutim, joi uvek malo poznajemo, pa dak nedovoijno poznajemo i mehanizam procesa habanja elemenata tribo-mehanidkih sistema ove vrste. Po miSIjenju autora ovog napisa neophodno je, zbog sve veiih problema koji u ovoj vrsti tribo-mehanidkih sistema nastaju (poveiani zahtevi za veiim brzinama rezanja i kraiim vremenom obrade) razvijati i fundamentalna i primenjena istraZivanja interdisciplinar-

nog karaktera, diji bi nam rezultati omoguiili da upoznamo ne samo mehanizam i razvoj procesa habanja, vei i plirodu i razvoj tribolo5kih procesa, kako bismo mogli da preduzmemo mere za njihovo usporavanje i stvaranje uslova za poveianje brzine relativnog kretanja u ovoj vrsti tribo-mehanitkog sistema. Velike brzine relativnog kretanja u ovoj vrsti tribo-mehanidkih sistema omoguiavaju visoku produktivnost rada pri preradi materijala i poveianje dohotka u proizvodnim sistemima iz oblasti prerade metala.

0bave$tenje citaocima
Na drugoj zaje<inldkoj sednici Izdavadkog saveta i Redakcije dasopisa, odrZanoj u maju ove godine odludeno je da se kao naredni korak daljeg usavr5avanja iasopisa kako po formi, tai<o i po sadrZaju, oformi i postavi rubrika preko koje ie se pribliZiti naudna saznanja iz tribologije udruZenom radu metalopreradivadkog kompleksa. Od ovog broja dasopisa ie redovno pripremati ovu rubriku pod naslovom ZA NEPOSREDNU PRAKSU. Cilj redakcije je da dasopis -Tribologija u industriji. najneposrednije ukljudi u proizvodne procese i na taj nadin utide na uveianje ekonomidnosti rada, odnosno na uveianje produktirrnosti i dohotka. Ukupna koncepcija dasopisa upravo se tenrelji na ovoj funkciji. Zadatak rubrike ZA NE-

POSREDNU PRAKSU je da odredena naudna saznanja popularno i koncizno predstavi i da ih stavi direktno u funkciju proizvodnje. To znadi da se udruZeni rad ovom rublikom moZe koristiti kao uputstvima za najracionalnije izvodenje odrecleneproizvodne operacije. Odekujemo da ie ova rubrlka naiii na prijern u organizacijama udruZenog rada i da ie istovremeno biti od pomo6i u sve zao3trenijim uslovima bitke za uveianje produktivnosti i ekonomldnosti rada. Odekujemo da ie inZenjeri, tehnidari i radnici iz neposredne proizvodnje uticati cla se obrade u ovoj rubrici pitanja za koja su posebno zainteresovani. Oiekujemo najteSnju saradnju izmedu na3ih ditalaca i naudno-strudnih radnilia Maiinskog fakulteta u Kragujevcu, Laboratorije za obradu metala i tribologiju, okupljenih i na nredivanju iasopisa -Tribologija u industriji-. Redakcija

tnauI(a I istraZivanje u sluZbiprivrede

ir mini mizacija

troSkova * optirnrzacija proizvodnje

Laboratorija za obradu metala i tribologiju Ma5inskog fakulteta u Kragujevcu, 34 000 Kragujevac Ul. Sestre Janjid br. 6

/.a uspostavljanje saradnje cbr;rtite i sve infclrmacije ili telefonnm. namse(lopisom

t r i b o l o g i j a u i n d u s t r i j i , s o du . , br.2. re8o.

UDK

621.91 :620.178,16

D. MILIKIC

nlr
l" I
I
SI. 2. -

karakterai velidina uoreorvanJe habanjana grudnoj I lednoj povr5ini alata metodom otisaka
UVOD Habanje alata je jedan od najvaZnijih parametara koji utidu na ekonomidnost procesa obrade rezanjem. Ono ogranidava postojanost alata, tj. vreme u kome je on sposoban za obradu i uzrokuje tro5kove koji su u vezi sa njegovom promenom i ponovnim oStrenjem. Habanje alata je posledica optereienja koje nastaje u zoni kontakta za vreme nastajanja strugotine. Pri tom se ne radi samo o mehanidkim vei i o termidkim optere6enjima, koja istovremeno deluju na materijal reznog alata i tako izazivaju razlidite procese habanja. Utvrclivanje karaktera i velidina kojima se odreduje mera habanja na grudnoj i lednoj povr5ini alata (slika 1.) tokom rezanja, nije jednostavan i lak zadatak.

Ar+.

n n
-

z
H

N Fi
H

VB KT KB KM

SKA SKY -

Eirina pojasa habanja dubina kratera Eiri.na kratera odstojanje sred. kratera od setiua uisina spu\tanja seditsa uelitina odmicanja sethsa

Veliiine koJe karakteri5u habanje alata na grualnoj grudnom uglu i letlnoj povr5ini pri negativnom

ODREDIVANJE KARAKTERA I VELICINA GRUDNOJ I LEDNOJ POVRSINI ALATA POMOCU OTISAKA SL f. Habanje po grualnoj i lellnoJ povr5ini alata

HABANJA

NA

Do sada primenjivane metode za odredivanje habanja alata omoguiavale su uglavnom merenje pojedinih veliiina koje karakteri5u habanje na grudnoj ili lednoj povr5ini, ali se do kompletnog profila habanja teZe dolazilo. Koristeii neka iskustva Instituta za tehnologiju i maSine alatke Tehnidke visoke Skole iz Darma5tata, SR Nemadka [1], autor je u ovom radu deta-ljno razradio primenu metode otisaka za sveobuhvatno praienje habanja na Brudnoj i letlnoj povr3ini strugarskog noZa tokom rezanja. Kako postojeiim standardima nisu obuhvadene velidine koje karakteri5u habanje po grudnoj i lednoj povrSini alata, kori5ien je ISO predprojekt [2], kao i u praksi najde5ie primenjivani sistem oznadavanja [3]. Slika 2. prikazuje veIidine koje karakteri5u kompletno habanje na primeru alata sa negativnim grudnim uglom, koje su odredivane pri ovim ispitivanjima. tribologija u industriji, s o d .n , b r . 2 . t e 8 o

Kao sredstvo za uzimanje otiska kontaktnih povr3ina alata koristi se specijalni dvohomponentni polimer-plas.TECHNOVIT* tidna masa, u ovom sludaju marke 3040 (crne boje) koji proizvodi firma "Kulzer<, Bad Hamburg SR Nemadka, Od domaiih sredstava moie se koristiti akrilna smola za hladnu polimerizaciju >SIMPLE;*, koju po licenci proizvodi .Galenika.., Beograd. Po5to se ova smola normalno proizvodi u ruZidastoj boji potrebno je istu obojiti crnom bojom, dodavanjem'npr. grafita u prahu, u cilju dobijanja boljeg kontrasta pod mikroskopom. Plastidna masa .Technovit* 3040, omoguiuje veoma taino i brzo preslikavanje kontaktnih povriina alata. U tom cilju potrebno je od finog praha i tednosti, u teZinskom odnosu 2:1, ume5ati redu masu. Pomodu jednog staklenog Stapiia masa se skupi i u vi.du kapi nanese na vrh alata sa koga se Zeli skinuti otisak. Duvanjem toplim vazduhom, na povr5ini kapi se brzo stvori tanka opna koja spredava njeno razlivanje. Posle kraieg vremena otisak odvrsne i moZe se skinuti, To se najjednostavnije dini pomodu jednog noZiia koji se paZljivo uvude izmedu otiska i alata i po-

digne nagore. Izgled kori5ienog sredstva i pribora za pripremanje otisaka dat je na slici 3., dok se na sl. 9. vidi izgied goiovog otiska.

Sl. 5. -

Izgled nekoliko pripremljenih

otisaka

SI. 3. -

Plastiina otisaka

masa "Technovit<

3040 za uzimanJe

Da bi se dobio profil kontakta na grudnoj i lectnoj povr5ini vrii se presecanje otisaka upravno na sedivo aiata. tocilo U ovom sludaju za lo je koriSieno dijamantsko @ 22 mm, debljine 0,3 mm, stegnuto u glavno vreteno malog dasovnidarskog struga >'Ema-Unimat... Na suportu ovog struga bio je fiksiran mali pribor u koji je pozicioniran i stegnut otisak, slika 4. UzdruZnim pomeranjem suporta otisak se dovodi u Zeljeni poloiaj prema tocilu (ravan presecanja), a poprednim pomeranjem vr5i njegovo presecanje.

Posmatranjem ovako pripremljenih otisaka pod mikroskopom dobija se jasna slika profila grudne i leilne povrSine, slika 6., sa koje se lako mogu izmeriti sve velidine koje karakteri3u habanje alata na grudnoj i leclnoj povrSini, oznadene na slici 2. Crna boja mase za uzimanje otisaka i prozirna masa za njihovo ulivanje omoguiuje dobar kontrast pri posmatranju pod mikroskopom.

Sl. 6. Sl. 4. Presecanje otisaka upravno na seiivo alata

Mikroskopski snimak profila grudne i letlne povrSine dobijen metodom otisaka

U cilju olakianja dalje obrade, presedeni otisci se u1ivaju u bezbojnu poliestersku smolu, -NOVIPOL< H-200, proizvodnje "HINS.., Novi Sad. Da bi se spredilo pomeranje otiska za vreme njegovog ulivanja lsti se preko odsedene povrSine zalepi z.a selotejp traku. Ulivanje se vr3i u prstenove @ 25 mrr', Sirine 15 mm, koji su sa unutra5nje strane fino ostrugani i polirani kako bi se odvrsla masa lakSe izvadila napolje. Ovako uliveni otisci se sa deone strane fino poravnavaju na strugu, a zatim se vrii njihovo poliranje, slidno kao kod pripreme metalografskih uzoraka. Na slici 5. dato je nekoliko ovako pripremljenih otisaka.

Po5to se veiina velidina koje karakteri5u habanje na grudnoj i lednoj povr5ini alata vezuje za vr}:. reznog klina (slike 2. i ?.), koji zbog habanja menja svoj poloZaj, to se koristi sledeii postupak za njihovo odredivanje. Na grndnoj i lednoj povr5ini alata naprave se reperni zarezi, slika 1. i 7., a njihovo odstojanje od vrha (kote A i B) se izrneri na prvom otisku koji se uzme pre podetka rezanja. Merenje velidina A i B vr5i se tako Sto se jedna od kondanica mikroekopa, koje stoje pod pravim uglom, poklopi sa grudnom povr5inom alata. Kod otisaka koji slede tokom rezanja mere se na isti naCin velidine Ar, Ar i Br, a potom se vrii radunanje parametara habanja, odnocno: KB : A Ar, KM : A As i VB : (B 131;-1 co6 ct

t r i b o l o g i j a u i n d u s t r i i i r @ d .n , b r . 2 . . t 9 8 0 .

za negativan

grudni

ugao,

odnosno cos ct

USLOVI

PRI

EKSPERIMENTALNIM

ISPITIVANJIMA

VB : za pozitivan grudni

(B-Bt cos (a * t) ugao. Medutim, kako je

zbog relativno malih vrednosti uglova co6 ct = 1 i cos (o*y) = l, to se moZe uzeti da je u oba sluiaja VB -z B - Br. Dubina kratera (KT) meri se direktno.

U cilju provere metodologije uzimarnja i pripreme otisaka opisane u predhodnom odeljku, vr5eno je praienje karaktera habanja kao i promene svih velidina koje odreduju meru habanja na grudnoj i lednoj povr5ini alata tokom rezanja. Eksperimenti su sprovedeni za tri razlidite brzine rezanja i to: vr :94 m/min kao mala, vr : 112 m/min kao srednja i vs: 147 mlmin kao velika brzina rezanja za kori56ene vrednosti pomaka i dubine, kao i odabrani materijal obradka. Vrednosti pomaka i dubine rezanja nisu varirani toi iznosili su: pomak s : 0,428/o i dukom ispitivanja bina rezanja a : 3,5 mm. Prema tome presek reiu6eg sloja bio je: A:a. s:1,498 mmz, a njegov koeficijent vitkosti g : a/s :8,18. Ispitivanja su vrsena na Celiku za pobolj$anje C 1?30 u stanju, za koji su mehanidka svojstva i normalizovanom hemijski sastav dati u tabeli 1. TABELA 1 Hemijski CSiMnSP 0lo 0/o ols sastav' olo olo

Mehanidka svoj;stvar Zateznadvrstoia kp/rnm2 ?8 Tvrdoca kp/mm, 215

0,62 0,22 0,75 0,021 0,016

* Srednje vrednosti iz tri uzorka Kao alat kori5den je pravi strugarski noZ za grubu uzduZnu obradu .PROMAX-A*, sa dr5kom poprednog preseka 25 x 25 mm i plodicama od tvrdog metala SNUN kvaZa9reb liteta SV 25 (odgovara P 25) proizvodnje -Sintal(slika 9).

Sl. ?. -

fndirektno otiska

merenje

veliCina

habanja

alata sa

U ovim ispitivanjima vrieno je merenje Sirine pojasa habanja (VB), dubine kratera (KT), Sirine kratera (KB) i odstojanja sredine kratera od sediva (KM), a na osnovu izmerenih vrednosti radunat je odnos kratera K : KTA(M. Merenja su vr5ena na digitalnom mernom mikroskopu sa ukrStenim stolom, tirme >'Carl Zeiss.., Oberkochen/SR Nemadka, slika 8. Opseg poveianja mikroskopa je od 10 do 120 puta, a tadnost oditavanja 2 pm.

Sl. 9. -

KoriSdeni strugarski noZ sa ploiicama metala proizvodnje *Sintal<

oal tvralog

Sl. 8. -

Digitralni

merni mlkroskop firme >Carl Zeiss<

Paralelno sa merenjem velidina habanja vr5eno je i snimanje profila habanja kako bi se mogla uoditi njegova promena sa vremenom rezanja. tribologija u industriii, god. tr, br. 2. rgso.

Geometrijski elementi reznog uf"t. ,rirr, r;;';ffi su: grudni ugao y: -60, Iedni ugao a:60, ugao vrha noZa e:900, napadni ugao x:75o, pomoini napadni ugao xr:150, -60 i po,iuprednik zaobljenja vrha ugao nagiba sediva l: noZa r: 0,8 mm. Sva ispitivanja su obavljena bez primene sredstva za podmazivanje i hlatlenje. Ispitivanja su sprovedena na univerzalnom strugu .Potisje-Morando". PA 22 slede6ih karakteristika: pogonska snaga 11 kW, raspon Siljaka 750 mm, broj obrta glavnog vretena 20 do 2000 olmin (24 stepena), brzina pomodnog kretanja 0,04 do 9,14 mmlo (48 stepeni).

REZULTAfI

ISPITIVANJA

1.5 0 mni 1.2 5

I

_ _ Opiti rezanja vr5eni su do potpunog zatupljenja alata. Taj trenutak odreclivan je na osnovu ilrazitog-pogor5anja kvaliteta obradene povrSine. Merene velidine su prvo sredivane tabelarno, a na osnovu tih podataka crtani su odgovarajuii dijagiami. Radi bolje preglednosti u ovom radu se dajL sam6 Eilagramslii interpretacija rezultata. - - .Rezultati merenja p-romene iirine pojasa habanja (VB), dubine kratera (KT), odstojanja sredine kratera (KM), oaj nosa kratera (K) i Sirine kratera (KB) sa vremenom rezanja (T), za sve tri brzine rezanja, prikazani su na dijagramima slike 10, 11, 12, 13 i 14.
o,8 nm o,7

T 1,OO Y
o o o
!

o,75

e rzgo
o,50 o,25
Rezna seometrga: c( I f TM SV 25 s-0,428 mm/ob a-3,5 mm

ri o
6

o
c o o
6

I I
oQo

o
12 16 20 Vrame i.zania T + Sl. 12. Promena odstojanja sredine kratera rezanja za razli6ite brzine rezanja Reznaseometrija: d. lTl,\|CIf
min

ffi

I l | I X I r

3 o.t .E o,r
.g o.3 o
o
!

sa vremenom

E o,z
:l

o'1
46810121410162022 V.omg rozanja T -

e i730 TM Sv 25 6- 0.428 mm.rob a- 3.5 mm

i=F6'F6rlEo"F5elbE;
{

l',

q30

,/
mln
t

o,25

=
Y

Sl. 10. -

Promena Sirine pojasa habanja sa vremenom rezanja za m,zliiite brzine rezanja

o,20 i g o.r5 o
I a

.!

Rezna seometrija: o,to mm q3s

rti

ffi

c( I f I ll

| rC I r

f
f
t

o c rzgo
TM SV 25 s-o,428 mrn/ob a-3,5 mm

c It

o.to o.o5 o

q30

I I t,

^y'
z.',8

oa

ve rzso
TM SV 25 6-0,428 mm/ob a-3,5 mm

tr
mln'

,1
.F

-4

I I o,25
F

v
-{ -<
f4

o481216202q,2a32 vrcma rczlnja T-

I
St. 13. -

x
a o o
I

q20 o,t5 o,10 oPs o

Promena odnosa kratera razliiite brzine rezanja

sa vremenom

tetanla za

I
(

.F

f,Jo^" "--il

o .g t)

.r'
{-

2.50 mm 2,25 2,OO

812162c
VromcrezaniaT.-mln

II
242832 o x
o o o
I

1,75 1,50

SL ll.

Promena dubine kratera razliiite brzine rezanja

sa vremenom

rezanja za

e rzso
1,25 1,OO o,75 TM Sv 2s a-O.428 mnvob a-3,5 mm Reznaseometrtja: ctIf

I(ao 5to je napred redeno uporedo sa merenjem veliii_ na h_abanja alata vr5eno je i snimanje profila nalanja-u odredenim vremenskim razmacima. Kbri5ienjem ovitr-sni_ maka sadinjene su Seme razvoja habanja sa vremenom re_ zanja za sve tri karakteristidne brzine iezanja, slike lb, 16, i -1?..Treba napomenuti da je u sludaju man;e brzine r'eza_ (v 1ia = 9.4 r_n/min) posle I7 94. do5to do t<rzanja stSivi zbog odvajanja navarene, naslage. Od tog trenutka- traUan:e na leilnoj povr5ini bilo je znatno inteniivno, slika 15.

.s .: g,

ffi

IliSI]C

l,

o
12 Sl. 14. Promena Sirine kratera razliiite brzine rezanja 16 20 T sa vremenom

28

Vrrrna Frania

min

rezanja za

tribologija u industriji,

sod.1, br.2. re80,

ZAKLJUCCI Na o.snovu napred izloZenog mogu se izvesti sledeii zakljudci: (1) Razradena metodologija za praienje velidina i karaktera habanja na grudnoj i leclnoj povrSini alata pomoiu otisaka, pokazala se veoma efikasnom i pouzdanom. Pri tome se rezni alat ne mora skidati sa ma3ine i ponovo name3tati posle svakog merenja, Sto je takoile od znadaja za razvoj samog habanja zbog eventualne promene poloZaja. (2) U poretlenju sa drugim do sada razvijenim metodama za odredivanje habanja alata, otisak daje puno vi5e informacija o karakteru habanja na grudnoj i Iednoj povrSini alata. (3) Rezultati merenja velidina koje karakteri5u habanje alata na grudnoj i letlnoj povriini, dijagrami slike 10, 11, 12, 13 i 14, dobijeni metodom otisaka, vrlo dobro se slaZu sa rezultatima dobijenim primenom drugih, veiinom optidkih metoda merenja [4, 5, 6]. (4) Razvoj kompletnog habanja alata, slike 15, 16 i 17, dobijen takode metodom otisaka, pokazuje neznatne razlike u obliku habanja pri malim, srednjim i velikim brzinama rezanja. Medutim, vei pri srednjim, a pogotovo pri velikim brzinama rezanja javlja se deformacija reznog klina alata, Sto ukazuje na prisustvo visokih temperatura rezanja. LITEBATUBA
13'1'

20'14'

v.9a

m/mln

C 1730 T M S V2 5 .-O,428 mrwob r-3,5 mm O Krzrnja.cctvr

Sl. 15. -

Razvoj habanja alata sa vremenom malim brzinama rezanja

T =3 ' 7 '

rezanja

pri

1. FREI 2.

3.
C1730 TM SV 25 s- O.428 mm/ob e' 3,5 mm

4.

R e 2 ns a - eometrrr" Sl. 16. -

o lf | |. l=e=.lI=l='= 6 ' l - 6 ' l - 6 ' | 9 0 ' l 7 s "I o ' 8 * rezanja pri

5. 6.

Razvoj habanja alata sa vremenom srednjim brzinama rezanja

?.

R., Drehmeissel mit selbstlaufgetriebener rotierender Schneide, Wissenschaftliche Hausarbeit, TH Darmstadt, 1977. ISO 36 85 - Predprojekt, Isoitivanje postojanosti strugarskih alata sa jednim sedivom, Medunarodna organizacija za standardizaciju, Tehnidki komitet ISO/TC 29 -Sitan alat.., Beograd, 1977. BELLMANN B., Messverfahren zur kontinuerlichen Erfassung des FreiflHchenverschleissesbeim Drehen, Dissertation, TH Darmstadt, 1978. EHMER H. J., Beitrag zur Ermittlung der GesetzmHssigkeiten und Ursachen des Freifl6chenverschleisses an Hartmetalldrehwerkzeugen, Dissertation, TH Achen, 1970. OPITZ H., Moderne Produktionstechnik - Stand und Tendenzen, 3. Auflage, Girardet, Essen, 19?1.. OSTERMANN G.. Ner.rere Erkenntnisse iiber die Ursachen des Verschleisses auf der Soanfliiche von Hartmetall Drehwerkzeugen, Dissertation, TH Aachen.1960. D., Nova metoda za merenje temneratura pri MILIKIC obradi rezaniem i moquCnosti njene lghnoroKke i senzorske nrimene, Doktorska disertacija, FTN Novi Sad, 1979.

iIiNI. iNi. Dr DRAr1OTE MILIKIC. nauka asistent Fakulteta tehniikih

u Novom

Sadu

C1730 T M S V2 5 8.0,428mm/ob a - 3 . 5m m

Sl. 17. -

Razvoj habanja alata sa vremenom velikim brzinama rezanja

rezanja

pri

Ro*en 1943. godine. Diolorni-ao 19ti?, goiline na Mailnskom fakultetu u Novom Sa.lu. Radio u FAP-u Priboi. Oil 1968. Bodine asistent na Fakultetu tehniikih nauka u Novom Sadu. Duie vremena boravio na speciializaeiii u Institut ftir Technologie und Werkzeugmaschine TII Darmstadt, SR Nemaika.

t r i b o l o g i j a u i n d u s t r i i i , s o d .r r , b r . 2 . 1 9 8 0 .

Fi

z {
N

F a

nn[] n n
PREDGOVOR AUTORA

UDK 621.192

fI, [I. fiUIEPI{IIbIH,

K). B. CKOPbIH!fiI

Vek trajanjamaiina u funkcijl uslovaobradeosnovnih elemenata

S ruskog prevco: IlIr M. Lazid

Fizidko-hemijske karakteristike kontaktnih slojeva u tribo-mehanidkim sistemima zavise od uslova pod kojima su nastale kontahtne povrSine. U dosada5njim razmatranjims uticaj vrste postupaka obrade i reZima rezanja, koriSienih pri formiranju kontaktnih povrSina, na razvoj procesa habanja elemenata u dodiru je veoma malo bio analiziran. Posiednjih godina razvija se takozvana teorija tehnolo5kog i eksploatacijskog nasleda kojom su i ovi problemi obuhvadeni. Jedna od prvih publikacija ove vrste je knjiga sovjetskih autora koju prezentiramo jugoslovenskim ditaocima u dva nastavka podev od ovog broja u prevodu Lazii Miodraga dipl. ing., magistra tehnidkih nauka.

POJAM *NASLEDE< U MASINOGRADNJI FIZIEKOG STARENJA MASINA

I TEORIJA

Razjainjenje pona3anja mehanidkih sistema i prognoziranje moguiih promena njegovih parametara u kratkom vremenskom intervalu, zahteva detaljnu analizu pojava koje prate proces izrade i eksploatacije, jo5 u fazi razvoja novog proizvoda. Pri proudirvanju pojava, uslovljenih slanjem ispitivanog objekta, veliki znadaj ima pojava nasleda. Na primer, u mehanici plastitnosti tvrdog tela srede se pojam teorije nasleda i teorije neiinearnog puzanja. Linearna teorija nasleda se koristi za opisivanje ponaSanja plastidnih matelijala pri umelenim opterecenjima, kao i unutra5njeg trenja u metalima, ako je amplituda naprezania dovoljno ma1a. U linearnoj teoriji nasleda ispitivani objekt predstavlja sistem, dija je reakcija H0 vezana sa spoljaSnjim d e j s t v i m a X o r e l a c i j o m:

Jedan od osnovnih zadataka ma5inogradnje je sistematsko povetanje kvaliteta i pouzdanosti rada maSina, jer je to, prema programu KPSS, osnovni uslov razvoja nacionalne ekonomije. S obzirom na visoke zahteve u pogledu kvaliteta i pouzdanosti rada maSina, suStinski se menja prilaz njihovoj konstruktivnoj i tehnoloSkoj razradi, izvodenju profilaktidl<ih i remontnih radova. Pri tome treba imati u vidu da je maSina sistem koji ostari<, sistem diji se parametri postepeno menjaju u procesu eksploatacije. Promene nastaju usled habanja, izmene zazora, zamora i starenja materijala. Veiina pojava nastala u procesu izrade elemenata znadajno utide na proces gubitka radne sposobnosti maiina u eksploatacionim uslovima. Otuda ie za obezbedenje neophodnog nivoa kvaliteta i pouzdanosti rada ma5ina potrebno analizirati sve pojave koje prate proces izrade i eksploatacije ma5ina. Zadnjih godina se sve veia paZnja posveduje uticaju prethodne obrade elemenata na eksploataciona svojstva istlh i njihovoj medusobnoj zavisnosti. U knjizi se uvodi pojam -tehnoloSko i eksploataciono naslede.., koji potpuno karakteriSe zavisnost tehnoloikog procesa izrade i parametara kojima se defini5e radna sposobnost ma3ina. Za raz' liku od tehnolo5kog nasleda, koje se uodava u bilo kom zavisno5iu tehnolo5kom procesu i izraLava medusobnom geometrijskih i fizidko-mehanidkih parametara proizvoda formiranih kroz prethodne i zavr3ne tehnolo3ke operaciie, pojava eksploatacionog nasleda se odraZava vezom parametara procesa gubitka radne sposobnosti proizvoda, vrednosti radnog resursa i predistorijom opteredenja. Uslovi i reZim rada maSina odleduju, uglavnom, oblik habanja kontaktnih povrSina, velidinu i oblik zazora sklopova, i slidno, Sto se u odredenom odnosu odraZava na krutost sistema i velidinu specifidnih pritisaka izmedu kontaktnih povr5ina. To znatno utide na intenzitet habanja u narednom periodu rada i predstavlja pojavu eksploatacionog nasleda. Istovremeno intenzitet habanja kontaktnih povrSina zavisi i od makro i mikrogeometrije kontaktnih povr6ina. mikrotvrdoie. str-ukture i naponskog stanja povrSinskih slojeva, folmiranih u procesu izrade' Prema tome povezanost tehnoloSkog i eksploatacionog nasleda je potpuna' a proudavanje ove zavisnosti omoguiuje ne samo uzimanje u ob"ir datih pojava u procesu konstruisanja, vei i upravljanje procesom gubitka radne sposobnosti elemenata'

H":

f (Xo ),

(1)

O",'a zavisnost se n:,ziv:r osnovnom, ier se ista defini5e na sledeii nadin: -Realicija lle (t) u momentu vremena t odredena je ne samo velidrliom Xo (t), vei i istorijom promene funkcije X6 (r) gde t e (- oo,t)*. Osnovni zal<on se simbolidno zapisuje izrazom oblika:

IJ" -

Ft_ * ( X" ),
sledeie osobine:

(2)

gde funkcional F-'eima

: F : * ( X o r*) F l , ( X , , : ) ,f Xor) F l - ( x o: cFl* (X") Fl* (cx")

Obzirom na osobine funkcionala, pro,izilazi osnovni zaK+: kon, prikazan preko linearnog operatora Voltera

Il":
ili:

1 1+ K * ) X o , X, (t) +J- 6 K (t,z)X" (t) dt,

rl

(3)

Il" (t) :

gde je funkcija K (t,r) - jezgro operatora Voltera. je u vremenskom intervalu re[O,TJ, Xo (r),1 0, je: t)T,Xo:0tada "T

Ako a pri

H, (t) -. /

K it,t; X" (r) dr,

gde te [T, oc]. U momentu vremena t ) T, kada spolja5nja funkcija Xo (t) ne postoji, sistem menja svoju reakciju usled dejstva u prethoCnom vremenskom intervalu te [O' T]' Ponaianje jezgra nasleda K (t, t) u vremenskom intervalu re tO, Tl i njegovim granicama pri t> co odreduje karakter izmene svojstava sa vremel-Iom. Ako jezgro teZi nuli pri pove6anju vremena t, proces je povratan i opisan je jed.nadinom (3). Ukoliko pak, sa poveianjem vremena t,

10

t r i b c ! o g i j a u i n d u s t r i i, ,i g o d . n, br.2. te80.

vrednost jezgra teZi konainoj granici, proces je nepovratan, dok neogranideno pove6anje karakteri5e nastanak nepostoirnng nrnnpce

Su5tina pojave tehnolo5kog i eksploatacionog nasleda

Osnovni parametri elemenata maSina nasledeni kroz tehnoloiki proces izrade sr-r dvo jaki. Naime, to su parametri vezani za materijal elemenata i njegove geometrijske pokazatelje. Prvu grupu karakteri5e hemijski sastav, struktura i naponsko stanje povriinskih s)ojeva, povrSinska energija i sl. Drugu grupu karakteri5e makro i mikrogeometrija kontahtnih povrgina (valovitost, ovalnost, hrapavost i sl.). Vrednost ovih palametara zavisi, keko od vida i reZima zavrSnih operacija, tako i od vida i reZima prethodnih mehanidkih, elektromehanidkih, termicl<ih i drugih tehnoloSkih operacija. Naime, greike prethodne obrade, kao i osobine, se prenose od prelhodne ka narednim operaciiama. Kao primer moZe posluZiti geometrijsko kopiran je gre5aka oblil<a elemenata pri mehanidkoj obradi, nastalih usled pojave elastidnih deformacija sistema miSna-pribor-alat-predmet obrade. Na fizidl<o-mehanidke osobine i strukturu povr3inskih slojeva utide i vid i reZim prethodne obracle, dubina povr5inskog sloia u kojoj dolazi do strukturnih promena pod uticajem rnehanidkih i toplotnih optereienja nastalih u procesu prethodne obrade, jer ista moZe biti ve6a od dodatka za operacije zavr5ne (naredne) obrade. Iz podataka prikazanih u tablici 1 i na slici I uodava se da metode prethodne obrade mogu znatno viSe uticati na intenzitet habania kontaktnih povriina neqo metode zavr5ne obrade. Od vrste obrade kontaktnih povr5ina su5tinski zavisi i intenzitet habanja, 3to ukazuje na znadaj vrste prethodne i zavrine obrade i njihov uticaj na prilagodljivost kontaktnih povriina u toku kontakta.

Reakcija Ho i spoljasnje dejstvo X6 mogu imati razlidit fizidki smisao. Kod procesa gubitka redne sposobnosti maSina X6 je spolja5nje optereienje (pritisak, brzina i slidno), dok je H6 velidina odredenja intenzitetom habanja kontaktnih povr5ina, ili brzinom promene odgovaraju6ih parametara (dvrstoia, zazor i slidno). Medutim, u veiini sludajeva, veza izmeclu optereienja i reakcija je veoma sloZena, pa je, po pravilu, primena linearne teorije moguia samo pri su5tinskim ogranidenjima diapazona promene ul<azanih parametara i uz uvodenje niza pretpostavki u cilju upro5iavanja ispitivanog sistema. Istovremeno, dal je usavriavanje metoda ocene, prognoziranja i poveianja pouzdanosti rada ma5ina je povezano sa prikazivanjem istih u vidu sistema procesa gubitlia radne sposobnosti. Razvoj tog pravca u teoriji pouzdanosti rada treba da bazira na izudavanju fizidkih pojava u procesu izrade i eksploatacije. Na proces gubitka radne sposobnosti utide niz konstruktivnih, tehnoloiliih i eksploatacionih f aktora. Modeli ovih procesa mogu biti razvijeni na bazi rezultata proudavanja zavisnosti eksploatacionih osobina elemenata, mehanizama i maiina i tehnologije izrade, kao i reZima njihove eksploatacije. Veiina ovih zavisnosti se odnosi na zavisnost nas)ednog tioe. Pri tome se razdvaia tehno,loiko i eksploataciono naslede. Tehnoloiko je r,rslovljeno redosledom tehnolo5kih operacija, reZimima obrade, kvalitetom izrade, kontrole i requlisania mehanizma. El<sploatacionoje uslovljeno redosledomi intenzitetom eksnioatacije, periodidnoSiu i kvalitetom remontnih radova i slidno.

TABELA 1. Uticaj metoda prethodne i zavr5ne obrade na karakte.istike nekaljenog ielika 30 X fCA Prethodna Zavrdna
Ra Rmax b I

kvaliteta

povrdina uzoraka od

pm EMO
Si,i'uganje Valjanje

o pm 750 980

B ^:
20 I 035',

Rmax rQr:plll/v

}Ip-ma" kgs/mm:

n pm

0.5
0,18 0,52

1'Q

,n

1a

2,85 0,675 1,65 L,57

235 270

50

1,0

2,1
1,0

r,8
1,5

30 40
40

EMO Bruienje
Valjanje

1430 600

1015'
I 040'

270
280

It

1,0

Oznake; Ra, R'nax- srednje kvadratno odstupanje i maksimalna visina neravnina profila povr5ine, b, v - palametri noseie krive profila, g - radijus zaobljenja vrha mikroneravnina, B ugao - mal<simalna mikrotvrdoia povr5inskih slojeva, nagiba bodnih strana neravnina, Hlr.urax h - dubina otvrdnjavanja i EMO - elektromehanidka obrada povrSine uzorka.

,,i-t
l
4

-l

II

1) o

t,8

Sab_(km)

t0,0t
D

s kont, (k-)

st. r. -

Uticaj metoda prethodne (I-bruienje i ll-struganje) i zavrSne obrade na habanje povrSinc uzorka od nekaljenog ielika 30 X fCS (a) i kontratela ocl sivog liva CtI 19-36 (b);1,3-elektromehaniika obrada (I:600A, P : 60 kgs, V : 45 m/min, S : 0,08 mm/o); 2, 4-valjanje (P : 60 kgs, rn/min, 5:0,08 Y:45 mm/o); U, Sobr linearno habanje i put trenja uzorka, G, Skontr - teiinsko habanje i put trenja kontratela.

u industriji, trilcclogija

god. II, br. 2. I980

11

Kao rezultat preraspodele zaostalih napona, faznih i strukturnih promena u materijalu, dolazi do promene geometri jskog oblika. Slidne promene su prouzrokovane osobenostima tehnoloSkog procesa izrade i imaju nasledni kar-aliter. Na pnmer, neravnomernost dodatka pri bruSenju dovodi do pojave zona poveianog zagrer,anja, a tilne i mestimidnih naprezanja. Vremenom ova naprezanja dovode do elastidnih deformacija, a time i izmene geometrijskog oblika. El<sperimentalna ispitivan ja uticaja toplotnih pojava nastalih u zoni rezanja, na tadnost brnSenja poliazrla su da se polazna gre5ka, pri definisf,nju tehnologije izrade osovinice od delika lII X 15, uveiava vi5e od 4 puta (od I na 40 pm). Proudavanjem izmene oblil<a raCnog vretena alatnih maSina sa vremenom, uoieno je dr se pove6ava deformacija radnog vretena nakon obrade, kod svih radnih vretenr kod kojih je postojala neravnomernost dodatka za obradu. Pojedine operacije tehnoloSkogprocesa izr:rde elemenata su -iehnoloske barijere* za nasledne osobine proizvoda. Ove *bari jere* mogu suStinski smanjiti dejstvo negativnih faktora tehnoloSkog nasletia. Kao -tehnolo5ke barijere. javljaju se operacije termidke obrade (kaljenje, otpu5tanje, Zarenje, normalizacija i s1.) i otvrdnjavanje (valjanje kuglicama i valjdiiima, gladanje i sl.). Otl<lanjanje gre3ki obrade povezano je sa stabilno5du i kruto5iu sistema maSina - pribor - alat - pl'edmet obrade i razradom metoda upravljanja stabilno5iu u procesu rezanja. Cesto kvalitet obrade zavisi i od toga u kojoj su meri negativni uticaji prekriveni pozitivnim. TehnoloSko naslede sklopova, agregata i ma5ina je usiovl jeno tehnoloikim nasledem elemenata, kvalitetom njihove monlaZe i regulisanjem.U op5tem sludaju uticaj tehnologije izrade na proces gubitka radne sposobnosti prikazan je na slici 2. Tehnolo5ki proces I pri odredenim
,g

u onim sludajevima kada je obezbeden visok kvalitet izrarle i I<arlrr je iskljrrderrn pojava negr',ivlrih faktora tehnoioskog naslc{,h. .Iir:lno jc dr tchnologija izlade i montaZe maiin:r odlerlu ir,r oipcrn(,si" na hirb::nie, zamornu dvrstoiu, olpornost la koIo;]iju i ct'r-rge clisploatacione kvalitete elerlenata. No, z:r elchtl\'rrije koiiSienje or;ih osobina (u faz\ 1',lnstrnisan j;i) neophodDo je uzeti r-r obzir moguinosti izm c ; r e r r l c L l u l r' 1 1 n 6 3 f l 6 i 5 f 1 : a e l e m e n a t a u s i i l o p o v i m a i a g r e g r t i m : ' , t r s ! , - . 1n i i i r u v o g h ; l l ) : t n j a , s : l r e ; r j a i p r o m e n l nivoa reguii:;an.;a. Na pi imcr', pc-rjavl z:rkolcn ja osa zr-rpdanil<a usled habania 1e)iSta i clastiinih defrrrt'n:rcija vratila moZe ( l r ) \ ' . ' s r i c i ' r i i i d n o g l : o i t ; , r k l u z u l ; a z r r p c l n i l r a i n j i h u ' , r . r gn r g 1og tioienja. Tirne se s:lanjuje efel<at dejstva mera poveCrnje 'l,el.:i trljrri.je zuba zupdanilia izraZenih kroz postupke usivlirrranja tclrnoiogije njihove izrade. Vel< tra.janja, n.l primcr automcbila, automobilsl(ih moturu i cirugilr ri:c3.ita:e. n:rlitlt lcmonta, smanjuje viSe od 'I r^iz,-^i Dra'-^ tome r.ek tra_ 5 P nqrLr( lr r l r o , l n : ; q i l ; r a h ^ f ri ^ r , u v r u , l v v u i janja lemor-rtovanih masina zevisi od nivoa tehnologije, remoni:r i kontlcle ir-;:rlitctl. Ip:lir i polccl u:1:osiavljanja s ' ' r i h t r , h n i r l k i h r - ' . s i o l ' : r1 1 . , g ' . r i c j r p r s t i c i i p o a e t n i r - e s u r s m a p{)\-e'jitvli se lte sirrno srednje vrednost iinc. \lrlirn lcnonta pl: ir)r.i'rJ ir .b;rn.!uvcc I rijcgntr. dispcrzijr (slilia 3). Srlenj,-',1ic vclia trlia.n;e mniinc, nal(on fcnronta, vezano jc sr pojavorn tehnoloiliog i elisplo:rtacioncg, nasleda. Nairnn -.r'i rafiani'r c. lio|ie'i
lrl

/1.^

6r^'m^n:rtr

iiii
L r J r

nallmalar
, , r \ . ! u I r ! L ! 1 1

l rr i : r r i i o r l o : i. lr l- l, 'ruo . !l . tl, h r !r . 'r !,

-...'-i;^''

""^i-^'

,'DrmLe* p,.ethodni period elisirloatacije, kroz vei formiran di jagrarn rastrociele hab:rnjir licntaktnih povrSina, plasti6ne
dof nlm.rnii.lnL- rlnih zrrrrnnrin r
rrrurvr

"^habAnj

elCmenii

m r i n r i i r rl Jr. . r s

rlrrroih

n{tp-

ienja veznnih sa obiilrom i k:rral<terom meduscbnih optefr-r:'rnit-anih redenia. U::^,''isnosti o:l l<alaktela i veliiine uitefcr-' jr ovi elr:rrrnti u',ldu, znatlo, nit rtsiove racl:r i optelrc:nju odlo',rala,iulilr sl.l',c,rvu i mehaniz,rrr,r. nal<on rer.rronln- OC broi'r ir,rlinrirln,r lroha]-.:rnih elcinenlr'ia u znar;nont c i ' ; ) c l ' l L r z i r v i ; i i \ ' c l : l f i r . il : r i : r s l i l . r r o , " ' i ' . i i . l l ' e g a r , t i m i i s i n a .

;<
5

o l{

20
'3

Sl. ?. -

Uticaj tehnologije izrade na proces gubitka radne radnc sposobnosti proizvoda; 1, 2, 3 - grafici gustine raspotlele polaznih vrerlnosti otlrctlenog parametra h za tehnoloike procese I, II, III, tr, tz, ts - srednji vek trajanja proizvoda pri primcni tehnolodkih operacija I, II i III, hpr - granidna vrednost parametra h
S!. 3. -

J,J 1

a,0 8

0,t2

a,6

0,2a

je obezbedu je vek trajan ja tr. Usavruslovima eksploataci S a v a r r j e m t e h n o ) o S k o gp r o c e s a i z r a t l e m o g u c e j e , s m r n j e n i e m n e j e d n o r o d n o s t is t r u l i t u r e m a t e r i j a l a , u m a n j i t i i l i i s kljuditi neke od greSaka obrade i montaZe,i pri istoj podetnoj vrednosli parametla h poveieti vel< tlajarjr proizvoCa na t: (tehnolo5ki proces II). Delie poveianje veka trajanja proizvoda moZe se postiii razradom principijelno procesa III. novog tehnoloSl<og U zavisnosti od razliditih faktora vezanih sa okolinom (vlaZnost, zagadenost vazduha, temperatura i sl.), reZima rada (optereienje, brzina, hladenje i sl.) i uslova opsluZivanja (perioditnost i kvalitet profilaktiiliih radova, r'emonta i sl.), u procesu eksploatacije elemenata dolazi do promene polazne strukture materijala, mil<ro i makrogeometri je kontaktnih povrSina, krutosti sklopova, kinematil(e i dinamike sklopova i mehanizama. Proces gubitl<:r radne sposobnosli maSina se odraZava u naknadnim dejstvima prethodnih uslova eksploatacije i formiranih o5teienja. Pri tome se predistorija optereienja ogieda u potpunoj izmeni strukture materi jala, makro i mikrogeometri je, velidine i oblika zazora. Slidne pojave se mogu zadrZati i u toku dugog vremenshog perioda, Sto ukazuje na sudtinski uticaj na preraspodelu optereienja, Llslove podmazivanja i kontakta, a linre i na dalji razvoj procesa grrbitka lrdne sposobnosli ma5ina. Eksploetaciono naslede ovakvog tipa ima mesta i

lia-l:rc:lclc parametara habanja koiuljice (2) trahtorskih (1-) i rc*ronJcvitiritr novih

eilindra motora

U : . : , r - r ' i r r:., , .j e ; l t e h n ' r l n q i j c i z r ' ; r d e i r - . : r : r o : r 1 r ,r ' a z r ' ; r d , , m r','rr'.lr f:nns'r'trlilivn.hreicnja itnett-rrl;r I<om',c:rz:rcije h"brnja, e:rs:iinih i t^nlotnih def,,rmrcija c:cmcralr tit:riinir, 11 pfocesu ehspLortircije, mc'.luie je sui+.inslii srna;rjiti ili iskljui:iti poievr.r .-regaliv:iih friklole vezl,-nih sa tehncloil<im i elislloetacic,'.rim nasl,edcm tehnidl<ih sistema. Nr slici 4 p'rli:uni.ic je pt il<rzan p:'nccs 1ub:tl<a radne sposob,rosti osiror:nih pafo\'r trenia, proLrzrcl<oi'an elisploa1.:rcionim naslederl.t. Raiinn sposobnost i vek trajanja vodica illutl-ril-r mijina z i r ' , ' i s i o d t a d n o s t i i T r n 6 l s ( r . ' n l 6 1 7 i t o s t ,n e r a v nolt, nepar:rlelr-rosl), koni:.ktne povriine, konl"aktne dvrstoic i r i r u t i h p r Lj . l l ' . i . .1 . ' r u s ! " r ' 1 . i : n i h t e h r . , ' l o : i j o m i z l a d e , m o n izrade elcmenata rrtide tehnotril i liontrolc. N:,r kvlliiet llilii n a : r l c . : l e n r s 1 r ' r . r l l ' L r , rm r aa ' ; e r i j a l a i g r e i l < a o b l i l < a . U t o k u r ; ' C r r m r i i n e , a L r z : r r ' ! : ; n o s 1 .o i C l < o n s 1 r ' t r k c i j e ,t e h n o l o g i j e i tail:osti izracr,c voclica sr je:1ne i dime;lzija predmeta obrade i r-eiima sr druqe s'!fane, priiislik u zoni kontakta se raspodelirije na ocl.lorralajuii n,:iin Sto dovodi do formipoh:ibane pcr,'riinr. Flabanjern kontaktnih ranja i prolila javl.lr,r se pi'errs;:rod.ela priiisl<a i dolazi do promepovtiina n c l : o n i : r 1 < 1 n ci ' , r ' s , o i : i u s l n r - ' r p a C m a z i v a n j r . P r e m a t o m e . momentu zavisi ne voalica u fiksilanom lnlenzitet hibania slimo od velic;::c stvrl'nih ot[ercienja i dimenzija plcd-

T2

t r i b c l o g i j a u i n d u s t r i j i , g o r ll.t , b r . 2 . ' t e 8 0 ,

rneta obriric, vei i od komplelne preclisl.oi'ije rrtirr maSine, n j e n u g i r r n f . l a i < t i c l i r , ; o , r s l u J i ' .e : t . j : r i L c ; n o l r . . i . P r u t r r c n i r m u klo;eoliieili.je r;odicu je lezullat Iiako habanja talio i star:nja u-ntelijala, a odvijir sc tl u:jiovima poj:r'.'e ncgativnih fiiL:iora tehnolcSlicg i elisploaiacionog nasleda. Uticaj tehnoloii:tr11 iusieclrr ni1 pf oces gubitl<a iadne sposobnosti je rezuitlt i r:azliiiie olpc'r'nosli nr hlrbr:njc pojediuiir delova

l:oji '.stare. i iiji se parametri menjaju u procesu eksploallrci.rje.Kao primer plccesa habanja nepovratnog karaktera pril<lrzlno je l<lizno leZiSte pri stepenastoj promeni optereodgovara odreicnja, na Semi IIa i b. Svakom optereienju povrSina uslovljena elaicna irrspodela habanja kontaktnih vretena i pojavom zazora. U podetstiinirn deformacijanta nom periodu racla leZi5ta nastaje proces uhoclavanja i for-

F:{RY [ " * i.\tt\\S) iL-.^--!

F rl*l i r*j i

-t

o"f

,ffi(ffiffi
Fl2

II

Sl.,t, -

llticaj rcZima i vrclncna raCa na intenzitet habanjo elemenata malina: I - promena intenziteta haba:rja vo:lica (a) i leZiit:r (b) sa vrer:rcncm pri promeni pritiska Pl u zoni hontakta voalica i dinamiihih optcledcnja Xl kod lc:Zi5ta: 1 - raiunski kontaktni pritisak,2 - stvarni kontaktni pritisak kod koga sc uzima radunsko dinamiiko naprezanje leZiita, u obzir povedanje povriine kontahta voiice (Fr <i It: ( F,r), 3 rl - stva;:no tllnarnitil:o napiczanjc koje ukljuiuje i dinamiike komponente nastale usled prsmertc zazora 6 (Dr .1 t\:); II - proinena intenzitcta habanja lc:iiSta pri stcpcnastom smanjenju (a) i povcfanju (b) torziolrog nroi:nenta Ittr nc vratilu *L ) h{:): I srednji radunski kontahtni rtritisak, 2 stvarni srcdnji kont:rlitni pritisali u zavisnosti od moktogeomctrije koirtahtne povr5ine.
r r r i l a n j a - r a d n e . . s t l u l < t u r e p ' , ' , ' ;i i n s l i i h s l o j c v r . I < r o i n j i Poveianj,:m, iii smanjenjetn, ho','e makro i mikrogeometrije. sti'arnog torzionog lnomenta NI na vr:rtilu menja se vrednost elasliinih deformacijr elemcnltlu i vreiilo zauzitnr novi prostorni poloZaj, 5to dovocli do prelaspodele specificnih p f i L i s a l i l u z o n i k o n t a k t r . P l c n r r t r ; r n e n a s l l j e 1 : e ti o d s c iiunclarnog uhodavanja elemcnrta. Vrerne trajrtnju ovog peparametrra li,-,ir i veliiina habanja zavise od raspodele trah:rbanja duZ liontaktnih 1-.oi'LSina,l<ao i od vrcmena
irrrir irrcliiinp tnrzin:rnq
! v ! ! r ' , t r v 6 v l , t ! i

kontaktr-rihpovr!ina. To je posleilica raznorodnosti strul(ture materijala formir-ane u proceslr obrade, kao i pojave geometrijskih greial<a izreCe i montirZe elemenata, sklopova i ma5ina. U vezi sa tim ocena siepena utlcaja tehnoloSkog i eksploatacionognasle.Ja na gubitak radne sposobnosti maSina, desto je rrslovljena znatnim teSlioiama melodoloSkog karairtera. Sema prikazana na slici 4 - Ia ilustruje promenu konL i k t n e p o r , ' r ' i i n ci k o n l a l ( t n o g p r i t i s l i a p r i h r b : l n j u v o d i c a . Stvarni l<ontal<tnipritisak (liriva 2) se znatno razlikuje od radunsl<og k,o j i n i j e z J S i r n v i l n n a u n a l i z i u l i c r j x v e l i i i n c i o b l i l ; a h u b a n j a l i . r l n t a k t n i h p o v ti i n a . O b l i k i v e l i d i n e h a b a n j r , p a k , z a v i s c o d o b l i k a v c l i d i n e i l < a t a k t e r ap r o m c n c medusobnih dejslava (pritiska, relalivne brzine, zagadenosti ckoline ild.), kao i od momenta podetka rada. U skladu s
tim mcnir qp i iri'pn7ilol
! L r r ( . ' / ! | l r J \ 1 l v ^ r l 1 v , | q 9

nnlet'edonir
! L r I J q

tr
q

nrclhnd'tnm
P r ! " ' v \ 1 1 r u

ne-i-

h',hrrrir

Smenionicm

nriti<ke

rr

kontaktn opacla i intenzitet hltbanja. N1edutim, sa habanjem eLemenete por;.rlSavaju se usio','i trenjir uslcJ srnrtnjcnja zrplcmine udolina, koje predstar'1.j:rju rezervoar sredstava za produkata podmazivanje, i shupljanja kolidine sve veie habanja, lioji iz:rzivaju poveianje intenziteta habanja. Ne iemi Ib pril<azana;e plomena inlcnzileta habenja opiereeenjima klidnog leZiSta pli naizmenidno-promenljivim u uslovima poveianja radijalnog ztzora 6 i nastnnl<a doje da punsliih liomponenti dinar-nickih optereieuja. Uoiljivo pojava dinamiikih o p t - e L - e c e n j aL l l i c c n a p r o c e s g u b i t k a r a d kinematski ne sposcbnos|i i drugiir elemenata nehanizama, porrezanih sa leZiitem. Zbog to3:r je, u vecini sluiajeva, pri oceni veka tlaj.rnja rnJsilra neu;lhoJno poii od elcmenata, sistema sklopova, mehanizama i agregata, liao dinamlchih
trihnlnniia r -r ir r l-r"r.. ,' , rj "' .r ,-

nestaje "pamodu. Posle perioda sekundarnog uhodavanja ienje- vcliiine i krrlrl<tera prethodnih optercienje. a kojc se odraZava u osobenosti.ma raspodeie haban ja l<ontal<tnih porzr'-{ina i strukture rnaterijalir povrSinskil-r slojeva. U peripovr5inskih hllrruja t'azrranja odu ustaljenog intenzilet slo,jer,'a zavisi, ug1:ivnorn, od velidine slvarrrih optei'eienja u dltom vremenskom lnomentu. Neki pojrnovi vcz:lni naslede maiina Pietpostai'imo za fizi{lca sta:'cnje i eksploataciono

da postoji zavlsnost:

hr:

h r ( r l r, x :

u kojoj su hr, h:..... h,] -

, xr, t) ll =- 1 .....,7, (4) i oji karakn e z a v i s np i a t a m e t . rk

teriSLl radn,.l s1-rcsorncr:;i ts p i t i v a n o g o b j e k t a . K a o p a l a m e t a r (tcZinskog ili zitIrr mcZe sc nni rr';r; prrametirr hlbanja p r e m i n s k o g h : r b a nj u , l i n e a l u o g h a b a n j a u o d r e d e n i m t a d l<ama l<<..n:alitle ilovr!inc), perametar l<ojim se karakteriSe oCstupan jc oblil<a ladne por,'rSine od zadatog, karak'Leris-

goJ. il, br. 2. trSJ.

13

tike mikrogeometrije i fizidko-mehanidkih karakteristika mateujata rrnrr&tEt i n jegovih povrSinskih siojeva. Za sklopove ti pararnetri bi biri: tadnost pomeranja spregnutih elemenata, kontakina dvrstoia, temperatura u zoni kontakta, nivo vib|acija. zdzor i drugi. Kod, pak, agregata i maSina to bi bili: tadnost obrade i kvalitet obradenih povrSina, proizvodnost, utroSak vremena i sredstava za pripremu i remont (alatne masine), snaga (motori), koeficijent iskoriSi e n j a ( e l e r g e i . s l i ir - r r e d a j i )i d r ; x 1 . x z , . . . , X q - o p t e r e c e nja, kao Sto su zit element,e i klizne parove ma5ine: optereienje iii specifldni prltisak na kontakinim povr3inama, b;:zinet relativnog pomeranja spregnutih elemenata, tempefatu|a sredine i s1lcno, a za rgiegate i masine: sila rezanja (liatne maSine), brzina kretanja (transportne ma5ine), temperal,ura i zagadenost okoline i slicno.
PlimenOm yglqfglpn-mrlriirrno rri,rnq ^fethOdna

promena radne sposobnosti proizvoda kao posledica predrsrolrJe optelecenJa X, Izmerra ractne sposobnosti se zadrZava u toKu ceroKupnog veKa e.lrsproahciJe Tu , tJ. I'p > l'a . Ako je Tp ( Tu tacia Je rei o naKnadnom dejstvu drugog vrda (proces izmene radne sposoonosti uslovlJen predlsrorlJorn upLer'ecerua Se posrepeno I,uPi). UTICAJ TEHNOLOSKOG I EKSPLOATACIONOG NAsLrjDA NA KVALITET I EKSPLOATACTONE O:OotNE EL-[,MENA'1'A I\,IASINA Eksploatacione osobine elemenata maSina (otpornost na haban;e, dinamrcka cvrstoca, orpornosl na koroziju itd.) zavlse od lizrcko-mehanicKih osobrna i naponskog stanja erenenata, a naroeito povrsinskih stojeva, kao i od mikro i nakrogeomerije kontak[nih povrsina. lste su uslovljene i naknartnim deJstvom tehnoioSkih opelacrja, a i medusobnilTl deJsLvom oprerecenja pri monta2i, transpo,rtu i eksploaLaciji. Naslertrc strukture materijala izrale i elrsploatacije elemenata u procesu

cija se prikazuje u obliku:

fela-

r-r:H(x,r),
gde je H-z - ^ J ^ : . , ^ l - . ^ -

(5)
(hr. hs, , h,), H-q -

redni vektor, H :
(.\1, Xj,...,Xq).

rUulll

\r^tul

ja 5 definisana u ispitivanoj oblasti Ukoliko je funi<ci i u istoj postoje neprekidni pojedinadni proizvodi, tada se formira fr-rnkcionalnioperator oblika: !h1 . ?Xt vX2 ttllt

ah axcl

.aht. ' ?t

t)ll
tJ (x,t)

uh, . ?!',,
?xt ahr, ?xl . a:{2 oh, vx2

?!r- . uJ, .
axe at'
)b, afi,

(6)

1'e-'

Proces gubitka radne sposobltosti ob jekata (elemenilta, kliznih parova, sklopova i ma5ina) ima naknadno dejstvo hade fLrnhcionalni operatuf, U momentu t, zavisi ne Samo od modula i pravca vektora X, vei i od modula i pravca vekto|a X n rnomentu r(t i vrednosti resursa r (t). Vlednost resursa r,,u (t) objekta za vremenski interval (0, t) odrcdcn je relecijom:

rrk (t) :

rt

(z) dr, _"I 5"u Ah*., o

gde je Jirr,,sr - srednja vrednost granidnog odstupanja pararnetra hr; od njlgove poietne vrednosti, Er,,. (t) - brzina promene parametla hk . Za proces gubitka radne sposobnosti bez naknadnog dejstva f unkcionalni operator zavisi samo od modula i pravca vektora X u datom momentu t. Pri analizi habanja pojedinih elemenata i sklopova celishodno je razmotriti vektor:

V (x. t) :

[ 5 r ( r , t ) , 5 z ( x , t ) , . . . , 5 n( r , r ) ] ,

u kome je Ei (X, t) blzina habanja j-tog elementa ili sklopa ili brzina habanja u j-toj tacki kontaktne povriine e)ementa, ili sklopa pri uzajamnom optere6enju X na sklopovima maSina, ili agregata j : 1, . .. , n. U tom slutaju, oiigledno je, da proces habanja poseduje naknadno dejstvo ako moclul i pravac vektora V (X, t) zavise ne samo od modula i pravca vektora X, vei i od modula i pravca vektora X u momentu t ( t, kao i od velidine linearnog habanja U kontaktnih povr5ina u vremenskom intervalu (0, t). Pri tome je U'r redni vektor U : rU,, Ur,..., Ur il U - vreCnost habanja i-tog elementa, ili sklopa, ili vrednost parametra habanja u i-toj tailii kontaktne povrSine
i - tr 1-.. l.

U' (i):

[, (r) dr,

i :

l , . . . . .,.r .

Za proces habanja bez naknadnog dejstva karakteristidno je da modul i pravac vektora V (X, t) zavisi samo od modula i pravca vektora X u momentu t. U zavisnosti od ','remena u kome se javlja promena procesa gubitka radne sposobnosti Tp , vezana za predistoriju eksploatacije, celishodno je razdvojiti dva vida naknadnog dejstva. Naknadno dejstvo prvog vida karakteri5e

Struktura i razliciti oblici defekta mater-ijala (nemetalni ukl jucci, rrsevi ird.) nastati u procesu izrade materijala, hao i u toku tehnoloSkog procesa izrade proizvoda znatno uLieu na kvalitet proizvoda. Pri to|miranoj nepravilnoj strukturi proizvod ie imati umanjene tizicko-mehaniike karak.erisLike i mali vek trajanja bez obzira na visoku tadnosl i kvalitet mehanicke oOrade. Naslede strukture se ogleda u zadr?avanju oblika i kristalne orjentacije bilo kog elementa strukture nakon direktnog (prr hladenju) i inclirektnog (pri zagrevanju) polimorrnog preobraZaja. Pri direktnom preobra2aju mogu se formrrati konuure poiaznog krlstala, orjentacija kristalnih rsuki, mestimiina dislokacija i defektni ukljuaci, kao i makroskopski oblik defekta, kada se pri plastiinoj deforrn:lciji obrazuje marienzit. Nas.lede dislokacija ietika, pri piasLicnom detormisanju, moae, cesto, dovesti do poveianja ivrsloce pri teuno-meh:Liriikoj obradi. U usiovima eksploatacije, koje karakterisu relativno visoka opteleienja, niske i visoke temperature, dolazi do strukturnih i faznih preok:ralaja. Isti suStinski menjaju eksploatacione osobine proizvoda. Ove pojave su vezane za tehnoloSko i eksploataciono nasiede. Pri radu u uslovima smanjenih temperatura menjaju se dimenzije elemenata, jer dolazi do preobraZaja zaostalog austenita u martenzit. Dimenzije elemenata izradenih od delika za leZi5ta (IIIX 15 i lIIx 15 Cf, pri preob|aZaju 10/o zaostalog austenita poveiavaju se za 10 pm na svakih 100 mm. Poveianje sadrZaja austenita kod kaljenih i niskootpustenih celika moZe dovesti do smanjenja kontaktne dvrstoie eiemenata. Zato je neophodno, pri razradi tehnoloSkog postupka izrade, posebno analizirati operacije koje obezbeduju dobijanje dozvoijene kolidine zaostalog austenita. Na primer, kod delika IIIX f5 pre otpu5tanja na temperaturi 423-433 K koristi se hladenje elemenata do temperature 293-298 K. Za elemente koji rade u uslovima niskih rernperatura (203 K) u cilju smanjenje kolitine zaostalog austenita primenjuje se obrada na hladno sa hladerrJem na temperaturu 243-233 K. Ako u procesu rada sklopova nastaje dovoljno visoka temperatura, tada u lokalnim zapreminama metala dolazi do faznog preobraZaja. Pri temperarurama manjim od kritidnih u povr5inskim slojevima kaljenih deiika se javlja i proces otpu5tanja. Ispitivanja dinamike strukturnih promena materijala u procesu trenja su pokazala da, nakon odredenog perioda rada, najveii uticaj na proces trenja i habanja ima struktura formirana pli konlaktnom uzajamnom dejstvu spregnutih povrSina. Pri tome je ponaSanje materijaia definisano viednostima termo-dinamiikih pal'ametara: temperaturom u kontaktu, pritiskom i kinematskim parametrima koji karakteli5u vrernensko trajanje kontakta. Veliku ulogu ima i koncentracija suviSnih faza. Jasno je da postoji neka optimaina siruktura za date uslove trenja. Ista se formira kao rezultat medusobnog dejstva polazne i obrazovne strukture, a vezana je za strukturni i fazni preobraZaj, difuzione procese, procese preraspodele dislokacija i slidno. U uslovima tienja heterogenih legura sa optimalnom strukturom, kod brzog zagrevanja i hladenja, dolazi do direktnih faznih preobraZaja martenzit I austenit 7 karbid. U mnogim rad o v i m a , a p o s e b n ou r a d u I . M . L u b o m i r s k o g , uvode se pojmovi "kvaziravnoteZno stanje* i "kvazireverzibilni

t4

t r i b o l o g i j a u i n d u s t r i j i , s o d .u , b r . 2 . l e 8 o .

procesi<<. Vek trajanja strukture zavisi od njene sposobnosti ianke povr5inske slojeve. Poznali su modeli normalnog meprilagodavanja i preoblaZajir u najpovoljnije stanje, koje hano-hemijskog procesa habanja, diji osnov predstav)ja struje znatno manje podioZno procesima rekristalizacije, smakturno prilagodavanje materijala pri trenju. Il.ad sile trenjenja sadrZeja karbida i siiino. nja, kroz procese plastidnog deformisanja, izazrva primarnu promenu strukture povrSinskog sloja i oslobrdinje toplote, p r i B. I. Kostecki, kiasifikaciji oblika razaranja, uvodi dve grupe: dozvoljeno (habanje) I nedozvoljeno (oSte- dok su ostale komponente energetskog bilansa pri trenju relativt-lo male. N:r plastidnu def ormaciju pri f olmiran ju ienje). U prvu grupu ubraja mehano-hemijsko habanje, kortslova strukturnog prilagodavanja odnosi se: a. - Iokaliroziono habanje, mehano-hemijsko normalno habanje opni zacija u tankim yrovrSinskim slojevima, b. - disperzija i neoksidnog karal<tera i abrazivno habanje. Druga grupa orjentacija relativnih pravaca pomeranja uodenih difuznih ukljuduje mikro-zavarivanje prvog i drugog reda, freting i teksturnih maksimuma, c. - iskljudivo visoka gustina procese (mikro-zavarivanje, dinamidka oksidacija), mehanienergije u povrsinskom sloju i d. - jednovremena strukdke oblike ablazivnog habanja (rezanje, risevanje), zamor turna i termicka al(tivnost povrSinskih slojeve. Sel<undarna pri kotrljanju i druge oblike o5te6enja (korozija, kavitacija, struktura vlsoke dvrstoie nastaje kao rezuliat struktrrrne i erozija, smicanje). termidl<e aktivnosti povr5inskih slojeva i meCusobnog dejiraraktera su posveieni stva istog sa komponentama iz okolinc. Ista smanjuje silu Mr-rogi radovi metalofizitkog trenja i Stiti potpovriinske slojeve oC r:rzaL:.lja. Pri ciliispitivanjima pollaSania materi jala pri kritldnim vrednosIidnom optereienju u sloju sekundarne strukLr-lre se obratima optereienja i relativne brzine pomeranja, kao i pri zlrju i r:rzaraju mikropukotine. One slabe vezu sel<undarvisol<im temperaturama u vakuumu. Slidni radovi, prema ne3 slojn i osnovnog metala i izaziv:rjr.L razulanje i odvaklasilikaciji B. I Kosteckog, su u osnovi posvedeni pojavi janje sloja sekundarne strukture. Treba naglasiti da je evioiiedenja pri treniu. Pojava ekspioatacionog nasleda, u tim sludajevima, je uslovljena promenom fizidl<o-mehanidkih dentna dinamidka ravnoteZa procesa razaranja i tolmiranja osobina povr5inskih slojeva, nastalom kao rezultat faznih i sekundarnih struktura (metastabilno stanje kontaktnih postrukturnih preobraZaja. Na slici 5 prikazana je promena v rSina). pove6anju kolidine irustenita u povriinskorn sloju pri naglom opterecenja u kontaktu. Vei nakon kratkovremenog perioda Kincmatika nastanka i razvoja Zarii:r razererrje konrida na kritiinim reZimima dinamika habanja se znatnlje taktnih povrSina vezana je za folrrriranie struktule i submenja usled formiranja novog sloja iija debljina moZe biti struktnre (kolidina i karakter raspodele defekata kristalne znatno veca. re5etke) po dubir-ri povriinskog sloja pri razliditim spoljaSnjim opieredenjima. U tom pogledu znadajni su radovi koji rlzvijaju teoriju habanja usled odno5enja destica povrdinskog sloja. Uodeno je da se na nekom rastojanju od povr5ine obrazuju jamice, kao rezultat spajanja dislokacija. Iste vremenom postaju znatno veie i pretvaraju se u pukotine A paralelne kontaktnim povr5inama. Oclvajrnje slojeva materijala, prema P. I S u h u, je posleclica dejstva smiaucih napona pri kritidnoj duZini pukotine. Promene strukturnog stan.i'r prrr:'!i.rslrih slojcvi pri i u K. Hakajama, I. Kavamoto i dr. t r e n j u p r o u d a v a ls Oni razdvajaju deformisani sloj pri trenju na dva dela: prvi - jako deformisani koji je neposredno uz kontaktnu povr3inu i drugi - srediSnji ko.jl se nalazi jzmedu prvog i materijala dija struktura nije pretrpela uodljive promene u procesu tlcnja. Za legure Fc-C debljina prvcg sJoja ne zavisi od sadrZaja ugljenika, a debljina drugog se smanjuje sa poveianjem sadrZaja. Pri odreclenim optereienjima i brzinama klizanja u prvom sloju se formira zrnasta struktr:ra. l\{aksimalna vrednost parametra haban;a odgovara onim reZimima lada i ispitivenja pri kojima ne dolazi do fcrmiranja zrnaste strukture. Napred razmatrane pojave pla'.e kontakt tvldih tela. Proudene su na razliditim mcdelima pri konstantnim uslovima podmazivanja. Stvarni kontaktni parovi u elisploatzrcionim uslovima imaju promenljivo optereienje. Habanje elemenata u takvim uslovima je intenzivnije i izraZenije lto se objainjava pojavom plelaznih procesa izmedu jednog i drugog nivoa optereienja. Po'stojanje ovih perioda eksperimentaino je utvrdeno pri stepenastoj promeni optereienja. U momentu poveianja opteleienja dolazi do naglog poveianja intenziteta habanja. Isti se zatim smanjuje do nivoa koji odgovara datom optereienju. Pri smanjenju optereienja, takode se javlja prelezni period koga karakteriSe *inercioni.. tok procesa izr"aLen u postepenom prelazu sa jednog intenziteta habanja na drugi. Nastanak prelaznih pojava pri stepenastoj pr-omeni optereienja rnoguCe je ilustrovati na primeru habanja belog metala po sivom livu (slika 6). Ocena habanja izvedena je primenom radioaktivne metode, pa je na ordinati plikazana brzina brojanja, odnosno radioaklivnost produl<eta hubenjr. Prelazni periodi na slici odgovaraju porastu brzine brojanja. Ploces habanja u datom sludaju moguie je svrstati u proces gltbitka radne sposobnosti sa naknadnjm dejstvom drugog tipa.

o
Sl. 5. -

to

zaostalog austenita u povr5inPromena kolitine skom sloju materijala pri povedanju optere6enja (A - koliiina austenita, to - momenat nagle promene opterecenja).

Intenzitet habanja nakon kritidnog optereienja zavisi od velidine i trajanja istog. Ako elementi u kontaktu rade pri normalnom optereienju Xn , zatim odrerieni period (to, tt) pri kritidnom Xkr , a nakon vremena t1 ponovo pri optereienju Xn intenziteti habanja I'xn (t ( to ) i I"'n (t> tt su razliditi, to jest: I'xn f I"rn. Nejednadina je aktuelna do momenta kada iz procesa habanja bude uklonjen sloj materijala kod koga je doSlo do promena pri djestvu kriticnog optereienja, odnosno dok se ne formira struktura koja odgovara dejslvu optereienja Xn. Kritidno optereienje u eksploatacionim uslovima nastaje vrlo retko, a njegova pojava izaziva havarije. Otuda rezultati ispitivanja pri kritidnom optereienju ne omoguiuju prognoziranje veka trajnja pri normainoj eksploataciji. Ovakvi zadaci mogu biti reSeni na bazl ispitivanja normalnog habanja, pri kome se razaranje lokalizuje na tribologija u industr)ji, s o d .1 . b r . 2 . t s s o .

l5

Serna naknadi;:g dcjstva zasllovana na transformaciji strukture nrctala pri trenju* Sema nalinadncg dejstva pri slal:om*+ (norrralnom) hah .'ni ., ,' ' i . l ^ t - i | _. . - , . ^ ni ; . n^ d g |itrrrurru; h^i l - - - i ',.,p uurrtJZl!dtlJu i ^

nog kontakta. Na slici 7 prihazana je promena odnosa povrSine sekundarnih slrul<1ura Fr,i i nominalne povr6ine kont:rl<laFn u zal'isnosti ocl kontaktnog pritiska p.

OiinJLI

Lt

ttSr0\'lIrIA

ZaSnIVa

SC

na

sleCeaim pretpostavkama

-kt F"
J /1

1. U p|ocesu trenja na akti.,/nim povrginskim slojevima folmiizr se stniliiurai ocl lioje u znadajnoj meli zavisi otporilost na haban je. Picma tol-Ite otpornost na haban je je s:r'lill'Lu|i'ro-oiclljiVa karltltteiistiiia. Pod strukturom se, ovde, Iro(ifiizunrcvlt i fazni s:tslilv homcgeitog i helelogcnog sisLernir,;llklo i mii;r'ostlukturit i kar:rl<ter fol'miranja i raspocieie clefeliata krisl-alne reieLlie.

050

ttnPt

I t:

I
o Cl. ?. 5 ro " Promcna rclativne DovrSine sekundarnih struktura na kcntalitnoj povriini u zavisnosti od kontaktnog pritiska is 1 165t',t/r:'21

3ACA

ll
l1

1 4. - Svakoj kom):inaciji specifidnog pritiska i relativne brzine pomelanja od;,rlala odl edeilog strukturno stanje. Njcga kalakteriSe sloj sa delormisanom hristilnom reSetkorrr, odle.jenom srednjom duZinom zma i dubinom fragm . l : r ' - l : c i j cF . orrniLunje strulilulnog stunja odredeno je konkrctnim reZimima 1r'enja uslovljenim plastiinim deformisanjem povriinskog sloja metala do onog stepena koji odgovrla velidinl kontaktnih optereienja. To samo u sludajevima l<acla nastala naprezanja u povrSinskom sloju prevaz i l , r z eg l r r r i c u l a ; : r ' l a i c n j a m a l e r i j r l a , t o j e s t : r r ) L k r ' . Pri tome je Cr koeficijent koji karakteriSe uslove kontakta, 6s - glanica razviaienja, clok je rc napon nastao kao rezLritat dejstva optereienja : 6o:liu f l',, g,;ie su: kp - lioeficijent naponskog stanja, f - koeficijent lrenja klizanja i p, - srednji pritisal< na jedinicu povr3ine lioi-Itakta. Granica razvladenja metala sa zapreminski ceutriranotn lilrbnom re3etkom odrerluje se po formuli HoII-Pet: (7) 65 =: 6'o -j- lid . d,--r'2 u kojr,rj su: .'0 - vrednost unutra5njeg trenja pri kretanju clislokacija, kct - koelicijent lioji karaliteriie barijerni efehlrt granica zrna i d - dinrenzijl zt'ua. Kada velidina optereeenja na pojedinim delovima liontalitr-rih povr,Sina ne prelazi granicu razvladenja nlaterijala' to jeslre ( Lk cs , fazaranje je rezultat zamora mtrterijala usled mnogociklidnog optereienja. U sludaju da je on ;' ) Cr rs dolazi do plastiinog deformisanja povr5inshog sloja, pri demu, u zavisnosti od odnosa h'lq' (h' dubina miLltisl(ivanja milironeravnina, q' - radijus vrha utisn'11.e kroneravnine), se javljaju razliiiti vidovi frj.iicionog uzajamnog dejstva (potiskivanje materi jala), a razrrDnje je posledica zamora materijala pri niskociklitnom o.-rtet'ecenju. Piastidno deformisanje i aktivizacija povrSinshih slojeva dovodi do obrazovanja sekundarnih struktura, dcli se u potpovriinsl<om sloju formira zrnasta struktura, kcja obezbeu odnosu duje veiu vrednost glanice razvladenja materij:11'.1 na polazna mehanidka svoistva. U momentu kada je ustanovljen odnos velidr-le napona i formirane strukture pri treniu ce > Ck o" plestuje plasticno deformisanje. Pri tome je ispunjen uslov:

Sl. 6. -

Izmena intenzitcta habanja belog metata (brzine brojanja) sa vlementm u zavisnosti od optclecenj&: I-!l 106 N/m:, II-6,5 1 0 6 ,I I I * 9 106, IV-11,5 19,;, v-15 106, vl-g l0B, vII-15 10" 106, VIII-1?,5 i IX-19 106 N/m:. Ak'"ivna zapremina metala s! moZe fazdeliti na

2. -

tli clela po dr-ibini: prvi od oko 100 A u kcjem dolazi clo inlenzivne plllsiiile deformacije, aktivizacije i obrazovanja opni sel<undalne strukture; drugi do nel<o1iko desetina rniklona, l{oga liaf irkteriSu elasiicno-plastidne i delormrcije poJava zrnasie struli,,ure u zona.nia sa dovoljno visokim sleilenorn plas'Liin.e Cetolmrcije; treci reda 100 pm sa pojavom talasastog procesa elastidnog deformisanja metala. je rezulpr'l promenljivim Habanje por,'r'Sir-re optereienjima tat p1:rsLiinog detormisanja tankih povrSinskih slojeva (mikro-r'ezanje ili niskocii<lldni zlrmor pri plastiinom kontaktu) i ruzrranje opni seliundarnih struktura i potpovrSinskog slojl r,rsed razvoja mikro-puhotina viiestrukocikliinog ili c.ri:;c-rr'crija (mirogi-icililiani zamor pri elasticnom kontaktu). ll. *- Uslcd s'Lr'-isiicl:og lil:.trktera mikrogeometrije koni:.irtnjir pc',.r'liinit i iizicl<o-mehunickih osobina lokah-rih zapi'cinr:r"i matclijail, u bilo kon mJillentu vremena, na delclima polr'Sina se uoi:rr.'i-iju r:r;:;iiiii oblici frikcionog uzajrrni-llrg cla,istva {cirsiiino i1i pl,rstii:nc potisl<ivenje metet ' , , j . r i . ro . r , t . . z r ' , . : t : :. ' i l i L : r : : r : ' : : : . i ,s ' c l , ' . u r d an :jh struktura), to jav)jaju razliciti .jcsr l'ir poi'i'!ini ilcntrrkLa sc jslovicilenc s.nrlijirrni Ilr.'uf,esl hai;:inja. Za konl<r'etne uslove s\/ekom n i \ : r : r u - ) a -,'iJrrj.l, b|zi1.J i lcrnpJr'*,Ure OJ;Ot'atajU i OdreCeni oiliosi ll iL;cionih veza. U ol:Lrs[inla sll,bog haban ja pi,r'iiin:l i debljir.l sioja sek,.u-rilalnih stmliirrn zavise od q , l . . i : r : r : h 1 ; ti : , : . : , i : - ri c . m c n z i j i r z u n u e l l s l i t ' r l u l i p l a s t i i oi cg paraglafa uiestvovii,-r je irlipicnri I. L Gurbrr-. *':'Telli-rir-r. hrr'b:njc se obidno "s1llbo* i -intenzivncsuvom h : l q e z : r r l c fi n i s r i r j e p r o c e s e n : , s i r l i h ) ' i ticlju. Islovtemeno se ovi termini kori.;1e i r.'t'i oceglanitnng podtn;zivanjr. Sani I'r:rb:rnja u uslcviml gliis,ro lil:rsi{iliaciji B. I. Kosiecl.,og proccsi h:rb:tnja se cle.e rrl rlorntalno habar-rjc i oitecenje. iiako za katrl<teirstiina habanj: s1r.bc ta]<o i z:r noln:rlno je poj:rvl rrzirrrnja i nasi;anl<a oksida (sel<uirt{atruiir U vezi s:r na }<ont::ktnim povlJinrml. slrllliiLlril) habanje se koritim termini -slabo- i "normalno. sle ll:o slnotlilni. 'F U

-""\1 E/ l, .-,.-200 p'

h'

/r.\2

gr,le je E - modul elasr;idnostimaterijala, kojim se odreduje poslojanje mehanizma razaranja nastalog keo rezultat ja os zamora materi jala, a uslovljenog granicom razvla.den i povezanog sa submil<rosl(opskim o5teienjima pri smanjenju dubine utishivairja h'. l{alion razaranja povr'Sinskog sloja, podpovr3in:;iri sloj biva izlo;eu optereienju i trpi plastiinu deformaciju. Rezultat iste je r-rsitujavanje zrnaste strukture i obrazovanje ';Iojeva sekundarnih struktura. Na taj nadin proces se ob-

16

tribologiiau industriii, sod. l, br.2. 1980.

navlja obezbedujuii prilagodavanje materijala optereienji-.^ lrrd l-^:^ n JJJ l^i^+!,.,i,, usJJLv uJu,

Ukoliko je sposobnost submiliroskopsl<og otvrdnjavanja materijala iscrpljena tada, pri datom optere6enju, nastaju takvi vidovi razalanja, kao 5to su dubinslio izbacivanje i obrazovanje mesta zavarivanja aija je dvrstoia znatno veia od materijala purova trenja. Eazirajuii se na poznavanju transformacija struktura povriinskih slojeva pri trenju mogu se razjasniti pojave plelaznih perioda procesa habanja pri promeni optereienja. PovrSina kontakta se uslovno deli na zone. U jednoj od njih dolazi sarno do plasticne deformacije alitivnih mikrozapremina materijala, a u drLlgoj do elastitnog deformisanja, dok treiu karakteri5e razaranje povrSinskih slojeva. Siepenasta promena optereienjr naru5ava dinamidku ravnoteZu procesa razaranja povr5ina i formiranja strukture aktivnih zapremina materi jala, jer je nejednadina on ) )Ctos vaZeda i za zonu sa samo plastidnirn deformisanjem. Povr5ina sloja sekundarnih struktura se znatno smanjuje uz poveianje zone plastiinog deforrnisanja 5to dovodi do naglog poveianja intenziteta habanja. Proces plastidnog deforrnisanja translormisane strukture povr5inskog sloja vodi do poveianja granice razvladenja os Otuda je, u odredenom momentu, vaZeia nejednadina os ) Cx 5s , Sto izaziva novo ravnoteZno stanje, a intenzitet habanja ima vrednost lioja odgovr.r'rnn\'^m opiercienju.
g q,5 p I )5 l'ttm) 1

I I

-84

\, rs
(MV)
1)O 5t2 786 t (min) Grafik promene elektrohemijskog potencijala povrSine pri stepenastoj promeni optere6enja

SI. 8. -

O suStinskim promenama nastalim u zoni kontakta sa preiaznim perioclom svedodi i karakter promene napona elektrode cps pli stepenastoj promeni pritiska (slika ti), Napon elektro'de se meri u procesu trenja, koje se ostvaruje lr vodenom rastvoru permanganata kalaja. Kao merna elektroda koriSien je ispitivani uzorak, dok je katoda bila izradena od legure hroma i srebra. Poved:rnje optereienja dovodi do poveianja potencijala, koji se stabilizuje, u toku vremena, na odredenu vrednost. Ta v|eCnost odgovara datom optereienju. Moguie je pretpostaviti da je poveianje vrednosti potencijala u prelaznom peliodu povezano sa poveianjem zone plastiinog deformisanja povrSinskih slojeva metala. Naknadno smanjenje napona potencijala i stabilizacija pokazuju da se uloga plastiinog def ormisanja, pri kontaktu, smanjuje. Pri torne kontaktna povr3ina biva prekrivena pasivnim slojevima sel(Llndarnih struktura. Pri stepenastom smanjenju optereienja nejednadina ou ) Ct 6s ima smisla za zonu kontakta u kojoj su povrSinski siojevi podvrgnuti plastidnom cief ormisanju. U tim zonama se javlja plastidno deformisanje tako da opada intenzitet habanja. Medutim, razaranje prethodno deformisanih slojeva, nastaje pri manjem broju ciklusa optereienja. Pri tome dolazi do pojave "inercionog.. procesa habanja pri prelazu od veieg ka manjem optereienju. Promena intcnziteta habanja kontaktnih povr5ina sa vremenom, pri stepenastoj promeni optereienja, saglasna je transformaciji strukture pri trenju (slika 9). U cilju provere pojedinih pretpostavki na kojima se bazira razmatrana Sema naknadnog dejstva, u Institutu za pouzrianost i vek trajanja ma5ina AN BSSR izvedena su promena po dubini deformisanog ispitivanja strukturnih sloja metala pri trenju. Time se stvara moguinost sagledavanja uticaja promena u potpovr5inskim slojevima na naknaclni proces habanja. Ispitivanja su se sastojala iz dve etape: prva - izudavanje strukture povrsinskih slojeva metala pii trenju u uslovima nepromenljivih optereienja i dluga - ispitivanje kinematike strukturnih promena u metalu pri trenju sa promenljivim optereienjima. Ispitivanja su izvedena na ma5ini trenja sa oscilatornim kretanjem uzoraka pri reZimu: srednja brzina 0,05 m/s i pritisak 3,3 105 - 33 105 N/me pri optereienju 102 - 103N. Kao sredstvo za podmazivanje kori5ieno je mineralno industrijsko ulje MS-20 koje se periodidno dozira u zonu hontal<ta. Uzorci su izradeni od niskougljenidkog delika 45 i Y 8 sa 0,0tlo/o C u vidu valjdiia dimenzija @ 20 x ?,5 mm i plodica debljine 50 150 pm. Nakon izrade uzorci su termidki obradeni Zarenjem u vakuumu, a zatim hladeni zajedno sa peii. Ispitivanja su izvedena primenom elektronskog mikroskopa i rendgenskom analizom. Za ispitivanja na elektron-

Fiz> rr,
d) <dt
h'.-> h
dl

'

12'-'t2 dz {dz

Frs \ ' / 2 d3 > d . ha3 < h , . o1

Fr3 1Fr3
dJ )d-l

Frt >)Fr2
o4 = op, hatlha2

ha3{ ha3

sl. 9.

Promena intenziteta habanja sa vremenom (b) pri stepenastom opteredenju (a) saglasno teoriji transformisanja struklure metala pri trenju ha - debljina sloja metala u kome se javljaju elastitno-plastiine deformacije, Ft - ukupna povrSina zone kontakta u kojoj dolazi do plastiinog deformisanja materijala pri o" ) Cri os pri iemu su zone prikazane u vidu crnih tadaka, d - srednja dimenzija zrna (formirana u povr'Sinskom sloju metala pri trenju).

t r i b o l o g i j a u i r i d u s t r i j i , g c d .n , b r . 2 . t e l o .

17

sl(om mikroskopu jednostranim i dvostranim uklanjanjem tankih povrSinskih slojev:r elei<trohemijskim putem formirane su tanke f oli je. Foli je su lormirane na razliditim rastojanjima od povr'Sine. Rendgenska ispitivanja strukture uzorka izvedena su na difraktometru sa scintiiacionom registracijom FeK a zradenja. Fizicko Sirenje difrakcionih linija detini5e se po metodologiji izloZenoj u radovima L. L Lisaka. Za proudavanje stfukture na razlidi";oj dubini od povr5ine kontakta pre svaiiog zapisa clilrakcionih linija, sa povr5ine uzoilia se uklanjaju slojevi rnetarladebijine 5 - 10 Fm. Pored toga izvodi se snimanje pri razliiitim uglovima pada rendgenskog snopa na uzorak, tai<o da se pri odbijanju mogu analizirati slojevi koji se nalaze na razliditim dubinama metala. Na slici 10 prikazane su fotografije strukture slojeva niskougljeniinih delil<a nakon ispitivanja pri pritishu 3,3 105 N/mz. Fotografije su dobijene na elektronskom mikroskopu i pokazuju da se lormira zrnasta struktura, kako u povr5inskim tako i u potpovrSinsklrn slojevima. Dimenzije zrna,

'- 220 ( tA'rad) t2

tnann?t
t2

tA

\.' \Z
l

t0

-1.

)a

tc

50

5,

'0 .'.i90 J.)"

sI. 11.-

Zavisnost fiziikog Sirenja difrakcionih linija B e:o i mikrotvrdode Hp uzoraka od niskougljeniinog ielika od vrednosti opterecenja pri kontaktu: - H": iI , (t'), f - B z z o : 9 : : o ( P ) ,a : 1 0 0 , 2 3 - izmena B r:o uzorha ispitivanog pri opteredenju 1000 N u zavisnosti od ugla nagiba uzorka u odnosu na snop rendgenskih zraka.

Sl. 10. -

Dislokaciona struktura formirana u povr5inskom i potpovriinskom sloju niskougljeniinog ielika pri trcnju: a - povrSinski sloj, b - oko 5 um od povr5ine trenja, c oko 10 um oil povr5ine i d -. oko 20 pm oal povr5ine.

5000 rn. Izmenu p::0, pri uglu klizanja 100, sa porastom optereienja (kriva 1) karakterile poveiani stepen promene oblika kristalne re5etke povrSinskog sloja uzorka, debljine oko 2 um. Iiriva 1 je saglasna promeni mikrotvrdoie povriinskog sloja sa opt"reienjem (kriva 2). Na osnovu rezultata ciobijenih pri razliditim uglovima nagiba uzorka u odnosu na snop rendgenskih zraka (kriva 3), moguie je zakljuciti da stepen izmene oblika kristalne reSetke naglo opada pri smanjenju ugla klizanja od 10 - 200, gto odgovara debljini slcrja eiektivnog rasturanja 2 - 4 pm. Dalje poveianje ugla klizanja do 700 dovodi do znatnog smanjenja parametra l3::o pri optereienju 1000 N. Rendgensl<efotografije uzoraka pre i posie ispitivanja pri razliditim optereienjima se znatno razlikuju, a prikazane su na slici 12. Linije na fotografi jama su razliiitog oblika i intenziteta. Pre ispitivania linije su tadkastog oblika, dok se pri poveianju opteredenja poveiavaju delovi linija, da bi pri optereienju od 1000 N linije dobile kontinualan oblik. Takav obiik i promena oblika uslovljena je obrazovanjem zrnaste strukture i njenom promenom pri poveianju optereienja. Za odredivanje debljine sloja zrnaste fragmentacije izvodi se rendgensko snimanje uzoraha uz prethodno elektrohemijsko uklanjanje

gustina dislokacija unutar istih i njihovih zidova zavisi od dubine ispitivanih slojeva. Srednja dimenzija zrna se poveiava od 0,3 - 0,6 pm u povrSinshorn sloju do 1 - 3 prm na dubini od 5 pm. U povr5inskim slojevima granice zrna su gusto spojene ciislohacijama, dok je unutar iste broj dislokacija relativno mali. Poveianjem rastojanja od povrSine gustina dislokacija u zidovima zrna se smanjuje, a unutar zma poveiava. Na dubini oko 20 pm istovremeno sa delovima na kojima se uoiavaju dovoljno gusto isprepletane dislokacije, postoje i delovi sa statidki ravno,merno rasporeclenimdisl okacijama. Rendgenska ispitivanja cilindriinih uzoraka pokazuju da je dubina defolmisanog sloja pri tren ju pribli2no 200 trm. To potvrduje iinjenica da se Sirenje rendgenskih linija 0 javlja samo na rastojanju veiem od 200 pm. Na osnovu analize veieg broja fotografija, dobijenih na elektronsko;m mikroskopu, ustanovljeno je da se u povrSinskom sloju formira usmerena zrnasta struktura. Srednja vrednost azinuta razorjentacije izmedu susednih zrna povr5inskog sloja je pribliZno 30. Ne odredenorn stadijumu obrazuju se zidovi zrna norrnalni na plavlc sile tlerrja, to jest zidove koji spredavaju Sirenje dislokacije. Ovi zidovi su izvori koncentlacije napona pri pribliZavanju kontaklnoj povrSini. Pri ciklidirom optereien ju isii su izvori miliropr-rhotina, diji ja realizaciju mehanizma zamornog habarazvoj preCstavl nja deformisanog sloja metala. Granica razvladenja metala sa zrnastom strukturom, kada su zidovi zrna neprobojni za Sirenje dislokacija suStinski zavisi od dirnenzija zrna. U tom sludaju u formuli Holl-Ped se kao parametar d javlja dimenzija zrna u pravcu siie trenja. Na slici 11 prikazana je promena fizidkog Sirenja linija 220 i mikrotvrdoie uzorka od niskougljeniinog delika ispitivanog pri razliditim opterecenjima. Put trenja je iznosio

s'l

LZ. -

Rendgenske fotografije: a - uzorka pre ispitivauzorka ispitivanog pri o;tere6enju 98 nja, b N, c - 245 N, al - 980 N, ilok je materijal uzorka niskougljeniini ielik

18

t r i b o l o g i j a u i n d u s t r i j i , s c d .l , b r . 2 . 1 9 8 0 .

slojeva metaia debljine do 5 pm. Utvrdeno je da se zrnasta struktura menja na dubini od l0 pm, pri optereienju 100 N, do 50 - 60 pm, pri opterecenju od 1000 N. To je potvrdeno i rezultatima dobrjenim ispitivanjima tankih folija na elektronskom mikroskopu. Plema tome srednja dimenzija zrna i dubina fragmentacije zavise od optereienja i odrecluju stepen plastidne deformacije pri trenju. Meduiim, poznato je da se stepen deformacije kod svakog metala smanjuje do odredene minimaine vrednosti. Prema tome moguce je pretpostaviti da uslovi trenja pri l<ojima dimenzije zrna dostiiu minimalnu vlednost, predstavljaju glanicne uslove koje plerti slabo habanje datog metala. Pri daljem pooStravanju uslova trenja (oplereienja) intenzitet habanja raste. U tom sludaju sposobnostolvrdnjavanja povrSinsitog sloja za raiun snranjenja zrna je iscrpljena. Rendgenska struktura ispitivanja uzoraka od telika 45 (HV : 28,7 10s N/m: slika 13) i YB (HV : 80,4 10s N/mr - slika 1;l) su pokazala da poveianje otpereienja, kao i koC ugljenidnih delika dovodi do obrazovanja razvijenije zlnaste strukture. Medutim, stepen fregmentacije kod delika Y B je znatno manji nego kod celika 45, a jo5 vise nego hod niskougijenidnih delika pri islim uslovima ispitivanja. Otigledno je da je to povezano sa razlicitim osobinama kojimir je odredena dvrstoia materij:rla (granica razvindenja), njihuvog polaznog stanj:l i u skladu sa tim stepena plastiine deformacije povrSinskih slojeva u procesu trenja.

Za proudavanje promena strukture povr5inskih sloJeva metala pri prelazu od jednog nivoa optereienja na drugi, izvedena su ispitivanja uzol'aka prema Semi datoj na siici 1j. Pri f iksiranim brojevima ciklusa, oznadenih na slici tail<ama a, b, c, d, e, f i g izvedeno je rendgenografsko snimanje prema podacima iz tablice 2. U polaznom stanju uzorci su imali krupnozrnastu struktulu (slika l5a). Nakon rada na prvom stepenu optereienja od 100 N (slika 15 b) na rendgenogramu se poveiava duZina linija uz. istovremeno poveeanje intenziteta linija (110) a-Fe (slika 16b i tablica 2) ito ukazuje na promenu polazne strukture. Preiaz na drugi stepen optereienja od 1000 N dovodi do dalje suStinske promene strukture povrSinskog sloja. Na rendgenograrnu dobijenom od obrasca

980

98

I /lo

r119/Ig1 rzZ/rOZ

Sl. 15. -

fzmena intenziteta difrakcionih linija lfO i 220 a - Fe uzorka od niskougljeniinog ielika, ispitivanog pri trenju sa stepenastom promenom opterecenja

TABLICA 2:

st. 13.-

Rcndgenska fotografija: a - polaznog uzorka, b uzorka ispitivanog pri opterecenju 98 N, c 392 N, d 686 N, pri iemu je materijal uzorka Sr 45, dok se trenje ostvaruje u prisustvu abraziva, q, : 500 mg/I.

Relativni intenziteti fuo/Ior i l:zolloz Iinija 1f0 i 220 o - Fe uzoraka od niskougljeniinog ielika nakon razliiitog vremena ispitivanja pri stepenastoj promeni opteredenJa Relativni intenzitet rendgenskih linija Taike na gratiku (slika 15), koje odgovaraju razliditom vremenu rada, nakon koga se odreduje intenzitet rendgenskih linija h Irroi Ior
I::c/Iog -1 I220/102 1110/1.0

1,15 1,05 0,10

1,?0
1 tA

0,36

2,29 1,68 0,61

3,00 2,21 0,79

2,68 2,51 2,34 2,00 1 , 8 5 7 , 7 8 0,68 0,66 0,56

SI. 14. -

Rendgenska fotografija: a - polaznog uzorka, b uzorka ispitivanog pri opteredenju 98 N, c 392 N, al 686 N, pri aemu je materijal uzorka Y 8, tlok se trenje ostvaruje u prisustvu abraziva, e, : 500 mg/!.

nakon 5250 m rada (tadka c) duZina delova linija se poveiava da bi nal<on 5500 - 10000 m (taika d i e) do5lo do pojave punih linija (slika 16 d i e). Istovremeno raste intenzitet linije 110 o - Fe (slika 15 d, e i tablica 2) u poredenju sa intenzitetom linije uzorka pre ispitivanja, kao i intenzitet linija 220 d - Fe. To pokazuje da sa promenom zrnaste strrrkture dolazi do pojave i teksture povrSinskih slojeva. Smanjenje opteretenja od 1000 na 100 N, takoCle, dovodi do postepene promene strukture povr5inskog sloja. To se ogleda u smanjenju intenziteta linije 110 o - Fe, pojavi delova razliditog intenziteta na punim difrakcionim linijama i smanjenja debljine tih linija (siika 16 f, e i h). Prema tome habanje deformisanog sloja materijala na prethodnom stepenu optereienja dovodi do poveianja zrna, lto izaziva pojavu potpovr5inskog sloja, manjeg stepena deformisanja, u zoni kontakta. Medutim, srednje dimenzije zrna nakon 10000 m rada na treiem stepenu optereienja su nekoliko puta manje od zrna obrazovanih na prvoj etapi ispitivanja pri istom optereienju. Prema tome struktura metala zavisi od predistorije optereienja i pojave eksploatacionog nasleda

t r i b o l o g i l au i n d u s t r i j i , s o d . 1, br.2. reso.

L9

Zavisnost tehnolo5kog i eksploatacionog nasleda od hrapavosti i valovitosti kontaktnih povr5ina P:rrametri hlapavosti (Ra, R', Ronr i drugi) i valovitosli (kolrii i visina) kontal<tnih povrSina utldu na dinamidku tvrstoiu, raspodelu pritisaka u zotri koirtzriria i uslove podmirzivrn ja, a time i na radnu sposobnost i veii tra jan ja ,.e.ricrLiia mlrSinl. i sl(lupova Na slici 17 prikazan je uticaj parametra Ra nil otpornorit ira habanje elemenata naiina, prema podacima P' 1l' D jaienl<a. Teike 0r i 0z odgovaraju optimalnim uslovima h"rbanja (krive 1 i 2). Kriva 2 ie dobijena za teZe uslove racl:r.

'ti
:i

::il li

'".ii:
,Ei:'i'*rll .

O1
Sl. 17. -

02

p , 'o

Zavisnost parametra habanja (u) cleinenata od parametra Ra hrapavosti povr5ina

$
tSl, 16. -

1"'.'

'-,r.r:i-':"::,

Otpornost na habanje elemenata zavisi ne samo od v|ednosti parametara hrapavosti vei i od pravca tragova na obradenoj povr5ini. VaZna kalakteristika mikrogeometlije kontal<tnih povriina je noseia hliva profila, ciji se prvi cleo opisuje lelacijom oblika:
+r L O 1-^ \' Uo,

1;. -6'.

,h.

Rcndgcnslre fotografije uzoraka oal niskougljeniinog ielilia ispitivanih pri trenju sa siepcnasto::n pr.orncnom optcrccenja

metala pri trenju. Ova pojava je aktuelna fJri slabom hab a n j u u z o r a k a l i l r l a v i d h t r b . r D j ai k a | i l i t c r o s t a j u n e p r o menjeni. Na taj naiin, elisperimentalna ispiLivanja strukture tank i h p o v r ' S l n s l i i hs i o j c v a m e t i r l u t r ) r i l " r e n j u I i l i z a n j a s a s t e penastom prolnenom optelecenje potvrduju pojavu prelazn i h p e r i o d a p r i i J ; r n i l u D j u s t r u k t u r c . P | o u t . e v a n j es t . r u k i u r e povrSinskog sloja pri slubom hlb:rnjn, isLor,'remeno sa postojecinr rezultatima ispiiivanja, daju osnove za pretpostavku da se u tanliirn povr!insi,im slojevima javlja mehanizam zamornog habanja. Isti nastilje n] mcsirrna na l<ojima se javlja oscilatolno hleienje elerncir:rta lioirt:-rlitnih parova. Pri radu maSina kontal(tni parovi su icsto podvrgnuti de:stvu imptLisnih optercienj:r znatno veiih od optereienja pri kojima se javi.ie noimalno hrbanje. Takva preoptereienja najceiie d.ovccle do nagiog poveianja temperatura u znni kontakta. povclanju slepcnu pl:rstiCncdelormacije i izmene struk'tuie metala. U tim sludajevima, u zavisnosti o d p o l a z n e s l l u h : r u ' e . j a r ' ) j r j u s c p l c c e s i s e ) r u n d a l n o gk a ljenja, homogeniz.r.cije strrllitLlre, rasivaranjir otvrdnute faze, preraspodele ugljenika itd. Eksploatrciono naslede uslovljeno promenom fizicko-mehanickih karaliteristilia materijala,
irvl in sp rr lnlirr dr:)es vremnnskrr. nn,'inda ir nckada i do

momenta kada parovi dostignu granidne vlednosti bilo zazora, dinamiche tvrstoie ili nekog Crugog parametra.

Scle su: t'p - relativna povrSina (duZina) preseka materijala, e - relativno pribliZavanje e: p'/Ilmax, p' - brojna vi'ednost nivoa preseka profila, R-rax - maksimalna visina neravnina, b, v - pararrletri zavisni od vrste obrade kontaktnih povrSina. Svakom tehnolo5kom postupi(Lrobrade kontalitnih povriina odgovara odredena vrednost parametara hrapavosti. Otuda se za glavne elemente, kao neophodnost, javlja obavezno propisivanje visine neravnina, parametara noseie krive profila, radijusa zaobljenja vrhova i udubljenja neravnina, kao i pravaca tragova obradc. U procesu uhodavanja kontalitnih povriina, parametri lioji definiiu njihovu hrapavost se su5tinski men jaju u zavisnosti od reiima rada, usiova podmazivanja, materijala i metoda obrade povrSina kontratela (slika 1B). U cilju smanjenja veliiine habanja, u procesu uhodavanja, neophodno je procesom mehanidl<e obrade formirati takve geometrijske i fizidl<o-mehanidke ]<arakteristike, koje odgovaraju karakteristikama formiranim pri kraju perioda uhodavanja. Potrebno je, takocle, uzeti u obzir dinjenicu da ehsploatacione osobine zavise ne samo od hrapavosti povr'Sine formirane operacijama zavr5ne obrade, vei i od hrapavosti nakon operacija prethodne obrade. Naprimer, polazna mikrogeornetrija utide na hontaktnu nosivost elemenata od delika IIIX 15. U ciiju provere ove konstatacije izradene su detiri grupe uzoraka od jedne delidne 3ipke. Mehanidka obrada pre kaljenja je bila razlidita: 1-a grupa: gruba strugarska obrada, 2-a i 3-a grupa: strugarska obrada 5-e klase hrapavosti i 4-a grupa: bru5enje 9-e klase hrapavosti. Zatim se uzorci ka)e pri istim reZimima, kal<o bi nalion tern-ridkeobrade imali istu tvrdoiu. Kaljeni uzorci su bruSeni, a neki i polirani. ZavrSno obradeni uzorci su imali hrapavost 10-e klase (po GOST-u). Ispitivan ja kontaktne nosivosti su pokazala da se mehanizam zamornog ja, u najveiem broju sludajeva, javl ja na uzorcima l-raban koji su pre kaljenja obradivani grubom strugarskom obra-

20

t r i b o l o g i j au i n d u s t r i j i , s o d . n, br.2. 1e80.

t'mox

(yn)

,l

9
lPmt

-r---lI )s'
-: :"t ': --lt. ",r\/7,/

NA

1,

840

--4/ '?, /
'::'i

i '/-j:'71--*1, lr-'*|, i.';/7'

-LJ ..-- --

- -I..

4,CS

S (krn)

SI. 1B' -

Izmena karakteristika Ijenog ielika lZXHsAu -srednjc aritmetijko fila, b, r'-parametri p-ugao nagiba sti'anl

hrapavlsti poviiiir: hcntaktniir valjiliia cd k;r(.:i-*p-rrr tr.'c'j.,r, R.,, trttG,lesuuito:ial.a'ja R,uar otlstupanjc i m:liirirrr;lita v!-qila ncr:rvrrila lrronosedc lir.ive pro.iila, f)-:.;::li,!irs zacbl,irnja ltha, p;:ofill). miirrrnri.avnina

Ccm. Neiioliko puta manje razaranje imaju uzorci 2-e i 3-e giupe, Col< se na uzorcima bru5cnim pre kal jenja mehaniz:'nr :amornog habanja ne uoiava. irJejednoroCnost struktui.e, koja je znatnije izraZena kod uzor;,rkngr-,"rbo oblatlcnih pre tet'midlte obrade, je osnovni uzloli smanjenih eltsploatacionih osobina. pri ju bruSen grubo obradenih povlSina na uzvi3enjima, u mornentu njijan ja tocilom nastaju toplotni udari. Toploini hovog r-rklan udari clovccledo promene strukture lokalnih zapremina. Na pak, metal se menja. zagreva pa se strukLrclr-rblieniitna, tula lazlikuje od strukture forrnirane na uzviSenjima. Ta t'a::liliaizr.zita pojavu struliturne koncentracije napona, obrazovanjit mil<ropukotina i stvaranja uslova za razvoj meh a n i z n r rz a m o r n o g h a b a n j a . Si,r'r-tl<tr-rrne razlike u povr5inskim slojevims su prouzrohovane i valovitoiiu povr5ina. Oscilovanje reznih elemenara alrta u odnosn na predrnet obrade, uslovljeno valovipcvr'Sine,clovodi do periodidnog poveianja dubine reto56'-t zaniii, a time i do promene strukture povrSinskih sloieva usleJ clejstrrapromenljivih dinamidkih i temperaturnih fal<tola. Pii bruienju n-roZedoii do pojave mestimidnih pregopovr'Sina,tako ds naredne operacije zavrlne obrade revan_i;r ne moqll iskl.juditi dobijanje sloja razlidite strukture. pojave l'azliiite stL'uktr,rre smanjuju el<sploatacioneosobine elemeirrta. Tiliir'; tip "s11LlLfu.nog<tehnololkog nasleda se delimiinc iavlja r.r vidr: odreclene raspoCele mikrotvrclcie povl ijr':sliih slojeva nakon bruSenja (s1ika 1g). C:y,:olno;t na habanje u znatnoj rneri zavisi od valovipovriina. U radovima P. E Diadenl<a tosti l<ontakttrih C:ti su rczultrti ispitivania kontaktnih parova diji su elementi izraCeni oC delika i belog metala. Pri poveianju valo','iiosti delidnih lrzoraka ze B-15 um, habanje uzoraha od beloq melala se poveiava viSe od 2 puta. ll ciiiu obezbeCenja neophodne kontal<tne dvrstoie i roqoclnih uslova podmazivania desto se izvocli i Saberovanje l<r'riitl;tr-rihpovr''iina. Pri habanju tul<r'ih oovrSina clolezi C.osirlne plom.ne dubine '-rdr,rbljenja i poveianja povr.iine

kcu1rli1ir. Kr,r"rtrlitla lovrilnl pri 5aberovanju se definiSe k ' . - r e i i c i j e n i o r u p c p . . - r ri c r . . c ' s t i K r . I s t i p i c d s t a v l j a o c l n o s s i v a l n e povrSine kou'i:i\'rlr F un i nominali-ie povrline Fn : K: : .: F.rr/F". Z:n'is,'l1.r: l<oeficijentir I{r i pai.ametra linear;nog h:ibanja u, irc iir. r,/. Sl:,rrii':inr-t, je obiil<a:

/ l 1K 3 _ : l i *
\

,',r / l

r r\ " i 1.,i.',,n.

gcle su: Ill,1 --t-ital{sim:rlrtr rl,itl:in:r r"rdr-rb je lnja f ormiranih pos|upliom iabcrovania It,r-;oieina vrcdl-rost koeficiienta prpunje:rosIi, m,-ltc,eiicije.tr_ z:rr.rsan cd poslupile Saberovania. por,rt'iinlr pli sprcz:iiriu cive povrSine obradene Konlurna postup^cirnlr iil:c.t'ovanje je mr,:r.itr o,.l I<cntulne por,,rSine bilo koie od lrii.h. Pii istim koeliciien.,ima popurijerosti konltuna oovriina je odredena r.elaciicn:

, ,(, -lr
Fs,,",: Fn l(.,,, \

')"
r- I l(41.i

Orra zavisnost o,iraZzrva elisploataciono naslede sklopa !'c:;iilo sil ncilavra'n:m } ; a r - l : l : 1 e . ' ' o i nl l r o l t t e n e k o i t t u t n e p o _ rrrSine pri l-ralr:_uriu. Uloga telrn*lolllog i el;slrloatareionog mii{rogometiije e!e ;rrcrutta nasle{a pri forrnirar:ju

I0

tZ'

l(mm)

St. 19. -

Izrnena mikrotvrdode bru6cne povrSine u pravcu glavnog kretanja, L-duZina mernog dela povr5ine

Prema S. t4. B i I a k rr, melirogeome+.rija kcntaktnih povriina orlrcclr-rie ponzdanost rrda sltlop.rva i mehanizama. I z m e n n 1 _ . l e o m e t r l i s l < o :o l blika usl,rvljena ie tehnologiiom izrade, monl:ri:e, us)i-.vima raC:t (tem:terl.ir-rrnim i elastiinim rielorm:ci-jimr) i kvaliletcin re:n1r)ninih r:dova. Ta promena dcrvotli do naiujnvirnia pr':rvilnog rrsuoreda osa i IovrSina, n a s t a n l < e p ; e , 1 . . r e , i ; r n i hm e : j t : r , p o v l . J i n s k o g h a b a n j a i z a d , o r a , plaslii:noe clcIormisania i dr,rijh obliki intenrlvnog razat"ilnia l;ontahtnih pcvr:iina. P'rlcd 1oaa, zn:rtno se poveiava r,'r:ro..rrinaia poirrr,'e lom:r elornen:rta tipa osovina, vratila i lolilta usierl poiave pi:ro1rtereienja. N(tclutir-n. nojr.r-r greike r,hraCe na alatnim maiinama d o r , ' o d i d c c , l 5 i i 1 ; 1 ; 1 1 1 1ta l'e.rnt'-re rr,lllnie predmeta kretiltje obrar'le i alal:r orl z::Cefe. Ovo oCsiunanie ie uslovljeno tadnoiiu izr;tclc lrinerlr,tsl.:ih p:t).1\r:t mlrhaniikih sistema i faklorina vczanirn zr uslo'.'e njihlvr: cksploatacije (elastidne i ta,irr,al'lrll:rne de;lt:Lrl:rciie clcrnrnattr, hal-lanie kontaktnih novriin:i, slurenie tr..aterijalr, kolebanie clubine oclnosno c l c c l i i n e r . r ) j n c g . f i l r r r : , 1i s l i d n o ) . p r . i r r t c n i v e k e t r a j a n j a s k l o pova preciznih ::litnih rn-iine gt'anidno stan.te mnogih ele_ Iiten:rta (vodice. lio;iiri. zivoini nr;:ovi i dr.) karal<ter:i5e ' . ' r : l i i i n a o d s t u p a n j r r r i , -ill < a r e C ' i i h p o v r i i ; r a ocl podetnih_ ra i'-rnsL:ih.

(Nastaval<ri narednorl brojr_rdasopisa)

tr,brlcai;r u inCus:riji, s c d .1 , h r . 2 . 1 e 8 0 .

21

U D K 6 2 0 . 1 7 8 . 1:6 62 21.91.003.12

Z. PALUNCIC*

Ut.cajsredstava za hladenje i podmazlvanje na vrednost obrade

UVOD Proces rezanja u obradi metala praien je razvojem visokih temperatura i visokim pritiscima u zoni rezanja. U ovakvim uslovima na reznom kiinu alata intenzivno se razvijaju tribolo3ki procesi, dija je posledica tro5enje alata. Sredstva za hlaclenje i podmazivanje, svojim dejstvom, koje se u osnovi sastoji u odvodenju razvijene toplote i podmazivanju konlaktnih povrSina, smanjuje intenzitet razvoja triboloikih procesa na reznim elementima alata. Praviina primena sredstav:r za hladenje i podmazivanje moZe znatno uveiati postojanost alata, a time i ekonomidnost obrade u celini. S obzirorn n:r vaZnost koju imaju u proizvodnorn sistemu, razvoju sredstava za hladenje i podmazivanje poklanja se velika paZnja. Savremena sredstva za hladenje i podmazivanje predstavljaju sloZene, mnogokomponentne sisteme, kod kojih nije vaZan samo sastav vei i kvalitet komponenti. U obradi metala rezanjem koriste se, po pravilu, sredstva za hlaclenje i podmazivanje dobijena na bazi rafinisanih mineralnih ulja, koja se primenjuju kao dista ulja za rezanje ili kao uljne emulzije. Poslednjih godina, zahvaljujuii brzom razvoju proizvodnje povr5inski aktivnih materija, razvijena su sredstva za hladenje i podmazivanje koja sadrZe malo ili nimalo mineralnih ulja. Uobidajeni naziv za ova sredstva je polusintetidka odnosno sintetidka sredstva za hladenje i podmazivanje i kao takva predstavljaju alternaclju uljnim emulzijama, a po triboloikim osobinama vei ih i prevazilaze. Poslednjih gbdina svetska industrija suodena je sa izrazitom krizom proizvodnje nafte, Sto je dovelo do poveianja njene cene. S obzirom na ogranidenost izvora nafte i neminovnost sve veie Stednje, zamena sredstava za hladenje i podmazivanje na bazi mineralnih ulja sintetidkim sredstvima postaje sve aktuelnija. U Laboratoriji za obradu metala i tribologiju Ma5inskog fakulteta u Kragujevcu izvr5ena su ispitivanja kvaliteta sredstava za hladenje i podmazivanje sa tribolo5kog aspekta. Za ispitivanje su odabrane uljne emulzije, polusintetidka i sintetidka sredstva za hladenje i podmazivanje, koja se najdeSde primenjuju u klasidnim vrstama obrade kao 3to su struganje, bru5enje i glodanje. Kvalitet sredstava za hlaclenje i podmazivanje definisan je na osnovu otpornosti alata na habanje. Otpornost alata na habanje, za svaku vrstu ispitivanih sredstava za hladenje i podmazivanje, utvrdena je praienjem intenziteta razvoja procesa habanja na lednoj povrSini reznog elementa alata. Metodologija ispitivanja zasnovana je na kori5ienju radioaktivnih l_<ao indikatora za pradenje razvoja procesa habanja. :r::O. VRSTE SREDSTAVA ZA HLADENJE I PODMAZIVANJE Sredstva za hladenje i podmazivanje se, po najopitijoj podeli svrstavaju u tri grupe: i Biografija autora data u dasopisu br. 1 (1979.). ! I !

dista rezna ulja uljne emulzije sintetidka sredstva

nn[] I n
Z
N Fr a

primenjuju se u operacijama ulja Cista rezna koje treba da daju dobar kvalitet obradene povriine, kao 5to je obrada navoja, zupdanika ili obrada provladenjem. Takode se primenjuju za obradu teZe obradivih materijala, na primer legiranih i termidki obradenih delika. U podetku su kao rezna ulja koriSdena masna ulja biljnog ili Zivotinjsl.,ogporekla, ali danas su potisnuta mineralnim uljima koja imaju veiu postojanost. Uljima za rezrnje desto se dodaju razliditi sastojci, diji je zadatak poboljSanje eksploatacijskih karakteristika ulja. Ovi sastojci predstavljaju aditive, koji nadeSie imaju antifrikciona ili antihabajuia svojstva. Prema nadinu delovanja aditiva na obojene metale rezna ulja se dele na ulja aktivnog i neahtivnog tipa. Ulja aktivnog tipa imaju nisku cenu, ali je njihova primena ogranidena zbog opasnosti da izazovu koroziju delova alatne ma5ine. Ulja neaktivnog tipa na normalnim temperaturama ne reaguju sa obojenim metalima pa stoga, pored funkcije koju obavljaju pri rezanju, mogu vriiti i podmazivanje odredenih sklopova ma5ine. U l j n e e m u l z i j e s a s t o j es e o d m i n e r a l n o gr . r l j a v , ode i emulgatora. Emulgatori su povr5inski aktivne materije, diji je zadatak obrazovanje stabilnih emulzija u vodi. U sastav uljnih emulzija, pored emulgatora ulaze jo5 i inhibitori korozije i baktericidi kao i sastojci za smanjenje penuianja. Uljre emulzije se, s obzirom na primenu, mogu podeliti na tri grupe: ! mlcdne neprozirne emulzije, n diste mledne emulzije koje se primenjuju u operacijama bruSenja; sadrZaj emulgatora u ovim emulzijama je poveian, tako da se dobijaju finije emulzije, i1o im daje veiu prozirnost, E uljne emulzije sa EP-aditivima koje imaju mledan izgled, a aditivi na bazi sumpora, hlora i fosfora obezbeduju smanjenje trenja u uslovima ekstremnih pritisaka. Sintetidka sredstva z a h l a d e n j ei p o d m a z i v a n j e predstavljaju prave rastvore neorganskih ili organskih materija u vodi ili rastvore obogaiene aditivima za sniZavanje povriinskog napoina vode. Slntetidka sredstva, analogno emuizijama, pripremaju se na mestu upotrebe rastvaranjem koncentrata u vodi. Imaju prednost u odnosu na emulzije zbog svoie prozirnosti, koja olakiava praienje procesa obrade, kao i veie postojanosti eksploatacionih svojstava. Neke negativne osobine, kao Sto su sklonost ka obrazovanju naslaga na delovima ma5ine, visoka Ph-vrednost ili opasnost od emulgovanja ulja koje se koristi za podmazivanje sklopova ma(ine, su otklonjene. Me5aniem mineralnih ulja i hemijskih sredstava dobijaju se polusintetidka sredstva za hladenje i podmazivanje. SadrZaj mineralnog r,rlia u niima iznosi 5-400/0, dok je poveian sadrZaj emr,rlgatora kako bi se dobile Sto finije kapIjice ulja, a time i bolje eksploatacijske karakteristike.

22

t r i b o l o g i j au i n d u s t r i j i , s o d . lt, br.2. re8o.

METOI,OGIJA ISPITIVANJA TRIBOLOSKIH KARAKTERISTIKA SREDSTAVA ZA HLADENJE I PODMAZIVANJE Svojim prisustvom u procesu rezanja sredstva za hladenje i podmazivanje usporavaju razvoj tribolo5kih procesa na kontaktnim povr5inama izmedu alata i predmeta obrade. S obzirom na svoj kvalitet i eksploatacijshe uslove u kojima se primenjuju, sredstva za hladenje i podmazivanje u razliditoj meri utidu na smanjenje razvoja triboloSkih procesa. Sredstvo za hlaclenje i podmazivanje, pri kojem se tribolo5l<i procesi na reznim elementima alata najsporije odvijaiu, obezbecluie na jveiu postojanost alata, a time i moguinost povefanja el<onomiine brzine rezanja. Veia ekononridna brzina rezanja smanjuje vreme efei<tivnog rezanja pri izvodenju proizr,'odneoperacije, dime se stvaraju uslovi za snranjenje tro5kova obrade. Vrednost obrade jedne proizvodne operacije koja se ostvaruie u serijskoj ili masovnoj proizvodnji moZe se predstaviti sledeiim izrazom: Vo:R+A+M+VsHp Primenjene oznake u izrazu predstavljaju: D vrednost rada proizvodnog i (brigaCira) R:nKrtp tr tro5kovi reznog alata A : ! strudnog radnika Q) (1)

Vreme trajanja proizvodne operacije tr ziti u obliku

moZe se izra(6)

tr :

t't -l- te

gde je: ristali deo uliupnog vremena trajanja proizvodne operacije (pomoino vreme, pripremno - zavrSno vreme itd.) Uno5enjem zavisnosti (6) u izraz za vrednost proizvodne operacije moguie je formirati dva dlana izraza, od kojih jedan zavisi od ts dok je drugi nezavisa,n. S obzirom da postoji veza izmedu tg i brzine rezenja i brzine rezanja i postojanosti (Tejlor), moZe se konadno vrednost obrade izr'3.3itiu zavisnosti od postojanosti: (7) V:Vr*Vz(T) Najmanja vrednost ove funkcije ostvaruje se pri ekonomidnoj postojanosti alata, koja je posledica obrade ekonomidnorn brzinorn lezanja. Kvalitet sredstava za hladenje i podmazivat'ije ne r.rtide na velidinu ekonomidne postojano:rri. ali moZe rir promeni velicinu ekonomidne brzine rezzrn.ja,Sto se najor:iglednije vidi na sL 1. a. Poveianjem eli.rnomidne brzine rezanja smanjuje se mlnimum funkcije (7) za vredncst obrade (sl. 1. b.), Sto znadi da kvalitetnije stedslvo z:r hlrclr:nje i podmazivanje utide na smanjenje tro5kova ir'la.'La, tt'o;kova ma5ine i vrednosti rada potrebnog z:l oslvirr e n , l cn i ' ' r i z r - n l l n e operacije.
Iq, u", ' 'uinsHP Kssp) |

tu' -

/
[n Kr tr * \

c-\
Kz tz + ---]-i+l /T

t"
(3)
et

velidina amortizacije proizvodne opreme po

'iadnni nnorrniii

'e2

CrP
rvl tt,

1 0 0. 6 0. F tr tro5kovi sredstva za hladenje i podmazivanje

Cu kq a)
L

log T

b)
Slika 1..

vsnp
1 0 0. 6 0 gdeje: n -

(5)

'- {E

faktor l<oji uzima u obzir uticaj lidnog dohotlia strudnog radnika na vrednost proizvodnc operacije

Kr i K: - bruto lidni dohotci operacijskog radnika i o5trata, din tr i ts - vreme promene alata na proizvodnoj ma5ini i vleme oitrenja alata, min Ca i vrednost alata, din broj moguiih o5trenja alata vrednost masine na kojoj se primenjuje a m o r t i z a c i o n as t o p a , d i n amortizaciona stopa, u procentima ukupno vreme koje se tro5i na proizvodnoj maiini u toku godine, u dasovlma vrednost emulgirajuieg ulja, odnosno koncentrata za hladenje i podmazivanje, din/Iit potroSnja sredstava za hladenje i podn.razivanje, lit/h sadrZaj ulja ili koncentrata u sredstvu za hladenie i podmazivanje, u procentima Vferrle trajanja proizvodne operacije, min vreme efektivnog rezanja, min s o d .n , b r . ? . r ? 8 0 .

Da bi se odredile triboloike karakteristike sredstava za hladenje i podmazivanje, potrebno je utrvditi u kolikoj meri svako od ispitivanih sredstava za hladenje i podmazivan je r.rtide na irrtenzitet razvoja triboloSkih procesa. U Lnbolatoriji za obiadu metala i tribologiju Ma5inskog fakulleia u Kragujevcu razvijena je metoda praienja razvoja trlboio5hih procesa na reznim elementima alata, koja se zasniva na utvr(livanju otpornosti alata na habanje u funkciji stepena pohirbanosti leznrh elemenata. Poznajuii funkcionalnu zavisnost izmedu otpornosti na habanje i pohabanosti reznih eleme;rata aiata moguie je izraiunati odgovarajuiu postoj:rnost alata za oCredeni kriterijum zatupljenja. Otpornost nir habanje definiSe se izrazom: AT --(B) ah Funkcionalna veza R : f (h), dobija se praCenjem Sirine pojasa habanja na lednoj povriini reznog klina (Ah) posle odredenih vi'emensl<ih perioda rezanja (AT). U principu, dovoljno je odrediti po tri tadke funkcije R : f (h) u pr-vom i drugom periodu rezanja. Postojanost se izraaunava. prema izrazu: dT R : -*dh *
ho hk

Co p F Cu q k t1 ts -

T : I

R, (h) dh + / n, tn)ar'
hn

(e)

Praienje razvoja Sirine pojasa habanja na lednoj povrSini reznog klina vrii se radioaktivnim putem. Deo ledne povr5ine reznog klina i to onaj koji neposredno udestvuje u kontaktu sa obradivanim materijalom u toku obrade, ozraduje se bombardovanjem teSkim desticama (deuteroni, protoni, a-destice).Produkti habanja, koji odlaze sa leilne povrSine usled tribolo5kih procesa, odnose sa sobom deo radioal<tivnih destica ozraaene povr5ine, dime se njena radioaktivnost smanjuje. Merenjem radioaktivnosti ozradene po-

tribologija u industriji,

23

vrSine posle relativno malih perioda rezanja (oko 0,5 min) odrednje se promena Sirine pojasa pohabanosti. Zahvaljujuii ovako velikoj osetljivosti metode pri praienju habanja moguie je jednim ozradenim alatom i za kratko vreme, izvrSiti plogram ispitivanja, koji bi zahtevao, pri klasidnim metotlama ispitivanja, veliki broj alata i vreme ispitivanja. RtrZULTATI ISPITIVANJA

Programom ispitivanja tribolo5kih karakteristika sredstava za hladenje i podmazivanje predvideno je odredivanje njihovog kvaliteta u obradi struganjem i obimnim glodanjem.

Iz prikazanih rezultata zakljuduje se da su ispitivana sredstva za hladenje i podmazivanje razliditog kvaliteta, posmarano sa triboloSkog aspekta, s obzirom da u razliditoj neri utidu na smanjenje tribolo5kih procesa na reznim elementima alata. Sredstvo A omoguiava obradu sa najveiom brzinom rezanja, a time i najmanjim vremenom efektivnog rezanja u odnosu na ostale vrste ispitivanih sredslava za hladenje i podmazivanje. Takocle se zapaZa da je po kvalitetu, s obzirom na tribolo3ke karakteristike, mineralno emulgirajuie uije D pokazalo najslabije rezultate. Rezultati ispitivanja sredstava za hladenje i podmazivanje pri obradi obimnim glodanjem prikazani su na sl. 4. i sl. 5.
R

iui4 Li,r)
1730 :44,3 m/min

i. tzso
200
v : | 60 s: o . z mtmin u,tzJ mm/o mm

0 , 1 1 2m m / z 2mm l0 mm | 2 t/min

500

O': | 2 !/min

t50

| 00

250
OA
OA XB EC AD

XB

AD 0

0,1

0,2

0,3

0,1

0,5

mm

0.1 Otpornosti

0,2

0.3

C.4 pri obradi

0.5

h lmnl

S I . 4. -

Otpornosti na habanje pri obradi obimnim glodanjem

sI. z

na habanje

struganjem

tntmi6
100 300 60 200 150 s0 40 30 100
I
A Polusintelitko Sintetiako PolusrntetrCko Mtnerolno I C D FolustntettCko SrntetrCko Minerolno Minerolno

70 50

20

30

ta

50 60

tc)

2 C0 iinrrl

20

30

t0

50 60

t00 zavisnosti

200 r f{nid

SI. 3, -

Tejlorove zavisnosti

SI. 5. -

Tcjlorove

Na sl. 2. prikazane su otpornosti na habanju dobijene pri ispitivanju detiri vrste sredstava za hladenje i podmazivanje u obradi struganjem, a pri brzini rezanja v: 160 m/min. Na dijagramu su sa A i C oznadena polusintetidka sredstva za hladenje i podmazivanje, sa B sintetidko, a sa D emulzija na bazi mineralnog ulja. Na sl. 3. predstavljene su odgovarajuie Tejlorove zavisnosti za ispitivane vrste sredstava za hladenje i podmazivanje.

Ispitivano je polusintetidko (A), sintetiiko (B) kao i dva sredstva za hladenje i podmazivanje na bazi mineralnog emulgirajuieg ulja (C i D). Kod oba postupka obrade najslabije tribolo5ke kai'akteristike pokazala su mineralna emulgirajuda ulja, 5to znadi da ih polusintetidka i sintetidka sredstva za hladenje i podmazivanje prevazilaze po kvalitetu. Ranije je iznet<r

24

tribologija u industriji,

s o d .1 , b r . 2 . t 9 8 o .

da kvalitetnija sredstva za hladenje i podmazivanje omoguiavaju smanjenje tro3kova aiata, ma5ine kao i vrednosti rada potrebnog za ostvarenje proizvodne operacije. S druge strane mineralna emulgirajuia ul ja jo3 uvek su po ceni ispod cene koitanja polusintetidkih i sintetidliih sredstava za hladenje i podmazivanje (izuzimajuii sredstvo B kori5ieno pri struganju). Da bi se dobila plava predstava o uticaju svakog od ispitivanih sredstava na ekonomidnost izvorlenja proizvodne operacije, izvrSen je proradun vrednosti obrade. Podaci za proradun uzeti su iz proizvodnih uslova za prosedne operacije struganja i obimnog glodanja. Kvalitet sredstava za hladenje i poclmazivanje definisan je na osnovu prikazanih rezultata preko faktora KstJp , koji ima uticaj na brzinu rezanja.

na vrednost obrade odludujuii uticaj ima kvalitet primenjenog sredstva za hladenje i podmazivanje, dok je cena koStal'Ljaod manjeg znadaja. S cbzirom na veliki uticaj kvaliteta sredstava za hladenje i podmazivanje na vrednost obrade potrebno je posvetiti paZnju izboru odgovarajuieg sredstva za odredenu vrstlr obrade, jer u zavisnosti od proizvodnih uslova u kojima se primenju ju, razlidita sredstva za hladenje i podrnazivanje u razliditoj meri utidu na usporavanje tribolo5kih procesa na reznim elementima alata, odnosno na povecanje postojanosti alata. U analiziranim operacijama udeo efektivl-rog vremena rezanja t: u ukupnom vremenu trajanja proizvodne operacije tt iznosio je oko 600/0.Efekat uticaja kvaliteta sred-

TABELA 1. Analiza vrednosti obrade proizvodne operacije struganja SREDSTVO

Cu K SHP
L(

Polusintetidko A 100 L,29 t,B2

Sintetidko B

Polusintetidko

Mineralno D

(Indeks) (min)

25
1,10 2,00

92 1,00 2,12 OBRADE din 1,51 1,14 3,39 0,16 indeks t17 129 116 107 118 din 1,58 1,23 3,55 0,05 6,41

30 0,93 2,22

VRtrDNOST
din

indeks

din

indeks 110 118 110

,'7

indehs L22 140 t22 33

Vrednost Troikovi Tro5kovi Tro5kovi

rada (R) alata (A) maSine (M) SHP (VsHp)

1,29 O,BB 2,92 0,15 5,24

100 100 100 100 100

t,42 1,04 3,20 0,04

5,?0

Vrednost obrade (Vo) TABELA

109

6,20

t22

2. Analiza vrednosti obrade proizvodne operaclje gloalanja

SREDSTVO Cu K SHP tk (Iudeks) (min)

Polusintetidko A

Sintetidko B

Mineralno

Mineralno D 29 0,81 1,06

100 1,00 0,93

131 0,95 0,96

VREDNOST

32 0,83 t,04
OBRADE din 0,51 0.156 0,67 0,02
r,to

din Vrednost Tro5kovi TroSkovi TroSkovi rada (R) alata (A) ma5ine (M) SHP (VsHp) 0,46 0,13 0,60 0.05
l)4

indeks 100 100 t00 100

din 0,,+B 0,135 0,62 0,07 1,31

indeks 104 l0i r03 140 105

indeks 111 120 112 40 110

din 0,52 0,16 0,68 0,02

r,.Jo

indeks 113 113 4n

111

Vrednost obrade (Vo)

100

U tab. l. i 2. prikazan je uticaj ispitivanih sredstava za hladenje i podmazivanje na vrednost obrade za operacije struganja i obimnog glodanja. ZAKLJUEAK Na vrednost obrade sredstva za hladenje i podmazivanje utidu na dva nadina: svojim kvalitetom, odnosno uticajem na povedanje postojanosti alata i cenom koStanja. Cene ko5tanja ispitivanih sredstava bile su veoma razlidite, pri demu su mineralna emulgirajuia ulja bila najjeftinija (izuzimajuii sredstvo B u tab. 1). Posmatrajuii ukupan efekat uticaja na vrednost obrade, mineralna emulgirajuia ulja su u obe analize pokazala najslabije rezultate, s obzirom da je vrednost obrade pri njihovoj upotrebi veia nego kada se u obradi koriste polusintetidka i sintetiika sredstva za hlaclenje i podmazivanje. Iz ovoga se nameCe zakljudak da tribologiia u industriji, s o d .l , b r . 2 . t 9 B o ,

stava za hladenje i podmazivanje na vrednost obrade bio bi jo3 izraZeniji za operacije u kojima je deo efektivnog vremena rezanja u ukupnom vremenu tk vedi. LITERATURA 1. IVKOVIC B., Tribologija rezanja, sredstva za hladenje i podmazivanje, Gradevinska knjiga, Beograd, 19?9. 2. MOVIC B., Triboloske karakteristike sredstava za hlatlenje i podmazivanje, oObrada metala i tribologija* 10, Kragujevac, 1978. 3. JtrREMIC B., Triboloike karakteristike sredstava za hlaclenje i podmazivanje pri obradi bru5enjem, .Obrada metala i tribologija.., 1Q, Kragujevac, 1978. sredstava za 4. ARSOVSKI S., Tribolo5ke karakteristike hlaclenje i podmazivanje pri obradi glodanjem, oObrada metala i tribologija*, 10, Kragujevac, 19?8

25