FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE NOVI SAD

SEMINARSKI RAD
PREDMET: Upravljanje ljudskim resursima (HRM) TEMA: Menadment i Strukturna organizacija hotela IVAN`S HOLDING

Student: Stanojevi Ivan 50/06 Ni

Mentor: Doc.dr Miroslav Milutinovi

Jun,2008

SADRAJ

Organizaciona struktura hotela IVAN`S HOLDING ema.3 UVOD ....4 PODELA MENADERA .5 HIJERARHIJA ..6 KOORDINACIJA. 6 DIZAJN ORGANIZACIJE ...7 UPRAVLJAKA STRUKTURA HOTELA .8 Organizacijska struktura kompanije IVAN`S HOLDING .....9 Literatura 11

(Organizaciona struktura hotela IVAN`S HOLDING)

UVOD
Strukturna organizacija podrazumeva nain na koji se aktivnosti organizacije dele, grupiu i koordiniraju na relaciji menader i radnici, menadzer i menager i radnik i radnik. Postoje tri vida formalne structure sektora organizacije: prema funkciji, prema proizvodu/trzitu, ili matrna. Funkcionalna organizacija u jednom sektoru spaja sve one koji se bave jednom vrstom aktivnosti ili nekoliko srodnih aktivnosti, a to se naziva delatnost. Na primer organizacija podeljena po funkciji moe da ima zasebne sektore za proizvodnju, marketing i prodaju. Menader bi u ovom sluaju bio odgovoran za prodaju svih proizvoda koje organizacija izradjuje. Funkcionalna organizacija je najlogicniji utemeljeni oblik za podelu na sektore. Koriste je uglavnom male firme koje nude ogranien broj proizvoda poto se ovakvom organizacijom efikasno koriste specijalizovani resursi. Jos jedna prednost structure prema funkciji jested a olaksa posao nadgledanja, poto je svaki menadzer struan za mali raspon kvalifikacija.Dalje, struktura prema funkciji omogucije da se lakes mobilisu ljudi s usskim kvalifikacijam i upute tamo gde su u datom trenutku najpotrebniji. Medjutim ova struktura organizacije ima i nedostataka. Posto menaderi za odreene delatnosti moraju da podnose izvestaje centralnoj direkciji, donosenje brzih odluka, kada je to potrebnoveoma je oteano. Organizacija prema proizvodu/trzistu, esto se naziva i organizacija prema diviziji, okuplja u jednu radnu jedinicu sve koji su ukljueni u proizvodnju i marketing jednog priozvoda ili grupe srodnih proizvoda, sve one koji se nalaze na odredjenom podruju, ili svo koji rade sa odreenom vrstom klijenta. Veina velikih kompanija koje proizvode veliki broj proizvoda ima organizacijonu strukturu prema proizvodu ili trzistu. U jednom trenutku egzistencije organizacije sama veliina i raznolikost proizvoda e strukturu prema funciji uiniti nezgrapnom. Kada izdvojenost na sektore kompanije postane i suvie sloena da bi se obavljala koordinacija strukture po funciji, glavni menadzment e stvoriti delimicno autonomne divizije. Za razliku od sektora divizija lii na zasebno preduzee. Maticna struktura nazvana i system viestruke komande jeste hybrid kojem se kombinuju povoljnosti oba tipa ema, a pri tome izbegavaju njihovi nedostaci, To je zapravo organizacija u kojoj svaki radnik podnosi izvetaj funcijskom ili divizionom menaderu i menaderu projekta ili grupe. Ova organizacija je uvek kompreksna ali zato ima svoje prednosti. Ona je vrlo efikasno sredstvo da se poveu efikasno strucnjai razliitih specifikacija i kvalifikacija potrebni za reavanje nekog sloenog problema.

PODELA MENADERA
Jedan od naina da shvatimi kompleksnost menadmenta jeste da posmatramo menadere kako rade na razliitim nivoima, u organizaciji i sa razliitim rasponom organizacionih aktivnosti. Nivo menadmenta. MENADERI PRVE LINIJE. Najnizi nivo u okviru organizacije na kome pojedinci odgovaraju za rad drugih naziva se prva linija ili prvi plan menadmenta. Menaderi na ovom nivou vode sve zaposlene koji nemaju udela u upravljanju; oni ne kontroliu druge menadere. Menaderi prvog stepena se obino nazivaju supervizori. SREDNJI MENADERI. Termin srednji menader moze da obuhvati vie nivoa unutar organizacije. Srednji menaderi rukovode radom menadera nizeg nivoa a ponekad i aktivnostima radnog osoblja. Menadzeri na srednjem nivou odgovaraju za druge menadere, a ponekad i za rad zaposlenih, oni takoe podnose izvetaje viim menaderima. GLAVNI MENADER. Relativno mala grupa ljudi, odnosno glavni menadzeri, zaduzena je za kompletno rukovodjenje organizacijom. Ovi menaderi se obino nazivaju direktori. Utvruju poslovnu politiku i rukovode saradnjom izmeu organizacije i njenog okruzenja. Tipine titule za ove rukovodioce su: generali director, predsednik ili potpresednik.

TIPOVI MENADMENTA
Druga podela menadera moe se uraditi na osnovu obima aktivnosti kojima rukovode. Organizacije se esto opisuju kao skup funkcija. Funkcija u ovom sluaju jeste zbir slinih aktivnosti. To znai da svaka organizacija ima funkciju a svaka funkcija po jednog ili vee menadera koji upravljaju njome. FUNKCINALNI MENADER. Funkcijski menader je zaduen za samo jedno funkcijsko podruje ili oblast/delatnost., kao to su proizvodnja, marketing ili finansije. GENERALI MENADER. Nasuprot tome generalni menaderi nadgledavaju kompleksnu jedinicu kao sto su kompanija, podruznica ili nezavnisna radna divizija. On ili ona odgovaraju za sve aktivnosti te jedinice, kao sto su proizvodnja, finansije, marketing Mala preduzea imaju jednog glavnog menadera dok veca preduzea mogu imati vie. Vano je napomenuti da i funkcionalni i glavni menaderi planiraju , organizuju , vode i kontroliu sve aktivnosti i odnose kroz vreme. Razlika je ,opet, u aktivnosti koje nadgledavaju.

HIJERARHIJA. Jo od prvih dana industrilizacije menaderi su brinuli o broju ljudi i sektora kojim se moe efikasno rukovoditi. Ovo pitanje je vezano za raspon kontrole mandmenta. Raspon kontrole mendmenta se odnosi direktno na broj ljudi i sektora koji direktno podnose izvetaj jednom menaderu. Poto se jednom posao podeli, uspostave sektori i odredi raspon kontole, menaderi mogu da donesu odluku o lancu kombinovanja odnosno planu kojim se precizira ko kome podnosi izvetaje. Rezultat ovih odluka je vieslojna ema koja obuhvata razliite nivoe, a koja se naziva hijerarhija. Na samom vrhu hijerarhije se nalazi menader sa najviim znanjem odgovoran za funkcionisanje celokupne organizacije. Obino se zovu CEO, predsednici, direktori..Drugi menaderi s niim znanjem razmeteni su na razliitim nivoima organizacije. Izbor odgovarajueg raspona kontrole u okviru organizacione srukture bitan je iz dva razloga. Prvo, raspon moe da utie na sudbinu radnih odnosa unutar jednog sektora. I suvie veliki raspon moe da znai da menader pokriva i suvie veliko polje pa da osoblje ne dobija potreban obim uputstva niti kontrole. Drugo ,raspon moe da utie na brzinu donoenja odluka u sluajevima gde se trai obavezna angaovanost vie nivoa organizacione hijerarhije. Mali raspon kontrole stvara visoku hijerarhiju s vlelikim brojem nivoa izmeu menadera na najvisem in a najnize, poloaju. irok raspon stvara ravnu hijerarhiju, u kojoj je broj nivo izmedju najvieg i najnieg poloaja veoma mali.

KOORDINACIJA. Koordinacija je process kojim se intergriu aktivnosti pojedinih sektora da bi se efikasno realizovali ciljevi koje je zadala organizacija. Bez koordinacije ljudi gube predstavu o ulozi koju imaju u celokupnoj organizaciji i dolaze u iskuenje da krenu putem interesa sopstvenih sektora nasuprot organizacionih ciljeva. Obim koordinacije zavisi od prirode zadataka koji se obavljaju i stepena menuzavisnosti ljudi u razliitim jedincama koje ih obavljaju. Kada je za obavljanje ovih zadataka potrebana ili korisna komunikacija izmedju jedinica, tada je najbolje da stepen kooordinacije bude izuzetno visok. Kada je razmena informacija od manjeg znaaja, posao se moe efikasnije obaviti s manje interakcije izmeu jedinica. Koordinacija se moze javiti i izmeu ljudi koji rade u razlicitim organizacija. Komunikacija je klju efikasne koordinacije. Postoje tri pristupa za postizanje efikasne koordinacije: upotreba osnovnih tehnika menadmenta, premoavanje granica i redukcija potrebe za koordinacijom. UOTM. Prciziranjem odnosa izmedju lanova jedinice, lanac komandovanja omugujuje protok informacija. jo jedno korisno sredstvo jeste praket pravila i procedura koji je tako osmisljen da

omoguava da sami ree koordinaciju zadataka brzo i efikasno. Primenjujui ovu tehniku menaderi jedan deo vremena provode tako to obilaze razne sektore i proizvodne objekte. Posmatraju process obavljanja zadataka i sa radnicima vode razgovore neformalne prirode. PG. Kada se broj kandidata izmedju sektora dramatino povea, tada je najbolje reenje da se ustanovi trajna veza izmeu sektora. Kae se da ovakva veza ima ulogu premoavanja granica. Efikasni radnici na premoavaju granica su dobro upoznati s potrebama, odgovornostima i nedoumicama oba sektora i mogu da doprinesu njihovom lakem sporazumevanju.. RPZK. Kada je potreba za koordinacijom toliko velika da se upravo opisanim mentodama ne moe efikasno sprovesti, najbolji pristup je da se smanji potreba tesne koordinacije. Dzaj opisuje dva naina: slobodnog dodatnog prostora u pogledu resursa i stvaranje nezavisnih resursa. DIZAJN ORGANIZACIJE. Menaderi donose odluke o dizajnu organizacije. To je izbor organizacione stukture koja odgovara strategiji ogranizacijei okruenju u kome ce lanovi organizacije realizovati strategiju. Tako dizaj organizacije postavlja menader u polozaj u kome moraju istovremeno da prate ta se dogadja unutar organizacije, a ta izvan nje. Postoje etiri kamena temeljca dizajna organizacije: podela posla, podela na sektore, hijerarhija i koodrinacija.

UPRAVLJAKA STRUKTURA HOTELA

Upravni tim sastoji se od generalnog menadera hotela, jednog ili vie zamenika i rukovodioca odeljenja. Rasprava o strukturi uprave bavi se polozajima i odnosima medju ljudima. Prema veliini hotela i odredjenoj strukturi organizacije, glavni hotelski rukovodilac moze se nazvati direktorom, predsednikom ili jednostavno hotelskim menaderom. Oni na polozaju rukovodioca odeljenja dele se u dve kategorije. Rukovodioci odeljenj, poznati kao linijski rukovodioci, za svoje odeljenje su direktno odgovorni nadredjenima ili ovlaeni u odnosu prema podredjenima. Rukovodioci uslunih odeljenja strucnjaci su koji linijkom upravniku pruaju usluge savetuju ga, oslobadjaju ga onih specijalistickih zadataka za koje se smatra d ace biti uspenije izvreni od strane specijalista. Linijsko upravljanje u hotelu IVAN`S HOLDING ukljuuje glavnog recepcionara, rukovodioce domacinstva, glavnog kuvara i menadera restorana/kafica. U specijaliste se ubrajaju racunovodje, sluzbenici zaduzeni za osoblje i nabavki i sline poslove. Kako bismo razlikovali to dvoje, pomae zadravanje naziva menader za odeljenja. Svaki polozaj na emi nosi i usko odreena zaduenja kao i opta zaduzenja zajednika svim upravnim polozajima, poput primene politike u odnosu prema trazenjima pojedinih odeljenja, motivisanja zaposlenih, obuke bezbednosti, pridrzavanja budeta i odgovornosti za rad i rezultate odeljenja za koje je odreena osoba zaduzena. Ipak, svaki je pojedinac odgovoran samo za rezultate na koje moze uticati. Organizacionu semu podrzava raspodela upravnih zaduenja koja svakom poloaju pripisuje titulu, zaduzenja toga radnog mensta, neposredno nadredjenog, odnose sa drugim upravnim polozajuma unutar organizacije, kao i svojstva koja radon mesto trai, poput obrazovanja, obuke, iskustva i ,ako je potrebno, posebnij zahteva. U ovom hotelu IVAN`S HOLIDNG u postupak donosenja odluke uvedeno je naelo trojice. To zani da na primer, za jelovnike, za svako prodajno mesto kreiraju menaderi hrane i pia, glavni kuvar i odgovarajuci rukovodilac odeljenja, stalno zaposleno osoblje zaposljavaju sluzbenik zaduzen za osoblje, te dvoje njemu neposredno nadredjenih. Taj se pristup, u vezi sa planiranjem jelovnika, smatra korisnim u smislu maksimalne iskorisenosti kuhinjskih sadraja, te u smislu potpunog priznavanja poloaja svakog rukovodioca odeljenja. Za to naelo u vezi sa zapoljavanjem osobe smatra se dobrom odabiru, da ostavlja dobar utisak na buduce radnike, osigurava da nadreeni prihvate nove radnike i omoguava da menadment podrobno upozna zaposlene.

Organizacijska struktura kompanije

IVAN`S HOLDING

Sema. Na slici 1.1 kreirana je ema hotela IVAN`S HOLDING. Vrh eme ini GENERALI MENADZER .Generali menadzer ima zadatak izvravanja osnovnih aktivnosti: planiranja, organizovanja, voenja i kontrole (to su zapravo i procesi menadmenta kao celine ) Generalni menader je predstavnik kompanije. On ugovara poslove i predstavlja firmu. Glavni menader mora da bude odgovoran za motivaciju saradnika ali i zaposlenih. Glavni menader moe u manjoj ili veoj meri uestvovati u uobliavanju organizacijckih politika i strategija, ali e uvek biti zaduen za njihovo primenjivanje, kao i za poslovanje kompanije. Sloenost i kontinuitet poslovnih delatnosti obino zahteva jedng ili vie zamenika ili pomonika generalnog direktora. Direkcija za racunovodstvo i finanise predstavlja sector koji obuhvata hotelske racunovoe i savetnike javne racunovoe i revizore . Direkcija za marketing cini sector koji podrazumeva process planiranja i izvrenja koncepcije, davanja cena, promocije i distribucije ideja, dobara i usluga da bi se stvorila razmena koja zadovoljava individualne i organizacione ciljeve. Direkcija za kadrovske usluge: strucnjaci za pronalazenje i odabir osoblja, savetnici za prouavanje rada, ljudske resurse i industijske odnose Interna revizija. Internu reviziju obavljaju lanovi organizacije. Cilj revizije je da prui razumne garancije da je imovina organizacije valjano zastiena i da je finansiska evidencija dovoljno pouzdana i tana da se moe pouzdrano koristiti za pripremu finansiskoh iskaza.. Poto se interna revizija obino bavi operacijama organizacije, ovaj process je takodje poznat pod nazivom operativna revizija. Interenu reviziu u kompaniji obavljaju lanovi finansiskog odeljenja i odeljenje interne revizije. Direkcija za logistiku: sektor za nabavku, sektor za skladitenje, sektor za planiranje kontrolu i ugovaranje. U hotelu IVAN`S HOLDING zaduzenja su podeljena izmeu generalnog direkrora ili glavnog rukovodioca i glavnog hotelskog ili resident menadzera.

Resident menader: front office manader (recepcija i uniformisane slube), glavni menader domainstva , menader sobe, menader hrane i pa.

Smetajna funkcija hotela opisana je u pojmovima recepcije, uniformisanih sluzbi i domainstva. Recepcija i uniformisane slube zajedno su svrstane kao deo lobbyja ili front offica sa sopstvenim rukovodioce. Front office menager: voditelj rezervacije, glavni vrtar, glavni recepcionar, glavni blagajnik. Menader hrane i pica.U veini hotela kao u u hotelu IVAN`S HOLDING postavljeni su menaderi hrane i pica, odgovorni za sve hoteske delatnosti u restoranima , barovima, kuhinjama. Menader hrane i pia: menader bara i podruma (glavni barmen, naglednik podruma), glavni skladiter, glavni kuvar (pomonik glavnog kuvara), banket menadzer, menader restauracije, menader kafica, menader ugostiteljskog objekta. Hotel takoe poseduje menadera ljudskih resursa, osobu zaduenu za odnose sa javnosu ili osobu zaduenu za nabavku. Hotelske pomone sluzbe. Hotelske delatnosti klasifikovane su u one koje sticu prihod i odeljenja pomocnih sluzbi administtacija i opte pomozne slube srodan je funkcijama glavnog menadmenta, nabavke, slube ljudskih resursa, knjigovodstva i nadzora.U praksi delatnosti slubi koje ne ostvaruju prihod organizovane na jedan od tri naina: kao jedno od zaduenja glavnog menadera hotela; dodeljenje su jenom od pomonika glavnog menadera kao jedno od zaduenja; dodeljene zasebnom odeljenju koje ima sposobnog rukovodioca. U veoj ili manjoj meri svaka od tih delatnosi ili njima slinim koristi pomo i savete vrhunskih strunjaka.

10

LITERATURA

Svet usluge Miodrag Koprivica Upravljanje ljudsim resursima Doc.dr Miroslav Milutinovic www.google.co.sr/struktura hotela/sematski prikazi Principi manadzmenta skripta Adidzis Skripta- Logistika , doc.dr Slobodan Markovic www.telekom.yu

11