Kanjon sa svojim zidovima to su se u seni crnjeli poput abonosa, a utel' kao zlato tamo gde ih je pustinjsko sunce eglo,

predstavljao je nekakvo utoite od vreline, iako se ni u njem nije moglo pobei od paklenskog, beskonanog peska peska to se micao, premetao, valjao poput valova srebrnog mora, to se talasao u lepim i mistinim dinama koje su vodile k mirnim, plavim visinama nalik peanim stepenicama, podmuklim i primamljivim. Rut Virey nasloni se na sedalo kola i skrene pogled s izlaza iz kanjona onkraj kojeg joj se pustinja rugala. Desna mazga u zaprezi, zvana Kasap, stala je. Nakon tridesetak milja puta stala je i pretvorila se u nepominu stenu. Rut je ve ula da je ta mazga poznata po tome to se najradije zaustavljala na neobinim mestima i u neuobiajeno vreme. Sad se, umorna, iscrpljena pustinjom spustila kraj svog parnjaka i odluila da se ne makne s mesta. Rutin mladi suputnik oito je napustio svaku nadu da e pokrenuti mazgu. Pretio je, vukao i tukao, ali sve uzalud. Onda se bacio u hladovinu, seo i stao nervoznom rukom brisati znoj s preplanula lica i s ela smicati dugu, mokru kosu. S tog mladiskog lica nestala je vedrina. Hal ston, ne e mi valjda rei da smo ovde zaglavili? ponovila je Rut, ovaj put otrim tonom. Pa, koliko se meni ini, jesmo, bar za danas on odvrati namrgoeno. Kasap e poi kad njega bude volja. Seam se da mi je djed rekao kako u pustinji postoji samo jedan ovek koji e Kasapa pomaknuti s mesta kad stane. Ah, kako bih vo lela da taj ovek naie! Ali ja ne bih volio znaajno e ston, podiui od peska crvene o i u kojima je tinjala vatra. Koliko smo preli? Ne bih znao. Bie kakvih trideset milja. Ako je tako, znai da imamo jo celih deset milja do indijanskog naselja u kojem moemo prespavati, kako si ti rekao. Da, tako e biti on odgovori, izbegavajui njene oi to su ga netremice gledale. A odanle imamo jo dva dana do San Diega? Nisam tako rekao. Jesi, rekao si ona plane. Dobro, ali reci ti meni, kada si ve pobegla sa mnom po svojoj slobodnoj volji, je li vano imamo li jo dve Ui deset milja puta? on e prkosno. To od tebe zavisi odvratila je ozbiljno. Sto e u initi? Sto bi ti htela uiniti? Ja natrag neu. Zar ne bismo mogli do indijanskog naselja?

Ne, sad je prekasno. Vetar pue i stalno die ovaj prokleti pesak. Kad mrak padne, vie neu razaznati put. Rut pogleda u pesak to se vidio kroza drijelo ulaza u kanjon u pesak to je liio na prozranu maglicu to se mie, osipa, tee i poslua njegov glas, tih, poput svile utav, ali mukao, udnovato prete i. Pa to emo onda? upita nakon duge utnje. Ostaemo ovde sve dok se naem Kasapu ne prohte da se makne. Imamo i vode, i hrane, ebadi. Moemo se sasvim lepo smestiti. Nisam oekivala da u logorovati sama, s tobom, u pustinji ree Rut. Nego to si oekivala? on e, gotovo tvrdo. Ni sama ne znam. Nisam nita ni mislila, samo kako da se izvuem iz one strane rupe, i pobegnem od njega. Ston ustane i prie devojci, pa se nasloni na prednji kota kola. Pa, iz rupe si se izvukla i natrag, nee. Zar sad nije vreme da misli na mene? Glas mu je bio pun ljubavne enje, ali je u njem bilo i zamerke i nesigurnosti. Na tebe? ona upita i s nekim naglim kajanjem stane promatrati ono deako bezobzirno lice. Da, na mene on potvrdi i dohvati njenu orukavienu ruku. to hoe time rei? Ti zna to hou time rei, Rut Larey. Ve sam ti rekla da me ne zove Larey naljuti se ona i trgne rukom da je izvue iz njegove ake. Momak joj zadra ruku ali kad spazi da ona ne poputa, odbaci je od sebe. Dopustila si mi da te ljubim on plane. Rekla si mi da e me ljubiti. Pobegla si sa mnom... Znam, Hal potvrdi ona snudeno i segne rukom kao da e mu je ponovo dati. Ja sam kriva. Ali, zar se ne moe postaviti na moje mesto? Ti si naiao u pogodnom trenutku. Bila sam osamljena, konfuzna, pustinja mi se smuila. Mislila sam da te volim. A bilo mi je i te kako drago da pobegnem s tobom. No, to ne bih sigurno nikad uinila, da sam samo posumnjala da e biti toliko sebian i da e tako brzo postavljati zahteve. Hm! to si ti smena on otpovrne pomalo podrugljivo. Najpre navodi oveka da stavi glavu u torbu zato to kida s tobom, a onda ga odbija kad zatrai ono to oekuje s punini pravom. Rutin oseaj krivice i kajanja, koji je kod nje izazvao neku toplinu, iezne. Ovo njeno bjekstvo, u koje se upustila potaknuta eljom za slobodom, poelo je poprimati posve drukiji ishod. Namera joj je bila da pobegne od pustinje, za im je ve godinama udela, ali ju je pustinja prevarila. Smije li poi dalje s ovim mladiem koga poznaje svega nekoliko nedelja i, prema

tome, uope ga ne zna? Ima li ona snage da sebe prisili na povratak na Izgubljeno jezero? Ne, bolje joj je birati ma to bilo drugo, Setivi se jezive okoline usred koje lei potanska stanica, i ovek kojeg mrzi i boji ga se, sva se stresla od gaenja. U meuvremenu ston zgrabi uturicu, korpe i sveanj ebadi s kola pa sve to odnese do jedne kamene ploe ispod litice u seni, potom se vrati da pomogne Rut sii s kola s visokim kotaima. Hodi, kad ve stojimo ovde, zato se ne bi udobno smestila. ena ustade, prigne se da mu dohvati ruke ne bi li sko ila na tle, ali je on privue k sebi, te se ona spotae i pade mu na ruke. On po e s njom prema steni, ne hajei to se njoj haljina nedolino zadigla. Pusti me! ona mu naloi. No, momak kao da nije ni uo, tovie stisnuo je enu jae i prignuo se k njoj da je poljubi. U nagloj jarosti, Rut ga stade tui i otimati se, te njegovi poljupci padoe po vratu joj i kosi. Tek estokim otimanjem uspela se osloboditi njegova zagrljaja. Mislila sam da si dentlmen kriknula je u besu bez daha. Stone se nasmije i iroko raskrili ruke. S njegova je lica nestalo ara. Zar je to sad uope vano? Tu smo, gde smo. Bie fino ako se bude bacakala kao zec u zamci svaki put kad te budem dotakao. Rut dovede u red haljine i razbaruenu kosu, bore i se da obuzda jezik. Nala se u kai iz koje se moe izvui samo enskom lukavou. Moram potraiti malo drva da naloim vatru on nadovee i poe niz kanjon.

Slomljena umorom i odvratnou, bedno pritisnuta onom istom gorinom i seanjem jalovosti to su je navele upravo na ovaj korak, Rut klone na sveanj ebadi. Sto god je oseala prema ovom mladiu, nestalo je bez traga, pa ak joj ga ni ao nije bilo. Uvidela je da je ve po stoti put neto pogreno smatrala ljubavlju ljubavlju za kojom je toliko udela i koja joj je bila toliko potrebna. Za oaj i lutanja koji su je doveli do ruba propasti krivila je one beskonane etiri godine jalova ivota provedena kraj zaba ena izvora u pustinji. Zaklela sam se da u od svega toga pobei i da se nikad vie ne u vratiti", tugovala je u srcu. Ali, ve sada vidim da sam podmuklo izdala djeda. On mene treba. Da nije bilo mene, ve bi odavno postao plijen Gerda Lareva i te nakaze Collishawa... Koliko god mi mrsko bilo, ipak bih najbolje u inila da se vratim... Oh, kad bih samo mogla dii ruke od svega i ne mi sliti vie. Ali ni mama ni ja nismo bile stvorene da podnosimo ovaj uasan ivot u

pustinji. Za to je potreban duevni mir portvovnost vera vrline koje ja, na alost, nikada nisam posedovala. Majka ona je zavrila u neznanom grobu u Dolini smrti. Oh, a to li e od mene biti?" Spazila je stona gde se vraa. Nosio je mrav naramak granja. Plae, a? upita je, gledajui je tvrdim, plavim oima. Nisam znao da i to umije. To mi veoma laska. Ne plaem zbog tebe slomljeno e Rut. Niti meni namenjuje svoj osmeh i poljupce, zar ne? on tmurno nadovee. Dobro, ali emo mi obaviti svoje ovde, i to pre nego se na Kasap rei da krene dalje. Hal, nita neemo obavljati, makar ne znam to si pod tim mislio. Ja dalje ne idem. Sto? upita on oporo, bacajui granje na tlo. Ne idem dalje ni koraka. Odvedi me kui. Hou avola! Da se vratim na Izgubljeno jezero i posluim Gerdu Lareyju kao meta za gaanje? Haha, madam, zar ti zbilja misli da sam tolika budala? Kad mu budem rekla da sam ja jedini krivac, Gerd e ti oprostiti. Zar e se on na to obazirati? Svejedno e me umlatiti zato to sam te poveo sa sobom. Rut se zamisli, svesna da na Lareyja ne moe zaista niim utecati, osim neim to njoj nije nimalo po volji. Vratiu se sama. A kako, ako smijem znati? Peke. Peke? Kuda? Zalutae u mraku. A po danu e crknuti na tom vrelom pesku. Zar ni to nisi nauila nakon etiri godine ivota u pu stinji o kojima toliko pria? Ne, Rut Larey, sad je kasno: ti e produiti sa mnom. Nikad nije kasno. Zato sam se uvek borila. Ja u natrag, peke, Hal. Rut, zar e i ivot staviti na kocku radije nego pobei iz ovog pustinjskog pakla sa mnom? gorko se zapanji mladi. Pre bih ivot dala, no to bih ila dalje odvrati devojka. Zato, pobogu? on, muklo upita. Ti si me naterao na taj vrlo opasan korak ona e ivo. ini mi se da sam bila izmuena snom. Sanjala sam te kao oslobodioca kojeg u voleti, kao oveka koji e me odvesti daleko od ove strane pustinje, do zelenih vino grada i borika, do svee morske obale. Jednog dana, poto budem slobodna, ti e me oeniti i usreiti me. To mi bio san. Ali si me ti uvalio u stvarnost, i to takvu kakvu ne elim.

Prevrtljivko prokleta! raspali se on. Nestalnija si od onih pomi nih pe anih dina. Nestalna? Pa, zna se. Uostalom, to je osobina ene ona otpovrne prkosno diui glavu. Ah, tako. Najpre si se klela da me voli, a sada tvrdi da me ne voli! Nikad se nisam na to klela. Samo sam mislila da bih te jednog dana mogla zavoleti. Mahnuo je rukama pokretom u kojem nije nedostajalo tuge i razo arenja. Lice mu izgubilo boju, a oi se uspalile plaviastim plamenom. Vi delo se da je iskreno verovao da ju je bio osvojio. Ah! l mene si prevarila, kao to si prevarila i mnoge druge mladie koji su naili na Izgubljeno jezero ree. Da mi nisi ni rei rekla, ono to si uinila, meni bi bilo dosta. Odvukla si me sa sobom na meseinu... najzad, dozvolila si mi da te ljubim, a ti si jamano znala kako ta tvoja prokleta lepota deluje na momaka srca... S tim ljubiastim oima, zlataste puti, kosom kao svila telom pantere, gipkim i vrelim. Jasno, nisam bio aneo, ali i da jesam, sigurno bih pokleknuo... Takve si stvari i pre radila, Rut Larey... Oh, uo sam svata o tebi od onih koji te vole kao i od onih koji te mrze. Upozoravali su me da te se uvam, da mi ne zavrti glavom. Danas si ovakva, a sutra onakva. Ba kao onaj ukleti pesak tamo... naoko lep, ali podmukao i opasan. Hvala ti na svemu tome, Hal ston blijedo se nasmei Rut. Zaduio si me, bila sam ti zahvalna, bilo mi te ao, i kajala sam se zbog tebe. Ali si mi sad utedio dalju brigu. Ne elim od tebe ni zahvalnosti, ni saaljenja. Hteo sam tvoju ljubav. Rekli su mi da mua ne voli, ali da njega za to nije briga, glavno da... Ali sam ti ja rekla da sam samo zvanino ena Gerda Lareyja prekine ga ona hladno. Da, svakako, rekla si mi on joj uzvrati besno, uspaljeno. Ali bih se zakleo da si mi lagala. Zar misli da u i to progutati? Moda bi stara gospo a Dorn nasela takvim priama, no ja jo nisam toliko lud... Da, ba bi Gerd Larey dozvolio da mu samo zvanino bude enom. Pa to, po celoj se pustinji pria kako on ne moe mirno proi kraj jedne Meksikanke, ili In dijanke Ne, Rut, tu si priu sama izmislila da bi te mukarci lake poeleli. Njom si i mene uspela zavarati. Odvratan si. udim se da sam mogla neko drugo uvstvo osetiti prema tebi otpovrne mu Rut prezrivo. Svejedno. Tu si, sama u pustinji, sa mnom odvrati momak s gor inom u kojoj je bilo neke pretnje. I spustio se na koljena da skupi prue to ga je donio za vatru, pa e, kao za sebe: Mukarac je onakav, kakva je ena prema njemu.

Rut se potrudi da prikrije strah koji je naglo potisnuo u stranu oseaj prezira. Da li je bilo mudro stvoriti sebi neprijatelja od ovog mladia ija se sva bezobzirnost ogledala u njegovoj strasti i estini? Njezin je poloaj postao krajnje ozbiljan. Dan je ve bio izmakao pa je ona uspr kos svojoj hrabrosti, oklijevala da krene natrag. Meutim, uoila je da je vetar oslabio i da se siva peana maglica proredila. Mesec e rano iza i. Odjednom odlui da e biti najbolje da stona odmah napusti. Ponije e samo uturicu vode i hodae dokle god bude razabirala put, a potom e se odmarati do dana. Ali za dana, sunce! Stii e je i dotui kao toljaga kakva div ljaka. No, nije bilo druge. Ne smije ostati sama sa stonom celu no , a o daljnjem putovanju s njim ne moe biti govora. Peaie celu no, a sutradan e uvati snagu tako to e se od jare skloniti u hladovinu kakva drveta; seala se da ih je videla uz put. Zakljuila je da vie ne smije oklijevati, ve mora odmah krenuti. Stoneu je polo za rukom da naloi nekakvu slabu vatru i sad je sipao vodu u loni za kafu. Otvori korpu, ubrzo e kafa biti gotova grubo joj dobaci. Rut ustane, ali umesto korpe dohvati uturicu i odmota njen remen od konoplje da je obesi preko ramena. ston je zurio u nju. Najednom mu se lice izmeni a oi raire. Polako je ustao. Kakvu smicalicu sad sprema? upita. Idem natrag vrsto odvrati Rut, premda su joj usne drhtale. Odmah potom se okrene i poe. ula je izmucanu psovku i brze korake na kamenu. ston joj zgrabi ruku i bolno je stisne. Trgnuvi se, ona se oslobodi, okrene i svom ga snagom udari preko usta. Dalje ruke od mene viknula je. U stonovim oima sinu plamen srdbe. Zgrabio je Rut i odbacio natrag. uturica joj ispade iz ruku, a ona pade na ebad. Uspravila se na koljena, polako, s mukom upola oamuena od siline njegove grube ruke. Nije joj bilo potrebno da ga ponovno pogleda, a da bi znala kako mu je preputena na milost i nemilost i kako je njemu to posve jasno. Jo gore, u njemu se avo razgoropadio. Sino mi nisi bila tako odbojna zagunao je i pruio ruke kojih se ona gadila. Zgrabi je za haljinu. ena skoi na noge i u to joj se jedan rukav raspara. Gola joj miica osta stegnuta stonovom akom. Pogled na njenu put i dodir s njom, kao i Rutin otpor, raspalie divljaka u mladiu. Jednim trzajem privue je k sebi i stisne je kao kljetima. I najednom, preko mladieva ramena, Rut spazi kako dva mukarca teraju i dva magarca ulaze u kanjon. Njihova udesna pojava izmeni njen gotovo

beznadan poloaj. estoko, udvostruenom snagom, ona se odupre stonu i ispusti prodoran krik. Naterala je stona da se iz petnih ila upre kako bi je svladao. Ve je bila posustala, kadli oseti kako je netko snano i neodoljivo dri otpozadi. Otvori oi. Preko njena ramena ispruila se ne ija mrka ruka, upola pokrivena pohabanim i odrpanim rukavom. Velika, mrka aka, gurala je stona natrag, ali ga je istovremeno i drala, i to ne kao ivo bie, ve kao praznu vreu. Rut shvati da joj je jedan od one dvojice to bijahu uli u ka njon priao s lea. Putaj mome, odmah uo se dubok glas s udnim, hladnim prizvukom. Ali ston nije putao Rut iz stiska. Bio se sasvim raspomamio. Ali kad je mrka ruka njime trgnula natrag pa napred kao bubica se u as smirio. inilo se kao da mu je lice odjednom nestalo iza jake goleme ru etine. Za uo se mukli udar, neto toplo i mokro poprska Rut i ona se najednom oseti slobodnom. ston pade i prevrnu se nekoliko puta dok se ne zaustavi ispod same stene kanjona gde se opruzi i vie se ne pomae. Upola onesvetena Rut se i dalje naslanjala na oveka ije lice ne bijae jo videla, Mervil, mislim da je moje dugo traganje zavreno rekao je ovek mirno. Kao u kakvu snu, Rut spazi priliku drugog mukarca kako se pojavljuje pred njom, a neobinije spodobe od tog starog kopaa zlata jo ne bijae videla u svom ivotu, ali je zato imao bistre, prijatne plave oi koje su je prodorno promatrale. No, Adame ree neznanac pred njom rekao bih da si u pravu. To je Rut. Rut malko ustukne blie oveku to je iza nje stajao. Sezala mu je jedva do ramena. ko ste vi? Otkud mi ime znate? upita u udu. Starevo se izmueno i izborano lice dobroduno osvetli. Gospoice, ja sam Mervil, Adamov drugar ve duge etiri godine. Tek sad Rut oseti blagi pritisak dviju velikih aka na svojim ramenima. Gotovo tog istog trena onaj je ovek pusti i stane pred nju. Rut, zar me ne poznaje? upita. Pred njom je stajao veoma visok mukarac u zapraenoj, iznoenoj, odrpanoj odei pustinjskog lutalice. Lice njegovo, tamno gotovo kao u Indijanca, i neobino izbrazdano dubokim tunim borama, bilo joj je odnekud poznato, ali istodobno i neznano. Bistre sive oi, prodorne kao u orla, gledale su u nju ozarene nekom divnom, nenom radou. Rut zadrhta. ko je taj ovek? Ne samo da ga je ve ranije videla, ve se sea i tog nenog sjaja njegovih oiju. Znam vas, ali opet... kao da vas ne znam ona e drhtavo. Da li me se zaista sea? blago je upita. Da... neee odvrati Rut i zamiljeno odmahne glavom. Zar si zaboravila Deni?

Deni? Koju Deni? zaueno je upitala, uskovitlanih misli to su se postupno sreivale i vodile je k otkriu. Deni Linvud, zna se! Oh! Deni Linvud...! Santa Ysabel! usklikne Rut. Da, da. Se am se, Deni... Njoj sam dala svoju lepu suknju kad sam naputala Santa Ysabel. Trebala se udati za Genea, mladog stoara... Zvao se Gene Blair, zaljubio se u nju verujui da je ona pustinjska beskunica, dok je zapravo bila prava bogataica. Da, Rut, to je ta Deni ree mukarac tonom poneto obojenim tugom. Sad se i tebe seam uzviknu Rut. Ti si bio njen prijatelj. Njen pustinjski ovek. Zvala te Orlom. Da, seam se... Naao si je u pustinji, dok je zajedno a majkom umirala od gladi. Bila je tek dijete. Majka joj je kasnije umrla, a ti si godinama brinuo o njoj, sve dok nije odrasla. Izveo si je iz pustinje, u civilizaciju, na ran Blairovih. Hteo si joj nai dom. Oni je uze e, zavoljee je, smatrajui je siroticom, a ona je bila i te kako bogata. Imala je silno zlato koje je njen otac iskopao, a ti joj ga godinama uvao. Kao pri a iz bajki. Sve vie zagrijana uspomenama, Rut je bila potresena nekim uznemiruju im seanjem jo ne posve jasnim. Adame, mislim da mogu rastovariti magarce javi se Mervil. Ionako smo nameravali ovde prenoiti, a sad imamo zato jo jedan razlog vie. Da, noiemo ovde potvrdi Adam. __ I prekasno je da traimo bolje prenoite. Sto emo s mazgama? upita Merryavale. Sad u ih raspregnuti. Ti donesi drva za vatru. Adam prie ispruenom stonu i pogleda u nj. Setivi se svoje uloge u mladievoj nesrei, Rut se nae u neprilici. Zar si ga ubio? ona e prestravljeno. Samo je onesveten odvrati Adam, pa se okrene k njoj i pogleda je o ima u koje je njoj bilo teko gledati. ko je ovaj ovek i to je on tebi? Zove se ston. Meni nije nita kratko e Rut. Rijetko kad greim u oceni ljudskih postupaka zamiljeno nadostavi Adam. Gde ivi? Kamo ste se uputili? Sto se to desilo? Odmah u ti rei. Sad se svega seam... Ti si nas ostavio u Santa Ysabelu. Jedne si noi jednostavno nestao. ekali smo, dan za danom. Nisi se vratio. Deni je odgaala udaju. Najzad je rekla: Otiao je zauvek. Toga sam se i bojala. Vratio se u pustinju! Ba kao Dismukes!" Seam se doslovce njenih rei. Srce joj se paralo od tuge... Ona te zvala Orlom, ali su te ljudi zvali drukije... Je li Vansfel? Vansfel inae znai Prikaza goleti". Da, tako je. Ljudi iz pustinje zvali su me Vansfel. Ali mi ni to nije pravo ime. Dao mi ga je neki pijani kopa zlata, pre mnogo godina. I ono mi je ostalo.

Vansfel! To sam ime ula vie puta, otkad smo djed i ja napustili Santa Vsabelu. AH

je meni prolost bila mrska koliko i sadanjost. Uspomene me nisu radovale. Pekle su me. v Rut, sad kad sam te naao, ispriaj mi to je s tobom bilo re e Adam tonom kojem ona nije mogla odoleti. Kad si me naao! to hoe da kae? ona upita teko diui. Rut, pre etiri godine, veoma duge godine, ja sam od tebe pobegao iz Santa Ysabela uze on govoriti, kao iz dna due. Nisam pobegao od Deni i njezine sre e. Nisam pobegao radi samotnog lutanja kroz pustinju. One sam no i otiao zbog tebe, bez rei, jer da sam ostao jo jedan sat, snaga bi me izdala. Toliko sam te strano volio da bih se morao izdati. Ti si imala svega devetnaest godina, bila si nesretna, osamljena, udela si za ljubavlju. Znao sam da sam mogao zadobiti tvoju ljubav. A na to nisam imao pravo. Trpio sam pod Kainovim igom. Svakog asa su me mogli uhvatiti i obesiti zbog poinjenih zloina. Ah, da... sad mi je jasno ona apne. udilo me. Tada me jako zabolele... Toliko si bio dobar, druk iji od ostalih... Seam se kako si me grdio to sam sanjalica. Ja sam tra ila da ostane. Adam joj uze ruku i zadra je u svojoj. Ja sam proao svoj pakao, Rut. Da mi nije bilo ivota provedenog u pustinji, propao bih. Lutao sam od mesta do mesta, bore i se sam sa sobom. Svaki oblak i svaki kamen doaravahu mi tvoj lik. No najzad sam se odrekao tebe. Lutao sam i lutao i najzad dolutao do oaze gde sam pre devetnaest godina, jo kao deak, go tovo umro od gladi. Dan za danom, u nijemoj sparini, i no i za no ima, pod samotnim pustinjskim zvezdama, hodao sam praen svojim utvarama. Na kraju sam ipak pobedio. Poao sam natrag, na poprite svog zlodela. Picacho! Odluio sam da se predam da mi odmere kaznu. Zakon me je traio. erif kojega sam unakazio za itav ivot, zakleo se da e me obesiti zbog ubojstva. Potraio sam ga, da ispatam za svoj zloin i konano smirim duu. Vratio sam se u Picacho. Bilo je to divlje, ivo logorite kopa a zlata, napredno i rastue. Naao sam naputeno mesto. Me utim, na rijeci je bilo

neko naselje. Okolne ruevine i trule podseali su me na protekle godine. Tako sam naao Mervila. Teko je u meni prepoznao de aka kakav sam bio pre etrnaest godina. Na kraju, setio me se. Rekao sam mu kako sam doao da ispatam za ubojstvo brata. Mervil mi objasni da sam pobegao u pustinju ne doznavi pravu istinu. Brata kojeg sam toliko volio, nisam ubio. Bio je iv. Nisam bio ubica... Postao sam odmetnik, pustinjska lutalica, izdrao sam sve muke koje pustinja donosi oveku a bez razloga Rut oseti kako joj se grlo stee. Bilo joj teko i re izustiti. Neki poriv je nagna da digne glavu, da Adamu pogleda u oi. Izmenjeno uz burkanim uvstvima njegovo lice joj opet posta poznato. O tvom bratu se radilo... Mislio si da si ga ubio ona najzad re e. Tolike godine! Strano! Oh, hvala bogu to je ipak bila zabluda! Pourio sam u Santa Ysabel, k tebi, da ti kaem da sam slobodan. Nisam te naao. Nisam ni mislio potraiti Deni. Mislio sam samo na tebe... Tad sam te poeo traiti. Proao sam itavu Junu Kaliforniju pa sam preao u Meksiko i Arizonu, najzad sam zaao u pustinju. Za mene si bila kao izgubljeno zrnce peska. Nisam znao kako ti se djed zove. A tek pre nekoliko dana prvi put sam naiao na oveka koji mi je znao neto rei o tebi. Bio je to kopa na kojeg sam sluajno naletio u Yumi. Znao sam ga ve od ranije, godinama. Rekao mi je kako te je vidio na nekom izvoru koji smo mi nekad zvali Indijansko vrelo, a sad se zove Izgubljeno jezero... I tako sam stigao ovde... i naao te. Rut pokri lice rukama. Bila je ispunjena bolnoslatkim i razumljivim stidom. Ja nisam vie ona koju si ti poznavao apnula je. utio je toliko dugo da se Rut pobojala onoga to e rei kad progovori. Nisam ni oekivao da e biti ista. to se sve moglo desiti s tobom l Pamtim nesreu tvoje majke. Oh, to je ono to me stalno progoni povie Rut. Ti si mi znao majku. Govorio si mi o njoj. Ali si mi malo rekao. Reci mi sad sve, molim te. Sve u svoje vreme, Rut. Sad jo ne... Oseao sam da u biti dovoljno nagraen, ukoliko te samo naem. Da u ti priati o sebi, o tvojoj majci, potom da u biti uza te, kao to sam pokuao biti uz tvoju majku, o tome sam smeo samo sanjati. Gledajui u one sive oi koje su s razumijevanjem i ljubavlju prodirale do dna njene due, Rut oseti kako joj obrazi gore vrelom krvlju, Htela sam re i da me vreme izmenilo, ali nagore ona objasni. Nazivao si me sanjancom, udljivom devojkom. I jesam bila taKva. Ali, usprkos tome, preputala sam se nadama, enji da budem dobra, da djedu pomognem u utiranju puta do boljeg ivota. Sad su mi dvadeset i tri godine. Za sve ove etiri godine ive -

la sam u pustinji, u tom mestu bogu za leima, na Izgubljenom jezeru. I ba je izgubljeno. Lano je i neverno poput opsena to ih svaki dan vi am. Ova pustinja od pominog peska uinila me nalik sebi. Sva se menjam, sva sam uzburkana, sva gorim, a ne znam za im. Ponekad u sebi nazirem enu koja se trsi da se uspne peanim stepenicama. Moji devojaki snovi i nadanja odoe u nepovrat. Sama se sebi rugam, jer sam uasne udi, jer ne mogu biti ravnoduna ni prema emu, i tonem, padam sve nie, srozala sam se na razinu bednice, kakvom me i ovaj momak ston donekle s pravom smatra. To je zato to si se slepo drala jednog ideala. Ja vie nemam ideala, a ti si me prekasno naao gorko otpovrne Rut. Ne, nikad nije kasno dokle god si iva. Rut je bila navikla na muku nasrtljivost, na onu nasrtljivost silovitu i gladnu, kao u pustinjskih jastrebova. Jo nije srela mukarca koji bi mislio i na njene potrebe, na ono to njoj treba da bi bila sretna. Vansfel je taknuo u mrane dubine njezine due, Cime je samo jo jae L podjario otpor to ga je ona odavna pruala boljem delu svoga bia. Pokret to ga uini njen subesednik nagna Rut da se okrene. ston se s mukom pridizao. Seo je. Drhtava mu ruka poe k oteenom, okr vavljenom, gotovo neraspoznajnom licu. Vansfel mu prie. Kamo si vodio ovu devojku? upita ga. U San Vsidro, pa odatle u San Diego muklo odvrati ston. Ali si zaao s tog puta. Zalutao sam kad mi je pesak zasuo put. Nije zasuo i tragove kotaa. ini mi se da si namerno skrenuo u ovaj kanjon. Nisam. Mislio sam da put ide ovuda. I tu je mazga stala. Zato si napastovao devojku? Nisam joj mislio zlo turobno odvrati mladi. Mi smo zajedno pobegli. Kad je mazga stala, a Rut videla da moramo ovde provesti no, predomislila se. Krenula je natrag. Pokuao sam je zaustaviti, ali se ona oduprla, i to je sve. Vansfel se polako okrene k eni. Koliko je od ovog tono? Sve, osim tvrdnje da mi nije mislio zlo Odgovori Rut kojoj se lice zaarilo srdbom i stidom. Osetila je odbojnost da se ovom oveku ispoveda, ali je takvo uvstvo odmah uguila. Ja sam odbila njegovu... panju. Kad sam shvatila greku, krenula sam kui. Nato se on pomamio. Dii se naredi Vansfel, a kad je ston uurbano ustao, on nadovee: Uzmi uturicu i neto hrane, pa kidaj!

Mladi nije gubio vreme u objanjavanju, ve se ubrzo naao na putu prema izlazu iz kanjona. Samo se jednom okrenuo i pogledao preko ramena. Vraajui se s naramkom drva, Mervil proe kraj stona i zastade gledaju i za njim. No taj je momak zbilja fin i prijazan ree Merryvale kad je priao logoritu i zbacio drva sa sebe. Znate li to je rekao? Rekao je: Obra una u ja s njom!" Adame, da ga moda nisi neto odve lako pustio da ode? Rut, zar si ti, zbilja, pobegla s tim momkom? zamiljeno upita Adam. Jesam. Bila sam glupa. Ali bih svakako otila i da njega nije bilo odvrati ona nestrpljivo. U njegovu pogledu ne opazi prekor, ve samo nepokolebljivu vernost. Ruti je bilo namah jasno da ovog oveka nita ne moe smesti. Nje mu nije bilo vano kakva je ona. Glavno mu je bilo da ju je naao. Uinilo joj se da se oko nje, nad njom, pridie neto neodreeno a veliko, da se stvara neto to je zaprepatava i uznemiruje. Pesak se stiao, pa e nam ovde biti posve dobro im malko ohladni ree Mervil koji je kleao na zemlji i marljivo pripremao vatru. Rutin pogled zaustavi se na zlatastoj sunevoj zraci koja se gubila s ruba stene kanjona. Odjednom pomisli kako je njen nestanak jama no otkriven. Djed e joj biti zabrinut. Neto je

bolno stisne u grudima na tu pomisao, premda je znala da starac nije bio previe milostiv prema njoj. I njega je pustinja zatravila, kao to bijae zatravila i njezine roditelje. Dok je ona tako razmiljala u kanjon se uvlaila tama. Daleki, slabi jecaj vetra, posve je zamro. Logorska vatra je praskala. Mervil je ilo skakutao goredole, od vrea s hranom do lonia i tava na vatri. Miomiris jela podsetio je Rut na glad koju ni najgora zlovolja nije mogla zatomiti. Kako to da ak i oveka umorna od ivota, glad ipak kinji? Promatrala je Vansfela kako odmotava ebad i njoj prostire leaj u zatiti kamenita zida. Potom joj donese kotli tople voe i njen koveg iz kola. Adame ree mu ona, osmehujui mu se lepo je od tebe to misli na mene, ali od toga nema nikakve koristi. Od ega to nema koristi? Pa, od toga da umivam ovo bedno lice, da etkam kosu, da jedem... od svega.

Ti, dakle, pita kakva je korist oveku da vodi brigu o sebi? Evo kakva: sebe snai i ini sposobnim da pomogne drugima. Je li to tvoja vera? Ne,' ve je to put kojim sam se spasio. Rut uuti. Kakav je ovek ovaj Adam Wan sfell? Setila se prie to ju je ula od Deni Linvud, i srce joj stade neuobiajeno tui, usprkos njenu ruganju svakoj veri i nadi. Prekasno je da joj ovaj ovek iz pustinje pomogne. Umorno je segnula rukom i otvorila koveg iz kojeg izvadi to joj treba, te rasplete kosu, pa je stade polagano etkati. Mekani dodir kose i svilenkast um etke oduvek su na nju delovali ugodno i umiruju e. Zatim je oprala ruke i umila lice. U zrcalu je nala onaj isti lik koji je ljubomorno promatrala, s ljubavlju pazila, a svakim danom sve vie mrzila. Sto Vansfel misli o tom licu? I ne htijui, to je zabrine. Bio je to neiskorijenjen poziv. Zagleda se u zrcalo, u svoju gustu, talasastu tamnozelenkastu kosu, u zamiljene, uzbuene, tune ljubiaste oi, u crvene, izvuene usne, u zlatastu put lica i vrata, u svoje crte lica koje ni sila pustinje to pri nije uspela unititi; i vie nego ikad bila je svesna lepote tog lica. Nema smisla nijekati sujetu i svoj ponosi Jasno je sagledala tu svoju neshvatljivu osobinu, i osetila kako je prezire i kako joj se ini smenom vie nego pre. U meuvremenu je Adam dohvatio jelo i vodu i to postavi pred Rut. Pitam se da li u zrcalu vidi ono to ja vidim kad gledam u tebe? on upita uz osmeh. A to ti vidi? Promenila si se, Rut. Naravno, seam te se, ali su ti crte lica sad kao u ene, a ne devojake. Pustinja produbljuje sve to je lepo, ali i sve to je runo. Nema lepeg i ivopisnijeg cvea od pustinjskog, niti se u prirodi mogu nai oblici nakazniji od nekih to ih pustinja krije. Pustinja grabi sve ono to je osobeno na oveku, biljci ili ivotinji i to razvija do zapanju jue mere. Uzrok je tome u svireposti ivota to se bori za opstanak. Adame, da li mi to udvara? Rue zbunjeno. Ne, ve samo objanjavam tvoju lepotu. Ti je duguje pustinji i suncu koje mrzi. Njima takoer duguju svoje ludilo i ljudi kao to je ston. On nije kriv koliko ti misli. Mnogi se ljudi u pustinji sputaju na razinu zvijeri, mnogi jo i nie. Nisu krivi oni to su se rodili bez duha i volje potrebnih za guenje niskih nagona. Tera me na razmiljanje, a to mi je uvek drago odvrati Rut. Ali, moj niski nagon gladi vapi za okrepom. Onda jedi. Boljeg kuhara od Mervila nema u pustinji.

Sumrak je pao i dnevna je ega popustila kad se Adam ponovo primakao eni. Mora da si umorna posle one duge vonje. Ne bi li malo proetala? Da, htela bih, ali kasnije, poto porazgovaramo otpovrne ona urno. Toliko je toga... Najpre mi reci: sad kad si me naao, to e uraditi sa mnom? Zavisi... on polako odgovori. Zavisi... od ega? Od toga to je najbolje za tvoju sreu. Hoe li me izvesti iz pustinje, odvesti me u San Diego? Bilo kamo, samo nek je za tvoju sreu. Oh, mislim da te mogu nagovoriti da me odvede to dalje od Izgubljenog jezera... to dalje od onog pakla pominih dina... Ali te ne mogu varati. Ne mogu dozvoliti da se nada da... Rut, ja sam imao samo jednu nadu: da te naem i da ti pomognem on je prekine. Postoji veza izmeu tebe i mene za koju ti ne zna. Objasniu ti je kad ti ispriam sve o tvojoj majci. Oh, Adame, hoe li mi odmah ispriati? zamoli ga ona. Strpi se jo malo on zagonetno odvrati. Najpre dozvoli da ti pomognem da se rei nevolje. Ovaj susret sa mnom te rastuio. No, ne bi trebalo tako biti. Znai, ti si ne im vezana, a mrsko ti je o tom govoriti. Je li tako? Da, zaista je tako ona apne. Onda znaj jednom za svagda da te ja volim i da mi je najvea elja da ti sluim. Ja se ne nadam da e se ti udati za mene... Adame, ja se ni ne mogu udati za tebe ona e slomljeno. Toliko sam shvatio, ali sam te svejedno hteo pitati on otpovrne ozbiljno. Svejedno, ja te mogu usreiti... Rut, da li ti mogu biti drag? Ve si mi bio drag. I opee biti. Ja to znam. S radou bih se udala za tebe. Ali, prekasno je! Ti si ve udata? on nadovee, pomalo muklo. Jesam. Ali, ne samo to. Nije stvar samo u tome to nosim neije prezime. Svakog asa mogla bih se osloboditi njega. U ovoj pustinji ivot je nesiguran. Njega se boje i mrze ga. On je nepoten ovek. Jednog e ga dana ubiti... Ali, kad sam rekla da je prekasno, mislila sam na drugi razlog. Strah me da sam se izmetnula u beznadnu, poluludu bednicu koja vie nema vere ni u sebe ni u Boga. Pustinja me upropastila. A nikad ne bih htela za sobom povui i unititi oveka kojeg je moja majka poznavala, u kojeg je verovala i koji joj je moda bio i drag. Tvoja me majka zaista volela, Rut.

Oh, to sam naslutila. Nekako ti se oseam bliom. Pa ipak, to niim ne menja surovu zbilju. Rut, ispriaj mi svoj ivot i pusti meni da prosudim o surovoj zbilji. Poveri mi se. Hou. Mora biti da me smatra strano slabom i plitkom. Ali, nije udo to sam rastrojena. Sresti tebe, koji si mi poznavao majku, koji... Ali, volela bih da i Mervil uje ono to u ispriati. On je lutao s tobom, preko cele ove uasne pustinje, pomagao ti u potrazi za mnom, pa bih volela da iz mojih usta uje sve o meni. Mervil, hodi de amo dozove Adam nepominu priliku kraj logorske vatre. Sedi kraj nas, Rut nam eli neto rei. No, to mi je drago ree stari kopa istresajui pepeo iz lule. Neto sam mnogo razmiljao i lupao glavu. Rut, smatraj da se poverava prijatelju. S dubokim uzdahom, upola jecajem, Rut se predade nekom uvstvu van domaaja njena poimanja. Poeu od trenutka kad si me ostavio, dakle od Santa Ysabel. Galeb Hunt, moj djed, upravo se u to vreme zanimao za prava na upotrebu vode u pustinji. Imao je prilino novaca te ga je hteo uloiti u zakupe u pustinji. Bolovao je od neke plune bolesti, zbog koje mu je najbolje prijao pustinjski zrak. U stvari, u pustinji se oporavio i izlijeio... Najpre smo odselili u Yumu. Tamo se udruio s ljudima koji su odigrali glavnu ulogu u mom ivotu. S tim se ljudima upustio u posao prevoza robe. Iz San Franciska su morem i rekom dolazile namirnice u Yumu, a odanle su ih kolima prevozili u unutranjost. Djed je u taj posao uloio teke novce. Od Indijanaca je kupio jedan izvor kraj kojeg je podigao postaju. Zovu ga Izgubljenim jezerom. U davna vremena tamo je bilo jezero. Sada je to jezivo mesto, na rubu onih pe anih dina. ovek koji je djeda nagovorio na taj posao bio je zgodan, mlad mukarac koji me oarao. Ali ga nisam volela. On me saletao da se udam za njega, a djed mu je pomagao. Njih dvojica mi zagorie ivot. Od pustinje sam poela otupljivati. Postala sam udljiva i nesigurna u sebe. Najzad mi je djed rekao da e potpuno propasti ako ne pristanem na taj brak. Nisam znala na koju bih stranu. Majka me celo vreme uila da se ne udajem bez ljubavi. To sam i rekla djedu i oveku koji je hteo da se sa mnom oeni. Ali mi oni odgovorie da e ljubav ve doi. Moj prosac mi se zakleo da e ekati da ljubav doe, da od mene nee traiti da mu budem pravom enom samo nek se udam za njega. Nisam mu verovala bojala sam ga se. Me utim, najzad su me toliko izmuili da sam na kraju pristala. Odmah prve noi posle svadbe moj je mu, potaknut alkoholom, pokuao da silom provali u moju spavau sobu. Tada sam shvatila da on na ugovor

smatra pukom besmislicom. Videvi da ga neu pustiti u sobu, on se razjario i zamalo nije kuu sruio. Nato sam ja pobegla djedu.

Sutradan mi se pribliio. Bio je trezan. Sad mi se umiljavao i laskao, i molio me da mu ne zameram za ono to je sino uinio. Rekla sam mu da ga prezirem i da je svemu kraj. Nedeljama se trsio da promenim odluku, a kad u svojim nastojanjima nije uspio, onda je pokazao svoje pravo lice. Bio je on kockar i raskalaeni pustolov koji je malopomalo u Yumi stekao veliku mo. On je moga djeda pljakao i opljakao. Bilo je to pre vie od tri godine. Djed je zadrao izvor kod Izgubljenog jezera, a jo uvek se bori da vrati bar neto od onog to je izgubio u poslovima prevoza robe. Ali mu je svaki trud jalov. S vremenom e mu i izvor oteti i tako ga potpuno upropastiti. Izgubljeno jezero je vana postaja, a voda je tamo, naravno, najdragocenija. Sve je to veliko zlo, i bez stranog, unitavajueg, zaluujueg delovanja pustinje. Zimi je nekako podnosim, ali me leti vrelo sunce, vetar to je i, pesak to leti i beskrajno, nemilosrdno bespue pustinje, to me okruuje i okiva, uasna jara i bes... ponekad gone u krajnje o ajanje. Stala me proganjati zamisao da pobegnem. Djed me dvaput odveo u Yumu. To je bilo jo gore. Kakav je to straan, krvav grad, vrzino kolo zla, nabijeno jarom i prainom. Oba sam puta morala pobei; zbog mukaraca koji su me saletali i muili, koji su se tukli oko mene... Oh, bez sumnje je i na meni leao velik dio krivice. Neprestance sam traila nekoga ko e me oslo boditi. Najpre

sam traila oveka koji bi mi bio drag, ali se kasnije pokazalo da se moram osloniti na oveka kojem u ja biti draga, toliko draga da sa mnom bei. Na Izgubljenom jezeru nedeljama sam patila od jezive amotinje. Potom bi me spazio kakav kopa, putnik, kockar ili pu stolov i gorko iskustvo koje bih iz toga stekla nije me nimalo menjalo. Zdvajala sam nad vlastitom sudbinom Pre nekoliko nedelja, tamo je naiao mladi s kojim sam sad bila, Hal ston. On je trgovac, dobro je zara ivao. Zagledao se u mene, a meni je to dobro dolo, moram priznati. Ali nisam imala mozga, nisam znala rasuivati. Prema meni je u poetku bio ljubazan, nean, privlaan. Zavolio me. Ja sam sebe uverila da mi se svia i da u ga jednog dana zavoleti Nije imao mnogo muke da me nagovori da beim s njim. Napustili smo Izgubljeno jezero jutros, u sam osvit; tek sam kasnije posumnjala da je ston skrenuo s puta. Da se Kasap nije ukopistio i zaustavio u ovom kanjonu, ne biste, moda, nikad naili na nas... Ne vidim izlaza... ne mogu se vratiti kui... ali; opet sam vam nekako zahvalna to ste me nali." S Pefiane stepenice

. Oba su mukarca ostala nijema. Rut je osetila kako joj Vansfel tako snano stie ruku da ju je najzad zabolela. Vatra je splasnula, samo se jo ugljevlje arilo. Neka se samotna pustinjska buljina zloguko javljala u mranom kanjonu. Rut osetT~neizmerno i neshvatljivo olakanje.

No, Rut najzad Mervil prekine muk etrdeset sam godina ivio u pustinji, pa mislim da ti ono malo vremena to si ga provela u njoj nije bilo naodmet. Mogla si i daleko gore proi dometne Vansfel glasom u kojem zazvu i olakanje. Gore sam i oekivao. Da li si nam sve ispriala? Da, sve to je bitno. Nisam vam rekla njegovo ime jer mi je toliko mrsko da ga ni izgovoriti ne elim. Nema potrebe. Nije vano ko je tvoj... ko je taj ovek. Vano je da treba iz prolosti izvui pouku. Poput veine ljudi iz pustinje, Mervil je mislio na zlo fiziko, opipljivo. U pustinji je veoma redak sluaj da se mukarac i ena duhovno razvijaju. Pustinja je previe surova, svirepa, nemilosrdna, previe podlona prirodnim silama. Sva bia u pustinji, a posebice ljudi, usredoto e svoje snage na odravanje golog ivota. Borba za opstanak! No, Rut, ti si zanemarila svoju duu ree Adam. Vidim, dri mi prodiku! primeti Rut gotovo podrugljivo. Ne, samo elim da ti ukazem na stvari kojih nema u tvojim mislima. Ti misli da si uasno patila, ali nisi patila, nisi upoznala sve one patnje koje mue nas ljude iz pustinje. Meni je srce slomljeno. Nije on zanijee i poloi svoje velike ake na njena ramena, te se prigne da joj se zagleda u oi. Verujem da se srce moe slomiti. U ovoj sam pustinji sreo mnogo ljudi slomljena srca i upropatena ivota. Ali ti ne pripada njima, Rut. Ako ja smatram da pripadam, zar onda nije tako? ona e uporno. Tako je, ali samo dok ne spozna istinu. Istinu? Ne shvaam te, Adame. Nisam te shvaala ni tamo, u Santa Ysabelu. Sad to jo manje mogu. Ti... kao da eli ulepati moj poloaj. Ne, zbilja ne. I previe je jadan. Ali pustinja, ma koliko ti bila mrska, jo uvek te nije izdala. Prema onome to vidim obdarila te divnim zdravljem i lepotom. Ti nisi slomljena, ve izgubljena, a odsad vie ni to ne e biti. Odmae se od nje, pa ustade, prav i crn. Mervil je ljubazno dota e kao potaknut eljom da izrazi neto to nije umio iskazati, potom se izgubi u crnoj seni zida kanjona. Nisam slomljena, ve izgubljena, a odsad neu vie biti.., Zato? Zato to sam te ja naao glasio je jednostavan odgovor. Sigurnost te tvrdnje je zbuni, zaprepasti, uzbudi, ali je i neto topline unijela u njenu hladnu zahvalnost. Lezi i odmori se ree Adam, Sutra emo odluiti to nam je raditi. : Udalji se u tamu; uo se njegov mekan, spor korak po pesku. Rut se podie, hvatajui se za ebad, pa sedne da skine cipele i haljinu. Uvu kla se meu ebad, pokrila se i umirila. Leaj joj je bio tvrd, ali je bila toliko iscrpljena, da je njime bila i presretna. Odmaraese i razmiljati, ali ne e spavati.

Dok se trudila da nekako sredi zbrkane misli, spazila je kako tmicu kanjona probija neko svetio. Sene i zidovi kanjona posrebriSe se, ali ne od hladnih blistavih zvezda, jer su i one gubile svoj sjaj pod delovanjem nekog ja eg osvetljenja. Mesec se dizao. U kanjonu je iz asa u as bivalo sve svetlije. Sto li e ston sve nabajati njenu muu Gueru. Ta i sam zna da e ga Gerd izbiti bude li mu rekao istinu. Lagae, ve e nekako svu krivicu prebaciti na nju. No bilo joj je svejedno kakvim e se smicalicama ston posluiti. S tim ga je izbacila iz misli s mukom se udei svojoj brzopletosti. Misli je neto due zadrala na djedu. Sad vie nije bila na nj onako kivna kao pre. Bila ga je gotovo zamrzila zato to ju je dovukao u pustinju. Ali za nj je to bilo pitanje ivota ili smrti. Inae je uvek bio ljubazan i nean. U njoj se javi grinja savesti. Sto e sad biti s djedom? Gerd Larey i Collishaw e ga uz pomo svojih najamnika jednostavno oterati, kao kurjaci ovcu. Ona je predstavljalasnagu koja je drala na uzdi one svirepe ljude. S Larevem se sudbina gadno poigrala: to je njega vie morila udnja za Rutom, to je ona njega vie mrzila. Vie joj je puta zapretio tla 'e je odvu i na kakvo osamljeno mesto gde e je pokoriti svojoj volji. Bila je sigurna da e njen mu to jednom i pokuati, ali i da e fe platiti glavom. Zar to nisu bili dovoljni razlozi da se ne vrati kui? A koliko je jo drugih razloga osini tih bilo! Ne, djed mora dalje bez nje. Jadni starac! Pustinja e i njega progutati kao to je progutala i njene roditelje. Ali nju nee nikad unititi! Na Izgubljeno jezero se nee vratiti. Na ovu odluku zatreperilo joj celo telo. Radosnih li izgleda pobei e od jare, blijeteeg sunca, oteti se zagrljaju pustih, pominih, peanih dina! Divota i vi'e te ne merkaju Meksikanci s onim svojim oima to poput trna bodu, ni ne motre utljivi, kao sena tihi Indijanci, nisi okruena surovim ljudima to se po udi i delima ne razlikuju od'pustinje! Koje li drai i lepote iveti usred bujna zelenila, pokraj Svee morske obale, njenih umaraka i vinograda! Rut je itrajrio tejela novac to joj ga roditelji dadoe kad su je ostavili. Sto je due izbivala u pustinji, to je sve manje troila. Znala je da e joj taj novac jednog dana zatrebati. Sad je taj dan doao; Setila se kako je stonu poverila da ima novaca. Je li ga to zagolicalo? Vie je puta pokuao doznati koliko novca ima i gde ga krije. Uverivi se da ga nije izgubila, Rut nastavi sanjariti o putovanju, promeni, radu, novom ivotu. Najednom, njena razmiljanja prekide um neijih koraka na pesku. Rut je bila zatvorila oi i na tren zaboravila i no, i kanjon, i ljude s kojima se nalazila. Pun i sjajan mesec visio je iznad samog izlaza iz kanjona i srebrnim svetlom plavio pustinju. U daljini Rut spazi svoje lepe> himbene, mistine peane stepenice to se penju do zvezdana neba. Srce joj klone. Sanjala

je. Nju svejedno stee beskrajna pustinja. Hoe li se ikad uspeti i izii iz nje? Ponovno um koraka. Podigla je glavu. Na meseini se kretala crna, visoka spodoba. Vansfel! Proao je kraj nje nekoliko koraka niz kanjon, s rukama na leima. Sto je stasit! Okrenuo se i poao natrag, ovaj put uz kanjon, proao nekoliko koraka, pa se opet okrenuo. Prolazio je na jedva desetak jarda od Rut te ga je ona posve jasno gledala na meseini. Pratila mu je hod. Njegova gola glava doaravala joj lik orla spremna za skok. Drao se pravo, korak mu bio lagan, premda je odavao dojam oveka kojeg neto priti e. to li njega mui, te ne moe leati i spavati? Rut je to znala, pa nije mogla obuzdati isto enske oseaje. Najednom se oseti zatienom. Dosada jo nije znala to znai bez straha lei naveer, u svom domu usred pustinje. Ali noas duh njen ne opsedaju tmurne sene. Sad joj nitko, pa ak ni Gerd Larey, ne moe naneti zlo dokle god onaj div koraa u nje noj blizini. Po svojim dalekosenim posljedicama, veliina te spoznaje bila je neizmerljiva. U Rutinu duhu jasnije nego ikada vrati se slika Deni Linvroo . Setila se onoga to je Deni rekla o ovom oveku. On je nalik Tanquintchu, indijanskom bogu planina. S lica mu sunce sja..,." U asu kada je sa kerkom umirala od gladi, Deniina majka molila se da netko naie i na e ih. Jednog su dana pustinjski pljakai oteli i odnijeli Deni. Adam ih je naao i pobio do zadnjeg. Sto je bio straan... ! Deniina majka ree da su joj molitve bile usliene. Umirui, ostavila je Deni njemu. Ruti se srce nadimalo. Ono to je taj ovek iz pustinje uinio za jedno dijete ne moe se niti potceniti niti omalovaiti. Deni je neodre eno nabacila neto to je ula od Indijanaca. Da li su ga oni nazivali Orlom samo zbog oblika glave i sivog blijeska u oima? Beli ljudi nazvali su ga Lutalicom. Kako je to sve udnovato: da se ovaj neobini ovek pre vie od etiri godine zaljubio u nju i pobegao od nje drei da je ubio ro enog brata... ! I sad ju je naao. Kakvo znaenje ima sve to? Do e to dovesti? Oseala je da mora od njega pobei pre no to otkrije da je jo povrnija no to sama priznaje. Ali, Adam je poznavao njezinu majku i bez sumnje mu je bila draga kao to je svima bila. Rut se seti kako joj je devojatvo bilo zagorano oevom ljubomorom prema majci. Teko joj je otii od Vansfela, a ne doznati sve o majci i njezinom traginom kraju u Dolini smrti. No, koliko god je udela da sve to dozna, toliko se toga i bojala. To bi mogla postati karika u lancu koji je vezuje za Vansfela. Zar taj lanac ne postoji? Pre etiri godine gotovo se zaljubila u njega. Sada to eli... oh,

to je mui nesnoljiva udnja da voli i da bude voljena! Da nekoga ljubi! To je strahota koju je pustinja u njoj probudila. Ona to ne moe menjati Sad je ve ena Bie kao pomamna poplava ili gorue pustinjsko sunce... Ali ne Deniin Orao! Njega ne smije voleti, jer on lebdi u visinama. Dokle god je Vansfel hodao goredole, Rut je bila budna, prepustivi se na milost i nemilost svakovrsnim mislima i; uvstvima. Najzad ga je videla kako lijee na svoj leaj izmeu nje i izlaza iz kanjona. Teka, nedokuiva, posvemanja tiina spusti se u kanjon. Mesec zae za rub zida kanjona i crne sene isterae srebrnasto svetlo. Pustinjska no obtnota Rut i njene zatitnike koji su je toliko traili i konano je nali. Sklopi la je umorne kapke i prepustila se drijemeu koji joj polako otupi misli, i ona na kraju zaspa. Iz sna je probudi neiji glas. Bila je svea, ruiasta zora. Sunca jo nije bilo. Zid pred njom nije bio cigleni zid njene sobe, ve zid od stene. Od te se spoznaje trgla., Adame, kaem ti, ta je mazga stajala u mestu celu vraju no govorio je Mervil. Toliko tvrdoglavu ivinu jo nisam vidio. Mervil, ti poznaje magarce ali ne mazge odvrati Adam. Ono to Kasap izvodi nije uobiajeno, ali nije ni nita novo. Kasap? Zar ti zna tog starog sivog, dugouhog avla? ; Dakako. Terao sam ga jo pre osam godina na Mohave. Ve je tada bio poznat po tvrdoglavosti. Gonii s kojima sam radio nisu bili u stanju da ga teraju. Pucali su u njega. No, koliko vidim, od toga ga nije zabolela glava. Pa, na njemu se vidi delovanje pustinje, kao i na nama. Pitam se kako je dospio ovamo preko peanih dina. Bie smeha kad se pro budi i prepozna me.

uj, Adame, valjda me nee uveravati da e te ta mazga prepoznati posle osam godina? ;.,.U to budi siguran. Mervil, jedini ja mogu naterati Kasapa da prohoda. Kladim se u to hoe da e namah prohodati i glavu, mi poloiti na rame. S tobom se ne kladim. Ali, da ti poloi glavu na rame, morao bi jo podosta izrasti. Jedva ekam da vidim kako e ti s njim izai na kraj. , ekaj, videe. Hajdemo da napabirimo drva. Nema ih ba mnogo, ako me oi ne varaju. Njih dvojica pooe svaki na svoju stranu. Nisu opazili da se Rut probudila. Ona ustane, obue se i nae vode u jednoj od uturica to ih je ston ostavio u kolima. Kasap nije ni trepnuo za sve to vreme. Bezonice ree Rut, merkajui mazgu. Ba sam i ja znatieljna da vidim kako e te Vansfel pokrenuti. Rut iskoristi priliku da se proeta tu i tamo po kanjonu i njegovim skrivenim mestima koje dan ranije nije zapazila. U nje je nekakva nervoza stala remetiti mir to ga je oseala kad se probudila. Odluku je ve ranije donijela, ali se sada u mislima stala kolebati, premda nije ni slutila to bi drugo mogla uiniti. Natrag na Izgubljeno jezero ne idem", objavila je glasno, kao da sebe hrabri. Vratila se u logor i nala Merryvalea koji je lomio drva iz mravog naramka to ga je sakupio. 'Brojutro Rut pozdravi je starac s osmehom. Izgleda mi kao rosa. Dobro jutro. Ne oseam da sam ba tako svea, unato svim vaim komplimentima. Pa i ja neto znam. Ljudi jesu onakvi kakvi izgledaju. To je izvan njihove moi. Eto, na primer, Adam... No, eno ga gde ide; bie bolje da ekam drugu priliku. I neka to bude dobra prilika, Merrjrvale, jer hou sve o njemu da znam ivo e Rut. Adam stie s naramkom granica i suhih kaktusa koji spusti na tlo. Divno je jutro, Rut ree. Sunce crvenilom kupa peane dine. Zar ti nije drago to si iva, mlada, zgodna, to ima itav svet pred sobom? Buenas dias, sefior. Volela bih rei da mi nije drago ali sve se bojim da nije ba tako. Rut, ti se ne misli vratiti kui? on e bljesnuvi svojim sivim oima. Kako si pogodio? Palo mi je na pamet on jednostavno objasni. Kada? Upravo sad. Adame, ti se s tim ne slae? Ne, ne slaem se. Neka, najpre emo dorukovati, a posle u se prihvatiti posla.

Dobro jutro, gospodine" (panski). Misli da e urazumiti Kasapa i mene? Dve mazge, ali s jednom misli! Nasmejao se. Prvi put mu je ula smeh. Bio je to mekan zvuk, to je prijatno odzvanjao. Potom, dok je pomagao Mervilu, ona ga promatrala paljivo, kritikim pogledom. Ukoliko ga se dobro seala, na njemu nije bilo nikakve promene, osim malo vie sedih vlasi na slepooicama. Bio je toliko visok da se na prvi pogled nije moglo oceniti koliko su mu zapravo iroka ple a. Ali nije izgledao ni teak ni trom. Pri svakom kretu su mu miii iskakali i poigravali, ali bi splasnuli im bi mirovao. Po izgledu nije bio ni mlad, ni sredovean, ni star. U njegovu je dranju bilo neke gipkosti, ake su mu bile krupne ali lepo uobliene, znak plemenita roda. No, Rut je ponajvie bila oarana oblikom njegove glave i njegovim profilom. Crte mu bijahu otre, kao odseene, okrutne, gotovo svirepe, ali opet jedinstveno lepe, nalik izgledu ptice grabljivice. Odea mu bila kao u pustinjskog kopaa zlata odrpana koulja peane boje kroz ije su se poderotine caklili mrki miii, pohabane i musave hlae i iznoene, teke, grube izme kopaa; opasa mu bio od crne koe, irok, sjajan i istanjen dugom upotrebom. Prouavajui tako Adama, Rut je najednom osetila nekakvo ve poznato joj uvstvo. Bila je to neosporno neka toplina izazvana zanimanjem, i su uti; ali je iza toga lealo neto dublje, nejasnije, to se gubilo u zakucima oseanja. To je isto, u stanovitoj meri, i ston u njoj probudio ega se sad seala s gaenjem. Negda su i drugi mukarci u njoj potakli takvo uvstvo ali samo na tren. Ono se nikad nije odralo. Sad joj se ponovo javilo, ja e nego ikad ranije, i nekako drukije slatko i uzbudljivo, dok ga ona nije smiljeno zaguila, : Ponovno zaokupljena svojim problemom, Rut se pokrene i po e dalje: Ono uvstvo, ma kakvo mu ime bilo, nije joj bilo: mrsko. Ali je pomislila da e se protiv njega boriti, da e mu se odupreti, kad se o Adamu radi, to je neobino, jer bi ga inae, u odnosu na druge mukarce, pot hranjivala i jaala. Bila'bi nezahvamica kad ne bi bila duboko dirnuta potovanjem to joj ga ovaj ovek ukazuje. No, Rut, hodi na banket dozove je Merryvale. S onim to ima u svojoj korpi, bie to doruak za bogove.' ' Za vreme jela samo je Metrwale govorio. Bio je to razgovorljiv starac, okretna i hitra duha koliko i tela. Njegova privrenost Adamu bila je vie nego oigledna. Rut se jo jae uverila da je ve smatra svojim; i Adamovim starim drugarom. Poeo joj se dopadati, oseala je da u njega moe imati poverenja. Ljudi moji, ini mi se da jutros niste bili naroito gladni dobaci starac lukavo. Sto se mene tie, ja sam bila gladna nasmei se Rut. ;

Bez rei Adam ustane i najpre poe da smota Rutinu ebad koju ubaci u kola. Kasap mrdne uima. Adam dobaci mazgi pogled koji je mnogo obeavao. Potom se posveti spremanju ostalih stvari. No, Rut danas e biti lepe putovanje nego juer ree Mervil. To mi je drago. Mrzim pesak. I ja sam ga mrzio, isprva, kad sam poeo ovaj skitniki ivot s Adamom. Ali sam se na njega navikao, i sasvim se udomio na njemu. Navikao se? uzvrpolji se Rut. Kako se ovek moe navii na neto to nikad nije isto, to se stalno menja? Pa, sve zavisi od toga kako osea blago e Mervil. Da si zavolela pustinju, ti bi to shvatila. ' Da zavolim ovaj pakao od peska, kamena i amotinje?! strese se Rut. Mlada eno, moe doiveti ak i to da zavoli ono to ti donosi najve e patnje odvrati starac razborito kimajui glavom, S lea im prie Adam. Mervil, jesi li gotov? Gotov sam. Jedva ekam da vidim kako e probuditi Kasapa. I ja dometne Rut ustajui. To je za as posla gotovo otpovrne Adam. Uh, Adame alostio se Merryvale. Sto bih te volio videti na nekom poslu koji traje malo due! Sad, s ovom mazgom, to nee videti, Mervil, ali e ti se moda ubrzo pruiti takvo zadovoljstvo ree Adam ozbiljno, pa pogleda Rut: Jesi li spremna da porazgovaramo o tvojim eljama? Sasvim spremna odvrati Rut neprirodno nehajuim tonom, Adam je odvede i posedne na kamenu plou.

Hajde, govori, u emu je stvar? Hou da odem iz ove pustinje najavi Rut s enjom u glasu koja poremeti mir to ga bijae navukla preko lica.

A kamo? Na obalu. Ili kamo bilo, samo nek je daleko od peska, jare i ovog beskrajnog, otvorenog prostranstva. Sto e raditi? Nai u neki posao. Moe li raditi neto od ega bi se mogla sama izdravati? Ne znam. Jedno je sigurno, djedu nisam znala voditi ku anstvo. Ali neto moram raditi. Za poetak imam neto novaca. Zna se, nee mi trajati doveka. Rut, taj tvoj plan ne vredi ozbiljno e Adam. Ja sam odluila ona uporno odvrati. Ti to ne moe spre iti. Da, mogu. No, dozvoli mi da ti dokaem. Ne spadam meu one kojima se moe dokazati. Nikad nisam bila drukija. Zar e ostaviti djeda? Ne ini li ti se da je to isuvie neobino? Jest, dakako da jest ona potvrdi s nestrpljenjem i aljenjem. Ali ja drukije ne mogu. Prua ti se prilika da ovaj dan postane prekretnica u tvom ivotu. Treba da se vrati djedu, svojim obavezama, da iz sebe izagna mrnju prema pustinji, da trpi i slua i tako od sebe stvori pravu enu. Pobegne li sama, ovakva detinjasta, lakomislena i lepa kakva jesi, upropastie se zauvek. Gospodine Vansfelu, da li ti meni predlae da se vratim muu? ona ga ironino upita. Ne, ako je on zaista onakav kakvim si ga ti opisala, pravo je da mu se nikad ne vrati. Ali se radi o tvom djedu, o onome to njemu duguje, o onome to duguje sebi... Ja sebi dugujem osloboenje iz ovog pustinjskog pakla. Rut, i meni je jednom bio pakao on blago odvrati. Ali sad nije. Nadja avi pustinju, nadjaao sam sebe. Ja sam ena usprotivi se ona s gorinom u grlu. Sve vie ju je ljutilo to su njegov pogled, glas i briga njegova prema njoj ve po eli na nju delovati. Nee, valjda, zanijekati da e se nai u opasnosti ako ipak ode? Opasnosti? Od ega? Od tekoa, od nevolje, od propasti! Da li nijeem sve te opasnosti? ona plane. Ne, ne nijeem. Ali, ostanem li, isto mi se pie, a onako bar e mi se pruiti prilika za spas. Ovde sam vie nego sigurna u svoju propast, pre ili kasnije... ili u smrt! Uznemiren, Adam ustane i stane ispred nje koraati onako, kako je inio sino na meseini. Da, njega je pritiskao nekakav teret. Budem li ti dozvolio da ode, tad moram i ja poi s tobom on e, zastaju i pred njom.

Naravno prihvati Rut ivo. Kako bih se inae sama izvukla iz ovog pakla? Ja oekujem i nadam se da e me odvesti i nekako postaviti na vlastite noge. A zatim?

to... pa... mojoj sudbini. Ne. Kako bih onda odrao obeanje to sam ga dao tvojoj majci? on mrko otpovrne. Mojoj majci? izmuca Rut. Ja... nisam znala da si ti... Odmah e doznati. Zasad znaj da te ja neu napustiti, pa ti otila ili ostala. Na ovo u Ruti zadrhta uvstvo koje zagui njeno sve jae protivljenje. Tebi treba netko, isto onako kao to je bio potreban Deni Linvud nastavi Adam,

To mi je sasvim jasno emerno e Rut. Svladala je uvstvo, pa nadometne: Onda, u redu. Ti e poi sa mnom. Ne mogu te oterati. Meni je... meni je to drago, premda nisam zavredila tvoju odanost. Rut, nije u pitanju moja odanost nestrpljivo otpovrne Adam. Ja bih za tebe ovo uinio pa i da nikad ranije nisam za tebe uo. Zar oekuje da ti to verujem? ona upita, prezirui sebe zbog sumnje koja joj se i protiv volje nametala. Pa, pravo ima, to ne bih smeo oekivati. Tvoj mu, pa ljudi iz pustinje koje si upoznala, te onaj mladi ston, prema ovom to si priala, ukoliko je to tono Zar misli da laem? otro ga prekine Rut. Rut, pogledaj me pravo u oi. Neka nema... razloga da besni. Reci mi, jesi li uvek govorila istinu? Nisam. Mislim da sam lagala stonu... i ostalima iz nje provali ali sam tebi rekla istinu. Ja ti verujem, i to je dobro. Ali da se vratimo na ono glavno... Smatram da nije dostojno jedne ene niti se moe opravdati da napusti svoga djeda. Opravdano, ili ne, ja tako moram ona otpovrne. Njegov je dom i tvoj dom, zar ne? Jest. Pa, ao mi je ii protiv tvoje volje, ali te moram odvesti natrag odlu no e Adam. Njoj krv ikne u obraze, Nee! frknula je vatreno. Osim ako pribegne sili kao to je ston u inio. A u tom sluaju znaci da sam iz zla upala u gore. inilo se da nije odmah shvatio aoku njenih rei. Kad }u je razumio, bilo je kao da ga je neim udarila. Oprosti mi, Adame ona e, smirujui se. Ono posljednje nisam ozbiljno mislila. Podmukla sam, vidim. Strah me da nisam ak ni dovoljno ena da bih mogla ceniti tvoju... dobrotu, i ono to ti smatra svojom dunou... Ali kad sam kazala da se ne elim vratiti kui, to sam ozbiljno mislila. Ja u te, zbilja, odvesti. Ne! divlje je kriknula, doterana do oajanja spoznajom svoje slabosti. Rut, hou da ti pritedim bol. Bar dok se ne nae kod kue i dok se ne oporavi od ovog ludog izleta.

Da mi pritedi bol? Ne postupa tako. to hoe time rei? Hoe li mi zasad, bar za neko vreme verovati na re da raspolaem dokazima zbog kojih bi ti promenila odluku? Ne, neu ti verovati. Nemai poverenja u mene? Ne mogu ga imati. Ne verujem... Nema toga na svetu zbog ega bih promenila odluku. Dakle, odbija da se vrati kui? Svakako. Strano si me razoarala. Nadao sam se da e biti potpunija ena. U najmanju ruku ena iz koje plemenitost i iskrenost nisu izvetrile. Nije me briga emu si se nadao i to si naao ona odvrati gorinom, uspaljena, smiui pogled s onih oiju uzburkanih saaljenjem i si vom vatrom u koje nije smela gledati. Ne valjam. Ukoliko ipak valjam, to nee dugo trajati. Odvedi me do prvog naselja, pa me ostavi. Ne! Ti e kui! on zagrmi na nju. Okrenuo joj je lea i stao neto preturati ispod bluze, Rut zauje skladni zveket zlatnog novca. Potom se on okrene udnovato blijed, i neto joj turne u ake. Otvori i pogledaj ree joj muklo.

Bio je to zlatni ovalni medaljon, ovei i teak, ve izlizan. Drhtavim prstima Rut ga pokua otvoriti. S obraza joj nestalo krvi. Medaljon se najednom otvori i osta leati na njezinu dlanu, a iz njega su u nju gledala dva lika s jedne minijature. Majka.,. i jal Rue zadihano. Adam nita ne ree. Rut je zurila u dllan, s kojeg je u nju gledalo krasno lice njene majke. Pokraj majke bila je njezina slika kad je bila gordo, udljivo dijete. Slika je poticala iz Ph'iladelphije. Rut je bilo etrnaest godina. Oh, to je to bilo davno! Pogled joj se vrati ljubljenom licu majke koju je zauvek izgubila. Oi joj se zamagle toliko da vie nita nije videla. Naj zad, na otvoreni medaljon padoe vrele suze. Adame, od koga si ovo dobio? apnula je. Tvoja mi ga majka dala. Kada? Sad je svibanj... u lipnju e biti osam godina. ' Kako je dolo do toga i.. da ti ga dala? upita Rut briu i suze i nastoje i da obuzda uzbuenje. U tome je povijest tvoje majke. Ah! Ispriaj mi je sad. On se spusti kraj nje, tako da su mu oi gledale ravno u njezine. Pre mnogo i mnogo godina, neki stari kopa zlata, moj prijatelj, zvao se Dismukes, ispriao mi je kako u Dolini smrti ive mukarac i ena pod udnim okolnostima. Bili su to neni ljudi kako on. ree, nenavikli na surov ivot u pustinji, pa ih je tamo ekala sigurna smrt. Smatra.o sam svojom dunou da pomognem ljudima koje je pustinja bilo ovako ili onako okovala. I tako pooh u Dolinu smrti. Naao sam taj par. iveli su u sasvim nepodobnoj kolibi, ispod jedne padine od tronih stena koja je predstavljala najve u opasnost u

L toj dolini propasti. ena je bila vrlo lepa i nena to je bila tvoja majka, Magdalene Virey. A mukarac joj je bio mu." Moj otac apne Rut koja je eljno upijala u se svaku Adamovu re. Odmah sam vidio da tamo nisam poeljan, ali sam odluio da ostanem, s namerom da pokuam pomoi tvojoj majci. Virev.a nisam mogao shvatiti.

Mislim da je bio upola lud. No, bilo kako bilo, on je nju odveo tako daleko od sveta, u golet, pustinju i amotinju kakve nigde drugde na svetu nema. Tako je strasno bio zaljubljen u nju da je njegova ljubav graniila s mrnjom. Do toga je dolo zbog ljubomore, zbog uasne ljubomore. Tvoja majka nije nikad volela Vireva i meni je priznala da mu je bila neverna. Pristala je da doe u Dolinu smrti i da tu podnese sve oskudice i muke kojima su njegovom voljom bili izloeni. Imala je snaan duh. Ali je bila vrlo pametna ena. te se rugala i sebi, i ljudima. Tamo sam naiao na najgori i najsvirepiji zadatak to mi ga je ikad pustinja zadala. Nisam mogao nagovoriti tvoju majku da napusti Dolinu smrti. Ona se zaklela da e tamo kosti ostaviti, kao to je Virey i elio. Nema ene koja e jedno leto iva izdrati vrele dane i ponone uare ne vetrove u toj dolini. Pobojao sam se da je njena sudbina zape a ena, ali sam se ipak borio svom snagom. Bila je to divna dua, i ja sam takvo zanimanje u njoj pobudio za Dolinu smrti da je s vremenom oja ala i zdravlje joj se poboljalo. Na kraju je zavolela veliinu i uzvienost tog jezovitog mesta. Virey, prema meni ne> poverljiv, samo je motrio, i oslukivao kako pada, valja se i odzvanja kamenje to najavljuje usov koji e se jednom sruiti na kolibu. Ubio bih ga bio da me u tome nije spreila tvoja majka. Tvojoj sam majci ispriao sve svoje patnje. Rekao sam joj i sve to sam nauio o pustinji. Na kraju joj je to spasilo duu. Potom je doao lipanj sa svojom paklenom jarom." Kao zaarana, Rut je zurila, ake je vrsto stisla jednu u drugu. Spazila je gde preko Adamova lica prelazi neka sena. inilo joj se da kroz nekakvu masku gleda u nejasne obrise i sene bola. " ' Doao je lipanj, sa svojim goruim suncem po danu i uasnim vetrom po noi. Tad sam se morao boriti protiv same smrti. Jednog jutra, nakon no i u kojoj sam iz asa u as oekivao da ti majka umre, ona uze s grudi ovaj medaljon L dade mi ga, uz jedan sveti amanet koji u ti na kraju saop iti. Doao je dan kad vie nisam mogao podnositi njenu agoniju. Odluio sam da u ubiti Vi, reyja, ili ga ostaviti tamo, zloj kobi, a tvoju majku odvesti. I tako sam tog dana ujutro poao da potraim svoje magarce. Vra aju i se, zauo sam kako negde stenje puca. Bio je to zlokoban zvuk. Potr ao sam. Visoko na padini stajao je Virey i valjao stenje nizbrdo. Potr ao sam pre ma kolibi, da izvuem tvoju majku, a oko mene su padale i kotrljale se kamene gromade. Najeare se, uz prasak, pokrenuo usov. Tvoja majka izjuri iz kolibe. Ali, bilo je prekasno. Nisam je mogao spasiti. U posljednjem trenutku uspeo sam

se na visoku stenu. Uz uasnu grmljavinu i tutanj srui se usov povukavi za sobom i Vireyja u smrt. Siva masa kamenja i praine, poput oblaka prekrije tvoju majku, ponese je i pokopa zauvek." Kako je onaj dubok glas naglo; stao, Rut se tre kao da dolazi k svijesti i iz nje provale sputana uvstva. Pala je Adamu na grudi, suznih oiju, bolno stegnuta srca. Oh, Boe! Uas! zajecala je. Oh, majko! Majko... ! Znala sam da e se s njom dogoditi neto strano... Otac je bio okrutan prema njoj. Zbog toga sam ga i zamrzila... Mama, mila moja mama, koja me toliko ljubila, mrtva i pokopana bez groba! Da, Rut, grob joj nee nai ree Adam. Dolina smrti! Progonila me od onog asa kad si je najpre spomenuo u Santa Ysabelu Oh, ti si je mogao izbaviti! Jesam, Rut, ali samo protiv njene volje. A to sam mogao izvesti tek na kraju. I nameravao sam. Adame, mora biti... da si volio moju majku slomljeno apne Rut. U poetku ne, ali sam je na kraju doista zavolio muklo potvrdi Adam. Oh, ovo me oslobodilo kamena to mi je leao na grudima. Zebnja, strah to me proganjao! Ali je sad to postao no koji e me ubiti. Ne, Rut. Samo e te promeniti. Oplemenie te. A sad mi reci majin sveti amanet! nato e Rut druim usnama. Ti, Rut. Pod zakletvom sam joj obeao da u te potraiti, na i i spasiti od sudbine sline njenoj. Rekla mi je da e me ti voleti zbog ljubavi koju je ona oseala prema meni. Da e ti biti kao ona. Da e imati sve njene slabosti, ali ne i njenu snagu. Iste pomamne enje i strast, ali bez elje da im se suprotstavi. Oh, istina je! gorko uzviknu Rut. To je bio amanet tvoje majke. Ona je meni predala tebe. Zato mi to nisi rekao u Santa Vsabelu? upita Rut. Jer sam mislio da sam ubio brata i da sam odmetnik od zakona. Zar je to bilo vano? Bila bih sretna da s tobom poem i na kraj sveta... A sad je prekasno, prekasno! Da, za to, ali ne i za drugo. Rut se odmae od njega i ustade. Pokoravam se majinoj volji, znajui da sam izgubljena vie nego ikada rekla je nesigurno. Odvedi me kamo god hoe.

. Mervil je vikom dozivao Adama: Hej! Sve je spremno, moemo krenuti. Sto je s Kasapom? Siva mazga bila je ispregnuta i privezana za kola. Videlo se da se za vreme noi malo pomakla, ali im joj se Merrjrvale primakao i odvezao je, ona se ukopa u mestu poput uznemirena oposuma. Kuka jedna, nikad oveku ne gleda u oi primeti Mervil. Priavi kolima, Adam dohvati sa sedala dugaak crni koni bi, od onih to ih gonii zovu zmijugaama", te ga udvostrui, pa obie mazgu i stane na otprilike deset stopa od nje. Merkao je tvrdoglavu betiju. Prizor je bio izvanredan! Sto li e se dogoditi, ako Kasap zaista prepozna Adama? Adam je vitlao biem iznad glave, sve bre i bre, dok nije resko zvidao. Hej, Kasape! Gromki mu glas ispuni kanjon, odjekne i stravino zagrmi. Uto on poskoi i strahovitom silinom mlatnu biem. Udarac pue kao iz pitolja. Kasap njisnu i poskoi kao tanetom pogoen. Crni bi ga pogodio u prednju lijevu nogu iznad samog glenja. Debela masnica iskoi na tom mestu kao po kakvoj aroliji. Kasap ispusti jo jedan glas veoma nalik stenjanju. Potom odepa do Adama i stvarno nasloni glavu na njega. Aha, stari lopove s Mohavea. Sea se ti mene re e Adam vuku i ivotinju za sive ui. inilo se kao da se na Kasapu svaka crta smekala. ivotinja se sva tresla. No, nek me avo nosi! vikne Merryvale, eui sedu glavu. Ovako neto jo nisam doivio. Samo je jedno mesto na mazgi gde e je zaboleti objasni Adam. A kladim se da Kasapa nije nitko zgodio na to mesto jo otkad sam ga ja gonio. Sad ga moemo upregnuti. Bacivi bi u kola, Adam povede Kasapa na mesto pokraj druge mazge, pa preko njega prebaci ham. Zaas su mazge bile upregnute i spremne za polazak. Hajde Rut dozove je Adam. Bez rei ona prie i Adam joj pomoe da se popne na sedalo kola. Mervil, ti vozi. Ja u poi napred, s magarcima ree Adam i okrene se. No, ovo e biti divota boja zagunao je starac penju i se polako na sedalo i hvatajui uzde. Nisam nikakav majstor za gonjenje mazgi, ali u nastojati da budem na visini ovakvog zadatka. ekaj, Rut, da postavim kaput ispod tebe. Tvrdo je sedalo. Tako... Napred, mazgice moja! Adam je badao ispred njih, gonei magarce. Iz uskog kanjona sa zidovima pozlaenim od sunca zaoe u prostranstvo pustinje.

Rebrasto, srebrnkasto more peska pred njima valjalo se i gubilo u daljini. Rut je oseala kako je ta slika nemilosrdno gui. Neto kasnije ona izbaci pustinju iz misli i posveti se svojoj tuzi. Najzad je znala to se to zbilo s majkom. Zauvek je razreena tajna, i ona se oslobodila neizvesnosti i zebnje. Sad je shvaala svu veliinu tragedije, prema ovom to je u Adamovoj prii proitala izmeu redaka. On je pokuao stvar ublaiti, njoj pritedeti tei bol. Ali je ona shvaala istinu u svoj njenoj jezivoj golotinji. I zakopala je tu istinu u sebi, duboko, u elji da je vie nikad ne iskopa. Pognute glave, lica skrivena velom, tugovala je za majkom. Gorina gubitka, tune uspomene na negdanju majinu ljubav sve se to u njoj gomilalo, stvaralo beznadan jad, hladnom joj otricom paralo izmuene grudi, hladilo krv u njenim ilama i srce joj stezalo. Izdrala je taj crni as podrana nezaboravnom uspomenom na majinu ljubav i eljom da ona sama ne postane rtva svog krvnog naslje a. Ta je misao prodrla u tmicu njene due i u nju unijela prvi tra ak svetia. Zahvaljujui njoj krenula je natrag, postupno rasteruju i crne sene o aja. Kad je ponovo bila svesna vanjskog sveta, spazila je da je ve prela dug put preko peska do ruba prostrane pustinje to se u obliku zdele urezala na jugu Kalifornije. Na beskonanoj, stepenastoj padini tri crne prilike kretale su se i probijale kroz lelujavi veo jare Vansfel i njegova dva magarca.

U daljini se na bljetavom crvenilu i belilu sjajila zelena toka bila je to oaza Izgubljeno jezero. Leala je u podnoju peanih stepenica koje Rut, kako je u svojoj bolesnoj mati zamiljala, nikad nee prei i uspeti se u visine slobode. Iza peanog dna iezlog jezera pruala se izbrazdana pustinja sa svojim blijedim fatamorganama i uzvitlanim belim oblacima praine; jo, dalje, pustinju je prekidao Rio Colorado iz kojeg su se dizali ivobojni i goli breuljci Arizone to su se uspinjali sve vie, do nejasnih obrisa planinskih lanaca. Ovu sliku bezgranine pustoi zasvodilo je nebo bakarne boje koje je bljetalo zaslepljujuim svetlom neizdrljivim za oveje oko. Podne nije bilo daleko i sunce je ve u punoj meri tuklo. Rut je kroz rukavice i pamuni kaputi oseala kako je vruina pee. A to nije bilo nita u poreenju s vruinom usred leta: ovakav je dan bio podnoljiv, kad nije bilo uzvitlanog peska i alkalne praine. No, jako dobro napredujemo dobaci Merryvale, koji je tu i tamo pokuavao izvui Rut iz onog mrtvog muka. Adam e kod onog drvea jamano: zastati, da se magarci odmore. Rut je promatrala onu crnu priliku ija,se visina isticala ak i na velikoj udaljenosti. Ovaj ovek iz pustinje ponovo je stupio u njen ivot. inilo joj se da bi se mogli ostvariti snovi to su ju proganjali u Santa Ysabelu. Priajte mi o njemu ona najednom ree. O kome? O Adamu? Pa, o tom oveku bi se mnogo moglo priati, a ja bih rekao da ne znam ni stoti dio od toga.

Koliko je star? Pa, kad je prvi put doao u Picacho imao je osamnaest godina, a to je bilo ravno pre osamnaest godina. Mervil zakima glavom. Zar samo trideset i est! zapanji se Rut. Pa on je zaista mlad! Dodue, nisam ga ni smatrala starim... Picacho? Je li to blizu Yume? Dakako. Dvadeset ili neto vie milja uz reku. Vidi li onaj purpurni brijeg to je tamo iskoio i osamio se? Onaj mali, crni vrh je Pilot Knob, to bi morala znati, ako si bila u Yumi. E, Picacho mu je s lijeve strane. Tako. Koliko je daleko? Preko sto milja zranim putom. Picacho znai vrak! Logor kopa a leao je ispod samog brijega. Onih dana kada je Adam doao mesto je bilo prava konica. Sad je pusto i zaboravljeno.

Tamo je, Adam, navodno, ubio brata? Da, ba tamo, u Picachu zamiljeno potvrdi starac i uzdama ovla ibne mazge. Zato i kako? Sto se desilo? Pa, jedno je sigurno, da tu nije bilo ni Kaina ni Abela odvrati Mervil. Posluaj me, Rut, ispriau ti neto to je lepo i tuno. Ja sam bio prvi Adamov poznanik u Picachu. Bio je doao u jednom unu, niz reku, iz Ehrenberga. im sam ga prvi put spazio, znao sam da od nekoga bei. Bio je utokljunac, zna se, ali od njega lepeg i krnijeg momka nije bilo. Dopao mi se na prvi pogled. Mislim da sam ja u njemu posadio sjeme to je kasnije urodilo plodom. Dobio je posao za stan i hranu kod jednog Meksikanca. Kako li se ono zvae... ? Ah, da, AraArallanes. Taj Meksikanac imao je pastorku, Margaritu, i to ti je bila mala prevrtljivica, vitka kao stabljika meskala, oiju to bi te saegle. Danju i nou je vrebala Adama, a momak, osamljen i eljan drutva, ubrzo je s njom postao prisan. Margarita je ludovala za mukarcima. Adam je bio i prefin i prepoten za nju. Smatrao je svojom dunou da zatiti njezinu ast, pa ak i da je eni. Na tren je Mervil zastao, zurei preko peana i kamenita prostranstva u nejasan, dalek, purpurni vrh. Pa, jednog dana naie brod koji je doao s gornjeg toka reke. Na njemu je bilo mnogo putnika i medu njima se naao i Adamov brat. Lepeg mladi a nisam dotad vidio. Bio je neto stariji od Adama i kao mukarac zreliji. Ali pravi, bezobzirni avo. Odmah se videlo da se sav predao divljem ivotu Zapada. I to e biti on ti odmah navali na Margaritu. Mislim da mu nije dugo trebalo da je osvoji. Ona je to jedva doekala. Arallanes to ispria Adamu i ovaj ode pa ih uhvati na obali reke. Ja sam bio o evidac; tih dana nita mi nije moglo izmai, a osim toga Adama sam veoma volio. Pa, bra a se i te kako raspalie i zavadie zbog one zgodne kaiperke. Ona je pak pucala od sree. Adam je hteo izbaviti Margaritu iz bratovih'kandi jer je znao da njegov brat gadno postupa sa enama. Brat njegov nikako da shvati otkud i zato se Adam prometnuo u tutora. I tako su izali na videlo Adamov greh i njegova potena namera prema Margariti. Sto se jadni Adam posramio! Njegov se brat zaprepastio doznavi da se Adam zaljubio

u jednu Meksikanku. Od zaprepatenja preao je u svirepu zlobu.,Da je Adama mrzio, to sam odmah uoio. I on je tamo na licu mesta nagnao Margaritu da se odrekne Adama.

Te iste veeri otiao sam u logor i uao u kockarnicu. I Adam je bio tamo, pio je. A njegov je brat kockao... i gubio je. S njim je bio i njegov prijatelj, inae erif, i oni zatrae od Adama da im posudi novaca. Od mene ih vie neete dobiti", ree im Adam. Kasnije sam doznao da je brat prevario i izmuntao Adama za vei dio novca to im ga je ostavila majka. Oni se tada posvade i Adam udari brata tako jako da se ovaj prevrnuo preko stola. Jo nikad nisam vidio da ovek onako problijedi kao to je problijedio Adamov brat. I tada kao poar kad se razbukta, iz njega provali sva mrnja to ju je oduvek gajio prema Adamu. Boe, moram rei da je pruao krasnu sliku! Neu je nikad zaboraviti... Odjednom se onaj pakao od kockarnice utiao kao da je crkva, dok je on zajedljivim tonom izverglao kako je Adam spao na malu nevaljalicu Meksikanku. Adam, deak iz nedeljne kole, slaba i umilna mamina maza mamin sin spao je na razinu jedne prostira e celog logora kopaa! Naruga se Adamu i doviknu mu nek mu je pro kleta sitna, laljiva duica, i da bi ga njegova mamica morala videti kakav je! Kao u dubokom bolu, Adam mu je samo odvratio: Bude li na ovom mestu jo jednom spomenuo majku, ubiu te!" Ali taj ludi brat upravo to i uini, i to razuzdanije i pomamnije nego pre. Adam trgne revolver, ali mu ga erif izbije iz ruke. Dva brata se na to uhvate u kotac, u oajnikoj borbi da dohvate revolver. U tom guanju oruje opali... Onaj lepi avo pade preko stola i na njegovoj beloj koulji izbi i rairi se velika crvena mrlja. inilo se da je smrt tu. erif drekne: Visie zbog ovoga ! Adam pobee". Mervil zastade u svojoj prii. Rut, koja je bez daha, sva napeta sluala, duboko uzdahne. Starac podie mrku ruku i pokaza u daljinu. Vidi li onaj izrezuckani, smei lanac? To ti je Chocolate Mountains. Negde izmeu Yume i tih brda, Adam zapade u pustinju. Jurio je miljama. Poludjeo je od ei. Neki kopa imenom Dismukes, naao ga je i spasio. U jednom danu Adam je izgubio sedamdeset funti! Stvarno! Pustinja... no, ti ve zna kako pustinja sve iscedi. Dismukes je bio silan ovek. Vidio je kakva je nevolja s Adamom, rekao mu to znai pustinja, kako ona od ljudi naini ili bogove, ili zvijeri, dao mu jednog magarca i hrane i uputio ga kojim e putevima ii... Pogledaj dalje niz onaj masiv, na pola puta. Je li vidi onu zelenu toku? Da, vidim potvrdi Rut spazivi neto blijedo na onoj opako mrkoj, crvenoj pozadini. Tamo je bio prvi Adamov logor. Krivnjom magarca, vre a mu se zapali. Magarac pobee, a Adamu sve namirnice izgoree. Bio je osu en na polaganu smrt. Natrag nije mogao. Produio je put. Na zapadnom kraju masiva postoji oaza gde Indijanci ive u neka godinja doba. Adam stie do

oaze, ali Indijancima ni traga ni glasa. Borio se za goli ivot. Sve ga vie muila i glad i e. Zeeva i ptica bilo malo i najzad ih nestalo.

r Hranio se guterima i zmijama. Oslabio je toliko da je jedva puzao. Jednog dana, pokuavajui da ubije zvearku, pade i zmija ga ujede. Uto na iu Indijanci i spase ga. Dugo je ostao s njima i uio se zakonima ivota u pustinji. Tako je poelo Adamovo lutanje. Stekao je iskustvo, pustinja ga je promenila, napravila od njega ono to je sad... stvorila je Orla. Kasnije je dobio jo jedan nadimak: Vansfel Lutalica. Znao je na kojim mestima pustinja skriva zlato, ali ga nije hteo. Drao se udaljenih prostranstava, rijetko je poseivao logore kopaa i naselja na rubu pustinje. Zlim ljudima, kojih ima mnogo u pustinji, natera strah u kosti. Bio je uvek na strani slabih, izgubljenih kojih takoer ima mnogo u pustinji, a njegova osvetni ka ruka bila je strana. Mnoge je poslao u smrt, a kako sam uo sve su to bili zlikovci poput onih to otee Deni Linvud od majke. I tako je najzad doao do Santa Ysabela." Oh, kakav ivot! I sve to uzalud apne Rut. Pa, i ja sam tako mislio, ali sad ne mislim vie. Ni sam Adam nije svestan injenice da njegov ivot u ovoj pustari prelazi sve ono to se ljudskim jezikom moe ispriati. Ja sam ti samo nabacio nekoliko iseaka. Sastavi ih i dobie neku sliku. Silan je on ovek, to se bez po muke vidi. Rekao ti je zato je pobegao od tebe, iz Santa Vsabela. Ali ti nije rekao kakve je muke mesecima ovde trpio, kako se borio da te se odrekne i kako se potom borio sa samim sobom da se preda zakonu. Tamo, u onoj oazi je on pre osamnaest godina gotovo umro od gladi. I tamo je poveo borbu koju iv ovek jo nije vodio... Kad je doao u Picacho, da sebe rtvuje, ja sam bio tamo. Ja sam mu rekao za stranu pogreku, kako je pogreno mislio da je ubio brata. Otada sam stalno s njim. I tada sam doznao kakvo je detinjstvo Adam imao, i kako je volio tog brata koji ga je jo u detinjstvu pljakao i koji ga je liio svega... Zaboga, to je najpodlije u celoj stvari, i zbog toga mi je uvek krivo to nije ubio brata! Mervil! Kako moete!? To je gadna i svirepa misao! uzvikne Rut zaprepatena starevim iznenadnim arom. To nije vano, Adam je bio fin, plemenit deak, majin miljenik. Brata je volio ludo. Jo nisam vidio takvu ljubav prema bratu. A zauzvrat, brat ga je mrzio. Sto god je imao, ili elio, na kraju bi dobio brat. Sve mu je otimao... igrake, slatkie, odela, devojke, novac... i najzad ast. Majka im umre. Adam je pola svoga malog nasljedstva dao da bi spasio brata. Uvek u nekoj

nadi, odveo ga na Zapad. Doekao je da onaj baza po kockarnicama. Izmeu njih je dolo do razlaza u Ehrenbergu, a posle i do one sva e u Picachu... I eto ti sad Adam klanca svojim putem i dalje, nakon osamnaest godina paklenih muka. Posle ovih rei, Mervil zapade u dugu utnju. Rut je u se upijala neobi na i nova ljudska shvaanja o stavu prema ivotu. Tako stigoe do palo verdes, blijedozelenih stabala sjajnih debala, grana i granica s nekoliko utih cvetova. Vansfel je sedio u hladovini. PeSane stepenice

Odmorite se malo ovde ree on kad je Mervil dognao kola, i ustade da pomogne Rut da sie. Kako si izdrala vonju? upitao je Rut. Sasvim dobro, samo sam neto umorna. Prohodaj malo, pa sedni ovde. Namestiu ti togod, da ti bude udobnije. Najgori dio dana jo nije proao, pa je bolje da ga provedemo ovde. Meni je ovo slabije poznato. Koliko jo ima do Izgubljenog jezera? Bie jo desetak milja. Za tri sata smo tamo. Zbacila je sa sebe kaputi i eir i stala se etati izmeu drve a. Pokraj palo verdes bilo je i lepih, preteih trnovitih stabala, ili dimnih stabala, kako ih kopai nazivahu, jer su ih iz daljine podseali na oble obla ie plava dima to se sa tla die. Naokolo je bila peskovita uvala, suha kao barut, s koje se jara dizala poput lelujava prozirna zastora. Nigde iva bi a, ak ni mrava, ili ose, ili kukca. Ipak, sa drvea i okolo njega dopiralo je nekakvo slabano zujanje. Rut se brzo vrati svojim pratiocima. Magarci su brstili suhi, krti korov; mazge su nepomino stajale. Mervil je leao na pesku. Adam po zvao Rut neka se smesti na vree i ebad to ih razastre da bi joj bilo udobnije. Sa zadovoljstvom je legla. Lice i ake bile su joj vlane: disanje joj bilo oteano nekim pritiskom na grudima; glava ju je bolela. Slatko li je bilo malo prilei i zaklopiti oi! Na otupeli njen duh, pade tmica i ona zaspa. Probudivi se iza sna, Rut uoi da je nestalo glavobolje i pritiska, premda joj je bilo isto toliko neugodno vrue koliko ranije. Veliko blijetavo sunce nagnulo se daleko na zapad. Adam dovikne Mervilu neka dovede magarce da ih natovari.

Rut ree priavi joj znam kako se osea. Teko je. Mrsko mi je bilo naterati te na povratak. elio sam te odvesti daleko, daleko. Volim te, kao to te svatko moe voleti, ali ipak mislim da u toj mojoj ljubavi ima ne eg vieg. Ja u nai sreu u tome da ti olakam teret, u tome da odrim re koju sam dao tvojoj majci. Mene je stid odvrati ona gledajui u tlo. Ja... elela bih da ti mogu ponoviti ono to sam ti rekla u Santa Ysabelu. Uinila bih tako da je na tvom mestu ma ko drugi. Ali to u, kad u meni ne moe gledati slobodnu enu. Ponovo se Mervil naao na vozakom sedalu i zagnao kola preko usijane pustinje. Ovaj put im je laki vetri pirkao u lea. Dizao je tan ke oblaie praine. Adam, koji je iao napred, nije im ovaj put mnogo izmakao, jer je staza bila manje zatrpana peskom i strmija. Daleko napred ljeskala se iroka, blijedoplava traka vode i iza nje su se uzdizala crna brda. U ogromnom prostranstvu ove pustinje, u lancu breuljaka i bregova to ih je Rut tu i tamo nazirala kroz razrez na svom velu, bilo je uzviene lepote. Sto se to s njom zbilo, te je uoavala sve oko sebe, a nije zapaala grozotu pustinje? Zamislila se nad ovom injenicom. U to je umeao prste onaj

Adam Vansfel. On se poeo pojavljivati u njenim mislima. Sati prooe, te pred zalazak sunca vetar prestade puhati i nositi prainu, a vruina popusti. Rut skide veo. Sad se lepo videlo zeleno drve e, pored niskih, ciglastih potleuica Indijanaca i Meksikanaca, na neto vie od milje daleko. Zbile su se ispod guste, tamne mrlje zelenila oko izvora to ga je drao Galeb Hunt, Rutin djed. U tom se zelenilu krila kua u kojoj je Rut ivela. Ubrzo se ispod zelenila ukazala i etvrtasta, belo okre ena postaja. Pogled na sve to podseti Rut na ono to je eka. Osetila je olakanje na pomisao da se vraa djedu. Njega e radost zaguiti kad je spazi. Zaboravie njeno nevaljalstvo. Potom je zgodi pomisao na stona i na mua, Gerda Lareyja. udno, ali pri tom je prome oseaj radoznalosti, zadovoljstva i uzbuenja. Za posljednja se dvadeset i etiri sata neizmerno udaljila od tih ljudi, nova su zbivanja bacila u zasenak se anje na njih. Pre same postaje Adam zaustavi magarce i prieka Mervila. Potom zajedno pou dalje prema Rutinoj uputi. irok prostor ispred po staje koji se nije mogao nazvati ulicom, bio je posve pust. Sunce na zalazu bojilo je taj prostor i dugu, nisku, belu zgradu nekom blijedocrvenom nijansom. Rut se radovala to nikoga nije srela, to, prema tome, nitko nije vidio da se vratila kui. A sigurno nitko nije vidio ni kad je krenula sa stonom, obzirom da su poli na put jo pre dana. Ono to je izdaleka liilo na oazu bijae zapravo samo gusta iva ograda od palo verdes, kaktusa, i grmlja to je opkoljavalo prostor pod

zelenom sitom. Sve je to bilo neto povie postaje prevoznika. Iz izvora je voda kroz jednu cev tekla u kameno korito. Ono je moja kua ree Rut, pokazujui na ciglenu zgradu zemljine boje to se dizala iznad izvora, a nazirala se kroz drvee. to emo s kolima i mazgama? upita Adam odlaui njene stvari na tlo. Ne znam. Najbolje je da pripazite malo na njih, dok ne vidim to emo dalje. Poi sa mnom. Adam poe s njom, a Mervil povede mazge ka koritu u koje su edni magarci ve zabili gubice. Naavi se iza vratnica na zelenoj ogradi, Rut uspori korak. Nozdrve joj zagui topao i vlaan zadah bare ispod izvora. Meu palo verdes zujale su pele; kunii su jurcali po gustoj, zelenoj siti. Rut spazi mrko, apati no lice djedovog sluge Indijanca. Nigde nikakva zvuka osim mrmora vode. Ciglena kua bila je duga i niska, uzdu celog proelja imala je trijem. Tu smo... Adame bez daha e Rut. Pogledaj emu si me vratio... i to zauvek. Otre Adamove oi gledale su naokolo, zadravajui se na bari sa zelenom mahovinom i sitom. Potom mu pogled preleti preko ivice k stravino silnoj slici pustinje. Mislim da ti ne vidi dobro otpovrnuo je s osmehom. Ovo je oaza. Pogled s nje mene ne bi nikad zamorio. Gospode! nestrpljivo usklikne Rut. Ne vidim nigde djeda nadometne idu i trijemom. Bie u postaji, osim ako nije otiao u Yumu, da mene trai... Sedi, Adame. Ovaj

trijem nije nainjen za tako visoke ljude. Moja je soba na ovom kraju. Rut poe dalje i otvori siva, trona vrata. Oh, jadna ja uzdahnula je.

Zar je prolo samo trideset est sati otkad je otila? inilo se dugo. Videlo se da nitko nije uao u njezinu sobicu za ovo vreme. Krevet je bio onakav kakvog je na brzinu ostavila, s plahtom i pokrivaem upola na podu. Ta je soba imala jedini prozor na kui. Rut pree pogledom po obojenim zidovima, indijanskoj ebadi, oskudnom nametaju i zavesi iza koje je bila nia u kojoj je drala svoju mravu garderobu i na tren ju pritisne nekakva olovna tegoba. Nato spazi pismo to ga je ostavila djedu. Nije ga naao. Uze ga, pa izae. Adame, pismo koje sam ostavila nije nitko otvorio. Djed e biti u krajnjoj brizi. Nee znati to je bilo sa mnom. Idem da ga potraim. Poi u i ja s tobom. Ali nisu, tako rei, ni krenuli, kadli Rut spazi starca gde ulazi kroz ivu ogradu. Stani, Adame, eno ga ide. Pribliivi se trijemu, djed podie glavu. Lice mu je bilo izmu eno i brino, ali se najednom ozarilo iznenaenjem i radou. Starac pouri k unuci. Bio je krhak, sed, zgurenih lea. Rut! viknuo je drhtavim glasom. Gde si, pobogu, bila? Zdravo djede ona e, ljubei ga u obraz. Zar ne zna gde sam bila? Ne znam. Juer za rukom Marta mi ree da te u sobi nema. Onda sam se zabrinuo. Sino sam se uplaio da nisi pobegla u Yumu, kao to si se esto grozila. Gde si bila, i ko je ovaj stranac? Adam ustane, ali zadri pognutu glavu jer je strop bio prenizak za njegovu visinu. Djede, ovo je moj stari prijatelj, Adam Vansfel... Adame ovo je moj djed, Galeb Hunt. Mukarci se pozdravie i stisnue jedan drugom ruku. Wansf ell... ? Wansf ell zamislio se starac. No, gospodine, vas jo nisam vidio. Za veita vremena bih upamtio takva oveka. Ali sam vam ime ve uo. Ne sumnjam. U pustinji je veoma poznato. Proao sam je uzdu i popreko odvrati Adam. Djede, to ti je Hal ston rekao? prekine ih Rut, eljna da to pre sve objasni. Rut, ja stona nisam ni vidio odgovori iznenaeni Hunt. Netko ga je upravo malopre vidio, proao je epajui pokraj postaje. Ja sam juer pobegla sa stonom urno ubaci Rut. Za milost boju! Ti si pobegla... sa stonom?! zaprepasti se djed. Pa tvoj mu e ga ustrijeliti!

Nee, kad mu budem objasnila. Za sve sam ja kriva, djede. Doli smo na deset milja od brda, kad je siva mazga, stala. Nismo mogli dalje. ston re e da se moramo ulogoriti. Kasnije, kad sam odbila njegove predloge, postao je opak. Naiao je Adam, sa Merryvaleom i spasio me. Sino je oterao stona. Ostali smo gde smo bili, prenoili, i jutros krenuli natrag. Gospodine, veoma vam zahvaljujem ree Hunt uljudno i toplo i prui Adamu nervoznu ruku. Moda e ovo mojoj unuci posluiti kao lekcija. Djede, nikad vie neu beati turobno apne Rut. Zbilja? Znai da se mojoj curici neto desilo ree Hunt i neno obuhvati unuku jednom rukom. To to kae raduje me, ali me i zabrinjava. Otkud sada takva promena na tebi? Rut se teko menja, ba kao i Kasap. Ah, da, kako ste ga pokrenuli? Kasap i ja smo stari poznanici ree Adam. Ja sam ga ve gonio, pre osam godina, u Mohaveu. Djede, uj prekide ih Rut, a glas joj je drhtao. Adam me, promenio, i to bez po muke... Poznavao je mamu. Bio je s njom i s tatom, za posljednjih dana njihova ivota... u Dolini smrti!... On, stranu priu mi je ispriao ali je i ti mora uti. Sta... ! ta, ta to? Rut! izmuca zaprepateno starac. Vansfel, zar ste vi poznavali moju ki Magdalene, Rutinu majku? Jesam, gospoine Hunt. Znao sam je... i bio sam s njom sve do njene tragine smrti u Dolini smrti turobno odgovori Adam. Zar je to mogue? Nakon toliko godina! Zaboga, najzad doznajemo Da li vam je Magdalene dala kakvu poruku za nas? Medaljon; Adame. Pokai mu ga ivo e Rut. Mrka, krupna Adamova aka skliznu u njedra ali uto stade kao ukoena. ko je onaj ovek? apne Adam toliko priguenim i napetim glasom da se Rut zaprepateno zagleda u njega. U njegovim orlovskim oima, uperenim na stazu, zasja nekakav elini odsjaj. Rut t>rzo pogleda u istom pravci i spazi oveka koji je prilazio. Ona se prezrivo nasmije. To je moj mu ree i ustade, oseajui kako je najednom pecka krv u ilama. ula je Adama kako je neto prigueno muklo, nesuvislo uzviknuo; iz ugla oka spazila ga kako ustaje i hitro ulazi u kuu kroz otvorena vrata. Njegovo ponaanje i glas pobudie u njoj neko udno uvstvo. I djed joj po e u ku u. Ve je mnogo puta Rut ekala Gerda Lareyja da joj prie, uz pomeana uvstva, ali je ovom prilikom prvi put bila staloena i sigurna. U nje vie nije bilo straha. Promatrala ga kako prilazi bio je to divan mukarac, kran i vi-

sok, na njemu opasa, izme, gologlav i bez kaputa, zraci zalazeeg sunca bljetali su mu na gustoj plavoj kosi i lepom, raskalanom licu. Rut! uzvikne i prie samoj ivici trijema na kojem je ona stajala, te se nagne da joj se zagleda u lice svojim velikim, udnim, zelenim oima. U njima je bilo radosti, olakanja, sumnje i srdbe. Vratila si se on e nato i isprui ruku koju ona toboe ne opazi. Kako vidi ona mu odvrati. Gde si, do vraga, bila?

. To se tebe ne tie ona hladno otpovrne. Sa mnom ne govori takvim tonom. Niti u tebe pitati to mi je raditi, niti e mi ti zapovedati. Ali je mene bilo strah. ta mogu kad te ipak volim on e tvrdo. Ukoliko je istina, tim gore po tebe. Ali ti mene nisi nikad istinski volio. Molim te, daj da se na ovo vie ne vraamo. Nasmrt mi dosauje s tim svojim ljubavnim izjavama, a ja vrlo dobro znam kakav ivot vodi. Ti nikako ne veruje da si mogla promeniti moj ivot? upita on gorko. Ne verujem. Ti si rob svojih sebinibT elja ona prezrivo odvrati. I u ljubavi, i u poslu, u svemu. ak i kad si se enio sa mnom bio si u prvom redu kockar i prevarant. Rut, kunem ti se da u... da u okrenuti list ako mi ti i stvarno postane enom stade se on zaklinjati gotovo pomamnim arom. Posao s prevozom vratiu Huntu. Napustiemo ovu od boga ukletu pustinju. Nemogue, Gerd odgovori ona pitajui se zato ne moe oseati suut prema njemu. On sigurno tvrdo veruje u svoje dobre namere. Ako si to doao da mi kae, onda... Do vraga, to je samo od sebe izbilo iz mene kad sam te vido plane i estoko mahne rukom. Odjednom se smrai u licu, a rei mu postadoe trpke. Onaj momak ston na sva usta pria kako je kidnuo s tobom. Ho u da ujem to ti kae na to pre nego ga... Gerd, nemoj ga ubiti prekine ga ojaena Rut. Nemoj ga ni dotai. Dovoljno je kanjen. Ja sam svemu kriva. Prema tome, tono je? Jeste. Pobegla sam s njim. Ja sam ga potakla, prihvatila njegovu ljubav, dala mu do znanja da... Oh, za mene nema opravdanja, Gerd. Posljednje vreme nisam mogla vie izdrati ovde. Jednostavno sam morala ii. Prokleta bila! razbesni se on, i same mu usne pobij elise. Ti bi otila s kim bilo, ak i s Meksikancem, radije nego sa mnom... No, reci, to se desilo?

ston se vratio smrskana lica. Rekao je da ga je Kasap udario. Ali je to la. To je delo neije ake. ije i zato je to uinio? Rut oseti u kakvoj se opasnosti nalazi momak kojeg je ona nagovorila da zajedno bee. Gerd, nismo stigli ni do indijanskog naselja ona e plahovito. Kasap je stao i nije hteo dalje. Druge nije bilo, nego ulogoriti se. ston se zaelio ljubavi sa mnom. Ja sam ga odbila, mada je na to imao apsolutno pravo, pa ak i da oekuje vie... Stid me, ali moram priznati. Nato je postao grub pa smo se stali rvati. U tom naioe dva mukarca i okonae spor izmeu nas. I jedan od njih je udario stona? Da, tako je. Ali... ko je taj? Adam Vansfel, jedan moj stari prijatelj, poznajemo se ve godinama iz Santa Vsabela.

Vansfel! To mi je ime poznato. uo sam za nekog Vansfela. Je li to krupan ovek, otprilike kao ja? Jo vii od tebe, ali ne toliko krupan odvrati Rut. To mora da je neka pustinjska skitnica zamiljeno e Larey. Luta naokolo i izvodi kojekakve burgije. Ti si ga upoznala u Santa Ysabelu... ? Ne, teko da je to isti Vansfel o kojem sam uo. Doveo me natrag kui. Raspitaj se sam ko je i to je. To mi nije vano. Nisi li rekla da je taj mladi ston s pravom od tebe oekivao ljubav, pa i vie?

Gerd, pravedno je prema njemu da to priznam re e Rut ose aju i kako joj lice gori. Tek sam danas shvatila koliko sam bila luda i lakomislena. Dozvolila si stonu da te poljubi? on e mrano. Svrnula je pogled s njegovih ljubomornih jarosnih oiju. Od sveg srca je elela da mu pogleda u oi i da slae, ali nije bila u stanju. A meni nisi nikad dozvolila! zastrue njegov glas. Ni na tu jetku i ljutu optubu Rut nije znala to bi odgovorila. Ali, kad se on okrenuo, nala je snage da ga dozove. Nije se osvrnuo, ve je hitrim korakom poao stazom i iziao kroz vrata u ivici. Djed izae iz kue. Oronulo mu lice bijae zgreno, ruke mu podrhtavahu. Rut, on e onog jadnog momka ili ubiti ili ga izbievati gotovo do smrti. I mene je strah, djede odvrati Rut preplaeno. Ne bi li poao za njim i doveo ga natrag. Idem, ali od toga nema koristi. Odjednom se Rut seti Adama, pa zaboravi zebnju i grinju savesti zbog stona, naglo zaokupljena neizmernom enjom i jadom zbog Adamova dranja. Adame, jesi li uo sve ovo? Zato si otiao unutra? Jednom se mora sresti s njim. Ne primivi odgovor, Rut urno ue u sobu, ali otprve ne opazi Adama. Zar je izaao na stranja vrata? Uto zauje dug, potresan uzdah. Adam je leao na djedinu kauu, lice je zakopao u jastuke koje je stiskao svojim golemim akama. iroka ramena tresla su mu se kao u gru. Stegnuta srca, Rut priskoi kauu. ta je... ta je Adame! ona e i nesigurnom rukom dotae mu rame. to se desilo ? ta je tebi? Pa to je bio moj mu. Mora biti da si uo Nije mrtva nikad nee umrijeti prekine je Adam, glasom kao da se gui. ta?! krikne Rut. Moja ljubav. Prema meni? Ah, Adame, meni je milo to nee umrijeti. Milo mi je! elim da me voli. Ne, Rut, ne prema tebi. Prema njemu. Digao je lice toliko izmu eno bolom da je Rut pala pred njim na koljena.

Ne, ne valjda prema njemu! Prema Gerdu Lareyju?! ona izbezumljeno izmuca. Jest, Rut. Oh, zaboga ! Nemoj mi rei... nemoj mi rei ono ega se bojim... to predoseam... Adame, meni je sueno da tebe volim. I moja te majka

volela... i ja sada. Srce mi se cepa. Oh, nemoj mi rei da je on ta hulja od brata koji ti je upropastio ivot. Ne bih to mogla podneti, Adame. Ne bih mogla podneti da budem njegova njegova Rut, istina je odvrati Adam slomljeno. On je moj brat. Moje pravo ime nije Vansfel. Ja sam Adam Larey.

. Oko podneva je Izgubljeno jezero drijemalo na junskoj pripeci. Beskrajno pustinjsko nebo, nalik bakrenom poklopcu, naklopilo se i pritislo, kriju i obzorje pustinje u tamnoj sumaglici. Koprene jare dizahu se s peska poput prozirna dima. Jedan Indijanac stajao je nepomino u seni zida od cigle. Vetar je ibao oblacima peska preko otvorenog prostora ispred postaje. Pustinja je nijemo mirovala, kao da joj nije do ivota i kretanja. Merryvale se probudi. Bio se smestio u naputenoj indijanskoj kolibi, bolje rei, obinom sklonitu od kolja, otvorenom s dviju strana i zaklonjeno drveem palo verdes. Starcu je koliba odgovarala; nalazila se na samom kraju naselja. Adam je jo prve veeri uzeo magarce i otiao u kamene labirinte gudura iznad Izgubljenog jezera. Rut ga je preklinjala da ode, da se ne bi sreo s njezinim muem, iz razloga koji su Mervilu bili sasvim jasni. Jednom se Adam vratio nou, i sastao s njim, i Rut, i te veeri tre balo je da opet doe na sastanak s njima. Razmiljajui, Merryvale je uredno slagao ebad po pruu to mu je sluilo umesto strunjae. Tih je dana bio stalno zamiljen, zanesen kobnim tekoama njemu dragih prijatelja, Adama i Rut. Starac je etrdeset godina preivio

u pustinji. Volio ju je koliko i Adama, ali nije ivio u oblacima. Niega su ljudi iz pustinje zanimali i bili mu sasvim jasni, u svom sirovom, stihijskom, fizikom biu ti ljudi to su se ravnali prema zakonima ovog vrelog, samotnog, divljeg i pustog predela. Sedio je tako i razmiljao, kadli najednom zauje tropot kola. Setio se da danas dolaze potanske koije, jedna iz Yume za sever, a druga u pravcu juga. Izgubljeno jezero bijae vana postaja, jer je na sto milja pustinje, od kojih je severnih pedeset milja bilo ispod morske razine, jedino ono raspolagalo dovoljnom koliinom vode. Izaavi, Mervil naie na Indijanca Jima, uroenika s kojim je pokuavao sve i sva samo da sklopi prijateljstvo. Taj Indijanac iz plemena Coalmiia bio je nekada vlasnik izvora to je kopaima zlata dugo bio poznat pod imenom Indijansko vrelo. Jirn i njegovi bili su bogati pre nego to su prodali izvor kojem su hodoastili svi putnici pustinje. No, ti Indijanci su rastepli svoje bogatstvo i sad su osiromaeni iveli od danas do sutra, ogor eni na vlasnike postaje, a osoDito na Hunta. Koliko je kola dolo? Merva'e upita Indijanca. Ovaj podie osam prstiju, potom pokae na peanu pusto. Uh. Koija dolazi. Daleko, na sivo izmrljanoj puini kretao se nekakav crn predmet natkriljen oblakom praine. Vrue danas, Jime. Nije otpovrne Indijanac. Mervil odskakuta do postaje pred kojom su voza i zaustavili kola. Na prolazu pokraj jedne kue od cigala, zaustavi se i obrati Meksikanki to je sedila u hladovini i bila zaokupljena nekakvom ivobojnom odeom. Na pesku pokraj eninih nogu igralo se polugolo dijete vrane kose i puti nalik crnoj slonovai. Buenas tardes, senora pozdravi Mervil enu. Mogu li malo ui? i on pokae na otvorena vrata. Si, senor ona e, otkrivajui bele zube. Starac ue. Na krevetu pod prozorom leao je mladi ispijena lica, upalih oiju, zarasle brade. No, ston, kako se danas osea? upita Mervil. avolski je gadno ovde leati odvrati iscrpljeni ston vrte i glavom s jedne na drugu stranu. Je li te jo boli?

Ne, gotovo me uope ne boli. Samo me mui ova paklenska vruina. Znoje mi se ruke i lice. A muhe se lepe za mene. Mome, dobro se ti oporavlja dobaci veselo Mervil da bi ga ohrabrio. Kad sam prvi put svratio, oni kapci su ti bili upljuvani od muha. Ja sam ti ih obrisao, a ti nisi ni osetio. Da, bie da je tako bilo otpovrne ston. Rut je bila jutros ovde. I ona mi je to rekla. Aha! Rut je bila tu? To je lepo od nje. panjolski dobio vee, gospoo". Peane stepenice Oh, ona je vrlo ljubazna. Smatra sebe krivom to je Larey pucao na mene. Ali mi njena ljubaznost ne treba. A ne bih rekao da je ona kriva, ston. Rekli su mi da si ti naokolo kojeta priao o njoj. Sigurno je da te Larey zbog toga hteo ubiti, a ne zato to si pobegao s njom. Malo je trebalo da te ucmeka. Srea tvoja to je onaj doktor bio ovde na prolazu, inae bi ti nahranio lei nare. Ja nikom nita ne dugujem, Mervil mrgodno doeka mladi. Tako li je to? otegne Merryvale tonom koji je postao poneto hladan. Sto e raditi kad opet stane na svoje noge? Sto sam radio pre no to me Larey olovom zgodio? otfrkne ston. Pa, prodavao si konje, pomalo kartao, podosta zagledao ai u dno, i jurcao za jednom mladom enom odvrati Mervil svojim lijenim, razvuenim tonom, Tako je, i to u opet raditi. Samo nemoj ono posljednje, ston Merryvale e poneto otro. Da si pametan, otiao bi odavde. Ali ako nee, onda me posluaj i pusti Rut na miru. Moda te ona i navlaila, koketirala s tobom, moda je ak prema tebi bila i slatka i nena, onako kako ene odvajkada rade i uvek e raditi. Meutim, ona nije htela pristati na ono to si ti hteo, a kad se vratila ovde preuzela je svu krivicu na sebe. Opravdala te pred svima, pa i pred Gerdom. I, koliko god nemilosrdan bio, Gerd te ne bi dirao da ti nisi lajao. Rut se divno iskazala nabacujui se bla tom na sebe da bi tebe spasila. Ti bi je morao ceniti i pustiti je na miru. Bah! Ti si stara luda, Merryvale osovi se ston. ene uop e ne poznaje, a kamoli Rut Larey. Ona je kao ova pustinja. udljiva je kao vetar. U jednom e asu da mi prede, a u iduem da mi oi iskopa. Sigurno je kao dan da e me opet hteti.

Ne bih rekao, mladiu moj otpovrns Mervil uostalom, uveri se sam. Ako se oglui o savet oveka koji poznaje pustinju i koji ti dobro misli, a ti izvoli, luduj dalje. Napustivi mladia, Merryvale je sa zadovoljstvom zakljuio da e se stonova ljubav prema Ruti pretvoriti u mrnju. U stonu se krije neprijatelj na kojega treba pripaziti. U ovoj suncem sprenoj pustoi ljudske strasti neobuzdano vladaju. Svaki deli prirode deluje nadasve porazno na njih, izazivlje mrnju, zavist, pohlepu, ljubomoru, poudu sve odreda crne i opake osobine nesputane i razuzdane. Uvidio je Merryvale, da se i ovaj put, kao mnogo puta ranije, za svoga ivljenja u pustinji, naao usred zapleta zagonetne drame koja e se izroditi u stravino krvoproli e pre no to njeni sudionici nau neki izlaz. Kod same postaje bilo je vrlo ivo. Uz buku i dizanje praine ljudi su rasprezali znojem oblivene mazge, kojih je bilo po tri na svaka kola i u postaju unosili dovezene sanduke, bale i bave. Na irokim vratima postaje stajao je Galeb Hunt, nadzirao istovar robe i svaku stvar biljeio u jednu knjigu.

Mervil se zadra u seni trijema to se protezao du celog pro elja postaje. Uivio se u svoju novu ulogu ulogu besposlenog starca koji se prestao baviti poslovima, kojemu je jo jedino do odmora stalo. Me utim je i te kako pomno motrio to se u postaji zbiva, zapaao je da u nju stiu sve vee koliine robe to je bilo veoma znaajno sluao razgovore voza a i pratilaca robe, pratio Hunta i Dabba, njegova pomo nika lukava lica, i po mogunosti, posebno se trudio da dri na oku Gerda Lareva. Jedan voza, sav umazan, stao je blizu Mervila da malo odahne i obrie znojno lice. Vrue je danas, stari. Tebi jeste, a meni takotako, pomalo toplo. Mnogo je robe dolo.

I jo vie e doi odvrati voza snano kimnuvi glavom. Za nama je ostalo skladite dupkom krcato. Zna, sada roba dolazi u Yumu eljeznicom. Ama nemoj! To mi je novo. Znai, pruga je postavljena sve do Yume? Jest, i produuje na sever. Znai, bilo je neto u onome to se ve godinama govorkalo. A kuda e dalje ii? To ne znam pouzdano odvrati voza. Ali sigurno je da mora pro i izme u Chocolate Mountainsa i peanih dina, jer ne moe ni preko jednih, ni preko drugih. To se zna. Bila bi svaki dan zatrpana. Po svoj prilici e postaviti tra nice oko zapadnog ruba pustinje i moda presei prema severu preko doline, ovim putem.

uo sam od jednog sa eljeznice da e Izgubljeno jezero biti na pruzi odvrati voza i poe svojim poslom. To su bile izvanredne vijesti. eljeznica k severu, preko doline, to zna i ogroman skok vrednosti zemljita. Mervil odmah uoi da bi Huntov posed s izvorom vredio celo bogatstvo. Gerd Larev ve odavno pokuava od Hunta kupiti njegovo imanje; u posljednje vreme, prema Rutinim re ima, nudio je vie i dozlaboga gnjavio Hunta da proda. Dola su i potanska kola sa zapregom do est konja, zapenjenih i zapraenih. Voza je bio nalik na mlinara. Tu smo, momci dreknuo je odbacujui uzde. Napokon, Izgubljeno jezero l Zdravo Bili... zdravo Tom. Jurili smo kao da nas svi avoli pakleni gone, imamo dvanaest putnika i jednog vraga u kolima... Zdravo Tony, postaraj mi se za konje. itav se oblak praine podie kad se na koiji otvorie vrata na kojima se pojavi visok mukarac u dugakom kaputu, siva, tvrda i mrka. lica, dubokih bora, etvrtaste vilice, koji je upadao u oi zbog jezive brazgotine to mu je prelazila preko prazne lijeve one duplje. Mervil obuzda trzaj. Prepoznao je Collishawei,, erif a, prijatelja Gerda Lareva u Picachou, pre mnogo godina. Nije se mnogo promenio, samo Je posedio. U hipu se Mervilova misao vrati onom dogaaju, tui izmeu Gerda

i Adama, i on ponovo vidje Adama kako se u uasu odmie od brata i kako strahotnom sna gom hita revolver u lice Collishawa. Taj e tu biljegu, tu nakaznu brazgotinu nositi do groba. Jedan za drugim, iz kola sioe i ostali, umorni i uprljani putnici; u veini su uteli. Bili su sami mukarci, u gruboj odei, po izgledu nji hovu videlo se da ve poznaju pustinju. Uli su u krmu koja je bila tik do postaje. Merryvale se doista dobro seao uloge koju je Collishaw igrao u Rutinoj prii. On i Gerd Larey bijahu povezani zajednikim probicima, a moda su bili ortaci i kuhani i peeni. Collishaw je drao jednu od mnogobrojnih kockarnica u Yumi. Mervil spazi gde Larey ispruenom rukom do ekuje Collishawa, potom ga vodi u krmu. Starac odlui da poe za njima. U gosti onici je bila stiska. Mervilu poe za rukom da se nae blizu one dvojice. Gerd, nek je sa sreom govorio je Collishaw ispotiha, diui au. eljeznica e sigurno proi kroz Izgubljeno jezero! Ama to kae! muklo apne Larey, i on die au, a oznojeno lice mu se ozari. Svakako. Imam obavijesti iz sigurnih izvora odvrati Collishaw. Zbog nekih svojih razloga, direktori su razglasili da e prugu pola gati s istone strane doline. Meutim, ona e ii ovom stranom. Moramo se doepati Izgubljenog jezera, Salton Springa i Twenty Nine Palmsa... U zdravlje! doeka Larey. Mervil se progura iza visokog Teksaanina i ode, ne ele i se izvrgnuti opasnosti da ga prepoznaju i zateknu u onako sumnjivu poloaju. Meutim, kad se naao u trijemu, namestio se tako da ga bivi erif mora svakako ugledati. Ona dvojica iza oe, o ito odlino raspoloeni, i sretoe Mervila koji je, toboe, bio zalutao u lokal. Hej, gde smo se mi sreli? upitao je Collishaw nabusito, zure i onim svojim jedinim okom u Mervila. Pa, siguran sam da ne znam odgovori starac. Ti si Teksaanin. I te kako. Ne stidim se drage Drave Osamljene Zvezde. Lica dobro pamtim ree Collishavr,. Kako ti je ime? Pa, moda Jones, ali ipak nije jetko e Mervil. Veoma zadovoljan sobom i time to ga Collishaw nije prepoznao, Merryvale pouri van pa se uputi u skladite postaje gde je Hunt svejednako primao i knjiio robu. Hunt, imam neke novosti za vas ree Merryvale. Ah, Mervil! Kako ste? Hvala, evo zaas vam stojim na raspolaganju odgovori Hunt.

Sumrak se ve sputao, Mervil je ekao promatraju i kako radnici slau gomile prispele robe. Skladite je bilo veliko, a ve upola puno. Kad je na kraju posao zavren, ve se spustila no. Vreme je za veeru. Doite k meni, Mervil. Rue biti drago da vas vidi. Drava Osamljene Zvezde" (One Star State"), nadimak Texaaa koji u svojoj zastavi ima samo jednu zvezdu.

Merryvale nije hteo nita govoriti dok su ili uzdu pro elja postaje gde je bilo prolaznika i Indijanaca ije su se mrke prilike naslanjale na pre ke za vezivanje konja. Ali, im su se okrenuli za ugao i poli prema ivici, on progovori. Gospodine Hunt ree mnogo vam robe dolazi. Da, zaista mnogo. Imamo dvaput vie posla nego ranije. Na ije ime glasi ta roba? radoznalo e Mervil. Ponajvie na meni nepoznata imena. To me udi. Sad, kad malo pomislim, stvar mi je ak jako neobina. Pa i jest. A moda bih vam ja mogao neto u vezi s tim objasniti. Ah, to li su vae novosti. Unutar ivice bilo je mrano, pa je Mervil morao naprezati oi da bi vidio stazu. U sparini prijatno je odzvanjao ubor vode. Daleko na severu, na crnom naoblaenoni obzorju, sinuse munje. Dva starca stigoe do trijema gde se u mraku isticala vitka, bela prilika. ko je to s tobom, djede? uo se Rutin tihi glas. Mervil, curice. Pozvao sam ga na veeru. Oh... celog dana sam vas traila, Mervil ona e stiui mu ruku. Nikad se nisam oseala tako usamljenom. Pre sam odlazila do postaje, ali sada ne idem dalje od dvorita. Rutly curice, reci Marti neka pouri s ve erom refie Hunt i sede. Raskopao je ko ulju na vratu i pogladio kosu, te je s uitkom izloio lice slabom povetarcu. Sad mi recite novosti i obavijesti to ste ih obeali. Pa evo: mislim da ta roba dolazi za graditelje pruge ree Mervil.

Toliko se naglo Hunt nagnuo napred, da je Rut, koja se vra ala iz ku e, stala kao ukopana. Vaa predvianja u vezi s ovim izvorom opravdana su pouzdano nastavi Mervil. eljeznica e proi ovuda. Oh, divno! usklikne Rut prilazei stolici na kojoj je Hunt sedio. Stari djed ispusti teak uzdah. Mervil, otkud to znate? Collishaw je doao koijom. uo sam ga kad je to ispriao Larevu, i rekao mu da je to doznao, kako sam ree, iz pouzdanih izvora. No, no, ja sam oduvek verovao da e tako biti... A to je na to Larev rekao? Mervil se prigne i apne: Rekao je: Moramo se doepati Izgubljenog jezera, Salton Springa i Twenty Nine Palmsa". Hunt ispusti nekakvu nerazumljivu kletvu i ponovo se zavali na stolicu. To su tri najbolja izvora u dolini ree Rutin djed. Sigurno e postati vane eljeznike postaje, a moda e se pretvoriti u gradove. Dolina ima bogato tlo. Treba joj samo voda. Ve je sad gledam kako se zeleni i cvate poput obeane zemlje. Hunt, vidi se da ste prozreli stvari belje nego mnogi drugi. Da niste, ne biste kupili Izgubljeno jezero. Tako je. I moje vlasnitvo je jasno, isto, zakonito. Odveo sam Indijance u Yumu. Ova je voda moja, a kad umrem naslijedie je Rut. Jednog e dana ona biti bogata. uti djede. Ti si pun ivota i snage ree Rut. Oh, to mi je drago... Pa opet, brine me, ako je Guer Larey rekao da e se doepati Izgubljenog jezera, i tih drugih mesta. On neto kani poduzeti. Rut, on je to oduvek elio. Postaja je izgraena na mojoj zemlji. On je to od poetka osporavao, ali Indijanci mogu posvedoiti. Ovih est akera to ih ja posedujem predstavljaju jedinu vrednost Izgubljenog jezera. Pa, tu nema to da se kae, ve da dobro drite ono to imate odlu no e Mervil. Prijatelju moj, u ovoj pustinji je dosada jedini zakon bio zakon ja eg odvrati Hunt. Svakako. A za taj zakon je Vansfel duu dao. Mervil spazi gde Ruti lice zasja, oi joj se uire i zablistaju u tami. Ona moleivo isprui ruku. Ne razumijem vas, Mervil ree Hunt. Nije vano. To sam se malo raspalio. ini mi se da ionako previe brbljam. Ali, to ete, nisam mogao a da vam ne kaem novosti, i dobre i loe. Uto ih sluavka Indijanka pozove na veeru. Kako Mervil ustade da po e za domaicom, Rut mu uhvati ruku, stisne je i apne:

Ne smete me plaiti. Setite se da sam sluala Deni Linvud kad je priala koliko Adam moe biti straan. Uli su u malu blagovaonicu. Na svetlu lampi, Mervil je gledao preko stola u enu koja mu se usadila u srce. Njegovo zanimanje za Rut izraslo je na njegovu prijateljstvu prema Adamu i dugoj potrazi za njom. Ostario je, i mnogo je proputovao, ali jo nije vidio ovako ljupku devojku to oveku pamet smuti. Uzbuivao ga pogled na njenu lepotu vitko i gipko, lepo zaob ljeno telo, krasno izvijen vrat, ovalno lice s izvuenim crvenim, mekanim i medenim usnama, fine nosnice, iroke, ljubiaste oi i kovrava, zlatna kosa. Ali nije njega do u dno due dirnula samo njezina lepota. Adam ju je volio, ali ni to nije bio jedini razlog koji je Mervila poticao na vitetvo; zapravo udio se samom sebi, udio se ratobornom poletu koji je jo ivio u njemu; jer, Rut nije sebe prikazala lepim bojama, a ono to je Merryvale doznao od Indijanaca i Meksikanaca, i od nekoliko belih ena u mestu, nije u njegovim oima moglo nabolje izmeniti sliku koju je ona sama o sebi dala. Ali je on ipak stvarao vlastito miljenje i slutio da pustinja moe svojstva jedne ene preobraziti i stvoriti enu plemenite due ili zle i naopake. Nakon veere ponovo pooe na trijem. Hunt se nekoliko asaka zadra u razgovoru, potom poe svojim poslom u postaju. Hajdemo ree Rut. Mogao bi netko doi. Povela ga iza kue, stazom od zamraene ivice do mesta gde je ispod jednog drveta stajala klupa. ujem ga... kad dolazi apne Rut umalo bez daha.

Rut, danas sam svratio k stonu ispotiha e Merryvale. Rekao mi je da si bila kod njega. Jest, posetila sam ga i odnijela mu neto voa. Zao mi ga bilo. Pekla me savest gledajui ga onako blijeda, upalih oiju, s krvavim zavo jima. Pa, to tebi slui na ast, ali vie ne smije ii. Mora ga izbegavati. Ono je gadan tip, Rut, i ne zasluuje tvoje saaljenje. Sad imam dvojicu uitelja sitno se nasmije Rut. Ali, da li vi znate koliko je potrebno i koliko elim da me netko vodi i pomae! Budi sigurna da u ti ja pomoi odvrati Mervil. Svakome je jasno da je teko iveti ovde ree Rut kre i ruke. Ja sam se rtvovala. Pokorila sam se Adamu. Ali nisam shvaala. Zatvorena sam,

okovana u pustinji. Pokuavam raditi, itati, spavati, ali nita mi na due vreme ne polazi za rukom. Danju sunce pri, oi mi se uvek sretnu s monotonim i bezgraninim, pustim krajem. Nou sluam ubor ovog izvora koji djedu toliko znai. Proganja me. Potom je mrtva tiina, pa onda opet vetar. Znate kakav je vetar, turoban, kako nosi pesak, kako na njem li e uti! Sama sam... sama. Oseam da ludim. Zatim nonu tamu probija sivilo i onda nastaje ona odvratna zora. Starac je po mozgu prekapao u nastojanju da joj prui bar neki tra ak utehe. Ali Rut, ovde su oni koje te vole on e oseajno. Tvoj djed, Adam. i, pa.. i ja; i Vi, Mervil ona tiho uzvikne, iznenaeno. On, to ste dobri. A ja se oseam sasvim bezvrednom, beskorisnom. Ja ne spadam ovde. Danas mi je glavom prolo tisuu misli, a sve verolomne u odnosu na vas koji me volite. Bolje bi bilo da mi to niste rekli. Nisam znala i nije me bilo briga. A ovako sada, imam jo jedan razlog da budem nesretna... Sluaj prekine je Mervil muklim apatom. Netko ide... U tiini koja je nastala, starac oseti kako Rutine ruke na njegovim rukama drhte. Ruke njene kao da su traile utoite, ega ona sama nije bila svesna. S one strane ivice zauo se neiji tihi korak. To je Adam ona apne. Bie tako. Poznajem mu korak. U ogradi je bio prolaz kroz koji se Mervil iulja van. U mrklini se ukazala neija krupna prilika. Mervil bez rei prie prijatelju, te ga provede kroz ogradu i zajedno s njim prie Ruti ija se spodoba poput prikaze mramorno belila na svetlu zvezda. Adame? ona apne ustajui. Ja sam, Rut on odvrati. Rukovae se. Svojim prodornim oima Mervil, koji je stajao u blizini, zapazi da je ono dvoje odmah zaboravilo na njegovo prisustvo. Draga Rut, meni se ovo ne svia veoma tiho e Adam. Sta to? to si se naao sa mnom? Ne, ve to se s tobom potajno nalazim.

jmuti"

Ali, mora. Mene je strah... da ne sretne svog mog Gerda Lareyja. To ne bi mogao izbei. Najeim se od same pomisli na to. Razumijem te. Ne elim da sretnem Guera, niti elim da on, ili ma ko drugi, zna da se nalazim s tobom. Ali ipak Mora se sastati sa mnom ovde. Adame, da nije bilo tebe, ja ne bih sve ovo do danas preturila preko glave. Stareve rei nisu bile potrebne da uvere Adama u potrebu tih sastanaka, ali je Mervil ipak progovorio i ovaj put pokazujui koliko je svestrana njegova briga za prijatelja. Adame, i da eli da se drugaije sastaje! sa Rut, ne bi bilo mogu e. Dole kod postaje se svata dogaa. Collishaw je stigao, sad pije s Lareyjem. Zar Collishaw zamuca Adam, pa povue Rut sa sobom na svetlo zvezda, blie Merryvaleu. Nego! Posluaj me, drugaru ree Merryvale i apatom ispria prijatelju ono to je vidio i uo, i to pretpostavlja. Ovaj starac ima iskustva s onakvim tipovima. Adame, zna koliko ste mi dragi ti i Rut! Kaem ti, Gerda Lareyja itam skroz naskroz. Kad je rekao u zdravlje"! mislio je na prisvajanje izvora Izgubljeno jezero i ene iju ruku ti sada dri. Sto se tie izvora, nita ne mogu da kaem, ali Rut ne e nikad dobiti resko e Adam. Moe me dobiti samo mrtvu dometne Rut, blijeda kao krpa, gledaju i u Adama svojim krupnim oima u kojima se ogledao tajnoviti sjaj zvezda. No, idem se malo etati goredole sa vanjske strane ivice javi se Mervil. Nemoj nas putati same usprotivi se Adam. Vie bih volio da si ovde, za sluaj da netko iznenada bane, Kunem ti se da nitko nee iznenada naii otpovrne Merryvale. U mene su dobre i oi i ui. Starac beumno sklizne uzdu ograde do otvora, gde naas zastade. Susret izmeu ono dvoje unosio je ivot u njegov duh i budio ve odavno uspavane

uspomene. U svojoj je mladosti Mervil oboavao romantiku, pustolovine i ene. Sad mu se inilo da njegova sadanja uvstva imaju veze s oseanjima to ih je negda, u mladosti, iskusio. Adama je oboavao. Kao ljubitelj pustinje, u Adamu je gledao njeno utelovljenje. Adam je bio njegov heroj. A sad se oseao konano vezanim i za Rut. Stajao je u mraku, naprezao oi da probije tamu, oslukivao a misli su mu.se namatale oko prijatelja. U Huntovoj kui nije bilo svetla. Dvorkinja Indijanka je sigurno otila u posetu svojima, to je inae obiavala. Hunt se nesumnjivo nalazio na poslu, u postaji. Ta no na Izgubljenom jezeru nije bila tiha i mirna kao to joj bijae svojstveno, uli su se koraci, zuj glasova tu i tamo prekinut nekim neskladnim smehom, svetla su bacala odsjaj na drvee a sve je to nekako odudaralo od samotne atmosfere tog pustinjskog izvora. Mervil je sluao kako voda grgue, klokoe i mrmori. Huntov izvor! Vrelo za koje r

su Indijanci tvrdili da nikad nije presuilo! Pokazalo se izvorom zlata, rudnikom bogatstva. Starac je odmah uoio nesreu to se nadnijela nad ovim izvorom. U svoje je vreme bio svedokom mnogobrojnih borbi oko izvora vode. Pustinja je pamtila vie krvoprolia oko vode nego oko svih njenih ostalih bogatstava. Da bi doli do' svog cilja, Larey i Collishaw nee ni pred ime prezati. Hunt nee hteti da proda. A oni tipovi natovarie mu togod na le a, neki dug, ili neije ranije pravo na izvor, a ukoliko im i to propadne, pribei e jo gorim sredstvima. Indijanci mrze Hunta, premda ih on spaava od gladi. Na Izgubljenom jezeru vrzmaju se i nekakvi zlonamerni Meksikanci, pa su tu i oni bezimeni pustinjski takori, skitnice pustoi, to su danas tu, a sutra tamo. Collishaw ima uporite u Yumi, a Larey dri u svojim rukama prevoz robe. Mervilu je bilo jasno da se Hunt nalazi u bezizlaznom poloaju. Siguran u svoja predvianja, Mervil uze razmiljati kako da do eka rasplet. Na Adama mogu utecati samo injenice. Rut je nepoznata veli ina, bi e sazdano od inata i vatre, nepostojano poput nemirnih voda. No, mislio je Mervil, on ipak moe na nju utecati. Moe raunati na njene ose aje. Pisano je da e voleti Adama. Merryvale je ve oseao koliko ona ovisi od Ada ma, koliko se njene misli i njena oseanja povode za njim, koliko tuguje zbog njegova traginog, osamljenog ivota i koliko se uasava zbog udar ca to mu ga je kob dodelila kad je otkrio da je ona postala enom njegovog brata. Mervil je oseao koliko ona zbog toga pati. Iz takvih

oseanja mora izrasti ljubav ljubav silna, koja e spasiti duu Rut Larey. Starac je pogodio u emu se sastoji Rutin strah. Ona nije do kraja opisala niskost Gerda Lareyja. Znala je da Adam jo uvek voli brata i drugara iz detinjstva da ga voli zato to je ljubav u njegovu divnom srcu neiskorjenjiva. Ako radi nje Adam zbilja ubije brata, zbog ijeg je tobonjeg umorstva etrnaest godina ivio kao odmetnik od ljudskog drutva tada e biti prisiljen na jo strasnije, samotnije lutanje u patnjama koje nitko iv ne moe ni slutiti. No, Merryvale se nije slagao sa Rutinim stanovitem izazvanim uvstvima i raanjem jo nesvesne ljubavi. Naprotiv, Mervil je u sebi oduvek alio to Adam nije ubio tu zelenooku zmiju od brata, a i tog jednookog, veala dostojnog erifa Collishawa. Negdanja je granica kolovala Mervila. I ova su vremena bila donekle divlja, bar u zabitim krajevima, ali je Merryvale inae prezirao obra une bez mirisa baruta. Starac je iz svakog mogueg izvora, i bez Adamova znanja, prikupio podatke o slavnom Vansfelu Lutalici. Da bi spasio svoju ogor enu duu od pada na razinu zvijeri, Adam je neprekidno traio unesre ene u pustinji. I desilo se tako da su mu se na putu uvek nalazili ili oni koje je pustinja upropastila, ili pak besni psi u ljudskoj spodobi to mu e i zlostav ljaju nemone. To je saznanje Mervil njegovao u svom srcu. Zar nije on, osamnaest godina ranije, prvi uputio Adama u veliinu pustinje? I tako, gazei goredole, pomno motrei na sve oko sebe, Merryvale u sebi stvori plan u ko Peane stepenice

jem se lukavstvo suprotstavilo sili Collishawa i Lareyja, a on svoje posljednje, starake usluge posvetio srei svojih prijatelja. Noni se vetar podie i zajeca u ogradi pustinjski vetar sa svojim tajanstvenim glasom, svojom unutarnjom snagom, svojim peanim da hom. Zvezde su blistale. Voda je uborila. Pustinja je spavala, crna, nedokuiva, zamiljena, vrei svoju tajnovitu dunost. Merryvale zauje tihe korake. Dve prilike su mu prilazile jedna crna, visoka, a kraj nje druga, vitka, bela. Moramo poi. Kasno je ree Adam. Priljubljena uz Adama Rut ga je drala ispod ruke i utela, ali joj je lice, uzdignuto k njemu, ozareno sjajem zvezda bilo vie nego reito. as kasnije, ona se otre od Adama i okrene se Merryvaleu. Laku no, prijatelju apnula je, ovla se naslonila na njegovu ruku, podigla na nonim prstima i svojim mekanim, sveim ustima poljubila ga u obraz. Zatim se udalji niz stazu i zae poput bele aveti u mrklinu stablja. Boe, to bih volio da sam opet mlad od srca istisne Merryvale. Eh, puste elje... ! tuno e Adam. Kad bi se elje tek tako ispunjale, u meni bi imao suparnika, Adame. Poimo ree Adam. Tiho se udaljie uz rub ograde ka pustinji. Adam je utio, a Merryvale je iao pokraj njega. Kod jedne stene daleko od postaje stadoe i sedoe.

No, Adame, na to misli? upita Merryvale, oseajui blagu ugodnost izazvanu ovim trenutkom. Na to mislim! Meni je mozak sav smuen izmuca Adam. to e uiniti? Quien sobe? odvrati Adam, zadihano udiui svei zrak. Tako! Pa, drugaru, priznajem ti da sam i ja pomalo u nedoumici. Ali, moramo se uhvatiti ukotac s onim to nam predstoji. Kad e opet doi? Sutra uveer. Odlino kratko e Mervil. Ne bi trebalo da doem. Ali, kako joj mogu to odbiti? Kako da odbijem, kad itav dan lunjam po gudurama, lovim zeeve, skupljam drva za vatru, nastojim da togod radim, kunem osamljenost i celo se vreme borim protiv udnje da se vidim s njom? Ehe, prijatelju, konano dolazi na ono pravo. I ba da ti kaem da mi je vraki milo. Dolazim... na to? upita Adam, kao da se najednom probudio iza sna. Na to da misli na nju, a ne iskljuivo na njezine nedae i slabosti. Ne kaem da nije lepo misliti na to kako joj pomoi i kako je vano spasiti njenu duu. Ali njoj najvie treba ljubav, da bude voljena onako kako to prava ena eli. Adam se opusti. Drugaru, zar ti nema ni najmanju predstavu u kakvoj se kai nalazim? on oajniki uzvikne. panjolski, tko zna"?

Imam, kako ne. Celo vreme na to mislim. Ali ja tebe pitam: zna li ti da te Rut voli? Na svetlu zvezda Adamove oi blijesnue. On silovito odmahne rukom kao da neto mono odbija od sebe. Pa, voli te nastavi Mervil. Ona to jo ni sama ne zna, ali sam ja na njoj vidio. Voli te. A kad ona to spozna, pa, Adame moj, mislim da e biti najsretniji ovek na ovom svetu. Mervil, stari prijatelju, nemoj... nemoj me siliti da u to poverujem muklo zavapi Adam. I ovako mi je teko... Ona je Gerdova ena... ne bih mogao da Pakla mu, ovee! plane Mervil i sam razdiran prijateljevim mukama. Izbaci to Gerdova ena" iz glave! Rut mu nije ena. Nikad nije ni bila... Voli te, na re mi veruj. I kad se ponovo nae s njom, samo ti nju stisni uza se.

Adam ustade, u svoj svojoj visini tresui se kao stablo u oluji. Moja je ljubav uzvienija od toga... Zar da ja od Rut u inim ono to se njena majka plaila da e drugi uiniti? Starac poloi suutnu, umirujuu ruku na prijatelja. No, nema smisla da se nateemo. Ionako je sve paklenski spetljano. Ali tu devojku ne smijemo niti jedan dan ostaviti samu. Sad mi je ao to e eljeznica proi kraj Izgubljenog jezera. Kad ne bi toga bilo moda bismo nagovorili Hunta da proda izvor. Sad je to nemogu e. Prema tome, moramo spremni doekati dogaaje, jo bolje, moramo biti pametni i prokljuviti ta e se zbiti. Da, da urno potvrdi Adam. Sad moram poi. Meni je dodeljena uloga da ekam i da se molim, ukoliko od toga ima neke koristi... a ti mora pratiti dogaaje i paziti na Rut. Starac zaeli prijatelju laku no i osta pogledom pratei njegovu visoku priliku kako tone u mrak. Potom, duboko zamiljen, zaobilaznim putom krene k svojoj kolibi. Iz daljine, s jednog breuljka vuk je zavijao svojim samotnikim, oajnikim jaukom. To njegovo zavijanje bijae u skladu s pustinjom i njenom noi. Taj junak probudi u Merryvaleu pomisao na neumoljivost prirode. I ovek je u biti samo ivotinja, kao i ona podloan je istim zakonima gladi, strahu, nagonu za ouvanjem i stvaranjem ivota. A to je s kucanjem onog divovskog srca onog duha to obmata no i pustinju i dosee do milijardi zvezda i u beskraj onkraj njih?

. Kasnim leganjem Merryvale je prekrio pravila svoje ve ustaljene navike. Zato je sutradan posle onog razgovora s Adamom, ujutro kasno ustao. Probudio ga je vreo zrak sunca koji se uvukao izme u kolja njegove kolibe i pao mu na lice. Ustao je, obuo se i pripremio za dan koji mu su inio presudnim. Kako je bio naterao Adama da sa sobom uzme vei dio njihovih namirnica, to je sad ostao bez hrane, pa se morao hraniti u gostionici, ili u malom svratitu to ga je drao neki Meksikanac. To e mu pripomoi da se to vie mota me u obitavaocima Izgubljenog jezera, da promatra, oslukuje, gleda, da postane prava mesna danguba, inventar lokala ne bi li time to bolje pomogao svojim prijateljima. Vrela pitke vode u pustinji bila su izvor krvavih zapleta izazvanih pustim pohlepama i crnini nakanama, a ne samo sitnih podvala i kojekakvih kojetarija. Pustinja je u ljudima odgajala ista svojstva koja je razvijala u onom malom broju divljih bia to su uspela preiveti u borbi za

opstanak. ak je i Adam, uzor blaga oveka, s vremena na vreme pokazivao upravo orlovsku silovitost i surovost. Prilazei postaji, Mervil putem spazi stona gde sedi na jednoj naslonja i u dvoritu meksikanske kue. Na prolazu starac kimne mla diu, nato ovaj uop e ne odgovori. ston e brzo ozdraviti i jo vie zapetljati Rutine neprilike. Ispred postaje se koija za sever upravo spremala za polazak, putnici su se u nju penjali. Bilo ih je samo pola od onih to su doli, i meu njima nije bilo Collishawa. Merryvale prie vozau koji je stajao drei dugi udvostrueni bi u ruci. Kako je voza bio razgovorljiv, Mervilu nije bilo teko da brblja s njim sve do asa polaska koije. Adios, stari, i nek ti se srea nasmei na breuljcima ree mu voza pri odlasku. Potom Mervil poe na doruak, u Meksikanevo svratiste. I tamo je prijateljski priao Meksikancu, koji se zvao Jose Garcia i koji je ivio na Izgubljenom jezeru jo dok je bilo poznato kao Indijansko vrelo, te je starcu mogao dati nove, dragocene obavijesti. Nakon doruka se Mervil zaputio u postaju. Hunt je imao posla s vozaima od kojih su se etvorica spremala na povratak u Yumu. Ostali su kretali dalje na sever. Dakle, zakljuio je Mervil, ni vie ni manje nego etvora kola robe ostadoe na Izgubljenom jezeru. Priao je Dabbu, oveku koji je otprve u njemu pobudio oseaj nepoverenja. Ovaj posao s prevozom cvate na veliko, kako vidim ree mu. Neto mi pada na pamet da se okanim svega drugoga i prihvatim trgovine konjima. Kako se zove? upita ga Dabb naulivr i svoje zeje ui. Imao je duboko usaene oi, a elo mu bijae izbrazdano mnogim borama.

Mervil. Ovde sam s jednim drugarom. Doli smo pre nekoliko dana. On je sad u brdima, tamo neto aka. Njemu se vie dopada svei zrak. Ali ja imam neto para u banci u Yumi. Sve me neto vue da se bacim na trgo vinu konjima, ako ne ve odmah na prevoz robe. Sto ti o tome misli? Nisi ti jedini doao na tu ideju znaajno e Dabb. Zar? No, avo da je nosi, znai da nisam ba najpametniji na ovom svetu naizgled razoarano odvrati Mervil. Treba tu neto vie od pameti otpovrne Dabb. Mora imati novca. To je ono to meni fali. Nagovarao sam nekog Hala stona da radimo zajedno, ali on je ranjen... Nego, reci ti meni koliko moe uloiti? Pa, recimo deset tisua ree Mervil nakon kratkog razmiljanja. Ali ja ne bih hteo uriti... Zna kako je, ve sam star, ne bih se hteo nasukati na neki jalov posao. Ta, ovee, s tolikim kapitalom moe poeti daleko vee poslove nego to je trgovina konjima ree Dabb i nervozno zguva papir to ga je drao u ruci, potom uperi svoje duboko usaene oi pravo u Merryvalea. Izgubljeno jezero nije mesto za otpoinjanje posla. Sta kae? A zato nije? Ovde e ubrzo doi do promene. Osim toga, na rubu je peanih dina. Od njega nikada nita, osim postaje za snabdijevanje vodonL Vana, da, a nekome i zlatan rudnik. Ali se ovo mesto nee nikad razviti. ovek trai perspek tive. Velika budunost eka negdanju stazu kopaa to vodi kroz dolinu. Dakako. Znam da e ovuda proi eljeznica lukavo odvrati Mervil. Sto je jo jedan razlog u prilog mojoj zamisli. Otkud si to doznao? iznenadi se Dabb. Pa, doao sam iz Yume Tako... Pravo si nanjuio, Mervil. Kako bi bilo da se naemo veeras, na veeri. Malo emo avrljati. Moda ti predloim da se udru imo. O svojim idejama nikome ni slova. Dabb se prigne blie, pa apne Mervilu: Ne bi valjalo da Larey za ovo uje. Aha. Pa, nai emo se u sumrak odvrati Mervil i izae, te sedne ispred postaje. Dnevna ega je ve bila dostigla vrhunac, pa su ispod zasvoenog,

kamenom poploenog trijema Indijanci ljenarili, a Meksikanci prolaziti tamoamo. Merryvale je znao da Dabb radi za Hunta, a istodobno je sumnjao da je orue u Larevevim rukama. Sto je Dabb podrazumijevao kad je go vorio o promenama"? No, nee biti teko na to nai odgovor. Me utim, pravo znaenje rei to ih je Dabb apnuo nije bilo lako pogoditi. Razmiljaju i o Dabbovu tajanstvenu dranju, prepredenu izgledu i pouzdanju, Mervil oceni da Dabb mora znati neto to bi Lareva i te kako zanimalo. Dabb je, o ito, ovek spreman na sve osim da riskira svoju kou. Lukavo vaui situaciju, Mervil zakljui da je naao nain kako da prokljuvi Lareveve planove, ukoliko ve ne moe znati sve njegove podvale. Starac poe da poseti Rut.

Sunce je eglo, jara guila. Nad pustinjom se dizala siva izmaglica koja je preila pogled u daljinu. Puhao je suh, vru vetar to je sobom nosio gotovo nevidljivi teret praine. Na krajnjem zidu postaje posadio se cio niz leinara. Unutar ograde koja je okruivala Huntov posed bar nije bilo praine premda je i tamo jara nesnoljivo pritiskala. Raslinje je utalo, povrina bare se mrekala, a iz vrela je voda muzikalno uborila. Stigavi na polovinu zelenilom oiviene zmijugave staze, Mervil spazi Rut na trijemu. I ona je njega videla. Bez dvojbe, pomno je pazila na posetioce, meu kojima je moglo biti i njoj nepoeljnih. Njena jednostavna, siva haljina bila je prilino kratka i davala joj izgled devojice. Pruila je Mervilu ruku uz osmeh kakav on jo nije vidio. Na njoj nije bilo one napetosti koju je starac uvek oseao. Kao da je sanjala lepe snove koje dan jo nije posve rasprio. Devojko, sino sam rekao Adamu da bi on imao suoarnika kada bih ja bio mlai. Jutros mi izgleda kao pustinjski ljiljan, i to onaj beli i zlatasti to raste u dubokim gudurama otegne Mervil dohvaaiui stolicu koju je ona gurnula pred njeaa i skidajui eir. Laskavce! Vidi se da ste u svoje vreme u Texasu bili straan udvara ona odvrati. Priznajem da sam bio... lud i veseo starac e kao zanesen. Jednom u ti ispriati svoj ivot... Ali, jutros si nekako sva drukija, Rut. Samo ne znam zato. Mervil, noas sam sanjala i probudila sam se sretna ona odvrati, gledaju i ga ozbilj

no pravo u oi, nalakena na koljena, podravajui bradu akama. Milo mi je, devojko. Tako je i trebalo, nakon onog sino ree Mervil. Adam je bio sav smuen. Oh! ta, kako? ona upita, trgnuvi se iz sanjarenja. Lepo. Malo smo se proetali odvrati Mervil, gledaju i u nju i ose aju i kako ga savest malo zapekla. No, on ipak produi u elji da ostvari svoj mali plan: Hteo sam s njim govoriti o tvom djedu i neprilikama koje se ovde spremaju. Ali Adam uope nije sluao. Bio je kao u transu. Zato? Zbog ega? upita Rut irei oi. Pa, zato to te uasno mnogo voli, Rut. Njeno 'se lice zlatasta tena prelije rumenilom i ona ga naas pokri rukama. Mervil, vi... ne znam... izmucala je. Potom je uzgledala trae i njegov pogled, s izrazom kao da bi smehom htela neto odbaciti. Starcu se uini da jo nikad nije vidio lepeg prizora. Gde su sada nezadovoljstvo, strast, izvitoperena uvstva jedne ene koja se bori pro tiv sebe i omrznute joj okoline? Moda je ovo samo jedna od mnogih strana njena promenljiva ' karaktera, ali kako bilo da bilo lepa je; Mervil pomisli kako bi i sam ivot dao da bi ona bila uvek takva'. Rut, devojko on e veoma ozbiljno ja sam ti stari, zatucani Adamov drugar, a ovde sam zato da na te pazim, da radim i smiljam sve to je za tvoje dobro... Kao to sam ti ve rekao, Adam te neverovatno mnogo voli. Gleda jui ga takvog, mozak mi je stao. Ne bih umio ni re izustiti da se nisam naljutio. Naravno, govorili smo o vama i vaim oseanjima. Stekao sam dojam da ti ta budala nije uope rekla koliko te voli. Nita mi nije sino rekao apne Rut. Govorili smo o... o nesrei koja se ovde sprema. Kako da joj se suprotstavimo... da pomognemo djedu... i to je sve. Vreme je prosto letelo. Gle! I niste se ni poljubili? upita Mervil, toboe zaprepateno. Rut odmahne glavom i obrazi joj se opet oboje rumenilom. Njegovo neposredno pitanje zbunilo ju je do kraja. udan ovek taj Adam nastavi Merryvale, hinei uenje i ljutnju. etiri godine bazao je po celom Jugozapadu u potrazi za tobom, a sad nije u stanju da prizna istinu. Ne umije ni da te jednom poljubi. Ja bih drukije da sam na njegovom mestu. Znam, udata si, makar to bilo i samo formalno, pa ne moe ni biti njegova. Najpre mora biti opet slobodna. Ali svejedno ti njemu pripada. Ne samo zbog toga to te tvoja majka ostavila njemu, ve i zbog patnje koju je on proivio i silne ljubavi koja je iz te patnje izrasla. Zna li ti da e te ta sudbina naterati da ga voli, ukoliko ga ve sada ne voli. To ti je pisano. To stoji u zakonu ove pustinje. Adam je najlepe godine ivota proveo u ovoj pustinji, nameui sebi zadatke od kojih bi svat -

ko iv pobegao. Sad ga je pustinja dovela k tebi, svojem posljednjem i najlepem utoitu. On e tebe spasiti. Ovo Izgubljeno jezero je pakao za svaku enu, a kamoli za takvu kao to si ti. Jednog e te dana odavde odvesti, kad to bude mogao uiniti tako, da ti ne okalja ast. To njega najvie, upravo luaki boli, ali je to zbog tvoje majke. Eto, zato ti on i ne e izjaviti ljubav i ponaati se kao ostali ljudi. Ohj ne bih ni htela da bude kao ostali ona uzvikne oborivi glavu. Tebi ljubav treba, Rut nesmiljeno nastavi Mervil. Pa, nateraj Adama da te voli, da ti to iskazuje onim sitnicama, onim nenostima za kojima ena udi. Nateraj ga. Nateraj ga da se preda ljubavi. Onda e biti u stanju voditi boj protiv Lareva i za spas svoga djeda. ta da radim? uzviknu Rut. Glava mi je puna toga to ste mi ispri ali i jo kojeeg drugog... stid me Oh, ja sam se poigravala s mukarcima! Kamo sree da nisam... ! Bila bih prava bednica, da sad takvog oveka ve em za sebe! Ti zaboravi ta ranija poigravanja odluno e Mervil. Budi iskrena. Imaj poverenja u sebe. Adamu budi onakva kakva prava ena mora biti. Budi mu onakva kakvom te ova pustinja stvorila. Svojoj sudbini ne moe izbe i, kao to ne moe ni svoju lepotu izmeniti. Tvoje ljubiaste oi su kao cvijet kaktusa. Put i kosa su ti od zlata. Slatka si i udljiva kao devojka, ali i tajnovita kao ena. Slabost moe pretvoriti u snagu, nezadovoljstvo u vernost... ovek koga voli je pustinjski orao. Budi njego va prava drugarica! Mervil... vi me muite ona e, kao izvan sebe.

Rut, ljubav je muka i ivot je muka otpovrne starac zavaljuju i se na naslon stolice. Prvu mora dati, a drugu trpeti. Vae rei bole... ali me i uzdiu ona doeka trudei se da se staloi. Ovde sam ivela u mrtvilu. Nitko me nije nagnao na razmiljanje. Moda bih neto i nauila da nisam mrzila pustinju. S takvim je odgovorom Mervil bio zadovoljan. Bilo mu je, dodue, ao to je svojom grubom iskrenou smutio jadnu Rut. No, tolikom se uspehu ina e nije nadao. Kakva su se neobina uvstva meala u njoj! Koliko joj je ud bila podlona nestalnim oseajima'. U nje je bilo plodnog tla za zlo, sobom je nosila mnoge nedostatke, ali je bila potena, umela je voleti, i zahvaljujui nekoj spasonosnoj crti u svojoj naravi i odgoju bila je nepokvarena. Pogledajte! Eno dva oveka ulaze na kapiju ona uzviknu upirui prstom Gerd Larey!

Jest, a onaj drugi je Collishaw dobaci Mervil ustajui. Ako nema nita protiv, ui u u kuu. Nije ekao njen odgovor, ve je hitro krenuo k vratima. Ne daj se zbuniti, Rut. Ne plaim se ni najmanje ona mu mirno odvrati. U sobi se Mervil smesti na kauu. Moda je Larev smiljeno uao kod Rut pre nego to e poi k njenu djedu. Starac zauje korake i pri guene glasove izvana, a potom: Zdravo Rut uo se glas njezina mua. Collishawa ve poznaje. Doveo sam ga da te pozdravi. Dobro jutro hladno odvrati Rut, s upitnim prizvukom u glasu. 'Brojutro, gospoo Larev utivo odvrati Collishaw. Ve vas odavno nisam vidio, a moram priznati da je to za mene gubitak. Ali vidim da ste sve lepi i lepi. Hvala vam, gospodine Collishaw, no sumnjam da ste me posetili zato da mi delite komplimente odvrati Rut uz laku ironiju. Pa, imate pravo. Doao sam poslom, pa eto da preem odmah na stvar: nagovarali smo vaeg djeda da proda posed, ali on nee ni da uje nae razumne ponude. A zato bi morao? ree Rut. On je ovde godinama radio. Bio bi lud da sve to rtvuje sad kad mu je vrednost poseda poskoila za sto posto. Vama je poznato da e ovamo doi eljeznica? upita Collishaw. Pa, naula sam neto. No, ne moemo porei opravdanost vaeg tvrenja. Ali vi ne znate sve to se odnosi na ovaj posao. Ovaj je izvor nekada bio panjolski zakup. Indijanac Jim i njegovi nemaju iste papire. Zapravo, oni nemaju ni slova napismeno. Ja sam to proverio u Yumi. Taj je panjolski zakup posle pripao dravi. Ja sam podnio zahtev za Lareva. Pa ako Larey izbaci vaeg djeda s ove zemlje, nita se ne moe uiniti. To vam je kao svaki drugi zahtev na zemlju. Ako dozvo

lite da netko drugi pre vas podnese zahtev, izgubili ste. Ne verujem vam otpovrne Rut. Prirodno. Ali ono to sam rekao iva je istina. Rut, meni je to bilo posve novo. No, ini mi se da je zaista tako Larey je uze uveravati. Znam da Hunt nema nikakvo patentno pravo na ovu zemlju. A ukoliko ga uope moe dobiti, mora priekati jo najmanje godinu dana. Molim te, prei na stvar nestrpljivo ga prekine Rut. Tvoji me dokazi ne plae. Zato si k meni doao? Zato to itava stvar sad ovisi od vas, gospoo Larey ubaci Collishaw. Rut, tako je, samo to je moj prijatelj malo krt na reima nadovee Larey pomirljivim i blagim tonom. Kao to zna, Hunt i ja se ne slaemo najbolje. Svoje zahteve u odnosu na njega nisam uope postavio iz jednostavnog razloga to nisam napustio nadu u pomirenje s tobom. Ali me. ova situacija s izgradnjom pruge prisiljava da neto poduzmem. Prevoz robe kolima crknue, ali zato izvor vredi celo bogatstvo. I sad, evo, kako stoji stvar: neu Hunta isterati odavde, ako ti pristane da mi se vrati. Uslijedio je as napete utnje; Mervil oseti kako mu krv u ilama klju a. Collishaw se iskalja. Tako vam je, gospoo Larey. Prema tome, vidite da sve zavisi od toga hoete li se vratiti muu. Hou li se vratiti muu! Rutin glas odjekne prezirom. Pa ja mu nikad nisam ni bila ena! Ovaj... ja sam po njegovim reima dobio drukiju sliku o tome. I s drugih strana sam isto ula. Lagao je. No, no, Rut upade Larey to se ljuti? Ja nisam mislio

Znam ja dobro to si mislio. Poto sam prve, svadbene no i pobegla iz tvoje kue, ti si naokolo lagao da sebi spasi obraz. Lagao si zbog svoje sujete. Lagao si da bi me prikazao onakvom kakva nisam. Gospoo Larey, ja vam se ispriavam krto e Collishaw, kao snuden. Ja sam iz Texasa, gde re i ast ene neto znae. Ako je Larey lagao Samo ga pogledajte! Prokleta bila, Rut Virey! plane Larey. Naravno da sam lagao. A to sam drugo i mogao? Pobegla si od mene dva sata posle svadbe. Od mene si napravila predmet smeha kockara, koijaa, skitnica i svih fukara ove pustinje. To ti nisam nikad oprostio. Za kosu u te dovu i na trag, ako ti... Stani malo, Larey plahovito ga prekine Collishaw. Ne mogu dozvoliti da u mom prisustvu ovako govori s jednom enom. I ja pripadam kockarskim fukarama, kako ti kae, ali znam kako se treba ponaati s jednom damom. U Texasu bi ti dobio metak... U vraju mater i Texas razjari se Larey. Ovo je Kalifornija, i k tome pustinja. Odlazi i prepusti ovu damu meni. Ja te nisam zvao PeSfcane stepenice da poe sa mnom. Znao sam da e mi ii na ivce tvoj mekani ton. Izme u nas nema nikakve veze, osim poslovne, i toga se dri. Ovu maku prepusti meni. Nju treba ukrotiti, i to je sve. U redu Gerd, oprosti to sam se upleo hladno odvrati Collishaw. Samo u ti jo ovo rei: ne iznenauje me to je ova dama takva prema tebi; a okladio bih se i za zadnji novi da je nikad nee ukrotiti. Nastalu tiinu poremetie brzi teki koraci to se udaljavahu niz stazu. Collishaw je otiao. ak i da nije Teksaane predobro poznavao, Merryvale je mogao biti siguran da naprasit gospodin Larey s ovim nije uvrstio prijateljstvo. A sad, gospoo Larey, da nas dvoje raistimo otpoe Larey, sad poneto druki'jim tonom. to se mene tie, gospodine Larey, mi smo ve raistili umorno i ravnoduno odvrati Rut. Sluaj, ne elim da se opet svaam s tobom. Meni je dosta. Strpljenja vie nemam. Tri godine sam moljakao. Primao sam tvoje uvrede. Gledao sam kako okolo flertuje i obuzdavao sam ljubomoru, a dolazilo mi da ubijam. Ispio sam svoju au ui. Zamrzio bih te, kad bih mogao. Ali, to si bila pokvareni ja prema meni, to sam te ja vie volio. To me dovelo do toga da ti padnem pred noge. Meni su ene uvek bile zrelo voe. Treba samo da posegnem i da uberem. A ti... ti si me nagnala da te volim toliko da sam mislio da u krepati. Da li to shvaa? Koliko god sam podao i opak toliko bih mogao biti dobar i plemenit, kad bi me ti volela. Za to imam sna

ge. Ali mi ti ne veruje. Gerd Larey... pa da se menjal Ba u tome je prokleta besmislica mog bednog ivota, da bi ba to mogao. Me u tim, to mi to vredi... ? Rekao sam ti, strpljenja vie nemam. Hoe li popustiti da spasi djeda? Neu! Ne bih taman da se radi o njegovu ili o mom ivotu! Vrlo dobro. Dobio sam odgovor. A sad mi na ovo odgovori. Mi smo u pustinji. ta me moe spreiti da te silom odvuem kui i da te drim tamo zatvorenu? Bar dotle dok te ne pokorim. U ovoj ukletoj rup agi svaki ovek bi se na to samo nasmejao i sloio s mojim postupkom. Ne bi ba svaki izazovno e Rut. Ali bi veina. No, odgovori mi: ta bi me spreilo da to uinim? Ja bih te ubila! Moda bi. Ali, eni nije ba tako lako ubiti oveka koji je poznaje. A to ti bude gora tigrica, to e meni biti slai uitak da te slomim. Pustinja je u tebi jamano razvila pravu zvijer, Gerd Larey. Bie, ali ne vidim da je od tebe stvorila anela, madam. Seti se, na primer, sluaja sa stonom. Da nije bio magarac, mali bi te dobio. Vidio sam da se lepi za njega. Dede nema potrebe da me tako gleda i sijeva na mene tim svojim prokletim oima! Ti ni sama ne zna kakva si, za to si sve sposobna. Pa ti e opet prii stonu! Svakako! I mnogim drugim mukarcima. Ali tebi nikada! Izmucavi neku psovku, Larey kao pomaman odjuri stazom. Rut posr u i ue u sobu, zalupi vratima i spusti se na kau pokraj Mervila. Potom sklizne na pod, na koljena, sva drui, dok su iz njenih vrsto sklopljenih oiju curile suze, a lice joj bilo iskrivljeno oprenim oseajima. Devojko moja ree Mervil i nenim rukama privue joj glavu na svoje grudi. No, guen vlastitim uvstvima, starac se nije mogao dosetiti niti jedne re i utehe. Samo ju je vrsto drao i u tome oseao neto divno i slatko. Nije bio slep da ne vidi njene nedostatke, ali ju je volio jer mu je bilo nemogue da je ne voli. Smatrao je da svaka ena ne moe u mukarcu pobuditi takvo oseanje, ve samo pokoja. Moda je tome bila uzrok sama njena lepota moda neopisiva milina to je zraila iz njena glasa, izgleda, dranja a moda upravo njezina nestabilnost to je oveka mamila i va rala. Larey se izdao rekavi s kojih je razloga voli. Dugo je trajala tiha bura u njoj. Najzad je podigla uplakano lice. Jeste li sve uli? Svaku re, Rut. Nije me bilo strah, ali se nisam mogla obuzdati. Dovoljno mi je samo da vidim tog oveka pa da se razbesnim. One njegove zelene oi kao u abe! Kao da me skida.

No, devojko moja oitala si mu i te kakvu lekciju. Uplaio sam se za tebe. Larey je opasan. Sad je poloio karte na stol. Cime emo zaigrati protiv njega? __Ne znam. Moramo promisliti. Ali jedno vas molim ona e preklinjui. O ovome nemojte priati Adamu. Molim vas, Mervil. __Bojim se da ti to ne mogu obeati odvrati Mervil uznemireno. Gore od ovoga ne bih mogla podneti. Ne bih mogla podneti da Adam dozna za Lareyjeve surove pretnje, za njegove podle lai. Zato ne bi mogla, Rut? Pre ili kasnije, Adam e to i sam doznati. __ Oh, Boga molim da ne dozna. Za to se moram i sama postarati. Ti se boji da bi on... Ne bojim se, ve znam, Mervil ona pomamno vikne. Adam bi za to ubio brata kojega jo voli! Merryvale klone. Pa, onda ti obeajem da Adamu neu rei ni rei od onoga to sam ovde uo. Hvala vam od srca Rue nato. Idem da vidim to se dogaa u postaji ree Merryvale. Od danas se dobro pazi. Nastoj da se ne sree sa Lareyjem nasamo. Zakljuaj se u sobi, za sluaj da ti doe kakav neznanac. Kad padne mrak, doi u po tebe da se nae s Adamom. Jo pre nego to je uao u postaju, starac je uo gde Ijutito i bu no odjekuje Gerdov glas. Pourio je unutra. Dabb je stajao nepomino kao stena, naizgled je toliko napeto oslukivao da nije primetio starev ulazak. Ured, iz kojeg se Gerdov glas uo, bio je zapravo sobiak zatvoren pregradom koja nije dosezala do stropa.

U njemu je bio Larey, oito s Huntom, a bez sumnje i s Collishavrom. U sto vrajih matera kresao je Larey. Ti si mi pokvario krupan posao s renom kompanijom, sveca ti tvoga, ali mi ga nee pokvariti ovde.

Neu da ti budem ortak u nepotenim poslovima uo se odluan Huntov glas i udar njegove ake o stol. Nfeu da primam robu, a pogotovu ne alkohol, koja je kriom prebaena preko granice. Ludo jedna! Ti ne mora znati, ta je u tim sanducima penio se Larey. Ali bih ipak znao, i to je meni dosta. Jo jednom te pitam, leino jedna bezobrazna, hoe li ili nee s nama u posao? Neu! I neu vie da imam posla s tobom, Larey. Pa nee ga vie ni imati. Zaas u te naglavake izbaciti iz ovog ureda za<?rmi Larey. Ali nMt>riie nosluai to e ti Collishaw rei. Nato je Teksaanin stao neto brzo i samouvereno izlagati, ali se nije sve jasno ulo. Meutim. Mervil je inak iz svega razumio da je re o nevaljanosti Huntovih prava na izvor koji je zapravo raniji panjolski posed. To je vaa avolska smicalica da mene upropastite vrisne Hunt ali mu je u glasu bilo zebnje i zaprepatenja. Nije ti nikakva smicalica kriva ve tvoja luda glava koja nije za posao odjeknuo je sad ve jasniji glas Collishawa. Savetujem ti da prihvati to ti Larey nudi. Ne prihvati li, ostae bez iega. A kako... kako mi moete oteti moje? zamuca Hunt. Zar ti nisam rekao da je Larey prijavio zemlju? Osim toga, ti si mu i duan. To je la muklo e Hunt. Nita mu ne dugujem. On je mene prevario za tisue dolara. Gori je od najgoreg bandita. Larey se grubo nasmejao. Dokai to, Galeb. A sad, napolje odavde! Jedna stolica zastrue, zaue se koraci, potom neiji uzvik. Vrata se irom otvore i Hunt izleti napolje. Bio je crven u licu, razbaruenih sedih vlasi, na njemu se videlo da je besan i uplaen. Mervil se sakrije iza gomile bala. Vidio je da Larey ostvaruje svoje delo. Ako nije Hunta izbacio, a ono ga je izgurao iz ureda, i to grubo. Galeb, reci Rut da ima samo jednu mogunost da zadri zemlju otro e Larey, koji je stajao u dovratku. A ta je da se ona vrati meni! Potom se Larey okrene i spazi Dabba koji je toboe neto traio na jednoj polici. Zar ti nisam rekao da izae? upita Larey. Pa jeste, ali sam se vratio. Naime, niste mi rekli... ta si uo? Samo vae posljednje rei, gospodine. Dobro. Pusti nas same jedan sat. Kad se vrati, dogovoriemo se da preuzme Huntov posao. Dabb pouri u skladite i zfl sobom zatvori ' vrata. Nato se Larey i Collishaw vrate u ured.

I to je gotovo. Dobro smo ga se oslobodili ree Larey pljesnuvi akama. Sto misli, ' moemo li imati poverenja u Dabba? Ne moemo. Nikome ne moe verovati dokle god sam ne radi poteno odvrati Collishaw. uj ti, je li mi dri lekciju? zareza Larey. Dabb je prislukivao, u to budi siguran. Sta mene briga za te sitne lopove? A abbu u dati priliku da zaradi. Gerd, mene je strah da ti razum poputa ozbiljno e Collishaw. Ti ranije nisi obiavao ludovati kao to sada radi. Bezuman si kao kakav oajnik. To je zbog one ene! Eh, to ti je bilo teko pogoditi! Kad god se mukarcu pamet pomuti, posredi je ena. Pa, meni se itava stvar ne svia nastavi Collishaw. Kad k tome dodam jo tvoje opijanje i ludilo zbog Rut... Rekao sam ti da nju ne spominje Larey e Ijutito. U redu, zasada je neu spominjati. Ali u ti kasnije priapnuti jednu moju ideju u vezi s njom koja e ti se dopasti... A sad, o Huntu. Ovde si ga se otarasio, i nita ti ne moe. Ali s onim trikom, da je izvor stari apanjolski posed, budi oprezan. Moda na kraju upali. No, nemoj ga izbaciti sa zemlje kao to si ga izbacio odavde. Moda ima prijatelja. Dozvoli mi da ti kaem i to da tvoja slatka enica nije nikakva budala. Ako se ona probudi, pa na svoje brige malo zaboravi i stane razmiljati, napravie ti gore zlo nego deset mukaraca. Pravo da kaem, Larey, mene je nje strah. Hoe li ve jednom prekinuti da mi svira o Rut? plane Larey u krajnjoj Ijutini. Hajde da pregledamo Huntove knjige. Merryvale se tiho iulja iz svog skrovita i neopazice izae iz postaje. Uh! on hukne, polako odmiui dalje. Isprva pomisli da potrai Hunta ali se predomisli i poe u svoju kolibu, pa sedne na leaj i stade razmiljati o onome to je malopre uo. Stvar sa navodnim panjolskim posedom izvora bila je, prema tome, podvala da se Hunt obeshrabri i da Larey to lake ostvari svoj plan. Zbog nje se Merryvale bio ozbiljno zabrinuo, jer bi mogla biti istina. Sto se toga tie, tu se i Hunt pokazao ranjivim. No, premda i kao ista podvala, takva je zamisao mogla biti opasno oruje u rukama nesavesna oveka. A pre ili kasnije Larey e se njom posluiti, usprkos prijateljevu savetu. I tada e sve zavisiti od toga to e se desiti sa Rut hoe li Adam stupiti na scenu,

ili nee. Merryvaleu srce poskoi na pomisao da vidi sukob Adama i brata. Starcu se inilo da osim Rutine sree nita vie ne eli koliko da doeka smrt tog podlaca Gerda Lareyja. Ta mu se predodba uvukla u misli i ovaj put se ukorijenila na pogodnom tlu. Ali kakva li je ono misao koja je Collishawu pala na pamet i koja e obradovati Lareyja? Ticala se Rut. Cilj joj je mogao biti samo jedan da se slomi Rutina volja. Nemogue! Pa ipak, inilo se Mervilu da tako misli zato to mu je ona draga, zato to eli da bude takva, a ne zato

to se to zaista ne bi moglo desiti. Daleko od arma njezina glasa i izgleda, Merryvale nije slepo verovao u Rut. On nije nikad potpuno verovao niti jednoj eni. Meutim, kao da ga je badala grinja savesti zbog sumnje u Rut. Sam ar njen ini je uzvienom. Bez obzira na sve, zaklju i Merryvale, on je njoj poklonio svoju ljubav i vernost: zato, borie se i mrijeti za Rut. .. . Naveer je Mervil otiao na sastanak sa Dabbom koji ga urno povede u Meksikanevo svratiste gde sedoe za stol u kutu. Danas si uo ta je bilo ree Dabb. Da, jesam nehajno e Mervil. Jesi li jo to uo, poto sam ja otiao? nastavi Dabb radoznalo pile i u starca. Nita vie nisam uo. Kidnuo sam onog trena kad su okrenuli le a. Larey mi je poverio postaju. Aha. Znai, odgovara mu za posao prevoza robe lukavo e Merryvale. uo si kako je napao Hunta. Svakako, a dovoljno sam pametan da znam da on tebe ne bi uzeo, ukoliko Svoju misao Mervil zakljui jednim znaajnim pogledom. Stara si ti lija. I ba zato bih volio s tobom se upustiti u jednu stvar koja mi ne da mira. Jo mi nisi rekao o emu se radi. Evo o emu se radi: Larey i Collishaw e se doepati Izgubljenog jezera. Danas si vidio kakvim se sredstvima slue. Potom e nasrnut na Salton Spring, gore uz dolinu, i na Twenty Nine Palms. Ne mislim da se Salton

moe lako dobiti, ali znam da je Twenty Nine Palms jeftin. Tamo su Indijanci Coachella, siromani kao crkveni mi evi, a belaca uope nema. Ima mnogo vode i jedno mineralno vrelo koje e vrediti celo blago kad navali eljeznica i dovede ljude. Sto kae na to? Ako je tono ono to kae, onda je stvar vrlo zanimljiva oprezno e Merryvale. Tono, nego! Larey je to rekao. Bio je tamo pre nepunih mesec dana. No, nastavi. ekaj najpre da doemo tamo otpovrne Dabb vedro, ire i ruke odlu nim pokretom. Tako! Ali, zar tako nee prevariti Lareyja? Hou, ali on /nema pojma da ja znam za tu stvar. Kako bi bilo da ode do Twenty Nine Palms i malo pregleda teren. Sprijatelji se s Indijancima. Moe uz put i zlato traiti. Predlog nije lo, Dabb. Slaem se radosno doeka Mervil. Naravno, dok ne doznamo sve kako treba, neemo kupovati zemlju od Indijanaca. Larey e prisvojiti ovaj izvor ovde. Na njegovoj su strani Collishaw i svi Indijanci. uo sam da Collishaw ima neke svoje ljude, neke mrane tipove u Yumi. Prema tome, Larey e bez opasnosti preoteti ovaj izvor. No, mi neemo biti dovoljno jaki da drimo Twenty Nine Palms, ukoliko i to bude stari panjolski posed. Ha, shvaam. Prema tome, mi treba da to proverimo. Tako je. Ti to pre poi u Yumu i pogledaj to je s tim. U meuvremenu, ja u da radim na jednoj drugoj stvari koja je isto tako vana. Tako, ako prva propadne, ostaje nam druga. Vidi, Merryvale? Moj mozak i tvoje pare! Pametan si, nema ta Merryvale e s divljenjem. A reci mi, da li se ta stvar odnosi na Lareyja? Bistar si momak. Lake je izvediva, ali je opasnija. Opasan je Larey. Samo se seti kako je pucao na onog mladi a stona. Da, Larey je svakako mraan tip sloi se Dabb. Ali e Izgubljeno jezero biti njegova propast. Pa da kunem u drvo cdvrati Merryvale. A posluaj i ovo to u ti ja rei. Sad ima priliku da prati Lareyeve postupke. Je li tako? Kratkim smehom Dabb potvrdi starevu misao jae nego ikakvom rei. Zavrili su veeru i razgovor, te se kod vrata rastadoe i po oe u mrak svaki svojim putem. Merryvale se uputi k Rut. Kod mutnoutog svetla postaje zastade u seni. No je bila sparna, dnevna ega jo je teko pritiskala pustinju. Zlokobnu tiinu nije remetio niti najmanji zvuk. Daleko, daleko, onkraj mrkline, munje su blijetale ponad arizonskih bregova i ocrtavale na kratak tren njihove

ponosne, divlje, samotne obrise. Kakve li tajnovitosti u tom beskrajnom prostoru! Oaza se inila osuenom da bude zbrisana s lica zemlje, kao to je pre mnogo stolea pustinja zbrisala jezero o kojem je govorila indijanska legenda. Kao to mu se redovito deavalo kad god bi se nastanio pokraj ljudi to ive u samotnim i zabitim mestima poput Izgubljenog jezera, i ovaj

put je Merryvaleov duh bio sapet nekom suptilnom snagom pustoi. Dobro se seao Picacha! Tamo je proivio slian period, uz Adama, u jed nom naputenom logoru kopaa, Tecopahu. Pustinja otuuje mukarce od zakona i reda kojih se dre u civiliziranim zajednicama. A kod ena izaziva jo goru pusto. Stojei u tmici i zurei u zvezdama obasjane staze to su nestajale u crnilo mraka, Merryvale oseti kao da ga kakva potitenost gui. Sparina mu nije samo ometala disanje i oteavala pokrete, ve mu je i sam mozak

pritiskala. Niti na tren nije mogao s uma smetnuti sliku prete e, sa motne, arobne pustinje. Putnici i obitavaoci njezini smatrahu je ponajvie preprekom da dou do cilja. Merryvale je, meutim, imao druk ije miljenje o pustinji: oduvek, a osobito od onog vremena kad je stao lutati njome uzdu i popreko, pratei druga Vansfela koga je upravo ona pretvorila u lutalicu, starac ju je smatrao gorostasom sazdanim od prirodnih sila u procesu raspadanja, to kroz vekove umiru, vidio je u njoj stravi nu i razornu stihiju nad kojom jedino Sunce nesmiljeno i posvema vlada. U onom melankolinom nonom asu, Merryvale oseti da nadu moe polagati samo u sadanjost i da se sretnicima mogu nazvati samo oni koji mogu napustiti ono more pominog peska. Najzad, obuzet mislima, naao se na mranom dvoritu ispred Rutine ku e. Osetio je snano olakanje zauvi ubor vode. Uspio je da sa sebe strese potitenost. Gustu tamu ispod trijema sekla je kao konac tanka nit svetla to je probijala kroz raspuklinu na vratima kue. Mervil zakuca i ree ko je. Vrata se otvore i Rut izae, opet u belom. Blijesak svetla padao je na njen vrat i gole miice. 'Brovee, Rut. Izgleda lepa od meseca i zvezda. Gde ti je djed? Legao je. Veeras se loe osea. Je li ti rekao to mu je uinio Larey? Jest. Mislim da mu je to drago, a i meni je. Nije zbog toga zabrinut, ve zbog onoga to mu je rekao Collishaw u vezi s izvorom. A ti mu reci da sam ja bio tamo, sakriven, kad ga je Larey izbacio pa sam ostao i posle. uo sam kad je Collishaw rekao da je ono blef i upozorio Lareyja neka se sam pazi toga. Znai, bila je la. Znala sam to, Mervil, ali nisam znala ta bismo mogli uiniti. Vratila se u sobu, ostavljajui odkrinuta vrata. Mervil je uo glasove iznutra Rutin, tih i iv, i Huntov, drhtav i uzbuen. Ubrzo se vratila. Presretan je ree ona radosno. A bio je klonuo. Ali e sada vrsto ostati na svom. Za vas je rekao da ste pravi prijatelj i da je sva sre a za mene to imam vas i Adama za oslonac i pomo. Merryvale, neto me veoma udno upitao. Je li sad? Da, sad. Rut", ree ako se meni neto desi, sve e ovo tebi pripasti, bi e bogata. ta e uiniti?" Ja sam ga upitala ta bi on hteo da uinim. Nato je on hteo znati da li u ikad biti Lareyju ena. Odgovorila sam mu da bih radije umrla. Tek nato mi je rekao da bi volio da sauvam imanje.

I ta si mu rekla? Svoje miljenje mu nisam rekla, ali ovo /mesto ne bih elela zadrati. Dobro, devojko, ostavimo crne misli po strani. Hajdemo, vreme je da poemo na sastanak s Adamom. Poli su blijedo osvetljenom stazom to je vijugala izmeu drve a; Mervil je iao napred a Rut ga je slijedila. Sto ti je, devojko? on upita i privue je blie k sebi, da joj na svetlu zvezda vidi lice. Da li su one zvezde ikad ranije sjale u takvim oima? Mervilu pade na pamet zvezdano nebo arapske noi i ena kod osamljenog bunara. Merryvale, slaba sam kao trska na vetru ona apne. Predajem se. Ono to si mi rekao bilo je previe za mene. Misli na ono o ljubavi izmeu Adama i tebe? on tiho i ivo apne, prigibajui se k njoj. Rut obori glavu. Borila sam se celi dan. Pokuavala sam pobediti svoju ud Moda mi je uspelo Jedno znam, da vie nego ikad elim da on nae malo sre e u meni. Merryvale je uze pod ruku i povede je dalje. utio je, na tren bi ga zapekla savest, a odmah potom bi zatreperio sreom za prijatelja. Stigli su do ograde i stabla gde su se ranije sastajali. Iz mraka izbi Adam. Evo ti je, drugaru! muklo e Mervil, i mlako gurne Rut. On... to je mrano! ona apne kad je Adam prihvati. Rut! Adame! Dijete, ovaj Mervil je avo u spodobi prijatelja. Upropastie nas. Nee... nee! Dobar je on, Adame Nije slep kao ti i ja. Slep! A u to sad ja gledam? U enu koja je ovog asa sretna... u snovima i koja e tren kasnije biti jadna i alosna ena__kad stane razmiljati. Merryvale se pokrene da poe, upravo pomamno radostan pobedom, no jednako oseajui bolnu otricu u srcu. Ne idi tiho e Adam. Budi tu blizu, Merryvale. I tako se Merryvale stao etati od drveta do ograde i natrag. Kad je drugi put proao, Adam i Rut su sedili na klupi; stareve oi, navikle na tamu, videle su njihove nejasne obrise. uo ih je kako tiho ap u; jednom se zauo i Rutin ljupki, zvonki smeh, naglo zaguen. Tu i tamo bi Adamov glas dublje odjeknuo, jae od apata. Zaboravili su na Mervila koji se polagano etao goredole. Zaboravili su na njega,' ili im je bilo svejedno a on je sve jae napinjao ui i otrije naprezao oi. Starcu se u grudima ugnezdila neka udna, duboka srea. Delio je Adamovo zadovoljstvo. Doao je as kad Merryvale spazi svetlucavo blijedo Rutino lice na Adamovim grudima. Vie im nije priao blizu. Zastao je na pola puta izmeu

stabla i ograde i svoj pogled usmerio na zvezdama obasjani beskraj pustinje. Ovaj je as bio najvei i najsvetliji u njegovu ivotu. Neto njemu nedokuivo opravdalo je Peane stepenice njegovu bezobzirnost i lukavstinu. inilo mu se kao da gleda u budu nost. Do uha njegova dopre nekakav apat donesen na krilima lakog no nog vetra. Mervil nije poznavao boga osim prirode, ali je u tom trenu zadrhtao. Njegovo prijateljstvo prema Adamu, njegova ljubav prema Rut zar to nisu samo ovozemaljski trenuci koji e ieznuti zajedno s njim, kad njegovo vreme doe? Rue osvojiti tog samotnog, gordog pustinjskog orla, on e na kraju poput munje udariti na njene neprijatelje i zgromiti ih. Mervil e posle toga mirne due lei u grob. No, taj as zanosa ne potraja dugo. Njegovim duhom ponovo ovlada njegovo materijalistiko, fiziko ose anje pustinje. Zar se ovi ljubavnici ne penju varljivim peanim stepenicama? Pustinja je neizmenjiva. Jeziva je, gola, ispreno tlo na kojemu ne nie nenost! Bila je pono kad se Adam oprostio od Rut! Mervilu se uini da je to vreme jednostavno proletele, a njima dvoma kao da su samo tren bili zajedno. Nakon devojina odlaska, Mervil nije uope bio u stanju da skrene Adamovu panju na druge stvari. uj, drugaru, gde bih te mogao nai ako mi ustreba? Ali Adam je hodao kao da je posve sam. On zapravo nije ni bio na zemlji. Mervil glasnije ponovi svoje pitanje i Adama cimne za rukav. Idi jarugom do gudure, potom gudurom do ravanja, a onda skreni u lijevi rukav. Dobro. U redu. Nadam se da emo te videti sutra uveer? Rekavi to, Mervil stade, ali odgovor nije dobio. Adam samo produi nalik kakvom slepom divu, i ubrzo ga zastre crn ogrta noi. Nek me avo nosi! zaguna Mervil. Adam je posve poaavio. Niti mi re nije rekao. A ne zna da sam mu ja bacio Rut oko vrata. Gospodine! Ali, nije ni udo! Mumljajui sebi u bradu, okrenuo se i oprezno poao mranim, neravnim putom, pa doe k svojoj kolibi i lijee. etiri su dana brzo prola. Mervil se naao s Adamom samo jo jednom, druge noi. Rut je posve smutilo ljubakanje s Adamom. Bila je pomamno vesela u jednom, a reito utljiva i turobno plaha u drugom trenutku. Mervil je s njom proveo sate i sate, od kojih su neki upravo porazno delovali na oboje. Ostalo je vreme starac proveo u lutanju, promatranju, prislukivanju u provoenju svog plana koji se sastojao u motrenju i ispitivanju situacije.

Nita mu nije izmicalo, osim onoga to se dogaalo iza zatvorenih vrata pa ak je i to uspijevao ponekad doznati. Premda je po Indijancima vie puta poruio Huntu da doe na dogovor, Larey nije vie pokuavao razgovarati s Rut. Njegove je pozive Hunt redom odbijao. Petog dana tog tedna Collishaw napusti Izgubljeno jezero. Otputovao je lakim, jedreninom pokrivenim kolima sa zapregom od etiri konja, kojima je upravljao nekakav mualjiv Meksikanac veran Larevu, koliko je to Mervil zapazio. Krenuli su na sever. Po tome je Mervil odmah zakljuio da su odluili provesti u delo Larevev plan da se doepaju

voenih izvora to lee uz dolinu. Dabba to uope ne iznenadi, samo otpovrne Mervilu kako on u rukama ima vie od jednoga asa. Veoma blijedi i zgodni ston, koji je jedva iznio ivu glavu, ponovo se obreo u postaji pobuujui kod svih veliko zanimanje. On nije zazirao ni od ijeg drutva. Dabb, inae mualjiv tip, koji nije gubio ni trenutka uzalud, sprijateljio se sa stonom, to je pobudilo Merryvaleovu radoznalost. Osim toga bio je nazoan pri susretu izmeu Lareyja i stona, kojemu je takoer pripisivao stanovito znaenje. Hej, to, digao si se? Kako si? upitao je Larey zastajui. Sasvim fino i lepo, Larey mirno je odvratio ston. Netko mi ree da jo uvek nosi metak u sebi. Tako je. Doktor ga nije mogao izvaditi. Pa, ston, drago mi je to si ozdravio. Ali, bude li opet pravio gluposti, ja u posao obaviti bolje otpovrne Larey mrgodno i po e svojim putom. Tog istog dana Mervil spazi stona gde svojim sporim, mu nim korakom ide Rutinim dvoritem, stazom prema kui. Nije ga iznenadilo. Pazio je kad e se ston vratiti, to se dogodilo tek posle pola sata. Kasnije, Mervil sretne Hunta koji mu ree da ih je ston posetio, ali da je bio sa Rut samo u njegovu prisustvu. Ona je prema njemu bila ljubazna, susretljiva, bilo joj je ao mladia. Merryvale pomisli da je to samo Huntovo miljenje. No po svoj prilici je bilo tono tako.

Pred veer, pri sumraku, Mervil nae Rut gde sedi na omiljenom mestu na trijemu, pa je prilino strogo prekori. Ovde smo sedili ona odvrati. Zato bih beala i krila se? U mojoj je sobi bilo vrue. Uostalom, ta me briga? Ja sam s tom budalom samo bila utiva. Prilino je slabo izgledao. Dobro, nemam to vie da kaem odgovori Mervil. Po prvi put za tih posljednjih dana, Rut je bila nemirna, mrzovoljna, udljiva. Bila je i blijeda, ispod oiju joj se ucrtali duboki kolobari. Mervil je njeno neraspoloenje pripisao injenici to Adam za tu veer nije ugovorio saslanak s njom. Poto je malo porazgovarao s Huntom, zaelio im je laku no i digao se da poe. Meutim, ona poe uz njega i uhvati ga ispod ruke. Otpratila ga do izlaza iz dvorita. Ljutite se na mene? Ja? Nikako. Ali mislim da si veeras nekako udna, a poto znam zato, to vie volim da se izgubim. Onda znate vie od mene, Mervil ona e naslanjajui se na vratnice. Zle sam volje. elim da nekud odem... da togod uinim. Celi dan me neto stee... Ova mi ograda lii na zatvor. Vratio mi se onaj moj prokleti du evni i telesni nemir. S njena blijeda lica sjale su iroke i_tamne oi. Bile su duboke poput pustinjske noi, pune neizmerne tajnovitosti. Rut je bila preputena na milost i nemilost spletu uvstava koja su svakim danom bivala sve jaa. Merryvaleovo nezadovoljstvo pretvori se u suut. Da znam kako bih dola do Adama, otila bih ona e, kao u snu. Ah, ne, devojko, nemoj tako. Bih, i to sad odmah ona plane, trgnuvi se na njegov prigovor. Ali, draga moja, to bi bila ludost odvrati starac, borei se da savlada i zebnju i Ijutinu. Nijednu se enu ne smije ostaviti samu, a najmanje takvu kakva sam ja ona e turobno. Slaem se da je tako. I ja sam to rekao Adamu ivo joj odgovori Mervil. Ali, on je lud za tobom, Rut. Nesrea je u tome to je njega strah da e te unesreiti. Zaboga, kako? Pa, strah ga da Gerd ne dozna kako je tvoj prijatelj Vansfel, u stvari, njegov brat Adam. Ako se to desi, ni zemlja ni nebo nee spre iti katastrofu. Gerd nee nikad verovati u tvoju nevinost. On e te ocrniti ne samo ovde, ve gde god stigne. Mervil, Gerd e to svakako doznati ree Rut. A ponekad, kad se ose am ovako kao sada, ta uasna pomisao nije mi mrska. Prirodno, inae ne bi bila ena odvrati joj Mervil s nekom gor inom u tonu.

Njegove rei je ne dirnue. Mervil, niste mi rekli zato Gerd mrzi Adama. Cesto ste mi priali kako je Adam jo u detinjstvu volio brata, kako je ta ljubav nadivela njegovu gorinu i bes u Picachu i kako je ivela i rasla u njemu za svih godina to ih je proveo u pustinji. Ali zato Gerd na njegovu ljubav odgovara mrnjom? To mi se ini nepri rodnim. Pitala sam se i nikako da dokuim odgovor. Ta nije, valjda, po sredi ljubomora? Pa, ja bih rekao da jest. Ti zna ono iz Biblije: Tko se moe suprotstaviti ljubomori?" Ali otkud takva grozna ljubomora? ta je to to je Gerda jo u detinjstvu nateralo da mrzi Adama, da mu bude neprijatelj, da ga orobi i sve mu otme? Rut, esto sam se pitao da li da ti kaem zamiljeno e Mervil postepeno poputajui pred neumitnim. Ali ja moram to znati ivo doeka Rut pruajui ruke prema kopa u. Uostalom, sigurno bi mi to i Adam poverio. Ne, od njega ne bi nikad doznala odvrati Mervil pouzdano. Da li je to neto zbog ega bih manje cenila Adama? ona upita krzmaju i. Ni govora, Rut. Da li bih onda vie mrzila Gerda? Mislim da bi onda oseala za njega neto to jo nisi do sada. A ta to? Samilost. Samilost? ona zapanjeno ponovi. Zar ja da oseam samilost prema Gerdu Lareyju? Jamano bi je osetila. Jer je u tebe srce samilosno, Rut. Pa onda mi recite. Gerd Larey je nezakonito dijete odvrati Mervil priguenim glasom, kao da se boji da i ograda ima ui. Gerd je to anao jo kao dijete, ali je Adam doznao tek kad je odra

stao. Osim toga, majka je svu svoju ljubav poklonila Adamu. Leei budan na svom leaju, Mervil je oseao da se poneto Rutinog neraspoloenja prenijelo na njega. Za njega je bilo neobi no da ne zaspe odmah im legne. No je bila svea. Vetar je utao u granju to je prekrivalo star evu kolibu i fukalo kroz kolje, nosei suhu prainu. U pustinji je nepre kidno, jednolino muklo jecao.

Starac se pokrije preko glave da ne uje onaj alobni glas i da se zatiti od peska. Najednom zauje krik. Je li to bio vuk ili ena, ili pak glas udljiva vetra ispod krova njegove kolibe? Odbacio je ebe i oslunuo. Ali se krik ne ponovi. Kakve mu varke ponekad prireuje mata! Ponovo se smestio i pokuao usnuti. Meutim, najednom ga uznemiri tropot kotaa preko kamena i topot brzih kopita. Nekakva su kola prolazila blizu njegove kolibe. Sta li je to? To nisu kola s robom? Oslunuo je. Buka se ubrzo izgubi. Ponekad netko vie voli da putuje nou nego danju, ali je to velika rijetkost obzirom da se izvrgava opasnosti da skrene s puta i da zaluta u peane dine. Mervil stade razmiljati. Zaorega od etiri konja prola je blizu njegove kolibe u brzom kasu, pravcem prema putu za Yumu. Sad nije mogao pogoditi da li su kola prola kroz Izgubljeno jezero ili su ga zaobila. To e doznati kad svane. Kota i kopita ostavljaju tragove, pa ak i u kamenitoj pustoi, osobito ako za njima tragaju iskusne oi kao to su njegove. Opet je legao. Ali san nikako na oi. Stao je dovoditi u vezu onaj enski krik s ovim tajanstvenim kolima u noi. Potom pomisli na Rut i tu ga stadoe saletati svakojake slutnje. Oduvek mu je no u pustinji zaokupljala duh zlim slutnjama. Stao je sebe uveravati kako je ono bio krik kojota i da su blizu kolibe sigurno proli kakvi graditelji pruge to su koristili no nu tamu ne elei da ih se vidi. Tako se Mervil teio, ali time nije posve zaguio svoje strepnje. Ono to nije znao objasniti, oseao je. U duhu je namatao sve dogaaje to se zbie na Izgubljenom jezeru i tisuu drugih koji bi se mogli zbiti. Najzad je tek kasno, duboko u noi zaspao. Probudio se kad je sunce ve visoko odskoilo. Dan nije razagnao njegove none strepnje. Kroz san su se one jo poja ale. Obukao se na brzinu i krenuo. Crveno sunce, bljesak pustinje, kao da ga udari. Preao je cestu. Uski tragovi kotaa. etiri dobro potkovana konja! Na njegovo zadovoljstvo tragovi su vodili pravo k postaji. Onaj koji je vozio ta kola nije se plaio da ga vide jer je proao putem kojim ide potanska koija. Mervila zebnja malo popusti. Poe na doruak. Vraajui se, sretne Lareva koji je izlazio iz gostionice, svee obrijan, u besprekorno beloj, mekanoj koulji, na vratu raskop anoj i zavr nutih rukava. Po obiaju nosio je revolver za pojasom, crne hla e i visoke izme. Larey je oduvek bio naoit mukarac, a sad ga je bilo milina pogledati. Davao je dojam oveka kojeg ne moe nekanjeno prevariti. Ali je tog jutra os

~~ upita tavio drugi dojam posve drugi na prepredenog Merryvalea. Zdravo, stari, zar si jo ovde? Larey stigavi blizu Merryvalea. 'Brojutro, gospodine Larey. Ovde sam nego ta. Sto radi? Uglavnom se odmaram. Gde je onaj ovekto je bio s tobom kad ste sreli stona i moju enu? Moj drugar! On je u brdima, trai zlato otpovrne Mervil, kriju i radoznalost to ga je taj susret u njemu pobudio. Je li to njega zovu Vansfel? nadostavi Larey. ko to? polagano i namerno otegne Mervil. Kako Tko"? Oh, ludo jedna, pa ljudi iz pustinje. ko bi drugi? Da, svakako, zove se Vansfel odgovori Mervil. Ma ta kae! tupo e Larey. Zelene, velike oi njegove uirie se i upiljie u starca. Bile su sline Adamovim oima, samo to su bile zelene i, prema tome, manje prodorne od Adamovih bistroplavih. Vansfel? produi Larey. Ime je neobino. Ali, ve sam ga uo tu i tamo... I taj Vansfel poznaje moju enu? Mislim da se jednom upoznao s njom ve odavno, pre nekoliko godina, u Santa Vsabelu. ta je on tamo radio? Koliko se seam, radio je na jednoj farmi.

Ne, ne moe biti onaj Vansfel na kojeg ja mislim. A opet... ston mi se kleo da je osetio kao da ga je div udario Vraki udno! Zao mi je, gospodine Larey, ali vam ne mogu pomoi otegne Mervil. Pravo reeno, ni ja sam ne znam mnogo o Vansfelu.

Larey poe dalje, a Mervil uze razmiljati. Imao je o emu. Larey je na prvi pogled uvijeft blistao, sav je treperio od nekog posebnog uitka, ne eg to nije bilo mogue odrediti, po emu je mudri i pronicljivi Mervil nazirao nekakav skriven, potajan, silan plamen u tom oveku. Ali se ovaj put Mervil nije zamislio zbog toga, ve zbog Lareyjeva izvanredno dobrog raspoloenja. Sto li se to desilo gospodinu Lareyju? Starac ubrza korake. Zrak mu se inio naelektriziran. Njemu se samo jedna nesrea mogla desiti na Izgubljenom jezeru nesrea koja bi zadesila Rut. Morao je okonati neizvesnost. Vratnice na ogradi bile su otvorene. Idui stazom, po navici starog traga a, Merryvale zakilji u prainu. Tragovi tekih okovanih izama pokrili su njegove tragove to su ostali od sino. Pognuo se da ih bolje zagleda. Dva mukarca i jo netko s manjim stopalom. Tragovi su vodili niza stazu. Poao je za njima do vratnica i iza njih, van, potom se okrene paze i da ne privue neiju panju i urno poe stazom natrag ka kui. Na vratima Rutine sobe doeka ga Hunt koji je po izgledu i dranju bio krajnje uzbuen. Mervil! Rut je otila! on uzvikne. Sto?! zaprepateno drekne starac. Otila je! Rut je opat otila! Kamo? Ne znam. Jutros me nije probudila, protivno njenu obiaju. Zvao sam je na doruak, nije dola. Nato sam poao u njenu sobu. Vrata nisu bila zakljuana... ! Hodite, pogledajte. Po krevetu se vidi da nije spavala. Napet kao zapeta puka Mervil oseti kako ga drhtavica spopada prelazei prag Rutine sobe. Zagledao se u uredni mali krevet s belim, istim jastukom. Hunt, kad ste posljednji put videli ili uli Rut? U devet sati ula je da mi zaeli laku no. Potom, kad je izala, govorila je s nekim. Prepoznao sam stonov glas. ston! uzvikne Mervil. Jeste. uo sam je kako ga pita ta eli. Neto joj je odgovorio. Potom kao da ju je neto preklinjao. Nisam razumio ta mu je rekla, ali sam poznao njen ton. Neto mu je otro odgovarala. Stadoe se svaati. Nauo sam po koju re te sam razumio da je on traio neka se ona u ne em zaloi za njega, ili da za njega neto dobije od Lareyja. Bio je veoma uporan. Molio ju je. Ja nazovem Rut da im tako dam do znanja da sam budan. Nato oni produie tie govoriti. Zatim sam uo Rutine korake na trijemu. Otila je u svoju sobu. Malo kasnije uo sam je u sobi. Vie nita nisam uo, zaspao sam. Eh, sav mi se mozak smutio tree Merryvale. Tu ovek ima ta da misli.

Mervil, ona je opet pobegla sa stonom snudeno i besno e Hunt. Ah, nije mogue! raspali se Mervil. ekajte, jo se neega seam nastavi Hunt. ston je spomenuo neki novac, i Lareya, i da bi dobio metak". Ah! Dobro, imae ston o emu da mi pria pre nego Rut je opet bila kao na iglama prekine ga Hunt. Vidio sam to na njoj jo juer. Kad je spopadne taj njezin bes, onda ni sama ne zna ta radi. ston ju je nagovorio da pobegne. Hunt, jako je slabo... ali, ne! ne! Ne moe biti ono to vi kaete! Mervil, brzo poite i vidite da li je i ston otiao. Ako jeste To je lako. Idem odvrati Mervil i urno ode. Ja u pogledati gde su Rutin koveg i stvari povie Hunt za njim. Mervil je jurio, a misli su mu prosto letele. No logike zakljuke nije mogao donositi sve dotle dok mu injenice nisu poznate. Ljubav to ju je gajio prema Rut ustade u njenu odbranu, i to tako snano da je sasvim uguila glas stareva gorkog iskustva steena u pustinji. Sve se drugo moglo desiti, samo ne izdajstvo od Rut. U tom asu iskuenja starac bi i svoju duu dao u odbranu Rutine asti. Bez daha je stigao do male, zgodne kue od cigala u kojoj je ston stanovao. Zivooka Meksikanka ispoetka nije razumela to hoe. Kad je kona no shvatila ta starac zadihano pita, ona odvrati: Gospodin ston otiao sino i ne vratio se. Ova neoekivana vijest, sa svim svojim znaenjem, zgodi Merryvalea poput noa i u isti

?fl OJ) U ( r / c mah vrati sposobnost logikog rasuivanja dotad zamuenog Ijupkou Rut Virey. Konaan sud o njoj donijee kad mu sve injenice u vezi s njezinim nestankom budu jasne a dotle, priguie sve iluzije i snove koji su mu otupili razum. Vratio se istim putem natrag, ali se sada jedva vukao. Oseao se starim, izgubljenim, jadnim. Sto e rei Adamu? Na tu je pomisao zadrhtao. Stresao je sa sebe ubitanu slabost i suoi se s onim to duguje sebi, Adamu i

devojci. Jadna Rut! Na alost, imala je pravo! Nisu je smeli ostavljati samu. Adam i on moraju ponovo otpoeti potragu za njom. Nekakav mete u postaji zaustavi mu korake ispred irom otvorenih vrata. uo je udarce, potom prasak. Ue i spazi Dabba gde se rui niza zid o koji je oito tresnuo. Larev zakorai napred i stade nad njim, stisnutih aka. Moda e ti to odreiti jezik on vikne. Nisi mi ni dao priliku da govorim izmuca Dabb, pridiui se na laktovima. Dii se i govori. S naporom se Dabb skupi i ustade, jednom rukom dre i se za lice. Bio je blijed kao mrtvac, a elo mu se orosilo znojem. Gde su novci? zaite Larev. Ne znam. Kunem ti se da ih ja nisam uzeo. Kako to da sino nisi primetio da ih nema? Nisam ni gledao. A ti uvek zakljuava stol. Zaboravio sam to i sino uiniti. Jesi li bio ovde sam, kad si zatvarao? Nisam. ston je bio tu neko vreme skoro do devet sati. Ha, ston! Jesi li koji put izlazio dok je on bio ovde? Jesam. Nekoliko puta sam otiao u skla dite. Dovedi mi stona zagrmi Larey. urno krenuvi da izvri nalog, Dabb goto vo udari u Mervila. Gospodo, ovek koga traite otputovao je noas mirno najavi Mervil. Larev je bio vie zaprepaten pojavom Mervila, nego njegovim re ima, to ne izmae starevim prodornim oima. Na Larevevu elu ucrta se duboka bora. Otkud ti ovde? Sluajno sam ovuda prolazio, uo guvu i uao objasni Mervil. Vidim da si poprilino radoznao, stari kripavo e Larev. Ni govora. Nema oveka koji ne uiva gledajui tunjavu ili kako netko pogiba otpovrne Mervil. ko ti je rekao da je ston otiao? Meksikanka kod koje stanuje. A zato je to tebe zanimalo? otro upita Larev, zaboravljajui na raniji bes. Pa, imao sam svoje razloge, Larev otegne starac. Sto se petlja u moje poslove? Ijutito e Larev. Ja nisam ukrao novce suho i ironino odvrati Mervil.

Merryvale, ti neto krije besno e Larey. Pa, gospodine moj, ako krijem, onda je to jamano itav pil samih asova. Uzalud se Larey penio. Bio je nemoan da parira star evim duhovitim odgovorima koji su ga smuivali svojom dvosmislenou. Najzad, sjetivi se da je tu jo i Dabb, on rukom dade znak Merryvaleu nek odlazi poprativi taj pokret gadnom i preteom psovkom. Mervil pomisli kako Lareyev grubi bes nije bio posve prirodan. Starac je u svom ivotu upoznao bezbroj opakih tipova. U logorima kopaa nailazio je na kockare, bandite, odmetnike, revolver ae, svakovrsne surove grubi Jane to ih je stvorio Zapad, a ova im pustinja dala kona ni divlji lik. Ali su svi oni ipak u veini bili pravi ljudi. Larey je na Mervila ostavljao dojam oveka sa Istoka koji po svojoj prirodi ne moe podneti suhi rasap to ga pustinja stvara. Bilo kako bilo, on dugo ne moe izdrati u ovakvom kraju. Samo je pukim sluajem zavladao ovom oazom bogu za leima. Merryvale se mrko nasmei pri pomisli da zna zato Larey sve rjee odlazi u Yumu. Uz ove misli, Mervil je urio k Huntu. Naao ga gde blijed i shrvan u i na trijemu. No, to ste pronali? upita ga Merryvale. Rut nije uzela koveg, niti svoj toaletni pribor. ak ni kaput! Na sebi je imala samo haljinu! Neka me avo nosi! izmuca Merryvale naglo sedajui. Nije ni zrcalo uzela! ko poznaje Rut, odmah mu je jasno da tu neto nije u redu. Vidim. Rut je vrlo uredna devojka... Hunt, ovo je vraki zamrena stvar. Ja jednostavno ne znam to da mislim. Jedno znam: da Rut ne bi ni s kim pobegla bez odee i onih triarija to enama slue za lickanje obrva i lica. Da, ali sa enom nikad niste sigurni. injenica je da nje nema. ovee, nije mogla otii sama usprotivi se Hunt. Mogla je, ako je htela. Sino mi je rekla da bi odmah onog trena pola k Adamu samo kad bi znala gde e ga nai. Pa, moda je ipak otila. ula je kako mi je Adam poverio da se ulogorio u guduri. Moe biti da je pola k njemu. Sve je mogue. Rut je esto lunjala nou. Zurila je u mesec i zvezde kao da je zatravljena. Volela je tamu, no koja od nje skriva sunce i pustinju..,. Moda je pokuala pronai Vansfela, pa je pri tom zalutala. Dakako. Nadam se da je tako. Lako je mogu nai. Slijediu joj trag. Ali ipak mislim da je to uzaludna nada. Jeste li nali stona? Nisam. Otiao je. Znao sam to! Oseao sam!

Ni to nije sve, Lareyju je ukradena pozamana svota nastavi Mervil i ispria p zgodi kod postaje. Meutim, svoja razmiljanja i zakljuke zadrao je za sebe. Strano! izusti Hunt. ston je lopov. uo sam ga sino kad je govorio o novcu i Lare Peane stepenice

yju... Rut je pobegla s jednini lopovom. Gospode! """ ta god da je uinila, moramo je dovesti natrag otro e Mervil. Hunt, vi ostatak dana provedite kod postaje, motrite i oslukujte. Ali sami nita ne govorite. Jeste li me razumeli? Ja u malo proi oko naselja i potraiti tragove. Poveu jednog prijatelja Indijanca sa sobom. Sad vidim da se nisam uzalud sprijateljio s Indijancima... Danas dolazi koija sa severa. Kad doe, pogledajte ko je u njoj. Kasnije u otii u potragu za Vansfelom. Moete se u glavu kladiti da e biti rusvaja.

. Indijanca je naao u krmi. Vitonogi, kako su ga njegovi zvali, spadao je meu one mnoge itelje pustinje koje je dodir s belim ovekom pretvorio u ljudske razvaline. Engleski je dobro razumijevao, ali je slabo govorio. Bio je u kojeemu veoma sposoban, ali se toliko odao piu da ni za kakav rad nije mario. Dokle god je krma bila otvorena, od rana jutra do kasno u no i, Vitonogi bi u njoj visio. Njegove crne, mrke oi zasvetlucae kad 'je skrenuo pogled sa zlatnika na svom dlanu k Mervilovu licu. Hajde, poi za mnom, ali me slijedi izdaleka apne Mervil i poe napolje. Nije hteo da itko vidi kako sa Vitonogim odlazi u pustinju. Meutim, inilo se da s te strane nema opasnosti, jer se, tako rei itavo naselje skupilo u postaji. Mervil poe putem prema severu, kadli sretne gospou Dorn, sitnu, tamnoputu enu jednog vozaa. Brisala je ruke o pregau. Jeste li uli vijesti? upita ga ona uzbueno. Pa, gospoo Dorn, mnogo vijesti kola naokolo odvrati Mervil. Rut Larey je opet pobegla ona stade brbljati, prevr u i o ima. S onim mladim tr io

govcem stonom. Ve drugi put s njim. Kau da je Larey poaavio... Zar nije strano? Jadni gospodin Hunt! Meni je Rut kao prijateljica bila draga, ali se mnogo pokvarila. Znala sam ja da e neto tako napraviti! Gospoo Dorn, priznajem da sve to izgleda vrlo runo, ali bih ja ipak malo priekao pre nego bih za Rut rekao da je skroz naskroz ne valjala. Oh, pa ja nisam tako rekla prosvedovala je gospoa Dorn. Samo to sam se prestraila. Ta vi znate da je ona ve jednom beala sa stonom. Tada ste je vi i onaj ovek iz pustinje vratili. Ovaj put je gore. Opljakali su Larevev ured. Ukrali su mu novac i kidnuli. Merryvale joj vie nita ne ree, ve poe dalje. Stanovnici Izgubljenog jezera bili su onakvi kakve ih je pustinja stvorila i tu ni Rut ni Hunt nisu predstavljali izuzetak. Mervil pomisli kako to moe i za sebe rei ni on nije nita drugo nego viljasta pustinjska lisica, otrih onjaka, samotna, gladna, izopaena, bez potomaka. Zar nije sve to je ljudsko u njemu postojalo samo za Adama i za onu udnu, kao kaktus tvrdu i oporu ljubav prema eni koju Adam voli? Naavi se van naselja, Mervil se okrene i spazi Indijanca gde ga prati izdaleka. Starac produi do grupe stabala gde prieka crvenokoca. Uh! Sto eli? upita Vitonogi. Obii emo oko celog naselja objasni mu Mervil. Traiemo tragove od sino. Kakve tragove? Kakve bilo. Dolo? upita Indijanac upirui prstom prema severu, pa ispruenu mrku ruku okrene prema jugu. Otilo? Tako je. Tragovi konja i kotaa ivo potvrdi Mervil. Ho u da znam postoji li kakav trag mukarca i ene koji su sino stigli ili otili. Ja znati ree Indijanac, pa poe na put i nogom pokaza na trag uzanih kotaa istovetan s onim to ga je Mervil otkrio na suprotnoj strani naselja.

Doao i otiao prola no. Ja vidi nastavi Vitonogi mrkim pogledom oprezno zurei u subesednika. Druom rukom, Mervil prui Indijancu jo jedan zlatnik. Reci mi, ko? Ti ne ini zlo? upita Vitonogi lupkajui se kaiprstom po grudima. Ne, neu te izdati odluno otpovrne Merryvale. Ne napravi tebi zlo. Vitonogi jednom akom pokrije svoje desno a drugom pokae na lijevo oko. Jednooko ovek dolo. Merryvale poskoi kao da rnu je puka za leima opalila. Zaboga, Collishaw! etiri konja. Kola dolo. Ja vidi Indijanac podie dva prsta. Meksikanac i jednooko ovek. Ne stalo kod postaja. Stalo daleko od postaja. Dugo vreme. Otilo brzo! Vitonogi, premca ti nema odvrati Mervil, briui znojno lice. Uh!... Jesi li vi dio da li su ti ljudi silazili s kola, ili su se s nekim sastajali? Ne vidi. Sve crno tamo. Jesi li uo enski vrisak? ree Merryvale teko diui. Ne uo. Sve mir. Jesi li moda vidio Lareva? Ne. On piti kao riba. Brzo ode. U redu, Vitonogi. Sad potraimo tragove. Ti idi na onu stranu, a ja na ovu. Naemo se kod Indijanca Jima. Podelie se. Merryvale je stao zaobilaziti gornji dio naselja. Iao je pozorno motrei tlo s kojeg nije skidao oiju. Tragove je bilo teko na i na peanim ili pak tvrdo utabanim mestima. Meutim, tlo je mestimino bilo od ilova e i na njemu je i najlaganije stopalo ostavljalo otisak. Merryvale ne spazi nikakve sveije tragove. Iza Rutina dvorita naie na svoje i Adamove tra gove otpre nekoliko dana. Odatle pa sve do Indijanca Jima nije bilo niti znaka vrednog panje. Vitonogi ga je ve ekao premda se po njemu to nikad ne bi moglo re i. Ne vidi vie tragovi ree Indijanac. Gde u dobiti konja za jahanje? upita Merryvale koji je ve grozniavo kovao plan o daljoj akciji. Jim ima mazga. Sedlo? Indijanski sedlo. Mnogo dobro. Vitonogi, uzmi od Jima sedlo i mazgu i doi s njom tamo ree Mervil pokazujui na svoju kolibu koja se videla izmeu stabala palo verdes. Uh! potvrdi Indijanac.

Doavi u kolibu, iji mu je zaklon upravo doao kao naru en, Merryvale zbaci sa sebe kaput i iznenadi se spazivi da mu je koulja mokra. Oseao je da mu telo gori. Gle, zamisli, ja se ugrijao on e glasno. Ovi su junski dani neto topliji no obino. Ne smijem zaboraviti vodu. Odmah je meu svojim stvarima potraio uturicu i kad ju je naao, seo je da se odmori. Po glavi mu se motalo tisuu misli, ali zbrke vie nije bilo. Mora smesta poi po Adama i s njim se vratiti u naselje na vreme, da bi se ujutro ukrcali u koiju. Kad mu Mervil prenese sve to je vidio, uo i zakljuio u vezi s Rutinim nestankom, Adam e stupiti u akciju brzinom orla po kojoj se i prouo. Kamo e ih taj pothvat odvesti, to Merryvale nije znao; samo mu je bilo jasno da treba to pre otii u Yumu. U njemu se probudila stara enja za opasnim i nepoznatim pothvatima koju je pustinja u njega usadila. Stie i Vitonogi s mazgom. Bilo je to olinjalo pretpotopno ivin e i Mervil ga stade prezrivo merkati iskosa. Poslao je Indijanca da mu kod postaje napuni uturicu voom, a on uze podeavati uzengije. Ubrzo se naao na mazgi i krenuo kroz drvee trudei sa da ga nitko ne vidi. Na rmu od naselja, Mervil poe jarugom uz iji su se rub na pesku jasno ocrtavali Adamovi tragovi. Starac se drao njih ali je ipak gle

dao u okolinu, neravno obzorje a pogdekad se okretao da baci pogled na onu pusto iza sebe. Izgubljeno jezero pretvori se u puku ?elenu to ku, potom se izgubi iz vida iza hrpta. Pustinja kao po kakvoj aroliji promeni svoj lik inilo se kao da tek sad prua pravu sliku o sebi. Ona oaza zelenila to se izgubila u daljini bila je neto tue, nespojivo s vremenim kamenom i pominim peskom. Jara, blijes i tiina, ogromno beivotno prostranstvo, srebrnasti pesak, gole, crvene, kamene izboine, bakrenasto nebo sve je to opkolilo i stislo Mervila postepeno dajui svoj peat njegovana mislima, otu uju i ga od svega to bi odudaralo od okoline. Na pet milja ili neto vie uz blagu pustinjsku padinu jednolikost kraja se neto izmeni. Pred starcem se razjapi ulaz u guduru. Uao je i jahao vijugavom peanom jarugom kojom je za kinih doba voda pretecala.

Zaao je u oblast stena. Zidovi gudure bivali su sve vii, na kraju su se visoko k nebu dizale njihove mrke i raspucane stene. Dojahao je do jednog gotovo ravnog mesta. Tu se gudura probijala preko nekakvog ovla ispupenog platoa. Mrtvilo to je tu vladalo bilo je samo pojaano rijetkim, turim korovom, pokojim krljavim kaktusom i grupom dimnog drvea. Sto je dalje iao, gudura je bivala tamnija, jezivija, nabijena tiinom koja se inila kao s onog sveta. Pa ipak je tu bilo ivota" koji je uterivao u la putnikovu bolesnu sumornu matu. Spazio je zelenog gutera, nalik lepoj niski dragog kamenja, to je projurio preko peska, ostavljaju i za sobom tanak trag. Vijugajui izmeu stena, grabio je jedan takor peane boje. Preko trake neba iznad gudure proleti orao, rairenih krila, u brzom i velianstvenom letu. Ova su bia znala kako se savlauje pustinja, bar za neko kratko vreme. Na jednoj ravni opkoljenoj raspucanim liticama, strmim, golemim kamenim zidovima i blago nagnutim padinama peara, gudura se ra vala. Mervil nae sad ve posve jasan Adamov trag koji je vodio u lijevi rukav. Bila je to nekakva gadno sumorna pukotina izmeu dviju lebde ih litica. Mogla bi posluiti kao ulaz u pakao. Neto dalje gudura se irila i bivala svetlija, sa manje zastrauju ih nagnutih gromada, naherenih stena i raspucanih kamenih okana. Obiavi ugao, Merryvale se odjednom nae pred jednim od onih uda kojima udljiva pustinja u rijetkim prilikama aava svoje verne sljedbenike. Bio je to ovalan prostor zatvoren velianstvenim zidom savreno glatkih stena zlataste boje to su se okomito sputale do tla prekrivenog krasnim, blistavim peskom i popuilibara utim kamenjem oivienim zelenim raslinjem. Sunev blijes se odbijao od jedne lokve smete ne usred tvrdog kamena. im je Mervil uao u taj raj, vodei mazgu prema strani koja je bila u hladovini, Adam najednom iskoi iza goleme stene, s revolverom u ruci. Zdravo, Mervil. Ve sam te odavno uo.

Uh, prestraio si me. Neto sam plahovit, a da bih doao dovde morao sam proi i kroz komadi pakla odvrati Mervil, pa stigavi u hladovinu, sjae. Kako si, drugaru?

Dobro sam, stari moj, ali sam rijetko kada kao sad ovde osetio svu amotinju i uas pustinje. Nikavog drugog posla nemam, no da ekam da vreme proe. Mora da je to gadno. Ali sam si kriv to si toliko ekao. Rekao sam ti daje bolje ako se to ee nae na Rut. U svakom sluaju da si sino doao... Kao da je i sam kriv i strah ga da se sretne s onim prodornim, sivim o ima, Mervil ostade bez glasa. Ti mi nosi loe vijesti. Odmah sam znao im sam te vidio. Drugaru, gore ne mogu biti. Rut je ponovo otila! Jednim skokom Adam se nae pred njim i na njega poloi one svoje ruke nalik pandama. Jeste, Adame. Otila! Otila opet sa stonom, ili... NE! Zvuan, poput zvona buan Adamov glas odjekne i odbije se od litice do litice. Bila u Mervilu neka ica grubosti, neka nastranost koja tog asa isko i podjarena bolom zbog Adama, besom na Rut i spoznajom da su se nali u dozlaboga gadnom poloaju. Pa on e skidajui eir i briui znoj sa ela ako nije otila sa stonom, onda se dogodilo neto paklenski gore. Mervil, ti si ponekad star i udljiv, kad si umoran ili obeshrabren. U redu, ali znaj, prijatelju, da sad ne mogu biti strpljiv. Adame, umoran nisam ali me crna tuga skolila. Govori! Hou injenice, a ne to misli! plane Adam tresui Mervila kao praznu vreu. Nato Mervil ispripovedi celu priu o Rutinu nestanku posve se ograni ivi samo na ono to je uo, vidio i uinio. Ona nije svojevoljno otila sa stonom ree Adam tako uverljivo da je u Mervilu gotovo ve smrznuta krv stala bre kolati. Sad kad s tobom priam, Adame, ini se zaista nemogu im on re e. Nadam se da joj se nisam izneverio. I jesi, na nesreu. Ali, mog si brata spomenuo samo u vezi s njegovim napadom na Dabba, ukradenim novcem i stonom. Ima li jo ta? Pa, ti si se derao da hoe samo injenice odvrati Mervil odjednom oseajui kako se die prepreka pred njegovom namerom da anela osvetnika usmeri na Gerda Lareya. Rutino lice njen pogled njen apat! Starac nije mogao izustiti ono to je doku io svojim o troumnim rasuivanjem. Vie bih volio da ispadne Rut nepotena, nego da je posredi Gerdovo zlodelo Adam e izmueno. Merryvale poskoi kao biem oinut.

Gospoe, to ti pada na pamet, Adame? Pa zar ta devojka, koja je u osnovi dobra, koja se bori protiv zla to ga sa sobom nosi od ro enja i protiv ljudskih zvijeri koje ele njeno telo! Ja bih za nju ivot dao, duu bih svoju predao za spas njene asti... Adame, poludio si! Ne, ne, jo nisam ree Adam podiui lice hladno poput leda. Ja bih nju i takvu volio, ak i vie. Mogao bih je spasiti... Ali, ako je Gerd stavio svoju odvratnu ruku na nju... neka mi je Bog svedok... srce u mu iupati! Velike, tvrde ake, nalik pandama pustinjske grabeljivice, zagrebae po zraku stravinom silinom. I to bi bilo sjajno! provali iz Merryvalea, obuzetog mrnjom. On se udalji od prijatelja i stade hodati ispod litice ne bi li se smirio i staloio. Merryvale, vreme leti ozbiljno e Adam, kad mu je starac ponovo priao. Pa ba sam na to mislio. Kad moemo najbre stii u Yumu? Koija dolazi danas na Izgubljeno jezero odvrati Merryvale. Sutra ujutro prou" zuje. Ti poi njom brzo odlui Adam. Ja u pre mraka natovariti magarce i krenuti odavde. Sutra zorom biu kod Bitter Seepsa. Tamo u ekati ko iju. Ako mi je brat u koiji, a ti izbaci kakav papir, ili bocu, ili to bilo iz kola. Ako nije, zaustaviu koiju i produiemo zajedno. Sve je to lepo. A to ako Gerd bude u koiji? upita Mervil. Zar bi me prepoznao ree Adam, a preko lica mu pree senka bola. Da li se ti sea deaka koji je doao u Picacho pre osamna est godina...? ini se kao da je itav vek proao. Zar se nisam strano promenio? ko bi u Vansfelu prepoznao deaka Adama Lareya ? Merryvale, reci, da li bi me on prepoznao? Nikad! uzvikne Merryvale pitavo. itav sat bi mogao stajati pred njim a on ne bi naao nita poznato na tebi. Da, Adame, zaboravili smo na preobraavajuu mo pustinje! Ali ja nemam poverenja u sebe nastavi Adam zurei u starca moleivim, nesretnim pogledom. Ne smijem stati pred Gerda, niti dozvoliti da on stupi pred mene; to mogu uiniti samo kad bude kraj! Tune rei! Mervila je bolelo gledajui prijatelja u takvim mukama. Adam se sav strese poput lava to ustaje. Dosta. Ako Gerd bude u koiji, ja u peke u Yumu on odlui. Stvari u skloniti u Bitter Seepsu i magarce tamo ostaviti. Putova u no u. U Yumu u stii samo dvanaest sati posle tebe. Nai emo se kod Augustina. Zna nje gov lokal. Prijatelj mi je. Mnogo sam ga zaduio. Bez obzira gde je kriju, Augustine je u stanju da nam pronae Rut. Dobro, drugaru, ja polazim odmah odvrati Mervil.

U Merryvaleovoj svijesti nije bilo mesta ni za jaru, ni za teak put, ni za zlokobnu pustinju. Bio je nadahnut uvstvom iju je veliinu naga ao ali mu je neprekidno izmicalo potpunom shvaanju. Tijek vremena i daljinu uop e nije oseao. Ve je bio mrak kad je, ne oseajui ni umor ni glad, stigao na Izgubljeno jezero. Vratio je

mazgu, pa je pourio k Huntu. Zatekao ga je za veerom. Hunt ga ponudi da sedne i jede, pa ga stade obasipati pitanjima. Pa, nee proi tedan, dana, a Rue opet sediti ovde, za vaim stolom odvrati Merryvale, odgovarajui time na sva pitanja odjed nom. Kad bih u to bio siguran, kamen bi mi sa srca pao re e Hunt, neto olakano, ali ipak pun dvojbe. Moete biti sigurni, zna se, ukoliko je Rut iva. Jer nitko ne zna to sve ova pustinja krije. Larey je dolazio k meni ree Hunt. Ama nemojte! Iznenauje me. Sto je hteo? uzvikne Mervil znatieljno. I ja sam se zaprepastio nastavi Hunt. Kao da je zaboravio kako se svinjski ponio prema meni. Raspitivao se za Rut. Bio je znatieljan i ogoren, ali se videlo da ga je bes proao. Hh! Otkud znate da je pre toga bio besan? naivno upita Merryvale. Sreo sam gospou Dom. Vi znate kakva je ona lajua. Pa, bila je u postaji. Prema njenim reima Larey samo to nije sruio postaju. Bio je kao lud. Urlao je i psovao unutra i vani. Indijanci pobegoe od njega, a ni Meksikancima nije bilo prijatno. Aha, vidim. Derao se do neba je l'de? Kako je njegova ena opet pobegla sa stonom? Da, tako je. Toliko mi je gospoa Dorn ispriala. Ali kad je doao ovde, kod mene, bio je staloen. Ree kako stona ne treba mnogo osu ivati. Lepa ena svata e napraviti od mu

karca. Na kraju mi je rekao kako e koijom ii na sever da kod Salton Springsa nae Collishawa od koga e traiti da poe s njim u Yumu ne bi li uhvatili stona i Rut. Dovee Rut natrag i ovaj pue je naterati da ivi s njim. No, alosna mu majka! jeknu Mervil. Meni je to posve jasno produi Hunt. Kad bi Rut bila pametna, vratila bi se Lareyu i od njega nainila pristojna oveka. Svima nama bi laknulo. Dakako da bi, gospodine Hunt poneto ironino prihvati Mervil. Koija za sever stigla je danas u rano popodne i malo kasnije krenula dalje ree Hunt. Ispred krme, iz koje je blijetalo uto svetlo, starac sretne Dabba. Zdravo. Gde si bio? pozdravi ga Dabb znatieljno, ali i prijateljski. U brdima, iao sam k drugaru odvrati Mervil. Neto si mi se udebljao. Ne rugaj se zaguna Dabb. Vidio si kad me udario. Jesam. I otada se pitam zato mu nisi odgovorio kao pravi Zapadnjak. Jer sam prokleta kukavica. Ne mogu se tui s Lareyjem ni akama, ni mecima. Svejedno u ja njega... Gde je sad? prekine ga Merryvale. Na severu. Danas je otiao koijom. I to u vezi s onim to smo razgovarali. A moda ne, Dabb. Ja bih se kladio da ovaj put Larey niti ne pomilja na izvore i njihovu kupovinu. I ja sam to pomislio ree Dabb. Dobro, jo emo o tome razgovarati odvrati Mervil i poe u krmu. Bila je buna, zadimljena i bazdela je po rumu. Kao to se nadao, starac na e vozaa koije s kojim se jo ranije bio upoznao. Hodi, trgni jednu ponudi ga Merryvale. Ne mora mi dvaput rei odmah prihvati voza. Ima li jedno mesto za Yumu ujutro? upita Mervil dre i au. Koliko hoe mesta, stari moj. Ovaj put imam samo tri putnika. Vrlo dobro. A uj... ja sam ti ovek od pustinje, volim nebo nad glavom; kako bi bilo da sedim kraj tebe? Samo izvoli. Imae dobrih petnaest sati pod otvorenim nebom, a jo vie ako bude vetar puhao. Polazim rano, u est. Meni je svejedno. Je li dobar put do Yume? Nije lo, samo je vrue kao u paklu na onom najniem delu. Ji li i Collishaw putuje? upita Mervil, naizgled posve nehajno. Ne. Raspitivao sam se za njega kod Twenty Ninea, ali ga tamo nema. No, idem na spavanje. Videemo se ujutro. Kako ti je ime? Ja sam Hank Day. Za prijatelje sam Merryvale naceri se starac. Tek kad je legao, osetio je da su mu i dua i telo umorni od napora toga dana. U glavi mu se mutilo, a telo bolelo. Na pragu je velikih

dogaaja. To mu je doaptavao glas iz pustinje. Tiina, gusta poput crne noi bez zvezda, spusti se na svet pustinje i odnese starca u zaborav sna. U zoru je Merryvale spremao ono malo stvari koje e sa sobom poneti. Gotovo je ostao bez novaca, ali ga je to malo smetalo jer ga je mogao dobiti od Adama. Prijatelj je u pojasu jo imao zlata, premda su mu tokom vremena zlatnici sve tanje zveckali. Starac ode na doruak. Uzeo je neto hrane za put i napunio uturicu vodom. Potanska koija, sa est odmornih konja to su gr izli vale, stajala je ispred postaje. Hank Day je veselo doekao Merryvalea. Penji se on mu naloi. Pazi, bogati, to si ti okretan, ko bi rekao. Odmah polazimo. U koiji je ve bio jedan putnik, ali Merryvale nije uspio da ga dobro zagleda. Iz krme izioe jo dva putnika, nosei prtljag, i uoe u kola. Pogledavi ih, starac se uveri da nisu ljudi koji bi imali ikakve veze s njim i s Adamom. Day se pope na vozako sedite, pokraj Merryvalea i odrei uzde. Bio je razgovorljiv i veseo. uj, stari, ako bi me banditi ucmekali bi li ti bio u stanju doterati zapregu u Yumu? Pa, mogao bih pokuati. im dobijemo potu, kreemo. Jutros je Dabb neto spor. Sta e, natekla mu vilica pa je tei. Haha! Uto prie Dabb nosei potansku vreu i jedan paket koji ubaci u koiju. PefiCane stepenice Kamo e? upita on u udu gledajui Mervila. U Yumu. Moram dii novac iz banke da bih kupio novo odelo otegne Mervil. Kladim se da ti je sva banka u jednom depu i taj je upalj upol u ali, upol ozbiljno e Dabb. Day zapucketa biem i veselo podvikne konjima: Hajde... pokret! Dok je svee i vidi se! I tako krenue za Yumu. Mervil se udobno zavali, kao da mu je lake to dotada nije naiao na zapreke. U pustinji e ga ekati Vansfel, i to sigurno kao to je sigurno da ono crveno sunce pee i pri ovaj pesak. Samo da je Rut iva i zdrava! Mervil se uzbudio mislei na pustolovinu kojoj hrli u susret. Ovaj put obuzda zebnju, i svoje nametljive i beskorisne zaklju ke, i nedovrene planove sve to moe pustiti za kasnije. Tako, ide u Yumu, a? upita ga dobroudni voza. Kad si posljednji put bio tamo? Mervil se zamisli. Bie poetkom travnja.

Yuma je sada u punom razvoju. Oduvek je bila konica, ali je sada velegrad. Nita me ne iznenauje. ivljeg grada jo nisam vidio. Sto je sad novog u njemu? Utrostrui sve ono to je bilo, eto ti odvrati D ay oduevljeno. A izgradnja eljeznice dovela je u grad gomilu Meksikanaca, Crnaca, crvenokoaca, Kineza, kockara, pljakaa i uliarki. Takav skup jo nisi imao prilike videti. Ali se i mnogo potenog posla razvilo. Tako! Izgledi za dobru zaradu, a u gradu slobodne ruke, a? Nego! Tamo ti je zakon ispod miice. Barem da vlada zakon iz Arizone! Jedini erif koji je neto valjao, Jim Henshall, nedavno je u jednom okraju ubijen. Sad je mesto upranjeno. uo sam da se nitko ne otimlje za taj poloaj, osim Collishawa a njega ozbiljni graani ba mnogo ne vole. Collishaw! On je negda bio erif u Texasu, specijalist za veanje. Zato ga u Yumi ne vole? Prvo i prvo Collishaw je uloio novce u najgoru jazbinu odvrati voza . To ti je neka dvokatna, stara panjolska zgrada, zove se Del Toro". Kr ma, kockarnica, prenoite i ta ti ja znam jo to. Vlasnik je neki Sanchez, Meksikanac, a Collishaw mu je ortak. Sanchez ima dosta love, i uspio je zatakati neke stvari koje su se desile u Del Toru". , Seam se da sam bio tamo ree Mervil. Ali mi se lokal nije uinio gorim od nekih drugih u gradu. ekaj da sad vidi Yumu, stari moj povie Day, pucketajui biem. Razmahala se da je milina, a to jo neko vreme nee prestati. Pa, kad dobro promislim, meni se takva mesta ne sviaju... Hoe li zapaliti? Sa zadovoljstvom prihvati Day. Koija se valjala vijugavim pustinjskim putom. Put je bio tvrd, kamenit u blagoj nizbrdici, njime su konji ili u dobrom kasu, brzo prevaljujui udaljenosti. Mervil je uivao u ritmikom batu kopita, u zveketu lanaca i kripi konjske opreme, u tropotu kotaa, a posebno u slat

kom miomirisu suhog pustinjskog zraka jo sveeg za rana jutra. Kao posaene rukom vrtlara, u jednakim razmacima rasle su grupice jarkozelenih pustinjskih biljki. Tu i tamo, dizale su se humke srebrnastog peska. Na finom zelenilu stabla mesquite isticale su se krasne crvene i zlataste kvrge i kuglice imele, parazita koji po nekoj udnoj igri pri rode ivi od suhog pustinjskog drvea. U svim peskovitim jarugama dimna stabla bila su nalik na pahuljaste, plave oblaie to se diu s logor ske vatre. Tek narijetko se pojavljivao po koji palo verde, izvanredno nean i zelen, iaran svojim utim cvetovima, osamljen na svetloj pozadini pustinje. Smeno nauljenih golemih uiju, odnekud iskoi plah divlji zec i izgubi se meu peanim humkama. Mali, areni jastreb uao je mrda jui krilima na kamenu ispod kojeg se bez sumnje krio kakav zlosretni pustinjski glodavac. Preko puta brzinom munje poleti najrjea pustinjska ptica, divlja pustinjska koko, rairena, duga i vitka repa, sjajna arena perja, kao plamen crvene, izrezuckane, uspravne kreste; u kljunu je surovo stiskala gutera. inilo se kao da u pustinji na sve strane ima ivota ive bia sigurna, okretna, brza, razorna. Mervil nije znao koliko ima do Bitter Seepsa, a nije hteo pitati voza a da ne bi izazvao njegovu znatielju. I tako se zadovoljio promatranjem krajolika. Meutim, s vijugavog puta u uvali nije mogao sagledati sve prostranstvo pustinje. Sto su dalje ili, raslinje je bilo vie i gue. Ukazala se i jedna palma, sa svojim ljupkim stablom. Mrlja tamnijeg zelenila u pustinji bila je oku blagodat. Put stade vijugati jednom sve dubljom jarugom gde je pustinjsko bilje bogatije raslo i cvalo. Mervil spazi dva siva magarca kako pasu polako se primiui brijegu. Mogli su biti Adamovi, ali je daljina jo bila prevelika da bi ih prepoznao. Najzad njegove ispitivake oi otkrie jednu indijansku kolibu od kolja i palminih grana, a iza nje malu kuu od cigle to se uurila ispod stabala palo verde. Iza kue istupi visok mukarac i stade gledati u koiju. Mervilu srce poskoi: Vansfel! Hank, koje je ovo mesto? upita on vozaa. Bitter Seeps. Ima vode taman toliko da nekoliko Indijanaca ostane ivo. Sve mi se ini da e dobiti novog putnika ree Mervil. ini mi se i poznat. Jest, kopa je. Dugaak tip, zar ne...? Eha, Bili! Eha, Celikelo! Postepeno Day zaustavi konje ispred kuice pred kojom je Vansfel ekao drei u ruci mali zaveljaj stvari smotan crvenim rupcem. Zdravo. ekate koiju? upita Day naginjui se sa strane.

Jeste. Idem u Yumu odvrati Vansfel. Odavde je dvadeset dolara ree voza i tren kasnije uhvati svetlucav zlatnik to mu ga je Vansfel dobacio. Penjite se. Zdravo, kopau vikne Merryvale. Ve sam mislio da smo se negde videli.

Zdravo, Mervil. Odmah sam te prepoznao odgovori Vansfel ulazei u koiju. Kako ne bi, kad sam se ovde posadio kao leinar na suhoj grani topole. Vrata na koiji zatvore se za Vansfelom, i konji opet po oe ivim kasom. Mervil se ponovo zavali na seditu, oseajui kako ga obuzima nekakav jarostan zanos. Tako! Vansfel mu se pridruio! Sad se u ovim ko ijama valja neto uasno gadno za nekoga ili neke tamo. Starevi napeti ivci sad su popustili. itav sat je sa Dayom priao, dok nije uo sve to je voza znao o Yumi. U meuvremenu je koija gutala milje. Doli su do kraja uvale i poeli uspon. Konji usporie, stadoe se znojiti, voza je poeo kunjati, a sunce je prilo toliko da je Mervil morao skloniti ruke u senu. Na vrhu brijega starcu se uini kao da mu je pred oima neto bajno. Srebrnasto peano more u talasastom usponu svim svojim prostranstvom uzdizalo se prema jugu. Rutine peane stepenice! Mervil shvati simboliku; i sva njegova stara, duboka, mistina bojazan od pustinje na ruga se nadi koju je za Rut gajio. Ta ko bi se mogao uspeti tim klizavim stepenitem? Penji se, sve vie, s mukom, teglei, daui, uz teku borbu na kraju e ti uvek izmai! Nije bilo vetra koji zaslepljuje oi. Nadaleko se rastegao predio pominih peanih dina, oblih, izvijenih, namrekanih, okruglo reckavih u milijun

krasnih oblika, srebrnkastih, zlatastih i sivih. Na preko dvadeset milja pustinje pruao se taj prirodni fenomen, neprelaljiv osim kroz iroki prolaz kojim se put vijugavo penjao. Sad su konji teglili, vreme je sporo prolazilo, milje se oduljie. Mervil podlegne jari, tekom usponu, bljetavom nebu, peanim pa dinama, i zadrijema sve dok koija na kraju ne izbi iz onog srebrnkastog pakla na ravnu, kamenu pustinju. Probudivi se, oseti da su mu se pospana utila trga. Pred njim je bljesnuo Black Pilot Knob, poznata biljega kopaa zlata, ulijevo su se dizali izreckani bregovi Chocolate Mountainsa, a iznad same pustinje, napred, ukazala se golema, purpurna masa Picacha. Krajolik se opet promenio. Pesak je ostao pozadi, a napred i sa strane prostirala se ravna i tvrda pustinja, iz ukastosmeeg tla izbijalo je drve e eljezno drvo, ocatilla i mesquite; crvena brda Chocolate dizala se sve blie, a u daljini su se mutno, nalik maglovitim utvarama, dizali obrisi kriljastih, divljih i nedostupnih planinskih visova. Sunce se sputalo nad prizorom kojim za Mervila nije bilo ravna na celom Zapadu. S vozakog sedita, na posljednjoj uzvisini drugog platoa, pogled mu je pao na korito reke Colorado. Tamo dole izvijala se crvena reka pustoi, obrubljena prostranim obalama obraslim jarkozelenim topolama i udikovinom; iznad krivulje renog korita na sve strane dizale su se strme obale, padine i brda, izborani mozaik tog bezdna pustoi, divan u svojim prekrasnim bojama i jezovit u svojoj surovoj i jalovoj divljini. S mesta gde je leala Yuma dizao se veo ute praine.

Miljama se koija sve vie'sputala niz kamenite breuljke, sve dok se daleka slika lepote ne izgubi u dodiru s nizinom gde se' praina dizala poput dima nad prerijom u plamenu. Sunce je kao magnet sjalo kroz koprenu praine. Zapad sunca i suton! Koija se jednako valjala i viju gala

izmeu nizova pranjave udikovine. Najzad doe no. Bila je toliko crna da Merryvaleove umorne oi nisu bile u stanju da vide ni par koraka dalje. Na posljednjem zaokretu puta, Mervil opazi svetla Yume. . Morao je ubrzati korak da bi mogao ii uz Adama irokom, tamnom, glavnom ulicom Yume. Svetla je bilo mnogo, ali se njihova uta boja gubila dalje od plo nika. Mrke su se prilike skrivale ispod lukova i visoki Indijanci, s debelo namotanom kosom povrh glave, uljali su se kao senke; mali Meksikanci, sa irokim sombrerima i ivobojnim rupcima buno su brbljali ispred du ana; tu i tamo u gomilu se okupljali kopai i drugi beli ljudi, u gruboj odei. Zar ovo nije Del Toro"? upita Mervil kad su stigli do jedne dvokatnice u panjolskom stilu to se nalazila na samom uglu poprene ulice. Kimnuvi, Adam pokae na sliku na zidu izmeu lukova. Na njoj je ime ovog poznatog lokala bilo predstavljeno bikovima, matadorima i bandillerosima na konju. Na desnu stranu bio je ulaz u irok, taman hodnik, po meksikanski tipi no tajnovit. Na staklenim vratima svratita bijahu nekakvi fantastini crtei ije su se siluete ocrtavale na svetlu koje je iznutra dopirale. Adam i Mervil stadoe na samom uglu. U lokalu je bilo buno. Vrata su se neprestano otvarala i zatvarala proputajui aroliki niz ljudi. Adam povue Mervila do suprotnog ugla. S te povoljnije toke oni sta doe promatrati zgradu Del Toro. Na strani okrenutoj pokrajnjoj ulici, na prvom katu bio je niz lunih otvora kroz koja se izlazilo na balkon Sto je iao svom duinom zgrade. Pri ovakvoj vreloj noi nije bilo niti jednog svetla. Tu i tamo bi se u tami zaario upaljeni vrh cigarete. Tihi glasovi i smeh, jecaj gitare, neka panjolska melodija, lagani koraci, treperavi enski smeh sve je to pridavalo neku romantinost i atmosferu pro losti tom tajanstvenom Sanchezovu lokalu Del Toro. Drugi kat bio je nizak, s crnim prozonma nalik oknima. Niti tamo nije bilo svetla. Adam je zurio u njih kao da eli probiti njihovu tmicu i doku iti to se iza njih krije. Malo kasnije on bez rei povede Merryvalea niz ulicu, prema skromnijem delu grada, gde je svetla bilo manje. Na kraju ue u uzak pro laz koji je vodio u tamno dvorite gde je mirisalo na mescalu i dim i gde su se nekakve prilike motale kao sene. Ovo je Augustinov lokal objasni Adam dok su se penjali kamenim stepenicama na kamenom poploeni trijem s kojeg uoe u prostoriju koja je liila na kakvu trnicu. Krepak Meksikanac crnih obrva sitnim je oima

piljio u Adama, pa ustade i baci cigaretu. Njegovo se crno lice najednom ozari i on skoi u susret Adamu. Santa Maria.' Pa to je moj grande senor on e, grlei Adama. Merryvaleu nije bilo potrebno rei da se taj Meksikanac negde i ko zna kada sreo s Vansfelom Lutalicom. Si, Augustine odvrati Adam odmiui se od onog oveka da bi mu stisnuo ruku. Ovo je moj drugar Mervil. Gladni smo, edni i... u nevolji. Meksikaneva radost i veselje pretvorie se u ozbiljnu predusretljivost. Poite sa mnom on e kratko i uvede ih u prostranu, kamenom poplo anu sobu. Prostorija je bila oskudno nametena jedan stol, dve klupe, upaljena lampa to je mirisala po ulju i dugaki hengemat to je privren karikama visio izmeu dva suprotna zida. Meksikanac pljesne dlanovima, nato se pojavi debela, tamnoputa ena, za kojom utrae dve vitke devoj ice, a on im stade neto brzo govoriti na panjolskom. One odoe da izvre njegove naloge, a Augustine se okrene prijateljima. Senor Adam, moja kua, moja obitelj, moji prijatelji vama su na raspolaganju. Ne troei uzalud rei Adam mu ukratko ispria Rutin nestanak s Izgubljenog jezera prema Mervilovim obavetenjima i zapaanjima. Senor Collishaw je u Yumi. Ja sam ga danas vidio rte Augustine. Da ti opiem stona nato e Adam i u detalje ocrta stonov izgled. Ne odluno odvrati Meksikanac. Senor sedite. Jedite i pijte. Idem da vidim. Sa Collishawom je bio voza Meksikanac. Bi li mogao pronai tog oveka? dometne Adam poto je duge noge rastegao pod stol. Senor Adam, od Augustina se nita ne moe dugo kriti odvrati Meksikanac a sitne su mu oi bljesnule.

Od tog vozaa doznaj da li je Collishaw imao sa sobom devojku, i ako ju je imao gde ju je odveo. Senor, ako je Collishaw doveo sefiorinu u Yumu za sebe, onda ona ne e biti u Del Toru" ree Augustine uz lukav osmeh. Premda nije nikakvo udo da se bele devojke nau tamo. Sanchez stalno dovodi ene, iz Guavmasa, Frisca, Sacramenta... odasvud. Yuma je grad gde ena ne izdri dugo. Augustine, jednom sam ti ja uinio uslugu. Doao je as kad je ti moe uiniti meni nato e Adam uzbueno. Ah! Je li vam senorita ki ili draga? upita Meksikanac blago, a ruka mu poe k Adamovu ramenu. To je ena koju volim, Augustine. Senor, ako je u Yumi, mi emo je nai. Sad idem! Hoete li se smestiti ovde kod mene? Hoemo. Jedite i pijte. ene e vas sluiti i pokazae vam sobe. Nemojte me ekati ovde. Augustine polako radi, ali moete biti sigurni u njega. Uz znak obeanja on se nakloni i izae. Adam i Merryvale u utnji stadoe toliti glad i gasiti e. Jedna devojka, po svoj prilici ki Augustinova, u e u sobu i stade blizu njih. Bila je vitka, u crnoj, irokoj haljini, imala je malo, ovalno lice maslinaste boje, rumene usnice, lepe, velike i tamne o i. Kosa joj je bila gusta i crna. Merryvale je stalno pridizao pogled da je gleda i

svaki put mu se inilo da mu se privida sve vea slinost s jednim poznatim likom. U jednom asu je imao putpun lik pred oima. Drugaru, pogledaj tu devojku on apne Adamu na uho. Pogledao sam ve, stari moj prijatelju. Jednom mi je bilo dovoljno tuno e Adam. Duh Margarite Arallanes! usklikne Mer ryvale. Tako je. Ista je kao Margarita, samo bez avola u oima. Nebesa! Svata se oveku dogaa! iz muca Merryvale. Zavrivi veeru, povukoe klupe dalje od stola. Adame, mislim da e nam teko biti da ekamo ree Merryvale. Strpljenja. Imamo sreu to smo ovde nali Augustina. Ponekad je na svom rancu preko granice. Poznaje svakog Meksikanca u ovom kraju. Kao to je rekao, on e ti sve doznati. Ako je Collishaw doveo Rut u Yumu, to emo ubrzo doznati. A zato bi Collishaw doveo Rut ovde? promuklo apne starac. Jesi li zaboravio to nam je Augustine rekao o Sanchezovu lokalu? Ali, Collishaw je Teksaanin usprotivi se Merryvale. Njemu je potovanje prema enama uroeno. Zar on nije kuhan i peen s mojim bratom? upita Adam upiru i pogled iz onih sivih, uskomeanih oiju u prijatelja. Jest, zna se. Ali, makar i tako ja sam ga uo kad je sko io na Lareyja zato to je bez potovanja govorio sa Rut. r Prijatelju Merryvale, moj brat Gerd ima posla samo s ljudima koji ga sluaju. Osim toga, Collishaw, koliko god on imao teksaki odgoj, ipak je pustinjska vucibatina. On je spadao meu najgore kriminalce na granici. ovek koji se pravi poten, a titi ga zakon, ispod one svoje maske je podao i nizak. A Collishaw se "ba takvim pokazao. Nakon ovih rei Adam uuti, a Merryvale ga ne htede uznemiravati. Vreme je sporo teklo. Kraj vrata su prolazile ene, tiho poput senke. Izvana su dopirali slabi glasovi razgovor, koraci, smeh i veoma daleka muzika. Vru bi vetar pokatkad zapuhnuo u sobu mirisao je po suhoj praini, prezrelom vou, cveu i pomalo po dimu! Atmosfera kue teko je pritiskivala Adama. Zaelio se istog zraka, zvezda, pustinjskog vetra, onog istog to ne pee i ne pri, i to sa sobom donosi veitu setnu poruku pu stoi.

Dug je sat proao, i drugi poeo. Adam se isprui u hengematu, kojeg je rairio, pa je legao popreko, tako da mu se celo telo nalo u jednoj ravni, po obiaju Meksikanaca. No, Merryvale je bivao sve nemirniji. Sedio je, pa hodao, pa opet sedio, te se ponovo dizao i kroio po ka menim ploama, stalno oslukujui hoe li odnekud uti korake. Najzad, brzi koraci po kamenu! Ue Augustine, isputajui dim iz cigarete, zagrijana lica, oiju nalik na crne bodee. Ah, senor, morali ste me ekati on e, pa privue jednu klupu blizu Adama koji se strelimice uspravio.

Primae se i Mervil, oseajui toplinu prema ovom prijatelju u nudi, dive i se privrenosti Meksikanca. Znao je da ga Meksikanac ne e izneveriti ako mu do srca dopre. Senor Adam, voza Collishawa bio je Manuel Gomez, moj dalji ro ak. Ve se odavno poznajemo. Dobro je. Ali, priaj mi, Augustine odvrati Adam naginjui se napred. Da li draga senora Adama ima lice kao Devica, kosu kao zlato, o i duboke i ljubiaste kao stene kanjona pri zalazu sunca? Iznenaen tom preteranom reitou Adam se zabulji u subesednika. Merryvale skoi da prui odgovor. Augustine, ena koju on trai ima lice anela. Njezina je kosa sigurno nalik zlatu, a oi su joj kao sene u pustinji. Onda je ona ovde odvrati Meksikanac, tresui pepeo s cigarete. Kod Del Tora"? upita Adam, duboko uzbuen. Gomez to ne zna odgovori Augustine. Sedite, senor... On mi je to rekao znajui da ja njega neu izdati. Prema Gomezovu kazivanju, Collishaw je s Izgubljenog jezera krenuo u pravcu severa, ali kad je no pala, vratio se i neto dugo e kao. Potom je proao pokraj postaje i zaustavio se na pojilu. Tamo je napustio kola i izgubio se u mraku. Vratio se sa jo jednim ovekom, no sili su jednu enu umotanu u ebe. Uli su u kola, gde je Collishaw drao enu. Gomez je brzo vozio preko pustinje, putem za Yumu, kako

mu je nareeno. Zatim oni skidoe ebe sa ene koja je bila kao uguena. Poloili su je na sijeno na dnu kola. Najzad je dola k sebi, vrisnula i stala se rvati sa onom dvojicom kao tigrica. Uzvratili su joj surovou, te je ona, polunaga i iscrpljena, klonula. Videlo se da su se ona dvojica podjednako uspalili njenim arima i slabou. I tako je ispalo da su je obojica titili jedan od drugoga. Vozili su celu no. Nitko nije spavao. U zoru su skrenuli u jednu guduru veoma udaljenu od puta. Za tu su se priliku opskrbili vodom i hranom za sebe si za konje. ena se napi vode, ali jelo odbi. Vezae joj ruke. Cio dan leala je u kolima, poneto je prospavala, ponekad bi zaster.jala. Mukarci su naizmence spavali i bdili. Kad je pala no, nastavie putovanje i stigoe u Yumu daleko iza pono i. Zaustavili su se na samom poetku grada. Mladi ovek podie enu iz kola, a Collishaw mu je nato ote. Psovali su jedan drugog i najzad nestali u mraku. Senor, to je sve zakljui Augustine odbacujui dogoreli pikavac. Da li je taj tvoj Gomez uo da se spominje jo netko trei, ortak u toj stvari? upita Adam, crna i strahotna izgleda. Nije senor. Misli li da ju je Collishaw odnio u Del Toro"? Ako ju je hteo za sebe, nije. Ako je bila za nekog drugog, onda jeste. Kako to moemo doznati? Senor, veeras je to nemogue odvrati Meksikanac ire i ruke. Mogao bih zgrabiti kakav malj i u as posla poruiti Del Toro". Si, senor. Bila bi to velianstvena bitka. Ali ta ako senorita nije tamo? Augustine, ti si mi prijatelj muklo e Adam. ekajte. Sutra u doznati gde je senorita skrivena. Onda emo stvoriti plan. Najbolje je polako, ali sigurno. Vaa zlatna vila je u tekom poloaju. Quien sabe ? Moda... ali morate misliti na njen ivot.

Kimnuvi glavom, Adam se sloi i osta gledajui u goli kameni zid pogledom kao da eli videti kroz njega. Prijatelju moj... Augustine bi elio gledati kako e grande seHor ubiti onog jednookog gringa ree Meksikanac blagim glasom. Na ove rei Mervil poskoi kao proburaen nekim uvstvom to ga zape e i prostruji mu svim ilama. No Adam, ukoliko je i uo to je Meksikanac rekao, nije uope obratio panju na to. Hodite, prijatelju, morate spavati ree im domain ustajui. Odveo ih je u jednu sobu s kauima zbog kojih je Mervil bio presretan jer se nikad nije mogao poteno opruiti na meksikanskom hengematu. Dodue, nije mu uope bilo do spavanja! Adamovo dranje ga je veoma brinulo. Mervil se skinuo, no Adam je svejednako stajao i zurio kroz prozor. panjolski, pogrdan izraz za Amerikance. Peane stepenice Drugaru, sva je prilika da se Ruti jo nita nije dogodilo re e starac veoma brino. Moda se nita nije dogodilo... njenom telu utueno otpovrne Adam. No, zar je ostalo vano? nestrpljivo uzvikne Mervil, razdraen prijateljevim raspoloenjem. Gospode, ovo je Jugozapad, i k tome zloglasna Yuma. S k' si mogao oekivati? U ovoj pustinji malo je mukaraca, kaem ti, koji misle na drugo osim na telo. A kladim se da ene nema nijedne. Prema tome, ako Rut nisu dirali ili ili jo togod gore uinili, kaem ti da moemo biti sretni. Ugasi svetlo, prijatelju i spavaj. Moj bol jednim delom dolazi i zbog patnji koje ti radi mene trpi. Na ovo Mervil nije znao to bi odgovorio. Kad je u sobi zavladala tama, a blijeda meseina kroz prozor pala na Adama koji je tamo stajao, starac se opruzi da se odmori i staloi. Jest star je. Osea to u kostima to ga bole, u srcu gde ga muklo bada. Nee moi jo mnogo putovati preko iscrpljuju e pustare koju voli i koje se plai. Da mu je samo pomoi Adamu i Rut da se domognu svoje slobode, da ostvare svoju ljubav, da mu je le i na posljednji poinak u saznanju da su napustili carstvo sprenog peska i nali dom usred livada s miomirisom deteline, usred zelenih panjaka i potoka to ubore! San ga je ipak savladao. Oni kapci inili su mu se olovnim. Usprkos naporu da ih ne zaklopi, oni su se sklapali i na tren slepili, dok ih ne bi otvorio zahvaljujui goloj snazi volje. I Adam je prestao bdeti pored prozora. Da li je legao da se odmori? Zraka meseine pade na Adamov krevet. Merryvale spazi njegovu dugu, tamnu spodobu. To ga ponuka da se poda elji za snom to ga je svega obhrvala. Jo je samo uo daleki, utiani agor gradskog ivota Yume. Probudilo ga je dozivanje s vrata.

Hajde drugaru, dan je. Za vreme doruka nije bilo Augustina, ali se kasnije pojavio s novom odeom i izmama za Adama. Pa, i ja sam odrpan kao i ti ree Merryvale. Bili bismo dobri kao straila za ptice na kakvoj teksakoj njivi. Adam dade starcu neto novaca. Izgledamo jo gore nego straila. Stara odea ne moe doveka trajati. Kupi ta ti treba. Uzmi i revolver, kalibra etrdeset i pet kao moj, i neto municije. Nabavi i britve, runike, sapun i sve to nam nuno treba. Fino. Ali zar ne misli da postoji opasnost da me vide? otpovrne Mervil. Samo te Collishaw i ston poznaju. A ti spazi njih pre i sakrij se. Dobro, idem odmah. Jo neto, Adame? Stani. Ne smijem zaboraviti Rut. Nato se Merryvale seti opisa to ga je dao voza, Gomez, o Rutinoj ode i koju su joj u rvanju ona dva lupea sasvim pocepala. Ne verujem da su joj ti ljudi nabavili nove haljine nastavi Adam. Kad poemo iz Yume, bie joj po noi hladno... po danu bie izloena suncu i vetru... Mervil, kupi joj veo i dug, pamuni kaput... onakav kakav je onog dana imala na sebi. Adame, mislim da je Rut na sebi imala laganu obuu koju nosi za vru ih noi na Izgubljenom jezeru. arape i lake mokasinke. Bolje bi bilo da joj kupim cipele i arape. Da, tako je... uostalom uzmi sve to misli da e jaj trebati. Pa prekine ga Mervil ve odavno nisam kupovao ode u za damu, ali mogu pokuati. Sto misli kad emo krenuti iz Yume? Sutra ujutro. Augustine e urediti da se koija zaustavi ovde ispred njegove kue. Tako. To zavisi od toga hoemo li osloboditi Rut? Danas emo je osloboditi odvrati Adam. Si senor potvrdi Augustine. Mervil skeptiki odmeri Meksikanca. Postoji neto gore od brzopletosti, a to je prevelika sigurnost. Ali jedno je izvesno: budu li doznali gde je Rut, Adam e je izbaviti, pa makar morao sa zemljom sravnati Del Toro. Mervil se zaputi na trijem, pa proe dvoritem i izae na ulicu. Iznenadila ga zaslepljujua jarka suneva svetlost. Meu debelim kamenim i ciglenim zidovima bilo mu je svee i prijatno. Ulica je, meutim, bila vrela, guila je prainom; po buci i raznolikom mnotvu liila je na glavnu ulicu provincijskog mesta gde je stigao cirkus. Skrenuo je udesno, nastojei se drati hladovine gde god je ima; doista se iznenadio ivotom i razvojem grada.

Goredole plonicima neprekidno je tekla ivopisna reka ljudi. Bilo je ponajvie Meksikanaca, svih doba i uzrasta, vie ena nego mukaraca. Uobiajena odea odraslih mukaraca i deaka bila je veliki sombrero, bela pamuna koulja, hlae vezane ili pojasom, ili opasaem s kojih vise ili no ili maeta, i na nogama mandale. Neki su se, meutim, epurili izmama, ogromnim mamuzama, konim dokoljenicama i kitnjastom ode om vaquera ene su nosile iroke izborane haljine, mantilje i rupce, sve to ponajvie jarkih boja. To je mnotvo ovdeonde bilo proarano pokojim visokim Indijancem Yuma. Nije bilo nijednog ispod est stopa visine. Privlaili su oko promatraa divno graeni, odeveni poput belaca ali neuredno, irokih, gotovo crnih lica, crne kose smotane na glavi, a povrh nje grumenje vlanog blata. Mervila je oduvek zabavljala ova udna frizura Indijanaca Yume. No, ukoliko nisu imali istu glavu, bar su je umeli zatititi od vru ine. Spazio je i nekoliko Indijanaca Papago ti su bili manji, odeveni vie kao pustinjski divljaci, upadljivi po svojem nedokuivom pogledu to bei u stranu pred belim ovekom, lepa i neoseajna lica. Sreo je i jednog Indijanca Yaqui, omanjeg, silno snanog oveka, odevenog kao vaquero, iroka i mrka lica, plamenih oiju. U gomili su se gurali belci kopai, raneri, kauboji, koijai i svojom privlanom odeom pojaavali slikovitost prizora. Nabivi irok eir dobro na oi, da bi bar delom sakrio

panjolski, kravar, kauboj.

lice, Merryvale je ispod oboda motrio sokolovim oima. Nije mu promaklo nijedno lice od onih to su mu ili u susret. Uao je u jednu veliku trgovinu meovitom robom u kojoj je bilo malo prodavaa, a mnogo kupaca. Ljudi su kupovali duhan, alat, hamove, oruje, municiju. Kopai su birali opremu izbor im je dugo trajao, jer su domainski brino vodili rauna o utroku, to je Merryvale cenio; lovci s Istoka kupovali su opremu koja e im trebati na onoj strani granice u Meksiku. Najzad su Mervila posluili. Iz trgovine je iziao s novim revolverom za opasaem ispod kaputa, i tekim zaveljajem sa odeom, izmama i

sitnicama koje su njemu i Adamu ve odavno nedostajale. Stigavi kod Augustina, nije naao Adama. Skinuo je brkove, dobro se izbrijao, mesto stare obukao je novu odeu i stao se sa zadovoljstvom gledati. Bio je spreman da se i sa deset prema jedan okladi da ga Collishaw ne bi prepoznao. Ponovo je iziao. Vani je bila jo vea guva, bilo je jo ivopisnije, vie prolaznika, ali i vie jare, praine i vetra. Zastao je pre nego to e pre i na drugu stranu ulice. U toj glasovitoj glavnoj ulici Yume bilo je praine do lanaka. Ispod kopita konja, mazgi i volova dizala se praina u veim i manjim oblacima i stvarala ukastu koprenu to je oveku preila da dobro vidi ak i zgrade na suprotnoj strani ulice. Indijanci su nailazili na ponijima, kauboji na ivim, razigranim konjima to su se na omraenoj im praini propinjali, kopa i su gonili natovarene magarce, vozai su gonili svoje zaprege od est mazgi, a Meksikanci s raneva u donjem delu doline terali su svoja kolica i eze; prola su i jedna potanska kola, bela od praine. Mervil nije mogao bez opasnosti prei na drugu stranu, Sto mu gromova!" uzvikne, pokuavajui da ispljune prainu iz usta, pravo je imao onaj Hank Day! Ta, ovde je doista ivlje nego u paklu!" U jednoj trgovini kupio je stvari koje su po njegovom ra unu bile potrebne Ruti. Veo i platneni kaput lako je odabrao, ali kad je doao red na cipele, arape, rukavice i haljinu, spoznao je da je zbilja na sebe preuzeo gadnu odgovornost. Najtee mu je bilo odabrati cipele. Se ao se da Rut ima malu i lepu oblikovanu nogu. Na kraju odabrao je neto, ali ne bez strepnje, platio, uzeo robu i napustio trgovinu. Jo jednom je morao staviti glavu u torbu i pre i prainom zamagljenu ulicu. Naavi se u Augustinovoj kui, starac se ovaj put posve zbuni jer ne zatee ni Adama, ni domaina. Gde li je Adam otiao? Njega u Yumi znaju. Rizik je velik jer je grad mesto kojem stalno hooaste mnogobrojni kopa i, pustinjske lutalice i drugi koji mogu lako prepoznati Adama. On se jama no ne moe dobro ni maskirati. Ali ipak, pa zar je to vano? Zar e im omesti izvrenje plana to, to e neki putnik sresti Adama i prepoznati ga? Jer, kad Adam krene, onda e ga teko ak i lavina zaustaviti. ekao je neko vreme, ali, sve vie u brizi, nemiran, i po trei put iza e. Vreme je brzo prolo. Bilo je ve popodne, i na ulici mnogo manje vreve. Ipak je bilo dosta prolaznika, a i besposliara ispod arkada i na uglovima. Oprezniji nego ikad, Mervil je vrljao. Na pamet mu pade ideja da bi mogao neto u initi za spas Rut. Srea ga oduvek prati. Zato da gubi dragoce no vreme? Moda bi mogao i sam togod doznati.

I tako proe kraj Del Tora, pree poprenu ulicu, proe jo malo dalje, pa okrene natrag. Gledan na dnevnom svetlu Sanchezov lokal po izgledu je opravdavao svoj glas. Zgrada je bila veoma stara, zidovi su bili obukani, delom maIjani bojom, delom okreeni. No, bilo je mnogo mrlja. Na nekim mestima buka je pala pa se pokazala cigla. Da bi osmotrio stranji dio zgrade, Mervil poe niz pokrajnju ulicu. Tamo je bio visok, puzavicama prekriven zid, a izmeu njega i zgrade ila je iroka aleja. Na ulici je bilo svega nekoliko prolaznika. Mervil se zaputi u aleju, gde ustanovi da je ispred Sanchezove zgrade dvorite, i da ona ima dva krila. Stepenicama se ilo na trijem. Znai, otraga se lako moe i u i i iza i! Produio je do kraja aleje, pa je okrenuo i ubrzo se opet naao na glavnoj ulici. Pribliio se glavnom ulazu Del Toro, pa kad se zagledao u tamne stepenice to su vodile na kat, oseti kako mu se koa jei i kako se sav uzbudio. Stao je i naslonio se na prljav, okreen dovratak. Ljudi su ulazili i izlazili iz lokala. Nitko se nije penjao po stepenicama. Zato ne bi riskirao da se popne? Ukoliko bi ga kogod to upitao, mogao bi izmisliti kakvo verodostojno opravdanje. Ta ga je zamisao na neuobiajen nain namah i svega obuzela. Kriom, ogledavi se lijevo i desno, uveri se da ga nitko ne gleda. Stade se penjati stepenicama. Bile su iroke, visoke i stare, kamene i ve izlizane od duge upotrebe. Naavi se na prvom odmoritu, vidio je pred sobom dugaak hodnik s crno oivienim zidom s jedne i iroko razdvo jenim vratima s druge strane. Za njegovim leima hodnik se zavravao drugim stepenicama to su vodile na drugi kat. Kao da je nekakva divovska ruka gurala Mervila. Prirodnim korakom uzaao je uz druge stepenice koje su bile drvene i u veoma slabom stanju, pa kad se naao gore pred njim se opet protegao hodnik, isti kao onaj na donjem katu, samo to je ovome strop bio nii. I po izgledu i po vonju podseao je Mervila na tipian meksikanski hodnik. Sto sad da uini? Dotle je stigao bez ikakvog plana. Iao je gonjen nekim neobjanjivim porivom od kojeg mu je krv bre strujala i ivci mu se napinjali. Rut bi mogla biti, ne, nego je ona po svoj prilici zasunjena iza jednih od ovih masivnih vrata. Nije zastao da razmisli, da pomisli na opasnost susreta s Collishawom ili stonom. To mu uope nije palo na pamet. U njegovim je grudima bilo neto tvrdo i hladno, to je pretilo zlom svakome ko mu se nae na putu. Toga stari kopa ni sam nije bio svestan. Pristupio je prvim vratima i odvanom ali ipak druom rukom pokucao. Nije bilo odgovora. Na drugim vratima je bio iste sree. Na

r treim vratima uo je glasove i korake iznutra. ekao je dok mu je srce burno zakucalo. Na vratima se pojavi mlad Meksikanac, mrava i uta lica, sitnih crnih oiju i pogleda u Merryvalea. Oprostite, sefior ree starac uz naklon. Traim nekog sefior a Garciju. Meksikanac strese glavom i zatvori vrata. Sad Mervil postade jo odvaniji. Produio je niz hodnik, smotreno, otro motrei, sve vie gnan onim svojim porivom i doe do kraja hodnika gde se kroz jedna vrata izlazilo na trijem koji je ve ranije opazio iz aleje. uo je enski smeh. Priao je tim vratima i pokucao. U sobi se sve utialo i vrata se ne otvorie. Ni na ostalim vratima nije dobio nikakav odgovor. Potom izae na trijem. Spazio je da na delu kue izmeu dva krila postoje dvoja meusobno prilino razmaknuta vrata. Poao je trijemom, gledaju i na sve strane, i doe do prvih vrata. Bila su od tvrdog drveta s velikom kljuaonicom i oveom medenom kvakom. Pokucao je, jednom, drugi put nervozno! Otro mu uho uhvati slab um neijeg koraka iznutra. Pokucao je i trei put. ko je? netko upita glasom od kojeg je Mervil zanijemio. Stao se bojaljivo ogledati unaokolo, zaboravljajui na prirodno ravnoduno dranje. Drhtavom je rukom pokucao. Rut! Rut! dozvao je koliko je god glasnije smeo. Zauo je tih uzvik, mekane korake, oprezno kucanje iznutra. ko je? apne Rut. Merryvale. Oh, Bogu hvala... Je li Adam s vama? Tu je, u Yumi. Doli smo po tebe. ko te ugrabio? ollishaw i ston odvrati Rut napetim aptom. A Larev? . Njegov plan. Ali nemojte rei Adamu. Jesi li... Mervilu re zape u grlu. Da li si... zdrava i Sve je u redu, samo sam puna masnica od rvanja s Collishawom. Zvijer je to. Da nije bilo stona... Pusti to sad. Moram potraiti Adama. Dri se hrabro, devojko. Odmah dolazimo. Donesite mi togod da se pokrijem. Odea mi je u komadima. Merryvale upre svu snagu da silom otvori vrata, ali nije mogao. Ne mogu razvaliti vrata. Ali Adam moe. Ne kloni, Rut. Pourite... ! Oh, pourite! ona apne. On bi mogao svakog asa doi.

Dok mu je srce burno tuklo, Mervil poe gunajui: Uh, umro bih od sree da on, zaista, doe u asu kad Adam stigne! Merryvaleu je bilo nemogue prirodnim korakom proi hodnikom i niz prvo stepenicite. Stigavi do drugog stepenicita i poto je vidio da na

njem nikoga nema, on poleti, preskaui po dve stepenice, i izleti na ulicu. Tek se tamo prisilio da hoda normalno, kako ne bi privukao ne iju panju. Ona dva bloka do Augustinove kue uinie mu se beskrajno dalekim. Upao je u dvorite pa pojurio gore. Slavodobitno i bez daha upao je u sobu. Opet nije bilo ni Adama, ni Augustina. Stao je etati po sobi borei se protiv zlovolje. Teio se da ovo zakanjenje nee imati kobnih posljedica po Rut koja ih s nestrpljenjem oekuje. Ve se pomalo hvatao sumrak. Vreme se u beskonanost oteglo. Bio je ve gotovo oajan, kadli zauje hitre korake. Ue Adam, a za njim Augustine. Starac im prie. U prvi mah ga nisu prepoznali. U sobi je ve bila polutama. Adam se nagnuo da bolje vidi. Gde si, do vraga, bio! muklo e Mervil. avo nek me nosi, pa to si ti, Mervil! uzvikne Adam. Augustine nikako ne moe nai oveka koji bi mogao znati gde je Rut... ukoliko je ona kod Sancheza. Nemoj ga ni traiti. Ja znam gde je ona provali iz Mervila. Dve ogromne ake dohvate starca za ramena. Drugaru! Ti zna? Gde? Kako? Ostavimo na stranu objanjavanja odvrati Mervil. Razgovarao sam s njom. Zatvorena je. Vrata su jaka i teka. Trebae nam... Nema vrata koja ne mogu provaliti prekide ga Adam. Onda poimo ree Mervil grabei omot s robom za Rut. Augustine, ti nas ekaj ovde. Adam vie nita ne upita, ve poe uz Mervila, nastojei da svoj korak uskladi s njegovim. Adame, budemo li imali sreu koju sam ja imao, bie sasvim lako apne Mervil dok su urno ili. Mogli bismo ui preko stranjih stepenica, ali mislim da je bolje prednjim stepenicitem. Samo da nikog ne sretnemo. Dobro otvori oi. Moraemo izai na stranji izlaz.,. Dobro si ti pogodio... ona je u Del Toru".

Ili su niz ulicu, i Mervil je stalno oseao kako ga ona velika, elina ruka gura. Duani su bili osvetljeni. Promet na samoj ulici nije bio kao po danu, ali su plonici bili puni sveta. Dok je starac s mukom pokuavao drati korak s Adamom koji je silno grabio, stigoe do Del Tora. U Sanchezovu je lokalu upravo grmilo. Stigavi do stepenita, Merryvale povue Adama za sobom. Uzali su do prvog hodnika, pa poli drugim stepenicitem. Gornji hodnik bio je gotovo u potpunom mraku, osim samog dna gde je svetlo dopiralo kroz vrata. Ni ive due! dahtao je Mervil. Srea me jo prati. I trijem je bio pust. Mervil se vie nije bojaljivo ogledao. Sva mu je panja bila usmerena na vrata koja je traio. Tu smo... Adame on e duboko uzdahnuvi.

Zakucao je. Uslijedio je trenutak krajnje napetosti. Adam je duboko i s naporom disao. Rut! Rut! ispotiha, ivim glasom dozove Mervil, kucajui ponovo. Nema odgovora! Brzo se ogledao po trijemu da se osvedoi nalazi li se na pravom mestu. Da, ovo je ta soba, nema dvojbe. Tada Adam pokuca i dozove svojim dubokim glasom: Rut, ovde je Adam! Mrtva tiina. Predugo je ekala apne Mervil. Moda je i u nesvijest pala. Glas joj je bio jako slab. Odmakni se naloi mu Adam, pa dohvati kvaku, nasloni se ramenom na vrata i pritisne. Vrata zakripae i stresoe se. Adam uzmakne pa se silovitom snagom baci. Vrata buno pukoe, iskoie iz arki i padoe s tutnjem. Mervil poe za Adamom u sobu. Bila je prazna. Ni u maloj ostavi, tamnoj i punoj smea, nije bilo Rut. Au! Pa ona je otila! istisne Mervil, tup od razoarenja. Adam podie rupi s poda. Bio je Rutin. Pomalo je odisao mirisom koji je Mervil prepoznao. No, kao to vidi... bila je ovde! starac e, poto je pregledao rupi. Ne moe biti daleko, nije odavno odvedena. Spazio je kako Adamov brz pogled prelazi preko tekog panjolskog kreveta sa starom, utom ipkom i izblijedelim zavesama, pa preko stola, na kojem je stajao posluavnik s netaknu

tom hranom, i malih, visokih, reetkama zatvorenih prozora. Da, bila je ovde, drugaru gorko e Adam. Odveli su je odvrati Mervil kome je mozak opet proradio. Po eo je dolaziti k sebi od stranog udarca. Posljednje to mi je rekla bilo je da pourim... Na ovo se Mervil ujede za jezik. Gotovo se izdao kako se Rut plaila dolaska Gerda Lareva. Strano se bojala Collishawa nadometne starac. Jo nita joj nije bilo, rekla je, ali je imala gadne masnice od rvanja s Collishawom. Njegove urne rei zastadoe mu u grlu. Adam je problijedio kao krpa. Divovskim koracima izae iz sobe i uputi se trijemom. Mervil se zaleti za njim; prooe hodnikom, pa stepenicama. Dvoja se vrata otvore, iza njih provirie zapanjena lica Meksikanaca. Jedan je ovek u rio uza stepenice, ali je stao i sklonio se u stranu kad je vidio kako su se Adam i Mervil stutili nije uope pokuao da ih zaustavi. im su sili, Adam poe pravo na pokretna vrata lokala Del Toro. . U to je vreme Del Toro bio najvei, ako ne i najgori lokal i kockarnica na itavom Jugozapadu. Eto ba u nj ue Vansfel, a njemu za petama Merryvale. Pred njim je bila ogromna, dugaka i iroka prostorija. Dimom zamagljeni prizor bio je uto osvetljen visoko postavljenim kandelabrima. Oko anka guva, etiri reda ljudi to su se derali da bi uli jedan drugog. Ponad beskrajnih polica s kojih su bljetale boce i ae, dre avo su se isti cala pozlaena zrcala i neukusne slikarije golih ena. Od mnogobrojnih stolova, malo ih je bilo za kojima se nije kockalo. Upadljiva je bila odsutnost ena. Meutim, po muzici koja je odnekud dopirala, dalo se naslutiti da ene nisu ba posve nedostajale u Sanchezovu lokalu. udan je bio kontrast to su ga inili buni prijatelji ae i tihi kockari. Neprestana reka muterija kao da je i poinjala i zavravala se ispred anka. Adam se odgega do sredine dvorane i stane na mestu s kojeg se mogao ogledati na sve strane. Bila je to doista arena gomila. Otrim oima traei dvojicu ljudi /a kojima su se dali u potragu, Mervil je merio svakog pojedinca oko sebe. Visoki kockari u crnim, dugakim kaputima, polucilindrima i dreeim prslucima stajali su u gomili, malo pili, a sokolovim oima traili rtve koje e o erupati. U gomili za ankom bilo je i Kineza. Visok, okretan, mlad mukarac, snano graen, obuen u izrojtano odelo od jelenje koe s revolverom i noem za pojasom, motao se amotamo posve sam; mravo mrko lice i pogled kao u Indijanca privukoe Merryvaleovu panju. Kopaa je bilo mnogo i oni su bili najbuniji meu onima to su pili. Meutim, kako kopai, tako i vozai i gonii, grubo odeveni i pranjavih izama, navraali su samo na jednu ili dve

aice, tek raspoloenja radi. im bi svoje ispili, preputali su mesto drugima. Oko anka je bilo najvie Meksikanaca, a za stolovima gde se kockalo najvie belaca. Sve skupa imalo je izgled stecita Meksikanaca koje rado poseuju i svi drugi itelji pustinje Yume. Visoko iznad anka postavila se ogromna, punjena glava bika, na kojoj je preko rogova leao matadorski ma o kojem je visila crvena zastavica. lokal ue kopa koji se, po svoj prilici, namislio malko provesti, ali da ne pije, a niti da se kockom zabavlja. Merryvaleu se uini odnekud poznatim, ali ga se nije mogao setiti. Malena stasa, gruba lica od izlaganja suncu i nevremenu, pohabane odee sa mnogim krpama i izmama vezanih icom da se ne bi raspale, pruao je, zaista, sliku na kojoj je vredilo zaustaviti pogled. Praen grupom prijatelja u veselom raspoloenju, pojavio se i Arizona Charlie, u mestu poznata linost, i Merryvaleu znan iz vienja. Za itavu glavu vii od gomile, bio je pravi lik oveka s granice, nosio je kaubojsku odeu, lice mu PeSane stepenice bilo crveno, oi mirkave, a usta nalik tankoj, uskoj crti, osim kad se smejao. Mervilovu panju skrene na sebe grupa pridolica, jahaa; svi u izmama, s mamuzama, opasaima, naoruani revolverima tipovima mrka lica. Adam ih je otro promatrao. A i oni su njega dobro odmerili. Mervala pomisli da to mora biti neka banda u svakom sluaju neznanci to se dre zajedno i izbegavaju svaki dodir s drugim ljudima. Zaposeli su jedan prazan stol. Konjokradice iz doline Gila ree Adam starcu. Cesto dolaze ovamo posle pljake. Znao sam Prekine ga Merryvale, koji je gledao nekamo u stranu, te mu naglo epa ruku. Eno Collishawa ree starac zadihano. S njim je Sanchez, ali onog drugog ne poznajem re e Adam. Njegovo se maloprijanje nehatno dranje posve izmenilo. ston nije, a to nije loe. Njega moe naterati da progovori, ali Collishawa nikada. Pokuau zaguna Adam. Drugaru, to je Teksaanin Mervil e ozbiljno. Ne gubi vreme s njim. A ne treba ni da ti kaem da e se s njim dograbiti ako se raspali. Izgledalo je da Collishaw s nestrpljenjem slua Sancheza koji mu je neto brzo priao uz estoko mahanje rukama kako je Meksikancima u naravi. Sanchez je bio zdepast i nabijen, glave kao u buldoga i vrlo tamne koe. Odea mu bila ivopisna i bogata, po obiaju bogatih Meksika naca. Collishaw je nosio dug kaput, irok, crn

sombrero i leptirmanu po kojima se odmah poznaju Teksaani. Trei je takoer bio Amerikanac, i Mervilu odmah mrzak. Kako su prilazili sredini dvorane, Adam im poe u susret, ali su ona trojica bili i previe zadubljeni u razgovor tako da nisu obraali panju ni na najbliu okolinu. u vezi s onim poslom oko Izgubljenog jezera dopro je do Mervilovih napetih uiju prodoran, ali priguen Sanchezov glas. O tome ja ne odluujem odvratio je Teksaanin. Bez sumnje su ove rei koje je uo, Adama nagnale da ne zaustavi Collishawa, ve ga zaobie i postavi se malo iza njega. Merryvale je slijedio prijatelja. Sanchez otvori vrata to su vodila u pokrajnu sobu i ue, a za njim Collishaw. Onaj trei posegnu rukom da zatvori vrata, kadli ga Adam odgurne trzajem svoje duge ruke. Adam u e u sobu, a Mervil hitro uskoi za njim i za sobom zatvori vrata. Bila je to nekakva raskono ureena privatna kockarnica. Za krajnjim stolom se kockalo. Devojke nema, ston ju je ukrao. Sad sam doao odozgo. Vrata su razvaljena govorio je Collishaw Ijutito. Senor Collishaiv me ve i ranije prevario odvratio je Meksikanac. Najednom Teksaanin spazi Adama. Zabulji se. Vilica mu se obesi. Njegovo jedino oko, svetlo i tvrdo, izraavalo je zaprepatenje, a kad se Adam stao primicati, i neodreenu sumnju. Strance on e mrko ovo je privatna soba. Collishaw, moda ti nisam toliko stran koliko ti misli odmereno otpovrne Adam. Sanchez se smesta ukloni, a Mervil uini isto. Vrata se malko otvore i na njih proviri onaj trei koji nije uspio ui; on tiho zvizne i nestade, ostavljaju i odkrinuta vrata. Collishaw se u meuvremenu promenio. Od oveka uvrijeenog zbog upadanja neznanca u njegove prostorije, pretvorio se u biveg erifa, Teksaanina, koji je sebi stvorio bezbroj neprijatelja. Ve sam te sreo negde... davno ree on mirno. Ali se ne mogu setiti gde. Odmah e se setiti zlokobno odvrati Adam. Pa, bie mi drago otegne Collishaw u nekom iekivanju koje nije bilo u skladu s njegovim reima.

Oseajui to se sprema, Sanchez se brzo udalji to je vie mogao. Uzmiui, udario je u stol za kojim se kockalo. Hej, Sanchez, ta radi? plane igra koji mu je leima bio okrenut. Sto se tu dogaa? ubrzo upita drugi koji je gledao pravo u prizor ispred sebe. Senor Collishaw se sreo sa starim prijateljem podrugljivo e Sanchez. Dugim korakom, Adam odjednom pree udaljenost to ga je delila od Collishawa. Uinio je to tolikom zapanjujuom brzinom da se Collishaw ukrutio. S lica mu nesta rumenila. Mervil se naslonio na zid. Gledao je u Adamov profil, hladan, siv, snano ocrtan, s izgledom orla to nasr e na rtvu. Hou Rut! Adam je to izgovorio tiho, te ga Sanchez i kartai nisu uli. Mirno dranje Teksaanina potrese novo iznenaenje. ko si ti? on bubne, kao ne htijui. Gde je devojka? Brzo! Mirno se Collishaw nasmejao na pomisao da ga netko tera da govori kad njega to nije volja; u isto vreme po seanju je grevito premetao slike iz prolosti. Najednom je stao kimati glavom i njegovo se jedino oko podrugljivo zacaklilo. Pa, setio sam se, strance. Mislim da imam sumnjivu ast da se upoznam s Vansfelom Lutalicom. Bio je spustio glas, oito nije elio da i Sanchez uje ko je ovaj ovek.' Tako je odvrati Adam. Morao sam se odmah setiti, s obzirom na ono to mi je ston priao. Zao mi je, gospodine Vansfele, ali ti ni od kakve koristi ne mogu biti u potrazi za damom. injenica je, a to na alost moram priznati, da se ona mala gadura sad, ovog asa, sigurno divno zabavlja sa stonom. Ti, ubre teksako! Adamov je glas sekao. Ti, koji se hvali svojim potovanjem ena! Ti, prljavo orue Gerda Lareva! I na to Adam svojom golemom aetinom tresne Collishawa po ustima. Ovoga odmah obli krv, on muklo jekne i u gru se strese, kao da obuz dava naglu kretnju koja bi sunula prema pitolju. Neto ga je preilo, a to neto nije bio po svoj prilici ledeni mir oveka koji ga je udario; doivljeno ponienje vapilo je za esvatpm, li je Collishawa preilo neto u imenu i pojavi tog oveka Vansfela Lutalice. Collishaw, ti si nekad kao erif veao ljude nastavi Adam. Znao sam oveka kojega si ti nevinog obesio. Bio si kockar i lopov. Sad si jo gori. Maltretira i pljaka jednog starca. Kuje planove s onim bednikom, svojim ortakom. Silom odvodi nevinu enu, za njega. Potom ga izdaje, hoe enu za sebe Ti si je napastovao! Ti si je izudarao...! Pseto jedno!

Tako, ti si provalio u njezinu sobu! kripavo e CoUishaw i ruka mu poleti k revolveru. Brzinom munje Adamova ruka pritisne pitolj u Collishawov istureni trbuh. Trgni! zaita Adam, surovo pritiskujui cev pitolja u Collishawa. Preduhitrio si me! promuklo izmuca ovaj. Bah! Tebi su ionako potrebna dva oka da bi mogao obra unati s ovekom ree Adam promiljeno prezrivo. Podmukla jednooka ivotinjo. Tebi bi se u Texasu rugali. Collishaw problijedi kao mrtvac, krupna glava naglo mu se trgne, te mu se eir pomae i nakrivi, na elu mu izbiju krupne grake znoja. ko ti je oko izbio? nastavi Adam, naginjui se jo blie, obuzdavaju i uasnu, hladnu mrnju. I za manje stvari... znao sam umlatiti oveka promumlja Collishaw, nemilice teran u stanje bezumlja. Jesi, ali kakvog ovek? Pokuaj to sa zagrmi Adam.

Potom prieka, gledajui s mrnjom Collishawa. Mervilu je dah zastao. U seanju mu iskrsnu sve one puste godine patnje i stradanja za kojih je Adam ekao priliku da vrati dug bratu Gerdu i Collishawu, bivem erifu i specijalisti za veanje. Osamnaest dugih godina ekanja! Collishaw, seti se Erhenberga! nastavi Adam. Teksaaninovo se jedino oko luaki uiri. I Picacha! inilo se kao da Collishawa neto iznutra pritie, sporo, drhtei, silno. Pogledaj me! Pogledaj Vansfela Lutalicu! Pogledaj bolje! Ono jedino oko, zlo, u ijim je dubinama cio pakao gorio, zasja na rubu zaprepatujue spoznaje. Pogledaj bolje, Vansfela... ! Mene! Ja sam ti to oko izbio! Ja sam Adam Larey! Pakla mu! vrisne Collishaw. Ukoenost mu namah popusti. Brzinom oveka u kojem mrnja bukti, on tre revolver, ija cev plavkasto sijevne na svetlu. Uto Adamov hitac muklo odjekne i tane pogodi Collishawa u trbuh. Mervil zau kako se tane arilo u zid, poto je prolo kroz Collishawa. Od silovitog udara metka, Teksaanin zatetura. Ipak, prst mu pritisne obara. Iz revolvera sune crven plamen, odjekne pucanj revolver se ludo tre navie, potom opet plane. Premda pogodan, probijen metkom, ve u zagrljaju smrti, u Collishawu je jo oajnika lja da ubije. Nadljudskom sna

gom volje stao je ponovo ciljati nesigurnom rukom kadli ga Adam zgodi u ono jedino oko. Collishaw ispusti oruje. Ruka mu osta ispruena. Trenutak je ostao uspravan, mrtav, a opet na nogama, stravina lica potom se zanese i muklim treskom pade. U dvorani je vladao muk. Sva su lica bila okrenuta vratima na koja se pojavie Adam i Merryvale. Nitko ne progovori, niti se poma e. Adam je vukao Mervila za sobom. U nekoliko koraka preoe preko dvorane i izgube se u tami onkraj ulaznih vrata. Svejedno drei Merryvalea, Adam se umea meu prolaznike u glavnoj ulici. Ubrzo se naoe daleko od Del Tora. Adame, da nisi zaboravio na stona? upite Mervil, oblizujui suhe usne. Ba kao i na Collishawa. Da se ne uzda u sluaj? Ne. Augustine je poslao svoje ljude u poteru za stonom. Ali sam uveren da u stii do njega naslepo lutajui gradom. Pa, razumijem te. Jedno je sigurno: ston je odveo Rut. Je li tako? uli srao to je Collishaw rekao Sanehezu. Ubrzo su se nali u Augustinovoj kui, gde Adam ukratko objasni svom prijatelju Meksikancu kako je po svoj prilici ston odveo Rut iz Del Tora. Sav napet i uzbuen, Augustine ih stade uveravati kako se ston po danu nije usudio odvesti devojku daleko. Mora da ju je izveo kroz stranji ialaa iz Del Tora, pa je zatim sakrio negde u susednom bleku koji je nastanjen iskljuivo Meksikancima. Senor poimo urno e Augustine i pouri van. S dvorita okrene u uzak prolaz to je vodio u pokrajnu ulicu, i njom krene hitrim korakom, izmeu Adama i Merryvalea. Sav uzavrio, Meksikanac je celo vreme neto brzo priao tu i tamo ubacujui poneku re na materi njem jeziku. On je bio miljenja da se ston nije usudio poi glavnom ulicom sa zarobljenicom ko ju je najverovatnije morao nositi ili bar vui. Taj se zakljuak Merryvaleu u ini razlonim. Ukoliko brzom pretragom bloka iza Del Tora ne nau odmah devojku, ree im Augustine uverljivo, tada e je zacelo pronai sutra, temeljitijom pretragom bloka pri danjem svetlu. Stigli su do dela grada to ga je Meksikanac hteo pretraiti. Ku e su veinom gledale na ulicu, ljudi su sedili na pragu ili ispred ku e. Augu stine se stao propitivati kod ovog i kod onog, hitro je prelazio od ku e do ku e, zatim je preao cestu i poeo traiti na drugoj strani. Adam i Merryvale su ga u stopu pratili, ali su se drali po strani kad bi on nekoga neto pitao ili pokucao na kakva vrata. No je bila vrela. Tragae su pratili zvui tihog smeha, priguenih glasova i pesme praene gitarom.

Neumorni je Meksikanac pretraio taj blok, a potom susedni, ali bez ikakva rezultata. On produi jednom uom i zabaenom ulicom, gde je tek ponegde sjalomutno svetlo. Skrenuo je u neki zasvoeni prolaz, a Adam i Mervil os tadoe da ga ekaju u seni. Prepustivi se oaju, Marryvale se nasloni na kameni zid. Uto za uje tihe, priguene korake i

pomisli da se to Augustine vraa. Neka tamna prilika izbi na mutno svetlo iznad prolaza. Adam skoi poput tigra. Onaj ispusti mukao, nagao uzvik i pokua izmigoljiti. Ali je Adamova duga ruka ve posegnula, njegova golema aka okrene oveka kao zvrk. Tren kasnije ta ga aka epa za ovratnik od koulje i podie ga, te ga teko pritisne uza zid. Na svetlu Mervil spazi stona. Bio je gologlav, bez kaputa i prsluka. Dahtao je. Upravo besno zapanjen i radostan, Mervil sko i bli e. stonu se lice iskrivilo, jezik mu ispao. Nato Adam popusti stisak i pusti stona da stan na noge. Mladi se guio. Rukama je kao pomaman stao udarati svog napadaa. Budi miran, inae u ti raskopati glavu naloi mu Adam. Vansfel... ! Nemoj me udaviti! krikne ston u uasu, prestaju i da se batrga. Collishaw je gotov dobaci mu Adam. Gospode...! Nemoj me ubiti... Vansfel! Tu je Rut... pod klju em. Oteo sam je Collishawu... Pusti me pa u te odvesti k njoj. Stisnut eljeznom Vansfelovom akom, ston ih povede mra nim prolazom. Augustine naleti na njih, pa stade dozivati sve svece i po e kraj njih. Na praini je neko crvenkasto svetlo sjalo kroz eljeznim reetkama zatvoren prozor. ston stade kod vrata, uzme eprkati po depovima i izvadi klju koji pokua turiti u kljuanicu.

Pusti mi ruku, Vansfel on e zadihano. Ruke mi se tresu... ne da mi mrdnuti. Klju pade i zazvecka na kamenom pragu. __ Mervil, uzmi klju i otvori vrata naloi Adam. U asu kad se sagnuo da pokupi klju, bolan vapaj iznutra zapara Mervila po samom srcu.

. Rut se inilo da se budi iz strane more. S mukom otvarajui one kapke, dolazila je k svijesti i uz to oseala tup bol. Spazila je nekakve izblijedele zavese, aidove sa starom bukom s koje je ve spala ruiasta boja, mali prozor s reetkama, krevete. To je sve njoj strano! Ovo nije njezina soba. Gde je to? Zar je jo u nekom groznom nu? Ne, budna je. Mesto gde se nalazi stvarno je, opipljivo, nema iskrivljene, nejasne obrise prikaza iz snova. Pridigla se i najednom se oseti strahovito slabom. Leala je na utom pokrivau na visokom krevetu. Soba joj je bila potpuno nepoznata. Uto joj u seanju iskrsnue slike iz onog vrtoglavog niza dogaaja to su je doveli do ove nesretne sobe. Stone joj priznaje da je pod utecajem alkohola ukrao novac iz stola u uredu Gerda Lareyja; uporno i ponizno je moli da se kod Lareva zauzme za njega; ona protiv volje pristaje i posve glupo s njim ide niz stazu; najednom joj ebe pada na glavu, njen vrisak je grubo zaguen i nju surovo svladaju; osea kako je bacaju u neka kola i kako je tamo dre; u brzom kasu voze je nekamo u pustinju. Napokon, skinuli su s nj ebe koje ju je guiilo. Laiala je nau

znak i gledala pri tom u zvezde. S jedne strane joj bio Collishaw, s druge ston. Poput tigrice se borila da pobegne borila se dok nije posustala. Teko je dahtala, a nju je mesto besa preplavio strah. Collishaw nije skidao ruku s njezina tela. Njezin uvredljiv prezir, a potom njezina strasna molba da joj se smiluje kao da su jo jae raspalile njegov bes i pohotu. ston je sad stao u njenu obranu i spreio Collishawa u njegovu naumu najpre re ima, a zatim fiziki. Grozna je no prola ukazala se siva zora. Stropot kota a je prestao. Leala je u kolima to su stajala ispod jednog drveta. Ruke su joj bile vezane rupcem. Dnevna je ega mirno pekla. Na jari, uspela je tu i tamo da malo drijema, ali je ak i u snu celo vreme bila svesna prisutnosti tih ljudi u ijoj se nemilosrdnoj vlasti nalazila. Beskonano se otegoe asovi straha, svakovrsnih ludih misli i fizikog bola. Pao je sumrak, ega je popustila, kotai su opet zatropotali. Setila se kako su je digli iz kola i ponijeli u no, u tamu utonula je u zaborav nesvestice. I sad se, slaba i bolna, probudila u ovoj nepoznatoj sobi, na njoj tanka bela haljina sva isprljana, iscepana, iskidanih rukava, na miicama joj crne masnice, noge joj bose. Zabrinuto je razgledala crne i plave masnice po sebi i dotakla mesta gde ju je bolelo; uz ogromno olakanje ustanovila je da joj nikakvo drugo zlo nije uinjeno. Ustala je, ali s mukom. Spazila je stol nasred sobe. Netko je na njem ostavio posluavnik s piem i jelom koje je bilo jo toplo. Morala se dii na prste da bi mogla pogledati kroz mali prozor. U Yumi je! Pogled joj pree preko reke, crkve, mnogobrojnih krovova pokrivenih crijepom i preko obojenih zidova kua. Sunce je bilo na zapadu, sputalo se nad purpurnim bregovima Arizone. Razgledala je sobu, pogledala u spremite, potom pokuala otvoriti vrata. Zakljuana! I vrata i zidovi bili su masivni. S prozora zatvorenog re etkom mogla je videti samo krovove zgrada. Seti se da bi mogla zvati u pomo , ali odlui da jo malo prieka. Potom se najede i napije. Jelo je bilo ukusno. Drugo nije mogla pretpostaviti nego da je Gerd Larey smislio njezinu otmicu. Ma koliko Collishaw i ston bili uspaljeni pogledom na nju, oni nisu skovali ovaj plan. Odjednom, u njezinu sve bistrijem duhu sevne pomisao da e Adam, sigurno kao to sunce sja, doi da je spasi. Ni najmanje nije sumnjala da se on ve nalazi ovim ljudima na tragu. ta e s njima u initi? On je Vansfel! Usprkos javi, njom proe studena jeza. Mora se nekako sauvati dok Adam ne doe. Posluie se svim svojim lukavstvom i svom svojom hrabrou samo da bi izbegla susret s Gerdom Larevem. Ako on do nje doe pre Adama onda je sve propalo! U tom sluaju Ada mu nee ostati drugo do da bei u pustinju pred erifima ubicama, kao to je Collishaw, jer njegove e ruke ovaj put zaista biti umrljane bratovom krvlju.

Od tih se misli Rut gotovo pretvorila u kamen. U tom je asu mrzila svoju lepotu, svoje telo, tu bednu spodobu od mesa i krvi zbog koje mukarci luduju. Ne Adam ne luduje! On voli njezinu duu, njezin bol, ono to i sama osea svojim skrivenim ja, njezinu enstvenost koju je ipak uspela sauvati od pada. Njezini poljupci i zagrljaji one posljednje noi, njezine molbe da je odvede daleko od jezive pustinje, duboko su ga potresli, ali je ipak do kraja ostao vrst kao stena. Ne dok ona ne bude slobodna, a on je ne moe osloboditi! ak i sad ju je pekao stid zbog slabosti i promaaja. Sto li je pomislio o njoj? Da se posluila onim istim ensKim lukavstvom to ga je na stonu iskuala?! S gaenjem je odbila takvu mogu nost. Naglo se uspravila, sva napeta, prekinuvi tok misli. Je li ula korake izvana? Da evo opet, i opet! Kucanje na vratima. Pomislila je na svoje otmiare. urno je pokrivaem s kreveta sakrila gola ramena i miice. ula je kako je neiji tihi, ali vrst glas doziva po imenu. Pritrala je k vratima pokucala u znak odgovora stala aptati. Merryvale! Re e joj kako je Adam u gradu obojica e doi po nju. Rut nije znala ta. da kae, nije znala ni ta da govori. Merry, vale je pokuao otvoriti vrata, ali ih nije ni pomakao. Ne mogu razvalit vrata. Ali Adam moe. Ne kloni, Rut apnuo joj je. Pourite ! oh, pourite! odvratila mu je. On bi mogao svakog asa do i! Lagani koraci Mervila ubrzo zamree. Rukama pritiui grudi, gde joj je srce uzburkano kucalo, Rut se nasloni na vrata. Kroz pro

zor ja videla zlatasti odsev zalaska sunca rumene oblake i plavo nebo. Adam je u Yumi. Brzo e doi! Sta su za njega vrata, ili zidovi, ili lanci? Molila se da Mervilov plan ne naie na zapreke da je dva prijatelja izbave pre nego Larey stigne u Yumu. Kakve je to bestijalne namere Larey imao? Da je udalji od kue te joj duh slomi i baci je na koljena potom da je vrati na Izgubljeno jezero, izgubljenu, pokornu, da ivi ivotom jedne squawl Zar je toliko lud te ne moe shvatiti da bi ona ubila najpre njega, a potom i sebe? Hodala je po sobi u arapama. Gde li su one budale izgubile njene cipele? Besnila je gledajui u svoju iscepanu haljinu. Zbacila je sa sebe pokriva koji je bila prebacila preko lea, pa s kreveta skide izblijedelu zavesu i njom se ogrne. Nee privui naroitu panju. A to se tie bosih nogu sa zadovoljstvom bi bosa ila preko vrelog peska i bodljikavih kaktusa Njeno razmiljanje prekide struganje kljua koji je ulazio u bravu. Radosno je uzbuenje prelije i neko dublje uvstvo uspravila se, drui. Adam i Merryvale su doli do kljua. Tu su.

Brava zakripa, kvaka se okrene, vrata se otvore. Uao je ston blijeda i odluna lica. Oh! istisne Rut, bolno preneraena i razoarana. Hej, ti kao da si znala ta nameravam on e, gledajui u zavesu kojom se ona umotala. Hodi. Izvui u te odavde. Neu odbije Rut, dolazei k sebi. Ne budi luda. Mogu te jednostavno poneti, a i uiniu to. Hodi ponovio je Ijutito. Bio je nervozan, oprezan, a oevidno nije bilo sluaj no to je drao uho kraj odkrinutih vrata. Kamo e me odvesti? ona sumnjiavo upita. Nije vano gde, samo pouri. Ako me uhvate, ode mi glava. Jesi li... da li si se s kim dogovarao? Ne, ovo ja radim na svoju ruku. Spasiu te od tog jednookog Teksaanina. Spasie me od Collishawa? A zato? Zato to te zbilja volim, Rut on uznemireno odvrati. Hoe da me spasi za sebe? Svakako, ako ve mora znati. Ali ja tebe volim, a Collishaw te ne voli. Ve sam te od njega spasio, na putu ovamo, zar ne? Jesi. Time si prilino uinio da popravi zlo to si ga poinio svojim ueem u svemu ovome. Nemoj sad sve to pokvariti, Hal. Budi pametna on odvrati, teko gutajui gvalju. Na ovaj in ga snaan motiv terao, ali mu je i strah bio podjednako jak. Ne bih te hteo nositi odavde, a da se ti koprca i udara kao to si sino inila. Privukao bih panju. Ali u i to uiniti, ako nee dragovoljno poi. Hal, ja se bojim da ti se poverim. Ali shvati da e ti biti jo gore ako digne galamu i pokvari mi plan otpovrne on nestrpljivo. Collishaw se upravo ovog asa cenka sa Sanchezom, svakog asa se moe pojaviti. On hoe da prevari Lareyja i da te proda Oh, ta tako gleda? Ti ljudi rade takve stvari. Osim toga, ako te Collishaw i Sanchez ne sklone odavde, veeras e Larey stii. PeCane stepenice

Rut je oklijevala. Ako Adam ne stigne odmah, pre Collishawa, ona e se nai u daleko veoj opasnosti nego to e biti ako po e sa stonom koga moe bar neko vreme drati na odstojanju, ili mu ak i pobei. Kad je ne nae u Del Toru, Adam e poi u potragu za njom, a lake mu je nai trag stonu nego Collishawu. Nadalje, ako sluajno Gerd Larey prvi stigne nije se usudila do kraja izvesti tu pretpostavku.

Idem... s tobom izmucala je. Stone je hitro izvue iz sobe i zakljua vrata. Bio je gotovo sumrak. Zapad se jo crvenio odsjajem utonulog sunca. Nimalo blagom rukom ston stisne Rutinu ruku i gotovo je podigne, pa pouri niz stranje stepenice u dvorite. Odatle je povede u sporednu ulicu, grabei to dalje od Sanchezova lokala. Sreli su nekoliko ljudi kojima oigledno ne upadoe u oi. ston je neto priao toboe ravnoduno. Proli su jedan blok, pa opet skrenuli i zali u siromaniji dio Yume. Pomenuo si Sancheza, je li tako? upita Rut Znai ono je bio Del Toro"? Dakako, a to jamano nije prikladno mesto za belu enu on joj znaajno otpovrne. Ne uri toliko. Cesta je gruba, noge me bole. Nemam cipela. Da bi joj udovoljio, ston uspori korak i ovla popusti stisak na njezinoj miici. Rut najednom pade na pamet da se otrgne i pobegne. Mogla je to uiniti u asu kad su izali iz Del Tora. Da se doepala glavne ulice, mogla mu je pobei, ili pak zatraiti zatitu od nekog prolaznika. Yuma je uvek puna kopaa, vozaa, kauboja, kockara; ma na koga nabasala, taj bi se kratko i grubo obraunao s takvim kao to je ston. Zato se nije toga odmah setila? Sad su se ve nalazili u pustijem delu grada, daleko od glavne ulice. Pri eka e dok ne sretnu nekoga. Ali, prooe jo pola bloka, a nigde ni ive due. Stavie, mrak je bivao sve gui. Istrgla se iz stonova stiska i potrala. Bila je lakonoga i brza. Strah joj je dao krila. Toliko je brzo pojurila, da joj je vetar smakao zavesu to ju je imala preko sebe. Nije se obazrela. ula je kako se ston primi e. Njegove su izme lupale sve bre i bre. Oseala je da e joj srce pui, da je posljednji dah naputa, da nije u stanju udahnuti zraka. Posustala je, klonula, ve je glavinjala kad ju je ston uhvatio. Tako ju je estoko zgrabio i podigao, da je gotovo vrisnula. No nije mogla doi do daha, a slabi joj krik zagui stonova ruka. Divlja mako! on e zadihano. Pokuaj opet... pa da vidi kako e proi! Nije bila u stanju da mu se odupre. ak nije imala snage ni da hoda. Unezverena, slaba, pala bi da je on nije pridrao. Ponio ju je, neko vreme ulicom, pa u neki mrani prolaz, te ju, stigavi do jednih vrata, spusti na tlo. Otkljuao je vrata, pa je povukao u mranu sobu gde se ona srui na pod. Bila je posve smuena, gotovo u nesvijesti. Ipak je ula stona kako se vrti i videla kako svetlo pali. Stone je podie i stavi u jedan naslonja. Dola je k sebi i videla da se nalazi u prostranoj sobi visoka stropa, kamenih zidova i poda. Po nametaju i eljeznoj reetki na prozorima videlo se da je to meksikanska nastamba. ston

obrie znoj s lica i teko diui mrko se zagleda u nju. Naizgled nije uop e bio svestan njezina jadna stanja. Svojim je drskim oima gutao nje zine gole miice i ramena, razbaruenu joj kosu to se zlatom osula oko nje. uo sam Lareva kad je rekao da si divlja maka, ali da e te on ve ukrotiti ree ston s divljenjem. Sad razumijem kako se oseao. Hal ston... nema ni mozga, ni srca nemono mu odvrati Rut. Povodi se za golim nagonom. Pa, ti si divlja maka, |to prema tome oekuje od mene? Bila sam luda... to sam oekivala... moda i malo prave samilosti. udim se da u tebe nema nimalo razuma. Imao sam dovoljno razuma da pobrkam raune Collishawu, to ti uop e ne ceni on mrgodno odvrati. Ali te u tome vodila sebinost, a ne plemenitost. Volio bih tebe videti kako u nekome podstie plemenitost, Rut Larey. Zar ima smisla pokuati nemogue? otpovrne Rut. Sluaj me, Hal, ti uop e ne rasuuje. Gde ti je pamet? Dobro, sad si me se doepao. Priznajem, bespomona sam i jadna tolika dai bi se i pas smilovao na mene. Ali, sad kad me ima, to namerava sa mnom? Znam to hoe rei: da si opasan teret. U redu, znaj da me nije briga. Ali mi nisi odgovorio! Imam pravo da znam tvoje namere. Odveu te iz Yume, makar morali ii peke. Pretpostavimo da pobegne Collishawu i Gerdu, i... ali, govorim gluposti. No, ne moe pobei Adamu Vansfelu. Kome? Onom pustinjskom takoru lutalici? Au, proklet bio! Ve sam ti rekao da me nije briga on otpovrne mrgodno po emu se videlo da mu ta misao nimalo ne godi. I tebi je ivot mio.

Rut Larey, niti mi je mio ivot, niti Bog... nita mi nije milo, osim tebe. Sve bih odbacio, evo ovako, samo da tebe posedujem na jedan jedini minut. Hal, razmisli... razmisli pre no to bude prekasno! ona e preklinju i. Mene ne moe posedovati, kako ti to kae. Naravno, s obzirom da nisam u stanju ni prst podii, ali e se spustiti na razinu pustinjske zvijeri Gerd Larey se kani spustiti ba na tu razinu prekine je ston, ljubomoran uspaljen. Prozreo sam ga. Oh, tebe je nemogue urazumiti oajniki zavapi Rut. Na ovaj nain, ne, Rut. Prema tome, bolje ti je da se pomiri sa sudbinom i prepusti se. Rut zaklopi oi. U svom se umornom duhu zgrozi nad uasnom golotinjom i bedom te bezumne, bezobzirne udnje, nad brutalnou mukog nagona! Molila se Bogu da joj se smiluje i da je potedi odmazde koju su zasluile njezina enska tatina i nerazumna sebinost. Sluaj, Hal, samo jo jednu,, posljednju re. Prevarila sam te. Sto e me to stajati, ili ni sam shvaala, ili me nije bilo briga. Ali zaista sam te prevarila. Molim te da mi oprosti. Molim te, seti se majke, sestre, i potedi me... Ako ne e, ako na mene u zlu poloi ruku... pre ili kasnije u nai naina... svojom u te rukom ubiti! Kaem ti, ba me briga! on u oajanju otpovrne. Spreman sam i u pakao poi i tamo se priti za veita vremena! Uvidela je da su joj svi napori uzaludni. Koliko se ston za mesec dana promenio! U svom je oajanju poalila to se nije drala ranije namere da sav mogui arm, umiljatost i varljivost upotrijebi da stona svrne s njegove nakane. Ali njom je sad srdba ovladala. Srdba i podrugljiva gorka uspomena na te njezine zavodnike osobine koje je esto svesno koristila. Njima vie nije mogla pribei, makar se radilo i o spasu ivota! Najednom je uoila da ston vie ne zuri u nju. Iskrenuo je glavu ustranu, malo je spustio i napeto oslukivao. Njezino je umorno srce zabrzalo. ula je korake, kucanje na jedna vrata, u istoj kui potom otre, brze glasove, meksikanski govor. Poskoivi, ston opsova neto u bradu, pa oprezno otvori vrata koja je zaboravio zakljuati. Glasovi su sad bili posve jasni, ali to nisu bili glasovi normalnog razgovora. Mora da su uznemirili stona, jer se on provue kroz vrata van, ali se potom okrene i Ruti doapne: Lane li, krvavo e platiti! Za sobom je beumno zatvorio i zaklju ao vrata; njegovi brzi i tihi koraci uas Se izgubie. Trudila se da smiri blaenstvo to joj ga je predoseaj ulio. Ali, nije mogla odoleti uvstvu koje je bilo jae od razuma i logike. Sloboda je na domaku.

Svojim je nagonom to oseala. Adam i Mervil su joj opet na tragu. Noena zanosom htela je kriknuti. Glasovi umukoe. Drugi koraci odjeknue ispred vrata za kojima je Rut stajala ustreptala od nade. Da nije u delirijumu pogreila? Iznenada je zgrabi hladna ruka oajanja, ona klone. Po kua vrisnuti, ali joj jezik otkae poslunost, usta joj se ukoe, grlo je izade. Opet su se uli koraci, vie njih, glasnije. Vraali su se. Isti meksikanski glas, prodoran, uzbuen, to odgovara nekakvim dubljim glasovima od kojih se Rutino klonulo srce razigra! Ispred vrata zastali neki ljudi. Jedan klju pade i zazvecka na podu. Mervil, uzmi klju i otvori vrata. Onaj isti dubok, suh glas! Iz njezina se grla konano oslobodi krik. Uz kripu brava se otkljua. Vrata se silovito otvore. Crni okvir dovratka kao da se ispuni neijom divovskom spodobom. Adam zakorai u sobu. Golemom je akom stiskao stona za koulju i vukao ga za sobom. Za njim jo neki uoe, zatvorie vrata. Adam otfrljai stona koji tresne u zid i srui se na pod. Kleknuo je pred Rut i prignuo se da joj promotri lice. Ona nije bila u stanju re prozboriti, ali se zato smeila sivom blijesku njegovih oiju svom radou koja joj je u grudima gorela. Nije ni on progovorio, ali je na njemu neka elina

napetost popustila, i to bijae reitije od ma kakva kazivanja. Rut podie druu ruku koju on odmah zgrabi i stisne u svojoj aci. Mervil prie. Hajde, devojko, gore glavu. Doli smo. etvrti je ovek bio tamnoputi Meksikanac, koji se nad nju sagibao i uz to trljao ruke. Ah, senorita, neka je hvala Blaenoj devici. Mos grande sefior je naao svoj ljiljan. Augustinova kua vam stoji na raspolaganju. Mervil uzme od njega neki omot, otvori ga i izvue dug kaput i veo. Rut, ovo nosim po celoj Yumi rekao je u elji da aljivo zvui. Mislim da e ti dobro doi, bez obzira kakav je. Podigni se, daj da ti pomognem Tako. Hvala vam... oh, hvala vam. Rut nije mogla nita drugo da kae. Adam je toliko bio uzbuen da se nije mogao ni maknuti, niti se nasmeiti ili re izustiti. Rut je uivala u njegovu pogledu koji ju je u duu dirao. Najzad, pustio joj je ruku i ustao. Potom je opet pogledao u nju, prstom upirui u stona. Zato te on doveo ovamo? Hteo... me spasiti od Collishawa izmuca Rut.

Jesi li dola ovamo svojom voljom, ili te on prisilio? nadometne Adam. I jedno i drugo. Prestraio me da bi me naveo da po em. Putem ovamo, pokuala sam mu pobei. Oh, to sam jurila! Ali, ovako bosa, teko mi je bilo po kamenja Uhvatio me. ston zapoe Adam ledenim mirom ali ga Rut zaustavi hvataju i ga za rukav. Adame, pusti ga ona zaite blagim, moleivim glasom. On me bar spasio od onog surovog Collishawa, ne samo sino, ve bez sumnje i danas. Ne treba mi tvoja samilost, Rut Larejr usplamti ston. Mervil zakroi prema stonu, jednom, dvaput. Jesi li uo to sam ti rekao za Collishawa? Jesam, uo sam, njukalo staro. I ba mi se fuka. Ja sam svoju igru odigrao i izgubio. Jo jednom se Adam okrene Ruti, Vidim, eli da ga pustim. elim, Adame ona e spremno. Delom zato to se oseam krivom za njegove postupke, ali ponajvie zato to ne bih htela da ga ti kazni. Je li on kriv za tvoje ozljede? upita Adam reitim pokretom pod kojom se podrazumijevao ne samo njezin izgled ve i njezino duevno stanje. Upravo se na ovo pitanje Rut pripremala zbirajui sve svoje umne sposobnosti. Jer, zbog sebe same nije mogla uope lagati Adamu. Ali dala bi se iva sasei na komadie pre nego bi priznala istinu koja bi usmerila oluju Vansfelova gnjeva na brata mu Gerda. Adame, mislim da sam ja tome kriva ona otpovrne i pogleda mu u mrkotune oi ne trepnuvi. To misli samo zato to si se sticajem prilika nala na Izgubljenom jezeru kad je ston

tamo naiao. Bude li tako rasuivala, daleko e dospeti. Onda moe re i da si kriva zato to si iva. Ne moe se posipati pepelom zato to si elela da mukarcima bude dopadljiva. Svaka ena ima na to pravo. Nego, zar nije ston bio samo tue orue u ovoj igri, a i Collishaw takoer? Hinei to je uverljivije mogla, Rut odbije takvu pomisao. U sto vrajih matera, Vansfele nato plane ston ustajui. Ako ho e znati pravu istinu, onda mene sluaj. Ovu je igru smislio Gerd Larey. Collishaw mu je sam natuknuo kako e enu baciti na koljena. Samo to se Larey nije hteo sam umeati u sve ovo. On ima dalekosene planove s Izgubljenim jezerom, pa nije lud da sebi pokvari posao. I tako je, toboe, poslao Collishawa na sever. Mene je pridobio da sudelujem u izvoenju plana. To mu nije bilo teko, jer sam i ja imao neke svoje planove. U ovo je i Dabb bio umean. Ja sam morao, toboe, ukrasti novac iz Lareyjeva stola. Potom

sam imao poi do Rut i ponizno je moliti neka doe sa mnom i Lareyja nagovori da mi oprosti, jer sam bio pijan, ili lud. Otiao sam i Rut je upala u stupicu. Moram rei da joj nije bila posve mrska pomisao da isproba delovanje svojih zamamnih ari na muu. Poli smo stazom. Collishaw je ekao sakriven sa pripremljenim ebetom. Prebacio joj ga je na glavu i vrsto je zgrabio. Otrali smo do kola koja su nas ekala i ubacili je unutra. Meksikanac je poterao. Sve dotle ilo je kao namazano za gospodina Lareva, ali odatle dalje vie se nije radilo po njegovu planu. Rut se oduprla onom jednookom vragu kao prava ma ka, to i jeste. On bi nju bio razderao na komade da nije bilo mene. Kad je onako izbijena, gotovo posve iscepane haljine leala na meseini, Teksaanin nikako da digne ruke s nje. Ustrijelio bih ga bio samo da sam imao ime. Nisam imao oruja, a niti hrabrosti da pograbim njegov revolver. Odmah mi je bilo jasno da e izigrati Lareya. Leinar stari, bilo mu je dosta samo da pogleda ovu enu. Ja sam ga i psovao, i kumio, i molio, i s njim se celu no natezao neka pusti Rut na miru. I, tako mi nebesa, ako joj ranije nisam uinio nikakvo dobro, onda te noi jesam. No, i ja sam takoer mislio\ Lareya izigrati. Meni su trebali ostati novci koje sam ukrao. Smatrajui sebe vrlo lukavim, Larey je bio uveren, da me moe kupiti. Meutim, ja sam ludo zaljubljen u Rut, te sam ga namislio prevariti i odvesti je sa sobom. Budite sigurni da bih to i uinio da nije bilo onog oravog Collishawa." Po svojoj lakoi i uverljivosti, stonovo urno, nepristrano i neuvijeno kazivanje imalo je snagu istine. Meutim, ukoliko je na Vansfela ostavio kakav dojam, ovaj to nije pokazao ni najmanjim znakom. Stone, pun si mana kao ipak kotica ree mu hladno osim toga ne vidi dalje od vlastita nosa. Mogao bih ti vrat slomiti, to bi meni bilo kao prelomiti suhu granicu za logorsku vatru, ali Rut trai da te potedim. Ona te navela na krivi put i to nju mori... Dobro, idi kuda i kamo zna. Ali, kaem ti, nemoj mi se vie nikad nai na putu. r

U nastaloj tiini, ston poe na vrata, otvori ih i izae. Svetlo je na tren osvetlilo njegovu ilavu i turobnu spodobu potom je mladi ne stao u tami. im je ston otiao, Adam kao da se prenuo iz nekakve tvrde i nemilosrdne ukoenosti. Moda se u stonovu prisustvu nije mogao osloboditi onoga to je njega inilo Vansfelom. Samo je Mervil znao kako se ston a to vreme na lazio s jednom nogom u grobu. Sad moemo poi ree Adam. Oprezno je Rut spustila izranjene noge na

pod i ustala. Posrnula je, ali je uspela napraviti nekoliko koraka, kadli je Adam zaustavi obgrlivi je jednom rukom. Neu moi najbolje hodati ree. Nije ni potrebno da hoda. Stone je za sobom ostavio otvorena vrata. Smekaju i se usrdno, Meksikanac natrake izae. Samo da ston ne ode Collishawu i sve mu ispria. Meni... meni je ve svega dosta... Rue plaljivo zamuckujui. Alam je podie na ruke. Ona s uenjem pogleda u njegovo kao u sfinge bezizraajno lice. No, devojko, to se tie Collishawa, vie nemaj brige ree Mervil glasom u kojem je bilo neeg njoj jo neznanog, hladnog. Opustila ae u Adamovu naruju. Osetila se samo krajnje slabom, ali je shvatila smisao Mervilovih rei. Ono malo snage to joj je osta lo nije bilo dovoljno da je spasi od nesvestice. Svijest joj se zamuti. Dalje je samo oseala da avoro teinom poiva na Adamovim rukama, da je on nosi kroz tmicu izmeu nekakvih tamnih zidova i mutnog svetla, i ula glasove kako neto apu. Postepeno je ponovo dola k sebi. Nosei je kao da ima dijete na rukama, Adam je hitro hodao. Na nekoliko koraka pred njim ili su Mervil i Meksikanac, naas zastajkivali ovdeonde, potom kretali dalje. Stalno se drei crne sene stabala, preoe ulicu, pa neki otvoreni prostor, moda trg, potom uoe u uzan prolaz izmeu visokih zidova. Rut je ula glasove i smeh u neposrednoj blizini, ali nikoga nije videla. Umaralo je drati glavu uspravno. Spustila ju je, a njezina gusta, uvek nepokorna kosa pade Adamu na lice. Ona je poravna i pri tom joj ruka dodirne njegov obraz koji je bio mramorno hladan. Nenim pokretom svog dlana polako klizne preko njega. Do uiju joj dopro poznati amor nonog ivota Yume. Ili su opet prema sreditu grada. Prolaz je vodio u jedno dvorite. Potom su se penjali po nekim stepenicama. Adam ju je nosio kroz neke mutno osvetljene hodnike i sobe. Najzad ju je neno spustio. Njihov vodi, Meksikanac, izdavao je neke naloge. U kui su se uli tihi koraci nogu u sandalama. Tamu sobe probije svetlo. Rut su poverili blagim rukama Augustinove ene i njegovih dviju keri. Biemo tu blizu, u susednoj sobi ree joj Adam. Senorita, vama e ovde biti lepo ljubazno dometne Meksikanac. Augustine ima mnogo prijatelja. Oni su i vai prijatelji. Budite opet sretni.

Rut, donijeu ti stvari koje sam ti kupio. Uinio sam to sam najbolje znao. Obeaj da mi se nee smejati ree Merryvale. Prijatelju, budite sigurni da vam se nikad neu smejati odvrati Rut. Bili ste dobri to ste mislili na mene. Svi mukarci izaoe, samo se Merryvale ubrzo vrati s nekoliko omota koje poloi na pod pred Rutinom stolicom. Evo ih, devojko on e uz osmeh od kojeg mu se suho lice izbr kalo borama. Mogu ti rei da je to bio gadan posao, ali sam ga izvr io s najveim uitkom. Ona isprui ruku i privue starca blie te mu apne: Sto ste mislili kad ste rekli ono... za Collishawa? Smeak ieznu, a pametne i blage, plave oi se smrknue. Draga mala Rut, nije li ti dosta uzbuenja u jednom danu? Neu se uzbuditi ona e, stiui se uz njega. Za mene je sve bolje od neizvesnosti. Rekli ste da nema vie straha od Collishawa. Tako je, kako sam rekao. Samo veeras nema vie straha od njega, ili... ili... Nikad vie, dok je sveta i veka ozbiljno e starac i izae. Devojka se spusti na stolicu, zaklopi oi i prepusti se brizi Meksikanki. Gotovo nije ni oseala ta one rade. inilo joj se da joj grudi stee neto tvrdo i ledeno. To je oseanje ipak napusti, ostavivi za sobom tupu muninu. No, uas postepeno ieznu iz njezina duha, poput sablasti to se povla i praznom dvoranom kojom propuhuje turoban vetar tmice. Vansfel je ubio jo jednog pustinjskog leinara. Za posljednjih etrdeset i osam sati mnogo se puta Rut molila da Adam doe i izbavi je. U pomamnom besu leao je jedan od razloga to joj je duh bio pust i prazan. Ali im je to raspoloenje prolo, poela je razmiljati. Zar e Adam opet u odmetnike? Ono to je dosad uinio ne mora ga nuno dovesti u takav poloaj. Smrt jednog oveka u obraunu nije nita neuobiajeno u pustinji, a u Yumi nita znaajno. Ipak je strah proganjao Rut, a inilo joj se da se vie plai budunosti nego sadanjice kao da u daljini nazrijeva zao znak, nekakvog vesnika zle kobi to ju neumitno eka. Sat kasnije Rut ue u sobu gde su je ekali Adam i Merryvale. Prethodno su je Meksikanke okupale, sve njene ozljede namazale nekim meksikanskim melemom, njezinu raupanu i zapraenu kosu ieljale i ietkale, te je na kraju obukle u ono to joj je Mervil kupio.

Uavi u sobu, Rut se lako nakloni. Oekivala je da e ih iznenaditi i nije se prevarila. U dovratku su stajale Meksikanke i hihotale se. Sav smeten, Merryvale je trljao bradu, a Adamovo lice ozari redak osmeh. Pa, moglo je i gore ispasti ree Mervil, u pokuaju da opravda svoj ukus. Mala starica! uzvikne Adam. Veselo je odjeknuo Rutin smeh. Pogodio si. Merryvale mi je kupio haljinu za malu staricu. A pogledaj, gospodine moj, ne

sreo neuglaena, pogledaj to imam cipele... panjolske s kop ama! Samo to mi se noge izgubie u njima. Podigla je rub crne haljine i ispruila nogu. Mervilu o i isko ie. Zar su ti tolicne noge? Uh, Rut, a ja bih se zakleo da e ti cipele biti premale! Nita se ne uzbuujte odgovori Rut. Sve je divno, a posebice cipele. Da su mi po nozi, ne bih ih mogla nositi, jer me noge bole. Nije trebalo da se oblai ree Adam. Sad mi je bolje, samo to sam umorna. Hoe li togod pojesti? Sutra emo imati dug i naporan put. Pa... i bih togod jela Adame, vodiS me kui, na Izgubljeno jezero? Zna se. A kamo bih te inae mogao odvesti? irok je svet ona e gledajui ga pravo u oi. Rut, treba misliti na tvog djeda. Znam. To mi je dunost. Ali... ako budem morala sve ovo nanovo pro i? Ja se nadam da e se ovim zavriti tvoje nedae odgovori Adam. Ako mi se nedae ne zavre, one e mene dovriti. Adame, nemoj me teko gledati. Drage voljem idem. Hou da izvrim svoju dunost. Zgaziu tog divljeg buntovnika u sebi... Ukoliko ti bude kraj mene celo vreme. Ali, Rut! on usklikne to je nemogue celo vreme. Misli li da e se sada stvari na Izgubljenom jezeru iole promeniti? ona ozbiljno upita. Moraju se promeniti! A evo ti mog miljenja: moraju, ali nagore! ree Rut, naterana da izrazi ono to predvia. Uto ih pozvae na veeru. Adam nije uo dozivanje, ali Merryvale galantno priskoi da pomogne devojci.

Hajdemo, Adame ree Rut s vrata korei sebe zbog gorine koja e joj jo jae izjedati srce. Merryvale joj pomoe da zauzme mesto za stolom. No, Adam se ne pridrui. Rut zauje gde se hodnikom primiu brzi koraci. Setila se svojih zebnji. Adam jo nije na sigurnom, jo nije u pustinji. Netko je uao u susednu sobu i pozdravio Adama. Mervil pouri tamo. Senor Adam, sve je u redu uo se glas, pitav, priguen. Rut pomisli da je to Augustine. Sanchez je moj prijatelj, prema tome i va ulo se dalje. Rekao je erifu da je Collishaw najzad naletio na jednoga koji je njega udesio. Bio je to poten obraun", rekao je. A svojim prijateljima je kazao: Vansfel Lutalica je doao u posetu Yumi. Daj boe da nam opet do e"! U tami prohladne sobe kamenih zidova Rut je leala rastrgana suprotnim mislima i uvstvima to se uporno odupirahu potrebnom snu. Mnoge misli tek sinuse, pa nestadoe, ali se neke zadravahu. Deni Linvud i njena pria! Kao sunce svetlo lice boga Tanquitcha u koje ne moe pogledati niti jedna devojka Indijanka a da ga ne zavoli: Vera gospoe Lin FJeSfiane stepenice

vud, koja je govorila da Bog obitava u pustinji, te se molila i spasilac je doao. Pustinjski Indijanci to oveka uporeuju s orlom! Munja to se spustila s visina! Devojka se osvedoila zato je Vansfel pojam za ljude iz pustinje. On je lutalica, zavijen u mrak, tajnovita sila vie mitske nego realne prirode, ovek u kom su pomeani elementi prirode samotnost, divljina i pusto. Takvim ga ljudi dre. Ruti je on postao ono to je Tanquitch bio za Deni. Zuj izvana, s ulice, bivao je sve dalji i dalji. Devojka je ula kako jeca vetar pustinjski vetar na svom putu sa irokih prostranih pustara. Oseala je miris peska i jare noen vetrom. Mesec proe ispred prozora bio je nekakav neobian, naranast, udovino loptast, beivotno telo nebeske pustoi, ne bezduno kao bele zvezde, ve melankolino. U sobi izmeu Rutine i hodnika spavali su Adam i Mervil. Odnosno, bar je ovaj drugi spavao, jer je hrkao ba kao starac. Verni, stari Mervil! Godinama je s Vansfelom delio dobro i zlo! Kakav je njemu ivot bio? Nema doma, nema obitelji, ni djece, nema zanata, nema nikoga da mu ljubav prui nikoga osim onog diva iz peane pustinje, tog samotnog i svetog osvetnika okrvavljenih ruku. Pa, koliko god se inilo traginim, zar netko moe poeleti bolje?

Muili su je raznoliki i strahotni izgled budueg ivota. Ponovo se raala. Bivala je razdirana, rastrzana, razdvajana. Tvrdim, otpuuju im po gledom je Rut zurila u svoje sebino, netrpeljivo naprasito bie. U njemu je videla neto to treba unititi. A njezino staro ja, sve ono to ju je inilo onakvom kakva je bila, borilo se poput lavice zakrvavljenih oiju, snagom to ju je go dinama crpila iz oholosti i navike, ali je bivalo tueno i saterano u orsokak.

. Tek je poelo svitati kad je Mervil probudio Rut i rekao joj neka pouri. Pokuala je da poslua, ali joj udovi bijahu toliko utrnuli i bolni, da se na jedvite jade obukla. Morala je hrabro stisnuti zube. Dorukovala je sama, sluila ju je mala crnooka senorita. Na vratima se pojavi Mervil i ree joj neka za deset minuta bude spremna za odlazak. A gde je Adam? zabrinuto upita Rut. eka vani odvrati Mervil. Spremila se doista odmah. Pomaui joj da stavi na glavu veo, senorita joj srameljivo ree: Adios, zlatokosa. Do vienja, crnooka odvrati Rut, potom pozdravi i druge Meksikanke, spusti veo na lice i poe van, naslanjajui se na Mervilovu ruku. Nije ju poveo pravo na ulicu, ve je stao u dvoritu, govore i joj kako e priekati koiju. Pre no to se mogla zabrinuti pojavi se i ko ija diu i oblake praine. Tu je veselo e Mervil i gotovo ponese Rut ka kolima. A Adam? ona apne. Ne brini, devojko. Nije daleko odvrati joj i izvede je iz dvorita. Vrata na koiji bijahu otvorena. Dok je Mervil pomagao devojci da se popne, netko joj prie. Adios senorita. Neka vas milostiva Devica uva! Prepoznala je glas Adamova prijatelja Meksikanca. Zahvalila mu se. U kolima je bilo nekoliko putnika, ali ih zbog vela nije mogla jasno raspoznati. Ja u gore ree joj Mervil. Upravo u tom trenu neiji brz korak spre i Rut da pita starca zato nema Adama. Poznala je taj korak bilo joj zabrza od zvuka tog koraka. Iskrsla je Adamova visoka, crna prilika.

Vozi on dobaci koijau i koija istog trenutka krenu. Zatvorio je za sobom vrata i seo pokraj Rut uz kratak pozdrav. Toliko je devojci laknulo, toliko se obradovala i uzbudila da mu nije ni odgovorila na njegov pozdrav. Neto zbog vela, a neto i zbog praine koja je ulazila u ko iju kroz otvorene prozore, nije mogla posve dobro videti Adama ali je ose ala njegovo rame uza se i inilo joj se da je najednom sva ustreptala neizmernim blaenstvom. Koija se brzo odvalja iz grada, te se praina razrijei i vie je nije toliko guila. Sad moe dii veo ree Adam. Ona se pitala da li je to rekao zato to je elio da joj vidi lice, ili zato to sad vie nema opasnosti za nju. Veo joj je svakako smetao. Podigla ga i uzgledala u Adama, pa je po njegovu pogledu zakljuila da su ga oba razloga navela da joj kae neka podigne veo, a naro ito prvi da joj vidi lice. Od toga je neto slatko i toplo zastrujalo njome.

Kako se danas osea? upita je on. Vidio sam da epa. Dobro sam spavala. Ali sam se jedva pomaknula jutros. Sve me bolelo. U kolima su bila jo tri putnika. Mali, zdepasti Kinez s omotom u krilu i radnik Meksikanac sedili su preko puta Adama i Rut. U drugom uglu sedio je nekakav kopa gruba izgleda koji je spavao, po svemu sude i nakon dobre terevenke. Sva je srea, pomisli Rut, da je malo putnika i nema nikoga kome bi moda bili poznati sinonji dogaaji. Duboko je uzdahnula. Yuma lei iza nje, i na ono to se tamo dogodilo ne mora vie misliti. Do Izgubljenog jezera i njegovih problema ima itav dan i vie puta. Nije posve shvaala zato joj je to rano jutro tako divno, druk ije od svih jutara njezina ivota. Moda zato to naputa Yumu. Prepustila se sasvim oseaju sree to ju je proimala u tom trenutku. Iznad tvrdih i otrih planinskih grebena Arizone diglo se belo sunce. Premda je zrak ubrzo postao vru, ipak se oseala neka sveina s re nih obala. Cesta je vijugala izmeu umaraka zapraene udikovine. Ovdeonde videli su se iroki pojasi zelenila oko reke i tmurni, crveni virovi na njezinu toku. Neto mi se nebo ne svia ree Adam. Zato? Meni se ono ini kao raj.

Vetar objasni Adam pokazujui na pramenaste oblake s kojih se gubila boja suneva izlaska. Gadna je oluja na tom delu pustinje od Pilot Knoba do dina. A jo gadnije ako te zatee na pesku, Nek vetar pue nasmei mu se Rut. Kad je Adam kraj nje, pustinja je ni im ne moe zaplaiti niti je mogu zaplaiti pustinjske zvijeri u ljudskoj spodobi. Da nije bilo uspomene na prole dogaaje i nejasne, prete e senke bu dunosti, Rut bi bila posve sretna. Kola su se kotrljala, penjala se, najzad izila iz poreja i oblaka praine. Sad je zrak bio ist. Na belom jutarnjem svetlu isticalo se neizmer no samotno prostranstvo pustinjske divljine. Dole je tekla ona crvena, zelenilom oiviena vrpca koja je oznaavala reku i zabadala se nekamo u crna, otra, tvrda, gola brda. Napred, dizale su se sive kamenite padine oiviene zeleno istokanim jarugama, to su se dizale do ruba viso ravni. Najednom Rut spozna da u tom trenu ne gleda u avetinjsku pustinju i njeno nedokuivo obzorje s uobiajenom stravom, tugom i mrnjom. Ali, im se toga setila, upravo se ta, ranija uvstva oborie na nju i stegoe je. Zar je ona prva pomisao bila samo lana predodba njene mate? Adame, ti ne mrzi pustinju, je li tako? ona iznenada upita. Ne, dijete moje on iznenaeno odvrati. Nisam dijete otpovrne ona netrpeljivo. Ne mrzi je! Ali je ne moe ni voleti! A zato ne? on e jednostavno. Ona mi je jedinim domom. Ona ti... domom? Pa zar ne gaji nadu da e jednom i ti imati neki bolji dom? Da, ponekad sanjam o domu, s tobom.

Ovo je na tren smete, ali joj radoznali, ispitivaki duh nije dozvolio da znatielju ugui ma kakvo neno uvstvo. Nalazi li pustinju lepom? Neizmerno. Neopisivo. Pamtim izlaze sunca, oluje, usove, zalaze sunca, noi kad su tamu belinom parale zvezde i komete, meseinu s vrhunca, pamtim tisue nezaboravnih prizora. Pamenje mi je krcato njima. Zar pustinja nije arka, uasno vrela, a ponekad i hladna, samotna, tvrda poput eljeza, gorka kao emer, okrutna, smrtonosna? Zar te ona ne stee? Zar ono plavo nebo sada nije varka, nee li se za tili as pretvoriti u bakrenasti poklopac to te stiskom pee? Zar sunce nije ua sno, vetar stravian, samoa nepodnoljiva? Zar Indijanci nisu alosni, izgladnjeli bokci? Zar kopai i lovci na vrela nisu jadne, zaslepljene budale? Zar san o

zlatu nije nikad zadovoljena strast? Zar pustinjski ljudi nisu u ve ini ba kao sve ovo to sam rekla? Rut, sili me da se sloim s tobom on e ozbiljno. Ali je meni sve to bilo neto to sam morao svladati. U toj borbi ja sam nadivio. I u tome sam naao svoje spasenje. Shvaam te odvrati mu istom ozbiljnou. Ali si ti jedan od milijuna. Ne moe se po tebi ceniti delovanje pustinje. Jesi li ikad upoznao bar jo jednog oveka kao to si ti? Oh, jesam mnoge. Pustinjske takore, kako bi ih ti nazvala, koje ne bi htela dvaput pogledati. Ali su ti ljudi proli i izdrali sve ono to si nabrojila, i nikad i nizato ne bi napustili pu

stinju. Jednom u ti priati o Dismukesu. On je bio gotovo, nat ovek. ,Znai li to da ovekovo stremljenje za onim to eli, odnosno za onim to misli da eli, da njegova borba protiv ege, zime, ei, gladi, sa moe u pustinji stvara od njega natoveka? Da, upravo to sam mislio rei potvrdi zamiljeno Adam. A to je s veinom ljudi borbena i snana duha koji zaglibe u opa ini i zloinu? I oni postaju nadljudi. Nadive zlo oko sebe poveavajui svoje vlastito zlo. Opake strasti, mrnja, gramzivost, krvoednost, fanatizam, sve to u njima poprima stravine izglede. Tajna pustinje ovlada njihovim duhom. I tada se u oveku ono avolsko, a ne ono boansko razvija do krajnjih mogu nosti. Dobro, neka je tako. A to je sa enom? Ja smatram da je ona u stanju srozati se jo nie, i gore od najgoreg mukarca. Ali, moe li se ona uspeti, moe li ona u visine, moe li ona pobediti prirodu, nadiveti zlo i na taj nain i sama postati natovekom? Pa bilo dobrim ili loim? Da, moe i u pozitivnom i u negativnom smislu. Seam se jedne takve, neke jednooke ene iz Tecopaha. Bila je to zvijer u ljudskoj spodobi nabijena opainom i zlobom da joj nije ni meu mukarcima bilo ravna. Konano, tvoja je majka to dokazala u suprotnom smislu. Po ro e nju, odgoju, naravi, po nevolji kojom ju je bio ivot, po slabom fizikom ustrojstvu, pripadala je onim stvorenjima kojima pustinja preti moralnim unitenjem, a eto, ona se uzdigla i pobedila i svoje zlo i pustinju.

Uz tvoju pomo. Ja sam joj samo pokazao put, kao to je Dismukes meni pokazao. No, premda je tvoja majka poginula u nesrei, ona u svakom slu aju ne bi dulje proivela. Pustinja je za belu enu fatalna, a da ne govorimo o Dolini smrti.

Na takvim mestima ak ni Indijanke ne mogu dugo izdrati. ene su drukije grae. A to se tie belih ena, ne mislim da je to zbog posla. Ne, po mom shvaanju, enu u pustinji ubija njen enski duh. Ah, stigli smo do neega to ve odavno oseam, ali ne shvaam ree Rut, Moje nezadovoljstvo, moj uas, moje uzmicanje, opravdani su, zar ne? Rut ja nikad nisam rekao da su neopravdani. Zar je iskljuivo moj greh to sam bila... oh, takva pomamna, prevrtljiva, podla, besna i ponosna ena? Ti to nisi bila. Ali, i da si bila, ne bi za sve to bili krivi iskljuivo tvoje nasljee, lepota i slabost. Tako. Daje mi hrabrosti da nastavim ona e uzbueno. Sebe manje mrzim, a pustinju bolje razumijem... Ti priznaje da je ova pustinja kobna za belu enu, da ona znai smrt za enu kao to je bila moja mama i kao to sam ja. Jest. Sto je starija, ena sve jae osea potrebu za normalnim ivotom. Onda... Hoe li me odvesti iz pustinje pre nego to bude prekasno? ona e naglo, sva u vatri. Rut, pa to se zna! Ono to sam rekao, nisam mislio da se mora i na tebe odnositi. Ali ja sam mislila. I hou da znam kad e me odvesti. im bude slobodna on odvrati utianim glasom. Slobodna! ona usklikne, te se prigne k njemu i apne: Misli li da mi ne e pre toga pustinja izglodati srce? To e brzo biti. Doi e po samoj prirodi stvari i ivota u pustinji. To mene dri ovde... i... Ne mudruj previe ona ga preklinjui prekine. Meni je potrebna sva mogua, i najvea i najmanja pomo... Misli li... da onako kako on sada radi... nee dugo? U ovoj pustinji, nee! otpovrne Adam s crnom i tmurnom tugom. Rut nagne glavu na naslon, zaklopi oi i prepusti utnji i mislima neka smire uzbuenje to je u njoj i protiv njene volje uzavrilo. Nastao je dug muk. Kola su kripala i tandrkala uz padinu; najzad, kotai se dohvate ravna tla. Pogledaj! ree Adam dotiui je. Otvorila je oi i pogledala u ogromnu ivo bojnu pustinjsku ravan, iipkanu zelenim raslinjem i ukraenu blijedim, lelujavim zranim opsenama. Pogled joj se zaustavio na golemoj, stepenicolikoj, ljubiastoj planini plemenita profila to se uzdizala usred prostrane pustinjske ravni. Picacho! Ne toliko ozbiljna strogost njegova pogleda koliko melankolian ton njegova glasa gotovo natera suze devojci na oi.

Drhtavu je aku utisnula u njegovu. Rut je poela nazrijevati duh tog oveka, upravo je bacila prvi pogled u bezdane dubine njegove due. Cime da ga utei? Kako da razbije okvire njegove samotnosti? Pa ipak, u onoj ljutoj gorini tog asa, ona nije mogla odoleti a da re ima ne izrazi nekakvu tipinu udnju, detinje tatu suut. Ne tuguj, Adame apnula je. Picacho nas je sastavio, i ako Bog postoji mi emo jo biti sretni. Moda je upravo to to sada oseam on sanjalaki odvrati. Picacho me dugo i dugo dozivao. I sad me opet doziva. U staroj koiji jara je stala pei. Fina je praina prodirala kroz pukotine i prozore, palila je oi i pekla usne. Teak je umor stao osvajati devoj ino telo i mutiti mislima joj opsednuti duh. Pustila je aku u Adamovoj. Kako se koija valjala i poskakivala, devojina glava sklizne i nasloni se na Adamovu miicu. U ovom dodiru bilo je neeg tunog, slatkog i veoma udobnog. Na kraju Rut zaspa. Probudila se kad joj je Adam neno dizao glavu s ramena to ga je bila prisvojila. Koija je stajala. Rut, moram naas izai rekao je, pa otvorio vrata i iskoio iz kola. Gadno se pie rekao je Merryvale s vrha kola. Ja sve mislim da krenem natrag javi se voza. Da nismo na pesku, ne bih bio zabrinut. Ali, ovako, nisam lud da me ovde zatee. Zamiljen i zabrinut, Adam je gledao u njih. Ne moe se vratiti u Yumu on e vozau. A zato ne bih mogao? To bi bilo najbolje ako oluja bude onakva kakva se ini da e biti. Mi se ne vraamo, pa da sav pakao pustinjski uskipi otpovrne Adam. Postepeno shvaajui o emu se radi, Rut je ula ovaj razgovor pa pogleda u onaj mali dio pustinje i neba koji je mogla videti. Potom ustade i iza e iz koije.

Bljetavo bela pustinja se avetinjski izmenila, kao nekim udom. Prema zenitu je hitro jedrio irok, mrkoljut oblak, olujne, ute i purpurne boje. Zastro je sunce koje je kroz onaj pokretni zastor sjalo nekakvom udovino zlokobnom bojom magente. Dobro, to ti misli? voza nestrpljivo upita Adama. Sale nema. Mislim da je opasnost ista bila da se vrati ili da pokua pronai kakav zaklon. Pakla mu, moj gospodine! Nema toga koji bi se pred ne im ovakvim usudio produiti. Ja bih se usudio mirno otpovrne Adam. No, bie najbolje da se skrijemo iza kakve gue grupice drvea. Ima li sekiru? Imam. Eno tamo vidim poprilian umarak drvea. Da tamo je svega par milja. Upadaj i pourimo. Koija se opet stala valjati, poskakivati i klatiti se. Konji su pojurili gonjeni vozaem koji se derao i mlatio biem kao da su mu Indijanci za petama. Preko pustinje padala je sve ira i tamnija sena. Opasno je, zar ne? ree Rut uzgledajui u Adama. Jo se nikad nije nala na otvorenom u stravinom zagrljaju peane oluje. Za nju je bilo i to ve dovoljno strano da besnilo pustinje podnosi na sigurnom, u vrsto zatvorenoj kui. Ja sam doivio tisuu oluja odgovori joj Adam. Koija je napustila stazu, neko vreme je poskakivala preko bunja i kamenja, i najzad stala u zavetrinu iza nekog oveeg drvea s guim liem. Adam izae iz kola, a voza i Merryvale sioe sa svog visokog sedita. Rut, nigde ti nee biti dobro, ali je najbolje da ostane u kolima Adam e devojci. Ali ja hou da gledam odluno se usprotivi ona. Svi putnici, osim kopaa, izaoe iz kola. Rut nae sebi mesto s kojeg e najbolje promatrati nadolazak oluje, a mukarci pooe da to bolje pripreme zaklon i da konje osiguraju. Rut se inilo da je oluja jo veoma daleko. Ali je pustinji ve utisnula pe at svog stravinog i udesno divnog cara. Ispred do neba visokog zastora praine to se primicao, padao je ut sumrak, neprobojan i nestvaran. Sunce se izopailo u ne posve jasnu tamno crvenu loptu. Otraga, prema jugu, i nebo i zemlja jo bijahu isti, premda su se ve gubili u tami to je padala. Na blijedom plavetnilu isticao se sad dalek, kao ugljen crn, Pilot Knob. Usprkos daljini, Picacho se inio jo viim. Nad njegovom ljubiastom telesinom polegla zlatna kruna. Na istoku, planine Chocolate kao da su izmicale, gubile boju, smanjivale se. Prema severu, od oluje ulijevao, prostiralo se bespue peanih dina, to su se valjale i tala sale,

nareckanih breuljaka i na tisue bronanih, utih i crvenih padina koje su se penjale sve vie i vie do samog neba. Oluja je brzo gutala peane dine. Po prvi put je Rut u pustinji ostala kao zatravljena, dua joj je i protiv volje bila prisiljena da se udi, divi, oduevljava. Velianstvena joj je bila grozno pretea pustinjska peana oluja. Kako je ibala i vitlala! Mrtvu tiinu razbije mukao, slab tutanj. Jara je bila teka, tupa, pritiskivala je zemlju poput more. Sunce boje magente izblijei i nestade. Preko putnika proe pranjavi zastor daleko isturene koljke oluje, na ogromnoj visini. Tmastocrna glavna masa njena, to je brisala poput potopa, jo je bila daleko od njih. Rut, sad ui u koiju dovikne Adam. Oh, samo jo as ona mu odvrati. I upravo as kasnije tutanj se pretvorio u zagluuju i fijuk. Tmica je padala pred z,idomi peska. Oko Rut kao da je sav zrak zatreperio. Spazila je kako ispred onog zida trcaju brazde praine, busenje se ludo valja, stablje se rui, cvee s drvea kao snoplje utih varnica prska na sve strane, i kako se vrti crna, gusta masa oluje, nalik gljivi, silno razularen vetar to die, nosi pesak i na svom putu sve stapa u jedno. Iz zanosa je tre Adam koji je zgrabi za ruku i naloi joj: Mora ui u ko iju. Protiv volje je pola s njim. U onom fenomenu bilo je ne

eg to je simboliki predstavljalo njezine izljeve strasti divlje oluje to su brisale njenom duom. Svi, osim vozaa, skvrili su se u kolima. Adam uvede Rut unutra, Kinez se pokrio ebetom, a Meksikanac svojim arenim rupcem. Mervil izviri ispod rupca i kaputa kojim se pokrio, nasmei se devojci svojim svetloplavim oima i dovikne joj: Ovo je jedna od Adamovih fiesta U stablju je neto zastenjalo, a pesak je stao mlazom brisati ispod kola. Ali se tutanj jo uvek inio dalekim. Hitrim, vetim rukama Adam urno navue devojci njen kaput i labavo je umota volom ostavljajui prostora za zrak ali bez ikakvog otvora. Kroz veo je videla kako on sebi umata glavu svilenim rupcem i seda u kut kola. Potom bukne uasna tutnjava, pade uta tama i pesak zazvidi pravo kroz koiju i na to Rut objema akama zgrabi Adamovu ruku, stisne se uz njega i zatvori oi kao u kakvom udnovatom oduevljenju. U nje nije bilo straha.

Sto joj moe peana oluja? Neka se ta peana neman obrui i svali, neka pokopa nju u Adama, duboko kao na dnu oceana, za ve ita vremena. Ui joj zaglui grozna buka, tolika da vie nita nije ula. Oi nije otvarala, ali je jednostavno kroz sklopljene kapke videla da je crna tama sve progutala. Pesak ju je pritiskivao, a praina koja je prodirala kroz veo, guila je. Zrak se pokvario, teko je disala, kao pridavljena. U panjolski, sveanost, blagdan, zabava. drugoj prilici ovo bi za nju bila grozna muka ali je sada sve podnosila strastvenim ponosom. Ova bi pustinja od nje htela nainiti slabi, puzavu zvijer. Da je svede na razinu predaka! Zar moe ijedan mukarac imati ja i duh od ene? Stisla se jo jae uz Adama. Oseala je nategnute miie njegove ruke. Drae se uz njega, u ljubavi prema njemu i prkosu prema fizikim patnjama pa ako je tako sueno i smre bez rei prigovora do ekati. Nju je upravo telo upropastilo njezino oboavanje vlastite zla ane koe i lepih oblika, i pomama da ?e tim njenim telom ljudi uvek zanose. Neka oluja urla poput svih paklenih demona, neka i do nebesa dostie, neka sve peane dine uvalja u divovski usov i neka je podari grobom nalik majinom! Plua su joj htela prsnuti od potrebe za kisikom. Svetlaci, sitni i bezbrojni, igrali su joj u tami pred oima. Sporo joj je kucalo srce: a jo sporije tuklo bilo u slepooicama. inilo joj se da je vetar, pesak i oluja po samom mozgu biju, kao nemilosrdnim, okrutnim, bolnim pustinjskim biem. Spustila se jo nie i glava joj se nala na Adamovim grudima. Kroz veo osetila ;,e toplinu i vlagu tih grudi. Njemu su se mona prsa dizala i sputala i srce mu tuklo ujednaeno i normalno, bez napora. Zar nije doivio tisuu peanih oluja? Rut se zgri uz tu ljudsku stenu, ude i za njegovom duom koja se njoj inila nedokuivom. Najzad, svijest joj se stade gubiti, pod krajnjim fizikim naporom zastre je spoznaja uitka Peefiane ube u oluji, ona bi preputena prirodnim nagonima, i kona no pade u nesvijest. Kad je' Rut otvorila oi, ugledala je isto danje svetlo. Leala je pod jednini drvetom, a Adam joj je vlaio lice. Pokraj nje je klecao i Mervil, zabrinuta lica. Ah, najzad! on e, u velikom olakanju. Opet je tu! A gde sam bila? slabim glasom upita Rut, smekajui im se. Otila bi ti s peskom da je oluja jo samo malo potrajala odvrati joj Adam. Na njegovo se preplanulo lice vratila boja. Sva srea, koliko god je bila gadna i silna, nije dugo potrajala dometne Mervil, kimajui glavom. Bar jednom je ova naa mila pustinja bila pristojna.

Sa svog skrovita, voza ih stade dozivati. Hej, ljudi, ako se sad popnete jo emo nekako stii u Bitter Seeps do mraka, a do ponoi i na postaju. Ti nita ne brini prasne Mervil na nj. Dok se uz pomo prijatelja vraala u koiju, Rut je imala priliku da vidi zalee velike oluje u obliku utog oblaka to je pokrio obzorje. Is taknute toke na jugu, Pilot Knob i Picacho, uope se nisu videle. Sunce je ponovo arko peklo. Devojci se inilo kao da je oko i preko nje proao sav vetar ovoga sveta. Konji su bili opeeni vrelim peskom. Sloivi ebad u uglu kraj jednog prozora, Adam napravi za Rut vrlo udobno mesto, koje je bilo u seni, te je lako mogla promatrati bljetavo bele peane dine. Koija se stala ponovo valjati. Kretanje je obradovalo Rut, jer joj je zrak milovao obraze i kosu i tako donekle olakavao egu. Suputnici su drijemali. ak je i Adam sklopio oi, glava mu se klimala. Gledajui ga tako, Rut pomisli kako joj je razumljivo kroz kakve je muke morao proi za posljednjih dana. Zar mu kosa na slepooicama nije neto vie seda nego to je bila onog dana kad je u onom kanjonu naiao na nju i stona? Rut je morala svrnuti pogled s Adama. Zar ena mora uvek biti unitavalac? Zar ne postoje ene koje mukarca ine ja im, plemenitijim, sretnijim? Tvrda, kamenita staza tekla je ispod kotaa koije. Pre enu daljinu oznaavala je promena na pustinjskom raslinju. Sad su bUi u kraju gde su eljezno drvo, palo verde, ocatilla, mesquite i drugo stablje bili vei i razvijeniji. Na tom plodnijem pojasu tlo je verovatno bilo kadro da zadri vodu bolje i u veim koliinama nego na severu i na jugu. Gledano iz daljine ovo pustinjsko raslinje davalo je dojam ume s raznim nijansama zelenila, u kojoj su se u lepom kontrastu isticali zlaani cvetovi drvea palo verde i crveni cvetovi ocatille. Ali je taj dojam, tu optiku varku, odmah razbijala jara od koje se zrak treperavo dizao i time otkrivala da ono naoko divno zelenilo nije uma ve siromano raslinje pustoi. Naslonjena na prozor, Rut je gledala sve dok joj se oi ne umorie. Odrijemala je sate najtee vruine i kad se probudila stala je opet pro

matrati krajolik. Umorna je bila i telom i duom, ali je usprkos tome oseala u sebi raanje neeg novog, nerazumljivog ali znaajnog. Evo opet peanih dina! Vetrom proie ne, mekane, nalik morskim valovima, diu se u dugim, glatkim, zaobljenim padinama, uzdiu se, nadimaju, penju se izrezuckanih, poput noa otrih ipkastih ivica, savreno srebrnaste, proteu se sve dalje i navie varljive stepenice prema beskrajnom plavetnilu. Potanska koija valjala se usekom, nizbrdo, prema severu, usporavaju i tu i tamo gde se pesak nagomilao preko staze. Kad je izala iz useka, sunce je ve bilo na smiraju. Koija okrene ka zapadu, prema goloj, pustoj uvali u kojoj je Izgubljeno jezero predstavljalo zelenu toku usred jezive pustoi. U tom asu, pri koncu tog neobinog dana, kraj je bio nekako druk iji nego inae. Onu prostranu udolinu izmeu peanih dina i cr nog planinskog masiva na severu, Rut jo nije videla lienu jare, plutaju ih oblaka, paklen ski ute praine i veno prisutnih varljivih fatamorgana. Sada, u tom asu, udolina je bila sva u srebru i zlatu, njezina se beskrajna pusto stala bojiti prikradajuim rumenilom zalazeeg sunca. Koija je skrenula za jedan hrbat i niz blagu padinu sila u Bitter Seeps. Izlazi. Trideset minuta odmora raspoloeno drekne voza. Adam pomogne devojci da sie. Bilo je pravo blaenstvo protegnuti utrnule udove. Hrane su imali, ponio ju je Mervil iz Yume, te nisu morali kupiti od Indijanaca. Voda je bila topla, a kruh je bio pun peska, ali se Rut ipak prisilila da i jede i pije. Ovde vas moram ostaviti ree Adam malo kasnije. Tu su mi magarci i oprema on nastavi. Idem po njih, pa u u toku noi doi na Izgubljeno jezero. Ii e peice? upita. __ Naravno. Nee mi trebati vie od est sati. Rut, ja sam nauio na peaenje, i to najbolje nou. to misli, zato su me nazvali lutalicom? Bie jo jedna lutalica, bude li me prepustio blagoj milosti svog brata! buntovniki plane Rut.

Pokajala se istog trena kad je izgovorila ovu grubu primedbu. Ali je u njoj sama pomisao da Adama nema kraj nje dala oduka strahu koji je stalno vrebao ispod povrine njezina raspoloenja. Lupa kojeta, kao dijete mirno i strpljivo odvrati Adam. Ne, ve kao ena kukavica ona e. Ali, ta tu mogu? Mislila sam da se mogu odupreti, ali vidim da nije tako. Da li sam se promenila? Hou li se ikad promeniti? Rut, da li ti opet moram ponoviti na kakvim sam mukama kad pomislim da bi me Gerd mogao prepoznati? Ne, ne govori. Oprosti mi. Shvaam zato ti ne smije preuzeti takav rizik... I mene je strah, kao i tebe. Kad bi se ak radilo o mom spasu, makar opet prolazila kroz sve ono to sam za posljednja tri dana prola, ne bih elela da se ti sastane s njim. Ali, zaboravila sam. Zabo ravim, pa se opet pretvaram u onu drugu Rut. Na alost, u pravu Rut! Ako je moj brat sada na Izgubljenom jezeru, tad moemo posumnjati u stonovu priu. Ali, ako nije... Oh, ston je lagao! urno ga prekide Rut, pogruena ose ajem krivnje zbog vlastite lai. On se zakleo da e mi se osvetiti. I Merryvale ga je uo. ston je nekako u to uvukao Collishawa; svaki od njih imao je svoje posebne, podle razloge. ston mi ree kako me Coliishaw hteo pordati Sanchezu. Strano elim verovati da je ston slagao ono za mog brata! Adame, pa to i sam vidi izmuca Rut. Verovau onda kad budem siguran. Sutra uvee e doi, zar ne? upita ga devojka. Pogledao ju je onim udnovatim pogledom koji joj je uvek unosio nemir u duu. Rut, to e s nama biti ako ti mene natera na to da se stalno sastajem s tobom? Meni bi to bilo divno ona otpovrne, postiena ali nezbunjena. Ali te na to ne mogu naterati. Pazi dobro on e joj, kao iz dna due. ak i najosamljeniji pustinjski orao jednom u ivotu nae sebi par. Zar i ti ne bi bio sretan kad i>i se neto tako divno ostvarilo? tiho upita ona. Da budem sretan poto ubijem brata? Adam mrko otpovrne. Oh, Boe...! Nisam tako mislila...! Oh, ne vidim zato... krikne Rut oajniki. Rut, ti ne moe videti. U tome je nevolja. Dozvoli mi da ti objasnim. Najplemenitiji nain da bude verna majinom amanetu i da mene spasi jeste da me sprei da ubijem Gerda. Adame, ta ja bih zato i ivot svoj rtvovala! Rut strastveno odvrati.

Onda, bori se za to. Ne sama. Pomoi u ti, koliko god mogu. Ako Gerd iznae da sam ja, Adam Larey, tvoj prijatelj i zatitnik, i da te ja volim, on e nam biti dumanin. Mrnju njegovu nee moi da obuzdaju ni nebo ni zemlja... I onda u ja biti prisiljen da ga ubijem! Adame, obeavam ti da u se boriti za to, i da to nikad ne u smetnuti s uma. Ali, ja sam samo ena, promenljiva kao vetar, evo, sad, u ovom asu nestalna kao voda, slaba... Moram znati da si ti kraj mene. Biu kraj tebe on odvrati, ivo i olakano. uj, imam plan, o kojem sam razgovarao s Mervilom. Znam jedno skrovite u stenama blizu Izgubljenog jezera. Odanle U vidim kuu. Imam dvogled, kupio sam ga u Yumi, s njim mogu ak i tebe videti. Videu tvoj znak. Samo na tom mestu nema vode. Stoga u tamo noas ostaviti opremu, a magarce odvesti u guduru gde me Merryvale naao. Potom u se vratiti u novi logor. Mora u dolaziti po vodu na Izgubljeno jezero. Ali e to biti lako nou. Znai, bie sasvim blizu? radosno upita Rut. Jedva dve milje od tebe. Oh! Meu onim velikim stenama istono od naselja? Jeste. Djed ima dvogled. Moda i ja tebe uspijem videti. Mervil e ti pokazati kamo e gledati. Onda u ve nekako iveti ona zakljui, gledajui u njega koketno to joj je bilo uroeno koliko i disanje. Bie romantino, zar ne...? Ah, vena ena! Uto im prie Mervil. No, Adame, ne stigosmo da zavrimo ono o emu smo poeli govoriti jutros u Yumi. Ako nas ti ovde napusti Kratko i jezgrovito Adam ispria starcu plan o kojem je govorio sa Rut, pa dometne: Tebi bih preporuio da odsad dalje ivi u Rutinoj ku i. Nema vie razloga da neto taji. Svi e znati da smo nas dvojica ponovo vratili Rut ku i. Moe toboe neto raditi, moda nositi poruke. Zabavljau se da je milina odvrati Mervil. Po svoj prilici nai u se s tobom pogdekad nou u naselju? Nai ete se s njim svake noi ubaci Rut. Aha! Pa, to e biti fino. Adam poloi svoju suncem opaljenu ruku na starevo rame. Stari moj, nije mi lako on e uzbueno. Nauio sam da se suoim s pustinjom, ljudima i dogaajima. Ali, u ovom sluaju sam bespomoan... Tebi poveravam Rut: ne putaj je s oka. Mislim, kad nije u ku i. Jer ne moe biti unutra celo vreme. Nikad je ne isputaj iz vida. I, ako ma ko stavi ruku na nju, ubij ga! l

Drugaru, sve mi je jasno. I pravo da ti kaem, posao mi se silno dopada otegne Merrjrvale. Nato se Adam prigne nad Rut, uz osmeh i dodir ruke od kojih ona miljem protrne. Adios, zlatokosa devojko! Ah, ne zlatokosa... morao bi rei zlosretna... Adios, grande senor! Pola je nekoliko koraka stazom, pogledom pratei Adama koji se udaljio i potoni izgubio meu drveem mesquite. Ona prigui dubok uz dah. Sunce je upravo skliznulo za neravnom crtom breuljaka na zapadu. Nii dio pustinje prekrie sene, ali su se peane dine, to su se dizale daleko ponad Bitter Seepsa, od najnie stepenice preko bezbroj padina do svojih velianstvenih visina kupale u bajoslovnoj zlaanoj boji sun eva smiraja. Bijahu to Rutine peane stepenice zlatno stepenicite kojim ide put preko nepremostive pustinjske prepreke. S onog divovskog nagnutog peanog zida s njegovih bezbrojnih dina to su sainjavale brdo, s pominih, promenljivih, ivo pokretnih zrnaca peska odbijalo se sunevo svetlo u veliajnom, prozirnom odbljesku iza kojeg su se peani stepenici sa svojim sjsnkama, nalik morskim valovima, dizali tako postupno i simetriki da je uspon bio razabirljiv samo u prekrasnoj celini. To je bio zbir, neizbrojiv zbir pojedinosti to su sainjavali ogroman pe ani brijeg. S onakvim senzibilnim i boleivim duhom, Rut je htelane htela u ovom prirodnom feno

menu nalazila stepenice to simboliziraju put koji vodi iz njezine tamnice, u njima je nalazila slobodi svojoj i barijeru i vrata, u njima je gledala sliku varljivosti, bola, neizvesnosti i borbe u ljubavi, gledala je podmuklo sklisko stepenite svoje kobi. Dok je tako gledala, zlaana boja ieznu, odblijes zamre, sena rastera svetlo, na pesak pade srebrnasto bljedilo, a potom, sve prekri hladna pustinjska tama. No je zatekla koiju na putu nizbrdo, od Bitter Seepsa. Pri kraju duga puta iscrpljena je Rut spavala, preumorna da bi se vie pozabavila brigama oko Izgubljenog jezera, kue, sebe, ili ma ega bilo. Mervil je nad njom bdio kao nad detetom. Ve je bilo jako kasno kad su umorni konji hodom dovukli ko iju do naselja Izgubljeno jezero. Na traenje Mervila, voza je zaustavio kod Rutine kue. Postaja je jedina bila osvetljena. Podrana Mervilom, Rut je jedva uspijevala da se uspe vijugavom stazom do kue. Zar nije bila odsutna svega nekoliko dana? ula je slatki, tihi

ubor tekue vode i osetila vlaan miris korova iz barutine. Kukci su zujali. Noni vetar tiho je cvilio meu palo verdes. Sve je razastrlo mistiki plavo nebo isprskano belim zvezdama. Pustinja je drijemala, nutrila, ekala. Izgubljeno jezero bilo je kao uvek isto, osamljeno, izdvojeno, zatvoreno, utljivo nastamba nekoliko bednih dua. Ali je Rut oseala da ona nije ista. Naslanjajui se na Mervilovu ruku, ona dozove djeda na prozoru njegove sobe. Rut! Rut! odvrati joj njegov glas, nalik glasu oveka u snu. Da, ja sam to, djede ona e s nekom radou. Kod kue sam, iva i zdrava, ali jako umorna. ko te doveo, dete? ko drugi, nego Adam i Mervil. Ovaj put nisam pobegla, djede. Ali, sutra u ti priati Jesi li dobro? I... i, da li je Larey u postaji? Dobro sam, mada sam oslabio od brige i ege. Larey je jo pre tri dana otiao i nije se vratio. Ne brini vie, djede. Laku no! Njezina su vrata bila otvorena, a soba onakva kakvu je ostavila. Devojko, lezi i odmaraj se koliko god te volja ree joj Merryvale. Ja u spavati ovde, na trijemu. Zaelela mu je laku no, zatvorila vrata, pa je zamiljeno, sporom kretnjom spustila zasun i ostala nepomino stajati u meseinom osvet ljenoj sobici. Sve, suh noni vetar, to je nosio miomiris s otvorenih prostranstava, zaleprao je zastore na prozoru.

. Ponekad, mada leti rijetko, naiao bi i takav dan kada ega ne bi bila ba onakva da je Rut bar na tren ne bi zaboravila, bilo na suncu ili u hladovini, bilo u snu ili na. javi. Tada bi puhao lagan vetar severnjak, to je dolazio s dalekih, snijegom prekritih vrhunaca San Jacinta i Gorgonija koje si za takva dana bez praine mogao videti s Izgubljenog jezera. Rut je osetila fizike posljedice tekih patnji i gubitka sna kojima je bila izloena, ali za svoga ivota u pustinji jo nikada nije iskusila takvu poletnu radost i neunitivu moralnu snagu kao tog jutra. Niti se ikad kao tog jutra zatekla neizrecivo puna srca koje nee klonuti pod teretom misli i koje je posve unitilo njezin stari, podrugljiv duh samoprezira i otupelo otricu straha. Gerda Lareva nije bilo, a kako je i Dabb na tajanstven na in nestao, u postaji su carevali vozai. Mervil se smestio ispod jednog stabla mesquite gustih i niskih grana to se nalazilo preko puta Rutinih vrata. A Rut je pak s

trijema mogla golim okom videti otro, dombasto stenje i gromade me u kojima se nalazilo Adamovo novo skrovite. Sto je to jutro bilo razliito od svih ostalih jutara! Varljiva je pustinja bila nekakve blage udi. Sunce nije bilo belo, nebo nije bilo bakre nasto, pusto nije bila toliko jeziva. Oko barice vrtele su se ptice i veverice. Rut je prigrlila nekakvo slatko i zaslepljujue uvstvo i stisla ga uza se. U tom je danu bilo mnogo ega njoj dragog, i premda je udela za zvezdanom noi i Adamom, poelela je da dan dvaput due po traje, a da bi imala vremena da duboko ispita svoje zabrinjavajue ja. Prolazei stazom, Merryvale, koji je nosio neke svoje stvari, spazio je gde epesajui izlazi iz svoje sobe s pregaom oko pasa i metlom u ruci. Gle, ti me iznenauje i te kako! on usklikne, zurei u nju. Mislio sam da e jo leati polumrtva u krevetu, a pazi ti nje... ona tek samo malo epa. Mervil, danas bih mogla bosa trati preko stena i kaktusa ona mu oduevljeno odvrati. To se i po tebi vidi. Rut, jo nisam vidio slinu tebi otkad sam iv. Slinu! Je li to kompliment, ili... ona zastade, uz upitan osmeh. ista istina... Ti si zlato, plavooki cvijet pustinje! Rut, da sam mlad, i ja bih poaavio. Ja bih te morao nositi na grudima ili bih morao umrijeti. Ama nemojte, Mervil! bila je oarana i polaskana. Starac se nasmije svojoj sentimentalnosti i poe dalje, odmahuju i sedinama kao da razmilja o nekom tekom problemu. Rut zastade u poslu, te se slepim, sanjalakim pogledom zagleda u prostor. Da li i Adam misli tako o njoj? Toliko je ljudi prialo o nje noj lepoti, a Adam kao da nema oi za nju. Kad je s njim, ini joj se da nije kakva izgleda, ve kakva jest! Paradoks Rutina ivota bio je u to me to ju je pustinja podarila mnogim svojim osobinam promenljivou, plamenom dubinom, tajnovitou udi i strau, i lepotom svojom; a uskratila joj je svoju snagu, samostalnost i ravnodunost. Iznenadila se poseti gospoe Dorn. Mala sredovena ena, crnih vlasi kao u Indijanke, otra oka i silno izborane koe, dola je da uzajmi nekakvo posue bar je tako opravdala svoj dolazak. I tako, vratili ste se? upitala je radoznalo. A ja sam mislila da kad se jednom oslobodite ove vrele rupage, vie se neete vraati u nju. Pa, gospoo Dorn, ja nisam po svojoj volji otila, a nisam se ni s najve im oduevljenjem vratila. ujte, Rut Larey, ne mislite valjda da e vam kogod poverovati kako niste po svojoj volji otili? Pa, ako ba hoete, ne mislim da e mi kogod verovati nasmije se Rut. A nije me ni briga hoe li verovati ili nee.

To je sasvim jasno odbrusi gospoa Dorn. alosno je to vas nije briga, a trebalo bi da vam netko odri lekciju. ini mi se da vi gorite od elje da to uinite sarkastiki e Rut. Svi, pa ak i Indijanci ovde ale onog mladog stona. __,Zar? Svi ste vi veoma ljubazni. Pa, mislim da je i meni ao stona. Da, pa ste se tako i ponaali. Gerd je mom muu rekao da ste od stona napravili tata. Kad je otiao, Gerd se zakleo da e vas za kosu dovu i natrag. La je u mog mua jo najmanji porok, gospoo Dorn. Moda e se i vama oi otvoriti jednog dana. ena joj dobaci sumnjiav pogled nerazumijevanja, slegne mravim ramenima i krene natrag stazom. Svesna da je njezin rijetko divan dan pretrpio prvi udar, Rut sedne. Iz svoje sobe izae djed, koji je oito uo rei gospoe Dorn. Ti si postala predmet podlog ogovaranja, Rut strogo e djed. ko me ogovara? ona upita, diui glavu. Svi koji ovde ive ili stalno dolaze. A ta govore, djede? Iznenadila se vlastitoj znatielji. Mnogo toga, to ne mogu ponoviti. Kau da si lepa nevaljalica. Da si neverna ena. Da si mukarce naterala da polude za tobom, a posle si im se rugala. Da si od mladog stona stvorila lopova. Da bi te mu trebao skinuti golu i izbievati usred naselja. Sve sam to zasluila plane Rut. Jo juer bih od stida zabila lice u prainu... Ali sad, daleko sam i iznad svih miljenja, ma koliko bila opravdana. Jadna, bedna pustinjska bia! Izopaena, jalova, zatvorena, ishlapelih dua ja ih alim. \w Bilo bi bolje kad bi malo i sebe alila. Djede, ti misli da sam ja i ovaj put pobegla sa stonom? A zar nije tako? Nije...! Mene su oteli. ston je doao k meni s molbom da ja utiem na Lareya. Ukrao je Lareyov novac. Sad vidim koliko je ta njegova pri a bila besmislena. Ali, bila sam uzbuena, bilo mi je ao. Ne razmiljajui, pola sam za njim. Ti zna kako se lako povodim za trenutanim raspoloenjem. Tek to sam stigla do kapije, epae me, umotae u ebe i ubacie u nekakva kola. Odvukoe me usred noi... ! Bila sam u rukama Collishawa i stona. Tukli su se oko mene. Odveli su me u Yumu, u onu jazbinu Del Toro", gde me kasnije Merryvale naao. Potom me Adam izbavio, i njih dvojica su me vratili kui. Zaista neuveno, ukoliko je istinito! na to e Hunt.

Bio je to doista odgovor na koji Rut nije bila spremna. U njoj krv uzavre i jurne joj u obraze. Na usnama joj je zalebdio otar prosved. Ali, taj je dan bio drukiji i Ruti se inilo da su dani gorine daleko iza nje. Djede, ti nee verovati ni to, da je sve ovo bilo maslo Gerda Lareya. To su smislili on i Collishaw. ston im je bio orue. Platili su ga zato da toboe pokrade Lareya, da mu to bude izgovor kojim e me izmamiti iz ku e. ston je tako i uinio, ali je pri tom imao svoje planove. I Collishaw je izneverio Lareyjevo poverenje. Larevev je plan bio da za mnom doe u Yumu, tamo me slomi, zatim me odvue natrag.

Ali je sve palo u vodu. Nisu uzeli u obzir mog prijatelja Vansfela.., stonu sam spasila ivot, ali je Collishaw mrtav. __ Rut, to je tebi? Je li te uhvatilo pustinjsko ludilo? Jesi li ti pri zdravoj pameti? usklikne Hunt u neverici. _ O smrti Collishawa ue i od drugih hladno mu odvrati Rut. Nervozan i uzbuen. Hunt je kroio auiotarno trijemom. Rut, nisam ti rekao da mi je Larey opet neto predloio, neto iznena uju e prijateljski. I to pred svedocima! Ja... ja sam o tome ozbiljno razmiljao... Molim te, ne troi uzalud rei. Ma to predlagao, Gerd Larey je poten na reima, a podao u dui. S tim ona napusti djeda, dok su suut odvratnost i zaprepatenje udarali na vrata njezina samosavlaivanja. Ali izala je kao pobednik. Kao u bljesku sagledala je gde se mrea okolnosti i zla jae stee oko nje i njezina djeda. No, opet je nala nepokolebljivu podrku u svojoj novootkrivenoj snazi i veri u Vansfela. Nagaala je da je bila na rubu ponora unitenja, ali ju je natrag povukla ruka neke sile kojom jo nije ovladala. Sa svog mesta ispod stabla mesquite Merryvale je dozva. Zaboravljajui na svoje misli i na bolne noge, ona potri; meutim, bol je odmah zgodi i ona epajui produi k Mervilovom novom logoru. On je bio razastro nepromoivo platno, kao nizak otvoren ator, a ispod njega je sebi namestio leaj i smestio svoje stvari. Sta Peane stepenice

jao je korakdva dalje, drao je ruke na leima, i na licu mu po ivao divan osmeh.

Oh, znam! krikne Rut bez daha. Vi ste... bili s Adamom. No, devojko, to e dati da ga evo ba ovog asa vidi izazovno otegne Mervil. Sto u dati? Pa ja nita nemam! Ali... oh! molim vas molim vas E, pa, onda nema nita. Vi ste izaziva. Podmuklica. Ne mislite valjda ozbiljno. To je moj dvogled to ga drite za leima. Dajte mi ga... pokaite mi gde je Adam. Poljubiu vas za to... No, u takvom sluaju promisliu odvrati Mervil pa privue Rut k mestu gde je on stajao. Gledaj preko ograde, u onaj raspucani kameni zid. Kad gleda odavde to se ne ini toliko veliko, ali ono to vidi je samo vrh, a ispod njega je kr kakav jo nisam vidio u ivotu. Uzmi dvogled i podesi ga. Drhtavim rukama Rut podie dvogled. Nesigurne su mi ruke ona apne. Podesila sam ga, ali mi sve igra lijevodesno. Devojko, ovog asa Adam gleda u tebe. Zar! ona e ushieno. Moram se savladati... Tako. Dobro vidim stene kolike su! Kakve litice! Polako mii dvogled udesno, i malo navie, dok ne doe do jedne tamne toke. To je neka sena. Adam je tamo, dam glavu da ti upravo sada mae. Ne mogu da ga naem! gotovo oajniki e Rut. Sto sam glupaa ! Tako sam... nervozna Sta mi je? Da, da, vidim senu vidim i neto crveno to se mie. To e biti njegov rubac. Napinju i se celim telom ne bi li umirila ruke, Rut najzad razazna oveka to je stajao na jednoj steni i mahao. Bio je to Adam. Prepoznala mu stas, dranje, pokrete. Sto je sitan onaj crveni rubac! Potom je uzbuenje sve potrese, neto joj se stisne u grudima, o i joj se zamagle toliko da su ak i one ogromne stene postale nejasne. Videla sam ga, ali... ili ne valja ovaj grozni dvogled, ili su me oi izdale. Mahau mu. Moe, devojko mislim da nema opasnonosti. Nitko nas ne gleda re e Mervil. Skinula je sa sebe pregau i stala ivo, oduevljeno mahati njome. Fino. Vidio te Mervil e, poto je sam uzeo dvogled. Sad silazi sa stene. Otiao je! No, ovo nam je fino uspelo. Zna i, ovako ete dalje raditi: Adam e ee izlaziti na ono isto mesto i gledati jesi li ti ovde. A ukoliko spazi da ti ili ja maemo neim crvenim, onda e doi koliko god ga noge nose. Naravno, mi emo mu mahati samo u krajnjoj nudi. Razumije li me, senorita? Da, svakako. Od toga se oseam i sretnom i jakom odvrati Rut.

Malaksala od uzbuenja, pola je pod stablo mesquite i sela na Mervilovu ebad. Tako nekako se i ja oseam sloi se Mervil s njom. Jeste li bili kod postaje? ir Zna se. Jo rano jutros. Tri dana nije radila, zbog toga Meksikanci i Indijanci pobesnie. Dabb je otiao jo pre Lareya, netko mi re e da se doepao Salton Springsa. Taj isti, neki voza, ree mi kako je Larey bio ljut kao zmija i samo je pio. Ah, stvari ne idu onako kako bi on hteo ubaci 'Rut. Samo da se ne vrati ovde u istom raspoloenju. Sigurno je da hoe, i to u jo gorem. Je li sad postaja otvorena? Poslala bih Martu da kupi neke stvari. Jest, otvorena je. Neto mi je tu sumnjivo. Sinonjom koijom je Frank Dorn dobio poruku da preuzme voenje postaje. ko je to poru io? ko je u Yumi znao da postaja ne radi? ko drugi nego Larey? uozbilji se Rut upitno gledaju i u Mervila. Nitko drugi, zna se. On je u Yumi! Znai da on zna I te kako zna. Sanchez je sigurno pourio da mu kae kako je Vansfel obraunao s Collishawom... Sad, ovog trena Larey je ili bolestan ili mrtav pijan. Sanchez moe samo nagaati da je Adam doao u Yumu u potrazi za mnom. Lareyju nee biti teko da sve to sam pogodi, pogotovo ako naleti na stona. A kladim se u tisuu prema jedan da e mu ston ispriati nau ulogu tamo, a preskoiti svoju. Znai, moemo oekivati da e se Larey brzo pojaviti ovde? Dakako, doi e, i to na kraju svojih moi. I tu e se pokazati da je doista kukaviki gad od glave do pete. Ja mislim da nee izneveriti moje oekivanje. Vi mislite da e ga biti strah Vansfela? Upravo tako. Njemu e u Yumi sigurno napuniti ui o Vansfelu. I ako nije alkoholom i pustinjom nagrizena budala, kidae da je mi lina, ili e bar biti manji od makova zrna. Mervil, ja ne mislim tako pouzdano e Rut. Znam ja Gerda Lareyja; poznajem ga i po intuiciji i po svojim zapaanjima. Na ovaj poraz e on gadno reagirati. Larey je moralni olo, ali njega nije nikoga strah. Rut, raunaj s tim da je uo ta je bilo s Collishawom. Gotovo je sigurno da ga je i vidio mrtva. A to nije ba prijatna slika, gledati u Collishavra s

prostrijeljenim jedinim okom. To e Lareva strano pogoditi. Samo zamisli to je Vansfel uinio: pre osamnaest godina je Teksaaninu ugasio jedno oko, a sad mu prostrijelio drugo. Uasno. Ja to ne shvaam Je li Collishaw slutio ko je pred njim? Slutio? Ta Vansfel mu je sam rekao. Ufam se u Boga da vie nikad ne vidim onakvo uasno lice kao ono u Collishavra. Oh, pa to je bilo jo gore! trese se Rut. Kako je to Adam mogao u initi... ? Sad tek malo bolje shvaam to znai Vansfel. Rut, on je pustinjski osvetnik ree Mervil s nekim strahopotovanjem. A ako to Gerd Larey ne shvati, onda mu nema spasa. Nemojte tako govoriti... ak ni misliti! oajniki e Rut, krei ruke. rt?r Dijete moje, stvari tako stoje otpovrne uporni Mervil i kao takve ih moramo gledati. Ako si ti u pravu kad kae da e Larey sad biti jo gori, onda sam i ja u pravu kad kaem da znam to e ga snai. Moram spreiti da Adam ubije Gerda. Svakako, s tim se slaem. Ali kako e u tome uspeti ako te Gerd bude proganjao? Nee, valjda, Adama svezati tako da se ne bi mogao braniti? To nikad! usplamti Rut. Prema tome, kad se Gerd i Adam sretnu, ukoliko se sretnu/i Gerd prepozna brata, za to e se sam avo postarati, onda e ponoviti zgodu o Kainu i Abelu, samo to e ovaj put Abel ubitt Kaina. To je krvlju upisano u ovoj pustinji. A recimo da se ja vratim Gerdu da mu budem prava ena? muklo apne Rut. Ah, ludo! Sto sad pria? raesti se Mervil. Onda je bolje pustiti Gerda neka smesta ubije Adama. Devojko, zar bi dozvolila da Adam opet po e u pustinju s takvom groznom ranom na srcu? Da se uulja u kakvu guduru, kao pogoeni jelen, i umre laganom i muaom smru? Zar Adam koji te toliko silno ljubi? Reci, bi li mogla to uiniti? Ne! Ne! Ne! ona krikne borei se sama sa sobom. Neka se dogodi ma to, samo ne to! Bolje da nas oboje smrt pokosi... Kojeta lupetam. No mora postojati nain da se izbegne ta strana nesrea. Tome se i ja nadam, od sveg srca usrdno e Mervil. Samo, ja sam mnoge godine proveo u pustinji. Kad u njoj mukarcu ili eni ivot nesretno poinje, onda znaj da e nesretno i zavriti. Tu nema pomo i. Takav je zakon pustinje. Ali... i meni je tako poeo prestraeno apne Rut. Nije istina zanijee Mervil sa arom, doveden u nepriliku. Poznajem tvoj ivot. Mislim isto to i Adam. Ti si bila slaba, tata, devojka estoke udi. Tamo gde si ivela sigurno nisi mogla nai ono o emu svaka devojka sa nja

ljubav i sreu. Roditelji su ti tragino poginuli. I kad bi zrelo porazmislila shvatila bi bez po muke da ono to si dosad doivela u pustinji ne moe biti uzrokom oaja. Hajde, reci, zar nije. tako? Pa jest, tako je. Ali sam ja bila uverena u svoju nesreu. Da, ali se sva tvoja nesrea sastojala u neudobnosti ivota, u enji i udljivosti. Pa, to je bilo, bilo je. Sad mora nai samu sebe. A moda sam ve nala sebe sanjalaki odvrati Rut i ode. Silna ju je elja terala da bude sama. Mervil joj je duu ispunio zanosom, odlunou i snagom. U svojoj sobi sama, iza zatvorenih vrata i prozora sputenih zavesa, imala je hrabrosti da se preda mislima to su u potaji vrebale. Zar ona ne bi mogla ubiti Gerda Lareva? Postavi svesna te svoje elje, u njoj se sve uskomea, na trenutak je obuze uasan, muan oseaj gaenja, inilo joj se da je ta spoznaja nemilice gui. No odmah potom sasvim se preda tom neodoljivom iskuSanju zakljuivjl da to od nje trai pravda

i neumoljiva kob. Na kraju, zar to nije bio jedini nain da spasi Adama, koji bi, prisiljen okolnostima, postao ubicom voljenog i zabludelog brata. Leala je na krevetu. Shvaala je ogromnu vanost svoje odluke. Divila se zverskom sudu svog nagona. Zapanjila se otkriem svoje prirode. Eto gde i u njoj vreba sirova, prapoetna sila pustinje. Bude li je Larey opet potraio, da je za se vee i pokori, da od nje stvori palo, prezira vredno bie, ona e mu doi glave. U toj je odluci bio sav ar pustinjskog sunca, silovitost vetra i jezovitost puste goleti. Stresla se kao da ju je neka nadljudska ruka dohvatila i silovito prodrmala. A zatim njom ovlada neko udno, tmurno smirenje. Bude li dolo do najgoreg, ona zna to e i tako e spasiti i Adama i sebe. Meutim, mir joj bio kratka veka. U njenu mrku odlunost, u njen nesmiljeni duh polako se uvue' pitanje zato bi ona okaljala ruke kr vavim inom koji bijae tu njenu odgoju i uroenoj joj blagosti. Zbog ljubavi javi se sada odgovor kao jeka. Zbog ljubavi u toj prokletoj pustinji! Odjednom je spopadne bes gori od onog to joj je vitlao u srcu kad je postala svesna da bi zbog ljubavi bila kadra i muiti i klati. Soba, kua gue je. U njima ne moe disati. Mora odleteti u pustinju, u bezgranino prostranstvo, beskrajan zrak i beskonano sunce. Ali, kad se nala vani, na stazi kojom je sad r.e epajui letela, seti se Adama i stane. Nee biti poteno prema njemu izlagati se takvoj opasnosti. Bacila se na pesak, pod svijeno stablo palo verde. Unezvereni joj pogled odluta prema obzorju, a zatim se kroz jarom ustalasani zrak, beli odbljesak sunca, purpurnu izmaglicu, preko srebrnih peanih dina i nejasnih planinskih masiva, preko prostranstva i strave i lepote pustinje, zarije u tajnovitost njena vlastitog srca. Jo u Santa Ysabelu ona je volela Adama, s nekakvim devoja kim, sanjalakim potovanjem; dugo se tom uvstvu radovala. Kad je Adam naiao na nju i na stona u onom kanjonu, u njoj se pojavila ona vrst radoznalosti to ju je pre toga oseala i za druge mukarce, a potom ono to je smatrala ljubavlju; ali na putu natrag iz Yume, kad se drala za njegovu miicu, svesna onog to je on uinio u obranu njezine asti i njena ivota, dok se peana oluja urlanjem sruila na njih i pretila im unitenjem, spoznala je da je ba Adam ona prava, iskrena ljubav njena ivota. No, ni taj oseaj nije bio nita u poreenju s oseajem to ga je u njoj uspalio ovaj sadanji beli ar, ovaj podnevni vreli sunev ar kojemu je bila izloena. Taj je ar bio delom svega u to je sada gledala svih tih stranih prirodnih snaga koje su je izmenile i oarale, on joj je dao sav onaj go lemi podsticaj potreban ljubavi i strasti jedne ene. U mislima se vratila na svoje tate, lude slabosti prema ovom ili onom mukarcu. Sitni, blijedi uici plitke sebinosti! Uputala se u igru jadniju od

oijukanja. Sluila se svojom lepotom, svojim rukama i usnama, svojim laljivim reima zato da bi privukla mukarce. Da li je to radila nesvesno? Nisu li to bili samo neumitni koraci u njezinu razvitku? Nisu li to bila samo lutanja ene privuene neim nepoznatim? Bila je odvratna. Prezirom bi samu sebe trebala ubiti. Kako li je olako i s kakvim zadovoljstvom koraala irokom i ravnom stazom propasti! Sagledala je sebe i s krajnjim je prezirom s velike visine osmatrala to bedno, samosaaljenja vredno bi e kakvo je dotad bila. Vie puta ju je pustinja dovela u iskuenje, i uvek ju je nala spremnu na Evin greh. U svoje vreme nije bila toga svesna; ona se na kraju redovito udaljavala, hladno drala kao u sluaju sa stonom; ali je to bila samo posljedica njene lude promenljive udi. Samo ju je sluaj spasio za tih davno minulih, naizgled beznaajnih nezgoda i zgoda. Kada joj je enstvenost probila oklop devojakih iluzija, bijae srela stona stoga je na nj i delovala veom i opasnijom snagom i da se sudbina nije pojavila u liku Adama Vansfela, propast bi joj bila neminovna. Priznala je to sebi. U svoju je duu utisnula ig onog to je bila, i onoga emu je izbegla. Sad joj se razjasnio majin amanet Vansfelu. ivot ju je obdario lepotom tela, lica, oiju; i u tu lepotu udahnuo najopasniju od svih osobina: enju, strastvenu potrebu za ljubavlju. Sve je to Rut sad spoznala i bila na tome zahvalna sudbini, ponizna i smerna. Leala je na pesku, naslonjena na palo verde, gledala u prostranstvo pustinje koju je mrzila, divei se promeni u svojoj dui i izbavljenju to ju je zgodilo kao grom iz vedra neba. Ba sad se ne smije slepo prepustiti svojoj ljubavi, golemoj milini to je ona prua, potopu to pred sobom sve zapreke brie. Ona mora do kraja upoznati samu sebe, istinu o svom biu i kad konano prokljuvi te svoje tajne, bie joj jasno da joj sudbina nee biti jadna i da je ne e odvesti traginom kraju. Shvatila je Adamovu ljubav koja je bila temelj njegova bia. Shvatila je da on voli svaki stvor u pustinji, i one zvijeriIjude, pa ak i svog brata kopilana usprkos njegovoj zlobi i krajnjoj pokvarenosti. Time Vansfel Lutalica postaje jasan. Nizato ne bi menjala svoju prolost, taman kad bi to bilo mogu e. Pomo u seanja na nju popee se visoko, visoko nebu pod oblake. Vansfel Lutalica znai isto to i pustinja. Ista Ona snaga to je u Rutinoj mati gradila peSane stepenice, pretvorila je momia Adama Lareva u oveka Vansfela Lutalicu. Iz svog bezgraninog enskog srca, tog nosioca ve ne i trajne plodnosti, ona mora pustinji koja je oveka spasila vratiti dobro za zlo, umesto mrnje to joj je poput rana nagrizala grudi, mora vratiti ljubav, koju duguje toj

jezivoj, promenljivoj, surovo okrutnoj i veno lepoj pustinji to kao usijanim eljezom utiskuje u oveka peat boanstva. r

. Prolazili su dani, i Rut se oseala sretnom. Proao je itav tedan nevieno lepa vremena, obzirom da je to bilo u lipnju, mesecu kad sunce stravino jari u onoj kotlini. Pustinja kao da je utela, motrila, ekala. S Adamom se Rut sastajala svake veeri. Jednog dana, ba je egu poneto razblaila kina oluja na severu, Mervil je odveo Rut u Adamovo skrovite to se bijae uvuklo pod zatitu stenja. Zabitnijeg i jezivijeg kra Rut nije ranije videla. Neka je kataklizma, ko zna u koje davno vreme, zdrobila i rasprsnula kamenu zemljinu koru, zatim je u njoj izdubilo kratke, duboke gudure. Adam joj je pomogao da se popne do mesta s kojeg ju je na dvogled promatrao. Jednim delom puta nosio ju je kao to je negda nosio njenu majku u Dolini smrti; Rut je taj doivljaj bio i sladak i tuan. S one se visine daleko lepi pogled pruao uokolo nego s Izgubljena jezera. inilo joj se kao da tek sada vidi pustinju u svoj njenoj velebnosti. Pred njom se steralo devedeset milja peanih dina. Dah joj je zastao pri pogledu na beskrajan uspon svojih peanih stepenica. Tamo, u seni nagnute stene, s velianstvenom i beskonanom pustinjom pred sobom, Rut je ispriala Adamu sve to misli o sebi i svojoj prolosti. Prema sebi je bila stroga. Priznala e svoje najgore porive. Razgolitila je duu svoju. ak je ni najgori neprijatelj ne bi pritisnuo tolikim teretom krivnje kao to je sama uinila. Potom je posve jednostavno, ne prepustivi se ni uzbuenju ni oseajima, ispriala Adamu kakva je promena nastala u njoj od njegova do laska na Izgubljeno jezero do one posljednje noi u Yumi. Potom je podlegla uvstvima koja nije mogla uguiti. Meutim, nije stala dok nije izbacila iz sebe sve ono to joj je titilo duu. Na kraju, poto se oslobodila tog tereta, smela se, utiala glas, i apatom mu izmucala koliko ga strano voli. Iscrpljenu i zaslepljenu, kakva je u tom trenutku bila, Adam je zagrli, stisne na grudi i uze je ljubiti pomamnim, ludim poljupcima o kakvim je nekad

sanjala. Nije verovala u ostvarenje svog sna, smatrajui da zbog svoje prolosti ne zasluuje takvu sreu. U sutonu nala se s Mervilom ponovo u rumenilom obojenoj pustinji, na putu kui. Oseala se sva laganom kao pero, na nogama joj krila porasla, misao joj bila ispunjena Adamovim izjavama ljubavi i uputama kako e se dalje vladati. Sutradan se Gerd Larev vratio na Izgubljeno jezero. Doveo je niz kola i koija, prethodnicu radnika graditelja pruge. inilo se kao da je pustinja nutrei ekala upravo na Larevev dolazak, jer je odmah stala priti svojom peanom jarom. Uzvitlani peani oblaci i nesnoljiva vrela ega drali su Rut ponajvie u kui. Naveer joj Mervil ree kako se Larev vratio trezan, ali su se na njemu videle posljedice razvrata i psihikog napora. Te su veeri dugo ekali ispod stabala da se Adam pojavi, ali uzalud. Moda su ga ega i gungula u postaji spreili da doe. Mervil je doznao da se na putu za Izgubljeno jezero nalazi cela kolona kola, s nadglednicima, majstorima i zidarima i itavom vojskom radnika belaca, Kineza, Meksikanaca i Indijanaca. Naselje vie nee biti samotno i tiho. Novo je doba poinjalo za Izgubljeno jezero to je pobudilo Rutinu radoznalost, ali i oseanje neke nelagode. Kao po kakvoj aroliji iznikoe atori, kolibe i kuice. Stanovnitvo se poveavalo i Rut je pomiljala kako je to dobro. Ali je istodobno mrzila pridolice, grubijane i opake tipove, i smetala joj galama nonih pijanki. Ipak, ostala je mirna i suzdrljiva, premda se, kad je leto nastupilo sa svojom stranom egom, morala zadovoljiti rijetkim susretima s Adamom i pismima koje mu je Mervil nou nosio. Dani su joj prolazili brzo, jer je ivela kao u kakvu snu i nije se dala smesti nikakvim utecajem izvana. Kako je Merryvale rekao, Larev je bio sasvim drugi ovek: drao se postaje, teko je radio, i fiziki i umno, prema svima je bio sumnjiavo oprezan, ali se opet sa svima i prijateljski odnosio. Iao je uvek smrknuta ela iza kojeg su se komeale ko zna kafe misli. Nije ni pokuao da potrai Rut. Dan kada je Hunt ponovo otiSao u postaju, da radi kod Lareva, pobudio je u Rut neki predoseaj zle kobi. Djed joj, na njeno veliko zadovoljstvo, nije nita priao o svojim novim vezama i odnosima s Larevem, Svakim danom sve vie zamiljen i smotren, pametni Mervil je samo tresao glavom. Rut je imala dojam da njega ne mui samo zebnja. Kad je izravno od njega traila da joj otkrije sve to zna i misli, nije dobila zadovoljavajui odgovor. Dodue, nije nagovijestio nikakvu neposrednu nevolju za nju, ali je svojim reima u njoj pobudio sumnju da se, moda, u njegovu mozgu ra aju neki opasni planovi.

Iste veeri, ekajui na Adama u tami ispod stabala palo verde, Rut je razmiljala o stanju stvari. Oseala je da im ne uspijeva otkriti bit koji se na nju odraava kao nekakav neopipljiv pritisak izvana. Moda su mu uzroci leali u strahovito vrelom danu, sparnoj'noi, povratku djeda na rad u postaju gde je bio prijateljski primljen, moda je taj pritisak dolazio od Mervilovamrkog raspoloenja, od prisustva Jndijanaca i nekakvih neznanaca zlih pogleda to su ponekad virili kroz ogradu i motrili je. Priroda i pustinja inile su svoje gnojni ir Izgubljenog jezera samo to nije pukao; a taj bolni ir bio je Gerd Larev. Misli joj prekine Adamov dolazak. On je pozdravi, pa upita gde je Mervil. U ovo doba obino je ovde. Moda je pod svojim atorom. Adame, postao je nekako udan. Zatvoren. Zabrinula sam se. I ja sam to primetio zamiljeno e Adam. No, moda nije nita vano. On stari. A u posljednje vreme svata je preko glave preturio. Tren kasnije, Adam joj ree kako e poi k izvoru da napuni uturicu, pa e uz put pogledati da li je Mervil tamo. Ostavi sama, Rut se zamisli nad Adamovom brigom oko Mervila. Da li se Adam boji da bi starac mogao ubiti Gerda Lareva? Na tu je pomisao podioe hladni marci. Mrane su je misli zaokupile, no bila je sigurna da onaj gad od Gerda Lareva nikada nee ostvariti svojih opakih ciljeva, dok su ivi ona, Rut, Mervil i Adam. Poput neujne sene Adam se opet stvori kraj nje. Nije tamo. Onda e brzo doi ona odvrati. Rut, moram ti neto rei. Kad sam dolazio ovamo, nedaleko od vratnica, gotovo sam nagazio na oveka koji je leao na zemlji, pritajio se. Mislim da mi je uo korake, ali me nije mogao videti, stoga je legao. ; Pa to si uinio? ona upita, a dah joj stade. Gotovo sam ga zadavio, terajui ga da progovori. Ali mi nije uspelo. Bio je to Meksikanac. Mrak je prilino gust, ali sam ga ipak dobro upamtio. Nisam ga hteo ubiti, jer nisam bio siguran da je smerao kakvo zlo tebi ili meni. I tako, pustio sam ga. Ovuda se stalno uljaju Meksikanci i Indijanci ree Rut. Sve me to brine i bojim se. Moda sam glupa. Svejedno, bolje je biti oprezniji. I ja u udvostruiti opreznost. Ne u esto dolaziti, ali bi bilo glupo da te ne potraim kad dolazim po vodu. Potrai me kad god doe. Ja vie neu ni sii s trijema ako Mervil nije uza me. U tami ispod stabala palo verde ostadoe jc cio sat i vie, sve dok se nije pojavio Merryvale koji se priuljao k njima.

Premda nije nita govorio, videlo se na Adamu da mu je teko napustiti Rut. Moda je Rut svojim predoseaj em nesree i njega zarazila. Najzad je on isprati do kraja trijema, gde je poljubi za rastanak, pa se vrati starcu koji ga je ekao. Rut je jo neko vreme stajala na vratima zazirui od no i, od crne tmice pustinje. Nije se bojala onog to je videla, ali je oseala da tamo vani vrebaju nepoznate i tajnovite sile. Preko oaze je tek tu i tamo popuhivao vreo, prainom zasien vetar. Pri mutnom svetlu to je probijalo iz postaje inilo se kao da vetar nosi veoma fini snijeg. Crne su prilike prolazile amotamo. Iz krme je dopirala slaba buka. Pusto, i onaj crni prostor s kojeg je brisao promenljivi vetar privla io je Rut kao kakvom arolijom. inilo joj se nemoguim da tamo postoje osamljena ljudska bia, okruena divljom, nepokorenom, neprijateljski raspoloenom pustinjom. Rut je jasno videla svu nitavost ivota u takvoj sredini, i strah, i grabeljive porive to su se razvili preko svake mere u toj surovoj prirodi a da se i ne govori o onoj stalnoj mori Peane stepenice

kojom oveka mui ovakav sumoran i pusti kraj! Za vetrovitim danom dola je tamna no, bez neba i zvezda, no nabijena gustom neprobojnom mrklinom. Rut je bilo mrsko da ue u kuu, koliko god se Adam skanjivao da se oprosti s njom. Postojalo je neto to ni Adam ni ona nisu bili u stanju dokuiti. I premda nije mogla sebe zamisliti kao majuno zrnce peska to ga vetrovi okolnosti bacaju i nose, ipak je oseala da je bespomo na i da nekim stvarima ne moe upravljati. Kad se napokon nala u svojoj sobi, iza vrata zatvorenih tekim zasunom, u mraku, osetila je da se uklonila bezimenoj opasnosti to se nad njom nadvila poput crnog baldahina no i. Ali se njeno oseanje sigurnosti nije protezalo na bia za koja je njen ivot bio neraskidivo vezan. Legla je u krevet ne upalivi sveu. Kroz prozor je u sobu zjapila crnina noi, uz onaj veit miris peska, kaktusa i stenja, s kojim su se povremeno meali zvui iz postaje. No, ona se vie nije bojala ni ame, ni ege, ni vetra, niti ma iega drugog to ju je negda morilo. Vie je nita nije ispunjalo strahom, nita osim naravi nekih ljudi. Setila se Adamove pri e o jednookoj eni iz Tecopaha, groznijoj od bilo kojeg mukarca, strasnijoj od ma koje zvijeri. Rut vie nije mogla s odvratnou misliti na takvo bespolno i izopaeno bie. Jer zar nije i ona sama mogla vrlo lako pasti na tako niske grane? Sticaj prilika, pomanjkanje ljubavi ili neuspeh u njoj, iscrpljujua

jara pustinje sve to moe od ma koje ene stvoriti najgore bie, podlije od naj podleg mukarca. A ona se, meutim, nalazi na stepenicama to k zvezdama vode. Tih dana Rut se redovito kasno budila, slaba i iscrpljena letnom egom to iz oveka iscedi i posljednji deli snage. Tog jutra je nju uz to pritiskivala mora izazvana boleivo tmurnim mislima kojima se bijae sino podala. Morala se boriti protiv svega toga, i protiv krajnje malaksalosti tromog krvotoka i udnovatog zamora od kojeg joj bilo teko i ruku podi i. Naporom i silei sebe na kretanje uspela je svladati te oseaje. Otvorila je vrata. Bio je ve davno dan. Oi joj kao uvek padnu na srebrnaste, peane dine to se nadaleko proteu. Me utim, pogled joj najednom privue grupa ljudi okupljena oko vratnica. Dozvala je djeda. Nije joj odgovorio. Rut zakuca na njegova vrata, otvori ih i ue u sobu. Nije ga bilo. Videlo se da nije ni spavao u krevetu. U tren oka Rut zine u njoj uzavrije briga. Naslutila je da je dolo do katastrofe, oborila se poput blistave munje u pustinji. Spazila je Merryvalea gde se mrko i skanjujui penje stazom. Rut, neto se strano dogodilo on e hrapavim glasom. Djed! krikne Rut. Jest... Mrsko mi je to ti moram rei, Rut... ali mora biti hrabra__ Mrtav je! Koljena je izdadoe i ona se srui na stolicu. Nekoliko asaka nije mogla ni glasa pustiti. Mrtav! najzad je izustila. Jadan djed ! Neto je bolovao u posljednje vreme.

A ja sam mu malo panje posvetila... Oh, ne ide mi u glavu... Je li mu bilo zlo, Mervil? Je li dobio kakav napad? Ne, Rut. Vie bih volio da se tako ta desilo. Ali je on ubijen, umoren. Skamenila se i sledila ne samo zbog vijesti, ve i zbog misli koje su uslijedile. Netko ga je udario iza uiju tekim kamenom ili toljagom. Pao je tako da mu je glava ostala u vodi. Ne zna se da li ga je ubio udarac ili se uguio. Ali to ne menja injenicu da je umoren. Uas! strese se Rut i najednom sva plane. ko... ko je to uinio? Otkud bih znao? To je meni najgore. Ovde je sva sila Meksikanaca, crvenokoaca, Kineza i svako jakog oloa iz Yume. Opljakali su ga, odnijeli mu novac, sat, sve to je imao. To moda nita ne zna i, a opet moe biti i jako vano.

Merryvale! Da li se u vezi s tim nae misli poklapaju? ona izusti prinose i aku k ustima. Poklapaju. Nije udo ako oboje u istom licu vidimo izvor svih zala. Moda nemamo pravo, ali ja drukije ne mogu odvrati Mervil, gotovo oajniki. Adam! Dovedite Adama! ona uzviknu kao pomamna. I ja sam najpre pomislio na to da poem po njega. Ali od toga ne bi bilo koristi, ve samo jo vie tete. Jedina korist bi bila da te on ute i. Moram pre doznati ko je ubio Hunta. Verujem da mi to nee biti teko jer dosta dobro poznam svu kukaviku bandu to se mota po oazi. A to u ja raditi? __ Podnesi to to bolje moe, devojko. Prepusti meni brigu oko mrtvog djeda. Bolje da ga ne vidi. Narediu da ga se prebaci u postaju, dove u sveenika i postarati se da ga dostojno pokopaju na groblju. Zar ga rie bi trebalo odvesti u Yumu? upita Rut suznih oiju. Moglo bi se i to, ali bi stajalo previe i novaca i truda. A kakva korist? oveku je grob na Izgubljenom jezeru dobar koliko i u Yumi. Kad bi se mene pitalo, ja bih za sebe birao Izgubljeno jezero. Prepusti to meni, draga Rut. Tako je... strano... nenadano... izmuca Rut slomljeno. Samo plai, devojko. Isplai se, bie ti lake. A zatim budi hrabra i pogledaj stvarnosti u oi. Mi smo u pustinji gde malo ko umire u krevetu. A djed ti je bio star i brzo je propadao. alosno je... ali tako jest. Sad smo u goroj kai nego ikada ranije. Rut, ne smije klonuti duhom. Merryvale, srce mi se stee.. Ali ja u to izdrati. Uinite za njega sve... to moete. Recite mi mogu li vam ja pri tom biti od neke koristi. Ni od kakve. Ja sad idem u postaju. Hteo bih prvi javiti Gerdu tu vijest odvrati Mervil, s nekim neobinim, prodornim blijeskom u oima. Nato se okrene i ode pognute glave. Rut ga je ponovo videla tek pred vee. No, sve je gotovo, uinjeno je sve to bedni smrtnici mogu uiniti uzdahnuo je bri r suci izborano i rastueno lice. Mrtav ovek ovde ne zna i vie nego u Yumi. Rut se raspitala kako je tekla sahrana njezina djeda. Mervil, reitiji nego ikad, u sitnice joj je ispriao kako je tekao taj dugi tuan dan. Sad lei ispod jednog palo verde zakljui Mervil ganutim tonom. Duboko u zemlji, toliko da ga pustinjski vetrovi ne mogu otkriti. Ali e oni u noi umeti i aputati nad njim. Nee biti sam, Rut. U pustinji nema samotnog groba. U noi, na pesku, lutaju duhovi po goleti pustinje. Neka poiva u miru. Ovde za ivota nije imao mira. Izgubljeno jezero nije bilo mesto podobno za jednog Galeba Hunta. Uto se starac seti da ima za Rut pismo od Gerda Lareva.

Predomiljao sam se da li da ti ga predam. Ali sam znatieljan, zanima me to taj sada hoe. Mervil, kako je izgledao i to je rekao kad ste ga obavijestili o djedovoj smrti? upita Rut tiho, netremice gledajui u pismo u ruci kao op injena zmijskim pogledom. Rut, sve mi se ini da je Larey posve nevin u ubojstvu tvog djeda, ili je pak on najgori i najpodmukliji avo to postoji s ove strane pakla otegne Mervil. Moda i jest nevin. Nadam se da je tako. Ajli to svejedno ne zna i da nije ono to ste rekli za njega. Pa, devojko, u nekim se stvarima slaemo. Mislim da Adam nee gledati na ovo kao to mi gledamo. Ponekad mi se ini da on namerno eli biti slep. No, pro itaj to pismo, Rut. Izlomila je peat i ugledavi onaj jasan, gord rukopis, setila se vremena otpre tri godine kad je esto dobivala pisma od Gerda Lareya. U listu joj je Larey izraavao sauee. Po svom izgledu pismo je bilo ljubazno, puno suuti. U njem nije bilo nikakvih aluzija na njihov odnos. U pustinji je ivot teak, ali ovek ne shvaa i ne ceni ga sve dok ne doivi gubitak nekog voljenog bia, pisao je Larey. Po njegovu miljenju, bie da je zlo in po inio kakav Meksikanac kome Hunt nije hteo dati na kredit, ili kakav Indijanac. Ta oni su mrzili Hunta zbog vlasnitva nad vrelom. On, Gerd, sam e se postarati da se uhvati i kazni ubojicu. Na kraju je podsetio Rut da ona sad ima velike obaveze i da se ne smije prepustiti nepotrebnom tugovanju zbog ovog gubitka. Dvaput je Rut zapanjeno proitala pismo, potom ga glasno pro ita Mervilu. Neka me avo nosi! usklikne starac, eui se po glavi. Za mene je Larey previe prepreden. Ovo zvui kao da je dentlmen pisao. A mi znamo da mu je dua crna kao no. Rut, to ti kae na sve ovo? Ne mogu biti nepristrana prema njemu. Ne radi se o onom to znam, ve o onom to oseam. Ja verujem u pravdu. Ali eto, Lereya znamo kakav je. On je umeao prste u smrt tvoga djeda. To mi nitko nee izbiti iz ove moje tikve. Nikako nisam mogao prevariti kad je Hunta ponovo primio u postaju l pred svima pokazivao kako se lepo prema njemu odnosi. Ovo pismo je novo bacanje peska u o i... Ja mislim da vidi kakav je pustinjski leinar Larey. Mervilovim zakljucima Rut nije htela dodati svoje miljenje o Larevu koje je bilo daleko otrije i gore. Adama treba obavijestiti o djedovoj smrti ivo e Rut. < Ali mu nemojte poveravati svoju sumnju.

Ne boj se. Ne elim da mi Vansfel vodu muti. Moram otkriti ko je po inio ovaj gnusni zloin. Kasnije, kad je Adam stigao i seo kraj Rut, a Mervil u blizini uvao strau, nijedno nije imalo hrabrosti da obavijesti o djedovoj smrti. No ubrzo je osetio Rutinu teskobu, te. se u tmici prignuo blie k njoj i vidio bljedilo na njenu licu. Tada Rut nije vie imala kud te mu ree. On je dugo utio i razmiljao. Potom je prekinuo muk i lepim reima uzeo Ruti go voriti o starosti, smrti i gubitku dragih, i o pustinji koja je majka svima to na kraju dolaze k njoj. Rut se isplae i tako raskravi led to joj je tvrdo stezao srce. Ukoliko je i sumnjao u Gerda Lareyja, to Adam niim i nijednom ne po kaza. Ponovo se Rut divila njegovu biu, tom ut&lovljenom fenomenu pustinje. Njegova blagost, strpljivost i njegovo velikoduje nisu znali za sumnje, ali su bili u opreci i s njegovim uasnim poput usova silnim besom i osvetnikim duhom koji je sve ruio kad bi netko ili neto izvazvalo. Rut, sad je sve ovo tvoje ree joj on ozbiljnim tonoBi. Naravno, u ovom tunom trenutku tebe nije volja da misli na obaveze i bogatstvo to si ga naslijedila. Ali, ipak mora misliti. Sad je ovaj imetak veoma vredan. Kad bi ga nekoliko godina iskoritavala, donijelo bi ti veliko bogatstvo. A to mi ti savetuje? ona upita. Ja bih ga odmah prodao. Moemo li onda otii daleko? Dokle god hoe. Hoe li ti ii sa mnom? Draga moja, zar si zaboravila zakletvu svoje imenjakinje iz Biblije? Takvom sam se zakletvom obavezao. Oh, ja bih sve ovo poklonila ona uzvikne. . Mervil je to uo i odmah uskoio protivei se takvoj na brzinu donetoj odluei. Njezin je djed trpio i poginuo zbog ovog pustinjskog vrela.'Ona ga ne smije tek tako rtvovati. Ne smije dozvoliti da Gerd Larev do njega do e na lak nain. Prema tome, njoj je to dunost, bez obzira na potrebu za novcem s kojim bi sretnije ivela u nekom drugom kraju. Merryvale ima pravo, Rut dometne Adam. Ne smije ovo blago tek tako odbaciti. Niti smije dozvoliti da te opljakaju! Njih dvojica uspiju iz Rutina duha odagnati tugu i nehaj i u njoj probuditi dah prkosa prema oveku koji e nesumnjivo pokuati da je pokori. Na kraju je Adam otiao zadovoljan uinkom svog i stareva nastojanja na Rutino raspoloenje. Uzevi svoje uturice, udaljio sa u omu, samotnu, melankolinu pustinjsku no.

. Pregledala je djedove knjige i papire i zaprepastila se. Pred njom su leali pismeni dokazi da je djed s vremena na vreme posudio Lareyu krupne svote novca. Galeb Hunt je oduvek u svim svojim poslovima bio toan, pedantan i radin. Nije se nikad pouzdavao u pamenje, niti svoje niti onoga dru gog. Uvek je sve poslove, zajmove, dugove, kupovine unosio u knjige sve crno na belom. Da je bilo dugova, Rut je znala da bi i ti bili verno napisani u knjige kao i svi drugi podaci. Pomno je sve pretraila, ali nigde nije nala nekog traga da je djed bio ita duan Gerdu Lareyu. Na to je zakljuila da e Larey imati to da kae kad se pojavi sa svojim zahtevima, to e on uiniti pre ili kasnije. Potom je prou ila i uspela shvatiti djedovo zamreno knjigovodstvo koje se odnosilo na prodaju vo e. Tu ju je doekalo jo jedno iznenaenje. Hunt je posedovao jedini izvor vo e na Izgubljenom jezeru, jedino vrelo nazvano Indijansko vrelo. Postaja ve mesecima nije platila vodu. Putnikoprevozno drutvo bilo je platilo do prvog. Prevoznici robe takoer su bili duni. Prema postoje im doku mentima, postaja i prevoz robe bili su u zajednikom vlasnitvu Lareva i Hunta. Postojao je i neki novi ugovor sa graditeljima eljeznice na kojem nije bilo Lareyeva imena. Hunt je bio ve primio zamaniju svotu novca koju Rut na e netaknutu. Voda je, meutim, donosila vie koristi no to je Rut mislila. Sto se tie ivlja Izgubljenog jezera, one nekolicine belaca, te Indijanaca i Meksikanaca, od njih niti su uterani niti traeni novci za vodu koju su koristili. Ne smatrajui sebe sposobnom da unese neke promene u Huntove poslove, Rut odlui da se ogranii na uterivanje duga od postaje i pre voznika robe. Poslala je Mervila s raunom, udei se njegovu izrazu lica kad je odlazio. Vratio se smrknut kao olujni oblak. Rut, upao sam pravo u postaju, gde je Larey pio s nekolicinom prijatelja ree starac. Da si mu videla lice kad sam mu pruio omot nicu. Ruke su mu drhtale. Rut, taj gad te zaista voli... Proitao je raun pa se zacrvenio kao rak i neto je strano opsovao. Zatim je prasnuo u grohotan avolji smeh. Ali, to je rekao? upita Rut radoznalo, kad je Mervil stao. E, ba to je ono najgore. Pocepao je raun i pred onim ljudima, strancima, sve nekakvim tipovima od zla oca i od gore majke, ree: Kai mojoj eni da e joj njena dragocena voda uskoro trebati da meni opere noge!" Na tren je Rut bila kao oamuena, potom je u njoj krv uzavrila, ali je obuzdala izliv besa to joj je navrnuo na usta. Ima li naina da ga se prisili da plati? upitala je.

Ovde, usred pustinje? Zaboga, nema! Nema zakona osim sile. Vrlo dobro. Iskljuite cev to vodi u postaju. Svakako. To mi nije teko uiniti. Ali e je Larey opet uklju iti. A ako ja zatim nanovo iskljuim, morau otvoriti etvore oi da me togod ne zgodi po glavi. Pokuajte. Bude li potrebno, ja u sama sii dole i stajati kraj slavine, Devojko, to ti moe uiniti, i mislim da bi to delovalo, ali ne moe cijdo vreme stajati kraj slavine i korita. Mogu dokle god Lareveva druina ne oedni i ne omeka otpovrne Rut. Pa, Larey sam ovih dana ne pije ba puno vode. Rut, on je svoje smislio. Odluio se... A pomisli i na ovo: dou prevoznici i konji iz pustinje, na smrt edni. Moe li im zabraniti da se napiju? Zna se da to ne bih mogla! vikne Rut gnjevna na takvo bezizlazno stanje. Ah, nije vano. Ja u se boriti za svoja prava! uj, Rut, zar sve to ne vodi logino k Adamu? izbaci Merryvale zirkaju i u nju oima u kojima je buktela vatra. Ona oseti kako je krv naputa, kako se sva ledi; izgledom je nijemo izrazila svoj bol. Sto mi tu moemo? nastavio je starac. S Lareyjem se ne moemo bosti. Mi ionako nismo u stanju jo dugo kriti od Adama njegove avolske opa ine. Meni se sve ini da se igramo ugo s nekim ko je jai od nas.

Merryvale, kad gledam na injenice, dolazim do istih zakljuaka kao i vi potvrdi Rut, trudei se da bude stroga sa samom sobom. Ali ja ivim od nada, molitava i uvstava koja se ne mogu izraziti reima. U redu, ali to ne moe ba dugo odlagati uporno e Merryvale. Koje to"? Sve to to se jednom rei moe nazvati Larey. Dragi prijatelju, ja moram rtvovati sve, pa ako bude potrebno i sebe, samo da spreim Adama da ubije brata kojeg voli. Rut Virey, takvim priama nee kod mene daleko doterati. Mislim na ovo tvoje lupanje o nekakvom rtvovanju. Da mi to vie nisi ponovila, inae u te ostaviti na cedilu. Merryvale... l Oprostite mi. I sami znate kako se sva smetem i uzbudim kad god zapreti ta uasna mogunost... To me prisiljava na lo gian, neizbeiv zakljuak. Ali ja neu biti logina. Neu nikad dozvoliti da se Adam i Gerd nau. Da ti neto kaem, Rut odvrati Merryvale. Sino sam zapazio Adama kako viri u postaju. Hteo je da naas vidi Gerda. I vidio ga je, jer sam ga i ja vidio. Nakon toga sam celu milju iao s Adamom, a on nije znao da sam mu kod postaje bio u blizini. Oh! udno! usklikne Rut drhtavih usana. Zato je to Adam uinio? Pa, pretpostavljam da je tomu mogao biti samo jedan razlog. Adam je jednostavno ludo poelio da jo jednom vidi lice svoga brata Gerda. Govorimo o neem drugom krzmajui e Rut. Imamo posla... Sto sam ono htela rei... ? Ah, da. Merryvale, vi ete se smestiti u jednu sobu u ovoj ku i. Ja u se useliti u djedovu, a vi se uselite u moju. Naite nekog oveka neka vam pomogne. Tu ivi Indijanac, dobar stolar. Neka probije vrata u zidu izmeu te dve sobe. Naveer je dola naknada za teak, muan dan. U Adamu je Rut uvek nalazila snage. Bilo joj je kao da gleda u brijeg. Nameravala je da mu poveri svoje brige, ali kad je za to doao as na sve je zaboravila. Najpre su stali raspravljati o stanju na Izgubljenom jezeru, ali su ubrzo skrenuli na nevezan razgovor u kojem je Rut nalazila potrebno olakanje i zadovoljstvo. Najposle su zauteli i, drei se vrsto za ruke, zagledali se u crnu, opinjavajuu pustinju i u veliajni tamnoplavi nebeski svod s milijar dama belih zvezda. Uz zadovoljstvo, uroeno svakoj eni kad ureuje sebi novi stan, Ruti su dva dana guve i rada u kui vrlo brzo proli. Za to vreme tek se narijetko prisetila svojih briga. Merryvale se smestio u ranijoj Rutinoj sobici. ini mi se da sam ve dovoljno ostario da bih spavao pod krovom rekao je. Vidi se da je prolo vreme kad mu je bilo svejedno gde e ga zora zate i.

Ujutro treeg dana Mervil se nije po obiaju vrzmao po kui, popravljajui ovo ili ono. Nije ga bilo skoro do podneva, a kad se vratio, Ruti je, pogledavi ga, stalo srce. Rut, mrsko mi je da stalno grakem kao gavran poalio se gotovo hladno. Ali, jednostavno ne mogu zadrati loe vijesti za sebe. Dajte da ih ujem ona e hrabro. Pa, njukao sam naokolo s bocom u ruci i dao po koji gutljaj nekim Meksikancima i Indijancima. I doznao tako ono do ega mi je stalo. Jednom sam Meksikancu razvezao jezik zato da proverim svoje sumnje. Larey je nesumnjivo kriv za smrt tvoga djeda. Dodue, za to ga se ne moe optuiti jer su meanci koji su to uradili doli iz Yume i odmah se tamo vratili. Ni molbom ni batinama ne bih onog Meksikanca naterao da mi kae njihova imena. Ali znam koliko mi treba. Kad budem imao vie vremena, onda u ti u tanine ispriati kako sam sve to izveo. Ne iznenauje me ni najmanje odvrati Rut stisnutih zuba. No, sad da uje jo neto to e te nadasve iznenaditi nadovee Merryvale, kao nekom silom gnan. Jedna banda jahaa iz Arizone krstari pustinjom u potrazi za Vansfelom. Merryvale! krikne Rut poskoivi. Da, i to mi je rekao Indijanac Jim koji je to uo ravno s Larevevih usta. Krenite odmah! Upozorite Adama! Dakako, odmah idem. Adam je lisac, taj malo tragova ostavlja. Se a se da smo na putu za njegovo skrovite ili preko mekana peska i tvrda kamena? Njemu trag ne mogu nai. Ona njegova gudura je upravo idealno skrovite. Prema tome, ne bojim se da e ga tamo nai. A zato je Larey poslao ljude u lov na Adama? upita Rut u zebnji. Mislim da Larey smatra da ne moe izvesti svoje planove dok je Vansfel iv. A asti mi moje, tu je pogodio! Dok je Vansfel.. iv? ponovi Rut. Svakako. Larey jamano smatra da si se ti sada zacopala u tog Vansfela koji je ubio Collishawa i tebe oteo iz ruku stona. Zato te on i pustio na miru. Njega je strah Vansfela. I on eli njegovu glavu! Morate pouriti i opomenuti Adama. Za manje od sata biu tamo... I, Rut, ni ti, ni ja, niti bilo ko drugi ne moe vie drati Adama daleko odavde. Ali, to je s onim jahaima iz Arizone!? Zna, Rut, velika je razlika kad oni tipovi love Vansfela, i kad Vansfel stane loviti njih. Naite ga... recite mu da sam mu poruila neka doe! divlje provali iz Rut. Merryvale zagna niza stazu. U asu kad je nestajao iz vida Rut se morala ugristi za usnu da bi spreila krik kojim ga htede dozvati na trag. to se to

zbilo? Doao je kraj zatiju pred buru. Neodreene strepnje, udnovati snovi, nagaanja nasumce, zdrava rasuivanja sve je to dobilo odgovor. Zagledala se u pustinju, dok se u njoj zbirala sila strasnog gnjeva nedeljama njegovanog, raspaljivanog i osuivanog na prokletstvo u ne ispitanim dubinama njene due. inilo joj se kao da je ona pusto zverski skoila na nju svom svojom divljinom. U daljini su crveni bregovi goreli mranom i zloslutnom vatrom; fatamorgane su se u blijesku javljale, pa blijedele, trepe rile, izgarale belom bojom, gubile se i ponovo se bljeskale; oblaci ute praine dizali se i poput f uri ja hujali preko pustare; kroz koprenu jare mutno su se sjajile srebrnkaste peane stepenice nestvarne, iluzorne, podmukle, primamljive, verolomne. Rutina vera u sluaj, sreu i pouzdanje u prirodnu odmazdu usahnuli su. Spoznala je da se duhom i surovou mora ugledati na pustinju, da u njoj mora crpsti snagu za borbu protiv hulja to se osilie, protiv ljudi u kojih gori avolska vatra i kola otrovna krv. Danas ili sutra, ili kad bude po volji njegovoj zemaljskoj strpljivosti, Gerd Larey e doi k njoj i skinuti krinku sa sebe, otkrie svoju pohotu i veru u uspeh svojih paklenskih podvala. Kad taj as doe, Rue biti spremna da ga doeka. to vie Larey bude odlagao, to e Rut biti ja a, hladnija, e a. Dotle, preostaje joj samo da eka. Sati se otegoe. Suton, a Mervila nema! No, a Adam nije doao! Do kasno je ekala, najpre hodei po trijemu, a posle po zamraenoj i zasunom zatvorenoj sobi. Malo je spavala. Glas ju je pustinje progonio. Sivilo na prozoru osvit! Zatim izlazak sunca! ekala je iroko rastvorenih oiju. Nagnala je sebe da udovolji potrebama svog fizikog bia. Obrazi joj se stanjie i upadoe, oi zamutie bezdanim crnilom. Ali je no opet pala i beskonano tekla, a prijateljima ni traga ni glasa. Kad je novi dan osvanuo, Rut se nala na raskrsnici izmeu straha i vere. Izmeu razuma Peane stepenice l koji je predviao katastrofu i estog ula koje je dralo Vansfela boanski neranjivim! ekala je. Dan je bio od onih nesnoljivih uasnih ega sa svojim belim privienjima, to oveku i samu modinu isui, a mozak mu ste e do ludila. Rut je neprekidno pila vodu, ali nikako da ugasi e . ekala je s napeto u koja je as rasla, a as opet poputala. Najzad, ono to je tog dana bilo sueno dolo je. Zaula je brze, zvonke korake, korake oveka koji ne dozvoljava suprotstavljanje svo joj volji! Vrata njene sobe bila su otvorena.

Zastala je kraj stola. U jednoj ladici imala je neto sakriveno. Rukom koja nije drhtala upola otvori ladicu. Pedro, ostavi moje stvari ovde odjeknuo je Gerdov zvuan glas. Rut je ula kako se teke stvari sputaju na podnice trijema. Jedna se sumnja pokuala probiti do spoznaje, ali je pri tom sprei spodoba to se pojavila na vratima. Larev je pokucao. Rut nije ni okom trepnula. Stajala je blizu stola. Treba samo nainiti jedan pokret rukom! Soba je bila nabijena egom koja je Ruti u same ile prodirala. Zdravo Rut ree Larev mirno. Donio sam stvari da se uselim. Njegova je drskost prelazila granice Rutina strpljenja. Sipaju i vatru iz o iju ona se uspravi. Kako to misli? upita. Nije odgovorio. Svojim svetlucavim zelenim oima merkao ju je od glave do peta, promiljeno sporo. Bio je isto izbrijan, u savreno bi jeloj koulji i do koljena visokim meksikanskim izmama, ukraenim kitnjastim arama. Na njegovu opasau sa srebrnom kopom nije bilo oru ja. Koulja mu je bila na vratu raskopana, ispod nje su se videle njegove maljave, krasno graene grudi. Crvenilo na njegovu maslinastom licu nije potecalo od pia. Na tom je licu bilo i sena i bora od raspusnog ivota, ali ih je gotovo brisao neki sjaj, ar, nekakav divan odbljes unutranje vatre. Svejednako lep, nalik boanstvu zla, stajao je i svojim zmijskim pogledom uzimao Rut. Postaja mi je postala prebuna i neudobna odvratio je, naslanjajui se na vrata. I tako sam odluio da se smestim ovde. Ovde ne moe ostati. Zato ne? Zato to je ovo moja kua i ja te u njoj neu. Grei, Rut. Sve je moje, i zemlja, i voda, i kua. Tvoj djed mi je bio duan. Prema tome, ja ovim preuzimam posed. Lae, Gerd Larev! Moe li mi iim dokazati da ti je djed bio duan? Moja je re dovoljan dokaz. Tvoja re? Gospode, to si ti uobraen i bezobrazan! Rut uoi njegovu finu, nepokolebivu sigurnost. Taj ovek ima u rukama neke adute na temelju kojih smatra igru dobivenom. Sad se samo igra, kao maka s miem. Iz njegova dranja danas ne izbijaju ona ose anja, nenost i isk,rena enja to ih je ona na njemu ranije esto zapaala.

Jo uvek si ista slatka divlja maka on joj odvrati s porugom. Pa, to n:i godi. Samo ti grebi i ujedaj, tuci se! To mi se dopada... Ali, blijeda si Rut, malo propala. Da ti nije oiju Hoe li izai odavde? Ne, neu. Ja nemam snage da <e izbacim. Hoe li mi dom oteti? Hoe li mene prisiliti da odem? Kua je moja, ve sam ti rekao. Lopuo! Razbojnice podli... ubico! Tebi je jezik oduvek bio otar. Nekad me to smetalo, ali me sad vie ne moe zbuniti. Znam to si uinio, Larev vona e jarosno. Ti si se otarasio mog djeda... da bi zadovoljio svoju pohlepu. Svoje gnusne prohteve... ! Oh, nakazo! Nasmejao joj se, premda mu je maslinasto lice neto problijedilo. Sad si ona prava. Divan komad ene! S ovim vatrenim ljubiastim oima! Uzburkanim grudima...! Sad se gotovo priseam da sam te jednom volio. Rut oseti da su rei uzaludne. Ipak, nije mogla uutkati sebe, kao to nije mogla obuzdati pomamno lupanje srca. Volio...! Ti, ti si me volio?... Pa ti nikad nikoga nisi volio, ak ni vlastitu majku... ili brata, zar nije tako? ona mu dobaci u lice. Ove rei probie njegov oklop opaine. Zabuljio se u nju i na tren se neto zaprepateno pitao. Zaboga, tako je otpovrnuo je kratko i gorko. Pusti me odavde vikne Rut gubei pouzdanje. Ona re brat" poremetila joj je ravnoteu. Ovaj ovek je Adamov brat. Zar ne bi mogla ute i, dati sve i od njega i od njegova osvetnikog ludila pobei kao od kuge? Bude li beala, natrag u te dovui zakripa njegov glas, prvi put obojen uvstvom.

Jednom sam od tebe prosio ljubav. Na koljenima sam te molio. Ti si mogla od mene stvoriti boljeg oveka. Ali sada vie neu tvoju ljubav, neu da mi se preda. Hou da se bori, kao maka kakva jesi. Hou da te tu em, da te silujem Naterau te da puzi i preklinje. Nee biti led i prokleti kameni kip raskolaenih oiju! Led? Kameni kip...? Trebalo je da pita stona ona mu izazovno dobaci. Prokleta bila! Zverao je oima u nju. Tako ti meni u lice, je l'de? Droljo!... Trebalo je da umlatim onu budalu! Ali sam mislio da se ti samo igra s njim. I jesam se igrala, Gerd ona podrugljivo otpovrne. Nala mu je slabo mesto na tvrdoj koi. Ljubomora mu je oduvek bila slabost. ko moe izdrati takvu silnu ljubomoru? Ona e ga po tresti kao to oluja potresa stablo. Igrala sam se sa stonom, kao i sa svim ostalim... dok se nije pojavio Vansfel. Larey se sav grevito strese. Njegove se zelene oi zacaklie tmurnim sjajem. Uao je~u sobu i leima se naslonio na zid. Vansfel? Onaj pustinjski takor ! Ti... On je najdivniji ovek na celu svetu ona krikne, a glas joj odjekne iskrenim uvstvom. Luda si. Pustinja ti je pamet oduzela muklo e on, zbunjen neshva anjem. Nisi zadovoljna mladiima kao to je ston! Ili mukarcima kao to sam ja... ! Trai abnormalno grdobu. Rut Virey, ti si perverzna! Ja sam onakva kakvom me pustinja stvorila. Ali... Vansfela, beskunika i skitnicu! Pustinjaka i luaka! Rekli su mi da je star i sed, kao ishlapeli orao. Mlai je od tebe. I zaista je orao! Sanchez ga nazvao spasiocem devojaka Vansfel Lutalica. To me ime godinama proganjalo... Nek mu je ukleta dua! Volio bih da sam... Rut, jo jednom te pitam: nisi valjda mislila ozbiljno s tim divprosjakom koji sebe smatra pustinjskim vitezom! Koji luta da bi ispravljao ljudsku nepravdu! Kojem je ubijanje u krvi! Ozbiljno? upita Rut uz spor, nean osmeh, s tonom koji je sam za sebe objanjavao sve. Rekla bih da zaista ozbiljno mislim. Prvi put, jedini put u ivotu. Prvi, i posljednji put!... Meni su se oi otvorile. Ljubim Vansfela. Oboavam ga. Ja sam mu robinja... Noge bih mu prala onom vodom za koju si ti rekao da e mi trebati za tebe... Bah, abo! Ljigavi stvo re...! A zatim bih mu ih kosom svojom brisala. Larev je teko disao, lice mu je bilo nagreno i zajapureno. l uj me, eno! planuo je muklo. Ti si mu bila robinja, zato sam ga i dao ubiti!

U istinitosti tih rei, u muci koja je upola bila avolska radost, Larey je bio uasan. Iz njeg>a je ibnula istina i pod njenim udarom Rut posrne, zgo ena u samu duu, gotovo do nesvestice. Ali joj njena vlastita mrnja nije dozvolila da poklekne. Ona se podrugljivo nasmije. Jeste, nebesa mu! nastavio je Larev. u surovom oduevljenju. Dao sam ubiti tvog Vansfela! Tri dana su ga moji ljudi traili. Jutros mi je doao glasnik. Uhvatili su ga. Ja sam im unapred platio. Prema tome oni su ve krenuli preko granice... I on ti bio ljubavnik? Vansfel Lutalica! A ja sam samo mislio kako u se osloboditi jedne opasnosti. Zatitnik vrlina! A celo vreme on ti bio ljubavnik! Devojuro! Zmijo zlatokosa! Podmukla betijo! Tvoj ljubavnik! Rut zakorai blie, zagleda se u njega kao da e mu proniknuti u samu izopaenu duu, da ga jo jednom zgodi i to smrtno, nepovratno. Jeste, moj ljubavnik. I jo vie... tvoj brat! Larey je zaista pomislio da je ona poludela. Ali od njezina itavo ledena tona i njezinih rei to duu razdiru bes mu poprimi drugi tijek. Jesi li pri zdravoj pameti? zareao je uz opasan pogled. Vansfel je Adam Larey ona vrisne. Lae! Umukni, ili u te... Sea li se Margarite Arallanes? Sea li se obale, gde si Adamu oteo onu devojku? Sje lr

a li se zato se Adam potukao s tobom u onoj kockarnici u Picachu? Sea li se ko je Collishawu izbio oko? Pakla mu! To neu nikad zaboraviti! istisne Larey. Zar ti Sanchez nije rekao da je Vansfel ustrijelio Collishawa u oko, one noi u Yumi? Premda odolijevajui ovakvim udarcima, Larey je gledao u Rut zaprepateno, blijedih usana, poneto uasnuto. To je samo bio njegov trik, da se prouje otpovrnuo je odlu no. Sigurno je Vansfel uo celu onu priu, pa ti je njom punio glavu. Mi nemoj misliti da u ja to uzeti zdravo za gotovo. Oh, nee, je li? Neu, gauro pokvarena! Neu...! Zar da mi tog svog ljubavnika lutalicu podmetne kao da je moj brat koji je umro od gladi u pustinji pre

osamnaest godina ? Ne, Adama Lareya ve odavno vie nema A ja bih dao deset godina ivota da mu mogu utnuti lubanju! Vansfel je Adam Larey! ona krikne, i to takvim slavodobnim tonom, da se on ponovo raspali. Dokai ili u ti zavrnuti iju! on zagrmi. Rut ustuknu, primakavi se blie stolu, pokretima kao da je sva od elinih opruga. Dobro, Gerd Larey. Ti si Adama mrzio nadljudskom mrnjom. I majku si mrzio. Od detinjstva si gajio nemilosrdnu ljubomoru. I Adama si muio zbog majine sramote. Iskolaene Lareyeve oi zabuljie se u tu utvaru prolosti. Vilica mu se opusti, lice mu se zgri, iznakazi i mrtvaki problijedi u nekom uasnutom iekivanju. Kopile! Kopile! KOPILE! Prokletstvo on zaurla nalik oveku kome je hladna otrica zasekla u ivo meso. Rut trgne ladicu stola i zgrabi pitolj. Kako ga je podigla, Larey sko i poput tigra i odbije joj ruku uvis upravo u asu kad je iz cevi sunuo plamen. Potom joj epa i iskrene ruku, a pitolj izleti iz ake. Silovito grubo baci je na kau. Raupane kose nalik grivi u zvijeri, pilei u Rut zakrvavljenih, opakih oiju, on udarcem noge zalupi vrata. fcT . Poto je napunio uturicu i strpao je pod kaput, Mervil je krenuo iz naselja, kroz stablja palo verde i mesquita. Krenuo je suprotnim pravcem od onog kojim je morao ii, pa je napravio veliki krug, da bi izbegao pogledu moguih uhoda, i na kraju se uputio prema divljem stenjaku na zapadu. Bilo je vrue, ali u zraku nije bilo praine. Merryvale je ose ao da je posljednjih dana malaksao. Bilo je to kao da mu neto hladno uz noge puzi. A i njegovo se raspoloenje promenilo. Pribegao je Adamu kao sredstvu u krajnjoj nudi. Ali, je besomune muke mogao jo ranije pritedeti Rut! Njemu je oduvek bilo jasno da ve osamnaest godina stoji napisano da Adam mora ubiti brata. Sada je taj as kucnuo. I na tu pomisao ja e zalupalo Mervilovo staraki sporo srce, krv mu toplije zastrujala ilama i iz njih isterala hladnou. Koliko god bio star, Mervil bi se pomladio na samu pomisao da gleda Adama kako mlati, dere i gazi Gerda i iz njega ivot istiskuje. Stigao je do kraja visoravni i krenuo niz padinu u nizinu. Pesak je prestao i poeo kamen. inilo se kao da je brijeg na zapadu opruio jed nu ruku daleko u nizinu ruku sainjenu od dombasta kamenja nalik utoj lavi, zubom vre

mena izlomljenoj, i preturanoj na sve mogue naine. Uao je u jednu guduru i iao dalje zauzet tmurnim mislima, ali ipak svestan sve krevitijeg terena. Bilo je paklenski vrelo tamo, i sena kamenog zida bila je prava blagodat. Dvaput je starac potegao iz uturice. Vraajui ep na mesto uzgledao je uz guduru, k mestu gde je jednog dana Rut bila s Adamom. Setio se da nije Adamu dao znak, a sad ga s mesta na kojem se nalazi, Adam ne bi zapazio. Mora pouriti k njegovu logoru. Iznebuha iza jedne stene istupi ovek sa zapetom pukom uperenom u Mervila. Zdravo, iice. Ruke uvis! ree neznanac tonom grube i mrke ale. Mervil poslua. Uinilo mu se da mu se srce skamenilo, a plu a usahuula. ko si ti? to hoe upita starac glasom koji je podrhtavao. ko, je li ja? Uh, ja sam ti junak, bandit iz Arizone. Pozivam te na piknik gore na vrhu gudure. Starac je svojim otrim oima dobro promotrio zdepastog oveka srednjih godina s licem koje je na sebi nosilo peat prohujalih godina u pu stinji. Naroito je uoio razbojnikove sive, zakrva vljene oi, tvrde poput elika, koje su ukazivale na ovekovu neuobiajenu narav. Mii ovaj naredi, pa zaobie Mervila i istrgne mu pitolj iz korica. Sad moe spustiti ruke, drugaru. Pognute glave, oiju uprtih u vreli uti kamen, starac poe u guduru. Zakasnio je. Lare yjevi najamnici nali su Adamovo skrovite, i njega su ili ubili ili zarobili. Stareva izmuena misao poleti k Rut. Sto e od nje biti? Srce mu je pucalo. Iscrpljen, gotov, Merryvale samo to se nije sruio na tlo, da sa zadovoljstvom doeka tane kojim bi ga bandit oslobodio tekog jada. Pa ipak, njegov se duh jo nije hteo posve prepustiti porazu. Mnogo je uda doivio u pustinji. Sto ovaj odmetnik i njegovi ortaci znaju o Vansfelu? Ako ga nisu ubili iz zasede, ili u borbi, onda su jo uvek oni u opasnosti. Mervil se seti stranog boja u kojem je Wansfeli spasio Dismukesa od otmi ara zlatonosnih nalaza u Dolini smrti. S vremena na vreme bandit bi pukom darnuo Mervila u slabine. uje ti, Arizonac, ja idem koliko god bre mogu. Nemam tvoje godine. Je li te ivot zamorio? upita ovek tonom grube ale. Pa, da poteno kaem, i jest odvrati Mervil uzdahnuvi. Jesi li ti drugar onog velikog? Kojeg velikog? Onog to ga drimo vezana gore. Jesam odvrati Mervil uz ogromno olakanje, oduevljen obavetenjem. Srea te izdala, stari. Jer ef je dobio nalog da ti ubije drugara. A i ti e poi za njim. Po ijem nalogu?

Pazi ti njega, mudra stara lija, a? No, nije ni vano. Zapravo, ja ne znam ko je to naredio i zato. Meni je to sumnjiv posao. Ionako mi je puna kapa ove paklenske rupage u kamenju. Da, zaista je vrue ovde sloi se Merryvale. Kako bi bilo da se samo as odmorimo? Imam i vode i viskija. Merryvale je promatrao razgovorljivog razbojnika dok je ovaj prljavim rupcem brisao mokro lice, i potom udno nagnuo iz njegove uturice, celo vreme drei zapetu puku preko koljena, opasno uperenu u starca. Ne treba da me dri na nianu. Mogao bi bar opustiti oroz re e Merryvale. Da, pravo ima. Sto e, kad sam nepristojan. Ti si bezopasan starac, i meni se ovaj posao ne dopada naroito. Starac se hvatao za slamku. Ljude je dobro poznavao. Iz tog razbojnika zrailo je i ono najbolje i ono najgore to je bilo zajedniko ljudima sa Zapada. Merryvaleov duh odbaci pomirenje sa sudbinom i stade raditi. Bandit mu naredi da krene. Nakon dugog, tegobnog pentranja preko stena i jaruga, krivudanja nekakvim dragama, stigli su do mesta gde se mrko stenje gudure irilo. Merryvale oseti dim. Tu je bilo zelenog i utog grmlja, kaktusa i krljavih stabala palo verde. U hladovini ispod jedne izboine bilo je logorite. Bila je to doista bedna druina, nalik druinama u pustinji. Bila ih etvorica. Kartali su. Dvojica su skinuli koulje. Hej, zar vi ne ujete kad netko dolazi? dovikne bandit koji je zarobio Mervila. Jedan krupan ovek, maljavih grudi, upalih, mrtvakih obraza i o iju kao u zloduha, i.stade da doeka pridolice. Pazi Starka! to je? ko je taj? To je onaj iica za kojeg si mi rekao da ga potraim odvrati Stark. Vrlo dobro. Svezi ga i pusti neka pravi drutvo onom velikom. Zatim se vrati na strau,. Ne vraa se ovaj, Brooks otpovrne Stark. Sto ne bi poslao nekog drugog. Kad ve imamo obojicu, ne treba nam straar, osim da pazimo na njih re e Brooks i sede da nastavi igru. uj, efe, kakva je svrha to se ovde zadravamo? nabusito upita Stark. To je moja stvar. Ti starca vei i doi da igra glasio je odgovor. Stark svee Mervilu ruke za leima, najpre rupcem, a potom preko rupca vrstim uzetom. Hodi ovamo, k svom drugaru. I da nisi nita pokuao, razumije? naloi Stark i povede Mervila nekoliko koraka dalje prema steni gde je vezani Adam leao na boku. Zadovoljan, Mervil se spusti na tlo i le ima nasloni na kamenu plou, pa se zabrinutim oima zagleda u prijatelja. Adam je

izgledao kao uvek. Ranjen sigurno nije bio. Kad se Stark vratio svojim kompanjonima, Mervil progovori: Kako si Adame? Rut!? urno otpovrne Adam. Pa ona je jutros bila dobro. Tvrda kao kamen. Nadam se da neko vreme moe sama. Ali svejedno ne smijemo gubiti vreme, ve moramo to pre k njoj! uj apne Adam. Ovo je ona banda iz Arizone koju sam vidio u Yumi, kod Sanche za. Brooks je odmetnik. On me ve odavno poznaje. Drugih se ne mogu setiti. Ali je jasno da je Stark onaj na koga treba igrati. Stalno ekam priliku za bjekstvo. Nemoj mrdnuti ako nije sigurno. Bolje ekajmo. Neto se moe dogoditi. Onaj Stark ini mi se poten a osim toga je nezadovoljan. Pusti me da ga obradim. Drugaru, sad je vreme da brzo i dobro misli jekne Adam. Sto oni hoe? Oni su konje ostavili u naselju i mene ovde pronali. Vode imaju dovoljno, ali hrane malo. Naravno, njih je Gerd poslao za mnom. Zasko ili su me, iznenadili, oteli mi pitolj. Brooks me prepoznao, ali drugima to nije rekao. Raundija je to. Spreman je Gerda prevariti koliko i izvriti njegov nalog i ubiti me. Ali on zna da sam ja bio kopa. Misli da sam u ovoj guduri naao zlato i da to Gerd hoe. Da nije bilo toga, mene bi po svoj prilici smesta ubili. Tako! A ti si podstakao Brooksa neka misli da si ovde naao zlato? Dakako. I celo vreme ekam na priliku da ja njih zaskoim. Samo ekaj muklo apne Mervil. N,e riskiraj ivot ako nema dobru priliku. Seti se Rut! Ona e se moda gadno provesti s Larevem, ali ta bi tek bilo kad bi ti poginuo?! On nju nee ubiti, to je sigurno. Merryvale se namestio da oslukuje, eka i razmilja, pretvaraju i se da spava. Kartaima sati jamano nisu prolazili tako sporo kao Ada mu i starcu Mervilu. U suton im Stark donese neto dvopeka i mesa. Daj mi gutljaj viskija ree Stark Nisam takav gad da ti ga otmem. Svakako, samo izvoli, dobro potegni. Ja i drugar ga drimo samo za lijek od ujeda zmije otpovrne Mervil, pokazujui na dep gde mu je bila pljoska. Stark potegne gutljaj, ali skroman. Hvala ti, stari lafe. uj, Stark, oprosti... ali me strano udi kako se dobriina kao ti nala u ovoj druini.

Hoho! Ova ti valja! uj prijatelju: Brooks i njegovi drugari su mila nana u odnosu na mene. No, tako nekako sam i ja mislio zagonetno se osmehne Mervil. Pade no. Poto su imali drva da bi odrali vatru, banditi prekinue kartanje. Jedan od njih je pazio na zarobljenike. Bio je grub, i znao je svoj posao. Mesec proe preko trake neba nad gudurom, obasjavi useklinu. Mervil je spavao na pretrge, budei se iznenada. Ne koliko je puta uo Adama gde se prevre, jednom ga ]e dodirnuo. U neko doba noi straara smeni drugi bandit, koji je bio oprezan kao prvi, a po izgledu jo gori od onog. Najzad osvane dan. Adam, koji je nesumnjivo probdio no, zaspe i probudi se tek kad mu je Stark donio kafu i dvopek. Jutro je poelo s novom partijom karata u kojoj je i Stark sudelovao. Adamu i Mervilu dozvolie da malo prohodaju uzdu stene gudu re. Mervila je drala staloenost i strpljivost prijatelja. Iz Adama je zra ila neumitnost. Neoekivane okolnosti ii e njemu u prilog. Za vreme najgorih sati najtee vruine kartai su se ponajvie sva ali. Mervilu utrnue svezane ruke. Predvee Brooks prie Adamu. Zar se jo nisi umorio? upitao je pomalo u udu. Ne jako odvrati Adam. Hm! Hoe li me odvesti do mesta gde ti je zlato? Ne bih rekao. A zato? Jer e me ubiti, odveo te ili te ne odveo. Pa zato da te onda obogatim? Nema razloga kiselo se nasmije Brooks. I ja bih tako postupio. Ali kad bih te pustio? To je druga pesma. Samo to mi to najpre mora dokazati. Larey mi je rekao da si naao bogato nalazite ovde nastavi bandit, oito laui. Kaem ti, ja od njega vie neu imati koristi. Ako mi ti pokae gde se to ovde uti, pustiu i tebe i tvog prijatelja, naravno s tim da os tanete ovde dok ne odem iz naselja sa svojim ljudima i konjima. Kaem ti, Brooks, ne verujem ti odvrati Adam naizgled Ijutito. Razumljivo. Ali ja nemam nita protiv tebe. Pravo da kaem, ja sam uvek sa zadovoljstvom sluao ta si radio. Zato bih elio da te ubijem? Ne vee me valjda re data jednom takvom gadu kao to je Larey! Takav nisam. Peane stepenice Promisli malo bolje. Ostalo mi je malo hrane i vode, i ljudi su ovde nezadovoljni. U tom trenu prie im Stark s mravim komadiem mesa i kruha, to postavi izmeu zarobljenika i potom im odvee ruke. Mervilu je to bio kao dar s neba.

uj, Brooks, zar ima smisla drati ove ljude svezane dan i no? Pa to je okrutno ak prema ivotinjama ree Stark. He! Ti me ne bi pitao kad bi tog oveka poznavao onako kako ga ja poznajem odgovori Brooks pokazujui na Adama. Oh, zar ne bi? sumnjiavo otpovrne Stark. Oprosti. Prola je jo jedna no, Mervilu kratka i ne toliko zamorna, jer on jednostavno nije mogao bdeti. Trei dan u svanue ve je bilo vrelo, vetar je puhao. Pesak se uzvitlao. Ovaj dan nee izdrati apnuo je Adam. Za nas e biti ili ili. Polovinom prepodneva u guduri je bilo kao u pravom paklu. Mervil je mirno leao, miui se jedino kad je morao, i ekajui razvoj dogaaja. Adam je leao naslonjen na stenu, orlovskim oima motrei nemirne, razdraene bandite. Pokuali su da se dre karata, ali se drutvo na kraju raspalo. Po njima se "videlo da je Brooks po svoj prilici dobio veinu lopovskog plijena to ga je bio podelio sa svojim ortacima. Sa stena gudure bila je estoka jara. Prainom i peskom zasien vetar svojim je popusima na pretrge bubao u sam mozak one primitivne ljude. Mervil je uo jedan dio njihovog razgovora, po kojemu se Adamu i njemu nije dobro pisalo. Najkasnije noas moramo se maknuti odavde ree jedan od njih. Ja glasam da se odmah ide ubaci drugi. Ni govora. Tek kad sunce zapadne i vetar prestane opomene trei. Nego, to nas ovde dri? upita Stark iji se glas ranije nije uo. Zlato lakonski otpovrne Brooks. Zlato, vraga! Kakav si mi ti kopa ako ne zna da ga u ovakvom stenju nikad nema? Nikakav. A kakav si ti? Dobro, budi siguran. Ja sam ga traio po celom Mohaveu i u Dolini smrti. Onaj te ovek vue za nos. Pa, ta me ideja ve odavno kopka,.(.. Stark, de ti njega mlatni, a i starkelju, pa emo onda pakovati i krenuti. Ja? Pazi, Brooks, ja ti neu obavljati prljavi dio posla prezrivo otpovrne Stark. Ti si postao prokleto svojeglav zaguna voa. Ja sam mislio da bi ti uivao kad bi ti se pruila prilika da umlati Vansfela... Koga? skoi Stark. Zar ti nisam rekao? Ovaj veliki je Vansfel Lutalica. Zato mi, kog pakla, to nisi ranije rekao? drekne Stark ska u i na noge. A zato bih ti, kog pakla, morao rei? zapanjeno i gnjevno vikne Brooks. Je li ti on u rodu? ao

Nikad ga ni vidio nisam odvrati Stark, pa se okrene i urno po e k mestu gde je Adam leao. Mervil oseti da e se neto zbiti. Stark nije izgledao nita manje opasan i nasilan nego pre, ali je na njemu bilo neeg zagonetno no vog. Klekao je na jedno koljeno i prodornim se pogledom upiljio u Adama. uj, Ijudeskaro, da mi neto kae ree on ispotiha. Jesi li ti Vansfel Lutalica? Jesam. Pustinja mi je dala to ime, ali ono nije moje roeno odvrati Adam sedajui, odjednom sav napet. Na asnu re? muklo nastavi bandit. Grubo mu je lice problijedilo. Ta, zna se da je on Vansfel upade Merryvale. Ja ga znam ve osamnaest godina. Ja se zovem Stark. Bili Stark. Jesi li kad uo za mene? Stark? Ime mi je poznato, ali se ne mogu setiti otkuda odvrati Adam. Ti si ubio oveka koje se zvao Baldy McKne. Kockara, otima a nalazita. Gizdavca i enskaroa? Njegove su rei po sebi bile dovoljne da se Mervil uzbudi, a kamoli tek njegov kao no otar ton i elini blijesak u oima. Adam se pomui da se to vie podigne, a bandit mu snanom rukom pomoe. Zagledae se netremice jedan drugome u o i. Jeste, tako je sporo, sumorno odvrati Adam. Slomio si mu ruke, polomio rebra, i vrat si mu slomio, i to sve golim akama? apno bandit sve vie napet. Vansfel kinine glavom, odajui setu koja je ak bila jaa od njegova zanimanja za subesednika. Zato si ubio onog oveka? Pa, ja sam sluajno zalutao u onaj logor kopaa otpoe Adam, shva aju i po Si arke /u sve veem uzbuenju napetost situacijj. Naiao sam na malu enu, bolesnu, to je gladovala u jednoj kolibi. Jedno je bila lepa. Baldv McKne ju je istukao i napustio. Nikad nisam doznao ni kako se zvala, ni otkud ona tamo. Zadrala je tajnu o sebi. Nahranio sam je, pokuao sam joj spasiti ivot. Ali mi nije uspelo. Nije bila dovoljno snana za poro aj. Umrlo je oboje, ona i dijete. Meutim pre smrti mi je rekla da dijete nije onog Baldva. Oh, Boe! Boe moj! zajeca Stnrk, sav se tresui, zgrena i znojna lica, krei krupne ake. Potom se nasloni na stenu i iroka mu se le a pognue. Mervil je u udu gledao. Adam naini pokret kao da e blagom rukom dota i Starkovo rame, ali su mu ruke bile vezane. Ona mi je bila ena ree Stark diui glavu i pokazujui bolom izmu eno lice. Dijete je bilo moje. Gle! A ja sam se uvek pitao.;.. blago odvrati Adam. Bila je dobra ena. To sam uoio. McKne ju je smutio.

Nije on bio gori od mene Stark e mrko i natmureno. Ja sam nju upropastio... Vansfel, oduvek sam elio fli te upoznam. Smeno da smo se ovako morali upoznati. Takve ale ivot izvodi. Ali mi je svejedno drago ako ti je lake to si se sreo sa mnom. Okreni se na trbuh otpovrne Stark, otvarajui preklopni no. S naporom se Adam pomae i okrene potrbuke. Otrica sijevne. Padoe spone s Adamovih golemih aka. On sedne i stane ih trljati. Stark mahne Mervilu neka se i on okrene. as kasnije starac oseti kako su mu utrnule ruke slobodne. Brooks, hodi amo drekne Stark skaui na noge. Usprkos svojoj teini, bio je vrlo okretan. Krenuo je, a izgled mu je bio pretei zlo koban i opasan. Na pol puta presreo je vou bande. Brooks, neemo umlatiti ni Vansfela ni njegova starog pajdaa on najavi glasom koji je fijukao poput bia. To ti nekom drugom kai razbij esni se Brooks. uo si me. ko je ovde ef? upita Brooks. Ako me eli u to uveriti, onda nije dovoljno samo da pria jetko mu se naruga Stark. Ha, to su teke rei, Stark! Pogledaj tamo. Ja sam one ljude oslobodio. No, Brooks nije ni ispod oka pogledao u osloboene zarobljenike. Stark, nikad mi se nisi sviao zareza. Ni ti meni. Obojici ruke sunue k pitolju, ali je Stark bio bri. Brooks uasno jekne, pade licem na pesak, malo se tre, pa se smiri. Stark skoi preko mrtva tela, s pitoljem koji se jo dimio u ruci, i suo i se s ostalima. Ako netko ima neku primedbu, neka samu kae on zaita. Ja ne pri am. No, izgleda da su Brooksovi ljudi ili bili zaplaeni, ili ih gubitak vo e nije dirnuo. U redu. Podelite Brooksove novce izmeu sebe, pa da krenemo odavde. Na to Adam krene prema logoritu, a Mervil za njim,.

Vansfel, sad smo kvit bandie nabusito. Uzmi uturicu i odlazi. U naselju nita ne priaj dok mi ne budemo daleko. Kao po kakvoj pomisli, on se obrati Mervilu: uj, iice, je li tebi ba jako treba onaj viski? Ama ni govora! odvrati Mervil, urno vadei pljosku. Adam je grabio niz guduru. Mervil je morao uriti da bi drao korak s njim. Pred njima se protezala duga, tamnoplava i utom koprenom zastrta gudura. Vetar je zvidao kroz pukotine u stenju. . Trud to ga je morao uloiti da dri korak s Adamom, uz zamor izazvan uzbuenjima, gotovo oborie Mervila. Srce ga upozori da je opte reeno isuvie, preko mere. Ali on nije hjtio zadravati Adama i radije bi se mrtav sruio nego da ne bude prisutan u trenutku kad se Gerd Larey i Vansfel nau licem u lice. Bio je to najgori dio dana. irinom itavog obzorja, poput jezive irom otvorene peine, pustinja je izgarala vrelinom, buala je, vitlala pesak i dizala dahom jare to gui i unitava. Izgubljeno jezero bilo je utonulo u belu zaslepIjujuu prainu, to davi i pee poput nevidljive eravice. Adam povede Mervila oko naselja, do ulaza u Rutino dvorite iza kue. Kakve li blagodati nai se iza one guste ograde! Adam obrie prljavtinu s lica. Umorni Merryvale, sav mokar od znoja, daui stade otirati pocrnjele ruke i obraze. Zastali su tek na tren, ne progovorivi ni rei. Uasan je podstrek silio Mervila da ne padne. Izgarao je od oajanja, a s druge strane podravala ga je neka nada. Rut! Samo ako... Stigoe na trijem. uvi nekakav zvuk iz kue, Adam zastade. Potom zakuca na Rutina vrata dok se starac ne seti da soba iza tih vrata nije vie Rutina. Pooe dalje. Adamov je korak odzvanjao. Iznenada se druga vrata naglo otvorie i na ff' njima se pojavi Gerd Larey. Bljedilo iscrpljene l strasti na njegovu licu bijae poprskano krvavim f; mrljama. Vilica mu se podrhtavajui opusti. Is kolaene, zakrvavljene oi upree se u Adama | groznim pogledom. Njegova je tanka, bela ko ulja bila zguvana i izmrljana. Jednim skokom Adam ga odgurne s vrata u sobu takvom silinom da se Gerd zatetura i lupi ak u suprotan zid. Adam jurne u sobu s Merryvaleom za petama. Ali starac zastade na pragu, kao prikovan nekom nevidljivom silom. r Soba je bila u neredu. Stol i stolica bili su

isprevrnuti. Uasnut starev pogled pree preko oamuenog Lareyja do nepominog Adama, i na kau gde je leala Rut blijeda kao smrt. Rut! krikne Adam glasom koji bi je J dozvao i s vrha planina. Starevo se izmueno lice skamenilo. Je li mrtva? Zar su stigli prekasno? Njezina joj je divna kosa pala po ramenima, tek upola prikti, vajui gole grudi na ijoj su belini gorele firi mizne mrlje. Oni kapci joj trepnue i rastvorie se, otkrivajui one ljubiaste, kao koprenom zastrte bezdane to su isprva tupo i mrtvo zurile, potom oivee i najposle blijeskom planue. Adam? ona jedva ujno apnu i pokua se pridii. ak i u tom stranom trenu Vansfel nije izgubio iz vida Lareyja koji je ustajao, jer se ni ne pomae blie Rut. Da, tu sam odgovori Adam naizgled neljudskim, sablasnim mirom. l Glas njegov neodoljivom je silom podie. Napinjui se, ona se upola pridie podboivi se laktovima. Zlatu nalik gusta kosa pade joj s rame na. to joj je lice bilo divno, i grozovito tragino! Njezine se krupne oi uirie i zasjae kao dva ljubiasta plamena jezika, to uasnom optu bom upiru u Lareva. Ubij ga! Ubij.' ona dahnu, gotovo pretiho za izmuenog Mervila. Bio je to nalog, konaan nalog dat u agoniji, roen nepodnolji vom mrnjom. I uto ona pade na kau izgubivi svijest. Iz ugla oka, Merryvale je spazio Lareva gde se hitro sagiba, neto die s poda i skriva za leima. Larey je ustao, pa se nagnuo, glavu je isturio kao ptica grabljivica i iskroio celo vreme zurei u Adama svojim zelenim oima to su sjale. Ali je desnu ruku drao za leima. Adame pazi! Ima pitolj! zakreta Mervil. S Larevevih suhih usana sioe rei koje se nisu mogle posve jasno uti. Vansfel... Lutalica! Drhtao je od glave do pete. Ne, Gerd. Ovo je tvoj brat, Adam Larey odvrati Adam, tonom u kojem nije bilo ivota. Jo jedan korak i Larey se blie nagnu. itav je bio napet od silnog napora. Uporno je i ispitljivo zurio Adamu u oi jae dublje i najzad se uz zaprepaten, stravian krik uspravi. Tako mi Boga ! Adam ! Mala mamina maza... ! Nek si proklet prepoznao sam te! Osamnaest godina, Gerd! Bilo je zapisano, tamo ree Adam uz pokret upuen pustinji.

Uini se Merryvaleu da se ovaj zabludeli brat preobratio u pravog arkan ela zla u svoj boanstvu svojstvenoj lepoti. Bljei od mrtva oveka, a ipak goruih oiju nalik zelenom nefritu! Ah. Osamnaest godina! glas mu odjekne kao truba. itav jedan iyot, i za to vreme sam se ja srozao u pakao, kao to si jednom prorekao, a ti si postao Vansfel Lutalica. ko bi rekao da e ovako ispasti... ! Moja je propast duboka, ali bih pristao da je jo deset tisua puta doivim samo radi ovog asa. Zastao je uspravan, lep, guei se i povodei od stranog uvstva, presilnog za ljudsku snagu. Ti voli ovu enu... Rut Virey nadostavi on brekui. Oh, znam... nisi bio u stanju da to sprei... I ona tebe voli, voli te, prokletnica... Ja sam je smatrao devojurom, droljom, najobinijom kurvom... Ali je ona bila ista. Moje crno ljubomorno srce nije to moglo uoiti... A pogledaj je sad! Lijevom rukom koja se inila ukoenom, ali ju je zapravo potresao veoma tanan i brz drhtaj, Larey upre na Rut. Mervilov pogled kliznu za Larevevom rukom. Svojom traginom lepotom i alosno skrhanim biem Rut bi razneila i kameno srce. Ali se u Lareyjevu srcu ve davno ugasila i ljubav, i blagost i nenost. Adam ne pomae prodoran pogled sa brata. Pogledaj je sad! ponovi Larey. Ja sam joj duu ubio! Toj eni koja tebe ljubi... ! Tvoje lutalako, viteko, kristovsko uenje ovde je otkazalo! L

Starev, bolom izvrtan mozak proita Lareyjevu nakanu skrivenu iza njegovih rei igosanja. Mervil vrisne da opomene prijatelja. Lareveva desna ruka sune, opruzi se i u njoj bljesne pitolj. Kao pantera Adam skoi. aka mu stisne onu uzdignutu ruku. Pitolj plane. Adamovo mono telo iskrene se u uasnom naporu. Podigao je Lareyja s nogu. Za uo se prasak lom kostiju. Pitolj odleti pred noge Merryvaleu. On ga podie. Adam hitne Lareyja u zid. Ovaj lupi o stenu muklim treskom, ali ne pade. Slomljena rnu je ruka visila, iz nje je krv curila, ali Larey kao da nije bio svestan toga. Podigoe se Adamove ruke, zgrenih prstiju, opruie se te pustinjske kande s kojih se itala smrt o kojoj sive mu nijeme usne nisu mogle progovoriti. Za taj je as radi njega je Merryvale, produio svoje ivljenje. Ali, kad je doao, starac oseti da prelazi sve to ljudska priroda moe podneti. ak i u

tom strahotnom asu osetio je sav silan Vansfelov bol. Starac podie pitolj i opali jednom, drugi put u srce Gerda Lareya. Poloie Rut na mali krevet u sobici gde je ranije spavala. Svejednako nijem, ali ne vie napet, Adam je klekao. Merryvale poleti da donese vode. Sam je nakvasio Rutino smrtno blijedo lice i muklo i beznadno je dozivao dok ga glas nije izdao. No, nije bila. mrtva. Tuno blijedi oni kapci pokrenue se, polako se otvorie. Najpre je zurila u prazno, potom se stala vraati k svijesti. Rut... sve je svreno apne Adam. Pokuala je podii ruku. Pogledala je u Adama, pa u Merryvalea, zatim oima prela po sobi. Devojko, sve je dobro sve je dobro ree starac drui i uzimajui njenu ruku. Gerd! ona apnu. Mrtav je! Oh, Boe... ! Adame, ja sam te naterala da ga ubije brata svoga... Usprkos mojoj ljubavi... oh, moje peane stepenice! Uspela sam se njima samo zato da bih pala... da bih pala! Rut, na mojim rukama nema Gerdove krvi ukoeno e Adam. Hteo sam ga ubiti. To bih i uinio... ali ga nisam ja ubio. Ja to nisam mogao podneti prekine ga Mervil muklo. Vie od svega na svetu elio sam to... da gledam kako mu Adam drobi kosti, lomi iju... Ali kad je as kucnuo nisam ga mogao pustiti da to uini... I tako sam ustri jelio Lareva. Adam i Merryvale potreseni do dna due, kleali su pokraj njezina kreveta. Starcu se uini kao da na Ruti opaa nekakvu promenu kao da se nekakva neobina tamna sena smakla s njezina lica. Rut, i ovako je teko ree Adam pribirui snagu. No, Merryvale me potedio tog ina... od kojeg smo toliko zazirali i u tom stra hu u svoje ivote unijeli pakao dviju suprotnih vatara. Sad je gotovo... i sad u da mislim sa mo na tebe. Oh, Adame.,. meni preostaje samo smrt zajeca Rut. Ne govori tako! Zar si me podarila ljubavlju samo zato da ostanem bez tebe! Ne, ne! L_ Gerd Larey ti je pred smrt rekao... to je... Rekao je da ti je ubio duu. Ali su to bile samo rei pomamno ljubomorna luaka. To je bila mog brata kletva, no tvoja dua pripada lju bavi. Ali, voli li me ti... sada? Jo vie, mila. Tisuu puta vie. A mogu li te ja usreiti?

Rut, sve to meni predstavlja smisao ivota utelovljeno je u tebi. Ti si naslijedila nezadovoljstvo sa ivotom, slabost prema mukarcima, ali si spoznala ljubav, pa si se borila, uspinjala. Na svojem odbaenom biu gradila si svoje peane stepenice i s mukom si se njima popela do visina. I da nisi to uinila, ja bih te svejedno ljubio. A pomisli na moju veru u tebe i predivnu sreu u saznanju da je bila opravdana. Volim te svom stra u i silinom koje mi je pustinja dala. Ali mi je radost zbog te ljubavi sitna u poreenju s radou to mi je prua tvoja pobeda nad samom sobom. Mislim da to i tvoja majka sad zna. Nije bila u stanju da mu odgovori, ali su oi njene zraile neizrecivom ljubavlju. Adam je podie i na rukama ponese van. Pustinja je menjala svoju ud. Jezovitost njena bivala je ublaena nekakvim mekanim svetlom. Bela se praina slegla. Priroda je za taj dan istresla svoju opaku surovost. Sa sunca je nestalo gorueg ara. Misti ne, krasne, varljive, primamljive peane dine penjale su se kao stepenice do bezgraninog plavetnila. Pustinja se smirivala, utiala, nutrei u muku to nad svim caruje. kraj