JEVREJSKI JEUA ILI GRKI ISUS

Naslov originala: The Hebrew Yeshua vs. the Greek Jesus, by Nehemia Gordon Copyright za Srbiju: Metaphysica Izdava: Metaphysica Prevod: Branko Petrovi Tehniko ureenje: Branko Petrovi Dizajn korica: Vladimir Jajin, vladart@eunet.yu tampa: Metaphysica Distribucija: 011/292-0062

Strana 2 od 57

Nehemija Gordon

JEVREJSKI JEUA ILI GRKI ISUS

ta je Isus zaista govorio?

Najvee biblijsko otkrie savremenog doba

Metaphysica

Strana 3 od 57

Sadraj
Predgovor Avi Ben Mordehaja ................................................................................................ Predgovor Kejta Donsona ..................................................................................................... Uvod Majkla Ruda ................................................................................................................... 1. Sve, dakle, to vam kau da drite ..................................................................................... 2. Pranje ruku .......................................................................................................................... 3. Razumevanje farisejizma .................................................................................................... 4. Da li je Jeua bio karaita? ................................................................................................... 5. Kontradikcija u Jevanelju po Mateju ................................................................................. 6. Grki ili hebrejski? ............................................................................................................... 7. em-Tovov hebrejski Matej ................................................................................................ 8. Mojsijev presto .................................................................................................................... 9. Govore, ali ne ine .............................................................................................................. 10. uli ste da je reeno ......................................................................................................... 11. Novo razumevanje ............................................................................................................ Dodatak 1. Papijevo svedoanstvo ......................................................................................... Dodatak 2. Gadost koja pustoi .............................................................................................. Dodatak 3. Apsolutni autoritet rabina ...................................................................................... Dodatak 4. Tekst Mateja 23:2-3 .............................................................................................. Dodatak 5. Renik em-Tovovog hebrejskog Mateja 23:2-3 .................................................. Renik ..................................................................................................................................... Bibliografija ............................................................................................................................. . 5 6 7 9 12 14 19 22 23 25 30 33 35 39 41 42 44 45 47 49 55

Strana 4 od 57

Predgovor Avi Ben Mordehaja

Imao sam tu privilegiju da se susretnem sa Nehemijom Gordonom u Jerusalimu 2003. godine tokom jevrejskog Praznika Sukot (Senice). Iako Nehemija ne veruje u Isusa on je priao jednoj grupi sledbenika Mojsijevog Zakona o svojim istraivanjima vezanim za 23. poglavlje Matejevog Jevanelja. U poetku, ja ak nisam ni planirao da prisustvujem predavanju, ali kao da je bilo boansko provienje da sednem i sluam oko dva sata kako izlae svoju temu. Nakon to je otkrio svoje pronalaske, otiao sam zaprepaen. Ja sam i ranije prouavao jevrejsku verziju Matejevog Jevanelja, ali nain i preciznost kojim je Nehemija priao problematici bio je sasvim nov. Njegova metodologija je bila kolski razumljiva. Sve je bilo dobro dokumentovano, ukljuujui stare izvore na njihovim originalnim jezicima (jevrejskom, aramejskom i grkom), ali izloeno na nain razumljiv ak i onima koji nisu poznavaoci tih jezika. Gordon je poeo Isusovim reima iz Mateja 23:2-3: Na Mojsijev presto sedoe knjievnici i fariseji. Sve, dakle, to vam kau da drite, drite i tvorite. Na osnovu ovoga sledi da Isus zapoveda da se podrava farisejsko uenje, izuzevi njihovo licemerje. To znai da treba sluati dananje jevrejske rabine koji su nastavak nekadanjih fariseja. U krugovima Mesijanskih Jevreja1 problematika u vezi Mateja 23:2-3 i kako se to odnosi na rabinski (farisejski) autoritet izazvao je mnoge podele i neslaganja. Neki smatraju da je jasno da Isus kae da je rabinski (farisejski) judaizam ispravan i obavezujui. Za druge to i nije tako jasno, smatrajui da su, u najmanjoj meri, Isusove rei pogreno protumaene, ili, tavie, falsifikovane? Koje je ispravno razumevanje Mateja 23:2-3, i kako se treba odnositi prema Mojsijevom zakonu? Da li ga treba potovati? Pridravati se? Ili odbaciti? Gordon odgovara na ova pitanja postavljajui Isusa u njegov jevrejski kontekst i dozvoljavajui Isusovim reima da zrae u svom originalnom semitskom okruenju. Gordon je otvorio vrata za neto to e ostaviti ogromne pozitivne i dugotrajne posledice na sadanju i buduu hriansku misao, neto to e ostaviti svoj peat istine u srcima i umovima velikog broja ljudi. Pripremite se za uzbudljivo putovanje nakon razmevanja Isusa i Novog Zaveta kroz oi jednog striktnog istraitelja Svetog Pisma (Biblije). Vreme je za suoavanje sa pravom istinom o jevrejskom Jeui i grkom Isusu. Uivajte. Avi Ben Mordehaj, pisac i predava na temu: Razumevanje Isusa u jevrejskom kontekstu iz prvog stolea. Millennium Communications Jerusalim, Izrael.

Mesijanski Jevreji veruju u Isusa Hrista Strana 5 od 57

Predgovor Kejta Donsona

Kao hrianski svetenik ohrabren sam proitavi knjigu Jevrejski Jeua ili grki Isus. Na nesreu, mnogi ljudi ne mogu da prevaziu injenicu da je pisac Jevrejin, Karait. Zato elim da iskoristim priliku da ohrabrim hriane da prevaziu predrasude vezane za pisca i da se fokusiraju na poruku. Usput budi reeno, smatram da je pisac veliki strunjak u svojoj brani. Kada sam se sreo sa Nehemijom Gordonom u Izraelu, bio sam zapanjen ne samo njegovom eljom da prouava Sveto Pismo, ve to je vanije, njegovom revnou da ga primenjuje u svakodnevnom ivotu. Odmah sam shvatio da on nije zainteresovan za Ja mislim teologiju. Drugim reima, on je primarno fokusiran na to ta pie u Svetom Pismu, a ne na to kako ga crkva ili sinagoga tumai. To je bio novi pristup za mene, bogoslovski obrazovanog svetenika. Iako su me uili da samostalno prouavam Sveto Pismo, ubrzo sam shvatio da se engleski prevod koji sam koristio ne slae u potpunosti sa hebrejskim originalom. Zato sam morao da prevaspitavam sebe da prihvatim hebrejski Stari Zavet, ne samo kao korisnu hriansku literaturu, ve i kao autoritet. Dok sam komunicirao sa Nehemijom, on me je forsirao da traim objanjenja u samom Svetom Pismu, a ne dogmatska ili tradicionalna tumaenja. On je eleo da sam shvatim ta pie, a ne da budem zavisan od njega ili bilo koje druge linosti. Tako sam poeo da bolje razumevam stih iz Dela apostolskih: Ovi2 pak bejahu plemenitiji od onih u Solunu; ovi primie re svesrdno, svaki dan istraujui Pismo, da li je tako. (Dela 17:11) Nehemija je prekinuo sa amerikim stilom ivota i uronio u ivot i kulturu Izraela. Isto tako, njegova knjiga nas poziva na slino putovanje. Imamo priliku da uronimo u ivot, jezik i kulturu Jeue3 Nazareanina. Vreme objavljivanja ove knjige4 nije moglo biti bolje. Mnogi smatraju da je Mel Gibsonova odluka da reira svoj film o Isusovom stradanju na originalnim jezicima, latinskom, aramejskom i hebrejskom, radikalna i neprimerena. Nisam mogao da verujem koliko verujuih hriana u Americi se razoaralo kad su shvatili da Isus nije priao na engleskom jeziku. Oni su ak bili okirani kad su shvatili da njega ne zovu imenom Isus. To mi je pokazalo koliko daleko je otila crkva od jezika i kulture Jeue Nazareanina. Moja molitva je da itaoci svih veroispovesti uzmu malo vremena da prihvate dar ove knjige i proitaju poruku koja e nas preseliti do prve nebeske objave: Mojsijevog zakona.5 Kejt Donson arlot Severna Karolina
2 3 4 5

Misli se na stanovnike grada Verije Jeua je skraeni oblik biblijskog imena Jehoua = Jahve je spasitelj. Isus je grka transkripcija tog imena Misli se na ameriko izdanje, izalo 2005. god. Misli se na prvih pet knjiga Starog Zaveta, koje se zovu i (Mojsijevo) Petoknjije ili na hebrejskom - Tora Strana 6 od 57

Uvod Majkla Ruda

Izraelsko drutvo Mladi mesec se sastalo bez fanfara nakon to je prestao amor hebrejskog, panskog i engleskog jezika, a domain otvorio skup na jeziku koji prilii biblijskim temama: hebrejskom. Sala je bila puna ljudi odevenih u crnim kaputima i eirima i sa loknicama koje su ispod uveta prelazile u iroku bradu. Rasute u gomili, povremeno bi trale arene kipe malo modernijih (ali bez sumnje jo uvek ortodoksnih) posetilaca. Okupili smo se da diskutujemo o starom jevrejskom kalendaru. Voditelj je spremao svoje beleke na bini, i onda se brzo doetao do mog stola. Nakon kratkog predstavljanja, brzo je navrljao jedno ime i broj telefona na komadiu papira otkinutom od lista iz svoje belenice i prekrivi ga palcem rekao: Treba da stupi u kontakt sa ovim ovekom, to pre je mogue. Ali nemoj da iko vidi ovo ime, jer emo obojica izleteti odavde, razume? Ja klimnuh glavom, a on podie svoj palac. Tada smotah to pare papira i stavih u dep. Sutradan sam sedeo u kafeu u centru Jerusalima sa ovekom ije ime je bilo napisano na papiru - Nehemijom Gordonom. Tako sam poeo da shvatam zato ovog oveka istovremeno i potuju i boje ga se u ortodoksnoj jevrejskoj zajednici u Jerusalimu. Nehemija mi je objasnio da je roen u Americi i da je sin ortodoksnog rabina. Poao je u jevrejsku kolu i poeo sa prouavanjem Tore (Mojsijevog petoknjija) u ranom detinjstvu. U daljem kolovanju, poeo je da prouava Talmud i ostale jevrejske spise. to vie pitanja je postavljao svojim rabinima, to manje zadovoljavajuih odgovora je dobijao. Od svojih rabina je saznao da postavlja ista pitanja kao srednjovekovni karaiti. Karaiti?, upitah. Ko su to karaiti? Kada je Jerusalim uniten 70 god. n.e., hramska sluba koja je proimala Judaizam u periodu od oko 1000 godina, je odjednom prekinuta. Rimljani su bez milosti pobili stotine hiljada Jevreja. Svetenika sluba koju su po tradiciji obavljali Sadokovi potomci bila je u rasulu, a uz dozvolu Rima na scenu stupaju fariseji da popune prazninu. Iz nacionalnog haosa koji je nastao u to vreme, fariseji, koji su bili relativno mala religiozna grupa do tog trenutka, menjaju judejske obiaje i uvode novi religiozni sistem. U sinagogama u dijaspori novi obiaji, pravila, amandmani i merila pravednosti se nameu farisejskim sledbenicima. Sve to je dobilo svoju finalnu formu u talmudskim spisima. Farisejske voe, prozvane rabini (=veliki), polau pravo na boanski autoritet da uspostave te svoje inovacije. Kako je farisejizam rastao, Jevreji koji su prouavali Sveto Pismo i koji su odbijali autoritet ili inovacije rabina, nazvani su karaiti (=itaoci). Pre dolaska farisejizma na vlast, pojam karait je bio nepoznat i nepotreban. Dok mi je Nehemija izlagao principe istorijskog karaizma, navodio je iste stihove iz prorokih spisa Biblije koje je Jeua (Isus) citirao kada se prepirao sa farisejima. Nehemija je takoe ukoravao fariseje zbog slinih razloga zbog kojih ih je ukoravao Jeua. Tada rekoh u sebi: Jeua se ponaao kao karaita! Nehemija mi je predloio da se sastanemo i sledeeg dana da nastavimo nau diskusiju. Nisam mogao da odbijem. Nali smo se za stolom u istom tihom prijatnom restoranu seledeeg popodneva. Nehemija je shvatio da sam ja Mesijanski Jevrejin6. On mi je objasnio da je, mada kao karaita koji ne veruje da je Jeua Boji Mesija, u okviru svojih studija itao Novi Zavet. Nehemija se raspitivao za moje prihvatanje Novog Zaveta. Raunajui na njegovo poznavanje Novog Zaveta i da je strunjak za
6

Mesijanski Jevrejin u prevodu znai isto to i hrianin, ali ovde se naglaava da se radi o Jevrejima koji veruju da je Isus (Jeua) iz Nazareta Mesija (=Hristos), tj. specijalni Boji izabranik proreen u Starom Zavetu. Strana 7 od 57

Tanah (TaNaH - hebrejski naziv za Stari Zavet, radi se o skraenici za Tora = Mojsijevo petoknjije, Neviim = Proroke knjige i Ketuvim = Spisi (tj. Psalmi i preostali delovi Starog Zaveta)) znao sam da mogu izloiti svoje shvatanje za oko sat vremena. Na kraju mog monologa, Nehemija se naslonio na naslonja svoje stolice, zavrteo glavom u neverici i rekao: Pa ti opisuje Jeuu kao da je karaita! Nehemija i ja, bez obzira na specifinost ivotnih iskustava, identifikovali smo se sa istim principima koje izlau karaiti; ja, prihvatajui Jeuino uenje i odbijanjem paganskih hrianskih predanja, a Nehemija, prihvatanjem Tanaha i odbijanjem farisejskog jevrejskog predanja. Dolazei iz razliitih svetova, identifikovali smo se i postali prijatelji. Mada smo se upoznali preko prouavanja biblijskog hebrejskog kalendara, tokom proteklih godina, on mi je posluio kao neprocenjiv izvor u mojim biblijskim istraivanjima ovde u zemlji Izrailjevoj. Njegovo iskustvo na polju starih biblijskih tekstova je izuzetno. On teno govori klasini i moderni hebrejski jezik i ita razne dijalekte aramejskog, sirijskog i grkog jezika. Nehemija je takoe radio kao prevodilac svitaka sa Mrtvog mora.7 U jesen 2001. god. doao sam do Nehemije sa neim to sam smatrao tekstualnim problemom u Jevanelju po Mateju. Opisao sam problem detaljno i pitao da li on moe iskoristiti svoje jeziko i tekstualno umee kao prouavalac starih tekstova da doe do odgovora. Nehemijina potraga za reenjem ga je na kraju dovela do jednog starog teksta Jevanelja po Mateju na hebrejskom jeziku. Rani crkveni oci su zapisali da je Matej napisao svoje Jevanelje na hebrejskom jeziku i da je ono potom prevedeno na ostale jezike. Verovalo se da je veina tih hebrejskih tekstova Jevanelja po Mateju unitena tokom rimskih progonstava Jeuinih sledbenika, ali se ispostavilo da su te spise tajno uvali i prepisivali jevrejski pisari. Ti tekstovi su prepisivani tajno poto je Rimska crkva branila Jevrejima da poseduju primerke novozavetnih knjiga, a naroito hebrejske verzije tih knjiga. Pravo je udo kako su ti originalni tekstovi Matejevog jevanelja sauvani do dananjeg dana, da bi ih mogli koristiti poznavaoci hebrejskog jezika. Kada je Nehemija uporedio grki prevod Matejevog Jevanelja sa starim hebrejskim tekstom, bio je zaprepaen jasnoom Jeuinih rei na originalnom hebrejskom jeziku. Grki tekst sadri mnoge greke tipine za prevoenje sa hebrejskog na grki jezik. Na taj nain mnoge Jeuine izjave koje su jasne na hebrejskom toliko su iskrivljene da su postale nerazumljive u grkom tekstu. Saznanje tanog znaenja Jeuinih rei je za mene bilo revolucionarno. To je otkrivenje koje sam ekao itavog svog ivota! Upravo se kreete na putu koji e razbiti okove religioznog ropstva i osloboditi vas manipulacije religija nainjenih od strane oveka. U vaoj ruci se nalazi skupoceni izbrueni dragi kamen istine koja menja ivot. Sedite i uputite se oko tri puna sata na tu avanturu. Nemojte odustajati. Iskljuite telefon i zakljuajte vrata. Nehemija Karait Gordon e vas provesti preko ruevina stare sinagoge u Horazinu u Galileji, sesti vas na Mojsijev presto i pokazati vam jedno od najveih biblijskih otkrivenja savremenog doba. Majkl Rud Jerusalim, Izrael

Nehemija je uestvovao u prevoenju Svitaka sa Mrtvog mora: D. W. Parry and E. Tov (eds.), The Dead Sea Scrolls Reader, Leiden: Brill, 2004-2005. Strana 8 od 57

Glava 1

Sve, dakle, to vam kau da drite...

itaoc moe biti zauen da ova studija dolazi od Jevrejina karaite. Re karait znai italac (Svetog Pisma), i po definiciji karaiti su koncentrisani na Tanah ili kako se kod nas kae na Stari Zavet. Moj moto glasi: Ako se to ne nalazi u Tanahu (Starom Zavetu), sa tim ne elim da imam posla. Pa zato bi jedan karaita koji ne veruje u Isusa8, tj. Jeuu9 pisao studiju Jevanelja po Mateju? Eto, u poslednjih nekoliko godina doao sam do neoekivanog otkria tako da oseam pritisak da ga sa nekim i podelim. Kad pogledam u nazad, moje karaitsko usmerenje je verovatno trasiralo put da postavljam pitanja na koja ne-karaita ne bi traio vreme i da ispitujem pretpostavke koje bi ne-karaita verovatno prihvatio zdravo za gotovo. Moja molitva je da delei ove informacije slavim ime Jehove, najuzvienijeg Ela10, Stvoritelja neba i zemlje i Njegovu savrenu Toru. Sve ovo je poelo kada me je moj prijatelj, mesijanski Jevrejin, Majkl Rud pitao ta mislim o Mateju 23:1-3. Majkl objanjava da u tim stihovima Jeua govori svojim uenicima da sluaju fariseje poto oni poduavaju sa autoritetom. Prvo sam kazao Majklu da se ja kao karaita pridravam Tanaha i da nemam predstave o tom problemu. Majkl me je onda pitao da li mu ja kao strunjak za stare jezike mogu pomoi da razume taj tekst. Ja sam diplomirao na Arheologiji i Biblijskim studijama na Hebrejskom Univerzitetu u Jerusalimu i radio sam vie godina na oficijelnom projektu za objavljivanje rukopisa sa Mrtvog mora (Dead Sea Scroll Publication Project). Zato je Majkl smatrao da ja mogu koristiti svoje znanje da pokuam da rasvetlim neke stvari iz Matejeve knjige. Objasnio sam Majklu da pre nego to pristanem da se upustim u istraivanje, elim da bolje shvatim problem. Ako je problem jednostavno u tome da se njemu ne svia to to je reeno u Mateju 23, onda ja verovatno ne mogu mnogo da pomognem. Majkl je poeo da objanjava otvorivi Matej 23:2-3, itajui: (2) Na Mojsijev presto sedoe knjievnici i fariseji. (3) Sve, dakle, to vam kau da drite, drite i tvorite; ali po delima njihovim ne postupajte, jer govore a ne tvore. (Matej 23:2-3) Majkl je objasnio da izgleda da Jeua govori da fariseji ue sa autoritetom jer sede na Mojsijevom prestolu. Poto nisam bio upoznat sa pojmom Mojsijevog prestola, pitao sam Majkla ta to znai. On je odgovorio da postoje dva glavna miljenja koja objanjavaju znaenje sintagme Mojsijev presto. Neki kau da je u svakoj sinagogi postojalo sedite nazvano Mojsijev presto i na kome su sedale verske voe i poduavale sa autoritetom. 11 Po drugom miljenju, Mojsijev presto
8

Grki se izgovara po vizantijskom grkom Isus, a po klasinom (i novozavetnom) Jesus (otud latinsko Jesus, pa Jezus, Hesus, izus itd). Na hebrejskom se kae , tj. Jeua. (prim. prev.) 9 U ovoj studiji koristim ime Jeua, jednostavno kao stvar izbora, a ne da bih dao prednost jednom izgovoru nad drugim. Uoite da u mojim navodima hebrejskog Mateja, rabinski akronim Jeu ( )koji je skraenica za jimah emo vezikhro ( ) to znai neka se izbrie njegovo ime i spomen, je prepravljen u Jeu[a] ([)[, to u kasnom hebrejskom predstavlja skraenicu za Jehoua ( ) ili Joua (vidi Nemija 8:17 na hebrejskom gde se Isus sin Nunov naziva Jeua ). Sve citate iz starih izvora u ovoj studiji sam preveo direktno sa originala, ja lino, osim ako je drugaije navedeno. Neki citati iz Talmuda su prilagoeni iz Sonino prevoda. 10 El, Eloah, Elohim (ukljuujui i arapsko Alah) su semitski nazivi za Boga.
11

Na korici ove knjige nalazi se slika ritualnog sedita koje su pronali arheolozi u staroj sinagogi u Korazinu u Galileji, za koje se smatra da je Mojsijev presto. Slina ritualna sedita su pronaena i u starim sinagogama u Hamat Tiberiji, En Gediu, Delosu i Dura Evropi (Sukenik str. 57-61; Davies and Allison str. 268; Renov; videti i Rahmani). Izraz Mojsijev Strana 9 od 57

je samo stilska figura koja pokazuje da se poduava sa Mojsijevim autoritetom.12 Bez obzira na izbor znaenja, iskaz da fariseji sede na Mojsijevom prestolu znai da oni imaju neku vrstu Mojsijevog autoriteta. Kao da Matej kae da farisejske rei treba slediti, ali poto su oni licemeri, njihova dela ne treba podravati. To znai da sledbenici Jeue treba da rade sve to fariseji ue, ako ele da dosledno slede Jeuine instrukcije. U praksi, to bi znailo da treba drati sva pravila i amandmane koje su fariseji izmislili bez osnova u Svetom Pismu. Ja znam dobro ta pravila i propise poto sam odrastao kao Jevrejin, sin ortodoksnog rabina, tj. kao savremeni farisej. ivo se seam kako su me uili ulhan Aruh, savremeni rabinski prirunik koji pokriva sve aspekte svakodnevnog ivota do najsitnijih detalja.13 Jedan detalj koji se urezao u moje seanje je uputstvo kako obuvati cipele ujutro: Osoba treba prvo obuti desnu cipelu, ali bez vezivanja pertle. Potom treba obuti levu cipelu i zavezati pertlu, a potom se vratiti na desnu cipelu i zavezati je. (Shulchan Aruch, Orach Chayim 2:4)14 Rabin Moe Iserles, akenaski rabin koji je prokomentarisao ulhan Aruh sa obiajima karakteristinim za evropske jevreje dodaje: Primedba: ak i da nae cipele nemaju pertle, osoba treba prvo obuti svoju desnu cipelu. (Shulchan Aruch, Orach Chayim 2:4) Potpuno sam saoseao sa Majklom: da li mu je Jeua zaista zapovedio da slua fariseje kako da vee svoje cipele? A izgleda da to i jeste znaenje Jeuinih rei sve, dakle, to vam kau da drite, drite i tvorite. Tada kazah Majklu da shvatam njegovu dilemu, ali ako je to ono to je Jeua uio, onda on treba da slua fariseje. Nisam video ta je tu problem, osim to Majkl moe da presvisne od toplotnog udara nosei savremeni farisejski ogrta po jerusalimskoj egi. Kad sam to izustio, nisam mogao a da se ne nasmejem svojoj ali. Majkl je tada kazao da problem nastaje ako se proita ostatak Mateja 23 gde Jeua upozorava uenike da ne slede farisejske zablude. Na primer: Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to zatvarate Carstvo nebesko pred ljudima; jer vi ne ulazite niti putate da uu oni koji bi hteli. (Matej 23:13) Da li je zaista Jeua rekao svojim uenicima da sluaju ove fariseje koji zatvaraju Carstvo nebesko pred ljudima?! Majkl mi je proitao jo jedan stih: Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to ste kao okreeni grobovi, koji spolja izgledaju lepi, a unutra su puni kostiju mrtvakih i svake neistote. (Matej 23:27)
presto, odnosno ketidra demoe ( ) se navodi i u Rabinskom Midrau iz V veka Pesikta DeRav Kahana 1:7 [Mandelbaum ed. str. 12]. O datiranju i sadraju ovog Midraa videti Strack and Stemberger str. 322. Za odgovarajue reference pogledati i Exodus Kabbah 43:4. 12 Metaforiko tumaenje Mojsijevog prestola izgleda verovatnije. Jedan od fundamenata rabinske doktrine je da rabini imaju Mojsijev autoritet. To je izraeno i u Mininom izvetaju o raspravi izmeu raban Gamaliela II i rabina Joue. Ova dva rabina se nisu slagala oko toga kada treba da doe Jom Kipur te godine, ali raban Gamaliel sede u Rabinskom sudu i rabin Joua je morao da prihvati njegovu odluku iako je znao da je pogrena. Rabin Doza je objasnio rabinu Joui da se mora povinovati Gamalielovoj odluci jer: Ako odemo i dovedemo u pitanje raban Gamalielov sud, moramo dovesti u pitanje i sve sudove koji su predsedavali od Mojsija do sada... svaki skup od tri (rabina) koji predsedava kao sud nad Izraelom ravnopravan je sudu Mojsijevom. (Mishnah, Rosh Hashannah 2:9) Dakle, rabini su zaista verovali da oni predsedavaju umesto Mojsija! 13 ulhan Aruh je napisao sefardski Jevrejin Josif Karo u XVI veku. Ali tada su se fariseji podelili izmeu sefarda koji su iveli u muslimanskim zemljama i akenaza koji su iveli u hrianskim zemljama. U poetku su akenazi negirali knjigu Josifa Kara jer je navodila samo sefardske obiaje. Ali tada je akenaski rabin Moe Iserles dodao svoje komentare koji su pokazivali kako se akenaski obiaji razlikuju od sefardskih i preko noi je ulhan Aruh postao opteprihvaeni vodi za svakodnevni farisejski ivot. 14 Shulchan Aruch vol. 1 p. 11. Strana 10 od 57

Jeua opisuje fariseje kao grobove pune svake neistote. Da li je zaista Jeua mogao da kae svojim sledbenicima da sluaju uputstva onih koje naziva licemerima i okreenim grobovima? Rekao sam Majklu da jo uvek nisam siguran. Moda je Jeua potovao rabinsko pravo da stvaraju nove zakone, ali ih je optuivao to ne slede svoje sopstvene amandmane. A to je po svemu sudei znaenje tih stihova. Majkl je kazao da postoji jo jedan razlog zbog kojeg teko moe da prihvati da je Jeua pouavao uenike da sluaju fariseje. U Mateju 15 se nalazi pria o uenicima koji sedaju da jedu hleb ne opravi ruke. Fariseji se ale Jeui da njegovi uenici kre predanja starih, a Jeua da fariseji kre Toru ozakonjujui takva oveija predanja.

Strana 11 od 57

Glava 2

Pranje ruku
Za Jeuino uenje protiv predanja starih saznao sam nekoliko godina ranije. Tada sam sreo jednog interesantnog oveka koji se predstavio kao hrianin koji se dri Tore. Nikad ranije nisam sreo hrianina koji se dri Tore, pa sam bio veoma zaintrigiran ta bi to moglo da znai. Uvek sam smatrao da Jeuini sledbenici mrze Toru i da veruju da je Tora ukinuta i prikovana na krst. Zato kada mi je taj novi prijatelj kazao da je hrianin koji se dri Tore, zamolio sam ga da mi objasni ta to znai. Poto je ve proveo neko vreme sa mnom, znao je da kad god se raspravlja neto sa karaitom, treba izneti svoje izvore. Zato, umesto da teoretie, on jednostavno otvori svoj Novi Zavet i proita mi rei iz Matejevog Jevanelja: Jer zaista vam kaem: Dok ne proe nebo i zemlja, nee nestati ni najmanjega slovca ili jedne title iz Zakona (Tore) dok se sve ne zbude. (Matej 5:18) On mi je objasnio da Tora nije ukinuta, ak ni najmanji detalj. A onda je nastavio: Ali... Uvek postoji ali u ovakvim stvarima. Moj prijatelj hrianin - potovalac Tore je objasnio: Postoje neke stvari u Tori koje je Jeua ukinuo. To mi je izgledalo neozbiljno, pa sam zatraio od njega da mi da neki primer. A on ree da je postojala zapovest da se peru ruke pre obroka, ali da je tu zapovest Jeua ukinuo. Nisam mogao a da se ne nasmejem na to, i zapitah prijatelja da mi pokae u Starom Zavetu stih u kome pie da treba prati ruke pre jela. On je bio siguran da se to nalazi negde... najverovatnije u Treoj ili etvrtoj knjizi Mojsijevoj, negde gde se nalaze svi ti ritualni propisi. Pustio sam ga da se malo pomui dok je prelistavao, poglavlje po poglavlje. Nakon oko 15 minuta, objasnio sam mu da takav stih ne postoji nigde u Tori. Pranje ruku pre jela je bilo vano pitanje za mene. Vaspitan sam kao ortodoksni rabinski Jevrejin, poto mi je otac bio ortodoksni rabin. Odrastajui, uio sam da je veliki greh ne prati ruke pre jela. Kad rabini govore o pranju ruku, oni ne misle o uzimanju sapuna i pranju, to je obina higijena. Ono to rabin misli jeste naroiti rital pranja ruku. Rabinski ritual poinje sa specijalnim bokalom koji ispunjava odreene propise i zahteve. Taj bokal se napuni vodom i stavi u levu ruku i koristi za polivanje desne ruke. Tada se bokal prebacuje u desnu ruku i poliva se leva ruka. Proces se ponavlja jo jednom, a po nekima i trei put. Na kraju se mora izrei blagoslov: Da si blagosloven Ti, Gospode Boe na, kralju sveta, koji si nas posvetio zapovestima svojim i koji si nam zapovedio da peremo ruke.15 Dok sam rastao i susretao se svakodnevno sa tim ritualom, poeo sam da prigovaram tom blagoslovu, govorei da ne postoji takva zapovest u Tori. Moji rabini su mi objasnili da je pravilo pranja ruku rabinska uredba a da nam Bog zapoveda da sluamo rabine. Sluajui rabinske uredbe mi, navodno, sluamo Boga koji je zapovedio da se sluaju rabini. Kada sam traio da mi pokau gde pie da se sluaju rabini, reeno mi je da prestanem sa svojim stalnim pitanjima. I tako, dobro sam znao da pranje ruku ne postoji nigde u Tori i to sam objasnio mom prijatelju hrianinu potovaocu Tore. On je bio iznenaen, pa smo otvorili Matej 15 gde se govori kako Jeuini uenici jedu hleb a da nisu oprali ruke. Jeui prilazi farisej koji mu se ali:
15

Blagoslov na hebrejskom glasi:

( , )
Vidi Babylonian Talmud, Berachot 60b; Shulchan Aruch, Orach Chayim 4:1 [vol. 1 p. 15]; Siddur Rinat Yisrael (savremeni rabinski molitvenik) p. 108. pravila pranja ruku su detaljno opisana u Kitzur Shulchan Aruch 40 [Basel ed. pp. 223-231; Goldin Translation pp. 125130]. Strana 12 od 57

Zato uenici tvoji prestupaju predanje starih? Jer ne umivaju ruke svoje kada hleb jedu. A on odgovarajui ree im: Zato i vi prestupate zapovest Boiju zbog predanja svojih? (Matej 15:2-3) Jeuini uenici nisu bili optueni zbog krenja Tore ve zbog krenja predanja starih. A Jeua odgovara da predanja starih kre zapovest Boju. Mogu da shvatim kako neko ko nije upoznat sa farisejizmom moe da brka predanje starih sa Torom. Ali ja sam odrastao uz farisejizam i dobro razumem ta Jeua eli da kae jer sam i sam proao kroz sve to. Shvatio sam da je mom prijatelju neophodan kratak kurs farisejskog judaizma ako eli da shvati Jeuine rei.

Strana 13 od 57

Glava 3

Razumevanje farisejizma
Poeo sam da objanjavam svom prijatelju da su savremeni ortodoksni Jevreji nastavak nekadanjih fariseja; to se jasno vidi u Talmudu.16 Svakako, tokom 2000 godina desile su se i izvesne promene, ali u sutini i fariseji i rabini prihvataju pet osnovnih principa koje ja nazivam Pet rabinskih greaka. Greka #1: Dve Tore Prvi od tih osnovnih principa je moda i najvaniji i najdalekoseniji. To je uenje da je Mojsije primio dve Tore na gori Sinaj: jednu usmenu Toru i jednu pisanu Toru. Radi se o veoma starom konceptu, koji Talmud dodeljuje amaju, uvenom rabinu koji je iveo nekoliko decenija pre Jeue: Doao jedan ne-Jevrejin kod amaja i upitao ga: Koliko Tora vi imate? [amaj] odgovori: Dve, pisana Tora i usmena Tora (Torah She-Be'al Peh ). (Babylonian Talmud, Sabbath 31a) Dakle, fundamentalna dogma farisejizma je verovanje u usmenu Toru, koja se nekad naziva Usmeni zakon. Talmud objanjava da je ova usmena Tora otkrivena Mojsiju tokom drugog otkrivenja na gori Sinaj.17 Prema Midrau, ova druga Tora je data usmeno da bi ostala van domaaja pagana (tj. neznaboaca ili ne-Jevreja). Bog je znao da e se Tanah (Stari Zavet) prevesti na grki, objanjava se u Midrau, pa je zato dao Usmeni zakon da bi ga sauvao u rabinskom okruenju kao neku vrstu tajnog znanja.18 Jedna od najdubljih promena u farisejizmu od I veka n.e., jeste zapisivanje Usmene Tore. Prvi koji je poeo da zapisuje bio je rabin Juda Princ, koji je oko 200 g. n.e. napisao Minu, kompilaciju farisejskih dogmi i pravila koji su se prouavali u rabinskim kolama. Tokom sledeih vekova rabini su raspravljali o znaenju raznih stihova iz Mine i ove rasprave i objanjenja su zapisani kao Talmud. U stvari postoje dva Talmuda. Jerusalimski Talmud je napisan u Tiberijadi oko 350 god. i nazvan je jerusalimski da bi dobio na renomeu. Jerusalimski Talmud se esto naziva i Palestinski Talmud. Drugi Talmud su dovrili oko 500 god. ovek po imenu Rabina i rabin Ai u Vavilonu i

16 17

Babylonian Talmud, Kidushin 66a; Nidah 33b. Farisejsko uenje o drugom otkrivenju na Sinaju nalazi se u sledeem citatu iz Talmuda:

Rabin Lev bar Hama ree u ime rabina Simeona ben Lakia: ta se misli u stihu: 'I dau ti ploe od kamena, zakon i zapovesti, koje sam napisao da ih ui.' (2. Mojs. 24:12) Ploe se odnose na deset Bojih zapovesti; zakon se onosi na Toru; i zapovesti se odnosi na Minu; koje sam napisao odnosi se na Proroke i Spise; da ih ui se odnosi na Talmud. Ovo nam govori da je sve to dato na Sinaju. (Babylonian Talmud, Berachot 5a). Dogma o drugom otkrivenju nalazi se i u Midrau: Kada se Svemogui pokazao na Sinaju da bi dao Toru Izraelu, on je objavljivao Mojsiju po redu Sveto Pismo, Minu, Talmud i Midra... ak i ono to uenici pitaju svoje rabine, Svemogui je kazao Mojsiju tom prilikom. Nakon to se pouio iz usta Svemoguega, [Mojsije] ree: 'Gospodaru svemira! Dozvoli mi da zapiem to za njih.' [Svemogui] odgovori: 'Ne elim da im dam [sve] to napismeno... ali im dajem Sveto Pismo, dok im Miu, Talmud i Midra dajem usmeno'. (Exodus Kabbah 47:1 [uporedi Lehrman Translation p. 536]) 18 Farisejsko uenje o Usmenom zakonu kao tajnom znanju datom rabinima nalazi se u sledeem citatu iz Midraa: [Bog] ree [Mojsiju]: 'Ne elim da im dam to napismeno, poto znam da e idolopoklonici vladati nad njima u budunosti i da e im uzeti [Sveto Pismo] koje e idolopoklonici prezreti. Zato im dajem Sveto Pismo u pismenom obliku, ali im Minu, Talmud i Midra dajem usmeno, tako da kad dou idolopoklonici i pokore [Izrael], [Izrael] e i dalje biti odvojen od njih'. (Exodus Rabbah 47:1 [uporedi Lehrman Translation p. 536]) Strana 14 od 57

nazvan je Vavilonski Talmud.19 U srednjem veku Jerusalimski Talmud je uglavnom bio zapostavljan, dok je Vavilonski stekao autoritet. Kada danas rabini priaju o Talmudu, ne navodei o kojem se radi, oni misle na Vavilonski Talmud. Trei deo usmenog zakona je Midra i on je napisan od II do IX veka n.e. Dok su Mina i Talmud ureeni po temama, Midra je ureen kao neprekidan komentar biblijskih stihova. Greka #2: Autoritet rabina Drugi osnovni princip rabinsko/farisejskog judaizma je verovanje da rabini imaju apsolutni autoritet da tumae Sveto Pismo, i sve to oni kau na religioznom planu je obavezujue, ak iako je jasno da je neistina. To je najbolje izraeno rabinskom dogmom da ako rabini kau da je desno na levoj strani, a levo na desnoj strani, tome se mora povinovati.20 Dok sam odrastao to je bio moj svakodnevni problem. Stalno bih dolazio do mojih rabina i alio se da izgleda kako se ovo ili ono tumaenje u Talmudu direktno kosi sa reima iz Svetog Pisma. Meni je svaki put reeno da su to rabini komentarisali i da ja ne smem to dovoditi u pitanje. Jednog dana jedan od mojih rabina me je seo da me ubedi u apsolutni autoritet rabina. Poeo je da mi pria priu o rabinu Eliezeru koja se nalazi u Vavilonskom Talmudu traktat Baba Metsia, str. 59b. Rabin Eliezer je bio najvei rabinski mudrac i uitelj legendarnog rabina Akive. Jednog dana rabin Eliezer je uestvovao u debati sa ostalim rabinima oko jedne stavke rabinskog zakona. Rabin Eliezer je tvrdio da odreena vrsta pei moe postati ritualno neista dok su ostali rabini tvrdili da ne moe.21 Talmud govori da je tog dana rabin Eliezer izneo sve mogue argumente, ali da nije mogao da ubedi ostale rabine. Rabin Eliezer je oseao veliku frustraciju. Njegovi racionalni argumenti su jasno govorili da je on u pravu, ali to nije bilo dovoljno da ubedi ostale rabine da promene svoj stav. I ta sad da radi? U oaju rabin Eliezer se koristi udima, pa povika: Ako sam ja u pravu neka ovo drvee to pokae! I odjednom, rabini u koli zaue veliku buku i kad pogledae napolje, itav jedan vonjak bio je iupan i lebdeo je u vazduhu. Rabini su bili zadivljeni, ali se okrenue rabinu Eliezeru i kazae: Mi ne sluamo drvee. Rabin Eliezer pokua ponovo i povika: Ako sam u pravu neka reka to pokae! Tada svi potrae iz kole napolje i videe reku kako tee uzvodno. I sada se rabini zadivie, ali se okrenue rabinu Eliezeru i kazae: Mi ne sluamo reke. Sada rabin Eliezer poe da kljua i viknu: Ako sam u pravu neka zidovi kole to pokau! I zidovi odmah poee da se krive. Ali rabini kazae: Mi ne sluamo zidove. Ne znajui ta sad da radi rabin Eliezer viknu: Ako se zakon slae sa mnom, neka se to pokae sa Neba! Istog trena, svi koji su bili u koli ue glas sa neba kako govori: Zato se raspravljate sa rabinom Eliezerom, kad vidite da se sve stvari iz zakona slau s njim! Rabini su opet bili impresionirani, ali rekoe: Izvini, ali mi ne sluamo Nebo. I dok je moj rabin priao tu priu, on otvori 5. Mojsijevu 30:12 gde se kae da Tora nije na nebesima. Svakako, ta fraza je deo stiha koji govori da nema opravdanja da se ne sledi Tora, jer ona nije na nebesima ili preko mora, ve u naim srcima i ustima. Jevreji su uli Toru direktno od Mojsija i znali su tano ta ona znai, i zato nije bilo opravdanja da je ignoriu. Ali isti taj stih je posluio ovim rabinima kao opravdanje pred rabinom Eliezerom zbog ega ne sluaju Stvoritelja u vezi Tore. Kada je Tora jednom dana, ona vie nije na nebesima i zato Bog ne treba da je tumai. Zakljuak mog rabina iz
19

Od vremena vavilonskog ropstva u VI veku p.n.e, pa sve do 1956 god. u Vavilonu se nalazila velika i napredna jevrejska zajednica. 1956. god. Arapska drava Irak je proterala itavu zajednicu Vavilonskih Jevreja, koji su, da ironija bude vea, tamo boravili due od samih Arapa. 20 Midra govori o autoritetu rabina: ak iako te ue da je desno levo, a levo desno, mora ih sluati. (Sifre Deuteronomy 154 on Deuteronomy 17:11 [Finkelstein ed. p. 207; uporedi Hammer Translation p. 190]) Vidi i Rashi on Deuteronomy 17:11 [Mosad Harav Cook ed. p. 151; Isaiah and Sharfman Translation p. 163]. O ovome prorok kae: Teko onima koji nazivaju zlo dobrom, a dobro zlom, koji govore da je tama svetlost, a svetlost tama i slatko zovu gorko a gorko slatko. (Isaija 5:20) 21 Ta pria o rabinu Eliezeru je poznata pod nazivom Pe Ahnai, prema nazivu te vrste pei. Strana 15 od 57

cele te prie je: tumaenje rabina je ak iznad direktne objave samog Boga, pa ko sam ja da to dovodim u pitanje. Kada mi je rabin ispriao ovu priu, okrenuo sam se prema njemu i zahvalio. Rekao sam da je to ono to je trebalo da ujem. Od tada nemam nikave sumnje u vezi Usmenog zakona i rabina, jer znam zasigurno da to nije od Boga. Kasnije kada sam odrastao, proitao sam istu tu priu o rabinu Eliezeru direktno iz Talmuda i video sam da se ona nastavlja. Nakon konfrontacije izmeu rabina Eliezera i ostalih rabina, jedan od rabina se etao kroz umu, kad naie na proroka Iliju (rabini veruju da Ilija komunicira sa mnogima od njih).22 I ovaj rabin upita Iliju ta je Bog rekao kad je uo da je kola izjavila da nee da sluaju nebesa. Ilija je kazao da se u tom trenutku Stvoritelj nasmejao i rekao: Banai nichuni, banai nichuni ( ) Sinovi moji me pobedie! Sinovi moji me pobedie! (Babylonian Talmud, Baba 23 Metsia 59b). Greka #3: Nerazumno tumaenje Trea rabinska greka je korienje nerazumnog tumaenja. Tora nam govori tano kako da razumemo njene rei. U 5. Mojsijevoj 31 postoji zapovest da se sav narod Izraela mukarci, ene, deca i stranci na vratima sakupe na Praznik Senica svake sedme godine da sluaju itanje Tore. Svrha ovog javnog itanja je da Izraelci uju, naue i ive po Tori: Sabravi narod, ljude i ene, decu i doljake, koji budu u mestima tvojim, da uju i ue da se boje Gospoda Boga vaeg, i dre i tvore sve rei ovog zakona; I sinovi njihovi, koji jo ne znaju, neka uju i ue bojati se Gospoda Boga vaeg, dokle ste god ivi na zemlji u koju idete preko Jordana da je nasledite. (5. Mojs. 31:12-13) Svrha ovog javnog itanja bila je da se obian ovek naui Tori, sluajui, uei i ivei po njoj. Treba se podsetiti da u to vreme obian ovek nije imao Toru u svojoj kui. Da bi nainio kopiju Tore, ovek je morao da zakolje itavo stado ovaca da bi dobio dovoljno koe, a zatim da plati pisara da sedne oko godinu dana da sa velikim naporom napie vernu kopiju Tore. Zato se carevima zapoveda u 5 Mojs. 17:18 da naine sebi jednu kopiju Tore. Izraelskom caru je, naime, neophodna Tora kao stalni vodi za vladanje. Ali proseni Izraelac nije mogao sebi priutiti primerak Tore, tako da je jedini pristup boanskom uenju bilo javno itanje svakih sedam godina. Ono to mi uimo iz 5. Mojs. 31 jeste da je Tora napisana tako da bude sasvim razumljiva tim starim Izrailjcima, koji su mogli samo da je uju. Kada tumaimo Toru danas, mi treba da se postavimo na mesto tih obinih Jevreja koji sluaju Toru dok im se ita. Svakako, mi imamo jedinstven izazov koji oni nisu imali. Moramo premostiti jaz od 3500 godina kulture i jezika. Iako je hebrejski jezik govorni jezik u savremenom Izraelu, jevrejski jezik iz Svetog Pisma se prilino razlikuje od njega, tako da moramo razumeti jezik onako kako je korien kada je Tora nastala. Kada prebrodimo taj kulturni i jeziki jaz, moramo se pitati: Kako bi stari Izraelac razumeo Toru u Mojsijevo vreme? Svako tumaenje koje nije jasno obinom jevrejskom pastiru iz tog doba, koji slua javno itanje, nije ono zato je Tora namenjena. Problem je u tome to rabini tumae Toru koristei ono to se danas naziva midrako tumaenje.24 U midrakom tumaenju, rei se uzimaju van konteksta pa im se onda dodeljuje znaenje. Dobar primer je 2. Mojs. 23:2 gde pie: Ne idi za mnoinom na zlo, i ne govori na sudu povodei se za veim brojem da se izvrne pravda. (2. Mojs. 23:2)
22

Tako na primer, tokom rabinskih obreda obrezanja ostavlja se jedna prazna stolica za Iliju, a na pashalno vee obiaj je da se otvore vrata da ue Ilija. 23 Vie o ovom incidentu rabina Eliezera videti u Dodatku 3.
24

Midrako tumaenje se ponekad naziva i hermeneutsko ili homiletiko tumaenje. Strana 16 od 57

Ovaj stih govori da ovek nije kriv samo zato to svi govore da je kriv. To bi bilo izopaivanje pravde. Mi treba da svedoimo za istinu bez obzira na posledice, ak i kada smo jedini glas razuma. Rabini uzimaju ovaj stih i izvode sasvim drugaiji princip iz njega. Oni, jednostavno, odbacuju rei sa poetka i kraja ovog stiha: Ne idi za mnoinom na zlo, i ne govori na sudu povodei se za veim brojem da se izvrne pravda. (2. Mojs. 23:2)25 Ono to preostaje je povodei se za veim brojem. Izvuene iz svog originalnog konteksta, ove rei se tumae kao zapovest povodi se za veinom. ta god kae veina rabina mora da se poslua, jer 2. Mojs. 23:2 govori povodi se za veinom. Nita za to to 2. Mojs. 23:2 u stvari govori da se ne treba povoditi za veinom, ve za istinom. To nije vano zato to rabini imaju iskljuivo pravo da tumae onako kako im odgovara. Izvlaenje rei iz konteksta i iskrivljavanje njihovog znaenja je uobiajeni rabinski pristup Svetom Pismu. Strogo govorei, ovaj pristup ne tumai ve stvara. On koristi sluajne glasovne delove stvarajui novo znaenje, koje nema nikakve prirodne veze sa reima iz Pisma. Greka #4: Predanje etvrta greka rabinizma je posveenje predanja ili narodnih obiaja. Rabini veruju da ako neto radi itava jevrejska zajednica tokom dueg vremenskog perioda, onda taj obiaj, koji se naziva minhag ( ), postaje obavezujui za itavu zajednicu. Ovaj princip je sauvan u izreci minhag jisrael tora hi ( ) Obiaj u Izraelu je zakon, ili bukvalno prevedeno, 26 Obiaj u Izraelu je Tora. Klasian primer je noenje kipe, tj. jevrejske kapice. Taj obiaj je bio nepoznat u talmudsko doba.27 Ovaj obiaj je nastao u srednjem veku i nakon nekoliko stotina godina, postao obavezujui. Danas, jedan od najosnovnijih rabinskih zakona govori da mukarac ne sme hodati dva metra nepokrivene glave, kao ni moliti se (ak i sedei) nepokrivene glave. 28 Ovakvi posveeni obiaji predstavljau direktno krenje Tore koja nam zapoveda: Nita ne dodajte k rei koju vam ja zapovedam, niti oduzmite od nje, da biste sauvali zapovesti Gospoda Boga svog koje vam ja zapovedam. (5. Mojs. 4:2) Isti princip je ponovljen u 5. Mojs. 12:32 (13:1 u Tanahu): ta vam god ja zapovedam sve drite i tvorite, niti ta dodajte k tome ni oduzmite od toga. (5. Mojs. 12:32) Slino nalazimo i u Priama Solomunovim: Nita ne dodaj k reima Njegovim, da te ne ukori i ne nae se laa. (Prie 30:6) Pretvaranje obiaja u zakon, bez obzira koliko je star taj obiaj, jeste krenje Tore, a oni koji su to uradili postaju laovi. Greka #5: Ljudski zakoni Peta rabinska greka je uvoenje novih zakona. Ovi novokomponovani rabinski zakoni se nazivaju takanot ( ) propisi, ispravke, reforme ili micvot derabanan ( ) rabinske
25

Babylonian Talmud, Baba Metsia 59b. Zapovest da se sledi veina rabina je, u stvari, jedan od osnovnih principa farisejizma. Majmonid objanjava da ako se vodi rasprava o bilo kojem zakonu izmeu 1001 rabina i 1000 proroka, jedan je dovoljan da bi se sledilo uenje 1001 rabina. Vidi detaljnije u Dodatku 3. 26 Chidushei Ramban, Pesachim 7b [Or Olam ed. p. 8a]; Beit Yoseph, Orach Chayim 128:6 [vol. 1 p. 111b]; MishnahBerurah 125:8 [vol. 1 p. 300]. 27 Talmud navodi: Mukarci ponekad pokrivaju svoju glavu, a ponekad ne, ali enska glava je uvek pokrivena, a deca su uvek gologlava. (Babylonian Talmud, Nedarim 30b) 28 Sbulchan Aruch, Orach Hayyim 2:6 [vol. 1 pp. 11-12]; Bi'ur Halachah, 91 [vol. 1, p. 248]. Strana 17 od 57

zapovesti.29 Klasian primer takane propisa (takana je jednina od takanot) je pranje ruku, zakonski propis koji su doneli rabini. Poto su rabini doneli ovaj propis, a poto nam je Bog, navodno, zapovedio da sluamo rabine (bar u skladu sa Usmenim zakonom), moe se izrei sledei blagoslov: Blagosloven da si ti Gospode, kralju sveta, koji si nas posvetio zapovestima svojim i zapovedio nam da peremo ruke. Nakon to sam objasnio ovih pet rabinskih greaka svom prijatelju hrianinu koji se dri Tore, poeo sam da shvatam da ono to je za mene bila druga priroda, bilo je neto sasvim strano nekome ko ne poznaje rabinsko-farisejski judaizam. Sada shvatam u koliko tekoj poziciji se nalazi moj prijatelj. Kao hrianin koji se dri Tore on je pokuao da shvati poruku koja je izreena judejskim i galilejskim Jevrejima pre 2000 godina. Ali on uopte nije shvatao sr Jeuine poruke, poto nije nita znao o Pet greaka koje su rabini pokuavali da nametnu jevrejskoj populaciji stare Judeje i Galileje. Kada je proitao da je Jeua ukinuo predanje starih o pranju ruku, mislio je da se radi o ukidanju Tore. Ali meni je bilo oigledno da Jeua govori protiv farisejskih amandmana i tako podrava Toru. To je i mislio kad je rekao: Zato i vi prestupate zapovest Boiju za predanje svoje? Vi prestupate 5. Mojs. 4:2 i 12:32, dodajui svoje propise Tori. Jeua nastavlja: I ukidoste zapovest Boiju za predanje svoje. (Matej 15:6) Drei ljude zauzete farisejskim propisima, rabini su odvojili ljude od Tore. Ovo je poruka koja zvui danas isto kao i pre 2000 godina. Oko 70% Jevreja u dananjem Izraelu su sekularisti, to znai da ne ive po Tori. Ako pitate prosenog Izraelca, zato je izbacio Toru iz svog ivota, on e vam odgovoriti da je biti religioznim isuvie teko i da to ne moe nikako biti ono to Bog trai od njega. Ako ga pitate za primer, on e vam navesti hiljadu i jednu stvar koju rabini zahtevaju a koje nemaju osnovu u Tori. Pa ti sekularisti nisu glupi. Oni znaju da ti rabinski propisi nisu iz Tore, ali ne shvataju da postoji nain da se ivi po Tori, a da ne budu uvueni u rabinske inovacije. Na taj nain odbacuju bebu zajedno sa vodom. U stvari, postavljajui takve, od ljudi postavljene propise, rabini teraju ljude od Tore.

Nasuprot micvot derabanan ( ) zapovesti naih rabina stoje micvot deorajta ( ) zapovesti Tore. Nasuprot takana (rabinski) amandman stoji halaha ( ) (biblijski) zakon.
29

Strana 18 od 57

Glava 4

Da li je Jeua bio karaita?

Dok sam tako sedeo i razgovarao sa mojim prijateljem hrianinom koji se dri Tore, poeo sam da shvatam da Jeuina poruka ima karaitsku crtu. On je govorio protiv rabinskih zakona, koji su suprotni boanskim zakonima, da bi obratio ljude ka Tori koja je primarna poruka karaitskog judaizma. Kada je moj prijatelj nastavio sa itanjem Mateja 15, moje pretpostavke u vezi Jeue su se potvrivale. Nakon kritikovanja fariseja zato to su obezvredili Toru svojim ljudskim svetim predanjem, Jeua citira Isaija 29:13: Licemeri, dobro je za vas prorokovao Isaija govorei: Pribliava mi se narod ovaj ustima svojim i usnama me potuje, a srce im je daleko od mene. No uzalud me potuju uei naukama i zapovestima ljudskim. (Matej 15:7-9) Izraz uei naukama i zapovestima ljudskim je parafraza Isaije 29:13, gde pie micvat anaim melumada nauene zapovesti ljudske,30 tj. zakoni koje je ovek stvorio, prihvatajui obiaje koji su se ponavljali generacijama. Kada sam proitao kako Jeua kritikuje ljudske zapovesti rabina, bazirajui svoje rei na Isaiji 29:13, bio sam istovremeno zadivljen i iznenaen. U srednjem veku je Isaija 29:13 bio karaitski borbeni pokli protiv rabinskih novotarija, a ovaj stih se ponavlja nebrojeno puta u srednjovekovnim karaitskim spisima. 31 A ovde nalazimo istu priu stotinama godina ranije. On meni lii na karaitu iz I veka. Ko su karaiti? Tada upitah svog prijatelja ta misli o tome. U poetku on se oseao uvreenim. On je znao da sam ja karaita, a karaite je smatrao jednom jevrejskom sektom nastalom u srednjem veku. Pa, kako Jeua moe biti karaita?! Moj prijatelj je itao i jednu staru rabinsku priu o Ananu ben Davidu koga rabini smatraju osnivaem karaizma, nakon svae sa rabinima koji su ga odbacili. Kada sam to uo nisam mogao da se suzdrim a da se ne nasmejem. Rabini priaju tu priu o svim svojim neprijateljima. Po Talmudu, Jeua je osnovao hrianstvo poto ga je odbacio njegov uitelj rabin Joua ben Perahja.32 Po jednoj drugoj rabinskoj legendi, Muhamed je osnovao Islam poto su ga odbacili Jevreji iz Meke. Nakon to sam objasnio sve ovo svom prijatelju, on je priznao da ne izgleda mnogo verovatnim da neko ui ljude da slede Toru samo da bi se osvetio rabinima. Moj prijatelj je eleo da sazna vie. Ko je bio taj Anan? Ja sam mu objasnio da on nije ni bio karait. U stvari, karaiti iz tog vremena su odbacili Anana, jer iako je odbacio rabinski autoritet, on je jo uvek

30 31

Danii ovaj izraz prevodi slino zapovest je ljudska kojoj su naueni

Na primer, karaitski mudrac iz IX veka Daniel al Kumisi pie u svojoj Poslanici rasejanju (Epistle to the Dispersion, Nemoy ed. p. 88): Ostavi nauene zapovesti ljudske koje nisu iz Tore. Ne prihvataj nita od nikoga osim ono to je napisano u Tori Gospodnjoj. Biblijski izraz nauene zapovesti ljudske ( ) se javlja vie od dvanaest puta na Kumisijevoj 12. strani Poslanice rasejanju! 32 Talmudska pria o Jeui se nalazi u sledeem pasusu: Jednog dana (rabin Joua) je recitovao ema (tj. 5. Mojs. 6:4-25), kad se Isus pojavio pred njim. Nameravao je da ga primi i napravio je naklon prema njemu. On (Isus) mislei da je to s ciljem da ga odbaci, doe, uze ciglu i pokloni se pred njom. 'Pokaj se', ree mu (rabin Joua). On odgovori: 'Ovo sam nauio od tebe: Onaj ko grei i navodi druge na greh, ne moe priutiti sebi pokajanje.' A rabin ree: 'Isus Nazareanin se bavio magijom i zaveo je Izrael.' (Babylonian Talmud, Sanhedrin 107b (uncensored version) [Soncino Translation]) Strana 19 od 57

koristio nerazumne metode tumaenja koje su koristili rabini. Zbog toga su karaiti odbacili njegove sledbenike nazvavi ih Ananitima.33 Moj prijatelj se sada prilino zbunio. Ako karaite nije osnovao Anan, pa kako su se oni pojavili? Tada sam ga podsetio da, kao to sam naveo ranije, Talmud je napisan oko 500 god. u Vavilonu. Od tada, Talmud vie nije bio tajno znanje male grupe rabina. Kao rezultat, talmudizam je poeo da se iri irom jerejskog sveta. to je vie Jevreja poelo da se identifikuje kao talmudisti, drugi Jevreji su sve vie protestovali da njihovi preci nisu poznavali taj Usmeni zakon, ve su sledili samo jevrejske spise (= Stari Zavet).34 U to vreme hebrejski spisi su nazivani Kar ( )35 a oni Jevreji koji su insistirali na doslednom pridravanju hebrejskim spisima nazvani su Karaiti ( ).36 Objasnio sam svom prijatelju da se u poetku podrazumevalo da se Izraelci pridravaju Svetog Pisma, tako da nije bilo potrebe da se jedan segment populacije oznai sa imenom Karait, tj. ita Svetog Pisma. Svi su prouavali Sveto Pismo, bar svi oni koji su mogli da kontroliu sebe da se ne klanjaju Balu ili rtvuju Astaroti. U tom smislu, i Mojsije je bio Karaita, tj. prouavalac Svetog Pisma, od vremena kada je data Tora. Isto tako i Isaija i Jeremija i svi ostali proroci Izraela. Svi su oni bili karaiti jer su verovali u istinitost Svetog Pisma i odbacivali oveije zakone i lana otkrivenja (5. Mojs. 4:2, Isaija 29:13, Jeremija 16:19). Nakon to sam objasnio sve ovo, moj prijatelj je poeo da shvata ta sam mislio kad sam kazao da Jeua lii na karaitu iz I veka n.e. Poput Isaije i Jeremije, i Jeua je uio ljude da se vrate Tori i da odbace oveije zakone. Ovaj aspekt njegove poruke je karaitski, bez obzira to se ta re nije koristila u to vreme. Moj prijatelj me je pitao da li znam neki drugi primer pokreta koji je postojao i pre nego to je dobio svoj naziv. Meni je odmah pao na pamet Misnagdim, glavni pokret rabinskog judaizma iz IX veka u Litvaniji, u kome su moji preci bili voe. U to vreme rabini su se podelili u dva tabora, Hasidim ili pravedni, sledbenici novog oblika rabanizma koji je izmislio Baal em-Tov, i Misnagdim ili protivnici koji su se usprotivili novim talasima hasidizma. Hasidi su davali svu vlast jednom rabinu koga su zvali rebe i provodili su veinu svog vremena u takozvanim mistinim zanimanjima 37 Nasuprot njima, Misnagdim su davali razliitu vlast razliitim rabinima, u zavisnosti od njihovog poznavanja Talmuda, a provodili su veinu vremena prouavajui Talmud i ostale zakonske tekstove. Svaki rabin je mogao dosegnuti visoki poloaj meu misnagdima prema svojim kolskim kvalitetima, dok je hasidski rebe doao do tog poloaja ili injenjem uda ili nasleem od svog oca. Do dananjeg dana Jevreji koji potiu iz Litvanije ponosno izjavljuju da su oni misnagdim (protivnici) koji su sauvali originalni rabinski judaizam. U tom smislu misnagdim tvrde da je rabin Akiva bio misnaged (jednina od misnagdim) ak iako je iveo 1600 godina pre nego to je ovaj pokret dobio ime. Nema sumnje da su misnagdim u pravu! Rabin Akiva - koji je iveo 1600 godina pre Baal em-Tova nije bio hasid, jer nije verovao u jedinstvenog rabinskog lidera koji ini uda (setiti se uda rabina Eliezera). Nema sumnje da su misnagdim uvari jedne ranije forme rabinizma

33

Vidi Kirkisani pp. 103, 146-147. Karaitski stav prema Ananu se ogleda u injenici da dok su ga njegovi sledbenici zvali ro hamaskilim ( ) voa prosvetljenih, karaiti su mu se rugali da je ro haksilim ( ) voa budala. (Kirkisani pp. 94-95) 34 Anan je bio neka vrsta Martina Lutera svog doba. Ubrzo nakon to je Talmud poeo da se iri po novim oblastima gde je prethodno bio nepoznat, pojavilo se islamsko carstvo ukljuivi veinu Jevreja u svoje okvire. Kako se talmudizam suoavao sa sve veim otporom, rabini su poeli da koriste islamski ma da nametnu svoju novu doktrinu. U mnogim oblastima to je dovelo do novih progona i nasilja. Ananovo veliko dostignue je u tome to je (poput velikog borca za ljudska prava Martina Lutera Kinga) on koristio nenasilna sredstva da ubedi muslimanske vlasti da dozvole netalmudistima da nastave sa starim dranjem Tore. Ime Kar za Sveto Pismo je preivelo u savremenom hebrejskom jeziku u obliku Mikra . Naziv Tanah, koji se danas najee koristi kao skraenica, poeo je da se koristi pre oko 500 godina. 36 Vidi Ben Yehudah vol. 12 pp. 6138-6139 nt. 3.
35 37

Moda najbolji primer hasida su Lubavii koji su sledili rabina nersona. Strana 20 od 57

koja je postojala vekovima pre nego to su dobili svoje ime, dok su hasidi (pravedni) izmislili jednu potpuno novu religioznu dogmu.

Strana 21 od 57

Glava 5

Kontradikcija u Jevanelju po Mateju?

Nakon razgovora sa mojim prijateljem hrianinom koji se dri Tore, nisam mnogo razmiljao o karaitskim aspektima Jeuine poruke. Na kraju krajeva, ve sam itao Novi Zavet i znao sam da postoje neki aspekti Jeuine poruke koji izgledaju oigledno anti-karaitski (vidi poglavlje 10). Tada se postavilo pitanje Mateja 23:1-3. Problem teksta je bio potpuno jasan. U Mateju 15 izgleda da Jeua govori svojim uenicima da se dre podalje od ljudskih zapovesti fariseja, dok im u Mateju 23:1-3 govori da sluaju sve to fariseji ue jer oni sede na Mojsijevom prestolu i imaju njegov autoritet. Moja prva reakcija kao karaite je jo uvek bila da me nije briga to postoji kontradikcija izmeu Mateja 15 i Mateja 23. Ipak, odluio sam da to prihvatim kao tekstualni problem na isti nain na koji sam se suoavao sa tekstualnim problemima u spisima sa Mrtvog mora i slino. Jedno od prvih reenja na koje sam naiao bilo je iz takozvane biblijske kritike, jednog od onih uenih profesora koji sede zavaljeni u svojoj fotelji od slonove kosti. Gledite iz fotelje od slonove kosti je glasilo da je Matej 15 pisao jedan anti-farisejski Jeuin uenik, dok je Matej 23 pisao profarisejski uenik. Svaki od ovih uenika je jednostavno uo u Jeuinim reima ono to je eleo da uje, prema svojim unapred stvorenim ubeenjima.38 Ja nisam odbacio ovo objanjenje iako nisam bio oduevljen s njim. Smatrao sam da je malo verovatno da se takav razdor pojavi meu prvim Jeuinim sledbenicima. Da li je zaista bilo pro-farisejskih i anti-farisejskih frakcija u prvoj crkvi? Moda i jeste, ali morao sam da naem bar jednu istorijsku referencu koja bi to potvrdila. 39 Tako neto bi moralo ostaviti trag u istorijskim i tekstualnim izvetajima. Veina hrianskih naunika jednostavno priznaje da Jeua nije mislio da uenici treba da sluaju fariseje, ali su nesposobni da ponude bilo kakvo objanjenje injenice da Matejeva knjiga njemu pripisuje ove rei.40 Dugo vremena nisam imao reenje za ovaj problem, i nisam znao kako da nastavim dalje. Pokuao sam da proverim Matej 23:2-3 u grkom originalu, poto, kao karaita, moj pristup prema Tanahu je uvek bio da itam hebrejski original, budui da svaki prevod implicitno sadri tumaenje. U stvari to je moj prilaz bilo kojem starom dokumentu. Ako elim da znam ta kae Talmud, ja ga itam na aramejskom, a ako elim da znam ta kau svici sa Mrtvog mora, itam ih na hebrejskom. Tako sam proverio Matej 23:2-3 na grkom i naao da standardni engleski prevod verno predstavlja ono to je napisano na grkom.

38

Na primer, Fenton p. 366: Teko je poverovati da je Isus zaista zapovedio poslunost uenju knjievnika i fariseja. To je verovatno bilo gledite Mateja ili jednog od njegovih izvora, vidi Matej 5:19. Uporedi i Davies and Allison p. 269. 39 Jedno od moguih objanjenja je iz Dela apostolska 15:5. Ovaj stih se moe odnositi na elju farisejske frakcije meu Jeuinim sledbenicima da nametnu farisejske zakone i obiaje na sve vernike. Ovome se usprotivio Jakov koji umesto toga preporuuje etiri osnovna zakona za nove vernike i objanjava da se ostale zapovesti mogu utvrditi sluanjem Mojsijeve Tore koja se ita svakog abata (Dela 15:20-21). Svakako, svako ko bude sluao itanje Tore, ne treba se povinovati ljudskim zakonima fariseja koji ne postoje u pisanoj Tori. 40 Vidi na primer Davies and Allison p. 270. Strana 22 od 57

Glava 6

Grki ili hebrejski?

Nakon to sam naao da se u Mateju 23:2-3 govori na grkom isto to i na engleskom, bio sam skoro potpuno bez ideja. Polje mog rada je Tanah, svici sa Mrtvog mora i stari Judaizam. Iako sam uio grki na fakultetu, prouavanje Novog Zaveta nije bila moja ua specijalnost. Zato sam pitao nekolicinu svojih kolega sa fakulteta da li imaju ideju ta da radim sada. Jedan od njih mi je rekao da neki strunjaci smatraju da su prva tri Jevanelja originalno napisana na hebrejskom. Upitao sam zbog ega misle tako, a on je odgovorio: Jer su puni hebraizama. Znao sam sve o hebraizmima iz mojih studija Septuaginte, starog prevoda Tanaha na grki jezik. ak i najvei strunjaci za grki jezik nalaze da je ovaj prevod nerazumljiv, dok bilo koji izraelski student moe da ga ita i nakon par godina uenja grkog. Razlog je u tome to su Septuagintu preveli veoma loi prevodioci. Umesto da prevedu Tanah na isti grki, oni su mehaniki prevodili re po re, ukljuujui i brojne hebrejske fraze. Za nekog ko je upoznat sa Tanahom na hebrejskom, ovaj prevod je relativno lagan za itanje, dok za specijaliste za grki jezik, koji oekuju elegantnu grku sintaksu, on zvui besmisleno. I u staro vreme nije bilo nita bolje. Kako kae jedan od mojih profesora: Na ulicama Atine, niko nije mogao da razume Septuagintu. itaocu iz antike Grke, ovaj prevod je bio nerazumljiv. Na primer, Tanah po pravilu zapoinje izvetaje sa izrazom vajehi ( ) i bi.... U hebrejskom izraz i bi... znai i desi se. Ali grki italac ita kai egeneto ( ) i kae: I bi? I ta bi?! Na grkom to je besmisleno! esto prevodioci nisu ni znali ta prevode, tako da su kreirali besmislene izraze prevodei re po re.41 Slino se desilo i mom prijatelju koji je napisao lanak na engleskom i potom dao da mu se prevede na hebrejski. Na jednom mestu u lanku moj prijatelj je napravio referencu za jednu tabelu: See Table 1. (Vidi Tabelu 1). Jevrejski prevodilac poetnik preveo je kao re'e ulhan ehad ( ) vidi jedan sto. Engleska re table moe da znai sto (za ruavanje) ali i tabela, kako je trebalo prevesti ovde. Kada je moj prijatelj video ovaj prevod nije znao da li da plae ili da se smeje. Radi se o prevodu kakav se esto sree u Septuaginti, bukvalni prevod nekoga ko nije siguran ta prevodi. Da stvari budu gore, mnogi grki prepisivai koji nisu znali ni re hebrejskog, pokuali su da isprave lo grki. Rezultat je prevod koji ponekad oponaa hebrejski original re po re, dok se na drugim mestima potpuno razlikuje od originala. Nakon kratkog prouavanja prva tri Jevanelja na grkom, uoio sam da oni sadre hebraizme. Dodue, ne u istoj meri kao Septuaginta, ali sadre. Blass and Debrunner, standardna gramatika novozavetnog grkog objanjava situaciju: Mnogi izrazi koji se ne koriste u grkom jeziku uunjali su se u verno napisani prevod sa hebrejskog originala.42 Blass and Debrunner idu dalje sa tvrdnjom da su ti izrazi aramaizmi. Nakon malo vie istraivanja otkrio sam da dugo vremena postoji debata meu strunjacima za Novi Zavet oko toga da li su neki delovi Novog Zaveta (naroito Matej, Marko, Luka, Dela apostolska i Otkrivenje) bili

41

Pogledaj na primer LXX 1. Samuilova 3:10 (uporediti LXX, 4. Mojs. 24:1). Neke interesantne primere u grkom Mateju je komentarisao Grintz pp. 36-39. U jednoj dobroj gramatici grkog jezika nalazimo: Veina semitizama... ne samo da su lo grki jezik, ve mogu stvoriti i potekoe prilikom prevoenja... (Whittaker p. 150) 42 Blass and Debrunner 4 p. 3. Jedna gramatika novozavetnog grkog jezika navodi ne manje od dvadeset tri razliite kategorije semitizama. (Zerwick pp. 163-164) Strana 23 od 57

originalno napisani na aramejskom ili hebrejskom jeziku.43 Oni koji favorizuju aramejski original su u velikoj veini, ali dok sam lagano krio put kroz grki jezik prva tri Jevanelja, sve vie sam nailazio na izraze poput i bi44 koji mogu biti jedino hebraizmi, nikako aramaizmi. Na aramejskom ta fraza je besmislena kao i na grkom. Nakon nekoliko iscpljujuih sedmica ronjenja po novozavetnom grkom jeziku, moj odgovor je bio isti kao na poetku. Dakle, ta ako je Matejeva knjiga napisana na hebrejskom ili je imala hebrejske korene?! Bez obzira kako to bilo fascinirajue, kako mi to moe pomoi da razumem Matej 23:2-3? Ponovo sam se obratio svom kolegi sa fakulteta, a on mi je priznao da je preskoio najvaniji deo. Objasnio mi je da ne samo da neki strunjaci veruju da je Matej originalno napisan na hebrejskom, nego je i jedna verzija hebrejskog Mateja opstala do dananjeg dana.

43

Na primer Lamsa tvrdi da je itav Novi Zavet prvobitno napisan na aramejskom, dok Grintz tvrdi da je Matej napisan na hebrejskom. Vidi Howard 1986a p. 223 za uvid u oba gledita.
44

Na primer kao egeneto ( ) i bi pojavljuje se u Mateju 7:28, Marko 1:9, Luci 1:23, itd. Strana 24 od 57

Glava 7

em-Tovov hebrejski Matej

Kada sam uo da jo uvek postoji verzija hebrejskog Jevanelja po Mateju, odmah sam otiao do biblioteke Hebrejskog Univreziteta (koji se nalazi u Jerusalimu na brdu Skopus), i nakon kratke pretrage preko kompjutera naiao sam na knjigu Jevanelje po Mateju prema primitivnom hebrejskom tekstu(The Gospel of Matthew according to a Primitive Hebrew Text). Pisac knjige je Dord Hauard (George Howard), priznati strunjak sa jednog amerikog univerziteta. Seo sam da itam njegovu knjigu u kojoj se nalazi hebrejski tekst Mateja, engleski prevod teksta, kao i lingvistike i tekstualne studije. Pre nego to sam preao na hebrejski tekst, odluio sam da proitam lingvistike i tekstualne studije da vidim sa ime imam posla. Hauard objanjava da je hebrejsku verziju Matejeve knjige sauvao panski Jevrejin koji se zove em-Tov Ibn aprut. Ovog em-Tova ne treba meati sa Baal em-Tovom, uvenim rabinskim udotvorcem iz XVIII veka, inae osnivaem Hasidizma. em-Tov koji je sauvao hebrejsku verziju Mateja iveo je oko 400 godina ranije. Ovaj em-Tov iz XIV veka je iveo u paniji tokom inkvizicije. Ovaj period se naziva Rasprave (Disputatio). Ove rasprave su bile javne debate na koje su katoliki ugnjetai silom dovodili Jevreje. Rasprava se dogaala kada bi katoliki biskup poslao svoje jurine trupe do neke sinagoge i dovukao lokalnog rabina do javnog trga. Rabin je tada bio primoran da brani jevrejsku veru na licu mesta. Ako bi rabin izgubio, lokalno jevrejsko stanovnitvo je prisiljavano da se obrati u katolicizam, a u sluaju pobede, mogli su biti optueni za uvredu katolike vere i prisiljeni da emigriraju da bi spasili goli ivot.45 Rasprava se, logino, po pravilu gubila, ali je za veinu Jevreja bilo prihvatljivije da budu izbeglice nego da budu prinueni da se obrate u katolicizam. em-Tov Ibn aprut je iveo u vreme kada su rasprave bile najuestalije i da bi pomogao svojim sunarodnicima seo je i napisao polemiku knjiicu koja negira katolicizam. em-Tovova polemika taktika je bila da ide kroz Novi Zavet, deo po deo, traei slabosti koje se mogu koristiti protiv katolicizma. Ono to je interesantno, jedan od njegovih uobiajenih trikova je bio da citira stihove u kojima katolici kre direktne Jeuine zapovesti.46 Na kraju em-Tovove polemike knjiice pod nazivom Kamen ispita (Even Bohan), on je ubacio i hebrejsku verziju Jevanelja po Mateju u vidu dodatka. em-Tov objanjava da ako njegovi sunarodnici Jevreji ele da preive ove Rasprave, oni moraju da se bolje upoznaju sa Novim Zavetom. Jevrejska verzija Mateja koja je dodata na kraju em-Tovove knjiice Kamen ispita se danas obino naziva em-Tovov hebrejski Matej. em-Tovov hebrejski Matej je poznat vekovima, ali se uvek smatralo da je em-Tov jednostavno preveo svoju verziju Mateja sa grkog ili latinskog na hebrejski. Onda je osamdesetih godina XX-og veka Dord Hauard sa Univerziteta Merser (Mercer University) u Dordiji izveo detaljnu lingvistiku studiju u kojoj je pokazano da postoje delovi em-Tovovog hebrejskog Mateja koji se ne mogu lako objasniti prevodom sa grkog. Kada sam doao do dela Hauardove knjige u kojoj je izloena lingvistika analiza, bio sam ushien; sada sam opet bio u svom elementu.

45

Dobra knjiga o Raspravama je Ajzentajnova (Eisenstein) Ozar Vikuhim (vidi Bibliografiju). Dobar primer Jevrejina koji je bio prisiljen da bei nakon Rasprave, je Nahmanid (1194-1270). 46 Na primer, iz Mateja 12:1-8, em-Tov zakljuuje da su katolici odbacili abat, iako je Jeua oigledno svetkovao abat. Vidi i Garshowitz pp. 307-309. Strana 25 od 57

Jedna od stvari koje je Hauard naao u em-Tovovom Mateju je hebrejska igra rei.47 Kod igre rei se na razliitim mestima koriste rei sa slinim izgovorom, a razliitim znaenjem. Ona je uobiajena za Tanah i predstavlja integralni deo hebrejskog pripovedanja. Na primer, prvi ovek se naziva Adam ( ) jer je nainjen od zemlje, koja se na hebrejskom kae adama ( ). U stvari postoji i druga re za zemlju arec ( ), to se moglo koristiti u Prvoj Mojsijevoj. Ali re adama (zemlja) se koristi vie puta u Prvoj Mojsijevoj 2 kao igra rei nasuprot Adamu. U drugom primeru, Tora nam govori da su ovek i njegova ena bili goli, ili na hebrejskom arumim ( ).48 Ve u sledeem stihu nalazimo da je zmija bila inteligentna, ili na hebrejskom arum ( ). U ovoj igri rei se suprotstavljaju goli arumim ( )i inteligentan, mudar arum ( 49 ). Ova igra rei nema nikakvu skrivenu poruku, ona je jednostavno sastavni deo sklopa i stila hebrejskog pripovedanja. Sledei primer se nalazi u viziji proroka Jeremije: Posle mi doe re Gospodnja govorei: ta vidi, Jeremija? I rekoh: Vidim prut bademov (aked ). Tada mi ree Gospod: Dobro si video, jer u se zaloiti (oked ) oko rei svoje da je izvrim. (Jeremija 1:12) Ovde je igra rei isprepletena sa Jeremijinom vizijom. On vidi bademov prut, na hebrejskom aked ( ), a kao odgovor Gospod e se zaloiti, na hebrejskom oked ( ). Svakako na nekom drugom jeziku ovaj izraz nema smisla. Dok je na hebrejskom veza oigledna, italac na nekom drugom jeziku se udi kakve veze ima bademov prut sa Stvoriteljevim nastojanjem da odri svoju re. Ovakve igre rei su veoma este i mogu se nai na skoro svakoj stranici Tanaha. Zato je bilo veliko iznenaenje kad je Hauard pronaao hebrejsku igru rei u em-Tovovom Mateju, jer se pretpostavljalo da je to prevod sa grkog. Na primer u Mateju 18:9 Jeua kae: I ako te oko tvoje sablanjava (tahilha ), izvadi 50 ga i baci od sebe (taliheha ). Ovde se nalazi igra rei izmeu rei koje zvue slino: tahilha sablazniti i taliheha baci od sebe. Kako je hebrejska igra rei mogla ui u knjigu prevedenu sa grkog? Svakako, jedan primer igre rei ne moe biti dokaz da je knjiga napisana na hebrejskom, jer to moe biti sluajnost. Ali, ako se ona nalazi i na drugim mestima, teko se moe prihvatiti da se radi o prevodu sa grkog originala. Ali em-Tovovov hebrejski Matej obiluje igrama rei. Na primer: A narod videvi (vajiru ) zadivi se (vajiru ) i proslavi Boga, koji je dao takvu vlast ljudima. 51 (Matej 9:8) U ovom sluaju igru rei ine homonimi izvedeni iz razliitih korena (raa ... videti nasuprot jara ... bojati se, diviti se). Mnogo sloeniji sluaj nalazimo u Matej 12:13.15:

47 48 49 50

Za vie detalja vidi Howard 1987 pp. 194-201 i Howard 1995 pp. 184-190. 1 Mojs. 2:25 Sa ovim se ne slae prevodilac. Vidi Otkrivenje 3:18. U em-Tovovom hebrejskom Mateju 18:9 pie:

[: ] ...
Svi tekstovi iz em-Tovovog Mateja su uzeti iz Hauardovog izdanja, osim ako drugaije nije navedeno. Samoglasnike je dodao pisac. 51 U em-Tovovom hebrejskom Mateju 9:8 pie:

[= ] [= ]

Strana 26 od 57

Tada ree oveku: Prui ruku svoju. I prui (vajet ). I postade zdrava kao i druga... I desi se nakon toga, i Jeua je znao, i okrenu (vajet ) odatle i narod mnogi iae za 52 njim... Ovde se re vajet ( ) koristi dva puta sa dva razliita znaenja (i prui i i okrenu). Slian primer nalazimo u Mateju 14:35-36: (35) ...i donesoe mu sve bolesnike (haholim ) od svih slabosti. (36) I moljahu (vehilu ) ga...53 U ovom primeru, koren hlh ... poprima dva razliita znaenja (bolesnike i moljahu) - tipina hebrejska igra rei. Postoje, ak i sluajevi gde se igra rei preplie u itavoj prii. Na primer u Mateju 18:23-34 Jeua poinje priu koristei re alem ( ) (platiti) pet puta. Zatim zakljuuje u 35. stihu: Tako e i Otac moj nebeski uiniti vama, ako ne oprostite svaki bratu svojemu celim ( alem ) 54 srcem. U pouci ove prie koristi se isti koren rei alem . .. ali sa drugaijim znaenjem (celim naspram platiti). Jedan od glavnih dokaza koji navode oni koji veruju da je Jevanelje po Mateju napisano na grkom jeziku predstavlja igra rei na samom grkom. U Mateju 16:18 Jeua kae imonu: Ti si Petar (Petros ), i na tome kamenu (petra ) sazidau Crkvu svoju... (Matej 16:18) Ova igra rei se bazira na grkoj rei petra koja znai kamen i iz koje se izvodi ime Petar (Petros).55 Ovo se obino navodi kao odluni dokaz da je Matej prvobitno pisan na grkom, jer je oigledno da je grka igra rei isprepletena sa sadrajem stiha. Ali u ovom stihu na hebrejskom postoji sasvim drugaija igra rei! U hebrejskom Mateju Jeua kae: Ti si kamen (even ) i sagradiu (evne ) svoju kuu molitve na njemu. U hebrejskom Mateju, igra rei je izmeu even ( ) kamen i glagola evne ( ) sagradiu.56 Ova igra rei je vana poto se bazira na slinoj igri rei kao Psalam 118:22: Kamen (even ) koji odbacie zidari (bonim ), posta glava od ugla, koji se kasnije citira u Mateju 21:42, 44!57 Zato su ove igre rei vane? Ako je em-Tov hebrejski Matej bio prevod sa grkog, odakle potiu sve te igre rei? Svrha igre rei je da ulepaju tekst i ukau na neku teoloku poruku. Ali, zato bi se jedan rabin iz XIV veka, koji pie knjigu da opovrgne katoliko hrianstvo, muio da ulepa hebrejski prevod Mateja?
52

U em-Tovovom hebrejskom Mateju 12:13. 15 pie:

... (13 ) ... ] [ (15)

53

U em-Tovovom hebrejskom Mateju 14:35-36 pie:

... . (36) (35)

54

U em-Tovovom hebrejskom Mateju 18:23-35 pie:

(24 ) , (23) (25 ) (28 ) (27) (26 ) ( 29 ) (31 ) (30) (33 ) ! , (32 ) (35 ) ? (34)
55 56

Ova igra rei se naziva i objanjenje imena. U em-Tovovom hebrejskom Mateju 16:18 pie:

...
57

Uporedi Howard 1995 p. 185. Strana 27 od 57

Postoje i drugi argumenti pored igre rei koji podravaju hebrejski original. U nekim sluajevima izgleda kao da grki Matej nema smisla ili predstavlja potekou za razumevanje, dok je u emTovovom hebrejskom Mateju sasvim logian i razumljiv. Na primer u grkom stoji: Jer su svi Proroci i Zakon proricali do Jovana. (Matej 11:13)58 Da sam ja em-Tov koji pie raspravu protiv katolikog hrianstva, ja bih uzeo ovaj stih kao svoj prvi argument. Ovde, crno na belo, u grkom Mateju pie da Tanah ne govori o Jeui; Tanah je prorokovao samo do Jovana Krstitelja, dok Jeuina misija nije proreena Tanahom. Tako kae grki Matej! Hebrejski Matej, meutim, ima malu, ali veoma znaajnu razliku, i kae: Jer su svi Proroci i Tora proricali o Jovanu. (Hebrejski Matej 11:13)59 Ovaj hebrejski tekst ima vie smisla. Tu se jednostavno kae da se irom Tanaha nalaze stihovi koji upuuju na proroka kao to je bio Jovan Krstitelj (moda e neko uzeti Malahijino poslednje proroanstvo kao primer). Rei do i o na grkom jeziku se sutinski razlikuju (heos naspram peri ), ali na hebrejskom razlika je u samo jednom slovu (ad naspram al ).60 Dakle, ako je em-Tovov hebrejski Matej bio samo prevod sa grkog, onda se taj grki tekst na kome se bazira, sutinski razlikuje od svih grkih tekstova pronaenih do danas. Ali, ako je grki Matej prevod sa hebrejskog, onda je hebrejski original na kome se on bazira veoma slian emTovovom hebrejskom Mateju.61 Grki Matej do Hebrejski ekvivalent Grki ekvivalent ad heos Hebrejski Matej o al peri

Ako je em-Tovov Matej samo prevod sa grkog, zato bi hebrejski prevod imao vie smisla od grkog originala? U em-Tovovom interesu bi bilo da sauva grki smisao koji prua jae argumente protiv katolicizma, to je i bio njegov cilj.62 Ako em-Tovov Matej nije prevod sa grkog, onda ta je to? U zakljuku svoje knjige Hauard objanjava: Istraivanje ovog teksta dovodi do zakljuka da izvorni tekst hebrejskog Mateja u emTovu jeste jedna prvobitna zbirka tekstova, a nikako prevod. Izvorni tekst je, meutim, bio izloen nizu revizija, tako da sadanji tekst em-Tova predstavlja original, ali u jednoj neistoj formi.63
58 59

Matej 11:13 na grkom: U em-Tovovom hebrejskom Mateju 11:13 pie:

60 61

Paralelni stih u Luka 16:16 takoe koristi do Jovana, ali koristi drugu grku re za do mehri .

Uoiti da u prvom izdanju svoje knjige, Hauard ne gleda grki i hebrejski kao izvor i prevod, ve kao dva izdanja istog dela (Howard 1987 p. 225). Navedeno izvoenje zakljuka potie od autora (N. Gordona), ali uporediti i Howard 1986a p. 225. 62 Pogledati na primer em-Tovovu primedbu na Matej 21:5 gde navodi da postoji pogreno citiranje Zaharije 9:9. emTov kae da Zaharija govori o enki magareta, dok Matej to menja u mujaka! Uporedi Howard 1987 p. 179. 63 Howard 1987 p. 223. U izdanju svoje knjige iz 1987. god. Hauard govori o originalnom hebrejskom Mateju, kao prvoj recenziji, koja moe ak i prethoditi grkom tekstu (Howard 1987 pp. 223-226). U izdanju svoje knjige iz 1995. god. pod nazivom Hebrew Gospel of Matthew, Hauard ublaava taj zakljuak (Howard 1995 p. 190), iako jo uvek tvrdi da jedinstvena i arhaina potka ovog teksta ide do prvih vekova hrianske ere (Howard 1995 p. 212). Na drugom mestu u istoj studiji on pie: em-Tovov Matej, kao to je odtampan ovde, ne predstavnja original u istoj formi. On pokazuje Strana 28 od 57

To znai da em-Tovov hebrejski Matej nije originalni Matej, ali u svojoj pozadini ima elemente originalnog Mateja. Da bi se to pokazalo striktnije, potrebno je uroniti dublje u postojei hebrejski tekst Jevanelja po Mateju. Nakon desetak proeljanih poglavlja, to postaje sasvim jasno. em-Tovov hebrejski Matej je oigledno kontaminiran grkim Matejom do te mere da ak sadri i grke rei transkribovane na hebrejski. Izgleda kao da je neko seo sa hebrejskim Matejom u jednoj ruci i grkim u drugoj sa ciljem da se hebrejski tekst dotera prema grkom. Izgleda da su tokom vekova dobri poznavaoci Jevanelja uoili razlike izmeu hebrejskog i grkog Mateja i pomislili da se radi o grekama u hebrejskom tekstu. U stvari, ove greke su bile u grkom tekstu, dok je hebrejski predstavljao originalni tekst koji je pisao Matej lino. Ali ovi strunjaci nisu shvatali da su nepanjom prilagodili hebrejski prema grkom. Tako, kada se em-Tovov Matej slae sa postojeim grkim tekstom, mi nemamo ta da nauimo, jer se najverovatnije radi o prilagoavanju prema grkom. Ali, kada se hebrejski Matej razlikuje od grkog teksta, on verovatno sadri originalni tekst koji se izgubio u grkom. 64

kontaminaciju jevrejskih prepisivaa tokom srednjeg veka. Meutim, ispostavlja se da su znaajni delovi originala sauvani, ukljuujui neminkani stil, negramatike konstrukcije i aramaistine oblike (Howard 1995 p. 178). Ovaj zakljuak, Hauard kasnije ublaava jo vie (Howard 1999 par.7. ) 64 Vidi i dve studije Shedinger-a. Strana 29 od 57

Glava 8

Mojsijev presto
Kada sam se naoruao ovim novim saznanjem, konano sam otvorio Matej 23:2-3 u emTovovom hebrejskom Mateju da vidim ta pie. Kao to je ve navedeno, u prevodu sa grkog pie: (2) Na Mojsijev presto sedoe knjievnici i fariseji. (3) Sve, dakle, to vam kau da drite, drite i tvorite; ali po delima njihovim ne postupajte, jer govore a ne tvore. (Matej 23:2-3) Ali kada sam pogledao u hebrejski tekst Mateja, naao sam neto sasvim drugaije:

(2) (3)
(2) Al kise Moe jevu haperuim vehahhakhamim. (3) Veata, kol aer jomer lakhem, imru va'asu, u vetakanotehem uma'asehem al ta'asu, ehem omrim vehem enam osim. Ili, prevedeno na na jezik: (2) Fariseji i mudraci sedoe na Mojsijev presto. (3) I sada, sve to vam on kae, drite i inite, ali po njihovim propisima (takanot ) i njihovim primerima (ma'asim ) ne inite, jer oni govore ali ne ine. U hebrejskom Mateju Jeua govori svojim uenicima da ne sluaju fariseje. Ako oni tvrde da imaju autoritet poto sede na Mojsijevom prestolu, onda treba da dre i ine to Mojsije kae! Da bi shvatili ta se desilo, treba uporediti hebrejski sa grkim. U grkom tekstu, uenicima se zapoveda da dre sve to oni [fariseji] kau, ali u hebrejskom Jeua kae svojim uenicima da dre sve to on [Mojsije] kae. Ovo su dve sutinski razliite poruke, ali na hebrejskom jeziku, razlika je u samo jednom slovu! Na hebrejskom, on kae je jomar ( ), dok oni kau je jomru (

).65 Jedina razlika izmeu ove dve rei u originalnom tekstu (bez takica) jeste dodatak jednog slova vav ( )u rei jomru ( )oni kau. Zapanjujue je kako jedno od najmanjih slova u hebrejskoj abecedi 66 vav (), moe izazvati tako veliku razliku u znaenju! Dodavanjem ovog malog
slova, Jeuina poruka da se slua Mojsije (sve to on kae) postaje zapovest da se sluaju fariseji (sve to oni kau). Sa druge strane, na grkom jeziku razlika izmeu on kae (eipe ) i oni kau (eiposin ) je mnogo vea. Ovo nam sugerie da je grki prevodilac pogreno proitao hebrejski tekst, kao da sadri to dodatno slovo vav (). Moda prevodilac nije ak ni imao predstavu o farisejima!

65

U hebrejskom pismu kojim je pisan Tanah (Stari Zavet) samoglasnici se praktino nisu oznaavali, ve su pameni (samoglasnici u semitskim jezicima se stavljaju po prilino strogim i jednostavnim pravilima). Znakovi za samoglasnike (takice i sl.) su uvedni tek poetkom srednjeg veka, da se ne bi zaboravili. (prim. prev.) 66 Tanije, alefbetu, poto sve indoevropske abecede vode poreklo od hebrejskog alefbeta. Alef (prvo slovo alefbeta) na hebrejskom jeziku znai vo, a bet (drugo slovo) znai kua, gimel (tree slovo) znai kamila, (etvrto slovo) dalet vrata itd. Na grkom i svim ostalim jezicima alfa, beta, gama, delta, itd. su rei bez znaenja. (prim. prev.) Strana 30 od 57

Poto je pouio svoje uenike da rade kako Mojsije kae, Jeua nastavlja da oni ne treba da rade po takanot ( ) i ma'asim ( ) fariseja.67 Ove dve rei takanot i ma'asim postaju znaajne kada se pria o farisejima. Re takanot smo ve sreli kada smo prouavali pet rabinskih greaka. U farisejskom argonu, re takanot znai propis, amandman, reforma, ili preciznije, propis koji menja biblijski zakon. Sami rabini prave razliku izmeu biblijskog zakona i njihovih novokomponovanih zakona koje nazivaju takanot amandmani. Standardni leksikon za post-Tanah hebrejski, The Jastrow Dictionary,68 daje sledei primer koreenja rei takanot: Da li ovo naziva halakhot (zakonske odluke)? Ovo su prepravke [takanot] (promene biblijskog zakona).69 Ako je tekst em-Tovovog Mateja ispravan, onda Jeua upozorava svoje uenike da ne slede takanot, tj. rabinske propise. Svakako, ovo je u skladu sa onim to Jeua ui svoje uenike u Mateju 15:3 i dalje: Zato i vi prestupate zapovest Boiju za predanje svoje?... I ukidoste zapovest Boiju za predanje svoje. Poput karaitskih mudraca iz srednjeg veka, Jeua optuuje fariseje da stavljaju svoje novokomponovane zakone iznad zakona Tore. Interesantno, u hebrejskom Mateju 15:3, re prevedena kao predanje je takoe takanot, prepravke biblijskog zakona!70 Ova nit se protee kroz itavu knjigu. Jeua propoveda protiv takanot, farisejskih novotarija koje menjaju biblijski zakon. U grkom Mateju 15:8-9 Jeua optuuje fariseje zbog uenja naukama i zapovestima ljudskim, to je, kako se smatra, navod Isaije 29:13. Meutim, to nije tano ono to Isaija kae. Isaija, u stvari, govori o nauenim zapovestima ljudskim. Neverovatno, hebrejski Matej tano navodi Isaiju, od rei do rei.
Grki Matej 15:9 Hebrejski Matej 15:9 Hebr. Isaija 29:13 uei naukama i zapovestima ljudskim zapovest je ljudska kojoj su naueni zapovest je ljudska kojoj su naueni

Ovo je veoma vano, jer, ako je em-Tov Ibn aprut prevodio sa grkog i uoio da se u Novom Zavetu pogreno citira Isaija, on bi hteo da sauva ovo pogreno citiranje kao orue u njegovim raspravama sa katolicima. Ako je em-Tovov hebrejski Matej zaista prevod sa grkog, kako to da
67

U Hauardovom prevodu Mateja 23:3 stoji (they) say, tj. (oni) kau (Howard 1987 p. 113), ak iako hebrejski tekst na suprotnoj strani sadri re jomar ( )on kae (Howard 1987 p. 112)! Hauard koristi zagrade da naglasi da se njegov engleski prevod razlikuje od hebrejskog teksta. U stvari, razlika postoji zato to u est rukopisa, koje Hauard oznaava sa ABDEFG, pie jomru ( )oni kau, dok u rukopisu Britanske Biblioteke (Add. 26964 Folio 205b) i rukopisu C (OxfordBodleian Library MS Opp. Add. 4. 72 Folio 76b) pie jomar ( )on kae (u devetom rukopisu koji Hauard oznaava sa H, nije sauvan stih Matej 23:3). Meutim, sam Hauard objanjava (Howard 1987 pp.xxi) da su rukopis Britanske Biblioteke i rukopis C, najpouzdaniji, poto su ostali rukopisi mnogo dalje otili kroz proces asimilacije prema postojeem grkom tekstu. To znai, da ako pronaemo razliku izmeu rukopisa Britanske Biblioteke (i C) i ostalih rukopisa, pri emu se ostali rukopisi slau sa grkim, velika je verovatnoa da rukopis Britanske Biblioteke predstavlja originalniji tekst (uporedi Howard 1995 pp. 182183). Zbog toga je i sam Hauard izabrao rukopis Britanske Biblioteke kao osnovu za svoje tampano izdanje. Nikols (Nichols, vidi fusnotu na kraju poglavlja) nalazi da Stari latinski rukopis (ff2) takoe ima singular na tom mestu [dixerit]. Tokom svog istraivanja, otkrio sam da je tekst jomar ( )on kae sauvan i u jo dva rukopisa: MS Roma-Biblioteca Casanatense 3099 i MS Livorno-Talmud Tora 53. 68 Ovo je specijalni renik za hebrejski i aramejski jezik koji su se koristili u ranim rabinskim tekstovima, to odgovara hebrejskom jeziku koji se govorio u Judeji i Galileji u I veku n.e.
69 70

Jastrow p. 1693, za re citira Vavilonski Talmud, Baba Metsia 112b. U em-Tovovom hebrejskom Mateju 15:1-3, 7-9 pie:

, (2) (1) ) ! ?... (7) ? (3) , (9) , , (8

Strana 31 od 57

se njegovo citiranje Tanaha slae sa originalnim hebrejskim, od rei do rei, dok je citiranje u grkom tekstu u najboljem sluaju prepriavanje? Kada sam uoio tano navoenje Isaije 29:13, bio sam zadivljen; karaitski mudraci su takoe optuivali fariseje da slede nauene zapovesti ljudske i, kao to sam ranije naveo, ova fraza se veoma esto nalazi u srednjovekovnim karaitskim spisima. Druga stvar na koju Jeua upozorava svoje uenike su ma'asim ( ) fariseja. Prema Destrouovom reniku ma'asim su uzori, primeri, presedani ili tanije, dela koja slue kao uzori. Koncept ma'asim je jedinstven u farisejskom jaudaizmu. Nije udno to grki prevodilac Mateja nije imao predstavu na ta se ta re odnosi, tako da je preveo bukvalno kao erga dela. Ali, Jeua govori o ma'asim fariseja, to je neto veoma specifino. Kada neki farisej ne zna zakon u datoj situaciji, on gleda primer jednog od svojih uitelja. Fariseji smatraju da ako je neko od uitelja poinio odreeno delo, to je ono to Usmeni zakon zahteva. To se zove ma'ase ( ) ili u mnoini ma'asim primeri. Ovaj koncept je kanonizovan u talmudskom pravilu ma'ase rav ( ) primeri uitelja (Babylonian Talmud, Sabbath 21a). Talmud navodi brojne ma'asim, iz ega se izvode praktini zakoni. Na primer, rabini imaju pravilo da je dozvoljeno korienje mosta koji je nainio neki ne-Jevrejin na abat, ako on nije nainjen naroito za Jevreje. Ovo udno pravilo se izvodi iz sledeeg primera: Ma'ase u kojem su rabin Gamaliel i stareine putovali brodom, kada je jedan ne-Jevrejin nainio most za izlaz sa broda, i rabin Gamaliel i stareine preoe preko njega. (Babylonian Talmud, Sabbath 122a) Rabini su smatrali da rabin Gamaliel i stareine ne mogu da pogree, pa injenica da koriste most pokazuje da je to dozvoljeno delo. Uenje primera iz rabinskih dela je uobiajeni metod koji rabini koriste za izvoenje religioznih zakona. Nema potrebe za traenjem odgovora u Bibliji, jer rabinski primer je bolji.71 Prema hebrejskom Mateju, Jeua upozorava uenike da ne gledaju ma'asim, primere rabina, kao standard za ispravno ponaanje. Takoe, ne treba da slede takanot, novokomponovane rabinske zakone. Umesto toga, treba da sluaju ta kae Mojsije, jer, na kraju krajeva, rabini tvrde da imaju vlast poto sede na Mojsijevom prestolu.72 Ovo podsea na uenje u vezi novia sa cezarovim likom (Matej 22:20-21). Ako je novi cezarov, daj ga cezaru.73 Ako je to Mojsijev presto, onda radi kako Mojsije kae.

71

Jedno alternativno objanjenje ma'asim dela, koje mi je prvi sugerisao Avi Ben Mordehaj, zasniva se na korienju ove rei u dokumentu 4QMMT iz svitaka sa Mrtvog mora. U 4QMMT (4Q398 14-17 ii:3), fraza ma'ase hatora ( ) dela zakona se odnosi na primenu Tore onako kako tumae autori tog legalnog dokumenta koja se ponekad prilino razlikuje od onoga to Tora ustvari kae. Bazirajui se na ovom objanjenju, Jeua bi upozorio svoje uenike da slede Toru, ali da ne prihvate farisejsko tumaenje Tore. Iako je ovo objanjenje interesantno, ono ima dva ogranienja. Kao prvo, Matej 23:3 govori o ma'asehem ( ) njihova dela, tj. dela fariseja, a ne ma'ase hatora ( ) dela zakona, to je fraza koja se nalazi u 4QMMT. Drugo, fraza dela zakona sa znaenjem primene Tore koje tumae fariseji (ili bilo ko drugi) se ne nalazi nigde u ogromnoj ranoj farisejskoj literaturi sauvanoj u Mini, Talmudu i Midrau. S druge strane, veina ove farisejske literature nije napisana pre III veka n.e., dok 4QMMT pokazuje da se ovaj izraz koristio u hebrejskom iz I veka n.e., bar od pisca 4QMMT. Ova sugestija ostaje kao mogunost. 72 Mora se odati priznanje Rosu Nikolsu (Ross K. Nichols), koji je, koliko ja znam, bio prvi naunik koji je uoio nijansu teksta jomar ( )on kae u em-Tovovom hebrejskom Mateju 23:3. Nikols pie u studiji objavljenoj na internet adresi http://www.ancientpaths.org/ da je doao do svog otkria 1995 g. Meutim, Nikols ne pravi referencu na dodatni tekst i njihov takanot, vezu ovog dodatnog teksta sa hebrejskim Matejom 15, ili na znaenje ma'asim unutar farisejskog konteksta. Svakako, Nikols uopte ne spominje vezu ovih tekstova sa karaitima. 73 I ree im: iji je ovaj lik i natpis? Rekoe mu: Cezarev. Tada im ree: Podajte, dakle, cezarevo cezaru, i Boije Bogu. (Matej 22:20-21) I u hebrejskom i u grkom Mateju, kae se vrati cezaru to je cezarovo! Ako je to cezarov novi, onda mu ga vrati. Strana 32 od 57

Glava 9

Govore, ali ne ine

Zadnje rei iz Mateja 23:3 predstavljaju naroito interesantan problem: ...ali po njihovim propisima (takanot) i njihovim primerima (ma'asim) ne inite, jer oni govore, ali ne ine. (Hebrejski Matej 23:3) ta je Jeua mislio kad je rekao [oni] ne ine? ta oni ne ine? Kada sam prvi put itao ovo na hebrejskom, zvualo je kao da neto nedostaje na kraju stiha. U isto vreme, neto u vezi ovoga mi je izgledalo poznato, ali nisam bio siguran ta. Tokom sledeih nekoliko sedmica sam premiljao o reima jer oni govore ali ne ine. Neto je ovde nedostajalo, ali ta? Odgovor je doao do mene na potpuno neoekivan nain. Kao karaita esto se konfrontiram sa ljudima koji nemaju predstavu ta je to karaitski judaizam. Jedna od najeih predrasuda je da karaiti veruju samo u Toru (pet knjiga Mojsijevih) i da imaju bogosluenje na gori Gerizim. Kao to uvek objanjavam, za goru Gerizim su vezani Samarjani, a ne karaiti. Karaiti veruju u celi Stari Zavet, od Prve Mojsijeve do Malahije (ili, od Prve Mojsijeve do Knjige Dnevnika, Stari Zavet na hebrejskom ima drugaiji raspored knjiga). Karaiti takoe smatraju da je Jerusalim mesto koje je Bog izabrao kao izabrano mesto za svoje ime zauvek (2. Carevima 12:7). Za razliku od toga, Samarjani su potomci vavilonskih ne-Jevreja koje je silom naselio asirski car u srednjem delu Izraela i koji odravaju svoje bogosluenje na jednom visokom mestu na gori Gerizim.74 Pria o Samarjanima se nalazi u 2. Carevima 17. Kada su ovi Mesopotamci naselili Samariju, poeli su da ih napadaju lavovi. Zato su traili od asirskog cara da poalje svetenika izmeu prognanih Izraelaca da poslue lokalnim bogovima. Ovaj svetenik je pripadao loim jevrejskim svetenicima koji su sluili na visokim mestima, to je bio jedan od najveih grehova severnih plemena od vremena Jerovoama (2. Car. 17:12-23). Ali, ovaj svetenik je poneo sa sobom i jedan primerak Tore i poeo da ui Samarjane o pravom Bogu. Na kraju, Samarjani su sluili pravom Bogu, kao i svojim bogovima (2. Car. 17:28-32). Jednog dana sam primio jo jedan e-mail od osobe koja je brkala karaite sa Samarjanima; svake sedmice primim nekoliko takvih mejlova. Kada sam seo da odgovorim na taj e-mail, odluio sam da osveim memoriju ponovnim itanjem 2. Carevima 17. Dok sam itao ovaj biblijski izvetaj o Samarjanima, naiao sam na teko razumljiv stih. Ovaj stih iz Tanaha je pria o Samarjanima u malom: 1. I do dananjeg dana rade po starim obiajima; 2. ne boje se Gospoda, i ne rade 3. (ni) po svojim uredbama i obiajima, 4. (n)i po zakonu i zapovesti to je zapovedio Bog sinovima Jakovljevim... (2. Car. 17:34)75
74

Kao to su Asirci iselili severna izraelska plemena u strane zemlje, oni su i doveli strance i naselili ih u Izrael. Smatrali su da e grupa ljudi u stranom okruenju sa slabim vezama sa zemljom u koju su doseljeni biti lojalnija carskoj vlasti nego domai stanovnici koji bi imali duboke korene i istoriju nezavisnosti svoje zemlje. 75 Obratiti panju da se ne nalazi samo u drugom delu stiha, ali se automatski prenosi na ostale delove (za razliku od naeg jezika, gde se negacija mora nalaziti u svim delovima /prim. prev./). 2. Carevima 17:34 na hebrejskom glasi: 1. 2. 4. 3 . Strana 33 od 57

Ovo je doslovan prevod stiha onako kako se nalazi u hebrejskom jeziku, i jasno je da nema smisla. Izgleda kao da se u Knjizi o Carevima kritikuju Samarjani zato to ne rade po svojim uredbama i obiajima, dok se na poetku istog stiha kritikuju to rade po svojim starim obiajima. Pa, ta se to dogaa ovde? Svi standardni prevodioci samo preu preko ovog stiha, prepriavi ga ugrubo.76 Ali ako se fiksiramo na ono to se govori na hebrejskom, dolazimo do udne fraze ne rade, koja kao da se ne uklapa u stih. Kada sam ovo proitao, znao sam da je hebrejska sintaksa, nain kako se sastavljaju reenice, sasvim drugaija od engleske. Ponekad je potrebno proitati hebrejski stih vie puta naglas da bi se razumelo znaenje. Nakon ovoga, na hebrejski stih dobija potpuni smisao, ali se mora prevesti promenom reda reenica, kao to sledi:77 1. I do dananjeg dana rade po starim obiajima; 3. po svojim uredbama i obiajima, 2. ne boje se Gospoda, i ne rade 4. (n)i po zakonu i zapovesti to je zapovedio Bog sinovima Jakovljevim... (2. Car. 17:34)78 Nain na koji je ovaj stih sastavljen stavlja akcenat na to to Samarjani rade po svojim uredbama i obiajima, ali ne rade po Tori. Kada sam konano shvatio ovaj stih, sinulo mi je da je to reenje Mateja 23:3. Oba stiha imaju tu naizgled neobjanjivu frazu ne rade, koja kao da se ne uklapa u stih. Ali, ona se sasvim uklapa, kada se 2. Car. 17:34 razume sa ispravnom hebrejskom sintaksom. Jeua koristi taj isti stil kada govori o farisejima, ali po njihovim propisima (takanot) i njihovim primerima (ma'asim) ne inite, jer oni govore ali ne ine (Hebrejski Matej 23:3). 2. Car. 17:34 navodi slinu stvar sa Samarjanima koji slede svoje uredbe i obiaje ali ne ine po Tori. Jeua kae da poput starih Samarjana, fariseji imaju svoje sopstvene uredbe i obiaje koje slede, dok istovremeno oni govore o Tori, ali ne rade po Tori. Da bi to naglasio, on koristi frazu iz 2. Car. 17:34 koja govori o samarjanskim gresima i primenjuje je na fariseje.

76

Veina prevodilaca ini to izostavljajui re svojim, koja se javlja u treoj reenici. (Obini italac jednostavno nailazi u Bibliji na mnogo navodno besmislenih stihova, tako da jedan manje ili vie na predstavlja problem. /prim. prev./) 77 Ovo je est problem kod prevoenja hebrejskog biblijskog teksta. Na primer, u 2 Mojs. 12:15 se kae doslovno: 1. Sedam dana jedite hlebove presne, 2. i prvog dana uklonite kvasac iz kua svojih; 3. jer ko bi god jeo ta s kvascem, istrebie se ona dua iz Izrailja. 4. od prvog dana do sedmog. Oigledno da se ovaj stih treba prevesti sa redom reenica 1, 2, 4, 3. Svi standardni prevodi (ukljuujui i Daniiev prevod) ne ostavljaju ni najmanji trag ekscentrinosti hebrejske sintakse (strukture reenice). Slian primer ovog fenomena u Novom Zavetu je Otkrivenje 20:4-5, gde fraza Ovo je prvo vaskrsenje pripada kraju 4. stiha, a ne kraju 5. stiha. To je i primer u kome je sauvana hebrejska sintaksa u grkom tekstu. Jedan, pomalo komian primer, nalazi se u 1. Mojs. 14:12 gde doslovno pie: Uzee i Lota, i blago njegovo, sinovca Avramovog..., mada oigledno znai Uzee i Lota, sinovca Avramovog, i blago njegovo... 78 Ili u hebrejskom originalu: 1. 3 . 2. 4.

Strana 34 od 57

Glava 10

uli ste da je reeno

Nekoliko sedmica nakon to sam uoio vezu sa Samarjanima, pozvan sam da izloim svoje pronalaske pred malom grupom u Jerusalimu. Dok sam izlagao svoja otkria, postajao sam sve vie svestan da su u grkoj verziji Jeue to neki mogu da zovu grki Isus izbaene mnoge stvari iz Tore i da se promovie farisejizam. S druge strane, hebrejski Jeua kao da pokuava da povrati Toru, koja je godinama bila skrajnuta farisejsko-rabinskim predanjima i ljudskim zakonima. Naao sam sebe kako glasno razmiljam: Da li je hebrejski Jeua bio karaita? Kada sam zavrio sa svojim izlaganjem, prisutni su poeli sa postavljanjem pitanja. Jedan od prisutnih je pitao kako se sve ovo slae sa nizom uenja u kojima Jeua zapoinje sa frazom: uli ste da je kazano... a ja vam kaem... Zar ta uenja ne ukidaju razne stvari iz Tore? Poto do tada nisam razmiljao o tome, odgovorio sam da moram pogledati te stihove i potom dati odgovor. Te noi sam itao uli ste da je kazano... a ja vam kaem... stihove u Mateju 5 na grkom. Izgledalo je da zaista ukida pojedine zapovesti iz Tore. Moda je taj posetilac bio u pravu? Moda je Jeua zaista ukinuo neke delove Tore? Kao karaita, ja nisam bio vezan za ovaj problem, ali kao tekstualnom strunjaku, problem mi se usadio u glavu. Ako je Jeua doao da ukine Toru, kako se to slae sa reima ni jedna titla iz Mateja 5:17, koje kao da podravaju i najsitnije detalje Tore? Oseao sam se kao da sam neto propustio. Sedmicu dana kasnije, seo sam sa svojim prijateljem mesijanskim Jevrejem i itao zajedno sa njim Matej 5. Za mene je naroito problematian bio segment Mateja 5:33-37: (33) Jo ste uli kako je kazano starima: Ne kuni se lano, a ispuni to si se Gospodu zakleo. (34) A ja vam kaem: Ne kunite se nikako: ni nebom, jer je presto Boiji; (35) Ni zemljom, jer je podnoje nogama Njegovim; ni Jerusalimom, jer je grad velikoga Cara. (36) Ni glavom svojom ne kuni se, jer ne moe ni dlaku jednu belom ili crnom uiniti. (37) Dakle, neka bude re vaa: da, da; ne, ne; a to je vie od toga od zloga je. (Matej 5:33-37) Grki Isus jasno kae da se ne treba zaklinjati, ve samo govoriti da ili ne. Ja sam objasnio svom prijatelju mesijanskom Jevreju da je to za mene kao karaitu, veoma osetljiva tema. Jedna od stvari koju su me uili moji rabini jeste da je strogo zabranjeno izgovarati Stvoriteljevo ime. Ja sam prihvatio to uenje, ak i nakon to sam postao karaita. Ono je bilo toliko ukorenjeno, da je postalo moja druga priroda. Ali jednog dana jedan stari karaitski mudrac, Mordekai Alfandari, sa kojim sam esto prouavao, rekao mi je da sednem i proitam naglas 2. Mojsijevu 3:15 naglas: I opet ree Bog Mojsiju: Ovako kai sinovima Izrailjevim: Gospod (JHVH) Bog otaca vaih, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev, posla me k vama; to je ime moje doveka, i to je spomen moj od kolena na koleno. (2 Mojsijeva 3:15) Kad sam proitao ovaj stih, shvatio sam koliko sam greio. Ovde se jasno kae da je Stvoriteljevo ime Jahve (JHVH), koje neko izgovara Jehova, Jihve, itd. Ali, drei se rabinske zabrane, ja sam itao ovaj stih kao da kae: Adonaj (Gospod)... to je moje ime doveka, i to je spomen moj od kolena na koleno. Zabrana izgovaranja imena, stvorila je mentalni blok koji je promenio Boje ime u Gospod, ak iako re Jahve (JHVH - )jasno stoji u hebrejskom tekstu.

Strana 35 od 57

Kada sam ovo shvatio, pale su mi na pamet rei: ujte ovo, ludi i bezumni narode, koji imate oi, a ne vidite... (Jeremija 5:21). Seam se, da sam se udio ta ovaj stih znai kada sam izgovorio da je ime Jahve njegov spomen od kolena na koleno. Ja sam to razumeo kao da je Jahve mrtav i zato ima spomen! Kasnije, kada sam postao strunjak za hebrejski jezik, shvatio sam da se radi o uasnom prevodu. Hebrejska re koja se obino prevodi kao spomen je zikri ( ). Ova re dolazi od korena zkr (.. .) i ima mnogo ire znaenje nego jednostavno spomen. Ona znai odnositi se na neto bilo umom (seati se/spomen) ili usnama (spomenuti). Isti koren nalazimo u 2. Mojsijevoj 23:13 gde se kae: ... Ne pominjite (tazkiru = , od korena zkr ... )imena bogova tuih, i da se ne uje iz usta vaih. To znai da se u 2. Mojsijevoj 3:15 kae: To je ime moje doveka, i time pominjite mene od kolena do kolena. Dakle, Sveto Pismo od nas trai da spominjemo Stvoriteljevo veno ime Jahve! To se slae sa jasnom zapovesti za zaklinjanje u ime Jahvino. Na primer, 5. Mojsijeva 6:13: Gospoda (JHVH) Boga svog boj se, i Njemu slui, i Njegovim se imenom kuni. Ovo je jasna i eksplicitna zapovest da se zaklinjemo u Jahvino ime. Slino, u 5. Mojsijevoj 10:20: Boj se Gospoda (JHVH) Boga svog, Njemu slui i Njega se dri, i Njegovim se imenom kuni. Zaklinjanje u ime Gospodnje (JHVH) se sree u itavom Tanahu. Na primer, u 1. Carevima 2:23 car Solomun se zaklinje prizivajui ime Gospodnje (JHVH): Tako da mi uini Gospod (JHVH) i tako da doda... Drugim reima, on mee na sebe prokletstvo da ga Gospod (JHVH) kazni ako lae ili ne ispuni zahteve svog zaveta. U 1. Samuilovoj 20:3 nalazimo kako se David zavetuje: Tako iv bio Gospod (JHVH)... U Jeremija 12:16 nalazimo korienje formule Tako iv bio Gospod (JHVH)... u veoma vanom proroanstvu za poslednje vreme: I ako dobro naue puteve naroda mog, da se zaklinju mojim imenom: Tako da je iv Gospod (JHVH) kao to su oni uili moj narod da se kune Valom, tada e se sazidati usred naroda mog. (Jeremija 12:16) Uvek sam bio opinjen ovim proroanstvom jer se ovde govori o ne-Jevrejima! Upueno je onim ne-Jevrejima koji su uili Izrael da se kune Valom. Ako se ti ne-Jevreji naue zakletvi Tako iv bio Gospod (JHVH)..., onda e postati deo zavetnog naroda. Oigedno, to se jo nije dogodilo. Do danas je veina Jevreja zaboravila kako da se zaklinje Tako iv bio Gospod (JHVH)..., a i ne primeujem da ba mnogo ne-Jevreja ine to. Ali, to je obeanje da e na kraju vremena ne-Jevreji nauiti da se zaklinju u ime Gospodnje (JHVH) i tako se ugraditi u Izrael. Zato sam bio iznenaen kad sam video u grkom Mateju (5:33-37) da je Jeua ukinuo zaklinjanje, tavie kazavi da je svaki koji se kune od zloga. Ako je to zaista ono to je Jeua rekao, onda ne samo da on ukida Toru ve i odlae ispunjenje proroanstva o kraju vremena iz Jeremijine knjige. Pre nego to sam doneo svoj konaan sud o Jeui, odluio sam da ponovo proverim u hebrejskom tekstu. Ono to sam naao bila je mala razlika, ali to je bila razlika kao izmeu dana i noi. U hebrejskom Mateju, Jeua kae: (33) Jo ste uli kako je kazano starima: Ne kuni se lano [3. Mojs. 19:12], a ispuni to si se Gospodu zakleo [5. Mojs. 23:21]. (34) A ja vam kaem: Ne kunite se niim lano: ni nebom, jer je presto Boiji; (35) Ni zemljom, jer je podnoje nogama Njegovim; ni [Jerusalimom] koji je Njegov grad. (36) Ni glavom svojom, jer ne moe ni dlaku jednu belom ili crnom uiniti. (37) Ali, neka budu rei vae: da - da; i takoe: ne - ne. Sve to se doda ovome, od zloga je. (Matej 5:33-37)79
79

U em-Tovovom hebrejskom Mateju 5:33-37 pie:

(33 ) ( 34) ( 35) ( 36)

Strana 36 od 57

U hebrejskom Mateju Jeua kae da se ne treba zaklinjati lano! Tora kae u 3. Mojsijevoj 19:12 da se ne treba zaklinjati lano u ime Gospodnje (JHVH). Izgleda da su neki fariseji shvatili ovo kao dozvolu da se kunu lano koliko hoe, samo da se pri tome ne spominje ime Gospodnje (JHVH). Ovo udno uenje se zasniva na previe bukvalnom shvatanju 3. Mojsijeve 19:12: Ne kunite se imenom mojim lano. Fariseji su razumeli da ovo znai da dok god se ne kunemo u ime Gospodnje (JHVH), mi smo slobodni da se kunemo lano. Jeua protestuje i kae da je zabranjeno zaklinjati se u bilo ta. Nije vano da li je zakletva u Gospoda (JHVH) ili u Jerusalim. Svaka zakletva u bilo ta je obavezujua. Ako kaemo: Da, kunem se da u uraditi to i to, bez obzira u ta se zakleli, mi moramo drati nau re. Isto vredi ako se zakunemo: Ne, kunem se da neu uraditi to i to, moramo ostati na tome. Jeua zavrava svoje ukoravanje parafrazirajui 5. Mojsijevu 4:2 gde se kae da se ne sme dodavati nita Tori: to je vie od toga od zloga je. Jeua ponavlja ovaj osnovni princip Tore, verovatno da bi utiao svakoga ko pomisli da on dodaje Tori. Ukljuivanje zakletve u bilo ta u zabranu: Ne kunite se imenom mojim lano (3. Mojs. 19:12) nije dodatak Tori. Radi se jednostavno o objanjenju principa koji lei u pozadini zapovesti, a to je zabrana krivokletstva bilo koje vrste, a ne samo u ime Gospodnje (JHVH). Jeua ponavlja zapovest o zabrani dodavanja da bi uenicima bilo jasno da on ne dodaje nita Tori, niti bi ikad to uinio, jer bilo ta dodano Tori jeste zlo! Razlika izmeu grkog i hebrejskog teksta je sutinska! Grki Isus ukida itavu zapovest iz Tore, dok hebrejski Jeua potvruje Toru. Nekoliko sedmica kasnije, sreo sam se sa prijateljima mesijanskim Jevrejima koji su prisustvovali prvom predavanju na kome sam govorio o hebrejskom Mateju. Upitali su me da li bismo mogli pogledati detaljnije neke od problematinih stihova u hebrejskom Mateju. Kao karaita, uvek zahtevam da mi ljudi pokau gde je neto napisano tako da mogu i sam da vidim, i bio sam srean to sam nauio i druge tom principu. Prostudirali smo problem o zaklinjanju i ja sam ispriao ta sam otkrio. Jedan od njih je upitao da li znam ijedno farisejsko miljenje gde se govori da je zakletva obavezujua samo ako se navodi ime Gospodnje (JHVH). Proverio sam to pitanje, ali nisam naao ni jednu referencu u Talmudu. Svako ko prouava Talmud zna da za svako pitanje religioznog zakona, obino postoje dva dijametralno suprotna gledita. Jedan rabin moe da kae da je neto isto, dok bi drugi to proglasio neistim. Po farisejskom miljenju to nije u neskladu sa tvrdnjom da je usmena Tora otkrivena na gori Sinaj. Talmud objanjava da kada dva rabina izloe dva dijametralno suprotna gledita, oba, i ovo i ono su rei ivog Boga.80 Drugim reima, kada je Bog navodno otkrio usmenu Toru na gori Sinaj, on je Mojsiju dao dva razliita pravila za svaki segment zakona. Neki rabini objanjavaju da je prvo miljenje za sadanje vreme, dok e drugo miljenje postati operativno tek nakon budueg Mesijinog dolaska. Uprkos razliitim miljenjima u Talmudu, nigde nisam naao potvrdu da su fariseji verovali da zakletva koja ne spominje ime Gospodnje (JHVH) nije obavezujua. Pretpostavio sam da moda farisejski stav po kojem je zakletva bez imena Gospodnjeg (JHVH) neobavezujua, jednostavno nije upisana u Talmud. Zna se da su mnoga farisejska uenja izgubljena. Zaista, skoro jedna treina Jerusalimskog Talmuda je potpuno nestala!81 Samo to sam to izustio, pogledao sam na hebrejski Matej 23 koji se nalazio ispred mene, i naao potvrdu onoga to sam smatrao teorijom! Poeo sam da itam:
(37)
Rabinski eufemizmi i su zamenjeni u originalno i ( redom) u svim citiranjima em-Tovovog hebrejskog Mateja. Videti takoe diskusiju o zaklinjanju u Howard 1995 pp. 213-214. Uporediti i Jakov 5:12.
80

Rabin Aba je rekao u ime Samuila: Tri godine dom amajev i dom Hilelov su bili u sukobu. Svako od njih je govorio: 'Zakon je na naoj strani.' Tada doe glas sa neba i ree: 'Oboje, i ovi i oni govore rei ivog Boga' (Babylonian Talmud, Erubin 13b) 81 Na primer, pravila jerusalimskog Talmuda Kodaim i Tohorot (izuzevi tri poglavlja), koja spominju srednjovekovni autori, ne postoje vie. Strana 37 od 57

(16) Teko vama, prestoli slepi, koji govorite: Ako se ko kune hramom, to nije nita; a ko se kune neim posveenim za hram, kriv je. (17) Bezumnici i slepci! Jer ta je vee: hram ili ono to je posveeno hramu? (18) I [kaete] ako se ko kune rtvenikom, nita je to, a ko se kune darom, mora ga doneti. (19) ta je vee: dar ili rtvenik? Hram ili rtva? (20) Koji se, dakle, kune rtvenikom, kune se njim i svim to je na njemu. (Hebrejski Matej 23:16-20)82 U ovim stihovima Jeua se obraa farisejima. Pre toga je rekao da oni sede na Mojsijevom prestolu, a sada ih na hebrejskom zove prestoli slepi; oni su seli na prestolu Mojsijevom, ali su duhovno slepi. Onda ih ukorava zbog izjave da ako se neko zakune svetinjom ili oltarom nije vezan tom zakletvom. To je upravo ono protiv ega Jeua govori u Mateju 5:33-37, kada kae da se ne treba zaklinjati niim lano, pa ak ni Jerusalimom. Ono to je interesantno u vezi Matej 23:1620 je da se hebrejski i grki sutinski ne razlikuju. U oba sluaja Jeua govori da su zakletve i zaveti obavezujui bez obzira u ime ega su obeani. On ne pokazuje ni nagovetaj da je on protiv zavetovanja, niti govori za onog ko se kune svetinjom ili zavetuje oltarom da je od zloga. ta vie, i u hebrejskom i u grkom tekstu, Jeua podupire princip po kojem se zabranjuje lano zaklinjanje u ime Gospodnje (JHVH), a to je zabrana protiv bilo kakve lane zakletve. I ovde je hebrejski Jeua pokuao da obrati ljude Tori, nakon to su ih fariseji odveli pogrenim putem.

82

U em-Tovovom hebrejskom Mateju 23:16-20 pie:

) (16) ] [ ? (18 ) ? (17 ? ( ?20) (19 )

Strana 38 od 57

Glava 11

Novo razumevanje
Tokom svih ovih istraivanja bio sam vie puta iznenaen onim to sam nauio od Jeue. Ja jo uvek ne verujem da je Jeua Mesija (Boji pomazanik); kao svi karaiti, ja nestrpljivo oekujem dolazak pomazanog cara iz Davidove linije, koji e vladati kao car nad Izraelom, uvodei u eru venog mira (Isaija 11, Ezekiel 34:24-25, pa i Luka 1:32-33). Prema mom saznanju, Jeua treba tek da ispuni taj kriterijum Mesije od loze Davidove. Meutim, moje shvatanje ko je Jeua bio kao istorijska linost se promenilo. Ranije sam mislio da je on bio uzurpator koji je doao da ukine Toru.83 Ali, to vie sam prouavao hebrejskog Mateja, sve vie sam nalazio da kad god je izgledalo da Isus ukida Toru u grkom tekstu, Jeua bi podravao Toru u hebrejskom tekstu. Sve vie mi lii da je Jeua mogao biti karaita iz I veka koji se protivio novokomponovanim rabinskim zakonima i obraao ljude Tori. Moda e dalja istraivanja pokazati konano ko je on bio. Zavrio bih sa reima karaite iz XI veka, mudrog Jakova Kirkisanija: Neki karaiti misle da je Jeua bio dobar ovek i da je on iao putem Sadoka, Anana i ostalih; i da su se rabini urotili protiv njega i ubili ga kao to su pokuavali da ubiju Anana, ali bez uspeha.84 Kirkisani kae da su se rabini urotili da ubiju Jeuu jer je on pokuao da vrati ljude Tori, kao to su Sadok i Anana inili. Ime Sadok (tanije Cadok) je vezano za sadukeje, prvosvetenike tokom perioda drugog hrama koji genetski vode poreklo od Sadoka, (tanije Cadoka) prvosvetenika u vreme Davida (2. Samuilova 8:17). Cadok je bio vaan prvosvetenik jer je on prvi sluio u Solomunovom hramu i on je taj koji je pomazao Solomuna za cara (1. Carevima 1:39). Zato je Cadok postao simbol prvosvetenika koji ima legitimitet da slui u hramu i da pomae Mesijanskog cara. U Jezekilju 44:15 se navodi: A svetenici Leviti sinovi Sadokovi, koji izvravahu ta treba u mojoj svetinji, kad sinovi Izrailjevi zaoe od mene, oni e pristupati k meni da mi slue, i stajae preda mnom prinosei mi pretilinu i krv, govori Gospod Bog. (Jezekilj 44:15) Re sadukeji je jednostavno grki oblik hebrejske rei cadokim ( ) koja znai sinovi Cadokovi. Danas su Sadukeji/Sinovi Cadokovi najpoznatiji po negiranju vaskrsenja mrtvih. Ali to je bilo gledite samo jedne grupe Sadukeja koji su bili veina u I veku n.e. Raniji sadukeji, kao to je autor 2. knjige o Makabejima, su prihvatali dogmu o vaskrsenju mrtvih na osnovu takvih eksplicitnih stihova kao to je Danilo 12:2 i Psalam 133:3.85 Jedna stvar za koju se zna da su se svi sadukeji jednoglasno slagali bilo je predavanje Tori i odbijanje farisejskih inovacija. Josif Flavije, jevrejski istoriar iz I veka n.e., pie:

83

Prikaz Jeue kao uzurpatora je miljenje Talmuda:

No uoi Pashe Jeua je obeen. etrdeset dana pre egzekucije, jedan glasnik je trao i vikao: 'On treba da se kamenuje jer se bavi magijom i vodi Izrael u otpad. Svako ko moe rei ita u njegovu korist neka doe i neka ga brani na sudu.' Ali, poto nita nije reeno u njegovu korist, on je obeen no uoi Pashe! (Babylonian Talmud, Sanhedrin 43a (uncensored version) [Soncino Translation]) Tako misle i neki karaiti, kao mudrac iz IX veka Benjamin Nahavendi koji je verovao da je Jeua jedan od lanih proroka spomenutih u Danilu 11:14 (Nemoy p. 700). Drugi karaiti se ne slau s tim, vidi dalje.
84

Prevod je prilagoen prema Kirkisani p. 135. Interesantno je da Kirkisani pie Jeuino ime na hebrejskom kao Jeu'a (

).
85

Motiv vaskrsenja se javlja vie puta u 2 Makabejima, na primer: 7:9,11,14, 23,29,36; 12:40-45; 14:46. Prava je misterija kako kasnije sadukeji nisu razumeli tako jasne stihove kao to je Danilo 12:2 koji nedvosmisleno govori o buduem vaskrsenju. Strana 39 od 57

Ono to bih sada objasnio jeste da su fariseji naloili narodu veliki broj obreda nasledivi od svojih predaka, koji nisu zapisani u zakonima Mojsijevim, i zbog toga ih sadukeji negiraju i kau da smatramo obaveznim one obrede koji su u pisanoj rei, ali da ne drimo ono to je nasleeno tradicijom od naih predaka. (Josif Flavije, Jevrejske starine,13.10.6 (13.297)) Dakle, osnovna razlika izmeu fariseja i sadukeja je bila u tome to su fariseji promovisali ljudska predanja, dok su sadukeji negirali te inovacije i priklonili se jedino Svetom Pismu.86 Kirkisani kae da se poput ranih sadukeja (koji su jo uvek verovali u vaskrsenje mrtvih) Jeua protivio rabinskim zakonima i da je pokuao da vrati ljude Tori. Kirkisani takoe uporeuje Jeuu sa Ananom.87 Kao to je ve navedeno, veina karaita je kritikovala Anana jer, iako je odbacio rabinski autoritet, jo uvek se sluio iracionalnim metodama tumaenja koje su koristili rabini. Meutim, Kirkisani je veoma simpatisao Anana i dao mu ocenu 10 zbog napora da povrati ljude Tori. Izgleda da je Kirkisani dao i Jeui ocenu 10 zbog napora da povrati ljude Tori. Pitam se ta bi Kirkisani rekao da je proitao em-Tovov hebrejski Matej?

86

U Mateju 16:6 Jeua upozorava na kvasac farisejski i sadukejski. Vano je uoiti da se u paralelnim stihovima u Marko 8:15 i Luka 12:1 ne spominju sadukeji, ve samo fariseji. 87 Velika crta za poreenje izmeu Jeue i Anana je to su, prema legendi, rabini pokuali da ubiju i Anana zato to je vraao ljude Tori. Vidi Dodatak 3. Strana 40 od 57

Dodatak 1

Papijevo svedoanstvo
Kada mi je kolega sa fakulteta pomenuo prvi put da je, po nekim naunicima, Jevanelje po Mateju u originalu napisano na hebrejskom, pomislio sam da se ali. To je bilo pre nego to sam znao za em-Tovov hebrejski Matej, tako da mi je to tada izgledalo potpuno nemogue. Skoro svako zna da je Novi zavet dokumentovan mnogobrojnim fragmentima papirusa koji doseu do par vekova nakon to je napisan.88 Znao sam da su svi ti papirusi i rukopisi napisani na grkom. Pa, kako je onda Matej mogao biti napisan na hebrejskom?! Druga stvar koju su me uili je da se Jevanelje po Mateju citira na grkom u mnogobrojnim crkvenim ocima. Re crkveni oci se odnoci na rane hrianske pisce iz prvih est vekova nove ere. Dakle, ako je Matej zaista bio napisan na hebrejskom, onda bi neko iz prvih vekova to i zapisao! Takoe, ako je grki tekst bio tako lo prevod, onda bi neko rekao neto u vezi toga. I dok sam govorio te rei, moj kolega me pogleda preko stola svojim uvijenim obrvama i ree: Pa crkveni oci zaista govore da je Matej napisao svoje Jevanelje na hebrejskom! Zar ne zna to?! E, pa nisam znao. Zato ga upitah o emu govori. On mi ree da se naemo sutra u biblioteci Mt. Scopus gde smo uli u sobu sa ureajima za itanje mikrofilmova, i gde se nalaze svi spisi crkvenih otaca napisani na grkom. Moj kolega je proveo nekolika minuta menjajui mikrofilmove, dok konano nije naao ono to je traio. Pokazao mi je rei malo poznatog crkvenog oca koji se zove Papije, kojeg je navodio Jevsevije (Euzebije). Papije je bio episkop Hijerapolisa, grada u Maloj Aziji i iveo je izmeu 60 i 130 g. n.e. Papije je saznao dosta o Jeui i njegovim uenicima direktno od svedoanstva ljudi koje su pouavali apostoli. Meu ljudima sa kojima je Papije razgovarao direktno je i stareina Jovan, pisac Jevanelja po Jovanu.89 Na osnovu svojih informacija, Papije izvetava: Matej je sakupio govore (doslovno: rei) na hebrejskom jeziku, i svako ih je tumaio najbolje to je mogao.90 Moj kolega mi je objasnio da grka re hermenevsen () tumaio moe da znai i preveo, kao to i na naem jeziku ili engleskom tuma (interpreter) moe da znai i prevodilac.91 Dakle, tako pie, crno na belo. Papije kae da je Matej napisao svoje Jevanelje na hebrejskom, a da su ljudi koji govore druge jezike uinili najvie to mogu da ga protumae ili prevedu na svoje maternje jezike. Izgleda da je Papije shvatio da neki od starih prevoda nisu precizni, pa zato kae: I svako ih je tumaio najbolje to je mogao. Tako, ne samo da je u stara vremena bilo poznato da je Matej originalno napisan na hebrejskom, ve je bilo opte poznato da su Grci i ostali ne-Jevreji imali problema prevodei hebrejskog Mateja na grki i ostale jezike.

88 89

E.J. Epp p. 5

Navodi se u Eusebius, Ecclesiastical History, 3:39 (Lake Translation pp. 290299). Papije se naziva i Jovanovim sluaocem. Jevsevije nije siguran da je to isti Jovan koji je napisao Otkrivenje. 90 , (Lake ed. p. 296). Videti i Howard 1995 pp. 155-160. O opisu Jevanelja po Mateju kao istoriju govora (), videti Grintz pp. 41 42. Ova re bukvalno znai rei. 91 Videti Liddell and Scott p. 690 pod glagolom hermenevo ( ) tumaiti strane jezike, i slinu re hermeneia ( ) prevod. Strana 41 od 57

Dodatak 2

Gadost koja pustoi

Kada sam razaslao skice ove knjige radi komentara i sugestija, jedan od najudnijih odgovora koje sam dobio, bio je da je em-Tovov hebrejski Matej ustvari anti-hrianski. Kako jedna knjiga Novog Zaveta moe biti anti-hrianska? ovek koji mi je to rekao objasnio je da em-Tovov hebrejski Matej navodi Jevanelje po Mateju kao Antihrista i kao gadost koja pustoi. Ovu bizarnu optubu izvodi na osnovu glasina koje su se pojavile preko Interneta i bazirale na pogrenom razumevanju Mateja 24:14-15.92 Prema grkom tekstu, u tom stihu pie: (14) I propovedae se ovo jevanelje o Carstvu po svemu svetu za svedoanstvo svim narodima. I tada e doi kraj. (15) Kada, dakle, ugledate gadost koja pustoi, o kojoj govori prorok Danilo, gde stoji na mestu svetome (ko ita da razume). (Matej 24:14-15) Ovi stihovi govore o gadosti koja pustoi koja se takoe navodi i u proroanstvu o poslednjim danima u knjizi proroka Danila 11:31 i 12:11. U svom prevodu em-Tovovog hebrejskog Mateja, Dord Hauard prevodi isti stih ovako: (14) And this gospel, that is, evungili, will be preached in all the earth for a witness concerning me to all the nations and then the end will come. (15) This is the AntiChrist and this is the abomination which desolates which was spoken of by Daniel [as] standing in the holy place. Let the one who reads understand. (Hebrew Matthew 24:14-15 [Howard's Translation]), to prevedeno na na jezik zvui kao: (14) I ovo jevanelje, to jest evangili, e se propovedati po svoj zemlji za svedoanstvo o meni svim narodima i tada e doi kraj. (15) Ovo je antihrist i ovo je gadost koja pustoi, o kojoj govori prorok Danilo, gde stoji na mestu svetome (ko ita da razume). (Hauardov prevod hebrejskog Mateja 24:14-15) Prema tvrdnjama sa Interneta, em-Tovov hebrejski Matej smatra da je Jevanelje po Mateju Antihrist i gadost koja pustoi. Ako je to zaista tako, zato se onda u stihu 14 kae da se ovo jevanelje propoveda po celoj zemlji? Ako se kontekst uzme u obzir, em-Tovov hebrejski Matej u stvari govori da e kraj biti oznaen gadou koja pustoi o kojoj govori prorok Danilo. Re Antihrist u hebrejskom Mateju 24:15 se moe bolje razumeti ako uzmemo u obzir jedno od ogranienja Hauardovog prevoda. em-Tovov hebrejski Matej sadri dosta grkih i latinskih dodataka koja je dodao sam em-Tov. Dodatak se sastoji obino iz jedne ili dve rei dodate na margini nekog starog teksta. Ovi ne-hebrejski glasovi su sluili da se Jevreji upoznaju sa grkom i latinskom terminologijom. Cilj je bio da se osposobe Jevreji prisiljeni na javne rasprave sa inkvizitorima, koji su koristili grku i latinsku terminologiju. Iz nekog razloga, Hauard se nije potrudio da identifikuje te dodatke u svom prevodu. Ako znate da itate hebrejski, to vam uopte nee predstavljati problem. Poznavalac hebrejskog moe lako identifikovati te dodatke, jer je oigledno da su to grke ili latinske rei napisane hebrejskim slovima. Ali, neko ko se oslanja samo na engleski prevod, nema naina da pravi razliku izmeu originalnog hebrejskog teksta i ne-hebrejskih dodataka koje je dodao em-Tov. U navedenim stihovima, re Antihrist je u stvari napisana kao hebrejska transkripcija grke rei (grka re napisana hebrejskim slovima), tako da je jasno da se

92

Ove glasine su bez sumnje inspirisane diskusijom u Howard 1995 p. 215. Strana 42 od 57

radi o jednom od em-Tovovih dodataka. Na taj nain, ono to se zaista kae u hebrejskom tekstu glasi: (14) Vi treba da propovedate ovu radosnu vest (dodatak: to jest jevanelje) po svoj zemlji za svedoanstvo o meni svim narodima i tada e doi kraj. (15) [dodatak: Ovo je antihrist] i ovo je gadost koja pustoi, o kojoj govori prorok Danilo, koja stoji na mestu svetome (ko ita razumee). (Hebrejski Matej 24:14-15) Re Antihrist je u stvari grki dodatak koji se navodi jevrejskim diskutantima kao grki ekvivalent za hebrejsku frazu gadost koja pustoi. Drugim reima, kada Jevreji budu stajali na javnim raspravama i kada uju da katolici govore o Antihristu, oni sada znaju da je to ono to Jevreji zovu na svom jeziku gadost koja pustoi. U originalu, dodaci su bili zapisivani u margini, ali su kasnije ubacivani zajedno sa glavnim tekstom.93 U ovom sluaju, ne-hebrejski Antihrist je grekom postavljen ispred gadosti koja pustoi umesto iza, to je uobiajena greka. Ali, i pored toga, jasno je da se radi o em-Tovovom dodatku, jer to nije hebrejska re, iako je napisana hebrejskim slovima kao antihristos ( ).94 U svakom sluaju, sa ili bez em-Tovovog Antihrista, izraz gadost koja pustoi u hebrejskom Mateju 24:15 se odnosi na kraj o kojem se govori u stihu 14. Time se eli rei da je Danilova gadost koja pustoi znak kraja.

93 94

U nekim rukopisima em-Tovovog hebrejskog Mateja, dodaci se i dalje nalaze u marginama.

U Franc Delievom (Franz Delitzsch) prevodu Novog Zaveta na hebrejski, re Antihrist je prevedena sa soten hamaiakh ( ). Strana 43 od 57

Dodatak 3

Apsolutni autoritet rabina

Pria o rabinu Eliezeru iz Vavilonskog Talmuda95 ima centralno mesto u savremenoj rabinskoj teologiji. Majmonid (Rambam), rabinski teolog iz XII veka, objanjava bazirajui se na toj prii da svaki prorok koji prorokuje da rabini gree makar i u najmanjoj taki tumaenja, treba biti ubijen: Ako bi bilo 1000 proroka, svako od njih na nivou Ilije i Jelisija, i ako daju svoje tumaenje, a 1001 rabin da suprotno tumaenje, ti se povodi za veim brojem (2. Mojs. 23:2), a i zakon je prema 1001 rabinu, a ne prema 1000 vernih proroka. I tako nai mudraci kau: U ime Boga, ako ujemo to direktno iz usta Isusa Navina, ne bismo mu se pokorili, niti bismo ga posluali! Mudraci kau dalje: Ako Ilija doe i kae nam, 'Levitska obaveza je ukinuta preko cipela' (videti 5. Mojs. 25:9), mi emo ga posluati [jer to ui Usmeni zakon], ali ako kae da je ukinuta preko sandala, neemo ga posluati [jer to nije u skladu sa Usmenim zakonom].... I tako, ako neki prorok svedoi da mu je Sveti i Blagosloveni Bog rekao da je zakon o odreenoj zapovesti takav i takav, ili [ak] da je miljenje nekog mudraca ispravno, nad prorokom se treba izvriti smrtna kazna... kao to je zapisano nije na nebesima (5. Mojs. 30:12). To znai da nam Bog ne dozvoljava da uimo od proroka, ve samo od rabina, koji predstavljaju ljude logike i razuma. (Maimonides, pp. 2728)96 Majmonid naglaava da prorok koji prorie neto nasuprot Usmenom zakonu, pa ak i ako se Sveto Pismo slae sa prorokom, taj prorok zasluuje smrtnu kaznu: Onaj ko prorokuje... ako promeni neto iz Usmenog zakona, pa ak i ako jasno znaenje Svetog Pisma podupire to to on govori, na primer, ako kae da kad Tora kae odseci joj ruku (5. Mojs. 25:12) to znai bukvalno odsecanje ruke, a ne novanu kaznu, kako ui Usmeni zakon, i taj prorok potvruje svoje proroke rei govorei: Sveti i blagosloveni Bog mi je rekao da zapovest koja kae 'odseci joj ruku' treba da se shvati kao to pie..., taj prorok treba da se osudi na smrt davljenjem... (Maimonides, pp. 1617)97 To znai da ako doe Mesija i kae rabinima da je dozvoljeno jesti meso i mleko zajedno, ali da je zabranjeno kuvati jagnje ili jare u mleku njihove majke, rabini e pokuati da ga ubiju!

Dodatak 4
95 96 97

Babylonian Talmud, Baba Metsia 59b, vidi pogl. Greka #2: Autoritet rabina u Razumevanje farisejizma. Uporedi Rosner Translation pp. 3334. Uporedi Rosner Translation pp. 1517. Strana 44 od 57

Tekst Mateja 23:2-3

Prevod Vuka Karadia: (2) Govorei: Na Mojsijevu stolicu sedoe knjievnici i fariseji. (3) Sve dakle to vam kau da drite, drite i tvorite; ali ta oni ine ne inite; jer govore a ne ine. Grki Matej: (2) . (3) , . em-Tovov hebrejski Matej:

(3) (2) 98
em-Tovov hebrejski Matej (transkripcija): (2) Lemor, Al kise Moe jevu haperuim vehahhakhamim. (3) Veata, kol aer jomar lakhem imru vaasu uvetakanotehem umaasehem al taasu ehem omrim vehem enam osim. em-Tovov hebrejski Matej (prevod): (2) Govorei: Na Mojsijev presto sedoe knjievnici i fariseji. (3) Dakle, sve to vam on kae drite i tvorite; ali po njihovim propisima (takanot) i njihovim primerima (ma'asim) ne inite; jer govore a ne ine. Grki prevod em-Tovovog Mateja 23:2-3 bi izgledao ovako: (2) . (3) , . Glavna razlika je da postojei grki tekst sadri tree lice mnoine aorista aktivnog konjuktiva glagola eiposin () kau, mada bi trebalo biti u jednini eipei ( ) kae, to bi bilo ekvivalentno em-Tovovom hebrejskom Mateju. ak i oni koji negiraju starost em-Tovovog hebrejskog Mateja moraju priznati superiornost ovog teksta. Horbari (Horbury), koji kae da em-Tovov hebrejski Matej potie iz srednjeg veka, inei tako samo ozbiljan pokuaj da se ospori ono to je Hauard utvrdio, priznaje da veoma stari hrianski tekst bi mogao preiveti u citatima hebrejskog Jevanelja u jevrejsko-hrianskim raspravama (Horbury p. 736). Drugim reima, bez obzira na poreklo em-Tovovog hebrejskog Mateja, on oigledno sadri rane delove teksta koji se ne nalaze u postojeem grkom tekstu. U postojeem grkom tekstu takoe nema rei kai tai paradoseis auton ( ) i njihovom predanju. Ja sam rekonstruisao ovu grku reenicu baziranu na Mateju 15:2-3,6 gde je re paradosis (-) predanje u paraleli sa em-Tovovim hebrejskim takanot. Josif Flavije koristi istu grku re kada opisuje farisejski Usmeni zakon (Josephus Flavius, Antiquities of the Jews 13.10.6 (13.297)). Mogue je da su Grci prihvatili paradosis () kao termin za Usmeni zakon!

98

Adaptirano prema Howard 1987 p. 112. Pisac je uporedio hebrejski tekst sa rukopisom iz Britanske biblioteke (British Library manuscript - Add. 26964). em-Tovov tekst je bez samoglasnika. Samoglsnike je ubacio pisac. Strana 45 od 57

Dodatak 5

Renik em-Tovovog hebrejskog Mateja 23:2-3

govorei na stolica, tron Mojsije sede ili seli su

Kal, infinitiv, konstruktiv

Kal, futur (imperfekat) 3. lice muki r., mnoina ili moda Kal, prolo vr. (perfekat) 3. lice muki r., mnoina (Uporedi Jer. 6:23; vidi i Grintz p. 39.) jedn. ( )

fariseji i mudraci i sada, dakle sve to kau

Kal, futur (imperfekat) 3. lice muki r. jednine. Primedba: futur (imperfekat) moe znaiti budue ili sadanje vreme

vama drite

i inite i po njihovim takanotima i ma'asim njihov ne iniete jer oni govore ali oni ( + )

Kal, imperativ 2. lice muki r. mnoine. U kombinaciji sa moe dobiti vrednost priloga ustrajno (vidi 5. Mojs. 5:32) Kal, imperativ 2. lice muki r. mnoina = prisvojni sufiks za muki r. mnoine = prisvojni sufiks za muki r. mnoine Kal, futur (imperfekat) 2. lice muki r., mnoina Kal, particip, muki r. mnoine esto znai ali; to se naziva vav kontrasta.
Strana 46 od 57

oni ne ine

( + ) = zameniki sufiks Kal, particip, muki r. mnoine

Strana 47 od 57

Renik

Adonaj

- Gospod. Hebrejsko epitet za Jahvea. Kasnije se koristi kao zamena za ime Jahve.
Kad god farisej vidi re Jahve u Svetom Pismu, on ita kao da pie Adonaj. Vidi: Zabrana izgovaranja Bojeg imena. - Vodei farisej s poetka II veka n.e. Akiva je uven po izvlaenju znaenja iz pojedinanih hebrejskih slova. 132 g. n.e. on proglaava jevrejskog pobunjenikog vou Simeona Bar-Kohbu za Mesiju. Nakon poraza Bar-Kohbe, Rimljani ga osudili na smrt dranjem koe. - Jevrejski voa iz VIII veka n.e. Zasluan za dobijanje religioznih sloboda za netalmudske Jevreje pod islamskom vlau. Iako je odbacivao apsolutni autoritet rabina, Anan nije bio karaita jer je koristio iracionalne metode tumaenja koje su uili fariseji. Ananovi sledbenici se nazivaju Ananiti. - Sledbenici uenja jevrejskog uitelja iz VIII veka n.e. Ananiti su postojali do X veka.

Akiva, rabin

Anan

Ananiti Aramaizmi Aramejski

- Aramejski izrazi prevedeni bukvalno na druge jezike, kao to je grki. - Jezik Aramejaca (Sirijaca). Aramejski je semitski jezik veoma slian hebrejskom.
Delovi Danila (2:4-7:28) i Ezre (4:86:18; 7:1226) su napisani na aramejskom, kao i 1. Mojs. 31:47 i Jeremija 10:11. Nakon vavilonskog ropstva, aramejski je postepeno zamenio hebrejski kao govorni jezik za mnoge Jevreje. Naziv prie o rabinu Eliezeru ben Hirkanu i rabinima. Ova pria zauzima centralno mesto u farisejskoj teologiji. Jevreji iz evropskih hrianskih zemalja. Akenazi imaju svoju tradiciju koja se razlikuje od sefardske. Takoe se nazivaju i evropski Jevreji ili istoni Jevreji. (16981760) Osniva hasidizma, roen u Ukrajini. Kao navodni udotvorac, bio je prvi hasidski rebe. Jezik Tanaha (Starog Zaveta). Biblijski hebrejski jezik se govorio u starom Izrailju. Nakon povratka iz Vavilona, biblijski hebrejski je postepeno zamenjen aramejskim, koji je kasnije nazvan hebrejskim jezikom Mine. Na hebrejskom Hag haSukot. Sedmodnevni biblijski hodoasni praznik koji poinje 15. dana VII biblijskog meseca (septembar-oktobar). Farisejski zakon ustnovljen u II veku n.e. Prema toj zabrani, ne sme se izgovoriti Boje ime Jahve ak i u molitvi ili prilikom itanja Tore. Po pravilu, fariseji zamenjuju ime Jahve imenom Adonaj (Gospod). Glavni stub usmenog zakona. Vavilonski Talmud je sastavljen u Vavilonu i dovren oko 500 g. n.e. najvie zahvaljujui radu Rabine i rabina Aija. Sadri farisejske diskusije svakog zamislivog detalja zakona, biblijskog i farisejskog. Poetna taka tih diskusija je esto pokuaj da se objasni znaenje Mine. Karaitski mudrac iz IX veka koji je iveo u Nahavendu u Persiji.

Ahnajeva pe Akenazi Baal em-Tov Biblijski hebrejski

Blagdan (praznik) Senica Boje ime, zabrana Vavilonski Talmud

Venjamin Nahavendi Gamaliel, Raban Gemara Dodatak

- Raban Gamaliel II. Vodei farisej s kraja I veka n.e. Unuk Gamaliela I koji se
spominje u Delima 5:34; 22:3. - Aramejski naziv za Talmud. - Zabeleka na margini rukopisa, obino sa ciljem da objasni znaenje rei iz nekog drugog jezika. Glosovi u em-Tovovom hebrejskom Mateju daju grke ili latinske ekvivalente mnogih hebrejskih rei. - Planina na severu Izraela blizu ehema (Nablusa). Danas na ovoj gori Samarjani jo uvek imaju bogosluenje, dok Jevreji (i fariseji i karaiti) negiraju goru Gerizim
Strana 48 od 57

Gora Gerizim

smatrajui Jerusalim kao izabrano mesto za bogosluenje. Daniel al Kumisi Dve Tore Dogma Doktrina Even Bohan Evropski Jevreji Eliezer, rabin

- Karaitski mudrac iz IX veka. Kumisi je roen u Kumisu u Persiji i naselio se u

Jerusalimu oko 880 g. - Farisejsko uenje da je Mojsije primio usmenu Toru zajedno sa pisanom Torom. - Osnovno uenje (doktrina) neke religiozne zajednice.

- Vidi Dogma. - Bukvalno ispitni kamen. Naziv polemikog dela koje je napisao em-Tov Ibn
aprut 1380 g. Hebrejski Matej se nalazi u Even Bohanu kao dodatak. - Drugo ime za Akenaze. - Rabin Eliezer ben Hirkan. Najvei rabinski mudrac s kraja I veka n.e. i uitelj rabina Akive. Prema Talmudu, rabin Eliezer je prizvao uda da bi pokazao ostalim rabinima da su njegove zakonske odredbe ispravne. Rabini su odbacili njegova uda i ekskomunicirali ga. - Vidi Jevsevije

Euzebije Zapovesti rabina Zapovesti Tore Igra rei Inkvizicija Isus

- Drugi naziv za Takanot. - Farisejski termin koji opisuje zakone izvedene iz Tore (mada obino kroz njihove
iracionalne metode tumaenja). U opoziciji sa zapovestima naih rabina. - Korienje rei slinog izgovora, da bi se ulepao tekst ili da bi se neto naglasilo. - Katolika institucija koja je koordinirala sistematsko progonstvo Jevreja (kao i svih ostalih nekatolika) u srednjem veku. - Vizantijski izgovor grke transkripcije hebrejskog () imena Jeua. U novozavetno doba Grci su ovo ime izgovarali Jesus, pa otud latinsko Iesus, hrvatsko Jezus, englesko Jesus, itd. - Eusebius Pamphili (oko 260341 n.e.), episkop u Cezareji, nekada vanoj luci na severu Izraela.

Jevsevije (Euzebije) Jahve Je..u. Jeua Josif Karo Josif

- Ime Boga Izraelovog. Na hebrejskom se pie JHVH (). - Poniajua izmena Jeuinog imena koju su koristili mnogi Jevreji. Ovaj epitet je skraenica za neka se izbrie njegovo ime i uspomena. Originalni (hebrejski) oblik Isusovog imena. Jeua je skraeni oblik (iz vremena drugog hrama) imena Jehoua koje se izgovaralo i Joua. (1488-1575) Sefardski rabin, proteran iz panije 1492. g. U Safedu, Izrael, Karo je napisao ulhan Aruh, detaljni vodi za farisejski ivot. (oko 37-101 n.e.) Josif Flavije (Josephus Flavius), farisej koji je bio svedok rimskog razorenja drugog hrama. Nakon jevrejskog ustanka 66-74 g. n.e., Josif je napisao istorijsku knjigu Judejski rat, a kasnije i potpunu istoriju Izraela Jevrejske starine. Pre otkria svitaka sa Mrtvog mora, Josifovi spisi su bili primarni izvor informacija o judaizmu u zadnjem periodu drugog hrama. Vodei farisejski rabin. Prema jednoj talmudskoj legendi, on je bio farisejski uitelj Jeue Nazareanina. Rabin Joua je iveo karajem II veka p.n.e., tako da je neverovatno da je mogao biti Jeuin uitelj. Farisejski voa koji je sakupio Minu oko 210 g. n.e.

Joua ben Perahda Juda Princ, rabin JHVH Kar Karaiti Kipa Kirkisani

- Jahve, bog Izraelov. - Stara hebrejska re za Sveto Pismo Starog zaveta. - Ime dato Jevrejima koji prihvataju Sveto Pismo Starog Zaveta kao jedini izvor
Bojeg nauavanja. - Kapica koju nose savremeni fariseji. Prema rabinskom zakonu, mukarcu je zabranjeno da hoda 2 metra nepokrivene glave. - Karaita iz X veka koji je iveo u Kirkisanu, Irak.

Strana 49 od 57

Levitski brak

- Zahtev Tore da se oeni udovicom roaka koji je umro ne ostavivi potomstvo (5.
Mojs. 25:5-10). Juda je ispunio levitski zahtev sa Tamarom (1. Mojs. 38:8,26), kao i Voz sa Rutom (Ruta 4:5). Hasidska sekta poreklom iz Istone Evrope. Poznata i kao Habad. Mnogi Lubaviani su proglasili nedavno preminulog rebea Menahema Mendela nersona za Mesiju. Bukvalno dela. Farisejski termin koji oznaava rabinske primere koji postaju izvor farisejskog zakonodavstva, kao i zakone bazirane na tim primerima. Farisejski filozof i izuavalac Talmuda iz XII veka ija su dela uobliila savremeni ortodoksni Judaizam. Jedan od stubova usmenog zakona, napisan od II do IX veka kao ureeni komentar biblijskih stihova, za razliku od Mine i Talmuda koji su ureeni po temama. Farisejski naziv za sistematsko iracionalno tumaenje Svetog Pisma. Poznat i pod nazivom dera, homiletsko tumaenje ili hermeneutsko tumaenje. Zajedno sa Kar, Hebrejsko pismo ili Stari zavet, jedno od naziva za Tanah. Ime se izvodi iz Nemija 8:8. Vidi Obiaj. koji se protivio hasidskim inovacijama, nastao u XVIII veku. Jedan od stubova Usmenog zakona, Mina sadri rasprave u farisejskim akademijama do vremena kada je zapisao rabin Juda Princ, oko 200 g. n.e. Farijsejska doktrina po kojoj rabini imaju iskljuivo pravo da tumae Sveto Pismo, izvodei ga iz navodnog neprekinutog lanca rukopoloenja, poev od Mojsija. Simbol Mojsijevog autoriteta, ili kao doslovno sedite u sinagogi iz koje rabini pouavaju ili metaforiko postavljenje rabina na Mojsijevo mesto. Rabinski voa iz XVI veka koji je prilagodio ulhan aruh Josifa Kara prema akenaskom predanju. Izraz u Isaija 29:13 koji opisuje zakone koje su izmislili ljudi. Jeua i Karaiti primenjuju tu frazu na farisejske zakone. Savremeni naziv za fariseje

Lubavi

Ma'asim Majmonid Midra Midrako tumaenje Mikra Minhag Misnagdim Mina Mojsijev autoritet Mojsijev presto Moe Iserles Nauene zapovesti ljudske Ortodoksni Jevrejin Palestinski Talmud Papije

- Doslovno: protivnici. Farisejski pokret -

- Vidi Jerusalimski Talmud. - (oko 60 130 g. n.e.) Crkveni otac koji je iveo u Maloj Aziji. Prema crkvenom
ocu iz II veka Irineju, Papije je poznavao apostola Jovana. Papije navodi da je Jevanelje po Mateju napisano na hebrejskom i da su od tog originala nastali nekvalitetni prevodi na druge jezike. - Farisejski zakon koji zahteva ritualno pranje ruku i odgovarajui blagoslov pre svakog jela. - Svaki obiaj upranjavan tokom dueg vremenskog perioda u jevrejskoj zajednici, tako da je postao obavezujui zakon. Formalno, svaki obiaj upranjavan u tri uzastopne prilike koji bi potom postao obavezujui. Primer obavezujueg obiaja je noenje kipe (kapice). - Drugi naziv za takanot.

Pranje ruku Predanje (tradicija)

Predanje starih Raban Rabanizam Rabaniti Rabin

- Doslovno: na rabin (na aramejskom). Stara titula za vodeeg rabina. - Srednjovekovni naziv za farisejizam. Ovu re koriste rabinski mudraci kao to je
rabin Ovadija od Bartenora u svom delu Putovanja u zemlju Izraelovu. - Srednjevekovni naziv za fariseje. - Doslovno: Veliki. Titula dodeljivana starim uiteljima. Farisejska teologija je to preokrenula u naziv za uitelje sa Mojsijevim autoritetom. Po farisejskoj teologiji,
Strana 50 od 57

Rabina

Rabin Ai

Rabinski autoritet Rabinski zakoni Rabinski Jevreji Rasprave Rai Rebe Savremeni hebrejski jezik Sadok (Cadok) Sadukeji Samarjani Svici sa Mrtvog mora

- Savremeni naziv za fariseje. - Rasprave u srednjem veku u kojima su Jevreji bili prisiljavani da brane svoju veru od
katolikih napada. Rasprave su po pravilu bile uvod u katolika progonstva. - (1040 - 1105) Rabin Solomon ben Isak, farisejski komentator Biblije ije komentare dananji fariseji smatraju kanonskim. - Vidi Hasidski rebe.

svaki rabin poseduje rukopoloenje koje dosee preko neprekinutog lanca sve do Mojsija. U talmudskom traktatu Bava metzia nalazi se izjava: Rabina i rabin Ai su kraj pouavanja, to se obino shvata kao imenovanje poslednjih redaktora Vavilonskog Talmuda. Veina naunika smatra da se Rabina odnosi na Rabinu bar Huna (? 499 g. ne) Farisejski mudrac koji je zajedno sa Rabinom zasluan za kompilaciju Vavilonskog Talmuda oko 500 g. n.e. Farisejska dogma da rabini imaju apsolutni autoritet u religioznim stvarima. Fariseji veruju da je njihov autoritet na zemlji preteniji od Bojeg. Drugi naziv za takanot, zakone koje su ustanovili rabini.

- Dijalekat hebrejskog jezika koji se govori u dananjem Izraelu. Savremeni hebrejski

jezik se razlikuje dosta i od biblijskog hebrejskog i od hebrejskog koji se govorio u prvim vekovima nove ere. Prvi svetenik koji je sluio u Solomunovom hramu. Njegovi potomci su poznati kao sinovi Sadokovi, ili Sadukeji. Jevrejski pokret u vremenu kraja drugog hrama koji je vezan samo za Tanah. Neki kasniji sadukeji su negirali budue vaskrsenje mrtvih. Asirski car je naselio ne-Jevreje u VIII veku p.n.e., nakon preseljenja deset severnih Izraelskih plemena. Stari rukopisi koji doseu do kraja drugog hrama, pronaeni blizu Mrtvog mora 1947. g. Veinu su napisali Esenski Jevreji. Svici sa Mrtvog mora su opskrbili istoriare jedinstvenim uvidom u judaizam u Izraelu u I veku n.e. Pre otkria ovih svitaka, primarna informacija o judaizmu I veka n.e. se izvodila iz izvora kao to su Mina i Talmud koji su napisani dosta kasnije. Izraelski Jevreji koji odbijaju religiju kao centralni deo svog ivota. Oko 70% Jevreja danas su sekularisti. Semitski izrazi (hebrejski ili aramejski), prevedeni doslovno na ne-semitske jezike, kao to je grki. Vidi Blagdan (praznik) Senica.

Sekularisti Semitizmi Senice Septuaginta

- Prevod Tanaha (Starog Zaveta) na grki jezik. Septuagintu su preveli u III veku

Sefardi Sinovi Sadokovi Sinoptika jevanelja Sledbenici hebrejskog Pisma Stari zavet

p.n.e. Jevreji za Jevreje iz rasejanja koji nisu znali hebrejski jezik. Meutim, taj prevod je preiveo mnoge revizije, i sa malim izuzecima od nekoliko fragmenata iz svitaka sa Mrtvog mora, dananja Septuaginta potie iz hrianskih izvora iz IV veka. - Jevreji iz islamskih zemalja. Sefardi imaju predanje koje se razlikuje od akenaskog. Mnogi sefardi su potomci Jevreja proteranih iz panije 1492. g. - Drugi naziv za sadukeje. Ovaj izraz se javlja u Jezekilju 40:46; 44:15; 48:11.

- Naziv za prva tri Jevanelja (Matej, Marko i Luka) koja sadre paralelne stihove. - Prevod rei Karait. Neko ko prihvata i ko se dri hebrejskog Svetog Pisma (Starog
Zaveta).

- Hrianski naziv za Tanah. Naziva se i Hebrejsko pismo, Mikr ili Kar.

Strana 51 od 57

Takanot Talmud Talmudisti Tanah (Tanakh)

- Ispravke, amandmani. Hebrejska re koja opisuje zakon koji su propisali fariseji. - Kolekcija rasprava iz farisejskih akademija, prvenstveno o znaenju Mine. Poznat i
pod aramejskim nazivom Gemara. Vidi Vavilonski Talmud, Jerusalimski Talmud. - Rani srednjovekovni naziv za fariseje. - Savremeni hebrejski naziv za Stari Zavet. U staro-hebrejskom koristio se naziv Kar ili Mikr. Ime Tanah je skraenica za Tora (Zakon), Neviim (Proroke) i Khetuvim Kedoim (Svete Spise uglavnom istorijske spise). - Grad na zapadnoj obali Galilejskog jezera na severu Izraela. Jerusalimski Talmud je u stvari napisan u Tiberiji. - Pet knjiga Mojsijevih: Stvaranje, Izlazak, Levitska, Brojevi i Ponovljeni zakon. Tora se obino prevodi kao Zakon, mada doslovno znai uenje. - Skup informacija za koje fariseji tvrde da su otkrivene Mojsiju usmeno na gori Sinaj. Usmeni zakon je zapisan u obliku Mine, Talmuda i Midraa. - Drugi naziv za Usmeni zakon.

Tiberija Tora Usmeni zakon Usmena Tora Fariseji

- Jevrejska sekta osnovana u II veku p.n.e. Osnovno uenje ove sekte je verovanje u
Usmeni zakon, tajno otkrivenje koje je navodno dato Mojsiju na gori Sinaj. Savremeni ortodoksni judaizam je direktni nastavak starog farisejizma i srednjovekovnog rabinizma. - Religija fariseja. - Vidi Fariseji.

Farisejizam Farisejski judaizam Hakel ceremonija

- Bukvalno sakupljanje. Ceremonija koju propisuje Tora (5. Mojs. 31:713) da se

odrava svake sedme godine na Praznik Senica. Na Hakel ceremoniji, Tora se itala pred itavim jevrejskim narodom, ukljuujui mukarce, enu, decu i strance. Svrha ove ceremonije je bila da se proseni Izraelac poui zakonima Tore. Doslovno Pravednici. Farisejska sekta koju je osnovao Baal em-Tov u XVIII veku. Svaka hasidska grupa je fokusirana oko jednog rabina koji dobija titulu rebe. Hasidi provode mnogo vremena na mistinim i praznovernim temama, naroito na Kabali i na molitvama pokojnim hasidskim svecima. Na primer, jedan od najveih hasidskih dogaaja je poseta grobu rabina Nahmana od Braslave u Umanu u Ukrajini. Voa hasidskih sekti. Poev od ranog XVIII veka, mnogi gradovi u Istonoj Evropi imali su svog lokalnog rebea koji je okupljao haside oko sebe. Zahtev rebea za autoritetom poiva obino na nekim udima koja je poinio ili na poticanje iz porodice nekog udotvorca. Nedavno preminuli rabin nerson od Lubovia, iji sledbenici su tvrdili da je on Mesija, je primer hasidskog rebea. Drugi primer je rabin Nahman od Braslava. Naunik sa Univerziteta Merser u Dordiji koji je ponovo otkrio em-Tovovog hebrejskog Mateja 1980. g. Njegov prvi rezultat je razotkrivanje pogrene tvrdnje da je em-Tovov hebrejski Matej isto to i Ditijeova i Minsterska verzija Mateja, koje su oigledno prevodi sa grkog i/ili latinskog na hebrejski. Kada je Hauard pokazao da se em-Tovov hebrejski Matej razlikuje od ovih prevoda, postalo je mogue prouavati ga nezavisno. Jevrejski izrazi prevedeni doslovno na neki drugi jezik kao to je grki. indoevropskih jezika, to predstavlja problem kod prevoenja starih hebrejskih tekstova.

Hasidi

Hasidski rebe

Hauard Dord

Hebraizmi Hebrejska sintaksa

- Pravila strukture hebrejskog jezika. Ova pravila se esto razlikuju od sintakse

Hebrejski jezik Mine

- Dijalekat hebrejskog jezika na kome je napisana Mina u poslednjem periodu

drugog hrama i koji je bio govorni jezik najranije do sredine II veka n.e. Svici sa Mrtvog mora i em-Tovov hebrejski Matej su napisani na jednoj varijanti tog
Strana 52 od 57

dijalekta. Hermeneutiko tumaenje Hilel

- Drugi naziv za midrako tumaenje. - Poznat i kao Hilel Vavilonac. Preselio se iz Vavilona u Izrael oko 20. g. n.e. i
postao voa jedne od dve glavne farisejske frakcije, Hilelove kole, koja je bila u stalnom sukobu sa amajevom kolom. amajeva kola je unitena za vreme jevrejske bune 66 74. g. n.e. i kao rezultat, dananji Jevreji slede stope Hilelove kole. Hilel je najpoznatiji po njegovih sedam pravila midrakog tumaenja. Hilel Vavilonac je predak Hilela II koji je prema rabinskom predanju izumeo savremeni rabinski kalendar 359. g. n.e. - Vidi Hilel. - Drugi naziv za midrako tumaenje.

Hilelova kola

Homiletsko tumaenje Horazin (Korazin) - Grad na obali Galilejskog jezera na severu Izrela. Jeua je poduavao u sinagogi u Horazinu (Matej 11:21, Luka 10:13), a arheolozi su pronali tu sinagogu i u njoj Mojsijev presto. Cadok - Vidi Sadok. amaj

- Voa amajeve kole, jedne od dve glavne farisejske frakcije od oko 20. g. p.n.e.
amajeva kola je bila u stalnom sukobu sa svojom rivalskom frakcijom. Ona je praktino unitena tokom Jevrejskog ustanka 66-74. g. n.e. Vidi i Hilel. - Vidi amaj.

amajeva kola em-Tov Ibn aprut

verziju Jevanelja po Mateju u dodatku. Kao rezultat, ova hebrejska verzija Mateja je postala poznata pod nazivom em-Tovov hebrejski Matej. em-Tovov - Hebrejska verzija Jevanelja po Mateju sauvana u dodatku jednog polemikog dela hebrejski Matej iz XIV veka koje je napisao em-Tov Ibn aprut. Mada se dugo verovalo da se radi o prevodu sa grkog ili latinskog, nedavno je pokazano da ova hebrejska verzija Mateja sadri originalne delove teksta koji se ne mogu nai u prevodima sa grkog ili latinskog. nerson, rabin - 1902-1994. Hasidski rebe, voa sekte Lubavi. Mnogi njegovi sledbenici su ga Menahem Mendel proglasili za Mesiju. Ironijom sudbine, to verovanje je ojaano nakon njegove smrti. ulhan Aruh - Rabinski spis koji sadri zakonske odluke i predanja koja savremeni fariseji smatraju zakonski obavezujuim. Knjigu je u XVI veku napisao Josif Karo u Safedu, Izrael, a kasnije dopunio Moe Iserles iz Krakova, Poljska.

- Jevrejski rabin iz XIV veka koji je napisao knjigu Even Bohan, koja sadri hebrejsku

Strana 53 od 57

Bibliografija

W. C. Allen, A Critical and Exegetical Commentary on the Gospel According to S. Matthew, New York 1907 Beit Yoseph = Joseph Caro [16th Century], Beit Yoseph [Commentary on Tur] in: Ya'akov Ben Asher, Tur, Jerusalem 1990 E. Ben Yehudah, Kompletni renik starog i savremenog hebrejskog jezika, Jerusalem 1951 [na hebrejskom] Bi'ur Halachah = Israel Meir Kagan (Chafetz Chaim) [20th Century], Bi'ur Halachah, in: Mishnah Berurah [commentary on Shulchan Aruch] [na hebrejskom] F. Blass and A. Debrunner, A Greek Grammar of the New Testament and Other Early Christian Literature, University of Chicago 1961 Chidushei Ramban = Moses ben Nachman [13th Century], Chidushei Ramban, Or Olam Society, Jerusalem 1972 [na hebrejskom] W. Chomsky, What was the Jewish Vernacular During the Second Commonwealth?, Jewish Quarterly Review 42 (1951-1952) pp. 193-212 Cruse Translation - Eusebius of Caesarea [4th Century], The Ecclesiastical History of Eusebius Pamphilus, translated by C. F. Cruse, Grand Rapids, Michigan 1971 Daniel al-Kumisi [9th Century Karaite sage], The Epistle to the Dispersion, in: L. Nemoy (ed.), The PseudoQumisian Sermon to the Karaites, Proceedings of the American Academy for Jewish Research 43 (1976) pp. 49-105 [Hebrew and English] W. C. Davies and D. C. Allison, A Critical and Exegetical Commentary on the Gospel according to Saint Matthew: Vol. 3 [Matthew XIXXXVIII] (International Critical Commentary), T. & T. Clark, Edinburgh 1997 Deferrari Translation = Eusebius of Caesarea [4th Century], Ecclesiastical History, translated by R. J. Deferrari, Catholic University of America Press, Washington 1953 J. D. Eisenstein, 0zar Wikuhim: A Collection of Polemics and Disputations with Introduction, Annotations and Index, New York 1928 [Hebrew] E. J. Epp, Ancient Texts and Versions of the New Testament, in: New Interpreter's Bible: Vol. VIII, Abingdon Press, Nashville 1995, pp. 1-11 Exodus Rabbah, translated by S. M. Lehrman, Soncino Press, London and New York 1983 J. C. Fenton, Saint Matthew (The Pelican Gospel Commentaries), Penguin Books 1963 L. Garshowitz, Shem Tov ben Isaac Ibn Shaprut's Gospel of Matthew, in: The Frank Talmage Memorial Volume I, ed. B. Walfish, Haifa 1993, pp. 297-322 Goldin Translation = S. Ganzfried [19th Century], Code of Jewish Law: Kitzur Shulhan Aruch, translated by H. E. Goldin, Hebrew Publishing Company, New York 1961 J. M. Grintz, Hebrew as the Spoken and Written Language in the Last Days of the Second Temple, Journal of Biblical Literature 79 (1960) pp. 32-47 D. A. Hagner, Matthew 1428 (Word Biblical Commentary), Word Books Publisher, Dallas 1995 Hammer Translation = Sifre: A Tannaitic Commentary on the Book of Deuteronomy, translated by R. Hammer, Yale University Press, New Haven and London 1986 W. Horbury, The Hebrew Text of Matthew in Shem Tob ibn Shaprut's Eben Bohan, in: Davies and Allison, pp. 729738 G. Howard, The Tetragram and the New Testament, Journal of Biblical Literature 96 (1977) pp. 63-83 G. Howard, Shem-Tob's Hebrew Matthew, Proceedings of the Ninth World Congress of Jewish Studies (Jerusalem, August 412, 1985): Division A, Jerusalem 1986, pp. 223-230
Strana 54 od 57

G. Howard, Was the Gospel of Matthew Originally Written in Hebrew?, Bible Review 2,4 (1986) pp. 15-25 G. Howard, The Gospel of Matthew According to a Primitive Hebrew Text, Mercer University Press, Macon, Georgia 1987 G. Howard, The Pseudo-Clementine Writings and Shem-Tob's Hebrew Matthew, New Testament Studies 40 (1994) pp. 622-628 G. Howard, Hebrew Gospel of Matthew, Mercer University Press, Macon, Georgia 1995 G. Howard, Shem-Tob's Hebrew Matthew and Early Jewish Christianity, Journal for the Study of the New Testament 70 (1998) pp. 3-20 G. Howard, A Response to William L. Petersen's Review of Hebrew Gospel of Matthew, TC: A Journal of Biblical Textual Criticism 4 (1999) [E-Journal], http://purl.org/TC Ben Isaiah and Sharfman Translation = The Pentateuch and Rashi's Commentary: A Linear Translation into English, translated by A. Ben Isaiah and B. Sharfman, New York 1949 M. Jastrow, Dictionary of Talmud Babli, Yerushalmi, Midrashic Literature and Targumim, New York 1950 G. A. Kiraz, Comparative Edition of the Syriac Gospels, Leiden 1996 Kirkisani B. Chiesa and W. Lockwood, Ya'qub al-Qirqisani on Jewish Sects and Christianity, Frankfurt am Main 1984 [10th Century Karaite sage] Kitzur Shulchan Aruch = S. Ganzfried [19th Century], Kizzur Schulchan Aruch, Basel 1965 [Hebrew and German] Lake Translation = Eusebius of Caesarea [4th Century], The Ecclesiastical History (Loeb Classical Library), translated by K. Lake, London 1926 [Greek and English] G. M. Lamsa, New Testament Origins, Chicago and New York 1947 H. G. Liddell and R. Scott, A Greek-English Lexicon, Clarendon Press, Oxford 1968 LXX = A. Rahlfs (ed.), Septuaginta, Deutsche Bibelgesellschaft, Stuttgart 1979 Marcus Translation Josephus Flavius [1st Century CE], Josephus, Vol. VII (Loeb Classical Library), translated by R. Marcus, Harvard University Press, London 1958 [Greek and English] B. M. Metzger, The Early Versions of the New Testament, Oxford 1977 J. P. Migne (ed.), Patrologiae Cursus Completus: Series Graeca, Paris 1886 (Microfiche Edition, Interdocumentation, Zug, Switzerland 1970) Mishnah Berurah - I.M. Kagan (Chafetz Chaim) [20th Century], Mishnah Berurah, Jerusalem and New York 1972 [commentary on Shulchan Aruch; printed together with Shulchan Aruch and Bi'ur Halachah] [na hebrejskom] Moses Maimonides, Introduction to the Mishnah, Jerusalem 1992 [na hebrejskom] L. Nemoy, The Attitude of the Early Karaites towards Christianity, in: S. Lieberman (ed.), Salo Wittmayer Baron Jubilee Volume, vol. II, Jerusalem 1975, pp. 679 715 Ross K. Nichols, The Seat of Moses: A Note on Matthew 23:23 According to Shem Tob's Hebrew Matthew [online study], http://www.ancientpaths.org/ Pesikta DeRav Kahana, D. Mandelbaum (ed.), New York 1987 W. L. Petersen, The Gospel of Matthew according to a Primitive Hebrew Text, by George Howard (book review), Journal of Biblical Literature 108 (1989) pp. 722-726 W. L. Petersen, The Vorlage of Shem-Tob's Hebrew Matthew, New Testament Studies 44 (1998) pp. 490512 W. L. Petersen, Some Observations on a Recent Edition of and Introduction to Shem-Tob's 'Hebrew Matthew', TC: A Journal of Biblical Textual Criticism 4 (1999) [E-Joumal], http://purl.org/TC M. A. Powell, Do and Keep What Moses Says (Matthew 23:27), Journal of Biblical Literature 114 (1995) pp. 419-435

Strana 55 od 57

L. Y. Rahmani, Stone Synagogue Chairs: Their Identification, Use and Significance, Israel Exploration Journal 40 (1990) pp. 192-214 Rashi = Solomon ben Isaac [11th Century] in: Torat Chayim, Mosad Harav Cook, Jerusalem 1993 [Rabbinic Bible commentary] [na hebrejskom] I. Renov, The Seat of Moses, Israel Exploration Journal 5 (1955) pp. 262-267 Y. Rosental, Jewish Criticism of the New Testament from the 13 th Century, in: Studies in Jewish Bibliography, History and Literature: Y. Kiov Jubilee Volume, Y. Berlin (ed.), New York 1972, pp. 123-139 [Hebrew] Rosner Translation Maimonides' Introduction to His Commentary on the Mishnah, translated by F. Rosner, Jason Aronson, Inc., Northvale, New Jersey and London 1995 R. F. Shedinger, The Textual Relationship Between P45 and Shem-Tob's Hebrew Matthew, New Testament Studies 43 (1997) pp. 58-71 R. F. Shedinger, A Further Consideration of the Textual Nature of Shem-Tob's Hebrew Matthew, Catholic Bible Quarterly 61,4 (1999) pp. 686-694 Siddur Rinat Yisrael: Nusach Sefarad, Sh. Tal (ed.), Jerusalem 1984 [na hebrejskom] Sifre on Deuteronomy, L. Finkelstein (ed.), New York 1969 [Hebrew] Shulchan Aruch = Joseph Caro [16th Century], Shulchan Aruch, in: Mishnah Berurah [na hebrejskom] Soncino Translation = Hebrew-English Edition of the Babylonian Talmud: Sanhedrin, translated byj. Schachter and H. Freedman, Soncino Press, London 1969 H. L. Strack and G. Stemberger, Introduction to the Talmud and Midrash, translated by M. Bockmuehl, T. & T. Clark, Edinburgh 1991 E. L. Sukenik, Ancient Synagogues in Palestine and Greece, London 1934 N. Turner, A Grammar of New Testament Greek, Vol. IV: Style, T. & T. Clark, Edinburgh 1976 Whiston Translation - Josephus Flavius [1st Century CE], Complete Works of Josephus, translated by W. Whiston, Kregel Publications, Grand Rapids, Michigan 1981 M. Whittaker, New Testament Greek Grammar: An Introduction, SCM Press Ltd 1969 Ya'akov ben Reuven, Wars of the Lord, Y. Rosental (ed.), Jerusalem 1973 [na hebrejskom] M. Zerwick and J. Smith, Biblical Greek Illustrated by Examples, Rome 1977

Strana 56 od 57

Preporuujemo:
Biblijska proroanstva, Aleksandar Medvedev Kako razumeti jevrejski kalendar, Natan Buvik Poslednji dani planete Zemlje, Tom Hartman Masonski i okultni simboli, Dr Keti Barns Nauka i problem smrti, Miroljub Petrovi Biblijski Potop, Dr Henri Moris i Dr Don Vitkomb Moj beg od demona, Roe Morno Tehnologija samounitenja kakve su posledice proizvodnje genetski modifikovane hrane, Dr Marijan Jot Zakoni zdravlja i izleenja, Dr Nil Nidli Izlaz iz depresije, Dr Nil Nidli

Distribucija: Metaphysica, 011/292-0062

Strana 57 od 57