INFOTEH-JAHORINA, Vol. 3, Ref. B-I-7, p. 43-47, March 2003.

STRUKTURA, TEHNOLOGIJE I KOMPONENTE DWDM SISTEMA STRUCTURE, TECHNOLOGIES AND COMPONENTS OF DWDM SYSTEMS
Ivankovi Sneana, Elektrotehniki fakultet u Beogradu Mentor: Jovan Radunovi Sadraj - Ovaj rad obrauje temu multipleksiranja kanala po talasnim duinama, tj. Dense Wavelength Division Multiplexing (DWDM). Bie izneti neki aspekti uvoenja ovakvih sistema, kao i sama struktura. Detaljno e biti objanjene tehnologije multipleksiranja i demultipleskiranja, a potom i same komponente koje se koriste u DWDM sistemima. Ovaj rad mogu da koriste svi zainteresovani koji ele da steknu osnovno znanje iz DWDM sistema. Abstract - In this paper is discussed about fundaments of DWDM systems. In the first part structure is explained and in the second part technologies, like multiplexing and demultiplexing. The third part is about components in DWDM systems (optical fibers, sources, amplifiers, detectors and commutators). 1. UVOD Usled eksponencijalnog poveanja zahteva u kominikacijama, potrebe za optikim vlaknima rastu. Najvea prednost DWDM tehnologije, kako sa tehnikog tako i sa ekonomskog stanovita, je ta to omoguava potencijalno neogranien kapacitet prenosa, koji se postie ili unapreenjem opreme ili poveanjem broja talasnih duina u vlaknu, bez skupe nadgradnje. U prednosti DWDM sistema ubrajamo i sledee osobine: transparentnost, skalabilnost i dinamiko snabdevanje. 2. RAZVOJ Razvoj optiih vlakana je bio usko povezan za specifian deo optikog spektra, gde je malo optiko slabljenje. Ovi opsezi, prozori, nalaze izmeu oblasti gde je apsorpcija velika. Rani sistemi su razvijeni da rade oko 850 nm (prvi prozor). Drugi prozor (S band), na 1310 nm, se uskoro pokazao da je superiorniji jer ima manje slabljenje, potom je doao trei prozor (C band) na 1550 nm sa jo manjim gubicima. Danas je u razvoju etvrti prozor (L band) blizu 1625 nm. irokopojasni WDM, je poeo osamdesetih korienjem spektra oko dve talasne duine, koje su iroko razmaknute i nalaze se na 1310 nm i 1550 nm ( ili 850 nm i 1310 nm). Ranih devedesetih razvija se uskopojasni WDM, kod koga se koriste od dva do osam kanala. Ti kanali su smeteni na rastojanjima od oko 400 GHz u prozoru 1550-nm. Sredinom devedesetih su se pojavili sistemi guste WDM (dense WDM DWDM) sa 16 do 40 kanala i razmakom od 100 do 200 GHz. Do kraja devedesetih DWDM su dostigli 64 do 160 kanala, gusto pakovanih na intervale od 50 GHz, ak i 25 GHz. Kraford Hil laboratorija je postala prva koja je postigla eksperimentalnu brzinu podataka od 1 TB/s 1996. godine, aljui 50 kanala, svaki sa 20GB/s, du 55 km kabla.[4] 3. STRUKTURA DWDM SISTEMA Slika 1. Funkcionalna ema DWDM-a Glavne funkcije koje izvrava sistem su : generisanje signala izvor, poluprovodniki laser, mora da obezbedi svetlost unutar specifinog uskog opsega, koji nosi digitalne podatke, modulisane kao analogni signal. kombinovanje signala moderni DWDM sistemi koriste multipleksere da bi kombinovali signale. Tu je i prisutan gubitak vezan za multiplekiranje i demultipleksiranje, koji zavisti od broja kanala, ali moe biti umanjen optikim pojaavaima, koji pojaavaju sve talasne duine odjednom bez elektrine konverzije. emitovanje signala efekat presluavanja, degradacija i gubitak optikog signala se moraju uzeti u obzir prilikom prenosa optikim vlaknom. Ovi efekti se moraju minimizirati kontrolisanjem promenljivih, kao to su razdvajanje kanala, tolerancija talasne duine i nivo snage lasera. razdvajanje primljenih signala na prijemnom kraju, multipleksirani signali moraju se razdvojiti. Iako ovaj zahtev izgleda jednostavniji od kombinovanja signala, tehniki je ustvari sloeniji (demultipleskiranje). primanje signala demultipleksirani signal se prima preko fotodetektora. Kao dodatak ovim funkcijama, DWDM sistem takoe bi trebalo da bude opremljen transponderom, koji pretvara 43 DWDM sadri mali broj vieslojnih funkcija. One su prikazane na slici 1., koja prikazuje emu DWDM-a za etiri kanala. Svaki optiki kanal ima svoju talasnu duinu.

INFOTEH-JAHORINA, Vol. 3, Ref. B-I-7, p. 43-47, March 2003. ulazni signal u formu standardnog signala jednomodnog ili multimodnog lasera. Ulazni signal potie od razliitih fizikih medija ili razliitih protokola i tipova saobraaja. [4] 4. TEHNOLOGIJE Napredak u tehnologiji optikih filtara i uskopojanih lasera je omoguio DWDM-u da kombinuje vie od dve talasne duine. Pronalazak optikog pojaavaa ravnog pojaanja omoguio poveanje razdaljina prenosa. Druge tehnologije su podrazumevale kako poboljanje optikih vlakana, da bi gubici bili manji i karakteristike optike prenosivosti bolje, tako i EDFA pojaavae i ureaje kao to su Bragg-ove reetke u vlaknima koriene pri optikom add/drop multipleksiranju. [1] Multipleksiranje i demultipleksiranje Poto DWDM sistemi alju signale sa razliitih izvora preko jedinstvenog vlakna, multiplekser kombinuje ulazne signale u jedan snop. Demultiplekser vri funkciju razdvajanja svetlosnog zraka na komponente razliitih talasnih duina i usmerava ih u odvojena vlakna. Demultipleksiranje mora biti obavljeno pre detekcije svetlosti, jer su fotodetektori irokopojasni ureaji koji ne mogu selektivno da detektuju jednu talasnu duinu. Osovni izazovi ovih ureaju su minimizacija presluavanja i maksimizacija razdvajanja kanala. Presluavanje je mera, koja prikazuje koliko dobro su razdvojeni kanali, dok se razdvajanje kanala odnosi na mogunost raspoznavanja svake talasne duine. Tehnike multipleksiranja i demultipleksiranja Jednostavna forma multipleksiranja i demultipleksiranja svetlosti moe biti izvedena korienjem prizme. Slika 2. prikazuje metod demultipleksiranja. Paraleni snop polihromatske svetlosti pogaa povrinu prizme. Svaka talasna komponenta se razliito prelama. Ovo je efekat duge. U izlaznoj svetlosti, svaka talasna duina je razdvojena odreenim uglom od drugih. Soivo potom fokusira svaku talasnu duinu na mesto gde treba da ue u vlakno. Iste se komponente mogu koristiti u obrnutom procesu, da bi se multipleksirale razliite talasne duine u jedno vlakno. prostoru. Korienjem soiva, ove talasne duine mogu biti fokusirane u odvojena vlakna.

Slika 3. Difrakcija pomou reetke AWG (arrayed waveguide gratings) ureaj, nazvan i optiki talasovodni ruter, se sastoji od niza kanalno zakrivljenih talasovoda sa fiksnom razlikom u duini linije izmeu susednih kanala (vidi sliku 4.).

Slika 4. Arrayed Waveguide Grating (AWG) Talasovodi mogu biti povezani na otvor na ulazu ili izlazu. Kada svetlo ue kroz ulazni otvor, difraktuje se i ulazi u niz talasovoda. Razlika u optikim duinama svakog talasovoda prouzrokuje fazna kanjenja na izlaznom otvoru, gde se spaja niz vlakana. Rezultat procesa je da razliite talasne duine imaju maksimalnu interfernciju na razliitim mestima, to se podudara na izlaznoj strani. Razliite tehnologije koriste interferenciju filtara u ureajima nazvanim filtri tankog sloja ili vieslojni interferencijski filtri. Pozicioniranjem filtara, koji se sastoje od tankih filmova, na optikom putu, mogu se demultipeksirati talasne duine. Osobine svakog filtra su takve da prenosi jednu talasnu duinu dok druge reflektuje. Povezivanjem ovih ureaja, mnoge talasne duine mogu biti demultipleksirane (vidi sliku 5.).

Slika 2. Demultipleksiranje prelamanjem kroz prizmu Druga tehnologija se oslanja na principe difrakcije i optike interferencije. Kada polihromatsko svetlo pogodi difrakcionu reetku ( vidi sliku 3.), svaka talasna duina se difraktuje pod razliitim uglom i time u razliite take u Slika 5. Vieslojni interferencijski filtri Istiu se AWG i interferencijski filtri sa tankim dielektrinim filmovima. Filtri nude dobru stabilnost i izolaciju izmeu kanala po umerenoj ceni, ali imaju velike gubitke pri 44

INFOTEH-JAHORINA, Vol. 3, Ref. B-I-7, p. 43-47, March 2003. ubacivalju. AWG su zavisni od polarizacije (to moe da se kompenzuje), i imaju ravni spektralni odziv i male gubitke pri ubacivanjui imaju prednost pri prenosu veeg broja kanala. Potencijalna smetnja je to su temperaturno osetljivi, to znai da nisu pogodni za svaku sredinu. [4] Optiki Add/Drop Multiplekseri U podruju izmeu taka multipleksiranja i demultipleksiranja u DWDM sistemima postoji vie talasnih duina. Takoe je poeljno, ako se mogu izbaciti ili ubaciti jedna ili vie talasnih duina u nekoj taki unutar ovog podruja. Ovu funkciju vri add/drop multiplekser (OADM). Slika 7. Kombinacijom dva demultipleksera i interlivera postie se razmak izmedju kanala od 50GHz sa dva demultipleksera od 100GHz Korienjem interlivera proizvoai mogu da izbegnu dugotrajnu izradu novih komponenti za rad sa uim razmakom kanala i time postignu nie cene i veu dobit. Generlni princip kod interlivera je interferometrijsko preklapanje dva snopa. Interferencija prouzrokuje da se na izlazu pojavljuje signal koji se periodino ponavlja ako se kroz uredjaj proputaju celobrojni umnoci talasnih duina a eljeni razmak izmeu kanala se postie kontrolom dodatnih modela.

Slika 6. Selektivno otklanjanje i dodavanje talasnih duina Umesto da razdvaja ili kombinuje sve talasne duine, OADM moe da izdvoji neke dok ostale prosleuje. OADMovi su klju napredka potpuno optikih mrea. OADM je slian u mnogome sa SONET-om i ADM-om, osim to se ubacuju ili izbacuju samo talasne duine, a ne izvrava se optiko-elektrina konverzija. Slika 6. je ematski prikaz add/drop procesa. Ovaj primer ukljuuje i predpojaanje kao i pojaanje nakon izvravanja, ove komponente mogu biti prisutne u OADM ali i ne moraju u zavisnosti od izrade. [2] Postoje dva tipa OADM. Prva generacija su fiksni ureaji, koji su fiziki konfigurisani da izbace specijalne unapred odreene talasne duine dok druge dodaju. Druga generacija je promenljiva i moe da dinamiki odabere koje e se talasne duine ubaciti a koje izbaciti. Tanki film filtri su izabrani kao tehnologija za OADM u sadanjim MAN DWDM sistemima, zbog svoje male cene i stabilnosti. Interliving tehnologija Interliving tehnologija ubrzano postaje sve vie koriena jer omoguava veoma gusto pakovanje kanala na rastojanja 50Ghz i manje. Dva odvojena multipleksera ili demultipleksera, koji imaju rastojanje izmeu kanala duplo vee od zahtevanog na izlazu, kombinuju se interlivingom kako bi pokrili ceo opseg talasnih duina od interesa. Jedan multiplekser (demultiplekser) pokriva parne kanale, a drugi neparne (slika 7.).

Slika 8. Interliving 1x4 Logino nadograivanje interlivera 1x2 bi bili interliveri 1x4. Kod ovakvog pristupa mogue je pomou filtara sa tankim dieletrinim filmovima ili AWG filtrima s razmakom kanala od 200 GHz, izdvojiti kanale sa razmakom od 50GHz (vidi sliku 8.). Proizvoai danas koriste interferometre od spojenih vlakana, teni kristal i druge materijale. Verovatno najjednostavniji dizajn, to se tie materijala i tehnologije, imaju spojena vlakna Mah-Zenderovog interferometra. Interferencija nastaje izmeu dva spregunta vlakna usled njihovih razliitih duina. Paljivim kontrolisanjem razlike izmedju duina vlakana moe se postii eljeni razmak izmedju kanala prema ITU tabeli. Ovakvi interliveri pravljeni su samo od vlakana pa imaju veoma malo slabljenje, dispeziju, uniforman odziv u irokom spekrtu talasnih duina i imaju minimalne efekte polarizacije. [3] Na slici 6.13. prikazan je pregled izbora tehnologija multipleksiranja zavisno od odreene namene. Izbor opreme i ureaja za multipleksiranje i demultipleksiranje zavisi kako od broja kanala tako i od razmaka izmeu njih, koji su potrebani za odgovarajuu primenu DWDM sistema. Kriterijum izbora za dananje DWDM sisteme esto zahteva hibridnu upotrebu raznih tehnika, zbog ogranienja istih.

Slika 9. Izbor DWDM tehnologije zavisi od konkretne primene 5. KOMPONENTE DWDM SISTEMA 45

INFOTEH-JAHORINA, Vol. 3, Ref. B-I-7, p. 43-47, March 2003. Optika vlakna Monomodna vlakna eliminiu medjutalasnu disperziju i signal je mogue preneti na velika rastojanja sa mnogo manje izoblienja. Zbog toga se uglavnom monomodna vlakna koriste kod DWDM. Glavni tipovi monomodnih optikih vlakana: Vlakna bez pomerene disperzije (NDSF) koriste se u vie od 95% primena; pogodna su za TDM (jedan kanal) u regionu 1310nm ili za DWDM u regionu 1550nm (sa kompenzatorima disperzije) Vlakna sa pomerenom disperzijom (DSF) pogodni za TDM u regionu 1550nm, ali nisu pogodni za DWDM u ovom prozoru Vlakna sa ne nultom pomerenom disperzijom (NZ-DSF) pogodni i za TDM i za DWDM u regionu 1550nm Vlakna nove generacije tu spadaju vlakna koja dozvoljavaju da energija prodre dublje u omota, doputajui malu disperziju da bi potisnuo meanje 4 talasa, kao i vlakna sa ravnom disperzijom koja dozvoljavaju korienja talasnih duina udaljenih od optimalne, bez irenja impulsa. Poto se protok kojim se podaci prenose du vlakna poveao sa 10GB/s na 40GB/s, broj takozvanih nelinearnih izoblienja se poveao, ime je signal postao izoblien na teko predvidljiv nain. [1] Izvori i detektori optikih signala Postoje dva tipa izvora optikih signala - LED diode i laseri. Led diode se koriste samo za male protoke (manje od 1GB/s), dok laseri mogu da se koriste za mnogo vee protoke. Zahtevi za lasere su: to precizinija talasna duina, to ui spektar, dovoljno velika snaga i kontrola irpa (promena frekvencije signala tokom vremena). Na irp se moe uticati nainom modulacije. Postoje dva tipa poluprovodnikih lasera, monolitski Pero-Fabrijevi i laseri sa distribuiranom povratnom spregom - DFB laseri. DFB laseri najvie odogovaraju primenama u DWDM sistemima jer emituju skoro monohromatsku svetlost, sposobni su za velike brzine, imaju pogodan odnos signal/um i imaju dobru linearnost. DFB laseri, takodje, imaju centralne frekvencije u oblasti oko 1310nm i od 1520-1565nm. Oblast od 1520 do 1565 nm je kompatiblna sa EDFA pojaavaima. DFB laseri su dostupni na precizno odredjenim talasnim duinama. Na prijemu je neophodno detektovati signal na svakoj talasnoj duini ponaosob (signal je ve demultipleksiran). Fotodetektori su irokopojasni uredjaji, npr. PIN ili lavinske fotodiode. Optiki pojaavai Zbog slabljenja, singnal se prenosi na ogranienu daljinu. Pojaava sa vlaknima dopiranim erbijumom (EDFA) Pojaavai sa vlaknima kljuni za uspean prenos razdaljine. Erbijum je redak svetlost na talasnoj duini od dopiranim erbijumom su bili DWDM signala na velike element koji pobuen emituje 1.54m, a to je talasna duina na kojoj je najmanje slabljenje i koja se koristi u DWDM-u. Slab signal ulazi u erbijumom dopirano vlakno u koje se ubacuju svetlost od 980nm ili 1480nm pomou lasera za upumpavanje. Ova svetlost pobuuje atome erbijuma kako bi oslobodili sakupljenu energiju kao dodatnu svetlost talasne duine oko 1550nm. Kako se ovaj proces nastavlja kroz vlakno signal postaje sve jai. Ova stimulisana emisija atoma erbijuma unosi um. [1]

Slika 10. Pojaava sa vlaknom dopiranim erbijumom EDFA je raspoloiv u C i L prozorima ali u dosta uskom opsegu (1530-1560nm). Zbog toga se talasne duine pakuju vrlo gusto kako bi se to vie kanala prenelo. Tada postaje izraeno meanje susednih kanala i zbog toga je potrebno napraviti pojaava sa veim propusnim opsegom kako bi kanali mogli da se to vie razdvoje. To je dovelo do razvoja erbijumom dopiranog vlakna sa dualnim opsezima . Ovi pojaavai imaju imaju dva propusno opsega, jedan isti kao EDFA (1520-1560nm) a drugi, produeni, koji se naziva EBFA (1590nm) (extended band fiber amplifier). EBFA ima ravno pojaanje u opsegu veem nego EDFA (35nm) i manji um. Dakle, EBFA predstavlja veliki napredak koji odgovara stalnim zahtevima za veim kapacitetima. Ramanovi pojaavai Glavna odlika im je to to koriste Ramanov efekat. Ramanov efekat se deava pri interakciji svetlosti i materijala (kao to je vlakno) i izaziva pomeranje nekih fotona na drugu, obino veu, talasnu duinu.

Slika 11. Ramanov pojaava Tako je mogue, upumpavanjemem svetlosti koja se nalazi na manjoj talasnoj duini od signala, pojaati sam signal. Do pojaanja dolazi kada signal prolazi kroz vlakno na istoj talasnoj duini kao i pomerena Ramanova emisija (usled upumpavanja). Signal stimulie Ramanovu pomernu emisiju koja je na istoj talasnoj duini kao signal i tako poveava intenzitet signala. Ramanov pojaava ima slabo pojaanje (potrebna je velika snaga lasera za upumpavanje), ali pojaava bilo koju talasnu duinu (za razliku od EDFA kome erbijum diktira talasnu duinu). Upumpavanjem vie talasnih duina moe se postii veoma ravno pojaanje u irokom opsegu 46

INFOTEH-JAHORINA, Vol. 3, Ref. B-I-7, p. 43-47, March 2003. Linearni optiki pojaavai Novi tipovi pojaavaa, LOA pojaavai su prvi koji su bazirani na ipu, a koji su uspeli da se izbore sa zahtevom da se pojaa veliki broj DWDM kanala bez meanja. Takoe, njihovo ponaanja se moe predvideti nezavisno od promena u mrei u realnom vremenu i zbog toga su veoma pogodni za korienje u MAN i pristupnim mreama. dimenzije (kao poluprovodnika industrija). Takoe, MEMS komutatori rade nezavisno od talasne duine i protokola koji se koristi. Koriste jednostavnu optiku u slobodnom prostoru (ogledala koja se pomeraju i omoguavaju da se bilo koji ulazni kanal prenese na bilo koji izlazni slika 7.11.), tako da signali ne interferiraju medjusobno i veza izmedju kanala ostaje nedirnuta bilo da se prenosi OC-192 (10GBps) signal ili ATM signal. MEMS komutatori su takoe bidirekcioni i tako se mogu koristiti u raznim konfiguracijama. Pomou MEMS komutatora se mogu implementrirati dinamiki add/drop multiplekseri. Ostale tehnologije optikog komutiranja Ureaji bazirani na tenom kristalu reavaju problem optiko-elektrine konverzije. Funkcija ureaja sa tenim kristalom bazirana je na polarizaciji: jedna polarizaciona komponenta se odbija od povrinu, a druga prolazi kroz povrinu. Zatim svetlost prolazi kroz aktivni element koji, u zavisnosti od toga da li postoji spoljanje elektrino polje, ili rotira polarizaciju ili je ne menja. Potom ta dva razdvojena svetlosna snopa (kojima je moda promenjena polarizacija) dolaze u uskljaiva koji prosleuje svetlost odgovarajiim izlazima. Postoje i komutatori na bazi planarnih talasovoda, polimernih talasovoda, litijum niobata i poluprovodnikih pojaavaa. Svi su zasnovani na osobini da materijal od koga su napravljeni menja optika svojstva (indeks prelamanja) ako se unese u elektrino polje. Planarni talasovodi imaju, pri ovom efektu, veoma izraenu nelinearnost. Najbri su poluprovodniki zatim litijum niobatski, i zbog toga su veoma pogodni za WDM. 6. ZAKLJUAK Dananji razvoj DWDM-a zahteva kompromise izmeu odabira performansi, cene, fleksibilnosti i pouzdanosti sistema. Nijedna tehnologija ne prua optimalno reenje za sve primene, ali interliveri bazirani na vlaknima zajedno sa dielektinim filtrima ili AWG-om mogu da budu veoma privlano reenje. DWDM e nastaviti da obezbeuje propusni opseg za veliki protok podataka. U stvari, kapacitet sistema e rasti kako napreduje tehnologija koja obezbeuje blie rasporeivanje kanala, a zbog toga i veliki broj talasnih duina. Ali DWDM prestaje da bude samo nova tehnologija prenosa podataka, ve postaje osnova sve-optikog umreavanja sa obezbeivanjem talasnih duina i zatitom zasnovanoj na topologiji tipa mree. Komutiranje u fotonskom sloju omoguava ovu evoluciju, kao i protokoli rutiranja koji omoguavaju svetlosnim putevima da prolaze kroz mreu skoro na isti nain kao dananja virtualna kola. Ove i jo mnoge druge prednosti daju mogunost vizije potpuno optike mree. LITERATURA [1] Slika 13. Matrini komutator Prvo, bazirani su na silicijumu i time je omogueno njihovo jeftino pravljenje u velikim koliinima i male [2] [3] Kartalopoulos, Stamatios V. Introduction to DWDM Technology: Data in a Rainbow. New York: IEEE Press; 1999. Agilent Technologies Inovating the HP Way, Dec 2000 Jerry Bautista and Robert Shine Filter technologies vie for DWDM system applications, Wavesplitter Technologies Inc., June 2000

Slika 12. Linearni optiki pojaava LOA se sastoji od jednog optiki aktivnog talasovoda koji povezuje ulazno i izlazno vlakno. U pojaavakom delu se takoe nalazi i vertikalni laser koji, ustvari, omoguava linearnost ovog pojaavaa i ponaa se kao ultra brza optika povratna sprega koja omoguava fleksibilnost ovog pojaavaa pri promenama u mrei. Svetlost sa vie talasnih duina prolazi vertikalno kroz ip, a laser pumpa fotone vertikalno i tako pojaava sve talasne duine. Budue generacije, kojima e biti popravljena izlazna snaga i smanjen um bie korieni u long-haul mreama. Optiki komutatori Postoje razne tehnologije koje omoguavaju optiku komutaciju. Neke od njih se ve primenjuju a neke su u fazi razvoja. Ovde e biti detaljnije opisane mikroelektromehanika metoda (MEMS komutatotri) i metoda bazirana na tenom kristalu. MEMS optiki komutatori Postoji vie tehnologija koje omoguavaju optiku komutaciju. Medjutim, mikroelekrtomehaniki matrini optiki komutatori (microelctromechanical systems-based matrix optical switches MEMS switches) nude razne prednosti u odnosu na ostale.

47

INFOTEH-JAHORINA, Vol. 3, Ref. B-I-7, p. 43-47, March 2003. [4] http://www.iec.org/online/tutorials/dwdm/ [5] R.Ramaswami and Kumar N. Sivarajan Routing and Wavelength Assignment in All-Optical Network s, IEEE/ACM Transactions on Networking, Vol.3, no.5, October 1995

48