Metapedagogija I

Milan Uzelac
METAPEDAGOGIJA I
(paideia kao paidia politike)
Vrac 2007.
Milan Uzelac
Metapedagogija I
Sadraj
1. Uvod: "Bolonja" nemogua misija 2. Univerzitet i evropski kulturni imperijalizam 3. Bolonjsko "obrazovanje"u globalistikom kljuu 4. Evropa u Africi
Dodatak 1. 2. Universitatea i imperialismul cultural european
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Metapedagogija I
Prethodna napomena
U ovoj knjizi, pod naizgled nejasnim naslovom, objavljujem prvi deo istraivanja1 o filozofskim temeljima pedagogije; svaki govor o takvom problemu, podrazumeva prethodnu saglasnost o tome, da li je pedagogija mogua kao filozofska disciplina, a na kraju krajeva i odgovor na to da li ona danas moe biti filozofska disciplina, kako je o njoj poetkom XX stolea s velikim uverenjem i optimizmom pisao jedan od najveih predstavnika tada jo uvek vladajue neokantovske filozofije - Paul Natorp. Odgovor na ovo poslednje pitanje bie dat u treem delu, nakon to e u drugom delu biti razmotrena ideja univerziteta. Ovde, u prvom delu, a koji je samo uvodni, ukazuje se na opte aspekte obrazovanja danas, prvenstveno podstaknute kontroverznim, pre svega tzv. "Bolonjskim procesima" propraenih ocenama sa krajnje suprotstavljenih pozicija2. Istovremeno, namera mi je da pokaem zato su tzv. "Bolonjski procesi" jedna apriori nemogua misija u dravi Serbiji, misija koja se deava u asu izmene osnovnih parametara na kojima poiva obrazovanje ne samo u Srbiji nego i u svetu.
Ovo istraivanje obavlja se u sklopu projekta Globalizacija i metateorijske koncepcije pedagoke metodologije kojim rukovodi dopisni lan SAO, prof. dr Grozdanka Gojkov, a koji finansira Ministarstvo za nauku Srbije (br. 149049). 2 Budui da je obrazovanje u Srbiji pod "Bolonjskim" ekiem, nisam mogao a da ovde ne uvrstim i jedan svoj stari tekst iz 2002. koji se tampa u neznatno skraenom obliku, a koji je nuno uzrokovao neka ponavljanja, no sve to dopustio mi je uvaeni recenzent ove knjiice, doajen nae politoloke i socioloke misli, uvaeni i cenjeni prof. dr Radivoj Stepanov.
1
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Metapedagogija I
1. Uvod: "Bolonja" nemogua misija Pre kratkog vremena jedan uenjak iz susedne nam zemlje Rumunije, raspravljajui o potrebi reforme evropskog obrazovanja, izjavio je kako su promene inicirane tzv. "Bolonjskim procesom" najznaajnije promene do kojih je dolo u istoriji obrazovanja u Evropi, jo od vremena nastanka prvih univerziteta u XII stoleu. Na emu se temelji ta izjava za koju se u poslednje vreme ne moe rei da je usamljena, izjava koja izaziva velike strepnje, ali i jo veu zabrinutost? Zar je odista mogue, da jedan dokument napisan na dve stranice, ispunjen naelnim stavovima i dobrim namerama, a koji su potpisali ministri inostranih zemalja Evropske unije (a ne ni rektori evropskih univerziteta, ni vodei evropski intelektualci), zavreuje toliku panju da mu se, odjednom svi okreu i poinju se na njega pozivati, s neshvatljivim arom i estinom, kao da je re o odlukama I vaseljenskog sabora u Nikeji, kojima su uostalom bile potrebne decenije da bi zaivele, i da bi tek mnogo vekova kasnije svojim jarkim sjajem lomaa osvetlile "humanistiku" Evropu. Konano, u injenici da ak postoje i internetsajtovi s temom: za ili protiv Bolonjskih procesa, svima je jasno da, s tim tzv. "Bolonjskim procesima", nije sve u najboljem redu, budui da su njihovi uesnici uvueni u igru oko transformacije obrazovanja i da je ta igra nad igrama, igra - daleko od svakog saglasja. Isto tako, neemo pogreiti ako kaemo da je i u ranijim vremenima bilo raznih kolskih reformi, ali, da
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Metapedagogija I
nijedna, kao ova poslednja, nije ni priblino bila tolikog obima i sa tako velikim ulogom na stolu za igru. Svedoci smo reforme kojom je zahvaen veliki deo Evrope, reforme koja za obrazovne sisteme mnogih zemalja kao i za njihov kulturni, duhovni i nacionalni integritet moe imati nepredskazive i krajnje tragine posledice, budui da se samo jednim potezom pera u mnotvu sluajeva brie vievekovno duhovno naslee zarad "kulturnog" jedinstva u prostoru sumnjivih geografskih granica i jo sumnjivijih namera. Nae vreme u tom smislu nije neko "nulto", novo vreme, novo bez istorije i duge tradicije, odnosno, novo u toj meri, da ceo sistem vrednosti na kojima se stoleima zasnivalo univerzitetsko obrazovanje u Evropi, sad, preko noi, treba da bude prevrednovan, odnosno, odbaen, tako to e na njegovo mesto doi sistem obrazovanja koji diktira nekoliko multinacionalnih korporacija pod platom demokratije i slobode trita intelektualnih potencijala itavih drava i iji je jedini cilj ostvarenje maksimalnog profita za to krae vreme. U ovom asu nalazimo se pod pritiskom najveih i ekonomski najmonijih drava Zapada koje ne priznaju nita drugo osim vlastitih interesa; u sklopu tih njihovih "interesa" male zemlje i narodi ne postoje; oni su kolateralna teta istorije i te male zemlje i ti mali narodi treba da se pretope u obezlienost3.
Samo je tako mogue razumeti kako se moglo desiti da u razaranju Jugoslavije 1990. uestvuje predstavnik nekakvog Luksemburga a deceniju kasnije i nekakve Finske, odakle su potom potom dojurili neki anonimusi da savetuju kako da se izvri reforma obrazovanja uitelja u Srbiji. Iz Finske koja je i jedini ep koji ima, "pozajmila" iz
3
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Metapedagogija I
Svedoci smo neuvenih promena koje se dosad nevienom brzinom deavaju u itavom svetu, a koje su uslovljene razvojem digitalnih tehnologija i interneta, stvaranjem nove virtualne realnosti i izmenom celokupne ljudske percepcije, ali i prevrednovanjem situacije u kojoj se celokupno oveanstvo nalazi. Isto tako, injenica je da mi jo uvek nismo promislili sve domaaje i domete ove poslednje revolucije; moglo bi se pre rei da tako neto nije ni zapoeto, ve da se pre nalazimo na samom poetku, spreeni da kritiki mislimo, a sputani obmanama koje jednako velikom brzinom proizvode tvorci svih tih novih tehnologija, a moramo se sloiti i sa tim da to oni rade savreno, da su u svemu izuzetno uspeni a samo s jednom namerom: da umnoe profit koji poseduju. Danas istoriari pedagokih ideja s pravom istiu kako je Pestaloci, dalekoseno inaugurisao svoj novi sistem obrazovanja, u vreme dominacije feudalnog drutva, i, videvi dobre strane industrijalizacije, sagledao narastajue potrebe svog vremena, te u vaspitanju i obrazovanju, naao najadekvatnija sredstva pripreme ljudi za rad u industrijskom drutvu; mi i danas moemo govoriti o neprevazienim vrednostima
susedne zemlje Karelije, a dravu dobila Lenjinovim poklonom vekovnih ruskih teritorija u zaleu St. Peterburga. Moda je to Fince ohrabrilo da olako barataju tuim teritorijama i sudbinama. Ali, danas niko vie ne ui istoriju, a jo manje bilo koga interesuje kako je uopte nastala ta Finska. Zato i nije sluajno da i u Srbiju sve ee navraaju neki belosvetski avanturisti i urlaju: zaboravite istoriju! A oni to mogu, jer istoriju nemaju, budui da su nastali iz nieg, ili kao amerikanci iz genocida nad indijancima.
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Metapedagogija I
Pestalocijeve reforme, a koje nisu izgubile svoj teorijski znaaj ni u nae vreme. Ali, isto tako, mi se nalazimo na pragu nove informacione epohe koja tematizuje sasvim nova pitanja, a koja se tiu toga kakav je kvalitet rada u takvom drutvu, jer, nesporno je da se vrsta rada potpuno izmenila i da su zahtevi koji se postavljaju pred njegove izvrioce sutinski i kvalitativno sasvim drugaiji. To povlai za sobom i drugo pitanje: ta se oekuje od novih generacija koje se sada koluju, budui da novi uslovi zahtevaju posve novu i posebnu vrstu obuke i pripremljenosti za rad. Da li i danas vaspitanje u porodici ostaje inicijalno i primarno, ili se mnogim narodima istone, mahom pravoslavne Evrope, kroz najrazliitije oblike vaspitanja ve na predkolskom nivou, potajno poturaju sasvim drugaije vrednosti, pa porodino vaspitanje gubi svoj znaaj, a u predstavnike mlade i najmlae generacije, od prvog dana utiskuju se samo one vrednosti koje poivaju na uspenosti i dominaciji nad drugima, vrednosti preesto ogoljene, kastrirane od svog vieg, patriotskog i rodoljubnog smisla? Uspenost su cenili posebno i stari Grci i iznad svega uvaavali su pobedu, ali, jednako su visoko cenili i patriotizam, rtvovanje za otadbinu, herojstvo, junatvo, odbranu svog naroda i slobode, odbranu temelja iz kojeg izrasta duh naroda. Iako dugo pod vlau demokratije, stari Grci su negovali aristokratizam u pravom znaenju te rei: ideal im je bio da budu najbolji u oblasti kojom su se bavili i nije udo da ono to je predanjem dolo do nas, jeste
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Metapedagogija I
rezultat najviih domaaja grkog aristokratizma4. Danas, u vreme globalizacije, koja je dola na smenu posustaloj internacionalizaciji, nesposobnoj da rei zadatke dobijene na meunarodnim kongresima u drugoj polovini XIX stolea, ta ista globalizacija odluno istupa protiv prava nacionalnih drava na samosvojnost i ograniavajui ak i ogranieni suverenitet, bez ustezanja brie nacionalnu komponentu u vaspitanju istiui kao ideal trite mladima bez granica. U vreme dominacije interneta, u vreme lepih varljivih slika koje iluziju prodaju za jedinu stvarnost, omladini se nudi instant-obrazovanje ili samoobrazovanje. itave generacije nastavnika i uitelja u Srbiji koji su dosad bili nosioci znanja i garant da e se na mlae generacije preneti najvie drutvene vrednosti, kako bi se drutvo, a tako i drava, ouvali pred naletom najagresivnije negativne energije, koja se okomila na srpski narod, sada se sistemskim reenjima od strane drave svi nastavnici i uitelji dugoronim merama
Ovde se ni u najmanjoj meri ne omalovaavaju doprinosi grke demokratije, posebno atinske: pre svega mislim na ostrakizam (koji su aristokrate ipak shvatale na sebi svojstven uzvien nain kao izraz asti, jer demokratama nije smetalo da prognane amnestiraju u sluaju ratne opasnosti, a to ve mnogo govori o njima. to se prognanih iz drave tie, onih koji bi utoite nali ponekad i kod ranijih neprijatelja, kao slavni pobednik nad Persijancima kod Salamine, Temistokle, dovoljno je imati u vidu njihovu spremnost da se uvek odazovu u trenucima najvie opasnosti i stanu u prve redove za odbranu otadbine. Atinska drava je mogla imati slavnu istoriju i kulturu jer nije imala u sebi organizovane grupe graana zaduene za uruavanje sistema vlasti, a finansirane od susednih gradovadrava).
4
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Metapedagogija I
bacaju na rub egzistencije i tako, postupno, mentalno, a delom, i fiziki istrebljuju. Virtualni svet proglaava se za jedini mogui svet i brie se svaka ontika razlika izmeu sveta droge i sveta koji proizvodi digitalna tehnologija. Tu vie nije re o vrednostima. Tu se radi samo o egzistenciji, o trajanju u svetu imaginarnog koji svojim uesnicima prua iluziju uea i odluivanja da bi ih odmah potom sveo samo na gubitnike, nesposobne da odluuju o sebi samima a jo manje o drugima. Tako monadizovane jedinke, zatvorene pod sedam peata u svoje imaginarne svetove, idealni su materijal za nove stratege obrazovanja koji ih modeluju za rad po svojim potrebama i za svoje potrebe. To ima za posledicu da sve individualno i jedinstveno biva zbrisano ili marginalizovano. Tradicionalne vrednosti na kojima su dosad poivale drutvene zajednice sada bivaju apstrahovane, svedene na prazne pojmove, na sredstva isprazne retorike, na elemente jezika kojim se govori a da se vie nita ne kazuje. Ti prazni pojmovi, rei, to se vie ni na ta ne odnose, jesu - ni na ta obavezujui znakovi jezike igre koja za cilj ima samo jedno: unitavanje svega to je ma na koji nain od totalitarnih evropskih sistema nekontrolisano i to u sebi ima elemente neeg zdravog i pozitivno subverzivnog u svetu kojim sve jae dominira zadah informaciono-tehnolokih deponija. Moja je namera da ukaem na agresivni nastup pobornika tzv. "Bolonjskih porocesa"; oni svojom grlatou do te mere skreu panju na sebe, a da se ne moemo ne zapitati: ko su oni? Pogledamo li ih bolje, moraemo konstatovati da je re o autorima veoma
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Metapedagogija I
skromnih prirunika i teorijskih radova5 ali u isto vreme i nastavnicima jo skromnijih mogunosti, koji su u jednom asu, u mahanju "Bolonjskom zastavom", videli svoju ivotnu afirmaciju. Re je o jednom krajnje interesantnom sociolokom fenomenu, koji ne bi smeo da ostane van vidokruga profesionalnih sociologa a tie se oajnikog pokuaja ljudi neostvarenih u nauci da sebe dokau na rukovodeim mestima na Univerzitetu ili po raznoraznim besmislenim ministarskim komisijama. Pre tridesetak godina, kada je u Jugoslaviji sprovedena prva velike reforma kolstva, sa dalekosenim negativnim posledicama, a koje se izrazito oseaju i danas, govorilo se kako tadanja reforma bee osveta bivih, loih uenika. Danas sam vie no uveren da ovu "Bolonjsku reformu" predvode bivi loi studenti koji tako lee svoje komplekse inferiornosti. Ono to je u tome najinteresantnije, ali i najfrapantnije, jeste: izuzetno dobar nain na koji su se svi ti duhovni nesrenici okupili i organizovali. To ve nije samo socioloki fenomen, ve i psiholoki (mada e mnogi rei da je je to, posebno u Srbiji, politiko-stranaki fenomen). Istovremeno, ja se jo uvek ne mogu oteti utisku da je ovakva ocena, koliko god bila tana, toliko i dalje, sama po sebi, nedovoljno objanjenje situacije u kojoj se nalazimo. Treba poi od toga da su oni kojima je u udeo zapala reforma obrazovanja u Srbiji, za tako neto krajnje nekompetentni. Oni ne znaju osnovne stvari koje svaka
Posebno kaem "teorijskih", ne elei da kaem "naunih" iz uvaavanja prema Nauci.
5
www.uzelac.eu
10
Milan Uzelac
Metapedagogija I
reforma sistema obrazovanja podrazumeva. Oni ne poznaju ni drutvo u kojem ive, a ako neto i misle da znaju, onda se namerno, a ponekad i nenamerno, no u svakom sluaju, veoma uspeno, samoobmanjuju. U tom smislu ovde se uopte ne radi o bolonjizaciji naeg sistema obrazovanja, jer, to to je od te "Bolonje" vidljivo, zapravo je samo vrh ledenog brega. Reforma te vrste ne moe u Srbiji biti uspena, kao u drugim zemljama Evrope, ponajpre zato to se Srbija po mnogo emu razlikuje od te Evrope i njenih zemalja. U Srbiji se dugi niz godina socijalni mir i permanentna nezaposlenost, a time i nepotrebnost mladih ljudi, esto najsposobnijeg dela populacije, amortizovala "veitim studiranjem". Da neko ne bi bio socijalni sluaj, on je bio student. Jasno, neki socijalni sluajevi su na kraju i zavravali neke marginalne kole i u situaciji nepostojanja kadrovske politike esto dolazili i na visoke dravne funkcije to bi bilo nezamislivo, u Engleskoj, Francuskoj, Nemakoj ili Americi (gde se oduvek, od samog poetka, zna sa kog univerziteta se moe dospeti u administraciju predsednika drave, a sa kojeg nikad). U Srbiji su ljudi dui niz godina bili pasivizovani, podvrgavani udarcima sa raznih strana, fizikim i duhovnim, a to je dovodilo do minimalizacije duhovnih i telesnih potreba; ovo poslednje nije dolazilo samo od sebe, ve je nametano sa strane, uz dodatno stvaran kompleks krivice koji su posebno razvijali neprijatelji srpskog naroda preko mnotva antidravnih, tzv. nevladinih organizacija. Sve to, koristimo li kategorizaciju Pitirima Sorokina, vodilo je esto do pada
www.uzelac.eu
11
Milan Uzelac
Metapedagogija I
u pasivno-cinini epikureizam6. To se posebno odnosi na sve one koji su u jednom asu preiveli stranu katastrofu, ili totalno razaranje. Jer, sve do tog asa moda je i postojala nada da moe biti bolje, da bi, nakon toga, nestala i svaka nada, te, ako se za neim mora najpre tragati, onda je to nada, iji e se princip tek morati uspostaviti. I tu je zapravo osnova problema: tzv. "reformatori obrazovanja" nisu uopte shvatili ni gde se nalaze, ni ta uopte treba da reformiu. Sa naivnim uverenjem da sve znaju, jer su tamo, negde u svetu, neto, nekoliko dana sluali, oni su zasukali rukave i jurnuli napred... Ali, gde? Samo se tako moglo dogoditi da neko, na nekom letnjem kursu, slua dva predavanja, u belom svetu, i onda ovde krene da to to je uo primenjuje, ne shvatajui da se nalazi u sasvim drugaijoj sredini7. Jasno je da u situaciji u kojoj se danas nalazi Srbija nijedna reforma obrazovanja ne moe uspeti. A ne moe uspeti, pre svega zato to je prethodno potrebno neke druge stvari reformisati i urediti, to je potrebno izgraditi adekvatni sistem vrednosti i definisati pravila ponaanja vaea za sve. Neophodno je odrediti osnovne ciljeve, potrebe, standarde i puteve realizacije planiranog. Potrebno je formulisati ideju oko koje e se sav narod u svome jedinstvu okupiti.
.. . .: , 2006. . 67. 7 Radi ilustracije, videti moj tekst Ruke u testu, Dnevnik, 16. jul 2003, str. 13.
www.uzelac.eu
12
Milan Uzelac
Metapedagogija I
Reformatori obrazovanja, sami temeljno neobrazovani, doli mahom iz naunih oblasti gde obrazovanje nije ni u jednom asu promiljano kao temeljni problem, ega su se god uhvatili, sve su uspeli da srozaju i obesmisle, a sami ostajui do kraja bez trunke samokritinosti. Tako se i moglo desiti da je jedna biva rektorka iz Novog Sada htela pre nekoliko godina, na prvoj sednici novoizabranog Saveta Univerziteta, nakon svog reizbora, da se sudski razraunava sa studentima koji su joj zamerili to 200 dana u godini provodi na slubenim putovanjima. Ona je verovatno u sledeem mandatu taj svetski rekord u jurcanju po svetu i oborila, kao i njena naslednica, ali nije stvar u tome. Prvo pitanje mora da glasi: Kada je tokom itave istorije univerziteta u poslednjih osam vekova nekom rektoru palo na pamet da tui graanskom sudu studente? Takvo skandalozno ponaanje vremenom postaje pravilo i cinizam postaje vladajui nain ponaanja. I sve se pritom prikriva pozivanjem na nekakve reforme, ili tzv. Bolonjske procese, kakvi ovde ne mogu uspeti kao to nita ne moe uspeti dok se ne pripreme pretpostavke tog "uspeha". Ali, ono osnovno to odrava sve "reformatore obrazovanja" u Srbiji jeste princip neodgovornosti i neka iracionalna vera u to da e to to rade biti nesankcionisano, te da e svi oni kao ivotnu nagradu dobiti doivotni boravak na Havajima u zamenu za to to su iroke ruke slali svoje poslunike na slubena letnja putovanja u Kinu, Singapur ili oblinju Grku. Jeste, postoji i univerzitetski turizam, ali ovde, kad studenti sve
www.uzelac.eu
13
Milan Uzelac
Metapedagogija I
manje uspevaju da plate visoku kolarinu i sve tee preivljavaju, o tome je ponajmanje re. Posledice koje iz svega toga mogu proizai, lomom sistema preko kolena i bacanjem na ulicu deteta zajedno sa vodom u kojoj je ono prethodno okupano, ne mogu ostati nesankcionisane i to je trei aspekt ovog problema koji e u vremenu buduem kad-tad morati da se aktualizuje. Pomenuta tzv. "reforma obrazovanja", koja se sad na preac i navrat-nanos sprovodi od strane proverenih nestrunjaka, koji su se u ovo vreme nali na pogrenom mestu, uopte ne uzima u obzir duboke promene koje se deavaju poslednjih decenija u samom tkivu savremene kulture, koja se transformie iz kulture knjige u kulturu slike, da bi danas vizuelna dimenzija bila potisnuta auditivnom (a u tom kontekstu, do problema koji iznutra potresaju Srbiju, tek treba doi). Oni, radi kojih se danas reformie obrazovanje, vie nisu sposobni ni da itaju knjige i misle u pojmovima, ali ni da misle u slikama; oni, navodno mogu samo da sluaju i zato oekuju od svojih nastavnika nekakvo "interaktivno soljenje mozga", to je krajnje apsurdno, budui da ne razumeju da je tokom itave istorije odnos nastavnika i uenika bio interaktivan8, ali tokom itave te istorije, od uenika se oekivalo samo da ui, a od nastavnika da mu pomogne komentarom i
8
Kad je o toj interaktivnosti ve re, postoji jedna bitna stvar koja se tu ne sme zaobii. Jasno je da bez uenja nema znanja i jasno je da se student i nastavnik ne nalaze u istoj poziciji: iza nastavnika je postignuto znanje koje student tek treba da dosegne i stoga ta interaktivnost ne moe biti ekvivalentna.
www.uzelac.eu
14
Milan Uzelac
Metapedagogija I
tumaenjem tee razumljivih problema, a ne da nastavnik igra nekakvog zabavljaa uenika, ili dadilju koja uva decu da se deo dana ne drogiraju, i to za neku bednu platu koju uitelju daje drava nastojei da ga na taj nain pred uenicima ponizi, a pred njim samim obesmisli. Sve to moglo je i dovesti do toga da pre nekoliko godina izvesna osoba, na poloaju pomonika ministra prosvete Srbije, poreklom iz nekakve "alternativne akademske obrazovne mree, preti preko televizije profesorima univerziteta kako e oni imati jo manju platu a jo vie asova i da ne treba da se bave naukom jer "ko to hoe da se bavi naunom radom neka ide u naune institute"9. Toliko gluposti, drskosti i
9
Ova smena izjava, krajnje odslikavajui nekompetentnost pomonika Ministra odbrazovanja S. Turajli, kao i nesposobnost pomenutog "pomonika da razume odnos univerziteta i nauke, u potpunoj je suprotnosti sa zadacima i prioritetima, kada je re o visokom obrazovanju i naunim istraivanjimaBergenskog kominikea evropske konferencije ministara (Communiqu of the Conference of European Ministers Responsible for Higher Education, Bergen, 19-20 May 2005), a gde se kae: "We underline the importance of higher education in further enhancing research and the importance of research in underpinning higher education for the economic and cultural development of our societies and for social cohesion. We note that the efforts to introduce structural change and improve the quality of teaching should not detract from the effort to strengthen research and innovation. We therefore emphasise the importance of research and research training in maintaining and improving the quality of and enhancing the competitiveness and attractiveness of the EHEA. With a view to achieving better results we recognise the need to improve the synergy between the higher education sector and other research
www.uzelac.eu
15
Milan Uzelac
Metapedagogija I
bezobrazluka na jednom mestu i to samo zato to je ta osoba u nauci apsolutno nepoznata! Pa, stvar je u tome da su upravo univerziteti uvek bili i vodei istraivaki i nauni centri, mesta odakle je nauka dobijala odluujue impulse. Ako je na dananjoj vrednosnoj lestvici profesija nastavnika (kolskih, kao i univerzitetskih) na samom dnu, to jo uvek ne znai da je sve izgubljeno; upravo sa dna, i samo sa dna mogu je pravi preokret; upravo od onih ponienih mogue je oekivati da daju podsticaj kritikom preoblikovanju sistema, a u ovom sluaju reformi sistema obrazovanja. Sistem odozgo nametnut, za nekoliko dana, u nekom hitnom postupku, bez prethodnih analiza i istraivanja, lien je svakog smisla, kao i ivota na neke due staze10. Da bi bilo kakva reforma mogla imati pozitivne rezultate, ona mora poi od analize onih koji dolaze na studije i njihove mentalne strukture. Ali, cilj nije u prilagoavanju sistema dolazeim studentima, ve u pripremi buduih studenata za studije, tako to e se promeniti pretpostavke koje ih vode ka negativnim rezultatima koji se sada pokazuju. Moja je namera da ovde pokaem u kojoj meri poslednji globalni preobraaji celokupnog sistema obrazovanja nose opasnost uruavanja itavog sistema
sectors throughout our respective countries and between the EHEA and the European Research Area." (www.dfes.gov.uk, ili: http://www.ond.vlaanderen.be/hogeronderwijs/bologna/). 10 Videti tekst: "Poraavajua statistika: Rektor Beogradskog univerziteta se hvali etvorkom za Bolonju, a rezultati katastrofalni", "Pravda", 24. maj 2007, str. 8.
www.uzelac.eu
16
Milan Uzelac
Metapedagogija I
vrednosti na kojem poiva zapadna, prvenstveno evropska kultura i to pod maskom progresivnog poboljavanja sistema obrazovanja, njegovim ujednaavanjem. Pokuajem da se nivelie znanje tako to e se na njega primenjivati kvantitativni parametri, ali i namernim previanjem da sve nije podlono kvantifikaciji (umetniko obrazovanje), s jedne strane, i uklanjanjem specifinosti u kojima se ogledaju iskonski koreni pojedinih nacionalnih kultura (kod onih nacija koje imaju svoju istoriju, razume se), sada se stvara sistem obrazovanja koji nije potreban ni najrazvijenijim zemljama (jer one u kljunim segmentima obrazovanja, sistem ne menjaju), ali ni onim manje razvijenim (jer ugroava njihove vitalne interese)11. Smatram da e razumevanjem upravo te globalne situacije budui, istinski reformatori i zatitnici obrazovanja u Srbiji uspeti da izbegnu sve zamke koje nae drutvo danas iz prikrajka vrebaju. Nedavna izjava (20. april 2007) rektora najvee ustanove za obrazovanje umetnika i radnika u pozorinoj delatnosti u Ruskoj federaciji, rektora Dravnog instituta pozorin umetnosti (GITIS) Marine Hmeljnicke, ne moe ostati bez jednako udeljene panje, a ona glasi:
11
Moram ponoviti jo jednom: bez obzira to je primena tzv. Bolonjskih procesa u Srbiji, po samoj prirodi stvari, osuena na neuspeh (a uspe li, obrazovanja u Srbiji vie nee biti), ovde se raspravlja i o njenom irem kontekstu i to samo stoga kako bi se razumelo odakle dolaze ti dodatni pritisci na nedaama i nevoljama izmorenu Srbiju, koje se pre svega i svake Evrope mora prvo okrenuti sebi i reiti svoja pitanja a svetska prepustiti svetu.
www.uzelac.eu
17
Milan Uzelac
Metapedagogija I
" , . : . , , , , , . . . , -." 12
Ako sve ovo imamo u vidu, zato nas je morala i ova "reformatorska nesrea" zadesiti? Ne moemo se oteti utisku da se iza itave prie o tzv. "Bolonjskim procesima" krije neto sasvim drugo, neto to niko ne pominje, ali neto to deluje krajnje subverzivno. To je sve oiglednije, ako se zna da je sve zapoelo potpisivanjem dve stranice teksta, nikoga ne obavezujue deklaracije, da bi se ona potom poela svima nametati
Razume se: ovde se ve na samom poetku otvara pitanje koje e kasnije biti opirnije razmatrano: pitanje nemogunosti primene Bolonjskih procesa na univerzitete, fakultete i institucije koje se bave stvaralakim procesom. Ponovimo jo jednom: nemogue je kvantifikovati stvaralaki proces; to je jasno celom svetu, osim reformatorima u Srbiji. Zato su u Ruskoj federaciji iz tog procesa izuzete sve visokokolske obrazovne ustanove koje se bave muzikom, pozoritem ili likovnim umetnostima, i zato su u Nemakoj samo dva univerziteta do ovog asa "rtvovana" Bolonjskom Levijatanu to "prosvetne reformatore" u Srbiji ne dovodi u situaciju da se bar malo zamisle nad svojim koracima koji direktno vode u dalekoseno unitavanje sistema obrazovanja zemlje.
12
www.uzelac.eu
18
Milan Uzelac
Metapedagogija I
kao obavezujua, imajui za posledicu nune promene sistema obrazovanja, pre svega izmene planova, programa i sistema ocenjivanja, a da bi se sve zavrilo uvoenjem naziva: "Bolonjski procesi". Ono to je u svemu tome najkominije ili najtraginije, jeste injenica da je pozivanjem na nekakvu "optereenost studenata" poelo agresivno menjanje obima nastavnih planova i naina predavanja13, kao i insistiranje na tome da godinu mora poloiti bar 80% studenata, ime se neposredno ucenjuju nastavnici. Jer, ta im je initi kad studenti nee ni ispite da prijave? Ima krivaca, ali to nisu nastavnici, ve glasnogovornici "reforme" na elu sa njenim "rektorima" koji obeavaju (prikriveno i neprikriveno) studentima da ako su platili kolarinu, na kraju semestra e im biti upisane i ocene, te da nema potrebe da ue (itaju knjige, ili idu na predavanja) a da su dovoljne samo "male aktivnosti" makar pasivno prisustvovanje na asu. Ovde treba ukazati na jo jednu "specifinost" naeg obrazovnog sistema, na neto to je u svetu relativno nepoznato, a to je prenoenje ispita iz jedne godine u narednu godinu. Nekada je bilo mogue preneti dva ispita i poloiti ih tokom naredne godine, a potom ve dui niz polovinu (ili polovinu umanjenu za jedan ispit:
Za iskreno je aljenje to pobornici tzv. "Bolonjskog procesa" i njegovi "prvoborci", nee biti leeni niti operisani kod onih "lekara" koji po tom programu budu studirali i diplomirali, krajnje neoptereeni uenjem i knjigama. To podsea na onu priu o ocu, profesoru hirurgije, koji je odbio da mu nogu operie njegov sin, takoe hirurg-specijalista, a sa obrazloenjem "da on nije stonoga". Lepo bi bilo da to bee samo oeva ala, ali...
13
www.uzelac.eu
19
Milan Uzelac
Metapedagogija I
od 12 ispita mogue je preneti 5). Jasno je da u takvoj situaciji ima mnogo ispitnih rokova a da studenti uvek neki ispit spremaju i ne pohaaju nastavu, pa je i "normalno" da potom gube godinu, ali oni su esto dravi bili potrebni i za neke druge aktovnosti i ona je takvo stanje stvari sankcionisala. Posebno u vreme kad su studenti po godinu dana trajkovali, ili duvali u pitaljke... Sve u svemu, pod pritiskom studenata, pravila studija su se neprestano menjala a da niko nije shvatao da studiranje ima smisla samo u sluaju kada se 1. oktobra naredna studijska godina zapoinje sa svim poloenim ispitima, kako je u veem delu sveta. Naalost Bolonjski sistem upravo to podrazumeva, a studenti, po inerciji, navikli da ne moraju polagati sve ispite, niti redovno ih spremaju, niti se trude da ih nakon odsluanog semestra i poloe. S druge strane, osetivi da mogu ta hoe i da univerzitet i fakulteti vie nemaju nikakav autoritet koji im je ne poljuljan, ve sruen sistemskim delovanjem vladajuih institucija, studenti su spremni na pregovore i cenkanje razne vrste; to je razumljivo i to je ljudski: platiemo Univerzitetu i Rektorki za svaki ESPB kredit koji nam nedostaje, kao to plaamo i za svaki nedobijeni potpis pri overi ispita jer na predavanja nismo pohaali kau oni; istina, fakultetima, a posebno rektoratu para nikad dosta, jer, treba po svetu putovati i znanja o reformi skupljati po oping-centrima. Ali to nije reenje: da bi se dobili potrebni bodovi/krediti, treba prethodno poloiti i ispit, a studenti bi upravo to da izbegnu. No, pogreno bi bilo da oni u svemu tome imaju neku
www.uzelac.eu
20
Milan Uzelac
Metapedagogija I
krivicu. Oni nemaju nikakvu krivicu i nisu nizata krivi, jer su tako ueni, a ueni su mnogo emu u poslednjih desetak godina. Ovde se ne radi toliko o neinformisanosti studenata o njihovim obavezama, koliko o manipulisanju njima od strane onih koji su inspiratori tzv. "Bolonjskih procesa". Odakle odjednom tolika servilnost prema studentima i briga navodna za njih kad oni imaju samo jednu obavezu uenje, ako su se ve odluili za studije. Da, Bolonjski univerzitet jeste jedan od najstarijih evropskih univerziteta14, ali kakva se simbolika krije u tome da se neprestanim pominjanjem najstarijeg univerziteta, frontalno napada ideja univerziteta formirana i oblikovana u poslednja dva stolea, a na koju su neposredno uticali A. fon Humbolt i Hegel, Fihte i eling? ta je to u sistemima obrazovanja evropskih drava toliko zasmetalo zagovornicima globalizma da mora biti uklonjeno i zbrisano pod maskom nunosti za razvojem demokratije? Da dananji rektori to vole tafete ne misle moda da su i tafetu znanja preuzeli od Hegela ili Fihtea? injenica je da u vreme, kad su stari pojmovi izgubili svoja izvorna znaenja i dobili nova, u veini sluajeva sa suprotnim predznakom, mnogi od onih,
Prve privilegije nastavnicima i studentima u Bolonji dao je 1154. godine nepismeni Fridrih Barbarosa, dvadeset godina ranije no to je papa Celestin III privilegije dao nastavnicima i studentima u Parizu (1174). Bolonjski i Pariski univerziteti behu zajednice (universitas) studenata i uitelja, ali su se u jednom razlikovali: u Bolonji su univerzitetom upravljali studenti a u Parizu nastavnici. Izbor Bolonje, u asu poniavanja nastavnika nije sluajan.
14
www.uzelac.eu
21
Milan Uzelac
Metapedagogija I
sticajem okolnosti, zaduenih za obrazovanje, poinju nekritiki da se ponaaju i tumarajui po lavirintu gde ih na svakom uglu presreu njima nejasni, nepoznati pojmovi, rue sve oko sebe poput slona u staklarskoj radnji. Svedoci smo razbijanja prelepih vazni, ruenja modela i nitenja primera na kojima su vaspitane prethodne generacije; svedoci smo nametanja nam stranih kriterijuma i stranih merila, stranih vrednosnih sistema koji su duboko suprotni naoj duhovnoj tradiciji15. Sve to namee se silom, davanjem nekakvih ocena za napredak reformi tamo negde na ministarskim konferencijama u Strasburu ili kao ovih dana16, Londonu. Ouvanje nacionalnih interesa nije jednostavno. To mogu samo velike zemlje poput Nemake, koja nema nameru da menja svoj sistem obrazovanja pa je za tzv. "Bolonjske procese", eto, spremna da rtvuje u svrhu eksperimenta ak dva (!) univerziteta (verovatno poslednjih na vrednosnoj listi), ili poput Rusije, koja je, kao to smo na poetku ve pomenuli, jasno stavila do znanja da se tzv. "Bolonjski procesi" nee primenjivati na visokim kolama koje se bave stvaralatvom (konzervatorijumi, likovne akademije, dramski fakulteti), a sa obrazloenjem da se umetniko stvaralatvo ne moe kvantifikovati. To ni u kom sluaju ne znai da je tako
Ovo je osnovni razlog tome to sam odluio da u prilogu, kao dodatak ovom prvom delu objavim i tri ranije publikovana teksta koji se bave istom ovom problematikom, a koje pobornici tzv. "Bolonjskih procesa" nisu proitali (budui da nita drugo i ne itaju zbog obimnih domaih zadataka koje dobijaju iz Bolonje). 16 Maj 2007.
15
www.uzelac.eu
22
Milan Uzelac
Metapedagogija I
neto nemogue na tehnikim ili medicinskim fakultetima, (mada danas i u Ruskoj federaciji "bolonjizacija" nailazi na otpore usled oevidnog uruavanja nivoa studiranja). Ovde, u Srbiji, to nikome od najodgovornijih za reforme to nije jasno, ili su plaeni da im nije jasno. Srbija je mala zemlja i njom se moe manipulisati, potkusurivati, ili ta ve initi. Ona je imala dobar sistem obrazovanja, ne najbolji, sa dosta slabosti, ali sistem koji se mogao kvalitativno popravljati. Prelazak na tzv. Bolonjske principe sad se sve vie pokazuje kao nemogua misija. ak je uveden (sredinom maja 2007) nov evropski termin "Bolonja 2"17, kojim se javno priznala
Re je o sistemu ocenjivanja koji podrazumeva sve poloene ispite nakon svakog semestra. U drugim zemljama to je oduvek normalna stvar. Tamo nema nikakvih naknadnih ispitnih rokova i nemogue je da neko neki ispit polae i dvadeset godina nakon to je predmet odsluao. Studentu koji ne ispuni propisane obaveze administracija vraa dokumenta i ispisuje ga. Nema razgovora i nema pretnji "izlaskom na ulicu". Studenti su na Univerzitetu da studiraju i da ue a ne da raspravljaju o nastavi. Za to je zaduen neko drugi. Kod nas, gde zadueni ne rade svoj posao, normalno je da i do 30% studenata ne prijavi nakon odsluanog semestra nijedan ispit Ali, o tome kasnije. Ovde se samo ukazuje da je u Beogradu ove godine 16% studenata poloilo planom propisane sve ispite. Izgleda da je i taj podatak bio optimistiki. Na nekim univerzitetima u oktobru broj onih koji dadoe sve ispite sveo se na 8%.Davanjem mogunosti uslovnog upisa u narednu studijsku godinu, stvoren je presedan koji dalekoseno rui svaku planiranu reformu. Zato, kao u zoni sumraka, deluje izjava Rektora Beogradskog univerziteta, kako je u Londonu Srbija maja 2007. u ostvarivanju tzv. "Bolonjskih procesa" dobila ocenu 4 i da se nalazi u prvih 10 zemalja u Evropi. Apsolutno suludo. (Videti: "Pravda", 18. maj 2007, str. 8). Ne treba ne pomenuti
17
www.uzelac.eu
23
Milan Uzelac
Metapedagogija I
kapitulacija u sprovoenju reforme obrazovanja u Srbiji a od strane onih koji su je inicirali. U emu je tu stvar? ta je to, to nametnuto, i ovde pokorno, amalinski prihvaeno, ne uspeva, pa se raspada na samom poetku? Da li su izvrioci nesposobni, ili su kukavne slabotinje, nespremne da jasno i transparentno na samom poetku sudiranja jasno izloe precizna i stroga pravila ponaanja i obaveza studenata (i nastavnika). Jer, uzeti studentima novac za studiranje i ne rei im ta ih oekuje u sluaju da ne poloe sve ispite (gubitak godine, gubitak prava na besplatno studiranje, ili uopte prava na studiranja, a to bi bilo najnormalnije za one koji ne studiraju), ve im poput prethodne novosadske Rektorke rei: "sad svako moe prikupljanjem tzv. "kredita" (ESPB) odrediti ritam i brzinu kojom e studirati". Znai li to neto drugo, no: studenti dragi, moete na jednoj godini ostati i 10 godina, vaa je stvar? Nije li to krajnje neozbiljno ako ne i cinino18 i to od nekog krajnje minornog u svetu nauke.
cininu primedbu autora lanka (N. Denkov) kako je "rektor prevideo da se ne radi o kolskoj etvorci, ve studentskoj, gde je skala od 5 do 10" (ibid.). Ovo poslednje nije tano. Ocene jesu od 1 do 5, mada su one u zvaninom izvetaju predstavljene bojama (verovatno zbog onih koji ne znaju brojeve), no, interesantna je izjava Ministra prosvete Ukrajine koji je rekao kako se sa "ocenom 3,9 Ukrajina nalazi negde na sredini u Evropi". udna je to razlika od 0,1 i tako odluujua! 18 Po sredi je svojevremena izjava Rektorke Novosadskog univerziteta Fuade Stankovi. Ali, nije za zanemarivanje ni njena naslednica: meu spomenicima Bolonjske gluposti nedvosmisleno se istie kvantitativna procena potrebnog individualnog rada studenta
www.uzelac.eu
24
Milan Uzelac
Metapedagogija I
Duboko sam uveren da sistem ocenjivanja uope nije dobro promiljen. Uopte nije promiljen odnos kvantitatiteta i kvaliteta znanja. Predloene skale su eventualno primenjive u nekim oblastima izuavanja prirodnih nauka, ali su apsolutno neprimenjive u drutvenim naukama, a posebno ne u oblsti studiranja
u kojoj se odreuju "globalna pravila o vremenu potrebnom za savlaivanje pisanog teksta": 4-5 strana po satu za studente prve godine studija, a 6-7 strana, po satu za studente viih godina. Videti: Evropski sistem prenosa bodova u visokom kolstvu, Beograd 2002, Autor: prof. dr Radmila Marinkovi-Nedoin, za izdavaa, Srbijanka Turajli. Izdava: Alternativna akademska obrazovna mrea (str. 20). Zanemarujui udnu injenicu da Univerzitetima Srbije tzv. "Bolonjske procese" namee i propisuje nekakva "alternativna (kome?!) akademska mrea", sa, u nauci nepoznatim autorima beznaajnih opusa, autorki pomenute satnice (koju je verovatno na sebi utvrdila), dao bih ceo semestar da mi razjasni samo jednu reenicu, a koja, recimo, glasi: "Filozofija je univerzalna fenomenoloka ontologija, koja polazi od analitike opstanka, a ta je kao analitika egzistencije, odredila kraj niti vodilje itavog filozofskog postavljanja pitanja tamo odakle ono izvire i kuda se vraa" (Heidegger, M.: Sein und Zeit, M. Nyemeier, Tbingen 1984, S. 38; 436). Nekompetentnost "autora i izdavaa" pomenutog "Vodia" potruje i nedavna izjava prorektorke BU za nastavu koja kae kako je "odreivanje ESPB bodova "komplikovan algoritam" a ne jednostavno sabiranje i oduzimanje broja asova ili sati nad knjigom, pa Univerzitet u Beogradu planira neke "meunarodne projekte sa kolegama iz inostranstva koji imaju vie iskustva u tome"" (Pravda, 24. maj 2007, str. 18). Istina, ovde zadivljuje i kraj navoda kojim se jasno stavlja do znanja u svetu esto istican stav da "primena tzv. "Bolonjskih procesa" mora mnogo da kota" jer najvei deo novca mora se izdvojiti za one koji se bave sistemom obrazovanja a ne za one koji se obrazuju ili za one koji obrazuju.
www.uzelac.eu
25
Milan Uzelac
Metapedagogija I
likovnih, pozorinih ili dramskih umetnosti (o emu sam ovde ve u dva navrata govorio). Ja govorim iz aspekta nastave filozofije i nastave umetnosti. Neprihvatljivo je da predmeti poput filozofije, estetike, ili filozofije muzike dobijaju 2 ESPB kredita. Teko mogu poverovati da je tako u celoj Evropi, a ako nije, o kakvom je tu usaglaavanju sistema i prenosa kredita uopte re? Isto tako, davanje mogunosti studentima da u predispitnim aktivnostima skupe do 70% poena od 100 moguih nedvosmisleno uljuljkuje studente u uverenje da nema potrebe da ue, ve da eventualno pohaaju nastavu. Konano, zato studentska radna nedelja ne sme biti vea od 42-asovne? Zato se osim studiranja studentima vetaki nameu druge obaveze diskoteke i drogiranje (u preostalom slobodnom vremenu)? Kome je to potrebno, osim, onima koji e njima politiki manipulisati? Zato se deca nametanjem odreenog, daleko od normalnog, stila ivota, organizovano i sistemski otru iz kruga porodice i u duboke none sate uteruju u diskoteke i haustore? Zar se ne zna ko je za to odgovoran? Za vreme studija, vreme koje student ima, jeste vreme za studiranje. ta je poslednja misao novih "pedagoga" i stratega reforme obrazovanja i vaspitanja? Ili pravih pedagoga zapravo nema? U staroj Grkoj obrazovanju se pridavao izuzetni znaaj: za one koji kvare omladinu, bila je predviena smrtna kazna. Obrazovanje i danas ima veliki znaaj, ali,
www.uzelac.eu
26
Milan Uzelac
Metapedagogija I
oni koji o njemu odluuju, olako ga reformiui, ne snose za svoje postupke adekvatne posledice. Na ovim prostorima bilo je mnogo reformi obrazovanja; to je razumljivo: jedan relativno dobar sistem obrazovanja, preuzet svojevremeno od onih koji u tome imaju bogatije iskustvo i visoku kompetentnost, i potom usavravan niz godina, ne moe se unititi samo jednom reformom. Potrebno je vie reformi, plus tzv. "Bolonjski procesi". Procesualnost je tu neto to je zapravo najopasnije, neto to ne priznaje gotov rezultat, ma kakav on bio, jer, po sredi je sveopte obezvreivanje temelja obrazovanja19. Nije mi namera da kritikujem, jo manje da osporavam "reformatore svih boja i vrsta"; namera mi je samo da ih razumem, da pokuam da shvatim kakvi ih to motivi, osim materijalnih (naravno), nagone da ono to je bilo dobro prevode u svima oigledno - manje dobro. Smatram da je po sredi ideoloko zabluivanje, nesposobnost da se jasno i kritiki sagledaju posledice promena koje se prebrzo uvode da bi se ve sutra zaboravili krivci. Smatram da neto nije u redu sa
Tako je mogue da studenti daju izjave po novinama kako "profesori i dalje oekuju od studenata da sede nad knjigama pre nego da "interaktivno" ue" (Pravda, 18. maj 2007, str. 8). Neobino je da novine objavljuju izjave onih koji nee da itaju knjige. Studenti moraju da itaju knjige a stvar je nastavnika da im u dijalogu (tj. interaktivno - kako to novokomponovanim novogovorom se kae) objasni ono to u knjizi nisu razumeli. Jasno je da generacija koja je odrasla uz TV spotove, lou televiziju i koja je dokrajena internetom ne ita knjige. Zato je takva kakva jeste, i zato se njom moe lako manipulisati, a to i jeste jedan od ciljeva tzv. "Bolonjskih procesa".
19
www.uzelac.eu
27
Milan Uzelac
Metapedagogija I
sposobnou kritikog miljenja kod onih koji su i dalje u strasnom zanosu pred veliinom svojih odluka. Taj spoj nekritinosti i zanosa, strasti i jo kojeega - govori mnogo, i to, pre svega, mora se jo jednom teorijski promisliti. Nai univerziteti ne mogu se razvijati mimo sveta, ali, niko nema pravo da ih ini gorima od onih u svetu. Ni sama ideja univerziteta nije se prekono formirala20. Ni vrednosti na kojima poiva obrazovanje ne mogu za jednu no biti unitene. Sve moe da se osporava, ali ne i ono iji se temelj pokazuje kao ratio. Upravo zato, ono najvie u ovom asu jeste u razumevanju, u shvatanju zato nas je snalo to to nas je snalo, u nastojanju da se pronae pravi odgovor i put to vodi iz bespua.
A upravo je ta ideja ugroena: to jasno pokazuje izjava prorektorke Beogradskog univerziteta o tome kako "Bolonjska deklaracija podrazumeva i prilagoavanje, odnosno u sluaju naih fakulteta smanjivanje nastavnog programa". (Pravda, 24. maj 2007, str. 8). To je razume se, notorna la. Nigde se u Bolonjskoj deklaraciji potpisanoj od strane ministara inostranih poslova u Bolonji ne spominju univerziteti u Srbiji na kojima treba "smanjiti programe". I ne samo to, ta uopte ostaje od ideje univerziteta, od tog universitas, od elje za celinom znanja, ako se njim na samom poetku ovako bezobzirno manipulie? Nekome odista nije mesto na Univerzitetu. Pre svega njegovim ruiteljima.
20
www.uzelac.eu
28
Milan Uzelac
Metapedagogija I
2. Univerzitet i evropski kulturni imperijalizam

ili
"Prie iz Bolonjske ume"21 Svedoci smo jedne sveobuhvatne akcije: pod lozinkom "ulaska u Evropu" vri se "prepakivanje" itave nae drutvene zajednice njene svesti i njenih institucija. Ono to posebno brine jeste injenica da niko nema jasnu predstavu o posledicama zapoetih reformi i kuda e nas odvesti ove promene podstaknute promenama ali isto tako i zabrinjavajue nizak intelektualni i duhovni nivo onih koji reforme "osmiljavaju" i sprovode. Posebno mesto u svemu tome ima transformacija univerziteta22 i tu se radi o neem to
Tekst Univerzitet i evropski kulturni imperijalizam ili "Prie iz Bolonjske ume", objavljen u Zborniku Vie kole za obrazovanje vaspitaa u Vrcu br. 8, Vrac-Temivar 2002, str. 40-50. Universitatea i imperialismul cultural european sau "Povetile din pdurea Bolognez", tr. A. Negru, Zbornik Vie kole za obrazovanje vaspitaa u Vrcu br. 8, Vrac-Temivar 2002, str. 51-60 (Ovaj tekst, objavljen na rumunskom jeziku, tampa se u Dodatku). Napomena: ovaj tekst sam napisao pre est godina. Imajui u vidu bahatosti koje se zbivaju u vrhovima nekih univerziteta, moda bi bilo bolje rei: Prie iz ervudske ume? 22 Preterana "briga" koju u poslednje vreme ispoljavaju neki predstavnici drave zahtevajui reformu Univerziteta i u emu su najgrlatiji najnesposobniji kadrovi s Univerziteta, neodoljivo podsea na stav jednog od najveih nemakog filozofa Karla Jaspersa: "Drava koja ne moe da podnese istinu stoga to poiva na principima i realnostima koji su zloinaki, pa ih se zbog toga mora pridravati skriveno, ne moe hteti istinu. Ona je protivnik univerziteta, i ujedno skriva to protivnit vo tako to ga, pod
21
www.uzelac.eu
29
Milan Uzelac
Metapedagogija I
nas duboko zabrinjava; otvorenije reeno: smisleno se i sistematski unitava univerzitet dovoenjem u pitanje njegove osnovne ideje na kojoj on poiva jo od svog nastanka u XII stoleu. Da nesrea bude vea, sve se to zbiva u asu kad je u svetu sazrela svest da planetarna kultura moe biti ostvarena uravnjivanjem znanja dostupnih putem interneta i to na jednom jednodimenzionalnom jeziku, u asu kad postaje jasno da budunost kulture na ovoj planeti poiva na dostignuima neprevedivim na jedan jedini jezik; kao da nas pria o neuspehu graditelja Vavilonske kule niem nije pouila? Jezik osvajaa Divljeg Zapada je funkcionalan jezik za sve turistike putnike i pragmatine ljude, ali to nije jezik kontemplacije, a jo manje vievekovne istorije filozofije. Dosadanje iskustvo govori da to nije ni jezik kulture23. Naalost, do najveih nesporazuma dovodi namerno identifikovanje pojmova civilizacije i kulture; koliko puta mora da se ponavlja kako pojam civilizacije podrazumeva skup tehnikih
vidom unapreivanja, polako razara" (Jaspers, K.: Ideja univerziteta, Plato, Beograd 2003, str. 153). 23 Nama se engleski jezik uporno namee kao jedina alternativa za "ulazak meu druge narode" (kao da itava Evropa misli, govori i pie samo na tom jeziku): namerno se previa da engleski jezik nije maternji jezik Nemaca, Francuza, Italijana, panaca, Rusa ili Holanana, a zaboravlja se da knjievnost engleskog govornog podruja odavno nema vodee mesto u svetu. Samo je tako mogue da "reformu" obrazovanja sprovode oni koji se stide maternjeg jezika pa njihovi nemuti tekstovi vrve izrazima kao to su departmani, senati, kurikulumi, inkubatori, jer i ne znaju srpske ekvivalente istih ili su svesni da to to govore na srpskom jeziku bilo bi ne samo besmisleno i trivijalno ve i logiki neprihvatljivo.
www.uzelac.eu
30
Milan Uzelac
Metapedagogija I
dostignua (i olienje toga moe biti upravo Amerika), dok kultura podrazumeva skup duhovnih tekovina i vrednosti (a to je tekovina naroda evroazijskih prostora). Kod nas jo uvek sve stie sa zakanjenjem od nekoliko decenija, posebno kad je re o novnama u svetu umetnosti ili tehnologije; ali danas kad je re o stvarima duha, svako zakanjenje moe biti kobno i pogubno po opstanak naeg naroda24. Zapoeto je upanje iz korena svega onog to bi nas moglo odrati u buduem vremenu. Prosto je nemogue oteti se utisku da je jedan broj ljudi u ovoj zemlji posebno isprogramiran tako da sve ini da srpskog naroda vie ne bude. O emu se zapravo radi? Mae nam se pred oima neprestano s dva arobna tapia: jedan je Put u Evropu, a drugi Bolonjska deklaracija. Nude se dva leka, navodno, univerzalna. Samo ih treba popiti i biemo kao "sav ostali svet". Kakav je uopte taj "ostali svet" i kakav je uopte taj put kojim u taj "svet" treba da dospemo? 2.1. Put u Evropu ta je Evropa? Pojam Evropa ima najmanje etiri znaenja; iskljuimo li njegovu mitsku dimenziju (koja nije za zanemarivanje), moemo razlikovati Evropu kao (a) geografski, (b) geopolitiki, (c) ekonomski i (d) duhovni pojam. Imamo li u vidu Evropu kao geografski
Ovo, razume se nije nikakav razlog a ni povod tome da se, kad je re o reformi obrazovanja tri ko grlom u jagode, i prednjai u neem za ta jo ni u Evropi kriterijumi, posebno kriterijumi ocenjivanja, nisu do kraja promiljeni.
24
www.uzelac.eu
31
Milan Uzelac
Metapedagogija I
pojam, "put u Evropu" javlja se kao besmislica; geografski gledano, Srbija je oduvek u Evropi. Nikome u Grkoj ili Poljskoj, u Maarskoj ili Rumuniji nee pasti na pamet da se zapita da li je zemlja u kojoj ivi u Evropi; ali, postavlja se pitanje da li je Srbija u Evropi? Otkud ta sumnja u Srbiji? Oigledno, re je o neem sasvim drugom: postoji oseanje o nekoj razlici, oseanje da je to neki svet kome ne pripadamo a u koji, navodno, treba da uemo, jer emo u protivnom ostati bia nie vrednosti. Kada nam Evropu opisuju zagovornici "hitne selidbe", obino istiu kako je re o vladavini zakona, demokratiji, ekonomskom blagostanju i pravdi. To se, ipak pomalo razlikuje od Evrope kakvu je istorija temeljno opisala. Svako iole obrazovan zna da se pod pojmom Evropa podrazumeva prostor formiran u vreme i nakon Karla Velikog (IX stolee); re je o germano-romanskoj, protestantsko-katolikoj Evropi (o ijem je ekonomskom duhu pisao Maks Veber, a koja se stvarala i oblikovala u sukobima katolika i protestanata u Nizozemskoj, u uspostavljanju inkvizicije, indeksa zabranjenih knjiga, u pronalasku giljotine i reavanju problema kuda s velikom koliinom leeva u nacistikim konc. logorima tokom II svetskog rata). O tim narodima svedoe i vesti iz njihove daleke prolosti; tako, Tacit u spisu Germanija pie: "Mnogo e lake nagovoriti Germanca da poe u rat i da se kolje s neprijateljem, nego da ore zemlju i da eka ta e mu doneti letina" ( 14). "kod Germana zveket oruja najlepi je izraz odobravanja" ( 11), jer, "mir ne mogu da podnose" ( 14). Kakvi su zapravo "Evropljani" koje poznaje istorija? Njihov ivot i njihova lica su najvernije prikazani na
www.uzelac.eu
32
Milan Uzelac
Metapedagogija I
slikama Pitera Brojgela i Hieronimusa Boa. Njihovi vladari su na slikama Fransiska Goje. Nama, priviklim na likove sa fresaka Studenice i Mileeve, Manasije i Graanice, na likove sa slika Pavela urkovia i Konstantina Danila, takva "Evropa" koliko je strana, toliko nerazumljiva i tua. ta nai "evropeisti", dakle, oni koji nam mau tim putem u Evropu, misle pod Evropom? Oni imaju u vidu evropsku ekonomiju; Evropu vide kao neku obeanu zemlju, kao Eldorado koji samo njih eka. Njihova osnovna greka je u tome to nisu stekli najvie obrazovanje i nikad nisu itali Voltera. Ne shvataju da dobrih mesta moda i ima ali ona nisu ni stvorena ni predviena za nas. Nai "evropeisti" ne shvataju da evropska ekonomija ima svoje standarde izgraene na osnovu, njoj odgovarajuih, kriterijuma, a koji postoje zbog njenih, a ne tuih interesa; neto se (ako nije causa sui) moe odrati samo zahvaljujui neem drugom i sasvim je razumljivo da se Evropa moe odrati samo na raun tod drugog. Mogu li nai "evropeisti" u Evropu? Ulazak u svako drutvo, u svaki drugi svet, pretpostavlja i prihvatanje pravila i naina ponaanja koji tamo ve postoje25; isto tako, ulazak u Evropu pretpostavlja
Drugim reima: ako ulazite u crkvu, vi ete se na ulazu prekrstiti i ulaskom prihvatiti svet koji se nalazi sa druge strane praga; ako taj svet i taj prostor ne prihvatate, neete u njega ni stupiti. Ili, jo jasnije reeno: oni koji hoe da se silom utrpaju u Evropu i pritom neprestano urlaju kako "treba da uemo u Evropu" nalik su razularenim huliganima koji posle utakmice hoe da odrede rezultat igre. Ali, ni navijai na nekoj utakmici, ma kakvi huligani bili, ne
25
www.uzelac.eu
33
Milan Uzelac
Metapedagogija I
prihvatanje njenog sistema vrednosti i promenu sopstvenog sistema vrednosti. Ovo ni u kom sluaju ne znai da mi nemamo neki svoj sistem vrednosti; ali, ono to nam se deava jasno ukazuje da tu neke razlike postoje; mi vrednosti imamo, ali one, oigledno, nisu "evropske". Samo tako je mogue da prelazimo mirno preko toga kad nam se kae: u Evropu se moe, ali nakom obrauna s mafijom (jer u Evropi mafije nema); u Evropu se moe, ali nakon unitavanja kanala droge (jer u Evropi droge i narkomana nema); u Evropu se moe, ali nakon razrauna s organizovanim kriminalom (jer toga tamo nema); u Evropu se moe, ali nakon izruenja svih predsednika i politiara (jer u Evropi toga nema). ta bismo mogli da zakljuimo? Postoji (a) geografski pojam Evrope (i mi tu jesmo); postoji (b) politiki pojam Evrope ( i tu je ve situacija pomalo udna: utrpavamo se u vrstim (ekonomskim i viznim) granicama zatvorenu Evropu a ne pitamo se da li nas oni u toj Evropi hoe?); i konano, postoji (c) ekonomski pojam Evrope (a u njoj su sva mesta zauzeta i tu nemamo ta da traimo jer nemamo ta da ponudima, a i da imamo ne bi nam se dozvolilo da to izvezemo; moemo prodavati na evropsko trite eventualno maline, ali to ni pod uslovima ono to bismo eventualno mogli, a to se zapravo od nas oekuje jeste da budemo trite za izvoz drugorazredne evropske robe; naa glad trebalo bi da apsorbuje njihove robne vikove ili robu pred isticanjem roka trajanja (to smo i dosad inili) i tako u kritinim
upadaju na teren za vreme igre jer su svesni toga da bi tim njihovim postupkom tog asa prestaje i sama igra.
www.uzelac.eu
34
Milan Uzelac
Metapedagogija I
recesivnim trenucima podstakne posustalu evropsku privredu (nakon to do kraja unitimo sopstvenu poput nekih naih suseda, ili poslednjih zemalja koje ule u Evropsku uniju). 2.2. Duhovni lik Evrope U emu se ogleda duhovni lik Evrope? U svom uvenom bekom predavanju Kriza evropskog humaniteta i psihologija (7. i 10 maja 1935) Edmund Huserl je rekao: Pod nazivom Evropa misli se jedinstvo duhovnog ivota, delovanja i stvaranja: Sa svim svrhama, interesima, brigama i naporima, sa svrhovitim tvorevinama, institucijama, organizacijama26. Na istom mestu pie: U duhovnom smislu Evropi oito pripadaju engleski dominioni, Sjedinjene Drave itd., ali ne i Eskimi, ili Indijanci vaarskih menaerija ili Cigani koji stalno lutaju po Evropi27. Ljudi koji u tome uestvuju duhovno su povezani u jedinstvenom duhovnom liku. Sve osobe, udruenja i njihovi kulturni rezultati imaju karakter koji ih objedinjuje. Duhovni lik podrazumeva imanentnu teleologiju razvoj oveanstva u slobodnom oblikovanju njegove egzistencije a iz ideje uma. To znai da Evropa postoji samo u sluaju ako ima entelehiju koja proima njen preobraaj i daje smisao njenom razvoju; Istinski zadatak Evrope je razvoj
Husserl, E.: Die Krisis des europischen Menscentums und die Philosophie, in: Husserl, E.: Die Krisis der europischen Wissenschaften und die transzendentale Phnomenologie, Husserliana VI, Den Haag 1962, S. 319. 27 Op. cit., S. 318-9.
26
www.uzelac.eu
35
Milan Uzelac
Metapedagogija I
duhovne humanosti, zadatak koji nikad ne moe biti zavren. Rodno mesto duhovne Evrope je Grka28. Razume se: tu nije re o geografskom, ve duhovnom rodnom mestu. Misli se na VII i VI stolee pre n. e., na vreme kad se raa novovrsni stav pojedinca prema okolnom svetu. Tada nastaju duhovne tvorevine potpuno nove vrste. Sasvim odreena Kultura. Grci koriste izraz filozofija. Filozofija je prafenomen duhovne Evrope. Re je o novom nainu ivota, koji, preko ljubavi za ideje, proizvodi ideale i idealne norme ivota. Filozofija je filozofski ivot, novovrsni lik kulture29. Naspram prolaznih oblika kulture kojima je svojstvena uspenost (zanati, naini obrade zemlje, naini stanovanja), filozofija ima drugaiji nain postojanja; njena dostignua su neprolazna. Postoji ideja beskonanog zadatka. Vannauna kultura je zadatak i delo oveka u konanosti, filozofija zadatke ima u beskonanosti. Kod Grka se javlja jedno univerzalno (kosmoloko) interesovanje za svet. Grci nastoje da stvore teoriju. Teorija podrazumeva epoch celokupne prirodne prakse. Tu je postavljena i ideja univerziteta: interpersonalna povezanost nastavnika i uenika oko istog zadatka: saznavanja i istraivanja koje se prenosi iz generacije u generaciju i koje je nain ivota. Re je o izgradnji kritikog, univerzalnog stava, o izgradnji odnosa spram celine. To podrazumeva sveopte
28 29
Op. cit., S. 321. Op. cit., S. 332-3.

36
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Metapedagogija I
promiljanje empirije, podvrgavanje celokupne empirije idealnim normama. Razvija se duh slobodne kritike usmeren beskonanim zadacima a koji stvara nove, beskonane ideale. Iz slobodnog uma, na osnovu uvida u jednu univerzalnu filozofiju, etiki oblikovati ne samog sebe ve i ljudski svet, politiku, socijalnu egzistenciju oveanstva30. 2.3. U kakvu Evropu mi danas idemo? U ve pomenutom predavanju E. Huserl je maja 1935. rekao: "Evropske nacije su bolesne. Evropa je u krizi". Krizu je ovaj veliki mislilac tada shvatao kao prividni poraz racionalizma. Evropski "svet" roen je iz ideje uma, tj. iz duha filozofije31. Neuspeh savremene racionalne kuture je posledica naina na koji se manifestovao, odnosno realizovao ratio, posledica njegove upletenosti u "naturalizam" i "objektivizam". Huserl je smatrao da kriza evropske egzistencije ima dva izlaza: Propast Evrope u otuenju od vlastitog racionalnog smisla ivota, rasulo u netrpeljivosti prema duhovnosti i pad u varvarstvo, ili preporod Evrope iz duha filozofije, preko heroizma duha koji konano prevladava naturalizam32 a da najvea opasnost za Evropu moe biti umor. Da li se u tome uspelo? Naalost odgovor na ovo pitanje je negativan. Da se uspelo, ne bi bilo ni II svetskog rata ni bombardovanja Srbije.
Op. cit., S. 6. Op. cit., S. 347. 32 Op. cit., S. 347-8.

30 31
www.uzelac.eu
37
Milan Uzelac
Metapedagogija I
Danas, veliko atakovanje postmodernista protiv ideje ratioa sugerie da se nita nije u Evropi izmenilo. Ona je onakva kakva je bila i na poetku XX stolea; kriza Evrope i evropskog duha nije prevaziena; ona je samo zamaskirana i prevedena u neke mutnije vode. Ako je neka ideja ugroena, onda je to ideja odgovornosti. Onaj koji moe sve ne moe biti nizata odgovoran. Za zloine po svetu onom ko je najjai i kroji kartu sveta ne moe biti sueno. Svaka polemika s logikom sile zavrava se u prosvetiteljskom moralisanju. Ali, pred nama je, kako rekosmo pitanje: kuda mi to hoemo? Odgovor svih je: u Evropu! Po ko zna koji put se pokazuje da nita nismo nauili; ponavljam: Evropa ima svoje vrednosti i svoje predstave o ivotu. Da li su nae vrednosti i nae predstave isto takve? Ima li ta i takva Evropa ikakav interes za nas? Opet moram odgovoriti kratko i jasno: nema. Istovremeno, mi cenimo kulturne vrednosti Evrope: poznajemo italijansku i pansku imetnost, holandsku i nemaku, englesku i francusku; ali, imamo legitimno pravo da oekujemo da i oni u Evropi cene dela nae kulture, da pozitivno odgovore na na poziv za kulturni dijalog: umetnost Graanice nije ispod nivoa Sijene i Ravene; ali, Evropa mirno gleda ak i podrava (preko svojih administratora) unitavanje tih kulturnih dobara. ini to namerno, i to: ili zato to nije sposobna da te vrednosti registruje, ili zato to nee da ih registruje. Moramo jednom zauvek razumeti jedno: umetnost i kultura pravoslavne Evrope ne znae nita katolikoprotestantskoj Evropi. I nije tu po sredi neka greka, ili zla namera. Ne vidi se ono to se vidi, ve samo ono to
www.uzelac.eu
38
Milan Uzelac
Metapedagogija I
ovek je nauen da vidi. Moramo shvatiti: katolikoprotestanska Evropa je nauena da nas ne vidi. Ako nas i vidi, onda je to vienje kroz sedam deformisanih soiva. I zalud su se Dekart i Spinoza bavili obradom soiva za optike instrumente. Svetlost u kojoj su oni bili nije naa Svetlost. Ne treba biti strunjak za istoriar umetnosti, dovoljno je samo otvoriti ma koju istoriju zapadne umetnosti i videti da tu nema ni pomena a kamo li poglavlja o umetnosti i kulturi pravoslavnog dela Evrope. Pogledajte knjigu toliko hvaljenog a odskora pokojnog E.H. Gombriha Umetnost i njena istorija33 o kome je naa tampa pre kratkog vremena pisala kao o velikanu umetnike kritike XX stolea. Na hiljadu strana teksta tu nema ni pomena umetnosti i kulture pravoslavne Evrope. Ta knjiga nije kulturni skandal, ona svojom genocidnou spada u kulturni zloin prvog reda34. Ali na takav nain je formirana svest Evrope o nama. I to, ne za dan, godinu ili deceniju. Takva slika stvarana je kroz itavu istoriju. Ona se jednim potezom ruke ili pera ne moe ukloniti. Ko u svetu govori o naoj knjievnosti ili slikarstvu? Na svetskoj karti kulture mi
Gombrich, E.H.: Umetnost i njena istorija, Nolit, Beograd 1980. Stari Grci veoma su dobro znali zato za kvarenje omladine i stvaranje lane slike o svetu moe postojati samo smrtna kazna; zloin nad duhovnim biem jednog naroda (a koji se ini, obino, navodno bezazlenim "reformama") vei je od bilo kojeg fizikog zloina pojedinanog ili masovnog. Promene duhovnog bia, kakve se kod nas vre, usled dalekosenosti svoje, mogle bi se u nekom buduem vremenu pokazati ne ba dovoljno promiljene i olako sprovedene.
33 34
www.uzelac.eu
39
Milan Uzelac
Metapedagogija I
smo bela mrlja. Jadna je uteha da je takva bela praznina bila i itava Evropa tokom srednjeg veka, u vreme dok je filozofija negovana u Atini, Konstantinopolju i Damasku. Dolaze li iz Evrope ljudi da vide dela nae umetnosti i kulture? Obilaze li frukogorske manastire; pa i kad bi dolazili, nita dalje od neke kafane ne bi ni videli; oni ovaj svet, svet srpske duhovnosti i kulture jednostavno ne ele da znaju. Moda su zato mogli tako lako doneti odluku da rue mostove i bacaju kasetne bombe. Da bi neko mogao biti ponien, neophodno je da on prihvati ponienje kao oblik svoje egzistencije; samo u takvom sluaju mogue je da jedna kultura kapitulira pred naletom druge kulture koju odlikuje duh iskljuivosti; imamo li mi odgovor na pritisak evropskog kulturnog imperijalizma i na nalet svih vrednosti koje nam nai korumpirani mediji u beskraj ponavljaju? 3.1. Mogui izlaz Podsetio bih kako je na pitanje Maksa Broda ima li u ovom svetu neke nade, Kafka odgovorio: "Ima nade, beskrajno mnogo nade ali ne za nas". Ja nisam pesimista te vrste, i to iz prostog razloga to pripadam jednom drugom svetu koji o nadi misli sasvim drugaije; ipak, parafrazirajui to pitanje, ali ne jo uvek i odgovor, mogli bismo se zapitati: Imalo li neke anse za nas sada, u asu kad oseamo beskonanu nemo da bilo ta promenimo, da makar zaustavimo sunovrat u koji nas "zagovornici najboljih namera" bacaju? Preliminarni odgovor mogao bi biti: Da.
www.uzelac.eu
40
Milan Uzelac
Metapedagogija I
Nade ima, ako se (a) zaustavi materijalno i duhovno srozavanje i unitavanje Univerziteta, ako se (b) obnovi dostojanstvo filozofije i nauka tako to e se vratiti dostojanstvo onima koji se bave filozofijom i naukama a onda (c) itavom naem narodu vratiti dostojanstvo izgaeno poslednjih godina, ako se (e) obnovi nagon za obrazovanje i filozofski reformie obrazovni sistem, ako se (f) reformiu socijalne i politike forme egzistencije ovog naroda (ne trpajui se tamo gde nas niko nee, jer tamo nema nijedne slobodne stolice a kamo li dve) i, konano, ako se (g) reafirmiu sopstvene duhovne vrednosti kroz njihovo razumevanje35. 2.4. Bolonjska deklaracija Svima su usta puna tzv. Bolonjske deklaracije. Odjednom su najglasniji oni za koje nikad u ivotu nismo uli, oni koji knjigu u ivotu nisu proitali, a kamo li je napisali, koji su se sticajem raznih okolnosti (veinom "stranakih"36) nali tamo gde im nije mesto i gde nikad
A emu je poslednji as jer nam se i jezik zabranjuje i hoe da nazove nekakvim jezikom komunikacije. Zato, jo nije kasno, iako je kod nas "evropeizacija" u ve punom jeku, prisetiti se jednog prastarog obiaja iz vremena drevnih Asiraca: kod njih su sudije sedele na prepariranoj koi svojih prethodnika koji su loe obavljali svoj posao (u veini sluajeva, primajui mito). Vlast je temeljni fenomen (o tome opirnije: Fink, E.: Grundphnomene des menschlichen Daseins, Alber, Freiburg/Mnchen, 1979, S. 284-334; Fink, E: Bruderzwist im Grund der Dinge, in: Fink, E.: Epiloge zur Dichtung, Klostermann, Frankfurt/M., 1971, S. 37-52). 36 Ako je neko vreme zahvalno za socioloka istraivanja, onda je to nae; recimo: kako su se u raznoraznim strankama iz isto pragmatikih pobuda i iskljuivo zarad line koristi nali upravo
35
www.uzelac.eu
41
Milan Uzelac
Metapedagogija I
ne bi u nekom "normalnom" vremenu mogli da se nau. Postavljam pitanje: da li je pomunutu Deklaraciju veina njenih zagovornika uopte proitala? I dalje se preutkuje ta je po pitanju te uvene reforme uinjeno na univerzitetima u Kembridu ili Oksfordu, na Sorboni ili u Frajburgu, u Kelnu ili toj Bolonji; ovo pitanje nije nimalo bezazleno. Svako mora odmah da vidi jedno: sutina Bolonjske deklaracije (potpisali su je ministri a ne naunici i predstavnici univerziteta, dakle potpisali su je predstavnici politike, a ne duhovne i intelektualne elite), najveim delom govori o prohodnosti studenata unutar Evrope na visikokolskim ustanovama. Re je "evropskoj zoni visokog obrazovanja" i regulisanju "mobilnosti graana i sposobnosti zapoljavanja i efektivnoj primeni slobodnog kretanja". I nita vie37. Konano i sutinsko pitanje moralo bi biti: da li se pomenuta Deklaracija odnosi na univerzitet (kao Univerzitet) i da li pretenduje na to da menja njegovu sutinu. Moj odgovor je kratak: ne. Bolonjska deklaracija
oni koji se dotad ni u emu nisu mogli potvrditi? Smatram da bi i psihijatri imali izuavanjem domae politike scene mnogo primera svih moguih racionalizacija. injenica je da su mnogi od naih "javnih linosti" preusmeravanjem svoje agresije i patolokih ambicija izbegli neophodno leenje, ali su svojim delovanjem razboleli drutvo u celini. 37 Bolonjska deklaracija ne regulie automatizam prelaska sa univerziteta iz Albanije ili s Balkana na Oksford ili Kembrid. Da li na Iton, Jel ili Harvard po automatizmu prelaze studenti sa univerziteta iz Teksasa?
www.uzelac.eu
42
Milan Uzelac
Metapedagogija I
nije doneta radi unitavanja same ideje univerziteta38 koja je stara koliko i univerzitet u Bolonji, ili, zarad temeljnog preureenja njegove strukture. Ona je doneta radi unapreenja visokog obrazovanja i njegovog unificiranja u Evropi kako bi nova kompjuterski obrazovana radnika klasa lake mogla da menja radna mesta; samo u Srbiji nekom je moglo pasti na pamet da treba srozati sve kriterijume obrazovanja i askanje proglasiti za princip "kreativne" nastave. Nastava postoji tamo gde postoje predavanja koja dre nastavnici koji znaju svoj posao i gde uenici ue i znaju svoje mesto. Tako je jo od vremena Pitagore. U centru dananje nastave moraju biti predavanja nastavnika koja su rezultat njihovog istraivakog rada. Kada je o samim predavanjima re i prisustvu studenata predavanjima (a poznato je da vei deo studenata ne
38
Meu usamljenim glasovima danas nalazim glas prof. dr Danila Baste koji je s visokim oseajem za dananji trenutak preveo izuzetan spis Karla Jaspersa Ideja univerziteta (1945) i pre kratkog vremena objavio u Beogradu (Jaspers, K.: Ideja univerziteta, Plato, Beograd 2003); u pogovoru prevoda pomenutog spisa on kae: "Prevoenja Jaspersove Ideje univerziteta latio sam se s predumiljajem i iz najdublje potrebe. Imao sam na umu sve ono to se upravo zbiva s nagovetenom reformom visokog kolstva i univerziteta u naoj zemlji. A to to se zbiva nije ohrabrujue. Ako je sudutu po onome to je, protivno volji onih koji pripremaju zakonska reenja o visokom kolstvu (...) nedavno doprlo do univerzitetske i ire javnosti, postoje ozbiljni razlozi za najveu moguu zabrinutost i isto toliko nespokojstvo. (...) Mora se otvoreno rei: nai univerziteti su uveliko oboleli ak do te mere da je ugroena i sama njihova supstanca. Njihova reforma je neodloan imperativ. (Op. cit., str. 181-2).
43
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Metapedagogija I
poseuje predavanja) neophodno je imati u vidu da vei deo dananjih studenata zapravo i ne studira. Svi prisutni na fakultetima ne studiraju; studira veoma mali broj ljudi, a to su oni koji se nalaze na predavanjima i oni ine pravu studentsku elitu. Smatram da prisustvo predavanjima mora biti strogo odreeno. Ne podleui lanom "demokratskom" populizmu mora se prisustvo predavanjima usloviti prethodnim znanjem, tj. odrediti visinom ocena steenih iz predmeta koji su pretpostavka za razumevanje date problematike kao i kolokvijumima iz odreene literature koji se moraju dati pre poetka semestra. Samo u tom sluaju studenti nee biti nemi, pasivni sluaoci ve aktivni uesnici disputa, za koji se mnogi zalau a da nisu sagledali njegove prethodne pretpostavke. Zar treba podseati da je sam izraz univerzitet u prvo vreme oznaavao centar obuke, asocijaciju, ili savremenim jezikom govorei, sindikat koji titi interese odreene kategorije ljudi. Bolonja i Pariz su dva modela na koje su se potom ugledali drugi univerziteti; u Bolonji bee universitas scholarum, tj. studentsko drutvo koje je od Fridriha I Barbarose dobilo posebne privilegije; u Parizu bee universitas magistrorum ut scholarum asocijacija koja je obuhvatala i nastavnike i studente. Vano je rei da je srednjevekovni univerzitet39 negovao
39
Srednjevekovni univerzitet delio se na fakultet slobodnih umetnosti (6 godina) i teoloki fakultet (najmanje 8 godina); prvi je bio uvod u drugi. Nastava je obuhvatala predavanja (lectio) i seminare (disputatio). Seminar su inile rasprave, gde su pitanja prvo razmatrali studenti i davali odgovore da bi potom odgovore davali nastavnici. U tom smislu se nita do danas nije promenilo i
44
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Metapedagogija I
aristokratiju duha, a da je poreklo studenata bilo od drugorazrednog znaaja40. "Duhovna aristokratija, isticao je Jaspers, nije socioloka aristokratija. Svako ko je za to roen, trebalo bi da nae put ka studijama. Ta aristokratija jeste sloboda sopstvenog porekla, susree se kod naslednog plemia kao i kod radnika, kod bogatih i kod siromanih, svugde podjednako retko. Ona moe da bude samo manjina"41. to se samog obrazovanja tie, a koje je trostepeno42 jo od vremena antike, a po uzoru na trolanu Aristotelovu podelu znanja na pojetika, praktika i teorijska, moramo imati u vidu da danas postoji gradacija obrazovanja nakon zavrene srednje kole; danas postoji Univerzitet i naspram njega postoje razne visoke strune kole koje daju specijalizovano
pokuaj da se brie razlika izmeu predavanja i seminara najvie govori o predavakoj nesposobnosti tvoraca reforme. 40 U ve pomenutom spisu K. Jaspers navodi Abrahama Fleksnera koji u spisu Univerziteti (1930) pie: "Demokratija nije duhovna mogunost, nezavisno od injenice to bi svaka individua, na osnovu svojih sposobnosti, trebalo da ima mogunost da bude primljena u aristokratiju duha bez ikakvih drugih obzira. (...) Da li e se nai dovoljno mere da se iskljue osrednji i nesposobni? (Jaspers, K.: Op. cit., str. 149. 41 Jaspers, K.: Ideja univerziteta, Plato, Beograd 2003, str. 150. 42 Jedini pokuaj da se temeljno razori ova trostepena podela obrazovanja koja je vaila od antike do naih dana a s namerom da se uniti humanistiki duh obrazovanja (pre svega onaj duh koji je jo bio zaostao u programima gimnazija) jeste reforma obrazovanja vrena sredinom sedamdesetih godina od strane strunjaka za selo S. uvara iz Zagreba. Za tragine posledice te reforme (izuzev uenika od kojih su neki sad dospeli u situaciju da i sami budu "reformatori") niko nije krivino odgovarao.
www.uzelac.eu
45
Milan Uzelac
Metapedagogija I
obrazovanje za odreene vidove delatnosti. Na specijalizovanim visokim kolama predaju predavai a na Univerzitetu predaju nastavnici koji su predavai i istraivai istovremeno. Zato je pred Univerzitetom zadatak daleko vii, odgovorniji i tei, jer mu je priroda drugaija; a drugaija je i struktura onih koji se nalaze na njemu struktura nastavnika i studenata. Nesporazume izaziva i ve due vreme prisutna a duboko pogrena tendencija da se sve visoke kole stavljaju pod kapu Univerzita i da se trai da svi fakulteti budu pod okriljem Univerziteta i budu njegovi sastavni delovi. To je posledica dukokog nerazumevanja prirode samog Univerziteta. No, to nije neto bitno novo: do slinih nesporazuma dolazilo je ve u vreme Renesanse kad su nakon osnivanja Akademije u Firenci (u vreme Kozima Mediija i njegovog tienika Marsilija Fiinija (M. Ficino, 1433-1499)), irom Evrope, kao peurke posle kie, poele da niu raznorazne akademije koje, razume se, ne buhu ni nalik onoj u u Firenci. Sve to nas u jednakoj meri obavezuje da tano znamo ta je Univerzitet. Univerzitet je mesto gde se stiu znanja iz fundamentalnih i humanistikih nauka a za koje je vitalno zainteresovana drava jer otud uzima svoje najvie kadrove. Niko ko je diplomirao na nekom treerazrednom univerzitetu nee postati predsednik SAD; za tako neto podrazumeva se posedovanje diplome nekog od najuglednijih univerziteta kao to su Jel, Harvard ili Iton. I to je svima jasno. Jasno je i zato u Japanu nakon neuspeha na prijemnim ispitima za univerzitet poetkom leta ima toliko samoubistava meu omladinom. Ishod prijemnog ispita u najveoj meri je
www.uzelac.eu
46
Milan Uzelac
Metapedagogija I
odluujui za itav dalji ivot neke osobe. Ne moe biti nemotivisanog prelaenja iz nie u viu drutvenu grupu; samo tamo gde je mogue sve, nita nije bitno i kvalitet diplome je nevaan. U normalnom svetu itekako je vano kod koga je neko studirao ili doktorirao, kod koga je uio da svira ili komponuje. Univerzitet je prestina kola na koju se ne moe svako upisati. Tako je u normalnim zemljama. Tamo univerzitet i zavravaju oni koji ga upiu, ne zato to su ga upisali ve zato to su sposobni da ga zavre. Moramo biti svesni toga da i meu mladim ljudima postoje razlike kao to postoje meu svim biima na svetu; te razlike ne smemo brisati: postoje dve vrste mladih ljudi: oni koji studiraju jer im trebaju diplome i oni koji studiraju jer ele da neto znaju. Moraju stoga postojati i dve vrste kola: za prve, kole u kojima se plati i nakon odreenog vremena dobije diploma, i za druge, mesto gde se ui. U prvom sluaju imamo specijalizovane kole, kolede, narodne univerzitete (gde se moe i dobiti neki minimum praktinih znanja), u drugom sluaju imamo Univerzitet, mesto gde ui duhovna43 elita. Prve kole su masovne i postoje na dohodovnom principu, druge (Univerzitet) su za malobrojne i iza njih mora stajiti drava (ako joj je do sebe, tj. do budunosti nje i njenog naroda, stalo).
43
Re je o duhovnoj a ne finansijskoj eliti. Zato drava mora stajati iza Univerziteta kako bi se tu mogli nai iskljuivo najbolji i najsposobniji.
47
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Metapedagogija I
3. Bolonjsko "obrazovanje" u globalistikom kljuu Svedoci smo toga da nov model obrazovanja, koji se istie kao "perspektivniji i savremeniji", redukujui oveka na homo oeconomicusa, a koji se svima nudi pod okriljem tzv. Bolonjskih procesa, svesrdno podravan globalistikim strategijama - uveliko potiskuje raniji model obrazovanja koji je za svoj cilj ima vaspitanje oveka i odgovornog graanina. Koji su to razlozi namernom potiskivanju vaspitne funkcije obrazovanja, namernom i svestranom zaboravljanju njegove, kako graansko-patriotske, tako i nacionalno-kulturne dimenzije? Koji su pravi i istinski razlozi uruavanja postojeeg sistema obrazovanja i to u asu kad obrazovanje dobija sve vei znaaj, a neka "znanja" sve veom brzinom zastarevaju? Sheme predmetno organizovanih znanja, koja se predaju od strane uitelja ueniku u specijalnim obrazovnim institucijama, znanja kakva poznaje tradicija, imaju malo zajednikog s potrebama trita rada i tendencijama razvoja obrazovnih sistema44. Ima vie izazova pred kojima se nalazi savremeno obrazovanje: oni se pre svega ogledaju u naglom poveanju onih koji ue i studiraju, u transformaciji ciljeva obrazovanja, gde vie ne vlada princip cenjenja znanja kao znanja ve njegove praktine primene (pragmatizacija), u neodreenosti mesta univerziteta u
Cogburn D.L. Globalization, Knowledge, Education and Training in Information Age, www.unesco.org.
44
www.uzelac.eu
48
Milan Uzelac
Metapedagogija I
drutvenoj strukturi i socijalnim odnosima (budui da drava svoje najvie inovnike ne dobija sa najboljih svojih univerziteta, ve ih mahom polukolovane nalazi po haustorima i drumskim mehanama), u smanjenoj odgovornosti drave za obrazovanje u celini, u prodoru trinih odnosa u obrazovanje, u kvalitativnoj nejednakosti meu visokim kolama. S druge strane, sa pedagogijom, kao naukom, nikad nije stajalo gore nego danas. Nikad pedagogija nije toliko zaostajala za razvojem obrazovnih institucija, nesposobna da sagleda tehnike mogunosti transfera znanja, kao to je to u poslednjih nekoliko decenija. Danas pojedinac moe da stekne nuni nivo kvalifikacija i kompetencija bez pedagoke podrke za to obrazovanih ljudi i to je samo jedan od razloga to se danas, po miljenju mnogih autora, pedagogija kao disciplina nalazi u ozbiljnoj krizi45. Ima ak i onih koji smatraju da se moe lako desiti da pedagogija iezne, i to ne samo kao teorija i praksa obuavanja, ve i kao oblik humanitarne refleksije46, ukoliko ne uspe, i to to hitnije,
Savremeni obrazovni modeli nedvosmisleno ne odgovaraju izazovima i zahtevima vremena, iako savremena pedagogija nastoji da svoje postojanje opravda time to nudi metodiki najraznovrsnije metode za reavanje inovativnih zadataka. 46 Dananja pedagogija odlikuje se nedostatkom didaktikih shema koje bi odgovarale savremenom nivou razvoja obrazovnih sistema. Taj metodoloki vakuum rezultat je toga to pedagogija ne nastoji da se osloni na relevantne filozofske interpretacije savremenih realija.
45
www.uzelac.eu
49
Milan Uzelac
Metapedagogija I
da uspeno opravda nunost svog postojanja u kontekstu razvoja procesa globalizacije obrazovanja47. Zadatak nove pedagogije danas je u "dekodiranju" realnog sveta48, u razvoju kritikog miljenja49, i ona nije uslovljena toliko razvojem industrije zasnovane na primenama znanja i informacija, ili promenama to se u poslednje vreme deavaju na tritu rada, ve promenama do kojih je dolo unutar same pedagogije koja je poslednjih decenija postala svesna injenice da se naglasak pomera sa znanja na refleksiju. Istina, tako neto u oblasti filozofije danas moe zvuati trivijalno50, ali je u pedagogiji vie no revolucionarno. * U analizama savremenih drutvenih procesa pojam globalizacije zauzima posebno mesto. Na taj pojam svi se pozivaju kad govore o uspostavljanju novog svetskog poretka, o novim svetskim ideologijama ili
Danas mnogi istiu kako novo, globalno obrazovanje pretpostavlja i globalnu pedagogiju koja je sposobna da na teorijskom i praktinom nivou odgovara izazovu vremena, da zadovoljava potrebe drutva i pojedinaca. Razume se, ovde se pod "globalnom pedagogijom" ne misli neka meta-pedagogija. Globalna pedagogija je iznuena od strane vremena. Meta-pedagogija, zahteva zasnivanje sasvim druge vrste i to e biti predmet treeg dela ovog istraivanja. 48 Freire P., Donaldo M. Literacy: Reading the World and the Word. South Hardly, MA: Bergin Garvey, 1987. 49 alosno je to se meu radovima pedagoga, ali i sociologa sreu shvatanja koja bi mogla da zavrede panju u XVIII veku. Ima istina i onih koji otkrivaju i danas Ameriku, pa izmiljaju nekakve nove discipline: elitologije, klimatologije, i sl. 50 O pojmu refleksije videti u mojoj knjizi: Uzelac, M.: Uvod u filozofiju Pojam i predmetno polje filozofije, Verisstudio, Novi Sad 2007.
47
www.uzelac.eu
50
Milan Uzelac
Metapedagogija I
kraju svih ideologija; u globalizaciji se trai uzrok rasta uticaja meunarodnih organizacija i transnacionalnih kompanija, kao i razlog slabljenja suvereniteta manjih drava; u globalizaciji se vidi uzrok intenzivnih masovnih migracija ali i formiranje multikulturnih drutava; konano, u globalizaciji, iji su idejni tvorci i najei pobornici najrazvijenije zapadne zemlje, lei osnovni uzrok ekspanzije vrednosti zapadne civilizacije, vesternizacije i kulturnog imperijalizma kojim se hoe odrati kulturna hegemonija ekonomski najrazvijenijih zemalja, korienjem pre svega sredstava masovnih informacija utemeljenih na najnovijim informacionim tehnologijama koje znanje pretvaraju u neposrednu proizvodnu mo. U razliitim oblastima pojam globalizacije ima razliito znaenje: ekonomisti obino govore o globalizaciji, a pritom imaju u vidu globalno trite, internacionalne finansijske i ekonomske insitucije, "slobodno kretanje" kapitala i radne snage; sociolozi nastanak globalizacije povezuju s pojavom kapitalizma i njemu imanentnim procesima modernizacije; politolozi globalizaciju vide u promenjenim meunarodnim odnosima, u pojavi "svetske politike" koju vode meunarodne institucije i politiki i vojni blokovi i savezi. Postoje i univerzalniji pristupi fenomenu globalizacije koji se interpretira kao "sukob civilizacija" (S, Hatington, F, Fukujama), iji rezultat moe biti "vesternizacija", "hibridizacija" ili "fragmentarizacija"
www.uzelac.eu
51
Milan Uzelac
Metapedagogija I
sveta51, ili, re moe biti o "globalnom drutvenom kontekstu" do kojeg dolazi kad zatvorene nacionalne drave prerastaju u globalnu zajednicu meusobno otvorenih nacija"52. Pojava globalizacije usko je vezana za pojavu neoliberalizma u trinoj ekonomiji osamdesetih godina XX stolea a to je praeno informacionom revolucijom, koja je otvorila mogunosti trinih transakcija na planetarnom nivou, jaanjem ekonomskih integracija, krizom ideje socijalizma i definitivnim trijumfom ekonomskog liberalizma i slobodnog trita. Ve krajem devedesetih godina XX stolea, pojam globalizacije je postao izraz tendencije koja je postala veoma prihvatljiva pobornicima neoliberalizma budui da su tim pojmom mogli sugerisati svima kako je tu re o jednom optem, prirodnom i nunom procesu koji nema alternativu. Nakon kratkog vremena, pojam globalizacije nije se vie primenjivao samo u tumaenju uticaja novih tehnologija i planetarnih trgovinskih, ekonomskih i finansijskih veza, ve se on ubrzo preneo na druge oblasti i naao svoje dominantno mesto u oblasti politike i njoj odgovarajuih ideologija. Zato, ako se danas hoe razumeti taj pojam, on se mora tumaiti i razumevati i sam "globalno". Ako i ostaje otvoreno pitanje: da li globalizam ima alternativu, da li je mogu neki drugi, njemu suprotni pristup tumaenju drutvenih pojava, ali
51Pieterse
J.N. Globalization and culture: three paradigms // Economic and political weekly. 1996. Vol. 31. 23. P. 13891395. 52 .. - // , 2003. - 8. - . 49.
www.uzelac.eu
52
Milan Uzelac
Metapedagogija I
i uticanja na njih, nesporno je da tome mora prethoditi i analiza biti globalizma, analiza njegovih istorijskih korena i ideoloke osnove, kako bi se tek nakon toga mogla sazdati nova hijerarhija vrednosti i ciljeva koji se postavljaju pred jedno drutvo. Globalizacija je svojom erozivnom delatnou do te mere uruila suverenitet niza ranije nezavisnih drava, da svaki govor o demokratiji u tim dravama dobija groteskne konture, a to je posebno manifestno u sluaju spoljne i unutranje politike Srbije (koja i nema svoju politiku, ve onu kakvu joj ko naznauje kad svrati u sluajnu, usputnu, slubenu posetu, ili njene predstavnike pozove na "edukativni" razgovor u predsoblje neke lokalne institucije u setu53). Globalna vlast kapitala vie ne poznaje trite na kojem slobodno konkuriu pojedina preduzea; danas se na svetskom tritu, koje je u meuvremenu postalo totalno, odvija borba transnacionalnih korporacija. Sve to izraz je jedne gigantske igre kapitala sa samim sobom, igre u kojoj kapital sebe gradi, izgrauje i izvodi iz sebe samog a u sluaju nailaska na prepreke ili ogranienje, tada prodire sve na svom putu i iluzija je da se to kretanje moe obuzdati, a kamo li zaustaviti. Specifinost dananjeg kapitala je u tome to to vie nije "ivi novac", kakav su znale ranije epohe, ve je to virtuelni, fiktivni kapital koji ivi i egzistira u
53
Ni u kom sluaju ne mislim da tako neto po prirodi stvari mora biti neto loe. Naprotiv. Moe to biti veoma dobro, ako su namere savetodavca dobronamerne. Ali moe to biti i takvo kakvo jeste, ako je krajnji domaaj amaterske diplomatije.
www.uzelac.eu
53
Milan Uzelac
Metapedagogija I
kompjuterskoj mrei. Upravo zato u novoj, "bolonjskoj" terminologiji vie se i ne pominje izraz kapitalist, ve poslodavac, i to ne samo zato to je izraz kapitalist zastareo i pripada XIX stoleu, ve prvenstveno stoga to poslodavac ne mora vie biti istovremeno i vlasnik kapitala, ve u najveem broju sluajeva samo je posrednik izmeu centra koji poseduje kapital i najamne radne snage, izvrilaca odreenih poslova. Ovi poslednji ne pripadaju, kao nekad, drutvenom sloju iji je rad eksploatisan, ve sloju ija je celokupna linost potinjena korporaciji. Sav stvaralaki potencijal, talenat, obrazovanje, sav ljudski ivot "profesionalca" potinjen je korporaciji. Globalizacija podrazumeva globalno politiko i ideoloko manipulisanje, informaciono i kulturno guenje, u korenu, svih tendencija koje ne odgovaraju njenim intencijama i ciljevima. O istinskoj slobodi linosti i oveka tu ne moe biti rei, ali se zato, sve vreme, o slobodi, pravednosti i demokratiji intenzivno govori. Globalizacija se razvija i uvruje delovanjem mree meunarodnih organizacija koje nametanjem tema, kao to su: opti problemi politike i ekonomije, ekologije, zatite ivotne sredine, nastoje da oslabe panju ljudi usmerenu na ranije dominirajuu problematiku meudravnih odnosa. To ne znai da se ne moe uti i glas malih zemalja i malih kultura, ali, taj glas vapijueg u pustinji nije ni od kakvog znaaja u trenucima odluivanja o problemima od stratekog znaaja. Samo tako se i moglo dogoditi da jedan naizgled beznaajan dokument, usvojen iz navodno "dobrih namera", bitno neobavezujui kao to je Bolonjska deklaracija, u mnogim
www.uzelac.eu
54
Milan Uzelac
Metapedagogija I
malim zemljama, u kojima rukovodee strukture nemaju ni ugled ni integritet, odjednom postane obavezujui za sve. Paradoksalno je, a pokazalo se moguim, da veina ljudi bliskih sferi odluivanja poveruje slatkoreivosti Bolonjskih "prvoboraca" u Srbiji, a o tome kako e studenti moi sad sami sebi odreivati tempo studiranja i studirati kako ele, kako e njihove diplome biti meunarodno priznate jer e biti izdavane na engleskom jeziku... Istina je da to izdavanje diploma na engleskom jeziku dodatno kota svaku dravu i da to neko na kraju mora da plati; istina je da za prelazak na tzv. Bolonjski sistem drava mora da izdvoji mnogo vie novca54 nego do sada (a ne manje, kao to planira), isto tako: potpisivanje tzv. Bolonjske deklaracije ne oznaava ekvivalentnost dokumenata o visokom obrazovanju, kao to je i istina da je priznavanje dokumenata izdatih u drugoj zemlji, sloena procedura zasnovana na zatiti interesa drave-poslodavca kojoj je u interesu da na sve mogue naine titi interese svojih graana. Ta deklaracija govori o neophodnosti uvoenja dvostepenog visokog obrazovanja55 i govori o kreditnom
Bolonjski procesi mogu biti uspeni samo u sluaju adekvatnog finansiranja, istie se u prateim dokumentima. 55 Problem dvostepenosti obrazovanja jeste u tome to ono pretpostavlja ve pripremljeno trite rada, ali i prethodno donete dokumente kojima se jasno odreuje ta vlasniku diplome ista donosi.
54
www.uzelac.eu
55
Milan Uzelac
Metapedagogija I
sistemu56, ali pritom ne razmatra sam sadraj obrazovanja. To se posebno tie humanistikih nauka. Svaka zemlja ima svoje pristupe, svoje metode, svoje temeljne principe57. Pretpostavlja se da ti pristupi i principi sadre unutranje mehanizme koji mogu spreiti negativne spoljanje uticaje; to je mogue kod velikih, razvijenih, vodeih zemalja. One male, s korumpiranom elitom, retko su u stanju da do kraja istrajavaju na svojim interesima, te najee svojim interesima proglaavaju one strane interese koje im je njihova elita donela sa svojih putovanja po svetu i strunih usavravanja. S druge strane, velika je mo meunarodnih institucija; ona je do te mere velika da je danas nemogua kontrola nad njima; one to znaju i time se nairoko koriste finansirajui, odnosno, korumpirajui, pod prividnom formom pomoi, establimente malih, siromanih zemalja u kojima niko ne moe da se javi i postavi pitanje zato u tu zemlju pomo uopte dolazi i to ak kad uopte nije traena, ak i kad je blago odbijana, ali opet biva silom nametnuta; to je posebno interesantno ako se zna da je vreme altruizma i lanog prosvetiteljstva
Kreditni sistem ocenjivanja ima u vidu kvantitativnu, ali ne i kvalitativnu dimenziju. Potpuno je svejedno kod koga neko studira: moe kod nekog nastavnika-poetnika, a moe i kod pravog majstora i velikana u toj oblasti, no, broj bodova je isti. 57 Ima mnogo opravdanosti da se ukae na jo jedan negativan momenat tzv. Bolonjskih procesa a to je da oni vode unifikaciji, da se rue nacionalne unikalnosti i da upravo zato tzv. Bolonjski procesi nailaze u Srbiji na podrku kod svih koji se odriu svojih istorijskih, kulturnih i verskih korena.
56
www.uzelac.eu
56
Milan Uzelac
Metapedagogija I
uveliko za nama, u vreme kad se itekako zna da niko nije duan nekom da pomogne, niti ima nameru da mu iz ista mira na svoju tetu pomae, ve da se iza svake pomoi krije odreen interes i odreena kupovina neeg (ljudi, uticaja, resursa...) Univerziteti, a sa njima i sve kole unutar jedne drave, jesu osnova za formiranje nacionalnog samoidentiteta i samoopredelenja graana jedne zemlje. Nije stoga nimalo sluajno to su na Srbiju nakon bombardovanja doli jo vei udari, daleko razorniji od samog bombardovanja, a to su razne finansijske pomoi za reformu sistema obrazovanja. Posledice materijalnog razaranja uvek je mogue lake otkloniti, no posledice razaranja duhovne dimenzije jednog naroda. Malo se ko zapitao kakve to veze Srbija ima sa tamo nekakvom Finskom, odakle je dolo nekoliko miliona evra (od kojih se pola ve na putu izgubilo58) za reformu obrazovanja uitelja59. Videe se to kasnije, veoma brzo, im se sagleda srozanost nivoa obrazovanja (za samo nekoliko godina) uvoenjem neeg apsolutno dosad novog i stranog, uvoenje jednog potpuno novog mentaliteta, nove svesti, novog sistema vrednosti koji e svoje pune rezultate dati tek za deset do petnaest godina.
To je normalno, ako znamo da od 32 miliona evra pomoi Srbiji onaj koji je daje, za izradu elaborata zadrava sebi 29 miliona. I to je pomo? Verovatno zato to jo neko ovde, dobije nekoliko bednih hiljada da bi na takvu pomo pristao. 59 Ili, koji je interes nekakve vedske (od koje to niko ne trai) da izdvoji milijardu dolara za Kosovo, umesto da te njoj nepotrebne pare podeli sopstvenom narodu (koji je vedskom Kralju, Parlamentu i Dravnoj kasi svakako blii a i drai).
58
www.uzelac.eu
57
Milan Uzelac
Metapedagogija I
Spoljanji diktati na prereformi sistema i posebno sadraja obrazovanja ve danas daju prve svoje rezultate. Tome aktivno doprinosi sveopta globalizacija koja pronie u sve sfere drutvenog ivota i svojom, mora se priznati, vitalnom ideologijom prikriva i opravdava sve ono to je po egzistenciju duha jednog naroda najopasnije i najpogubnije. Svi reformatori obrazovanja u Srbiji zablenuti su u evropski sistem obrazovanja i ne vide da svoj ideal i idealni model obrazovanja ta ista Evropa vidi u modelima obrazovanja kakvi su u Americi, a koje odlikuje (a) visoki stepen konkurentnosti meu visokim kolama i visok stepen primene najnovijih dostignua u marketingu za organizaciju prodaje usluga u obrazovanju; (b) enormno privlaenje privatnog kapitala i dobrotvornih organizacija u finansiranju obrazovnih institucija60; (c) precizno izgraena stupnjevitost obrazovanja i mogunost komparacije programa razliitih univerziteta. Na taj nain komercijalizacija61
Treba znati da godinji budet univerziteta Harvard u Americi (koji nije tamo i najvei) iznosi preko 20 milijardi dolara, to je vie od celokupnog budeta Francuske za visoko i srednje obrazovanje. Pominjem Francusku jer je pominjanje Srbije smeno i neukusno u situaciji kad se iz godine u godinu smanjuju sredstva za finansiranje visokog obrazovanja ime se ministri finansija posebno ponose. 61 Komercijalizacija visokog obrazovanja ima i svoje posledice: (a) zavisnost visokog obrazovanja od privatnog kapitala, (b) platna forma obrazovanja (odnosno "davanja obrazovnih usluga"), (c) agresivni menadment univerziteta usmeren na marketing obrazovnih usluga, privlaenje studenata i potraga za investicijama; (d) izmenjen odnos izmeu nastavnika i studenata koji sad dobija karakter kupoprodaje znanja kao robe, to je posebno vidno u
60
www.uzelac.eu
58
Milan Uzelac
Metapedagogija I
visokog obrazovanja je najvaniji fenomen naeg vremena, a uspeh anglosaksonskih modela u pripremi strunjaka je njegova najbolja potvrda62. Ali, postavi korporacija, univerzitet, biva efikasniji sa stanovita funkcionisanja i upravljanja, premda, u isto vreme, gubi svoju kvalitativnu odreenost kao mesto obrazovanja i stvaranja linosti i formiranja, ouvanja i negovanja kulture i tradicije naroda kojem pripada. Ne sme se izgubiti iz vida da obrazovanje prestaje biti obrazovanje onog asa kad prestane da se bavi obrazovanjem u izvornom smislu te rei, a to e rei oblikovanjem i izgraivanjem linosti. Treba rei da evropski modeli obrazovanja nisu u toj meri podloni komercijalizaciji kao to je to sluaj sa
kratkoronim obrazovnim programima (e) poveavanje broja nastavnika koji manji deo vremena rade na univerzitetu a vei deo provode kao eksperti u raznim komisijama ili su slubenici korporacija i raznih finansijera; (f) poveanje broja fakulteta izvan univerziteta koji nude diplome na nivou bakalavra i mastera; (g) poveanje posrednika na tritu obrazovanja to posredno ugroava univerzitete kao subjekte formiranja nacionalno kulturnog identititeta; (h) korienje biznis leksike u diskursu univerzitetskog obrazovanja; (i) prelaz sa tehnologija menadmenta nekomercijalnih organizacija na tehnologije klasinog menadmenta. (O tome videti posebno: http://www.cheap-software-megastore.com/). 62 Treba imati u vidu i sledee: u SAD je 2004. studiralo 582 996 studenata iz drugih zemalja. Te godine je ukupno oko 1 250 000 studenata na naoj planeti studiralo u inostranstvu. SAD su od studenata iste godine zaradile 11 milijardi dolara (svetsko trite obrazovanja je oko 30 milijardi dolara) i za SAD to je bila 1/5 dohotka od ukupnog eksporta znanja. U to isto vreme 143 000 amerikih studenata je bilo u inostranstvu ali ne due od jednog semestra.
www.uzelac.eu
59
Milan Uzelac
Metapedagogija I
anglosaksonskim, ali ugledanje na ove moe po budunost i integritet Evrope imati pogubne posledice. Sasvim je razumljivo to je prvo na ta se obruavaju globalisti - ciljevi, sadraji, sredstva i forme obrazovanja, razliiti oblici i vrste obrazovnih ustanova. Vetim, smisleno usmerenim finansiranjem (pod platom kulturne i ekonomske pomoi), lako se utie na zatvaranje jednih ustanova i otvaranje njima alternativnih, lako se pomera akcenat sa fundamentalnih na komercijalno primenjive i profitabilne discipline. Insistiranjem na tome da se sistem obrazovanja mora zasnivati na dohodovnim principima, da on mora poivati na logici razvoja neoliberalne ekonomije, koja za cilj ima uspostavljanje novog svetskog poretka u obrazovanju, sve glasnije se namee takav model obrazovanja koji poiva na pravilima slobodne trgovine u ijoj osnovi su ideologija i strategija multinacionalnih kompanija63. Prodirui do temelja u postojei sistem obrazovanja, menjajui same temelje kao i hijerarhiju vrednosti koja poiva na njemu, ruitelji dosadanjeg sistema obrazovanja krajnje sumnjivim sredstvima, sve vreme pozivajui se na tzv. Bolonjske procese, istiu kako neznatno utiu na standarde obrazovanja (a pritom ih iz osnova menjajui, to se ogleda u novom "bodovnom" ESPB sistemu koji uopte ne moe racionalno da objasni odnos kvantitativnog i kvalitativnog u ocenjivanju), budui da je njihova delatnost usmerena prvenstveno na
, http://www.oim.ru 6. 1. 2004.
63
www.uzelac.eu
60
Milan Uzelac
Metapedagogija I
uvaavanje demokratije (poput one kakva se danas uvodi u Iraku, sutra moda u Iranu ili Koreji). Danas je jasno da sukob razliitih grupa, vlasnika virtualnog kapitala, nema racionalne temelje, budui da je sama ideja racionalnosti veoma veto i smiljeno osporena s pojavom postmodernizma koji je svojim strategijama odavno od samog poetka jedan od glavnih oslonaca globalizacije. Zato se obrazovanje u globalistikom kljuu vidi iskljuivo kao faktor proizvodnje koji bitno utie na proizvodnost, mogunost privlaenja kapitala, razvoj konkurencije i otvaranje novih radnih mesta. Prenoenje naglaska s fundamentalnih i bazinih istraivanja na obrazovanje u onim oblastima koje su dravi trenutno ugodne, a to se postie smanjenjem finansiranja temeljnog obrazovanja, pravda se prioritetnou trinih ekonomskih ciljeva pri obuci kadrova kojima se nameu, kao jedino merilo, trine vrednosti. To je ono to se danas posebno naglaava kao cilj savremenih "reformi" obrazovanja. Fenomen neodgovornosti i ne snoenja posledica za postupke karakteristian je za dananje, postmoderno doba. Moe se unititi i zemlja, i njena privreda i njena ekonomija, a da se za to ne snosi nikakva odgovornost. Dovoljno je samo da se istie kako se to ini zarad razvijanja demokratije. Zato je mogue da veina bitnih dokumenata za sve graane jedne zemlje (poput Zakona o obrazovanju u Srbiji) biva usvojena u hitnoj proceduri, u ime borbe za demokratiju i "evropske vrednosti", a u isto vreme, zaobilaenjem demokratske rasprave i uea
www.uzelac.eu
61
Milan Uzelac
Metapedagogija I
svih zainteresovanih subjekata u proceni valjanosti tih dokumenata. Koncepcija obrazovanja koja se Evropi, pa i Srbiji danas nudi, jeste u isto vreme liberalna i utilitarna: liberalna, jer ima centralno mesto u trinim odnosima, i posebno je podobna za kolske modele, naroito kad je re o "proizvodima obrazovanja", tj. u situaciji dok se obrazovna institucija pretvara u dohodovno preduzee koje mora uspeno da funkcionie na konkurentnom tritu. Ta koncepcija je i utilitarna po tome to nastoji da sledi svoje line interese. kola se tako pokazuje kao sredstvo koje slui realizaciji linih interesa pojedinca ili ak veine graana. kola u tom smislu treba uenika da snabde znanjima i kompetencijama koji e mu potom otvoriti mogunost zauzimanja socijalnog poloaja i dobijanja odreenog dohotka. Tako, svaka kola radi kao preduzee koje stvara ljudski kapital. Nezavisno od razliitosti koncepcija koje nam se nude maskirane tzv.Bolonjskim procesima, lako je prepoznatljiva njihova trina leksika: "ljudski kapital", "rentabilnost investicije", "trite obrazovanja", "trgovina obrazovnim uslugama", "decentralizacija obrazovanja", "novi menadment", "permanentno obrazovanje". Posledica toga je da se na obrazovanje gleda kao na linu svojinu velikih korporacija, kao na sopstvenost koja omoguuje ekonomski dohodak. Obrazovanje vie nije dobro za koje je odgovorna prvenstveno drava. Liberalna globalizacija obrazovanja ne dotie u jednakoj meri nivoe obrazovanja u raznim zemljama. Meutim, globalizacija je "neposluna sila" koju karakterie rastua mo mnogonacionalnih korporacija
www.uzelac.eu
62
Milan Uzelac
Metapedagogija I
(P. Scott); u sferi obrazovanja globalizacija se esto predstavlja kao naslednik ideje internacionalizacije, ali, slinost meu njima je samo prividna, dok se sutinski iz temelja razlikuju. Globalizacija se sprovodi kroz razne komercijalne organizacije, davanjem najrazliitijih stipendija kojima se pripremaju obrazovani kadrovi koji sami imaju karakter robe koji se u svakom asu moe prodati kao i svaki drugi proizvod. Sve to ogleda se u selidbi studenata s univerziteta na univerzitet, razume se onih koji su sposobni da to plate, ili koji su kupljeni od strane korporacija koje u njih ulau kao u svaki drugi proizvod, ili, kroz stvaranje filijala raznih univerziteta po inostranstvu. To svetsko trite obrazovanja ima i svoje granice: te granice ini drava time to vei deo obrazovanja ostaje "dravni". Od ovog "dravnog" momenta ne zavisi samo itav sistem obrazovanja, ve i sudbina jedne drave u celini. Ako drava izgubi ulogu u kolovanju svojih najviih kadrova, ako joj se isti dovode iz drava izvan njenih granica, ako joj se nameu kadrovi u koje je ugraena toj dravi strana ideologija, onda je takva drava osuena na propast i nestajanje, osuena je na nestajanje koje se programira iznutra. Meunarodne organizacije zastupaju interese onih koji ih finansiraju. Iluzija je i izraz deje naivnosti, kako je tu neka re o iskrenoj pomoi. Kao to ranije ve rekosmo: zato bi neko nekom pomagao, ako u tome ne vidi sopstveni interes (makar, posredno, zastupao i interese nekog treeg uesnika u procesu koji se ne eli neposredno pokazati). Te organizacije imaju veoma efikasne instrumente ubeivanja: one govore o "prioritetima", o "neophodnosti" reforme, o tome kako
www.uzelac.eu
63
Milan Uzelac
Metapedagogija I
"ne treba zaostajati za drugima", o tome kako teba biti "konkurentno sposoban", o tome kako se " u reformi ne sme zaostajati za drugima", kako se mora biti "efikasan". Sve to propraeno je radom na zakonskim aktima i dokumentima prepunim slatkoreivih a i intelektualnih argumenata, sve je to propraeno espertizama, ocenama, meunarodnim valorizacijama s punim akama novca za eksperte koji svojim potpisima potvruju i ono u ta sami ne veruju. Sve to ne smeta zagovornicima globalizacije da se pozivaju na znaaj kulture, graansku dunost, borbu za razvijanje demokratskih drutvenih odnosa, i to iz prostog razloga to sve to nikog od njih ni na ta ne obavezuje i nita ne kota. A sasvim je drugaije bilo u doba starih Asiraca kada je sudija, sudei, sedeo na prepariranoj koi svog prethodnika koji je primao mito.
www.uzelac.eu
64
Milan Uzelac
Metapedagogija I
4. Evropa u Africi Ovaj naslov nije ni uvreda za Evropu, ni pohvala za Afriku; on je samo metafora. Znamo da nekada Evropa nije bila ono to je danas, ali i da Afrika ne bee to to je danas, naroito u zlatno doba Rimske imperije, u prvim stoleima nae ere, kad je bila itnica itavog ljudstva na obodu Sredozemlja. Ovaj naslov pre je asocijacija na jedan mali detalj, na to kako je, pre nekoliko godina, o emu su nas izvestile dnevne novine, jedan mladi pomonik Ministra prosvete Srbije bio, nakon svog imenovanja, mesec dana u studijskoj poseti jednoj afrikoj zemlji - da prouava njen sistem obrazovanja. Ve tada se znalo da smo predodreeni za neto veliko, za neto to e se desiti tek nakon kraha tzv. "Bolonjskih procesa" uvoenjem nekakvih uslovnih ispitnih rokova pod genijalnim nazivom "Bolonja 2". Sa tom dvojkom, otili smo dalje i od Evrope i od Bolonje. Kuda? Pa jasno: samo u Afriku. Moda su nai pobornici tzv. "Bolonjskih procesa" uli za nespornu injenicu: Evropa stari. Da, upravo, stari. Ako nauka ne nae sredstvo protiv starosti, jednostavno, dostupno svakom oveku, kroz pedeset godina Evropa e se iz etno-kulturnog i politikog pretvoriti u geografski pojam. Svi tekui dogaaji sukobi u parlamentu, izbori, meunarodni sudovi i sankcije sve to izgubie svaki smisao jer e nestati subjekti na koje bi se tako neto moglo odnositi. Kroz pedeset godina Evropa e biti bez Evropljana. Moda nee biti pusta, prekrivena umama prepunim divljih zveri, kao to je to bilo od VI do IX
www.uzelac.eu
65
Milan Uzelac
Metapedagogija I
stolea nae ere, moda e njom tumarati neki drugi nomadi jednako gladni (ovog puta nekih novih informacija) ali tada e u svakom sluaju definitivno biti skinut s dnevnog reda svaki razgovor o duhu Evrope i vrednostima evropske civilizacije. Evropa nee postojati. Ve danas malo ko jo zna antiki mit o Evropi (jer, obrazovanje je sve jadnije i jadnije, a sve manje i manje znanja trae od svoje nove posluge novi evropski poslodavci), mit o nesrenoj Evropi koja je beei pred bogom Zevsom stigla ak do Afrike preruena u junicu, ali, tu ju je Zevs ipak stigao i davi sebi oblik bika silovao. Dananja Evropa je u slinoj, beznadnoj situaciji, ali istorija se nikad ne ponavlja do pojedinosti; ovoga puta Zevs je, preavi Okean, doao u Evropu, zarad svojih jasnih interesa, i preruio se u neki dokument iz Bolonje. Stvar je koliko udna toliko i neobina; kau: istorija se ne ponavlja, ali, kau i da je ona (nastavi u vreme Herodota) - uiteljica. Prethodni mit se ne bi ni pominjao kad u oba sluaja pria ne bi imala isti zavretak. Sad, moemo se zapitati: a gde je tu Afrika?
www.uzelac.eu
66
Milan Uzelac
Metapedagogija I
DODATAK
www.uzelac.eu
67
Milan Uzelac
Metapedagogija I
: ""64 : , , . , , , . ... 19 , . XXI , , , , . , , , , 19 1999

Tekst napisan na poziv prof. dr Jevgenija V. evcova (Moskva) za godinjak na njegovom fakultetu koji je prestao da izlazi zbog nedostatka sredstava.
64
www.uzelac.eu
68
Milan Uzelac
Metapedagogija I
, 29 , , 2010 . 1999 , , , , . " ", "", ; "" "" . ( , ) , , , , , (, "" , ). - , : . - ? - - , , , " ". , , , , ,
www.uzelac.eu
69
Milan Uzelac
Metapedagogija I
, , , : ! ! ! , , , "", . -, , , , , - , , , , , ( ). , , , , . , , , , ; , , , , , , "", ( , ) . ( ) , "" , , "", , , , " " , -

www.uzelac.eu
70
Milan Uzelac
Metapedagogija I
" ". , "" . , , , . " ", , ? : , , ( ) , , , , "" . "" , , . , , , , , , : , , , , - , "". ,

www.uzelac.eu
71
Milan Uzelac
Metapedagogija I
, . , , (1966), . "" , , "", "". , , , "": . ? , , ? , / ( , ). , , " "? , "" , , , , . , ? , , : , , . , , :

www.uzelac.eu
72
Milan Uzelac
Metapedagogija I
, , , , , , , (Pol., 1280b). , , : ( ) . " " . "" - , . "" , , , , , , . , , , . . : , . , . , . . , , , , , .

www.uzelac.eu
73
Milan Uzelac
Metapedagogija I
, , , , , (?) . , ( : ?). , . , . , , - . "" , , , , : " ". : , ? " ", 7 10 1935 , , , , , , , , . : , .., , , , .
www.uzelac.eu
74
Milan Uzelac
Metapedagogija I
. , VII VI . . ., , .. , . , , , . . . , , , . "" ( ), . , , "" , . : ; , . , : , , , , . :
www.uzelac.eu
75
Milan Uzelac
Metapedagogija I
. ? " "? , . . , : . ratio , , , , . , , . , , . , , , : . , . "" ? . : " ", , . "" , , . , ,

www.uzelac.eu
76
Milan Uzelac
Metapedagogija I
, , , . , "" , ( "" , ), , , . , , , , , , , , , ( ): exit65, , .
"EXIT" (?) - , " " . , , 70- , , , , - . . "" , , : "" " " , "" .
65
www.uzelac.eu
77
Milan Uzelac
Metapedagogija I
, " " : . (2000 ) , : ? , : . , ? , , - : , , , , . " ", "" , , , . , , , , , , . "" ( , ), , , , - . , " ", , - 10 77 , "" ?.. ? . ,
www.uzelac.eu
78
Milan Uzelac
Metapedagogija I
, , . , , : , , , , , - , . , sekond hand-, . , - , . , ( ) . : ( ) ( ) ? ? : . : , , ; , : .
www.uzelac.eu
79
Milan Uzelac
Metapedagogija I
, , . ? , , , , . : - , - : , , , , . - . , , , , . , , .. , , " ". , . ? , , ! , . ( ) , . , , .
www.uzelac.eu
80
Milan Uzelac
Metapedagogija I
, , : . o? , ? . , , , , , . - , , ; , . , - , ? : " " . , , , "" ( : , ; ,

www.uzelac.eu
81
Milan Uzelac
Metapedagogija I
, !). , "" "", "" "" . , ( , , "" , "" , ( , )). , , - "" , , , , , . " " . , , "" , ,
www.uzelac.eu
82
Milan Uzelac
Metapedagogija I
66. ? ? , ( : )? : - , / , () . , , , , ,
2002 , , , , , . , . , , ; (), 40- I . " " : " " , " ", , , .
66
www.uzelac.eu
83
Milan Uzelac
Metapedagogija I
, . , , "" , ; : "" "" "" , , , (?!) (- ). "", " " , . , , "" : , , - , , ! "" , , , , , , "Die Idee der Universitt" (1947): , ,
www.uzelac.eu
84
Milan Uzelac
Metapedagogija I
, . - , , 67. - "" , . , , , II . , , , , , , "" ( ?) . , . . " ", , " " ( , ); , "" , , , "" ( ) ,

67
. : Jaspers, K.: Ideja univerziteta, Plato, Beograd 2003, str. 153

85
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Metapedagogija I
, , , , , , , , . . , , ( "-" ) , ( "") . : - ? - , , , , ? : , , , .. , , - . , , : 1. , , "" "", , , , .. .
www.uzelac.eu
86
Milan Uzelac
Metapedagogija I
2. (" "), European Credit Transfer System (ECTS). 3. 2010 , . 4. , . : ? , , , ? : . , "" , . , , , " " . , , , , , . , . universitas scholarum, ..
www.uzelac.eu
87
Milan Uzelac
Metapedagogija I
, I . universitas magistrorum ut scholarum - , , . , , : " . , , . , , , . .68 , , , , , : , . - , , , . , .

68
Jaspers, K. Ideja univerziteta, Plato, Beograd 2003, str. 150

88
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Metapedagogija I
. . , . , , , , , . , , ; , , , , , . . "" , . . . , , , , . , , .
www.uzelac.eu
89
Milan Uzelac
Metapedagogija I
, . . , , , , , . , , , , , : - , -, , . , , , , . , , . . , . , , - . , , , alma mater , , , ,
www.uzelac.eu
90
Milan Uzelac
Metapedagogija I
, , . , , , "" "": . . , , "". . " ", , . " "". . "" , . , . : " " , . , . , ,
www.uzelac.eu
91
Milan Uzelac
Metapedagogija I
, , , . . , . , , , , , , , " ", , , 1947 . . : " " " , . , . , , . , , (), , . () / : , . "69. ? , , , ( ),

69Jaspers,
K. Ideja univerziteta, Plato, Beograd 2003. str. 181-182.

92
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Metapedagogija I
, , , . , ( ) , , . . , 8 (?!) . : , , , . , , , , . , , ? , ( ). , , " " ( 10-20%). :

www.uzelac.eu
93
Milan Uzelac
Metapedagogija I
, ( , , , , "" , ). , , . "", "" , . "" "" , . : , , , ! 2003 , 3 (1804 -1812), , "", "" " ". , , 1918
www.uzelac.eu
94
Milan Uzelac
Metapedagogija I
, . . - , ? : . , 800 ? ? ? ? , ? , , . , 2-3 , . "" , , "" , , , , ( 10 , , ).
www.uzelac.eu
95
Milan Uzelac
Metapedagogija I
, . "" . 2005 " ", , . "" . , , , . , - 2010 , . , , , , . , , , , . , .

www.uzelac.eu
96
Milan Uzelac
Metapedagogija I
, . , , , " " . , , , " " , . , , "". "" 180 . . , , "" , , " ", , , , , . , , " ", , " " . , , (
www.uzelac.eu
97
Milan Uzelac
Metapedagogija I
). , "" "" , " ". , . "" , , , " ". *** . , , . , , . , , , . "" . (2.8): ", , , "
(. .. )
www.uzelac.eu
98
Milan Uzelac
Metapedagogija I
UNIVERSITATEA I IMPERIALISMUL CULTURAL EUROPEAN sau "POVETILE DIN PDUREA BOLOGNEZ"
Rezumat: n prima parte a lucrrii autorul evideneaz patru noiuni care deseneaz Europa: noiunea geografic, geopolitic, economic i spiritual. Dac pe plan geografic Serbia se afl n Europa, ea este departe pe plan economic i nu mai puin pe plan spiritual, avnd n vedere c aparine cercului cultural ortodox care difer esenial de Europa unit, germinat din aspectul catolico-protestant asupra lumii. n pofida manifestrilor de nenelegere a Apusului pentru valorile culturale ale tradiiei ortodoxe, Uzelac ncearc s gseasc legturile dintre Serbia i Europa i consider c ele se pot realiza pe plan spiritual. Unul din momentele de reunire este i ideea despre cunotinele care se oglindeaz n teoria despe nvmnt i universitate ca cea mai superioar form a acestuia; urmrile sunt analiza consecinelor nemijlocite ale Declaraiei bologneze asupra schimbrilor n nvmntul nalt, ceea ce este i tema doua a lucrrii. Autorul evideneaz c Declaraia amintit a fost acceptat de minitrii rilor europene i nu de rectorii universitilor distinse europene; cu alte cuvinte Declaraia a fost adoptat de reprezentaii elitei politice i nu celei spirituale cu scopul s ofere o circulare mai uoar a braelor tehnice de munc n Europa economic unit. Ideea despre universitate, nscut la Bologna i Paris n secolul al XII-lea, nu este contestat; i pe mai departe rmne diferena dintre universitatea care ofer cunotine fundamentale i umaniste i diferite coli nalte specializate faculti, care instruiesc studenii pentru anumite specialiti. n acest context universitatea i pe mai departe rmne locul de creare a elitei spirituale care n timpul din faa noastr (ca i pn acum) v-a fi regrutat pentru pstrarea i protecia celor mai superioare interese ale fiecrei ri i valorilor ei culturale. ara care neglijeaz Universitatea nu are anse mari de supravieuire i v-a deveni un spaiu pentru extinderea influenelor culturale strine; aceasta nseamn c intrm n epoca conflictelor dintre modelele culturale diferite ptrunse de incompatibilitate, netoleran i exclusivitate. Cuvinte cheie: universitatea, Europa, cultura, Declataia bolognez.
Suntem martorii ai unei aciuni atotcuprinztoare: sub deviza "intrarea n Europa" se realizeaz "rempachetarea" ntregii noastre societi a continei i instituiilor ei. Aceea ce ngrijoreaz aparte este faptul c nimeni nu are o imagine clar despre urmrile reformelor ncepute i unde ne vor duce
www.uzelac.eu
99
Milan Uzelac
Metapedagogija I
scimbrile stimulate de schimbri, precum nivelul intelectual i spiritual ngijortor al celor care le "chibzuiesc" i realizeaz. Un loc aparte n toate acestea l are transformarea universitii70, deoare ce este vorba depre ceva ce ne ngrijoreaz mult; trebuie spus clar: universitatea se distruge chibzuit i sistematic punndu-se ntrebarea asupra ideii eseniale pe care se sprijinete din secolul al XII-lea. Ca nefericirea s fie mai mare, toate acestea se ntmpl n momentul cnd n lume s-a maturizat ideea c cultura planetar se poate realiza prin echilibrarea cunotinelor accesibile prin internet, printr-un limbaj unidimensional, n momentul cnd este clar c viitorul culturii de pe aceast planet se sprijinete pe realizrile netraduse numai ntr-o limb; de parc din povestea despre insuccesul constructorilor turnului Babilonului nu am tras nici o moral? Limba cuceritorilor vestului slbatic este frumoas pentru turiti i indivizi pragmatici, ns ea nu este limba contemplaiei, iar practica de pn acum atest c nu este nici limba culturii.71
O grij exagerat o pronun n ultimul timp unii reprezentani ai rii care pretind reforma universitii, cei mai guralivi fiind cele mai incapabile cadre ale universitii, ceea ce invincibil reamintete la atitudinea unui din cei mai mari filosofi germani, Karl Jaspers:ara care nu poate s suporte adevrul deoarece se sprijinete pe principiile i realitile care sunt de provenien criminal, i pe care le respect pe sub ascuns, nu poate dorii adevrul. Ea este adversarul universitii dar totodat ascunde aceast rivalitate n aa fel c o devasteaz sub forma promovrii (Jaspers, K.: Ideja unizerziteta, Plato, Beograd 2003, 153). 71 Nou ni se impune limba englez ca unica alternativ pentru intrarea ntre alte popoare (de parc Europa ntreag gndete i scrie numai n aceast limb): intenionat se scap din vedere c limba englez nu este limba matern a germanilor, francezilor, italienilor, spaniolilor, ruilor sau a olandezilor, i se uit c literatura rilor cu limba englez de comunicare de mult nu mai are
70
www.uzelac.eu
100
Milan Uzelac
Metapedagogija I
La noi totul ajunge cu ntrziere de cteva decenii, mai ales cnd este vorba de noutile din lumea artelor i tehnologiei; ns acum, cnd este vorba de problemele spiritului, fiecare ntrziere poate fi fatal i nefast asupra existenei poporului nostru. S-a nceput smulgerea din rdcini a totului care ne-ar fi putut ntreine n timpul de viitor. De parc un numr de oameni din ara aceasta sunt programai s fac totul ca s disparem. Despre ce anume este vorba? Se gesticuleaz n faa ochilor notri cu dou beioare fermecate: unul este Drumul n Europa iar cellalt Declaraia bolognez. 1. Drumul n Europa Ce este Europa? Noiunea are cel puin patru semnificaii; dac excludem dimensiunea mitic ( care nu este neglijabil), putem diferena Europa ca noiune (a) geografic, (b) geopolitic, (c) economic i (d) spiritual. Dac avem n vedere Europa ca noiune geografic, "drumul n Europa" apare ca absurditate; din aspectul geografic Serbia este dintotdeauna n Europa. Nimnui din Grecia i Polonia, din Ungaria s-au Romnia nu-i va trece prin cap s se ntrebe dar ara n care triete aparine Europei; i totui, se pune ntrebarea: este oare Serbia n Europa? De unde aceast ndoial n Serbia? Evident, este vorba cu totul de altceva: este prezent senzaia despre unele diferene, senzaia despre aceea c ea
rolul de frunte n lume. Numai aa etse posibil ca reforma n nvmnt s o realizeze aceia crora le este ruine de limba matern i a cror lucrri necuvnttoare sunt pline de expresii cum ar fi departamentele, curiculumele, incubatoarele, deoarece nu cunosc echivalena srbeasc a acestor expresii sau sunt contieni c ceea ce vorbesc n limba srb nu ar fi numai fr sens i trivial ci i logic neacceptabil.
www.uzelac.eu
101
Milan Uzelac
Metapedagogija I
este o lume creia nu aparinem i n care, pe ct se pare, trebuie s intrm deoarece n caz contrar vom rmne fiine de valoare minor. Cnd Europa este descris de protectorii "migraiei urgente", ei evideneaz c este vorba de guvernmntul legilor, al democraiei, al bunstrii economice i al justeei. Acestea difer ntr-o msur de Europa pe care istoria a descris-o temeinic. Fiecare individ ct de ct instruit tie c sub noiunea Europa se subnelege spaiul format n timpul i dup domnia lui Carol cel Mare (secolul al IX-lea); este vorba de Europa germano-romanic, protestant-catolic (despre a crei spirit economic a scris Veber i care s-a verificat prin conflictele catolicilor i protestanilor n Olanda, instaurarea incviziiei, prin indexulu crilor interzise, prin descoperirea ghiliotinei i rezolvarea problemei numrului mari de cadavre din lagrele de concentrare n timpul celui de al II-lea rzboi mondial). Despre aceste popoare mrturisesc i tirile din trecutul lor ndeprtat; aa de exemplu, Tacit n opera sa Germania scrie:" Mult mai uor l vei convinge pe german s plece n rzboi i s se mcele cu inamicul dect s prelucre pmntul i s atepte roadele ( 14). "La germani clinghetul armelor este cel mai frumos mod de aprobare" ( 11), deoarece "nu pot s suporte pacea" ( 14.) Cum sunt n realitate europenii pe care i cunoate istoria? Viaa i feele lor sunt cel mai fidel redate n picturile lui Piter Broigel i Hieronimus Bo. Domnitorii lor sunt prezeni pe pnzele lui Francisco Goia. Nou, celor obinuii cu figurile de pe frescile din Studenia i Mileeva, Manasia i Graciania, cu figurile de pe picturile lui Pavel Giurcovici i Constantin Daniel, o astfel de europ ne este puin stranie. Ce gndesc europeizatorii notri, despre noiunea Europa, adic aceia care ne gesticuleaz cu drumul spre Europa? Ei au n vedere economia european; la fel, vd Europa ca o ar promis, ca un Eldorado care i ateapt numai pe ei.
www.uzelac.eu
102
Milan Uzelac
Metapedagogija I
Greeala lor esenial este nu au obinut cel mai nalt grad de instrucie i c niciodat nu l-au citit pe Voltaire. Nu neleg c probabil exist locuri bune ns ele nu sunt prevzute pentru noi. Europeizatorii notrii nu neleg c economia european are standardele ei construite pe criteriile care i corespund i care exist pentru interesele ei i nu a altora (dac nu este causa sui). Pot oare s intre europeizatorii notri n Europa? Intrarea n fiecare societate, n alt lume, presupune acceptarea regulilor i modurilor de comportare care deja exist72; la fel, intrarea n Europa presupune acceptarea sistemului ei de valori i schimbul sistemului propriu de valori. Aceasta nici ntr-un caz nu nseamn c noi nu avem sistemul propriu de valori; totui, ceeace ni se mtmpl clar indic c exist unele diferene; noi avem valori care, clar, nu sunt "europene". Numai astfel este posibil s trecem linitit peste ceea ce ni se spune: n Europa se poate, ns numai dup socoteala cu mafia (deoarece ea n Europa nu exist); n Europa se poate, ns numai dup nimicirea canalelor de droguri (deoarece n Europa nu exist droguri i consumtori de narcotici); n Europa se poate, ns dup socoteala cu criminalul organitzat (deoarece el acolo nu exist); n Europa se poate, ns numai dup extradiia tuturor preedinilor i politicienilor (deoarece n Europa aa ceva nu exist).
Cu alte cuvinte: dac intrai n biseric, v vei face cruce la intrare i vei accepta lumea care se afl de partea ceilalt a pragului; dac nu acceptai lumea respectiv i spaiul n care se afl, nu vei intra acolo. Sau, mai clar spus: acei ce vor cu fora s intre n Europa i n acelai timp url cum c trebuie s intrm n Europa, aseamn cu huliganii rzvrtii care dup meci doresc s schimbe scorul. Dar, nici suporterii la un meci, indiferent ct de huligani sunt, nu intr pe gazon deoarece sunt contieni c jocul se va ntrerupe n acel moment.
72
www.uzelac.eu
103
Milan Uzelac
Metapedagogija I
Ce putem s concludem? Exist (a) noiunea geografic a Europei (i noi suntem acolo); exist (b) noiunea politic a Europei, (n acest caz situaia este puin ciudat: ne vrm cu fora n graniele /economice i cu vize/ nchise ale Europei i nu ne ntrebm dac ne doresc ei acolo?); i n final (c) noiunea economic a Europei (acolo toate locurile sunt ocupate i nu avem ce cuta deoarece nu avem ce oferii, dar i n cazul c avem ceva nu ne permit s exportm; putem eventual exporta pe piaa european doar zmeur i aceea sub anumite condiii necorespunztoare, deoarece de la noi se ateapt s exportm marf de calitate minor; foametea noastr va trebuii s absoarb surplusurile lor marfale s-au marfa care se alfl la limita expirrii termenilor de ntrebuinare, aa c n momentele critice recisive s stimuleze economia european istovit (dup ce definitiv distrugem economia proprie, aa cum au fcut-o i unii din vecinii notri). 1. Imaginea spiritual a Europei Cum se reflect imaginea spiritual a Europei? n cunoscutele sale discurs uri vieneze, intitulate Criza umanismului european i psihologia (7-10 mai 1935) Edmund Huserl a spus: Sud denumirea Europa se subnelege unitatea spiritual a vieii, a activitii i creativitii: Cu toate scopurile, interesele, grijile i eforturile, cu creaiile, cu realizrile obiective, instituiile i organizaiile.73 n acelai loc scrie: n sensul spiritual, Europei i aparin dominioanele englezeti, Statele Unite etc, ns nu i eschimoii sau indigenii din menajeriile din trguri sau iganii care permanent vagabondeaz prin Europa.74
Husserl, E.: Die Krisis des europischen Menschentums und die Philosophie, n Husserl, E.: Krisis der europischen Wissenschaften und die transzendentale Phnomenologie, Husserliana VI, Den Haag2 1962, S. 319. 74 Op. cit., S. 318-9.
73
www.uzelac.eu
104
Milan Uzelac
Metapedagogija I
Oamenii care particip n astfel de activiti sunt ncadrai spiritual ntr-o imagine spiritual unic. Toate persoanele, asociaiile i rezultatele culturale au un caracter care i unete. Imaginea spiritual subnelege o teologie imanent dezvoltarea omenirii a crei existen este liber modelat de ideile intelectului. Aceasta nseamn c Europa exist numai n cazul c are entelehia ce ntreptrunde schimbrile i d sens dezvoltrii ei; Sarcina adevrat a Europei este dezvoltarea spiritului uman, sarcin care niciodat nu poate fi terminat. Locul de natere al Europei spirituale este Grecia.75 Se subnelege c nu este vorba de locul geografic ci de cel spiritual. Aceast tez se refer la secolele VII i VI .e.n. la perioada cnd se nasc noile raporturi fa de lumea nconjurtoare, cnd apar creaiile spirituale de o specie cu totul nou. O cultur cu totul definit. Grecii folosesc termenul filosofia. Filosofia este prafenomenul Europei spirituale. Este vorba de o form nou de via care, prin dragostea fa de idei, produce idealuri i norme ideale de via. Filosofia este o via filosofic, o nou imagine cultural.76 n raport cu formele trectoare ale culturii, crora le este caracteristic eficacitatea (meseriile, felurile de prelucrarea pmntului, modul de locuire), filosofia exist altfel; realizrile ei sunt netrectoare. Exist ideea despre sarcina infinit. Cultura n afara tiinei este sarcina i opera omului n definivitate, filosofia i are sarcinile n infinit. La greci apare un interes universal (cosmologic) pentru lume. Grecii insist s creeze teorie. Teoria subnelege epoch a ntregii practici naturale. Aici este desemnat i ideea universitii: relaiile interpersonale dintre profesori i elevi fa de acelai scop: cunoaterea i cercetarea care se transmite
75 76
Op. cit., S. 321. Op. cit., S. 332-3.

105
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Metapedagogija I
din generaie n generaie i care este form de via. Este vorba de acceptarea criticului, inutei universale, construirea relaiilor fa de ntreg. Aceasta subnelege empiria bine gndit, supunerea empiriei integrale normelor ideale. Se dezvolt spiritul criticii libere ndreptat spre sarcinile infinite care creeaz idei noi, interminabile. Din baza vizionrii unei filosofii universale, din spiritul liber, trebuie modelat cel etic, nu numai a indivizilor, al lumii ntregi, al politicii, existenei sociale a omenirii.77 2. Spre care Europ mergem noi acum? n comunicarea deja menionat, la 5 mai 1935, E. Huserl a spus: Naiunile europene sunt bolnave. Europa este n criz. Acest mare cugettor a conceput criza ca o aparen a nfrngerii raionalismului. "Lumea european" este nscut din ideile intelectului, adic din spiritul filosofiei.78 Insuccesul culturii raionale contemporane este consecina felului n care s-a manifestat, adic realizat ratio, consecina intercalrii lui n "naturalism" i "obiectivism". Huserl a socotit c criza existenial european are dou ieiri: Destrmarea Europei prin nstrinarea ei de sensul propriu al vieii raionale, dezorganizarea n nerbdarea fa de spiritualitate i decderea n barbarism, s-au renaterea Europei din spiritul filosofiei peste spiritul eroic care, n final, depete naturalismul i c cel mai mare pericol pentru Europa poate fi istoveala.79 S-a reuit oare cu aceste idei? Din pcate, rspunsul la ntrebarea aceasta este negativ. Dac s-ar fi reuit, nu ar fi fost cel de al doilea rzboi mondial i bombardarea Serbiei. Astzi atacurile postmodernitilor contra ideii ratio sugereaz c n Europa nu s-a schimbat nimic. Ea este aa cum
Op. cit., S. 6. Op. cit., S. 347. 79 Op. cit., S. 347-8.
77 78
www.uzelac.eu
106
Milan Uzelac
Metapedagogija I
a fost la nceputul secolului al XX-lea; criza Europei i a spiritului european nu este depit; ea este doar mascat i transpus n unele ape tulburi. Dac vre-o idee este ameninat, atunci este vorba de ideea reponsabilitii. Acela care poate tot, nu este responsabil pentru nimic. Acela care este cel mai tare i care croiete harta lumii, nu poate fi judecat pentru crimele din lumea ntreag. Oriice polemic cu logica forei se termin cu moralizarea civilizatoric. ns, dup cum am spus, n faa noastr se afl ntrebarea: unde vrem noi? Rspunsul tuturor este: n Europa! De cte ori se repet povestea din care nu am nvat nimic; repet: Europa are valorile i ideile proprii despre via. Sunt oare valorile i ideile noastre aceleai? Are o astfel de Europ interes pentru noi? Din nou voi rspunde just i clar: nu are. n acelai timp noi estimm valorile culturale ale Europei: cunoatem arta italian i spaniol, cea olandez i german, englez i francez; totui, avem dreptul legitim s ateptm ca i cei din Europa s estimeze operele noastre culturale, s rspund pozitiv la oferta noastr pentru un dialog cultural: arta Gracianiei nu este sub nivelul Sienei sau Ravenei; totui, Europa privete calm, chiar i susine (prin administratorii si) distrugerea bunurilor culturale. O face aceasta intenionat din cauz c nu este capabil s nregistreze aceste valori s-au c nu dorete s le nregistreze. Trebuie pentru totdeauna s ne fie clar un lucru: arta i cultura Europei ortodoxe nu nu nseamn nimic pentru Europa catolico-protestant. Desigur c la mijloc nu este vre-o greeal sau intenie rutcioas. Nu se vede ceea ce se vede, ci doar aceia ce este omul nvat s vad. Trebuie s nelegem: Europa catolico-protestant este nvat s nu ne vad. Dac ne i vede, atunci aceste priviri strbat prin apte lentile diformate. Degeaba s-au ocupat Dekart i Spinoza de
www.uzelac.eu
107
Milan Uzelac
Metapedagogija I
prelucrarea lentilelor pentru instrumentele optice. Lumina n care au fost ei nu este i Lumina noastr. Nu trebuie cineva s fie expert pentru istoria artelor, este deajuns s citeasc oriice istorie a artei apusene i s vad c n ele nu exist nici o informaie dar mai ales vre-un capitol despre arta i cultura Europei ortodoxe. Consultai cartea prea slvitului i de curnd regretatului E.H. Gombrih Arta i istoria ei,80 despre care presa noastr a scris ca de un colos al criticii artistice din secolul al XX-lea. Pe miile de pagini nici nu se pomenete despre cultura i arta Europei ortodoxe. Aceast carte nu este un scandal cultural, intr cu genociditatea sa n categoria crimelor de prim ordin.81 Dar, n aa fel s-a format contiina Europei despre noi, nu numai ntr-o zi, un an sau un deceniu i nu se poate nltura cu o trstur de mn sau de penel. Cine vorbete n lume despre literatura sau arta noastr? Pe harta cultural a lumii noi suntem doar o pat. Unica consolare este c i Europa a fost un gol alb pe parcursul Evului mediu, pe timpul cnd filosofia a fost cultivat n Atena, Constantinopole i Damasc. Vin oare europenii s vizioneze operele noastre artistice i culturale? Viziteaz mnstirile de pe Fruca Gora? i atunci cnd vin nu vd nimic mai mult dect unele cafenele; nu doresc s cunoasc aceast lume, spiritualitatea i cultura srbeasc. Poate c din aceast cauz au adus att de uor deciziile ca s drme podurile sau s arunce bombele.
Gombrich, E.H., Umetnost i njena istorija, Nolit, Beograd 1980. Grecii au tiut foarte bine c pedeapsa pentru deteriorarea tineretului i crearea imaginii false despre lume poate fii doar moartea; crima asupra spiritului fiinei a unui popor ( care de obicei au o denumire naiv cum ar fi reforma) este mult mai mare dect crima fizic individual s-au masiv.. Schimbrile spiritului fiinei, aa cum se practic la noi, pot avea consecine negative n viitor deoarece nu sunt bine gndite i cu uurin aplicate.
80 81
www.uzelac.eu
108
Milan Uzelac
Metapedagogija I
Pentru ca cineva s fie njosit este necesar ca i el s accepte njosirea ca o form de existen; doar n acest caz este posibil ca o cultur s capituleze n faa altei culturi, a crei trstur este spiritul exclusivitii; avem noi oare rspuns la presia imperialismului cultural european i la avntul asupra tuturor valorilor pe care mediile noastre corupte le repet pn la infinit? 2.1. Ieirea posibil Voi amintii c la nrebarea lui Maks Brod: "Exist oare vre-o speran pentru lumea aceasta?", Kafka a rspuns: "Exist speran, speran infinit, ns nu pentru noi". Eu nu sunt pesimist de genul acesta din simplu motiv c aparin unei lumi care gndete despre speran cu totul altfel; totui, parafraznd aceast ntrebare, dar nu i rspunsul, ne putem ntreba: Avem oare vre-o ans pentru noi, n momentul cnd ne simim neputincioi s schimbm ceva, s oprim mcar rostogolul n care ne arunc protectorii celor mai bune intenii. Rspunsul preliminar poate fi: Da. Speran va fi dac se (a) oprete decderea material i spiritual precum i distrugerea universitii, dac se (b) rennoiete demnitatea filosofiei i a tiinelor prin ntoarcerea demnitii celor ce se ocup de filosofie i tiine, apoi (c) ntoarcerea demnitii poporului nostru care a fost clcat n ultimii ani, dac se (d) rennoiete instinctul pentru instrucie i reorganizeaz n mod filosofic sistemul de nvmnt, dac se (e) reorganizeaz formele de existen social i politic a acestui popor (s nu l introduc acol unde nu l vrea nimeni, deoarece acolo nu exist nici un scaun liber, dar mai ales dou), i n final (f) s se reafirmeze valorile spirituale proprii prin nelegera lor.82
Desigur c este ultima or deoarece ni se interzice i limba, pe care vreau s o denumeasc ca o oarecare limb de comunicare. Nu este
82
www.uzelac.eu
109
Milan Uzelac
Metapedagogija I
3. Declaraia bolognez La toat lumea este plin gura de aanumita Declaraie bolognez. Deodat, cei mai glgioi sunt aceia despre care nam auzit niciodat, aceia care nu au citit nici o carte n viaa lor (de scisul crii nici vorb), care din anumite mprejurri (mai ales din cele politice)83 s-au gsit acolo unde nu le este locul i care n vremurile normale nu se puteau afla niciodat. Pun ntrebarea: a citit oare mjoritatea din prorectori Declaraia bolognez? i mai departe se tace despre rezultatele faimoasei reforme de la universitile din Cambidge i Oxford, la Sorbona i Freyburg,, la Keln i Bologna; aceast ntrebare nu este deloc naiv. Fiecare trebuie s vad urmtoarele: esenialul Declaraiei bologneze (au isclit-o minitri i nu oamenii de tiin i reprezentanii universitilor, adic au isclit-o
prea trziu, mcar c la noi europeizarea este n plin toi, s ne aducem aminte de un vechi obicei de pe timpul Asirilor antici: la ei judectorii au ezute pe pieile preparate ale predecesorilor si care i-au ndeplinit prost meseria (n cele mai multe cazuri au primit mit). Autoritatea este un fenomen temeinic (despre aceasta mai detaliat: Fink, E.: Grundphnomene des menschlichen Daseins, Alber, Freiburg/Mnchen, 1979, S. 284-334; Fink, E.: Bruderzwist im Grund der Dinge, n Fink, E.: Epiloge zur Dichtung, Klostermann, Frankfurt/M, 1971, S.37-52: 83 Dac vre-o vreme satisface necesitile cercetrilor sociologice, atunci poate s se includ n cercetri vremea noastr; s spunem: cum din motive pragmatice i interese proprii sau aflat n diferite partide politice aceia care pn atunci nu au putut s se autoverifice? Consider c i psihiatrii prin cercetarea milieului politic la noi pot s elucideze mai multe exemple de raionalizare. Este cert faptul c prin reorientarea agresiunii proprii i ambiiilor patologice majoritatea persoanelor publice de la noi au evitat tratamentul medical, dar au mbolnvit prin activitatea sa societatea n ntregime.
www.uzelac.eu
110
Milan Uzelac
Metapedagogija I
reprezentanii elitei politice i nu celei spirituale i intelectuale) n cea mai mare msur vorbete despre circularea studenilor la universitile din cadrul Europei. Este vorba de zona nalt a nvmntului universitar i reglementarea mobilitii cetenilor i a posibilitii de angajare i aplicare efectiv a circulaiei libere. i nimic mai mult.84 ntrebarea final i esenial trebuie s fie: se refer oare Daclaraia amintit la universitate (ca universitate) cu pretenia s schimbe esena ei. Rspunsul meu este foarte scurt: nu. Declaraia bolognez nu este promulgat pentru ca s distrug ideea universitii,85 care are o vechime ca i universitatea din Bologna, sau din cauza reorganizrii temeinice a structurii ei. Ea este adoptat n funcia avansrii
Declaraia blognez nu reguleaz prin automatism trecerea studenilor din Albania sau Balcani la Oxsford sau Cembridge. Trec oare dup un automatism studenii din Texsas la Iton, Jel sau Harvard. 16 Printre vocile solitare se afl i vocea profesorului dr. Danilo Basta care cu mare senzaie pentru momentul actual a tradus Ideea univesritii a lui Karl Jaspers (1945), i de curnd a publicat-o la Belgrad (Jaspers, K., Ideja univerziteta, Plato, Beograd 2003); n prefaa traducerii crii amintite el spune: M-am apucat de traducerea crii Ideea universitii cu precugetare i din cele mai profunde necesiti. Am avut n gnd totul ceea ce se petrece n legtur cu prevestirea reformei universitare la noi. Iar ceea ce se ntmpl nu este deloc ncurajator. Dac se arbitreaz dup informaiile ajunse la universitate i la opinia public n general, contrar voinei acelora care pregtesc soluiile legislative despe nvmntul nalt, exist motive foarte serioase pentru o mare ngrijorare i tot atta nelinite, (). Se poate spune deschis: universitile noastre s-au mbolnvit n mare msur, n aa msur c este ameninat i substana lor proprie. Reforma lor este un imperativ inevitabil. (Op. cit, 181-2).
84
www.uzelac.eu
111
Milan Uzelac
Metapedagogija I
nvmntului nalt i unificrii la nivel european, pentru ca clasa muncitoare instruit cu calculatoarele s poat schimba posturile de munc; numai n Serbia a trecut cuiva prin minte c trebuie degradate criteriile de nvmnt iar trncneala s se proclame de principiu al nvmntului creativ. nvmntul exist acolo unde exist predri susinute de profesori care i cunosc meseria i n care elevii nva i tiu unde le este locul. Aa este din vremea lui Pitagora. n centru nvmntului actual trebuie s fie cursurile profesorilor ca rezultatul cercetrilor tiinifice. Cnd este vorba de cursuri i de prezena studenilor (este cunoscut faptul c majoritatea studenilor nu urmresc cursurile) este clar c majoritatea studenilor nici nu studiaz. Toi cei prezeni la facultate nu studiaz; studiaz un numr mic de indivizi, iar ei sunt aceia care frecventeaz cursurile i fac parte din adevrata elit studeneasc. Consider c frecventarea cursurilor trebuie strict definit. Nu trebuie s se cad sub influena fals a populismului democrat iar frecventarea cursurilor trebuie condiionat de cunotinele precedente, adic de media notelor obinute la obiectele relevante pentru perceperea problematicii corespunztoare, precum i de colocviile din literatura corespunztoare care se fixeaz nainte de nceputul semestruli. Numai n acest caz studenii nu vor fi asculttori pasivi ci participani activi ai disputului, pentru care muli se angajeaz fr ca s remarce presupunerile precedente. Trebuie oare s reamintim c i termenul universitatea la nceput a semnificat centru de instruire, asociere, mai precis sindicatul care protejeaz interesele unei categorii specifice de oameni. Bologna i Parisul sunt dou modele pe care le-au luat drept exemplu alte universiti: la Bologna a fost universitas scholarum, adic asociaia studeneasc care a obinut privilegii speciale de la Fridrih I Barbarosa; la Paris a funcionat universitas magistrorum ut scholarum asociaia n care au fost ncadrai profesorii i
www.uzelac.eu
112
Milan Uzelac
Metapedagogija I
studenii. Este important faptul c universitatea medieval86 a cultivat aristocraia spiritual iar proveniena studenilor a fost de ordin secundar.87 "Aristocraia spiritual, a accentuat Jaspers, nu este o aristocraie sociologic. Fiecare care este nscut pentru aa ceva trebuie s i ndrepte calea spre studii. Astfel de aristocraie o au nobilii care i-au motenit titululele precum i muncitorii, bogaii i sracii, dar rar de tot. Ea poate s fie doar o minoritate."88 Ct despre nvmntul gradat n trei niveluri89 nc din perioada antic, derept exemplu fiind modelul trinom a lui
Universitatea medieval s-a divizat n facultatea de arte libere (6 ani) i facultatea teologic (8 ani); prima facultate a fost ntroducerea n cea de a doua. nvmntul s-a realizat n form de cursuri (lectio) i seminare (disputatio). Seminarele au fost compuse din dezbateri n care prima dat studenii au tratat problematica i au dat rspunsuri ca apoi rspunsurile s fie date i de profesori. Pn n zilele noastre nu s-a schimbat nimic n acest sens iar ncercarea de a se neglija diferena dintre cursuri i seminare vorbete cel mai mult despre incapabilitatea creatorilor reformei. 87 n cartea amintit K. Jaspers l citeaz pe Abraham Fleksner, care n studiul Univeritile (1930) scire: Democraia nu este o posibilitate spiritual, independent de faptul c fiecare individ, n baza posibilitilor sale, trebuie s aib posibilitatea s fie acceptat n spiritul aristocratic(). Se vor gsi oare msuri corespunztoare pentru excluderea mediocrilor i incapabililor? (Jaspers, K., Op. cit., 149) 88 Jaspers, K.,: Ideja univerziteta, Plato, Beograd 2003, 150. 89 Unica ncercare de a se distruge temeinic aceast stratificare care a fost valabil din vremurile antice i pn n zilele noastre, cu intenia s se extermineze spiritul nvmntului (n primul rnd spiritul care a rmas n programele gimnaziale), este reforma n nvmnt realizat la mijlocul anilor aptezeci din partea expertului pentru sate Stipe uvar din Zagreb. Pentru consecinele tragice ale reformei amintite (n afar de elevii din care civa au ajuns n situaie s devin reformatori) nimeni nu a rspuns penal.
86
www.uzelac.eu
113
Milan Uzelac
Metapedagogija I
Aristotel, stratificat n tiine poetice, practice i teoretice, trebuie s inem cont c azi exist o gradare a nvmntului dup absolvirea colii medii; exist universitatea i vis a vis de ea diferite coli nalte de specialitate care ofer isntruire specializat pentru diverse forme de activiti. La colile specializate nalte cursurile le susin confereniarii iar la universitate profesorii, care n acelai timp sunt confereniari i cercettori. De aceea se impun n faa universitii sarcini mult mai superioare, mai responsabile i mai grele, deoarece i natura ei este diferit; difer i structura acelora care se gsesc n ea structura profesorilor i studenilor. Nenelegerile sunt provocate de mai mult timp prin prezena tendinei greite ca toate colile nalte s intre sub cciula universitii precum i toate facultile s fie sub egida universitii i s fie prile componente ale acesteia. Aceasta nu este nici o noutate: la nenelegeri similare s-a ajuns n perioada Renaterii, dup nfinarea Academiei din Florena (pe timpul lui Cozimo Medici i protejatul lui Marsilio Ficino ( M. Ficino, 1433-1499), cnd au nceput s apar n Europa diferite academii ca ciupercile dup ploaie i care, se subnelege, nu au avut nimic asemntor cu aceea din Florena. Toate acestea ne oblig ntr-o oarecare msur s precizm ce este universitatea. Universitatea este lucul unde se obin cunotine din domeniul tiinelor fundamentale i umaniste pentru care ara este interesat, deoarece din rndul universitarilor se recruteaz cele mai bune cadre. Nici un individ care a obinut licena la o universitate de mna treia nu a devenit preedintele SUA; pentru aa ceva se subnelege posedarea diplomei unor universiti distinse cum ar fi Jel, Harvard sau Iton. Acest lucru este clar tuturora. Este clar de ce n Japonia sunt attea sinucideri n rndul tinerilor, mai ales dup insuccesul la examenele de admitere. Rezultatul la examenul de admitere determin viaa de mai trziu a unei
www.uzelac.eu
114
Milan Uzelac
Metapedagogija I
persoane. Nu poate fi nemotivat trecerea dintr-un grup inferior n alt grup social superior; numai acolo unde este totul posibil, nu conteaz calitatea diplomei. n lumea normal este foarte important unde a studiat cineva i la cine i-a susinut teza de docorat, la cine a nvat s cnte la instrument sau s compun melodii. Universitatea este o coal de prestigiu la care nu poate s se nscrie oriicine. Aa este n rile normale. Acolo termin universitatea aceia care se nscriu, nu din cauz c sau nscris ci din cauz c sunt capabili s o termine. Trebuie s fim contieni c i ntre oameni exist diferene, precum exist ntre toate fiinele din lume; exist dou feluri de tineri: acei care studiaz ca s obin o diplom i aceia care studiaz pentru ca s obin cunotine. Din aceste motive trebuie s existe dou feluri de coli: pentru primii, care vor s plteasc i dup un anumit timp s obin o diplom i pentru ceilali care vor s nvee. n primul caz avem coli specializate, colegiuri, universiti populare (unde se obine un minim de cunotine), iar n cel de al doilea universitatea, locul unde nva elita spiritual.90 Concluzie Universitatea nu este instituie social, cel mai puin locul unde se cumpr pacea social sau se face politic. La univesritate se obin cunotine temeinice i ea este coala de elit; la universitate se vine din cauza cunotinelor i nu din foloase aparte. Declaraia bolognez este un act practic care are intenia s rezolve problemele de uz zolnic care au aprut n nvmntul european prin unirea mai multor ri ntr-o uniune economic i a crei viitor dup anul 2007 este incert;
Este vorba de elita spiritual i nu cea financiar. Din aceste motive ara trebuie s stea n spatele universitii pentru ca n ea s se gseasc cei mai buni i cei mai capabili.
90
www.uzelac.eu
115
Milan Uzelac
Metapedagogija I
Declaraia bolognez nu intr n esenialul universitii, a crei motiv de existen a fost definit nainte cu multe secole; ea este expresia politicii i nu a necesitilor spirituale care sunt deasupra politicii; din aceast cauz Declaraia bolognez a fost semnat de minitri i nu de cei mai distini rectori ai universitilor europene.
(Trad. A. Negru)
www.uzelac.eu
116
Milan Uzelac
Metapedagogija I
Izdava: Visoka strukovna kola za obrazovanje vaspitaa Vrac Biblioteka: Istraivake studije 29 METAPEDAGOGIJA I (Paideia kao paidia politike) Milan Uzelac Za izdavaa: Prof. dr Grozdanka Gojkov, direktor Recenzent: Prof. dr Radivoj Stepanov tampa: Studio veris, Novi Sad Tira: 50 primerka Vrac 2007. ISBN 978-86-7372-074-6 Na naslovnoj strani: Mozaik Rodera Penrouza (1973) CIP , 378.014.3(497.11) ,
Metapedagogija I. Paideia kao paidia politike / Milan Uzelac . Vrac : Visoka strukovna kola za obrazovanje vaspitaa, 2007 (Novi Sad : Studio veris). str. 126 ; 21 cm. (Biblioteka: Istraivake studije ; 29) Tekst na srp., rus. i rum.jeziku. Tekst lat. i ir.. tira 50 primeraka ISBN 978-86-7372-074-6 a) Visokokolsko obrazovanje Reforma - Srbija
COBISS.SR-ID 225162503
www.uzelac.eu
117

Metapedagogija I

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Metapedagogija I

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Milan Uzelac

Dodatak 1. 2. Universitatea i imperialismul cultural european

2. Univerzitet i evropski kulturni imperijalizam

Op. cit., S. 321. Op. cit., S. 332-3.

Op. cit., S. 6. Op. cit., S. 347. 32 Op. cit., S. 347-8.

: ""64 : , , . , , , . ... 19 , . XXI , , , , . , , , , 19 1999

, , , : ! ! ! , , , "", . -, , , , , - , , , , , ( ). , , , , . , , , , ; , , , , , , "", ( , ) . ( ) , "" , , "", , , , " " , -

" ". , "" . , , , . " ", , ? : , , ( ) , , , , "" . "" , , . , , , , , , : , , , , - , "". ,

, . , , (1966), . "" , , "", "". , , , "": . ? , , ? , / ( , ). , , " "? , "" , , , , . , ? , , : , , . , , :

, , , , , , , (Pol., 1280b). , , : ( ) . " " . "" - , . "" , , , , , , . , , , . . : , . , . , . . , , , , , .

, , , , , (?) . , ( : ?). , . , . , , - . "" , , , , : " ". : , ? " ", 7 10 1935 , , , , , , , , . : , .., , , , .

. , VII VI . . ., , .. , . , , , . . . , , , . "" ( ), . , , "" , . : ; , . , : , , , , . :

. ? " "? , . . , : . ratio , , , , . , , . , , . , , , : . , . "" ? . : " ", , . "" , , . , ,

, , , . , "" , ( "" , ), , , . , , , , , , , , , ( ): exit65, , .

, , : . o? , ? . , , , , , . - , , ; , . , - , ? : " " . , , , "" ( : , ; ,

, . - , , 67. - "" , . , , , II . , , , , , , "" ( ?) . , . . " ", , " " ( , ); , "" , , , "" ( ) ,

. : Jaspers, K.: Ideja univerziteta, Plato, Beograd 2003, str. 153

, , , , , , , , . . , , ( "-" ) , ( "") . : - ? - , , , , ? : , , , .. , , - . , , : 1. , , "" "", , , , .. .

, I . universitas magistrorum ut scholarum - , , . , , : " . , , . , , , . .68 , , , , , : , . - , , , . , .

Jaspers, K. Ideja univerziteta, Plato, Beograd 2003, str. 150

, , , . . , . , , , , , , , " ", , , 1947 . . : " " " , . , . , , . , , (), , . () / : , . "69. ? , , , ( ),

K. Ideja univerziteta, Plato, Beograd 2003. str. 181-182.

, , , . , ( ) , , . . , 8 (?!) . : , , , . , , , , . , , ? , ( ). , , " " ( 10-20%). :

, . . - , ? : . , 800 ? ? ? ? , ? , , . , 2-3 , . "" , , "" , , , , ( 10 , , ).

, . "" . 2005 " ", , . "" . , , , . , - 2010 , . , , , , . , , , , . , .

UNIVERSITATEA I IMPERIALISMUL CULTURAL EUROPEAN sau "POVETILE DIN PDUREA BOLOGNEZ"

Op. cit., S. 321. Op. cit., S. 332-3.

You might also like