Revolucija kontrarevolucija u ileu

Henri Lefebvre: Reprodukcija odnosa proizvodnje

Lelio Basso: Rosa Liixemburg dijalektika revolucije

januar

broj

1974

MARKSIZAM U SVETU, prevoda iz strane periodike i knjiga

asopis

Glavni i odgovorni urednik Milo Nikoli

Redakcija David Atlagi, Ivan Salei, dr Tanovi i Hot: Ukin

dr Miroslav Vanja Sutli,

Peujli dr Arif

Lektor Marija Vukovi Oprema i tehniko ureen1 e Vladana Cvetanovi

Izdava: Izdavaki centar Komunist", Trg Marksa i Engelsa 11, 11000 Beograd asopis izlazi meseno. Cena pojedinom primerku 20 dinara. Godinja pretplata 200 din. za inostranstvo USA dol. 20. iro raun: 60801-601-3385

tampa BIGZ

Na osnovu sekretarijata za -806/73-02, od poreza

miljenja kulturu, 5.12. 73. na

Republikog broj 413osloboeno promet

SADRAJ
Povodom pokretanja asopisa 3 U ovom broju .......................................... 5 REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA U ILEU Miroslav Peujli: JURI NA NEBO ................................... 10 PORUKE ILEANSKE DRAME 15 Salvador Attende: ILEANSKI PUT U SOCIJALIZAM ...................................... 22 Luis Corvalan : NARODNA VLADA ............................... 30 Yves Kerhuel: POBUNA BUROAZIJE .. 38 Alain Wallon: RADNICI I VLADA NARODNOG JEDINSTVA.... 55 Alain Joxe: ILEANSKA ARMIJA . . . . 73 RAZMIMOILAENJA LEVICE ................................................. 82 Kyle Steenland: DVE GODINE ..NARODNOG JEDINSTVA" ............................... 97 TRI GODINE ALLENDEOVE VLADE (HRONOLOGIJA) .................................. 110 MARKSIZAM O SEBI Henri Lefebvre: REPRODUKCIJA ODNOSA PROIZVODNJE .................................. 117 ASOPIS STRANE KNJIGA PREVODA PERIODIKE IZ I PORTRETI Lelio Basso : ROSA L UXEMB U RG-DIJALEKTIKA REVOLUCIJE ......................................... 141

GODINA BROJ 1

1974.

RECENZIJE
V. Kondratjev. Nauno-tehniki progres i problem kadrova u treem svetu". P. Trzeciak : Socijalizam i nauno-tehnika revolucija. M. Borowy. Tehnologija i sistem vrednosti. V. B. Supjan: Struno-kvalifikaciona struktura radne snage u uslovima nauno tehnike revolucije. O. V. Martisin: Socijalizam

nacionalizam u Africi. J. Sumbatjan\ Drava socijalistike orijentacije: sutina, zadaci i

RECENZIJE

funkcije. J. A. Krasin: Markuzijanstvo u orsokaku Protivrenosti. E.

Stanev:

Neotrockizam permanentno na strani reakcije 151

ANOTACIJE
167

POVODOM POKRETANJA ASOPISA

Odavno se osea potreba za asopisom u kojem bi bili objavljivani prevedeni radovi iz marksistikih i drugih progresivnih pe riodinih publikacija, koje u velikom broju izlaze u svetu. asopis koji pokreemo nastojae da odgovori to j potrebi. Njegova uloga je da obavetava o rezultatima istraivanja, idejama i usmerenosti savremenih marksistikih i drugih progresivno orijentisanih pisaca u svetu, koji nastoje da dou do teorijskih odgovora na pitanja od sutinskog znaaja za uspenu revolucionarnu borbu proletarijata protiv odnosa i ideologije graanskog drutva, u nacionalnim i internacionalnim okvirima. Razliiti istorijski, ekononiski, politiki i kulturni razlozi svake konkretne drutvene situacije neminovno stvaraju i odreen e razlike izmeu razliitih orijentacija unutar savremenog marksizma. Stoga je razumljivo to e u ovom asopisu Redakcija objavljivati i one tekstove u kojima obrada pojedinih aspekata, pa nekad i pristup samom problemu nisu u skladu sa njenom idejnom i teorijskom pozicijom. Prvo, zbog toga to to omoguuje upoznavanje sa pokre tima i idejama koje se svrstavaju na stranu komunistikog opredeljenja u idejnoj i politikoj borbi; drugo, to se na taj nain proiruje osnova za kritiki dijalog sa takvim shvatanjima i u naoj sredini i umanjuje prostor za manipulaciju i, tree, to se uveava prostor za idejno-kritiki dijalog sa stanovita naih osnovnih opredeljenja za samoupravne drutveno-ekonomske odnose i nacionalnu ravnopravnost. Verujemo, takoe, da e izlaenje asopisa pomoi irem upoznavanju predstava koje se u progresivnim pokretima i sredinama formiraju o razvoju naeg sistema drutveno -ekonomskih i politikih odnosa i celokupno>?i razvoju, nata e Redakcija asopisa obratiti posebnu panju. U nastojanju da ostvari iri pristup problemima o kojima je re u prevedenim i preuzetim radovima, Redakcija e objavlji-

vati i stavove i miljenja jugoslovenskih autora -marksista, kao i svoje kritike beleke. Isto tako, jednom ili dva puta godinje objavljivae posebne brojeve u kojima e sa idejnog i teorijskog stanovita Saveza komunista, podvrgavati temeljnoj kritikoj analizi pojedine probleme i teme o kojima se u svetu vode diskusije i koje su, makar i u delovima, prenoene u asopisu. Predajui itaocima prvi broj, oekujemo podrku, saradnju i kritiku.

U OVOM BROJU

Dva osnovna razloga rukovodila su Redakciju da temu Revolu cija i kontrarevolucija u ileu istakne kao glavnu u prvom broju asopisa. Naime, namera je Redakcije da vanija aktuelna zbivanja u meunarodnom radnikom pokretu prati odgovarajuim teorijskim prilozima i na taj nain ukazuje na povezanost revolucionarne teorije i prakse, a to nam upravo pruaju ileanska zbivanja i njihova istorijska pouka. Jer ono to se u ileu dogaalo u toku poslednje tri godine nesumnjivo prevazilazi granice te nemnogoljudne zemlje, stenjene izmeu surovih Anda i nemirnog Pacifika. ileanska zbivanja od dolaska na vlast koalicije levih partija 1970. godine pa do njenog nasilnog obaranja od strane vojne soldateske aktuelizuju gotovo sva znaajnija pitanja revolucionarne strategije, na primer: parlamentarni put u socijalizam i njegove mogunosti u sklopu takozvane frontistike strategije (koalicija levih partija, odnosno njenih vrhova), koja ne predvia revolucionarnu, istorijsku samoaktivnost (da upotrebi/no taj Marksov pojam) irokih slojeva radnitva; pitanje politikog i socijalnog saveznitva i uloga sitne buroazije; odnos osvojenih pozicija u politikoj vlasti i snage privatnog, nenacionalizovanog kapitala; odnos osvojenih pozicija u politikoj vlasti i armije koja nije revolucionarno transformisana; imperijalizam SAD, meunarodni kapital i revolucionarne procese u pojedinim zemljama itd. Upravo zato je iskustvo ilea bilo povod da se u mnogim zem ljama intenziviraju diskusije o pitanjima revolucionarne strategije. Zbog toga je Revolucija i kontrarevolucija u ileu prva u nizu tema koje e biti posveene pitanjima strategije revolucije. Ve e u februarskom broju biti objavljeno nekoliko tekstova koji se na osnovu ileanskog iskustva, a i nezavisno od njega, bave strate gijom radnikog pokreta Italije, dok e u narednim brojevima itaoci biti upoznati sa razmatranjima radnike strategije u Francuskoj i Engleskoj.

U ovom broju nastojali smo da izborom tekstova obuhvatimo sve sa stanovita revolucije i kontrarevolucije znaajnije aspekte razvoja ilea, od dolaska Salvadora Allendea na vlast do njegovog traginog kraja. Tako smo u posebnim lancima izneli osnovne, strateke stavove levih partija (pre svega komunistike i socijali stike), zatim dranje i aktivnost radnike klase, buroazije, sitne buroazije i armije. Kao to smo u uvodniku nagovestili, uza svaku glavnu temu dajemo i prilog jugoslovenskog autora. U ovom sluaju publikovali smo politiku ocenu koju je odmah posle nasilnog svrgavanja legalne ileanske vlade dao predsednik Tito, lanak Miroslava Peujlia i diskusiju za Okruglim stolom Komunist a1' : Poruke ileanske drame. U rubrici Marksizam o sebi objavljen je prvi deo teksta Hemija Lefebvrea Reprodukcija odnosa proizvodnje, dok e nastavak biti publikovan u narednom broju. Ovaj tekst, koji razmatra jednu od veoma vanih, mada nedovoljno istraenih teorijskih tema, u stvari je prvo poglavlje iz Lefehvreove poslednje knjige pod naslovom La survie du capitalisme (Ed. Anthropos, 1973). U rubrici Portreti objavljena je uvodna glava iz studije Lelija Bassa o Rosi Luxemburg. Rubrike Prikazi i Bibliografije zakljuuju ovaj broj asopisa. Treba, na kraju, napomenuti i to da e Redakcija asopisa nastojati da o svim inostranim autorima iji e se prilozi objavlji vati na stranicama asopisa prua itaocima najosnovnije biografske podatke. Meutim, to nee moi biti uvek uinjeno u istom broju asopisa. Tako e, na primer, biografski podaci za autore iji su prilozi objavljeni u ovom broju biti dati u jednom od sledeih brojeva.

Revolucija
i

kontrarevolucija u ileu

Ve drugog, ili treeg dana nakon skupa nesvrstanih izgubili smo jednog od najvernijih lanova nesvrstanosti izgubili smo ile. Blagodarei pomoi meunarodne reakcije i imperijalizma svrgnuta je tamo legalna vlada i od plaenih generala zverski je ubijen veliki ovjek, na veliki drug Aljende. To je bio odgovor imperijalizma na nau konferenciju. Mi znamo ta to znai. Ali, znamo i to da e u Junoj Americi lik Aljenea i njegova rtva biti kao zastava u daljoj borbi naroda June Amerike za njihova prava i mesto u svijetu kakvo i zasluuju. (Iz govora predsednika Tita u Osijeku, 14. septembra 1973)

Dr Miroslav Peujli JURI NA NEBO

Nasilno je prekracn ivot ileanskom socijalizmu i njegovom inspiratoru i arhitekti Aljendeu. Narod koji je revolucijom sebi dao ubrzanu snagu kretanja izvlaei se iz siromatva i podreenosti, silom se vraa u minulu epohu. Trka izmeu revolucije i kontrarevolucije za ovaj ciklus je verovatno zavrena; jedan od najisturenijih talasa socijalizma je zaustavljen. Drutvo se vratilo svom najstarijem obliku: drsko otvorenoj vladavini sablje. Ali tragini dogaaji koji su se oko ilea ovih dana spleli nisu sluajni kao iznenadni udar groma, niti predstavljaju izolovan dogaaj, samo epizodu. Teka zavesa istorije se otvorila i pre nego to se spusti treba izvui veliku pouku koja se pokazala. Najmanje to revolucionarni pokret moe da uini je da na tome iskustvu izotri svoja duhovna oruja, da sabere grau za budunost, plaenu tako velikom ljudskom cenom. Lice revolucije koje je jo jue zrailo nadom, zamenjeno je varvarskim likom. Koji je to splet socijalnih sila koji stoji iza te tragine zamene likova? Koja je poruka tog juria na nebo? To nije bio jednosiavno vojni pu na koji smo svikli kao na uobiajen dekor uarenog drutvenog tla Latinske Amerike. Deifrovanje tih socijalnih zbivanja, moi i nemoi, anatomije jednog od najeih klasnih sukoba decenije, jedan je od prvenstvenih zadataka. Trka izmeu revolucije i kontrarevolucije Meseci koji su protekli bili su vreme sazrcvanja radnike klase i plebejskih masa, buenja jedne nove snage. Radnici su preko svojih komiteta poeli da preuzimaju u ruke upravljanje proizvodnjom u fabrikama koje su upravljai naputali.

Ekonomska mo poela je da prelazi u njihove ruke. U predgraima, gradskim rejonima, selima nicali su komiteti radnika, seljaka i omladine koji su poeli da preuzimaju snabdevanje, da organizuju ceo onaj ivot koji su vladajue grupacije paralisale, zaustavile. To su bili osobeni organi narodne vlasti. To je jedna nova kima drutvene moi uporedo sa parlamentom, sa starim dravnim aparatom koji se grevito odrava u slubi buroaskog poretka. U samoodbrani pred terorom koji je poeo da besni radnici i omladina su se naoruavali. Na pomolu je bila nova oruana snaga revolucije spremna da titi njene poetne tekovine (ukidanje stranog kapitala, krupne privatne svojine, podelu zemlje seljacima itd.). Spontano, u vatri socijalne borbe plebejske mase delovale su po klasnom instinktu. Poela je, iako tek u klici, da se formira jedna nova socijalna snaga u bazi drutva: fabrikama, selima, predgraima, snaga koja je ugrozila temelje svojine, privilegija. Politiki ivot vie se nije odluivao samo u parlamentarnim manevrima vrhova politikih stranaka. Dok su mase prigrlile perspektivu koja se otvorila i poele da se bave socijalnim problemima, dotle su se stare sile drutva, grupisale, skupile, pribrale, spremale za udar. Nasuprot radikalisanom radnitvu, plebejskim masama, veoma brzo se formirao veliki socijalni blok kontrarevolucionarnih snaga. Njegovo jezgro je tanak sloj kompradorske buroazije (u slubi stranog kapitala) i zemljovlasnika. No, to nije sainjavalo najbrojniju snagu bloka. Masovnu bazu kontrarevolucije inili su srednji gradski slojevi (sitna buroazija) brojni malograanski stalei zanatlije, kamiondije, inovnici, osoblje usluga, nastavnici koji su obustavili nastavu, lekari koji odbijaju lekarsku pomo, itd. To su iroke socijalne grupacije u relativno povlaenom poloaju koje nisu bile spremne ni na najmanju rtvu, na gubitak nijednog grama privilegija. To je bila velika socijalna vojska koja je okrenula lea socijalizmu i prela na drugu stranu, koja je paralisala ceo organizovan ivot drutva. Bili su prevrtljivi vie nego to su prilike zahtevale. Udar hunte bio je samo poslednji in nasilnog reenja tog velikog socijalnog dvovlaa. To je bila socioloki prostudirana kontrarevolucija koja rauna sa psihologijom drutvenih grupa, uskim klasnim interesom i suenim vidikom. Vojska je i pre pua polako ali kao magnetom privuena klizila na stranu kontrarevolucije. Ona je hapsila, nasilno rasputala radnike komitete koji su preuzimali upravljanje proizvodnjom u fabrikama koje su upravljai naputali. Izvrila je udar na radniku mo, prepreavala joj je put. Ona je mir no posinatrala i tolerisala beli teror koji je faistika udarna pesnica zapoela i koji je sistematino unitavao najaktivnije kadrove. Najzad, svoje lice termidirske reakcije vojna hunta pokazala je odmah

10

posle pua. Malo ima primera ovako otvorene brutalnosti, lova na socijaliste; marksizam je igosan kao atentat na drutvo. Njen prvi akt je ukidanje vladinih komisija koje su kontrolisale i vrile racionirano snabdevanje koje je ilo u prilog radnikim masama. Ponovo se pokazalo : kada je do temelja ugroena mo, svojina, ekonomsko gospodstvo vladajuih klasa, one ne prezaju ni od primene krajnjih sredstava: upotrebe vojne sile. Fascinirajue je kako liberalna graanska demokratija oduevljeno aplaudira faistikim ruljama, kako se lako oslobaa bogova koje je stvorila i slavila demokratije, slobode i ustava. Izgubljena neposredna politika vlast (kontrola) za nju je manje zlo u poreenju sa proleterskom pretnjom. Ma koji treba da je zatiti visi ujedno i nad njenom sopstvenom glavom. Ali, neka se skine i kruna da bi se zatitila kesa. Ali delovao je jo jedan i odluujui inilac bez koga se ne moe razumeti ceo tok. To je intervencija spoljanjeg faktora. ile je postao simbol tenje za nacionalnom suverenou, samostalnou, htenja da narod odluuje o vlastitoj sudbini. Jer strani kapital je samo za 40 godina izvezao onoliko materijalnih vrednosti koliko je ukupno stvoreno u ileu za 200 godina. Neokapitalizam, imperijalistiki hegemonizam na talase zahteva radnih masa za veom socijalnom pravdom i ravnopravnou, iz straha pred socijalizmom i emancipacijom, odgovarao je viestrukom intervencijom. Privredna blokada, obaranje cena bakra na svetskom tritu, stotine nevidljivih poteza stavljalo je i svetsko trite u funkciju kontrarevolucije, stezalo je obru oko vrata. Multinacionalne kompanije postale su centar paukovih intriga. Najrazvijenija sila graanskog sveta pojavljuje se kao konica svakog revolucionarnog preobraaja, kao svetski andarm. Udaren je amar nesvrstanosti. Dve velike ideje vodilje na ovom tlu: krajnje radikalna i do ekstremizma dovedena taktika Gevarae Ernesta (e Gevare), i mirna ustavno-parlamentarna Allendeova poraene su. Poraene su jer su pred sobom imale i svetsku silu kontrarevolucije koja zahteva poslunost i pokornost. Sarno vojska roena u revoluciji moe da je brani Istorija nije pravina i mnogi poleti mogu da budu privremeno zaustavljeni. No nezavisno od ishoda oni su most prema budunosti ako predstavljaju pokuaj odgovora na neke univerzalne dileme oveanstva. Oni koji nisu spremni na poraze u borbi nikada nee pobediti. Dve su, osobito vredne pouke koje imaju opti znaaj. Prvo, ogranien domaaj u korienju iskljuivo parlamentarnih institucija za revolucionarne, duboke drutvene promene.

11

Cela stara dravna mainerija ne moe se prosto primeniti kao glavna poluga u slubi revolucije. Mora se formirati vlastita drutvena snaga, kontrasnaga, sila organizovana za revolucionarne promene koja e imati mo da nametne reenja, svoju alternativu. Kada je, umesto relativno mirnih i ogranienih promena poelo naglo zaotravanje klasne borbe, ona se ne zadrava samo u okviru parlamentarnih institucija. Iluzija je da se kontrarevolucija moe pozivati na red, lojalnost, potovanje opteg interesa, potovanje pravila demokratske igre. Vera u neutralnost vojske, u okolnostima otrog klasnog sukoba, pokazala se kao iluzija. Samo vojska koja je roena u revoluciji moe revoluciju da brani, da bude na njenoj strani. Aljende je svojom mudrou dravni ka bio duboko u pravu to je potovao ustavne okvire, mirni put, to nije eleo da izazove graanski rat na ta je bio provociran. Autor ovih redova imao je tu veliku privilegiju da razgovara sa tim velikim obinim ovekom, El iom, i da razume i veliinu i gigantske tekoe njegovog pokuaja. Koncepcija mirnog puta ne moe se dovesti u pitanje, ali je ona oito toliko sloena i mora se kombi novati sa revolucionarnim metodama, prema samom ritmu revolucije. No, najvanije iskustvo od svega je da se mora formirati vlastita socijalna snaga, pre svega radnika, u fabrikama, selima i gradovima. To je spontano u klici gotovo samo od sebe poelo da se formira. Ali u tome se zakasnilo iz straha da se ne izae van ustavnih okvira. Revolucionarne snage su izgubile trku sa vremenom kontrarevolucija je bila bra. Otilo se u isti mah i predaleko i premalo. Drugo, potpuno se otvorio i postao vidljiv velik i nereen problem odnosa izmeu radnike klase i njenih socijalnih saveznika. Ona se nala ogoljena, odseena od drugih drutvenih grupa. Lenjinov nain miljenja ostaje nenadmaan obrazac revolucionarne taktike. On je veoma dobro znao da o sudbini ruske revolucije ne odluuju samo radnika klasa, ve i gigantska masa srednjih slojeva niskog seljatva. Stoga je izvrio dubinsku, rendgensku, analizu svih njegovih slojeva, njegovog ponaanja i iz toga izveo zakljuke o potiskivanju jednih, neutralisanju drugih, privlaenju treih grupa. Moderni radniki pokret u sasvim novim okolnostima duboko promenjene socijalne strukture, mora izgraditi strategiju socijalne akcije prema tim brojnim grupama. One se ne smeju ni odbaciti od sete, niti se moe raunati na an blok savez sa njima. Neophodne su nove lozinke, parole, programi koji e zasei i u njihove redove, diferencirati ih. Potrebna je strategija koja e ne samo potiskivati ve i pridobijati one grupe bez kojih moderno drutvo ne moe da ivi, grupe koje imaju dvostruku duu i koje se mogu nai u savezu sa klasom proizvoaa, ali i u savez u sa monopolima.

12

Pitanje velikog istorijskog bloka moi radnike klase i inteligencije, posebno je jedno od kljunih, presudnih u tom sklopu.
**#

Svet ne vredi proklinjati. Onaj koji eli da ga menja mora ga spoznati i boriti se unutar njega. Epilog ove drame samo je prolog u budue borbe za socijalizam. Poraene u jednoj fazi javie se snage u sledeoj. ileanski socijalizam, taj veliki simbol sada stoji u redu sa Parikom komunom, panijom. Na ideji revolucije koja odbija da umre hiljade revolucionara e se formirati. To su te velike istorijske tafete revolucije, preko kojih se jedino, u pobedi i porazu, svet menja. Jer, uostalom, ne moe se potpuno vratiti na staro. Niz plodova revolucije ostaje. Njen inspirator,. Aljende, tragian je i veliki lik oveka koji se hrabro uhvatio ukotac sa silama za koje je unapred znao da su bile gotovo nesavladive i da ga mogu unititi. Umro je da bi ideja revolucije, socijalizma, ivela. Ostao je napet i gord luk prkosa i revolucionarnog dostojanstva.
(Politika", 23. septembar 73)

Okrugli sto Komunista: PORUKE ILEANSKE DRAME1

Dr Ljubomir Paligori: Pitanje koje se postavlja u ovim trenucima kad se u ileu odigravaju tako tragini dogaaji jeste: kakav je zaokret uinjen u ovoj zemlji, kakve su promene u pitanju koje snage su na delu? Za tri godine vlada je ostvarila ogroman korak u izmeni ekonomije i drutvene strukture. Teka industrija i rudarstvo preli su u dravne ruke (ugalj, bakar, gvoe, salitra, jod, itd.). Isto tako, nacionalizovane su banke, sprovedena agrarna reforma. Spoljna trgovina je takoe prela u dravne ruke. Vlada je uspela da se izbori za radniko upravljanje u dravnim i meovitim preduzeima. Najzad, ona je otvorila ile prema svetu uspostavila odnose sa Kubom, NR Kinom i drugim zemljama i, konano, svoje meunarodne odnose i akcije odluno usmerila putem politike nesvrstavanja. Ni jedna zemlja, koliko je poznato, nije u tako kratkom roku u okvirima buroaske demokratije uspela da nenasilnim putem ostvari tako duboke promene i postigne takve ekonomske rezultate. Nikad u istoriji ilea ni jedna vlada nije u toj meri mogla da se povee sa najirim slojevima kao to je to polo za rukom vladi Narodnog jedinstva. Na scenu je stupio drutveni sloj koji nikad nije imao znaajnijeg uticaja na politiki ivot. Predsednik Allende ne bi ni mogao raunati sa mogunostima mirnog socijalistikog preobraaja da nije uza se imao tu masu to mu je omoguilo da u pravcu socijalistikih perspektiva iskoristi i tradicije graanskog demokratizma u ovoj zemlji.

1 Ovde prenosimo sa stranice Komunista delove izlaganja pojedinih uesnika iz razgovora za Okruglim stolom Komunista11. Zbog malog prostora nismo mogli preneti izlaganja u celini, niti izlaganja svih uesnika.

14

Koalicija Narodnog jedinstva je bila bez smnnje ideoloki heterogena grupacija, a poslednjih se godina i ozbiljno razilazila u pogledu taktike suprotstavljanja kontrarevoluciji. To je, inae, bila velika snaga socijalizma u Latinskoj Americi koja je tradicionalno, poslednjih decenija dobijala oko 30 odsto glasova na izborima. U toj koaliciji komunisti su bili najjaa snaga inae, druga politika partija u zemlji, posle Demohrianske. Socijalistika partija je imala velike plime i oseke u svojoj istoriji ali je bila i nezavisna od meunarodnih centara u radnikom pokretu. Trea partija u sklopu vlade narodnog jedinstva je Radikalna, zatim Socijal-dejnokratska, MAPU itd. Vlada Narodnog jedinstva nije mogla obezbediti osnovni faktor koji je mogao spreiti eskalaciju kontrarevolucije: nije formirana jedinstvena masovna organizacija, to su uinile sve prethodne revolucije u svetu. Svako je delovao u masama za narodno jedinstvo, ali i za svoj uticaj. Postojali su, dodue, komiteti narodnog jedinstva, koji su se pretvorili u organe za odluivanje, na primer, o nekim sitnim dnevnim potrebama snabdevanja, dok kardinalna pitanja nisu reavali. Tek krajem 1972. godine, stvaraju se masovne organizacije, kao to su komiteti budunosti, industrijski kordoni itd. To su bila spontana sredstva odbrane radnike klase od naleta buroazije koja, kao klice nove vlasti, nisu imala vremena da se razviju. Kontrarevolucija ih je pretekla. Jure Bili: I ova revolucija njen uspon i pad potvruje Marksovu tezu: svakoj revoluciji prijeti opasnost od vlastite birokratije i od kontrarevolucije. To se nije moglo izbjei ni u ileu. Ipak, birokratija nije bila osnovna opasnost za socijalistiku revoluciju u ileu koja je prvi put u historiji radnikog, socijalistikog i komunistikog pokreta provoena na miran, parlamentaran nain. U tojn je vjerojatno bila njena snaga, ali i slabost (. . .) Osim nacionalizacije koju je provela vlada Narodnog jedinstva, poboljanja socijalnog poloaja najirih slojeva drutva rekao bih i: plebejskih masa ili bar jednog njihovog dijela i osim nacionalizacije inostranih kompanija, Ailendeova vlada nije mogla ostvariti svoje planove. Ona je eljela da nastavi nacionalizaciju, socijalne i ekonomske promjene, ali nije mogla. Opozicija je to spreavala svim sredstvima. Socijalistika vlada je tako stala u razvijanju revolucije. U poetku, ona je srednjem sloju davala materijalnu pomo, davani su povoljni krediti da bi taj sloj i ekonomski oivio, da bi se politiki vezao za snage koje su rjeavanje problema ileanskog drutva vidjele u uspjehu socijalistike revolucije.

15

Meutim, taj srednji sloj, kada je dobio ekonomsku pomo drutva, drave, poeo je da se kapitalizira14, tei viim klasnim pozicijama. Ti slojevi sve vie su ustajali protiv dalje nacionalizacije, poeli su se okretati protiv vladinog kursa. Dolo je ne samo do politikog otpora socijalnih struktura koje su imale ekonomsku mo, nego je navijeten i pravi ekonomski rat. Stvarane su ekonomske tekoe, u prvom redu inflacijom, izazivalo se opadanje proizvodnje i zaposlenosti, ak se pokuavalo korumpirati jedan dio radnike klase. Stvaran je haos u ekonomskom ivotu zemlje, a to je dovodilo i do slabljenja politikih pozicija socijalistike vlade. Vanjski faktori imperijalizam inili su sve da oteaju situaciju. Stalnim i sistematskim djelovanjem izvana ileansko drutvo je izlagano upornim i snanim udarima i podrivanju. Da nije bilo uplitanja izvana, revolucija bi nesumnjivo svladala unutranje otpore i pobijedila bi. Kako su se tim subverzijama suprotstavljale vlada i drutvene snage koje su nju podravale? Po svaku cijenu su htjele potivati principe legalnosti u svim svojim postupcima, pridravati se zakona i formalno-demokratskih metoda u politikoj borbi. Ali, formalna legalnost nije, u trenucima kada je sistem doao u opas nost, mogla zamijeniti stvarnu obranu revolucije, akciju i ofanzivu. To je znailo slabljenje vlastitog drutvenog sistema, sistema koji je doao na vlast legalnim putem, ali je napadan ile galnim sredstvima, diverzijama i nasiljem. I pored izborne pobjede vlade Narodnog jedinstva zadran je stari dravni aparat i - to je najvanije sav aparat vojske i andarmerije. Ostale su i politike stranke, ak i faistika Otad bina i sloboda11 (koja je, dodue, kasnije prela u ilegalnost, ali je nastavila da djeluje i provocira). Nenaruena je ostala, takoer, ekonomska mo srednje klase, a buroazija ima i dalje bitan uticaj na ekonomski ivot zemlje. Veliki dio materijalnih sredstava ostao je jo u rukama buroazije. Vjerovalo se da e armija ostati neutralna. Dogaaji su, na kraju, pokazali da je to bila iluzija. ta su imali socijalisti i komunisti, odnosno vlada Narodnog jedinstva? Imali su podrku siromanog, plebejskog dijela stanovnitva. Ali ne i silu. Da zakljuimo: mogue je da socijalizam pobjeuje mirnim putem. Ali, iskustvo ilea je ponovo pokazalo da se buroazija, sve strukture buroaskog sistema, parlamentarne demokratije, ne odriu vlasti sve dok imaju svoj aparat i institucije. Osim toga. bitno je da su tu bili u igri i interesi stranih kompanija i drava. Imperijalistike snage su od poetka radile na obaranju legalne vlade Allenaea.
2 Marksizam u svetu

16

Zvonko Grahek: Mislim da se u ileu ponovo razotkrivaju neke imperijalistike, neokolonijalne tendencije u savremenim uslovima, posebno u Latinskoj Americi. Socijalizam kao svjetski proces jaa. To daje sve snanije peat progresivnim kretanjima u meunarodnim odnosima. Snae oslobodilaki pokreti, raspada se sistem odnosa to ga je decenijama gradio imperijalizam. Zavrava se antikolonijalna revolucija u Aziji i Africi, i uspjeno poinje pobjedom revolucije na Kubi da tee antikolonijalna revolucija u Latinskoj Americi. Snage imperijalizma i neokolonijalizma nastoje svim silama da to sprijee. Nije sluajno to se tih godina na meunarodnoj sceni pojavljuje i razvija politika nesvrstavanj a, ija se sutina sastoji, zapravo, u antikolonijalnoj i antineokolonijalnoj, odnosno antiiinperijalistikoj akciji. Borbom za nezavisnost, ravnopravnu meunarodnu saradnju i pravo svakog naroda da izgrauje drut vene odnose koji mu najbolje odgovaraju, ta politika tei i drutvenim preobraajima i progresu, u svijetu. Zbog toga je ona u kratkom vremenskom odsjeku od Beogradske konferencije 1961. do Alirske konferencije 1973. postala tako znaajan inilac progresivnog mijenjanja meunarodnih odnosa. Izbornom pobjedom koalicije Narodnog jedinstva pod rukovodstvom predsjednika Allendea poeo je i u ileu proces dubljih drutveno-ekonomskih reformi. Po svom znaaju, sadrini, te promjene su imale revolucionarni karakter (ileanski put u izgradnji socijalizma11). Allende je traio i nalazio saveznitvo sa ostalim antiimperijalistikiin, antikolonijalnim snagama u Latinskoj Americi, prije svega u Kubi, Peruu, Argentini, a naravno, i sa ostalim socijalistikim i progresivnim snagama u svijetu; posebno u politici nesvrstavanja. Razvoj revolucionarnih kretanja u ileu ugrozio je interese krupne buroazije, latifundista. U amerikoj hemisferi zajedno sa ostalim revolucionarnim i progresivnim snagama doveo je u pitanje sadanji sistem neokolonijalnih odnosa. Ojaao je emancipaciju zemalja Latinske Amerike od cijelog jednog sistema interamerikih odnosa, ekonomskih, politikih, vojnih itd., iz graenih na imperijalistikoj dominaciji i hegemoniji SAD. Sve to je znailo na ovaj ili onaj nain neminovno zaotravanje odnosa prema domaoj buroaziji i inozemnim dominator skim snagama, i njihov sve ei otpor. Sulejman Redepagi: Zaista je fundamentalno pitanje: kojim tempom treba da se razvija revolucija u tim zemljama? To je i predmet stalnih polemika u meunarodnom radnikom pokretu. U ileu postoje

17

dve osnovne koncepcije o karakteru revolucije i njenim klasno-politikim nosiocima. Prema jednoj, ile se suoava sa antiimperijalistikom, demokratskom i antiveleposednikom revolucijom. Prema drugoj, ova zemlja se sueljava sa neposrednom socijalistikom revolucijom. Iz ovih teza proizlaze i razliite praktino-politike koncepcije i taktika. Meutim, upravo ileansko iskustvo je pokazalo da teza 0 podeli revolucije na antiimperijalistiku i socijalistiku ne moe izdrati ozbiljniju kritiku. Revolucija je sloen drutveni proces u kojem se proimaju elementi jednog i drugog. Jo pre nego to je predsednik Allende preuzeo vlast desnica se organizuje, nastoji da onemogui rad, pa i sam opstanak vlade. im je izborna pobeda levice bila izvesna banke su praktino ispranjene, buroazija povlaci finansijski kapital iz opticaja. Organizuje se ubistvo tadanjeg vrhovnog komandanta oruanih snaga koji je bio na pozicijama strogog potovanja ustavnosti. Strane kompanije finansiraju subverzivne akcije protiv predsednika Allendea. Veleposednici sprovode sabotau u proizvodnji; svim sredstvima se spreava normalan ekonomski ivot. Preko svojih informativno-propagandnih sredstava desnica razvija bunu 1 snanu kampanju protiv vlade narodnog jedinstva. Uprkos svemu, vlada predsednika Allendea nikad nije nikog osudila ni zatvorila zbog subverzija i protivustavnih aktivnosti. Striktno se drala zakona (koje su stvorile ranije vlade). Da ih prekri to je za sebe rezervisala reakcija i armija. Zaotren je, u velikim razmerama dubok klasni sukob. Posebno je bio izraen u sferi odnosa izmeu izvrne i zakonodavne tj. sudske vlasti. Pri tom je samo prva, vladina, sledila politiku progresa i socijalistikih perspektiva, a druge dve bile su na drugoj strani. U takvoj veoma sloenoj situaciji pojavljuju se sve teze o redovima levice u pogledu definisanja karaktera vlade i njenih mogunosti: prema jednoj tezi formiranje vlade Narodnog jedinstva je tako veliki i istorijski poduhvat da na tome treba manje-vie stati, ,,konsolidovati ono to je postignuto, a prema drugoj je trebalo initi pritisak na vladu da se ide dalje kako bi se osigurale nove pozicije u privredi i drutvu. Neusklaenost vlade je prilino koila efikasnost u donoenju odluka i u akciji uopte. To je, naroito, dolo do izraaja u neodlunom suprotstavljanju desnici i u usporavanju revolucionarnog dinamizma. Prema tome: jedna pouka iz ovog traginog iskustva je da svako robovanje doktrinarnim shemama, kako pre dolaska na vlast tako i kasnije, moe biti fatalno za revolucionarni pokret. Razvoj dogaaja je pokazao da je armija bila pasivna, ali prema snagama koje su se suprotstavljale promenama. Mirno je posmatrala kako faistike organizacije sprovode terorizam.

18

Na kraju im se i sama pridruila. Izvren je dravni udar. Desnica i armija stavile su na lomau demokratske tradicije i institucije, da bi ouvale privilegovane pozicije i interese monih inostranih kompanija. Jure Bili: Istakao bih neka pitanja koja se odnose na inostrani faktor. Stvarno je udno to se ponegdje u tampi pojavljuju upitnici kad je po srijedi inostrani faktor". Njegovo aktivno uee u ileanskim dogaajima je van svake sumnje. ile je jedna od lanica Rio-sporazuma, jednog od vojnih paktova kome Sjedinjene Drave stoje na elu. Izloen je svim negativnim posledicama koje iz toga proizlaze. (Ovdje, u Evropi, svojevremeno je doprlo u javnost da su vlade pojedinih zemalja, uz osnovni ugovor o pristupanju NATO paktu, potpisale i izvjesne tajne anekse. Prejna tim klauzulama oruane snage vodee sile bloka mogu neposredno da interveniu u sluaju ako ih lanstvo u paktu dotine zemlje bilo iz kog razloga dovedeno u pitanje, a nacionalna armija se pokae nesposobnom da takav razvoj dogaaja sprijei). Nesvrstanost, kao spoljnopolitika orijentacija, i mjere Aljendeove vlade na unutranjem planu, mogli su biti dovoljan razlog za vodeu silu blokovske grupacije, kojoj pripada ile, da djeluje. Pored lanstva u paktu, ile je od .1947. godine sa SAD imao i bilateralni ugovor o vojnoj pomoi. Na osnovu toga ugovora, skoro svi ileanski oficiri proli su kroz amerike vojne kole. U okolnostima u kojima se ti odnosi razvijaju, nastaju kao to se moe sa sigurnou, na osnovu iskustva, pretpostaviti i takvi odnosi koji su pogodni za uticanje, u bilo kom smislu, na odreene tokove i zbivanja. To je jedna strana medalje. Druga je: zemlja-lanica pakta, zajedno sa vojnom pomoi prima i takozvanu ameriku grupu MAAG, odnosno ekipu oficira i drugih strunjaka, koji pomau domaoj armiji u efikas noj upotrebi vojne pomoi. Ta grupa je tako sastavljena da je u mogunosti da utie na razna podruja unutranjeg ivota zemlje domaina. Poseban joj je zadatak da organizuje i obui domae oruane snage i snage bezbjednosti poretka da onemogue izbijanje unutranjih revolucionarnih i antikolonijalnili pokreta. Od poetka prole decenije, kada je postalo jasno da voenje ratova uz upotrebu nuklearnih sredstava ne bi niemu vodilo, u Vaingtonu je roena ideja da se na neki drugi nain pokuaju suzbiti revolucionarni i oslobodilaki pokreti. Tokom godina izgraena je u okviru nove strateko-politike koncepcije, poznate pod nazivom elastino reagovanje41 strategija protivgerilskih, protivpobunjenikih dejstava u pojedinim zemljama. Jo od 1965. godine poznat je jedan plan amerikih slubi, raen

19

pod ifrovanim nazivom ,,Kamelot i kamufliran kao naunoistraivaki projekat. To je u stvari bio plan obavjetajnog prodora u unutranji drutveno-politiki ivot ilea (i Brazila) radi obezbjeenja takvih pozicija koje bi garantovale presudan uticaj na odnose u zemlji. S obzirom na sve to, moe se rei da organizovanje kontrarevolucije, uz aktivno uee inostranog faktora, ima svoju istoriju. Time se jedino mogu objanjavati smetnje i organizovanje otpora Allendeu i mnoge aktivnosti u kojima je nastajala i razvijala se kriza sve do otvorenog udara kontrarevolucije. Sa gledita teorije specijalnog rata, u sluaju ilea manifestovala su se dva njegova oblika: izazivanje krize i upravljanje njome, uz primjenu dravnog udara. Izazivanje krize, i to poglavito u privredi, imalo je zadatak da u oima masa kompromituje reim kao nesposoban i proiri malodunost uz parolu da se taj reim mora sruiti. Dravni udar je samo dovrio cijelu kontrarevolucionarnu ofanzivu. Pri ovakvom stanju stvari, oekivanje da e oruane snage ilea ostati izvan dogaaja, ista je iluzija. Odnosi u ovoj zemlji poslije udara do te mjere su zaotreni da je posrijedi borba na ivot i smrt izmeu jedne i druge strane. To nije nikakva operetska scena. I novi ministar predsjednik kae: Ili mi ili oni! S obzirom na to, budui razvoj dogaaja nosi u sebi velike opasnosti.
(,, Komunist", 1 oktobra 1973.)

Salvador Allende ILEANSKI PUT U SOCIJALIZAM

Dogaaji u Rusiji 1917. godine i ovi danas u ileu veoma su razliiti. Meutim, istorijski izazov je slian. Rusija iz 1917. donela je odluke koje su veoma uticale na savremenu istoriju. Dolo se do saznanja da zaostala Evropa moe da se nae ispred razvijene Evrope, da prva socijalistika revolucija ne mora nuno izbiti unutar industrijskih sila. Rusija je prihvatila izazov i stvorila novu formu izgradnje socijalizma, diktaturu proletarijata. Danas niko ne sumnja da nacije sa velikim brojem stanovnitva mogu ovim putem u vrlo kratkom periodu raskinuti sa zaostalou i doi na nivo civilizacije naeg vremena. Primeri SSSR i NR Kine su elokventni sami po sebi. Kao Rusija nekada, ile se sada nalazi pred nunou da inicira novu formu izgradnje socijalistikog drutva. Na revolucionarni, pluralistiki put, predvideli su klasici marksizma, ali on nikada ranije nije bio ostvaren. Mislioci socijalizma pretpostavljali su da e taj put prve prei najrazvijenije nacije, verovatno Italija i Francuska, sa svojim monim radnikim partijama marksistikog opredeljenja. Meutim, istorija je jo jednom dopustila da se raskine sa prolou i da se izgrauje novi model drutva ne samo tamo gde je to teorijski bilo mogue predvideti, ve i tamo gde su se stvorili povoljniji i konkretniji uslovi. ile je danas prva zemlja na svetu koja je pozvana da uoblii ovaj model prelaska u socijalistiko drutvo. Pesimisti e rei da to nije mogue. Rei e da jedan parlament koji je tako dobro sluio buroaziji nije sposoban da se transformie u parlament ileanskog naroda. Fanatino tvrde da oruane snage i karabinjeri, dosadanja potpora i oslonac institucionalizovanog poretka koji prevazilazimo, nee prihvatiti da tite volju naroda reenog da izgrauje socijalizam u zemlji.

21

Oni zaboravljaju patriotsku svest naih oruanih snaga i karabi njera, njihovu profesionalnu tradiciju i njihovo podreivanje civilnoj vlasti. Gospodo lanovi Nacionalnog kongresa, izjavljujem da ovu instituciju koja se oslanja na glas naroda, u samoj njenoj prirodi nita ne spreava da se de fakto pretvori u parlament naroda. Tvrdim, takoe, da e oruane snage i karabinjeri ostajui verni svojim dunostima i tradiciji nemeanja u politiki proces biti oslonac drutvenog ureenja koje odgovara volji naroda i u okvirima koje utvruje Ustav. Tekoe sa kojima se suoavamo ne sastoje se u tome. One stvarno lee u daleko kompleksnijim zadacima koji nas oekuju: institucionalizovati politiki put ka socijalizmu i realizovati ga polazei od nae stvarnosti zaostalosti, siromatva, zavisnosti svojstvene za nerazvijenost; raskinuti sa uzrocima zaostalosti i istovremeno graditi novu drutveno-ekonomsku strukturu, sposobnu da obezbedi kolektivni progres. Uzroci zaostajanja bili su i jo uvek su u povezanosti i podreenosti tradicionalne vladajue klase spoljnjem i unutranjem monopolu. Na prvi zadatak je ruenje baze te strukture, koja daje samo deformisani rast. Ali, uporedo moramo graditi novu privrednu strukturu, maksimalno uvajui proizvodna i tehnika dostignua do kojih smo doli uprkos nerazvijenosti. Moramo je izgraditi bez kriza koje vetaki izazivaju oni ije su privilegije dovedene u pitanje. Na put ka socijalizmu Ostvarenje naih tenji pretpostavlja dug put i zahteva veliku energiju svih ileanaca. Osnovna pretpostavka je nov oblik insti tucionalnog usmeravanja socijalistikog ureenja ka pluralizmu i slobodi. Zadatak je izuzetno sloen, jer nema modela na koji bismo se mogli ugledati. Otvaramo jedan novi put. Idemo bez vodia po nepoznatom terenu . . . Ve due vremena nivo nauke i tehnike prua mogunost da se svima obezbede osnovna dobra koja danas uiva manjina. Tekoe nisu u tehnici, a u naem sluaju jo manje u nedostatku prirodnih i ljudskih resursa. Ono to spreava da se ostvare ideali to je drutveno ureenje, to je priroda dosadanjih interesa, to su prepreke sa kojima su se suoavali zavisni narodi. Na ove prisilne institucije moramo koncentrisati nau panju. Jasnije reeno, na zadatak je da kao ileanski put u socijalizam definiemo i primenimo u praksi novi model drave, pri vrede i drutva, stavljajui u centar panje oveka, njegove potrebe i tenje ... Ne postoje ranija iskustva koja bismo mogli koristiti kao model; moramo razvijati teoriju i praksu novih

22

formi drutvene, politike i ekonomske organizacije kako bismo mogli da prevaziemo nerazvijenost i ostvarimo socijalizam . . . Takoe bismo pretrpeli krah ako bismo zaboravili konkretne uslove od kojih polazimo i pretendovali da sada kod nas stvorimo neto to prevazilazi nae mogunosti. Ne idemo u pravcu socijalizma zbog akademske ljubavi prema doktrinarnom modelu . . . Nemamo drugog cilja osim progresivne izgradnje nove strukture vlasti, zasnovane na volji veine i usmerene na zadovoljenje u to kraem roku osnovnih potreba sadanje generacije. Moja obaveza je da, kao najodgovorniji ovek za sudbinu ilea, u ovom trenutku jasno izloim kojim putem mi sada idemo, da objasnim nae tenje i opasnosti koje uporedo stoje . .. Pet je osnovnih taaka koje utiu na politiku i drutvenu borbu u naem revolucionarnom procesu: zakonitost, institucionalnost, politike slobode, nasilje i podrutvljavanje sredstava za proizvodnju. To su osnovna pitanja koja utiu na sudbinu svakog graanina, danas i ubudue. Princip legalnosti (zakonitosti) Protestujemo protiv takvog zakonskog regulisanja iji postulati odraavaju drutveni poredak ugnjetavanja. Nae pravne norme tehnika zakonskog regulisanja drutvenih odnosa meu ileancima danas odgovaraju kapitalistikom sistemu. U prelaznom periodu ka socijalizmu pravne norme odgovarae potre bama naroda koji izgrauje jedno novo drutvo. Ali zakonitosti e biti. Na zakonski sistem treba da se modifikuje. Odatle i potie velika odgovornost domova Kongresa u sadanjem trenutku. Kongres mora da doprinese da se ne blokira transformacija naeg pravnog sistema. Od realizma Kongresa u velikoj meri zavisi da li e na mesto kapitalistike zakonitosti doi socijali stika, u skladu sa drutveno-ekonomslcim promenama koje smo utemeljili. Sa puno odgovornosti elimo da izbegnemo nasilno ruenje zakonitosti koje bi samo otvorilo vrata arbitrarnosti i ekscesima. Institucionalni razvitak Dosadanja borba narodnih pokreta i partija koje sainjavaju vladu umnogome je doprinela da naa zemlja moe da rauna na bolju sadanjicu. Na otvoren institucionalni sistem odoleo je tenjama onih koji su eleli da zgaze volju naroda. Fleksibilnost institucionalnog sistema prua nam nadu da on nee biti jedna sporna, kruta barijera. Da e se kao i na zakonski sistem prilagoditi novim uslovima i zahtevima da se putem ustavnih normi stvori novi institucionalizam koji bi omoguio prevazilaenje postojeeg, kapitalistikog,

23

Novi institucionalni poredak bi ozakonjavao i orijentisao nau akciju: prenoenje radnicima i narodu politike i ekonomske vlasti u celini. Ostvarenje ovih zahteva pretpostavlja kao prvo drutvenu svojinu nad osnovnim sredstvima za proizvodnju. Uporedo sa ovim potrebno je politike institucije uskladiti sa stvarnou. Sada je momenat da po suverenoj volji naroda zamenimo sadanji ustav, ija je osnova liberalna, ustavom koji bi imao socijalistiku orijentaciju. Da vaei dvodoini sistem Kongresa zamenimo jednodomim. Politike slobode Vano je istai da su za nas predstavnike narodnih snaga politike slobode dostignua naroda na mukotrpnom putu njegove emancipacije. Te slobode su deo pozitivnog iz istorijskog perioda koji ostavljamo za sobom. Otuda i nae potovanje slobode i svesti i svih veroispovesti . . . Ne bismo bili revolucionari ako bismo se ograniili sarno na ouvanje dostignutih politikih sloboda. Vlada Narodnog jedinstva ojaae te slobode. Nisu dovoljne samo verbalne proklama cije, jer to bi bila obmana. Omoguiemo da te slobode budu opipljive i konkretne u onoj meri u kojoj budemo osvajali i ekonomske slobode. Svoju politiku koju mnogi vetaki negiraju narodna vlada usmerava svesna injenica o postojanju klasnih i drutvenih slojeva sa antagonistikim i iskljuivim interesima, postojanja politike nejednakosti unutar iste klase i sloja. U ovakvim sloenim uslovima vlada titi interese svih onih koji svojim radom zarauju za ivot, radnika, intelektualaca, tehniara, umetnika i slubenika. To je drutveni konglomerat koji je sve iri kao posledica kapitalistikog razvoja, sve jedinstveniji usled zajednikih najamnih uslova. Iz istog razloga naa vlada podrava sitne i srednje poslodavce i sve one sektore koje centri moi eksploatiu sa razliitim intenzitetom. Nasilje Narod ilea osvaja politiku vlast bez potrebe da se mai oruja. On napreduje putem svog socijalnog osloboenja a da nije morao da se bori protiv jednog despotskog i diktatorskog reima, ve protiv ogranienosti liberalne demokratije. Na narod tei da legitimno savlada prelaznu etapu ka socijalizmu bez pri begavanja autoritativnim formama vladavine. Naa volja u tom pogledu je vrlo jasno izraena. Ali, odgovornost za garantovanje politike evolucije koja bi vodila soci jalizmu ne poiva jedino na vladi i na pokretima i partijama

24

koje se nalaze u njoj. Na narod se digao protiv institucionali zovanog nasilja koje nad njim vri sadanji kapitalistiki sistem. Zato menjamo osnove tog sistema . . . Dunost mi je da upozorim na jednu opasnost koja moe da ugrozi istotu nae emancipacije, radikalno da izmeni put koji nam namee naa stvarnost i naa kolektivna svest: ta opasnost je nasilje protiv odluke naroda. Ako nasilje, unutranje ili spoljne, u bilo kojoj formi: fizikoj, ekonomskoj, drutvenoj ili politikoj, dospe dotle da zapreti naem normalnom razvitku i dostignuima radnika, bie doveden u opasnost kontinuitet institucionalizma, pravnog reda, politikih sloboda i pluralizma. Onda e borba za socijalnu eman cipaciju i slobodno opredeljenje naeg naroda obavezno popri miti druge forme, razliite od onih koje sa opravdanim ponosom i istorijskim realizmom nazivamo ileanskim putem u socijalizam. Nad tim e bditi odluna aktivnost vlade, revolucionarna snaga naroda, demokratska vrstina armije i karabinjera, jer ile sigurno ide putem svog osloboenja. Jedinstvo narodnih snaga i simpatije koje pokazuju srednji slojevi daju nam neophodnu nadmo da privilegovana manjina ne pribegne nasilju.

Ostvarenje socijalnih sloboda Na put je obnavljanje socijalnih sloboda primenom politikih sloboda, to zahteva uspostavljanje ekonomske jednakosti . .. Obina politika revolucija moe se okonati za nekoliko nedelja. Jedna drutvena i ekonomska revolucija trai godine, neophodne da bi ona prodrla u svest masa, da bi se te mase organizovale u nove strukture, uinile operativnim i uskladile sa drugima. Utopija je da je mogue preskoiti prelazne etape. Nije mogue unititi jednu drutvenu i ekonomsku strukturu, jednu postojeu drutvenu instituciju, a da se minimalno ne razvije druga koja e je zameniti . , . Trasirajui svoj put, moja vlada bila je svesna tih injenica. Znamo da promena kapitalistikog sistema, uz potovanje zakonitosti institucionalnosti i politikih sloboda, zahteva od nas da nau akciju saobrazimo izvesnim ogranienjima u ekonomskoj, politikoj i drutvenoj oblasti . . . Svaka istorijska etapa odgovara uslovima prethodne i stvara elemente i faktore za sledeu. Prei prelazni period bez ograni enja politikih sloboda, bez zakonodavnog i institucionalnog vakuuma je pravo i zahtev naeg naroda . . .

25

Podrutvljavanje sredstava za proizvodnju Tokom est meseci nae vladavine odluno smo delovali na svim poljima. Rad na ekonomskom planu usmeren je na ruenje prepreka koje onemoguavaju potpuni procvat materijalnih i ljudskih potencijala. U toku est meseci energino smo ili putem promena koje onemoguavaju povratak na staro. ile je otpoeo sa vraanjem zemlje njenog osnovnog bogat stva, bakra. Nacionalizacija bakra nije akt osvete, niti mrnje prema grupi, ili bilo kojoj naciji. Vrimo pozitivan akt ostvarenja neotuivog prava suverenog naroda: korienje nacionalnih bogatstava putem sopstvenog rada i nacionalnog napora. Traimo da jednoglasna odluka slobodnog ileanskog naroda o bakru bude potovana od svih zemalja i vlada. Platiemo za bakar ako je to poteno, ili neemo platiti ako je to nepravedno. Budno emo uvati nae interese . . . Nacionalizovali smo i drugo nae osnovno nacionalno bogat stvo: gvoe... Nacionalizovaemo i ugalj. Salitra je takoe naa . . . U sektor drutvene svojine ukljuili smo razna preduzea meu njima Purina, Lanera Austral, tekstilne fabrike Beljavista Tome, Fiap i Fabrilina. Rekvirirali smo industriju cementa i tekstilnu industriju Yarur jer su ugroavale snabdevanje . . . Ubrzali smo proces agrarne reforme eksproprijacijom hiljadu latifundija i tako izvrili znaajan deo zadatka postavljenog za ovu godinu. Proces se sprovodi u skladu sa vaeim zakonima, uz voenje rauna o interesima sitnog i srednjeg posednika. . . Podravljenje banaka bio je odluan korak. Uz potpuno potovanje prava sitnih akcionara, nacionalizovali smo 9 banaka, a uskoro emo imati kontrolu nad ostalima. Na osnovu podataka kojima raspolaemo, oekujemo da emo postii razuman sporazum sa inostranim bankama. Ekonomska politika To su bile nae prve akcije u cilju otpoinjanja sutinskih i definitivnih promena 11 naoj privredi. Ali nismo uradili samo to. Primenili smo i kratkoronu politiku iji je glavni cilj bio poveanje potronje materijalnih dobara i usluga. Vodimo odlunu borbu za obuzdavanje inflacije. Granice vladine akcije Sutinski se razlikujemo od prethodnih vlada; ova vlada c uvek narodu rei istinu. Smatram svojom dunou da poteno kaem da smo pravili greke; da nepredviene tekoe oteavaju sprovoenje planova i programa. Iako nismo postigli predvienu

26

proizvodnju bakra, iako proizvodnja salitre nije dostigla milion tona, iako ne gradimo sve stanove koje smo predvideli, ipak emo u svakoj od ovih oblasti daleko prevazii najviu proizvodnju bakra, salitre i stanova koju je ikada naa zemlja registrovala. Zbog nepostojanja koordinacije meu brojnim institucijama drutvenog sektora, dolazi do neefikasnosti pojedinih odluka. Ali stvaramo mehanizme za racionalizaciju i planiranje koji e biti mnogo ekspeditivniji . . . Drugo ogranienje zbog koga trpimo je u administrativnim, zakonskim i proceduralnim nedostacima koji ometaju sprovoenje nekih osnovnih vladinih planova. To j e, izmeu ostalog, razlog to je plan stambene izgradnje poeo da se sprovodi sa zakanje njem, to nije ostvareno reaktiviranje izvesnih industrijskih grana i smanjenje nezaposlenosti. . . Idemo sporo u uobliavanju drutvenih mehanizama parti cipacije naroda. Gotovi su zakonski projekti koji e dati svojstvo pravnog lica Jedinstvenoj radnikoj centrali i koji e institucio nalizovati ukljuivanje trudbenika i politiko, drutveno i ekonomsko upravljanje dravom i preduzeima, ali smo tek skicirali forme participacije u provincijama, zajednicama i privatnim firmama. Moramo garantovati ne samo vertikalnu participaciju trudbenika, kao na primer industrijskih radnika u njihovim preduzeima, ve i horizontalnu participaciju za seljake, radnike preraivake industrije, rudare, slubenike, strunjake . . . Drugi nedostatak je to za ovih est meseci nismo uspeli da mobiliemo intelektualne, umetnike i strune sposobnosti mno gih ileanaca. Nedostaje mnogo da ljudima nauke, strunjacima, konstruktorima, umetnicima i tehniarima, domaicama i svima onima koji mogu i hoe da sarauju u transformaciji drutva, omoguimo da budu iskoriene njihove sposobnosti. Izgradnja drutvenog sektora je jedan od naih velikih ciljeva. Ukljuivanje u ovaj sektor veeg dela naih osnovnih bogatstava bankarskog sistema, latifundija, pretenog dela nae spoljne trgovine i monopola zadatak je koji smo poeli da sprovodimo i koji treba da produbimo. Uspostavljanje socijalizma u ekonomskoj oblasti znai zamenjivanje kapitalistikog naina proizvodnje socijalistikim putem kvalitativne promene svojinskih odnosa, to ima humani, politiki i ekonomski znaaj. Ugraivanjem veeg dela proizvodnog aparata u sistem kolektivne svojine okonava se eksploatacija radnika, stvara se duboko oseanje solidarnosti, omoguava se da rad i napor svakog pojedinca predstavlja deo zajednikog rada i napora. Na politikom planu, radnika klasa zna da je njena borba usmerena na podrutvljavanje naih osnovnih sredstava za proizvodnju. Nema socijalizma bez sektora drutvene svojine . . ,

Prednosti socijalizma se ne izraavaju spektakularno u prvim etapama njegove izgradnje. Prepreke se savlauju stvaranjem jednog istinskog radnog morala, politikom mobilizacijom proletarijata ne samo oko njegove vlade, nego i oko njegovih sredstava za proizvodnju. Uspostavljanje drutvenog sektora ne znai stvaranje dravnog kapitalizma, ve stvarni poetak jedne socijalistike strukture. Drutvenim sektorom zajedniki e upravljati radnici i predstavnici drave, to e predstavljati sponu u jedinstvu svakog preduzea i itave nacionalne ekonomije. To nee biti birokratska i neefikasna preduzea, ve visokoproduktivne organizacije koje e stajati na elu razvoja zemlje i koje e dati novu dimenziju radnim odnosima. U naem prelaznom periodu trite ne smatramo kao jedini putokaz ekonomskog procesa. Planiranje e biti osnovni orijentir proizvodnje. Neki misle da ima drugih puteva. Ali, formirati radnika preduzea i staviti ih u uslove slobodnog trita znaili bi pretvoriti zaposlene u navodne kapitaliste i insistirati na jednoj formi koja je istorijski propala. . . Uporedo s ovim moramo pruiti podrku sitnom i srednjem industrijalcu, sitnom i srednjem trgovcu i posedniku koji su dugi niz godina predstavljali eksploatisani sloj od strane krupnih monopola. Naa ekonomska politika im garantuje jednak tret man. Nee biti vie finansijske eksploatacije, niti iskoriavanja sitnih trgovaca od strane krupnih firjni. Sitna i srednja industrija imae aktivnu ulogu u izgradnji nove privrede. Sve to sam izloio na politikom, ekonomskom, kulturnom i meunarodnom planu predstavlja zadatak naroda, a ne jednog oveka niti jedne vlade.
Salvador Allende: Nuestro Camino al Socialismo La Via Chilena Santiago de Chile, Editorial E.C.A.S.A. 1971, Ediciones Papiro. poruka Kongresu, maja 1971. Fievela: Radmila Trifunovi

28

Luis Corvalan NARODNA VLADA

Kroz dugi period borbe, obeleen deliminim pobedama i prolaznim porazima, najdoslednije antiimperijalistike i antioligarhijske snage ilea preuzele su rukovoenje zemljom. Obrazovanje vlade 3. novembra 1970. godine, na elu sa socijalistom Salvadorom Allendeom i uz uee svih pokreta i partija koje ine blok Narodnog jedinstva, otvara novu etapu u istoriji ilea, predstavlja dalekosenu promenu na putu kojim ide zemlja. Otadbina OHiginsa i Rekabarena pola je putem dubokih revolucionarnih promena, putem nacionalnog osloboenja, razvijene demokratije i socijalizma. Na vrhuncu borbe za socijalna prava i nacionalno osloboenje na kontinentu, dolo je poev od kubanske revolucije do ofanzive imperijalizma i oligarhije. Batina je kombinovana sa milovanjem. Agresija u Zalivu svinja, blokada Kube, vojni udari u Brazilu i Argentini, invazija u Santo Domingu, talas represalija u Urugvaju i drugim zemljama bili su deo te ofanzive. Uporedo sa njom kombinovan je tzv. Savez za progres, amerika politika pomoi i podsticanja izvesnih delova buroazije, raspoloene za izvesne reforme ali istovremeno angaovane u ouvanju interesa imperijalizma. Karakteristino je za Latinsku Ameriku da reakcionarni talasi brzo gube snagu i da narodi ponovo preuzimaju inicijativu. Pobeda naroda ilea uklapa se u kontekst novog uspona snaga koje se u Latinskoj Americi bore za nezavisnost i progres. Ne radi se, meutim, o izolovanom sluaju. Progresivni kurs kojim je krenuo Peru pod vladom generala Velasco Alvarada, neuspeh reakcionarnog udara u Boliviji i obrazovanje vlade koja je vie levo orijentisana od prethodnih (lanak je pisan pre vojnog udara prim, prev.), snane borbe urugvajskih i argentinskih radnika za ekonomska prava i politike slobode, izlazak Komu -

nistike partije Venesuele iz ilegalnosti, pobeda naroda ilea i mnoge druge injenice ukazuju za znaajne promene u Latinskoj Americi.

Stupanje na put socijalizma Planovi koje je poeo da sprovodi ameriki imperijalizam, iji je cilj bio izolacija Kube i zatvaranje puta ka slobodi ostalim narodima na kontinentu, doivljavali su stalne neuspehe. Istorijski, kubanska revolucija predstavlja poetak nove nezavisnosti latinskoamerikih zemalja, njihovo stupanje na put ka socijalizmu. I pored ekonomskih tekoa, prouzrokovanih u prvom redu amerikom sabotaom, kubanska revolucija se konsolidovala, pokazujui istovremeno narodima hemisfere da se prava reenja za probleme koji ih mue nalaze u ekonomskom osloboenju od imperijalistikih monopola, u punoj politikoj nezavisnosti njihovih zemalja, u likvidaciji oligarhije, u revolucionarnim promenama i, konano, u socijalizmu. ileanski doga aji reafirmiu ovu istorijsku tendenciju. Uprkos manevrima monopola, amerikog imperijalizma i najreakcionarnijih delova desnice, partije levice, najprogresivnije drutvene i politike snage ilea, obrazovale su vladu izraavajui volju naroda. Ovoga puta ameriki imperijalizam nije mogao da primeni intervencionistiku politiku u stilu Santo Dominga iz 1965. Isto tako nije mogao, a nije ni verovao, da moe vaditi kestenje iz vatre tuim rukama. Izmeu ilea i Perua postojali su dobri odnosi jo za vreme demohrianske vlade, a sve pokazuje da e biti jo bolji, aktivniji i posebno pri jateljski sa vladom na ijem elu se nalazi Salvador Allende. Poslednjih godina isto tako su bili dobri i cileansko-bolivijski odnosi, uprkos tome to su diplomatski odnosi bili suspendovane Politikim promenama u ileu i onih koje su izvrene u Boliviji otpoinje vei stepen razumevanja izmeu dva bratska naroda, to dovodi i do naimenovanja ambasadora od strane vlade u Santjagu i La Pazu. to se tie Argentine, treba raunati sa dubokim demokratskim i prijateljskim oseanjima naroda, i pored toga to su se tamo uli glasovi na primer, Isaka Rojasa koji govore o opasnosti zaraze, za ije spreavanje nisu dovoljni planinski masivi Anda. Ako se ovaj narod jue uspeno mobilisao da sprei odlazak oruanih snaga u Koreju ili Santo Domingo, sigurno je da bi to ponovo uinio u sluaju agresivne pretnje ileu. Najverovatnije je da je ovo oseanje imao u vidu argentinski predsednik, general Roberto Macelo Levingston, kada je izjavio da je: pobeda Salvadora Allendea iskljuivo stvar ileanaca i da o njoj treba da se brine jedino ileanski narod.

30

U samim Sjedinjenim Dravama uli su se razumni glasovi. Razni politiari i predstavnici tampe izjavljivali su da SjediSjedinjenje Drave moraju da prihvate promenu do koje je dolo njene Drave ne mogu da uine nita drugo do da prihvate promenu do koje je dolo u ileu, iako im to, razumljivo, nije po volji. Ne malo njih smatra da se politika frontalnog napada, koji su Sjedinjene Drave primenile prema Kubi, zavrila na njihovu tetu u Latinskoj Americi. Sigurno je da se ne mogu zaobii problemi sa kojima se ameriki imperijalizam suoava u Jugoistonoj Aziji i na Bliskom istoku, ali ni porast demokratskih snaga u samim Sjedinjenim Dravama. Rezultati ileanskih izbora od 4. septembra i preuzimanje izvrne vlasti od strane pobednike koalicije naili su na veliko interesovanje i oduevljenje i ostalih naroda Latinske Amerike. Tim povodom u Urugvaju, Venesueli, Argentini i drugim zemljama dolo je do javnih manifestacija masa. Kako u ovim zemljama tako i na celom kontinentu partije i ljudi koji pripadaju raznim demokratskim grupama, socijalisti, radikali, nacionalisti, hrianski demokrati i, prirodno, komunisti pozdravili su kao vaan dogaaj pobedu Salvadora Allendea. Ova atmosfera priznanja i latinskoamerike solidarnosti i jo vie injenica da je narodna pobeda postignuta na nain koji niko ne moe da dovede u pitanje, uporedo sa jaa njem snaga demokratije i socijalizma na svetskom planu, objanjavaju zato amerikom imperijalizmu i reakcionarnim snagama u itavoj Latinskoj Americi ne ostaje nita drugo do da prihvate novu situaciju koja je stvorena u ileu. Vlada Narodnog jedinstva, na ijem se elu nalazi Salvador Allende, proizila je iz legalnih izbora i predstavlja vrhunac aktivne mobilizacije masa, emu je prethodilo bezbroj velikih i malih bitaka na svim frontovima klasne borbe. Na izborima je Salvador Allende dobio relativnu veinu. Odmah se postavio zadatak da Kongres na svom plenarnom zasedanju potvrdi izbornu pobeda. Partije Narodnog jedinstva ispoljile su politiku vrstinu i zrelost, solidarnost principa i taktiku elastinost. One su znale da kombinuju mobilizaciju masa i traenje reenja za sporazum sa demohrianima. Njihov kandidat, Radojniro Tomi, izaao je na izbore sa programom koji se u veem delu poklapao sa programom partija levice. Time se postiglo da se najreakcionamiji sektor izoluje i da se osujeti njegova elja da blokira narodu put do vlasti. Demohriani su isto tako ispoljili politiku odgovornost. Potvrda tome je priznanje pobede Salvadora Allendea od snaga koje predstavljaju tri etvrtine Parlamenta.

31

Primer ilea" pokazuje da putevi i metodi revolucionarnog Ne izvoziti model procesa u svakoj zemlji imaju sopstvene specifinosti. Teze da radnika klasa i ostale snage koje se bore za socijalizam mogu osvojiti vlast i izvriti revolucionarne promene bez obaveznog pribegavanja oruju, nisu neosnovane. One s u i proklamovane na 20. kongresu Komunistike partije SSSR i prihvaene od komunistikog pokreta na Konferenciji 1960. Prirodno je da su revolucionari svake zemlje pozvani da procene da li takva mogunost postoji ili ne, da li se ona moe primeniti na sopstvene uslove, kao i da otkriju i utvrde, ako takvih mogunosti ima, njihove specifinosti. ileanski komunisti nemaju pretenzija da propagiraju izvoz svog iskustva, puta i formi revolucionarnog procesa, kao modela koji je primenljiv u drugim zemljama. Ostvarena pobeda nije mala. Partije levice osvojile su vladu, odnosno jedan deo politike vlasti, i to onaj koji ima najvie uticaja na upravljanje dravom. Meutim, oligarhija je i dalje jaka zbog pozicija koje je zadrala u Kongresu, pravosuu i sredstvima masovnih komunikacija. Ona, zajedno sa amerikim imperijalizmom, dominira i u centrima ekonomske moi. To znai da ile i njegova vlada, s jedne strane, i oligarhija i imperijalizam s druge, ulaze u period neprekidnih sukoba. Vlada predsednika Allendea ini prve korake na putu realizacije programa. Otpor reakcije nije izostao. Ona je pokuala i pokuavae da za sebe iskoristi sve mogue situacije. Nije sasvim iskljueno da u budunosti narod ilea bude primoran na odreenu vrstu oruanog sukoba. Osnovni zadatak trenutka je da se protivnici onemogue, da im se veu ruke, kako ne bi doveli zemlju u graanski rat, u koji oni ele da je uvuku. Odgovoriti na svaki pokuaj subverzije Na bilo kakav pokuaj uvlaenja u zamke ili agresiju spolja, bilo od kuda ona dolazila, narod ilea i oruane snage zemlje odluno e stupiti u bitku za odbranu suvereniteta domovine. Narod ilea e znati da odgovori i na sve pokuaje unutranje reakcionarne subverzije. Pobeda naroda na izborima 4. septembra, i uspostavljanje prve ileanske zaista antiimperijalistike i antioligarhijske vlade, iji je cilj socijalizam, bie upisan u istoriju naeg vremena kao znaajan dogaaj na latinskoamerikom kontinentu, bez obzira na sve promene i budue sukobe do kojih buc dolo. Komunistikoj partiji ilea palo je u deo da odigra vanu ulogu u ostvarenju jedinstva naroda i pobede od 4. septembra. Politika Komunistike partije, njena koncepcija ileanske revolucije, vrstina i elastinost taktike, politika jedinstva radnike klase i naroda, njena upornost, bili su vani elementi te pobede.
3 Marksizam u svetu

33

Linija obeleena na poslednja dva kongresa Komunistike partije ima poseban znaaj i Vanost. Ona je usmerena na konsolidovanje i jaanje meusobnog razumevanja izmeu socijalista i komunista, na postizanje jo ireg narodnog jedinstva i na uje dinjenje, u uslovima demohrianskog reima, svih progresivnih snaga, kako onih koje su u opoziciji tako i onih koje su u vladi, a protiv reakcionarnih snaga u vladi i opoziciji". Partija i Komunistika omladina su u toj borbi morale da se suprotstave otvorenim i prikrivenim neprijateljima, deklarisanim reakcionarima i onima koji se maskiraju ultralevim frazama. Ultralevica se zalagala za parolu puka umesto izbornog glasa" i nije prezala da protiv komunista koristi klevete. Epiteti reformisti", konzervativci", poltroni", tradicionalisti", pri vezani za poslanike stolice", branioci statusa" itd. su s amo deo kleveta upuenih rukovodiocima i lanovima Partije. Ameriki pseudomarksista Miles Wolpon i drugi leviari" na kontinentu angaovali su se da dokau nemogunost da ilenska levica pobedi na predsednikim izborima. Sve je to bilo beskorisno. Partij a i Komunistika omladina, ubeeni u ispravnost svoje linije, ostali su vrsti i aktivni, ujedinjeni kao jedan ovek. Sve partije su doprinele pobedi Bez sumnje, pobeda nije bila, niti je mogla biti, iskljuivi plod politike i napora Komunistike partije, niti bilo koje druge partije izolovano. Sve su one, neka vie neka manje, dale svoj doprinos pobedi. Svaki od tih doprinosa bio je vaan i njihovo odsustvo bi bilo fatalno. Pobeda naroda ilea potvruje upravo ono to svi narodi znaju iz sopstvenog iskustva: primena bilo kog revolucionarnog puta zahteva, s jedne strane, puno uvaavanje nacionalne stvar nosti o kojoj se radi, i, sa druge, jedinstvo radnika i narodnih masa u borbi. Kada je izabran korektan put, za pobedu je bitno jedinstvo i borbenost radnike klase i naroda. U Narodnom jedinstvu okupile su se demokratske struje sa dubokim korenima u nacionalnom ivotu: komunisti, socijali sti, raniji demohriani, radikali socijaldemokrati i nezavisne levi arske grupe. Marksisti, katolici i masoni, narodni sektori razliitih socijalnih struktura i ideolokih orijentacija, nali su dodirne take. Okupivi u svoje redove komuniste i socijaliste, a zajedno sa njima druge demokratske snage, najnaprednije delove srednjih slojeva, Narodno jedinstvo projektovalo je viziju koja odgovara raznolikoj socijalnoj kompoziciji i politikom pluralizmu koji postoji u narodu. Bez toga pobeda ne bi bila mogua. Zajednika akcija radnih ljudi i naroda koja je prevazila politike i religiozne razlike, kalila je razumevanje i jedinstvo razliitih struja u na-

34

rodu. Ta se akcija odvijala u najraznovrsnijim oblastima u fabrici, seoskim dobrima, javnim ustanovama, kolama, univer zitetima i gradskim etvrtima; ona je uobliavala najrazliitije demokratske ciljeve, neposredne zahteve i potrebu da se rei osnovno pitanje, pitanje politike vlasti.
$

Bie tri sektora privrede Po reima predsednika ilea, Salvadora Allendea, njegov izbor nije bila pobeda jednog oveka, ve trijumf jednog naroda. To je bila pobeda irokog saveza drutvenih snaga i politikih grupacija okupljenih oko programa dubokih revolucio narnih promena. Program predvia nacionalizaciju osnovnih rudnih bogatstava, koja se nalaze u rukama inostranog monopola i finansijske oligarhije; nacionalizaciju privatnih banaka, osiguranja, spoljne trgovine, monopola za distribuciju strategijskih industrijskih monopola, kao i svih drugih aktivnosti koje utiu na ekonomski i drutveni razvoj zemlje. Program takoe ukljuuje jasnije i dublje nastavljanje agrarne refor me, koju je zapoela demohrianska vlada. Vlada Narodnog jedinstva predvia tri sektora privrede: sektor drutvene svojine, formiran od dravnih preduzea i onih koja e biti eksproprisana; sektor privatne svojine zanatlije, sitni i srednji trgovci, poljoprivrednici i industrijalci i, meoviti sektor, koji sainjavaju preduzea u kojima je kombinovan dravni i privatni kapital. Prema onome to predvia Program, ekonomska politika drave sprovodie se putem nacionalnog sistema ekonomskog planiranja, mehanizma kontrole, orijentacije na kreditiranje proizvodnje, tehnike pomoi, poreske politike i spoljne trgovine, kao i putem upravljanja dravnim sektorom u privredi. Njeni ciljevi bie brz i decentralizovani privredni rast, koji tei maksi malnom razvoju proizvodnih snaga, obezbeenju optimalnog korienja ljudskih, prirodnih i finansijskih resursa koji stoje na raspolaganju, s ciljem da se povea produktivnost rada i zado volji kako zahtev nezavisnog razvoja privrede, tako i potrebe i tenje radnih ljudi koje su u skladu sa ljudskim dostojanstvom. Program predvia niz drutvenih i kulturnih mera u oblasti zdravstva, obrazovanja i stambene politike, koje odgovaraju stvarnim potrebama i tenjama naroda. U institucionalnoj oblasti, program predvia jedinstvenu organizaciju drave na nacionalnom, oblasnom i lokalnom nivou, a Narodna skuptina bie najvii organ vlasti. Ona e biti jedno-

3'

35

doma i izraavae na optedravnom nivou suverenitet naroda. U kompetenciji Narodne skuptine bie imenovanje Vrhovnog suda, Vieg suda pravde, koji e, sa svoje strane, slobodno odre ivati interne inokosne ili kolegalne organe sudske vlasti. ...

Narodno jedinstvo i oruane snage Kao to je vie puta ukazivao predsednik Allende, partije Narodnog jedinstva nisu dole na vlast borbom protiv oruanih snaga ili nekog njihovog dela. tavie, one su ostale po strani u borbi za vladu. Kada je ostvarena pobeda naroda i kada je potvrena u Kongresu, oruane snage su tu pobedu izriito priznale. Svakako, ne treba prevideti uslove u kojima su oruane snage formirane, a naroito obrazovanje i obuku koju su dobile poslednjih decenija pod kontrolom Pentagona. Ali zbog toga se one ne mogu kvalifikovati kao poslune sluge imperijalizma i vladajue klase. U oruanim snagama vlada profesionalni duh i potovanje vlade obrazovane u skladu sa Ustavom- Osim toga, suvozemne snage i mornarica formirane su u borbi za nezavisnost. Vojnici i podoficiri tri roda oruja potiu iz niih drutvenih slojeva, a skoro svi oficiri su potekli iz srednjih drutvenih slojeva. Ve due vremena su krupna oligarhija i buroazija prestale da pobuuju interesovanje kod svoje dece za vojnu karijeru. Po sebno se mora imati u vidu da vie nema institucije koja ostaje ravnoduna prema drutvenim potresima, zatvorena za vetrove koji duvaju u svetu, po strani ili ravnoduni prema drami miliona i miliona ljudskih bia koja ive u svirepoj bedi. Dranje dobrog dela dominikanske vojske za vreme amerike invazije njihove teritorije i progresivni karakter vojne vlade Perua pokazuju da na oruane snage ne treba gledati dogmatski. Istina, i vojnim ustanovama potrebne su promene; ali one im ne mogu biti nametnute. One moraju potei iz njihove sopstvene sredine, iz njihovog sopstvenog ubeenja. Ostalo e vreme i ivot rei. U zakljuku, treba rei da pitanje karaktera drave i njenih institucija, kao i uloga radnike klase zahtevaju iznad svega praktina reenja. To je ono to se trai, ali uvek na bazi jedinstva naroda, koje mora jaati a ne slabiti, kohezije i operativ nosti nove vlade. Jasno je da se to ne moe izvriti za jedan dan. Meutim, karakter snaga koje su preuzele rukovoenje zemljom dozvoljava nam da kaemo da se radi o jednoj sutinskoj promeni u sastavu i klasnoj orijentaciji vlade, kao i da ta promena mora obuhvatiti celokupnu institucionalnu strukturu. Nova pravna drava mora biti narodna drava.

36

Problemi sa kojima se suoava vlada Narodnog jedinstva veoma su ozbiljni: hronicna Reakcija je spremna na sve inflacija, koja do 31. decembra lako moe prei 40%, dvesta hiljada nezaposlenih radnika, manjak od 500 hiljada stanova, nedovoljan broj bolnica i kola, dug inostranstvu koji prelazi dve milijarde dolara, debalans budeta, zastarela industrijska oprema, zaostajanje poljoprivredne proizvodnje itd. Reavanje ovih problema moe otpoeti samo novom poli tikom koja e pogoditi interese monih, putem revolucionarnih promena koje predvia program Narodnog jedinstva. Tim pro menama e pruiti otpor imperijalistiki monopoli i oligarhija. Reakcija je ve pokazala da je u odbrani svojih interesa spremna na sve. U izbornoj kampanji latila se svih antikomunistikih oruja, sejala lai i teror. Tek to je narod pobedio, orga nizovala je finansijsku paniku, podstakla je beanje kapitala, obustavljanje kredita, pekulacije devizama na crnoj berzi, pot kopavanje privrede, teroristike akcije, atentate. Poraena do sada u svojim puistikim nastojanjima, ona e se vratiti avanturama, nastojae da stvori povoljnu klimu za subverzije, pa i stranu intervenciju. Pokuae da u narodu seje intrige i nepoverenje. Ona e initi sve da podeli, da razbije iznutra narodni pokret, da kuje provokacije, ohrabruje klasno pomirenje i reformizam, da korumpira partije i rukovodioce. Konano, posegnue rukom za najrazliitijim sredstvima usmerenim na obaranje na rodne vlade, ili njen slom. Snage Narodnog jedinstva sve to imaju i sve vie moraju imati u vidu. Narodno jedinstvo dolo je na vlast borbom, reavajui svaki politiki problem pred licem naroda, uz podrku masa. Isto tako treba da sledi svoj put, sa ubeenjem da je ujedi njeni narod sposoban da porazi svoje neprijatelje, da prebrodi sve tekoe i da izgrauje novo drutvo.
(Luis Corvalan L. Camino de Victoria", Santiago de Chile, Edicion de homenaje al cincuentenario del Partido Comunista de Chile, septembre 1971) Prevela: Radma Trifunovi

Yves Kerhuel POBUNA BUROAZIJE

VREME AKCIJE Santjago, utorak 10. oktobar 1972. CODE2 poziva svoje pristalice da te veeri masovno izau na ulice radi odbrane de mokratije i slobode". Ta manifestacija ima posebno obeleje: prvi put posle 4. septembra desnica mobilise svoje snage, pokuavajui da stvori protivteu snagama koje su mesec dana ranije okupili koalicija Narodnog jedinstva i MIR.3 U ileu defilovanje predstavlja osnovni politiki akt. Procenjuju se sopstvene snage; to isto ini i protivnik, i o tome se vodi rauna. Manifestacije koje su do prvih meseci 1972. godine sazivale levica i desnica nisu pokazivale osetnije razlike: i jedne i druge okupljale su maksimalno po tri stotine hiljada uesnika. Meutim, pre nekoliko nedelja ravnotea je potpuno poremee na. Prvi put posle Allendeovog dolaska na poloaj predsednika, ogromna masa pokuljala je iz narodnih" gradskih etvrti da bi pruila podrku ugroenoj stabilnosti vlade: bilo je oko osam stotina hiljada manifestanata. Ove veeri je izvrena masovna mobilizacija: dolazile su cele porodice, grupe, sindikati, udarne jedinice. Stiu iz otmenih delova grada, pa i iz manje otmenih delova . . . Nikada nisu bili tako brojni. Nisu to nitarije", ve poslovni ljudi, strunjaci,

CODE Konfederacija demokratije, savez desniarskih partija. Narodno jedinstvo (Unidad Popular) koalicija koja je okupila est levih i progresivnih partija: Socijalistiku partiju ilea (SP), Komunistiku partiju ilea (KP), Nezavisnu narodnu akciju (API), Ujedinjeni pokret narodne akcije (MAPU) i Pokret revolucionarne levice (MIR). Posle pobede Salvadora Aljendea na izborima, predstavnici navedenih partija formirali su koalicionu vladu. (Prim, prev.)
3

38

slobodne profesije itd. Defiluju beli okovratnici".3 Ali mnogo je i onih koji ne nose bele okovratnike: to su zanatlije, sitni trgovci iz predgraa, rasejane grupe ,,pobladores,4 nekoliko radnika kojima se prireuju ovacije (vidite, ak su i radnici sa nama ...). Izgled te mase ne moe nikoga prevariti. Po odelu, a pre svega po nespretnom i plaljivom dranju, vidi se da su to oni koji jo do jue nisu imali potrebe da manifestuju, da se javno pokazuju kako bi se uo njihov glas. Iz razgovora izbijaju strah i ozlojeenost. U toj pobesneloj malograanskoj gomili, koja ipak ne sme da suvie pokazuje svoj bes, pojedine grupe ispoljavaju svoju opredeljenost: defiluju jedinica Rolando Matus i organizacija Otadbina i sloboda",5 svrstane u trojne redove poluvojnikih formacija. To nisu dobroudni dandrljivci : oni bljuju klasnu mrnju, eljni da slome ,,rote.6 Kada je pala no, manifestacije su dobile novo obeleje. Ljudi su poeli da pale buktinje, drei se vesele i romantine tradicije hitlerovskih povorki. Desetine hiljada buktinja nastavilo je da se sliva u glavnu aveniju Santjaga: bilo je to jedno ogromno bdenje. Oseali su se meu svojima, uspaljeni, brojni, moni ujedinjeni ogromnim strahom onih koji ele da se ,,oeu o opte dobro i koji poinju da se oglaavaju kroz formalne dokaze i optube protiv nesposobnosti i zloupotreba marksista". Sitna buroazija Santjaga isprobava svoju masovnu snagu. Oigledno, za nju je to opojno oseanje . . . Prevazieni su iskljuivi individualizam, lane skromnosti, obaziranje na ono to e drugi rei, dostojanstvo. Okolnosti ine svoje. Unutranje ograde padaju pred zaraznom vatrenou afekta mase. Ispoljava se, oslobaa i eksplo dira neizmerna agresivnost. Pre dve godine mnogi od dananjih inanifestanata, zatieni stabilnom hijerarhijom buroaskog poretka, bunili su se, zajedno sa Radomirom Tomiem Romerom7 i ostalima, protiv nepravdi i korupcije, ili su kretali u rat protiv imperijalizma". Ove veeri su nestale prazne socijalizirajue" rei. Prolazei ispred sedita organizacije Otadbina i sloboda", svi su snano pljeskali tim sranim momcima" koji su sebi stavili u zadatak ,,da zauvek unite komunizam u ileu".

4 Pobladores stanovnici sirotinjskih kvartova i divljih naselja ude5 Jedinica Rolando Matus specijalna" brigada Nacionalne Partije (NP), koja se pojavila avgusta 1972. Organizacija Otadbina i sloboda" ekstremno desniarska grupa, stvorena neposredno po dolasku Allendea na poloaj predsednika ilea. 6 Roto bosonog; momio fosil, mumija. Nadimci kojima buroazija naziva narod, odnosno narod buroaziju. 7 Voa demohrianske levice, inae poreklom Jugosloven. (Prim. .prev.) rica.

39

Na tribinu se penju govornici i uvaene linosti. Rukovodioci pokreu one osnovne teme koje neprestano ponavljaju ve vie od godinu dana. Ali ove veeri oni im daju nov ton. Ne govori se samo o ekonomskoj krizi, ve o katastrofi" i haosu"; ne vie o zloupotrebi vlasti od strane Narodnog jedinstva, ve

o diktaturi" i nastupajuoj totalitaristikoj eskalaciji". Baltra,8 roeni orator, otpadnik Radikalne partije koji je preao na stranu krajnje desnice, vie na sav glas: Vlada primenjuje bezobzirnu represiju. Kada su u pitanju ekstremisti, ona koristi najblae ubeivanje, dozvoljava da se legalno otimaju fabrike i zemlja, da se unitava ono to je plod ivota ispunjenog rtvama i naporima (sic!). Naprotiv, represija je nemilosrdna kada je re o ileancima koji, sa razlogom, izraavaju svoje neslaganje. Vlada se posebno okomila na slobodu informacija. Sve dok. postoji bar jedan slobodan list, slobodan radio, ileanci e moi da saznaju istinu. A to vlada ne podnosi Onaj isti pravosudni aparat koji je desnica jo jue nazivala liberalnom emo kratijom" i koji je hvaljen kao najbolji od moguih reima, danas je postao nemilosrdna diktatura zato to je ta sila dravne repre sije, umesto da sistematski udara po manifestacijama levice i narodnih pokreta, poela da izmie iz ruku onih koji su je ranije drali. Gomila klie i urla Dole marksistika diktatura!", a naroito ile jeste i bie zemlja slobode!" Stotinu puta ponovljene, te parole lie na osvetniko bacanje ini, ali to nije jedini cilj verbalne radikalizacije rukovodilaca. Logika njihovih govora vodi ih ka drugom zakljuku. Vlada je, nastavlja Baltra, stupila na put potpune nezakonitosti". Svi govornici e ponavljati tu tvrdnju . . . Nacionalna partija ve mesecima povremeno pokree temu graanskog otpora". Veeras ona nije usamljena. Vlada iz dana u dan pojaava politiku napetost jer zna da e se marta idue godine uti glas ileanaca, da e oni nametnuti svoju volju i
8 Senator partije levih radikala.

40

rei ,,dosta!" Narodnom jedinstvu, ekstremizmu, pokuajima da se razbiju nae institucionalne norme. Predviajui poraz na izbo rima, vlada je ve otpoela totalitaristiku eskalaciju i naa najvia patriotska dunost jeste da joj se demokratski suprot stavimo." . . . Neto kasnije, govornik Nacionalne partije objanjava ta znae te rei: Ne trebaju nam nove izjave. Dosta nam je dija gnoza, protesta, albi! Kucnuo je as akcije u ileu . . . Ako Predsednik Republike eka da vidi celu zemlju paralizovanu, ako to trai onda e to i imati ! Cela zemlja paralizovana . . . ileanska vladajua klasa i vladajue klase iz inostranstva upinju se ve mesec dana da oktobarski trajk predstave kao spontan pokret bunta protiv Narodnog jedinstva11. to se tie Nacionalne partije, ona se pravi kao da se ustee. Skoro etiri nedelje ile je zahvaen stranom klasnom borbom, hladnim graanskim ratom" koji je zapoeo (to je samo jedan od brojnih paradoksa ovog procesa) pozivom na generalni trajk, to ga je upu tila . . . buroazija.

41

Neki e kasnije moi da kau kako je buroazija pogreila, odnosno uinila taktiku greku kada je dala zeleno svetio trajku gazd. To je tano. Ali time se potcenjuju konkretne odluke svakog uesnika ove igre, odnosno prelazi se utke preko bitnog aspekta ileanske situacije preko injenice da postoje dve buroaske partije u otvorenoj meusobnoj konkurenciji za hegemoniju. Ogromna masa sitne buroazije, na koju se obe partije oslanjaju, ve je dve godine polarizovana. Taj proces se odvija pod rukovodstvom tih partija i na njega utie meusobno takmienje u obeanjima. Poto je masa stekla relativno autonomnu snagu, Demohrianska partija (DHP) i Nacionalna partija vide u toj kreaturi" sagovornika sa kojim ubudue valja raunati. Nije nimalo neobino to su sindikati sitnih trgovaca, zanatlija i drugih, potpomognuti poslodavcima neposredno povezanim sa imperijalizmom, poeli prvi ak pre partija desnice pretiti vladi paralizom i haosom. ,,RASPALJIVANJE SREDNJIH SLOJEVA Taj fenomen se konano uobliio dva meseca ranije. Ono to se deavalo 10. oktobra bilo je samo ishod krize zaete sredinom avgusta. Vrtoglavi skok cena odigrao je ulogu detonatora. A odluku o poveanju cena donela je grupa tehnokrata i_minisiri finansija i privrede (O. Milas KP; G. Matus SP). Cene su skakale iz dana u dan, i to za 60%, 90%, 150%, tj. 300%. Celokupno stanovnitvo je bilo krajnje zaprepaeno. Poelo se sa stvaranjem zaliha, ak i u sirotinjskim etvrtima u granicama njihovih mravih sredstava. Vrednost novca topila se kao grudva snega na vrelom suncu. Samo u toku jedne sedmice zavladale su crna berza i stvarna oskudica (do tada je oskudica predstavljala propagandnu temu desnice). Prvi put posle septembra 1970. ispoljeno je snano narodno nezadovoljstvo u odnosu na vladu. Nita nije bilo jasno. Zvanine izjave koje su za sve krivile imperijalizam i oligarhiju" nikoga nisu ubeivale. Desnica je likovala u svojoj tampi i preko svog radija. Organ demohriana objavljivao je na prvoj stranici cene naj vanijih proizvoda, i to pod naslovom dnevna poskupljenja". Nismo li to predviali? Zar svi ti marksisti" nisu nesposobni

42

brbljivci koji e zemlju uvaliti u propast? U autobusima i kafeima odjekivao je sarkastian smeh spikera (zvuna montaa), podseajui sluaoce na onaj deo programa Narodnog jedinstva koji je obeavao ukidanje inflacije, stvarnog pljakanja kome su izloeni radnici". Nekoliko dana kasnije, sindikat trgovaca pozvao je svoje lanstvo na trajk; taj poziv je bio veoma iroko prihvaen. U Santjagu je dolo do vrlo snanih sukoba. Srednji slojevi, a posebno posednika sitna buroazija (trgovci, sitni industrijalci itd.), poeli su irom ilea da se okupljaju na korporativistikoj i faizirajuoj osnovi. Masovna pojava tog drutvenog sektora u prvom planu politike scene stvorila je jednog trenutka utisak da je re o spontanom buntu. Meutim, tradicionalne politike snage su vrlo brzo uokvirile" i kanalisale taj drutveni sektor. U centru Santjaga dolazilo je do svakodnevnih sukoba. Meu manifestantima su se nalazile veoma organizovane udarne grupe od dvadeset do trideset lanova. Te grupe su uspevale da satima ometaju akcije policije i da tako na ulicama odravaju kipuu" atmosferu. Organizacija Otadbina i sloboda" je stupila u akciju. Veoma je znaajno to joj se pridruila jedna nova grupa jedinica Rolando Matus", specijalna brigada" Nacionalne partije koja je u pravi as spojila politiki aparat vrste" buroazije i faistike grupe, obilno snabdevene orujem i dolarima. Po gradovima u unutranjosti organizovani su veoma agresivni mitinzi, upereni protiv Narodnog jedinstva; to je bilo delo aktivista NP i DHP. Desnica je sada raspolagala masovnom bazom koja joj je bila potrebna da bi uspeno izvela svoje kontrarevolucionarne planove. Njeni stratezi su dugo ekali i pripremali taj trenut ak. Posle novembra 1970. buroazija je bila prinuena ili da stvara vojno -politike uslove za dravni udar (strategija NP), ili da Allendea i vladu zarobi institucionalnim mehanizmima (strategija DHP)... Dakle, vladajua klasa se posvetila stvaranju svojih instrumenata za ouvanje hegemonije. Poto dravni aparat nije vie neposredno bio u njenoj slubi, ona je razvila sopstvenu silu represije: po selima belu gardu, a po gradovima udarne grupe i poluvojniku organizaciju. Buroazija je, pre svega, s tvorila aktivnu" masovnu bazu da bi podrala bilo puistiki plan jednih krugova, bilo taktiku institucionalnog smirivanja" drugih krugova; ona je to inila putem organizovanja drutvenih grupa koje su se. politiki i ideoloki, nalazile pod njenom kontrolom (trgovci, slubenici, gimnazisti itd.). Poznati mar praznih lonaca" iz decembra 1971. predstavljao je isprobavanje te masovne snage. Relativan neuspeh tog pokuaja svedoio je o elitistikom karakteru elemenata koji su inili tu snagu i o nezrelosti politikih, ekonomskih, drutvenih i institucionalnih uslo va, neophodnih za uspeh takvog plana. I zaista, mar pola miliona

43

ena koje su 1964. godine izale na ulice Brazila i tako omoguile da Zoao Gular bude likvidiran udarom koji je izvr en na vrhu nije se mogao ni uporediti sa decembarskim defileom deset hiljada buruja praenih bandom provokatora. Buroazija je tokom 1972. nastojala da smanji tu razliku i to reaktiviranjem sindikata, udruenja poslodavaca, svakovrsnih grupacija, stva ranjem novih frontova (posebno ena i omladine), uvoenjem mehanizma solidarnosti19 u stambenim etvrtima itd . . . Taj podzemni rad se odvijao mesecima, dobijao sve veu irinu i poeo da donosi plodove. Organizacija je istovremeno razvijana na raznim terenima. U prvi plan su najpre stavljani ekonomski zadaci11. Ekonomska politika koju je tokom 1971. sprovodio pokret Narodnog jedinstva nije mogla prei odreene granice, i to je poelo da se osea. Reaktiviranje tranje putem poveanja kupovne moi radnika, povezano sa punim korienjem postojeih proizvodnih kapaciteta, omoguili su ekonomski ,,bum koji praktino nije znao za inflaciju. Nikada za proteklih deset godina ileanska privreda nije tako dobro stajala. Industrijalci i trgovci su priznavali a odavno nisu toliko zaraivali. Njihova opozicija prema Narodnom jedinstvu jo je bila politiki blaga. Meutim, njihovo neprijateljstvo i nepoverenje su se ispoljavali u tome to su odbijali da investiraju. Tu nita nije pomagala politika ekonomskog" podmiivanja, koju je praktikovala vlada (masovno odobravanje kredita, smanjivanje poreza itd.). Zahtevi industrijalaca i trgovaca bili su politiki, a ne ekonomski. Nacionalna partija i DHP su ve 1971. na sav glas govorile o nestaici i ekonomskoj krizi, mada ih' ogromna veina stanovnitva nije oseala. Meutim, inflacija je poela da se javlja u prvim mesecima 1972. Kriza je izbila u drugom tromeseju, u trenutku kada su se spojili njeni mehaniki11 efekti i spretno koordinirana politika uguivanja: nevidljiv blok imperijalizma i stvaranje vetakih uskih grla od strane odreenih krugova poslodavaca. Poev od aprila 1972. inspektori Uprave za trgovinu i industriju su u tajnim skladitima svakodnevno otkrivali zalihe gume, eera itd. . . . nestaica tih artikala se oseala na tritu. Proizvodni ciklus je poeo da kripi". Taj bojkot jo nije postao masovan, aii nje govi efekti su sve vie deiovaii na ljutito raspoloenje sitne buroazije, izazvano radikalizovanom sindikalnom i korporativnom agitacijom. Nezadovoljstvo je raslo. Propaganda o ekonomskoj katastrofi bila je sve blia onome to se deavalo u svakodnevicu ta vie. strukture koje su imale da usmere4* pojedine drutvene sektore, znatno su ojaale poslednjih meseci. Tu ulogu nisu igrale toliko partije desnice, koliko ,,gremiosi* grupacije iji su rukovodioci pripadali ovoj ili onoj partiji.

9 Gremio strukovno udruenje poslodavaca, korporacija (prim. prev.).

44

Suoena sa podmuklom krizom koja se irila, vlada je skrueno odgovorila operacijom Istina o cenama", nastojei da jo jednom izmiri sektore koji su se ogluivali o njene naredbe. Ta politika je izazvala efekt, upravo obrnut od onoga kome se teilo: dolo je do izuzetne polarizacije klas. Sitna buroazija je masovno ustala protiv vlade. Narodne mase su takoe u poetku bile ozlojeene. Trebalo je stajati u redovima za snabdevanje, za autobus, u stvari za sve. Komentari o vladi nisu bili nimalo blagi. Ali dva elementa su dovela do suprotne reakcije. Pre svega, Allendeova garancija da e kupovna mo radnika biti u celini sauvana. S druge strane, i pre svega, ponavljanje svakodnevnih sukoba, histerija Nacionalne partije koja je otvoreno pozivala na otpor, glasine o dravnom udaru. . . izazvale su snanu klasnu odbrambenu reakciju protiv mumija". Sirotinjske i in dustrijske etvrti su se masovno mobilisale i organizovale samoodbranu. Vlada je zakazala manifestacije za 4. septembar, drugu godinjicu izbora . . . Vladu su podrali mnogi radnici, stanovnici sirotinjskih etvrti, slubenici ljudi koji se pre toga nikad nisu pokretali. U centar Santjaga, gde je jo koliko jue ulica pripadala desnici, provalila je surova, odluna i pretea gomila. Miting je dobio druge razmere, klasni karakter koji se razlikovao od karaktera prethodnih mitinga. Po prvi put se moglo tvrditi da je zaeto narodno jedinstvo, pa makar ono bilo jo krhko i nedovoljno struktuirano. Navodimo jedan znaajan primer, koji je kasnije mnogo komentarisan : radnik defiluje, maui transparentom na kome pie Ova vlada je bagra, ali ona je moja i ja je branim". Tog dana se pokazalo da bi buroazija izazvala graanski rat ukoliko bi elela da nasilnim putem ponovo osvoji vlast. Meutim, ona e to pokuati da uini mesec dana kasnije.

KAZDOR DESNICE Stvarajui tu polarizaciju drutvenih snaga, avgustovska kriza nije samo mobilisala nove narodne mase, ve je takoe zapeatila nov savez savez izmeu puistike buroazije i posednike sitne buroazije. ileanski proces je reprodukovao ono emu nas ue ostala istorijska iskustva: ukoliko ovaj potonji drutveni sloj nije blagovremeno pridobijen ili neutralizovan, on predstavlja idealan oslonac faizirajuem kontrarevolucionarnom poduhvatu. Kriza je takoe javno razobliila injenicu o kojoj su do tada obe strane stidljivo utale: u armiji uvek ima snaga koje su sklone da izvre dravni udar ako za to postoje i najmanji uslovi. Postojanje takve struje potvreno je nekoliko dana posle 4. septembra, kada je, posle raznih izbacivanja iz slube u razdoblju izmeu 1970. i 1972., otputen jedan general koji se nalazio na visokom

45

poloaju. Ipak, dogaaji poetkom septembra nisu radikalno promenili odnos snaga. Oni su vie bili neka vrsta uvoda. Drutvene klase postale su znatno aktivne, a na institucionalnoj zgradi su se ponovo javile pukotine. Suoena sa tom situacijom, vlada jua klasa je jo jednom poela da se epa na pitanju o tome koju taktiku valja slediti. Nacionalni savet DHP 8. septembra orijentie svoju politiku na izbore koji treba da se odre marta sledee godine. On insistira na tome a Konfederacija demokratije", u kojoj DHP obitava11 sa NP, nije u osnovi nita drugo do izborni savez. Takoe se istie da mobilizacija masa ne bi smela izgubiti11 svoj konani cilj (podrku institucionalnoj borbi), tj. da je nuno razvijati politiku promene11. DHP ponovo prihvata igru ravnotee i reafirmie svoju distanciranost u odnosu na NP. Kriza koja je izbila posle manifestacija od 4. septembra pokazala joj je kakve opasnosti krije preterano insistiranje na vaninstitucionalnoj borbi. Njen opstanak kao partije i kao budue11 vladajue partije zavisi o njene sposobnosti da odri koheziju populistikog amalgama od kojeg je sama sazdana. to se tie NP, ona ne trai podrku znatnih narodnih masa, ve osporava DHP rukovodstvo nad ra dikalizovanim srednjim slojevima, namee u okviru budroazij e svoj plan dominacije, koji njen ef O.Harpa nekoliko dana kasnije reito rezimira na sledei nain: Rekli smo i ponavljamo nije dovoljno suprotstaviti se totalitaristikom planu meunarodnog komunizma, valja takoe uspostaviti baze za obnovu ilea . . . Uspostaviti efikasnu, realizatorsku i nacionalistiku vladu." Zavoenje tog novog poretka ilo bi kroz radikalnu izmenu postojeeg politikog aparata i pretpostavlja stvaranje novog faizirajueg naina diktature vladajue klase. U ovom trenutku harpistiku strategiju prihvata manji deo buroazije. Ali NP se nada da e ta strategija uskoro trijumfovati i naterati ostale sektore da je slede. Stoga tokom septembra pojaava i razvija svoju ofanzivu, najpre sistematski napadajui visoke vojne krugove, proglaavajui nevaeom izbornu prevaru11, oslanjajui se u potpunosti na graanski otpor pobesnele sitne buroazije. Uveren da je postigao eljeni cilj, Harpa prvih dana oktobra uzvikuje na jednom mitingu: Bitka protiv ove vlade ve je dobijena!" A to problem jo nije reen, to je zato to u ovoj zemlji ima mnogo hipokrizije." Harpistika taktika je urodila plodom. Sindikati i grupacije trgovaca, slobodnih profesija itd. prete vladi paralizom i haosom ukoliko im ona ne garantuje demokratiju. Sada i DH P naputa politiku promene, te se svrstava na liniju pokreta otpora". Hipokriti svih boja objavljuju zajedniku deklaraciju koja konstatuje nezakonitost" vlade i reafirmie njihove zahteve za garancijama", ali je oigledno da za njih otpor i garanci je nemaju isto znaenje. Za Harpu to znai aktiviranje ustanikog pokreta

46

sa ciljem obaranja NJ, odnosno u najmanju ruku podinjavanje pokreta NJ vojnoj vlasti koja bi mu oduzela svu snagu. to se tie veinskog krila DHP, okupljenog oko Freja, cilj je prisiliti pokret NJ da izae iz ambivalentnosti, da se njegovo polje akcije svede na buroaskodemokratske zadatke koje sadri program pokreta, da se ukrote vrsto jezgro masovnog pokreta i revolucionarne snage . . . CIVILNI DRAVNI UDAR Desniarske partije i korporacije pokazale su ta znai vreme za akciju11 tokom dva dana posle mitinga CODE. Sve je poelo svaom izmeu sindikata vlasnika kamiona i vlade. Poto nije dobio zadovoljenje" u pogledu otvoreno politikog paketa revandikacija, sindikat je objavi o opti i neogranien trajk u celom ileu. U zemlji, gde se vie od dve treine transporta obavlja drumovima, to je jasno znailo da se blokira snabdevanje gradova prehrambenim artiklima, benzinom itd., da se obustavlja dostavljanje sirovina industriji. Za privredu koja je ve izuzetno slaba, bio je to prvi korak ka brzom guenju ... ili ka abdikaciji. Allende i vlada su odmah odgovorili na odluku o trajku: kori stei do kraja institucionalne mehanizme kojima su raspolagali, oni su objavili primenu zakona o dravnoj bezbednosti. Kamioni e biti rekvirirani, a rukovodioci sindikata sudski gonjeni. Tako su uloge bile savreno podeljene i pokret je dobio zakonitost u pruanju otpora pritisku koji je na njega vren. Desniarske radio stanice su odmah poele sa neobuzdanom kampanjom intoksikacije: po ceo dan su odjekivali vojni marevi, a sindikati industrijalaca i trgovaca, Savez katolikih studenata, rukovodioci raznih sindikata gradskog saobraaja svi su za petak ujutru zakazivali generalni trajk . . . U govoru preko radija i televizije, odranom u etvrtak uvee, Allende je definisao stav vlade. Taj stav je predviao oslonac na dravni aparat i poverovanje armiji brige o odravanju poretka . . . Proglaavanje vanrednog stanja 11 provinciji Santjago i u nekim drugim provincijama, prenelo je vlast iz ruku civila u ruke vojnika. Drugi cilj politike NJ bio je da se svim sredstvima pokua obuzdati trajkaki pokret i da se odri proiz vodnja. U celini uzev, radnika klasa je bila stavljena u defanzivni poloaj i kantonirana na mestima gde se odvija proizvodnja... Sitna buroazija, situirana u sektorima distribucije sainjvala je udarnu snagu ofanzive. A ta je sektorima proizvodnje? Kako e reagovati ne samo radnika Masa, ve tehniari i slubenici? Dejnohriani su imali veinu u rukovodstvima brojnih sindikata iz oblasti zdravstva i obrazovanja. Nisu li i kod radnika zabeleili veliki napredak na sindikalnim izborima u maju 1972? DHP

47

je zauzela tree mesto, odmah iza KP i SP. U najpovlaenijim granama (bakar, teka metalurgija, hemijska industrija) uticaj DHP je ponekad bio dominantan. Zato oni koji su pre est meseci glasali protiv etatistike i birokratske11 politike NJ ne bi sada stupili u trajk? Jer pokret je javno iznosio da u bazi postoji bunt protiv zloupotrebe vlasti". DHP nije tedela napora da tu bazu angauje u sukobu. Mnogi sindikati su ve vie od nedelju dana obraivani ispod ita i oni su trebali da interveniu kada otpone ofanziva. U stvari, bilo je bitno da pokret postane vieklasni i da izgleda kao nacionalna erupcija otpora". Od toga su zavisili njegova snaga i uspeh, a i sudbina DHP kao masovne buroaske partije. Poto su industrija i trgovina trebale da stanu u petak ujutru, razne partije iz koalicije Narodnog jedinstva i MIR, ujedinjeni jo jednom pod formulom Nastupamo odvojeno, ali nanosimo udarce zajedniki", pozivali su da se po svaku cenu odri proizvodnja i da se osujeti obustava rada. Tog jutra odluka je bila u rukama radnika. to se tie radnike klase, na ishod nije trebalo ekati. Radnici su u osam sati ili neto ranije bili pred fabrikama. Poto su kapije zatekli zatvorene, provalili su kroz njih i zauzeli prostorije. itavo pre podne drane su opte skuptine. trajk je svuda bio odbaen. Nije bilo nijednog izuzetka. Fabrike su radile, ak bolje no obino. Planovi proizvodnje bili su u celini prebaeni. Radnika klasa je konkretno iskusila svoju snagu, svoju mo. Upravnici i direktori su morali da ostanu pred vratima fabrika. Veina inenjera i strunjaka je dezertirala, a i izvestan broj slubenika! Meutim, radnici su bili na svojim mestima jedinstveni u odbacivanju poslodavake uene od lanova MIR-a pa do demohriana! Industrijska buroazija koja je proglasila obustavu rada, potpuno je poraena na terenu kontrole fabrika. Ali sitna posednika buroazija, transport i neke uslune delatnosti su se masovno angaovale u borbi. Snaga i radikalizacija pokreta iznenadile su ak i njegove inicijatore. Trgovine su bile zatvorene, osim u periferijskim etvrtima. Centri gradova su opusteli, a prevoznici i komandosi ekstremne desnice zaposeli su drumove. Ostali sektori su postepeno prihvatali parolu trajka. To je bilo dovoljno da se paralie zemlja, da se neutralise aparat proizvodnje, koji je funkcionisao. Dakle, graanski otpor je od samog poetka podelio ileansko drutvo na dva klasna bloka, okupljena oko dva vrsta jezgra: na jednoj strani su se nali svi poslodavci i sitna posednika buroazija, a na drugoj strani radnika klasa. Bila su to dva jasno odreena tabora kroz ije se ideoloke sta vove sa retkom jasnoom ispoljavao temeljni antagonizam kapi talistikog drutva. Izmeu ta dva pola leala je jo nedovoljno uzburkana drutvena barutina . . .

48

DHP je videla kako joj se pred oima topi znaajno radniko lanstvo na ije je osvajanje potroila niz godina. Ostali sektori najamnog rada i seljaci, koji su dotle podravali DHP, vie nisu bili oduevljeni njenim shvatanjem patriotskih i demokratskih dunosti. DHP je proivljavala jaku krizu. U subotu uvee, sutradan posle odluke o trajku trgovaca, DHP je poela da se povlai. Pojedini sektori su predlagali da se u ponedeljak nastavi sa radom. DHP je za nedelju hitno sazvala sastanak svog aktiva iz Santjaga, koji su veinom sainjavali predstavnici urbane sitne buroazije. Predsednik DHP, inae poznat centruma, proitao je dosta umeren referat kojim je izazvao reitu rea kciju: prisutni su ga izvidali i time jasno pokazali da su im blie radi kalne teme koje je razvila NP. Trebalo je birati: predsednik je narednog dana izdao deklaraciju kojom poziva pristalice DHP na akciju do kraja. Ustanika taktika NP je doivela trijumf. Drugi talas ofanzive buroazije poeo je da se die od ponedeonika 16. oktobra. Trebalo je na generalni trajk privoleti jo neopredeljene sektore. Na optim sindikalnim skuptinama dolo je do estokih okraja izmeu levice i desnice. Savez DHP i NP nailazio je na odluno odbijanje u nekim bazama koje je osvojila DHP. Ali mnogi sindikati sektor po sektor, grana po grana glasali su za trajk. Veina slobodnih profesija i strunjaka angaovala se na strani desnice. Slubenici, studenti i gimnazist i su se podelili na dva bloka. Velika veina siromanih seljaka, zadrugara i najamnih radnika nastavili su sa prolenom setvom10 koja ne trpi odlaganje i odbili su da stupe u trajk. S druge strane, politika ekonomskog guenja postajala je sve sistematinij a. Zemlji je zaista pretila paraliza, ne samo zato to su bili blo kirani bitni tokovi distribucije (u Santjago je stizalo samo 40% normalnih koliina namirnica i goriva), ve i zbog toga to je u irokim razmerama poela da se primenjuje politika sabota e. Du drumova su se organizovale grupe sa zadatkom da spree promet rekviriranih kamiona. Nou je transport bio one moguen. Gume kamiona i autobusa su sistematski buene. Od svih transportnih sredstava jedino su vozovi saobraali. Sastavljani su izvanredni konvoji, posebno sa ciljem da se obezbedi snabdevanje itom i gorivom iz Valparaiza. ali na eleznikim prugama su stalno vrene sabotae. U selima je dolo do aktivi ranja bele garde. Upotrebljavana su sva sredstva kako bi se seljaci spreili da snabdevaju gradove. Dolazilo je do sukoba, naroito na jugu zemlje. Mleko je prosipano, a namirnice bacane po drumovima. Ali ti potezi su izazivali snanu reakciju seljaka

10 Godinja doba imaju na junoj hemisferi obrnut raspored od godinjih doba na severnoj hemisferi, tj. kada je kod nas jesen, u ileu vlada prolee (pvim. prev.).

koji su se sve vie solidarisali sa vladom. U nedostatku kamiona, ivotne namirnice su prevoene konvojima traktora. Urbani centri su bili objekt iste politike: dizani su u vazduh rezervoari za vodu; trgovci koji su pokuavali da otvore radnje bili su izloeni pretnjama, a esto i napadima; uline manifestacije su ponovo izbile u centru Santjaga, uprkos zabrani koja je proglaena sa uvoenjem vanrednog stanja. Buroaske etvrti su pokazivale efikasnost svoje organizacije: bile su protkane grupama omladine, koje su vodile rauna da trgovine budu zatvorene, odnosno irile su prijateljske kontakte sa vojnicima i oficirima koji su bili na strai itd.. .. Suoen sa time, pokret Narodnog jedinstva je sa zakanjenjem mobilisao sve svoje snage. Konstatujui da je ,,u toku dravni udar i da je DHP prela sa legalnog na buntovniki stav", NJ je na sledei nain redefinisao svoju liniju: Prvi zadatak je osigurati odbranu vlade". U tome se rauna na armiju; mobilizacija masa ostaje podreena institucionalnoj odbrani. Patriotski zadatak radnike klase potvruje 17. oktobra sekretar KPC jeste da zemlja normalno funkcionie, a u izvravanju tog zadatka radnika klasa ima podrku oruanih snaga, omladine i novih sektora". I zaista, u granicama koje su joj odreene, mobilizacija naroda je, poev od ponedeonika, ispoljila fantastian uspon. Radnici su portvovano i smiljeno inili sve to je bilo u njihovoj moi da bi se izbegla paraliza proizvodnog mehanizma. Na iroko je organizovan dobrovoljan rad oko istovara i distribucije roba. U narodnim" etvrtima je sve vie organizacija, za duenih za snabdevanje. Priterani nunou, znatni delovi stanovnitva poinju u svoje ruke uzimati voenje sopstvenih poslova. Taj konkretan eksperiment klasne borbe i vlasti trudbenika izaziva duboke promene u svesti ljudi. Poinje da se javlja opta reakcija: Postepeno shvatamo da moemo i bez njih," Organizovanje naroda brzo dostie vii nivo: pred opasnou kontrarevolucije dolazi do stvaranja komiteta samoodbrane i budnosti. Proletarijat kao klasa uoava neminovnost sukoba i priprema se za njega. Uinjen je ogroman korak napred, mada pojedini sektori veoma razliito prihvataju te zadatke. Pod rukovodstvom revolucionarnih snaga masovan pokret najzad vri prva organska pregrupisavanja. Na inicijativu radnikih kadrova SP i MIR razvija se organizovanje industrijskih etvrti. U celom ileu dolazi do stvaranja komiteta za koordinaciju. Ti organi okupljaju radnike, seljake, stanovnike sirotinjskih etvrti i sitnu buroaziju na bazi aktivne odbrane njihovih zajednikih interesa (snabdevanje, transport, zdravstvo itd.). To su prvi jo ogranieni i minorni nagovetaji narodne vlasti koja se razlikuje od politiko-pravnog aparata buroazije . . .
4 Marksizam u svetu

49

50

FRANKOV RECEPT Vanredno stanje je proglaeno u dvadeset od ukupno dvadeset etiri provincije. U Santjagu je zaveden policijski as i armija uva strau na svim javnim mestima. Komandanti zona u kojima je proglaeno vanredno stanje donose odluke jedino pod kontrolom vlade. Armija igra ulogu arbitra, to od nje trae as NJ, as desnica. Vlada moe raunati da e visoki vojni krugovi potovati ustavnost ali dokle? Na bazi kojih kompromisa? I dokle e trajati sadanja disciplina armije? Uvodnik organa NP, objavljen u petak 20. oktobra, zavrava se ovim reima: Svi oekuju da bolesnik brzo premine, mada, u najgorem sluaju treba saekati mart mesec da bi mu se uz radostan poj zvona izdala umrlica". NP, dakle, smatra da joj se pobeda nalazi na dohvatu ruke. A da bi to to je bolje izrazio, jedan italac" pie u istom broju lista: ta bi bilo od panije da je pre trideset godina pala u kande meunarodnog komunizma? Neosporno je da se ona danas ne bi nalazila u evropskoj zajednici kao jedna od tri vodee sile tog kontinenta . . . zato nismo ranije traili Frankov recept? Taj bezazleni faista nije morao da se uzneinirava: NP je smatrala daje doao trenutak da taj recept bude primenjen. Armija je itamo u istom uvodniku pozvana da izvri svoju dunost. Dakle, re je o obaranju vlade ili u najmanju ruku o uzimanju vl asti, pri emu bi se dopustilo da vlada formalno postoji nekoliko meseci kako bi kasnije, u trenutku izbora, bila paljivo otpisana. Da bi stigla do tog cilja, desnica sprovodi dvostruku taktiku. S jedne strane, graanski otpor valja pretvoriti u graansku neposlunost, a s druge strane, izolovati od armije one komandante koji potuju ustavnost i na taj nain izvriti obaranje vlasti. .. Rukovodioci desnice su ispoljavali dobru volju" i pomirljiv duh prema vojnicima. To je moralo povoljno delovati na vojnike i stvarati nevericu u odnosu na izjave NJ o buntovnikom karakteru pokreta i o nezakonitosti njihovih revandikacija. S druge strane, upui vano je sve vie laskavih poziva oruanim snagama koje jedine mogu da uspostave poredak" i koje uivaju pov erenje svih". Trgovinska komora, na primer, zahvaljivala je komandantu Santjaga na stavu punom razumevanja". A nije li on doneo odluku da se oslobode sve fabrike koje su zauzeli radnici? Vlada je odmah izdejstvovala povlaenje te odluke i donela drugu, potpuno suprotnu. Sudar je izbegnut, ali malo je trebalo pa da neki vojni krugovi nametnu svoja shvatanja izvrnoj vlasti. Drugi cilj otvorene desniarske ofanzive na armiju sastojao se u diskreditovanju legalistikih oficira na ijem se elu izgleda nalazio vrhovni komandant, general Prats. Vrene su sve brojnije mahinacije kako bi se ti oficiri predstavili ne kao branioci ustavnosti, ve, naprotiv kao politiki angaovani na strani NJ. Isto-

vremeno je od ostalih oficira traeno da odreknu poslunost, da se i oni politiki angauju. Meutim, zvanian neutralizam armije izgledao je dosta vrst. . . Aljendeova konferencija za tampu odrana je u subotu u podne. On je potvrdio : Pokret nije uspeo .. . Postoje dve opozicije: ustavna i druga koja je nasiljem krenula protiv naroda. Mogu vam rei da smo proiveli vrlo mune i teke asove, ali verujem da su oni proli." ... U etvrtak, Aljende je pred maso nima analizirao trenutak ilea" i potvrdio da e iz Monede izai sarno u drvenom kaputu". Dva dana kasnije, visokotirani list desnice Tercera, ovako je analizirao situaciju: Korporacije jedino zahtevaju da Aljende promeni politiku". Dalje sledi komentar: Avet graanskog rata zaokupljala je duhove politikih rukovodilaca i celog javnog mnenja. ileanci e se seati proteklih sedam dana kao najkritinijeg trenutka nae istorije. Predsednik Republike je upotrebio svu svoju politiku sposobnost u razgovorima sa crkvom, udruenjima slobodnih profesija, pojedinim strukturama Univerziteta i sa masonima, pokuavajui da se izvue iz najteeg kripca u koji je upala njegova vlada. Vrhovni komandant oruanih snaga je u to vreme vodio razgovore sa predsednikom DHP da bi ga upoznao sa teinom situacije. Ali, u stvari, niko nije traio obaranje vlade .. . Naprotiv, doao je trenutak da se Aljende nametne kao predsednik, da vie ne dozvoli uticaj nekih usijanih glava koje su, u okviru NJ ili van redova koalicije, traile od njega da na brzinu izvri revoluciju, to on narodu nikada nije obeao" . .. VLAST NARODA I VLAST GENERALA Kao ustaniki pokret, ofanziva je doivela neuspeh. Meutim, NP i faistike grupe nee priznati poraz. Tokom narednih deset dana oni e vie puta pokuavati da nastave svoju politiku. Ali rukovoenje celinom sada ve pripada vodeem krilu DHP, okupljenom oko Freja koji trai drakonske garancije": guenje ultraa", tj. uglavnom MIR i levih struja SP, vraanje vlasnicima onih preduzea koja s u rekvirirana za vreme trajka (a vlada je obeavala suprotno), konano ograniavanje agrarne reforme, odlaganje mnogih taaka iz programa NJ, neposrednu intervenciju i kontrolu armije u odnosu na vladu; najzad, Frej definie predstojee izbore kao plebiscit". Ako NJ ne dobije veinu glasova a on je siguran da nee mora predati izvrnu vlast. Ukoliko bi te mere bile sprovedene, to bi za koaliciju NJ bilo jednako samoubistvu. Meutim, inilo se da ni odbijanje tih mera ne dolazi u obzir. Mnoge snage u samoj koaliciji NJ blagonaklono su gledale na neke od tih zahteva. U zapoetim pregovorima najpre dolazi do izraaja odnos snaga na institucionalnom nivou, a zatim i na nivou masovnog pokreta.

52

Jedno je jasno: da se status armije nije zvanino izmenio, poslednji dogaaji doveli bi armiju u prvi plan politike borbe. Njeno povlaenje nisu eleli ni Aljende, niti Frej... S druge strane, trajk se nastavljao. Ali odnos snaga u ma sovnom pokretu pokazivao je tendenciju preokreta. Iz dana u dan je jaalo organizovanje naroda, a u srednjim slojevima je dolazilo do sve snanijih protivurenost!. Na primer, skoro svi trc ' ci iz narodnih111 etvrti ponovo su otvorili svoje radnje. Na odluku da prekinu trajk naveli su ih kontrola i organizovanje stanovnika sirotinjskih naselja posredstvom JAP*, finansijske tekoe koje su poele da se oseaju i dokaz o avanturizmu 12 onoga u ta su se upustili. Poeli su se osnivati patriotski** sindi kati koji su privlaili brojno lanstvo. Nasuprot tome, u drugim sektorima vrena je radikalizacija u suprotnom pravcu, te su zauzimani tvri stavovi. Lekari su objavili trajk slube hitne pomoi. U bolnicama su vrene sabotae. Vanredno stanje je omoguilo da trgovine u Centru produe trajk pod okriljem vojnih patrola. Radnici i gradska sirotinja su to videli ali nisu imali snage da interveniu ... Javile su se duboke jazlike u koaliciji NJ, kao i izmeu MIR i NJ. Aljende, KP i socijaldemokratske partije postigli su sporazum o formiranju vlade u koju bi uli predstavnici NJ i armije, kao i o oktroisanju izvesnih garancija u pogledu institucionalnosti. Svaka kontraofanziva bi pojaala protivurenosti izmeu narodne vlasti i dravnog aparata, posebno u armiji koja je hijerarhijska institucija i koja se nalazi van svake kontrole masa. MIR je smatrao da okolnosti upravo to pitanje nameu sa svom hitnou i a ga treba staviti na dnevni red. Isto su mi ljenje imali SP i hrianska levica u okviru NJ. Te dve formacije su do mile volje mogle pretiti povlaenjem, ali ipak su dobile samo minimalne garancije. Politika je ve bila odreena: do na rodne kontraofanzive nee doi. Komandanti sva tri roda vojske postali su lanovi kabineta na dan 3. novembra. Sva tampa je bila blaena i dogaaj je predstavljen kao svojevrsna pobeda. Nekoliko dana kasnije, novi predsednik vlade, general Prats, zakljuio je seriju sporazuma sa poslodavakim korporacijama. trajk poslodavaca bio je okonan. Jasno je da ti rezultati nisu odgovarali oekivanjima onih koji su ih inicirali. Pokret se okrenuo protiv njih. Za jedan mesec smo nauili mnogo vie no za godinu dana to je bila opta reakcija u narodu. Dolo je do kvalitativnog skoka u

11 JAP Komiteti za kontrolu snabdevanja i cena. Reonski komiteti, zadueni za kontrolu distribucije.

53

pogledu jedinstva, svesti, sposobnosti za organizaciju i politike ,,obuke narodnih masa, bez obzira to su ostale u defanzivnom poloaju i bez obzira na neodlunosti njihovog poli tikog rukovodstva . .. Drugo, buroazija nije mogla da pobedi ni na planu insti tucionalnosti. Savez izmeu NJ i armije nije bio ono to je Frej hteo da napietne vladi. Osim toga, neke bitne garancije koje je Frej zahtevao (guenje MIR i odreenih snaga u NJ, zauzdavanje masovnog pokreta) bile su jo jednom odbaene . . . Ali za koje vreme? Oktobarska kriza je vie no ikada pokazala u kojoj meri NJ i vlada zavise od legalistike11 taktike DHP. Naime, videlo se da ta taktika moe svakog trenutka biti dovedena u pitanje. Do politikog rascepa vladajue ileanske klase dolazi sanio kada njeni interesi i hegemonija nisu neposredno ugroeni. A ukoliko jesu, vrlo je verovatno da e njene, inae sekundarne protivurenost! biti prevaziene. Dakle, sve su vei izgledi da e doi do graanskog rata. ak i snage koje su bile jako sklone da odbace takvu perspek tivu (KP, na primer), izjavljuju danas da je sukob mogu11. I obrnuto, drutveni mir11 koji DHP stalno zagovara, ne bi mogao beskrajno da se prilagoava radikalizaciji masovnog pokreta i postojanju snaga koje su izrazito antikapitalistike (MIR, a takoe u okviru NJ samo na drugom nivou vladajue krilo SP, MAPU13, hrianska levica)... Najzad, taj preutan i povremeno poremeen modus vivendi, rezultat je sve vee intervencije armije. Njeno prisustvo, pored svih ambivalentnosti, jako usporava dinamiku procesa ako se eli a on bude prelazak u socijalizam11. Dinamika ileanskog revolucionarnog procesa jo je u stanju da naznai vie vrsta moguih konsolidacija11 od kojih socijalizam predstavlja samo jednu. Naime, sve pobede postignute za dve godine, svi napadi imperijalizma i buroazije ne smeju dovesti do toga da se zaboravi temeljna injenica: u ovom trenutku radnika klasa ne poseduje revolucionarnu tj. proletersku i anti kapitalistika politiku snagu koja bi joj obezbedila pobedu. Nijedna od postojeih marksistikih partija ne moe sama odi grati tu ulogu: ni SP, optereena populistikom prolou i socijaldemokratskom organizacijom, ni MAPU uprkos najnovijoj evoluciji, niti MIR koji govori i ponavlja da u sadanjim prilikama nema nameru da sam preuzme to rukovoenje. Njegova politika se mnogo vie sastoji u stvaranju .jednog pola za pre grupisavanje revolucionarnih snaga11, koji bi bio u stanju da ostvari taj zadatak.

13 MAPU Ujedinjeni pokret narodne akcije (prim. prev.).

54

Prolazei kroz lavirinte sukoba i saveza, napredovanja i odstupanja, ileanski revolucionari se stalno suoavaju sa sledeim pitanjem: koja je politika linija, koji su taktiki koraci dozvolili i koji e dozvoliti da proces preraste svoje populistike i reformistike tendencije, da stigne do one take na kojoj e, prema reima jednog revolucionara, narod teiti beskonanosti, a buroazija biti jednaka nuli? O tome se ve dve godine vodi intenzivna rasprava. Bilo sa koje strane da mu se prie, ileansko iskustvo je veoma tedro dokazalo da se na to pitanje ne moe stereotipno odgovoriti.
(Les Temps modernes, No 323, juni 73.) Preveo Zoran Jovanovi

Alain Wallon RADNICI I VLADA NARODNOG JEDINSTVA

POVOLJNI ISTORIJSKI USLOVI Rukovodstvo ileanskog radnikog pokreta, za razliku od argentinskog ili meksikanskog, uvek je uspevalo da sauva svoje klasno obeleje kroz gotovo ceo vek borbi, potiskivanja, kao i politikih saveza radnikih partija sa sitnom i srednjom buroazijom, sa socijaldemokratijom, radikalizmom ili populizmom. Nastanak radnikog pokreta u ileu bio je vrsto vezan krajem 19. i poetkom 20. veka za rudarski proletarijat, u pre duzeima za eksploataciju nitrata u pustinjama na severu zemlje. Jo 1885. godine 40 odsto radne snage severnih krajeva bilo je zaposleno u rudnicima, a izmeu 1810. i 1910. godine 45 odsto trajkova u ileu organizovano je u rudnicima nitrata i u lukama .. . Znaajna je injenica da se koreni radnike organizacije u ileu nalaze u sektoru proizvodnje gde su uslovi rada, eksploatacija, najtei i koji je 1900. godine okupljao preko 100.000 radnika, iji su ivotni uslovi i kultura izmakli ideolokoj kontroli tradi cionalnih seoskih ili gradskih sredina. Meutim, rudarska industrija poinje u to vreme da organizuje jedan znaajan strategijski sektor, o neprocenjive vrednosti za privredu zemlje koja je primorana a proizvodi cikliki, jer joj to namee logika me unarodnog trita. Osim ovih uslova, kojima jo treba dodati i krajnje estoke represalije,14 industrijski radnici su primorani da sve vie usvajaju organizacione oblike, tavie, primorani su da neprekidno trae podrku izvan rudnika ili jedinog rudarskog kraja: 1900. godine osniva se jedan jedinstveni sindikat,

14 U pokolju koji je meu rudarima izvrila vojska od Pampe do Iquique 1907. godine bilo je 3.600 mrtvih.

56

Combination Mancomunal de Obreros, koji, igrajui istovremeno ulogu sindikata i organizacije za uzajamnu pomo, izjavljuje da svoje lanove svesno ukljuuje meu pripadnike radnike klase. Druga znaajna injenica potrebna da bi se razumela velika autonomija ileanskog radnikog pokreta, njegova odbojna mo prema politikama koje e iskuati njegov integritet ili njegovu budnost, jeste svest nekih njegovih glavnih rukovodilaca o velikoj opasnosti koju su predstavljala za klasni karakter pokreta drutava za uzajamnu pomo. Zaista, u surovim uslovima rada, represalija od strane drave, organizacija uzajamne pomoi pruila je radnicima neku vrstu samoodbrane izvan preduzea, koja su u periodima proganjanja sindikata bila zatiena samom pripadnou udruenju predstavnika sitne i srednje buroazije, poslovoa i slubenika ili trgovaca koji su u stvari kontrolisali njegovu sudbinu . .. Zahvaljujui ekonomskoj nezavisnosti ilea, industrijska buroazija nikad nije mogla da due ima u rukama dravnu vlast: dugo odravanje na vlasti predstavnika zemljoposednike oligarhije, koja je ivela od feudalne" eksploatacije seljakih masa, kao i od onih nekoliko mrvica koje su pristali da im daju imperijalistiki centri, gospodari trgovinske i platene ravnotee, naposletku je duboko povezalo veleposednike i lokalne monopoliste sa industrijom kroz prinudno zajedniko ivljenje. Me utim, kad god bi imperijalistika stega poputala, ti isti industrijalci bi traili politiku vlast s ciljem da od drave stvore instrument prilagoen privrednim i drutvenim potrebama industrijalizacije, a njima je svaki put bilo potrebno da savladaju otpor tradicionalne oligarhije. Usled vrstine institucija i veoma ograniene autonomije armije u odnosu na njih, jedino orue odlunog pritiska nalazili su u jaanju masovnih borbi, kada su pogoravanjem uslova ivota migracija sa sela i nezaposlenost usled ekonomske krize dostizali kritian stepen. Ali, u cilju odravanja vlasti kao i sticanja poverenja i podrke armije, trebalo je hitno zauzdati pokret masa, birajui izmeu dve solucije: pokuati sa integrisanjem organa i predstavnika radnikog pokreta sa dravnim organima, rizikujui da se usled toga potpuno postignu politiki i privredni ciljevi liberalizma; iii da ih oslabe brutalnom snagom, rizikujui opasnost da iz toga nastane jo iri pokret protiv kojeg bi armija intervenisala u ulozi potiski vaa, ali i kao arbitra meu frakcijama vladajue klase, koji bi jednog dana mogao prerasti u jo radikalniji. Usled ovakvih uslova populistika vlada Alessandria 1920. godine postepeno je prela u ruke vojske. Njen naslednik, general Ibanez (Karlos Ibanjez). poto je stavio van zakona revolucionarne sektore radnikog pokreta i otvorio put, iako jo veoma ogranien, legalnom sindikalnom pokretu, naputa vlast pod

57

pritiskom ekonomske katastrofe i pokreta masa. Veoma estoke represalije koje vri radikalna vlada Gonzaleza Videle, izabranog podrkom komunista posle osam godina Narodnog fronta, nee spreiti jaanje radikalizma radnikog pokreta od 1952. do 1958. godine niti stvaranje jedinstvenih sindikata 1953. godine. Uestale borbe koje drugi populistiki pokuaji Ibanjeza u ovom periodu nee biti sposobni da savladaju, zahvatie ezdesetih godina najsporednije narodne sektore u odnosu na organizovao radniki pokret. Pod ovim pritiskom, koji je veoma porastao usled nesposobnosti reakcionarne vlade Jorge Alesandria (Horhe Alesandrio) da zaustavi inflaciju i odstupanjem 1958. godine od antiradnikih zakona iz 1948, hrianski demokrati prestaju 1966. godine da propagiraju revoluciju u slobodi", da bi se grubo okrenuli protiv masovnog pokreta koji 1970. godine dostie kulminaciju. Sposobnost ileanskog radnikog pokreta da odoli poku ajima integracije koju mu nameu populistiki reimi, podrazumevajui njegovo dugotrajno iskustvo u Narodnom frontu, ne objanjava se samo pogoravanjem mogunosti vladajuih klasa da reguliu funkcionisanje privrednog sistema iji gospodari oni nikad nisu bili, u stvari periodi ilegalnosti i slabljenja kroz koje prolazi Komunistika partija ilea (osnovana 1920. godine), a koje jo vie oteava njena vernost ultrasektakoj" liniji izmeu 1927. i 1935. godine, Petog i estog kongresa Internacionale, a zatim demobilizatorske parole pokreta za mir" u vreme hladnog rata sve to moglo je odavno da sahrani nezavisnost radnikog pokreta. No, vrstina radnikog pokreta, iju smo sutinu snage i klasnog karaktera videli poetkom ovog veka, ojaae i na osnovu same injenice da se on dri na rastojanju od razdora evropskih socijalista u momentu izbijanja prvog svetskog rata. Radikalizacija borbi izmeu 1928. i 1938. godine koristie razvoju revolucionarne struje koja e doprineti stvaranju Socijalistike partije ilea 1933. godine. Socijalistika partija, koja odbija da pristupi bilo kojoj internacionali Treoj ili Drugoj i po ali istie potrebu kontinuirane borbe, donee radnikom pokretu mogunost politikog izraaja koju ni Radikalna stranka, zvanini predstavnik sitne i srednje buroazije, niti pak oslabljena i rascepkana Komunistika partija ilea15 nisu mogle da ostvare tokom ovih tekih godina. Socijalisti e isto tako imati koristi od neslaganja komunista da integriu legalne sindikate, sve do odluujueg S edmog kongresa Komunistike internacionale, kada ovi neoeldvano predstavljaju veinu organizovanih radnika (65 odsto 1939. godine).

15 Godine 1937. trockistika opozicija Komunistike partije ilea velikom veinom prelazi u redove Socijalistike partije.

58

Socijalistika partija i Komunistika partija ilea sjedinjuju svoje sindikalne saveze 1936. godine, obrazujui Konfederaciju radnika ilea (CCTCh) istovremeno kada Socijalistika partija pristupa savezu Narodnog fronta koji lansira Komunistika partija i u kome preovlauje Radikalna partija. Posle pobede ove koalicije na predsednikim izborima 1938. godine, kao i za osam godina vladavine, radniki pokret je trpeo razne oprene uticaje . .. Podrka KP ilea i Socijalistike partije politici koja je odstupala od interesa proletarijata samo da bi favorizovala interese srednjih slojeva, imala je dvostruku ulogu: ublaujui estinu sukoba izmeu kapitala i rada, ona je omoguila radnikoj klasi da nazre razliku izmeu njenog mesta u funkcionisanju drutva i njene uloge proizvoaa privrednih i drutvenih dobara. Pod vodstvom Narodnog fronta radnike partije e uspeti da zakoe masovni pokret, ali po cenu znatnog gubitka kontrole nad veim delom borbi: bie svega 164 trajka nanizana od 1938. do 1945. godine,16 od toga 59 odsto u rudarskim i industrijskim sektorima, gde je sindikalna organizovanost na najviem stupnju ali ilegalni trajkovi iznose preko 40 odsto. Narodni front je na taj nain dosta efikasno spreavao da se ugue borbe pokrenute posle svetske krize 1929. godine. Front je u tome uspevao sarno usled prevlasti unutar saveza jedne buroaske partije, Radikalne partije. To je predstavljalo veoma ograniene ciljeve za organizovani radniki pokret. Ova injenica objanjava to je Komunistika partija napustila antiimperijalistike parole i to su se socijaldemokrati privremeno uvrstili unutar Socijalistike partije. Poev od 1941. godine njen uticaj je naglo opadao u narodnim masama usled stalnih promena u njenoj politici, prouzrokovanih najpre odbranom nejnako-sovjetskog pakta od strane Komunistike partije, a zatim svrstavanjem oportuni stikog krila Socijalistike partije na amerike pozicije u vreme hladnog rata, to je dovelo do rascepa u Partiji i do razjedinjenosti u sindikatu . . . Iako je Narodni front prinudio radniki pokret da ispoljavanje klasne politike svede na minimum, on je ipak u isto takvoj meri uvrstio jedinstvo u bazi, to e mu omoguiti da odri svoju autonomiju tokom punih deset godina potiskivanja, gotovo policijske kontrole nad legalnim sindikalnim pokretom. Uprkos zabrane Komunistike partije koja je brojano opala i unutranjeg rascepa izazvanog pacifistikom linijom Kominforma u svim latinoamerikim komunistikim partijama; nasuprot odsutnosti socijalista sa politike scene, srozanih na mrane grupake borbe, radnici e snano izvriti napad na dravnu vlast koja razotkriva

16 Citat M. Barrera: Perspectivas de la Fuelga obrera en Chile. Sveska Ceren br. 9.

59

grubo granice koje ona namee radnikom pokretu. Godine 1950. izbijaju znaajni trajkovi u celoj zemlji. Uprkos pokuajima populistike vlade Ibaneza da kombinuje korienje antiradnikih zakona svoga prethodnika sa pojaanim meanjem drave u poslove zakonitih sindikata, odreeni broj radnikih i slubenikih sindikata februara 1953. godine inicira osnivanje Jedinstvene centrale trudbenika" (CUT). Ova centrala, koja u isto vreme izmie svakoj politikoj kontroli izvan sindikalnog pokreta, uspeno vri pregrupisavanje veine proletarijata okupljenog oko platforme borbi sa izrazito revolucionarnim karakterom. Vlada Karlosa Ibaneza, koji je u generalskoj uniformi, kao to smo ve videli, bio pokreta zakona o radu, a u isti mah najsuroviji potiskiva radnikog pokreta, poela je da favorizuje sindikalno jedinstvo u pokretu populistike struje, tako da je zahvaljujui tome 1952. godine Ibanez dobio drugi mandat. Mesec dana docnije ve veruje da u dovoljnoj meri dri drutvenu situaciju u rukama da bi iz svoga kabineta eliminisao leviarske elemente koje je prethodno sam uveo u vladu radi postizanja svoga cilja. Meutim, neoekivani porast snage slobodnog sindi kalnog pokreta prouzrokovae estoke sukobe radnikog pokreta i centralne vlasti. Najmonije oruje u rukama CUT bio je, do 1969. godine, generalni trajk, iji su osnovni ciljevi najee bili politiki: ukidanje prokletog zakona", osloboenje predsednika CUT Clotaria Blesta (Klotario Blest); ali istovremeno i privrednog znaaja, izraenog kroz platforme borbe": revandikacija novih zakona o minimalnim platama, o sigurnosti radnih mesta, hitno reavanje nastalih sukoba, protestovanje protiv poveavanja cena osnovnih artikala itd.17 Osam generalnih trajkova organizovano je u toku esnaest godina za vreme tri razne vlade, od toga tri trajka za dve i po godine pod Ibanjezovim reimom, dva u toku pet godina pod Aiesandrijem, a tri izmeu 1964. i 1970. godine pod Hriansko-demokratskom vladom Eduarda Freia. . . Komunisti ako se ostavi po strani njihovo odbijanje da uprkos situaciji i radikalizaciji borbi prevaziu dogme Kominforma i da izgube antiimperijalistiku i socijalistiku politiku platformu nisu mogli da uloe sve svoje znatno smanjene snage u trasiranje ilegalnog sindikalnog pokreta CUT a da se pri tom ne izloe opasnosti da izgube mesto u legalnim sindikatima i da ostave otvorena vrata pokuajima razvodnjavanja tradicionalnog klasnog karaktera pokreta, tamo gde je on bio najjae zatien. Uprkos svim naporima brojnih radnikih aktivista da se CUT pretvori u borbenu i revolucionarnu centralu, znaajne

17

Manuel Barrera, op. cit. str. 141.

60

snage slubenikih sindikata u CUT u poetku su predstavljale stvarnu opasnost da se interesi proletarijata svedu na minimum, to delimino objanjava naklonjenost koju im je ukazivao predsednik Ibanez izmeu 1952. i 1954. godine. Ova kratka analiza pomenutog perioda navodi nas na zakljuak da su naizmeriino sinenjivanje perioda represija i perioda podrke legalnom sindikalnom pokretu od strane dravne vlasti, pa ak i istovremenost ovih dveju tendencija, doveli do snanog utvrivanja temelja klasnog sindikalnog pokreta koji. iako gubi od svoje politike snage u periodima saradnje radnikih partija sa dravnim rukovodstvom, u dovoljnoj meri dobija novu snagu pri sukobu sa represijom i jo spontanijim pokretima koji dolaze spolja. Do toga dolazi usled elje da se odupru sa jo vie snage, zahvaljujui novoj radikalizaciji, neprestanim pokuajima koje ine dravni aparat i vlast da razbiju jedinstvo proletarijata, radi njegovog lakeg apsorbovanja. Komunistika partija, uprkos smernica njene strategije koje su strane istorijskim uslovima klasne borbe u ileu, odigrala je znaajnu ulogu u ouvanju klasnog karaktera ileanskog radnikog pokreta. ak i u naj gorim trenucima koje je prouzrokovala njena bezuslovna vernost spoljnom uzoru ili uslovima borbe, relativno nezavisnim od sopstvenih greaka, ona je i dalje zasnivala svoju politiku na svakodnevnom iskustvu konkretnih borbi. Ona je sve do 1925. godine igrala odluujuu ulogu u organizovanju radnikog pokreta . . . Drugi razlog koji dopunjuje prethodni u pogledu stalnog napredovanja ileanskog radnikog pokreta, uprkos usmeravanja spoljnih i unutranjih suprotnosti, sastoji se u injenici da je Socijalistika partija, poto je prebrodila prvu krizu i delimino poloila temelje svoga razvitka, tridesetih godina sve vie prikrivala slabost Komunistike partije u cilju uvrivanja radnikog pokreta. Godine 1957. Socijalistikoj partiji polazi za rukom da obnovi svoje jedinstvo pred pr edsednike izbore naredne godine na kojima dobija 28,8 odsto glasova Salvador Allende (Salvador Aljende) kandidat Fronta narodne akcije (FRAP) u koji je integrisana Komunistika partija. KP e naroito narednih godina dobiti novu snagu i uticaj u radnikim sredinama. Posle neuspeha generalnog trajka CUT 1956. godine i razmimoilaenja u njenim redovima (Komunistika partija se zvanino inlegrisala sa njom po zavretku hladnog rata), radniki pokret e proi kroz period relativne slabosti koji paradoksalno omoguuje pregrupisavanje njenih politikih snaga . . . Dolazak na vlast predsednika Jorge Alessandrija (Horhe Alesandrija), predstavnika najkonzervativnije buroazije, doprinee okupljanju socijalista i komunista oko zajednikog politikog programa, koji predstavlja kraj uzajamnog sondiranja41 vojne moi i stvarnog odnosa snaga koje uzajamno vre Ameri -

61

kanci i Rusi. Poputanje veza izmeu latinoamerikih komu nistikih partija i Staljinovih naslednika omoguie Komuni stikoj partiji ilea da ponovo preuzme antiimperijalistiki barjak i da tako lake pronae teren za sporazumevanje sa ostalom levicom. Njoj takoe polazi za rukom posle 1960. godine da postepeno preuzme kontrolu nad CUT. Jedinstvena centrala pod ovim rukovodstvom gubi svoju ulogu usmeravanja i uvrivanja radnikih borbi, da bi se polako pretvorila u instrument kanalisanja najkompaktnijeg radnikog pokreta, a samim tim i garantiju kontrole proletarijata bez koje ni FRAP ni budue Narodno jedinstvo nisu bili u stanju da integriu progresivnu buroaziju" u antiimperijalistiku i antioligarhijsku borbu. Posle ukidanja prokletog zakona"18 1958. godine i vraanja sindikatima njihovog ranijeg zakonitog statusa, Komunistika partija jo se bre prihvata ostvarenja ovog cilja. Meutim, zbog toga e Komunistika partija morati da bude dorasla borbama koje veoma snano ponovo poinju 1960. godine, pod pretnjom da od sebe otui veinu sindikalnih uporita. U periodu od 1960. do 1970. godine trajkaki pokret se proiruje na sve sektore uprkos zakonitih restrikcija. Ako se izuzmu iz trajkova oni koji se odnose na rudarstvo i na industriju, ije radnitvo ini ogromnu veinu lanova sindikata, vidi se da ostali sektori koji su 1961. godine inili 29,6 odsto trajkakog pokreta u celini, 1966. godine pokazuju porast na 72 odsto. Nove karakteristike kojima ovaj period obeleava radniki pokret zavise i od politike hrianske demokratije, koja je na vlasti i koja se, prevaziena pokretom masa i izazvana sopstve nom nesposobnou da sprovede reforme, posle 1966. godine okree protiv radnikog pokreta i brutalno ga potiskuje. Oni na koje se ne odnosi agrarna reforma dele i zauzimaju zemlju. Antiinflacione vladine mere, neisplaivanje nadnica, otputanje sa posla prouzrokuju trajkove u svim sektorima proizvodnje, a pokret se poinje razvijati od najmanje zatiene sitne industrije prema organizovanom proletarijatu. Mnoge fabrike bie zaposenute izmeu 1967. i 1970. godine. Ove poslednje godine u jeku izborne kampanje 89,2 odsto trajkova pokree se ilegalno, dok generalni trajk CUT jula 1970. godine prihvata 80 odsto sindikalno ^organizovanih radnika. Broj trajkova 1969. godine, kojih je bilo 977 i koji su obuhvatili 275.000 radnika, porastao je u 1970. godini na 1813 (uz uee 674.000 radnika), uprkos naporima CUT da se godina izbora ne pretvori u iskuenje snaga. Komunistika partija ilea ponovie u vie navrata pozive na smirivanje, na odgovornost" radnike klase, dok je sama izborna kampanja ovim akcijama u znatnoj meri bila minirana.

Zakon o stalnoj zabrani demokratije koji od 1948. godine stavlja Komunistiku partiju van zakona i omoguuje nad sindikatima policijsku kon trolu bez presedana.

18

62

to se tie Socijalistike partije, vei deo njenih uporita je 1970. godine vrsto vezan za najradikalnije sektore radnike klase. Mlitavost sindikalnih aktivista-komunista u vreme jaanja masovnog pokreta i njegovih reperkusija u preduzeima omoguuje aktivistima-socijalistima da zauzmu njihova mesta prilikom sindikalnih izbora. NARODNO JEDINSTVO, SINDIKATI I RADNIKA UPORITA Kada je decembra 1970. godine poela prava vladavina Narodnog jedinstva, primena njegovog programa postaje do te mere neolona u ekonomskom i politikom pogledu, da e radnici na elu sa svojim rukovodiocima, svesni neizvesnosti svog poloaja u odnosu snaga, ubrzati ofanzivu 1971. godine. Samo u prvoj polovini 1971. godine organizovae se 1265 traj kova koji mobiliu 138.027 radnika. Te godine trajkovima su bila obuhvaena sitna i srednja preduzea koje nisu direktno tangirala antimonopolistike mere vlade UP, koje izazivaju najvei deo sukoba. Ovi trajkovi su u proseku dui i ei (dolazilo je i do zaposedanja fabrika) nego u narednim mesecima.
Periodi Broj trajkova I polugoe II I 1971. 1971. 1972. 1265 1444 1763 Trajanje Izgubljeni a- Broj rad-

(u danima) sovi po rad- nika po Straj* niku ku 10.147 9.094 6.679 138.027 109,11 154.371 106,90 200.476 113,70

Ako se sabere broj trajkova i broj radnika, za 1971. godinu dobija se 48,9 odsto trajkova vie u poreenju sa 1970. godinom, ali takoe i za 54,8 odsto smanjeno uee u odnosu na istu godinu, to potvruje opadanje udela velikih sindikalnih sektora u svim sukobima. Ta tendencija e meutim opadati u prvoj polovini 1972. godine, ako se ima u vidu injenica da lagani porast broja radnika po trajku (106,90 u drugom tromeseju 1971, 113,70 u prvom tromeseju 1972) oznaava povratak u akciju ra dnika u rudnicima bakra, na koje e hrianska demokratija jaati svoj uticaj sve do dogaaja u oktobru 1972. godine . . . Kada visoki rukovodioci CUT tvrde to oni nikada ne proputaju da uine kada im se ukae prilika ili kada ih na to tera nuda da im legitimnost" najvieg organa radnikog pokreta automatski daje neosporno" pravo da ga vode kuda oni hoe, oni istovremeno vrlo dobro znaju da su pretpostavke takvog rezonovanja u sutini veoma razliite. Decembra 1971.

63

godine statistike Ministarstva rada (iji je poverenik danas predstavnik CUT, komunista Luis Figuerra) pokazale su da sindikalna organizovanost radne snage iznosi 27 odsto. Iste brojke pokazale su da je samo 30,6 odsto celokupne radne snage koja ima pravo da se sindikalno organizuje (najnia starosna granica je 18 godina) zaista i bio ulanjen; sarno 23 odsto lanova sindikata u redovima radnika zaposlenih u privatnom sektoru u odnosu na 95,7 odsto radnika u dravnom sektoru. Meutim, dravni sektor zapoljava samo 294.776 radnika, a privatni sektor 2,566.000, odnosno 10 prema 90 odsto ukupnog broja radnika. To su brojke koje vae samo do 1. januara 1972. godine. Ali je zanimljivo naglasiti postotak sindikalno organizovanog dela radnike klase nakon godinu dana, u toku koje je sprovedeno 9/10 nacionalizacija ili rekviriranja ostvarenih od decembra 1970. godine do marta 1973. godine. Aprila 1972. godine broj sindikalno organizovanih radnika poveava se brim tempom nego prethodne godine, jer je te godine uspelo da se organizuje 28,75 odsto od ukupnog broja zaposlenih radnika u drutvenom sektoru (iji porast iznosi skoro 6 odsto) i 96 odsto u privatnom sektoru (koji je porastao za samo 0,3 odsto). Imajui u vidu znaaj privatnog sektora (koji zapoljava 2,460.000 radnika) u odnosu na dravni sektor (koji zapoljava 365.000 radnika) postotak najamne i sindikalno organizovane radne snage porastao je sa 27 iz 1971. godine na 37,5 odsto do 1. aprila 1972. godine.19 to se tie CUT, ona zvanino regrutuje20 716.000 radnika odnosno 22 odsto radne snage ija jedva polovina pripada industrijskom i rudarskom proletarijatu (47 odsto); 40 odsto lanova su slubenici, a 23 odsto seljaci. UT je dakle jo vrlo daleko od toga da bude predstavnik snanog industrijskog proletarijata od preko 1,500.000 radnika, naroito ako se uzme u obzir nain na koji se odvijaju njeni izbori i na koji se organizuju njene unutranje strukture. Najaktivniju ulogu igraju savezi; oni organizuju trajkove po sektorima, pruaju finansijsku i pravnu pomo, posreduju kod vlasti itd. CUT nema nikakve mogunosti za direktnu organsku kontrolu sindikata. Ona jedino prua moralnu podrku, namee svoj autoritet osnovnim organizacijama, pa i to danas koristi vie a reava sporove koji izmiu logici Aljendeove vlade, nego u slubi radnikih zahteva za koje se od nje trai podrka. Lokalne, regionalne i nacionalne kadrove CUT, koji su u manjoj meri predstavnici celokupnog radnikog pokreta ilea, biralo

Ove brojke dobijene su od Statistikog biroa Ministarstva rada (Punta Final, br. 177 od februara 1973). 20 FTR rauna da stvarni broj lanova CUT iznosi 460.000 (Interna dokumentacija izbori CUT.)

64

je juna 1972. godine svega 70 odsto lanova. Od seljaka, koji sainjavaju 21 odsto lanova CUT, izgleda da je glasalo samo 5 odsto. JCada se zna da veinu seljakih sindikata kontrolie hrianska demokratija, koja nije bila daleko od toga da preotme prvu veinu Komunistikoj partiji, teko da se moe posumnjati u nain na koji su iznueni rezultati, a sa ijim objavljivanjem se kasnilo punih mesec dana. Meutim, uprkos svoje birokratske nadgradnje, CUT predstavlja akciono jedinstvo organizovanih radnika i neophodan elemenat za uvrivanje svesti proletarijata o svojoj istorijskoj snazi. Sadanje oivljavanje najradikalnijih strujanja unutar radnike klase, koja se ispoljavaju, na primer, u vrlo osetnom napretku socijalistike partije od 1968. godine do danas, ne samo u CUT nego i u celokupnom organizovanom radnikom pokretu, na osnovu politike platforme koja je blia stvarnim stremljenjima baze nego li platforma Komunistike partije ilea, ini prihvatljivom pretpostavku o promeni na bolje u jedinstvenoj centrali. MIR, koji je novajlija meu organizacijama bliskim radnikom pokretu, takoe radi u tom smislu. Krajem 1971. godine osniva Front revolucionarnih radnika (FTR), iji je porast unutar i izvan sindikalnog pokreta za nepune dve godine bio vrtoglav. Poev od jedne u poetku neznatne akcije u najpristupanijim sektorima, u sitnoj i srednjoj privatnoj industriji u najeksploatisanijijn sredinama, kod onih koji su izvan dometa tradicionalnog sindikalnog pokreta i programa UP FTR rapidno odnosi znaajne pobede na sindikalnim izborima, ak i u krupnoj industriji; u tekstilnoj grani, koja je nedavno nacionalizovana, u rudarskom sindikatu lota-coronela; ak i u Chuquicamatai (ukikamata) i u rudnicima nitrata, FTR vri, pored aktivista-socijalista, primetan rad na irenju pokreta i na buenju svesti. Taj rad je delimino popunio veliku politiku i sindikalnu jamu koju Komunistika partija ilea kopa sama sebi. trajk posiodavaca, oktobra 1972. godine, zatim iznenadna protivrenost izmeu demagoke revolucionarnosti*1 visokih rukovodilaca UP pred poslednje izbore marta 1973. godine, grubo spreavanje akcija za poslednja dva meseca pruili su dovoljno prilika radnikom pokretu a postane svestan opasnosti koje mu prete. Brojni radnici, poev od Komunistike partije ilea sve do FTP., postaju danas svesni onoga to ih oekuje. Duga istorija sticanja dostojanstva kroz najkrvavije represalije, kao i kroz svakodnevna i jo suptilnija potiskivanja, eksploatacija i poniavanja dali su radnikom pokretu ilea obeleja koja ni izdaleka nije mogao da oslabi tenji kontakt sa integracionim mehanizmom dravne vlasti. Ovi poslednji, uostalom, pogaaju samo manjinu. Korisnici sistema participacije izmeu vlade i viih instanci CUT su radnici drutvenog** ili ,,mesovitog sektora (privatni kapital/dravni

kapital). Ovde ne elimo da se uputamo u dublju studiju procesa participacije, ve samo da ovla ukaemo na promene koje on unosi u radniku organizaciju unutar preduzea, kao i optije perspektive koje je otvorio. Kao organizacioni oblik koji ne uvaava drutvene odnose proizvodnje, koja podreuje njihovu zakonitost ekonomskoj nunosti (proizvodnji), participacija ipak prua radnikom jezgru elemente koji vode njegovoj emancipaciji. Da li participacija vodi do radnike kontrole? Moda. U meri u kojoj avangarda svesna odgovarajueg tempa ume da koristi povoljne uslove za ideoloku i politiku borbu, da bi u svoju korist izmenila trajnu ravnoteu.. . U sadanjim uslovima neprestane borbe izmeu tendencija i partija ubrzo se ustupio teren onima koji bi se izloili opasnosti da suvie naglo povrate nepostojanu ravnoteu celokupne konstrukcije. Neki interventores (funkcioneri koje imenuje vlada) iz tekstilnih industrija, iz petrohemije, morali su pristati da budu odgovorni za svoje upravljanje pred zborom radnika u preduzeu. Na drugim mestima brza integracija sindikalnih rukovodilaca sa logikom etatistike administracije navodi proizvodne odbore po radionicama i po sekcijama da postanu organizovani partneri u sukobima koji suprotstavljaju upravu masama. U tekstilnoj fabrici umar u nekim radionicama je radnicima polo za rukom da sami primaju na rad nove radnike, da ih sami dre na probnom radu i definitivno odluuju o njihovom prijemu na posao. U drugim preduzeima radnici zahtevaju da teite izraunavanja produktivnosti ne bude na pojedinim mainama, ve u itavim pogonima: za isti rad, pod nejednakim uslovima, jednake plate". Situacija je svakako manje jasna u mnogim preduzeima drutvenog sektora. Od samog poetka tradicionalni sindikalni pokret zauzeo je veoma rezervisan stav u odnosu na organe participacije, iz straha da nove strukture i novi ljudi ponovo ne postave pitanje srednjorone ili dugorone kontrole koju sindikat predstavlja za politike partije .. . Radnici izabrani u proizvodni odbor, u koordinacioni odbor i u administrativni savet, u veini sluajeva ne poseduju tradicionalne karakteristike sindikalnog rukovodioca. Vie sindikalnih rukovodstava odbilo je savetodavce CUT, koji su bili zadueni da upuuju radnike u poslove parti cipacije i koje je centrala bila odredila na osnovu drugih kriterijuma nego to je njihovo pripadanje istoj partiji kojoj pripadaju i pomenuti upravljai. Krajem 1971. godine ak je kratko vreme postojao i sindikat industrija Ferrocret, Socamtal i tekstilnih industrija Hinnas i Caupolican, s ciljem suprotstavljanja sadanjem obliku sistema participacije koji je tetan za sindikat, i prema tome protivradniki". ... U tekstilnoj grani, Narodno jedinstvo, a naroito Komunistika partija, bili su iznenaeni visokim zahtevima tamo gde su oni to najmanje oekivali (posle pripajanja drutvenom
5 Marksizam

svetu

65

66

sektoru najveih preduzea u ovoj grani). Podela upravnih odgovornosti sa PS mogla je da bude prihvatljiva za Komunistiku partiju srednjerono samo ako joj poe za rukom a se u dovoljnoj meri proire i uvrste njena uporita u masama i ako se njeni partneri u UP vrsto veu za pismene ugovore. Sporazum izmeu CUT i uprave koja ustanovljava participaciju davao je sindikatima pokretaku ulogu zvanino priznatu i podstaknutu zahvaljujui poveanim sredstvima propagande i organizacije kojima raspolae. Sindikat u rukama partijskih aktivista morao je da postepeno kanalie borbe u funkciji razvoja politikog procesa : da vri pritisak na hriansku demokratiju ili da ozbiljno11 pokazuje dobru volju u odnosu na nju. Birokratska kontrola CUT i osnivanje jedinstvenih sindikata po preduzeima, zatim po granama, u bliskoj budunosti omoguili su da se gaje ozbiljne nade u uspeh operacije. Ali, ova analiza potcenjuje mnoge injenice. Pre svega, samo stalnu mobilizatorsku sposobnost radnikih punktova u uslovima borbe u preduzeima. U pogledu ideoloke definicije nove admi nistracije, zatim razvoja revolucionarne levice unutar radnikog punkta, zapaena je mo prilagoavanja slabostima novog sistema, to je karakteristino posle Aljendeove pobede na izborima. Isto tako precenile su se sposobnosti progresivne transformacije sindikalnog aparata, koji je u stvari inogao ili sarno da se obnovi iznutra ili da gubi svoj uticaj zbog estokog sukoba izmeu tradicionalnih upravljaa i radnikih tenji da se prizna njihova snaga u porastu. Prodiranje hrianske demokratije u sindikate radnika bakra, u CUT, snaga opte ofanzive desnice postepeno e navesti aktiviste socijaliste da prihvate manje apstraktne i u veoj meri ofanzivne borbene parole nego to su borba za proizvodnju41 ili podrka radnikoj vladi.. . Meu najzapaenijim injenicama ne samo da vidimo stupanje u borbu krajem 1971. i poetkom 1972. godine takvih sektora koji su do tada bili pod vrom kontrolom zvanine politike linije Narodnog jedinstva, ve isto tako i ravnomeran porast uea privatnog sektora i odravanje na istom nivou uea seljatva u celokupnom trajkakom pokretu. Najpre se zapaa rastui postotak ilegalnih trajkova koji, izmeu ostalog, jasno dokazuje slabosti radnog zakonodavstva, kao i sve veu nemogunost vlade da efikasno kontrolie radniki pokret, polazei od jedinih bedema44 drutvenog sektora, koji su nedovoljno proireni otkako je poelo zauzdavanje zahteva predvienih programom UP.
Razdoblja I DoUiGoe II I 1971. 1971. 1972. Ukupan broj trajkova 1265 1444 1763 Legalni trajkovi 107 (8,5%) 71 (5,0%) 60 (3,4%) Ilegalni trajkovi 1958 (91,5%) 1373 (95,0%) 1703 (96,6%)

Sve ukazuje na to to je mesec oktobar eklatantno i dokazao da je gubitak kontrole CUT, a samim tim i vlade, nad veinom sukoba imao u nesmanjenoj meri paradoksalnu posledicu izraenu u znatnom porastu podrke radnikih masa.
Ilegalni trajkovi u tri kljuna sektora i ukupan postotak trajkova u pojedinim sektorima Sektori I polug. 1971 II polugoe 1971 II polugoe 1972 ilegalni trajkovi Rudnici % od ukupnog broja Industrija % od ukupnog broja Graevinarstvo % od ukupnog broja 51 78,5% 174 75,0% 87 88,8% ukupno tr. 65 ilegal. ukupno ilegal. ukupno trajkov trajkova trajkovi trajkova i 54 50 141 147 90,0% 214 88,8% 133 97,0% 96,0% 249 89,6% 198 99,0% 278

232 98

241 137

200

(Izvor: Ministerio del Trabajo, Santiago)

to se tie situacije u rudnicima, radi se uglavnom o radnicima u rudnicima bakra, primetna su variranja broja sukoba u tom sektoru izmeu decembra 1970. i jula 1972. godine. Nacio nalizacija, koja efektivno intervenie u toku 1971. godine, ima za posledicu pre svega zaustavljanje pokreta revandikacije. Meutim, prvo polugoe 1972. godine pokazuje veoma osetan porast broja trajkova, tako da se postotak radnika koji uestvuju u trajkovima tokom cele 1972. godine moe proceniti na preko 50 odsto celokupnog broja zaposlenih u tom sektoru. U stvari, opadanje njihovih nadnica koje vie ne dobijaju u amerikim dolarima predstavie podruje lakog prodiranja propagande DC iji je uticaj tamo snano porastao uprkos naporima sindi kalnih aktivista-komunista. Ilegalni trajkovi, koji su brojniji, u mnogo veoj meri se odnose na sitne i srednje rudnike bakra, kao i na preduzea za eksploataciju nitrata, u kojima je politiki nivo radnikih zahteva znatno vii. Sukobi tamo traju u proseku due nego u velikim rudnicima u kojima je produeni prestanak proizvodnje mnogo dramatiniji. Graevinski radnici nisu uvek bili legalno sindikalno organizovana Do toga je dolazilo samo u veoma slabim razmerama. Anarhosindikalna tradicija ove grane, u kojoj je uestala nezaposlenost, doprinela je da se ona od 1971. godine pa naovamo pretvori u jednu od najefikasnijih transmisija revolucionarnih uporita. To se naroito odnosi na period od oktobra, period u kojem su graevinski radnici igrali znaajnu ulogu u koordinaciji borbi.

68

U industrijskom sektoru, koji proporcionalno zapoljava veinu radnika, sukobi su se razvili polazei od sitnih i srednjih preduzea u kojima je odnos sindikalno organizovanih radnika veoma slab, da bi se zatim proirili na krupna preduzea, naroito iz privatnog sektora, a CUT kontrolie 90% drutvenog sektora . Procenat sindikalno organizovanih radnika ukljuenih u trajkove ove poslednje dve godine bio je u stalnom porastu: 22,3 odsto u prvom polugou 1971. 26,6 odsto u narednom polugou 32,4 odsto u prvom polugou 1972. godine. Ova se promena u mnogome pripisuje injenici to su se u borbu ukljuili radnici onog dela industrije koji se nalazi pod kontrolom drave. Ovde se ne moe uraunati i porast uea slubenika u trajkovima u ovom razdoblju, jer to uee pokazuje tendenciju opadanja, i to sa 44,2 odsto poetkom 1971. na 38,1 odsto poetkom 1972. godine. Meutim, primetan je lagani poremeaj ove srazmere u poslednjim mesecima prvog polugoa 1972. godine, a dogaaji u vremenu od avgusta do oktobra iste godine belee potpuno suprotnu sliku ovih podataka ako se imaju u vidu veliki trajkovi koje su pokrenule desniarske partije u trgovini, u saobraaju i u admi nistraciji dravnog sektora.

OKTOBAR 1972. GODINE I RADNIKI POKRET

Radnici industrijskih regiona Santjaga organizuju se tokoin meseca oktobra u Komunalne komandose11, tako da radnici Severne etvrti i oblinjeg regiona Concepcion (Konsepsion) formiraju koordinacione odbore i Komunalne radnike savete. Radi se o jedinstvenim organizacijama zaduenim za vezu izmeu fabrikih sindikata koje predstavljaju, Kontrolnih odbora za snabdevanje i cene (JAP), koji deluju u radnikim naseljima, i celine komunalnih grupacija radnikih udruenja u istoj geografskoj zoni. Jednu o najnovijih injenica o radnikom pokretu ilea predstavlja nastajanje jednog tipa organizacije koja je sistematski otvorena prema spolja i koja na taj nain prelazi granice izolovanog trajka. Razume se da se jedna od najstarijih i najdublje ukorenjenih tradicija radnika u borbi sastoji u traenju prilikom trajka moralne i materijalne solidarnosti stanovnitva oko radnog mesta. Lonac trajkaa (La olla comun), koji stoji na ulazu u fabriku ili u sindikat i gde domaice dolaze da obogate zajedniku orbu kojom glavicom luka ili paretom svinjskog mea u vanosti je jo i danas kao iv simbol klasne solidarnosti. Ali, paralizovanje distribucije i transporta, pretnje agresijom i sabotaom kojima e biti izloena preduzea zaposednuta sopstvenim

69

radnicima da bi se pruio otpor optem lock-autu, sve e to doprineti da se koordinacioni odbori i radni ki komandosi pretvore u oima masa u vlastodrce kontraofanzive ileanskog naroda nasuprot izazivau. Tu e se u mnogome raditi o odbrani orua za proizvodnju koja ve pripadaju drutvenom sektoru od njihovog unitenja ili od preotimanja od strane buroazije, poslodavaca, za iju ofanzivu se nije znalo dokle e da ide. Za veinu, za radnike i sitne slubenike privatnog sektora ve se postavljalo pitanje samoga prava na rad, plata ve naetih inflacijom i neplaenih mesecima. Oni su, dakle, ti koji e ispoljavati najvie odlunosti u redovima odbora i komandosa, da bi izvojevali zvaninu nacionalizaciju njihovih preduzea, da bi nastavili raspodelu i prodaju svojih proizvoda, da bi organizovali snabdevanje radnikih naselja. Nema vanijeg grada u ileu u kome nije krajem oktobra postojao jedan ili vie koordinacionih odbora. Sindikati igraju prvorazrednu ulogu u stvaranju i razvijanju ovih organizacija, dok kontrola pokreta u potpunosti izmie LUT-u, iju e neaktivnost, utanje i neprestanu ulogu koniara u odnosu na inicijative organizovanih radnikih uporita javno raskrinkati nekoliko poverenika glavnih komandosa u Santjagu. Posle ulaska u vladu generala Pratsa 20 preduzea od 28 zvanino nacionalizovanih u oktobru bie vraeno njihovim ranijim vlasnicima. Trideset hiljada radnika Arike (95.000 stanovnika) jo malo e nastaviti da zaposedaju desetak preduzea elektronske industrije, pre nego to e pritisku LUT, zatim neposredno predsedniku Allendeu poi za rukom da likvidiraju njihovu poslednju snagu. Ali oktobar predstavlja samo prvo iskustvo. Narodna vlada koristi i nepofcretnost birokratskih struktura dravnih kontrolnih organa, LUT, da bi kad god je to mogue unitila zaetak stvarne narodne vlasti u korist organa isto savetodavnog karaktera. Dok radnici tekstilne industrije Yarur organizuju popularne ,,ferias, na kojima sami prodaju jedan deo svoje proizvodnje, dok Socijalistika partija, MAPU, MIR otvaraju narodne ma gazine, u radnikim etvrtima koje direktno snabdevaju agencije za distribuciju visoki vladini funkcioneri i Komunistika partija podravaju bojaljivu akciju Patriotskih frontova, trgovaca, kamiondija, tehniara i lekara, koji su ostali verni Narodnom jedinstvu. Miniranje vladinih mera praktino ravnih nuli onda kada se sabotae redaju jedna za drugom (poar u tekstilnoj industriji Chiguayante) doprinosi dokazivanju radnikoj klasi da njena vlastita organizacija, nezavisna od tradicionalnih veza, predstavlja najbolju garantiju za odbranu vlade koju je sama sebi izabrala. Mnogi radnici su mogli biti zavedeni u prethodnim mesecima demagokim obeanjima DC, koji je primenjivao potpuno apolitine otpore u odnosu na novu dravnu birokratiju, razoaranja

70

u oskudnost nastalih izmena u proizvodnim odnosima, da bi podstakao svoj uzor radnikog preduzea'1. Kampanja voena maja i juna 1972. za izbore CUT u tom smislu snano je raskrinkala bojazni koje postoje u redovima najorganizovanijeg radnikog pokreta. U to vreme praktino je bilo nemogue otvoriti radio-prijemnik a da se ne uje reklamna" poruka koja hvali zasluge samoupravnog" preduzea komunalnog socijalizma". DC se bazirao na sveoptem nepoznavanju prilika u ileu, a naroito u radnikim sredinama jugoslovenskog iskustva ili evropskih teorija o revolucionarnom samoupravljanju, da bi veto prikrio plan koji je mnogo blii nemakom saodluivanju u upravljanju ili degolistikoj participaciji nego naprednim modelima u Francuskoj poniklim maja 1968. godine, a koje danas ponovo ostvaruje CFDT. Nasuprot obeanjima radnikog akcionarskog drutva, odenutog u zasenjujue lano zlato o socijalistiko-komunalnom" raju inspirisano filozofijom Maritaina (Mariten), radnike partije ponovo su se nale ideoloki razoruane usled toga to su do sada branile i u praksi ostvarivale samo veoma bojaljivu participaciju". Socijalistika partija prihvatila je tada sutinski oportuni stiki stav, zasnivajui svoju kampanju na radnikoj kontroli onda kada od samog poetka nije pokretala nikakvu optu ini cijativu u tom smislu kod vlade Narodnog jedinstva i kada je stav njenih sindikalnih rukovodilaca u odnosu na participaciju naroito imao neprijateljsko obeleje prema svakom posezanju za vlau, koja je bila u njihovim rukama. to se Komunistike partije pak tie, ona je bez ikakvih iz mena ponovo istakla parole bitka za proizvodnju", podrka narodnoj vlasti", uprkos nedovoljnog odjeka koji su imali u masama. FTR pak, suvie izolovan od veine u levici, suvie nalik na stranku sitne buroazije, anti komunist", pristalica sistematskog nasilja, to je izazvalo od strane MIR, a na temu Komunistike partije ilea, da bi mogao da se pojavi pred radnicima kao stvarna alternativa. Antikapitalistiki program koji je FTR o tog trenutka podravao imao je isio tako tendenciju da potceni hitne zahteve na privrednom polju ili da eksplicitno ne pokazuje povezanost izmeu pomenutih zahteva i globalnog politikog programa. Ove injenice takoe osetno demantuje oktobarsko iskustvo. Oigledna nuda da se pribegava zaposedanju, a potom i nacionalizaciji preduzea naputenih od vlasnika, da bi se dao odgovor na parolu o proizvodnji, da bi se znaaj ofanzive desnice sveo na minimum, imae za posledicu postepeno sve vee razumevanje radnika za snagu koju im je davala radnika uprava nad sredstvima za proizvodnju; da bismo antipatriotima naneli udarce treba da ojaamo i da uvrstimo socijalistiki sektor proizvodnje", mi radnici smo rodoljubi i elimo da nae preduzee pree u drutveni sektor". Govori i transparenti na ulazima u fabrike i radionice koje su zaposenute tokom oktobra pruali su pouzdan dokaz o tome

71

da je sve vei deo radnika kao odziv na patriotske 1* potrebe proizvodnje, odbranu narodne vlade" podrazumevao neto drugo, ne ono to je prvobitno bilo predvieno. Sindikalni mkovodioci-socijalisti ili hrianski demokrati u nacionalnim preduzeima borie se zajedno da bi pokuali da spree, veinom bezuspeno, da se fabrike vrate vlasnicima. Uprkos napora MIR da se u organizovanju naroda dalje odre pozitivne posledice oktobra, uprkos velike borbene spremnosti radnika aktivista Socijalistike partije, a iskljuivo u redovima aktivista komunista, optija dinamika Saveza narodnog jedinstva sakupie i raspirivae vei deo ove snage. Zaista, dogaaji koji su usledili neposredno posle obustave direktnog napada pokazali su a autonomija o kojoj je svedoio Narodni pokret nije u dovoljnoj meri naela kontrolu koju je imala vlada i njene partije, da bi se radikalno povratilo usmeravanje procesa kao i poverenje u sadanje rukovodioce od strane pokreta masa. Za najvatrenije pristalice reformi, a posebno za strategiju Komunistike partije ilea, oktobar je bespotedno raskrinkao slabost nekih mehanizama kontrole radnikog pokreta koji su uvek bili njihovi. CUT i drugi posrednici politikog usmeravanja nisu ba mnogo delovali na svakodnevne borbe proletarijata iji smo razvoj mogli da vidimo u nekim grubljim crtama .. . Tako je bio zapaen sasvim poseban karakter procesa koji je u toku: elja da se ileanski radniki pokret ogranii na revandikacije, na tip organizacije koji moe da se miri sa nesocijalistikim karakterom programa UP, a to je znailo najpre direktno se sukobiti sa rezervama snage koja nije mogla da se ne suprotstavi reimu, a u prvom redu vlasnicima privatnog sektora. To je za industrijsku buroaziju predstavljalo izvrstan nain da zgre kapital, odluno izbegavajui da ga ponovo investira u preduzee onda kada je UP upravo sugerirao suprotno. Ali, to je doprinelo dinaminosti masovnog pokreta kontradiktorne orijentacije, na srednji rok, sa ciljevima Narodne vlade, naglaavajui postepeno znaaj najeksploatisanijih sektora a takoe i najsekundarnijih u odnosu na tradicionalne puteve poli tike kontrole. Videli smo da je ta tendencija prethodila odvijanju procesa tokom 1970. godine, koji je bio obeleen naglim porastom sukoba i poveanim ueem sindikalno ^organizovanih radnika. U meri u kojoj opta politika Allendeove vlade tei a uvrsti ekonomsku vlast buroazije, ostavlja joj vlasnitvo i administraciju sektora sa visokim profitom poto se radi o proizvodima koji su u vezi sa crnom berzom i krijumarenjem. Ista ta buroazija izvlai iz toga dovoljnu vlast da bi mogla da odgaa svoju ofanzivu, da bi je bolje pripremila. Naime, ukoliko due eka, utoliko vie odgovarajua demobilizacija masa koja proizilazi iz strategije UP kri u njihovu korist teren koji je predvien za napad.

72

Meutim, radikalizacija najirih sektora radnikog pokreta za kojom, nasuprot nabrojanim posledicama, tei poveana eksploatacija neostvarenih taaka programa UP, ima kao rezultat pourivanje ofanzive desnice i otvaranje istoj fronta koji prua sve jai otpor. Viegodinja tradicija borbe ileanskih radnika otkriva tada jo jasnije svoj antikapitalistiki karakter. Najpovlaeniji, ali i najorganizovaniji sektori radnike klase pokazuju tendenciju da dobiju najodlunije bitke na svojoj periferiji jer je njihova izolacija sve relativnija, a kontrola koju nad njima vri Narodno jedinstvo odrava njihovu organizovanost u odnosu na vladu. Ako ustupci koji su ovi inili buroaskim partijama pokazuju tendenciju sve veeg porasta, onda se radi o politici koja tei za tim da na drugoj strani izazove jae buenje svesti u narodnim masama o nunosti da se proces produbi u revolucionarnom pravcu. Sa ove take gledita delikatno je da se ostvari jedinstvo akcije revolucionara koja e biti manje efemerna nego u prolosti, a vie vezana za stvarnu dinamiku pokreta masa.
(Le Temps Modernes, juni 1973, br 323) Prevela Agnesa Eremija

Alain Joxe ILEANSKA ARMIJA

Vojna zavisnost od SAD Upravo u svetlu ovog pogoranja treba interpretirati znaaj amerike pomoi ileanskoj armiji. ile je bio potpisao, istina nerado, Pakt uzajamne pomoi koji su mu SAD nametnule 1952, ali je pri tom izriito odbio da poalje jedan bataljon u Koreju. ile je ipak postao povlaeni korisnik pomoi koja se dodelji vala u formi poklona (Grant Aid Programs) ako se uzme u obzir njegova veliina. On je tu bio na drugom mestu, posle Brazila, sa vie od 66 miliona dolara primljene pomoi od 19531965. godine (dakle sarno tri puta manje od Brazila), a daleko ispred Perua i Kolumbije. U istim relacijama su bile i isporuke vojnih vikova (22 miliona dolara od 19601966). U pogledu broja oficira koje su obuavali Amerikanci u SAD, ile je bio na treem mestu, iza Brazila i Perua (od 19501965. obuavano je 2.064 oficira). Meutim, do 1965. g. vrlo mali broj oficira je upuivan u antigerilske kole u Panami. Tek po dolasku Freia, ovaj vid obuke se ire primenjuje (1966. godine 198 oficira je obueno u zoni Kanala, a samo 71 u SAD) i formiraju se specijalne antigerilske jedinice (crne beretke) iako. ozbiljno uzev, ne postoji opasnost od gerile u ileu. Ova zemlja je 1966. godine primila 634.000 dolara na ime pomoi u korist akcije graanske lojal nosti", dakle isto koliko i Kolumbija. Ako bi se pokuao cifarski izraziti stepen zavisnosti ileanskih vojnih snaga od amerike pomoi, videlo bi se da je izmeu 1953. i 1965. ukupno primljena pomo u raznim vidovima (134,4 miliona dolara) predstavljala 9,7% vojnih rashoda. ile se u tom pogledu svrstava negde na sredini sa Kolumbijom (10,8%) i Brazilom (9,1%), dok se Andske zemlje pojavljuju kao mnogo zavisnije (proek od 20% za Peru, Ekvador i Boliviju). Na dnu lestvice su ,,bogate zemlje (Meksiko 0,5%; Argentina 2,1%; Venecuela 3,0%).

74

Moe se, dakle, empirijski konstatovati da stopa nerazvije nosti izgleda da odreuje volumen vojne pomoi koju imperijalizam prua u ovisnosti od napora koje ini zavisna zemlja. Ovaj doprinos u stvari neredovno kompenzira, naroit o u godinama koje su prekretnica, krtost vladajuih klasa u odnosu na oruanu snagu drave. . . . Strateka pogreka imperijalizma Ove injenice potkrepljuju sledee nae hipoteze: 1. Postoji odreena korelacija izmeu degradacije vojne funkcije i porasta znaaja novih formi proirene reprodukcije kapitala koje se zapaaju posle zavretka korejskog ,,boom -a: usporavanje razvoja, umesto koga raste uvoz i odlazak u zasenak nacionalne buroazije koja povremeno nestaje sa scene to karakterie prodore MPC ovog tipa; direktna ubrzana penetracija stranog kapitala u preraivaku industriju. U sluaju ilea, nestanak sa scene nacionalne buroazije vodio je zanemarivanju vojne mainerije, s obzirom da su vladajue klase uverene u svoju politiku vetinu da odre sistem bez veih konfrontacija. One raunaju na imperijalizam, od koga zavise sve vie i vie, da bi se umanjile posledice ove degradacije u kritinim politikim periodima (izbori, porast narodnih snaga). 2. Neprilagoenost vojske interesima vladajuih klasa (u smislu zaostajanja vojske ti odnosu na optimum modernizacije", a ne u smislu prevazilaenja, kao u Peruu) poveava se dejstvom Protivrenosti koje za vrlo kratko vreme uslovljavaju irenje dva razliita koncepta imperijalizma u Latins koj Americi: s jedne strane, Kennedyev (Kenedi) koncept povezivanja sa ostacima nacionalne buroazije i dravnim aparatom u cilju kapitalistikog razvoja usmerenog na irenje trita za narodne mase, koji je danas svuda naputen; s druge strane, koncept ko me su impuls dale transnacionalne kompanije, kakav je ostvaren u Brazilu, i koji podrazumeva maksimalnu eksploataciju radne snage, oslonjenu na vojnu prinudu, trite srednjih i viih klasa", usko ali vrlo aktivno u svakoj zemlji i, globalno uzev, dovoljno zahvaljujui regionalnoj integraciji (ALALC. Andska zona, MCC). Samo su za Kennedyevu koncepciju postojali u ileu povoljni uslovi, s obzirom na snagu narodnih pokreta koji utiu cak i na populistike programe demohrianskog tipa da se orijentiu na jasan program preraspodele. Hrianska demokratija je odnela pobedu 1964. godine zbog toga to se zavisna modernizacija pojavljivala povezano sa obeanjima preraspodele, pri emu se uostalom iskljuivala modernizacija vojske, skupa i nekorisna u toj perspe ktivi. Ali Frei stie suvie kasno: Savez za napredak je u stvari ve pokopan. Napad, iako umeren, koji hrianska demokratija

75

vodi protiv latifundista, dovodi u pitanje feudalnu komponentu bloka klasa koji se bio konsolidovao na vlasti u ileu poev od Narodnog fronta, dok razvoj monopolistike buroazije, potpuno zavisne od stranog transnacionalnog kapitala, ubrzava pokoravanje stare nacionalne buroazije koja u tekim uslovima nastavlja svoju aktivnost u nemonopolistikim granama indu strije. Obe komponente biveg vladajueg bloka duboko su izmenjene, dok vojska nastavlja da prima u svoje redove regrute iz naroda na osnovu normi graenih za druga vremena. Porudbina nekoliko polovnih britanskih mlaznih aviona (Hawker Hunters), kompromisno reenje tipino za ovu konfuznu situaciju, jedina je koncesija uinjena na liniji modernizacije vojske kupovinom kompleksnog naoruanja, liniji koja se iri u Latinskoj Americi poev od 1965, nakon eliminisanja kenedizma. Specijalne jedinice crnih beretki nemaju vremena da uvedu u armijsku instituciju nove norme. Vojska ostaje tipina Preivela forma ranije faze razvoja zavisnog kapitalizma i samim tim ona je korisnik kenedijevske koncepcije samo kao jedan od sektora populistike klijentele, pri emu raste nezadovoljstvo profesionalaca" pred razvojem koji belee latinoamerike puistike armije. Pod Freiom, moral profesionalnih vojnika je sve nii i njihovo neraspoloenje je jo vie pokolebano zbog promena u koje ih vladajue klase uopte ne pozivaju da uzmu uea. . .. Tacnazo Udruivanje profesionalnih (vie moderne opreme) i sindi kalnih" zahteva (zahtev za poboljanje plata i realnog dohotka) dovodi, oktobra 1969, do ,,Tacnazo-a. Tenkovski puk Tana" vri okupaciju svoje kasarne (kao to su studenti okupirali Univerzitet, a levi hriani katedralu, prethodne godine), proglaava za efa generala Vijoa, penzionisanog nekoliko dana pre toga zbog neoportunih izjava koje su odraavale neraspoloenje armije i istie istovremeno zahtev za poboljanje plata i bolje naoruanje. Lojalne trupe beskrajno oteu sa opkoljavanjem jedinice i izbe gavaju svaki kontakt, dok oficiri, sluaoci vojne akademije, politiari svih boja, poseuju kasarnu u kojoj oficiri rado omoguavaju tampi da ih intervjuie. Belei se prisutnost crnih be retki" za koje je teko rei da li su faisti ili ekstremni leviari. Piloti koji dobijaju nalog da uine zastraujue letove, izvinjavaju se masovno da su nazebli"; leve partije i Jedinstvena radnika centrala (CUT) upuuju apel za odbranu demokratskih institucija, a kordon kamiona gradske istoe, koje je uputio sindikat ovih radnika, titi predsedniku palatu. Pokret se ubrzo rastura nakon dobijenih uveravanja da e biti prueno zadovoljenje u pogledu plata; u isto vreme, objavljuje se vet da se kancelar Valdes nalazi u Londonu upravo radi pregovora o kupovini savremenog naoruanja" . . .

76

Upravo

ova

pukotina

omoguuje

Narodnom

jedinstvu

(UP)

Narodno jedinstvo ( U P ) iu armija da zane kretanje pravcu prelaza u socijalizam, a da pri tome

ovaj pokuaj ne bude odmah uguen u zametku snanom reakci jom hegemonistike frakcije buroazije, koja u tom trenutku nije vrsto drala u ruci armiju. Naprotiv, otmica i ubistvo gene rala Schneidera (najder) uoi glasanja Kongresa u korist Allendea, potresli su armiju i uvrstili je u privrenosti jedinim normama koje su joj preostajale u trenutku krize: Ustavu. Meutim, legalistika neintervencija ileanskih oruanih snaga u periodu od 1970. naovamo ni na koji nain ne prejudicira odgovor na pitanje da li e ovaj prelaz ,,u celini11 proi bez potresa. Nastojanje da se neutralizuje vojni faktor ne znai automatski verovanje u neutralnost vojnih snaga. Privui jedan deo armije ulevo je zajednika ambicija kako reformistike levice koja eli da izbegne konfrontaciju, tako i revolucionarne levice koja se za nju priprema. To jednostavno odraava injenicu da Narodno jedinstvo poiva na savezu klasa proletarijata i nekih frakcija nemonopolistike buroazije koje, uostalom, samo sekundarne Protivrenosti dele od imperijalizma, od koga jo uvek zavise preko njihove zavisnosti od monopolistike frakcije. U takvim uslovima, ukoliko Narodno jedinstvo ne bi uspelo da pomou dravnog aparata i zahvaljujui podrci u pojedinim sektorima koju mu prua socijalistiki sistem, ili ak pojedine evropske nacionalne buroazije, stvori ekonomske osnove koje bi ponovo uinile ovu frakciju nacionalnom buroazijom, ne bi se moglo govoriti o novom bloku koji je na vlasti, ve samo o taktikom savezu predodreenom da jednog momenta nestane. Narodno jedinstvo u tome do sada nije uspelo i pored svih napora njegovog reformistikog krila. Amerikanci, suprotno onome emu tee pojedini Evropljani, bez sumnje idu za tim da izazovu ekonomski haos, a u takvom kontekstu protivrenost izmeu proletarijata, s jedne strane, i celokupne buroazije, s druge strane, moe samo da se zaotrava. Samo ako se eli a eliminie svaka perspektiva taktikog saveza u procesu prelaza i upadne u najneogovomiji goizam, treba smatrati da je nekonfrontaja sa vojskom od 1970. naovamo pozitivan elemenat, koji jo uvek ne znai prihvatanje o strane proleterskih partija Narodnog jedinstva neunitenja buroaske drave. Armija u Narodnom jedinstvu Predsednik Allende je postepeno uvlaio oficirski kor u preuzimanje sve veih politikih odgovornosti u ukupnom procesu". Sutradan nakon preuzimanja vlasti Allende je izbegao da razbije komandni sastav, ime je eleo da ispolji obzire prema

77

profesionalnoj tradiciji. Tako je prola godina dana u toku koje se trebalo prilagoditi hijerarhiji stvorenoj pod Freiom, unosei u nju promene sarno u normalnim" trenucima, onda kada se sastajala Komisija za unapreenja i penzionisanja kadrova (Junta de Calificacion), unutar koje izvrna vlast ima pravo na jedan diskrecioni kontingent penzionisanja. Narodno jedinstvo je vodilo rauna da se odre privilegije oktroisane pod Freiom nakon Tacnazo-a u pogledu plata i davanja u naturi i obezbedio je ostvarivanje jednog zamanog plana nabavke naoruanja. Nikad dotle, od Ibanjesa naovamo, ileanska armija i karabinjeri nisu bili toliko maeni. Ceo ovaj oprezni period doveo je do toga da su, od poetka 1972, sva tri roda vojske i karabinjeri doli pod komandu pouzdanih generala (za koje se kae da su masoni) naklonjenih Narodnom jedinstvu ili, tanije, klasnom savezu koji pokuava da nemonopolistikoj buroaziji povrati odluujuu ulogu. Bilo kakvo da je raspoloenje mladih oficira koje su obuavali Amerikanci i koji su u nekim sluajevima vie nego njihove stareine vezani za proimperijalistiku monopolistiku buroaziju, taktiki je ipak odluujua uloga komandnog sastava. Vlada je ubrzo poverila vojnim linostima funkcije tzv. interventoresa u nacionalizovanim industrijskim preduzeima ili onim na putu da budu nacionalizovana. Ustanovila je sistem stalnih konsultacija na raznim nivoima, koji podstie vojne faktore da zauzimaju stavove prema vladinim projektima sa stanovita odbrane" i ukljuuje ih u odluke u vezi sa razvojem zemlje i pripremom Plana. Napokon, aprila 1972, portfelj Ministarstva rudarstva poveren je prvi put linosti iz vojnih krugova. . . . Ova vojna linost naputa vladu prilikom rekonstrukcije koja je, eliminisanjem Vuskovia sa poloaja ministra ekonomije, trebalo da omogui zapoinjanje junsko-julskih pregovora sa demohrianima. Ovi pregovori se meutim zavravaju neuspehom, dok radnika klasa, zgranuta taktikim koncesijama uinjenim u tom trenutku, koje idu do represije nekih masovnih akcija, poinje da se organizuje u industrijskim urbanim zonama peri ferije Santjaga (stvaranje kordona Maipu). Ova forma organizovanja se iri u toku oktobra, prilikom patronalnog trajka. Ona olakava faktiko udruivanje, na klasnoj osnovi, veine radnika drutvenog i vandrutvenog sektora: razliite forme organizovanja koje se tada konsoliduju da bi se obezbedile proizvodnja i raspodela (Odbor za snabdevanje i cene (JAP), kordoni, optinski komandosi) predstavljaju za neke nagovetaj institucija republike sovjeta i prevazilaenja buroaske drave. Demohriani i desnica gube u ovim dogaajima znatne politike snage, a i znatan broj biraa, kako e to kasnije pokazati martovski izbori. Konkretno mobilisan na planu preduzea, industrijske zone i mesne zajednice, veliki broj radnika-demohriana razapet je izmeu klasne pripadnosti, koju doivljava

78

u akciji, i lojalnosti demohrianina koju ispoljava i na birakom mestu prilikom sindikalnih izbora za (CUT) Jedinstvenu radniku centralu maja meseca i koju e neki od njih zadrati sve do martovskih parlamentarnih izbora, uviajui pri tom da im je dranje nekoherentno. Ulazak tri vojne linosti u vladu, krajem oktobra, oigledno omoguuje okonavanje patronalnog trajka i za neke ima znaenje pobede buroazije i srednjih klasa. Izvesno je da su ministri iz redova vojske omoguili ovim grupama da sauvaju presti nakon bitke iz koje su one izlazile poraene; ali ovaj kompromis je istovremeno omoguio da se dobije u vremenu i izbegne da prerano doe do konfrontacije, za koju radnika klasa i narodne mase jo nisu bile pripremljene. Meutim, ulazak vojnih lica u vladu u tom trenutku uinio se celom jednom krilu partija Narodnog jedinstva kao nepotrebna koncesija, pa i garancija pruena srednjoj buroaziji, koju su inae uporno nastojali da privuku. Ustupljeni portfelji bili su od vrlo velikog stratekog znaaja za kontrolu narodne vlasti: unutranji poslovi, saobraaj, rudarstvo. Uticaj ministara iz redova vojske, iako je bio kompenziran prisutnou popularnih sindikalnih lidera u vladi, izgledao je kao nov zalog uinjen od strane reformistike tendencije, a mere koje je donela ova vlada radi obezbeivanja svoje kontrole nad novim formama organizovanja narodnih masa potvrivale su takoe ovakvu interpretaciju .. . Ali 21. januara vojnim faktorima raste znaaj. Nacionalni sekretarijat za raspodelu i trgovinu oduzet je od socijalista koji su drali taj resor i poveren jednom vazduhoplovnom generalu. etiri via oficira, od kojih tri aktivna, imenovani su kao pomonici. Karabinjerima je povereno sreivanje JAP-a (Odbora za snabdevanje i cene) i oni taj zadatak obavljaju dosta autoritativno. Dva dana kasnije, ministar ekonomije Orlando Milas (KP) podnosi Kongresu nacrt zakona kojim se definie drutveni sektor proizvodnje. Nacrt predvia mogunost neodlone eksproprijacije etrdeset dva preduzea putem dekreta. Za 123 druga preduzea, od kojih je veina ve okupirana od strane radnika, u kojima intervenie" drava ili kojima samoupravljaju odbori ustanovljeni oktobra meseca, nacrt je predviao osnivanje jednog komiteta specijalnih sluajeva" kojim bi rukovodilo ministarstvo rada i za koje se nije iskljuivala mogunost vraanja pri vatnim vlasnicima oniii industrijskih grana koje nemaju stra teki znaaj za nacionalnu industriju". Nacrt zakona je predviao kompromisnu formulu zajednikog upravljanja drava-radnici-vlasnici, nazvanu integrisano upravljanje". Ovde se jasno radi o pokuaju da se, po mogunosti pre izbora, povedu novi pregovori sa demohrianima, koji teoretski ne mogu da ostanu neosetljivi na temu zajednikog upravljanja; o jo jednom pokuaju da se oko ovog nacrta okupi nemonopolistika buroazija i, razume se, da se nae reenje krupnog problema investicija koje

79

su u privatnom sektoru paralisane zbog neizvesnosti koja jo uvek preti u pogledu granica sektora koji podlee mogunosti nacionalizacije. Prisustvo vojnih lica u vladi kao predstavnika srednje buroazije vodila je otvaranju perspektive peruanizacije procesa. Sutradan, meutim, radnici kordona Maipu okupi raju etvrt i postavljaju simboline barikade. Socijalistika partija uverava da je protivna svakom vraanju koje ne ele radnici; Pokret jedinstvene narodne akcije (MAPU) se izjanjava protiv projekta; podsekretar za privredu (SP) podnosi ostavku. Razmimoilaenja u okviru Narodnog jedinstva okonana su tek poetkom februara jednostavnim odustajanjem od projekta i njegovim povlaenjem. Sadanja konjunktura Diskusija izmeu revolucionara i reformista u okviru ileanske levice koja se preteno vodi oko alternative: prioritet politikoj borbi ili prioritet bici za proizvodnju, masovna linija ili centralistika linija u voenju narodnih pokreta, ne moe se uvesti na suprotnost Narodno jedinstvo (MIR) Pokret revolucionarne levice pa ni na suprotnost KP/MIR. Protivrenost o kojoj je re postoji u svim formacijama Narodnog jedinstva i kroz nju se na politikom planu manifest uje postojanje suprotnosti izmeu interesa radnike klase i proletarijata u celini, s jedne strane, i interesa nemonopolistike buroazije, s druge strane. Interese ove frakcije predstavljaju neki elementi celine politike Narodnog jedinstva, a ne samo me haniki uzeti stavovi malograanskih organizacija Narodnog jedinstva (API, radikali). Moda svesno i taktiki, ah u svakom sluaju objektivno KP ilea je putem svoje konkretne akcije, mnogo vie nego radikali i API, koji su nedovoljno reprezentativni i kojima nedostaje autonomna snaga, uzela na sebe da predstavlja ove interese buroazije unutar Narodnog jedinstva. To je smisao njene sistematske politike traenja sporazuma sa demohrianima i ograniavanja drutvenog sektora, po potrebi i poveavanjem koncesija na koje je ionako bila spremna. Upravo to je smisao i njene politike u prilog uea vojnih linosti u procesu i njihovog dovoenja na mesta 11a nivou zadataka o stratekog znaaja kao to je raspodela. Meutim, komunisti su sebe dovodili u sv e delikatniju poziciju nakon mobilizacije i polarizacije klasa, koje su Usledile oktobra 1972. Oni su dejstvovali u ime dugoronih interesa pro letarijata kao da proletarijat ve odluujue dominira ne samo u okviru Narodnog jedinstva, ve i u celokupnoj ileanskoj strukturi, to mu omoguuje da zakljui strateki savez integriui interese pridruene buroazije; oni su tom prilikom prepustili goistikim organizacijama, levom krilu SP i ak radikalizovanim malograanskim partijama proizalim iz levog krila hrianske demokratije, kao to su Pokret jedinstvene narodne akcije (MAPU)

80

ili Izquierda Cristiana (Hrianska levica), monopol predstavljanja interesa proletarijata koji proizilaze iz realne konjunkture; srednja buroazija se nije ukljuila i pored znatnih ekonomskih kori i koje je izvukla iz ,,boojn-a prvih godina vladavine Narodnog jedinstva. Ova poveana reprezentativnost nekomunistikih organizacija nije se manifestovala sarno kroz teoretske pseudorevolucionarne stavove koji se pojavljuju na levici Narodnog jedinstva i od kojih su najtvri (aneoski" po Allendeu, koji ih je izvrgnuo podsmehu zbog nerealistinosti) mogli da budu izraeni u jednom trenutku od strane levog krila MAPU koje je imalo veinu od decembra 1972. Komunistika partija je mogla da zanemari ova prianja intelektualaca, a istorija je pokazala da postoje naini za uutkivanje Pokreta jedinstvene narodne akcije (MAPU), kao to je bio interni proceduralni potez koji je u trenutku izbora doveo na vlast beskompromisnu vladinu frakciju. Pobuna kordona" protiv Milasovog plana u februaru otvorila je ozbiljan problem. Autoritet KP pred radnikom klasom bio je doveden u pitanje od strane samih radnika. Radnici kor dona" organizovani su na bazi sindikata CUT (Jedinstvena radnika centrala) koja nikad nije bila naglaeno centralistika organizacija. Reperkusije koje su se na liniji partije prenele posredstvom odgovornih komunistikih sindikalista vodice verovatno fundamentalnoj promeni strategije koja bi trebalo da se precizira u toku narednih meseci, ali ija prva konsekvenca ve sada pada u oi: vojne linosti nisu vraene u vladu nakon izbora, to je suprotno perspektivi koju je bio otvorio generalni sekretar KP Corvalan u jednom intervjuu objavljenom decembra meseca i koji je nagovetavao da bi ova vojna prisutnost sasvim mogla da postane stalna originalna karakteristika ileanskog procesa. Vojne linosti zadravaju odgovornost raspodele, ali su od sada predmet vrlo otrih napada od strane revolucionarnih sektora Narodnog jedinstva. Protivno duhu plana koji je 10. januara najavio ministar Pokreta jedinstvene narodne akcije (MAPU) Fiores, a koji je teoretski odobrila KP pre dolaska vojnih lica u podsekretarijat Ministarstva raspodele, general Bachelet, dravni podsekretar, nastoji da svede direktnu kontrolu masovnih organizacija na funkciju saradnje, podreenu naredbama odozgo. Na dan 12. marta, nedelju dana nakon izbora, on u jednom cirkularu naglaava da grosistika preduzea nacionalizovanog sektora raspodele, koja uostalom kontroliu sarno 30% snabdevanja, treba da se uzdre da idu na ruku irenju narodnih prodavnica" i direktnom snabdevanju stanovnitva radnikih etvrti u formi kotarica za narodno snabdevanje", ve da, gdego ih ima, treba da dadu prioritet snabdevanju preko privatne maloprodaje. To je bio pokuaj da se stane na put razvoju jednog eksperimenta direktne kontrole masa nad snabevanjem, koji je predstavljao frontalni napad na interese buroazije. U toku nepunih mesec dana direktori socijalisti glavnog nacionalizovanog predu-

zea za raspodelu (Agendas Grahain) bili su opozvani u dva navrata. Na dan 31. marta, nakon formiranja novog, iskljuivo civilnog kabineta, general Bachelet je traio i postigao ostavku svih direktora nacionalizovanog sektora raspodele i njihovo zamenjivanje mahom vojnim licima. U isto vreme, osetna je sve vea mobilizacija radnika privatnog sektora raspodele u korist nacionalizacije: glavne firme su u oktobru bile zaplenjene i stavljene pod upravu radnikih kolektiva, a zatim ponovo vraene privatnom sektoru za vreme vlade Narodno jedinstvo Oruane snage. Vojna lica kojima je poverena misija snabdevanja11 a koja bi Allende, izgleda, eleo da po svaku cenu zadri na njihovim dunostima u protivrenom su poloaju i bie primorana da se direktno suoe sa nekim formama narodne mobilizacije ili da izmene politiku, ili da napuste ovu strateku taku odbrane interesa buroazije. Na prvi pogled izlazak vojnih lica iz vlade izgleda nesumnjivo kao rezultat uspeha na izborima, ali i sami izbori su plod nivoa svesti i borbenosti masa, pa prema tome objanjenje ovog odlaska i injenicu da KP danas govori o borbi protiv reformizma 11 (intervju Corvalana u Chile Hoy, aprila 1973) treba, dakle, situirati na nivo klasne prakse, koja izmie izbornoj kombinatorici. Izbori su pokazali da je Narodno jedinstvo, u Santjagu u svakom sluaju, izgubilo srednje, a proirilo svoj uticaj na eksplo atisao klase. Ono je takoe dobilo i veliki broj glasova seoskog stanovnitva. Savez demohriana sa profaistikom desnicom naruava populistiku bazu Freiove partije. U takvim uslovima privlaenje srednje klase je oteano, ali privlaenje radnika-demohriana se odvija potpuno nezavisno od pregovora na nivou aparata. Komunistika partija je, izgleda, bar za sad, odustala od toga da dovede do kraja svoje pregovore sa demohrianima koji gube na znaaju, i ona se priprema za eventualnu konfrontaciju koju e, van svake sumnje, maksimalno nastojati da izbegne. U moguoj konfrontaciji koja se ocrtava ne bi se vie radilo o puu, ve o graanskom ratu. Vojska verovatno nee biti jedinstvena. Nejedinstvo u njoj je danas vee nego ranije s obzirom na aktivno uee njenih pojedinih lanova u procesu", pa i unutar reformistikog krila. Ona je, pored toga, optereena brojnijim i politiki budnijim ljudstvom nego pret hodnih godina . . .
(Les Temps Modernes No 323) Prevela Vera Smiliani

6 Marksizam u svetu

81

82

RAZMIMOILAENJA LEVICE

Dvadeset etvrtog i 26. novembra 1972. godine, u vreme odravanja Drugog nacionalnog susreta Hriani za socijalizam, organizovan je u Santjagu razgovor za okruglim stolom predstavnika svih partija levice, u kojem je razmatrana tadanja situacija u ileu. U razgovoru su uestvovali: Mireya Baltra, lan Centralnog komiteta Komunistike partije i bivi ministar rada; Hernan del Canto, predstavnik Socijalistike partije i generalni sekretar vlade; Miguel Enriquez, generalni sekretar MIR-a; Bosco Parra, predstavnik hrianske levice i Jos Antonio Viera Gallo, predstavnik MAPU-a. (Diskusije poslednje dvojice nisu obuhvaene ovim tekstom.) Ovaj razgovor za okruglim stolom daje pregled dvogodinje akcije vlade Narodnog jedinstva. Hernan del Canto: . . . Postaviemo tri sutinska pitanja u raspravi o revolucionarnom ileanskom pokretu : 1) Kakvog je karaktera sadanja vlada? 2) Kakvog je karaktera njen program? 3) Kakvog je karaktera savez na koji se oslanjaju vlada i njen program? Saglasni smo u tome da narodna vlada ima kao osnovnu pokretaku snagu radniku klasu. Ova vlada je sebi postavila politike i revolucionarne zadatke, u sutini vezane za dve grupe programa: 1) izvriti sve one demokratsko -buroaske zadatke koje buroazija delom zbog svoje direktne zavisnosti od imperijalizma, a delom zbog toga to je ona u ileu jedna nerazvijena

klasa nije bila u stanju da izvri; 2) kombinovati ove demo kratsko-buroaske zadatke sa zadacima koje su sebi postavili socijalisti, otvarajui put izgradnji socijalizma u ileu. U pitanju su, dakle, jedan program ijedna vlada, kojima je osnovni pokreta radnika klasa, a koji se oslanjaju i na odreene krugove sitne buroazije, krugove koji su sebi stavili u zadatak da se bore za interese radnike klase. ileanska vlada nije vlada koja je sebi postavila zadatak ostvarenja istog" socijalistikog programa. Miljenja smo da takav programme iscrpljuje sve mogunosti revolucionarne borbe koje postoje u ileu. Drugim reima, ne mislimo da e, a ko jednom program vlade i bude ostvaren, i svi revolucionarni ciljevi biti ostvareni. Oigledno je da je na osnovni cilj potpuno osvajanje vlasti i izgradnja socijalizma. Vlada je samo taktiko sredstvo u ostvarivanju ovih strategijskih ciljeva. Program vlade ima, dakle, tranzitorni, prelazni karakter, i to taktiki, jer ima za cilj da usadi korene socijalizma, da osvoji svu ekonomsku i politiku vlast i daje u ruke radnikoj klasi. Karakter saveznitva unutar Narodnog jedinstva i vlade ne moe se sasvim shvatiti ako se prethodno ne razmotri razvoj politike situacije u ileu. Poev od 1940. i 1942. godine ileanska radnika klasa je postajala sve brojnija, do ega je dolazilo usled razvoja industrije. Ova radnika klasa je istraila mogunosti i stvorila uslove za povezivanje sa drugim politikim snagama. To saveznitvo je radnikoj klasi potrebno da bi ostvarila svoje ciljeve, odnosno, da bi ostvarila svoj aktuelni program. Nikada radnika klasa u ileu nije prestajala da istrauje mogunosti saveznitva sa drugim politikim snagama, uvek sa namerom da olaka ostvarenje svojih revolucionarnih i socijalnih ciljeva. Uostalom, i istorija svetskog revolucionarnog pokreta je puna primera povezivanja radnike klase i drugih politikih snaga. Svoje saveznike radnika klasa nalazi meu odreenim slojevima sitne buroazije, koji su, zbog pojaane pauperizacije (uzrokovane ekonomskim tekoama), pretvoreni u siromanu srednju klasu. Ovi slojevi su dovedeni u situaciju da svoje ciljeve i interese zamene ciljevima i interesima radnike klase. Saglasni smo u pogledu znaaja saveznitva unutar Narodnog jedinstva, i to saveznitva radnikih partija i partija sitne buroazije. Mi hoemo da ojaamo ovo saveznitvo, da ga razvijemo, da u redove sitne buroazije uvedemo prolejersku ideologiju. Za nas je proces transformacije, preobraaja ilea jedan proces koji se ne prekida. To nije proces koji se odvija u etapama, iako je oigledno da on doivljava plime i oseke, uspehe i neuspehe. Zato, uostalom, ne priznati, gledano sa lenjinistikih stanovita, da radnika klasa nikada nije preputala mogunosti, naravno u veoma ogranienim uslovima, da ini taktike ustupke, da bi

84

sebi omoguila ostvarenje svojih stratekih ciljeva. U pitanju je jedna bitna stvar za svakog marksistu-lenjinistu : apsolutna neophodnost postojanja povoljnog odnosa drutvenih snaga, kako bi se naneli ozbiljniji udarci neprijatelju koji se suprotstavlja ostvarenju revolucionarnih socijalistikih ciljeva. Nema, dakle, opasnosti da se bude ,,pobeen ako radnika klasa, sasvim svesna svojih osnovnih ciljeva osvajanja vlasti i izgradnje socijalizma, uverena u mogunosti svoje i svojih saveznika, doe u odreenom trenutku do uverenja da je neophodno uiniti korak nazad da bi se potoni bolje napredovalo. Mi se ne odriemo ovog lenjinistikog stava. Odricanje od ovoga bilo bi za nas odstupanje od naunog karaktera marksizma i istorijskog revolucionarnog iskustva .. . Ne bih ulazio u detalje, izuzev o jednom pitanju. Nije dovoljno da sredstva za proizvodnju preu iz ruku kapitalista u ruke drave. Neophodno je dati pravu vlast radnikoj klasi, koja sama moe da oivi i vodi drutveni sektor ekonomije, odnosno ekonomiju i zemlju u celini. Naravno, sasvim je sigurno da smo jo uvek daleko od obezbeenja takve vlasti radnike klase koja bi nam omoguila da proglasimo prelazak kapitalistike, buroaske drave u proletersku dravu, narodnu i revolucionarnu. Ali smo, ipak, uveli nove oblike radnike vlasti, neophodne etape u stvaranju nove drave. Ba zbog toga mi pridajemo veoma veliki znaaj svakoj aktivnosti koja ima za cilj stvaranje organa vlasti. Zbog toga mi pridajemo veliki znaaj i pojavi optinskih commandosa, kao instrumentu vlasti koji je danas tek u zaetku, kao instrumentu vlasti radnike klase, jer je ta klasa baza i razlog ovoga procesa, ove vlasti, ovoga programa, koji elimo da ostvarimo i da pri tome ne odstupimo ni od ega to on sadri. Nemamo vremena da ovde opirnije govorimo o bitnim tekoama koje prate ovaj proces, kako o unutranjim tekoama koje su oigledne, tako i o tekoama koje dolaze spolja. Ipak, elimo da kaemo re-dve i o ovome. Mislimo da postoje ljudi, kojih ima i u ileanskom revolucionarnom pokretu, koji loe procenjuju znaaj potekoa koje prate na proces, koji nauno ne ocenjuju znaaj politike neprijatelja socijalizma, koji ne poznaju ulogu imperijalizma u naoj zemlji, koji ak naginju ka tome da potcene ove tekoe i koji se zadravaju samo na tome da vrlo glasno govore o uinjenim grekama, deformacijama, ustupcima. Mislimo da je ravo analizirati proces koji se odvija u ileu samo u ovim okvirima. Mi treba da razmotrimo sve prepreke koje stoje na putu i koje ometaju proces preobraaja ilea, treba da analiziramo i sagledamo snage neprijatelja ovoga procesa i da razumemo protivurenosti

85

koje postoje unutar buroazije, da sagledamo puteve kojima buroazija nastoji da ponovo uzme bar izvrnu vlast u svoje ruke i taktiku kojom se ona slui da bi nas spreila da do kraja ostvarimo revolucionarni proces koji smo zapoeli. Dogaaji iz septembra i oktobra ove godine, uostalom kao i svi dogaaji koji su se odigrali u poslednje dve godine, oigledna su potvrda injenice da neprijatelj zaista raspolae velikom snagom, da dri u svojim rukama veoma znaajne instru mente vlasti, da raspolae rezervama ak i u sektorima gde ne bi trebalo da ih ima i da, prema tome, u odreenom trenutku ileanskog procesa nanosi snane udarce revolucionarnim snagama i narodnoj vladi. . . Mireya Baltra: Kada u revoluciji uestvuju milioni ljudi i kada sukobljavanje ideja oivljava politiku borbu, moglo bi izgledati kao da postoji jedna nova osobenost procesa koji se odvijaju u ileu to da oruane snage ine vladu zajedno sa radnicima, proizvoaima, i to vladu, ponavljam, iji je program antiimperijalistiki. Ono stoje sigurno to je da treba da objasnimo ono to se dogodilo i, ako hoemo da budemo dosledni, da u analizi zadrimo nauni pristup, da budemo marksisti, mi moramo sami sebi da postavljamo pitanja o svemu onome to se dogodilo i da tako doemo do jedne potpune i fundamentalne analize. To e nam omoguiti da razumemo dogaaje iz septembra i oktobra, a mi moramo da imamo u vidu prirodno nastojanje reakcije i imperijalizma da nas udalje sa osvojenih pozicija i da nas ponovo vrate na revolucionarne akcije, koje je narodna vlada nepovratno prihvatila. Imperijalizam i reakcija nisu prihvatili da odu sa vlasti kao to neko ode na krai ili dui odmor. Udaljeni sa kljunih pozicija vlasti, oni se grevito dre za delie, ostatke vlasti kojima i danas raspolau, kako bi oteali klasnu borbu. Ova je borba zapravo borba za vlast. Ali, sve ovo ukljuuje, takoe, i nau sopstvenu samokritiku. Kakva bismo revolucionarna klasa bili ako bismo ruiasto prikazivali jedan buran, nesvakidanji, novi proces, kada bismo govorili da naih greaka nije bilo. Ove greke su uinjene i ne mogu se zanemariti. Objasnieino kako ih mi, komunisti, vidimo. Mislimo da je ovo to se dogodilo rezultat greaka ui njenih u Narodnom frontu. Platili smo neke vlastite greke. Ima slabosti unutar Narodnog jedinstva, sporosti da se uskladi najvie politiko upravljanje sa narodnim pokretom, postoje razlike u miljenjima o odreenim pitanjima. Ove razlike u stavovima treba prevazii, one nas primoravaju da u svo m jedinstvu budemo vri, konkretniji i efikasniji u odlukama koje donosimo. Mislimo da nedostaje jasnija politika u odnosu na srednje slojeve. Za te slojeve vlada je uvela odreene mere na primer, slubu

86

komercijalnog predvianja namenjenu trgovcima. M islimo da su prevoznici i vlasnici autobusa bili uvueni u policijski aparat upravo zato to nam je nedostajala jasnija politika u odnosu na srednje slojeve. Program koalicije Narodnog jedinstva, izraen pre naimenovanja druga Predsednika, jeste jedan fundamentalni program, koji oznaava etapu antiimperijalistike, antioligarhijske i antifeudalne tranzicije. Reenja razliitih problema koji se odnose na srednje slojeve, ispisivali smo crvenim slovima. Ba te, srednje slojeve ne bismo smeli da na tanjiru prinesemo reakciji, imperijalizmu. Kod ovoga me inspiriu rei Fidela Castra, koji je, ako se dobro seam, rekao da se jedna revolucija vodi da bi se okupile snage i da se milioni ljudskih bia ukljuuju u nju, i da mi treba da iupamo iz protivnikovog tabora snage koje su nam neophodne, kako bismo revoluciju mogli da vodimo na irem planu, sa mnogo ljudi, uz mnogo revolucionarne svesti. Mislimo daje ekstremna levica nanela mnogo zla revolucionarnom pokretu. Mislimo takoe da nismo uinili sve to je trebalo da uinimo, to jest nismo vodili ozbiljniju ideoloku borbu protiv stavova leviara-ekstremista. Takoe smatramo da unutar MIR-a postoje revolucionari koji imaju potene stavove, ali da se pozicije ekstremne levice, pozicije sitnoburoaske revolucionarnosti, mogu opisati na sledei nain: ekstremni leviar ili sitnoburoaski revolucionar reaguje kao neko ko bi ujutro otvorio prozor i ugledao sunce revolucije, a zatim bi, zaslepljen tim suncem, hteo sve da uini u roku od samo dvadeset etiri asa, podreujui se tihoj, doslednoj rukovodeoj ulozi radnike klase. Mislim da je krajnja levica zaslepljena suncem revolucije, da sama treba jo da sazreva, da bi trebalo preciznije da shvati i objasni odreene procese. Tek kada bismo ujedinili snage i potvrdili pozicije proletarijata, i ako bismo osvojili i druge slojeve u drutvu, bili bismo sposobni da onemoguimo glavnog neprijatelja, koji se spretno kree ak i unutar ileanskog naroda. Tako je trajk poslodavaca i kapitalista voen u okviru velike imperijalistike ofanzive protiv naeg bakra u stranim morima. trajk poslodavaca onemoguio je ostvarenje velikog antiimperijalistikog nacionalnog jedinstva. CIA mobilise. CIA pravi planove. Imperijalizam nee ovde postii ono to je postigao u Brazilu ili u Boliviji. Imperijalizam igra ovde na svoje odreene karte, u svakodnevnom sukobljavanju, koje mi revolucionari treba da preivimo. Treba da vodimo ideoloku borbu protiv ekstremne levice, jer mislimo da ona naruava veze koje su uspo stavljene izmeu naroda i narodne vlade. Istina je a to treba iskreno rei da postoji unutar koalicije Narodnog jedinstva i sme vlade izvesni desniarski oportunizam. Zbog njega smo, na primer, ostavili suvie vremena neprijatelju. Problem slobode

87

i demokratije mi nismo pokretali, ali smo omoguili reakcionarima da od toga naprave svoj barjak, povod za borbu u apstraktnom. Naprotiv, miljenja smo da sloboda i demokratija, kao konkretni problemi koji se raaju u drutvu, pripadaju kao iskljuiva zaostavtina revolucionarnim snagama radnike klase. Osim ovoga, nailazimo na ozbiljne slabosti u sindikalnom pokretu. Kopneni prevoz, trgovci, sitni industrijalci tu lee odreeni problemi. U celoj zemlji ima pedeset hiljada kamiona, od toga 12 hiljada kontrolie Vilarinova organizacija21, a o ovome su sve partije Narodnog jedinstva govorile krajnje povrno. Videli smo da je od ivotnog interesa analizirati znaaj raspodele i trgovine u revolucionarnom procesu. Mogli smo da ih bolje kontroliemo, posebno mi koji smo u vladi, a imamo vlast kojom se i koristimo da bi uticali na ideologiju radnika i naroda. Zato ne bismo bili sposobni da stvorimo nau vlastitu organizaciju u transportu i trgovini? Mislimo da je do sada nedovoljno uinjeno, jer i dalje stojimo na pozicijama reakcije i imperijalizma. Sa trgovcima je isto tako ilo. A sitni industrijalci? Zato bi oni bili na strani imperijalizma, ako im program Narodnog jedinstva daje sve potrebne garancije? Ovde se gubi iz vida osnovni cilj. a to je: ojaati drutveni sektor u ekonomiji, obnoviti disciplinu kod radnika, u procesu rada, da bi se izgradili veliki industrijski kompleksi koji bi proizvodili sva dobra koja se od njih mogu oekivati. Umesto ovoga, dolazimo u situaciju da se vri eksproprijacija malih preduzea koja zapoljavaju osam, deset, etrnaest ili dvadeset radnika, i koji, u krajnjem sluaju, i nisu deo proletarijata, jer je jezgro proletarijata u rudnicima, tekstilnoj industriji, metalurgiji i ono jedino moe da bude nosilac revolucionarnog procesa. Mislimo da su ba tu nae glavne slabosti. Ali postoji jo jedna slabost na planu ideoloke i politike borbe na svim front ovima . . . Faizam je najvea opasnost, a on je, drugovi, ovde u ileu krenuo krupnim koracima. On mobilie mase, sukobljava ih sa radnikim partijama. Nema sumnje, zahvaljujui svojoj organizaciji radnika klasa je sposobna da pobedi faizam, kao to je ve do sada spreavala izvesne puistike akcije: a to je uspevala ne reima ve velikim, neprekidnim i sva kodnevnim angaovanjem masa, angaovanjem koje se ne ispoljava samo u manifestacijama, ve i u injenici, na primer, da kada su gazde zvale na ovaj antipatriotski trajk, nijedna grana industrije nije bila paralisana. Naa radnika klasa je izvanredna armija, veoma disciplinovana, pa mislimo da je ova promena vlade pomogla na prvom mestu u tome da se izigraju puistiki

21

Predsednik sindikata vlasnika kamiona, koji je otpoeo trajk.

88

planovi. Ba je akcijom sme radnike klase odlueno da se oruane snage uvedu u sadanju vladu. Hernan je rekao: Za nas je to prolazno stanje." Razmotrimo to. Moda to nije prolazno stanje. Analizirajmo. Da li se odigrala ili nije promena u mentalitetu oruanih snaga? U intervjuu od 2. novembra general Prats je rekao doslovno ovo: Sada to nije vie proletarijat, ve grupa pripadnika slobodoumnih profesija i vlasnika, koji uglavnom vode ka opoziciji i otporu. Ova grupa ima podrku parlamentarne veine, a podrava je najuti cajniji deo sredstava komunikacija. Samo tako se moe razumeti Vanost psiholokog pritiska koji se vri na armiju i objasniti zato su najgrublji udarci upueni onome ko komanduje ovom institucijom." Prats dodaje: Ovda je vlada koja je dola na vlast krajem 1970. godine i koja ostaje na vlasti do 1976. Nije bilo prekida u ovoj vladi. To je ustavna vlada koja ima legitimno pravo da sprovodi svoj program, i predsednik Allende proiruje ovaj program potujui ustav i zakone." Kada ga je novinar upitao da li snage armije pod ravaju program koalicije Narodnog jedinstva, da li su saglasne sa uspostavljanjem socijalizma, general Prats je odgovorio: ,,Ja sam vojnik i nemam prava da zauzimam odreeni stav. Sam narod je prihvatio taj program i kao vojnik ja treba da ekam da vlad a taj program sprovede u ivot." Dakle, ovaj program je 1) antiimperijalistiki, 2) antioligarhijski i 3) ant(feudalni i omoguava razvoj drutvenog sektora, omoguava eksproprijaciju velikih nekretnina, omoguava jaanje pozicija radnike klase. Reakcija u ileu eli graanski rat, ona ne eli martovske izbore. Njena beznadena borba je zavaravanje. Ona eli da nas gurne u sukob; mi znamo da su radnici u stanju da predvide sukob i da sa odreenih ideolokih pozicija preuzmu vlast, spreavajui time graanski rat. ini nam se da je to ispravno gledite. Ali, ako u jednom odreenom trenutku, po udi revolucionara, faizma i imperijalizma bude stvorena konfliktna situacija, niko u ovoj zemlji nee ostati skrtenih ruku. Zato bismo morali da razmahuje mo pitoljem da bi pokazali da smo revolucionari? Mi emo ga iskoristiti i znaejno gde da naemo oruje kojim e narod obraniti svoju revoluciju. Ovo je injenica koju podvlaimo. Mi, komunisti, nismo reformisti, ne plaimo se sukoba; elimo da ga izbegnemo jer on nosi sobom nepotreban graanski rat, koji e podeliti nadvoje nau zemlju. Ali, ni u kom sluaju, a to treba svi da znaju, mi, revolucionari, neemo ostati skrtenih ruku teoriui. Znaemo da budemo na visini patriotskog zadatka koji nam u tom asu namee revolucija . . . Miguel Enriquez: . . . ta se dogaa u ileu? Kakav je razvoj dogaaja u poslednje dve godine? Kakva je naa politika i kakva nam se per-

spektiva ukazuje? Moraemo da odgovorimo i na neka tvrenja, posebno drugarice Mireye Baltre. Na poetku istiemo daje nemogue i pokuati da se razume situacija u ileu, ako se pri tom igra reima, slui uproenim tvrenjima. Politika saveznitva klasa ne ostvaruju se na papiru. Ne postavlja se pitanje da li mi elimo ili ne elimo da pridobijejno srednje klase, ve kakvu politiku vodimo da bismo te klase pridobili. Nije dovoljno rei da unutar ovog saveznitva postoje potproletarijat i siromani, treba znati kako siromane pridobiti za ovo saveznitvo. Ovo, u sutini, znai da se ne moe zanemariti ideoloka diskusija i da se ne moe izlagati odreena politika i razumeti ono to se dogaa igrajui se reima, pa makar one bile i simpatine i vatrene. Treba nam malo strogosti, samo kritinosti. Smatramo sebe marksistima-lenjinistima. Iz marksistiko-lenjinistikog uenja izvlaimo osnovne postavke, na osnovu kojih moemo da razumemo ta se deava. Nije neophodno pribegavati neobinim odlikama jednog procesa. Nije neophodno traiti drugorazredne odlike da bi se pokazalo da j e taj proces kompleksan, veoma bogat i dinamian. Svi revolucionarni procesi imaju takve odlike. Problem je definisati tano zahvaljujui ovim osnovnim postavkama i ne ocenjujui previe strogo ono to se deava. Jedna od osnovnih postavki marksistiko-lenjinistikog uenja sastoji se u tome da se odrede odlike, karakteristike perioda. Zahvaljujui ovoj osnovnoj postavci mi smo u mogunosti da okarakteriemo ovaj period kao predrevolucionarni. Smatramo da je ovaj period poeo 4. septembra. Predrevolucionarni period je onaj u kojem se u istom trenutku dogaaju dve pojave. S jedne strane, duboka kriza vladajue klase, koliko sme klase toliko i njenih politikih predstavnika, i, s druge, rastua mobilizacija unutar naroda, samosvest i orga nizacija slojeva avangarde. Ovo je postojalo i pre 4. septembra i iskristalisalo se u jednom odreenom trenutku, u vreme vlade Narodnog jedinstva. ini nam se da bi posmatrati vladu kao predmet, kao cilj samoj sebi, znailo napustiti stavove klase. Jedan predrevolucionarni period je upravo otpoinjao; ojaali su pokreti masa, srednjih slojeva, siromanih, seljaka, radnika. S jedne strane, radnika klasa kao pokretaka snaga nije samo poveala svoju aktivnost, ve je podigla na vii nivo i svoju sposobnost organizovanja, organizacije i svoj nivo svesti. U isto vreme, u deceniji od 1960. do 1970. godine, radnika klasa kao dominantna Idasa i njene partije, koje su predstavljale njene osnovne interese, bile su u krizi. Ovim se objanjava postojanje dveju kandidatura za vladu 4. septembra. Jer, nije samo uz pomo naroda koalicija Narodnog jedinstva dola na vlast. Naravno da je ovo najvanije i da je u ovome sutina, ali treba razmotriti isto tako i krizu vladajue klase. ta jo karakterie jedan predrevolucionarni period? Kriza, kolebanja, a i razdor unutar sitne

90

buroazije. Ovo bi otprilike bilo ono to se dogodilo od 4. sep tembra. Za sada, zadraemo se na pokuaju da na realnost prime nimo jedan zamiljen model; za svakog revolucionara radi se o tome da se ubrza preobraaj ovog predrevolucionarnog perioda u revolucionarni, to bi omoguilo preuzimanje vlasti. Da bi bilo jasnije, da objasnimo jo da ovde nije u pitanju revolucija van zakona, da se ne radi o oruanoj revoluciji ili revoluciji bez oruja, niti o tome da li treba uzeti oruje u ruke ili ne; problem je u tome da treba preuzeti vlast, uvesti novu revolucionarnu vladu radnika i seljaka, zavesti diktaturu proletarijata. To bi bio na glavni zadatak u predrevolucionarnom periodu. A da li e on biti ostvaren ili ne, ne zavisi od evolucije razliitih faktora, ve, u sutini, od pravca kojim su krenule i uloge koju su primile na sebe snage politike avangarde. A oni koji pretenduju na to da su avangarda, njima prevazilaenje ove predrevolucio narue situacije treba da bude zadatak. To je problem koji se postavlja od 4. septembra, a uz neke dodatne potekoe jo od 1971. godine. Ba zbog toga pitanje je kakav je na stav ta treba uraditi, ili ta je trebalo uraditi? Sigurno je da je trebalo isticati ulogu vlade kao monog sredstva koje treba da ojaa pozicije radnike klase. Niko ne sumnja u ovo. Sigurno je da je vlada Narodnog jedinstva uvela nove demokratske slobode, otvorila put iroj mobilizaciji masa, njihovoj organizaciji, da su uinjeni brojni napori da radnika klasa ostvari potpuni progres. Ovo ne izaziva nikakvu sumnju i nije u pitanju krajnje ekstremistiki orijentisana levica koja ne ceni vladu. Naprotiv, ona je ceni i potovae je vie od reformista. Ova ultralevica, koju mi nazivamo revolucionarnom levicom unutar Narodnog jedinstva ima uostalom grupa koje zastupaju isto miljenje smatra tu vladu ne kao birokratsko sredstvo ili, kako ga neki nazivaju, kao superstrukturu, ve kao sredstvo koje se stavlja u slubu mobilizacije naroda i koje bi imalo za osnovni cilj jaanje pozicija radnike klase, to bi dalje omoguilo nanoenje ozbiljnijih udaraca neprijatelju i okupljanje progresivnih snaga. Kako se moe izvriti okupljanje tih snaga? Da li bi to bilo mogue podelom ministarskih resora razliitim partijama, ili uspostavljajui veze sa demokratskim hrianima u jednoj vojnoj vladi? Gde se vri okupljanje ovih progresivnih snaga ako ne u samom pokretu masa? ta je, dakle, trebalo uraditi? Ono to mi upravo govorimo ovde, i to je, uostalom, bilo ispisano u programu Narodnog jedinstva, jeste potreba sjedinjavanja razliitih drutvenih slojeva. Trebalo ih je istinski sjediniti, koristei okolnosti koje nam je sam proces borbe klasa pruao. Konkretno, bilo je u pitanju

91

pokretanje ovog instrumenta radi poveavanja borbe naroda, usmeravajui ovo angaovanje naroda, ali ne da bi se ono uspo rilo, paralisalo, razorualo, povelo ka izdaji, dovodilo u nedo umicu; nije se ilo ni ka tome da se ideoloki ugue razliiti oblici borbe koje je narod prihvatio, da bi se ilo ak do policijskih represalija. ta smo mi oekivali od ovoga pokreta masa? Odbranu neega ispravnog, odbranu stabilnosti vlade. Ako vlada, sa predsednikom Allendeom na elu i programom Narodnog jedinstva nema uspeha, ni revolucija nee uspeti. Kakvo rukovodstvo je imalo prevagu 4. septembra? To kaemo jasno i bez oklevanja, otvoreno: prema injenicama, prevagu je imalo reformistiko rukovoenje. To ne znai da je vlada u celini bila reformistika, ali reformistika struja je pre ovlaivala. Kakva je bila konkretno opta politika vlade? Na ekonomskom planu, sigurno je da su preduzete odreene mere, da je izvrena eksproprijacija nekih preduzea, da se otilo dalje u pro cesu agrarnih reformi, da su naneti udarci imperijalistikim interesima. Ali bilo je ozbiljnih greaka, zbog kojih je nastala teka inflaciona kriza, zbog kojih je dolo do nedovoljnog snabdevanja zemlje, to nas je sve udaljilo od naroda. Sigurno je da je poveana proizvodnja, ali je ogroman deo proizvodnih snaga ostao u rukama privatnika. Dolo je do poveanja vika, koji je ostao u rukama buroazije. Ona je morala da znatno investira da bi poveala proizvodne kapacitete i odgo vorila poveanoj potronji, koja je i sama uzrokovana poveanjem proizvodnje i zaposlenosti, kao i poveanim zapoljavanjem nezaposlenih. Trebalo je kontrolisati ovaj viak i primorati buroaziju da investira. Ali, vlada nije uinila nita od svega toga i buroazija nije investirala; ovako sagledan ovaj problem se redovno javljao u svim ekonomskim odnosima. Proizvodnja se poveala, ali je potronja nenormalno rasla i viak proizvoda nepravedno je ostajao u rukama buroazije, koja je presekla ekonomski ciklus. Iz politikih razloga ona nije investirala, i otuda je proistekla inflacija, a i ozbiljna nestaica proizvoda. iroke narodne mase su bile razoarane. Izvesni slojevi buroazije su ojaali. Tako su stvorena razmi moilaenja, koja dovode u pitanje efikasnost politike . . . Moram da kaem da su se unutar vlade javljali usamljeni pojedinci koji su iznosili svoje kritike primedbe ve u aprilu 1971. godine i davali svoje predloge za reenje izvesnih problema; smrt Pereza Zukovitcha odloila je za kasnije reenje ovoga. Uostalom, mi ne posmatramo pokret Narodnog jedinstva i vladu kao neto jedinstveno. Rei da su sve to bile greke i ne rei nita vie, znailo bi mirenje sa postojeim stanjem, priznavanje sopstvene slabosti,

92

obeleje postojanja onih koji ne okupljaju snage ba tamo gde se one zaista nalaze i koji bi hteli da ih nau po hodnicima zgrade Kongresa, uz pomo smicalica i politikih podvala. Na politikom planu, pitanje je ta je uinjeno nasuprot dravnom aparatu? Reeno nam je da se obeleje ovog procesa sastoji u tome da nalazi oslonca u zakonitosti, ustavu, pravdi, koje je ustanovila vladajua klasa. Ozakonjena mudrovanja mogu biti korisna sredstva. Neemo odbaciti sva zakonita sredstva. Rukovodstvo MIR-a, kao, na primer, Front revolucionarnih radnika, koristi sindikalne zakone, sindikalnu organizaciju, ali mi ne moemo da prihvatimo zakonska ogranienja. Mi treba da razvijamo nae angaovanje masa, nae veze sa narodom. Teoretisalo se dosta o poreklu zakona, o injenici da su izabrani predstavnici naroda nametnuli izvesne zakone ileu. Istina je a nijedan zakon na svetu nije pao sa neba. Svi zakoni stvoreni su unutar klasne borbe i predstavljaju norme koje je buroazija uvela da bi stvorila odreenu ravnoteu klasa i ovladala njima. Oigledno je da su unutar ovih normi uinjeni izvesni ustupci radnikoj klasi. S druge strane, kau_ nam da je drava kapitalistika, da treba da bude izmenjena. ta je uinjeno sa dravnim ureenjem? Pothranjivano je kao feti, nije suzbijano. Potinili su pokret masa da bi i on uao u okvire zakonitosti, koje dravni aparat namee. Dravni aparat je instrument ugnjetavanja i uguivanja naroda. Ovaj aparat trai nain da odri izrabljivanje i ugnjetavanje manjine nad veinom. Sasvim je druga stvar nain na koji emo okupiti potrebne drutvene snage, da bismo bili u mogunosti da izvrimo neophodne izmene i da bismo izbegli postojea ogranienja. Ovo, uopte, nije problem ,,ultralevice, koja eli da sve izmeni, sredi za dvadeset etiri asa. Mi ve imamo mnogo vie od dve godine za nama. Ono to mi traimo jeste da se odrede putevi razvoja, da se oznae, igou neprijatelji, da se glasno kae da je dravni aparat, takav kakav je danas, neprijatelj naroda. Kau: Ultralevica hoe dekretom da raspusti dravni aparat. Nikada nismo tako postavljali problem. Ono to treba uiniti jeste objaviti narodu da je dravni aparat neprijatelj. Treba da kaemo istinu narodu. U svakodnevnoj borbi, dan po dan, osea se teina birokratskog dravnog aparata. Nije problem raspravljati o visokoj vojnoj birokratije koja ini deo buroaskog dravnog aparata. Da ii su oruane snage saveznice revolucije? Da li je to armija koju narod treba da ima? Mi treba da ukljuimo vojnike, podoficire i druge ali u ta? Da li treba da im pomognemo da se smeste na vrh birokratskog dravnog aparata a da prethodno nije razgovarano sa njima o izvesnim programskim takama, o njihovom saveznitvu sa narodom? Na odgovor na ovo je ne.

93

Jer, ako imamo u vidu izjave jednog generala, kao to jedan od prethodnih diskutanata uinio, zato ne bismo izjavu generala Brava? Mi smo svi proitali naredbe koje izdao i kojima je traio osloboenje fabrika koje su bile sednute.

to je istakli je on zapo-

Zar ne bi nai odnosi bili bolji kada bi se zasnivah na veem angaovanju naroda, na jednom programu, na jednoj politici u pogledu oruanih snaga? Razmotrimo drugi problem koji je pokrenuo jedan na drug: kakva su danas obeleja politikih sukobljavanja, na koji nain smo se postavili prema demohrianima u ove poslednje dve godine. O ovome je govorio Yungue, voa populistikog faistikog krila, na stadionu ilea i na prvim stranicama novina. Ultralevica? Ne, to su bile reformistike struje koje su, jo jednom ponavljam, izmeale narod i studente, iji je voa Yungue danas na elu desnice . . . Koja su, po naem miljenju, obeleja politikih sukoba? To treba da kaemo narodu u kojem, upravo sada, traimo saveznika. Ne treba da ga varamo, da ga ideoloki obezorua vamo, to je do sada uporno injeno. O pitanju odnosa vlade i naroda, dolo je do podele u narodu. Najzad, najlake je rei da su siromani" saveznici Narodnog jedinstva. Oni to nisu. Nije dovoljno rei da je u pitanju saveznitvo radnika i seljaka. Treba govoriti o saveznitvu industrijskog i agrarnog proletarijata sa siromanima iz sela i gradova. Nae drutvo sadri danas jednu komponentu koja nije postojala ni u kojoj drugoj drutvenoj zajednici. Siromani iz gradova nezaposleni, poluzaposleni, sitni ulini prodavci i drugi jesu saveznici revolucije. Apsolutno je neizbeno da politiki program obuhvati reavanje njihovih problema. Sigurno je da je u jednom trenutku pokuano da se stihijski; na brzinu, izvri eksproprijacija malih fabrika. Nije u tome problem. Ono to je neophodno uraditi jeste izgraditi politiku za sitnu i srednju industriju, za radnike koji su izloeni najeoj eksploataciji, ak jednoj nadeksploataciji, koja je ovde jo okrut nija no u krupnoj industriji. Sutinski, vlada nije vodila nikakvu politiku u pogledu ovog pitanja. Tako se raa anarhija i odsustvo svake linije rukovoenja. Radilici imaju utisak da ih niko ne vodi, a nema nikoga ko bi reavao njihove probleme, i ba zato je logino to prihvataju jedinu mogunost koju im nudi vlada: eksproprijaciju. Otuda proizilazi ono to nazivamo razdor u narodu. Kada se napadnu izvesni slojevi buroazije i kada ostali slojevi ostanu nedirnuti, stvaraju se Protivrenosti unutar naroda, koji ostaje podreen onim slojevima buroazije koji su ostali nedirnuti. Ovo je vrlo vano pitanje.

94

tavie, nije izvreno ni potpuno sjedinjenje naroda, posebno jedne iroko rasprostranjene grupacije koju predstavljaju siromani sa sela. Ovi slojevi naroda nemaju se kome pridruiti. Samo je radnika klasa sjedinjena, okupljena. Ovo nije neto negativno, naprotiv, radnika klasa jeste, kao avangarda, pokretaka klasa, ali nije jedina. Nije reeno pitanje povezivanja sa siromanim slojevima. Nije im predloena odreena, konkretna politika izgradnje stanova i drugog. Trebalo je predvideti odreenu politiku razvoja za sve oblasti i pronai naine koji bi omoguili ovim slojevima naroda da se u potpunosti izraze. Dolazimo do onog to nazivamo embrionalnim zaecima moi, vlasti, do komunalnih radnikih poverenitava. Smatramo da ba tim putem moemo da postignemo potpuno ujedinjenje siromanih slojeva, koje bi im omoguilo da se i drugaije dokazuju a ne samo pri sustvom na skupovima ili putem svojih glasakih listia . . . Prvo, drava se u svojoj politici iroko otvorila. Njeni razli iti organi se razdvajaju. Parlament se odvaja od sudstva, kao i od izvrne vlasti. Oruane snage dobijaju relativnu samostalnost. U isto vreme i same klase se na slian nain otvaraju. Drutvo u celini poinje da se komea, kree. Ne samo iroki narodni slojevi, ve i sitna buroazija i vladajua klasa stupaju u akciju. Narodni slojevi koji su, u poetku, ostali pasivni, poeli su da se angauju i da vode politiku koja bi titila njihove vlastite iuterese. Svaki drutveni sloj je postavio svoje vlastite zahteve i izvreno je pregrupisavanje snaga, da bi se ostvarila bolja kohezija i dublja povezanost. Ono to je dovelo do krize meu klasama jeste njihova zastupljenost u politikim partijama. Pojavio se zatim itav niz pojava koji je izazvao jae grupisanje redova u svim politikim partijama, i to ne samo u revolucionarnim i onim koje nazivamo reformistikim ve isto tako i u svim drugim partijama. Mislimo da bi bilo dobro da usmerimo panju na dve strane ovog problema; s jedne strane, relativna samostalnost oruanih snaga i, sa druge, ono to smo nazivali zbunjenost sitne buroazije. Kod ovakvih drutvenih i politikih fenomena, u drugim istorij skim razdobljima, pojavljivala su se razliita reenja na podruju Latinske Amerike. Prvo, pobeda revolucije, uz ogromne potekoe; drugo, pobeda faizma; tree, pobeda ,.gorilizma, koji je jedan drugaiji i poseban vid iznalaenja reenja krize vladajue klase u Latinskoj Americi. Po nama, ova kriza nije otklonjena; ali vladajua klasa je pronala drutvenu podrku kod sitne buroazije i prela u ofanzivu. U pogledu vlade, koja nije umela da sauva svoj raniji drutveni os lonac, konstatujemo da je ona prela u defanzivi:. Ovo je rezultat njene reformistike politike. Oktobarska kriza jeizvanredno pokazala da tamo gde klasna politika nije jasno i do kraja definisana, treba se podrediti pravilima tradicionalne politike igre, treba se olu-

95

iti na sukobljavanje meu partijama, sa svim demagokim, popu listikim i faistikim postupcima od strane buroazije, to ovaj proces pretpostavlja. Upravo smo konstatovali injenicu a je radnika klasa krupnim koracima napredovala, da je razvila svest kod svojih pripadnika, ojaala svoje snage, svoju sposobnost or ganizacije; ali, uprkos ovome, ba je buroazija vodila igru, pa je radnika klasa morala da ostane u defanzivi. Rezultat svega ovoga je stvaranje vojne vlade. Ko je ovo prvi predloio? Frei, uz svog zamenika Rafaela Morena. Buroazija se ovome pridruila, jer ona odlino razume prirodu saveznitva do kojeg je dolo. Kada je narod imao prilike da kae svoju re? S kirnje sklopljen ovaj savez? Sa armijom u celini, podrazumevajui i vojnike, ili samo sa nekim generalima? Ovo su sve odlike vlade koja se promenila. Pre jednog asa drugarica Baltra nam je rekla da, po njenom miljenju, P rats nema nieg zajednikog sa osobinama revolucionara ... a u pi tanju je ministar unutranjih poslova, ef vlade. Pre godinu dana govorilo se da su svi ministri revolucionari, sada kau da nekoli cina to vie nije. Unutar vlade odnos snaga je promenjen. Jer, kakve su, najzad, odlike armije? To je institucija koja odbija svaku vezu sa narodom i postavlja se krajnje autonomno, hijerarhijski i apolitiki. A kako se ostvaruju revolucije? Apolitinou, profesionalizmom i vertikalizmom, ili pak nalazei naine da narod utie na odnos snaga unutar armije? ... U odnosu na tu postojeu situaciju, naa politika moe da se rezimira u etiri stava. Najpre, preiavanje programa. Upravo ga sprovode u ivot u industrijskim rejonima, u koordinacionim komitetima. Vickuna Mackenna je ve izradila Manifest naroda" u ovom smislu. Nije, dakle, uopte u pitanju rezultat napornog rada grozniavih mozgova". Sama radnika klasa i sm narod treba da odluuju o ovom preiavanju programa. Drugo, treba nai naina da se napadne buroazija kao klasa. Nije u pitanju eksproprijacija industrijskih dobara sitne i srednje buroazije, ve kontrola njihovog vika, njihovih profita, od strane naroda. Treba dalje razvijati embrionalne zaetke narodne vlasti, omoguiti da narod kontrolie buroaziju. Tree, predlaemo politiku saveznitva, podrazumevajui i reformizam. Nastaviemo da vodimo najeu ideoloku borbu protiv buroazije. Ali mislimo, takoe, da su izvesna taktika saveznitva neophodna i spremni smo da ih ostvarimo. Najzad, miljenja smo a fundamentalna veza, koju upravo sainjavaju radnika klasa, siromani seljaci i narodne mase, treba da se i dalje razvija u smislu onoga to nazivamo politikom pregrupisavanja snaga. Revolucionarne struje su ojaale u pokretu Narodnog jedinstva i ovo je od izuzetnog znaaja. Ne smatramo da smo jedini koji sagledavamo istinu i a smo jedini pravi nosioci revolucionarne politike.

odvija na odgovarajuem terenu i, to se nas tie, ne vidimo nijedan razlog zbog kojeg bi ta borba poprimila oblik fizikog sukoba. 22

22 U nastavku diskusije dolo je do spora izmeu M. Baltre i M. Enri queza. Enriquez je rekao da je Frei predloio vojni sastav vlade preko svog zamenika Morena, to je Baltra osporavala. Poto se ispostavilo daje to bilo objavljeno u sredstvima informisanja, Baltra je napustila diskusiju. (Temps modernesNo 323) Prevela: Teodora Stojanovi

97

Kyle Steenland DVE GODINE NARODNOG JEDINSTVA41,

Allendeova (Aljende) vlada koalicije Narodnog jedinstva*' (Unidad Popular UP) u ileu sada* je na vlasti preko dve godine. Prolo je dovoljno vremena da bi mogla biti ocenjena. Najavljeni ciljevi UP koalicije bili su dokrajivanje monopolske strukture ileanske privrede, oslobaanje ilea zavisnosti od imperijalizma i za poinjanje izgraivanja socijalizma. Uzevi u obzir istorijat reformizma u zemljama treeg sveta, moe se smatrati sigurnim da je izvrenje prva dva cilja povezano sa ostvarivanjem treeg. To znai da bez izgradnje socijalizma nije mogue izbei imperijalistiku dominaciju ili koncentraciju bogatstva u rukama krupnog kapitala . . . UP KOALICIJA I BUROASKA DRAVA Septembra 1970. godine UP koalicija, dok je ispovedala izgraivanje socijalizma, nala se u neobinom istorijskom poloaju: da bude legalno izabrana vlada u jednoj buroaskoj dravi. UP koalicija, ije se partije lanice veinom vrsto oslanjaju na radniku klasu, iskoristila je rascep u redovima buroazije da bi izvojevala izbornu pobedu. 23 Izbori su UP koaliciji dali formalnu vlast nad izvrnom granom dravne uprave, ali je desnica zadrala kontrolu nad parlamentarnom i pravosudnom granom, kao i nad ubiranjem poreza, dravnim finansijama i uopte birokratijom. Pojedine grupacije u oruanim snagama oseaju se toliko ugroenim od UP da su podrale nekoliko pokuanih dravnih udara.24 Veina oficira je ipak dosad zvanino odravala lojalnost
23 UP koalicija dobila je 36,2 odsto glasova. Liberalna" buroazija, zasUP je otkrila razne vojne planove za dravni udar. Ubistvo generala najdera oktobra 1970. angaovaio je mnoge oficire oruanih snaga oko pokuaja da se sprei da UP preuzme vlast. Kao posledica ubistva usledilo je hapenje penzionisanog generala R. Viauxa, (Roberto Vio), a neki drugi visoki vojni funkcioneri bili su prisiljeni da se povuku: zapovednik vojne mornarice, generali zapovednici garnizona u Santjagu i Konsepsionu, jedan vazduhoplovni general i ef nacionalne policije. Decembra 1971. naelnik Vojne kole u Sant 97 jagu, pukovnik Labe, bio je prinuen da se povue zbog planiranja pua. On je sada jedan od voa Nacionalne partije. Armijski general Kanales prinuen 24

prema Ustavu i Predsedniku. Svaki krupniji pokuaj UP koalicije da prekri odredbe Ustava nesumnjivo bi izazvao uplitanja vojske.

je da zbog podstrekavanja vojnog udara prevremeno ode u penziju septembra 1972. Francuski politiki teoretiar Alain Joxe (Alen oks) dokumentovao je zavisnost navodno neutralnih*1 ileanskih oruanih snaga od amerikog imperijalizma: Las Fuerzas Armadas en el Sistema Politico de Chile, Santjago, 1970. Ova zavisnost, u pogledu obuke i tehnologije, nastavila se i pod Aljeneom. Na primer, oktobra 1972. ileansko vazduhoplovstvo i ratna mornarica uestvovali su 15 dana u pomorskim manevrima zajedno s jedinicama amerike mornarice. Marta 1972. general J. Ryan (Don Rajan), zapovednik amerikog ratnog vazduhoplovstva, stigao je u ile kao specijalni gost ileanskog ratnog vazduho plovstva na proslavu dana vazduhoplovstva. Aljende je uestvovao u ceremoniji i srdano pozdravio Ryana.
7

99

Postojanje tradicionalnih oruanih snaga znai da je UP koalicija prinuena da zavlada kapitalistikom dravom drei se okvira buroaskog pravnog sistema a sa eventualnim ciljem da putem izbora zameni sadanju buroasku dravu radnikom. Istorijski, ovo stavlja UP koaliciju u neobian i, najblae reeno, neobino teak poloaj. Strategija UP koalicije bila je da iskoristi znatnu snagu izvrne vlasti za sprovoenje nekih hitnih ekonomskih reformi koje bi izvukle privredu iz stagnacije Freiovih godina (nacionalizacija krupnih industrijskih preduzea, preraspodela dohotka, zapoljavanje nezaposlenih u dravnom sektoru, nacionalizovanje bakra). Ekonomsko poboljanje koje je usledilo trebalo je da bude praeno masovnom politikom mobilizacijom, to bi dovelo do izborne veine za UP koaliciju (a to bi znailo poveanje od 36,2 odsto u septembru 1970. na preko 50 odsto). Stekavi izbornu veinu UP koalicija bi bila u stanju da novi Ustav donese plebiscitom. Novi Ustav bio bi osnova radnike drave a zamenio bi stari Kongres, stari pravosudni sistem i staru dravnu birokratiju. Legalnost ovog postupka spreila bi vojsku da obori vladu, mada su ozbiljniji unutranji potresi u armiji smatrani neizbenim. Naporedo sa sprovoenjem politike mobilizacije drava bi eksproprisala kljune industrije i stvorila osnove nove socijalistike privrede. Ovako zamiljen strateki plan izgledao je ostvarljiv. Prvi koraci izvreni su uspeno. Na optinskim izborima aprila 1971.

100

godine UP koalicija dobila je veinu. Meutim, ovde se posustalo sa izvoenjem plana. Vitalno pitanje dravne vlasti je odloeno : planirani ustavni plebiscit odgoen je za neki neodreeni, budui dan. Sada UP koalicija sa zakanjenjem priprema novi Ustav, ali nije odreen datum kad e biti iznet na plebiscit. U meuvremenu, gotovo svi posmatrai se slau da je UP koalicija popustila u zaletu. Strateke perspektive UP koalicije su odraz istorije latinoamerike levice protekle decenije. Posle kubanske revolucije levica se rascepila na dve glavne tendencije: tradicionalna levica (obino Komunistika partija) i pobunjenika levica (najee gerilja). Komunistike partije, s povremenim izuzecima, zadravale su svoju uobiajenu taktiku uestvovanja u izbornoj politici i bes krajnog odlaganja dizanja ustanka, dok su novije snage insistirale na neposrednoj neophodnosti oruane pobune. Prokineske komunistike partije, nastale kao posledica kinesko-sovjetskog spora, naelno su podravale ustanak na reima, ali u praksi niti su organizovale niti uestvovale u stvarnim oruanim borbama (sa izuzetkom Kolumbije). Posle decenije ustanikih pokuaja, nijedna grupa nije bila u stanju da ponovi kubanski uspeh. Gerilje su ili bile slomljene ili se osule. Uzevi u obzir ovakav istorijat, UP koalicija je obnovila izbornu strategiju koju je veina latinoamerikih socijalista (ukljuujui i mnoge sadanje lanove UP) odbacila. ile je u mnogom pogledu bio najpogodnija zemlja za ovakav pokuaj. Sedamdeset pet odsto njegovog stanovnitva ivi u gradovima, to seosku gerilju ini teko izvodljivom. Gradska radni ka klasa ilea je najbolje organizovana radnika klasa u Latinskoj Americi. Ne samo snana Komunistika partija, ve postoji i snana Soci jalistika partija koja nije vezana za ruski revizionizam. Ove organizacije radnike klase bile su u stanju da obraz uju koaliciju sa strankama sitne buroazije to im je dalo izbornu pobedu, pobedu koja je dola kao iznenaenje velikom, ako ne i najveem delu ileanske levice.25 Ovaj izborni uspeh otvorio je predrevolucionarno razdoblje sa izuzetno povoljnim mogunosti ma za mobilizaciju masa i zaotravanje klasne borbe.

25 Glavne partije ukljuene u UP su velike organizacije radnike klase, Socijalistika partija osnovana 1933. i Komunistika partija, osnovana 1922. U koaliciji su zastupljene i manje stranke kao to je MAPU, partija radnike klase obrazovana posle ocepljenja od hrianskih demokrata 1969. godine i Radikalna partija, koja je otprilike iste snage kao MAPU a oslanja se na srednju klasu. Sindikalni izbori juna 1972. dali su Socijalistikoj i Komunistikoj partiji po 30 odsto glasova, dok su MAPU i Radikalna partija dobile po oko 5 odsto glasova. Druge stranke u UP su male i manje znaajne. Leviarska stranka ostala izvan UP koalicije je MIR Movimiento de Izquierda Revolucionaria, tj. Pokret revolucionarne levice. MIR je osnovana 1965. a na izborima za CUT Central Unica de Trabajadores (Sindikalnu federaciju) dobila je izmeu 2 i 3 odsto glasova.
7

101

Pobeda UP koalicije obeavala je toliko mnogo da su i druge zemlje resile da je okuaju. Frente Amplio u Urugvaju i Nueva Fuerza u Venesueli podravali su UP koaliciju. Meutim, danas UP koalicija izgleda manje privlano, Frente Amplio je izgubila na nametenim izborima, a Nueva Fuerza se raspala jo pre nego to je izala na izbore. Prvobitne kritike ustanike levice stekle su obnovljenu snagu. Ove kritike mogu se svesti na dve optube: (1) UP koalicija se sutinski oslanja na buroasku legalnost i (2) UP koaliciji nedostaje partija-vodilja. Ove kritike ne potiu samo od latinoamerikih leviara; marksistika i lenji nistika teorija ih naelno potvruju. UP koalicija se nada da e uzeti politiku mo u svoje ruke bez nasilja, potujui buroaski legalni sistem. Izgradnja socijalizma treba da ide naporedo sa borbom za dravnu vlast. Ranije socijalistike revolucije sticale su vlast vojnim putem, a zatim koristile dravnu mo za izgraivanje socijalizma sprovodei diktaturu proletarijata. Naelno govorei, ovakve revolucije su se javljale u doba rata i privrednog sloma, kad je armija buroaske drave bila u oslabljenom poloaju (npr. Rusija 1917, Nemaka 1918. ili Pariska komuna). Druga alternativa bila je osvajanje vlasti u ratovima za nacionalno osloboenje, kad su dotadanje dravne oruane snage esto ili potpomagale inostranog osvajaa, ili bile od njega potpomagane (npr. Kina, Alir, Vijetnam, deli mino Kuba). Ukoliko vlast nije uzeta vojnim putem, svaka socijalistika vlada je optereena teinom celokupnog buroaskog dravnog aparata, koji, kao to je Lenjin posebno istakao u delu Drava i revolucija, mora biti skren ili e skriti socijalizam. UP koalicija nije stekla vlast vojnim putem. Ona ne samo to je nasledila celokupni buroaski dravni aparat (ija je birokratija u ileu izuzetno tlaiteljska), ve ak ni nominalno nema punu vlast nad dravom, nego samo nad njenom izvrnom granom. Da bi UP koalicija prebrodila tekoe koje su joj se ispreile na putu kretanja, morala bi se, u okvirima zakonitosti, odluno usredsrediti na pitanje vlasti. Umesto da obeava brzo reavanje problema ilea posle izbora, trebalo je da prikae izbornu pobedu onakvom kakva jeste, znaajnim korakom posle koga je trebalo da usledi dalje i tee napredovanje. Izborna pobeda trebalo je da bude praena jo dubljom masovnom mobilizacijom koja bi dovela do stvarnog osvajanja dravne vlasti. Umesto toga, UP koalicija je postupila suprotno. Glorifikovala je antiimperijalistike i antimonopolske mere koje je mogla da izvri, jer je u svojim rukama imala izvrnu vlast. Meutim, odbila je da istakne u prvi plan hitnu potrebu unitavanja kapitalistikog dravnog aparata u celini, kao prvi korak u izgraivanju socijalizma. U ovom pogledu koalicija se pridravala tradicionalne teorije Komunistike partije, koja je voljna da u beskraj odlae borbu za soci jalizam.

102

Druga kritika primedba upuena UP koaliciji jeste da joj nedostaje disciplinovana avangardna partija. Prethodni pokreti radnike klase kojima je nedostajala snana partija vodilja propali su (Pariska komuna, Ruska revolucija iz 1905, bolivijske i meksike revolucije). UP koalicija povezuje snane partije radnike klase sa slabim partijama sitne buroazije. Ova koalicija bila je potrebna da bi se zadobila izborna pobeda, a stranke sitne buroazije ispravno su poistovetile svoje interese sa proleterskim vodstvom u napadu na krupni kapital. Meutim, da bi se izgraivao socijalizam trebalo je da se ova koalicija znatno zbije, zasni vajui se na revolucionarnom programu. Umesto toga preovla ivalo je tupoumno sektatvo, uprkos tome to su ga svi kritikovali. . . POETNO RAZDOBLJE: DRAVNO KONTROLISANI PRIVREDE Sutinske perspektive UP koalicije bile su dvostrane, ekonomske i politike. U pogledu ekonomije, njen cilj bio je da preduzme neke hitne mere kako bi se privreda izvukla iz stagnacije u koju je zapala tokom poslednjih godina Freiove vlade. Takoe je pokuavala da zasnuje snaan privredni sektor pod kontrolom drave . . . Politiki, cilj UP koalicije bio je da se proiri izborna pobeda. Koristei kratkorona preimustva privredne obnove u svrhu privlaenja nove pouzdane podrke i mobiliui dotad neorganizovane slojeve stanovnitva, UP se nadala da uzme u svoje ruke itav aparat vladavine a istovremeno eliminie stare legalne i birokratske ,,oblike. Ovaj cilj trebalo je ostvariti donoenjem novog Ustava. U ovu svrhu, a takoe i da bi se obezbedilo pravilno funkcionisanje privrede izloene desniarskoj sabotai, smatralo se neophodnim stvaranje novih narodnih organizacija. To su bile CERA (Centros de Reforma Agraria Centri agrarne reforme), Seljaka vea na selu i Proizvodni komiteti i Administrativna vea u fabrikama pod dravnom upravom u gradu. CERA su nova dravna poljoprivredna dobra nastala kao posledice brzog irenja agrarne reforme, a Seljaka vea su lokalno birane seljake skuptine koje predstavljaju reformisane sektore poljoprivrede i maloposednike. Trebalo je a Seljakim veima bude dato vie stvarne odgovornosti u nadgledanju agrarne reforme i raspodeli tehnike pomoi. Na nesreu, birokratske ustanove postavljene a sprovode agrarnu reformu esto su imale suvie vlasti, a u njima je bilo mnogo lanova zaostalih iz Freiove administracije. (UP koalicija koristila je Zakon o agrarnoj reformi koji je 1967. godine doneo Frei.) Proizvodni komiteti i Administrativna vea postoje u gradovima, samo u industrijama pod dravnom upravom. Proizvodni

103

komiteti u fabrikama su iroko rasprostranjeni i, naelno govorei, uspeno nadgledaju efikasnost proizvodnje. Administrativna vea sastavljena su od pet radnika i pet dravnih inovnika; ova vea upravljaju industrijom pod dravnom upravom. Vea trpe od pokroviteljskog i birokratskog stila predstavnika vlade, koji ponekad izgleda veruju da su na njih prele privilegije starih vlasnika. Trebalo bi da radnici budu u stanju da ih lako zamene; umesto toga, proleterska opozicija prema vladinom administratoru morala je da vodi duge bitke da bi izvojevala zamenu. Radnici-lanovi Administrativnih vea birani su jednom godinje. Druge znaajne organizacije osnovane u gradovima su JAP (Juntas de Abastecimiento y Control de Precios - Odbori za snabdevanje i kontrolisanje cena). JAP su lokalni odbori osnovani da bi se izbeglo pekulisanje i nadgledala distribucija dobara iroke potronje. Oni su vrlo rasprostranjeni i izvanredno potrebni ; dosad su imali izvesnog uspeha, ali moraju biti znatno ojaani. Za industrijska preduzea u privatnom vlasnitvu predloeni su Nadzorni odbori; to je znaajna zamisao, ali sami odbori na nesreu nisu osnovani u irem obimu. Kako je strategija UP koalicije delovala prvih meseci? Poetne ekonomske mere bile su vrlo uspene. Monopolistiki karakter privrede imao je za posledicu veliki obim nezaposlenosti i neiskorienih industrijskih kapaciteta. Nezaposlenost od 6 odsto (7,1 odsto u Santjagu) sputena je u 1971. godini na 3,8 odsto (5,5 odsto u Santjagu), ime je na polovinu sveden proek prethodne decenije. Korienje industrijskih kapaciteta od nekih 75 odsto u godinama 1969. i 1970. skoilo je na 90 i 100 odsto u 1971. Ovo poveano korienje kapaciteta i radne snage omoguilo je industrijskoj proizvodnji da skoi sa prosenog godi njeg prirataja od 2 odsto u godinama 1967. do 1970. na pri rataj od 10,9 odsto u 1971. godini. 26 Poveana proizvodnja dozvolila je znaajnu preraspodelu dohotka i porast potronje robe iroke potronje za 13,5 odsto u 1971. godini. Porast realnih nadnica bio je u proseku za 2030 odsto. Tako su radnici plaeni na nadnicu raspolagali u 1970. godini sa 51 odsto nacio nalnog dohotka, dok je u 1971. godini ovaj postotak iznosio 60,7. Ova promena obavljena je na teret kapitalistikih vlasnika preduzea; njihov udeo u nacionalnom dohotku pao je sa 18,6 odsto u 1970. na 8,3 odsto u 1971. Industrija bakra, koja predstavlja 70 odsto izvoza ilea, nacionalizovana je sredinom 1971. godine . Agrarna^reforma je bitno ubrzana: danas je polovina obradive zemlje ilea obuhvaena reformom, a veina zemlje odreene za eksproprijaciju zakonom iz 1967. godine je i eksproprisana.

26 Statistika industrijske proizvodnje potie od SOFOFA, organizacije privatnih industrijskih vlasnika. SOFOFA je estoko protiv vlade, ali je ipak prinuena da prizna ekonomski uspeh UP koalicije. Drugi statistiki podaci u ovom paragrafu potiu od ODEPLAN-a, dravne agencije za planiranje.

104

Najvanije fabrike su u dravnim rukama. Inflacija je svedena na 22 odsto u 1971. u poreenju sa proekom od 26,5 odsto u godinama 19651970. . . . Krupni ekonomski napredak ostvaren u prvih est meseci doneo je UP koaliciji pobedu na optinskim izborima aprila 1971. godine. UP, sueljena sada sa ujedinjenom desnicom, dobila je 50,9 odsto glasova, u poreenju sa 36,2 odsto na izborima septembra 1970. Socijalistika partija zabeleila je najvei pri rataj na levici. Sa ovim ogromnim izbornim poboljanjem UP se nalazila u poloaju da preduzme ofanzivu i u temelju napadne politiku prirodu postojee drave. DESNIARSKA PROTIVOFANZIVA I ODGOVOR UP KOALICIJE Pogodan trenutak brzo je proao. Kontrarevolucionarna sabotaa i imperijalistika blokada nanele su daleko teu tetu nego to je UP oekivala, i pored toga to je javno ukazivala na ove opasnosti. Poto je dotada neiskorieni industrijski potencijal bio upotrebljen a nezaposlenost gotovo iskorenjena, proizvodnja je mogla da se brzo poveava samo time to bi se irio dravni sektor a proizvodnja planirala jo racionalnije i centralizovanije. Meutim, ileanska buroazija iskoristila je svoju kongresnu veinu i raspolaganje veinom sredstava masovnih komunikacija (65 procenata dnevne tampe, na primer, potpomae desnicu) da zaustavi irenje dravnog sektora. U meuvremenu je imperijalizam pre svega Sjedinjenih Amerikih Drava uskratio nove kredite preko Svetske banke, Eksport-import banke, Meuamerike banke za razvoj i Meunarodnog monetarnog fonda. SAD, borei se da odbrane svoje investicije u ileu u visinfoS jedne milijarde dolara (u zemlji gde je bruto nacionalni produkt oko 10 milijardi dolara, dravni budet oko 700 miliona, a izvoz oko 1 milijardu dolara), izvrile su pritisak preko Meunarodnog monetarnog fonda da se sprei konsolidovanje inostranih dugovanja ilea predvieno da se obavi na pregovorima u Parizu poetkom 1972. godine. Ovi pritisci, zajedno s padom svetske cene bakra (o 64 na 49 centi za funtu, to je za dve godine stajalo Cile 400 miliona dolara), doveli su do krajnje oskudice u dolarima potrebnim za uvoz robe, nedostatka rezervnih delova neophodnih za rad maina (veina maina i delova u ileu, kao i u Kubi, poticala je iz SAD) i do opteg ekonomskog liavanja. Dragoceni dolari morali su se troiti i za uvoz hrane, vie nego udvostruen pod Allendeom . . . U 1972. godini visoka potranja, nedovoljna ponuda i veliko dotampavanje novca doveli su do najvee inflacije u istoriji ilea. Decembra je inflacija dostigla neverovatnih 164 odsto. Bilo je teko kupiti mnoge proizvode, ak i kojih je dotle bilo u

105

izobilju. Radnika klasa pokazala je zadivljujue razumevanje prema ovakvom stanju, ali je UP koalicija ipak pretrpela tete. Mali privrednici i inovnici, koji su nekada podravali Aljendeovu vladu, preli su na stranu opozicije i time oslabili vladine izglede za uspeh na buduim izborima. Poto je propustila da iskoristi svoju privremenu izbornu veinu, UP koalicija je poela da primenjuje svoju dugoronu ekonomsku strategiju. Ovo je znailo pokuaj dovoenja krupne industrije pod dravnu upravu, kako bi se stvorila baza za izgradnju socijalizma . . . UP koalicija koristila je dva razliita metoda za sticanje uprave nad veim industrijskim preduzeima. Jedan se sastojao u kupovanju akcija i time dovoenja preduzea pod upravu Dravne korporacije za razvoj (CORFO). Drugi se sastojao u rekviriranju firmi: korieno je gotovo zaboravljeno zakonodavstvo iz 1930. godine, koje dozvoljava da drava privremeno preuzme upravu nad industrijom. Opravdanje za ovu meru bilo je vlasnikovo sabotiranje proizvodnje ili odbijanje da sarauje u reavanju radnih sporova koji paraliu proizvodnju. Rekviriranje je teoretski privremeno, ali nijedna dosad oduzeta fabrika nije vraena starim vlasnicima; ova mera prua dravi mogunost upravljanja i ubiranja profita. Otkupima i rekviriranjima UP koalicija je postupno proirivala zahvat vlade nad kljunim industrijama (industrija bakra je izuzetak; ona je preuzeta ustavnom reformom). Buroazija je odgovorila na ovu kampanju oktobra 1971. predlaui donoenje zakonodavnih mera s name rom da se ogranii pravo vlade na preuzimanje industrijskih preduzea i propie stroga definicija kada je drava ovlaena da intervenie u oblasti privrede. Vlada je odgovorila objavom da su sva industrijska preduzea ija je vrednost decembra 1970. prelazila 14 miliona eskudosa podlona eksproprijaciji . . . Usred ovih parlamentarnih arki dogodio se jedan znaaj an politiki dogaaj. Decembra 1971, za vreme posete Fidela Castra (Fidel Kastro) ileu, buroazija je organizovala masovne demonstracije protiv vlade. Demonstracije su nazvane ..mar praznih lonaca u znak protesta protiv navodne oskudice u prehrambenim proizvodima, oskudice koja je u to vreme bila jedva primetna. Protest, koji je po svojoj prirodi uglavnom bio iz redova srednje klase a obuhvatao i organizovano nasilje desniarskih poluvojnih formacija, pokazao je prvi put mo ileanske prestonice da mobilise mase. Castro je skrenuo panju na opasnost od faizma u ileu, izazvavi une rasprave u krugovima levice. Fidelovi govori i odziv stanovnitva ukazali su na obim ostvarljivosti kontramobilizacije protiv desnice. U meuvremenu se nastavljala debata o predlogu Zakona o Ustavnoj reformi. Januara 1972. predsednik Allende objavio je spisak od 91 kljunog industrijskog preduzea koje je vlada

106

planirala da dovede pod dravnu upravu. Februara meseca, Kongres je doneo Zakon o Ustavnoj reformi, ovaj put s dodatom odredbom da sva industrijska preduzea koja je drava preuzela posle oktobra 1971. godine moraju biti vraena preanjim vlasnicima. Aljende je juna uloio veto na predlog zakona. Tada je UP poela ozbiljne pregovore sa hrianskim demokratima kako bi postigli sporazum pre nego to doe do konanog glasanja o vetu u Kongresu. Ova odluka o pregovaranju predstavljala je pobedu linije Komunistike partije; Socijalistika partija protivila se pregovorima i predlagala mobilizaciju masa i plebiscit. Jula 1972. hrianski demokrati osetili su se dovoljno jakim da prekinu pregovore i nadglasaju predsednikov veto. Vlada je onda tvrdila da opozicija nije prikupila dovoljno glasova u Kongresu da bi to mogla izglasati i da bi predlog Zakona o Ustavnoj reformi trebalo poslati pred specijalni Ustavni sud (gde je UP imala veinu od 3 prema 2 glasa) kako bi se reila pokrenuta sloena pravna pitanja. Desnica tvrdi da ima dovoljno glasova da punovano ukine predsednikov veto i odbacuje jurisdikciju Ustavnog suda. Dosada je desnica u Senatu oborila predsednikov veto i poslala predlog Zakona Domu poslanika, gde zasad nikakva akcija nije preduzeta. Ako bi Dom poslanika oborio veto, izvrna vlast bi uloila priziv Ustavnom sudu. U meuvremenu desnica je uspeno usporila proces otkupljivanja i rekviriranja. Do sredine novembra 1972. godine Korporacija za razvoj otkupila je 12 industrijskih preduzea, dok je 36 bilo rekvirirano. To ostavlja 42 industrijska preduzea s vladinog spiska u privatnim rukama (spisak je sa 91 sveden na 90). Ekonomist Alberto Martinez, naklonjen UP koaliciji, procenjuje da sada vlada upravlja u oko 20 odsto industrijske proizvodnje, ne raunajui sektor rudarstva.5 Po njegovim proraunima dovoenjem svih 90 industrijskih preduzea pod vladinu upravu, drava bi kontrolisala 30 odsto industrije, sa 150.000 radnika u drutvenom sektoru i 300.000 u privatnom sektoru. Martinez tvrdi da bi sa ovakvom upravom nad 30 odsto industrije Allendeova vlada bila u stanju da, mada nesigurno, odrava voenje privrede uzete u celini, pod uslovom da dravna industrijska preduzea budu najkrupnija i najvanija. 27 AMERIKI IMPERIJALIZAM: NEVIDLJIVA BLOKADA Uprkos tome stoje UP koalicija stalno ukazivala na opasnosti od imperijalizma, nije bila pripremljena za tetu koju su SAD nanele ekonomici. Dalje, UP nije bila u stanju da stvori snanu svest u masama o odgovornosti SAD za mnoge tekue probleme ileanske privrede (Andersonova otkria o ITT u ileu donekle su pomogla). Ulaganja SAD u ile bila su obimna. Mada je teko razmrsiti pravnu dunglu koja skriva severoameriko uplitanje, poznato je da investicije SAD u ileu prelaze milijardu dolara,

27Poglavlje Ekonomski znaaj drave u ileu" u ovom tekstu izostavljeno je iz prevoda zbog skraivanja.

107

dok se profit ceni na nekih 400 miliona dolara godinje. 28 Studija koju je Korporacija za razvoj izvrila avgusta 1972. procenjuje da su ukupne inostrane investicije u 1970. godini iznosile jednu milijardu i 672 miliona dolara, od kojih je samo udeo SAD iznosio nekih milijardu i sto miliona dolara. Ako uzmemo okruglu brojku od jedne milijarde dolara, proraunato je da je nekih 600 miliona dolara bilo investirano u rudarstvo (uglavnom bakar) a nekih 400 miliona dolara u manufakturu i trgovinu. Strane investicije u celini kontrolisale su 19 odsto ileanske industrije i uestvovale, mada bez presudnog uticaja, u daljih 6,5 odsto . U najvanijim industrijama strani interesi kontrolisali su 30,4 odsto a uestvovali u daljih 13,2 odsto. Sa ovako obimnim tu inskim upravljanjem nad rudarstvom i industrijom razumljivo je zato je Gunder Frank nazvao ileansku kapitalistiku klasu ,,lumpen-buroazijom. Pored neposrednog uticaja vrenog vlasnitvom kapitala, ileanska industrija koristila je preteno amerike maine i u tehnolokom pogledu zavisila od SAD. Ova za visnost bila je najvea tamo gde je industrija bila najmodernija i u industrijama koje su se brzo razvijale guma, elektrine maine, prerada metala i drvna industrija. Pored severoamerike kontrole preko tehnologije i vlasnitva, vlada SAD takoe je vrila veliku posrednu ekonomsku mo preko meunarodnih finansijskih ustanova.

<5 Ove zaokruene brojke potiu iz jedne studije Pedra Vuskovia, nainjene 1970. godine, a citirane u Ultima Hora u broju od 22. jula 1972. Vukovi je bio ministar privrede od novembra 1970. do juna 1972. Bio je simbol agresivnog rekviriranja krupne industrije od strane UP. rtvovan je juna 1972. kao deo ustupaka da se zaponu pregovori sa hrianskim demokratima o predlogu Zakona Ustavne reforme; njegovo uklanjanje dolo je uglavnom kao posledica navaljivanja Komunistike partije. Sada je potpredsednik CORFO-a, dravne Agencije za razvoj. Tvorac politike pregovaranja sa hrianskim demokratima, Orlando Miljas, postao je ministar finansija kad je Vukovi uklonjen iz ka 108 bineta.

Na meunarodnom planu SAD su tradicionalno dominirale ileanskom privredom putem manipulisana kreditima. Kada je Allende postao predsednik dug inostranstvu ilea premaivao je 3 milijarde dolara (ne raunajui oko 700 miliona dolara duga koje je ile nasledio kad je nacionalizovao industriju bakra), to ga, posle Izraela, ini drugom po redu najzaduenijom zemljom na svetu (raunajui proek po glavi stanovnika). Mada UP koalicija, na alost, nije objavila podrobne podatke o ovom dugu inostranstvu i njegovom konsolidovanju u Parizu, moemo pretpostaviti a je otplaivanje duga zahtevalo nekih 400 miliona

109

dolara godinje za 1971. i 1972. Otplaivanje duga bilo bi uobi ajeno, tj. finansirano novim zajmovima, na tipian zelenaki nain zajmljenja. Svetska banka, Meunarodni monetarni fond, Eksport-import banka i Meuamerika banka za razvoj strunjaci su za ovakve transakcije. Poto je Vaington dao instrukcije ovim ustanovama da odbiju zajmove Allendeovoj vladi, nije se pojavio gotovo nikakav novi kredit koji bi pomogao otplaivanje duga inostranstvu. To je navelo ile da zahteva konsolidovanje duga. Februara 1972. ileanski predstavnici su se sastali sa glavnim poveriocima u Parizu, pa su posle obimnih pregovora najzad aprila doli do sporazuma. Mada pojedinosti nisu poznate, jasno je da je 70 odsto duga konsolidovano sa novim rokom otplaivanja od osam godina i moratorijumom plaanja za tih 70 odsto izmeu novembra 1971. i decembra 1972. Predvieno je da Meunarodni monetarni fond ima uvid u finansije ilea i izvetava kreditore (vlade i meunarodne banke) kako bi se obezbedili da ile pravilno" vodi ekonomiku. ile je zatraio povoljnije uslove, ukljuujui i moratorijum plaanja od novembra 1971. do decembra 1974. S druge strane, SAD (daleko najvei kreditor) zatraile su od ilea da potpie ugovor o pomoi" sa Meunarodnim mo netarnim fondom, to bi znailo da bi Meunarodni monetarni fond mogao prilino strogo da kontrolie unutranju ekonomiku ilea regulisanjem dravnih izdataka. SAD su izvrile pritisak na druge kreditore da prinude ile da prihvati plan pomoi Meunarodnog monetarnog fonda. Istovremeno, Niksonov reim neprekidno je pokuavao da povee uspeno konsolidovanje sa obeteivanjem eksproprisanih amerikih kompanija bakra. ile je odoleo pritisku i iskoristio nedavne sukobe u kapitalistikom bloku da dobije podrku mnogih evropskih zemalja, koje su sa svoje strane prinudile SAD da odustanu od nekih svojih zahteva. Pojedinosti konsolidovanja treba da budu razraene izmeu ilea i svakog kreditora pojedinano a u duhu naelnog sporazuma sklopljenog u Parizu. Odredbe sporazuma SADile jo nisu donesene; pregovori su zapoeli oktobra 1972. Avgusta je predstavnik Stejt departmenta arls Brej ve najavio da bi bilateralni pregovori trebalo da uzmu u obzir ileansku nacionalizaciju amerikih kompanija bakra. Ovo opirnije razmatranje amerikog kontrolisanja ileanske privrede pokazuje da UP koalicija nije pripremila odgovarajue planove u pogledu mogune nevidljive blokade" i njenih posledica po ekonomiku (nevidljive'5 jer SAD nisu otvoreno pozvale na ekonomsku blokadu ilea, ali uskraivanje kredita, rezervnih delova i tehnologije ima slino dejstvo). Ova nepripremljenost UP koalicije nepotrebno je pojaala neizbene posledice nevidljive blokade". Allendeov put u Ujedinjene nacije bio je prvi korak u pokuaju otklanjanja ovih tekoa. Povrh nevidljive blokade" kompanija Kenekot bakar" odluila se za otvoreni napad, koju je podrala, ako ne i plani -

110

rala, Niksonova administracija. Pokuaji Kenekota da bojkotuje ileanski bakar u Evropi (gde ile prodaje vie od 60 odsto svoje proizvodnje) doli su u kritino vreme kad je UP vlada pregovarala o novim isporukama bakra za 1973. godinu. Ako bi bojkot uspeo, ileanska privreda bi bila ozbiljno oteena. . .29 POGORANJE POSLE POKUANOG PRIMIRJA Posle pokuaja vojske da nametne primirje, stanje privrede nastavilo je da se pogorava. Na dan 10. januara 1973. godine ministar finansija Fernando Flores odrao je veliki govor i najavio da e UP koalicija uvesti neku vrstu racioniranja osnovnih proizvoda. Allendeova vlada bila je primorana da preduzme ovaj korak, uprkos strahovanju da e je to kotati glasova u martu, zbog zaoijanog razbuktavanja crne berze. Ulje, deterdenti, eer, zubna pasta, toalet-papir, kafa, cigarete i drugi artikli iroke potronje bili su gotovo nedostupni, ili retko dostupni, u redovnoj trgovakoj mrei. Umesto toga prodavani su ispod ruke po dvostrukim i trostrukim cenama od propisanih. UP koalicija je bila prinuena da preduzme drastine mere kako bi obezbedila isporuivanje osnovnih dobara po zvaninim cenama. Vlada, meutim, nije uspela da ostvari nijednu efikasnu meru kojom bi sprovela u delo obeani nadzor. Masovne organizacije eksploatisanih klasa, naroito JAP, koordinacioni komiteti i seljaka vea, organizovali su sopstvene sisteme lokalne distri bucije tamo gde je vlada zatajila. Vladin sistem kontrolisane raspodele, DINAC, ima pod sobom samo oko treinu cirkulisanja dobara iroke potronje ostalo je u privatnom sektoru. Buroazija je sutinski prestala da investira u industriju i poljoprivredu i koristi svoj kapital da bi pekulisala na crnoj berzi, tako to kupuje zamane koliine robe, uva je, a zatim prodaje uz veliki profit. Vlada je nesposobna da izae na kraj sa situacijom: samo bi stvarna mobilizacija masa mogla da skri crnu berzu. Revolucionarno reenje problema raspodele isto je kao i reenje problema proizvodnje radnika uprava, a ne vladina birokratija. Mnogi odbori za snabdevanje i kontrolisanje cena (JAP) uveli su potroake karte i preuzimali robu neposredno od DINAC-a. Time su obezbeivali neophodno minimalno snabdevanje robom po zvaninim cenama, bez oajnikih redova pred prodavnicama s kojima se sueljavaju svi potroai u ileu (izuzev onih koji kupuju na crnoj berzi). Desnica tvrdi da je nestruni pritisak vlade odgovoran zbog prikrivanja robe i crne berze i nada se uspehu na izborima napadajui navodne planove UP koalicije da uvede kubansku" diktaturu u koutrolisanju potronje hrane.

29 Poglavlje o desniarskoj ofanzivi u oktobru 1972. izostavljeno je u prevodu zbog toga to o tome donosimo poseban prilog Yves Kehruel-a.

ileanska buroazija tako krizu i crnu berzu koristi u svoje svrhe i ekonomski i politiki . . . U meuvremenu desnica je razvila novu taktiku za onemoguavanje vladine kontrole nad industrijom, ovog puta kori stei pravosudnu granu drave. Oko 30 rekviriranih industrijskih preduzea stavljeno je pod sudski embargo (zvan precautoria). Sudovi su presudili da dravni upravni k (interventor) novorekviriranih fabrika ne moe da donosi nikakve odluke bez pristanka predstavnika starih vlasnika, koji je postavljen za privremenog sa-upravnika . . . Vlada je sa svoje strane iznela pred Kongres predlog novog zakona kojim e se regulisati rekviriranje industrijskih preduzea. Orlando Miljas, komunistiki ministar privrede, najavio je ovu meru 24. januara. Sledeeg dana, na sveopte iznenaenje, Soci jalistika partija javno se izjasnila protiv predloga zakona, tvrdei da on predvia vraanje vie rekviriranih industrijskih preduzea bivim vlasnicima, a takoe izjavljujui da Socijalistika partija nije bila prethodno obavetena o ovoj meri. etiri dana docnije Allende, koji je lan Socijalistike partije, javno je podrao novi predlog zakona i demantovao sopstvenu stranku, tvrdei sa svoje strane da su bili potpuno obaveteni. Allende je, kao i esto ranije, podrao komunistu Miljasa protiv sopstvene Socijalistike partije. U oblasti spoljne politike Allendeova nedavna turneja znatno je ojaala diplomatski poloaj ilea i verovatno uticala da nemaki i italijanski sudovi odbiju (bar dosad) davanje dozvole Kenekotu da sprovede embargo nad ileanskim isporukama bakra u te zemlje. Meutim, predstoji ubrzo novo iskuenje kad doe do ponovnih pregovora o konsolidovanju duga inostranstvu u Parizu. ileanski uspeh zavisi od dva inioca evropske podrke i stupnja protivljenja SAD. . . 30

30 Zbog skraivanja izostavljena su tri poslednja poglavnja: Potreba mobilizacije masa", Pokret revolucionarne levice" i Posle martovskih izbora". (New Left Review", broj 78, martapril 1973) Preveo: Slobodan Petkovi

112

TRI GODINE ALLENDEOVE VLADE HRON OLOGI JA

1970. godina 4. septembar 810. septembar Salvador Allende izabran je sa 1,075.616 ili 36,3% glasova za predsednika ilea. U svojstvu posmatraa ile uestvuje na III konferenciji nesvrstanih zemalja u Lusaki. Izvren je atentat na komandanta armije, generala Ren Schneidera (Rene najder). Kongres, u skladu sa ileanskim Ustavom, bira Allendea za predsednika sa 153 prema 35 glasova. Predsednik Allende preuzima dunost. Uspostavljaju se diplomatski odnosi sa Kubom.

22. oktobar 24. oktobar

4. novembar decembar 1971. godina 7. januar januar

Uspostavljaju NR Kinom.

se

diplomatski

odnosi

Odran XIII kongres Socijalistike partije ilea. Poetkom 1971. poinje ekonomska blokada ilea od strane imperijalista (cena bakra od 750 funti sterlinga po toni aprila 1970, pada u 1971. na 450 funti). Na optinskim izborima udruena levica potvrdila je jaanje svog uticaja, est partija Narodnog jedinstva dobijaju 49,75 glasova.

4. april

113

114

8. jun

11. jul

23. jul 24. avgust 3. septembar septembar

Ubijen bivi ministar u Freiovoj vladi, Edmundo Perez Zujovic (Edmundo Perez ujovi); ubistvo pripisano krajnjoj levici. Odlukom Parlamenta izvrena je nacionalizacija tri najvea rudnika bakra: Chucicamata, El Salvador i El Teniente (pre nacionalizacije ileanski rudnici bakra donosili su severnoamerikom monopolu 1,3 miliona dolara dnevno). Predsednik Allende posetio Argentinu. Predsednik Allende posetio Peru, Ekvador i Kolumbiju. Vlada ilea uputila zahtev Konsultativnoj konferenciji predstavnika nesvrstanih zemalja u UN za prikljuenje ilea grupi nesvrstanih. ile u UN podrao predlog rezolucije da se NR Kina primi za lana UN. Kubanski premijer Fidel_ Castro (Fidel Kastro) doao u posetu ileu. U 1971. godini porast bruto nacionalnog proizvoda iznosi 9%.

25. oktobar 10. novembar

1972. godina 2. januar 21. mart KP ilea vanja. proslavlja 50-godinjicu osni-

12. maj

25. maj

1. jun

Tvrenja da je amerika Meunarodna telefonska i telekomunikaciona kompanija (ITT) pokuala da sprei dolazak Allendea na vlast. Allende upuuje Kongresu zakonski predlog za nacionalizaciju imovine kompanije ITT. Generalni sekretar KP Luis Cor val an na konferenciji za tampu govori da ile prolazi kroz teku situaciju ne samo zbog ofanzive unutar zemlje i iz inostranstva, ve i zbog ozbiljne krize unutar Narodnog jedinstva. ile uspostavlja diplomatske veze ' sa Severnom Korejom i Severnim Vijetnamom. Otpoinje VII ladine ilea. kongres Komunistike om-

5. septembar

115

116

10. oktobar 12. oktobar

13. oktobar 16. oktobar

20. oktobar 21. oktobar

Veliki miting opozicije protiv vlade Narodnog jedinstva. Poinje trajk vlasnika kamiona. trajku se pridruuju: advokati, lekari, inenjeri, deo studenata, bankarski slubenici i nastavnici. trajk traje 26 dana i nanosi tetu od 200 miliona dolara. trajk Jedinstvene nacionalne konfederacije lake industrije i zanatstva. Generalni sekretar KP ocenjuje trajk vlasnika kamiona kao pokuaj dravnog udara. Vlada Narodnog jedinstva proglaava stanje pripravnosti u 20 od 25 provincija. Predsednik Allende na konferenciji za tampu izjavljuje: ile nije pred graanskim ratom." Jedinstvena radnika centrala (CUT) upuuje poziv radnikoj klasi i svim patriotima da stupe u odbranu ileanskog bakra koji firma Kenekot eli da konfiskuje u Francuskoj, vedskoj i Holandiji. Opozicija sprovodi Dan utanja". ,,E1 Siglo izvetava da je za 13 dana desnica izvrila 52 atentata i poziva na budnost na ulicama i u preduzeima. Orlando Millas (Orlando Miljas), ministar finansija, podnosi detaljan izvetaj o ekonomskoj situaciji u zemlji. Optuuje ekonomsku blokadu ilea od strane imperijalista. Predsednik Allende govori pred Ujedinjenim nacijama. U govoru optuuje multinacionalne kompanije. Poinje kongres Jedinstvene radnike centrale ilea.

23. oktobar

24. oktobar 24. oktobar 15. novembar

4. decembar

8. decembar 1973. godina 4. mart april

Odrani parlamentarni izbori. Narodno jedinstvo dobija 43% glasova. Odran Plenum Socijalistike partije ilea. Na Plenumu je zakljueno da e se sledea velika bitka odvijati za potpunu i efektivnu vlast radnike klase u nacionalnoj privredi.

117

118

19. april

april april

ileanska SP proslavlja 40-godinjicu osnivanja, pod parolom Sprovesti socijalistiku revoluciju". trajk u rudniku bakra Huaipato, za poveanje plata. Plenum Demohrianske partije, na kome je zauzet stav: kategorine i neprekidne opozicije koja nastaje kao odgovor na pokuaj marksista da uvedu totalitarizam . . . (citat iz govora Eduarda Freia). Otvoren Svetski sindikalni kongres u Santjagu. Prisustvuje 60 nacionalnih delegacija. Tema Kongresa: multinacionalne korporacije. Konstituisan novi Kongres: dom poslanika ine 87 predstavnika opozicije i 63 vlade Narodnog jedinstva; Senat ine 30 predstavnika opozicije i 20 vlade. Plenum CK KP, na kome generalni sekretar procenjuje daje sukob neizbean iz tri razloga: usled ofanzive opozicije, tekoa sa armijom i tekog ekonomskog poloaja zemlje". trajk u rudniku bakra El Teniente; trajk podran u Parlamentu od strane opozicije. Allende daje ekspoze u Parlamentu u kome podnosi zahtev za reformu Ustava. Eduardo Frei, lider Demohrianske partije i bivi predsednik ilea, izabran za predsednika Senata. Allende u govoru rudarima u El Salvadoru izjavljuje: U ovoj zemlji nee biti sukoba ni graanskog rata . . . , ,,ne prihvatam nikakvu suprotnu, paralelnu i nezavisnu vlast pored vlade . . . , neu dozvoliti oruane snage pored ustavne armije . . . , neki smatraju da ja neu, ako izbije graanski rat, braniti vladu i tekovine radnike klase svim putevima i sredstvima. Varaju se . . . . Uguen, od strane armije, pokuaj vojnog udara jedne tenkovske jedinice koja nastoji da zauzme predsedniku palatu. Vlasnici kamiona poinju novi trajk. Ubijen je autant Allendea, Arturo Araja Marin.

23. april

maj

7. maj

15. maj 21. maj 23. maj

11. jun

29. jun

27. jul

119

9. avgust 18. avgust

22. avgust

23. avgust 4. septembar 10. septembar 11. septembar

Priredila Radmila Trifimovi

Allende po drugi put uvodi vojnike u vladu. General Cezar Ruis podnosi ostavku na poloaj u kabinetu i gubi poloaj komandanta vazduhoplovnih snaga. Kongres donosi rezoluciju kojom optuuje Allendea za nezakonito upravljanje zemljom. General Prats naputa vladu i poloaj komandanta kopnenih snaga. Allende proslavlja tri godine svoje pobede. Allende se priprema da sprovede plebiscit, kako bi potvrdio podrku naroda. Vojna hunta izvrila dravni udar.

marksizam

o
sebi

Henri Lefebvre REPRODUKCIJA ODNOSA PROIZVODNJE

1. Ovaj koncept se pojavljuje u Marksovim radovima od onog trenutka kada on formulie koncept kapitalistikog sistema ili naina proizvodnje. Marks ga meutim nikad nije potpuno razradio. On se razjanjava, mada nepotpuno, u jednom poglavlju Kapitala koje je ostalo neobjavljeno, pa prema tome i manje neshvaeno od drugih.31 Zato? To pitanje sadri u sebi dva problema : a) Zato je Marks tek na kraju svog istraivanja i teorijske delatnosti shvatio da postoji jedan problem reprodukcije (kapitalistikih) odnosa koji nije istovetan s problemima njihove geneze i njihovog tumaenja? b) Zato je ovaj problem ostao tako dugo u senci, tako da su Marksovi tekstovi koji se na njega odnose pronaeni tek nedavno? Kako i zato ta tema i taj problem sad dolaze na dnevni red32?

31 Marx, Un chapitre indit du Capital, prevod i predgovor Rober Dangeville, kol. 10/18, Pariz, 4. tromeseje 1970. Nakon to je ovaj prevodilac pronaao taj neobjavljeni tekst, pojavili su se razni drugi prevodi i komentari kojima je esto bio cilj da prikriju nehat i plitkost izvesnih specijalizovanih ,,marksologa", kao i dogmatikih, vie-manje oficijelnih tumaa Marksa. 32 Rezimirajui diskusiju koja je voena 1970. g. kao nastavak kolokvi juma u Kabriju (od 18. do 28. jula 1970), Ren Lourau, (Rene Luro) proputa da navede (LHomme et la Socit N. 21, sept. 1971. str. 266. u fusnoti) jedno saoptenje na tom kolokvijumu (Uporedi str. 149156) u kome je problem reprodukcije" bio postavljen u svom punom obimu. Da bismo preduhitrili pakosne primedbe, recimo odmah da je problem reprodukcije bio implicitan od samog poetka nae kritike analize svakodnevice, kao i u analizi urbanog prostora a da je posebno objanjen u Le Droit la Ville (uthropos, Pariz, 1968), u Le Manifeste diffrentialiste (Gallimard, 1970), u Au-del du structuralisme (nthropos, 1971, zbirka lanaka; Uporedi na strani 392. lanak objavljen u LHomme et la socit") itd. O tome e jo biti rei.

123

2. U Kapitalu i u s njim povezanim radovima, kao to su Grundrisse33, Marks izlae istorijsko (ili ,,preistorijsko, jer njegovoj misli i reniku u tom pogledu nedostaje preciznost) formi ranje kapitalizma. Mada se danas jasno vide nedostaci njegove teorije prvobitne akumulacije, on je shvata na osnovu istorije Engleske, a iskustva takozvanih socijalistikih11 i takozvanih 11 nerazvijenih zemalja otkrila su meutim nove aspekte tog ogromnog procesa, to je ipak jedna od jakih strana njegove koncepcije. On izlae genezu kapitalistikih proizvodnih odnosa, specifinih za buroasko drutvo: odnos kapital rad, viak vrednosti, viak rada i viak drutvenog proizvoda, koje buro azija prisvaja i koristi shodno svojim klasnim interesima. Sto se tie (kapitalistikog) naina proizvodnje, taj pojam kod Marksa oznaava globalni rezultat konfliktualnih odnosa: nadnica kapital", proletarijat buroazija". Ti konfliktualni odnosi ulaze u drutvenu praksu buroazije iskljuivo kroz oblike koji ih sadre i prikrivaju. Takav je, na primer, kontraktualni oblik (oblik radnog ugovora", prividno slobodnog, koji vezuje pri padnike radnike i buroaske klase i koji ih, navodno, udruuje). Taj globalni rezultat obuhvata, dakle, pravne razrade proizvodnih odnosa, kodifikovane imovinske odnose ideologije koje takoe izraavaju", prikrivajui ih, konfliktualne odnose politike kulturne institucije, nauku, itd. Bilo bi zanimljivo i tu ukazati na izvesna kolebanja u Marksovoj misli i reniku. On se dugo dvoumio izmeu pojmova subjekta (da li subjekt" sainjava drutvo, globalno shvaeno, ili je to izvestan politiki subjekt", buroazija ili proletarijat?) sistema i naina proizvodnje. Marksu se izgleda koncept subjekta" uinio isuvie neodreen, mada on omoguuje da se ovoj ili onoj klasi imputira ovaj ih onaj politiki projekat. Sto se tie koncepta sistema, on mu se nesumnjivo uinio suvie krut. Nain proizvodnje imao je za Marksa preimustva sistema", bez njegove krutosti, i ..subjekta", bez njegove nepreciznosti. U toj irokoj razradi jedan se koncept snano potvruje: koncept proizvodnje. To, meutim, ne znai da je taj koncept jednostavan na kartezijanski nain, niti potpuno razjanjen u Marksovim delima. To isto vai i za koncept akumulacije. Ve ceo jedan vek ti koncepti, koji su uli u teorijski renik i misao, otkrivaju svoju sloenost. Formiranje kapitalizma, odnosno njegova geneza i njegova istorija, ne pretpostavljaju samo kritiku analizu produkcije i reprodukcije sredstava za proizvodnju. Od ega se sastoje ta sredstva? Prvo, od proizvodnih snaga, to jest od samih radnika i njihovih radnih instrumenata. Radnici se moraju reprodukovan : imati decu, hraniti ih i podizati, uiniti i njih sposobnim za rad, tako da demografski razvitak moe a prati porast proizvodnih snaga. to se tie maina i mesta za rad (radionica, preduzea),
33

Karl Marks, Fondements de la Critique de l'conomie politique (Nacrt

124

ona se troe prenosei svoju vrednost, procenjenu u novcu, na proizvode. Sa tehnikama i alatom prenose se i organizacija i podela rada. S druge strane, uloga opreme, alata, utvruje u proizvodnji prvenstvo sektora I (teke industrije, ekstrakcije sirovina itd.). Svaki ekonomski razvitak zahteva, dakle, istovremeno proirenu reprodukciju radne snage i opreme, ili, drugim reima, stalnog kapitala (fiksnog, investiranog) i promenljivog kapitala (plata i nadnica), u razmerama koje Marks analizira. On dokazuje da ih kapitalizam ne ostvaruje bez kritinih perioda u kojima se spontano samoregulisanje (drutveni proeci) suoava s konfliktima. To su ekonomske krize.

125

Ciklusi (ciklus N R N, novac-roba-novac, i ciklus ,,kriza-oivljavanje-depresija) nastoje da reprodukuju svoje sopstvene uslove. Da nije toga ne bi ni bilo ciklinih procesa. to se tie ugovornih odredaba, izmeu onih koji vre razmenu u prometu robe, izmeu kapitalista i plaenih radnika, ili unutar grupa (porodica, nacija itd.), i one tee da odre, podravaju i reprodukuju svoje uslove. Tu se jo uvek radi samo o reprodukciji sredstava za proizvodnju. Da bismo ilustrovati tu ideju uzmimo jedan obian primer iz svakodnevnog ivota. San (vreme odmora) igra veliku ulogu u odravanju i reprodukciji radne snage (sredstava za proizvodnju). ak i ako uzmemo u obzir kontekst i njegov kvalitet, kvalitet nametanja, stana i smetaja, ne bismo mogli rei da san kao takav igra ulogu u reprodukciji drutvenih proizvodnih odnosa. Ali se ne moe rei isto i o slobodnom vremenu. Prema izlaganju Kapitala i s njim povezanih radova izgleda da je reprodukcija (produavanje) drutvenih odnosa koji konstruiu to drutvo neto njemu inherentno. Izuzev u sluaju jedne konane krize i totalne (proleterske) revolucije! A upravo to je Marks, bez sumnje, smatrao neizbenim, i ak bliskim. Svi znaju da je on predviao dolazak jednog potpuno novog drutva, komunistikog, kome bi prethodio jedan prelazni period (socijalizam). Sama politika revolucija trebalo je da pripremi, zapone, organizuje taj dui ili krai prelaz, koji bi se odlikovao konano usklaenim razvitkom proizvodnih snaga (dotad spreavanim kapitalistikim proizvodnim odnosima i nainom proizvodnje), orijentisanim prema drutvenim potrebama, najzad presudnim i odreenim. Zato uopte ponavljamo te veoma poznate teze? Da bismo ukazali na alternativu koja rasvetljava Marksovu misao. Buroasko drutvo e potrajati, ili e se sruiti. Revolucija e uvesti radikalno nove (drutvene) proizvodne odnose, osloboene prepreka i protivurenost koje koe proizvodne snage, ili e se stari odnosi

126

produiti usled neke inercije i unutranjeg efekta. Revolucija prethodi prelazu. Marksova analiza u Kapitalu odnosi se uglavnom na kumulativne efekte i na objektivne i subjektivne uslove akumulacije (u svim oblastima, ukljuujui i znanje, tehniku, ali naroito u pog ledu samog kapitala). Kako je razvoj produktivnih snaga tokom istorije*1 prebrodio prepreke stvarane postojeim drutvenim odnosima, stvarnou11 i njegovim konfliktnim elementima? Izgleda da za Marksa, kad je re o tom pitanju, razvitak stie do neke vrste praga koji e ga osuditi na stagnaciju, ili koji e on prei putem revolucije. Zanemaruje li on reprodukciju drutvenih odnosa u toku tog kumulativnog procesa? Ne. Ali on taj aspekt procesa podrazumeva unutar samog procesa i kroz taj proces, bez neke dodatne problematike. Razume se, rei kumul ativni proces*1 tu ne znae jednu prostu akumulaciju znanja, koja je za Marksa sporedan aspekt, a u prvi plan prelaze samo prilikom jednog (moda trenutnog) suenja marksistike misli. Ti termini, prema tome to treba utvrditi oznaavaju jednu mnogo iru drutvenu praksu: relativno stalan razvoj sposobnosti savremenih drutava da ovladaju prirodom. Sredstvo te dominacije je, naravno, industrija. Za Marksa, vladanje (dominacija) nad prirodom ne odvaja se od njenog usvajanja od strane oveka**, mada on ponekad predosea razaranje putem dominacije. On nikad ne sumnja u mogunost i nunost jednog (kvalitativnog) skoka u procesu, koji bi prekinuo kapitalistike drutvene odnose da bi obezbedio nastavak samog procesa. Marksu nije bilo nepoznato da se odnosi eksploatacije i otuenja udvostruavaju i jaaju kroz odnose vlasti i zavinosti. U Nacrtu (Grundrisse) on ukazuje na to da se drutveni odnosi, u trenutku svog konstituisanja, jo ne pojavljuju u svom realnom i pravom svetlu; oni omoguuju i ak zahtevaju borbu protiv ranijih odnosa. Ti raniji odnosi, stigavi do svog kraja iscrpljeni, samo su jo odnosi dominacije koji nasilno odravaju ve prevaziene odnose eksploatacije. Upravo to se dogaalo tokom duge finalne krize od 16. do 19. veka, koja je sruila feudalno drutvo. Izraeno savremenijim renikom, kod Marksa postoji jedna teorija zastarevanja drutava, drutvenih odnosa i naina proizvodnje. To je jedan vaan, esto zanemarivan aspekt njegove teorijske kritike vlasti, iji se drugi, isto tako vaan i ne manje zanemarivan aspekt nalazi u kritikoj analizi hegelovskog pojma Drave. Ne bi se, meutim, moglo tvrditi da je Marks iscrpio pitanje vlasti. On nije mogao da analizira mogunosti, sposobnosti manipulisana putem prinude (nasilja) i ubeivanja (ideologija), kao ni kreativnost** vlastodraca u pogledu institucionalnih materija i oblika. Vlast je otkrilo tek politiko iskustvo poslednjih sto godina, posle Marksa. Marks je 1863. g. otkrio koncept totalne reprodukcije**. Nije iskljueno da bi se paljivim proitavanjem mogli pronai i

127

drugi tekstovi. Taj izraz se pojavljuje u jednom pismu Engelsu, od 6. jula, koje komentarie uvenu Keneovu34 ekonomsku tabelu. Marks smatra da ta tabela ne rezimira samo kruenje dobara i novca; ona pokazuje kako i zato se proces ne zaustavlja jer reprodukuje svoje sopstvene uslove. Kraj teorijskog procesa (ciklusa), to jest raspodela vika vrednosti, obnavlja poetak posle jednog sloenog niza kretanja: ujednaavanja, razmena, stvaranja proeka itd. Ne radi se, dakle, vie o reprodukciji sredstava proizvodnje ve o re-produkciji drutvenih odnosa. U to isto vreme Marks rediguje svoje neobjavljeno poglavlje" u prikazu R. Danevila (str. 18), ispitujui jedan novi horizont. U tom poglavlju on se, uostalom, ograniava na to da ustanovi kako su proizvodni odnosi stalno obnavljani rezultat" procesa proizvodnje i kako je i reprodukcija reprodukcija odnosa" (str. 266267). On ne ide dalje od jedne generalizacije robe u svet robe", u kome se kapital sam reprodukuje (str. 264). On odluno suprotstavlja robu pre kapitalizma njenoj vladavini na svetskom tritu, kao proizvodu kapitalizma. Napomenimo uzgred da ta slika opte razmene" postavlja nekoliko novih pitanja. Na primer: ,,Kako izii iz sveta robe, koji je izgleda plodno tlo za kapital?" 3. Posle Marksa ostvaruje se jedan deo onog to je nagovestio: kraj konkurentskog kapitalizma. Njegova se predvianja, meutim, ne ispunjavaju sasvim tano. Raspadanje kapi talizma slobodne konkurencije prolazi kroz koncentraciju i centralizaciju kapitala, ali taj proces daje kapitalizmu nepredvien elasticitet i sposobnost organizacije. On odoleva krizama i revolucionarnim konvulzijama, i to u razvijenim" zemljama, dakle suprotno Marksovim predvianjima. To raspadanje dovodi do jednog originalnog protivurenog procesa: do socijalizma" u nekoliko ekonomski (industrijski) zaostalih zemalja, do neokapitalizma u visokoindustrijalizovanim zemljama., Jedinstvena Marksova koncepcija se razlae. Na teorijskom planu, globalno saznanje izloeno u Kapitalu daje povoda razvoju parcijalnih nauka: politike ekonomije, sociologije, psihologije, itd. Svaka od tih nauka, uostalom, nastoji da sopstvenim sredstvima doe do globalnih istina, ili do Istine. Dijalektika misao se meutim zamagljuje, a tradicionalna filozofija, koju je Marks osudio da bude prevaziena, dobija nov zamah. Uprkos sve radikalnijim kritikama (Nietzsche), ta filozofija se degenerie u pedagogiju

34 Quesnay Franois, 16941774, francuski ekonomist, fiziokrat, koji je u ekonomiju uneo metod prirodnih nauka. Njegova ekonomska tabela, napisana za Luja XV, predstavlja prvi pokuaj da se prikae kruno kretanje drutvenog kapitala u celini. (Prim. prev.).

128

lienu revolucionarne snage. Ona se uputa u deobu i specijalizaciju intelektualnih radova, koju je po tradiciji htela da nadvisi. Za specijaliste takozvanih humanih" ili drutvenih" nauka odravanje drutvenih odnosa ne predstavlja problem.

129

Nije im ak ni potrebno da ga konstatuju : ono ,,je u oku i pogledu naunika, kao i u predmetu njegovog znanja. Ti odnosi, implicirani u injenicama, nisu ak ni injenice. Snani ampioni stvarnosti, nazivali se oni pozitivistima ili racionalistima, ne gube vreme ispitujui injenice11 da bi traili ta se u njima krije i da bi shvatili sposobnost drutvenih odnosa da se odre. Teorijski i istorijski (ako smemo tako da kaemo) znaaj jednog Maxa Webera, (Maks Veber) i jednog Durkheim (Dirkem) proistie iz toga to su prenebregli te probleme upravo u trenutku u konie su se pojavili. Tako su za dugo vreme mogli da budu smatrani prevashodno ,,naunim". Istraivanja u dubinu u tom periodu vre samo pesnici-filozofi (oni koji kritikuju staru filozofiju): prvo Nie, a zatim Hajdeger. U Francuskoj to ini naroito nadrealizam (to nipoto g. Luju Aragonu ne daje pravo da tvrdi kako je sve rekao u svojoj lepoj i dalekoj mladosti!). Nie se prvi pita kako moe da traje jedno drutvo tako nisko, tako vulgarno, tako nezadovoljavajue pod povrnim zadovoljstvima. Istina, za Niea drutveno" kao mesto i vor odnosa uvek u sebi ima neto ograniavajue i sumnjivo. To je daleko od stava marksista, ili veine meu njima, iji optimizam u pogledu drutvenog" odoleva svim iskuenjima .. . Van poburoaene nauke u radnikom pokretu se ona naziva revolucionarnom teorijska situacija onda i nije mnogo razliita. U okviru tog pokreta ve krajem 19. veka nagovetava se izvestan rascep i priprema ono to e se docnije dogoditi na globalnom nivou. Za jedne, za ,,revizioniste, politika mo moe i treba da usmerava postojee odnose, da ih orijentie ka jednom boljem drutvu. Toj desniarskoj" koncepciji ve se suprotstavlja jedno ,,leviarstvo : Berntajna (Bernstein) je odgovarala Roza Luksemburg, predviajui katastrofu. Ko je bio u pravu? Ni on, ni ona, a i jesu bili u pravu, oboje! Da se ne vraamo na tu beskonanu raspravu. Ni desniarski ,,revizionisti, ni leviarstvo koje je predvialo konanu borbu, ne uzimaju u obzir reprodukciju proizvodnih odnosa. Za prve, ona se razume sama po sebi, ukljuena je u proizvodnju i njen razvitak; uostalom u tim proizvodnim odnosima nita nije tako jako utvreno da se oni ne bi mogli izmeniti etatistikom vlau (parlamentarnom). Za druge, ti e odnosi naglo nestati u revolucionarnoj krizi. Postoji Ii kod Lenjina, pa ak i kod Trockog, do svetskog rata i sve do 1917. neko drugo predvianje sem onog o finalnoj krizi, mada je ono drugaije motivisano nego kod Roze Luksemburg, i razliito od njene ekstremistike tendencije? Izgleda da ne postoji, mada se posle kraja prvog svetskog rata i oktobarske revolucije (sa neuspehom svetske revolucije i tekoama Sovjetskog Saveza) na horizontu pojavljuje jedna nova problematika koja se filigranski pojavljuje u delima dva velika revolucionara. Kako uspeva da preivi smrtno ranjeni kapitalizam? ta omoguuje

130

tu obnovu? Ekonomska baza, seljaci i poljoprivredna proizvodnja ili industrija? Ili sitna buroazija kao neodreena klasa? Ili nacionalni okviri? Ili birokratija? Etatistika vlast? Vojniko nasilje? Ideologije? Nee li obnova kapitalistikog svetskog trita i glavnih institucija buroaskog drutva, jedva izmenjenog, u velikim industrijalizovanim zemljama poev od 1920. dovesti u socijalistikoj Rusiji do jedne neoekivane reprodukcije kapitalistikih proizvodnih odnosa? Lenjinova smrt i brutalno uklanjanje Trockog, za kojima je sledilo pogubljenje Buharina, nanose smrtni udarac teorijskom istraivanju. Tako pod Staljinom nee vie ni biti teorije o socijalistikoj (prvobitnoj) akumulaciji! Kritika misao o dravnoj vlasti nametnuta staljinizmom kao i faizmom potpala je naravno pod najstrou zabranu i nemilosrdno je kanjavana. Da bi se bolje prikrile tekoe razvitka u socijali stikom" drutvu, prikrivae se ak i razvitak kapitalistike proizvodnje i njene krize kao krize superprodukcije! to se tie vlasti, svi e u ime marksizma koji je inaugurisao njenu kritiku zazirati od analize njenih sredstava i granica, mogunosti i nemogunosti. Teorija o strategijama nee se razvijati s te strane, nego e, naprotiv, biti poricana od oficijelne marksistike misli. 4. Problematika na pomolu, problematika reprodukcije drutvenih proizvodnih odnosa, otkrivena je mnogo docnije, i to u delu jednog nastranog marksistikog" mislioca, dvostrukog jeretika, psihoanalitiara koji je svoje sopstvene dogme usmerio protiv ortodoksne" psihoanalize: To je Wilhelm Reich (Vilhelm Rajh). On u seksualnim i porodinim odnosima pronalazi podudarnosti sa drutvenim odnosima. Porodica je slina preduzeu. Otac je vlasnik preduzea (Patron), i obrnuto: oinstvo, lcroz upravljanje batinom, kroz autoritet i vlast, odgovara kapitalistikom vlasnitvu nad sredstvima za proizvodnju; ena, deca i domaa posluga su, prema tome, u isti mah eksploatisani i poti njeni. Wilhelm Reich (Vilhelm Rajh) u buroaskoj porodici ne vidi posledicu, neku mimezis" (imitaciju) slobodnog kapitalistikog drutva. On tu perspektivu okree naglavce: u porodinom ognjitu" on vidi centralno mesto u kome se proizvode i reprodukuju globalni odnosi. To je teza koja ne uzmie pred nekim ekstrapolacijama (poto olako prenebregava teoriju o viku vrednosti i o drutvenom viku proizvoda), ali koja ima tu prednost da u punom obimu postavlja fundamentalno pitanje. Generacije prolaze. Ljudi se menjaju. Strukturalni" odnosi ostaju. Kako i zato je to mogue? Gde dolazi do re-produkcije? Ako je Reich brzopleto po jednom delu zakljuio o celini, on je ipak shvatio njegov problem i jedan deo odgovora. U daljem izlaganju izne-

131

emo njegovu teoriju i njegove analize, pod posebnom rubrikom 0 stvaralakom jezgru .4 5. Za vreme Tree internacionale, revolucionarne organi zacije pretvorene u staljinistiku instituciju, potiskivanje politike misli i teorijskog istraivanja je potpuno. Poev od 1925. godine jedna ritualna formula odgovara na sva pitanja: provizorna stabilizacija kapitalizma'1. Kraj tog provizorijuma? Oekuje se svakog dana. Naroito u toku velike krize (19291933). Rasplet tog dramatinog perioda uspona faizma tumai se kao pri bliavanje proleterske revolucije u Nemakoj i celom svetu. to se tie degeneriuih elemenata u komunistikom pokretu, preko toga se prelazi utke. Taj pokret evoluie ka patriotizmu, pod pritiskom okolnosti i po viem nareenju, bez teorijskog tumaenja. Revolucionarni patriotizam" se navodno razlikuje od reakci onarnog nacionalizma". To apstraktno razlikovanje ne spreava praktine zbrke. Uloga nacije i nacionalne Drave u reprodukciji odnosa, koju je otkrio Trocki, nestaje sa teorijskog i ideolokog ,,polja". Na svako pitanje i dovoenje u sumnju odgovara se frazom o istorijskom smislu". Nosiocima istorijskih istina poznat je i smisao istorije! 6. Posle drugog svetskog rata centralno pitanje konano iskrsava na horizontu, ali s iznenaujuom sporou: tako sporo da iz magle izlazi tek posle maja 1968. godine. Bile su potrebne tri rekonstrukcije kapitalistikih proizvodnih odnosa za pola veka da bi ta rekonstrukcija, posle manje-vie dubokih potresa, postala predmetom" razmiljanja, kritikog saznan ja! Prelaz sa razmatranja u vezi sa reprodukcijom sredstava za proizvodnju na razmatranja o proizvodnim odnosima, to jest prelaz sa jednog uskog na jedan irok koncept, zahteva izuzetno teak i jo neupot punjen napor. Ta se tekoa moe dobro protumaiti samo preprekama koje su nagomilane pred kritikom misli i skretanjima koja je pretrpela. Trebalo je, dakle, da proe nekoliko decenija da bi se ponovo otkrilo poslednje Marksovo otkrie! Trebali jo jednom ponoviti kako izgleda put jednog koncepta, kretanje jednog istraivanja? Treba, ukratko, da bismo obnovili 1 kontekst, i pejza i jezik. Kritika postojeeg drutva za vreme koje razmatramo (19501970) postaje sve otrija, sve bolje motivisana. Istovremeno, krize" i kritiki momenti postaju sve mnogobrojniji. Meutim, manje ili vie radikalna kritika drutva nije dovoljna da razotkrije novi koncept. esto ta kritika, smatrajui se radikalnom, optuujui buroasko drutvo i neokapi talizam, uveliava ovu ili onu odvratnu crtu i maskira celinu detaljima. Ona sebe smatra simptomom i nagovetajem konane kri ze. Koncept reprodukcije se meutim odnosi na totalitet, na kretanje ovog drutva na globalnom nivou.

132

Veini analiza bilo je i jo uvek je teko da se sa posebnih aspekata koje zahvataju uzdignu do globalne. Sociologija rada, na primer, prouavajui preduzea esto prenebregava problem: kako se kapitalistiki proizvodni odnosi manifestuju i nastavljaju u okviru preduzea? To je problem koji postavlja i sledei: mogu li se odnosi eksploatacije i dominacije, autoriteta i vlasti, koji odreuju i odnose izmeu onih to odluuju i onih koji izvravaju, da se produavaju samo na radnim mestima, u proizvodnim jedinicama? Ne pretpostavljaju li ti odnosi i odnose izvan radnih? Gde se, kako i zato vri ta reprodukcija koja ne koincidira ni s proizvodnjom kao takvom, ni sa reprodukcijom ljudskih i materijalnih sredstava proizvodnje? Prenebregavajui to pitanje, sociologija rada doprinosi njegovom prikrivanju, vrei tako ulogu jedne ideologije. Paradoksalno, ali na jedan sasvim razumljiv nain, kad se razmisli, pedagoka kritika uvodi u Francuskoj novo istraivanje. Ta kritika se istovremeno odnosila na metode nastave i na njen sadraj. Ona je malo-pomalo otkrila i to najpre na nivou masovnih, osnovnih kola karakteristine crte te nastave. Metodi, mesta, unutranje ureenje prostora, primoravaju uenika na pasivnost, navikavajui ga na rad lien zadovoljstva (uprkos pretenzijama takozvane ,,ive nastave i izvesnim pokuajima obnove). Pedagoki prostor je stenjen, represivan, ali ta struktura" ima iri znaaj od lokalne represije. Nametnuto znanje kojim se aci kljukaju, da bi ga iz sebe izbacili na ispitima, odgovara podeli rada u buroaskom drutvu. Ono ga, dakle, odrava. Ova analiza se razvila poev od otkria aktivne Freinetove pedagogije do istraivanja institucionalne kritike koje se vre danas. kola je tako izgubila svoj presti steen u 19. veku. Ona vie ne izgleda samo kao instrument kulture11 ili kao kola11, sa ozvanienim funkcijama obrazovanja i vaspitanja; pedagoka kritika je osvetljava kao mesto reprodukcije drutvenih odnosa proizvodnje. kola sprema proletere a univerzitet rukovodioce, tehnokrate i upravljae kapitalistike proizvodnje. Na taj nain formirane generacije se sinenjuju i nasleuju u drutvu koje je hijerarhizovano i podeljeno na klase. Poneka institucija se pokae i polifunkcionalnom (mada i to ne bez isfunkcija i promaaja). kola i univerzitet ire znanje i uobliavaju mlade generacije prema krojevima11 (patterns11) koji odgovaraju vlasnicima preduzea kao i oinstvu i nasleu. Do isfunkcije11 dolazi kad kritiko znanje, inherentno svakoj nauci, izaziva pobunjenike. Na masovne

133

funkcije osnovne i srednje kole nadovezuje se, prevazilazei ih, elitistika" funkcija univerziteta, koji filtrira kandidate, obeshrabruje ili uklanja one koji se ne uklapaju", omoguuje establishement. Tako su tri stepena nastave (nii, srednji i vii) ne sarno prilagoena, kao efekti ili kao proizvodi, drutvenoj podeli rada, na to je ponekad bilo i ukazivano u ime liberalne i umerene kritike: ti stepeni sainjavaju njen deo kao uzroci i razlozi funkcija i struktura. Oni se podreuju raznim kapitalistikim tritima (tritu robe, koje stimulie proizvodnju tritu rada koje snabdeva radnicima). Sociologija nauke i sociologija vaspitanja nisu razotkrile novi koncept. One krue oko njega. Sociologija znanja koju nam je ostavio G. Gurvitch (. Gurvi) konstituie se oko jedne nomenklature oblika znanja u savremenom drutvu i oko jedne tabele ili kljua saznanja pomou oiglednih suprotnosti: empi rijsko (racionalno, mistino, nauno itd.). George Gurvitch je meutim vie nego bilo koji drugi sociolog insistirao na globalnom i na vanosti klasnih odnosa. Ono to je on pisao o sociologiji znanja spada u najbolji deo njegovog dela i u najvrednije radove tog doba. On meutim ne utvruje doprinos znanja postojeem drutvu, njegovom irenju. Znanje kao da ima svoju posebnu strukturu. Ta struktura, meutim, kao takva, ima izvesnu egzi stenciju i stvarnost. Ona i intervenie. Gde? Kako? Strukturalistika tendencija je najpre stimulisala a zatim paralisala razmiljanje, spreavajui doslovno dijalektiku kritiku. to se tie sociologije obrazovanja, ona uzmie pred onim to joj analiza otkriva; kao i opta sociologija, ona na drugoj strani, bilo gde (u istoriji, antropologiji, mitologiji) trai elemente objanjenja, umesto da uini skok napred, odluan korak koji bi joj omoguio da vaspitno (obrazovno) situira u politiko35. To isto vai i za uu socio-kritiku; istraivanja Davida Riesmana (Dejvid Rizman) u Usamljenoj gomili pruaju dobar primer za to. Ako postoji heteroodreenost pojedinca koji veruje da je slobodan" i tako sebe vidi, ako postoji samo otuenje, da li se tu naprosto radi o vie ili manje konformnim individualnim tipovima? Je li tu re o nekoj nejasnoj fatalnosti, koja ugroava slobodu i ljudske vrednosti"? Ili o prostom efektu demografskog razvoja? Koliki je znaaj dijagnosticiranog samootuenja? Kad J. P. Sartre (. P. Sartr)36 opisuje pratiko-inertno u grupama i sukobe izmeu serijalnosti i burne fuzije na psihosociolokom nivou, promaujui na taj nain istorijsko i istorinost koje on brka s totalnim (i obrnuto), njegov pokuaj ne dosee dalje. Kad sociologija opisuje, s humorom ili bez njega, crte srednje klase, ona zaobilazi drutveno-politiku stvarnost koju ta klasa nosi i podnosi.

35 Vanredan primer tih oklevanja moe se nai u: J. Ardoino, Propos actuels sur l'ducation, Gauthier-Villars, 1969, str. 79, i d., str. 85. i d., itd. 36 Critique de la raison dialectique, str. 615 i d.

134

Da li je tu mesto da uvedemo i najotriju kritiku, kritiku epistemologije i metodologije u specijalizovana naukama, a posebno u sociologiji? Bez sumnje jeste, poto argumentacija tu dostie nivo globalnog i totalnog. O epistemologiji treba rei i naglasiti da njeni nedostaci prevazilaze njene prednosti. Pod nedostacima" mislimo na jedan aspekt koji ostaje neformulisan, pa blokira (teorijsku) situaciju. Epistemoloko istraivanje, u najboljem sluaju, izoluje jezgra" steenog znanja, ili znanja koje se smatra i naziva takvim. Ono, dakle, ozakonjuje jednu podelu intelektualnog rada koja ne moe da nema veze sa drutvenom podelom rada, to jest sa tritem (intelektualni proizvodi, u irem okviru robnog trita i trita kapitala, drugim reima svetskog trita). U sociologiji kao u istoriji, epistemoloka misao nalazi uostalom malo stvari koje treba utvrditi, to jest uzdii na nivo univerzitetskog establishmenta: na nivo uglednog i potovanog znanja. Najvanija, najzanimljivija je nesumnjivo metodol ogija modela. Ona se predstavlja kao apsolutno nauna. Kako postupa naunik? On konstruie model stavljajui doivljeno" meu zagrade, uzimajui iz haosa tog doivljenog" nekoliko to je mogue manje varijabli; on ih povezuje tako da sainjavaju jednu koherentnost koju on zatim stavlja na mesto inkoherentnosti i nedostatka kohezije doivljenog. Da bi, na primer, objasnio revoluciju uopte, a posebno revoluciju u Francuskoj, sociolog e konstruisati jednu shemu (ili model) autoriteta i njegovih kriza. U model se ukljuuju varijable koje potiu od porodice (otac), vlasnitva, Drave, itd. Da revolucija prati ili sledi jednu krizu utvrenog autoriteta, to je tano; bez takve krize ne dogaa se nita revolucionarno. Model e dakle biti veran, odlikovae se jednom trivijalnom i optom istinitou koja ne objanjava nijedan dogaaj, nijednu revoluciju. Njegov jedini cilj i smisao bie da likvidira kritiko shvatanje buroaskog drutva i kapitalizma kao takvih, zamenjujui ga jednom ..istinitom' 1 ali pogrenom" konstrukcijom, ili, bolje reeno, ni istinitom ni pogrenom, jer ona objanjavajui sve ne objanjava nita! Metodologija modela moe da se brani samo ako se do krajnosti relativizira. Model"? To je provizorna konstrukcija, koja se sueljava sa stvarnim", sa drugim modelima, a bi otkrila vie odstupanja nego li istovetnosti. Na alost, konstruktori modela esto ispoljavaju izvanrednu dogmatsku aroganciju. Njihov model (naroito ako je politiki, kao sovjetski model planiranja, ili ameriki model kao prototip drutva, itd.) proglaava se apsolutnom istinom. Meutim, elementi svakog modela (varijable, parametri) obavezno se uzimaju iz postojeeg drutva. Metodologija modela tei, dakle, ka eliminisanju i radikalne kritike i suprotnosti (dijalektike) doivljenog. Ona se ne moe uzdii do shvatanja totala kao reprodukcije drutvenih odnosa,

135

jer i ona joj doprinosi. Ona mimoilazi nauno preporuljive operacije. Tako pored klasine indukcije i dedukcije postoji i transdukcija (konstrukcija virtuelnih predmeta, istraivanje mogueg). I najstruniji radovi profesionalnih sociologa ostaju na pola puta od koncepta o kome je re. Tako, na primer, Bourdieu (Burdje) i Passeron (Paseron) u Les Hritiers (Naslednici11), pa ak i u Reproduction. ta oni ispituju? Regrutovanje upravnog osoblja u buroaskom drutvu. Oni ne prevazilaze potpuno reprodukciju sredstava za proizvodnju, sredstava u koja spadaju i oni koji proizvode. Poto prouavaju upravljae a ne radnike, oni idu dalje od banalizovane sociologije u Sjedinjenim Dravama koja se bavi radom, industrijskim preduzeem i obrazovanjem. Njihova socio-kritika, meutim, zaustavlja se pred jednom barijerom koju pred nju isturaju kult empirijske konstatacije (injenice nazvane sociolokom11) i liberalna ideologija, svojstvena toj metodologiji. Takva analiza oblika i transmisije promauje centralni problem, onaj koji se odnosi na sadraj znanja i njegovog mesta u podeli rada. Mnogi leviari11 su nasuprot tome hteli da svako znanje poistovete s ideologijom (klasnom). Ako jedni preskau konja, drugi ne uspevaju da uzjau (bojnog) konja. 37 Pobornicima institucionalne analize ne nedostaje ni smelosti ni hrabrosti. Oni ne oklevaju pred konsekvencama svojih hipoteza. Slabost njihove misli je u njoj samoj. Oni institucijama prilaze odvojeno i u onoj meri u kojoj mogu da intervenisu (poto je intervencija na terenu11 praksa njihove teorije). Nastava i univerzitet bili su, dakle, za tu disciplinu omiljen teren a ponekad je to bila i crkva. Ali kako pokuati institucionalnu analizu armije, sudstva, pravde, policije, poreskog aparata itd., drugim reima podsistema ogranka celine, koji se drutveno otelovljuju u isti broj institucija? Reciprona eksteriornost tih institucija samo je prividna. Gde se nalazi globalno? Kako ga dosegnuti, obuhvatiti, definisati? Moe se tvrditi da te institucije sainjavaju celinu, a birokratija i Drava ine sumu i zbir postojeih institucija. Ali gde i kako obuhvatiti tane odnose izmeu celine i delova? Njihove artikulacije? Koje je mesto ekonomike i politike ekonomije? One se mogu evakuisati u korist same ,,institucionalizujue i institucionalizovane11 birokratije. Pokazati kako neka institucija odraava11 ili izraava11 jednu dublju ili viu realnost, bilo to nesvesno ili istoriju, bilo birokratsko drutvo ili buroasku Dravu, bilo ekonomsko ili drutveno to je jedna stvar. Pokazati kako ona aktivno doprinosi proizvodnji ili reprodukciji drutvenih odnosa, to je druga stvar. Ren Lourau (Luro) postavlja to pitanje, ali ga ne reava. Georges Lapassade (or Lapasad), kad mu

37 Uporedi P. Bourdieu i J. C. Passeron, Les Hritiers, es. de Minuit, 1964, i La Reproduction Elements pour une thorie du systeme denseignements, naroito knj. 2, str, 89 i si. Le maintien de l'odre.

136

prilazi, osea da ga neto vue unazad, u opta razmatranja o istoriji i oveanstvu (antropolokom) 38. Kao nauna disciplina, institucionalna analiza i njena baza praktine intervencije, dinamika grupe, teko se oslobaaju kolebanja izmeu konstatacije (postojeeg) i nagovetavanja katastrofalnog kraja putem osporavanja. Preimo sad na slobodno vreme, dokolicu. Davno je Raymond (H. Rejmon) opisao kako jedno drutvo dokolice" jedan klub koje se smatra potpuno osloboenim u odnosu na postojee drutvo i pretenduje na osloboenje od uslova i obaveza svoj stvenih tom drutvenom ivotu, reprodukuje odnose zavisnosti i moi. To se naroito dogaa u seksualnom domenu, pa i prostoru za igru". Ova analiza priprema teren za jednu optu teoriju dokolice kao iluzornog osloboenja, kao proirenja kapitalizma koje aktivno doprinosi uvrivanju njegovih bitnih odnosa. Dokolica (koja je prvo komercijalizovana, a onda poela da stvara specijalizovane prostore), obeleila je jedan period i odredila jednu vanredno znaajnu artikulaciju. Ali postoji dubok ponor izmeu jedne posebne drutveno-kritike" analize i opte kritike analize39. Socijal-scijentisti, specijalisti parcijalnih nauka, psihologije, psihosociologije, sociologije, istorije, politike ekonomije, vie su voleli da kritikuju Marksa (i marksizam) nego da produe i prodube u novim uslovima radikalnu kritiku. Kritika drutva, kod Marksa, odnosi se na konkurentski kapitalizam (protiv njega). Ona ini deo jedne teorijske, ne-specijalizovane, celine! Da bi se produila na terenu neokapitalizma, bio je i jo uvek je potreban izvestan napor. Lake je okrenuti se protiv inicijatora nego nastaviti njihovo delo. ak i socio-kritika", mada beskrajno zanimljivija i pronicljivija od socio-tehnike", ne moe uvek da izbegne taj prigovor. Jednom rei, ,,socio-tehnika (statistika, kvantitativna, koja snabdeva banke podataka") stavlja se odluno u slubu postojeih proizvodnih odnosa, dok socio-kritika" okolii oko ponovnog ozakonjenja tih odnosa. Istina, oficijelni marksizam, sa svojom lanom revolucionarnom frazeologijom i svojim stereotipnim optubama na raun dravnog monopoli stikog kapitalizma" kao da ini suvinim produbljivanje marksistike misli. To nye najmanji nedostatak, jo manje prednost, tog institueionalizovanog marksizma! Iako su kompromitovane, nauke ne nestaju: one su dugovene, kao i institucije. Diskvalifikovana u drutvenoj praksi, ubeena da je podrala postojee drutvo funkcioniui kao njegova ideologija, a nesposobna da i dalje vri tu ulogu, politika ekonomija

38 Ren Luorau, L'analyse insitutionelle, ed. de Minuit, Lapassade, Groupes, organisations institutions, Gauthier-Villars, str. 121 i d., 176 i d. 39Uporedi: Henri Raymond, in Arguments, N. 17, 1960.

1970; 1967,

Georges posebno

9 Marksizam u svetu

137

se povlai na univerzitet, gde se i dalje uzima ozbiljno11. Ona sad tamo sedi na jednoj grani stabla znanja, uprkos Kritike politike ekonomije kojom je Marks doekao tu izdrobljenu nauku i te mrve znanja, tu ideologiju pomeanu sa itekako realnom praksom: sa raspodelom oskudice i liavanja. Protiv tog Marksa koji nije bio specijalista, protiv Nietzschea i protiv drugih brane se specijalisti ove ili one nauke. Oni brane svoju profesiju, svoj zanat (sociologa, istoriara, eksperta poli tike ekonomije itd.). To je njihovo pravo, pa ak i dunost prema svojim kolegama, radnicima, saradnicima itd. Treba li im zato porei pravo na titulu naunika". Nipoto. Ali nauka, kako izgleda, nije liena konflikata. S kojim bi pravom znanje izbeglo sve protivurenost!? Sudbina je, nesrea je tili specijalista, koji Marksu i drugima prebacuju da nisu specijalizovana u tome to se nauka, institucionalizovana, akademizovana putem jedne epistemologije, opravdana jednim jezgrom11, pre ili kasnije rui. Tako jednu krizu koja tinja ve nekoliko godina (monetarnu krizu) prati kriza politike ekonomije i ekonomske politike. Ta specijalizovana znanja i te parcijalne prakse koje su omoguile montau navodno globalnih Modela, raspadaju se 40. Dvadeset pet godina docnije lako je otkriti izvesnu nejasnou u Kritici svakodnevnog ivota, u poetku pievog rada (prvo izdanje 1946, Grasset), Je li to aluzivna11 knjiga? Na ta onda aludira? Na kulturu? Na dokolicu"? Na urbanu stvarnost? U to nema sumnje. Aluzivno je implicitno sadralo ono to je trebalo da se razjasni. Nejasnost je omoguila najsuprotnija tumaenja: ekstremistika (revolucija u svakodnevnom ivotu i putem njega, sve i odmah) i reformistika (poboljati status svakodnevnog, kvaliteta ivota11). Nejasnoa nije spreila ni kritiku: desnu11 putem naunosti koja se smatra istom, i ..levu11 putem akcije koja se smatra odlunom. Meutim, zanimljiv ost tog koncepta, svakodnevnog, mnogo se jasnije ukazala docnije. Svakodnevno, a ne vie uopteno ekonomsko, nivo je na kome se mogao utvrditi neokapitalizam. On se utvruje na svakodnevnom kao na tlu, to jest, na vrstom, na drutvenoj supstanci koju odravaju politike ustanove. Implicitan u Kritici svakodnevnog ivota u poetku, koncept reprodukcije drutvenih odnosa ukazuje se sasvim jasno konfrontacijom izmeu kritike analize svakodnevnog, analize urbanih fenomena, analize ekonomskog razvitka i ekonomizma povezanih domena, ije su se veze dosta brzo razjasnile u nizu sledeih

40 Vidi: Samuelson, dobitnik Nobelove nagrade, u VExpansion, str. 11 i d., juliavgust 1971. O psihoanalizi i o neshvatljivoj zaslepljenosti Freuda i njegovih sledbenika u pogledu ene i enske seksualnosti, vidi Kate Millet, La politique du mle, passim.

138

radova. To je putem osporavanja negativnim putem dostiglo jednu globalnost koja se jedva mogla osporiti. Ko bi kritikoj analizi mogao zameriti da sporo napreduje, da ide za injeni cama", sapliui se ponekad o prepreke, zaobilazei zamke, u jednom svetu koji se ne menja kao to kau da se menja, na nain slian preobraaju? U stvari, u modernom" svetu, ono to se na izgled menja, ostaje na mestu, ono to je na izgled nepokretno, menja se. to ne iskljuuje udne kompleksifikacije ni grube simplifikacije! ta to otkriva? Otkriva jedan kontinent", ako se sloimo s upotrebom te metafore, jedan kontinent s njegovim dimenzi jama": svakodnevnim, urbanim, sa razlikom, ili, bolje reeno, razlikama. To su nejednake dimenzije, nejednako oznaene, ili razvijane. Taj se kontinent ne ukazuje iz magle nekom smelom moreplovcu, pred nekim usamljenim istraivaem; on izranja iz talasa. Moreplovac ga ne izaziva nekim maginim pokretom, nego je morao da upravlja brodom izmeu stena da bi do njega doao u trenutku njegove pojave. Niko ne moe sebi da pripie zaslugu za to otkrie. Zato? Koncept se pojavljuje sa objektom" koji se ne konstruie, nego se raa u jednoj multidimenzionalnoj praksi, uprkos pokuajima redukcije. To se dogaa, do toga dolazi oko nas (vas, njega, njih). Nita ne proistie iz onog koji pie povodom tog objekta koji se raa. Nita s njim ne poinje, nita se ne zavrava. Njegova akcija? Skupiti, proteravi ih kroz sito kritike (teorijske i politike), injenice, podatke, injenice i koncepte koje drugi odvajaju. Da bi se zapazilo i koncipiralo ono to se otkriva, dovoljno je ne biti zaslepljen. Poto smo ukratko rekonstituisali pojavljivanja" koncepta i njegovog objekta", priimo direktno problemu. Uostalom, ili bolje reeno, pre svega, da li problem stvarno postoji? Ne krije li se moda u izraenom, to bi pitanje ab ovo uinilo suvinim? Za poetak ispitaemo ovo tvrenje i stav koji iz njega proistie. 7. Za izvesne marksistike teoretiare nain proizvodnje daje odgovor na sve. Taj koncept, u ovom sluaju kapitalizam, sve prisutan im su ga epistemologija i teorija formulisale, eliminie druge predodbe, ili im se podreuje. Uvren briljivom pripre mom u ime savrene nauke, on se pojavljuje kao totalitet koji je postojao pre onog to obuhvata, podrazumevajui tu i drutvene odnose. Ti drutveni odnosi se definiu i ne koncipiraju teorijski iskljuivo kroz nain proizvodnje i u njemu. Ako, prema tome, postoji reprodukcija proizvodnih odnosa, ta injenica ne zahteva ni neko posebno razjanjavanje, ni objanjenje; to znai d a su proizvodni odnosi obuhvaeni u nainu proizvodnje i da kapitalistiki nain proizvodnje jo nije nesta-o. Ta diskusija izgleda dosta sholastina. ta dolazi na prvo mesto proizvodni odnosi ili nain proizvodnje? U stvari, ta diskusija pokree mnogo dublja pitanja no to to izgleda pri
6

139

povrnom pominjanju tih termina. Problem je u sledeem: Sai njava li kapitalistiko drutvo od samih svojih poetaka jedan zatvoreni sistem, koji moe sarno da odrava svoje uslove i da traje ili da se srui po principu sve ili nita? Ima li neeg novog u kapitalizmu otkako postoji? Da li kod Marksa i u marksistikoj misli postoji apsolutno saznanje o tom kapitalizmu? ta treba zakljuiti, a ta odbaciti od te nauke koja sebe smatra totalom totaliteta? Teza koja u prvi plan stavlja nain proizvodnje nailazi na mnogobrojne prigovore. Kako datirati nain proizvodnje kao takav, ili, drugim reima, u kom istorijskom trenutku treba teorijska misao da ga smatra konstituisanim kao totalitet? U toj hipotezi nije dovoljno deklarisati da je nain proizvodnje virtuelno prisutan im je prisutan ovaj ili onaj elemenat. Razmena robe uz posredovanje novca postoji od antikog doba: ta razmena polako preovlauje nad trampom, poklonom. Upravo zato, uostalom, Marks u neobjavljenom poglavlju" pokazuje da svetska ekstenzija robe i trita sadri jedan kvalitativan skok. U srednjovekovnim gradovima on belei postojanje najamnika", radnika ve lienih sredstava za proizvodnju, koji lokalnoj buroaziji i majstorima iz korporacija (cehova) prodaju svoje radno vreme, koji su prema tome i plaeni prema utroenom radnom vremenu. U 16. veku kapitalizam i buroazija, noeni jednim usponom, vode velike politike bitke; u 18. veku njihov se uspon potvruje, jer na scenu stupa industrija, koja zauzima mesto manufakture. Ova konkretna istorija, istorija prvobitne akumulacije, odvija se sa specifinim redosledom kontinuiteta i diskontinuiteta; ona u retrospekciji otkriva niz veoma dramatinih premetaja, substitucija, prenoenja (bogatstva, moi). Subjekti" i delotvorni faktori" se suoavaju, sueljavaju, dok se oko njih i kroz njih nagomilavaju saznanja, tehnike, bogatstva, ukratko kapital i uslovi buroaskog drutva. Ako tokom tih vekova postoje dogaaji i preobraaji, dakle neto drugo nego prosto uspostavljanje jedne strukture, ta a se kae za kraj 19. i za 20. vek! Marks izlae genezu i konstituciju konkurentskog kapitalizma. Da li je nain proizvodnje" u njemu ve aktualizovan? Ako odgovorimo ne", onda to znai da konkurentski kapitalizam, sa svojim zakonima i svojim slepim samoregulisanjima (koja je Marks otkrio) jo nije kapitalizam. Ako odgovorimo da", onda onaj koji postavlja pitanja upada u naj veu zabunu; kako objasniti preobraaje kapitalizma, eksploziju konkurentskog kapitalizma, jaanje dravnog kapitalizma nasuprot dravnom socijalizmu, ukratko ono to se dogodilo posle objavljivanja Marksovog Kapitala? Totalni" koncept, dogmatski ukruen, iskljuuje bez daljeg istoriju. I ako neko insistira na problemu istorije kao takve, on primeuje da dogmatizam iskljuuje i taj problem, smatrajui

140

ga unapred reenim, to jest pitanjem koje se ne postavlja! Rekvizicija i inkvizicija znanja koje se smatra apsolutnim (filozofski opravdanim putem epistemologije, kao datog jezgra, tvrdim, ovrslim) simultano obavija tajanstvenou spontanitet i vlast (s jedne strane 0x10 to nailazi slepo, a s druge strane ono to se zbiva potpuno svesno, ali izvan nauke). Samodovoljnost znanja koje zahteva filozofija u opadanju, proklamovane u ime epistemologije, onemoguuje (zabranjuje) da se ,,svet i drutveno" shvate takvi kakvi jesu. Samo ono to tei da se svede na isto" znanje dolazi u obzir. Doivljeno? Iz te perspektive ono se rasplinjava kao neka magla, u dubinama zajedno sa iluzijama (ideolokim), zajedno sa onim nesagledavanjem sebe koje je sadrano u svakodnevnom. Umesto doivljenog bez, koncepta, namee se koncept bez ivota, jedno vraanje unazad, u odnosu na hegelovsku koncepciju. to se tie Vlasti (Moi), ona ne voli da bude koncipirana. Ali poto se ne svodi na koncept ona se potuje", a to i jeste sve to ona trai. Taj tretman doivljenog i vlasti nije pravian: vlast se ostavlja u senci, dok senke doivljenog" rasteruje sjajni ma Anela istrebitelja i Pogled filozofije. Na taj nain okotavanje izvesnog marksistikog" koncepta, nain proizvodnje" (ili nekog drugog) i sistematizacija na osnovu tog odvojeno uzetog koncepta razaraju Marksovu perspektivu: razumeti ono to se dogaa da bi se promenilo, obuhvatiti doiv ljeno" da bi se prokrio put ivotu. Taj sistematski stav, sa svojom pozitivistikom ili empiristikom osnovom, mnogi smatraju dosta privlanim. Stara kartezijanska jasnoa, izbledela i ohlaena, postaje opet intenzivna. Ide se iz izvesnosti u izvesnost. ^ Nema tu nieg aluzivnog. Govori se o onome to se zna, pie se o onom to je nesumnjivo nauno poznato. Stil je dosta ele gantan kod onih koji preziru stil i znaju samo za rukopis". Situacija e se, meutim, uskoro preokrenuti. Sve se vrti u krugu (najpre samo loem, a uskoro paklenom) znanja koje se smatra istim i apsolutnim. Prezreno doivljeno" se sveti. Produbljuje se jaz izmeu smisla i ne-smisla, (ne nemiljenog" misli, loe Masirane prolosti, ve itavog sveta", ukljuujui i uivanje i patnju, akciju i strast). Uskoro postaje jasno da to se vie zna o emu se govori, tim se vie govori kojeta o svemu ostalom, o onom to ne ulazi u krug posedovanog znanja", tog stanita misli. Sistematizacija, ovde i drugde optuena, motivie pribegavanje jednoj misli koja je, poput Marksove, umela da izbegne fetiizaciju znanja i njegove opasnosti: Nietzscheovoj misli. Instinkt spoznaje bez razlikovanja slian je slepom seksualnom instinktu: on je znak niskosti! ta definie tu vulgarnost istog" znanja? Ovo: nuno postaje samouverenost. Ta kvalitativna niskost moe se oceniti samo sa gledita naputenog doivljenog", to jest sa gledita poezije i traginog. Ona nema neke posebno teke posle-

141

dice ako se ampioni idealnog" znanja i stvarnog bave fizikom ili biologijom. Preostali svet e im jednog dana ukazati na njihove, ogranienosti. Ako se, meutim, ti ampioni bave civilizacijom, kulturom", ili naprosto dogaajima, situacija uskoro postaje muna. Vlast (politiara, vojnika, tehnokrata, povez anih ili u meusobnom sukobu, prema okolnostima) nai e uskoro svoja opravdanja u znanju. Ona nee vie znati za granice. Sistematizovano korienje naina proizvodnje" ne dovodi ni do ega i ne menja nita u odnosu na stav klasinih" mislilaca marksizma posle Marksa. Kapitalizam traje. On e a traje koliko bude trajao. Kad nestane, nestae. Nema promene, poto se nita ne menja u okviru nepromenljivog naina proizvodnje" kao takvog; nita, sem pojedinosti ureaja. Nema promene, sem ovog: pojam procesa" (istorijskog u poetku, a zatim ekonomskog) zamenjuje se pojmom strukture. to se tie prelaza sa Dravnog kapitalizma na Dravni socijalizam, on se lako moe jednog dana pojaviti sa svojstvima jednog reza (diskontinuiteta), dok e zapravo imati sve osobine jednog jako strukturisanog" kontinuiteta! Gotovo bezuslovno stavljanje naglaska na nain proizvodnje" ne odgovara samo jednom zamrzavanju marksistike misli. Ono ima i drugi smisao i drugi znaaj : koherentnost stavljena iznad suprotnosti uzdie se na stepen kriterijuma. Misao koja se vezuje za uslove jednog objekta", njegove konstrukcije, njegove konstitucije, njegove institucije, valorizuje koheziju tog objekta i svoju sopstvenu koherentnost, na tetu onog to bi moglo da bude konfliktualno u objektu i u njoj samoj. U emu i kako se takva misao povezuje s tendencijama jednog drutva koje eli da stekne postojanost uklanjanjem onog to ga nagriza, to je gotovo evidentno, mada bi se o tome moglo dugo govoriti. Proizvodni odnosi sadre suprotnosti, naroito klasne suprotnosti (kapital najamnina) koje se proiruju u drutvene (buroazija proletarijat) i politike (upravljai potinjeni) suprotnosti. Pokazati kako se reprodukuju proizvodni odnosi ne znai stavljati akcenat na unutarnju koheziju kapitalizma: to znai takoe, i naroito, pokazati kako se i u svetskim razmerama proiruju i produbljavaju te suprotnosti. Stavljati nain proizvodnje iznad proizvodnih odnosa, kao i koherentnost iznad suprotnosti, taj stav jedne izdvojeno uzete teorijske prakse" ima samo jedan smisao: likvidirati suprotnosti, ukloniti konflikte (ili bar izvesne bitne konflikte), prikrivajui ono to nastaje i to proizilazi iz tih konflikata. Dijalektika se likvidira u trenutku u kome je jedno o fundamentalnih teorijskih pitanja vezano za odnos izmeu ta dva termina: koherentnost i kohezija, s jedne strane konflikt i protivurenost. s druge. Drugim reima, ono to se danas dogaa u prvom planu, to je odnos : logika/dijalektika. I to u samom znanju kao takvom. Da li ono prevazilazi suprotnosti? Ne sadri li i

142

ono unutarnje-spoljanje u sebi, i naroito u odnosu na ,,svet, svet doivljenog", svet neshvatanja i neshvaenog? U tom smislu treba na ironian nain, kao gluposti, posma trati ideoloka prenemaganja L. Althussera (L. Altise) kad uvodi nad-odreenost. Taj koncept, ili pseudokoncept, psihoanalitikog porekla, prenesen ili preteran daleko od svojih izvora, poteuje konfliktualno i pokuava da mu ostavi jedno malo mesto, podreujui ga koheziji i postojanosti celine. Svaka suprotnost navodno u sebi samoj odrava uslove svog postojanja u sloenoj Celini, svoju situaciju u strukturi. injenina" situacija suprotnosti moe da se shvati samo u njenom odnosu prema zakonitoj" situaciji, to jest kao varijacija strukturalne invarijante sa dominantom . . . " (odreujuom instancom, koja dominira nad injenicama i injeninim situacijama). Dominira li suprotnost uopte ili neka odreena suprotnost? Ne. Celina dominira nad suprotnou. Neka ovo razume onaj ko moe. Kako invarijante totaliteta mogu da podnesu varijacije, i to takve da se mogu nazvati suprotnostima"? Kako se jedna suprotnost moe svesti na varijaciju u strukturisanoj celini? O emu je re? O emu se radi? O odstupanju u odnosu na proek ili u odnosu na idealni tip", na opti model kapitalizma? Radi li se o nacijama? O pokuajima ekonomista (Keynesa, na primer) ili o promenama unutar kapitalizma tokom poslednjeg veka? Izgleda kao da nije re o tome. Ili se moda radi o socijalistikim drutvima? O njihovim specifinim razlikama"? Izgleda kao da nije re o tome. Razmatranja o totalitetu (hegelijanskom ili nehegelijanskom) koja slede za razmatranjima o kompleksno strukturalno inegalitarno odreenom" totalitetu11, uglavnom uspevaju da opravdaju makrsistiku politiku praksu, izlaui teorijski njene varijacije. Te se varijacije shvataju kao konkretne restrukturacij" ucrtane u igru svake kategorije, u igru" svake kontradikcije. Te varijacije idu, ako se dobro proita tekst, od Lenji na, preko Staljina, do Maoai Nije li to udan obrt? Polazi se od naina proizvodnje". Umesto da se polazei od Marksa analizira nain kapitalistike proizvodnje, razmatra se politika praksa koja se poziva na Marksa kao ve sadranog u socijalistikom nainu proizvodnje! Tu italac konano saznaje o kome i o emu autor (L. Althusser) govori: o politikoj praksi, o praksi Partije, praenoj svojom teorijskom praksom, razradom iskustava (prividno u okviru Partije, kolektivnog mislioca). Sve se razjanjava. Samo to se, po nesrei i jo jednom kobnoj sudbini za te teorizatore, politika praksa koja se poziva na marksizam posle toga raspala (1963). Dok je u to vreme za dogmatizam bilo uputno da iz teorijske
u Vidi L. Althusser, Pour Marx, Maspero, 1965, str. 215 i . Treba (ironino) uporediti taj ,,marksistvujui totalitet, koji je tako jako struktu riui-strukturisan", sa fragmentarnim totalitetom jednog viedimenzionalnog sveta" u: Kostas Axelos, Le Jeu du Monde, ed. de Minuit, 1969, str. 157 i d.

143

prakse" iskljui jugoslovenski revizionizam", kao i napore da se u marksistiku misao reintegriu negativno i negativnost (kritika), posle tog datuma vie nije bilo dozvoljeno omalovaavati razmimoilaenje izmeu Sovjeta i Kineza. Meutim, teorijsko formulisanje po kome politika praksa ve ini deo budunosti (socijalistikog naina proizvodnje) iskljuuje takva neslaganja. Njegov scijentizam, njegovo jednoglasje, njegova epistemoloka strogost, iskljuuju takvu situaciju'. Taj aspekt strukturalizovanog marksizma u ovom trenutku i nema neku veliku Vanost. Vano je podvui da on zaobilazi problem reprodukcije proizvodnih odnosa. On ponavlja, na redundantan nain, definiciju naina proizvodnje. Kapitalizam je kapitalizam to je tautologija koja zauzima mesto jedne analize promena u kapitalizmu, promena koje sejie mogu svesti na varijacije oko jedne strukturalne invarijante. to se tie onog to se dogaa u kapitalizmu i to se mora priznati, to se razume putem analogije, bilo uporeivanjem sa prolou (s onim to jo ostaje od istorije), bilo anticipirajui budunost (ono to jo ostaje od politikog predvianja). Inkoherentnost tako pod platom strogosti, postaje metodoloka. Uzmimo jedan konkretan sluaj. Razmotrimo urbane fenomene. U strukturalistikoj perspektivi, reklo bi se da ti fenomeni ine deo (kapitalistikog) naina proizvodnje. Sjedne strane postoje proizvodne jedinice, preduzea, a, s druge, gradske aglomeracije. U ovima se reprodukuje radna snaga potrebna preduzeima. Potronja nema neki drugi smisao ni drugi znaaj sem ovog: reprodukovati radnu snagu. Struktura naina proizvodnje se dakle na tom nad-odreenom nivou opisuje kroz celinu: kao odnos izmeu dve velike grupe jedinica: proizvodnih jedinica, preduzea jedinica potronje, gradova koji dopunjavaju" proizvodne jedinice. Ova strukturalna analiza (nedijalektika) nije pogrena. Ali ona nije ni istinita. Trivijalna, ona ne nosi nikakav datum. Istinita je ili pogrena uvek i svugde: ono to ona tvrdi moe da se kae kako za neki engleski grad s kraja 18. veka. tako i za jednu modernu metropolu, za neko rudarsko naselje kao i za neku basnoslovnu prestonicu. Ona urbane probleme svodi na jednu veoma siromanu shemu. Tu e analizu autori dati za jednu primenu K. N. P-a (kapitalistikog naina proizvodnje) na jedan parcijalni fenomen, koju taj K.N.P. naoreuje. Verovae da su otkrili" urbani fenomen, a to e biti jedna iluzija naunog iskazivanja. Samo se po sebi razume da se pitanje reprodukcije proizvodnih odnosa zaobilazi, poto se i ono svodi na jednu stalnu i banalnu komponentu, na reprodukciju radne snage (sredstava za proizvodnju). Ni jedan od urbanih fenomena koji su se pojavljivali ili nastajali za poslednja dva veka nee biti pomenut, jer je to sitan detalj u poreenju sa strukturisanom

144

celinom11 u kojoj se nita ne dogaa, poto je sav prisutan od poetka. Iz rigoroznog redosleda gotovo tautolokih propozicija izvlaie se rigorozni zakljuci. Sutinsko e se izbei preletanjem. Naroito e se zaobii injenica da pre-kapitalistiki (istorijski) grad, razbijen ali obuhvaen u iri urbani prostor, upravo postaje kao takav mesto gde se reprodukuju proizvodni odnosi. U zakljuku, strukturalistika hipoteza brzopleto identifi kuje nain proizvodnje11 i sistem"; ona ukazuje na jedan kapitalistiki sistem potpuno konstituisan od svog roenja, sa svim njegovim organima. Hipoteza koja se tu suprotstavlja toj izmiljenoj konstataciji (konstrukciji) bie sledea: ne postoji nikad savren sistem, nego napor ka sistematizaciji ka koherentnosti i koheziji polazei o proizvodnih odnosa i njihovih protivurenosti. Ljudi od akcije, dravnici, uvek su pokuavali da smanje te konflikte ili bar da ublae njihove posledice. Oni vode rauna o nivoima i dimenzijama, kao to su ideologija, institucije, jezik, kontraktualni sistem itd. Oni pokuavaju da izvuku neku koheziju iz haosa protivurenosti, oslanjajui se na regulatorske mehanizme. Nikad dovren, Sistem bi se usavrio na kraju, (ne na poetku), ako mu taj kraj, njegov kraj, koji on ubrzava i prikriva, omogui da se pojavi kao potpun, zavren. Kad sistematizacija pone da uspeva, to je znak da se sprema eksplozija (koju e ona izazvati). Finalitet maskira odumiranje. Taj se kraj uostalom moe definisati samo kao odumiranje i raspadanje strukture, a ne kao prelaenje u druge ruke (kako neki zamiljaju prelaz sa dravnog kapitalizma na dravni socijalizam). Verovatno e proces biti manje katastrofalan nego u prvoj hipotezi raspadanje i burniji nego u drugoj onoj o prelaenju u druge ruke. Izuzev ako doe do nesree. Pod platom rezova", epistemoloka shema primenjena na marksizam dovodi na suvie upadljiv nain kapitalistiku tehnokratiju u vezu sa takozvanom socijalistikom tehnokratijom. U perspektivi strukturalno-funkcionalistikog marksizma, reprodukcija proizvodnih odnosa svodi se na prosto pojaanje, na udvostruenje tih odnosa. ijom intervencijom? Intervencijom drave, ideolokog i represivnog aparata. Vlast bi, navodno, izmeu ostalog posedovala posebnu mo da umanji protivurccnosti, poto ih jednom shvati. Ta mo ublaavanja ne bi pripadala izvesnoj naunosti (koja se meutim njome slui u svoji m shemama i modelima), nego dravi. Jo preciznije reeno, postojao bi nivo determinacije, odreenosti, na kome se manifestuju ekonomske suprotnosti. Drava intervenie kao instanca dovodei do ublaavanja (ili deliminog razreenja) tih konflikata shodno interesima hegemonske frakcije buroazije i kapitala. Njihova (relativna) koherentnost se, dakle, uspostavlja na tom nivou. Postojao bi i nivo nad-odredenosti. On obuhvata (da bi ga smanjio) rastojanje izmeu instanci, izmeu ekonomskih interesa i politikih interesa.

145

To je polje delovanja Drave, politika instanca. Posebni interesi hegemonske frakcije, prvobitno ekonomski, uzdiu se tako na stepen politikih interesa ili optih interesa (prividno: interesa zemlje, naroda, nacije). Ideoloki aparat pri kriva eksploataciju i porobljavanje klasa izvan one koja raspolae hegemonijom. Autonomija i rastojanje izmeu instanci i nivoa najzad su smanjeni, korieni, respektovani kao nastojanja; ali tako dolazi do kohezije nivoa nad-odreenosti, do koherentnosti i sistema. Meusobne koherentnosti oba nivoa se reciprono osnauju. Redukcija protivurenosti se aktivira, u toj perspektivi, na planu ideologije, efikasnou ideolokih aparata i instanci. Otud dolazi do zatamnjivanja, a ne prikrivanja same sutine dravnog aparata (i njegove klasne sutine). Prema tome: 1. preostaje samo jedan problem, a to je reprodukcija ideologije ; 2. Mehanizam instanci i nivoa zadovoljava se usavrenim uobliavanjem marksizma-lenjinizma u nekoliko klasinih teza, pri emu se forma pozajmljuje od funkcionalistike ideologije; 3. teza potpuno iskljuuje pojavu novih injenica u okviru naina proizvodnje. (Nastavak u sledeem broju.)
{L'homme et la socit, No 22/1971) Prevela Frida Filipovi

Lelio Basso ROSA LUXEMBURG DIJALEKTIKA REVOLUCIJE

Roza Luksemburg je svakako jedan od najefikasnijih i najstvaralakijih sledbenika marksizma, koji prema poznatoj defini ciji Engelsa nije dogma, ve uvod u akciju ; stoga je sasvim prirodno da je njeno ime tokom dugih godina bilo gotovo zaboravljeno, kada su marksizam iskrivili, s jedne strane oportunizam, a s druge dogmatizam. Zbog toga je moda umesno da citiramo neke od najvanijih izjava istaknutih ljudi u radnikom pokretu o Rozi Luksemburg. Najpoznatije miljenje potie od Lenjina, koji je 1922. godine napisao: Meutim, uprkos svim ovim njenim grekama ona je bila i ostaje orao i komunistima celog sveta zauvek e biti draga ne samo uspomena na nju, ve i njena biografija i kompletno izdanje njenih dela (sa kojim su nemaki komunisti neoprostivo zakasnili, to se samo delimino moe opravdati neuvenim rtvama u nji hovoj tekoj borbi) ; to e biti veoma korisna pouka u vaspitanju mnogih generacija komunista u celom svetu.141 Ovo podsea na misao iz nekrologa Karla Radeka u kome je ovaj, u to vreme jedan od najznaajnijih voa boljevika, napisao: To, to je Roza Luksemburg znaila i znai za nemaki i meunarodni proletari jat ne nalazi se samo u prolosti, ve tek u budunosti, kada e njeno sabrano delo a deluje na iroke krugove komunista, kada prihvate duh kojim su proeti njeni spisi. Ne radi se o tome da li mi, komunisti, delimo svako njeno shvatanje. Anton Panekek je napao njenu knjigu o akumulaciji kapitala, autor ovih rei zauzeo je kritian stav prema pozitivnom delu Junske broure; meutim, niko ko eli da govori u ime komunizma, da razmilja komuni stiki, nee pustiti ova dela iz ruku, a da pri tome ne bude svestan da je sa Rozom Luksemburg umro najvei, najdublji teoretski

41 Beleke su na kraju teksta (prim, red.)

149

um komunizma, da je ona na voa, od koga e komunistiki radnici jo decenijama uiti."2 Nije nikakvo udo, to je ovo miljenje po kome je ona bila najdublji teoretski um komunizma" za ivota Lenjina izrekao jedan od vodeih lanova njegove sopstvene partije; 15 godina ranije je Franc Mering, istraiva i ivotopisac Marksa, napisao u asopisu Die Neue Zeit" koji je izdavao Kaucki (Kaucki se gotovo jednoglasno smatra za najvei autoritet u interpretaciji Marksa), da je Roza Luksemburg najgenijalniji um . . . meu naunim sledbenicima Marksa i Engelsa". 3 Slino miljenje nalazimo i u predgovoru koji je Luka, 1911. godine, napisao za svoju zbirku lanaka koja je izala pod naslovom Geschichle und Klassenbewustsein". Tamo pie: Roza Luksemburg (je) jedini uenik Marksa koji je njegovo ivotno delo stvarno produio kako u objektivno-ekonomskom, tako i metodijski-ekonomskom smislu, nadovezujui se sa ovog aspekta konkretno na sadanje stanje drutvenog razvitka."4 Ipak, iako su najpoznatiji predstavnici marksistike misli istakli njihov znaaj, teoretska dela Roze Luksemburg, rasuta po bezbrojnim pamfletima i stotinama lanaka i govora, bila su ve nekoliko godina nakon njene smrti okruena neprobojnim bede mom utanja i samo mali broj istraivaa se osmelio da ga probije. S jedne strane, desna socijaldemokratija koja je nekoliko nedelja nakon stupanja na vlast blagonaklono podravala, ako ne i neposredno naredila5 ubistvo Roze Luksemburg, da bi se oslobodila svog najopasnijeg protivnika, svakako nije bila zainteresovana za novo izdanje njenih dela, jer bi ona zvuala kao zbir optubi protiv socijaldemokratske politike; s druge strane, kruti staljinski dogmatizam nije mogao da prizna pravo na irenje jedne misli, koja nije bila samo iva i bogata, kao to je misao Roze Luksemburg, ve je predstavljala gotovo izazov za borbu protiv svakog pokuaja da se marksizam sabije u bezdunu emu. Nepunu godinu dana nakon smrti Lenjina, proireni egzekutivni komitet komunistike internacionale osudio je neke od teza Roze Luksemburg i poetkom tridesetih godina onemogueno je od strane komunista svako novo tampanje njenih dela; njeno ime smelo je a bude pomenuto samo uz najotrije osude: naposletku se govorilo o luksemburgovskom luesu".6 Dakle, vie nego 40 godina od njene smrti oekuje se realizacija kompletnog izdanja, koje je Lenjin najavio i koje je u njegovo vreme bilo zapoeto, Meutim, sigurno je pozitivan znak, to su komunisti poeli sa ponovnim tampanjem njenih dela i to je u Poljskoj nedavno objavljena kompletna bibliografija, koja za svakog istraivaa i budueg izdavaa predstavlja dragocenu pomo. Centralni problem Roze Luksemburg, oko kojeg krui njeno celokupno teoretsko delo, kao i njena praktina akcija, je problem socijalistike revolucije: Zato i kako emo uopte stii do ko -

150

nanog cilja naih nastojanja?"7 To je, uostalom, bio i centralni problem Marksa8, kao to je trebalo da postane i za sve socijaliste za koje socijalizam nije samo jevtini predmet nedeljnih govora na javnim skupovima, ve osnovno moralno i politiko opredeljenje preneseno u stvarnost. Za ispravnu formulaciju i reenje problema Marks je dao odluujui doprinos, meutim, njegovi epigoni ga ili nisu razumeli, ili su njegov duh izdali za Ijubav prakse; celokupno delo Roze Luksemburg bilo je posveeno pokuaju da se ovaj duh ponovo nae kako na nivou metode, tako i analize. Revolucionarna tradicija koja je prevoladala sve do Marksa, bila je, naravno, tradicija velike francuske revolucije, koja je snano uticala i na Marksa i Engelsa. To je bio toliko bogati i izuzetno stvaralaki istorijski trenutak, da i danas, posle gotovo 200 godina, istoriari jo uvek ispituju njene bitne aspekte i nastoje da shvate njenu snanu unutranju dinamiku. Stoga nije nikakvo udo, da su neposredni sledbenici izabrali i izolovali samo neke aspekte, a time doli do jednostranih i lanih rezultata, pogotovu zato to su i u samoj revoluciji delovale protivrene snage koje su jednostavno morale da izazovu snana i osetljiva optereenja pod posuvraenim predznacima. Kao to su, dakle, s jedne strane, konzervativci pokuavali da pobijaju revoluciju i ideale koji su u njoj dolazili do izraaja, u ime zakona i konti nuiteta istorije, tako su, s druge strane, leviarske snage nastojale da istorijske rezultate revolucije mere prema nedovrenim idealima proklamovanim od same revolucije. U toj levici je ipak vladalo duboko neslaganje o nainu kako da se ostvare ovi nedovreni ideali, tj. kako bi se ponovo mogao pokrenuti proces revolucije. U zavisnosti, koji je aspekt revolucije pri tom naglaavan, hteli su jedni da postave neki sistem, a drugi da dignu revoluciju. Nacrt sistema su pravili utopisti, koji su stvarali planove o buduim, navodno savrenim drutvima, ali nisu. bili u stanju da u samom istorijskom procesu otkriju mehanizam za realizaciju svojih planova. Revolucionari su bili socijalisti istog kova kao Blankis; bili su socijalisti utoliko to su verovali u pobedu proletarijata, a pravog neprijatelja vie nisu spoznali u staroj aristokratiji, ve u novoj graanskoj klasi, meutim, to se tie revolucionarne metode pozivali su se na Babefa i Buonarotija: tj, problem osvajanja vlasti (ta treba da se postigne zaverom posveenih koji treba da uspostave diktaturu, da bi se socijalni poredak stvorio nanovo iz osnova), izolovali su od istorijskog procesa, koji unutar drutva dovodi do sazrevanja kako objektivnih uslova za revoluciju, tako i do htenja i uea masa. Blankisti su, dakle, bili skloni da glavni akcenat stave iskljuivo na politiki momenat osvajanja vlasti, suprotno prudonistima, koji su izolovali ekonomski momenat; blankisti su bili skloni da revoluciju smatraju kao rezultat samo subjektivnog zahvata u istorijski proces, u neku ruku kao rezultat spoljnog globalnog suprotstavljanja drutvu. Suprotan stav su zauzimali brojni reformatori", koji su smatrali

151

da socijalizam unutar drutva treba da se ostvari putem niza korekcija ili eliminisanja loih strana" drutva, kako bi ga doveli do vieg stepena savrenstva: opet su kako jedni, tako i drugi izabrali samo jedan aspekt realnosti, jer je socijalizam globalno suprotstavljanje, a ne samo korektura; ali suprotstavljanje ipak nastaje unutar istorijskog procesa, ono je svojstveno protivrenostima kapitalistikog drutva. Istoricizam i utopizam, poli tiki i ekonomski momenat, globalno suprotstavljanje i unutranji preobraaj sve su to jednostrani, izolovani, neispravni ili lani momenti kompleksne realnosti, koje je tek Marks sjedinio u jednu uspelu sintezu. Od Manifesta" naovamo on na jasan nain dokazuje, da se proces socijalistike revolucije odvija zahvaljujui unutranjem mehanizmu koji je svojstven kapitalistikom drutvu: to je plod njegovih Protivrenosti, pre svega, fundamentalne Protivrenosti izmeu proizvodnih snaga, iji se drutveni karakter sve jae nag laava, i poretka proizvodnih odnosa, kojima opet upravlja pri vatistiki princip dobiti. Dve godine kasnije, 1850, dodao je svojoj teoriji o revoluciji jedan veoma vani, novi element, naime, da suprotnost izmeu proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa moe da prihvati nasilni oblik revolucionarnog prevrata samo zajedno sa zaotravanjem same suprotnosti, na osnovu naglaavanja unutranje neuravnoteenosti kapitalistikog drutva u praksi, dakle, zajedno sa ekonomskom krizom pri tome je predstavu o jednoj politikoj krizi, koja bi proizila iz rata, to mu je nesumnjivo lebdelo pred oima, donekle ostavio nerasvetljenu. Velika istorijska zasluga Marksa se, dakle, nalazi u tome, to je revolucionarni proces pronaao unutar kapitalistikog drutva, kao dijalektiki momenat samog kapitalistikog razvitka, nerazdvojivo povezan s tim razvitkom i zbog toga neizbean. Revolucionarni proces, kao dijalektiki momenat tog kapitalistikog razvitka, kao plod permanentnih Protivrenosti sistema, nije izoiovani momenat, niti nepredviena eksplozija: kada taj proces, u trenucima velike zategnutosti u socijalnim odnosima, u naroitim kriznim situacijama ili pojavama neuravnoteenosti, prima radi kalnije i konanije forme, onda one, kao i ovi preokreti i unitenje socijalnih sastava, predstavljaju zavrnu taku jednog dugotrajnog procesa, koji se kontinuirano razvijao izmeu uspona i pada, u kome. meutim, nije uestvovala samo aka zaverenika ili neka prosveena avangarda, ve celokupna armija proletera u koju se radnika klasa tokom borbe vie ili manje svesno pretvorila. Kapitalistike protivrenost!, klasna borba koja iz njih proizilazi, dosledna transformacija drutvenih struktura, svest o ovom istorijskom procesu i njegovim krajnjim ciljevima, krajnje ogorena borba i ruenje kapitalistikog drutva: to je u glavnim crtama revolucionarni proces koji Marks opisuje, a koji se, da tako kaemo, svakodnevno odigrava pred naim oima, protkan trenucima

152

oiglednog mira i veoma estokim fazama, u kojima se spajaju svakodnevna borba radnika za poboljanje svojih ivotnih uslova i revolucionarna tenja za novim drutvenim poretkom. Povezanost izmeu svakodnevne borbe i konanog cilja, izmeu objektivnog momenta drutvenih Protivrenosti i subjektivnog momenta revolucionarnog htenja je dijalektika a ne mehanika, i na ovoj prepreci, zbog tekoa da ovladaju dijal ektikom ove povezanosti, pretrpele su socijalistike teorije gotovo svih epigona brodolom: ovde su pokazali nesposobnost da se radnikom pokretu daje marksistiki pravac, tj. ozbiljna i svesno revolucionarna orijentacija. U jednoj od prvih perioda marksistiki uticaj je bio uoljiv, u najmanju ruku, u tri osnovna pravca: u potvrivanju potrebne politike autonomije radnikog pokreta, a time jasno razgranienje socijalistike stranke od graansko-demokratskih stranki; u potrebi da se autonomni radniki pokret ne izolira u iekivanju revolucionarne krize ve, naprotiv, da priprema pobedniki ishod poslednje11 krize uestvovanjem u svakodnevnoj borbi za proirenje demokratije i za ostvarenje sopstvenih klasnih zahteva; u ubeenju, da je revolucionarna kriza u vezi sa razvitkom kapitalistikog drutva istorijska neophodnost. Prvi od ovih stavova znai jasno obeleavanje granica, dakle, borbu za prava radnikog pokreta u konfliktu sa graansko-demokratskim strujanjima, koju unapreuje klasni instinkt radnikih masa; drugi, nasuprot tome, znai oigledan prekid sa starim blankizmom, kao i sa anarhistikim bakunizmom, koji odbacuje uee u politikoj svakodnevnoj borbi, opsednut snovienjem o velikom konanom likvidiranju graanskog drutva: to bi na dan X trebalo da se ostvari putem otvorene i odlune bitke neprijateljskih klasa i to bez posrednika. Na prvim kongresima Druge internacionale dominirale su ovakve diskusije: kao simbol nesuglasica koje su pratile nastojanje socijalistikih stranaka, Druga internacionala u Parizu. 1889. godine, polazila je slino dogaajima tri godine kasnije u enovi, prilikom osnivanja Socijalistike stranke Italije od suprotnosti dva istovremeno odrana kongresa, od kojih je samo onaj sa preteno marksistikom inspiracijom imao organizaciono svoj kontinuitet. U pogledu razgranienja udesno bili su od prvog trenutka saglasni u organizacionom pogledu, tj. u vezi potrebe stvaranja jedne autonomne stranke proletarijata (u tom domenu su se u Nemakoj ve javili pobornici Lasala) , ali su bili znatno manje sigurni u pogledu ideoloke i politike auto nomije, iji je instrument trebalo da bude organizaciona samostalnost: koje politike ciljeve i kakvu politiku akciju treba socijalistike partije ubudue da prihvate? Mada su bez veih tekoa prihvaeni neki zahtevi, kojima su se osudili savez i politika saradnja sa graanskim strankama, ipak nije bilo jednostavno nai kriterije distinkcije u perspektivama s izuzetkom poslednje, a to je, razume se, socijalizam.

10 Marksizam u svetu

153

Iz toga je proiziao centralni problem, koji je karakteristian za svaki istinski socijalistiki pokret: na koji nain utie ova poslednja perspektiva na svakodnevnu akciju i do koje mere odreuje njen pravac? Odgovor na ovo pitanje je bar verbalno lak za sve one koji ne veruju u vrednost uea u institucijama graanskog drutva, a klasnu borbu zamiljaju kao dve u borbene redove postrojene armije, koje oekuju odsudni trenutak za odluujuu bitku i prouavaju strateke planove: u ovom sluaju odgovor predstavlja odbijanje da se uestvuje u svakodnevnom radu unutar graanskog drutva, a to je odgovor koji nije samo s one strane marksizma, ve i van realnosti. Za one, koji su ubeeni u korisnost, pa ak i neophodnost ovakvog uea, problem se postavlja kompleksnije i moe da se rei samo u smislu marksistike dijalektike: tamo gde takva dijalektika sposobnost nedostaje, a pre svega, ako se podstaknuti povoljnom konjunkturom povea pritisak u pravcu neposredne akcije u politikoj i ekonomskoj oblasti, rasta i opasnost od raskida izmeu ove akcije i socijali stike perspektive, tj. izmeu sadanjosti i budunosti. Ovde se nalaze i granine linije koje su radniki pokret povukle udesno: organizaciona autonomija, organizacione barijere odvajaju ga od graanskih politikih formacija, meutim, ciljevi, metode, mentalitet i ideologija ovih politikih formacija prelaze u vlas nitvo same radnike stranke, te se unutar nje, dakle, ponovo raaju motivi koje je htela da iskljui. Poto je dijalektiko marksistiko jedinstvo razbijeno, i oba momenta' svakodnevne borbe i krajnjeg cilja ponovo su izolovani, deoba unutar radnikog pokreta nastavie se u pravcu posibilistikog, oportunistikog, reformistikog, ili kako god nazvanog krila i u pravcu ekstremi stikog, maksimalistikog, intranzigentnog krila: dve strane jednog nesporazuma u dijalektici realnog, dve politike tendencije, s one strane istinske klasne svesti, marksistike sinteze i revolucionarne akcije u pravom smislu. S druge strane, praktian pokret je neminovno morao a deluje pod pritiskom neposrednih podstreka i nije mogao da odjedanput doe do jedne totalne vizije istorijskog procesa, koja predstavlja veliki teoretski doprinos marksizmu. Otkako je radniki pokret sa razvitkom kapitalistike industrije poeo da prima masovne razmere (isprva u Engleskoj, a zatim postepeno i u zapadnoevropskim zemljama), ovi neposredni podstreci i praktini motivi postali su sve vie uoljivi; meutim, nikako ne samo u jednom jedinom pravcu, jer su socijalistike stranke, u stvari, polazile od razliitih socijalnih strujanja, od kojih je svaka donosila sopstvene potrebe i zahteve. U grubim crtama u istoriji socijalistikih stranki javlja se nekoliko struja, koje imaju sopstveni istorijski kontinuitet premarksistikog porekla, a kojima samo marksistika sinteza moe dati realno jedinstvo. Tu postoji, pre svega, proleterska struja, koja se ispoljava u razliitim stav ovima: u radikalnoj pobuni siromanih protiv celokupnog postoje-

154

eg drutvenog poretka i u stavu koji prevashodno pothranjuju ekonomski ili neposredno korporativni, a manje politiki motivi, koji se ograniavaju na sindikalnu borbu u vidu ekonomskih zahteva i ne zaziru ni od saveza sa politikom vlau, ukoliko treba da se postigne korporativna korist. Pored ovih proleterskih struja postoje i demokratski, preteno malograanski usmereni pravci, takoe veoma razliiti: tu su demokrati koji na izvestan nain uvaju tradiciju revolucije iz 1848. godine i slabo se prilagoavaju praksi svakodnevne borbe, zatim posibilisti koji pristupaju radnikom pokretu jer u njemu vide masovnu bazu, a time i instrument da bi naposletku postigli liberalno-demokratski kompromis sa vlaajuom klasom i na taj nain ostvarili politiko unapreenje niih drutvenih slojeva u okviru postojeeg poretka. U zavisnosti od potreba i nastojanja svaka pojedina struja iz bogatog i kompleksnog Marksovog uenja izdvaja onaj aspekt ili momenat koji joj najvie odgovara: jedna autonomiju radnike klase, druga uestvovanje u sindikalnim ili politikim svakodnevnim borbama, a opet druge postavljaju zahtev za poslednjom revolucijom. Samo nastojanje za svesnim rukovodstvom, jedino uporan rad na objanjavanju kako da se iz svakodnevnih iskustava izvlae potrebne pouke, mogu na popritu praktine borbene akcije da realizuju dijalektiku sintezu koju je Marks postigao u teoretskoj razradi, ali je kao voa partije nikada nije mogao eksperimentalno isprobati. Na alost, upravo je ova sposobnost dijalektike sinteze nedostajala voama nemake socijaldemokratije, kao i ostalim strankama koje su sebe nazivale marksistikim. Ove voe su, dodue, stalno ponavljali, daje svakodnevna borba samo pripre ma za revolucionarnu krizu, koja e sama proizai iz procesa kapitalistikog razvitka. Meutim, ovu krizu su posmatrali kao mehaniku injenicu, koja je nezavisna od akcije masa, vie kao prirodnu neophodnost negoli istorijsku neminovnost u Marlcsovom smislu. Ali ako je ona samo mehanika injenica, prirodna neophodnost, nezavisna od svakodnevne akcije masa, onda se iscrpila u svojim sopstvenim svrhama, bez obzira na buduu revoluciju na koju nije mogla da utie, i zbog toga je ostala svrha sama po sebi , zarobljena u okviru kapitalistikog drutva. Nakon izmirenja formalnog danka buduoj" revoluciji, posibilisti i oportunisti su svoj horizont mogli mirne due ograniiti na neposredne ciljeve. S druge strane, ni ,,intranzigentni revolucionari nisu sagledali ovu povezanost: za njih je revolucija bila sudbinska katastrofa spojena sa privrednom. krizom, koju treba neminovno oekivati, a da se u meuvre menu ne uprljaju ruke sa malim svakodnevnim potrebama; revolucija je bila povezana sa emama o barikadama i ustanku stare revolucije iz 48. godine, sa momentalnim preuzimanjem vlasti putem fizike okupacije njenih legalnih sedita. O revoluciji, kao kontinuiranom procesu, kao stalnom proirivanju vlasti i neprekidnoj promeni u odnosima vlasti, na ta su Marks i Engels mislili,

10*

155

pre svega, u poslednjoj deceniji svoje aktivnosti, pa i u vidu mir nog prelaska9, nema ni traga u takozvanim radikalnim ili revolucionarnim stavovima koja su zauzimala leva krila socijalistikih stranki. Karl Kaucki, glavni urednik teoretskog organa nemake socijaldemokratije Die Neue Zeit, koji je svuda smatran za teoretskog sledbenika i zvaninog tumaa marksistike misli, u stvari takoe nije bio marksista: njegov marksizam je, zapravo, bio snano proet evolucionistikim pozitivizmom svoga vremena, koji je zarazio ak i Engelsa u njegovim poslednjim godinama. Kasniji politiki razvitak Kauckog je, uostalom, u celosti potvrdio da je Marksova dijalektika sinteza o svakodnevnoj borbi i revolucionar noj akciji za Kauckog predstavljala mehaniko suprotstavljanje; da se borba na oba fronta protiv oportunizma i ekstremizma, koja je kod Marksa izvirala iz iskonske i autonomne vizije revolucionarnog procesa (a kasnije kod Lenjina iz izrazitog smisla za konkretnost), kod Kauckog se prenosila u bezduni centrizam, vie iz nastojanja za eklektinim pomirenjem nego iz htenja da se stvari objasne. Erfurtski program nemake socijaldemokratije (1891. godine), koji je, pre svega, bio delo Kauckog, odraava ovaj mentalitet, iako se na prvi pogled inio veran marksistikom duhu i, tavie, naiao i na potpuno odobravanje Engelsa : tek je prakti no iskustvo postepeno pokazalo da, u stvari, nije postojala nikakva povezanost izmeu minimalnog programa" i krajnjeg cilja i da je, samim tim, eklekticizam Kauckog falsifikat marksistike dijalektike.10 U praksi se socijaldemokratska stranka u Nemakoj, kao uostalom i u drugim zemljama, sve jae angaovala u borbi za neposredne ciljeve, i to utoliko jae, ukoliko su razvoj kapitalizma i njegova unutranja dinamika pruali nove perspektive za poboljanje ivotnih uslova radnih klasa, uklanjajui, zatim uzroke najgoreg nezadovoljstva, stvorivi iluziju kontinuiranog i sigurnog privrednog i demokratskog razvitka. Zadovoljstvo u vezi uspeha postignutih u svakodnevnoj praktinoj oblasti i nada u jo vee rezultate potislo je u pozadinu odstupanje od socijalistike perspektive, koja je izgledala sve vie legendarna i udaljena od stvar nosti svakodnevne borbe: dijalektika sinteza, koju je Marks postavio izmeu ova dva pojma, poto po njemu socijalistika revolucija proizilazi iz kapitalistikog razvitka, po svemu sudei, konano je iezla. Kao posledica ove situacije, u kojoj su se, kao to je reeno, sjedinili pokretake snage objektivne stvarnosti, kao i slabost i nesigurnost voa, socijalemokratija je iz dana u dan postajala sve vie obina graansko-emokratska stranka koja je izgubila iz vida permanentnu povezanost izmeu demokratske i socijalistike borbe, ili je nikada nije ispravno shvatila, pa se zbog toga orijentisala na mehaniku podelu dvostruke borbe na meusobno precizno odvojene vremenske periode. Od ostalih graanskih stranki razlikovala se po svom socijalnom sastavu (preteno proleterskom) i po intenzivnoj brizi za probleme radnika;

156

ipak je ona svoj horizont i perspektive sve vie ugraivala u okvire kapitalistikog drutva, a time i u reenja koja su bila u skladu sa kapitalistikim poretkom, odustavi od svakog htenja da potpuno emancipuje proletarijat od kapitalistike eksploatacije.' U izvesnom smislu su, upravo njen proleterski karakter i briljivo tretiranje problema radnika, doprineli da stranka udalji svoje aktiviste od krupnih politikih problema i radikalnih reenja. Meutim, poto nije uspelo odvajanje od zvanine marksistike doktrine, nastao je rascep izmeu teorije i prakse, izmeu proklamovanih ciljeva i stvarne akcije, to je doprinelo postepenom probijanju revizionistikih zamisli; one u najmanju ruku mogu sebi da pripiu zaslugu da nude teoretiziranje koje je, dodue, znailo prekid sa socijalizmom, ali i pomirenje sa svaijom svakodnevnom praksom i iskustvom.
Beleke
1 Beleke jednog publiciste. Napisano krajem februara 1922. g., prvi put objavljeno 16. aprila 1924. g. u Pravdi 11 br. 87. U: Lenjinova dela, tom 33, Berlin 1966. g., str. 195. Kakvu panju je Lenjin poklanjao Rozi Luksemburg dokazuje, to je u svojoj biblioteci imao mnoga dela Roze Luksemburg, od kojih je nedavno objavljen katalog u Moskvi (Biblioteka V. I. Lenjina u Kremlju, Moskva 1960. g.). Otprilike 12 ovih tomova se nalazilo u njegovoj radnoj sobi, samim tim spadali su u knjige koje je on drao pri ruci. Spisak sadri i vie pre voda dela Roze Luksemburg izdatih za ivota Lenjina u revolucionarnoj Rusiji. 2 Karl Radek, Roza Luksemburg, Karl Libkneht, Leo Jogihes, Hamburg 1921. g., str. 25. Ovo miljenje je tada bilo opte proireno: prilikom objavlji vanja nekih pisama Roze Luksemburg Meringu, komunistiki asopis Die Internationale1' pisao je o autoru daje ona kao niko drugi posle smrti Fridriha Engelsa (obogatila) teoriju socijalizma11. (Die Internationale", VI, 1923. g., 3. str. 67). 3 Franc Merine, Istorijsko-materijalistika literatura, u Die Neue Zeit, XXV (19061907. i.), br. 41, str. 507. 4 er Luka, Istorija i klasna svest. Studije o marksistikoj dijalektici, Berlin 1923. g., str. 56. 5 Upor. : Paul Frelih, Roza Luksemburg. Misao i delo, Frankfurt na Majni, 1967. g., str. 348. O ubistvu Roze Luksemburg upor.: Elizabet Drilc Hanover i Hajnrih Hanover (izd.) : Ubistvo Roze Luksemburg i Karla Libknehta. Dokumentacija jednog politikog zloina, Frankfurt na Majni, 1967. g. Dokumentacija o procesu protiv atentatora objavljena je pod naslovom: Ubistvo Karla Libknehta i Roze Luksemburg. Obuhvatni prikaz celokupnog istranog materijala sa iscrpnim izvetajem o sudskoj raspravi, Berlin 920. g. 6 Teze o boljevizaciji partija komunistike internacionale, donete na zasedanju proirenog egzekutivnog komiteta (martapril 1925. g.) i objavljene u asopisu La Correspondance Internationale11 V, 50, izriito afirmiu veliinu dela Roze Luksemburg" oznaivi je kao velikog revolucionara 11, ali bez ustezanja nazivaju sva njena shvatanja koja su odstupala od Lenjina kao pogrena; nain miljenja u njima je kanonski i dogmatiki proglaen za jedinu i univerzalnu bazu za sve komunistike partije. Zatim se u njima kae da je koncepcija jednog teoretiara utoliko opasnija u onim takama u kojima se javlja divergencija, ukoliko je on sam blii lenjinizmu. Konanu osudu izrekao je Staljin u svom pismu pod naslovom: 0 nekim pitanjima istorije bolje vizma11 upuenom asopisu Proleterskaja revolucija11 1931. godine (u: Roza Luksemburg, Izabrani govori i spisi u daljem IGS str. 136). Izraz sifilis-

157

tiar partije" potie od Rut Fier (upor. govore A. Rozenberga i Klare Cetkin u La Correspondance Internationale", VI, br. 35 i 36). Kod socijaldemokrata Roza Luksemburg takoe nije imala sree. U stvari, bilo bi teko da se u veini sluajeva ponovljenih izdanja svega dva njena spisa (Pitanja organizacije ruske socijaldemokratije" i Ruska revolucija") ne vidi posmrtno vredanje, jer su ove publikacije oigledno izdate sa ciljem antikomunistike polemike i prezentirane u celosti van optih relacija njene teorije. Kao to italac iz ovih dela moe da vidi, misao Roze Luksemburg ovde nije konano i iscrpno opredeljena za delo Lenjina, niti za boljeviku revoluciju, mada ti spisi sadre mnoge i jo uvek vaee konstatacije, koje su pogreno prikazane kao neka vrsta konane osude lenjinizma od strane Roze Luksemburg. 7 Socijalna reforma, Politiki spisi (u daljem Pol. sp.) I, str. 54. 8 Takav je bio ovek nauke. Ali to jo ni izdaleka nije sve. Nauka je za Marksa bila istorijska, pokretna, revolucionarna snaga ... Jer Marks je, pre svega, bio revolucionar. Njegov istinski ivotni poziv bio je da na ovaj ili onaj nain uestvuje u ruenju kapitalistikog drutva, da uestvuje u oslobaanju savremenog proletarijata, kome je, pre svega, dao svest o uslovima eman cipacije". F. Engels, Sahrana Karla Marksa, objavljeno u: ,,Der Sozialdemokrat'1, br. 13, 22. 3. 1883. g., danas u: Marks Engels, Dela, tom 19, Berlin 1962. g., str. 336. 9 O razvoju teorije revolucije kod Marksa, upor. L. Baso, La pluralit delle vie al socialismo nel pensiero di Marx e Engels, u: Mondo Operario, br. 5, 1956. g. i isti, Marxismo e democrazia, u: Problemi del socialismo, br. I, 1958 g, 10 O Kauckom postoje u apologetskom smislu neka dela sabrana i izdata povodom njegovog 70. i 100. roendana: Karl Kaucki mislilac i borac. Sveano izdanje za njegov 70. roendan, Be 1924. g. (sa lancima od: V. Elenbogen, A. Brauntal, H. Bauer, O. Olberg, J. Brauntal, Z. Topalovi, Z. Ronaj,

O. Jensen, F. Adler, T. lezinger, J. Hanak, R. Abramovi, A. Brake, M. Adler, M. Hilkvit, F. Brigel); Karl Kaucki za 70. roendan, Berlin 1924. g. (posebni specijalni broj asopisa Gesellschaft" sa prilozima od : M. Adler, K. Vorlnder A. Braun, Luis B. Budin, V. ernov, E. Berntajn, F. tampfer, P. Kampfmajer, J. Marak, J. Polah, J. Pitiner, J. Sakasov, J. V. Keto, T. Dan, B. Nikolajevski, N. Jordania, R. Zajdel, kao i sa bibliografijom dela Kauckog); ivot za socijalizam uspomene na Kauckog, Hanover 1945. g. (sa prilozima od: K. Kaucki, L. Kaucki, F. Adler, F. tampfer, S. de Volf, L. Marak, Z. Topalovi,

R. Abramovi, B. Nikolajevski, N. Jordania, P. Olberg); zatim: H. Bril, Karl Kaucki, 16. oktobar 1945. g. 17. oktobar 1938. g., u Zeitschrift fiir Politik", 1934. g., str. 211. Sa kritikog aspekta upor. lanak Karla Kora, Materijalistiko shvatanje istorije. Rasprava sa Karlom Kauckim, Lajpcig 1929. g., i novije publikacija: Erih Matias, Karl Kaucki i kauckizam, u: Marxismusstudien", drugo izdanje, Tibingen 1957. g.
(Lelio Basso: ROSA TION, Frankf. am Mein 1970.) LUXEMBURGS DIALEKTIK DER REVOLUPrevela Gea Joanovi

recenzije

NAUNO-TEHNOLOKA REVOLUCIJA

KONDRATJEV, VI.: NAUNO-TEHNIESKIJ PROGRES I PROBLEMA KADROV V TRETJEM MIRE (Nauno-tehniki progres i problem kadrova u treem svetu)- Azija i Afrika sevodnja, Moskva 1973, 8, s. 2829.
Ma koliko se zemlje u razvoju naprezale da modernizuju svoje privrede snabdevajui ih najnovijim sredstvima za proizvodnju i usvajajui najsavremeniju tehniku i tehnologiju, ova borba ne moe imati uspeha sve dok one ne budu raspolagale nacionalnim kadrovima koji e biti sposobni da usvajaju i primenjuju sve neophodne elemente nauno-tehnikog progresa u privredi. Po miljenju strunjaka OUN, samo za ostvarenje industrijskih programa zemalja u razvoju Azije. Afrike i Latinske Amerike potrebno je da se do 1975. godine pripremi oko 400.0 inenjera i naunika, i jedan milion tehniara. A prema proraunima Meunarodne organizacije rada u periodu 19651975. godine potrebe industrije zemalja u razvoju iznosile su za Aziju u inenjsrsko-tehnikim i naunim kadrovima 175.000 200.0 ljudi i u kvalifikovanim radnicima 650.000800.000, a za Afriku 27.00030.000 i 222.000240.000. Meutim, prema podacima iste organizacije, u 1973. godini u svim zemljama u razvoju udeo tehniara i drugih kvalifikovanih radnika u ukupnom broju radne snage bio je za pet do deset puta nii od udela u industrijski razvijenim zemljama. U zemljama tropske Afrike na svakih 100.0 ljudi dolazio je proseno samo po jedan intelektualac. Broj naunih radnika na 10.000 stanovnika iznosio je u zemljama u razvoju u Aziji poetkom 70-tih godina poev od 1.0 (na Filipinima) do 0,4 (u Nepalu), tj. 20 do 30 i vie puta manje nego u zapadnoevropskim zemljama. U zemljama u razvoju u prvi plan se postavlja pitanje sadraja i odnosa izmeu opteobrazovne i strune obuke kadrova. Izgradnja novih preduzea, poveanje njihovih kapaciteta, komplikovanost proizvodnog aparata, tehnologije i sistema upravljanja, razvitak istraivake delatnosti i analize, usvajanje nauno-tehnikih dostignua i njihova primena u praksi itd. sve to pretpostavlja porast i produbljivanje kvalifikacija kadrova razliitih specijalnosti. Poseban znaaj dobija usklaivanje uske profesije sa irokim vidokrugom, sa visokim nivoom kompetencija. Problem se sastoji u sledeem-, onde ^de su notrebni visokokvalifikovani radnici, ne moe se izvriti njihova zamena veim brojem ljudi sa niskim kvalifikacijama ili bez kvalifikacija. Neki buroaski istraivai i njihovi istomiljenici u nizu zemalja u razvoju izlaz iz ovoga vide u to skorijem uvo-

161

enju u sistem obrazovanja specijalizovane obuke na raun opteg obrazovanja. Neosporno, u mnogim mladim dravama je jo uvek slaba profesionalno-kvalifikaciona obuka kadrova; postoji mali broj srednjih i visokih kola, mali je broj uenika i studenata unjima i malo njih zavrava ove kole a postoje i brojni nedostaci u programima njihove obuke; slabosti i nerazvijenost grana savremene privrede ograniavaju mogunost praktine obuke kadrova. Ali poboljanje ovog stanja ne moe se ostvariti na raun opteg obrazovanja. Naprotiv, radi poveanja efikasnosti obuke kadrova u uslovima nauno-tehnikog progresa poveava se znaaj usavravanja njihovog opteg obrazovanja. Za mnoge afro-azijske zemlje tipina je situacija da se pojavljuje i raste potranja za itavim nizom profecija i kvalifikacija, uglavnom nauno-tehnikog profila, koja ostaje u znatnoj meri nezadovoljena. Uporedo s ovim vakuumom11, postoji relativno obilna ponuda rada kaico niskokvalifikovane i nekvalifikovane radne snage tako delimino

i radne snage koja poseduje tehniku obuku, ali koja nije adaptirana novonastalim tipovima savremene industrijske proizvodnje. U uslovima zemalja u razvoju ovo stanje prati porast nezaposlenosti koja zahvata i deo intelektualaca. Koreni ovog stanja nalaze se u jo neiiveloj zaostalosti i jednostranosti privrednog razvitka, poetnom karakteru njihove industrijalizacije, u preovlaujuoj ulozi arhaine poljoprivrede, u neravnoinernosti poetnog procesa rasta, u ,^integrisanosti" razvitka privrede i reprodukcije kadrova, u slabostima i nedostacima planiranja i prognoziranja. Sa svim ovim karakteristikama drutveno-ekonomskog poloaja treeg sveta" u znatnoj meri je povezana i takva pojava kao to je odliv u SAD i druge centre svetskog kapitalizma jednog dela ogranienog i sa ogromnim tekoama formiranog kadra. Na kraju, veliku ulogu igra i imperijalistika politika zarobljavanja umova", koja je postala jedna od savremenih pojava neokolonijalizma.

TRZECIAK, Przemyslaw: SOCJALIZM I REWOLUCJA NAUKO WO-TECHNICZNA (Socijalizam i nauno-tehnika revolucija). ycie partii, Warszawa 1973, 6/253/, s. 4345.
Uspeh nauno-tehnike revolucije u potpunosti je mogu tek u drutvu koje je sposobno da povee revolucionarni preobraaj sveta sa revolucionarnim samopreobraajem drutva i oveka. Upravo socijalistiki sistem omoguava korienje dve nove proizvodne snage, neostvarive za kapitalizam: snagu optedrutvenog sjedinjavanja, optedrutvene organizacije celog procesa reprodukcije ljudskog ivota; snagu koja se postepeno oslobaa na bazi novih meuljudskih odnosa i proistie iz opteg drutvenog razvoja ljudskih sposobnosti i talenata. Najvea garancija uspeha nauno-tehnike revolucije u socijalizmu je podreivanje tehniko-privrednog razvoja humanistikoj koncepciji drutvenog napretka. Ona ne predvia samo korienje proizvodnih snaga za znaajan porast potronje i osloboenje masa od brige za svakodnevnu egzistenciju, nego takoe stavlja snaan akcenat na kvalitet ljudskog ivota. Veoma je vano opte razumevanje da u socijalizmu nije re samo o tome da se ivi bolje, nego takoe, a moda i pre svega, o tome da se ivi drukije nego u kapitalizmu. U protivnom bi se predstojea etapa masovne potronje umesto postepenog otkrivanja novih drutvenih i individualnih potreba zatvorila u krug bez izlaza. Zemlje SEV su na prelomu 60-tih i 70-tih godina zavrile tradicionalno shvaeni proces industrijalizacije. Sada su u prelaznom periodu ka nauno-tehnikoj revoluciji koja predstav-

162

Jja sredstvo za stvaranje materijalno-tehnike baze komunizma, ostvarenja ideala socijalistikog humanizma. Znai, industrijalizaciju treba tretirati kao pretpostavku i polaznu taku, a ne lajnji cilj svojstven socijalizmu. Ako je ranije uslov za opti privredni rast bilo ogranienje potronje do razmera neophodnih za reprodukciju radne snage, onda sada ovakvi pogledi i akcije predstavljaju barijeru porasta. Socijalizam treba da ide ka veoj produktivnosti rada na nain svojstven sebi, svojim metodima. Polazna taka nauno-tehnike revolucije u socijalizmu mora da bude dijalektiko jedinstvo nauno-tehnikog, ekonomskog, drutvenog i duhovno-kulturnog napretka. Sve vea sloenost drutvenih i ekonomskih procesa, rastua uloga nauke, uz neophodnost angaovanja sve veih sredstava za istraivanja, objektivno zahtevaju centralno odreivanje zadataka, isticanje glavnih pravaca razvoja i podelu sredstava. Otuda rastua uloga Partije i drave u uslovima nauno-tehnike revolucije. Meutim, vea centralizacija mora se organski povezivati sa sve irom primenom demokratskih principa rukovoenja proizvodnjom i ivotom drutva. Neophodno je produbljavanje i vea diferencijacija formi uticaja pojedinaca na sve procese ivota i prevazilaenje nekih pojava tradicionalno industrijskog sistema koje dehumanizuju i ograniavaju. Partija mora stalno obnavljati i razvijati svoje principe rada, svoje regule unutranjeg ivota, mora da bude inspirator razvoja stvaralake aktivnosti ljudi. Rukovodea uloga Partije u sve veem stepenu mora da se zasniva na korienju nauke i otvaranja puteva za nju. Moramo biti svesni injenice da je dosadanji sistem upravljanja nastajao u socijalizmu preteno u uslovima borbe za politiku vlast, za likvidaciju eksploatacije, za sprovoenje industrijalizacije bio je, dakle, prilagoen konfliktnim sferama koje nam je ostavilo staro drutvo i bio je dovoljan za reavanje osnovnih problema klasne borbe, zasnivao se na korienju tradicionalnih administrativnih sredstava politike vlasti

samo to su se ona nalazila u rukama narodnih masa. Danas uoi nauno-tehnike revolucije ova sredstava nisu dovoljna. Treba vie panje posvetiti odnosima meu ljudima, studirati mikroklimu radnih mesta, odnose u grupama, snagu motivacije koju daje odgovarajua informacija, efekte centralizacije i decentralizacije. Jedan od najhitnijih zadataka Partije ve danas, u prelaznom periodu ka nauno-tehnikoj revoluciji je prevazilaenje suprotnosti koje nastaju izmeu: nove tehnike i stare organizacije rada, nove tehnike i nivoa kvalifikacija kolektiva, radnike klase i nauno-tehnike inteligencije. Probleme meuzavisnosti nauno-tehnikog i drutvenog razvoja treba razmatrati, pre svega, sa aspekta linosti oveka. U konanom raunu, vrednosti socijalizma svode se na pretpostavke materijalnog i duhovnog razvoja linosti. Prema tome, glavni ciljevi socijalizma u prelaznom periodu ka nauno-tehnikoj revoluciji su: stvaranje uslova koji omoguavaju razvijanje i korienje stvaralakih sposobnosti oveka za postizanje vee produktivnosti rada i, drugo, obezbeenje mogunosti za svestran razvoj linosti na bazi daljih kvalitetnih promena u sadraju i uslovima rada. U meuvremenu, pripremanje tehnikih projekata ne prati uvek utvrivanje ekonomske efikasnosti i reenja usmerenih na poboljanje ivota i rada u okviru preduzea i u skali cele sredine biosfere. Radnika klasa e moi da realizuje svoju vodeu ulogu kada napredak nauke i tehnike bude realizovao zajedno sa kolektivom. To zahteva: upoznavanje radnika-novatora sa namerama naunika i inenjera ve u periodu rada na odreenom problemu; usavravanje cirkulacije informacija; podizanje nivoa politiko-ekonomskog znanja kolektiva; primenu najnovijih naunih dostignua u upravljanju.

163

BOROWY, Michal: TECHNOLOGIA A SYSTEM WARTOSCI (Tehnologija i sistem vrednosti). Zycie gospodarcze, Warszawa, 1973, XXVIII, 30, 29. VII s. 1, 4.
Danas dolazi do brzih tehnolokih promena, a sa njima istovremeno nastaju nove kulturne pojave. ovek podmiruje izvesne materijalne potrebe, ali sve vei znaaj dobija naroito u ekonomski razvijenim drutvima podmirenje vanmaterijalnih potreba estetskog karaktera, obogaenje njegovih utisaka, korienje velikog broja informacija. Primenjena praktino, tehnologija ne utie samo na tehniku, industriju, nego i na ,,netehniku okolinu. Prodajui na tritu tehniki proizvod (npr. radio, televizor) za netehniku primenu utie se na razvoj kulture, morala, razonode, formi korienja slobodnog vremena itd. Pripisivanje tehnologiji kulturnih vrednosti moe izazvati suprotstavljanje, jer tehnika esto ima unitavajui karakter, antiljudski, preti ak totalnim unitenjem. Osim toga, tehnika nastaje u rezultatu korienja prirodnih i tehnikih nauka, a ne disciplina humanistikih nauka, ili nauka o oveku. Meutim, tvorevine nastale u rezultatu tehnologije znatno dublje i ire preobraavaju uslove ivota ljudi i njihovu svest nego umetnika dela. Nauka je preobrazila ovekov proces rada. Savremena dostignua tehnike postala su mogua zahvaljujui sve veem proimanju nauke i proizvodnje. Tehnika savremenih najrazvijenijih grana industrije sa najveom dinamikom rasta, nastala u laboratorijama, prodrla je u industriju kao opredmeeno istraivanje. Na taj nain se prosti proces rada preobrazio u nauno-tehniki proces, to je uostalom postalo izvor inovacija koje obogauju kako ekonomski ivot tako i sadraj ljudskog ivota. Socijalizam je drutveno ureenje iji sistem vrednosti ne moe da podvlai iskljuivo ekonomske vrednosti, nego su bitne takoe i kulturne, moralne i drutvene vrednosti. Socijalizam od kapitalizma ne razlikuje tehnika, organizacija i upravljanje u proizvodnji, nego motivacija drutveno-privredne delatnosti koja odreuje sistem vrednosti, pre svega, moralnih i humanistikih. Na Zapadu naunike uznemirava

pitanje: zato postojei ekonoms

ki odnosi i forme upravljanja drutveno-javnim problemima ne pogoduju jaanju progresivnih vrednosti? Trae se forme modifikacije upravljanja i uticaja na drutveni razvoj radi obezbeenja saglasnosti izmeu sistema drutvenih vrednosti i tehnolokih promena. Problemi koji se javljaju usled tehnolokih promena, a odnose se, pre svega, na upravljanje dravno-drutvenim ivotom, nisu tehnoloki" problemi u doslovnom znaenju te rei. Alco treba da poboljamo sistem upravljanja i istovremeno ga uinimo selektivnijim u odnosu na zahteve tehnolokih promena, uz tenju da se ouva na sistem vrednosti, onda, pre svega, moramo biti uvereni u progresivni karakter tog sistema vrednosti koji hoemo da zadrimo. Tako se javlja problem odgovarajueg uticaja tehnolokih promena na sistem vrednosti. Usled progresa i znanja drutveni trokovi naih determinanti sistema vrednosti se mogu menjati. Zato i tehnoloke promene mogu uzrokovati promenu hijerarhije sistema vrednosti. Meutim, menjaju se i determinante sistema vrednosti usled uticaja kulture, vaspitanja, spoljnih uslova ivota ljudi. Kada tehnologija uzrokuje drutvene promene koje vre presiju na ustaljeni sistem vrednosti, onda to raa niz drutvenih napetosti, esto politikog karaktera. Politiki karakter ovih drutvenih promena uzrokuje da trendovi dugoronog razvoja tehnolokog drutva impliciraju u pravcu sve veeg znaaja i uticaja drave, takoe i u kapitalistikim uslovima. To se izraava u prenoenju na centralni nivo odluivanja pitanja obrazovanja, zatite zdravlja, pitanja demokratije, kao i upravljanja naukom i tehnikom. Zapaa se da na Zapadu nauku sada napadaju sa dva fronta:

164

1. politiki faktori koji kroz odgovarajuu proceduru raspodele dotacija i predvienu redukciju sredstava za nauku nameravaju da ogranie autonomiju rukovodilaca naunih timova; 2. drutvo u formi bunta protiv nauke i tehnike, to se izraava u dosta irokoj kritici nauke s obzirom na mogunost njene primene u anti-

humanitarne ciljeve i da iskoriena u rukama nekih politikih sistema postaje orue represije. Politiari stavljaju prigovor nauci a ne daje odgovore na mnoge gorue drutvene probleme, a neki joj prebacuju da se od nje u drutvenoj problematici ne mogu oekivati nikakvi pravilni odgovori.

SUPJAN, V. B.: PROFESSIONALJNO-KVALIFIKACIONNAJA STRUKTURA RABOEJ SILI V USLOVIJAH NTR (Struno-kvalifikaciona struktura radne snage u uslovima nauno-tehnike revolucije). SA Ekonomika, Politika, Ideologija. Moskva, 1973, 9, s. 5155.
U toku poslednje dve-tri decenije u SAD je dolo do dubokih preobraaja ne samo u tehnikoj bazi proizvodnje ve i u njenom subjektivnom faktoru radnoj snazi. Postoje krupna pomeranja u strukturi pojedinih grana i u drutvenoj podeli rada. Menja se i struno-kvalifikaciona struktura zaposlenih lica, karakter i sadrina rada. Uticaj nauno-tehnike revolucije na nivo zaposlenosti u pojedinim granama privrede, na kvantitativnu i kvalitativnu strukturu radne snage, protivrenog je karaktera. S jedne strane, smanjuje se zaposlenost u nizu grana, izbacuju se iz procesa reprodukcije neke grupe radnika sa niskim kvalifikacijama. S druge strane, naucno-tehnicka revolucija stimulie razvitak novih, progresivnih privrednih grana, izaziva potrebu za visokokvalifikovanim kadrovima. Meutim, treba imati u vidu da pored tehnikih postoji i niz drugih faktora, koji vre znatan uticaj na karakter zaposlenja, nivo pripreme i kvalifikacija. To su ekonomski, demografski i drugi faktori. Savremeni dravno-monopolistiki kapitalizam SAD prinuen je da intenzivno primenjuje dostignua nauno-tehnike revolucije. Ako su, na primer, 1955. godine SAD na automatizaciju utroile oko 11% od ukupnih kapitalnih investicija, u 1963. godini ovaj procenat je porastao na 19%, a 1972. godine na 26%. Zavisnost izmeu produktivnosti raa i nivoa kvalifikacija je jedan od oblika ispoljavanja nauno-tehnike revolucije, ali ne glavni. Ona takoe utie na podelu rada i sadrinu ove ili one profesije. U statistici SAD zaposlena lica se dele na etiri krupne grupe: na ,,bele kragne", kojima pripadaju intelektuani radnici, na plave kragne", gde spadaju proizvodni radnici; posebne grupe sainjavaju radnici zaposleni u sferi usluga i poljoprivredni radnici. Za ceo posleratni period SAD karakteristian je relativni i apsolutni porast udela broja zaposlenih u grupi bele kragne", koji je iznosio: u 1950. 37,5 %, u 1960. 43,1 %. i u 1970. 48,3 %, a takoe i brzi porast broja zaposlenih u uslunim delatnostima. U preraivakoj industriji, kao i u celoj privredi SAD, dolo je do porasta broja neproizvodnih radnika. Ako je u 1955. godini udeo proizvodnih radnika iznosio 79,1 %. a neproizvodnih 20,9%, to su u 1970. godini ovi procenti iznosili 72,1 i 27,9. I u drugim granama postojale su sline tendencije. Na primer, u hemijskoj industriji udeo proizvodnih radnika za navedene godine iznosio ie 67, odnosno 57 %, a neproizvodnih radnika 33, odnosno 43 %. Ameriki ekonomista E. K!ag tvrdi da u rezultatu nauno-tehnikog progresa do najveeg smanjenja zaposlenosti dolazi kod grupe sa najniim kvalifikacijama.

165

Da li nauno-tehnika revolucija u sadanjoj fazi razvitka zahteva vei nivo strunosti proizvodnih radnika? U amerikoj ekonomskoj literaturi do sada ne postoji jedinstveno miljenje o ovom pitanju. U veini sluajeva podvlai se da automatizacija poveava zahteve u odnosu na proizvodne radnike i prouzrokuje porast udela kvalifikovanih radnika u ukupnom broju zaposlenih. Meutim, kod prouavanja uticaja automatizacije na pojedine grupe kvalifikovanih radnika mogu se videti i suprotne tendencije. Poveana automatizacija u proizvodnim procesima uzrokuje pojavu dve osnovne grupe proizvodnih radnika: grupu operatora i grupu eksploatatora. Na osnovu postojeih podataka mnogi ameriki naunici doli su do zakljuka da rana faza automatizacije proizvodnje i primene automatskih konvejera ne zahteva bitno poveanje nivoa kvalifikacija

radnika-operatora. tavie, u ovoj fazi ponekad dolazi i do smanjenja potreba za postojeim nivoom kvalifikacija. Pri tome se izraava miljenje da e u budunosti, u fazi potpune automatizacije proizvodnje, zahtevi u odnosu na nivo kvalifikacija operatora znatno porasti. Uticaj automatizacije proizvodnje na nivo kvalifikacija radnika-eksploatatora svi naunici ocenjuju podjednako: nivo kvalifikacija i udeo ove kategorije radnika se poveava kod onih koji su zaposleni na eksploataciji i remontu maina, ali da isto tako postoji i suprotna tendencija. Postoje takoe bitne krupne promene u profesijama zaposlenih intelektualnih radnika. Automatizacija, naroito automatizovani sistem upravljanja, izaziva potrebe za principijelno novim profesijama koje zahtevaju visoke kvalifikacije i visoki opteobrazovni nivo.

TREI SVET

MARTIIN, O. V.: SOCIALIZM I NACIONALIZM V AFRIKE (Socijalizam i nacionalizam u Africi). Glavnaja redakcija vostonoj literaturi izdateljstva Nauka, Moskva 1972, (Knjiga, str. 406)
Autor knjige postavio je sebi teak zadatak: da analizira istorijat pojave i evoluciju ideologije nacionainoosiobodilakog pokreta u Africi; da okarakterie osnovne pravce politike misli na kontinentu; da objasni odnos vodeih afrikih ideologa prema takvim pitanjima kao to su nauni socijalizam, klase i klasna borba, religija, drava, partija, demokratija; da odredi mesto i ulogu raznih ideolokih pravaca u drutvenom ivotu kontinenta. Centralni problem nacionalnooslobodilakog pokreta u Africi danas je pitanje perspektiva drutveno-ekonomskog i politikog razvitka mladih drava pitanje izbora puta izmeu kapitalizma i socijalizma. Karakteristika epohe je jasna i oigledna, tj. ogromna veina nacionalnih lidera proglaava socijalizam kao cilj svoje politike. U svojim predstavama oni socijalizam povezuju sa uspostavljanjem socijalne pravde na bazi klasne borbe i sa izborom efikasnih metoda za ostvarenje privrednog i kulturnog progresa. Vei deo afrikih ideologa i politiara izjanjava se za socijalizam, ali su njihove predstave o socijalizmu razliite, Martiin u svojoj knjizi daje klasifikaciju osnovnih pravaca afrike drutvene misli. ,,U glavnom toku nacionalnooslobodilakog pokreta pie on postoje tri struje: sitnoburoaski utopijski socijalizam, buroaski nacional-reformizam i ideologija nacionalne demokratije." Klasifikacija ideolokih struja odgovara podeli zemalja Afrike na tri kategorije: zemlje sa socijalistikom orijentacijom, zemlje koje su stale na put kapitalizma i zemlje ije najblie per-

166

spektive razvitka jo nisu konano odreene. Autor detaljno analizira osnovne crte i karakteristike svakog pravca. Sitnoburoasld socijalizam, prema autoru, veoma je irok pojam koji objedinjuje razliite struje politike misli, u kojima se preplie idealizacija patrijarhalnih ostataka sa elementima buroaskog reformizma i nekim demokratskim tendencijama. Za buroasko-reformistiku struju u Africi karakteristino je da ona socijalizam sa socijalnom pravdom povezuje preteno sa ekonomskim progresom i dravnom intervencijom. Nacionalna demokratija u svojoj ideologiji negira privatnu kapitalistiku svojinu, do izvesnog stepena priznaje postojanje klasne borbe, protivi se poistoveenju socijalizma sa konzerviranim primitivnim zastarelim drutvenim odnosima, prihvata socijalizam kao cilj koji se moe postepeno ostvariti. Autor pri tom smatra da se moe staviti znak jednakosti izmeu nacionalne i revolucionarne demokratije u Africi. Afriki marksisti podvlae da se u struji nacionalne demokratije vodi borba oko raznih pravaca drutvenog razvitka. U njoj postoji tenden-

cija sitnoburoaskog karaktera koja dolazi do izraaja u zahtevima za uspostavljanje nacionalnog11 socijalizma. Pojava i razvitak ove tendencije tesno su povezani sa razvitkom birokratske buroazije i autoritamo-birokratskog sistema upravljanja. Na ideolokom planu ovo krilo nacionalne demokratije pribliava se buroasko-reformistikom pravcu socijalizma nacionalnog tipa11. S druge strane, u okviru nacionalne demokratije razvija se i uvruje revolucionarno krilo revolucionarna demokratija koje odraava interese poluproleterskih i proleterskih drutvenih snaga i koje je naklonjeno marksizmu i saradnji sa radnikim pokretom. U ideologiji ovih snaga moe se videti specifino preplitanje elemenata nacionalnih i socijalistikih predstava, pri emu se poveava udeo i uloga poslednjih. Nesumnjivo su interesantni odeljci knjige koji su posveeni ideolokim aspektima klasne borbe na Afrikom kontinentu, analizi koncepcija o demokratiji i ulozi drave u drutvenom ivotu. {Azija 1973, i Afrika 6, sevodnja, s. Moskva, 60.)

SUMBATJAN, J.: GOSUDARSTVO SOCIALISTICESKOJ ORIENTACII: SUNOST, ZADA1 1 FUNKCII (Drava socijalistike orijentacije: sutina, zadaci i funkcije). Azija i Afrika sevodnja, Moskva 1973, 8, s. 2427.
U izgradnji novog ivota mlade drave nailaze na velike tekoe koje su povezane sa optim niskim stepenom razvijenosti proizvodnih snaga, slabom klasnom diferencijacijom drutva, postojanjem reakcionarnih i konzervativnih snaga u zemlji. Veliku opasnost za zemlje socijalistike orijentacije predstavlja imperijalizam i njegova politika neokolonijalizma. U tim uslovima uspean razvitak zemalja Azije i Afrike na nekapitalistikom putu u mnogome zavisi od borbene sposobnosti i efikasnosti politikog sistema i, pre svega, od drave koja treba da bude sposobna da brani tekovine revolucije, gui otpor unutranjih i spoljnih reakcionarnih snaga, organizuje i usmerava stvaralaku aktivnost narodnih masa za ostvarenje demokratskih preobraaja. U vezi s tim postavlja se niz pitanja. ta je to drava socijalistike orijentacije? Razmatranje sutine i drutvenog karaktera drave socijalistike orijentacije pretpostavlja, pre svega, prethodnu analizu njene klasne strukture koja je veoma dinamina i protivurena, kao i sam proces nekapitalistikog razvitka. Imajui to u vidu, ne moe se tvrditi da vlast pripada bilo kojoj odreenoj klasi ili socijalnoj grupi. Mogu se dati sarno neke opte konstatacije da odreena drava, kao i dru-

167

tveni sistem ima prelazni karakter, odreene karakteristike meuklasnog sporazuma, koalicije razliitih drutvenih snaga. Drutveno-politiki oslonac revolucionarne demokratije u zemljama socijalistike orijentacije je, pre svega, seljatvo koje uestvuje sa 70 do 90% u ukupnom stanovnitvu. Seljatvo u tim zemljama ne moe se posmatrati kao jedinstvena, monolitna snaga zbog sloenog specifinog drutvenog raslojavanja sela. Osnovnu masu ove klase sainjavaju seljaci sa malo zemlje i bezemljai, a u nekim zemljama poljoprivredni radnici, tj. radno seljatvo. Upravo je ova grupa seljatva odigrala vanu ulogu kod izbora nekapitalistikog puta razvitka. Sto se tie sitne buroazije grada i sela, pokazalo je iskustvo nekapitalistikog razvitka u nizu zemalja Azije i Afrike da u uslovima pravilne politike predstavnika revolucionarne demokratije ona podrava socijalistiku orijentaciju i doprinosi realizaciji optedemokratskog programa drutvenih i ekonomskih preobraaja koje vri drava. Meutim, treba imati u vidu da u uslovima kada vlast ne pripada radnikoj klasi ve predstavnicima revolucionarne demokratije, koja predstavlja iroki dijapazon raznorodnih klasnih i drutvenih slojeva, pritisak sitnoburoaske stihije dovodi do odreene nestabilnosti politike nadgradnje zemalja socijalistike orijentacije. Posebno mesto u klasnoj strukturi ovih zemalja zauzima radnika klasa koja se tek formira. Radnikoj klasi pripae uloga avangarde u odluujuoj fazi socijalistikih preobraaja i nijedna druga klasa je ne moe zameniti u tom istorijskom procesu. Promene u klasnoj osnovi drave socijalistike orijentacije vre se u uslovima otre klasne borbe. Ovde demokratske snage vre politiku izolaciju desnih snaga krupne buroazije, feudalaca, reakcionarnih oficira, i stvaraju iroki front sastavljen od radnike klase, seljatva, sitne buroazije grada i sela, i inteligencije. Posebno mesto u stvaranju takvog fronta, kada radnika klasa nije jo formirana i nije dovoljno organizovana, zauzima inteligencija. Njena brojnost je relativno mala, ali ona

igra vanu ulogu u politikom ivotu. Upravo iz redova progresivne inteligencije (civilne i vojne) formirano je jezgro rukovodilaca revolucionarne demokratije. Analiza klasne strukture zemalja koje idu nekapitalistikim putem razvitka omoguuje nam da dublje shvatimo karakter drave socijalistike orijentacije, koja je po svom sadraju nacionalno-demokratska. Drava socijalistike orijentacije moe da postane jedan od oblika prelaza u socijalistiku dravu. Glavni zadatak zemalja nekapitalistikog puta razvitka u savremenim uslovima jeste da ostvare optedemokratski program, tj. da dalje razviju antiimperijalistiku, antifeudalnu, antikapitalistiku borbu radi stvaranja materijalnih i moralnih preduslova za budui prelazak u socijalizam. Polazei od ovog glavnog zadatka, dravi socijalistike orijentacije postavljaju se konkretni ciljevi u ekonomskoj, drutveno-politikoj i ideolokoj oblasti. U ekonomici: stvaranje, uvrenje i razvitak dravnog sektora; potiskivanje stranog kapitala i ograniavanje privatnokapitalistikog sektora; sprovoenje agrarne reforme u korist radnog seljatva i kooperiranje poljoprivrede; poveanje tempa razvitka proizvodnih snaga grada i sela na bazi stvaranja i razvitka nacionalne industrije i planskog voenja privrede; poveanje materijalnog blagostanja radnih ljudi. U drutveno-politikoj oblasti: osnovni cilj je uvrenje i odbrana nacionalne nezavisnosti od imperijalizma, neokolonijalizma i unutranje reakcije; demokratizacija drutvenog i dravnog ureenja; stvaranje jedinstvenog nacionalno-demokratskog fronta, revolucionarno-demokratskih partija i nacionalnih oruanih snaga; ostvarenje samostalne miroljubive spoljne politike; svestrano uvrenje prijateljstva i odnosa sa socijalistikim zemljama, pre svega, sa Sovjetskim Savezom. Na ideolokom polju glavni zadatak je: prevazilaenje ideologija buroaskog nacionalizma i ,,levog avanturizma; postepeno prelaenje na pozicije naunog socijalizma i proleter-

168

skog internacionalizma; sprovoenje kulturne revolucije; razvijanje novog odnosa prema radu. U skladu sa navedenim zadacima, drava socijalistike orijentacije vri niz funkcija na unutranjem i spoljnom planu. Jedna od najvanijih funkcija na unutranjem planu jeste zatita drutvenog i dravnog ureenja. Veliku ulogu u politikom ivotu drava socijalistike orijentacije igraju revolucionarno-demokratske partije. Za uspenu realizaciju funkcije zatite drutvenog i dravnog ureenja TEORIJSKA SUELJAVANJA

u uslovima nekapitalistikog razvitka od velikog znaaja je aparat direktne prinude: armija, policija i sudstvo. Meutim, treba imati u vidu da se u nekim zemljama socijalistike orijentacije vri konfrontacija izmeu snaga progresa i reakcije unutar armija. Vano je istai da nije mogua stvarna socijalistika orijentacija mlade drave u uslovima postojanja njenog idejno-politikog prtljaga: elemenata antikomunizrna, antisovjetizma, desnoreakcionarnih i levoavanturistikih tendencija.

KRASIN, J. A.: MARKUZIANSTVO V TUPIKE PROTTVOREIJ (Markuzijanstvo u orsokaku Protivrenosti). Voprosy filosofii, Moskva 1973, 6, s. 143150.
Markuze postaje poznat posle objavljivanja svoje knjige Jednodimenzionalni ovek, koja se javlja u vreme razvoja tzv. pokreta nove levice. Ipak, njegova popularnost uskoro poinje da opada naime, praksa drutvenog razvitka opovrgavala je jednu za drugom teze markuzijanstva. Tome je doprinela i marksistika nauna kritika njegovih pogleda. Predstavljajui ideologiju sitnoburoaskog radikalizma, suprotstavljenu marksizmulenjinizmu, markuzijanstvo je i u teoriji i u praksi pokazalo svoju nesposobnost da osmisli zakonomernosti savremenog svetskog revolucionarnog procesa, da nade i mobilie realne drutvene snage koje bi mogle da se suprotstave dravnomonopolistikom kapitalizmu. Jedan od osnovnih stavova markuzijanske koncepcije je stav o evolucionim promenama kapitalizma, kao zatitne reakcijo na pretnju socijalistike revolucije. To je sasvim u redu. Pod direktnim delovanjem korenita izmene odnosa svetskih snaga u korist socijalizma, razvoja radnikog i nacionalnooslobodilakog pokreta, kapitalizam je pedesetih i ezdesetih godina bio prinuen da se prilagoava novoj situaciji. Ali, verno uoivi jednu stranu procesa prilagoavajui evoluciju kapitalizma Markuze nije uspeo da vidi i oceni njegovu drugu bitnu stranu porast snaga i mogunosti meunarodne radnike klase, svetskog socijalizma, celokupnog anti11 Marksizam a svetu

imperijalistikog pokreta. Konformistike tendencije koje stvara potroaki kapitalizam'4 Markuze je shvatio kao integraciju" radnike klase u kapitalistiki sistem. U novoj knjizi Kontrarevolucija i pobuna kapitalizam je predstavljen kao neodoljiva snaga koja fatalno vue drutvo ka faizmu. ime objasniti bezizlazni pesimizam markuzijanske teorije, njena nemo pred tobonjom svemoi kontrarevolucije? Pre svega time to markuzijnstvo brie iz istorijskog razvoja glavne revolucionarne snage: radniku klasu, realni socijalizam. Po reima Markuzea, radnika klasa ne moe da igra svoju ulogu u borbi za socijalizam na osnovu porasta proleterske klasne svesti", ve na osnovu rezultata tendencija koje modifikuju prvobitni pojam klase". Sutina ove modifikacije je u sjedinjavanju radnike klase sa svim drutvenim slojevima i grupama koji su u opoziciji kapitalizmu. Ova nova levica" izlazi iz srednjih klasa i ne oslanja se na radniku klasu, ve na univerzitete i geto, koji navodno predstavljaju prvu realnu pretnju sistemu iznutra". Konaan rezultat ideologa sitnoburoaskog radikalizma nije utean. Reakcija svuda pribegava nasilju. Naprotiv, revolucionarna snaga, koja je pozvana da

169

uini kraj nasilju, danas ne postoji". Bez obzira o su objektivni uslovi za socijalistiku revoluciju potpuno sazreli, nju nema ko da izvede: Na najviem stadijumu kapitalizma najnunija revolucija je i najmanje verovatna". Tvrdei da se zbog dobrih ivotnih uslova radnika klasa integrisala u sistem, Markuze ne vidi da je ovo poveanje ivotnog standarda radnika osvojeno upornom borbom trudbenika i da je postalo mogue kao indirektan rezultat gigantskih dostignua socijalizma. Naravno, razvoj radnikog pokreta ne ide pravolinijski, u njemu postoje Protivrenosti, tekoe, problemi rasta. Ideolozi sitnoburoaskog radikalizma pekuliu ovim. Zakljuak da je radnika klasa navodno izgubila revolucionarnost, Markuze pokuava da opravda pre svega na iskustvu SAD, gde monopolistiki kapital poseduje najmonije poluge kojima se suprotstavlja razvoju revolucionarne svesti trudbenika, a radniki pokret se nalazi pod snanim uticajem reformistikih sindikata. Reakcionarne profaistike tendencije u kapitalistikim zemljama u stvari nailaze na otpor radnike klase i demokratskih snaga. Danas je imperijalistikoj reakciji u tim zemljama mnogo tee da izvri prevrat od demokratije ka faizmu nego 30-tih godina. Markuze je 1968. godine izjavio da su zakoni socijalne revolucije, koje je ustanovio marksizam, neprimenljivi u dananjim uslovima, i zato je nuna principijelno nova koncepcija. U novoj knjizi on konstatuje da se radi o ..najradikalnijoj od svih revolucija poznatih istoriji", o prvoj istinski svetsko-istorijskoj revoluciji". U ovoj tezi se ne krije samo pokuaj da se zataka znaaj oktobarske revolucije, ve i pokuaj da se marksistiko-lenjinistika teorija revolucije zameni potpuno drukijom koncepcijom, koja navodno odgovara savremenim uslovima. Dok su ranije revolucije, kae Markuze, imale kao osnovni cilj borbu za dravnu vlast", sada taj cilj kao da gubi smisao, poto se vladavina monopolistikog kapitala ne oslanja toliko na poluge vlasti, koliko na potroaki nain ivota, trudbenika. Zato je cilj markuzijanske revolucije da se izvri prevrat u potrebama i stremljenjima masa, u njihovoj svesti i oseajnosti. Opredelju-

jui se za puteve dostizanja tog cilja, Markuze ne apeluje na klase, ve na individuuma. Ne moe biti radikalnog socijalnog prevrata bez radikalne izmene individualnih agenata tog prevrata". Prvo izmeniti svest ljudi, zatim ostvariti drutveni preobraaj to je teza predmarksovskog socijalizma. Tim naivnim predstavama Marks je suprotstavio stav da se ,,podudaranje izmena okolnosti i ljudske delatnosti moe razmatrati i biti racionalno shvaeno samo kao revolucionarna praksa". Markuzijanstvo povezuje drutvenu revoluciju sa idejom slobode, koja se suprotstavlja objektivnoj stvarnosti i koreni se u ivotnim instinktima" ljudi. Markuzijanska teorija ne trai uzroke drutvene revolucije u realnoj isoriji, ve u ljudskoj prirodi. Umesto da vidi cilj revolucije u preobraaju naina proizvodnje, u reenju materijalnih, ekonomskih problema trudbenika, Markuze poziva na kulturnu revoluciju", udara na korene kapitalizma u samim individuumima". Najvanije pitanje teorije revolucije je pitanje o putevima i sredstvima ostvarenja revolucionarnih preobraaja. Marksistiko-lenjinistika teorija razmatra kao odlunu etapu socijalistike revolucije osvajanje vlasti od strane radnike klase. Markuze, pak, za orue revolucionarnog preobraaja proglaava umetnost, koja je i pozvana da izvri koreniti prevrat u ljudskoj oseajnosti. Umetnost ima sposobnost da ide izvan realnosti i tako on otkriva postojeu stvarnost iz druge dimenzije, dimenzije mogunog osloboenja". Naravno, umetnost moe da nosi u sebi i matanje o buduem. Ali to matanje moe pozitivno delovati na dinamiku razvoja revolucionarnog pokreta samo u sluaju ako odraava realne tendencije same stvarnosti, potencijalne mogunosti naprednih drutvenih snaga. Ipak, apsolutno je nejasno na koji nain bunt individuuma" moe da dovede do drutvene revolucije. Markuze kategoriki porie marksistiko-lenjinistiko uenje o partiji radnike klase. Po njemu, lenjinska partija je mogla biti avangarda klase samo dok su radnici neposredno oseali bedu i ugnjetavanje. U potrazi za arltenativom partije ideolog sitno-

170

buroaskog radikalizma pribegava eklektinoj smesi desno-oportunistike teorije spontanosti i anarhistikih predstava o automatskom krahu kapitalizma. Tehnika i ekonomska integracija sistema je tako vrsta, da njeno raskidanje u bilo kojoj kljunoj taki moe Iako da dovede do ozbiljne disfunkcije celine11. U tim uslovima mogue je spontano uspostavljanje radnike kontrole nad pojedinim fabrikama ili grupama fabrika, koje bi predstavljale ,,gnezda postkapitalistikih (socijalistikih) elija u jo uvek kapitalistikom drutvu (slino gradskim centrima buroaske vlasti u feudalnom drutvu)11. Takav razvoj moe dovesti do raanja sovjeta11 organizacije samoopredeljenja i samoupravljanja, organa direktne demokratije masa. Ali, protivno sopstvenim stavovima, Markuze kae da samoosloboenje11 i samovaspitatanje11 pretpostavljaju vaspitanje od 11 drugih , da je politiko vaspitanje nezamislivo bez rukovodstva11 ija je funkcija ,,da prevede spontani protest u organizovano delovanje11. Krug se zatvorio, ponovo je izniklo pitanje o tome ko su ti drugi11 koji vaspitavaju masu i politiki rukovode njenom delatnou. Pokuavajui da izae iz zatvorenog kruga, Markuze se obraa grupama manjine11

predstavnicima nove levice", radikalnoj inteligenciji i studentima. Radi se o tzv. koncepciji dugakog mara kroz institucije11. Smisao je strategije da se, radei u sistemu kapitalistikih ustanova radi protiv njih, uva svest i kritiko miljenje. Sledea etapa strategije je stvaranje kontrainstitucija11: nezavisnih kola, slobodnih univerziteta, koji mogu da konkuriu oficijelnom sistemu vaspitanja. Ali upravo je praksa pokreta nove levice11 pokazala neosnovanost anarhistike teorije, po kojoj se snagama studenata mogu probiti lokalne ,,bree u strukturi vlasti11 izvan masovnog pokreta radnike klase. U teoretskim stavovima Markuzea odrazilo se iskustvo delatnosti nove levice11, u kojoj se ispoljava radikalizam sitnoburoaskih slojeva, opozicionih savremenom kapitalizmu. U njegovoj koncepciji prisutan je mehaniki pristup protivrenostima savremenog drutvenog razvitka. Ove se tako umrtvljavaju, iezava perspektiva njihovog razvoja i razreenja. Dok se radi o kritici, Markuze moe da d dovoljno ivu, mada esto jednostranu, karakteristiku negativnih crta kapitalizma. Ali pozitivnog programa borbe protiv sistema dravno-monopolistike vlasti u markuzijanslcoj teoriji, u sutini, nema.

STANCEV, Evgenij^ NEOTROCKIZM PERMANENTNO NA STORONE REAKCIi (Neotrockizam permanentno na strani reakcije).Informacionnij bjuleten, Sofija 1973, 5, s.70106.
Produbljivanje suprotnosti u kapitalistikom drutvu primorava ne samo proletarijat ve i brojne neproleterske mase grada i sela da uzimaju vee ili manje uee u borbi protiv imperijalistike stvarnosti. Upravo neproleterske mase koje se teko podvrgavaju organizovanju i ne mogu da budu u celini obuhvaene komunistikom partijom, naroito lako prihvataju levoradikalne parole i pribegavaju ultralevim akcijama. Trockisti ili, tanije, neotrockisti koriste ovu, u osnovi sitnoburoasku masu za irenje i razvijanje svojih antikomunistikih ideja. Sitnoburoaska stihija, nestabilna u politikom i nepripremijena u teorijskom pogledu, poseduje znatne potencijalne mogunosti i velike tenje ka akciji. Eto zbog ega parole neotrockista o svetskoj revoluciji11 koje sadre obeanja u oblasti politikih, ekonomskih i socijalnih blagodeti lako nalaze pristalice. Borba komunistikih partija protiv neotrockizma treba da se vodi u dva pravca. Prvo, to treba da bude planski miran, faktian i delikatan svakodnevni rad na vaspitanju novih masa koje se iz sitnoburoasldh sredina ulivaju u redove radnike klase. Drugo, borba protiv levog11 oportunizma mora biti

ll'

171

nepotedna. Ne moe se uspeno boriti protiv glavnog protivnika desnog oportunizma, ako se ne vodi borba protiv ,,Ievog oportunizma, i obratno. Kako u praktinim akcijama tako i u teorijskim argumentacijama i ,,levi i desni oportunisti imaju mnogo zajednikog, bez obzira na razlike u nazivima i frazeologiji. Trocki je svoju teoriju o permanentnoj revoluciji11 stvorio jo 1905/ 1906. godine. Ova eklektika doktrina zastupala je stav da se u razvitku revolucije mogu preskakati optedemokratske faze. Trocki je iskljuivao mogunost pobede revolucije u jednoj zemlji i nasilan put smatrao jedinim moguim putem borbe za socijalizam. Ve niz godina teorijske razrade i praktine akcije pristalica Trockog neprestano se ulivaju u arsenal buroazije u vidu oruane borbe protiv komunizma. Poev od prvih dana oktobarske revolucije u Rusiji, u mladoj socijalistikoj dravi, u svim fazama borbe izmeu socijalizma i imperijalizma, izmeu buroazije i proletarijata, trockizam je stajao na strani snaga kontrarevolucije. Jedna od njegovih karakteristika kako u prolosti tako i danas je njegov antisovjetski pravac. Odbaene od meunarodnog radnikog i komunistikog pokreta kao tetne po stvar revolucije, postavke Trockog pretrpele su izmene i dopune u zavisnosti od nove faze. Neki savremeni lideri trockistikih grupa ak tvrde da nemaju nieg zajednikog sa uenjem Trockog. Razumljivo, u veini sluajeva to se odnosi sarno na spoljnu stranu. Najnovije lakiranje, koje prikriva stare ideje i taktiku, ne moe nikoga prevariti. Kada je 1938. godine 13 trockista osnovalo etvrtu internacionalu, njihove ambicije i planovi prostirali su se dosta daleko. Sada je ona razbijena na etiri taba, a svaki od njih pretenduje na prvenstvo i liderstvo. U sutini, Internacionala se sastoji od manjih ili veih grupacija koje po svojim razmerama i kvalitetima ne mogu prevazii okvire specifinih politikih sekti. Meutim, bez obzira na meusobnu estoku borbu za vodee pozicije, sve se one u krajnjoj liniji ujedinjuju za ostvarenje opteg cilja za borbu protiv komunistikih partija u svojim zemljama. Teko se u svetu moe nai ovek

koji bi tano znao koliko trockistikih revolucionarnih11, marksistikih11 i socijalistikih11 grupa, grupica, pokreta i kruoka ima u odreenom momentu u svetu. Meutim, delatnost nekoliko njih zasluuje posebnu panju. U Zapadnoj Evropi interesantna je delatnost trockistike Komunistike lige11 Franka i Krivina. Ona je formirana od starih pristalica Trockog, kao i od izvesnog broja njihovih mladih sledbenika. Glavna grupacija koja konkurie Ligi Krivina u Francuskoj je trockistika organizacija Lamberta Rusela sa filijalom AS (Savez mladih za socijalizam) koja je osnovana :/l-tih godina. Posebnu tetu jedinstvu radnikog i komunistikog pokreta u Francuskoj nanosi aktivna delatnost lambertista medu omladinom. Predstavnici trockizma u Zapadnoj Evropi dosta uspeno citiraju Marksa i Lenjina, tumaei njihove misli proizvoljno. Jedna od osnovnih trockistikih postavki je da tzv. marksovski radnik11, predstavnik klasine11 radnike klase vie ne postoji, da je evoluirao, da se izmenio, zbog ega je potrebna nova ideologija. Stav neotrockista prema socijalistikoj revoluciji doao je naroito do snanog izraza u njihovom odnosu prema revolucionarnim preobaajima u ileu. Najtipiniji predstavnici 11 ultralevih i pristalice Pokreta revolucionarnog levog krila (MIR) u ileu skoro bez kolebanja preli su na stranu opozicije, poeli su svim snagama i sredstvima da se suprotstavljaju politici bloka Narodnog jedinstva Salvadora Allendea, odbili su podrku njegovoj kandidaturi i na sve mogue naine koristili nestabilno stanje u zemlji da bi prodemonstrirali svoju revolucionarnost11 zaposeajui fabrike i ustanove. Idejna srodnost izmeu trockizma i maoizma moe se videti i u itavom nizu srodnih ili bliskih teorijskih postavki. Jo 1961. godine, na kongresu etvrte internacionale koji je bio odran u Parizu, isticalo se da je politika kineskog rukovodstva u odnosu na meunarodni radniki i komunistiki pokret stvorila trockizmu takve mogunosti za akciju kojima on nikada nije raspolagao11. I trockisti i maoisti zauzimaju antimarksistiki

172

stav prema svetskom revolucionarnom procesu i propovedaju izvoz revolucije, oglaavajui oruanu borbu jedinim razumnim i moguim sredstvom za ostvarenje svetske revolucije. Teza o premetanju centra svetskog revolucionarnog procesa u zaostale zemlje Istoka, koji su lansirali trockisti 50-tih godina, u potpunosti se poklapa sa maoistikom teorijom o suprotnostima izmeu svetskog grada i svetskog sela. Optuujui mnoge komunistike partije za izvitoperavanje11, revizionizam" i drugo, klevetajui KPSS i komunistike partije drugih socijalistikih zemalja, i maoisti i trockisti tvrde da se tok istorije moe odreivati vojnim sukobima, daje kasarnsski socijalizam" put ka komunizmu. Trockisti pozivaju na sprovoenje revolucije svuda, pa ak i u socijalistikim zemljama. Kao poetak tog procesa oni predlau skidanje komunista sa rukovodeih pozicija u socijalistikim zemljama.

anotacije

RAZVOJ SOCIJALISTIKIH ZEMALJA

Connor, Walter D.: DISSENT IN A COMPLEX SOCIETY: THE SOVIET CASE. Problems of Communism, Washington, 2, 1973, s. 4052. Analiza sovjetskog drutva posle pada Hruova: problemi kompleksnog drutva; sovjetski model integracije; strategija penetracije; parazitska birokratija; regrutovanje elite; izvori sukoba; perspektive i drugo. Demiev, Petr: RAZVITOJ SOCIALIZM-STUPEN NA PUTI K KOMMUNIZMU. Problemi mira i socializma, Prag, 1, 1973, p. 815. Teoretska analiza problema razvijenog socijalizma kao stepena na putu ka komunizmu. Mikulskij, K. : MEDUNARODNOE ZNAENIE SOCIALISTIESKOJ EKONOMIESKOJ INTEGRACII, Kommunist", Moskva, 12, 1973, s. 3140. Ekonomska integracija stvara povoljne uslove za privredni razvoj socijalistikih zemalja, a ima i politiki znaaj. Ona ima ulogu i u uvrenju idejnog i moralnog uticaja socijalizma u svetu. Korenita razlika socijalistike i kapitalistike integracije. Moalov, L.V.: BURUAZNO-REFORMISTSKAJA SUNOST ANTILENINSKOJ STRATEGU REVOLJUCII" PRAVOGO OPORTUNIZMA. Vestnik Moskovskogo universiteta", Moskva, 2, 1973, s. 4555. Analiza stavova New Left Review", o strategiji i taktici proleterske revolucije, o prelazu u socijalizam. Na, Choe Chil: PRINCIPLES OF POLITICS SET OUT BY SOCIA-

LIST CONSTITUTION OF THE DPRK. Pyongyang Times", Pyongyang, 25 (449), 1973, p. 2. Analiza politikih principa postavljenih u novom Ustavu Severne Koreje. Novack, George: THE POLITICS OF MICHAEL HARRINGTON. International Socialist Review", New York, 1, 1973, s. 1825." Diskusija izmeu George Novack-a i Michael-a Harrington-a o amerikom putu u socijalizam, odrana 14. novembra 1972. u Queens College u Njujorku. OCENKA POLITBJURO CK BKP RABOTI I REZULJTATOV DRUESKOJ VSTREI RUKOVODITELEJ KOMMUNISTIESKIJ I RABOIH PARTIJ SOCTALISTIESKIH STRAN, SOSTOJAVSEJSJA V KRIMU 3031 JULJA 1973. GODA. Informacionnij bjulleten", Sofija, 9, 1973, p.12115. Pozitivna ocena Politbiroa CK KP Bugarske rada i rezultata sastanka rukovodilaca komunistikih i radnikih partija socijalistikih zemalja, odranog na Krimu 3031. jula 1973. Tellalov, Konstantina: VELIKAJA SILA EDINSTVA. Informacionnij bjulleten", Sofija, 9, 1973, p. 3443.

169

lanak sekretara CK KP Bugarske Telalova o jedinstvu i saradnji socijalistikih zemalja na ekonomskom i spoJjnopolitikon: polju, i proleterski internacionalizam. Varnke, Gerbert: SOCIALJNIE POTREBNOSTI : IH FORMIROVANIE I UDOVLETVORENIE. Problemi mira i socializma", Prag, 3, 1973, p. 1722. Diskusija o razvijenom socijalizmu. Miljenje lana Politbiroa CK Ujedinjene partije Istone Nemake, Vernkea: objektivni karakter glavnog zadatka; socijalistika kompleksna racionalizacija; pojava novih potreba; stimulansi i inicijative. Vlasov, E.L.: VOPROSY SOZDANIJA MATERIALNO-TEHNIEKOJ BAZY KOMMUNIZMA I SELSKOHOZJAJSTVENNOE PROIZVODSTVO. Vestnik Leningradskogo universiteta", Leningrad, 11, 1973, s. 6065. Izgradnja komunistikog drutva je neodvojiva od visoko razvijene poljoprivrede, njene materijalne i tehnike baze. Posebno se obraa panja na psiholoke faktore i njihov znaaj u strukturi drutva. Whitshon, William, W.: CHINAS QUEST FOR TECHNOLOGY. Problems of Communism", Washington, 4, jul-avgust 1973, p.1630. Uticaj inostrane tehnologije na privredni razvitak Kine: kontroverza dve linije"; sukobi u kljunim oblastima; period rekonstrukcije 19491953; prvi petogodinji plan 195357; veliki skok napred 1958-60 ; rehabilitacija 1961-65; Kulturna relucija 1966-69; period posle Kulturne revolucije 1969-72. Filipov, Ivan: OTNOENIETO NA FABRIKANTITE KM RABQTNIESKITE ZAKONI I SOSTAVOT

NA KOMITETITE NA TRUDA V BLGARIJA. Istorieski pregled", Sofija, 2, 1973, p. 6273. Istorijat razvitka radnog zakonodavstva u Bugarskoj, odnos fabrikanata prema njemu i sastav komiteta za rad. Gspr, Sndor: TULAJDONOS: A NP. Prtlt", Budapest, XVIII, 3, 1973, p. 37. Doprinos maarskih socijalistikih snaga nacionalizaciji sredstava za proizvodnju u godinama posle rata. Doev, Ivan: VISA CEL NA SOCIALIZMA. Partien ivot", Sofija, 1, 1973, p. 815. Pregled uspeha na privrednom polju i u oblasti ivotnog standarda radnih ljudi Bugarske 19611971. godine. 5TH(Fifth) ENLARGED COUNCILLORS BOARD MEETING OF SOHYO HELD. Sohyo News", Tokyo, 313, 15. VI 1973, p.510. Analiza aktivnosti Generalnog saveta japanskih sindikata (SOHIO) u prolenoj ofanzivi japanskih radnika 1973. POSTANOVLENIE SOVETA MINISTROV I CENTRAUNOGO SOVETA BOLGARSKIH PROFESSIONALJNIH SOJUZOV OB UVELI ENII ZARABOTNOJ PLATI NEKOTORIM KATEGORIJAM TRUDJAIHSJA V 1973 GODU. Infonnacionnij bjuleten", Sofija, 3, 1973, p. 110114. Odluka vlade i sindikata Bugarske o poveanju nadnica i plata od 1. juna 1973. nekim kategorijama radnika. Soi, Pak Ju: LABOUR PROTECTION IN OUR COUNTRY. Pyongyang Times, Pyongyang, 20, J973, p. 3. Zatita raa u Severnoj Koreji.

REVOLUCIONARNA NERAZVIJENIM

STRATEGIJA

RAZVIJENIM I ZEMLJAMA

Aleksandrov, I.: O NEKOTORYH USTANOVKAH VNENEPOLITIESKOGO KURSA KITAJSKORO RUKOVODSTVA. Pravda", Moskva, 26. VIII 1973, s. 35. Polemika sa teorijama KP Kine o dve superdrave i treem svetu. Stavovi o saradnji sa kapitalistikim dravama, problemi rata i mira,

kao i meusobni odnosi dve zemlje.

170

Bagramov, E.: KOMMUNISTIESKOE STROITELSTVO I INTERNACIONALIZACIJA OBESTVENNOJ IZNI. Pravda", Moskva, 3. VIII 1973, s. 23. U uslovima socijalizma najtenja ekonomska, kulturna itd. povezanost rezultirala je stvaranjem jedinstvene istorijske kategorije sovjetskog naroda. Internacionalizacija ne znai osporavanje nacionalnih osobenosti, a Komunistika partija ima vodeu ulogu u razvijanju internacionalne svesti. Petrov, V.S.: INTERNACIONALIZM MIROVOZZRENIE I POLITIKA RABOEGO KLASA. Voprosy filosofii", Moskve, 6, 1973, s. 2738. Internacionalizam je kao politika i ideologija izaao na istorijsku arenu zajedno sa pojavom radnike klase kao aktivne socijalne snage. On nije deo njene politike, ve sinteza njenog istorijskog opredeljenja. Petrov, V.S.: INTERNACIONALIZAM MIROVOZZRENIE I POLITIKA RABOEGO KLASSA (II). Voprosy filosofii", Moskva, 8, 1973, s. 5163. Objektivnu osnovu internacionalizma ine tendencije razvoja savremenih proizvodnih snaga i odnosa. Proleterskom internacionalizmu suprotstavlja se buroaski nacionalizam i lokalizam. Rice, George. W.: NONRULING PARTIES AND THE PEACEFUL PATH". Problems of Communism", Washington, 4, jul-avgust 1973, p. 5671. Komunistike partije u svetu koje nisu na vlasti i mirni put u socijalizam : odnos ovih partija sa KPSS za vreme i posle Staljina. V BORBE ZA MIR I SOCIALNYJ PROGRESS. uvodnik, Voprosy filosofii, Moskva, 8, 1973, s.315. Marksistiko-lenjinistika koncepcija mira prevladala je pacifistike seme

i utopije. Teorijsko razmatranje problema mira i spoljna politika Sovjetskog Saveza. CENTRAL COMMITTEE RESOLUTION ON CERTAIN INTERNATIONAL DEVELOPMENTS. People's Democracy", Calkutta, IX, 30, 29. VI 1973, p. 67. Rezolucija CK KP Indije (marksista) sa sastanka u Kalkuti, 1520. VI 1973. o aktuelnim meunarodnim dogaajima. Cole, David L.: COLLECTIVE BARGAINING AND INDUSTRIAL PEACE. The American Federationist", Washington, 8, 1973, p. 2224. Kolektivno pregovaranje, trajk i industrijski mir u SAD. Kedaj, Waldemar: LOGIKA HISTORII. Tryvuna ludu", Warszawa, XXV, 14. VI 1973, s. 5. Problem jedinstva u svetskom sindikalnom pokretu. MacDonald, Donald: THE ROLE OF LABOUR IN WORLD ECONOMICS. Canadian Labour", Ottawa, 79, jul-septembar 1973, p. 23,6. Uloga rada u svetskoj privredi; razvitak meunarodne trgovine poveava zaposlenost radnike klase u svim zemljama. Pittman, John: ARENA OF CLASS STRUGGLE: THE UNITED NATIONS. Political Affairs", New York, 3, 4, 1973, p. 1829, 3140. Ujedinjene nacije kao arena klasne borbe. Roy, A.K.: WORKERS PARTICIPAI ION IN MANAGEMENT. The Indian Worker", New Delhi, XXI, 43, 23. VII 1973, p. 3, 6. Radniko uee u upravljanju kao koncept, njegova realizacija u svetu i Indiji.

RADNIKA KLASA I OBLICI NJENE BORBE Abel, I. W.-. STEEL: EXPERIMENT od 19651973. godine. (Vidi IN BARGAINING. The Ame- lanak u AFL-CIO Free Trade rican Federationist", Washington, 7, 1973, p. 16. Eksperiment sa kolektivnim pregovaranjem u elinoj industriji SAD isti

171

Union P. 3).

News",

Washington,

7,

1973,

AITUC GENERAL COUNCIL. CALL FOR STRUGGLE AGAINST PRICE-RISE. New Age, New Delhi, XXI, 30, 29. VII 1973, p. 3. Zasedanje Generalnog saveta Sveindijskog kongresa sindikata (AITUC) 2022. VII 1973. Organizovanje masovnih akcija radnika protiv politike podizanja cena. APERTHEID HAS NO FUTURE IN S. AFRICA. The Indian Worker", New Delhi, XXI, 36, 4. VI 1973, p. 4. Politika izjava Junoafrikog kongresa sindikata: aperthejd i poloaj radnike klase. Jun 1973. Cantor, Arnold: THE SLIPPERY ROAD TO TAX JUSTICE. The American Federationist", Washington, 4, 1973, s. 16. Kritika amerike poreske politike, koja najvie pogaa radniku klasu. Mevers, George: THE 1973 ELECTRICAL NEGOTIATIONS. Political Affairs", New York, 5, 1973, p. 411. Stanje i problemi u vezi sa kolektivnim pregovorima u elektrinoj industriji SAD tokom 1973. godine. Nemeslaki, Tivadar: A VALLALAT ALKOTMANYA : KOLLEKTIV SZERZODES. Partelet". Budapest, XVIII, 1, 1973, p. 3237. Uloga sindikata u iznalaenju zajednikog imenitelja izmeu isto privrednih ciljeva i zatite radnika. Odnos izmeu planova srednjoronog razvoja preduzea i kolektivni ugovor. Pravo veta. sindikata. Peagam, Norman: THAILAND: OUT OF THE SHELL. Far Eastern Economic Review", Hongkong, 21, 1973, p. 1824. Studentski pokret i demonstracije u Tajlandu protiv prisustva amerikih trupa u zemlji. TEXT OF RESOLUTIONS ADOP TED. The Indian Worker",

New Delhi, XXI, 37, 11. VI 1973, p. 45. Tekst rezolucija usvojen na sednici (123) Radnog komiteta Indijskog nacionalnog kongresa sindikata (INTUC), 5. VI 1973. Politiki stavovi i revandikacije. UNITY AND STRENGHT FOR THE SECURITY OF FREE EUROPE AND WORLD PEACE. AFL-CIO Free Trade Union News, Washington, 3, 1973, p. 12, 45. Saoptenje Izvrnog saveta amerikih sindikata AFL-CIO, prihvaeno na sastanku u Bol Harboru (Florida) 23. februara 1973: o potrebi jaanja jedinstva i snage zapadnog sveta radi bezbednosti slobode Evrope i mira u svetu; o pruanju podrke Vijetnamskoj konfederaciji rada posle uspostavljanja mira u Junom Vijetnamu; o odugovlaenju sprovoenja vladinog programa za reavanje goruih problema SAD ; o stavu prema Nixonovoj trgovinskoj politici, nadnicama i cenama, odnosu sa Nixsonom i Demokratskom partijom; o putevima privrednog napretka i socijalnoj pravdi u Latinskoj Americi i stavu AFL-CIO. (Vidi i izvor: John Herlings Labor Letter, 24. februar 1973, p. 14). Williams, Lynn R.: THE RIGHT TO STRIKE AN ESSENTIAL FREEDOM. Canadian Labour", Ottawa, 79. jul-seplembar 1973. p. 3637, 41.' Analiza pokuaja posle drugog svetskog rata da se u Kanadi zabrani radnicima pravo na trajk; odbrana ovog prava kao osnovnog pitanja radnikih sloboda i prava. WORLD TRADE IN THE 1970. The American l-ederationist, Washington, 4, 1973, s. 1624. lanak napisan na bazi izvetaja Komiteta za ekonomsku politiku Izvrnom savetu amerikih sindikata AFL-CIO, o stanju svetske trgovine 70-tih godina, pozicijama SAD u njoj i odrazu ovog stanja na trite rada u SAD.

172

PARTICIPACIJA, RADNIKA SAMOUPRAVU ANJE

KONTROLA,

Getmanskij, V.I.: O NAUNOM METODE UPRAVLENIJA OBESTVOM. Vestnik Leningradskogo universiteta, Leningrad, 11, 1973, s. 5559. Metodi upravljanja drutvom zavise od oblika drutvenih upravljanja drutvom i analogna naunom metodu upravljanja ljudskim aktivnostima uopte. Jordanov, Boris: OSOBENOSTI NA RABOTNIESKIJA KONTROL NAD PROIZVODSTVOTO NA KAPITALISTIESKATA PROMILENOST V BLGARIJA (1944 1947), Istorieski pregled11, Sofija, 1, 1973, p. 4355. Specifinosti radnike kontrole nad proizvodnjom kapitalistike industrije u Bugarskoj 19441947. Neka uporeenja sa radnikom kontrolom u SSSR odmah posle oktobarske revolucije. Major, Tibor: A NAGYUZEMI MUNKASOK TARSADALMI ES POLITIKAI AKTIVITASA. Partelet11, Budapest, XVII, 10, p. 5156. Prikaz studije o problemu drutveno-politike aktivizacije radnika u velikim fabrikama u Maarskoj. Markov, Marko: SUBJEKT SOCIALJNOGO UPRAVLENIJA PRI SOCIALIZME. Informacionnij 11 bjulleten , Sofija, 5, 1973, p. 3745. Analiza subjekta i objekta drutvenog upravljanja u socijalizmu. RADNIKE PARTIJE Peiris. Demi!: SOUTH ASIA: RADICALISMS FALLOUT. Far tastern Economic Review", Hongkong, 45, 12. XI 1973, p. 2425. Kriza levice zbog loeg stanja u privredi zemalja June Azije. SEVENTH PLENARY MEETING OF FIFTH CENTRAL COMMITTEE OF THE WORKERS PARTY OF KOREA HELD. Pyongyang Times11, Pyongyang, 40 (464), 1973, p. 1. Horvath, dr. Lszl: VLLALATI DEMOKRCIA DECENTRALIZLS, RDEKELTSG. 11 Trsadalmi Szemle , Budapest,

7, 1973, p. 46 55. U Maarskoj se postepeno proiruju prava radnika u odluivanju u preduzeima. Mire, Jospeh: EUROPEAN WORKERS PARTICIPATION IN MANAGEMENT. AFL-CIO Free Trade Union News, Washington, 3, 1973, s. 67. Informacija i kratak pregled stanja uea radnika u upravljanju preduzeima u evropskim zemljama: Austriji, Norvekoj, vedskoj i Zapadnoj Nemakoj. Simon, Ferenc: VEZETSI ISMERETEK S A POLITIKAI MUNKA SZINVONALA. Prtlet, Budapest, XVIII, 6, 1972, p. 3035. Metodi upravljanja u privredi i partijski rad u Maarskoj. Ako partijski funkcioneri na svim nivoima ne poseduju dovoljno znanje o upravljanju preduzeima opada stepen efikasnosti u partijskom radu. obanov, Dobri: OSNOVNI PRINCIPI NA PARTIJNOTO RAKOVODSTVO NA IKONOMIKATA. Novo vreme11, Sofija, 5, 1973, s. 6678. Analiza osnovnih problema partijskog rukovoenja privredom u Bugarskoj i pitanja uea radnika u upravljanju preduzeima.

RADNIKO XXVIII,

Kratak izvetaj o Sedmom Dlenumu CK Radnike partije Severne Koreje, odran od 417. septembra 1973. o pitanjima: 1) sprovoenje tri revolucije (ideoloke, tehnike i kulturne), koje je postavio V kongres partije; 2) o tanom sprovoenju sistema privrednog rauna u skladu sa Taeanskim sistemom rada. Zarodov, K. : LENINSKOE UENIE O PARTII I SOVREMENNOST. Pravda11, Moskva. 10. VII 1973, s. 34.

Osnovni principi lenjinistikog shvatanja partije su revolucionarnost, internacionalizam, teoretska zasnovanost. Njeni organizacioni principi i danas su nepromenjeni. Svi ti principi ine nedeljivu celinu. Dobieszewski, Adolf: PRYMAT TRECI. Trybuna ludu", Warszawa, XXV, 25. VII 1973, s. 5; 26. VII 1973, s. 5. O lenjinskim osnovama rada partije. Demokratski centralizam u partiji. Klasni karakter partije. Chang, Parris H. : POLITICAL REHABILITATION OF CADRES IN CHINA: A TRAVELLERS VIEW. The China Quarterly", London, 54, 1973, p. 331340. Politika rehabilitacija partijskih kadrova posle Kulturne revolucije koji su stradali u vreme njenog odravanja u Kini. Bennes i, Gordon: MILITARY REGIONS AND PROVINCIAL PARTY SECRETARIES: ONE OUTCOME OF CHINAS CULTURAL REVOLUTION. The China Quarterly, London, 54, 1973, p. 294307. Stanje u vojnim oblastima i provincijskim sekretarijatima KP Kine za vreme i posle Kulturne revolucije. Siszku, Bla: A KZPONTI BIZOTTSG HATROZATNAK SZELLEMBEN. Partelet", Budapest, XIII, 2, 1973, p. 310. Ostvarivanje odluka sa Plenuma CK Maarske socijalistike radnike partije odranog novembra 1972. Konkretni zadaci i istovremeno jaanje partijske demokratije i demokratskog centralizma. Bugaev, E. : RUKOVODJAAJA RL MARKSISTSKO-LENINSK1H PARTIJ V STROITELSTVE SOCIALIZMA, KOMMUNIZMA. Kommunist", Moskva, 10, 1973, s. 7589. Da bi ostvarila svoju revolucionarnu ulogu radnika klasa mora da se organizuje. Avangarda bez koje ona ne moe da ostvari svoju diktaturu je marksistiko-lenjinistika partija. Iskustvo Sovjetske drave i KPSS potvruje ove teorijske stavove. Kelte, V..: KPSS PARTIJA SOCIALNOGO TVORESTVA. Voprosy filosofii", Moskva, 8,

1973, s. 4050. Tri su bitna principa revolucionarne partije: marksistika teorija, Lenjinovi principi organizacije, i neraskidiva povezanost sa masama. Polemika sa menjevikim shvatanjem. Bihari, dr. Mihly: A BALOLDALISG OSZTLYBZISRA TREKSZIK. Trsadalmi Szemle", Budapest, XXXVIII, 6, 1973, p. 7681. Nova levica eli da stvori klasnu bazu. Levi radikalizam se bori protiv centralizma i uopte negira organizacije. (Osvrt na meunarodna zbivanja). Rkos, Imre : LCSAPAT OSZTLYJELLEG SSZETTEL. Prtlet", Budapest, XVIII, 4, 1973, p. 611. Za jaanje klasnog karaktera potrebno je poboljati socijalnu strukturu Maarske socijalistike radnike partije. Malik, Harji: LEFT ALTERNATIVE: CPI(M) VIEW. Janata", Bombay, XXVIII, 36, 4. XI 1973, p.3. Odnosi Narodne socijalistike partije Indije i KP Indije (marksista). KPI(M) kao leva alternativa u indijskom drutvu. Nalapat, M.D.: PRESENT CRISIS AND INDIAN LEFT. Mainstream", New Delhi, XI, 48, 28. VII 1973, p. 57. Politika kriza u Indiji i indijska levica. Uvodnik. Das, Naren: CRISIS OF SOCIALISM. Janata", Bombay, XXVIII 21, 17. VI 1973, p. 810. Kriza socijalizma u Indiji. Analiza delatnosti partija sa socijalistikom orijentacijom. (Kongres, KPI, KPI(M), socijalisti). SOCIALIST PARTY & THE WORKING CLASS. Janata", Bombay, xxvrrr, 21, 17. vi 1973, p. 24. Socijalistika partija Indije i radnika klasa Uvodnik organa Narodne socijalistike partije Indije.

174

Nathan, Andrew J. : A FACTIONALISM MODEL FOR CCP POLITICS. The China Quarterly", London, 53, 1973, p. 3466. Autor daje svoj model frakcionatva u KP Kine i detaljno analizira uzroke frakcionatva. KRITIKA SAVREMENOG KAPITALIZMA Katmeridis, Teodoros: BUDETETO NA KAPITALIZMA PREZ POGLEDA NA NJAKOI BUROAZNI IKONOM ISTI. Nauni trudove Ikonomika", Sofija, 59, 1973, p. 187221. Budunost kapitalizma po nekim buroaskim ekonomistima kritike njihovih stavova. Kocev, Stoil: KRITIKA NA TEORIJATA ZA REGULIRANIJA" KAPITALIZM. Nauni trudove Ikonomika", Sofija, 59, 1973, p. 153186. Kritika teorije o regulisanom" kapitalizmu. Moitra, Samir: IMPERIALISM: NAUNO-TEHNIKA REVOLUCIJA Hardesty, Rex: THE CHANGING AMERICAN WORKFORCE. AFL-CIO Free Trade Union News, Washington, 1, 1973, s. 3 i S. Izmena strukture radne snage u SAD u periodu 19601970. godine. Iovuk, M.T.: BUDUEE NAUNOJ FILOSOFII V SVJAZI S SOCIALNYM RAZVITIEM I NAUNO-TEHNIESKIM PROGRESSOM POSLEDNEJ TRETI XX VEKA Voprosy filosofii", Moskva, 6, 1973, s. 1526. Budunost svake filozofije zavisi uglavnom od njenog odnosa prema ivotnoj praksi. Polemika sa teorijama ideologizacije. Razvoj nauno-tehnike revolucije u uslovima socijalizma podstie razvoj marksistike filozofije. Jaroszewski, Tadeusz: OBOWIAZKI NAUK SPOLECZNYCH. ,,Trybuna ludu", Warszawa, XXV, 18. VII 1973, s. 3. Sjedinjavanje vrednosti socijalistikih drutvenih odnosa sa dostignuima nauno-tehnike revolucije. Nauno-tehnika revolucija i zadaci humanistikih nauka.

Piao, Yi: TWO-LINE STRUGGLES IN THE PARTY WILL EXIST FOR A LONG TIME TO COME. Peking Review", Peking, 46, 16. XI 1973, p. 1920. Dve suprotne linije u komunistikoj partiji uvek e postojati.

THE HIGHEST STAGE OF CAPITALISM" REVISITED. Mainstream", New Delhi, XI, 43, 23. VI 1973, p. 1518, 30. Sadanja etapa razvoja imperijalizma u komparaciji sa etapom Lenjinovog doba. Aktuelnost Lenjinovih teza. Sein, V.C.: STA KES : UZEL PROTIVOREIJ. STA: Ekonomika; Politika, Ideologija, Moskva, 1, 1973, s. 6265. Analiza suprotnosti izmeu SAD i Zapadnoevropske ekonomske zajednice.

Konstantinov, F.V.: IDEOLOGIESKAJA BORBA NA SOVREMENNOM ETAPE I ZADAI FILOSOFSKOJ NAUKI Voprosy filosofii", Moskva, 6, 1973, s. 314. I pored poputanja meunarodne zategnutosti, ideoloka borba se zaotrava. U centru panje su problemi nauno-tehnike revolucije, izmene socijalne strukture. Nuna je analiza objektivnih Protivrenosti kapitalizma, problema razvijenog socijalistikog drutva, dijalektike istorijskog razvitka, linosti itd. NAUKA W StUBIE NARODU. Trybuna ludu", Warszawa, XXV', 27. VI 1973, s. 1, 3, 4; 28. VI 1973, s. 1, 4; 29. VI 1973, s. 4; 30. VI 1973, s. 1, 4. Materijali sa Kongresa poljske nauke (2629. VI 1973). Mazttrov, K. : DALNEJEE RAZVITIE NARODNOGO OBRAZOVANIJA VANAJA ZADAA KOMMUNISTIESKOGO STROI-

175

TELSTVA. Kommunist11, Moskva, 12, 1973, s. 1230. Povienje obrazovanja je zahtev nauno-tehnike revolucije i faktor uspenog reavanja socijalnih, politikih i kulturnih zadataka komunistike izgradnje. O opteobrazovnoj, srednjoj i visokoj koli. Momov, Vasil: NAUNO-TEHNIESKATA REVOLUCIJA I LINOSTTA PRI SOCIALIZMA. Novo vreme11, Sofija, 2, 1973, p. 3544. Nauno-tehnike revolucije i linost u socijalizmu. POSTANOVLENIE CK BKP I SOVETA MINISTROV OB USKORENII VNEDRENIJA NAUNO-TEHNIEKIH DOSTIENIJ V PROIZVODSTVO Informacionnij bjulleten11, Sofija, 9, 1973, p. 90111. Zajednika odluka CK KP i Saveta ministara Bugarske o ubrzanju primene nauno-tehnikih dostignua u proizvodnji Bugarske. Mitev, Dimitr; PROTIV ANTIMARKSISTSKIH KONCEPCII O SOCIALJNIH GRANICAH RABOEGO KLASSA. Informacioni bjulleten11, Sofija, 7, 1973, p. 4865. KAPITALIZAM KAO SVETSKI SISTEM Albinowski, Stanislayv: EWG: PROGRAMY i REALIA. Trybuna ludu11, Warszawa, XXV, 14. VIII 1973, s. 5. 0 krizi integracionih procesa u Evropskoj ekonomskoj zajednici. LOS OBREROS EXTRANJEROS EN EUROPA OCCIDENTAL. Boletin de information11, Praga, 11, XI, 1973, p. 4163. Problem migracije radne snage i stavovi komunistikih partija: V. Britanije,_ Grke, Italije, Francuske, Belgije, panije, vedske i Turske po tom pitanju. Leonidov, Atanas: POLITIKA NA IKONOMIESKIJA RASTE V US LOVI JAT A NA SOVREMENNIJA IMPERIJALIZM : TEORIJA 1 PRAKTIKA. Novo vreme11, Sofija, 1, 1973, p. 90105. Politika privrednog razvitka u uslovima savremenog imperijalizma: teorija i praksa.

Kritika analiza antimarksistikih koncepcija o brojanom smanjivanju radnike klase pod uticajem tehnike revolucije i prestanku njene misije hegemona u revoluciji proletarijata. Roberts, Markley: ADJUSTING TO TECHNOLOGICAL CHANGE. The American Federationist11, Washington, 2, 1973, p. 1318. Problemi prilagoavanja amerikih radnika tehnolokim izmenama u industriji. Trzeciak, Przeniyslaw: SOCJALIZM I REWOLUCJA NAUKOWOTECHNICZNA. Zycie parti11, Warszawa, 6(253), 1973, s. 4345. Socijalizam i nauno-tehnika revolucija. iVaclawk, Julinsz: ISTOTA PRZEMIAN. Trybuna ludu11, Warszawa, XXV, 26. IX 1973, s. 5. O savremenoj radnikoj klasi i o sutini savremenih promena u drutvenim strukturama. Volkov, Ilija: PROBLEMI NA MATERIALNOTO STIMULIRANE NA NAUNO-TEHNIESKIJA PROGRES. Novo vreme11, Sofija, 2, 1973, p. 2234. Problemi materijalnog stimulisanja nauno-tehnikog razvitka.

Lukaszewicz, Maciej: ROSNOACE POLIPY. Trubuna ludu11, Warszawa, XXV, 12. IX 1973, s. 7. O meunarodnim korporacijama. Lumer, Hyman: ON POST-INDUSTRIAL SOCIETY1. Poli11 tical Affairs , New York, 1, 1973, s. 2539. Kritika teorije o post-industrijskom drutvu11. Miller, Ludvig; Rie, Fric: STRATEGIJA MEDUNARODNIH KONCERNOV. Problemi mira i 11 socializma , Prag, 1,1973, p. 2328. Teoretski lanak o strategiji meunarodnih monopola: uloga finansijskog kapitala u internacionalizaciji

176

privrede; sve vea mo zapadnonemakih monopola; zaotravanje meuimperijalistikih suprotnosti i konkurencije; metodi vladavine meunarodnih monopola; radnika klasa u borbi protiv monopola. Osadchaya, Irina: NEO-KEYNESIAN DOCTRINE: ESSENCE AND CONTRADICTION. Political Affairs*1, New York, 4, 1973, s. 1730. Analiza i kritika neokejnezijanske doktrine. SOVREMENNIJ FAIZM I REALJNOST EGO UGROZI. Problemi mira i socializma, Prag, 4, 1973, p. 2633. Diskusija raznih marksista iz celog sveta o savremenom faizmu i realnosti njegove pretnje. THE URGENCY OF MINIMUM WAGE. The American Federationist", Washington, 7, 1973, p. 716.

Istorijski pregled uspostavljanja sistema minimalnih nadnica u SAD 1966. godine i iskustava s tim sistemom do 1973. godine. Zahmatov, M.I.: VNENEEKONOMIESKAJA STRATEGIJA V 70-e GODI. STA: Ekonomika, Politika, Ideoloeija: Moskva, 1, 1973, s. 40-52. Ekonomska strategija SAD u svetu 70-tih godina ovog veka: izvoz kapitala i meunarodni monopoli; izolacionizam ili protekcionizam?; amerike kvantitativne prognoze razvitka privrednih odnosa SAD sa inostranstvom. ukov, E.F.: OB EKONOMIESKIH POSLNIJAH 1973 GODA. STA: Ekonomika, Politika, Ideologija; Moskva, 4, 1973, p. 7682. O Nixonovoj najavi nove faze privredne politike u SAD 1973. godine i rezultati etvorogodinje vladavine amerike republikanske administracije na privrednom polju SAD.

TREI SVET. ODNOS RAZVIJENIH I NERAZVIJENIH Bhasin, Prem: END OF THE WEST ASIA STALEMATE. Janata", Bombay, XXVIII, 35, 28. X 1973, p. 45. Lider Narodne socijalistike partije Indije o sukobu na Bliskom istoku, 10. X 1973. CAPITALISMO : SOCIEDAD VIOLENTA QUE NO CONOCE LA PAZ . . .. CLAT, Caracas, 51, VII, 1973. Jedinstvo radnike klase Latinske Amerike je uslov za borbu Drotiv imperijalizma i nacionalnog osloboenja. DOS EJES DE LIBER ACION: ARGENTINA MEXICO Y CHILE CUBA. Siempre". Mexico, 1046, XX, 1973,' p. 4244'. Borba za nacionalno osloboenje na latinsko-amerikom kontinentu i stav SAD prema drutvenim promenama u ileu, Kubi, Argentini i Meksiku. Dutt, Kal van: SOVIET AID AND INDIAS INDUSTRIAL DEVE12 Marksizam u svetu

LOPMENT. Mainstream", New Delhi, XI, 52,25. VIII1973, p. 1518, 28. Inkopatibilnost sovjetske pomoi Indiji sa postojeim kapitalistikim sistemom privreivanja u Indiji. EL SECTOR NACIONAL1ZADO Y ETATIZADO EJE DE NUEVA POLITICA REVOLUCIONARI A. Solidaridad", Mexico, 93, 1973. Uvodnik o drutvenoj, ekonoiiiskoj i politikoj krizi u Meksiku. Kritika inostranog kapitala i imperijalizma. TjuVpanov, S.I.: STRANY SOCIALISTIESKOJ ORIENTACII PROTIV NEOKOLONIALIZMA. Vestnik Leningradskogo universiteta", Leningrad, 11, 1973, s. 521". Zamlje treeg sveta imaju mnoge zajednike karakteristike u sadraju i strategiji borbe protiv neokolonijalizma, ali to ne sme prikriti nacionalne

177

osobenosti borbe, pre svega socijalistikih zemalja. One se nalaze na elu oslobodilakog pokreta. ralek, Wlodzimierz: PERSPEKTYWA ROZWOJOWA.Trybuna ludu, Warszawa, XXV, 27. VI 1973, s. 5. 0 razvojnim perspektivama treeg sveta". Proces prerastanja oslobodilakih revolucija u socijalne revolucije. urmvicki, Leon: WIELKIE PORACIJE A KRAJE WIJAJACE SIE. ,,Zycie darcze", Warszawa, XXVIII, 30, 29. VII 1973, s. 9. Veliki meunarodni koncerni i u razvoju. KORROZgospozemlje

NNYH NACIONALNO-OSVOBODITELNYH REVOLJUCIJ V AZIII AFRIKE.Voprosy istorii", Moskva, 8, 1973, s. 7385. Proces promena u zemljama Azije i Afrike je tako brz i radikalan, da se moe nazvati svetskom antikolonijalnom nacionalnooslobodilakom revolucijom. O ulozi radnike klase i partije u ovim zemljama. Kotwal, O. P.: SOVIET INDOLOGIST ON NATURE AND EMERGENCE OF STATE CAPITALISM IN INDIA Mainstream", New Delhi, XI, 41, 9. VI 1973, p. 2226. Sovjetski indologisti o karakteru dravnog kapitalizma u Indiji. Lumer, Hyman: THE FIGHT FOR PEACE IN THE MIDDLE EAST. Political Affairs" New York, 3, 1973, p. 517, 64. Borba za mir na Srednjem istoku: o arapsko-izraelskom sukobu; reakcionarnim trendovima u Izraelu; ulozi amerikog imperijalizma. Lukaszewicz, Maciej: MECHANIZMY PENETRACJI. Trybuna ludu", Warszawa, XXV, 3. X 1973, s. 5. 0 multinacionalnim korporacijama 1 pritiscima koji monopolistiki kapital vri na drutveno-ekonomsku situaciju brojnih naroda. Menon, M. S. N.: POLITICAL PARTIES AND THE BOLSHEVIK EXPERIENCE. Mainstream, New Delhi, XI, 51, 18. VIII 1973, p. 2729. Znaaj boljevikog iskustva za politike partije zemalja u razvoju. Sik, Song Jong: TOTAL BANKRUPTCY OF NIXON DOCTRINE" IN ASIA. Pyongyang Times", Pyongyang, 26 (450), 1973, p. 6. Totalno bankrotstvo Niksonove doktrine u Aziji. SuVgovskij, A. F.: KRITIKA NEKOTORYH MELKOBUROAZNYH KONCEPCIJ O ROLI ARMII. Latinskaja Amerika", Moskva, 5, 1973, p.61 81. Kritika nekih sitnoburoaskih kon cepcija a ulozi armije.

arapova, E.G.: O SUNOSTI I ZAKONOMERNOSTJAH NEKAPITALISTIESKOGO PUTI RAZVITIJA STRAN AFRIKI. Vestnik Moskovskogo universiteta". Moskva, 2, 1973, s. 3344. Najvanija politika zakonomernost nekapitalistikog puta razvoja je uspostavljanje drave koja moe da ostvari ciljeve i zadatke socijalistike orijentacije. Ekonomski dravna svojina i agrarni preobraaj. pirt, A.J.: NAUNO-TEHNIESKAJA REVOLJUCIJA I PROBLEMY RAZVITIJA STRAN TRETEGO MIRA". Voprosy istorii", Moskva, 7, 1973, s. 5772. Ekonomski i drutveni napredak zemalja trcceg sveta bitno zavisi od iskoriavanja savremenih naunih 1 tehnikih dostignua. Specifini uslovi za iskoriavanje i izmene koje je ono donelo tim zemljama. Wojna. Rvsznrd: NIEKTORE ASPEICTY POKOJOWEGO WSPOLSTNIENIA. ,.Nowe drosi", Warszawa, 9(292), 1973, s. 5866. O miroljubivoj koegzisteniciji. Vasauez. Alvaro: LOS ..7 PUNTOS" ,.DE ROGERS: LA VIEJA MENTIRA YANQUI. Boletin de Information", Praga, 11, XI, 1973, p. 6466. Kritika politike SAD prema Kolumbiji i Roersovih ,,7 taaka". Kim, G. F., astitko, P. M.: NEKOTORYE PROBLEMY SOVREME-

178

Berezowski, M.: RZECZYWISTO, NIE EKSPERYMENT. Trybuna ludu, Warszawa, XXV, 19, X 1973, s. 5. O miroljubivoj koegzistenciji kao o stvarnom procesu, a ne eksperimentu. Krasicki, Ignacy: W WARUNKACH ODPREENIA. Trybuna ludu, Warszawa, XXV, 27. VIII 1973, s. 5. O miroljubivoj koegzistenciji u uslovima meunarodnog poputanja zategnutosti. Fasierbinski, Tadeusz: ANI BIEDNI, ANI BOGACI. Polityka, Warszawa, XVII, 37, 15. IX 1973, s. 13. O politici neangaovanja i o konferenciji neangaovanih u Aliru. POLITIESKIE SISTEMY V

POLITIKA NESVRSTANOSTI

STRANAH SOCIALISTIESKOJ ORIENTACI. Sovetskoe gosudarstvo i pravo", Moskva, 8, 1973, s. 106115. O osnovnim institucijama politikog sistema zemalja Afrike i Azije sa socijalistikom orijentacijom (drava, partija, masovne organizacije) i funkcionisanju politikog sistema, Rysenko, F.: MIRNOE SOSUESTVOVANIE I KLASSOVAJA BORBA. Pravda", Moskva, 22. VIII 1973, s. 34. Pregled najnovijih kretanja u spoljnoj politici pokazuje da je mirna koegzistencija nuna osnova meunarodnih odnosa. Ali ova saradnja ne znai da se smanjuje intenzitet klasne borbe. Polemika sa ideolozima ,,tehnotrone" ere i revizionistima.

NACIONALNO-OSLOBODILAKI POKRETI Golden, Lily: THE LIBERATION MOVEMENT BETWEEN WORLD WARS. Political Affairs, New York, 7, 1973, p. 4754. Oslobodilaki pokret uglavnom u Africi izmeu dva svetska rata: uticaj prvog svetskog rata i oktobarske revolucije u Rusiji; Garvey-ev pokret; panafriki pokret; Kongres u Brislu; Liga protiv imperijalizma; sindikalne organizacije. KRITIKA GRAANSKE IDEOLOGIJE Dobrijanov, Veliko: FUTUROLOGIJA NAUNIEI IDEOLOGIESKIE ASPEKTI. Tnformacionnij bjulleten", Sofija, 7, 1973, p. 6684. Nauni i ideoloki aspekti fu.turologije. Fedorov, J. V.: KRITIKA BUR2UAZNYH TEORIJ POLITIESKOGO UPRAVLENIJA. Vestnik Leninsradskogo universiteta". Leningrad, li, 1973, s. 6675. Kritika osnovnih oblika buroaskih koncepcija politikog upravljanja: tehnokratskog, pluralistikog i koncepcija koje naglaavaju probleme drutvene svesti kao pretpostavku upravljanja drutvom. Kirilov, Ivan: FILOSOFIJATA NA HAJDEGER I STARTJAT IDEA12* LTZM. Novo vreme", Sofija. 5, 1973, 5.93107. Kritika analiza idealistike filozofije Martina Hajdegcra. Hajdcgerova filozofija je dosta popularna u buroaskim krugovina Zapadne Evrope. LAW ADOPTED BY THE DPRK SUPREME PEOPLES ASSEMBLY ON THE INTRODUCTION OF UNIVERSAL COMPULSORY TEN YEAR SENIOR MIDDLE SCHOOL EDUCATION AND COMPULSORY ONE-YEAR PRESCHOOL EDUCATION. Pyongyang Times", Pyongyang, 15, 1973, p. 3. Zakon o obaveznom 10-godinjem Rogers, Harold: THE AFRICAN LIBERATION MOVEMENT. Political Affairs, New York, 7, 1973, p. 3546. Karakteristike, ciljevi, klasna sadrina afrikog oslobodilakog pokreta; oruana borba protiv neokolonijalizma i imperijalizma; kontrarevolucionari u Africi i ameriki imperijalizam; Lenjin i borba za nacionalno osloboenje.

179

kolovanju i jednogodinjem obaveznom pretkolskom kolovanju u Severnoj Koreji. Objanjenje i tekst zakona. Nazarenko, I. T.: RASPREDELENIE DOHODOV: BURUAZNIE TEORII I PRAKTIKA. SA, Ekonomika, Politika, Ideologija, Moskva, 4, 1973, p. 2338. Pregled i kritika buroaskih teorija i prakse o raspodeli dohotka; statistiki podaci o raspodeli dohotka u SAD 19291969. godine. Palos, Tamas: AZ ESZMEK HARCA OSZTALYHARC. Partelet,", XVIII, 4, 1973, p. 3235. U Maarskoj stoje na stanovitu, da iza zahteva zapadnih zemalja o potrebi cirkulacija ideja stoji ideoloka diverzija. PART Y JNA NARADA NAUK SPOLECZNYCH I HUMANISTYCZNYCH. Novve drogi", Warszawa, 6(289), 1973, s. 576.

predstavnika drutvenih i humanistikih nauka (2627. IV 1973). Pielinski, Kzrysztof: WBREW TEORIOM ZMIERZCHY. Trybuna ludu", Warszawa, XXV, 13. VII 1973, s. 5. O funkciji i znaaju ideologije u drutvenom ivotu. Pobijanje zapadnih teorija o sumraku ideologije" i marksistika koncepcija o ulozi idejnih faktora u drutvenom ivotu. SEJM PRL JEDNOMYSLXNIE PRZYJAL UCHWALE W SPRAWIE SYSTEMU EDUKACJI NARODOWEJ. Trybuna ludu", Warszawa, XXV, 14. X 1973, s. 1, 3, 4, 5. Materijali sa zasedanja Sejma na kome je usvojena rezolucija o prosvetnom sistemu Poljske.

TEKSTOVI O MARKSU. ENGELSU. LENJINU I DRUGIM ISTAKNUTIM MARKSISTIMA Kulakov, A. A.: NACALNYJ ETAP ISTORII BOLEVIZMA V NOVEJEJ SOVETSKOJ ISTORIOGRAFII. Voprosy istorii", Moskva, 7, 1973, s. 138149. Analiza istorijskih radova 60-tih i 70tih godina koji se bave poetnim periodom razvoja boljevizma. Problemi stvaranja partije, lenjinsko uenje o partiji, II kongres RSDRP, kritika buroaskih interpretacija ove istorije. Materijali partijskog savetovanja POSLEDOVATELJNAJA DEMOKRATIJA, PERERASTAJUAJA V SOCIALIZM. Problemi mira i socijalizma", Prag, 1, 1973, p. 2939. Teoretska analiza istraivake grupe istonoevropskih zemalja o savremenom znaaju Lenjinovog rada Dve taktike socijaldemokratije u demokratskoj revoluciji". (VN)

TEORIJSKA I METODOLOKA PITANJA MARKSIZMA Cackowski, Zdzislm". FILOZOFIA AMBITNYCH CELOW. Trybuna ludu", Warszawa, XXV, 1. XI 1973, s. 7. O ulozi marksistike filozofije. ISTONIK PROGRESA. Problemi mira i socializma,", Pras, 3, 4, 1973, p. 2329 i 1320. Teoretske diskusije o suprotnostima u socijalizmu : Volfganga Ejhogorna, Gotfrida Stilera i Nikole' Trendafilova; stav istraivake grupe istonoevropskih zemalja prema diskusiji. Jankowski, Henryk: NIEKTORE KWESTIE ETYKI MARKSISTOWSKIEJ. Nowe drogi", Warszawa, 11(294), 1973, s. 134144. O nekim problemima marksistike etike. Mirskij, G.: O ROLI GOSUDARSTVA I GOSUDARSTVENNOM KAPITALIZME. Azija i Afrika" Moskva, 4, 1973, p. 3437.

180

O ulozi drave i dravnom kapitalizmu u zemljama u razvoju. Mohanty, Manoranjan; EROSION AND EXPLOSION IN MARXIST THEORY. China Report11, New Delhi, 1, 1973, p. 3237. Erozija i eksplozija u marksistikoj teoriji. Borgo, Jiizef; Mihalik, Meislav. ETIESKIJ11 SOCIALIZM I MARKSISTSKO-LENINSKAJA ETIKA. LANCI O JUGOSLAVIJI Boev,Petko: SENTJABRSKOE VOSSTANIE 1923 G. I KOMMUNISTIESKOE DVIENIE NA BALKANAH. Informacionnij bjulleten11, Sofija, 8, 1973, p. 105121. Stav komunistikih partija Jugoslavije, Rumunije i Grke prema Septembarskom ustanku 1923. godine u Bugarskoj. IV (czwarta) KONFERENCIJA ZWI/\ZKU KOMUNISTOW JUGOSLAWII ,,Nowe drogi11, Warszawa, 7(290), 1973, s. 183186. O IV konferenciji Saveza komunista Jugoslavije. Problemi mira i socializma11,

Prag, 4, 1973, p. 2125. Nastavak diskusije o nemarksistikom socijalizmu. lanak poljskih filozofa. Vasileva, Cena: PRAVIJ REVIZIONIZM I MAOIZM. Informacionnij bjuleten11, Sofija, 9, 1973, p. 7189. Desni revizionizam i maoizam teoretska rasprava.

Lewicki, Franciszek: KIERUNKI DZIALANIA. Trybuna ludu11, Warszawa, XXV, 29. X 1973, s. 5. O pripremama za X kongres Saveza komunista Jugoslavije. Urbanski, Waclaw: OFENSYWA IDEOLOGICZNA. Trybuna ludu11, Warszawa, XXV, 13. VI 1973, s. 5. O ideolokoj ofanzivi u Savezu komunista Jugoslavije i o pripremama za X Kongres SKJ.

Recenzije i anotacije priredili saradnici Instituta za meunarodnu politiku i privredu dr Vera Ni ko lova, Senka Radulovi, Milan Lazi, Spasoje Petrui, Mitar Popovi, Radmila Trifunovi, Andra Agotin i Ksenija Dragii

SLEDEI BROJ DONOSI

REVOLUCIONARNA STRATEGIJA U RAZVIJENOM KAPITALIZMU Italija Berlinguer, Rossanda, Pajetta, Vitoreili, Basso, IL MANIFESTO, Natto, Ingrao Henri Lefebvre : REPRODUKCIJA PROIZVODNIH ODNOSA (nastavak) LENJIN O AUTONOMDI I FEDERALIZMU

3 Beli okovratnici" misli se na umne radnike, za razliku od plavih okovratnika", tj. fizikih radnika. (Prim, prev.) ** Anketa izvrena te sedmice pokazala je sledee: od ukupno 155 radiostanica, desnica je kontrolisala 115, a Ievica 40; od ukupno 72 lista (nacionalnih i provincijskih), desnica je imala 47, levica 16, dok je 9 listova pripadalo kategoriji nedovoljno odreeni" (stanje na dan 1. oktobra 1972).

I, na kraju, precizirajmo jo jednom da borbu protiv reformizma smatramo fundamentalnim zadatkom. Ona treba da se
* Pisano februara 1973. tupljena hrianskim demokratima, dobila je 27,8 glasova. Konzervativna" buroazija, predstavljena Nacionalnom partijom ali podravajui nezavisnog" Alesandrija, dobila je 34,9 odsto glasova. Dve desniarske stranke sjedinile su snage ubrzo posle septembarskih izbora kako bi izbegle ponavljanje ovakvog poraza.
5

Vidi Chile Hoy, provladin nedeljni asopis, od 1. septembra 1972. za kritiku politike ekonomije"), 2. vol., e. Anthropos, Pariz, 19671968. 4 Bilo bi nepravedno i netano kad ovde ne bismo podsetili na La Conscience mystifie (N. Guterman i H. Lefebvre, Gallimard, 1936). Tu se pojavljuje isti problem. Mistifikacija se od ideologije razlikuje po tome to ostvaruje izvesne ciljeve nudei mati druge ciljeve. Tako faizam vrbuje omladinu koristei njen spontani nemir. On se pretvara da spasava ugroene srednje klase, a u stvari ih militarizuje. On se predstavlja kao nosilac novog, a odrava i pogorava postojee odnose.

7 Marksizam u svetu