Prenos podataka Lokalne raunarske mree 11.2.1.

Faktori koji utiu na performanse LAN-a

Kod brzih LAN-ova vreme predaje paketa T, komparativno posmatrano, moe biti kratko, prvenstveno zbog velike brzine prenosa podataka kroz kanal. ta vie, i za pakete velikog obima mogue je da T bude istog reda veliine kao i propagaciono kanjenje kanala . Ako a definiemo kao odnos izmedju propagacionog kanjenja kanala od kraja do kraja u odnosu na vreme prenosa paketa (tj. normalizovano propagaciono kanjenje kanala), dobiemo da je veliina a bliska jedinici ili neto vea. Tako na primer, za paket obima 2000 bitova pri brzini prenosa od 100 Mbps, vreme prenosa paketa T = 2000 100 10 6 = 20 10 6 = 20 s Ako usvojimo da je brzina propagacije signala kroz medijum za prenos 2*108 m/s tada za deonicu LAN-a od 5000 m imaemo da je propagaciono kanjenje od kraja do kraja = 5000/2*108 = 25 s. Za konkretni sluaj imamo da je a = 25/20 = 1,25. Sa druge strane za deonicu LAN-a od 10 000 m imaemo da je = 50 s i a = 2,5. Moemo sada veliinu a posmatrati kao maksimalan broj paketa koji mogu u datom trenutku biti u tranzitu preko prenosnog kanala. Ukazaemo sada na efekat veliine a na performanse LAN-a. Kada je veliina a mala (znatno manje od 1) vreme predaje paketa je dominantno u odnosu na propagaciono kanjenje siganala kroz medijum. Zbog toga deo vremena koji se troi za prenos signala je dosta veliki u odnosu na ukupno vreme ukljuujui tu i reijsko vreme. Kod najveeg broja protokola za pristup medijumu, imaemo da se visok stepen iskorienosti kanala i malo kanjenje dobija kada je a malo. Sa druge strane kada je a veliko (blisko ili vee od 1), propagaciono kanjenje signala kroz medijum postaje dominantni faktor u odnosu na vreme potrebno za prenos paketa. Zbog toga deo vremena potreban za prenos informacije je znatno manji. Kao rezultat, vei udeo reijskog vremena uslovljen propagacionim kanjenjem rezultirae brzoj degradaciji performansi sa poveanjem a. Da bi ukazali na ovaj efekat analiziraemo CSMA/CD protokol. Kod ovog protokola stanica koja `eli da obavi predaju prvo oslukuje medijum (carrier sensing) sa ciljem da utvrdi da li je neki drugi prenos u toku. Ako je medijum pasivan (idle) prenos moe da pone. Ali pri ovome moe da se desi da dve ili vei broj stanica istovremeno nadgleda medium za stanje pasivno kao i da pokua sa istovremenom predajom. Ovo e rezltirati (dovesti) do pojave kolizije u predaji paketa. Zbog toga u toku predaje, svaka od stanica nadgleda medijum radi kolizije. Za sluaj da se detekture kolizija predaja se prekida i prenosi signal jamming. Svrha signala jamming je da dostavi ka znanju svim stanicama da je dolo do kolizije. Nakon ovoga sve stanice ponovo replaniraju novu predaju za neko budue vreme. Kljuni elementi LAN-ova su:

Topologija magistrala, prsten, zvezda Prenosni medijum upredeni par ica, koaksijalni kabl, optiki kabl Layout- linearni ili zvezda MAC- CSMA/CD, ili token passing

Svi ovi elementi ne odredjuju samo cenu i kapacitet LAN-a nego i tip podataka koji se prenosi, brzinu i efikasnot komunikacije, kao i tip aplikacije koji se podrava. Na slici 11.3 dat je pregled ovih elemenata.

252

Prenos podataka Lokalne raunarske mree

element opcija magistrala/stablo topologija prsten zvezda neirmovani upredeni kabl upredeni irmovani kabl baseband koaksijalni kabl broadband koaksijalni kabl opticki kabl linearni layout zvezda CSMA/CD token passing ogranicenja opticko vlakno nije jeftino ne CSMA/CD ili irokopojasni ogranicenje tipa brzina/rastojanje ogranicenje tipa brzina/rastojanje ne koristi se kod prstena nije tako jeftin ne kod prstena komentari ne postoje aktivni elementi podravaju opticko vlakno u saglasnosti sa standardima za icano povezivanje jeftino: podlono smetnjama relativno-jeftino opada popularnost veliki kapacitet; veci broj kanala; skup veoma veliki kapacitet i siguran prenos kabl minimalne duine jednostavno povezivanje jednostavna: nairoko implementirana velika propusnost: prioritet

prenosni medijum

MAC

Slika 11.3 Tehnoloki elementi LAN-ova U tekstu koji sledi ukazaemo u kratkim crtama na glavne karakteristike prvih triju kategorija.

11.3. Topologije
U kontekstu komunikaciona mrea, termin topologija se odnosi na nain kako su krajnje take ili stanice, prisutne u mrei, medjusobno povezane. Standardne toplogije kod LAN-ova su magistrala (bus), stablo (tree), prsten (ring) i zvezda (star)vidi sliku 11.4. Magistrala je specijalan sluaj stabla i to sa jednim krakom bez grananja.
tap deonice tok podataka zavrna impedansa

a) magistrala

253

Prenos podataka Lokalne raunarske mree

headend

...

...

b) stablo
repetitor

stanica

c) prsten
centralni hub, switch ili repetitor

d) zvezda Slika 11.4 Topologije LAN mrea

11.3.1.

Topologije magistrala i stablo

Obe topologije karakterie kori{}enje vi{eta~kastog (multipoint) medijuma. Kod magistrale, sve stanice su direktno prikljuene na linearni prenosni medijum ili magistralu preko odgovarajueg 254

Prenos podataka Lokalne raunarske mree hardverskog interfejsa poznat kao tap. Tap omoguava da se ostvari veza izmedju stanice i prenosnog medijuma (magistrala). Signal se du magistrale prostire u oba pravca. Na oba kraja magistrale postoje zavrnice koje obezbedjuju da ne dolazi do refleksije signala. Topologija tipa stablo predstavlja generalizaciju topologije tipa magistrala. Prenosni medijum je kabl koji se grana, ali ne postoji zatvorena petlja. Na poetku stabla nalazi se taka nazvana headend. Od ove take moe da se grana jedan ili vei broj kablova, a svaki od kablova moe ponovo da se grana. Signal generisan od strane jedne stanice prostire se kroz celu mreu i primaju ga sve stanice. Obino stanice predaju podatke u manjim blokovima koje nazivamo okvire (frames). Svaki okvir sadri deo podataka koje stanica eli da preda plus zaglavlje koje ukljuuje u sebi upravljaku informaciju. Svakoj stanici na magistralil se dodeljuje jedinstvena adresa, ili identifikator. Okvir obino sadri izvorinu i odredinu adresu, tj. adresu stanice koja alje podatke i adresu stanice koja treba da primi podatke. Svaka stanica prima poruku koja je samo njoj upuena. 11.3.2. Topologija tipa prsten

Kod topologije tipa prsten (ring) mreu ini skup repetitora koji su medjusobno povezani na principu taka-ka-taki (point-to- point links) formirajui petlju. Repetitor je jednostavan uredjaj koji je sposoban da prima podatke po jednoj vezi i predaje ih bit-po-bit po drugoj vezi sa istom brzinom sa kojom ih i prima bez mogunosti baferovanja. Veze su jednosmerne, tj podaci se predaju samo u jednom smeru pri ~emu su sve veze orijentisane na isti nain. To znai da podaci cirkuliu oko prstena u jednom smeru (u smeru kazaljke na satu ili suprotno). Svaka stanica povezuje se na mreu preko repetitora, i moe da predaje podatke na mrei samo preko repetitora. Podaci se prenose u malim blokovima koje nazivamo okvire. Kada se okvir preda na mrei na svom krunom putu on prolazi kroz sve stanice, ali ga pri tome samo odredina stanica prepoznaje i kopira u svoj lokalni bafer. Okvir produava da kruno putuje sve dok se ne vrati do izvorine stanice gde se on prihvata i izbacuje. Imajui u vidu da vei broj stanica deli (prikljuen je na) prsten, neophodno je uvesti neki mehanizam kojim e se regulisati pravo pristupa medijumu za prenos. Ovaj mehanizam treba da odredi u kom e trenutku svaka od stanica imati pravo pristupa medijumu za prenos. Ovakvim pristupom ostvaruje se korektno insertovanje (tj. prenos) poruka. 11.3.3. Topologija tipa zvezda

Kod topologije tipa zvezda (star) svaka stanica je direktno povezana sa zajednikim centralnim vorom. Obino svaka stanica se povezuje na centralni vor preko dve veze tipa taka-na-taki. Po svakoj od veza prenosi se podatak u jednom smeru. Centralni vor moe da radi na jedan od sledea dva naina. Prvi je tipa emisija-svima (broadcast). Prenos okvira od jedne stanice ka centralnom voru se predaje po svim vezama. U ovom sluaju, i pored toga to je fizika topologija tipa zvezda, logiki prenos podataka je isti kao kod magistrale. To znai da se okvir predat od strane jedne stanice prima od strane svih stanica, ali ga prihvata samo jedna (onaj kojoj je okvir namenjen). Kod drugog naina rada centralni vor se ponaa kao komutator (switch). Obino dolazei okvir se baferuje u centralni vor, a nakon toga se predaje po definisanoj vezi odredinoj stanici. 11.3.4. Izbor topologije

Izbor topologije zavisi od velikog broja faktora ukljuujui pouzdanost prenosa, cenu mree, i performanse. Izbor topologije ukljuuje sveobuhvatne zahteve koji se odnose na realizaciju projekta LAN-a. Ipak ukazaemo sada na neke osnovne smernice koje se tiu izbora topologije. Kada je potrebno ostvariti prosene brzine u prenosu podataka tada su topologije tipa magistrala/stablo najpogodniije. 255

Prenos podataka Lokalne raunarske mree Topologije tipa stablo su pogodne za instalaciju kod fizikih konfiguracija u razudjenim zgradama kada su grananja neophnodna. Topologija tipa prsten se koristi kod ostvarivanja veze koja radi na veim brzinama. Nedostatak ove topologije je taj to otkaz jedne veze ili repetitora dovodi do potpunog otkaza operativnosti mree. Topologija tipa zvezda je najbolja za kraa rastojanja jer podrava rad malog broja uredjaja koji mogu prenositi podatke na velikim brzinama. 11.3.5. Prenosni medijum

Kod LAN-ova standardno se koriste sledee tri forme prenosnog medijuma: a) upredeni kabl postoje dva naina izvodjenja ovog kabla, a to su: neirmovani (unshielded twisted pairUTP). Po oba tipa kabla prenose se digitalni signali. Electronic Industries Association godine 1991. je publikovala standard EIA-568 koji se odnosi na upredene kablove. Shodno EIA-568 postoje sledee tri kategorije UTP kabliranja: Category 3: UTP kablovi i pridrueni hardver za konektiranje ije su karakteristike prenosa specificirane do 16 MHz Category 4: UTP kablovi i pridrueni hardver za konektiranje ije su karakteristike prenose specificirane do 20 MHz Category 5: UTP kablovi i pridrueni hardver za konektiranje ije su karakteristike prenosa specificirane do 100 MHz. Na slici 11.5 prikazane su performanse UTP kablova Category 3 i 5 kao irmovan od 150 kabla STP.
Frekvencija MHz 1 4 16 25 100 300 slabljenje (dB po 100m) category 3 category 5 UTP UTP 2,6 5,6 13,1 2,0 4,1 8,2 10,4 22,0 150 STP 1,1 2,2 4,4 6,2 12,3 21,4 presluavanje na bliem kraju (dB) category 3 category 5 UTP UTP 41 32 23 62 53 44 32 150 STP 58 58 50,4 47,5 38,5 31,3

irmovani (shielded twisted pair STP); i

Slika 11.5 Uporedne karakteristike upredenih {irmovanih i neirmovanih kablova

b) koaksijalni kabl koristi se za prenos kako analognih tako i digitalnih signala. Ovi tipovi signala su poznati kao baseband i broadband. c) optiko vlakno koritsti se za prenos analognih signala. Dva tipa optikih kablova se koriste kod LAN-ove 256