Jo u samim poecima razvoja Evropske unije, kao i u svim meunarodnim organizacijama koje okupljaju vie drava, bilo je neophodno

povremeno odravati sastanke efova drava i vlada kako bi se donosile najvanije odluke za dobrobit celokupne zajednice. Prvi put se ovakav vid sastajanja spominje na drugom Samitu efova drava i vlada 9 zemalja u Parizu 1974, gde se donosi odluka da de se zasedanja obavljati 3 puta godinje i da se odluuje o najvanijim pitanjima od stratekog znaaja. Meutim, poloaj ovog organa i dalje nije nije formalnopravno regulisan pravilima osnivakih ugovora. Jedan razlog za to je to u to vreme nije bilo revizije osnivakih ugovora kojima bi se ovaj organ mogao potpuno institucionalizovati i odrediti, a drugi je direktna posledica osobina ljudi koji su uestvovali na sastancima to su bili efovi drava ili vlada, pa se u njihov legitimitet nije ni moglo sumnjati. Prvi akt koji definie poloaj Evropskog saveta je Jedinstveni evropski akt (1987), koji je potvrdio broj zasedanja na 3 godinje ( moglo je i vie, po potrebi) i bacio svetlo na odreivanje politikih ciljeva razvoja Ekonomskih zajednica. U ugovoru iz Mastrihta ES pominje se u okviru zajednikih odredaba, ali ne i meu institucijama i telima Evropskih zajednica. Ovim ugovorm se utvruje I sastav ES-a, koji ine: efovi drava ili vlada, predsednik komisije i ministri inostranih poslova, broj zasedanja se ustaljuje na najmanje 2 puta godinje( jun I decembar). Ustanovljeno je da de predsedavajudi biti ef drave ili vlade one drave lanice koja u tom trenutku predsedava I Savetom ministara. Izvetaji sa zasedanja podnose se Evropskom parlamentu kako posle samog zasedanja, tako i na celokupnom godinjem nivou. U konkretne nadlenosti ES-a ulaze: spoljna politika I bezbednost (13-28l.) i saradnja u oblastima pravde i unutranjih poslova (3242). Odluke u ES-u se donose konsenzusom ili jednoglasno ukoliko je to mogude. Takve odluke su opteg karaktera, ali su obavezujude pravne snage, posebno prema Savetu ministara. One utiu i na dalja proirenja u okviru Evropske unije, ali i o reformama osnivakih ugovora. Formiranje Evropskog saveta pozitivno je delovalo na evropske integracije i usmerilo kretanje celokupne organizacije u eljenom pravcu, kao to je u velikoj meri uticalo na odravanje kohezije meu lanicama jer se javio i kao posrednik u mnogim sporovima.

Iako je Mastrihtskim ugovorom dosta znaaja