VESTI *** PREDSTAVLJAMO *** KORISNI SAVETI *** OSLOBAANJE *** HUMOR

asopis o slobodnom softveru

Broj: 00 Godina: 2012

LiBRE!

Klipper

SciDAVis
Slobodan softver u nauci

Da li ste ve uli o ?

Projekat Debian

PR

I N OB

J O BR

Re urednika

LiBRE!
Ovim probnim brojem smo pokazali sebi i drugima da smo sposobni da izdamo asopis. Preleali smo deije bolesti i sada je sigurno da ovde neemo da stanemo. Ve radimo na prvom broju koji e sigurno biti jo kvalitetniji. Do itanja! LiBRE! tim

Verovali ili ne, asopis za vas!

Ovim reima je, ve davne, 2004. zapoelo izlaenje prvog asopisa o slobodnom softveru na srpskom jeziku. Ve 3 godine, 3 meseca i nekoliko dana uvena GNUzila nije meu nama. Prestankom izlaenja ovog asopisa itava populacija ljudi koji ele da ive slobodno u svom slobodnom sajber svetu ostala je bez svog asopisa. Nekima od tih ljudi je dosadilo da ekaju i kupuju komercijalne kompjuterske asopise zbog 3-4 stranice posveene slobodnom softveru. Pomislili su kako bi trebalo sami da napiu asopis o slobodnom softveru, poto nijedan takav asopis trenutno ne postoji. Inicijalna ideja o ponovnom pokretanju nekomercijalnog asopisa o slobodnom softveru na srpskom jeziku je od iskre za kratko vreme prerasla u poar. Skupili smo redakciju "sa konca i konopca", iz svih delova Srbije i ire i poeli sa radom. Ogromna energija, jasan cilj i dobre internet veze doveli su nas, za neto malo vie od mesec dana, do probnog broja LiBRE! asopisa o slobodnom softveru, koji je sada pred vama.

Broj: 00 Periodika izlaenja: mesenik Glavni i odgovorni urednik: Nikola Hardi Izvrni urednik: Aleksandar Stanisavljevi Glavni lektor: eljko ari Lektura: Aleksandar Stanisavljevi eljko ari Redakcija: Marko M. Kosti Stefan Noini Gavrilo Prodanovi Marw Broker Grafika obrada: Dejan Maglov Kontakt: IRC: #floss-magazin na irc.freenode.org E-pota: floss-magazin@free-lists.net Mo slobodnog softvera:

"LiBRE! asopis o slobodnom softveru" je licenciran pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbija.

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

April 2012

Sadraj
Vesti
str. 4

Kako da?
Zaboravljena root lozinka Linux swap prostor

str. 1 0 str. 1 0 str. 1 1 str. 1 2

Internet, mree i komunikacije

Mobilni irokopojasni internet Kako se pie e-pismo?
1 .deo

str. 1 5

str. 1 5 str. 1 6 str. 1 7 str. 1 7 str. 1 9 str. 1 9 str. 20

Predstavljamo

str.

Oslobaanje

Sam svoj majstor

Programiranje

Programski jezici
Da li ste ve uli o ?

To Scratch an Itch

Projekat Debian

str. 5

Prelazak na Linux

str. 1 2

Flososofija Slobodni profesionalac

str. 1 4
Linux i Windows filozofija 1.deo

Smene strane
Klipper

str. 8
Slobodni softver u nauci - SciDAVis

str. 1 4

April 2012

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

LiBRE! Vesti
Nvidia drajveri 295.33
23. mart 201 2 Nvidia je objavila novi drajver sa oznakom 295.33 za svoje grafike karte na Linux, Solaris i FreeBSD platformama. Izvor vesti: http://news.softpedia.com/news/N ew-Nvidia-Video-Driver-Supports-Linux-Kernel-3-3260402.shtml

Red Hat

28. mart 201 2 Red Hat je prvo edo slobodnog softvera koje vredi milijardu dolara! Izvor vesti: http://www.wired.com/wiredenter prise/201 2/03/red-hat/

Blender 2.63
31 . mart 201 2 Blender 2.63 BCon je trenutno u fazi testiranja i ispravljanja bagova. Za 1 . april se oekuje RC verzija, a nakon 8. aprila i finalna stabilna verzija. Dev:Doc/Projects Izvor vesti: http://wiki.blender.org/index.php/

Linux Mint Debian paket za nadogradnju 4

25. mart 201 2 U ovom trenutku se radi na pripremi i testiranju paketa za nadogradnju 4 za Linux Mint Debian. Izmeu ostalog, novi paket nadogradnji donosi osveene verzije za: - Linux kernel u verziji 3.2, - Mate grafiko okruenje (MATE Desktop Environment) u verziji 1 .2, - Cinnamon grafiko okruenje (Cinnamon Desktop Environment) u verziji 1 .4, - KDE u verziji 4.7.4, - GNOME Shell u verziji 3.2.2 i - XFCE grafiko okruenje (XFCE Desktop Environment) u verziji 4.8. Najvea promena u odnosu na prethodno izdanje je nedostatak Gnome 2 okruenja. Ovaj nedostatak e pokuati da nadomeste Mate 1 .2 i Cinnamon 1 .4. Izvor vesti: http://blog.linuxmint.com/?p=1 944

***

***
Ubuntu 1 2.04 LTS beta 2
29. mart 201 2 Objavljena je poslednja beta verzija Ubuntu 1 2.04 LTS operativnog sistema pred izlazak finalne verzije koja se oekuje 26.04.201 2. Precizni mravojed (engl. Precise Pangolin) e biti prva Ubuntu LTS verzija sa 5 godina podrke. Osim HUB-a u 1 2.04 ne treba oekivati spektakularne promene u odnosu na 1 1 .1 0. Akcenat je stavljen na poboljanje do sada uvedenih novina i ispravak svih bagova. Izvor vesti: http://www.omgubuntu.co.uk/201 2/03/ubuntu-1 2-04beta-2-released/ 31 . mart 201 2

***
Poslednji Fle za Linux
Adobe je objavio fle plejer (flash player) 1 1 .2. Ovo je poslednje izdanje fle plejera za Linux platformu i od sada ovi korisnici mogu da raunaju samo na nadogradnje koje se odnose na ispravljanje sigurnosnih propusta i bagova. Prolog meseca Adobe je objavio da povlai fle plejer podrku za Linux platformu. Sva budua fle izdanja bie u paketu sa programom Google Chrome a za sve ostale 1 1 .2 e biti poslednje izdanje. Izvor vesti: http://linux.slashdot.org/story/1 2/03/31 /1 41 7245/adob e-releases-last-linux-version-of-flash-player

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

April 2012

Predstavljamo
Projekat Debian Tekst: GNU/Linux Debian 6 Verzija: 6.0.3 Nivo: Osnovno o Debian sistemu
ta je Debian?
Debian je GNU/Linux distribucija koja spada u distribucije sa najduom tradicijom. Projekat Debian je pokrenut 1 993. godine i ono to je karakteristino za njega jeste da se on razvija od strane zajednice a ne kompanije. Takoe, poznato je da svea instalacija Debiana ne sadri vlasniki softver. Na Debianu je mogue koristiti razna radna okruenja, kao to su na primer: Gnome, KDE, XFCE, LXDE. Podrani su i upravnici prozora, kao to su: Enlightenment, OpenBox, FluxBox, IceWM, Window Maker i drugi. On je napisao prvi nacrt tog ugovora a nakon rasprave pomou dopisnih lista, koja je trajala mesec dana, nastali su Debianov drutveni ugovor i Debianovi uputi za slobodan softver. Ovi dokumenti su oblikovali naela razvoja distribucije. On je takoe inicirao pokretanje kiobran organizacije nazvane Softver u interesu javnosti. Perens je uveao broj razvijaa koji su radili na Debianu sa 40 na 200 ljudi. Razbio je jezgro sistema, Debianove osnovne pakete (koje je do tada samo Mardok razvijao) i raspodelio ih na vie razvijaa. Takoe, vodio je pretvaranje projekta iz a.out u ELF format. Stvorio je BusyBox program koji je omoguio pokretanje Debianovog instalera sa obine flopi diskete i napisao je nov instaler. Perens je zasluan za mnoga pravila i dizajne koji i danas postoje u Debianu. Napustio je projekat 1 998. godine. U periodu od 1 999. do 2004. godine je dolo do izbora novih voa projekta i izdavanja jo dva 2.x izdanja koja su donela vie prenosa i paketa. Izbaena je i napredna alatka za pakete (Advanced Packaging Tool) i uraen je prvi prenos ne-Linux kernela to jest, Debijan GNU/Hurd. Prve Linux distribucije zasnovane na Debianu, meu koje spadaju Libranet, Corel Linux i Stormiksov Storm Linux, su pokrenute 1 999. godine. Izdanje 2.2 je nastalo 2000. godine i bilo je posveeno Doelu Klekeru (Joel Klecker) koji je umro od Dihenove miine distrofije. Krajem 2000. godine projekat je doiveo vee izmene zarad postizanja boljeg upravljanja, reorganizacije softverskih arhivskih procesa u takozvana jezerca paketa i stvaranja probne distribucije, kao relativno stabilnog privremenog prostora za sledee izdanje. Iste godine su razvijai zapoeli godinji skup nazvan DebConf na kojem se odravaju razgovori i radionice za razvijae i napredne korisnike. U julu 2002. godine projekat je objavio 3.0 verziju i dao joj nadimak woody, stabilno izdanje koje e proi kroz relativno malo zakrpi do sledeeg izdanja. (Svako izdanje Debiana dobija nadimak po liku iz filma Pria o igrakama). Dugi vremenski period izmeu dva izdanja, koji koristi projekat Debian, je bio znatno kritikovan unutar zajednice korisnika slobodnog softvera i to je uzrokovalo nastanak Ubuntua 2004. godine. Ubuntu je danas jedan od najuticajnijih grana Debiana. Izdanje 3.1 sarge je objavljeno u junu 2005. godine. Napravljeno je dosta veih izmena u ovom izdanju i to najvie zbog velikog vremena koje je bilo potrebno da bi se izdanje zaledilo i objavilo. Ovo izdanje, osim to je auriralo vie od 73% prethodnog softvera, sadralo je i vie programa nego prethodna izdanja, te se veliina sistema udvostruila (sa vie od 9000 novih paketa). Novi instaler je zamenio vremene boot diskete novim modularnim dizajnom. Ovo je omoguilo napredne instalacije (podrka za RAID, XFS i LVM) ukljuujui i otkrivanje hardvera. To je uinilo instalaciju jednostavnijom za poetnike. Instalacioni sistem je takoe posedovao potpunu podrku za internacionalizaciju, pri emu je softver preveden na vie od etrdeset jezika. Instalaciona uputstva i obimni izdavaki komentari su objavljeni na deset odnosno petnaest razliitih jezika ujedno. Ovo izdanje je ukljuivalo i napore Debian-Edu/Skolelinux, Debian-

Istorijat
Jan Mardok (Ian Murdock) je pokrenuo Debian distribuciju 1 6. avgusta 1 993. godine. Distribucija je napravljena zbog greaka i slabog razvoja SLS distribucije koja je bila jedna od poznatijih u to doba. Iste godine je Jan objavio i Debianov Manifesto u kojem je uputio poziv za stvaranje distribucije na jedan otvoren nain i u duhu GNU-a i Linuxa. Prve 0.9x varijante Debiana su izale 1 994. i 1 995. godine i do tada je Debian sponzorisan od strane GNU projekta - Zadubine za slobodan softver. Do 1 995. je Debian podravao samo i386 arhitekturu ali su onda pokrenuti i prenosi na druge arhitekture raunara. Nakon tri godine postojanja Debiana, Brus Perens (Bruce Perens) je postao voa projekta. Brus je pokrenuo nastanak Debianovog drutvenog ugovora.

April 2012

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Med i Debian-Accessibility potprojekata koji su poveali broj paketa edukativne i zdravstvene namene i broj paketa prilagoenih za osobe sa invaliditetom. Godine 2006, kao rezultat svae koja je dosta medijski ispraena, Mozilini (Mozilla) programi, koji su korieni u Debianu, su preimenovani. Tako je Firefox postao Iceweasel a Thunderbird je postao Icedove. Isto se dogodilo i drugim Mozilinim programima. Mozila korporacija je obrazloila da Debian ne moe da koristi Firefoxovo ime ako distribuira Firefox sa izmenama koje Mozila nije odobrila. Debian je kod Firefoxa promenio grafike radove i omoguio sigurnosne zakrpe. Njegovi uputi za slobodan softver su uinili Moziline grafike radove neslobodnim. Takoe, Debian je pruao dugotrajnu podrku za starije verzije Firefoxa koje se nalaze u stabilnom izdanju dok Mozila vie nije elela da prua podrku za te verzije. Rezultat ovoga su preimenovani Mozilini programi iako zapravo postoje samo male razlike u izvornom kodu izmeu njih. Debian 4.0 Etch, je objavljen 8. aprila 2007. godine za isti broj arhitektura kao i Sarge. Sadrao je podrku za AMD64 ali je u njemu odbaena podrka za m68k arhitekturu. Ipak, m68k arhitektura je bila podrana od strane nestabilne distribucije. Tada je postojalo priblino 1 8200 binarnih paketa odravanih od strane Debian razvijaa kojih je bilo vie od 1 030. Debian 5.0 Lenny, je izdat 1 4. februara 2009. godine nakon 22 meseca razvoja. U njega je bilo ukljueno vie od 25000 paketa. Dodata je i podrka za Marvelovu Orion platformu i za netbukove kao to je Asus Eee PC. Ovo izdanje je posveeno Timu Suferu (Thiemo Seufer) koji je bio aktivni razvija i lan zajednice i koji je poginuo u saobraajnoj nezgodi 26. decembra 2008. godine. Petog septembra 201 0. godine Debian je zvanino uveo povratne usluge koje su omoguile noviji softver u njegovim stabilnim izdanjima. Debian 6 Squeeze, je izdat 6. februara 201 1 . godine nakon 24 meseca razvijanja. Po prvi put je uveden

Debian GNU/kFreeBSD kernel.

Upravljanje paketima
Debian je jedna od prvih Linux distribucija koja se sastojala od paketa i robusno upravljanje paketima je moda jedna od najboljih mogunosti Debiana. APT upravni sistem je alatka koja koristi riznice sa velikim brojem paketa i koja potuje stroga pravila koja se tiu tih paketa. Time su omoguena visoko kvalitetna izdanja, lake nadogradnje izmeu dva izdanja i automatizovana instalacija i brisanje paketa.

Mogunosti Debiana
Debian je poznat po izobilju mogunosti. Trenutno stabilno izdanje ukljuuje preko 29000 razliitih paketa za jedanaest arhitektura koristei Linux kernel. Takoe, postoje paketi za arhitekture koje podrava FreeBSD kernel. Lista podranih arhitektura ide od Intel/AMD 32/64-bitne arhitekture koje su najee meu personalnim raunarima, do ARM arhitekture koja je esta meu prenosnim sistemima i IBM eServer zSerije mejnfrejmova. Debianova standardna instalacija koristi Gnome grafiko okruenje. U nju su ukljueni programi kao to su: OpenOffice.org, Iceweasel (koji je zapravo preimenovani Firefox), Evolution Mail, programi za rezanje CD/DVD diskova, muziki i video plejeri, pregledai slika/PDF dokumenata i njihovi ureivai. Postoje i ve izgraene instalacione slike koje ukljuuju KDE programe, XFCE ili LXDE radno okruenje. Ostali diskovi, koji broje vie od pet DVD i trideset CD diskova, sadre sve pakete koji su trenutno dostupni i koji nisu potrebni za klasinu instalaciju. Drugi nain instalacije je preko mree i taj CD je mnogo manji nego obian instalacioni CD/DVD. On sadri samo najneophodnije programe koji su potrebni da bi se pokrenuo instaler i da bi se preuzeli paketi tokom instalacije sa APT programom. Ove CD/DVD slike moete da preuzmete preko interneta, BitTorenta, Jigdoa ili da ih naruite od internet prodavca.

DPKG, instaliranje lokalnih .deb paketa

DPKG je osnova Debianovog sistema za upravljanje paketima. DPKG je komandna alatka koja instalira, brie i daje informacije o lokalnim .deb paketima. GDebi je alatka koja proiruje upotrebnu vrednost DPKG alatke tako to ne instalira samo lokalne .deb pakete nego i dobavlja i instalira meuzavisnosti koristei mrene riznice. GDebi moe da se koristi i u grafikom i u tekstualnom okruenju.

APT, instaliranje paketa iz mrenih riznica

APT proiruje funkcionalnost DPKG alatke tako to pretrauje, dobavlja i instalira pakete iz mrenih riznica sa svim meuzavisnostim a, bilo iz binarnih datoteka ili kompajlirajui izvorni kd. On takoe nadograuje pakete i celu distribuciju kada se pojavi novo izdanje Debiana.

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

April 2012

Live Debian
Live Debian je varijanta Debiana koja moe da se pokrene neposredno preko promenljivih nosaa memorije (CD, DVD, USB) ili preko netboot alatke, bez potrebe za instalacijom na tvrdi disk. Ovo omoguava korisniku da proba Debian pre instalacije ili da ga koristi kao disk za pokretanje sistema. Sistem je mogue i instalirati na tvrdi disk koristei live Debian. Takoe je mogue i pravljenje linih instalacionih slika korienjem live-build alatke.

odnosu na nestabilnu distribuciju. Ova distribucija se aurira redovno dok ne ue u stanje zamrzavanja. Debianov sigurnosni tim za probnu distribuciju je zaduen za sigurnosna auriranja. -Nestabilna distribucija, ije je kodno ime uvek sid. Ovo je riznica sa paketima koji se trenutno razvijaju i auriranje se obavlja stalno. Stvorena je za Debianove razvijae koji ele da uestvuju u projektu i kojima su potrebne poslednje biblioteke i za one koji vole uzbuenja. Zbog toga ova distribucija/riznica nije stabilna kao druge dve. Ne postoje zvanini CD/DVD instalacioni diskovi jer se promene deavaju veoma brzo pa ih projekat ne podrava. Postoje CD/DVD instalacioni diskovi sida koje izgrauje svakih etiri meseca program aptosid. Mogue je nadograditi prethodne dve distribucije na stepen nestabilne. Debianovi uputi za slobodan softver primenjuju relativno dosledno tumaenje slobodnog softvera i softvera otvorenog koda, iako to ne podrava Zadubina za slobodan softver. Zadubina ne podrava to tumaenje zbog podrke za riznice sa vlasnikim softverom i dokumentacijom koja preporuuje neslobodan softver. U skladu sa ovim uputima, manji broj paketa je izuzet iz glavne riznice i oni se ubacuju u neslobodne i priloene riznice. Ove dve riznice zvanino nisu deo Debian GNU/Linux sistema. Neslobodna riznica sadri pakete koji ne potuju Debianove upute za slobodan softver. Ova riznica ne sadri pakete ija je legalnost sumnjiva, na primer paket libdvdcss. Priloena riznica sadri pakete koji potuju upute ali koji ne potuju druge uslove. Na primer, mogue je da se ti paketi oslanjaju na pakete iz neslobodne riznice ili su im takvi paketi potrebni za izgradnju. Postoje i druge riznice na Debianu: -Eksperimentalna riznica koja zapravo nije potpuna razvojna distribucija nego je predviena kao privremen prostor za krajnje eksperimentalan softver. Nepostojee meuzavisnosti za ove pakete se

najverovatnije nalaze u nestabilnoj riznici. Projekat Debian upozorava da su ovi paketi najverovatnije nestabilni i puni greaka i da se upotrebljavaju na sopstvenu odgovornost. -Povratna riznica sadri novije pakete u poreenju sa onima u stabilnoj riznici. Ona je namenjena za korisnike stabilne distribucije kojima je potrebna novija varijanta odreenog paketa. -Staro-stabilna riznica, iji je nadimak trenutno Lenny, sadri starije programe nego stabilna. Ona je podrana godinu dana od objavljivanja nove stabilne riznice. -Snimak-riznica sadri starije varijante drugih riznica. Ona se koristi za instalaciju naroito starih verzija programa.

Nain izdavanja
Debian je do sada imao jedanaest izdanja. Zadnje stabilno izdanje je Debian 6 ije je kodno ime Squeeze a sledee stabilno izdanje e biti Debian Wheezy. Kada se pojavi novo stabilno izdanje, prethodno stabilno izdanje postaje staro-stabilno izdanje. Svako stabilno izdanje dobija i manja auriranja tokom svog ivota. U svakom trenutku, projekat Debian nudi tri distribucije sa razliitim osobinama. Ove distribucije poseduju pakete koji su u skladu sa Debianovim uputima za slobodan softver to jest, one pakete koji se nalaze u glavnoj riznici. Ove distribucije su: -Stabilna distribucija, ije je kodno ime trenutno Squeeze, je trenutno izdanje koje sadri stabilan i dobro testiran softver. Stabilna distribucija nastaje kada se probna distribucija zamrzne na nekoliko meseci zarad maksimalnog popravljanja uoenih greaka. Nakon toga se taj sistem smatra stabilnim. On se aurira samo ako se pronae vea sigurnosna ili upotrebna greka. Posle Debiana 6, nova izdanja e se pojavljivati na svake 2 godine. -Probna distribucija, ije je kodno ime trenutno Wheezy je distribucija koja e biti sledea stabilna i koja se trenutno proverava. Paketi ukljueni u ovoj distribuciji su oni koji su se proveravali u nestabilnoj ali zbog neega jo nisu spremni za objavljivanje. Ona sadri novije pakete u odnosu na stabilnu ali starije u

Riznice treih strana

Ove riznice nisu deo Debian projekta ve ih odravaju druge organizacije. One mogu da sadre pakete koji su moderniji od onih u stabilnim riznicama ili pakete koji nisu deo Debian projekta iz nekog razloga. Neki od tih razloga su: mogue krenje patenta, binarna verzija bez izvornog koda ili suvie ograniavajue licence. Njihova upotreba iziskuje precizno podeavanje prioriteta spajajuih riznica. U suprotnom, ovi paketi se nee uskladiti pravilno unutar sistema i mogu uzrokovati razne probleme. Nastavie se...

April 2012

Autor: Marko M. Kosti

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Klipper Operativni sistem: Kubuntu 11.10 Verzija programa: 0.9.7 Nivo: Napredno korienje
Klipbord (engl. Clipbord) je program koji omoguuje kratkorono skladitenje podataka i/ili njihov transfer izmeu dokumenata ili programa, korienjem operacija njihovog kopiranja i nalepljivanja. Najee je ugraen u samo grafiko okruenje kao privremeni skladini prostor kome moe da se pristupi iz veine ili gotovo svih programa unutar okruenja putem definisanih programskih interfejsa. Veina grafikih okruenja podrava samo jedan prenos putem klipborda. To praktino znai da zahtev za novim prenosom podataka brie prethodno sauvane podatke iz prethodnog Slika 1 . Meni Klippera prenosa. Ovo naravno omoguuje da podaci koji su jednom sauvani u klipbordu (putem operacije njihovog kopiranja), budu nebrojeno puta nalepljeni, sve dok se ne zahteva kopiranje novih podataka, kada e ti novi podaci zameniti mesta sa onim starim podacima u klipbordu. Moderna grafika okruenja omoguuju i klipbord menadere, koji zapravo predstavljaju unapreeni

klipbord program koji doputa mnogobrojne dodatne operacije sa klipbordom, kao to je viestruki prenos podataka. Jedan od njih je i Klipper, moderni klipbord menader za KDE okruenja. Ikonica Klippera je u obliku makaza i nalazi se u sistemskoj kaseti KDE-a. Veoma korisna mogunost koju Klipper poseduje je trajno pamenje prethodno definisanog broja stavki u njemu, bez obzira na to da li ete se odjaviti a zatim ponovo prijaviti na sistem, restartovati sistem ili ugasiti i ponovo upaliti raunar, Klipper e vas doekati sa zapamenim stavkama u njemu, tako da ih i dalje moete koristiti. Nakon to kliknete na ikonicu Klippera, doekae vas stavke koje se u njemu nalaze. eljenu stavku moete kopirati tako to ete kliknuti na nju, a zatim je nebrojeno puta moete nalepiti na eljenim mestima. Ukoliko planirate da neki tekst uzastopno mnogo puta nalepite na nekim mestima potrebno je da ga prvo kopirate. Klipper za to ima jako jednostavno reenje. Samo kliknite na ikonicu Klippera a zatim izaberite opciju Uredi sadraj... . Nakon toga e se pojaviti jedan mali prozor u kome je potrebno da upiete eljeni tekst, nakon ega e on biti smeten u Klipper, pa ga dalje nebrojeno puta moete nalepiti.

Slika 2. Sadraj Klippera

Jo jedna odlina mogunost Klippera je da moe da napravi bar-kod od eljenog sadraja. Pretpostavimo da trebate da pozovete broj mobilnog telefona koji ste upravo pronali na internetu. Umesto da runo kucate cifru po cifru, vodei rauna da negde sluajno ne pogreite, samo oznaite broj mobilnog telefona miem, nakon ega e ga Klipper ve zapamtiti a zatim izaberite opciju Prikai bar-kod... . Nakon toga pokrenite ita bar-koda na vaem telefonu, uslikajte napravljeni bar-kod , pozovite broj i ve moete poeti da razgovarate.

Slika 3. Bar-kod
U zavisnosti od podataka koji su smeteni u Klipper, mogu se i automatski izvriti prethodno definisane akcije. Ove akcije su omoguene od strane radnji klipborda. Ovu mogunost u vam pokazati na jednom

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

April 2012

primeru. Najpre u da ukljuim radnje klipborda. Otvoriu zatim podeavanja Klippera a u prozoru koji e se pojaviti, izabrau stavku Radnje. Zatim u da kliknem na dugme Dodaj radnju... a zatim u je urediti na sledei nain.

Korienje Klippera moe da bude jako zabavno! Zato, pustite mati na volju!

Slika 4. Radnja Klippera

Uobiajeni izraz \bAca e pronai karaktere Aca u sledeim sluajevima: 1 ) na poetku rei i 2) izmeu dva karaktera u nizu gde prvi karakter nije karakter tipa rei a drugi jeste. Nakon to oznaim svoje ime u tekst editoru dobiu mogunost da odaberem da li elim da otvorim poetnu stranicu Mozilinog Firefoxa.

Literatura: [1 ] http://martys.typepad.com/blog/201 1 /1 1 /the-greatfeatures-of-kde-workspaces-and-applications-part-iiklipper.html [2] http://en.wikipedia.org/wiki/Clipboard_(software) [3] http://en.wikipedia.org/wiki/Clipboard_manager [4] http://en.wikipedia.org/wiki/Klipper [5] http://userbase.kde.org/Klipper [6] http://en.wikipedia.org/wiki/Regular_expression

Slika 5. Iskaua radnja Klipper

April 2012

Autor: Aleksandar Stanisavljevi

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Kako da?
Zaboravljena root lozinka
Sada je vreme da montirate vau root particiju sistema u direktorijum /mnt/me na sledei nain: budete kucali se nee videti). Kada ukucate novu lozinku pritisnite taster Enter da potvrdite izbor. Posao je gotov i sada je potrebno da samo demontirate korenu particiju komandom:

mount /dev/sda1 /mnt/me

Pretpostavimo da imate Linux distribuciju na kojoj ste zaboravili lozinku za root nalog. Bez root lozinke teko da moete da instalirate ili obriete neki program ili pak da nainite bilo kakve izmene koje se tiu administracije sistema. Takoe, ne biste voleli da zbog ovog problema ponovo instalirate ceo operativni sistem pa se pitate da li postoji nain da napravite novu root lozinku bez poznavanja postojee. Odgovor na vae pitanje je potvrdan. Potrebno je da imate ivu instalaciju (u obliku CD/DVD/USB) bilo koje Linux distribucije i da na njoj znate kako da pristupite konzoli. Podignite va live distro i uite u konzolu. Sada morate da vidite koja se particija tvrdog diska podrazumevano montira kao root particija vae Linux distribucije na kojoj ste zaboravili lozinku za root nalog. To moete da proverite pokretanjem komande: Da biste se uverili da ste montirali pravu particiju, kucajte:

umount /mnt/me
i da zatim restartujete raunar komandom:

ls /mnt/me
Trebalo bi da dobijete stablo direktorijuma vae root particije. Dakle trebalo bi da dobijete stavke kao to su: usr, var, home, etc, ... Ako ste pogreili i montirali pogrenu particiju kucajte onda:

reboot
Sada izvadite CD/DVD ili USB ureaj sa koga ste podigli ivi sistem a zatim uite u va sistem sa novom root lozinkom koju ste malopre zadali.

umount /mnt/me
kako biste demontirali tu pogrenu particiju, zatim ponovo montirajte particiju za koju mislite da je root vaeg sistema. Kada ste sigurni da je montirana particija zapravo root particija vae Linux distribucije na kojoj ste zaboravili lozinku za root nalog, potrebno je da zatim izvrite rerutiranje sa live u va sistem. Rerutiranje znai da ete prei u okruenje vaeg sistema, dakle, moi ete da koristite bilo koji program iz vaeg sistema ba kao da ste ga normalno pokrenuli, samo sa tom razlikom to ete sada imati sve root privilegije. Da biste se rerutovali u va sistem kucajte:

fdisk -l
Za primer emo da uzmemo da je to particija /dev/sda1 . Strogo obratite panju da je /dev/sda1 samo primer, jer kod vas root particija moe da bude i /dev/sda2 ili /dev/sda6 i slino. Sada trebate da napravite direktorijum na live sistemu u koji ete montirati korenu particiju vaeg sistema sa tvrdog diska kojem elite da promenite root lozinku. Uzmimo da je to direktorijum /mnt/me. Ovaj direktorijum moete da napravite pokretanjem komande:

chroot /mnt/me /bin/bash

Sada ste u vaem sistemu. Kada ste konano pristupili vaem sistemu moete da podesite novu root lozinku tako to ete da ukucate:

passwd root
Ponudie vam da ukucate novu lozinku (karakteri koje

mkdir -p /mnt/me

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

10

Autor: Stefan Noini

April 2012

Linux swap prostor

U mom sluaju izlaz je ovakav:

sudo nano /etc/fstab

Na kraju ovog fajla dodajte sledeu liniju:

Filename Type Size Used Priority /dev/sda5 partition 2096444 0 -1

Na osnovu ovog izlaza moemo da zakljuimo da se sav swap prostor nalazi na swap particiji /dev/sda5. Veliina ove particije je 2096444 kB i trenutno je swap prostor potpuno prazan. Vrednost u polju Priority govori Linuxu koji prioritet ima odreeni swap prostor u sluaju postojanja vie njih. Ukoliko ste nakon izvrenja prethodne komande zakljuili da niste napravili swap prostor u vidu swap particije tokom same instalacije Linux operativnog sistema, ne bih vam ni sada preporuio da naknadno pravite swap particiju. Jednostavno, smatram da je dosta bezbednije da napravite jedan swap fajl. Prvo je potrebno da vidite koliko slobodnog prostora imate na particiji na kojoj elite da napravite swap fajl a zatim i odluite koliko ete od tog slobodnog prostora za njega da izdvojite.

i /var/moj_swap_fajl none swap sw 0 0

Sauvajte promene sa Ctrl+O, a zatim izaite iz nano urednika sa Ctrl+X. Meutim, ukoliko ne planirate stalno da koristite ovaj swap fajl onda nema ni potrebe da ga automatski montirate sa sistemom. Ukoliko ne elite vie da ga koristite jednostavno to recite kernelu:

Linux deli RAM memoriju na delove memorije koje nazivamo stranicama. Proces kopiranja stranice iz RAM memorije na prethodno definisan prostor na tvrdom disku, odnosno swap prostor, naziva se swapping. Swapping je vaan iz dva razloga. Pre svega, kada sistem zahteva vie memorije nego to je to fiziki dostupno u RAM, kernel premeta delove RAM memorije koji se trenutno ne koriste u swap prostor, oslobaajui na taj nain RAM memoriju aplikacijama i procesima kojima je ona u tom trenutku potrebna. Takoe, znaajan deo RAM memorije biva korien od strane aplikacija samo prilikom njihovog pokretanja, to se deava tokom pokretanja sistema, pa taj deo RAM memorije moe slobodno biti osloboen (premetanjem u swap prostor) i odmah potom dostupan programima kojima je trenutno potreban. Bez obzira na sve, swapping ima i svoje loe strane. U poreenju sa RAM memorijom, brzina vrstog diska je jako spora, pa je zbog toga i pristup swap prostoru od strane sistema dosta tei u odnosu na pristup RAM memoriji. Linux poznaje dve forme swap prostora, swap particiju i swap fajl. Swap particija je nezavisni deo hard diska koji se koristi iskljuivo za swapping, dok je swap fajl specijalni fajl koji se takoe koristi za swapping a nalazi se u sistemu fajlova kao i svaki drugi fajl. Da biste videli koliko swap prostora imate, izvrite sledeu komandu:

sudo swapoff /var/moj_swap_fajl

I na kraju, ukoliko vam swap fajl nikada vie nee trebati moete ga i obrisati:

sudo rm /var/moj_swap_fajl
Literatura: [1 ] https://www.linux.com/newsoftware/ applications/8208-all-about-linux-swap-space [2] http://en.wikipedia.org/wiki/Swap_space [3] http://lega99.wordpress.com/201 0/08/23ve-o-svapparticiji/ [4] http://domacitutoriali.com/kako-da-povecate-swapmemoriju-na-linuxu

sudo dd if=/dev/zero of=/var/moj_swap_fajl bs=1 M count=51 2

Navedena komanda pravi fajl veliine 51 2 MB koji je inicijalno popunjen nulama. Sada je potrebno da ovaj fajl formatirate kao swap prostor. To ete uraditi izvravanjem sledee komande:

sudo mkswap /var/moj_swap_fajl

I na kraju, potrebno je da kaete kernelu da pone da koristi ovaj swap prostor u vidu swap fajla komandom:

sudo swapon /var/moj_swap_fajl

Ukoliko nadalje planirate za stalno da koristite ovaj swap fajl ne bi bilo loe da namestite da se on montira zajedno sa sistemom kako ne biste morali svaki put runo da ga montirate. To ete uraditi tako to ete urediti fstab.

swapon -s

April 2012

11

Autor: Aleksandar Stanisavljevi

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Oslobaanje
Prelazak na Linux
ta je Linux distribucija?
Linux distribucija je deo familije juniksolikih (engl. Unix-like) operativnih sistema izgraenih na bazi Linux kernela. Svaka Linux distribucija ili krae reeno Linux distro, je zapravo operativni sistem koji ukljuuje veliki broj korisnikih programa, kao to su LibreOffice, Gimp, Inkscape, Mozilla Firefox, itd. U zavisnosti od izdavaa svaka Linux distribucija dolazi sa razliitim paketima korisnikih programa. Trenutno postoji preko est stotina Linux distribucija. Preko tri stotine njih se trenutno aktivno razvija, konstantno testira i unapreuje.

Zato treba da koristite Linux?

Pre svega zato to imate slobodu da birate, a jo vie to uvek moete da znate ta je zapravo to to birate. Takoe, pred vama je softver otvorenog koda (slobodan softver), koga moete slobodno da izmenite ukoliko to poelite. Linux je stabilan i pouzdan operativni sistem baziran na Unix porodici i prepun je poslovnih mogunosti.

Da biste to pre poeli uspeno da koristite Linux, najbolje bi bilo da se sa njime prvo dobro upoznate. Nijedan novi poetak nije nimalo lak i zbog toga ovaj tekst ima za cilj da vam to vie olaka prelazak na Linux. Bez obzira da li ste do sada koristili neki od Microsoft Windows ili Mac OS X operativnih sistema ili ste pak, tek sada poeli da koristite raunar, korisno bi bilo da razmotrite to vie mogunosti koje Linux moe da vam prui a zatim i odluite da li je on za vas ili nije.

Kako moete da koristite Linux?

ta je Linux?
Linux je kernel (jezgro) operativnog sistema. On ini glavnu komponentu operativnog sistema jer predstavlja most izmeu korisnikih programa i stvarne obrade podataka na hardverskom nivou. Linux je napravio Linus Torvalds dok je studirao na Helsinkom Univerzitetu u Finskoj. Maskota Linuxa je pingvin Tux.

ta je GNU/Linux?
GNU/Linux je termin koji promovie Zajednica za slobodan softver (engl. Free Software Foundation) i koji je izvorno potekao od Riarda Stolmana (Richard Stallman) a predstavlja operativni sistem koji ukljuuje GNU programe i Linux kernel u sebi. Iz razloga jednostavnosti esto ga zovemo samo Linux.

Linux moete da koristite na dva naina. Instalacioni disk neke Linux distribucije je obino i live disk. Samim tim, tu Linux distribuciju moete da koristite direktno sa diska, pokretanjem Koji distro je za vas? operativnog sistema sa vaeg itaa diskova. Kada se operativni sistem Ukoliko ste ostali bez daha pokrene sa diska kae se da on radi u kada ste shvatili da trebate da ivom reimu. ivi reim prvenstveno odaberete samo jedan distro slui upravo za testiranje mnogobrojnih od stotine njih poeljno je da Linux distribucija. Bitno je da znate da sebi postavite nekoliko pitanja. se sve promene koje izvrite u sistemu Pre svega, koje su vae kada ga koristite u live reimu vraaju potrebe koje oekujete da novi na prvobitno stanje nakon to distro za vas ispuni. Ukoliko Slika 1 : Pingvin Tux operativni sistem restartujete i ponovo ste obian desktop korisnik ga pokrenete u live reimu. Dakle, najbolje je da razmislite o korienju jednostavnih ukoliko neto vano radite na raunaru dok ste Linux distribucija kao to su Ubuntu Linux i Linux Mint. pokrenuli Linux u live reimu, obavezno snimite Ukoliko elite da istraujete i eksperimentiete, izmene na neki od prenosnih medija pre nego to najbolje je da za to koristite krajnje pouzdane distroe restartujete raunar. kao to je Debian. I na kraju, ukoliko ste napredni korisnik kome trebaju web serveri i programski jezici razmislite o upotrebi distroa kao to su Fedora ili Nakon to ste isprobali vie Linux distribucija u live reimu i odluili se za jednu koju bi nadalje koristili, Suse. moete je i instalirati na vaem raunaru. Na vaem raunaru moete instalirati samo Linux operativni sistem, a moete ga instalirati i uporedo sa nekim

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

12

April 2012

drugim operativnim sistemom, pri emu birate u koji ete operativni sistem da uete odmah nakon ukljuivanja raunara.

Pregled popularnosti GNU/Linux/BSD distribucija za mesec mart

Distrowatch
Literatura: [1 ] http://wiki.ubuntu-rs.org/Osnove_GNU/Linux_operativnog_sistema [2] http:/r.wikipedia.org/wiki/Linuks [3] http://en.wikipedia.org/wiki/Linux_kernel [4] http://en.wikipedia.org/wiki/Linux_distribution [5] http://en.wikipedia.org/wiki/GNU/Linux [6] http://en.wikipedia.org/wiki/GNU/Linux_naming_controversy [7] http:/r.wikipedia.org/wiki/Jezgro_operativnog_sistema [8] http://en.wikipedia.org/wiki/Kernel_(computing)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

Mint Ubuntu Fedora openSUSE Debian Mageia Arch Puppy CentOS Ultimate Pear
Bodhi Gentoo Fuduntu Lubuntu Sabayon PCLinuxOS FreeBSD Vector Zorin Linpus Slackware AriOS Legacy ClearOS

3791 < 2303> 1 507< 1 466> 1 41 4> 1 347> 1 1 53< 1 045> 1 01 4< 997> 995> 802> 71 1 > 688> 678< 650> 640< 636< 61 3< 608> 567= 541 = 523> 490= 477>

Pad < Porast > Isti rejting = (Korieni podatci sa Distrowatch-a) Autor: Aleksandar Stanisavljevi
April 2012

13

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Slobodni profesionalac
Slobodan softver u nauci
u svojoj Windows varijanti i zbog ega sam i izabrao da ga predstavim u kratkim crtama. Pored toga to se po grafikom okruenju dosta naslanja na Origin, moe se rei da je i po svojoj funkcionalnosti SciDAVis u potpunosti dorastao svom vlasnikom takmacu, te je tako bez problema mogue uvesti eksperimentalne podatke iz datoteka razliitih ekstenzija, uraditi statistiku obradu podataka ili nacrtati 2D ili po potrebi 3D grafik. Da krenemo redom, najei sluaj je da postojee podatke koje smo dobili u eksperimentu, sa nekog ureaja, imamo u obliku datoteka razliitih ekstenzija. SciDAVis e bez problema uvesti datoteke tipa .txt, .xy, .dat ili .csv, nudei pri tome dovoljan broj opcija da se u jednom koraku obavi ceo posao. U meniju Analysis data je mogunost osnovne statistike obrade koja daje srednju vrednost, standardnu devijaciju, aritmetiku sredinu itd. ak posebne tehnike merenja, malo je programa koji se nalaze u iroj upotrebi a koji mogu da zadovolje veliki broj zahteva koji mogu da se pojave u toku istraivakog rada. Od vlasnikih programa tu je verovatno najee korieni Microsoft Excel, kojeg sve ee zamenjuje mnogo pouzdaniji, jednostavniji ali i skuplji Origin. Svakako, u poslednje vreme se javlja i odreeni broj programa otvorenog koda kao to su Libre/Open, Office Calc i besplatne Origin alternative QtiPlot i SciDAVis. Za poslednja dva programska paketa postoje i odgovarajue Windows instalacije ali u tom sluaju se QtiPlot licenca naplauje, za razliku od SciDAVisa koji je besplatan i Odabirom kolone u tabeli mogue je nacrtati grafik direktnim izborom opcije u meniju Plot, to je istovetan postupak kao i u Originu. Nakon toga se na dobijenom grafiku mogu dalje izvoditi operacije fitovanja (linerano, polinominalno, eksponencijalno, ostale standardne numerike metode), diferenciranja, integracije itd. Kada je u pitanju priprema publikacija, pre svega priprema grafikih prikaza i slika, treba istai da se izgled grafika u SciDAVisu moe u potpunosti prilagoavati ukusu samog korisnika ili specifinom zahtevu pojedinih asopisa. Potrebno je jo istai da se slike mogu izvesti u mnogo standardnih formata kao to su .bmp, .eps, .jpg, .pdf, .ps, .svg, .tif i jo nekoliko drugih, a koji se inae koriste u grafikoj pripremi asopisa. Mogu samo jo da dodam da se program u toku nekoliko meseci koliko ga koristim nijednom nije sruio ili zablokirao ali da je za oekivati da se tu i tamo naie na problem koji svakako ne moe da se poredi sa mogunostima i dobrim stranama koje SciDAVis nudi. Sve u svemu, moe se rei da je SciDAVis program koji izlazi u susret najrazliitijim potrebama naunika i istraivaa, bez obzira na oblast istraivanja ili primenjenu metodu i da bez veih potekoa moe da zameni veoma skup vlasniki paket kao to je Origin.

SciDAVis
Ako izuzmemo specifine programske pakete koji se prave za odreene grane nauke, oblasti istraivanja ili

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

14

Autor: Ivan Stijepovi

April 2012

Internet, mree i komunikacije

Mobilni irokopojasni internet
Pristupanje internetu putem beinog signala nekog od operatera mobilne telefonije je danas jako zastupljeno u svetu, sa tendencijom daljeg porasta. Ova tehnologija pristupa internetu se danas jako brzo razvija pre svega zbog malog uticaja geografskih prepreka na irenje njene infrastrukture. Imajui u vidu da smo danas okrueni pametnim mobilnim telefonima, tablet raunarima, laptop raunarima i drugim prenosnim informacionim ureajima, gotovo je nezamislivo da neki od tih ureaja nema hardversku podrku za pristup internetu putem mobilne irokopojasne mree. Na drugoj strani se nalaze klasini desktop raunari koji prvobitno nisu ni zamiljeni da koriste blagodeti beinog mobilnog irokopojasnog interneta. Bez obzira na to, zahvaljujui brzom napretku informacionih tehnologija, sada smo u mogunosti da i desktop raunare poveemo na beini mobilni irokopojasni internet koristei specijalne ureaje te namene koji se zovu modemi. Ovi ureaji se podjednako dobro koriste kako na desktop raunarima tako i na laptop raunarima kojima je ovakav vid hardverske pomoi potreban. Meutim, verovatno se pitate ta je sa softverskom podrkom. Softversku podrku ete dobiti za svaki od ovih ureaja od proizvoaa ureaja ali je ta softverska podrka namenjena Microsoft Windows operativnom sistemu. Softversku podrku za Linux operativni sistem obezbeuje zajednica korisnika slobodnog softvera. Ovo moe da znai da na vaoj Linux distribuciji odreeni modem moda nee da radi i zbog toga je korisno da se informiete o hardveru koji vaa Linux distribucija zvanino podrava. Meutim, verovatno neete imati nikakvih problema sa vaim modemom jer danas sve vee Linux distribucije izuzetno podravaju ovu tehnologiju. Pretpostavimo da ste korisnik Kubuntu Linux operativnog sistema. Nakon to prikljuite va modem u raunar potrebno je da samo u par klikova podesite parametre vae nove internet konekcije. Nemojte da brinete, parametre nije potrebno da znate napamet. Sam operativni sistem u sebi sadri parametre za sve zemlje sveta i operatere mobilne telefonije koji u njima posluju. Vae je samo da izaberete zemlju u kojoj se nalazite i operatera mobilne telefonije ije usluge koristite i za nekoliko trenutaka ste ve na mrei.

Slika 1 . Grafiki korisniki interfejs programa K-nemo Ukoliko je va meseni internet protok ogranien i strepite da vam se trokovi ne otrgnu kontroli, nemate razloga za brigu. Moete da koristite neki od programa koji su namenjeni kontroli vaeg internet protoka. Na Linuxu postoji dosta programa koji slue za merenje vaeg internet protoka. Neki od njih imaju tekstualni a neki grafiki korisniki interfejs. Za poetak, preporuio bih vam samo one sa grafikim korisnikim interfejsom, a meu njima posebno program K-nemo.
Za vie informacija o uspostavljanju veze korienjem USB modema i mobilnog telefona, kao i korienju programa za nadgledanje internet protoka na Linuxu pogledajte: http://wiki.ubuntu-rs.org/Mobilni_irokopojasni_internet

April 2012

15

Autor: Aleksandar Stanisavljevi

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

IT bonton
Kako se pie e-pismo?
Tema, CC i BCC
I pored novih naina za razmenu poruka, poput Facebooka i Twittera, dobra stara elektronska pota se jo uvek koristi. Elektronska pota je glavno sredstvo za prepisku u firmama i uopte, vai za formalan i opte prihvaen nain komunikacije na internetu. Kao i za svaku vrstu kontakata sa ljudima, formalnu ili neformalnu i za slanje elektronske pote postoje pravila a krenje tih pravila nije poeljno. Slede osnovna pravila i nekoliko bonton napomena.

- 1. deo

dozvoljen broj primalaca i u obavezi ste da to proverite. Za masovno slanje e-pisama postoje specijalizovane komercijalne kompanije koje e redovno, uz vau saglasnost i potpunu kontrolu, da dostavljaju sadraj koji elite (mesenik vae firme ili sajta na primer).

Ali, ta ako elite da poruku poaljete i Ani, ali ne elite da njenu adresu vide Marko i Ivana? Za to slui BCC, blind carbon copy. Ako CC polje ostane kao iz gornjeg primera a u BCC polje stavimo ana@example.com, Ana e videti adrese Marka i Ivane ali oni nee znati da je poruka poslata i njoj.

Polja TO, CC i BCC

Za i protiv CC i BCC
Iz primera se vidi da oba polja imaju svoje prednosti i svoje mane. Pokuaemo ukratko da ih prikaemo. CC polje nije poeljno jer tako otkrivate adrese osoba kojima piete. Ovo je vrlo nekulturno jer nemate pravo da delite tue line informacije. Takoe, ovo je jedan od razloga zbog ega je prosleivanje pote bez prethodne izmene tako ozloglaeno znak je nepoznavanja kulture u komunikaciji i nepotovanja linosti.

Tema ili naslov elektronske pote

Svak poruka treba da sadri temu, odnosno naslov, koji ukazuje na sadraj poruke. Tako su loi naslovi: Zdravo, Hej, Alo, koji bi trebalo da zvue poput: Obavetenje o novoj adresi, Danas putujem, Napokon kui i slino. Izostavljanje teme u internet komunikaciji predstavlja znak nepoznavanja ili nepotovanja ovog osnovnog pravila elektronske prepiske.

Slika 1 . Polja To, Cc, Bcc i Tema

Ova polja postoje u svim servisima za slanje elektronske pote. Prima (engl. TO) je standardno polje za adrese primalaca. CC znai carbon copy to je engleski naziv za indigo papir koji se nekada koristio za dobijanje istog primerka dokumenta. Stavljao se ispod lista na kome se pie a iznad praznog lista. Pritisak maine za kucanje ili olovke preneo bi se sa indigo papira, koji je presvuen mastilom, na prazan list ispod njega. Tako se dobijala kopija i tedelo se na vremenu. Upravo tome i slui CC polje svakom poiljaocu se alje primerak poruke. Ako u CC polje stavite: marko@example.com, ivana@example.com i Marko i Ivana e dobiti istu poruku ali e, to je izuzetno bitno, oboje videti adresu svih poiljalaca (pa i one iz TO polja). To znai da Ivana vidi da je poruka poslata i Marku.

BCC polje reava gornji problem ali ako adrese stavite i u CC polje, poeljno je da primaocima stavite do znanja da je poruka stigla i na adrese koje nisu vidljive. Ovo je u kolektivima ponekad velika zamka slanje pote je drutvena vetina i uvek se treba potruditi da se informacije alju uviavno. Anoniman nain za slanje poruka (u smislu prikazanih informacija u servisu za potu ali ne i apsolutne anonimnosti), jeste da svoju adresu stavite u TO polje, a sve ostale u BCC tako niko od primalaca nee moi da vidi kome je sve stigla poruka. Svi smo nekada bili novi u svetu elektronske pote. Ne postoji opravdanje da se ne potrudimo i pokaemo kako poznajemo pravila uljudne komunikacije. To e primaoci znati da cene. Nadamo se da e vam ovaj lanak u tome pomoi. Nastavie se... Autor: Marw
April 2012

Vie primalaca odjednom

Verovatno znate da je u poruku mogue navesti nekoliko primalaca. Unesite adrese odvojene zarezom ili takom sa zarezom, u zavisnosti od programa i servisa. Meutim, budite oprezni pri tome. Previe primalaca u TO, BCC ili CC polju predstavlja signal mehanizmima za zatitu primalaca od neeljene pote koji ba vau poruku mogu da proglase za takvu i da je smeste u sandue za nepoeljnu potu. Za svaki servis elektronske pote postoji maksimalan

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

16

Sam svoj majstor

Programiranje
to su neke uestane radnje u terminalu ili procedura koja se sastoji iz vie koraka a sigurni ste da postoji nain da ih spojite u jednu komandu samo to se niko toga nije setio. Vana odlika skript jezika je to su interpretirani. O razlici izmeu kompajlera i interpretera bie rei nekom drugom prilikom. Skript jezici mogu posluiti i za pravljenje daleko monijih alata. Postoje jezici koji podravaju komunikaciju sa mreom, iscrtavanje objekata i sloenu obradu fotografija, videa i zvuka. Izdvojio bih na jednu stranu Python i na drugu stranu jezike kao to su na primer Bash. redosledu i mogu da obrauju fajlove ili druge podatke. Shell skripte kombinuju bash jezik i sistemske alate pa tako od vama ve poznatih alata kao to su cat, wget, grep, sed itd. moete napisati neto korisno.

Programski jezici
To Scratch an Itch
To Scratch an Itch je izraz koji u grubom prevodu znai napraviti neto po svojoj meri. Ovako nastaje veliki procenat slobodnog softvera. Ljudi sebi po meri kroje sve i svata ukljuujui i operativne sisteme, programe za multimediju, dodatke internet pregledaima i tapete za radnu povrinu. Rade to od nule ili prepravljaju tu kd.

Ostali
U kategoriju skript jezika svakako treba svrstati i itav niz jezika koji sada vie nisu toliko popularni (subjektivno miljenje autora teksta). To su na primer Perl, Tcl itd.

Python

Teka artiljerija
Namerno sam izabrao dramatian naslov. Da, C/C++ i Java danas predstavljaju teku artiljeriju koja mnogima nije neophodna. Programski jezici C i C++ se kompajliraju to skoro implicitno znai da su bri od interpretiranih jezika. Java je negde na pola puta, mada se uglavnom smatra sporijom od C/C++ dvojca. Pogledajte sledei primer. Pravite program za uvanje recepata za kolae. Koliko je bitno da se obrazac za pretraivanje recepata prikae za 0,1 ili 0,01 sekundu ako unos naziva recepta traje 5 sekundi? Brzi kompajlirani jezici su vani, ak i neophodni. Pruaju razne napredne mogunosti kao to je upravljanje

Razliiti problemi i odgovarajui alati

Programiranje jeste bauk mnogima ali nakon to prevale tu prvu granicu i ubede sebe da mogu da stvaraju programe, mnogi nailaze na pitanje: Dobro, a koji jezik da nauim? Na ovo pitanje ne mogu da odgovorim ali mogu da napiem barem neke sitnice koje sam primetio tokom ovih par godina od kada se bavim i programiranjem. Pre nego to odaberete odgovarajui programski jezik, treba da znate ta elite da napravite. To moe biti skripta za preuzimanje svih narednih brojeva ovog asopisa, alat za kopiranje fotografija sa foto-aparata na vrsti disk ali ba po vaem ukusu, dodatak programu za pregledanje slika koji e u par klikova postaviti sliku na va omiljeni servis za deljenje fotografija ili... program koji e analizom glasa prepoznati emocije.

Izuzetno moan jezik koji postaje sve popularniji. Postoji vrlo velik broj biblioteka, jednostavno nema ta nema. Pogodan je za poetnike, izuzetno dobro je integrisan u slobodnim sistemima. Rasprostranjen je na mnogim platformama ukljuujui i Windows, Symbian i mnoge druge.

Bash
Je jedan od jezika kojim se piu takozvane shell skripte. Skripte su jednostavno datoteke koje uvaju niz komandi koje se izvravaju po odreenom

Skript jezici
Pogodni su za reavanje jednostavnijih problema kao
April 2012

17

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

memorijom. Kod obrade velikog seta podataka brzina zaista jeste vana i kada je u pitanju obrada 1 0000 podataka u sekundi sa senzora bespilotne letelice onda izaberite C ili C++. Krui pria da su C i C++ teki jezici za uenje. Nisu, barem meni nisu bili toliko sloeni. Pre bih rekao da su neudobni. Java je jedan zanimljiv jezik iz razloga to moe da radi bukvalno bilo gde. ak i mobilni telefoni sa najosnovnijim mogunostima najee mogu da pokrenu java programe. Postoje java programi i za kune raunare. Java je prisutna i u vidu internet programa. Moe se s punim pravom rei da je Android najveim delom napisan u javi. Postoje java enterprise reenja za velike i ozbiljne raunare. Jednostavno reeno, java je svugde. Meutim, neki je vole a neki ne. Ne bih da joj sudim, poto ne mogu da kaem da poznajem ovaj programski jezik. Mogu samo da je svrstam u teku artiljeriju i pomenem da je brzina java aplikacija diskutabilna, ali je portabilnost na zavidnom nivou.

HTML
Jezik kojim se opisuju internet stranice. Hyper Text Markup Language je neformalno svrstan u kategoriju jednostavnijih jezika. To je jezik koji razumeju internet pregledai i slui za opisivanje sadraja i rasporeda.

LiBRE! prijatelji

CSS
Cascade Style Sheets slui za opisivanje izgleda. U praksi, to znai da je HTML kostur stranice a CSS na neki nain predstavlja fasadu. To ukljuuje fontove, boje pozadine, rasporede...

JavaScript i AJAX
JavaScript nema veze sa Javom. JavaScript je jezik kojim se sajtovima dodaju animirani delovi i doza interaktivnosti. AJAX je tehnologija kojom se sadraj stranice moe izmeniti bez runog osveavanja.

Mreni alati
Mreni programi kao to su forumi, webmail, drutvene mree a sada ve i celi kancelarijski paketi postaju sve popularniji. Ovakve aplikacije su pisane jezicima kao to su HTML, PHP, JavaScript, AJAX, Python, SQL, ... Pa da pokuam da razjasnim ta je ta. Ove jezike po mestu izvravanja je mogue podeliti u dve kategorije: jezike koji se izvravaju na serveru gde je aplikacija postavljena (serverski) i jezike koji se izvravaju lokalno u internet pregledau svakog korisnika. Sledei jezici se izvravaju u internet pregledaima: Autor: Nikola Hardi

Jezici koji se izvravaju na strani servera

Meu takozvane serverske jezike spadaju PHP, Perl, Python, Ruby On Rails itd. Oni praktino generiu HTML kd koji se potom alje i prikazuje u internet pregledau. To funkcionie tako to na jednoj stranici postavite odreene parametre, poaljete zahtev (upit) serveru, a server taj upit obradi i vrati odgovarajui HTML kd. Grubo reeno, na primer PHP skripta na serveru generie odgovarajui HTML na osnovu poslatih podataka. Nastavie se...

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

18

April 2012

Filozofija
Linux i Windows filozofija

1. deo
Uvod

Windows i Linux su, svaki za sebe, u srcu razliitih zajednica, koje imaju drugaije miljenje o nainu na koji svet funkcionie. Da biste koristili Linux potrebno je da znate neto o tim razlikama. Ovaj vodi e vam pokazati koliko su radikalno razliita ponaanja Linuxa i Windowsa, proizvod evolucije razliitih filozofija o mestu koje bi raunari trebalo da zauzmu u svetu.

Na primer, Windows vas podstie da odbacite njegov tekstualni interfejs (cmd.exe) kao nerazumljivu trebersku stvar, dok vas Linux podstie da nauite njegov tekstualni interfejs (terminal) korak po korak. Moete poeti tako to ete jednostavno umnoavati i nalepljivati celokupne komande u terminal, a zatim, kako meseci prolaze, pokuaete da razumete ta te komande zapravo rade i tako ete ih veoma lako i nauiti. Ljudi koji nastave kontinuirano da ue mogu eventualno da izgrade i itave programe od komandi iz terminala. Neke od najvanijih implikacija duge, glatke krive uenja su:

direktorijum sadri informacije o pokretanju sistema prilino opasno. Sa druge strane, u /media folderu se nalaze ureaji kao to su CD-ROM - prilino bezbedno.

Vie drutvene saradnje

Windows kriva uenja je stvorila strog sistem ksti od obinih korisnika se oekuje da odustanu kada dou do zida, a nasuprot njima, programeri su ti koji bi trebali da prisustvuju seminarima ili itaju knjige. Linux kriva uenja je vie stvorila sistem jednakosti - od svakog se oekuje da ui koliko god moe i nimalo vie. Ubuntu forum Srbije je odlian primer za to. Predlozi na forumu dolaze od ljudi koji nisu ni "korisnici" ni "programeri" u tradicionalnom smislu, ve vie samozvani mehaniari. Oni su uglavnom ljudi koji su sami nauili kako da poprave svoj kompjuter kada neto krene naopako, ali ipak ne znaju sve trikove odravanja programa koje bi pravi programeri trebali da znaju. Nastavie se...

Manje razlike izmeu bezbednih i opasnih podruja

Za Windows je prilino lako rei kada ste uli u oblast koja je van granice bezbednog podruja: pokuajem ureivanja baze sa registrima ili pretragom foldera punog .dll fajlova. Linux ne pokuava da svuda pravi opasna podruja. Umesto toga, postoje bezbedne oblasti (kao to je /home), opasna podruja (kao to je /sys), oblasti opreza (kao to je /etc), oblasti znatielje (kao to je /var/log), podruja ekstremne opasnosti (kao to je /dev) i sve ostalo koje je negde izmeu. Dobro pravilo je da su podruja opasna onoliko koliko i posao koji obavljaju. Na primer /boot

Linux ima dugu, glatku krivu uenja

"Ja nikoga ne mogu nita da nauim, ja samo mogu da ih nateram da razmiljaju." - Sokrat
Windows programi se generalno mogu podeliti na one koji su specijalno dizajnirani za korienje (pa su samim tim i veoma laki) i sve ostale koji to nisu (pa su stoga nepodnoljivo teki). Veina Windows korisnika moe sve da pronae vrlo lako i intuitivno, osim tih "nerazumljivih treberskih stvari", to se obino odnosi na .dll fajlove, sadraj Windows direktorijuma i baze sa registrima. Linux korisnici se esto nau u situaciji da naue neto bitno, tu i tamo, ali retko udare u zid totalnog nerazumevanja. Ovo moe biti teko na prvi pogled (jer vas Windows ne tera da to uite) ali se isplati na dui rok (jer vas Windows ne ui novim vetinama).

April 2012

19

Prevod i adaptacija: DM Aleksandar Stanisavljevi

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Smene strane
Zabavni bitovi
Pria o "magiji"
Pre nekoliko godina, ja (GLS), sam njukao po kabinetima gde je bio PDP-1 0 MIT-ove laboratorije za istraivanje vetake inteligencije i primetio sam mali prekida koji je bio zalepljen na okvir jednog kabineta. Oigledno je bilo da je to delo domaeg hardver hakera (niko nije znao kog). Nikada ne dira nepoznat prekida na raunaru osim ako ne zna ta radi, jer moe da obori raunar. Prekida je bio obeleen na najnerazumniji nain. Imao je dva poloaja, pri emu je olovkom na metalnom telu prekidaa bilo urezano "magija" i "jo magije". Prekida je bio u "jo magije" poziciji. Pozvao sam drugog hakera da pogleda prekida. Ni on nije do tada video prekida. Daljom istragom smo uvideli da je prekida povezan samo jednom icom. Drugi kraj ice je nestajao u lavirintu ica unutar raunara. Opte je poznato da prekida nije funkcionalan ukoliko nije povezan sa dve ice. Ovaj je bio povezan jednom icom a na drugoj strani nije bilo ice. Bilo je oigledno da je prekida neija luckasta ala. Ubeeni razumom da je prekida beskoristan, okrenuli smo ga. Raunar je u trenutku pao. Zamislite nae trenutno zaprepaenje. Otpisali smo to kao sluajnost ali smo ipak prekida vratili u "jo magije", poloaj pre oivljavanja. Godinu dana kasnije sam ispriao ovo drugom hakeru, Dejvidu Munu (David Moon) ako se dobro seam. On je oigledno sumnjao u moje mentalno zdravlje ili je mislio da smatram da prekida ima natprirodna svojstva ili da ga zezam sa urbanom legendom. Da bih mu dokazao da je to istina, pokazao sam mu isti prekida koji je i dalje bio zalepljen za kuite, povezan samo jednom icom i u "jo magije" poloaju. Detaljno smo prouili prekida i otkrili da je ica povezana sa prekidaem na drugom kraju uzemljenja. To je potvrdilo beskorisnost prekidaa, ne samo to je bio elektrino neoperativan, ve je bio povezan na mesto koje ionako nema nikakvog uticaja na rad. I zbog toga smo okrenuli prekida. Raunar se odmah sruio. Ovog puta smo pozvali Riarda Grinblata (Richard Greenblatt), dugogodinjeg MIT hakera koji je bio u blizini. Ni on nije video prekida. Ispitao ga je i zakljuio da je beskoristan, nabavio seice i izbacio ga napolje. Nakon toga smo oiveli raunar i on je nadalje uredno radio. I dalje ne znamo kako je prekida obarao raunar. Teoretie se da su neka kola blizu uzemljenja bila na marginalnom naponu i da je obrtanje prekidaa uzrokovalo promenu elektrine kapacitivnosti dovoljno da uznemiri kolo kroz koje je prolazilo milion pulseva u sekundi. Ali nikada neemo znati zasigurno. Sve to moemo da kaemo je da je prekida bio magian. I dalje imam taj prekida. U mom podrumu je. Moda sam lud, ali ga i dalje drim u "jo magije" poloaju. 1 994. godine se pojavilo i drugo objanjenje za ovaj sluaj. Znamo da je telo prekidaa bilo metalno. Pretpostavimo da je drugi nepovezan kraj prekidaa bio povezan sa telom prekidaa (obino je telo povezano na posebno uzemljenje ali postoje izuzeci). Telo je povezano sa kuitem koje je, pretpostavljamo, uzemljeno. Uzemljenje kola u maini nije obavezno na istom potencijalu kao i kuite, tako da je okretanje prekidaa koji je povezan na uzemljenje kola i uzemljenje kuita uzrokovalo nestabilan napon koji je resetovao mainu. Ovo je, verovatno, otkrio neko ko je na tei nain zakljuio da postoji razlika potencijala i da, ko je napravio prekida kao alu.

argon datoteka pojam

(TM)

***

[Juznet] Aski (ASCII) prikaz oznake koji se dodaje na fraze za koje autor smatra da treba da budu zabeleene kao znaajne, moda za budue verzije ovog leksikona (prim. prev. : misli se na argon datoteku). Ponekad se koristi ironino kao forma protesta protiv najnovijeg programa, algoritamskih patenata i sudskih tubi. Pogledaj UN*X u argon datoteci.

/devnull

[Izraz potekao od Unixovog nultog ureaja koji se koristio za unitavanje podataka] Crna rupa u bilo kojem informatikom prostoru gde se o njoj razgovara, gde se koristi ili ka kojoj se upuuje. Na kraju problematinog posta moe stajati, na primer, "Pohvale na rasputin@kremlin.org, svae i prepirke u /devnull". Pogledaj bit kofu (engl. bit bucket) u argon datoteci.

/me

[IRC; esto] Na veini IRC servera je /me komanda za poziranje. Ako ste prijavljeni kao Milojko i ako ukucate /me se smeje., drugi na tom kanalu e videti "* Milojko se smeje". Ovaj obiaj je prenesen i na potu i novosti pa se od itaoca oekuje da simulira aktivnost u mislima.

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

20

April 2012

***
treberski vicevi:
***
Koja je razlika izmeu Riarda Stolmana (Richard Stallman) i Erika Rejmonda (Eric Raymond)? Kada uvredi Riarda on te obino ignorie, a kada uvredi Erika on te obino upuca.

***
Da li ste uli za hrianski Ubuntu? Izgleda da je jedan od razvijaa poslao 95 zakrpa ali su one odbijene. Onda je nastao protestantski hrianski Ubuntu. Glavna razlika je u tome to protestantska varijanta nema ikonice.

***
Programeri ne vole rasprave o smislu ivota i o ivotu posle smrti. Zar nije lake umesto troenja vremena na diskusije ukucati: " man life"?

***

***

***
Kako Zemunac postaje super-korisnik na juniksolikom sistemu? Ukuca: " znai su ".

***
Koji sistem se koristi u Zemunu?

GNUMZE *.
*/GNUMZE je rekurzivni akronim od "GNU se maltretira u Zemunu".

***
Postoje 1 0 vrste ljudi na svetu - oni koji razumeju trinarne, oni koji ne razumeju trinarne i oni koji ih meaju sa binarnim brojevima.

***

April 2012

21

Uredio: Marko M. Kosti

LiBRE! asopis o slobodnom softveru