Univerzitet u istonom Sarajevu Saobraajni fakultet Doboj

Seminarski

rad

Predmet: Saobraajna psihologija

Tema: Uticaj emocija na bezbijednost vozaa

Student: Stankovi Slavia 310/07

Predmetni nastavnik/asistent: dr Aleksandar Milii,doc. Sanja edovac, dipl.psih.

Sadraj

1. Uvod.......................................................................1 2. Metodologija..........................................................2 2.1 Predmet......................................................2 2.2 Ciljevi........................................................2 2.3 Hipoteze.....................................................2 2.4 Varijable.....................................................3 2.5 Instrumenti.................................................3 2.7 Uzorak........................................................3 2.8 Procedura....................................................3 3. Rezultati..................................................................4 4. grafiki prikaz dobivenih rezultata.........................7 5. Zakljuak.................................................................11 6. Prilozi......................................................................12 7. Literatura..................................................................13

Stankovic Slavia

Uticaj emocija na bezbijednost vozaa

1. Uvod
Sve to ovek opaa, on to i emocionalno doivljva i na to emocionalono reaguje. Zbog toga se kae da ovjek nije samo racionalno bie koje svoje reakcije, ponaanja i aktvnosti zasniva samo na opaanjima, miljenjima i zakljuivanjima. Stvarnost - pojve, predmete, zbivanja ...ljude i njihove postupke ovjek opaa, doivljava i na to reguje svim ulima i raliitim fizolokim i endikrinolokim, imunolokim, duhovnim i emocionalnim reakcijam. ovjek u ulozi vozaa opaa sloenu stvarnost u saobarajnim okolnostima koje uslovljavaju najvie nivoe svih psiho-fizikih i emocinalnih angaovanja. Upravljanje vozilom u uslovima intezivnog saobraaja u kojem dominira brzina i snaga vozila naroito uslovljva snano emocionalno doivljavanje i reagovanje koje ima povrate refleksije (uticaj) na efikasnost reagovanja nasopstvenu bezbijednost u vonji i bezbijednost drugih uesnika u saobraaju. Zbog toga je bitno ispitati uticaje emocija koje ima voza i koje doivljava tokom vonje na njegovu bezbijednost. Emocije izazivaju odreene fizoloke promene (ubrzan rad srca, premor, psiho-fiziku blokadu, znojenje dlanova, bledilo, crvenilo i dr.) u tijelu koje mogu uticati na nain, brzinu i uopte ponaanje u saobraaju. Emocije su uzbudjeno stanje organizma koje je pratilac za nas vanih dogadjaja i koji se manifestuje na tri naina: subjektivni doivljaj (npr. radost, tuga i sl.) fizioloke promene (ubrzan rad srca, znojenje dlanova i sl.) karakteristino ponaanje (kad pod uticajem ljubavi nekoga zagrlimo i poljubimo) Glavne dimenzije emocija su: 1. intenzitet oseanja 2. nivo napetosti 3. stepen sloenosti Emocije mogu da se jave naglo ili postepeno i da traju kratko ili dugo. Primarne emocije su: radost oseamo kada postignemo neki cilj, ljutnja oseamo je kada nismo u mogunosti da ostvarimo neki cilj zbog spoljnih, faktora koje u isto vreme moemo okriviti za na neuspeh, strah kada ne poznaje puteve kojima moe ostvariti neki cilj, tuga kada izgubimo neto to nam je bilo vano. Primarne eomcije su emocije koje uveini sluajeva mogu da utiu na ponaanje vozaa u saobraaju. Zbog svega toga u ovom seminraskom radu e biti ispitan i istraen uticaj emocija na bezbijednost vozaa u saobraaju kao i mogunost njihovog otklanjanja.

Stankovic Slavia

Uticaj emocija na bezbijednost vozaa

2. Metodologija 2.1. Predmet

Uticaj emocija na bezbijednost vozaa nije izraen velikoj mejeri kao neki drugi uticaji kao to su: alkohol, psihoaktivne supstance, agresivnost, stres, neiskustvo vozaa i dr. Ali pored toga vozaima pod uticajem jakih emocija npr. tuge u velikoj mjeri moe da se odvrati panju od samoga saobraja. Pri tome voza uopte nije usresreen na saobraaj i na pravila u saobraaju kao ni na samu vonju, nego je zaokupljen svojim emocijama. Takoe emocije uzrokuju odreene fizoloke promjene kao to su ubrzan rad srca, premor i dr. Pod ovakvim fizolokim promjenma voza ne moe imati npr. isto vrijeme reagovanja to jeste koenja. Proseno vrijeme koenja kada voza oekuje da treba da zakoi je 0.5-0.7 sekundi. Dok proseno vrijeme koenja kada je voza usresreen na neto drugo, zokupljen, zamiljen itd. iznosi 1.4-1.8 sekundi. Imajui u vidu prosenu brizinu kretanja od 20 metra po sekundi (72km/h), jasno se vidi da je reakcija koenja zakanjela za 1 sekundu iznosi 20 metara kasnog zaustavljnja. Na osnovu ovoga moemo zakljuiti da posledice ovakvih stanja vozaa mogu biti i katastrofalne to jeste sa smrtnim ishodom.

2.2 Ciljevi
Utvrditi kao emocije i u kojoj mjeri mogu da utiu na bezbijednost vozaa. Ispitati ponaanje vozaa pod uticajem emocija. Ustanoviti da li pojedine emocije imaju pozitivan uticaj na vozae i u kojoj mjeri. Utvrditi ponaanje emocionalno nestabilnih osoba u saobraaju. Potovanje saobrajnih pravila po uticajem emocija.

2.3. Hipoteze
Prepostavlja se da jake emocije mogu da utiu na bezbijednost vozaa samim tim to emocije u veini sluajeva se teko kontroliu i vozai postaju manje oprezni u saobraaju. Smatra se da vozai pod uticajem jakih emocija ponaaju se tako da obraaju manju panju na saobraaj i saobraajne propise kao i da sporije reaguju. Takoe postoje i emocije koje u nekoj meri mogu da pozitivno utiu na vozae kao to je npr. radost koja daje odreenu oputenost u vonji i smanjuje strah od same vonje ali sve dok se voza pridrava saobraajnih propisa. Poznato je da su emocijanlno nestabilne osobe sklone afektivnom ponaanju (burno i nekontrolisano reagovanje) i takvo ponaanje u saobraaju moe da izazove niz saobrajnih prekraja kao i sukob sa bezbijednosnim organima. Potovanje saobraajnih pravila kada su vozai pod jakim emocijama moe u velikoj meri da bude umanjeno. Tako kada je voza u emocijalnom stanju npr. srdba sve mu smeta i saobraajni znaci mu prestavljaju smetnju kaoi drugi vozai

Stankovic Slavia

Uticaj emocija na bezbijednost vozaa

2.4. Vraijable

Nezavisne varijable su vozai pod uticajem emocija. Vozai mogu da budu razliiti (pol. starosna dob, drutveno i ekonomsko stanje, stepen obuenosti vozaa itd,) svi oni mogu biti pod odreenim uticajem emocija to ih ine nezavisnim varijablama. Zavisne varijable su naini na koji utiu emocije na vozae. Emocije na mogu da utiu razliito na vozae i urazliitoj mjeri to se na kraju moe i razliito manifestovati.

2.5 Instrumenti
Kao instrumenti za ovo istraivanje su koriteni:

Posamtranje vozaima i njihovi oblici ponaanja, zatim utisci i iskustva u vonji posmatranih vozaa pod jakim emocijama. prave osobe koje su pod uticajem emocija.

Razgovora sa saobraajnim policajcem Draganom ljiviem o oblicima prekraja koje Anketiranje

vozae. pojedinih vozaa na osnovu kojih se dobija slika o uticaju emocija na

2.6 Uzorak

o o

Posamtrano je 10 vozaa izabranih metodom sluajnog uzorka. Anketirano je 30 vozaa od ega je 15 ena i 15 mukaraca.

Starosan dob anketiranih vozaa je podeljena u tri grupe i to mladja (20-30 godina), srednaj (31-44 godina) i starija (45- 60 godina).

2.7 Procedura
Posmatranje je izvreno na nekoliko nezavisnih lokacija gde je jasno vieno ponaanje vozaa pod uticajem emocijama. Takoe posmatranje je vreno u okviru drutvenih dogaaja kao to su: svadba, sahrana i slino. Razgovor je obavljen sa saobraajnim policajcem je bio neformalne prirode i gde su dobiveni odreeni konkretni statistiki podaci. Anketiranje vozaa je izvreno u odreenom vremenskom periodu tako to su vozai popunjavali anketu, koja e biti na kraju rad prezentovana.

Stankovic Slavia

Uticaj emocija na bezbijednost vozaa

3.Rezultati
Nakon svih istraivanja dolo se do saznaja da jake emocije utiu na vozae i to u procentu od 80% ispitanih. Od svih primarnih emocija najvei uticaj imaju strah, srdba i tuga. Kada je osoba pod takvim emocijama veoma je verovatno da doivi stres to moe da izazove niz loih posledica za vozae. Kao jedna od posledica stresa i uticaja gore navedenih emocija je regresivno (primitivno) agresivno ponaanje vozaa. Agresivnost vozaa je specifina i simptomatina po brojnosti i oblika i obrazaca ispoljavanja, njihovim dimenzijama, stepenu iritabilnosti, njihovoj uestalosti, uzrocima i posledicama ispoljvanja. Agresivnost vozaa je visoko korespodentna sa optim skriptom ponaanja i stilom ivljenja. esto se kae vozai voze kao to ive u naem sluaju se moe rei vozai voze kako se oseaju. Dinaminost pristizanje informacija iz spoljanje sredine uslovljavaju vii stepen angaovanosti fizikih, mentalnih, senzorni i psihomotornih funkcija kod oveka (vozaa). Voza treba da u kratkoj vremenskoj jedinici da opazi i odabere bitne informacije, da donosi odluke o svome reagovanju i da na njih adekvatno reaguje. Uzimajui u obzir da je voza pod uticajem emocija i da je usresreen na uzrok tih emocija a ne u veini sluajeva na saobraaj neminovno dolazi do saobraajnih prekraja. Dolo se i do saznanja da i drugi uesnici u saobraaju i ostali faktori destabilizuju vozae u saobraaju i samim tim mogu u nekim sluajevima da izazovu neku vrstu emocija kod vozaa kao npr. ljutnja, strah, koje moug da utiu na reagovanje u saobraaju. Uzimajui za primer vozaa koji je neiskusan i nae seu kritinoj sitiuaci (npr.makazice), on dozivljva strah jer se nije ranije susreao sa takvim situacijam i uopte nemoe racionalno da reaguje, nego razmilja u strahu ta e se dogoditi. Takoe emocije uzrokuju odreene fizoloke promjene kao to su ubrzan rad srca, premor i dr. Pod ovakvim fizolokim promjenma voza ne moe imati npr. isto vrijeme reagovanja to jeste koenja. Proseno vrijeme koenja kada voza oekuje da treba da zakoi je 0.5-0.7 sekundi. Dok proseno vrijeme koenja kada je voza usresreen na neto drugo, zokupljen, zamiljen itd. iznosi 1.4-1.8 sekundi. Imajui u vidu prosenu brizinu kretanja od 20 metra po sekundi (72km/h), jasno se vidi da je reakcija koenja zakanjela za 1 sekundu iznosi 20 metara kasnog zaustavljnja. Na osnovu ovoga moemo zakljuiti da posledice ovakvih stanja vozaa mogu biti i katastrofalne to jeste sa smrtnim ishodom. Uzimajui uobzir da postoje vozai koji su emocionalno nestabilne linosti i da je njihov skript ponaanja u mnogome drugai od emocionalno stabilnih linosti kao i reagovanje u nekim sluajevima kada doive neke od jakih emocija. Za impulzivni poremeaje linosti karakteristina je znatna sklonost neoekivanim reakcijama bez razmatranja posljedica. Izraena je tendencija ka svadljivom ponaanju i konfliktima s drugima, posebice kad je impulzivan in sprijeen ili kritiziran. Primjetna je sklonost izljevima bijesa ili nasilja s nesposobnou kontrole rezultirajueg eksplozivnog ponaanja, potekoe u odravanju aktivnosti koje odmah ne dovode do elenog ishoda, te nestabilno i kapriciozno raspoloenje. Ovo u samom saobraaju moe dovesti da takve linosti nepropisno ponaaju u saobraaju. Oblici agresivnog ponaanja takvih vozaa su:

Stankovic Slavia

Uticaj emocija na bezbijednost vozaa

Brza vonja izvan propisa, nedozvoljena preticanja, Napad na druge uesnike u saobraaju, Verbalne pretnje, psovke, uvrede, Prijetee gestikulacije i drugi uznemiravajui postupci prema drugim uesnicima u saobraaju o Tue i povrede drugih uesnika u saobraaju, o Grubo rukovanje vozilom i ureajima, o Ruenje, oteenje i untenja saobraajnih oznaka, vozila i drugih materijalnih dobara. o o o o Zbog svega navedenog potrebno je u edukaci vozaa i drugih uesnika u saobraaju posvetiti panju efikasnim oblicima reagovanja, esto stresogenim i specifinim uslovima saobraajnih komunikacija. Drugi oblik nprilagoenog ponaanja vozaa pod uticajem emocija moe biti potpuno povlaenje i prihvatanje dugotrajne spore i neuslovne vonje. esto se pored agresivnog reagovanja i povlaenja pojavljuju prilagoeni oblici ponaanja koji predstavljaju odbrambene mehanizme linosti kojima ovek podsvjesno kanalie i neutralie tenzije koje uzrokuju frustracione i stresne situacije u saobraaju i koje takoe mogu izazvati odreene emocije u saobraaju. Osnovna svrha odbrambenih mehanizama je prebacivanje osjeaja krivice na neto ili na nekog drugog. Linost nesvjesno titi sebe od osjeaj krivice i neugode ili krivnje. Jedni od estih karakteristinih odbrambenih naina reagovanja vozaa na frustracione situacije su: o Sublimacija - zamjena cilja koji je tee ostvariti sa nekim lakim ostvaljivim ciljem. o Regresija - primitivno ponaanje. o Prenesena agresija - voza je grub preme vozilu ili drugim uesnicima u saobraaju. o Matanje - zamiljanje ostvarivanja cilja. o Represija - nesvjesan tendencija linosti da se zaboravi neka nepoeljna emocija. o Kompezacija - linost se brani od oseaja manje vrednosti. o Identifikacija suzbijanje oseaja manje vrijednosti. Svi ovi odbrambeni mehanizmi mogu da budu proizvod nekih od primarnih emocija kao npr. tuga moe da prouzrokuje represiju kompezaciju, identifikaciju , ljutnja regresiju, prenesenu agresiju, radost sublimaciju, matanje itd. Poznate su nam primarne emocije koje se u veini sluajeva javljaju kod vozaa odnosno to su strah, ljutnja, tuga i radost. Takoe znamo da su glavane dimenzije emocija: intenzitet oseanja, nivo napetosti, stepen sloenosti. Uzimajui ovo u obzir i odreena istraivanja koja su vrena moe se doi do zakljuka da odreene primarne emocije sa malim intenzitetom nivom napetosti i stepena sloenosti mogu biti povoljne za vozae. Tanije reeno da neke emocije imaju i pozitivan uticaj na vozae ali sve dok su relativno maloga intenziteta. Tako naprimer radost moze imati povoljan uticaj na vozae tako to su vozai oputeni nisu agresivni prema drugim uesnicima u saobraaju i potuju saobraajne propise. Radost

Stankovic Slavia

Uticaj emocija na bezbijednost vozaa

usmerna prema samome inu vonje takoe moe imati dobar uticaj tokom obuke vozaa tako to su vozai eljni da naue vjetinu vonje i lake primaju nova znanja bez straha. Strah ijako u veini sluajeva moe biti lo po vozae takoe u nekim granicama moe imati i povoljan uticaj. Kada je naprime re o vozau poetniku on ima odreeni strah od rizinih situacija i samim tim se ne uputa u njih, kao to i potuje saobraajne propise i druge uesnike u saobraaju a sve to u strahu da ne pogirijei odnosno da napravi saobraajni prekraj. Kao to je gore i navedeno emocije mogu da imaju veoma loe uticaje na vozae to moe da dovede i do veoma kritinih situacija. Sada se postavlja pitanje kako reagovati da emocije ne utiu na vozae ili pak kako se ponaati prema takvim vozaima. Prvi od naina je da okolina to jeste ljudi koji se nalaze oko vozaa obrate panju na njegovo ponaanje i da mu skrenu panju u krajnjem sluaju da mu ne dozvole da upravlja vozilom. Dok u samom saobraaju drugi uesnici moraju da obrate panju na takve vozae i nain na koji sa njime komuniciraju. Oved se moe uzeti i u obzir uloga koju imaju i sobraajni policajci, to jeste da prilikom redovne saobraajne kontrole moe da utvrdi u kakvom je emocionalnom stanju voza i da skrenu mu panju na njegovu bezbijednost kao i na bezbijednost drugih uesnika u saobraaju pa da se i u nekom sluaju voza odstrani iz saobraaja. Koritenje gore navedenih instrumenata dobiveni su rezultati koje smo i pokuali objasniti i tom prilikom naveli nekoliko karakteristinih primjera, a sve sa ciljem lakeg razumevanja uticaja emocija na bezbijednost vozaa u saobraaju.

Stankovic Slavia

Uticaj emocija na bezbijednost vozaa

4.Grafiki prikaz dobivenih rezultata

Prilikom prikupljanj podataka i posmatranjem kao i anketiranjem odreenog broja vozaa dobiveni su odreeni statistiki podaci koje e mo grafiki prikazati. Takoe e biti prikazani odreeni statistiki podaci koje koristi Ministarstvo saobraaja i veza Republike Srpske odeljenje za bezbijednost saobraaja.

25 20 15 10 5 0 DA NE

Grafikon1. Da li emocije utiu na vozae?

13% Dobro Nepromenjeno Loe 67% 0 10 20

20%

Grafikon 2. Na koji nai utiu emocije na vozae.

70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Mukarci ene

Stankovic Slavia

Uticaj emocija na bezbijednost vozaa

Grfaikon 3. Koje podloni uticaju emocija na osnovu pola.

60% 40% 20% 0% Mlaa dob 50% 35% 15% Srednja dob Starija dob

20-30 god. 31-44 god. 45-60 god.

Grafikon 4. Uticaj emocija na osnovu starosne dobi.

15%

Radost

Tuga

Grafikon 5. Procenat emocija koje loe utiu na vonju.

25% 25%

Strah

35%

Srdba 0% 10%

20%

30%

40%

Strah 20%

14000 12000 10000 8000 6000 4000 2000 0 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 10802 12548 11938 10780 10513 10208 10680 10369 10066 10933

Radost 80%

Grafikon 6. Procenat emocija koje pozitivno utiu na vozaa.

10

Stankovic Slavia

Uticaj emocija na bezbijednost vozaa

Grafikon 7. Ukupan broj saobraajnih nezgoda u periodu 1998 do 2007 godine 1 . Napomena: 1) Smatra se da je 5 % svih saobraajnih nezgoda u ovom periodu moe dovesti u vezu sa emocionalnim stanjem vozaa.

4500 4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 500 0 3426 3592 3956 3566 3385 3406 2687 2933 3752 3185

1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

Grafikon 8. Ukupan broj nastradalih lica u periodu od 1998 do 2007 godine 2 .

11

Stankovic Slavia

Uticaj emocija na bezbijednost vozaa

Napomena:2) Smatra se da je 2 % svih saobraajnih nezgoda u ovom periodu moe dovesti u vezu sa emocionalnim stanjem vozaa.

3000 2500 2000 1500 1000 500 0 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2140 2259 2660 2281 2288 2345 1793 2093 2275 2734

Grafikon 9. Ukupan broj lake povreenih lica u periodu od 1998 do 2007 godine 3 . Napomena: 3) Smatra se da je 3 % svih saobraajnih nezgoda u ovom periodu moe dovesti u vezu sa emocionalnim stanjem vozaa

5. Zakljuak
Na osnovu ovoga istraivanja odnosno seminarskoga rada moemo zakljuiti da emocije mogu u velikoj mjeri uticati na ponaanje voza u saobraaju a samim tim na njegovu bezbijednost i bezbijednost drugih uesnika u saobraaju. Dalje se moe vidjeti da uticaj emocija u nekoj odreenoj mjeri zavisi od pola vozaa i starosne dobi vozaa. 12

Stankovic Slavia

Uticaj emocija na bezbijednost vozaa

Ponaanje vozaa koji su pod uticajem jakih emocija moe da bude razliito od sasvim prihvatljivih i poeljnih u saobraaju do krajnje opasnih. Takoe postoje odreene emocije koje pozitivno utiu na vozae. Samim tim se moe zakljuiti da nemoemo predvideti ponaanje takvih vozaa jer neznamo kako e neke emocije uticati na vozae. Uzimajui u obzir emocionalno nestabilne vozae moemo imati veoma agrsivna ponaanja u saobraaju. Stoga moramo delovati u cilju spreavanja takvih ponaanja prvo okolina vozaa zatim drugi uesnici u saobraaju i saobraajna policija. Dalje smo mogli vidjeti da se broj saobraajnih nezgoda sa povreenim licima iz godine u godinu poveava a gde uea imaju i ovakvi vozai u odreenom procentu. Zbog toga je neminovnom obratiti vie panje na uticaje emocija na vozae a o pri tome na njihovo ponaanje. Razilika u polu vozaa nema veliku ulogu kad su u pitanj uticaji emocija, dok kod razlike u starosnoj dobi postoje odreena odstupanja tako naprimer mlajdi vozai su podloni uticaju emocija nego stari vozai. Ipak na kraju treba dodati da nijedan voza nemoe izbei uticaje emocija ali je potrebno da svi vozai obraaju u toku vonje panju na saobraaj, saobraajne propise i druge uesnike u saobraaju jer nikada nisu upitanj samo pojedinci kao vozai i da postoji itav niz drugih faktora u saobraaju koje treba potovati da bi se osigurala bezbijednost u saobraaju.

6. Prilozi
Anketa koja je koritena u svrhu prikupljanja podataka o uticaju emocija na bezbijednost vozaa.

13

Stankovic Slavia 1. Pol. a) Muki, b) enski, 2. Starosna dob.

Uticaj emocija na bezbijednost vozaa

a) 20-30 godina, b) 31-44 godine, c) 45-60 godina. 3. Da li emocije utiu na vau vonju? a) Da , b) Ne, c) Nemogu da procijenim.

4. Na koji naina emocije utiu na vau vonju? a) Dobro, b) Loe, c) Nepromenjeno, g) Nemogu da procijenim. 5. Koje od ovih emocija imaju lo uticaj na vau vonju. Najvea ocjena za najvei uticaj. Radost Tuga Srdba Strah 0 0 0 0 1 1 1 1 2 2 2 2 3 3 3 3 4 4 4 4 5 5 5 5

6. Koje od ovih emocija imaju pozitivan uticaj na vau vonju. Najvea ocjena za najvei uticaj. Radost Tuga Srdba Strah 0 0 0 0 1 1 1 1 2 2 2 2 3 3 3 3 4 4 4 4 5 5 5 5

14

Stankovic Slavia

Uticaj emocija na bezbijednost vozaa

7. Literatura

[1] Dr sc. med. Mili A. Saobraajna psihologija, 2007, SF Doboj. [2] T. Stefanovi Stanojevi, Emocionalni razvoj linosti, 2004, Filozofski Fakultet, Ni. [3] Ivii, M. Milinkovi, R.Rosandi, V. Smiljani, Razoj i merenje inteligencije, 2002, Zavod za udbenike i nastavna sradstva Beograd. [4] http:/www.scribd.com

15