POJAM I OPTE KARAKTERISTIKE KOMPJUTERSKIOG KRIMINALITETA

78.

Uvoenje kompjutera u informacioni sistem ini jednu od najznaajnijih i najrevolucionarnijih tekovina razvoja savremene civilizacije. Nove informacione tehnologije dovele su do znatnog napredka u obimu, brzini i kvalitetu odnosa u proizvodnji, trgovini, saobraaju, bezbednosti, u finansijskom poslovanju, u nauci i umetnosti u svim sferama drutvenog ivota. Skoro neograniene mogunosti kompjutera u memorisanju i brzoj obradi podataka, doveli su do toga da je njegova upotreba u savremenom drutvu nezamenjiva. Sve rasprostranjenija upotreba raunara i razvoj raunarske tehnologijeomoguili su vee zloupotrebe pojedinaca, grupa i itavih organizacija. Posledica svega je i novi oblik tzv. kompjuterskog kriminaliteta specifian po strukturi, obimu i osobenostima. Kompjuterski kriminalitet - je vrsta delikvencije i tipologija kriminalnih pojava nastala u vezi sa zloupotrebom kumpjuterske tehnike i tehnologije. U odreivanju pojma kompjuterskog kriminaliteta postoje 2 pristupa: a) sadrajni i b) deskriptivni Expertska grupa OECD dala definiciju prema kojoj: - kompjuterski kriminal predstavlja svako ilegalno neetiko ili neautorizovano ponaanje koje ukljuuje automatsku obradu podataka ili njihov prenos. DON PARKER odreuje kompjuterski kriminal kao zloupotrebu kompjutera u smislu svakog dogaaja koji je u vezi sa upotrebom kompjuterske tehnologije u kom rtva trpi ili bi mogla da trpi gubitak , a uinilac deluje u nameri da sebi pribavi ili bi mogao da pribavi korist. Kriminoloko pravna definicija: - kriminalitet je upravljen protiv bezbednosti informacionih sistema- u celini ili u njenom pojedinom delu na razliite naine i razliitim sredstvima u nameri da se sebi ili drugom pribavi kakva korist ili da se drugom nanese kakva teta.

Deskriptivne definicije su preteno opisne i ukazuju ne samo na nain i forme, ve i na vrstu krivinih dela, koja se njime ine: U tom smislu radna grupa Komiteta za politiku, informatiku i komunikacije OEBS-a definie kompjuterski kriminal kao unos, izmena, brisanje, prikrivanje podataka programa namerno preduzimanih da bi se: izvrio ilegalni transfer fondova i drugih vrednih podataka, izvrila prevara, ometale funkcije raunarskih sistema, telekomunikacija, neovlaen pristup do raunarskog ili telekomunikacionog sistema ili namerno prislukivanje takvih sistema.

VODINELI - razlikuje kompjuterski kriminal - u uem i irem smislu U uem smislu obuhvata raunarsku prevaru, sabotau i pijunau. U irem smislu predstavlja protiv-pravno prisvajanje raunara i njegovih delova kraom, proneverom i prevarom.
OPTE KARAKTERISTIKE KOMPJUTERSKOG KRIMINALITETA

Kompjuterki kriminalitet karakteriu svojstva: velike dinamike i izuzetnih formi pojavnih oblika i vidova ispoljavanja. Posledice se svode na: 1. unitenje, oteenje, otuenje, 2. neovlaenu izmenu, pribavljanje i korienje, 3. naruavanje i UPAD u programe i fondove raunarskog sistema i njegovih komponenti. tetne posledice proistiu iz brojnosti delikata- koji se njime mogu poiniti kako u nastupanju materijalne tete, tako i u drugim vidovima ugroenosti bezbednosnog sistema, paralize privrednih i drutvenih funkcija, infrastrukturnih oblasti, komunikacija i materijalno-finansijkog poslovanja. Njegovo osnovno obeleje je upotreba raunara, bilo kao objekta napada, kao sredstva izvrenja dela, planiranja, odnosno prikrivanja dela - bilo rukovoenja kriminalom.
2

Naini korienja kompjutera u kriminalnoj delatnosti su razliiti: kao objekta napada, kao sredstvo izvrenja, kao sredstvo za planiranje, prikrivanje kriminala, kao sredstvo prevare, kao sredstvo za ometanje istrage.

Kompjuter je sredstvo kojim se mogu izvravati najraznovrsnija i najsloenija krivina dela: - pljake, - pronevere, - finansijske malverzacije, - pijunaa, - terorizam , kao i - svi oblici zloupotreba. Prednost kompjutera u izvrenju krivinih dela jeste to to se delo vri za veoma kratko vreme, a sume prisvajanja ili nanete tete su znatno vee nego klasinim putem. Kompjuter omoguava ili olakava realizaciju odreene kriminalne aktivnosti. Jedino kompjuter- za razliku od drugih sredstava izvrenja na mestu zloina ne ostavlja obavezno i materijalne tragove. Svaka kompjuterska radnja je prostija, menje vidljiva i bra. Kao objekat napada i sam kompjuter moe biti meta napada i to obe osnovne komponente kompjutera: o hardver i o softver Oteenje, unitenje ili zloupotreba kompjuterskih komponenti ostvaruje se pomou 3 osnovna sredstva a to su: kompjuterski virusi, crvi i trojanci Kod prva dva njihov stvaralac vie nema kontrolu kada ih poalje, a trei omoguava poiljaocu da pristupi zaraenom kompjuteru i tako stekne pristup i kontrolu nad podacima u kompjuteru.

VRSTE KOMPJUTERSKOG KRIMINALITETA

(meunarodne kriminoloke kvalifikacije, krivino pravne kvalifikacije)

79.

Kompjuterski kriminalitet nije svobuhvatno definisan, iz kog razloga postoji vie podela, koje su zasnovane na razliitim kriterijumima: neke polaze od krivinopravnih inkriminacija; druge u kompjuterski kriminalitet svrstavaju delikte kod kojih se raunar javlja kao sredstvo izvrenja; tree od vrste krivinih dela, koja se mogu preko kompjutera izvriti. S obzirom na to da je kompjuterski kriminalitet internacionalni problem postoji nekoliko meunarodnih dokumenata koji delom ili u celini iniciraju dravama sankcionisanje tih delikata i klasifikuju pojedine oblike kompjuterskog kriminaliteta. Tako u materijalu za radionicu o kriminalu na 10. kongresu UN, konstatuje se da postoje dve subkategorije ovog kriminala: - CYBER KRIMINAL u uem smislu kao svako nezakonito ponaanje usmereno ka elektronskim operacijama sigurnosti kompjuterskih sistema i podataka koji se u njima obrauju i - CYBER KRIMINAL u irem smislu kao svako nezakonito ponaanje vezano za kompjuterski sistem, mreu ili u odnosu na njih ukljuujui i takav kriminal kakvo je nezakonito posedovanje, nuenje i distribuiranje informacija preko kompjuterskih sistema i mrea. Evropska konvencija o CYBER KRIMINALU predvia 4 grupe dela: 1. dela protiv poverljivosti integriteta, dostupnosti kompjuterskih podataka i sistema i sistema (nezakonit pristup, pretresanje, uplitanje u
podatke i sisteme, korienje ureaja); 2. dela vezana za kompjutere (kod kojih su falsifikovanje i krae najei oblici napada); 3. dela vezana za sadraje (deja pornografija je najei sadraj posedovanje, distribucija, uvanje, injenje dostupnim) i 4. dela vezana za krenje autorskih i srodnih prava (obuhvataju: reprodukovanje i distribuciju neautorizovanih primeraka dela kompjuterskih sistema).

Jedna od meunarodnih klasifikacija u kompjuterske delikte ubraja: 1. 2. 3. 4. prevare izvrene manipulacijom kompjutera, kompjutersko falsifikovanje, nanoenje tete ili modifikacija kompjuterskih podataka ili programa; neovlaeni pristup kompjuterskim sistemima ili slubama.

Delikte kompjuterskog kriminaliteta moemo razvrstati na: 1. HAKING kriminalitet, 2. kompjuterske zloupotrebe, 3. kompjuterske prevare, 4. kompjuterske sabotae, 5. kompjuterski terorizam, 6. kompjuterska piraterija, 7. kompjuterski vandalizam i 8. kompjuterski kriminalitet vezan za mrenu konfiguraciju informacionih sistema.

HAKING KRIMINALITET I ( KOMPJUTERSKE SABOTAE )

80.

U krivinopravnom smislu podrazumeva delikte kojima se vri bespravan, neovlaen pristup, elektronski upad tzv. provaljivanjem u centralni kompjuterski sistem i njegovu bazu podataka. U naem krivinom zakonodavstvu: krivino delo: - neovlaen pristup zatienom raunaru, raunarskoj mrei i elektronskoj obradi podataka.
Kao pojava postao je stvarni problem tek u poslednje dve decenije, sa razvojem interneta posredstvom koga, posebna vrsta izvrilaca tzv Hakeri preko personalnih raunara prodiru u informacione sisteme spretno izbegavajui mehanizme softverske i druge zatite.

Kod ove vrste kriminaliteta krivina dela se izvravaju: 1. iz koristoljubivih pobuda ili 2. nanoenjem tete drugome. Motivi su obino avanturistiki da se iskau line sposobnosti, demostrira informatika sposobnost, nalaenje slabosti u mehanizmu zatite kompjuterskih sistema. Poseban izazov su: vojne, policijske, obavetajne kompjuterske mree i komunikacije. Ozbiljne tete mogu nastati ugroavanjem zatitnih podataka odreenog stepena, znaaja ili vrste tajnosti ili na drugi nain. Najtea posledica oteenja linih prava je injenje linih podataka neupotrebljivim.
KOMPJUTERSKE SABOTAE

U naem krivinom zakonodavstvu - krivino delo: kompjuterske sabotae Sastoji se u:

unosu, izmenama, brisanju ili potiskivanju raunarskih podataka ili raunarskih programa ili upad u raunarski sistem ( s namerom da se onemogui funkcionisanje raunara ili telekomunikacionog sistema.

To znai unitenje ili oteenje kompjutera ili brisanje, menjanje, odnosno spreavanje korienja informacija sadranih u njihovoj memoriji.

Preteno se to ini oteenjem operativnog sistema i unformacionom mehanizmu i programa korisnikih usluga i to onih koji imaju funkciju uvanja podataka za dravne organe, ustanove, preduzea i druge organizacije.

KOMPJUTERSKE ZLOUPOTREBE, PIRATERIJA I PREVARE

KOMPJUTERSKE ZLOUPOTREBE

81.

ine jedan od najeih oblika kompjuterskog kriminaliteta, a po posledicama i jedan od najteih. U naem krivinom zakonodavstvu: krivino delo: neovlaeno korienje raunara i raunarske mree predstavlja: - unos, izmenu, brisanje ili potiskivanje raunarskih podataka ili programa, kao i - ostale vrste meanja u obradu podataka koje utuu na njen rezultat ime se izaziva ekonomski ili imovinski gubitak drugog lica s namerom da se stekne nezakonita ekonomska dobit za sebe ili tree lice. Na taj nain se zloupotrebom, informacioni sistemi mogu koristiti kroz formu: ostvarivanja protipravne koristi:
1. protivpravno korienje usluga (koje se sastoji u neovlaenoj upotrebi kompjutera ili ovlaenoj upotrebi za ostvarenje koristi nekog neovlaenog lica).

Druga forma ostvarivanja protivpravne imovinske koristi vri se preko:

2. neovlaenog pribavljanja informacija (to se ini kraom podataka sadranih u kompjuterskim sistemima), kao i

3. zloupotreba u formi krae identiteta njime se ugroava lina privatnost, a mogu da se poine i teke materijalne tete drugom.

KOMPJUTERSKA PIRATERIJA

81.

Pod ovim pojmom, prema preporukama Saveta Evrope podrazumeva se neovlaeno kopiranje zatienog raunarskog programa i topografije i raunarski falsifikat. U naem krivinom zakonodavstvu je inkriminisana u poglavlju dela protiv intelektualne svojine, i to kao:
krivino delo - neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava i krivino delo neovlaeno uklanjanje ili menjanje elektronske informacije o autorski srodnim pravima.

Ova pojava je veoma rairena pod nazivom poslovna piraterija i to u oblasti: protivzakonitog kopiranja intelektualnih dobara, programa, softvera, kompakt diskova i video materijala, tzvcyber kriminal.
KOMPJUTERSKE PREVARE 81.

Od svih oblika kompjuterskog kriminaliteta kompjuterske prevare ine najzastupljeniju vrstu delikata. U naem krivinom zakonodavstvu postoje pod nazivom raunarska prevara. Po motivima su istovetni deliktima kompjuterskih zloupotreba tj. nameri pribavljanja za sebe ili za drugog protivpravne imovinske koristi , s tim to se razlikuju po nainu izvrenja. Ovde se delikt vri na prevarni nain, t.j. unoenjem preko kompjutera netanih podataka ili se proputa unoenje tanih podataka, ili se na bilo koji drugi nain raunar koristi za ostvarenje prevare u krivino-pravnom smislu. Po modelu kompjuterske prevare su inovirane varijante klasinih finansijskih prevara, a po nainu raznovrsne: od grubih do krajnje suptilnih i profesionalno razraenih oblika. Kod kompjuterskih prevara, kao i kod zloupotreba koriste se povoljne okolnosti koje prua cyber-prostor - rairenost raznih vidova elektronske trgovine, - anonimnost izvrilaca krivinih dela, - prostorna distanca izmeu izvrioca i oteenog,
8

- trenutna priroda transakcije.

Prevare preko interneta su pogodnije, jer ne uslovljavaju fiziki pristup izvrioca.
KOMPJUTERSKI TERORIZAM, VANDALIZAM I KRIMINAL VEZAN ZA KOMPJUTERSKE MREE

82.

KOMPJUTERSKI TERORIZAM

Izmeu ovog dela, kompjuterske sabotae i vandalizma, postoje slinosti: u nainu izvrenja i posledicama Ono to ga bitno razlikuje jeste motiv odnosno namera izvrioca izazivanje straha i uznemiravanje javnosti. U naem krivinom zakonodavstvu ovo delo nije posebno inkriminisano ve se nalazi u okviru osnovnih odredbi o meunarodnom terorizmu. To je pre svega budua aktuelna pojava, mada imamo primera korienja kompjuterske tehnike u tom smislu i u dananje vreme (pr. Navoenje aviona u teroristikom aktu Al. Kaide u napadu na objekte u SAD.) Analize upuuju na to da e teroristi sve vie u budunosti koristiti visoku informatiku tehnologiju kompjutera za svoje ciljeve. Postoji realna opasnost njihovog korienja za razve vidove, kao to su: pijunae, sabotae, raunarski resursi, bezbednosni sistemi, objekti kojima se elektronski upravlja. Posebna opasnost je usavravanje oruane tehnike zasnovane na korienju visoke kompjuterske tehnologije.
KOMPJUTERSKI VANDALIZAM 82.

Kompjuterski vandalizam je posebna vrsta kriminaliteta gde je motiv razliit od ostalih kompjuterskih delikata. Motiv se svodi na namerno oteenje raunarskih podataka ili raunarskih programa. U naem krivinom zakonodavstvu ovi delikti inkriminisani su kao: krivino delo oteenje raunarskih podataka i programa i krivino delo pravljenje i unoenje raunarskih virusa.

Unoenje virusa predstavlja poseban tip raunarskih programa, koji mogu sami sebe reprodukovati, koji se ire tajno s ciljem da inficiraju druge programe, kao bi oni izvravali ciljeve koje je unapred postavio njihov tvorac, a da inficirani programi ne izgledaju tako. Stvaranje i distribucija virusa ima za posledicu najtee promene u raunarskom sistemu korisnika: - izmenu raunarskih podataka; - smanjenje memorijskog prostora; - usporavanje izvravanja programa.
KRIMINAL VEZAN ZA KOMPJUTERSKE MREE 82.

On je vezan za oblik protivpravnog ponaanja kod koga se kompjuterske mree javljaju u trostrukoj ulozi: - kao sredstvo izvrenja krivinih dela, - kao cilj objekt izvrenja i - kao socijalni i tehniki ambijent izvrenja krivinog dela. U naem krivinom zakonodavstvu odreen je inkriminacijom: - neovlaen pristup zatienom raunaru, raunarskoj mrei i elektronskoj obradi podataka. Kompjuterske mree kao sredstvo, izvrioci sve ee koriste kao orua za realizaciju svojih namera pojava je evidentna kod (deje pornografije, zloupotrebe intelektualne svojine ili ON LINE prodaje nedozvoljene robe), Kompjuterske mree kao cilj napada napadaju se servisi, funkcije i sadraji koji se nalaze na mrei i ometaju funkcije njegovog rada, Kompjuterske mree kao ambijentalno okruenje ono najee slui za prikrivanje kriminalnih radnji, korienje mree kao naina zastraivanja i slino.

10

FAKTORI KOMPJUTERSKOG KRIMINALITETA (pravni, subjektivni, tehniki) Ovde su faktori u optim iniocima: maloletnike delikvenciji i subjektivnih faktora. Faktori se mogu svrstati u: 1. tehnike laka pristupanost i softverska nezatienost kompjuterske
tehnologije;

83.

2. tehniko-tehnoloke faktore razuenost i nesigurnost mrea koje omoguavaju lak pristup sistema zbog nedovoljne strunosti njihovih korisnika;

3. neadekvatnu pravnu regulativu i 4. neefikaske prevencije tekoe u otkrivanju i dokazivanju zbog neupuenosti
oteenih u izvreni delikt inestrunost osoblja zaduenog za otkrivanje ove vrste delikata.

TEHNIKI I TEHNIKO-TEHNOLOKI FAKTORI Razvoj i usavravanje kompjuterske tehnologije i intezivni razvoj mree, ne prati adekvatan sistem tehnike zatite i sistemske kontrole. Uzroci nezatienosti sistema tehnike prirode su mnogobrojni, a meu njima se posebno istiu: - sofisticirana tehnika, - prenos podataka posredstvom kompaktnih kapaciteta, - ranjivost kompjuterskih sistema i nesavrenost zatitnih programa, - nedovoljna kontrola transmisionih centara i daljinskih terminala, - dostupnost podataka irokom krugu slubenog i posebno tehnikog osoblja informacionih sistema. Isto utiu i na ubrzan tehnoloki razvoj raunarskih mrea raznovrsnog tipa informacionih fondova pre svega interneta. NEEFIKASNA PREVENCIJA Neefikasna prevencija ini jedan od podsticajnih faktora kriminalno sklonih linosti da ine delikte u ovoj oblasti. Ona potie iz dva izvora:
11

- slabosti u sferi korisnikog dela i - slabosti operativno-istranog sistema. Pored nestrunosti od strane korisnika, da uoe kriminalne radnje kompjuterskog tipa, uzrok nedovoljne i neadekvatne drutvene reakcije jeste tolerancija od strane oteenih. Veoma mali broj oteenih ovakva dela prijavljuje organima gonjenja. Razlozi su esto - strah od negativnog publiciteta i gubitka poverenja kod poslovnih partnera. Problemi u oblasti otkrivanja, istrage i procesuiranja ovih delikata poinju prvo zbog shvatanja da su kompjuterski delikti savreni zloini (izuzetno se teko otkrivaju, a lako unitavaju, a s velikom mukom pribavljaju dokazi). Otkrivanje, rasvetljavanje i dokazivanje kompjuterskih krivinih dela zahteva poseban pristup, to upuuje na nunost dve vrste specijalistikih znanja: 1. problemskog iz oblasti koja je ugroena kompjuterskim krivinim delima i 2. na poznavanju mogunosti kompjutera i naina njihovog korienja. Pojavom interneta pojavili su se i novi izvrioci krivinih dela hakeri koji imaju kompjutersko znanje veliko primenjivo koje je znatno iznad onog koje primenjuju organi otkrivanja i gonjenja. Do sada su pravne institucije i vlast otkrile samo 5% kompjuterskog kriminaliteta. Tri su osnovna razloga tome: 1. prvi nedovoljna motivisanost policijskih organa, 2. zatim neodgovarajua strunost i osposobljenost i 3. na kraju neadekvatna tehnika opremljenost za rad u ovoj oblasti. FAKTORI PRAVNE (NE) REGULACIJE Pravna i zakonska regulativa ini jedan od znaajnih kriminogenih faktora uslovljenosti. U ovoj oblasti nisu jasno postavljena zakonska pravila ureenosti odnosa ijim povredama normi, bi ona nedvosmisleno predstavljala neki oblik prestupa u vidu prekraja ili krivinih dela.

12

Zbog toga postoji i nedovoljna izgraenost krivino-pravnog sistema i sankcionisanja ove vrste delikata. Pravni i sudski oblici zatite bitno zaostaju za narastajuim kompjuterskim kriminalom. Jo uvek nedostaju uslovi obezbeenja sigurnosti podataka i bezbednosni zahtevi zasnovani na meunarodno prihvaenim tehnikim standardima. Propisi kojima se obezbeuje unoenje i obrada poverljivih, osetljivih informacija dravne, slubene i poslovne prirode. SUBJEKTIVNI FAKTORI Na faktore kompjuterskog kriminaliteta utiu:
-

prvo neki opti socijalni inioci koji su se javili usled povoljnih

kriminalnih okolnosti, kao i subjektivni inioci kriminalne sklonosti samih izvrilaca krivinih dela i

drugo to se svi pomenuti faktori kriminalne uslovljenosti kao

kod retko koje druge vrste kriminaliteta ne mogu posmatrati izdvojeno ve kao svojevrsna celina uticaja, ako ne svih , a ono veine pomenutih.

Subjektivni faktori - se tiu motivacije izvrilaca ove vrste krivinih dela koje ne ine samo: - finansijski i ekonomski razlozi nego i - tehniki sindrom, - avanturistiki sindrom i - sindrom potreba za dokazivanjem i slino. Kompjuter je skoro savreno sredstvo za razne vidove finansijskih zloupotreba.

13

TIPOLOGIJA KOMPJUTERSKIH DELIKVENATA U javnosti se takav delikvent tretira kao: - inteligentan, sposoban ovek - kompjuterski znalac, - vet i avanturista - kao osoba koja ini nelegalne radnje.

84.

To je osoba istovetnih, moralnih karakternih i drugih osobina primerena vrsti klasinih delikata i motiva iz kojih ih ini. To su lica koja moraju da poseduju posebna struna i praktina znanja i vetine u domenu visoke informatike, raunarske i kompjuterske tehnologije i kojima su takva tehnoloka sredstva dostupna, dok su na linom planu esto neostvareni. Obino se dele na: - hakere i profesionalce Hakeri su osobe visoko motivisane za testiranje sopstvenih mogunosti i mogunosti kompjutera radi upada u tue kompjuterske sisteme. Najee je re o nedelikventnim, nenasilnim, socijalno prilagodljivim pojedincima. U pitanju su mlae osobe izmeu 17 i 25 godina osobe prosene i iznadprosene inteligencije. Obino se dele na:
avanturiste, radoznalce, kreativne enigmatiare, destruktivne osobe agresivne prirode i klasine kriminalce koji hakiranje koriste kao metod pribavljanja nezakonite koristi.

DRAKULI motive hakera svodi na sledee potrebe:

da pronau dovoljno slab sistem i da se poigravaju sa njim, da dobiju pristup sistemu, da pronau neki novi softver ili igricu kako bi ih upotrebili u line svrhe i da ostave poneku aljivu poruku.

Profesionalni kompjuterski delikventi - su osobe kojima je to jedino

zanimanje, a deluju kao individualci u okviru kriminalne grupe ili kriminalnih organizacija. Motivi su im politiki: - vrenje sabotae, pijunae, terorizma,
14

koristoljubivi: - poslovna i industrijska pijunaa, piraterija, krae i prevare i vandalski - orijentisani motivi i postupci.

15