POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR

ZA PREDKOLSKE USTANOVE GRADA BEOGRADA

("Sl. list grada Beograda", br. 13/2005, 18/2007 i 21/2008 - sporazum)

1. OSNOVNE ODREDBE
1.1. Predmet kolektivnog ugovora lan 1
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor) u skladu sa zakonom ureuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih (u daljem tekstu: zaposleni) u predkolskim ustanovama Beograda (u daljem tekstu: poslodavac), meusobni odnosi uesnika ovog kolektivnog ugovora, postupak za njegovo zakljuivanje i druga pitanja od znaaja za osnivaa, poslodavca i zaposlene. Ovaj ugovor primenjuje se na sve zaposlene u predkolskim ustanovama na teritoriji grada Beograda, osim na direktore, ija se prava, obaveze i odgovornosti reguliu zakonom i posebnim aktima.

lan 2
Osnivaem se, u smislu ovog ugovora, smatra grad Beograd. Zaposlenim, u smislu ovog ugovora smatra se lice koje je, u skladu sa zakonom, zasnovalo radni odnos s poslodavcem. Poslodavcem u smislu ovog ugovora, smatraju se predkolske ustanove koje su osnovane za vrenje delatnosti predkolskog vaspitanja i obrazovanja, koje su kao takve odreene zakonom, na teritoriji grada Beograda.

lan 3
Delatnost predkolskog vaspitanja i obrazovanja odreena je Zakonom o javnim slubama, Zakonom o radu, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i posebnim zakonom.

lan 4
Obaveza osnivaa je da predkolskim ustanovama: obezbedi materijalno-finansijske, tehnike i druge potrebne uslove za nesmetano obavljanje osnovne delatnosti; prati, unapreuje i ujednaava uslove rada i preduzima mere za opte unapreivanje delatnosti predkolskog vaspitanja i obrazovanja dece. Obaveza poslodavca je da prati i preduzima sve neophodne mere u skladu sa zakonom, za obavljanje delatnosti.

lan 5

Ovim ugovorom ureuju se: - zasnivanje radnog odnosa; - radno vreme; - plate, naknade i druga primanja; - odmori i odsustva; - zatita zaposlenih (tehnoloki viak); - ostvarivanje i zatita prava zaposlenih; - struno usavravanje radnika; - naknada tete; - zabrana konkurencije; - uslovi za rad sindikata; - zakljuivanje i primena ovog ugovora i - druga pitanja od znaaja za uesnike ovog ugovora.

1.2. Odnos zakona, opteg akta, ugovora i kolektivnog ugovora kod poslodavca lan 6
Ovaj ugovor predstavlja osnov za regulisanje meusobnih prava, obaveza i odgovornosti izmeu osnivaa, poslodavca i zaposlenih (u daljem tekstu: uesnici ugovora) na teritoriji grada Beograda, neposredno se primenjuje i njegove odredbe imaju snagu obaveznosti za uesnike ugovora i sve zaposlene u predkolskim ustanovama na teritoriji grada Beograda. Sve nastale promene koje menjaju ugovorena prava, obaveze, odgovornosti i uslove rada, reguliu se izmenama i dopunama ovog ugovora, po postupku za njegovo donoenje.

lan 7
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca u skladu sa zakonom i ovim ugovorom reguliu se specifinosti svake predkolske ustanove na teritoriji grada Beograda. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca mogu se utvrditi vea prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrenih zakonom i ovim ugovorom, osim ako zakonom nije drugaije odreeno.

1.3. Osnovna prava zaposlenih lan 8

Zaposleni ima pravo na odgovarajuu platu, bezbednost i zatitu zdravlja na radu, zdravstvenu zatitu, zatitu linog integriteta i druga prava u sluaju bolesti ili gubitka radne sposobnosti, materijalno obezbeenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zatite, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i drugim optim aktima poslodavca.

lan 9
Zaposleni, neposredno ili preko svojih predstavnika, imaju pravo na informisanje, izraavanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada, kao i na uee u pregovorima i zakljuivanju kolektivnog ugovora.

lan 10
Poslodavac je duan da zaposlenom za obavljeni rad isplati platu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom. Poslodavac je duan da zaposlenom obezbedi uslove rada radi zatite ivota i zdravlja, u skladu sa zakonom i drugim propisima koji ovu oblast reguliu. Poslodavac je duan da zaposlenog pre stupanja na rad upozna sa uslovima rada, pravima i obavezama, koji proizilaze iz propisa o radu i bezbednosti i zatite zdravlja na radu.

2. ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

2.1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa lan 11
Radni odnos u predkolskoj ustanovi moe se zasnovati sa licem koje ispunjava opte i posebne uslove koji su propisani Zakonom o radu, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, posebnim zakonom i Pravilnikom o sistematizaciji poslova predkolske ustanove. Pravilnik o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji poslova obavezno sadri: - vrste poslova; - stepen i vrstu strune spreme potrebne za obavljanje poslova; - normative i standarde rada i - druge potrebne uslove za rad na odreenim poslovima.

lan 12
Odluku o zasnivanju radnog odnosa sa novim zaposlenim donosi direktor. Prijem u radni odnos u predkolskoj ustanovi vri se na osnovu konane odluke direktora o izboru kandidata po raspisanom konkursu ili sporazumom o preuzimanju, uz saglasnost zaposlenog, u skladu sa zakonom.

2.2. Stupanje na rad lan 13

Zaposleni stupa na rad danom utvrenim ugovorom o radu. Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrenim u ugovoru o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je spreen da stupi na rad iz opravdanih razloga, ili ako se poslodavac i zaposleni drugaije ne dogovore. Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.

lan 14
O pojedinanim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih iz radnog odnosa u predkolskoj ustanovi odluuje direktor ili lice koje on ovlasti, u skladu sa zakonom. Svako reenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloenjem, dostavlja se zaposlenom u pisanom obliku, u skladu sa zakonom. Po albi, odnosno prigovoru na reenje direktora, odluuje upravni odbor predkolske ustanove.

3. RADNO VREME
3.1. Puno i nepuno radno vreme, noni rad lan 15
Puno radno vreme zaposlenih u predkolskim ustanovama Beograda iznosi 40 asova nedeljno. Radni dan traje osam asova, a radna nedelja traje pet radnih dana. Zaposleni moe radni odnos zasnovati i sa nepunim radnim vremenom, u skladu sa zakonom.

lan 16
Radno vreme izmeu 22 asa i est asova narednog dana smatra se radom nou i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrivanja prava i zatite zaposlenih. Zaposleni moe da radi nou due od jedne radne nedelje, uz pismenu saglasnost zaposlenog.

3.2. Prekovremeni rad lan 17

Na zahtev direktora, zaposleni je obavezan da radi due od punog radnog vremena u sluaju vie sile, iznenadnog poveanja obima posla i u drugim sluajevima kada je neophodno da se u odreenom roku zavri posao koji nije planiran.

Zaposleni ne moe da radi prekovremeno due od osam sati nedeljno, niti due od etiri sata dnevno po zaposlenom.

3.3. Raspored radnog vremena lan 18

Raspored radnog vremena utvruje direktor poslodavca u okviru godinjeg radnog vremena.

lan 19
Direktor moe da izvri preraspodelu radnog vremena posebnim reenjem, u skladu i pod uslovima utvrenim zakonom, u sluaju: - kada to zahteva priroda delatnosti, radi obezbeivanja potrebnog obima i kvaliteta usluga, - u cilju bolje organizacije rada, - zbog racionalnog korienja radnog vremena i - u cilju izvravanja odreenih poslova u utvrenim rokovima. U sluaju preraspodele radnog vremena, radno vreme u toku nedelje ne moe biti due od 60 asova. Preraspodela radnog vremena vri se tako da ukupno radno vreme zaposlenih u toku kalendarske godine u proseku ne bude due od punog radnog vremena.

4. ODMORI I ODSUSTVA
4.1. Odmor u toku dnevnog rada lan 20
Zaposleni u predkolskoj ustanovi koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta. Zaposleni koji radi due od etiri, a krae od est asova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 15 minuta. Odmor u toku rada ne moe se koristiti na poetku i na kraju radnog vremena. Vreme iz st. 1. i 2. ovog lana uraunava se u radno vreme.

lan 21
Odluku o rasporedu korienja odmora u toku rada donosi direktor.

4.2. Dnevni i nedeljni odmor lan 22

Zaposleni kod poslodavca ima pravo na odmor izme u dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 asova neprekidno, a jednom nedeljno u trajanju od najmanje 24 asa neprekidno.

4.3. Godinji odmor lan 23

Za svaku kalendarsku godinu, zaposleni imaju pravo na godinji odmor, u skladu sa Zakonom, kolektivnim ugovorom i optim aktom poslodavca, najmanje 20, a najvie 30 radnih dana, po svim osnovama.

lan 24
Poslodavac je duan da zaposlenom utvrdi duinu godinjeg odmora za svaku kalendarsku godinu od najmanje 20 radnih dana. Duina godinjeg odmora zaposlenog u trajanju od 20 radnih dana uveava se po osnovu: 1. staa osiguranja 2. sloenosti poslova - doprinos u radu do 5 radnih dana, i to: - za I i II grupu poslova - za III i IV grupu poslova - za grupe poslova od V - VII - za grupe poslova od VIII - X 3. po osnovu uslova rada 4. zaposlenom invalidu, samohranom roditelju sa detetom do 7 godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili vie dece do 14 godina ivota, zaposlenom koji u svom domainstvu izdrava dete koje ima smetnje u psihofizikom razvoju do 7 radnih dana 2 radna dana 3 radna dana 4 radna dana 5 radnih dana do 5 radnih dana

do 3 radna dana

U sluaju da se istovremeno steknu dva ili vie osnova iz take 4, onda se godinji odmor uveava za 5 radnih dana.

lan 25
Zaposlenom sa navrenih 30 godina penzijskog staa utvruje se duina godinjeg odmora u trajanju od 30 radnih dana.

lan 26
Zaposlenom se moe odobriti korienje godinjeg odmora u dva dela, u koliko proces rada to dozvoljava, s tim da prvi deo koristi bez prekida u trajanju od 15 radnih dana u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.

lan 27
Raspored korienja godinjeg odmora utvruje direktor prema planu korienja godinjeg odmora za svaku godinu, na nain kojim se ne remeti proces rada.

Reenje o korienju godinjeg odmora donosi direktor u pisanoj formi i isto uruuje zaposlenom, u skladu sa zakonom.

4.4. Plaeno odsustvo lan 28

Zaposleni kod poslodavca ima pravo u toku kalendarske godine na plaeno odsustvo u trajanju do sedam radnih dana u sluaju: - sklapanja braka - poroaja supruge - tee bolesti ili smrti lana ue porodice - korienja organizovanog rekreativnog odmora kao prevencije i zatite zdravlja - uea na radno proizvodnim i sportskim takmienjima grane delatnosti - polaganja strunog ispita - selidbe domainstva - radi zatite i otklanjanja tetnih posledica u domainstvu - odlaska na odsluenje ili dosluenje vojnog roka - radi davanja krvne plazme - radi dobrovoljnog davanja krvi - radi davanja kotane sri, tkiva Ili organa - smrti roditelja branog druga - za line potrebe 5 radnih dana 5 radnih dana 7 radnih dana 7 radnih dana do 5 radnih dana do 5 radnih dana do 2 radna dana do 3 radna dana 1 radni dan 1 radni dan 3 radna dana 5 radnih dana 2 radna dana 2 radna dana

Zaposleni ima pravo na plaeno odsustvo i u dane dravnih i verskih praznika, u skladu sa zakonom. Odsustvo u sluaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja i narednog dana. Odsustvo u sluaju poroaja supruge zaposlenog, smrti lana ue porodice, rekreativnog odmora i dobrovoljnog davanja krvi, ne uraunava se u ukupan broj radnih dana plaenog odsustva u toku kalendarske godine. Vreme provedeno na plaenom odsustvu, smatra se kao vreme provedeno na radu i ostvaruju se sva prava i obaveze iz radnog odnosa. lanovima ue porodice smatraju se brani drug, deca, braa i sestre, roditelji, usvojenici i lica koja ive u zajednikom porodinom domainstvu. Direktor reenjem odobrava korienje i duinu plaenog odsustva.

4.5. Neplaeno odsustvo lan 29

Poslodavac moe zaposlenom da odobri neplaeno odsustvo do sedam radnih dana u toku kalendarske godine u sledeim sluajevima: 1. negovanja bolesnog lana ue porodice - do 7 radnih dana; 2. smrti srodnika koji nisu navedeni u lanu 28. stav 6. ovog ugovora - do 5 radnih dana; 3. izvravanja poslova u mestu stanovanja koga mora lino obaviti - 2 radna dana; 4. poseta branom drugu na radu u inostranstvu - do 7 radnih dana; 5. nega lana ire porodice - do 3 radna dana.

lan 30
Poslodavac moe na zahtev zaposlenog, da zaposlenom odobri neplaeno odsustvo do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u sledeim sluajevima: 1. obrazovanja, osposobljavanja ili specijalizacije; 2. obavljanja drugih privatnih poslova; 3. leenje o sopstvenom troku. Zaposlenom se moe izuzetno odobriti neplaeno odsustvo sa rada i do jedne godine, u ostalim opravdanim sluajevima, kada se o tome sa poslodavcem postigne sporazum. Poslodavac e odbiti zahtev zaposlenog za neplaeno odsustvo, ukoliko takvo odsustvo remeti proces rada. Za vreme odsustvovanja sa rada, zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako zakonom nije drugaije odreeno.

4.6. Mirovanje radnog odnosa lan 31

Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiu na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje zakonom, optim aktom ili ovim ugovorom drukije odreeno, ako odsustvuje sa rada zbog: 1. odlaska na odsluenje odnosno dosluenje vojnog roka; 2. upuivanja na rad u inostranstvo od poslodavca ili u okviru me unarodno-tehnike ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska konzularna i druga predstavnitva; 3. izbora, odnosno imenovanja na funkciju u dravnom organu, politikoj i sindikalnoj organizaciji ili drugu javnu funkciju ije vrenje zahteva da privremeno prestane sa radom kod poslodavca; 4. izdravanja kazne zatvora, odnosno izvrne mere bezbednosti, vaspitne ili zatitne mere u trajanju od est meseci;

Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog lana ima pravo da se u roku od 15 dana po isteku mirovanja radnog odnosa, vrati na rad kod poslodavca. Prava iz st. 1. i 2. ovog lana ima i brani drug zaposlenog koji je upuen na rad u inostranstvo u okviru meunarodno-tehnike ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavnitva.

5. ZATITA ZAPOSLENIH
lan 32
Opta zatita zaposlenih i zatita ena i omladine, zatita materinstva, porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe, zabrana otkaza, zatita invalida, obavetenje o privremenoj spreenosti za rad, vri se u svemu u skladu sa odredbama Zakona o radu.

lan 33
Poslodavac i zaposleni duni su da se u procesu rada pridravaju odredaba Zakona o radu, Zakona o zatiti na radu i ovog ugovora, u organizovanju i sprovoenju zatite na radu.

lan 34
Poslodavac se obavezuje da zaposlenima obezbedi lina zatitna sredstva i opremu, sredstva za higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, odravanje orua za rad u ispravnom stanju i da preduzima potrebne mere zatite od tetnih uticaja za ivot i zdravlje zaposlenih, polazei od specifinosti svake ustanove. Poslodavac je duan da optim aktom utvrdi radna mesta na kojima postoji opasnost od povreivanja, profesionalnih i drugih oboljenja, uz saglasnost sindikata. Na takvim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji pored optih ispunjavaju i posebne uslove iz oblasti zatite na radu i drugih propisa vezanih za obavljanje delatnosti ustanove. Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za sluaj smrti ili invaliditeta a visinu premije osiguranja utvruje upravni odbor poslodavca.

lan 35
Zaposleni su duni da se osposobe za primenu mera zatite na radu i za pruanje pomoi ostalim zaposlenima, ukoliko im zapreti opasnost po ivot i zdravlje, da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno - zdravstvenim pregledima, da svoje znanje i praktinu sposobnost u pogledu zatite radne i ivotne sredine stalno usavravaju, da obavljanjem svojih poslova spreavaju zagaenje radne i ivotne sredine, da pravilno rukuju oruima za rad i da se pridravaju propisa o zatiti na radu.

lan 36
Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu line zatite, nepravilno rukuje njima i ne odrava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavestiti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti ivot drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.

lan 37
U cilju prevencije radne invalidnosti poslodavac je obavezan da izdvaja sredstva u visini od 0,20% iz mase sredstava isplaenih na ime plata za svaki mesec, za korienje organizovanog rekreativnog odmora, a zaposleni su duni da isti koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi sindikat.

6. UE E U UPRAVLJANJU
lan 38
Organ upravljanja u predkolskoj ustanovi, u skladu sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je upravni odbor.

lan 39
Upravni odbor predkolske ustanove broji devet lanova, uklju ujui i predsednika. Upravni odbor ine: - tri predstavnika jedinice lokalne samouprave, - tri predstavnika zaposlenih i - tri predstavnika roditelja. Predlaganje lanova upravnog odbora vre ovlaeni predlagai u skladu sa zakonom, tajnim izjanjavanjem. Skuptina grada Beograda odluuje o predlogu ovlaenih predlagaa.

lan 40
Upravni odbor donosi pravilnik o reavanju stambenih potreba zaposlenih i pravilnik o zatiti na radu, uz prethodno pribavljeno miljenje reprezentativnog sindikata.

lan 41
Upravni odbor odluuje po prigovoru zaposlenog na reenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih.

lan 42
Odluku o statusnoj promeni predkolske ustanove donosi upravni odbor, uz saglasnost osnivaa. Reprezentativni sindikat uestvuje u postupku statusnih promena predkolske ustanove, a posebno svojinske promene i ima pravo davanja miljenja i predloga.

lan 43

Poslodavac je duan da ovlaenom sindikalnom povereniku ili predstavniku organa sindikata van ustanove omogui da po podnetom zahtevu zaposlenog za zatitu prava, omogui uvid u primenu odredbi ovog ugovora i ostvarivanja prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije reen u postupku pred organom ustanove.

7. PLATE, NAKNADE I OSTALA PRIMANJA

7.1. Plata lan 44
Polazei od zakonskog prava zaposlenih u predkolskim ustanovama na odgovaraju u platu, ovim ugovorom ureuje se u skladu sa zakonom, nain utvrivanja plata, dodataka, nadoknada i ostalih primanja zaposlenih.

7.1.2. Elementi za utvrivanje plata i nain utvrivanja plata 7.1.3. Plata lan 45
Plata za obavljeni rad i vreme provedeno na radu zaposlenih u predkolskoj ustanovi utvruje se na osnovu: 1. osnovne cene rada; 2. koeficijenta posla; 3. uveanja plate i 4. obaveza koje zaposleni plaa po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom.

lan 46
Koeficijent plate izraava sloenost poslova, odgovornost, uslove rada i stru nu spremu.

lan 47
Cena rada posla na koje je zaposleni rasporeen utvruje se na osnovu cene rada koja je u primeni. Cena rada posla utvruje se mnoenjem osnovne cene rada i koeficijenta radnog mesta na koje je zaposleni rasporeen, i to: Grupa Zahtev strunosti Radna mesta Koeficijenti delatnosti 1 2 3 4 I Nekvalifikovani radnik fiziki radnik 3,46 II zahteva se struna osposobljenost u trajanju od 6 meseci spremaica 4,11 pomoni radnik u 4,11

kuhinji transport hrane pranje i peglanje servirka kurir veerka III zahteva se struna osposobljenost u trajanju od 6 meseci do 2 godine (2. stepen) servir kurir domar veerka pomoni kuvar pekar daktilograf zahteva se struna osposobljenost koja se stie srednjim obrazovanjem u trajanju od 2-3 godine (3. stepen) loa kroja ekonom nabavlja voza majstor pekar kuvar zahteva se osposobljenost koja se stie srednjim obrazovanjem u trajanju 4 ili vie godine (4. stepen) knjigovoa blagajnik nabavka ekonomat kuvar voza administrativni radnik medicinska sestra medicinska sestra na preventivnoj zatiti vaspita zahteva se struna osposobljenost koja se stie specijalizacijom na osnovu strunosti i srednjeg obrazovanja (5. stepen) majstor voza autobusa kuvar pekar

4,11 4,11 4,11 4,11 4,11

4,26 4,26 4,26 4,41 4,41

IV

4,87 4,87 5,19 5,19 5,19 5,19 5,19

6,37 6,37 6,37 6,37 6,37 6,37 6,96

6,96 6,96

VI

6,40 6,40 6,40 6,40

VII

zahteva se struna osposobljenost koja se stie

kontista

7,15

viim obrazovanjem (6. stepen)

VIII

zahteva se struna osposobljenost koja se stie fakultetskim obrazovanjem (7. stepen)

bilansista glavni knjigovoa adm. teh. radnik vaspita saradnik za preventivnu zdravstvenu zatitu defektolog medicinska sestra dijetetiar ekonomista pravnik struni saradnik defektolog

7,15 7,15 7,15

7,80 7,80 7,80 7,80 9,06 9,06 9,24 9,24

Za organizatore procesa rada i rukovodee radnike u predkolskoj ustanovi, utvreni koeficijenti prema strunoj spremi, uveavaju se za: 1. pomonik direktora 2. sekretar 3. ef raunovodstva 15% 15% 15%

4. rukovodilac radne jedinice (de ji vrti, deje jasle) - utvreni koeficijenti uveavaju se za 1% za svaku vaspitnu grupu, a najvie do 15%. 5. rukovodilac kuhinje, odnosno glavni kuvar, rukovodilac tehnike slube - utvreni koeficijenti uveavaju se zavisno od broja obroka, odnosno broja radnika, najvie do 10%.

lan 48
Plata pripravnika utvruje se u visini od 80% od plate radnog mesta za koje se pripravnik osposobljava.

7.1.4. Kvalitet i rezultati rada, radni uinak lan 49

Ocenu kvaliteta i rezultata rada u skladu sa utvrenim normativima i standardima rada utvruje direktor predkolske ustanove na predlog rukovodioca. Ocena kvaliteta i rezultata rada mora biti obrazloena. Ocena kvaliteta i rezultata rada iskazuje se u iznosu od 5% do 15% od cene rada na efektivne asove rada u ukupnom iznosu po svim osnovama utvrenih ovim ugovorom.

lan 50

Radni uinak odreuje se na osnovu vrste i obima obavljenog rada i vremena provedenog na radu. Ukoliko je zaposleni u celini izvrio planirane poslove iz planova i programa rada u skladu sa normativima i standardima rada na osnovu ocene kvaliteta i rezultata rada, pripada mu mesena plata u visini utvrene cene posla koji zaposleni obavlja. Ukoliko je zaposleni u celini izvrio planirane poslove iz planova i programa rada u skladu sa normativima i standardima rada na osnovu ocene kvaliteta i rezultata kao i druge poslove, pripada mu mesena plata u visini utvrene cene posla koji zaposleni obavlja, uveana za ostvarene rezultate rada, i to: 1. za obavljanje svih potrebnih dodatnih ili vanrednih poslova 2. za obavljanje poslova za koje je predvien vei stepen stru ne spreme od one koju zaposleni ima do 15% do 10% do 15% do 15% do 10% do 10%

3. za uvoenje inovacija u radu kojima se unapreuje delatnost ustanove 4. za obavljeni naroito kreativni posao (izrada prirunika, novog didaktikog sredstva, drugih sredstava i sl)

5. za usvojene inicijative i predloge za racionalno poslovanje ustanove 6. za iskazivanje izuzetne snalaljivosti i portvovanosti u vanrednim situacijama

7.1.5. Dodatak na platu lan 51

Zaposleni u predkolskoj ustanovi ima pravo na dodatak na platu, i to za: 1. minuli rad - u visini od 0,5% od plate zaposlenog za svaku navrenu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, uveanu za sta osiguranja koji se rauna sa uveanim trajanjem; 2. deurstvo i druge sluajeve rada due od punog radnog vremena, odreene propisima (prekovremeni rad) - 26%; 3. rad na dan dravnog i verskog praznika u visini - 110%; 4. dnevnu naknadu za poveanje trokova rada i boravka na terenu (terenski dodatak) - u visini od 3% prosene mesene zarade po zaposlenom u privredi republike prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa zaduenog za poslove statistike, ako nije obezbeen smetaj i ishrana zaposlenog i naknada trokova smetaja i ishrane; 5. rad nou (izme u 22 i 6 asova narednog dana) - 26%, ako takav rad nije vrednovan pri utvrivanju koeficijenta; 6. rad u smenama - 5%.

lan 52

Ako se istovremeno steknu uslovi za uveanje plate u smislu lana 51. ovog ugovora po vie osnova, procenat uveanja ne moe biti nii od zbira procenata uveanja po svakom od utvrenih osnova.

lan 53
Zaposleni u predkolskoj ustanovi ima pravo na minimalnu zaradu za standardni uinak i puno radno vreme provedeno na radu, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom. Obaveza je osnivaa i poslodavca da u skladu sa zakonom i ovim ugovorom donesu odluku o isplati minimalne zarade za zaposlene u predkolskim ustanovama. Odlukom o isplati minimalne zarade utvruju se: visina, rokovi, uslovi i dinamika isplate minimalne zarade. Minimalna zarada se utvr uje po radnom asu.

7.1.6. Naknada plate lan 54

Zaposleni u predkolskoj ustanovi ima pravo na naknadu plate u visini plate koju bi ostvario da radi, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godinjeg odmora, plaenog odsustva, vojne vebe i odazivanja na poziv dravnog organa, u skladu sa zakonom. Zaposleni ima pravo na nadoknadu plate u visini plate koju bi ostvario da radi i u sluaju davanja krvi, tkiva i drugih delova tela, prisustvovanja sednicama organa uprave i lokalne samouprave, organa upravljanja, organa sindikata i Saveza sindikata u svojstvu lana, strunog osposobljavanja i usavravanja radi potreba rada kod poslodavca, uea u radnim takmienjima i prezentiranja inovacija i drugih vidova stvaralatva. Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaene naknade plate iz stava 1. ovog lana u sluaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vebe ili odazivanja na poziv dravnog organa, organa na iji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drugaije odreeno.

lan 55
Zaposleni u predkolskoj ustanovi ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana, i to: 1. u visini od 65% prosene plate u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena spreenost za rad, koja ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene zakonom, ako je ona prouzrokovana boleu ili povredom van rada, ako zakonom nije drukije odreeno; 2. U visini 100% prosene plate u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena spreenost za rad, ako je ona prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom boleu, ako zakonom nije drukije odreeno.

lan 56

Zaposleni u predkolskoj ustanovi ima pravo na naknadu plate u visini od 60% prosene plate u prethodna tri meseca, s tim da ne moe biti manja od minimalne zarade utvrene zakonom za vreme prekida do kojeg je dolo bez krivice zaposlenog, najdue 45 dana u kalendarskoj godini.

lan 57
Zaposleni u predkolskoj ustanovi ima pravo na naknadu plate u visini od 70% od plate koju bi ostvario da radi za vreme prekida rada do koga je dolo naredbom dravnog organa ili nadlenog organa poslodavca, zbog neobezbeivanja bezbednosti i zatite zdravlja na radu koji je uslov daljeg obavljanja rada bez ugroavanja ivota i zdravlja zaposlenih lica i dece i u drugim sluajevima, u skladu sa zakonom.

7.1.7. Naknada trokova lan 58

Zaposleni u predkolskoj ustanovi ima pravo na naknadu trokova za dolazak i odlazak na rad i za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji, i to: 1. Trokove prevoza za dolazak i odlazak sa rada, i to samo kada zaposleni radi, u iznosu od 100% prevozne karte po jednoj ili vie linija, na podru ju grada Beograda. Zaposleni koji stanuju van podru ja grada Beograda imaju pravo i na trokove prevoza u visini 50% od cene prevozne karte koja vai van podruja grada Beograda. 2. Trokove naknade za ishranu na slubenom putu u zemlji - u visini od 5% prosene mesene zarade u privredi republike prema poslednjem podatku republikog organa zaduenog za poslove statistike, s tim to se putni trokovi priznaju u celini prema priloenom raunu, a trokovi noenja do iznosa cene u hotelu "A" i "B" kategorije. Zaposleni ima pravo na naknadu trokova za vreme provedeno na slubenom putu u inostranstvu pod uslovima, visini i na nain utvren posebnim propisima.

7.1.8. Druga primanja lan 59

Poslodavac je duan da zaposlenom u predkolskoj ustanovi obezbedi pravo i isplati: 1. otpremninu pri odlasku u penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti - u visini etiri prosene plate isplaene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplauje otpremnina; 2. pomo porodici u sluaju smrti zaposlenog i lana ue porodice, u visini trokova pogrebnih usluga do neoporezovanog iznosa. lanom ue porodice u smislu stava 1. taka 2. ovog lana smatraju se brani drug i deca zaposlenog.

lan 60
Poslodavac moe zaposlenom u predkolskoj ustanovi da obezbedi pravo i isplati:

1. solidarnu pomo zaposlenom i lanu njegove ue porodice, za sluaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti, u visini 100% iznosa trokova prema priloenoj dokumentaciji; 2. jubilarnu nagradu zaposlenom koji je navrio u predkolskom vaspitanju i obrazovanju: - 10 godina radnog staa - u visini 50% prosene plate isplaene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kome je navrio 10 godina radnog staa; - 20 godina radnog staa - u visini 75% prosene plate isplaene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kome je navrio 20 godina radnog staa; - 30 godina radnog staa - u visini 100% prosene plate isplaene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kome ja zaposleni navrio 30 godina radnog staa. Pod lanom ue porodice u smislu stava 1. taka 1. ovog lana, smatraju se brani drug i deca zaposlenog.

lan 61
Pored primanja iz lana 60. ovog ugovora, zaposlenom u predkolskoj ustanovi mogu se isplatiti druga primanja utvrena ovim ugovorom i kolektivnim ugovorom predkolske ustanove, i to: 1. trokovi odobrenog korienja sopstvenog putnikog automobila za slubeno putovanje do 30% cene jednog litra benzina; 2. sredstva za nabavku novogodinjih paketia deci zaposlenih radnika, do neoporezovanog iznosa.

lan 61a
Zaposleni u predkolskoj ustanovi ima pravo na isplatu godinje nagrade za kolsku slavu "Sveti Sava", u jednokratnom iznosu od 25% prosene plate isplaene u predkolskim ustanovama grada Beograda za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplauje nagrada, uz prethodnu saglasnost osnivaa.

7.1.9. Zatita plate i naknade plate lan 62

Poslodavac moe, samo uz pristanak zaposlenog u predkolskoj ustanovi ili na osnovu pravosnane odluke suda, potraivanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od plate. Na osnovu pravosnane odluke suda poslodavac moe zaposlenom da odbije od plate najvie do jedne treine plate, odnosno naknade plate, ako zakonom nije drugaije odreeno.

8. NAKNADA TETE
lan 63

Zaposleni je odgovoran za tetu koju na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepanjom, prouzrokuje poslodavcu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom. Ako tetu prouzrokuje vie zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran ja za deo tete koju je prouzrokovao. Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog lana ne moe utvrditi deo tete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i tetu nadoknauju u jednakim delovima. Ako je vie zaposlenih prouzrokovalo tetu krivi nim delom sa umiljajem, za tetu odgovaraju solidarno. Postojanje tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je tetu prouzrokovao i kako se nadoknauje, utvruje posebna komisija koju obrazuje direktor poslodavca, u skladu sa optim aktom i ovim ugovorom.

lan 64
Postupak za utvrivanje odgovornosti zaposlenog za tetu, pokree se reenjem direktora poslodavca. Direktor poslodavca duan je da donese reenje o pokretanju postupka za utvrivanje odgovornosti u roku od pet dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj teti poslodavca ili linom saznanju da je teta prouzrokovana poslodavcu. Prijava iz stava 2. ovog lana naroito sadri: ime i prezime zaposlenog koji je tetu prouzrokovao poslodavcu, vreme i nain izvrenja tetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao tetu poslodavcu i predlog direktoru poslodavca da pokrene postupak za utvrivanje odgovornosti zaposlenog za tetu.

lan 65
Reenje o pokretanju postupka za utvrivanje odgovornosti zaposlenog za tetu donosi se u pismenom obliku i naroito sadri: ime i prezime zaposlenog, poslove na koje je zaposleni rasporeen, vreme, mesto i nain izvrenja tetne radnje i dokaze koji ukazuju da je zaposleni izvrio tetnu radnju. Kad zaposleni primi reenje o pokretanju postupka za utvrivanje odgovornosti za tetu, poslodavac obrazuje komisiju i zakazuje raspravu o odgovornosti zaposlenog za nastalu tetu.

lan 66
Visina tete utvr uje se na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije vrednosti stvari. Ako se visina tete ne moe utvrditi u tanom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije ili bi utvrivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne trokove, visinu naknade tete utvruje komisija u paualnom iznosu, procenom tete ili vetaenjem preko strunog lica.

lan 67

Kada komisija utvrdi injenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog, direktor poslodavca donosi reenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi tetu ili se oslobaa od odgovornosti.

lan 68
Ako poslodavac nae da je zaposleni duan da nadoknadi tetu, odreuje nain kako e zaposleni tetu da nadoknadi i u kom roku. Poslodavac moe zaposlenog obavezati da tetu nadoknadi u novcu ili, ako je to mogue, popravkom ili dovoenjem oteene stvari u stanje u kome je postojalo pre nastupanja tete. O tome da li pristaje ili ne pristaje da naknadi tetu, zaposleni je duan da da pismenu izjavu. Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi tetu ili u utvrenom roku od dana davanja izjave da pristaje da tetu nadoknadi, istu ne nadoknadi, o teti odluuje nadleni sud.

lan 69
Direktor poslodavca moe u opravdanim sluajevima delimino osloboditi zaposlenog od naknade koju je prouzrokovao, osim ako je tetu prouzrokovao namerno. Predlog za oslobaanje od naknade tete moe podneti zaposleni. Pri donoenju odluke o delimi nom oslobaanju od naknade tete, direktor poslodavca e ceniti rad i ponaanje zaposlenog, kao i da li bi zaposleni naknadom tete bio doveden u teak materijalni poloaj.

lan 70
Ako zaposleni pretrpi povredu ili tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je duan da mu nadoknadi tetu, u skladu sa zakonom, optim aktom i ovim ugovorom. Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpljene povrede ili tete na radu ili u vezi sa radom poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi tete, zaposleni ima pravo na naknadu tete pred nadlenim sudom.

lan 71
Zaposleni koji je u radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepanjom, prouzrokovao tetu treem licu, a koju je naknadio poslodavac, duan je da poslodavcu naknadi iznos isplaene tete.

9. STRUNO USAVRAVANJE
lan 72
Radi uspenijeg obavljanja poslova u delatnosti predkolskog vaspitanja i obrazovanja, vaspitai, medicinske sestre - vaspitai, medicinske sestre i struni saradnici, imaju obavezu kontinuiranog strunog usavravanja. U zavisnosti od uspenosti na planu stru nog usavravanja, stiu se odgovarajua zvanja.

lan 73
Vaspitai odnosno medicinske sestre - vaspitai sa 25-35 godina radnog staa u predkolskoj ustanovi mogu da obavljaju poslove praenja i osposobljavanja pripravnika za rad, odnosno da dobiju zvanja mentora.

10. REAVANJE STAMBENIH PITANJA ZAPOSLENIH

lan 74
Poslodavac moe da uestvuje u reavanju stambenih potreba zaposlenih, i to: - ueem u finansiranju fonda za solidarnu stambenu izgradnju; - odobravanjem kredita. Sredstva za davanje kredita zaposlenima za reavanje njihovih stambenih potreba obezbe uju se iz izvora: - od prodatih stanova; - od amortizacije stanova; - od sredstava otplate kredita; - od drugih sredstava (dobiti, donacije i sl.).

11. VIAK ZAPOSLENIH

lan 75
Ukoliko doe do prestanka potrebe za radom zaposlenog, zbog tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena, potpisnici ovog ugovora duni su da zakljue socijalni program i donesu program reavanja vika zaposlenih. Pri predlaganju i utvrivanju zaposlenog za ijim je radom prestala potreba primenjivae se kriterijumi po redosledu utvrenom programom i ovim ugovorom.

lan 76
Rezultati rada utvr uju se u skladu sa odredbama lana 49. ovog ugovora. Ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada, prednost ima zaposleni sa slabijim imovnim stanjem. Imovno stanje zaposlenih utvruje se na osnovu: 1. ostvarenog prihoda po lanu zajednikog porodi nog domainstva po osnovu plate, drugih primanja i prihoda od imovine u poslednjoj kalendarskoj godini; 2. trine vrednosti nepokretnosti koju u svojini ima zaposleni ili lan njegovog porodinog domainstva.

Prihod i trina vrednost nepokretnosti u smislu stava 2. ovog lana, utvruje se na osnovu dokumentacije odnosno isprava nadlenog organa. Imovno stanje zaposlenog utvruje nadleni organ, u skladu sa ovim ugovorom.

lan 77
Ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada i imaju jednako imovno stanje, primenjuju se sledei kriterijumi: 1. broj lanova porodice koji ostvaruju zaradu, pri emu prednost ima zaposleni sa manjim brojem lanova porodice koji ostvaruju zaradu; 2. duina radnog staa, pri emu prednost ima zaposleni sa duim radnim staom; 3. zdravstveno stanje zaposlenog i lanova njegove ue porodice, pri emu prednost ima zaposleni, ako on ili lan njegove porodice boluje od teeg oboljenja prema nalazu nadlenog zdravstvenog organa; 4. broj dece na kolovanju, pri emu prednost ima zaposleni koji ima vie dece na kolovanju; 5. da li je zaposleni invalid rada; 6. da li su kod poslodavca zaposlena oba lana porodinog domainstva. Izuzetno, zaposlenoj eni sa detetom do dve godine ivota, samohranom roditelju, usvojiocu ili staraocu maloletnog deteta, iji je ukupan meseni prihod po lanu domainstva do visine minimalne zarade, kao i zaposlenom koji je u delatnosti predkolskog vaspitanja i obrazovanja proveo vie od 30 godina, bez njegove saglasnosti ne moe prestati radni odnos usled tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena.

lan 78
Poslodavac je duan da na predlog programa iz lana 75. ovog ugovora pribavi miljenje reprezentativnog sindikata. Poslodavac je duan da uzme u obzir miljenje i predloge sindikata i da ga obavesti o svom stavu u roku od mesec dana.

lan 79
Program reavanja vika zaposlenih sadri predlog mera, i to naroito: premetaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, skraeno radno vreme i druga prava u skladu sa zakonom, optim aktom i ovim ugovorom.

lan 80
Ako poslodavac nema sopstvenih sredstava, ili mu nedostaju sredstva za obezbeivanje prava vika zaposlenih utvrenih Zakonom o radu, koristie se sredstva osnivaa koja se za tu namenu obezbede u skladu sa zakonom i drugim aktom.

12. ARBITRAA ZA RADNE SPOROVE

12.1. Kolektivni radni spor lan 81
Ako nastane spor u postupku zakljuivanja, odnosno izmena i dopuna ili primene kolektivnih ugovora, ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i trajk, smatra se da je nastao kolektivni radni spor. U sluaju spora iz stava 1. ovog lana, primenjuju se odredbe Zakona o mirnom reavanju radnih sporova.

12.2. Individualni radni spor lan 82

Ako nastane spor povodom donoenja reenja o prestanku radnog odnosa i isplate minimalne zarade, smatra se da je nastao individualni radni spor. U sluaju spora iz stava 1. ovog lana, primenjuju se odredbe Zakona o mirnom reavanju radnih sporova. Postupak sporazumnog reavanja individualnog radnog spora, regulisae se kolektivnim ugovorima kod poslodavca.

13. USLOVI ZA RAD SINDIKATA

lan 83
Poslodavac je duan da u skladu sa zakonom omogui zaposlenima u predkolskim ustanovama koji su lanovi sindikata neometano obavljanje svih sindikalnih aktivnosti koje su usmerene na ostvarivanje poloaja i prava, uslova rada i ukupnog ivotnog poloaja. Aktivnosti sindikata vre se tako da ne idu na tetu redovnog funkcionisanja poslodavca i radne discipline.

lan 84
Poslodavac je duan da sindikatu koji ispunjava zakonom propisane uslove reprezentativnosti, omogui: - neometano pokretanje inicijativa, zahteva i predloga koji se odnose na poboljavanje materijalnog, socijalnog poloaja i optih uslova rada zaposlenih; - pravovremeno istinito i objektivno informisanje o svim bitnim pitanjima koja su od interesa za radnike i nain obavljanja poslova i radnih zadataka; - prisustvo svim sednicama upravnog odbora ustanove predstavniku sindikata.

Predstavnik sindikata je duan da na vreme, a najkasnije jedan dan pre nastupanja potrebe, obavesti direktora ustanove o svim planiranim odsustvovanjima sa posla u cilju obavljanja sindikalnih aktivnosti. Izuzetak mogu initi hitni sastanci i nastale obaveze koji nisu unapred planirane, pa e se u skladu sa tim potrebama obavetavanje vriti u skladu i na nain koji je u tom momentu najpogodniji.

lan 85
Predsednik sindikata u svojstvu zastupnika svojih lanova, zbog sindikalne aktivnosti za vreme obavljanja svoje funkcije, ne moe biti pozvan na odgovornost, niti trpeti posledice zbog svoje aktivnosti, ako postupa u skladu sa zakonom, optim aktom, ovim ugovorom i drugim optim aktima poslodavca. Predsednici i lanovi organa sindikata ne mogu se za vreme obavljanja funkcije na bilo koji nain stavljati u nepovoljan poloaj, ako postupaju u skladu sa Zakonom i ovim ugovorom, osim ako se steknu opravdani razlozi za prestanak radnog odnosa.

lan 86
Ako zaposlenom koji je izabran na funkciju u organu sindikata van ustanove poslodavca vrenje funkcije zahteva da privremeno prestane da obavlja poslove za koje je zasnovao radni odnos kod poslodavca, miruju prava i obaveze koje se stiu na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu drugaije ureeno. Po prestanku vrenja funkcije na koju je izabran zaposleni ima prava de se u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije vrati na rad kod poslodavca.

lan 87
Poslodavac je duan: - da sindikatu obezbedi korienje prostorija bez plaanja i naknade i pruanje potrebnih strunih, administrativnih i tehnikih usluga neophodnih za njegov rad; - da predsedniku reprezentativnog sindikata (do 300 lanova), utvrdi korienje polovine od ukupnog broja radnih sati radi obavljanja funkcije; - da predsedniku sindikata (sa preko 300 lanova) utvrdi korienje sto posto od ukupnog broja radnih sati radi obavljanja funkcije i da za to vreme prima platu kao da radi; - da lanovima viih organa sindikata sporazumno utvrdi broj plaenih asova meseno za obavljanje funkcije a ako se sporazum ne postigne, najmanje jednu polovinu od plaenih asova koji se obezbeuju za predsednika reprezentativnog sindikata; - da predstavnicima sindikata omogui potpuno informisanje zaposlenih, na za to pogodnim mestima; - da predstavnicima sindikata omogui: odsustvo sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;

- uea u radnim i sportskim takmienjima i manifestacijama u organizaciji sindikata; - da se miljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotre pre donoenja odluka od znaaja za materijalni, ekonomski i socijalni poloaj zaposlenih, i da se u odnosu na njih zauzimaju jasni i opredeljujui stavovi.

14. ORGANIZOVANJE PROCESA TRAJKA

lan 88
Nain organizovanja i sprovoenja trajka vri se u skladu sa Zakonom o trajku i ovim ugovorom.

lan 89
Minimum procesa rada za vreme trajanja trajka utvruje osniva posebnim aktom. Pri utvrivanju minimuma procesa rada osniva je obavezan da uzme u obzir miljenje, primedbe i predloge sindikata. O utvrenom minimumu procesa rada obavetavaju se i svi korisnici preko ustanova i preko sredstava javnog informisanja, imajui u vidu da predkolske ustanove obavljaju delatnost od javnog interesa.

lan 90
Odbor sindikalne organizacije pre stupanja u trajk obavezno donosi odluku o stupanju u trajk koja naroito sadri: - datum poetka trajka; - broj i sastav lanova trajkakog odbora (predsednik i lanovi); - sindikalne zahteve sa obrazloenjem; - predlog za dogovor oko obezbeenja objekata, zaposlenih i dece u vreme trajanja trajka; - predlog za otpoinjanje pregovora ako podnetih zahteva.

15. ZAKLJUIVANJE KOLEKTIVNOG UGOVORA

15.1. Zakljuivanje i primena kolektivnog ugovora lan 91
Ovaj ugovor smatra se zakljuenim kada ga potpiu ovlaeni predstavnici reprezentativnog sindikata i osnivaa. Ovaj ugovor neposredno se primenjuje i osnov je za zakljuivanje kolektivnih ugovora kod poslodavca iz lana 7. ovog ugovora.

15.2. Postupak za izmenu i dopunu kolektivnog ugovora

lan 92
Izmene i dopune ovog ugovora vre se na nain i po postupku na koji je zakljuen. Postupak za izmene i dopune ovog ugovora pokreu, pismenim putem, sa obrazloenjem, potpisnici ovog ugovora. Potpisnici ovog ugovora duni su da u roku od 15 dana razmotre pismeni predlog iz stava 2. ovog lana i da o tome donesu odluku.

15.3. Vaenje i otkaz kolektivnog ugovora lan 93

Potpisnici ovaj ugovor mogu raskinuti sporazumno ugovorom ili pismenim otkazom samo jedne ugovorne strane.

lan 94
U sluaju otkaza, ovaj ugovor se primenjuje do razreenja spornih pitanja, a najdue est meseci od dana podnoenja otkaza, s tim to su uesnici duni da najkasnije u roku od 15 dana od dana podnoenja otkaza, zaponu postupak pregovaranja o razreenju spornih pitanja. Potpisnici ovog ugovora mogu pokrenuti postupak zakljuivanja novog, ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.

l. 95 i 96
(Brisano)

16. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 97
Ovaj ugovor zakljuuje se na period od tri godine.

lan 98
Za praenje primene, sporna pitanja i tumaenje odredaba ovog ugovora nadlena je komisija koju imenuje osniva, a sainjavaju je po dva predstavnika potpisnika ovog ugovora. lanovi komisije biraju predsednika i sekretara iz sastava komisije. Zakljuci i tumaenja doneti na komisiji, ako su jednoglasni, imaju obavezujuu snagu za sve uesnike u zakljuivanju ovog ugovora.

lan 99
Ovaj ugovor stupa na snagu danom zakljuivanja, a primenjivae se osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu grada Beograda", a odredbe o platama primenjivae se poev od obrauna plata za juni mesec 2005. godine.

Ovaj ugovor objavie se u "Slubenom glasniku RS" po izvrenoj registraciji kod ministarstva nadlenog za rad.

Samostalni lan Kolektivnog ugovora o izmeni i dopuni Posebnog kolektivnog ugovora za predkolske ustanove grada Beograda
("Sl. list grada Beograda", br. 18/2007)

lan 14
Ovaj ugovor stupa na snagu danom zakljuivanja, a primenjivae se osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu grada Beograda".

***

Sporazum o produenju roka vaenja Posebnog kolektivnog ugovora za predkolske ustanove grada Beograda
("Sl. list grada Beograda", br. 21/2008)

lan 1
Ovim sporazumom produava se rok vaenja Posebnog kolektivnog ugovora za predkolske ustanove grada Beograda ("Slubeni list grada Beograda", br. 13/05 i 18/07) za period od naredne tri godine.

lan 2
Ovaj sporazum stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu grada Beograda".