- C M RUvod Strane ugovornice, priznajui korisnost da na jednobrazan nain reguliu uslove ugovora o meunarodnom robnom, drumskom prevozu, naroito

u pogledu dokumenata koji se upotrebljavaju u ovom saobraaju kao i u pogledu odgovornosti prevoznika sporazumele su se u sledeem: I O d e lj a k

Podruje primene lan 1. 1. Ova Konvencija se primenjuje na sve ugovore uz vozarinu (naknadu o prevozu robe) vozilima drumskog saobraaja, ako se mesto preuzimanja robe i mesto predvieno za neku isporuku, kako su oznaeni ugovorom, nalaze u razliitim zemljama, od kojih je bar jedna potpisala konvenciju, bez obzira na domicil i nacionalnost stranaka. 2. Za primenu ove konvencije pod "vozilima" treba razumeti automobile, auto-vozove, tegljae i poluprikolice, kako su definisani lanom 4. Konvencije o drumskom saobraaju od 19. septembra 1949. godine. 3. Ova Konvencija se primenjuje ak i ako prevoze koji ulaze u njeno podruje primene vre drava ili dravne institucije odnosno organizacije. 4. Ova konvencija se ne primenjuje:a) na prevoze izvrene po meunarodnim potanskim konvencijama;b) na prevoze mrtvaca;c) na selidbene prevoze. 5. Ugovorne strane se obavezuju da posebnim sporazumima zakljuenim izmeu dveju ili vie njih, nee uneti nikakvu izmenu u ovu konvenciju, sem da bi od njene primene izuzeli pogranini promet ili da za prevoze koji se vre iskljuivo na njihovoj teritoriji odobrile za robu upotrebu prenosivog tovarnog lista. lan 2. 1. Ako se vozilo koje prevozi robu jednim delom puta prevozi, morem, eleznicom, renim saobraajem ili vazdunim saobraajem bez pretovara, - sem eventualno radi primene odredaba lana 14. - ipak se ova konvencija primenjuje na ceo prevoz. Meutim, ukoliko se utvrdi da gubitak, teta ili zadocnjenje u isporuci robe, koji se pojave u toku prevoza nekih od drugih vidova transporta van drumskog saobraaja, nije prouzrokovan injenjem ili proputanjem prevoznika drumskog saobraaja i da takav gubitak, teta ili zadocnjenje proizilazi iz injenice koja se mogla dogoditi samo u toku i zbog van-drumskog saobraaja, odgovornost prevoznika drumskog saobraaja je ograniena ne ovom Konvencijom, nego na nain da je odgovornost prevoznika van-drumskog saobraaja odreena kao kad bi ugovor o prevozu bio zakljuen izmeu poiljaoca i prevoznika van-drumskog saobraaja samo za taj prevoz robe shodno vaeim zakonskim propisima o prevozu robe odnosnim vidom van-drumskog transporta. Ipak, u nedostatku takvog propisa, odgovornost prevoznika drumskog saobraaja bie odreena ovom konvencijom.2. Ako je prevoznik drumskog saobraaja istovremeno i van-drumski prevoznik, njegova odgovornost se odreuje po taki 1. kao kad bi njegova dunost prevoznika drumskog saobraaja i njegova dunost van-drumskog prevoznika bili obavljeni od dveju razliitih osoba.

II O d e lj a k

Osobe za koje odgovara prevoznik lan 3. U smislu ove Konvencije prevoznik odgovara za injenje i proputanje svoga osoblja i svih drugih lica u njegovoj slubi ijim se uslugama koristi radi izvrenja prevoza, kao za svoje sopstveno injenje ili proputanje, kad ove osobe obavljaju svoje dunosti. III O d e lj a k

Zakljuenje i izvrenje ugovora o prevozu lan 4. Ugovor o prevozu se utvruje tovarnim listom. Nepostojanje, nepravilnost ili gubitak tovarnog lista ne utie ni na postojanje ni na vanost ugovora o prevozu, za koji i dalje vae odredbe ove Konvencije. lan 5. 1. Tovarni list se ispostavlja u tri originalna primerka, koje potpisuje poiljalac i prevoznik, a ovi potpisi mogu biti tampani ili zamenjeni poiljaoevim ili prevoznikovim peatom ako zakonodavstvo zemlje gde se tovarni list ispostavlja to doputa. Prvi primerak se daje poiljaocu, drugi prati robu, a trei zadrava prevoznik..2. Kad roba koja se prevozi treba da bude utovarena u razliita vozila, ili ako se radi o razliitim vrstama robe ili o odvojenim delovima, poiljalac ili prevoznik ima pravo da trai izdavanje toliko tovarnih listova koliko e se upotrebiti vozila koliko vrsta ili delova roba ima. lan 6. 1. Tovarni list treba da sadri sledee oznake:

a) mesto i datum njegovog izdavanja; b) ime i adresu poiljaoca; c) ime i adresu prevoznika; d) mesto i datum utovara robe i predvieno mesto za isporuku;e) ime i adresu prijemnika robe; f) uobiajeni naziv prirode robe i vrstu ambalae a za opasnu robu njen opti poznati naziv; g) broj komada, njihove pojedinane oznake i njihove brojeve; h) bruto teina ili na drugi nain izraena koliina robe; i) trokovi na ime prevoza (prevozna cena, sporedni trokovi, carinski trokovi i drugi trokovi koji nastaju od zakljuenja ugovora do isporuke); j) uputstva u pogledu carinskih formalnosti i druga; k) naznaenje da se, bez obzira na svaku protivnu klauzulu, na prevoz imaju primeniti odredbe ove Konvencije.

2. a) b) c) d) e) f) g) 3.

U sluaju potrebe tovarni list, osim toga, treba da sadri sledee oznake: zabranu pretovara iz broda u brod; trokove koje poiljalac preuzima na sebe; iznos koji se ima platiti prilikom isporuke robe; oznaena vrednost robe u iznosu koji predstavlja poseban interes kod isporuke robe; uputstva poiljaoca prevozniku u pogledu osiguranja robe; ugovoreni rok u kome prevoz ima da se izvri; spisak dokumenata koji se predaju prevozniku. Stranke mogu u tovarni list uneti svaku drugu oznaku koju smatraju korisnom.

lan 7. 1. Poiljalac odgovara za sve trokove i tete koje bi imao prevoznik zbog netanosti ili nepotpunosti: a) navedenih oznaka u lanu 6. taka 1 b), d), e), f), g), h), j); b) navedenih oznaka u lanu 6. taka 2. c) za sve druge oznake ili uputstva koje za ispotavljanje tovarnog lista daje poiljalac ili koje treba da budu unete u tovarni list. 2. Ako na traenje poiljaoca prevoznik unese u tovarni list napomene iznete u taki 1. ovog lana, smatra se, dok se protivno ne dokae, da ih unosi za raun poiljaoca. 3. Ako tovarni list ne sadri napomenu predvienu u lanu 6. take 1. k), prevoznik je odgovoran za sve trokove i tetu koju bi ovlaeno lice za raspolaganje robom pretrpelo zbog ovog propusta. lan 8. 1. Prilikom preuzimanja robe prevoznik je duan da proveri:

a) tanost napomena u tovarnom listu koje se odnose na broj omota, kao i njihove oznake i brojeve; b) spoljni izgled robe i njene ambalae. 2. Ako prevoznik nema dovoljno mogunosti da proveri tanost napomena iznetih u taki 1. a) ovog lana, on u tovarni list upisuje primedbu, koja treba da je obrazloena. Isto tako, on treba da obrazloi svaku primedbu, koju ima u pogledu spoljnog izgleda robe i njene ambalae. Ove primedbe ne obavezuju poiljaoca, ako ih on nije izriito prihvatio u tovarnom listu. 3. Poiljalac ima prava da trai da prevoznik proveri bruto teinu ili na drugi nain izraenu koliinu robe. On takoe moe da trai proveru sadrine i omota. Prevoznik moe da zahteva plaanje trokova provere. Rezultat provere se zapisuje u tovarni list. lan 9.

1. Tovarni list prua dokaz o uslovima ugovora i o prijemu robe od strane prevoznika, dok se protivno ne dokae. 2. Ako u tovarnom listu nema upisane obrazloene prevoznikove primedbe, pretpostavka je da su roba i njena ambalaa u momentu kada ih je prevoznik preuzeo bile u dobrom spoljnom stanju i da je broj omota, kao i njihove oznake i brojevi, odgovarao oznaenju u tovarnom listu. lan 10. Poiljalac odgovara prema prevozniku za tetu nanetu osobama, opremi ili drugoj robi, kao i za trokove, koji bi nastali zbog pogrenog pakovanja robe, osim ako je greka bila vidljiva ili prevozniku u momentu preuzimanja robe poznata, a on o tome nije stavio nikakvu primedbu. lan 11. 1. Radi ispunjenja carinskih i drugih formalnosti koje treba izvriti pre isporuke robe, poiljalac treba uz tovarni list da preda ili prevozniku da stavi na raspolaganje potrebna dokumenta i da mu prui sva traena obavetenja. 2. Prevoznik nije duan da ispita da li su sva dokumenta i obavetenja tani i potpuni. Poiljalac je odgovoran prema prevozniku za svaku tetu koja bi mogla nastati zbog toga to ne postoje dokumenta ili obavetenja ili zbog njihove nepotpunosti ili netanosti, sem ako je do toga dolo krivicom prevoznika. 3. Prevoznik odgovara kao komisionar za posledice gubitka ili netane upotrebe dokumenata koji su uneti u tovarni list i koji idu zajedno sa njim ili su mu lino predata; ipak njegova odgovornost za naknadu tete nee prei odgovornost za naknadu tete koja bi dola zbog gubitka robe. lan 12. 1. Poiljalac ima pravo da raspolae robom, naroito da trai od prevoznika da obustavi prevoz, da izmeni odreeno mesto isporuke ili da isporui robu drugom licu od onog, koje je oznaeno u tovarnom listu. 2. Ovo pravo se gasi kad je drugi primerak tovarnog lista predat primaocu ili ako on istakne svoje pravo predvieno u lanu 13. take 1; od tog momenta prevoznik se ima podvrgnuti nalozima primaoca. 3. Pravo raspolaganja pripada primaocu od ispostavljanja tovarnog lista, ako je u tovarni list poiljalac uneo napomenu u tom smislu. 4. Ako u izvrenju svoga prava raspolaganja primalac naredi isporuku robe drugoj osobi, ova osoba ne moe odrediti druge primaoce.

5. Vrenje prava raspolaganja robom je podvrgnuto sledeim uslovima: a) poiljalac ili, u sluaju koji predstavlja taka 3. ovog lana, primalac koji hoe da vri ovo pravo treba da podnese na uvid prvi primerak tovarnog lista, na kome treba da budu upisana nova uputstva data prevozniku i da prevozniku naknadi trokove i tetu koju povlai izvrenje ovih uputstava; b) ovo izvrenje treba da je mogue u trenutku kad stignu uputstva osobi koja treba da ih izvri i izvrenje ne treba ni da ometa normalnu eksploataciju prevoznikovog preduzea niti da nanese tetu poiljaocima ili primaocima ostalih poiljki; c) uputstva ne treba nikad da prouzrokuju deobu poiljke. 6. Kad, prema odredbama take 5. b) ovog lana prevoznik ne moe da izvri uputstva koja primi, on treba odmah da o tome obavesti lice koje je dalo uputstva. Prevoznik koji ne bude izvrio dobijena uputstva onako kako je to propisano ovim lanom ili koji bude postupio po takvim uputstvima a da nije traeno podnoenje na uvid prvog primerka tovarnog lista odgovarae prema licu koje ima pravo raspolaganja robom za tetu koja bi usled toga nastala. lan 13. 1. Po prispeu robe na mesto odreeno za isporuku primalac ima pravo da trai da mu se duplikat tovarnog lista preda i da mu se roba isporui, uz izmirenja svih obaveza iz ugovora o prevozu. Ako je ustanovljen gubitak robe ili ako roba nije stigla po isteku roka odreenog u lanu 19, primalac je ovlaen da u svoje ime prema prevozniku istakne prava koja proistiu iz ugovora o prevozu. 2. Primalac koji preuzima prava koja mu pripadaju u smislu take 1. ovog lana obavezan je da plati iznos potraivanja koji proistie iz tovarnog lista. U sluaju spora po ovom pitanju, prevoznik je obavezan da izvri isporuku robe samo ako primalac poloi kauciju. lan 14. 1. Ako je ma iz kog razloga izvrenje ugovora pod uslovima predvienim tovarnim listom postalo nemogue pre prispea robe na odreeno mesto za isporuku, prevoznik mora od lica koje, u smislu lana 12. ima pravo raspolaganja robom da trai uputstva. 2. Meutim, ako okolnosti omoguuju izvrenje prevoza pod razliitim uslovima od onih koji su odreeni tovarnim listom i ako prevoznik nije mogao od lica koje ima pravo raspolaganja robom u smislu lana 12. da blagovremeno dobije uputstva, on preduzima mere koje mu se ine da najbolje odgovaraju interesima lica koje ima pravo da raspolae robom. lan 15. 1. Kada se po prispeu robe na mesto isporuke pojave smetnje za isporuku, prevoznik trai od primaoca uputstva. Ako primalac odbije robu, prevoznik ima prava da robom raspolae i bez prvog primerka tovarnog lista.

2. ak i ako je odbio robu, primalac moe jo uvek da trai njenu isporuku sve dok prevoznik nije primio od poiljaoca suprotna uputstva. 3. Ako se smetnje za isporuku robe pojave tek poto je, na osnovu prava koje mu pripada u smislu lana 12. take 3, primalac dao nalog da se roba isporui drugom licu, taka 1 i 2 ovog lana e se primeniti tako, to je sada primalac doao u poloaj poiljaoca, a ovo drugo lice postalo primalac. lan 16. 1. Prevoznik ima pravo na naknadu trokova prouzrokovanih traenjem uputstava ili trokova koje mu prouzrokuju primljena uputstva, osim ako do ovih trokova nije dolo njegovom krivicom. 2. U sluajevima predvienim u lanu 14. taka 1 i u lanu 15. prevoznik moe odmah da preda robu za raun lica koje ima pravo raspolagati robom; posle ove predaje smatra se da je prevoz zavren. Prevoznik tada prima na sebe dunost da uva robu. On ipak moe da poveri robu treem licu i tada odgovara samo za pravilan izbor ovog tgreeg lica. Na robi i dalje lei teret potraivanja koja potiu iz tovarnog lista, kao i svih ostalih trokova. 3. Prevoznik moe da pristupi prodaji robe ne ekajui uputstva od lica koje ima pravo raspolaganja robom, kad lako kvarljiva priroda robe ili inae njeno stanje to pravdaju ili su trokovi uvanja u nesrazmeri visoki prema vrednosti robe. U ostalim sluajevima on takoe moe da pristupi prodaji, ako u raspoloivom roku nije od lica ovlaenog za raspolaganjem robom primio potvrdu uputstva ije bi se izvrenje moglo od njega opravdano traiti. 4. Ako je roba na osnovu odredbe ovog lana bila prodata iznos prodajne cene treba staviti na raspolaganje licu ovlaenom da raspolae robom, po odbitku trokova koji terete robu. Ako su ovi trokovi vii od iznosa prodajne cene, prevoznik ima pravo na razliku. 5. Nain na koji se pristupa prodaji odreen je zakonom ili praksom mesta gde se nalazi roba.

IV O d e lj a k

Odgovornost prevoznika lan 17. 1. Prevoznik odgovara za potpun ili delimian gubitak ili za tetu koja se dogodi od trenutka preuzimanja robe do momenta isporuke, kao i za zadocnjenje isporuke. 2. Prevoznik se oslobaa ove odgovornosti ako je do gubitka, tete ili zadocnjenja dolo krivicom lica ovlaenog da raspolae robom, njegovim nalogom koji nije izazvan prevoznikovom krivicom, manom same robe ili okolnosti koje prevoznik nije mogao otkloniti.

3. Da bi se oslobodio odgovornosti, prevoznik ne moe da navede u svoju odbranu ni loe stanje vozila kojim se slui za izvrenje prevoza, niti greku lica od koga bi iznajmio vozilo ili poslugu. 4. Obzirom na lan 18. taka 2 do 5, prevoznik se oslobaa odgovornosti kad gubitak ili oteenje proistie iz posebnih opasnosti vezanih za jednu od sledeih injenica ili za vie njih; a) upotreba otvorenog vozila nepokrivenog ciradom, kad je ovo bilo izriito ugovoreno i navedeno u tovarnom listu; b) neupotreba ili upotreba loe ambalae za robu koja je po svojoj prirodi podlona kvarenju ili oteenju kad nije zapakovana ili je r?avo zapakovana; c) manipulacija, utovar, slaganje ili istovar robe od strane poiljaoca ili primaoca ili lica koja rade za raun poiljaoca ili primaoca; d) priroda neke robe podlone po samoj svojoj prirodi, bilo potpunom ili deliminom gubitku, bilo oteenju, naroito lomljenju, ranju, unutranjem kvarenju koje dolazi od sebe, kaliranju, curenju, normalnom rasturu ili napadu gamadi ili glodara; e) nepotpunost ili neispravnost oznaka ili brojeva koleta; f) prevoz ivih ivotinja. 5. Ako na osnovu ovog lana prevoznik ne odgovara za neke inioce koji su prouzrokovali tetu, njegova odgovornost se utvruje u srazmeri u kojoj su inioci za koje on po ovom lanu odgovara doprineli da doe do tete. lan 18. 1. Na prevoznika pada dokaz da je gubitak, teta ili zadocnjenje prouzrokovani nekom od injenica predvienih u lanu 17. taka 2. 2. Kad prevoznik utvrdi da je, obzirom na injenino stanje, gubitak ili teta mogla da nastane usled jedne ili vie posebnih opasnosti predvienih u lanu 17. taka 4, pretpostavka je da teta otuda i potie. Lice ovlaeno za raspolaganje robom moe ipak da dokae da teta nije potpuno ili delimino prouzrokovana nekom od ovih opasnosti. 3. Pretpostavka iz prethodne take se ne moe primeniti na sluaj predvien u lanu 17. taka 4. a), ako postoji nenormalno veliki manjak ili gubitak koleta. 4. Ako je prevoz izvren vozilom koje je ureeno da zatiti robu od uticaja toplote, hladnoe, razlike u temperaturi ili vlazi vazduna, prevoznik se ne moe pozvati na privilegiju iz lana 17. take 4. d) samo ako prui dokaz da su sve mere koje je on duan da preduzme, obzirom na okolnosti, bile preduzete u pogledu izbora, odravanja i upotrebe ovih ureaja i da se on u svemu pridravao specijalnih uputstava koja su mu mogla biti data. 5. Prevoznik se moe pozvati na privilegiju iz lana 17. taka 4. f), samo ako prui dokaz da su sve mere koje je normalno on duan da preduzme, obzirom na okolnosti, bile preduzete i da se on u svemu pridravao specijalnih uputstava koja su mu mogla biti data.

lan 19. Postoji zadocnjenje isporuke kad roba nije isporuena u ugovorenom roku ili ako rok nije bio ugovoren, obzirom na okolnosti, a posebno u sluaju deliminog tovara, efektivno trajanje prevoza prelazi vreme, koje je pod normalnim uslovima, potrebno za postizanje punog tovara, koje se (vreme) opravdano moe odobriti ekspeditivnom prevozniku. lan 20. 1. Lice ovlaeno da raspolae robom moe, bez potrebe da prui druge dokaze, da smatra robu nestalom kad ona nije isporuena u roku od trideset dana po isteku ugovorenog roka ili, ako rok nije bio ugovoren, u roku od ezdeset dana po preuzimanju robe od strane prevoznika.

2. Lice ovlaeno da raspolae robom, prilikom prijema isplate naknade tete za nestalu robu, moe pismeno da trai da bude odmah obaveteno u sluaju da se roba pronae u toku naredne godine po isplati naknade tete. Na ovo traenje e mu se dati pismeni izvetaj. 3. U roku od trideset dana po prijemu ovog izvetaja, lice ovlaeno da raspolae robom moe da trai da mu roba bude isporuena uz plaanje potraivanja koja proistiu iz tovarnog lista i uz povratak naknade tete koju je primio, po odbitku eventualnih trokova koji bi bili uraunati u ovu naknadu, zadravajui pravo na naknadu tete zbog zadocnjenja isporuke u smislu lana 23, ako ima mesta primeni, iz lana 26. 4. Ako nema traenja predvienog u taki 2, niti zahteva uinjenog u roku od trideset dana, kao to predvia taka 3, ili pak ako je roba bila pronaena tek posle vie od godinu dana posle isplate naknade tete, prevoznik raspolae robom shodno zakonskim propisima mesta gde se roba nalazi. lan 21. Ako je roba isporuena primaocu bez naplate trokova pri isporuci, koje bi prevoznik imao da naplati na osnovu odredaba ugovora o prevozu, prevoznik je duan da poiljaocu naknadi tetu do visine iznosa ovih trokova, ne gubei pravo regresa od primaoca. lan 22. 1. Ako je poiljalac predao prevozniku opasnu robu, on mu oznaava tanu prirodu opasnosti koju ona predstavlja i oznaava mu eventualno koje mere predostronosti treba preduzeti. U sluaju da ovo upozorenje nije bilo uneto u tovarni list, poiljalac i primalac moraju svim drugim sredstvima dokazati da je prevoznik tano bio upoznat sa prirodom opasnosti koju je predstavljao prevoz odnosne robe. 2. Opasnu robu, koja kao takva nije bila poznata prevozniku pod uslovima predvienim u taki 1. ovog lana, moe prevoznik svakog momenta i na svakom mestu da istovari, uniti ili uini

bezopasnom i to bez naknade tete; poiljalac je osim toga odgovoran za sve trokove i tetu koja bi nastala od davanja robe na prevoz ili od njenog prevoza. lan 23. 1. Kad se na osnovu odredaba ove Konvencije prevozniku stavi na teret naknada tete zbog potpunog ili deliminog gubitka robe, ova naknada se obraunava prema vrednosti robe u mestu i u vreme njenog preuzimanja. 2. Vrednost robe se odreuje prema berzanskom kursu, ili ako toga nema, prema trinoj ceni ili, ako ne postoji ni jedno ni drugo, prema uobiajenoj vrednosti robe iste vrste i kvaliteta. 3. Ipak naknada tete ne moe da pree 25 franaka po kilogramu nedostajue bruto teine. Pod frankom se podrazumeva zlatni franak, teine 10/31 grama finoe 0,900. (Po Protokolu od 28.12.1980. godine naknada tete ne moe da pree 8,33 SDR (specijalno pravo vuenja) po kilogramu bruto teine). 4. Sem toga, plaa se prevozna cena, plaena carina i drugi pridoli trokovi prilikom prevoza robe, i to u celosti u sluaju deliminog gubitka; druga teta se ne plaa. 5. U sluaju zadocnjenja, ako lice ovlaeno za raspolaganje robom dokae da je iz toga proistekla teta, prevoznik je duan da plati naknadu za ovu tetu, koja ne moe prei prevoznu cenu. 6. Vea naknada se moe traiti samo u sluaju deklaracije vrednosti robe ili deklaracije o pridavanju posebnog interesa isporuci robe, shodno lanovima 24. i 26. lan 24. Poiljalac moe u tovarnom listu, uz ugovoreno plaanje poveane cene, da deklarie vrednost robe iznad granice navedene u taki 3. lana 23 i u istom sluaju deklarisana vrednost dolazi umesto granine vrednosti. lan 25. 1. U sluaju oteenja prevoznik plaa iznos umanjenja obraunat prema vrednosti robe odreene shodno lanu 23. taka 1, 2. i 4. 2. Ipak naknada ne moe da pree: a) ako je vrednost ukupne poiljke umanjena oteenjem iznos koji bi se dobio - u sluaju potpunog gubitka; b) ako je vrednost samo jednog dela poiljke umanjena oteenjem, iznos koji bi se dobio u sluaju gubitka dela ija je vrednost umanjena. lan 26.

1. Poiljalac moe, uz plaanje dodatne cene koja se ugovori, da odredi iznos posebnog interesa za isporuku u sluaju gubitka ili oteenja, kao i za sluaj prekoraenja ugovorenog roka, unoenjem takvog iznosa u tovarni list. 2. Ako je data izjava o posebnom interesu za isporuku, moe se traiti naknada koja odgovara dokazanoj poveanoj teti i do visine iznosa izjavljenog interesa, nezavisno od naknade predviene u lanovima 23, 24. i 25. lan 27. 1. Ovlaeno lice za raspolaganje robom moe traiti interese na pripadajuu naknadu, Ovi interesi, obraunati po 5% godinje, teku od dana pismene reklamacije upuene prevozniku ili, ako nije bilo reklamacije, od dana podnete tube preko suda. 2. Kad elementi koji slue za osnovu obrauna naknade nisu izraeni u moneti zemlje gde se trai plaanje, obraun se ima izvriti prema dnevnom kursu i mestu plaanja naknade. lan 28. 1. Kad prema vaeim propisima gubitak, oteenje ili zadocnjenje koje se dogodi pri prevozu koji je regulisan ovom Konvencijom daje pravo na vanugovornu odgovornost, prevoznik moe da koristi odredbe ove konvencije koje iskljuuju njegovu odgovornost ili koje odreuju ili ograniavaju naknadu tete. 2. Kad je u pitanju vanugovorna odgovornost nekog od lica za iji gubitak, oteenje ili zadocnjenje odgovara prevoznik prema odredbama lana 3, ovo lice se isto tako moe koristiti odredbama ove konvencije koje iskljuuju odgovornost prevoznika ili odreuju ili ograniavaju naknadu tete. lan 29. 1. Prevoznik nema prava da se koristi odredbama ovog odeljka koje iskljuuju ili ograniavaju njegovu odgovornost ili koje na drugoga prebacuju teret dokazivanja, ako je do tete dolo njegovom prevarom ili njegovom krivicom koja se po pravosuu zemlje pred kojom se vodi spor smatra kao prevara. 2. Isto je tako i u sluaju ako prevaru ili krivicu uine prevoznikovi slubenici ili ma koje drugo lice ijom se uslugom on koristi za izvrenje prevoza, kad ovi slubenici ili ova druga lica vre svoje dunosti. U ovom sluaju ovi slubenici ili ova druga lica isto tako nemaju prava da se u pogledu line odgovornosti koriste odredbama ovog odeljka o kojima je re u taki 1. V O d e lj a k Reklamacije i tube lan 30.

1. Ako je primalac primio isporuku robe a prevozniku nije osporio stanje robe ili nije najdocnije u momentu isporuke, ako se radi o oevidnim gubicima ili oteenju, ili nije u roku od 7 dana od dana isporuke, ne raunajui nedelje i praznike, ako se radi o gubicima ili oteenjima koji nisu oevidni, uputio prevozniku primedbe oznaavajui optu prirodu gubitka ili oteenja, pretpostavka je, dok se protivno ne dokae, da je robu primio u stanju koje je opisano u tovarnom listu. Ako se radi o gubicima ili oteenjima koji nisu o?evidni primedbe o kojima je napred re treba uiniti pismeno. 2. Ako su primalac i prevoznik zajedniki utvrdili stanje robe, protivan dokaz utvrenom stanju je doputen samo ako se radi o gubicima ili oteenjima koji nisu oevidni i ako je primalac uputio prevozniku pismene primedbe u roku od sedam dana od dana utvrenog stanja, ne raunajui nedelje i praznike. 3. Zadocnjenje isporuke daje pravo na naknadu samo ako je uinjena pismena primedba u roku od 21 dan od stavljanja robe primaocu na raspolaganje. 4. Dan isporuke ili, prema sluaju, dan utvrenog stanja, ili dan stavljanja na raspolaganje ne rauna se u rok predvien u ovom lanu. 5. Prevoznik i primalac pruaju jedan drugom svaku odgovarajuu olakicu radi potrebnih provera i uviaja. lan 31. 1. Za sve sporove u vezi sa prevozima regulisanim ovom Konvencijom, tuilac moe pored prava da podnese tubu pred sudovima zemalja ugovornica o emu su se stranke dogovorile, podneti tubu kod sudova zemlje na ijoj teritoriji a) tuenik ima svoje stalno mesto stanovanja, sedite direkcije ili filijale ili predstavnitvo preko koga je ugovor o prevozu zakljuen; ili b) gde je mesto preuzimanja robe ili gde se nalazi mesto predvieno za isporuku.

2. Kada se u sporu u kome je re u prvoj taki ovog lana tuba nalazi pred nadlenim sudom u smislu propisa ove take, ili kad je u takvom sporu taj sud izrekao presudu, ne moe se podneti nikakva nova tuba o istom predmetu izmeu istih stranaka, osim ako se odluka suda pred kojim je bila pokrenuta prva tuba ne moe izvriti u zemlji gde je podneta nova tuba. 3. Kad u sporu o kome je re u prvoj taki ovog lana sud jedne od zemalja ugovornica donose presudu koja je postala izvrna u ovoj zemlji, ona je isto tako izvrna u svakoj od zemalja ugovornica odmah po ispunjenju u smislu propisanih formalnosti u zainteresovanoj zemlji. Ove formalnosti ne mogu u sebi sadrati nikakvu reviziju spora. 4. Odredbe take 3. ovog lana se primenjuju na presude donete po odranoj raspravi, na

presude zbog izostanka i na sudska poravnanja, ali se ne primenjuju na meupresude ni na osude za tete i interese koji bi bili izreeni protiv tuioca zbog potpunog ili deliminog odbacivanja tube. 5. Da bi se osigurala naplata trokova povodom traenja sudske zatite za prevoze za koje vai ova Konvencija ne moe se traiti kaucija od graana zemlje ugovornice koji imaju svoj domicil ili neku poslovnu jedinicu u jednoj od ovih zemalja. lan 32. 1. Tube za otvaranje prava iz prevoza za koje vai ova Konvencija zastarevanja u roku od godinu dana. Ipak, u sluaju prevare, ili krivice koja se po pravosuu (jurkidikciji) zemlje pred kojom se vodi spor smatra kao prevara, zastarelost iznosi tri godine. Zastarelost tee: a) u sluaju deliminog gubitka, oteenja ili zadocnjenja, poev od dana kad je roba bila isporuena; b) u sluaju potpunog gubitka, poev od tridesetog dana po isteku ugovorenog roka ili, ako rok nije ugovoren, poev od ezdesetog dana po preuzimanju robe od strane prevoznika; c) u svim ostalim sluajevima, poev od isteka roka od tri meseca od dana zakljuenja ugovora o prevozu. Napred oznaeni dan od koga tee rok zastarelosti ne uraunava se u rok. 2. Pismena reklamacija spreava tok zastarelosti do dana kada prevoznik pismeno odbije reklamaciju i vrati dokumenta koja su bila priloena. U sluaju deliminog prihvatanja reklamacije, zastarelost nastavlja svoj tok ali samo za deo reklamacije koji ostaje sporan. Dokaz prijema reklamacije i odgovora, kao i povratka dokumenata, pada na teret stranke koja se poziva na tu injenicu. Docnije reklamacije po istom predmetu ne spreavaju tok zastarelosti. 3. Tuba koja je zastarela ne moe se podneti, ak ni u obliku protivtube ili odgovora na tubu. lan 33. Ugovor o prevozu moe da sadri klauzulu kojom se priznaje nadlenost arbitranog suda pod uslovom da ova klauzula predvia da e arbitrani sud primeniti ovu Konvenciju. VI O d e lj a k Odredbe o prevozu izvrenom od strane sukcesivnih PREVOZNIKA lan 34. Ako vie sukcesivnih prevoznika drumskog saobraaja obavljaju prevoz zakljuen na osnovu jednog jedinog ugovora, svaki od njih preuzima odgovornosti za izvrenje ukupnog prevoza, poto drugi po redu prevoznik i svaki od sledeih prevoznika preuzimaju robu iz tovarnog lista postaje ugovorna strana pod uslovima u tovarnom listu. lan 35.

1. Prevoznik koji prima robu od prethodnog prevoznika daje ovome datiranu i potpisanu potvrdu. U duplikatu tovarnog lista on unosi svoje ime i adresu. Ako se ukae potreba, on na ovaj primerak tovarnog lista, kao i na potvrdu, unosi primedbe sline onima koje su predviene u lanu 8. taka 2. 2. Odredbe lana 9. primenjuju se na odnose meu sukcesivnim prevoznicima.

lan 36. Osim ako se radi o protivtubi ili odgovoru na tubu u sporu po tubi zasnovanoj na istom ugovoru o prevozu, tuba se zbog odgovornosti za gubitak, oteenje ili zadocnjenje moe podneti samo protiv prvog prevoznika, poslednjeg prevoznika ili prevoznika koji je izvrio deo prevoza u toku koga se dogodila injenica koja je prouzrokovala gubitak, oteenja ili zadocnjenja; tuba se moe podneti istovremeno protivu nekolicine ovih prevoznika. lan 37. Prevoznik koji je platio naknadu tete na osnovu odredaba ove Konvencije ima pravo da trai regres za glavninu, interese i trokove protivu prevoznika koji su uestvovali u izvrenju ugovora o prevozu, prema sledeim odredbama: a) prevoznik ijim je delom dolo do tete treba sam da snosi naknadu, bilo da ju je sam platio, ili da ju je platio neki drugi prevoznik; b) ako je do tete dolo delom dvojice ili vie prevoznika, svaki od njih treba da plati iznos srazmeran delu odgovornosti; ako je procena delova odgovornosti nemogua, svaki od njih odgovara srazmerno delu naknade za prevoz koji mu pripada; c) ako se ne moe odrediti na koje prevoznike pada odgovornost, teret naknade tete se deli meu sve prevoznike u srazmeri odreenoj pod b). lan 38. Ako je jedan od prevoznika insolventan deo koji pada na njega a koji nije platio, deli se meu sve ostale prevoznike srazmerno njihovoj visini nagrade. lan 39. 1. Prevoznik protiv koga je podignuta tuba za regres iz lana 37. i 38. nije ovlaen da pobija osnovanost plaanja koje je izvrio prevoznik koji trai regres kad je naknada dodeljena sudskom odlukom, samo ako je blagovremeno bio obaveten o sporu i imao mogunost da u njemu uestvuje. 2. Prevoznik koji hoe da podnese tubu za regres moe to da uini pred nadlenim sudom zemlje u kojoj jedan od zainteresovanih prevoznika ima svoje stalno mesto prebivanja, sedite direkcije ili filijalu ili predstavnitvo preko koga je zakljuen ugovor o prevozu. Regres se moe traiti jednom jedinom tubom protiv svih zainteresovanih prevoznika.

3. Odredbe lana 31. taka 3. i 4. primenjuje se na presude donete po tubama za regres predviene u lanovima 37. i 38. 4. Odredbe lana 32. se primenjuju na tubu za regres meu prevoznicima. Pritom zastarelost tee bilo od dana konane sudske odluke kojom je naloeno plaanje naknade na osnovu odredaba ove Konvencije, bilo od dana stvarne isplate, u sluaju da do sudske odluke nije dolo. lan 40. Prevoznici mogu meu sobom ugovoriti odredbe kojima se derogiraju lanovi 37. i 38. VII O d e lj a k Nitavnost ugovorenih odredaba protivnih Konvenciji lan 41. 1. Sa rezervom odredaba lana 40. nitavna je i bez dejstva svaka ugovorna odredba koja bi neposredno ili posredno derogirala odredbe ove Konvencije. Nitavnost takvih ugovornih odredaba ne povlai nitavnost ostalih odredaba ugovora. 2. Naroito je nitavna svaka klauzula kojom se prevozniku ustupa naknada iz osiguranja robe ili svaka druga slina klauzula, kao i svaka klauzula kojom bi se prenosio teret dokazivanja na drugu stranu. VIII O d e lj a k

Zavrne lan 42.

odredbe

1. Ovu Konvenciju mogu potpisati ili joj prii zemlje lanice ekonomske komisije za Evropu i zemlje primljene u komisiju kao konsultativni lanovi saglasno taki 8. Poslovnika ove komisije. 2. Zemlje koje mogu uestvovati u nekim radovima Ekonomske komisije za Evropu, shodno taki 11. Poslovnika ove komisije, mogu postati ugovorne strane ove Konvencije pristupanjem posle njenog stupanja na snagu. 3. Konvencija e biti slobodna za potpis zakljuno do 31. avgusta 1956. godine. Posle toga roka mogue je pristupanje Konvenciji. 4. 5. Ova Konvencija e se ratifikovati. Ratifikacija ili pristupanje e se izvriti deponovanjem instrumenata kod Generalnog

sekretara Organizacije Ujedinjenih Nacija. lan 43. 1. Ova Konvencija e stupiti na snagu devedeseti dan poto pet zemalja navedenih u taki 1. lana 42. budu deponovale ratifikacioni ili pristupni instrumenat. 2. Za svaku zemlju koja e se ratifikovati ili pristupiti Konvenciji poto pet zemalja budu deponovale svoj ratifikacioni ili pristupni instrumenat, ova Konvencija e stupiti na snagu dvadeseti dan po deponovanju ratifikacionog ili pristupnog instrumenta odnosne zemlje. lan 44. 1. Svaka strana ugovornica e moi da otkae ovu Konvenciju aktom o otkazu upuenom Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih Nacija. 2. Otkaz e stupiti u dejstvo posle dvanaest meseci od dana kad Generalni sekretar bude primio akt o otkazu. lan 45. Ako se posle stupanja na snagu ove Konvencije broj ugovorenih strana usled otkaza smanji na manje od pet, ova Konvencija e prestati da vai poev od dana kada je poslednji od ovih otkaza stupio u dejstvo. lan 46. 1. Prilikom deponovanja ratifikacionog ili pristupnog instrumenta ili svakog docnijeg momenta svaka zemlja moe aktom upuenom Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih Nacija, izjaviti da e se ova Konvencija primenjivati na celokupno podruje ili pojedine delove koje ona predstavlja u meunarodnim odnosima. Konvencija e se primenjivati na podruje ili podruja navedena u aktu o notifikaciji poev od devedesetog dana kada Generalni sekretar primi ovaj akt o notifikaciji ili, ako do tog dana Konvencija jo nije stupila na snagu, poev od njenog stupanja na snagu. 2. Svaka zemlja, koja shodno gornjoj taki, izjavi da priznaje primenu ove Konvencije na podruje koje ona predstavlja u meunarodnim odnosima, moi e, saglasno lanu 44, da otkae Konvenciju u pogledu toga podruja. lan 47. Svaki spor izmeu dve ili vie strana ugovornica u pogledu tumaenja ili primene ove Konvencije koje strane ne bi mogle da reguliu pregovorima ili kojim drugim putem, moi e se na zahtev ma koje od zainteresovanih strana ugovornica izneti pred Meunarodni sud pravde, da bi ga on raspravio.

lan 48. 1. Svaka strana ugovornica e moi, u trenutku potpisa ili ratifikacije ove Konvencije ili u momentu pristupanja Konvenciji, da izjavi da se ne smatra vezanom odredbom lana 47. Konvencije. Ostale strane ugovornice nee biti vezane lanom 47. prema svakoj strani ugovornici koja bude formylisala takvu rezervu. 2. Svaka strana ugovornica koja bude formulisala rezervu shodno taki 1. moi e u svakom trenutku da skine ovu rezervu aktom upuenim Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih Nacija. 3. Nikakva druga rezerva ovoj Konvenciji nee biti doputena.

lan 49. 1. Poto ova Konvencija bude na snazi tri godine, svaka strana ugovornica e moi, aktom upuenim Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih Nacija, da sadri sazivanje konferencije u cilju revizije ove Konvencije. Generalni sekretar e o ovom traenju obavestiti svestrane ugovornice i sazvae konferenciju za reviziju Konvencije, ako u toku od etiri meseca od dana kada je poslao obavetenje o ovom tra?enju najmanje etvrtina strana ugovornica mu daju svoj pristanak na ovo traenje. 2. Ako je konferencija sazvana saglasno prethodnoj taki generalni sekretar e o tome izvestiti sve Strane ugovornice i pozvati ih da u roku od tri meseca podnesu predloge o kojima bi elele da se pretresu na konferenciji. Generalni sekretar e svim stranama ugovornicama dostaviti prevremeni dnevni red konferencije, kao i tekst ovih predloga, najmanje tri meseca pre dana otvaranja konferencije. 3. Generalni sekretar saglasno ovom lanu na svaku zakazanu konferenciju e pozvati sve zemlje na koje se odnosi taka 1. lana 42. kao i zemlje koje su postale strane ugovornice na osnovu take 2. lana 42. lan 50. Sem obavetenja predvienih u lanu 49. Generalni sekretar Organizacije Ujedinjenih Nacija obavestie zemlje na koje se odnosi taka 1. lana 42. kao i zemlje koje su postale strane ugovornice na osnovu take 2. lana 42. a) o ratifikacijama i pristupanjima na osnovu lana 42; b) o datumu kada e ova Konvencija stupiti na snagu shodno lanu 43. lan 51. Posle 31. avgusta 1956. godine original ove Konvencije e biti deponovan kod Generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija, koji e odgovarajue prepise dostaviti svakoj od zemalja od kojima je re o taki 1. i 2. lana 42.

Na osnovu toga su potpisnice, koje su na potpisivanje uredno ovlaene, potpisale ovu Konvenciju. Sainjeno u enevi 19. maja 1956. godine u jednom jedinom primerku na engleskom i francuskom jeziku, s tim da su oba teksta ravnopravna. PROTOKOL POTPISA Prilikom potpisivanja Konvencije o ugovoru o meunarodnom robnom drumskom prevozu, potpisnice, uredno ovlaene, sporazumele su se o sledeoj izjavi i objanjenju: 1. Ova Konvencija se ne primenjuje na prevoze izmeu Velike Britanije i Severne Irske i Irske Republike. 2. U pogledu take 4. prvog lana potpisnice se obavezuju da zakljue konvencije o ugovoru o preseljenju i ugovoru o kombinovanom prevozu. Na osnovu toga su potpisnice, koje su na potpisivanje uredno ovlaene, potpisale ovaj protokol. Sainjeno u enevi 19. maja 1956. godine u jednom jedinom primerku na engleskom i francuskom jeziku, s tim da su oba teksta ravnopravna.