Sveoptike mree Uvod

iroka primena Interneta i koriscenje usluga koje zahtevaju visoku propusnost poput video konferencije prisilili su na pomak mree sa bakarnim kablovima na mree sa optikim kablovima.Uporedjujuci elektrine i optike transmisione sisteme,vidljive su prednosti optikih sistema.Mozda najvanija prednost je vremenska isplativost optikih vlakana.Gotovo je sigurno da ce razvojem novih tehnologija optika vlakna postajati sve bolje iskoriena.Malo slabljenje signala pomerilo je regeneratoske stanice sa rastojanja od 10 km za elektrine sisteme na rastojanja do preko 100 km.Vrlo je vazna i neosetljivost optikih vlakana na spoljne elektromagnetske smetnje. Tehnologije poput sinhrone optike mree SONET (Synchronous Optical Network) i ATM (Asynchronous Transfer Mode) iako koriste optika vlakna,ne koriste ukupan potencijal optikog medija.Ograniene su maksimalnom brzinom elektrinih mrenih uredjaja.Multipleksiranje po talasnim duinama predstavlja obecavajucu tehniku kojom se ublazavaju optoelektronske razlike.Upotrebom multipleksiranja po talasnim duinama WDM (Wave Division Multiplex) jedno optiko vlakno prenosi vise nezavisnih signala koji mogu biti razlicito modulisani,na razlicitim frekvencijama kod kojih svaka radi na maksimalnoj brzini elektronickog procesiranja.Mnogo godina je vremenski multipleks predstavljao dominantan nacin povecavanja kapaciteta u digitalnim prenosnim sistemima.U optikim komunikacionim sistemima frekvencijiski multipleks obezbedjuje nekoliko prednosti.Sistemi koji koriste multipleksiranje po talasnim duinama mogu se lako nadograditi, a cena raste sporije nego slozenost sistema.To nije bio slucaj sa vremenskim multipleskom,ali ovi principi multipleksa nisu iskljucivi.Vremenski multipleks moze da se koristi i u sistemima sa multipleksiranjem po talasnim duinama sto je vrlo cesto i slucaj. Ovde cemo se baviti i uticajem fizikog sloja na dizajn mrea temeljenih na multipleksiranju po talasnim duinama. Takodje cemo razmotriti problem prenosa samog talasa kroz vlakno, linearnim i nelinearnim efektima koji se javljaju prilikom propagacije signala kao i optikim komponentama kroz koje signal prolazi. Jedan od najvaznijih parametara koji odslikava funkcionalnost mree predstavlja odnos signal um. Prilikom analize rada optike mree treba obratiti paznju i na proraun snage signala, uticaj kopropagirajuceg signala, snage uma kao zbira snage preslusavanja I snage spontane emisije optikih pojacala. Optike mree su telekomunikacione mree velikog kapaciteta zasnovane na optikim tehnologijama i komponentama koje omogucavaju rutiranje, pripremanja, i obnavljanje signala na nivou talasnih duina kao i servisa zasnovanih na njima. Optike mree, bazirane na pojavljivanju optikog sloja u transportnim mreama, obezbedjuju vece kapacitete i smanjuju troskove novim aplikacijama kao sto su Internet, video i multimedijalna interakcija, i moderni digitalni servisi. Mreni pristup zahteva transparentnu optiku mreu tako da bitski protok i format budu nezavisni. To ce obezbediti fleksibilnost i dozvoliti direktnu povezanost mree sa asinhronim transfer modom (ATM), transmisionim kontrolnim protokolom/Internet protokolom (TCP/IP), SONET-om. To ce isto dozvoliti talasnim duzinama da budu dodavane i ispustane kompletno optiki bez uticaja na originalni format signala. Na zalost, ovaj transparentni model mrenog pristupa izgleda totalno drugacije kada se primeni na metropoliten ili long-haul mree. Kako se rastojanje povecava, provajderi moraju da maksimizuju kapacitet da smanje cenu, I dozvoljavanje bilo koje bitske brzine signala na mrei moze znacajno povecati cenu. U tome lezi dilema: mreama treba fleksibilnost da obezbede raznolikost servisa krajnjih korisnika bez neefikasnosti u long-haul mreama. Reenje su optiki mreni prolazi, koji ce biti integrisani sa postojecim elementima optikih mrea. Pomenimo da postoje tri osnovna

pristupa poveanja transmisionog kapaciteta linka: multipleksiranje sa prostornom raspodelom, SDM - zadrzava se bitski protok ali se koristi vie vlakana multipleksiranje po vremenu, TDM - povecava se bitski protok na vlaknu multipleksiranje po talasnim duinama, WDM zadrzava se bitski protok ali se dodaju talasne duine nad istim vlaknom Sedamdesetih godina XX veka uvedeni su digitalna tehnika i optiki prenos podataka to je uticalo na formiranje SDH tehnike prenosa sa kojom je zapoela nova faza u evoluciji telekomunikacionih mrea. Ovaj napredak ce dovesti do znaajnih mogucnosti pruanja novih servisa znatno veih binarnih protoka. To dovodi do razvoja optikih mrea koje sada omoguavaju prenos vee koliine podataka veim brzinama. SDH prevazilazi sva ogranienja PDH opreme a sautalasa je kompatibilnosti sa njom. Preko SDH je mogue preneti sve multipleksne PDH signale. Identifikacija niih hijerarhijskih protoka u nekom multipleksnom signalu vieg reda u PDH tehnici je nemogua bez prethodnog demultipleksiranja. Time se uslonjava odgranjivanje, prespajanje i rutiranje kroz mreu jer postoji potreba za mnogo veim brojem ureaja za multipleksiranje i duim trajanjem veze. Pored toga ramovi PDH tehnike nemaju dovoljan broj bita za prenos informacije za nadgledanje, administraciju, odravanje i upravljanje mreom. U PDH tehnici nisu standardizovani optiki interfejsi to je onemoguatalaso uspostavljanje veze izmeu ureaja razliitih proizvoaa. Nedostatak su bile i razliite hijerarhije multipleksiranja u Evropi i Americi. Sa pojavom potrebe za standardizacijom protoka, njihovim poveanjem i prevazilaenjem razlika u interfejsima i nainima multipleksiranja poelo se sa stvaranjem nove tehnike. 1985. je predlog Bellcorda prihvaen za novi standard pod nazivom SONET (Synchronous Optical NETwork). CCITT proiruje SONET standard i nakon usaglaavanja 1988. nastaje SDH (Synchronous Digital Network). Usvojene su tri osnovne SDH preporuke (G.707, G.708 i G.709) u kojima su definisani protoci, elementi, principi multipleksiranja, struktura ramova i struktura multipleksiranja koja je kasnije pojednostavljena i nakon toga ove preporuke nisu menjane.

Pasivne optike mree PON ( Passive Optical Networks )

Smanjenje koliine opreme:

PON smanjuje trokove delei vlakna i aktivnu opremu Fiber-to-the-Home Vlakno do svakog doma Smanjenje broja vlakana 1/N (jedan zajedniki kanal) Prednosti PON-a: Velika pouzdanost pasivne optike mree zahtalasjujui eliminaciji vanjske aktivne opreme, ukljuujui i napajanje Velika funkcionalnost Mogue korienje bilo kojeg: modulacijskog postupka, protokola, brzine prenosa i talasne duine Nadogradnja sistema bez promena u pasivnoj mrei Pasivna mrea omoguava raznovrsne topologije te je stoga primenjljiva (prilagodljiva) Velika pouzdanost pasivne optike mree zahtalasjujui eliminaciji vanjske aktivne opreme, ukljuujui i napajanje el Velika funkcionalnost PON FTTH ( Passive Optical Network Fiber-To-The-Home ) -Vlakno do svakog doma Pristup Internetu: prenos velikih koliina podataka prenos e-mail datoteka korisniki serveri direktna komunikacija Zabava: digitalna televizija (DTV), HDTV, interaktivna televizija(ITV), mrene igre IP i kablovska telefonija Edukacija, ucenje na daljinu Telemedicina Nadzor starijih osoba PON osigurava visok nivo pouzdanosti Kune LAN mree Istovremeno korienje razlicitih usluga PON FTTB (Passive Optical Network Fiber-To-The-Bussines) -Vlakno do svakog ureda MAN mree: irokopojasni internet pristup Virtuelne privatne mree (VPN) Mree za pohranu podataka (SAN) Univerzitetske mree Poslovne mree Mali i srednji sistemi: Umreavanje unutar industrijskih zona Sistemi u trgovakim centrima Sistemi u poslovnim zonama (bussines parks) Pristupne telekomunikacione mree Podruja delatnosti u optikim komunikacijama: 1. Proizvodnja konfekcijskih optikih kabela kabela 2. Usluge projektovanja i izrade tehnikih reenja i saveta optikim komunikacijama

3. Montaa optikih konektora na terenu merenja na optikim i bakarnim kablovima, lociranje bakarnih kablova kabela 4. Prodaja optikih kablova i pribora svjetlovodnih kabela i pribora Primena optikih komunikacijskih sistema: 1.Telekomunikacijske mree mree 2.Poslovna informatika(kompjuterske mree mree) 3.Procesna informatika, daljinsko upravljanje pojedinim pojedinim procesima,, mjerenja i i kontrole kontrole) 4.Video nadzor procesni i sigurnosni sigurnosni) 5.Protivpoarni nadzor, dojavniiuredjaji aji) 6.Kablovska televizija televizija 7.Regulacija prometa prometa 8.Video i audio tehnika tehnika 9.Merenja u gradjevinarstvu evinarstvu Optika mreza sa multipleksiranjem po talasnim duinama Komponente WDM sistema WDM koristi veliki potencijal optikih prozora multipleksirajuci vie kanala razlicitih talasnih duina na jedno vlakno i pritom odrzava brzinu prenosa pojedinih kanala dovoljno niskom da bi efekat disperzije bio sto manji. Medjukanalni razmaci su veci od 1 nm koristi se tehnika direktne detekcije. Mogu se koristiti grubi opticki filtri . WDM tipicno koristi mali broj talasnih duzina (2 do 8) ali komercijalni WDM sistemi polako zadiru u podrucje 16, pa i 32 talasne duzine po vlaknu.