NAUNO ISTRAIVANJE

priroda, vrste, funkcije i struktura

1.1. O znaenju izraza nauno istraivanje

Ni do danas nije data zadovoljavajua definicija izraza nauno istraivanje:
ona bi trebalo da obuhvata i teorijska nauna istraivanja ne bi trebalo da svodi istraivanje na ispitivanje hipotetikih stavova (kontekst opravdavanja) a da se ne ispituju traganja za tim stavovima (kontekst otkria) hipotetiki stavovi ne moraju da se tiu samo pretpostavljenih odnosa izmeu fenomena, ve da to mogu biti i egzistencijalne hipoteze o samim fenomenima

Istraivanje shvati kao sistematski, kritiki, kontrolisani i ponovljivi proces sticanja novih znanja, neophodnih (a ponekad i dovoljnih) za identifikovanje, odreivanje i reavanje naunih (teorijskih i empirijskih) problema. Sistematinost: dobra ureenost istraivanja, te obezbeivanje prirodnog i loginog sleda njegovog procesa Kontrolisanost: sprovoenje u, to je mogue bolje, nadziranim uslovima kako bi se iskljuile alternativne mogunosti Kritinost: sva vana tvrenja o pojavama, procesima, odnosima, svojstvima, u oblasti koja se prouava moraju ozbiljno, iskreno i strogo procenjivati, proveravati i obrazlagati odgovarajuim svedoanstvom 2

1.2. Osnovne vrste naunih istraivanja

Mnotvo je raznorodnih naunih istraivanja, a tekoe njihovog klasifikovanja su velike. Podele istraivanja:
teorijska i empirijska (prema prirodi) fundamentalna i primenjena (prema cilju) eksplorativna i usmerena proveravanju hipoteza (prema funkciji)

1.2. Osnovne vrste naunih istraivanja

TEORIJSKA I EMPIRIJSKA Nije re o otroj granici izmeu teorijskih i empirijskih istraivanja. Ako su i problem koji se istraivanjem reava i svedoanstvo teorijske prirode ili ako su oba empirijske prirode, onda nema nieg spornog, ali ako su oni iz razliitih sfera, onda je razvrstavanje po pripadnosti teorijskom ili empirijskom tipu nemogue. Empirijska istraivanja mogu da utiu na opti trend u razvoju teorije, naroito zahvaljujui pronalaenju novih istraivakih postupaka, a ona doprinose i pojmovnoj istoi teorije, jer zahtevaju da znaenja upotrebljenih izraza budu jasno odreena.

1.2. Osnovne vrste naunih istraivanja

FUNDAMENTALNA I PRIMENJENA Fundamentalna istraivanja se preduzimaju radi sticanja novih znanja i proirivanja granica postojeeg sistema znanja o nekoj predmetnoj oblasti Primenjena istraivanja se preduzimaju radi sticanja novih znanja i informacija neophodnih za reavanje odreenih praktikih problema u nekoj oblasti Primenjena istraivanja imaju neposrednu praktiku usmerenost, a fundamentalna nemaju, ali to ne znai da je praktika primenljivost nalaza steenih fundamentalnim istraivanjima manja od nalaza primenjenih istraivanja Ishodi fundamentalnih istraivanja su mnogo neizvesniji od ishoda primenjenih istraivanja, jer se odnose na znanja vee optosti Napredak postignut fundamentalnim istraivanjima obino biva praen napretkom primenjenih istraivanja. Istorija nauke svedoi o sluajevima u kojima je primenjeno istraivanje neoekivano urodilo plodovima koji su usmeravali fundamentalna 5 istraivanja i proirili njegove granice

1.2. Osnovne vrste naunih istraivanja

EKSPLORATIVNA I PROVERAVAJUA ZA HIPOTEZE Eksplorativna istraivanja se preduzimaju u poetnim prouavanjima neke oblasti koja sadri veoma mnogo nepoznatog. Osnovni problem koji se ovde ispostavlja je identifikacija i odreenje problema istraivanja. Planovi, nacrti eksplorativnih istraivanja su neformalni, gipki, prilagodljivi i osetljivi za otkrivanje neoekivanog, iznenaujueg i dotle nenasluivanog Iz eksplorativnih istraivanja mogu da niknu zamisli moguih probnih reenja datog problema hipoteza Kada identifikuju i jasno odrede problem, naunici tragaju za moguim, znaajnim, probnim reenjem toga problema, koja moraju da budu proverljiva Istraivanja koja se preduzimaju radi proveravanja postavljenih hipoteza imaju stroe formalne nacrte od eksplorativnih Pre svega, pod nekim uslovima, neoekivani, neobini nalazi istraivanja mogu uticati na nastanak teorije, mogu je zaeti ili preinaiti, odnosno proiriti teoriju

1.3. Struktura empirijskog istraivanja

Tipine faze procesa istraivanja preduzetog radi proveravanja hipoteza: Sama analiza, kao i shematizovano predstavljanje toga procesa, neizbeno vodi umrtvljavanju, ogrubljivanju i uproavanju slike o problemu Elementi, odnosno faze, procesa istraivanja ne moraju uvek da budu izdvojeni i razdvojeni onako kako se to ovde prezentuje Redosled tih faza ne mora da bude kao predoeni (neke faze se tokom nekog dela svog trajanja mogu odvijati istovremeno, a osim toga, redosled pojedinih faza nije nepromenljiv)

1.3. Struktura empirijskog istraivanja

a) b) c) d) e) f) g) h) i) j) k) l)

Faze procesa istraivanja preduzetog radi proveravanja hipoteze: identifikovanje i odreivanje problema odreivanje ciljeva istraivanja postavljanje hipoteze definisanje kljunih izraza izvoenje logikih posledica iz hipoteze izbor istraivake strategije i nacrta istraivanja razvijanje mernih i drugih sredstava istraivanja odreivanje osnovnog skupa i odabiranje uzorka istraivanja sprovoenje istraivanja i prikupljanje znaajnih podataka obraivanje i analizovanje podataka dobivenih istraivanjem tumaenje rezultata istraivanja i izvoenje zakljuka pisanje izvetaja o obavljenom istraivanju
8

1.3. Struktura empirijskog istraivanja

(A) IDENTIFIKOVANJE I ODREIVANJE PROBLEMA Nauno istraivanje otpoinje zapaanjem, postavljanjem i definisanjem problema. Problem svest o neznanju pitanje na koje, u sistemu raspoloivog naunog znanja, nema odgovora Vidovi ispoljavanja problema su razliiti, a mogu i da se preklapaju kada:
postoji praznina u sistemu naunog znanja su pokuaji da reimo neki problem meusobno nesaglasni postoji injenica koju na osnovu raspoloivog naunog znanja ne moemo da objasnimo otkrijemo logiku protivrenost u nekoj naunoj teoriji o nekoj oblasti stvarnosti ima dve ili vie meusobno nesaglasnih teorija postoji nesaglasnost izmeu starih teorijskih predstava i novih naunih injenica itd.
9

1.3. Struktura empirijskog istraivanja

(A) IDENTIFIKOVANJE I ODREIVANJE PROBLEMA Problemi mogu biti:

preteno empirijski (tiu se neposredno predmeta, procesa i svojstava objektivne stvarnosti) preteno teorijski (tiu se zasnivanja, razrade i razvoja samih teorija izgraenih da daju odgovore na pitanja kojima se izraavaju empirijski problemi)

Prvi korak u istraivanju ini postavljanje, definisanje i obrazlaganje problema. Jeziki oblik izraavanja problema jeste upitna reenica, tj. pitanje. Pitanje je izraz nastojanja da se:
otkloni ili umanji: nepotpunost, neodreenost, netanost, neizvesnost u znanju dobije novo, potpunije, odreenije, tanije, dublje znanje.

Vano je izabirati prava, vredna pitanja.

10

1.3. Struktura empirijskog istraivanja

(A) IDENTIFIKOVANJE I ODREIVANJE PROBLEMA Izbor problema istraivanja odreen je u velikoj meri stanovitem istraivaa:
optim pogledom na svet ontolokim i epistemolokim pretpostavkama teorijskim stanovitem vrednosnim orijentacijama moralnom takom gledita

Problem mora biti obrazloen odgovarajuim teorijskim znanjima, jer svaki nauni problem pripada nekom teorijskom kontekstu. Ispravno postavljanje i obrazlaganje problema istraivanja podrazumeva prouavanje odgovarajue literature. Literatura se ita da bi se:
shvatilo ta ona o nekom predmetu prouavanja kazuje dobili odgovori na unapred postavljena pitanja proverili iskazi koji su u neskladu sa itaoevim uverenjima i nalazima istraivanja

11

1.3. Struktura empirijskog istraivanja

(A) IDENTIFIKOVANJE I ODREIVANJE PROBLEMA Istraiva mora da:
razume pitanje kojim je izraen problem istraivanja postavi kriterijum za procenu adekvatnog odgovora potrai svedoanstvo o postojanju moguih probnih odgovora na postavljena pitanja razume tekst na lingvistikom, semantikom i teorijskom nivou ita, povezuje proitano sa osnovnim pitanjem, uporeuje proitano sa preanjim pokuajima reavanja tog problema, kritiki zapaa, vodi zabeleke

Primeri pitanja kojima je izraen problem istraivanja:

Da li su masovne migracije stanovnitva po pravilu uzrokovane egzistencijalnom ugroenou etnike grupe? Da li je novopredloena mera monetarne politike uspenija u otklanjanju negativnih posledica inflacije? 12 Da li obrazovanje ini ljude tolerantnijim prema tuim verovanjima?

1.3. Struktura empirijskog istraivanja

(B) ODREIVANJE CILJEVA ISTRAIVANJA Ciljevi istraivanja se izraavaju jasnim normativnim iskazima (treba da). Jasno odreenje cilja istraivanja neophodno je za njegovu svrsishodnost. Potrebno je prethodno odrediti prirodu odnosa izmeu ciljeva radi:
uobliavanja usklaenih grupa i nizova ciljeva istraivanja odreivanja prvenstva ciljeva

Postoji nekoliko vidova odnosa meu ciljevima:

nezavisni (postizanje jednog cilja ne utie na postizanje drugoga cilja) i zavisni (postizanje jednog zavisi od postizanja drugog cilja) uzajamno iskljuujui i uzajamno neiskljuivi ciljevi genealoki (mogue je razlikovati osnovne ciljeve i iz njih izvedene ciljeve) uporedni (mogu postizati samo istovremeno) i sekvencijalni (mogu se postizati samo u sledu: neposredni, posredni i konani) kompozicioni (odnos celine i delova; mogu se predstaviti putem stabla ciljeva)
13

1.3. Struktura empirijskog istraivanja

(C) POSTAVLJANJE HIPOTEZE
Kada se odabere i postavi problem istraivanja, traga se za njegovim reenjem. Hipoteza je zamiljeno, znaajno, probno, logiki i iskustveno dopustivo i proverljivo reenje problema. Hipoteza je iskaz posredstvom kojeg je izraen postavljeni problem istraivanja, a koji je:
izriit jasan znaajan informativan teorijski dobro obrazloen iskustveno proverljiv.

Kada se problem istraivanja tie odnosa izmeu dveju ili veeg broja promenljivih, hipoteza predstavlja iskaz o pretpostavljenom odnosu izmeu tih promenljivih. Hipoteza se esto formulie u vidu implikacije. Neretko se, kao probna reenja problema, postavljaju dve ili vie meusobno suprotstavljenih hipoteza.

14

1.3. Struktura empirijskog istraivanja

(D) DEFINISANJE KLJUNIH IZRAZA
Vaan uslov valjanosti nalaza istraivanja jeste izriito odreivanje znaenja svih upotrebljenih znaajnih izraza (odreenje problema, ciljeva istraivanja i hipoteze). Ali ne treba:
zanemariti znaaj implicitnih (kontekstualnih) definicija preuveliati znaaj operacionalnih definicija izbei ba svaku neodreenost znaenja.

Nekada je operacionalno odreivanje znaenja izraza kojima su izraene promenljive o ijem pretpostavljenom odnosu hipoteza govori, nuan uslov iskustvene proverljivosti te hipoteze. Znaenje tih izraza se operacionalno moe odrediti putem operacija merenja i eksperimentalnog manipulisanja. Ako hipoteza govori o odnosu zavisnosti izmeu dveju ili veeg broja promenljivih, a:
mogue je nai zavisnu promenljivu onda se ona definie operacijama merenja, dok se nezavisne promenljive definiu ili operacijama eksperimentalnog manipulisanja ili operacijama merenja nije mogue nai zavisnu promenljivu, onda se i zavisne i nezavisne promenljive 15 operacionalno odreuju posredstvom operacija merenja.

1.3. Struktura empirijskog istraivanja

(E) IZVOENJE LOGIKIH POSLEDICA IZ HIPOTEZE Hipoteza se iskustveno proverava tako to se:
dedukuje logika posledica injeniki iskaz iz nje i pomonih iskaza postavlja pitanje da li je ta logika posledica istinita ili lana utvruje se istinitosna vrednost empirijskim istraivanjem zakljuuje o istinitosnoj vrednosti same hipoteze.

Treba izabrati one logike posledice izvedene iz hipoteze koje su znaajne za iskustveno proveravanje te hipoteze. Primer:
Hipoteza: Nesree nastaju sluajno. Iskazi o poetnim uslovima: Nesree su retki dogaaji Sluajni retki dogaaji se rasporeuju u vidu Poasonovog rasporeda. Logika posledica predvianje: U velikom (reprezentativnom) uzorku ljudi, nesree e biti rasporeene u vidu Poasonovog rasporeda. 16

1.3. Struktura empirijskog istraivanja

(F) IZBOR ISTRAIVAKE STRATEGIJE I NACRTA ISTRAIVANJA Izbor istraivake strategije zavisi od:
prirode postavljenog problema istraivanja izabranih ciljeva istraivanja ontolokih i epistemolokih i, iz njih izvedenih, metodolokih pretpostavki.

Za reavanje nekih problema prikladno je strogo eksperimentalno istraivanje, za reavanje drugih podesno je akciono istraivanje, ima problema za ije reavanje je pogodna studija sluaja itd. Istraivake strategije razlikuju se meu sobom po stepenu kontrolisanja uslova u istraivanju: od eksperimentalnog istraivanja u laboratorijskim uslovima do posmatranja (sa uestvovanjem) u prirodnim ivotnim uslovima i studije sluaja.
17

1.3. Struktura empirijskog istraivanja

(F) IZBOR ISTRAIVAKE STRATEGIJE I NACRTA ISTRAIVANJA Osnovni razlozi kontrolisanja
Osim promenljivih o ijem pretpostavljenom odnosu govori hipoteza, u svakoj istraivakoj situaciji postoji neprebrojivo mnotvo drugih, stranih promenljivih koje mogu imati efekat na zavisnu promenljivu ili na odnos nezavisne i zavisne promenljive i time oteati (ili onemoguiti) sticanje jasnih informacija o tome odnosu. Da bi se moglo zakljuivati o efektu nezavisne promenljive na zavisnu, potrebno je na neki nain kontrolisati mogui uticaj stranih promenljivih. Ako taj uticaj nije kontrolisan, mogui efekat stranih promenljivih na zavisnu promenljivu se moe pomeati sa efektom nezavisne promenljive na zavisnu, ako ga nezavisna uopte proizvodi. Usled toga ostaje nejasno da li nezavisna promenljiva ima efekat na zavisnu (bilo direktno ili u sadejstvu sa drugom nezavisnom promenljivom). Stoga se u planiranju istraivanja pita koje su vane strane promenljive prisutne u istraivanju i koje od njih mogu imati znaajan uticaj na proishod istraivanja. Zatim istraiva odluuje koje e strane promenljive nadzirati i na koji nain. 18

1.3. Struktura empirijskog istraivanja

(F) IZBOR ISTRAIVAKE STRATEGIJE I NACRTA ISTRAIVANJA Naini kontrolisanja efekata stranih promenljivih: odstranjivanjem stranih promenljivih (tako to e istraivanje biti obavljeno u laboratorijskim uslovima odravanjem stranih promenljivih neizmenjenim tokom odreenog vremena odabiranjem i rasporeivanjem eksperimentalnih tretmana na osnovu sluajnog procesa (rendomizacija) uravnoteavanjem sistematskim variranjem stranih promenljivih kao da su nezavisne promenljive statistikom kontrolom (matematikim prilagoavanjem) rezultata u cilju izdvajanja efekata stranih promenljivih.
19

a) b) c) d) e) f)

1.3. Struktura empirijskog istraivanja

(F) IZBOR ISTRAIVAKE STRATEGIJE I NACRTA ISTRAIVANJA Razliite istraivake strategije:

eksperimentalni pristup kvazi-eksperimentalni pristup ex post facto pristup razvojna studija korelaciona studija i dr.

Svaki istraivaki pristup podrazumeva mnotvo eksperimentalnih nacrta. Razvijanje ili izbor dobrog nacrta istraivanja je nuan uslov celishodnog usmeravanja procesa prikupljanja, analiziranja i tumaenja znaajnih podataka u datom istraivanju. Osnovni zadatak nacrta istraivanja sastoji se u tome da omogui dobijanje odgovora na pitanje radi kojeg se istraivanje i preduzima.
20

1.3. Struktura empirijskog istraivanja

(G) RAZVIJANJE SREDSTAVA ISTRAIVANJA Iskustvena istraivanja su teko zamisliva bez nekih sredstava kojima se istraivai koriste u obavljanju empirijskih operacija u procesu istraivanja (posmatranje, menjanje i kontrolisanje nekih uslova istraivanja, beleenje promena, merenje i procenjivanje odreenih veliina). Valjanost nalaza istraivanja u veoma velikoj meri zavisi od svojstava sredstava kojima se istraiva u istraivanju koristi. Konstruisanje, razvijanje i usavravanje sredstava koja e biti upotrebljena u nekom istraivanju esto zahtevaju posebno istraivanje. Kada postoje ve konstruisana sredstva istraivanja, neretko je potrebno preduzeti probna ispitivanja da bi se ispitala njihova svojstva u uslovima to je mogue slinijim onima u kojima e biti obavljeno naumljeno istraivanje.
21

1.3. Struktura empirijskog istraivanja

(H) ODREIVANJE OSNOVNOG SKUPA I ODABIRANJE UZORKA ISTRAIVANJA Poto se svako empirijsko istraivanje sprovodi na nekom uzorku, neophodno je odrediti osnovni skup na koji bi trebalo da budu uopteni nalazi dobijeni datim istraivanjem. Tano odreenje osnovnog skupa je potrebno za tumaenje i uoptavanje nalaza dobivenih istraivanjem. Potom je potrebno odrediti nain uzimanja uzorka tog osnovnog skupa, koji bi omoguio uoptavanje nalaza dobijenog na uzorku, na osnovni skup.

22

1.3. Struktura empirijskog istraivanja

(I) SPROVOENJE ISTRAIVANJA I PRIKUPLJANJE PODATAKA Istraivanje se prema izabranom istraivakom pristupu i nacrtu, kao i prema zamiljenoj istraivakoj proceduri, sprovodi na izabranim uzorcima uz upotrebu odgovarajuih sredstava istraivanja. Opis istraivake procedure bi trebalo potanko da razjasni kako e opti plan istraivanja da bude primenjen, ta e, kada, kojim redosledom, kako i ime biti uinjeno tokom istraivanja, poev od izbora i razvijanja nacrta istraivanja, preko prikupljanja podataka, sve do obrade i analize prikupljenih podataka. Taj podrobni opis trebalo bi da bude toliko jasan, taan i iscrpan (ali, pri tom, jednostavan i jezgrovit) da omoguava replikovanje toga istraivanja.

23

1.3. Struktura empirijskog istraivanja

(J) OBRADA I ANALIZA PODATAKA DOBIVENIH ISTRAIVANJEM Iz podataka prikupljenih istraivanjem potrebno je odgovarajuim postupcima obrade izdvojiti informacije radi kojih je istraivanje preduzeto. U istraivanjima koja se preduzimaju radi proveravanja hipoteze plan obrade i analize podataka je unapred odreen i predstavlja sastavni deo opteg plana istraivanja. Pored ostalog, plan analize ukljuuje izbor odgovarajuih postupaka statistike analize podataka pri emu sredinje mesto zauzimaju postupci statistikog proveravanja hipoteza. Plan statistike analize u toj vrsti istraivanja moe da se razvije im su izabrani:
nacrt istraivanja merni instrumenti nain uzorkovanja veliina uzorka.

24

1.3. Struktura empirijskog istraivanja

(K) SPROVOENJE ISTRAIVANJA I PRIKUPLJANJE PODATAKA Rezultate dobijene istraivanjem potrebno je protumaiti na semantikom i teorijskom nivou.
Primer: rezultati statistike analize treba sa jezika matematike da budu prevedeni na jezik nauke na kojem su postavljeni problem istraivanja i hipoteza, emu sledi tumaenje dobivenog rezultata s obzirom na izabrana teorijska stanovita u toj nauci.

U istraivanjima koja se preduzimaju sa ciljem proveravanja hipoteze, istinitost ili lanost logike posledice se utvruje na osnovu poreenja predvienog stanja stvari sa istraivanjem naenim stanjem stvari. Ako je predvianje nesaglaljivo sa istraivanjem naenim stanjem stvari, predvianje se smatra lanim, a u protivnom istinitim.

25

1.3. Struktura empirijskog istraivanja

(K) SPROVOENJE ISTRAIVANJA I PRIKUPLJANJE PODATAKA Zakljuivanje o hipotezi na osnovu nalaza da je logika posledica izvedena iz hipoteze lana, odvija se prema logikom argumentu modus tollens:
Ako h (istinita hipoteza), onda p (istinito predvianje). Ne p (predvianje je lano). Ne h (hipoteza je opovrgnuta).

Kada se predvianje iz hipoteze ne moe izvesti neposredno, nego uz ukljuivanje iskaza o poetnim uslovima, onda na osnovu nalaza istraivanja kojim je ustanovljeno da je predvianje izvedeno iz hipoteze lano, moemo zakljuiti da je hipoteza opovrgnuta tek pod uslovom da su iskazi o poetnim uslovima istiniti.
Ako h i u (istinita h i istiniti iskazi o poetnim uslovima u), onda p (istinito predvianje). u (istiniti iskazi o poetnim uslovima) Ne p (predvianje je lano) Ne h (hipoteza je opovrgnuta). 26

1.3. Struktura empirijskog istraivanja

(K) SPROVOENJE ISTRAIVANJA I PRIKUPLJANJE PODATAKA Potrebno je razlikovati ono to nam omoguava logiki argument modus tollens u zakljuivanju o hipotezi od onoga to nam doputa epistemoloki status premisa upotrebljenih u tom argumentu.
Iskazi o poetnim uslovima mogu da budu lani, iskaz o tome da je predvianje lano moe da bude laan.
stanje stvari naeno istraivanjem ne mora biti i stvarno stanje stvari moe biti po sredi neka metodoloka greka u istraivanju i sl.

Nesaglasnost predvienog stanja stvari sa istraivanjem naenim stanjem stvari nije dovoljan uslov za opovrgavanje hipoteze:
hipoteza moe biti istinita, ali da je istraivanje izvedeno izvan ograniene oblasti njenog vaenja; razlika izmeu stanja stvari naenog istraivanjem i predvienog stanja stvari moe biti mala; naa raspoloiva znanja mogu biti nepotpuna nacrti istraivanja, merni instrumenti, postupci obrade i analize podataka nesavreni; mogu postojati greke u merenju itd. 27

1.3. Struktura empirijskog istraivanja

(K) SPROVOENJE ISTRAIVANJA I PRIKUPLJANJE PODATAKA Nalaz empirijskog istraivanja ne opovrgava hipotezu ako ne postoji bolja hipoteza koju taj nalaz podrava. Ma koliko veliki bio broj sluajeva u kojima je naeno da je predvianje izvedeno iz hipoteze istinito, on nee biti dovoljan da se izvede zakljuak da je hipoteza istinita, ali se moe (privremeno) drati da je verovatna. Inae, imali bismo posla sa grekom potvrivanja konsekvensa, u okviru kojeg je re istinitim premisama i lanom zakljuku. Hipoteze se ocenjuju radi:
njihovog opovrgavanja ili potvrivanja odreivanja oblasti njenog vaenja njihovog preinaenja, tj. poboljanja
28

1.3. Struktura empirijskog istraivanja

(L) PISANJE IZVETAJA O OBAVLJENOM ISTRAIVANJU Istraiva ima moralnu obavezu da naunu javnost ili druge mogue korisnike rezultata istraivanja obavesti o:
problemu istraivanja postavljenim ciljevima istraivanja hipotezi nainu istraivanja rezultatima istraivanja zakljucima izvedenim iz njih.

29