VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI BEOGRAD

ZAVRNI RAD

Nemanja Milosavljevi

Beograd,oktobar,2012.

VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI BEOGRAD

ZAVRNI RAD
Obrada klipova SUS motora
Predmet: bradni procesi

Mentor: Dr.Aleksandar Rakovi

Student: Nemanja Milosavljevi br. Indeksa: 77/09 smer: indusrijsko inenjerstvo sa menadmentom

Beograd,oktobar,2012
2

Sadraj:
APSTRAKT...............................................................................................................4 1.UVOD.................................................................................................................... 5 1.1Proizvodni sistem............................................................................................ 6 2.KOSTRUKCIJA KLIPA..................................................................................... 7 2.1Klip i njegove funkcionalne karakteristike........................................................7 2.1.1 Delovi klipa...........................................................................................11 2.1.2 Funkcija klipa.......................................................................................11 2.1.3 Tipovi klipova......................................................................................12 2.1.4 Masa klipa........................................................................................,...12 2.1.5 Optereenja klipa................................................................................,..13 2.2Analiza uslova rada klipa u motoru..................................................................16 3.TEMPERATURNI USLOVI RADA..................................................................17 4.POVRINSKA ZATITA KLIPOVA................................................................22 4.1Konvencionalne metode povrinske zatite.......................................................23 4.2Modifikacija povrine mlazom plazme..............................................................25 5.ZAKLJUAK........................................................................................................28 LITERATURA......................................................................................................,,...30

OBRADA KLIPOVA SUS MOTORA Nemanja Milosavljevi APSTRAKT U radu su u najveoj meri prikazane aktivnosti i poslovi neophodni u proizvodnom procesu obrade klipova SUS motora. Cilj zavrnog rada jeste da se na najkoncizniji i najefikasniji nain prikae i itaocu objasne osnovne funkcije klipa, dimenzije klipa, masa klipa motora SUS, zatim kolika optereenja klip moe da izdri u svom radu. Takoe, jako bitna stavka pri konstrukciji i izradi kipa za motor sa unutranjim sagorevanjem jeste i njegova otpornost na visoke temperature, to zavisi od vrste motora u koji se klip ugrauje. Prouavanjem strune literature i tehniko tehnoloke dokumentacije autor je koncipirao rad koji pored uvodnog dela sadri i poglavlja vezana za konstrukciju klipa u kojem se obrauje problematika funkcionalnih karakteristika klipa kao to su funkcije, poela, masa, dimenzije, optereenje klipa i sl. Takoe, rad se bavi i temperaturnim uslovima rada klipa u motoru SUS, kao i poglavljem o povrinskoj zatiti klipova, sa posebnim osvrtom na konvencionalne metode povrinske zatite i modifikaciju povrine mlazom plazme. Na kraju rada su zakljuna razmatranja autora. Kljune rei: klip, motor SUS, povrinska zatita, konstrukcija, temperatura, obrada...

PISTON ENGINE TREATMENT SUS Nemanja Milosavljevic ABSTRACT The paper mostly presents activities and tasks necessary in the production processing piston combustion engine. Final goal of this work is to the most concise and effective manner and shows the reader explain the basic functions of the piston, the piston size, weight piston IC engine, then how much load clip can hold in their work. Also, a very important issue in the design and manufacture of the statue of the internal combustion engine is and its resistance to high temperature, which depends on the type of engine in which the piston is installed. The study of literature and technical - technological documentation author has designed the work next introductory section includes chapters related to the construction of a clip discusses the problem of functional features such as ear function, Poel, weight, dimensions, load and piston etc.. The work deals with the temperature conditions of the piston in the engine combustion, as well as a chapter on the piston surface protection, with special reference to the conventional methods of surface treatment and surface modification of plasma. At the end of the concluding observations by the author. Keywords: plunger, engine combustion, surface protection, structure, temperature, processing

1. UVOD

Proizvodnja je svrsishodna ljudska delatnost u kojoj se skup materijalnih elemenata i raznih vidova energije transformie u odreena materijalna dobra koja zadovoljavaju iskazane drutvene potrebe. Upotrebljavajui orua za rad kojima preobraavaju predmete rada prema svojim potrebama, ljudi neizbeno stupaju u odreene meusobne odnose, tj. odnose u proizvodnji. Pored odnosa sa prirodom koje ovek uspostavlja u proizvodnji, stvaraju se i meusobni drutveni odnosi u proizvodnji. Stvaranje takvih odnosa je nuno povezano sa karakterom odnosa razmene sa prirodom koju obavlja grupa ljudi. grupa ljudi, ivei i radei zajedno, proizvodei hranu, obezbeujui krov nad glavom i druge potrebe, uspostavlja meusobne odnose. Odnosi u proizvodnji su ujedno i drutveni odnosi koji nastaju u prikazanim uslovima. Do meusobnih odnosa dolazi i na viem stupnju razvoja, raznim specifinim oblicima i u raznovrsnim oblastima... Savremena proizvodnja je daleko vie integralni deo sveukupnih zbivanja u okviru poslovnog sistema, a posebno sveukupnog okruenja nego to je to ikada bio sluaj. Tendencije uslovljavanje i interakcija dobijaju u obimu i rasprostranjenosti. Posebno, ove relacije postaju sve profinjenije i sa lananim reakcijama iji se krajnji dometi nekada sagledavaju, a ponekad se ni ne naziru. injenica je, meutim, da su neki od dananjih problema u savremenoj proizvodnji zaeti ranije i to se upravo dogodilo zbog odsustva nastojanja da se pronae reenje koje bi, u granicama raspoloivih znanja, ali neoptereenih disciplinarnom zatvorenou, obezbedilo optimalno reenje kroz eliminaciju onih slabosti, koje se kasnije javljaju u mnogo otrijoj formi i sa nagomilanim negativnim efektima. Pristup organizaciji savremene proizvodnje mora obezbediti, najmanje u sferi koncepcije, takva reenja koja omoguavaju njeno optimalno integrisanje u procese koji karakteriu aktuelno okruenje kao i one sagledane promene u budunosti.

1.1Proizvodni sistem
Proizvodni sistem predstavlja skup elemenata proizvodnje koji su meusobno zavisni i nalaze se u interaktivnoj vezi. Ako se proizvodni sistem posmatra kao proces materijalne proizvodnje, onda se najee definie kao skup aktivnosti koje se sprovode od ulaska materijala u fabriku pa sve do izlaska gotovog proizvoda iz fabrike, to je grafiki prikazano na slici 1.0. U okviru proizvodnog sistema ulazni elementi proizvodnje transformiu se u drugi oblik i postaju gotovi proizvodi. Proizvodni sistem moe biti, npr. : pogon, fabrika, preduzee i slino. Proizvodni sistem je takoe integralni proces koji se sastoji od vie podsistema, odnosno procesa, a to su: sistem snabdevanja (snabdevanje sa svim to je potrebno u radu sistema: svi oblici energije, materiala i slino) ; sistem pripreme (ima funkciju pripreme proizvodnje: planiranje, konstrukciona i tehnoloka priprema, priprema operativne i druge dokumentacije potrebne za rad proizvodnog sistema i slino) ; proizvodni proces ; informacioni sistem.

Ulaz (X) Proces transformacije

Izlaz (Y) PROIZVOD

rad sredstva za rad predmet rada informacije energija

priprema tehnoloki proces elementarni procesi

obim vrednost kvalitet

Slika 1.0 Aktivnosti od ulaska materijala u fabriku do izlaska gotovog proizvoda iz fabrike [4]

2. KONSTRUKCIJA KLIPA

2.1Klip i njegove funkcionalne karakteristike

Klip se najjednostavnije moe shvatiti kao pokretni zid komore koji je odgovoran za pokretanje motora. Pod dejstvom pritiska gasova kree se translatorno u cilindru (gore dole), tj. ciklino sa zaustavljanjem u spoljanjoj i unutranjoj mrtvoj taki slika 1.1. Zadaci klipa se mogu podeliti u tri grupe: prenos dejstva sile pritiska gasova sagorevanja preko odgovarajueg mehanizma na kolenasto vratilo ; obezbeenje dobre zaptivenosti, kako bi se spreio prodor sagorelih gasova izvan za to predvienih prostora i prenos toplote od radnog medijuma ( produkti sagorevanja smee) na zid cilindra.

Slika 1.1 ematski prikaz kretanja klipa u motoru [3]

2.1.1Delovi klipa Postoje razliiti konstruktivni oblici klipova u zavisnosti od zahteva motora u kojem se ugrauju. Meutim, za sve klipove funkcionalni delovi su slika 1.2 : elo klipa (1), vatrena zona (2), zona klipnih prstenova (3) oslonci osovinice (4) i plat klipa (5).

Slika 1.2 Funkcionalni delovi klipa [3]

Klipni sklop pored klipa ukljuuje: klipne prstenove, osovnicu klipa i osigurae osovinice slika 1.3.

Slika 1.3 Klipni sklop [3]

elo klipa elo klipa formira komoru za sagorevanje, tako da je kod razliitih motora oblik ela klipa razliit ( ravno, izdignuto, blago udubljeno, sa ventilskim niama, sa dubokim komorama, itd.). Debljina ela je dimenzionisana tako da omogui dovoljan prenos toplote do zone klipnih prstenova i plata klipa.

Vatrena zona Vatrena zona je proctor od ela klipa do prvog klipnog prstena (slika 1.4). Visina vatrene zone iznosi 6,5 8 % (kod dubljih komora 10 20 %) od prenika klipa. Visina se odreuje od zahteva za postavljanje prvog klipnog prstena u odgovarajuu oblast, gde temperature nee ugroziti njegov rad. Zona klipnih prstenova Zona klipnih prstenova, sastoji se preteno od tri ljeba koje nose klipne prstenove i dva grebena izmeu njih slika 1.4 . Funkcija klipnih prstenova je da sprei prodor iz komore sagorevanja u korito motora i prodor ulja iz korita u komoru. Klipni prstenovi zajendno sa cilindrom i filmom od ulja formiraju zaptivni sistem.

Slika 1.4 Klipni prstenovi [3]

Oslonci za osovinicu Najoptereenija oblast klipa su oslonci osovinice, jer sile koje deluju na klip, prenose se preko oslonca osovinice na osovinicu klipa, a zatim preko klipnjae na kolenasto vratilo. Sila koja se prenosi do osovnice klipa preko oba oslonca je rezultanta gasne sile, normalne sile i sile inercije klipa i menja svoj pravac tokom radnog ciklusa. Pritisak gasova izaziva maksimalnu silu u osloncima u oblasti vrha otvora, iako je rezultujua sila umanjena silom inercije slika 1.5. Konstruktori pribegavaju razliitim reenjima kako bi se smanjilo habanje i deformacija otvora. Koriste se razliiti tipovi osovnica.

Slika 1.5 Raspodela napona u otvoru za osovnicu [3]

Kao rezultat elastinih deformacija klipa i osovnice, posebno zbog ugiba osovnice, maksimalni pritisak koji bi trebalo u idealnim sluajevima da bude u centru pomera se prema unutranjosti otvora. Konstruktori klipa koriste razliite oblike oslonaca osovinice za efikasnije prenoenje sile od ela klipa i optimiziranje mase. Meutim, kod klipova livenih od aluminijumsih legura oslonci osovinica su sastavni deo plata klipa. Kod visoko optereenih dizel motora koristi se pun oslonac do ela klipa.

10

Plat klipa Deo klipa koji je odgovoran za njegovo voenje je plat klipa. Efikasnost i funkcionalnost plata zavise od sledeih parametara: duine plata, zazora sklopa, oblika valjka, profila, ovalnosti, kontrole irenja, elastinosti plata i poloaja teita u odnosu na osovinice i ekscentrinost.

Meutim, konstruktori esto smanjuju duinu plata klipa, to zahteva dobru kontrolu irenja i pravilno definisanje profila klipa. Osnovna funkcija plata klipa je prenos sila na zid cilindra. Sile su uglavnom odreene pravcem gasne i inercijalne sile, momentum usled ekscentrinosti i trenja osovinice. Preteno kod dizel motora zbog visokih optereenja konstruktori primenjuju pun plat klipa. Meutim povrine plata koje nemaju ulogu oslanjanja, tj. u oblasti otvora za osovinice se uklanjaju kako bi se formirala bona olakanja klipa. 2.1.2Funkcija klipa Klip, sa ostalim pokretnim delovima motora predstavlja motorski mehanizam, tj. klipni mehanizam. Ovaj mehanizam pretvara hemijsku energiju gorive smee (gorivo + vazduh) u mehaniki rad, preko klipa koji predstavlja pokretni zid radne zapremine. Ova funkcija pokretnog zida komore je primarna (osnovna). Meutim, da bi klip uspeno mogao da obavlja ovu funkciju on mora obavljati itav niz sekundarnih funkcija, koje nisu manje znaajne. U ove sekundarne funkcije klipa spadaju: zaptivanje radnog prostora u cilju spreavanja prodora gasova iz radnog prostora u karter motora i prodora ulja iz kartera u radni prostor, prenoenje normalne sile na zid cilindra uz pravolinijsko kretanje klipa sa to manjim mehanikim otporom i habanjem klipa i cilindra, prenoenje toplote primljene od sagorive smee na zid cilindra kako bi se temperature klipa odrale u dozvoljenim granicama i pri svemu ovome se trai da klip radi pouzdano, tj. bez ikakvih smetnji u radu.

Da bi se ispunili svi ovi zahtevi, konstrukcija i izrada klipa nije nimalo jednostavan i lak zadatak.

11

2.1.3Tipovi klipova Kao rezultat razliitih zahteva i tipova motora, postoji veliki broj razliitih konstrukcija klipova, a cilj je da se razvije i proizvede najoptimalnije reenje. Klipovi se mogu podeliti u nekoliko grupa: monomentalni klipovi, klipovi sa kontrolisanim irenjem, klipovi sa nosaem prstena, klipovi sa kontrolisanim irenjem i nosaem prstena, klipovi sa kanalom za hlaenje, klipovi sa nosaem prstena i kanalom za hlaenje, kovani klipovi, klipovi liveni pod pritiskom i klipovi sa keramikom zatitom.

2.1.4 Masa klipa Masa klipa je veoma vaan parametar prilikom konstrukcije klipa. Od klipova se zahteva da ispunjavaju prethodno navedene zahteve uz minimalnu masu. Mala masa klipa, je veoma vana za brzohodne motore, da bi se omoguila prihvatljiva optereenja na kolenastom vratilu i povoljne oscilatorne karakteristike. Masa klipa, je skoncentrisana u gornjem delu klipa (elu klipa, zoni klipnih prstenova i oslonca osovinice, a oko 70 75 % mase je locirano iznad ose osovinice. Konstruktori koriste razliite naine za smanjenje mase klipa: smanjenje kompresione visine, smanjenje ili olakanje plata u zoni ose osovnice ili izbacivanjem jednog klipnog prstena. U svakom sluaju K faktor, tj. koeficijent koji slui za uporeenje mase mora ostati u granicama tolerancije. Danas konstruktori vre maksimalnu optimizaciju mase zajedno sa dovoljnom vrstoo klipa kako bi dobili veu litarsku snagu, ali se pak komplikuje konstrukcija klipa, to otrava i poskupljuje proces izrade klipova. Kako je smanjenje potronje goriva primarni zadatak, neizbena su dalja istraivanja u ovoj oblasti. Ispunjenje ovih zahteva je mogue samo prmenom novih proizvodnih tehnologija i/ili upotrebom novih materijala za izradu klipova koji e omoguiti veu otpornost klipa. Ovo je primarni zadatak tehnologa.

12

2.1.5Optereenja klipa Klip, da bi ispunio razliite funkcije pri radu mora u pojedinim oblastima biti relativno krut, a u drugim relativno elastian i uz to treba da ima minimalno moguu masu. Meutim, oblik i popreni presek moraju uvek odgovarati lokalnim optereenjima, tako da dozvoljeni naponi i nastale deformacije nikad ne budu prekoraeni. Pre izbora odgovarajueg materijala pri konstrukciji klipa moraju se poznavati uslovi rada klipa, tj. optereenja. U optereenja klipa smadaju: mehanika optereenja (sile na klipu...), termika optereenja, tj. temperature i temperaturne promene u klipu. Mehanika optereenja Na elu klipa deluju sile pritiska gasova ((FG), one zavise pre svega od uslova sagorevanja i rastu sa poveanjem stepena sabijanja. Ove sile su kritine pri malim obrtajima. Sila pritiska gasova sueljava se sa silom inercije na kolenastom vratilu. Sekundarno kretanje klipa u cilindru (koje nastaje usled naginjanja klipa zbog zazora izmeu cilindra i klipa), pojavljuje se kao dodatak optereenju klipa od sile inercije i sile pritiska gasova slika 1.6.

Slika 1.6 Raspored sila u klipu [3]

Najvea optereenja, su u oblasti prelaza u krute oslonce osovinice. U ovoj olbasti optereenje je rezultatnta slaganja vertikalnih i horizontalnih sila, to izaziva visoku koncentraciju napona. Zato, posebna panja pored konstrukcije, mora da se posveti osobinama materijala. KOje bi mogle da se suprotstave navedenim optereenjima. Sa jedne strane, debljina zida mora biti izabrana tako da se spree neeljene deformacije ili ak naprsline, dok sa druge strane, plat klipa mora biti dovoljno elastian da prihvati deformacije izazvane spolja, tj. iz cilindra.
13

Termika optereenja U motoru SUS, toplota se prenosi od gasova u komori na klip preko ela klipa, koje ograniava komoru sagorevanja, ukljuujui vatrenu zonu, to rezultuje termikim optereenjem klipa. Povrine odvoenja toplote su strane klipnih prstenova, plat klipa, leajevi osovinice, povrina klipa prema kolenastom vratilu i u nekim sluajevima kanal za hlaenje. Kao rezultat prenosa toplote, formiraju se temperaturna polja u klipu. Temperaturna polja, mogu ostati konstantna samo ukoliko se uslovi rada motora ne menjaju. Posle promene rasdnih uslova, npr: prelaz sa punog optereenja na prazan hod menja se kompletno temperaturno polje u klipu. Na sllici 1.8 prikazane su temperature klipa na praznom hodu (slika 1.8a) i pri punom optereenju jednog dizel motora (slika 1.8b) Navedene temperaturne razlike izazivaju razliita termika irenja u klipu. Meutim, kod pojedinih vrsta klipova zalivaju se elini umetci u klipu tokom livenja, kako bi se termiko irenje smanjilo i usmerilo u pravcu ose osovinice slika 1.9. Potreba za kontrolom termikog irenja materijala, nastaje usled korienja razliitih materijala za izradu cilindarskog sklopa. Klipna legura, od koje se izrauju klipovi ima tri puta manju gustinu, ali dvostruko vee toplotno irenje, u odnosu na cilindar koji je izraen od sivog liva. Da bi se obezbedilo dobro voenje klipa i tih rad motora potrebno je da zazori izmeu klipa i cilindra ostanu konstantni. Ovo se postie kontrolisanim irenjem, jer se ovakav klip bolje prilagoava na brz e promene uslova rada i toplotne deformacije cilindra. U cilju kontrole irenja primenjuju se dva fizika mehanizma koja se koriste kod modernih klipova: efekat kontrakcije (bimetalni efekat) i zalivanje segmenata (prstenasti ili trakasati).

Kao posledica objanjenih optereenja nastaju deformacije klipa. Deformacije klipa u radu su izuzetno sloene. Poto su plat i elo klipa spojeni, njihove deformacije su meusobno zavisne. Ukupna deformacija je rezultat slaganja pojedinih deformacija: toplotnog irenja, deformacije zbog gasne sile (pritisak sagorelih gasova) i deformacije zbog pritiska na zid cilindra izazvanog normalnom silom, momentom naginjanja i naleganjem zbog toplotnog irenja.

14

Slika 1.7 Raspored temperaturnih polja u klipu [3]

Slika 1.8 Segmenti za kontrolu irenja *3+

15

2.1Analiza uslova rada klipa u motoru

Jedan od najvanijih delova u motoru je svakako klip. On zauzima centralno mesto u procesu transformacije hemijske energije goriva, prvo u toplotnu energiju, a zatim i u mehaniku. Od toga koliko je on funkcionalan, u tolikom stepenu zavise karakteristike motora. Zato, klip predstavlja predmet stalnih naunih istraivanja. Meutim, takav privilegovani poloaj daju mu samo pojedine automobilske kompanije koje konstruiu i izrauju same klipove za svoje motore ili koriste usluge specijalizovanih kompanija u ovoj oblasti. Za obavljanje iste funkcije, pojavljuju se razliiti oblici i dimenzije klipova. to je klip konstruktorksi sloeniji, utoliko je i tehnoloki sloeniji, pa je i njegova cena vea. esto, od strane konstruktora postavljaju se neostvarljivi uslovi standarda. Zato je potrebno da se najpre izvri analiza zahteva koji se postavljaju i od ega zavise isti. Kao prvo, klip se pomera u cilindru pod jakim dejstvom irenja gasova (produkata sagorevanja) i izvrava mehaniku radnju. Toplota osloboena hemijskim rakcijama sagorevanja vri zagrevanje gasova u radnom prostoru motora, pri emu dolazi do povienja njihove temperature i pritiska, odnosno raste potencijalna energija gasova. Ova potencijalna energija se u toku procesa irenja pretvara u mehaniku energiju kretanja klipa, a posredstvom klipnog mehanizma dalje se pretvara u obrtanje kolenastog vratila. Klip mora da se suprotstavi visokoj temperaturi i pritisku gasova i da zatvori kanal kouljice cilindra. Drugo, klip koji se nalazi u cilindru, uz pomo klipnih prstenova zatvara prostor i onemoguava prodor gasova. Pod dejstvom pritiska koji stvaraju sagoreli gasovi, on se pomera u otvor cilindra uz minimalno trenje i minimalni gubitak pritiska gasova. Tree, klip mora da se suprotstavi nagrizanjima usled reakcije sagorelih gasova u vatrenoj zoni i duan je da izdri mehanika naprezanja koje vre isti. etvrto, klip mora da izvrava povratno kretnjae velikom brzinom i da to manjom inercijalnom silom deluje na kolenasto vratilo. Znai svi problemi ovog vanog dela motora mogu se podeliti u dve grupe: toplotni i mehaniki procesi.

Oba procesa su meusobno zavisna, ali ovog puta usmerenje je na toplotni proces. Gorivo sagoreva u prostoru iznad klipa, dajui ogromnu koliinu toplote u svakom ciklusu rada motora. Temperatura sagorelih gasova u oblasti sagorevanja gasa iznosi preko 2 500 K ( 2 000 C ). Znai, toliki deo svoje energije oni predaju pokretni delovima motora, ostala koliina toplote predaje se motoru, a ostatak energije zajedno sa sagorelim gasovima ide u izduvnu granu. Meutim, opte je poznato iz fizike da dva tela koja meusobno razmenjuju toplotu, oni je meusobno razmenjuju do usppstavljanje toplotne ravnotee. Ukoliko ne bi bilo hlaenje klipa, on bi za kratko vreme bio istopljen. Ovo je principijelno vaan trenutak za razumevanje uslova rada klipa, a posebno je vano ako se motor forsira.

16

3. TEMPERATURNI USLOVI RADA

Ve je bilo rei o tome da tl klipa m da ima najrazliitije oblike u zavisnosti od vrst radnog ciklusa (oto ili dizel) u zavisnosti od naina formiranja smee (deljeni i npodeljeni prostor sagorevanja) i u zavisnosti od naina izmene materije (dvotaktni i1i etvorotaktni). Ovi rzliiti postupci sagorevanja i izmene radne materije dovode do razliitog termikog optereenja klipova. U sluaju normalnog dvijanja procesa sagorevanja kod oto motora, na klipu javlja umereno termiko optereenje. utim, pri pojavi izvesnih abnormalnosti u toku procesa sagorevanja kao to su jako osiromaenje smee, detonativno sagorevanje itd,.. dolazi do termikog preoptereenja celokupnog radnog prostora pa i kli. od dizel motora sa direktnim ubrizgavanjem najee se komora sagorevanj nlzi u samom klipu je ovako. uvecana povrina n dl klipa izloena dejstvu lmn i produkata sagorevanja visoke temperature, d ovakvih klipova termiki najoptereenija ivica ulaznog suenja komore koje , kod razliiitih motora manje ili vee, pored kojevelikom brzinom struje vazduh i produkti sagorevanja pri ulasku i izlasku iz komore. dizel-motora sa podeljenim prostorom sagorevanja, kroz spoljni kanal pomonog i glavnog prostora sagorevanja produkti sagorevanja i gorivo koje sagoreva velikom brzinom ustrujavaju u glavni prostor sagorevanja i pri tome udaraju tl klipa i to na dnom.mlm delu njegove povrine, tako da postoji snost pregrevanja i prskanja usled termikih prenaprezanja na ovom mestu. U okviru poredjenja termikog optereenja klipova, i drugih delova radnog prostora, treba istai injenicu temperatur izduvnih gasova motora nije merodavna za ocenu tog optereenj. mrtu izduvnin gasova oto-motora je pravilu za oko 200 via od iste kod dizel-motora. Ovo je posledica razliitih stepena sabijanja i razliitih maksimalnih temperatur ciklusa. Kod oto-motora, zbog znatno vie maksimalne temperature sagorevanja mang stepena ekspanzije gasova u taktu irenja temperatura gasova z vreme izduvavanja ostaje na dosta visokom nivou i iznosi 700 do 800 u proseku. Zbog znatno nie maksimalne temperature ciklusa i veeg stepena ekspanzije u toku rocesa irenj temperatura izduvnih gasova kod dizel-motora iznosi 500 do 600 .

17

Slika 1.9 Prenos toplote kroz klip [3]

Uprkos tome termiko optereenje klipova dizel-motora znatno vee nego kod otomotora, to se manifestuje njihovim znatno viim radnim temperaturama. Do ovoga dolazi usled toga to sagorevanje kod oto-motora mnogo mirnije, dok sagorevanje kod dizel-motora praeno intenzivnim tur bulentnim strujanjem sabijenog vazduha i nastalih produkata sagorevanja. Zbog toga na povrini l klipa dizel-motora vlada zantno vei koeficijent prelaza toplote nego k oto-motora. Prenos toplote od gasa na klip vri se najveim delom konvekcijom a samo.jednim malim delon zraenjem, u emu najveu ulogu ima zraenje plamena dok temperatursko zraenje gasa neznatno. Produkti nepotpunog sagorevanja goriva i ul koji se tokom vremen nataloe n povrini d1 klipa u vidu ai i koksa, smanjuju deo toplote ki se na klip prenosi konvekcijom ali poveavaju toplotu ku klip prima zraenjem. Sumarno posmatrano efekat toplotne izolacije ovog sloja je dominantniji s obzirom na mnogo dui interval konvektivne predaje toplote. Kod sporohodih motora taplota koju prima klip sa njega se dvodi zid cilindra najveim delom preko klipnih prstenova, i to oko 75% a ostatak preko povrine tela klipa. Deo toplote koji se sa klipa odvodi preko klipnih prstenova kod brzohodih motora neto manji a deo toplote koji prenosa preko,tela klipa je.neto vei. Od klipa se n deo toplote odvodi sa unutranje povrine klipa na vazduh u karteru motora a isto tako i uljem za podmazivanje. Kod klipova koji s prinudno hlade ulm ova raspodela toplote izgleda sasvim drugaije. Primenom aluminijumskih legura kod klipova j e ostvaren povoljniji toplotni tok i nie temperature n elu klipa i u zoni prvog klipnog prstena. Na slici 1.10 prikazan raspored izotermi n dnm aluminijumskom klipu dizel-motora .

18

Temperatura klipa za vreme rada motora meri se uglavnom na dva naina i1i termoelektrinim metodama ili mu topljivih ivija (epia), mada postoji i metoda odredjivanja temperature pomou merenja "zaostale" tvrdoe materijala klipa. Naime, kada se tek izradjeni klip nadje prvi put u.radnim uslovima u motoru, pod dejstvom radnih temperatura dolazi do izvesnog termikog otputanja materijala pri kome se poetna tvrdoa u svakoj taki klipa smanji za neku vrednost. Sprovoenjem ovakvog otputanja izvan motora moe da se nae zavisnost tvrdoe oid temperature otputanja, pa se dakle merenjem tvrdoe materijala klipa posle rada u motoru mogu da procene radne temperatura u raznim njegovim takama.

Slika 1.10 Izoterme klipa dizel motora-linije kroz debljinu zida oznaavaju konstantne temperature sa naznaenim vrednostima C.

Kod termoelektrinih merenja dava je ili obian termo element ili NTC otpornik sa negativnim temperaturskim koeficijentom otpora. Veza izmeu davaa koji se ugrauje u zid klipa tamo gde se eli da izmeri temperatura i mernog instrumenta je ili preko kliznog kontakta ili preko induktivnog prenosa koji se ostvaruje u blizini unutranje mrtve take. Ovakav nain prenosa mernog signala zauzima dosta prenosa u klipu tako da je istovrameno merenje temperature mogue samo u malom broju taaka

19

Zbog toga se danas mnogo ee primenjuje metoda temperature klipa pomou epia od razliitih metala i legura ije se temperature topljenja nalaze na nivou temperature na klipu.Za odreivanje temperature klipa na nekom mestu, ugrauje se nekoliko epia ije se take topljenja razlikuju za 5 do 10C. U toku rada motora epii sa temperaturom topljenja ispod temperature klipa na tom mestu se istope a oni sa viom temperaturom topljenja ostane. Na osnovu toga moe da se zakljui koje je temperatura klipa vladala na tom mestu u toku rada motora. Na osnovu merenja temperature ovom metodom u raznim takam klipa kod velikog broja razlitih motora, danas je dosta tan poznat raspored radnih temperatura na klipu. Na slici 1.11 prikazan raspored temperatura klipovima od aluminijumskih legura (pune linije) i od sivog livenog, gvodja (isprekidane lini), i to na levoj polovini slike na klipovima dizel-motora n desnoj n klipovima oto-motora. U svim slucajevima gornja granica temperature vai za termiki a optereene motore, i to za dvotaktne i sa vazdnim hladenjem, i1i za pretkomorne dizel-motore, dok donja granica vai za etvorotaktne motore sa vodenim hladjenjem i za dizelmotore sa direktnim ubrizgavanjem. Na slici 1.11 se jasno vidi jai pad temperature po visini klipa u zoni klipnih prstenova kao posledica intenzivnog odvodjen toplote preko klipnih prstenova, dok je pad temperature po visini tela klipa znatno manji. Ovaj veci pad temperature po visini glave klipa jo vie izraen kod klipova od sivog livenog gvozdja, zbog njegove loije toplotne provodljivosti, koja uslovljava i pojavu primetno viih temperatura na lu klipa. Najvie dozvoljene temperature u pojedinim zonama klipa ograniene su smanjenjem mehanike vrstoe koje te temperature izazivaju. Da bi se u naelu postigla to mogue manja masa klipa, mora se u svakom preseku klipa i dn optimalni kompromis izmedju potrebnih protonih preseka toplote, malih mehanikih nrzn i ml debljine zida. Pri tome, u zoni klipnih prstenova ne sme da se prekorai temperatura koksovanja ulja, poto se u suprotnom u ljebovima klipnih prstenova mo da formira koks ulja koji spreava ispravno funkcionisanje klipnog prstena.

20

Slika 1.11 Raspodela temperatura na klipovima oto- i dizel-motora (koso rafirana polja sa punim granicama vae za klipove od aluminijumskih legura; uspravno rafirana polja izmeu isprekidanih granica vae za klipove od sivog liva)

21

4. Povrsinska zatita klipova

Uslovi u kojima je izloen klip: ciklino kretanje klipa sa zaustavljanjem u spoljanjoj i unutranjoj mrtvoj taki, nepotpuno sagorevanje, razblaivanje ulja gorivom, poviene temperature, hladan start i nepovoljni zazori, sve zajedno spreavaju stvaranje idealnog hidordinamikog uljnog filma izmeu klipa i cilindra. Takoe, trenje i metalni kontakt koji se javljaju istovremeno za vreme pokretanja i zaustavljanja motora zahtevaju dodatnu otpornost na habanje. Legure aluminijuma pokazuju dobru otpornost na habanje i ne zahtevaju dodatnu povrinsku zatitu u sluaju sklopa sa cilindrom od sivog livenog gvoa. Meutim, povrinska zatita klipova (stvaranje metalne prevlake) moe pruiti dodatnu sigurnost. Metode povrinske zatite se mogu podeliti u dve grupe u zavisnosti od funkcije koja se eli postii prevlakama. Prva grupa ukljuuje prevlake koje pruaju zatitu povrina, naroito od termikog optereenja i druga grupa ukljuuje prevlake ija je namena da poboljaju klizna svojstva povrina. U mnogim sluajevima tvrda anodna oksidacija se koristi da bi se stvorili oksidni slojevi koji su vrsto vezani za osnovni materijal. Ovi slojevi, koji su otporni na koroziju i habanje, omoguavaju zatitu ela klipa od termikih i mehanikih optereenja od vrelih gasova u komori. Poto klizna svojstva oksidnih slojeva nisu dobra, plat klipa i zona klipnih prstenova se obavezno moraju zatiti. Dok, radne prevlake su nale iroku primenu, za razliku od vetekih. Veliki broj prevlaka sa razliitom efikasnou se uspeno primenjuje za popravljanje kliznih svojstava povrina klipova. Poboljanje se postie formiranjem tankog sloja u alkalnim kupatilima. Ovi slojevi, debljine oko 1mm, predstavljaju prvenstveno dobro pripremljenu metalnu povrinu za grafitiranje. Grafitni sloj debljine 10 do 20mm se nanosi na visokim temperaturama. Grafitne prevlake slue prvenstveno da poboljaju klizna svojstva velikih klipova. Dobra klizna svojstva se takoe postiu olovnim i kalajnim prevlaenjem klipova. Tanka prevlaka, koa moe biti bazirana i na grafitu, daje mnogo povoljnije osobine (otpornost na habanje, bolje prilagoavanje povrina u toku uhodavanja). Prevlake moraju da imaju: mali afinitet ka stvaranju jedinjenja sa materijalom cilindra, mogunost plastine deformacije i dovoljno visoku temperaturu topljenja.

U daljem delu teksta bie navedene i opisane prevlake koje se koriste za povrinsku zatitu klipova.

22

4.1 Konvencionalne metode povrinske zatite klipova

Olovne prevlake Olovo je metal sa povoljnim kliznim svojstvima, zato se moe naneti na klipove livene od aluminijumske legure. Nanosi se na povrinu klipa jonskom razmenom. Klip se potapa u kupatilo sa olovnim solima. Tokom ovog procesa aluminijum se istovremeno uklanja sa povrine i postie se debljina sloja oko 1 2 m. Olovne prevlake se preteno koriste kod klipova za benzinske motore, da bi se postigla zatita od korozije i/ili dodatna otpornost na habanje. Olovo se koristi kao zamena za kalaj, jer ima viu taku topljenja. Dodatno poboljanje olovne prevlake moe se postii dodatkom malih koliina drugih metala. Kombinovane prevlake su se pokazale efikasnije naroito kod turbo punjenih dizel motora, gde se oekuje poveano starenje ulja. Fosfatiranje U odreenim sluajevima, naroito kod veih dizel motora i klipova livenih od gvoa primenjuje se fosfatiranje. Proces fosfatizacije se izvodi uz pomo hemihske reakcije izmeu fosfornog rastvora i povrine klipa, tako to se formira povrina vrsto spojenih kristala fosfora to smanjuje habanje. Fosfatiranje se vri u rastvoru destilovane vode, fosfatina (trgovaki naziv soli fosforne kiseline), tehnikog natrijum fluorida i fosforne kiseline. Vrednost pH rastvora treba biti 4.0 5.0, a radna temperatura 65 - 70C u trajanju od 5 minuta. Fosforna prevlaka ima dobru sposobnost apsorbcije ulja i veliku otpornost na koroziju, kao i viu taku topljenja nego metalne prevlake, najee slui kao podloga za druge povrinske zatite (grafitiranje). Optimalna debljina formiranog fosfornog sloja na povrini klipa je od 4 7 m.

23

Kalajisanje ist kalaj se, moe naneti na povrinu klipa razmenom jona kao i olovo. Kalajisanje se vri rastvorom natrijum stanata (Na2SnO3x2H2O) u kupatilima sa stalnim filtriranjem na temperaturi od 70 - 80C. Kalajisanje kod klipova za motore sa unutranjim sagorevanjem slui kao sredstvo za podmazivanje u poetnom stadijumu do dostizanja ulja. Meutim, kalajisanje se manje koristi zbog nie take topljenja kalaja, vee cene kotanja i loijih osobina kalaja u poreenju sa olovom. Grafitiranje Zbog dobro poznatih anti frikcionih osobina grafita, razvijen je proces za stvaranje debele grafitne prevlake (10 20 m) na fosfatnoj osnovi (fosfatna prevlaka debljine oko 5 m), jer se time ostvaruje dobra veza. Debljina sloja grafita je vea nego ostale prevlake i poseduje jo bolju mogunost apsorbcije ulja i znaajno ubrzava proces uhodavanja. Deo grafitnog sloja se pohaba u toku uhodavanja, ali grafitno fosforni sloj ispod daje odlinu otpornost na habanje. Hromiranje i prevlake od gvoa Klipovi sa hromiranom i povrinom od gvoa se koriste u sklopu sa nezatienim cilindrom. Ove prevlake se rade galvanskim putem i njihova debljina na platu se kree 10 20 m... Tvrda anodna oksidacija Kod klipova A1Si- legura, esto se koristi postupak anodizacije u cilju stvaranja tvrdog anodnog s1oja na povrini klipa. Ovim postupkom poveava se tvrdoa osnovnog materijala koja je od 100125 pre procesa, na tvrdou 400450 Vikersa posle procesa anodne oksidacije (slika 1.12). Anodna oksidacija odvija se u elektrolitu H2SO4 (hemijski cist H2SO4, =1.84). koncentracije 95120 g/1 pri konstantno gustini struje do 5 A/g. Formirani tvrdi dn-oksidni sloj (Al2O3), ini povrinu znatno otporniju na habanje, poveava znatno tvrdou i ima za ci1j smanene sklonosti ka stvarnju naprslina. Anodnom oksidacijom tretiraju se klpovi koji su zavrno mehaniki obraeni i ne sadrze greke na povrsini (poroznost, lunkeri itd ) Dbljina tvrdog anodno-oksidnog sloja treba da bude oko 90 m, ravnomemo rasporeden po povrini, ravnomerne sive boje. Nisu dozvoljene neuednacenosti boe, prisustvo mrlja i1i pojave van s1oja predvien za anodizaciju.

24

Slika 1.12 ispitivanje anodnog sloja klipova od legure AlSi13Cu4Ni2Mg

4.2. Modifikacija povrine mlazom plazme

U cilju poboljsana eksploatacionih svojstva klipova od A1Si-legure tretiraju se ln povrine kompresionim mlazom plazrne. Povrine tretirane mlazom plazmc znatno povecavajuu vrednosti tvrdoce (dostize 765883 HV). Razlog povecanja tvrdoe stvarane intermetalnih faza. Recimo na klipovima od A1S i 12CuNiMg ispitivanjem uoceno znatno povecane udela faza A1N, AL3Mg i (l), koje doprinose povecanu tvrdoe povrsinskog s1oa. Na slici 1.13 prikazana mikrostruktura uzorka odlivaka klipa i termicki obradenog uzorka, gde se moze uoiti prisustvo kristala siliciluma, eutektikuma i intermetalne faze koje gradi aluminijum sa prisutnim legirajuim elementima i primesama. Ovi uzorci su zatim tretirani mlazom plazmc pri pritisku radnog gasa azota od 5 mbar i brzini plazme od 40 km/s, n rastojanju od 3.5-5 m od vrha katode i tretirani serijom od 5 pucnjeva. Pri manem rastoanju izmedu mete elektrodnog sistema poveava se gustina energije mlaza plazme, a samim tim i energija koju asporbue povrsina mete
25

Slika 1.13 izgled povrine klipa pre i posle tretmana mlazom plazme

Na slici 1.13b i c prikazan je tipian izgled tretirane povrine uzoraka klipa (odlivka i termiki tretiranog uzorka). U oba sluajeva je karakteristino dejstvo mlaza plazme na povrini. Kod uzorka u livenom stanju rastopljeni materijal i centra dejstva mlaza plazme rasporeuje se po okolnoj povrini u talasnoj formi (slika 1.13c), dok kod termiki obraenog uzorka prisustvo talasaste forme je manje, ali je izraena kapljiasta forma (slika 1.13d). Uzorak ove pojave je najverovatnije vea tvrdoa povrine uzoraka koji su termiki obraeni.

26

Tabela 1: Tvrdoda povrine uzorka tretiranog mlazom plazme

Merno mesto stanje Liveno Termiki obraeno Pre tretmana Posle tretmana Pre tretmana Posle tretmana 1 HV0.2 =90.6 HV0.2=244 HV0.2=90.6 HV0.2=341 2 HV0.2 =85.7 HV0.2 =157 HV0.2=148 HV0.2=362 3 HV0.2=106 HV0.2=883 HV0.2=138 HV0.2=765

U poslednje vreme vre se ispitivanja primene aditiva koji bi se u formi prakastih materijala unosili u mlaz plazme . To bi omoguilo dobijanje kompozita metal-keramika visoke tvrdoe na povrini klipa. Meutim svaki zahvat na klipu poveava njegovu cenu.

27

5. Z A K LJ U A K
Uzimajui u obzir sve napred navedeno moe se zakljuiti da je konstrukcija klipa izuzetno sloen posao. Veliki broj podataka koji se mora znati prilikom konstrukcije ini ovaj posao izuzetno dugim i sloenim. Prilikom konstrukcije klipa prvo o emu se mora voditi rauna je izbor materijala i nain livenja klipova. Za pravilan izbor materijala moraju se poznavati optereenja klipa, kako termika, tako i mehanika. Najvie primenjivani materijal danas je eutektiki silumin zbog svojih dobrih osobina. Meutim, sve vie se kao alternativa koristi i liveno gvoe jer moe da izdri znatno via optereenja i omoguava livenje klipova tanjih zidova. Zbog toga e se liveno gvoe sve vie koristiti u budunosti. Kod izbora tehnike izrade pripremka pored klasinog gravitacionog livenja u metalnim kalupima moe se uzeti u obzir kao mogunost i livenje pod pritiskom kao i kovanje klipova. Ovim nainima izrade pripremka dobijaju se komadi kvalitetnije, manje porozne strukture. Zbog toga se moraju imati u vidu ove dve vrste obrade, i pored neto vie cene i veih ogranienja prilikom konstrukcije (jednodelno jezgro), naroito za optereene motore. Najvaniji parametar o kome se mora voditi rauna pri konstrukciji klipa je pravilna konstrukcija zazora klipa u cilindru. Nepravilan izbor zazora moe izazvati velike potekoe u radu motora od zaribavanja u sluaju malog zazora, do naginjanja i buke u sluaju prevelikog zazora. Trenutni trend ka razvoju motora sa malim vibracijama sa smanjenom potronjom goriva e se nastaviti zajedno sa buduim otrijim zahtevima kvaliteta izduvne emisije. Dalje poboljanje se moe oekivati buduim stalnim razvojem motora. Dodatni oblik klipa koji rezultira iz ovih trendova je upotreba asimetrinog plata. injenica da su leee oovrine klipa uvek ue na suprotnoj strani od napadne strane sile trenja vodi do oiglednog zakljuka da je mogue izraditi klip sa uim platom na jednoj strani. Ovo omoguava dodatno smanjenje mase klipa. Proizvodnja nije sama sebi cilj. Proizvodnja je stvaranje dobara za zadovoljavanje drutvenih i individualnih potreba. Zadovoljavanje potreba je potronja. Proizvodnju sa potronjom povezuju razmena i raspodela. Razmena je takav in u kome razliiti proizvoai, uglavnom specijalizovani, meusobno razmenjuju proizvode. S obzirom na to da se radi o razmeni proizvoda koji slue za zadovoljavanje potreba drugih, ti proizvodi su roba. Razmena proizvoda postaje robna razmena.

28

Svaki je proizvoa u svoj proizvod ugradio odreenu koliinu rada, radnih asova. U procesu razmene uesnici nastoje da postignu iste uslove, tj. da za istu koliinu rada u jedan proizvod dobiju drugi uz odgovarajuu koliinu uloenog rada. S obzirom na to da pojedinci nisu podjednako spremni, niti rade u istim uslovima ne dolazi do ostvarenja pune jednakosti. U toku svog istorijskog postojanja, ovek je sam ili udruen u vee grupe proizvodio razne proizvode u cilju zadovoljavanja svojih potreba za opstanak i razvoj. Saglasno porastu sloenosti i masovnosti proizvoda, podela rada u proizvodnji je osnovna karakteristika proizvodnje. Uporedo sa sve razvijenijom podelom rada javljaju se problemi povezivanja i usklaivanja putem planiranja, zatim merenja rada i mnogi drugi problemi koji karakteriu organizaciju proizvodnje u novije vreme.

29

Literatura

[1] Mr Manasijevi Sreko: Klipovi za motore SUS, LOLA Institut, Beograd, 2009. godina [2] ivkovi Dragan : Organizacija proizvodnje, Visoka tehnika kola, Novi Bepgrad, 2007. godina [3] Miodrag C. ivkovi, Dr.Radivoje Trifunovi Motori sa unutranjim sagorevanjem 2 deo mainski fakultet Beograd 1985.

30