VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RAUNARSTVA STRUKOVNIH STUDIJA AUTOMATIKA I SISTEMI UPRAVLJANJA VOZILIMA PREDMET: ELEKTRINE INSTALACIJE I UREAJI NA VOZILIMA

LABORATORIJSKA VEBA BR.5 DIJAGNOSTIKA MERENJA U ELEKTRONSKOM SISTEMU OSVETLJENJA VOZILA LITRONIC

STUDENT ___________________ BR.INDEKSA ___________________ SMER ___________________ DATUM ___________________ VEBU PREGLEDAO ___________________ DATUM ___________________

Dijagnostika merenja u elektronskom sistemu osvetljenja vozila LITRONIC

CILJ VEBE
Cilj vebe je upoznavanje sa postupkom dijagnostikih merenja i podeavanja u elektronskom sistemu osvetljenja vozila LITRONIC na osnovu uputstva navedenog u programskom paketu ESI[tronic].

1. Osnove tehnike osvetljenja

a) Osnovni pojmovi osvetljenja, veliine i jedinice Podruje osetljivosti na vidljivu radijaciju varira od oveka do oveka, a opta funkcija spektralne karakteristike oko moe se definisati za fotometriki proraun i izmeriti prema postupku opisanom u standardu DIN 5031, Part 3. Funkcija V() oveka odreuje se pod dnevnim osvetljenjem, pri uslovima kad se oko potpuno adaptiralo, a moe se koristiti za proraun odreenih fotometrinih vrednosti iz objektivnih fizikalnih veliina (slika 1).

Spektralna osetljivost oka V ( )

Talasna duina (nm)

Slika 1. Karakteristika relativne spektralne osetljivosti adaptiranog oka Fotometrijske veliine se mogu nazvati i psihofizikim jer su pokazatelj reakcije ljudskog oka na zraenje koje opisuju stvarne fizike veliine. Zbog toga nisu u direktnoj relaciji sa ostalim fizikim veliinama pa obrazuju sistem koji je sastavljen od samo etiri osnovne veliine:

svetlosni fluks svetlosni intezitet osvetljenost i sjajnost.

Svetlosni fluks -
Svetlosni fluks je osnovna fotometrijska veliina koja podrazumeva da se svetlost mora posmatrati i kao fizika i kao ulna pojava, a predstavlja snagu zraenja izvora, koja je uz uvaavanje spektrealne osetljivosti ljudskog oka prevedena u svetlosni utisak. Jedinica svetlosnog fluksa je lumen (skraeno:lm). Svetlosni fluks se moe izraunati preko sledeeg izraza: V.Matijevi, VET, Beograd, Inc. All Rights Reserved 2

Dijagnostika merenja u elektronskom sistemu osvetljenja vozila LITRONIC 760nm

= Km

P V() d [lm]

400 nm gde je: - Km = maksimalna vrednost luminiscentnog faktora radijacije vidljivosti oka (683 lm/W) - V()= spektralna osetljivost oka pri 20 vidnog polja oka prema DIN5031, Part 3 - P()= snaga spektralne radijacije u [W]. Konstanta Km odreuje fluks, izraen u lumenima, koji stvara monohromatski izvor snage 1W i talasne duine 555 nm, pri kojoj je svetlosni utisak najvei (V(555nm) =1). Prihvaeno je da lumen bude izvedena jedinica, a jedinica svetlosnog inteziteta (kandela)-usvojena jedinica. Iz njene definicije neposredno proizlazi da je Km = 683 lm/W.

Svetlosni intezitet - I
Svetlosni intezitet predstavlja odnos svetlosnog fluksa i prostornog ugla.

I=/
gde je - prostorni ugao- predstavlja meru veliine prostora u obliku kupe ili piramide, a odreuju ga svetlosni zraci koje emituje takasti izvor svetlosti (Slika 2 i 3).

Slika 2. Prostorni ugao, kao deo prostora ogranien omotaem piramide

Slika 3. Prostorni ugao u obliku kupe

Ako je S-povrina preseka piramide (kupe) i lopte poluprenika r, sa centrom u taki SI, prostorni ugao koji ograniava piramida (kupa) definie se preko izraza = S/r2 , gde je jedinica prostornog ugla steradian [st]. Pun prostorni ugao () koji obuhvata celokupni prostor oko izvora svetlosti tada je:

= Slopte / r2 = 4r2/r2 = 4

[st]

Kako je povrina kalote lopte koja je odreena kupom

S = 2 r MN = 2 r (r cos ) = 2 r2 (1 cos )
Sledi da je: V.Matijevi, VET, Beograd, Inc. All Rights Reserved 3

Dijagnostika merenja u elektronskom sistemu osvetljenja vozila LITRONIC

= S/r2 = 2 (1 cos )
Na osnovu ega se moe definisati svetlosni intenzitet u smeru pomou izraza:

I = d / d

[cd=lm/st]

gde je d - elementaran svetlosni fluks obuhvaen elementarnim prostornim uglom d oko pravca (Slika 4).

Slika 4. Skica uz definiciju svetlosnog inteziteta

Osvetljenost - E
Osvetljenost neke take M (slika 5) definie se preko izraza:

EM = d/dSn
Gde je d-elementaran svetlosni fluks koji padne na elementarnu povrinu dSn oko take M, normalnu na pravac koji odreuju izvor i taka M. Slika 5. Skica uz definiciju osvetjenosti

Korienjem definicionih izraza dobije se da je:

EM = d/dSn = I d/dSn
Kako je dSn elementarna (beskonano mala) povrina, ona je praktino jednaka sa povrinom kalote, koju odreuje prostorni ugao d na lopti poluprenika r, pa je:

d = dSn /r2
odnosno,

E = I / r2
Prema tome, osvetljenost je direktno srazmerna svetlosnom intenzitetu, a obrnuto srazmerna kvadratu rastojanja izmeu izvora svetlosti i take (posmatraa). Jedinica osvetljenosti je luks (lx) i predstavlja izvedenu jedinicu: lx = lm/m2 = cd x st /m2 V.Matijevi, VET, Beograd, Inc. All Rights Reserved 4

Dijagnostika merenja u elektronskom sistemu osvetljenja vozila LITRONIC U praksi svetlosne tehnike se pokazalo da osvetljenost odreene take nije najpogodniji kvantitativni pokazatelj kvaliteta njene osvetljenosti. U cilju pronalaenja boljih pokazatelja uvedeni su pojmovi horizontalne i vertikalne komoponente osvetljenost, odnosno skraeno horizontalna i vertikalna osvetljenost, zbog veina autora osvetljenost posmatraju kao vektorsku veliinu koja se moe razlagati na razliite naine. Prostim proirenjem napred izvedene forumule za osvetljenost dobije se definiciona formula vektora osvetljenosti kao:

E = ( I / r2) r0
gde je: r0 jedinini vektor u pravcu koji odreuju izvor i taka sa smerom od izvora (slika 5).

Sjajnost - L
Sjajnost je fotometrijska veliina koju oko neposredno osea, pa predstavlja merilo svetlosnog utiska. Sjajnost neke take M svetlee povrine se u zadanom pravcu definie kao odnos svetlosnog intenziteta (dI) koji u datom pravcu proizvodi elementarna svetlea povrina (dS) oko te take i ortogonalne projekcije (dSn) te elementarne povrine na ravni normalnoj na posmatrani pravac (Slika 6), odnosno:

L = dI / dSn = d2 / (ddSn)
gde je sa n oznaena normala u taki M na elementarnu povrinu dS.

Slika 6. Skica uz definiciju sjajnosti Sa slike 6b vidi se da se sjajnost moe definisati i pomou osvetljenosti elementarne povrine na koju pada svetlosni zrak, odnosno

L = d2 / (ddSn) = dE / d [cd/m2]
Jedinica za sjajnost je izvedena jedinica, iz napred navedenog izraza = cd/m2. U tehnici osvetljenja kolovoza esto se koristi i sledei izraz za proraun sjajnosti:

L = I / (A1 cos)
gde je - ugao izmeu smera svetlosnog zraka i normale povrine (slika 6a). V.Matijevi, VET, Beograd, Inc. All Rights Reserved 5

Dijagnostika merenja u elektronskom sistemu osvetljenja vozila LITRONIC Navedene i ostale fotometrijske veliine , koje se koriste u autotehnici osvetljenja date su u sledeoj tabeli: Naziv Oznaka Jedinica Naziv Oznaka Jedinica Povrina Razmak r m 2 A1 Radiaciona povrina A m Vreme t s A2 Neradiaciona Upadni ugao radijacije 0 Povrina (u odnosu na okomitu 1 osu povrine) 2 0 E lx=lm/m Ugao refrakcije Osvetljenost 2 0 I cd Ugao refleksije Svetlosni intezitet 3 L cd/m2 Efikasnost osvetljenja lm/W Sjajnost Emitovani svetlosni fluks M lm/m2 lm Svetlosni fluks (Luminous emittance) Snaga P W Prostorni ugao sr Energija osvetljenja Q lm s Talasna duina nm b) Elektromagnetna radijacija - prostire se brzinom svetlosti, bez uticaja elektrinih ili magnetnih polja - Talasna duina: = c/f , gde je: c= brzina svetlosti = 3 x 108 m/s =300.000 km/s, f=frekvencija (Hz) Naziv Talasna duina Izvor i/ili nain Primeri primene nastajanja Kozmika radijacija < 0,1 pm Bombardovanje zemljine Testovi u nuklearnoj atmosfere sa kozmikim fizici elementarnim esticama Gamma radijacija 01...10 pm Radioaktivni raspad Nuklearna fizika, tehnologija izotopa X-radijacija 10 pm ... 10 nm X-zrake (bombardovanje Ispitivanje materijala, antikatode sa dijagnostika u medicini visokoenergetskim elektronima) UV-radijacija 10 ... 380 nm Sijalice sa gasnim Terapija koe, pranjenjem, laseri fotolitografija u IC proizvodnji Vidljiva radijacija 380 ... 780 nm Sijalice sa gasnim Optike tehnologije, pranjenjem, laseri, fotografija, osvetljenje inkadescentni izvori vozila (sijalice sa uarenim vlaknom) Infracrvena radijacija 780 nm ... 1 mm Termalni radijatori, Terapija, merenje infracrvene diode, laseri razmaka izmeu vozila EHF talasi 1 ... 10 mm Satelitske komunikacije, SHF talasi 10 ... 100 mm Rezonantna kola Kvarcni oscilatori, mikrotalasno grejanje, UHF talasi 100 mm ... 1 m radari za kontrolu VHF talasi 1 ... 10 m saobra aja, televizija, HF talasi 10 ... 100 m radio i radio servisi. MF talasi 100 m ... 1 km LF talasi 1 ... 10 km VLF talasi 10 ... 100 km V.Matijevi, VET, Beograd, Inc. All Rights Reserved 6

Dijagnostika merenja u elektronskom sistemu osvetljenja vozila LITRONIC c) Geometrija optike U mnogim sluajevima geometrijske dimenzije medija, u kome postoji optika radijacija, su mnogo vee u odnosu na talasnu duinu radijacije. U tim sluajevima, irenje radijacije moe se objasniti preko termina svetlosni zrak i moe se opisati preko jednostavnih zakona geometrije. Usmereni svetlosni zrak na granici izmeu dva medija razdvaja se na odbijeni (reflektovani) talas i prelomni (refraktovani) talas, pri emu se za refraktovani talas primenjuje zakon refrakcije: gde su:

n1 sin 1 = n2 sin 2

- n1 i n2 - indeksi prelamanja (refrakcije) vakuuma i tkzv. dielektrinog medija prvog i drugog medija (npr. vazduh, staklo i plastika) i predstavljaju realne brojeve, dok su za druge medije kompleksni brojevi. - 1 i 2 upadni i prelomni ugao. Indeksi prelamanja medija zavise od talasne duine (disperzije), a u veini sluajeva sa poveanjem talasne duine njihova vrednost opada. Reflektovani zrak ponaa se prema sledeoj jednaini: Odnos inteziteta reflektovanog zraka u odnosu na intezitet upadnog zraka zavisi od upadnog ugla i pokazuje refrakciju odreenog medija. U sluaju kad zrak svetlosti prelazi iz vazduha (n1=1.00) u staklo (n2=1.52) pod uglom od 900 (1=0), oko 4,3 % energije svetlosti se reflektuje. Na slici 7. prikazana je refrakcija i refleksija upadnog zraka svetlosti. Slika 7. Refrakcija i refleksija svetlosti a- Medium 1 sa indeksom refrakcije n1 b- Medium 2 sa indeksom refrakcije n2 1- Upadni zrak svetlosti sa uglom 1 2- Refraktovani zrak svetlosti sa uglom 2 3- Reflektovani zrak svetlosti sa uglom 3

3 = 1

Ako zrak svetlosti dolazi iz optiki gueg medija (n1 > n2) , moe se pojaviti totalna refleksija ako je upadni ugao 1 > 1max. Prema zakonu refrakcije vai: sin 1max = n2 / n1. Medium n0 Vakuum, vazduh 1,00 Led (0 0C) 1,31 0 Voda (+20 C) 1,33 Silicijumsko staklo 1,46 Standardno staklo za 1,51673 optiku (BK7) Staklo za prozore, staklo 1,52 za farove Polimetil methacrylate 1,49 Polivinil hlorid 1,54 Polikarbonat 1,58 Polystyrene 1,59 Epoxy resin 1,60 Galium arsenid ~3,5 U tabeli su prikazani indeksi refrakcije n0 (za uto natrijumsko svetlo, talasne duine = 589,3 nm).

V.Matijevi, VET, Beograd, Inc. All Rights Reserved

Dijagnostika merenja u elektronskom sistemu osvetljenja vozila LITRONIC d) Komponente - Cilindrine lee = paralelne zrake mogu se konvergovati u fokalnu liniju pomou cilindrine lee. - Prizme = prizmatini elementi se koriste u cilju odbijanja zraka svetlosti pod odreenim uglom. Kod farova motornih vozila, cilindrine lee i prizmatini elementi koriste se u cilju boljeg usmerevanja odbijene svetlosti od reflektora fara. - Reflektori = osnovna funkcija reflektora je reflektovanje to je mogue vie svetlosti koju proizvodi sijalica za osvetljenje u faru vozila, pri emu se mora zadovoljiti zakonska regulativa vezana za osvetljenje puta. Dodatni zahtevi su vezani za smetaj fara kao posledicu dizajna vozila (npr. u braniku vozila). Danas se esto kontradiktorni zahtevi vezani uz zahteve za osvetljenjem i dizajnom vozila reavaju novim dizajnom tkzv. PES fara (Polyellipsoid system). Uopteno, moe se rei da to su vee dimenzije lee to je vea irina snopa svetlosti, dok sa druge strane vai: to je vei upadni ugao reflektora, bolja je efikasnost osvetljenja fara. - Kolor filteri = Svetlosna oprema vozila mora biti u skladu sa standardima koji definiu boju pojedinog svetla vozila, a koja je vezana za funkciju (migavci, stop svetla i slino). Odreena vidljivi spektrum izvora dobija se ugradnjom kolor filtera u svetlosne elemente vozila. e) Izvori svetlosti Spoljna elektronska ljuska atoma odreenog materijal omoe absorbovati razliiti stepen pobudne energije (energetski ulaz). Prelazak sa vieg energetskog nivoa na nii moe izazvati emisiju elektromagnetne radijacije. Razliiti tipovi svetlosnih izvora mogu se fundamentalno razlikovati po prirodi pobuivanja elektrona (ulaznom energijom. Termalni radijatori Kod ovog tipa svetlosnih izvora, energetski nivo se poveava dovoenjem toplinske energije. Emisija se odvija kontinuialno u irokom talasnom podruju. Ukupna snaga radijacije je proporcionalna snazi 4 apsolutne temperature (Stephan Boltzmann-ov zakon), i maksimalnoj krivi raspodele koja se pomera prema podruju krae talasne duine kako se temperatura poveava (Wiens Displacement-zakon). Inkandenscentne sijalice (sa uarenim vlaknom): sijalice sa volframovim vlaknom (temperatura fuzije 3660 K) su termalni radijatori. Isparavanje volframa i taloenje na unutranjoj strani sijalice izaziva promenu boje stakla (prema crnoj boji) ime se skrauje radni vek sijalice. Halogene sijalice: kod halogenih sijalica temperatura vlakna raste blizu take topljenja volframa. Sijalica je ispunjena sa halogenim gasom, obino jodom ili bromom. U blizini vrueg zida sijalice, ispareni volfram spaja se sa halogenim gasom i formira se volframhalogenid, koji emituje svetlost i stabilan je u temperaturnom podruju od 500 K do 1.700 K. Taj gas se vraa na vlakno, gde se vri njegova dekompozicija kao posledica visoke temperature vlakna i formira se sloj volframa na vlaknu. U cilju odravanja ovog ciklusa, potrebna je temeratura oko 300 0C na spoljnjem delu sijalice. Da bi se dobila tako visoka temperatura, u neposrednoj blizini oko vlakna mora se nalaziti silicijum (kvarc). Time se ujedno postie i vii pritisak punjenja sijalice, to predstavlja dodatni otpor isparavanju volframa. Nedostatak halogenih sijalica je izmeu ostalog i niska luminentna efikasnost.

Gasne sijalice Gasne sijalice karakterie pojava elektrinog pranjenja u gasovima uz jako svetlosno zraenje, zbog ega se odlikuju veom luminentnom efikasnou u odnosu na halogene sijalice. V.Matijevi, VET, Beograd, Inc. All Rights Reserved 8

Dijagnostika merenja u elektronskom sistemu osvetljenja vozila LITRONIC Elektrino pranjenje u gasu dogaa se u zatvorenom prostoru gorioniku, u kome se nalaze dve visokonaponske elektrode. Nastanak svetlosti, u formi luminentne radijacije, je posledica sudara elektrona sa elektroda i atoma inertnog gasa kojim je napunjena sijalica. Primeri primene gasnih sijalica su ivine sijalice za ulinu rasvetu, fluorescentne sijalice za rasvetu unutranjih prostora i farovi na vozilima sa elektronskim sistemom Litronic.

2. Elektronski sistem osvetljenja LITRONIC

Litronic (Light and Electronic) sistem farova, sa ksenonskim gasnim sijalicama kao centralnom komponentom, generie visoko kvalitetno svetlo po jaini, kvalitetu osvetljenja i ugradnim dimenzija inei ga idealnim za vozila sa poveanim aerodinaminim karakteristikama. U odnosu na klasine sijalice, svetlo se generie sagorevanjem gasa u posebnoj komori sijalice. Svetlosni luk sijalice D2S, snage 35 W, stavara dvostruko vei svetlosni fluks u odnosu na klasinu sijalicu H1, pri visokoj temperaturi od 4.200 K, ija boja svetlosti je slina sunevoj svetlosti i sadri proporcionalno vie zelene i plave boje. Maksimalna efikasnost osvetljenja kree se oko 90 lm/W, a raspoloiva je ve pri radnoj temperaturi kvarcnog elementa iznad 900 0C. Sijalicu karakterie kratkotrajan rad sa poveanom strujom oko 2,6 A i kontinuinalan rad sa strujom oko 0,4 A. Radni vek sijalice se kree oko 2.000 asova, to je dovoljno dugo za primenu na vozilima. Na slici 8 prikazan je uporedni snop svetlosti na putu sa halogenom sijalicom H4 i elektronskim sistemom osvetljenja Litronic, sa farom PES i ksenonskom sijalicom D2S. Slika 8. Raspodela snopa svetlosti na putu sa: a- H4 sijalica b- Litronic PES D2S sijalica Danas se koriste gasne sijalice sa oznakama D1x i D2x, kao i sijalice serije D3 i D4, uvedene 2005 godine u standardnu opremu vozila. Novije generacije gasnih sijalica karakterie nii napon napajanja, razliita kompozicija plazme i dimenzije luka. Elektronska kontrolna jedinica je razvijena za svaki pojedinani tip sijalice sa specifinim dizajnom i nije meusobno zamenjiva. Sijalice serije D2/D4 za primenu u autoindustiji karekterie visokonaponsko zatitno podnoje i UV zatitni elementi na staklu sijalice. Na modelima D1/D3 visokonaponska elektronika nuna za rad sijalice je integrisana u podnoju same sijalice. Do danas je primetna masovnija primena sijalica tipa D2S na vozilima. Integralni deo fara je i elektronska balastna jedinica namenjena za aktiviranje i nadzor sijalice, a obuhvata sledee funkcije: - paljenje gasne sijalice (napon od 10 do 20 kV) - regulisanje snage u fazi zagrevanja hladne sijalice i - nadzor nad naponom napajanju u toku kontinuinalnog rada. 9 V.Matijevi, VET, Beograd, Inc. All Rights Reserved

Dijagnostika merenja u elektronskom sistemu osvetljenja vozila LITRONIC Na Slici 9. prikazana je blok ema elektronske balastne jedinice za frekvenciju napona napajanja od 400 Hz i impulsnim paljenjem sijalice.

Slika 9. Blok ema elektronske balastne jedinice 1- ECU (1a-DC/DC konvertor, 1b-ant, 1c-DC/AC konvertor, 1d-mikroprocesor) 2- Jedinica za paljenje, 3- Podnoje sijalice, 4- D2S sijalica, UB napon baterije Prema ECE regulativi 48, Litronic sistem se kombinuje sa dinamikim sistemom za automatkso regulisanje daljine osvetljenja puta i sisteom za ienje farova (brisai).

Slika 10. Osnovne komponente Litronic 4 reflesionog fara sa dinamikim sistemom za automatsko regulisanje daljine osvetljenja puta. 1a. Staklo fara sa ili bez optikih elementata za usmeravanje svetlosti,1b- Reflektor, 3- Gasna sijalica, 3- Ureaj za paljenje, 4, ECU, 5- Korani motor, 6. Dava pozicije osovine, 7- Provodnik prema elektrinoj instalaciji vozila Tehniko reenje sa jednom gasnom sijalicom za dugo i oboreno svetlo prikazano je na slici 11 i 12, dok je na slici 13. prikazano tehniko reenje sa dodatnim reflektorom za statiko i dinamiko osvetljavanje pri manevrisanju i u krivinama.

Slika 11. Bi-Litronic refleksioni sistem 1- oboreno svetlo, 2- dugo svetlo

Slika 12. Bi-Litronic projekcioni sistem 1- oboreno svetlo, 2- dugo svetlo 10

V.Matijevi, VET, Beograd, Inc. All Rights Reserved

Dijagnostika merenja u elektronskom sistemu osvetljenja vozila LITRONIC

Slika 13. Tehniko reenje statike i dinamike regulacije osvetljenja puta pri vonji a) pozicija Highway/cornering, b) pozicija Expressway, c) pozicija City/turning 1- Turning modul, 2- Osnovni modul 3. Zadatak Za vozilo MB3216/C240/C-klase[203]/2.6/125kW/2002/M112.912 sa elektronskim sistemom osvetljenja Litronic (Master) 4.1 DB: a) detaljno prouiti uputstvo u ESI-tronicu, b) odgovoriti na postavljena pitanja/nacrtati potrebne slike, dijagrame i ostalo prema zahtevima u daljem tekstu vebe. 4. Izvetaj 4.1. Koji je narudbeni broj za: - Far; promet desnom stranom, desna ugradnja-Bi-Xenon 4.1? Odgovor:_________________ 4.2. Koji tipovi sijalica su ugraeni u faru sa narudbenim brojem 0 301 166 271? Odgovor: - za oboreno svetlo:________ - za dugo svetlo:_______ - za poziciono svetlo:_________ - za trepue svetlo:___________ 4.3. Popuni tabelu elektrinih karakteristika elektronskog sistema LITRONIC 4.1DB: Elektrina karakteristika Napon napajanja upravljakog ureaja Maksimalna struja potronje u prvih 10 sekundi rada Struja u sluaju greke struja Napon paljenja sijalice Radni napon sijalice Maksimalna struja pri paljenju sijalice Radna (efektivna) struja sijalice Snaga pri paljenju sijalice Radna snaga sijalice Radna frekvencija sijalice V.Matijevi, VET, Beograd, Inc. All Rights Reserved Vrednost

11

Dijagnostika merenja u elektronskom sistemu osvetljenja vozila LITRONIC 4.4. Navedi osnovna etiri pogonska stanja ksenonske sijalice (hr.arulje za pranjenje plina): - _____________________________________________________ - _____________________________________________________ - _____________________________________________________ - _____________________________________________________ 4.5. Koje su mogunosti samodijagnostike sistema LITRONIC 4.1DB? - _____________________________________________________ - _____________________________________________________ - _____________________________________________________ - _____________________________________________________ - _____________________________________________________ - _____________________________________________________ 4.6. Kako je u ovom sistemu izvedeno tehniko reenje oborenog i dugog svetla? Odgovor:________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ 4.7. Koji dava ABS-a koristi ECU LITRONIC 4.1DB i u koju svrhu? Odgovor:________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ 4.8. Koje su zatitne mere izvedene ugradnjom ksenonske sijalice u faru? Odgovor: - _____________________________________________________ - _____________________________________________________ - _____________________________________________________ - _____________________________________________________ 4.9. Koja je razlika izmeu Master i Slave SG (SG=upravljaki ureaj)? Odgovor:________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ 4.10. Navedi ta znae sledea slova u oznaci Litronic sistema. D =_________________________________________________________________ S =_________________________________________________________________ B =_________________________________________________________________ P =_________________________________________________________________ H =_________________________________________________________________ W=_________________________________________________________________ L =_________________________________________________________________ 4.11. Napii tano objanjenje oznake LITRONIC 4.1DB (za proizvoaa DaimlerChryslervarijanta 17.)? Odgovor:________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ 4.12. Napii tano objanjenje oznake LITRONIC 4.1D-W (za proizvoaa Opel-varijanta 9.)? Odgovor:________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ V.Matijevi, VET, Beograd, Inc. All Rights Reserved 12

Dijagnostika merenja u elektronskom sistemu osvetljenja vozila LITRONIC 4.13. Koliki je razmak izmeu dve elektrode od Wolframa u ksenonskoj sijalici? Odgovor: ____________ 4.14. Koliki je pritisak plina u staklenom balonu kod hladne ksenonske sijalice, a koliki u toku rada? Odgovor: - hladna sijalica:____________ - u radu:__________ 4.15. Navedi ta na slici predstavljaju pojedini elementi oznaeni brojevima. 1=___________________ 2=___________________ 3=___________________ 4=___________________ 5=___________________ 6=___________________ 7=___________________ 8=___________________ 4.16. Navedi ta znai kod greke B2574. Odgovor: ___________________________________ 4.17. Koje pozicije moe imati korani motor za regulaciju daljine osvetljenja: Odgovor: ____________________ 4.18. Navedi ta treba uraditi pri ispitivanju funkcije ksenonskog osvetljenja i na osnovu ega se zakljuuje ispravnosti sistema? Odgovor: - ________________________________________________________________ - ________________________________________________________________ - ________________________________________________________________ - ________________________________________________________________ - ________________________________________________________________ Ispravnost sistema se zakljuuje na osnovu sledeeg: _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ 4.19. Kolike vrednosti se mogu oitati sa davaa poloaja prednje osovine i od ega zavise? Odgovor: _______________________________________________________________ 4.20. ta je prikazano na ovoj slici i kako se vri merenje? Odgovor:________________________________________ Uslovi za merenje: ________________________________________________ ________________________________________________ ________________________________________________

V.Matijevi, VET, Beograd, Inc. All Rights Reserved

13

Dijagnostika merenja u elektronskom sistemu osvetljenja vozila LITRONIC 4.21. ta je prikazano na ovoj slici i kako se vri merenje? Odgovor: ________________________________________________ ________________________________________________ ________________________________________________ ________________________________________________ Uslovi za merenje: ________________________________________________ ________________________________________________ ________________________________________________ ________________________________________________ ________________________________________________ ________________________________________________ ________________________________________________ 4.22. Na elektrinoj emi elektronskog sistema LITRONIC 4.1DB, navedi ta predstavljaju sledee oznake:

M1=_______________________________ A83= _____________________________ B1= ______________________________ H1 = _____________________________ H2= ______________________________ H3= ______________________________ A85= _____________________________ Y1=

X13= _______________________________ S1=________________________________ A106 =______________________________ H7 =________________________________ A71=_______________________________ S2=________________________________ A81=_______________________________ 14

V.Matijevi, VET, Beograd, Inc. All Rights Reserved

Dijagnostika merenja u elektronskom sistemu osvetljenja vozila LITRONIC 4.23. Navedi postupak pripreme vozila pre podeavanja farova. Odgovor:

4.24. Uz prikazane slike opii odgovarajui postupak podeavanja svetla.

V.Matijevi, VET, Beograd, Inc. All Rights Reserved

15