Novim tehnolokim procesima razvijeni su sloeni sistemi na kojima se izvodi vei broj tehnolokih operacija i realizuje projektovana tehnologija

u celini. Na ovaj je nain mogue obezbediti realizaciju zaokruenog tehnolokog procesa na jednoj maini, i dobijanje proizvoda, koji zadovoljava potrebe oveka. U takvu grupu maina spadaju i savremene grafike maine, na kojima se obavlja p roces tampanja u veim tiraima i u vie boja, u kontinualnom reimu izrade tiraa. Savremene grafike maine su automatizovane, tako da se projektovani tehnoloki proces tampanja odvija u istovetnim uslovima za sve vreme rada maine , zahvaljujui automatizovanoj regulaciji rada maine. Na osnovu izvrene osnovne klasifikacije maina, grafike maine spadaju u grupu radnih maina, jer energiju, preko sistema mehanizama, pretvaraju u koristan rad tampanja. Maina predstavlja odreeni sistem, koji je sagraen od skupa elemenata, meu kojima se uspostavljaju odreene relacije, uslovljene njihovim karakteristikama Elementi su meusobno povezani u odreenu celinu, pogodnu za obavljanje odgovarajueg rada. Sa aspekta namene, sistemi se mogu razvrstati na pogonske i radne. Pogonski sistemi transformiu razliite vidove energije u mehaniki rad. Elektromotori pretvaraju elektrinu energiju u mehaniki rad. Toplotne maine, kao pogonski sistemi, pretvaraju hemijsku energiju goriva u toplotnu energiju, a potom toplotnu energiju u mehaniki rad. Radne maine, kao sistemi, transformiu odgovarajui oblik pogonske energije u koristan i izgubljeni rad. Radne maine razvrstane su prema prirodi tehnolokog procesa koji se na njima realizuje na: grafike maine, maine za proizvodnju celuloze i papira, za proizvodnju ambalae, tekstilne maine, graevinske maine, maine za obradu metala... Grafike maine, imaju zadatak da primenom razliitih tehnologija tampanja, u jednoj ili vie boja, jednostrano ili obostrano, i u razliitim tehnikama tampanja daju finalni proizvod u vidu tampane forme. Prema stepenu automatizovanosti grafike maine mogu biti, u automatizovanosti, u dva nivoa i sa potpunom automatizovanou. jednom nivou

Automatizovane grafike maine obezbeuju veu pouzdanost u procesu tampanja.

Pouzdanost grafike maine ogleda se u obezbeenju kvaliteta otiska, tako da svaki otisak bude sa istim kvalitetom i da obezbeuje veu produktivnost, ekonominost i rentabilnost tampe. Tehnologija tampanja visokotiranih publikacija uslovljava primenu visokoautomatizovanih grafikih maina, koje se koriste u savremenim uslovima tampanja. Niskotirane publikacije su primenom novih tehnologija tampanja postale pristupanije kako po ekonomskim kriterijumima tako i po kvalitetu otiska i zavrne obrade. OSNOVNA OBELEJA GRAFIKIH MAINA Tehnoloki proces tampanja zasniva se na tome da se pod pritiskom tamparska boja, naneta na povrinu tamparske forme, prenosi na tamparsku podlogu (najee na papir) i vezuje za nju, pri emu se dobija odtampani otisak. Kod formi za visoku i duboku tampu , zbog geometrijskog oblika i razlike visina, dela kojim se tampa i dela koji ostavlja belinu, tamparske boje se nanose samo na tampajue elemente. Na formama za ravnu tampu, tampajui elementi se formiraju fotohemijskom obradom. U tom sluaju, tampajui elementi izraeni su od materijala koji imaju vei afinitet prema boji od materijala od koga je izraena tamparska forma. tamparske forme izrauju se od metala i nemetala. U osnovne karakteristike tamparskih formi spadaju: tanost izrade, istoa otiska i stabilnost ili ponovljivost kvalitetnog otiska u ukupnom tirau. Na konstrukciju i izbor grafike maine utie vrsta tampe (visoka, duboka ili ravna), nain prenoenja boje sa forme na grafiku podlogu (neposredno ili posredno), oblika grafike podloge (tabak ili rolna) i tip glavnog kretanja grafike maine (pravolinijsko ili kruno). Razvrstavanje grafikih maina, mogue je izvriti prema: Konstrukcijskim karakteristikama povrina radnih elemenata , preko kojih se ostvaruje radni pritisak. Nainu dovoenja (ulaganja) papira kao tamparske podloge. Stepenu automatizovanosti radne maine. Vrsti tampe za koju je predviena. Nainu prenoenja boje sa tamparske forme na podlogu Formatu za koji je predviena (tabane ili sa rolnom). Nameni. Broju boja koje se nanose na podlogu u jednom prolazu. 2

MEHANIZAMA GRAFIKIH MAINA U gradnji savremenih maina prisutna je opta tenja za poveanjem njihove brzohodnosti rada. Poveanje brzohodnosti, pri odreenoj snazi, dovodi do smanjenja dimenzija i mase maine, pri emu se smanjuje njen vek primene, zbog poveanog intenziteta habanja kliznih i radnih povrina. Da bi se smanjio intenzitet habanja moraju se iskljuiti uzroci pojave dinamikih sila u radu grafikih maina, koje izazivaju neeljene vibracije i pojavu buke u njihovom radu. Pojava dinamikih sila u radu grafikih maina moe biti izazvana: Nesimetrinim rasporedom masa u odnosu na osu obrtanja posmatranog dela u mehanizmu maine. Nehomogenou materijala dela koji se obre, zbog postojanja upljina u materijalu, pojave neistoa i ukljuaka koji nastaju usled valjanja, kovanja ili livenja. Netanou mehanike i termike obrade koja moe biti izazvana: grekom pri centriranju, usled ega deo biva izraen sa grekom tipa ovalnosti, konusnosti ili iskrivljenosti, pa ga je teko uravnoteiti da ne izaziva pojavu dinamikih sila pri svom obrtanju. Nesimetrino postavljanje delova koji se spreu ili oslanjaju i kreu jedan po drugom, moe izazvati pojavu ekscentinog rasporeda masa, to moe da dovode do oteenja. Neuravnoteena masa (mn) izaziva kinetiku energiju ( En), koja e se manifestovati izgubljenim radom (An), iskazanom kroz poveano habanja, pomeranje (hd) ili druge vrste deformisanja izraenog u duinskim merama.

2.1. TEORIJA MEHANIZAMA UGRAENIH U GRAFIKE MAINE

Mehanizmi su delovi maina, izvedeni u obliku kinematskih lanaca, bregova, zupanika i zupastih prenosnika. Svaka maina mora biti kinematski projektovana. Na ovaj se nain definie kinematika delova maine na osnovu koje se obavlja njihovo dinamiko projektovanje i dimenzionisanje. Kinematsko izuavanje mehanizama podrazumeva izuavanje kretanja lanova mehanizma nezavisno od sila koje na njih deluju. Pri tome se podrazumeva da su lanovi mehanizma apsolutno kruti i da u kinematskim parovima ne postoje zazori. Na osnovu toga proizilazi da je mehanizam kombinacija meusobno povezanih krutih tela, odreenog oblika i dimenzija, koji se meusobno mogu kretati, odreenim relativnim kretanjem. Grafika maina se moe definisati skupom mehanizama, koji su meusobno povezani u jedinstven sistem, iji je zadatak da prenose kretanje i silu od izvora snage do mesta na kome treba obaviti rad. Za to vreme mehanizam maine obavlja razliita 3

kretanja kao to su: ravansko ravno kretanje, ravansko obrtno kretanje, ravansko sloeno kretanje, helikoidno kretanje i sferno kretanje.

Ravansko ravno kretanje odreeno je translacijama u jednoj ravni. Ravansko obrtno kretanje je kruno ravno kretanje koje se izvodi na stalnom odstojanju od nepomine ose, upravne na ravan kretanja, oko koje element mehanizma izvodi kretanje. U sluaju da se element mehanizma obre u jednom smeru, a potom u drugom, za takav element se kae, da obavlja oscilatorno kretanje. Ravansko sloeno kretanje zastupljeno je kod elemenata mehanizma koji izvode sloena kretanja. Kao primer ovog kretanja moe se navesti kretanje zupanika po zupastoj letvi, u kome zupanik obavlja obrtno i translatorno kretanje. Helikoidno kretanje odvija se u sluaju kada se element nekog mehanizma kree tako da se svaka taka elementa obre oko nepomine ose, a u isto vreme elementi mehanizma obavlja i translaciju, koja je paralelna ovoj osi. Praktino, u ovom sluaju element mehanizma izvodi zavojno kretanje. Sferno kretanje izvodi element mehanizma kada se svaka taka elementa kree oko nepomine take, ostajui pri tome na stalnom odstojanju od te take.
2.1.2. Podela mehanizama Mehanizmi imaju zadatak da prenose silu i kretanje, ili da vode neko telo kroz zadate poloaje. U zavisnosti od toga dele se na: mehanizme za prenos i mehanizme za voenje. Mehanizmi za prenos imaju zadatak da silu ili kretanje prenesu od pogona do izvrnog (radnog) dela maine ili nekog drugog mehanizma, po utvrenoj prenosnoj funkciji. Prenosna funkcija odreuje zavisnost izlazne koordinate krunog ili pravolinijskog kretanja gonjenog lana, i izlazne koordinate voenog lana. Prenosne funkcije su uglavnom nelinearne, i mogu biti progresivne, progresivne sa degresivnim delom i povratne funkcije. Mehanizami za voenje imaju zadatak da provedu telo kroz zadate poloaje u posmatranom koordinatnom sistemu. Prema pravcu ose obrtanja, mehanizmi mogu biti: Prostorni, kod kojih se ose obrtanja mimoilaze, a lanovi mehanizma se seku u prostoru. Ravni, kod kojih su ose obrtanja paralelne, a relativno kretanje lanova mehanizma se obavlja u paralelnim ravnima. Sferni, kod kojih se sve ose obrtanja seku u jednoj taki. Kretanje lanova mehanizma se obavlja u koncentrinim kalotama. 4

Prema vrsti kinematskih parova koje sadre, mehanizmi mogu biti : Poloajni, sastavljeni od rotacionih prizmatinih parova. Kotrljajni - zupasti mehanizmi. Bregasti mehanizmi. Prema vrsti kretanja kinematskih parova, mehanizmi mogu biti sa : translatornim kretanjem (temeljna ploa i voica postolja), obrtnim kretanjem (kolenasto vratilo i leaj), oscilatorno kretanje (zglobni parovi) i zavojnim kretanjem (navojni parovi). 2.1.3. Kinematski lanac i stepen pokretljivosti Skup lanova koji izmeu sebe obrazuju kinematske parove naziva se kinematski lanac. Kinematski lanci mogu biti prosti i sloeni, zatvoreni i otvoreni, ravni i prostorni, odreeni i neodreeni. Prosti kinematski lanac je onaj kod koga svaki kinematski lan ne ulazi u sastav vie od dva kinematska para. U sastav sloenih kinematskih lanaca ulaze tri i vie parova. Otvoreni kinematski lanac je onaj, kod koga se jedan lan vezuje samo sa jednim kinematskim parom, odnosno samo jednim lanom, kao to je sluaj kod polunih vaga. Zatvoreni kinematski lanac je onaj kod koga svaki lan ulazi u sastav dva kinematska para. U tehnikoj primeni mehanizama najvie se sreu zatvoreni kinematski lanci, a ree otvoreni. U mainogradnji, pa i kod grafikih maina, najvie su zastupljeni ravni kinematski lanci. Svaki mehanizam predstavlja neki zatvoreni lanac. Kretanje pojedinih lanova mehanizma izaziva se promenom zakona puta, brzine i ubrzanja u odnosu na nepokretni lan - postolje. Osnovno obeleje svakoga mehanizma je pokretljivost njegovih lanova, definisanost i ciklinost njihovog kretanja. Svako slobodno kruto telo u prostoru poseduje est nezavisnih pomeranja i to: tri translacije du koordinatnih osa (x, y i z) i tri rotacije oko tih osa, pa se kae da slobodno kruto telo u prostoru ima est (6) stepena slobode kretanja. lanovi mehanizama vezuju se u kinematske parove kinematskog lanca razliitim vezama, koje se mogu videti na slici 2.1, usled ega se svakom lanu oduzima odreeni broj stepena slobode u odnosu na stanje kada bi bio slobodan.

Klasa para

Broj uslova veze, P

Broj stepeni slobode, W

Vrste parova I II

II

III

IV

Sl. 2.1. Kinematski parovi i njihova klasifikacija

Razdvojive veze u mehanizmima grafikih maina

Razdvojive veze klinovima

Veza vratila i zupanika pomou klina sa kukom; 1 - vratilo, 2 - zupanik, 3 - kukasti klin 4 - glavina zupanika. Strelica pokazuje smer delovanja sile pri razdvajanju veze.
a)

b) c)

Ilustracija postavljanja prostog klina u vezu: a) tetivni, b) normalni, c) klin sa kukom i nagibom

Povezivanje lanova mehanizama navojnim parovima

Vijak bez navrtke Goli vijak Normalni vijak sa navrtkom za optu namenu slobodan i u vezi mehanizma

Imbus vijak sa uputenom profilisanom rupom u glavi za Goli vijak sa dve navrtke odgovarajui klju

a)

c) b)

Razliite vrste vijaka za povezivanje lanova lakih mehanizama

8

Standardizovani vijci razliite namene podeavanja i osiguranja mehanizma

Vijci za zatvaranje cevi protonih sistema

Vijci sprenjaci za povezivanje lanova u mehanizmu na odreenom odstojanju

9

Kotveni vijak za uvrivanje postolja maina

Nain osiguranja ostvarene razdvojive veze navojnim parom

Mehanizmi grafikih maina za prenos kretanja i snage

Osovine

Pokretna osovina u sklopu sa tokovima

10

Vratila
a)

b)

c)

d)

Razliite vrste vratila a) pravo stepenasto sa ljebovima, b) kolenasto, c) gipko i d) zglobno - kardansko vratilo

Leaji

Klizni leaj normalne konstrukcije 1- telo leita, 2- poklopac, 3 i 4- donja i gornja posteljica leita, 5- otvor za vijak za povezivanje tela i poklopca i 6- otvor za dovod maziva Prema pravcu delovanja sile koju leita prenose, dele se na: radijalno - poprena, kod kojih sila deluje upravno na osu rukavca, aksijalno - uzduna, kod kojih sila deluje du ose rukavca i radiaksijalna - popreno - uzduna, kod kojih sile deluju pod nekim uglom.
11

Kotrljajni leajevi sa kuglicama valjcima, buriima i iglicama

Spojnice

Spojnica sa zasebnim obodima i prstenom za centriranje

Prema nainu prenoenja snage i kretanja dele se na posredne i neposredne prenose.

Prenosnici snage

Zupasti prenosnici

a)

Jednostepeni zupasti prenosi sa paralelnim vratilima i sa a) pravim, b) kosim i c) strelastim zupcima

12

a)

c)

Jednostepeni zupasti parovi kod kojih se ose seku pod pravim uglom sa a) pravim, b) kosim i c) zavojnim zupcima

a)

b)

Jednostepeni zupasti par za mimoilazna vratila sa a) helikoidnim i b) hipoidnim zupcima

Puni prenosnici

Puni prenosnik sa kinematikim veliinama kretanja pua (1) i punog zupanika (2)
13

Uzduni presek punog prenosnika

Poloaj brzina pri kretanju pua

Globoidni puni prenosnik

Kaini prenosnici

Kaini (remeni) prenos snage i obrtnog momenta, spada u grupu posrednih prenosa, jer se izmeu pogonskog i gonjenog vratila nalazi kai kao posrednik. Kaini prenos se sastoji od dva kainika i kaia, koji je namaknut da obuhvata kainik i silom trenja, koja se javlja izmeu kainika i kaia, obavlja prenos snage i obrtnog momenta. Kai je zategnut tako da se silom trenja i zateznom silom prenosi obimna sila sa pogonskog na gonjeni kainik.

14

Ovi se prenosi koriste za prenos obtrnog momenta na vea rastojanja, gde se ne zahteva taan prenosni odnos. Nedostatak ovih prenosa ogleda se u tome to su dosta glomazni, posebno za rad sa relativno malim brzinama i to im prenosni odnosi nisu stalni. Kaini prenosi znaajno optereuju vratila i leajeva zbog potrebe zatezanja kaia. Kaini prenosi se koriste za prenos srednjih snaga do 70 kW i za prenosne odnose manjih vrednosti do 5 pri obimnim brzinama od 5 do 30 m/s.

a)

b)

c)

Otvoreni kaini prenos sa razliitim presekom kaia, a) pljosnati kai, b) trapezni i c) kai krunog preseka

a)

b)

c)

d)

Prenosi pljosnatim kaiem a) ukrten, b) poluukrten, c) prenos sa usmerenim kaiem, d) prenos sa zateznim kainikom
15

b) a)

Prenos snage i kretanja pomou lanaca a) ostvareni prenos lancem, b) prenos lancem sa jednim pogonskim i vie gonjenih lananika i c) prenos sa viestrukim lanacem
c)

Geometrijski oblik zglobnih lanaca sa karakteristinim dimenzijama.

16

Prenosnici sa promenljivim prenosnim odnosom - varijatori

a) n1 = const.; r1 = const.; n2 = n1 r1 / r2

b) n1 = const.; r2 = const.; n2 = n1 r1 / r2

Varijante varijatora sa cilindrinim frikcionim tokovima

Frikcioni varijator sa konusima i pokretljivim frikcionim tokom

17

a)

b)

Varijator sa trapeznim kaiem i aksijalno pomerljivim konusima a) konstrukcijsko reenje varijatora i b) dijagram promene broja obrta (promena izlaznog broja obrta n 2 u zavisnosti od obrtanja vretena za podeavanje pri n1 = const.)

a)

b)

c)

d)

e)

Razliite konstrukcije izvedenih varijatora a) cilindrini varijator za promenu smera obrtanja prenosnika; b) varijator sa konusnim frikcionim povrinama; c) varijator sa fiksnim konusima i pljosnatim kaie;, d) varijator sa diskovim; e) eoni varijator sa unutranjim lunim frikcionim povrinama
18

a)

b)

Varijator tipa SADIVAR 53-VB3 a) opta dispozicija funkcije varijatora, b) karakteristini poloaji frikcionih tokova, 1 - motror i pogonsko vratilo, 2 i 5 - pogonska i gonjena ploa, 3 - frikconi tokovi (3 kom), 4 - ureaj za podeavanje i 6 - radna maina

Varijator tipa PIV 1 - vodee (pogonsko) vratilo, 2 - voeno (gonjeno) vratilo, 3 - konusni radijalno oljebljeni tokovi, 4 - lanac i 5 - mehanizam za podeavanje
19

Kinematika ema sloenog prenosnika I - varijator, II - dvostepeni zupasti prenosnik, i

MEHANIZMI SA PERIODINO PREKIDNIM KRETANJEM (KORANI MEHANIZMI)

Ovi mehanizmi spadaju u prenosnike koji neprekidno kretanje pogonskog prenosnika, pretvaraju u periodino - prekidno kretanje gonjenog - radnog prenosnika. Primer takvog kretanja sreemo kod pomeranja tamparske forme na grafikoj maini, da bi se obavio proces tampe na sledeoj tamparskoj podlozi. U tehnikoj praksi najee se sreu u primeni: malteki mehanizmi, mehanizmi sa ozubljenim tokovima i skakavicom, bregasti prostorni mehanizmi i kulisni mehanizmi.

Na slici 1. ematski je prikazana konstrukcija maltekog mehanizma za periodino pomeranje nekog lana u radu odreenog mehanizma. Ovi mehanizmi nalaze primenu na izvrnim organima grafikih maina, kod maina za pakovanje, kod alatnih maina i kod vievretenih automata.

20

Sl. 1. ematski prikaz konstrukcije maltekog krsta

Ciklus rada ovih mehanizama sastoji se od dva perioda: perioda pomeranja ( tp) i perioda zastoja (tz), a postoje mehanizmi sa ravnomernim i neravnomernim korakom pomakom. U praksi su vie u primeni mehanizmi sa ravnomernim korakom. U periodu zastoja mehanizma obavljaju se odreene tehnoloke operacije na maini, pa se vreme zastoja (tz) mora uskladiti sa vremenom izvrenja tehnoloke operacije. Vreme trajanja tehnolokog ciklusa iznosi:
T = t p +tz

Konstrukcijske i prenosne karakteristike maltekog krsta

Malteki krst po svojoj konstrukciji moe biti sa spoljnjim i unutranjim vodeim tokom, slika 2. Obrtanjem vodeeg toka (1) kao krivaje njegov palac (4) ulazi u leb krsta (2), koji ima ulogu kulise, i dovodi do obrtanja krsta. Obrtanjem krivaje za ugao ( ), krst se okrene za ugao ( ), posle ega nastaje njegov zastoj. Za vreme zastoja krsta krivaja se okrene za ugao ( ), a poloaj krsta se fiksira krunim sektorom na vodeem toku. Kinematika maltekog mehanizma odgovara kretanju oscilatorne kulise, u ovom sluaju krsta (2), pokretane krivajom toka (1), slika 3. Broj lebova krsta, obino iznosi od z = 3 do z = 12, pa se uglovi mehanizma, mogu odrediti relacijom:

21

Sl. 2. Konstrukcijski oblici maltekih mehanizama a) sa spoljnjim i b) unutranjim sprezanjem

Sl. 3.

Mehanizam maltekog krsta sa etiri ravnomerna ljeba i jednim vodeim palcem A

Malteki mehanizam sa etiri leba ravnomerno rasporeena pod uglom od 90 o i dva palca pod uglom 180o, slika 4, ostvaruje jednake periode pomeranja i zastoja, dok mehanizam prikazan na slici 5, sa dva palca pod uglom od 90 o odnosno od 270o, ostvaruje jednaka uzastopna perioda pomeranja po 90 o i jedan period zastoja u toku obrtanja za 180o vodeeg lana.

22

Sl. 4. Malteki mehanizam sa etiri i ravnomerna leba i dva palca pod uglom od 180o

Sl. 5. Malteki mehanizam sa etiri ravnomerna leba i dva palca pod uglom 90o odnosno 270o

Nepravilni malteki mehanizam

a) b) Sl. 6. Malteki mehanizam sa dva neravnomerna palca i sa a) ravnomernim i b) neravnomernim lebovima na maltekom krstu
23

Kada se nepravilni malteki krst spree sa dva pogonska palca, koji su neravnomerno rasporeeni pod uglovima (1) i (2), tada se ciklus kretanja satoji od dva razliita perioda pomeranja i perioda zastoja.

Sl. 7. Malteki mehanizam sa dva neravnomerna palca i etiri leba na krstu sa dve ose simetrije

Bregasti mehanizami

Bregasti mehanizmi imaju vanu ulogu u gradnji savremenih grafikih maina. Osnovni lanovi bregastog mehanizma su breg i podiza. Breg se izrauje u obliku bregaste ploe, slika 8, ili u obliku bregastog tela. Breg obavlja obrtno ili translatorno kretanje. Podiza se izrauje u vidu poluge, koja obavlja translatorno ili obrtno kretanje. Podizai imaju zaobljen vrh ili toki koji se kree. Toki se postavlja da bi se trenje klizanja zamenilo trenjem kotrljanja u kinematskom paru breg - podiza. Kada su ugaone brzine brega vee, tada se podiza zavrava diskom, koji moe biti ravan ili sferian. Breg je vodei lan, a podiza voeni lan bregastog mehanizma. Osa podizaa moe biti centrina, slika 8c.d.e, ekscentrina slika 8g, ili paralelna osi obrtanja brega, slika 8h.i. Ostvarenje kontakta izmeu brega i podizaa obavlja se elastinom silom opruge, slika 8a.b.d.e.f.g, ili pomou leba slika 8h.i. Bregasti mehanizmi pretvaraju obrtno kretanje brega u pravolinijsko kretanje, slika 8c.e.g.i ili u obrtno kretanje slika 8f podizaa, ili translatorno kretanje brega u pravolinijsko ili obrtno kretanje podizaa slika 8a.b. Oblik brega moe da se odreuje na osnovu potrebnog zakon kretanja podizaa. 24

to:

U poreenju sa drugim vrstama mehanizama, bregasti mehanizmi se odlikuju time

1. Omoguuju ostvarenje nekog proizvoljno potrebnog zakona kretanja voenog lana mehanizma, izborom odgovarajueg profila brega, tako da se moe postii zakon kretanja podizaa sa stalnom brzinom, sa stalnim ubrzanjem, i ostvariti drugi zahtevi kretanja bregastog mehanizma. 2. Imaju jednostavnu konstrukciju, monolitni su i nisu tehnoloki sloeni za izradu. Nedostaci koji se uoavaju kod bregastih mehanizama, u odnosu na polune su: prisutno je, veliko habanje kod ovih mehanizama posle dueg korienja, javljaju se promene profila, i promena u prenosu i pre-nosnom odnosu. Koeficijent iskorienja bregastog mehanizma moe se izraziti u funkciji koeficijenta trenja klizanja i dimenzija mehanizma. Otpor trenju kotrljanja ne uzima se u obzir, jer je znatno manji od otpora trenja klizanja.
a) b) c)

d)

e)

f)

h) g) h)

i) i)

Sl. 8. Ilustracija razliitih vrsta bregastih mehanizama

25

Mehanizmi sa ozubljenim tokom i skakavicom

Ovi mehanizmi, imaju iroku primenu u mainogradnji, gde je potrebno u proizvodnom sistemu uspostavljati vremensku vezu izmeu tokova tehnolokih zahvata po operacijama. Proizilazi da se ovi mehnizmi primenjuju u sloenim konstrukcijama grafikih maina. Osnovni lanovi ovih mehanizama su: ozubljeni toak (5), pogonska skakavica (jeziak) (4), koja je postavljena na balanseru (3) zglobnog etvorougaonog mehanizma sa krivajom (1) i spojkom (2), slika 10.

O1

Sl. 10. Odreivanje ugaonog koraka ozubljenog mehanizma sa skakavicom i zglobnimetvorougaonikom O, A, B1 i O1 Kretanjem balansera u jednom smeru skakavica upire u zub toka (5) i zakree ga za ugaoni korak (). Pri kretanju balansera u suprotnom smeru, skakavica (6) fiksira ozubljeni toak (5), a skakavica (4) preskae ozubljenja i na taj nain se dobija neprekidno kretanje toka (5) u jednom smeru. Ugao ( ) zakretanja toka (5) u toku njegovog kretanja jednak je uglu izmeu dva krajnja poloaja balansera zglobnog etvorougla:

26

Sl. 11. Mehanizmi ozubljenog toka i skakavice sa spoljnjim i unutranjim sprezanjem Umesto ozubljenog toka, u praksi se esto koristi i ozubljena letva, kao to je prikazano na slici 11b. Ovi mehanizmi mogu biti sa spoljanjim, slika 11a.b.c.d, i unutranjim sprezanjem, slika 11e.

Sl. 12. Podeavanje koraka - hoda ozubljenog toka a) promenom poluprenika (r) krivaje zglobnog etvorougaonika, b) preko brega, c, d i e) oblicima ozubljenog toka

a)

b)

c)

Sl. 14. Nain ostvarivanja dodatne sile na skakavici mehanizma pomou opruge Materijali ozubljenog toka i skakavice biraju se u zavisnosti od karaktera optereenja (momenta M2), reima rada mehanizma (koji odreuje broj obrta i broj ukljivanja) i nekih nepredvienih faktora. Pri velikim optereenjima ozubljenog toka i skakavice, kao materijal za njihovu izradu, koristi se odgovarajui elik. Kod manjih optereenja skakavice se izrauju od mesinga ili bronze. U specijalnim sluajevima, ozubljeni toak se izrauje od legura aluminijuma i od kvalitetnih sintetikih materijala.
27

Poluni mehanizmi sa ozubljenim tokom i skakavicom, koriste se kada je potrebno ostvariti prekidno kretanje, to pokazuje ilustracija na slici 15. Ovaj mehanizam sastoji se od dvokrake poluge ( c), iji se jedan deo nalazi u ocilatorno - obrtnom kinematikom lancu. Na drugom kraku poluge nalazi se skakavica (zatvara) (p). Oscilatorno - obrtni kinematiki lanac pretvara obrtno kretanje kolenastog vratila u oscilatorno kretanje dvokrake poluge ( c). Pri kretanju u smeru kazaljke na satu skakavica pod dejstvom sopstvene mase ili sile u opruzi upada u prostor izmeu dva zubca.

Sl. 15. Poluni mehanizam sa skakavicom i ozubljenim tokom

Skakavica i zupci zupanika (d) na gonjenom obrtnom telu tako su priofilisani, da se pri kretanju u smeru kazaljke na asovniku izmeu njih ostvaruje sprega - koja obezbeuje obrtno kretanje tela. Pri povratnom hodu dvokrake poluge skakavica prelazi preko zubaca bez uzubljavanja, a obrtni toak u tom sluaju miruje.

Kulisni mehanizmi
Kulisni mehanizam spada u grupu brzo povratnih mehanizama i predstavlja modifikaciju klipnog mehanizma. Primenjuje se u uslovima rada i u procesima koji se obavljaju na grafikim mainama gde je potrebno da vreme trajanja radnog i praznog hoda bude razliito. Ilustracija kulisnog mehanizma data je na slici 16.

28

L2

L1

Sl. 16. Kulisni mehanizam sa oscilatornom kulisom

Kulisni mehanizam sastoji se od kolenastog vratila, na ijem se kraju nalazi kliza. Kliza mehanizma klizi kroz ljeb poluge-kulise, iji je jedan kraj vezan za postolje maine u taki (B), a drugi kraj slobodno osciluje. Sa drugim krajem oscilujue poluge sparena je klipnjaa, ili neki drugi lan mehanizma radne maine. Kliza mehanizma, kree se po krunoj putanji poluprenika ( r). Od take (C) do take (A) kliza pree luk (L1), a od take (A) do take (C), luk (L2), pri emu se sa slike uoava da je L1 < L2 . Imajui u vidu da se kliza obre stalnom ugaonom brzinom, vreme kretanja po luku ( L1) krae je od vremena kretanja po luku (L2). Na osnovu toga moe se zakljuiti da se kraj poluge ( D) kree manjom brzinom sa leve na desnu stranu, nego to je brzina kretanja sa desne na levu stranu. U zavisnosti od toga, kakvo je kretanje kulise: translatorno, obrtno ili oscilatorno, ovi mehanizmi mogu biti: Volfov (Wolf) kulisni mehanizam, Vitvortov (Whitwort) kulisni mehanizam, i mehanizam sa oscilirajuom kulisom.

29

a)

b)

Sl. 17. Kulisni mehanizmi a) Volfov, b) Vitvortov TEHNOLOKE KARAKTERISTIKE I POSTUPCI TAMPANJA
Tehnoloki proces tampanja, odvija se tako to se naneta tamparska boja na povrinu tamparske forme, prenosi na papir ili drugu tamparsku podlogu, vezujui se za nju, pri emu se dobija tampani otisak. Ovaj postupak umnoavanja zahteva prethodnu pripremu materijala koji se tampa, koja obuhvata izradu sloga, izradu tamparske forme i pripremu odgovarajueg materijala za tampanje. Proces tampanja, koji se odvija u grafikoj maini, obuhvata sledee tehnoloke faze: razribavanje i nanoenje boja na tamparsku formu, ulaganje podloge na kojoj e se obaviti tampanje, otiskivanje boje sa tamparske forme na podlogu, suenje i izlaganje odtampane podloge. Osnovna klasifikacija tehnika tampanja izvrena je prema izgledu tampajuih i netampajuih povrina na tamparskoj formi. Prema ovom kriterijumu, tehnika tampanja deli se na: visoku, ravnu, duboku i propusnu tampu. Svaka od navedenih tehnika tampanja ima i tehnoloke podgrupe.

Visoka tampa ima naziv po tamparskoj formi, kod koje su tampajue povrine (elementi) ispupene, a netampajua povrina je udubljena. Postupci tampanja u ovoj tehnici su: tipotampa, fleksografska tampa i leterset tampa.

30

Ravna tampa ima naziv takodje po tamparskoj formi, kod koje su tampajue i netampajue povrine u istoj ravni. U ovu grupu postupaka tampanja spadaju litografija, ofset i svetlosna tampa. Duboka tampa je tehnika tampanja kod koje su tampajue povrine na
tamparskoj formi udubljene, a netampajue povrine ispupene. Kod ove tehnike poznati su postupci bakrotampe i eline tampe.

Propusna tampa razlikuje se od ostalih tehnika tampanja po tamparskoj formi,

kod koje su tamparske povrine otvori (mreice), koji proputaju boju, a netampajue povrine su zatvorene, tako da ne proputaju boju. U ovu grupu tampanja spadaju patroniranje i sito tampa. Pored navedene podele, postupci tampanja mogu se razvrstati i prema nainu otiskivanja (direktno i indirektno), i prema obliku tamparske podloge (tampa na tabaku i rolni). Pored tampanja, u grafikoj se industriji koriste i druge metode umnoavanja, kao to su reprografski i specijalni postupci. U reprografske postupke umnoavanja spadaju: elektrografija, magnetografija, termografija, elektrofotografija, fotokopiranje i heliografija. U specijalne postupke umnoavanja spadaju: tampon-tampa, lasersko tampanje, tampanje pigmentnim mastilom i holografija. Na konstrukciju grafike maine utie vrsta tampe (visoka, ravna, duboka ili propusna), nain prenoenja boje sa forme na tamparsku podlogu (neposredno ili posredno), oblik tamparske podloge (tabak ili rolna) i glavna kretanja maine (pravolinijsko ili kruno). Postoje dva naina prenoenja boje sa tamparske forme na podlogu. Kod visoke i duboke tampe prenos boje na podlogu sa metalne ili druge ploe, obavlja se neposredno, a kod ravne tampe boja se sa tamparske forme prenosi na posrednu povrinu, pa se sa nje prenosi na tamparsku podlogu. Primer posredne tampe je ravna ofset tampa, gde se izmeu cilindra tamparske forme i tamparskog cilindra nalazi ofset cilindar, koji je prevuen odgovarajuim gumenim slojem.

31

MEHANIKA TAMPARSKE JEDINICE I PRINCIPI TAMPANJA Proces tampanja obavlja se u grafikoj maini aktivnim ukljuivanjem pojedinih mehanizama kao podsistema, koji obavljaju pojedine tehnoloke faze rada u procesu tampanja. Ove faze rada obuhvataju: razribavanje i nanoenje boja na tamparsku formu, ulaganje tamparske podlge u mainu na kojoj se tampa, otiskivanje i izlaganje odtampane podloge.

Sl. 3.12a. Princip izvoenja visoke tampe Kod visoke tampe otisak se dobija sa uzdignutih povrina tamparske forme, a netampajue povrine su udubljene. U procesu tampanja, vii elementi tamparske forme, obojavaju se ravnomernim prilivom boje, a netampajue povrine ostaju neobojene, slika 3.12a.
PP ROTACIJSKE ZAKLOPNE MAINE MAINE ZA TAMPANJE IZ TABAKA

ROTACIJSKE CILINDARSKE MAINE MAINE ZA TAMPANJE IZ ROLNE

Sl. 3.12b. Konstrukcije mehanizma za otiskivanje u visokoj tampi

Princip ravne tampe, slika 3.13a, sa procesom dobijanja otiska kroz redosled tehnolokih faza rada, prikazan je na slici 3.13b.

32

Sl. 3.13a. Ilustracija dobijanja otiska u ravnoj tampi

1. forme

2. vlaenje

3. obojavanje

4. ulaganje

5. tampanje

6. suenje

7. otisnuti tabak

3.13b. Princip izvoenja ravne tampe sa tehnolokim fazama dobijanja otiska

Konstrukcija maina za ravnu tampu mora biti izvedena tako da moe primiti razliite oblike tamparske forme. Kod ove tehnike tampe mogua su dva naina stvaranje otiska i to: pritiskom cilindra po ploi i pritiskom cilindra po cilindru, slika 3.14.

a)

b)

Sl. 3.14. Ilustracija procesa ravne tampe pritisak cilindra na plou i pritisak cilindra po cilindru a) tampa na tabaku, b) rotacija (tampa iz rolne)
Princip otiskivanja u dubokoj tampi zasniva se na mehanici pritiskivanja cilindra o plou i pritiskivanja cilindra o cilindar (tampa na tabaku i rotacijska tampa iz rolne), slika 3.15b i c.

33

a)

b)

c)

aparat za ulaganje d) pritisni cilindar papir tamparska forma temeljni cilindar elini no (rakel)

suenje boja

aparat za izlaganje

papir

Sl. 3.15. Ilustracija procesa duboke tampe, a) prikaz tamparske forme, b) tampa na tabaku, c) tampa iz rolne i d) princip duboke tampe na tabaka
a) b)

sito sa podlogom za otiskivanje

Sl. 3.16. Ilustracija tehnike propusne (sito) tampe a) mehanika dobijanja otiska, b) tehnologija toka tampe

otiskivanje - nanoenje boje

otisak

34

Tablica T-3/1 Pojedine faze rada u osnovnim tehnikama tampe

Visoka tampa tamparske forme Duboka tampa Ravna tampa

Vlaenje

Obojavanje

Ulaganje tabaka

tampanje

Suenje Otisnuti tabak

35

3.9. KLASIFIKACIJA TAMPARSKLIH MAINA Principi tampanja zasnivaju se na usaglaenosti kretanja tamparske forme i podloge, da u odreenom trenutku pripremljena forma sa bojom bude centrirana u odnosu na prispeli poloaj podloge, na koju forma potrebnim pritiskom ostavlja otisak. Ovu usaglaenost obezbeuju mehanizmi grafikih maina, koji uspostavljaju potrebnu brzinu kretanja, poloaj i veliinu pritiska. tamparske maine mogu se rzvrstati prema veem broju kriterijuma i to: prema obliku povrina organa preko kojih se ostvaruje pritisak, prema nainu ulaganja i izlaganja tamparske podloge, prema stepenu automatizovanosti tamparske maine, prema vrsti osnovne tamparske tehnike, prema formatu podloge na kome se tampa, prema nameni tamparske maine, prema broju boja koje se utampavaju u jednom prolazu. tamparske maine prema obliku radnih organa, preko kojih se prenosi pritisak, mogu biti: zaklopne, cilindarske i rotacijske, slika 3.18.

a)

b)

c)

Sl. 3.18. Vrste tamparskih maina a) zaklopne, b) cilindarske i c) roracijske; 1- cilindar tamparske forme, 2 - cilindar pokrivke - tamparski cilindar, 3 - tamparska forma, 4 -pokrivka, 5 - tamparska podloga - papir, 6 - osnovna ploa - osnova forme, 7-zaklopna ploa, R0 -poluprenik, Rn - poluprenik tamparskog cilindra
4.1.1. Zaklopne maine Najjednostavniji je tip zaklopne maine sistema Boston, koji je u eksploataciju uveden 1850. godine. Kod ovih maina osnovna ploa stoji vertikalno i nepomino, a u sklopu mehanizma nalazi se posuda za razribavanje boje. Zaklopna ploa se pokree oko kolenastog vratila, koje je smeteno ispod osnovne ploe, slika 4.1.

36

a)

b)

c)

Sl. 4.1. ematski prikaz principa rada zaklopne maine, a) u zatvorenom poloaju, b) u otvorenom poloaju i c) izgled zaklopne maine 1- zaklopna ploa, 2- vratilo zaklopne maine, 3- nepokretna osnovna ploa (forma), 4- pogon kolenastog vratila, 5- ruica, 6- spojnica, 7- zglobno koleno

Sl. 4.2. Presek zaklopne maine tipa Liberti u zatvorenom poloaju 1- pritisna ploa, 2- osnovna ploa, 3- valjak dava boje (duktor), 4- valjak prenosnik boje, 5- valjci nanosai boje, 6- tanjirasti disk za razribravanje boje, 7- zajedniko vratilo, 8- mali pogonski zupanik, 9- veliki pogonski zupanik, 10- glavno radno vratilo, 11- vratilo poluge za privlaenje, 12 i 14- vratila na koja je uglavljena osnovna ploa, 13- poluga za privlaenje ploa, 15- protiv teg - zamajac, 16- osovina za povezivanje, 17, 18- bojanik.
37

4
a) b)

Sl. 4.3. Ilustracija principa rada zaklopne maine sistema GALI u a) zatvorenom i b) otvorenom poloaju 1- osnovna ploa, 2- zaklopna ploa, 3- voica zaklopne ploe, 4- zamajac, 5- spojna poluga, 6 i 7- zglobovi, 8- vratilo.

Sl. 4.8. Mehanizam za pripremu i prenoenje boje kod Hajdelberg zaklopne maine 1 - rezervoar boje, 2 - dava, 3 - prenosni valjak, 4 - prijemni valjak, 5 - elastini valjak za razribavanje boje, 6 - metalni valjak za razribavanje boje, 7 - cilindar za razribavanje boje, 8 - valjci premazivai, 9 - klizai, 10 - opruge, 11 - tamparska forma.

38

4.2. CILINDARSKE TAMPARSKE MAINE Cilindarske maine se sastoje od tri meusobno povezana podsistema, nezavisnih funkcija, jer su sastavni delovi tehnologije tampe. U ove podsisteme spadaju podsistem za tampanje (I), podsistem za boju (II) i podsistem za ulaganje i izlaganje tamparske podloge (III) slika 4.9.

Sl. 4.9. ematski prikaz principa rada cilindarske maine za visoku tampu Podsistem za tampanje (I) sastoji se od tamparske forme (1), radnog stola maine (2) i cilindra za tampanje (3). tamparska forma privruje se na radni sto, koji se moe translatorno kretati izmeu dva utvrena poloaja u oba smera. Na cilindar (3) postavlja se elastina pokrivka (dekl) (3`), na kome se nalaze prihvataljke (4), koje privruju prednju ivicu tabaka papira uz cilindar. Na putu obrtanja cilindar dovodi tabak do tamparske forme i pod pritiskom pokrivke sa tamparskom podlogom dolazi do otiskivanja tampanja. Da bi otisak bio ist i centriran, obimna brzina cilindra za vreme tampanja, mora biti jednaka brzini kretanja stola sa tamparskom formom.

a)

b)

c)

d)

Sl. 4.10. Konstrukcijske varijante cilindarskih tamparskih maina a) maina sa zaustavnim cilindrom, b) dvoobrtna maina, c) jednoobrtna maina, d) maina sa dvosmernim obrtnim cilindrom, e) maina sa nepokretnim stolom
39

e)

Sl. 4.13. ematski prikaz principa rada cilindarske maine sa zaustavnim cilindrom

Sl. 4.15. Kinematika ema jednookretne tamparske maine sa zaustavnim cilindrom

4.2.6. Varijante mehanizama za pogon radnog stola zaustavnih cilindarskih maina Za pogon radnog stola zaustavnih cilindarskih maina, na kome je fiksirana tamparska forma, primenjuje se vie varijantnih mehanizama, u koje spadaju klipni, klipno-poluni, klipno-kulisni i klipno-zupasti mehanizmi. Na slici 4.20a. ematski je prikazan klipni mehanizam pogona radnog stola ove tamparske maine. Zupanik (3), spregnut je sa zupastom letvom (4), koja je nepokretna i sa pokretnom zupastom letvom (6), koja je vrsto povezana sa radnim stolom (5). Brzina kretanja radnog stola duplo je vea od brzine kretanja klipnjae (2), pa je u tom sluaju i hod stola dva puta vei. Ovim se obezbeuje da krivaja manjeg poluprenika moe obezbediti vei radni hod stola maine.

40

Postavljanjem dva razliita zupanika u spregu sa pokretnom i nepokretnom zupastom letvom, slika 4.20b, dobija se izmenjena varijanta kretanja radnog stola ove maine u odnosu na prethodnu.

a)

b)

Zupanik (3), slika 4.20b, manjeg je poluprenika ( Rm), i spree se sa nepokretnom zupastom letvom (4), a vei zupanik poluprenika ( Rv) spree se sa pokretnom zupastom letvom (6). Oba zupanika nalaze se na zajednikom vratilu, i imaju isti broj obrta. Radni sto maine postavlja se na kolica sa tokovima (8) da bi se smanjilo trenje i poveao stepen korisnog dejstva maine. Pogon radnog stola zaustavnih cilindarskih maina, obavlja se pomou klipno kulisnog mehanizma, koji je ematski prikazan na slici 4.21. Pogon se ostvaruje tako to krivaja (1) preko klizaa (2) izaziva oscilatorno kretanje kulise (3) koja je povezana sa klipnjaom (4), i saoptava oscilatorno translatorno kretanje radnog stola maine (5).

Sl. 4.20. ematski prikaz varijanti mehanizama za pogon radnog stola zaustavnih cilindarskih maina a) klipni mehanizam sa jednim zupanikom, b) klipni mehanizam sa dva zupanika

Sl. 4.21. ematski prikaz pogona radnog stola cilindarske maine klipno - kulisnim mehanizmom

41

Sl. 4.24. Dispozicioni raspored delova u mehanizmima jednookretne Hajlderberg maine

Sl. 4.29. ema principa rada jednobojne jednostrane rotacijske maine za visoku ampu na tabaku 4.3.2.2. Rotacijske dvobojne maine za jednostranu ofset tampu na tabaku
Princip rada ove maine zasniva se na primeni kombinovanog (KC) i ofset cilindra (OC), slika 4.34a. Na kombinovanom cilindru postavljene su dve tamparske forme (F1) i (F2) i jedna tamparska podloga (P) na koju se prenosi pritisak. Svaka forma na kombinovanom cilindru prima po jednu boju, pri emu je prenik kombinovanog cilindra tri puta vei od prenika ofsetnog cilindra ( Dk = 3D0 ). Iz tog odnosa proizilazi da se za jedan obrt kombinovanog cilindra ofsetni cilindar obrne tri puta. Pri tom obrtanju boje se nezavisno prenose na ofsetni cilindar, a sa ofsetnog se obavlja tampanje sa obe boje odjednom.
OC F1 OC1 F2 OC2 F1 KC a) F2 OC1 F2 OC2 c) b) F1

Sl. 4.34. ematski prikaz strukture tamparske sekcije za jednostranu dvobojnu ofset mainu a) sa kombinovanim cilindrom, b) sa dva cilindra forme i jednim cilindrom tamparske podloge, c) sa pet cilindara

42

Druga varijanta tamparske sekcije ematski je prikazana na slici 4.34b sa koje se vidi da se sekcija sastoji od cilindara formi (F1) i (F2), cilindra tamparske podloge (P) i ofsetnog cilindra (OC). Ovakva konstrukcija tamparske sekcije omoguuje dva naina dvobojnog tampanja. U prvom nainu, boja se sa svake forme prenosi na istu elastinu povrinu ofset cilindra, a sa ovog se prenosi na tabak koji se nalazi na cilindru za tampanje. Drugi nain je to se obe boje prenose na odgovarajuu elastinu povrinu ofset cilindra, odakle se otisak prenosi na tabak kao tamparsku podlogu. Ova tamparska sekcija moe biti izvedena i u varijanti sa pet cilindara, gde dva cilindra nose dve tamparske forme (F 1) i (F2), dva su ofset cilindra (OC1) i (OC2) i jednog zajednikog tamparskog cilindra (P), koji nosi tabak kao tamparsku podlogu, slika 4.34c. Svi cilindri su istog prenika i imaju istu ugaonu brzinu, i svaka boja sa forme na podlogu nanosi se nezavisno. tamparske sekcije jednostranih viebojnih ofset maina, mogu se formirati kao kombinovane ili kao sloeni mehanizmi od tri cilindra, koji imaju svoje tehnoloki povezane funkcije.

4.3.2.3. Mehanizam za vlaenje povrina tamparske forme kod maina za ofset tampu
Kod tamparskih maina za ofset tampu, pored mehanizma za pripremu i nanoenje boje na tamparske forme, neizostavan je i mehanizam za vlaenje povrina tamparske forme. Princip rada mehanizma za vlaenje ematski je prikazan na slici 4.35. Zadatak ovog mehanizma sastoji se u tome da nanese tenost za vlaenje na netampajue povrine tamparske forme da bi se na taj nain spreilo nanoenje boje na te povrine. Tehnoloki redosled ukazuje da se pre otiskivanja, prvo nanosi rastvor za vlaenje, a potom boja. Mehanizam za kvaenje sastoji se od: kade tenosti za vlaenje (1), valjka donosaa duktora (2), valjka prenosnika (3), valjka razribaa (4) i valjaka brisaa (5). Valjak donosa moe Osnovni imati kruni ili eliptini popreni cilindar presek i pri svakom obrtu cilindra sa tamparskom formom, on se obrne za odreeni ugao, koji se regulie i podeava Sl. 4.35. ematski prikaz odgovarajuim mehanizmom. mehanizma za vlaenje Prenos tenosti od valjka netampajuih povrina donosaa do razribaa obavlja valjak prenosnika, koji se oscilatorno kree izmeu ova dva 43

cilindra. Valjak prenosnik izraen je od elika, koji je prevuen slojem gume i tkanine, koja omoguuje ravnomerno nanoenje tenosti za kvaenje. Razriba je izraen od nerajueg elika i pored krunog kretanja obavlja i aksijalno kretanje, da bi prenoenje tenosti (rastvora) na valjke prenosnike bilo ravnomerno. Oni su izraeni od elika i presvueni slojem gume i odgovarajue tkanine. Da bi se odrao stalan nivo rastvora za vlaenje u kadi moraju se primeniti odgovarajui tipovi mehanizama, koji su ilustrovani slikom 4.36. Na slici 4.36a prikazan je mehanizam za vlaenje koji radi na principu spojenih sudova, a na slici 4.36b prikazan je mehanizam sa odlivnim levkom i na slici 4.36c je mehanizam za vlaenje sa vodenim zaptivanjem. Sistem sa vodenim zaptivanjem je najjednostavnije konstrukcije, ali se u praksi kao najefikasnije reenje pokazao mehanizam sa odlivnim levkom.

a)

b)

c)

Sl. 4.36. ematski prikaz mehanizama za vlaenje tamparskih formi i regulisanje nivoa tenosti u koritu 4.3.2.4. Princip rada mehanizama za ulaganje tabaka u tamparsku mainu
Sa porastom brzine tampe kod visoko tiranih maina, veliki znaaj ima pouzdano i brzo ulaganje tabaka. U savremenoj tehnologiji tampe primenjuju se dve grupe aparata za ulaganje. Prva grupa aparata raspolae sisaljkama, koje hvataju tabak na prednjoj strani, i nabacuju ga na nagnuti sto, tako da se sledei tabak ne preklapa sa prethodno uloenim tabakom. Kod druge grupe aparata, sisaljke hvataju tabak sa stola za ulaganje blie zadnjoj strani, da po nagnutom stolu moe kliziti vie tabaka, koji se preklapaju. Prva grupa aparata za ulaganje tabaka danas se ne ugrauje na ofsetne maine. Sreu se kod starijih modela ovih maina, ali su kod cilindrinih maina za visoku tampu jedini tip koji se zadrao i u savremenim uslovima ove tampe. Kod obe grupe mehanizama za ulaganje tabaka, neki lanovi mehanizma su zajedniki, kao to su sto za ulaganje, glava ulagaa, transportna daska, bona marka i eone marke slika 4.37.

44

Sl. 4.37. Princip rada mehanizma za ulaganje tabaka u mainu za tampu Na stolu (1) za ulaganje nalazi se log (2) tabaka za tampu. Sa smanjenjem visine loga sto se automatski podie da bude uvek na istoj visini funkcionisanja duvaljki za podizanje tabaka. Konstrukcija samog stola moe biti izvedena u vie varijanti. Kod savremenih konstrukcija maina obezbeeno je kontinualno dodavanje tabaka da maina moe raditi bez zastoja. Pripremu tabaka za podizanje obavljaju prednje, zadnje ili bone duvaljke (3) slika 4.37, koje rastresaju tabake, da bi se lake razdvojili. Dizanje tabaka sa stola obavlja mehanizam, koji se sastoji od sisaljki (4) kojima se podie tabak (5) do visine na kojoj ga preuzimaju sisaljke prenosaa (6). Sisaljke su povezane sa vakum pumpom, koja obezbeuje potreban vakum za dranje tabaka. Da bi se izmeu tabaka koji se die i loga, smanjilo trenje, uduvava se vazduh iz prednjih, zadnjih ili bonih duvaljki, pa se na taj nain formira vazduni jastuk, po kome klizi tabak koji ulazi u tampu.
Tabak na zadnjoj ivici pridrava duvajua papua (7), koja pored uduvavanja vazduha, saoptava i signal podizanju stola. Na prednjoj strani loga, nalaze se metalni listii (8), koji spreavaju pokretanje donjeg tabaka, koga bi povukao podignuti tabak. Mehanizam za prenos tabaka donosi tabak na nagnuti sto (9), na ijim se krajevima nalaze valjci, preko kojih su razapete transportne pantljike (10). Sa gornje strane nagnutog stola, nalaze se pritiskivai (11) koji mogu biti razliitih konstrukcija, a imaju zadatak da stabilizuju kretanje tabaka ka transportnoj pantljici. Kontrolu ulaganja tabaka obavljaju bone i eone marke, a na transportnoj dasci nalaze se dve bone marke, od kojih je u pogonu uvek samo jedna. Funkcija ove marke je da bonu ivicu tabaka pre ulaganja dovede u potreban poloaj. Poloaj bonih marki moe da se podeava, pa se tako moe podeavati i poloaj tabaka pri ulaganju u mainu. Dve ili etiri eone marki imaju zadatak da poravnavaju prednju ivicu tabaka, tako to tabak zaustavljaju i vraaju dok se tabak ne poravna sa svim eonim markama. Nakon obavljenog poravnavanja, marke prihvataju tabak i dre ga u podeenom poloaju, sve dok ga ne preuzmu zamajne hvataljke na tamparskom cilindru. Postoje dva konstrukcijska tipa eonih marki, i to one koje prilaze odozdo, slika 4.38a, i marke koje tabaku prilaze odozgo slika 4.38b. Donje marke imaju prednost to 45

mogu da prihvate tabak pre nego to je prethodni tabak pomeren sa nagnutog stola. Slaba strana donjih marki ogleda se u potrebi dobrog priljubljivanja tabaka uz transportnu dasku, to uslovljava dopunsku opremu za ispunjenje ovog zahteva, pa su u tom sluaju, gornje marke u prednosti.

a)

b)

Sl. 4.38. ematski prikaz poloaja eonih marki za prihvatanje tabaka

Na tamparskim mainama jednostavnije konstrukcije, hvataljke sa tamparskog cilindra preuzimaju poravnat tabak, direktno sa transportne daske. Meutim, veina savremenih maina poseduje ugraene zamajne hvataljke, slika 4.39, koje slue za prenos tabaka na tampajui cilindar, i mogu biti izvedene u vie konstrukcijskih varijanti. Zamajne hvataljke preuzimaju tabak sa transportnog stola, i nose ga na tamparski cilindar i predaju njegovim hvataljkama. Rad zamajnih hvataljki, ima znaajan uticaj na dobro uklapanje boja tampe.
bone marke

eone marke

Sl. 4.39. ematski prikaz tipova i rasporeda zamajnih hvataljki

Glava ulagaa tabaka obavlja nekoliko operacija preko odgovarajuih lanova mehanizma, slika 4.40. Na slici 4.40a obavlja se priprema tabaka za podizanje sa loga papira, na 4.40b tabak se podie sa loga, na 4.40c podignuti tabak se odvaja od ostalih tabaka i na 4.40d tabak se prenosi do nagnutog stola, kojim se tabak nosi do pritisnog cilindra. 46

a)

b)

c)

d)

Sl. 4.40. ematski prikaz faza rada glave za ulaganje tabaka u tamparsku mainu 4.3.2.5. Princip rada jednobojnih jednostranih ofset maina za tampu na tabaku
Princip rada jedne jednostrane, jednobojne dvocilindarske ofset maine, sa gornjim ulaganjem i eonim izlaganjem tabaka, ematski je prikazan na slici 4.41. Na stolu za ulaganje (1) tabaka, nalazi se log (2), sa koga preko nagnutog stola (3) dolazi tabak do kombinovanog cilindra (KC), gde ga prihvataju hvataljke na poetku povrine pokrivke (P). tamparska forma prvo prolazi kroz zonu vlaenja, a potom se nanosi boja, i prihvaeni tabak prolazi izmeu ofsetog cilindra i povrine pokrivke, kada se obavlja tampanje. Nakon otiskivanja tabak se izlae, a tamparska forma dolazi u kontakt sa ofsetnim cilindrom, kome predaje novu koliinu boje za naredno tampanje tabaka, do iscrpljenja tiraa. Ovakav nain tampe primenjuje se za tampanje manjih formata. Meutim, jednobojna jednostrana ofset tampa moe se izvoditi i na trocilindarskim tamparskim mainama, jednakih prenika cilindara, iji je princip rada ematski prikazan na slici 4.42. Ove maine raspolau zamajnim hvataljkama (5), pa se na njima mogu tampati tirai i do 6000 otisaka na sat, jer hvataljke poveavaju pouzdanost kvalitetna tampe. Otisak se kod ovih maina prenosi sa forme (F) na ofsetni cilindar (OC), a potom pri prolasku tamparskog tabaka (3) izmeu tamparskog (P) i ofsetnog cilindra, prenosi se otisak na tabak, koji potom prelazi na transporter (6). Otampani tabaci dospevaju na sto za izlaganje (8), sa tampanom povrinom na gornjoj strani, da bi se izbeglo eventualno razmazivanje boje. Tabaci se sa loga za izlaganje skidaju runo, a visina loga (7) je ograniena iz konstrukcijskih razloga.
OC

P KC UV UB

Sl. 4.41. ematski prikaz principa rada jednobojne jednostrane ofset maine sa kombinovanih cilindrom

47

UB F

UV

OC

Sl. 4.42. ematski prikaz jednobojne jednostrane ofset maine sa tri cilindra 4.3.2.6. Princip rada jednostranih viebojnih maina za ofset tampu na tabaku
etvorobojna tampa tabaka, moe se izvesti i na konstrukciji tamparske maine koja je ematski prikazana na slici 4.50. Kod ovog tipa maine etiri boje na otisku dobijaju se od etiri nezavisne sekcije, koje raspolau sa po tri cilindra, koji predstavljaju tamparske sekcije. Prenoenje tabaka iz sekcije u sekciju obavlja se pomou cilindara prenosnika (CP1, CP2 i CP3). tamparske sekcije funkcioniu nezavisno na poznati nain, pri emu svaka sekcija ima svoje nezavisne mehanizme za vlaenje i pripremu odgovarajue boje. F4 F3 F2 F1
OC4 P4 OC3 OC2 OC1 P3 P2 P1 CP3 CP2 CP1

Sl. 4.50. ematski prikaz principa rada etvorobojne ofset maine za tampu na tabaku sa etiri nezavisne trocilindrine sekcije za tampu
Ova konstrukcija maine, nema odgovarajuu tanost nanoenja boje, zbog velikog transportnog puta u procesu tampanja. Pogodnom konstrukcijskom i tehnolokom kombinacijom dve dvobojne maine, prikazane na slici 4.48, dobija se jednostrana, etvorobojna maina, koja je ematski prikazana na slici 4.51. Na ovakvom tipu maine u prvoj se sekciji odtampaju dve boje, pa se tabak sistemom prenosnih cilindara od CP1 do CP6 prenosi do druge tamparske sekcije, u kojoj se tampaju druge dve boje.

48

F4

F3

F2

F1

OC4 P2

OC3

OC2

OC1 P1

CP6 CP5 CP4 CP3CP2 CP1

Sl. 4.51. ematski prikaz principa rada etvorobojne jednostrane tamparske maine sa dve petocilindrine tamparske sekcije 4.3.2.7. Principi rada ofset maine za obostranu tampu na tabaku
Princip rada maine za obostranu jednobojnu tampu (1/1), odvija se tako, to se na svakoj stranici odtampa po jedna boja. Sekcija za tampanje kod ove maine sastoji se od etiri cilindra, od kojih su dva cilindra sa formama (F1 i F2), a druga dva cilindra su ofsetni (OC1 i OC2), koji preuzimaju funkciju tamparskog cilindra. Princip rada ove maine ematski je prikazan na slici 4.52.
1UB F1 OC1 F2 OC2 UV1

UV2

2UB

Sl. 4.52. ematski prikaz principa rada tamparske maine za obostranu jednobojnu tampu
Cilindri sa formama ove tamparske maine imaju nezavisne mehanizme za vlaenje povrina forme (UV) i mehanizme za nanoenje boje na forme (UB), slika 4.52.

4.3.3.1. Konstrukcijska i tehnoloka reenja maina za duboku tampu na tabaku

Dvoobrtne rotacijske maine za duboku tampu tabaka mogu biti izvedene sa cilindrom prenosnikom (CP) i bez cilindra prenosnika, ije su konstrukcije ematski prikazane na slici 4.55. Na slici 4.55a ematski je ilustrovan princip rada dvoobrtne maine za duboku tampu na tabaku sa cilindrom prenosnikom (CP), kod koje se prenoenje boje iz rezervoara (11) na formu (F) obavlja pomou valjka (12) uronjenog u rezervoar sa bojom. Mehanizam sa noem - (rakelom) (13), skida viak boje sa netampajuih povrina tamparske forme. tamparski cilindar maine poseduje radnu povrinu (P) i slobodnu povrinu, pri emu svaka od njih poseduje svoj nezavisni sistem hvataljki. Hvataljke na slobodnoj povrini cilindra, zahvataju tabak (3) i prenose ga na 49

cilindar prenosnik (CP), dok hvataljke radne povrine cilindra, preuzimaju tabak sa cilindra prenosnika, dre ga za vreme procesa tampanja (kontakta izmeu cilindra forme i cilindra za tampanje), i potom ga predaju odtampanog transporteru (6) za izlaganje.

CP

a) P

b)

Sl. 4.55. ematski prikaz konstrukcijskih i tehnolokih reenja dvoobrtne rotacijske maine za duboku tampu tabaka Slobodna povrina tamparskog cilindra je izdubljena, i ne dodiruje povrinu tamparske forme. Ulaganje tabaka (3) u tamparsku sekciju je automatizovano, preko nagnutog stola (4) tabak prihvataju hvataljke (5), koje ga pridravaju i predaju tamparskoj sekciji maine. Nakon obavljene tampe, tabak se predaje transporteru (6) za izlaganje, potom drugom i treem transporteru (9) i (10), sa kojih se odtampani tabak odlae na log tampanih tabaka (7), koji se nalaze na stolu (8) za izlaganje. tampani tabaci odlau se pomou tri transportera da bi se omoguilo potrebno vreme suenja boje, zbog ega kod maina manje produkcije nisu potrebni posebni ureaji za suenje tampanih tabaka. Princip rada dvoobrtne rotacijske maine za duboku tampu tabaka bez posrednog cilindra ematski je ilustrovan na slici 4.55b. Kod ove maine gornje je ulaganje tabaka, a donje eono izlaganje, sa licem tabaka okrenutim gore. Kod ove konstrukcije maine ne postoji posredni cilindar niti prenosni valjak boje, to se vidi na slici. Cilindar za tamparsku formu je neposredno potopljen u kupatilo za boju (11). I kod ovog tipa maine izlaganje tampanih tabaka, odvija se preko tri transportera (6), (9) i (10). Prvi transporter ima svoju brzinu kao i cilindar za tampanje, a drugi i trei imaju manje brzine kretanja. Ove maine imaju ugraene sisteme za suenje otiska (12) i (14), koje se odvija strujom hladnog vazduha. Jednobojna rotacijska maina za duboku tampu tabaka ematski je prikazana na slici 4.56. tamparska sekcija kod ovih maina se sastoji od cilindra sa tamparskom formom (F) i tamparskog cilindra (P), koji imaju iste prenike.

50

P F

Sl. 4.56. ematski prikaz principa rada jednoobrtne rotacijske maine za duboku tampu tabaka Sistem za ulaganje tabaka isti je kao i kod dvoobrtne rotacijske maine za duboku tampu tabaka sa posrednim cilindrom, dok se sistem za izlaganje tabaka sastoji samo od jednog transportera (6) sa donjim eonim izlaganjem tampanih tabaka, sa licem okrenutim gore. Transporter za izlaganje spojen je sa cilindrima za suenje (9) i za prihvatanje (10), gde tampani tabak dolazi osuen. Sa stola (12) proveravaju se kontrolni otisci tabaka.
4.3.4. Princip rada rotacijskih maina za visoku tampu iz rolni Kod tamparske maine, za tampanje iz rolni, tehnoloki proces se odvija odmotavanjem trake papira i kontinualnim voenjem kroz tamparsku mainu, to znaajno utie na produktivnost rada u odnosu na tabane maine. Ove maine mogu biti jednobojne i viebojne, jednostrane i obostrane. Jednobojne maine su u principu obostrane. Kod visoke tampe sekcija za tampanje sastoji se od dve polusekcije koje obuhvataju dva cilindra i to jedan sa tamparskom formom, a drugi sa tamparskom podlogom i jednim mehanizmom za pripremu i nanoenje boje. Raspored polusekcija u sekcijama za tampu, kod rotacijskih maina za visoku tampu iz rolni ematski je prikazan na slici 4.57. Varijante tamparskih sekcija prikazane na slici 4.57, odnose se na jednobojne maine koje rade sa jednom rolnom. Od datog rasporeda podsekcija u sekcijama u praksi se najee primenjuju varijante pod prikazane na slikama 4.57a, b i f.

51

b) a) c) d)

e)

f)

Sl. 4.57. Raspored polusekcija u tamparskim sekcijama rotacijskih maina za visoku tampu iz rolne
Kod tamparskih maina za tampu iz rolni papira, posle obavljenog otiskivanja, obavlja se seenje trake na tabake. tampani tabaci mogu se transporterom nositi na sto za izlaganje, ili prenositi do aparata za savijanje, gde se tabaci savijaju u sveske odreenog formata, pa se potom prebacuju na transporter za izlaganje. Sastavni deo tamparske maine za tampu iz rolni moe biti aparat za savijanje, a kod nekih maina moe da se posle obavljene tampe na rolni, papir ponovo zamotava na rolnu. Kod maina za tampu iz rolni mogui su razliiti poloaji u rasporedu rolne, tamparske sekcije i aparata za savijanje. Njihov raspored ematski je prikazan na slici 4.58. Najea primena je linearnog rasporeda, kao to je prikazano na slici 4.58a. Maina sa linearnim rasporedom u nizu rolna (1), potom tamparska sekcija (2), pa aparat za savijanje (3), jednostavne su konstrukcije, pogodne su za rukovanje i imaju najkrai put kretanja papira, to znai da su produktivne.

52

2 3

a) d) b)

e) c)

Sl. 4.58. ematski prikaz mogueg rasporeda rolne, sekcije za tampu i aparata za savijanje kod maina koje tampaju iz rolne papira
Meutim, maine sa rasporedom ovih mehanizama kao to je dat na slikama 4.58b i 4.58c, takoe je linearan, ali je nepovoljniji sluaj od prvog zbog toga to se kod drugog rasporeda rolna neodtampanog papira nalazi izmeu aparata za savijanje i tamparske sekcije, a kod treeg rasporeda aparat za savijanje papira se nalazi izmeu rolne i tamparske sekcije, to druga dva rasporeda oteavaju posluivanje maine i stvaraju konstrukciju maine sloenijom. Raspored uesnika procesa tampe iz rolne, kao to je dat na slici 4.58d izvodi se tako to je aparat za savijanje smeten ispod tamparske sekcije. Ovakav raspored uslovljava da transporter za izlaganje bude postavljen u specijalnom ahtu ispod maine, to oteava posluivanje maine. Raspored uesnika u tampi na maini za tampu iz rolne prikazan na slici 4.58e, je takav da se rolna papira nalazi iznad sekcije za tampu, a aparat za savijanje nalazi se ispod sekcije za tampu. Ovakav raspored uesnika u tampi posloava postavljanje rolne na mainu.

4.3.4.2. Princip rada dvostrane rotacijske maine za visoku tampu iz rolne

Princip rada jedne rotacijske maine za dvostranu visoku tampu iz rolni, ematski je prikazan na slici 4.61. Sekcija za tampanje se sastoji od dve polusekcije, koje su postavljenje jedna iznad druge. Neprekidna tampa ostvaruje se odmotavanjem rolne, i pod dejstvom zatezne sile, koju ostvaruje mehanizam za zatezanje papirne trake, obezbeuju se potrebni uslovi za neprekidnu tampu. Papirna traka, pre nego ue u sekciju za tampanje, mora se ovlaiti u mehanizmu (2) za vlaenje. U prvoj polusekciji tampa se na licu papirne trake, a u drugoj polusekciji tampa se nalije trake. Da bi se 53

spreilo razmazivanje boje po povrini pritisnog cilindra (P2) ugrauje se glatki metalni cilindar (3), koji skida tragove boje sa pritisnog cilindra (P2). Metalni no (4) isti glavni cilindar (3) od nanete boje. Kada se odtampa deo papirne trake, ona se odseca krunim noevima (5) i (6), pa se potom tabaci odnose transporterima (7) i (8) do mehanizma za izlaganje tabaka. Tabaci transporterom dolaze do razdelnika (11), koji ih prebacuje na odgovarajue stolove (9) ili (10).
F1 P1 1UB

P2

2UB

F2

Sl. 4.61. ematski prikaz principa rada dvostrane rotacijske maine za visoku tampu iz rolne Savremenije reenje maine za tampu iz jedne rolne ematski je prikazano na slici 4.62. U cilju suzbijanja prenoenja boje sa lica trake na povrinu cilindra pritiska druge polusekcije (P2) ugraen je ureaj (2) za premazivanje pritisnog cilindra (P2) tankim slojem parafinskog ulja rastvorenog u kerozinu. Papirna traka odtampana sa obe strane uvodi se preko rolnica (3) u aparat za savijanje. Hartija se savija na pola u levku (4) u podunom pravcu trake, i vunim rolnicama za oblikovanje (5) se predaje cilindrima za seenje i savijanje (6), koji odsecaju tabake iste duine. U aparatu za savijanje (7) tabaci se savijaju u sveske, koje padaju na izlazni transporter (8).
4.3.5. Princip rada rotacijskih ofset maina za tampu iz rolne Rotacijske ofset maine za tampu iz rolne najee se izvode kao obostrane jednobojne, ali se izvode i kao maine za jednostranu i dvostranu viebojnu tampu. Princip rada jedne obostrane rotacijske jednobojne ofset maine za tampu iz rolne prikazan je na slici 4.63. U ovoj maini spojene su dve trocilindarske sekcije, gde svaka sekcija ima svoj zaseban mehanizam za vlaenje i pripremu boje. Proces rada odvija se tako to papirna traka (2) sa rolne (1), uz pomo valjaka za usmeravanje, ulazi u prvu tamparsku sekciju (I S), a potom ulazi u drugu sekciju (II S) rotacijske ofset maine. U prvoj sekciji obavlja se tampa sa lica trake, a u drugoj sekciji obavlja se tampa sa nalija. Nakon obavljene tampe, traka papira ulazi u aparat za savijanje, gde se u levku

54

(3) traka papira savija po duni, a zatim se od trake odsecaju pojedinani tabaci pomou krunih noeva.
IS II S OC2 F2 OC1 F1

P2

P1

Sl. 4.63. ematski prikaz principa rada dvobojne obostrane rotacijske ofset maine za tampu iz rolne
Odseeni tabaci savijaju se u aparatu za savijanje u sveske, koje dolaze na transporter za dlje izlaganje. Rotacijske ofset maine za tampu iz rolne mogu se konstrukcijski izvesti i bez tamparskih cilindara, iji je princip rada prikazan na slici 4.64. Rad ovih maina odvija se tako to se traka (2) odmotana sa rolne (1) provodi izmeu dva ofsetna cilindra (OC1) i (OC2), pri emu se istovremeno dobijaju otisci na traci papira i sa lica i nalija.

OC2

OC1

Sl. 4.64. ematski prikaz principa rada obostrane rotacijske ofset maine za tampu iz rolne, bez tamparskih cilindara
Odtampana traka valjcima se usmerava ka krunim noevima (3) i (4) koji odsecaju tabak. Nakon toga, tabaci se oscilirajuim transporterom prenose do stola (6) za izlaganje. Maina moe biti konstruisana i tako da se traka nakon obavljene tampe, umesto seenja, moe ponovo namotati u rolnu. U tom sluaju sa doboa se skidaju noevi (3) i (4), a prema potrebi na mainu se moe ugraditi mehanizam za savijanje i seenje trake papira i formiranje blokova, u kom se obliku i izlau odtampani materijali. 55

Rad viebojne rotacijske ofset maine za tampu iz jedne rolne zasniva se na sukcesivnom prenoenju boja. One mogu biti izvedene sa zajednikim cilindrom pritiska (satelitski tip maine), oko koga je rasporeeno vie ofsetnih i cilindara sa formama, ili kao maina sa redno povezanim, zasebnim mehanizmima za tampu. Drugi tip ovih maina je sa sukcesivnim rasporedom tamparskih sekcija, iji je princip rada ematski predstavljen na slici 4.66. Ove maine tampaju obostrano papirnu traku u vie boja. Nakon utampavanja prve dve boje u trocilindarskim tamparskim sekcijama, traka prolazi kroz treu tamparsku sekciju, koja se sastoji od etiri cilindra, i u kojoj se tampa obavlja obostrano. Nakon obavljene tampe dobija se traka na kojoj je lice odtampano u tri boje, a nalije u jednoj boji i nosi oznaku (3/1).
F3 F2 F1

P2

P1

F4

Sl. 4.66. ematski prikaz principa rada jedne viebojne rotacijske maine za obostranu ofset tampu iz rolne sa sukcesivnim rasporedom sekcija za tampanje

56