INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK SAOBRAAJNI FAKULTET TRAVNIK

RENTABILNOST
SEMINARSKI RAD

Predmet: Ekonomika preduzea Mentor: Prof.dr.sc. Ibrahim Jusufrani

Studentica: Romana Ibrahimi Broj indexa: S-05/12-I

Travnik, april, 2013.

SADRAJ
SADRAJ..............................................................................................................................2 UVOD....................................................................................................................................3 POJAM I ZNAAJ RENTABILNOSTI................................................................................4 FAKTORI RENTABILNOSTI...............................................................................................5 MJERENJE I DINAMIKA RENTABILNOSTI....................................................................6 POVEZANOST I USLOVLJENOST PRINCIPA EFIKASNOSTI POSLOVANJA.............8 LIKVIDNOST KAO PRINCIP FINANSIJKOG POSLOVANJA PREDUZEA................9 ZAKLJUAK.......................................................................................................................11 LITERATURA.....................................................................................................................12

UVOD

Rentabilnost je sposobnost preduzea da sa uloenim sredstvima ostvari maksimalan profit. Rentabilnost je iri i opirniji izraz efikasnosti u odnosu na produktivnost i ekonominost, zato to se efekti ulaganja sredstava mjere na osnovu ostvarenog profita, koji je, ne samo kljuni, i sveobuhvatni indikator efikasnosti, nego i najbolji test trinog uspjeha ili neuspjeha preduzea. Rentabilnost je globalni pokazatelj poslovnog uspjeha, i sadri u sebi rezultate ostvarene produktivnosti i ekonominosti u istom periodu. To je izraz definitivnog finansijkog rezultata koji indicira sveukupni uspjeh preduzea i odluujue mjerilo efikasnosti koritenja sredstava , mjerilo uspjeha privrednike aktivnosti i poslovnosti preduzea. Rentabilnost je izraz zaradljivake sposobnosti preduzea, zato to se efekti ulaganja mjere na osnovu toga koliko je sa njima ostvareno ili zaraeno profita.

POJAM I ZNAAJ RENTABILNOSTI

Rije rentabilan je francuskog porijekla i znai "unosan" odnosno posao koji se isplati. Rentabilnost je jedan od najznaajnijih izraza kvaliteta ekonomije poslovanja svakog preduzea. Ulaganja preduzea su nuni faktor njegovog poslovanja, ekonomskih aktivnosti i stvaranja rezultata. Ulaganje se ispoljava u obliku angaovanja i troenja. Poslovanje preduzea je uspjenije ako se rezultati ostvaruju uz manje troenje i angaovanje sredstava. Smanjenje angaovanja i troenja sredstava jedan je od njegovih trajnih ekonomskih ciljeva. Ako su prihodi vei od rashoda, ostvaren je profit, odnosno poslovanje je bilo rentabilno. Ako su prihodi manji od rashoda, ostvaren je gubitak, odnosno poslovanje je bilo nerentabilno. Preduzee koje ne ostvaruje bar normalan profit nije ekonomski zdravo preduzee, zato to uloena sredstva ne koristi efikasno. Preduzee koje ne moe da ostvari profit nema perspektivu jer ne moe da angauje sredstva koja su potrebna za poslovanje, rast i razvoj. Preduzee je zainteresovano da angauje to manje sredstava po jedinici proizvoda i za datu koliinu proizvodnje, a da to angaovanje, na kraju ciklusa poslovanja donese to vei dobitak. Na taj nain se kapital, odnosno sredstva preduzea uveavaju i oplouju. U odnosu na sredstva, cilj preduzea je to bre kretanje i cirkulisanje angaovanih sredstava u procesu poslovanja. Time se sredstva bre obru u svojoj funkciji i donose veu dobit. Motivacija preduzetnika je ostvarenje profita.

FAKTORI RENTABILNOSTI

Kompleks rentabilnosti obuhvata odnos izmeu rezultata i ulaganja, odnosno dobiti i angaovanih sredstava. I na jednu i na drugu kategoriju djeluju isti faktori, ali i specifini. Dobit je prije svega rezultat djelovanja faktora ukupnog prihoda i ukupnih rashoda, odnosno trinih utjecaja, a angaovana sredstva su rezultanta brojnih trinih, unutanjih, organizacionih i vremenskih faktora. Svi faktori koji djeluju na produktivnost i ekonominost su i faktori rentabilnosti. Oni utjeu na vrijednost ostvarene proizvodnje, iji je izraz dobit kao jedno od mjerila rentabilnosti. Na visinu dobiti utjeu: obim proizvodnje, asortiman proizvoda, cijena i utroena sredstva za priozvodnju i radne snage, stepen koritenja kapaciteta, kao i sklop organizacionih mjera kojima se poveava kvalitet rada i poslovanja preduzea. Trini faktori djeluju preko prodajnih cijena proizvoda ili usluga, ali i ulaznih elemenata, odnosno cijena sredstava za rad i predmeta rada. Prodajne cijene utjeu na visinu dobiti, a time i direktno na nivo rentabilnosti poslovanja. Prodajne cijene su rezultanta velikog broja eksternih faktora na koje preduzee ne moe utjecati. Preko kvaliteta proizvoda, njegovih svojstava, dizajna i slino moe se direktno utjecati na cijene , iji porast pozitivno utjee na visinu dobiti, a time i rentabilnost. Obim ostvarene proizvodnje takoe direktno djeluje na rentabilnost. Vei obim proizvodnje pri ostalim nepromjenjenim uslovima poveava rentabilnost. Visina trokova materijala, sredstava i radne snage utjeu na rentabilnost preko angaovanih sredstava. Potrebno je pratiti visinu utroka, odstupanja od prosjenih i standardnih veliina, i preduzimati organizacione mjere kontrole tih utroaka. Veliina angaovanih sredstava utjee na rentabilnost dvojako: ukoliko su angaovana sredstva iznad objektivno potrebnih za rad preduzea, njihov utjecaj na rentabilnost je negativan. A ukoliko se dobit ostvari sa manjom veliinom angaovanih sredstava, tada imaju pozitivan utjecaj na nivo i kvalitet rentabilnosti. Koeficijent obrta je bitan faktor za rentabilnost kao broj koji pokazuje koliko se puta sredstva obrnu u ciklusu reprodukcije.

MJERENJE I DINAMIKA RENTABILNOSTI

Za razliku od produktivnosti i ekonominosti, gdje postje metodoloke i praktine tekoe izraavanja kategorija proizvoda, vrijednosti, utroaka pojedinih elemenata i slino, kod rentabilnosti se i vliina rezultata i angaovanih sredstava izraavaju vrijednosno, odnosno u novanim jedinicama. Rentabilnost kao odnos dobiti i angaovanih sredstava se iskazuje po sljedeem obrascu:

Dobit ( D ) Rentabilnosr (R) = Angaovana sredstva ( S)

Angaovana sredstva predstavljaju zbir angaovanih osnovnih i obrtnih sredstava. S = Aos + Aob, gdje je Aos angaovana osnovna sredstva Aob angaovana obrtna sredstva.

Veliina dobirti kod rentabilnosti se moe razloiti na: Bruto dobit predstavlja razliku izmeu ukupnih prihoda i ukupnih rashoda i predstavlja isti finansijki rezultat poslovanja preduzea, Neto dobit - javlja se kao ostatak dobiti preduzea po izmirenju obaveza prema dravi u vidu doprinosa, poreza na dobit, takse i dr. neto dobit je veliina koja ostaje preduzeu za sopstvenu upotrebu i raspodjelu.

Izraavanje rentabilnosti putem bruto dobiti:

R= Db S

Db = Pu Ru gdje je: Db bruto dobit, Pu ukupan prihod, Ru ukupan rashod.

Izraavanje rentabinosti putem neto dobiti: R= gdje je: Dn neto dobit, S angaovana sredstva. Kao rezultat ovog izraza dobija se podatak o tome koliko na jedinicu angaovanih sredstava dolazi jedinica neto dobiti preduzea. Neto dobit se u preduzeu dijeli na akumulaciju i potronju, pa se i te kategorije mogu mjeriti u kompleksu rentabilnosti. Odnos akumulacije i angaovanih sredstava:
R= Aakm S gdje je:

Dn S

Aakm novana sredstva akumulacije. Kvalitet rentabilnosti se moe pratiti i analizirati samo posmatranjem u vremenskoj dinamici. Uporeivanjem vremenskih pokazatelja rentabilnosti, preduzee dobija informacije o kvalitativni kretanjem svog poslovanja. Dinamika rentabilnosti, kao i produktivnost i ekonominost se moe pratiti preko baznog i lananog indeksa rentabilnosti.
Ir= R 1100 R 0 Gdje je:

Ir indeks rentabilnosti, R1 rentabilnost tekue godine, R0 rentabilnost bazne godine. Dinamika rentabilnosti preko baznog indeksa: Ir = (R1 . 100) / R0 : (R2 . 100) / R0 : (R3 . 100) / R0 Na ovaj nain dobijaju se pokazatelji o tome kako se kretala rentabilnost u vremenskoj sukcesiji, posmatrana u odnosu na bazni period. Dinamika rentabilnosti na osnovu lananog indeksa: Ir = (R1 . 100) / R0 : (R2 . 100) / R1 : (R3 . 100) / R2 Time se dobijaju podaci o promjenama rentabilnosti u datoj godini u odnosu na prethodnu.

Analiza rentabilnosti bazira se nakonceptu ekonomskog profita i omoguava da se odredi: kako maksimizirati profit kako minimizirati gubitke gdje je prelomna toka poslovanja

Prag rentabilnosti je obim proizvodnje ili prodaje gdje je ukupan prihod jednak ukupnom troku, odnosno cijena proizvoda je jednaka prosjenom ukkupnom troku, pa je tada profit jednak nuli i svaki obim iznad ove take donosi profit, a svaki obim ispod ove take donosi gubitak. Ova toka se zove i prelomna toka poslovanja ili toka apsolutnog rentabiliteta.

POVEZANOST I USLOVLJENOST PRINCIPA EFIKASNOSTI POSLOVANJA

Povezanost produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti proizilazi iz meusobne povezanosti elemenata i faktora rezultata i ulaganja, iji je odnos osnova i sadraj svakog od ovih principa. Npr. svaka promjena fizikog obima ostvarenih rezultata direktno uslovljava i promjene vrijednosti tih rezultata, izraenih u ukupnom prihodu i dobiti. Promjena fizikog obima ostvarenih rezultata proistie iz promjena na strani ulaganja sva tri elementa proizvodnje: sredstava za rad, predmeta rada i radne snage. Ovi elementi direktno djeluju na produktivnost, ekonominost i rentabilnost. Mjerenjem i praenjem produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti poslovanja u razliitim vremenskim periodima, mogua su istosmjerna, ali i divergentna kretanja ovih pokazatelja. Ako npr. u jednom razdoblju doe do smanjenja utroaka rada po jedinici proizvoda, ali i poveanja utroaka predmeta rada i sredstava za rad tada imamo sluaj poveanja produktivnosti rada i smanjenja ekonominosti u istom periodu. Vea produktivnost moe usloviti i veu ekonominost u sluaju kada smanjenje koliine rada po jedinici proizvoda ne dovodi do poveanja utroaka ostalih elemenata proizvodnje koji djeluju na ekonominost. Poveanje ekonominosti i smanjenje produktivnosti mogue je u sluajevima kada se smanjivanjem utroaka sredstava (npr. modernizacijom) i predmeta rada, istovremeno nastaje poveanje vremena potrebnog za izradu proizvoda. Uslov za ovo je da se ne poveavaju cene utroaka sredstava, predmeta za rad i cene rada. 8

Vei stepen zavisnosti prisutan je izmeu ekonominosti i rentabilnosti, pa je stoga izraena tendencija da se dinamika ova dva pokazatelja kree u istom pravcu. Kada je poslovni rezultat pozitivan i ekonominost i rentabilnost su pozitivni i obrnuto. Uz istu vrijednost uloenih sredstava, sa rastom ekonominosti raste i rentabilnost. Ekonominost i rentabilnost mogu imati i razliito kretanje. Poslije znaajnijih investicionih ulaganja, vrijednost angaovanih sredstava moe relativno vie da poraste nego poslovni rezultat izraen u dobiti. Tada imamo sluaj da ekonominost poraste, a rentabilnost opada. Izmeu produktivnosti i rentabilnosti su takoe mogua jednosmjerna, ali i divergentna kretanja. Porast produktivnosti kroz manju koliinu rada po jedinici proizvoda, uslovljava i veu rentabilnost. Meutim, ako doe do promena cijena na tritu ovo kretanje moe biti u razliitim smjerovima, u zavisnosti od stepena porasta cijena finalnih proizvoda i cijena elemenata proizvodnje.

LIKVIDNOST KAO PRINCIP FINANSIJKOG POSLOVANJA PREDUZEA

Finansijsko poslovanje preduzea podrazumeva poslovanje novanim, odnosno finansijskim sredstvima. Pribavljanje i koritenje tih sredstava, angaovanje odgovarajuih sredstava iz odreenih izvora, kao i vraanje i reprodukovanje finansijskih sredstava znaajne su faze upravljanja finansijskim sredstvima preduzea. Efikasno upravljanje finansijskim sredstvima direktno utjee na efikasnost poslovanja preduzea. Usled toga je neophodno primenjivati odreene principe finansijskog poslovanja, meu kojima je najznaajniji princip likvidnosti. Pored likvidnosti znaajan je i princip sigurnosti koji zahtjeva da se finansijska sredstva ulau u poslove za koje postoji dovoljan stepen pouzdanosti da e se u novani oblik vratiti u cjelosti i pravovremeno. Likvidnost je princip poslovanja ijom primenom se obezbjeuje plaanje u ugovorenom roku dospjelih obaveza preduzea. U sutini to je princip ostvarivanja i sprovoenja rentabilnosti. Likvidnost je i odreeno finansijsko stanje preduzea u kome postoji usklaenost izmeu priliva novanih sredstava i dospjelih obaveza plaanja. Likvidnost predstavlja sposobnost preduzea da u odreenom roku izvri obaveze plaanja drugim subjektima - poslovnim partnerima. Likvidnost se izraava preko odnosa likvidnih finansijskih sredstava i dospjelih obaveza za plaanje. Nelikvidnost predstavlja takvo stanje preduzea u kome ono nije u mogunosti da izvrava dospjele obaveze plaanja o roku. Nelikvidnost prouzrokuje mnoge negativne posljedice koje se najee izraavaju u nesolventnosti, odnosno nemogunosti plaanja. Poslovni partneri i dobavljai gube povjerenje i najee sudski trae izmirenje obaveza, blokiraju se sredstva preduzea i nepotrebno poveaju trokovi i slino. Nelikvidno preduzee nije u mogunosti da obezbjedi odgovarajui obim potrebnih sredstava, njihovo kruenje i troenje. Nedostatak obrtnih sredstava dovodi do toga da se preduzee zaduuje pod nepovoljnim uslovima (visoke kamate), koristi tua sredstva u 9

veem obimu od realno potrebnih, ime pogorava kvalitet svoje ekonomije poslovanja i slino. Ako je nemogunost plaanja ea pojava, sa duim vremenskim razdobljima, radi se o trajnijem stanju nelikvidnosti preduzea. Kada celokupna privreda doe u stanje nelikvidnosti, drava preduzima mjere tzv. multilateralne kompenzacije radi prevazilaenja ovog problema, ije tete su ogromne. Obim likvidnosti sredstava preduzea s jedne, i obim dospjelih obaveza u istom roku, s druge strane opredjeljuju stepen likvidnosti preduzea. Likvidna sredstva preduzea pored depozitnog novca predstavljaju i hartije od vrijednosti, unovive u roku dospjea, kao i gotovina u blagajni preduzea. Likvidnost se moe izraziti kao odnos likvidnih sredstava i dospjelih obaveza preduzea: L = (Nd + Hv + Gt) / Od , gdje je: L = likvidnost preduzea Nd = depozitni novac Hv = hartije od vrijednosti Gt = gotovina u blagajni Od = dospjele obaveze preduzea .

ZAKLJUAK

Preduzee je organizacioni sistem, i to ekonomski organizacioni sistem ili, jo preciznije, mezoekonomski organizacioni sistem. Cilj svakog preduzea, odnosno radne organizacije da uspjeno posluje u postojeim okolnostima. Da bi se ostvarilo uspjeno poslovanje potrebno je i da se ostvare i ispotuju svi ekonomski principi poslovanja. Na taj nain preduzee ostvaruje zacrtane i eljene rezultate koji e omoguiti dalji razvoj i napredak organizacije. Princip rentabilnosti ima veoma znaajnu ulogu, a naroito kao potpuno mjeriva kategorija. Uspjeno i stabilno poslovanje zahtjeva potpunu predanost i disciplinu u sprovoenju dobro planiranih djelatnosti i poslova uz maksimalno uvaavanje i primjenu svih ekonomskih principa i poslovne etike.

11

LITERATURA
[1] Perovi, M. | Kisi, S.: Ekonomika preduzea, Beograd, 1993. [2] unji, M.: Ekonomika preduzea, Beus, Beograd.