Marko eha Milan Mihajlovi Darko Milosavljevi Milica Poua

Marko Petrovi Slaan Stojkovi Milo Trajkovi Stefan Kovaevi Ivana Teevi

Graevinski fakultet, Beograd

Graevinski fakultet, Beograd

Osnovni pojmovi

Kvalitet celokupnost karakteristika entiteta koji se odnose na sposobnost zadovoljenja iskazanih ili podrazumevanih potreba. Entitet neto to se moe individualno opisati ili razmatrati (aktivnost, proces, proizvod, organizacija, sistem...). Karakteristike entiteta dimenzije, fizike i hemijske osobine, pouzdanost, temperatura, bezbednost, sigurnost... Potrebe - proizilaze iz standarda, pravila, propisa, etike ili od strane korisnika koji zahteva proizvod odreenih karakteristika.

Graevinski fakultet, Beograd

Karakteristike kvaliteta

Kvalitet kao tehnika karakteristika Odnosi se na tehnike osobine, standarde, propise... Mera kvaliteta se utvruje vizuelnim pregledom, laboratorijskim analizama, opitima, merenjima... Najbitnija karakteristika svrsishodnost. Razlikujemo projektovani kvalitet, kvalitet izvedenih radova, kvalitet u funkcionisanju. Kvalitet kao estetska kategorija Uklopljenost objekta u okolinu i utisak koji on ostavlja na korisnike. Nedostatak nemogunost merenja i ocene.

Graevinski fakultet, Beograd

Karakteristike kvaliteta

Kvalitet kao zakonsko-pravna kategorija Potovanje ugovornih odredbi na koje su se obavezali uesnici projekta. Cilj odsustvo sporova na projektu. Ovaj kvalitet se moe meriti brojem odtetnih zahteva, tubi, penala i koliinom novca koji je na taj nain izgubljen. Kvalitet kao funkcionalna kategorija Zadovoljavanje funkcionalnih parametara projekta: jasna dokumentacija, jednostavnost izgradnje, lako odravanje...

Graevinski fakultet, Beograd

Primer:Usluga restorana

Graevinski fakultet, Beograd

Kako definisati potreban kvalitet?

PoQ f

Po W i i i 1

PoQ Potreban kvalitet proizvoda/usluge Po - potrebe W - znaaj potreba (zahtevi, oekivanja i sl.) k - broj potreba

Graevinski fakultet, Beograd

Kako utvrditi PoQ?

Proces utvrivanja potrebnog kvaliteta

Potrebe

ankete, intervjui, posmatranje, probe, focus grupe, uzorci ek liste prijem zahteva ...

PoQ

Graevinski fakultet, Beograd

Procesi prevoenja PoQ u PrQ

Proces utvrivanja potrebnog kvaliteta

Potrebe

ankete, intervjui, posmatranje, probe, focus grupe, uzorci ek liste prijem zahteva ...

Proces prevoenja potreba

PoQ
Ispitivanja Probne serije Nulte serije ...

PrQ

Graevinski fakultet, Beograd

Projektovani kvalitet/Ostvaren kvalitet

PrQ

Proces

proizvodnje/pruanja usluga

OQ

Graevinski fakultet, Beograd

10

Upotrebni kvalitet

Upotrebni kvalitet je onaj kvalitet koji odreuje korisnik u momentu upotrebe/potronje proizvoda tj. pruanja usluga . Utvruje se u toku i neposredno nakon procesa upotrebe/potronje

Kako? Merenjem upotrebnih karakteristika kvaliteta proizvoda i usluga i njihovim poreenjem sa potrebnim Utvrivanjem nivoa zadovoljstva korisnika/potroaa (ankete, intervijui, reklamacije, albe i sl)
Graevinski fakultet, Beograd 11

Sistemi detekcije
Detekcija = inspekcija + kontrola kvaliteta Inspekcija skup aktivnosti (merenje, pregled, testiranje) kojima se odreuju karakteristike entiteta i vri uporeivanje rezultata sa utvrenim zahtevima radi provere usaglaenosti. Kontrola kvaliteta sistem sakupljanja i statistike obrade povratnih informacija od inspekcije radi formiranja trendova.

Sistemi detekcije spreavaju da lo proizvod stigne do kupca, ali ne spreavaju da se isti takav proizvod ponovo napravi. Primenom sistema se ne doprinosi kvalitetu, ve se samo otkriva odsustvo kvaliteta. Podrazumeva sortiranje i klasiranje to dovodi do karta, dorade ili popravke.

Graevinski fakultet, Beograd

12

Sistemi detekcije u fazi izvoenja radova

Kontrola ulaznih materijala merenje eksperimentalnim metodama i ocenjivanje statistikim metodama. Kontrola proizvoda obaveza proizvoaa i kupca. Kontrola izvedenih radova vri se vizuelno, eksperimentalno (merenjem) ili statistikim metodama. Obaveza je izvoaa. Kontrola transporta - sastoji se od evidencije isporuenih vrsta i koliina elemenata, kontrole pravilnog prenosa materijala i evidencije eventualnih oteenja. Obaveza je strane koja vri transport. Kontrola montae i funkcionisanja obaveza je onoga ko vri montau. Kontrola prilikom predaje objekta - ima za cilj da se utvrdi da li objekat ima svojstva predviena projektom. Obuhvata vizuelni i funkcionalni pregled sa testiranjem i probnim radom.

Graevinski fakultet, Beograd

13

Sistemi detekcije u fazi izvoenja radova

Ulogu inspektora moe imati : investitor, projektant, konsultant, generalni izvoa ili menader projekta. Dunost inspektora je da nadgleda izvoenje radova i proverava njihovu usaglaenost sa projektnom dokumentacijom.

Inspektor nema ne moe da utie na odvijanje radova osim da sprei da se neto ne uradi pogreno.
Kao najbolje reenje se za ulogu inspektora preporuuje angaovanje tree nezavisne strane. Odgovornost izvoaa za kvalitet prestaje nakon isteka garantnog roka.

Graevinski fakultet, Beograd

14

Sistemi detekcije utvrivanje fizikog kvaliteta proizvoda

Hemijske analize (cementa, vode, agregata...) Ispitivanje fiziko-mehanikih karakteristika Kontrola dimenzija i oblika Vizuelna kontrola (npr. kontrola spojeva, postavljene armature...) Radiografski testovi (npr. kontrola varova, pukotina, poloaja armature...) Testovi performansi (npr. testiranje cevi i ventila pod pritiskom...) Specijalni testovi (npr. dinamiko optereenje ipova, kontrola buke, napona u prednapregnutim kablovima...) itd.

Graevinski fakultet, Beograd

15

Tehnike provere

Postoje etiri principa koja se koriste u organizaciji provere:

Princip sluajnog uzorka. Ovaj metod se koristi pri proverama preko tree strane, i proveravaju se delatnosti koje se odvijaju za vreme trajanja provere. Ovim metodom se rasvetljavaju trenutno postojei i primenjivani postupci i navike. Ovakve provere se ne sprovode po unapred odreenim naelima, te iziskuju proverivae velikog iskustva i vetine. Prema ugovoru. Ovaj metod se najee koristi za provere preko druge strane, pri emu se slede stavke ugovora jer je naruilac provere prevashodno zainteresovan za one aspekte sistema upravljanja kvalitetom koji utiu na kvalitet naruenog proizvoda ili usluge.
Graevinski fakultet, Beograd 16

Vertikalna provera. Ovaj metod podrazumeva proveru celokupnog sistema upravljanja kvalitetom, poevi s vrha proverom poslovnika o kvalitetu, preko provere niih nivoa dokumentacije. Adekvatnost dokumenata i usaglaenost sa definisanim postupcima se dalje proverava na pojedinanim delovima sistema ili odeljenjima.

Horizontalna provera. Upotrebom ovog metoda se proverivau prua prilika da proveri tek zavreni ili rad u toku. Prednost ovog metoda je u injenici da se njegovom upotrebom mogu analizirati odnosi izmeu razliitih procesa i odeljenja, jer se tok rada moe analizirati sa poetka i sa kraja. Horizontalni metod moe se koristiti kako za interne, tako i za provere preko druge i tree strane.

Graevinski fakultet, Beograd

17

Izbor tima proverivaa

Kvalitet provere u najveoj meri zavisi od izbora proverivaa. Izbor proverivaa je uslovljen obimom provere. Osnovni zadaci proverivaa su da: prepozna neusaglaenost u sistemu upravljanja kvaliletom, formulie zapaanja za unapreenje sistema upravljanja kvalitetom i proveri i oceni sprovedenost korektivnih mera

Graevinski fakultet, Beograd

18

Sistemi prevencije

Sistem prevencije - podrazumeva upravljanje kvalitetom u okviru sistema kvaliteta, primenom planiranja, obezbeenja, kontrole i poboljanja kvaliteta.
Planiranje kvaliteta - aktivnosti kojima se uspostavljaju ciljevi i

zahtevi za kvalitetom (planiranje proizvoda, upravljanja i realizacije i priprema planova kvaliteta). Obezbeenje kvaliteta - mere primenjene zarad sticanja poverenja da e entitet ispuniti zahteve za kvalitetom. Kontrola kvaliteta aktivnosti koje se sprovode radi ispunjenja zahteva za kvalitetom. Poboljanje kvaliteta - aktivnosti koje se sprovode radi poveanja efikasnosti aktivnosti i procesa.

Graevinski fakultet, Beograd

19

Alati i tehnike kvaliteta u sistemima prevencije

Prikupljanje podataka Sumiranje i prikazivanje podataka Razjanjavanje problema Planiranje Otkrivanje uzroka problema Utvrivanje veza izmeu elemenata procesa Merenje uinaka Procena sposobnosti procesa Analiziranje procesa Upravljane procesom...

Graevinski fakultet, Beograd

20

Alati i tehnike kvaliteta u sistemima prevencije - 7 alata kvaliteta

Kontrolne liste (checklists) formulari za prikupljanje ili proveru podataka. Dijagram toka grafiki prikaz simbolima toka procesa. Analizom se mogu uoiti nepravilnosti i problemi. Pareto dijagram - slui za odreivanje prioriteta prilikom reavanja problema. Vai pravilo 70-30 (reavanjem 30% problema postie se 70% planiranog poboljanja). Dijagram uzroka i posledica - prikazuje odnose izmeu potencijalnih uzroka nekog problema. Dijagram rasipanja - slui za utvrivanje stepena korelacije izmeu dve promenljive. Histogram grafiki prikaz raspodele za uzorke koje sadre veliki broj podataka. Kontrolne karte grafici kojima se prikazuje ponaanje procesa u vremenu. Grafici su ogranieni izraunatim kontrolnim granicama. Granice najavljuju pojavu problema.

Graevinski fakultet, Beograd

21

Alati i tehnike kvaliteta u sistemima prevencije PDCA ciklus

PDCA ciklus predstavlja iterativni algoritam za poboljanje procesa. Ponavlja se sve dok se ne postigne eljeno poboljanje.
Prva faza planiranja (P plan) analiza procesa, definicija

poboljanja, planiranje korektivnih mera. Druga faza probne primene (D do) - vrsta probne akcije; prikupljaju se podaci o procesu (kontrolne liste). Trea faza provere (C check) - predstavlja ocenu postignutih rezultata (pareto dijagrami, histogrami, dijagrami rasipanja...). etvrta faza pune primene (A act) - tim donosi odluku da li su korektivne mere adekvatne. U sluaju da nisu, ponavljaju se prve tri faze.

Graevinski fakultet, Beograd

22

Graevinski fakultet, Beograd

23

Karakteristike projekta

Karakteristike projekta i njihov zahtevani kvalitet proizilaze iz potreba investitora u smislu proizvoda i usluge. Karakteristike projekta: Funkcionalne karakteristike jasna i lako shvatljiva dokumentacija, jednostavnost izgradnje, lako odravanje... Karakteristike usaglaenosti: Investitorovih elja i projektnog zadatka Projektnog zadatka i projektne dokumentacije Projektne dokumentacije i izvedenih radova Izvedenih radova i investitorovih elja

Do gubljenja kvaliteta dolazi na prelascima izmeu pojedinih faza i tokom pojedinih faza. Kvalitet projekta - celokupnost karakteristika projekta koje se odnose na njegovu sposobnost da zadovolji potrebe investitora (korisnika).

Graevinski fakultet, Beograd

24

Sistem revizije
Revizija - mehanizam za kontrolu kvaliteta projekta na nivou projektne dokumentacije. Zadatak revizije otkrivanje greaka pre nego to se projektna dokumentacija overi i postane merodavna za ugovaranje i izvoenje radova. Nivoi revizije: Konceptualna revizija Intradisciplinarna revizija Interdisciplinarna revizija Revizija usaglaenosti crtea i specifikacija Revizija usaglaenosti izmeu delova projekta Revizija usaglaenosti opremanja objekata Revizija izgradljivosti Revizija funkcionalnosti

Graevinski fakultet, Beograd

25

Nivoi revizije

Konceptualna revizija - obuhvata kontrolu polaznih reenja u smislu pravilnog funkcionisanja budueg objekta imajui u vidu ogranienja u dinamici i budetu. Intradisciplinarna revizija - revizija projekta u okviru pojedinanih inenjerskih disciplina (graevinskih, mainskih, elektro...). Obuhvata kontrolu prorauna, crtea i specifikacija. Interdisciplinarna revizija - kontrolie usaglaenost izmeu projekata razliitih inenjerskih disciplina.

Revizija usaglaenosti crtea i specifikacija kontrola tanosti i jednoznanosti izmeu crtea i specifikacija.

Graevinski fakultet, Beograd

26

Nivoi revizije

Revizija usaglaenosti izmeu delova projekta - se sprovodi na projektima gde se gradi vie objekata da ne bi dolo do neusaglaenosti. Revizija usaglaenosti opremanja objekata otkrivanje greaka u pogledu opisa i gabarita za opremu. Vri se od strane proizvoaa opreme. Revizija izgradljivosti otkrivanje greaka u pogledu tehnolokih tekoa prilikom izvoenja pojedinih operacija, neadekvatnih opisa ili redosleda operacija. Sprovode je izvoai radova.

Revizija funkcionalnosti provera funkcionisanja i odravanja budueg objekta. Neotkrivanje greaka na ovom nivou ima najtee posledice (prekasno i preskupo za ispravke). Sprovode je predstavnici investitora.

Graevinski fakultet, Beograd

27

ISO 9000 standardi

ISO 9000 obuhvata tri nivoa dokumentacije sistema kvaliteta:

Prirunik kvaliteta saet prikaz politike upravljanja kvalitetom i

sistema kvaliteta, ciljeve preduzea i njegovu organizaciju.

Procedure kvaliteta opisuju svrhu i podruje aktivnosti koje se

sprovode. Opisuju kako se realizuju i kontroliu aktivnosti i nain njihovog dokumentovanja.

Radna uputstva detaljna uputstva potrebna za realizaciju

aktivnosti. Imaju svrhu da prevedu zahteve Standarda tako da ih neposredni izvrioci aktivnosti razumeju.

Graevinski fakultet, Beograd

28

ISO 9000 standardi elementi kvaliteta

1. Odgovornost rukovodstva firme 2. Sistem kvaliteta 3. Provera ugovora 4. Kontrola projektovanja 5. Kontrola dokumentacije i podataka 6. Nabavka 7. Kontrola proizvoda koje obezbeuje klijent 8. Identifikacija i kodiranje 9. Kontrola tehnolokog procesa 11. Kontrola opreme za inspekciju, merenje i testiranje 12. Status inspekcije i testiranja

13. Kontrola proizvoda koji odstupaju u kvalitetu

14. Korektivne i preventivne akcije 15. Rukovanje, skladitenje, pakovanje, uvanje i isporuka 16. Zapisi o sprovedenoj kontroli kvaliteta 17. Interno preispitivanje sistema kvaliteta 18. Obuka 19. Servisiranje i odravanje

10. Inspekcija i testiranje

20. Statistike tehnike

Elementi moraju biti obraeni kroz procedure firme.

Graevinski fakultet, Beograd

29

Garancije za kvalitet izvedenih radova

Zakon propisuje minimalne garantne rokove u okviru kojih je izvoa duan da otkloni sve eventualne nedostatke koji su se manifestovali posle prijema objekta:
Minimalni garantni rok od 5 godina visoke brane i prikljuni

objekti (optoni tuneli, prelivi, ispusti...), hidro i termo elektrane, visoko-naponska postrojenja, aerodromske piste, stanovi, sklonita, mostovi>100m... Minimalni garantni rok od 3 godine podzemni objekti, industrijski objekti, prednapregnute konstrukcije, ipovi, kesoni, objekti visokogradnje H>18m, rezervoari... Minimalni garantni rok od 2 godine zgrade namenjene privrednoj delatnosti, objekti iz oblasti obrazovanja, kulture i zdravstva... Stabilnost i sigurnost objekta moraju biti garantovani 10 godina.

Graevinski fakultet, Beograd

30

 PLANIRAJ
RADI

TA RADI

KAKO SI ISPLANIRAO

DOKAI

Graevinski fakultet, Beograd

31