Ureivaki odbor STEVAN OLI MARKO NADA TATI TANJA URO KNEEVI GRME DRAGAN BJELOBABA CRVENI STEVO

TEVO VOJINOVI ZEKO Recenzenti LJUBOMIR TABACKI MLADEN MILOSEVIC ERIL

ore Momilovi KAKO DO BRIGADE

TRINAESTA VOJVOANSKA UDARNA BRIGADA

ODBOR ZA NEGOVANJE TRADICIJA TRINAESTE VOJVOANSKE UDARNE BRIGADE KIKINDA 1976.

Korice Mijatov Emil

PREDGOVOR

Nemci su posle okupacije 1941. godine raskomadali Vojvodinu. Baku su dali u sastav Hortijevske Maarske, najvei deo Srema potinili su Pavelievoj Hrvatskoj, a Banat su nameravali uiniti svojom zemljom. Vojvodinom su tako postavljene vetake granice. Banat je, ustvari, predat domaim Nemcima, kojih je ovde bilo vie od sto dvadeset hiljada, to je inilo 21,5% celog stanovnitva. Ova narodnosna grupa je i od ranije imala dobre pozicije, drei u svojim rukama gotovo 50% industrije i visoke procente drugih privrednih grana. Hitler je ve 1941. godine poslao u Beograd direktivu da se Banat ima zadrati kao vana itnica Vermahta, uz to i kao prostorija za odmor i popunu nemakih divizija. Shodno tome, traio je da se, dok rat traje, ne vri nikakvo raseljavanje stanovnitva, pa ni bivih dobrovoljaca, jer je banatskim poljima neophodna radna snaga. ak je dozvoljeno hiljadama izbeglica da dou ovamo. Da bi Banat postao to to Hitler eli, svoju direktivu zavrio je porukom da se u njemu po svaku cenu odri mir i pokornost itavog stanovnitva.

Za razumevanje onoga to se u toku rata deavalo u ovoj oblasti, treba ukazati i na to da je Banat, posebno u svom severnom delu, potpuno ravan, bez ume, izukrtan relativno dobrim komunikacijama, sa nekoliko velikih gradova i ravnomerno rasporeenim selima. Bilo je izgraeno i nekoliko vojnih aerodroma. Nemakim snagama, koju su ovde sainjavale razne vojne formacije domaih Nemaca, oslonjene na vojne komande i jedinice Vermahta, nije bilo teko da se brzo koncentriu i usmere u pravcu u kome je to bilo potrebno. Nemaki strojevi nisu imali znaajnijih prirodnih prepreka prilikom eljanja pojedinih rejona. Iako sve ovo treba imati u vidu kada je re o dizanju ustanka i daljem razvoju, ili, ak, opstanku narodnooslobodilakog pokreta u Banatu, ipak se ne moe tvrditi da je to samo za Banat bilo karakteristino. Meutim, te su karakteristike ovde znaajno uticale na oblike otpora i forme oruane borbe. Posebno, u uslovima kada je neprijatelj i s jedne i s druge strane dobro uvao obale Tise i Dunava, isto kao i bive dravne granice prema Maarskoj i Rumuniji. U takvoj situaciji, narodnooslobodilaki pokret u Banatu morao se stalno i uporno boriti da probije obru, da se iupa iz izolacije u kojoj su ga Nemci uspevali u duim intervalima drati. Uprkos tome, Banaani su nalazili snage da istraju, nisu nikad prestajali da se organizovano bore, ostajui vrsto na jedinstvenoj liniji narodnooslobodilake borbe. Vodstvo ustanka naroda i narodnosti Vojvodine bilo je jedno vreme 1941. godine u severnom Banatu. Pokrajinski komitet KPJ preneo je svoje sedite iz Novog Sada u Petrovgrad (Zrenjanin), ostavljajui u Bakoj i Sremu samo pojedine svoje lanove. Za razvoj ustanka u severnom Banatu ta injenica bila je od znaaja. Ako se uzme u obzir

i postojanje snanih partijskih i skojevskih organizacija upravo na ovoj teritoriji, onda je sasvim razumljivo da se u tom delu Vojvodine najorganizovanije i najupornije prilo pripremama i voenju ustanka. Treba odmah ukazati na jo jednu injenicu, svakako ne i poslednju po svojoj teini. Pokrajinski komitet je pripremao i poveo ustanak pod optom pretpostavkom da e rat trajati samo nekoliko meseci, da e se front sa istoka brzo primai granicama Vojvodine. Takva pogrena strateka pretpostavka nije mogla ostati bez krupnih posledica. A one su bile veoma teke. U takvim optim uslovima, jakoj i dobro organizovanoj nemakoj sili polo je za rukom da u toku 1941. i prolea 1942. godine gotovo uniti vodee kadrove ustanka, mnoge lanove Partije i SKOJ-a, njihove organizacije i komitete, da razbije najsnanije partizanske odrede i uporita. Bio je, ustvari, razbijen i onemoguen i sam Pokrajinski komitet. Za situaciju nastalu u leto 1942. godine, pa sve do leta naredne godine, karakteristino je da su preostali kadrovi, partijske i skojevske organizacije, kao i borci partizanskih odreda, delovali pod veoma tekim uslovima. Nemci su vrili neprekidne vojno-policijske akcije, masovno hapsili i izvodili mnoge borce i saradnike na streljanje, organizovali svoju obavetajnu mreu, koristili demoralisane i slomljene ljude kao svoje saradnike. Sve je to injeno uz iroku primenu srednjevekovnih metoda muenja i iznuivanja. U tom vremenu su izginuli preostali lanovi Pokrajinskog komiteta koji su se nalazili u Banatu, svi lanovi Okrunog komiteta za severni Banat, kao i najvei broj lanova sreskih komiteta. To je bilo vreme kada su se pojedinci, manje grupe, pa i itave organizacije uporno drali gotovo samostalno, ostavljeni sopstvenoj sposobnosti i spremnosti da uprkos svemu nastave organizovanu borbu. Treba rei da je upravo u tom vremenu

svoje redove najuspenije sauvala partijska i skojevska organizacija u karaorevakom rejonu, koja je imala svoj Sreski komitet i svoj partizanski odred. Svoje borbeno jezgro sauvale su u znaajnoj meri melenaka, kumanaka, a delimino dragutinovaka i druge organizacije, uprkos tekih gubitaka. Ostalo je, meutim, neto bitno. Ma koliko da je svojim terorom postigao, neprijatelj u Banatu nije uspeo da pokori narod, da ga odvoji od aktivnih boraca narodnooslobodilakog pokreta. Banaani su ostali dosledno na putu kojim su poli, uprkos najteih rtava. injenica je da u Banatu nisu mogle nai mesta kvislinke organizacije, posebno etnike, iako je bilo mnogo nastojanja u tom pravcu. Naravno, ako se izuzmu domai Nemci. To je i najsnanija potvrda privrenosti Banaana Komunistikoj partiji i narodnooslobodilakoj borbi. Izvanrednu snagu svoga jedinstva i svoje reenosti da se bore do pobede, Banaani su ponovo pokazali od jeseni 1943. godine, kada su u kratkom vremenu obnovili i iroko razvili svoje borbene redove. Na inicijativu Sreskog komiteta Partije za karaorevaki srez, u leto 1943. godine prikupljeni su gotovo svi preostali partizanski borci i mnogi partijski radnici iz Melenaca, Karaoreva, Aleksandrova, Kumana, Srpske Crnje, Duanovca, Dragutinova, Elemira, Ruskog Sela i Vinjieva. Formiran je Severobanatski odred, krenulo se na probijanje banatskog obrua i uspostavljanje davno pokidanih veza sa rukovodstvima narodnooslobodilakog pokreta u Pokrajini i zemlji. Novoformirani Severobanatski partizanski odred je taj politiki i vojniki izvanredno vaan zadatak uspeno izvrio. Moe se rei da je to bio uspeh sa dalekosenim posledicama. Uspostavljene su vrste veze

sa Pokrajinskim komitetom i Glavnim tabom za Vojvodinu, obnovljen je Okruni komitet za severni Banat, stvoren je stalni most prema Sremu. A to je bio jedino pravilan put izvlaenja iz izolacije koji je, oslanjajui se na raspoloenje naroda i steeno iskustvo u Pokrajini, doveo do brze obnove partijskih i skojevskih organizacija i njihovih komiteta, do stvaranja irokih antifaistikih organizacija, najpre u severnom a potom i u elom Banatu. Organizovana je mrea narodnooslobodilakih odbora, od mesnih do okrunih. Na takvoj bazi mogla se uspeno i jo snanije razvijati oruana borba. U ovoj knjizi je upravo re o tome. Iako se ne radi o iscrpnoj analizi svih ovih tokova, ipak, ono to je orde Momilovi odabrao i napisao na ovim stranicama, daje mogunost da se izvedu odgovarajui zakljuci, da se dobije opti pregled razvoja narodnooslobodilakog pokreta u severnom Banatu, njegovih glavnih momenata i karakteristika. Treba odmah ukazati na njegovu knjigu Na banatskoj strani u kojoj je re o istoj temi ali u junom Banatu, a koja zajedno sa ovom upotpunjuje to opte sagledavanje i prenosi ga na ceo Banat. Iz ovih redova jasno se vidi kakve je razmere imao ustanak u Banatu, sa kakvim se neprijateljskim snagama moralo suoiti i koliko je oslobodilaka borba ovde bila vitalna, uporna i istrajna. Tok kazivanja jasno govori da ta borba ni u jednom razdoblju nije prestajala, ali da je imala svoje oscilacije u uspesima i neuspesima. Date su mnoge injenice, pomenuta mnoga imena, ukazali su se i celoviti likovi istaknutih boraca, to ukazuje da je ova knjiga raena na bazi istraivakog rada, pa i analitikog prilaza pojedinim kljunim dogaajima. Utoliko je vemije i potpunije sve ono to je ovde kazano. Ova knjiga je pre svega posveena borcima Trinaeste vojvoanske brigade. I dobro je to je ba ovako data. Ovako celovit pregled razvoja

ustanka u severnom Banatu jo nismo imali. Naena je neophodna celina, jer, tu, na banatskoj ravnici omeenoj Tisom i Dunavom, u nemakoj konici, u periodu odseenosti nije moglo biti rei o formiranju i opstanku krupnije borbene formacije. Mi smo poeli sa vojnim desetinama, udarnim i diverzantskim grupama, sa manjim odredima, da bi smo formirali kao najveu borbenu jedinicu Sjedinjeni severobanatski odred. A kada smo u leto 1943. godine otvorili put prema Sremu i Bosni, slali smo na hiljade mladia i devojaka u redove vojvoanskih brigada koje su se tamo borile. Nae kolone su se probijale pored neprijateljskih uporita i zaseda, mnogi su borci na tom putu i pali, ali je njih vie od tri hiljade dolo do cilja. Ako smo tada mislili kako do brigade, eto, izborili smo se da to pitanje na najbolji nain i reimo. aljui svoje drugove preko Dunava i Save, stvarali smo istovremeno i sve uslove za formiranje jaih borbenih jedinica i na samoj ravnici. irili smo svoje redove, organizovali na hiljade Banaana i pripremali ih za brigadu. A brigade smo formirali u Banatu poetkom oktobra 1944. godine. Tih dana smo imali vie dobrovoljaca nego to smo ih mogli svrstati u ete i bataljone Dvanaeste i Trinaeste vojvoanske brigade. Mogli smo da vrimo izbor. Bili su tu mladii i stariji ratnici, devojke i ene, Srbi, Maari, Rumuni, Slovaci, Rusini. . . Mnogi meu njima bili su borci banatskih partizanskih odreda, lanovi Partije i SKOJ-a, lanovi USAOJ-a, patrioti i antifaisti, borci koji su bili organizovano ukljueni u narodnooslobodilaki pokret. Nije pogreno ako kaemo da je Trinaesta brigada krupnija borbena jedinica od prostog zbira njenih bataljona. S njom. su bili i svi oni drugovi i drugarice koji su se tri godine uporno borili protiv okupatora u severnom Banatu, od ustanikih dana do formiranja same brigade, dakle svi oni koji

su pomenuti ili nisu pomenuti na stranicama ove knjige. Jer, brigada je nikla iz ovoga to je borbom ve bilo stvoreno, razvila se na politikoj svesti i spremnosti Banaana da nastave borbu do konanog osloboenja cele zemlje. Trinaesta vojvoanska brigada je zato bila i sposobna da uspeno izvri sve svoje borbene zadatke u zajednici sa ostalim jedinicama Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije. Ova knjiga ima posebnu vrednost u tome to je napisana takvim stilom da je mogu sa jednakim interesovanjem itati i mladi i stari, oni koji ele da upoznaju razvoj narodnooslobodilake borbe u ovom kraju nae zemlje, a takvih je sigurno mnogo, naroito meu omladinom, kao i oni koji se profesionalno bave studijom narodnooslobodilake borbe i revolucije i izvlaenjem iskustava korisnih za dalji razvoj koncepcije optenarodne odbrane.

MILAN

PRIBI-OKICA

I
ustanak u ravnici

BOLJE JE UMRETI NA NOGAMA NEGO IVETI NA KOLENIMA

Dobrovoljci Radio Beograd je najavljivao vano saoptenje. Bio je to dvadeset i peti m a r t etrdeset prve, pun olovnih oblaka to su se lenjo vukli nebom. Znalo se: u Beu se neto kuvalo, a kaa spremljena na faistiki nain nikom nee biti prijatna. Ljudi su sa zebnjom ekali pokraj radioaparata. A onda je postalo sve jasno. Javljeno je da je j ugoslo venska vlada potpisala Trojni pakt! Izdaja! To je bila prva i najea re posle saoptenja iz Beograda. Moda su samo domae vabe osetile zluradi oseaj lake pobede. Jer, Nemci iz Nemake e doi, na miran nain, a onda e doi i njihovi dani, za koje su se toliko dugo spremali. Samo vabe su se mudro radovale, onako za sebe, u svom 'krugu, jer narod je okolo razjaren, a u takvim momentima moe se svata desiti dok ne dou zatitnici. Langsam, aber sicher!, govorili su jedan drugome, spremali crne uniforme, nemake kape i trake sa kukastim krstom. vabe su imale pravo. Dvadeset sedmi mart osvanuo je u novom ruhu. Nekako vedar, iako su teki oblaci i dalje nekuda odlazili i sakrivali sunce. Svuda se orilo: Dole pakt, Bolje rat nego pakt! ili Bolje grob nego rob. Narod se okupljao, veselio, spremao da vabama pokae njihovo. Razvile su se zastave, stavljane su trobojke na revere. Napisane su parole, na brzinu, neveto, ali iskreno. Komunisti su se nali u prvim redovima. Nji-

hov glas se javno uo posle toliko zabrana. Glas jasan i odmeren: Pakt sa Sovjetskim Savezom, jedinstvo naroda, odbrana zemlje i njene slobode! Neki su hvalili kralja Petra, klicali mu, priznavali mu junatvo u tekim danima, izraavajui istovremeno spremnost da se bore za slobodu. Ali, protiv komunista niko nije govorio. Ve uoi tog dana, partijski i skojevski komiteti i partijske i skojevske organizacije, komunisti, bili su na nogama. Neki planski da bi spremno izali na ulice, u narod, neki samoinicijativno, ali svi su nastojali da usmere raspoloenje manifestanata u revolucionarnom pravcu. Zaustavljene su kolone koje su nameravale da se svete vabama. Sa mnogih improvizovanih govornica obraali su se manifestantima. A kada su kolone kretale ulicama, na njihovom elu bili su lanovi Partije i SKOJ-a. U Petrovgradu je centralni miting pripao gradskim politiarima, ali su kolone radnika i aka koje su krstarile gradom inili uglavnom petrovgradski komunisti. Orila se borbena radnika pesma: Budi se Istok i Zapad! Cule su se parole sa trga i sa ulica: Vlada s narodom sa jedne i Narod s Rusijom sa druge strane. U Kumanu je govorio stari komunista i poznati politiar arko Milankov, a u Melencima je pred etiri hiljade ljudi drao svoj borbeni govor popularni sekretar partijske organizacije Bora Mikin. U Mokrinu je uvee narodu govorio lan Sreskog komiteta Partije Rada Trni. Na brojnim mitinzima dranim na kikindskim ulicama na koje je izalo vie hiljada ljudi govorili su komunisti Proka Sredojev, Vlada Bogaroki, Albert Baltaik, Radovan Brani, Rada Vidicki i drugi. A kada su kolone manifestanata krenule i slivale se jedna u drugu, na njihovom elu su se mogli videti Baltaik i Bogaroki. U Novom Bee j u i selima oko Petro vgrada ton narodnim manifestacijama dali su radnici petrovgradskih tvornica, pre svega eljeznike radio-

nice, koji su svakodnevno putovali na posao i sa posla. Oni su preneli duh manifestanata radnika sa petrovgradskih ulica. U Dragutinovu, (Miloevo), Banatskom Karaorevu, Ruskom Selu, Idou, Baaidu, Boaru, Aleksandrovu (Velike Livade) i mnogim drugim banatskim selima, razvijene su toga burnog dana zastave nad manifestantima. Za banatske komuniste ove manifestacije predstavljale su u neku ruku probni ispit i bile prvo njihovo javno istupanje pred masama posle toliko godina ilegalnog rada. Pokazalo se da oni Banaanirna nisu nepoznati niti tui, da su parole sa kojima su nastupili bile bliske njihovom raspoloenju i da ovako uspostavljeni kontakt ostavlja t r a j n u vrednost. Parola Braniemo zemlju, koju su istakli komunisti, postala je dominantna i narednih dana, sutina neposrednog akcionog programa, i za komuniste i za omladinu koja je delila listom njihova raspoloenja. estog aprila u jutru banatsko nebo prekrila su jata aviona koja su urila prema Beogradu, poletajui sa rumunskih i maarskih aerodroma. Radio je javljao da je Nemaka muki napala Jugoslaviju ne objavivi joj rat, da nemaki avioni razaraju Beograd iako je on proglaen otvorenim gradom. Ljudi su se pribirali od teine tih vesti oekujui hitne pozive u borbene jedinice. Dunost vojnika i branitelja slobode stajala je na srcu svakog potenog oveka i rodoljuba. Komunistika partija Jugoslavije jedina je spremno doekala ove teke dane. Nova vlada nije imala ni vremena ni mogunosti, a niti dovoljno smelosti, da neto ozbiljnije uini za odbranu zemlje. Moral u vojsci nije bio slab, ali su ga kapitulanti brzo poljuljali. Komunisti u vojnim uniformama sledili su liniju Partije, koja je odbranu zemlje postavila kao astan zadatak i podizali moral u jedinicama. Meutim, zbog toga su bili hapeni i progonjeni. To su uinili sa Borom Mikinom u etvrtom konjikom
2 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

17

puku u Vrcu. Kaznili su ga sa godinu dana zatvora jer je irio letke sa pozivom da se zemlja brani od faizma. Komunisti su odmah posle pua traili energine mere, pre svega, sklapanje pakta sa Sovjetskim Savezom, ienje dravnog aparata i vojnih komandi. lanovi Partije i SKOJ-a dobili su direktivu da se javljaju u mobilizaciona mesta i da meu omladinom razvijaju dobrovoljaki pokret. Komunisti su stupili u akciju. Odrani su sastanci komiteta i organizacija Partije i SKOJ-a. U Petrovgradu je odran proireni sastanak Okrunog komiteta SKOJ-a, a posle toga plenarni sastanci sreskih komiteta. Mesni komitet SKOJ-a u Boaru organizovao je oruani odred od dvadesetak omladinaca koji su naoruani uvali selo. Takav odred formirali su i Dragutinovani, traei da ih upute u neku operativnu jedinicu. Tako su postupili omladinci u Beodri i Baaidu. U Karaorevu je formirana i popisana vea grupa regruta koja je na svoju r u k u krenula prema Petrovgradu, pa dalje prema Panevu. Za ovom grupom podigla se gotovo sva omladina od esnaest godina pa navie. Niko nije hteo da ostane kod kue. Omladina Ruskog Sela organizovano je odstupala sa jedinicom koja se povlaila sa poloaja na granici prema Novom Beeju. Mesni komitet Partije u Kikindi izdao je estog aprila direktivu da svi komunisti idu u svoje komande i da tamo odgovorno vre svoje dunosti, a svi koji nem a j u raspored da se javljaju dobrovoljno, jer se zemlja mora braniti. U Petrovgradu je omladina nekoliko dana opsedala mobilizacijske centre traei raspored za front, ali je samo ezdesetpetorici to polo nekako za rukom. Ivan Vi j ogla vin, Koa Kolarov, Ratko Pureevi, Mia Predi i drugi, krenuli su za Panevo po dogovoru da se tamo formira posebna dobrovoljaka studentska i aka jedinica. Meutim, vojna komanda u Panevu nije imala razumevanja za ovu akciju, pa su grupe na svoju inicijativu kretale dalje, probijajui se ak do Sarajeva.

Od 45 lanova Partije u Kumanu, tih dana su samo trojica ostala u selu. Mnogi dobrovoljci usput su dopali u ropstvo, drugi su se probijali natrag zaobilazei glavne puteve, a neki su beali iz zarobljenikih kolona i privremenih logora. Jer, posle brzog sloma Jugoslovenske vojske, trebalo je to pre stii kuama. Ovaj prvi masovni odziv, pre svega omladine, kao i masovno uee u manifestacijama dvadeset sedmog marta, pokazali su kako je stvarno raspoloenje omladine i naroda i koliki je uticaj Partije i SKOJ-a.
Mi smo kod nas videli kako izgledaju izdajice i petokolonai na delu. Videli smo nau gospodu i vlast koji su pre par dana na sva usta vikali da e braniti nezavisnost nae zemlje a koji su sada prvi pobegli, pre nego to je ijedna puka pukla, i zato vas mi komunisti sve pozivamo da ZBIJEMO svoje redove i skujemo vrsto narodno jedinstvo u borbi za nacionalnu nezavisnost naroda Jugoslavije, jer BOLJE JE UMRETI NA NOGAMA NEGO IVETI NA KOLENIMA!

kae se u Proglasu Mesnog komiteta Partije u Kikindi upuenog radnicima, seljacima, graanima, vojnicima, podoficirima i oficirima. Komunisti nisu mogli spreiti katastrofu Jugoslavije, ali se nisu odrekli borbe za n j e n u slobodu. Ni onda kada su nemake, italijanske i maarske kolone preplavile zemlju.

Vlast u rukama vaba

... U ime nemakog naroda preuzimaju Nemci pod zatitom Adolfa Hitlera i pod zatitom nemake oruane sile celokupnu upravu grada Velikog Bekereka. Pozivamo graanstvo da se novim prilikama prilagodi i da se pokorava vlastima koje su od nas naimeno-

2*

19

vane... Pozivamo celokupno graanstvo da do 12 asova preda nemakoj policiji oruje i municiju. Ko posle 12 asova jo bude posedovao oruje ili ubojna sredstva bie smesta streljan. ..

kae se u prvom plakatu okupacione sile u Petrovgradu, oznaavajui novo vreme, puno pretnji i krvi. Banat su okupirale nemake elitne jedinice kakve su bile SS divizija Das Raj h, motorizovani pukovi Gros Dojland i Herman Gering. Ali one se nisu due zadrale na ravnici. Domae vabe bile su spremne da svu vlast u Banatu preuzmu u svoje ruke, da organ izu j u svoje dobrovoljake jedinice Doje Manaft, svoj upravni i policijski aparat, da se svim svojim snagama stave u slubu nacistikoj Nemakoj, matajui da i Banat postane sastavni deo njene teritorije. Ova zemlja bila je i ostae nemaka! napisali su veliku parolu i stavili je na gradsku venicu u Petrovgradu, izraavajui jasno na taj nain svoje namere. Ali Banat su prieljkivali i faistiki vlastodrci u Maarskoj i Rumuniji. Hitler je u jednom momentu obeao ovu zemlju Hortiju, plaajui tako njegovu vernost i saveznitvo. Ali, pobunio se Antonesku u Bukuretu, a bunile su se i banatske vabe. Naeno je srednje reenje: Banat je ostao pod nemakom vojnom upravom u sastavu Srbije, ali su u njemu sve upravno-ekonomske pozicije za sebe obezbedile vabe. Tako su Horti i Antonesku ostali praznih aka. vabe su se dugo politiki pripremale za ovaj in. Skoro dvadeset godina gradili su svoju organizaciju Kulturbund (vapsko-nemaki kulturni savez) unosei u njega sve vie politikih elemenata, da bi pred rat postao najopasnije leglo nacizma i pete kolone. Kulturbund se ve u aprilskim danima razgranao u Doje Manaft (Nemako ljudstvo), Doje Jugend (Nemaka omladina), Frauenaft (Organizacija ena), Arbajterdinst (Nemaka sluba rada) i

druge sekcije i organizacije u kojima je naao svoje mesto skoro svaki vaba. Malo je njih ostalo po strani, retke komuniste iz svojih redova nastojali su najbre da likvidiraju, ostajui tako kompaktni uz Firera. Meu njima su se brzo istakli advokat Franc Rajt, njihovi poglavari Janko Sep i Lap Sep, zatim Ernest Pelikan, Karlo Hajm, Kornelij us Lelijer, Anton Veber i drugi. Svi su oni zauzeli kljune pozicije u Banatu, posebno u policijskom aparatu. Ali, ova ekipa bi bila sasvim nepotpuna kada u n j o j ne bi bilo glavnog oveka. Bio je to doktor prava, policajac od karijere, J u r a j ili Georg piler. Ko od Banaana nije upoznao ovog oveka, koliko je njih pred njim stavljano na muke, koliko njegovom odlukom otilo na strelite! Bio je to ovek pun energije, sposoban u svojoj policijskoj slubi, odan svom novom gospodaru Fireru, najenerginiji i najistrajniji meu onima koji su to eleli da budu. Da li je bilo mesta u Banatu u koje on sa svojom udarnom grupom nije doao, u kome on nije hapsio, drao govore, stezao obrue, upao due, traio sla-

KOLONE NEMAKE PETROVGRAD

VOJSKE

ULAZE

bie? I tako tri pune godine. A taj ovek nije bio Nemac. On je bio na izdanak, naa nesrea, roeni Zagrepanin. Kada je doao u Banat prvih dana avgusta ustanike godine, imao je 41 godinu. Ni star, ni mlad, u jeku snage i sposobnosti. Punih osamnaest godina bio je policajac, prostudirao je Komunistiku partiju Jugoslavije i Savez komunistike omladine, njihove organizacije i komitete, njihovu konspiraciju i metod rada. U Novom Sadu je postupio mudro i tako spasao sebi ivot. A moglo se dogoditi da i ne doe u Banat. Maarski faisti su ga pokupili na ulici Novog Sada sa grupom drugih ljudi, ne obazirui se na njegovo otimanje i dokazivanje da je on zamenik efa policije u gradu. Sa ostalim su ga izveli na streljanje. Imao je sree, prvi metak ga je pogodio samo u ruku. Pao je na zemlju i meu mrtvima se i sam napravio mrtvim. Dalje je ve ilo lake. I tako se obreo u Banatu da bi mu vabe dale stolicu gradskog predstojnika policije u Petrovgradu, a kada je otkrio udarnu grupu koja je pripremala likvidaciju agenata Kozlovakog i Cirkovia. otkrio grupe petrovgradskih diverzanata, uinio prvu jau provalu u partijske i skojevske organizacije u gradu, domogao se starog komuniste, sekretara okrunog komiteta Partije za Severni Banat Serva Mihalja, vabe su mu se zadivile, najpre ga poslale u istrage u druga banatska mesta, da bi mu poetkom 1942. godine poverile svu javnu bezbednost u Banatu i unapredile ga u in pukovnika. A on je znao da iskoristi svoju ansu. J u r a j Spiler je okupio oko sebe dvadesetak ljudi kakve je samo on umeo da odabere, da obui i da koluje. Njemu je bilo svejedno da li su to vabe, Srbi ili Maari. Najvanije je bilo da ga sluaju i da besprekorno izvravaju njegova nareenja. Od njih je formirao Udarnu grupu bez koje vie nije polazio u svoje uvene akcije. Meu asovima ove elitne jedinice nalazili su se Joef Vilhelm, Krsta Kozlovaki, Josif Veber, Dobroslav irovi, Stanko Bukovac, Ljudevit Kerekinji Volf, Josif Manar,

Rudolf Retl, Mihailo Vetro, Suesler, Georg Standhaft, Peter Luc, Johan Gutenkunst, Pot je, Anton Huepl i drugi. Spiler je, meutim, u Banat doao u vreme kada su Banaani ve organizovali prve partizanske odrede i poeli sa akcijama sa ciljem da oslobode svoju ravnicu i istrebe faizam sa njenih polja.

Grad na Begeju Severni Banat je u prolee i leto te prve ratne godine postao stecite znaajnih dogaaja. Njegov najvei grad, Petrovgrad, bio je domain dveju politikih ustanova i dvaju tabova visokog ranga. S jedne strane tu su vabe formirale n a j vie organe svoje vlasti. Oni su radili pod okriljem Krajskomandature koja je nosila obeleje 1/823 i u Banatu bila predstavnik Vojnog zapovednika za Srbiju. U njenom sastavu bili su organi kontraobavetajnog centra, vojne andarmerije i nemake politike policije, u ijem je sklopu delovao i Gestapo, sa svojim efom SS porunikom Karlom Pamerom. Ova najvia okupaciona komanda na teritoriji itavog Banata prepustila je organizaciju vlasti, policije i privrede vabama sa jedinstvenim zahtevam da dre sve Banaane u pokornosti i miru, da obezbede puni rad svih preduzea i da od Banata stvore veliku itnicu i izvore hrane za Vermaht. Stanovnitvu se imalo ostaviti taman toliko koliko je neophodno za ivot i odravanje radne sposobnosti. Meutim, takav se zadatak nije mogao lako sprovoditi jer se Banaani nisu pokoravali, nisu hteli da postanu robovi niti da pokorno hrane nemaku vojsku koja je harala Evropom. Zato su domae vabe morale opasati oruje, formirati svoje borbene jedinice, jaati svoje policijske snage i silom

gasiti otpor i poare koji su na banatskoj ravnici buktali ili tinjali ali se nikad nisu ugasili. Zato je u Petrovgradu nikla mona Policijska prefektura za Banat sa Francom Rajtom na elu, koji je na toj poziciji dobio i in generala, a zatim famozna Komanda javne bezbednosti kojoj je najpre bio na elu velikokikindski vaba Ernest Pelikan, a onda doktor J u r a j piler, obojica pukovnici po vojnom -rangu. J u r a j piler je postepeno preuzimao i na k r a j u preuzeo sve konce u gradu i u Banatu u svoje ruke, i postao praktino, olienje okupacione sile. Vane karike u pilerovom aparatu bile su Udarna grupa, muilite u Gradskoj kui, velikom zdanju u centru grada, i, konano, Petrovgradski antikomunistiki logor u Cara Duana ulici, u adaptiranom mlinu, blizu groblja. U logoru su se redali kao efovi petrovgradski vaba Stajer, zatim njegov sused Gasi, ali su logorai najvie zapamtili manijaka Mihaila Kroca koga su ovde doveli iz Kraljevieva. U gradu je bila i komanda Doje Manafta kojim je komandovao mokrinski vaba Karl Hajm. Bio je on najpre ef Kabineta kod Sepa Lapa, takoe vabe iz Kraljevieva, inae pomonika bana Dunavske banovine za Banat, dakle efa najvie civilne vlasti. Ali, to je bila samo jedna, neprijateljska, strana petrovgradske ratne stvarnosti. Tih burnih dana u Petrovgrad se ponovo vratio Pokrajinski komitet Komunistike partije J u goslavije za Vojvodinu, a sa njime i Pokrajinski komitet SKOJ-a." Poslednjih godina sedite najvieg rukovodstva vojvoanskih komunista bilo je u Novom Sadu. Meutim, okupacijom nae zemlje Baka sa Novim Sadom pripala je maarskim faistima koji su imali t r a j n i j u nam eru da se vrsto uane na Dunavu i du njegovih obala postave svoje june granice. Zato je kretanje preko ove granice bilo dosta opasno,

a i ilegalni putevi do Beograda i Centralnog komiteta daleki. Petrovgrad je bio povoljniji. Banat je formalno uao u sastav Srbije pa se obinim- lanim ispravama moglo putovati do Beograda i natrag. Ali, to je bio samo jedan od povoljnijih uslova za ovakvo opredeljen je. Drugi, vaniji, bio je t a j da je Banat imao jaku i dobro organizovanu partijsku organizaciju, od 600 lanova i 1200 lanova SKOJ-a. Posebno u samom Petrovgradu. Tu su bili okruni komiteti Partije i SKOJ-a, Mesni, odnosno Sreski komitet, rejonski komiteti i organizacije sa jakim uporitem u 2eleznikoj radionici.

JURAJ PILER, PUKOVNIK, KOMANDANT JAVNE BEZBEDNOSTI BANATA

Na domaku grada bile su tradicionalno jake organizacije u Kumanu, Melencima, a zatim i u Dragutinovu, Elemiru i Aleksandrovu. Tu su bile i organizacije u Kikindi i Mokrinu, u kojima su naroito mladi dolazili do izraaja. A onda i organizacija sa svojim komitetima u Panevu koja je uvala glavnu vezu sa Beogradom. Izgraujui tu vezu Pokrajinski komitet se oslanjao na Stevicu Jovanovia, svog lana, koji se od ranije nalazio u Panevu i preuzeo zadatak da se stara o toj vezi, njenoj postojanosti i ljudima koji je odravaju. Desilo se tako da je preko Dunava, u Beogradu, na slinom zadatku bio Dura Jovanovi, Steviin brat, preko koga je dalje ila veza neposredno do lanova Politbiroa Centralnog komiteta, a kasnije, kada su drug Tito i drugovi napustili Beograd i otili na osloboenu teritoriju, do sekretara Pokrajinskog komiteta Partije za Srbiju Blagoja Nekovia i dalje do organizacionog sekretarijata Centralnog komiteta. Tada je sekretar Pokrajinskog komiteta Partije za Vojvodinu bio arko Zrenjanin Ua, i sam Banaanin, dobar poznavalac banatske ravnice i njenih itelja. Njegovo rodno mesto bilo je Izbite, u junom Banatu. Njegov prvi saradnik, organizacioni sekretar Komiteta, Svetozar Markovi Toza. bio je iz okoline Petrovgrada, roen u Tarau, ali nastanjen u Stajievu. Dakle, jedan iz junog, drugi iz severnog dela Banata, sada zajedno na istom zadatku organizatora otpora i ustanka, iz grada na Bcgeju. Pokrajinski komitet je najpre formirao Pokrajinsku vojnu komisiju, a u prvim mesecima okupacije i Vojni komitet, koji se neposredno bavio vojnim pitanjima i inio prve neophodne korake oko pripreme i organizovanja ustanka. Tekla je akcija prikupljanja i spremanja oruja, pobacanog posle kapitulacije jugoslovenske vojske, sklonjenog kod naroda, prikrivenog kod pojedinaca. Stvarale su se

brojne vojne desetine, udarne i diverzantske grupe, obuavane su omladinke na sanitetskim kursevima, stvarni su zaeci obavetajne slube. Okruni komitet Partije za severni Banat bio je smeten u Petrovgradu, isto kao i Okruni komitet SKOJ-a i Vojni komitet pri okrunom partijskom komitetu. Na elu Okrunog komiteta Partije bio je stari petrovgradski komunista, radnik Servo Mihalj, po narodnosti Maar, ili kako drugi kau Nemac, ali bez dvojbe istaknuti revolucionar. Od dvadeset i jedne godine svoga revolucionarnog delovanja Servo je proveo na robiji gotovo polovinu ostajui uprkos svemu oran borac, spreman da i u asu, koji

ARKO ZRENJANIN UCA, SEKRETAR PK KPJ ZA VOJVODINU

svaki revolucionar iekuje, bude u prvim redovima organizatora narodnog ustanka i revolucije. Ali samo do meseca avgusta te prve ustanike godine. Tada Servo odlazi, junaki se dri pred neprijateljem i ponosno umire. Okruni komitet preuzima dinamini petrovgradski zemljoradnik arko Turinski Arsa, vlasnik vinograda nedaleko od grada, koji je postao mesto odakle su se zainjale i organizovale prve ustanike akcije, ustvari mesto na kome je bio smeten, u irem smislu te rei, tab vojvoanskih ustanika. Ako su u Gradskoj venici zasedale vapske stareine i veale o nainu kako da pokore pobunjeni narod, onda su ovde, u vinogradu arka Turinskog zasedali rukovodei vojvoanski komunisti i donosili niz odluka i planova kako da se organizuje borba protiv okupatora i njegovih domaih saveznika i slugu. I kao to su iz Gradske venice, iz grada, polazile sa vremen e komunikacije irom Banata, telefonske, telegrafske, potanske, eleznike, drumske, tako su se iz vinograda arka Turinskog granale veze druge vrste, nevidljive, trasirane po potrebi i prema prilici, u svim pravcima, uvek oivljene kuririma, tim neumornim i hrabrim borcima. Glavne linije ovih nevidljivih p u t a n j a ile su preko Tise ka zapadu, kroz Sajkaku do Novog Sada i tamo do Radivoja Cirpanova koji je organize vao Bavane ina ustanak, a druga prema jugu, preko Perleza do Paneva i Stevice Jovanovia, a od njega preko Dunava, poruenih mostova, preko skela do ure Jovanovia u Beogradu. Punkt Stevice Jovanovia u Panevu imao je dvostruki znaaj. Odatle su ile glavne veze prema Centralnom komitetu u Beograd, ali i prema okrunim komitetima Partije i SKOJ-a za juni Banat koji su ve bili razvili svoju delatnost u rej onima samog Paneva, zatim Vrca, Bele Crkve i Kovina, a onda i Alibunara i Kovaice. Od pokrajinskog ka-

nala granali su se i okruni, i u znaajnija mesta mesni, koji su se slivali odozdo prema gore stiui se prema Petrovgradu. U Petrovgradu je radila i tamparija. Meutim, nije to bila klasina tamparija sa slovoslaganicama, raznovrsnom tehnikom i prostranim prostorijama. Zvala se partijska tehnika okrunog komiteta, a bila je smetena u maloj vinogradarskoj kui Zorana Nietina. I sa skromnom tehnikom, koju su inili pisaa maina, apilograf i drugi neophodan pribor, Vladimir Kolarov-Koa je ovde uspevao da sa svojim saradnicima umnoava dokumenta Pokrajinskog i Okrunog komiteta. Koa je tada bio lan Okrunog komiteta i afirmisani pesnik. Ukoliko ova tehnika nije mogla da stigne da umnoi

SVETOZAR MARKOVIC TOZA, KOMESAR TABA PARTIZANSKIH ODREDA VOJVODI NE

sve ono to je ubrzani tok priprema ustanka zahlte vao, pri ruci Pokrajinskog i Okrunog komiteta nalazila se i tehnika u Kikindi u kui Vide Otranov, na kojoj su radili Vlada Bogaroki, skojevski rukovodilac, Stoj an Arsenov, poletni, mlai komunista, lan Vojnog komiteta pri Pokrajinskom komitetu i Tiberije Aldan Boci, borac panskog graanskog rata koji se i u svojoj domovini naao u prvim redovima narodnih boraca. Obe tehnike mogle su da umnoe proglase Centralnog i Pokrajinskog komiteta na srpskom, maarskom i nemakom jeziku i da ih tako priblie irem krugu Vojvoana. I, konano, ovde u gradu na Begeju, uoi poetka oruanih borbi protiv okupatora i vapskih vlastodraca, Pokrajinski komitet formirao je n a j viu vojnu komandu tab partizanskih odreda Vojvodine. Nije to bio glomazan tab, sastavljen od razliitih specijalizovanih slubi, od visokih oficira, snabdeven potrebnom vojnom tehnikom koju zahteva savremeno ratovanje. Bio je to malobrojan ali operativan tab. Jugoslovenska vojska se raspala jo u aprilu, mnogi vojnici i oficiri su zarobljeni i odvedeni u nemake logore, drugi su se povukli, neki su odmah i javno stali u slubu okupatora, pogazivi svoju zakletvu i ne hajui to su se time okrenuli protiv sopstvenog naroda. A samo pojedinci, oni koje je duboko proimala patriotska svest, koji se nikad nisu odvajali od svoje baze, od naroda, pokazali su spremnost da se zajedno sa narodom bore i protiv okupatora i svih onih koji su bili sa njim. Jedan od takvih bio je porunik ura Olikov, Kikinanin, lep momak, kome je oficirska uniforma stajala kao salivena. Olikov se prikljuio svojim sugraanima koji su se pripremali i organizovali za borbu protiv okupatora. I, tamo u Kikindi, postao je lan Sreskog partizanskog taba.

tab partizanskih odreda Vojvodine sainjavala su samo tri lana. Od n j i h trojice, dvojica su bili stari komunisti, partijski funkcioneri sa bogatim iskustvom. Trei je bio mlai ovek i komunista, rezervni oficir. Takav sastav je odgovarao situaciji, jer su oruanu borbu pripremali i organizovali komunisti. Oni su bili sposobni da se prilagoavaju situaciji i zadacima revolucionarne borbe, da stalno menjaj u oblike i da je razvijaju od ekonomskih i politikih akcija do oruanih sudara. Svoje kvalifikacije oni su sticali u revolucionarnoj praksi koja se osvedoila kao najefikasnija i najbolja kola. Dunost vojnog rukovodioca taba, njegovog komandanta, poverena je dvadesetdvogodinjem studentu, rezervnom peadijskom potporuniku Danilu Grujiu Nikoli. Bio je rodom iz Bakog Brestovca. Odsluio je i svoj -kratki aki rok u koli rezervnih oficira i proizveden u in rezervnog potporunika. Tada je ve bio komunista. U Petrovgrad

VINOGRAD ARKA TURINSKOG NEDALF. KO OD PETROVGRAD A

je stigao preko Paneva i Stevice Jovanovia, beei iz zarobljenikog logora u koji je bio zapao. Za zamenika komandanta odreen je organizacioni sekretar Okrunog komiteta Partije, arko Turinski Arsa, a za komesara Svetozar Markovi Toza, druga partijska linost Vojvodine. Ovaj tab formiran je na sednici Pokrajinskog komiteta odranoj u vinogradu arka Turinskog 23. juna, a to znai ve narednog dana posle napada faistike Nemake na Sovjetski Savez. Samo dan ranije u Beogradu je boravio arko Zrenjanin i tamo primio direktive Centralnog komiteta o ubrzavanju priprema za ustanak i vojnom organizovanju. Pourio je natrag, usput odrao sastanak sa Okrunim komitetom u Panevu, da bi se u Petrovgradu naao sa svojim najbliim saradnicima iz Pokrajinskog komiteta. Sa njim je stigao iz Beograda i Ratko Mitrovi ilja, lan Centralnog komiteta SKOJ-a, upuen ovamo na vojvoanski teren, da pomogne u organizovanju ustanka. vabe su se u Petrovgradu oseale kao gospodari, bili su zasenjeni pompom sa kojom su jedinice Vermahta poele sveopti napad na Sovjetski Savez, a u uima su im odzvanjale gromoglasne i samouverene rei njihovog Firera o tome kako e za najkrae vreme postaviti zastave sa kukastim krstom na drevnim zidinama Kremlja, unititi boljevizam i otvoriti nemakoj rasi nove ivotne prostore. Nisu ni slutili da je u tom istom gradu, tih istih dana, donesena smela odluka koja je znaila poetak bespotedne borbe, ovde na ravnici, u njihovom Donaulandu. Odluka je donesena u tiini vinogradarske kuice. Na partijskoj tehnici odtampani su leci Centralnog i Pokrajinskog komiteta Partije, na srpskom, maarskom i nemakom jeziku, sa jedinstvenim duhom i pozivom svim narodima Jugoslavije i svim narodima Vojvodine, proleterima, komunistima, omladini, da se organizuju i ponu sa odlunom borbom protiv okupatora i faizma koji se, opijen slavom prvih pobeda, drznuo da napadne i prvu zemlju soci-

jalizma i time sam sebi poeo da kopa grob u koji ga zajednikim snagama treba i sahraniti. Jo istog dana Stab partizanskih odreda za Vojvodinu sainio je svoj prvi ratni plan koji je bio dosta optimistiki, zasnovan na dubokoj veri u snagu Crvene Armije i mo Sovjetskog Saveza da ve u prvim mesecima rata nanese poraavajue udarce nemakim faistima. Ovo raspoloenje delili su gotovo svi komunisti Vojvodine, isto kao i narod, pa je vest od 22. juna stigla kao radosnica i kao vesnik skore pobede i skorog osloboenja. Shvatalo se da e do te pobede doi bre i uspenije ako se dignu svi potlaeni narodi i zadaju jedinstveni udarci hitlerovskoj ratnoj maini.

PROGLAS CK KPJ SA POZIVOM NA USTA NAK

3 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

Stab partizanskih odreda Vojvodine razradio je odluke Pokrajinskog komiteta tako da se za poetak u naelu formira po jedan partizanski odred u svakom srezu, da se za uspeno voenje njihovih akcija formiraju sreski partizanski tabovi, a pri okrunim komitetima okruni partizanski tabovi sa zadatkom da koordiniraju akcije svih odreda u okrugu. U tom cilju razraeno je u pismenoj formi Uputstvo o formiranju i delovanju partizanskih odreda, diverzantskih i udarnih grupa i nain njihovih borbenih dej stava. Ovo Uputstvo umnoili su Koa Kolarov i Rua Sulman u partijskoj tehnici na salau Zorana Nietina. Na ovom sastanku je u Petrovgradu organizovan jo jedan tab, svakako najdinaminiji u ustanikim danima u Banatu i u Vojvodini. Bio je to Okruni tab partizanskih odreda za severni Banat. Dunost komandanta ovog taba poverena je zameniku komandanta taba partizanskih odreda Vojvodine arku Turinskom Arsi, a dunost komesara Vladimiru Kolarovu Koi. U Stab je odreen i Voja Bonjak kao zamenik komandanta. Tako je grad Petrovgrad dobio svoje istaknuto mesto u prvoj godini revolucionarnih i oslobodilakih borbi naroda Vojvodine.

PLAMEN NA ITNIM POLJIMA

Na Bonjakovom salau Jo pre odluke o formiranju prvog partizanskog odreda, na podruju Petrovgrada bio je vojno organizovan veliki broz radnika, aka i studenata, meu njima dosta devo jaka i ena. Samo u Zeleznikoj radionici bilo je organizovano u vojnim desetinama sto deset radnika i uenika. Za ovakvo raspoloenje u ovom radnom kolektivu imao je velikog udela Servo Miha!j. Posle povratka sa robije on je stao na elo partijske jedinice u radionici, uio radnike kako da se organizuju i bore. Servo je shvatio vanost ove radnike sredine i njene mogunosti kao izvanrednog rasadnika revolucionarnih ideja po okolnim mestima. Jer, u Zelezniku radionicu i njene pogone svako jutro su dolazili radnici iz Melenaca, Elemira, Kumana, Aradca, Mulje, Stajieva. Kada se Servo posvetio radu partijske organizacije u okrugu, njegovo mesto na elu komunista u radionici preuzeo je Milo Jovanov iz Stajieva. kolujui se i sam ovde, kalei se meu radnicima i Jovanov je uskoro postao partijski rukovodilac- u gradu i srezu. Njegova ena urevka sledila ga je na tom borbenom putu i sama kao komunista, isto kao i njegov mlai brat Zivko. U Radijatoru, u samom gradu, u Gimnaziji, na srednjim strunim kolama, radile su druge partijske elije i aktivi SKOJ-a. Njima su rukovodili rejonski komiteti. Pod rukovodstvom njihovih lanova u vojnim desetinama, udarnim i diverzantskim
3*

35

grupama bilo je organizovano jo preko hiljadu ljudi i posebno dve ili tri stotine devojaka i ena. Medu organizatorima su se isticali komunisti Mihalj Senji, Bogdan Teodosin, Jano Seenji, Mihalj Selei, Toma Tokov i drugi, koji su, poput Serva, proli dug put revolucionara. Senji je jo 1926. god. bio lan Pokrajinskog komiteta, Jano Seenji lan Mesnog komiteta tridesete godine, a Tokov od 1931. Bogdan Teodosin bio je sekretar Mesnog komiteta Partije. Meu njima su bili oni mlai, sa m a n j e iskustva ali sa novim mladalakim arom, poput Ratka Pureevia, Vladimira Kolarova Koe ili Rue ulman. Za sam grad i njegov partizanski odred mnogo je znaila uporna borbena delatnost arka Turinskog Arse. On je eleo da se sam najnepo-

ARKO TURINSKI ARSA, KOMANDANT OKRU2NOG PARTIZANSKOG TABA

srednije angauje i da tu, u okolini grada, organizuje i povede u prve borbene akcije jedan od prvih partizanskih odreda u Vojvodini. U jeku priprema ustanka bilo je planirano da se napadne jedan od znaajnijih objekata u gradu ime bi se resilo najvanije pitanje ustanka i stvorili preduslovi za opti napad na grad i njegovo osloboenje. Bio je to svakako optimistiki plan, baziran na pretpostavci da e Nemcima loe poi na Istonom frontu. Trebalo je prvim ujedinjenim ustanikim snagama napasti veliki silos u blizini glavne eljeznike stanice i zaplenili veliko slagalite oruja koje se ovde nalazilo. Nemci su, naime, u ovaj silos, u kome nije vie bilo ita, trpali zaplenjeno oruje prikupljeno od jedinica Dvadesetpetog puka

SERVO MIHALJ, NARODNI HEROJ, SEKRETAR OK KPJ ZA S E V E R N I BANAT

i drugih jedinica j ugoslovenske vojske koje su se predale u aprilskim, danima. Bilo je predvieno da u napadu uestvuju vojne desetine i udarne grupe iz samog grada, a z a t i m iz Melenaca, Kumana, Stajieva, Elemira i Aralca, s tim to bi zaplenjeno oruje pripadnici desetina iz prigradskih naselja odmah po uspenom napadu evakuisali iz grada, naoruavali nove borce i uvali preostale rezerve za sluaj prvih protivudaraca n e p r i j a t e l j a . Meu p o h a p e n k n Je vre j ima to su ih svakodnevno u k o l o n a m a sprovodili iz privremenog logora do Silosa i n a t r a g , u ovom magacinu na slaganju nabacanog o r u j a radio je i student medicine Franja Hercog. Drugovao je F r a n j a jod od ranije sa mladim k o m u n i s t o m Misom Prediem, pa su njih dvojica i u novonastaloj situaciji ostali na vezi. Nije bilo teko F r a n j u osloboditi, ali je zakljueno da mladi student o s t a n e gde jeste, da bi o svemu to je bilo u vezi sa ovim orujem obavetavao drugove i iznosio iz silosa po k o j i pitolj ili bombu u tani koju je spretno zamenjivao za drugu s Prediem. Meutim, do akcije na Silos nije dolo. Tokovi su krenuli d r u g i m pravcima. Samom f o r m i r a n j u partizanskog odreda prethodilo je jedno savetovanje koje je odrano u vinogradu arka Turinskog. Ovo savetovanje bilo je severobanatsko, okruno, a glavna tema razgovora: stupanje u akciju i formiranje partizanskih odreda. Zato su na savetovanje bili pozvani sekretari sreskih komiteta i predstavnici sreskih partizanskih tabova, a zatim i sekretari partijskih elija i lanovi partije odgovorni po vojnoj liniji. Tome savetovanju je prisustvovao i Danilo Gruji, pored lanova Okrunog partizanskog taba i Okrunog komiteta. Odluka je bila kategorina. Trebalo je odmah prii organizovan j u partizanskih odreda i neodlono poi u akciju protiv neprijatelja. Bilo je to desetog jula, dakle neposredno posle poziva Centralnog komiteta da se narodi Jugoslavije dignu na ustanak protiv okupatora.

Dok se Arsa bavio formiranjem partizanodreda, o njegovom naoruavanju i snabdevanju, logorovanju i vezama, Vladimir Kolarov Koa organizovao je diverzantske grupe i pripremao ih za akcije, vodio brigu oko tampanja i rasturanja propagandnog i drugog materijala u emu su mu neposredno pomagali Rua ulman i Lazar Nietin. Voja Bonjak je imao na raspoloenju nekoliko udarnih grupa i zadatak da onemogui delovanje policijskih agenata i provokatora. Naravno, njihove akcije imale su biti jedinstveno organizovane i kombinovane.
skog

Prvi borci Petrovgradskog partizanskog odreda bili su na okupu negde polovinom jula meseca. Turinski je uspostavio logor odreda u gradskom ataru, u njegovom severnom delu, u pravcu Melenaca i Elemira. Meutim, nije to bio vrsto postavljen logor. Trebalo je biti elastian, tu na domaku jakog

MILO JOVANOV, KOMANDANT PETROVGRADSKOG ODREDA I NJEGOVA DRUGARICA UREVKA, BORAC

garnizona i centralnih policijskih institucija. Zato je Arsa menjao boravite svojih boraca, ostajui stalno na vezi sa njima. Borcima je izgledalo da se Arsa gotovo sam bavi snabdevanjem odreda, prenoenjem oruja, opreme i hrane. I zbilja, on je to sam donosio do logora. Ali oko snabdevanja odreda bilo je angaovano jo dosta ljudi, starijih aktivista i komunista i mladih skojevaca. U gradu je organizovano dosta iroko sakupljanje svih potreba za borce, slagano je to u pojedine baze, a odreeni drugovi su prema potrebi iz tih magacina prenosili namirnice, oruje, municiju i delove odee na odreene take u ataru. Sa ovih taaka, postavljenih tako da budu u pravcu logora odreda, opremu je preuzimao Arsa ili neko iz taba odreda. Na ovaj nain je Petrovgradski odred za vreme svoga dosta kratkog postojanja bio bez tekoa snabdeven i dobro opremljen. Komandant Petrovgradskog odreda bio je Milo Jovanov. On je u logor doao sa svojom drugaricom urevkom i bratom Zivkom. Za prvog komesara bio je odreen stari komunista Toma Tokov, lan Partije sa staom od trinaest godina. Za n j i m je doao njegov sin Nikola Tokov, mladi koji je ve u svome aktivu SKOJ-a vodio niz akcija u toku priprema za borbu. Partijsku eliju u odredu, osnovanu ve sakupljanjem prvih boraca, vodio je Mihalj Senji, lan Partije ve od prvih njenih organizovanih elija. Odred je imao i zamenika komandanta. Bio je to Jano Seenji. I Jovanov, i Tokov, i Senji i Seenji bili su poznati borci protiv starih reima, svi su oni zbog svoje revolucionarne delatnosti i borbe za prava radnog naroda bili svojevremeno izvoeni pred Sud za zatitu drave i osuivani na robiju. Ni er Tot nije sam doao u odred. Nije imao kuda sa svojim sinom pa je i njega doveo u logor. Deaka su ipak smestili u neku porodicu, a

er je uprtio puku na rame. Meu prvim borcima bili su Kota uri, Janko urija, Mita orevi, Milan Raovanev i Milan Obradovi. F r a n j a Hercog je pobegao iz logora im je reeno da se akcija na Silos nee izvesti. arko Turinski ga je doveo u odred. Dao mu je, kao studentu medicine, torbicu u kojoj je bila spakovana priruna apoteka. Petrovgradski lekar, Lazar Mijatov, pripremio je ovu apoteku za odred. Tako je odred dobio svog prvog bolniara. F r a n j a nije bio jo lan Partije. Ali ve narednih dana odredska elija primila ga je u Partiju. Toma Tokov je po specijalnom zadatku bio upuen u grad ,a dunost komesara odreda preuzeo je Franja.

TOMA TOKOV, KOMESAR PETROVGRADSKOG ODREDA

Pred prvu znaajniju akciju Odred je bio kompletno naoruan pukama. Poneko je imao jo pitolj ili po koju bombu. Svoje borbeno krtenje borci odreda imali su ve prvih dana postojanja. Saekana je u zasedi jedna nemaka patrola to je krstarila poljem da bi sauvala penicu od paljevine. Partizani su oduzeli prestraenim vabama dve puke i municiju i pustili ih da odu. U drugoj akciji nije bilo uspeha. Zaseda na drumu ispalila je nekoliko metaka za nemakim motociklistom koji je dao gas i urnakao partizanskim kurumima. U logoru odreda zavladala je radost kada su meu borce doli arko Zrenjanin, Svetozar Markovi i Danilo Gruji. To je bila prva poseta Zrenjanina i Markovia jednoj partizanskoj jedinici u Banatu. Osnovna tema razgovora bila je krupna akcija koju bi zajedniki izvela tri odreda Petrovgradski, Melenaki i Kumanaki. Predvien je -napad na nemaku posadu i slagalite oruja u Melencima. Meutim, kao uvod u jednu ovako zamanu akciju trebalo je organizovati paljevine penice na irokom gradskom podruju. Dvadesetprvog jula partizani su razoruali nemakog policajca. U akciju su stupile udarne i diverzantske grupe. Diverzanti su u gradu zapalili vralicu a na jednom salau u okolini grada buknuo je plamen na velikoj kamari penice. Glavni deo ove iroko zamiljene akcije organizovan je 25. jula. U predveerje toga dana Petrovgradski odred je bio u koloni. U raznim pravcima iz grada su kretale diverzantske grupe. Najpre je planulo ito predsednika aradake optine. Na drugoj strani u plamenu se nala kamara ita sabranog sa trideset jutara. irokim poljem gorele su krstine. Meutim, najvanija akcija te noi izvedena je na gazdinstvu Duana Bonjaka. Bio je to veliki posed. Mnogi su " ^ a d u znali za Bonjakov sala. Sa

prostranih njiva poljoprivredni radnici su ve bili sakupili krstine i ito sadenuli u nekoliko kamara. Bila je pripremljena voda za gaenje poara, a tu su se stalno nalazili naoruani straari. Kolona Petrovgradskog odreda kretala se upravo prema ovim kamarama. No je bila vedra. Sparna, podnevna jara jo nije iezla. Sala sa visokim kamarama jasno se ocrtao pred borcima im je planulo ito kod okolnih suseda. Nebo je poelo da treperi sa raznih strana. U daljini su se uli prvi pucnji. Diverzantske grupe ve su bile u akciji. Straa na salau se uznemirila. I, kada su naili partizani sa pukama u rukama, ovi su pobegli glavom bez obzira traei zatitu meu kukuruzima. Kamare vie niko n i j e branio. arko Turinski je u logor odreda doneo specijalne ibice nabavljene u Maarskoj. Na sebi su imale daleko vie sumpora nego to su ga imale obine ibice. Diverzanti i borci odreda su ih ove noi prvi put oprobali. Zapaljene sa nekoliko strana, kamare su poele naglo da gore. Pucketala su najedrena zrna, a vatra je ubrzo prerasla u visoke plamene jezike. Postalo je vidno kao da je dan. Partizani su se urno i zadovoljno vraali nazad, prema svome logoru. Borci su se svaki as osvrtali radujui se potpunom uspehu, uzbueni udnim bojama i prizorom. Bila je to prva krupnija akcija odreda i udarnih i diverzantskih grupa koju je trebalo dalje razvijati i ve narednih noi paliti sve vee kamare u gradskom ataru. To je svakako bio glavni razlog to se odred zadrao u delu atara u kome je i izvrio ovako k r u p n u akciju. Ali bilo je to iskustvo koje je skupo plaeno. Vatre u ataru na domaku grada, sedita visokih okupacionih komandi i ustanova, digle su alarm u svim policijskim i vojnim jedinicama. Jo iste noi sve pokretne jedinice upuene su prema poarom osvetljenim salaima. U pokretu se naao

itav bataljon vojnika Vermahta iz sastava poternog odreda tek prispelog u Banat, zatim jedinice Doje Manafta i policije. Najjae snage upuene su na sala Duana Bonjaka. Sala je bio opkoljen, ali tamo nije bilo nikoga. Zgarita su ve dogorevala, a kamare ita se pretvorile u gomile jarko uarenog pepela. Nemci su kiptali od besa ali su bili i zabrinuti. Nije se radilo samo o izgubljenim centama penice toliko potrebne u ratnim naporima. Zaprepastila ih je smelost onih koji su ove paljevine izvrili. Znali su da je to bilo delo komunista, da je hapenje od dvadeset drugog juna bilo promaaj. Bile su pohapene m a n j e vane linosti, organizatori su ostali i evo sad njihovog dela. Meutim, nadmeni u svojoj sili nisu ni pretpostavljali da je to bio samo poetak jedne iroke ustanike akcije koja e ih suoiti sa najteim problemima. Jer, posle poetne pobede trebalo se za n j u iznova boriti. Odluili su da od samog poetka budu rigorozni i nemilosrdni. Borbu koja im je bila sada nametnuta smatrali su nelegalnom, a borce sa kojima su se suoili banditima. Time su uzeli sebi pravo da svakoga ko im se suprotstavi streljaj u, bez suda i suenja. Sa zgarita koje je jo dogorevalo, sroena je naredba da se iz gradskog zatvora prebace na Bonjakov sala petorica komunista i streljaju. Kao odmazda, kao pretnja, kao zastraujui potez svima onima koji su reili da se suprodstave nemakoj sili i vapskoj vlasti u Banatu. Naalost, u rukama gradske policije nalo se nekoliko organizatora narodnog otpora i ustanka. Vladimira Kolarovog Kou, pesnika i komunistu, komesara Okrunog partizanskog taba i organizatora diverzantskih akcija, Ruu Sulman, njegovog saradnika, organizatora Narodne pomoi i njihove saradnike na salau Nietina prokazala je izdajnika dua. Hrabri borci su bili iznenaeni, bez mogunosti da prue otpor. Slino se dogodilo i u Kikindi. Stoj an Arsenov

i Tiberije Aldan Boci zabavljeni radom u partijskoj tehnici bili su iznenada savladani. I sada, njih etvoro, zajedno sa Sandorom Frankom, dovedeno je na zgarite koje je bolno peklo izranavljene noge i izmuena tela, a vod hitlerovaca prosuo je na j u nake svoj smrtonosni rafal, prvi na banatskoj ravnici ispaljen u borce koji su organizovali i pokrenuli ustanak. Nemaki strojevi razvili su se atarom. U lepezama, na sve strane od dogorelih zgarita. Kretali su se polako, oprezno, sa pukama i mainkama na gotovs, pretraujui svako mesto na kome se ovek mogao skloniti i prikriti. Jo u veernjim asovima toga dana spustio se osveavajui pljusak uklonivi julsku zaparu. U logoru odreda ula se pucnjava iz pravca Bonjakovog salaa. Borci nisu znali ta se tamo sve deava, ni ta Nemci ustvari nameravaju. Umorni, zaspali su vrsto u sveini poslekine julske noi. Samo je

VLADIMIR KOLAROV KOCA, KOMESAR OKRUNOG PARTIZANSKOG TABA, SA DRUGOVIMA PRED STRELJANJE

straar ostao na svom mestu, uporno se otimljui omami sveine. Do jutarnjih asova nita se nije dogodilo. A tada je straar probudio svoje drugove. Iznenada je zauo nemake komande tiho prenoene strojem to se svijao u lancu oko parcele kukuruza na kojoj je odred logorovao. Da li su se Nemci zbilja tako neujno privukli na dvadesetak metara do njegovog straarskog mesta ili je njegov oprez zatajio? Teko je bilo straar u da to utvrdi. Tek, on je iznenada uo tu komandu kako poput aveti eta kukuruzom. Dobauljao je do svojih drugova, razbudio ih i izvestio o opasnosti u kojoj su se nali. Meutim, Nemci su bili ve veoma blizu, verovatno su naslutili da se nalaze pred ciljem, da vie neujnog izvlaenja nije moglo biti. Partizani su pograbili svoje oruje, sredili se i pokuali da se izvuku birajui pravac prema Melencima, Ali, nemaki stroj je iao u polukrug, stvarajui potkovicu oko partizana, koja tek to se nije pretvorila u potpuni obru. Banatskim jutrom razlegla se estoka paljba. Partizani su krili sebi put u odabranom pravcu, a Nemci su im zapreavali prolaze. Osvajajui korak po korak, borci su se nali na kraju kukuruzita, pred brisanim prostorom. Ba na tom prostoru nemaka vatra bila je ubitana. Milo Jovanov je naredio proboj unazad. Osuta je estoka paljba, baene su nekolike bombe, neprijatelj je bio barem za momenat zaustavljen i zbunjen. Na jednoj brazdi izmeu dva reda kukuruza zalegao je borac Mita orevi, ofer iz Aradca, lan Partije, hrabar i odluan ovek, do njega njegov drug, pogoen ve, ali jo uvek sposoban za borbu. Tukli su se dok su se njihovi drugovi probijali nazad. Manevar partizana je bio spasonosan, zatita njihovih portvovanih drugova dragocena. Nemci se nisu snali u odlunom momentu i kada su sklopili obru naili su samo na teko ranjenog Mitu

orevia i njegovog druga sa praznim pukama, bez municije. Borba je bila estoka, otvorena. Ranjenici su pokazali izvanrednu hrabrost koja je morala zadiviti i same Nemce. Ali, oni su prezreli tu ljudsku hrabrost, zarobili su teko r a n j e n e partizane, zaboravili na ovenost, muili ih da bi ih na k r a j u u neljudskom gnevu i svojoj nemoi ive spalili na Bonjakovom salau. Borci Petrovgradskog odreda su se dalje probijali pojedinano ili po m a n j i m grupama, svaki u svom pravcu, sa osnovnim ciljem da se to pre poveu sa arkom Turinskim.

Marko, Baa i Klim Bora Mikin Marko i arko Milankov Baa razlikovali su se po karakteru, uz to, Baa je bio stariji i kao ovek i po stau u Partiji, ali obojica su imali veliki broj sledbenika, potovalaca i prijatelja. I jedan i drugi uzdigli su se do politikih voa u svojim sredinama, stekli popularnost koja je u presudnim danima mnogo znaila. Uz njih dvojicu treba svakako pomenuti i Miloa Popova Klima, najmlaeg meu njima, ali takoe ve zrelog oveka i formiranog politiara. Sva trojica spadaju u red one srednje garde komunista ovog k r a j a koja je uspeno nastavila putem generacije iz devetnaeste ili dvadesete godine, pa ak i ranije, iz dana Oktobarske revolucije, koja je u ovom, novobeejskom rejonu vrsto zasadila revolucionarno seme koje nikakve obznane niti diktature nisu bile vie kadre iupati. Melenaka, kumanaka i dragutinovaka komunistika organizacija toga vremena predstavljale su najjau politiku snagu ovog rejona i bile prihvaene ne samo od poljoprivrednih radnika i siro-

masnih seljaka nego i od onih imunijih, pa i imunih seljaka. Popularnost komunista, vizija budunosti koju su oni nudili, opta prihvatljivost politike linije na kojoj su delovali, privukla je i ove ljude, briui tu i tamo ak i klasne razlike. Tako je novobeejski rejon bio nadaleko poznat ne samo u Banatu i Vojvodini, nego jo i ire i ne samo u predveerje revolucije, nego i u samom zaetku revolucionarnog pokreta i njegovog t r a j a n j a kroz dvadeset godina. Melenci i Kumane oznaavani su kao crvena mesta jer su komunisti na izborima dobijali apsolutnu veinu. Iz ovog rejona nekoliko revolucionara kolovalo se na komunistikim univerzitetima u Moskvi. Meu n j i m a je bio i Jovan Veselinov. Bila je razvijena iroka politika kampanja za pomo re-

BORA MIKIN MARKO, NARODNI HEROJ, KOMANDANT MELENACKOG ODREDA

publikanskoj paniji, a Kumane, Melenci i Baaid poslali su tamo svoje dobrovoljce. Politika podrka i pomo ugroenoj i prodatoj Cehoslovakoj bila je iroko organizovana. Voeno je niz uspelih kamiliarskih i etelakih trajkova. arko Milankov je bio iz siromane seljake kue. Njih petoro nije imalo vie od etiri jutra zemlje, a to je za Banat znailo siromatvo. Trideset tree godine izabran je prvi put u Mesni komitet Partije. Od tada pa dalje je stalno u partijskom rukovodstvu, najpre kao lan Sreskog a zatim Okrunog partijskog komiteta. Ipak, ljudi su arka Milankova bolje upoznali kao politiara nego kao organizatora. Komunistika partija bila je zabranjena, ali je Milankov nalazio naina da se legalno pojavljuje i izlazi na politike zborove veto provodei politiku liniju svoje Partije, drei se tano one granice koja mu je jo uvek omoguavala legalnost i izbijala adute andarmima i agentima koji su pomno pratili istupanja ljudi sa levice, traei povod za hapenje ili zabranu politikih istupanja. Pred petojanuarske izbore Milankov je bio jedan od glavnih govornika Udruene opozicije na velikom zboru u Kikindi. Te, 1935. godine, Udruena opozicija u K u m a n u nije dobila samo dvestotine dva glasa! Svi ostali su glasali za arka Milankova. arko Milankov je ipak bio uhapen. Najpre je uspeno vodio kamiliarski trajk, zatim je bio kandidat za predsednika optine, ali je upravo te, 1936. godine, partijske organizacije u Vojvodini zadesila jedna od najveih provala. Bilo je uhapeno na stotine komunista meu kojima je bio i arko Milankov. Iako je bio u zatvoru, Kumanani su ga izabrali za svog predsednika. Meutim, na policiji se dobro drao i ve pred decembarske izbore trideset osme godine bio je ponovo u politikoj akciji. Stranka radnog naroda, koju je zastupao, dobila je u Kumanu osamdeset posto glasova.
4 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

49

U danima neposredno pred ustanak i formiranje partizanskih odreda, arko Milankov je bio izabran za komesara Sreskog partizanskog taba. Za razliku od arka Milankova, Bora Mikin Marko je poticao iz imune seljake porodice. U plodnim melenakim potesima njegov otac je imao dvadeset pet jutara oranice, eleo je da to njegovo imanje nasledi Bora. Iskljuivo je mislio o svom poslu i o kupovini novih lanaca zemlje. Ve na tome se sukobio sa Borom, mladiem koji je u melenakoj sredini naao prijatelje i drugove drugih nazora i ciljeva. Mladiu se vie dopadala ideja o socijalnoj pravdi i jendakosti ljudi, o zemlji koja bi bila ravnopravna svojina svih, pre svega, onih koji ele da je obrauju. Na tom planu se otro sukobio s ocem i onako ustar i borben doneo je dosta rigoroznu odluku doslednu svojim uverenjima. Napustio je oca, od njega n i j e zatraio nita od imanja, ostao je bezzemlja i poljoprivredni radnik i zajedno sa svojom enom Zvezdanom, istomiljenikom i saborcem, poao svojim sopstvenim putem, okrenuvi se sasvim svojim drugovima, politici. Postao je jedan od n a j vrednijih lanova Partije i organizator poljoprivrednih radnika, siromanih seljaka i industrijskih radnika to su svakodnevno odlazili u grad na posao. Ova sindikalna organizacija okuala se u nekoliko uspelih trajkakih akcija. Vojni rok sluio je u konjici. Meu prvima je bio pozvan na vebu kada je na pomolu bio Drugi svetski rat, trideset devete. Dospeo je u etvrti konjiki puk, u Vrcu. Ali, Bora Mikin nije mirovao. Odravao je redovnu vezu sa svojim drugovima u Melencima, od njih primao letke i propagandni materijal i delio ih vojnicima, hvalio snagu Crvene armije i n j e n u sposobnost da zaustavi faizam. Zbog ovoga su ga uhapsili, osudili na godinu dana zatvora i liavan j a granskih prava. Bora Mikin je odrobijao svoje, a im se vratio u Melence nastavio je aktivnost. U selu je saraivao sa grupom mlaih ljudi i komunista koji su

se ve bili istakli kao dobri organizatori. Meu n j i m a je bio i Emil Kevrean Baca, kome je bio poveren SKOJ i omladina. Baca je poput Bore u sindikalnom organizovanju iroko postavio rad meu omladinom, i za kratko vreme uspeo da stvori snanu organizaciju Omladinski kulturno-privredni pokret, u kojoj je delovalo vie od osam stotina omladinaca. Na direktivu Partije da komunisti idu_u vojsku i da brane zemlju, toga estog aprila, poao je i Bora Mikin da se nae na svom borbenom mestu iako je bio bez graanskih prava, ukljuujui i pravo da brani svoju zemlju. U tekim danima za zemlju Mikin je smatrao bezvrednim sudsku odluku Vojnog suda, jer kada je sloboda u pitanju onda su svi ljudi koji tu slobodu cene neophodni. U danima pred ustanak Bora Mikin Marko bio je izabran za komandanta Sreskog partizanskog taba i zajedno sa arkom Milankovim naao se na elu ustanka u jednom od najsnanijih uporita. Njima dvojici pridruio se i Milo Popov Klim, preuzimajui dunost zamenika komandanta toga taba. Klim je bio mladi etiri godine od Mikina. Poao je neto drugim putem i zavrio u Vrcu Sredn j u zadrunu vinarsku kolu. Za njega je boravak u Vrcu znaio i politiko opredeljenje. Tamo je postao skojevac, upoznao je arka Zrenjanina i vratio se u Dragutinove spreman da organizuje i okupi svoje stare drugove. Poput Kevreana u Melencima, Klim je organizovao veliki broj omladinaca u Omladinski zadruni pokret iz koga je izdvojio najborbenije i formirao prvi aktiv SKOJ-a. Istovremeno, Klim je bio pri ruci i starijim lanovima Partije kakav je bio Laza Paji, unosei meu njih novi polet i borbenost, kakvu sobom donosi mladost.
4*

51

Kumanaki odred I u Kumanu i u Melencima izvrene su na vreme pripreme za oruanu borbu. Ovamo su iz Okruga dolazili Ivan Vijoglavin i arko Turinski, a zatim i Danilo Gruji. U vremenu od aprila do jula bilo je formirano vie vojnih desetina koje su obuhvatale u svakom selu preko dvestopedeset ljudi, najvie omladinaca. Bile su formirane i udarne i diverzantske grupe. Posebno su naglo narasle organizacije SKOJ-a. U brojnim aktivima formiranim po rejonima bilo je preko dve stotine lanova u svakoj organizaciji. U sakupljanju oruja bili su postignuti razliiti rezultati. Vie je bilo uinjeno u akcijama Melenana. Meutim, desilo se da oba odreda ostanu bez ve pribavljenog i baziranog oruja. Bio je tu i jedan pukomitraljez, toliko znaajan za prve partizanske akcije i njihov uspeh. Naime, dolo je do teke provale u Sreskom komitetu Partije. Provala je potekla iz Novog Beeja jo 18. juna. U ruke policije pao je gotovo itav Sreski komitet Partije sa sekretarom Milivojem Teodosinim na elu. Samo je Bora Mikin bio dovoljno oprezan i nije dozvolio da bude iznenaen. Mikin je tako postao i jedan od prvih ilegalaca u ovom rejonu. Da nesrea bude vea, jedino je Teodosin znao gde je bilo bazirano sakupljeno oruje pukomitraljez, pet puaka i m u n i cija. Teodosin i drugovi su streljani i tajna o skrivenom oruju ostala je zauvek neotkrivena. Dvadeset drugog juna stigla je poruka iz Petrovgrada da se svi poznati komunisti sklone jer predstoji opte hapenje. Poruka je potekla od radnika na petrovgradskoj poti Ljubomira Petrovakog. Ministar Aimovi je telegramom preneo nareenje nemakih vlasti o pripremama spiskova svih poznatih komunista koji se imaju uhapsiti im doe do sukoba sa Sovjetskim Savezom. Ljubomir je sadrinu ovog telegrama n a j p r e saoptio lanovi-

ma Okrunog komiteta Partije. Nemci su to doznali i meu prvim ga streljali. arko Milankov je ve na prvu vest o napadu Nemaca na Sovjetski Savez sazvao sastanak svih komunista iz Kumana. Izali su na k r a j sela pored groblja. Na sastanku je vladala radost i veliki optimizam vezani za veru u snage prve socijalistike zemlje. Umeo je o tome snano da progovori arko Milankov. Meutim, moralo se misliti na sopstvenu situaciju. Dogovoreno je da se svi poznati komunisti priuvaju i da pronau sebi t a j n e stanove. Nemci su zbilja ve u toku naredne noi poeli hapsiti. Spisak komunista i leviara dobili su od izdajnika Lazara Mekia Tute i Kristifora Veselinova. Uhapsili su trideset osam ljudi, ali su samo trojica od njih bili lanovi Partije. Kumanani

ARKO MILANKOV, NACKOG ODREDA

KOMANDANT

KUMA-

su tako sauvali svoj kadar i bili u stanju da formiraju partizanski odred im je primljen takav poziv. Sedamnaest boraca bilo je okupljeno u privremenom logoru. To je bila njiva zasejana kukuruzom u blizini Melenakog ostrva. U tom logoru su ve vie dana boravili stari komunisti arko Milankov, Lazar Brani, Stevan Petrovi, Rada Aimov, Slavko Stani, Dobrivoje Gladi, Sredoje Stanisavljev, Veselin Nemeev i Velja Ubavi. Svi su se oni nalazili na Tutinom spisku, povukli su se zato u atar i organizovali zajedniki ilegalni boravak. Zatim su u ovaj logor doli novi borci: Sava Aimov, Milanko Bogdanov, Milan Brusin, Omer Vuleta, Toa Gladi, Hranislav Mirkov, Rada Odadi Blai, Svetozar Popov Slezjak i Duan Stojanov. Osim starijih komunista bilo je i sedam skojevaca. Time je prva grupa ilegalaca bila znatno podmlaena. Partijsku organizaciju u Kumanu tada je vodio kova i iskusan radniki borac Maksa Kovaev, a Sreski komitet Milan Stani, uitelj, Kumananin, ali sa slubom u Melencima, to je bilo od dvostruke koristi za njegovu sloenu dunost organizatora i koordinatora ustanikih snaga u ovom srezu. Njih dvojica doli su u logor odreda zajedno sa Danilom Grujiem, komandantom taba partizanskih odreda Vojvodine. Bio je ve dvadeset prvi juli. U logoru odreda bilo je sveano. Pred komandantom taba partizanskih odreda Vojvodine bilo je postrojeno sedamnaest boraca Kumanakog odreda i polagalo sveanu zakletvu. Bila je to valjda prva zakletva jednog partizanskog odreda na banatskoj ravnici. U stroju su se nalazili stari borci i poznati komunisti, oni mlai i najmlai, tek skojevci, sa malo oruja ali sa snanom voljom da se bore za slobodu a sa njom i za bolju budunost u kojoj nee biti diktature manjine nad veinom, u kojoj e veina odluivati o svojoj sutranjici. Danilo Gruji saoptio je sastav taba Kumanakog partizanskog odreda. Dunost koman-

danta pripala je arku Milankovu, a dunost komesara njegovom starom drugu i lanu Partije jo od dvadeset sedme godine, Sredoju Stanisavljevu. Za zamenika komesara odreen je Dobrivoj Gladi, komunista sa istim partijskim staom kakav je imao i komesar. Velja Ubavi je primio dunost zamenika komandanta, a bio je i najmlai meu lanovima ovoga taba. U vremenu o kome je re ve je bio organizovan Aleksandrovako-karaorevaki odred. Ovaj odred formirao je Danilo Gruji. Na njegov predlog Aleksandrovani su bili spremni da ustupe Kumanakom odredu deo naoruanja sakupljenog kroz brojne akcije. Jer, prilikom formiranja, odred je raspolagao sa svega jednim pitoljem i tri bombe. Na put za Aleksandrovo krenuli su komesar odreda Sredoje Stanisavljev, borac Boa Stojanov i lan Mesnog komiteta Partije Boa Titin. Oni su putovali poljem, legalno, kao seljaci koji prevoze ito. U Aleksandrovu su se sastali sa Milom Stanisavljevim i komesarom Aleksandrovako-karaorevakog odreda Milojkom Filipevi Fiom. Zajedno su otili do njive na kojoj je u ubretu bilo sakriveno oruje. Tamo je bilo dobro upakovano sedamnaest puaka francuskinja i jedna mauzerka, zatim deset bombi i hiljaduosamsto metaka. Iako je bilo tu i starih, teko upotrebljivih puaka, moglo se izabrati vie od desetak dobrih. Oruje je stavljeno u kola, a preko njega je naslagano snoplje penice. Narednog dana borci Kumanakog odreda bili su znatno bolje naoruani. Malo je bilo Kumanana koji u tim danima barem na neki nain nisu bili angaovani oko boraca, bilo onih u samom odredu, bilo na njihovom snabdevanju, bilo onih u vojnim desetinama, udarnim i diverzantskim grupama, u partijskoj ili skojevskoj organizaciji. Ko zna koliko je domaica spremalo hranu, a koliko je onih koji su je kolima jo vruu donosili borcima direktno u logor odreda. Ovde kao da nije mnogo vaila konspiracija: gotovo celo

selo je znalo za odred a veliki broj ljudi i tano na kojoj je njivi njegov logor. Maksa Kovaev je stizao svuda, i u logor odreda i na brojne sastanke elija i aktiva u samom selu. Svojom vrstinom davao je postojanost organizacijama. Sam je organizovao sanitetske kurseve i vrio strunu obuku sa devojkama spremajui ih za bolniarke. Desna ruka Makse Kovaeva bio je Ljubomir Coli. Bio je to ve iskusan lan Partije, poletan i spreman da povue tamo gde se povui moralo. Njegova kua postala je glavna baza za sve potrebe odreda. Maksa i Ljuba uspostavili su ve od poetka saradnju sa lekarom Rankom Petroviem i od njega dobili prve lekove i materijal za prirunu odredsku apoteku. Svoju prvu akciju Kumanaki odred, vojne desetine i udarne grupe izvrili su jedinstveno, u noi, dvadesetprvog jula. Za akciju se saznalo ve rano izjutra. U selu se nije ula ni jedna vralica. Policiji su stizale vesti jedna za drugom da su nestali transmisioni kaievi sa jedanaest vralica. Akcija na skidanju kaieva uspeno je izvedena, ali je bilo teko unititi, ili skloniti na sigurno mesto tolike koliine debele koe. Naeno je privremeno reenje: mnogi kaievi uvueni su pod mostove, u kanalizaciju. Bilo je to privremeno sklonite dok se ne nae bolje reenje. Meutim, glavno je bilo onemoguiti vralice da rade svoj posao. Akcija je morala da odjekne, jer je o n j o j brujalo selom. Odjeknula je ona, pre svega, kod onih kojih se najvie ticala. U tim danima sreski naelnik u Beejskom srezu bio je ambiciozni ali eprtljivi Kornelij us Lelijer. U svojoj ratnoj karijeri nije dalje napredovao, a postigao je in kapetana. Meutim, uvek je eleo da igra vanu ulogu, da bude nekakav vojskovoa, i da se na neki nain nae tamo gde su ve bili partizani. Kornelijus Lelijer vodio je jedinice policajaca i Manaftovaca, razvijao ih u streljake strojeve, krstario poljima, ali je pravih bojeva malo vodio. Kao da je eleo igru olovnih vojnika.

Tako je i na vest o drskom skidanju kaieva sa vralica pourio u Kumane. Doveo je sve svoje policijske snage koje je kao sreski naelnik imao u Novom Beeju i Vranjevu. Izvrio je jednu od prvih blokada Kumana i zapoeo pretres, pretei svima i svakome ako se kaievi ne pronau. Ipak, u toj akciji imao je i uspeha. Pronaeno je pod mostovima prvog dana pet i drugog dana jo tri kaia. Tada je Kornelijus Lelijer naredio zbor Kumanana i odrao im pretei govor, poruujui im da se gorko varaju kad kau da e se vrati kad Rusi dou, jer je, kako je to posebno naglasio, sa Rusijom ve gotovo.

Odred na Melenakom ostrvu Melenani su kao i Kumanani bili na vreme obaveteni o predstojeim hapenjima dvadesetdrugog juna. U vreme kada su Nemci izvrili prepad na selo i traili ljude koje im je ljotievac arko Vidi uneo u spisak kao komuniste, Bora Mikin je ve bio sklonio svoje drugove u atar. Uhapeno je stoga svega trinaest ljudi, a od lanova Partije u ruke policije pao je samo otac Emila Kevreana, Slavko, koji je ve bio u poodmaklim godinama. Tako su Melenaki komunisti uspeno izbegli jo jedno veliko hapenje. Prvi put je to bilo u provali trideseteste godine, kada je valjda samo melenaka partijska organizacija ostala neprovaljena, ako se raunaju one znaajnije provale. Ve tada, u junu mesecu, melenaki komunisti su se povlaili duboko u polje. Tamo, na granici melenakog i kumanakog atara, u picu prema Novom Beeju, nalaze se prostrane barutine obrasle trskom. Usred tog barskog terena podie se uzvieniji plato na kome se moglo orati i sejati. Taj plato bio je zatien dubokim i irokim kanalom koji se oko njega obavijao u zatvorenom krugu. Na

plato se moglo prei amcem, ili preko nekog improvizovanog mostia to su ga podizali vlasnici tih salaa podignutih na tom uzvienju. Okolo je carevala bara sa pijavicama, abama, komarcima i divljim patkama. Tako je plato izgledao kao neko ostrvo, pa je i postao poznat pod nazivom Melenako ostrvo. Toga leta Melenako ostrvo plivalo je u jo jednom moru. Bilo je to more kukuruza. Kukuruz je biljka visoka preko dva metra. Zasaen u paralelnim redovima razmaknutim meusobno jedva pola metra, iznikao jedan do drugoga sa svojim dugim pljosnatim i gusto poredanim listovima, inio je pravi estar u kome je teko bilo pronae onoga koji bi se tu sakrio. Za banatske partizane i

MELENAKO OSTRVO, LOGOR BANATSKIH PARTIZANA

SEVERO-

ilegalce bila je to prava uma u kojoj su oni bili gospodari. Naalost, ipak to nije bila uma. Vek jedne vegetacije iznosi neto oko est meseci, a u svom visokom uzrastu m a n j e od etiri meseca. To su juli, avgust, septembar i oktobar. Kukuruz tada sazri, mora da se skine sa polja ili se osuele stabljike lome, lie uvene i to vie nije visoki i gusti estar, ve nisko grmlje, jedva dovoljno i za zeca da se sakrije i zatiti. A kada se kukuruz sasvim skine i njive uzoru, pukne ta banatska ravnica kao povrina mora, i ovek, ako mu to treba, nema drugog sklonita osim usamljenog salaa ili zemljanog bunkera, ukopanog u oranicu, sa podzemnim vodama odozdo i izdajnikim tragovima po blatu ili snegu, odozgo. To su poznate ratne banatske udi. Leto je, dakle, ovde moglo biti partizansko, ali kasna jesen, zima i prolee? Tog, prvog ratnog prolea, Melenani, K u manani i Beejci kao da su se dogovorili: u trouglu u kome se sueljavaju njihovi atari, na domaku Melenakog ostrva, posejali su najvei deo njiva kukuruzom. Tako je to dolo po plodoredu. Prole godine penica, ove kukuruz. K r a j e m jula iroko oko Ostrva prostirala se bujna, zelena kukuruzna uma, jo ne resala, ali ve dovoljno visoka da se u n j o j moglo skriveno kretati i zakloniti u sluaju potere. Presecali su je samo izukrtani pranjavi kolski putevi, a nadvisivali tu i tamo stari ermovi visokih raalja i dugih vagana o koje su visili s jedne strane poteak kamen, a s druge drvena kanta, zakopana na drveni lakat, okovan i spojen sa nekoliko gvozdenih karika. Sami bunari se izdaleka nisu mogli videti isto kao ni korita u kojima je stoka napajana. Ali, uz svaki eram oni su bili tu. Tako je Melenako ostrvo nudilo prvim borcima ovoga kraja, pre svega onima iz Melenaca, dosta bezbedno logorite, iz koga se moglo osmatrati i sa koga se moglo brzo povui i zaroniti u kukuruzno more. Za njih ono nije bilo nepoznanica. Pozna-

vali su svaki puteljak, svaki eram ili sala, gotovo svaku njivu. Ovde na Ostrvu najpre su se nali Bora Mikin, Aca Barni, Vujica Vujanov, Milivoj Stankov, Zdravko Mirosavljev i P a j a Lonarski. Pristizali su i drugi, izbegavi hapenje. Posle savetovanja u Petrovgradu, Bora M ; kin i Emil Kevrean bili su spremni da sprovedu odluke oko formiranja partizanskog odreda. U ime Sreskog partizanskog taba t a j zadatak je neposredno pripao Bori Mikinu. Bora Mikin nije ostavio u logoru odreda sve lanove Partije, pa ni one koji su bili provaljeni. Smatrao je sasvim opravdano da je pogreno izvui iz sela sve organizatore jer je odred mogao da opstane i da se dalje razvija samo ako je vrsto povezan sa selom i njegovim ljudima. Ustanak je, ustvari, bio tako i zamiljen. Odred je samo borbeno jezgro, a glavnu snagu treba da ine vojne desetine, udarne i diverzantske grupe, zatim iroke organizacije ljudi, ena, posebno omladine, koje rade i deluju pod rukovodstvom partijske elije i aktiva SKOJ-a. Brojno stanje odreda treba da zavisi od razvoja situacije, posebno od naoruanja. Akcije se i u poetku mogu iroko postaviti uz uee velikog broja ljudi, koji se posle akcije vraaju kuama i rade dalje svoj poljski posao. Stoga je pored ostalih kao ilegalac u selo vraen Milivoj Stankov Zika, koji je poznavao dobro seoske sokake i mnoge ljude, znao da im se obraa i da ih povede na zadatak. Njemu je poverena odgovorna dunost sekretara Mesnog komiteta Partije. U stroju Melenakog partizanskog odreda stajali su Bora Mikin Marko, kome je zasluno pripala ast prvog borca i komandanta odreda, zatim Emil Kevrean Baca, politiki rukovodilac i komesar odreda, Vujica Vujanov Kreca, Aca Barni Dua, Zdravko Mirosavljev Lala, Milan Jova-

Lonarski, Nedeljko arkov urin, Milivoj Proti Apa, Aca Rus i Cveta Jovanov. Dakle trinaest boraca, raunajui tu komandanta i komesara. U tom asu, kada je odred stajao u stroju, sa orujem se stajalo dosta skromno. U rukama boraca nalazilo se samo jedan karabin, zatim dve lovake puke, etiri bombe, tri pitolja i dve nagazne mine, to su ih negde na putu bili postavili jugoslovenski vojnici pre nego to su pali u ropstvo. Nekim borcima se uinilo da se sa takvim naoruanjem nije moglo mnogo postii, pa su postavljali sumnjiava pitanja. Emil Kevrean je pozvao u pomo Lenjina koji je svojevremeno dao uputstva oktobarskim borcima o formiranju odreda i poruio im da se za oruje odreda mogu smatrati puka, revolver, bomba, no, bokser, batina, krpe sa petrolejom za podmetanje poara, ue ili lestvice i tako dalje, ali da je u svemu najvanije da odred stupi neodlono u akciju i da se u n j o j stalno nalazi, jer e tada i pitanje oruja biti reeno. Ravnajui se prema Lenjinovom uputstvu, ve sutradan ojaana patrola Melenakog odreda je stupila u akciju i dola do nove puke. U Kumanakom ataru borci su saekali seoskog straara Valnera. Nisu ga ubili, porazgovarali su s njim, ali oruje i municiju su mu oduzeli. Vainer se vratio u selo. Nastala je uzbuna. Kornelijus Lelijer je kipteo od besa. Opet se pojavila banda na njegovom terenu, razoruala njegovog oveka. Naredio je pretragu. Dve grupe njegovih policajaca prokrstarili su njivama u rejonu gde je Vainer bio razoruan. Partizani su, meutim, bili dovoljno oprezni i izmakli su se daleko od tog mesta. Lelijer je pozvao vod vojnika u pomo. Sada se ilo organizovanije pod komandom porunika Rihtera. Vojnici i policajci postrojeni u streljake strojeve -eljali su kukuruzna polja. Ali, u elju se niko nije naao. Tada je Lelijer sam izaao na teren, doveo nova pojaanja, proirio zonu pretraivanja, ali od

partizana nije bilo ni traga. A Vainer je priao da ih je bio veliki broj. Lelijer je tada reio da prekine niti snabdevanja koje su tekle od sela do partizana. Postavio je strae na svim izlazima Melenaca i Kumana i naredio kontrolu i pretres svih koji su odlazili ili su se vraali iz polja. Kad ni to nije imalo uspeha, naredio je zamenu legitimacija. Ali, uporedo su radile i partizanske opine i svi ilegalci i borci bili su snabdeveni ispravnim legitimacijama. Snabdevanje boraca odreda nije bilo prekinuto. Oba odreda, Kumanaki i Melenaki, uspostavili su tenje odnose i stalne veze isto kao i sa komandantom Okrunog taba arkom Turinskim. Ureeni su logori. Melenani su ostali na Melenakom ostrvu, a Kumanani u potesu koji se nije odatle nalazio daleko. U logorima je bilo veselo. Partizani su znali za svaki pokret neprijatelja i za njegove namere. Zato su se oseali bezbednim. Odravali su politike asove, itali knjige, izvodili vojnu obuku. I pevali su. Tada je na Melenakom ostrvu u centru panje bio Bora Mikin. Pevao je lepo, priao ale, unosio raspoloenje meu svoje drugove. Preko dana, rojevi komaraca napadali su borce, i tu nije bilo nikakve odbrane. Prostrane bare i movare bile su njihov r a j . Ali, to nije bio ozbiljan neprijatelj. Snabdevanje iz sela bilo je redovno. Tih dana u Odred je doao i Draga arkov, ali su ga uskoro Nemci iznenadili i zarobili. Drago se drao hrabro. O svojim drugovima i o Melenakom ostrvu nije policiji rekao nita. Ipak, meu prvima je bio izveden na streljanje. A tada je trebalo izvriti k r u p n u akciju. Bilo je predvieno da napad izvre jednovremeno oba odreda, i Melenaki i Kumanaki. To bi svakako unelo veu zabunu kod neprijatelja i razdvojilo n j e gove snage. Jer, cilj napada bile su nemake ustanove u Melencima i Kumanu, policijske stanice i optinske uprave. Njihovom likvidacijom oba sela bi

ustvari bila osloboena, to bi dalo podstreka za akcije irih razmera. Plan za ovu akciju sainio je Okruni partizanski tab, a glavni koordinator za njeno izvoenje bio je Ivan Vijoglavin. U logor Melenakog odreda sa njim su doli i sekretari sreskog komiteta i partijske elije Milan Stani Ua i Milivoj Stankov Zika. Jer, u akciji su trebale uestvovati i odabrane vojne desetine, udarne i diverzantske grupe. Vijoglavin i Ua, zajedno sa Maksom Kovaevim, posetili su i logor Kumanakog odreda. Sve je ilo po planu. U noi dvadesetsedmog jula, u K u m a n u i Melencima nije se spavalo. Gotovo svi stanovnici su bili spremni za ovu akciju, a na odabranim pozicijama ekali su pripadnici vojnih desetina i udarnih grupa. ekalo se samo da na svoju poziciju stignu i borci odreda, i da tano u pono pone odluujui napad. Bila je to prva krupna akcija. Razumljivo je da je bilo i treme i nestrpljenja. Kumanaki borci su se uspeno pribliili selu i ve u dvadesettri asa nali na pruzi kod same eleznike stanice. Tu su bile postavljene nemake strae. Trebalo se neopaeno, pod zatitom mraka, izmeu njih provui kako bi se izvrio iznenadni prepad. Jer, ovde se moralo pre svega raunati na iznenaenje, poto su policajci bili dobro naoruani. U elji da se brzo prebaci preko kolovoza, borac Slavko Stani se spotakao o inu, pao i puka je opalila! Da li je to bilo presudno za celu ovu akciju i za mnoge kasnije dogaaje? Nemake strae su napravile uzbunu i otvorile vatru. Borci su bili otkriveni i samo uz borbu mogli su prema svome cilju. Od iznenaenja kao glavnog oruja nije vie bilo nita. Nareeno je povlaenje. Melenani su, meutim, bili bolje sree. Pred borcima su bila dva objekta koja je trebalo na-

pasti: stara andar meri j ska kasarna sa policijom i kolska zgrada. U ovoj drugoj nalazila se stalna posada Doje Manafta. Bora Mikin je formirao dve udarne grupe, ojaane borcima iz sela. Imao je na raspoloenju etrdeset ljudi za neposredan napad. Jednom grupom sam je rukovodio, a drugom Milan Jovanovi Njer. Istovremeno, u akciji su se nalazile udarne grupe sa dvojakim zadatkom. Prve, da razoruaju strae i onesposobe sve vralice, a druge da uoi napada preseku sve telefonske veze koje su vodile iz Melenaca i Kumana. Ipak, pre napada Borinih udarnih grupa i seenja telefonskih veza predvienih u odreeno vreme, dolo je do jednog telefonskog razgovora koji je uzbunio i melenaku policiju. im je dolo do pukaranja na kumanakoj eleznikoj stanici, kumanaka policija pozvala je u pomo policijsku stanicu u Melencima. Tako ni napad Melenana nije zatekao garnizon na spavanju. Napad je ipak izveden. Borbena grupa Bore Mikina prila je kolskoj zgradi. Ubaene su prve bombe kroz prozore. Dok su prostorije jo bile ispunjene dimom, borci su se ve nali u njima. Na podu je leao jedan mrtav Nemac, a etiri njegova druga, obamrla od straha, razoruana su i zarobljena. Zaplenjeno je pet puaka, municija, nekoliko pitolja i oprema. Za to vreme Jovanovi je pokuavao da dopre do poloaja policije ispred andarmerijske kasarne. Voena je borba iz neposredne blizine. Policajci su na vreme zauzeli dobre zaklone i sada ih je bilo teko potisnuti. Nita se nije moglo ni sa jedinstvenim snagama obe j u borbenih grupa. Bora Mikin naredio je povlaenje. Dok su se vodile borbe u Melencima, udarne grupe su neometano kidale veze koje su vo-

dile od sela prema Elemiru, Tordi i Tarau. Iseene su sve ice, a mnoge bandere izvaljene. Kornelij us Lelijer bio je bespomoan. Obiao je Kumane, obiao Melence. Ostali su samo tragovi borbi i dva njegova oveka mrtva. Nije mu preostalo nita drugo nego da zatrai iz Petrovgrada pojaanje. Stavljen mu je na raspolaganje kombinovani odred vojske i policije. To je istovremeno znailo i pravu uzbunu u Petrovgradu. Ve sutradan odrano je vojno savetovanje u zgradi Krajskomandature. Pripremljena je k r u p n a protivakcija u kojoj su trebale biti angaovane sve snage iz grada i svih okolnih sela, zajedno sa snagama kojima je u Novom Beeju raspolagao Lelijer. Plan pretresa obuhvatio je prostrano polje na kome su se nalazili logori oba odreda. Udarnu snagu ove akcije inila su dva bataljona iz sastava specijalne poterne jedinice koja je iz Srbije bila upuena u Banat. Oba odreda su ostala na oprezu. Nadali su se protivakciji neprijatelja i bili spremni da vetim manevrisanjem izbegnu sudar sa njegovim jaim snagama. Logori su bili podignuti, tragovi uniteni, a glavna panja je bila usmerena na to da se dozna kojim pravcima se kreu strojevi gonitelja. T a j zadatak je uspeno izvrila obavetajna sluba koju su sainjavali aktivisti u selima. Odred je mogao tako da izbegne zonu pretraivanja i da se svaki put nae izvan dohvata nemakih strojeva. Na vapskom elju opet nije bilo nita ieljano. Lelijer je dobio nova stalna pojaanja. Dobio je dvestotinepedeset novih puaka, i naoruao toliko novih ljudi. Meutim, glavnu snagu ovog pojaanja inio je vod pripadnika Vermahta koji se pod komandom porunika Buholca uvrstio u Melencima. Zadatak ovog voda bio je da svakodnevno patrolira izmeu Melenaca i Kumana i da stupi u akciju na prvu obavest o pojavi partizana. Uprkos svih napora Kornelijusa Lelijera i njegovih pretpostavljenih u Petrovgradu, pojaani
5 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

65

garnizoni, eljanje terena, umnoene strae i postavljene zasede nisu spreile partizane u njihovim akcijama i Melenaki i Kumanaki odredi ostali su vrsto gospodari u svojim atarima, dobro obavetavani i dobro snabdeveni svim onim to im je bilo potrebno. Meutim, grupisanje jaih snaga po garnizonima, vrljanje nemakih strojeva po poljima, dali su sa svoje strane podstrek da se oba odreda ujedine i da se na t a j nain obrazuje snanija partizanska jedinica, sposobna da se u sluaju potrebe sukobi i sa veim grupacijama policije ili vojske. Novi odred je sada ve imao preko pedeset boraca. Nedeljko Barni arki i braa Mijatov, Zoran i Dragomir, mladii za koje je u to vreme bilo teko nai mesta u odredu jer nema oruja kako su im drugovi svaki put objasnili, otili su sami u zasedu, razoruali nemake poljske straare i sa orujem se pojavili u logoru odreda. Sada vie nije bilo razloga da se odbiju. Od Melenana u meuvremenu su zauzeli svoje mesto u redovima odreda Branko Jevremov, Slobodan Stojin, Dragomir Rac, iva Lonarski, arko Adamov, Radovan Kuruev, arko Bokov ada i Milivoj Mijatov Loje. Milivoj Stankov Zika nalazio se podjednako i u logoru odreda i u Melencima jer je tako nalagala njegova dunost sekretara mesne partijske elije. Melenani su tada ve imali u svom naoruanju pukomitraljez, a pored njega jo i esnaest puaka. Bilo je tu i nekoliko pitolja i bombi. Po tome, oni su bili ispred Kumanana, tim pre to njihov odred nije jo uspeo da se domogne pukomitraljeza. U meuvremenu je i Kumanaki odred brojno porastao. U partizane je dola Dobrinka Stani, prva ena partizanski borac u novobeejskom srezu. U redovima odreda bili su i Svetozar Popov leznjak, Boa Stojanov Punga, Ivan Boberi Milo, Slavko Boberi, Borivoj Brani, Milan uriin i Vesa Lupurov.

Posle Dobrinke Stani u odred je primljena kao borac i Melenanka Marija Stankov. Upravo tih dana pred s p a j a n j e oba odreda, borci Kumanakog odreda imali su retku priliku da se obraunaju sa Franoom Rajtom. Zajedno sa porunikom tajne vojne policije Pankerom, Rajt je doao na savetovanje sa Lelijerom u Novi Beej. Dogovaralo se o taktici borbe protiv partizana. Rajt i Panker seli su u automobil i krenuli za Melence. Izabrali su najkrai put, preko polja. Upravo na tom putu bila je postavljena zaseda Kumanakog odreda. Onako, ako to naie. Obe strane su bile iznenaene, ali su se brzo snale. Partizani su otvorili vatru na automobil, a Raj tov ofer je dao gas i izmakao ubitanim mecima. U Petrovgrad su dovezli izbueno vozilo, ali Rajtu i Pankeru nita se nije dogodilo. Sutradan, tridesetprvog jula, u dvoritu sudske zgrade u Petrovgradu, na kamione je utovareno devedeset zatvorenika. Ova velika zgrada na Begeju, sazidana u posebnom stilu, posluila je kao prvi logor za pohapene komuniste i druge narodne borce. Nemci su reili da protiv partizana upotrebe jedno od najteih oruja. Za svaku akciju ili za svakog ubijenog pripadnika policije, vojske ili nemake narodnosne grupe, streljati pohvatane borce, aktiviste ili roake partizanskih boraca ili ilegalaca. Za svaku akciju, za svakog oveka! Hoe li to zaustaviti partizanske akcije? Nemci su se nadali da hoe. Svim silama i svim sredstvima mora se izvriti nareenje Firera Banatu se mora osigurati mir i obrada plodnih oranica koje e dati hleb za nemaku vojsku. Jo su Koa Kolarov, Rua Sulman, Stojan Arsenov i Tiberije Aldan na zgaritu Bonjakovog salaa pokazali da se ne boje smrti. Stajali su ponosito pred naperenim cevima. Klicali su slobodi. Ni u toj masi od gotovo sto ljudi nije bilo klecanja, nije traena milost! Pucajte, ovo su komunistike grudi! snano je uziknula ponosna devojka borac. Bila je
5*

67

to Sonja Marinkovi, organizator borbe i lan Pokrajinskog komiteta Partije. Znala je ona da se u borbi mre. Umrla je meu prvima, ali je bila uverena da e borci nastaviti borbu, padati, ali stalno tui neprijatelja sve do pobede. Ponosno su se drali skojevski rukovodioci Ratko Pureevi i Mia Predi. I svi drugi. Njihova smrt bolno je odjeknula, nije demoralisala, postala je podstrek. Klin se klinom izbija! Samo su kolebljivci nali povoda da se povuku, da odstupe. A bez kolebljivaca je u tekim momentima bolje nego sa njima. Poetkom avgusta borci oba odreda nali su se na Melenakom ostrvu. Svakako da je ve jedinstveno organizovana akcija na policijske stanice u Melencima i Kumanima bio prvi korak u stvaranju jedinstva. Neuspeh Kumanana, njihovo dosta slabo naoruanje, m a n j a pokretljivost i aktivnost izazvala je kod Melenana rezervisanost. To je svakako dolazilo i od shvatanja i gledanja d v a j u komandanata, Milankova i Mikina. arko Milankov je bio stariji, uz to politiar, a Bora Mikin, mlai, vojniki bolje pripremljen. Na Melenako ostrvo doao je arko Turinski Arsa, komandant Okrunog taba. eleo je da sam formira do tada najjai odred u svom okrugu. Pored toga, za Pokrajinski komitet i Stab, kao i za okruna rukovodstva, ovaj odred je imao da postane znaajan oslonac i baza za dalje razvijanje partizanskih snaga i planiranje krupnijih borbenih akcija, tim pre, to vie nije bilo Petrovgradskog odreda. Turinski je podelio Odred u dva voda sa po dve desetine. Imenovao je novi Stab. Dunost komandanta sa pravom je pripala dinaminijem Bori Mikinu. Dunost komesara ostala je arku Milankovu. I ostale dve vane funkcije u tabu odreda podeljene su ravnopravno. Dunost zamenika komesara odreda, a to znai partijskog sekretara, pripala je Emilu Kevreanu Baci, komesaru Mele-

nakog odreda, a dunost zamenika komandanta Velji Ubaviu, zameniku komandanta Kumanakog odreda. Upravo tih dana u logor na Melenakom ostrvu bilo je dopremljeno novo oruje. Bila su to dva pukomitraljeza i dvadeset bombi. Time je Melenako-kumanaki odred postao ne samo brojno jaka partizanska jedinica ve i znaajna udarna snaga sa automatskim naoruanjem. To je bio momenat koji je od Melenakog ostrva stvorio pravo utvreno partizansko gnezdo, koga je i Lelijer u svojim akcijama mudro zaobilazio. Nove pukomitraljeze pripremili su za odred aktivisti Novog Beeja i Vranjeva. Melenako-kumanaki odred imao je svoju partijsku organizaciju i dosta brojan aktiv SKOJ-a. Obe organizacije i dalje su bile tesno povezane sa mesnim partijskim i skojevskim organizacijama u Melencima i Kumanu, ali i sa Sreskim komitetima. U tome su najue saraivali Emil Kevrean i Milan Stani, zamenik komesara odreda i sekretar Sreskog komiteta Partije. Jedno od najvanijih pitanja bilo je da se ouvaju i dalje razvijaju vrste veze odreda sa okolnim selima, da se osiguraju linije snabdevanja, da obavetajna mrea postane jo efikasnija. U sakupljanju obavetenja o namerama protivnika, Melenani su uspostavili vezu sa Andreasom Poljakom, vabom koji je mrzeo faizam i bio spreman da pomogne ljudima koji su se protiv njega borili. Mobilisali su ga kao i mnoge druge u policiju, pitao je Boru Mikina ta da radi, pa je dogovoreno da ostane na slubi, a da odrava redovnu vezu sa partizanima. Tako je Poljak postao obavetajac p a r tizanima. I u snabdevanju i u mrei obavetavanja za odred su bili od velike koristi ljudi sa salaa, posebno oni koji su bili na Ostrvu ili njegovoj blizini. Svaki od tih salaa postao je partizansko uporite. Takvi su bili salai Mladena Babina, Ivana Popova,

Dragoljuba Markova, Ivana Radina, Danice Vlajkov, Marinka Markova, Radivoja Kurueva samo u melenakom delu atara. A takvih je bilo i sa kumanake strane. Tako su ti salai posluili ne samo kao isturene predstrae nego i kao znaajni izvori za snabdevanje, kao kurirski punktovi i veza izmeu naroda i njegovih boraca. Tih prvih dana posle formiranja, Melenako-kumanaki odred okrenuo se unutranjim problemima. Organizovan je politiki rad, drani su asovi, itani partijski i drugi materijali, sluane radio vesti. Pod rukovodstvom studenta borca Slobodana Stojina pripreman je i tampan list Partizan. Najpre je raen u jednom primerku, rukom, a ubrzo je nabavljena i pisaa maina. List je donosio vesti, crtice i ale. Tih dana u odred je doao iz Kumana Ivan Knei Coto. Sredinom avgusta pobegao je sa grupom robijaa iz kaznione u Sremskoj Mitrovici. Tamo je drugovao sa Jovanom Veselinovim i od n j e ga sluao o revolucionarnim tradicijama Kumana. I kada se izgubio od glavne kolone, krenuo je pravo u Kumane. Drugovi su ga primili i otpremili u logor odreda. Knei je bio inenjer i sada je preuzeo na sebe dunost da obui grupu boraca za diverzantske akcije. Bora Mikin i Velja Ubavi koristili su svaku mogunost za vojnu obuku. Melenako-kumanaki odred bio je spreman za nove akcije.

Dragutinovaki odred Organizator Dragutinovakog partizanskog odreda bio je Milo Popov Klim. Sa svojih dvadesetsedam godina bio je zreo ovek, a u svojoj partijskoj organizaciji imao je veinom starije komuniste

i ljude. Klim je delovao u periodu u kome je neposredno pripremljena revolucija, organizovana i zapoeta narodnooslobodilaka borba, u tom periodu Klim se istakao i stariji su ga postavili na elo. Tada su na malom prostoru bila dva sela Dragutinovo i Beodra. Oba su imala svoj poseban istorijski razvitak, ali su se stalno pribliavala jedno drugom. U ratnim danima njihove akcije bile su jedinstveno organizovane i ujedinjene, a posle pobede izraslo je tu jedinstveno selo nazvano u ast Miloa Popova Klima Miloevo. Zato, kada se kae Dragutinovaki odred, valja misliti i na beodranske borce. Uoi dvadesetdrugog juna Klim je dobio poruku iz Kikinde da se sprema hapenje komunista. Sazvao je sastanak u Akakim vinogradima. Doli su

MILO POPOV KLIM, KOMESAR DRAGTINOVACKOG ODREDA

svi lanovi Partije. Klim je savetovao opreznost, pa je odlueno da u vinogradima ostanu oni drugovi koji su u selu bili poznati kao komunisti. Da ostanu dok hapenje ne proe, a posle ve prema situaciji. Miloev savet i odluku elije nisu svi komunisti potovali. Tako su neki drugovi pali u ruke Nemcima. Bilo ih je petorica. To je bio prvi i jedan od retkih neuspeha Miloa Popova Klima. Sa Klimom su u vinogradima ostali Laza Paji, Veselin Popov Selika, Slavko Radnovi Bracika, Arkadije Popov Atoja. Meu njima je n a j mlai bio Arkadije Popov, ustvari on je imao tek dvadeset godina, a bio je ve lan Partije. Naao se gotovo sam u ivotu i u svom siromatvu privio se uz Klima i postao mu kao brat. U njegovoj kui je i iveo i sa Klimom radio . Posle j unskog hapenja Klim se vratio u sela i radio na reorganizaciji elije. Ranije su bile dve, u svakom selu po jedna, sada je Klim formirao samo jednu i odredio Bogdana Belina za njenog sekretara. Odreena su dva stalna kurira prema logoru ilegalaca. Bili su to Blagoje Popov i Dobrivoj Popov. Blagoje je kao prvi svoj zadatak imao da iznese sakupljeno oruje iz Beodre do Arakih vinograda. Bilo je tu pet puaka i tri bombe. Odred je formiran sredinom jula, dakle u isto vreme kada i druga dva odreda u srezu, Melenaki i Kumanaki. Ustvari, radilo se o jedinstvenoj akciji jednog Sreskog partizanskog taba, s tim to je ovde odluku o formiranju odreda sprovodio neposredno Klim. Pored Klima, Atoje, Lazara Pajia, Veseli'na Popova, i Slavka Radnovia, koji su ostali na Akai u ilegalnosti, u logor partizana doli su Draga Stanaev ulja, Damjan Belin Danika, Dragoljub ivanev Neko, Sredo je Veskov Breul, Vlada Dragomirov Rema i Duan Markokvi. Sve su to bili siromani seljaci ili bezzemljai osim Stanaeva koji je bio mainbravar i Duana Markovia biveg podoficira u mornarici. Ni jedan od n j i h nije

bio lan Partije ili SKOJ-a, ali su posluali poziv komunista i izrazili spremnost da se sa njima bore protiv okupatora. Bili su sve to zreli ljudi, ali ne i stariji, uglavnom tu, oko trideset godina. Iz Dragutinova je preneseno jo oruja to su pripadnici vojnih desetina ve ranije bili sakupili, pa je svaki od jedanaest boraca Dragutinovakog odreda dobio po puku, municiju, pitolj ili bombu. I po tome se ovaj odred razlikovao od drugih: imao je kompletno svje naoruanje ve na dan svoga formiranja. Verovatno je i Klim primio toliko boraca koliko je imao puaka. Klim je prepustio mesto komandanta Lazaru Pajiu, deset godina starijem od sebe. Zajedno su trideset osme postali lanovi Partije i sada su vodili odred. Klim je za sebe izabrao dunost komesara, s tim to je sam preuzeo svu dalju brigu oko partijske organizacije u odredu i u selima. Ovde nije bilo zamenika komesara. Za razliku od toga, Laza Paji je dobio svoga zamenika. Izbor je pao na mornarikog pitomca Duana Markovia. Odred je odabrao za logor najpogodniju tablu kukuruza i utvrdio straarska mesta. Svi osim komesara i komandanta, nisu imali pravo da naputaju logor. Borci su tu radili politiki, obuavali se vojniki, uili se disciplini. Klim je teio da logor ostane u tajnosti, to je traio od boraca ali i od kurira i drugih ljudi koji su bili sa njim u stalnoj vezi. Ovde se nije dolazilo kolima natovarenim hranom. Okolo je bilo naseljenih salaa pa se u logoru traila tiina. Samo snabdevanje boraca hranom preuzeli su na sebe salaari sa Galada i Livada. Organizatori toga snabdevanja bili su: Milivoj ukiin Pokrajinski, Rada uriin, Milan Veskov, Milan olak i Ivan Popov. Svi su oni donosili hranu do odreenih taaka koje im je postavljao Klim. On ili Paji su preuzimali hranu i odnosili je u logor. Dragutinovani i Beodrani su znali za svoj partizanski odred, ali nisu znali gde se on ustvari nalazi.

U odred su dola jo tri borca. Bili su to Ziva Lej i, Milan Trajilov i Dragoljub Paji. Odred je sada brojao etrnaest boraca i to je bilo njegovo najvee brojno stanje. Tri pripadnika Doje Manafta svakodnevno su iz sela dolazili na sala Dude Pajia, tamo straarili kod vralice i uvee se vraali nazad. Ili su letnjim putem, gotovo pored partizanskog logora, vozei svoje bicikle. Taman da se naoruaju tri nova borca. Postavljena je zaseda na samom putu, u jutru rano, dok je jo rosa vlaila jedre iroke k u kuruzne listove i donosila onu poznatu letnju sveinu. Joef Hib i njegovi pratioci sanjivo i bezbrino su okretali pedala svojih biciklova. Puke su im visile na leima. Tri traga su ostajala na pranjavom putu. Hib je iao napred, ostala dvojica iza njega. Odjednom, pred njim su se stvorila dva partizana sa uperenim pukama. Hib je pokuao da manevrom obie partizane i brzom vonjom pobegne. Nije daleko oti-

FAKSIMIL IZVETAIA KORNELIJUSA LELIJERA O AKCIJAMA PARTIZANA JULA I AVGUSTA 1941.

ao. Sigurnim hicem oborio ga je u prainu Lazar Paji. Hibovi pratioci valjali su se takoe u praini, popadali su sa svojih biciklova od straha. Paji i njegovi drugovi uzeli su tri puke i svu municiju, ostavili dvojicu razoruanih policajaca da se pobrinu o mrtvom Hibu i izgubili se u kukuruzu. Partizani su oekivali sa pravom pretres ovog dela polja. Pohitali su u svoj logor, pokupili sve stvari, unitili tragove i prebacili se u Tomavalu na njivu Lazara Pajia, koja se nalazila u blizini druma Baaid Kikinda. Klim i Paji se nisu prevarili. Pretres je organizovao lino Franc Rajt. Pozvao je u pomo etu vojnika iz Kikinde, poveo svoje snage a Lelijeru naredio da pripremi sve svoje ljudstvo. Meutim, i ovoga puta pretraga je udarila u prazno. Rajt i Lelijer mogli su samo da pogaaju koliko to ustvari ima partizana, da li je to ista grupa ili ih je mnogo vie. U svakom sluaju naokolo se govorilo da je partizana veoma mnogo. Dragutinovaki odred bio je na dosta isturenom poloaju. Svoje veze odravao je sa Melenakim i Kumanakim odredom jer su sva tri odreda bila pod istom sreskom komandom. Meutim, iz svoga logora dragutinovaki borci su mogli da uspostave veze i sa drugim odredima u elom okrugu. Odavde nije bilo daleko do Kikindskog i do Mokrinskog odreda na severoistoku, niti do Aleksandrovako-karaorevakog odreda prema jugoistoku. Takve veze narednih dana bile su uspostavljene preko kurira Milivoja ukiina, Age Popova, Kate Domparin, Borivoja Stanaeva i Katice uriin. Te veze su znaile za ovaj odred i odreenu sigurnost i odreenu orijentaciju. Ito kao to je to inio Petrovgradski, a zatim Melenaki i Kumanaki odred, tako je i Dragutinovaki odred organizovao paljenje najkrupnijih kamara ita u svom ataru. Formirane su dve udarne grupe boraca i ve organizovanih metana. U logoru

odreda pravljeni su zapaljivi zamotuljci ,od krpa, petroleuma i lako zapaljivih ibica. Pomou ovakvih zamotuljaka ito je trebalo da se upali u toku same vridbe. Za razliku od neposrednog paljenja, ovaj metod je dao polovine rezultate. Petroleum lako ispari, m a n j u pojavu paljevine nije teko ugasiti. Rezultat cele akcije bio je paljevina velike kamare ita na jednom salau nedaleko od sela. Ovde je vatra naglo buknula i vie se nije mogla ugasiti dok sve nije izgorelo. Odred je i dalje manevrisao ali je sala Lazara Pajia ostao kao vana taka u sklopu svih veza koje je odred imao. Tamo su esto boravili Lazar i Klim, saekujui kurire, potu i druge poiljke, otpremali preko njih svoje poruke. Nemci su reili da pokuaju na tom salau da ulove Pajia i Klima. Privukli su se jaim snagama i iznenada opkolili sala. U klopci se zaista naao komandant partizanskog odreda Lazar Paji. Ah, ve iskusnog i opreznog partizanskog komandanta nije bilo lako uhvatiti. Odreujui svoj sala za vaan punkt veza i sastanaka, Paji je izgradio i tajni izlaz za sluaj iznenadne blokade. Za ovu priliku jednostavno je iskoristio nizak otvor kroz koji se iz salake tale izbacivalo ubre. T a j izlaz je bio sa obe strane zamaskiran i vodio je neposredno u visoki kukuruz. Tunel do kukuruza inila je velika loza bundeva koja je b u j n o izrasla na naubrenom zemljitu. Lazar Paji je svoj tunel uspeno iskoristio i naao se brzo u kukuruznoj umi koju je bolje poznavao od svojih protivnika. Zakasnela paljba njegovih gonilaca Vie mu nije mogla nakoditi. Ozlojeenim Nemcima nije preostalo nita drugo do da sala spale, a u selu pohapse odrasle ukuane Pajievih. Poveli su ih kao svoje taoce i zapretili da e ih streljati na prvu partizansku akciju. Dvadesetpetog avgusta Dragutinovaki odred je ipak izvrio novu akciju. Prethodno planirana

diverzija na elezniki most nije mogla biti izvedena. Svi napori da se doe do detonatora za pripremljene mine bili su bezuspeni. Ovde, na Tomavali, ponovo su putem u blizini logora redovno prolazila tri seoska policajca. Dolazili su iz pravca Kikinde i istim putem se vraali. Postavljena je zaseda. Policajci su od straha popadali u prainu sa svojih biciklova pre nego to su mogli skinuti remnike prebaene preko glave. Bih su zarobljeni i razoruani. Tri nove puke mogle su da zamene one starije kalibre za koje gotovo da i nije bilo vie municije. Paji i drugovi nisu imali nameru da streljaju razoruane vabe. Uzeli su im oruje, pokuali da im savetuju da ne slue faistima i nameravali da ih puste na slobodu. Ali, vabe su zakljuile da se partizani boje da ih likvidiraju, jer su znali da se u zatvorima nalaze njihove porodice. Zato su se ponaali drsko, ak pretile da e odmah iz Kikinde dovesti silnu vojsku i potamaniti sve partizane, pa i sve Srbe u Dragutinovu i Beodri. Zbog ovakvog dranja partizani su se dogovorili da ih osude na smrt i streljaju. Presuda je odmah izvrena, a leevi odvueni sa puta i pokopani. Uniteni su i drugi tragovi. Nemci iz Kikinde dugo su tragali za svojim ljudima. Proglasili su ih nestalima, ali o njihovoj sudbini nisu nita saznali. Partizani su ponovo promenili svoj logor. To je bila poslednja samostalna akcija Dragutinovakog partizanskog odreda, Ipak, odred je i tokom septembra ostao samostalna borbena jedinica i nije se jo itav mesec dana prikljuivao Melenaoko-kumanakom odredu. Polovinom septembra deo odreda je upuen u zajedniki logor na Melenakom ostrvu. To je bilo upravo u vreme kada je Pokrajinski komitet doneo vane odluke o daljem voenju oruanih borbi u Banatu. U starom logoru ostali su Klim i Paji sa grupom boraca. Zeleli su da sve ostave u najboljem

redu na svom starom terenu. Odrali su sastanke sa partijskom elijom, skojevskim aktivima, odborom za narodnu pomo, konano, i oni su spakovali celokupnu spremu odreda i uputili se prema Melenakom ostrvu. Tamo je u toku bilo stvaranje sjedinjenog severobanatskog partizanskog odreda.

Aleksandrovako-karaorevaki odred Jaatomiki srez zahvata severoistoni deo Banata. Za razliku od novobeejskog sreza ovde je izmeu dva rata Partija postepeno ali sporije zauzimala politike pozicije. U srezu je pored istih nemakih, maarskih i rumunskih sela, bilo nekoliko starih srpskih, kao i onih novih, naseljenih kolonistima iz pasivnih krajeva, veinom dobrovoljci sa Soluna i drugih bojita Prvog svetskog rata. Bili su to Liani, Bosanci, Crnogorci, Hercegovci. Nikla su nova sela kao to su bila Karaorevo, Aleksandrovo, Duanovac, Vojvoda Stepa, Vinjievo. Meu njima je bilo i koloniziranih Banaana, bezzemljaa iz okolnih sela. Njih je bilo najvie u Aleksandrovu, a na rasparano imanje grofa Cekonioa doli su iz Kumana, Melenaca, Vranjeva, Novog Beeja ili Dragutinova. Meu tim siromanim ljudima bilo je dosta i komunista. Tako je u Aleksandrovu ponikla prva partijska organizacija odmah posle naseljavanja sela. Bila je brojna. Po tome je Aleksandrovo bilo izuzetak u srezu i postalo politiki centar. Tu je formiran i prvi sreski komitet Partije, a zatim i SKOJ-a, pa se t a j komitet po Aleksandrovu nazvao Aleksandrovaki. Ono to je u Kumanu bio arko Milankov, u Aleksandrovu je bio Draga Suvakov. Siromani seljak, sa skromnom kuicom sazidanom od naboja, punom dece, Draga je sejao nekoliko jutara zemlje da

prehrani svoje ukuane, a sva svoja razmiljanja posvetio je traenju izlaza za sebe i sve seljake koji su mu bili slini. Politika je bila njegova preokupacija. Bio je skroman ovek, naoko miran, ali uporan kao politiar, vet organizator, neposredan kao govornik. Ljudi su cenili te osobine, zavoleli Dragu i sledili politiku koju im je preporuivao. A Draga je rano postao komunista. U tek osnovanom selu, dvadesettree formirao je etiri ilegalne partijske elije i Mesni komitet. Dunost sekretara pripala je njemu. Dospeo je do lana Okrunog partijskog komiteta a bio je prvi osniva i sekretar Sreskog komiteta. Okuao se Suvakov i na optinskim izborima i bio je sa mnogim svojim drugovima izabran za odbornika. Optinsku upravu u selu drali su komunisti. Draga je

MILIVOJ TOKOV, KOMANDANT ALEKSAN DROVACKO-KARAORDEVACKOG ODREDA

dugo bio blagajnik, a njegov prvi saradnik i lan Sreskog komiteta Sredo je Velimirov bio je predsednik. Clan toga Odbora bio je i Slavko oli, rukovodilac SKOJ-a u selu. U aprilskim danima Draga uvakov i Milojko Filipev okrenuli su se prema Karaorevu, a zatim Vojvodi Stepi, preko njih Duanovcu i Vinjievu. U ovim selima do tada nije bila formirana partijska organizacija. Ali, to nije znailo da su komunisti ovde bili bez politikih pozicija. Stari dobrovoljci su vodih politiku, bili svrstani u razne politike stranke, ali najee u one koje su bile u opoziciji. To je bio odraz nezadovoljstva onim to je ostvareno. Jer, oni su iz Like, Bosne ili iz drugih krajeva nae zemlje poli u dobrovoljce ista srca, sa velikim ci-

BORKO LIINA, ZAMENIK KOMESARA ALEKSANDROVACKO-KARAOREVACKOG ODREDA

ljem da se sve junoslovenske zemlje oslobode tuina i ujedine u jedinstvenu dravu Junih Slovena, kao ravnopravnu socijalnu i politiku zajednicu. A bih su iznevereni. Dobili su, istina zemlju, ali onako golu, bez radila i sredstava, sami su se snalazili, nisu se sloili s obznanom a jo m a n j e sa diktaturom. Sve su radije sluali komuniste to su dolazili u ova sela iz Beograda ili sa koje druge strane. Bili su to Sran Bruji, Dane J a n j eto vic, Duan Trivanovi, Miroslav Bukomirovi, Gojko Polovina i drugi. Pa i u selima bilo je aktivnih leviara. Mnogi dobrovoljci ili kolonisti imali su izbliza prilike da posmatraju kretanje oktobarskih dogaaja u Rusiji. Znali su kakvi su ciljevi ruskih seljaka i radnika. Neki su imali i tu ast da se bore u redovima revolucionara. Ziva Svilengaa ostao je u slubi prve socijalistike zemlje do dvadeset etvrte. Tada se vratio u Karaorevo i otvorio svoju skromnu opanarsku radnju, krpei opanke i priajui o sovjetima. Zivu je posebno volela omladina, sve eljnija da uje pojedinosti o sovjetskoj zemlji. A omladine je u naseljenim selima bilo mnogo. Svaka kua po njih nekoliko, ve odraslih, stasalih, ali zarobljenih nematinom i zatvorenim putevima, neki su stigli do zanata, mali deo ih je poao u kole. A veina je ostala kod kue na par etu zemlje, koju je sad trebalo deliti na jo sitnije parcele. To nije bio izlaz, bilo je jasno. Kad je trebalo braniti zemlju svi su se digli u dobrovoljce. I sada su bih spremni da se organizuju i da se bore. Glavnu re poeli su da vode oni najnapredniji, najuporniji i najsmeliji. Njih su rado sledili ostali. Iz starije i srednje generacije u Karaorevu se naroito isticao uro Javorina, majstor-stolar, a zatim uro Novakovi, Mladen Miloevi, Boo Janjetovi. Javorina je sebe smatrao odavno komunistom, dolazio je kod Drage Suvakova i Milojka Filipeva, prema njihovim uputima usmeravao svoj politiki rad. Zato u aprilu nije bilo teko formirati par6 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

81

tijsku eliju u selu. Ali, dok je elija ostala brojno mala, daleko je smelije uinjen prodor meu omladinom. Veliku zaslugu u tome imali su Borko Liina i Milan Pribi. Za mesec dana oni su u selu organizovali osam aktiva SKOJ-a, Mesni komitet, vie vaspitnih omladinskih grupa. Bio je to znaajan uspeh i putevi meu omladinu bili su otvoreni. Trebalo je samo vremena da se sve organizuje, postavi, objasni, politiki usmeri. U Vojvoda Stepi glavnu politiku re je vodio Petar Vranje. Bio je radnik i prvi lan Partije u selu, komunikativan i povezan sa velikim brojem ljudi. Vranje se mogao osloniti na Mladena Ivania, Savu Dutinu, Vladu Klaa i Peru Pejovia, a kada se radilo o omladini, na sposobnog i ve popularnog mla-

WILAN P R I B I OKICA, CLAN SRESKOG PARTIZANSKOG TABA (fotografija 1942.)

dog uitelja Zdravka Hajdukovica, kao i na grupu omladinaca meu kojima se bistrinom i smelou isticao Milan Martinovi. Draga uvakov i Milojko Filipev najzad su u avgustu formirali prvu eliju i aktiv SKOJ-a. Vinjievo i Duanovac ostavljeni su Milanu Pribiu, Milki Agbabi, Branku Glei i drugim karaorevakim komunistima. U ustanikim danima bio je uinjen tek prvi organizacioni korak, a u toku leta i jeseni odrani su i sastanci prvih partijskih elija ili skojevskih aktiva. Njih su sainjavali Kota Gleda, Mane Vukos, Rade Trbojevi, Branko Stevi i drugi u Vinjievu, Radovan Svrdlanovi, Mile Kralj, Milan Svorcan i Bogdan Kesi u Duanovcu.

SLAVKO COLIC, ZAMENIK KOMANDANTA ALEKSADROVACKO-KARADOREVACKOG ODREDA

6*

83

A tada je dola direktiva da se organizuje ustanak. Na okrunom save to van j u bilo je reeno da u jaatomikom srezu bude organizovan partizanski odred. Draga Suvakov zakazao je savetovanje u svojoj kuici za osmi juli. Na savetovanje su doli Milojko Filipev, Ljubomir Stanisavljev, Mile Lonarski, Slavko Coli i Milivoj Tokov iz Aleksandrova, Milan Pribi, Borko Liina, uro Javorina, Mirko Dautovi i Dane Basta iz Karaoreva, Filip Ilijin Fia iz Klarije (Radojeva), Petar Vrane iz Vojvoda Stepe i dvojica iz Srpske Crnje. Glavnu re je vodio Danilo Gruji, komandant taba partizanskih odreda Vojvodine. Skup je bio veliki, a odluke sa okrunog savetovanja prihvaene. Gruji je govorio o jednoj krupnoj akciji koju novi odred treba da izvri odmah po svom formiranju. Tom akcijom reilo bi se pitanje oruja ne samo za svakog borca odreda nego i za pripadnike brojnih vojnih desetina i udarnih grupa ime bi odred postao snana jedinica, sposobna da zatiti stanovnitvo, porazi neprijatelja i preuzme vlast. Jo tamo u Petrovgradu, u vinogradu arka Turinskog, Gruji je na okrunom savetovanju govorio o bliskoj pobedi Crvene Armije i mogunosti da se ustanikim snagama otuda poalje ve u prvim danima neposredna pomo. Pomenuo je sovjetske padobrance. Ovde u Aleksandrovu, Gruji je bio oprezniji, nije pominjao padobrance, ali je govorio o skorom slomu faistikih armija na Istoku, jer, to to se tamo deava, ustvari je veliki manevar Crvene Armije koja uvlai u svoj veliki prostor hitlerovce da bi ih tamo uhvatila u kleta i unitila. Ljudi su verovali Grujiu jer su verovali u snagu Crvene Armije, nadali su se toj pomoi, ali nisu bili svi ba uvereni da e u narednim nedeljama doi do stvaranja tih kleta i mrvljenja nemakih oklopnih jedinica koje su nekako neumorno ile sve dublje prema Istoku.

Na sa ve to van j u je formiran Sreski partizanski tab a postavljeno mu je u zadatak da planira i organizuje sve akcije odreda, diverzantskih i udarnih grupa. Komandu nad ovim tabom preuzeo je Draga Suvakov, a u Stab su jo izabrani Borko Liina, Milan Pribi i Milojko Filipev. Liina i Pribi su istupili na savetovanju odluno, uprkos rezervisanosti ostalih svojih drugova i to je odluilo da ba oni uu u ovaj tab. Uz to, Borko Liina je uao kao lan i u Sreski komitet Partije. Sada je bilo najglavnije odabrati i pripremiti borce za Aleksandrovako-karaorevaki odred. Nije bilo vremena ni za kakvo odlaganje jer je direktiva za ustanak ve bila data. Zbor boraca bio je zakazan za 13. juli u dvadeset asova. Sreski tab je odabrao kao najpogodnije mesto Pavliin Bunar u delu atara koji je bio poznat kao Adres Majur, na samoj granici aleksandrovakog i karaorevakog atara, u blizini Aleksandrovake umice. Aleksandrovaka umica je, ustvari, bila mali gaj koji se uporno odrao u ovom kraju, moda na prostoru jednog kvadratnog kilometra. Bio je to samo ukras na ravnici koju su ovde jo samo remetili nasipi uz stari Begej i Begejski kanal. Sve je drugo bilo nepregledna oranica. Tek severnije u blizini Vojvoda Stepe, prema samoj granici, sauvan je neto vei slian gaj. Najpre su u logor stigli Aleksandrovani na elu sa uvakovim i Filipevim. Bili su tu Sredoje Velimirov, Bogoljub Bonjak, Karitan Stankov, Slavko Coli, Milivoj Tokov, Emil Marinkov Bata, Mile Mati, Branko Lonarski, Milorad Lonarski, Laza Staji, Duan Zlokaz, Milan Obradovi i Voja Vorkapi. Sve komunisti. Izmeu njih jedino Slavko Coli je ve bio u ilegalnosti. U Karaorevu nije bilo teko izabrati ljude. Meutim, dvojba i pesimizam zahvatili su sekretara elije uru Novakovia Gluana i lana te

elije Bou Janjetovia. Oba su bili familijarni ljudi, tek nekoliko meseci u Partiji. Brinula ih je mogunost prvih neuspeha odreda i surovost represalija Nemaca. Bojali su se masovnog progona, pa i pokolja dobrovoljaca i kolonista, kao to su to ve uinili Hortijevski faisti u Bakoj. Traili su da se ide oprezno, na sigurno. Pod tim uslovom su i uputili svoje ljude u odred. Iz Aleksandrova je doao Milorad Lonarski. On je dobio zadatak od uvakova da Karaorevane dovede na zborno mesto. U koloni iza njega ili su Boo Janjetovi, Borko Liina, Milan Pribi,

IZVETAJ SVETOZARA MARKOVIA TOZE CENTRALNOM K O M I T E T U JULA 1941. O IZLASKU PARTIZANSKIH ODREDA NA TEREN

Dane Glumac, uro Gledi, Milo Boi, Mirko Dautovi, Dane Basta, Boo Bara, Stanko Culibrk, Miladin Pokrajac, Mladen Miloevi, Mile taki, Pero Puaa, uro Smiljani, Mio Radakovi i Branko Vojnovi. Boo Janjetovi i Borko Liina bili su lanovi Partije, Milan Pribi sekretar Mesnog komiteta SKOJ-a, a Dane Basta, Mirko Dautovi, uro Gledi, Milo Boi, Boo Bara, Stanko Culibrk i Dane Glumac skojevci. Ostali su bili iz srednje generacije, ljudi koji su odsluili vojsku, bili poenjeni i borili se za mogunost da osamostale svoje porodice. Oni su pozvani, jer su vojniki bili spremniji od skojevaca, a smatralo se, da je prvi uspeh odreda uslov za irenje ustanka i stupanje novih boraca u akciju. Po nalogu Drage Suvakova Karaorevani su pripremili troje kola. Svoje konje upregli su Lazo Rapaji, Boo Ivani i uro Rajai. Njihov zadatak je bio da prate odred u njegovoj prvoj akciji i da preuzmu i prevezu plen. Tako je bilo planirano. Karaorevani su sa sobom poneli dve puke, est pitolja, bajonet i bombu. Toliko se nalo ispravnog oruja meu onim to je bilo sakupljeno u prethodnim akcijama. Ostali su zatajili. Jedino je iz Klarije stigao Filip Ilijev. Na okupu je bilo tridesetpet boraca, to je ipak, na sam dan formiranja jednog odreda bio najvei broj u okrugu. Tu je bio i Danilo Gruji. Bila je to dramatina no, isto kao to su to bila i sledea dva dana. Gruji je saoptio da je Aleksandrovako-karaorevaki odred formiran, izabran je tab odreda. Dunost komandanta preuzeo je Milivoj Tokov, lan Partije i rezervni narednik. Za komesara je odreen Milojko Filipev do tada sekretar Sreskog komiteta SKOJ-a. Za zamenika komandanta izabran je poletni i popularni skojevski rukovodilac Slavko Coli, a za zamenika komesara i sekretara partijske organizacije u Odredu Borko Liina, lan Sreskog komiteta Partije. Draga Suvakov je za-

drao svoje dunosti sekretara Sreskog komiteta i komandanta sreskog taba, ali u odredu nije preuzeo neposredno ni jednu dunost. Oko svega toga nije bilo problema. Meutim, kada je Danilo Gruji izneo neposredno zamiljeni plan o velikoj akciji koja je ve u Aleksandrovu bila nagovetena, dolo je do natezanja pa i do odstupanja. Bez obzira na argumente, bio je to oportunizam, u tom trenutku. Prema planu trebalo je ve naredne noi napasti veliko skladite oruja u Srpskoj Crnji. Tamo je bilo sakupljeno oko dve hiljade puaka, a skladite je obezbeivalo blizu stopedeset vojnika. Bio je to za partizane primamljiv cilj. Osvajanje toga oruja stvorilo bi velike mogunosti u daljem razvijanju ustanka. Boo Janjetovi je tumaio stav svoje partijske elije i stavio pod sumnju realnost predloenog plana. Smatrao je da odred od tridesetpet ljudi nee biti u stanju da osvoji magacin, tim pre to je bio slabo naoruan. Istina, Aleksandrovani su doneli sa sobom vei broj puaka, bombi i drugog oruja, ali su to bili najraznovrsniji kalibri ,veinom stare, duge francuskinje. Janjetovi je pitao zato se ne pomin j u ruski padobranci i njihova pomo. Odrano je vie sastanaka. Sastajali su se posebno komunisti, pa itav odred. Ali, konane saglasnosti o prvoj akciji, nije bilo. U toku druge noi vei broj Karaorevana povukao se kui, izraavajui spremnost da se prikljui odredu u svakoj realnoj akciji. Meutim, u logoru odreda ostali su oni n a j uporniji. Za Borka Liinu i Milana Pribia nije bilo dilema. Bili su spremni za svaku akciju. Njih su sledili skojevci Milo Boi, Dane Glumac i uro Gledi. Stupili su u odred i u odredu ostali. Njihov odluan stav uticao je i na ostale. U odredu su ostali svi Aleksandrovani, pa i oni koji su podravali diskusiju Boe Janjetovia. Odred od dvadesetdva borca jo je manje imao izgleda da iznenadi jake nemake strae

i da osvoji na juri veliko skladite oruja. Zato je akcija u Srpskoj Crnji bila sasvim odloena, isto kao to je to bilo uinjeno sa skladitem oruja u Silosu u Petrovgradu. Bilo je oigledno pripreme za ustanak, kao i njegovo organizovanje, nisu tekle ba po predvienom planu. Dva velika magacina oruja mogla su naoruati nekoliko hiljada ustanika, a to bi u prvom delu bio odlian potez. Ovako, moralo se postepeno, upravo partizanski. Tako se orijentisao u svojim planovima i Stab Aleksandrovako-karaorevakog odreda. Polo se od mogunosti i naoruanja koje se zateklo. Za glavni cilj napada odreene su komunikacije i telefonske veze, ometanje etve i vridbe, a gde je to bilo mogue i paljenje krupnijih kamara penice. U tom cilju odred je bio podeljen na dve desetine, na aleksandrovaku i na karaorevaku. Aleksandrovaku desetinu vodio je Slavko Coli, a karaorevaku Milan Pribi. U prvoj su bili Filipev i Tokov, a u drugoj Borko Liina kao lanovi taba odreda. Obe desetine su krenule na zadatak ve sedamnaestog jula. Cilj Karaorevana bila su dva mosta na Begeju, jedan kod Duanovca, drugi kod Jankov Mosta. Desetina nije raspolagala eksplozivom. Znalo se da je most kod Duanovca bio poruen u aprilskim danima, ali su ga Nemci ve bili osposobili. Umesto starog betonskog mosta tamo je bio sagraen privremeni, od drveta. Preko njega je preveden drum i uska pruga koja je vodila od Petrovgrada do Klarije. Borci su to znali. Ali, samo su pretpostavljali da je ista situacija i u Jankov Mostu. Pripremljeno je nekoliko kanti benzina. Sa tim tovarom desetina je izala na dol-mu kod pumpe Save Gaborova. Sava je bio lan Partije i spreman na saradnju sa partizanima. Tu, oko ove pumpe, na dolmi, obanin Pera Kiprdilov uvao je stotinak karaorevakih ovaca. On je doao iz Melenaca kao lan melenake partijske elije. Pera je dao Pribiu

i njegovim drugovima ovijeg sira i svoga magarca. Partizani su na magarca natovarili kante sa benzinom i krenuli u akciju. To je, tako, bila i prva odredska komora u jednoj partizanskoj akciji. Most preko Bege j a kod Jankov Mosta nije bio miniran. Stajao je tu, kao i ranije, saliven od betona. Benzinom se tu nita nije moglo uiniti. Put je nastavljen prema Duanovcu. Begej ovde ne prolazi kroz samo selo. Krivuda on izmeu Duanovca i Senura (Zitita) dok razmaknuti nasipi uvaju njegove vode s prolea kada se ponu topiti snegovi gore na Karpatima. Sam most nije bio dui od trideset metara, ali je bio vaan objekat pa su ga Nemci osigurali stalnom straom. Uz sam most blia je eljezniarska kuica. Sada su njeni prozori crno zjapili jer su bili izbijeni eksplozijom kojom je most bio dignut u vazduh. U ovim pononim asovima tu je na strai bio samo jedan straar, koga su iz sela smenjivali svaka dva sata. U k r a j mosta bilo je bure s vodom za sluaj poara na mostu. Partizani su se neopaeno privukli mostu. Jasno su videli straara, bure, crne prozore na uvarnici. Prvi zadatak su dobili Milo Boi i Dane Glumac: privui se i neujno likvidirati straara. Dva druga su se neopaena nala na samom mostu. A kada je Milo Boi, iznenada, u nonoj tiini, pozvao straara da se preda, ovaj je odskoio kao da ga je metak pogodio i potrao dolmom, glavom bez obzira. Boi nije pucao za njim, a straar se od straha nije setio da opali ni o n a j metak neophodan za uzbunu. Nestao je negde u mraku. Svi borci su se nali na mostu. Tu je bio i magarac sa teretom. Benzin je prosut po daanom podu a zatim zapaljen. Partizani su se odmakli, ali ne predaleko, da bi videli kako e most buktati. Ali, plamen je samo liznuo most i nestalo ga je. Borci su se zgledali. Oigledno, akcija nije uspela. Prvi se prenuo Pribi. Pozvao je drugove da krenu za njim. Malo zatim borci su doneli snopove penice sa okolnih

njiva. Namestili su ih ispod mosta na drvene nosae. Ostatak benzina posuli su po snopovima. Sada je vatra buknula. Radosni i zadovoljni borci su se udaljili od plamena koji je obasjavao okolinu i svakako ve izazvao uzbunu. Ubrzo je postalo jasno da most nije sasvim izgoreo. Akcija je imala samo delimian uspeh. Svakako vie propagandni nego vojniki. Ipak, bila je to jedna od prvih akcija u severnom Banatu. Izvedena je u noi osamnaestog i devetnaestog jula. Odstupajui, desetina je izvrila jo jedan borbeni zadatak. Cilj je bio da se pokidaju telefonske veze izmeu Duanovca i Karaoreva, koje su ile preko vapskog Cestereka. Problem je bio kako pokidati ice. Borci su pokuali kamenjem. Gaali su aice na stubovima, poneku polupali, ali je sve to izgledalo jalovo. Veti momci su se peli na bandere i kamenjem iz ruku lupali aice. To je ve bilo bolje. Osloboene aica, ice su se oputale i dolazile na dohvat ruku. Trebalo ih je tada kidati bez makaza. Posle ovih akcija borci Karaorevake desetine vratili su se u selo. Svi su oni jo bili legalni, jer ni jednog od njih nije traila policija. Doli su svojim kuama kao da nigde nisu ni bili. Ostao je samo dogovor i ugovoreni sastanak za nove akcije. Tada je u selo doao Danilo Gruji. Pratio ga je Milojko Filipev. Gruji je eleo da kazni oportuniste koje je smatrao krivim za neizvrenje osnovnog plana odreda. Radilo se o sekretaru elije uri Novakoviu i lanu Partije Boi Janjetoviu. Gruji i Filipev raspustili su partijsku eliju, a Borku Liini, Milanu Pribiu i uri Javorini dali nalog da je obnove prijemom onih ljudi koji su se pokazali u kritinim danima najsigurniji. U eliji su ostali Javorina i Borko Liina, primljeni su borci Milan Pribi, Milo Boi i Dane Glumac, a uskoro su doli kao znaajna pomo beogradski komunisti Branko Gleda, Desa Stani i Milan

Milinevi. To je znailo da se elija ne samo oslobodila oportunizma nego je znatno bila ojaana, organizaciono i politiki, i spremna da preuzme zadatke koji su je oekivali. Bilo je to znaajno za dalji tok dogaaja ne samo u Karaorevu. Aleksandrovako - karaorevaki odred primio je u svoje redove prvu enu borca. Bila je to Rozalija Marton. Sedam ili osam godina, od deset na koliko je bila osuena, ova ena odleala je u kaznioni. Poput drugih komunista bila je uhapena dvadeset devete godine. Tada je bila kurir Pokrajinskog komiteta. U tome je bio sav njen zloin. Sada je bila srena to su je se drugovi setili i pozvali je u odred, da bude bolniarka. Rozalija Marton je ila u akcije sa Aleksandrovakom desetinom. Slino kao i Karaorevaka i ova desetina poela je sa akcijama kidanja telefonskih veza ali i paljenja ita. Na ovim akcijama sudelovali su i omladinci iz vojnih desetina, a meu njima su se isticali Bude Svilar, ura uriin i Vaa Puligaki. Kao i Karaorevo, tako i Aleksandrovo nije imalo veih poseda. Tu se nije imalo ta paliti, jer su ljudi proizvodili jedva neto vie od onoga to im je bilo potrebno za ishranu. Desetina je zato potraila svoje ciljeve u bogatijem, itebejskom ataru. I ovde je uinjen pokuaj sa ubadanjem u snopove penice snopia fosfornih ibica. Dve kamare su izgorele, to je bio uspeh akcije. Vie je, meutim postignuto u kvarenju kosaica. Na peninoj njivi usaivani su gvozdeni predmeti koji su kvarili maine. Vridba je remeena seom ili kraom kaieva. U jednoj takvoj akciji uestvovao je i sopstvenik vralice. Desetina je izvela n a j k r u p n i j u akciju na kidanju telefonskih linija. Za metu su odabrane linije koje su ile od Aleksandrova prema Januevcu. Na eleznicama je zabeleeno da je ova akcija ponovljena devetog avgusta i da su bile napadnute i linije prema Vojvoda Stepi. Na zadatku se nala cela desetina oja-

ana sa trideset pripadnika vojnih desetina, uglavnom lanova SKOJ-a. U prvoj akciji Aleksandrovani su postupili kao i Karaordevani: koristili su kamenje i razbijali lule. U drugoj, ponovljenoj, akciji partizani i diverzanti poneli su konopce, one to su sluili na vozovima penice. Ove pajvane, kako su ih Banaani nazivah, prebacivali su preko ica i vukli prema zemlji. Poto je ice bilo lake postaviti nego telefonske stubove, partizani su posle kidanja ica konopcima vezivali vrhove bandera i povlaenjem izvlaili ih iz zemlje. Na ovaj nain linije su bile pokidane u duini od dva kilometra. Interesantno je da u tom vremenu na ovom terenu neprijatelj nije reagovao masovnim pretresima i irokim hapenjima, barem ne u ovim prvim nedeljama. Razlog tome je svakako to to nije imao preciznih podataka o postojanju ovoga odreda. U itavom ovom srezu nije bilo mnogo registrovanih komunista. Znalo se da su se neki stari komunisti u Aleksandrovu, demoralisani, odrekli Partije, kao Rada Savin. Samo za Slavkom Coliem ila je poternica. Ipak, vodene su detaljne istrage posle svake akcije. Budui da su bili legalni, Aleksandrovani su se sa akcija vraali u selo i iz sela ili u akcije. Nou su bili partizani danju seljaci. Prvo otkrie o postojanju partizana i oruja u Aleksandrovu Nemci su izvrili petnaestog avgusta. Borac Sredoje Velimirov imao je svoju bazu kod Makse Mirilova. Sredoje je bio upravo dobavio etiri puke za svoje drugove i smestio ih u kotarku ovog domaina. ekao je na zbor, pa da ih prenese u logor odreda. Toga dana u dvoritu Mirilova vreno je ito. Radnici sa vralice potraili su hladovinu u kotarci, ah su tamo natrapali na puke. U strahu za svoje glave, to su prijavili policiji. Nemci su kuu odmah blokirali. Zajedno sa domainom naao se u policiji i Sredoje Velimirov. Obojica su se drali hrabro.

Mirilo v, meutim, nije imao snage da podnese teke batine i presvisnuo je od bola. Velimirov je ugrabio zgodan trenutak, provalio je zid i uspeo da pobegne. Bio je sada drugi ilegalac. Nemcima su ipak, ostale etiri puke. U meuvremenu su i pripadnici Karaorevake desetine nastavili akcije. Milan Pribi i Milo Boi napali su dva nemaka poljska straara i oduzeli im oruje. Bile su to dve puke i dvanaest metaka. Straari su puteni. Njih dvojica su onesposobili jednu vralicu. U jednoj drugoj akciji grupa partizana pod vodstvom Pribia napala je straare na Drakslerovom salau i zarobila jo dve puke sa municijom. Time je karaorevaka desetina dobila kompletno naoruanje. Istovremeno, diverzanti iz Aleksandrova otetili su ine na maloj pruzi pa je teretnjak natovaren kukuruzom sleteo u jarak. U samom selu, Skojevci su na svoju inicijativu u po bela dana pokrali oruje iz optinske zgrade. Akciju je organizovao i vodio Slavko Uzelac Igor. Udarna petorka pratila je ta se sve radi u optinskoj zgradi. Policajci su svakog dana tano u podne odlazili iz optinske zgrade u svoju kasarnu preko ulice na ruak. Sa sobom nisu nosili oruje. Ostavljali su ga u optinskoj zgradi sa straarom. Skojevci su iskoristili upravo to vreme. Doli su kolima u optinsko dvorite, navodno po pozivu, to nije bilo neuobiajeno. Na dnu kola imali su malo slame. Uli su u zgradu, zabavih pripitog straara i ukrali mu ispred nosa devet puaka. Dok se straar snaao, skojevci su ve bili daleko. Aleksandrovako-karaorevaki odred nije imao problema sa lekovima. Oba apotekara, Neko Kuzmanovi u Karaorevu i Nenad Bira u Aleksandrovu, bili su za saradnju sa partizanima i spremni da ih snabdevaju potrebnim lekovima. Desa Stani je u to vreme ve pripremala grupu skojevki na sanitetskom kursu. Bila je poznata bolniarka u Beo-

gradu, ali kompromitovana i provaljena kao lan Partije, pa je dola da nastavi rad ovde u Karaorevu. U Aleksandrovu su na tom poslu radili Bira, borci odreda Mile Lonarski i Mile Mati, a zatim Mara Blai i Petar Uzelac. Odred je uvrstio saradnju sa aktivistima iz drugih sela. Iz Vojvode Stepe u odred su poslane dve puke sa sto dvadeset metaka. Iz Itebeja Nikola Ivanevi je poslao hiljadu metaka i nekoliko bombi. Bile su nastavljene akcije i u Aleksandrovu i u Karaorevu. Oruja je bilo i za nove borce, pa ak i pored onih sedamnaest puaka, ustupljenih Kumananima. Karaorevani su prihvatili tri borca Petrovgradskog odreda posle borbi kod Bonjakovog salaa. Dalje, preko veze prema Budimpeti, otiao je Franja Hercog, komesar Petrovgradskog odreda. U Aleksandrovo je doao Voja Bonjak posle teke provale u petrovgradskoj organizaciji. Bila je otkrivena akcija na agente, to je bio jedan od prvih uspeha Juraja Spilera na banatskom terenu. Voja Bonjak je otpraen u logor Melenako-kumanakog odreda, ali je istraga dovela prvi put pilera u Aleksandrovo. Bio je to ve dvadeset peti septembar. Pohapeno je vie ljudi, ah najvei udarac ovom elom kraju zadat je iznenadnim hapenjem Drage uvakova. Pored njega u rukama policije bila su jo dva borca odreda Ljubomir Stanisavljev i Karitan Stankov. Spiler je ubrzo doznao koga ima u rukama. Starom borcu i komunisti nije oprostio. Ve etvrtog oktobra obesio ga je u Baaidu. Ljubomir Stanisavljev je, ipak, uspeo da pobegne i ode u ilegalnost. Tako je umro Draga Suvakov, ostavi hrabar i veran revoluciji kojoj je sluio gotovo dvadeset godina. Krajem septembra Aleksandrovako-karaorevaki odred ekao je na svom terenu Sjedinjeni severobanatski odred. Spremala se velika zajednika akcija svih partizanskih snaga severnog Banata.

Borba na Simia Salau Kikinani su bili neto oduili sa svojim izlaskom na teren. A znalo se, tamo su dobro izvrene pripreme. Na raspoloenju je bilo dosta i ljudi i oruja. Na poetku n i j e ilo sve lako. Jo u pripremama dolo je do sukoba u odnosima medu vodeim komunistima. Cak je i arko Zrenjanin otiao na jedan sastanak da vidi o emu se zapravo radi. U pripremi ustanka, izmeu brojnih kikindskih komunista, najvie su uestvovah Ugljea Terzin i Rada Trni. Oni su spadali u srednju generaciju boraca. Tu su bili i oni stariji koji su od dvadeset etvrte godine vodili partijsku organizaciju grada. Meu n j m a su bili Paja Radoji, Dobrivoje Joviin, Aleksa Radosavev i Sredoje Ilijin. Osim Ilijina, svi su oni jo bili u Sreskom partijskom komitetu. Iza njih su bile velike politike akcije meu kojima se isticao poznati desetodnevni trajk kikindskih radnika trideset este godine. Gotovo svi vodei kikindski komunisti, meu kojima i Terzin i Trni, bili su dopali tamnice, ali su iz n j e izili da bi borbu uporno nastavili. Stariji drugovi su imali svoj stil u radu i rukovoenju, izgraen u dugoj borbi protiv diktature starih reima, dok su se mlai odlikovali novim, prodornijim stilom, protkanim smelou i odlunou. Terzin je bio lan Mesnog i Sreskog komiteta Partije, jo kao mladi, trideset este godine. U kikindskoj gimnaziji, pa i u kaznioni, drugovao je i saraivao sa Mokrinaninom Radom Trniem, ovekom koji je zapoeo svoj ivotni put u bogosloviji ali je nastavio u suprotnom pravcu i posvetio se revoluciji. Od tada je put Terzina i Trnia iao zajedno. Potujui svoje starije drugove ,oni su se u praktinom radu vie oslanjali na mlae ljude, ustvari na mlau generaciju kikindskih komunista, punu poleta i elje da se afirmie.

Bili su to braa Arsenov, Stojan i Milorad, Vlada Bogaroki, skojevski rukovodilac i sposobni urednik i radnik na partijskoj tehnici, mladi koga su sledila jo mlaa njegova braa gimnazijalci Nikola i Duan, Tiberije Aldan, panski borac, dobri organizatori i braa Kota Sredo j ev i Proka Sredojev, metalci Milan Sivev i Rada Vidicki Naji, Maar Albert Baltaik energini i poletni borac. Radei sa njima, Trni i Terzin su mogli brzo da se prilagode novoj situaciji i novim zahtevima trenutne situacije, menjajui tako stari stil rada partijske organizacije, unosei u n j u vie poleta, vie ivotne mladosti. Nije to ilo bezbolno, bez sukoba starijih i mlaih. Zato je u Kikindu dolazio arko Zrenjanin, dolazio je i Servo Mihalj. Iskusni komunisti PO-

RAA TRNIC POPA, NARODNI H E R O J , KOMESAR KIKINDSKOG ODREDA

7 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

97

drali su mlae, podrali su veu borbenost i smeli j u aktivnost, jer su odluujui trenuci pokretanja oruane borbe upravo to i zahtevali. Bez obzira na to, Nemci su naneli teak udarac kikindskim borcima hapsei dvadeset drugog juna ba ove starije, Aleksu Radosaveva, P a j u Rado j ia, Dobrivoja Joviina i druge, ime je u vanom momentu bio razbijen sreski komitet Partije, kao i neke partijske elije. Meu uhapenima bilo je vie lanova Partije i SKOJ-a, sekretara elija i aktiva, lanova Komiteta. Bio je to znaajan udarac, jer su ljudi za neko vreme ostali bez svojih veza, mnogi stanovi bili su u opasnosti, pretila su nova hapenja. Energinim radom Terzin i Trni su sanirali situaciju. Samo dva dana kasnije ve je na okupu bio novi Sreski komitet. Rukovoenje organizacijama preuzeli su na sebe n j i h dvojica, Kota Kljaji, Milan Joviin i Vlada Bogaroki, koji je imao da obnovi i Sreski komitet SKOJ-a. U tom vremenu u Kikindi je bilo preko dve stotine skojevaca organizovanih u brojnim aktivima, grupisanim u etiri reona. Preko vaspitnih omladinskih grupa SKOJ je imao uticaja na vei deo gradske omladine. Treba posebno istai kikindske gimnazijalce. Kikindska gimnazija je nekoliko godina bila poznata po politikim akcijama mladih komunista. Iz njenih klupa iziao je veliki broj skojevaca, posebno skojevskih rukovodilaca koji su sjajno ispunjavali svoje borbene i politike zadatke. Neki od njih su bih proterani iz te kole, ali skojevsko jezgro je u gimnaziji bilo tako duboko usaeno da ga kolske i policijske vlasti nisu nikakvim merama mogle iskoreniti. U ovoj gimnaziji lanovi SKOJ-a postali su i Klara Feje, Lidija Aldan, Vlada Bogaroki, Kota Sredojev, Proka Sredojev, Albert Baltaik, Joca Aldan, Radovan Brani, Toma Granfil, Aleksandar

Gruji, Rajko Lovadinov. Veine vie nema, pali su u borbi, u revoluciji u koju su toliko verovali. Kakvi su to bili borci govore i ove reenice izvuene iz poslednjeg pisma Rajka Lovadinova, studenta medicine, nekada lana gimnazijskog skojevskog komiteta u Kikindi. Uhapen je oktobra etrdeset prve, a tri meseca kasnije streljan, pa obeen u Banatskom Aranelovu.
Blii se as kada treba da umrem. Ja u umreti a vi ostajete iza mene. Gledam ve smrti u oi koja je tako strana, ali ipak umreemo hrabro... Nemojte mnogo aliti za mnom. Budite hrabri, vi ostajete iza n a s . . . Oh, svet je toliko lep ali surov. Toliko uzdisaja, toliko suza i radosti i najzad smrt. Ba kada sam mislio da rairim svoja mlada krila, da rairim svoje mladalake ruke, da zagrlim ceo svet, zagrlio sam hladnu ledenu smrt... Jo u poslednjem momentu elim da saoptim moje elje. elim da poberem jo nesazrele plodove moje due. elim jednom reju da iupam moju zelenu duevnu voku, da vam je dam, da je vi presadite na plodno tie...

Eto tako, su borci i romantiari, deaci koji su voleli ivot, hrabro umirali kada se to moralo. Upravo pred rat i u prvim ratnim mesecima Vlada Bogaroki i njegovi drugovi pokrenuli su list Omladinac koji je odigrao znaajnu ulogu u organizovanju omladine, mada je izaao samo u tri broja. Mokrin je po svom poloaju bio upuen na Kikindu. Privredno i politiki. Ovo veliko banatsko selo nalazilo se izmeu grada i maarske granice. Otuda je i razvijen revolucionarni pokret u gradu imao jak uticaj na Mokrinane, na mokrinske deake koji su dolazili u kikindsku gimnaziju, na mladie koji su u gradu izuavali zanat, na poljoprivredne radnike i siromane seljake koji su traili svoj pravi put. Prvu eliju organizovao je Radovan Trni, a sainjavali su je Vasa Joli, Milan Maleni i Ignjat Dobrosavljev. Sva trojica su bili poljoprivredni radnici.
7*

99

Maleni je bio najmlai i n j e m u je pripao zadatak da organizuje SKOJ. Vet i okretan mladi, Maleni je postepeno jaao organizaciju da bi ona u prvim ratnim mesecima brojala blizu stotinu pedeset lanova. U ilegalnim uslovima partijska i skojevska organizacija legalno su razvijale svoj politiki rad preko masovne organizacije Seljakog kola. Ovde, kao i u Karaorevu i jo nekim mestima, ova organizacija uspeno je razvijala kulturni i politiki rad, organizujui oko te svoje delatnosti veliki broj ljudi, naroito omladinaca. Milan Maleni i Rada Trni ostali su i u danima priprema za ustanak najaktivniji Mokrinani. Obojica su bili lanovi sreskog komiteta Partije i SKOJ-a, a Rada Trni je bio jo komesar Sreskog partizanskog taba. Tako su pripreme za ustanak i u Mokrinu i u Kikindi tekle uporedo. I u Mokrinu su bile organizovane vojne desetine, udarne i diverzantske grupe, a akcija za sakupljanje oruja imala je posebno velikog uspeha u sabiranju mina u graninom pojasu. Novi Sreski komitet uurbano je radio na pripremama za formiranje partizanskih odreda. Novoizabrani Sreski vojni tab predloio je da se formiraju na poetku dva odreda na teritoriji sreza, jedan u Kikindi drugi u Mokrinu. Oba odreda bila bi pod jedinstvenom komandom Sreskog taba, ali bi svaki imao svoju komandu i organizovao akcije prema neposrednim prilikama. Sreskim partizanskim tabom komando vao je Stoj an Arsenov; njegov zamenik bio je porunik ura Olikov, komesar taba Rada Trni, a zamenik komesara Tiberije Aldan. Dura Olikov je bio sposoban oficir, dobro se slagao sa Terzinom, Trniem i Aldanom koji su bili vie politiari i tumai partijske linije. Sam grad je u vojnom pogledu bio podeljen na dva dela, severni i juni. Jo pre izlaska odreda na teren bila je isplanirana smela akcija udarnih grupa. Trebalo je

napasti zatvor i osloboditi pohapene drugove. Bio je izraen plan zatvora, utvrena mesta gde se nalaze strae, gde su kljuevi. Policija je, meutim, preduhitrila napad, otkrila plan i uhapsila Slobodana Kalopera, uvara zatvora i glavnog saradnika u izvoenju napada. Novi Sreski komitet i Sreski partizanski tab ubrzali su pripreme za ustanak. Vreme je odmicalo, neki odredi ve su bili izali na svoj teren i poeli sa akcijama. Nastavljena je ranije iroko zapoeta akcija na skupljanju oruja i opreme. U toj akciji uestvovali su mnogi aktivisti iz Kikinde, Mokrina, Banatskog Aranelova, Krstura, Padeja, Podlokanja, Ioa i drugi. Tragalo se pre svega u pograninom pojasu, na kome su, do povlaenja, bile stacionirane jedinice jugoslovenske vojske. Krsturani su izvadili iz jednog oborenog aviona teki mitraljez. Bio je preteak i teko ga je bilo transportovati do Mokrina. Aktivisti iz Krstura i Podlokanja n a j p r e su preneli redenike sa municijom, a zatim su to uinili i sa mitraljezom. Oko toga se moralo pozabaviti dosta ljudi. A to je ve bilo rizino. Tako se to i pokazalo. Vest o mitraljezu procurila je do policije. Uporna istraga je dovela do velikih hapenja u ovim selima. Bile su razbijene organizacije, a mnogi su platili glavom svoju smelu akciju. Krsturski mitraljez ipak se nije oglasio. Bio je neispravan. Iz Mokrina je ura Francuski prebacio u kikindske baze pukomitraljez i puku. Mokrinani su odvojili od svojih zaliha dva sanduka municije i desetak mina. Na slagalitu je u Kikini ve bilo oko tridesetak puaka, nekoliko pitolja i druga oprema. Bilo je to dobro naoruanje za odred koji je vrio poslednje pripreme za izlazak na teren. Tek to su Terzin i drugovi preboleli posledice hapenja od dvadeset drugog juna, kikindska policija zadala je ustanicima novi udarac, koji je ponovo odgodio o n a j pravi poetak.

Bio je jedanaesti juli. Na provalu koja je dolazila iz Petrovgrada tragom kurira Joefa Tota, iznenaeni su i posle kraeg otpora savladani Tiberije Aldan, Stojan Arsenov i kurir Jozef Tot. Aldan i Arsenov radili su u jednoj od dve partijske tehnike koje su tada radile u gradu i zajedno sa pripremljenim lecima i drugim dokumentima, sa apilografom i pisaom mainom, pali neprijatelju u ruke. To je bio veliki gubitak za partizanski odred koji je, upravo pred svoje stupanje na borbenu pozornicu, izgubio dva sposobna rukovodioca. Njihovo hapenje i hapenje jo nekih komunista u gradu unelo je izvesno kolebanje i dezorganizaciju u ve detaljni plan nastupanja. Vane baze u gradu ponovo su bile na udaru i trebalo ih je premetati. Nove veze trebalo je uspostavljati. A za to je opet trebalo nekoliko novih dana. arko Zrenjanin je znao za tekoe u koje su zapadali Terzin i drugovi. Doneo je odluku da u Kikindu poalje Ratka Mitrovia Silju koji je doao iz Beograda kao pojaanje Vojvoanima. ilja

SIMIA SALA5 P O P R I T E H E R O J S K E BORBE K I K I N D S K O G ODREDA

je bio mlai ovek, do tada lan Centralnog komiteta SKOJ-a. Stigao je u grad i sa Terzinim organizovao sastanak Sreskog komiteta i Sreskog taba. Samo je jedna taka bila na dnevnom redu: formiranje odreda i njegov hitan izlazak na teren i stupanje u akciju. Taj izlazak je odreen za dvadeset osmi juli. Izvlaenje iz grada ilo je bez tekoa. Oruje je bilo upakovano, kamuflirano i natovareno na kola Uroa Bogarokog. Sve do tog asa njegova kua bila je pravo skladite oruja. Koijaio je mlai Bogaroki, Mita, i po predvienom planu stigao na sala Nikole Simia. Ovaj sala se nalazio jugozapadno od grada, udaljen oko sedam kilometara. Nalazio se dosta blizu vane saobraa jinice koja je ila od Kikinde prema Baaidu. Sala se nalazio u trouglu ije je strane inila pruga prema Petrovgradu, prema Deriu i kanal koji je oba ta kraka sekao. Sam sala je bio okruen parcelama kukuruza i konoplje. Sala je imao dobru poziciju za veze kako prema Kikindi tako i prema Petrovgradu, a isto tako preko polja i prema Mokrinu i Mokrinskom partizanskom odredu. Borce i opremu doekao je na salau sin Nikolin, Laza Simi, mladi, ekonomista. Tada je i on bio jedan od boraca odreda. I u ovom odlunom trenutku bilo je kolebanja. Kada je doneta odluka da svi lanovi Sreskog komiteta izau u logor i prikljue se partizanskom odredu, Milan Joviin nije naao dovoljno odlunosti i hrabrosti za t a j korak. Jednostavno se ogluio o direktivu i nije izaao na teren. Neto kasnije, kada je pao neprijatelju u ruke, svoje kolebanje pretvorio je u pravu izdaju organizacije i svojih drugova. Kazao je policiji sve to je znao, odao je mnoga imena i mnoge baze. A upravo sa takvima je bilo najtee. Zlo koje je izdaja donosila bilo je n a j opasnije. Od lanova Sreskog komiteta u gradu je ostao i Vlada Bogaroki. Preostala tehnika bila je

u njegovim rukama, a posle izlaska odreda trebalo je srediti prilike u gradu, obezbediti normalne veze i delovanje svih slubi: sanitetske, obavetajne, narodnu pomo i snabdevanje, kurirske i propagandne. Na sala Nikole Simia stizali su borci pojedinano ili u grupama ali svi gotovo u isto vreme. Meu prvima su bili Ugljea Terzin, Radovan Trni i ura Olikov. Stigao je Mita Bogaroki sa orujem. Na salau je vladala neuobiajena ivost. Isturene su i prve strae. Za stalne radnike na salau to je bilo i iznenaenje i radost. Triva Stojkov, stari i islueni sluga, radovao se doljacima, a skoro da je zaplakao kada su ga nazivali drugom. Za njim Kota Vasiljev, Bojka Dacin i Stojanka Doroslavac prihvatile su se dunosti da borcima priremaju hranu. Meu pridolim borcima je uvek nalazio sebi posla Kota Kljaji Cia. nekada berberin, a tada borac i vaan drug na koga su se Terzin i drugovi mogli osloniti i onda kada drugi vie nisu bili dovoljno spremni. Milan Sivev bio je mlai, kalio se kao metalac, a sada je bio tu, saekivao drugove iz svog drugog rejona i radovao se svakom koji je pristigao. Braa Nika i Duan Bogaroki doli su zajedno sa svojim kolegom iz gimnazije Savom Sredojevim Lipovanovim. Mladii skojevci, umesto u gimnazijskim klupama, nali su se ovde na Salau, radosni to se tu nalaze sa starijim drugovima, komunistima koje su poznavali jer su ih kod Vlade esto sretali. vrsti i staloeni Kota Sredojev ljuka doveo je drugove iz svoje desetine. Bili su tu i Niifor Brandi, moler, Danilo Koi, mesar, ura Francuski, bravar, Dragoljub Gavri, obuar, Milo Staji, trgovaki pomonik, Mirko Tei, Borivoj Suboticki, Mita Curin, radnici, Milo Ostojin i Milorad Jovanovi, studenti, Jovan urev, P a j a Bogaroki, dva Srbina iz rumunskog Banata. Kada je oruje raspakovano, pred borcima se nalo: pukomitraljez, oko dvadeset puaka

raznih oblika i duina, pet pitolja, pa ak i jedna sablja koja je, kao ranije oficiru, pripadala uri Olikovu. Najpre je saoptena odluka o sastavu taba odreda. Komandant Kikindskog odreda bio je Ugljea Terzin, komesar Rada Trni, a zamenik komandanta Dura Olikov. Verovatno su tako bili postavljeni u prvom momentu posebno kada se radilo o dunosti komandanta odreda. Ugljea Terzin je bio odgovoran ne samo za partizanski odred nego za itavu organizaciju u srezu kao sekretar Sreskog komiteta Partije. Dura Olikov je bio spreman da prihvati dunost komandanta odreda. Njemu nije smetalo to je Terzin bio na toj dunosti, jer je upravo Terzin postao njegov uzor i ovek koji je umeo iroko da sagleda stvari, da donese odluku, da organizuje. Terzin ga je pozvao da se opredeli za borbu protiv okupatora, da poe sa komunistima koji tu borbu organizuju. Mladi oficir je prihvatio poziv, a kada je ve naao svoje pravo borbeno mesto, bio je reen da na n j e m u asno ostane i na najbolji nain obavi svoj zadatak. Zato je bio koristan struni saradnik Terzinu u pripremama vojne organizacije ustanka, zato mu je Terzin ve na poetku poverio zadatak zamenika. ura Olikov je u logoru organizovao sve na vojniki nain. Stab odreda je svojim naredbama formirao strae i odredio straarska mesta, udarne i diverzantske grupe i zadatke koje su one imale da izvre. Oruja je bilo dovoljno, a kada su ga ve borci dobili u ruke prvi zadatak je bio da se to pre obue u rukovanju i dejstvu, u taktikoj primeni pri iznenadnoj borbi u susretu, u okruenju. Kurirska sluba je stalno bila u pokretu. Smenjivali su se k u riri iz grada i odredski kuriri. Laza Simi, Kota Krni, Milorad Jovanovi, Pera Padejski i Zoran Mihaljioin odlazili su u grad, vraali se u logor. U logor je svakodnevno dolazio i Vlada Bogaroki. Vlada je organizovao novo rukovodstvo u

gradu od mlaih poletnih drugova. Albert Baltaik, Vlada Naji Vidicki i Radovan Brani, zajedno sa Vladom, organizovali su rad partijskih elija i aktiva SKOJ-a prema zadacima, preuzimajui na sebe dranje spone izmeu grada i odreda. Vlada Bogaroki je spremao i ureivao jedan od prvih listova partizanskih odreda u Banatu. List je u zaglavlju imao petokraku sa srpom i ekiem i naslov Crvena zvezda. tampana su tri broja malog, depnog formata. U listu su tampani manji prilozi sa pregledom politike situacije i prilozima iz borbenih akcija odreda i udarnih grupa. To je bila jo jedna veza izmeu boraca Odreda i boraca u samom gradu. Za Kikindski odred moglo bi se svakako je u mesecu julu to bila najbolje organizonaoruana borbena partizanska jedinica u Odred je imao sve mogunosti da se dalje i jaa. Ustvari, imao je takve preduslove. Ali, bilo je premalo vremena da se uini jo jedan ozbiljniji korak dalje. A samo posle est dana ivota i intenzivnog rada dolo je do tragedije. Bilo je sparno vee tog treeg avgusta. Borci odreda su zavrili dnevni plan rada, proitane su -naredbe za sutra. Iz predostronosti, logor je bio postavljen na sredinu velike table ve narasle konoplje. Spavalo se na poloenoj konoplji ili snopovima penice, jedan ili po dvojica pod jednim ebetom. U sredini logora stajale su puke u sokama, a u jednom k r a j u poloen pukomitraljez sa punim arerima i rezervom municije. Oko ponoi, po dnevnoj zapovesti, na straarska mesta izali su Nika Bogaroki i Danilo Koi, iedan mlai, drugi stariji, ali obojica spremni da budno uvaju logor i svoje drugove. U toku dana u logoru odreda boravio je Ra tko Mitrovi Sil j a. Dopratio ga je kurir Zoran Mihaljiin. Stab odreda se nije nadao ovoj poseti jer to nije bilo predvieno prilikom Sil j inog odlaska u rei da vana i Banatu. razvija

Mokrin. Meutim, Silja je eleo da se jo jednom nae sa Trniem i Terzinom pre nego to krene za Petrovgrad. Pored toga, pri povratku u Kikindu, nije zatekao obeani pismeni izvetaj taba odreda. Bio je nervozan i uputio je poruku Terzinu. Poto t a j vaan izvetaj nije dobio ni u toku noi, krenuo je sam u logor odreda. I zbilja, izvetaj nije bio dovren. Trni ga je skoro zavrio u svojoj beleci. Zeleo je da taj izvetaj bude celovit, pa je nameravao da ga tako i napie i preko svog kurira poalje u Stab partizanskih odreda Vojvodine i Pokrajinski komitet Partije, gde su t a j izvetaj oekivali. Bio je trei avgust. Silja i njegov kurir krenuli su iz logora za Kikindu. U logoru su dobili jo jedan pitolj. Sada su imali dva pitolja i dve bombe. Silja se opredelio za pitolje i oba zadrao kod sebe, a bombe je dao kuriru. Dogovorili su se da za sluaj legitimisanja odmah upotrebe oruje. Ali, na nesreu, to je samo ostao dogovor. Silja i njegov pratilac kretali su se baaidskim drumom prema gradu. S druge strane, u susret, dolazila su dva naoruana policajca. Zaustavili su ih i legitimisali. Dogovor ve tada nije bio potovan. Silja i njegov drug pokazali su legitimacije umesto pitolja. Bili su sumnjivi i policajci su ih pretresli. Ni tada nisu reagovali. Dopustili su da im oduzmu oruje i da ih uhapse i povedu u grad. Zatajila su obojica u odlunom trenutku. Ali, to je bio samo poetak njihovog pada. Zoran Mihaljiin ispriao je policiji sve ta je znao. Kazao je za odred, broj ljudi, naoruanje i mesto logorovanja. To su bili dragoceni podaci za Nemce. Ratko Mitrovi Silja takoe nije izdrao, izdao je svoje drugove i revoluciju. Njegova izdaja je bila utoliko tea to je bio odgovorni rukovodilac, ovek koji je mnogo znao i svojim padom uinio izvanredne usluge neprijatelju.

Ve u veernjim asovima, treeg avgusta, nemaki garnizon u Kikindi pripremao se za obraun sa partizanima. Te veeri u Sokolskom domu prireen je koncert za nemake oficire. U gradu je bio stacioniran itav jedan bataljon iz sastava poterne 714. divizije, jake policijske snage i dobrovoljake snage iz sastava Doje Manafta. Oko 22 asa koncert je bio prekinut. Svi oficiri i podoficiri pourili su u svoje jedinice. Formiran je kombinovani odred od svih raspoloivih snaga i najhitnije upuen u rejon Simievog salaa. Jo pre zore rejon oko salaa bio je uhvaen u potkovicu koja se polako stezala u snaan obru. Prvu borbu prihvatili su straari Bogaroki i Koi. Pod vatrom odstupili su u logor odreda. Nemcima se oigledno nije urilo i nisu brzopleto napali partizane. Zaposeli su pogodne poloaje, rasporedili automatska oruja i kontrolisali vatrom sve prilaze kompleksu konoplje u kome su u t v r dili poziciju partizana. Po pravilima vojne vetine Nemci su ekali odreeni as za napad, osam sati. Stab odreda bio je svestan situacije u kojoj se nalazi. Olikov i Terzin odluili su da se borba prihvati i krunom odbranom odbija neprijatelj sve do prve mogunosti proboja i izvlaenja iz obrua. Na Simievom salau nastao je pravi krkljanac. Ni jedna strana nije tedela municiju. Posebno Nemci. I partizani su imali dovoljno zaliha za vieasovnu borbu. Pukomitraljez se naao u rukama Koste Sredojeva ljuke. Hrabri borac tukao je kratkim rafalima, stalno menjao svoju poziciju i dolazio tamo gde je krug odbrane bio najugroeniji. Nemci su bili uvereni da partizani imaju nekoliko pukomitraljeza. Takav podatak stoji i u prvom njihovom izvetaju upuenom u grad o toku borbe. Partizani su branili prilaze svojim poloajima veto bacajui rune bombe. Meutim, Nemaca je bilo deset puta vie. Imali su snano automatsko oruje. Kosili su siste-

matski ispred sebe stabljike konoplje i tako proirivali vidik i krili prolaz. Korak po korak. Dva sata je borba trajala. Na centralnom poloaju hrabro su pali Ugljea Terzin, komandant odreda, metalac Milan Sivev, skojevac Nika Bogaroki, lan gimnazijskog skojevskog komiteta Sava Sredo j ev, studenti komunisti Milorad Jovanovi i Milo Ostojin, domain Laza Simi, radnik Borivoje Subotiki. U estokoj borbi ubijeni su i radnici sa salaa Triva Stojkov, Kota Vasiljev, Stojanka Doroslavac i Boj ka Dacin. Drei centralni poloaj Trni je naredio proboj. Na elu udarne grupe krenuli su Dura Olikov i Kota Kljaji. Kratki karabin u rukama Olikova postao je ubojno oruje. Jo jednom, poslednji

UGLJEA T E R Z I N , KOMANDANT KIKINDSKOG ODREDA

put, uzavrelo je u logoru odreda. ljuka je prosuo poslednji rafal, iz pukomitraljeza. Metaka vie nije bilo. Pregrejano oruje ostalo je u konoplji. U juriu je pao komesar odreda Rada Trni, uz njega borci Mirko Tei i Niifor Brandi. Ali ,i neprijatelj je poputao. Na jednom snopu leao je mrtav podoficir. Na drugoj strani trojica vojnika. Bolniari su previjale mnoge. Jovan urev bio je teko ranjen. Ali, drao je jo korak s drugovima. Obru je bio probijen. A od poslednjeg hica pao je hrabri radniki i sindikalni borac, rukovodilac velikog trajka poljoprivrednih radnika od pre est godina, lan Sreskog komiteta Partije Kota Kljaji Cia. Zamenik komandanta odreda Dura Olikov prikupljao je borce koji su se probili. Bilo mu je teko jer je njegova kolona bila malena. Tamo, u logoru odreda, uo se samo jo poneki pucanj. To je znailo da tamo vie nije bilo otpora. Nije znao da li su svi oni koji nisu bili vie u koloni poginuli, ili su neki zarobljeni. Gledao je svoje umorne drugove. Iza njega je bio hrabri pukomitraljezac Kota Sredojev ljuka, do njega Dua Bogaroki, ali bez svoga brata Nike, Milo Staji je na leima nosio smrtno ranjenog Jovana Dureva, a za njim Mita Curin, Danilo Koi i Dragoljub Gavri Buba. Na rukama drugova ugasio se ivot Jovana Dureva. Ni jedan borac Kikindskog partizanskog odreda nije pao iv u ruke neprijatelja. Svaki se borio nesebino, umirui kao to umiru junaci. Nemci su bili nemilosrdni i prema m r t vom protivniku. Pucali su u mrtve partizane, gazili po njihovim telima. Sakupili su njihovo oruje. Na gomili je ponovo bilo esnaest puaka, pukomitraljez, dva ranca sa preko hiljadu metaka zagubljenih u gustoj konoplji, pet bombi, osam pitolja i sitna oprema.

Zaslepljeni mrnjom, oamueni snanim otporom i osetnim gubicima, Nemci su upali u kikindski zatvor i poeli redom tui i prebijati zatvorene ljude. Tukli su ih kundacima, asovima, lopatama, terali pse na one koji su bili ranjeni i okrvavljeni. U dvoritu su podlegli batinama uitelj Milivoj Omorac i elezniar Milo Mihailov. Samo nekoliko sati jo je iveo Stanoje Uveri. Zapoela je h a j k a na kikindske rodoljube u gradu. Trajala je gotovo dva meseca. U ruke policije pao je notes Rade Trnia i u n j e m u mnogi ifrovani podaci. Tada je ve bio u rukama policije Milan Joviin. Kao lan Mesnog komiteta poznavao je ljude iz organizacije. Potanko je protumaio sve Trnieve zabeleke, a to je znailo predaju policiji u ruke mnogih saradnika i organizovanih ljudi. U Kikindi je nastavljena borba zapoeta na Simievom salau, ovoga puta u bazama, u policijskim elijama i muionicama. I to je bila nepotedna borba u kojoj neprijatelj nije birao metode niti sredstva u beso-

PUKOMITRALJEZ K I K I N D S K O G ODREDA POSLE B O R B E NA SIMIA SALASU

munoj elji da razbije organizovan otpor, da ovlada ljudima, da ih ponizi i potini svojoj volji. U toj nepotednoj borbi bile su razbijene partijske i skojevske organizacije, rastureni njihovi komiteti, unitene njihove baze i njihove veze. Kikinda je ula u prvu ratnu zimu teko izranjavana, ali uprkos svemu nije ostala bez svojih boraca. ura Olikov je sa svojim drugovima krenuo prema Mokrinu. Ostalo je da svoj mali odred ukljui u redove Mokrinskog partizanskog odreda i da pokua da ponovo uspostavi veze sa gradom i drugovima koji su tamo ostali. Njegov dolazak i dolazak njegovih drugova znaio je ogromno pojaanje Mokrinskom odredu.

Mokrinski odred Mokrinski partizanski odred je bio formiran pre nego Kikindski. Tamo nije bilo onih tekoa koje su u gradu morali prethodno da savladaju Terzin i Trni. Mokrinani su bili dobro naoruani, ve su se pokazali u nizu uspelih akcija. Trni je bio Mokrinanin i u Sreskom komitetu i u Sreskom tabu bio je odgovoran za formiranje Mokrinskog odreda. Njegov glavni pomonik u Mokrinu bio je Milan Maleni Selja, koji je sa svojim drugovima ivicom Kodranovim, sekretarom Mesnog komiteta SKOJ-a, Bogoljubom Dobrosavljevim, Gavrom Ziranovim, Milanom Dejanovim, Ljubomirom Dobrosavljevim i Anicom Goli i organizacijom SKOJ-a od preko stopedeset lanova, bio u stanju da uspeno sprovede i najtee zadatke. Seljini skojevci sakupili su znaajne koliine municije i nagaznih mina, a isto tako i puaka. Komunisti iz Mokrina na vreme su se sklonili ispred h a j k e od dvadeset drugog juna. U ilegalnosti su se nalazili Vasa Joli, Milan Maleni

i Aleksandar Bogaroki, a zatim ivica Kodranov, Slavko Kulauzov i Luka Jani. Nemci nisu uhapsili ni Ignjata Dobrosavljeva. Nemci su imali nalog da uhapse i Uroa Kuzmanova. Bio je to snaan ovek, u selu svima dobro poznat i kao mesar i kao bojadija. Nemce nije trpeo i stalno se sa njima preganjao. Zato su ga svakako stavili na spisak onih koje treba uhapsiti. Kuzmanov nije bio komunista, ali se nije hteo lako predati vabama. I on je otiao u ilegalnost. U polju se naao u drutvu Vase Jolia i drugih komunista, ne elei ni njima da se potini. Ali, prihvatio je saradnju i bio spreman da se sa njima zajedniki bori protiv okupatora. Kuzmanov je eleo da ga i ovde sluaju i da on komanduje. Maleni i Joli su ga prihvatili takvog kakav je bio u nadi da e moi da utiu na njega. Bilo je teko odbaciti ga i imati ga ak protiv sebe, jer je to bio ovek koji je imao uticaja na ljude. Bilo je najvanije u ovom asu da Uro Kuzmanov eli da se bori protiv Nemaca i da ne bei od saradnje sa komunistima na tom planu. Tako se Uro Kuzmanov sticajem okolnosti nametnuo nekako sam. Mokrinski komunisti su ga prihvatili i poverili mu dunost komandanta teik osnovanog Mokrinskog partizanskog odreda. Po svojoj smelosti, Kuzmanov je bio sasvim dobar izbor, ali je ostalo na Vasi Joliu da kao komesar odreda odgovara za sve njegove komandantske postupke. Zadatak nije bio nimalo lak. U odredu se nala skoro itava partijska elija, koju je sada vodio Milan Maleni. Ali, Maleni je bio odgovoran i za skojevsku i druge organizacije u selu, pa je ostao kao spona, koordinator. Inae, Odred je formiran sredinom jula. Borci su svi bili naoruani. Imali su puke, dosta municije, veliki broj mina i runih bombi. Odred je najvie boravio na salaarskim naseljima Jaro i Sento, s? glavnom bazom na salaima Vite Despotova i Mile Markova.
8 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

113

Vita i Smilja Despotov imali su dva sina, blizanca i tri keri. Troje od njih je bilo u SKOJ-u. Gotovo jedan aktiv. I sam Vita je sve inio za svoje drugove, za Trnia, Malenia, Kodranova. To su mu bili esti gosti. S njima su drugovali Milo i Marko i njegova najstarija erka Saveta. Oni su donosili na sala oruje, municiju, mine, sve to sklanjali i govorili da e to uskoro zatrebati. Vita je bio dobar sused Budiinu, Kapetanovu i Veselinovu, sa njima je i u ovoj situaciji saraivao ime je njegov sala kao vana baza odreda postao bezbedniji. Partizani su danju bili na njivama, u kukuruzima, a nou su ili odlazili u akcije ili su dolazili na sala, obezbeujui svoj boravak straama. Hrana je pripremana na samim salaima, salaari su je donosili do logora, ustvari bili su prva i vana predstraa odreda, spremni da svojim tienicima jave svako kretanje koje zapaze. Milan Maleni je odlazio u logor Kikindskog odreda na konsultacije sa sekretarom Sreskog komiteta Partije Trniem. Tako je on postao prva veza izmeu boraca dva susedna odreda. Mokrinani su u svom logoru primili i Ratka Mitrovia Silju. Dok su se dva odreda stvarala, Albert Baltaik, Rada Vidicki Naji i Vlada Bogaroki obilazili su aktiviste u Padeju, Banatskom Aranelovu, Potiskom sv. Nikoli, Podlokanju, Crnoj Bari i Krsturu, organizovali ih, stvarali udarne i diverzantske grupe. U Banatskom Aranelovu, Krsturu i Podlokanju radile su dobro partijske i skojevske organizacije. U Aranelovu su delovali i Mesni komiteti Partije i SKOJ-a iji su lanovi bili Milivoj Lazin i Vaa Ili j in. U Podlokanju je sekretar elije bio Radivoj Rokvi, a sekretar Mesnog komiteta SKOJ-a Mile Balaban. lanovi Mesnog komiteta SKOJ-a u Krsturu bili su Radovan Maluzkov, Sava Popov i Mladen Seerov.

Prema nemakim podacima toga vremena sa sigurnou je utvreno da u Mokrinu ima dvanaest lanova Partije i .. daljih 48 jako aktivnih saradnika, koji raspolau sa dva mitraljeza, osam bombi, tri puke, est revolvera, hiljadu komada m u nicije, tri litra benzina, upaljaima i fosfornim upaljaima. . . Nemci navode da i u Banatskom Aranelovu postoje vrste organizacije, elija od etiri lana sa jo 48 ljudi . . . koji su podeljeni u ete..., a raspolau sa dvadeset puaka i 420 metaka. U Krsturu je delovala elija od tri lana, u Potiskom Svetom Nikoli radi elija od pet lanova Partije, u Baaidu pet lanova, u Sajanu dva, u Ruskom Selu tri, u alli tri, u Pade j u i Bikau po jedan. Do ovih podataka Nemci su doli etvrtog avgusta iz dokumenata koje su zaplenili u borbi na Simia salau. Verovatno su Nemci vojne desetine i udarne grupe prozvali etama. Tako je na k r a j n j e m severu Banata stvarana ira operativna zona partizanskih odreda, iren njihov manevarski prostor i izbor objekata za napade. Pripremani su novi borci koji e posle prvih zajednikih akcija biti spremni da stupe u odred i ire njegove redove. Mokrinski odred vrio je svoje akcije uz neposredno uee udarnih i diverzantskih grupa iz okolnih sela. Prvu akciju izvrio je ve dvadeset i prvog jula. Partizani su napali uvara pruge kod Vrbice i pokuali da miniraju prugu. Ve kod ove akcije pokazao se problem kako aktivirati minu. Uinjen je novi pokuaj na drugoj strani, na pruzi nedaleko od Padeja, na samom koritu reice Zlatice. Mina je bila postavljena izmeu pragova, a borci su sa odreenog odstojanja pokuali da je gaanjem iz puaka aktiviraju. Kad to nije uspelo, bacili su runu bombu. Ali, sve je to alarmiralo uvare i nemake patrole. Voz nije naleteo, a Nemci su sakupili svoje snage i poveli akciju pretresa. Oivela su polja oko Boara, Beodre, Ioa, Sajana i Mokrina i ta mesta 115

su blokirana. Bila je to velika akcija sa znaajnim snagama. Cak je iz Petrovgrada stigao u Kikindu i Franc Rajt. U mrei potera naao se borac Mokrinskog odreda Slavko Kulauzov. Partizan je prihvatio borbu, bio je na vie mesta ranjen i savladan. Partizani su za uzvrat napali i razoruali kod Idoa policajca Paula Fehera, a ve trideset prvog jula uspeno su minirali prugu izmeu Sanada i Novog Kneevca. Voj je naleteo ali je uporna mina eksplodirala tek kada je naiao poslednji vagon. Diverzanti iz Podlokanja opet nisu imali sree sa minama. Trojka pod vodstvom Alberta Baltaika postavila je mine na pruzi Aranelovo Vrbica ali je voz natovaren naftom preao neoteen. Ove mine uzete su iiz logora Mokrinskog odreda. U to vreme u odred su doli braa Zarica Reljin i Branko Reljin, Mita Novakov i arko Novakov, a sa njima i Vlada Dimitrov. Njih petorica poli isu za komandantom odreda Uroem Kuzmanovim i svojim dolaskom pojaali njegove pozicije. Me-

NEMAKI VAZDUH

VOJNI VOZOVI

L E T E L I SU

utim, u odred su dolazili i komunisti, ili njihovi saradnici koje isu Maleni i drugovi pripremali. Meu novim borcima bili su Bogoljub Dobrosavljev, Pera Tomi, Milo Tomi, Nika Tein, Radivoj ukanov, Aleksandar Kulauzov i Drago Torbica. Tako je odred do dolaska Kikinana ve brojao blizu trideset boraca. Pored toga, veliki broj organizovanih diverzanata iz skoro svih sela ovog severnog banatskog kutka uestvovao je u akcijama zajedno sa odredom. Dok je vozio oruje i mine ustupljene Kikindskom odredu, skojevac Sever Drai je naiao na patrolu, pobegao je, ali je oruje palo u ruke Nernaca. Policajci su doznali da i njegova majka Katica Drai sarauje sa partizanima pa su krenuli da je uhapse. Skojevci su odluili da je krijui prebace u odred. Taj zadatak preuzeo je na sebe Nikola Bogosavljev. Izveo je Katicu iz njene kue pred oima policije, najpre je sakrio u svoj svinjac, a potom je poloio u kola, prekrio ubretom i izveo je u polje, prolazei pored nemakih kolona koje su tragale za partizanima. Katica je sretno stigla u logor i primila dunost domaice zajedno sa Milicom Markov i Smiljom Despotov. Ve je dolo do prvih sukoba sa Uroem Kuzmanovim kada su u logor odreda doli Kikinani sa urom Olikovim. Kuzmanov je osetio da ima vlast i poeo se otimati zajednikoj kontroli taba i samovoljno se ponaati. Voleo je da se nakinuri sa redenicima preko ramena i niskama bombi oko pasa i da se tako nae u selu i pokae ljudima. Time je eleo da se napravi vaan ali i da zaplai vabe sa kojima je vodio i svoj privatni rat. Vaa Joli i Milan Maleni posebno su se obradovali znaajnom pojaanju. T a j momenat je iskorien da se izvre promene u tabu. Mokrinani su od ranije imali ptfilike da upoznaju uru Olikova. Dolazio je on u toku priprema za ustanak i pomagao u f o r m i r a n j u borbenih desetina i udarnih

grupa. Sada, posle tragedije na Simievom salau i vanrednog podviga probijanja iz vrstog obrua, Uro Kuzmanov nije imao snage da se suprotstavi zahtevu i ustupi svoje komandantsko mesto uri Olikovu. Tako se ovaj samovoljni borac pokorio novoj disciplini. Uporedo, dok je Mokrinski partizanski odred vrio svoje akcije na dosta irokoj teritoriji, Padejani su formirali svoju partizansku grupu sa malo boraca. Takav je bio i Prvi vojvoanski odred koji je izaao na svoj prvi zadatak ve jedanaestog jula kod Vojlovice, juno od Paneva. Jedva da je vie imao boraca i Dubiki partizanski odred u Srednjem Banatu u koji su doli posle borbe na Bonjakovom salau Mihalj Senji i Kota uri iz Petrovgradskog odreda. Padejsku partizansku grupu organizovao je Mile Gajin Puka student. U toj grupi bili su pored Gajina Mile Funduk, berberin, David Baji, kovaki egrt i Sava Bajin, zemljoradnik. Kasnije im se prikljuio Preda Nenadov. Tada ova partizanska grupa nije jo imala ni jednu puku u svom naoruanju. U njihovim rukama bio je pitolj, dve bombe i bajonet. Grupa je prvo napala jednog straara kod eleznikog mosta u blizini Padeja. Straar je bio razoruan i zarobljena je prva puka. To je bila prva zarobljena puka i donela je Mili Gajinu patizansko ime. Padejani su izvrili jo dva slina napada, ali sa m a n j e uspeha. Meutim, navukli su stalnu poteru na lea i moralo je proi gotovo mesec dana da se iupaju iz svog atara i upute prema Mokrinu. Ostao je samo Preda Nenadov. Ostala etvorica partizana sa svojim naoruanjem doli su na vezu Milana Malenia koji ih je otpremio u logor odreda. Time je Mokrinski odred brojno ojaao.

UDRUENIM SNAGAMA

Zdrueni partizanski odredi U mesecu julu i poetkom avgusta na teritoriji severnog Banata, bili su organizovani i stupili su u akciju Melenani, Kumanaki, Aleksandrovako-karaorevaki, Dragutinovaki, Kikindski i Mokrinski odred, zatim Padejska partizanska grupa. Na teren je bila izala i Elemirska partizanska grupa, ali su se ve prvog dana svi njeni pripadnici vratili u selo. Zbog ovakvog postupka bila je rasputena elemirska partijska organizacija. Najpre je bio razbijen Petrovgradski odred. Deo njegovih boraca se naao juno od grada, u rejonu Stajieva. Ve u tom vremenu Stajievani su imali formirane svoje borbene desetine. Poetkom avgusta borci Petrovgradskog odreda i pripadnici stajievskih borbenih desetina formirali su u stvari novi Stajievsko-petrovgradski odred. Nekako ba u to vreme dolo je do spajanja Melenakog i K u m a nakog odreda pa je stvoren Melenako-kumanaki odred, i, konano, posle borbi na Simievom salau od boraca Kikindskog i Mokrinskog odreda formiran je Mokrinsko-kikindski odred. To je svakako bila posledica prethodnih tekih borbi kod Petrovgrada i Kikinde, ali i zbijanje snaga u uslovima velikih hajki jakih neprijateljskih snaga koje su eljale svaki deo terena na kome su primeivali partizanske jedinice. Sa urom Olikovim i Kostom Sredojevim ljukom u Mokrinski odred nisu stigli svi borci koji su se probili sa Simievog salaa. Milo Staji

se nekako odvojio i stigao u Dragutinovaki odred, dok je Duan Bogaroki krenuo u grad da potrai brata i uspostavi vezu sa novim rukovodstvom. Tamo se i razboleo, pa je tek kasnije uspeo da se povee. To znai da je u Mokrinski odred dolo svega pet Kikinana. Ali, njihovim dolaskom odred je dobio mnogo i u naredna dva meseca izvrio niz smelih i uspelih akcija. Novi odred je iziao iz svog starog logora na Jarou. Olikov je, pouen iskustvom, eleo da odred dri u stalnom pokretu, da manevrie i tako zavarava i zamara nemake snage koje su uporno sledile tragove. Ipak, Jaro i Sento su i dalje ostali kao sigurna i najvanija baza odreda. Olikov je vodio odred iz akcije u akciju, jer je samo inicijativa odreda znaila sigurnost od iznenaenja ili od okruenja. Sedam boraca napalo je imanje Drage Popova, razorualo straare i zapalilo dve velike kamare penice. Skojevska udarna grupa iz Podlokanja zapalila je u svom ataru kamaru penice na imanju Uingera. Desetine odreda napadale su redom straare kod vralica i lako ih razoruavale, dolazei tako do novih puaka. Partizani su palili penicu, slamu, plevu. Mokrinani su izvrili i prvu razmenu zarobljenika u Banatu. Borbena grupa pod komandom komesara Vase Jolia napala je strau na imanju Dukatorova u mokrinskom ataru, rasterala straare i zarobila nemakog komesara Joefa Palera. Bilo je to 22. avgusta. Nemci su u meuvremenu uhapsili oca Uroa Kuzmanova i drali ga kao taoca. Pregovori nisu bili glatki, ali je, ipak, postignut sporazum i razmena izvrena. Partizani su se morali od poetka boriti i protiv izdajnika i provokatora. Zlo koje su oni donosili bilo je veliko. Gde se god moglo, ovakve ljude trebalo je onemoguiti. Zato su u partizanskim odredima, po potrebi, bili organizovani narodni sudovi

koji su najee osuivali na smrt izrazite izdajnike i saradnike okupatora. Narodni sud Mokrinsko-kikindskog odreda osudio je na smrt izdajnika Niku Gavrilova zbog otvorene saradnje sa Nemcima. Udarna trojka je izvrila presudu. Pri povratku dolo je do sukoba sa policijom u kome je partizan Sever Drai bio ranjen. U sklopu ove akcije udarne grupe odreda posekle su telefonske linije izmeu Mokrina i Ioa. Dvedeset petog avgusta na diverzantsku akciju krenuo je i sam Olikov. Zeleo je da pronae najbolji nain za aktiviranje mine. Odabrana je pruga severno od Kikinde. Mina je postavljena. Olikov je uzeo u ruke svoj oprobani karabin i prvim metkom aktivirao minu. Snana eksplozija raznela je ine i pragove u duini od deset metara. Partizani su posekli i nekoliko telefonskih stubova. Vratili su se u logor Sento.

PORUNIK DURA OLIKOV, KOMANDANT MOKRINSKO-KIKINDSKOG ODREDA

Bio je dvadeset esti avgust. Grupa od esnaest policijskih straara i dva agenta na elu sa jednim narednikom sprovodila je zarobljenog partizana Bogoljuba Dobrosavljeva. Kolonom je komandovao narednik Kritof Biringer. Kretali su se od Mokrina prema Kikindi. Otuda su dobili nareenje da zarobljenog partizana dovedu na isleivanje. Stab odreda je odluio da napadne kolonu neprijatelja i da oslobodi svog borca. Na licu mesta bilo je dvadeset sedam boraca. Napad je bio pripremljen kod salaa Ilije Panajotovia. Dura Olikov je postavio zasedu u vidu potkovice. Nemaka kolona je upala u zamku, ali je na vatru odgovorila spremno. Dolo je do estoke ali kratke borbe. Nemci su bili potpuno razbijeni i rasterani. Partizan Dobrosavljev bio je na slobodi. Ali, ostao je smrtno pogoen hrabri komandant, Dura Olikov. Uz njega borac Nika Tein. Bio je to teak gubitak Mokrinsko-kikindskog odreda, ali je nastavio borbu pod rukovodstvom komesara Vase Jolia. Samo dva dana posle borbi na Panajotovievom salau diverzanti iz sastava odreda i iz Banatskog Aranelova skinuli su rafove sa ina na pruzi nedaleko od ovog sela. Naiao je teretni voz i ispao iz ina. I sledeeg dana diverzanti su pod zatitom boraca odreda pokidali prugu izmeu Mokrina i Kikinde. Ovoga puta diverzija je bila na vreme otkrivena i kvar otklonjen pre nailaska voza. Kada se odredu pridruila Padejska partizanska grupa, izvrena je reorganizacija taba odreda. Uro Kuzmanov je bio ponovo izabran za komandanta. Dunost komesara zadrao je Vasa Joli. Za zamenika komesara izabran je Mile Gajin Puka. Tada je ve Mokrinsko-kikindski odred bio vrsto povezan sa okrunim tabom, ali isto tako i sa Melenako-kumanakim i Dragutinovakim odredom. Akcije za povezivanje organizovao je Kota Sredojev ljuka, radei uporedo i na obnavljanju

i povezivanju partijskih i skojevskih organizacija. Znaajan deo zadatka obavili su neposredno Neo Dobri i Saveta Despotov. arko Turinski doao je prvi put u logor Mokrinsko-kikindskog odreda sredinom meseca septembra. Arsa je otro kritikovao dranje Kuzmanova. Kritika nije ostala bez rezultata i Uro Kuzmanov je skinuo redenik i postao nekako skromniji. Turinski je nagovestio mogunost da odred napusti svoj teren. U svakom sluaju trebalo je misliti na zimske uslove i na gola polja. Milan Meleni je organizovao u selu prikupljanje toplog vea, arapa, suve hrane otpremajui sve to u stari logor na Jarou. Uskoro posle Turinskog u logor odreda stigao je Milojko Filipev. Tada je on bio komesar Aleksandrovako-karaorevakog odreda, ali je ovamo doao neposredno po zadatku Okrunog taba. Nareenje je glasilo da se Mokrinsko-kikindski odred pripremi i sa celokupnim naoruanjem prebaci na Melenako ostrvo. I dok su se borci pripremali, dok su se vodili pregovori sa komandantom Kuzmanovim i grupom koja ga je sledila, u logor su dola dva udna oveka. Zivojin Stevanov bio je iz Ioa, a Veselin Subotin iz Banatskog Aranelova. Doli su sa predlogom da borci prestanu sa ratovanjem, da odu u selo i predaju oruje. Nemci su obeali da e ih u tom sluaju ostaviti na miru. O tome su ak bile i plakate napisane. Emisari su, meutim, bili isterani iz logora. Ali, Subotin je ostao uporan u svojoj misiji. Tada je zaseo Narodni sud i osudio ovog agitatora i razbijaa na smrt streljanjem. Bilo je to dvadeset petog septembra, upravo na dan kada je Mokrinsko-kikindski odred u koloni krenuo prema Melenakom ostrvu. Tamo, na Melenakom ostrvu, bio je ustaljen i glavni logor Melenako-kumanakog odreda.

Nemcima nije polo za rukom da ni ovde niti na kom drugom prostoru iznenade i razbiju ovaj odred. Zato je inicijativa bila u rukama partizana. Prvi sukob sa neprijateljem ovaj odred je imao ve na dan svoga formiranja. tab odreda poslao je jednu patrolu prema eleznikoj pruzi R u mne Novi Beej. Ovakve patrole stalno su krstarile oko Melenakog ostrva, pratei kretanje nemakih jedinica. Patrola je otvorila vatru na straarnicu na pruzi. Straa je odgovorila i patrola se povukla. Ubrzo je na licu mesta bio i porunik Buholc sa svojom jedinicom, ali pretraivanje okoline nije imalo rezultata. Kada je stigla vest o hapenju Ratka Mitrovia Sil je i borbama kod Simievog salaa, u logor Odreda doao je arko Turinski Arsa. Sa tabom odreda bio je napravljen detaljan plan da se svim snagama napadne zatvor u Kikindi i da se oslobodi Silja. Meutim, trebalo je tano _utvrditi gde je Silja zatvoren. Ali svi podaci dobijeni iz Kikinde, koja se upravo nalazila pod tekim pritiskom hapen j a i terora, bili su nesigurni i neprecizni. A onda je stigla i vest da Silja vie i nije u kikindskom zatvoru ve da je prebaen dalje. Kornelijus Lelijer i porunik Buholc organizovali su novu akciju u cilju otkrivanja partizanskog logora i razbijanja partizana. Akcija je voena osmog i devetog avgusta na irem podruju kumanako-melenakog atara. etiri poljska uvara naila su na partizansku zasedu na raskrsnici puteva Melenci Beodra i Kumane Beodra. Partizani su ih pustili, ali su uvari javili o mestu partizanske zasede. Meutim, potere ni ovog puta nisu imale uspeha. Partizani su se na vreme izvukli. Ipak, toga dana Nemci su dobili nove podatke o kretanju partizana. Potraili su pojaanja i nastavili akciju kreui se u pravcu Melenakog ostrva. iroko organizovani neprijateljski stroj naiao je na istureni logor partizana u blizini letnjeg druma Melenci Novi Beej. Ovoga puta partizani nisu na vreme dobili

obavetenje o kretanju neprijateljskih strojeva i nisu se u pogodnom momentu izvukli. Zato je logor bio nespreman za hitan pokret. U tom isturenom logoru nalazila se samo ojaana patrola. Partizani su zauzeli poloaje i otvorili vatru iz blizine. Dva nemaka straara su smrtno pogoena, unesena je pometnja u nemake redove i partizani su se, podeljeni u tri grupe, brzo povukli, izvlaei se iz zone koja je pretraivana. U logoru je ostala hrana, pa su Nemci poveli istragu i utvrdili ija je. Bio je to povod da se vlasnik uhapsi. Spiler je u Melencima sazvao zbor graana i odrao

SAOPSTENJE O STRELJANJU RODOLJUBA U MELENCIMA, KUMANU I MOKRINU, 7. SEPTEMBRA 1941.

im pretei govor korei ih da hrane partizane, koji i njima remete miran ivot i rad. Uvee, etvrtog septembra, dve diverzantske grupe odreda stupile su u akciju. Jedna grupa je izvrila diverziju na pruzi Kumane Novi Beej, a druga je na putu Melenci Torda posekla etrdeset i devet telefonskih stubova. Na uestale akcije partizanskih odreda Nemci su reili da uine novu odmazdu. Odabrali su Kumane, Melence i Mokrin, kao mesta oko kojih su partizanske akcije bile najee. U svako selo dovedeno je po deset rodoljuba, na trgovima javno streljano, a potom obeeno. Narodu je reeno da je to odmazda za sve diverzantske akcije koje su partizani poinili u toku meseca avgusta. Partizani su pozvani ponovo da se predaju uz poznata obeanja, a rok predaje pomeren je od dvadesetog avgusta na sedamnaesti septembar. Da bi svojim potezima zaplaili narod, Nemci su naredili da se kao taoci pohapse najblii roaci svih partizana i ilegalaca uz pretnju da e meu prvima biti streljani, ako doe do bilo kakve diverzantske akcije partizana. Bio je to dobar psiholoki potez. Streljanjem i veanjem od sedmog septembra Nemci su pokazivali sasvim ozbiljne namere. U takvoj situaciji Kumanako-melenaki odred nije vie vrio diverzantske akcije. Bilo je to ve vreme kada je Pokrajinski komitet doneo odluku o spajan j u glavnine partizanskih snaga u jedan odred i njihovom izvlaenju sa teritorije Banata. Prestanak partizanskih akcija bio je iz tih razloga opravdan. Dok je Melenako-kumanaki odred pripremao svoj logor za doek boraca Mokrinsko-kikindskog i Dragutinovakog odreda, Stajievsko-petrovgradski odred pripremao se na svoj deo zadatka na drugom prostoru juno od grada. Od boraca Petrovgradskog odreda u Stajievski atar doli su Milo Jovanov, ivico Jovanov, urevka Jovanov, Jano Seenji, Nikola Tokov,

Janko urija, Rada Erski, Zika Grujin i erd Tot. Neto kasnije ovamo se iz Dubikog odreda vratio i Kota uri. U odred su doli i Stajievani Rada Srdanov, Sava Kovaev Dudo, Obrad Mijatov Lalo, Emil Marinkov, a kasnije i Biserka Turinski i Aleksandar Gruji iz Petrovgrada. Arsa Turinski je ponovo bio meu borcima Odreda. Komandu nad odredom preuzeo je Milo Jovanov. Nema tanih podataka ko je bio komesar odreda. Verovatno je to bio Jano Seenji kao najstariji komunista meu borcima. Ali, kasnije, kao komesar odreda pominje se i Milojko Filipev. Meutim, to je moglo biti samo za kratko vreme jer je Filipev usputno boravio' meu borcima ovog odreda. Stajievsko-petrovgradski odred je, isto kao i ranije Petrovgradski, bio vezan za zadatke koje mu je odreivao neposredno arko Turinski Arsa kao komandant Okrunog taba i kao zamenik komandanta taba partizanskih odreda Vojvodine. Pokrajinski komitet se morao izvui iz grada, a i vinograd Turinskog vie nije bio sigurno mesto za

NAFTA NIJE STIGLA DO NEMACKIH TENKOVA NA ISTOKU

rad i boravak. Stvarane su nove baze od kojih su najznaajnije bile one u Mulji i Botou. lanovi Pokrajinskog komiteta bili su pokretljiviji, vie su i sami manevrisali. Dranje svih veza i kurirske slube poverili su Danilu Grujiu, komandantu Pokrajinskog taba. Otuda je i Danilo Gruji sve ee navraao u logor Stajievsko-petrovgradskog odreda. U septembru, kada je odran znaajan sastanak Sekretarijata Pokrajinskog komiteta Partije, Stajievsko-petrovgradski odred dobio je nov zadatak. U logor odreda preao je Danilo Gruji, a osnovni borbeni zadatak odreda bio je da ispita obale Tise i Dunava, da obezbedi prijem zdruenih partizanskih snaga i organizuje njihovo prebacivanje preko Tise ili Dunava, ve prema situaciji. Stajievsko-petrovgradski odred se prvenstveno oslanjao na organizacije u samom Stajievu. Na vezi izmeu logora odreda koji se nalazio u junom delu stajievskog atara, blie Farkadinu, i organizovanih ljudi u Stajievu bio je Sekula Berek. Bio je on ujedno i kurir arka Turinskog i stalna veza izmeu njega i taba odreda. Tih septembarskih dana arko Zrenj anin, Svetozar Markovi i Ivan Vij ogla vin nalazili su dobro sklonite u Mulji i Botou. Tada su se u Mulji nalazili Antal Revas i Lazar Keseg. Revas je bio lan partijske elije koja je ovde bila formirana jo dvadesetprve godine, a Revas je tridesete godine bio n j e n sekretar. Muljanska elija je imala svoje politiko mesto u selu i muljanski Maari nisu masovno sledili faiste. Lazar Keseg je esto dolazio u logor odreda, a kada je njegova kua bila pod prismotrom policije, ovaj stari komunista i borac u odredu je boravio i po nekoliko dana. Partijisku eliju u Botou osnovao je oko Katana, uesnik oktobarske revolucije. Stari boljevik doao je natrag posle Lenjinove smrti, a u danima ustanka kao da se podmladio. Bio je meu prvima.

Ovde u Botou, lanovima Pokrajinskog komiteta bili su obezbeeni kuriri, baze, pisaa maina, radio. Od botokih kurira toga vremena isticali su se Ljuba Gaborov, Nikola Gavrilov i Slavko Katana. Svaki je imao svoj pravac prema Dubici i srednjem Banatu, prema Perlezu i junom Banatu i prema Stajievu i Petrovgradu. Stab Stajievsko-petrovgradskog odreda uspostavio je veze sa sekretarom partijske elije u Perlezu Radom Jerkovim. Tada je Perlez bio vana taka na p u t u za Panevo i na vezi arka Zrenj anina sa Stevicom Jovanoviem i dalje sa Centralnim komitetom Partije. U tom vremenu Perlez je imao dosta dobro organizovan SKOJ, nekoliko borbenih desetina i udarnih grupa. Pavle Pere i Rada Jerkov uvrstili su i partijsku organizaciju. U Farkadinu, na koji se odred takoe oslanjao, partijsku eliju formirao je Mita Kurjaki. I tako, od Petrovgrada, Stajieva, od Mulje do Botoa, Farkadina i Perleza bilo je dosta prostora za manevrisanje partizana. Odred je na tom prostoru stalno men jao svoje logorovanje koristei se skupo plaenim iskustvom steenim u petrovgradskom ataru. Boravei u odredu Danilo Gruji je traio da se borci obuavaju u vojnikim vetinama. Sam je drao predavanja iz teorijskog dela obuke, ali je praktine vebe organizovao komandant Milo Jovanov. U ove vebe bili su ukljueni i kuriri koji su dolazili Grujiu ili Jovanovu na vezu iz Stajieva ili Botoa. U avgustu mesecu Nemci su u Petrovgradu imali uspeha u nastojanju da otkriju i razbiju partijske i skojevske organizacije. Osetilo se da neija vrsta ruka diriguje, ruka umena i odluna. Najpre je pohapena udarna grupa koju su sainjavali lanovi Partije Kota Turkalj, arko Momirski i Dragomir Kiranski. Voja Bonjak je uspeo da se izvue i napusti grad, sklonivi se u Aleksandrovo kod Drage Suvakova. Cilj ove udarne grupe bio je da se likvidi9 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

129

r a j u agenti petrovgradske policije: Kozlovaki, Bursa i Cirkovi, izdajnici koji su bez rezerve nastavili svoje slubovanje u policiji. Poetkom avgusta na elo gradske policije doao je iskusni i prepredeni policajac, izdajnik svoga naroda kao Kozlovaki i n j e m u slini, ali i moniji i opasniji. Bio je to J u r a j Spiler, ovek zmijskog pogleda koji je umeo da opini svoje potinjene, pa i svoje stareine ali isto tako i svoje brojne rtve. Takvo iskustvo stekao je u specijalnoj zagrebakoj policiji. Hapenje Koste Turkalja i njegovih drugova zadivilo je Spilerove nove stareine i banatske vabe, a najvie je obradovalo agente. U daljoj istrazi Spiler je ve na prvom koraku nemilosrdno pokazao ta sve zna u voenju istranog postupka, umeo je da odabere metode koje slamaju oveka. To je uasnulo i jednog podoficira Vermahta koji je morao progovoriti kao ovek. Uputio je pismeni protist protiv muitelja. Dobio je samo lakonski odgovor da bi to isto komunisti uinili i sa njim ako bi za to imali prilike. Ve sedmog avgusta na petrovgradskim ulicama poginuo je Bogdan Teodosin, sekretar Mesnog i lan Okrunog komiteta Partije. Teodosin se sukobio sa podoficirom Georgom Engsom i policajcem Francom Veberom. Brzo je reagovao, potegao pitolj i teko ranio Vebera, ali je ubrzo bio pritenjen. Gotovo istoga dana petrovgradska policija je postigla svoj najvei uspeh Spilerovom zaslugom. Iskusni policajac je uao u trag Servu Mihalju, tom neumornom borcu, izvanrednom oveku i organizatoru, sekretaru Okrunog i dugogodinjem lanu Pokrajinskog komiteta Partije. Spiler je nastupao korak po korak i konano uspeo da iznenadi Mihalja i da ga uhapsi. Ali Mihalja nije bilo lako slomiti, njega nita nije moglo slomiti. On je imao samo jedan put. Bio je to istinski revolucionar sazdan u borbi. Serva Mihalja Spiler je morao predati i specijalnoj policiji u Beograd. Streljali su ga na Banjici.

Hapenja i uspesi policije u Petrovgradu unosili su strah i meu neke graane koji su bili na strani partizana. Okruni tab je stoga odluio da izvri barem demonstracioni napad na neki objekat u gradu. Zadatak je dobio Stab Stajievsko-petrovgradskog odreda. Uvee, jedanaestog avgusta, odred se pribliio gradu iz pravca Mulje i osuo paljbu na strae koje su uvale magacine ratnog plena. Strae su odgovorile vatrom i partizani su se povukli. Dolo je do uzbune u elom gradu. Policijske i vojne patrole urile su u pravcu odakle se ula pucnjava. Uspeh partizana bio je potpun. Radnici iz eleznike radionice poslali su u Stajievsko-petrovgradski odred mehaniki alat za demontiranje ina na eleznikoj pruzi. Ovaj pogodan alat borci su iskoristili u dve diverzantske akcije na vanoj pruzi Petrovgrad Panevo. Plan je pripremio Danilo Gruji a odred je rasporeen tako da diverzantska grupa radi na demontiranju ina pod zatitom ostalih boraca. U prvoj akciji samo je lokomotiva skliznula i zaglavila se pored ina. U drugoj akciji skliznula je mane varka. Nemci su preduzeli mere predostronosti: ispred svake vojne kompozicije slali su lokomotivu kao prethodnicu. Obe akcije, jedna izvedena u avgustu, druga u septembru, nisu ostale bez odjeka i moralnog efekta. To je ve bilo vreme kada je pripremana n a j k r u p n i j a akcija severobanatskih partizana. Stajievsko-petrovgradski odred primio je svoj deo zadatka.

Sjedinjeni severobanatski odred U mesecu septembru ve su jasnije bile pozicije. Veliki optimizam i neograniena vera u snage Crvene armije i njene sposobnosti da za najkrae
9*

131

vreme slomi nemake snage i donese slobodu porobljenoj Evropi morao je ustupiti mesto realnom sagledavanju odnosa snaga i vremena t r a j a n j a rata. Iako su faistike oklopne kolone duboko prodrle na sovjetsko tie, kreui se dalje prema Moskvi i Lenjingradu, vera u konanu pobedu nije bila izgubljena, ali je postalo svakom oveku jasno da e se rat produiti i da e u n a j m a n j u r u k u potrajati do ruske zime, ili ak i due. Pokrajinski komitet je cenio takvu situaciju i traio puteve kojim je mogue u Banatu i u Vojvodini sauvati partizanske jedinice i nastaviti organizovanu borbu i u zimskim uslovima. Zimi severni Banat je ravan i ist. Njegova nepregledna ravnica bez useva tada lii na povrinu mora. Bilo je preteko za partizane u takvim prilikama. To je bilo pitanje koje je najsavesnije trebalo razmatrati. Tim pre to je glavni deo ustanikih snaga Vojvodine, organizovan u partizanske odrede, bio upravo ovde, u severnom Banatu. Iskustvo Kikindskog i Petrovgradskog odreda ve je pokazalo da je i u kukuruznoj umi teko, ako odred doe u situaciju da prihvati borbu koja mu je nametnuta. Opasnost iznenadnog opkoljavan j a i hvatanja na uskom brisanom prostoru bila je tada prisutna. Ipak, kroz kukuruze ili suncokret se moglo manevrisati i pred jaim, ali na golom i brisanom prostoru to nije bilo mogue. Neprijatelj je imao na raspoloenju jake snage, dobro naoruanje, gradove i komunikacije. Imao je mogunosti da u toku nekoliko sati skoncentrie na jednom mestu takvu udarnu snagu koja je bila u s t a n j u da razbije na golom prostoru i najjai partizanski odred. U toku avgusta partizanski odredi su bili reorganizovani, postali su brojniji, svaki sa svojim borbenim iskustvom. Mnogi borci bili su kod Spilera evidentirani, a njihove kue pod stalnom prismotrom. U njegovim rukama bili su njihovi roditelji, braa. Bilo je rizino vratiti se iz polja u sela, u ilegalnost,

nai se u klopkama iz kojih nema izlaza. ovek se u otkrivenoj bazi osea bespomono, kao lisica kojoj u trag ue vran terijer. Ishod je tu uvek jasan. Pokrajinski komitet je sredinom septembra upravo te probleme imao pred sobom i savesno ih analizirao. Oigledno, bilo je najvanije izvui glavninu partizanskih snaga sa banatske ravnice na pogodan prostor. U Banatu su mogli ostati samo nekompromitovani borci, male diverzantske i udarne grupe, sposobne da nastave m a n j e sabotae i ometaju neprijatelja u izvlaenju banatskih dobara za potrebe n j e gove vojske. Odabran je Srem. Prebacivanjem banatskih partizana na Fruku Goru omoguilo bi izvrenje dva zadatka. Banatski partizani bi mogli nastaviti oruane akcije zatieni frukogorskim umama, a takvim svojim akcijama pomogli bi i sremskim partizanima koji su tada takoe imali svoja dva odreda. Takvom akcijom lake bi se krenulo dalje i u Bakoj. Bila je to sasvim ispravna odluka. Ali, takvu odluku je trebalo i sprovesti. Prema prvoj zamisli Pokrajinskog komiteta glavne snage severobanatskih partizana trebalo je sakupiti na Melenakom ostrvu i preko Tise prebaciti na teritoriju Sajkake. U ovom delu Bake narod je bio dobro organizovan. Bavani bi mogli organizovati prolazak banatske kolone i ukljuiti u n j u svoje borce. Svi zajedno bili bi prebaeni preko Dunava pod okrilje Fruke Gore. Pokrajinski komitet je ostavio Danilu G r u jiu i arku Turinskom da neposredno organizuju i sprovedu u ivot ovaj zadatak. arko Zrenjanin, Svetozar Markovi i Ivan Vijoglavin krenuli su odmah u Baku, kako bi sa Radivojem irpanovim izvrili pripreme za prihvat i dalje prebacivanje banatskih i bakih partizana. Pored Cirpanova, u Bakoj su se ve od ranije nalazili lanovi Pokrajinskog komiteta ore Zlii, Gordana Ivakovi i Branko Baji. To je ve

znailo da je tada, u septembru, veina lanova Pokrajinskog komiteta napustila Banat i nala se u Bakoj. U uslovima plime i oseke ustanikih borbi to je bilo opravdano. Mesto Pokrajinskog komiteta bilo je tamo gde su se nalazile glavne snage i izvodile n a j krupnije akcije. Danilo Gruji i arko Turinski podelili su posao. Gruji je ostao sa Stajievsko-petrovgradskim odredom. Uputio je nekoliko patrola iz sastava odreda preko Tise sa zadatkom da ispitaju pozicije maarskih faistikih snaga u njenom priobalju. U toku nekoliko noi patrole su na vie mesta uspele prei na baku stranu. Patrole je vodio snalaljivi kurir arka Zrenj anina Dura orevi Sima. Bio je iz Aradca, odrastao je pored Tise i upoznao sve njene meandre, njene vrbike i njenu ud. Upoznao je dobro i Sajkaku i njene ljude. Tuda su vodile kurirske stere, izmeu Ue i Cirpanova. Patrole su pod njegovim rukovodstvom bile neuhvatljive za faistike perjae. Danilo Gruji je poslao izvetaj arku Zrenjaninu da je desna obala Tise zaposednuta i da bi bilo nemogue tajno i bez borbe prevesti jae snage na baku stranu. Zatim je i sam otiao u Baku da bi se konsultovao o drugim pravcima i drugim mogunostima prebacivanja banatskih partizana do Srema. Dok je Gruji ispitivao obale Tise. Radivoj Oirpanov je spremao prelaze preko Dunava. Uspostavio je vezu sa frukogorskim partizanima i organizovao jaku skojevsku organizaciju na desnoj obali Dunava u Petrovaradinu, Kamenici i Karlovcima. To je bio pokuaj da se sa sremske strane pripremi neka vrsta mostobrana koji e obezbediti prelaz reke i odlazak partizana na Fruku Goru. Dobro organizovani skojevci su izveli akciju izvlaenja oruja iz Petrovaradinske tvrave i bazirali ga u njenim naputenim lagunama.

Meutim, mostobran na desnoj obali Dunava bio je razbijen pre nego to su banatski partizani bili spremni za pokret. Ustaka policija ula je u trag izvriocima akcije u tvravi i jednim snanim naletom razbila skojevske organizacije, pojaavajui svoje strae na obalama prema Bakoj. Tako se desilo da je prelaz i na ovoj reci bio osujeen. U takvoj situaciji arko Zrenjanin je imao nameru da se vrati u Banat i da pronae najbolje re~ enje. Tim pre, to mu nije polo za rukom da preko kurira doe u vezu sa arkom Turinskim koji je radio na formiranju partizanske kolone u rejonu Melenakog ostrva. arko Zrenjanin nije uspeo u svojoj nameri. Tisa je bila dobro blokirana. U Banat se vratio samo Danilo Gruji. Sada je trebalo izviditi obale Dunava i sa Stajievsko-petrovgradskim odredom obezbediti prelazak banatskih partizana direktno iz Banata za Srem. Iz logora Stajievsko-petrovgradskog odreda Danilo Gruji je poslao Radu Grujia, ili Crnog Radu kako su ga njegovi drugovi zvali, na Melenako ostrvo da o novonastaloj situaciji izvesti arka Turinskog i prenese mu poruku arka Zrenjanina. Crni Rada bio je lan Pokrajinskog komiteta SKOJ-a, a sada je postao neposredna spona izmeu Danila Grujia i arka Turinskog na sprovoenju i organizovanju krupnog zadatka od koga je uveliko zavisio dalji razvoj oslobodilake borbe ne samo u severnom Banatu. U ovako delikatnim situacijama poruke su poveravane najodgovornijim drugovima, jer to i nije vie bio kurirski zadatak nego deo organizacije i izvrenja celokupne akcije. Stajievsko-petrovgradski odred pomerio je svoj logor blie Dunavu, u sektor Cente, ispitivao obalu i sa Cenanima pripremao amce kojima bi se banatski partizani mogli prebaciti preko reke. U meuvremenu arko Turinski Arsa radio je na svom delu zadatka. Komandant Okrunog taba nalazio se na Melenakom ostrvu. Obiao je

pojedine odrede i pristupio njihovom sakupljanju i organizovanju. Do dvadeset etvrtog septembra na Melenako ostrvo stigli su Dragutinovaki, Mokrinsko-kikindski odred i nekoliko boraca iz Aleksandrovako-karadordevakog odreda na elu sa Miloj kom Filipevim. Njemu je Turinski dao zadatak oficira za vezu. U logoru su bili i neki lanovi Komiteta kikindskog i novobeejskog sreza, kao i skojevski rukovodioci iz Baaida: Saa Gruji, Vojica Kneevi i Jova Juriin. Milojko Filipev je na Melenako ostrvo doveo borce Mokrinsko-kikindskog odreda. U koloni nije bilo Uroa Kuzmanova. Komandant odreda ponovo je pokazao da je svojeglav i da se ne pokorava nareenjima. Reio je da ostane u Mokrinu a sledili su ga borci koji su mu bili privreni. Bili su to braa Reljin i braa Novakov. Na Melenakom ostrvu nalo se preko stoi dvadeset partizana i partijskih rukovodilaca. Pojedinano, najsnaniji je bio Melenako-kumanaki odred koji je tako postao i osnovno jezgro za formiranje jedinstvenog severobanatskog partizanskog odreda. Na ostrvu se nalo oko esdeset puaka, dva pukomitraljeza, dosta municije, pitolja i runih bombi. U Melencima, Kumanu, Mokrinu i Dragutinovu bile su sprovedene iroke akcije za pripremu partizana na daleki put. Borci su dolazili na Melenako ostrvo sa rezervnom zimskom obuom i odeom. To je znatno opteretilo svakog borca, jer je trebalo nositi jo i oruje, municiju, ebad, torbice, suvu hranu i drugu opremu. U logoru su isticali nekoliko poznatih rukovodilaca i partizanskih komandanata i komesara. Pored arka Turinskog tu su bili Bora Mikin Marko, Milo Popov Klim, arko Milankov, Emil Kevrean, Vasa Joli, Lazar Paji, Milojko Filipev. a sa njima Ivan Knei Coto, Milan Maleni, Milivoj Stankov, Albert Baltaik, Vlada Vidicki Naji, Vla-

da Bogaroki, Maksa Kovaev, Milan Stani Ua, a zatim Crni Rada i Nikica Zivanovi. arko Turinski je formirao tab Sjedinjenog severobanatskog odreda. Teko je bilo nai bolji izbor za komandanta ove partizanske jedinice od Bore Mikina Marka. Tim pre to je on bio u neku ruku ovde domain i komandant najkrupnije jedinice iz sastava ovog odreda. Po toj logici za komesara je odreen arko Milankov Baa. Milou Popovu Klimu pripala je dunost zamenika komesara, a za zamenika komandanta rasporeen je Duan Markovi. Tako jedino Mokrinsko-kikindski odred nije na neki nain bio zastupljen u ovom tabu. Njegov komandant je ostao svojevoljno na terenu Mokrina, a Vasa Joli je ipak morao prepustiti prednost energinom Milou Popovu Klimu. arko Turinski je imao nameru da Malenia, Bogarokog, Baltaika i Najia vrati natrag na teren najsevernijeg dela Banata da tamo nastave rad na organizovanju otpora i diverzantskih akcija. U tabu odreda Milojko Filipev je dobio dunost oficira za vezu, a Ivan Knei vojnog instruktora. Odred je podeljen na dva voda a vodovi na desetine. Komandiri vodova bili su Lazar Paji i Kota Sredojev l j u k a . I desetine su imale svoje komandire i komesare. Izmeu ostalih, na ovim dunostima su bili Milivoj Mijatov Loje, Vujica Vujanov Kreca, Joea Erdeljan i Milivoj Stankov Zika. Tada je u logor na Melenakom ostrvu ponovo doao Crni Rada sa porukom Danila Grujica. Komandant taba partizanskih odreda Vojvodine obavetavao je arka Turinskog o konanoj varijanti kretanja partizanske kolone. arko Turinski je poslao svoj izvetaj o formiranju Sjedinjenog severobanatskog odreda i nameri da se do predvienog dana za pokret prema Dunavu izvri pokret prema istoku i severu i napadne na nekoliko vojnih objekata u Srpskoj Crnji i Vincaidu. Cilj ovih akcija bio

je da se na tu stranu skrene panja neprijatelja i tamo odvuku njegove glavne snage kako bi se mar partizanske kolone izveo to bezbednije. Plan komandanta taba partizanskih odreda Vojvodine predviao je da formirana partizanska kolona krene sa Melenakog ostrva prvog oktobra u veernjim asovima. Bilo je vano da u toku noi zaobie Petrovgrad i kod Stajieva izbije na Begej. Kolonu e prihvatiti jedna desetina Stajievsko-petrovgradskog odreda i pomoi joj da pree reku i zalogoruje u stajievskom ataru. Uvee, drugog oktobra, kolona bi nastavila mar pored Begeja sve do obale Dunava. Tu su ve bili poloaji Stajievsko-petrovgradskog odreda i borbenih desetina iz Perleza i Cente. Njihovo je bilo da obezbede i organizuju prebacivanje svih partizana preko velike reke. Partizanskoj koloni prikljuio bi se na Dunavu i Stajievsko-petrovgradski odred. U drugoj varijanti, za sluaj da kolona ne forsira Begej u prvom pokuaju, Odred bi nastavio mar prema Belom Blatu da bi u blizini Perleza pree Begej i tu izbio na predvieno mesto za prelazak Dunava. Glavna partizanska kolona, sada ve kolona Sjedinjenog severobanatskog odreda, krenula je iz logora sa Melenakog ostrva dvadeset i etvrtog septembra. Na elu kolone kretala se patrola iz sastava Aleksandrovako-karaorevakog odreda pod vodstvom Bude Svilara Bue. Aleksandrovani su jo u toku dana stigli u logor na Melenakom ostrvu sa izvetaj em o situaciji u Srpskoj Crnji i objektima koji su bili u planu napada. Ove podatke detaljno su pripremili Ziva Kuzmanovi i drugi aktivisti iz Srpske Crnje. Kolona se kretala brzo. Borci su nosili samo oruje. Sva ostala sprema ostala je u logoru. Vie od stotinu ljudi gazilo je banatskom ravnicom, prvi put u jednoj partizanskoj koloni. U baaidskom ataru kolonu su saekali Milan Pribi i Borko Liina,

rukovodioci Karaorevake desetine Aleksandrovako-karaorevakog odreda. Sa n j i m a su stigle i tri zaprege za p r e n o s m u n i c i j e i druge opreme. Pribi i Liina sada su se prvi p u t sreli sa m n o g i m d r u govima o kojima su samo sluali. Prikljuili su se koloni i poveli je na prvi p r e d a n a k ve p r i p r e m l j e n u logoru Aleksandrovako-karaorevakog odreda. Kolona je prela malu p r u g u i d r u m izmeu K a r a oreva i Januevca i uputila se p r e m a Pauljevom bunaru. Dok se odred r a s p r e m a o za odmor, K a r a orevani i Aleksandrovani preuzeli su svu brigu oko straa i podele prvog obroka. U toku d a n a glavnoj koloni su se prikljuili Boo Bani, Milan Saviin i P e t a r V r a n j e iz Vojvode Stepe. Po planu, dvadeset petog septembra uvee, odred je nastavio m a r p r e m a Srpskoj Crnji. Na domaku cilja borci su bili podeljeni u tri u d a r n e grupe. Svaka od n j i h dobila je poseban zadatak. U d a r n a g r u p a na elu sa Miloem Popovim Klimom privukla se neopaeno karauli i iznenadnim prepadom savladala graniare. Bombom ubaenom kroz prozor bila su r a n j e n a tri vojnika Iz karaule je uzeto est puaka i municija. Klim i n j e govi drugovi povukli su se p r e m a zbornom mestu. Druga u d a r n a g r u p a bila je sastavljena veinom od mladih boraca, skojevaca, i poverena Joci Erdeljanu. Mladii su neopaeno doli na J u l i j a m a j u r , iznenadili straare kod slagalita kudelje, rasterali ih i zapalili stogove tek s a b r a n e konoplje. Visoko u nebo vinuo se plamen i etrdeset vagona konoplje je ubrzo nestalo. Konoplja je bila n a m e n j e n a nemakoj v o j n o j industriji za izradu vojnike opreme. Vatra na J u l i j a m a j u r u planula je pre ugovorenog vremena. Erdeljan i njegovi drugovi su bili nestrpljivi da s a e k a j u zakazani t r e n u t a k za poetak akcije. P l a m e n je alarmirao Nemce i doveo u p i t a n j e izvoenje n a p a d a na Suaru i Elektrinu

centralu. Na ove objekte bile su upuene glavne snage odreda svrstane u treoj udarnoj grupi. Ovde, pored lanova taba, nalazio se i arko Turinski Arsa. Nemci su na svim glavnim objektima imali jae strae. Iz zaklona su osuli spremno vatru im

NEMACKI IZVETAJ O DIVERZANTSKIM AKCIJAMA U BANATU 1941.

su primetili nastupanje partizana. Ali, Turinski je naredio povlaenje. Upornije borbe na ovom maru morale su se izbei. U toku napada bio je r a n j e n Bude Svilar Bua i preneen u Karaorevo na leenje. Odred se vratio u logor Aleksandrovako-karaorevakog odreda i tu ponovo predanio. Sledee noi Karaorevani su ispratili partizansku kolonu. Milan Pribi i Borko Liina izrazili su elju da sa svojim desetinama krenu sa odredom, ali je arko Turinski bio odluan. Jo sa Melenakog ostrva poslao je aktiviste kikindskog sreza za njihov teren, a ovde je imao da ostane svaki onaj borac koji je jo bio u legalnosti. Veina Aleksandrovana, borci iz Vojvode Stepe i Karaoreva imali su se povinovati takvoj odluci. Jer, odred e otii da bi se na prolee ponovo vratio, ali ovde je ostao narod i njegove borbene organizacije. Odlazak odreda nije znaio i prestanak organizovanog otpora. Trebalo se samo prilagoditi, potraiti prave mogunosti. Milan Pribi je kooptiran u Sreski komitet Partije, a poverena mu je i dunost sekretara Sreskog komiteta SKOJ-a. Na Melenakom ostrvu, po povratku odreda, bio je formiran Narodni sud. Jedna patrola presrela je poznatog izdajnika i saradnika okupatora iz Kumana, Lazara Mekia Tutu, uhapsila ga i sprovela u logor. Tuta je javno saraivao sa Nemcima, pokazivao im svakoga na koga je sumnjao da je komunista. Po njegovom spisku izvreno je hapenje dvadeset drugog juna. Pravio je on i dalje spiskove, aljui time svoje komije na stratita. Jer, Nemci su drali do njegovog miljenja. Meki se dosta prkosno drao. Sasluan je kako je to i red na Sudu, utvreni su svi njegovi prestupi protiv naroda i boraca za slobodu i saoptena mu je odluka. Izdajniku njegovog kova pripadala je smrtna kazna. Odluka Narodnog suda je odmah i izvrena.

Odred je krenuo uvee na poslednju svoju akciju pred mar. Cilj napada je bilo veliko slagalite konoplje u Vincaidu. Vincaid je malo naselje pored glavnog p u t a izmeu Baaida i Kikinde. Konoplja dobro gori, plamen se daleko vidi, tetu je trpela direktno nemaka vojna industrija. To su bili i razlozi zato su ba ovakvi objekti bili izabrani za napade Odreda uoi njegovog pokreta prema jugu. Na skladitima kod Vincaida bilo je tri puta vie konoplje nego na Julija m a j u r u . Blizu sto sedamdeset vagona. Ali, u planu napada nalazilo se vie objekata. Pored kudeljare u Vincaidu, druge borbene grupe odreda imale su napasti policijsku posadu smetenu u optinskoj zgradi i posebnoj andarmerijskoj kasarni u Baaidu. Vincaid i Baaid nisu bili daleko. Dok je Baaid staro banatsko selo, Vincaid je nastao posle Prvog svetskog rata, a na stare salae doselilo se oko 25 porodica. Bio je to ustvari Kikindski atar, a samo naselje osamnaest kilometara junije od grada. 1938. godine podignuta je ovde kudeljara koja je zapoljavala oko 80 radnika iz samog naselja, iz grada ili susednih sela. U pripremama za ustanak, u Vincaidu je organizovana kandisatska partijska grupa koju je vodio Stojan Mievi Vanjka. Njeni lanovi su bili arko Paan, Dura Kneevi i Branko Sredojev. Pred napad odreda na kudeljaru, ova grupa je sve pripremila, a njeni lanovi su i sami uestvovali u akciji. Pripremama je rukovodio Kota Sredojev ljuka. I napad na policijsku stanicu u Baaidu pripremili su Baaiani. Na elu udarnih grupa odreda ili su Baaiani koji su doli u odred na Melenako ostrvo. Odred je bio podeljen u tri udarne grupe. Kota Sredojev ljuka je vodio prvu na kudeljaru

Vincaid. Ostalim dvema komandovali su Lazar Paji i Milojko Filipev. Udarna grupa Miloj ka Filipeva spremala se da napadne policiju smetenu u baaidskoj andarmerijskoj kasarni. Grupa Lazara Pajia, krenula je prema optinskoj zgradi. Obe udarne grupe imale su zapoeti napad u tano utvreno vreme kako bi u obe zgrade policija bila brzim prepadom iznenaena i savladana. Ako se ranije moglo oprostiti Joci Erdeljanu i njegovim skojevcima zbog ustre mladosti, onda S'3 to teko moglo uiniti staloenom i iskusnom kamondantu kakav je bio Lazar Paji. Svoje dve bombe bacio je u optinske prostorije pre vremena i naredio svojim borcima juri. Zgradu nije bilo teko zauzeti, razoruati ranjene ili preplaene policajce i zapaliti arhivu. Ali, Pajieve bombe eksplodirale su pre nego je udarna grupa Filipeva bila spremna za napad na glavni policijski objekat. Policija u kasarni digla je uzbunu i zaposela pripremljene pozicije za odbranu. Filipev je izvrio napad, iako pod nepovoljnim okolnostima. Dolo je do estoke borbe u kojoj je bio r a n j e n Joca Erdeljan. Policiju je bilo teko isterati iz zaklona i Milojko Filipev je naredio povlaenje. Udarna grupa pod vodstvom ljuke lako je rasterala strae oko slagalita konoplje u Vincaidu i sa vie strana upalila velika slagalita. Poar se vie nije mogao ugasiti. Partizani su se bez gubitaka povukli i stigli na zborno mesto. Kolona odreda krenula je prema svome logoru na Melenakom ostrvu. tab odreda odredio je trojku u koju su uli pokretni i snalaljivi Milojko Filipev, Padejanin David Baji i Melenanin Vujica Vujanov. Njihov zadatak je bio da kao prethodnica krenu prema poloaju Stajievsko-petrovskog odreda. Paljevina kudelje u Vincaidu, a posebno napad na policijske objekte u Baaidu, kako se i

oekivalo, stavili su u mobilno stanje sve policijske i vojne snage severnog Banata. Bili su blokirani Melenci, Kumane, Vincaid, Baaid, Dragutinovo, a sav prostor prema severu zaposeli su nemaki strojevi. U opasnost je iznenada doao i logor na Melenakom ostrvu. O akcijama Nemaca prvu vest je doneo Milan Stani Ua, sekretar Sreskog komiteta. Ua je upravo uspeo da izbegne blokadu Melenaca i da se probije u polje. Nemci su orgijali u Vincaidu i Baaidu. Na Vincaid je u ranu zoru stigla vojna jedinica iz Kikinde. Mobilisani su bili svi radnici i svi metani. Pred golim bajonetima i besomunim pucnjima razjarenih vojnika, ljudi, ene i deca su terani da gase poar. Rana je dopalo 25 metana. Ali, vatra se nije mogla ugasiti. Vojnici su bili i u Baaidu, s njima domae vabe. Cim su doznali da se meu partizanima nalazi Vojica Kneevi, ubili su mu oca. Pred majkom su ubili sina. Na seoskom trgu u Baaidu spremali su veala. tuke su krstarile nebom parajui vazduh svojim prodornim fijukom. Borci su uurbano spremili svoju opremu i unitavali tragove u starom logoru. Najpre je krenula grupa politiara prema severu. Bili su tu Vlada Bogaroki, Rada Vidicki Naji, Albert Baltaik, Milan Maleni i Aleksandar Gruji Saa. A zatim su bile upuene dve ojaane patrole, jedna prema Novom Beeju, druga prema Petrovgradu. Stab odreda je bio oprezan i nije eleo dozvoliti bilo kakvo iznenaenje. Obe patrole su naile na nemake jedinice. Jedna se vratila neopaeno, a druga je morala prihvatiti borbu. U nastaloj pucnjavi partizani su bili spretniji, rasterali su Nemce, ubili jednog a drugog ranili i povukli se prema svom logoru. Pred samo vee tab je uputio nove patrole, ali ovog puta sa zadatkom da napadnu Nemce i povuku ih u suprotnom pravcu od pravca kre-

tanja glavne kolone. Ovaj manevar je imao upravo eljeni uspeh. Nemoi su mislili da imaju posla sa glavninom partizanskih snaga i potraili su hitno pojaanje, drei kontakt sa partizanima koji su odstupali prema severu. Put za mar glavne kolone bio je otvoren. Za partizanske odrede nije bilo jednostvano naputanje kraja u kome su ponikli. Ustvari, partizanski odredi i ostaju na svom terenu, tu deluju i tu se bore. Tek su bataljoni i brigade bili osloboeni tih stega. Banatski partizani su te veeri ipak naputali svoj kraj. Trebalo je napustiti ravnicu, svoje domove, ljude, saradnike i otii u drugi kraj, sa dosta neizvesnosti. Odsustvo je trebalo da traje vie meseci. Ipak, nije bilo kolebanja. Kolona od sto dvadeset partizana bila je formirana. Spustilo se vee. Svaki borac imao je na leima povelik teret. Oruje, municija, zimski kaput, ebe, uz to priruna apoteka, kuhinja, mine, porcije, hrana. Teret koji je usporavao hod kolone. U starom logoru ostali su Milan Stani Ua i Maksa Kovaev. Ostali su jo neki drugovi iz Melenaca, Kumana i Dragutinova koji su doli da isprate svoje drugove. arko Turinski je poao s kolonom, ali samo do Dunava. Kretanje Nernaca gotovo pored samog logora, saekivanje patrola koje su zavaravale tragove, oprema koju nije bilo lako pripremiti za daleki put, ve su na samom poetku oduzeli koloni dragocene minute. Dobro se ve bilo smrklo kada je prethodnica krenula, ispitujui oprezno teren ispred sebe. Bokove su obezbeivale krilne patrole a pozadinu zatitnica. Mar je bio naporan ali se odred bez zastoja kretao. Celo kolone sa prethodnicom napravilo je vei krug oko grada nego to je to bilo predvieno. Grad je u noi izgledao nekako preblizu. Sa periferije su se uli pucnji.
10 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

145

Svitalo je kada se prethodnica pribliila Begeju, severoistono od grada, iz koga se i dalje oglaavao poneki pucanj. Na izmaku noi bilo je rizino ostati u pokretnoj koloni na domaku uznemirenog garnizona, a jo rizinije organizovati prelaz preko Begeja. Stab odreda se u takvoj situaciji opredelio da potrai najpogodniju njivu sa koje jo kukuruz nije bio skinut i da organizuje predanak. Pa i tu nije bilo velikog izbora, jer je berba kukuruza bila u jeku. Kolona je zastala u najveoj parceli iako se ona nalazila dosta blizu glavnog puta. Nemake patrole su se u zoru razmilile iz grada, a jake snage bile su spremne da stupe u akciju na prvu vest o pojavi partizana. U prepodnevnim asovima drumom pored kukuruznog polja u kome se odred nalazio, kretala se nemaka patrola koju je vodio Jozef Vilhelm. Bio je to jedan od najsposobnijih agenata petrovgradske policije. Nemci su otkrili logor Severobanatskog odreda. U kratkom dvoboju nemaka patrola je bila proterana, ali je nastala prava uzbuna meu umornim borcima. Rada Gruji bio je ranjen. Komandant Bora Mikin naredio je hitno povlaenje dalje od puta. Odabrao je drugu njivu nekoliko kilometara dalje i organizovo odbranu. Dalje kretanje samo bi otkrilo pravu metu nemakim snagama. Ranjenog Radu Grujia izvukao je Nikica Zivanovi i otpremio ga u Melence, gde mu je dr Bora Fordi previo rane. U toku dana iz logora je otiao i arko Turinski. Preao je preko Begeja ispraen nemakim rafalima, Ipak, stigao je na poloaj Stajievsko-petrovgradskog odreda. Nove nemake snage bile su brzo na njivi oko koje je voena borba. Pronali su ostavljenu opremu, nekoliko mina, eksploziv i jednu runu apoteku. Nemci su- zakljuili da su partizani daleko odstupili ili su bili oprezni, pa nisu preduzeli sistematski pregled svih okolnih njiva.

Za partizane je bilo rizino da i naredne noi pokuaju prelaz preko reke. Bilo je oigledno da su Nemake snage alarmirane, a pozicija odreda otkrivena. Stab je doneo odluku i im se spustilo vee- borci su krenuli po grupama natrag, u logor na Melenako ostrvo. Trebalo je mar organizovati iz poetka, koristei se drugom varijantom plana. Jo prve noi na obali Begeja ekali su Milo Jovanov i Milojko Filipev sa grupom boraca Stajievsko-petrovgradskog odreda. Oni su bili spremni da prihvate kolonu i da je povedu prema Dunavu. Ali, preko Begeja je preao samo Turinski. On je obavestio Jovanova i Filipeva o poloaju glavne kolone odreda. Bilo je jasno da je odred otkriven i Begej blokiran. Turinski je naredio da se borci Stajievsko-petrovgradskog odreda pomere blie Orio vatu, da t a m o zauzmu povoljne poloaje i da na toj poziciji saekaju dalji razvoj dogaaja. Na ovaj poloaj stigao je u toku noi Voja Bonjak i obavestio Turinskog i drugove o situaciji i odluci taba odreda da se postupi po drugoj varijanti. Jovanov je svoj odred ponovo pomerio prema jugu, uz put napao na dva nemaka straara, jednog razoruao i zarobio dok je drugi pobegao. U Centu je upuen Rada Srdanov koji je tamo pronaao saradnike i organizovao amce za prelazak reke. Odred je zauzeo novi prihvatni poloaj na prostoru izmeu Cente, Perleza i Petrovgradskog rita. Po ovoj drugoj varijanti, glavna kolona se imala kretati pored Tise i pod zatitom movara krenuti prema jugu, do blizu Perleza i novog prelaza preko Begeja na kome je ekao Stajievsko-petrovgradski odred. Trebalo je to izvesti ve naredne noi. Ali sve je bilo poremeeno. Borci Stajievsko-petrovgradskog odreda ekali su na svojim skrivenim poloajima nekoliko dana. Noi su bile hladne i mrane, nebom su nisko 10* 147

jurili kini oblaci noeni vetrom. Cenani su borce snabdevali i obezbeivali. Milojko Filipev je sam prelazio Dunav, pokuavajui da uhvati i organizuje vezu sa Sremcima. Za to vreme na Melenakom ostrvu dolo je do kolebanja meu nekim borcima. Traili su da se ne ide na novi, nesiguran mar, da se ostane na svom terenu i organizuje zimovanje. U tome su Kumanani bili najodluniji. Meutim, veina je bila za stavove komandanta Bore Mikina da se ponovo organizuje kolona i krene prema jugu. Kumanani su se tada izdvojili i napustili zajedniki logor Sjedinjenog severobanatskog odreda. Glavnina odreda na elu sa Borom Mikinom i Miloem Popovim krenula je ponovo na mar. Bio je to ve etvrti oktobar. Nebom su zavijale tuke letei nisko iznad kukuruza i krovova kumanakih, melenakih, baaidskih, elemirskih i mokrmskih kua. P r e t n j u sa neba Nemci su zainili pripremljenim streljanjem i veanjem u Baaidu. Tamo je pod plotunima pao i Draga Suvakov, jedan od organizatora ustanka. Borci i njihova kolona zali su u teko prolazne ritove to ih je gradila krivudava Tisa. Tuda se bilo teko kretati i orijentisati ak i d a n j u i za dobrog poznavaoca skrivenih staza. Mikin i drugovi gubili su mnogo vremena u traenju pravog puta, sporo se odmicalo, a no je brzo prolazila. Meutim, nije se stiglo dalje od Araca. Pomogao im je obanin, koji je izveo kolonu na obalu Tise i predloio da se borci sklone u vrbike pored nasipa. U toku dana doneo im je i hranu. Izvidnice su javljale da je desna obala Tise i dalje zaposednuta. Iz pravca Aradca ula se paljba po kojoj su se mogli pratiti pokreti Nemaca. Kolona je bila jednostavno prikljetena na nepovoljnom terenu na kome se nije mogao pruati uspean otpor. Zato je reeno da se odred podeli na dva dela. Jednu grupu su sainjavali Melenani sa Borom Mi-

kinom na elu, a drugu Mokrinani, Padejani i Dragutinovani pod vodstvom Miloa Popova Klima. U toku naredne noi Milo Popov je uspeo da sa svojom grupom stigne u rejon Stajieva. Nastavio je pokret prema predvienom prelazu preko Begeja kod Cente. Kao i prethodna, i ova je no bila kiovita i tamna. Borci su se kretali ubrzanim m a r om preko nasipa. Iznenada su se nali pred poloajima boraca Stajievsko-petrovgradskog odreda. U mraku ni jedna strana nije bila naisto ko se pred njom nalazi. I pre nego to je dolo do raspoznavanja neko je u nervozi opalio. Dolo je do estoke paljbe s obe strane. Milo Popov je naredio povlaenje u istom pravcu odakle je grupa i dola. Na nasipu je ostao mrtav borac iva Leji. Istovremeno i Milo Jovanov je naredio povlaenje svojih boraca. Sa sobom je poveo teko ranjenog borca Petrovgradskog odreda Janoa Tota. Sutradan, Jano Tot je dobio tetanus i podlegao je rani. Sukob na dobni znaio je i k r a j napora da se glavnina severobanatskih boraca izvue iz Banata i prebaci na pogodnije ratite u zimskom periodu. Trebalo je potraiti drugi izlaz. Partizanski odredi izali su iz sastava Sjedinjenog severobanatskog odreda i uputili se svaki na svoj teren da potrae ili izgrade sklonita. Neki borci su uspeli da se prebace u Beograd, da ostanu tu ili stignu do nekog odreda. Bilo je jasno da se na ogolelom ravnom polju, na nepreglednoj snenoj belini bez ikakvog zaklona, nije te zime moglo u organizovanim jedinicama odrati. Tim pre to su Nemci bili reeni, a imali su dovoljno snaga, da vode borbu sve do unitenja svake partizanske jedinice koju otkriju.

U bazama U prvoj polovini oktobra nastala je nova situacija. Partizanski odredi su ostali u Banatu. Borci Kumanakog odreda otili su u svoje selo, Melena-

kog u svoje. Izdvojila se Padejska grupa iz sastava Mokrinskog odreda Petrovgradsko-stajievski odred je n a j d u e ostao na okupu kao zaduena partizanska jedinica, baziran u Farkadinu, Centi ili Perlezu, ali se i 011 grupno ili pojedinano poeo osipati jer su borci iz njegovog sastava traili puteve da se probiju do Beograda ili dalje do partizanskih odreda u Srbiji. Otili su Milojko Filipev, Milo Jovanov, urevka Jovanov, Sava Kovaki, Aleksandar Gruji i drugi. Ostali su se povukli u ilegalne baze u Petrovgradu i Stajievu. Pre razilaska, odred je odloio svoje oruje i bazirao ga u naputenoj kolibici u blizini perleskog atara. Bilo je tu sedam puaka, tri bombe, etiri pitolja i municija. Maksa Kovaev je organizovao prihvat boraca Kumanakog odreda. Komunisti u selu pripremali su sklonita i prve kue u koje su se smestili

IZVETAJ SK KPJ ZA KIKINDU OD 11. X 1941.

borci. U upi Ljube Colia napravljeno je posebno sklonite i u njega poloeno dobro upakovano oruje. Bilo je tu sedamnaest puaka, sedam pitolja, etiri bombe i municija. Maksi Kovaevu i drugovima od velike koristi bio je Ivan Knei Coto, inenjer po struci, stari komunista. Naroito kada su u pitanju bile t a j ne baze i sklonita, za koje je projekat on dao, a gradili su ih lanovi Partije i SKOJ-a. Baze su graene po grupama, a svaka grupa je znala samo za onu bazu koju je izgradila. A te jeseni bilo je u selu izgraeno 39 specijalnih baza sa tajnim prilazima i ulazima. Mnoge su bile ukopane u zemlju, najee ispod tala i upa, ispod soba ili ostava. Jedna je izgraena i u bunaru. U te baze smestila su se dvadeset i etiri borca, po jedan ili po dvojica. Bilo je to utvrene ali se njihova mo zasnivala na konspiraciji i snazi ljudi koji su obezbeivali, snabdevali i gradili. Melenaki borci su postupili slino, ali nisu gradili toliko baza i sklonita. Ovde je teren bio nii i podzemne vode sasvim blizu. Stoga se nije moglo duboko pod zemlju. Nekoliko sklonita izgraeno je na salaima oko Melenakog ostrva. Druga su izgraena po kuama ili pomonim zgradama u samom selu. Jedan broj melenakih boraca koristio je baze u Aleksandrovu, Karaorevu i drugim okolnim mestima pojavljujui se tamo kao partijski radnici. To je bilo obostrano korisno, znaajno za dalju sudbinu melenakih partizana. I Melenani su, meutim, postupili kao Kumanani i Stajievani. Spakovali su svoj pukomitraljez, petnaest puaka, dva pitolja i municiju i sve to pohranili u posebno sklonite. Partizani oruja. Dragutinovaki odred se vratio na salae u svom ataru. Ziva Leji je ostao mrtav na nasipu, Dragoljub Paji se najpre zagubio u ipraju, zaostao, a zatim se sam probio u Srem. Duko Markovi je su tako, ustvari, ostali bez

lanim ispravama stigao u Beograd. Za ostale borce Milo Popov je organizovao izgradnju baza, na salaima i u samom selu. Veinu su ih radili sami borci ime je postignuta vea konspirativnost. Mokrinski odred vratio se na salae u mokrinskom ataru i ponovo se naao sa grupom Uroa Kuzmanova. Ceo odred bio je na okupu. Meutim Mokrinani nisu imali vremena da izgrade nove baze i sigurnija sklonita. Oni su se nali prvi u zahvatu nemake protivakcije. Borci Aleksandrovako-karaorevakog odreda ostali su na starim pozicijama. Mnogi su ostali legalno u svojim selima. Oni za koje su Nemci znali nalazili su se u svojim bazama. U te baze primljeni su i borci Melenakog odreda. Milojko Filipev se ve nalazio u Kosmajskom odredu, a Borko Liina u Beogradskom. Nali su se u istoj borbi i nastavili zajedno. To je bilo vreme kada je i Pokrajinski komitet pretrpeo znaajne gubitke. Petog oktobra trebalo je da se odri sastanak. Na novosadskim ulicama otkriven je i u borbi je pao Radivoj irpanov. Bila je uhvaena Gordana Ivakovi koja se izdajniki drala i nanela veliku tetu redovima boraca za slobodu. arko Zrenjanin i Svetozar Markovi su uspeli da se probiju. Jedan anarmerijski podoficir im se ispreio na putu, ali ga je Zrenjanin svojim pitoljem uklonio. Obojica su se nali u Sajkakoj, blie Banatu. Meutim, ostali su na bakoj strani jer je Tisa bila zaposenuta, a bez dobro pripremljenog prelaza nije se moglo preko reke. Posle sukoba na nasipu kod Cente u Baku se prebacio Danilo Gruji i podneo izvetaj Zrenjaninu i Markoviu o neuspelom maru Sjedinjenog severobanatskog odreda. Za arka Zrenjanina nije bilo drugog izlaza u nastaloj situaciji, nego da potvrdi ono to su odredi ve bili uinili: da se povuku na svoje terene, da izgrade sklonita i da prestanu sa krupnijim akcijama. Ipak, diverzantske akcije tre-

balo je nastaviti, ali se stalno prilagoavati situaciji. Za svaku akciju treba organizovati posebnu grupu, delovati samoinicijativno, organizovati rad i redovno obavetavati narod. Data je direktiva i za jaanje partijskih i skoievskih organizacija i stvaranje komiteta narodnooslobodilake borbe, kao i uputstva o izgradnji sklonita. Tako se ulo u zimski period, u period najteih iskuenja.

NEPOKORENI

Nemci u akciji vabe su se uz pomo nemake vojske spremale na odluan obraun. U rukama su imali sve: vlast, privredu, komunikacije, svoje organizacije i sve njihove pripadnike policiju, Dravnu strau, Dojemanaft, Hipopoliciju, Dojejugend, Frauenaft, Arbajterdinst. Bila je tu i Krajskomandatura sa svojim snagama. A ipak u Banatu su gorela ita, vozovi su leteli u vazduh, ginuli su Nemoi u borbama. Ako su u toku leta i jeseni kukuruzne i sunckretne ume titile ustanike, Nemci su zakljuili da e im golo polje postati pravi saveznik u borbi za unitenje ustanika. To je trebalo iskoristiti bez oklevanja. Nareeno je brzo uklanjanje svih ostataka letine sa polja, zapreeno je onima koji su oklevali. Spremane su snage, utvren je opti plan, razraene su pojedinane akcije. Unititi sve naoruane borce, ali sa njima i sve partijske i skojevske organizacije, komitete i tabove bez kojih se naoruani borci nee moi odrati. Nemilosrdno streljati svakog onoga ko je bio u vezi s partizanima. Zastraiti narod i ubiti u njemu svaku volju za otporom. Bio je tako otvoren irok front, na kome je, s druge strane, svaki borac, svaki saradnik, svaki kurir, svaki snabdeva, svaki domain u ijoj se kui ili na ijoj se njivi nalazila baza, imao svoju borbenu poziciju. U toj sloenoj borbi partizani su bili samo najistureniji borci u borbenom stroju naroda reenog da istra je i da se ne pokori nemakoj sili.

Glavnu re u nemakom taboru preuzeo je J u r a j Spiler, kako u pripremama krupnijih operacija isto tako i u samim njihovim izvoenjima. Jer, to su bile policijsko-vojne akcije uperene protiv naroda. Njegova Udarna grupa postala je uistinu udarna pesnica koja se nalazila uvek na glavnom popritu borbi, u grupnom ili pojedinanom obraunu sa narodnim borcima. Spiler od prvog februara etrdesetdruge zauzima poloaj Komandanta javne bezbednosti Banata i postaje organizator celokupne policijske slube. Franc Rajt, Ernest Pelikan i drugi zadrali su vane pozicije ali su prepustili pileru inicijativu u celokupnom organizovanju borbe protiv rodoljuba. Stigao je u Petrovgrad posle prvog masovnog streljanja u

SRBI AKO SE NE POKORITE BIETE STRELJANI! PRETILI SU NEMCI

gradu. Tada trideset prvog jula, pogubljeno je devedeset rodoljuba. Nastavio je istim putem i ve sedmog septembra uestvovao u streljanju i veanju trideset boraca u Mokrinu, Melencima i Kumanima. Na njegov predlog odabrana su ova ustanika mesta kako bi neposredno zastraio one koji su najvie pomagali partizane. Samo dvanaest dana kasnije streljano je u Petrovgradu jo dvanaest boraca. Zatim je dolo na red streljanje i ubijanje u Baaidu etvrtog oktobra, uz p r e t n j u da e Kumane, Melenci, Baaid i Mokrin biti bez opomene bombardovani ako doe do novih akcija odreda. Spiler je uporno sprovodio praksu da se, u cilju spreavanja partizanskih akcija hapse najblii roaci svih partizana i ilegalaca i da se dre kao taoci, koji e biti prvi na listama za streljanje u sluaju bilo koje akcije. Ako su bili nemoni u otvorenoj borbi sa narodnim borcima i narodom spremnim da ih podrava, Nemci su traili sve naine ma koliko oni bili strani za njihove protivnike samo da ih pokore i prisile da pokleknu. Takvom svojom politikom i taktikom Nemci su uticali na suavanje prostora na kome su delovali narodni borci, pronalazili su najslabije take i slabie koji sve to nisu bili u stanju izdrati i koji su zbilja padali na kolena. Meutim, nikakvim merama njima nije polo za rukom da sasvim odvoje borce od naroda. Uvek se nalazio potreban broj hrabrih ljudi, odvanih boraca, koji su odolevali svim pritiscima, zastraivanjima i ucenama i uprkos najteih rtava i gubitaka visoko drali borbene zastave.

M o k r i n Nemci su budno pratili svaki pokret partizanskih odreda, reagovali na svaku njihovu pojavu ili akciju. Svakako su utvrdili da Srednji severoba-

natski odred nije uspeo da se izvue iz Banata i da su se partizani vratili svojim starim bazama iz kojih su u toku leta polazili na akcije. Nemci nisu oklevali. Pripreme za pro ti vofanzivu poeli su odmah. Svoj glavni napad poeli su estog oktobra na pozicije Kikindskog i Mokrinskog partizanskog odreda i partijske i skojevske organizacije na teritoriji Kikindskog i Novokneevskog sreza. Tako je ta ofanziva poela od severa i dalje se postupno odvijala prema jugu. Mokrinski odred je bio prvi na udaru jer je izveo i najvie diverzantskih akcija na vanim prugama koje su ovuda prolazile iz Maarske za R u m u n i j u i od Beograda prema ovim zemljama. U jeku velikih bitaka na Istoku, ove pruge su imale vaan znaaj. Tokom celog oktobra od estog do tridesetog, izvrene su u seriji policijske akcije u kojima je uhapeno preko stopedeset komunista i njihovih saradnika, pripadnika partizanskih porodica, pa i nekoliko partizanskih boraca. U tim akcijama istakao se Anton Veber, koji je u meuvremenu uspeo da vrbuje jednog kolebljivca i da ga ubaci na ovaj teren da bi iao za njegovim tragom i hapsio prokazane ljude. Bio je to Svetozar Rajkov. Izdajnik je najre pokazao i predao Veberu u ruke Duka Tolmaeva, mokrinskog omladinskog rukovodioca, proetao se po bazama u kojima su se nalazili borci odreda i estog oktobra naao se sa Veberom i odredima kikindske policije u pohodu na sklonita mokrinskih partizana. estog oktobra opkoljeno je vie salaa, meu kojima i sala Vite Despotova koji je dugo sluio kao vana baza Mokrinskog odreda. Uro Kuzmanov je sa grupom svojih boraca uspeo da se na vreme skloni, ali je Veber nemilosrdno hapsio salaare i podvrgavao ih tekim batinama. Na salau Despotova je uhapsio dva Vitina sina blizance Miloa i Marka. Izdajnik Rajkov ih je teretio da znaju za partizanski ve, sakrivene mine i mitraljez. Pod n a j -

teim batinama mladii su morali otkopavati rukama zatrpane mine, da bi im ih Veber obesio oko vrata, svezao ih za kola i tako poterao u selo. Njihova sestra Saveta bila je dovoljno oprezna i na vreme se sklonila u kukuruze kada su Nemci dolazili. Nemci su besneli i na drugim salaima. Opkoljavali su zgrade, pretresali, tukli salaare, palili svaku zgradu koja im se inila sumnjivom. A svuda je bilo tragova, jer je ovde odred najdue boravio i gotovo se saiveo sa salaarima koji su postali pravi saborci. Rajkov je naveo Nemce na sala Zorke Jolieve i rekao im da je to jedna od baza odreda. Sala je bio opkoljen i izvren je napad. Partizana nije bilo na salau, ali je sala ostao u plamenu. Na salau Mile Markova Likovog domogli su se Katice Drai, domaice Mokrinskog odreda. Odveli su i domaina, a sa njim i Milicu i Ljubomira Markova, m a j k u i sina, koji sebe nisu delili od boraca odreda. Tukli su ih estoko. Na salau arka Cikuklina Nemci su

BLIZANCI VITE DESPOTOVA. SKOJEVCI. MILO I MARKO VEZANI ZA KOLA SA MINAMA OBEENIM O VRAT

nali jedno od skladita oruja i municije Mokrinskog odreda. Na kolonu Nemaca koja je sprovodila pohapene salaare izvrio je napad Uro Kuzmanov sa grupom boraca. U borbi je komandant odreda bio ranjen, a partizanski napad odbijen. Uhapenici su sprovedeni najpre u Mokrin a zatim u Kikindu. U ovom prvom napadu Nemci su razorili mnoge partizanskek baze, ali su mnoge ostale. Odred je uspeno manevrisao i sauvao svoje glavne snage. Milan Maleni, Aleksandar Gruji, Vlada Bogaroki, ivica Kodranov i Saveta Despotov povukli su se prema Krsturu. Bili su svi naoruani osim Savete. U Veberovim rukama nala su se dva kurira Mokrinskog odreda. Bili su to Isa Peri i Sever Drai. Bili su glavni snabdevai odreda i poznavali su gotovo sve njegove baze i sklonita. Utoliko je bilo opasnije njihovo zarobljavanje po borce odreda. Na tekom ispitu pao je Iso Peri. Kada mu nije uspeo beg, klonuo je duhom i Veber je naao naina da ga slomi i izvue iz njega sve to je znao. Ve devetog oktobra povedena je nova trodnevna akcija na pozicije Mokrinskog odreda. Sa salaa i polja pokupljeni su odrasli ljudi. Polje je bilo opustelo. U jednoj bazi otkriven je i zarobljen komesar Mokrinskog odreda, stari komunista i popularni borac, Vasa Joli. U drugoj bazi otkriveni su i savladani borci Bogica Dobrosavljev, Luka Jani i Mita Novakov. Uro Kuzmanov je ponovo uspeo da izbegne sve zamke. Meutim, ostao je sam i krenuo na put dalje od pakla koji je vladao oko njegovog sela. Put ga je vodio prema Sremu ili prema Beogradu. Rana mu jo nije bila zaceljena, ali je uporno nastavljao dalje. Stigao je u okolinu Cente. Bio je esnaesti oktobar. Pred njim se stvorila patrola Manaftovaca. Nije imao drugog izlaza, morao je prihva-

titi borbu. Jedan metak ga je teko pogodio u rame. Uporni borac nije eleo iv da padne Nemcima u ruke. Dok je jo imao snage opalio je metak sebi u slepoonicu. Tako je zavrio ovaj komandant koji se po mnogo emu razlikovao od drugih komandanata banatskih odreda. Nije to bio komunist. Mrzio je Nemce i voleo je slobodu. Bio je slavoljubiv i samovoljan, ali hrabar i od vaan. Nije voleo disciplinu i teka srca joj se pokoravao. Oduzeo je sam sebi ivot ne elei ni r a n j e n da se pokori Nemcima. U meuvremenu Veber je nastavljao svoje akcije na organizacije u Kikindi, Novom Kneevcu, Podlokanju, Krsturu, Crnoj Bari i Banatskom Aranelovu. Dvadeset treeg oktobra akcija je proirena i bila uperena protiv diverzantskih i udarnih grupa koje su iz ovih mesta sudelovale u mnogim diverzantskim akcijama, titile i snabdevale Mokrinsko-kikindski odred. Nemci su uhapsili gotovo sto ljudi, zarobili etiri puke, osam pitolja, sedam mina i dve

MINE REDENICI, HLEB I POHAPSENI MOKRINSKI RODOLJUBI KOJI SU SVE TO SPREMALI ZA PARTIZANE

bombe. Mnogi od uhapenih bili su kasnije izvedeni na streljanje, a posebno svi oni koji su bili uesnici akcije na prenoenju krsturskog mitraljeza. Ovaj mitraljez je demontiran sa jednog aviona i u delovima prenesen do logora Mokrinskog odreda. U jeku ove akcije u tekom poloaju nali su se Vlada Bogaroki, Milan Maleni, ivica Kodranov i Saveta Despotov. Teke represalije i masovna hapenja suzili su krug u kome su se ovi ilegalci kretali. Podelili su se i krenuli da se probiju iz zone koju su Nemci napali. Sa Vladom Bogarokim poao je Aleksandar Gruji. Kada su se ve probili, neko je teko ranio Vladu Bogarokog. Gruji se domogao konja i uspeo da pobegne. Vatreni mladi, jedan od vredne brae Bogaroki, komunista i borac, Vlada, uspeo je da se dovue do neke bare. Tu je pao i izdahnuo. U zavrnici ove prve etape nemake ofanzive uzele su uea i nove nemake snage iz petrovgradskog i drugih garnizona. Prvog dana, 29. oktobra, bila je napadnuta Kikinda. U kui Zorke Naji bili su rukovodioci ovoga kraja, Maar Albert Baltaik i Srbin, Rada Vidicki Naji. Mladii su uspevali da izau iz mnogih nevolja, da se probiju iz mnogih obrua, ali ovoga puta bilo je mnogo Nemaca, a izlaza nije bilo. Bili su naoruani automatskim pitoljima i runim bombama. Borili su se dok su imah municije. Ostala im je poslednja bomba. Albert Baltaik je zagrlio druga i aktivirao bombu. Razlegla se poslednja eksplozija u opkoljenom stanu. Baltaik je bio mrtav a Naji teko ranjen, zarobljen je i prenet u bolnicu gde je umro. Nemci su pronali u kui sklonite u kome su bile i tri vojnike puke sa 570 metaka. Hrabri borci nisu imali vremena da uzmu i iskoriste ovo oruje. Nemcima su u gradu u provaljenim bazama pali u ruke borci Kikindskog odreda Mita Bogaroki, Dragoljub Gavri, Mita uri i Danilo Koi. Kikindski k r a j ostao je bez svog odreda i bez svog sreskog komiteta. U ivotu i na slobodi bio
11 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

161

je Kosta Sredojev ljuka. Uporni borac je uinio sve da produi organizovan otpor u teko ranjenom gradu. Sutradan, tridesetog oktobra, sve nemake snage su krenule na Mokrin. Veberove prethodne akcije posluile su ... samo za briljivu pripremu jedne radikalnije akcije protiv partizana u okolini Mok r i n a . . . napisao je Rajt. Selo je bilo potpuno blokirano. Pretresana je kua za kuom. Hapsilo se redom, ispitivalo, muilo, odjekivali su udarci i jauci, na ulicama se pucalo. U tesnim optinskim i kolskim prostorijama bilo je vie od dve stotine ljudi. Izmeu njih je odabrano petnaest boraca Mokrinskog odreda i 138 njihovih neposrednih pomagaa. U izvetaju se tvrdi da je pronaena i zarobljena vea koliina oruja municije i mina. Zarobljenici su otpremljeni najpre u Kikindu, a zatim u Petrovgrad. Time je nestalo Mokrinskog partizanskog odreda. Na slobodi je ostalo samo nekoliko boraca ove borbene jedinice. Od njih su neki ve narednih dana pali, ali neki su se uprkos svemu odrali. Mokrinske organizacije bile su razbijene, ali svi skojevci nisu bili u rukama neprijatelja. Mokrin je pretrpeo teke udarce, ali je i dalje imao svoje borce. Devetog januara 1942. godine na streljanje je izvedeno stopedeset boraca i rodoljuba. To je bila odmazda za trojicu nemakih straar a koji su poginuli u sukobu sa Dragutinovakim odredom jo 25. avgusta. Streljanje je i ovoga puta izvreno u grupama. Briljivo su odabrana mesta i izvren raspored za streljanje. Po trideset u Petrovgradu, Mokrinu, Kikindi, Dragutinovu i Banatskom Aranelovu. Bili su to borci Mokrinskog i Kikindskog odreda, kuriri, diverzanti iz Banatskog Aranelova, Krstura, Crne Bare, Podlokanja, skojevski rukovodioci iz Petrovgrada i drugi borci koji su prkosno stajali pred naperenim cevima, kliui slobodi. Na objavljenom plakatu redala su se imena partizanskih boraca: Mite Curia, Ivana vorka, Pere Bedejskog, Mite Bogarokog, Bogoljuba Dobrosavljeva, Severa Draia, Vlade Dimit-

rova, Radivoja Dukanova, Dragoljuba Gavria, Luke Jania, Dragoljuba Jolia, Milana Jolia, Vase Jolia, Danila Koia, Radovana Krpogaina, Koste Krnia, Predraga Malenia, Ljubomira Markova, Mite Novakova, arka Novakova, Branka Reljina, arka ReIjina, Drage Torbice, Lazara Trnia. Tu su bila i imena Dragoljuba Raca i Branka Jevremova, boraca Melenakog odreda. Sa borcima su bili streljani i njihovi kuriri Boidar Joviin, Nedeljko Dani, Zoran Mihajliin, Vlada Jovanovi, nesretni Iso Peri, Milorad Raca, Milorad Tati, Olga Ubavi i ponosita i hrabra Kata omparin. Streljani su lanovi udarnih i diverzantskih grupa iz Banatskog Aranelova Uro Batanev, Mihailo Segunovi, Drago Lazarevi, Todor Kesi i J e f t a Simin, iz Podlokanja, Radivoj Rokvi, koji je u selu bio sekretar elije, sa njim skojevac Drago Samardi, zatim Mihailo Vejin i Radivoj Vejin. Streljani su Krsturani to su prenosili mitraljez Mokrin-

U MOKRINU, POSLE STRELJANJA

163

skom odredu Rado je Krsti, Mila Mirkov, ivoj in Mirkov, Dragoljub Rupi, kao i organizatori toga prenoenja i lanovi Mesnog komiteta Partije i SKOJ-a, Radovan Maluzkov, Sava Popov i Mladen Seerov, potom Podlokanjci Mile Balaban, sekretar Mesnog komiteta SKOJ-a i Radivoj Rajevi. Na streljanje je izveden i osniva Mesnog komiteta SKOJ-a u Banatskom Aranelovu Vasa Ilijin. Meu streljanima bio je i doktor Laza Mijatov ali i jedan od organizatora ustanka u Vojvodini Ivan Vijoglavin, lan sekretarijata Pokrajinskog komiteta. I na spisku je stopedeset imena mnogo. Koliko li je to onda mrtvih boraca bilo na jednom mestu, u jednom danu. Streljanje su izreirali Spiler i Rajt. U svim mestima posle streljanja mrtva tela boraca bila su natovarena na seljaka kola i voena ulicama, dok je krvav trag ostajao za kolonom. Leevi su na trgovima obeeni i ostavljeni da vise dvadeset etiri asa.

Dragutinovo U Kikindi je 29. oktobra bio uhvaen borac Mokrinskog odreda Danilo Koi. Pod tekim mukama kazao je gde se sve nalazio posle proboja iz obrua na Simievom salau. A najpre se naao na salau Rade uriina u dragutinovakom ataru. U blizini ovog salaa, na Ugaru, bio je logor Dragutinovakog odreda, a Radin sala bio je vana taka u snabdevanju boraca. etrnaestog novembra kikindska, novobeejska i petrovgradska policija izvrile su napad na Dragutinovo i njegovo polje. Anton Veber, Kornelijus Lelijer i J u r a j Spiler nali su se na jednom poslu.

Najpre je uhapen Rada uriin. Spiler je brutalno nastupao prema tragu na kome je bio. Doao je do imena Milana Pavlovia i Nede Mirkova. Ovi ljudi su esto dolazili iz sela na Radin sala i odlazili u odred. Kada su Spileru pali u r u k e Pavlovi i Markov, iskusni policajac je osetio da je na sigurnim nogama. Naao je naina i od pretuenih ljudi saznao mnoga nova imena dragutinovakih komunista, partizana i saradnika. Kod Mirkova je samo dan ranije bio baziran komandant Dragutinovakog odreda Laza Paji. Tu mu je ostala puka sa 64 metka. Spiler je naao puku i primorao Mirkova da kae kome ona pripada. Pokazao je i kuu u koju je Paji preao. To je bilo dovoljno i za kratko vreme pred Spilera je bio izveden Laza Paji. Komandant odreda nije hteo da razgovara sa Spilerom. Tada su agenti stupili na scenu. Stavljali su mu prste u vrata i pritiskivali. Lomili su mu ruke. Skakali su mu na stomak sa stolice. Stari borac

PRIPADNICI NEMAKE P O L I C I J E SPREMNI ZA AKCIJU PROTIV PARTIZANA

je trpeo i uporno utao. Tek kada je Mirkov izaao pred njega i potvrdio da je naena njegova puka, Paji je to priznao i vie nita. Mirkov je odao i kuu u kojoj se nalazio partizan Sredoje Veskov. Agenti su kuu opkolili i savladali partizana. U kui je otkriveno sklonite, i bombama je razoreno. Agenti su zatekli kod kue borca Vladu Dragomirova, nesklon j enog, skoro demoralisanog. Ali, kada je izaao pred Spilera drao se hrabro. Isto kao i Sredoje Veskov, priznao je da je bio borac partizanskog odreda ali imena svojih drugova nije rekao. Kada je uhvaen, Draga Stanaev odbijao je da prizna da je bio borac u odredu. Ostao je prkosno pri svome i pored tekih batina. Borac Milan Trajilov je savladan u Beodri. Najpre se dobro drao, ali je Spiler zapazio da bi preko ovog partizana mogao doi do novih podataka. Pritisnuo je jae i Trajilov je popustio. Izneo je podatke o akcijama odreda i posebno o akciji od 25. avgusta u kojoj su izgubila ivot tri nemaka straara. To je bio vaan podatak u istrazi. Nemci do tada nisu nita znali o sudbini ovih straara. Pred Spilera su izali ponovo svi borci odreda koji su mu bili u rukama. Nastalo je novo batinanje, nova muenja i iznuivanja. Izvlaena je re po re, podatak po podatak. Na k r a j u je bilo jasno gde je izvedena akcija, gde su pokopani poginuli straari. Pored oruja komandanta odreda policija je pronala na salau Rade uriina i oruje Veselina Popova, Dragoljuba Zivaneva i Duana Markovia. Pronaeno je i oruje Sredo ja Veskova zakopano u njegovom dvoritu. Tako su se u rukama policije nale etiri puke i dve bombe. Spiler se domogao i jednog od glavnih kurira odreda, lana Partije Dobrivoja Popova. Uhapeno je jo pedeset ljudi i nainjen prodor u redove partijske organizacije. Uhapena su svega tri lana SKOJ-a. To je znailo da je ova borbena organizacija u selu sauvala svoje redove to je bilo od znaaja za partizane koji su posle ove akcije jo bili na slo-

bodi. Pod batinama je jo u selu podlegao Milan Rauki, a u policiji i Golja Radnovi . Teka stega koja je vladala za vreme blokade ostavila je svoga traga i na dalje dranje ljudi. Partizan Draga Zivanev bio je za vreme blokade na salau Stevana Popova. Tada su se obojica dobro drala. Meutim, mnogo se prialo o strahotama koje su Nemci uinili u selu. Kruile su vesti da e doi do novog pohoda. Stevan Popov se uznemirio i svoju bojazan saoptio partizanu. Draga Zivanev je bio osetljiv ovek, ali vie od toga uticale su na njega vesti o padu i muenju njegovih drugova. Pokolebao se, uzeo je puku na rame i otiao pravo u optinsku zgradu. Poloio je oruje i predao se. To je bila prava kapitulacija. Dragu tinovaki odred je pretrpeo teke gubitke. Ali nije bio uniten. Ostale su mnoge njegove baze i u njiima komesar odreda Milo Popov Klim, njegov verni saborac Arkadi je Popov Atoja, zatim Veselin Popov, Danika Belin i Slavko Radnovi. Dragutinovani su se u celini hrabro drali pred neprijateljem. Sauvali su petoricu svojih boraca, skojevsku organizaciju i baze u Tomavili, Galadu, Selitu i Ritu, meu njima one najvanije, Milivoja ukiina, Milana olaka, Save Stanaeva, Save Pajia, Branka Nikolia, Boe Stanaeva i Avakuma Popova. Epilog ove drame doao je treeg januara. Pre toga, upravo prvog januara, Nemci su pokupili iz sela osamdeset metana i aovima i lopatama pod jakom straom izveli ih na njivu na kojoj su svojevremeno bili pokopani poginuli nemaki straari. Bio je dubok sneg, zemlja smrzla. Straari su pourivali, udarali kundacima. itav dan je visila pretnja da e svi biti postreljani ako se leevi ne pronau. Tek predvee, kada je ve vie od polovine njive bilo prekopano, a ljudi se spremali da se begom spasu, jer su Nemci postajali sve nervozniji i spremniji da svoju p r e t n j u i ostvare, otkopana su tri lea.

Treeg januara Nemoi su izveli prvi deo svoje osvete. Pripremljena je prava predstava. U dvoritu kikindskog zatvora stajalo je devet Dragutinovana. Bili su tu Lazar Paji komandant Dragutinovakog odreda, Dragoljub Stanaev, Sredoje Veskov, Vlada Dragomirov, Milan Trajilov i Dragoljub Zivanev, borci istog odreda, kurir Dobrivoj Popov i bliski saradnici Rada Durioin i Milan Pavlovi. Dakle, jedan do drugog vrsti borci, Dragoljub Zivanev koji se predao i Milan Trajilov koji nije izdrao. Pred naperenim cevima svi su hrabro stajali. A kada je odjeknuo plotun sa prozora zatvorskih zgrada zapljeskali su dovedeni kikindski Nemci, odrasli i deca, mukarci i ene. U dvorite su uli Cigani pod straom, stavili su pripremljene ome oko vrata mrtvih boraca i jednog po jednog vukli plonikom prema gradskom trgu bojei u crveno snegom prekrivene ulice. Na trgu su stajala pripremljena veala.

Kumane U Dragutinovu je Spiler uestvovao u istrazi nekako kao ispomo. Tada je on bio jo na elu petrovgradske policije. Poetkom februara delokrug njegovog rada proirio se na itav Banat. I tek to je primio tu dunost pred njim je stajao krupan problem unititi dva snana partizanska odreda i dva najpoznatija komunistika gnezda. Radilo se o K u manakom i Melenakom partizanskom odredu i o kumanakoj i melenakoj partijskoj i skojevskoj organizaciji. Spiler je u ove krupne akcije uneo pedantnu postupnost, jasan plan i jasne ciljeve. Nije on bio policajac koji je hapsio od oka, jurio bez reda i pravog cilja. Imao je strpljenja da prieka, da taktizira, teio je da iznenadi protivnika i da ga zatekne to nespremnijeg za organizovan i smiljen otpor.

Primajui zadatak Spiler je potraio sva dokumenta do kojih se moglo doi. P r e d sobom je imao stare policijske kartone, podatke o osuivanim komunistima iz ovih mesta, izvetaje o akcijama partizanskih odreda, rezultate ranijih policijskih akcija. I dok je Spiler izuavao istoriju Melenaca i Kumana, ova sela je obilazio kvislinki ministar Olan, obraao se Srbima, korio ih to se ne pokore Nemcima i ne vrate obradi svoje zemlje. Velikoduno je obeavao oproten je svima onima koji se trgnu, jer, govorio je, jo je bilo vremena za to. Pozvao je partizane da predaju svoje oruje a za uzvrat niko ih nee dirati niti pitati za ono ta su uradili. Spiler je znao to Olan obeava, pustio ga je da govori, ali je imao svoje planove. Jer, ono to Olan obea, on ne mora da izvri. Nastavio je da se priprema za akciju, pomiljajui da bi dobro doao koji kapitulant, zalepljen na Olanov mamac. I zbilja, Olanov poziv nije odneo vetar u nepovrat. Nije svaki partizanski borac proao sva iskuenja, nije svaki bio spreman na sve ono to se moralo doiveti, nije svaki eleo da stavi svoje n a j blie u opasnost da budu streljani u sluaju neke partizanske akcije. Uvek se u itu nae i po koje zrno kukolja. Nemakim vlastima predala se grupa Melenana, ljudi koji su svojevremeno izmakli hapenjima, neki od njih bili su i u sastavu odreda. Spiler nije oklevao. im je dobio vest da su se neki ilegalci i partizani predali na Olanov poziv izdao je nalog da se pohapse. Izveo je jednog po jednog, pokuao da izvue podatke o odredu i organizacijama u selu, a kada nije ilo milom, primenio je silu. Za njega je bio svaki dobijeni podatak dragocen, kao kamen temeljac od koga se poinje graditi. Spiler je jednostavno i ove ljude stavljao na liste za streljanje. U plan pripreme spadala je posebna poseta Kumanima. Spiler je tamo poao u lov. Njegovi lovci bili su odabrani agenti. Tri dana je proveo sa

svojom svitom meu Kumananima, nastojei da ih upozna, njih i njihovo selo, da dokui bilo kakav trag, da pokua pronai saradnika. Zato je zajedno sa lovinom sa sobom poveo Zivu Kumria i Racka Brusina. Uhapsio ih je jer je doznao da su bili u vezi sa partizanima. Na domaku ruke bio mu je partizan Rada Odadi, ali je borac uspeo da se otme agentima i da izmakne ispred njihovih kuruma. Starom majstoru nije bilo teko da izvue priznanje od dvojice uhapenih Kumanana. Usledila su obeanja a zatim i pristanak na saradnju. Spiler ih je pustio iz zatvora. Kumri i Brusin se nisu snali u svojim novim ulogama. Razmislili su ta su uinili, postali su sumnjivi i najzad su priznali svoju vezu i dogovor sa Spilerom. Upozoreni, Kumanani su se spremali da doekaju napad i da zatite svoje redove. Nastupni plan za napad na Kumane i njegov odred bio je ve preciziran. Ideju je dao Spiler, a plan je izradio Rajt. Sve je bilo spremno i petog februara 1942. zapoela je jedna od kljunih akcija u velikoj zimskoj ofanzivi. U pokretu su bili oficiri Krajskomandanture, 140 pripadnika Dravne policije u Petrovgradu, odred kriminalne policije, 70 pripadnika Dravne policije iz Novog Beeja, 25 podoficira Hipopolicije, odred Hipopolicije iz kasarne Adolf Hitler u Petrovgradu, odred poljske andarmerije. Sve ove snage bile su podeljene u tri borbene grupe a svakoj je preciziran zadatak. Prva grupa krenula je iz Petrovgrada na 16 saondca i u pola dvanaest upala u Kumane sa melenake strane i odmah pristupila prvim hapenjima. Druga grupa stigla je u isto vreme u Kumane specijalnim vozom i zaposela 7 kilometara fronta oko sela. Trea grupa se dovezla na saonicama iz Beeja i istovremeno zaposela preostala 4 kilometra fronta koji je zatvarao obru. Kroz ovaj obru za vreme t r a j a n j a operacije niko nije mogao ui u selo a ni izai iz njega. Prvu grupu predvodili su Spiler i Rajt. Podeljena je na m a n j e odrede od po pet ljudi, a svaki

odred je dobio svog komandira, saonice i plan kua u kojima treba vriti pretres i hapenja. Spiler je svoj tab smestio u optinsku zgradu, uredio prostorije za sasluavanje i prostorije za smetaj uhvaenih i isprebijanih ljudi. Kumanani su spremno doekali napad. Spiler se nije mogao pohvaliti da je mnogo postigao. Pohapsio je svega dvadesetetiri oveka, uglavnom one ija su mu imena dali Brusin i Kumri. Istraga od toga dalje nije krenula. Ipak, meu uhapenim ljudima bio je i Ljubomir Coli, stari kumanaki komunista. U njegovom dvoritu bilo je bazirano celokupno oruje Kumanakog odreda. Ali Coli se nije Spileru pokorio. Ni jedan podatak mu nije dao. Ono to nije postigao u Kumanu u informativnim sasluanjima, Spiler je pokuao da postigne u policiji. Nad uhapenim Kumananima nastavljena je sistematska istraga u kojoj se nisu birala sredstva. Spiler je uporno traio slabe take meu ljudima koje je ispitivao i najzad doao do prvih podataka o borcima Kumanakog odreda. To je bilo dovoljno za nastavak zapoete akcije. Ovoga puta akciju je reio dovesti do konanog obrauna. Spiler je dobio u nastavku akcije sasvim odreene ruke. Raspolagao je sa 120 ljudi iz Dravne strae i pripadnicima svoje Udarne grupe. Bili su tu Vilhem, Luc, Veber, Kozlovaki, Cirovi i drugi. Trajanje operacije bilo je neogranieno. U Kumane je stigao 13. februara. Tih dana padao je sneg. Polje je ve bilo prekriveno snenim pokrivaem. Jo nije bilo tragova. Spiler je ukljuio i tu okolnost u plan svoje akcije. Ovoga puta nije blokirao selo. Rasporedio je jake zasede na glavnim izlazima koje su imale dalek pregled beloga polja. Patrole su stalno krstarile po selu i njegovoj okolini osmatrajui sneni pokriva, traei svee tragove.

Spiler je carovao u Kumanu punih trinaest dana. Neprekidno, danju i nou, ljudi su tueni, lomljeni i ceeni, ulicama se pucalo, prevrtalo se sve to se prevrnuti moglo, zagledane su sve pukotine, svi ulazi i svi izlazi, ipkama je bodena zemlja, kupe kukuruzovine ili kamare slame. Sneg je padao kao poruen odajui svaiji trag za kojim su ili agenti poput pasa tragaa. Sistematski, korak po korak, Spileru je polo za rukom da razori ovu tvravu, da slomi uporni i ogoreni otpor. Samo jo dva borca Kumanakog partizanskog odreda ostala su van njegovog domaaja. Svi ostali, njih dvadesetdvojica, bili su u njegovim rukama ili ih nije vie bilo meu ivima. Bio je to straan udarac postignut u udesnoj borbi u kojoj se malo pucalo ali se borilo za svako slovo, za re, za podatak, za svakog oveka, za svaki bunker. Malo je bilo mrtvih, ali je bilo pokoenih. Hrabrost se nije iskazivala smelim juriima, ali je bila toliko puta iskazana pred licem stranog Spilera, pred bikaama Vilhelma ili Kozlovakog, u bezizlazu kada se mogao jo samo sebi oduzeti ivot. Komandant Kumanakog odreda arko Milankov i njegov nerazdvojni saborac i zamenik Velja Ubavi doneli su odluku da se probiju iz sela i potrae sigurnije sklonite. Izali su iz baze kod Lazara Brusina i krenuli preko bata prema polju. Za njima su ostajali izdajniki tragovi. Pokuali su da se kreu unazad i tako naprave varku kao da su odnekud doli u selo. Meutim, to je bio samo pokuaj, jer su patrole otkrile tragove i brzo utvrdile stvarni pravac kretanja begunaca. Spiler je pripremio poternu grupu i sam seo u saonice. Iz kafane su pokupljeni beli aravi kojima su se gonioci kamuflirali na snenoj belini. Milankov i Ubavi kretali su se prema starom logoru Kumanakog odreda u Malom ritu. Uspeli su da preu oko est kilometara i privremeno se smeste u kolibu Pere Stojia. Meutim, uskoro su opa

ili dolazak saonica i pripremili se za borbu. Poljem su se razlegli pucnji. Nemci su napustili saonice i razvili se u streljaki stroj, zalamajui oko dvojice boraca koji su se oglaavali retkim pucnjima. Najpre je bio teko ranjen Velja Ubavi. arko Milankov je dobio dva metka u levu nogu, ali je bio u stanju jo da puca. Kada vie nije imao municije, poslednjim metkom oduzeo je sebi ivot. Tako je zavrio stari politiar i revolucionar arko Milankov, ne dozvolivi da ga neprijatelj poniava svojim neovenim postupcima. U kui Ljubinke Petrovi, Ivan Knei Coto izgradio je jednu od brojnih baza u kojoj je bio zajedno sa Ljubicom Odadi. Ova mlada tekstilna radnica i beogradski komunist dola je jo u aprilskim danima u svoje Kumane i stala rame uz rame sa kumanakim borcima. Sada je bila sa Co tom u teskobnoj bazi sa pitoljem u ruci. Dogovorili su se; nkako ivi u ruke Nemaca. U pilerovim rukama nala se Ljubiina drugarica iz Beograda Seka Santovac. Policajac je doznao da ova devojka zna gde je sklonite u kom se krije Ljubica. Doveo je preda se i jednostavno zapretio: ili e kazati gde je Ljubica ili e biti streljana. Bila je to teka alternativa i devojka se opredelila. Pomenula je kuu Ljubinke Petrovi. Agenti iz Udarne grupe opkolili su kuu. U besomunom pretresu pronali su ulaz u bazu. Kada su skinuli pokretna vrata iz dubine se oglasio pucanj. Nali su Ivana Kneia mrtvog i Ljubicu Odadi sa pitoljem u ruci. Njen metak je zakazao i devojka je bila savladana. Pred Spilerom se prkosno drala. Sve do poslednjeg dana Spiler je uporno tragao za sekretarom Mesnog komiteta Partije Maksom Kovaevim. Nije bio spreman da okona akciju sve dok ovaj poznati borac ne bude savladan. Maksa Kovaev je ipak uinio greku. Napustio je svoju bazu kod Ljube Eremia i preao u kuu Ljubomira olia. Uinilo mu se da je kua olieva sigurnija

jer je Ljubomir jo petog februara pao Spileru u ruke, a znao je da se dobro dri. Doao je u kuu, a potom potraio sklonite u vralici. Domaicu Danicu Coli uhvatila je panika. Nije nala snage da sve to izdri i javila je policiji gde se Maksa sklonio. Kad su ga Nemci pozvali na predaju, stari borac je opalio svoj poslednji metak. Izvukli su ga iz vralice smrtno pogoenog. Skoro uz samu vralicu nalazilo se sklonite sa orujem Kumanakog partizanskog odreda. Spiler je najzad saznao i za t a j podatak. Izvaeno je iz sklonita 17 puaka, bombe, 6 pitolja i 1490 metaka. U upornim pretragama Nemci su otkrili i razorili 32 baze kumanakih boraca. Kumanani su slomljeni tek u drugoj polovini ove akcije, tek posle osam dana strahovlade i nevienog terora i prvih prodora meu partizanske redove. Spiler je morao da upotrebi sva raspoloiva sredstva da slomi ljude, da meu njima nae najslabije i da preko njih unese pometnju meu od vani je borce. U toku ove akcije Spiler je savladao jo dva znaajna borca. Kroz istragu je saznao da je uitelj Milan Stani sekretar Sreskog komiteta Partije i jedan od vodeih ljudi u ovom kraju. To je bio povod da prati svaki trag koji bi ga doveo do Stania. Najzad je imao siguran podatak: sekretar Sreskog komiteta nalazi se na ciglani vie Melenaca. Telefonom je naredio melenakoj policiji da po svaku cenu ivog uhvate Milana Stania i njegovog brata Savu. Policijska patrola odmah je bila upuena prema ciglani. Meu policajcima je bio i Andres Poljak, ovek koji se u policiji naao po zadatku melenake partijske organizacije. Milan i Sava bili su iznenaeni. Komandir patrole uperio je puku i pozvao ih na predaju. Poljak je kao sluajno posrnuo i odgurnuo puku. Metak se odbio i ranio Poljaka. Braa su iskoristila momenat i pokuala da se probiju napolje. U guanju

jedan policajac je ubo bajonetom Milana, on se ipak probio i u begu dobio jo dve rane. Sava je bio savladan. Milan Stani Ua stigao je ranjen u Tara. Svratio je u prvo dvorite i zatraio pomo od nepoznata oveka. Dobio je ebe u koje se umotao i zaspao. Probudio se pred naperenim cevima. Bio je savladan. U optini su ga ranjenog kundaili. Za momenat su ga polumrtva ostavili sama. Milan je smogao snage da sa stola uzme makaze i da zada sebi nekoliko rana u stomak, ali je samo sebi naneo jo vie bola. Sproveli su ga u Kumane pred Spilera. Dok su taraki policajci vozili na saonicama Milana Stania, pred njih je iskrsao sa pitoljem u ruci Svetozar Jei, sekretar Sreskog komiteta SKOJ-a. Bio je spreman da oslobodi svoga druga.

LJUBICA ODAD2IC, NARODNI H E R O J

Policajci pritisnuo je slagao savladali Spileru.

su pokuali da se odupru, a kada je Jei okida da bi pokazao da se ne ali, metak u njegovom pitolju. Skoili su na njega i ga, da bi ga zajedno sa Staniem predali

Na jednu od zaseda koje je Spiler rasporedio u toku akcije na Kumane, naiao je jedan od poznatih kikindskih boraca, sekretar Okrunog komiteta SKOJ-a i jedan od organizatora ustanka u severnom Banatu, Proka Sredojev. Kretao se u pratnji skojevke Milice Rui. Iznenaen pozivom na predaju, Proka je hitro izvadio bombu, aktivirao je i bacio u pravcu zasede. Istovremeno sa eksplozijom bio je preseen snanim rafalom. Spiler se sa svojim snagama povukao iz Kumana tek kada je izvukao sve to se moglo od upornog i ilavog protivnika izvui. Duga kolona isprebijanih ljudi, u kojoj je drug pridravao druga, a u saonama leali oni koji vie nisu mogli hodati, polako je izlazila iz sela. Na elu partizan Sava Kali sa svojom harmonikom. Svirao je onu poznatu Crven je istok i zapad. Na jednim saonama leao je nepomino Maksa Kovaev. ivot mu se gasio, ali je ostao bodar osmeh na licu. Selo je plakalo. Prva grupa kumanakih boraca izvedena je na streljanje ve desetog marta. U Panevu je bio u borbi ubijen jedan od smelih junobanatskih ilegalaca, P a j a Bulovan. Borei se za svoj ivot, Bulovan je ubio jednog i ranio drugog straara. To je uzeto za povod da se na obali Tamia, nedaleko od panevakog mosta, strelja 75 narodnih boraca. Njih 54 bilo je iz Kumana. Ovo streljanje je bilo malo neobino. Iza svakog borca stajala su po tri vojnika i mecima iz svojih pitolja gaali u potiljak. Povorka sa leevima streljanih prodefilovala je panevakim ulicama. Sahranjeni su u zajedniku grobnicu kod Jabuke. '

U Saoptenju o streljanju kae se da je provedenim postupkom utvreno da su streljani pripadali naoruanim komunistikim bandama, bili lanovi komunistikog pokreta, ili u velikoj meri pomagali partizane, davali im hranu, sklonita, i novac, nabavljali im oruje i municiju ili su sluili kao njihovi kuriri. Od partizana u ovoj grupi je streljan samo Slavko Cvetic, Kumananin ali borac Melenakog odreda. Ostali su snabdevali partizane. Meutim, samo etiri dana kasnije doli su na red borci Kumanakog odreda. Streljanje je izvreno opet u Panevu, ali na nepoznatom mestu. U Saoptenju se kae da je to bila odmazda za pogibiju agenta panevake policije Klara koga je u borbi ubio sekretar Okrunog komiteta SKOJ-a za juni Banat Mita Zivkov Lala. Na gubilite je izvedeno pedeset ljudi, od kojih je 37 bilo iz Kumana, a meu njima osamnaest boraca K u manakog partizanskog odreda: Sredoje Stanisavljev, komesar i Velja Ubavi zamenik komandanta odreda, Rada Aimov, Sava Aimov, Ivan Boberi, Slavko Boberi, Milenko Bogdanov, Borivoj Brani, Milan Brusin, Milan uriin, Dobrivoj Gladi, Toa Gladi, Vesa Lupurov, Veselin Nemeev, Boa Stojanov, Duan Stojanov, Svetozar lezjak i Omer Vuleta, borci odreda. To je bila krvava zavrnica nemake akcije na Kumane. Na streljanje je izveden devedesetjedan borac, sve braa i komije, ceo jedan partizanski odred, gotovo cela partijska organizacija. Bio je to strahovit udarac. Preostali borci se nisu ipak priklonili, nisu dali da stihija ide po svome. Skojevci su pritekli u pomo deci bez roditelja, posejali su njive koje nisu imale vie domaina. U jednoj od retkih baza su ostala dva borca Kumanakog odreda, Dobrinka Stani i Slavko Stani koje Spiler i njegovi agenti nisu uspeli da otkriju.
12 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

177

Spiler je za momenat zatvorio dosije Kumane Mala Moskva da bi se pripremio za nove pohode.

M e l e n c i U toku velike kumanake akcije pileru je u ruke palo i nekoliko Melenana. Za njega je ve to bilo dovoljno da bi pristupio opsenim pripremama za napad na ovo snano uporite ustanika. Posle istrage voene nad kumanakim partizanima pred njim su stajale mnogo jasnije stvari i dogaaji iz letnjih dana. Potraio je jezik meu Melenanima koje je imao u rukama. Od Milana Stania - Ue nije mogao nita doznati. Sekretara Sreskog komiteta su zaleili i vratili n j e m u na dalji postupak. Ua

NASTUPNI PLAN VOJNO-POLICIJSKIH SNAGA ZA NAPAD NA M E L E N C E , APRILA 1942.

nije podlegao tekim muenjima, povredama jo nezaraslih rana, laskavim obeanjima prepredenog policajca. Spiler je digao ruke od daljih pokuaja. vrsto se drao i Sava Stani. Spiler se okrenuo prema Angelini Ispas, Vuki Bogaroki i Milenku Halasovu. Od n j i h troje traio je najmekeg. Zapazio je uplaen pogled Milinka Halasova. Izbor je pao. Doveo je preda se Halasova. Iako o njegovom radu nije imao osobitih podataka na osnovu kojih bi ga izveo na streljanje, zapretio mu je takvom mogunou. A onda je okrenuo list i pozvao ga na saradnju nudei mu za uzvrat oprotenje. Milinko Halasov je pristao. Halasov je Spileru pripremio spisak od trideset Melenana. Meu njima bili su gotovo svi lanovi mesnih komiteta i narodnooslobodilakog odbora. Za Spilera je to bio izvanredno vaan podatak. Pustio je Halasova kui, ali sa hapenjem nije pourio. Zeleo je da se u Melencima stekne dojam kako nije dolo do provale, da ljudi izau iz sklonita i da ih tako iznenadnom akcijom pokupi i prodre dalje u sve organizacije i u tabor Melenakog odreda. Napad na Melence predvideo je za 18. april. Sainjen je ponovo detaljan Nastupni plan. Za izvoenje akcije bili su spremni oficiri Krajskomandature, Odred opte policije, jedinice Dravne strae iz Petrovgrada, Kikinde i Novog Beeja sa 220 ljudi, dve ete Hipopolicije sa 360 ljudi i 200 pripadnika teaja ove policije. Sve jedinice bile su ve u pola etiri u j u t r u na svojim pozicijama. Selo je bilo zatvoreno obruem sa svih strana. eta Hipopolicije iz Kikinde pretresala je melenake Vinograde koji su se nalazili uz put Melenci Kumane. eta je uhvatila u kleta ovaj prostor i vodila front prema glavnom obruu oko sela, pretresajui sve vinogradarske kuice i svako mesto u kome bi se neko mogao prikriti. U
12*

179

ovom pretresu pronaeno je i uhapeno devetoro ljudi. Jedinice Dravne strae iz Novog Beeja i Kikinde pod komandom kapetana Lelijera i oberlajtnanta Rejharta imale su za zadatak da pretresu logor severobanatskih partizana na Melenakom ostrvu. Spiler je znao za postojanje ovoga logora, pa je naredio ovim jedinicama da postupe najbrutalnije prema salaarima na Ostrvu i oko njega smatrajui, s pravom, da su svi oni neposredno saraivali sa partizanima. Na ostrvo se prvi prevezao amcem porunik Maj er Valdek i sa najblieg salaa bio doekan vatrom. U nastaloj borbi jedan od salaara je poginuo a dvojica su bila zarobljena. Sala je potom bio razoren runim granatama. To je bila jedna od baza u kojoj je zimovala grupa melenakih boraca. Pretresani su i svi drugi salai na ostrvu, ali bez rezultata. Ipak, svi su bili zapaljeni. Pokupljeno je ukupno 25 stanovnika sa ovog prostora i sprovedeno u optinu pred Spilera koji je tamo vodio istragu. U toku akcije Spiler se obratio posebnim proglasom Melenanima. Saoptio im je cilj svoje akcije i pozvao na saradnju. To moete uiniti bez ikakve bojazni od njihovih pretnji, jer jedno je sigurno, da posle ove akcije koja se sada vodi u vaem selu oni vie nee imati prilike da bilo kome uine kakvo zlo... poruivao je samouvereno. A onda je nareivao . . . da svaki domain kue . . . mora za celo vreme trajanja akcije ienja u selu uvek s vremena na vreme zajedno sa svojim ukuanima da pregleda svoju kuu, gospodarske zgrade, kamare sena i slame, kupe tuluzine koje se nalaze po dvoritima, a kako se ne bi kod njega, bez njegovog znanja, uvuklo i sakrilo kakvo sumnjivo lice. Isto tako i po noi moraju ukuani paziti da se ko u kuu ne uvue. Kod takvog pregledanja neka se domain i svi koji sa njime pregled obavljaju, naoruaju sekirama, vilama i slino... Uprkos svih priprema i svih podataka sa kojima je jo u pripremi napada na Melence raspo-

lagao, Spiler nije postigao uspeh kakav je imao u Kumanu. Nije ni mogao, jer veina boraca nije bila ukljetena u blokadu kao je to bio sluaj sa celokupnim Kumanakim odredom. Ipak, ve toga prvog dana u njegovim rukama nalazili su se lanovi Mesnog komiteta Partije Milan Kevrean i Branko Bibin i lanovi Mesnog komiteta SKOJ-a Marinko Pandurov i Veselin Jevremov. Izmeu n j i h je Spiler pronaao najslabijeg i jo u toku istrage proirio je svoj prodor u redove melenakih komunista. Spiler je tvrdio u svom izvetaj u da je . . . putem sasluanja uhapenih uspelo potpuno otkriti rad Komunistike partije i SKOJ-a u Melencima i gotovo sve njihove lanove uhapsiti.. . Uvee je blokada sela skinuta, glavne snage koje su u n j o j uestvovale povuene. U selu je ostao samo Spiler sa svojom Udarnom grupom i 60 pripadnika Dravne strae u cilju nastavka akcije. Du druma Melenci Baaid bio je vei broj kupa tuluzine. Neki tragovi su upravo vodili tamo. 20. aprila Spiler je organizovao sistematski pregled ovih kupa. Mobilisao je nekoliko desetina metana i naredio im da razvaljuju k u p u po kupu, dok su njegovi straari i agenti naokolo bili spremni da otvore vatru u sluaju otpora. Veina od ovih kupa je zapaljena. U jednoj od njih otkrivena su tri borca Melenakog odreda. Bili su to skojevci i braa Zoran Mijatov i Dragomir Mijatov, a sa n j i m a Dragoljub Barni. Borci se nisu mogli odupreti jer bi morali pucati i u svoje seljake koji su bili izmeu njih i Nemaca. U ovoj akciji otkriven je i zarobljen partizan Svetozar Jovanov koji se iz blokade probio sa komunistima Marinkom Pandurovim, Veselinom J e vremovim i ivom Keljakim. Sva etvorica su bila bez oruja i savladana. Meu uhapenim nalazili su se i partizani Aca Rus i Marina Stankov.

U prvom napadu na Melence ipak je nanesen znaajan udarac i Melenakom partizanskom odredu. U borbi su bila ubijena tri borca dok ih je estoro bilo zarobljeno. U rukama policije nala su se 62 lana Partije i SKOJ-a, Mesnog narodnooslobodilakog odbora i saradnika na snabdevanju partizanskih boraca. Po Spilerovom raunu jo je dvanaest boraca Melenakog odreda bilo na slobodi. Nije bilo otkriveno ni njihovo oruje. Smatrao je da napad na Melence nije dovren i stoga su usledila jo dva, ubrzo, jedan za drugim. Prva akcija trajala je od 24. do 27. aprila, a druga od 1, do 5. maja. Tokom prve akcije pronaeno je jedno od sklonita oruja Melenakog odreda. Sklonite se nalazilo u kui Angeline Jankov, a u n j e m u osam puaka. Prilikom detaljnog pretresa ove kue, na tavanu, u odaku, pronaen je partizan i lan Mesnog komiteta SKOJ-a Kamenko Munan. Partizan je bio naoruan pitoljem. Dva metka opalio je na agente, a trei sebi u slepoonicu. Rana nije bila smrtonosna i Munan je prebaen u bolnicu. U nastavku akcije pronaen je i zarobljen mladi partizan arko Adamov. Meu 60 uhapenih u ovim produnim akcijama nalazio se i Momilo Groin i deset drugih uesnika u napadu na melenaku optinu. Tu je bio i sekretar Mesnog komiteta SKOJ-a Milorad Proti. Pronaena je i druga baza sa orujem Melenakog odreda. Tako je i pukomitraljez Melenakog odreda pao u ruke Nemaca. Od uhapenih Melenana u ovim uzastopnim akcijama na strelitu se nalo njih 68. Streljani su u nekoliko puta. Ipak, Spiler je zavrio svoju akciju na sebi svojstven nain. U nedelju, 21. juna 1942. godine, bila su podignuta veala pred crkvenom portom. Visilo je trinaest konopaca, ekalo se na trinaest rtava. Posle tekih aprilskih i majskih dana, posle brojnih paljevina i pogibija, u selu je bio prireen najsvirepiji prizor. Melenani su morali da gledaju

teki in u kome je trinaest njihovih sugraana nalo smrt pod vealima. To je bio deo. svirepe osvete. U odbrani svoga ivota Nikica ivanovi je teko ranio SS Hauptarfirera Knea. Zbog njegove funkcije na smrt je izveden dvostruko vei broj rodoljuba nego to je to bilo uobiajeno. Uz to, smrtna kazna je bila izvrena veanjem. Odabrani su Panevo, Perlez i Melenci. U Melencima pod veala su dovedeni partizani arko Adamov, Nedeljko uri i Svetozar Jovanov. Sa njima je bio snani kova i diverzant Momilo Groin. Groin se narugao straarima da nemaju dosta municije pa zato veaju. Nemaki podoficir nije mogao pretrpeti uvredu, izvadio je pitolj i ubio diverzanta. Nadea Kiprdilov, hrabra partizanska domaica, klicala je slobodi i namakla sama sebi omu oko vrata. Ponosito su stajale Angelina Jankov, uvar oruja Melenakog odreda, ranjena Ispas Angelina, a zatim Ljubomir Jankov, Draga Markov i Duan Mici saradnici Melenakog odreda. Pod vealima

POHAPENI NOVOKNEEVANI P R E D STRELJANJE

su bili i lanovi Mesnog komiteta Partije i SKOJ-a Branko Bibin, Milan Kevrean i Veselin Jevremov. Ostalo je snano jezgro Melenakog partizanskog odreda. Komandant Melenakog odreda, popularni Bora Mikin Marko, uao je posle kumanake blokade u Okruni komitet Partije za severni Banat i bio je stalno u pokretu. Komesar odreda Emil Kevrean se nalazio na partijskom zadatku u rejonu Karaoreva i Aleksandrova. Na ovom terenu su se nalazili i Milivoj Stankov ika, Zvezdana Mikin Nata, Joca Erdeljan, a dolazili su i Vujica Vujanov Kreca i Milivoj Mijatov Loje, jedan je bio lan Sreskog komiteta Partije, a drugi SKOJ-a. Njima u zadatak je palo da obnove rasturene organizacije i pokidane veze u novobeejskom srezu. Meutim, pusto koju su za sobom dovele nemake akcije nije bilo lako preboleti.

Karaorevo Milan Kevrean se nije dobro drao pred Spilerom. Pao mu je u ruke jo prvog dana blokade Melenaca. A Kevrean je imao mnoga zaduenja. Upravo posle blokade Kumana Bora Mikin ga je ukljuio u obnovljeni Sreski komitet Partije. Taj komitet su sainjavale samo trojica: Mikin kao sekretar, Milan Kevrean i Vujica Vujanov. Kao lan Sreskog komiteta ali i kao ovek koji je stalno bio pri ruci dinaminog Bore Mikina, Kevrean je bio i glavna veza na liniji Melenci Karaorevo, tim pre to je Bora Mikin imao upravo ovde glavne svoje baze. Kevrean je znao za jednu kuu u Karaorevu. Bila je to kua Pepe Pribia. A Pepo je bio otac Milana Pribia okice, bliskog saradnika Bore Mikina. okica je jo uvek bio legalan iako je uestvovao u nizu akcija na elu karaorevake desetine Aleksandrovako-karaorevakog odreda. Pod

njegovim rukovodstvom naglo su se razvile partijska i skojevska organizacija u Karaorevu. K r a j e m aprila u selu je delovao Mesni komitet Partije, Mesni komitet i etiri rejonska komiteta SKOJ-a. Veliku politiku i organizovanu snagu predstavljalo je 31 lan Partije i 230 lanova SKOJ-a. U selu je delovao i Mesni narodnooslobodilaki odbor. Partizanski borci i pripadnici vojnih desetina ostali su na svojim mestima. okiin delokrug rada bio je proiren. Bio je poverenik Sreskog komiteta Partije i stalna veza izmeu lanova Okrunog komiteta arka Turinskog Arse, ure orevia Sime i Bore Mikina Marka. U kui Pribia nije bilo tajni. Pepo je primao ilegalce kao svoje najroenije, starao se da im obezbedi sve to im je trebalo. Gostio je i Milana Kevreana svaki put kada je dolazio iz Melenaca u Karaorevo. Milan Kevrean rekao je Spileru za kuu Pribia, za okicu, Pepu, za dolaske Bore Mikina. U meuvremenu, izmeu akcija na Melence, Spiler je sa svojom Udarnom grupom izvrio dva prepada. Najpre je posetio Aleksandrovo i uhapsio Sredoja Iliina. U njegovu kuu je Kevrean pred blokadu Melenaca n a j p r e dopratio Mikina, a odavde do kue Pribia. Iliin je provalio Veselina Levakova i jo nekoliko aktivista. okica je otiao u Petrovgrad i uri oreviu Simi predao poruku da je Spiler boravio u Aleksandrovu i da je tamo izvrio hapenja. Predao je Simi pitolj i dve bombe. Sima je ve imao obavetenje da se Kevrean ne dri dobro i da se na njegove provale Spiler spremao za upad u Karaorevo. Preporuio je da se svi ilegalci najhitnije povuku iz sela, a okici je dao u zadatak da odmah pree u ilegalnost. Jo iste veeri okica je preneo Mesnom komitetu poruku ure orevia. Bora Mikin, Emil Kevrean, Joca Erdeljan i Zvezdana Mikin otpremljeni su u druge baze.

I, zbilja, prvog maja, Spiler je na elu Udarne grupe upao u Karaorevo. Blokirao je kvart u kome se nalazila kua Pribia, a zatim opkolio kuu. Naredio je detaljan pretres. U kui se nalazio Stanko ulibrk, sekretar jednog aktiva SKOJ-a i jedan od kurira Milana Pribia. Cim je video da je kua opkoljeina, ulibrk je skoio kroz prozor i potrao ulicom. Za njim su agenti otvorili vatru. Ranjenog su ga savladali i priveli Spileru. Za to vreme bili su pohapeni Pribii: Pepo, uro, Marta i Mica. Spiler je u besu udarao ika Pepu traei da pokae gde se nalazi Milan, gde ilegalci iz Melenaca. Cika Pepo se drao dostojanstveno bodrei oko sebe mlae i Spiler se morao zadovoljiti plenom koga je imao u rukama. Na policiji su nastavljena ispitivanja. Stanko ulibrk bio je zaleen. Posle je popustio pred Spilerom. Rekao mu je nekoliko novih imena. Spiler je pokuao da slomi i Pribie, ali je uspeo samo od ure da Izvue priznanje da je bio skojevac. Pepo Pribi mu nije priznao nita.

POHAPENI RODOLJUBI

Petrovgradska policija je tako imala prvi put u rukama podatke o nekim lanovima Partije i SKOJ-a u Karadordevu. To je bio i prvi prodor u karaorevake aktive i elije pa se razvila uporna i ilava borba nekoliko narednih meseci. Milan Pribi okica bio je van opasnosti. Izbegao je hapenje i postao ilegalac. Najpre je sam gazio poplavljeno polje, bio je sakriven u velike pumpne cevi na Begej u kod Save Gaborova. A tada je dobio vezu sa drugovima u Karadordevu i vratio se u selo. Odrao je sastanak Mesnog komiteta. Iz Petrovgrada su stizale vesti da se na policiji Karaorevani dobro dre. U komitetu je to prihvaeno i kao mogua varka pa je bilo rei o opreznosti svih onih koji su bili u neposrednoj vezi sa uhapenima. Smanjen je broj sastanaka a na njima je glavna tema trebala da bude dranje pred neprijatelj en i konspiracija. Spiler je uistinu taktizirao. Drao je kao t a j n u ono to mu je ulibrk rekao. Pustio je kui Martu Pribievu sa naglaskom da e on ipak doznati sve to se u Karadordevu radi. Istovremeno pripremao se za novi upad u selo. U novu akciju krenuo je tek 22. maja. U selu je bio pre zore i poslao ve formirane udarne grupe agenata i straara u svaku kuu prema spisku to mu ga je dao ulibrk. Gotovo svi su bili iznenaeni i pohapeni. U optinskoj zgradi nastavljeno je informativno sasluavanje. Svi pohapeni lanovi partije i SKOJ-a proli su kroz ruke Spilera i n j e govih agenata. Mnogi posle toga nisu vie bili na nogama. Ali, Spiler je teko dolazio do novih podataka i do priznanja onih koje je imao u rukama. Gotovo da je postigao jedini uspeh kada je doznao u kojoj se kui nalazi lan Mesnog komiteta i poznati beogradski komunista Branko Gleda. Iznenadio ga je i, pre nego je uspeo upotrebiti svoj pitolj, savladao. Ali od Glede nije doznao nikakav podatak. Sa sobom je poveo u elije petrovgradskog zatvora dvadeset isprebijanih Karaorevana. Meutim, nije tano

znao da je u rukama imao dva lana Mesnog komiteta i jo dva lana Partije, esnaest lanova SKOJ-a. To tano nije doznao ni u kasnijoj istrazi. Spiler isto tako nije znao da je svoju provalu napravio samo u jednoj od pet rejonskih organizacija, koliko ih je toga m a j a bilo u selu. Istraga je u Petrovgradu voena ispoetka. Spiler je ipak mogao da nazre snagu organizacija u Karadordevu. Utoliko je upornije i strpljivije izvodio uhapene Karaorevane u sobu za isleivanje nakienu raznim rekvizitima za muenje. Kao i obino, kombinovao je silu sa sladunjavim obeanjima, ali je do svakog novog imena i sam prolio dosta znoja. Svoju panju posebno je obratio prema Branku Glei. Izmeu njih dvojice nije bilo barem jedne tajne: Spiler je imao stari podatak da je Branko Gleda komunista. Stajalo je to i u poternici koju je prole godine Aimovi raspisao. Na listi poznatih beogradskih komunista bilo je i ime Branka Glede. Gleda to nije poricao, sa ponosom je isticao da je komunista. Ali je pobijao sve optube da je bio organizator u Karadordevu i da u selu poznaje bilo kojeg komunistu. Pri tome je ostao svaki put, sve dok je bio pri svesti, do kojih granica su toliko puta ila sva muenja kojima su ga podvrgavali. Oporavljajui se u svojoj eliji, Branko Gleda je pronalazio naina da uputi poruke svojim drugovima, da ih podui ta moraju do kraja sauvati, ta po svaku cenu poricati, a ta priznati jer se pobijati nije moglo. Tako je u elijama bila organizovana kolektivna odbrana koja je skupo kotala ali se isplatila. Spiler je privremeno zakljuio istragu. Dopunio je spisak novim imenima do kojih je ipak doao i pripremao se za trei napad na karaorevake organizacije. Ovoga puta pauza je trajala vie od dva meseca. Istraga je potrajala dugo, a otezanje novog upada opet je bio deo taktike koju je Spiler odabrao.

Karaorevani su se nadali novom napadu. Ma koliko da su bili u toku ilave borbe na policiji i sluali poruke o hrabrom dranju Branka Glede i mnogih drugova, iskustvo je pokazalo da se moraju preduzeti sve mere za zatitu ugroenih aktivista i organizacija. Glavni zadatak trenutka bio je da se provala odri barem u okviru onih organizacija koje su ve bile zahvaene. Bilo bi sve jednostavno kada bi u blizini postojala partizanska jedinica. A kako bi tek bilo da je to brigada poput onih o kojima je radio stanica Slobodna Jugoslavija javljala navodei njihove borbene uspehe u Bosni i drugim krajevima zemlje. Ali, te brigade su bile predaleko, gotovo nedostine za banatske borce. Na pustoj ravnici nisu se ni manji odredi odrali. Svi putevi iz Banata bili su preseeni. Moglo se samo matati da e brigada i banatskom ravnicom proneti slavu borbe i slobode. A dotada? Do tada treba stojiki istrajati, organizovati se i odupirati neprijatelju, stvarati uslove i puteve koji vode do brigade. Toga leta 1942. godine nije bilo mesta kuda evakuisati ugroene borce. Ostale su izgraene baze u selima ili u polju sa svim svojim manama i prednostima. Trebalo ih je graditi vie i smiljenije, izbegavati ve zapaene i plaene greke. O tome su razgovarali Pribi i njegovi drugovi, na sastanku komunista odranom u polju desetog jula. Bilo je rei i o nedovoljnoj opreznosti prilikom drugog hapenja, o uspelo j taktici to je pripremio i sproveo Spiler. Obnovljen je Mesni komitet Partije. Trebalo je zaobii neke lanove SKOJ-a, smanjiti broj lanova u aktivima. To je znailo da sve one koji su bili nedovoljno sigurni treba jednostavno, za izvesno vreme, prestati angaovati. Dogovoreno je kakve baze treba graditi i kako meu njima sauvati konspiraciju. Tako Spiler u svom treem napadu na organizacije u Karadordevu nije napravio iznenaenje iako je sa tim vanim elementom ponovo raunao.

Zato je i postigao samo polovian uspeh. Ipak i tako polovian uspeh nije bio malen. U njegovim rukama nalo se 9 novih lanova Partije, dvadeset i jedan lan SKOJ-a i deset saradnika. Njegov najvei uspeh bio je zaplenjena puka oko koje se vodila najtea borba tokom istrage. Puka je doneena sa tavana lana Mesnog komiteta SKOJ-a Duana Stoisavljevia tek onda kada u Duana nije bilo vie ljudske snage da izdri sva muenja. Spiler od njega nije traio da prizna da ima puku. Taj podatak je odavno dobio. Trebalo mu je mesto gde se ta puka nalazi. Taj podatak je upao kletima iz njega. Kimu odbrane ovde u selu odrali su komunisti Naka Agbaba, Boo Bara i Milan Basta Bukarica. U svojim rukama oni su imali nedirnute rej one. Stavljeni su na teke muke. Naka Agbaba ni jauka nije pustila. Boo Bara se oglasio bolno, nekako u sebi. Milan Basta je zavijao kao k u r j a k dok su mu zasecali nokte zajedno sa delom prsta. Ali to je bilo sve to je Spiler mogao te krvave noi od njih da uje. Drali su se dobro i drugi. Pobeda je bila postignuta ve u Karadordevu. To je bilo i Spileru jasno. Bilo je jasno i Pribiu i njegovim drugovima. Nastavak istrage u Petrovgradu sproveden je sa istom brutalnou, ali je jedan po jedan dosije Karaorevana bio zaklapan. Spiler je pustio kui 4 lana Partije, 2 kandidata i 11 lanova SKOJ-a. Za n j i h nita nije bilo dokazano, oni su uporno i dosledno sve poricali. To je bila u toliko vrednija pobeda ako se znalo da komuniste Spiler nije vraao kuama ako bi utvrdio da su komunisti i o tome iupao od n j i h priznanje. Komunisti su mogli samo da ekaju svoj red za strelita. Putanje kui lanova Partije i SKOJ-a bio je i siguran znak da su provale konano bile blokirane i sve preostale organizacije ouvane. Vie partijskih elija, brojni aktivi SKOJ-a i skoro cela mrea vaspitnih omladinskih grupa ostali su na svojim mestima. To je bila velika prednost i znaajan uspeh koji je

imao presudan uticaj na dalji razvoj organizovane borbe i na irem podruju. u Od uhapenih karadordevakih komunista Spiler je izveo na streljanje njih jedanaestoricu. Izrekao je 29 vremenskih kazni od kojih jedanaest-na dve godine a osamnaest na godinu dana logora. U karaorevaki atar prispeli su novi ilegalci. Reorganizovane su snage, izabrani i popunjeni komiteti, uvrene su veze sa okolnim organizacijama. Napadom na Karaorevo bila je uglavnom zavrena velika nemaka ofanziva zapoeta jo poetkom oktobra etrdesetprve. Trajala je ona gotovo devet punih meseci, u njoj su uestvovale sve raspoloive snage okupatora i domaih Nemaca. Juraj Spiler je nedvosmisleno izbio na elo svih ovih akcija preuzimajui u svoje ruke i vodeu poziciju meu banatskim Nemcima. Ustanike snage bile su dovedene u teku krizu. Bili su gotovo uniteni Mokrinski i Kikindski odredi na krajnjem severu. Kumanaki odred nije vie postojao, Dragutinovaki i Melenaki odredi bili su vie nego prepolovljeni. Bio je rasturen Stajievsko-petrovgradski odred. Tee od toga bilo je razbijanje partijskih i skojevskih organizacija i njihovih komiteta na irokoj teritoriji, a posebno u dotle vodeim mestima kao to su bili Kikinda, Petrovgrad, Melenci, Kumane, Mokrin. U mesecu julu vie nije postojao ni jedan sreski komitet Partije ili SKOJ-a na okupu. Ostali su samo pojedinano neki njihovi lanovi. Ostali su, meutim, arko Turinski Arsa, Bora Mikin Marko i Dura orevi Sima, lanovi Okrunog komiteta Partije u nastojanju da pohvataju pokidane veze, sakupe preostale komuniste i obnove organizacije tamo gde su se one mogle obnavljati. Pobeda karadordevakih komunista na policiji zatvorila je i lanac optih provala, zaustavila

je Spilera na samim vratima karaorevakog rej ona. Ostale su nedirnute organizacije u Duanovcu, Vinjievu, Ruskom Selu, Vojvoda Stepi, ostale su jo uvek jake organizacije u Aleksandrovu zajedno sa borcima Aleksandrovako-karaorevakog odreda. Iz toga rejona, iz tih baza delovali su dalje lanovi Okrunog komiteta Partije u svom nastoj a n j u da organizuju i sauvaju snage i kadrove.

BANAT JE BIO ODSEEN

Pokuaj ure Jovanovia Dok su se u Banatu odvijale mnoge drame tokom nemake ofanzive na ustanike i organizovane snage, sekretar Pokrajinskog komiteta arko Zrenjanin traio je naina da se prebaci preko Tise i vrati u ovaj deo Vojvodine da bi pomogao u organizovanju otpora i neravnoj borbi da se borbene snage i organizacije zatite i ouvaju. Ali su i maarski faisti bili u velikom zaletu spremni da se svim sredstvima obraunaju sa komunistima i svim drugim rodoljubima u Bakoj. Tamo su junaki poginuli Radivoj Cirpanov i ore Zlii kao i mnogi drugi borci. U ruke maarsikh faista pao je Danilo Gruji. U januaru je Baka doivela i masovne pomore koji su ostavili duboke tragove. Tamo su pod najteim uslovima ipak ostali Svetozar Markovi i Branko Baji, ali je mogunost njihovog delovanja ostala veoma ograniena. arko Zrenjanin je uspeo da pree Tisu i da se krajem decembra etrdeset prve ponovo nae u Banatu. Spilerove akcije tada su se odvijale severni je, oko Kikinde i Dragutinova. Zrenjanin je tada odluio da se prebaci u juni Banat, blie Beogradu i Centralnom komitetu, sa kojim je vezu drao Stevica Jovanovi iz svoje baze u Panevu. Ali pred njegov dolazak u Panevo Stevica Jovanovi je u borbi izgubio ivot. Sa njim su bile preseene i sve veze sa Beogradom i najviim partijskim i vojnim rukovodstvima. arko Zrenjanin se morao povui u sela
13 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

193

severno od Paneva. Tamo je ostao pokuavajui da ponovo izgradi kanal prema Beogradu. Tanke niti koje su bile uspostavljene brzo su se kidale. arko Zrenjanin je jo u m a j u konano bio izgubio i veze sa arkom Turinskim i svim organizacijama u severnom Banatu. Ostao je u junom Banatu pokuavajui da podigne nove kadrove i obnovi razbijene organizacije i komitete. Banat je bio odseen i od Bake i od Srbije. Sa Sremom veza gotovo nije ni bilo. U tom pogledu Banat je ak bio podeljen na dva dela, na juni i severni, a u njima su, svaka za sebe, delovale organizacije i partizanski odredi, bez meusobne veze i pomoi. Sremci su u meuvremenu krenuli snano, iroko i smiljeno. Tamo je ostalo na partijskom zadatku nekoliko starih revolucionara na elu sa Jovanom Veselinovim arkom. Oni su uspeli da se, posle briljivih priprema ,probiju iz sremskomitrovake kaznione u avgustu etrdeset prve i da se stave na raspoloenje Partiji. Na poznatom peinakom savetovanju sremskih komunista decembra etrdeset prve, smelo su sagledane slabosti i jasno odreeni zadaci, strategija i taktika za budunost. Bogato revolucionarno iskustvo Veselinova i njegovih drugova i ovde je pokazalo svoju vrednost. Srem se organizovao, stvorio najiru masovnu bazu i snane partizanske odrede. I dok su u Banatu i Bakoj trpljeni snani udarci i doivljavani teki porazi, dotle je ustanak u Sremu naglo jaao i razvio se u nesalomljivu snagu. Meutim, Dunav je delio Banat od Srema i od Bake. Svi pokuaji da se na ovaj prostor prebace arko Zrenjanin i Svetozar Markovi nisu dali rezultata. Te, etrdesetdruge godine ni Sremci nisu imali snaga da prue pomo svojim saborcima u Banatu. Centralni komitet Partije traio je naina da pomogne sa svoje strane. Poetkom etrdeset

druge godine u Beogradu je bilo formirano posebno Poverenstvo Pokrajinskog komiteta Partije za Banat. Njegov zadatak je bio da na neki nain dopre do partijskog komiteta u Banatu ili do nekog od njegovih lanova, da sa njima uspostavi trajne veze i da im pomogne u obnovi razbijenih organizacija. Za rukovodioca Poverenstva bio je izabran Banaanin, ura Jovanovi Mia. U ustanikim danima on se nalazio u Beogradu i bio je glavna veza izmeu Pokrajinskog komiteta Partije za Vojvodinu i Centralnog komiteta. Tada, i u toku etrdesetdruge godine, Banaani su imali svoje jako uporite u Beogradu, gotovo svoju partijsku organizaciju. Pored ure Jovanovia bile su tu Duanka Jovanovi i Nevena Petrovi, zatim Milo Jovanov i urevka Jovanov, borci Stajievsko-petrovgradskog odreda pristigli u Beograd posle neuspelog prelaska banatskih partizana u Srem, Sredoje Stani Lasko, stariji komunista iz Kumana, Toma Granfil i Nikola Francuski, kikindski komunista. U Poverenstvo su odabrani Milo Jovanov i Sredoje Stani. Najvei uspeh Poverenstva bilo je uspostavljanje veza sa arkom Zrenjaninom u junom Banatu i organizovanje njegovog prebacivanja u Beograd. Meutim, petog novembra arko Zrenjanin je u Pavliu bio otkriven i u estokoj borbi sa jakim nemakim snagama poginuo. Poverenstvo vie nije za Banat nita moglo da uini. Dunav je bio dobro kontrolisan i svako kretanje kompromitovanih i poznatih komunista kao to su bili Jovanovi, Jovanov ili Stani bilo je pogibeljno. Banatska grupa komunista oko ure Jovanovia, bila je provaljena pre nego to je veza sa Banatom bila uspostavljena. U rukama policije nali su se Milo Jovanov, Sredoje Stani, urevka Jovanov i Nevena Petrovi. Stani se slabo drao i policija je ubrzo znala koga ima u rukama. Svo etvoro su streljani.
13*

195

ura Jovanovi, Branka Jovanovi, Toma Granfil i Nikola Francuski uspeli su da izmaknu agentima i da se preko veza prebace u Srem. Ovde su primili nove partijske zadatke ekajui momenat da budu prebaeni u Banat. Tako je prva akcija Centralnog komiteta da se pomogne komunistima u Banatu ostala bez rezultata. Preduzete su nove mere.

Grupa Vrhovnog taba U leto etrdesetdruge godine, Centralni komitet i Vrhovni tab odabrali su u centralnoj Bosni grupu Vo j vodana sa namerom da ih upute u Banat i Srem. Sve su to bili stari komunisti i ve iskusni r u kovodioci a njihov zadatak je bio da, pre svega u Banatu, pomognu ugroenim partijskim organizacijama, da uspostave i odre veze koje su bile pokidane. Za Banat je bilo odabrano pet drugova. Grupa je bila poverena Milojku Filipevu Fii. Ve do tada Filipev je proao interesantan put. Pred rat je bio sekretar Sreskog komiteta SKOJ-a za srez Aleksandrovo. Bio je lan Sreskog partizanskog taba a zatim komesar Aleksandrovako-karadordevakog odreda. U Sjedinjenom severobanatskom odredu bio je oficir za vezu i komesar Stajievsko-petrovgradskog odreda. Filipev je iz rejona Cente, posle sukoba na begejskom nasipu, preao sa manjom grupom boraca u Beograd, a potom dalje u odred. Stigao je on i u Uiku republiku, a u Foi je bio komesar bataljona u Foanskom odredu. Kada je doao pred Aleksandra Rankovia, i primio zadatak da se spremi na daleki put do Banata, bio je u etvrtoj crnogorskoj brigadi. Filipev je po prijemu zadatka potraio svoga starog saborca Borka Liinu. Ovaj borbeni i postojani mladi proao je slian put. I on je bio lan

istog Sreskog partizanskog taba, bio je lan Sreskog komiteta Partije i borac Aleksandrovako-karaorevakog i Sjedinjenog severobanatskog odreda. Sam se probio do Beograda i stupio u Kosmajski odred. U jednoj borbi kod Mijalovca susreli su se Beograani i Kosmajci. Liina je iznenada sreo svog starog druga Filipeva. Od tada su ostali zajedno. Branili su Uiku republiku, u Foi su imali jednake dunosti. I Borko Liina bio je komesar jednog bataljona u Foanskom odredu otimajui ga od uticaja etnika. Kada je Filipev otiao u Crnogorsku brigadu, Borko je dobio dunost delegata voda u Prvoj proleterskoj brigadi. To je za njega bila velika ast, poverenje i veliko priznanje. U grupu su stigla jo tri Banaanina. Bili su to komunisti Mihailo Selei Mia, arko Aimov i Slobodan Berberski. Selei je bio Maar iz Petrovgrada a Aimov iz Kumana. Obojica su bili na dugogodinjoj robiji u sremskomitrovakoj kaznioni. Iz kaznione su pobegli zajedno sa Jovanom Veselinovim i drugim revolucionarima. Berberski je spadao u red mlaih lanova Partije. Mnoge prepreke stajale su na putu ove grupe na njenom borbenom zadatku. Put je vodio iz centralne Bosne za Liku sve do Korenice, do Glavnog taba za Hrvatsku. 4. septembra 1942. godine grupa je ojaana Slavoncima krenula prema Papuku. U Lici je morao ostati Slobodan Berberski koji se na putu razboleo. Grupa se uspeno probila do Papuka. Ovde su ostali Slavonci, a Banaani su nastavili put dalje. Skinuli su svoje partizanske uniforme i obukli civilna odela, ostavili su majsere a zadrali samo pitolje. Preli su sreno Dunav i kroz Baku se kretali u parovima. U jednom paru su ili Filipev i Aimov, a u drugom Liina i Selei. To je bilo vreme najcrnjeg terora u Bakoj. Tada su bile razbijene gotovo sve partijske i skojevske organizacije i njihovi komiteti. Strah je vladao bakom ravnicom i nepoznate ljude nije niko smeo da ugosti. Filipev je na

jednom salau dobio hranu. Meutim, to je navelo poteru na njihov trag. Filipev i Aimov su uspeli da se domognu Tise i da se nau na banatskoj strani, ali su se zato Borko Liina i Mihailo Selei nali u rukama maarskih faistikih andarma. Kada su videli da ne mogu da se izvuku, sakrili su pitolje s nameram da nita ne priznaju i da se na t a j nain izvuku. Borko Liina nije kazao da je iz Banata nego iz Hrvatske. Zato su ga Maari ponudili ustaama. Prvi put ga nisu primili jer nije imao dokumenata, ali drugi put su postupili sa njim na svoj, ustaki nain. Borko Liina je tako izgubio ivot na pragu svoga Banata. Selei je deportovan u jedan od logora i tu je ostao do zavretka rata. arko Aimov se uplaio onoga to je zatekao u Banatu. Veliki broj njegovih Kumanana ve je bio streljan, mnogi su bili jo u logoru. U selu gotovo da nije bilo komunista. Demoralisan, sklonio se u bazu i vie nije hteo nikuda. Tako je Milojko Filipev Fia stigao sam do cilja. Naao se u svom Aleksandrovu, dakle u rejonu koji je sauvao ljude i organizaciju. Ali, Filipev nije postupio kao iskusan komunista i borac. Umesto da radi na daljem razvijanju organizovanih snaga on je svojim udnim stavovima dezorganizovao i postojee. Banat je tako i posle ove akcije Centralnog komiteta ostao bez pomoi spolja, ostavljen sebi i sopstvenim snagama, odseen i vrsto omeen Dunavom i Tisom.

Partizanski odredi leta etrdesetdruge Posle poslednjeg upada Spilera u Karaorevo, moralo je proi nekoliko dana da se novi ilegalci poveu i prikupe. One veeri kada je Spiler lovio ljude, dobra desetina je izmakla njegovim po-

terama. Milan Pribi okica je bio ve stari ilegalac sa dobrim bazama i vezama gotovo u elom rejonu. Stupio je u akciju odmah po pilerovom odlasku kako bi sakupio rasute drugove i obezbedio im sklonite. Na tom zadatku mogao se osloniti na partijske i skojevske sekretare Miloa Boia, Miu Radakovia i Dragana Bjelobabu. Oni nisu bili prokazani i mogli su se slobodno kretati. To je bilo od velikog znaaja za veze izmeu organizacija u selu i ilegalaca u polju. U polju se naao Mladen Miloevi. U julskim danima etrdesetprve bio je na f o r m i r a n j u Aleksandrovako-karaorevakog odreda. Kada se veina Karaorevana povukla, vratio se i Mladen. Preuzeo je nove zadatke i od svoje kuice, napravljene od naboja, pune dece, pripremio je jednu od prvih baza za ilegalne borce. U stvari, to je bila prva kua u koju su svraali ilegalci iz pravca Melenaca. Kua je bila na samom k r a j u sela, prema Melencima. Boravili su tu gotovo svi Melenani koji su dolazili u Karaorevo i bratski delili sa Mladenom i njegovom decom siromanu koricu hleba. Milka Agbaba i Mao Radakovi zajedno su napustili selo kada su opazili dolazak agenata. Bili su dovoljno oprezni i po zakljuku Mesnog komiteta, iji su bili lanovi, nisu spavali kod svojih kua. I jo jedna devojka potraila je put u ilegalnost. Bila je to Desa Stani, medicinska sestra i komunist iz beogradske organizacije. Isto kao i Mladen Miloevi, svoju kuu punu deurlije napustio je i uro Javorina, jedan od etvorice lanova prve partijske elije u selu. U polju su se, u sigurnosti, nali i uro Smiljani, i Luka Egelja. Spiler nije uhvatio ni Spasu Dragaa, lana Rejonskog komiteta SKOJ-a. Milo Boi, Mia Radakovi i Dragan Bjelobaba sabrali su nove ilegalce i organizovali sastanak sa Pribiem. Svi osim Luke Egelje bili su lanovi Partije. Dogovorili su se ta i kako treba da preduz-

mu, kako u novoj situaciji da organizuju svoj rad. Bilo je najpree osposobiti skojevsku organizaciju i povezati njene aktive. Ostalo je i dalje pet rejona, ali Rejonski komiteti nisu odmah obnovljeni. Formiran je novi Mesni komitet a svaki lan ovog Komiteta bio je zaduen za organizacije u po jednom rejonu. Za sekretara Mesnog komiteta odreen je student veterine Milan uki Brato. U komitet su uli uro Bara, Milo Boi, Mia Radakovi i Dragan Bjelobaba. Poetkom avgusta meu Karaorevakim ilegalcima ponovo je bio Bora Mikin Marko. Stanje je ve bilo sreeno, ilegalci smeteni a organizacije obnovljene. Tako je bilo i u Aleksandrovu. Neki borci su jo uvek bili legalni, a drugi su se nalazili u ilegalnosti. Borci Melenakog odreda uglavnom su boravili u karaorevakim i aleksandrovakim bazama, ali su i na Melenakom ostrvu stvarali nova sklonita. U novoj situaciji nije moglo biti rei o diverzantskim i oruanim akcijama protiv Nemaca. Ali, trebalo je nai najbolji nain da se partizanski borci i ilegalci organizuju. Postojala je mogunost iznenadnog susreta s neprijateljem. Tada ilegalni borac mora prihvatiti borbu na ivot i smrt. Ishod takve borbe zavisie od toga koliko e biti spretniji, bri i odluniji od svog protivnika, koliko e umenije upotrebiti svoje oruje. A to treba stalno vebati, uiti. Za to su najbolji vojnika organizacija i vojnika disciplina. Okruni komitet se orijentisao u tom pravcu. Zato je Bora Mikin ovoga puta i doao u karaorevaki rejon. Ovde su pre svega postojali i osnovni uslovi da se ilegalci organizuju na vojniki nain. Aleksandrovako-karaorevaki odred iz letnjih dana prethodne godine n a j m a n j e je pretrpeo gubitaka. Organizacije su se oporavile od prvih udaraca. Mreu snabdevanja boraca, njihovo kretanje, mesto boravka, veze, nije bilo teko dograditi.

Partizani i svi ilegalci iz Karaoreva i Aleksandrova bili su na okupu na njivi Vlade Price. Ova parcela nalazila se u delu atara koji se zvao Januevac, a nalazio se izmeu ova dva sela. Tu su Karaorevani ve imali svoju izgraenu bazu. Glavnu re su vodili Bora Mikin Marko i Milan Pribi okica. Ilegalci su prihvatili njihove predloge. I toga, etvrtog avgusta, bio je ponovo organizovan partizanski odred. Ili, moda, obnovljen onaj iz ustanikih dana. Ipak, nekih boraca vie nije bilo, a novi su bili u stroju. Bio ih je podjednak broj iz Aleksandrova i Karaoreva. Gotovo svi Karaorevani su bili lanovi Partije. Pribi je bio odgovoran pred Okrunim komitetom za ceo srez. Karaorevo je ouvalo jau partijsku i skojevsku organizaciju nego Aleksandrovo, pa je novi odred bio upuen vie na ovu stranu. Stoga je odredu dato i novo ime, koje je upravo o tome govorilo. Ovo je sada bio Karaorevako-aleksandrovaki partizanski odred. U sastavu odreda bili su Karaorevani: Milan Pribi Pkica, Milka Agbaba Crna, Mao Radakovi Anton, uro Javorina Glia, Spaso Draga Baja, Desa Stani, Mladen Miloevi Ceril, uro Smiljani, Milo Boi Nikako i Luka Egelja i Aleksandrovani: Emil Marinko v Bata, Slavko Coli, Ljubomir Stanisavljev, Mile Mati, Laza Staji, Milivoj Tokov, Slavko Odin Soko, Danika Glavaki, Kata Blai Merima, Sava Pomoriac i J e f t a Samojlovi. Dunost komandanta Karaorevako-aleksandrovakog odreda pripala je Mai Radakoviu Antonu. Bio je on nekada pitomac Vazduhoplovne podoficirske kole, ali i skojevac iz prvih dana ustanka i lan Mesnog komiteta Partije u Karadordevu. Dunosti komesara odreda prihvatio se Milan Pribi okica. U novoj situaciji i zadacima ovoga odreda teite je bilo na organizacionom politikom radu. Za zamenika komesara odreda izabrana je Milka Agbaba Crna. To je ustvari bila partijska dunost u

samom odredu. I Milka je, kao i Mao, bila lan Mesnog komiteta Partije. U krilu Karaorevako-aleksandrovakog odreda Bora Mikin je obnovio i Sreski komitet Partije. Podruje njegovog rada prelazilo je okvire staroga sreza. To je bio jedan novi rejon, oslonjen na liniju Rusko Selo Vojvoda Stepa Aleksandrovo Karaorevo Duanovac i Vinjievo, sada karaorevaki rejon, ili karaorevaki srez. Otuda je i novi komitet nosio naziv Sreski komitet karaorevakog sreza. Takav naziv je potvren i samim sastavom Komiteta. Svi njegovi lanovi bili su iz Karaoreva. U njegov sastav ula su sva tri lana taba partizanskog odreda, a sa njima i uro Javorina Glia, sekretar Mesnog komiteta Partije.

RADAKOVIC MACO ANTON, KOMANDANT K ARAOREVACKO-ALEKS ADROVACKOG ODREDA

Milan Pribi okica izabran je i za sekretara Sreskog komiteta, tim pre to je on ve od ranije bio poverenik za ovaj srez i ve uradio mnogo na obnovi i povezivanju partijskih i skojevskih organizacija u rejonu. U rejonu Melenaca, K u m a n a i Dragutinova bila je druga situacija. Tekim udarcima u februaru Kumane je bilo gotovo van stroja. Jedini preostali borci Kumanakog odreda Dobrinka Stani i Slavko Stani ostali su u bazama. Joca Erdeljan se uglavnom kretao po terenu karaordevakog r e j ona. Boa Ti tin i Ziva Titin, otac i sin, lan P a r t i j e i lan SKOJ-a, sami su iznalazili sklonita. Skoro svi lanovi Partije iz Melenaca nalazili su se u ilegalnosti. Isto kao Dragutinovani. Teko je bil k r e n u t i dalje od elementarne borbe da se ouvaju preostali kadrovi. To je bio prvi zadatak obnovljenog Melenaekog odreda. Tome je teio i Milo Popov Klim u Dragutinovu i Beodri. Posle prvog napada na Karaorevo prvog maja, Spiler je narednog dana upao u Elemir tragajui za Borom Mikinim i d r u g i m borcima Melenakog odreda. U borbi je ubijen sekretar partijske organizacije u selu Boko Mijatov. Agenti su bili na tragu i Risti Mijatovu. Pokuao je da se usmrti noem, ali se samo teko ranio i tako dopao u ruke Spileru. Vasa Tapaviki nije imao hrabrosti niti da bei niti da se brani. Pred Spilerom je sasvim popustio i srozao se do izdaje. Spiler g a je pridobio za saradnju i pustio ga kui. Borci Melenakog odreda i ranije su odravali vezu sa Elemircima i u tom selu su imali svoje baze. Nisu znali ta je Tapaviki obeao Spileru. P a r tizani Slobodan Stojin i Milovan Mijatov Loje svratili su kod njega da bi dobili d a l j u vezu. Izdajnik je naveo partizane na nemaku zasedu. U nastaloj borbi oba partizana su bila ranjena, ali su obojica uspela da izmaknu agentima. U mraku su se razdvojili. Milovan Mijatov je stigao sreno do svoje poljske baze. Slobodan je bio inae kratkovid, u borbi je

izgubio naoare i teko se mogao orijentisati. Iznemogao, zalegao je na nekoj njivi u duboku brazdu, ali je trag doveo agente na to mesto i ranjeni partizan je bio zarobljen. Student-partizan Slobodan Stojin-Ruzvelt drao se hrabro. Prkosio je Nemcima. Batina se nije bojao. Sve je stojiki podnosio. Iz njegove elije umesto jauka ula se prkosna pesma, borbena partizanska. Odvodili su ga u sobu za muenje i donosili natrag u eliju. Ali, partizan je i dalje bio prkosan. ak i onda, kada su ga 4. oktobra zajedno sa njegovim saborcima iz Melenakog odreda Dragomirom Racom i Marijom Stankov vodili na veala u Samou. Vasa Tapaviki je uinio jo jednu uslugu Spileru. Kad ovek pada onda ga je teko zaustaviti. Prijavio je novom efu da se u svom vinogradu krije Velislav Solarov Mada i da kod sebe ima nekoliko puaka. Vasa Tapaviki se nije varao. Znao je on ta Solarov radi dok je jo bio u redovima boraca. Solarov je doneo puku i municiju posle sloma Jugoslovenske vojske. Pet drugih vojnikih i dve lovake puke, minu i dve bombe uspeo je da sakupi od svojih metana. Solarov je imao vinograd na pogodnom mestu. Bata je bila okruena barama obraslim evarom, a nalazila se izvan sela. Tu je on boravio u ilegali tokom cele zime. Izgradio je sklonita za sebe i oruje. Odlazio je povremeno u selo na vezu sa Bokom Mijatovim ili kojim drugim saradnikom. Bio je najsigurniji kada je sam. Agenti nisu iznenadili Solarova. Upali su u vinograd i poeli sve redom pretresati. Solarov se izvukao kroz trsku i naao se na salau Milutina Radiia. Nemci nisu mogli pronai bazu sa orujem. Zato su napravili zasedu u vinogradu i strpljivo ekali Solarova. On je zbilja naiao, opet oprezno, i kada je osetio neto sumnjivo suknuo je nazad. Agenti su pripucali i ranili ga. Ali, bila je to laka rana pa mu je uspelo da se ponovo domogne starog salaa. Tada je potraio vezu sa Melenakim borcima. Naao

je Zvezdanu Mikin Natu u jednoj elemirskoj bazi. Nata ga je odvela meu svoje drugove. arko Turinski Arsa i Bora Mikin Marko zakazali su sastanak sa svim borcima Melenakog odreda. Na Melenakom ostrvu ponovo su bili Nedeljko Barni arki, njegov brat Aca Barni Dua, Milovan Mijatov Loje, Vujica Vujanov Kreca, arko Bokov ada, Milivoj Stankov Zika, Emil Kevrean Baca, Zdravko Mirosavljev Brka, Rada Marinkov Plavi, Zvezdana Mikin Nata i Velislav Solarov Maa. Velislav Solarov je doneo sve svoje oruje i predao ga Bori Mikinu. To je bilo veoma znaajno jer je oruje Melenakog odreda u m a j u bilo pronaeno i zarobljeno.

MILKA AGBABA CRNA, ZAMENIK KOMESARA KARAOREVACKO-ALEKSANDROVAKOG ODREDA

Melenaki partizanski odred je bio obnovljen. Kao i u Karadorevakom srezu i ovde je obnovljen Sreski komitet Partije. Sada su ovaj Komitet sainjavali arko Bokov ada, Vujica Vujanov Kreca i Milovan Mijatov Loje. Dunost sekretara pripala je Bokovu. U to vreme Milo Popov Klim je bio odvojen i Komitet je imao zadatak da se sa njim povee, a da i dalje razvija saradnju sa Karaorevanima. Formiranje dvaju odreda i sreskih komiteta znailo je prvu veliku pobedu, posle tekih udaraca zadobijenih tokom zime i prolea. Upravo tih dana Spiler i Rajt su poslali svoj izvetaj u Berlin u kome su se pohvalili da se sa sigurnou moe rei da za sada u Banatu ne postoji mogunost odvijanja ozbiljnije organizovane partizanske akcije ili komunistikog pokreta, bilo to u okviru Partije ili omladinske organizacije. Klim je oko sebe imao jo etiri borca Dragutinovakog odreda. Drali su se baza u okolnim salaima: u Tomavali, Galadu, Selitu, Umiu i Ritu. Klim je odlazio u selo i obnovio organizacije. Imao je povremeno vezu i sa Kostom Sredojevim ljukom u rejonu Kikinde. ljuka se borio za opstanak, izgradio je nekoliko konspirativnih baza. Jedna od tih baza bila je u kui Milana Iliia, druge su bile u Vincaidu. Bilo je to znaajno uporite na koje se ljuka mogao osloniti i odatle odlaziti u Deri, Padej pa i Mokrin. Posle blokade Dragutinova partizani su se prvi put okupili u mesecu januaru na Kou. U kolibi Laie Juriina bila je zemljana pe koja se nou mogla loiti. O partizanima su se tada brinuli Bora Stanaev, Avakum Popov i Borivoj Popov. Mirovalo se do aprila meseca. U meuvremenu Klim je bolovao od zapaljenja plua. Sa bolesnikom je bilo teko u praznoj kolibici sa oskudnom hranom, bez kreveta i lekova. Zato su njegovi drugovi organizovali prenos bolesnika do jedne baze u Vranjevu. Ivan Pejin je

sakrio Klima u slamu i kolima ga prevezao u ovo selo. Vratio se zaleen na sala ukiina, ali je zaradio tuberkulozu, a za tu bolest partizani nisu imali lekova. Krajem aprila etvorica partizana: Arkadije Popov Atoja, Veselin Popov Selika, Slavko Radnovi Bratika i Danika Belin primakli su se blie selu i smestili se u Akakim vinogradima. Koliba Save Popova posluila im je kao sklonite. Tu su nou i hranu kuvali. Ali, jednog dana u svojoj kolibi ih je iznenadio Sava Popov. Uplaio se ovek i nije znao kako da postupi. Ako ne javi, a sazna se da je video partizane, stradae. Tako je Spiler pretio. Ako javi bie izdajnik. Pokuao je da pronae neko srednje reenje. Ipak je otiao u optinu i javio da je video nepoznatog oveka u svom vinogradu. To je bilo dovoljno da se organizuje potera. U vinograd je upuena patrola od tri policajca. Partizani su bili oprezni i vatrom su doekali policajce. Istovremeno su se povukli prema Tisi. Meutim, sukob je otkrio da se partizani doista nalaze u polju. Organizovan je jai poterni odred sa zadatkom da pretrese atar. Partizani su naili na jedan sala. Salaar je bio Maar i doekao ih je prijateljski. Pokazao im je zgodno mesto u koritu reice Zlatice. Arkadije i drugovi poverovali su oveku i prikrili se u gustom evaru. U svojoj pretrazi Nemci su doli do salaa, ali im je Maar pokazao na Tisu i rekao da su neki ljudi preli na baku stranu. Time je potera bila zavrena, a Maar je uvee nahranio partizane. Veselin Popov Selika esto je nou sam odlazio iz sklonita, obilazio salaare i sa njima radio. Bio je mesec juni. Ovoga puta Selika je due ostao kod jednog salaara i do dana se nije uspeo vratiti u svoju bazu. Zalegao je u ve poodraslu penicu uivajui u njenoj sveini i mirisu. Nailo je neko obane i Selika je sa njim prijateljski porazgovarao. Mali je video puku i pomalo se uplaio. Selika ga je smirio i odobrovoljio, pa je oban poao

da mu donese hleba. Ali, uinio se sumnjiv svojim drugovima i oni su od njega izvukli tajnu. Naao se neko i prijavio je to policiji. I Selika je ubrzo bio opkoljen. Stari partizan je morao prihvatiti borbu. Gaao je Nemce dok je imao metaka, spreavajui ih da mu se priblie. A kad vie nije bilo metaka Selika je uzeo bombu. Napravio se mrtvim i kada su Nemci prili, iznenada je aktivirao bombu. eleo je da sam pogine, ali neka stradaju i Nemci. U penici je leao mrtav Veselin Popov Selika. Njegova puka vie nije bila upotrebljiva, a njegova partizanska torbica bila je bombom unitena. Ostala su etvorica iz Dragutinovakog odreda. U mesecu septembru drama se nastavila. Partizani su logorovali na Ugaru pod zatitom visokih k u kuruza. Logor je ponovo otkrio vlasnik njive na kojoj su se partizani nalazili. Uplaen, poeo je beati. U h vatili su ga i zadrali na njivi. Covek ih je molio da ga puste obeavajui im da nikome ni rei nee kazati. U popodnevnim asovima ipak su ga pustili da ode. Meutim, Klim i njegovi drugovi napravili su pri tome veliku greku. Ostali su na istoj njivi, gotovo uvereni da im ne preti nikakva opasnost jer je i no bila blizu. A to je bilo vreme kad Nemci ne dolaze u polje. Bilo je ve sedamnaest asova. U logoru je bilo veselo. Bili su sasvim iznenaeni kada su opazili da su ustvari opkoljeni. Milo Popov je zauzeo poloaj i otvorio vatru. Svojim drugovima je naredio da se probijaju. Arkadi je Popov nije eleo da ostavi svoga druga, zalegao je i zajedno sa njim otvorio vatru na Nemce. Slavko Radnovi i Danika Belin pojurili su kroz kukuruze. Nemci su sa svih strana poli u poteru za njima dvojicom, ostavljajui otvoren put Milou i Arkadiju. Obojica su se probili iz obrua. Radnovi i Belin su naterani na istinu i opkoljeni sa svih strana. Danika Belin je opalio sebi metak u glavu ali nije u brzini najbolje gaao. Ranjenog, lako

su ga savladali. Ni Slavko Radnovi nije imao kuda. Dvojica zarobljenih partizana sprovedena su pred pilera. Drali su se dobro. Obeeni su u Samou zajedno sa Slobodanom Stojinim. Milo Popov Klim i Arkadije Popov Atoja, dva nerazdvojna druga ostali su usamljeni partizanski borci ali uporni i dosledni. U julu mesecu dva partizana iz Padejske grupe reila su da saekaju i ubiju Vebera, efa kikindske policije. Bili su to Mile Gajin Puka i Sava Bajin. Do tada, njih dvojica su se nalazila na salau Slavka Ugrinova, osamljeni i bez veza sa svojima u selu. Izali su iz baze i odabrali najpogodnije mesto, vie druma koji je vodio za Kikindu, tu izgradili borbeni poloaj i ekali. Imali su dve puke i dosta municije. Svaki je imao po neku bombu. Nou su krstarili atarom, a danju bili na svom poloaju. Neko je, meutim, opazio njihov bivak i to javio policiji. Spremljene su jae snage iz Kikinde i Padeja, mobilisani su i seljaci. Ispred partizana streljaki stroj je stigao oko devet asova. Dva partizana su otvorila vatru. Jedan Nemac je ranjen, ostali su se povukli i zauzeli poloaje. U toku borbe Sava Bajin je bio tee ranjen. Povukli su se dvadesetak metara i nastavili borbu. Ukopali su se u oranicu i iz zaklona pucali u pravcu Nemaca. Bajin je morao da lei na leima i da se tako brani. Nemci su preli u napad i pogodili Bajina u grudni ko, a Milu Gajina u ruku, otetivi mu i puku. Teko ranjen Bajin je poruio svom drugu da se izvlai dok on puca. Kada je Gajin otpuzao, Sava Bajin je poslednjom snagom pucao u sebe. Mile Gajin Puka se n a j pre sklonio u veliku vreu bundeve, a zatim se probio natrag do stare baze na salau Ugrinova. Padejska partizanska grupa tako nije vie postojala.
14 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

209

Operacija -Crni Rada Bilo je oigledno da je Spiler menjao svoju taktiku, uveren da je razbio sve organizovane snage protivnika. Sada je bio spreman na pojedinaan lov na one koji su jo bili na slobodi. Prvi zadatak koji je sebi postavio bio je: likvidirati preostale lanove Okrunog komiteta za kojima je toliko tragao. Znao je da oni nee ostati mirni i da e pokuati da ponovo srede svoje redove i nastave sa organizovanim otporom. Svoj plan skovao je onoga asa kada je osetio da u rukama ima pravog oveka koga uz to nee biti teko slomiti. Naj pre mu je pao aka Nikica Zivanovi, ovek koji je bio lan Pokrajinskog komiteta SKOJ-a, uz to rukovodilac koji se mnogo kretao, bio glavna veza arka Zrenjanina, znalac mnogih tajnih sklonita i mnogih rukovodeih ljudi. Nikica Zivanovi je i sam stradao izdajom. Kada je bio otkriven, teko je ranio esesovca Knea, a zatim sebe, u pokuaju da se ubije. Meutim, bio je savladan i izleen. Poeo je da govori sve to je znao. A znao je mnogo. Meutim, piler ga nije mogao potpuno iskoristiti za svoj plan jer je esesovac Kne eleo da se lino osveti i im je ozdravio doao je po Zivanovia, odveo ga i sa njim se obraunao. Zivanovi je Spileru rekao sve to je znao i o svome najbliem drugu, sa kojim je radio u istom komitetu i na istim zadacima. Bio je to Rada Gruji ili Crni Rada, kakvo mu je bilo partizansko ime, po kome su ga svi poznavali. Crni Rada je bio okretan, snalaljiv i popularan. U toku priprema Sjedinjenog severobanatskog odreda za izvlaenje iz Banata, Rada Gruji je sa uspehom izvrio mnoge zadatke i tako jo vie uvrstio poverenje sekretara Okrunog komiteta arka Turinskog Arse. U samoj operaciji bio je i ranjen.

Osmog jula Spiler je bio na tragu Crnom Radi i uri oreviu. Oba druga nalazila su se u jednoj od svojih baza u Srpskom Aradcu. U akciju je poao Spiler sa odabranim agentima. Kua je bila opkoljena i oni su morali prihvatiti borbu. Malo je trebalo pa da i sam Spiler bude pogoen. ura orevi je uspeo da se probije, ali je Crni Rada bio savladan. Spiler je znao koga ima u rukama. Paljivo je ispitivao Crnog Radu i doao do zakljuka da ima u rukama najpogodnijeg ooveka za svoj veliki plan. Teko je znati kada je i kako je Crni Rada poklekao. Izgleda da po sredi nisu bile samo batine i muenja. Spiler je uspeo najpre da demoralie ovog oveka, a zatim da ga i sasvim pridobije na svoju stranu. Bio je to prvi i veliki uspeh u ostvarivanju plana. Njegova druga faza je bila paljivo organizovana. Spiler je i dalje sasluavao Crnog Radu. Iz sobe za muenje uli su se urlici. Crnog Radu su agenti unosili u samicu. Kasnije, iz te samice uli su se prkosni akordi Internacionale. To se ponavljalo mnogo puta. Kroz zatvorske elije prialo se samo o Crnom Radi, o njegovom prkosu, njegovoj hrabrosti i izdrljivosti. Crni Rada je postao heroj za sve one koji se nisu hteli Spileru pokoriti. Oni koji su bili otputani prenosili su svoje utiske. Slava Crnog Rade prenosila se ravnicom, stigla je u ilegalne baze. Prihvatili su je arko Turinski. Bora Mikin i drugi. Arsa Turinski je traio naina da izbavi heroja. To bi znailo mnogo za ceo pokret, za podizanje poljuljanog morala. Potraio je staru vezu sa agentom Krstom Kozlovakim. Jo u prvim danima okupacije Kozlovaki se opredelio da ostane u policijskoj slubi. Turinski ga je odvraao pokuavajui da kod agenta probudi barem malo patriotske svesti. Kad nije uspeo, nagovarao ga je na saradnju. Neka ostane u policijskoj slubi, ali neka sa njim ostane na vezi. Kozlovaki ovo nije odbio. Ali, kasnije je tu
14*

211

vezu saoptio pileru. Iskusni policajac nije zabranio svom agentu kontakte sa sekretarom Okrunog komiteta. Tako su obojica, piler i Turinski, smatrali da imaju svog oveka u redovima protivnika. Ali, samo je Spiler bio u pravu. Turinski je uputio poruku Kozlovakom i predloio mu da se organizuje beg Crnog Rade. Spiler je upravo na tome bazirao glavni deo svoga plana i oberuke je prihvatio igru. Jednog jutra elija Crnog Rade bila je prazna. Heroj je bio na slobodi i to jo sa pitoljem u rukama. Njegova slava je jo vie porasla. Ipak, sve to nije bilo ba besprekorno izvedeno. tota je opreznijim zatoenicima padalo u oi. Crni Rada je bio do nesvesti svakodnevno prebijan, a njegova pesma je bila gromka. Odnekuda je dopirao miriljivi dim cigareta kojih zatvorenici nisu imali. Miris je dolazio iz elije Crnog Rada. Milan Pribi je od svojih drugova dobijao takve poruke i upozorenja.

VESAN.TE RODOLJUBA U PERLEZU 1942.

Tako je zapoela operacija Crni Rada. Nije to bilo neto posebno novo u policijskoj praksi. Ali ovoga puta sve je bilo dobro proraunato, vanredno su bile koriene date okolnosti.

Razbijaka akcija Milojka Filipeva Filipev je u septembru mesecu stigao u Aleksandrovo, sam iz cele grupe koju je uputio na ovaj teren Centralni komitet. Sa sobom nije imao nikakvih dokumenata. Jo na Dunavu bilo je dogovoreno da se sva dokumenta unite za sluaj da neko padne u okupatorske ruke prilikom probijanja kroz Baku. Bilo je takoe dogovoreno da se samo u k r a j -

VEANJE RODOLJUBA NA JAVNIM MESTI MA N I J E ODVRATILO NAROD OD OSLOBO DILACKE BORBE

n j e m sluaju upotrebi oruje. Ipak, Filipev je smatrao da e mu drugovi poverovati jer im nije nepoznat. On je bio ovek na svoju ruku. Svojevoljan, i uobraen. Mislio je da e ga svi bez rezerve sluati i raditi ono to im on kae. A njegov zadatak je bio da obnovi partijske organizacije i partijske komitete. Za to je imao mandat Centralnog komiteta. On je tako i nastupio. Meutim, stigao je u karaorevaki rejon koji je bio dobro organizovan. U Karaorevu, Aleksandrovu, Duanovcu, Vinjievu, Vojvoda Stepi i Ruskom Selu postojale su partijske i skojevske organizacije, tada ve povezane sa Sreskim komitetom partije. Preko Emila Kevreana Bace bila je uspostavljena veza sa borcima Melenakog odreda i lanovima Sreskog komiteta. Sa Slavkom Uzelcom Igorom u Aleksandrovu i organizacijom u ovom selu Pribi i lanovi Sreskog komiteta imali su vezu preko Milana Baste Bukarice i Milivoja Tokova, sa Kostom Gleom i Vaom Bogunoviem u Vinjievu preko Rade Trbojevia i Nedeljka Zrilia. Sa elijom Radovana Svrdlanovia, Bogdana Kesia, Milana Sforcana i Mile Kralja u Duanovcu vezu su odravali Damjan Boi i Jovo Maljkovi. Bila je ve organizovana i prva grupa ljudi u Itebeju, a organizator je bio Nikola Ivanevi. On je tamo radio kao veterinar, ali je esto dolazio kui, u Karadorevo. Na ovoj liniji radili su Stanko Vrzi Brato i Stevan Radakovi Veja. Sa Petrom Vraneom i Milanom Martinoviem irom u Vojvoda Stepi Sreski komitet je odravao vezu preko Gojka Raenovia Radojice. Gojko je odlazio i dalje, do Srpske Crnje i bio na vezi sa grupom komunista oko Mite Stoieva Bure i Ivana Rankova Dombe. vrsta veza postojala je i sa drugovima u Ruskom Selu. Sa Nikolom Stojanoviem, Mihailom Vojnoviem, Duanom Opsenicom i Gligorijem Popovim, Sreski komitet je drao vezu preko Danice Opsenice, Ivana Stanaeva i Milana Radakovia Bracike. Bile su dobro ureene i veze sa lanovima Okrunog komiteta kada se

oni nisu nalazili u karaorevakom rejonu. Sreski komitet je za t a j zadatak odabrao vrsne kurire kakvi su bli Obren Janjuevi Arten, Io Rajai i Rade Cali. Tako je sreski komitet imao izgraene linije kretanja i utvrene i organizovane pravce delovanja. Na tim relacijama kolovali su se prvi kuriri ovoga kraja. Filipev je mogao izvanredno koristiti svojim bogatim iskustvom i poznavanjem opte partijske linije i razvoja narodnooslobodilake borbe. Tim pre to su ga drugovi dobro primili. Ali. Filipev se n a j p r e postavio kritizerski. Nije eleo ili nije mogao da sagleda pravu situaciju i promene koje su se desile pod stalnim naletima pilera u toku zime i prolea. Optuio je lanove Okrunog i Sreskog komiteta da su vodili sektaku i uskoklasnu liniju. Napao ih je da su se povukli i ukopali u baze umesto da razvijaju odrede i povedu iroke akcije protiv Nemaca. Stavio je zamerke na sastav Sreskog komiteta i taba Karaorevako-aleksandrovakog odreda. Nije on zahtevao da se Komitet i Stab popune Aleksandrovanima. Sa visine je izjavio da ih on u ime Centralnog komiteta i Vrhovnog taba rasputa. Sa takvim stavovima teko da se iko mogao sloiti. Posebno ne lanovi Okrunog komiteta Partije koji su znali ta je postignuto, pod kojim uslovima. i ta se moglo postii. I protiv njih je Milojko Filipev zauzeo busiju. Izjavljivao je da on ne priznaje ovaj Okruni komitet jer nije bio redovnim putem izabran. Takav mandat je imao samo arko Turinski. Filipev je traio da se sazove okruna partijska konferencija i da se na njoj izabere novi sastav Okrunog komiteta. Njega se nije ticalo to je to u datim okolnostima bilo nerealno isto kao ni to to je arko Zrenjanin potvrdio svojevremeno popunu Okrunog komiteta. Filipev nije mogao proi sa svojim stavovima. Ali je zato bio uporan. Dolo je do otvorenog

razlaza izmeu njega i Sreskog komiteta. Filipev se povukao u aleksandrovake baze nastojei da pridobije barem svoje Aleksandrovane. Neki su ga sledili, drugima se nametnuo. Karaorevako-aleksandrovaki odred bio je pocepan na dva dela. Filipev je proglasio svoj rejonski komitet Partije i aleksandrovaki odred. Pokret u Banatu je tako imao samo tete dolaskom Filipeva iz Bosne. On nije bio u stanju da odrava bilo kakvu vezu sa Centralnim komitetom, postupao je posve samovoljno, pocepao snage i poveo akciju za razbijanje jednog od najjaih partijskih komiteta u tom vremenu u Banatu. U svojim postupcima hteo je da bude dosledan pa je napisao cirkular lanovima Partije u kome postavlja alternativu: ili da se prikljue njegovom Rejonskom komitetu ili on rasputa sve organizacije. Napisao je on jo dva proglasa, smuena i nejasna kao to je to bila i celokupna njegova politika. Akcija Milojka Filipeva bila je uperena pre svega protiv Milana Pribia okice i njegovog Sreskog komiteta. Meutim, okica nije bio ovek koji bi se povinovao nerazumnoj politici. Znao je on ta znai jedinstvo partijskih redova i redova partizanskog odreda, ta se sve moralo uiniti da se to jedinstvo ostvari i sauva. Energino se suprotstavio akciji Filipeva i blokirao njegove pozicije na nekoliko baza na salaima kod Begeja. Ni svi borci koji su se nalazili u tim bazama nisu posve prihvatili razbijaku politiku Filipeva. Veza izmeu njih i Karaorevana nije prekidana, tim pre to je snabdevanje dolazilo sa te strane. Filipev je ipak uspeo da sebi obezbedi nekoliko baza u Vojvoda Stepi. Tamo je u zimskim danima smestio neke svoje sledbenike. Pribi i drugovi ostavili su Filipeva na miru u zimskim mesecima. To je bilo inae vreme kada su borci partizanskog odreda i svi ilegalci morali da borave u pojedinanim i rasutim bazama. Spremao se za prolee, za odluujue rasprave. Na pomolu su bile nove nevolje.

Izdajnik na delu Crni Rada je bio na slobodi. arko Turinski Arsa bio je zadovoljan, u veren da mu je pomogao pri bekstvu. Smatrao je da je time Okruni komitet bio ojaan. Na primedbe Milana Pribia kako sa Crnim Radom treba biti oprezan on se samo nasmejao. Pribi je ostajao na svome. Ali, kada je Okruni komitet doneo odluku da Crnog Radu dovede u karaorevaki rejon i zatraio od Pribia da mu obezbedi najsigurnije baze i da ga upozna sa radom u rej onu, Milan Pribi se energino usprotivio. Njegove sumnje u ispravnost Crnog Rade su samo potvrivane novim kazivanjima putenih drugova iz zatvora. Bilo je tu dosta neloginog, to je navodilo na odreene sumnje. Bez obzira to nije imao u rukama stvarne dokaze, Pribi je odluio da se suprotstavi namerama Okrunog komiteta. Ono to je u rej onu bilo izgraeno ve je ugroavao razbijaki stav Milojka Filipeva. Sada je ponovo sve trebalo staviti pod novi znak pitanja. ta ako je Crni Rade podlegao i postao agent? Ne bi on bio prvi, a takvi su bili najopasniji. arko Turinski je bio prek i nadasve otar. Protumaio je Pribievo odbijanje kao pojavu nediscipline koja se nije mogla trpeti. Dolo je do tekih rasprava na sastanku odranom u jednoj karaorevakoj bazi. Na okupu su bili svi lanovi Sreskog komiteta. S druge strane bili su arko Turinski i Bora Mikin. Obe strane su ostajale uporne. Sevale su varnice. Staloeni Bora Mikin je ipak uspevao da odri ravnoteu. Pribi je ostao pri svome. Turinski ga je izdvojio i saoptio mu svoju t a j n u o vezi sa Kozlovakim. Mislio je da e to najzad razjasniti upornom sagovorniku kako je uspelo Crnom Radi da se oslobodi zatvora. Kad ni to nije razuverilo Pribia, arko Turinski je doneo odluku. Milan Pribi okica odlazi sa svog terena i dobij a zadatak u petrovgradskom srezu. Svi su znali ta je to u stvari znailo. Ponovo je posredovao Bora Mikin. Predloio

je da se ipak izvre jo neke provere oko Crnog Rade pa da se tek tada izvri odluka Turinskog.

Bora Mikin Marko Uvee, dvadeset estog novembra, arko Turinski Arsa i Bora Mikin Marko poli su iz karaorevakih baza na teren novobeejskog sreza. Put ih je vodio n a j p r e u Srpski Aradac. Jo od ranije, ovde je Dura orevi Sima pripremio jednu zanimljivu bazu. Bila je to kua predsednika aradake optine Joefa Vihnala. Vihnal je verno sluio svojim gospodarima ali su njegove dve erke, Ela i Katica, odabrale drugi put. Devojke su prihvatile saradnju sa urom oreviem i obezbedile mu svoju sobu u koju je mogao po potrebi navraati i dovoditi koga je eleo. orevi je ovaj stan ustupio svojini drugovima u Okrunom komitetu. Vihnal nije imao pojma kakve je goste u kui imao. To je bio smeo potez lanova Okrunog komiteta, ali ba zato to je to bila kua predsednika faistike optine davala je odreenu sigurnost. Za ovu bazu ure orevia znao je jo od ranije Rada Gruji. Kada je izdajnik dobio poruku da doe u ovu kuu znao je da e to biti sastanak sa nekim od lanova Okrunog komiteta. Rekao je to Spileru i prva akcija bila je isplanirana. Spiler je na sat vremena pre zakazanog sastanka naredio da mu u optinsku kuu dovedu Elu i Katicu, erke Vihnalove. To je znailo njihovo hapenje. Trebalo je da izgleda da su one provalile bazu i javile policiji za sastanak. Time bi se skinule sve sumnje na Crnog Radu. U dvoritu Vihnalove kue postavljena je zaseda. Zasedom je rukovodio gefrajter Matijas Keler, a bili su mu podreeni Itvan Tot i Karl Majer. Dobro naoruani zauzeli su najbolje pozicije sa dvorine strane visokog zida.

Novembarska no se rano sputa. Bora Mikin i arko Turinski uli su u selo ve posle osamnaest asova. Oprezno su se primicali kui predsednika optine. Napred je kao i obino iao Bora Mikin. On se uvek postavljao tako da zatiti sekretara Okrunog komiteta. Pred kuom su osmotrili prozor. Na njemu je stajao uobiajeni znak da je prolaz slobodan. Devojke nisu uspele da taj znak sklone pre nego to su ih poveli u optinu, pred pilera. Marko i Arsa su bili na domaku vratnice. U Markovim rukama bio je otkoen pitolj. Polako je otvorio vratnice i zakoraio u dvorite. Samo na dva tri koraka iza njega je bio Arsa. Odjednom, Arsa je uo komeanje ispred sebe. Cuo se i prvi pucanj. Brzo se povukao unazad i potraio put iz sela. Bori Mikinu Marku nije mogao pomoi. Itvan Tot se prvi naao na leima Bore Mikina. Bora je u tom momentu opalio u napadaa i ranio ga u ruku. Bolje nije mogao gaati pod telom koje ga je pritiskalo. Nastalo je estoko rvanje. U blizini su stajali Keler i Maj er spremni da priteknu svome drugu u pomo. Bora Mikin se nije dao lako savladati. Traio je prostora da aktivira svoju bombu. Opalio je jo jednom i ranio je Tota u obraz. Tada su stupili u akciju Keler i Majer. Izabrali su najpogodniju poziciju i sa dva metka usmrtili Boru Mikina Marka. arko Turinski je doao natrag u karaorevake baze. Stigao je sam. Pribiu je saoptio vest o tekom gubitku. okica mu je bez dvojbe rekao da je to moralo biti delo Crnog Rade, ali arko Turinski nije ni tada prihvatio takav zakljuak. Tvrdio je da je ispitao sve okolnosti i da je sasvim jasno da su bazu provalile erke Vihnalove. Po njemu, i Crni Rada je mogao naii na istu zasedu samo da je doao na sastanak pre njih. Ipak, ovoga puta je bio meki nego obino. Pribiu nije ni pomenuo odlazak na petrovgradski teren. Otiao je u Srpsku Crnju gde se nalazio i ura orevi.

Pribi i njegovi drugovi bili su jo vie uvereni da su u sluaju Crnog Rade bili u pravu. Tako je pilerov plan poeo uspeno da se odvija.

arko Turinski Arsa Ohrabren ovim prvim uspehom, piler je stavio na nian arka Turinskog Arsu. Znao je koliko bi znaila njegova likvidacija. Svi podaci su govorili da je Turinski jedan od organizatora svih akcija protiv nemake sile u severnom Banatu. Imao je podatak da je bio komandant Okrunog partizanskog taba i da je bio sekretar Okrunog komiteta Partije. Posle pogibije arka Zrenjanina u Pavliu i Bore Mikina u Aradcu, likvidacija arka Turinskog svakako bi znaila zaokruivanje toga izvanrednog uspeha. Crni Rada je tano znao gotovo sve ranije baze Turinskog, znao je mnoge pravce njegovog kretanja, poznavao je njegove navike i njegove sposobnosti. Zajedno sa Spilerom studirao je sve mogunosti i sva mesta na kojima bi se Turinski mogao saekati. ekalo se na novi poziv za sastanak u uveren j u da je plan sa erkama Vihnalovim u potpunosti uspeo. Davno oekivana prilika ukazala se iznenada drugog januara etrdesettree. Agenti su priveli enu arka Turinskog ko zna koji put. A sa njom i Vidu Proti. Vida je saoptila pileru da se arko Turinski nalazi kod Gore. To je za pilera bio izvanredan podatak. Pozvao je Crnog Radu i vie nije bilo teko utvrditi da se radi o kui Duana Tapavikog u samom gradu. Dolo je do uurbanih priprema. Alarmirani su svi agenti iz Udarne grupe. Tu su bili Franc Rajt i gestapovac Karl Pamer. Pripremljene su jedinice Dravne strae.

Ve u samu zoru, treeg januara, bila je zaposednuta ulica u kojoj se nalazila kua Tapavikog. Paljivo je opkoljena i kua. Spiler je zakucao na vrata i pozvao ukuane da izau. Izaao je Duan Tapaviki sa svojom enom. Izjavili su da u kui vie nema nikoga. piler je samouvereno zakoraio preko praga. Doekao ga je prvi hitac. Policajac se uhvatio za ruku niz koju je tekla krv. To su bile prve kapi zle krvi koje je piler izgubio u borbi. Povukao se zajedno sa Rajtom i Pamerom dalje od vrata. Tada je iz kue poletela prva bomba. Eksplodirala je blizu vrata. Pare granate nanelo je i drugu ranu pileru. Bio je pogoen i Franc Raj t. Agenti su ih izvukli u zaklon i previli im rane. Iako im ivot nije bio u opasnosti, obojica su bila prebaena u bolnicu. U meuvremenu je stiglo pojaanje i razvila se neravnopravna borba. arko Turinski Arsa nije se lako dao. Imao je i hrabrosti i vetine. Svojim retkim pucnjima titio je sve prilaze kui. Imao je u rukama puku, automatski pitolj i tri bombe. Znao je da sve to ne moe dugo trajati. Municije je bilo samo toliko koliko je imao kod sebe. Zato je gaao samo kad je bilo neophodno. Nestalo je ve puane municije. Izbacio je i sve tri bombe. Napolju su odnosili teko ranjenog agenta Georga Standhafta. Spolja, kroz razbijena stakla, meci su arali zidove sobe u kojoj se nalazio. U ruci mu je ostao jo samo pitolj. Izaao je smelo na prozor i otvorio vatru ne uzmiui. Gaao je dok je imao snage, a onda se beivotno spustio pored prozora. Bio je izreetan mecima. Napolju je komandu preuzeo Karl Pamer. Kada se sve umirilo u kui esesovac je uao oprezno sa grupom agenata u sobu. Na podu, pored prozora, nepomino je leao arko Turinski. U ruci mu je jo uvek bio pitolj. Cela kua je bila premetnuta. Pronaena je baza sa pisaom mainom i priborom.

Karl Pamer je stavio pored zida Duana Tapavikog i njegovu enu. Streljao ih je bez milosti i objanjenja. Valjda se svetio za rane nanete Rajtu i Spileru.

Dura orevi Sima Od lanova Okrunog komiteta ostao je samo jo ura orevi Sima. Bio je to jo mladi, pun poleta i ara, sposoban organizator i vet borac. Izbegao je mnoge zamke, proveo mnoge drugove opasnim stazama, putovao banatskom i bakom ravnicom, prenosio vane poruke. Iskreno je voleo svoje starije drugove od kojih je mnogo nauio, a bili su to

DURA OREVI SIMA, CLAN OK K P J

arko Zrenjanin, Svetozar Markovi, arko Turinski, Bora Mikin. Meutim, vie ih nije bilo. Kada je kurir doneo vest o pogibiji sekretara Okrunog komiteta arka Turinskog, ura orevi se nalazio sa lanovima karaorevakog sreskog komiteta u jednoj poljskoj bazi na Cengeu. Razgovarao je sa drugovima spremajui se da ode na sastanak sa svojim sekretarom. Iznenada se naao u najteoj situaciji. Sada je on bio najodgovorniji ovek u Okrugu. A toliko je toga imalo da se uradi. Uz sve to bila su se ispreila dva krupna problema: sluaj Rade Grujia i delatnost Milojka Filipeva. Reio je da najpre utvrdi pravu istinu oko Crnog Rade. To je i saoptio Pribiu i drugovima. Sekretar Sreskog komiteta sada ga je ve molio da bude k r a j n j e oprezan. Drugi zadatak koji je na sebe preuzeo ura orevi bio je da na neki nain pronae Miloa Popova Klima i Kostu Sredojeva ljuku. Sa njima i sa predstavnicima karaorevakog i novobeejskog sreza mogla bi se organizovati okruna konferencija i obnoviti Okruni komitet Partije. Nije to bio ustupak Milojku Filipevu. Nova situacija je nalagala da se brzo u tom pravcu deluje. Sa lanovima Sreskog komiteta utvrdio je dva mogua datuma ove konferencije, deseti februar ili deseti mart. Sve je zavisilo od toga ta e na drugoj strani uraditi. Krenuo je na prvi zadatak. Traio je vezu sa Crnim Radom. Izdajnik je u meuvremenu uspeo da se povee sa lanovima Sreskog komiteta Vujicom Vujanovim i Milovanom Mijatovim i da im se predstavi kao stari drug i saborac. Umeo je da kod njih razbije odreenu rezervu i da ih uveri u svoju ispravnost. ura orevi je preko ovih drugova ugovorio da se jedanaestog februara konano sretne sa svojim starim saborcem Radom Grujiem. Radovao se tome susretu, a i strepeo je od njega. Ne zato to se plaio za sebe. Plaio se prave istine koja bi moda

potvrivala stavove i t v r d n j e Milana Pribia okice. U sumrak, iao je pun strepnje poznatom ulicom. Tu na petrovgradskim ulicama toliko su se puta sretali, izmenjivali poruke i odlazili svaki na svoju stranu. Opazio je Crnog Radu. Iao je sam svojim poznatim korakom. U sumraku nije mogao nita proitati sa njegovog lica. Pribliavali su se jedan drugome usporenim koracima, obojica sa rukama u depovima. To je bilo staro pravilo opreznosti. Samo jedan od njih dvojice znao je zasigurno pravo stanje stvari. To je bila velika prednost Crnog Rade. I im se pribliio nekadanjem drugu, umesto pozdrava, potegao je pitolj i pozvao ga da se preda. ura orevi se trgao kao iz runog sna i odskoio u stranu pokuavajui da se skloni ispred naperene cevi. Crni Rada je hladnokrvno potegao obara ciljajui u noge svome starom prijatelju. ura orevi vie nije mogao da tri. Okolo su se ve bili sjatili sakriveni agenti. Povukao je svoj pitolj i opalio metak sebi u srce. U meteu, Rada Gruji se izvukao iz guve i mirno sklonio na pripremljeno mesto. Za njega posao jo nije bio zavren.

Poslednji in izdaje Za petnaesti februar Crni Rada je zakazao sastanak na Melenakom ostrvu sa lanovima Sreskog komiteta Partije novobeejskog sreza i borcima Melenakog partizanskog odreda. U planu je bila likvidacija arka Bokova Cade, Vujice Vujanova Kree i Milovana Mi jatova Loj eta. piler je iz bolnice uputio pohvalu svome saradniku zbog uspele stupice u koju je uleteo poslednji lan Okrunog komiteta ura orevi i odobrio plan akcije na Melenakom ostrvu. Smrt ure orevia dala je novog povoda za razmiljanje borcima Melenakog odreda.

Joca Erdeljan uputio im je novu poruku da budu oprezni. Ali, sastanak je ve bio zakazan i trojica najodgovornijih drugova reila su da konano dou do istine. Primie Radu Grujia u svoju bazu i prisiliti ga da se sasvim izjasni, da objasni udne okolnosti koje su pratile pogibiju najodgovornijih drugova koji su imali sa n j i m zakazane sastanke. Meutim, ada i njegovi drugovi nainili su veliki previd. Oni su oekivali samog Crnog Radu i smatrali su da su njih trojica na sigurnom ukoliko ovaj neto pokua. Tako su se i pripremili. Ali, ekali su u bazi odakle nije moglo da se osmatra. Crni Rada je zbilja doao, ali, i cela grupa agenata pod komandom porunika Karla Pamera i agenta Joefa Vilhelma. Vie nije bilo potrebe da se krije. Svoj zadatak je obavio na najbolji nain i na veliko zadovoljstvo svojih novih efova. Dobio je zvan j e agenta i lana Udarne grupe. Mit o Crnom Radi postao je prava kob. Na dati znak trojica drugova podigla su kapak sa baze. Ugledali su Radu Grujia u drutvu agenata sa uperenim orujem prema otvoru. Brzo su prihvatili oruje i otvorili vatru. Ali Nemci su imali bolju poziciju i bili su bri. Gusta kia metaka zasula je otvor na bazi. Vujica Vujanov Kreca i Milovan Mi jato v Loj e poginuli su od prvog plotuna. arko Bokov ada bio je teko ranjen i zarobljen. Nemci su ga izveli na streljanje u Beloj Crkvi 24. maja. Agenti su pretraili bazu i n j e n u okolinu. Naili su na pomono sklonite u kome se nalazilo oruje Melenakog odreda. Nemcima je palo u ruke sedam puaka, pitolj i dve stotine metaka. Nemci su u Banatu postigli znaajan uspeh likvidacijom Okrunog komiteta Partije za severni Banat u vreme kada su njihove armije trpele jedan od svojih najveih poraza na Istonom frontu. Bitka za Staljingrad bila je za njih izgubljena. Vesti koje su otuda stizale delovale su kao melem na teke rane zadane narodu u Banatu. Uprkos masovnih
15 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

225

streljanja i tekih gubitaka meu ljude se vratilo raspoloenje i uverenost da je poeo obraun. Bio je to novi podstrek da se pomognu svoji borci. Takvo raspoloenje nalo je svoga mesta i u zatvorskim elijama Petrovgradskog logora. Ono se nije moglo sakriti. Porunik Karl Pamer je na svoj nain iskoristio svoje pravo najodgovornijeg oveka u Banatu dok su se Spiler i Raj t leili od zadobijenih rana. Proglasio je da se u logoru sprema pobuna i predloio da se streljaju 24 logoraa. Nemci u gradu su to primili kao osvetu za poraz u Staljingradu i odobrili su Pamerov potez. Streljanje je izvreno dvadesetog februara. Najvie je u stroj za strel j a n j e izvedeno Melenana. Meu njima je bio i stari partizan Aca Rus. I Karaorevako-aleksandrovaki odred pretrpeo je nove gubitke. Jo poetkom januara Spilerov agent Sava Samlekanov teko je ranio uru uriina, borca koji je pripadao grupi Filipeva. U istom sukobu bila je ranjena i partizanka Merima Blai Kata. Ona je ipak uspela da se izvue, ali je uriin pao u ruke Nemaca. Partizan iz iste grupe, Laza Staji, bio je legalan ali je uhapen u Petrovgradu. Drao se slabo. Provalio je partizanske baze oko Begeja. Treeg februara bilo je blokirano Aleksandrovo. Akciju su vodili Karl Pamer i Jozef Vilhelm. Upuene su jake konjike patrole prema Begeju i salaima koja je naznaio Staji. U opasnosti su se nali Milojko Filipev, Branko Lonarski, Slavko Coli, Emil Marinkov, Slavko Odin i Damjan Glavaki. Oni su se nalazili svi zajedno na salau Stelkia. Iz sela se probio Rade Svilar, glavni kurir odreda i na vreme obavestio Filipeva i drugove o opasnosti koja im preti. Filipev je podelio svoje borce na dve grupe i povukao se sa salaa. Nemci su stigli kasno, pronali su bazu na salau, samo praznu. Razorili su je ubaenim bombama.

Ne znajui jedan za drugog, iz sela su se sa istim ciljem probila jo dva druga. Milivoj Tokov, prvi komandant Aleksandro vako-karadorevakog odreda, stigao je do salaa kasno. Tamo su se ve nalazile nemake konjike patrole. Pokuao je da odstupi, ali na golom polju nije bilo teko primetiti oveka. Nemci su se dali u poteru. Tokov je uskoro bio opkoljen. Stari partizan nije imao kod sebe drugog oruja osim noa. Videi da nema izlaza potegao je no i zario ga sebi u stomak. Nemci su ga prihvatili i previli. eleli su ga ivog jer im je samo jo iv mogao biti od koristi. Na salau su ga natovarili u kola i povezli u selo. Tokov se jo nije predavao. Iskoristio je momenat i smakao zavoje. Rukama je razderao ranu. Umirao je u stranim bolovima, ali je klicao slobodi i prkosio Nemcima. Sekretar partijske elije Borivoj Berar probio se iz sela i krenuo takoe prema salau Stelkia. Susreo se u polju s Nemcima koji su se ve vraali. Poeo je da bei. ali su smrtonosni rafali okonali njegov beg. Nemci su doznali da se partizan Ljubomir Stanisavljev krije u posebnoj bazi izgraenoj usred kukuruza u svojoj kotarki. Za Pamera i Vilhelma bilo je rizino da sami razgru kukuruz i dou do baze i partizana. Zato su batinama terali Ljubomirovog oca da razgre kukuruz. Ali, stari nije to hteo da uini. Tada su agenti ipak sami poeli da odgru kukuruz. Kada su doli do zidova baze napravljenih od gredica, agenti su opalili nekoliko rafala iz mainki. Tada je Ljubomir sam otvorio vrata na bazi, jurnuo meu agente, ali se nije uspeo probiti. Savlada su ga i zavezali mu noge i ruke. Tukli su ga tako vezanog puna dva dana i tada odvezli u Petrovgrad. Pamer i Vilhelm pohapsili su porodice partizana do kojih nisu uspeli da stignu, digli blokadu sela i vratili se u Petrovgrad. Grupa Miloj ka Filipeva pretrpela je ozbiljne gubitke, ali su iz sela doli meu borce prova15*

227

ljeni komunisti Slavko Uzelac Igor, urica Uzelac, Triva Babi, Dane Stankovi, Dara Sljapi, Jelena Cveti, Boa Tokov, Rada Lui i Milan Lui. To je menjalo raspoloenje i situaciju u grupi Filipeva. U baze Sreskog komiteta u rej onu Karadordeva stizale su porazne vesti jedna za drugom. Krug se ponovo poeo suavati. Teko je bilo makar to preduzeti, osim jaanja svih mera opreznosti u sopstvenim pozicijama. Vesti iz Aleksandrova doneo je kurir Rada Svilar, a o pogibiji lanova Sreskog komiteta na Melenakom ostrvu preneo je Joca Erdeljan. Joca je bio poslednji lan Okrunog komiteta SKOJ-a i jedan od retkih kumanakih komunista koji je preiveo sve nevolje. Sada je Joca Erdeljan preuzeo na sebe zadatak da pronae arka Aimova koji se nije micao iz svoje baze u Kumanu. Pribi i njegovi drugovi smatrali su da bi Aimov dobro doao u pronalaen j u najboljeg puta iz teke situacije, a posebno u sreivanju odnosa sa Miloj kom Filipevim. Sa Jocom Erdeljanom u K u m a n e je krenula i Melita uvaj, uiteljica i lan Partije iz beogradske organizacije. Erdeljan i njegova saradnica doli su pravo u kuu Erdeljanovih. Otac se obradovao sinu i pruio mu sklonite. arko Aimov je pristao da se sa Jocom sretne, ali samo toliko da mu saopti da se njega vie nita ne tie. Bilo je oigledno da je ovaj demoralisani borac bio izgubljen za pokret. Meutim, ovaj svoj pokuaj Joca Erdeljan i Melita uvaj platili su skupo. Neko je sluajno naiao u kuu Erdeljanovih i iznenadio Jocu koji je zaboravio da zakljua vrata. Oboje su brzo promenili stan, ali su po tragu bili pronaeni. Kua je bila opkoljena i borba je prihvaena. Joca se hrabro borio dok je imao metaka, a kada je municija bila pri kraju, dvoje hrabrih boraca oduzelo je sebi ivot. Bilo je to desetog maja.

Svojom novom taktikom Spiler je naneo teke udarce tek oporavljenim redovima narodnih boraca. Toga prolea i leta etrdesettree godine u elom Banatu nije bilo viih partijskih rukovodstava. Ostao je jedino Sreski komitet Partije karaorevakog sreza kao organizovano i kompaktno partijsko rukovodstvo. Ovaj komitet zadrao je svoj oslonac na

SPILEROV PROGLAS O PARTIZANSKIM BA ZAMA

dobro organizovanim partijskim i skojevskim jedinicama, uprkos razbijakoj delatnosti Milojka Filipeva Fie, spremajui se da i sa njim izvede stvari na istac. Uprkos najteih gubitaka narod Banata je pokazivao i dalje spremnost da se organizuje i nastavi zapoetu borbu pod vodstvom komunista.

Filipev na istacu Sreski komitet Partije morao je stupiti u akciju. Vie nije bilo nikoga na koga bi se moglo osloniti, od koga potraiti pomo. Pribi i njegovi drugovi morali su primiti na sebe svu odgovornost za dalje k r e t a n j e situacije i sudbinu preostalih organizacija u ovom delu Banata. Zato je pitanje sreivanja odnosa sa Milojkom Filipevim bilo od izvanredne vanosti. U pitanju je bilo ne samo jedinstvo Odreda i partijske organizacije ve i svaka dalja akcija na proirivanju baze i organizovanju snaga. Karaorevaka grupa boraca, za razliku od grupe oko Filipeva, ojaala je u toku jeseni i zime. Iz logora je pobegao Branko Gleda i prikljuio se borcima odreda. Meu borce su se sasvim uvrstili Milo Boi Nikako i Milan Basta Bukarica. Sa prinudnog rada pobegao je Duan Puvaa. Tu je bio i Nino Paska. Izgraeno je nekoliko novih baza. Ma koliko da je Gleda bio popularan i da je svojim dranjem na policiji uverljivo pokazao svoju vrstinu i vrednost, primljen je u baze sasvim oprezno i staviien pod prismotru. Tako je to moralo biti posle gorkih iskustava sa Crnim Radom. Meutim, Gleda je pokazao da su te s u m n j e bile neopravdane, ali svojim drugovima nije zamerao na preduzetim merama. Milojko Filipev nije nita vie postigao od cepanja odreda. Sva njegova nastojanja ostala su bez rezultata. Gubici koje je njegova grupa pretr-

pela tokom februara samo su poljuljali njegove pozicije. Novi ilegalci su se sve vie okretali prema svojim drugovima u karaorevakom ataru. Susreti su bili sve ei. Sreski komitet je dobio informacije da se neki pripadnici iz grupe Filipeva spremaju da predaju Spileru. Radilo se pre svega o Slavku Odinu Sokolu. Nije to bio lan Partije, ali je bio n a j vatreniji pristalica Filipeva. Milojko Filipev je primio poruku Milana Pribia. Uz upozorenje Pribi mu je poslao i poziv na razgovore u cilju sreivanja situacije. Filipev je najpre odbio poziv, a sve sumnje prema Sokolu odbacio je kao izmiljene. Soko mu je uvek bio pri ruci, izvrio je mnoge zadatke, pokazao se kao spreman i sposoban borac. Imao je nam eru da mu poveri nove odgovorne zadatke. Pribi je poslao novu poruku. Zapretio je da e sa Filipevim i svim njegovim sledbenicima prekinuti svaku vezu i uskratiti im snabdevanje. Ovako otra poruka naterala je Filipeva da se zamisli i da bolje pogleda ta se oko njega deava. Tek je tada primetio da se Soko izdvaja sa grupom koju su inili Damjan Glavaki i Darinka Sljapi. Upravo prema njima Filipev je imao rezerve. Znao je da su oni doli u redove boraca vie kao avanturisti, sluajno, jer su poneto zgreili vlastima, pa su se sklonili dok bura ne proe. Znao je i to da bi prekidanje svih veza sa Karaorevanima izazvalo nezadovoljstvoljstvo meu ostalim borcima koji nisu bili oduevljeni stanjem koje su njegovi postupci prouzrokovali. Uputio je novu poruku Pribiu u kojoj mu javlja da je spreman o svemu da razgovara pa i o sluaju Slavka Odina. Sastanak je zakazan na Buljovoj njivi. Sa Milojkom Filipevim doli su Emil Marinkov Bata i siavko oli. Karaorevani su bili zadovoljni sastavom delegacije. Pored lanova Sreskog komiteta Pribi je na razgovore pozvao Branka Gleu. Mladena Miloevia Cerila i Miu Radakovia Mi-

curina, sekretara partijske organizacije u K a r a orevu. Na sastanku koji je trajao cele noi raiena su mnoga pitanja. Milojko Filipev je branio uporno neke svoje stavove, ali nije mogao nita da kae protiv zakljuaka da se samo jedinstvenim snagama moe kretati dalje, a da cepanje i onako ve suenih snaga vodi samo u nove poraze. A to je bilo najglavnije. To je znailo osudu njegovog postupka i frakcionake delatnosti. Odlueno je da se raspusti takozvani rejonski komitet, a odred ponovo nae na okupu. Pitanje popune Sreskog komiteta ostalo je otvoreno, ali mu je priznato pravo da i dalje rukovodi partijskim organizacijama u elom rejonu. Posle ovog sastanka Milojko Filipev se povukao u jednu od baza u Srpskoj Crnji pokuavajui odatle da prodre u rumunski Banat i pokua da uspostavi vezu sa Rumunskom komunistikom partijom. U tom vremenu Slavko Odin se povezao u selu sa grupom izdajnika i sa njima se dogovorio o akcijama za razbijanje odreda. Emil Marinkov je o tome izvestio Filipeva, a kada je ovaj i dalje oklevao, doao je u baze Sreskog komiteta i o tome obavestio Pribia. Ali, stvari su pole svojim tokom. Slavko Odin, Damjan Glavaki i Darinka Sljapi ve su bili u selu. Meutim, grupa izdajnika sa kojom su paktirali zahtevala je vie od toga. Skovan je plan da se Odin izmiri sa ostalim borcima i da ih n a m a m i na jedan sastanak i uvue u pripremljenu klopku. Odin i njegovi sledbenici vratili su se u baze i poli na sastanak koji je zakazao Filipev. Na sastanku su se pokajali za svoje postupke, ali je Filipev odredio Emila Marinkova da na dezertere motri, dok se ne donese konana odluka. estog juna prema odreenoj bazi ili su Soko, Darinka Sljapi i Damjan Glavaki. Sa n j i m a je bio i Emil Marinkov. U jednom momentu Soko je uperio puku na Marinkova, ovaj se maio svoga re-

volvera ,ali je Darinka Sljapi bila spremna i ranila ga u nogu, a zatim udarila drkom pitolja po glavi. Zavezali su ga i strpali u prva kola koja su naila i povezli ga u Srpsku Crnju. Marinkov je uspeo da iskoi iz kola, ali su mu veze i rana smetale da pobegne. Savladali su ga i uskoro su svi etvoro bili u rukama policije. Nezavisno od akcije Sokola svoje baze napustili su i predali se policiji i partizani J e f t a Samojlovi i Sava Pomoriac. Poverovali su obeanjima pilera da e im biti oproteno i porodica putena iz zatvora ako se predaju vlastima. Milivoj Sljapi i njegova ena nalazili su se na salau Laze Pecarskog. Laza se nalazio u logoru kao taoc. Njegovi sinovi dobili su poruku od pilera da e im otac biti puten ako prokau partizane. Deaci su izbavili svoga oca ali su stradali Sljapii. Slavko Odin Soko se dopao pileru. Nije bilo nikakvih tekoa da se njih dvojica dogovore i da Soko pristane na saradnju. Spiler mu je dao ameriki kolt i pustio ga kui. Soko je otkrio Spileru ljude i baze koje je koristio u Vojvoda Stepi. Dao mu je podatke i o Aleksandrovu. 28. juna Udarna grupa sa pilerom na elu krenula je u akciju. Prikupljene su jae snage za blokiranje Aleksandrova i Vojvoda Stepe. Tako su organizacije u Vojvoda Stepi bile prvi put na udaru. Svi su bili iznenaeni i nespremni da se suprotstave. piler je uhapsio etrdesetetiri oveka, meu kojima je veina bila u Partiji ili u SKOJ-u. U njegovim rukama nali su se i najodgovorniji komunisti u selu Petar Vranje, Duan Drakuli i Zdravko Hajdukovi. Vojvoda Stepa dobila je na znaaju za ovaj rejon kada je Spiler u maju 1942. napao Karaorevo i njegove organizacije. Pribi i drugovi gradili su baze u Stepi, Vinjievu i Ruskom Selu, dakle u mestima koja do tada nisu bila pod Spilerovim udarima. A tih baza nije bilo malo.

U Vojvoda Stepi bila je kua Duana Mostarice. Bata mu je izlazila na k r a j sela prema Karadordevu. Otuda i dobar pristup u baze. Jedna je iskopana u sobi sa ulazom ispod praga. Druga je bila u dvoritu, a trea u ostavi. Sve su one bile na neki nain povezane i sluile su za razliite situacije. Imale su dobar pristup i osiguranu odstupnicu. U dvoritu i na njivi Marka Kevreana bile su izgraene baze. A zatim u kuama brae Kla Ilije i Petra, Arse Zegarca. Ilije arenca, Ilije Spreme, Vel je Pribiia, Marka Radonjia, Branka Kevreana. Ilegalci su esto boravili u siromanoj kuici Rajka Vujevia. Rajko im je ustupao i svoj krevet. Bila su tri brata Klaa. Ilija, Petar i Vlado. Sva tri su nosila Albansku spomenicu. Sada su opet sva trojica bili borci. Vlado je bio lan Partije, Ilija kandidat. Spiler je na prevaru uhvatio Vladu. U n j e govim rukama su se nalazili Ilija i Vlado, sa njima Arso egarac. Soko je u Aleksandrovu poznavao Vasu Puligakog i vei broj skojevaca. Vasa se slabo drao i provalio je mnoge svoje drugove. Tako je u Aleksandrovu posebno stradala skojevska organizacija.

II
kako do brigade

PROBOJ BANATSKOG OBRUA

O d l u k a U prolee i leto etrdesettree Radio stanica Slobodna Jugoslavija javljala je o velikim pobedama Crvene armije na Istoku, o stalnim bojevima jedinica Narodno-oslobodilake vojske u dolini Neretve i kanjonima Sutjeke, o brojnim brigadama i divizijama koje su te borbe vodile, o uspesima sremskih partizana na domaku Zemuna i Beograda, o pobedama Saveznika u Africi i pripremi za otvaranje Drugog fronta u Evropi. Banaani nisu imali drugih veza sa svetom osim ovih preko radio talasa. Po tome gde su se razvijale najee borbe u Jugoslaviji, banatski komunisti su mogli pratiti kretanje Vrhovnog taba i Centralnog komiteta. I dok su Nemci na mnogim frontovima trpeli teke poraze, u Banatu su oni nastojali da budu gospodari situacije. Pred njihovim brutalnim naletima, bezobzirnim blokadama i surovim istragama padali su mnogi stari borci, padali su i oni koji su tek stupali u organizovanu borbu. Logori su bili puni, masovna streljanja i veanja su nastavljena. Banatski borci su se nalazili u opasnoj defanzivi, gubei i dalje svoje borbene pozicije. Junobanatski odred je bio daleko negde u Banatskoj klisuri ili u umama Deliblatske peare. Nikakve veze sa njima nije bilo. Melenaki odred je bio sveden na nekoliko boraca, a Karaorevako-aleksandrovaki je bio pocepan i pod stalnim udarcima pilerovih akcija i propagande.

Sreski komitet Partije karaorevakog sreza u vie navrata je analizirao nastalu situaciju. Ovaj Komitet nije mogao da ne primi na sebe svu odgovornost koja mu je pripala kao jedinom partijskom rukovodstvu u severnom Banatu. Sve se jasnije nametao zakljuak da se mora uiniti odluan korak jer bi svako dalje pasivno i defanzivno dranje vodilo samo u nove gubitke i postalo konica u razvijanju sopstvenih redova i veza sa narodom bez kojih se nije mogao ni zamisliti opstanak na banatskoj ravnici. Ustajalost i zaaurenost bili su bremeniti novim kolebanjima pojedinaca i itavih organizacija. Nastupilo je vreme u kome se moralo prelaziti u akcije, na stvaranje takvih uslova u kojima e se iz stalne odbrane moi prei na stalne napade, inicijativa biti izbijena iz r u k u Nemaca i vraena u ruke partizana i organizovanog naroda. To je bio ispravan zakljuak, ali je bilo daleko tee pitanje kako takve zakljuke i sprovesti u ivot. Bilo je oigledno da se radi o dugoronijoj orijentaciji, ali i o odlunom presecanju i hitnoj akciji. Bilo je jasno da se mora potraiti put koji je vodio iz izolacije. Morao se smelo probiti banatski obru, savladati granice i dopreti do glavnih snaga Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije. Morali su se izgraditi stalni kanali kojima bi oiveli transporti boraca, oruja, tampe, partijskih dokumenata. Trebalo je obezbediti mogunost manevrisanja, odstupnice i koncentracije na eljenom prostoru. Narod bi ponovo ivnuo, podrao bi svoje borce novim snagama, organizacije bi dobile nove prostore. Sa takvom procenom situacije i zakljucima, Sreski komitet je izaao pred okruno savetovanje u okvirima u kojima je ono u tom trenutku moglo biti organizovano. Na savetovanje su pozvani istaknuti borci Karaorevako-aleksandrovakog odreda, stari partijski radnici i borci Melenakog odreda Emil Kevrean Baca, Milivoj Stankov ika i Zvezdana

Mikin Nata. Na savetovanje je konano doao i Miloj ko Filipev Fia, a po veren je je ukazano i Branku Glei. Jedinstveno su prihvaeni stavovi Sreskog komiteta. Odlueno je da se odmah pree u akciju prikupljanjem svih preostalih starih boraca sa teritorije severnog Banata. Oko jezgra koga e initi borci Karaorevako-aleksandrovakog i Melenakog odreda formirati snaniji odred koji bi preuzeo na sebe borbeni zadatak da se probije do glavnih snaga u Bosni i sa njima izgradi stalne i vrste veze. U Banatu se tada jo nije znalo da je obnovljen Pokrajinski komitet i Glavni tab partizanskih odreda Vojvodine, a jo m a n j e da se njihove glavne baze nalaze na domak Banata, na samoj obali Dunava, u rej onima Surduka i Belegia. Uesnici savetovanja primili su zadatke i odmah se uputili na teren. Sreski komitet je ostao kao glavni organizator.

Prikupljanje boraca Bio je poetak meseca jula .Kukuruzi jo nisu prestigli ita, ali su ve mogli donekle pruiti zaklon. Na kukuruznoj njivi Nikole Raete u karaorevakom ataru postavljen je logor novog partizanskog odreda. Njiva se nalazila na domaku Begeja, oko pet kilometara od samog sela. Pozicija novog partizanskog logora bila je sasvim povoljna. Begej je inio zatitu sa jedne strane, a na drugoj strani su bile karaorevake organizacije sa svojim stalnim skojevskim straama, sistemom seoskih i poljskih bunkera, izgraenim linijama snabdevanja hranom i opremom, dobrim vezama i kuririma koji su te veze odravali. Na Begej u se nalazila pumpa Save Gaborova, lana Partije i spretnog saradnika koji je umeo da osmatra i da javi svaku

promenu i sumnjivo kretanje. Tuda su ile veze prema Vinjievu. Iz logora su vodile veze preko polja u pravcu Aleksandrova, Vojvode Stepe, Srpske Crnje i Duanovca, a preko sela do Melenaca i Ruskog Sela. Logor je ureivao komandant odreda Mao Radakovi Anton. On je ostao ovde sa borcima dok su Milan Pribi okica, Milka Agbaba Crna i uro Javorina Glia tragali za ilegalcima rasutim po bazama. U logor su kao prvi borci doli Karaorevani Mladen Miloevi Ceril, Milo Boi Nikako, Spasko Draga Baja, uro Smiljani, Milan Basta Bukarica, Nino Paska i Duan Puvaa. Bio je tu i Branko Gleda koji je sada na sebe preuzeo organizovanje politikog rada sa borcima. Mao Radakovi je uredio logor na sredini njive, organizovao straarska mesta i odabrao pravce izvlaenja za sluaj iznenadnog napada Nemaca. Iz Karadoreva je n a j pre doneen radio aparat a zatim i veliki kazan za k u v a n j e hrane. Izvrena je akcija za seenje trske u Begej u od koje su napravljene partizanske postelje. Komandant odreda uputio je jednu patrolu preko Begeja koja je sa oblinjeg poseda Drakslera donela velike ponjave kojima su prekrivene vralice. Uzgred, pokupljeni su i kaievi sa vralica. Partijski i skojevski sekretari u selu Mia Radakovi Miurin i Dragan Bjelobaba Crveni jedini su u selu znali za logor partizanskog odreda i namere Sreskog komiteta. Osim n j i h na njivu je mogla doi Radojka Raeta, skojevka, da poneto uradi ili da obie svoju parcelu. U selu, lanovi Partije i SKOJ-a su izvravali svoje zadatke naroito u svakodnevnom pripremanju i prenoenju hrane u polje. Prenoenje hrane vrila je odreena grupa skojevaca. Nije bilo tekoa oko dolaska u logor boraca Melenakog odreda. Emil Kevrean Baca, Milivoj Stankov Zika i Zvezdana Mikin Nata dobro su poznavali karaorevake baze. Oni su ve na sa veto van j u podrali ideju o stvaranju jedinstvenog odreda i sami se ukljuili na izvrenje prvog zadatka
MF.

oko sakupljanja boraca. Narednih dana u logor na Raetinoj njivi stigli su Nedeljko Barni arki, Aca Barni Dua, Zdravko Mirosavljev Lala, Rada Marinkov Plavi i Velislav Solarov Mada. Melenani su doveli i Dobrinku Stani i Slavka Stania, borce Kumanakog odreda. Za n j i h je to znaio pravi izlazak na slobodu iz tesnih kumanakih baza. Sva nastojanja da se pronau Milo Popov Klim i Kota Sredojev ljuka ostala su bez rezultata. U logor je doao samo Arkadije Popov Atoja, borac Dragutinovakog odreda. Ni on tada nije znao gde se nalaze Klim i ljuka. U logor je dola brojna grupa Srpskocrnjana. Bili su to Mita Stoiev Bura, Ivan Rankov Domin, Viktor Runjan Via, Ljubinka Gaborov Plava, Lenka Gaborov Bela i Pij ada Kuzmanovi. Anka Kmezi i Nikola Kmezi, lanovi Partije iz Bake i Banata i ilegalci iz baza u Karaorevu, Aleksandrovu i Duanovcu, takoe su stigli u logor odreda. Veselin Papi iz Ruskog Sela krenuo je na svoju ruku da pronae karaorevake borce i da zatrai da ga prime u svoje redove. Skoro sluajno se sreo sa borcem Spasom Dragaom i tako n a j k r a im putem stigao u odred. Bio je i iznenaen i oduevljen. Vezu izmeu taba odreda i aleksandrovake grupe drali su borci Slavko Coli i Rade Svilar. Njih dvojica uputili su se na staro mesto za sastanke. Bila je to njiva Nikole Adamovia na J a n u evcu. Sastanak su sazvali lanovi Sreskog komiteta Pribi, Milka Agbaba i Javorina. Trebalo se dogovoriti o dolasku Aleksandrovana u zajedniki logor. Za sastanke na njivi Adamovia znao je Stevan Radulov iz Baaida. On se za neko vreme bio pridruio aleksandrovakoj grupi boraca, ali se ubrzo demoralisao i predao vlastima. Pored ostalog kazao je i za mesto sastanka na njivi Nikole Adamovia.
16 D. Momilovi: KAKO DO BRIGADE

241

Dok su Slavko Coli i Rade Svilar ekali Pribia i drugove leei u miriljivoj i bujnoj penici, iznenadio ih je streljaki stroj aleksandrovake poljske strae kojim je komandovao Maks Unterajner. Vie se neopaeni nisu mogli povui. U blizini nije bilo Karaorevana. Dvojica partizana prihvatila su borbu. Rade Svilar je ve kod prvih hitaca bio teko ranjen i savladan, dok se Slavko Coli borio do posljednjeg metka. Taj poslednji sauvao je za sebe. Tako je poginuo jedan od najhrabrijih partizanskih boraca iz Aleksandrova ne doivevi radost da se nae u redovima snanog i jedinstvenog partizanskog odreda.

SAOPSTENJE O STRELJANJU RODOLJUBA

16. v i i i 1943.

U logor je stigao konano i Milojko Filipev Fia. Doli su Slavko Uzelac Igor i urica Uzelac. Bilo je teko pronai preostale borce bez Svilara i Colia. Ipak, Igoru je polo za rukom da pronae baze u kojima su bile Merima Blai Kata i Jelena Cveti Jela, a zatim i Rada Lui i da ih odvede na Raetinu njivu. U logoru odreda vladalo je dobro raspoloenje. To je bio krupan doivljaj za sve borce koji su se nali na okupu. Prvi put su osetili snagu jakog kolektiva i znaaj jedinstva posle duge izolovanosti i boravka u skuenim bazama. Karaorevaki atar se pretvorio u slobodnu teritoriju i ma koliko da je ona bila malena na n j o j se tih dana osetila sloboda i snaga sopstvenih redova. Sve je nekako podsealo na Melenako ostrvo iz ustanikih dana etrdesetprve, kada su se tamo, kao ovo ovde, bili okupili borci sa svih strana severnog Banata i pripremali se za svoj najkrupniji poduhvat. Sreski komitet i Stab odreda morali su na k r a j u reiti ko e jo od Karaorevana ui u sastav odreda. A to nije bilo lako. U selu se ipak nije mogla prikrivati prava situacija na Raetinoj njivi. Iako skojevci nisu znali gde se u stvari nalazi partizanski logor, oni su mogli tano pratiti porast brojnog stanja odreda jer je svakim danom trebalo sve vie hrane pripremati i iznositi. Svi oni koji su bili due na tom zadatku vrili su pritisak na Miu Radakovia i Dragana Bjelobabu da budu primljeni u odred kad on krene na zadatak. Ali, prednost su morali imati oni kojima je pretila opasnost da ponovo izau pred Spilera. Najugroenija je bila kua Milke Agbabe Crne. Spiler je esto hapsio n j e n u m a j k u Mandu, ali su kroz njegove ake prola i sva njena deca, od Nake koja je bila uhapena u m a j u etrdesetdruge i izdrala hrabro najtee batine, do dvanaestogodinje Nene. Spiler je po svaku cenu eleo da se domogne Milke pa je na sve mogue naine vrio pritisak. Up16*

243

ravo je bio pustio iz logora Mandu i sve njene kerke, a samo je zadrao njenog sina Jocu, jo deaka, kao taoca. Naka je dola pravo u Odred im se domogla slobode. Dara i Bosa su izbegle jo jedno hapenje iskakanjem kroz prozor da bi se i one nale meu borcima. Mio Radakovi, Main brat i lan Partije, tri puta je bio pred Spilerom, jednom jer je bio provaljen a dva puta kao taoc. etvrti put to nije eleo i doao je u Odred. Nije se mogao odbiti ni Branko Cuji, sekretar aktiva SKOJ-a koji je jedanput uspeo da se odbrani pred Spilerom, ali ga je policajac dobro zapamtio. Skojevci koji su snabdevali borce imali su da saekaju dan kada se odred bude spremio za svoj prvi borbeni zadatak.

Severobanatski partizanski odred Bila je druga polovina jula etrdesettree. U partizanskom logoru na Raetinoj njivi nalazila su se etrdesetetiri borca sa raznih strana severnog Banata. Komandant odreda je ve od poetka traio vojniki red i disciplinu. Svako je morao da obavlja dunost koja mu je bila poverena. Prvi zadatak koga je postavilo savetovanje bio je valjano obavljen. Trebalo je bez oklevanja krenuti dalje. Milan Pribi okica sazvao je ponovo proireni sastanak Sreskog komiteta. Na sastanak su doli Emil Kevrean, Branko Gleda, Milo Boi i Milojko Filipev. Trebalo je odrediti Stab odreda i utvrditi orijentacioni plan itavog poduhvata. Ovo drugo pitanje bilo je presudno i nimalo jednostavno. Izmeu vie varijanti odabrane su dve. O glavnom cilju vie nije bilo diskusije. Probiti se do Bosne, do Centralnog komiteta i Vrhovnog taba. Po prvoj varijanti put do tamo vodio je preko junog Banata, pa preko Dunava i Srbije do Drine i dalje u

Bosnu. Po drugoj, do Cente i Dunava, preko Srema i Save do Bosne. Branko Gleda poznavao je dobro prvi pravac, a Milojko Filipev ovaj drugi. Gleda je pobegao sa Ade na Dunavu vie Smedereva i peke doao do karaorevakog atara. Jo na Adi, dok je ispitivao mogunost bekstva, doznao je da je srpska obala Dunava bila posednuta od etnika i nedievaca i da je veoma teko prebaciti se neopaeno preko Dunava, na tom sektoru. Milojko Filipev je bio jedan od organizatora prelaska Sjedinjenog severobanatskog odreda preko Dunava u rejonu Cente. Sam je prelazio na sremsku stranu, poznavao je dosta teren i neke skrivene mogunosti. Vesti o borbama u Sremu davale su nade da e tuda lake provesti odred do Save i do Bosne. Uz sve, to je bio i krai put. Usvojena je ova druga varijanta kao n a j bolja. U prilog ovakve odluke ila je i injenica da je u Centi na prisilnom radu kod nemakih porodica radila grupa omladinaca iz Karaoreva meu kojima je bilo i lanova SKOJ-a. Sa njima su odravane re-

MILAN PR I BK' DOK1CA, SEKRETAR SK KP.I I KOMESAR SEVEROBANATSKOG ODREDA 194J.

dovne veze pa je tim putem bilo mogue doi i do prvih podataka o stanju na Dunavu u ovom rej onu. Zato su bila upuena u Centu dvojica drugova iz Karaoreva sa zadatkom da sa skojevcima na prisilnom radu ispitaju Dunav i mesto za logorovanje odreda negde uz obalu reke. Istovremeno, upuena je poruka Kosti Glei u Vinjievo da na pogodnom mestu obezbedi sve za boravak veeg broja ljudi za nekoliko dana. To vreme je bilo neophodno, jer su iz Vinjieva patrole odreda morale otii u rej on Orlovata i tamo odabrati pogodno mesto za prenoite. Odred u toku jedne noi nije mogao stii od Vinjieva do Dunava. Izabran je novi tab odreda. I ovom prilikom odato je priznanje Karaorevanima, posebno lanovima Sreskog komiteta i Milanu Pribiu okici. Bilo je reeno da sa odredom na zadatak pou i svi lanovi ovog komiteta. Komanda novog odreda bila je poverena ranijem tabu Karaorevako-aleksandrovakog odreda. To je znailo da je komandant novog odreda Mao Radakovi Anton, komesar Milan Pribi okica, a zamenik komesara Milka Ag-

k a r a u l a n a g r a n i c i k o d s r p s k e crN J E N A k o j u J E i z v r i o NAPAD S E V E r o b a n a t s k i o d r e d

baba Crna. Sada je bilo upotpunjeno i mesto zamenika komandanta odreda. Na ovu dunost odabran je stari borac Melenakog odreda Aca Barni Dua. Prihvaen je ve spominjan naziv jedinice koji je i odgovarao sastavu i ciljevima odreda. Tako je bio stvoren Severobanatski partizanski odred. Glavne snage odreda bile su na okupu. Karaorevaki skojevci su sa nestrpljenjem ekali da popune njegove redove. Postavio se problem naoruanja. Puke su imali uglavnom borci Karaorevako-aleksandrovakog odreda. Oruje Melenakog odreda palo je po drugi put u ruke Nemcima. Stariji ilegalci su bili naoruani pitoljima, ali su novi bili bez oruja. Jo vea oskudica bila je u municiji. Predloena je akcija na dve karaule u rejonu Srpske Crnje i Klarlje. Iznenadnim napadom, na pravi partizanski nain, moglo se doi do oruja i municije, a da se Nemci mnogo ne uzbude. Pored toga, akcija bi bila izvrena na severu. a pokret odreda je planiran prema jugu i zapadu. Bar to je bilo pozitivno iskustvo Sjedinjenog severobanatskog odreda sa njegovog mara etrdesetprve. Istovremeno sa napadom na karaule trebalo je likvidirati nekoliko izdajnika u Aleksandrovu i Karaorevu. Pripremljen je i letak sa potpisom novog odreda. Karaorevani su dobili zadatak da jednovremeno ubace ovaj letak u sva optinska dvorita na irokom prostoru severnog Banata. Letak je upozoravao sve one koji slue okupatoru da e ih stii narodna osveta. Dunost poverenika za rad partijskih i skojevskih organizacija u srezu poverena je Mii Radakoviu i Draganu Bjelobabi. Njih dvojica su poloili teak ispit oko snabdevanja odreda i uvanja n j e gove bezbednosti. Njihova prednost je bila posebno u tome to su ostali i dalje legalni i mogli su se nesmetano kretati. Za sluaj da Nemci odred razbiju ili da se iz bilo kojih drugih razloga lanovi Sreskog

komiteta ne vrate na svoj teren, Miurin i Crveni imali su i mandat da obnove ovaj komitet i nastave rad. Prvi zbor boraca odreda odran je ve sutradan. Borci su se postrojili u dva reda a stroj se povio u potkovicu. Milan Pribi okica izaao je u sredinu polukruga i obratio se svojim drugovima. Govorio je o politikoj i vojnoj situaciji, ali vie o zadatku odreda. Borci su jednoglasno prihvatili predloeni tab. Formirana su tri voda i izabrani su komandiri. Bili su to Milo Boi Nikako, Mladen Miloevi Ceril i Velislav Solarov Mada. Sledee dane odred je proveo u intenzivnim pripremama. Ilo je sve po pravom vojnikom redu. itane su dnevne zapovesti, smenjivane su strae, tekla je politika i vojnika nastava. Dan polaska na zadatak se bliio. Ali, osmog jula dolo je do prvog neeljenog sukoba grupe boraca i nemake patrole. Bio je ve sumrak. Sa njiva su odlazili kosci. Milan Pribi, Milo Boi i Mladen Miloevi urili su u logor odreda. Bili su iznenaeni kada su ispred sebe na nemakom zauli poziv da stanu. To je bilo vreme kada su nemake patrole obino bile u mestima. Zato je ova zakasnila i no doekala u polju nije se moglo znati. Dvojica Nemaca iz grupe su se izdvojila i pribliila se partizanima koji su stali. Pribi i njegovi drugovi otkoili su svoje pitolje. Ipak, trebalo je izbei sukob. Milan Pribi je mirno uinio nekoliko koraka prema dvojici Nemaca i rekao im da su on i njegovi drugovi kosci i da se sa njiva vraaju kui. Nemci su izgleda poverovali, ali je voa grupe ipak potraio ausvajs. Narednik Filip Hancel i komesar odreda Milan Pribi pribliili su se jedan drugome. Ceril i Nikako razdvojili su se i pripremili za ono to e doi. okica se maio za dep ali je umesto legitimacije potegao pitolj. Gaao je u meko meso jer je za ranjenog Nemca izvoen manji broj drugova na streljanje. Hancel je pao, a oko njega se zabavio njegov pratilac. Ostali Nemci su

otvorili vatru, ali su Pribi i njegovi saborci iskoristili pravi momenat i izgubili se u mraku. Filip Hancel je ipak podlegao rani. Spiler je odabrao dvadesetpet logoraa. Meu njima je bio borac Karaorevako-aleksandrovakog odreda Emil Marinkov Bata i petnaest komunista iz Vojvode Stepe. Vezane natovarili su ih na kamione i pod jakom straom sproveli do umice pored Aleksandrova, blizu mesta gde je Pribi smrtno pogodio Hancela. U logoru partizanskog odreda mogla se n a j pre uti pesma drugova voenih na gubilite, a zatim plotuni iza kojih je ostala tiina. U organizaciji ovoga streljanja istakao se aleksandrovaki predsednik optine i poznati izdajnik Rada Savin. Stab je doneo odluku da se izdajnik zaslueno kazni. Na zadatak su poli Milojko Filipev i Viktor Runjan. Na dan 12. avgusta Rada Savin je svoju izdajniku rabotu platio glavom. Ve etiri dana kasnije u Aleksandrovo su stigli ponovo kamioni natovareni agentima, policajcima i novim rtvama. Spiler je reio da se i za smrt Srbina, ali svoga odanog sluge, osveti. Za njega jednog, deset ljudi. Streljanje je ovoga puta izvreno u sred sela. Meu streljanima bio je i Pera Kiprdilov, karaorevaki ovar ,za koga je Spiler doznao da je u julskoj akciji etrdesetprve partizanima nabavio petroleum i pozajmio im svoga ovarskog magarca da taj petroleum prenesu do duanovakog mosta na Begeju.

Na zadatku Mia Radakovi i Dragan Bjelobaba n a j zad su obradovali skojevce iz grupe za snabdevanje odreda. Trebalo je da se spreme za odlazak u logor odreda. Uvee je razdragana kolona mladia krenula za Miurinom i Crvenim. Bili su tu Milan Glumii Jurcika, Milan Ognjenovi Zua, Rade Cali, Danja

uki, Duan Pribi, Milan Veselica, Milan Mitrovi, Mirko Zarkovi, Ilija Joki i Marko Vuji. U koloni su sa njima bili i Sofija Cankovi Curica i uro Bara, lanovi Partije i rejonski rukovodioci SKOJ-a. Bilo je to desetog septembra etrdesettree. Mladii su meu stare borce uneli ivost, bili su radoznali, mnoge drugove sada su prvi put videli. Ali vremena nije bilo za dugo upoznavanje. Komandant odreda naredio je borcima da se postroje. Po strani su stajali lanovi taba i Sreskog komiteta. Uz njih Mia Radakovi Miurin i njegov nerazdvojni drug Dragan Bjelobaba Crveni. Prvi put u logor su radi ispraaja dola jo dva lana Partije iz Karaoreva. Bili su to Boo Rajai i Boo Bara. Oni su imali da prime svoj deo zadatka. Opet je glavnu re imao komesar odreda. On je objasnio sve pojedinosti akcije, znaaj zadatka, zalaui se za punu disciplinu, uzajamnost i drugarstvo. Odred je odlazio sa svoje teritorije, ali to nije znailo prestanak organizovanog otpora u ovom kraju. Ili e se odred vratiti po izvrenju glavnog zadatka ili e otvoriti puteve novim banatskim borcima. Komandant odreda je proitao dnevnu zapovest. Bio je preciziran zadatak svakom vodu u izvrenju prvog zadatka. Miurin i njegovi drugovi preuzeli su smotuljke pripremljenih letaka koje su imali rasturiti po optinskim kuama. Pozdravili su se sa drugovima i poeleli im srean povratak. Njihovo je bilo da narednog dana dou na njivu i uklone sve tragove logorovanja. Trideset boraca krenulo je na glavni borbeni zadatak prema severu. Ostali su se svrstali u kolonu, prikupili komoru i uputili se Savinoj pumpi na Begeju. Njihov zadatak je bio da stignu prvi u Vinjievo i da tamo obezbede prihvat glavnine. Glavnina odreda krenula je prema severu u jedinstvenoj koloni. No je bila letnja, sparna, praina sa letnjeg puta maglila se iza kolone. Nije bilo urbe, bilo je dovoljno vremena da se stigne do cilja.

U rejonu Srpske Crnje kolona je skrenula u kukuruze i isturila strae. Borci su se namestili kako su mogli i pokuali da zaspu. Meutim, teko je to kome polazilo za rukom, jer je uzbuenje bilo veliko. Zbog prve akcije i zbog radosti to su tu u borbenom stroju. U selo je produio Mita Stoiev. Vratio se sa izvetajem da je sve mirno, objasnio je koje su dve karaule najpogodnije za prepad i kako im se n a j bezbednije moe prii. Borbena grupa je u popodnevnim asovima podeljena na dva dela. Prvom je komandovao Milan Pribi okica, a njegov pomonik je bio Aca Barni Dua. Drugu su vodili Mao Radakovi Anton i Milka Agbaba Crna. Svaka grupa je dobila po jednu karaulu. Utvren je momenat jednovremenog napada. Odabrana su dvadeset i dva asa. Pribi i Barni poveli su svoje borce prema daljoj karauli, blie Klari je. U rukama boraca nalazile su se tri puke i nekoliko pitolja. Bombe je na opasau imao zamenik komandanta. Pred karaulom su zauzeti pogodni poloaji. Borci su se pritajili da bi dobro osmotrili i uoili u mraku sve objekte koji su im bili na putu. Karaula se ocrtavala kao masivna zgrada, graena u tri kraka. Ulaz se nalazio na srednjem kraku i bio okrenut ka rumunjskoj strani, prema osmatranicama. Na elu zgrade raspoznavala su se dva iroka prozora, razmaknuta jedan od drugoga, svakako namenjena dvema prostorijama. S desne strane uzdizala se osmatranica. Izgledalo je kao da je neveto bila sklepana od dasaka i brvana. Gore nikoga nije bilo, ali je zato straar etao izmeu osmatranice i ulaza u karaulu. Straar se svaki put oglaavao udaranjem o nekakav lim, ili da deurnom dade do znanja da ne drema ili da sam sebi razbije strah. Prozori nisu bili osvetljeni to je bio siguran znak da su graniari ve spavali. Napravljen je plan za napad. Naj pre je trebalo savladati straara, privui se prozorima i uba-

citi bombu, a onda upasti u karaulu i pokupiti oruje i municiju. Slavko Uzelac Igor se neopaeno privukao straaru i jednim metkom ga ostavio bez glasa. Aca Barni je istovremeno bio ve pod razmaknutim prozorima i u prostranoj karauli odjeknula je eksplozija bombe. Culi su se unezvereni jauci graniara koji su poeli da navaljuju na vrata i prozore. Milan Pribi je sa grupom upao u karaulu na glavni ulaz. Niko nije ni pokuao da prui bilo kakav otpor. Unutra je smrdelo na barut, dim se jo nije bio raziao. Ranjenici su jaukali, a drugi su se posakrivali gde je koji stigao. Pribi je naredio da se graniari ostave na miru. Upaljene su pripremljene novine i slaba svetlost je osvetlila prostoriju. Blie soki za oruje naao se mlai okiin brat Duan. Napipao je neku futrolu, poteku i uprtio to na lea. Mislio je da se u smotuljku nalaze barem tri puke. Ostali su pograbili est puaka koje su se tu nalazile, tragajui dalje za municijom. Neko se dosetio, naao je pantalone nekog od graniara, zavezao nogavice i tu trpao sve metke koji su biil pronaeni. Pribi je naredio povlaenje. Na jugoslovenskoj strani granice nalazila se jo jedna karaula u kojoj su se nalazili nemaki graniari. Sa ove karaule otvorena je vatra na partizane koji su se povlaili. Zatitnica je odgovorila sa nekoliko metaka i na tome se ovaj dvoboj zavrio. Druga grupa nije imala uspeha. Karaula koju su trebali napasti bila je na istini i teko joj se bilo neopaeno privui. Partizani su se privukli na dosta blisko odstojanje puzajui travom. A tada je dolo do uzbune na karauli. Iz pravca Klarije zaula se pucnjava i graniari su zauzeli borbene poloaje. Iznenadnog napada vie nije moglo biti. Komandant odreda Mao Radakovi procenio je da nema dovoljno oruja da bi brzo savladao graniare i naredio je povlaenje. Tek kada su obe grupe bile na zbornom mestu, pregledan je plen. Niko toga trena nije bio

sreniji od mladog skojevca Duana Pribia. Iz f u trole koju je doneo na svojim leima drugovi su izvadili gotovo nov pukomitraljez. Njegovu radost podelili su svi. Jer, u ovom asu za odred nita nije bilo vrednije od ovoga oruja. Ono je znailo i vatrenu mo i pouzdanje u sopstvene snage. Skoro niko nije gledao u est mauzerki i nekoliko hiljada metaka istresenih iz zavezanih nogavica. Odred se jo iste noi vratio u svoj stari logor na Raetinoj njivi. Izdvojeno je est dvojki, tri su poslane u Karaorevo, tri u Aleksandrovo. Njihov zadatak je bio da likvidiraju izdajnike. Uspeno su obavile svoje zadatke samo dve patrole upuene u Karaorevo. Patrole upuene u Aleksandrovo naile su na zasede na ulazu u selo i vratile se neobavljena posla. U zoru se glavnina Severobanatskog odreda nala na Begeju. Sava Gaborov je prvi put video toliku vojsku na svojoj pumpi. Uurbano je pripremao svoja tri amca na koja su se ukrcali svi borci. U ovim letnjim danima Begej je bio krotak, skoro da se mogao pregaziti. Ipak, jedan amac sa nestrpljivim borcima se zaljuljao i prevrnuo. Dolo je do neeljenog kupanja. Pribi je mokrim drugovima naredio da se ocede i da krenu u zatitnicu. Ve je svitalo kada je kolona prela visoki most koji je vodio preko Begejskog kanala pravo u rumunsko selo Torak. Rumune koji su poranili na svoje njive kao da nije zanimala ova udna kolona. Oinuli bi samo sanjive konje i podigli iza sebe jo veu prainu. Od Torka do Vinjieva vie nije bilo nikakvih prepreka. Ipak, pred partizanima se iznenada naao rumunski vojnik! Bio je prestraen. Nije znao srpski jezik. Ipak, nekako je objasnio da je pobegao iz rumunske faistike vojske i da eli u partizane. Nije ni bilo drugog izlaza: uvrstili su ga u kolonu ipak dobro pazei na njega. Dali su mu i odgovarajue partizansko ime Nahod.

Prihvatni logor bio je organizovan kod vinjievakog groblja. U starom kazanu ve je bio pripremljen doruak. I ovde je Duanov pukomitraljez izazivao najvie panje i radoznalosti. Domain logora, Kota Gleda, Brankov roeni brat, sekretar partijske organizacije u Vinjievu, radovao se kao malo dete. Shvatio je svu snagu ove jedinice, odavno neviene na banatskoj ravnici, shvatio je da se neto iz korena promenilo, da se konano poelo kretati napred umesto toliko dugog karaanja unazad. Ponovo se sreo i sa svojim bratom, radovao se to je u borbenom stroju svojih drugova, to niko vie nije imao sumnji u njegov veliki podvig i pobedu u dvoboju sa Spilerom. Bio je spreman sve da uini za borce koji su doli u njegovo Vinjievo, meu ljude koji su kao jedan delili njegovu radost. Selo je spremalo peenke, ist ve i dempere za borce, ljudi su donosili obuu koja je jo neto vredela. Ali mnoge njihove molbe morale su biti odbijene. Mesta u redovima odreda za nove borce vie nije bilo. Ipak, Stab je odluio da Vinjivevani odaberu jednog svog oveka. Ta ast je pripala Voji Novakoviu, snanom mladiu i lanu Partije. Niko u odredu nije znao kako stoji sa organizacijama u mestima pored kojih treba da proe kolona odreda. Sta ima u Orlovatu, Stajievu, Perlezu ili Centi, upravo ta je tamo ostalo od organizacija iz ustanikih dana? Znalo se samo za svirepo veanje u Perlezu od esnaestog juna, kada je na perlekom trgu izgubilo ivote dvanaest rodoljuba ili za streljanje petorice drugova u Centi pre dvadesetpet dana. To je ipak znailo da u tim mestima organizovani otpor nije prestao i da su Nemci imali zbog ega da se svete. Jo trinaestog septembra upuena je patrola u orlovatski atar. Njen zadatak je bio da ispita put i pronae mesto za organizovanje prenoita. Patrola se vratila sledeeg dana sa izvetajem da narod skida kukuruze, ali da ima jo njiva koje su nedirnute.

etrnaestog septembra u veernjim asovima tab odreda je izvrio preraspodelu oruja. Puke su primili stariji borci koji su ve znali rukovati orujem. Za prvog niandiju na pukomitraljezu odreen je snani Melenanin Zdravko Mirosavljev Brka, a za drugog uro Smiljani. Osamnaestogodinji Duan Pribi poastvovan je dunou pomonika pukomitraljesca. U prvim veernjim asovima odred se prvi put svio u jedinstvenu kolonu. Na elu je isturena prethodnica, krilima su se kretale pobonice, a na zaelju je bila zatitnica. Bilo je vano da odred stigne do svog cilja neopaen, pa je kretanje bilo oprezno, ali je mar iz istih razloga forsiran. Pod zatitom noi moralo se stii do mesta za predanak. Stari borci su se seali iskustva Sjedinjenog severobanatskog odreda i uinili su sve da se greke ne ponove. Prenoite je odabrano na jednoj njivi pod kukuruzom blie Perlezu. Naokolo su isturene strae, a patrola koju su inili Milo Boi i Duan Pribi, odmah je upuena u Knianin na vezu sa karaorevakim skojevcima koji su imali da izvide obalu Dunava. Grupa skojevaca koju su sainjavali Velja eri, Duan Kondi Juja, Ilija Budimir i Nina Glumac izvrila je svoj deo zadatka i spremno ekala na vezu iz odreda. Sa Miloem Boiem i Duanom Pribiem stigli su u privremeni logor odreda i tako konano popunili njegov sastav. U novoj koloni koja je sledee veeri nastavila mar prema obalama Dunava bio je esdeset jedan borac a sa njima i Nahod. Bila su tu tridesetetiri Karaorevana, sedam Melenana, est Aleksandrovana i isto toliko Srpskocrnjana, po dvojica Kumanana i Duanovana, po jedan Elemiranin, Dragutinovanin, Ruskoselac i Vinjianin. Meu njima jedan Rumun. U koloni je bilo etrnaest drugarica, svakako podatak koji je sam za sebe govorio. Osim dvadeset lanova SKOJ-a, gotovo svi ostali bili su

lanovi Partije. Bilo je to pravo jezgro banatskih boraca. Skojevci iz Knianina su sigurno doveli odred do jednog velikog sirka nedaleko od obale Dunava. Tu je i ureen novi logor sa svim potrebnim obezbeenjima. Odmah je bilo upueno nekoliko patrola obalom Dunava radi izvianja reke i uoavanja plovnih objekata koji bi se mogli iskoristiti za prelaz. Ovo izvianje nastavljeno je i u toku dana. Patrole su se kretale leerno, kao civili, ali sa prikrivenim i spremnim pitoljima i bombama. Prvi rezultati izvianja bili su skromni. Zapaena su samo dva m a n j a ribarska amca zavezana lancima za vrbe. Uz visoku i strmu sremsku obalu uoeno je nekoliko veih amaca. Prevoen je sa dva mala amca potrajalo bi dugo, a skojevci su upozorili lanove taba da Dunavom redovno patroliraju nemaki borbeni amci. Izgledalo je da nema drugog izlaza nego da se domogne i amaca sa sremske obale, pa da se tako sa celim odredom naveze na reku. U pravi as su izali na obalu Milan Pribi, Milojko Filipev i Milo Boi. Tragali su za najpogodnijim mestom sa kojega bi se dva amca mogla otisnuti na sremsku stranu. Ispitujui gusti vrbik ugledali su dobro kamufliranu deregliju u kojoj je neto poslovao ovek dok se deak igrao k r a j njegovih nogu. Dereglija je bila eljezna i imala je sopstveni motor. Mogla je da primi oko trideset ljudi. To je bila upravo izvanredna okolnost koja je iznenada pruila mogunost da se dosta jednostavno rei jedan od n a j teih zadataka u itavom poduhvatu. Vlasnik dereglije bio je vercer i zato se krio u gustiku. Meutim, i sam je bio u nevolji, jer mu je motor bio u kvaru, a u deregliji je imao samo jedno veliko veslo kojim se otiskivao od obale. Na Pribievu ponudu da za novac preveze grupu ljudi preko Dunava nekao se pokazujui na motor koji nikako nije mogao da proradi. Ali kada je video da su ljudi naoruani, nije imao izbora.

Za Pribia i njegove drugove vie nije bilo dileme. Dereglija e prevesti borce na sremsku stranu pa makar se morali potiskivati veslima. Dok je Milo Boi pokuavao da pomogne oko opravke motora, uro Javorina je kao stari stolar, organizovao provizornu izradu vesala od starih dasaka koje su pronaene uz obalu. U meuvremenu svi borci su se prikupili u gustom vrbaku nedaleko od mesta gde je bila dereglija. Uvee, sve je bilo spremno za prvi prevoz. Borci su bili podeljeni na dve podjednake grupe. Najpre je na elo dereglije postavljen pukomitraljez sa niandijama i pomonikom, a do njih naoruani borci. Zatim su ukrcane sve drugarice. Komandu je preuzeo Milan Pribi okica. Na obali je ostala polovina boraca sa komandantom Maom Radakoviem Antonom i Milojkom Filipevim. Oni su imali da saekaju povratak dereglije. Ni u polasku motor nije proradio uprkos svim nastojanjima. Velikim veslom dereglija je odgurnuta od obale dok je Boi uinio poslednji pokuaj da snagom potiska aktivira motor. Za momenat to mu je uspelo i dereglija je bre zaplovila. U amcu je zavladala radost. Ali motor je uskoro zakrkljao i vie se nije uo. Borci su snanije zaveslali da bi iskoristili brzinu koja je snagom motora ve bila postignuta. Najtee je bilo na samoj matici reke. Dereglija je povuena nizvodno otimajui se snanim veslaima, ali je matica uskoro savladana i visoka sremska obala bila je na domaku. Na obali nije bilo nikoga. Ipak, iskrcavanje je izvreno oprezno i organizovano. Na obalu je najpre iskoila petorka sa pukomitraljezom i zauzela najpogodniju poziciju. Druge dve petorke razvile su se na krila. Tek tada su iskrcani i svi drugi. Krilne petorke su se najbliim proecima popele na visoku obalu, a za njima petorka sa pukomitralj ezom. Na visokoj sremskoj obali bio je uspostavljen banatski mostobran.
17 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

257

Milan Pribi je izdao nareenje da se poloaj proiri i na n j e m u ostane sve do dolaska druge polovine odreda. Uzeo je sa sobom Spaska Dragau Baju i zajedno sa vlasnikom dereglije ponovo se navezao na reku. Trebalo je ulagati k r a j n j e napore da se sa m a n j e veslaa matica savlada i dereglija pre zore dovede na banatsku obalu. Sve se moralo raditi najveom brzinom. Komandant odreda Mao Radakovi ukrcao je svoju grupu boraca. Sada je u amcu bilo vie ljudi, jer su se okica i Baja morali dereglijom vratiti, a u drugoj grupi sve su bili mukarci. Voda je dopirala ve iznad linije gaza, pa je svaki nesmotren pokret mogao dovesti do potapanja. Zato je nareeno da se sauva potpun mir bez obzira ta se na reci bude zbivalo. Sreom, najvea opasnost je prola jo dok su se borci ukrcavali. Na reci se pojavio patrolni amac sa koga je posada svojim reflektorom ispitivala vodenu povrinu i obale. Mlaz svetlosti na asak je osvetlio deregliju i u n j o j pritajene borce, ali sa amca niko nije reagovao. Nemci su produili svojim putem, a partizani su sada sa vie sigurnosti zaveslali prema matici. Ovoga puta ilo je mnogo sporije. Reka kao da se uznemirila. Talasi su se valjali njenom povrinom, a matica je otimala deregliju i vie od jednog kilometra vodila je svojim pravcem. Velikim naporom bila je savladana i ta prepreka. Zora je ve osvajala nebo kada je dereglija dodirnula obalu. Bilo je to podaleko od ve stvorenog mostobrana. Nije preostalo nita drugo ve da se borci iskrcaju na tom mestu i tu zauzmu poloaj do uspostavljanja veze sa prvom grupom. Vlasniku dereglije isplaeno je sedamdeset hiljada dinara i on se radosno otisnuo od obale. Tako je Severobanatski partizanski odred 17. septembra 1943. god. preao Dunav i sa dva mala mostobrana naao se na sremskoj strani, izmeu Surduka i Slankamena.

Veza izmeu dveju grupa uspostavljena je u jutarnjim asovima, ali je bilo najbolje da se u toku dana nikakvi pokreti ne vre osim izvianja najblie okoline

U Surduku Ono to se dalje desilo predstavljalo je najvee iznenaenje i za Sremce i za Banaane. Kada su Mao Radakovi i njegovi drugovi nedaleko od svojih poloaja sreli prvog oveka i upitali ga ija je vlast u Surduku, ovaj ih je udno pogledao i jednostavno rekao Pa ija e biti Naa!. Ci j a to naa? pitao je dalje komandant odreda. Pa naa, partizanska! U odboru su svi nai, mesni odgovorio je obanin zaueno i ponosno. Nije mu bilo jasno da neko ne zna ija je vlast u Surduku. Banaani su bili vie nego iznenaeni. Poslali su obanina u selo da dovede mesne o kojima je tako uvereno govorio. ekali su znatieljno, ali oprezno. obanin je iz Surduka doveo Mesnu desetinu partizana. Sremci su se nadali svemu drugome pre, nego da im sa banatske strane stigne dobro organizovan i brojan partizanski odred. Sluali su oni da postoji odred u Deliblatskim umama, ali to je negde tamo, daleko. Iz okoline Paneva u Surduk je dolazio Stoj an Orel j koji je oko ovog grada obnavljao organizacije, ali on o pokretu partizanskog odreda prema Dunavu nije nita javljao. Iz severnog Banata stizale su vesti samo o streljanj ima i teroru. Ali, kruile su vesti kako se u Banatu sprema nekakav etniki odred koji bi zajedno sa ustaama i vabama uestvovao u ofanzivi protiv sremske slobodne teritorije, koja je bila na pomolu. U Surduku su zato bili oprezni bojei se da se to sad upravo radi o tim banatskim etnicima. Zato su poslali partizansku desetinu sa zah17*

259

tevom da se pre svakih razgovora Banaani prethodno razoruaju i samo bez oruja dodu u Surduk. Banaani su sumnjiavo zagledali partizane u nemakim uniformama i spremili se da se za sluaj prevare brane svojim orujem. Dolo je do m u drovanja, dokazivanja i upoznavanja. Banaani nisu hteli ni da uju da poloe oruje. Rekoe da nisu krenuli za Bosnu da bi Sremcima poklonili svoje teko steene i sauvane puke, pitolje, svoj pukomitraljez, pa ako je u Surduku odista narodna vlast, a tu pred njima partizani, neka puste Severobanatski odred da umarira u selo pod svojim orujem kako to i dolikuje borbenoj jedinici. Sremci su se nekali, takvu direktivu nisu imali, ali su pristali da u Surduk na pregovore poe nekoliko rukovodeih Banaana. I to je ve bio uspeh u ovim prvim pregovorima. Na pregovore je krenuo Pribi sa jo nekoliko drugova. Surdukom se brzo proneo glas da su se na obalu Dunava iskrcali drugovi iz Banata. Tako je

PRELAZAK SEVEROBANATSKOG PREKO DUNAVA 17 9. 1943

ODREDA

svima priao obanin, koji je bio uveren da je imao posla sa drugovima. Radoznali ljudi krenuli su da vide i da pozdrave te smele momke koji su odoleli na banatskoj ravnici, i, eto, stigli preko Dunava da se zajedno sa Sremcima bore za slobodu Srema i Banata. Gledali su oni esto sa svoje visoke obale na reku i dalje na nepreglednu ravnicu, tamo gde je buknuo ustanak etrdesetprve, a faizam unitio stranim terorom tolike hrabre borce. Gledali su i eleli da i sami pomognu, da prihvate svakoga ko sa te strane izbegne i doe preko velike reke. Ljudi su urili ka obali i oseali da to niko drugi ne moe da bude. I zbilja, kad su stigli do partizanskih poloaja na obali, radost je zahvatila obe strane. Izmeali su se Sremci i Banaani, grlili se kao najroeniji, kao davni poznanici, kao gosti i domaini koji su takav susret toliko dugo oekivali. Narod je podigao partizane, poveo ih u svoj Surduk. Dvojni redovi su brzo postrojeni, u njima banatski partizani i Surduani. Na elu se naao i harmonika. Zaorila se pesma, pomagali su je zvui harmonike, ovladao je zanos slobode koju su Banaani svim ulima oseali. Surduk je na nogama doekao svoje drugove iz Banata, stupali su u koloni, prihvatali su pesmu i tako svi skupa napunili salu koja je predstavljala seoski dom kulture. Zaas je na stolovima bilo rakije, hleba, slanine i drugih ponuda, ali pesma nije prestajala, otvorene oi banatskih boraca nisu mogle da se nagledaju, da potvrde da je sve to java. I kada su u selo stigli pregovarai na dotle tvrdom licu ure Jovanovia razvukao se irok osmeh. Sremci su se uverili da su se meu njima nalazili banatski borci, komunisti, partizani, da su smogli snage i probili se iz banatskog obrua kroz koji ni oni nisu uspevali dublje da prodru, da pronau borce koji su se i dalje borili i da im u toj borbi pomognu. Banaani su se tako iznenada nali na slobodnoj teritoriji na kojoj je stvarno bila uspostavljena narodna vlast. I vie od toga. Za njih je bilo

jedno od najveih iznenaenja kad su saznali da su upravo tu svoje baze imali Pokrajinski komitet Partije i Glavni tab Vojvodine. Niko u severnom Banatu nije ni znao da su ovaj Komitet i ovaj tab obnovljeni ,a jo m a n j e da se nalaze tu, na domaku Banata. Pokrajinski komitet bio je obnovljen poetkom januara te iste godine i ve je osam meseci nastojao da dopre do preostalih organizacija u Banatu i Bakoj i da tako povrati razoreno jedinstvo oslobodilake borbe svih naroda i svih krajeva Vojvodine. Iznenadni dolazak Banaana oznaen je kao krupan korak u tom pravcu, kao otvaranje ve davno zatvorenih vrata prema banatskoj ravnici i njenim ljudima koji se nisu pokorili ni u najteim trenucima. Za Jovana Veselinova arka sekretara Pokrajinskog komiteta, to je bio jedan od velikih dana. Njegova radost nije mogla biti potpuna jer je od svojih drugova iz Banata doznao za gubitak mnogih starih drugova, posebno za p a t n j e i masovno streljanje n j e govih Kumanana, mnogih poznatih ljudi, prijatelja i roaka. ura Jovanovi je sa zebnjom doao na pregovore sa Banaanima. Bojao se da se sumnje ne obistine, da natrapa na etnike i izdajnike. Kako je bio radostan kada je doznao istinu! Stigao je ovamo u Srem iz Beograda krajem prethodne godine i zajedno sa arkom radio na obnovi Pokrajinskog komiteta. Primio se dunosti sekretara Sreskog komiteta za staropazovaki srez i starao se o sigurnosti Pokrajinskog komiteta i njegove partijske tamparije na Sunjarevom salau nedaleko od Surduka. Sada je bio ponovo sa Banaanima i s njima je i ostao. Jovan Veselinov, Soti Pal, Aim Grulovi i ura Jovanovi sa jedne strane i Milan Pribi, Emil Kevrean, Milojko Filipev, Branko Gleda, Milka Agbaba, Mao Radakovi i uro Javorina sa druge strane, seli su i dugo razgovarali o situaciji u Banatu, o svemu onome to se tamo zbilo, kako je ostavljeno i kako bi trebalo krenuti napred. Pribi i njegovi dru-

govi su shvatili da su na najbolji mogui nain izvrili zadatak koga su preda se postavili jo na Raetinoj njivi. Oigledno, za Bosnu nije trebalo ii. Se-

.10 VAN YESELINOV ARKO, l'K KFJ ZA VOJVODINU

SEKRETAR

kretar Pokrajinskog komiteta i komandant Glavnog taba imali su otvoren put u Banat. Most je trebalo dobro uvrstiti, u Banat poslati odabranu grupu drugova koja bi iz ve izgraenog karaorevakog rejona razvijala organizacije u irinu. Bio je dvedesetesti septembar etrdesettree. Zakazan je novi sastanak obeju strana u kui Rade Bulata Smulja. U meuvremenu Pokrajinski komitet je doneo svoje zakljuke i svoje odluke. Napisao je opirno pismo svim lanovima Partije u Banatu. Banaanima je saoptena odluka da je formiran novi Okruni komitet Partije za severni Banat. Novi Komitet su sainjavali Banaani. Odabrani su pripadnici Severobanatskog odreda, ali su u Komitet uli i oni drugovi koji su sticali svoje borbeno iskustvo u Beogradu ili u Sremu i bili u toku partijske linije, partijske politike, od koje su drugovi u Banatu bili toliko dugo izolovani i preputeni sopstvenoj partijskoj svesti i linim sposobnostima da se orijentiu i donose odluke. Za sekretara Okrunog komiteta bio je odreen ura Jovanovi Mia. Bio je on dugo beogradski ilegalac, znao je svu vrednost konspiracije, vrio je odgovorne partijske funkcije, poznavao je ulogu partijske tampe i znao organizovati partijsku tehniku. Da se vrati u Banat n j e m u je bilo ve ranije namenjeno, jo dok je radio u Beogradu. Bilo je pogodno da ba njemu pripadne ova odgovorna dunost. Milan Pribi okica odreen je za sekretara Okrunog komiteta SKOJ-a i lana Okrunog komiteta Partije, dakle za prvog saradnika ure Jovanovia. okica je ve od prethodne godine izbijao i sa pravom izbio na elo severobanatskih boraca i to u najteem periodu njihove borbe. okica je bio prvi inicijator i glavni organizator Severobanatskog odreda i proboja banatskog obrua. Pokrajinski komitet je odluio da u sastav ovog Okrunog komiteta u Banat vrati i Mi-

lojka Filipeva Fiu. Njega je u Banat uputio Centralni komitet. To je Jovan Veselinov i ranije znao jer mu je o tome Centralni komitet pisao. Pribi i drugovi su izneli Fiin sluaj i njegove stavove. Fia je sve to priznao i samokritiki se osvrnuo na svoj rad. Konano je uvideo koliko je Pribi bio u pravu. Sada je bio spreman da u novom Komitetu sarauje i da svoje bogato iskustvo upotrebi kako valja. U Komitet su ula jo dva druga koja su mnogo ranije napustila Banat i proveli prve dve godine rata i revolucije na raznim dunostima. Bili su obojica Kikinani, to je osobito bilo povoljno jer je upravo t a j k r a j teko stradao i ostao bez svojih borbenih kadrova. Bili su to Toma Granfil Braca i Nikola Francuski Capa. Milka Agbaba Crna, Mao Radakovi Anton, Emil Kevrean Baca, Milivoj Stankov 2ika, Zvezdana Mikin Nata, Branko Gleda i jo nekoliko odabranih boraca trebali su ostati na partijskim i vojnim kursevima u Surduku da bi kasnije bili prebaeni u Banat. Ostali borci produie u sastav vojvoanskih brigada. Okruni komitet Partije za severni Banat dobio je zadatak da se pripremi i ve narednih dana vrati istim putem za Banat na svoj zadatak.

Cena pobee Ima li i jedna znaajna pobeda izvojevana bez rtava? To kao da je zakon, kao da je neto to uveliava pobedu, to joj daje i onu poslednju, ali snanu dimenziju. lanovi novog Okrunog komiteta nisu se mogli pozdraviti sa svim borcima Severobanatskog odreda i zaeleti im srean put do brigade. Kako je brigada za Banaane bila daleko, kako je bilo teko i kojim sve putevima se moralo proi da bi se stiglo u njene redove. Kako su se radovali borci Severo-

banatskog odreda kada su im Sremci priali o podvizima Prve vojvoanske brigade, pa Druge i Tree. Tada su oni prvi put uli da i Vojvodani imaju svoje brigade. Radost je bila jo vea kada su doznali da ih put iz Surduka vodi upravo u redove ovih ve proslavljenih jedinica. A tada je zapoela velika ofanziva zdruenih nemakih, ustakih i belogardejskih jedinica na Srem. Ove snage raspolagale su automatskim orujem, artiljerijom i tenkovima. Kretale su se u gustim streljakim strojevima od Dunava prema Savi pretresajui sremska polja i naselja, ubijajui svakog onog ko se uhvati izvan svoje kue. Surduani su, kao i u drugim prilikama kada faizam doe u selo sili u svoje baze. Borce Severobanatskog odreda razmestili su u tri velika poljska sklonita u okolini sela. Raunalo se da odred ne bi bio u stanju pruiti uspean otpor daleko jaem i bolje naoruanom neprijatelju na otvorenom terenu. U takvom sluaju u baze su silazili svi manji sremski odredi i desetine i tamo ostajali dok ne pregrmi. U jednom sklonitu nala su se dvadesetdva borca Severobanatskog odreda. To je bio vod Miloa Boia i Branka Glede. U vodu je bila veina skojevaca iz Odreda. Sve sama mladost. Njima je pripao i pukomitraljez, ponos odreda. Baza je bila prostrana i duboko ukopana pod zemljom. Do n j e jedna manja, blie puta. Bila je to ustvari straarska baza iz koje su osmatrali polje. Dvadeset boraca je ulo pod zemlju, a u maloj bazi na strai ostali su Milo Boi Nikako i Branko Gleda. Milo je uzeo pukomitraljez u svoje ruke i namestio ga na otvor male baze uperivi njegovu cev prema putu kojim su Nemci mogli da naiu. Bio je spreman da brani svoje drugove. Milo i Branko bili su dobri drugovi. Upoznali su se na mnogim zadacima u Karaorevu. Milo je ve bio u odredu kada je Branko doao iz Beograda. Sekretar rejonskog komiteta umakao je policiji koja mu je napravila zasedu, preplivao Dunav i

doao u Banat. U Karadorevu je sa velikim zadovoljstvom odlazio na omladinske sastanke, na razgovore sa starijim ljudima i enama, pomagao im da se lake snau, opredele i organizuju. Miloa je zapamtio kao mladia koji se izvanredno snalazi, koga njegovi vrnjaci rado sluaju i idu za njim. Pravi rukovodilac, mislio je. A Milo nije samo umeo da govori, da organizuje i postavi na najbolji nain zadatak. Milo je i sam sve radio, bio svuda prvi, za njega nije bilo nikada tekoa. Bio je prvi u svom rejonu. Njega i njegov rejon Spiler nije provalio. A kada je neko otkrio bunker na njegovoj njivi pored Begeja, prvi koji je u rano prolee etrdesetdruge izgraen u karaorevakom ataru, morao je ipak u ilegalnost, ponovo je bio uz okicu, u odredu, ali i sa skojevcima u svom rejonu. Radovao se kao dete kada je u logor odreda doao Branko Gleda. Kao da je ustao iz m r t vih. Svi su znali da Branku piler nee oprostiti. U bazama, u nonim putovanjima poljem i kroz mrane ulice, Milo kao da je postao senka okiina. Iao je sa njim kao njegov drug, kao zatitnik, kao saradnik. I kada je nicao Severobanatski odred Milo je bio tu, meu prvima. Odredio je jedan aktiv skojevaca iz svog rejona da u tom n a j siromanijem k r a j u sela sakuplja hranu i nosi je u polja. Borci odreda ni jednog dana nisu ostali gladni. Sada je sa Brankom bio u teskobnoj bazi, zagledajui pukomitraljez i ugaen put koji je vodio do glavne baze pune njihovih drugova. Sa zebnjom je pomiljao na ono to se moe dogoditi ako Nemci otkriju trag. U toj rupi postali bi samo velika grupna meta, bez mogunosti da se odupru i upotrebe svoje oruje. Pomiljajui na to, pomilovao je svoj pukomitraljez i pogledao Branka. Zakljuio je sa njegovog zabrinutog lica da na isto misli. Ako nas otkriju raspaliemo po njima i skrenuti panju na se, kad zavre s nama moda nee cunjati okolo rekao je Branku, koji se osmehnuo i stisnuo mu ruku. Ono najtee se dogodilo. Ve u prepodnevnim asovima nemaki strojevi su se neumitno

pribliavali. To se dalo lako pratiti po pucnjavi du itave linije fronta. Taj vatreni lanac se jasno oseao i gmizao poput zmije otrovnice. Bio je sve blii i blii. Milo i Branko ve su mogli i da vide nemake vojnike. Videli su i oficire koji su ili za vojnicima uzvikujui komande. Pritajili su se ekajui da im se to vie priblie. Nije bilo nikakvog izgleda da Nemci mimoiu baze. Streljaki stroj je bio gust i gazio je neumoljivo napred celim frontom. Milo je nanianio i povukao okida. Tukao je kratkim rafalima u elji da to due zadri Nemce, da dobro naniani. Branko je bio tu, gaao je iz svoje puke. Nemci su iznenaeno zastali. Zalegli su pored svojih ranjenika i osuli iz svih oruja paljbu prema malom bunkeru i dvojici boraca. Na ugroeni sektor dolazili su novi. Vatra je bila sve gua. Miloev pukomitraljez je prkosio. Ali hrabri pukomitraljezac je bio pokoen. Klonuo je preko svog pukomitraljeza. Branko je pokuao da ga pomeri i oslobodi pukomitraljez. Metak ga je pogodio pravo u elo. Preko Miloa pao je Branko, a ispod njih je bio pregrejani mezimac Severobanatskog odreda. Nemci su bili ogoreni. Izvukli su iz baze dva junaka. Razderali su im koulje i u besu bajonetama zaparali preko grudi kukaste krstove. Miloeva i Brankova elja da odvrate pan j u Nemaca od glavne baze nije se ispunila. Tragovi su doveli vojnike nad samu bazu. I tada je poela nova drama. Banatski borci nisu sluali pozive da izau i da se predaju. Pokuali su nemogue. Kroz otvor su osuli vatru i napolje su iskoili jedan za drugim Veljo eri. Danja uki i Veselin Papi. Ali, padali su jedan za drugim pod kiom metaka kroz koju se nije moglo proi. Nemci su bombama razorili krov baze. Dole je bilo dosta ranjenih. Dim od baruta je ispunio podzemni prostor i dizao se u vis kao iz dimnjaka. Omamljene i izranjavljane partizane Nemci su izvlaili napolje, trpali ih u kamion i od-

vezli u centar Surduka. Ubacili su ih u crkvenu portu. Tamo su se nalazili i pohvatani Surduani. Bauer je, kao i Spiler, imao raznovrsne metode da izvue priznanje od svojih rtava. Sredstva nije birao. Izvodio je r a n j e n e partizane ne tedei im rane. Borci su utali i prkosili. Banaani nisu rekli ni da su Banaani. Uz crkveni zid bili su poredani borci Severobanatskog odreda. Bosa Agbaba, jo devojica, ali ponosan i hrabar borac, neto starija Merima Blai Kata. Do njih najstariji meu njima Slavko Stani, stari kumanaki borac, pukomitraljezac uro Smiljani i njegov mladi pomonik Duan Pribi. Bio je tu i jedini Vinjianin Voja Novakovi i Mio Radakovi, to je tri puta bio pred Spilerom i uro Bara, sekretar rejonskog komiteta SKOJ-a, a onda skojevci borci i snabdevai odreda Duan Puaa, Duan Kondi, Nino Paskas, Branko Cuji, Milan Mitrovi, Marko Vuji, Ilija Joki, Ilija Budimir. Bosa je bila sestra Milke Agbabe, pomonika komesara Odreda. Duan Pribi je bio brat Milana Pribia, komesara odreda. Mio Radakovi je bio brat Mae Radakovia, komandanta odreda. Borci su klicali slobodi sve dok u krvi nisu klonuli uz crkveni zid. To je bila cena pobede.

SIGURNIM KORAKOM

Na partizanskom kanalu Milan Pribi okica bio je ponovo na putu. Sada je gazio na elu male kolone. Osim Milojka Filipeva ostale drugove je tek bio upoznao u Surduku. Uz njega se, kao senka, stalno nalazio Crni Mia, zapitkujui ga o mnogo emu, a najvie o p u t u kojim su prolazili. Iza njih su mirno koraali Toma Granfil i Nikola Francuski, a na zaelju je iao Fia, kao zatitnica. okica je vodio svoju kolonu prema Vinjievu, istim putem kojim je u Sr em vodio kolonu Severobanatskog odreda, petnaestak dana ranije. Gazio je sigurno tim putem, kao da je mnogo puta tuda prolazio. A proao je do tada samo jedanput. Odgovarao je na pitanja svoga druga, ali su mu se misli stalno vraale natrag, tamo prema visokoj sremskoj obali, prema starim drugovima. Nametala mu se slika poginulih boraca. U ovom asu nije razluivao Velju eria od svog brata Duana, Danju ukia od Nine Paskaa, uru Smiljania od Mie Radakovia, Miloa Boia od Branka Glede. Borci su bili sahranjeni kako to dolikuje, govorio je nad njihovim telima, odao im duno priznanje i dao zavet da e njihovi grobovi u Surduku ostati kao kamen temeljac mosta koji spaja Banaane i Sremce, mosta za koga se treba svim snagama boriti da vie niko ne bude u stanju da ga porui. Upravo tu su se poklapale njegove misli sa onim to ga je zapitkivao Crni Mia. Za uru Jovanovia Miu put u Banat bio je jo uvek put u neizvesnost. Ali, verovao je on

ovom mladom, energinom oveku, imao poverenja u njegovo vodstvo. Koliko je od Surduka do tog Vinjieva, pa do Karaoreva? Kuda je on to poveo odred, preko koje reke se moralo prei, preko koje pruge i druma? Gde su sve nemaki garnizoni i zaseda? Mia je pitao, okica odgovarao. Za obojicu je ovaj razgovor, ova staza po kojoj idu, ovaj pravac koji je ve nekako trasiran i proveren, bio od osobite vanosti. okica je znao ta je to i kako je to kada se ostane bez partizanskih puteva i veza, sam sebi i nasuprot monom protivniku. Dve godine je tako bilo u Banatu. Dve godine se ilo strminice. Kada je sa odredom stigao u Surduk, doznao je da se tu nalaze Pokrajinski komitet i Glavni tab, partizanska tamparija i slobodna teritorija. Pomislio je odmah na ovu stazu i n j e n u ivotnu vrednost, mislio je na Miurina, Crvenog i sve drugove koje je ostavio na banatskoj strani, na kurire koji bi ovaj put oiveli, na transporte ugroenih boraca koji vie ne bi morali bespomono da ekaju pilera. Mislio je na brigadu. Romantino je ali i borbeno zvuao naziv ove jedinice. Odavde, iz Surduka, do jedne od vojvoanskih brigada nije bilo daleko. Tamo e otii preiveli drugovi iz odreda. Tamo e otii i svi oni koji se ovim partizanskim kanalom budu iz Banata probili. Brigada jo nije imala uslova da razvije svoje borbene strojeve u Banatu, ali e ovom stazom odlaziti borci i razvijati redove ve proslavljenih vojvoanskih brigada. I Banaani e na svojoj ravnici zapevati u ast brigade divnu pesmu koju je uo i nauio u S u r d u k u :
Vojvoanska brigada Ide na juri napred Ona je hrabra vojska Vojvoanski odred! Nek puca mitraljez i puka Tuemo faiste sve Gonimo dumanina Iz zemlje dedovske.

Pevae je idui ovom stazom, pevae je i oni koji budu stvarali prostor i uslove da brigada jednog dana i na banatskoj ravnici razvije svoje barjake. Dura Jovanovi je o istom mislio. Primajui se dunosti sekretara Okrunog komiteta znao je iz svog bogatog borbenog iskustva da e biti jedan od najteih ali prvih zadataka postaviti i svim silama osigurati partizanski kanal izmeu Pokrajinskog i Okrunog komiteta. Idui za okicom gotovo da je ucrtavao trasu toga budueg puta. Mislio je da e moi prolaziti kuriri, a onda i drugi borci, tuda kuda je mogao jedan odred da proe. Boravei u Vinjievu ura Jovanovi se upoznao sa Kostom Gleom i drugim komunistima i obavestio se o raspoloenju i organizovanosti ljudi u selu. Bio je zadovoljan iz dva razloga. Ve na pr-

URA JOVANOVI MICA, SEKRETAR KPJ ZA S E V E R N I BANAT

OK

vom koraku naiao je na sigurno tlo. U ovom malom selu ljudi su bili jedinstveni. Pokazali su to u vremenu dok se Severobanatski odred nalazio u logoru pokraj sela. Crni Mia je iz toga izveo i svoj zakljuak. Vinjievo se moe izgraditi kao izvanredeno vrsta karika na novom partizanskom kanalu za Srem. Takav zakljuak se nametao logino. Sada je ve razmiljao kako osigurati sa banatske strane sponu na Dunavu a kako sigurnu bazu za predanak negde na sredini ovoga dela puta. Od okice je ve doznao da na delu kanala od Vinjieva do Karaoreva nema nikakvih prepreka jer se radi o ve dobro uhodanim partizanskim stazama. Jo te veeri Crni Mia je saoptio Kosti Glei ta e biti jedan od n a j vanijih zadataka u Vinjievu. Okruni komitet stigao je drugog oktobra u Karaorevo. Na Begeju, lanove Okrunog komiteta doekali su Mia Radakovi Miurin i Dragan Bjelobaba Crveni. Bilo je to za n j i h prijatno iznenaenje. Svi drugovi su se smestili u Naninu kuu. Tako je svoju m a j k u zvao Miurin, a isto tako su je zvali i Miurinovi drugovi. Nana je odista to zasluila jer se podjednako brinula o svima. Njena kua je bila u poslednjoj ulici, podalje od pruge i druma, pogodna da primi one koji su preko polja dolazili iz Vinjieva. Crnom Mii se osobito dopao Miurin, primio je njegovu Nanu kao svoju i u njenoj kui se oseao kao u svojoj. Narednih dana upoznao je mnoge drugove u selu, obiao neke baze i odrao prvi sastanak Okrunog komiteta. Odluio je da sam ostane u Karaorevu, ali zajedno sa Pribiem. Tomu Granfila i Nikolu Francuskog uputio je u rejon Kikinde, a Milojka Filipeva u rejon Petrovgrada sa glavnim zadatkom da reava probleme na delu partizanskog kanala od Orlovata do Dunava. Tako je Karaorevo postalo poetna taka na partizanskom putu do Surduka, a put kojim je proao Severobanatski odred usvojen kao njegova trasa. Ostalo je da se t a j partizanski put dogradi i oivi.
18 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

273

Kanal Karaorevo Surduk bio je postavljen. Jo dok se Okruni komitet u Surduku spremao na put, na sremskoj strani je bila postavljena i organizovana karika koja e prihvatiti banatske kurire i transporte. Ovaj zadatak na sebe je primio Stab mesnih desetina. Ove desetine obezbeivale su baze Pokrajinskog komiteta i Glavnog taba. Sada je na n j i m a bilo da organizuju i obezbede prelaz preko Dunava i da na banatskoj strani prihvataju banatske kurire, transporte boraca i opreme. Postavljeno je stalno deurstvo na obali i odreeni signalni znaci, pripremljeni su amci i utvreni termini stalnih veza. Komandir sremske desetine za vezu sa Banatom bio je Slavko Popadi, a u njegovoj desetini su se nalazili Sava Beljak Braan, Vasa Variek Novak, Zlatoje Mali Krsta, Mitar_ Sianin, Nikola Beljak, Sava Nestorovi Panta, ivan Bosni, Kota Paunovi, a kasnije i drugi. Teak zadatak imali su veslai na Dunavu Mita Predojevi, Ivan Milju i Dima Markuev. Dima je bio enanin, ali je pobegao iz sela jer su ga Nemci traili. Nekoliko dana posle prelaska Okrunog komiteta, u Banat je preao i lan Pokrajinskog komiteta Soti Pal. On je iao na staru vezu, koju je jo u toku leta stvorio Slobodan Berberski. Cim je ozdravio, Berberski je iz Hrvatske krenuo za Vojvodinu, ali se on nije kretao putem kojim se kretala grupa Filipeva. Stigao je do Surduka i stavio se na raspolaganje Pokrajinskom komitetu. Berberski je pokuao da dublje prodre u Banat, ali nije uspeo stii dalje od Cente, Perleza, Farkadina i Sakula. Ovde u Sakulama formirao je prvi aktiv SKOJ-a, oslanjajui se na brau Markov Lazara Zelenog i Milutina Plavog. S n j i m a je stupio u vezu oti Pal. Soti Pal je u Sakulama formirao partijsku eliju u kojoj su bili i braa Markov. Preko njih je doao u vezu sa sinovima Dine Markueva, Svetislavom Koraginom i Dokom Andrijom, komunistima iz Cente. Njihov prvi zadatak bio je da pronau

Pavla Perca Belog, jedinog lana Partije iz Perleza koji je uspeo da umakne poterama i da se nekako sam odri u perlekim ritovima. Bila je to grupa kojoj se mogao poveriti zadatak prve spone sa Sremcima na kanalu od Orlovata do Dunava. Pavle Pere i Svetislav Markuev utvrdili su mesto u enanskom ataru na kome su se sastajali sremski i banatski kuriri. Ovo mesto je odabrano tako da su se Sremci do zore mogli vratiti u Surduk, a Banaani do svoje prve baze za predanak. Prema tome, sastanak tu, na Kulpinu, odreen je za pono. Pavle Pere je dobro upoznao perleke ritove i nije mu bilo teko da odabere najpogodnija mesta za predanak banatskih kurira koji su dolazili iz pravca Vinjieva ili se tamo vraali. Odabrao je sala Drage Markueva i naznaio ga kao Central-bazu na kanalu. Sala se nalazio na oko 40 kilometara od Vinjieva to je bio prostor koga su kuriri mogli savladati za jednu no. Ali, ako je u pitanju bio vei transport boraca, onda je t a j prostor bio suvie veliki. Za takav sluaj, Pere je organizovao jo dve prihvatne baze. Iskoristio je dva naputena salaa, zabaena u movarama, pa su tako na kanalu iznikle Kuker-baza i Jagnje-baza. Tako je Pavle Pere postao odgovoran za jedan od najvanijih delova partizanskog kanala. Poeo je, takorei, tamo gde je stao etrdeset prve. Tada je vozio autobus od Perleza do Paneva, ali je bio na vanoj vezi izmeu Pokrajinskog komiteta i Stevice Jovanovia, a to je znailo i Centralnog komiteta. I tada je pratio kurire sa vanom potom u jednom ili drugom pravcu. Sada nije imao autobus, ali ponovo je imao zadatak da prihvata i prati k u rire, da odgovara za osetljivu deonicu ovog ivotnog puta. Dura Jovanovi i Milan Pribi imali su ve podjednako iskustva u organizovanju kurirske slube. Jedan je to radio u okupiranom Beogradu, a drugi u karaorevakom rejonu. Obojica su znala svu teinu te slube u uslovima kakvi su bili u Ba18*

275

natu. Ona je zahtevala snane, politike zrele, odane, snalaljive, uporne i vrste, samostalne i odgovorne borce. Kada je bio u pitanju tako vaan kanal, kao to je ovaj od Karadoreva do Surduka, onda su k u riri, koji e ga oiveti, morali biti sa posebnom panjom odabrani. Rizik se morao svesti na n a j m a n j u meru. Svaki zadatak se morao po svaku cenu izvriti. Disciplina i tanost morali su biti uzorni. Jer, samo se tako moglo, tako moralo. Mia i okica prihvatili su se odmah tog zadatka. Doneli su prvu odluku da kurire vojniki organizuju. Na glavnom partizanskom kanalu delo-

OBREN JANJUEVI ARTEM, NARODNI HEROJ, KOMANDIR KURIRA NA L I N I J I BANAT-SREM

vae posebno kurirsko odeljenje. Komandir odeljenja odgovarae za svoj rad i rad svoga odeljenja neposredno sekretaru Okrunog komiteta. Kuriri e imati svoje naoruanje, svoje posebne baze i svoju posebnu partijsku eliju. To je, ustvari, trebala da bude prva jedinica organizovana vojniki u severnom Banatu posle prelaska Severobanatskog odreda u Srem. Za komandira kurirskog odeljenja Okrunog komiteta okica je predloio Obrena Janjuevia Artema. Bio je to snaan mladi, blage naravi, ali sa svim odlikama odlunog, upornog i odgovornog borca. U SKOJ je primljen meu prvima u Karaorevu. Vaspitavao ga je sjajni borac Milo Boi Nikako. Istakao se u organizovanju snabdevanja odreda, zato je bio primljen u Partiju, ali je morao po zadatku ostati u selu. Crni Mia je eleo da se najpre upozna sa mladiem. Za njegovo otro oko Obren je poloio ispit. Kurirsko odeljenje pod komandom Artema bilo je podeljeno u dve grupe. Jedna je bila u Karaorevu, neposredno uz Crnog Miu i okicu, a druga u Vinjievu. U karaorevakoj grupi kurira nalazili su se Dane Glumac, Io Rajai, Petar Cali, ore Vrzi i Nedeljko Zrili. Dane Glumac je bio u ustanku borac Aleksandrovako-karaorevakog odreda. Ostala etvorica bili su stari kuriri Sreskog komiteta. U ovo odeljenje je doao i Gojko Raenovi Radojica, stariji od ostalih drugova, ali snalaljiv ovek koji je dosta putovao i dosta poznavao. Kota Gleda formirao je u Vinjievu kurirsku grupu u sastavu odeljenja. Odabrani su mladii koji su se vaspitavali u skojevskim aktivima i bili najspremniji meu vinjievakim Skojevcima. U grupi su bili Petar Novakovi. Mirko uri, Boko Beronja, Stevo Orelj, Milan Peji, Pavle Stoisavljevi i Mirko Mazalica. Za komandira ove grupe kurira odreen je Dane Glumac. Cim su ostali lanovi Okrunog komiteta otili na terene koji su im bili odreeni, trebalo je

uspostaviti stalne i neprekidne veze do njih. Tako je uskoro bio postavljen prikljuni kanal. Ovaj kanal iao je od Vincaida k r a j Kikinde, preko Dragutinova i Elemira do Karaoreva. Obnovljene su i stare veze koje su ile direktno od Karaoreva do Melenaca, a zatim i dalje do Kikinde. Na jednom pravcu bili su Toma Granfil i Nikola Francuski, a na drugom Milojko Filipev. Ve narednih dana bilo je odreeno i izgraeno nekoliko kljunih baza na ovim kanalima koje su pripadale Okrunom komitetu. Svoju centralnu bazu Okruni komitet je imao u Karaorevu. Bila je to kua Mandice Rajai. Za razliku od Nanine kue ova se nalazila u ulici do same pruge i druma, to je bio povoljan poloaj za osmatranje i blagovremeno otkrivanje Nemaca. Stoga je samo u nekoliko kua ispred te postavljena stalna straa, sastavljena od skojevaca i pod komandom Branka Krajinovia. Iza Mandiine kue nalazila se kua brae ali, ustvari glavna kurirska baza. U kui samo trojica brae, Rade, Petar i Branko. Rade je ve bio u Surduku kao borac Severobanatskog odreda. Petar je uao u sastav Kurirskog odeljenja i doao pod Artemovu komandu. Branko je bio najmlai, ali je imao kao skojevac svoj zadatak. U Mandiinoj kui svi su bili lanovi P a r tije: Mandica, Anka, Boo i Io. Io je bio jedan od okrunih kurira na vezi sa lanovima Okrunog komiteta i stalno pri ruci Mii i okici. Anka je bila u mesnom rukovodstvu SKOJ-a, a Boo jedno vreme u Okrunom komitetu ove organizacije. Pred kuom Mandiinom nalazila se druga kua Rajaia, puna devojaka. Njih pet i svih pet u SKOJ-u. Jedan dobar aktiv. Mia je ovde bio na sigurnom. Za svaki sluaj dograena je baza u bati, do n j e prokopan tunel iz kue i tako osigurana odstupnica za sluaj iznenadne blokade. Do kraja godine Mia je ovde odrao dva znaajna sastanka Okrunog komiteta koja su trajala po nekoliko dana.

Karaorevaka straa postavljena je jo etrdeset druge godine. Svake noi straarila su po dva skojevca utvrenim redom. Njihovo je bilo da kontroliu ko dolazi veernjim vozom i ko se nou kree drumom. U sluaju opasnosti hitro su obavetavali komandira Krajinovia koji je znao za okrune baze. Obavetavali su se lanano. Dalje je sve ilo po utvrenom planu. Naputane su baze u selu, a zaposedane one u polju. Svako je znao pravac svoje odstupnice. Izgraena je posebna okruna baza u Vinjievu. Bila je to kua Mile ekia. Tu su okica i Mia mogli u svako doba navratiti. U dvoritu, do same bate, bio je izgraen podzemni bunker za desetak ljudi, kao i posebno sklonite za vaan partijski materijal. Obe ove baze znatno su uvrstile dve glavne karike na partizanskom kanalu. Mia i okica su izgradili jo dve znaajne okrune baze na ovom putu. Jedna je bila vie Melenaca, druga vie Dragutinova. Obe su uvrivale prikljune kanale prema severu. I Melenci su imali svoju Nanu. Poput Miurinove Nane i Melenaka Nana je ivela za svoje borce, jo od ustanike, etrdeset prve. Bila je domaica na salau, nedaleko od Melenakog ostrva. Njenog mua Ivana Popova Spiler je odveo u logor zbog saradnje s partizanima. Na salau je ostala Tadinka sa estoro dece. Ilegalci su kod n j e svraali kao u svoju kuu. Nana se obradovala kad su joj se posle dueg vremena ponovo vratili drugovi. Najpre je kod n j e doao Fia, a posle okica i Mia. Vratio se ve iz Srema i Emil Kevrean, pa Milivoj Stankov Zika. Drugovi su reili da kod nje na salau izgrade vanu bazu. Za sebe jednu m a n j u i za etrdesetak ljudi drugu. Ova druga za sluaj da se ceo transport sa kanala mora privremeno skloniti. Nana i sva njena deca bili su u slubi ovih baza i drugova koji su se nalazili u njima.

U okolini Dragutinova odabran je sala Milivoja ukiina Pokrajinskog. I to je bila stara baza Dragutinovakog odreda a nalazila se u Galadu. Sala je bio na raspolaganju lanovima Okrunog komiteta i kuririma koji su bili na vezi izmeu njih. Za sluaj opasnosti iskopana je baza u vinogradu, a kada je kanal bio pretrpan borcima koji su ekali na transporte za Srem, onda su i ovu bazu zaposedali ugroeni ilegalci. Mia i okica proirili su uporite u rejonu baze Pokrajinskog. Na Vincaidu je izgraen itav sistem sklonita, a meu njima posebne baze za Partiju, posebne za SKOJ. Baza Pokrajinskog zadrana je za rezervu i za vezu sa Pokrajinskim komitetom. Tako je partizanski kanal Srem Banat bio u jednu ruku utvren, a kretanje lanova Okrunog komiteta i njihovih kurira po n j e m u u velikoj meri bezbedno. Salai Milivoja ukiina Pokrajin-

PARTIZANSKA POSTA BILA JE REDOVNA NA L I N I J I BANAT-SREM OD OKTOBRA 1943.

skog i Tadinke Popov Nane, kue Mandice Rajai i Mile ekia i sala Drage Markueva bili su vane karike u tom nevidljivom lancu. Puna tri meseca je to funkcionisalo besprekorno. Partizanski kanal je oiveo i saobraaj se na n j e m u odvijao gotovo normalno. Komandir kurira Obren Janjuevi Artem i Milojko Filipev Fia prvi su isprobali kanal i njegove pojedine etape, izmerili razdaljine hodom i t r a j a n j e m noi, pamtili orijentire i najtee prelaze. Glavni deo kanala bio je dug vie od stotinu pedeset kilometara. Artem i Fia su tuda proveli iz Cente Soti Pala. Sa njim su u novi rejon doli Vojin Cigli Vanjka i Doka Markuev Andrija da bi se stavili na raspolaganje okici po omladinskoj liniji. Poslat je i prvi izvetaj Pokrajinskom komitetu, a iz Surduka je doneto nekoliko brojeva Istine, Slobodne Vojvodine i drugih listova koji su itani i obraivani na mnogim omladinskim i drugim sastancima. Dvanaestog oktobra iz karaorevakih baza krenuo je prvi transport boraca za vojvoanske brigade. Kanal je time dobio punu svoju funkciju i postao ivotna nit sve razvijenijeg pokreta u severnom Banatu.

Obnova organizacija Stvaranjem partizanskog puta Srem Banat Okruni komitet je izvrio svoj zadatak. Bio je to znaajan preduslov za obnavljanje partijskih elija, skojevskih aktiva, njihovih mesnih rukovodstava i sreskih komiteta, za stvaranje prvih organizacija USAOJ-a i AFZ-a, za obnovu mesnih Narodnooslobodilakih odbora i stvaranje prvih sreskih odbora revolucionarne narodne vlasti. Okruni komitet je poao od tog zadatka kao najvanijeg i kao pred-

uslova za obnavljanje partizanskih jedinica i njihovih oruanih akcija. Polo se postupno, elelo se da se izbegnu greke iz ustanikih dana i stvore svi uslovi za odravanje partizanskih jedinica pre nego doe do njihovog stvaranja. A kada se ti uslovi obezbede, onda e se krenuti u jednom dahu, od diverzantskih grupa do krupnih odreda i brigade. Partizanski odredi na banatskoj ravnici nisu se mogli odrati bez iroko organizovanog naroda. Manevar partizanskih jedinica mogao je biti uspean samo ako su sela u irokom krugu bila organizovana i spremna da prihvate svoje borce. Kukuruzna uma bila je nedovoljna. Suma organizovanog naroda bila je monija. Od toga su poli Mia i njegovi drugovi. Znao je to i J u r a j Spiler. Znao je i zato udarao najee po svakoj organizaciji za koju je doznao. Bitka se vodila na toj liniji. U stvari, ona je od poetka i voena na toj liniji i Spiler i Rajt su ve vie puta izjavljivali da su u bici odneli punu pobedu. Ali posle svakog takvog izvetaja nastavljali su akcije blokada, hapenja i streljanja. Samo ovoga puta se mnogo toga izmenilo. Sve je krenulo novim snagama, novom irinom. Spiler nije vie mogao da uhapsi svakoga za koga bi pribavio podatke. Trebalo je da proe puna tri me-

S T R E L J A N J E RODOLJUBA U PETROVGRADU NOVEMBRA 1943.

seca pa da Spiler i Raj t shvate da se nalaze pred ponovo dobro organizovanim protivnikom. Novi Okruni komitet je mogao prei u ofanzivu oslanjajui se na karaorevaki rejon koji je iza Severobanatskog odreda ostao ouvan i organizovan. Ali i ovde je trebalo ii smeli je i ire. Sreski komiteti Partije i SKOJ-a u ovom rejonu bili su obnovljeni ve dva dana nakon to je Mia sa svojim drugovima stigao u Karaorevo. Za sekretara Sreskog komiteta Partije odreen je Kota Gleda, a za njegove lanove Mia Radakovi Miurin, Dragan Bjelobaba Crveni i Radovan Svrdlanovi. Karaorevo Vinjievo Duanovac. Takvu irinu dobio je i Sreski komitet SKOJ-a. Dragan Bjelobaba Crveni primio je dunost sekre-

MIA RADAKOVI MIURIN, SEKRETAR SRESKOG KOMITETA KPJ

tara, a u Komitet su uli Duan Opsenica iz Ruskog Sela, Dimitrije Vukos iz Vinjieva i Doka Markuev Andrija iz Cente. Miurin je bio sekretar karaordevake partijske organizacije, a Vaso Torbica sekretar organizacije SKOJ-a. U sledeih desetak dana u Karaorevu je formiran prvi Mesni odbor AF2-a i obnovljen Mesni narodnooslobodilaki odbor, a odmah zatim i prvi Mesni odbor USAOJ-a. Bilo je to znaajno kao poetak masovnijeg organizovanja. Ranije, devojke su ovde bile uglavnom lanice SKOJ-a ili vaspitnih grupa. 2ene su na razne naine bile vezane za pokret, ali nisu imale svoju posebnu organizaciju. 2ene i omladinke bile su i u odredima. Omladina je masovnije bila organizovana u vaspitnim omladinskim grupama povezanim za pojedine skojevske aktive ili pojedine lanove SKOJ-a. Sada su, meutim, stvarane dve nove masovne organizacije sa svojim odborima. Bile su samostalne ali su komunisti i dalje bili njihovi organizatori. Krajem meseca decembra etrdeset tree u Karaorevu je bio formiran pi-vi Sreski narodnooslobodilaki odbor u Banatu. Tada su ve postojali sreski odbori AFZ-a i USAOJ-a, pa je do tog vremena ovaj rejon bio organizaciono dograen. Karaorevo i Vinjievo sauvali su svoj znaaj. Do tog decembra u oba ova sela teko je bilo nai omladinca ili omladinku van nekog aktiva, a tako je bilo i sa starijim ljudima i enama. Kako je omladina bila organizovana u ovom srezu najbolje pokazuje jedan tabelarni pregled iz meseca decembra, etrdeset tree. Tamo stoji da je u Karaorevu bilo 20 aktiva SKOJ-a sa 119 lanova i 41 grupa USAOJ-a sa 231 lanom. Ali, u prethodna tri meseca iz Karaoreva je partizanskim putem otilo za Srem jo preko 120 lanova SKOJ-a. U Vinjievu je bilo 11 aktiva sa 30 lanova SKOJ-a i 11 grupa USAOJ-a sa 40 lanova. U Aleksandrovu je radilo sedam aktiva SKOJ-a sa 31 lanom i 13 grupa USAO.T-a sa 58 lanova. U Du-

anovcu je bilo organizovano 26 skojevaca u 6 aktiva i 64 lana USAOJ-a u 11 grupa, u Ruskom Selu 40 lanova SKOJ-a u 7 aktiva i 31 lan USAOJ-a u 8 grupa, a u Itebeju 19 lanova SKOJ-a u 4 aktiva i 54 lana USAOJ-a u 12 grupa. U oktobru i novembru u ostalim srezovima bili su postignuti tek poetni rezultati. Tamo je bilo tee, jer su gubici bili vei a neke organizacije i sasvim razorene. Nemci su streljali mnoge ljude i borce, drali mnoge aktiviste i taoce u zatvorima i logorima. Trebalo je izvui ljude iz depresije, ponovo ih dovesti na front u redove aktivnih boraca. Akcija je voena uporno i postupno. Ljudi su se oslobaali stega i okova, potiskivali izdajnike i kukavice i novim snagama popunjavali svoje borbene redove. Poetkom decembra bila su ve obnovljena dva vana sreska komiteta Partije. Sekretar Sreskog komiteta za kikindski srez bio je Nikola Francuski Capa, lan Okrunog komiteta, a la-

BROURA O PARTIJI KOJU JE ORH MOMCILOVIC TAMPAO NA PARTIJSKOJ T E H N I C I OK KPJ U KARAOREVU 1943.

novi Kota Sredojev ljuka i Zoja Sivev. Tako se ljuka ponovo naao na otvorenom prostoru, izvan skuenih baza u kojima je proveo toliko vremena. To se isto desilo i Milou Popovu Klimu. Njemu je pripala dunost sekretara Sreskog komiteta za novobeejski srez. Meutim, oni su se teko oslobaali starih stega i dvogodinje izolacije i nisu smelo ili u irinu, a u irinu se moralo. U pomo Klimu iz Srema je doao Emil Kevrean Baca, a iz Cente Vojin Cigli Vanj ka, koji je radio na obnovi organizacije SKOJ-a i skojevskog Sreskog komiteta. Istovremeno, u tom periodu bile su obnovljene po dve partijske elije u svakom srezu sa 15 lanova. U Novobeejskom srezu bila su obnovljena 4 mesna r u kovodstva SKOJ-a sa 47 lanova SKOJ-a i 159 lanova USAOJ-a, a u kikindskom srezu dva skojevska rukovodstva, sa 16 lanova SKOJ-a i 22 lana USAOJ-a. U Centi, Perlezu i Sakulama, na teritoriji petrovgradskog sreza, radilo je 7 lanova Partije i 7 lanova SKOJ-a. Bio je to poetak ali njegov politiki znaaj je prevazilazio znaaj brojki, jer se radilo o kamenu temeljcu sa koga se moglo mnogo bre i mnogo ire kretati napred. Sredinom meseca novembra okica je obnovio okruni komitet SKOJ-a. Tada se iz Surduka vratila i Milka Agbaba Crna. Pored n j e iz Srema je, kao pojaanje, doao Mita Popovi. Oboje su uli zajedno u sastav novog Okrunog komiteta. Crna je uskoro otila na sever, da bi u kikindskom srezu formirala Sreski komitet SKOJ-a. lanovi Okrunog komiteta bili su i Boo Rajai, Dragan Bjelobaba Crveni, a neto kasnije i iva Bracanski Gavra. Gavra je bio Melenanin i preuzeo je dunost sekretara obnovljenog Sreskog komiteta SKOJ-a u novobeejskom srezu. Upravo tih dana Milan Pribi okica dobio je poruku iz Surduka da je kooptiran i za lana Pokrajinskog komiteta SKOJ-a. U meuvremenu ura Jovanovi Mia reio je jo jedno vano pitanje. Jo u oktobru ob-

novio je tehniku Okrunog komiteta. K r u p n i j u tampu donosili su kuriri iz Surduka. Ali, trebalo je i u Banatu krenuti tim pravcem. Mia Radakovi Miurin predloio je sekretaru Okrunog komiteta ora Momilo vica Brkicu. Mia je za nekoliko dana obuio novog tehniara i predao mu pisau mainu, apilograf i ostali materijal. U kui Momilovia, ispod sobnog praga, izgraena je specijalna baza za tehniku. Za nekoliko meseci ovde je tampano dosta partijskog teorijskog materijala, partizanskih pesama, izjava Vrhovnog taba i Nacionalnog komiteta, partijskih dokumenata i dnevnih vesti. K r a j e m godine uinjen je novi korak u sreivanju organizacije u karaorevakom srezu. Srez je i po teritoriji bio razvuen, ali vie od toga, u n j e m u su se razvile snane organizacije to je sve zajedno oteavalo rukovoenje i izvravanje vanih zadataka u naraslom pokretu. Kota Gleda je ve uspeo da proiri svoje veze i pomogne obnovi organizacije dalje prema jugoistoku i srednjem Banatu. Stvorena su organizovana uporita u Neuzini, J a r kovcu, Sokolcu, Ninievu, Mei, pa ak i u vrakom kamenolomu gde su se privremeno sklanjali ljudi, posebno izbeglice, ispred progona i tamo stvorili svoje organizacije. Okruni komitet je ovu proirenu teritoriju karaorevakog sreza podelio na dva rej ona i za svaki rej on odredio partijske i skojevske komitete. Sekretari rejonskih komiteta i sekretar Sreskog komiteta inili su ui sastav Sreskog komiteta Velikokaraorevakog sreza, kako je srez tada dobio naziv. Karaorevaki rej on obuhvatao je sela du male pruge, od Duanovca do Klarije. Vinjievaki rejon prostirao se od Begeja pa do rumunske granice. Bege j je inio granicu izmeu ovih rejona. Za sekretara rejonskog komiteta Vinjieva odreen je Kota Gleda. Njegov zadatak je bio da titi vanu kurirsku raskrsnicu u Vinjievu i glavnu bazu na tom delu partizanskog puta, ali i da se probija dalje u sela srednjeg Banata, blie Junobanat-

skom partizanskom odredu. Za sekretara Komiteta karadordevakog rejona bio je odreen Mia Radakovi Miurin. Ali, n j e m u je bila poverena i n a j odgovornija dunost u srezu. Miurin je odabran za sekretara Sreskog komiteta. To je bilo veliko priznan j e ovom neumornom borcu koji je umeo da organizuje ljude, da steknu njihovo poverenje i da ga ni jedan od njegovih saradnika ni pod najteim batinama ne otkrije pred Spilerom. Miurin je do kraja ostao legalan, a vrio je najodgovornije dunosti. To je bilo izuzetno za banatske prilike, a to je uspevalo jo samo njegovom nerazdvojnom drugu i saradniku Draganu Bjelobabi Crvenom. U novi Sreski komitet uao je i stari solunski dobrovoljac Jovo Kantar. Bio je to ugledan Karaorevanin, sada komunista i prvi predsednik novog Sreskog narodnooslobodilakog odbora. Plenum ovog Komiteta sainjavali su jo Crveni, Vaso Bogunovi, Jandrija Joki, Bojana Stevi, Radovan Svrdlanovi i Vaso Torbica Marko. Miurin i Kota Gleda bili su lanovi i Sreskog narodnooslobodilakog odbora, a sa n j i m a i Radovan Svrdlanovi, Ilija Preradovi, Nikola Ivanevi, Obrad Sunji, Nikola Levakov i Mile Kralj. Ve u decembru i januaru stara uporita Melenci, Kumane, Elemir, Dragutinovo, ponovo su na prvoj borbenoj liniji. U Kumanu se posebno istie Stevica Kovaev, rukovodilac SKOJ-a, i Stevan Coli Marko, sekretar partijske elije. Ova sela ponovo su u svoje baze primila Klima, Emila Kevreana, Milivoja Stankova, Zvezdanu Mikin Natu, a onda Miu i okicu, Fiu i Soti Pala. U martu je i ovde formiran Sreski narodnooslobodilaki odbor, a predsednik mu je bio stari borac Boa Titin. U ovom Odboru su bili Rada Paji Dragutinovanin, Milan Plavko i Dejan Popov Beodranin i Ljubica Trifunjagi Kumananka. Dragutinovaka partijska organizacija poslednji udarac pretrpela je jo u martu etrdeset tree slabim dranjem Bogoljuba Belina i teko se

oporavlja. Ostao je SKOJ, ali dugo uauren. Ovom organizacijom rukovodio je Milovan Milovanov. Stvar a n j e baze na salau Pokrajinskog i sve ei boravak lanova Okrunog komiteta u ovoj bazi na domak Dragutinova, pomogli su Klimu da se pone oslobaati starih stega i da i sam krene smelije u irinu. Ve u decembru u Dragutinovu je radio Mesni narodnooslobodilaki odbor to je bio najbolji znak da su krize prebroene. Skojevsku organizaciju u Elemiru obnovili su Mirko Mijatov, Paljo Zelenjak, Zivko Radii i Ziva Pavlov, a partijsku eliju Milinko Tapaviki. Mesni narodnooslobodilaki odbor formiran je u januaru mesecu. Elemir je ubrzo postao snana karika na kanalu koji se od poetka etrdeset etvrte odavde ravao prema Karaorevu, Kikindi i Surduku zamenjujui u tome Vinjievo. Elemirani su, poput ljudi iz Vinjieva, organizovano i uspeno izvravali teke i znaajne zadatke. U gradove je jo uvek bilo teko prodirati. Nikola Francuski i Toma Granfil, zajedno sa Kostom ljukom, imali su dobar oslonac u Padeju i Vincaidu gde je radila partijska elija. Milka Agbaba Crna unela je nov podstrek za akciju, naroito prema Novom Kneevcu, Iou, Podlokanju, Banatskom Aranelovu, Coki i Sajanu. ljuka je stvarao prostor i u samoj Kikindi. Mihalj Ki se vratio iz Beograda u Padej u decembru etrdeset prve. Ve tada su od Padejske partizanske grupe u bazi Ugrinova kod Ioa ostala samo dva partizana. Bili su to Mile Gajin i Sava Bajin. Mile Funduk i David Baji probili su se u oktobru sa Filipevim do Beograda, pa kasnije zajedno sa Borkom Liinom, do redova Prve proleterske brigade. U selu su iz prve padejske elije bili Veselin Gajin i Aleksandar Ciki. Ki je krojaki zanat izuio u Senti. Radio je u Zagrebu, Beogradu, a kao sindikalac bio je hapen. U vreme priprema za dizanje ustanka u Beogra19 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

289

du primljen je u Partiju. K r a j e m godine uhapsili su ga zajedno sa drugaricom i saborcem Ilonom Ki. Policija ih je pustila ali i proterala u Padej. Ki nije mirovao u svom rodnom selu. Delovao je meu svojim zemljacima, Maarima. Ljudi su mu verovali. Pri ruci, mu je bio uitelj Joef Keseg. Vezu je uspostavio i poeo da sarauje sa Sajananima Karoljom Morom i Mihaljom Halaiem, a preko njih i sa ljukom. Ki je uspenije krenuo u irinu po dolasku lanova Okrunog komiteta Nikole Francuskog i Tome Granfila, kasnije i Milke Agbabe Crne, na ovaj teren. Obnovljena je partijska elija i prvi Mesni narodnooslobodilaki odbor. U eliji su bili Ilonka, Vela Mutuc, Aleksa Simi i od ranijih lanova Aleksandar Ciki. Mutuc je bio zaduen za Odbor i za formiranje organizacije SKOJ-a. Po izlasku iz zatvora eliji se prikljuio i stari lan Partije Veselin Gajin. K r a j e m godine u selo su doli Milan Pribi i Milka Agbaba i pomogli Mutucu da formira prvi aktiv SKOJ-a. Aktivom je rukovodila Jelka Belani. SKOJ je brzo rastao, a ve u prolee svaki skojevac je vodio po jednu grupu USAOJ-a. Gotovo dve stotine omladinaca bilo je tako organizovano. Tako je bilo i sa enama. Desanka Nenadov bila je predsednik a Ilona Ki sekretar prvog mesnog odbora AF2-a, oko koga su bile okupljene mnoge ene. Iz redova Maara u organizovanu saradn j u sa Kiom i drugovima stupili su Gabor Capo, Joef Medve, Jano Cuzdi, Itvan Ketele, Andra Medve, Sandor Bozoki, Itvan Almai, Andra Marodi, Ilona Nemet, Gergelj Nemet, Imre Keseg, Itvan Cilag i drugi. U vie kua na periferiji sela izgraene su baze. Bile su to kue Andraa Marotija, Duana Markova, Dimitrija Ristia, Save Maletina, Branka Nenadova, Alekse Simia, ure Jovanova, Uge Popova, Nikole Nenadova i Ivana Simia. Odavde, iz Padej a, razvijane su veze sa Sajanom, Ostojievom i Cokom. Tamo, u Ostojievu, uz pokret je bila cela familija Borivoja Maletina Cie.

Petrovgrad je ostajao izolovan, ali je bilo pokuaja i spolja i iz samog grada da se stvore organizovana uporita i poveu. Dugo se ostalo na onome to je stvoreno u Perlezu, Centi, Farkadinu i Sakulama, ali je to bilo i najvanije jer je trebalo obezbediti i osigurati tu deonicu glavnog puta za Srem i n j e gov prikljuak na Dunavu. Zbog vanosti toga kanala i organizacije koje su ga obezbeivale, Pavlu Percu i drugovima iz Srema je poslat Milivoj Stankov Zika. Njegov zadatak je bio da na ovom terenu obnovi i Sreski komitet Partije. Od oktobra do decembra bio je dosta miran period u kome su postignuti odluujui rezultati na obnovi organizacija i njihovih komiteta i na stvar a n j u osnova za iroko organizovanje naroda. Partizanski put je funkcionisao bez veih poremeaja. U decembru je Spiler doao do prvih poraavajuih podataka o tome ta se desilo u severnom Banatu. Pripremio se za odlunu ofanzivu.

Transportima do brigade Do tog dvanaestog oktobra Artem je dva puta pregazio put od Karaoreva do Surduka. Za njega je ostalo malo tajni na tom tano utvrenom nevidljivom putu. Za dugonogog kurira rastojanja od Karaoreva do Vinjieva, od Vinjieva do Central-baze i odatle do Kulmina i veze sa sremskim kuririma, bila su gotovo po meri. Trebalo je kanal jo jedanput isprobati. Lake je kada se kree jedan ovek, ali je tee ako je u pitanju kolona. Tada sve zavisi od organizovanosti kolone i discipline u njenim redovima. Za odred tu nije bilo tekoa. To je bila dobro organizovana i uigrana jedinica. A na kanalu koji je tek bio otvoren sve je bilo po meri. A od ivotne vanosti bilo je da kolonu zora ne zatekne u pokretu na otvorenoj banat19*

291

skoj ravnici. Za njeno kretanje bila je odreena no. Danju se moralo u baze. Naj pre u one u Vinjievu, a zatim u one koje je pripremio Pavle Pere u perlekim ritovima. Prvi transport za daleki put pripremili su neposredno Crni Mia i okica. Za poslednjih dvadesetak dana od njihovog susreta u Surduku, koji i nije bio srdaan, ova dva druga dosta razliitog karaktera, sprijateljila su se. To je bio poetak njihovog drugovanja koji je trajao u jednoj dinaminoj ratnoj godini, na banatskoj ravnici, u kojoj su Banaani preuzeli inicijativu, stvarali svoje organizacije, svoju narodnu vlast i narodnu vojsku koja se svila u jedinstvenu brigadu. Ali, za tu godinu ovim kanalima otpremili su gotovo tri hiljade boraca u redove vojvoanskih brigada u Sremu ili u Bosni. Bile su to gotovo jo dve ratne brigade odabranih boraca od kojih je vie nego svaki drugi bio partijac ili skojevac. Ovo, dvanaestog oktobra etrdeset tree, bio je upravo poetak te velike akcije. Stoga su se dva druga dogovorila da tu prvu kolonu povede jedan od njih dvojice. Taj zadatak je preuzeo okica. Prvenstvo u prvom transportu dobili su begunci iz zloglasnog petrovgradskog logora. Naj pre je pobegao Joco Agbaba, esnaestogodinji brat Crne Milke. Momia je Spiler drao kao taoca jer je bio jedina muka glava u Mandinoj kui. U Sremu su ve bile tri njegove sestre i etvrta Bosa, koja je poginula hrabro u Surduku. Sa Jocom su u karaorevake baze stigla i dvojica drugova iz junog Banata. Bili su to Jovo Graovac i Nikola Marinkovi. Sva trojica su se nala u bazi kod Stevana Umievia. Njima su se pridruili Dudo Mandi i Svetozar Jei. Jedan je bio iz Karaoreva, drugi iz Kumana. Pobegli su iz logora Boka. Iz Petrovgradskog logora pobegla su i dva nerazdvojna druga Rade Mihi i Duan Obradovi, obojica iz Karaoreva. U Karaorevo su stigli u svojim logorakim odelima i sada su ekali u bazi kod Bike Drakulia da se svrstaju u kolonu. Tih

dana u karaorevake baze stigla su jo dva begunca iz logora Boke. Bili su to Dragutinovani Zoran Beli i Ratko Latinovi. Cim su Rade Mihi i Duan Obradovi pobegli, u baze su povueni Koka i Petar, sestra i brat Radini, Marko i Dane braa Duanova i njegova snaja Gospava. To je bilo dobro jer ih je ve sutradan policija dola hapsiti. I oni su bili spremni za prvi transport. Tako je to bilo i kasnije. Kanal je mogao da primi transport od etrdesetak boraca. A elja je bilo mnogo vie. Zato je morao da se ustanovi nekakav redosled. Prvenstvo su imali begunci iz logora. Za njima oni kojima je pretila neposredno haoenje, ili oni koji su bili sasvim kompromitovani i vie nisu imali sigurnost. Tek tada su dolazili na red oni koji su eleli da krenu za brigadu. A takvih je bilo na stotine. Uoi prikupljanja transporta u talu kod Umievia banuo je okica. Bilo je tu na okupu desetak drugova i drugarica. On im je doneo radosnu vest: da se spreme za put, do Srema i do brigade. Bivi logorai i ostali njihovi drugovi gledali su netremice okicu. Za njih, kao i za sve druge aktiviste karaorevakog rejona, okica je bio pojam ilegalnog borca, pravi i prvi predstavnik Partije koja je ovde organizovala sve njih i povela ih u borbu. Uvee, na karaorevakom panjaku kod Ovare, okica je uredio kolonu transporta. Postrojene drugove i drugarice podelio je na dve desetine i odredio desetare. Jedna desetina poverena je snanom Stevi Vojnoviu Zeki, a druga Radi Mihiu. Za stareinu celog transporta odredio je kurira Okrunog komiteta Gojka Raenovia Radojicu. Pa, ipak, kada je kolona krenula prema Savinoj pumpi na Begeju na njenom elu iao je okica. Tako su ureivane svaki put ove none kolone boraca. Po vojniki, po desetinama, sa komandirima i sa vojnikom disciplinom.

okica je doveo svoju kolonu u Vinjievo i sve borce smestio na predanak u bazu Save Novakovia Salima. Sutradan uvee put je nastavila kolona sa etiri desetine. U Vinjievu se transportu pridruilo jo 17 boraca, 13 iz samog sela i etiri iz Vrakog kamenoloma. Ovde je privremeno radio vei broj izbeglica smetenih u Karaorevu i Vinjievu. Bili su povezani sa organizacijama u ovim selima. P r a t n j a je dobila nova pojaanja u kuririma iz odelenja u Vinjievu. Poast prvih pratilaca dobili su komandir odelenja Dane Glumac i kuriri Pavle Stoisavljevi i Mirko uri. Petog dana od polaska okica se sa svojim pratiocima vratio u Karaorevo. Mogao je Crnom Mii da saopti da je Prvi transport severobanatskih boraca uspeno prebaen u Surduk i da je kanal dobar. Ve dvadeset estog oktobra u novoj koloni spremnoj za daleki mar nalazilo se dvadeset sedam mladia i dve devojke. Tu su bili i preostali ilegalci iz karaorevakih baza i skojevci koji su pobegli sa prisilnog rada kod vapskih posednika. To je bio stav Okrunog komiteta. Mladii su se lako opredeljivali i za Miurina i Crvenog postavio se problem kojim redom krenuti. Ovim drugim transportom t a j problem je bio samo naet, jer, poseban pritisak da stignu to pre do brigade inili su i mladii koji su svojevremeno u Karaorevo i Vinjievo doli kao izbeglice iz Bake ili Slavonije. Trebalo je i o njima voditi rauna. Ponovo je Salimov tavan u Vinjievu bio pun. Preko dana u dvorite su banule vabe iz Supljaje. Cesto su oni dolazili da popisuju stoku i druga dobra i da razrezuju ta ima da se preda za Vermaht. alim se nije zbunio, vodao je vabe dvoritem, dovodio ih u talu i pokazivao im ta ima vajkajui se na svoju sirotinju. Drugovi na tavanu su sve to sluali i bili spremni za svaki sluaj. Ali, alim je vabe ispratio iz dvorita i zadovoljno protrljao ruke. Samo

se naglas podrugljivo nakaljao kako bi ga uli drugovi na tavanu. Uvee je u stroju bilo pet desetina. Opet je iz Kamenoloma dolo desetak drugova. Tu su bila i tri Ruskoseljana. Ostali su bili Vinjiani. okica je i ovoga puta pratio transport. Ali samo do Zlatice. Tada se vratio u Vinjievo da tamo saeka povratak kurira, a kolona je nastavila svoj neumorni mar. Uveliko je ve svitalo kada je kolona ulazila u rej on perlekih ritova. Naokolo su se ve ula

k o l o n a

b a n a t s k i h

partizana

kola seljaka koji su urili na svoje njive. Kada se moralo preko istine, Radojica je nareivao borcima da se kreu pognuto, poput ovaca. Sam je ostajao uspravan, kao obanin. U polumraku ranog jutra izdaleka su stvarno liili na stado ovaca, a stada je u ritovima zbilja bilo dosta. To je bila varka koju su kuriri izmislili i koristili je kad je bila nuda. I Kuker-baza i Central-baza bili su u stvari naputeni salai zagubljeni u movari. Na tavanima se nalazila slama. Borci su se peli gore i teko umorni svaljivali se na tu slamu. Budni su ostajali samo straari koji su kroz podignut crep osmatrali sve prilaze salau. Ovde su dolazili samo Pavle Pere Beli ili Svetislav Markuev Koragin koji su pred Miom i drugovima odgovarali za bezbednost ovih baza i kanala sve do Dunava. Oni su zajedno sa severnjacima odlazili sve do sremske veze na kojoj su Slavko, Novak i Krsta preuzimali kolonu i vodili je dalje bez odmora preko dunavskih rukavaca do same obale i amaca koji su ve ekali za prevoz. Moralo se uriti, vreme je bilo izraunato. Moralo se preskakati ili gaziti po vodi, ali kolona se nije smela kidati. Odmor je tek dolazio u bazama gostoljubivog Surduka koje su pre svitanja zore primale Banaane, a domaini umornim putnicima ustupali svoje jo tople postelje, nudei ih prethodno ve pripremljenim satljikom rakije i dobrim zalogajem. Ti kreveti su bili najmeki, a ta rakija najbolja na svetu. A kako bi sve to i moglo drugaije izgledati posle etiri noi napornih mareva i isto toliko dana punih strepnji i opasnosti koje su vrebale sa svih strana. etrnaest dana kasnije u Surduk je stigla i trea kolona drugova iz Banata. Bile su tu tri desetine a vodio ih je Obren Janjuevi - Artem. Surduke baze postale su ve tesne za brojne Banaane koji su u redovnim intervalima prelazili Dunav. Bio je zastoj na daljem putu koji je vodio do brigada. Zato su bile popunjavane i baze u Belegiu. Bilo je tu jo nekoliko boraca Severobanatskog odreda zadranih na raznim kursevima. Milka

Agbaba Crna ekala je vezu obratno za Banat. Bila je odreena za partijski rad na svom starom terenu. Tako je bilo i sa Zvezdanom Mikinom Natom. Svi su oni saekivali transporte koji su pristizali, pokazivali novim drugovima slobodni Surduk, ali i grobove palih boraca Severobanatskog odreda. Crna Milka je tamo odvela i svoga brata Jocu, Boo Bara je doao na urin grob, Slavko Boi na Miloev. Dolazili su i svi ostali i u tom trenutku se oseali nekako kao zamena palim drugovima, kao neposredni nastavljai njihovog borbenog puta, prekinutog plotunima kod surduke crkve. U Surduku je ostao i uro Javorina Glia. Odveli su ga na Sunjarov sala i uveli u prostrano podzemno sklonite, u kome je ve uveliko radila tamparija Pokrajinskog komiteta. u r u je primio pesnik Jovan Popovi, Kikinanin, komunista i urednik vojvoanskih borbenih listova. Bili su oni stari poznanici, jo iz rezerve u Petrovgradu, pred sam rat. Sada su ponovo bili zajedno, na istom poslu. uro je bio majstor stolar. Od drveta je izraivao kliee i ve u narednim brojevima pojavili su se portreti Tita i Staljina. Prva kolona Banaana krenula je iz Surduka za Fruku Goru jo pre dolaska prvog transporta. Glavnina boraca Severobanatskog odreda, na elu sa Miom Radakoviem Antonom, ula je u sastav Volfovog bataljona. A sada, po drugi put, banatski ilegalci izali su iz brojnih baza i sa nestrpljenjem hitali u k r a j sela gde se formirala velika kolona. Doao je toliko oekivani as da se krene u brigadu. U koloni se nalo preko dve stotine pedeset boraca, meu kojima nekoliko iz redova Severobanatskog odreda, posle zavretka kurseva, a onda svi iz prvog, drugog i treeg transporta. Meu n j i m a vie od osamdeset Karaorevana, dvadeset iz Vinjieva, a onda po nekoliko Ruskoselaca, Kumanana, Dragutinovana. Junobanaana, Put je vodio u Bosnu.

Dugom kolonom na elu sa ve prokuanim sremskim kuririma i legendarnim Sangajcem Makom, zaorila se partizanska pesma:
Oj, ti Bosno ponosna visokih bregova evo tebi u pomo Banatskih sinova!

Poslednji stih nije na poetku bio jedinstven. Sremci su ve ranije pevali ovu pesmu odlazei prema plavim obrisima Majevice. Taj stih je kod njih ispevan i glasio je evo tebi u pomo Sremakih sinova!. Sada su Sremci poveli pesmu i pevali kao i ranije. Banaani su bili brojniji i prihvatili su jedinstveno izmenu. Sremci su ih podrali i na k r a j u se elom kolonom prolomilo evo tebi u pomo Banatskih sinova! Oigledno i Sremci su bili radosni to se Banaani nalaze sa njima u jedinstvenoj koloni, koja je tako izgledala monija i snanija. Kolona se uspeno probila do Prnjavora. Kod Beenova naila je na razdraganu partizansku svetkovinu kakvu su samo Sremci umeli da organizuju uvek kada su imali toliko slobode. Ali, upravo je sa partizanskom kolonom iz pravca Surduka ka Beenovu stizala i jedna druga kolona. Bili su to Nemci i ustae iz Grgurevaca koji su hitali da razbiju partizansku svetkovinu kod Beenova. Dolo je do iznenadnog susreta dveju kolona. U Banaana gotovo da i nije bilo oruja. Samo je poneki od njih imao kod sebe pitolj. Bili su naoruani uglavnom pratioci kolone. U momentu kada su Nemci i ustae osuli paljbu nije bilo drugog izlaza nego da se kolona ralani u m a n j e skupine i da se svaka za sebe izvlai. Pored pratioca legli su u zaklone najsmeliji Banaani kako bi preuzeli oruje i nastavili borbu ako neki od njihovih naoruanih drugova bude ranjen, ili pogine. Sa njima su bile drugarice jer je trebalo previjati rane. A borba je bila neravna i estoka. Ginuli su Sremci, ginuli Banaani. Poginuo je Pero Raenovi, elezniar, stari

partizan. Poginuli su hrabri mladii, lanovi istog aktiva SKOJ-a, Milo Petri i Vladimir Topi. Ipak, kolona je bila sauvana. U ruke Nemaca palo je svega nekoliko nenaoruanih boraca. Jer, branioci kolone su izdrali sve dok na poprite borbe nije stigao Cigin odred i u snanom juriu odbio Nemce i ustae. S druge strane ih je doekao Bosutski odred. Oba odreda su se kretala u susret velikoj koloni da je prihvate i povedu dalje preko Srema i Save do Bosne i do Majevice. Bilo je to estoko vatreno krtenje vie od dve stotine boraca, koji su zajedno sa partizanima iz oba odreda slavili pobedu i prvi put videli na gomili zarobljena tri pukomitraljeza i toliko puaka i druge ratne opreme. Sa mrtvim drugovima su se oprostili i krenuli dalje. Pod jakom pratnjom boraca Bosutskog odreda kolona je uspeno prela Savu, a tada se ponovo zaorila pesma:
... Kad su Sremci preli preko reke Save ugledae Majevicu brda joj se plave...

Sad su i Banaani prihvatili pesmu onako kako su je Sremci poveli. Moda stoga to se drugaije nije moglo rimovati, a moda su na ovaj nain oduili se svojim drugovima. U svakom sluaju svi su bili radosni i razdragani jer su se nalazili pred svojim ciljem. I zbilja, upravo tu ispred Majevice, u selu Snenici Banaani su uskoro ponosni stajali u borbenim strojevima Tree i etvrte vojvoanske brigade.

UDAR PO KANALU

Drama na Dunavu Jesen je padala na banatska polja. Skidana je letina. Nemci su nareivali i opominjali da se to pre poberu kukuruzi i posee tuluzina. Njima je ova banatska uma smetala jer su bili nemoni da pohvataju partizane kojih je bilo sve vie. Znali su da omladinci nekuda nestaju, da kroz visoke kukuruze vijugaju kolone i da se probijaju do Srema. Vodili su neke kontrole i proveravali broj ukuana u svakoj kui. Po takvoj evidenciji utvrdili su da je u oktobru mesecu nestalo 137 mladia i devojaka, u novembru 10, u decembru 27. Ali, to su bili samo delimini podaci. Do meseca decembra u Srem je prelo sedam velikih transporta, u svakom preko 40 boraca. Kanal je bio produen: od Surduka do Bosutskih uma i od Save do Majevice. Koliko li je tu bilo kilometara, koliko li su Banaani morali marovati do stroja brigade! Stotinu ili sto pedeset kilometara do Surduka i jo toliko do Majevice. Banaani su popunjavali redove Prve, Druge, Tree, etvrte i Pete Vojvoanske brigade, a onda i svake naredne po njenom formiranju. Brigade su tako postajale jo vie vojvoanske. Ali, u decembru je nestalo sa polja letine, nestalo zaklona. Sneg je prekrio ravna polja. Svako ko se kretao ostavljao je za sobom jasan trag. Tih zimskih dana jedino su se Artem i njegovi kuriri dobro snalazili, zavaravali tragove i traili orijentire u belim banatskim noima, kad sve postaje nekako izmenjeno, drugaije, kad je svaki put iznova trebalo prtiti stazu. A partizanska pota nije smela kasniti.

Za ovaj beli period spremali su se i piler i Crni Mia. Spiler je pojaao graniarske strae na Dunavu, pravio zasede, vodio istrage i cedio od uhapenih mladia svaki podatak o tome kojim se putevima stie do Srema. Crni Mia i okica traili su nove mogunosti. Organizovali su rezervni kanal. Sada je ve bila povoljnija situacija. Melenci, Kumane i Elemir ponovo su oiveli. Tamo su bili Baca, Klim i Zika. Oni su u ovom rej onu izgradili baze u koje su se mogli na predanak smesti ti borci koji idu u Srem. Krak rezervnog kanala iao je od Karaoreva do Melenaca i Elemira, a odavde oko Petrovgrada kroz ritove do Begeja vie Stajieva, pa dalje na staru kariku kod Kniana koja je vezivala i glavni kanal sa Sremcima. Rezervni kanal je bio manje bezbedan, po njemu se moglo kretati mnogo tee ali velikog izbora nije bilo. Jer moralo se dugo obilaziti oko velikog grada punog Nemaca, prelaziti preko drumova i pruga, kilometrima gaziti bare, zatim pored velikog gradilita aerodroma Eke i gomila ve pripremljenih i dobro uvanih avionskih bombi, preko Begeja u samom Stajievu i preko niza drugih prepreka. Formirana je nova grupa okrunih kurira. Bili su tu Paljo Zelenjak, Ziva Titin Slobodan, iva Popov, Veselin Isakov izmar, Lala Desani i drugi. U mesecu decembru iz Karaoreva je uspeno prebaen poslednji veliki transport preko glavnog kanala. Transport se kretao u dve kolone: jedna preko Vinjieva direktno kanalom, a druga vozom do Farkadina, a odatle do ugovorene veze u Kuker-bazi. Bilo je to prvi put da se i voz koristio. Mladii su dobij ali lane propusnice, kao da idu na dobrovoljni rad za zloglasnu nemaku organizaciju Tot. U U Farkadinu su ih doekivali kuriri koje je organizovao ivko Epifani, sekretar partijske elije u selu. Sve je sreno prolo, ali se Crnom Mii nije dopalo ovo putovanje vozom. inilo mu se da su borci ovako bili izloeni prevelikom riziku. Lake

ih je bilo otkrivati, a u tom sluaju bi postajali dosta lak plen. Ovaj voz je iskorien jo samo jedanput. Bio je januar mesec. Milivoj Stankov ika preuzeo je dunost sekretara Sreskog komiteta Petrovgrada. Bio je on u ustanikim danima sekretar partijske elije u Melencima. Spiler ga u velikoj blokadi Melenaca nije uspeo uhvatiti, ali je pronaao njegovu fotografiju i nastojao da dobro zapamti n j e gov lik. Tako je on radio sa svim svojim znaajnijim protivnicima. Studirao je njihove likove, prikupljao svaki podatak o njihovom izgledu, karakteru, navikama, sposobnostima. Govorio je: protivnika mora dobro upoznati da bi bio u stanju da mu doskoi. ika se naao u ilegalnosti, dolazio je u karaorevake baze, bio u Aleksandrovu, u Elemiru i svojim, melenakim bazama, zajedno sa borcima Melenakog odreda. Sve do leta etrdesettree. Tada je sa svojim drugovima pojaao redove Severobanatskog odreda. Iz Srema je, kao i mnogi drugi, po partijskom zadatku ponovo prebaen u Banat. ika je ovde dobio teak zadatak. U ovim zimskim danima postao je odgovoran za vanu deonicu glavnog i rezervnog kanala, na kojoj su bili Pavle Pere i Svetislav Markuev Koragin. Njegovo zaduenje je bilo da ovu deonicu ojaa stvaranjem novih partijskih elija i aktiva SKOJ-a na irem prostoru kroz koji je kanal iao. Jer, najbolja garancija za sigurnost kanala i ovih ivotnih veza bila je dobra organizacija naroda celog kraja. A uvek se moralo poinjati od partijske elije, od jezgra. Trebalo je prodirati i u veliki grad. Spiler je tu carovao. Uspeo je da razbije sve organizacije, ali nije uspeo da pohvata sve borce. Oni su bili spremni da se ponovo organizuju i iznutra potkopaju pilerovu tvravu. Milivoj Stankov ika je bio tu da im pomogne i da stvori uslove za obnovu Petrovgradskog sreskog komiteta. Prvi uspeh ika je postigao u Farkadinu. Farkadin je tako postao dobra baza na kanalu za

Surduk. U stvari, to je bila nova utvrda na rezervnom kanalu. ivko Epifani je sa svojim drugovima preuzeo prebacivanje boraca preko Begeja. To nije bilo jednostavno. Trebalo je obezbediti i amce i sigurnost, tu, na domaku grada. U Farkadinu je izgraeno vie baza za sluaj da ovaj prelaz bude ugroen. Milivoj Stankov je dobio poruku od sekretara Okrunog komiteta da je na putu povei transport iz pravca Kumana. Javili su mu i vreme kada borci stiu vozom na elezniku stanicu u Farkadin. Sve ostalo imao je sam da rei. Transport je u celosti bio pripremljen u Kumanu. Sve do tada ilegalci su se sa svih strana sakupljali u Karaorevu ili u Vinjievu. U Karaorevu su se transporti formirali, u Vinjievu popunjavali i kretali na svoj daleki put. Meutim, iz K u mana je trebalo izvui desetak kompromitovanih drugova i drugarica jer je Spiler pripremao novi pohod na selo poto mu je stizalo u ruke sve vie podataka o ponovnom organizovanju Kumanana. Prvi na listi bio je Stevica Kovaev. Stevica je nastavio put svog strica Makse Kovaeva, koji je u danima ustanka bio prvi organizator kumanakih komunista. Maksa je u velikoj f e bruarskoj blokadi radije sam sebi oduzeo ivot nego da padne Spileru u ruke. Stevica je za kratko vreme od nekoliko poslednjih meseci uinio mnogo na obnovi skojevske organizacije. Bio je na elu Mesnog komiteta. Drugovi su reili da ga na vreme poalju u Srem, jer je baza koju je stvorio bila ve sigurna, a za sluaj Spilerovog dolaska bilo bi za njega vie nego rizino da se nae u selu. U ovaj transport bili su ukljueni Steviin otac Slavko, sestra Nada i mlai brat Radia. Otac se nalazio uz svoju decu, bio im je stalno pri ruci, primao njihove drugove i drugarice i straario oko kue dok su oni drali sastanke. A te zime bilo je mnogo sastanaka, dolazili su mladii i sa strane, iz Sreskog komiteta, pa je cela ova kua po tome postala poznata. Slavko je bio stariji trideset godina od svo-

jih sinova izmeu kojih je bila razlika godinu dana. Stevica je upravo drugog januara bio navrio dvadesetu godinu, a Radia je dvadeset petog februara navravao tek devetnaestu. I Nada Kovaev je bila lan Mesnog komiteta SKOJ-a, pa je ovaj komitet ustvari trebalo obnoviti. Stevica je to uinio pre nego to je krenuo na put. Za sekretara novog komiteta doao je Cedomir Solarov, a u komitet su kooptirane Nada Tati i Zivko Radii. Dok se njena familija kretala za Srem, Steviina m a j k a leala je teko bolesna u novobeejskoj bolnici. Umrla je, nije ni doznala za sudbinu svoje dece i svoga mua. Upravo pred polazak transporta, skojevci su izvrili jedan teak zadatak. Ne moda teak po

SAOPTENJE O STRELJANJU OCA I BRACE KOVAEV, JANUARA 1944.

tome to ga je rizino bilo izvesti, ali teak stoga jer je trebalo osuditi i najstroe kazniti dojueranjeg druga. Milo Marinkov Batrga bio je nekada lan SKOJ-a. Ali, posle masovnih hapenja i streljanja kumanakih boraca i aktivista, Batrga se pokolebao. Nije vie eleo da uje za svoje stare drugove, odbijao je sve one koji su pokuali da ga urazume. Harangirao je selom i postajao sve opasniji za one koji su ulagali napore da obnove organizacije i povrate narodu pouzdanje. Pretio je i pilerom. Odlueno je da se Batrga zaustavi i ukloni. Grupa skojevaca je izvrila t a j zadatak. U vozu prema Farkadinu nalo se osamnaest Kumanana, a u jednom kupeu Dragutinovani Bogdan i Dobrinka Radnov i njihov estogodinji sini Milan. Tu do njih sedeo je invalid Slobodan Odi, i jo estoro boraca iz Melenaca, Baaida i Idoa. Njih ukupno dvadeset osam. To nije bilo prvi put da se iz Banata za Srem prebacuju i roditelji boraca. Spiler nije birao sredstva u borbi sa banatskim rodoljubima. Hapsio je vie puta najblie roake svakog partizana i ilegalnog borca i drao ih kao taoce za sluaj da partizani izvre neku akciju. To nije bila samo pretnja. Sredinom decembra, po Miinom nalogu, Gojko Raenovi Radojica otiao je u Kikindu i spremio za put roditelje poznatih boraca Bogarokih. I Radojica je koristio eleznicu sve do Farkadina. Stari Bogaroki uskoro su se nali u slobodnom angaju. Za Milivoj a Stankova nije bilo drugog izbora nego da prihvati dvadeset osam ljudi na ugovorenom mestu kod Farkadina i da ih povede prema Dunavu. Na poznatom mestu kod Kulpina vie Cente, Zika je uzaludno do dva asa po ponoi ekao sremske kurire. Konano, bilo je jasno, da kuriri vie nee doi i da je u meuvremenu bio promenjen red redovnih veza jer je Spiler sve upornije tragao za kanalom kojim su Banaani odlazili u Srem. Zika je izneo situaciju promrzlim ljudima. Bila su samo dva
20 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

305

izlaza: ili da se sami upute na obalu Dunava i pokuaju znacima da uspostave vezu sa Sremcima ili da se vrate u farkadinske baze. Svi su bili zato da se ide na Dunav. Kolona je izbila na obalu reke pre zore. ika je znao signale u takvim uslovima. Ali sa sremske strane nije niko odgovarao. Povukao je transport u zaklon ipraja da bi doekao dan. U zoru je ponovo izaao na obalu i maramom uputio ugovoreni dnevni signal sremskoj strai. Ovoga puta imao je sree. Na strai je bio poznati kurir Vasa Variek Novak i im je dobio signal, seo je u mali amac kojim je obino prevozio kurire i doveslao na banatsku obalu. Novak je bio uveren da je to stigao vanredni kurir sa severa i da je samo njega trebalo prevesti u Surduk. Bio je iznenaen problemom pred kojim se zajedno sa ikom naao. Pred njima je bio dan i brojne patrole koje su krstarile rekom. I dvadeset osam ljudi bez zaklona i zatite. Novak je ukrcao u amac malog Milana Radnova i invalida Slobodana Odia. Zika nije eleo ni za momenat da napusti svoje drugove i nije posluao Novaka da i on pree na sremsku stranu. Traio je od Novaka da sam organizuje prebacivanje. Cim je Novak otplovio, Zika je jo bolje smestio ljude u zaklone isturivi staraare. ipraje je bilo gusto, ali je meu ogoljenim granama bilo teko pronai sigurnije sklonite. Na straarskim mestima bili su Milutin Aracki i Zoran Paji. Zika je Zoranu dao svoj pitolj, a kod sebe je ostavio bombu. U rej on gde se nalazio prikriven transport, iznenada je banula nemaka pogranina patrola. Gotovo da je dolo do sudara sa straarima. Aracki nije imao oruja i bio je lako savladan. Zoran Paji je ve jednom bio pred Spiler om i vie nije eleo da mu se to dogodi. Nije imao drugog izbora, sam sebi je oduzeo ivot. Patrola se sa zarobljenikom povukla. Zika je pohitao prema mestu gde je ostavio straare. Naao je samo Zorana, ve mrtvog. Sklonio ga je u

ipraje i vratio se transportu. Povukao je ljude blie Centi i ponovo ih sklonio u grmlje. Patrola se najbliom vezom javila centrali u Petrovgradu. Tako im je to bilo i nareeno. Deurna jedinica odmah je krenula kamionima na oznaeni rej on Dunava. Streljakim strojem Nemci su pretraivali ipraje diui veliku galamu uz rafale mainki i prasak puaka. Bila je to odreena taktika da se uplae oni koji se kriju. ika je uspevao da vlada situacijom i primiri zaklonjene drugove i drugarice sve dok se Nemci nisu pribliili na blisko odstojanje. Bilo je oigledno da e stroj koji mahnita otkriti transport. Ljudi su najednom poeli da iskau iz slabih zaklona i da svaki za sebe trai izlaza. Cuo se samo Zikin glas koji je pozivao sve da krenu za njim. To je bio pokuaj da se kanalie ovaj juri i povede upravo preko stroja u proboj. Ali je sve to bilo ve kasno. Zika je uskoio u povei bun i pritajio se. Stroj je preao. Nemci ga nisu primetili. To su uradili i neki drugi, ali samo je njih nekoliko ostalo neotkriveno. Svi ostali bili su uhvaeni. Milivoj Stankov Zika povlaio se ka ulazu na Adu. Naiao je na nemaku zasedu. Aktivirao je bombu, koju je od poetka drao u ruci spremnu za dejstvo. Straar Anton Sag se previjao u tekim ranama. etiri gelera zarila su se u Zikino telo. Nije vie imao oruja. U ruci mu se nalazio jo samo poklopac od aktivirane bombe. Bacio ga je prema vabama, naterao ih u zaklon i hitro se povukao nazad. Zavukao se u iprag i pritajio, dok mu je krv iz zadobijenih rana kapala na sneg irei polako crveni krug po belini. Rane sam nije mogao previti. Video je Nemce i svoje drugove to su posrtali pod udarcima kundaka. Vie nije bio u stanju da im pomogne. Opazio je ponositog Stevicu Kovaeva, video je n j e govog brata Radiu, njihovog oca Slavka. Video je samo Radnove i bilo mu je lake jer je mali Milan bio na sigurnom mestu. Bar e deak ostati u ivotu.
20*

307

U sumrak na poprite borbe stigli su Sremci. Paljivo su pretresali bunje, dozivali, traili ranjenike. Pronali su samo Nadu Kovaev, Ivana ivkovia i Miu eravina Stroku. Ranjenog Milivoj a Stankova Ziku nisu pronali. Ostali su u uverenju da je i on pao u ruke Nemaca. I kad vie nisu imali emu da se nadaju, vratili su se sa amcima na svoju obalu. Podneli su izvetaj Pokrajinskom komitetu da je na Dunavu otkriven transport banatskih boraca od 28 ljudi od kojih su dvadeset troje Nemci poubijali ili zarobili. Nestao je i Milivoj Stankov ika. Za Pokrajinski komitet, posebno za arka Veselinova, ovo je bila teka vest. Pre svega, Nemci su napali kanal na njegovoj najosetljivijoj taki i svakako e odmah ovaj sektor Dunava ojaati novim snagama. Bio je tako ugroen ilegalni put koji je za protekla tri meseca pokazao svu svoju vrednost. Milivoj Stankov Zika se nije dao. Bio je teko iscrpljen, rane su bolele, krv je tekla. Ali, im je pala no, skupio je svu snagu i izvukao se iz ipraja. Pokuao je da pree mali rukavac koji je bio zaleen. Ali led je bio slab. Ipak, mokar, nekako se izvukao na dolmu. Snage je bilo sve manje, a kuda i da krene? Spustio se sa dolme i ponovo naao nekakav zaklon. Ujutru, opet streljaki stroj. Spiler je saznao da se na ciolmi nalazi Milivoj Stankov Zika i jo nekoliko partizana iz transporta. Sakupio je velik broj ljudi, meu kojima je bilo i civila i krenuo u jo jedan pretres obale Dunava. Stroj je upravo nailazio prema zaklonu u kome je bio Zika, kada je pala komanda vojnici su promenili pravac kretanja i Zikin zaklon je ostao neotkriven. Uvee, pokuao je da krene dalje. Otkinuo je granu i pomou n j e nekako je krenuo. Korak po korak do Farkadina. Pred zoru se stropotao pred vratima Zivka Epifania. Bilo je to k r a j n j e vreme jer mu je snaga bila na izmaku. Zivko je druga previo i sklonio. Morao je i sam da bude na oprezu jer je i Farkadin sada bio

ugroen. Spiler e svakako doznati kako se i kuda transport kretao. U tome je bio u pravu. Posle ovog transporta eleznica nije vie koriena. U februaru, Milivoj a Stankova Ziku su kuriri u ebetu preneli do obale Dunava. Ostao je u Surduku da vida rane. Transport je bio razbijen 14. januara. Samo sedam dana kasnije Spiler je izveo na streljanje brau Kovaev, Stevicu i Radiu. Sa njima i njihovog oca Slavka. Streljan je i stari botoki komunista Slavko Katana i Kumananin arko Veselinovi. Navodno, u znak odmazde zbog tekih rana koje je zadobio Anton Sag na Adi. Ali, u plakatiranom saoptenju Spiler se obratio Banaanima i saoptio im kako zna kojim putevima mladii odlaze u Srem i da je spreman da im te puteve zauvek presee. Zapretio je da e streljati svakog onog ko i pokua da krene na taj put, ali i svakog onoga ko bude ma ime pomagao. Spiler se pohvalio kako je, toboe, pohvatao sve one koji su do sada pokuali prei na sremsku stranu.

Vinjievo Cim je dobio vesti o padu transporta na Dunavu, Spiler se odluio na odlunu akciju. Odavno je on tragao za tim nevidljivim kanalom i uoio njegove glavne take. Bilo mu je jasno da se taj kanal sastoji od dobro organizovanih baza i da se itavom organizacijom okupljanja ljudi i njihovim prebacivanjem preko Dunava rukovodi iz jednog centra. Na te zakljuke ga je navodila opta situacija, u nekim izjavama pohapenih mladia nalazio je i sasvim odreene podatke. Sada, kada je na delu pohvatao vie od dvadeset partizana i bespotednim metodama

pronaao one najslabije, imao je nove podatke u r u kama. Ipak, Spiler nije imao sasvim jasnu predstavu ko su mu pravi protivnici. Znao je pouzdano da su ovim kanalom u Banat prebaeni iskusni ljudi iz Srema, ali nije uspeo da utvrdi ko su oni i iz kojih rejona tano deluju. Znao je on za nekog Miu koga je u Banat poslao Tito, ali je odnekud imao podatak da ovaj Mia deluje u junom Banatu. Svoj plan Spiler je izneo na sastanku sa rukovodeim ljudima folksdojera i okupacione sile u Banatu. Time je, u stvari, bio formiran jedinstveni Stab koji je kasnije pripremao svaku akciju. Sedite taba bilo je u zgradi Policajgebitckomandature, a njegov glavni inspirator bio je on, doktor J u r a j Spiler. Praktino, meutim, komandu nad krupnijim i kombinovanim vojnim akcijama preuzimao je komandant Policajgebitckomandature potpukovnik Stoetcel. U ovom tabu nalazili su se pored Spilera i Stoetcela, prefekt banatske policije Franc Rajt i njegov zamenik Ernst Pelikan, rukovodilac vanjske ispostave kapetan Srade, rukovodilac Gestapoa SS porunik Karl Pamer, komandant i zamenik komandanta jedinica Doje Manafta Karl H a j m i Jozef Harle. Dakle moan tab, koji je raspolagao sa vie od deset hiljada naoruanih ljudi svrstanih u policijske i druge stalne jedinice, ali i sa nizom pomonih jedinica koje su se okupljale po potrebi posebno za svaku akciju. Na predlog Spilera Stab je isplanirao zamanu ofanzivu u kojoj su okosnicu imali dobro organizovani napadi na Vinjievo i Karaorevo, sa nizom drugih akcija koje bi se protezale sve do Kikinde. Spiler se, oigledno, nije varao u jednom: Karaorevo i Vinjievo bili su kljune take na partizanskom kanalu, uz to, Karaorevo kao njegova najvanija baza, pa prema tome i mesto gde su bili okupljeni i glavni organizatori. Ali, akcija na Karaorevo morala je biti dobro pripremljena i trebala je da doe posle razaranja okolnih baza, pre svega one u Vinjievu, zatim Aleksandrovu, Vojvodi Stepi i Ruskom Selu.

Pad transporta na Dunavu ubrzao je pripreme za ovu veliku akciju. Neke pripreme su ve ranije obavljene. Za Spilera kao iskusnog policajca, iza koga su stajale tolike blokade i tolike istrage bilo je od znaaja da pred svaku ovakvu akciju pripremi teren, stvori nekakav jeziak, neto od ega e odmah moi poeti. Znao je on da nije lako navesti ljude da priznaju, da odaju svoje drugove, prokau baze. Ako ne bi imao ba nita i ba nikoga u rukama, cela akcija je lako mogla da udari u prazno, kao to se to ve vie puta dogaalo. Jo kada je pred k r a j godine hapsio u Vojvodi Stepi, u ruke mu je pala uiteljica Dara Buni. Osetio je da je ova devojka bojaljiva i da je nee biti teko slomiti. S tom namerom se i okomio na nju, iznudio da prizna ono to je znala, najpre joj zapretio da e joj i brata uhapsiti, a onda joj je predloio saradnju. Ona e raditi po njegovom nalogu, on e n j u pustiti, a im dokae da potuje dogovor prestae da se interesuje za njenog brata. Spiler se nije prevario. Dara Buni se n a j p r e uplaila onoga to je oekivalo, ali je prihvatila predlog. Prvi i jedini zadatak koga je Dara Buni izvrila bilo je davanje podataka o uiteljima u Vinjievu Radinki i Svetozaru Drobac. Sa njima se ona od ranije poznavala i to je rekla Spileru, na emu je policajac i zasnovao svoj plan i uiteljici postavio zadatak. Spiler je primio prvi izvetaj koji mu je pruao znaajan podatak: oboje uitelja aktivno uest v u j u u organizacijama. Dara Buni se zatim smrtno uplaila od onoga to je uinila. Nije izvrila drugi zadatak koji joj je Spiler postavio. Nije otila u Karaorevo da na slian nain provocira uitelje Iliju i Milicu Preradovi. Povukla se sasvim u sebe i vie niko od n j e nije imao koristi. Ipak, Dara Buni je bila vezana za poetak jedne od najkrupnijih akcija Nemaca u severnom Banatu. Bio je to pohod na glavne baze na kanalu Banat Srem.

Napad na Vinjievo bio je pripremljen za 23. januar etrdeset etvrte godine. Odreene su i snage za ovu akciju. Iako je selo bilo malo, sa svega sto esdeset kua uorenih u dve ulice koje su se sekle unakrst, odreeno je ravno 1200 ljudi iz redova Doje Manafta iji je bio zadatak da vrsto dre obru oko sela. Odabrano je 20 pripadnika Poljske strae sa zadatkom da uvaju zatvorenike. Kao i uvek, Spiler je raspolagao svojom Udarnom grupom i punom slobodom za akcije u opkoljenom selu. Spiler i njegov tab nisu ni pretpostavljali u prvom momentu od kolikog znaaja je bila ba ova prva akcija u lancu koji je planiran. On nije imao podatak da je u Vinjievu bio gotovo svaki ovek, svaka ena, svaki omladinac i omladinka organizovan, da je imao svoje odreeno mesto i svoje zadatke. Kada se u ranim jutarnjim asovima stegao obru oko sela, Spiler nije imao podatak da se u tom obruu naao upravo onaj Mia to ga je u Banat poslao Tito, da mu je u ruci bio jo jedan transport banatskih boraca, da se upravo tu zaustavila tehnika Okrunog komiteta na svom putu za novo sedite. U Karaorevu i u Vinjievu bila je sakupljena grupa ilegalaca, mladia i devo jaka kojima je Spiler bio za petama. I uprkos snenom pokrivau i riziku zbog tragova koji su na snegu ostajali, moralo se nastaviti sa pripremom novog transporta i njegovim prebacivanjem u Srem. Tim pre, to se oekivala nemaka oafnziva veih razmera. Novi transport koji je imao krenuti glavnim kanalom preko Vinjieva pripreman je gotovo istovremeno kada i onaj u Kumanu. U karaorevakim bazama bilo je desetak ilegalaca, meu kojima su bili i Boa Titin Stari i njegov sin iva Titin Slobodan, stari kumanaki borci i ilegalci. Otac i sin su proiveli muan put izolovanosti u kojoj su se sami morali snalaziti i reavati svaki put iznova problem gde e zanoiti a gde predaniti, to e nai za jelo. Taj teki period bio je za njima, organizacije su bile ponovo obnovljene, baze otvorene. Ipak, bilo je reeno

da se njih dvojica prebace u Srem kako ne bi u nekoj od nemakih akcija pali Spileru u ruke. Jer, ovaj je dugo za njima tragao. Grupu iz Karaoreva poveo je u Vinjievo kurir Nedeljko Zrili. Njega je Miurin ustupio Artemovom odeljenju, jer je Nedeljko bio glavni kurir Sreskog komiteta. Da nesrea bude vea, Branko Bukvi je upravo toga 23. januara poveo u Vinjievo Bojanu Agbabu Biku, petnaestogodinju kerku Mande Agbabe, pionirku ali ve i skojevku. Manda je bila poslala u odred ve etiri svoje kerke, Bika je bila peta, a u brigadi se ve nalazio i n j e n jedinac Joco. Bika i Branko naili su na spoljnu blokadu, ali im nije vie bilo povratka. Doveli su ih pred Spilera koji je likovao to je na delu uhvatio jednu od Mandinih kerki. I tako Branko Bukvi i Bojana Agbaba nisu proli onaj put kojim su morali proi njihovi drugovi iz ovog transporta. Jo pre njihovog dolaska i nemake akcije na selo t a j transport je brojao oko dvadeset boraca. Bilo ih je iz Karaoreva, Duanovca, Aleksandrova i iz samog Vinjieva. Sve je bilo spremno. Transport ureen i podeljen na desetine, odreeni kuriri pratioci. Komandu nad transportom i dalje je imao Nedeljko Zrili. Zrili je poveo svoju kolonu i ne znajui za dramu Milivoj a Stankova i njegovog transporta na Dunavu. Za ovu vest saznao je tek kada je stigao sa svojim drugovima u Kuker-bazu. Bilo je obostrano iznenaenje, i za Nedeljka Zrilia i njegove drugove, ali i za Pavla Perca i Koragina. Jer, nastala je situacija koju je teko bilo razreiti. Bilo je opasno ostati, ali jo opasnije odmah krenuti natrag. Nemci su pojaali patrole, strae i zasede u elom priobalju prema Surduku. Svako kretanje preko dana bilo je pogibeljno. Veze sa Sremcima bile su prekinute. Svi su se savetovali ta da se uradi. Reili su da uprkos svih

opasnosti pokuaju dosei drugu obalu Dunava. Isto kao i kumanaki transport. Okruni kuriri vratili su se u Vinjievo, a na elu kolone krenuli su Pere i Koragin. Kolonu su poveli blie Dunavu i borce su smestili na nekom naputenom salau, na rubu velike bare u enanskom ataru. I ovde, svi su bili na tavanu, osmatrali su okolinu kroz podignute crepove. Uvee, pokuali su da dopru do Kulpina i glavne veze sa Sremcima, a onda do rezervne. Nikoga tamo nije bilo. Teko je bilo odluiti se ta dalje uraditi. Svaka odluka bila je bremenita velikim opasnostima. Pere i Koragin ponovo su izneli situaciju pred sve drugove. Reeno je da se ipak odstupi i krene natrag u vinjievake baze. Ali i takva odluka bila je rizina. Moglo se pretpostaviti da su Nemci zaposeli puteve. postavili zasede. Transport sada vie nije imao svojih vodia, kurira koji su dobro poznavali sigurne staze. Komandu je preuzeo najiskusniji i najstariji u transportu, Boa Titin Stari. Mada je samo jedanput proao ovaj put, poao je na elu neraspoloene kolone natrag prema Vinjievu. Sekretar Okrunog komiteta primio je dva alarmantna izvetaja, jedan za drugim. Iz Kumana su javili da je transport pao na Dunavu. Iz Vinjieva je doznao da je drugi transport naiao na zastoj na kanalu i da se morao vratiti na polaznu taku. Reio je da sam izvidi situaciju i nae najbolje reenje. Za Crnog Miu, kao i za sve lanove Okrunog komiteta, poremeaj na kanalu znaio je krupniji problem. Bilo je uinjeno sve da se ova veza ouva po svaku cenu. Kanal se morao nekako braniti i odbraniti. Stigao je iz Karaoreva do Begeja u pratnji sekretara Sreskog komiteta Miurina. Dalje je eleo sam da ide. Zadrao se, meutim, na pumpi neto due u razgovoru sa Savom Gaborovim. Ovaj ovek je ve toliko uinio za veze i kanal da je Mia eleo da mu za to oda posebno priznanje, ali i da blie upozna toga tihog ali spremnog i spretnog oveka. To

mu je oduzelo vremena pa je krenuo na put tek posle ponoi. Stari ilegalni radnik uinio je oiglednu greku. Znao je i sam dobro da se na put uvek mora polaziti u prvoj polovini noi. Druga polovina noi je stalna rezerva, u kojoj se mora predvideti povratak u polaznu bazu ako se na p u t u naie na nepredviene prepreke. Zurei preko velikog torakog mosta Mia je upravo o tome mislio i sam sebe korio. Mia je stigao pre Spilera u Vinjievo. Zakucao je na poznati prozor Mile ekia. Ovde je bila njegova baza kada je dolazio u selo. Domain ga je spremno primio ali mu je rekao da su se neto psi isuvie uznemirili. To je i Miu zabrinulo, bio je oprezan, jer je pretpostavljao da e Spiler brzo reagovati i da nee odlagati svoje protivakcije. Uostalom, zato je i sam pourio na ugroenu deonicu kanala. Ali, sada je bio tu i vremena za povratak nije bilo. Poslao je Mila po sekretara Sreskog komiteta Kostu Gleu, ali je sve bilo kasno. Strae su javljale da su pred selom nemaki kamioni. Sekretar Okrunog komiteta naao se u klopci! Poela je neravna borba. S jedne strane nemaka sila, Spiler i horda njegovih agenata, ljudi-neljudi koji nisu znali za milost, nisu oseali boli koje su nanosili, nisu birali sredstva niti razlikovali mukarca od ene, starog od mladog. S druge strane Vinjiani, svi redom, oni to su bili strpani u kolske uionice, gotovo jedan preko drugog, sa straom unaokolo, u iekivanju prozivki i izvoenja na muilite; deca i najstariji po kuama, sa skrivenim bazama, pisaim mainama, apilografima, stotinama partizanskih listova, partijskih letaka i direktiva, pripremljenih za Severobanaane, ali nerasturenim, jo toplim od kurirskih lea; sa dvadesetak boraca bez oruja, iz transporta, smetenih kod Salima i svih drugih Salima koji su ve nauili na te drage goste i svaki put ih ispraali do na k r a j sela uz ono od srca: sretan put drugovi; sa vinjievakim aktivistima i okrunim kuririma koji su ostali u ba-

zama; sa urom Jovanoviem, Crnim Miom, sekretarom Okrunog komiteta Partije, u kui Mile ekia. Puna etiri dana trajala je ova borba u kojoj je mnogo tota bilo polomljeno ,ali ne i slomljeno, u kojoj su izale na povrinu mnoge vrednosti i vrline narodnih boraca i naroda u celini. Spiler je bio u neoekivanoj prednosti. Imao je gotovo sve na dlanu. Poeo je od uiteljice Radinke Drobac, koju je slomio, a u rukama mu se nalo 166 ljudi, ena, omladinaca, omladinki i pionira, koji su svi bili za neto krivi, jer, premetainom je naao osam bunkera, naao je pet puaka i dve bombe koje su pripadale kuririma Okrunog komi-

20. MARTA 1944. STRELJANI GLEDA I DRUGOVI

SU

KOTA

teta, jedan radio aparat, desetak stranaca za koje nije teko bilo utvrditi zbog ega se nalaze u Vinjievu. Bilo je tu iluzorno odricati i poricati. Ljudi su stojiki priznavali samo ono to je bilo oigledno, a meu ovih 166 nije bilo mnogo slinih Radinki. A i to je bilo dovoljno da mnogi od n j i h budu osueni na smrt. Povezanih r u k u bio je ponositi Vaso Bogunovi, kova, sekretar Mesnog komiteta Partije, devojka divne lepote i prkosna Bojana Stevi, lan Sreskog komiteta Partije, staloeni mladi Jandrija Joki, sekretar Sreskog komiteta i pleati Perica Orli, sekretar Mesnog komiteta SKOJ-a, vrsni kuriri Okrunog komiteta Nedeljko Zrili, Mirko uri, Stevo Orelj, Pavle Stoisavljevi, Milan Peji, domaini i bazadije Savo Novakovi alim, Mile eki i dvadesetak njihovih drugova, zatim lanovi Partije, skojevci, lanovi Mesnog narodnooslobodilakog odbora, Odbora AFZ-a, USAOJ-a. Na gomili je bila partijska tehnika, arhiva, tampa. Sekretar Okrunog komiteta naao se u tekom poloaju. Bio je gotovo ulovljen u mrei koju je bacio Spiler. Ali, stari i iskusni ilegalac i borac kakav je bio Crni Mia, nije se lako predavao, nije klonuo duhom. Stekao je on dragoceno iskustvo kao ilegalni borac na uzavrelim beogradskim ulicama. Poao je sa Kostom Gleom u batu, do baze. Dobro je odmerio situaciju. Na snegu se jasno ocrtavao poloaj bunkera, verovatno, zbog vee temperature koja je bila u rupi pod zemljom. Ocenio je da bi bilo rizino sii u to sklonite. Kad bi ga otkrili, odatle vie ne bi imao nikakvih ansi. Radije se popeo na mali tavan u kome je domain Mile drao detelinu koju je uvao za kravu posle telenja. O opasau je imao kolt i bombu kaikaru. To oruje pripremio je za sluaj potrebe. Kostu je poslao da pronae sigurnije sklonite. Ali ,to je bio ustvari njihov rastanak. Kota se vie nije mogao vratiti u bazu kod ekia. Crni Mia je bio sam na tavanu, prekriven detelinom, kada je dola patrola u ekievu kuu.

Pretresali su redom: svaku kuu, tavane, svinjce, kamare slame, kupe tuluzine, sve gde bi se ovek mogao skloniti. Svabe, izgleda, ipak nisu imale dovoljno hrabrosti da pregledaju svako mesto. Zato su u njihovom drutvu bili stariji metani, obino komije domaina iju su kuu pretresali. To je bila srena okolnost, jer su ljudi, ustvari, uklanjali tragove gde su god to mogli. Tako je i na tavan na kome se Mia nalazio provirio jedan od komija. Primetio je ranac i neije noge. Onima dole je glasno rekao da na tavanu nema nita! Tako je prva opasnost prola. Mia je podigao crep i osmotrio okolinu. Mogao je jasno videti gusto rasporeene straare uvrh bate. Drugo nita nije mogao videti. uo je povremeno Milu koji je dolazio u talu da nahrani stoku. Milu su iz kole pustili kao i druge starije domaine. Obraao se konjima, ali je ustvari poruivao Mii kako su mu poslali u kuu dva nemaka podoficira koji e spavati u sobici do ulice. To je bilo vano upozorenje. Cim se na tavanu smrailo, Mia je siao u talu. Sa sobom je poneo samo oruje. Stao je na vrata nastojei da kroz mrak uoi sve to se nalazi na dvoritu. Video je nekoliko kupa tuluzine i ovcu koja se etkala izmeu njih. Mia se sagao i bauljajui etvoronoke, poput ovce, uputio se preko dvorita. Stigao je do prve kupe i stao da oslune. Utvrdio je da svakih deset minuta ulicom prolazi patrola. Jasno se uo ujednaeni bat njihovih cokula. Prebacio se, zatim, do druge pa do tree kupe. Ova je bila uz batensku ogradu. Ponovo se pretvorio u uho. Ispitivao je mogunost da se prebaci u batu. Ali, pod samom vokom je zapazio straara, svega dva-tri metra ispred sebe. Morao je promeniti plan. Na ulicu. Drugog izlaza zaista nije bilo. Na isti nain i istim putem odbauljao je do tale. A onda polako uza zid. Opet etvoronoke, jer je tu bio prozor iz sobice sa nemakim podoficirima. Tako se naao na samoj kapiji priljubljen uz stub. Osmatrao je ulicu pratei svaki um i svaki pokret.

Saekao je da proe patrola. Krenuo je gotovo za njom, koristei mali ulini kanal. Posle nekoliko desetina metara zauo je korake iza sebe. Zastao je uz drvo i osmotrio. Bila je to nova nemaka patrola. Bilo ih je petorica. Ili su pravo prema n j e mu. Ostalo mu je jedino da se pritaji i da pripremi svoju bombu. Legao je u kanali, okrenuvi se u pravcu patrole koja je nailazila. Izvukao je osigura, zadravajui jeziak detonatora. Reio se da eka poslednji trenutak i aktivira bombu tako da ubije to vie Nemaca. Ako ga otkriju, znao je da iz ovog osinjaka za njega ne bi bilo vie izlaza. Nemci su nailazili u koloni jedan po jedan. Crni Mia se pretvorio u nerv. Prvi vojnik je promarirao svojim potkovanim izmama samo metar od njega. Gledao je negde gore, i oveka u kanalu, ispod svojih nogu, nije ni primetio. izme petorice ljudi prolazile su jedna za drugom iznad njegove glave. Na hladnoj januarskoj veeri znoj mu je probio elo, a dlanovi ovlaili. Prsti su grevito stezali elezo spremni da oslobode sudbonosni jeziak. Kada je patrola bila iza njega kao da se probudio iz najteeg sna! Podigao se i ponovo krenuo, sada za ovom petorkom. Jer, to je i bilo najsigurnije. A tada su n j e m u i patroli, sredinom puta, u susret naila dva Nemca. Ispred n j i h su bili konji sa sersanima. Ponovo je legao u kanali. Nemci i konji proli su svojim putem. Mia je tada skrenuo u prvo dvorite i naao se meu kupama tuluzine. Ovde je sve bilo mirno. Poao je odmah dalje. I bata je bila slobodna. Samo, gore, povrh nje, nazirao je u mraku konture straara koji su, oigledno, drali spoljni obru oko sela. Bili su dosta blizu jedan drugog. Legao je u razor i poeo da puzi. Sada je jedina mogunost bila da se u mraku provue izmeu straara ili da bombom prokri sebi put, ako ga opaze. Ovoga puta anse su ve bile daleko vee. Bio je ve gotovo pod nogama najbliih straara, kada je sa leve strane zauo ono

poznato nemako halt. Priljubio se uz smrznuto oranje i pripremio bombu za dejstvo. Ali bila je to redovna smena straara. Saekao je da se ta operacija ispred njega zavri, uoivi sada jo bolje sva straarska mesta u lancu ispred sebe. Pomerio se u levo tako da je propuzao izmeu dva najblia straara. Crni Mia se naao izvan smrtonosnog obrua. Iza njega je ostalo Vinjievo, Nemci i njegovi drugovi koji su nastavili neravno rvanje. Nije bio vie u stanju da im pomogne. Sada je bilo najvanije da se sam izvue i da se vrati u Karaorevo. Jer, ovaj napad na Vinjievo mogao je biti samo poetak jedne zamanije ofanzive na baze i organizacije koje je sa svojim drugovima u poslednja tri meseca na irokom banatskom terenu stvorio. Za tu ofanzivu trebalo se pripremiti. Seo je pored nekog grma i zapalio cigaretu. Opustio se za asak dok su mu krupne grake znoja klizile preko lica. A onda je nastavio put poznatom stazom i uskoro se naao preko puta Savine pumpe. Bio je to ve dan, a u polju se nije moglo ostati. Prepeaio je karaorevako polje i uao u selo sasvim slobodno. Nana ga je doekala kao i obino, nije ga nita zapitkivala, samo je poslala Veju na strau, a Mii dala vode da se opere i rekla mu da ne brine, da e Miurin uskoro doi. Na slian nain iz blokade se probio i sekretar Sreskog komiteta Partije Kota Gleda. Kota se rastao sa Miom proetao se kroz nemake patrole i preao mnoge strae i naao se u svojoj bazi. Meutim, natrag do Mie ipak vie nije mogao. Ovde je saekao priliku i poput Mie, probio se izmeu straara u spoljnom obruu. Dovoljno je bio vet i stari kumanaki ilegalac Boa Titin. Izvukao je sebe i svog sina Slobodana iz mree kojom ih je Spiler poklopio. Dvogodin j e iskustvo ilegalnog ivota bilo je i ovaj put dragoceno.

Agenti nisu otkrili bazu u kojoj je bio Kota Gleda. Sava Jakovljev i Marko Radakovi, borci iz transporta, nalazili su se bazirani kod Mile Ponoka. Kad je selo ve bilo blokirano zavukli su se u Markovu slamu kako bi tu saekali priliku za izvlaenje. Pored slame su stalno prolazile strae koje su se smenjivale. U jednom momentu dva druga su bila otkrivena. Nemci su otvorili vatru prema slami u kojoj su primetili partizane. Sava i Marko pokuali su da se probiju, ali je Sava bio smrtno pogoen. Marko je iskoristio momenat i vratolomnim trkom se naao izvan obrua, na slobodi. Kad je bilo sve zavreno, ljudi su morali uprei pedeset zaprega. Na n j i h su natovareni sinovi i keri, komije. Veina ih je bila isprebijana, neke su morali nositi, druge voditi do kola. Bio je natovavaren i sav plen: pet kurirskih puaka, municija, partizanska tampa, pisae maine, leci, partijske direktive. U Vinjievu je ostalo osam razorenih bunkera, ispranjene i ojaene kue, pusto. Vinjievo je bilo razoreno kao velika baza ,ali i pored svega nije bilo uniteno. Ostalo je poneto i ostao je poneko, da borbu nastavi. Dramatina borba nastavljena je na policiji. Spiler i njegovi agenti imali su pune ruke posla. Vinjiani su se srano branili, priznavali samo ono to je bilo ve dokazano. Na njihovu alost, nakon nekoliko dana, u eliju su doveli isprebijanog i vezanog Kostu Gleu. Kota se bio sklonio n a j p r e u Srpsku Neuzinu kod Berkovia, sekretara partijske elije, a zatim je otiao u Ninievo kod ive ivkova. Po tragu mu je iao Vilhelm sa grupom agenata. Iznenadio je Kostu i ivu i savladao ih. Sada, Kota vie nije imao nikakvog izlaza. Spiler je imao sve podatke o njemu. Nikakve odbrane nije moglo biti. Spiler nije gubio vreme. Iao je za tragovima u najblioj okolini Vinjieva. Najpre je razbio organizacije u Banatskom Sokolcu, a onda u Neuzini,
21 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

321

Jarkovcu, Ninievu i Jaa Tomiu. Sve to je ovde Kota sagradio poslednjih meseci bilo je srueno. U akcijama voenim od sedmog do devetog februara bilo je pohapeno pedeset lanova Partije i SKOJ-a i njihovih saradnika. A ve 11. februara izvedena je prva grupa boraca iz Vinjieva na streljanje. Na elu grupe od njih jedanaest Vinjiana bio je Vaso Bogunovi, a meu njima samim mukarcima Bojana Stevi. Bojana je hrabrila svoje drugove, a pred uperenim cevima stajala je ponosito licem okrenuta delatima. Njen gromki povik Partiji presekao je nemilosrdni rafal. Kota Gleda streljan je u drugoj grupi 20. marta, sa n j i m jo trinaest Vinjiana i nekoliko boraca koji su pripadali palom transportu. U istrazi nad zarobljenim ljudima u Vinjievu Spiler je vodio posebnu brigu o borcima iz transporta. Imao ih je u rukama kao mogue jezike, iz mnogih sela severnog i srednjeg Banata. Pohvatane borce stavio je pod poseban reim i sa svojim agentima prihvatio se briljive obrade svakoga od njih. Najvitalniji meu njima bio je Nedeljko Zrili. N j e m u je transport bio poveren. Ali ovaj snani i odvani mladi pileru nije priznao da je bio kurir Okrunog komiteta, niti odao linije kuda su se kurirski kanali granali. Nedeljko nije odao ni jednog druga iz svoje organizacije, a znao ih je desetak. Nije kazao ni ime Mie Radakovia Miurina za koga je neposredno ve od etrdeset prve bio povezan. Bio je sav u ranama, fiziki satrven, ali je u n j e m u ostao prkos koji se nije mogao slomiti. Ipak, Spileru je bilo dragoceno i to to je doznao da su se pohvatani borci pre Vinjieva nalazili i u karaorevakim bazama, da je meu onima koje je imao u rukama ipak, sa kurirske linije glavni upravo ovaj Zrili, i da svi konci dalje vode u Karaorevo. Ali, pre nego doe do glavnog obrauna i napada na to protivniko uporite, bio je spreman da izvri sve prethodne akcije u okolnim selima i da pri tome is-

koristi podatke koje je dobio od zarobljenih partizana, a obru oko Karaoreva u irokim zahvatima dobro pripremi.

Na ugroenom kanalu Crni Mia je dobio izvetaj o rezultatima Spileiuvog napada na Vinjievo. Uostalom i sam je bio oevidac drame koja se tamo odvijala. U razgovoru sa drugovima podvlaio je koliko je bila znaajna odluka da se uspostavi rezervni kanal prema Sremu. Jer, Nemci su bili u zamahu, razarali su organizacije ispred sebe, a ljude je trebalo evakuisati i spasavati .Meutim, Miu je brinula vest da na poslednjoj karici ove ivotne niti nije bilo sve u redu. Bile su sasvim poremeene veze sa Sremcima, to je praktino znailo da je kanal bio zatvoren. Da nije bilo poremeaja tamo, pileru ne bi pao u ruke transport na Dunavu, pa i dalje, niti onaj u Vinjievu. Glavni kanal ne bi bio ugroen. Zato se moralo brzo i energino reagovati. Pozvao je okicu i saoptio mu da sam kree na kanal kako bi otklonio poremeaje na njegovoj najosetljivijoj taci. okica je znao kakve su sve opasnosti mogue na ve raskrivenom putu. Predloio je da t a j zadatak izvri Artem. Mia je, meutim, bio uporan u svojoj odluci. Nije ak okici dao da ga prati. Uzeo je Artema i krenuo u neizvesnost. Artemov zadatak bio je da Miu dovede na vezu sa Milojkom Filipcevim, jer, pred Okrunim komitetom Milojko je bio odgovoran za funkcionisanje rezervnog kanala i njegov spoj na Dunavu. Fiu su pronali u blizini Petrovgrada. Artem se tada vratio, a Fia je dalje poveo sekretara Okrunog komiteta. Vodio ga je kroz sam grad, preko poznatog begejskog mosta, kroz ulice pune Nemaca. Proli su nesmetano i pored velikog gradilita 323

21*

kod Ecke. Bio je to vojni aerodrom u izgradnji. Mia je uz put traio podatke o ovom objektu u nameri da izvesti Glavni tab i predloi da se objekat napadne iz vazduha. Jer, saveznike letee tvrave ve su preletale banatsku ravnicu na svom putu za naftonosna polja u Rumuniji. Ma koliko da je poznavao teren i da je bio snalaljiv i za Fiu je bio veliki problem snai se u barovitom predelu perlekog atara. Pogotovo u ovim zimskim danima, kada se sneg ve poeo topiti. Mia je propao u jedan dublji kanal, skvasio se i u hladnoj noi nije mogo dalje. Svratili su u prvu praznu kolibu, kakvih je bilo u ovim barutinama. Naloili su vatru. I dok je Crni Mia suio odeu Filipev je mogao spavati. A onda su se zamenili. Ali, Fia je

KURIRI SA KANALA BANAT-SURDUK, ZAROBLJENI U VINJIEVU

na strai uz toplu vatru zadremao i plamen je zahvatio kolibu. Probudio ih je obojicu zaguljivi dim i spasao ujedno od vatre koja je ve bila uzimala m a ha. Morali su urno napustiti ovo mesto koje se pretvorilo u plameni stub na sred barutine. Sada su morali odstupati natrag, prema Stajievu. Nije vie bilo vremena da se stigne do naredne baze, u preostalom delu noi. Dva druga su ipak imala sree. Pred samu zoru sreli su Andriju koji je poao istim pravcem. A Andrija je bio izvanredan poznavalac svake staze na ovom terenu, a znao je i za baze u kojima su se nalazili Koragin i Pavle. Fia je sada bio slobodan. Crni Mia i Koragin izbili su ve naredne noi, sretno, na Dunav i pokuali utvrenim znacima da obaveste Sremce o svom dolasku. Nije bilo nikakvog odziva. Pronali su tada neki amac i navezli se na nemirnu reku. Ali, amac je ve bio troan i proputao je vodu. Morali su se vratiti na obalu. Njihov manevar su primetile nemake strae. Saekali su da se amac priblii obali i osuli paljbu. Sada je najopasnije bilo beati prema puini reke. Mia je stoga reio da se brzim prepadom izvue. Svoj majser dao je Koraginu koji je bio poznat kao izvanredan strelac. Koragin je tano gaao ono mesto odakle su Nemci pucali sa obale. Mia je naglim veslan j e m brzo smanjio rastojanje. Ovaj iznenadni manevar i tani pogodci Koraginovog majsera naterali su straare da pobegnu sa obale. Mia i Koragin prebacili su se u jednu od enanskih baza. Sutradan, Spiler je ve bio na Dunavu, ali na Adi nije nita naao. Sledee noi Sekretar Okrunog komiteta bio je u Surduku. U Surduku je utvren novi nain odravanja veza. Poto su Nemci pojaali strae na banatskoj strani, reeno je da reku prelaze kompletno naoruane desetine i da u sluaju potrebe prihvate borbu. Veze su morale da se odravaju po svaku cenu.

Crni Mia je podneo referat sekretaru Pokrajinskog komiteta Jovanu Veselinovu i vratio se nazad u Banat. Trebalo je izvriti sve pripreme da se parira irem prodoru Spilera u organizacije. okica je doekao Miu u Karaorevu. Bio bi daleko sigurniji da je sam poao sa njim, ali kad Mia neto odlui onda je to tako moralo i da bude. Dva druga su odmah razmotrila situaciju i doli do zakljuka da e Karaorevo svakako biti glavna meta sledeih Spilerovih poteza. Dogovorili su se ta sve treba najhitnije preduzeti. Blokada u Vinjievu pokazivala je da je Spiler u osnovi zadrao svoju staru taktiku, proverenu u tekim blokadama Kumana i Melenaca. Ako je Vinjievo bilo iznenaeno i u trenutku blokade nespremno za organizovan otpor ili odstupnicu, trebalo je to izbei u svakom drugom sluaju. Bilo je najvanije spreiti svako iznenaenje. O tome se raspravljalo na sastancima svih komiteta i svih organizacija. Posebna panja bila je posveena skojevskim straama. Njihov zadatak je bio da na vreme naprave uzbunu i tako omogue izvlaenje ljudi iz sela pre nego se obru stegne. Blokade poput one na Vinjievo mogle su se izvoditi samo krupnijim snagama. A one se mogu otkriti jo u samom pokretu i pribliavanju cilju. U Karaorevu je pojaana partizanska straa pod komandom Branka Krajinovia, utvrena su pogodna straarska mesta sa kojih je mogao biti kontrolisan drum i pruga, kao i javke na koje e straari preneti poruku im opaze nemake snage na drumu. Te javke su se dalje granale do svake baze, sekretara partijskih elija i aktiva SKOJ-a. Svi oni koji su bili povezani sa Nedeljkom Zriliem, Brankom Bukviem i drugim aktivistima palim u Vinjievu, morali su u strogu ilegalnost. Znalo se, da bi oni prvi bili na udaru. Za sada, njihovo prebacivanje u Srem nije se moglo organizovati. Bio je znatno proiren sistem baza. Iskustvo iz Vinjieva je pokazalo da i na tako malom

prostoru uz najpaljivije pretrese svi bunkeri ne mogu biti otkriveni. Posebno ako se dobro pazi na brisanje tragova. Proveravane su i baze u polju. U tom cilju bile su organizovane probne uzbune. Pokazalo se da je najtee pronai bazu na ravnoj njivi, pod snenim pokrivaem. Pravi smisao skojevskih straa bio je upravo u tome da se to vei broj drugova na vreme izvue iz sela i smesti u poljske baze. Onome ko to ne uspe, preostaje nesigurni j a baza u selu. Ali, u sluaju blokade u jednoj bazi moglo se ostati samo pod uslovom da se u njoj nalaze svi oni koji za tu bazu znaju. A to je bilo teko obezbediti tamo gde je bilo na stotine aktivista koji su imali svoje baze, kao to je to bilo u Karaorevu. Jer, nije bilo lako ekati pod zemljom ako je neko ostao gore ko je mogao pasti u ruke Spileru i pod mukama eventualno primoran da progovori.

Ofanziva na severu Nemci su za neko vreme ostavili na miru karaorevaki rej on. ,Ustvari, vrili su opsene pripreme za tu operaciju. U meuvremenu ukazala im se prilika da se obraunaju sa Kostom Sredojevim ljukom. Odavno je Spiler ekao tu priliku. Isto kao to je arko eleo da se doepa Miloa Popova Klima, Milana Pribia okice i Milke Agbabe Crne. Mnoge klopke koje je postavljao bile su bez rezultata. Traio je izdajnika ali ih nije nalazio. Pokuavao je sa ucenama. Tih februarskih dana Banatom su se pojavile plakate ispisane na srpskom, nemakom i maarskom jeziku. Spiler je nudio 50.000 dinara svakome onome ko mu pokae okicu ili Crnu. Na poternici su se pojavile njihove fotografije, iz 1942. g. Dopale su Spileru u ruke kada je Arsa poginuo. To je ustvari bila zajednika fotografija sa Arsom. Svi su imali oruje. Spiler se. meutim, grd-

no prevario. Niko nije hteo da mu prui neki podatak o borcima i revolucionarima koji su ve bili u narodu izrasli u legendu. Ovim potezom samo je pojaao njihovu popularnost. I oni neverni videli su da ih sa tih fotografija ne gledaju nikakvi banditi i krvoloci, ve nasmejana lica ponositih boraca. Spiler je bio na tragu ljuke zahvaljujui ipak jednom izdajniku. Bio je to Stojan Gruji, kurir na vezi izmeu ljuke, Nikole Francuskog i Milke Agbabe Crne. Svi su oni radili na obnovi organizacija na k r a j n j e m banatskom severu. Gruji je imao zadatak da pripremi sastanak izmeu Crne i ljuke. Sastanak je bio ugovoren kod zidina kikindske bolnice. Utvreno je vreme i raspored dolaska. Meutim,

KOTA SREDOJEV LJUKA, SEKRETAR SK KPT ZA KIKINDSKI SRF.Z

Gruji je o svemu izvestio kapetana Kornelijusa Lelijera. Ovaj se nije usudio da sam organizuje klopku uvenim ilegalcima. Pozvao je u pomo Spilera. Spiler je u Kikindu poveo Vilhelma sa odabranom grupom agenata. Odabrano je petnaest ljudi i rasporeeno na najpogodnijim mestima. Komandovali su Spiler i Lelijer. Sve je to bilo ubeleeno na planu sainjenom u policijskoj Prefekturi. Ulica je bila zaposednuta zasedama za sluaj da se ljuka u prvom momentu probije. U zgradi preko puta bolnikog zida nalazio se Vilhelm sa grupom. Oni su imali prvi stupiti u akciju. Sat i po pre ugovorenog sastanka svi su bili na svojim mestima. Gruji je dobio pitolj od Spilera sa zadatkom da prvi puca, ako ljuka primeti prevaru. ljuka je bio taan. Naao je Grujia na zakazanom mestu, ali je Crna kasnila. Morali su da je saekaju. Oprezni ljuka se meutim uznemirio i ve je bio odluio da se povue. Bilo je opasno da se due zadrava na otvorenoj ulici. Gruji je pripalio cigaretu To je bio ugovoreni znak za Joefa Vilhelma. Sledeeg asa iz kue preko puta izjurilo je nekoliko agenata. Videvi da se naao u klopci. ljuka je povukao svoj pitolj i, povlaei se unazad opalio nekoliko metaka. Skoio je na zid u cilju da izbegne dalje povlaenje ulicom. Ali, jo u letu ga je stiglo nekoliko metaka. Kota Sredojev ljuka pao je mrtav na plonik. Stojan Gruji je, toboe, uspeo da se probije. Bilo je to 12. februara. Te iste noi Spiler je sa agentima hapsio u Iou. Od Stojana Grujia saznao je imena lanova Partije i SKOJ-a. U njegovim rukama nala su se 34 Ioana. Akciju u ovom rej onu Spiler je nastavio ve 18. februara. Ponovo su na redu bile organizacije u Kikindi i Iou, ali je akcija tad proirena i na Dragutinovo. U ovim akcijama nije bilo mnogo uhapenih. Kikindskog skojevca Stevu Lekovia muili

su dok je u telu bilo ivota. Od hrabrog mladia, meutim, nisu doznali nita. U Dragutinovu palo je Spileru u ruke petnaestak ljudi, meu kojima su petorica bili skojevci. Ali, Spiler je tragao za rukovodeim komunistima, pre svega za Klimom. I bio mu je na tragu. Milenko Milovanov Curuzan, lan Sreskog komiteta SKOJ-a i Milivoj Popov Operista, lan Mesnog rukovodstva nalazili su se u vreme Spilerovog dolaska u jednoj bazi na sastanku sa Klimom. Spiler im je svoj trojici organizovao zasedu koja je strpljivo ekala puna dva dana. Na zasedu je 22. februara prvi naleteo Curuzan. Klim je uspeo da na vreme izmakne. Mladog borca su stavili na teke muke, ali se on hrabro drao. Nikoga nije odao. Odveli su ga u Petrovgrad i tamo mu batinama oduzeli ivot. Operista je morao u ilegalnost, ali je primio dunost sekretara SKOJ-a u Dragutinovu. Prikljuio se Milou Plavkiu koji je vodio partijsku eliju. Stoj an Gruji se u meuvremenu ponovo naao u Iou. Mislio je da e na neki nain i Crnu navesti u zasedu. Doao je na vezu i rekao da mu je policija za petama i da bi eleo da ga prebace u Srem. Crna je, meutim, zakljuila da je Kosti pripremljena zaseda. Bilo joj je sumnjivo i to to se Gruji ipak izvukao. Dola je sama na sastanak sa izdajnikom. Gruji se poeo hvaliti kako je uspeo da umakne. Zeleo je da izgleda uverljiviji, pa je Crnoj pokazivao kako ima pitolj. Crna mu je zatraila oruje da ga pogleda. Gruji nije nita posumnjao. Crna je lako prepoznala Sljukin pitolj i za n j u je to bio presudan dokaz. Lako je savladala razoruanog izdajnika i svezanog ga sprovela u dragutinovake baze. Tamo je bio osnovan Narodni sud koji je izdajnika osudio na smrt. U jeku ovih hajki naao je smrt i lan Okrunog komiteta Partije Nikola Francuski Dejan. Doao je on sa Crnim Miom iz Srema i dobio raspored ovamo, u kikindski rejon. Tu je radio i

Toma Granfil, pa su zajedno pokuavali da Kikindi vrate staru slavu i borbeno mesto koje je u revolucionarnom pokretu toliko dugo drala. Nije to bilo lako posle satiranja u zimu 1941. i stalnih naleta na svaki dalji pokuaj organizovanog otpora. Nit organizovanog otpora odrao je ljuka oslonjen na mnoge baze i na ljude koji nisu klonuli duhom. U Kikindi, u Vincaidu, Iou, na salaima. Kikinda se ipak vraala. Mokrin je, meutim, jo uvek bio tek na pokuajima da ispliva iz duboke krize i otme se iz gvozdenog zagrljaja. Nikola Francuski i Jovan Gligorin naili su na dobro pripremljenu zasedu u Iou. Bio je prvi mart. Hrabri komunisti su prihvatili borbu i uspeli u prvi mah da se probiju. Meutim, bilo je teko izvui se i u nastaloj borbi obojica su poginula. Nikola Francuski bio je na elu obnovljenog Sreskog komiteta. Sada je tu dunost preuzeo Mihalj Ki. Dan pre pogibije Dejana Francuskog Spiler je izveo dobro smiljenu akciju na organizacije u Vojvoda Stepi. Opasao je selo poznatim obruom i sam sa svojom udarnom grupom harao seoskim ulicama. Nainio je prodor u organizacije SKOJ-a i USAOJ-a i uhapsio 38 njihovih lanova. Dok je selo bilo u blokadi, sekretar partijske elije Milan Martinovi nalazio se u Karaorevu. Cim je uo za Spilferov pohod poao je da se nae meu svojim drugovima, da skloni dokumenta koja su ostala dobro nesklonjena. Nije pomagalo ni upozorenje Karaorevana. ira je otiao, probio se kroz obru i naao u selu. Ali, hrabri sekretar je naiao na dobro postavljenu zasedu i bio savladan. Izveden je pred Spilera koji nije mogao a da ne ispolji zadovoljstvo to je iru konano imao u rukama. Ali, im je poeo ispitivanje, ira je iskoristio momenat, skoio kroz zatvoren prozor i stutio se niz ulicu. Ali, straar je isuvie dobro gaao. Osmog i devetog marta Spiler je sa svojom udarnom grupom hapsio u Aleksandrovu. Uglav-

nom, iao je za tragom pohapenih boraca u vinjievakom transportu. U ovoj akciji u ruke mu je palo svega sedamnaest lanova SKOJ-a i USAOJ-a. Za brojne organizacije kakve su bile u Aleksandrovu to nije bio osetniji gubitak pod uslovom da se uhapeni omladinci i dalje dobro dre.

Obraun u Karaorevu Na sastanku taba u Petrovgradu, Spiler je izneo svoj plan napada na glavnu protivniku bazu u severnom Banatu. Traio je dovoljno snaga i neogranieno vreme. Reio je da dri obru oko Karaoreva dok tamo sve ne razori i otkrije. Poput blokade Kumana dve godine ranije. Zeleo je puno iznenaenje i tome je podredio poetak same akcije. A to je znailo da je obru do zore imao biti zatvoren. Poetak napada predvien je za 14. mart. Spiler je ve na prvom koraku mudro postupio. Jo u Cesteregu razdvojio je glavninu na dve kolone i uputio ih zaobilaznim putem preko polja sa zadatkom da zatvore obru. Sam je sa svojom Udarnom grupom i straarima saekao najpogodniji momenat i cestom se uputio pravo u selo. Tako je Spiler ipak napravio iznenaenje. Jer, strae na drumu mogle su opaziti samo Spilerovu grupu. Mada je obavetavanje ilo najbrim putem, izlaza iz sela toga jutra vie nije moglo biti. Sve grupe koje su pohitale u polje naile su na ve uspostavljen obru. Ostalo je da se iskoriste baze u samomo selu. Tako je prvi, znaajan poen, pripao Spileru. Seoski doboar je prenosio nareenje Juraja Spilera da svi mukarci i ene od esnaest do esdeset izau na pijacu. Ko ne izae smatrae se

beguncem, a to je znailo da prema njemu milosti nee biti. Karaorevaka pijaca nalazila se nasred sela. Na prostranom placu strio je samo izdignut zvonik, onako odvojen od crkve. Gore je visilo poveliko zvono koje se nadaleko ulo. Crkva je jo uvek bila u zgradi koja je nekada sluila grofu ekoniu za talu. Ali, ovde su samo nedelj om dolazile nekolike bogomoljke i pop Boa Mijatovi nije imao velikog posla. A bio je inae pametan ovek. Zakljuio je: kud sav narod tud i pop. I pop Boa je naao svoje mesto meu narodnim borcima. Sada je i pop Boa bio na pijaci, ispod zvonika. Zajedno sa domainima i domaicama, sa decom, sa devojkama i ponekim mladiem. Naokolo su bila mitraljeska gnezda, pijacom se etali pilerovi agenti nakieni ratnikom opremom sa prstima na obarau automata. Zagledali su u pridolice kao da su eleli ve na ovom susretu proitati ko je krivac a ko nije. Spiler je dohramao iz optinske zgrade do pijace, u pratnji svojih oficira, Vilhelma i odabranih agenata. Popeli su ga na pripremljene stolove. Odrao je pretei govor i najavio konani obraun sa svakim onim ko mu se ne eli pokoriti. Traio je Iliju Preradovia, uitelja. Spiler je znao da je Ilija jedan od organizatora, ali nije imao siguran podatak. Hteo je da ga kompromituje pred njegovim ljudima i tutnuo mu je Proglas Srbima da ga ovde na pijaci proita. Ilija je itao loe napisane reenice dajui im jo i pogrean naglasak, tako da ga gotovo niko na pijaci nije mogao razumeti, ali su ga zato dobro shvatili. Spiler je tada naredio da se izdvoje svi od 18 do 30 godina, da se podele na grupe mukaraca i ena i da se potrpaju u kolske uionice. Ostale je domaice ili decu pustio kuama pozivajui sve na saradn j u uz obavezne pretnje svakom onom ko se uhvati da bilo na koji nain pomae komunistima, koji se oigledno kriju. Svaki domain e odgovarati za sve ono to se deava kod komija.

Vie od stotine lanova SKOJ-a i Partije nije izalo na pijacu. Nalazili su se u svojim bunkerima ili u privremenim sklonitima. Mnogi su bili spremni da se ve u prvim veernjim asovima probijaju iz obrua. Crni Mia se ovoga puta nije nalazio u Karaorevu. Ali su se zato u okruenju nali okica, Miurin, Crveni, Vaso Torbica i drugi rukovodei drugovi. Spiler je optinske prostorije uredio za informativno sasluavanje. Tako je on nazivao prvo sasluavanje uhapenih, jo na licu mesta. Ustvari, sobe su bile pretvorene u prave muionice, jer su agenti sa sobom doneli sve potrebne rekvizite, od bikaa do sprave za elektriziranje. Hapenja su poela ve prema pripremljenim spiskovima. Imena su itana u uionicama nabijenim mladiima i devojkama. Svaki onaj koji je bio prozvan izlazio je napolje i dolazio pred Spilera i njegove agente. Ali, retki su takvi bili. Jer veina prozvanih nije se ni nalazila u uionicama. Tada su odabrane grupe agenata kretale u pretres. Trajalo je to etiri dana i etiri noi. Odigrale su se mnoge drame. Spiler je polako ali uporno osvajao teren poveavajui broj pretuenih i pohapenih. Ali, oekivao je mnogo vie. Traio je kolovoe okica, Crveni, Miurin i Mirko Obradovi Toa nalazili su se u bazi kod Perece Kovaevi. To je bila baza Okrunog komiteta. Komije su gotovo znale za ovu bazu i za stalne dolaske drugova u Perecinu kuu. Kada je Spiler naredio pretres svih kua, ali tako da levi i desni komija pretresaju kuu svoga suseda, i tako lanano redom, Perecine komije Jova Vukovi i Janko uki nisu nita nali i tako obavestili policajce koji su nadgledali pretres. Uvee, okica i drugovi krenuli su u proboj. Na elu je bio Miurin, u zatitnici Crveni. Stari ilegalci su bez greke reili ovaj problem i pre zore nali

se u Naninoj bazi pokraj Melenaca. Ovde su ve bili Crni Mia i Fia. Ve naredne noi Miurin i Crveni morali su natrag u blokirano selo. Trebalo se nai na licu mesta i odmah po skidanju blokade prikupiti drugove i drugarice rasute po bunkerima, formirati ih u transport i dovesti u Melence. Dva nerazdvojna druga su se vratila gotovo istim putem. Morali su se ponovo probijati izmeu straara spoljnog obrua. Obradovali su Perecu kada su se pojavili iznenada na vratima. Jo u zoru 14. marta skojevska straa u Duanovcu izvestila je Radovana Svrdlanovia, lana Sreskog komiteta Partije, da se drumom kreu jake snage policije u pravcu Karaoreva. Radovan je uzjahao konja, i zajedno sa Bogdanom Kesiem pourio preko polja za Karaorevo. eleo je Miurina da obavesti o opasnosti koja se pribliava. Drugovi nisu nali Miurina kod kue, ostavili su poruku i urno se uputili natrag, u atar. Pored Velikog kanala znali su za bazu u kojoj je bilo nekoliko ilegalaca to su ekali na formiranje transporta. Doli su u bazu. Tu su bili Trivo Babi, Dane Stankovi, Milan Uzelac i Danica Zavoda, svi Aleksandrovani. Naredne noi u bazu su dola jo tri druga. Bili su to komandir skojevske strae Branko Krajinovi, Jovo Cia, lan Sreskog komiteta SKOJ-a i Branko Mareti. Sva trojica su uspela da se probiju iz blokade. Sada je baza bila pretesna. Nije bilo vazduha, a ni vode, ni hrane. Ovde se due nije moglo ostati. Saekali su no i izali napolje. Podelili su se u dve grupe. Obe su imale isti zadatak: da pronau veze i da donesu hrane i vode. Svrdlanovi, Kesi i Cia su se uputili ka Duanovcu, a Branko Mareti, Triva Babi i Milan Uzelac krenuli su u Aleksandrovo. Ostalo troje ostali su u bazi da tu saekaju svoje drugove. Ali Nemci su po svom obiaju blokirali i sve prilaze susednim selima. Tako su Branko Mareti i njegova dva druga naili na zasede ispred Aleksandrova. Ponovo su se morali probijati puzei i

tek k r a j n j i m naporom nali su se u selu. Dobili su h r a n u i vodu, ali su pri povratku bili otkriveni. Nastala je hajka mranim seoskim ulicama. Tri druga su ipak uspela da se ponovo nau u polju. Uputili su se na Savinu p u m p u na Begeju. Sava ih je obavestio da su Nemci jo u Karaorevu predloivi im da ih prebaci na sigurniji teren itebejskog atara. Meutim Branko i njegovi drugovi su krenuli ka bazi u kojoj je bio zakazan sastanak cele grupe. Tako su postupili Svrdlanovi i drugovi. Reili su da svih devetoro krenu ka Begeju i da se svi zajedno prebace na itebejsku stranu. Ali, i policijske patrole su bile ve u akciji. Opazile su malu kolonu i hajka je poela. Nemci su bili na seljakim kolima i poterali su konje svom snagom. Raspodelili su se u front tukui vatrom po krilima kako bi celu grupu begunaca drali na okupu ispred sebe. eleli su ih ive jer im samo ivi mogu biti jo od koristi. Drama je zapoela na samoj dolmi. Svrdlanovi, Kesi, Stankovi i Cia ipak su se uspeli probiti po desnom krilu i za momenat izmai neposrednoj opasnosti. Ostala petorica bila je prikovana vatrom uz dolmu. Najpre je bila zarobljena Danica Zavoda, zatim Branko Krajinovi, pa Milan Uzelac. Triva Babi i Branko Mareti pokuali su gotovo nemogue. Pojurili su uz dolmu predstavljajui tako izvanredan cilj strelcima. Pod kiom metaka na dolmi je ostao nepomian Triva Babi. Branko je u nekoliko skokova, nepovreen, uspeo da se dokopa druge strane nasipa. Ispred njega je bila reica sa ledenom korom na povrini. Izbora nije bilo. I kao nekad, u sparne letnje dane, Branko se, zbacivi samo kaput, vinuo glavake u vodu. Ronio je do druge obale i iz evara probivi odozdo glavom led pogledao. Nemci su ve bili na dolmi, raspalili su nekoliko rafala po ledenoj kori, uzeli Brankov kaput i mrtvog Trivu i otili sa dolme. Spilera su izvestili da se jedan bandit utopio! Branko je izaao iz vode pokuavajui skakutanjem da povrati telesnu toplotu. Svako mirovanje znailo je smrt. Kada je bio siguran

da su se Nemci udaljili, seo je na snop faine i lomei tanku koru leda preveslao reku. Uputio se ponovo u Aleksandrovo. Svrdlanovi, Kesi, ia i Stankovi dokopali su se jednog salaa i sklonili u slamu. Meutim, Nemci su im bili za petama. Drugovi su pripremili svoje dve bombe i dva pitolja, odluni da se ivi ne predaju. Slama je bila opkoljena. Na poziv da se predaju odgovorila je prva bomba. Nemci su osuli vatru sa svih strana. ia je pokuao da se iznenadnim skokom, sa pitoljem u ruci, sam probije. Ali, upao je u nemaki stroj i bio savladan. Radovan Svrdlanovi, Bogdan Kesi i Dane Stankovi su se lako sporazumeli. Vie nije bilo izgleda za uspean otpor. Ostala im je samo jo jedna bomba. Zagrlili su se poslednji put i Radovan je aktivirao bombu. Odjeknula je snana eksplozija i tri druga su leala jo zagrljena dok im se krv meala. Radovan i Dane bili su mrtvi. Bogdan je bio teko ranjen. Tek kada se sve primirilo Nemci su prili mestu na kome je bomba eksplodirala. Izvukli su ih i potrpali u kola. Na poniavajue postupke Nemaca Bogdan je odgovarao prkosom. Imao je jo toliko snage da pljune u iskeeno lice agentu koji se podrugljivo nad njim nadneo. Umro je ostajui do k r a j a borac. Vaso Torbica Marko, sekretar Sreskog komiteta SKOJ-a, nije se gotovo nikad odvajao od svoje puke. U pitolj nije imao mnogo poverenja. Iz blokade se probio sa grupom starih skojevaca. Bili su to Bogdan uki, Duko Savatovi, Boo Kosanovi, edo Mileusni i Mirko Mehanija. Bogdan uki Svro bio je Markova desna ruka, njegov stalni pratilac. Imali su i zajedniku bazu. Sada su opet bili zajedno, probijajui se prema Ruskom Selu. Tamo je Marko imao stare veze i sigurne baze. Verovao je da su Nemci bar u ovim danima velike akcije na Karaorevo ostavili na miru Rusko Selo. Ali, prevario se. Spiler je zbilja iroko organizovao ovu svoju akciju, zatvarajui sve prolaze kojima su
22 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

se mogli karaorevaki borci probijati. Tako je i Rusko Selo bilo zaposednuto. Marko ipak nije iao bez plana. Pred selom je zaustavio svoje drugove i poslao kao prethodnicu Bou Kosanovia i Mirka Mehaniju. Njihov zadatak je bio da uspostave vezu sa Duanom Sadakom. Dva druga su sluajno neopaeni prola izmeu dveju zaseda i nali se u kui Sadaka. Ali tamo su bili otkriveni i pohapeni. To Vaso Torbica nije znao, i, poto se nisu vraali krenuo je i sam u selo. Razdvojili su se u dve grupe. Marko je iao sa Svrom, a Savatovi sa Mileusniem. Na zasedu su naila druga dvojica. Mileusni je bio odmah savladan, a Savatovi je nagao u bekstvo. Istim pravcem trali su Marko i Svro. Meci su naokolo fijukali, usmereni pre svega na Savatovia koji je trao svoju ivotnu trku. Sva trojica su se nala izvan domaaja nemakih kuruma. Morali su natrag, u karaorevaki atar. Hapenje Cede Mileusnia imalo je dosta teke posledice. Momak nije bio u stanju da pretrpi batine, i odao je imena nekoliko svojih drugova i tako pomogao Spileru da napreduje u akciji. Agenti su tragali za Dukom Savatoviem. Kad ga nisu nali, reili su da dobro pretresu njegovu kuu, dvorite i batu. A Duko je u bati imao bunker, Meutim, tamo su dole podzemne vode i nije mogao unutra. Ali, Boo Kosanovi je ovde ipak sklonio tri drugarice pre nego to je poao na proboj obrua. Bili su oni svi zajedno u drugom bunkeru, ali su morali napolje. Za devojke boljeg izlaza nije bilo. Boo je u bunker spustio nekoliko snopova tuluzine i devojke su se dole nekako smestile. Agenti su pretresli kuu, dvorine zgrade, slamu. Na redu je bila bata. Boo nije imao vremena da uklanja sve tragove oko bunkera i agentima nije bilo teko da utvrde o emu se radi kada su se ve nali u bati.

Agent koji je otkrio bunker skoio je kao oparen nianei svojim majserom prema mestu na kome su se ocrtavala ulazna vrata. Javljeno je Spileru. Sef policije naredio je da se bunker blokira i saeka njegov dolazak. Stigao je brzo i izdao novo nareenje: pokupiti komije Mika Savatovia i sa aovima ih dovesti u batu. Nije eleo da svoje ljude izlae neposrednoj opasnosti. Dok su komije kopale oko vrata podzemnog sklonita okolo su agenti procenjivali poziciju i zauzimali najbolje poloaje za borbu. Spiler je stajao izvan kruga i izdavao nareenja. Bio je nestrpljiv, jer je otkopavanje ilo veoma sporo. Derao se na ljude i terao ih da rade bre. Neko je najzad aovom zakaio ram od ulaza. etvrtasto drveno korito napunjeno zemljom se uzdiglo i njih dvojica su ga odvojili od drvenog rama ugraenog u smrznutoj zemlji. Pokazao se m r a an otvor i ljudi su se i nehotice udaljili korak-dva unazad. Cuo se piskavi Spilerov glas. Obratio se onima dole, zahtevaj ui da izbace oruje i da izlaze jedan po jedan. Iz bunkera se niko nije javljao samo se plaviasta para nisko uzdizala utapajui se u hladan vazduh na povrini. Spiler je sad naredio agentima da spreme granate. Onima u bunkeru dao je jo samo minut vremena. Iekivanje je dolo do vrhunca kada se iz otvora n a j p r e pomolila crna marama, a onda glava Mice Pribi. Bila je to okiina sestra, lan Mesnog komiteta SKOJ-a. Mica, kao ni njene drugarice, nije imala nikakvog oruja. Mica se uspravila u bunkeru, izvukla je kroz uzak otvor ruke, napolje, ali nije imala snage da sama izae iz sklonita. Bila je promrzla u hladnoj i mokroj rupagi. Agenti su tek tada videli da n e m a j u ega da se boje, prili su otvoru i izvukli devojku napolje. Mica je ostala leei pored otvora, dok se otuda pro22*

339

maljala glava Milke Drakuli. Poslednja je bila Zora Drakuli. Sada su sve tri devojke leale bez snage pored bunkera oekujui svoju sudbinu. Spiler je bio razoaran i radostan. Prepoznao je Micu Pribi jer je ovo bio njihov trei susret. Ako nema okicu u r u kama ova devojka e mu platiti za mnogo ta. Spiler je u optinskoj zgradi gnjeio pohapene, izvlaio nova imena, tragao za prokazanim. Bio je u jeku svoje akcije, toga etvrtog dana, kada je iznenada dobio nareenje sa najviih mesta da die blokadu i da se sa svim snagama uputi prema Tisi. Bilo je to spasonosno za mnoge drugove u Karaorevu koji su se jo nalazili po bazama i drugim sklonitima, pa i meu onima poslaganim u kolske uionice. Pomo su u pravom asu indirektno pruili Maari. Dolo je do pobune protiv diktatora Hortija u Peti i nemake trupe su umarirale na teritoriju svoga biveg saveznika. Bilo je to vee, 17. marta. Spiler je ponovo proitao depeu. Nareenje je bilo nedvosmisleno. inilo mu se da je ostao samo jo koji dan da bi razorio sve to su komunisti u Karaorevu sazidali. Ali tako mu se to samo inilo. Njegova akcija je ila veoma sporo i teko, ali je slika koju je stekao bila sasvim jasna: komunisti su ovde stvorili izvanrednu masovnu bazu u kojoj je obinim policijskim snagama bilo teko postii odluujui uspeh. Iako je imao u rukama osamdesetosam tvrdokornih Karaorevana, meu kojima je otkrio i nekoliko mesnih organizatora, bilo je oigledno da je to bio samo polovian uspeh. Glavne voe su i dalje van domaaja njegovih ruku. Bile su konano otvorene uionice. Mladii i devojke kao opijeni izlazili su na sve vazduh. Iza njih je ostao strah i teskoban prostor u kome su proveli etiri dana. Od optinske zgrade krenula je teka kolona sa ranjenim, osakaenim i isprebijanim sunjevima. Opkoljena crnim straarima kolona je doprla

do estereke eljeznike stanice. Ovde joj je prireen zluradi doek esterekih vaba. Mnogi su se iivljavali nad nemonim ljudima.

Za

S r e m

Spiler je naneo teak udarac karaorevakim organizacijama. Ali to nije bila puna pobeda. Istina, najvei prodor nainio je u skojevske organizacije i veina pohapenih su bili lanovi SKOJ-a. Tada je Karaorevo imalo zaista dobro organizovan SKOJ sa blizu tri stotine lanova. U Spilerovim rukama nalo se m a n j e od jedne etvrtine. Za etiri dana teke istrage i pretrage agenti su uspeli da otkriju svega osam baza od pedesetak koliko ih je bilo izgraeno u selu ili u polju. Sve su bile prazne, osim one sa devojkama. Time je karaorevaki bunkerski sistem izdrao najveu probu i pokazao sve svoje dobre strane. Samo delimini uspeh Spilerove ofanzive u Karaorevu imao je odluujui znaaj za dalji razvoj oslobodilake borbe u ovom delu Banata. To je bila i poslednja dugotrajna blokada jednog naselja. Karaorevo je moglo da ostane na svom borbenom mestu kao znaajna baza za razvijanje odluujuih akcija koje su u jednom dahu vodile do konane pobede. 'Pokazalo se da je put Crnog Mie u Surduk doao u pravo vreme. Mia se otuda vratio upravo uoi velikog napada na Karaorevo. ekao je u Melencima da se akcija zavri pa da otvori rezervni kanal na kome nije vie bilo nerazreenih vorova. Bila je to znaajna okolnost za sve one karaoreva ke aktiviste kojih se Spiler nije uspeo dokopati. Miurin i Crveni nali su se blagovremeno u selu. Cim je blokada skinuta stupili su u akciju.

Ali, iskrslo je niz nepredvidenih tekoa. Mnogi drugovi su i dalje bili u bazama za koje niko osim njih nije ni znao. Drugi su bili u sklonitima u koja su sluajno zapali. Trebalo je strpljivo ekati na ugovorenim vezama i sakupljati ljude ve kako su oni sami pristizali. Ipak, vreme se nije smelo gubiti. Ve osamnaestog marta navee bila je svijena prva kolona. Bila je to kolona skojevaca. Oni su bili i najugroeniji, jer je Spiler naeo vie aktiva. Na seoskom panjaku okrenutom prema Melencima bilo je u koloni 36 boraca, meu kojima 12 drugarica. Samo dvojica nisu bili skojevci. U koloni su bila i dva lana Mesnog komiteta SKOJ-a. Bili su to ore Momilovi Brkica i Dragan Doen. Oni su morali na put jer je u rukama Spilera bio Jovo Cia. Za put je bio spreman i Dragan Bjelobaba Crveni, ali samo do Surduka. Bio je odreen za delegata na D r u gom kongresu USAOJ-a. Na onom prvom etrdesetdruge Banat nije mogao poslati svoga delegata. To je bilo poznato vreme izolacije i tekih iskuenja za sve borce u ravnici. Sada je, meutim, vreme bilo drugaije. Pa iako Crveni zbog ofanzive u Sremu ipak nije stigao na Kongres, ovoga puta bilo je tamo Banaana. Predstavljali su oni svoje brigade, pa i banatsku omladinu, na tom najmasovnijem skupu jugoslovenske borbene omladine. Bilo je oko osam sati uvee kada je kolona krenula prema Tordi. Moralo se prolaziti gotovo pored k r a j n j i h kua ovog maarskog sela. U koloni je vladala stroga tiina. okica i Crna doekali su kolonu u melenakom ataru. Sa njima je bila nova grupa boraca iz Kikinde i Dragutinova. Sada je u koloni bilo preko pedeset mladia i devojaka. Susret sa okicom i Crnom bio je razdragan. U koloni kao da je nestalo strepnji zbog neizvesnosti puta koji je tek ovim prolaskom trebalo trasirati. Spokojstvo je ulivao pleati Artem kome je poverena komanda transportom. Puku je imao i Petar Cali, zamenik Nedeljka Zrilia u

kurirskom odelenju. I sad, tu su bili naoruani okica, Crna, Crveni i jo njih nekoliko. Melenani jo nisu bili svi u krevetima kada je kolona iz polja i preko nekih rupaga ula u jednu od njihovih ulica. Neki su se sami sklanjali, drugi su radoznalo zagledali otegnutu kolonu to je gazila utke trotoarom. Jo pred selom kolonu je doekao i povukao napred visok, plav Melenanin. U rukama je imao pitolj i gotovo da nije nita govorio. Bio je to sekretar partijske elije koja je ponovo, ovde u Melencima, imala glavnu re. Bile su preboljene rane nanete m a j a etrdesetdruge i kasnijih dana, nestalo je vremena kada je Spiler zadovoljno trljao ruke smatrajui da je unitio Malu Moskvu. I, Melenani primaju u svoje selo pedeset narodnih boraca, drae ih u svojoj sredini puna dva dana, uvali su ih i hranili, a jaka policijska stanica usred sela o tome nije nita znala. Sekretar elije, utljiv i dalje, otvorio je malu kapiju izmeu dva visoka stuba zidane ograde i proputao kolonu u prostrano dvorite, svijajui je u ve pripremljenu talu u kojoj nije bilo ni krava ni konja. Jasle su bile prazne, a dole je bila bogato prostrta slama u koju su se zavaljivali umorni putnici. udno je to, ovde u ovoj tali, pedeset ljudi, u selu o kome su samo sluali, objektivno bespomoni da se odupru ako bi ih neko otkrio, provodili su bez ikakvog straha asove koji su za njih znaili odmor posle etiri dana provedena u tesnim b u n kerima i peaenju. Bilo je i veselo, samo tiho. Bilo je tu velikih banatskih hlebova, kore rascvetale, ute debele banatske slanine i druge hrane. Dolazio je Mali ,donosio vodu. Da, sekretar partijske elije imao je upravo takvo partizansko ime, iako je bio gotovo visok, dvometra, ili se to tako inilo borcima iz kolone posmatrajui njegov dugi, sigurni korak dok je gazio na elu. Tek drugog dana uvee kolona boraca izvukla se iz Melenaca i krenula na najtei deo svoga

puta. Vodio je kroz nekakve ritove u koje su se noge zaglavljivale, donovi otpadali. Ilo se uurbanim marom uz stalno pourivanje, a izgledalo je kao da se tapka na mestu jer je grad u vek stajao sa leve strane, sa svojim sijalicama i svojim gradskim amorom, pun nemakih jedinica, policajaca, sa pilerom i Rajtom i njihovim doglavnicima. Morajo se irokim polukrugom, trebalo je prelaziti drum zalegati kada se na n j e m u ukazalo neko vozilo i opet nastavljati dalje. Neke devojke su bile na izmaku snage, drugovi su

PISMO SEKRETARA PK KPJ JOVANA VE SF.LINOVA OKRUNOM KOMITETU KPJ ZA SEVERNI BANAT OD 27. III 1944.

priticali u pomo, kaljuga za kaljugom je savlaivana i ipak se kretalo napred. Najzad kolona je izbila na samu obalu Begeja. Upravo se tada nad kolonu nadneo neki crni oblak sa ledenom kiom uz sve rizike klizanja u begejsku vodu. Kod samog Stajieva, kolona je prela reku preko la j za kojim je na reci regulisan vodostaj. S druge strane ekali su Pavle Pere i Koragin. To je sada bila njihova deonica, koja se poklapala uglavnom sa pravcem kojim je iao do nedavno i glavni kanal. Time je najtea deonica rezervnog kanala poloila svoj ispit. Svakako je tu pomoglo veliko Artemovo iskustvo, njegova upornost i smisao za organizovano i grupno kretanje. Koraginova deonica, kao ni ona do Begeja, nije bila laka. Bio je to mart mesec, vreme kada su se otopili zimski snegovi, a sve prostrane bare u perlekom rejonu nabujale. Ranije staze bile su pod vodom i moralo se dugo obilaziti da bi se stiglo do cilja. To je, meutim, iziskivalo sve bri tempo kretanja, to za umorne borce nije bilo lako. Carovala je e pored umora, ali ipak niko nije izostajao i kolona je u prvim jutarnjim trenucima ipak bila blizu cilja. Bilo je k r a j n j e vreme, jer je u osvit zore na prostranoj bari lako bilo jo izdaleka ugledati kolonu. Kolona se ulila u nekakav sala, u koloni samo poznat Koraginu i Pavlu. Izgubljen u barutini, ovaj sala je bio naputen, bez ikakva nametaja, bez vrata i prozora. Kuriri su prozore zazidali ciglama sa poruenih pregradaka i tako koliko-toliko titili svoje putnike od hladnih vetrova to su u baba-martinim danima harali ravnicom, zainjeni ledenim kapima kie ili krupnim i retkim snenim pahuljicama. Prve strae su se popele na tavan i kroz otvore na krovu paljivo osmatrale sve etiri strane sveta. A premoreni putnici, posebno drugarice, sruile su se na memljiv pod sa malo tuluzine i zbili jedan do

drugoga ne bi li podelili zajedniku toplotu svojih tela. Koragin je napravio borbeni raspored drugova koji su imali oruje, a takvih je u ovoj skojevskoj koloni bilo malo. Ipak, plan je morao postojati, otpor se morao pruiti, pa ma i iz ovakve miolovke kakvu je ovaj razrueni sala predstavljao na plavnom polju. Kakav je to mogao biti odmor, posle marovanja od vie od sedamdeset kilometara sa tempom kakav je bio prilian i za maratonca! Ali t a j odmor nije mogao biti dui od podneva. Tada je Pavle Pere neumoljivo razbudio sve na salau, podelio obrok poneen i spakovan jo u Melencima, i, kao pravi politiar, poeo svoje politiko predavanje. Priao je gde su sve Rusi probili frontove, kako je na italijanskoj izmi, kuda jure Romela po afrikom pesku. Ali, govorio je i o uspesima naih brigada, pre svega onih vojvoanskih, koje se biju po Bosni i pronose slavu vojvoanskih boraca. Koliko li se to kilometara usiljenog mara moralo proi do tih brigada? mislili su mladii i devojke, sada ve orni i rasanjeni interesantnim Percovim izlaganjem. Peailo se kroz te barutine jo itavu no. Bilo je mnogo kanala koje su morali preskoiti, drugi su pljuskali po vodi, kupajui se ponekad itavim telom. Ali, napred se moralo. Na drugom salau svi su se ispeli na tavan. Gore je samo bio otvor, prvi se popeo Koragin, vet kao maka, a za njim redom ostali, jedan uz pomo drugoga. A onda je kapak bio namaknut i prolaznik, ako je sluajno tuda zalutao, nije mogao znati da je tavan pun mladih. Sada je uzbuenje u grupi bilo na v r h u n cu. Naredne noi trebalo se navesti na Dunav i domoi Surduka i slobodne sremske zemlje. O tome su tako strasno priali Koragin i Pavle. Mnogi iz transporta nisu ni znali da je u decembru ovde. upravo na domaku Srema, palo dvadesetak drugova. O tome Koragin i Pavle nisu ni priali, ali su mnogo govorili o potrebi najstroe discipline i dranja jednakog ras-

tojanja. Bez obzira ta se desilo glas se nije smeo u koloni uti. I tako se krenulo na tu poslednju etapu, na vezu sa Sremcima. Sve je bilo u najboljem redu. Na ugovorenom mestu saekala je cela desetina Sremaca, obuenih u razliite uniforme, ali svi dobro naoruani i sa petokrakama zvezdama na titovkama. Titovku je svaki imao. Za mlade Banaane oni su bili divni. Ve na tom susretu za njih kao da vie problema nije ni bilo. Nestalo je umora, radost je preovladala. Jo pre zore mesni su doekali u Surduku svoje goste. Razveli su ih po kuama, ponudili ih satljikom rakije, hlebom i slaninom i ustupili su im svoje jo tople krevete, neka se drugovi dobro odmore! U Surduku je vladala velika radost. Banaani su ponovo masovno dolazili. Prepreke, na Dunavu bile su savladane. Ali radost je trajala samo nedelju dana. Barem za skojevce iz transporta. Svi su znali da e tano posle nedelju dana krenuti novi transport mladia i devojaka iz Karaoreva. Ali, prolazili su dani, transport nije stizao. Najzad, dolo ih je samo desetak, meu njima i Branko Mareti, oporavljen posle zimskog r o n j e n j a u hladnoj i zamrznutoj begejskoj vodi. Njihova poruka je bila: drugi transport je razbijen!

Drugi transport se nije probio Dok se na policiji u Petrovgradu vodila teka borba izmeu pohapenih Karaorevana, Spilera i njegovih agenata, Miurin i Crveni su okupljali iz bunkera i zaklona omladince i omladinke za drugi transport. Tako je bilo i dogovoreno, takav su zadatak njih dvojica i imali. U jeku te akcije, jedne noi, u selu se pojavio Vilhelm sa svojim agentima. Spiler je bio iu-

pao jo dvadesetak imena i Vilhelm je krenuo da ih privede. Ali, ova druga akcija bila je bez veih rezultata. Vilhelm je malo koga naao od onih koje je traio. Harao je i premetao po selu do posle podne i tada preuzeo one koje je ipak pronaao i otputovao u Petrovgrad na raport Spileru. Tako je martovski proboj u karaorevake organizacije bio zavren. Kad bi se sve sabralo, udar je bio znaajan. Ubijen je bio lan Sreskog komiteta Partije ,uhvaen lan Sreskog komiteta i tri lana Mesnog komiteta SKOJ-a. Jo jedan lan P a r tije i esdesetjedan lan SKOJ-a. Ali, u selu su ostale gotovo u celini partijske organizacije, mnogi aktivi i odbori. Kako su se dobro skojevci drali na policiji vidi se iz toga to je njih dvadeset Spiler nakon mesec dana pustio jer nije naao nikakvih dokaza. Mada su po direktivi gotovo svi lanovi Partije morali ostati u selu, njih petorica nala su se u tom drugom transportu. Meu njima su bili troje iz kue Mandice Rajaia, glavne baze Okrunog komiteta Partije. Kod kue je mogla ostati samo Manda. Io, Boo i Anka krenuli su na put. Iz susedne kue Rajaia pet devo jaka, pet skojevki, pet sestara. Bilo je tu jo brae i sestara, kao iz kue Radakovia. Ustvari, i ovo je bio transport skojevaca. Jer, i ovde, isto kao i u onom prvom, bila su 34 lana SKOJ-a. Samo ovoga puta to su preteno bile skojevke, isto kao to su i u elom transportu veinu inile devojke. Od 47 boraca 24 su bile drugarice! Bio je to samo jo jedan dokaz koliko su devojke masovno i aktivno uestvovale u organizovanoj borbi protiv okupatora, koliko su bile spremne da krenu u veliku neizvesnost, na dug put, da bi stigle do brigade i uprtile puku na rame kao to su to inili i njihovi drugovi. I zbilja, kada se od kue polazilo u ovim prohladnim, gotovo jo zimskim danima, preko banatskog polja ogolelog kao oiana glava, kada se moralo najbrim kretanjem peaiti etiri noi provlaei se izmeu nemakih zaseda i garnizona, obilazei veliki grad, aerodrom, gazei teke movare,

prelazei Begej, Dunav i toliko kanala, onda se moe tek znati ta je znaila grupa od 24 odvane devojke, meu kojima je bilo dosta sestara, starih drugarica, kominica! Kakva je to bila pokretaka snaga koja ih je navela na ovaj put? A Karaorevo je ostalo ispranjeno. A i kako ne bi. Samo u toku deset dana vie od dve stotine itelja napustilo je selo. Bila je to gotovo uglavnom omladina. Vie od stotine nalazilo se u Spilerovim elijama, a u dva transporta za brigadu je krenulo osamdesettri. Iz aktiva SKOJ-a otilo je esdeset osam u brigadu a esdeset jedan je stigao iza reetaka. Za masovnu organizaciju kakvu je imalo Karaorevo to je znailo polovljenje, ali ne i njeno onesposobljavanje za velike zadatke koji su tek predstojali u letnjim danima. Drugi transport je sretno stigao do Melenaca. Ali, bez obzira to je prvi transport boravio puna dva dana usred ovog sela i ostao sauvan, bilo je rizino to isto ponoviti u roku od nedelju dana. A i inae. Ono je bilo potrebno i tako se moralo u tom momentu postupiti. Zato je okica doveo ceo transport do pod Melenako ostrvo i smestio sve njegove pripadnike u veliku Naninu bazu. Tu u blizini bio je Nanin sala i baza Okrunog komiteta. Ova velika baza sluila je za sluaj nude, upravo kakav je ovoga puta bio. Ipak, u prostranu bazu stali su svi Karaorevani pa je tu jo bilo i nekoliko drugova i drugarica sa severa. Meu njima V dve sestre Sivev. Iz Kikinde je za Srem krenula cela porodica ivka Siveva. Stari je poveo kerke Dobrinku i Darinku i sina Zivu. ekali su oni na transport u Dragutinovakom ataru. U raciji su pali u Spilerove ruke otac i sin, a devojke su uspele da se domognu baza u Melencima. Sada su i one bile u transportu. Na Naninom salau nalazio se i Crni Mia. Fia je bio u Sremu, Artem na putu i trebali su upravo da se vrate, a oni su sad jedini bili upueni

u sve veze i sve staze na ovom novom kanalu. Transport, meutim, nije mogao ekati. Crni Mia je dao u zadatak Emilu Kevreanu Baci da prevede transport do veze sa Koraginom. Baca je bio dosta dobar poznavalac itavog prostora oko grada. Prolazio je on oko njega vie puta, u kolonama severobanatskih odreda ili s kuririma po raznim partijskim zadacima. Ali nije jo bio u prilici da proe trasom novog kanala i da ga upozna sa glavnim objektima kao sigurnim orijentirima u mrkloj noi. Pouzdao se, ipak u sebe i u svoju mo snalaenja i preuzeo zadatak da transport odvede do Begeja i do Koragina. U koloni je bilo vie od pedeset boraca. okica je predloio da se t a j broj svede na uobiajeni od etrdesetpet, kako bi pokret bio laki i prebacivan j e u Surduk po planu. Odabrana je zato desetina karaorevakih skojevaca i umesto u Surduk upuena u tarake baze kako bi doekala naredni termin za prebacivanje. U tarake bze otili su Branko Mareti, Dujas Savatovi, Petar Puaa i drugi. I u ovom sluaju data je prednost drugaricama od kojih ni jedna nije bila izostavljena. Crna Mia je zajedno sa Bacom pratio transport do Elemira, a zatim je dalje bilo sve preputeno samom Baci. Na poetku je ilo sve dobro, iako su devojke bile jo u karaorevakim bazama ili u optinskom zatvoru premorene a inile su vei deo transporta. Baca je morao pokazati svu energiju da bi obezbedio k r e t a n j e potrebnim tempom. Ali, nastale su nove nevolje. Kolona je zapala u prostrane ritove i blatnjav teren. Bila se spustila teka magla i jedva da su se na desetak metara ispred sebe mogli nazirati predmeti. Dok se Baca upinjao da odri pravac i vodi kolonu najkraim putem, ona se sve vie rastezala i zaglavljivala u kaljuzi. Nastali su kritini trenuci. Bilo je gotovo nemogue bre kretanje. Sav oajan, Baca je konstatovao da ga je magla odvukla sa prave staze i da je u preenom krugu bilo izgubljeno n a j dragoceni je vre-

me. Morao se odluiti. Ili da se probija napred i da celu kolonu dan zatekne u rejonu Begeja na domaku grada, ili da se vrati natrag i potrai sklonite u okolini Elemira, pa da se saeka naredna no. Pravi izlaz je bio jedino u onom drugom. Donevi konano odluku Baca je odluno povukao kolonu. Samo je on znao za promenu pravca. Pre zore kolona je zaposela jedan sala u elemirskom ritu. Stara kua se nalazila uz samu baru, obrasla trskom iza koje se izdizao breuljak. S druge strane bio je prilaz slobodan. Vlasnik je u ovaj sala navraio povremeno, da ga obie i pripremi za narednu sezonu. Sve je jo bilo pod tekom maglom iz koje je sipila vlaga ili kia. Tek kada se kolona sruila od umora po salakim odajama, Baca je saoptio pravu situaciju. Odredio je Bou Rajaia za stareinu, izdao uputstva o postavljanju straa i hitro krenuo da o svemu izvesti Crnog Miu. U Naninoj bazi naao je i Fiu. Ovaj dugonogi i hitri Lala preao je samo za jednu no put od Surduka do Elemira. Neuspeh prebacivanja transporta uneo je nespokojstvo u bazi. Bio je sad ve pobrkan itav red stvari i stvoreno niz novih problema. O tome se upravo razgovaralo kada je kurir doneo poraavuju vest: transport na salau kod Elemira je otkriven. Prema salau su pohitali Baca, Fia i dva kurira koji su se na Naninom salau zatekli. Na sala je toga jutra doao njegov vlasnik ika Paja. Doao je da pokua ne bi li se moglo orati. Nije odmah doao na sala, zaparao je prve brazde, i tek kada je eleo da odahne i prezalogaji uputio se salau. Sve su to sa zebnjom posmatrali Boo i n j e gove strae na tavanu. Vrata su iznutra bila zatarabljena. Cika Paja je iznenaeno i sam to ustanovio i poeao se zamiljeno ispod nakrivljenog starog eira. Unutra, Boo je bio u velikoj neprilici. Ako ne otvori, vlasnik lako moe otii i prijaviti da mu se neko uselio na sala! Ako ga pusti unutra, ta onda? Ipak je reio da otvori vrata. Pred iznenaenim o-

vekom odjednom se pojavilo nekoliko naoruanih ljudi. Bojaljivo je na poziv uao unutra. Partizani su zatvorili vrata i Paji saoptili da mora do uvee ostati unutra! Ali, napolju su ostala kola sa konjima. Paja je upozorio da to moe privui svaiju panju. Predloio je da ga puste i ubeivao ih da on nikome nita nee rei. Na salau su se partizani dogovarali. Neko je rekao da poznaje P a j u kao dobrog oveka. Reili su da ga ipak puste. P a j a je hitro spakovao plug, upregao kon j e i urno se izgubio prema selu. Boo i njegovi drugovi bili su nemoni da ita novo preduzmu. Naredili su punu opreznost i pojaali osmatranje sa tavana. Ali ika P a j a nije imao dovoljno ljudske hrabrosti. Pobojao se za sebe i za svoju kuu ako se dozna da je bio na salau i prikrio partizane. Krenuo je pravo u optinsku kuu i rekao ta je znao. Sada je nastala trka. S jedne strane prema salau su hitali Baca, Fia i dva kurira, ne marei to je bio dan i to je svako mogao da ih vidi. A s druge strane iz grada je hitao lino Spiler sa uvek spremnim odredom i svojim agentima. Straa na tavanu je najpre uoila etiri oveka u trku. Boo je prepoznao Fiu i Bacu. Bili su radosni ali su odmah zakljuili da se neto ozbiljno dogodilo. Gotovo istovremeno sa osmatranice je javljeno da prema salau jure i dva kamiona! Bio je nadasve kritian trenutak. Prvi je do vrata dotrao Fia. Istovremeno je sa kamiona na zgradu bio upuen prvi plotun. Nemci su stigli da na sala i oko njega upute i prve granate iz malih minobacaa. Na salau su otvorena vrata. Fia je naredio da se hitro izvlai jedan po jedan i da se ire levo i desno u streljaki stroj, koristei baru i trak. Bilo je presudno, bar u ovom prvom momentu, domoi se druge strane malog breuljka kao zaklona od ubitanih kuruma na brisanom prostoru. U meuvremenu

Fia, Baca i kuriri otvorili su vatru prema Nemcima, titei izvlaenje sa salaa. Bila je to neravna borba, ali je ipak spreila Spilera da prepadom razbije i pohvata nenaoruane mladie i devojke. Najpre su se bare dokopale drugarice, a za njima drugovi. Voda je na momente dostizala do grudi. Ali, to je bila dobra okolnost. Okolo su se dizali vodoskoci rasprsnutih mina. Ipak, nije bilo panike, sve je ilo prema Fiinim i Bacinim komandama. Odstupalo se pod zatitom kue, vode, trske, sumaglice. Ranjeni nisu jaukali, nisu zaostajali, odstupali su kroz vodu ostavljajui za sobom krvave tragove. Nemci su sad usredsredili svoju vatru na samu uzviicu. Tu je bilo i najtee. U meuvremenu Fia i njegovi drugovi morali su napustiti sala i prepustiti ga Spileru. Na uzviici je ostao smrtno pogoen Kota urin, Kikinanin. Danica Rajai je bila pogoena, ali je uspela da se prebaci preko uzviice. uro Novakovi nosio je na rukama svoju ranjenu sestru Zoru. Milo Dubaji Stevica bio je pogoen ali nije zaostajao. Svi ostali bili su ve pod zatitom spasonosnog breuljka. Sreom i dan je bio jo kratak i brzo se sputala no. Spiler je pokupio odbaene delove odee i mrtvog partizana. Nije nastavio gonjenje begunaca, ve je pourio u Elemir da izda potrebna nareenja. Znao je da e razbijeni transport na golom polju lako biti polovljen ako se onemogui njihov ulazak u sela. Zato je tako giasilo i njegovo nareenje svim policijskim stanicama u najirem krugu. Za sve u razbijenom transportu bilo je veoma teko. Nali su se u nekoliko grupa, bez kurira i poznavaoca toga kraja, u mrkloj noi punoj maglutine, bez ikakve orijentacije pravca. Najvea grupa nala se pored nekog bunara. Tu su bili i ranjenici. Od salaa utiali su se rafali, samo se na nebu pojavio odsjaj plamena. Bilo je jasno da su Nemci zapalili sala i da su se povukli. Ali, svi su znali da e lov tek da se nastavi.
23 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

353

Na elu kolone bio je Boo Rajai. S njim Ilija Rajai Miron. Uz Mirona privila se ranjena Danica Rajai. Tu je bio i Bogdan uki Svro koji se naao na pomoi bolesnoj i iznemogloj Anki Rajai Bojki. Napred se moralo. Uz ranjenog Stevicu bio je Rade Babi. Reili su da idu pravcem koji ih je vodio to dalje od visokog plamenog odsjaja upaljenog salaa. Nali su se pored nekog sela. To su vie zakljuili po uznemirenom laveu pasa nego po tome to su neto videli. Pretpostavili su da bi to mogao biti Aradac. Miron je tamo imao neke drugove iz gimnazije i predloio je da pokuaju sa nekim od njih da uhvate vezu. U selo su krenuli on i Boo. Grupa je ostala da ih saeka. Vreme je brzo prolazilo. Miron i Boo se nisu vraali. Kada je bilo jasno da ih nema, grupa je reila da krene bez njih dalje. Bilo je pogibeljno ostati na domak nepoznatog sela u sam cik zore. Podelili su se i obe nove grupe morale su traiti samostalno najbolji put za izvlaenje. Osnovni cilj svih je bio: karaorevake baze. Bogdan uki vro i Rade Babi Prpi preuzeli su r a n j e n u Danicu i Stevicu i bolesnu Bojku. Pored njih u grupi su bile Borka Radakovi, Mileva Janjetovi, Mileva Rajai, Danica Rajai, Ljubica Vlaji, Doka Novakovi i Joja. Grupa je lutala, manevrisala izmeu hajki i posle etiri neizvesna i teka dana uspela da se domogne Karaoreva. Tu su se nali u sigurnim bazama. Miron i Boo Rajai nisu u Aradcu naili na podrku, jer je i tu sve bilo pod uzbunom, stalnim patrolama i zasedama. Ipak su se probili do Petrovgrada i tamo do Jove i Nikole Torbice koji su ih posle nekoliko dana po svojim vezama prebacili u karaorevake baze. Meutim, svi nisu dospeli do sigurnih baza. To je bilo teko i mogue jer su poterne patrole

prekrile polja i puteve. Bilo je to rano prolee kad je banatska ravnica gola, ponegde proarana jo ukasto-zelenim strukovima penice koji su se borili da se ubokore u oranicama. Nadaleko se mogao opaziti ovek. Pale su mnoge devojke, tune, jer nisu vie mogle zaprtiti puku i udariti po mrskom neprijatelju. Nisu vie mogle biti od koristi svojim drugovima i drugaricama koji su nastavljali borbu. Za njih je preostajalo jo malo toga. U policiji prema n j i m a nee imati milosti. Treba jo i to izdrati i ponosno izai na strelita. O tome su mislile, ukljetene meu pilerovim pandurima koji su ih vodili svome efu na vienje. Bile su tu Savka Ajdukovi, Milica Vojnovi, Nedelj ka Gostovi, Dara Kouti, Mica Luki, Bosiljka Mandi, ranjena Zora Novakovi, Jelka Radakovi, Sofija Radakovi, Marija Radakovi, Milica Rajai, Mandica Rajai, Savka Stikavac, Milenija Pavkov, sa njima obe Kikinanke Borinka i Dobrinka Sivev sve cvet devojaki. U Spilerovim rukama naao se i kurir Okrunog komiteta Io Rajai. Nije on hteo traiti izlaza samo za sebe. Da je tako uinio ne bi njega uhvatili. Sa njim su pali i Milan Gostovi, Milo Bogdanov, Nikola Medi, Niko Martinovi i Rade Orlovi. Krajem aprila u Srem je prebaena r a n j e na Danica Rajai, a sa njom Boo Rajai i Mileva Rajai. Anka Rajai Bojka ostala je na terenu po skojevskoj liniji. U tome je uspeno prebaena i izdvojena grupa Branka Maretia. Pria o mladiima i devojkama iz ova dva transporta, a posebno iz ovog drugog, ima i neposredne veze sa Brigadom kojoj su posveeni ovi redovi. Mnogi od ovih koji su ostali na slobodi dospeli su u njene redove. Ustvari, ostajui u ilegalnosti bili su prvi zaetnici novog odreda koji je narednih nedelja i meseci rastao kao iz vode. Svro, Prpi, Stevica, Mileva Janjatovi, Mara uki i drugi postali su komandiri i komesari. Ali, do Brigade jo je
23* >

355

trebalo savladati mnoge prepreke i izvojevati mnoge pobede. Trebalo je jo mnoge ivote poloiti.

Brat i sestra umrli su zagrljeni Posle napada na Karaorevo i smirivanja situacije u Maarskoj poto su je okupirale nemake snage, Spiler je odabrao Karaorevane koje e streljati, a svoje akcije nastavio je prema severu. Ovoga puta najpre se pripremio da do kraja razori organizacije u Ruskom Selu. Bila je to kranja taka na severu dobro organizovanog karaorevakog rej ona. Selo je imalo poletnu i masovnu organizaciju SKOJ-a koja je preko grupa USAOJ-a organizovala gotovo svu srpsku omladinu. Jer, u Ruskom Selu bilo je i Nemaca meu koje se u ovom vremenu nije moglo probiti. Prvi rezultati, meutim, postignuti su meu maarskim omladincima. Isticali su se ovde Duan Sadak, organizator SKOJ-a, Duan i Danica Opsenica, Milan Markovi, Dragan Pjevevi, Vukole Stojanovi, Mile Vojnovi, Gligorije Popov i njegova sestra Jovanka Popov i mnogi drugi. Mesnim narodnooslobodilakim odborom rukovodio je Mio Sadak, a partijskom elijom Pero Vukovi. Ruskoselci su poput Karaorevana izgradili u selu i u polju nekoliko sigurnih baza. U prvom hapenju jo u junu etrdeset tree policiji su pali u ruke Vaso i Duan Opsenica. Bili su oni tada skojevci i poznavali su organizaciju u selu. Ali, mladii su izdrali sve i ostali uspravni. Organizacija je bila sauvana. A zatim su u januaru Spileru u ruke pala trojica mladia koja su krenula za Srem i u poznatom transportu u vinjievakoj blokadi bili zarobljeni. Ovoga puta neko od njih nije izdrao i provalio je sekretara elije Peru Vukovia i jo nekoliko drugova. Sreski komitet je naloio da se u ilegalnost povuku svi koji su bili na vezi sa palim drugovima. Tako su se ruskoselske baze popunile. Taj

potez je doao u pravi as jer je Spiler jo sedmog i osmog februara napao selo, ali je njegov udar otiao u prazno. Nije pronaao organizatore. Samo jedna mala neopreznost Pere Vukovia bila je dovoljna da ga policija ipak epa. Sekretar elije, naalost, nije mogao izdrati sve muke koje mu je Spiler pripremio. Tako je uporni ef policije proirio listu Ruskoselaca za kojima je tragao. Bilo je to ve vreme kada je Karaorevo bilo u obruu. Jedan deo svojih snaga Spiler je odvojio i za Rusko Selo igrajui na kartu da Ruskoselci nee biti dovoljno oprezni dok se on sa jakim snagama nalazio u akciji na Karaorevo. Agentima je tako polo za rukom da uhvate 14 lanova SKOJ-a i 11 lanova USAOJ-a. Ali, ilegalci su i dalje ostali u svojim bazama. Jedna grupa omladinaca pokuala je da se skloni iz sela i izbegne hapenje prijavom u Nedievu vojsku, raunajui da je to najkrai put do neke partizanske jedinice. To je bilo vreme zastoja na kanalu za Srem. Ali, Spiler je bio mudar i spretan. Saekao je grupu na petrovgradskoj stanici i iz voza skinuo 13 dobrovoljaca i sproveo ih u zatvorske elije. Bili su oni na listi provaljenih. Spiler je najzad sam krenuo meu Ruskoselce. Bio je to ve kraj marta. Ovoga puta je stegao obru oko sela i reio se na konaan obraun. Sve je teklo po njegovim starim metodama: i zbor na pijaci, govor i odvajanje omladine i njihovo zatvaranje u kolske uionice. U ruke su mu dopala 54 mladia i devojke meu kojima nije bilo malo skojevaca. Ipak, bio je provaljen samo jedan bunker u polju. Jozef Vilhelm je tamo ubacio bombu, ali je bunker bio prazan, jer su se ilegalci na vreme povukli i preselili u dva novoizgraena bunkera, znajui da je opasno biti na mestu za koje zna neko ko se ve nalazi u Spilerovim rukama. Ipak, naao se neto kasnije izdajnik i pomogao Spileru da se obrauna sa rukovodeim drugovima iz Ruskog Sela. Spiler je seljacima izdao stro-

ga nareenja da kontroliu svoje pa i tue njive i prijave svaki sumnjiv trag. U jednom proglasu tano je opisao kako bunker izgleda, kako se gradi i kako je najlake otkriti tragove koji su vodili do njegovih kamufliranih vrata. Stari lisac je dobro izuavao ona sklonita koja je uspevao otkriti i na osnovu svega to je ustanovio napisao je ovaj proglas opisujui verno kako se to partizani kriju po sklonitima. Dvojica seljaka sluajui Spilerovo nareenje obilazili su svoje njive. Ali ovima nije bilo ni to dosta. Prepreili su poljem i nali tragove na njivi Popova. Prijavili su to policiji. Baza je bila dupke puna ilegalaca. Bili su tu Danica Opsenica, Grigorija i Jovanka Popov, Mio Olbina, Duan Opsenica, Dragomir Pjevevi, Vladimir Stani, Vukola Stojanov, Duan Sadak, Duka Pribi i Dara trbac. Osmatra je primetio da se njivi pribliavaju zaprege sa policijom. Nije bilo drugog izlaza: morali su napolje iz baze i pokuati da se razdvojeni u vie grupa izvuku. Ali, svi nisu u tome uspeli. Najpre su zarobljeni Duan Sadak, Dara trbac i Dragomir Pjevevi. Polje je bilo golo, bez ikakvog zaklona. Duan Opsenica, Jovanka i Grigorije, brat i sestra bili su pritenjeni poterama sa svih strana. Kada su zakljuili da izlaza vie nema, opkoljeni, zagrlili su se i jednom jedinom bombom spreili Nemce da ih ive uhvate. U besomunoj poteri pali su policiji u ruke Mio Olbina i Duka Pribi. Danica Opsenica, Mile Vojnovi, Vladimir Stani i Vukola Stojanov uspeli su da se izvuku i ostanu slobodni. Ostali su i kao partizani i kao n a j odgovorniji rukovodioci u selu.

N a n a I u baze na Naninom salau stigla je grupa Dragutinovana i sestre Sivev iz Kikinde posle raz-

bijanja drugog transporta. Morali su biti smeteni u bazu Okrunog komiteta. Tako su okica, Crni Mia, Fia i Braca morali ipak da se oproste od Nane i lie se njene brige i njenog iskrenog prijateljstva. Kod n j e su oni bili sigurni, zavoleli su n j e n u decu, a deca su zavolela svoje stalne goste. I, moda je upravo to bila srena okolnost. A Tadinka i Ivan imali su estoro dece. Najstarija je bila Zivka i tada je imala dvadesettri godine. Bata je bio invalid, nepokretan. Biserka je imala dvadeset godina. Pera je bio ve pravi partizan, naoruan pitoljem, a imao je svega petnaest godina. Njega je posebno voleo Milivoj Popov Operista, koji je u Naninu bazu esto svraao na vezu sa drugovima iz Okrunog komiteta. Tri godine starija od Pere bila je Vida, a najmlai je bio Milan sa svega deset godina. I svi su oni bili tu, uvek sa drugovima, svako je imao svoj zadatak. Nana je bila -ef, ali ne ba tako strog, ali Nanu su sluali, pa ak i Crni Mia joj se ponekad morao pokoriti ako je to oigledno bilo za njegovo dobro i dobro ostalih. A bilo je. To je bio Sala lije kod Ostrva, uz ono uveno Melenako ostrvo na kome je logorovalo toliko severobanatskih partizana. Samo Nanin sala bio je sa spoljne strane kanala, i nedaleko od njega. Bile su dve baze, jedna na salau, jedna na njivi nedaleko od salaa. Ova je mogla da primi i po pedeset ljudi. Milan i Pera, pa i devojke, nalazili su se stalno napolju, uvajui ovce oko salaa ili radei neke druge poslove. To je bila ustvari jedna vrsta stalne predstrae. Tih dana je u Baaidu pao policiji u ruke jedan od kurira koji je bio na vezi izmeu organizacija u Kikindi i Nanine baze. Bio je to Sima Zari. a zvali su ga po partizanski Don Sajmon. Sajmon je uhvaen naoruan i nije izdrao batine. Provalio je Naninu bazu. Spiler je, naravno, odmah spremio ekspediciju. Dobro se opremio, jer je u izgledu bio bogat

lov. Pa radilo se o bazi Okrunog komiteta u kojoj se mogao iznenaditi neki od njegovih lanova. im su primetili Nemce, Milan i Pera su poterali ovce blie kui i viui na njih, obavetavali su u stvari m a j k u i Operistu, koji se na salau zatekao, da stiu Nemci. Nana, Vida i Operista iskoili su kroz prozor i urno odstupali prema bari. Njima se prikljuio i Pera. Pokuavali su da ih kua zaklanja od pogleda Nemaca koji su dosta oprezno nastupali. Milan je sad terao ovce to dalje od kue, pun zebnje ta e se sve desiti na salau. Meutim, Nemci su opazili begunce i nastojali da ih ive pohvataju. Nana, Vida, Pera i Operista su manevrisali, puzali, pretravali i najzad se dokopali kanala i evara. Nana je uputila Peru i Operistu da bee na jednu stranu, a ona i erka su zagazile u hladnu vodu i pokuale da preu na drugu stranu. Kada su Nemci videli da e im plen umai

toma g r a n f i l c l a n ok kpj p r e d s e d n i k o k r u n o g noo

raspalili su rafalima po vodi. Padale su zaseene stabljike trske, a voda je vrila od metaka. Najpre Nana a za njom i Vida potonue. Gore su isplivala dva crvena mlaza krvi na mestima gde su se izgubile njihove glave i kao da su teila da se sliju u jedan. Bio je pogoen Pera, ali ga je dalje vukao Operista. Uspeli su da zavaraju trag, da umaknu. J e dan Melenanin sekao je trsku u kanalu i kada su ga Nemci upitali kud su partizani pobegli pokazao im je suprotan pravac. To je bilo za Operistu i Peru dovoljno. Don Sajmon je znao da postoje i baze na salau. Nemci su sve pretraili ali glavnu bazu nisu pronali. Nije je mogao pronai ni sam Sajmon, mada se oigledno u tome trudio. Otkrivena je bila samo velika baza. Nemci su uhvatili malog Milana. Traili su da im on otkrije bazu. Milan je dobro znao gde se nalazi ovo sklonite, ali vabama to nije hteo rei. Tukli su ga i glavake sputali u dubok bunar, ali je deak stojiki sve to podneo i utao. Kada su ga pitali gde su partizani, odgovarao je eretski da tu nema patlidana. Tako je jedna od najboljih baza Okrunog komiteta ostala neotkrivena. Ali, nije vie bilo Vere i Nane. Ta baza bez Nane nije vie vredela. Ostala je kao uspomena. Drugovi su reili da Milana, Peru, Zivku i Biserku prebace u Srem. Nali su novi dom u Surduku. O nepokretnom Bati brinuli su se Melenani. f

IH od diverzantske grupe do brigade

DIVERZANTI U AKCIJI

eril ponovo u Banatu Kada je re o Trinaestoj vojvoanskoj brigadi i kada poinje kazivanje o njenom stvaranju i o njoj, onda tu poasno mesto pripada Mladenu Miloeviu. Svakako od Mladena nije sve zavisilo. Mladen nije bio ni n a j glavni j i organizator, ali Mladen je bio pravi pionir Brigade, u neku r u k u njena dua. Ovako je izgledao sam poetak. Negde istovremeno kada je dolo do tragedije drugog martovskog transporta karaorevakih skojevaca, Mladena su pozvali u Stab prvog sremskog partizanskog odreda. Tada je on bio zamenik komandira ete u bataljonu kojim je komandovao Vlada Obradovi Kameni. Nareeno mu je da se spakuje jer mu predstoji put za Banat. To nareenje je iznenadilo i obradovalo Mladena jer se imao vratiti upravo svojima, okici i drugovima, koji su ostali na ravnici u prvim borbenim redovima. A tamo u Karaorevu bila je i njegova Smilja sa troje dece koje godinu dana nije video. Gotovo isto kao sa decom bio mu je drag susret sa okicom. Zavoleo je ovog virtuoznog mladia, cenio je njegovu izuzetnu hrabrost i dovitljivost, posebno njegovu politiku zrelost. Za okicom se moglo ii! I mlai, pa i stariji kao to je to upravo sa Mladenom bilo. Bio je okica esto gost u njegovoj maloj kui pokraj sela, sklepanoj od erpia koga je sa Smi-

ljom sam pravio, tek toliko da postoji nekakav krov nad glavom. I to je bilo bolje nego gola ledina i hladovina ispod kronji starog drveta gde se sa enom i decom morao smestiti i nekoliko meseci tako pod vedrim nebom iveti. Bilo je to 1934. godine, doao je u Karaorevo iz Beograda, kamo je stigao iz sela Kruevice pokraj Herceg-Novog, tragajui za zaradom i hlebom. Karadorevani su ga teka srca primili. I sami su bili siromani a u karaorevakom ataru zemlje za podelu vie nije bilo, a nove porodice su se stvarale i vie nego polovile ona imanja to su

MLADEN MILOSEVIC CERCIL, VOA DIVERZANTSKE GRUPE, KOMESAR ODREDA

ih tamo dvadesete godine dobrovoljci dobili. Obino je to bilo osam jutara oranice, dobro imanje dok ne mora da se deli na sitnije parcele. Ipak, Mladen, dobroduan, prijazan, vesele naravi, nepopravljivi optimista, brzo je stekao mnoge prijatelje. Poeo je, uz rad, da pie i pesme. Bili su to jednostavni stihovi, ponekad kazani i u desetercu, ali uvek socijalnog sadraja, protestni i revolucionarni. Zbog n j i h je Mladen imao i neprilika kod andarma koji su uvali red i poredak. Jer, tada se tako kao Mladen niko nije smeo izjanjavati. Eto, jo tada je Mladen upoznao mladia, borbenog, prkosnog, zavoleo ga i bio radostan kad se sa njim sretne na nekoj od manifestacija koje je organizovalo Seljako kolo. A onda, kada je doao rat, taj isti Milan Pribi bio je prvi meu karaorevakim omladincima koji je stvarao organizaciju SKOJ-a u selu, sledei put Borka Liine. Mladen, desetak ili vie godina stariji, radovao se njihovim akcijama i gledao kako se ostvaruju ideali koje je u svojim stihovima kazivao. I kada je okica doao u njegov kuerak sa predlogom da se tu sastaje sa nekim vanim drugovima i borcima, Mladen se iskreno obradovao. Upravo je bilo to ono to je i eleo. A eleo je da se bori i sam, ovaj put ne samo preko borbenih stihova, ve odluno do obrauna, kao to se borio celog svog ivota. I tako, Mladenov kuerak postade jedna od prvih baza Okrunog komiteta Partije koji je vodio ustanak u severnom Banatu. Smilja je bila prava domaica i u svome siromatvu uvek je nalazila dovoljno da nahrani svoje goste, ali i dovoljno hrabrosti da im priuva strau i da ih zatiti. Mladen je u julskim danima krenuo u odred. Opet sa okicom. Poneo je i jedine svoje rezervne pantalone, umazane od blata jer je u n j i m a pravio erpi. Ali rekli su, trebae, jer e se spustiti ruski padobranci. Rusi e doi u pomo. Mladen nije dugo ostao u odredu. Vratio se jer se tamo neto pobrkalo, ali je zato njegova kua

ostala otvorena za drugove. Ipak, u prolee etrdesetdruge, posle okice i sam je morao u ilegalnost. Ponovo je obnovljen odred i Mladen je bio njegov vran borac. Postao je i lan Partije. Mladen je esto govorio kako treba saraivati sa saveznicima, da e se Nemac pobediti bre ako se snage udrue, a eto, Ceril je sposoban ovek. Spominjao je esto toga Cerila a drugovi su to uoili. A svi ilegalci morali su imati druga, ilegalna imena. Mladen je tako postao eril. Sa okicom je radio naredne godine na formiranju Severobanatskog odreda i bio u n j e m u komandir voda. Odred se probio u Srem i tako uspostavio davno pokidane veze sa rukovodstvima. okica se vratio odmah u Banat, Ceril je sa preivelim borcima otiao u brigadu, proao Bosnu, zavrio vojnopolitiki kurs pri Glavnom tabu i nauio kako se vozovi diu u vazduh. Eto, ba o tome mu je u Surduku govorio jedan vaan drug, crne, guste kose, prijatna izgleda i paljiva odnosa prema sagovorniku. Nije tada znao da je to bio sekretar Pokrajinskog komiteta Jovan Veselinov arko. arko je Cerilu saoptio da mu po vera va grupu dobro naoruanih diverzanata sa kojom e krenuti u Banat i zapoeti oruane akcije na ravnici. Rekao mu je da e ih tamo saekati okica i Crni Mia i upravljati njihovim akcijama koje treba da budu zaetak irokog partizanskog pokreta za koji su sada i u Banatu ve stvoreni svi uslovi. Rekao mu je i to da e morati sami da ponesu eksploziv jer ga u Banatu nema. Poeleo mu je sretan put i dobar uspeh. Tek tada je Mladen mogao da sazna ko je sve uao u njegovu grupu. Bili su to gotovo sve njegovi poznanici i dobri drugovi. Obradovao se Aleksandru Cobanovom Medi, mladiu koji je u Karaorevu sa osamnaest godina postao skojevac i u jednom od transporta preko glavnog kanala stigao u Srem i tamo zavrio diverzantski kurs. Bila su tu i dva njegova druga iz redova Severobanatskog odreda.

Jedan od n j i h bio je Melenanin, Nedeljko Barni arki, mladi bistre pameti i hrabra srca, jedan od onih boraca koji puku nije isputao od julskih dana etrdeset prve, puku koju je sam morao oteti od vaba to je bio uslov da ga prime u odred. Uz njega, isto kao i on, borac jo iz tih slavnih dana, Dragutinovanin, Arkadije Popov Atoja, mladi divnog glasa i jo divnijeg srca. Sa Banaanima krenuo je preko Dunava i Sremac, drugovi ga pamte samo po partizanskom imenu kao Bonjaka, ali i po tome to je bio neustraiv borac i izvanredan drug. Trebalo je da krenu jo dva druga, ali oni ostadoe u Surduku. Cerilova petorka bratski je podelila teret. A bilo je tu oko osamdeset kilograma eksploziva, mainki, pitolja, bombi i druge diverzantske opreme. Trebalo je to nositi i kretati se usiljenim marom to je trajao tri pune noi, a padala je kia, put blatnjav i teak. Sva petorica su bili stari lanovi Partije pa je kao u pravoj jedinici odmah formirana i partijska elija a za sekretara izabran arki. Na ovom putu, u smeni kurira, Ceril je imao jo jedan radostan susret. Izljubio se sa pleatim Artemom, svojim komijom i saradnikom. A i ko bi drugi bio pogodniji da saeka i do baza sigurno sprovede diverzante do Artema! Pre polaska Diverzantske grupe u Banat voena je dosta duga prepiska izmeu Pokrajinskog i Okrunog komiteta. Jo odmah posle blokade Vinjieva, Banaani su traili iskusne borce i etiri pukomitraljeza smatrajui da su sazreli uslovi da se Spileru odgovori odlunom oruanom akcijom i sprei njegova ofanziva na nezatiena sela i organizacije u njima. Ljudi je bilo dovoljno, ali, oruja malo. Pokrajinski komitet je, meutim, smatrao da jo nije vreme jer svi uslovi ipak nisu bili stvoreni, a o etiri pukomitraljeza nije moglo biti ni rei jer ih nije bilo u rezervi. Prepiska je nastavljena i konano je dolo do sporazuma da se u Banat uputi dobro opremljena diverzantska grupa sa zadatkom da se najpre
24 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

369

udari po komunikacijama, a onda prie postepenim akcijama i stvaranju partizanskog odreda. Tako je sredinom aprila Mladen Miloevi sa svojim drugovima ponovo bio u banatskim bazama. Ovoga puta najpre u Kumanu. Tu je po drugi put sreo Crnog Miu koga je prvi put upoznao u Surduku prole godine. Mia ih je preporuio Milojku Filipevu Fii, koji je u Okrunom komitetu odgovarao po vojnoj liniji. Ponovni susret izmeu Cerila i Fie nije bio ba ljubazan, jer se Fia nekako nadmeno drao, pa je ak iscepao slubenu karakteristiku i preporuku koju mu je Ceril predao. Kao da se pobojao za svoju poziciju. Mladen se ljutnuo i kada je Fia doneo odluku da grupu podeli na dva dela i da svaki deo poalje u drugom pravcu, rekao je da bi to oslabilo udarnu snagu cele grupe ,ali je Fia ostao pri svojoj odluci. Posle odmora od desetak dana u bazama u Kumanu i Melencima, Diverzantska grupa se razdvojila. Ceril, Medo i Bonjak poli su u rej on Karaoreva, a arki i Arkadije ostali su na terenu Meleanca i Kumana. Podeljen je i eksploziv. Susret izmeu okice i Cerila bio je srdaan. Drugovi su radosno izmenjali svoje uspomene, okica je govorio i o tekom naletu na Karaorevo i o transportu koji je razbijen. Ali, zato je u bazama bilo ilegalaca koji su spremni da se prikljue grupi i da uestvuju ve u prvim akcijama. Bili su to povratnici iz transporta vra, Stevica, Prpi, nekoliko devojaka, pa i tri druga koji su sa orujem i municijom pobegli iz Nedievih jedinica. Bili su to Aleksandrovani Milo Grbi i Boo Vukmirovi. Trei je bio Blao Martinovi, Skojevac iz Stepe koji se posle provale sklonio iz sela odlaskom u Nedievu jedinicu, ali reen da se prvom prilikom doepa partizanskih baza. To mu je i polo za rukom. Neto posle njega stigao je i njegov drug sa kojim je i krenuo iz Stepe. Bio je to Duan Hini Simo. Tako se u stare baze vratio i Stanko Vukovi. Tako je

Mladen mogao ovde ve narednih dana da okupi oko sebe prvu jau borbenu grupu. Pokrajinski komitet je u m a j u poslao u Banat jo tri grupe starih i iskusnih boraca. Svi su oni proli kroz partijske ili vojne kurseve, a sa sobom su poneli dosta eksploziva. Najpre je Veselinov poslao pomo Crnom Mii i okici. U Banat su krenuli Franjo Vuinek Vinko na dunost organizacionog sekretara Okrunog komiteta Partije i Pepin za skojevski komitet. A tada je na put krenula grupa Stevana Vojnovia Zeke. Sa njim su bili Gojko Raenovi i Ljubica Raenovi, a jednim delom puta i Jovo Grahovac Crni. Svi su oni bili dobro naoruani. Gojko Raenovi i njegova Ljubica odveli su za Srem roditelje brae Bogaroki i tamo ostali u borbenim jedinicama. Zeko je, kao i oni, povuen iz brigade da se vrati u Banat i pomogne svojim starim drugovima. Fia je ponovo napravio raspored. Zeko je ostao u grupi arkog i Arkadija, a Raenovii su

N E D E L J K O BARNI ARKI, NARODNI HEROJ, DIVERZANT I NJEGOV BRAT DUA, ZAMENIK KOMANDANTA SEVERNOBANATSKOG ODREDA

otili u Karaorevo u sastav Cerilove borbene grupe. Grahovac je, meutim, produio put u juni Banat. Jo u toku m a j a stigla je i trea grupa. Opet su to bila dva borca Severobanatskog odreda, a sa njima Ciga iz Cente. Na put su krenuli Milan Basta Bukarica i Velislav Solarov Mada. Tada se u Banat vratila i Zvezdana Mikin Nata. Nata je prola teak put, od ilegale po raznim bazama u Melencima, Karaorevu i Aleksandrovu do Severobanatskog odreda. U Surduku je zavrila partijski kurs zajedno sa Bukaricom, prola Sremom i Bosnom i evo, vratila se ovamo meu svoje na partijski zadatak. Bukarica je bio jedan od organizatora SKOJ-a u Karaorevu. Cetrdesetdruge pao je Spileru u ruke. Tada je ve bio lan Partije. Njegovi drugovi su se pobojali za njegovo dranje budui da je bio nekako boleljiv i slabe fizike snage. Ali, Bukarica je pretrpeo sve pa i onda kada su mu prst sekli tupim makazama kojima se u optinskoj kui see hartija. Nije priznao nita i Spiler ga je morao pustiti kui. Bukarica je tako sauvao svoje aktive. Ali, uskoro je morao u odred, jer nije bilo poeljno da se sa Spilerom jo jednom sretne. U Odredu se probio u Srem, stigao u brigadu, prokrstario Bosnom i evo ga sada ponovo u Banatu. Mada je dugo zavaravao agente i Spilera. Lovili su ga, pravili mu zasede u Elemiru i naokolo, ali Mada se nije dao uhvatiti. Bio je jedno vreme samostalan ilegalac, ali se konano prikljuio Melenakom odredu i zajedno sa svojim drugovima doao u Severobanatski odred. Poput Cerila tu je bio komandir voda. Mada i Bukarica, a sa njima i Ciga, ostali su u rej onu Kumana, Melenaca i Elemira. Severni Banat je tako dobio tri grupe dobro naoruanih boraca, popularno, Cerilova, Maina i arkog, boraca koji su izrasli ovde na ravnici, tu

sticali borbena iskustva i proirivali ih u Sremu i Bosni. Svi su oni osetili kakvu to snagu ini dobro organizovana brigada i svim su srcem eleli da je to pre stvore i ovde u Banatu. Ali, u m a j u mesecu to su bile samo elje, bio je to cilj za koji je trebalo tek stvoriti uslove. Crni Mia je mogao obavestiti Pokrajinski komitet da su borci stigli i da je Okruni komitet isplanirao ve i prve akcije. Trebalo je zapoeti unitavanjem dounika i izdajnika koji su inili znaajne usluge Spileru i pomagale mu da razbija organizacije. Poto su Nemci eleli po svaku cenu da sauvaju letinu, stvarali su oruane grupe poljskih uvara koje su ponekad bile i meovite, pa je u njima pored Nemaca bilo Maara, Srba i Rumuna. Svi su oni bili naoruani, obino starim pukama, koje su se ipak mogle koristiti. Jedino su vabe bile sa dobrim orujem. Okruni komitet je imao u planu da poisti polja, razorua ove strae i patrole i da tako stvori prostor za slobodno kretanje, ali i da doe do dragocenog oruja za nove borce. Borbene grupe bi rasle upravo toliko koliko se obezbedi oruja, a viak boraca je i dalje imao transportima da se alje u Srem. Uporedo sa svim ovim akcijama krenuli bi na posao diverzanti napadima na glavne pruge koie su preko Banata vodile ka istonom frontu koji se kretao prema zapadu i dolazio u susret.

Podlokanj Spilerova ofanziva na irokom prostoru severnog Banata jo nije bila posve usahla. Istina, vie nisu bili na udaru glavni centri, ali je u ovim proletnjim danima bila vana svaka organizacija. A njih nije bilo lako stvarati. Naroito na perifernim delovima, tamo gde su one etrdeset prve bile gotovo potpuno unitene to je otvorilo put delovanju dru-

gih, tuih politikih struja koje su se mirile sa stan j e m kakvo je bilo. U aprilu je piler proetao sa svojom udarnom grupom kroz Klariju, Srpsku Crnju, Kikindu, Sanad, Padej, Vranjevo, a onda junije kroz Centu, Sakule, Idvor i sam Petrovgrad. Uhapeno je u tim akcijama preko dve stotine aktivista, u Sanadu je ubijen Bora Petrov. Najvei udar Spiler je u ovoj zavrnoj akciji ipak zadao Padej u. Ovo ustaniko mesto se meu prvima oporavilo na tom k r a j n j e m banatskom severu i razvilo svoje organizacije. Znaajnu ulogu u tome je imao Mihalj Ki, najpre sekretar mesne organizacije, a onda i Sreskog komiteta Partije za kikindski srez. Mihalj je postao popularna linost na-

MIHALJ K I , SEKRETAR SK K P J ZA KIKINDSKI SREZ

roito u redovima Maara koji su sve odlunije kretali u organizovan otpor nemakom okupatoru. Mihalj je u napadu na Padej bio uhapen, drao se hrabro i hrabro je iziao na strelite. Sve do prvih proletnjih dana ove etrdesetetvrte, u kneevakom srezu Partija nije imala svoja organizovana uporita. Partijske i skojevske organizacije u Krsturu, Podlokanju, Banatskom Aranelovu, Ostojievu bile su razbijene u jesen i zimu etrdeset prve u provali oko poznatog krsturskog mitraljeza. Oporavak je bio teak. Toma Granfil je najpre stvarao bazu u kikindskom srezu, a vane oslonce imao je u Padeju, Sajanu i Iou. Mokrin je jo uvek ostajao nekako po strani i to je moda bila krivnja organizatora. Okruni komitet je konano reio da se ovlada i sa kneevakim srezom. Za razliku od mnogih drugih krajeva i mesta u severnom Banatu, etnika organizacija je ovde upravo imala jedno svoje ozbiljnije uporite. Drainovci su ponekad pokuali svojom propagandom u Banatu, organizujui je iza Spilerovih ofanziva, ali ta propaganda nije hvatala dubljeg korena. Veeg uspeha imali su na k r a j njem jugu Banata, jer su dolazili preko Dunava, iz Srbije, pa ak slali i svoje korpuse, uspevaj ui da mobiliu nekog od seljaka koji im je poverovao da se bore protiv vaba. A oni su to govorili, jer je Splier javno hapsio i najagilnije etnike, verovatno pod pritiskom domaih vaba koje nisu bile voljne da ni sa kim dele vlast u Banatu pa ni sa etnicima, mada su ovi eleli da im budu saveznici u borbi protiv partizana. etnici su nekako divlje nikli na k r a j n j e m severnom trouglu Banata, sa glavnim organizatorima u samom Kneevcu. Oslonac su nali meu sokolaima koji su ovde nekada bili vrlo poznati. A onda su polako stvarali svoje poverenike u okolnim selima, pokuavajui da se ire organizuju.

U tom vremenu na ovom terenu svoj ogranak je imala jedna samozvana organizacija u Petrovgradu. Delovala je pod plastom Pokrajinskog komiteta Partije, pa je tako i tampala svoje letke, a njeni najagilniji lanovi stvarali su brojne line veze i spremali ljude na otpor protiv okupatora. Pojava ovog samozvanog komiteta usledila je u vreme kada jo Banat nije imao veze sa legalnim Pokrajinskim komitetom u Surduku, ali su neki njegovi sledbenici nastavili samostalno svoju aktivnost i posle uspostavljanja veza sa Sremom i obnovom Okrunog komiteta Partije. U novokneevakom srezu iz ove grupe najpoznatiji, a valjda i najaktivniji, bio je Voja Vojvodi. On je delovao pre svega u oki, ali je imao ak stotinak ljudi na svojoj linoj vezi u Sanadu, oki, Ostojievu i drugim mestima. Voja je smatrao da je na liniji Komunistike partije, i kada je prvi put doao u vezu sa Tomom Granfilom, pokorio se redovnoj partijskoj disciplini i pokazao spremnost da svoje veze preda u cilju stvaranja legalnih organizacija. Tako je Voja Vo j vodi stvorio preduslov da se pone sa akcijom obnove organizovane borbe u ovom srezu na ijoj je teritoriji u ustanikoj godini svoje akcije uspeno razvijao Mokrinski partizanski odred. Tada se tu pojavio jedan tihi, skromni, ali odluan mladi. Bio je rodom iz Siriga, ali onog koji se nalazio u trouglu najsevernijeg dela Banata koga su dobili konanom podelom Maari. Zato su se n j e govi roditelji preselili u Vrbicu kod Banatskog Aranelova, a odatle, nekoliko godina kasnije, u Sentu. Mia Pejin je tako postao Bavanin, i tu ga je zatekla i maarska okupacija. Pred rat, Mia se ukljuio meu napredne Senane, ali je ubrzo otiao u Petu i upisao agronomiju, traei drugove sa kojima bi saraivao. Tu je bilo jo beogradskih studenata i tako je poeo njihov zajedniki rad. Osnovali su krajem etrdesetprve i aktiv SKOJ-a. Ovaj aktiv imao je

veze sa organizacijama u Bakoj. U jesen 1942. provaljena je cela grupa. Provala je dola iz Novog Sada. Mia se naao sa ostalima u zloglasnoj Armiji, ali je uspeo da se odbrani i ponovo nae na slobodi. Onda je iveo kao ilegalac u Peti. Ali Pejinu se ovde nije ostajalo. Nije bilo akcija, a pasivnost nije bila u njegovom stilu. Reio je da se prebaci u Srbiju. Ponovo je doao u svoj rodni Sirig. Tu je zatekao Milana Malenia Selju, nekada poznatog organizatora Mokrinskog odreda, ali je to bilo njihovo poslednje vienje. Seljo se prebacio u rej on svog Mokrina. Tamo su ga uhvatili i ubrzo streljali. Mia Pejin je dospeo u Beograd, ali se ubrzo naao u Banatu. Jo u Beogradu se upoznao sa Vojom Vojvodiem, i sada je u Banatu saraivao sa njim. Za Pejina je bila velika radost kada se u jesen 1943. g. upoznao sa Klimom. Ustvari, sklopivi sa njim ne samo vrstu vezu nego i pravo prijateljstvo, sada je mogao uticati i na Vojvodia. A Klim je znao da kanalie stvari, da k sebi privue ljude. Radio je na salaima oko Dragutinova, a Milo ga je namicao da radi sa Maarima, poto je dobro znao njihov jezik. Pejin je tako jedno vreme radio na dve linije. Te druge linije nestalo je onda kada su Fia i Braca doli u Coku i uspostavili vrste veze sa Vojvodiem, postavivi mu u zadatak da radi na formir a n j u prve partijske elije. Pejin je na imanju u Keretkovu formirao prvu meovitu grupu aktivista. Bilo je u n j o j Maara i Srba. To je bilo taman kako je eleo Klim. Sada je ta grupa bila vrsto povezana sa organizacijom u Dragutinovu. Negde u februaru Klim je sa Pejinim otiao na sastanak u Melence sa Crnim Miom. Tada je Pejn primljen u Partiju, ali je odmah dobio i veoma odgovoran zadatak. Okruni komitet ga je delegirao za poverenika u novokneevakom srezu, sa zadatkom da potisne etniki uticaj i stvori partijske organizacije.

Da nije bilo starih veza sa Vojom Vojvodiem, taj zadatak bi bio teko izvodljiv. Jer, Mia, osim pitolja i partijskog materijala, nije nita drugo dobio. Tako su njih dvojica sa starim saradnicima i stvorili prve organizovane grupe u samoj Coki, Sanadu i Krsturu. To je ve bilo vreme pilerovih naleta na Padej, Io i Kikindu, pa i na Sanad, to je znatno otealo akciju. Prvo jae uporite Pejin je stvorio u Ostojievu. Tu je naiao na simpatinog iu Borivoja Maletina. Sam Cia, tako mu je ostalo i partizansko ime, pokazao je puno smisla za saradnju, ali isto tako i njegovi sinovi Milo, Joca i Aleksa i kerka Kristina Zoja. U kui Maletinih izgraena je i jedna od prvih baza u srezu. Voja je u meuvremenu formirao prvu eliju u Coki. Istovremeno formiran je u Sanadu i prvi Narodnooslobodilaki odbor u ovom srezu. Ali Padejani su provalili ovaj odbor i Spiler je pohapsio njegove lanove i kasnije ih streljao. Pejin i Vojvodi su se dogovorili da pokuaju stvoriti bazu u Podlokanju. Raunali su da je to bilo mesto koje je imalo znaajnijeg udela u ustanikim danima, kada je streljano sedmoro Podlokanjskih mladia. Bili su tu naseljeni Liani i Bosanci. Njih dvojica nisu ba nikog u selu poznavali, te su reili da se obrate upravo nekom iz porodica streljanih komunista. Bio je to ispravan put. Prvu vezu dao im je Jova Seerov iz Sanada. Seerov je pripremio Iliju Kecmana, Skojevca iz prvih ustanikih dana. Njega Spiler nije otkrio kada je razbio organizaciju u selu. Ilija je jedno vreme imao vezu sa Savetom Despotovom iz Mokrina, a kada je ona uhapena, onda je nekako dospeo do drugova u Ruskom Selu, a odatle i do Jove Mandia u Karaorevu. Mandi je bio kurir Okrunog komiteta, pa je tako Kecman mogao da se prvi put sastane sa Milkom Agbabom Crnom, koja je radila na obnovi organizacija u kikindskom srezu. Sada je Kecman imao ustvari vezu sa dve strane.

Narednih dana, prvi aktiv SKOJ-a obnovila je Crna. Ona je mislila da treba poi od grupe USAOJ-a, ali je Kecman bio uporan. Smatrao je da je jo Skojevac i da moe obezbediti nekoliko vrsnih lanova za prvi aktiv. Tako je i bilo. Pored Ilije Kecmana u aktivu su se nale vrsne devojke Milica Vejin Kajka, Koviljka Samardi Sonja i Mileva Kecman Valja. Kajki su streljali Nemci dva brata januara 1942, Mihaila i Radivoja, a Sonji jednog, Dragu. Sada su sestre elele da nastave ono to su njihova braa zapoela. Aktiv se brzo proirio i uskoro su njegovi lanovi bili Milan Luki, Marko Ivoevi i Milan Stojanovi. Partijsku eliju je neto kasnije formirao i uspeno vodio Jovan Mievi. Za nepun mesec dana selo je prosto buknulo. Tada je ve Pejinu u pomo doao dinamini, staloeni i uvek nasmejani Mirko Obradovi Toa, nakon to je sa Pejinim zajedno zavrio prvi partijski kurs u Dragutinovu. Tou je za ovaj zadatak jo od ranije pripremio okica, a mnogo ega je nauio

SAOPTENJE O STRELJANJU 10. 7. 1944.

i od Milke Agbabe Crne, Mie Radakovia Miurina i Dragana Bjelobabe Crvenog. Toa je prosto bio popoularan tamo gde se pojavljivao meu omladinnom, i stvarao gotovo sa lakoom prve aktive SKOJ-a. A to je i bio njegov zadatak u srezu. Za kratko vreme u Podlokanju nije bilo gotovo nijednog omladinca ili omladinke koji nije bio lan SKOJ-a ili USAOJ-a, poput Karaoreva ili Vinjieva. Organizovali su njih dvojica ovde i Mesni narodnooslobodilaki odbor, organizaciju AFZ-e, izgradili baze i tako stvorili izvanredno uporite od koga se sad vie nije bilo teko iriti u srezu. Kada su na ovom terenu operisali partizani, onda je Podlokanj bio njihova glavna baza. Prosto, oni su ovde mogli da spavaju po kuama. Sada je ve mogao biti formiran Sreski komitet Partije. Pejin je bio sekretar, a lanovi Toa i Arsa Budavalev. etnici i njihov uticaj uskoro su se sveli samo na Kneevac, ali je i tu Toa ubrzo stvorio prvi aktiv SKOJ-a i preuzeo politiku inicijativu. Ovaj rejon je postao od izvanredne vanosti za operacije levokrilne grupe severobanatskih partizana. Treba rei da su u meuvremenu u ruke Spilera pali Zoja i njen brat Milan. Drali su se hrabro i sauvali svoje ivote. Ali za Voju Vojvodia nije bilo spasa. Drao se i on stojiki, a kada je morao rei neije ime, pomenuo je neke koji su odbili sa njim da sarauju. Svoje prave drugove nije izdao.

Borbene grupe Posle stiavanja Spilerove ofanzive najpre su izleene rane u naetim organizacijama u mestima gde su njegovi udari bili najsnaniji. A onda je bio iroko razvijen politiki rad. tampa, partijske i-

rektive, proglasi sve su to redovno donosili Artem i njegovi drugovi iz Surduka. Bilo je dosta materijala za teoretski rad. Skojevski aktivi razvijali su i druge aktivnosti, posebno oko skidanja Spilerovih proglasa i poziva. Ali je najznaajnija akcija bila povodom Prvog m a j a kada su na mnogim mestima osvanule borbene parole, pa ak i na Ciri, koji ih je tako doneo u sam Petrovgrad. Proirene udarne grupe vrile su sistematsku akciju protiv izdajnika i dounika. Oko diverzanata nije bilo teko okupiti onoliko boraca koliko je za te akcije bilo potrebno. I to je bilo u sklopu opte politike akcije koju je na iroko pokrenuo Okruni komitet, spremajui teren za nastup oruanih akcija. Tada su na severu ve delovala etiri sreska narodnooslobodilaka odbora, pa i Okruni. Prvi put se ovaj najvii organ narodne vlasti u severnom Banatu oglasio jednim proglasom dvadesetog m a j a u kome obavetava narod da je Narodni sud osudio na smrt i streljao Ignju Bibina, iz Melenaca, koji je potpisao ugovor sa Spilerom o saradnji protiv Partizana. Tako su mnogi Severobanaani i doznali da postoji ovakav revolucionarni organ narodne vlasti. A verovatno i sam Spiler. Ovaj proglas tampan je u Kumanu. I kada su likvidacije izdajnika i dounika postale pravi sistem i oblik borbe Spiler je morao da prizna svoj poraz u organizovanju obavetajne slube. Sa ovom akcijom najpre je zapoeo u K u m a nu, kada je likvidiran Batrga, a onda u Karaorevu Trnava. Ovog oveka obuzeo je bezumni strah u jeku martovske blokade i, bojei se za svoj ivot, napao je Isu Grubiia koji je ranjen beao ispred agentskih kuruma. Za njim je izgubio ivot seljak koji je u Ruskom Selu provalio bazu i doveo do teke tragedije o kojoj je ovde bilo rei. Zatim su padali izdajnici u Vojvoda Stepi, Elemiru, Melencima, Dragutinovu, Beodri, Aleksandrovu i Duanovcu. Spiler se ali da su komunisti na bestijalan nain poeli da teroriu stanovnitvo i da ga

onemogue da sarauje u suzbijanju komunistike kuge. On tano kae da su svi ubijeni pomagali na neki nain njemu, pa gorko zakljuuje: Mora se priznati da je banditima uspelo da ovakvim ubistvima veoma zastrae stanovnitvo u Banatu. . . koja pojava u velikoj meri koi uspean obavetajni rad. . .. Diverzanti jo nisu bili stupili u pravu akciju, a ve je u polju bilo retko sresti naoruane uvare letine. Ofanziva partizanskih grupa na ovom sektoru potpuno je uspela i, razoruanjem mnogih patrola, oslobodila banatska polja, naoruavajui istovremeno sve vei broj novih boraca. Diverzantske grupe oko Cerila i arkog i borbena grupa oko Made poele su naglo da rastu. Ustvari, stvorene su tri jake borbene grupe koje su sad ve bile sposobne i za krupnije akcije, ili za sledeu etapu, koja je znaila i poetak konanog obrauna sa Spilerom, domaim vabama i svim okupatorskim snagama i njihovim saradnicima. Bile su to sve izrazitije prave vojne jedinice, iako formalno nisu dobile naziv odreda. U borbenim grupama ivelo se i partijskim ivotom. U Karaorevakoj grupi sekretar elije bio je Ceril, ali kada je u grupu doao Bukarica onda je ta dunost n j e m u pripala. Medo je i dalje vodio aktiv SKOJ-a. Ceril je bio jedan od najstarijih vojnih stareina, nekako podjednako i komesar i komandir. Ali, grupa je bila u stvari pod komandom Crnog Mie i okice. Artem se prikljuio ovoj grupi. Vrio je on i dalje svoje kurirske zadatke, ali ga je neto stalno privlailo eksplozivu, bombama i drugovima. Valjda je u n j e m u preovladala elja da jednom otvoreno raspali po vabama, kao da mu je bilo dovoljno provlaenja, varanja i mudrosti da se samo izbegne sukob po svaku cenu. Jer, takav je bio kurirski zadatak. Ilija Rajai Miron u ovoj borbenoj grupi primljen je u SKOJ i trebao je od Mede da preuzme aktiv. Ali dobio je malariju i morao je le-

ati u bazi. Tu je konano stigla i Anka Rajai Bojka, ali teko sposobna da ide u akciju sa diverzantima. Vea grupa boravila je na njivi popularnog brke ure Maljkovia Piona, koji se o svojim drugovima starao kao o deci. Bili su tu Svro, Stevica, Prpi, Mara uki Sonja i Duanka Rapaji Evica. Stevica se oporavio od rana zadobijenih u trsci. Tu meu n j i m a bila je vedra i uvek raspoloena devojka Danica Vrzi ula. Bila je lan Partije i lan borbene grupe. Starala se ona o vezama, o bolesnim drugovima, o lekovima. Borbena grupa je primila i tri vrsna mladia Skojevca, Marka Ivanevia, Duana Popovia i jo pionira Blau Prentovia. Ovaj viljasti deak se dopao erilu i on ga je uzeo za svog kurira. Iako je imao etrnaest godina, Blao je ve godinu dana bio lan SKOJ-a. Njima se prikljuio i Jovo Popovi Zdenko, snaan, ozbiljan i hrabar mladi. Ako je Blao bio najmlai i zato u neku r u k u mezimac, onda je Dane Suevi bio tu najstariji i opet po tome okruen posebnom panjom. Zvali su ga Stari Vujadin. Bio je dobrovoljac sa Dobrude i Solunskog fronta i znao je kako se ratuje, a sada je ve imao etrdeset estu godinu. Upravo negde pred akciju diverzanata sa prinudnog rada doli su pravo u baze karaorevaki skojevci Dane Draga Sele, Vajo Vukovi, Milan Samardija i dvojica izbeglica koje su zvali Dragan i Pavko. Sele, zvali su ga tako jer je hramao bio je pomalo eret, Ovaj preduzimljivi mladi rano je ostao glava porodice. Javili su se okici, jednostavno, eto doli su. okica se samo nasmejao i poeleo im dobrodolicu. Tih dana meu borce je doao i visoki mladi koji je privremeno pobegao iz sela posle martovske blokade, jer je bio na pilerovom spisku. Bio je to Mirko Dautovi Caruga. Jo u vreme kada su diverzanti doli u karaorevako polje, Blao Martinovi Kraljevi

je ve bio u bazi kod Stane Martinovi. To je bio momenat da se i Kraljevi pridrui diverzantima. Uskoro su u baze stigla i trojica Aleksandrovana uro Dobri, Boo Vukmirovi i Milo Grbi. Iz Duanovca je doao snani Petar Novakovi Lebara, a iz Srpske Crnje lan Partije Joca Tein. A kada je u j u n u na karaordevakim ulicama poginuo sekretar Mesnog komiteta SKOJ-a Milan Adamovi, i Stana Martinovi je morala meu borce. Sa njom je doao i njen dvanaestogodinji sin Mia. Tako vie nije bilo vane baze koja je u selu posluila vie od dve godine i u tom vremenu primila na desetine drugova. I kua i baza ostali su prazni do osloboenja. Za Svrom je u borbenu grupu doao i Milan Pustinjak kod koga je on naao sklonite kada se vratio iz razbijenog transporta. Sa njim i Stevo Mihi. U Karaorevake baze u meuvremenu su doli Stepani Nikola Kla i Gojko Liina, a zatim Sepo Mici, Slavko uriin i Duan Popovi. Meutim, to je ve bilo vreme poetka prvih akcija, kada je zapoeo veliki priliv boraca iz Aleksandrova, Stepe, Ruskog Sela, Vinjieva, Duanovca i iz drugih mesta. Oni koji nisu mogli ostati u borbenoj grupi upuivani su transportima za Srem. Isto tako su rasle i borbene grupe oko arkog i Mae. Uz njih su bili Arkadije i Zeka. Bili su to najpre kuriri sa dugakih linija Mirko Mijatov Vlada, komandir, Zivan Titin Slobodan, Boa Solarov - Caruga, Sima Zari, Kamenko Isakov, Rada Popov, Paljo Zelen jak, Ziva Solarov, Momir Solarov, Lala Desani, Veselin Isakov izmar, Ceda Radin, Sredo je Bibin Momak, Mile Tati, a zatim ilegalni politiki radnici. Ove borbene grupe imale su svoje baze u rej onima Elemira, Dragutinova i Kumana. Elemir je u tom periodu dobijao sve vie na svom znaaju, najpre kao vana baza na kanalu prema Sremu, a sada i kao rejon u kome su boravili kuriri, diverzanti i politiki radnici, a zatim borci na putu za Srem. U Elemirskim bazama stalno je bilo ivo, tu je ponekad boravilo i preko pedeset ljudi

VAN COLI MARKO.

25 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

koje je trebalo opremiti i nahraniti. U tome su veliku ulogu imale elemirske organizacije, posebno stari komunisti iva Popov Taca i Omer Tapaviki koji su iroko organizovali mreu snabdevanja i prihvat a n j a ilegalaca i boraca. Posebnu ulogu imala je dobro organizovana organizacija SKOJ-a sa energinim sekretarom Zivkom Radiiem orem. Organizacija je tada brojala preko 30 lanova. Bile su dobro organizovane i ene na elu sa Katicom Mijatov. U organizovan j u pripreme hrane, vea, arapa i drugih potreba za borce istakle su se Margita Pouki Baba Rua i Milosava Tapaviki. urija Milutin Radii i sara Sava Popov napravili su mnogo opanaka za borce. Svakog dana pripremano je i 60 hlebova. Mesni narodnooslobodilaki odbor na elu sa Milutinom Perinim Kartarom, uspeno je reavao mnoge zadatke. Obzirom na takvu aktivnost mnogi Elemirani su postajali kompromitovani i posle provale Milorada Rakova poetkom jula gotovo svi ugroeni aktivisti prikljuili su se grupi kurira, diverzanata i ilegalaca. Stvorena je jaa borbena grupa. Tako su postupili Taca, Omer, a onda i stari Ljuba Davidovac Zumbul, Boa Solarov, Milutin Perin Kartara, Radovan Eremi, Vasa Pouki, Katica Mijatov, Deva Zubanov Dunja, Rada Popov Totin, Mmir Solarov Moa. Duan Risti je plakao jer nije dobio puku, ostavili su mu zadatke u pozadini. Dolazili su i Taraani, jer i njih. Spiler nije tedeo, a i Tataani Spileru nisu poputali. borbenu grupu stupili su Zivojin Zubanov Mita i Momilo Mijatov,' ali su ninogi taraki mladii otpraerii dalje u Srem. Iz Aradca su doli skojevski r u kovodilac Janko Kominka i stari aktivista Veselin orevi. Iz Mokrina Radovan Rakin. Iz Padej a su u borbenu grupu doli Vela Mutuc Veliki, Ilonka Ki, Radojka Biga, Radivoj Draij, Milivoj Gaj in, Ljuba Radnov i Mirko Risti Dule, a onda i stari partizan Mile Gaj in Puka,

iz Ioa Vlada Ugrinov i Lazar Munan Mra, iz Vincaida arko Paan Aca, Branko Sredo j ev i Sava Berar, iz Ostojieva Marko Vilevski Kreca, iz Podlokanja Vladimir Kapor Moa. Svi su oni izbegli ispred estoke Spilerove ofanzive na ova sela i njihove organizacije koje su trajale deset poslednjih aprilskih dana. Provala je potekla od kurira Okrunog komiteta Sime Zaria. Zari je provalio mnoge vane baze u Sajanu, na Vincaidu, bazu Pokrajinskog u Dragutinovu. Bile su to baze Okrunog komiteta u koje je on dolazio kao kurir. Stradale su organizacije, pohapeni su mnogi aktivisti, razorena znaajna uporita. Zari je naveo Spilera na trag Mihalja Kia, toga Ferdinanda od Seveastopolja, kako mu je bilo partizansko ime. Samo u Padeju u prvom naletu uhapeno je 47 njegovih saradnika, a hapenja su se nastavila sve do juna meseca. U ovoj akciji Spileru u ruke pao je Vojislav Vojvodi. Mnogi su streljani. U Padeju su ostali da nastave rad Veselin Gajin i omladinci Rada Terzin i Duan Terzin. Oni su ostali na vezi Okrunog komiteta i borbene grupe i izgradili novu bazu na salau Mirka Simia u Iou. Veselin Gajin i Rada Terzin obnovili su i partijsku eliju, a k r a j e m avgusta i Mesni narodnooslobodilaki odbor. Tako je sala Mirka Simia bio ponovo bezbedna baza banatskih partizana na k r a j n j e m severu, uvek snabdevena obavetenjima, hranom i drugim potrebama. Jo desetog marta u Baaidu je dolo do sukoba izmeu Tome Granfila Brace i nemake patrole. Braca je u Baaidu stvarao vanu bazu i ve krajem etrdesettree godine formirao je Mesni narodnooslobodilaki odbor. Rada Mikalaki bio je predsednik toga odbora, ali i ovek koji je umeo da okupi i organizuje ljude. Braca je mogao u svakom vremenu da se osloni na ovog vrednog i odanog oveka. Braca je upravo bio kod Rade kada je dolo do sukoba sa Nemcima. U sukobu, poginuo je Matijas
25*

387

Knajser, a ranjen Frank Hajnrih. To je, meutim, bio povod za streljanje deset dana kasnije. Streljani su, pored grupe Vinjiana i Rada Mikaliki i n j e gova ena Sosa. Oboje su se izvanredno drali i stojiki primili saoptenje da e biti streljani. Tada je u ilegalnost, a posle u borbenu grupu doao iva J a n kov koji je pobegao Spileru. Neto kasnije iz Srema i Bosne vratio se i Milivoj Pani - Brka. Poput Elemirana i Dragutinovani su imali u borbenoj grupi, ve od njenog formiranja, oko Arkadija i arkog dosta svojih boraca. Posle pada transporta kod Elemira, u dragutinovakim bazama nala se vea grupa Dragutinovana koja je sreno izbegla zamke. Bili su tu Borivoj Stanaev, njegove kerke Zagorka i Lenka, Verica Avramov, Desanka Radnovi sa kerkama Ljubicom i Sokom. Sa njima i dve sestre Svivev Dobrinka i Darinka. Milivoj Popov Operista sakupio ih je i doveo u bazu na sala Save Pajia. Milivoj ukiin - Pokrajinski izbegao je ono najgore, ali su u bazi uhvaene sestre Sivev i jo nekoliko devojaka iz razbijenog transporta. Ni sestre Sivev nisu izdrale. Nove baze u kojima su boravile bile su otkrivene. To je izazvalo nova hapenja u Vranjevu i Tarau. A u ilegalnosti su se nali Milivoj Popov Operista, Pokrajinski, Dejan Popov J a n i Slobodan Jorgin. Neto kasnije izbegao je hapenje i Radivoj Paji i prikljuio se borbenoj grupi. U j u n u su se ovde nalazili i Verica Paji Marija, Mara Leji Plava, Blagoje Popov P u kovski, Mihailo olak, Ignjat Dimitrij evi - Glia, Milorad Stanaev Uja, Zorka Stanaev Ujna, Stojanka Jorgin J e j a, mati Klima Kovinka Popov, Uro Rakozov - Reva i Nada Paji. Meu ovim ilegalcima bilo je 11 lanova Partije i dve skojevke. Najstariji komunist meu njima bio je Pukovski. Narednog meseca Kovinka Popov i Mara Leji prebaene su u Srem. A to je ve bilo vreme kada je dolo do razilaenja lanova Okrunog komiteta i Klima. Klim je takoe otpremljen u Srem u

Brigadu i vie se nije vratio u svoje Dragutinovo. Dunost sekretara Sreskog komiteta partije preuzeo je Emil Kevrean Baca. Boraca je bilo sve vie u oba glavna rejona oko Karaoreva i oko Elemira. Sreski narodnooslobodilaki odbori imali su pune ruke posla. Isto kao i mesni. Onaj u karaorevakom rejonu ve je imao za sobom dobra iskustva. Bio je to prvi sreski organ nove narodne vlasti formiran u Banatu. Njegov predsednik bio je stari dobrovoljac i sada lan Partije Jovo Kantar, dok je novobeejski vodio isto tako stari borac Boa Titin. Narodna vlast u ovim rejonima pokazala je punu vitalnost u tim danima. Dolaskom Duanke Jovanovi Branke iz Srema u martu mesecu, znatno je ojaan rejon

URO KNEEVI GRME, KOMANDIR KURIRA DUGE LINIJE

Perleza i Cente. Na ovom vanom prostoru na kome se nije smelo zatajiti jer je tuda prolazio kanal do samog Dunava i Surduka, jaala je i grupa kurira oko Radivoja Perca Pavla. Ali Pavle nije bio samo kurir, isto kao ni Koragin. Bili su oni odgovorni za mnoge ivote i ilu kucavicu svih severobanatskih boraca. Zato su i postali lanovi Sreskog komiteta Partije kad je Branka formirala ovaj komitet. U ovoj kurirskoj i borbenoj grupi bila su etiri brata: Radivoj, Ziva, Blaga i Mila Pere, zatim prokuani kuriri koji su se kalili u Sremu enani Veljko Kova Panta i Kota Mili Marko, dvojica Cenana to su iz Srema bili upueni sa eri-

VELJKO KOVA PANTA, JEDAN OD KURIRA NA DUGOJ I INIJI I KOMANDIR CETE

lom i diverzantima u Banat i ovde ostali Laza Drakuli Miika i Dragan Cabri, a zatim iva Zebeljan Pobra i kuriri Nika Krstonoi, Draga Bogdanov Gaja, Mita Radovanev Kuker, ika Isakov Ilija, Ranko Erdeljan, Ana i Laza, a potom i Adam iroki. Bila je sad to ve znaajna borbena grupa, nasuprot grupi koja je takoe ojaana sa sremske strane. Doekivali su oni transporte iz celog Banata, uvali ih i po dvadeset dana kada su veze zatajivale, organizovali salaare i obane da ih hrane, kopali im nove baze kada su stare bivale kompromitovane. Kukerova baza i Central baza Drage Maareva bile su najjaa uporita ove grupe. Grupa je nalazila nove salaare i nove saradnike, meu kojima su bile i maarska porodica Ferenca Molnara i rumunska Solomon alje. Uprkos svih besnih naleta Spilera i njegovih agenata, Pavle i Koragin i njihovi saborci u Perlezu i Centi umeli su da sauvaju svoje baze i svoje kurire, posebno svoje veze sa obanima, uspevali su uprkos svih akcija Spilera da dre stalno otvorenim tako znaajan put za Srem i dalje. Poput Nane u Melencima, Miurinove Nane, erilove Smilje, Stane Martinovi, Perice Kovaevi i drugih u Karaorevu, Anice Paji i koliko jo njih u Dragutinovu, Margite Pouki baba Rue i Katice Mijatov u Elemiru, Mele Tati u Kumanu i drugim ustanikim mestima, Perleani su imali Ruu Zivanovi koju su nazivali majkom partizanskom. Imala je troje dece i etvrto u utrobi kada su je prkosnu i ponosnu faisti izveli na streljanje.

Prvi vozovi lete u vazduh Dvoboj diverzanata i Spilera otpoeo je 2. juna. Cistei polje partizani su ubili dva, a ranili jednog pripadnika Poljske strae. Spiler je izveo na streljanje 55 boraca. Meu njima je bio hrabri sekretar sreskog komiteta Partije Mihalj Ki. Stre-

ljan je Jandrija Joki, sekretar SK SKOJ-a iz Vinjieva, i Jovo Cia, lan Sreskog komiteta SKOJ-a. Ipak, prvi je bio prozvan Milo Bogdanov koga su uhvatili posle razbijanja transporta. Mladia su, inae slabjanog i boleljivog, teko muili. Na posnoj orbi nije mogao da se oporavi. Ipak kad su ga prozvali iziao je u stroj smrti sa oiglednim naporom da gazi vrsto. Stao je u stroj oputenih ramena, uzdignute glave, na kojoj su jo samo oi mogle da se dre hrabro i da prkose neprijatelju. Streljanje je izvreno u okolini Jabuke kod Paneva. Tada je okruni komitet Partije otvorio zeleno svetio diverzantima. Doneta je odluka da se prvi vozovi dignu u vazduh i kontraudarom odgovori na zloin kod Jabuke. U stroju su bili Ceril, Arkadije, arki, Mada, Bonjak, Zeko, Radojica, a sa njima Artem koji u ovoj prvoj akciji nije nikako hteo da izostane. Kad mu je okica dao dozvolu, kurir je od radosti skakao u vis. okica je odrao sastanak sa diverzantima koji su za ovu priliku bili okupljeni. P r v u grupu uputio je u rejon Ruskog Sela, a drugu u rejon Beodre. Prvu je poveo Ceril, a drugu arki. Cilj su bile kompozicije na vanim prugama Kikinda Temivar i Kikinda Petrovgrad. Ceril je sa Medom, Bonjakom i Arkadijem stigao u ruskoselske baze. Prihvatili su ih ilegalci Mile Vojnovi Plavi i Nikola Stojanovi Mrgud. Zajedniki su odabrali poziciju za diverziju kod Svetog Huberta. Mrgud i Plavi imali su zadatak da tano utvrde vreme kada su prugom trebali da prou teretni vojni vozovi. A oni su u vreme pomicanja Istonog f r o n t a prema zapadu bili veoma esti. Zato dvojici drugova nije bilo teko da narednih dana obave svoj zadatak i da utvrde termin ve za zoru petog juna.

U vreme pred dolazak voza Ceril je postavio obezbeenje i namestio mine. Potom se sa drugovima koji su ga pratili sklonio u zaklon. Ali, voz je kasnio gotovo dva i po sata. Meu borcima je vladala napeta situacija, puna iekivanja. Pa bila je to prva akcija te vrste posle ustanike etrdeset prve. Spiler je moda ve bio i zaboravio na snagu ovakvih udara. Ipak, doao je i t a j trenutak. Culo se teko stenjanje lokomotive. Odjednom bljesak, pa onda eksplozija koja je lupila teko po inama. Ceril je znao ta se desilo i sa smekom naredio je povlaenje. Sutradan je bilo javljeno efu policije i komandantu Javne bezbednosti J u r a j u Spileru da je kod Svetog Huberta odletela cela kompozicija teretnog voza u vazduh i da saobraaj na ovoj vanoj pruzi nee moi biti uspostavljen pre dvadesetetiri asa. Tek to je stigao da izvri uviaj, sedmog juna Spileru je stigla i druga vest: u vazduh je odleteo elezniki most na reci Zlatici a sa njim i kompozicija voza sa municijom za nemaku vojsku.

VOZOVI

su

PONOVO L E T E L I U VAZDUH

Crna Bara se nalazi na pet kilometara od Beodre sa desetak salaa u okolini. Opei'ista i drugovi utvrdili su tano kada e naii teretna kompozicija. Sa Arkadijem i arkim krenuli su Stevo Vojnovi Zeko, Operista i Ignjat Dimitrijevi Glia. No je bila vedra, ali bez meseine, posebno pogodna za diverzantske akcije. Arkadije je brzo postavio mine. Ostali su zaposeli prugu prema strai udaljenoj svega dvesto metara. Ovaj voz je kasnio samo desetak minuta, ali je to bilo ve kritino vreme jer je posle teretnjaka trebalo da naie putniki voz. Diverzanti bi morali ukloniti mine ako bi se izmenio red polaska vozova, jer, putniki su vozovi bili poteeni diverzantskih akcija iz jasnih razloga. Ipak, sve je ispalo po planu. Teretnjak je naiao, tie se vie puta zatreslo od lanane eksplozije. Pored mine eksplodirala je i municija kojom je kompozicija bila natovarena. Bila je unitena lokomotiva sa sedam natovarenih vagona. Diverzanti su na najbolji nain izvrili svoj prvi zadatak. Postignut je i vojniki i politiki uspeh. Eksplozije su se ule na celo j ravnici, ne toliko po svojoj zvunoj snazi koliko po tome da se ravnica budi i nagovetava konani obraun. To su dobro znale i banatske vabe ali i narod. Culi su je i nai drugovi u Moskvi i ve devetog jula emitovali ovu vest preko talasa Slobodna Jugoslavija. Spiker je govorio: Napad na arterije od Beograda do Temivara. Na pruzi Velika Kikinda Bekerek vojni voz dignut u vazduh. U Banatu nai partizanski odredi dalje vre uspene napade na neprijateljske komunikacije. Tako se o prvim uspesima Banatskih diverzanata doznalo na daleko. A tada su u akciju stupile borbene grupe. Ve se mislilo na vane objekte koji su koristili vabama i Vermahtu. Dvanaestog juna Cerilova borbena grupa krenula je iz karaorevakih baza put Begeja i napala prostorije vodne zadruge kod Duanovca. Ovaj vaan objekat koji je regulisao vode na Begeju uvala je stalna nemaka straa. Ceril je znalaki organi-

zovao napad i u kratkom pukaranju partizani su razjurili strau, uzeli dve puke i prirunu apoteku. Ovoj apoteci borci su se posebno obradovali, jer je bilo teko doi do sanitetskog materijala. Zgrada je demolirana i za due vreme onesposobljena za upotrebu. Na drugoj strani Mada je organizovao nekoliko trojki i poveo ih u Dragutinovo. U ovom ustanikom mestu za vreme kriza piler je uspeo da nae sebi saradnike i dounike. Sada, kada su Dragutinovani ponovo zbili svoje borbene redove, ovi Spilerovi agenti su postali jo opasniji. Te noi, u jednom asu, Dragutinovo je bilo osloboeno prisustva petorice Spilerovih agenata. Uz put, partizani su likvidirali i jednog folksdojera. Od likvidiranih agenata uzete su tri puke i dva pitolja. Devetnaestog juna Spiler je reio da novim streljanjem pokua da zaustavi akcije diverzanata i borbenih grupa. Na strelitu kod Jabuke njegovi strelci pokosili su dvadeset pet boraca. Ali, obraun je poeo i zaustavljanja vie nije bilo. U tom vremenu Miloj ko Filipev je u Okrunom komitetu bio zaduen za vojni sektor. Posle prvih uspenih akcija pozvao je na sastanak Cerila, Mau i arkog. Predloio je da se kao odgovor Spileru pripremi napad na kudeljaru kod Vincaida u kome bi uestvovale sve borbene grupe. Jer, radilo se o krupnom industrijskom objektu koji je radio za Vermaht. Dobro se znalo koliki su odjek imale takve akcije u ustanikim danima etrdeset prve. I kod naroda i kod Nemaca. Plan je napravljen, a vaan zadatak dobio je uro Kneevi Grme. On je imao da prikupi sve potrebne podatke o samom objektu i snagama koje su ga titile. Za Grmea, meutim, to nije bio teak zadatak. Vincaid je bio njegov. Poznavao je svaku kuu, sve ljude, kudeljaru, pa i straare koji su je uvali. Imao je svoje ljude, dobro organizovane i spremne za akciju. Napad je bio utvren za dvadesettrei juni u dvadesettri asa.

Tada su sve tri borbene grupe brojale blizu ezdeset boraca, sa dosta dobrim naoruanjem. Ceril je sa sastanka pourio prema Karaorevu da pripremi svoje borce i na vreme stigne u rejon Vincaida. Vremena nije bilo mnogo i moralo se brzo raditi. Mai i arkom objekat napada bio je blii. Sa Cerilom je u akciju poao i komandir kurirskog odeljenja Okrunog komiteta Artem. Za njega put do Vincaida nije bio dalek. Nauio je on na daleko due pruge, zato je ove noi gazio na elu kolone. Na ugovorenom mestu pred samim ciljem Ceril i njegovi drugovi nisu zatekli Mau, Fiu, arkog i njihove borce. Oseao se miris zapaljene ku-

SAOPTEN.IE O STRELJANJU RODOLJUBA 20. 6. 1944.

delje. Pogledao je na sat. Gotovo da su stigli tano na vreme. Opreznom i iskusnom partizanu bilo je to udno, pa je sklonio svoju vojsku u zaklon i potraio dobrovoljca za izvianje. Naravno, Artem je tu bio prvi. A i najpogodniji. Kurir je oprezno podiao do pod samu kudeljaru. Tamo je mogao da opazi zgarite kudelje, razorena postrojenja i nemake vojnike koji su stizali iz Kikinde. Povukao se oprezno i obavestio Cerila. Pono je ve bila prola kada je kolona partizana voena dugonogim Artemom hitala natrag prema svojim bazama u ataru Karaoreva. Kasnije, Ceril je doznao da su Maa i Fia pourili sa akcijom, raunajui da e sami moi da obave posao. To su zbilja i uspeli, ali o tome nisu na neki nain obavestili Cerila. Sa razorene kudeljare uzeto je deset puaka. Ubijena su dva Spilerova agenta, a jedan straar se sa svojom pukom prikljuio partizanima. U karaorevaki logor stigao je i Milan Basta Bukarica. On je ve tada bio odgovoran za organizovanje i rad partijskih elija u borbenim grupama. Sada je ponovo, nakon godinu dana bio meu starim drugovima u dobro poznatim bazama. Bila je to prilika da okica zajedno sa njim i Cer ilom isplanira jednu akciju u srednjem Banatu. U tome im se prikljuio i Dragan Bjelobaba Crveni. Trebalo je u ovom k r a j u Banata prodrmati i vabe i nae saradnike. A za to je najefikasnija bila diverzija na nekoj vanoj deonici eleznike pruge. Odabrana je Sara i pruga Petrovgrad Vrac. Bilo je to vreme kada jo nije bilo nikakvih dodirnih veza sa Junobanatskim partizanskim odredom o ijim se akcijama ovde na severu esto ulo. U jednu ruku, bio je to pozdrav ovim hrabrim borcima i poruka da je dolo vreme za zajednike akcije. Pripremljen je eksploziv. U maloj ali odabranoj koloni ili su Ceril, Medo i Bonjak, stari i oprobani majstori diverzija. Sa njima Artem, Bukarica, Radojica, Lebara i jo nekoliko boraca. Ili su

dobro poznatom stazom do Begeja i Save Gaborova, a onda pored Torka pravo za Vinjievo. Tamo ih je saekao Petar Rajli i odveo ih u pripremljene baze. U selu nije bilo mnogih starih drugova. Mnogi od njih su bili streljani, drugi su amili po logorima. Ranjeno selo vialo je teko zadobijene rane. Cerila i njegove drugove primilo je kao i ranije, pre pilerovog nemilosrdnog udara, od srca, kao svoje n a j milije. Dvadeset etvrtog juna diverzanti su poli na zadatak. Koloni su se prikljuili stari vinjievaki ilegalci koji su izbegli hapenje: Sergije Marinko vi, Blagoj e Markovi, Rade Trbojevi i Jovan Stojanov Dudu. S njim je tu bio i Milan Star e vi koji je uspeo da pobegne iz Spilerovog logora. No je bila vedra. Diverzanti su gotovo kao senke dospeli do samoga cilja. Prema utvrenom dogovoru Bukarica je poveo grupu boraca na levu, a Radojica na desnu stranu. Odabrali su pogodne zaklone i zauzeli poloaje. Njihov zadatak je bio da tite diverzante. Ceril, Medo i Bonjak prihvatili su se svoga posla. Kada je mina bila postavljena svi su se zajedno povukli na pristojno odstojanje i ekali rezultat. Te noi voz nije 'kasnio. Lokomotiva je iz daleka dahtala p o d ' t e r e t o m natovarenih vagona. Srca diverzanata a posebno novih boraca jae su zaklicala kad se ulo dahtanje lokomotive. Tada je sevhulo, nebo je dobilo udnu rumenu boju. Kolona se uputila natrag prema Vinjievu. Za hrabrog diverzanta iz Srema, Bonjaka, to je bila i poslednja radost.

Teak gubitak Diverzanti Aleksandar Gobanov Medo i Bonjak, a sa njima Zeko, Lebara i ula, bili su bazirani u karaorevakom ataru na njivi Jove Vu-

kovia. Zeko je doao ovde medu svoje. Bile su izvedene prve akcije, diverzanti su bili spremni i ekali su u bazama nareenje da dalje krenu. Ali, desila se nesrea koja je morala uticati na dalji opseg diverzantskih akcija. Medo je zamolio Zeku da mu da svoj majser dok se ne vrati sa veze. Za majser je Zeki eleo da pozajmi svoj tajer. Do njega je uao Bonjak i izuvao cipele. Odjednom metak iz tajera je opalio. Zauo se jauk Bonjaka i- osetio dim baruta u tesnoj prostoriji. Medo je bio skamenjen. Metak je probio njegovu r u k u i levo koleno i presekao Bonjaka preko bubrega. ula je bila najprisebnija i pritekla je u pomo ranjenom drugu. Pokuala je da mu zaustavi krv i da ga previje, ali je rana bila preteka. Mladi diverzant je bio mrtav. U teskobnoj zemunici za asak je zavladala grobna teina. Medo je u magnovenju potraio svoj tajer i prineo ga slepoonici. Lebara i Zeka upotrebili su svu svoju snagu da ga spree u nameri. Tek tada je ula previla i njegove rane. Tu, pored same baze, drugovi su sahranili Bonjaka. Medo je tugovao. Bonjak je bio njegov stari ratni drug. A zbilja su se voleli. Jer, zajedniko diverzantsko vojevanje zbliuje vie od bilo kojeg drugog. To su samostalne akcije parova od kojih je syaki borac upuen na onoga drugog. Uskoro je u bazu doao Miurin. On i Zeko preneli su na leima Medu u bazu kod Perece Kovaevi. Crni Mia i okica primili su vest o Bonjakovoj smrti teko. Izgubljen je borac koji je ispekao svoj opasni zanat i sada na. ravnici bio teko zamenljiv. Uskoro je bio sazvan partijski sastanak. Doli su i Arkadije i arki. Dnevni red je imao samo jednu taku. Zato je izgubljen Bonjak? Diskutovalo se otro i obazrivo. Bilo je jasno da se radilo o nesrenom sluaju. Ali to se diverzantu n a j m a n j e smelo desiti. On je uvek rukovao ubitanim sredstvima i morao je biti izuzetno vet i paljiv. Oruje u nje-

govoj ruci ne moe biti nikada bez pune kontrole. U tome je bila Medina krivica. U tome su svi bili jedinstveni. A Medo nije bio borac od jue. Doneta je odluka da se diverzant kazni tekom kaznom: da se iskljui iz Partije i razorua sve dok sam ne otme oruje od neprijatelja! Medo je primio odluku svojih drugova sa razumevanjem. Nije mu bilo prvi put da se sam naoruava. A kad to uini ponovo, borie se za obojicu za sebe i za Bonjaka. Sanitetska sluba u Karaorevu bila je dobro organizovana. Na pomoi su bili apotekar Neko Kuzmanovi i babica Vida. Sreski komitet je prepustio svoju vanu bazu u Perecinoj kui za leenje ranjenika. U komiluku, kod Luke Dautovia bila je baza sa sanitetskim materijalom. Glavnu brigu oko nabavke vodio je Stanko Vrzi Braco, koji je uskoro postao i lan Okrunog komiteta SKOJ-a a i jedna od isturenih veza sa Petrovgradom. Braci su u ovom poslu pomagali Duan Stani Coko i Milica Paripovi. Po odluci Miurina izgraena je u polju na njivi Mile Glumca, posebna baza za sanitetski m a terijal. Za n j u je znao samo Nikica Gutea, jedan od sekretara elije. Medi se pridruio na leenju sekretar Sreskog komiteta SKOJ-a Vaso Torbica Marko. On je naleteo na policijsku zasedu, bio je r a n j e n ali je uspeo da izmakne. To je bilo vreme kada su jake policijske patrole krstarile seoskim ulicama i pucale nou bez opomene. Miurin, okica, Crni Mia, Crveni i drugi ilegalci postali su pravi umetnici u izbegavanju ovih patrola i zaseda. Ali, Pereca je uskoro morala da napusti svoju kuu. Bila je u opasnosti i dola je u odred. Baza je ostala, ali vie nije bila za korienje jer je kua bila pod stalnom prismotrom. Ostali su Perecini deaci, pioniri, koje su njihovi stari drugovi i dalje poseivali i o njima se brinuli, ali su i oni bili od pomoi. Maliani su poznavali stvari i stalno obave-

tavali svoje starije drugove o tome kuda se Nemci vrzmaju. Desetog jula Spiler je naredio novo streljanje kao odgovor na akciju kod Sare. Spiler se svetio i zbog ubistva lana Doje Manafta Petra Hama i predsednika optine u Dragutinovu Veselina Popova. Na streljanje je izvedeno etrdeset drugova, dvadeset za akciju kod Sare i dvadeset za pogibiju Spilerovih saradnika. Meu streljanima bili su sekretar elije u Farkadinu ivko Epifani i lanovi Mesnog komiteta SKOJ-a u Karaorevu Bogdan Vlaisavljevi i Mica Pribi. Bila je to okiina sestra. Ve su poginuli njegov otac Pepo, braa uro i Duan i, sada, evo, i sestra Mica. okica je stoiki primao te tune vesti, kao pravi borac, svestan da borba trai svoje rtve. U ovoj grupi su streljani i Branko K r a j novi, komandir skojevske strae u Karaorevu. Meu streljanima bilo je sedmoro iz Vinjieva. Streljana je Sofija eki koja je paljivo uvala Crnog Miu u svojoj kui, Ljuba Bukvi, lanica Mesnog odbora AF, obe starije ene, ali sa njima i skojevke, na elu sa Majom Bogunovi, lanom Sreskog komiteta SKOJ-a, koja je u eliji sa Micom Pribi napisala borbenu pesmu. Meutim, akcije banatskih boraca vie nita nije moglo zaustaviti. U toku druge polovine juna dragutinovaki atar je bio pravo partizansko logorite. Glavni logor se nalazio na Jarou, ali je manevarski prostor bio borcima dostupan, jer su salaari gotovo listom bili uz partizane. U neposrednoj blizini ove partizanske teritorije bila su dva vea nemaka imanja, Kohleba i Friea. Imanja su titili plaenici i lanovi Kulturbunda, a na poljima je radilo desetak bezzemljaa. Cilj partizana bilo je oruje koje se ovde nalazilo, pa je doneena odluka da se ovo vapsko uporite uniti.
26 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

401

Formirane su tri udarne grupe. Napad je bio iznenadan i silovit. Zaplenjeno je dvadeset puaka sa municijom, onesposobljene vralice i demolirane upravne zgrade. Portizani su se povukli bez gubitaka. Ipak, Nemcima je pao u ruke rukovodilac SKOJ-a u Beodri ura Kovaev. Muili su ga i ispitivali, ali je on utao. Uspeo je da pobegne iz zatvora i da se prikljui svojima. Nemci su zatraili pomo i zatitu svojih imanja. Dobili su etu Vlasovaca. Ustvari, Vlasovci su sa krupnijim jedinicama doli u severni Banat. vabe su ih, ipak, pozvale u pomo, nadajui se da e ovi iskusni jahai lake moi sa svojim konjima pretraivati kukuruzna polja i tako se uspeni je suprotstaviti sve smeli j im akcijama partizana. Vlasovci su, zbilja, postali opasan protivnik sa kojim se moralo raunati.

Napad na Kumane Bio je to poetak jula. U kumanakom ataru okupile su se sve severobanatske grupe osim kurira koji su drali svoje linije. Na okupu se nalo preko pedeset boraca naoruanih sa 45 puaka, pukomitraljezom, bombama i pitoljima. Ovim pukomitraljezom rukovao je Stepanin Duan Hini Simo. Ipak, ovde se jo nije radilo o formiranom partizanskom odredu. Pa ak, kada su i svi borci bili na okupu. Uistinu, bio je to odred i to onaj pravi, Severobanatski, ali ga zvanino niko nije formirao. Delovao je po udarnim grupama, po potrebi, neposredno prema planovima o odlukama Okrunog komiteta i njegovih lanova. Bilo je to snano borbeno jezgro koje je ve imalo svoga iskustva u nizu akcija koje su izvrene. Bio je dobro i naoruan, a mogao je imati uvek onoliko boraca koliko je bilo oruja.

Jer, oni koji su dolazili a nisu mogli dobiti puku praeni su u Srem, ali isto tako i oni koji u banatskim prilikama nisu fiziki mogli da izdre. Preko Dunava su slate ene i deca, bolesni i tek oporavljeni od zadobijenih rana. Ceril je na poetku bio i komesar i komandir. Kad je stigao Mada dunosti su se poele pomalo deliti vojna prema Mai, politika prema Cerilu. A kada je stigao i Bukarica n j e m u je Okruni komitet poverio partijsku organizaciju cele grupe. Tako se ipak ivelo organizovano, povezano, sa ve stvorenim uslovima potpune vojnike organizacije. To je bio znaajan korak do Brigade. Ono najtee ve je bilo prolo. Ova borbena grupa imala je i svoju bolniarku. Iz Srema je dola Karaorevanka Zora Petkovi Marica. U SKOJ je primljena prve godine rata, tada zavrila prvi, a u Sremu drugi sanitetski kurs. Tamo je otila sa prvim martovskim transportom karaorevakih skojevaca. Sada je ovde bila bolniarka, ali se najvie kretala u grupi diverzanata, leila im rane, nosila eksploziv sa njima se zajedno borila. Uskoro se iz Srema vratila i Mara Paskas Sonja, koja je prola gotovo isti put kao i Zora, ali je Sonja bila borac i politiki radnik. Kasnije je u odredu dobila dunost komesara ete. Ovde u K u m a n u odran je u m a j u prvi partijski kurs. Ve sama injenica da je usred K u m a na, u kui Stevana Colia Marka, radio petnaest dana kurs govori da je Kumane ponovo postalo ono to je i bilo: jedinstvena baza i tvrava revolucionarne borbe. Na ovom kursu bili su sreski rukovodioci: Mia Raano vi Miurin, Ljubica Trifunjagi, Milan Sforcan Grujo, Cedomir Solarov Isa, Boa Titin Stari, Milica Kevrean Vida i Draginja Coli. Predavali su lanovi Okrunog komiteta. Borci su doli u kumanski atar po odluci Okrunog komiteta. Bio je isplaniran napad na poli26*

403

cijsku stanicu i na optinu u Kumanu. Bio je to jedan od prvih napada na krupnije policijske postaje sa ciljem da se oslobodi vee mesto. Okruni komitet se opredelio da pone od Kumana, odajui priznanje njegovim borcima i jednoj od prvih akcija koja je upravo ovde sa istim ciljem ve u ustanikoj godini bila izvedena. Okruni komitet imao je u rukama podatke o rasporedu snaga i pozicijama nemake policije u selu. Utvreno je da je u garnizonu bilo oko 40 policajaca, dobro naoruanih, izmeu ostalog i pukomitral jezom. Napadom je rukovodio Milojko Filipev Fia. On je rasporedio borce u dve udarne grupe. Mladen Miloevi Ceril dobio je zadatak da sa svojom kolonom napadne policijsku stanicu. Za vodia je dobio Stevana Colia Marka, a Velislav Solarov Mada, zajedno sa Fiom, imao je napasti optinsku zgradu i potu. Ovu borbenu grupu kroz selo je vodio Boa Titin Stari. Napad je izvren 5. jula pred pono. Maina grupa je dosta lako izvrila svoj zadatak. Ubijen je jedan policajac, a drugi zarobljen. Arhiva je zapaljena. Zaplenjeno je preko osamsto hiljada dinara, pisaa maina i runa apoteka. Ljubica Trifunjagi i Fia su u meuvremenu demolirali potu. Napad na policiju je zapeo. Partizani su likvidirali straara, ali su Nemci spremno doekali partizane estokom vatrom. Umesto jednog, kako je Ceril dobio podatke, Nemci su tukli iz tri pukomitraljeza. Pored toga, momenat iznenaenja bio je izgubljen. Moralo se najpre prodreti u dvorite, pa tek onda napasti ulaz u kasarnu da bi se dolo do policajaca. Pod gustom vatrom pukomitraljeza sada je to bilo teko izvesti. Napred su se probijali Milan Basta Bukarica i Cedomir Solarov Isa. Dopali su do prozora i omoguili bombaima da ubace 6 bombi. Nemci su se povukli u dvorite. Sada ih je bilo teko isterati iz rovova i bunkera koje su zauzeli

i iz kojih su osuli mitraljesku vatru. Zato je napad bio obustavljen. Ipak, borba sa policijom omoguila je uspeno izvedenu akciju na potu i optinu. Partizani su u ovoj akciji imali ranjenih. Lake su bili ranjeni Miron, Isa i Laza Drakuli Miika, a tee Laan. Bila mu je razneta miica leve ruke. Bolniarka Marica, uz pomo Mirka Dautovia aruge, izvrila je operaciju. Parad iskidane miice sekla je okaljenim noem. Ranjeniku je dala inekciju protiv tetanusa i smestila ga u bazu kod Milice Teodosin. Ranjenik se brzo oporavio. Kasnije, treeg avgusta, Slobodna Jugoslavija je javila da partizanski odredi u Banatu sve jae razvijaju svoju delatnost. Zauzeto je neprijateljsko uporite Kumane, kojom prilikom je ubijeno vie gestapovaca, javio je spiker. Odred se ponovo podelio na borbene grupe i raziao na terene. Akcije su nastavljene. Osmog jula borbena grupa u kojoj su bili Zeka, Arkadije i arki napravila je zasedu kod Taraa nemakoj pograninoj patroli. Na iznenaenje partizana, patrola je bila brojna. Arkadije je, meutim, naredio da se ostane na poloaju i sa najblieg odstojanja ospe paljba na Nemce. Hladnokrvnost diverzanata pokazala je ovde svoju vrednost. Doekani bliskom vatrom Nemci su poeli beati na sve strane. U noi se uo jauk ranjenika. Arkadije i drugovi nali su u mraku dve puke i odmah se uputili u jednu od svojih baza u Tara. Domain baze bio je posluitelj u optini. Obradovao se borcima i odmah potegao za litrenjakom dudovae. ena je poslovala oko veere. Ujutru, domaina obaveste njegovi drugovi da je selo puno Nemaca i da se meu njima nalazi i Spiler. Arkadije, Zeka i arki mogli su kroz prozor videti mitraljesca ija je cev bila uperena upravo prema njima. Domain predloi da sam zavri sa svojom enom a njih etvorica da se probijaju. Partizani su odluili da ipak m i r u j u sve dok ih ne otkriju. Na-

stala je teka situacija. Tri borca su se smestila u upu sa senom. Domain je smirio domaicu i spremno doekao Spilera i njegove pratioce. Pod nadzorom samog Spilera svaka kua i sve prostorije u dvoritima bile su premetane, slama i seno izbodeni dugim gvozdenim ipkama. Stigli su i u upu u kojoj su se nalazili partizani. Spiler je sumnjiavo razgledao ugaeno seno i zapitao domaina da li se tu neko ne krije. Domain se pravio nevet i dvosmisleno je odgovorio. Tvrdio je da sa njegovim znanjem nema nikoga, ali ko zna ko bi se nou sam mogao uvui, jer kua je bila na k r a j sela. Spiler je naredio jednom metaninu da dugom i otrom ipkom bode kroz seno. Otrica je nekoliko puta probila prostor izmeu partizana. Covek koji je to radio bio je komunista i gaao je u gredicu, Ali, Spiler je valjda to primetio i naredio da se popne gore i odozgo da bode. Partizani su videli dobro efa policije. Njihove mainke bile su spremne. Ako budu otkriveni otiie i Spilerova glava ma koliko da je bila ucenjena. Drugog izbora nije bilo. Covek je gore paljivo zabadao ipku i govorio Spileru da tu nema nikoga. Spiler je poverovao i naredio pokret. arki je tada izvadio ogledalce iz depa i dao drugovima da se pogledaju kako izgledaju. Teka napetost izmuila je ljude. Ali, sada su barem bili na bezbednom. Blokada je prola. Kurir Ziva Titin Slobodan odveo je oko etrdeset tarakih mladia u odred. Trojica drugova izali su u polje. I kad je prolo ono najtee, njihov hrabri domain je poginuo. Poneo im je hranu u polje i naiao na zasedu. Jo dve borbene grupe postavile su zasede graniarima na Tisi. Jedna je zauzela poloaj na abaljskoj skeli, a druga u elemirskom ataru kod Babatova. Meutim, samo je ova druga imala uspeha. Na elu ove grupe nalazio se Mada, a pored ostalih bili su tu Pukovski, Ziva Solarov, Sekula i Bata. Naj-

bolje je bio naoruan Maa, u rukama je imao majser. Pogranine patrole obino su se kretale peice ili konjima. Meutim, ovoga puta pred partizanima se pojavila zaprega. U kolima su se mogli na meseini razaznati oficiri i njihovi pratioci. Prvi je trebalo da opali Maa iz svog majsera. Ali, neto se zaglavilo i on je dao znak ostalima da otvore vatru. Pratioci su popadali sa konja i poeli beati. Pojurila je i zaprega gubei se u noi. Plen je bio dosta mrav. Jedan vojnik je leao mrtav, k r a j njega puka i depni sat. I njegov konj je bio ranjen. Posle ovih zaseda cela borbena grupa krenula je na jug, prema Perlezu i Farkadinu. U rej onu Karaoreva, Ceril je sa svojom borbenom grupom poveo pravu ofanzivu protiv poljskih uvara. Sedam patrola bilo je upueno u atare Aleksandrova, Duanovca, Crnje i Itebeja. U ataru Aleksandrova zarobljeno je sedam puaka, u Duanovcu su likvidirana tri a u Aleksandrovu dva agenta. Patrolu sa osam boraca poveo je u atar Nove Crnje Obren Janjuevi Artem. Komandir odeljenja okrunih kurira bio je radostan jer je u potpunosti izvrio zadatak. Doneo je 12 puaka. I dok je pokazivao kako su straari od straha isputali puke, opalio je majser u njegovoj ruci. Iz butine je tekla krv. Artem se nauio na mnoge nevolje, ali je teko doiveo ovo ranjavanje. Za kurira je upravo i najtea rana u nogu, jer su oni bili stalno u pokretu. Ali ne samo to. Tek je zapoela ofanziva, vabe su tek poele oseati strah od onoga to je bilo pred njima. Artem je arko eleo da ne izostane u tom obraunu. Ovako, ranjen, bio je izbaen iz stroja. Drugovi su ga smestili u bazu i ostavili mu Danicu Vrzievu da ga neguje i lei. Devetnaestog jula diverzanti su se ponovo javili. arki i Arkadije sa grupom boraca organizovali su napad na prugu Petrovgrad Panevo izmeu Orlovata i Martinice. U vazduh je odletela lokomotiva

sa tri teretna vagona. Pruga nije bila upotrebljiva dvadeset etiri asa. Desetak dana kasnije opet je dolo do nesree. Ponovo su na zadatak poli arki, Arkadije i Zorka Petkovi Marica. Pratili su ih Sredoje Keljaki, Ziva Kuruev i Moa Loberov. Postavili su minu kao i obino. ekali su dugo, strpljivo, gotovo do pred zoru. Bili su zaspali i nisu ni osetili kada je voz proao. Mina je otkazala. arki je morao da demontira minu. Zadrao je u svojoj ruci detonator i traio uzrok, zabavljajui svoje drugove da bi ih oraspoloio. Iznenada je dolo do eksplozije. aka u kojoj je arki drao detonator bila je gotovo razorena. Parad su lake ranila jo dva borca. Zora je ostala nepovreena, pomogla je ranjenicima i povukla ih u bazu. Na aci arkog morala se izvriti hitna operacija. Trebalo je skinuti delove koji su visili i zatititi ranu od trovanja. Ali, Marica ni ovog puta, osim kuhinjskog noa, nije imala drugog hirurkog alata. Pripremila je no i bez bilo kakvih umirujuih sredstava poela operaciju. arki je junaki podnosio strahovite boli. Nije jaukao, nije ometao rad svoje drugarice. Uskoro preostali deo ake bio je oien i zavij en. arki se sad ve mogao aliti govorei o novim podvizima. Ipak, iako je iao stalno sa svojim drugovima nije vie bio sposoban da montira mine.

NOVI KORAK DO BRIGADE

Banatska operativna zona Inercija po kojoj su se kretale borbene akcije u Banatu bila je sve snanija. Partizanski odredi i na severu i na jugu izrastali su u sve krupnije borbene jedinice. Uslovi za njihov dalji razvoj bili su sve povoljniji. Granale su se partijske i skojevske organizacije, organizacije USAOJ-a, AFZ-a, a narodnooslobodilaki odbori stvarani su u sve veem broju banatskih mesta. Bilo je vreme da se i partizanskim odredima da organizovaniji oblik, vie vojnikog, da se pojaava veza Glavnog taba narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda u Banatu. Zato su Pokrajinski komitet i Glavni tab doneli odluku da se uini novi korak u tom pravcu. Ideja o formiranju Banatske operativne zone ve je bila od ranije na dnevnom redu. Meutim, nemake ofanzive u Sremu a potom Spilerove akcije u Banatu dva puta su odloile sprovoenje ovakve zamisli. Ipak, tokom meseca aprila i m a j a uinjeni su prvi koraci. Stab banatske operativne zone preuzeo bi u svoje ruke komandu nad svim partizanskim jedinicama na banatskoj ravnici, razvijao njihove akcije, jaao ih i stvarao nove jedinice. Banat je u sklopu celog jugoslovenskog ratita postajao u toliko interesantniji i vaniji to su se jedinice Crvene Armije vie pribliavale granicama nae zemlje. Bilo je oigledno da e one n a j p r e izbiti upravo na banatsku ravnicu i da e tu doi do prvog susreta sa jedinicama Crvene

armije na naem tlu. A za t a j susret se trebalo to bolje pripremiti. Pokrajinski komitet i Glavni tab su imali sve to u vidu kada su donosili odluku koga da upute u Banat i da mu povere tako odgovoran i delikatan zadatak. Jo u mesecu aprilu njihov izbor je pao na stare i proverene komandante Marka Tanjurdia Siptara i ivana Periina Joleta. Obojica su bili Sremci, obojica su komandovali bataljonom, obojica zajedno u Prvom sremskom partizanskom odre'du. Siptar je bio zamenik komandanta brigade, komandovao je ovim odredom a Jole mu je bio, najpre, zamenik a zatim naelnik taba. Ratovali su oni po Bosni i Sremu. Obojica su poznavali udi ravnice i taktiku koja bi tu najvie odgovarala.

zubanov

ivojin

mita

Poetkom m a j a Jole je upuen u Juni Banat. Krenuo je na put kada su konano utvrene veze izmeu Junobanatskog odreda i Glavnog taba preko Belegia. Time je bio otvoren i drugi znaajan kanal koji je povezivao borce Srema i Banata. Zadatak Joletov bio je da reorganizuje Junobanatski odred u etvrti banatski odred i da pripremi prelazak na banatsku stranu snanije borbene jedinice kao glavne snage na koju e se oslanjati budui Stab banatske operativne zone. Prethodno, u Severni Banat trebalo je da stigne Siptar sa slinim zadatkom. Bilo je predvieno da se u Severnom Banatu od svih partizanskih jedinica formira jedinstveni Peti banatski partizanski odred. Ali, dolo je do zastoja na kanalu akcijama Nemaca i na sremskoj i na banatskoj strani. Siptar nije imao prilike da pree Dunav pre velike ofanzive na donji Srem, pa mu je palo u deo da kao komandant Prvog sremskog odreda organizuje uveni mar partizana iz donjeg Srema do Fruke Gore. Partizanske kolone su u jednom dahu prele osamdeset kilometara i svojom udarnom grupom, u izvanredno snanom naletu, razbile slavni vor nemakih i ustakih snaga na Jarini, da bi se nale izvan domaaja udara glavnih neprijateljskih snaga pripremljenih da unite odred u ravnom delu Srema. Na elu ovoga mara i udarne grupe bio je Siptar. Ova krupna i znalaki izvedena akcija odloila je Siptarov dolazak u Banat. U mesecu julu, kada su se ofanzive u Sremu stiale, Siptar se oprostio od svog odreda i krenuo za Mikovce gde su se nalazili Jovan Veselinov arko i Isa Jovanovi. Pokrajinski komitet imao je tada potpun pregled situacije u elom Banatu, jer su sekretari okrunih komiteta Dura Jovanovi Mia i Duan Bogdanov Senko slali redovite izvetaje. arko i Isa su o toj situaciji upoznali Siptara i postavili mu zadatak da se prebaci u severni Banat, preneli mu nareenje Glavnog taba da tamo formira Stab Banatske ope-

rativne zone. Siptar je imenovan za komandanta, Jole za naelnika taba, a Milojko Filipev Fia, koji se ve nalazio u severnom Banatu, za komesara. Dalju popunu taba trebalo je izvriti na samom terenu. Dok je Siptar ekao u Surduku pogodan momenat za prelazak u Banat, iz sastava este vojvoanske brigade izdvajao se poseban bataljon u koga su stupali najbolji borci, ali pre svega oni koji su u Srem preli iz Banata. A u estoj brigadi bio je gotovo kompletan poznati martovski transport skojevaca iz Karaoreva i Kikinde. Samo, pravac kretan j a ovog Udarnog bataljona bio je prema Deliblatskoj peari i banatskom jugu, tamo blie Beogradu. I upravo negde kada je i Siptaru konano polo za rukom da se kod Surduka prebaci na banatsku stranu, Udarni bataljon je stigao na reku kod Belegia i pripremao se za svoj put u Banat. Snaan razvoj partizanskih snaga u Junom Banatu uz prisustvo dobro opremljenog i naoruanog bataljona, imao je svoje pozitivno dejstvo i na dalji razvoj dogaaja na severu. U svakom sluaju pozicija domaih Nemaca i njihovog eksponenta Spilera postajala je sve kritinija. Nemci su polako povlaili svoje sitnije garnizone, naputali polja i spremali se za odbranu svojih glavnih uporita. Pa ipak jo nije bila razbijena udarna snaga Nemaca. Spiler je jo imao snage da napadne, da se odupre i da nanese znaajne gubitke svome protivniku. Spiler, koji je gotovo sam odluivao o ivotu i smrti onih koje je uspeo uhvatiti, nije se odrekao streljanja kao vida borbe sa svojim upornim protivnikom. I jo uvek je prvenstveno udarao upravo po partijskim i skojevskim organizacijama smatrajui ih s pravom okosnicom pokreta. Formiranje taba Banatske operativne zone i prisustvo Udarnog bataljona na ravnici predstavljali su znaajan korak do formiranja brigade na tlu Banata.

Okruni komitet formira odred

Za to vreme u Severnom Banatu ilo je sve po planu. Sredinom jula odran je sastanak Okrunog komiteta Partije u Karaorevu. Bio je to znaajan sastanak. Crni Mia i okica pripremili su se da pred svoje drugove iznesu plan jedne iroko organizovane akcije. Jer, posle uspenih akcija diverzanata, likvidacije najagilnijih saradnika okupatora, kao i prvih krupnijih akcija borbenih grupa na vodnu zadrugu kod Duanovca, vincaidsku kudeljaru i na samo Kumane, bili su stvoreni politiki i vojniki preduslovi za odluniji korak dalje. Tada jo Okruni komitet nije dobio obavest da je u f o r m i r a n j u Banatska operativna zona. Meutim, njegova akcija se upravo poklapala sa optim planom Glavnog taba i Pokrajinskog komiteta. Crni Mia je predloio i elastiniji rad komiteta. Ranije su sastanci odravani jedanput meseno, a trajali su i po dva dana. Svi lanovi su dolazili na te sastanke. Sada vie nije bilo vremena da se dugo zaseda. Okruni komitet osposobio je niz novih rukovodilaca. Posle kursa u Kumanu, otvoren je novi kurs u Dragutinovu na koji su doli Radivoj Pere Pavle, Svetislav Markuev Koragin, Niifor Pejin Zdravko, Mirko Obradovi Toa, Dejan Popov Jan, Branko Sredojev Marko, ura Kneevi Grme i Vera Paji Sonja. Kurs je odran u kui Anice Paji. Kursisti su poloili ispite i bili upueni na svoje zadatke. Tada je na k r a j n j e m severu Niifor dobio svoga vrsnog pomonika Mirka Obradovia Tou, pa je razvijanje organizacija poelo bre. Pere i Koragin vratili su se na svoj stari teren. Posle Artemove pogibije, Grme je primio dunost komandira kurirskog odeljenja Okrunog komiteta.

Pored ovih drugova i onih koji su zavrili prvi kurs, iz Srema je po vojnoj liniji dolo znaajno pojaanje od desetak iskusnih boraca koji su ve bili na elu stvorenih borbenih grupa. Okruni komitet je prihvatio plan. Zamisao je bila jednostavna, ali je trebalo obaviti svaki zadatak sa puno zalaganja i odgovornosti. Snage su ve bile rasporeene na dve glavne borbene grupe, jedna u rej onu Karaoreva sa Cerilom i Radojicom na elu, a druga u rej onu Kumana i Elemira sa Maom, Pukovskim, Zekom i Bukaricom. Arkadije je sa grupom diverzanata delao po svom planu, dok su Pavle i Koragin sa svojom grupom kurira bdili nad glavnom karikom veze sa Sremom. Prva borbena grupa nastupie odluno od Karaoreva prema severu i severozapadu, a druga od Farkadina u istom pravcu, vrei seriju akcija, otimajui oruje i primajui usput nove borce da bi se u odreenom vremenu obe grupe, tako narasle, sastale u rej onu Dragutinova. I tamo bi tada bio formiran Severobanatski partizanski odred. lanovi Okrunog komiteta uklopili su i svoje zadatke prema tome planu. Na elu desnokrilne grupe nalazio se Crni Mia i okica, a na elu levokrilne Fia. Vinku je ostala briga oko partijske organizacije, a Braci oko narodne vlasti. Akcije su zapoete ve 21. jula. Uoi toga dana u Karaorevu je odran sastanak Mesnog narodnooslobodilakog odbora, a potom i Mesnog komiteta SKOJ-a. Diskutovalo se o zadacima pozadine u napadu na Drakslerov sala. Bilo je to dobro ureeno imanje izmeu dva Begeja, samo nekoliko kilometara od sela. Draksler nije bio faist, ali je njegovo imanje ipak moralo proizvode liferovati Vermahtu. Zato je tamo bila stalna straa. Cilj napada bio je razoruanje straara, a sve to se moglo poneti da se odnese sa imanja. Taj deo zadatka dobili su Karaorevani. Zato je odlueno da se mobiliu svi aktivi

SKOJ-a i grupe USAOJ-a i da krenu za borbenom grupom na zadatak. Oni su imali preneti zaplenjenu hranu i opremu, a Odbor organizovati da se sve to bazira na sigurno mesto. Otuda je ova akcija imala dvostruki znaaj. Tim pre to su karaorevake zalihe hrane bile na niskom nivou, obzirom da se u rej onu sela stalno nalazila m a n j a ili vea grupa ilegalaca i boraca koje je trebalo hraniti i snabdevati. A ljudi su delili sa svojim borcima sve to su imali, krijui od vaba sve to se moglo sakriti. U tome su postignuti znaajni uspesi jer je optinska uprava ustvari bila u rukama karaorevakih komunista, a predsednik Nuda samo figura koju je trebalo napojiti rakijom. U tome je mnogo vetine pokazao Tomo Bulj, a zatim Pejan Ognjenovi, Tode Sujica, Mane Bjelobaba, uro Maljkovi Pion, Trivo Kondi, Filip Kovaevi i drugi stariji komunisti. Teret snabdevanja vojske koja je gotovo neprekidno logorovala u karaorevakom ataru, zajedno sa sreskim i okrunim rukovodiocima i kuririma, padao je na aktive SKOJ-a. Nekako po tradiciji. Teko je izdvojiti bilo koji aktiv, ali ih je bilo nekoliko koji su to imali gotovo kao svoj n a j glavni j i zadatak. Takav je bio aktiv ure Sijana, zatim aktiv u kome su radile Anka Momilovi i Radojka Mati uz brigu Rade Krnete, te aktiv kojim je neposredno rukovodio sekretar Mesnog komiteta Milan Adamovi i bio sastavljen od samih devojaka. Bile su tu Radojka Raeta, Mara Bruji, njena sestra Mica Bruji, Mara Jeli i Milka Repac. Skojevke su pripremale hranu, prale, ile i krpile ve, plele arape i tako utroile gotovo itavo svoje devojako ruho. U selu se moglo popraviti i neispravno oruje. Za to su majstori bili Milanko Surla i Pejo Radakovi. Duan Budimir Bandera prestao je da tera modu sa cipelama koje je ranije pravio. Sada su dobro dolazili kaievi poskidani sa vralica za krpljenje obue partizanima.

Milan Dobri bio je pekar. Ali, nije samo on snabdevao partizane hlebom. Znao se i tu red ko kad sprema i iznosi hleb. I ovo je ilo preko ure Sijana. Pod njegovom brigom bila je grupa starijih ljudi, frontovaca, sa pekarom na elu. Tu su se naroito isticali Ilija Sujica, Jovo Simi i Perica Savi. A takvih grupa nije bilo malo u selu. I tako redom, selo je ivelo i radilo za svoje borce, a delilo sa n j i ma sve to je imalo. Za vodie u ovoj akciji odreeni su provereni kuriri skojevci Bracika Radakovi i Ivo Dapevi. Ivo je ostao u borbenoj grupi kao obavetajac dok se Bracika vratio u svoju kurirsku jedinicu koja je opsluivala i titila lanove Sreskog komiteta. Ceril sa svojim diverzantima tek to je stigao iz rej ona Sare gde je digao voz u vazduh, a pred njim je bila akcija na Drakslerov sala i serija drugih koje su time zapoete. Akcija je potpuno uspela. Strae oko vralice i samog salaa odmah su poloile oruje im su dobile poziv da to uine. A uli su iz mraka, svuda oko salaa, mnoge glasove partizana i skojevaca. Zaplenjeno je est puaka i dosta municije. Strae na salau drali su Maari, a njih je bilo i meu radnicima. Postupak partizana prema njima bio je posebno paljiv. Maari su bili oduevljeni i u razgovoru posle akcije izrazili su svoju spremnost da sarauju sa partizanima. Ranjeni Artem morao je ostati u bazi, ali je zato pola ula. N j u su radnici na salau dobro zaplenjeno je est puaka i dosta municije. U ovoj akciji uestvovao je i Milan Tutorov Kova, u neku r u k u jedini predstavnik Petrovgrada. Tuturov je bio intelektualac. U ovaj grad je doao kao izbeglica etrdeset druge. Tamo se upoznao sa karaorevakim kolarcima, pre svega sa Ilijom Rajaiem Mironom. A kada je Miron otiao u partizane, Kova je potraio Mironovog brata uricu. Nije mu smetalo to je urica bio daleko

mladi od njega. Razlika medu njima bila je pet godina. Tutorov je pretpostavljao da i urica ima veze s partizanima, barem sa svojim bratom. U tome se nije varao jer je urica tada ve bio skojevac. Obeao je Tutorovu da e ga odvesti na vezu s partizanima. Tako su i uinili. Poetkom jula doli su u selo i uskoro se Tutorov naao u partizanskom logoru. okica je najpre sumnjiavo posmatrao doljaka, ali mu je bilo drago to je tu neko iz grada. Miron mu je rekao da ga poznaje i da je to dobar mladi. Ipak, okica je rekao Cerilu, malo u ali malo u zbilji, da pripazi na tog filozofa. Meutim, Tutorov se brzo snalazio i pokazalo se da ga svi borci primaju kao svoga. Ve posle akcije na Drakslerovom salau skojevski aktiv borbene grupe primio ga je u svoje redove. Bio je to sastanak na kome je analizirana akcija i dranje svakog pojedinca. Takav sastanak odrali su i lanovi Partije. Crni Mia i okica inili su to posle svake akcije. Trebalo je po planu odmah krenuti dalje, ostavljajui poprita izvedenih akcija to dalje iza sebe. Meutim, Crnom Mii i okici bilo je teko da ostave ranjenog Artema. Nauili su na njega i u n a j teim momentima. Artem je mogao izvriti svaki zadatak koji bi mu poverili. A pretpostavili su da Spiler nee ostati miran i da e besno napasti partizanska uporita. Najpre je Ceril pokuao da rei pitanje ranjenika. Perecina baza ve je bila kompromitovana i zato nesigurna. Otiao je kod svog starog saradnika Miloa Umievia i traio od njega da u svoju bazu smesti Artema. Ovoga puta Umievi je zatajio. Ceril se vratio i sad nije bilo boljeg izlaza nego da Artem ostane u svojoj poljskoj bazi na njivi Ive Martinovia. ula je vraena ranjeniku posle izvedene akcije. Kao pojaanje, u bazi su ostali naoruani skojevci Ljubica Vlaji i Marko Marinovi. Nekoliko dana ranije u logor odreda doli su sa orujem iz
27 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

417

Nedieve vojske Aleksandrovani Milo Grbi i Boo Vukomirovi. Crni Mia nije eleo da ih neproverene povede u prve akcije. Ostavio je sa njima borca uru Dobria, njihovog zemljaka, a svu trojicu smestili su oko Artema. Zadatak im je bio da u sluaju nude svi zajedno brane ranjenog komandira okrunih kurira. Crni Mia i okica poveli su svoje borce u novu akciju. Na redu su bile vapske krstine ita u itebejskom ataru. Zaas je planulo sto trideset jutara pokoene penice. Rasterana je straa pored jedne vralice, partizani su je zapalili i sa n j e skinuli kaieve, ponjave i runu apoteku. Grupa partizana upala je na vapski sala i izvela konje. Svi borci su seli u pripremljene zaprege i pojurili prema severu, u rejon Ruskog Sela. Iza njih je ostalo nebo obasjano vatrom uarenog polja. U ataru Ruskog Sela zaprege su ispregnute, konji poterani natrag, a borci su paljivo skidali kaieve sa ouvanih vapskih amova. Sutradan, za vreme partijskog i skojevskog sastanka na kome su analizirane akcije mnogi borci su imali nove uprtae preko ramena. Za partizane se brzo proulo u Aleksandrovu, Vojvoda Stepi i Ruskom Selu. Iz Aleksandrova su se meu borcima nali, pored onih koji su ranije doli, Steva Trtica, Slavko Pandurov, Vlada Ginin Sever i Joca Jeli Iz Stepe su doli Boko Vujovi, uro Kovaevi, Nikola Kovaevi i Mirko Popovi. Iz Ruskog Sela partizanima se najpre prikljuila Danica Opsenica, devojka koja je toliko puta dolazila na vezu u karaorevake baze. Posle nje doao je i Vladimir Stani. I dok su partizani palili vapska ita Plavi je doveo u karaorevake baze naoruanog Svetozara Telekog koga su drugovi izvukli iz neke Nedieve jedinice u koju se privremeno kao i neki drugi mladii sklonio. Primio ga je Duan Budimir Gorki koji je bio odgovoran za bezbednost partizanskog logora i baza u karaorevakom ataru. Za Telekim je nakon nekoliko dana doao i Svetozar Gruji. Oni

su morali saekati u bazama dok se partizani nisu vratili na ovaj teren. Teleki je u jedinici dobio partizansko ime Istok. Ojaana partizanska grupa nastavila je sa akcijom paljenja ita u ruskoselskom ataru. Paljena su i ovde vapska imanja i itne povrine. Unitene su mnoge poljoprivredne maine i oko hiljadu litara benzina i ulja. U ruke partizana pale su i dve puke. Dok su okica i Crni Mia sa svojim borcima kroz akcije hitali prema zbornom mestu, dotle su Fia, Maa, Bukarica i Zeka poeli svoje akcije iz rej ona Perleza. Koragin i Pavle imali su tekoa sa pojaanim nemakim patrolama i, posebno, nemakim policijskim garnizonom u Perlezu i Farkadinu, isto kao i sa nemakom pograninom straom na Tisi i Dunavu. Za osiguranje ove vane deonice na p u t u za Srem bilo je korisno napraviti ozbiljniji obraun sa ovim vabama. Zato je akcija Fiine grupe i zapoeta upravo sa ove strane. Dok je razoruavana posada na Drakslerovom salau, Fiina grupa sprovela je jedan transport za Srem. Najpre je napravila zasedu nemakoj patroli na Tisi, a potom su Zeko i Pukovski likvidirali u Perlezu jednog esesovca koji je doao na odsustvo. Dvojica partizana ula su u selo obueni u nemake uniforme i kretali su se slobodno perleskim ulicama. Zaplenjen je pitolj i vojnika oprema. Naredna tri dana izvrene su sve pripreme za napad na policijske stanice u Perlezu i Farkadinu. Cela borbena grupa krenula je tada prema perleskoj policijskoj stanici. Meutim, sreli su nekog podoficira avijatiara. Ovaj je potegao revolver, ali su partizani bili bri. To je alarmiralo policiju i vojsku i od predviene akcije moralo se odustati. Borbena grupa krenula je prema Farkadinu.
27*

419

Rukovodioci grupe razmotrili su sa Pavlom i Koraginom detaljno plan napada na objekte u ovom selu. Utvreno je koje kue pored optine i policijske stanice treba napasti. Reeno je da pored Pavla i Koragina u akciji uestvuju jo trojica njihovih kurira. Glavna borbena grupa imala je napasti optinsku kuu. Jedna trojka odreena je za demoliranje pote, a dve za hvatanje belenika i optinskog kneza. Odreena je i grupa koja e tititi glavne prilaze optini, dok je Pavlu pripala dunost da posee sve telefonske veze. U urbi, dok su se pravili planovi napada, nije bio organizovan ruak za vojsku, to prgavom Fii nije bilo po volji i zbog ega je izbrusio Pavla kao glavnog domaina. Napad je izvren 24. jula. Iz sela je partizane doekao Zorislav Adamov Mane. On je bio glavni vodi. Napad je bio izveden po planu. U policijskoj stanici nisu se zatekli svi policajci. Dve patrole bile su u selu i im su ule pucnjavu pobegle su prema Centi. Meutim, narednik je okupio preostale ljude i pukomitraljezom branio prilaze zgradi. Jedan borac je dopuzao do prozora, odakle je sipala najea vatra. Iako ga je zrno pogodilo u rame, doao je do cilja i zavitlao bombu. Za to vreme Pukovski i Sekula su se probili sa druge strane, uskoili meu vabe i oteli naredniku pukomitraljez. Bilo je to pravo blago u rukama partizana. Tada su se policajci predali. Jedan je leao mrtav, njih nekoliko ranjeno. U rukama partizana nalazio se pukomitral jez i tri puke. Pokupljena je municija i sva oprema. Dok se borba vodila za policijsku stanicu, partizani su demolirali optinsku i potansku zgradu. Knez i belenik polagali su raune za svoju slubu okupatoru. Seljaci su palili arhivu, spiskove, poreske knjige, zaduenja. U kasi je naeno estopedeset hi-

ljada dinara, u magacinu deset pari opanaka. Uzete su obe pisae maine. Kada je odred izlazio iz sela u kome vie nije bilo faistikog uporita, u mraku se borcima prikljuio jedan mladi. Bio je to Duan Jovanovi. Kasnije su ga tek opazili i dali mu partizansko ime Sluajni. Plen i ranjenik ostavljeni su Pavlu i Koraginu. S ranjenikom je ostala bolniarka i jedan borac koji ih je titio. Farkadin je od tada bio sedite Sreskog komiteta Partije. Deo borbene grupe zadrao se u oblinjoj trsci i narednih dana i izvrio je jo nekoliko zaseda nemakim pograniarima. Pavle i Koragin vratili su se svom poslu jer su nailazile nove grupe mladia i devojaka koje je trebalo otpremati u Srem. Usput, diverzantska grupa Arkadi j a, Zeke i Bukarice najpre je podigla voz u vazduh na pruzi izmeu Farkadina i Orlovata, a potom je bacila u vazduh most izmeu Kikinde i Beeja. Dve lokomotive i ukupno jedanaest vagona vie nije postojalo. Ve sledee noi stupili su u akciju Ceril i Maa. Odleteo je i trei voz u vazduh na pruzi izmeu Elemira i Petrovgrada. Ovde su bila unitena etiri vagona zajedno sa lokomotivom, a pruga razorena. Vozovi ovim prugama nisu mogli proi puna dva dana i dve noi. Akcije su izvedene 19, 26. i 27. jula. Bio je to pozdrav oporavljenog Mede i Arkadi j a i njegovih drugova borcima koji su se na oba krila bili zahuktali u svojim akcijama. Maina grupa nastavlila je akciju. Polazei iz dobro pripremljenih baza u Crvenoj mali kod Elemira, partizani su 27. jula zapalili na jednom nemakom salau kamare ita i u Elemiru su onesposobljene vralice i razoruane strae. Akcije su bile dobro organizovane i jo bolje izvedene. Ubijen je jedan Nemac, zaplenjeno devet puaka, majser i tri arera.

Akcija je nastavljena istoga dana neto severnije. Napadnuti su salai izmeu Beodre i Tise. Partizani su zaplenili sedam puaka, 3 pitolja, onesposobljena je vralica, upaljeno gorivo. Meutim, partizani su ovde doli do dragocenog plena: domogli su se dvanaest pari cipela. A tada je na red doao Io. Ovde su napad vodili Crni Mia i okica sa Cerilovom grupom. Plan je bio da se likvidira policijska stanica, optina i pota. Od akcije koja je izvedena na Drakslerov sala bilo je prolo samo sedam dana, a ve je bilo izvedeno sedam akcija, tri gromoglasne eksplozije na banatskim prugama, zarobljeno je blizu trideset puaka i pukomitraljez prvenac. Ovde, u Iou, meu prvima je na zatarabljenu policijsku zgradu juriao diverzant Medo. Ovo je bila prilika za njega. Bio je reen da otme puku ili da pogine. Misao na Bonjaka nije ga naputala. Bio je prvi na vratima koja su sa druge strane grevito podupirali. Medo je bio snaan momak, pomogli su mu i njegovi drugovi, i, vrata su popustila. Medo je uskoio u prostoriju, dograbio je prvog vabu i snano mu istrgao puku iz ruku. I pre nego to je upotrebio, poljubio je njen kundak. U meuvremenu borba se sve ee razvijala. Policajci nisu lako poputali. Ranu je zadobio Svetislav Vasiljev Staljin, koji se isticao svojom snagom i svojom hrabrou. Bio je iz Itebeja, ali je radio u Karaorevu i tu stupio u borbenu grupu. U Karaorevu je postao i komunista. On i Nino Ivanevi, na dunosti veterinara u Itebeju, uz pomo Miurina, stvorili su prve organizacije u ovom mestu. Mesni lekar je doveden i previo je ranjenika. Nemci su kapitulirali kad su ih partizani doveli u bezizlazan poloaj. Partizani su zadobili petnaest puaka, pitolj, municiju i svu policijsku opremu. Iste veeri odrani'su sastanci lanova Partije i lanova SKOJ-a. Analizirane su ove akcije i pet boraca primljeno je u Partiju, a osam u SKOJ.

Akcija u Iou izvrena je 29. jula. Posle uspenih akcija, posebno na Io i Farkadin, i sam Spiler je odao priznanje rukovodiocima ovih akcija. Napisao je da su napadi izvedeni sa smiljenom vojnikom taktikom uz dobru disciplinu svih boraca. Sada su se obe borbene grupe nale na okupu u Dragutinovakom ataru. Tako je upravo i bilo predvieno planom Okrunog komiteta. Poslednjeg dana jula meseca u Tomavali, nedaleko od salaa Miloa Kovaeva, slila se prava partizanska vojska. Na okupu je bilo oko stotinu partizana iz svih krajeva severnog Banata. Bili su tu i svi lanovi Okrunog komiteta Partije na elu sa Crnim Miom, okicom i Fiom, sekretari Sreskih komiteta Partije i SKOJ-a, Emil Kevrean Baca, Branka Jovanovi, Zvezdana Mikin Nata, Niifor Pejin Zdravko, Uja Dobrosavljev, Milka Agbaba Crna, Dragan Bjelobaba Crveni, Mirko Obradovi Toa i iva Bracanski Gavra. Pukomitraljez jedinac bio je na pleatim leima Duana Hinia Sime. Odred je raspolagao sa pedeset dve puke i sedam majsera. Bilo je sad ve dosta pitolja, pa i bombi oko pasa mnogih partizana. Drugovi koji su doli iz Srema imali su i automate. Upravo tih dana do dragutinovakih baza probio se izaslanik Glavnog taba iz Srema. Bio je to Peinanin, Todor Jovii Kutra, simpatian ovek, kudrave kose, veseo kao to su mogli biti veseli Sremci. Roditelje su mu streljali Nemci na Banjici. Kutra je brzo sticao poznanstva s borcima banatske ravnice. Doneo je nareenje Glavnog taba po kome se od svih severobanatskih partizana ima formirati Peti banatski partizanski odred. Bilo je predvieno da odred n a j p r e formira jedan, a potom i drugi svoj bataljon. To je za banatske prilike bilo novo. A svakako jedan znaajan korak blie pravoj formaciji od koje nije bila daleko brigada.

Ovaj Prvi banatski bataljon imao je u svom sastavu tri peadijske i jednu diverzantsku etu. Borci su podeljeni na ete i vodove, vodovi na desetine. Okruni komitet, Kutra i istaknuti borci odreivali su komande. Formirale su se prve partijske elije i aktivi SKOJ-a po etama. Nema jasnih podataka kako je odreen komandni sastav. Odred i Bataljon bili su formirani krajem jula, a prva Naredba Glavnog taba o postavljanju rukovodstva stigla je tek osamnaest dana kasnije. Upravo, tada je bila napisana. Verovatno je dinamian razvoj dogaaja i nagli rast jedinica uticao na brze promene u kadrovima, pa stoga postoje razlike u onome to kau uesnici od onoga to u Naredbi pie. Postoji dvojba ko je bio prvi komandant Petog banatskog odreda. Velislav Solarov Maa ili Todor Joviin Kutra. Po Naredbi to je bio Maa, ali kao zamenik komandanta i vrilac dunosti komandanta. Po miljenju saboraca komandant je bio Kutra. Ali, tu se jo brka dunost komandanta Odreda i komandanta Prvog bataljona. Tim pre, to je samo t a j bataljon i postojao. Naredbom je za komesara Odreda bio postavljen Mile Cviji. Ali, njega se gotovo niko ne sea. Fia je tom Naredbom postavljen za zamenika komesara Odreda, a arki za obavetajnog oficira. Nema nikakve dvojbe u tome da je za komesara bataljona postavljen Mladen Miloevi Ceril. U Naredbi stoji da je za vrioca dunosti komandanta bataljona postavljen Gojko Raenovi Radojica. Za partijskog rukovodioca ili za zamenika komesara bataljona postavljen je sekretar Sreskog komiteta SKOJ-a Ziva Bracanski Gavra, Melenanin, a za obavetajnog oficira Branko Sredojev. Dunost intendanta bataljona pripala je Milivoj u Popovu Operisti. Za sekretara taba odreen je Kikinanin urica argin. Dunost referenta saniteta bataljona pripala je Zorki Petkovi Marici, ali je

ona povremeno bila i vrilac dunosti referenta saniteta u Odredu. Kao intendant se pomin je i popularni Elemiranin iva Popov Taca, ali je mogue da je on pripao tabu odreda. Komandiri udarnih eta bili su: arko Paan Aca, iskusan, staloen ovek, dobar organizator, Blagoje Popov Pukovski, snaan i hrabar ovek, uvek spreman za akcije i Gojko Raenovi Radojica, snalaljivi borac. arki je bio r a n j e n i odreen je za obavetajnog oficira Odreda. Komesari eta bili su Milo Dubaji Stevica, ivan Mili Sreko. Dunost komesara ete kojom je komandovao Radojica najpre je vrio sam Ceril, sve dok u rej onu Karaoreva nisu formirane nove ete, pa su komandiri bili Svetislav Vasiljev Staljin i Mile Vukovi, a komesar Miladin Pokraj ac Ruzvelt i Mara Paska Sonja. U toku avgusta formirana je posebna eta u rej onu Cente i Perleza sa zadatkom da titi dunavski prelaz i obezbeuje veze na elom kanalu. Za komandira ove ete odreen je poznati kurir Veljko Kova Panta, a za komesara Bogdan uki Svra. Komandir prve ete arko Paan Aca spada u red onih boraca koji su uprkos svemu, ostali u prvim borbenim linijama. Jo od onog vremena kada je ljuka doao u Vincaid i formirao prvu kandidatsku grupu. Aca je uestvovao sa drugovima iz naselja u paljenju kudeljare, organizovao je prenoenje ranjenika koje su Nemci u besu izboli bajonetima terajui ih da gase poar koji se nije mogao ugasiti. Od tada je sa svojim drugovima drao Vincaid kao vanu partizansku bazu u koju su u kriznim vremenima dolazili ljuka i Klim, jedan s kikindske, drugi s dragutinovake strane, da se dogovore ta i kako dalje da rade. ljuka j u septembru 1942. u Vincaid u formirao prvu partijsku eliju. Pored Ace, lanovi elije su bili Stoj an Mievi kao sekretar, uro Kneevi Grme i Branko Sredojev.

Kada je Okruni komitet obnovljen, oktobra 1943. godine, na ovaj teren su doli Toma Granfil, Nikola Francuski, a neto kasnije i Milka Agbaba Crna. Tek tada Vincaid postaje vana taka, sa koje lanovi Okrunog komiteta deluj u na tom k r a j n j e m banatskom severu. elija je dobila nove lanove: Mariju Paan, Vasana izmica, Radovana Vasiljeva, Kostu Vujania, Nikolu Novakovia i uru Vucelju. Istovremeno formiran je i prvi aktiv SKOJ-a kojim je rukovodio Nikola Novakovi. Za jednu bazu kakvu su okruni komiteti partije i SKOJ-a nameravali da izgrade na ovoj raskrsnici vanih partizanskih puteva, od velikog znaaja bila je podrka ena, pa je organizaciju AFZ preuzela Marija Paan. Izgradnja ovog vora dovrena je formiranjem prve grupe USAOJ-a i izgradnjom pravog sistema znaajnih baza. Jedna od tih vanih baza bila je u kui Paana, druga kod Sredojeva, Cvete Pandurov, ure Vucelje, Save Milanova, Vase Cizmia i Koste Vujinia. Ilo se sa vie uporednih linija: znalo se koje su baze Okrunog komiteta Partije, koje Okrunog komiteta SKOJ-a, koje opet kurirske ili sanitetske. Nedaleko je bio sala Pokrajinskog sa rezervnom bazom za sekretare Crnog Miu i okicu kao i za lanove Pokrajinskog komiteta koji su u Banat dolazili. Toma Granfil je organizovao vanu sanitetsku bazu na ciglani Nikole Jankova na drumu, blie Baaida, koji je sa puno odgovornosti vrio svoju dunost. Provala Vincaida dola je tragom razbijenog transporta kod Elemira marta meseca. Jedna grupa boraca koja se probila ispred Spilera morala je biti smetena i u okrune baze, pa i u one na Vincaidu. Grupa ovih boraca bila je poverena kuriru Simi Zariu. Meutim, on je pao u ruke Spileru i kazao mu ta sve ima na Vincaidu. Za malo naselje nastali su teki dani. Uhapeni su i kasnije streljani Marija Paan, Vasan Cizmi, Milo izmi, Nikola Novakovi, Dragan Radii, Veselin Zari, Mica Kebi, Sava Munan, Rada Jesi, Rakila Udicki, Desa Tomi, Zivko Vlai, Kamenko Munan.

arko Paan Aca, Branko Sredojev, Stoj an Mievi i uro Kneevi Grme izbegli su hapenje i poli u ilegalnost. Grme je preuzeo komandu nad odeljenjem okrunih kurira, dok su Paan i ostali doli u sastav diverzantske grupe. Paan je jo jednom vodio partizane na vincaidsku kudeljaru. Cim je borbena grupa narasla oko Arkadija Popova, pripremljena je ova akcija. Bio je ve mesec juli. Sa borcima je bio i sekretar sreskog komiteta Partije Milo Popov Klim. Cilj napada je bila nemaka posada. Nemci su bili iznenaeni i razoruani, Aca i njegovi drugovi domogli su se 13 novih puaka. Ipak, partizani su onesposobili maine. Kanjena su i dva izdajnika. Posle ove akcije, Paan i drugovi oprostili su se od Klima. Po odluci Okrunog komiteta starog borca je trebalo otpremiti u Srem. Ta dunost pripala je Grmeu. Tako je i dunost komandira prve ete sa pravom pripala arku Paanu Aci.

Nemci se jo ne daju Jo dok je obilazio poprite napada na Drakslerovom salau, Spiler je doao do podataka da je glavnina napadaa bila iz Karaoreva. Martovski dogaaji u Maarskoj spreili su da svoju akciju u ovom selu dovede do kraja. A bio je reio da atre do zemlje ove uporne i ilave borce. Meutim, naredba je naredba. Maari su mu pobrkali raune. Jo na salau je doneo vrstu odluku da izvri upravo na Karaorevo munjevit udar sa svim snagama koje bude mogao sakupiti. Zeleo je da neodlonom i brzom akcijom iznenadi protivnika i da ga opkoli i uniti.

Akcija na Drakslerov sala bila je izvedena u etvrtak, a ve u petak nano Spiler je sakupio svoj Ratni savet. Isplanirana je akcija na Karaorevo i njegovu iru okolinu pod pretpostavkom da se u zahvaenom prostoru negde nalaze partizani koji su izveli tako uspean napad. Radilo se sada ve o operaciji u vojnikom stilu, pa je komanda elom akcijom pripala Oberturmbanfireru Maksimilijanu Stetcelu. U ovoj, pa i u kasnijim operacijama glavnu re je vodio ovaj vojni komandant, dok se Spiler zadovoljavao policijskim istragama posle vojnih akcija. Stab operacije jo su sainjavali SS kapetan Karl Srade, prefekt policije Pelikan i komandanti jedinica Doje Manafta H a j m i Harle. Naravno, tu je bio Spiler sa svojom Udarnom grupom i svojim specijalnim zadatkom. Stetcel je u subotu izdao nareenje po svim vojnim propisima, a akciju je odredio za nedelju 23. jula. Predvideo je da se tab svih jedininica smesti u susednom Cesteregu. U naredbi je postavljen zadatak svakoj jedinici, vreme i rejon zaposedanja, pravci kretanja ,borbeni zadaci i vreme zbora i njegovo mesto. U akciji je uestvovala jedinica avijacije sa dve stotine ljudi, est stotina pripadnika Doje Manafta, sedamdeset ljudi iz slube bezbednosti i Udarna grupa agenata. Nemci su ve u tri asa u jutru gusto zaposeli itavu obalu Begeja od enura (Zitita) pa sve do iza Itebeja. U odreeno vreme nastupali su u gustim streljakim strojevima u pravcu zapada, zali vataj ui ceo karaorevaki i delove aleksandrovakog, duanovakog i itebejskog atara. U prvom momentu stroj je bio zaobiao Karaorevo blokirajui njegove ivice, proeljao ostatak polja preko pruge, a zatim su se sve snage koje su uestvovale u akciji sruile na selo i izvrile detaljan pretres. U dvadeset asova i trideset minuta cela akcija je ve bila zavrena. Streljaki stroj je imao dovoljno vremena da paljivo pretrese itavo polje, da potrai parti-

zanske bunkere, da likvidira vorove i da zaviri u svaki kutak u selu. Nastupalo se nemilosrdno, nije se tedela municija jer je i to bilo u planu akcije. Jaka vatra imala je da istera iz zaklona svakog onog ko nije imao dovoljno ivaca da sauva hladnokrvnost i ne poveruje u sigurnost svoga sklonita, ali isto tako da demoralie i zaplai svakog onoga ko je nekoga prikrivao. Bilo je to tmurno letnje jutro. Vruinu je zamenio hladan talas, oblaci su bili gusto prekrili nebo, a kia je obilato raskvasila teren. To je s jedne strane i bilo dobro, jer su mnogi tragovi oko baza postali m a n j e uoljivi, ali i velika opasnost za one koji su na kii traili svoje sklonite. Njihove tragove sada nije bilo teko otkriti. Ali ve oko podne nebo se raistilo i sunce je ovladalo nebom. Karaorevani su obino rano ustajali i spremali se na njive. Ovog jutra su mnogi ispregli konje i vratili se kui pre nego to su bili i stigli na svoje njive. Od Begeja ula se mahnita pucnjava kao da dve vojske biju veliki boj. Pucnjava se poput grmljavine pribliavala selu. U selu su ulice opustele. Tamo su se sada kretale do zuba naoruane patrole iz sastava Spilerove udarne grupe. Bilo ih je najvie oko kua Miurina, okice, Vase Torbice. Vatreni lanac je ve liznuo k r a j n j e seoske ulice i kretao se bonim ulicama prema panjaku. Kada se sve to okolo sastavilo, javio se piler sa svojim poznatim nareenjem da svi dou na pijacu. Svi od esnaest do esdeset godina. Onome ko se nae kod kue predstoji smrt bez opomene. A okolo pijace bila su postavljena mitraljeska gnezda. Straari su stajali u kordonu, jedan do drugog, u punoj ratnoj spremi. Ljudi i deaci, ulazei u t a j krug morali su drati ruke nad glavom i sedati na vlanu zemlju. U tome nije bio poteen ni pop Boo Mijatovi sa svojom mantijom.

Oruje je pretei bilo uprto u ljude koji su sedeli, izgledalo je da e vatra biti otvorena svakog asa. Pijacom je vladao samo m u k i teko iekivanje. Oko podne pokuljala je sa svih strana vojska u selo. Pucnjava se prenela iz polja u dvorita, bate, na ulice. Patrole su dovodile u krug i one najstarije koje su nale kod svojih kua. Po selu je pratalo, najvie u k r a j u Miurina, pa tamo kod kue Marinkovia. Kao da je itavo selo bilo osueno na smrt. A ljudi su na pijaci sedeli u blatu sa rukama iznad glave ekajui ta e se dogoditi. Panike nije bilo. Meu zbijenim ljudima na pijaci i dalje je vladao ledeni mir. Uoi same blokade u selu je bio odran sastanak Sreskog komiteta SKOJ-a. Rukovodio je Vaso Torbica Marko, a na sastanak su doli Miurin, Nata i Crveni. Bilo je neophodno dogovoriti se kako pomoi ofanzivu svoje vojske i braniti od proti vudara vaba. Miurin je otiao u svoju bazu kod Zorke Vraareve da napie izvetaj. U toj bazi bila je nova tehnika Okrunog narodnooslobodilakog odbora. Marko je za no bio zakazao jo i sastanak Mesnog komiteta, a Crveni i Nata su se spremili i poli preko polja za Aleksandrovo, pa dalje za Rusko Selo. Marko je jo pomalo hramao od zadobijene rane, ali se mogao kretati. Sastanak je odrao u tali Luke Kaj teza, a oko ponoi ispratili su ga u polje Kestan Kaj tez i Rade Krneta. Preko ramena je prebacio svoju puku. Stigao je pre Nemaca do svoje baze koja se nalazila dosta blizu Begeja, na samoj granici karaorevakog i duanovakog atara. U bazi su se ve nalazili njegovi drugovi iz Duanovca Milan Svorcan Grujo i Mile Kralj. Obojica su jo od februara bili u ilegalnosti, ali su ostali na zadatku u svojim organizacijama. Tek to je Marko malo odahnuo od puta kroz raskvaene njive, a nedaleko od Begeja zauli su se prvi pucnji. Marko je znao da su iza njega mo-

rali ostati tragovi. Predloio je drugovima da izau i pokuaju da se provuku. Jer, bilo je jasno o emu se radi. Zora je ve obasjala nebo prema Itebeju. Marko i drugovi jasno su opazili siluete Nemaca koji su u nepreglednom lancu nastupali. Bilo je oigledno da e lanac prei preko njihovog bunkera. Drugovi su izabrali jedino reenje: zauzeli su najpogodnije poloaje i dogovorili se da se ivi u ruke vaba ne daju. Kada se stroj Nemaca pribliio na rukohvat Marko, Milan i Mile otvorili su vatru iz puke i pitolja. Prasnule su i bombe. I Nemci su bili osuli uragansku vatru. Kurumi su zaas pokosili sve ispred sebe. Prvi je podlegao Mile, a zatim je klonuo Milan. Marko je imao samo jo jedan metak. Sada je nianio sebi u srce. Nemci su ih zarobili, ali mrtve. Jedino je Milan imao jo toliko snage da zavara Nemce i da im kae da su kuriri iz Srema. Odmah zatim i on se zauvek smirio.

pilerovi izvetaji o skim akcijama u l e t o

vojno-policij1944.

Uskoro je bilo jasno i Artemu i njegovim drugovima u bunkeru da je polje pritisla nemaka vojska. Artem je uzeo komandu u svoje ruke. Poslao je Marka da izvidi situaciju. Mladi skojevac se brzo vratio sa izvetajem da vabe nastupaju u nepreglednom frontu i da nisu daleko, a gore se poznaju tragovi. Artem je odluio. Nije eleo da pogine u rupi, nemoan da se odupre. Ako treba umirati umree u borbi. Naredio je da mu pomognu i izvukao se iz baze. Zaalio je jo jednom zbog nesree koja ga je zadesila. Da se mogao kretati izveo bi on i sebe i svoje drugove iz ove nevolje. Ovako, bio je prikovan za mokru zemlju zagrlivi svoj pitolj i poredavi bombe ispred sebe. Traio je od ule da se sa ostalima probija puzei niskim kukuruzima. ula je odbila da ostavi ranjenog druga. Nisu ga posluali ni ostali. Ljubica Vlaji i Marko Marinkovi zauzeli su poloaje izmeu redaka kukuruza sa obe strane komandira kurira. Uz njega je legla ula. Aleksandrovani su se rasporedili podalje, reeni da ipak pokuaju proboj. ula je drala vrsto pitolj u svojoj ruci, a drugom je stezala miicu svoga druga. Kao da je elela da ga okurai ili da mu da do znanja da po svaku cenu ostaje uz njega. Artemu nije nedostajalo hrabrosti. Istina bio je bled u licu ali ne od straha, jer su sve crte na njegovom licu odavale odlunost. Toliko je dana ve leao u tom prokletom bunkeru. On, koji je voleo prostranstva, ravnicu, pokret, duge staze. Nemci su najpre naili na vatru Aleksandrovana. Oigledno, bili su iznenaeni, stroj je za asak polegao i uzvratio estokom vatrom iz svojih oruja. Mladi kukuruz je padao kao da ga je neko otrom kosom kosio. Artem je aktivirao prvu bombu i zavitlao je prema neprijatelju. Eksplodirala je nedaleko i jo vie pribila vabe uz mokru zemlju. Desno su se ule jo dve eksplozije. To su Aleksandrovani bili u ak-

ci j i, spremajui se na proboj. ula je brzo ispucala metke iz arera svoga pitolja. Sada je leao beskoristan, tu, ispred n j e i Artema. A tada je Artem izdao poslednje nareenje. Dao je uli preostalu bombu i rekao joj da u pitolju ima samo jo jedan metak. Pucae u sebe, ali ako metak slae ili ne pogodi kako valja, bombom treba sve dokonati. ula je primila bombu. Ruka joj je na asak zadrhtala, ali Artemov spokojan pogled ulio joj je snagu, vratio mir. Tamo gde su bili Aleksandrovani leao je gotovo nepomino samo jo uro Dobri. Ostala dvojica su se pod zatitom eksplozije svojih bombi ipak probila. Bili su iza stroja! Levo i desno leali su Ljubica i Marko. Oigledno bili su nemoni, svakako teko ranjeni. Nemci su se sada okuraili. Podigli su se, gaajui visoko. Artem je podigao svoj pitolj. Mirno je birao mesto gde mu je kucalo srce. Odjeknuo je pucanj. ula je na momenat zatvorila oi, uzela odbaeni pitolj i bez oklevanja udarila upaljaem bombe u njegovu drku. I dok je u bombi neto pitalo, pogledala je svoga druga. Bio je jo iv. Svojom rukom potraio je ulinu. Ona mu se primakla, levom rukom ga zagrlila. U desnoj je vrsto drala bombu i vrele Artemove prste koji su se ve grili. Spiler je brzo doao na poprite borbe. Oko bunkera leali su teko ranjeni Ljubica, Marko i uro. Bila je jo iva i ula. Umirala je teko i polako. Oko n j e su se sjatili agenti, pitali je ko su partizani oko nje, ko je ona. Hrabra devojka je prkosno odbijala isprekidanim glasom. Kad su je zajedno sa drugim ranjenicima stavili u kola i poveli prema tabu u Cestereku, ula je jo jednom, poslednji put, zapevala partizansku pesmu: Partizan sam tim se diim. . . Zamirao joj je polako glas isto kao to je umiralo i njeno telo. Miurin je pisao svoj izvetaj u izvanredno dobro opremljenom bunkeru ispod male tale Zor28 . Morailovi: KAKO DO BRIGADE

433

ke Vraareve. Bila je to njegova sestra. Rekao je Zorki da mu ispee utipaka i da vie ne brine za njega. Miurin je ustvari retko spavao. Iao je po terenu ili neto radio u svojoj bazi. Ponekad je naao vremena da se poigra sa Zorkinom decom. Zorka je u cik zore zaula pucnjavu vie sela. Pozvala je brata i obavestila ga o tome. Umirio je sestru, ali se sam zabrinuo. Znao je da su okica i Crni Mia krenuli sa borbenom grupom prema severu i da nije u planu bio njihov povratak. Oekivao je nove vesti, nastavljajui da pie izvetaj. Kada su vabe u prvom momentu zaobile selo i krenule sa svojim strojevima prema panjaku u kuu je stigla Milka, druga Miurinova sestra i saoptila da je, izgleda, glavna opasnost prola. Ali, rekla mu je, da selom krue vesti da je u polju bilo borbe i da ima poginulih. To je uznemirilo Miurina, nije imao strpljenja da vie sedi u bazi. Izaao je napolje, u sobu, da bi bolje mogao pratiti situaciju. Bio je kao i uvek vedar i nasmejan, elei da umiri sestre, ali je to ovoga puta zbilja bila samo maska na njegovom licu. Stvari su bile i suvie ozbiljne. Poslao je Milku da ponovo izvidi situaciju. Milka se vratila sva usplahirena. Vest je glasila da su Nemci sada u selu i da prevru sve unaokolo. Miurin se radovao to u kui nisu bila deca. Zamolio je sestre da se sklone u stranu, a sam se pripremio za borbu. Vremena vie nije bilo da se vraa u bazu, jer su senke nemakih vojnika ve promicale pored niskih prozora. Bilo je oigledno, opkoljavali su kuu. Nemci su brzo doli do ove male kue, jer se nalazila gotovo na k r a j u sela i na poetku akcije opteg pretresa. Miurin je kroz prozore pratio kretanje Nemaca. U ruci je imao pripremljenu bombu. I kada su Nemci uli u dvorite bilo mu je jasno da je to bio momenat obrauna. Reio je da sam pree u akciju, da pokua gotovo nemogue, da se probije ili da pogine borei se.

Aktivirao je svoju bombu, saekao trenutak i naglo otvorio vrata. Bomba je pala upravo meu vabe koje su se pred kuom bile sjatile. Dok se jo naokolo dimilo, a vabe nalazile na zemlji, Miurin je naglo iskoio kroz vrata. Ali, samo je jedan od vaba ostao u praini previjaj ui se u ranama. Ostali su se brzo osvestili i ve za trenutak ih se nekoliko obesilo oko Miurinovog vrata. Miurin je bio izvanredno razvijen i snaan mladi. Napravio je samo jedan zamah i vabe su popadale oko njega. Skoio je i u nekoliko skokova bio je ve pred batenskom ogradom. Napravio je zaskok, ali ga je u letu zahvatio smrtonosni rafal. Nemono, teko telo, palo je preko ograde. Takva smrt dolikovala je hrabrom sekretaru Sreskog komiteta Partije Mii Radakoviu Miurinu. Spiler je besneo to nije u rukama ive imao Miurina, Marka i druge rukovodee protivnike. Ipak, bio je u uverenju da je svom ilavom protivniku konano zadao takav udarac od koga se nee lako oporaviti. Ljutio se na svoje to su u jednoj kui ubili m a j k u i sina, elei bar javno da demonstrira kako se on obraunava samo sa naoruanim protivnikom. Pa, i to je bilo u Spilerovom stilu. Naredio je detaljan pretres kue u kojoj je zateen Miurin. Njegova pretpostavka bila je tana. Detaljnim traganjem ipak je otkrivena uvena baza. Izvadili su otuda radio, pisau mainu, nedovren izvetaj i drugi materijal Okrune partijske tehnike. Spakovali su to i odneli, a kuerak Zorke Vraareve razneli su i zapalili bombama. Spiler je hrama j ui izaao pred Karaorevane na pijacu. Objavio je kako je unitio kolovoe, poruio svima da vie nee imati milosti. Za svaki paradajz dat partizanima letee glava! Ako ovde iko od njegovih bude makar i ogreban, stradae svi. Ipak, Spiler nije ni ovoga puta postigao sve to je eleo. Sticajem raznih okolnosti ostali su
28*

435

na slobodi mnogi aktivisti. Mnogi su bili na dohvatu ruke, a ipak su ostali neotkriveni. Otkrivene su bile samo tri baze oko kojih je voena borba. Sve druge su ostale pune ili onako prazne. Karaorevo je sauvalo svoje glavne snage. Spiler nije doznao ko je Obren Janjuevi. Bomba koja je eksplodirala izmeu njega i ule izmenila je njegov lik. Pozvali su mnoge radi prepoznavanja. K r a j sina je prola i Petrua. Majka je smogla snage da ne pusti suzu i tako ne oda ime svoga sina. Tek kada je dola kui pala je preko kreveta i dala srcu na volju. Pogibijom sekretara sreskih komiteta Miurina i Marka, dolo je do popune ovih rukovodstava. Dunost sekretara Sreskog komiteta Partije preuzela je Zvezdana Mikin Nata, a za sekretara Sreskog komiteta SKOJ-a doao je Ilija Rajai Mirun. U Mirunov komitet doao je i Ravajlo, ali i novi lanovi. Iz Aleksandrova dole su dve devojke, Milka Biga i Milica Stojanovi, a iz Itebeja Rada Kirki Brzi.

Macahumka Tamo, na n a j severni j em delu Banata Nemci su imali plodna imanja. U rejonu oko Coke stvoreno je vie logora u koje je Spiler slao grupe logoraa iz Petrovgrada u sezonama poljskih radova. Logori su bili po propisima ureeni i obezbeeni stalnim i jakim straama. K r a j e m jula na Macahumki, jednom od najveih u nizu tih logora, nalazilo se preko stoetrdeset logoraa. Veinu su inile ene i devojke. Meu njima je bilo i takvih komunista kakvi su bili Lepuka Bruji koja je jo leta etrdesetdruge pretrpela n a j tea muenja. Saveta Despotov, uesnik ustanka u mokrinskom rejonu, Nada Tati iz redova poznatih

kumanakih komunista, Vesa Vasiljev Lala i Ljubomir Stanisavljev Mile, lanovi Partije iz Aleksandrova, skojevke pohvatane u drugom martovskom transportu, ulovljeni mladii i devojke u blokadama Vinjieva, Karaoreva i Aleksandrova. U ovom logoru bili su oni tei krivci, veina njih sa spiskova za streljanje. Zato je Macahumka bila najbolje obezbeena. I Dragutinovanka Nada Paji bila je u ovom logoru. Ali, ona je bila putena na slobodu. Dok je bila u logoru upoznala je dobro njegov poloaj, reim ivota i rada, jainu i ponaanje nemakih straa. O svemu tome dala je podatke drugovima iz Okrunog komiteta. Predlagala je da se logor oslobodi. U meuvremenu nala je naina da odrava veze sa svojim drugaricama u logoru. Poruivala im je da ima izgleda da ih partizani oslobode. Nadica se nije varala. Jedna grupa logoraa pripremala je na svoju ruku bekstvo. Ali do napada na Macahumku to je polo za rukom samo Sveti Barau. On se sreno domogao karaorevakih baza, a potom i partizanske jedinice. Cim je odred bio formiran, Okruni komitet i tab odreda isplanirali su kao svoju prvu akciju napad na logor Macahumka. Raunalo se da bi osloboenje zatvorenika imalo velikog efekta na dalji razvoj politikih prilika u severnom Banatu. Bili bi spaeni mnogi stari komunisti, odred bi dobio nove borce. Sve je dakle ilo u prilog takve odluke. Bilo je predloga da se istovremeno oslobode i drugi logori sa tog prostora kako zatvorenici ne bi stradali u represalijama koje su se mogle oekivati kao odgovor na akciju partizana. Ali, bilo je razloga koji su upuivali na ogranienost itave akcije. Dok su partizani pripremali svoje snage za napad na Macahumku, Nemci su dalje sprovodili svoju akciju ienja terena. Posle Karaoreva na redu su bili neki punktovi za koje je Spiler doznao da su

baze partizanskih kurira. Zato su Nemci formirali jae udarne grupe i postavili zasede na mestima Ku~ mane Melenci Elemir. Nemci su i u ovoj akciji imali uspeha. Na zasedu su n a j p r e naleteli Ziva Bibin Mali, sekretar Melenake partijske organizacije i lan Sreskog komiteta Partije, Sredoje Bibin Momak, arko Adamov i Nikola Torbica Ljutica, koji su ga pratili. Sva trojica su bili ranjeni, ali su se izvukli. Ljutica se probio k Cerilu u jedinicu, a Mali, arko i Momak su pokuali da dou u selo i da previju rane. Ponovo su naili na zasedu i u kratkoj borbi poginuli. Ranjenog arka Adamova Nemci su zarobili. Tako je zavrio Mali, koji je po svemu bio veliki ovek i borac. To je bilo u noi izmeu prvog i drugog avgusta. Ve sledeeg dana Nemci su izvrili napad na Aleksandrovo. U ruke im je palo preko pedeset aktivista, a meu njima je bio i lan Sreskog narodnooslobodilakog odbora Nikola Levakov, ovek koji je pomogao Spileru da rasturi prvi Sreski narodnooslobodilaki odbor. U ovoj akciji uestvovao je bataljon majora Edelmana, i dok je voena akcija u Aleksandrovu, jedna jaa skupina belogardejaca pretresala je deo atara prema Karaorevu. Bilo je to ve vreme visokih kukuruza i samo su belogardejci sa svojih konja mogli da opaze partizane. U jednom polju suncokreta zatekao se komesar bataljona Mladen Miloevi Ceril. Doao je po okiinom pozivu na sastanak. Pratio ga je njegov verni kurir Blao Prentovi. Na istoj njivi nalazio se ranjeni lan Sreskog komiteta SKOJ-a ore Radmilovi Ravajlo sa skojevcem K a n t o nom Kneeviem Milutinom. Kurir je pokuao da izvidi kuda se kree streljaki stroj, ali su ga belogardejci opazili i brzo sa svojim konjima opkolili i uhvatili. Prentovi se branio da je obanin, ali su ga belogardejci ipak postavili iza sebe na konja i poveli sa sobom. J u r n j a v a za kurirom poremetila je stroj

belogardejaca i to je upravo spasio ranjenog Ravajla i njegovog kurira, dok se Ceril jo u meteu sam probio i izbegao opasnost da bude suoen sa belogardejcima. Za svog novog kurira Ceril je uzeo Simu Tomaevia, spretnog skojevca iz Srpske Crnje. A tada, etvrtog avgusta uvee, partizani su izveli svoj napad na Macahumku. Logor je uvala stalna straa od oko dvadesetpet straara, ali su tu povremeno boravile belogardejske jedinice koje su istile kukuruzna polja u okolnim atarima. Ovoga puta u krugu logora zatekla se njihova komora. lanovi Okrunog komiteta i novi Stab odreda isplanirali su ovu akciju tako da se udar oseti na vie strana i tako Nemci dovedu u zabunu i usitne svoje snage u oekivanoj protivakciji. Stoga je na sam logor napadala Acina eta uz podrku diverzanata iz Arkadijeve grupe i Pukovskog sa nekoliko boraca iz njegove ete, meu kojima je glavni zadatak dobio Simo sa svojim pukomitraljezom. Samom akcijom komandovao je Maa. Ostatak Cete Pukovskog krenuo je u kumanaki i melenaki atar, a eta sa Radojicom, Bukaricom i Zekom krenula je u karaorevaki rejon. Njihov zadatak je bio da izvre niz m a n j i h akcija, posebno paljevinu ita. Prethodnog dana diverzanti su iz rej ona Melenaca dopremili eksploziv i pripremili sve za dizanje voza na pruzi izmeu Mokrina i Kikinde. Aca, Pukovski i Arkadije poveli su svoje jedinice iz dragutinovakog atara i n a j p r e zalogorovali u Padejskom ataru. Ovde je domain bio Puka, a iz sela je dolo vie drugova sa hranom. Sa etama su bili Nadica Paji i Srbinko Petkov Stevica, u neku ruku kao vodii i stara veza sa logoraima. Stevica je imao neku slubenu traku oko ruke i tako se mogao slobodno kretati u svojoj izviakoj akciji.

Narednog dana izvren je pokret do Potiskog Svetog Nikole. Partizane su ovde saekali Niifor Pejin Zdravko, Borivoj Maletin ia, Arsa Budavalev i Zvonko iz Kneevca. Oni su pripremili logor odredu gotovo na samom prilazu Macahumki. Nadica i Stevica upueni su prema logoru da obaveste logorae o napadu. Okolo logora bio je gust i visok kukuruz ili sirak. To je Aci, Pukovskom i Arkadiju pruilo izvanrednu mogunost da neposredno priu logoru i neopaeno na najbolji nain rasporede svoje snage. Najvanije je bilo postaviti na pravo mesto pukomitraljez, njegovog niandiju Simu i pomonika Zivojina Zubanova Mitu iz Taraa. Sa njima je na poloaju ostao i Pukovski. Pukomitraljez je bio postavljen tako da titi glavna vrata kroz koja treba da izau logorai.

MITRALJE7.AI ) KOMANDIR CETE DUAN H I N I SIMA, MILEVA JANJETOVI, I N T E DANTI KOMANDIR CETE STEVO DELIC ZRNI

Pred napad Macahumkom je vladao tajac. Samo su se uli laki koraci dvojice straara. A tada, u dogovoreno vreme, zauli su se gromki povici Arkadija i arkog. Istovremeno partizani su izvrili juri. Straari su pobacali oruje i potraili zaklon u straari. Sima je drao ovu zgradu na nianu. im se iz straare uo prvi pucanj, Sima je raspalio iz svog pukomitraljeza. Tamo se zauo jauk, cika razbijenog stakla i crepa. Nemci su zautali. Logorai su poskakali na noge. Mnogi su jurili onako u veu, nosei u rukama svoja logoraka odela. Odnekud je zapoela pesma.
Banatski smo mladi partizani...

Tek kada su svi logorai bili izvan logorskih ica dat je znak za povlaenje. Na slobodi se nalo stodeset drugarica i tridesetdva druga. Munjeviti napad na logor potpuno je uspeo. Nemcima je ostalo samo da jo nasumice pucaju. Ali, ve sutradan pokupljeni su svi tei krivci iz drugih logora i pod jakom straom transportovani u Petrovgrad. Svi su se oni bili pomirili sa sudbinom da je to put na strelite. Ostalo im je jedino da kroz reetke marvenih vagona posmatraju b u j n a banatska polja i da zapevaju, onako gromko, prkosno. Istovremeno i za partizanski odred i za Okruni komitet postavio se novi krupan problem. Kako obezbediti osloboenje logoraa. Bile su predviene tri mogunosti. Manji broj izabranih drugova i drugarica moe biti ukljuen u odred. Jedan broj onih koje je i Spiler okarakterisao kao tee moe biti upuen jednim transportom u Srem. Ostali e morati da se iz rej ona Dragutinova probijaju do svojih mesta i ekaju u bazama na svoj red. Tako je tek predstojala bitka za osloboene logorae. To je znao i Spiler, pa je sa svojim snagama brzo reagovao. U odred je moglo biti primljeno svega oko dvadesetak logoraa. Meu onima koji su imali tu sreu bila je Lepuka Bruji, Bojana etnik, Duica

Veselinov, Radojka Biga, Veselin Romakov Sele, Milo Velimirov Rotkva, Svetozar Goliin Pare, Milan Medi Beli, Vlado Radakovi Kota, Branko Popov, Stevo Deli Sni, Arsen Komnenovi Perica, Stevo Mihajlovi Giga, Boo Petrovi, Velimir Pribii Tenk, Mileva Rajli, Bogdan Rajli i jo neki. Glavnu grupu diverzanti su poveli prema Elemiru. U Crvenoj mali trebalo je saekati slobodan prolaz na kanalu prema Sremu i krenuti ve poznatim stazama prema Surduku. Grupu su sainjavale uglavnom devojke, skojevke, meu kojima i one koje su pale u drugom martovskom transportu. Za njih su smrtne presude ve bile doneene. Bile su tu Milica Vojnovi, Dara Kouti, Milica Basta i druge. Meu njima se nalazio popularni lekar iz Uljme Slavko Grnaski koga Spiler nije mogao slomiti. U grupi se nalazio jo jedan Junobanaanin. Bio je to Sretko Gruji Britvar. Ali on nije zadran u ovoj grupi po tome to se znao suprotstaviti Spileru i njegovim agentima. Ve pri prvom hapenju junskih dana posle napada na Sovjetski Savez, on je pokleknuo. Bio je stari komunista, uz to i sekretar Sreskog komiteta Partije. Spiler ga je pustio, a on je obeao saradnju. A kad su ga njegovi drugovi prozreli, pobegao je Spileru u logor. Od tada je bilo prolo dosta meseci. Kapitulant je mislio da su ve zaboravljeni oni teki dani i ljage koje je sam naneo ustanikim snagama. U tome se varao. Fia je dobro znao ko je Britvar i odredio mu je pratioce. Nek ide u Srem, a tamo nek mu se sudi po zasluzi. Trea grupa logoraa bila je takoe brojna. Najvie je u n j o j bilo mladia i devojaka iz Vinjieva. Njih Spiler nije izveo na streljanje sa njihovim starijim drugovima i drugaricama, kao da ih je smatrao manjim krivcima, ali ih je zadrao u logoru spreman da uvek izabere ponekog i da ga poalje na streljanje. Bila je tu i grupa Aleksandrovana. a svi su oni bili upueni da se najpre probiju do dra-

gutinovakih baza a odatle prema Karaorevu i svojim selima. Meutim, Nemci su brzo reagovali. Vazda pokretna belogardejska konjica stupila je ve sutradan u dejstvo i razvila svoje brze patrole na irokom prostoru oko Coke. U rejonu Sajana otkrivena je ova grupa i brzi konjanici poeli su svoj neobian lov. Nenaoruani mladii i devojke rasprili su se na sve strane. Ali, zaklona nije bilo. Svuda okolo ula se cika jahaa i f r k t a n j e konja. Od tridesetest Vinjiana samo je etvorici uspelo da umakne podivljalim belogardejcima. Padali su i drugi. Bio je to za njih tragian trenutak. Jer, tek to su osetili dah slobode, tek to su nade porasle s razlogom, do neba, sve se to odjednom sruilo kao kakav lep san. Za onima koji su bili najuporniji leteli su kurumi sa svih strana. U tom besu pao je smrtno pogoen Milo Baikin. Bio je iz Aleksandrova. Tu grupu je vodio stari aleksandrovaki skojevac Vesa Vasiljev Lala. I njega je kurum pogodio i proao mu kroz grudi. Ali je on prikupio poslednju snagu i uspeo da umakne goniocima. Borio se puna etiri dana sa tekom ranom, zaustavljao krv i uporno se kretao kroz kukuruze prema spasonosnim bazama. Doao je u karaorevake baze gotovo iznemogao, sa ranom koja se ve bila ucrvljala. Radojica, Evica, Zeka i ostali drugovi prihvatili su ranjenog druga i poeli da mu lee rane. Iz Laline grupe belogardejci su uhvatili Miu Bosnia. Ali, do partizana u karaorevakom ataru ipak se probio stari partizanski borac Ljubomir Stanisavljev Mile. To je bilo njegovo drugo bekstvo iz r u k u policije. U istom pravcu probijao se jo jedan mladi, takoe Aleksandrovanin. Bio je to Boo Biga. Boo je imao sestru Milku i jo dva brata. Svi su oni ostali sami u kui posle rane smrti roditelja. O brai i njihovoj sestri jedno vreme brinuo se Siroadski sto, ali je ipak briga o brai pala pre svega na njihovu sestru.

Duko i Bogdan otili su na zanat. Milka se starala o sebi i Boi. Nekako su obraivali zemlju. I Boko je pokuao da zavri bravarski zanat, ali se razboleo i vratio kui. Kui se vratio i stariji brat. Od tada je kua Milke Bige bila uvek puna omladine. Zabavljalo se, italo. Dolazili su tu Bua Svilar, Emil Marinkov i drugi, koji su u ustanikim danima Bou primili u SKOJ. A potom su i ostali poli istim putem. Spiler je nekoliko puta hapsio Milku. Ali, od n j e nita nije mogao doznati. Rvala se ona sa policajcima, beala im, stajala je ispred preteih krvnika. Uhapsili su Bou. Upravo pred napad partizana na logor, Aleksandrovo je ponovo bilo pod blokadom. Spiler je na pijaci prozivao, sakupio je 50 ljudi, otpremio ih u Mathauzen. Valjda mu je dosta bilo da sam presuuje i poimenino alje ljude u smrt. Ovako u gomili, jednostavnije je. Vratio se samo jedan! Probijajui se sa severa, Boko je do ponoi stigao kui. Saznao je da mu je brat uhapen. Potraio je vezu. Okolo pukaranje. Selo je bilo jo uvek blokirano. Milka je srela brata. Bacila je njegovo robijako odelo u bunar, pronala je neto da obue. Nije trebalo mnogo, bilo je leto. Ali, im je Boo izaao na ulicu, Milka je ula pucanj. Boo je pred kuom leao mrtav. Patrola je pucala bez opomene. Bio je policijski as. U j u t r u su Milku vezali i odveli je u policiju. Traili su da im kae ko je ubijen pred njenom kuom. Nije rekla. Sestra je uzdrala suze. Tukli su je. Kua je ostala prazna, pod stalnom prismotrom. Izala je iz logora poetkom septembra. Bila je u ilegalnosti kao lan Sreskog komiteta SKOJ-a. Nada Tati se vratila na terenski rad i zamenila Zivu Bracanskog Gavru na dunosti sekretara Sreskog komiteta SKOJ-a, a Saveta Despotov primila je tu istu dunost za kikindski srez. Ziva Bracanski je otiao na dunost u odred.

Transport za Srem tien diverzantskom etom zalogorovao je u Crvenoj mali pokraj Elemira. Moralo se ekati na vozni red pa da ovaj veliki transport krene za Srem. Ali, u tom voznom redu neto je zakripelo, negde je bilo zapelo, pa je boravak logoraa u ovim bazama morao biti produen. A svako ekanje donosilo je sobom velike rizike i opasnosti. Meutim, ekati se moralo, pa je Omer Tapaviki imao pune ruke posla da snabdeva i hrani toliko ilegalaca.

Borba za logorae Nemaka komanda osetila je takoe znaaj akcije na Macahumku. Spiler je traio da se mobiliu sve snage pored onih koje su ve bile u akciji i da se i preostala skupina osloboenih logoraa po svaku cenu pohvata a njihovi oslobodioci razbiju ili unite. To je bilo vano i zbog dranja Maara, Rumuna, Slovaka i drugih nacionalnosti koje su sada ve uveliko i masovno okretale lea vabama i pokazivale spremnost da sarauju sa partizanima. Ali i zbog samih domaih vaba. I njihov moral poeo je da se ljulja. Ve estog avgusta jake nemake snage pod komandom SS kapetana Sradea koncentrisale su se u rejonu Dragutinova, zahvatajui iroko atar od Tise pa sve do druma Petrovgrad Kikinda. Plan akcije bio je slian ve izvedenoj akciji na rejon Karaoreva. Gusti strojevi Nemaca, posebno krupnija jedinica belogardejaca, imali su detaljno da pretresu celo polje i da potom sve svoje snage srue na samo Dragutinovo. Nemci su ovoga puta upotrebili i pse. Bilo je to poput iroke mree baene u more kojoj se polako dui krajevi skupljaju i naposletku se ribe skupe na sredini nemone da se vrate u vodu.

Nemci su raunali da se upravo na prostoru Dragutinova moe nalaziti glavna skupina logoraa i njihovih tienika. Zakljuak je proistekao iz rezultata akcije petog avgusta kod Saj ana, kada je kolona logoraa napipana i razbijena, deo pohvatan, a ostatak se povlaio prema jugu. Dan uoi ovog napada grupa boraca i ilegalaca nala se u ataru. Bilo je tu i nekoliko kurira. Milivoj Popov Operista, Zorka Stanaev i Stojanka Jorgin dovravali su bazu na salau Radoj inih u kojoj bi bile smetene ivae maine. Trebalo je to da bude prava partizanska radionica za ivenje vea i krpljenje odee. Svalje bi bile Zorica i Stojanka. Baza je bila skoro gotova kada je domain doao i obavestio da je polje puno belogardejaca. Operista je smetio devojke u bazu a sam je krenuo na Plandite da pronae drugove koji su se tamo nalazili. Nedaleko od Tise sreo je grupu svojih drugova. Bili su tu Radivoj Paji Crni, Nada Paji Anka, Dejan Popov Jan, Anica Paji, Ignjat Dimitrijevi, Mihailo olak i Sredoje Paji. Hajka je bila gotovo iza njihovih lea. Morali su napustiti visoki suncokret i prii blie ibljacima oko korita Tise. Ali, i obala Tise bila je posednuta. Nali su se gotovo u depu. Dogovorili su se da se podele u tri grupe i da se svaka od n j i h povlai samostalno. Ovoga puta ponovo prema ataru. Najpre su belogardejci savladali u jednom vinogradu Sredo j u Pajia i Mahaila olaka. Svezali su ih i otpremili na boarsku elezniku stanicu. Dejana, Nadu i Anicu spasao je mete u vinogradu. Belogardejci su poli pravo prema mestu na kome su se pritajili sa aktiviranom bombom da se ivi ne predaju. U poslednjem momentu belogardejci su uli za poteru u vinogradu i brzo skrenuli svojim konjima u tom pravcu. Dejan i njegove drugarice ostali su na ve proeljanom terenu.

Operista je sa Pajiem i Dimitrijeviem trao prema boarskom ataru. Uspeli su da se provuku kroz streljaki stroj i da u jednom polju suncokreta saekaju vee. A tada su ve Nemci i belogardejci naputali atar. Na drugoj strani atara, u rejonu starih partizanskih logora na Goliu haj kai su se pribliavali salau ure Mirkova. Tu se nalazio bunker sa kuririma Nikolom Arsenovim i Jovicom Mirkovim. Kuriri su bili naoruani i smatrali su da e biti sigurniji u kukuruzu nego u teskobnoj bazi. Manevrisali su ispred nemakih i belogardejskih strojeva, ali su im psi stalno bili na tragu. Na jednoj istini morali su primiti borbu. Iako ranjeni tukli su se dok ih nisu smrtno pogodili. U toku dana odvijala se prava drama u selu. Tamo je zasedao Spiler sa agentima. U blokiranom selu naredio je zbor svih metana od esnaest do ezdeset godina. Opet su unaokolo strale pretee cevi mitraljeza. Iz polja je odjekivala pucnjava. Strah je zahvatio ljude. Spilerovi agenti poeli su detaljan pretres seoskih kua. Malo kasnije Spiler se smilovao i pustio ene. Trgovac Bauer Ako izmolio je Spilera da sa pijace pusti i sve Maare. U podne upeklo sunce, ljudi su dole sedeli sa rukama nad glavama. Doao je i Spiler, odrao pretei govor, a zatim naredio prozivku. Mnogi se nisu odazvali, jer su ve bili van njegovog domaaja, ali je bilo desetak skojevaca koji su se ipak tu zatekli. Njih su vezivali i slagali u pandursku sobu. Tada je dolo do nove prozivke i novih razvrstavanja. Izgleda, Spiler je eleo da Dragutinovu nanese to tei udarac i odabirao je sada ve nasumce ljude koje e odvesti. Zeleo je da namiri barem stotinu. Prozvali su Sreju Grkog. Sreja nije eleo da ga odvedu. Iznenada je pritrao nekom bunaru i skoio glavake dole. Ljudi koji su sedeli tu u blizini skoili su da pomognu oveku. A tada je progovorio

mitraljez. Oko bunara valjala su se tela ranjenih i mrtvih. Arsa Nedin i Janui bili su mrtvi, Dura J a nji i Despot Pap tee ranjeni. Mrtvima se pridruio i omladinac iz Beodre Jovan Vrgovi koji je podlegao batinama. Akcija je zavrena uvee. Spiler nije pronaao preostale logorae. Nije se obraunao sa partizanskim odredom. Ali je ubio nekoliko ljudi, a njih preko stotinu otpremio u Petrovgrad a odatle u Mathauzen. Otuda ih se malo vratilo kui. iva Dimitrijevi je uspeo da posle ove akcije ostane na slobodi. Ali posle nekoliko dana nabasao je na zasedu belogardejaca. Bio je lan Sreskog komiteta SKOJ-a. Drao se hrabro, nije priznao nita. Sauvao je svoj ivot i ivote mnogih svojih drugova. Posle ove akcije partizanski logor premeten je na Jaro. Tu se nalazila grupa boraca koju su sainjavali Veselin Isakov izmar, Vojica Isakov Jole, Milorad Stanaev Uja, Slavko Prekajski, Stoj an Jorgin, Jezdimir Jani, Ziva Teleki Kreca i Uro Rakarov Reva. Bili su naoruani lovakim i vojnikim pukama sa dva pitolja i nekoliko bombi. Meutim, Vlasovci nisu ostavili ni ovaj deo atara na miru. Malom partizanskom logoru pribliavala se jaka patrola. Dolo je do sukoba. Belogardejci su ranili i zarobili Prekajskog i sproveli ga u Kikindu. Tu su ga muili i po nareenju Spilera spakovali na voz za Petrovgrad. Iako je bio ranjen Slavko Prekajski, iskoio je iz vagona i etvoronoke dopuzao do svojih drugova. Na putu za Kumane u Vranjevo su svratili lanovi Sreskog narodnoosolbodilakog odbora. Bio je to ve deveti avgust. Bili su tu Milica Kevrean Vida i Rada Paji iz Dragutinova, Luka Mihailov Aga i Milenko Stankovi Caka iz Vranjeva. To je bila kua J e f t e Iliina, koji je sa svojom enom streljan, a odbornike je doekao njihov esnaestogodinji sin Jefta. Meutim, neko je opazio goste kod J e f t e i javio policiji. Kua je bila blokirana i dolo je do

borbe. Pod zatitom bombe blokadu su probili Rada Paji i Luka Mihailov. Vida je zadobila teke rane i zarobljena je zajedno sa Cakom. Istoga dana voena je policijska akcija u Melencima. Uhapeno je preko dvadeset mladia, a bile su otkrivene dve baze meu kojima i ona poznata u kui Natalije Bibin Keke. Povod za ovo hapenje bila je istraga posle ubistva 2ive i Sredoje Bibina. Raunajui da su logorai ve stigli u rejon Perleza na putu za Srem, Spiler je pripremio novu akciju na ovom prostoru. U glavnoj ii napada nalazio se Perlez, a onda ire perleski i enanski atar i sama obala Dunava. Ovom operacijom rukovodio je SS Oberturmbanfirer Stoetcer. U akciji je uestvovalo blizu osam stotina pripadnika raznih jedinica. U vreme ove operacije na terenu su se nalazili Pavlovi i Koraginovi kuriri, Pantina eta i drugi ilegalni radnici petrovgradskog sreza. Njihov zadatak je upravo i bio da obezbede veze i prostor kako bi se logorai prebacili do Surduka. Pantu i drugove izvestila su dva policajca 0 akciji. Njih su partizani u jednoj prilici bili zarobili, ali su sa njima dobro postupili i pustili ih kui. vabe su obeale da e saraivati sa partizanima. Ovoga puta oni su to svoje obeanje izvrili. Panta je povukao etu u atar Orlovata i Botoa, a kuriri i ilegalci uli su u svoje baze. Transport logoraa morao je da saeka zavretak i ove akcije Nemaca. Spiler nije doao u Perlez. Istragu je vodio Srade, ali je postupao po nalogu Spilera. Opet su l j u di morali na trg, opet su oko njih bili naikani mitraljezi, opet su sipane pretnje. Srade je prozivao 1 slao na muenje. Traio je gde su partizani, kuriri, gde su njihove baze. Teko je ipak otkrio jednu od glavnih baza na kanalu, ali praznu. Sala je iza njega izgoreo. I Srade je poput Spilera u Dragutinovu pokupio oko stotinu ljudi i poveo ih sa sobom. I oni su otpremljeni u daleke logore smrti.
29 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

449

Ipak, put za Srem ni ovom akcijom nije bio prekinut, ali je trebalo vremena da se sve ponovo sredi i veze uspostave. Jer, mnogih saradnika i snabdevaa vie nije bilo. Pavle i Koragin pokupili su sve ugroene Perleane i zajedno sa grupom logoraa koja je ipak dospela do perlekih baza prebacio ih u Surduk. Za prelazak glavnine moralo je sve biti potpuno obezbeeno.

Petnaesti avgust Petnaesti avgust ima svoje odreeno mesto u ovim gotovo filmskim dogaajima na severoba-

PETNAESTOG AVGUSTA STRELJANO JE 85 RODOLJUBA MEU NJIMA 28 DEVOJA KA

natskoj ravnici. Ljut to mu krupne akcije nisu dale eljene rezultate i to se veina logoraa jo uvek nalazi na slobodi, Spiler je pripremio jo jedan snaan, dvostruki udar. Sada je ponovo u centru njegove panje bilo Karaorevo. Jer, ako logoraa nije bilo u rej onima Dragutinova i Perleza, onda ih je mogue bilo u rejonu Karaoreva. Ipak je doao do zakljuka da je njegova akcija od 23. jula imala samo delimian uspeh i da je za Karaorevo potrebna itava serija uzastopnih napada da bi se likvidiralo to, kako je reeno u jednoj naredbi za napad na selo, najjae partizansko uporite u Banatu. Prvi potez u njegovoj akciji bilo je streljanje osamdesetpet narodnih boraca. Meu njima je bilo dvadesetosam devojaka, dvanaest iz Karaoreva, a esnaest iz Padej a, Melenaca, Kumana, Perleza. Gotovo sve karaorevake devojke bile su skojevke iz palog transporta, meu njima i ranjena Zora Novakovi. Pod kurumima su se nala dva kurira Okrunog komiteta Nedeljko Zrili i Io Rajai. Oba su pretrpela najtee muke, ali su za Spilera ostala nema. Streljane su sestre Radakovi, sestre Rajai, brat i sestra Gostovi. Streljani su ranjeni skojevci Ljubica Vlaji i Marko Marinkovi koji su branili ranjenog Artema. Marko nije imao vie od petnaest godina. Streljan je i Cerilov kurir Blao Prentovi, jo godinu dana mlai. Ovoga puta Spiler nije birao. Strel jao je devojke i deake, a to se radi u nastupu neljudskog besa. Bilo je oigledno da ga je panika ve bila zahvatila. Na strelite je doao jedan major u SS uniformi, dovezao se u ezama. Naredio je grupama koje su ekale na red da budu streljane da polegnu. Policajci su ih onako meusobno povezane prosto povaljali po zemlji. Major je oinuo konje. Plemenite ivotinje propele su se na zadnje noge ne elei da gaze po ljudima. Ali bi je besno zafijukao i konji su morali posluati svoga gospodara. eze su pravile krugove, pucketale su kosti ispod konjskih kopita i tokova. Besnom oficiru ni to nije bilo dosta. Siao je
29*

451

Sa eza, dohvatio najblii mitraljez i osuo nasumce rafale na povezane deake i devojke. A kada je redenik bio ispranjen, izvukao je pitolj i nastavio da puca, da ranjava i da ubija. Teko je bilo Ciganima sakupiti u umici mrtva tela onih koji su jo malopre bili ivi i zdravi ljudi. Petnaestog avgusta Spiler je istovremeno pripremio novi napad na Karaorevo i njegove baze. Na ula M a j u r u nalazila se eta Gojka Raenovia. Sa n j i m je bio i Ceril, Zeko, a tu je bio i Milan Pribi okica. U drugim bazama bili su sreski rukovodioci i grupa njihovih kurira. Radojica je poveo svoju etu na stari teren odmah posle napada na Macahumku. U meuvremenu eti su se prikljuivali novi borci. Za komesara je postavljen Miladin Pokrajac Ruzvelt. U ovoj i drugim etama ve je samo iz Karaoreva bilo vie od ezdeset boraca. Meu novima su bili, pored Ruzvelta, Dragan Kovaevi Ibro, Luka Dautovi, Ljubica Gosto vi, Ivo Dapevi, Stevo Mihi, Milka Zavoda, Milan Kosanovi, Niko Martinovi, Nikola Babi, Stevan Arbutina, Perka Plea, Stanko Pokraj ac, Dmitar Cui, Mika Gakovi, Zorka Radulovi, Stevan Svilengaa, Savka A j d u kovi, Mio Gakovi, Joj a Kordi, Boko Bogunovi, Lazar Kosti, Mile Vukovi Jug, najstariji od brae Vukovia u odredu. Pre njega su tu ve bili Stanko i Vajo. Bili su to sve lanovi Partije i SKOJ-a. Iz Aleksandrova su u etu doli Koviljka Levakov Kova, Jelena Proti, Ljubinka Radunovi, Bosa Kuruev, Miladin Varadinac, Rada Tadin, Milivoj Erenc, Milan Stepanov i njegova ena Nada i Rada Grbi. Iz Vojvode Stepe u eti je ve bio Veljko Dutina, a doli su Marko Popovi i Milo Radoni, iz Ruskog Sela Branko Pjevevi, Desa Pjevevi i Jovanka Dikli. Ovde treba svakako meu borce ubrojiti i grupu kurira Sreskog komiteta i odreda. Komandir

ove grupe bio je Pepa Smiljani, do tada sekretar Mesnog komiteta SKOJ-a, a njeni pripadnici uglavnom jo deaci, ali ve skojevci: Milutin Hini Braco, Boo Curi Maral, Miko uki, Duan Ognjenovi, Duan Pasuljevi, Petar Vlaisavljevi, urica Rajai, Vajo Bjelobaba, Danilo Dragosavac, Damjan Torbica, Karaorevani, zatim Boo Vukomirovi Uro, Ceda Stanisavljev i Nova Bukurov ika iz Aleksandrova. Imali su oni svoje posebne baze u karaorevakom i aleksandrovakom ataru. Raenovieva eta se pripremala za akcije. Bilo je u planu da se petnaestog avgusta zaustavi voz kod Januevca i njegova pratnja razorua. Komanda ete poslala je u izvidnicu Milu Dubajia Stevicu i Vaju Vukovia, a sama je vrila pripreme za nastupanje prema pruzi. U meuvremenu okica se bavio sa Slavkom Oldinim Sokolom. Soko je bio doao u logor odreda sa Milanom i Nadom Stepanov i traio da ga prime u redove boraca, a Pribiu je ponudio plan kako da se napadne i oslobodi centralni logor u Petrovgradu. Soko je bio stari poznanik okiin. Znao je okica za njegovu izdaju koja je dovela gotovo do unitenja aleksandrovakih partizana i do traginih dogaaja u Vojvoda Stepi. Imao je podatke da je ovaj izdajnik bio povezan neposredno sa Spilerom. Nije bilo teko zakljuiti da je Soko sa odreenim namerama i doao u odred kako bi borce namamio u klopku i omoguio svom gazdi da ih uniti. Ali, Doki cu je teko bilo prevariti. Kod Sokola je naao jedan pitolj, kolt, koji mu se uinio sasvim poznat. T a j kolt doneo je jo iz Amerike Vova Basta. Njegov sin Dane dao ga je okici jo etrdesetprve. Naredne godine okica je t a j pitolj pozajmio Emilu Marinkovu Bati, ali je pitolj dospeo u Spilerove ruke kada su Soko i njegovi predali ranjenog Batu policiji. Spiler je za nagradu dao Sokolu t a j kolt. I, evo, sada je on ponovo bio u okiinim rukama.

okica je eleo da izvue sve iz Sokola, jo ga nije oglasio kao uhapenika, ali ga je stalno drao na oku. eleo je da mu sudi Narodni sud. I dok su njih dvojica razgovarali, odjednom je dolo u neposrednoj blizini do estokog krkljanca. Stektali su mitraljezi, pratale bombe, ule se nae i nemake komande. Soko je potrao, sapleo je okicu, ali nije uspeo da umakne. okica nije imao drugog izbora. Upotrebio je kolt i izdajnik nije vie bio meu ivima. Radojica je u meuvremenu gazio na elu kolone svoje ete. Na raskru puteva u dubini visokog kukuruza odjednom su se suelile dve kolone. Radojica je svoju kolonu vodio prema Januevcu, a nemaka kolona kretala se u pravcu Karaoreva. Partizani su ili u koloni po jedan, Nemci u etvornim redovima. To je bila krupna jedinica predviena da napadne selo i da ga ponovo pretrese. Radojica se brzo snaao i izdao potrebne komande. Partizani su polegli ili klekli i otvorili brzu paljbu sa bliskog odstoianja po zbunjenom neprijatelju. Cuo se jauk pomean sa gromkim komandama oficira. I Nemci su se dosta brzo snali. Mitraljez je uskoro zaarao po kukuruzima iz kojih su partizani sipali vatru. Praskale su i prve mine iz minobacaa. Paljba je bila veoma estoka. Na strani partizana najpre je pao pokoen najstariji borac Stari Vujadin. Bila je smrtno pogoena i Duanka Rapaji Evica dok je pokuavala da pomogne teko pogoenom drugu. Leao je mrtav i Joco Jeli Jastreb. Tee rane zadobio je Rade Trbojevi Crni. a meci su zahvatili i Perku Plea i Ljubomira Stanisavljeva Mileta. Jedan metak ranio je u lice komesara ete Miladina Pokraj ca Ruzvelta. Stari Vujadin umro je sa smekom na licu. Valjda je mislio na svoje kerke, jer Savka i Duka bile su na slobodi. Dobio je radosnu vest da su ih drugovi oslobodili iz logora oke i da su na putu za Srem.

Radojica je naredio povlaenje. Nemaca je bilo isuvie mnogo da bi se neto moglo oekivati od dalje borbe. Povlaenje je izvedeno uz borbu i bez novih gubitaka. Kad je no osvojila eta se vratila na poprite borbe. Nala je svoje mrtve drugove. Nemci su ih ostavili, pretrpani svojim poginulim i ranjenim borcima. Nekoliko dui dalje Stari Vujadin, Jastreb i Evica bili su dosta plitko sahranjeni. Prava sahrana ostavljena je za kasnije. Meutim, nesrea Starog Vujadina jo nije bila zavrena. Vlasnik njive, Kunovac, otkrio je sutradan leeve i javio policiji. Stari Vujadin, Evica i Jastreb doneti su u selo i tamo bili izloeni. Nemci su eleli da se pohvale svojim uspehom. Pronali su i telo Sokola, ali svoga mrtvog agenta nisu pokazivali narodu. Posle svoga nedela Kunovac je pobegao u Beograd. Borba na Januevcu pokvarila je u mnogom Spilerov plan akcije na Karaorevo. Jedinica koja je predstavljala glavnu udarnu snagu pretrpela je znaajne gubitke i bila rastrojena. Ipak, Spiler je ve bio u Karaorevu, ali sada poslednji put. U Spilerovim rukama nalazio se lan Sreskog narodnooslobodilakog odbora Nikola Levakov iz Aleksandrova. Levakov nije izdrao batine i pruio je Spileru znaajne podatke o pripadnicima ovoga Odbora kao i o drugim vodeim ljudima u Karaorevu. U rukama Spilera bio je na spisku kompletan sastav Odbora. Spiler je n a j p r e traio predsednika Odbora Jovu Kantara Ciu. Iako je imao prilike, Jovo se nije sklonio, jer se bojao represalija nad svojim ukuanima. Dozvolio je da ga Spiler uhapsi. ia je stavljen na najtee muke. Trpeo je dok je imao snage, grizao je nokte, vakao svoj kaput. A onda su ga slomili. Cia je kazao imena gotovo svih lanova Partije u selu. U rukama policije nali su se Ilija Preradovi Ua i Nikica Gutea, sekretari partijskih

elija, Rade Krneta, sekretar Mesnog komiteta SKOJ-a, Krstan Kajtez, lan toga komiteta, Milica Preradovi, predsednika Mesnog odbora AF-a, Nikola Ivanevi, lan Sreskog NOO, Duan uki, lan Partije i Mesnog NOO, sedam skojevaca i est starijih saradnika meu kojima je bio i Jovo, otac brae Vukovia. Najtee je bilo kod kue Luke Kajteza. Ovaj popularni brka saraivao je sa deacima, svojim sinom Krstanom i njegovim drugovima. Pomogao im je i bazu izgraditi u svojoj upi. Spileru su kazali za tu bazu. Ali trebalo je mnogo borbe, trebalo je Krstana predati razljuenim psima pred ocem i pred majkom, pa da agenti doznaju gde je bunker. Razorili su ga a Lukinu kuu zapalili. Spileru ipak svi koje je traio nisu pali u ruke. Na dohvat ruke bio mu je Filip Kovaevi. Nalazio se zatrpan u senu dok su Nemci naokolo boli. Sipka mu je skinula kapu s glave, ali je glava ipak ostala itava. Nisu uhvatili ni Luku Dautovia. On je za vreme racije naao sklonite u sigurnom optinskom dimnjaku. Obrad Sunji bio je veterinar u Karaorevu. Bio je poznat po svojoj krotkosti i svojim okruglim naoarima. Postao je komunista i uao u sastav Sreskog odbora. Kada su traili da ga izvedu pred Spilera Obrad se uspeo povui i preko polja otii do Nina Ivanevia u Itebej. Nino ga je uputio gde e da se skloni i tako je Obrad dospeo u partizane. Stevica i Don su bili odseeni borbom glavnine sa Nemcima koji su iznenada naili. im se vatra utiala pokuali su da se probiju do svojih. Tek sutradan su uhvatili vezu sa predstraama svoje ete. Radojica je etu ralanio i pojedine grupe su se kretale kao patrole isto kao to su radile i policijske snage. Trebalo je upoznati pravu situaciju. Poto su stigle prve vesti o uhapenim drugovima u selu, komanda ete je donela odluku da se sa ranjenicima povue severni je, do atara i baza oko Ruskog Sela. Istovremeno u logor ete stizali su oni koji su se iz-

vlaili iz blokade. Bili su tu Crveni, Nata, Miron, Gorki, Dragica Radakovi Senka, Milan Paripovi i drugi. Dok se kolona polako kretala ivicom kukuruza, Crveni, Miron, Nata i Stevica malo su se odvojili i dogovarali se o daljem kretanju ete. Iznenada su se nali pod bliskom vatrom. Miron je bio ranjen u bradu i ostao na momenat bez svesti. Crveni je dobio kurum u pleku. Stevicu je u lea pogodio tromblon i naneo mu brojne rane. Crveni je pomogao Mironu, i novi ranjenici, sa Natom, Budimirom i Senkom, povlaili su se prema Karaorevu. Krenuli su pravo u bazu Milana Kovaevia. To je bila stara baza Vase Torbice koju je sada koristio Crveni. Dva dana kasnije i ovi ranjenici bili su prebaeni u ruskoselske baze. Tamo se ve nalazio ranjeni Ravajlo. Brigu o ranjenicima preuzele su Stana Martinovi i Pereca Kovaevi. Selo je ostalo praznije nego ikada. Ali ne i sasvim prazno. Ostali su tu Pepa Smiljani, arko Maljkovi Tarzan, Senka, Nikola Daki Aca, Duan Lonar a sa njima neotkriveni aktivi SKOJ-a i sauvane baze. U meuvremenu kolona Gojka Raenovia kretala se dalje prema severu atarom Vojvode Stepe. Uz put borci su zapalili nekoliko velikih kamara ita na jednom nemakom imanju. Razoruana je straa i zaplenjeno nekoliko puaka. Kolona je ostavila iza sebe osvetljeno nebo i krenula u poretku po jedan prema Vojvoda Stepi. U prethodnici je iao snaan mladi, borac koga je komanda ve dva puta pohvaljivala zbog njegove hrabrosti i spretnosti u borbi. Bio je to Jovo Popovi Zdenko. Komandovao je vodom. Uz njega je ila Mara uki Sonja, njegov saborac i komesar istog voda. Nemci su i u ovom ataru postavili jaku zasedu u obliku potkovice. Saekali su partizane gotovo na cevi. Zdenko je iznenadnim plotunom bio teko pogoen. Na elu voda sada je bila Sonja. Ali,

u nastaloj borbi eta je morala odstupiti. Smrtno ranjenog vodnika morala je ostaviti nadmonim Nemcima. Muili su ga, traili podatke. Zdenko je samo prkosno gledao stisnutih zuba. Umro je bez ijedne rei. U ovoj borbi poginula su jo dva druga. Ceta se povukla u ruskoselske baze. Ovde su imenovani novi komandiri vodova. Bili su to Svetozar Teleki Istok i Branko Pijevevi. Mile Vukovi Jug postavljen je za zamenika komandira. Ceta se odmorila, ranjenici previ j eni, ali nije bilo municije. A poljem je stalno vrilo, borbe su bile neprestane. Odlueno je da se kod Vojvoda Stepe napadne voz, razoruaju sprovodnici i tako doe do municije. Napad na Ciru izveden je glatko. eta je stigla na stanicu pre voza. Radojica je razoruao deurnog policajca, a Kova je upao u stanicu i komandovao osoblju ta da radi. Voz je na peronu ekala trojka sa Istokom na elu. I kad se voz pribliio stanici napolje je sa fenjerom izaao Kova. Dao je poznati znak i voz je normalno stao. Istok i Radojica naredili su svim Nemcima da izau napolje, jer je sve opkoljeno. Izalo je sedam policajaca ili vojnika i predalo svoje oruje i municiju. Nareeno im je da se svuku. Svlaili su se i partizani i tako je izvrena zamena odee. Nemcima je odran govor i puteni su kuama. Sada su i civili morali napolje. Borci su demolirali vagone i neko je dao paru lokomotivi. Ipak ira se nije prevrnuo, stao je na prvoj okuci. Partizani su postigli pun uspeh. Kada je kasnije, partizanska eta ponovo dola u Karaorevo, meu borce su dola dva oveka. Svaki je imao vie od pedeset godina. Oba su bili Crnogorci. I po onom starom crnogorskom obiaju, javili se komandi i zatraili da ih prime u borbene redove. Da zamene svoje sinove. Bili su to Boo Prentovi i Vaso Popovi. Prvi je bio otac streljanog k u rira Blae, a drugi Zdenkov.

Akcije na Severu

Spiler je 15. avgusta dospeo i u Kumane. Provalu je nainila ranjena Milica Kevrean Vida. Ona je rekla Spileru da se Boa Titin Stari nalazi u Kumanu, a provalila je i kuu sekretara elije i lana Sreskog narodnooslobodilakog odbora Stevana Colia Marka. Meutim, niti Starog niti Marka, Spilerovi agenti nisu uhvatili. U ruke im je pala Draginja Coli. Ali od Draginje nisu nita mogli izvui. Stevan Coli Marko doao je u odred. To je ve bilo vreme kada je konano bio formiran Stab Banatske operativne zone i Marko je zauzeo svoje mesto obavetajnog oficira. Partijsku eliju u Kumanu preuzeo je Marinko Brusin, a SKOJ Milojko Brusin. Ipak, posle akcije u rejonu Karaoreva, devetnaestog avgusta, glavne nemake snage pojavile su se ponovo u Kumanu. Bilo je vie od hiljadu ljudi pod ratnom spremom. U selu je bio ponovo Spiler. Sve je opet ilo po starom receptu. Ali, Spiler ovoga puta nije imao spisak u rukama. Traio je od Kumanana koji su na trgu sedeli okrueni mitraljezima da kau gde se kriju partizani. Svi su, meutim utali. Spiler je tada odabrao oko esdeset ljudi i poveo ih u logor. Posle ove akcije stari komunista arko Aimov Kali konano je izveden iz svoje baze u koju se zabarikadirao u jesen etrdesetdruge godine kada je iz Bosne sa Fiom stigao u svoj Banat. Naao se konano u odredu meu borcima, vraajui izgubljenu hrabrost i pouzdanje. Dok se diverzantska eta nalazila na obezbeenju logoraa u Crvenoj mali kod Elemira, ete Pukovskog i Paana vrile su seriju akcija na severu. Posle Coke jedinice su se nale u Podlokanju smetene u tri kue kod Marka Lazarevia, Todora Lu-

kia i Nikole Radakovia. U jedinicu su stupili novi borci Milan Luki Brzi, Simo Peroni, Marko Ivoevi, Milan Stojanovi i Lazar Sobot. Stizali su novi borci i sa drugih strana. Iz Kikinde su doli ura Sargin. Zivko Vujin i Anica Granfil, iz Titela edomir Dabi, iz Cente Veljko Zegarac, iz Orlovata Milenko Rui, iz Dragutinova Radivoj Berberov i Milan Vuji, iz Melenaca Petar Keljaki. U nizu akcija i dalje se isticao mitraljezac Simo. Posle oke dobio je jo jednog pomonika. Bio je to Zrni. Ovog ustrog mladia, skojevca od etrdeset prve, Spiler je uhapsio u poznatoj provali juna etrdesettree. Sada, kada je izaao iz logora, kao da je dobio nova krila. Aca i Pukovski su sa svojim jedinicama izvrili uspean napad na strau koja je uvala prugu kod stanice Vrbica. Dok su partizani podilazili stanici tu se upravo zaustavila kompozicija voza. Straari su se kao i obino poredali da voz isprate. Ali, kada je voz polako odmicao, sa druge strane uz samu prugu nali su se i partizani. Straarima nije preostalo nita drugo nego da predaju svojih pet puaka i svu opremu. Odran je prigodan govor i puteni su na slobodu. Novim orujem snabdeveni su borci iz logora Macahumke. Cete su pomerile svoj logor blie Padeju. Padejani su umeli ne samo da dobro organizuju snabdevanje boraca dok su oni boravili u njihovom ataru, a to je bivalo sve ee, nego su izgradili jednu od najznaajnijih baza u ovom kraju, koja je sluila kao glavna sabirna baza za rezerve hrane i opreme, ali i kao vaan punkt informativne i obavetajne slube. Baza je izgraena na salau Mirka Simia Spire, koji je bio na izvanredno pogodnom mestu. Na njivi ispred salaa bio je izgraen i poseban bunker. Rukovodilac ove baze i glavni organizator snabdevanja bio je Veselin Gajin, Pukin brat. On je jo u m a j u izbegao hapenje i doao na vezu sa borbenom grupom, ali je ostao na terenu kao politiki

radnik i organizator partizanske baze. Veselin je imao dobre pomonike u predsedniku Mesnog narodnooslobodilakog odbora Stevanu Bigi i grupi omladinaca u kojoj su se posebno isticali Rada Terzin, Duan Terzin i Milan Vesi. Ovi mladii su snabdevali bazu veim koliinama brana uz pomo mainiste u padejskom mlinu Joefa Nada. Veselin Gajin, Rada Terzin i Milan Vesi inili su padejsku partijsku eliju. U meuvremenu, diverzanti su se ipak javili, kao da su se bili umorili od dugog ekanja u Crvenoj mali. Na pruzi Mokrin Kikinda izvrili su dve diverzije. Pukovski, Zrni, Veliki i Radivoj Drai obueni u nemake uniforme poli su u Padej. Trebalo je da donesu majser koga je kod kue imao Drai jo pre no to je bio uhapen. Tamo su na ulici sreli Erdedija, komandanta logora oka. Partizani su ga razoruali i svukli i tako golog pustili ulicom. Sreli su usput jo jednog hipovca, Maara, i od njega lako dobili puku. Ali, njega nisu svlaili. Osim oruja sve su mu ostavili. Sa ove akcije vratili su se zaobilaznim putem u bazu. Bio je dan. Ali, umesto pohvala, Crni Mia ih je iskritikovao to su bili toliko neoprezni. Osmog avgusta izvren je napad na optinsku zgradu u Jazovu. Ovde nije bilo nikakvog otpora. Partizani su odrali govor straarima i otili iz sela. Obe ove akcije partizana imale su najjai odjek kod Maara. U narednih nekoliko dana, sredinom avgusta, glavni cilj partizanskih akcija na ovome terenu bile su strae kod vralica, a zatim izdajnici i saradnici okupatora. Meu ostalima po zasluzi je dobio i Sima Zari Don Sajmon. U dve akcije izvrene na salaima izmeu Beodre, Novog Beeja i Vranjeva zadobijeno je jedanaest puaka. To su bile i prve akcije partizana u ovom k r a j u posle etrdeset prve. Ovde je partizane doekao Luka Mihailov Aga, pripremio im logor, i hranu. U toku noi parti-

zani su likvidirali izdajnika koji je u Vranjevu potkazao lanove Sreskog narodnooslobodilakog odbora. I u ovim akcijama istakla se odabrana trojka P u kovski, Zrni i Beli. Cete su se nale ponovo u Elemirskim bazama. Diverzanti i logorai su jo bili tu. Pukovski je i ovde sa Stevom Mihailoviem Gigom, Milanom Mediem Belim, Stevom Drakuliem Popom, Milivoj em Kiurskim Briletom i jo pet boraca izveo akciju. Na drumu izmeu Taraa i Melenaca saekao je mlekara koji je svakodnevno prevozio na svojim kolima sir i maslac za Nemce. itav tovar od oko sedamdeset kilograma partizani su doneli u veliki logor. Bila je to znaajna pomo Omeru Tapavikom. Partizani su likvidirali tri izdajnika u Elemiru i tri u Tarau, a tada se pomerili u Kumanski atar i u selu likvidirali dva izdajnika. Odavde su nastavili pokret za dragutinovaki atar. Tamo su ve bili okruni rukovodioci. Meu njima je bio i Marko Tanjurdi Siptar, koji je konano uspeo da se probije iz Srema i preuzme svoje dunosti u Banatu. Pre Siptara, iz junog Banata na ovaj teren je doao i Zivan Periin Jole. Uz pomo komandanta taba Banatske zone, isplanirana je akcija na elezniku stanicu i kompoziciju voza u Dragutinovu. Napad je trebalo izvriti 27. avgusta. Postavljene su etiri zasede. Pred staninim ulazom bila je trojka Milana Vujia sa pukomitraljezom. Drugu poziciju na prilazu stanici zauzeli su pukomitraljezac Sima, Zrni, Tenk, Malia i Beli. Ostale dve grupe obezbeivale su prugu s obe strane stanice. Plan je pravljen pod pretpostavkom da e naii teretni voz sa municijom i opremom. Meutim, partizani su uveliko bili iznenaeni. Voz koji je stigao u stanicu bio je krcat nemakim vojnicima. Dok je voz jo ulazio u stanicu na Siminu zasedu naila su dva SS oficira. Oficiri su primetili zasedu i jedan esesovac je iz pitolja ranio Radovana Jakia Maliu. Sima ga je pokosio kratkim rafalom. Na ove

pucnje iz svih vagona otvorena je estoka vatra. Partizani su morali da se povuku. Za Marka Tanjurdia ip tara bilo je doista iznenaenja kada je stupio na banatsko tlo. Bilo je to upravo vreme estokih akcija partizana, ali i jo eih protivakcija Nemaca. Bila mu je neobina ta ravnica, a kukuruz nije smatrao sigurnim zaklonom za manevre jedinica. Bio je zadovoljan banatskim borcima i njihovom vetinom da se u takvoj situaciji snalaze i izbegavaju opasne i direktne udare jakih nemakih i belogardejskih skupina. Nije iptaru nedostajalo hrabrosti. Proao je on i Srem i Bosnu, vodio mnoge bitke, komandovao mnogim jedinicama. Ali, ovo je ipak bilo nekako na svoj nain, u irokom prostoru bez pravog prostora za kretanje, u nepreglednoj ravnici u kojoj se u ovim avgustovskim danima ipak iz kukuruznih redova moglo videti samo nekoliko metara unaokolo. Komandant zone najpre je boravio nekoliko dana u rejonu Perleza. Domain mu je bio Panta. Zajedniki sa Percom i Koraginom potraio je pogodno mesto za radio stanicu. A onda se, uz p r a t n j u Pan te i svog kurira Garavog uputio dalje prema severu. Predanili su u Aradcu i uvee nastavili put za Elemirske baze. Siptar se ovde sreo sa grupom boraca i ilegalaca. Komandantu zone zapala je za oi mlada, lepa devojka. Dola je pravo iz sela i donela hranu partizanima. Siptar je upitao, zar se ne boji faista. Devojka mu je odgovorila da ima i takvih, ali da je ona skojevka i da se ne boji. Bila je to esnaestogodinja Danica Mijatov Sonja. Siptar je stigao kada je odred ve bio formiran, ali za m a n j e od mesec dana mnogo se toga izmenilo, jedinice brojno ojaane, rasute i osamostaljene u svojim akcijama. Uoio je etiri glavna poprita na kojima su se borbe gotovo bez prestanka odvijale. Tamo, oko Perleza, za kanal i dunavski prelaz, gore na k r a j n j e m severu od Dragutinova pa

dalje , u trouglu Elemir Kumane Melenci i tamo gde je bilo Karaorevo. Sakupio je svoj tab, prvi put i razmotrio situaciju. Bilo je dolo vreme da se formiraju dva odreda ili dva bataljona. Na tome je trebalo raditi.

Drama u Crvenoj mali Sluaj je hteo da Marko Tanjurdi Siptar napie svoj prvi izvetaj Glavnom tabu o krupnoj tragediji koja se odigrala u Elemirskoj trsci, u poznatoj partizanskoj bazi koju su ovde nazivali Crvena mala. Siptar nije dao u svom izvetaj u ipak naglasak na tragediju. Na malom paretu hartije, gotovo drhtavnim rukopisom, napisao je u nekoliko rei kako su hrabro umirali banatski borci, kako su se junaki borili dok god su to mogli. Svakako je i sam taj izvetaj prirastao za srce starom komandantu. Ne to pare papira, ve oni hrabri diverzanti i cvet devojaka o kojima je pisao. U logoru Crvena mala nalazila se jo na okupu diverzantska eta i oko pedeset osloboenih logoraa iz Macahumke. Bile su to uglavnom devojke, skojevke, koje su sa puno strpljenja ekale dan svoga polaska i dan kada e im se raskriliti krila brigade. Elemirani su ve navikli na ovaj veliki logor, u n j e mu niko nikada nije ostao gladan. A tu se vie od sedamdeset boraca nalazilo ve dvadeset dva dana. Omer Tapaviki i grupa okrunih kurira naputali su logor. Omera su svi dobro upoznali i zavoleli, ne samo zato to se tako brino, oinski starao za hranu i ostale potrebe, nego zato to je umeo da ohrabri, razvedri. Milojko Filipev i ivan Periin uporno su radili na spajanju pokidanih veza na kanalu za Srem. Ilo je teko. Bio je petak, dvadeset esti avgust, oko podne. Culi su se prvi pucnji. Arkadije je naredio

svojim borcima da se pripreme za odbranu. Bilo je oigledno da je konano Crvena mala bili otkrivena i da su vabe najzad napipale mesto gde se nalazila glavnina logoraa sa Macahumke. Stroj Hipovaca pribliio se poloajima diverzanata nastupajui u borbenom poretku i gustom vatrom titei se od iznenadnog susreta sa partizanima. Prvi plotun diverzanata i gromki povici Arka dija naterali su ih da odstupe. Izgledalo je da su bili dobro oinuti i da su odustali od daljeg napada. Otkriveni, na svetlosti dana, diverzanti nisu mogli pokrenuti transport iz trske i baza u kojima su bili pod nekakvom zatitom. Na golom prostoru postali bi lako plen nadmonim snagama Nemaca. Da ih je bilo mnogo, to se moglo zakljuiti ve po duini lanca njihove vatre dok su nastupali u trsku. Arkadije je zato naredio svojim borcima da urede krunu odbranu, a za sluaj novog naleta nemakih strojeva nenaoruani borci iz transporta morali su se rasturiti po traku. Bitno je da se ouva poloaj do prvog mraka. Nemci su se povukli do ivica trske, zauzeli poloaj i zatraili hitno pojaanje iz grada. Uskoro su zabrujali motori nekoliko kamiona iz kojih su iskakati pripadnici raznih jedinica koje su se zatekle u Petrovgradu. Sa sobom su doneli mitraljeze i minobacae. Cim su nainili novi poredak, Nemci su preli ponovo u nastupanje. Njihovi strojevi bili su jo gui, a vatra, pojaana mitraljezima i minama iz bacaa, jo ubitanija. Diverzanti su pustili nemaki stroj na n a j blie odstojanje. Rafali automata i sloni pucnji puaka uz nekoliko eksplozija baenih bombi razbili su nemaki stroj i primorali ga na povlaenje. Nemci su mogli jasno da uju partizansku pesmu.
Banatski smo mladi partizani Mi volimo svoj rodni kraj...

Ali, nailazio je novi talas Nemaca. Ovoga puta nastupali su esesovci. Ovi su zauzeli jedan bre30 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

465

uljak koji je dominirao terenom i tamo postavili mitraljesko gnezdo. Preciznom i gustom vatrom presecali su odstupnicu svakom onome ko je imao nameru da se izvue iz bare. Diverzanti su pokuali bombama da razore ovo gnezdo, ali je do tamo prilaz bio preseen nemakim poloajima u lancu sa koga su streljaki strojevi kretali na jurie. Nemaki strojevi su jo tri puta navaljivali, diverzanti su ih sva tri puta zaustavljali i vraali. No je sporo dolazila, municija je bila na izmaku, vabe nisu odustajale od novih naleta. Arkadije je izdao novo nareenje: Krug branitelja suziti, preciznim gaanjem zadravati neprijatelja i braniti pravac izvlaenja nenaoruanih boraca. Transport se svrstavao u kolonu po jedan. Na elu su se nalazili popularni lekar iz Uljme Slavko

SA POPRITA BORBE U CRVENOJ MALI

Grnarski i Boo Rakov. Iza njih su bili Milica Vojno vi, Dana Draga i Milan Samarija. I oni su bili odreeni za Srem. Pred njima je bila istina, put, samo da se preskoi. Ali im je Rakov poleteo preko puta, rafal mitraljeza ga je pokosio. Doktor Slavko nije oklevao. Ali ostao je i on mrtav na putu. To nije zaustavilo druge. Milan Samardija se bacio na zemlju i u nekoliko skokova, poput abe, izmeu kuruma, naao se na drugoj strani puta. Naao je zaklon ispod pokoenih snopova trske. I to je bilo spasonosno u ovoj prilici. Oko puta iza Milana jaukali su ranjenici, drugi su uspevali da se prebace. To je uspelo i Milici i Dani. Samardija je ispod snopa koji ga je skrivao mogao da prati ta se na bojnom polju zbivalo. Ve je sunce bilo na zalasku i dolaskom noi rasla je nada da e diverzanti izdrati. Bili su to prekaljeni borci koji su proli Srem i Bosnu, prokrstarili banatskom ravnicom i digli toliko vozova u vazduh. Milan je uo njihove glasove. Poznavao je Arkadijev bas i Medin tenor. Ali, pucnji iz trske su se sve rede uli. Cuo je Arkadijev glas, pozivao je drugove i drugarice u grupu, k sebi, jer, rekao je, ivi se u ruke ne damo! To je, valjda, bilo i poslednje nareenje slavnog diverzanta.
Vojvoanska brigada ide na juri napred...

Pesmu je poveo neko, prihvatili su je drugi. A onda je grunula silovito. Potpun tajac. Vie se nije ula ni pesma niti kakva komanda. Diverzanti su se sakupili u krug, glavu uz glavu. Arkadije Popov Atoja, Aleksandar obanov Meda, iva Bracanski Gavra, Stevo Mihi, Duan Popovi, Lazar Krstin, Stevan Ili, Ziva i Rada Popov, Boidar Rakov, Duka Suevi, Savka Suevi, Savka Hajdukovi, Danica Rajai, Dara Kouti, Biserka Curi, Sofija Petrovi, venae mladosti i hrabrosti.
30*

467

Arkadije je aktivirao minu pripremljenu za dizanje velike kompozicije u vazduh. Umesto voza, usmrtio je sebe, svoje drugove i drugarice, reene da umru junaki kako su se junaki i borili. Bio je sad ve sumrak. Ali da je stigao samo pola sata ranije? Nemci su pretraivali baru, traili preivele, tragali za bazama. Kada je osetio da e u bazi biti otkriven, Omer Tapaviki opalio je metak u srce. Umro je sa onima koje je voleo i koje je titio. Naokolo su leali Ziva Solarov Totin, Radivoj P a u nov, Stevan Iili, Radovan Eremi, Vasa Pouki, Lju-

izvetaj mali

iptara

borbi

c r v e n o j

bomir Krstin, Rako Krstin, arko Bibin, Mile Davidov, Milka Jankov, Stoj an, pa dalje Slavko Grnarski te cela grupa oko Arkadija. Mrtav je bio i Sretko Gruji Britvar, koga je Spiler drao u logoru. Cerke Danuke Suevia Starog Vujadina Duka i Slavka umrle su zagrljene nadivevi svoga oca za samo deset dana. Nemci su sada ve po mraku pretraivali iri prostor traka. Boa Solarov aruga je leao iza snopa faine. Nailazile su vabe. I kada je ve video potkovanu izmu nad glavom, potegao je puku i povukao okida. Ali, metak je slagao, vabe su ga epale i povele sa sobom. Caruga uini munjevit pokret i oslobodi se pratioca. Pojurio je napred. Nemci su bacili tri granate, ali ni jedna ga nije pogodila. Kad se ve spustila no, aruga se vratio na poprite. Mrtvi su jo bili tu. Traio je preivele. Iao je pravo k bunaru koji je bio oznaen za zborno mesto. Tamo je naao dva ranjena druga. Bili su to Nikola Kla Nenad, koji je dobio u noge 16 metaka, Momir Solarov Moa, sa ranom na ruci. Milica Basta bila je teko ranjena. Njeni drugovi su je izvukli, ali je ona podlegla. Zivan Periin Jole u jednom susretu sa Nemcima ostao je usamljen. Fia se bio izgubio. Sam u dosta nepoznatom kraju, krio se punih 8 dana. Tek tada je naiao na svoje. Nemci su zarobili nekoliko ranjenika i onih koji se nisu uspeli probiti. Meu n j i m a su bili Bogdan Rajli, Ziva Solarov urica iz Elemira, Marica Klikovi i Niko Martinovi. . . . Logor je bio prokazan i faisti su ga blokirali sa oko 500 ljudi. Poto su nai borci videli da su opkoljeni primili su borbu. U borbi je ubijeno 30 faista i 10 ranjeno, od naih 22 regruta. . .

Dva odreda Dvadeset etvrtog avgusta kapitulirala je Antoneskova Rumunija. Pod pritiskom masa sruio se faistiki reim. Narod je eleo da doeka Crvenu Armiju koje su stajale na rumunskim granicama. U faistikoj Bugarskoj kroz nekoliko dana dogodilo se isto. Odjednom, stvorila se velika pukotina u nemakom frontu prema Istoku. Od Jegejskog mora do Segedina. Prostor u koji su hitali korpusi Crvene Armije. Nemci su panino poeli da prikupljaju snage, da krate frontove naputanjem jegejskih ostrva i da prebacuju snage na stvorene bree. Banat je odjednom postao centar interesovanja nemakih i sovjetskih komandi. Jer, im se sie sa Karpata i Transilvanskih Alpi, otvara se prostrana ravnica koja vodi do srca Evrope. Put za Beograd takoe. Takav prodor bi za Nemce bio ubitaan. Pretila je opasnost da ba tu, konano, front bude preseen, a nemake snage na Jugoistoku odseene. Hitler je nareivao da se beogradska tvrava brani po svaku cenu. Najhitnije je trebalo zapreiti elezna vrata i ne dozvoliti sovjetskim armijama da lako zaobiu masive Karpata i nau se u Podunavlju. Uurbano su avionima prebacivane snage na banatske aerodrome. Stvarane su prve borbene grupe od elitnih jedinica. Komandu nad odbranom banatskog prostora preuzeo je general potpukovnik Snekenburger. Pod njegovom komandom bila je 4. SS policijska oklopna grenadirska divizija, 18. brdski policijski puk i 92. motorizovana grenadirska brigada. Kasnije su pristizale nove jedinice, meu kojima i puk Rodos, Prvi Bradenburki puk, oklopne jedinice. Snekenburger je imao svoje komandno mesto u Kovinu, SS Grupenfirer Berends u Petrovgradu. Jedinice ova dva elitna puka branile su prilaze granicama srednjeg Banata, pokuavajui da pre jedinica 31. korpusa Crvene Armije stignu do Temivara. Ali, u tome ih je spreio ilav otpor rumunskih jedinica, pa su u Temivar pre stigle jedinice Crvene Armije.

Banat je postao vano ratite. Komunikacije na njegovoj ravnici bile su za brzo manevrisanje nemakih jedinica od izuzetne vanosti. Isto tako stabilnost pozadine. vabe je polako hvatala panika. Izgleda, da je Spiler ipak bio dosta hladnokrvan, razvijajui svoje akcije i svoje planove odmazde do detalja. Bili su primorani da deluju u jaim skupinama, teili su da isteraju partizane na istinu i da se u neposrednim sukobima sa njima obraunaju. U tome nisu imali rezultata, ako se izuzme Crvena mala. U sklopu svojih planova naredili su da se na najugroenijim prostorima redom seku kukuruzi. U mnogim ustanikim selima vlast je bila u rukama narodnooslobodilakih odbora. Spiler je nastavio kao i ranije da vodi istrage, hapsi i mui ljude. Ali, sada vie nije imao toliko vlasti u svojim rukama. Nju su preuzimale vojne stareine, posebno komanda SS jedinica. ak je i policijske nadlenosti morao ponovo da decentralizuje. Sve je vie bilo hapenja na slepo, a mnogi tako pokupljeni ljudi sprovoeni su u logore smrti. Sve je to bilo ipak novo. Pa ni streljanja vie nisu po neem liila na ranije. Spiler je u avgustu i septembru napravio poslednje spiskove. Najpre je streljano osamdeset pet, a trinaestog septembra jo pedeset jedan zatvorenik. Ovo, septembarsko streljan j e bilo je brutalno kao i ono od petnaestog avgusta. Samo, sada je nad ubijenim ljudima kalio svoj neljudski bes Spilerov miljenik Krvavi Vilki. Prvih dana septembra ete Pukovskog i Paana bile su u akcijama u rejonu Mokrina, dok se u kukuruzima kumanskog atara nalazila vea skupina rukovodilaca i boraca spremnih za transporte sa grupom partizana koja ih je titila. U ovoj grupi kretao se i komandant zone Siptar, a iz Srema je u obilasku organizacija bio lan Pokrajinskog komiteta SKOJ-a Sreta Kovaevi. U grupi su bili i neki lanovi Okru-

nog komiteta, kao i nekoliko drugova iz Bake koji su ovamo preli gumenim amcima da bi se dogovorili 0 zajednikim akcijama. Nemci su bili zadovoljni uspehom, nastavili su akciju dalje prema severu, u nameri da pronau i likvidiraju jake partizanske grupe koje su tamo vodile uspene borbe. Napad na elezniku stanicu u Dragutinovu posebno je privukao njihovu panju. Nemci su u strojevima krenuli sa obale Tise prema kumanskom i dragutinovakom ataru elei da obuhvate u krugu to iri prostor. Njihova krila gotovo da su se spojila oko Siptarove grupe. Nemaki strojevi su se gotovo iznenada nali pred velikom skupinom naoruanih i nenaoruanih boraca i rukovodilaca. Siptar, Fia i Marko, jo u ranim asovima, zapoeli su sastanak taba zone. Bilo je dosta poslova i zadataka, posebno oko preformiranja jedinica. Iskusni Komandant zone poslao je istovremeno u okolinu nekoliko zaseda sa zadatkom da uvaju prilaze logoru. Ve oko deset asova na jednu zasedu naiao je stroj Nemaca. Borci su se brzo povukli i obavestili drugove koji su drali sastanak. Nemci su takoe opazili partizane i otvorili vatru. Kada je Siptar preuzeo stvar u svoje ruke, Nemci su kamionima ve gotovo opkolili najveu grupu boraca. Komandant zone nije imao prilike da upozna bolje ovaj teren. Upitao je Fiu i Marka koji je pravac najbolji za povlaenje i kada su mu oni pokazali pravac prema Tarau, naredio je da krenu za njim. Komandanta su u korak pratili njegov kurir Garavi i Panta. Na elo su izbili naoruani borci, za njima oni bez oruja. Ali, nije bilo dosta vremena da se proboj sa elom grupom dobro organizuje. Veina nenaoruanih bila je odseena i povlaila se samostalno ivicom brega prema kanalu. Pred Siptarom i njegovim kuririma koji su 1 dalje bili na elu proboja, nala se gola strnjika. Garavi i Panta su zauzeli poloaj i osuli paljbu iz svo-

jih automata. To je omoguilo iptaru i drugovima iza njega da savladaju istinu i da se domognu njive. Garavi i Panta su se pod njihovom zatitom takoe nali uz svog komandanta. Pristizali su i drugi, tieni njiohvom udruenom paljbom. Iskusni komandant je znao da je najvanije probiti se iz obrua, a van obrua je teko partizane savladati. Na slobodi su bili gotovo svi rukovodioci, osim jednog. Bilo je to prvo banatsko krtenje komandanta Siptara. Nemci su besno navaljivali na pojedinane grupe koje su se povlaile. U jednoj od tih grupa nalazio se i Nedeljko Barni arki. Rana na njegovoj aci jo nije bila sasvim zarasla. U grupi su se

komandant 1 k o m e s a r kikindsroc. o d r e d a k u t r o 1 f.rcil i b o r a c smii.ta mirkova

nalazila jo dva ranjenika, Milan Uzelac Laan i Ceda Radin Jeli, komandir grupe kurira, zatim Boa Titin Stari, sa svojom drugaricom Milikom i mlaim sinom Milenkom, Ljubica Trifunjagi, Momir Solarov Moa, Zorka uri i drugi. Ova grupa se probijala pod vodstvom Starog prema Borou, ali Nemci su ih pristigli i grupu razbili. Dok su Stari, arki i drugi borci koji su imali oruje pokuavali da zadre Nemce i omogue ostalima da se povuku, rafali su zakaili Miliku i malog Milenka. U tekom poloaju nali su se ranjeni eda Radin, arki, Moa i Zorka uri. Oni su bili sasvim odseeni i za njih izlaza vie nije bilo. arki, t a j neumorni borac, divan drug, spretan diverzant, mladi koji je rano postao komunista, u ustanku sam sebi pribavio puku razoruavi Nemca, naao se sada u bezizlaznoj situaciji. Ali, slavni diverzant nije eleo da se preda. Sauvao je za sebe metak. Metak je proao kroz glavu, ali nije doneo smrt. arki je bio nemoan, vida vie nije imao, a ni snage da ita preduzme. Nemci su ga, ipak, zarobili, isto kao i Mou, Radina i Zorku. arkog su muili na najsvirepiji nain. Ali, diverzant, borac i prekaljeni komunista mogao je jo samo da prkosi i prkosom i ponosom da se bori. Trinaestog septembra slepog borca nisu streljali kao i ostale, meu kojima i edu Radina, Momira Solarova Mou i Zorku uri, to su ih zajedno sa arkim zarobili na Borou. arkog su ivog zakopali. U ovom poslednjem streljanju na strelite su izvedeni partijski sekretari iz Karaoreva Ilija Preradovi, Nikica Gutea, sekretari SKOJ-a Rada Krneta i Krsta Kajtez, predsednik prvog sreskog narodnooslobodilakog odbora u Banatu Jovan Kantar. Streljani su i svi zarobljenici u Crvenoj mali i Draginja Coli. Ali, svoj ivot nije otkupila izdajom ni Milica Kevrean Vida. Spiler nije potedeo Ruu Zivanevu iako je bila u drugom stanju, ali je to uinio sa Milicom Preradovi. Na streljanje su izvedeni Dragutinovani Sava i Julijana Plavki. Njihov

sala bio je jedan od glavnih partizanskih baza u ovom kraju. Nemci su se svim snagama potom sruili na Melence. Tamo ih je ekao Spiler i po spisku svoga dounika Dragoljuba Bugarskog, ili onako nasumce, uhapsio i odveo osamdeset osam Melenana. To je bila njegova poslednja poseta Melencima. Siptar se, u meuvremenu, povukao sa ove teritorije i naao sa Fiom, Markom i svojim k u rirom u Surduku. S Panevakim odredom i engleskim majorom krenuo je u juni Banat. Tamo u rejonu Dolova ve se nalazio Zivan Periin Jole, naelnik taba, sa kojim je trebalo pripremiti partizanske jedinice i Udarni bataljon za prihvat Istonog fronta i organizovanje njegovog nastupanja kroz Vojvodinu. Boravei u rejonu Dragutinova, Siptar je sa Filipevim i Coliem, od naraslih partizanskih eta i borbenih grupa, formirao dva partizanska odreda u rangu bataljona. Prema rejonima u kojima su uglavnom operisali, ovi odredi su dobili i svoje nazive. Na k r a j n j e m severu formiran je Kikindski odred, a junije Petrovgradski. Ovaj drugi je uvao glavne linije prema Sremu, pa su se njegove ete nalazile u rejonima Karaoreva, Elemira i Perleza. Stab Banatske operativne zone nije uspeo reiti sva pitanja ove reorganizacije i pregrupisavan j a snaga jer je dolo do teke borbe na Borou i povlaenja taba u Surduk, a zatim njegovo prebacivanje u Pearu, na Jug. Ipak, formirana su dva taba. Komandu nad Kikindskim partizanskim odredom primio je Todor Jovii Kutra, a zamenik mu je bio takoe Sremac Obrad Jankovi okica. Dunost komesara odreda i partijskog rukovodioca pripala je Cerilu. Tako je ovaj odred dobio iskusne rukovodioce. Dolo je, eto, vreme, da sad Sremci neposredno pomognu svojim borbenim drugovima u Banatu i da im prenesu svoja vojnika iskustva.

Stab Petrovgradskog odreda sainjavali su Banaani. Maa je primio dunost komandanta, Radojica je odreen za njegovog zamenika, a Koragin za komesara. Dunost partijskog rukovodioca ovoga odreda pripala je Milanu Basti Bukarici. Maa, Bukarica i Radojica bili su u Sremu, tamo komandovali i stekli znaajno borbeno iskustvo. Koragin je, kao i Radojica ranije, izrastao na partizanskom kanalu, pa je i to odluilo da dobiju svoja mesta u tabu odreda iji je glavni zadatak upravo bio da se t a j kanal titi i odri. Okruni komitet SKOJ-a odredio je Dragana Bjelobabu - Crvenog, svoga lana, da organizuje aktive SKOJ-a u partizanskim etama. Crveni se tako naao u danima poslednjih borbi za osloboenje Banata na terenu novokneevakog i kikindskog sreza, u zoni Kikindskog partizanskog odreda, kreui se i sa jedinicama koje su izvodile borbene akcije i sa lanovima sreskih komiteta u ovom kraju. Bila je to znaajna pomo Pejinu i Obradoviu, kao i partijskim i skojevskim organizacijama koje su se brzo razvijale u ovom kraju.

Iz akcije u akciju Dok je boravio u Surduku, Siptar je napisao glavnom tabu izvetaj da su u severnom Banatu formirana dva odreda i da svaki od njih ima po dve ete sa po trideset boraca. U ovom izvetaju komandant Zone javljao je o dve uspene akcije novih odreda. Meutim, brzo su se menjale formacije partizanskih jedinica. Stalno su pristizali novi borci, vodovi su prerastali u ete. Teko je bilo tano utvrditi koja eta pripada kom odredu, obzirom da su sve one i dalje manevrisale i koristile iroki prostor za pojedinane ili zajednike akcije. U tom vremenu

pomin j u se kao komandiri eta, pored arka Paana Ace, Pukovskog i Veljka Kovaa Pante, jo i Stevo Deli Zrni, Stevo Mihailovi Giga, Milan Medi Beli, Svetislav Vasiljev Staljin, Mile Vukovi Jug, Stevan Vojinovi Zeko, Vaso Vukovi Don, a kao komesari Milo Dubaji Stevica, Vela Mutuc Veliki, Mara Paska Sonja, Dane Draga Sele, Zivan Mili Sretko, Miladin Pokraj ac Ruzvelt, Milan Tutorov Kova, Bogdan uki Svra, a jedno vreme i Milan Basta Bukarica, mada je on, uglavnom, radio po partijskoj liniji u odredu. Novi borci su stalno popunjavali jedinice. Bili su tu Stepani Boko eri, Dane eri, Pero Dogo, Cedo Bogdanovi, Milosav Janji, Boo Janji, Uro Liina, Jovo Vujovi, Milan Ciri, Jovo Obradovi, Risto Boi, Mladen Obradovi, Milan Budimi, Radivoj Rudan, Bude Nikoli, Stevo Gostovi, oko Peut, Kuzman Smu, Milorad Drakuli, Milan Kalanj, Ilija Bosni, Duan Momilovi, Milosav Dogo, Milenko Dogo, Duan uri, ore Dogo, Rajko J a hura, Vlado Lui, Vasilije Pribii, Milorad uri, Duan Popovi, Bogdan Blanua. Meu n j i m a je bilo najvie skojevaca. Jedna eta Kikindskog odreda napala je u mokrinskom ataru tri jake strae kod vraih maina. Vralice su onesposobljene, strae razjurene, a partizani su zaplenili 26 puaka. Posle ove akcije, iz Mokrina u odred su doli Obrad Goleev, ore Kovai, Lazo Obradovi, Pavle Latinovi i Obrad Kneevi. Iz Ruskog Sela: Nikola Vitas, Sreten Mrgudovi, Rade Radoaj, iz Baaida Milivoj Kijurski Brile, iz Kikinde: Saveta Putnik, Milica Bokani, Aca Simi, iz Aradca Rada Tadin, iz Podlokanja Rade Ivoevi, iz Orio vata: Sveta Miliev, Rada Rai, Stevan Rai, iz Boara urica Crnjanin, iz Ostojieva: Sava Goli, Ljuba Radnov, Ceda Stepanov, Nikola ekrdin, arko Stepanov i deak Milivoj Gajin, iz Padeja: Laza Babi, Srba Terzin, Bogoljub Subi, Pera Gavrilov, Pera Jova-

nov, iz Elemira: Ivan Pouki i Duan Ristin, iz Miloeva: Svetozar Suvaarev, Svetozar Raki Cezar, Radivoj Berberov, arko Vujadinov, iz Petrovgrada Nikola Kovali, iz Aleksandrova Dura Goluin, iz Karaoreva Branko Mati i Stevan Budisavljevi, a onda grupa iz Tomaevca: Doka Miliev, Gligorije Nikoli, Stevan Anovi, Kota Stankov, Steva Nikoli, Slavko Zorljenac, Milivoj Fenjanac, Veljko Filipov i Ziva Pauni. Prvih dana septembra u Kikindi su se nalazila dva Beograanina. Doveo ih je Jovica Trifunovi i obeao im vezu s partizanima. Bili su to Mira Mitrovi Glumac i Rade Kneevi Golub. Ova partizanska imena dobili su kasnije u odredu ve prema svojim sposobnostima. Glumac i Golub su iskorsitili ausvajs za put kao radio strunjaci, jer su Nemci nameravali da jednu radio stanicu instaliraju u Kikindi. Ali, oni su tragali za obeanom vezom. Prilika im se ukazala iznenada. Jednostavno, Joviin stric Sava shvatio je ta gosti ele i neposredno ih upitao hoe li u partizane. Momci su se zgledali, ali je Sava ponovio svoje i rekao im da partizani stalno dolaze na njegov sala. Uskoro su se Golub i Glumac nali u jednoj vinogradarskoj kuici u kojoj su zatekli ranjenog partizana i bolniarku koja ga je leila. Pripadali su eti Pukovskog. Rekli su za radio stanicu. Dobili su zadatak da odu u grad i negde baziraju stanicu. S njima je poao kikinanski borac Stevo Drakuli Pop. Partizani su se zadovoljili kidanjem glavnih instalacija. Priliv novih boraca u odred u toku septembra je pojaan. Rauna se da je u borbenim jedinicama bilo preko dve stotine boraca naoruanih, pored ostalog i sa desetak pukomitraljeza. U prvoj polovini meseca u odredu je bilo trideset lanova P a r tije i toliko lanova SKOJ-a. Trea eta Petrovgradskog odreda izvela je napad na voz u Farkadinu. U teretnom vozu koji je doao na stanicu zaposednutu partizanima bilo je osamnaest Nemaca. Partizani su ih pozvali na pre-

daju. Ali, samo trojica su bacila oruje i podigla ruke u vis. Ostali su otvorili vatru iz vagona. Borba nije dugo trajala. Problem su resili bombai i ubrzo je u razlupanim vagonima nastao muk. Borac koji je bio zaduen da potera lokomotivu i da kompoziciju pusti niz prugu, prerano je izvrio t a j zadatak, tako da je sa vagonima i mrtvim Nemcima otilo i njihovo oruje. U rukama partizana nale su se svega tri puke, ali i vuneno predivo koje se nalazilo u staninom magazinu. Cete Kikindskog odreda izvrile su poslednjeg dana avgusta napad na elezniku stanicu Deri na pruzi Kikinda Dragutinovo. Voz je stizao u stanicu u ranim popodnevnim asovima i partizani su urili da stignu pre njega na stanicu. Ali, zakasnili su. Kada su stigli, kompozicija je ve krenula. Partizani su pucali, ali mainvoa, iako ranjen, nije stao. Ubrzao je i izmakao novim partizanskim kurumima. Partizani su unitili sedamnaest vagona teretne kom-

d r a g a n bjelobaba crveni, o b r a d jankovi okica, g o j k o raenovi, radojica i s t e v o vojinovic z e k o

pozicije sa hranom pripremljenom za front, koji su se nali na pomonom koloseku, demolirali stanicu i odstupili u pravcu Ioa. U ioke baze stigli su posle usiljenog mara, tek pred zoru. Kao i obino, ete su brzo menjale svoje bivake, pa su ve sutradan bile u padejskom ataru. Ovde su se o vojsci brinuli Veselin Gajin i Mile Gajin Puka. Padejani su sumnjali da je Ivan Ilijaev naklonjen etnicima koji su ovde ve bili istrebljeni. Zasluga za to pripala je Zdravku, Toi i Arsi, a potom i etama kojima su oni svojom politikom i organizacaonom akcijom omoguili sigurne baze i dobro snabdevanje u svom srezu. Trebalo je likvidirati i dva otvorena saradnika okupatora. Po Ivana je iao P u ko vski sa pratiocima. Njegova kua je bila u centru, blizu policijske stanice. Na ulici sretnu patrolu. Kada su se pribliili, Pukovski im naredi da dignu ruke u vis, ali oni bace puke i pobegnu. Ivana su nali kod kue i pozvali ga da s njima poe u partizane. Ivan je uzeo svoju lovaku puku i municiju i krenuo sa drugovima. Doveli su ga u jedinicu i svi se zajedno uputili u ioki atar. Ispostavilo se da su prie o n j e govim vezama sa etnicima bile netane. Ivan Ilijaev je ostao sa borcima. I u Sajanu je bilo nekoliko ljudi koji su pretili onima koji su saraivali s partizanima. A simpatizera u ovom selu nije bio mali broj. Novi borbeni zadatak eta bio je da likvidira najgrlatije izdajnike. vabe su na vreme otvorile vatru iz stanice. Ali, gromki povici partizana i njihov juri naterao ih je da bace oruje i pobegnu. Nije bilo teko razoruati prestravljene straare u optinskoj kui. Po zasluzi dobili su i izdajnici. Partizani su izali iz sela sa trinaest puaka vie. Pokret je ovoga puta bio usmeren u poznate mokrinske baze. Pojava partizana u Mokrinskom ataru, na poznatom Jarou, pa uskoro i na ulicama ovog prostranog banatskog mesta, delovala je kao melem na stare rane koje je Spiler zadao Mokrinanima. Daleko

je ve bila etrdeset prva, kada su mokrinski borci gotovo zagospodarili ovim k r a j n j i m banatskim severom. Ali, malo je ko od tih junaka ostao iv. Sada su tu, ipak, meu partizane doli Saveta Despotov i Iga Dobrosavljev, da doekaju borce i da im pomognu u akcijama koje su predstojale, a koje e Mokrinanima vratiti veru u sebe, podsetiti ih na hrabre borce Mokrinskog odreda i njihovo delo koje ih je, eto, nadivelo. O tome je govorio i dolazak u partizanski logor ivanke Kodranov, sestre poznatog borca ivice Kodranova. Partizani su bili tu da se obraunaju sa onima koji su kaljali delo hrabrih mokrinskih boraca, izdali sebe i svoje i sakrili se pod vapski skut. Postavljen je trostruki zadatak. U samom selu trebalo je likvidirati etiri izdajnika, uhvatiti i dovesti trojicu, napasti i demolirati elezniku stanicu. Prema zadacima izvren je i raspored borbenih grupa. Prvu grupu vodio je Pukovski, a u njoj su bili Zrni, Kota, Tenk i Beli. Uz njih su se nalazile Milka Agbaba Crna i Saveta Despotov. Njihov zadatak je bio da uhapse i dovedu ive Radu, Kostu, Mitu Novakova i da likvidiraju Batu Kirilova. Drugu grupu vodio je Vela Mutuc Veliki sa zadatkom da likvidira Simia, treu arko Paan Aca koja je imala presuditi Tolmaevim. Posebnu grupu vodio je prema eleznikoj stanici Svetislav Vasiljev Staljin. Pukovski i njegovi drugovi bili su obueni u kompletne nemake uniforme. Nosio je na glavi stalno lem jednog nemakog esesovca ubijenog u jednoj od prvih akcija. To je ve postao manir ovog hrabrog komandira. Kretali su se slobodno ulicama punim Nemaca, drei ispod ruku svoje dame. Svoj zadatak su uspeno zavrili i jo, usput, razoruali jednog straara, koji im je, posle toga, ponudio jo jednu puku. Veliki nije naao Simia kod kue. Staljin je elezniku stanicu do kraja demolirao. Pri izlasku iz sela, pred partizane se bila ispreila grupa belogardejaca. U kratkoj borbi ranili su neke od njih, a ostali su se razbeali.
31 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

481

Ve do zore partizani i njihovi zarobljenici nali su se u Podlokanju. Pod rukovodstvom Tome Granfila formiran je Vojni sud koji je sudio Novakovima. Tuioci su bili Saveta i Iga. Postupak je bio kratak jer su optueni priznali svoju krivicu. Osueni su na streljanje. U Sanad je iz baze bila upuena trojka koju je vodio Vladimir Kapor Moo. Trojka je likvidirala vou Kulturbunda i vratila se u bazu. Moo i drugovi bili su pohvaljeni. Tada je eta krenula u novu akciju. Na redu je bila eleznika stanica Coka. Partizani su izvrili svoj borbeni raspored kako je to ve bilo uobiajeno, razmestili zasede i upali na stanicu. Tamo su zatekli dva graniara ali je samo jedan od njih imao puku. Ovaj nije ni pomiljao da prua otpor, dao je svoju puku i opasa sa fieklijama i municijom i predao se zajedno sa svojim drugom. Na zasedu je naila policijska patrola i novi borci iz Padej a otvorili su vatru. Policajci su se razbegli, ali pre nego to su bile pokidane veze Sanad Coka, sanadskoj policiji je bilo javljeno o mestu gde su se nalazili partizani. Voz je bio zaustavljen, a jak odred policajaca krenuo je prema napadnutoj stanici. Ubrzo se oko stanice napravio jo jedan obru. Prvi je bio partizanski, a drugi su formirali Nemci koji su stigli dosta brzo. Moralo je doi do probijanja ovog lanca, koji jo nije bio tako vrsto postavljen. Odabran je pravac i na elo isturena borbena grupa koju su sainjavali mitraljezac Simo, njegovi pomonici Zrni i Mita, zatim Beli i Ciga. U prvom naletu brzo je napravljena brea i partizani su se bez gubitka izvukli. Ovoga puta krenuli su prema Ostojievu. Tek to su se borci smestili u pripremljene baze, stigla su obavetenja da je u Ostojievu na prolazu grupa Nemaca, frontovaca, koji su zbog svojih borbenih zasluga dobili vanredni urlab. Otuda su bili dobro raspoloeni, a u Ostojievu su se zadrali samo na konaku. Za zaslune borce njihovi domaini

iz policijske stanice pripremili su jednu uionicu u kolskoj zgradi koja je bila opremljena krevetima. To je bila idealna prilika koju komandiri eta Pukovski, Zrni, Aca i Beli nisu mogli ispustiti. Ali, kad se ve ide u akciju usred sela, onda ni policijska stanica nije mogla biti zaobiena. Tim pre, to su kola i optinska zgrada sa policijom bile u susedstvu, na glavnoj ulici. U napadu su uestvovale tri ete. Kao i obino, jednu je vodio Aca, drugu Pukovski, a treu Zrni. Pukovski je nekako uvek za sebe odabirao pravac podilaenja preko bate. Tako je uinio i ovoga puta. Uz njega su bili Laza Mali Ilija i Beli. Trojica drugova uli su nesmetano u kolsko dvorite, pa i u samu kolu. Nali su se pred vratima uionice u kojoj su amorili Nemci. Pukovski, opremljen kao pravi Nemac, a znao je i nemaki, otvorio je vrata. Nemci su bili raskomoeni, neki su leali na krevetima, drugi pisali pisma, a jedna grupa se kartala. Oruje je stajalo sloeno zajedno sa drugom opremom, odeom i obuom kakvu samo frontovci sa sobom nose. Partizanski komandir ih je najpre posmatrao, pa je onda odjednom viknuo na nemakom da podignu ruke u vis. U uionici je malo ko reagovao jer su vojnici mislili da se to neko od njihovih drugova ali. Ali, kada su se iza ovog Nemca pojavila jo dva njegova druga sa uperenim pukama, Nemci su shvatili o emu se zapravo radi. Partizani su pokupili puke, rance, skinute uniforme, obuu, opasae i drugu opremu i ostavili zabezeknute frontovce u uionici. Za svaki sluaj obrnuli su klju u bravi. Nemaka posada na policijskoj stanici nije ni saznala ta se desilo u koli. Bili su iznenaeni kada su partizani sa svih strana navalili na njihovu zgradu. Kratak ali otar rafal iz Siminog pukomitraljeza, juri Zrnia, Caruge, arka, Velikog, Pukovskog, Mileve J a n j eto vi Crne, Dona, Belog, Zike
31*

483

i Prpia, razjurio je Nemce po optinskim odajama. Partizani su upali meu njih i na momenat je nastalo rvanje. Mirko Dautovi aruga, snaan momak, namerio se na isto tako snanog vabu. Rvali su se drei puku za puku. U toj kratkoj borbi arko Paan je bio lake ranjen. Nemci su se tada predali. U meuvremenu je Acina eta demolirala zgradu Kulturbunda. Bilo je u n j o j novca i pia. Plen je bio bogat. U rukama partizana nale su se 22 puke, blizu 4000 metaka, 22 uniforme, isto toliko pari obue i ranaca od telee koe, lovaka puka i tri pitolja, pa ak i 28 odlikovanja. Narednih dana stigla je pismena pohvala od taba odreda. Borci su ostali dva dana u podlokanjskim bazama. U Podlokanju, partizani su doekali jednog od retkih izdajnika u ovom selu. Bio je to nedievski kaplar Vlada Stojanovi. Ali, nita nisu bili bolji ni njegovi roditelji. Nedievski kaplar je bio razoruan i zajedno sa svojima osuen na smrt. esnaestog septembra izvren je napad na policijsku stanicu u selu Vrbici. Borbenu grupu sa ulice vodio je Aca, a preko bata Pukovski. Meutim, Acin vodi, valjda iz straha, nije iao najkraim pravcem. Stoga je borbena grupa Pukovskog prva stigla do cilja. Meutim, Nemci su napravili zasedu prema bati i otvorili na napadae vatru iz pukomitraljeza. Partizanski komandir je, kao i obino, gromkim glasom uzviknuo komande kao da je iza njega bila cela brigada. Nemci su ostavili svoj pukomitraljez i pobegli. Kasarna je ve bila osvojena kada je Acina eta stigla. Partizani su dobili novi pukomitral jez, devet puaka i pet pitolja. Tako je Simina koza, kako su partizani nazivali svog prvenca zarobljenog u Farkadinu, dobila svog parca. Novi pukomitraljezac postao je Laza Mali Ilija, a njegov pomonik Taraanin umar. Bilo je to sad ve pravo pukomitraljesko odeljenje. U ovoj akciji istakli su se borci Milan Luki Brzi i Lazar Sobot.

Partizani su se povukli u padejske baze, obezbedili svoj logor i radi predostronosti zadravali u logoru svakoga ko bi naiao. Tako su meu partizanima dan provela 22 Padejana, uglavnom Maara. To je bila prilika da im na njihovom jeziku Veliki odri nekoliko predavanja. Padejani su u podne dobili ruak, a uvee su im partizani isplatili izgubljenu nadnicu i pustili ih kui. Rastanak je bio srdaan. Iste noi, po nareenju taba odreda, svi partizani su krenuli u atar Dragutinova i Beodre. Pred jedinicama je stajao poseban zadatak. Istovremeno iz rej ona Karaoreva u dragutinovaki atar stigle su jedinice koje su delovale pod komandom Gojka Raenovia Radojice. Sa njima je bio i Dragan Bjelobaba Crveni. U meuvremenu, posle uspenog napada na voz kod Vojvoda Stepe, Radojica je doveo borce u karaorevaki atar. Trebalo je odmah dejstvo vati. Za karaorevake borce doao je momenat da se donekle obraunaju sa esterekim vabama. Cestereg je bio isto nemako naselje, i kao i drugde, vabe su i ovde verno sluile Fireru. Mnogi Cestereani bili su u Princ Eugen diviziji, formiranoj na banatskom tlu etrdeset druge, a stariji su pripadali jedinicama Manafta i povremeno ostavljali svoje njive, uzimali puke i uestvovali u blokadama okolnih sela, pa i Karaoreva. Ipak, meu ovima nije bilo izrazitih faista, mada je faizam naao svoje mesto i u Cesteregu, a njegovi najvatreniji pripadnici pohitali su u borbenu jedinicu da tamo iskau snanije svoje uverenje i svoju odanost Fireru. Cak su Karaorevani uspeli da nau saradnike u tom vapskom selu. Najpre je to bio Franc najder sa svojim erkama, a onda je Oto Brihta, mlinar, traio i sam veze sa svojim susedima, pa i njihovim borcima. Sada su Milan Pribi okica, Radojica i Zeko pozvali Brihta na sastanak. Mlinar je doao i

pokazao spremnost za punu saradnju. Zajedniki je utvren plan da se pokupi oruje esterekih manaftovaca. Oto je dao precizne podatke gde se to oruje nalazi i kako je obezbeeno. Ali, pre akcije u estereku, Radojica je 12. septembra pripremio napad na objekte u samom Karaorevu. Trebala je to da bude prva oruana akcija u ovom ustanikom selu. U planiranju napada uestvovao je Trivko Kondi Vujadin, koji je i dalje, kao lan Partije, bio ostavljen da sa Tomom Buljem radi u optini. Tamo je bio blagajnik. Vujadin je znao dobro kako stvari stoje. Bili su tu i Duko Sepanovi, Pejan Ognjenovi, Mane Bjelobaba, Tode Sujica, arko Maljkovi Tarzan, koji su jo uvek ostali neotkriveni i slobodno se kretali selom. Glavno uporite u selu Nemci su napravili od stare kole pod jablanovima, nasred sela. Nemci su iskopali duboke rovove oko zgrade, izgradili na samom ulazu mitraljesko gnezdo, postavili pletenu icu na prozore kao zatitu od partizanskih bombi. Posada ovog utvrenja brojala je u kriznim danima i do dvestopedeset ljudi. Bilo je oigledno da Radojica ne raspolae snagama i naoruanjem koje bi uspeno likvidiralo ovo jako uporite. Za napad su odabrane zgrade pote, optine i eleznike stanice. Napad je protekao glatko jer su svuda bili nai ljudi. Posada u kolskoj zgradi drala se svoga utvrenja i samo su ojaane patrole iz njega izlazile. Partizani su demolirali stanicu i optinu, zapalili arhivu, a onda je Radojica sa grupom boraca upao u potu. I pre no to je pokidao ureaje, okrenuo je telefon komandira policijske stanice. Pozvao je na predaju. Na ovaj poziv Nemci su osuli paljbu iz svojih rovova. Partizani su, usput, odgovorili sa nekoliko hitaca i povukli se iz sela. Sa njima su izali Trifko Kondi Vujadin, optinski pisar Pavle Stankov i Milo Kovaevi.

U ovoj akciji uestvovao je i Vesa Vasiljev Lala. U Cestereg je krenula grupa od petnaest boraca. Vodili su je Mile Vukovi Jug, Vesa Vasiljev Lala i Stevo Vojinovi Zeko. Mile je komandovao. Tu su bila i njegova dva mlaa brata: Stanko i Vaso, Milan Tutorov Kova, Milan Kalanj, Sava Goli iz Ostojieva, Rada Tadin iz Aradca i drugi. Kolona partizana ula je u estereke ulice jo za dana. vabe su samo preneraeno posmatrale dobro naoruanu partizansku kolonu sa spremnim orujem. Niko nije reagovao. Kolona je stigla pravo do kue u kojoj je bilo magacionirano oruje. Domara su lako razoruali i zarobili. Iz magacina je izvueno nekoliko sanduka municije, pukomitral jez i 23 puke. Bio je to prevelik teret za petnaest boraca. U meuvremenu, dve patrole su demolirale ureaje na eleznikoj stanici i na poti. Partizani su uzeli oruje i vabe ostavili na miru. To je bilo u jednu ruku priznanje za njihov koliko-toliko tolerantan odnos prema Karaorevu. Tek tada je Cestereanima stigla pomo. Nemci su poskakali sa kamiona i otvorili estoku vatru. Ali, partizani su sa svojim plenom ve bili van njihovog domaaja. Jedinica je primila i naoruala nove borce. Jedan pukomitral jez je dobio Marko Ivanevi, karaorevaki skojevac, a drugi ve popularni Baaianin Milivoj Pani Brka, koji se sa Marom Paska onjom, vratio iz Srema kao pojaanje. U meuvremenu, izmeu akcija u Karaorevu i Cesteregu, izvrena je nova diverzija na pruzi kod Januevca. Grupu je vodio Trivko Kondi, koji je imao obavetenje da e iz pravca Rumunije ira prevoziti ealon nemakih vojnika. Meutim, t a j ealon nije naiao. ira je vozio kukuruz umesto vojnika.

Nekoliko patrola upueno je u Aleksandrovo da likvidira saradnike okupatora. Vujadin i Lala su uhvatili trgovca Sabljia i njegovu enu i doveli ih u partizanski logor. Ali, utvreno je da nisu krivi, pa su puteni. Zekina grupa ubila je dva izdajnika i jednog dovela pred Narodni sud. Posle akcije vie od dvadeset skojevaca iz Aleksandrova dolo je u logor odreda. Ali, veina se po zadatku morala vratiti u selo. U eti su ostale skojevke Ivanka Vasiljev, Jela Proti, Bosa Kuruev, Mara Vujin Crna i Svitarova. Tada je stiglo nareenje da se svi borci prebace u rejon izmeu Melenaca i Kumana. Cilj ovog pokreta znala je samo komanda i Okruni komitet. 16. septembra u K u m a n u je poelo sa radom okruno partijsko savetovanje na kome su se okupili gotovo svi partijski i skojevski rukovodioci iz okruga kao i predstavnici tabova partizanskih odreda. Sve raspoloive partizanske snage koncentrisale su se u irokom rejonu oko Kumana sa zadatkom da prihvate borbu sa svakom nemakom jedinicom koja se pojavi na ovom terenu, da je odbace natrag i omogue eventualno izvlaenje uesnika savetovanja ukoliko se bude radilo o nemakim nadmonim snagama. Severobanatski partizani potpuno su izvrili ovaj svoj zadatak. I tek, kada je savetovanje bilo gotovo, na jednu partizansku zasedu iz pravca Kikinde naila je kolona od osam tenkova. Partizani su bili maskirani i propustili su Nemce da prou. A tada je svaka jedinica dobila nareenje za povlaenje i novu prostoriju za dalja dejstva. To je bilo vreme jakih kia, pa su ete zbog tragova morale mirovati nekoliko dana. Nalazile su se u tri glavne skupine, jedna u rejonu Karaoreva, druga u rejonu Dragutinova i trea u rejonu Mokrina. Dok su drali poloaje oko Kumana, partizani su mogli da uju izvetaj iz Moskve. Slobodna Jugoslavija je javljala: U Banatu nae jedinice vre

uspene akcije i iste teren od neprijatelja. .. Vest je bila emitovana dvanaestog septembra, ali je u jedinice preneena pet dana kasnije.

Okruno savetovanje na salau uria Partijsko okruno savetovanje na salau Cvetka Curia, nedaleko od Kumana, okupilo je trideset sedam vodeih komunista severnog Banata. Trajalo je tri dana pod zatitom naroda i glavnine partizanskih snaga ovoga kraja. Bio je to podvig. Jer, najjai nemaki garnizon, koncentrisan u Petrovgradu, nije bio daleko. Front je ve dodirnuo istone granice i Banatom su se kretale mnoge frontovske jedinice. Ustvari, savetovanje je pored svoga velikog znaaja za predstojee odlune akcije i preuzimanje vlasti u Banatu, bilo prava prilika demonstracije naraslih snaga koje su prebrodile sve krize, savladale sve nevolje, skrile ko zna koliki broj nemakih ofanziva, poslale partizanskim kanalima u borbene brigade nekoliko hiljada boraca, ljude koji su toliko puta gledali smrti u oi, ali se smrti nisu bojali. Nje se nisu bojali ni oni hrabri borci, ponekad jo deaci i devojice, kada su ih izvodili pred veala ili cevi puaka i mitraljeza, komunisti koje je Spiler vetinom i brutalnom snagom lomio, ali nije slomio. I sada, evo, te snage dobro organizovane u partijske i skojevske elije, aktive i komande, u grupe USAOJ-a, AF2-a i njihove odbore, u partizanske ete, bataljone i odrede, ve spremne za svoju sopstvenu brigadu, sa organizovanom revolucionarnom narodnom vlau koju su inili Okruni, sreski i mesni narodnooslobodilaki odbori u svim znaajnijim mestima. Savetovanje na salau uria bilo je upravo odraz te snage. Opet je ukazana ast Kumanu i Kumananima. Ali, nije se radilo samo o asti koju su kumanaki borci zasluili. Jer, takvu ast mogli su dobiti i melenaki, karaorevaki, dragutinovaki, ele-

mirski borci ili borci bilo kojeg drugog mesta iji su itelji bili jedinstveni u borbi za slobodu. Otuda se ovde radilo i o taktikim potezima rukovodstva. Nemci su prvih dana septembra bili proeljali gotovo ceo ovaj kraj u potrazi za partizanima i njihovim bazama. Za te akcije, bili su mobilisali gotovo sve svoje snage. Sada su te snage obraivale druge terene i bile zabavljene tim operacijama. Na t a j preien teren sada su bile koncentrisane sve partizanske snage, savetovanje je bilo obezbeeno, a nemake snage su udarale uokolo, po praznom. Svaka jedinica dobila je precizan zadatak. Sala je bio snabdeven sa svim to je bilo potrebno za ivot delegata za tri dana, pa je svaki pokret oko salaa bio obustavljen. Napravljen je plan izvlaenja prema Tisi u sluaju da naie krupnija nemaka jedinica. Organizatori savetovanja bili su Crni Mia, sekretar Okrunog komiteta i lan Pokrajinskog komiteta Partije, Milan Pribi okica, sekretar Okrunog i lan Pokrajinskog komiteta SKOJ-a i Okrunog komiteta Partije, Franjo Vuinek Vinko, organizacioni sekretar Okrunog komiteta Partije i Toma Granfil - Braca, lan Okrunog komiteta Partije, zaduen za narodnu vlast. Savetovanju su prisustvovali i novi lanovi Okrunog komiteta Partije Emil Kevrean Baca i Duanka Jovanovi Branka, zatim Milojko Filipev Fia, kao komesar taba Banatske operativne zone. Bili su na okupu i svi lanovi Okrunog komiteta SKOJ-a koga su, pored okice, u ovom periodu sainjavali Milka Agbaba Crna, Dragan Bjelobaba Crveni, Ilija Rajai Miron, Zivka Filipev Smilja, Stanko Vrzi Braco, Saveta Despotov i Bora Jakubec. Miron i Saveta su ovde predstavljali Sreski komitet SKOJ-a za karaorevaki i kikindski srez, kao njihovi sekretari, a prisustvovali su sekretari sreskih komiteta Partije Radivoj Pere Pavle, za Petrovgrad, Zvezdana Mikin Nata za Karaorevo, Dejan Popov Jan, Novi Beej, Niifor Pejin Zdravko, Novi Kne-

evac i Mile Gajin Puka, Kikinda, sekretari sreskih komiteta SKOJ-a, pored Mirona i Savete, Zivko Radii ore, Petrovgrad, Mirko Obradovi Toa, Novi Kneevac, Nada Tati, Novi Beej. Svi su oni ostali na svojim dunostima do osloboenja osim Puke koji je posle savetovanja ostao u Odredu, a dunost sekretara kikindskog Sreskog komiteta preuzeo stari komunista Iga Dobrosavljev. Ustvari, tada je i dolo do izmena u petrovgradskom i novobeejskom srezu. Doli su novi sekretari sreskih komiteta jer su Baca i Branka postali lanovi Okrunog komiteta i dobili nova zaduenja. Savetovanju je prisustvovalo i nekoliko predstavnika narodnooslobodilakih odbora na elu sa Boom Titinim Starim, a zatim predstavnici borbenih jedinica meu kojima su bili i Ceril, Maa, Kutra, Grme, Pukovski i drugi. Maa je bio izabran i u radno predsednitvo savetovanja. Kao domaini i neposredni organizatori boravka i snabdevanja delegata bili su tu sekretar partijske organizacije i sekretar skojevske organizacije u Kumanu Marinko Brusin i Milojko Brusin Braa. Glavni referenti bili su Crni Mia, Vinko, okica i Braca. Doneena je Rezolucija i utvreni dajli zadaci. Upuen je telegram drugu Titu. Preeni put je ocenjen pozitivno. Reeno je da se ustanak u Banatu rasplamsava punom snagom i da dva partizanska odreda predstavljaju veliku snagu, koja e brzo narasti u snanu brigadu, ponos svih Severnobanaana. Svi su na savetovanju bili zadovoljni podrkom koju su oslobodilakoj borbi poeli masovno pruati Maari, Rumuni, Slovaci i druge nacionalnosti kojima je Banat bogat. Cak je i meu vabama dolo do cepanja. Meu njima je zavladala prava pometnja i panika. Mnogi su se ve pakovali, drugi su jo iekivali. Odrali su i svoju okrunu konferenciju na kojoj je preovladao opozicioni stav. Veina je bila da se iz Banata nikuda ne bei.

Osnovni zakljuak savetovanja bio je da se zapoeti ustanak razvije u optenarodni ustanak i sprovede najira mobilizacija za vojsku, stvarajui do kraja jedinstvo naroda. Jer, trebae jo ratovati. Osloboenje Banata koje je bilo na vidiku nee biti i kraj borbe Banaana za slobodu. Borba se mora nastaviti svim snagama dogod bude i jednog neprijateljskog vojnika na tlu Jugoslavije.

ZAVRNICA

U susret Crvenoj Armiji Sredinom septembra Nemci su nekako drali liniju fronta OravaTemivarSegedin. Pred njima je bio nov problem. Upravo preko srednjeg Banata ila je linija razgranienja fronta izmeu nemakih armija na Jugoistoku i armija June Ukrajine. Tu sponu nisu nikako mogli sa uspehom zatvoriti. Zato je iz junog Banata u severni upuena 4. SS policijska oklopna grenadirska divizija sa zadatkom da odri taj spoj. A upravo u tom pravcu odvijao se jedan od vanih napada Crvene Armije, prema zapadu. Taj pravac drao je trideset i prvi korpus. Zato su Nemci pokuavali da svim raspoloivim snagama protivnapadom dospeju do Temivara. Ali, bili su razbijeni i baeni natrag. Pokuali su da se uvrste u rejonu Supljaje i Jaa Tomia, to jest u pravcu prema Petrovgradu. Ovde je obrazovana borbena grupa Dinsing od jedinica puka Brandeburg i 92. grenadirske brigade. U samom Petrovgradu formirana je borbena grupa Valter. Meutim sve im je brzo krenulo naopako. Ve 1. oktobra borbena grupa Dinsing bila je izbaena iz Jaa Tomia. Jedinice Crvene Armije bile su na granici srednjeg Banata. U Petrovgradu je uurbano pripremana jaa udarna grupa pod komandom general potpukovnika Kilvajna, komandanta divizije Brandenburg. Zadatak ove grupe bio je da sprei prodor jedinica Trideset prvog korpusa preko srednjeg Banata do Tise. Uprkos stalnih pokreta jakih nemakih frontovskih jedinica svi odredi u Banatu bili su u pokretu.

Posle okrunog partijskog savetovanja jedinice Kikindskog i Petrovgradskog odreda ponovo su stupile u akcije. Cete pod komandom zamenika komandanta Petrovgradskog odreda Radojice izvrile su usput nekoliko akcija na objekte u Melencima, pa se prebacile blie frontu, gotovo na samu rumunsku granicu. Napad na Melence izvrila je eta pod vodstvom Milana Tutorova Kovaa i Svetozara Telekog Istoka. Upravo pred ovu akciju Kova je primio dunost komesara ove ete. Za glavnog savetnika i vodia po melenakim ulicama odabrali su Zivu Kurueva Duu. Zadatak glavnine bio je da napadne potu i optinu, a istovremeno upuene su dve trojke da privedu dva poznata izdajnika. Bilo je vidno kada su partizani u koloni ulazili u selo. Kova, Istok i Dua nisu imali tane podatke o rasporedu nemakih jedinica, pa su se sa kolonom odjednom nali pred kasarnom Hipopolicije. Straar pred zgradom digao je uzbunu, ali je Dua skoio na njega i poeo sa njim da se rve i otima mu oruje. U estokom rvanju obojica su se nala u hodniku kasarne, kuda je straar pokuao da uvue partizana. Tu je ve bio i Kova, obigravao je oko rvaa, ali nije smeo da puca jer je mogao pogoditi svoga druga. Tada su se pojavili hipovci na k r a j u hodnika i iz pitolja otvorili vatru na Kovaa. I oni su, valjda, tedei svoga druga, pucali nasumce. Zato je Kova imao vremena da obuhvati obojicu i da ih izvue napolje. Tada se straar oteo i potrao natrag, ali ga je sustigao metak. U tom momentu je jedan hipovac istrao i, valjda sa metar daljine, gaao Kovaa u elo. Metak mu je, sreom, samo zbacio kapu s glave. Dok se vodila ova borba pred kasarnom, Svetozar Teleki Istok pratio je sa ostalim drugovima ta se deava i, kada su Nemci iz susedne kasarne koja se nalazila preko puta poeli da pucaju, pozvao je Kovaa i Duu da se povuku, Nemci su sada tukli iz obe kasarne, unakrst u uverenju da se na suprot-

noj strani nalaze partizani. Ovi su iskoristili njihov dvoboj i izvukli se iz sela. Dok je u centru sve pratalo, trojka u kojoj su bili Boko Vujovi, Jovo Vujovi i jedna partizanka upala je u kuu jednog izdajnika koga su trebali po nareenju taba odreda ivog privesti. Ali, ovaj ovek je bio snaan i nije bilo lako savladati ga. I tu je nastalo rvanje i natezanje, sve dok izdajnik ipak nije nekako bio izguran u batu. I tamo se otimao ali partizani su ga i pored opasnosti da budu otkriveni, ipak vukli dalje, iako je bilo najlake odmah ga tu likvidirati. Kada su izali konano iz sela, na zbornom mestu etu nisu nali. Ona je ve bila na putu za karaorevaki atar. Tamo su krenuli i Vujovii vodei svoga zarobljenika. Predali su ga komandantu Radojici. Sud ga je osudio na smrt. Druga trojka koju je vodio Trivko Kondi Vujadin imala je zadatak da uhvati poznatog provalnika melenake partijske organizacije Milivoj a Halasa. Ali, kada je oprezni Halas opazio partizane pokuao je da pobegne. Vujadinu i njegovim drugovima nije preostalo nita drugo nego da ga ubiju. Istovremeno sa napadom na Melence, eta koju su vodili Staljin i Sonja napala je Nemce u Molinu. Bilo je to vapsko selo. Borbe su voene po ulicama sa naoruanim Manaftovcima. Iza jednog podebljeg stabla stajao je Miroslav Jani, posmatrajui iz blizine kako neki vaba puca iza svog zaklona. Miroslav jo nije imao oruje i merkao je kako da se doepa puke. U tom je pred njega potrao jedan vaba s pukom u rukama. Miroslav se isprei pred njim i ote mu puku. Bio je raspoloen i pohvalio se Sonji. Partizani su rasterali vabe, uzeli tri puke i dva sanduka municije. Miroslav je dobio 60 metaka. Glavne snage Petrovgradskog odreda nale su se na irokom prostoru izmeu Vinjieva, Torka, Ninieva i Supljaje. Ovo je bio novi teren, bez uobiajenih baza, ali sa glavnim osloncem na Vinjievo, koje se teko oporavljalo od udara naneenog januarskom blokadom. Ipak, ljudi i omladina koji su

kurir

pe

ostali u selu nisu izgubili moral, bili su spremni da i dalje saraduju sa svojim borcima. Sada je glavnu re u selu imao Petar Rajli. Vinjievo je prihvatilo svoje borce i organizovalo njihovo snabdevanje. Radojica, Kova, Zeka i Lala, pa i grupa boraca, boravili su ovih nekoliko dana najee u samom selu. Tada je dolo do smene u tabovima oba odreda. Iz Peare, komandant Banatske operativne zone Siptar poslao je depeu kojom trai da se n a j hitnije i najkraim putem jave tabu Zone komandant Kikindskog partizanskog odreda Kutra i zamenik komandanta Petrovgradskog odreda Radojica. Za njih su bile predviene nove dunosti. Istom depeom za komandanta Kikindskog odreda postavljen je Obrad Jankovi okica. Siptar je poruio da e kasnije biti izabrani zamenici komandanata oba oHreda. Tako su se sad na elu Kikindskog odreda nali Ceril i Obrad Jankovi okica. Tu nije bilo veih tekoa jer su ete ovog odreda operisale najee zajedno. Tee je meutim bilo u Petrovgradskom odredu. Maa, Koragin pa i Bukarica nalazili su se u rejonu Elemira i Perleza, dok se do tada u rejonu Karaoreva kao stareina javljao Radojica. Kada bi on krenut) na put, odgovornost za ete u ovom rejonu prela je na Zeku i Lalu. Pod njihovom komandom ete su izvrile nekoliko krupnih akcija i saekale sovjetski front. Njihove ete su po obiaju manevrisale na dosta irokom prostoru izbegavajui jae neprijateljske snage. Za svoju glavnu bazu izabrale su jedan naputeni sala, postavile strae naokolo i obezbedile se izviakim patrolama. Terenom su stalno kruili obavetajci odreda Ivo Dapevi i Svetozar Bara pratei kretanje nemakih snaga i situaciju na liniji fronta koja odavde nije vie bila daleko. Organizovana je i stalna kurirska veza sa Kikindskim odredom. Taka na kojoj su se kuriri sretali odabrana je na Begeju izmeu Kleka i Petrovgrada. Glavni kuriri na ovoj liniji bili su Vasilije Pribii Grujia i Mile Tati. To je tek poetak
32 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

497

njhovog drugovanja. Oba kurira znala su za prikriven amac kojim su se prebacivali preko reke. Meutim, obojica su bili slabi veslai, pogotovo Grujia. Okolo su krstarile nemake patrole, a i sam drum bio je u blizini. Grujia je prvi put doao na sastanak. Bio je oprezan, ali se najvie bojao prelaska preko reke kao i amca kojim nije nikad do tada upravljao. Ipak, naao je amac i preveslao nekako do druge obale. Tek to je Grujia u povratku zaveslao, sa obale prema kojoj je kretao zaula se paljba. Video je odblesak plamena iz puaka. Nije znao da li pucaju na njega ili na Mileta. Tek, legao je u amac i pritajio se. Sa desne obale Begeja Mile je otvorio vatru i davao nekakve znake. Grujia se ohrabrio i poeo da vesla u njegovom pravcu. Mile ga je doekao na obali i pomogao mu da izae. Drugovi su se zagrlili. U meuvremenu odred je izvodio akcije. Najpre je na redu bila pota, policijska stanica i graniarska karaula u Ninievu (Mea). Na zadatak su krenule sve jedinice iz rej ona Vinjieva i rasporedile se prema objektima koje je trebalo napasti. Grupa pod komandom Steve Vojnovia Zeke imala je zadatak da napadne policijsku stanicu i potu, a glavnina pod komandom Dona i Laie krenula je na pograninu kasarnu. Prva je u akciju stupila Donova i Lalina grupa. Postojale su dve zgrade, u jednoj su bili smeteni graniari, a u drugoj komandir sa posilnim. Obe zgrade uvao je jedan straar. Partizani su odmah likvidirali straara a graniari su odgovorili vatrom iz kasarne. Jedan drug je uspeo da ubaci bombu, to su iskoristili Vlado Radakovi Crni i Boko Vujovi i upali u kasarnu meu prestraene i gotovo neodevene graniare. Crni je jednim metkom ranio graniara koji je pokuao da se odupre, a svi drugi su se razbeali ili su zastajali dignutih ruku. Tada su i ostali borci prodrli u kasarnu i sabirali plen. Zaple-

njeno je odelo, puke, obua i druga oprema kao i dva pukomitraljeza koja nisu ni uspeli upotrebiti. Zarobljeno je etrdeset graniara. Zekina grupa je naila na otpor policije uz koju je bila i neka m a n j a vojna jedinica. Zaposeli su rovove i bilo je nepotrebno ulaziti u duu borbu, pa je nareeno povlaenje. Plen je Boko Vujovi natovario na kola jednog vabe, kome je sin poginuo na Istonom f r o n tu i prevezao ga do logora odreda. Konji su kasnije dobro posluili kuririma. Na redu je bio Torak (danas Begejci). Obavetajci, sa Petrom Rajliem prikupili su podatke o snagama nemake policije u Torku. To je bilo rumunsko selo i akcija je imala i politiki znaaj. Tako je bila i pripremljena. Toraki Rumuni su jo od etrdesettree na svoj nain saraivali sa partizanima iz karaorevakih baza. Sada su ve u selu imali i svoj Mesni narodnooslobodilaki odbor. Partizani su se iznenada, u veernjim asovima, nali pred optinskom zgradom. Tamo su straarila etiri policajca koji nisu imali vremena bilo ta da preduzmu. Poloili su ubrzo oruje. Partizani su zapalili optinsku arhivu, a jedna patrola otila je u kuu podbelenika i oduzela mu majser sa municijom, ostavljajui ga iznenaenog u kui. Uzeto je oruje i oprema policij aca. Samo nekoliko dana kasnije jedinice odreda su ponovo ule u Torak. Ovoga puta usred dana. Grupa policajaca je otvorila vatru na partizane, ali oni su spremno odgovorili vatrom i u kratkoj borbi ubili dva policajca i primorala ostale da se predaju. Torakani su se okupljali posle borbe da vide partizane. Borci su im podelili novac koji je bio zaplenjen iz optinske kase. Rumunima se obratio Kova i objasnio im da je sloboda blizu i da e u Banatu iveti bratski i zajedno ljudi svih naiconalnosti. Bie kanjeni samo faisti koji su poinili zloine. Torakani su pozdravili rei partizanskog komesara.
32*

499

Posle ovakvih akcija jedinice su se povukle dublje u kukuruzno polje koje ovde nije bilo poseeno kao oko Karaoreva i drugih glavnih partizanskih baza. Nastali su kini dani, a sa njima vlaga i hladnoa. Ali, partizani su sada ve bili dobro obueni i imali su dovoljno i atorskih krila zaplenjenih u poslednjim akcijama. Stigle su i prve vesti da su se patrole Crvene armije pojavile vie Supljaja (Krajinik). Bio je to dvadesetsedmi septembar. Na frontu prema Banatu nastupale su divize Trideset prvog korpusa Crvene armije.

Prvi mostobran na Tisi I ete Kikindskog odreda stupile su u akciju odmah po zavrenom savetovanju. Ve devetnaestog septembra Zrnieva eta likvidirala je dva izdajnika u Elemiru, a onda je izvren napad na policijsku stanicu u Banatskoj Topoli. Znalo se da se tamo nalazi jak odred policajaca sa dosta oruja. U veernjim asovima u napad su krenule dve borbene grupe. Do borbe je dolo pre nego to su se partizani privukli policijskoj zgradi. Nemci su oekivali napad i napravili zasedu. Otvorili su vatru i tako omoguili glavnini da pobegne pod zatitom noi. Partizani su likvidirali jednog oficira koji je doao na odsustvo. U celoj akciji zaplenjena je svega jedna puka i pitolj. Usput, zapaljena je optinska arhiva. Odred se okupio u dragutinovakom ataru, u delu Rit, na salau Miloa uriina. Tu su saekali da prou dva-tri kina dana. Akcije su nastavljene dvadesetetvrtog septembra zased om na koju je nailo pet graniara u rejonu Tise. Trojica graniara se predala sa orujem a dvojici je uspelo da pobegnu. Zaplenjene su tri pu-

ke i devedeset metaka. Ostatak noi partizani su proveli kod Boara i sutradan isplanirali napad na policiju u ovom mestu. Boar je imao meovito stanovnitvo sa dosta vaba. Ipak, Srbi su se organizovali i u aprilu etrdesetetvrte bio je formiran aktiv SKOJ-a, a u avgustu Mesni narodnooslobodilaki odbor kojim je rukovodio Petar Sivev. Boarske vabe bile su dobro poznate partizanima. Uestvovali su u gotovo svim akcijama, mnogi su otili u sastav Princ Eugen divizije. Zna se i to da su petokolonai iz ovog sela predali svojevremeno Nemcima planove pograninih utvrenja. Pa i sad, bojei se osvete, boarske vabe bile su dobro naoruane. Tu, u selu, nalazila se poznata fabrika mlenih preraevina. U fabrici je radila grupa koja je organizovano sabotirala proizvodnju iako su tamonje vabe u fabrici i oko fabrike postavile svoje strae i imale svoje ljude. Druga eta je u veernjim asovima krenula u napad. Plan je razradila komanda ete na osnovu podataka dobij enih od Mesnog narodnooslobodilakog odbora, pa je potom odran etni zbor, pa sastanak elije i aktiva SKOJ-a. U selo su krenule dve kolone, jedna prema policijskoj kasarni, druga prema fabrici Ostojievoj. Ovoga puta vabe u policijskoj stanici nisu pokazale veliko junatvo. Cim su ule partizanske uzvike i pozive na juri ostavile su oruje i zabarikadirale se u svojim prostorijama. Vie nije bilo teko nagnati ih da dignu ruke u vis. Pored ostalog oruja i opreme partizani su zaplenili i pukomitral jez s municijom. Grupa kojaj e ila na fabriku nosila je sa sobom opremu uzetu od straara, ali i sav sir i puter koji se zatekao u fabrici. Bio je to znaajan plen. Cim su partizani otili, poele su da se pakuju vapske porodice. Ceta se vratila u dragutinovaki atar. Beodra i Dragutinovo su bliska sela. Gotovo za celo vreme borbe oba sela su imala zajednike

partijske, skojevske i druge organizacije. Bili su jedno. U osvit zore slobode, u oba mesta su postojali mesni narodnooslobodilaki odbori. Predsednici su im bili Radivoj Paji Crni i Milan Mili Aga. Partijskim elijama u Dragutinovu rukovodio je Milan Cuci Fea, a u Beodri Svetozar Bogosav. I u Sreskom komitetu dominirali su Dragutinovani. Sekretar je bio Jan, a organizacioni sekretar Milo Plavki Mina. Skojem su rukovodili Jovan Radnovi, Kota ivanev i Dura Kovaev. Tada je u Dragutinovu i Beodri bilo 67 lanova Partije i 116 lanova SKOJ-a. U tabu odreda su okica i Ceril isplanirali napad na policiju u Beodri. To je bio poetak borbe za konano osloboenje Beodre i Dragutinova, sela koja su svoju bliskost i saradnju u ratu nameravali da uzdignu na jo viu stepenicu. U planiranju ove akcije uestvovali su i rukovodei drugovi iz Beodre. Po njima, napad je trebalo zapoeti ve u veernjim asovima, pre nego iz policijske kasarne izau patrole, ali i iznenadno kako bi spreili vabama da zauzmu dobro pripremljene rovove oko svoje kasarne. Na zadatak su krenule sve ete Kikindskog partizanskog odreda. A tada ih je ve bilo pet sa poznatim komandirima Acom, Pukovskim, Zrniem, Belim, Gigom. Na elu svoga odreda ili su Ceril i okica. Sa njima Dragan Bjelobaba Crveni. Tu, meu borcima iz gotovo svih severobanatskih sela, nalazila se i jedna neobina grupa. Bili su to Rusi, ali iz Vlasovljevih redova. Najzad su i neki od njih uvideli da su konano sve izgubili i da se neumoljivo pribliava Crvena Armija. Ali, to je bila i zasluga dovitljivog ure Kneevia Grmea. Uhvatio je on ve od ranije vezu sa ovom grupom i pro vera vao ih na t a j nain to je traio da mu donose oruje i municiju. Kada su Vlasovci uspeno izvrili njegove naloge, onda je napravljen plan da cela grupa doe na zakazano mesto sa orujem. Grupu Vlasovaca

vodio je ustar ovek, koga je Grme oslovljavao Bauka. Pravo ime mu niko nije ni znao. Grme je o svom planu obavestio Cerila i okicu. Reeno je da se Rusi prihvate. Bauka je odista iskreno priao partizanima, pokazalo se to u narednim akcijama. Bio je vet i hrabar borac, poznavao je svoje bive saborce, njihovu taktiku i njihove zadatke. U tome je dobro doao partizanskim etama koje su se morale nositi sa njima. Kasnije, Ceril je predloio a partijska elija primila Bauku u svoje redove. Napad na policijsku kasarnu nije tekao kako je bilo predvieno. Nije dolo do iznenaenja. Jedna grupa aktivista naila je na otpor kada je pokuala da likvidira jednog izdajnika. Pucnji su alarmirali policiju i ona je zaposela rovove spremna da prui snaan otpor. Dolo je do estoke borbe, letele su i bombe. Ipak partizani su se morali povui. Stab odreda dobio je vest da Nemci evakuiu aerodrom kod Baaida. Odmah je opremljena eta Pukovskog i upuena u tom pravcu. eta je prethodno streljakim strojem prola kroz Bika. Nemci su ve bili napustili ovo selo i pobegli u Kikindu. Sa etom je iao i Toma Granfil i u Bikau odmah organizovao Mesni narodnooslobodilaki odbor. U pretresu sela naeno je trinaest puaka koje su podeljene novim borcima. Pokret je nastavljen prema Baaidu. Bio je to ve prvi oktobar. Pukovski je jahao na konju. Sa glave nije skidao lem. Za njim, eta u stroju sa pesmom Kud narodna vojska proe. . .. Baaid je bio na nogama. Po obiaju ene su iznosile darove i darivale svoje borce. Slavlje. Milan Medi Beli sa stotinu boraca uao je u Banatsku Topolu. Nemaka posada se predala bez borbe. U rukama partizana bilo je novih trideset pet puaka. Desetina mladia i devojaka iz Baaida stupilo je u odred. Obe jedinice vratile su se u dragutinovaki atar.

U Mokrinu su Iga Dobrosavljev i Saveta Despotov pripremali selo i organizacije za osloboenje. ekali su jedinice Kikindskog odreda ili Crvene Armije. Ali, Nemci su ovde jo uvek pokazivali zube. Organizovali su pretres sela. Iga je reio da se na vreme skloni, ali je na izlazu naiao na nemaku zasedu i poginuo. Nemcima to nije bilo dovoljno. Kada su doznali koga su ubili, otili su na sala njegovog oca, uhvatili su roditelje i brata i ive ih bacili u bunar. Drugog oktobra eta Ace Paana ula je u Mokrin. Sa borcima su bili Dragan Bjelobaba Crveni i Milka Agbaba Crna. Nemaka posada ve je bila napustila selo. U poti se nalazio komandir ete Aca. Zazvonio je telefon iz Kikinde. Javljao se komandant jedne jae belogardejske jedinice i pitao ta ima novo u selu i moe li doi sa svojom jedinicom. Aca se brzo snaao i rekao mu da je sve u redu. U selu su nastale uurbane pripreme. Jedinice su bile rasporeene u ulici prema Kikindi. Zaposednute su kue s obe strane ulice. Saveta Despotov organizovala je metane da i oni uestvuju u razoruavanju belogardista, im ih partizani razbiju. Belogardejci su bili oprezni, a partizani nestrpljivi. Neprijatelj je nastupao u borbenom poretku. Ali im je prethodnica ula u zasedu nestrpljivi borci otvorili su vatru. Dolo je do neravnopravne borbe u kojoj su belogardejci upotrebili minobacae i lake topove. Partizani su imali malo municije i im je njihova vatra postala slabija, belogardejci su se prestrojili i sa dva krila opkolili ulicu sa partizanima. Bila je mrkla no, partizani su to iskoristili i probili se iz obrua. Imali su dvojicu ranjenika. Jedroga su partizani izvukli a Dapura je ostao na bojitu. Belogardejci su zapalili desetak kua u kojima su bile zasede. Gorela je i stanica pored koje je leao ranjeni Dapura. Belogardejci su mislili da je mrtav. I kad su se i oni povukli Dapura se izvukao iz pla-

mena i sustigao svoju etu. Aca je poveo borce u Dragutinovaki atar. Treeg oktobra ete Kikindskog odreda sa svojim tabom ule su u Dragutinovo. Otuda su javili da su Nemci otili iz sela. Ljudi su pohrlili peke, na kolima ili na konjima da sretnu i doekaju svoje partizane. Dugo su bili stalno tu, na domaku, ali evo, sad prvi put ulaze u koloni sa tabom i komandom na elu, u samo selo. Darivanje, veselje, pozdravni govor Radi voja Pajia Crnog. Najsreniji je valjda bio Pukovski, jer je n j e m u upravo pripala ast da, onako kako je nekad matao, ujae na belcu u svoje rodno Dragutinovo! Popodne, Pukovski je sa grupom boraca otiao u Beodru, a Beli u Boar. Iznenada, u Dragutinovo je upao kamion s Nemcima. Uli su u optinsku zgradu i uzeli pripremljenu zastavu. Tada su ve pristigli partizani i vatrom ih naterali da se brzo izgube iz sela. Beli i njegovi drugovi doneli su iz Boara esdeset puaka. Prethodnog dana boarski odbornici razoruali su vabe. Odmah je naoruano esdeset mladia i devojaka iz Dragutinova i Beodre. Meu njima su bili i Boarci Aleksandar Perii, Petar Zari, Duko Marku, Sredoje Tucakov i Petar Mirosavljev. Cete su poele naglo da jaaju. Ceta Pukovskog, sa Cerilom, Granfilom i Crnom, uputila se u pravcu Vran jeva i Novog Bee j a, a ostale ete sa Miom i Crvenim u pravcu Kikinde i Novog Kneevca. Kada je eta Pukovskog stigla pred Novi Bee j i Vran j evo naila je na otpor manjih nemakih grupa. U kraoj borbi zarobljeno ih je petnaestak. Novi Beej je bio slobodan. Granfil i Crna sreivali su narodnu vlast. Partizani su zaposeli front prema Tisi. To je bilo dobro, j e r s u Nemci i Maari pokuali da se preko Tise ponovo prebace u Beej. Sa bake strane stizale su i artiljerijske granate. Nastala je etveroasovna borba i Nemci su bili

odbijeni. Po podne, borci su spreili prelaz Nemcima koji su se od Kumana kretali kamionom. Pod stalnom vatrom nemakih topova i bacaa bio je Tara. Njegovi stanovnici su se povukli u polje, a mladii doli u jedinice. Oruja je sada ve bilo dovoljno. Iz pravca Kumana naiao je kamion sa vojskom. Partizani su ponovo otvorili vatru mislei da su to Nemci. Tada su meutim zauli komande na ruskom i odmah prestali s pucanjem. Nisu se ipak lako sporazumeli jer su partizani bili veinom u nemakim uniformama. Tek kada se sve razjasnilo dolo je do grljenja i ljubljenja. Bila je to prethodnica Crvene Armije, koja je javila svojoj komandi u Kumanu da se partizani ve nalaze u Novom Beej u. Ceta Pukovskog nije mirovala. Organizovan je prelaz na baku stranu. Meutim, jedinice Crvene armije iz rej ona Petro vgrada ve su bile forsirale Tisu i zauzele Beej. Pukovskog i njegovu etu jednostavno su zarobili, jer su partizani imali nemake uniforme. Ipak je dolo do razjanjenja i eta je prebaena u Novi Beej. Ali, nije ovo bio prvi susret banatskih partizana i boraca Crvene armije. Do tog susreta dolo je desetak dana ranije.

Siptar na Sovjetskom frontu Glavni tab, Pokrajinski komitet i Glavni narodnooslobodilaki odbor Vojvodine pripremali su se za doek Crvene armije na tlu Vojvodine. Banat je bio najblii velikom frontu koji se brzo pomicao kroz Rumuniju. Jo dvanaestog septembra sainjen je dogovor izmeu Sovjetske vlade i Nacionalnog komiteta o prolasku jedinica Crvene armije preko nae

teritorije i saradnje u daljoj zajednikoj borbi protiv nemakih faista. U tom duhu najvia rukovodstva Vojvodine uputila su direktive i preporuke kako treba doekati i kako saraivati sa jedinicama Crvene armije. Kada je Istoni f r o n t izbio na banatske granice, na ravnici se ve borilo est partizanskih odreda i Udarni bataljon Banatske operativne zone. Bila je to ve znaajna borbena snaga koja je mogla neposredno da uestvuje u osloboenju svoje ravnice. Dva odreda borila su se na severu, tri na jugu, jedan u srednjem Banatu. Komandant taba banatske operativne zone Marko Tanjurdi Siptar nalazio se u rejonu Dolova, u junom Banatu, kada je primio depeu Glavnog taba koja mu je nalagala da formira udarnu grupu, da se probije kroz linije fronta u Rumuniju i da stupi u kontakt sa komandom jedinica Crvene armije koje su imale pravac svoga nastupanja preko Banata. Trebalo je koordinirati akcije partizanskih jedinica sa borbama na samom frontu, a posebno upoznati komandu Crvene armije sa situacijom u Banatu i snagama koje su se tamo borile. Siptar je odabrao jedanaest automatiara i radistu i krenuo na zadatak. U ovoj grupi nalazio se i ore urevi. Bio je to vitak, osamnaestogodinji mladi, rodom iz Simanovaca. Za sobom je imao ve iskustvo prekaljenog borca. Kad je primljen u SKOJ i postao partizan nije imao ni esnaest godina. Bila je to etrdeset druga. Sada je ve bio lan Partije. Tamo u Sremu bio je predsednik Sreskog odbora USAOJ-a i lan sreskog komiteta SKOJ-a. Tada je otiao sa diverzantima u Bosnu. Tamo je sreo Janju, hrabru i borbenu partizanku. okica je uprtio na rame pukomitraljez i u redovima este istono-bosanske brigade istakao se svojim smelim rafalima u kritinim trenucima borbe. U jednoj borbi na obroncima Majevice pored hrabrog mitraljesca rasprsla se granata. Bio je kontuzovan i

morac je natrag u Srem na leenje. Opet je radio sa omladinom, krstario Sremom izbegavajui sve zamke ustaa i folksdojera. Sada je bio na elu Okrunog odbora USAOJ-a. Ali, im se sasvim oporavio traio je da ide u borbenu jedinicu. Dospeo je u Posavsko-tamnavski odred Rade Kuia. Ovde, u ovom odredu poeo je da pee zanat obavetajca. Za njega, koji je kao ilegalac toliko puta bio u drutvu sa faistima, to nije bilo teko. Kui je poveo svoj odred u Srbiju preko Srema. Ali, odabran je pravac kretanja Udarnog bataljona Banatske operativne zone. Odred se kod Belegia ukrcao na Sarginu flotu i prebacio u juni Banat. Dospeo je u rejon Kovina i pripremao se da ovde ponovo preplovi Dunav. Kui je poslao okicu i uru Kueca da izvide dalju okolinu i potrae neke plovne objekte. Obavetajci su tragali za amcima i udaljili se podosta od svoje jedinice. Kad su se vratili na mesto gde su je ostavili, Kuia i boraca vie nije bilo na banatskoj strani. Oni su iskoristili pogodan trenutak i preli reku. okica i njegov drug su krenuli prema Dolovu. Znali su da je tamo partizanska baza. Tako su se iznenada nali pred Siptarom. Tu je bila i Janja. Oboje su se obradovali ponovnom susretu. Sada je Spitar poveo sa sobom okicu na ovaj delikatan zadatak. Nije se bilo lako probiti kroz nemake linije koje su bile u stalnom pokretu. Svuda su se kretale krupnije jedinice, komore, tabovi. Ipak, onako po partizanski, Siptar je sa svojom grupom napredovao ka svome cilju. Stigli su u zonu u kojoj je jedna rumunska jedinica pruala otpor Nemcima, ali su je Nemci razbili i poterali prema istoku. Siptar je sa svojima nekako upao meu ove Rumune koji su odstupili i sa njima dospeo do prvih jedinica Crvene armije. Tako je, ipak, Marko Tanjurdi Siptar, sa svojih dvanaest drugova prvi stupio u kontakt sa jedinicama Crvene armije u predelu Banata.

Meutim, dalje nije ilo lako. Siptar je rekao da je on partizanski komandant i da ga njegov Stab upuuje u susret Crvenoj armiji, pa je molio da ga poveu sa nekom od viih komandi. Crvenoarmejci nisu bili ba mnogo poverljivi, ali su Jugoslovene ipak otpratili u svoju komandu. Siptara su primila dva generala, sasluali ta im je on imao kazati, a onda su njemu i njegovoj grupi odredili kamion i pratnju koji se dalje kretao iza ovoga taba. Dozvolili su mu da se preko svoje radio stanice javi Glavnom tabu gde se nalazi i to je bilo sve. Drugog oktobra Siptar je zajedno sa jedinicama Crvene armije uao u Petrovgrad. Tek tada je dobio punu slobodu delovanja. Nepoverljivi sovjetski komandanti bili su sada uvereni u tanost njegovog izvetaja.

Slavlje u Vinjievu Cete pod komandom Steve Vojnovia Zeke i Vese Vasiljeva Laie dobile su izvetaj o pojavi prvih sovjetskih prethodnica u rejonu Supljaje 27. septembra. U Petrovgradu su bile u pokretu sve nemake jedinice. Borbena grupa Dausing kretala je prema Supljaji sa zadatkom da zatvori probijenu breu na frontu. Stvorena je nova jaa borbena grupa u gradu od jedinica Brandenburke divizije. Otuda su se partizanske ete u rejonu Vinjieva nale upravo u blizini glavnog arita borbi i kretanja krupnih jedinica. Na vest o nastupanju jedinica Crvene armije prema Supljaji, u izvianje je krenuo obavetajac odreda Sveto Bara u pratnji svoga pomonika Ivice. Sveto je pobegao iz Coke pre osloboenja devojaka i dospeo u odred. Imao je tada osamnaest godina, a u SKOJ je primljen u Karaorevu, godinu dana ranije. Njegov stariji brat uro poginuo je kao

borac Severobanatskog odreda u Surduku, a najstariji Boo kao obavetajni oficir IV vojvoanske brigade u Bosni. Sada je jahao na konju srean to jezdi u susret crvenoarmejcima, razmiljajui kako oni mogu da izgledaju i koliko e radostan biti susret sa njima. Bio je na raskru poznatom kao Dva bresta odakle su putevi vodili za Torak, Katarinu (Topolovac), Itebej i Supljaju. Kia je padala, bilo je tmurno i hladno. Pred njim se ukazala neka jedinica. Teko je bilo raspoznati je. Bio je uveren da su ba to crvenoarmejci. Tako je mislio i Ivica. To je bilo kobno za hrabre obavetajce. Pred njima je bila nemaka jedinica. Bili su isuvie blizu da bi mogli izmai ubitanim rafalima. U meuvremenu je jedna jaa patrola crvenoarmejaca stigla u Vinjievo. Malo se tu zadrala, prikupila podatke o Nemcima i krenula dalje prema Lazarevu. Meutim, tamo su izviai naili na jae nemake snage i uz znatne gubitke povukli se prema Supljaji. Vinjiani su se spremali da doekaju to sveanije i to toplije slavne jedinice Crvene armije. Meutim, iznenada se pojavila pred selom jaa nemaka jedinica sa tenkovima. Nemci su raspalili po ulicama iz automatskog oruja. Narod se razbeao ali su ranjeni Gojko Krneti i Petar Grbi. Nemci su sakupljali ljude u centar i traili podatke gde se nalaze partizani. U meuvremenu stiglo im je nareenje, svrstali su se u kolonu i krenuli putem prema Supljaji. Uvee, prvog oktobra, Vinjiani su mogli pratiti borbu gotovo u neposrednoj blizini sela. Trajalo je to oko dva sata. Sutradan, bilo je sve jasno. Nemci su bili razbijeni i rasterani, a put prema Petrovgradu, bio je otvoren jedinicama Crvene armije. Malo, ali hrabro Vinjievo bilo je krcato crvenoarmejcima i njihovom bojnom opremom. Radost koju je donela sloboda dostigla je vrhunac.

Za to vreme partizanske ete jo nisu uspostavile prve kontakte sa jedinicama Crvene Armije Zeko i Lala sastali su se sa Nikolom Ivaneviem Ninom. Bio je on jo legalan i radio je u Itebeju. Spiler ga je bio uhapsio zbog sumnji da je imao veze sa nekim junobanatskim komunistom, ali se Nino odbranio i Spiler ga je pustio. Sada je ponovo bio na elu Sreskog komiteta Partije jaatomikog sreza. Na ovu dunost doao je u martu, posle hapenja i streljanja Koste Glede. Isplaniran je napad na nemaku posadu u Itebeju. Nino je vodio pregovore sa vabama i dobio obeanje da e oni poloiti oruje bez otpora. Zeko i Lala su stoga podelili svoje snage. Lala je sa etom pod komandom Staljina i Sonje krenuo u Itebej, primio predaju 54 puke i ostalu policijsku opremu i ostao sa jedinicom u osloboenom selu. Ilegalni Mesni narodnooslobodilaki odbor postao je legalan i preuzeo je vlast. A tada je stiglo nareenje da se krene za Karaorevo. Itebejani su upregli konje i povezli partizane do Starog Begeja na kome nije bilo mosta. Staljin i Sonja prebacili su svoje borce amcima i u koloni se uputili prema svom Karaorevu. Tamo je ve bilo slavlje. Bio je to prvi oktobar. Rusi jo nisu bili stigli, ali je narod bio na nogama im su crni policajci napustili rovove i bunkere oko kole pod Jablanovima i pobegli prema Tisi. U selu se nalazio i Gojko Raenovi Radojica. Naredna dva dana prema Karaorevu stizale su grupe mladia i devojaka iz Aleksandrova, Stepe, Duanovca, Itebeja. Bili su to dobrovoljci. Zeko je sa etom pod komandom Vaje Vukovia Dona i Kovaa krenuo za Vinjievo. Prethodno je u tom pravcu upuena petorka koju su sainjavali Kova, Mile Vukovi Jug, Marko Ivanevi i jo dva borca radi uspostavljanja toliko oekivanog dodira sa jedinicama Crvene Armije. Petorka se jo na putu za Vinjievo susrela sa kolonom Crvene armije. Ovoga puta susret se sreno zavrio i sa petorkom je u Vinjievo polo

nekoliko sovjetskih oficira. Svi zajedno su uli u optinsku zgradu u kojoj je bila komanda jedinica koje su ovde operisale. Brzo je dolo do sporazuma da partizanska jedinica iz kukuruza doe u Vinjievo. Po etu se vratio Kova. Meutim, on je svoju etu susreo usput. Marirala je u koloni uz pesmu i sa rairenom zastavom. Bri od komesara ete bili su omladinci iz Vinjieva koji su pripremili zastavu i odneli je u partizanski logor da bi se sada sa etom vraali u slobodno Vinjievo. Tek sada je nastalo pravo slavlje u Vinjievu. Narod, crvenoarmejci i partizani bih su pomeani u razdraganoj skupini i tek kada se oduevljenje prvog susreta stialo partizanska eta je postrojena u optinskom dvoritu. Smotru su izvrili oficiri sovjetske komande pod vodstvom Steve Vojnovia Zeke, Kovaa, Dona i Juga. Tada je stigla poruka da partizani krenu u Supljaju. Ceta sada vie nije bila eta. U Vinjievu niko nije eleo da ostane kod kue. Uz etu su se svrstavali i omladinci od esnaest godina i stari dobrovoljci. Zeko i njegovi drugovi pokuavali su da izdvoje barem one najmlae i najstarije, ali je malo ko eleo da odstupi. Komanda krupnije jedinice iz sastava 31. korpusa Crvene Armije koja se nalazila u Supljaji pozvala je na razgovor partizanske stareine iz Vinjieva. Krenuli su Zeko, Don i Trivko Kondi. Zajedniki je razmotrena situacija i komandant sovjetske jedinice saoptio je partizanima da preuzmu Supljaju i Jaa Tomi i oiste sela od preostalih nemakih vojnika koji su se sklonili po kuama i u polju. Sa svojom jedinicom on je krenuo u pravcu Petrovgrada. Iz Vinjieva je prebaena eta u Supljaju zajedno sa novim dobrovoljcima. Pristizali su i novi iz okolnih sela, naroito iz Sare, Despotovca i same Supljaje. Bili su to mladii koji su se zatekli kod domaih vaba na prisilnom radu, takozvanoj

nacionali. Svi su oni eleli u jedinicu. Zeko i Don su formirali vie eta i privremeno odredili komande. Bio je to sad gotovo pravi bataljon, onako samoorganizovan, a Zeku i Dona svi su smatrali za komandanta i komesara. Prva eta pod komandom rezervnog majora Stakia, Petrovgraanina i vitkog pukomitraljesca i sada komesara ete Marka Ivanevia upuena je u Jaa Tomi. Sada su tu na terenu bili Nino Ivanevi i drugi lanovi sreskog komiteta. U Jaa Tomiu i drugim osloboenim mestima formirani su narodnooslobodilaki odbori. Po vapskim kuama pronaeno je i pohvatano vie nemakih vojnika koji su se ve bili presvukli u civilna odela. Staki i Ivanevi zadrali su se due u Jaa Tomiu, a Zeka i Don sa ostalim jedinicama napustili su S u p l j a j u i uputili se za sovjetskim jedinicama prema Petrovgradu.

Komesar Sonja Prvog oktobra policija u Karaorevu spremala se za odstupnicu. Bilo je mobilisano nekoliko zaprega. Od Begeja se ve ula pucnjava. U izvidnicu je poao Mian Duki. On je javio da se s one strane reke ve nalaze nae jedinice i jedinice Crvene armije. Narod se spremao za slavlje. U selo je prva ula grupa sreskih kurira pod komandom Pepe Smiljania. Sa njima su bili Ravajlo i Gorki. Doekao ih je predsednik Narodnooslobodilakog odbora i obavestio da su policijske snage otile u pravcu Baaida. Kuriri su gazili kao prava vojska sredinom ulice. Za njima je rasla kolona razdragana i raspevana. Pratale su puke i pitolji, vijorile su se na brzinu skrojene zastave. Iz optinske zgrade Ravajlo je nazvao Brihtu. Traila se predaja esterekih vaba. Otuda je stigla molba za umerenost i dobar postupak.
33 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

513

tislavom onjom. da primi njegovu

Tada je u selo stigla eta na elu sa SveVasiljevim Staljinom i Marom Paskas Narednog dana eta je krenula u estereg vapsko oruje i da saeka voz i razorua posadu. U momentu kada su borci zaustavili voz na ulazu u Cestereg na putu se pojavilo nekoliko kamiona sa nemakim vojnicima. Dolo je do estokog sukoba koji je za partizane bio iznenadan. Nemci su jo u hodu sa kamiona otvorili mitraljesku vatru po partizanima. Bila je to neka jedinica koja se kao zatitnica povlaila za svojom glavninom. Dakle frontovska jedinica, iskusni borci Vermahta. Tu na banatskoj ravnici nije vie bilo linija fronta. Nemci su negde ranije bili razbijeni, i sad su se izvlaili po skupinama, zadravajui poloaje u rejonu Paneva i severnije kod ombolja. Dranje ovih pozicija trebalo je da omogui izvlaenje zaostalih jedinica i njihovo prebacivanje preko Tise u Baku. Valjda su zato ove jedinice i bile posebno opasne, za ipak, neiskusne partizane koji su jo uz to osetili vreli dah pobede. Ve od prvih rafala smrtno su bili pogoeni komandir voda Mita Goli i borac Vojislav Peri. Staljin i Sonja naredili su hitno povlaenje. Oko Staljina bilo je nekoliko boraca, zalegli su i otvorili vatru prema Nemcima. To je bila zatita onima koji su se izvlaili. Sonja je organizovala to izvlaenje drei svoj majser u rukama. Nosila ga je ona jo iz Srema. I sve je ve bilo kako treba, kolona ete bila je svrstana i urno se kretala kroz kukuruze u pravcu Karaoreva. Sonja se obazirala oekujui da se pojavi komandir sa svojim drugovima. Staljin je bio ranjen, ali je ostao na poloaju dok se njegovi borci nisu izvukli. Bila je r a n j e na i Borka Bogunovi. Tada se uz pomo svojih d r u gova povukla. Sonja je bila vitka devojka, visoka, finih crta lica, sa blagim oima i istim srcem. Na sebi je

imala vojniku bluzu sa dve ojane crvene trake i zvezdom sa srpom i ekiem vie njih koje je sama izvezla. Bili su to komesarski znaci. Lepo joj je stajala titovka na pokraenoj svilenoj plavoj kosi. Kako je samo ta tanana devojka umela da vodi svoje drugove, da se nae u najteim okrajima i svojim hrabrim dranjem ulije im novu snagu u borbi. Umela je da se naali, a izgleda da nije umela da se naljuti. Ceta je istinski volela svog komesara. Sonja je bila ve zrela devojka. U jesen etrdeset prve, kada su je drugovi primili u SKOJ, imala je ve dvadeset godina. Bila je najstarija meu Staninom i Davidovom decom. Uskoro je i n j e n brat Milan bio u aktivu, pa su sastanci najee i odravani u Davidovoj kui. Kod Vrije, kako su u selu zvali Davida, bilo je uvek mladei, i pred rat i u ovim ratnim danima. U Karaorevu, inae, gde je bilo devojaka uvek je bilo i momaka. Prelalo se, alilo, p e v a l o . . . A kad se sve to organizovalo, onda je samo spol j a ostalo po starom, a sakupljanje mladia i devojaka bilo je sada ve drugog karaktera. Na skojevskim sastancima planirane su razne akcije. Cetrdesetdruge dolo je do prvog sudara karaorevake omladine sa Spilerom. Izdrala je ona sa uspehom i tu probu. U martu etrdesetetvrte Spiler je pohitao da uhapsi onju. Devojka je bila u bunkeru i Spiler je nije naao. Ali se dokopao Milana, a sa sobom je poveo Stanu i Vrlju, Dragu i Sipu koji tek to je imao etrnaest godina. Svi etvoro su se drali hrabro. Mara je to ula u Sremu i bilo joj je drago. A prela je tamo sa martovskim transportom skojevaca odmah posle blokade. Bila je delegat voda u Sestoj vojvoanskoj brigadi kad je ula tunu vest da joj je Spiler streljao brata Milana. Po nenom devojakom licu kotrljale su se suze. Bila je radosna kada je dobila zadatak da krene sa grupom boraca u Banat kao pojaanje starim saborcima. Tako je opet dospela u Karaorevo. Drugovi su joj dali dunost komesara ete.
33*

515

Uz onju je ivicom kukuruza koraao dugonogi Caruga. Jo dok je Mara bila legalna i dok se mlade sakupljala u njenoj kui, Caruga je bio redovan Vrij in gost. Bilo mu je uvek prijatno u Sonj inom drutvu. U jednom asu Sonja je poklekla. Caruga je prihvatio. Na devojakom licu pokazao se bolan smeak. Smrt je nastupila nekako lako i prebrzo da bi Caruga mogao da shvati stvarnost. Metak, lutalica, pogodio je smrtno devojku onda kada je izgledalo da je partizanska kolona bila u potpunoj bezbednosti. Partizani su poneli svoga mrtvog komesara. Titovka je i dalje stajala na njenoj glavi. Izgledalo je kao da je zaspala. Njeno neno lice ostalo je netaknuto. Kolona je polako ulazila u Karaorevo. Borci su nosili mrtve onju, Mitu i Vojislava. Vodili su teko ranjenog Staljina. Pomueno je slavlje u Karaorevu. I tek to su poginuli drugovi i komesar Sonja bili poloeni na odar u centru sela, borci su doneli jo jednog druga. Bio je to Ivo Dapevi Maksim. Cim je uo za borbe kod esterega uzjahao je konja i pojurio galopom da vidi o emu se radi. A bio je obavetajni oficir odreda. U galopu je naleteo na nemake rafale i bio pokoen. Maksima su poloili pored Sonje. Bio je mlai godinu dana od nje, a imao je isti skojevski sta. Karaorevani su usred sela sahranili svoje borce. Dan posle Slobode! Dva dana kasnije Crvenoarmejci su prosto napunili selo. Sve se slilo na pijacu. Tamo gde je nekada toliko puta drao pretee govore Spiler, sada je govorio Gojko Raenovi Radojica. Kao i u Vinjievu, Karaorevani su nagrnuli u jedinicu. Mladii i devojke, stari iskusni ratnici sa Dobrude i Soluna. Bilo je teko obezbediti partijsku direktivu da u mestima mora ostati barem polovina lanova Partije i SKOJ-a.

Oigledno stasali su mlai, nisu se dali ni stariji. Jer, do tog dana, do slobode sela u partizanske jedinice otilo je, tri stotine dvadesetosam boraca meu njima ezdesetosam drugarica. Veinom su to bili komunisti, primljeni ovde, u karaorevakim organizacijama: pedesetdva lana Partije i dvesto dvadesetpet lanova SKOJ-a. Ravajlo je odredio za jedinicu deset skojevaca, ali oko ure Sijana sabralo ih se mnogo. Ipak, odabrao je njih dvadeset. Meu njima je opet bilo dosta drugarica Mara Bruji, Sofija Ivkovi, Mara Jeli, Milka Repac devojke iz Adamovog aktiva, zatim Jela Blanua, Dobrila Novakovi, Dara Dugonjina, Bosa Pria, Zora Cia, Sofija Vlaisavljevi i druge. Na elu starijih ljudi bio je otac Marka Ivanevia, Savo sa svojim ufitiljenim brkom i odlunim stavom da krene u brigadu. Od ostalih lanova Partije bili su tu Tomo Bulj, Pejan Ognjenovi, Duko Sepanovi, Milovan Vukovi, Luka Dautovi. Pre toga, Duko Sepanovi i Stevo Popovi sami su uli u Novu Crnju, razoruali belenika i traili da policija preda oruje jer je selo opkoljeno partizanima. Ovo je bio gotovo drzak potez dvojice drugova, ali je potpuno uspeo. Na elu partizanske ete i velikog broja dobrovoljaca iz Itebeja, Karaoreva, Aleksandrova i Duanovca, Radojica i Lala su iz Karaoreva krenuli u Petrovgrad.

Sloboda Petrovgradu U gradu na Begeju vladalo je poslednjih dana septembra veliko uzbuenje i komeanje. Vojne pa i policijske snage odlazile su na front ili se otuda razbijene vraale. Stalno su stizale nove. Na Eanskom aerodromu stalno su se sputali teki transpor-

teri. Pristizale su prve ete puka Rodos iz Grke. Sa istoka se ula grmljavina topova. Grad se iznutra spremao da doeka organizovano as slobode. Okruni komitet nije uspeo da ozbiljnije prodre u grad i obnovi partijske i skojevske organizacije. Ali u gradu su ipak ljudi bili spremni da se organizuju i da se bore. K r a j e m septembra tamo su se nalazili i Stanko Vrzi Braco i Nikola Torbica. Prvi je bio legalan, drugi se ilegalno vratio u grad. Nikola je zaleio rane zadobijene u zasedi kod Melenaca. Njih dvojica su radili na organizovan j u prvog gradskog narodnooslobodilakog odbora koji bi bio spreman da preuzme vlast. U tome su naili na podrku oca Sonje Marinkovi, ora, arka Zupunskog, Andrije Nietina, Fedora Kiselakog, Mirka Dautovia, Cvete Radovaneva, Duana Popova i Artemija Stojkova. Upuena su pisma poznatim vabama da se uvaju i da spree organizovanje pogroma pri odstupanju. Pripremljene su i grupe za spasavanje objekata.

J E D I N I C E PETROVGRADSKOG ODREDA DO CEKUJU CRVENU ARMIJU U KARAOREVU 2. 10 1944.

Drugog oktobra voena je odluna borba kod Lazareva na prilazu gradu. Borbena grupa Kilvajn bila je razbijena i odstupala je prema Tisi naputajui grad bez borbe. Nemci su za sobom specijalnim mainama razarali prugu. To su radili na svim vanijim pravcima. U grad su stizale jedinice Treeg ukrajinskog fronta na elu sa maralom Tolbuhinom. Meu njihovim prethodnicama nalazili su se poznati kuriri sa dugakih linija. Teke asove iekivanja preiveli su logorai u Cara Duanovo j ulici. elije su jo bile pune, straari i agenti su se jo uvek nalazili tu. ule su se vesti da je logor miniran i da e biti baen u vazduh zajedno sa zatvorenicima. A, logorai su ve jasno uli pucnjavu sovjetskih topova. Pred podne u logor je doao Spiler u pratnji nekoliko svojih agenata. Nekada strani ef policije sada je bio obuen u neku vojniku uniformu i bilo ga je teko prepoznati. Sazvao je sve zatvorenike, proitao imena onih lakih, velikoduno im oprostio grehe i pustio na slobodu. Ostale je zakljuao u elije, jer im nije mogao oprostiti i izgubio se na logorskoj kapiji. Tu je ostao samo jo jedan nervozan straar. Meu onima kojima je Spiler oprostio bila je Manda Agbaba, majka Crne Milke. Sa njom je bila Bojana, n j e n a petnaestogodinja kerka, pomaui svojoj majci i Dadi. majci Miloj ka Fdlipeva Fie da se ponovo naue slobodno hodati. Oko logora je nastala uzbudljiva trka. Niko nije mogao da otvori dobro zamandaljena vrata. U pomo su doli Ilija Krtini, koga je Spiler pustio, i Ilija Peri, stari prijatelj logoraa, ija se kua nalazila u blizini logora. Pod dejstvom sekire, brava je najzad popustila. Logorai su kao lavina pojurili napolje. Po oruje, drugovi, vikali su trei prema centru grada. Na ulicama su sretali patrole Crvene armije, slobodu! Mnogi su stigli do zgrade Muzeja gde se ve delilo oruje. Uzimali su puke i

municiju i postavljali se kao straa uz vane objekte. Svrstali su se u patrole i tragali za Spilerovim agentima. Grupa na elu sa Sopakom i Zoranom ukiem skinula je mine sa Velikog mosta, dok je druga grupa to isto uinila ispod Malog mosta. Stari mostovi na Begeju bili su sauvani. Prvog oktobra Milan Pribi okica se nalazio u Farkadinu. Pred vee, u selo su prodrle dve ete Crvene Armije. Nastalo je slavlje. Govorio je okica, prvi put u jednom slobodnom banatskom mestu. Bio je uzbuen, kao i svi koji su ga sluali. okica je sa Pantinom etom i jednom etom Crvene armije krenuo prema Perlezu. Narod je oduevljeno doekao oslobodioce. Opet je okica govorio. A tada je eta Crvenoarmejaca krenula prema mostu na Tisi kod Titela. Bio je to vaan objekat. Meutim, tamo su Nemci imali jake snage. eta je pretrpela velike gubitke. Vratila se u Perlez. Nemci su zasuli selo artiljerijskom vatrom. Narod se povlaio prema Farkadinu. okica i Panta sa etom i nekoliko Crvenoarmejaca zauzeli su poloaje. Naili su Nemci na dva kamiona. Brzo su bili razbijeni. Tada su u rejon Perleza pristigle jae snage Crvene Armije. Nemci su razbijeni i odbaeni ka Tisi i Dunavu. okica i Panta su krenuli najpre za Orlovat, a onda za Petrovgrad. Bio je ve trei oktobar. Tamo su zatekli uru Jovanovia Crnog Miu. Bilo je najhitnije osigurati kontrolu o raspodeli oruja iz magacina. okica je mogao da vidi ve isprebijane agente Krstu Kozlovakog i Stanka Bukovca. Trebalo ih je zatiti od razjarenog naroda. Za njihova dela sudie im Narodni sud. Meutim, uzalud je tragao za Spilerom. Lukavi policajac je bio ve daleko od grada. Treega oktobra ujutro, u grad su sa severa doli Velislav Solarov Maa i Ziva Popov Taca, u pratnji sedam boraca. Glavnina njihove jedinice bila je jo van grada. Jedinice pod njihovom koman-

dom ve su bile prole kroz Elemir, Kumane i Melence. Pred Elemirom je dolo do borbe, Nemci su zarobili Miletu Mihailova Brku i odmah ga streljali. Nemci su proterani i Elemir je bio slobodan. Borci su iza sebe ostavljali narodno slavlje, a sa sobom su vodili nove borce. ekali su poruku da uu u grad. Istog dana u Melence, Kumane i Elemir stigle su i jedinice Crvene armije. Mau i Tacu primio je jedan pukovnik. Tu je ve bio i Siptar sa svojim automatiarima. Pukovnik Crvene Armije koji ih je pratio saoptio im je da im predaje grad poto jedinice Crvene armije kreu dalje. Preneo im je poruku svoga taba da partizani odmah obezbede sve javne zgrade i preduzea, da postave odbranu na glavnim pravcima da se snabdeju zapaljivim flaama i bombama za sluaj da prodru nemaki tenkovi. Jedinice Crvene Armije kretale su preko Tise u Baku, a oko Paneva na jugu i ombolja na severu vodile su se jo uvek ogorene borbe sa jakim nemakim motorizovanim jedinicama. Marko Tanjurdi Siptar prionuo je na posao. U grad su stigle jedinice koje su vodili Zeko i Radojica, stigle su ete koje su u grad krenule s Maom i Tacom. Bila je tu Pantina eta. Taca se naao kod Muzeja i organizovao dalje podelu oruja dobrovoljcima. A oni su svakim danom masovno stizali ne samo iz grada nego i iz svih bliih mesta, naroito iz Melenaca, Kumana, Elemira. Bilo ih je u gradu preko tri hiljade. Formirane su na brzinu borbene jedinice i odmah slane na poloaje. Uvee je dola grupa sovjetskih oficira i pohvalila Siptara i njegove drugove za rekordno i dobro organizovanje odbrane i bezbednosti grada. U to vreme u gradskoj venici ve je zasedao Gradski narodnooslobodilaki odbor. Predsedavao je stari ore Marinkovi. Upuen je Proglas graanima, a vrene su pripreme za doek i smetaj Pokrajinskog komiteta, Glavnog narodnooslobodilakog odbora i Glavnog taba.

Sada je panja bila upuena prema Kikindi i k r a j n j e m severu Banata gde su se jo nalazili Nemci. Borbe su voene i za Panevo.

Zastava sa kukastim krstom je spaljena Petrovgrad je bio osloboen drugog oktobra, a Kikinda je jo etiri dana preivljavala teke trenutke neizvesnosti i iekivanja. Kruile su razne alarmantne vesti da e doi do novog maskra Srba. Meutim, Nemci su se pakovali i osim vojnih jedinica koje su se uvrivale, naputali grad. inili su to nou, preko pontonskog mosta na Tisi kod Padej a. Vesti o spremnosti nekih vaba da se svete Srbima do poslednjeg asa nisu bile bez osnova. Seajui se, valjda, etvrtog oktobra, etrdeset prve, kada su u Baaidu veali rodoljube, jedna jaa skupina vaba krenula je iz Kikinde i upala u ve

K I K I N A N l SU SPALILI NA PLONIKU GRADA ZASTAVU SA KUKASTIM KRSTOM

osloboeno selo. Mahnitali su po ulicama ubijajui. Iza njih je ostalo dvanaest leeva. Treeg oktobra Srpska Crnja je bila slobodna. Narod se organizovao i sam razoruao Nemce, a vlast predao svom Narodnooslobodilakom odboru. Sve je bilo spremno za doek Crvene armije i partizana. Graani su bili na ulicama sa parolama i zastavama. Petog oktobra iz pravca Zombolja selu se pribliavala kolona kamiona na elu sa bornim kolima, na kojima je bila istaknuta jugoslovenska zastava. Narod je ovacijama doekao oslobodioce. Meutim iz bornih kola i kamiona poskakali su Nemci i ubili est ljudi, sedam su pohvatali i poveli sa sobom. Naeni su nedaleko iza sela, msakrirani. Kikinani su se spremali za otpor. Na poziv da svi mukarci dou u centar malo se ko odazvao. Tada su Nemci poli u akciju i sakupili jedva dvestotine ljudi. Ostali su se sklanjali iz grada u pravcu Ruskog Sela ili Dragutinova. Ipak, radilo se samo o sei kukuruza na prilaznim putevima i kopanju rovova. Kikinda spada svakako u ona mesta nae zemlje u kojima je najpre stvorena klica revolucionarne narodne vlasti. Jo u julu mesecu etrdeset prve u gradu je bio formiran Odbor za nacionalnooslobodilaku borbu, koji je izdao i svoj proglas narodu. Tada, u iekivanju dana slobode, u gradu je bio spreman Gradski narodnooslobodilaki odbor. Toma Granfil ga je organizovao jo tokom leta i od tada je izvravao mnoge zadatke pod rukovodstvom Milorada Zubanova. Dogovarali su se lanovi Partije i SKOJ-a u svojim elijama i aktivima. Glavni vor na koga se jo uvek oslanjala nemaka odbrana Kikinde bio je sam Zombolj. Nemci su u ovom pograninom rumunskom gradu imali jake frontovske jedinice sa artiljerijom i tenkovima. P u kovi Crvene armije su se upravo pripremali da likvidiraju ovu grupaciju i da nastave napredovanje

prema Segedinu. U pravcu same Kikinde trebale su krenuti snage koje su ve oslobodile Petrovgrad. Ali ove snage su prele preko Tise u Baku. Tako je Kikinda ostala nekoliko dana kao u nekom depu, izmeu dva pravca nadiranja jedinica Crvene Armije. Sve ete Kikindskog odreda, osim ete Pukovskog, koja je sa Maom otila prema Beej u i Petrovgradu, nale su se na prilazima grada. Pukovi Crvene Armije koji su se kretali u pravcu Zombolja preplavile su Karaorevo, Aleksandrovo i Vojvoda Stepu. Tu je dolo do pregrupisavanja za dalje nadiranje i likvidiranje nemakih snaga kod Zombolja. Ispred ove grupacije nalo se Rusko Selo sa nizom nemakih mesta okolo. Prvog oktobra u Ruskom Selu sabrala se policija iz okolnih mesta bilo ih je preko stotinu. Tad su se u selu ve nalazili Mrgud i Plavi i dogovorili se o daljim akcijama. Policajci su pokupili iz sela 30 zaprega i uputili se prema Tisi. U selu vie nije bilo jaih nemakih snaga. Sutradan su Ruskoseljani doli do oruja. Trojica vaba iz Hetina vraala se kui ne elei da odstupaju iz Banata. Sa sobom su imali pukomitraljez, mainku i puku. Predali su to Ruskoseljanima i otili u svoj Hetin. Naoruana grupa novih boraca zaposela je zgradu osnovne kole u Koloniji, postavila pukomitraljez u pravcu odakle bi se mogli pojaviti Nemci. Utvren je plan o punom preuzimanju vlasti i u nemakom delu sela. Koristei svoje naoruanje, pozvali su nemakog predsednika optine i zatraili da pokupi oruje od svojih ljudi i da ih preda novoj vlasti koja je ve uspostavljena. Treeg oktobra ruskoselske vabe predale su svojih 45 puaka. U optinsku zgradu uselio se Mesni narodnooslobodilaki odbor. Formirana je i prva jedinica od pedeset boraca. Za komandira je postavljen Ilija orevi. eta se rasporedila na prilazima selu i zauzela odbrambene poloaje.

Ruskoseljani, ohrabreni prvim uspehom, razvijali su svoju akciju dalje. Telefonom su pozvali stareine Manafta u okolnim vapskim selima: Mastortu, Hajfeldu (Kozarci) i Svetom Hubertu (Sv. Hubert Soltur i Sarlevil danas Banatsko Veliko Selo) i naredili im da prikupe od svog ljudstva oruje i da ga predaju. Zapretili su da e u protivnom tri partizanske brigade napasti njihova sela. P u n uspeh je postignut u Mastortu i Svetom Hubertu. U Rusko Selo je dopremljeno novih 225 puaka i naoruano toliko dobrovoljaca. Na predaju su bile spremne i vabe u Hajfeldu, ali kada su Ruskoselci doli po oruje iz Zombolja je iznenada upala nemaka jedinica i otela prikupljeno oruje. Ruskoselci su odstupili i sobom poveli ranjenog Nikolu Srdia. etvrtog oktobra dobrovoljci su ponovo krenuli na Hajfeld. Ali, i ovog puta je dolo do dvoboja sa nemakom jedinicom koja je lako rasprila neiskusne dobrovoljce. Ostavili su ak i svoj pukomitraljez, koga su, kasnije, ipak pronali. U treem napadu na Hajfeld, Nemci su zarobili Nikolu Vojvodia i Milisava Stoj akovia. Poveli su ih u Kikindu i tu, u gimnaziji gde im je bila kasarna, poslednjeg dana su ih isekli sekirama i bajonetima. Ruskoselci su tada reili da pozovu u pomo jedinice Crvene Armije koje su zastale u rejonu Ruskog Sela. Veza je bila uspostavljena i komanda sovjetske jedinice sasluala je zahtev Ruskoseljana. Bez obzira to to nije bilo neposredno na njihovom pravcu nastupanja, udovoljili su traenju i opremili ojaan puk koji je uvee, petog oktobra, ve bio u Ruskom Selu. Sutradan ovaj puk je sa tridesetpet tenkova nastavio nastupanje prema Kikindi. Posle krae borbe oslabljena nemaka odbrana je popustila i put za centar grada bio je slobodan. Bio je to esti oktobar. U meuvremenu, isto onako kako su to uinili Ruskoselci, postupili su i Podlokanjci na drugom k r a j u Kikinde. Tamo su se nali Crveni i Zdrav-

ko. Sa hrabrim skojevkama Kajkom, onjom i Valj om i jo jednim kurirom uputio se u Sanad. Podlokanj je tada ve bio slobodan. Petorka je stigla pred optinsku zgradu i zatraila od policije da preda oruje. vabe su pokorno posluale nareenje i predale Zdravku i njegovim pratiljama pukomitraljez i desetak puaka. Tada je u Podlokanju formirana eta od tridesetak omladinaca i omladinki, a bilo je meu njima i starih dobrovoljaca. Bili su ponosni na svoj pukomitraljez. eta se odmah uputila na poloaje oko Kikinde i prikljuila se frontu kojeg su drale ete Kikindskog odreda. I kada su tenkovi razbili nemake snage na prilazima gradu, Podlokanjci, Acina, Gigina, Zrnieva i Medieva eta ule su u grad i na dugoj kikindskoj ulici koja preseca grad proslavile susret sa svojim slavnim saborcima. Dok su partizani i ruski tenkisti napredovali ka centru, aktivisti u gradu stupili su u akciju. titili su vane objekte i istili postavljene mine. Grad je bio na nogama. U optinsku zgradu prvi su upali Milorad Malai i Svetislav Nedeljkov. Pokidali su sa zgrade nemake oznake i skinuli zastavu sa kukastim krstom. Vijorila se ona tu tri i po godine i pod njenim znamenjem uinjena su mnoga zlodela u gradu. Sada je plamen zahvatio krpu i zauvek spalio kukasti krst oznaavajui time slobodu ovome borbenom i nepokorenom gradu. Nemci su odstupili prema Padeju i preko Mokrina prema Segedinu. Grad kao da je n a j p r e odahnuo, kao da je eleo da se obezbedi sklanjanjem mina i gaenjem poara, pa je tek onda izaao na svoju aveniju i slavio svoju pobedu. Dragan Bjelobaba Crveni, organizovao je preuzimanje vlasti u Novom Kneevcu. U grad su stigle jedinice Crvene Armije. Dan ranije u Banat se iz Srema prebacio bataljon Osme vojvoanske brigade sa sekretarom

Pokrajinskog komiteta Partije za Vojvodinu Jovanom Veselinovim arkom. Dan kasnije, sedmog oktobra, nemake snage su bile potpuno potuene i u rejonu Paneva. Tri dana se jo drao njihov mostobran, pa je i on likvidiran. Desetog oktobra ceo Banat je bio slobodan. U Vrac je stigao iz K r a j ove Vrhovni komandant Tito. To je bila velika poast za Banat i Banaane.

IV
trinaesta vojvoanska trea knojevska

TRINAESTA VOJVOANSKA U BANATU

Pokrajinski komitet ponovo u gradu na Begeju Jo dok su se jedinice Crvene armije pribliavale granicama nae zemlje, Pokrajinski komitet, Glavni narodnooslobodilaki odbor i Glavni tab za Vojvodinu pripremili su se da dou u Petrovgrad im Banat bude -osloboen. Bilo je jasno da e Nemci pokuati da formiraju novi front na Tisi ili na Dunavu i da e t a j f r o n t uporno braniti, jer se radilo o velikoj grupaciji njihovih snaga kojoj je trebalo tititi izvlaenje sa juga Balkana, .ali, pre svega, 0 koridoru za odbranu junih nemakih granica. Bilo je stoga i to jasno da e bitka za osloboenje cele Vojvodine biti teka i da e potrajati, da e njene ravnice presei veliki Istoni front sa novim iskuenjima, obavezama i zadacima svih Vojvoana. Vojno i partijsko rukovodstvo Vojvodine pripremalo se za t a j trenutak. I on je 'doao tih prvih dana meseca oktobra. Za sekretara Pokrajinskog komiteta Jovana Veselinova arka, isto kao i za njegovog bliskog saradnika, knjievnika, Jovana Popovia, povratak u Banat bio je davno eljni trenutak. Prole su mnoge godine od kada su napustili svoju rodnu ravnicu na kojoj su se i opredelili za svoj revolucionarni put. Sada su joj se vraali, izranja vi j enoj ali ponositoj, kao to isu i sami bili ponositi jer se upravo na n j o j najpre slobodno zavijorila zastava sa petokrakom kao znamenje izvojevane slobode, a uz n j u 1 proleterska crvena zastava kao simbol revolucije.
34*

531

Pesnik se vraao radostan to e se ponovo nai u svojoj Kikindi, u gradu u kome je proveo mladost, to e obii gimnaziju u kojoj je napisao svoj maturski rad, ocenjen odlinom ocenom sa porukom da se treba boriti za Jugolaviju ravnopravnih naroda u kojoj nee biti izrabljivaa niti izrabljivanih. To seme posejano u kikindskoj gimnaziji urodilo je plodom. Tu su bili regr uto vani i takvi borci kao to su bili Rajko Lovadinov, braa Bogaroki, Proka Sredo j ev i toliko drugih. Na njih je knjievnik sa ponosom mislio listo kao i na brojne kibindske borce koji su smelo ili revolucionarnim putem, ginuli, ali su svom gradu i ravnici doneli slobodu. Sekretar Pokrajinskog komiteta vraao se u mislima na svoje Kumane, na svoje drugove iz mladalakih dana, iz vremena kada su on i Maksa Kovaev prvi p u t napustili svoje selo i poli u potragu za radom spremni da se svrstaju u revolucionarne redove radnike klase i njene avangarde. Bilo je to p r e davadeset ili vie godina. Makse Kovaeva vie nije bilo meu ivima. Stari revolucionar i borac poginuo je hrabro, prkosei pileru i onda kada je bio na izdisaju. Palo je blizu tri stotine K u m a n ana meu kojima i mnogi komunisti iz stare garde poput Lazara Blaia Socijaliste, arka Milankova, Milutina Colia, Raka olia i toliko drugih. Od tada pa do ovog trenutka, Veselinov je proao stazama revoluoionaira koje nisu bile lake. Vodile su one 'kroz ilegalnu borbu, preko zapreka Obznane i diktature, kroz kolovanje na Komunistikom univerzitetu u Moskvi i neposredno upoznavanje sa politikim i vojniim iskustvima p r v e zemlje radnika i seljaka, kroz robijake sobe u Lepoglavi i Sremskoj Mitrovici, pretvorene u svojevrsne uionice i gotovo naune prostorije. U njima se izuavao marksizam, sabirala steena iskustva i prouavali putovi za budunost. Zloglasni Dravni sud za zatitu drave osudio je arka na petnaest godina robovanja, ali je njemu, kao i odvanoj grupi njegovih drugova,

uspelo da utvrene rokove skrate i da se u revolucionarnim danima ustanike etrdeset prve izvuku iz kazamata kroz uske li dugo kopane rovove i da preuzmu svoje borbene dunosti. Jedan od Zarkovih drugova, Ivan Knei Cota, zagubivi se od glavnine krenuo je pravo u Kumane, Zarkiovoj kui, uveren da e ga tamo primiti kao svoga i uputiti ga na pravu vezu. Ali, on je ostao meu Kumananima, kao njihov saborae, meu njim;; i sa mnogima od njih ovde je hrabro i poginuo. arko je, meutim, po zadatku Partije ostao u iremu i tu sa sremskim drugovima radio na orgainizovanju ustanka, Bilo je to vreme kada Srem i Banat nisu bili povezani, kada ih je razdvajao Dunav i ,na njemu s jedne strane nemake snage, a s druge ustake. Ali, arko nikad nije prestao sa pokuajima da probije te granice i povrati borbeno jedinstvo Banata i Srema, jedinstvo Vojvodine. Posebno onda, poetkom etrdesettree, kada je preuzeo dunost sekretara Pokrajinskog komiteta Partije. Bilo je to ve vreme kada je arko Zrenjanin poginuo u Pavliu, a Svetozar Markovi ekao na izvrenje smrtne kazne u Novom Sadu. U prvoj polovini te godine nemako-ustake bree poputale su na reci, pojedini Banaani probijali su se u Belegi ili Surduk, Zarfco ih je primao, uio ih kako da rade i slao ih ponovo na banatsku stranu. Ipak, bio je najradosniji onog trenutka kada je doznao da se iz Banata probio odvani partizanski odred od preko ezdeset starih boraca komunista koji su izbegli i savladali sve pilerove zamke i ofanzive. Banaani su svojim prodorom trasirali put na kom je sagraen most Karaorevo Surduk od koga su se sve gue granali i oslanjali ilegalni putovi i staze, da bi samo za nekoliko meseci pokrili gotovo ceo severni Banat. Tim nevidljivim putevima probilo se nekoliko hiljada boraca do redova slavnih vojvoanskih brigada, preko njih su arko i drugovi iz pokrajinskog rukovodstva obezbedili jedinstvo Srema i Banata, uprkos stalnih naleta i pokuaja da se ti putevi i taj most porue. Bitka za taj istinski most bratstva 'i jedinstva trajala je vie od godinu

dana, u n j o j su pali ranog! drugovi i drugarice, ali most je ostao kao simbol zajednike borbe i zajednike volje Banaana i Sremaca da u borbi zajedno is t r a j u sve do konane pobede. Tada, kada je Banat slavio Slobodu, Nemci i svi njegovi saveznici, izdajnici svoga naroda, postavili su na visokoj sremskoj obali Dunava liniju fronta -opasno ugroavajui sagraeni most. arko i vei deo vojvoanskog rukovodstva imali su nameru da se upravo tim pravcem prebace na banatsku stranu. Pozvali su u pomo Osmu vojvoansku brigadu i -dali joj u zadatak da raiskine nemaki front na Dunavu i osigura prelazak reke. U to vreme Osmom brigadom komandovali su Milan Korica Kova i Vladimir Brankovi Gada. Brigada se probila sa Fruke Gore i stigla u rejon Surduka i Belegia. Bilo je to vreme velike bitke za komunikacije. Maral Tito je naredio svim jedinicama optu ofanzivu na eleznike pruge i kompozicije u toku prvih sedam dana -oktobra. Nemci su stoga uputili jake snage na obezbeenje saobraajnih linija. Ipak, samo u Sremu za tih sedam dana odletelo je u vazduh tri-dset lokomotiva i sedamdeset vagona, razoreno -deset mostova ii vei broj eleznikih stanica. Otuda je i Osma brigada na sv-om putu prema Dunavu naila -na nemaka pojaanja na pruzi, ali je otpor Nemaca skren u silovitom naletu. Dunav su, meutim, ve bile zaposele jake nemake frontovske jedinice. Raspolagale su i tenkovima. Dolo je -do teke borbe u kojoj je nemaki front razmaknut i stvoren mostobran. Na banatskoj stranli -nali su se vojvoanski rukovodioci tieni bataljonom Gligorija Matia. Ostali bataljoni Osme brigade -ostali su u zatitnici na s-tvorenom mostobranu. Matiev bataljon stigao je u Petrovgrad nekako nenajavljen. Ali, svrstan u kolonu, njegov vrsti vojniki korak i gromka pesma boraca brzo su privukli panju graana koji su razdragano poz-

dravljali svoje borce. Malo je ko tada znao da se u partizanskoj koloni nalaze i najvii vojni i politiki rukovodioci Vojvodine. Radoist je zavladala u gradskoj venici kada su se Veselinov i njegovi drugovi sastali sa urom Jovanovioem Miom, Milanom Pribiem okicom, Tomom Granfilom Bracom i drugim rukovodiocima severnog Banata. U poslednjoj godini Mia i okica vie p u t a su dolazili do Surduka, dogovarali se sa arkom, podnosili mu izvetaje i utvrivali dalje zadatke. A gotovo svake nedelje dolazio je Artem ili koji drugi dugopruga, donosio i odnosio potu, i prenosio poruke. I evo sada bili su opet zajedno u slobodnom gradu 'koji je ve iveo novim ivotom i pripremao se za zadatke koji su ga oekivali. Tamo, u Gradskoj venici, u kojoj je do jue carovao Spiler, arko se susreo i sa orem Marinkoviem, predsednikom Gradskog narodnooslobodilakog odbora i ocem Sonje Marinko vi, hrabrog borca i lana Pokrajinskog komiteta, streljane meu prvima u ovom gradu. Bilo je to vreme kada je u Vojlovici ve formirana Dvanaesta vojvoanska brigada i posle osloboenja Paneva okrenula svoj front prema Beogradu za iju slobodu je biltika ve bila u jeku. Ovde u gradu na Begeju, kao i u svim gradovima i selima na severu Banata uurbano su kretale tek formirane skupine dobrovoljaca, pripajale se etama Petrovgradskog ili Kikindskog odreda i sa njima ili samostalno kretale prema Kikindi. Tamo je bilo zborno mesto severnobanatskih oktabrista, kako su ovaj trei val dobrovoljaca popularno prozvali, jer tamo je bilo odreeno melsto za formiranje severnobanatske brigade. Zarfco i drugovi iz Pokrajinskog komiteta, Glavnog naronoosloboilakog odbora i Glavnog taba mogli su u Banatu odmah krenuti dalje u sreivanju prilika, organizovanju privrede i snabdevan j u krupnih frontovskih jedinica Crvene armije i

nae vojske. Jer, ina ravnici je ve sve hilo jasno. Vlast je bila u rukama narodnooslobodilakih odbora, onih sa .iskustvom i onih koji su u 'danima osloboenja tek bili stvoreni. Tu dvoumljenja nije bilo. Njih je jo trebalo pomagati, poduiti, uvrstiti. Talas ustanka u p r v o j godini rata zahvatio je najvanija podruja ovog dela Banata i on je skrio sve otpore anglofila. i onemoguio stvaranje etnike baze. U vreme kriza etnici su ponegde uspevali da se organizuju, kao na k r a j n j e m severu, ali nikada i nigde nisu uspeli da preovladaju svojim uticajem i da se predstave kao ozbiljna brana oslobodilakoj borbi Banaana. U toku burnih meseci u drugoj polovini ove, etrdesetetvrte godine, njihov uticaj bio je sveden na n a j m a n j u meru i trebalo ih je samo dotui. Stari politiari sa demokratskog krila, drei se dotle rezerviisano, shvatili su konano kuda vetrovi duvaju i sada su nudili svoju saradnju komunistima. I tako glavnu opasnost po bezbednost i poloaj narodne vlasti predstavljali su jo samo ostaci faistikih organizacija, njihova obavetajna sluba, njihova spremnost da do k r a j a slue svom Fireru. Meu ovftm faistima bilo je ljama iz svih nacionalnosti, pre svega, iz vapskih redova, ali isto tako i iz redova Srba, Maara, Rumuna, Slovaka i drugih koji su u poslednje etiri godine bili na strani okupatora. Veliki front je bio isu vie blizu da bi se brzo pokidale veze i mrea koju su faisti ispleli spremajui se za Situaciju kakva je nastala. Banat je ostajao iza linije fronta ako se on stabilizuje na Tisi, ili ako to bude na Dunavu. Razorno delovanje iza linija fronta je bio glavni zadatak ovih organizacija. Sa okupatorom su se iz Banata izvukle mnoge vabe. Ali, veina ih je ipak ostala tu na ravnici, ekajui svoju sudbinu. Vie od stotinu hiljada vaba trebalo je uvati, onemoguiti i za svagda reiti njihovo pitanje, ve prema opredeljenju koga su sami izabrali vezujui svoju sudbinu za sudbinu

faizma. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a proklamovana je ravnopravnost svih naroda i narodnosti u granicama nove Jugoslavije. Ali, takvu ravnopravnost niisu mogli imati oni ikoji su se borili protiv tih istih naroda i narodnosti d pri tome ponili mnoga nedela. Banatske Svaibe gotovo listom su bile s one strane fronta, veale su, streljale, palile i proganjale svakog onog ko je samo zaeleo slobodu. Na njiih se u ogromnoj veini n i j e ni mogla prirneniti ova odluka revolucionarnog jugoslovenskog parlamenta. Pred rukovodstvom Vojvodine ostalo je da taj problem tek ree. Srbi, Maari, Rumuni i Slovaci koji su bili u slubi okupatora i sa n j i m a sudelovali u teroru takoe nisu mogli raunati da e proi bez odgovornosti za svoja dela. Njih je trebalo sabirati u zatvore i logore. Ali, ogromna veina naroda Maarske, slovake i rumunske nacionalnosti ve je iskazala svoje opredeljenje odbacujui faistike okvire koji su im bili nametani. Bio je tu ve uinjen znaajan korak, ali je trebalo ii dalje, smelije i odlunije stvarajui nove prostore za zajedniki ivot i saradnju svih nacionalnosti na ravnici. Bio je to krupan politiki zadatak sa svim preduslovima da se najvaljanije ostvari. Stvarane su elije u maarskim i r u m u n skim selima, nicali su prvi aktivi SKOJ-a a oko njih brojne grupe USAOJ-a. U narodnooslobodilake odbore ulazili su Maari, Rumuni, Slovaci. Ipak, najtei problem na dnevnom redu bio je u obnovi privrede, organizaciji rada u predu zeima, stvaranju trgovake mree, skidanju letine i setvi ozimih useva. Trebalo je sakupljati rezerve koje su nagomilali Nemci za svoju vojsku ne uspevi da ih evakuiu u begu preko ravnice. Ali trebalo je pronai i sve ono to su oni poslednjih nedelja posakrivali, nadajui se obrtu situacije na frontovima.

Jovan Veselinov arko zatekao je u Petrovgradu Ivana Milutinoviia, lana Politbiroa i Vrhovnog taba. Jo na robij'i postali su dobri drugovi. Ivan je u Nacionalnom komitetu odgovarao za resor industrije i 'trgovine i ovde je doao po Titovom nalogu da neposredno pomogne Banaanima u obnovi privrede i organlzovanju snabdevanja frontovskih jedinica. Banat je trebalo urediti kao neposrednu pozadinu istonog fronta. Tito se tada ve nalazio u Vrcu sa nekoliko lanova Centralnog komiteta i Vrhovnog taba. Jovan Popovi je uspeo da ve dvanaestog oktobra u Petrovgradu odtampa naredni broj Slobodne Vojvodine. Ovaj list je ve bio poznat mnogim Banaanima, ali je sada to bio prvi list narodnih boraca koji je naao mesta u svim banatskim selima i gradovima pruajui narodu informacije o novim pobedama na frontovima i uspesima u obnovi osloboenih krajeva, podstiui na nove napore u reavanju tekuih problema i najvanijih zadataka. Tako je Banat u mesecu oktobru imao izuzetnu ast da se 'na njegovoj ravnici istovremeno nau najvii rukovodioci Jugoslavije i Vojvodine kao i komanda Ukrajinskog fronta na elu sa Maralom Tolbuhinom. Odatle su voene bitke za osloboenje Beograda, Bake i Srema. I dok je Dvanaesta brigada ve kalila svoje redove na sektorima fronta koji su joj bili dodeljeni, u Kikindi je bilo na okupu preko dve hiljade partizana i dobrovoljaca svrstanih u nove ete i bataljone, sluajui rei Marka Tanjurdia Siptara o formiranju i zadacima Trinaeste vojvoanske udarne brigade. Bio je to etrnaesti oktobar hiljadu devetsto etrdesetetvrte. U gradu domainu Povlaei se sa kikindskih ulica, gotovo u posledjnem asu, Nemci su ubili osamnaestogo-

dinjeg gimnazijalca uru Joviina. Mladi se naao meu crvenoarmejcima kada ga je smrtno pogodio metak nekog nemakog snajperiste. Tako je poslednjem zloinu u kikindskoj gimnaziji bio pridodat jo jedan. Tamo su Nemci ubili gimnazijalca Nikolu Vo j vodia i njegovog druga iz Ruskog Sela Miliisava Stojakovia. Nemci isu postavili mine u ovoj zgradi koja im je podugo sluila kao kasarna isto kao to su to uradili sa sokolskim domom, andarmerijskom kasarnom i drugim vanim objektima u gradu. Kikinani su imali strunjaka za demontiranje mina. Boris Mamontov ise dao na posao i otklonio veliku opasnost uklanjanjem eksploiziva. Uprkos svemu to je ovaj grad doiveo u toku okupacije sada je gotovo itav bio na nogama. A za poslednje teke tri i ipo godine doiveo je mnogo toga. Meu onima koji su slavili dan slobode nije bilo mnogih. Brojke nisu male, isto kao to i doprinos kikindskih boraca slobodi i revoluciji nije bio mali. Svoj ivot ugradio je u pobedu 371 graanin ovog prostranog ravniarskog grada. Od toga, njih preko stotinu poginulo je u redovima partizanskih odreda i brigada na raznim frontovima, poev od junake pogibije Kikindskog partizanskog odreda na Simia salau etvrtog avgusta etrdeset prve, pa do pobede nad faizmom. Pedesetdevet kikindskih boraca izvedeno je na streljanje u rodnom gradu, u Petrovgradu ili na drugim banatskim gubilitima. Blizu pedeset ih je umoreno u internaciji, od toga najvie u Norvekoj, a bilo ih je li u Nemakoj, u Francuskoj, Maarskoj, Ukrajini, Jasenovcu, na Banjici. Nemi su pokupili gotovo sve Jevreje iz grada. 251 mukarac i ena, deak ili devojica, pogubljeni su bez milosti i bez osude. Veber i Spiler prodirali su vie puta u kikindske partijske organizacije. Najtee je bilo u prvoj godini rata. Tada je u etiri naleta bilo uhapeno stoesnaest aktivnih uesnika u podizanju ustanka. etrdesetdruge u tri majska hapenja palo je u ruke Spilera tridesetpet

lanova Partije, SKOJ-a ili njegovih saradnika. Samo naredne godine kao da je bila neka pauza. To je bilo vreme povlaenja, vreme u kome je Kota Sredojev ljuka nastojao da obnovi razoreno stvarajui prva, najkonspirativriija uporita. Tada su hapsili njegove i Granfilove roake. A etrdesetetvrte piler je dva puita pokuao da uniti ono to su Nikola Francuski, Mihalj Ki, Toma Granfil, Milka Agbaba Crna i ljuka stvorih. U tome su pomogli izdajnici Stojan Gruji i Simo Zari. Uhapen je pedesetjedan borac od kojih je sedamnaest streljano, a u prvom od ovih naleta pao je i sam ljuka. Koste Sredojeva ljuke nije vie bilo. Ni njegovog brata Proke Sredojeva. Nije bilo brae Arsenov, Stojana i Miloirada, brae Bogaroki Vlade, Nikole, Duana pa ni Momiira. Momir je bio najmlai, imao je sedamnaest godina. Drugovi su ga sa ocem, m a j k o m i sestrom prebacili u Srem. Tamo je stupio u brigadu i poginuo u borbi sa belogard ej cima. Nije bilo herojskih boraca sa Simia salaa na elu sa Radom Trniem, Ugljeom Terzinim i urom Olikovim. Ni Alberta Baltaiika i Rade Vldinskog - Najia. Ni starih komunista i boraca Paje Radojia, Alekse Radosaveva i Dobrivoja Joviina. Ni Tiberija Aldana, panskog borca. Ni mnogih drugih. Ostale su prazne partizanske baze. One su u samom gradu i njegovoj okolini titile kikindske borce, sreske i okrune rukovodioce, dok su delovali na ovom terenu. Bile su to obine domainske kue ili izgraena sklonita od kojih je bio veliki broj onih koje piler nije uspeo da otkrije. U tekoj ilegalnosti u kojoj je morao da deluje, ljuka se odrao i u najkritinijim trenucima, u danima masovnih streljanja, velikih racija, pretnji iza kojih su sledila i dela, zahvaljujui svesti ovih ljudi, njihovoj spremnosti da i sami poginu ali da uvaju i sauvaju svoje borce. A tako je bilo irom Banata. Jer. partizanske ume i partizanske uke bili su ovi ljudi, narod, njihovi domovi, njihovi salai, njihove njive i partizanske baze u njima. Koga od ovih kikindskih

rodoljuba i boraca ovde pomenuti? Bio bi predug spisak ako bi svi bili nabrojani. Ipak, treba pomenuti barem one kue u kojima je boravio ljuka a sa njim i lanovi Okrunog komiteta, kao to su to Branko Sredojev, arko Paan Aca i ura Kneevi Grme, tvorci partizanskih baza Okrunih komiteta Partije i SKOJ-a u isvom Vincaidu u svojim kuama i u kuama svojih komija Milice Cizmi, Rade Udickog, ure Vucelje i drugih, zatim Rada Radak sa bazom na Oluu, Milena Tonkov i Milorad Adamov sa bazama u svojim vinogradima, Sava Trifunac i njegov sala blie Mokrinu, Milan Ilii i Vida Kljaji i njihove baze u gradu u koje je dolazio i arko Zrenjanin, Ratomir Teleki, Savra Sivev, Uro Simi, Panta Tomaev, Ferenc Biro, iva Sivev, Mila Radak, Jelena i Pera Bogaroki, Slavko omparin, isto tako u gradu, Duan i Desa Tomi :sa bazom na Deriu i drugi. U Kikindi je bilo preko 23 hiljade stanovnika, meu kojima preko 16 hiljada Srba i blizu pet hiljada sedam stotina Maara. Bilo je tu i Hrvata, Slovenaca, Slovaka, Rusa, Ceha, Bugara, R u m u na, Roma i neto m a n j e od pet stotina vaba. Graani su slavei slobodu zasukali r u kave, na elu sa svojim Narodnooslobodilakim odborom kome je jo u ilegalstvu na elu bio Milorad Zubanov. Sekretar mu je bio Nikola Markovi koga su Kikinani u svoje vreme birali za gradskog senatora. Zubanov se u ovim 'danima posebno oslanjao na Privredni odbor sa Arkadijem Rulazovim na elu i lanovima Milanom Lipovanovim, Milanom Radakom, Jocom Kokezom, na Kamenka Braia predsednika Odbora za socijalno staranje, Savu Ruia predsednika Kulturno-prosvetnog odbora, Bogoljuba Sokolovakog rukovodioca Agitpropa, uru Stepanova odgovornog za u n u t r a n j e poslove, Milutina Budakova, lana Komisije za ispitivanje ratnih zloina koja je zapoela svoj rad ve drugog dana po osloboenju grada, Milana Lalia, rukovodioca OZN-e, ivu Mioljskog iz Baaida, predsednika Sreskog narodnooslobodilakog odbora.

Stvorene su partijske elije i aktivi SKOJ-a u svakom rejonu, kao to je to bilo u prvim danima ustanka. U ovim prvim danima slobode u gradu je vanu ulogu imao novi Sreski komitet Partije na elu sa Srbinkom Petkovim Stevicom, isto kao i Sreski komitet SKOJ-a koga je vodila Saveta Despotov. Bio je u akciji i Gradski komitet SKOJ-a. Njegov sekretar je bio Milo Velimirov Rotkva. Sedmog oktobra odran je veliki narodni miting na kome je govorio Toma Granfil. Kikinda je bila njegov rodni grad. Vratio mu se zajedno sa Nikolom Francuskim oktobra etrdesetree da mu pomogne da se reorganizuje i da nastavi borbu. Tada su Granfil i Nikola bili lanovi Okrunog komiteta. Toma je preuzeo zadatak da organizuje ilegalne narodnoosloboilake odbore, a Nikola partijske i skojevske organizacije u ovom gornjem delu Banata. Ipak, najvie su dali u rejonu svoga grada. Nikole Francuskog vie nije bilo. Pored Tome Granfila sada su stajali Milka Agbaba Orna, hrabra partizanka, Nikolin saradnik u orgamizovanju partijskih i skojevskih organizacija. Pored n j i h su stajali graani koji su poodavno znali da se oni nalaze meu njima, ali su ih mogli sresti samo oni najodgovorniji. Sa narodom su bile pomeane i ete Kikindskog odreda u ijem su stvaranju i sami uestvovali. Granfil je izneo razdraganim graanima i borcima ozbiljne i odgovorne zadatke koje neodlono treba sprovoditi. Kikinda je bila slobodna, ali time rat nije bio zavren. Sve za f r o n t sve za pobedu bila je glavna parola, ispisana na transparentima ili gromko izvikivana. Skojevci su organizovali prve radne akcije. Uredili su kasarnu, hotel Nacional i Rusku gimnaziju da bi pripremili prostorije partizanskim etama i dobrovoljcima koji su stalno pristizali. Omladina je organizovala hor, diletantsku sekciju, pripremila i izvela p r v e priredbe za borbene jedinice i za narod. Tu su ve bili Mira Mitrovi i Rade Kneevi. Jo u etama Kikindskog odreda zapoeli su

oni svoju kulturno-prosvetnu delatnost, u predahu, posle izvedenih akcija i dugih mareva. U slobodnom gradu imali su za to odreene ruke i punu podrku Cerila, Velikog, Belog, Paana, Zrnia i drugih partizanskih rukovodilaca. Pomagali su i kikindskoj omladini u uvebavanju hora, pripremali skeeve za diletantsku grupu i reirali prve priredbe. Mira je bio predratni beogradski skojevac. Drugovi su mu u odredu to priznali i primili ga za lana Partije. Borci su mu dah i odgovarajui nadimak. Ako je n e ko pomenuo Glumca, svi su znali da se radi o Miri Mitroviu. Pa, ipak, Kiikinani su postigli najvei uspeh na osposobljavanju pruga i eleznike stanice. . . Ranije, partizani su napadali ove objekte i ba tu oko Kikinde izveli su najvie diverzija na vojne kompozicije. One su tada prenosile nemake vojnike i njihov ratni materijal. Hranile su nemake frontove. Sada su upravo te pruge bile od izuzetne vanosti za sovjetske i nae frantove, predstavljale su ilu kucavicu u tom snabdevanju. A Nemci su to dobro znali i unitavali su iza sebe sve to su stigli unititi. Oko Kikinde bili su pragovi na prugama na daleko izlomljeni, kikindska eleznika stanica razorena. Nemaki avioni su jo uvek leteli nad banatskom ravnicom i bombama pokuavah da porue ono to se popravi. Na pruge je dnevno izlazilo vie hiljada graana, dobrovoljno, na poziv svoje revolucionarne vlasti. Zelezniari, koji su na ovim prugama i u ratu u veini bili uz svoje borce, vodili su ove akcije, a svaki od njih je predvodio radnu jedinicu od oko pedeset dobrovoljaca. U rekordnom roku od dvanaest dana bilo je obnovljeno 78 kilometara razorene pruge. Vozovi su mogli ponovo da prevoze ratni materijal za liniju Ukrajinskog fronta. Kikindski elezniari su t a j svoj zadatak neumorno obavljali, vozei natovarene kompozicije do ispod Pete, u svim uslovima pa i onda kada su se na njih obruavale nemake tuke. Pet hrabrih elezniara poloilo je svoje ivote na tom izvanredno vanom zadatku.

etrnaestog oktobra Kikinda je bila spremna da na gradskom trgu i u svoje kasarne prihvati bataljone Trinaeste vojvoanske udarne brigade. Grad je i sam dao na stotine dobrovoljaca. Bio je ponosan to je domain hiljadama banatskih boraca i Brigadi koju su oni toliko eleli da formiraju na samoj ravnici i da u n j e n i m redovima sa novom snagom pohitaju na front, u borbu otvorenu, sa pukama i mitraljezima u rukama, u borbu prsa u prsa, do konane pobede.

Sremci u Brigadi Nemoi su posle estoke borbe oko Paneva i Zombolja bili posve razbijeni i napustili su Banat. Opasnost od vrljanja njihovih jaih jedinica po ravnici nije vie postojala. Pukovi rvene armije izbili su na Tisu i stvorili nekoliko irokih mostobrana sa bake strane. Nemci nisu uspeli da na ovoj reci konsoliuju svoje poljuljane linije i urno su izvlaili jedinice iz Bake. Pokuavali su da zatvore nainjenu breu u naslonu na sam Dunav. Ostalo je vojvoanskim jedinicama i jedinicama Crvene armije da narednih desetak dana razbiju te zatitnice i tako oslobode i ovaj kraj Vojvodine. U meuvremenu, posle svog formiranja u Vojlovici, osmog oktobra, Dvanaesta vojvoanska brigada poslala je dva svoja bataljona na front koji se stezao oko nemake grupacije u Beogradu. Druga dva bataljona ve su se nalazila na maru prema Tisi da bi preuzele svoj deo fronta. Istovremeno, i Osma vojvoanska brigada uputila je svoje glavne snage iz Petrovgrada na front na toj reci. Obe jedinice bile su spremne da sa borcima Crvene armije povedu borbe za osloboenje Bake. Glavni tab Vojvodine odluio se jo u Sr emu o rasporedu kadrova za tabove dveju brigada koje su se imale formirati na banatskom tlu. Stab

Udarnog bataljona Banatske operativne zone jednostavno je prerastao u tab dvanaeste vojvoanske udarne brigade. Ovaj Bataljon je posebno bio f o r miran iz krila este vojvoanske brigade u Sremu. Njegove ete popunili su odabrani borci i rukovodioci iz Srema i Banata. Tako formiran bataljon, dobro opremljen i dobro naoruan, upuen je u juni Banat k r a j e m meseca avgusta i tamo vodio borbe i jaao junobanatske partizanske odrede sa kojima je zajedno uao u sastav nove brigade. tab Udarnog bataljona sainjavali su komandant Duan Doronjski - Jocika, komesar Lazo Mikovi i zamenik komesara Nikola Kmezi Nida. Mikovi i Doronjski bili su iz Srema, a Nida je postao komunista u Bakoj, bio borac Severobanatskog odreda, ali i partijski rukovodilac u jedinicama este vojvoanske brigade. Doronjski, Mikovi i Kmezi zadrali su iste dunosti i u tabu Dvanaeste vojvoanske brigade. Tako je na raspolaganju Glavnom tabu Vojvodine ostao tab Banatske operativne zone. Svi lanovi ovoga taba dobili su nalog da se okupe u Kikindi. Njihov zadatak je bio da prikupe jedinice Petrovgradskog i Kikindskog odreda i sve dobrovoljce koji su im se u velikom broju prikljuili i da form i r a j u Trinaestu vojvoansku u d a r n u brigadu. Isto onako kao to je tab Udarnog bataljona bio naimenovan za tab Dvanaeste vojvoanske brigade, tako je i tab Banatske operativne zone gotovo u celini bio odreen kao tab Trinaeste vojvoanske brigade. Marko Tanjuri Siptar saznao je o svojoj novoj dunosti jo u Petrovgradu, im je u grad stigao Kota Nad sa Glavnim tabom Vojvodine. Siptar je ve imao u Petrovgradu blizu tri hiljade dobrovoljaca okupljenih oko eta Petrovgradskog odreda. Ove ete su naglo nabujale i gotovo se formirale kao bataljoni, stvarane su i nove, da bi bile rasporeene na raznim punktovima grada u cilju n j e gove odbrane, uvanja vanih objekata, ienju
35 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

545

mina i hitnih popravki poruenih pruga i instalacija. Siptar je sa ovim jedinicama uspeno obavio taj prvi zadatak u osloboenom Banatu i sada je bio spreman da sa glavninom svojih jedinica krene u Kikindu. Siptar je primio novu dunost sa zadovoljstvom. Iako se nije radilo o nekom duem periodu, ratujui na ravnici pod tekim uslovima, Siptar je zavoleo ove ljude, borce, narod. Oseao se on tu kao u svom Sremu, izbliza je Video trnovit put koji su morali prolaziti banatski boroi da bi istrajali i zastavu slobode i revolucije odrali visoko podignutu. Siptar je znao to da ceni i bilo mu je drago to e komandovati upravo tim borcima, onima koji su se ve okalili u partizanskim akcijama i onima koji

marko tanjurdic siptar, komand a n t xiii v o j v o a n s k e u d a r n e b r i g a de

su tek trebali da se kale u vatri oruane borbe. Ali, on je dobro znao da su gotovo svi oni politiki ve bili okaljani. Jer, u arolikim jedinicama koje su se kretale prema Kikindi, kao i onima koje su tamo ve bile okupljene, bilo je najvie omladine, skojevaca i lanova USAOJ-a, mladia i devojaka, iz severnobanatskih sela i gradova u kojima su jo od poetka bili postavljeni nevidljivi ali uporni f r o n to vi o koje su se razbijale ili kroz koje su se probijale pilerove ofanzive. Bila je to uporna politika borba u kojoj je Komunistika p a r t i j a uprkos n a j teih gubitaka uvala i sauvala svoje pozicije da bi ih u poslednjoj godini razvila u odluujuim razmerama. Bila je to borba u kojoj se takoe ginulo, iskazivalo junatvo, visoki borbeni moral i visoku svest. I kada je na ravnici doao trenutak pobede, Severnobanaani su znali kojim p u t e m treba dalje da idu. Trebalo je jo ratovati, trebalo je jo krvariti do slobode za sve nae krajeve i sve nae ljude. Ali, sada se to moglo i ovde u Banatu masovno, sa pukom, sa mainkom i sa mitraljezom u rukama. Tako je Brigada u Kikindi prosto iznikla, nabujala, lako, prirodno, dobrovoljno, svesno, sa -mogunostima da bira borce, da vraa prekobrojne i da ih, ipak, tune, alje na druge isto tafeo neophodne dunosti. Moglo je to tako jer su ovde, na banatskom tlu, bili duboki koreni iz kojih je snano izbilo stablo. Prolazei kroz Perlez, Centu, Opov-o, Dolovo ili kroz Kumane, Elemir, Karaorevo, Melence, Dragutinovo, Baai iptaru se inilo da prolazi kroz svoj rodni De, kroz sremska sela koja su gotovo sve dala za svoje drugove, svoje borce. Koliko je ljudi iz ovih i drugih banatskih mesta bilo streljano, kolibo ih je poginulo u transportima, u borbenim jedinicama irom Jugoslavije, a ipak narod je bez rezerve i bez suza bio spreman na nove rtve. I njegov De se nalazio na ravnicama donjeg Srema. I tu je, poput nekih banatskih mesta,
35'

547

bilo vapskih porodica koje su se kao i njihova sabraa preko Dunava privili uz skut svojih faistikih oslobodilaca. A Deani su se organizovali i pripremali za otpor i ovim vabama i njihovim gospodarima. Zahvaljujui komunistima, meu kojima je bio i Marko Tanjurdi, Deani su se ve u prvoj godini rata tako organizovali da ni vabe ni ustae ni etnici ovde nisu mogli nai meu Srbima gotovo nikoga ko bi za njih radio. Marko je jo u decembru etrdesete godine bio primljen kao kandidat Partije, sa njim jo dvojica drugova. Bio je to prvi korak za formiranje partijske elije. U m a j u etrdesetprve elija je i formirana, a njeni prvi lanovi bili su Doka Bokovi i Iva Petrovi. Dalje je ve ilo lake i ubrzanim korakom. Rasla je elija, rastao je SKOJ, a sa njima masovne organizacije koje su za godinu dana obuhvatile gotovo sve odrasle stanovnike Dea, naravno, izuzimajui vabe. Kada je postao lan Partije Marko je imao dvadesetest godina. U Zemunu je izuio kolarski zanat, tu se najpre i zaposlio, a radio je i u Beogradu, ali je sve to bilo mravo i morao se vratiti u svoj De. Trideseteste godine odsluio je svoj vojni rok, vratio se i -ostao u Deu. Popravljao je kola, pravio ponekom nove tokove i obraivao ono malo zemlje to mu je otac dodelio. To je bilo vreme borbe za koru hleba, za opstanak, ah i vreme u kome mladi zanatlija jo nije bio zaphvao u politike vode. Pred rat je dolo i to vreme, pravi put radnika mogao je biti samo jedan. Marko je odluno krenuo tim putem. I tada kada je iao da primi dunost komandanta brigade, Siptar se seao toga puta kojim je proao i koji mu je doneo bogato borbeno iskustvo i samopouzdanje. Seao se svoga ilegalnog rada u samom Deu, zatim u okolnim selima: Mihaljevcima, Aanji i Karloviu, organizacija i ljudi sa kojima je tada radio i zajedno sa njima stvarao bazu za opstanak i akcije partizanskih eta na sremskoj

ravnici. Jula meseca etrdesetdruge sam je otiao u odred i ve za mesec dana primio je dunost komandira ete u Podunavskom partizanskom odredu. Njemu i njegovim borcima dobro su dole baze i organizacije koje je stvarao i na koje se u danima nailaska faizma mogao sigurno osloniti. U odred je stupila i njegova drugarica ivka, zatim i dva brata, Vanja i Milo. U Deu su ostala jo dva brata i tri sestre zajedno sa ocem i majkom .i svi oni bili organizovani ukljueni u borbene redove Deana. Meu njima se isticala Jovanka, najmlaa Markova sestra, svojim radom u deko j skojevskoj organizaciji. Na elu svoje ete Siptar je sa ostalim sremskim jedinicama prvi put preplovio Savu i poao plavim obrisima Majevice. Dolazak borbenih i dobro organizovanih Sremaca u istonu Bosnu u novembru etrdesetdruge bio je od velikog znaaja za stvaranje jednog mosta koji je spajao borbenu Vojvodinu i uzavrelu Bo-snu, ali i za bre poraavanje etnikog ut'ieaja u ovom delu nae zemlje. Tim mostom u Bosnu su stizali mnogi vojvoanski borci meu kojima nije bio mali -broj Banaana. Tamo su bile formirane i prve vojvoanske brigade. U Bosni je Marko ratovao sve do januara etrdesetetvrte godine kada je ponovo preao Savu i naao se u Sremu, sada ve zahvaenim snanim borbenim talasom o koga su se razbile mnoge Bauerove ofanzive. U Bosni je sticao iskustva kao komandant bataljona i zamenik komandanta Druge vojvoanske brigade. U Bosni je ostavio grobove svoja dva brata, dva komandira, Vanje i Miloa. U Bosni je ostala i njegova ivka kao higijeniarka u brigadi u kojoj je i sam komandovao. iptar je u Sremu n a j p r e primio dunost zamenika komandanta, a zatim i komandanta Prvog sremskog partizanskog odreda. Ali, bila je to, ustvari prelazna dunost, jer je Glavni tab Vojvodine imao odreene planove za pruanje neposrednije pomoi banatskim partizanskim odredima. Trebalo je samo izabrati najpovoljniji trenutak.

Marko Tanjuri Siptar bio je predvien za glavnog vojnog komandanta na banatskoj ravnici. Na prelazak u Banat ekalo se dosta dugo, odlagale su ga este ofanzive, s jedne i s druge strane Dunava. Tako je novi komandant Banatske operativne zone stigao na banatsku stranu tek u avgustu mesecu. Pre Siptara, jo u m a j u mesecu, preko Dunava kod Beleglia za juni Banat je krenuo 2ivan Periin Jole. Njegov zadatak je bio da tamo formira etvrti banatski partizanski odred. Jole je zatim bio odreen za naelnika taba Banatske operativne zone. To je bila jo jedna pomo iz Srema Banatu. Kao i Siptar, Jole je bio borac u s r e m skim partizanskim odredima. Sredinom etrdesettree godine kamandovao je Treim bataljonom P r vog sremskog odreda, u novembru je primio dunost pomonika komandanta a u decembru naelnika taba ovog odreda. U f e b r u a r u etrdesetetvrte naao se u istom tabu sa Sip tarom. Sve do m a j a ostali su zajedno, Siptar kao kamandant, Jole kao naelnik taba. Bilo je predvieno da takav raspored dunosti ostane i u tabu Banatske operativne zone. Tako je ostalo i u asu formiranja taba Trinaeste vojvoanske brigade. U tabu zone nala se i jedna Sremica. Bila je to poznata partizanka Janja. Njeno pravo ime bilo je Nada Milutinovi, a njeno rodno mesto Grabovci. I J a n j a je stigla u Banat pre Siptara, a otila je kao i Jole u juni Banat zajedno sa novim sekretarom Okrunog komiteta za ovaj deo Banata, Duanom Bogdanovim Senkom. Senko je dobro poznavao J a n j u jer je i sam bio Grabovanin, poznavao je njen borbeni put i n j e n u hrabrost pa je zato i predloio da ba i ona krene meu junobanatske partizane i da im pomogne svojim borbenim iskustvom. J a n j a je n a j p r e primila dunost r u kovodioca sanitetske slube u novoformiranom etvrtom banatskom partizanskom -odredu, a kada je

bio formiran tab Banatske operativne zone bila je postavljena za referenta saniteta >u tom tabu. Bila je to lepa, snana devojka. Kada je dola u Banat imala je dvadesetpet godina a svoje borbeno iskustvo poela je kovati etrdesetdruge godine kada je stupila u Prvi sremski partizanski odred. Meutim, bila je dodeljena diverzantskoj grupi koju je ravnim Sramom uspeno vodio partizan koga su svi poznavali pod njegovim partizanskim imenom Kralj domovine. Bila je to grupa odvanih boraca u kojoj ni J a n j a nije zaostajala. Bila im je i bolniarka i borbeni drug, jer u diverzantskoj skupini svi su morali biti i specijalisti i borci. J a n j a je tada bila Skojevka. Jednog martovskog dana etrdesettree, posle uspene diverzije, hrabri borci nali su se u tekom obruu. Nemci i ustae kidisali su nemilosrdno da unite diverzante. Diverzanti su borci koji se ne predaju. Borili su se dok svi redom nisu izginuli ili bili smrtno ranjeni. U magnovenju, nalazei se meu mrtvim ii teko ranjenim drugovima, J a n j a je dohvatila torbu svog komandanta i poela da baca preostale bombe. Jedna od tih bombi bila je dimna i hrabra partizanka je jurnula .kroz t a j dim i nala se van obrua. Tamo, gde je do maloas bila, ulo se samo jo nekoliko pucnjeva, a onda se sve utialo. Znala je, tamo vie nije bilo ivih drugova. Bio je to teak udarac i za n j u i za Srem. Ali, borba se nastavljala, stvorena je nova diverzantska grupa, komandovao je Lebarnik, pa Brile, a J a n j a je ponovo preuzela svoju dunost. U tim akcijama upoznala je mnoge Banaane, posebno diverzante. Kada je krenula u Banat radovala se ponovnom susretu sa drugovima koje je pre svog prelaska preko Dunava ispratila u Banat. Ali, oni su bili na Severu, a n j u je put odveo p r e m a Jugu. J a n j a tu radost nije osetila ni onda kada se nala meu severnobanatskim borcima u Kikindi. Jer, n j e n i h starih poznanika i saboraca vie nije bilo. Na banatskoj ravnici hrabro su pali Medo, arki,

Arkadije, Bonjak. Tuga za starim drugovima ublaila je radost susreta sa erilom, Zekom i Radojicom, sa kojima se upoznala u Sremu i sa njima zajedno krenula u Banat. Ovde u Kikindi J a n j a je srela jo dva Sremca. Bili su to Todor Jovii Kutra i Obrad Jankovi okica. Kutra i okica doli su kasnije u Banat. Najpre je Kutra primio dunost komandanta Kikindskog odreda, a okica mu je bio zamenik, a onda je Kutra ustupio komandu okici i poao na drugu dunost. Ali, tu novu dunost nije ni primio jer su se dogaaji u Banatu brzo odvijali, i sada su obojica bila u Kikindi i obojica odreeni za komandante bataljona u brigadi koja e se formirati. Za kratko vreme koliko je boravio meu severobanatskim borcima, Kutra je stekao veliki broj prijatelja. Bio je to sposoban i hrabar komandant, onizak, ali skladno razvijen, bogate kudrave kose, stalno raspoloen i pristupaan ovek. Sa mnogim Severobanaanima upoznao se jo u Sremu, pa i sa onima koji su se vratili u Banat. Zato je njegovo drugovanje sa Cerilom bilo zapoeto jo u Sremu i nastavljeno ovde u Banatu. Tim pre to su zajedno komanovali Kikindskim partizanskim odredom. Kutra je bio rodom iz Peinaca, sela u kome je krajem etrdsetprve godine bilo odrano poznato Peinako savetovanje sremskih komunista na kome su analizirane greke i trasirani putevi dalje, uspene borbe naroda Srema. Kutra je proao kroz teka iskuenja. Njegov otac i majka odvedeni su na Banjicu i zbog saradnje sa partizanima streljani. Stradala mu je i sestra iju je traginu smrt sam doiveo. Proao je Bosnu i Srem i sada se nalazio meu Banaanima, sa njima pevao onu poznatu partizansku pesmu:
Drue Tito, marale, Naa borba takva je, Naa borba zahtijeva Kad se gine da se pjeva!

Za njega su ti stihovi znaili mnogo, u njima je nalazio snagu da kao pravi borac primi i podnese smrt svojih najbliih. okioa je bio nekako vie vojnik, komandant, ali veseljak. Treba jo jednom ovde pomenuti i ora urevia, koji je pratio za Kikindu Siptara i Milu Radivojevia Garavog, Siptarovog kurira i kasnije komandira Pratee ete taba banatske operativne zone koji je sa dvadesetak drugova, Sremaca, Junobanaana i Severobanaana stigao u Kikindu iz rejona Peare. Bila je to i jedina tako kombinovana jedinica koja je bila predviena da ue u sastav Trinaeste brigade, uz njen Stab. Ta mala eta hrabrih momaka inae je spadala pod neposrednu komandu taba zone. Tako su Siptar, Jole, Janja, Kutra, okica, ore i Garavi bili znaajna kadrovska pomo koju su borbeni Sremci uputili novoj Trinaestoj vojvoanskoj udarnoj brigadi. Bili su to iskusni rukovodioci koje su Severobanaani primili kao svoje borce. aljui njih, Srem je vraao svoj dug severobanatskim borcima. Jer, od ranije, Banaani su masovno prelazili Dunav i svrstavah se u sremske odrede i vojvoanske brigade. Srem se oduivao Severobanaanima jo na jedan nain. Vraali su borce koji su u Sremu ili u Bosni stekli borbena iskustva ili proli kroz vojne i politike kurseve i u Banatu primili odgovorne vojno-politike dunosti. To je bio rezultat jednogodinje neposredne borbene saradnje i izgraenog mosta i partizanskih puteva izmeu dveju oblasti. To je bio znak da je stvoreno neraskidivo jedinstvo Sremaca i Banaana. Banatski kadrovi Ceril, Zeko, Radojica, Maa, Bukarica prokrstarili su Banatom, Sremom i Bosnom i sada su bili spremni da preuzmu odgovorne dunosti ko-

manidanata i komesara u novoj brigadi. Tim putem su proli i Zorka Petkovi Marica, Ljubica Raenovi, ore Momilovi, Milivoj Pani - Brko. arki, Medo, Arkadije i Mara Paskas nisu doekali dan formiranja Brigade na tlu svoga Banata. Pali su junaki zidajui njene temelje. Dunost komesara brigade pripala je Milojku Filipevu Fii. I on je kao i Ceril, i zajedno sa Cerilom, u sastavu Severobanatskog odreda otiao za Srem. Samo, Fia se odmah vratio u Banat, ovoga puta kao lan Okrunog komiteta Partije. Ali njegov put i do tada bio je dug, p u n krivulja u kojima se ipak nekako odrao na osnovnom kursu. O tome je ve gotovo sve reeno. Fia je kao komesar taba Banatske operativne zone uao u tab Trinaeste brigade da bi preuzeo dunost komesara, nosei sa sobom sve probleme kojima je bila krcata njegova linost. Moda bi trebalo pomenuti ovde njegovu m a j k u Dadu, koja je stojiki primala poniavanja i maltretiranja poput Mande Agbabe, ostajui vrsta i ponosita pred pilerom i njegovim agentima. Tada, u formiranju, Brigada n i j e imala pomonika komesara, a to e rei partijskog rukovodioca. Tek kasnije ovu dunost preuzeo je Jovan Vuji aban, stari, iskusni i staloeni komunista. Njegova partijska delatnost poinje u predratnim godinama, na prostoru Srema i Mave. Bio je u partizanskoj eti Mike Mitrovia Jarca u leto etrdesetprve kada je ova proslavljena jedinica prihvatila u Srbiji stare komuniste odbegle iz sremskomitrovake kaznione. Organizovao je borbene snage u Mavi i zapadnom Sremu da bi tamo u idskom srezu vodio i Sremski komitet Partije. aban je doao u brigadu kada je ona ve bila u Subotici, da bi preuzeo dalje sreivanje partijskih elija i biroa u etama i bataljonima. Iako nije bilo partijskog rukovodioca u brigadi na dan njenog formiranja, postojao je rukovodilac SKOJ-a. Ova dunost pripala je Draganu Bjelobabi Crvenom.

Crveni je te burne jeseni bio lan Okrunog komiteta SKOJ-a. U svom komitetu odgovarao je posebno za skojevsku organizaciju u partizanskim jedinicama. To je bilo vreme kada su i partijske i skojevske organizacije u partizanskim odredima bile vezane za okrune komitete na teritoriji na kojoj su stvarani i na kojoj su delovali. Tako se Crveni javljao i kao omladinski rukovodilac u Kikindskom i Petrovgradskom odredu. Bilo je to vreme kada su omladinci iz mnogih sela i gradova traili da idu u borbene jedinice, kada su kanali bili tesni za sve one koji su eleli da krenu u Srem, a ete partizanskih odreda primale samo izabrane mladie i devojke. SKOJ je stoga u svim etama bio sastavljen od starijih lanova i Crvenom nije bilo teko da formira borbene i preduzimljivije aktive.

MARKO TANJURD2I SIPTAR, KOMANDA NT I JOVAN VUJI SABAN. ZAMENIK KO MESARA BRIGADE

Crveni je zapoeo u karaorevakim organizacijama, tamo je bio dobro poznat kao vet organizator, a proao je dunosti od sekretara aktiva, Rejonskog i Mesnog komiteta do sekretara Sreskog komiteta i lana Okrunog komiteta ove organizacije. piler mu dugo n i j e .uao u trag i radio je gotovo legalno na ilegalnom poslu. Ostao je stalno u Banatu, pa i onda kada je everobanatski odred kretao na dalek i neizvestan put da bi, zajedno sa svojim nerazdvojnim drugom i partijskim rukovodiocem Miom Radakoviem Miurinom, ostao na svom terenu, sa zadatkom da preuzmu partijske i skojevske organizacije u sluaju da odred ne izvri svoju misiju. Crveni je sada, kao lan Okrunog komiteta odgovoran za vojsku. Pored okice i drugova, bio je u situaciji da utie na podelu Skojevaca, na one koji mogu da idu u brigadu i na one koji moraju ostati u svojim aktivima po selima i gradovima. Tim pre to je malo ko eleo da ostane kod kue, smatrajui da je dolo to davno ekano vreme da se uzme puka u ruke. Ali, bili su veliki i odgovorni zadaci koje su imale da preuzmu organizacije na terenu. Od uvrenja narodne vlasti, razbijanja uticaja svih starih politikih struja, do brze obnove i obrade itnih polja, a to znai do mobilizacije svih snaga i sredstava za snabdevanje velikog fronta zastalog na Dunavu. Zato je ljudstvo moralo da se deli za brigadu i za pozadinu. Takav razrez se negde potovao, a negde je ipak vie skojevaca otilo u brigadu nego to je to bilo odreeno. Takva podela morala je vaiti i za lanove Partije. Meutim, lanova Partije je bilo manje, a odgovornih dunosti u osloboenim mestima mnogo, pa je malom broju lanova Partije bilo odobreno da idu u brigadu. Tako je i nastao problem popune svih mesta politikih komesara i njihovih zamenika, posebno u etama. Zato se i desilo da su jae partijske i skojevske organizacije u tom asu mogle da poalju i vei broj svojih lanova. Otuda su najvei deo ru-

kovodeeg kadra za brigadu dali Karaorevo i Vojvoda Stepa, za njima Aleksandrovo, Kikinda, Miloevo, Padej, Elemir, Kumane i Melenci. Crveni je postavio prve organizacije u novim etama i komitete u bataljonima, odabrao sekretare, a zatim je ponovo povuen na teren. Dunost je predao Vojislavu Popovu, omladincu sa nedovoljno iskustva za tu odgovornu dunost u Brigadi. Zato je u Subotici, iz sastava Desete vojvoanske brigade, doao za omladinskog rukovodioca Brigade ore Momilovi Brkica. On je u Sremu bio u Prvom sreimskom odredu sekretar aktiva, a zatim i sekretar komiteta u Prvom bataljonu toga odreda koji je uao potom u sastav Desete brigade. Ranije, do martovskog transporta Skojevaca, Brkica je bio lan Mesnog komiteta SKOJ-a u Karaorevu, a pre toga vodio je tehniku Okrunog kcaniiteta Partije. I u ustanikoj godini, kao Skojevac, bio je u Agitpropu koga je organizovala organizacija SKOJ-a u selu sa zadatkom da umnoava i iri vesti sa frontova i iz organizacija. Stevan Coli Marko uao je u Stab brigade kao obavetajni oficir. Tu dunost vrio je i u tabu banatske operativne zone. Marko je bio iz dosta imune porodice. Ali, po tradiciji porodice Colia u Kumanu bile su napredne. Marko je poao njihovim putem. Njegov otac Milutin bio je takoe stari komunista. Nemci su ga strel j ah ve u prvoj grupi rodoljuba, jula etrdesetprve. Njegov brat Cedomir bio je kao gimnazijalac lan Partije jo dvadeset sedme, ah je umro osam godina kasnije. I drugi brat Omer bio je komunista, hapen u velikoj provali trideset i este, zarobljen u aprilskim danima. Ljubomir Coli, Markov stric, uhapen je kao lan Mesnog komiteta Partije. U njegovoj kui je bilo skriveno orije kumanakog partizanskog odreda. Ljubomir je pretrpeo muenja, ali Spiler od njega nije doznao za bazu s orujem. Streljan je marta etrdesetdruge. Sa njim je streljan i njegov brat i Markov drugi stric Svetozar Coli, lan Sreskog ko-

miteta Partije. Markova majka Vukosava dospela je Spileru u ruke oktobra iste godine. Isprebijali su je i kada je bila na samrti putena je da umre kod kue. olii su imali dve kue pune eljadi, jednu staru i drugu novu. I Marko i Omer bili su oenjeni. Anica Omerova imala je erku i samo dvadeset jednu godinu, a Draginja Markova bila je tri godine starija i imala je sina. U kui je jo bila i tefanija, Markova sestra. U staroj Colievoj kui bila je jedna od prvih baza u selu i -ostala je neprovaljena sve do avgusta etrdesetetvrte. Ulazilo se sa tavana u posebno pregraenu prostoriju. Druga baza bila je u dvoritu, pod slamom. U ovoj kui je u februaru etrdesetetvrte obnovljen Mesni narodnooslobodilaki odbor. Marko je bio predsednik. Nova kua je bila na samom uglu. Prostrana, velika sa trgovakom radnjom. U n j o j bile su izgraene tri baze. U jednu se ulazilo iz prodavnice. Druga baza bila je iskopana u spavaoj sobi, ispod kreveta a izlaz je bio napravljen ispod nonog ormania. okica, Mia, Crna, Branka Jovanovi, Draginja i Marko iskopali su posebnu bazu u bati. Samo su oni za n j u znali i samo su je oni koristih. Ovde je bila smetena obnovljena tehnika okrunog komiteta. Baza je bila kopana poetkom etrdesetetvrte i pstala je neotkrivena. lanovi Okrunog komiteta iskopah su i jednu bazu na Markovoj njivi u potesu Livade. I ova baza je doekala neotkrivena osloboenje, kao i sve one druge koje su radili okica i njegovi drugovi. U novoj Markovoj kui odran je prvi partijsko-poliitiki kurs u severnom Banatu. Domaica je bila Draginja. Politiki kurs usred sela za koje je piler bio uveren da je pokoreno. Petnaestog avgusta Spiler je doznao da se prevario. Doao je sa agentima ponovo u selo. Pre toga uhvatio je Milicu Kevrean Vidu. Pod batinama je popustila, nije izdrala. Odala je Colia k u u. Spiler je uhvatio Draginju, a potom i Anicu. Mlade ene su se hrabro drale. Ali, Spiler je bio ne-

milosrdan. Obe ih je poveo na streljanje samo sedamnaest dana pre dolaska slobode. Bio je to trinaesti septembar. Draginja je poslala Marku poruku da sinu bude i m a j k a i otac. Poruka je stigla zajedno sa pramenom n j e n e kose. Ceda je tada imao m a n j e od pet godina. Mira Aniina bila je godinu dana mlada. Najstarija je bila ki umrlog Markovog brata. Decu su podelili roacima, a obe kue Colia ostale su prazne. Marka Spiler n i j e uhvatio. Na vreme se sklonio, ali je morao drugom da preda dunost partijskog sekretara i lana Sreskog narodnooslobodilakog odbora. Bio je rasporeen u tab Zone. Jole, Marko, J a n j a i Fia uestvovah su u borbama za osloboenje Paneva, a potom u Vojlovici na formiranju Dvanaeste brigade. Tada su krenuli sa prateom etom za Petrovgrad. Siptar je ve bio u Kikindi. On je znao sastav svoga taba. To su mu saoptili u Glavnom tabu kada je kretao na put. Bio je zadovoljan jer je do tada ve saraivao gotovo sa svakim od njih. Znao je i za komandante bataljona. Kutru, okicu, Mlau pa i Radojicu dobro je poznavao. Stevana Vojnovia Zeku nije lino upoznao, ali je znao o kome se radi. Jer, Zeko je, kao i Radojica, sticao borbeno iskustvo iU Sremu i u Bosni. Radojica je bio kurir na drugoj liniji i u jednom od prvih transporta otpratio je Zeku i drugove do Surduka. Sam je krenuo u brigadu poto je odveo poslednji transport glavnim kanalom. Spiler je akcijom na Dunavu i napadom na Vinjievo posle toga razorio t a j kanal. Zeko je dospeo u Bosnu u grupi od petnaestak svojih drugova iz Karaoreva. Svi su oni bili petnaestog novembra etrdesettree u selu Ratkoviu, u stroju koji se svijao u ete i bataljone nove, Pete vojvoanske brigade. Formirana je posebna Bako-banatska eta u Prvom bataljonu. Komandir jednog voda u ovoj eti bio je Zekin komija ore Vrzi. Zeko je kasnije odreen za komandira

odeljenja u prateoj eti esnaeste vojvoanske divizije. U prolee, tab divizije bio je u istonoj Bosni. Tu se okupljala grupa banatskih boraca na putu za Banat. Zeko se sreo sa Radojicom i Ljubicom. S n j i m a je bio i Jovo Grabovac Crni koji je iz logora pobegao u Karaorevo a odatle sa Zekom krenuo za Srem d za Bosnu. Traili su da i Zeko krene u Banat. Pozvali su ga Danilo Leki i Pako Romac, komandant i komesar divizije. Rekli su mu da krene na novi zadatak. Bio je to za njega radostan trenutak. Celu grupu je zatim primio Iso Jovanovi, organizacioni sekretar Pokrajinskog komiteta Partije za Vojvodinu. Iso im je obrazloio zadatak. Banaani su se prikljuili grupi koju je vodio Sreto Savi za Srem. Zeko, Radojica i Crni dobili su nove engleske 'uniforme i ipikavce to su lako i sami otvarali vatru. Zeko je dobio jo i nekakav zimski kaput civilni grombi. Bio je to visok i vitak mladi, nemirna duha. Kod kue su ga rano sputah, oenivi ga u sedamnaestoj godini. Njegova Zora bila je jo mlaa. Zeko je sa tugom gledao za mladiima, svojim vrnjacima i onima starijim od sebe, kada su u grupama buno prolazili ulicama odlazei na prelo, dok je liki ojkan milozvuno odjekivao selom. Bio je oenjen i nije se imalo kud. Ah kada su ti isti mladii poeli da se tajno okupljaju, da se organizuju, Zeko nije vie eleo da ostane po strani. Tim pre to su Zorina braa i sestre poli tim putem. Bila je to poznata kua Radakovia. Mai, Mii, Anici i njihovim drugovima i Zeko i Zora bili su spremni da pomognu, i onda kada su Mao i Mio morali u ilegalnost. Kad se Severobanatski odred spremao na svoj put, Zeko se naao u aktivu SKOJ-a i u grupi koja je snabdevala odred. Ali, svoj red za Srem morao je tek da saeka. I kada su ga vabe potraile pobegao je, otiao je na vezu i u bazama saekao transport. A kod kue mu se tek bio rodio drugi sin. Milan je tada imao tek osam dana. Stariji

Nikola imao je neto vie od dve godine. S njima su ostali Zora, baba i deda. Zekin otac uvao je ljubomorno i sa ponosom, kao neku relikviju, lepo ispisanu i nakienu diplomu dobrovoljca sa Solunskog fronta. Na n j i h je Zeko mislio gazei u koloni. Na njih, ali i na mnoge drugove koji su ostali u Karaorevu i sa kojima e se sresti. Mislio je na okicu i na Crnu ponosei se to e pred njih izii u uniformi kao stari ratnik ispod Majevice. I zbilja, radostan je bio taj susret, nekako ba onako kako ga je zamiljao. Video je i svog Milana. Deak skoro da je prohodao. Ali, ratovati se moralo dalje. Zora je ostala sa deacima, a Zeko je titio diverzante i sam postavljao mine pod vozove, vodio je borbene grupe na zadatke, sluao okiine i Miine komande, primao dunosti u formiranim etama. Kad je krenuo za Kikindu imao je bataljon dobrovoljaca za sobom. Sada je bio iptaru na raspolaganju. Cim su Fia, Jole, Marko i J a n j a stigli u Petrovgrad primili su ih lanovi Glavnog taba i Pokrajinskog komiteta i upoznali ih sa zadatkom i novim dunostima. Marko je razgovarao sa edom Reliem o tome kako u brigadi treba organizovati obavetajnu slubu i koje ljude izabrati za obavetajce u bataljonima. Odabrali su ora orevia okicu, Milivoj a Pania Brku, Mihvoja Kiurskog Brileta i Mladena Lazia. okica je bio Sremac. Milivoj Pani Brka kao i Milivoj Kiurski Brile bih su iz Baaida. Brka je izuio trgovinu, a Brile zidarski zanat. Brka je sa martovskim transportom skojevaca otiao u Srem i tamo u brigadi postao lan Partije. U septembru su ga vratili da u naraslim partizanskim jedinicama pomogne svojim borbenim iskustvom. Brile je u odred stupio poetkom avgusta i u odredu je bio primljen u Partiju. Mladen Lazi je bio iz K u mana. Cetrdesetprve pripadao je masovnoj Skojev36 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

561

skoj organizaciji u Kumanu, etrdesettree i naredne godine je sekretar aktiva, a zatim i lan prvog Mesnog odbora USAOJ-a. Kao lan udarne grupe iao je u akcije i istakao se u napadu partizana na kumansku optinu i policijsku stanicu. Ipak je u avgustu dopao Spileru u ruke, ali piler nije znao sve o njemu. Tako je doekao slobodu i sada je bio meu dobrovoljcima za brigadu. Fia je sa lanovima Glavnog taba i Pokrajinskog komiteta vodio razgovore o komesarima i pomonicima komesara bataljona. Kada je u pitanju bio Mladen Miloevi Ceril nije bilo nikakvih dilema. Bio je prvi na hsti kao komesar bataljona. Tako je bilo i sa Svetislavom Markuevim Koraginom. Obojica su bih komesari odreda. Dalje je trebalo birati iz vee skupine kandidata. Radilo se o mlaim kadrovima, sa m a n j e borbenog iskustva. Izbor je pao na Milana Tutorova Kovaa i Veselina Vasiljeva Lalu. Kova je bio komesar ete u Petro vgradskom odredu, a Lala je imao dui partijski sta kao i sta u Spilerovim logorima. Lala je sasvim iscelio ranu dobijenu posle osloboenja iz logora Coke i sa Zekom, Donom i Kovaem i bataljonom boraca stigao je u Kikindu. Milan Basta Bukarica je bio prvi na listi zamenika komesara bataljona. Ali, ostale je tek trebalo pronai i pripremiti. Ovde je poverenje dato Karaorevanima, poev od Bukarice koji je jedini imao dugo iskustvo u borbenim jedinicama. Ostali kandidati su uzeti gotovo direktno iz organizacija u selu. Takav je bio Obrad Sunji, karaorevaki veterinar, koga je Nikola Ivanevi sklonio ispred pilerovih agenata. Sunji je bio lan Sreskog narodnooslobodilakog odbora i bio provaljen u avgustovskoj akciji policije na Karaorevo. Do osloboenja ostao je ilegalac. Na spisak je doao i Trivko Kondi Vujadin. Bio je on posle akcije na Karaorevo u jedinicama Petrovgradskog odreda, ali je bio i lan Partije jo od etrdesetdruge godine. Spadao je u srednju generaciju i imao vie ivotnog

iskustva. Uzet je i Pejan Ognjenovi. Bio je jo stariji od Vujadina i tada je imao trideset i sedam godina. I Pejan je bio lan Partije od iste godine. Od mlaih odabran je Duko Sepanovi. Imao je dvadeset i dve godine, dakle godinu dana stariji od Bukarice. Meutim, i Duko i Bukarica bili su Skojevci od etrdesetprve. Obojica su bili u Spilerovim rukama, obojica su se hrabro oduprli. Pored ostalih karaorevakih komunista koji su u leto etrdesetdruge zadrali Spilerovu provalu, velika zasluga pripada obojici to se t a j znaajni front odrao. Bukarica je bolno urlikao kada mu je Vilhelm, pred Spilerovim oima, sekao nokte i prste u karaorevakoj optini ali nije izustio ni jedno ime svojih drugova. Spiler nije izvukao nikakvo priznanje i Bukarica se naao na slobdi. I da ne bi ponovo izlazio Spileru pred oi, otiao je u odred. Duko je, meutim, u logoru izdrao godinu dana, a onda se vratio u selo i nastavio tamo gde ga je hapenje bilo prekinulo. Po povratku je bio primljen u P a r tiju i ostavljen u selo kao organizator snabdevanja

KOMANDIRI I KOMESARI IZ I BATALJONA

36*

563

ilegalaca i partizanskih boraca u karaorevakim bazama. Tako je bilo i sa Pejanom. Ipak d Pejan i Duko bili su prethodno upueni na krai partijski kurs. Nije lako bilo sa odabiranjem sanitetskog kadra. Trebalo je u prvom momentu barem pronai strune i iskusne devojke za referente saniteta u bataljonima. To je povereno J a n j i to nije bio lak zadatak. Osim Zorke Petkovi Marice ona u ovom kraju nije poznavala druge. Zato je na Maricu i bila upuena da zajedno sa njom u Kikindi nae n a j bolja reenja. Inae, situacija i nije bila takva kakva se na poetku uinila Janji. U Kikindi je meu borcima ve bilo nekoliko istaknutih omladinki koje su prole kroz okraje i stekle prva iskustva. Neke su kao Skojevke zavrile i kurseve prve pomoi. Ipak, veliki broj onih Skojevki koje su te kurseve zavrile u jesen i zimu etrdeset prve ve su bile rasute po brigadama u raznim delovima Vojvodine i cele zemlje. One su odlazile transportima od septembra etrdesettree pa gotovo do osloboenja Banata. Ipak, u Kikindi su bile stare skojevke i borci: Mara uki i Sofija Joki iz Karaoreva, Duka Veselinovi iz Kumana, Djeva Zubanov D u n j a iz Elemira, Smilja Mirkov Milka iz Dragutinova, Ivanka Ili i Saveta Putnik iz Kiikinde, Koviljka Levakov Kova i Milica Uzelac Mica iz Aleksandrova, Mara Rankov iz Ostojieva, a zatim Jelica Dikli, Bojana Lukaev, Marica Iliin, Slavka Panteli, Mihca K u lauzov, Danka Sokolovaki i druge. Bile su one iz Vinjieva, Podlokanja i Mokrina.

tabovi bataljona U Kikindi je novi tab brigade u formir a n j u bio na okupu. Bili su tu i lanovi Okrunog komiteta Crni Mia, okica i Granfil. Zajedniki je trebalo izvriti raspored kadrova u tabovima bata-

ljona i odabrati komandire, komesare i zamenike komesara eta. Dalje od toga bilo je teko ita vie uiniti dok se ne sagleda stvarno stanje u masi dobrovoljaca koja se nalazila u gradu. Tek izmeu njih bilo je mogue izabrati ljude za komandire i delegate vodova, komandire i delegate odeljenja i druge dunosti u etama i bataljonima. Takav uvid tab brigade nije mogao imati. Otuda je i bilo odlueno da se prepusti neposredno komandantima i komesarima bataljona da na predlog komandira i komesara eta popune preostala komandna mesta. Brigada je trebala da ima etiri bataljona. To znai, trebalo je formirati i etiri taba. Usvojena je etvorna formacija i u okviru bataljona pa je trebalo formirati esnaest eta i isto toliko komandi. Dalje se ilo po trojnom ustrojstvu tri voda sa po tri odelenja u svakom vodu. Samo desetak dana po formiranju, Brigada je izdvojila jedan svoj bataljon i uputila ga u Petrovgrad na raspolaganje tek organizovanoj Vojnoj oblasti za Banat. Sa tim bataljonom su otili Velislav

KOMANDANTI I KOMESARI I i I I I BATALJONA

Solarov Maa, komandant, Svetislav Markuev Koragin, komesar, Sveto Telecki Istok, zamenik komandanta, Mara uki Sonja, referent saniteta, Mile Tati Milenko, obavetajni oficir, arko Paan Aca, Blagoje Popov Pukovski, Petar K u jundi Sekula, Boa Solarov Caruga, komandiri eta, Boidar (Jovo) Petrovi Brale, Jooa Odadi, Vojislav Zubac, Marko Ivanevi, Mile Dubaji Stanica, komesari i zamenici komea eta, Duan Jovanovi Sluajni, Boidar Purkov, Jovo Obradovi, Duan Ugarina, Milan Kosanovi Sran, komandiri i politiki delegati vodova, a sa njima i drugi borci iz Kikindskog ili Petrovgradskog odreda. T a j je Bataljon ostao nekako otpisan jer je odmah po njegovom izdvajanju formiran jo jedan bataljon, pa su u seanjima boraca ostala upravo ta etiri bataljona, bez; onoga koga su sa sobom odveli Maa i Koragin. Kada je re o istoriji Brigade, treba rei da je na dan formiranja Main bataljon bio u sastavu brigade, da su bile formirane njegove etiri ete sa komandirima i komesarima, da ie t a j bataljon odmah po formiranju bio upuen na borbeni zadatak u Novi Beej i da je nakon nekoliko dana otiao u Petrovgrad i tek tada izaao iz formacijskog sastava XIII vojvoanske brigade. Bez obzira na vreme od desetak dana, ovu jedinicu nije mogue izbrisati iz sastava Trinaeste brigade tim vie to su velike zasluge njenih boraca u stvaranju uslova da se na severobanatskoj ravnici formira Brigada. Maa, Koragin, Pukovski, Aca, Istok, Caruga, Stevica, Milenko, Sonja, Ivanevi i mnogi drugi borci proslavili isu se kao komandiri i komesari u severobanatskim odredima i o njima je u ovoj knjizi bilo dosta rei. U Prvom bataljonu mesto komandanta pripalo je Todoru Joviiu Kutri. Prvi komesar ovog bataljona bio je Mladen Miloevi Ceril, ali je on ubrzo to mesto prepustio Veselinu VasiIjevu Lali, a sam je preuzeo dunost komesara

drugog bataljona kojim je komandovao Gojko Raenovi Radojica. Po nekim seanjima Lala je u formiranju bio pomonik komesara kod Mae, ali sa Mainim bataljonom nije otiao u Komandu vojne oblasti nego je zadran u Brigadi i rasporeen na dunost u Kutrinom bataljonu. Zamenik komandanta Kutrinog bataljona bio je Blao Martinovi Kraljevi, Stepanin, dok je ta dunost u Drugom bataljonu pripala Aleksandrovaninu Nikoli Cvijanoviu ekiu. Pomonici komesara u formiranju bili su Obrad Sunji u Prvom i Trivko Kondi Vujadin u Drugom. Obrad Sunji je ubrzo smenjen a sa kursa je doao Duko Sepanevi. Milivoj Kiurski Brile i Milivoj Pani Brka, Baaiani bili su obavetajni oficiri u ovim bataljonma. Na sanitetske dunosti, u Prvom bataljonu bile su rasporeene Zora Petkovi Marica, Djeva Zubanov D u n j a i Tinka Banievi, a u Drugom Jelica Dikli, Zora ia i Mica Uzelac Milica. Svaki bataljon je imao referenta saniteta, zamenika i higijeniarku. Treim i etvrtim bataljonom komandovali su Obrad Jankovi okica i Stevo Vojinovi Zeko. Trei bataljon nije imao u poetku komesara pa je Milan Basta Bukarica vrio ve dunosti i dunost komesara i dunost partijskog rukovodioca u bataljonu, tj. zamenika komesara. etvrti bataljon, meutim, imao je ve u formiranju komesara, dok je za zamenika komesara trebalo neko da doe sa partijskog kursa. Tako je Milan Tutorov Kova ve na formiranju preuzeo ovu dunost, a Pejan Ognjenovi je to uinio po dolasku sa kursa. Dunost zamenika komandanta u Treem bataljonu preuzeo je Dane Babi Danja, nekad andarmerijski narednik, u ratu simpatizer i saradnik. Dane je bio iz siromane, brojne porodice Mijata Babia i brzo je shvatio da andarmerija nije njegov pravi poziv, a kao patriota eleo je da se bori protiv okupatora. Slubovao je u vapskim selima, pratio je njihovu petokolonaku rabotu i borio se protiv toga zla. A kada su oni i vlast zauzeli bilo je prirodno da tu borbu nastavi.

U etvrtom bataljonu za zamenika komandanta postavljen je takoe oprobani vojnik. Bio je to Vladimir Poek, pred rat komandir ete u Dvadeset i petom puku koji je bio rasporeen u Banat, pred napad Nemake na Jugoslaviju. Poek je posle kapitulacije ostao u Petrovgradu, a kada je grad osloboen prikljuio se partizanima. U ovim bataljonima za obavetajne oficire bili su postavljeni ore urevi okica i Mladen Lazi. Mladen se n i j e dugo zadrao na ovoj dunosti. Na njegovo mesto je bio postavljen Petar Mihi, iz Karaoreva, inae ak i lan SKOJ-a od etrdesettree godine. Petar je bio predvien za r u kovodstvo SKOJ-a u Karaorevu, ali mu je nekako uspelo da ubedi drugove i poe u Brigadu. Najpre je primio aktiv SKOJ-a u eti Rada Babica P r pia, zatim Bataljonski komitet SKOJ-a u Treem bataljonu, da bi poao na novu dunost u etvrti bataljon. Sanitetske dunosti u Treem bataljonu pripale su Bojani Lukaev, Saveti Putnik i Kovi Levakov, a u e t v r t o m Smilji Mirkov.

KOMANDANTI I KOMESARI: DRAGOMIR STOJIC, K R S T O BOGIEVI, SLAVKO MILOSEVIC, DOGO P E R O I VUKOSAV JACIMOVI

Novi tab brigade morao se pozabaviti i organizovanjem intendantske slube. Dunost intendanta u brigadi pripala je ivi Popovu Taci. Taca je poloio ispit starog borca mnogo ranije. Bio je lan Partije u vreme kada je ona u Vojvodini bila u usponu, tridesetpete i trideseteste godine, posle ega je dolo do velike provale. Taca je bio i u eliji kada je ova obnovljena u Elem'iru. U ustanikim danima iao je na okruno savetovanje u Petrovgrad zajedno sa Bokom Mijatovim, a u avgustu je sa grupom drugova izaao u polje, kako je to i direktivom o formiranju odreda bilo postavljeno. Elemirska grupa imala je pet puaka, pitolj i bombe. Taca nije razumeo zato je sutradan Mijatov doneo direktivu da se oruje odloi i borci vrate kuama! Zatim piler preuzima inicijativu. etrdesetdruge pada Mijatov, padaju i drugi drugovi. Organizovani rad prestaje. elija je obnovljena godinu dana kasnije po dolasku Crnog Mie i okice. Taca je ponovo u eliji. Zajedno sa Ljubom Davidovcem, Nemanjom Tapavikim i Omerom Tapavikim, Taca izgrauje poznatu bazu koju su popularno nazvali Crvena mala. Tu su bili veliki bunkeri, uvek puni ilegalaca i partizana. Ponekad ih je bilo pedeset i vie. Taca i Omer su nauili da snabdevaju i hrane tolike ljude. Posle borbe u Elemirskoj trsci, Taca je otiao u odred i tamo usavravao dalje zanat intendanta. Tako je on bio najbolji ovek za novu dunost. Za njegovog zamenika doao je Kikinanin, Josip Oblak. U Prvom bataljonu za intendanta je odreena jedna devojka, to je bilo pomalo neobino za ovakvu dunost, Ali, Mileva Janjetovi Crna bila je intendant u partizanskoj eti kojom je komandovao Stevo Deli Zrni. Bila je iz Karaoreva, tamo je etrdesettree bila primljena u SKOJ, tamo svrstana u martovski transport posle velike blokade sela. Doivela je napad Spilera na transport u elemirskoj bazli i izvukla :se zajedno sa grupom drugova i drugarica. Dola je u Karaorevo i stupila u odred kao borac. Ovde, u Bataljonu pomagao joj je Botoanin Nikola Popovi.

U Drugom bataljonu intendantsku dunost dobio je Mita Strajini Baja. Imao je etresetetir'i godine, a bio je rodom iz Petrovgraa, Za pomonika je dobio Stepeanina Nikolu Klaa Niku. I u Treem bataljonu, za intendanta je odreen ve iskusan ovek. Bio je samo tri godine mlai O'd Baje, rodom iz Aradca. Bio je to Rada Tain, ili popularnije ika Rada. Za zamenika je postavljen omladinac iz Srpske Crnje Aca Petrov. U etvrtom bataljonu, na mesto intendanta je u formiranju Brigade bio rasporeen takoe Aleksandrovanin, eda Stanisavljev, gotovo ika Radin vrnjak. eda se u Aleksandrovo doselio iz Kumana. Zamenik mu je bio Milo iz Kumana. A kada se Tomo Bul j vratio sa kursa, eda mu je ustupio svoju dunost. I Tomo je ve imao trideset i pet godina. etrdesetdruge je postao lan Partije. Radio je u optinskoj upravi nadmudrujui se sa vabama, posebno kad se radilo o isporukama vikova i njihovom prikupljanju i o obavetavanju ta vabe sve nameravaju. Tomo je to umeo, uspeno igrajui dvostruku ulogu. Bio je ak i predsednik okupacione optinske uprave! A mogao je tako jer je gotovo cela uprava bila sastavljena od komunista ili saradnika. J a n j a je bila referent saniteta u Brigadi a njen prvi zamenik Aleksandar Stojkov. Kasnije je na tu dunost doao beogradski student medicine Boidar Krsti. Boko je stupio u partizanski odred u februaru etrdesetetvrte. Kada je. DO osloboenju Srbije, od ovog odreda formiran bataljon OZN-e, postavili su ga za komesara toga bataljona. A onda je doao, po rasporedu, u Beograd. Poto je bio doktor postavili su ga za zamenika referenta saniteta Nema. odreenih podataka kako je Dragan Bjelobaba Crveni rasporedio svoj skojevski kadar. Barem u vreme kada je trebalo formirati bataljonske komitete. Bojana Agbaba Bika bila je rasporeena u Prvi bataljon i spadala je u red n a j mlaih boraca. Imala je svega petnaest godina i po-

haala je gimnaziju. Ali, to je ilo teko i Mesni komitet SKOJ-a u Karaorevu reio je da Biku poalje u Srem i da je zatiti od stalnih uznemiravanja i pretresa koje su vrili policajci u Mandinoj kui i u kui njene sestre traei Crnu. Branko Bukvi otpratio je Biku u Vinjievo. Ali, upali su u blokadu i Spiler ih je strpao u logor. Branko i Bika su se spretno branih, ali batine nisu mogli izbei. Dok je bila u zatvoru dozvolili su joj da bude sa majkom u eliji. Tako su, zajedno, doekah i osloboenje. Biika je elela da uzme puku. U gradu su je primili u SKOJ i sa ostalim dobrovoljcima otila je za Kikindu. Njena sestra Naka i Bosa ve su bile poginule, Dara i Joca bili su u Brigadi, a Crna je organi'zovala skojevske aktive i komitete po Banatu. U Treem bataljonu za rukovodioca SKOJ-a najpre je doao Petar Mihi, a onda Milica Vojinovi Crna. Kasnije je doao Simo Kalanj. Verovatno je pre njega na toj dunosti bio Vojislav Popov, koji je preuzeo za kratko dunost omladinskog rukovodnoca brigade, kada je Crveni dobio

K O M U N I S T I II C E T E I BATALJONA

ponovni raspored u pozadini i otiao za sekretara Sreskog komiteta Partije. U etvrtom bataljonu prvih dana nije bio formiran bataljonski komitet SKOJ-a. Tada je doao u bataljon osamnaestogodinji mladi sa pukom o ramenu. Jednostavno je rekao da je doao u Brigadu. Bio je to Svetislav Nedeljkov Bata, sve do rata kikindski ak u istoj onoj gimnaziji koja je dala toliko skojevaca. Kad je kikindski odred iziao na teren Bata je imao petnaest godina. Nije mogao u odred iako je eleo, jer su tamo otili njegovi bliski drugovi, braa Bogaroki. Bata je tada bio bolestan, a bilo je dosta starijih drugova za koje je pre mladih bilo mesta u Odredu. Sada, vie nije bilo brae Bogaroki Vlade, i Nike, Duka ni Momira. Bata je izbegao hapenja i pravale koje po Kikindi vrio Stojan Gruji. A kada je grad osloboen odredih su ga, sa grupom skojevaca, da rekvirira naputene vapske radnje. Njemu se to nije dopalo, eleo je da se bori sa pukom u ruci i jednostavno je uzeo puku i otiao u Brigadu. Poverili su mu u etvrtom bataljonu dunost skojevskog r u kovodioca.

Komandiri i komesari eta Brigada je trebala da ima sedamnaest eta na dan formiranja. Jednu pri tabu Brigade i po etiri u svakom bataljonu. To je znailo da treba odabrati isto toliko komandira, komesara, zamenika komandira i zamenika komesara. Na raspolaganju novom tabu brigade bili su komandiri i komesari partizanskih eta Kikindskog i Petrovgradskog odreda. Neki od njih su imah vie, drugi m a n j e borbenog iskustva. Jer, prve ete formirane su u avgustu, druge u septembru. Bio je to kratak period, ali je veina njih prola ve ranije surovu kolu rata. Neki od njih su bili odreeni na

dunosti po tabovima bataljona, a ve je bilo rei da su Pukovski, Aca, Caruga, Sekula, Stevica, Ivanevi, Brale, Odadi, Zubac, partizanski komandiri i komesari otili sa Mainim bataljonom iz sastava tek formirane Brigade. Drugi su, kao Arsen Komnenovi ili Dura Kneevi Grme primili dunosti u komandama mesta. Otuda je trebalo traiti mnoge nove etne rukovodioce meu partizanskim borcima i meu lanovima Partije i SKOJ-a koji su kao dobrovoljci tek stigli u Kikindu. Zato, u prvom momentu i nije bilo mogue popuniti sva mesta. Ali svaka eta je na dan formiranja ipak imala barem dva lana komande. Veina odabranih komandira i komesara, kao i kasnije vodnika i delegata vodova bili su lanovi Partije ili SKOJ-a, daleko vie naoruani poletom i eljom da se bore nego vojnikim znanjem. Bilo je tu skojevaca od etrdeset druge, tree, ali i onih iz te, etrdesetetvrte godine. Za one primljene u avgustu ili septembru bilo je malo vremena da steknu neko politiko iskustvo.

PARTIJSKA ORGANIZACIJA BATALJONA

X..

CETE

III

Meu tim mladima bilo je, starijih, iskusnih ljudi koji su odsluili vojsku, stekli neke podoficirske inove, pa i takvih koji su kao dobrovoljci ratovali u Prvom svetskom ratu. Mnogi od n j i h nisu bili komunisti kada su krenuh u Brigadu, ali bili su saradnici lanova Komiteta ili partizanskih jedinica, za vreme vapske vlasti, bili su uz komuniste i narodne borce, snabdevali ih, i uvali uprkos svih pretnji i represalija. Mnogima od njih mogle su biti poverene dunosti u Brigadi. Meu njima je bilo dosta devojaka, one su dobile dunosti sanitetskih referenata, higijeniara i bolniarki u etama. Ali, nekima od njih pripale su i druge dunosti u komandama eta. U Prvom bataljonu za zamenika komesara tree ete odreena je Bosa Pria Seka. U Brigadu je dola sa dobrovoljcima iz Karaoreva. Pred polazak bila je primljena u Partiju. Ali, Bosa je jo poetkom etrdesetdruge godine bila u aktivu SKOJ-a. Bila je mlaa od svog brata Vlade i sestre Danice, tada je imala samo etrnaest godina. Ali, u njihovoj kui svi su na neki nain bili povezani sa karaorevakim aktivistima. Vlado i Danica su bili lanovi prvih aktiva SKOJ-a koji su ovde formirani u leto etrdesetprve. A Bosa je bila stalno sa njima, bila im je pri ruci i zasluila da je prime u svoj aktiv. U jesen etrdesettree Vlado i Danica otili su sa transportom boraca za Srem. Danica je bila borac Severobanatskog partizanskog odreda, stigla je u Brigadu i sa njom u Bosnu, nosila je pukomitraljez i hrabro poginula m a j a etrdesetetvrte. Bosa je uspela da se svrsta u grupu komunista koje je iz Karaoreva ila za Kikindu. U Drugom bataljonu dunost zamenika komesara Prve ete pripala je Danici Opsenici Bojani. U Ruskom Selu kua Opsenica bila je nekako slina Pricinoj kui u Karaorevu. I ovde je ve od prve godine rata sve bilo podreeno pripremama. Vaso je otvorio kuu Skojevcima i ilegalcima koje su dovodili. Danica je bila Bosina vrnjakinja, pa su i nju, poput Bose, Duan i njegovi drugovi primili

u SKOJ. Posle poraza Kikindskog odreda i pogibije lanova Kikindskog Sreskog komiteta Partije, organizacija u Ruskom Selu nije za neko vreme ila u irinu, ostala je bez veze sa rukovodstvom. Ali su zato, poetkom etrdesettree, Duko i njegovi drugovi uspostavili vezu sa Sreskim komitetom za karaorevaki srez i od tada je organizacija Ruskog Sela bila orijentisana prema jugu. Obnovljen je Mesni komitet SKOJ-a u iji je sastav uao i Duan. Bojana je pored ostalih zadataka bila na vezi sa Pribiem i drugovima u Karaorevu, Vojvoda Stepi i Aleksandrovu. Tim kanalom je, kao ilegalac, Nikola Kmezi doao u kuu Opsenica. Meutim, Boo Bala iz Aleksandrova, otkrio je, muen, to Spileru. Agenti su brzo stigli i uhapsili Vasu i Duana. Jo u optinskoj zgradi unakazili su ih tekim batinama. Doveli su im majku, mlaeg brata Milu i Bojanu da ih takve vide. Ali, nisu uspeli. Hrabra braa nisu nita priznala. Sauvali su tako svoju organizaciju. Duana su ubrzo pustih a Vaso je ostao u logoru. Streljali su ga etrdesetetvrte. Bojana se nalazila u bazi onda kada je ova provaljena. U tom tekom t r e n u t k u Danica je uspela da izmakne poterama i stigne u karaorevake baze. Ali, Duan, Jovanka i Grigorije koji su bih sa njom, nisu nali izlaza. Umrli su zagrljeni. Bojana je postala borac, bila je hrabra i n j e n i drugovi su je primili u Partiju. Sada je dobila i tu poast da u novoj Brigadi vodi jednu partijsku eliju. Trea je bila Vojka Milosavljevi. Ona je dobila dunost zamenika komesara ete u Drugoj eti treeg bataljona. Bila je iz Kikinde, ali je ivela i ila u kolu u Beogradu. Tamo je i postala borac i komunista. Sada je ponovo bila u svom gradu, u redovima Brigade koja je u n j e m u formirana. Dunost komandira u prateoj eti pri tabu brigade pripala je Mili Radivojeviu Garavom. Tu nita nije menjamo, jer je Garavi jo u junom Banatu primio tu dunost, dok je eta bila

uz tab operativne zone. Za komesara je dobio starog borca iz Padeja, Milu Gajina Puku. Puka je pre toga bio privremeno na dunosti sekretara Sreskog komiteta Partije, ali je bio dosta dugo izolovan i u novoj situaciji nije mogao odgovoriti toj dunosti. Kada je re o komandirima eta, treba zapaziti da je veina iz redova boraca iz Vojvoda Stepe i Karaoreva. U toj situaciji to je bilo normalno, jer je u odredima i prvim njihovim jezgrima bilo upravo najvie boraca iz ova dva mesta. Od Stepana za komandire odabrani su ve poznati borci i komandiri Stevo Deli Zrni i Stevo Mihailovi Giga. Obojica su bili osloboeni iz logora Coke, obojica su ve bili komandiri eta. Zrni je bio lan SKOJ-a od etrdeset prve. Giga je bio desetak godina stariji i stoga nije ni mogao biti skojevac. Ali, partijska elija u Stepi primila ga je u svoje redove etrdesettree godine Komanda nad jednom etom dodeljena je hrabrom mitraljescu Duanu Hiniu Simi. Sitnima koza kako su borci popularno nazivali n j e gov pukomitral jez, bila je znaajna udarna snaga borbenih grupa u kojima je Simo uestvovao. Milam Kalanj je primljen u SKOJ kada i Zrni, a Miroslav Janji etrdeset tree. Joco Joki, Janko Bukvi d Jovo Labus bili su izbeglice. Njih, kao i mnoge njihove drugove i porodice, primili su Stepani, Karaorevani, Vinjievani, Ruskoselci i drugi u tekim danima kada su ih kao doseljenike maarski faisti i ustae proterali iz Bake i Slavonije. Ovde, u Banatu, oseald su se kao kod svoje kue, a tako su na njih gledali i njihovi domaini, delei s njima sve to su imali, pa i dunosti u borbenim redovima. Duan Bobi je kao izbeglica dospeo u Karaorevo. Spadao je meu one starije. Giga i Simo rasporeeni su u Prvi bataljon, u drugu i etvrtu etu, Zrni, Bukvi i Joki u Trei bataljon, u prvu, treu i etvrtu etu, Janji

i Kalanj u Drugi bataljon, s tim to je Janji bio komandir tree ete, a Kalanj je na poetku primio dunost zamenika komandira u drugoj eti. Bobi je hio rasporeen za komandira etvrte ete Treeg bataljona. Jo tri Karaorevanina odreena su za komandire eta. Rade Babi Prpi dobio je raspored u drugoj eti Treeg bataljona. Bio je to skroman mladi i uporan borac. ivio je sa m a j k o m Martom u malom kuerku na k r a j u sela i pokraj druma. Utoliko je ta kua bila pogodnija za posmatranje prilaza selu iz pravca Cestereka i Petrovgrada. I Marta i Rade pomogli su tome da im kua bude pretvorena u stalnu osmatranicu. Zato je Rade s poetka etrdeset druge bio primljen u SKOJ. U martovskoj blokadi bio je provaljen i poao je za Srem, transport je bio razbijen i Prpi je postao banatski partizan. Vaso Vukovi - Don imao je osamnaest godina kada je primljen u SKOJ, a bilo je to iste godine kada je primljen i Prpi. Pre njega je lan SKOJ-a bio njegov brat Stanko. Vaso je bio zanatlija, kroja, ali ga je rat odveo svojim putem. U junu je doao u borbenu grupu koja je od Karaoreva kretala na akcije (prema severu. Sa Zekom je u rejonu Vinjieva okupljao dobrovoljce, formirali su zajedno bataljon i krenuli za jedinicama Crvene armije u Petrovgrad, odatle u Kikindu. Jovo Variak je bio deset godina stariji od Prpia i Dona. U Karaorevu je imao malu kafanu, gde su sluali Radio Slobodnu Jugoslaviju i radio Moskvu. Brkica je beleio vesti i posle umnoavao. Jovo nije bio lan Partije ali je bio spreman da izvri svaki zadatak. U Brigadu je poao dobrovoljno, i ubrzo je primljen u Partiju. Branko Pjevevi Bata iz Ruskog Sela je bio peadijski rezervni narednik i due vremena komandir voda u Kikindskom odredu. Odreen je u drugu etu Drugog bataljona.
37 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

577

Veljko Kova Panta sa uspehom je komandovao etom u sastavu Petrovgradskog odreda kojoj je pripala teka i odgovorna dunost uvanja glavnih veza sa Sremom i glavne karike na Dunavu. Panta je naao mogunost da se svojevremeno prebaci u Srem. Tamo je bio u Brigadi, a kada je trebalo, kada je izgraen kanal i podignut -most preko Dunava, Panta je vraen natrag da uva t a j most i bude u elnoj grupi kurira okupljenoj oko Koragina. Sada je bio odreen za komandira tree ete u Prvom bataljonu. Milan Medi Beli dobio je ast da bude komandir prve ete u Prvom bataljonu. Bio je Aleksandro vanin, tamo je postao etrdeset i druge lan SKOJ-a, dopao je Spileru u r u k e i nije dopustio da ga slome teke batine. Ostao je vrst i doekao momenat osloboenja Cake da bi uzeo puku i krenuo sa svojim drugovima u akciju. U odredu je bio komesar, a sada su ga odredili za komandira. Za komandira druge ete u Drugom bataljonu bio je rasporeen, isto tako Aleksandro vanin, Vladimir Ginin Sever. Milan Radin je bio rasporeen za komandira druge ete etvrtog bataljona. Bio je iz Padej a, tu je postao komunista i odatle je sa grupom drugova doao u jedinice Kikindskog odreda. Tako su sve ete dobile svoje komandire. Teko je rei da li su sve ete pred formiranje dobile i svoje zamenike komandira. Teko je sa sigurnou dati pravi raspored, ili barem raspored koji je uinjen na dan formiranja Brigade. Seanja o tome mute este izmene, naroito u prvim nedeljama posle formiranja Brigade. U Prvom bataljonu za zamenika komandira ete rasporeeni su Stanko Vukovi, Karaorevanin koji je u odredu jedno vreme komandovao L etom, zatim Petar Keijaokd Mrguda iz Melenaca i Ljuba Radnov. Izgleda da trea eta u formiranju nije imala zamenika komandira.

U Drugom bataljonu na tim dunostima hili su Rade Radakovi, skojevac iz Banatskog Aranelova, Milan Kalanj, stari skojevac iz Steipe, Sava Bukarov i Jovan Kesi iz Duanovca. Rade Radakovi i Milan Kalanj ubrzo su preuzeli dunosti komandira ete. U Treem bataljonu Prpiev zamenik bio je ve popularni borac iz Vojvode Stepe Velimir Pribii Tenk, skojevac od etrdeset druge godine. Za zamenika Joce Jokia odreen je Mirko Dautovi aruga, komandir voda u Kikindskom odredu, karaorevaki skojevac od etrdeset tree. U druge dve ete ovog Bataljona rasporeeni su: Karaorevanin Rade Milju i ivojin Mijatov. Od starijih partizana za zamenika komandira u etvrtom bataljonu rasporeen je Padejanin Mirko Risti Dule, a zatim Mire utak iz

MILICA VOJNOVI CRNA, RUKOVODILAC

OMLADINSKI

37*

579

Coke, Mio Dur ako vi iz Karaoreva i Vasa Carigrad. Meu komesarima eta bila su tri Karaorevanina. U drugoj i etvrtoj eti Prvog bataljona rasporeeni su Dragan Kovaevi Ibro, lan Partije ,i Danilo Cui, lan SKOJ-a, partizani od jula etrdeset etvrte. U etvrtoj eti etvrtog bataljona tu dunost je dobio uro Sijan, sekretar aktiva SKOJ-a i lan Partije pre odlaska u Brigadu. Osim Bose Price, zamenici komesara eta iz Karaoreva bili su jo dva druga. U Prvom bataljonu rasporeen je u drugu etu Bogdan uki Svro. Clan SKOJ-a je postao od sedamnaest godina. Njegov transport za Srem nije uspeo. Sa grupom drugova i drugarica uspeo je da se domogne karaorevakih baza i tako dospe u partizane. Njegova starija braa, kao i sestra, bili su komunisti. Milan je bio student, lan Partije i sekretar Mesnog komiteta SKOJ-a etrdeset druge. Poginuo je etrdeset etvrte u Sumadijskom odredu. Drugi brat i sestra bili su Skojevci. Svro je bio komesar ete kojoj je komandir bio Panta, rasporeene na kanalu za Srem. Dane Draga Sele bio je stariji od Svre dve godine a proao je gotovo isti borbeni put do prijema nove dunosti u Brigadi. Iz Vojvode Stepe odabrana su dva komesara i dva zamenika komesara. U prvoj eti Prvog bataljona za komesara je odreen ore Perii. U Stepi je bio primljen u Partiju. Veljo Dutina bio je u stvari rasporeen za zamenika komesara etvrte ete Treeg bataljona. Ali je vrio u prvo vreme i dunost komesara te ete, sve dok na tu dunost nije doao Duan Vitas. Dutina je u Stepi primljen u SKOJ etrdeset druge, a u jedinici u Partiju. Jovo Martinovi je rasporeen na dunost zamenika komesara u treoj eti Drugog bataljona. Jovo je doao u jedinicu kao lan Partije. Pero Dogo je na tu dunost rasporeen u etvrtu etu etvrtog

bataljona. Njegov aktiv SKOJ-a iz etrdeset druge sada se ceo nalazi u Brigadi, a kao i ostali njegovi drugovi iz tog aktiva u odredu je brzo stekao poverenje drugova i oni su ga primili u Partiju. ura Goliin, berberin iz Aleksandrova, rasporeen je za komesara druge ete u Drugom bataljonu, a Ljubomir Kesi za zamenika komesara u treoj eti Prvog bataljona. Stari partizan iz Taraa Zivojin Zubanov Mita, drugi pukomitral j ezac u Odredu, prvi je bio Simo, dobio je dunost komesara tree ete u Prvom bataljonu, a njegov zemljak Veselin Dostarii Dido zamenika komesara etvrte ete u istom bataljonu. U p r v o j eti Drugog bataljona komesar u formiranju bio je takoe Taraanin i stari partizan Laza Mali Ilija. Raspored na dunost zamenika komesara prve ete Treeg bataljona dobio je Duanovanin Ilija Deli Vanja. Doka Kovai i Aleksa Novakov bili su iz Mokrina. Prvi je dobio dunost komesara u treoj eti Prvog bataljona, a drugi zamenika u treoj eti etvrtog bataljona. Tu dunost u treoi eti Treeg bataljona dobio je Mokrinanin Obrad Kneev. ore i Obrad stupili su u odred posle borbe sa belogardejcima u Mokrinu. Iz Novog Beeja i Vranjeva za zamenika komesara eta rasporeeni su Duko Popov i Duan Gedoev, jedan u drugoj eti Drugog, a drugi u drugoj eti etvrtog bataljona, a za komesara ete u Treem bataljonu stari etni komesar u Kikindskom odredu Zivan Mili Sreko. Isto tako poznati komesar ete toga odreda Vela Muti Veliki, dobio je raspored u prvoj eti etvrtog bataljona, opet na dunost komesara ete. Kumananin Svetislav Santovac rasporeen je na istu dunost u etvrtoj eti etvrtog bataljona, Stanimir Kiurski iz Baaida u treoj eti Treeg bataljona, Sredoje Keljaki Koreja iz Melenaca u etvrtoj eti Drugog bataljona, Branko Mikljin

iz Orio vata u treoj eti etvrtog bataljona, a duan Vidakovi u drugoj eti Treeg bataljona. U prvoj eti etvrtog bataljona za zamenika komesara rasporeen je Uro Maloga j ski. Ovo to je reeno o sastavu komandi eta je najverovatnije formacija kakvu je postavio tab brigade pred samo formiranje Brigade, ili kako je to uinjeno neposredno tih prvih dana. Meutim, poto za to nema vrstih izvora, nije nemogue da je u ponekoj eti bio i drugaiji raspored. Tekoe u rekonstrukciji dolaze pre svega zbog znaajnijih izmena koje su vrene prvih -nedelja, dok je Brigada jo bila u Banatu odlaskom Mainog bataljona ili ispravljajui greke koje su bile razumljive u momentu prvog rasporeda. U svakom sluaju pripadnici komandi eta koji su ovde pomenuti ostali su due na svojim dunostima. Zato treba pomenuti i one navedene u seanjima pojedinih boraca i rukovodilaca. Tako se kao komandiri eta jo pominju Stanko Vukovi, Ljubomir Radnov, Marko Raenovi, Vlado Radakovi Kota, Gojko Kozi, Perica Gruji, Pavle Latinovi, Sava Filipov, Milenko Perici, Milo Stavri, Bogoljub Subi i Rada uki. Kao komesari eta meu borcima se pominju i Milorad Petrov, Ljubomir Kesi. Milan Kanii, Obrad Kneevi. Stojan Novakov, Pero ekli, arko Vujainov. Cveta Bojani, Mirko Kisi. Jovan Kesi. edo Dabi, Duan Popovi, Pavle Lau evi i Ljubomir Radnov. Meu zameniima komandira eta oomin j u se Isa Glavaki, Vojislav Ili, Rade uki, Vlaiko Nenadi, Mile Blanua, Aleksandar ua, Aleksandar Subotin, Veselin Dobrosavljev, Petar Novakovi Lebara, Zivan utran, a od zamenika komesara eta Rade Peko, Marko Kralj, Aleksandar Babi, Glia Silbaki, Duan Gegoev. Pitanje je samo u kom su vremenu svi oni bili na tim dunostima.

Brigada u stroju etrnaestog oktobra na poljani koja se prostirala na junoj strani od Kikinde bila je postavljena mala tribina. Borci su bili svrstani u etvorne redove i svojim strojem nainili karu, tako da je mala tribina ostala u sredini. Pred strojem su stajali stari partizanski komandanti i komesari: Ceril, Mada, Radojica, Kutra, okica, Koragin, Zeka, Kova, Bukarica i Lala. Na maloj tribini stajao je komandant Brigade Marko Tanjurdi Siptar, u blizini njega komesar Brigade Milojko Filipovi Fia, naelnik taba Zivan Periin Jole, obavetajni oficir Stevan Coli Marko, referent saniteta Nada Milutinovic Janja, rukovodilac SKOJ-a Dragan Bjelobaba Crveni, intendanti Josip Oblak i Ziva Popov Taca. Bio je to svean trenutak za preko dve hiljade postrojenih boraca, sabranih iz gotovo svih sela i gradova severnog Banata. Najzad, srca su snanije zakucala, jer je svaki od tih boraca stajao u stroju Brigade oseajui prvi put snagu takve jedne celine. Mnogo je toga prohujalo banatskom ravnicom za protekle tri i po godine, mnoge su borbene jedinice bile stvorene, mnoge razbijene. Bilo je oigledno da se u Banatu sve dotle moglo samo po partizanski, mudro, lukavo, oprezno, organizovano i povezano, u vrstom lancu u kome je svaki ovek u prvom redu. karika od koje zavisi itav lanac. vabe su se slile, udarale, sakupljale svoje silne snage do zuba naoruane, a elja je rasla da im se vrati istom m erom, u otvorenoj, ravnopravnoj borbi. A to se moglo samo s Brigadom. Ali, Brigada, slabo naoruana na ravnom prostoru, ograena Dunavom i Tisom, u vapskom osinjaku, ne bi mogla dugo da izdri. Trebalo je da doe to vreme, vreme kakvo je upravo dolo. I to je due trajao put do Brigade, to je vie boraca na tom putu padalo, utoliko je u srcima boraca ovaj trenutak bio vei, sveaniji, zanosniji.

I kada je Marko Tanjurdi Siptar gromkim i vrstim glasom objavio da je Naredbom Glavnog taba narodnoosloboilake vojske i partizanskih odreda Vojvodine formirana Trinaesta udarna narodnooslobodilaka brigada, zaorilo se gromko URA iz preko dve hiljade grla. Toga asa se inilo da je prokuljala lava iz vulkana koji se na tu erupciju dugo pripremao. Siptar je itao imena komandanta, komesara, naelnika, obavetajca, omladinca, intendanta, refrenta saniteta u tabu Brigade, isto kao i imena komandanata, komesara i njihovih zamenika u bataljonima. Sveani -trenutak na poljani nije dugo trajao. Okolo su zujale maine sovjetskih aviona koji su se spremali na borbene letove ili su se vraali sa zadataka. Jer, upravo ta poljana bila je pretvorena u privremeni aerodrom. Snana buka avionskih motora kao da je ulivala novu snagu borcima, radost, oseanje da je dolo vreme konanog obrauna sa okupatorom i svim njegovim slugama. Siptar je siao sa tribine, ekajui da komandanti i komesari bataljona konano podele ljudstvo i saopte sastave komandi eta. Ilo je to dosta brzo, jer su osnovne podele boraca po etama ve bile uinjene. Bataljoni su se postrojili i po etama krenuli put centra grada. A tamo, pred gradskom kuom, ekala je ve masa sveta, slegla se gotovo cela varo, burno pozdravljajui svoje borce, svoju Brigadu. Na tribini visokog balkona ukraenog slikama Vrhovnog komandanta marala Tita, saveznikih dravnika, marala Tolbuhdna, tepisima i parolama, ve su stajali Ivan Milutinovi, lan Politbiroa Centralnog komiteta Partije, ura Jovanovi i Milan Pribi okica, sekretari okrunih komiteta Partije i SKOJ-a za severni Banat, Toma Granfil i Milka Agbaba Crna, lanovi tih komiteta, Milorad Zubanov, predsednik Gradskog narodnooslobodilakog odbora. I dok su se ete postrojavale u prostoru sa koga se narod razmakao, na tribinu su se popeli

komandant brigade Marko Tanjurdi Siptar, komesar Milojko Filipovi Fia, a ta ast je pripala jo i Mladenu Miloeviu Cerilu, Velislavu Solarovu Mai i Milanu Basti - Bukarici. Dole, postrojalo se sedamnaest eta^ jedna do druge, jedna uz drugu, mladi do mladia, mladi do devojke, mladi do sredovena oveka, mladi do postarijeg brke. Srbin do Maara, Srbin do Slovaka, Srbin do Rumuna. lan Partije do dobrovoljca, Skojevac do lana USAOJ-a. Borac do borca. Kikinani, Karaorevani, Dragutinovani, Beodrani, Kumanani, Melenani, Aleksandrovani, Stepani, Vinjiani, Mokrinani, Srpskocrnjani, Aran-

MIJO VOROANAC, NAJMLAI BORAC

elovani, Krsturani, alani, okand, Padejani, Petrovgraani, Elemirani, Baaiani, Polokanjci, Opovani, Perleani, enani, Fankadinani, Ruskoseljani, Tomaevand, Itebejani, Araani, Taraani. Beejani, Vranjevani, Ioani, Sanaani, Novokneevani, Boarani, Ostojievani, Duanovarii. Bili su to Banaani, Liani, Crnogorci, Bosanci, Hercegovci, roeni ovde na ravnici ili tu naseljeni posle prvog svetskog rata. Najmlai borac u stroju nije imao ni etrnaest godina. Bio je to Milan Pecelj iz Vojvoda Stepe. Do njega Ilija Zari, dobrovoljac iz Boara. Deak je bio uporan i partizani su ga primili u svoje redove iim su Boar oslobodili. Do ovih deaka stajali su oni najstariji Milovan Vukovi i Risto Vukosav. Risto je stupio u ruskoselsku dobrovoljaku jedinicu i uestvovao sa drugovima u razoruavanju vaba u svom selu d u Hajfeldu, a onda je otiao u Brigadu. Milovan je poeo ve etrdeset prve u Karaorevu. Bio je tada kandidat, a etrdeset tree lan Partije. I sad su obojica stajali ponosito meu mladiima i devojkama, meu ratnim drugovima, dobrovoljcima iz prethodnog rata, iz vremena kada se isto tako umiralo i hrabro borilo sa uverenjem da se stvara slobodna zemlja bratskih naroda. Ali, Risto i Milovan i njihovi drugovi, njihovi saborci, morali su ponovo da se late oruja, da brane skupo plaenu slobodu, ali i da dovre zapoeto delo i ostvare izneverene nade. Upravo takav je bio i Boko Prentovi. pedesetogodinjak, koji je doao u odred da zameni sina Blaa. erilovog kurira, jo deaka. Boko je gledao mladie, traio je nekoga ko je liio na njegovog Blau, trkljastog, gol obrad og. ali od vanog, i inilo mu se da sina viestruko prepoznaje, kao da je tu, as u jednoj as u drugoj eti, u stroju. Bio je tu i njegov vrnjak, zemljak, Vaso Popovi, Zdenkov otac. Nekako, u isto vreme kada su streljali Bokovog Blaa, hrdbro je pao Vasin jedinac Zdenko, vodei svoj vod na zadatak. Sa njima se ravnao po godinama Stevan Srdi iz Ruskog Sela.

Savo Ivanovi imao je vie sree. Spiler mu je hapsio decu, Anu, Stanu i Marka. Te godine je i Savo primljen u Partiju. Cela kua, svi kao jedan. Ovde u stroju, pored oca i brata, stajala je i Stana. Marko je bio u Kikindskom odredu komesar ete i, onako visok, tanak, sada je stajao u stroju u svojoj novoj eti 'kao partijski sekretar sa komesarskim oznakama. Bio je to svakako najmlai zamenik komesara ete u ovom stroju. Savo je posmatrao erku i sina dok mu se ufitiljeni, prosedi brk smekao, a ruka stalno nabacivala puku koja je spadala sa ve oputenog remena. Vrnjaci su bili Savo Vulovi iz Ruskog Sela, Ilija Ivanevi iz Karaoreva, Ilija ivkovi i Rade Stojanovi iz Vojvode Stepe i Milan Zari iz Krstura, sva sedmorica roena devetstote.

SAVO IVANEVI, KOMESAR VODA, J E DAN OD N A J S T A R I J I H U BRIGADI

Meu tim starim ratnicima koji su imali vie od etrdeset godina, u stroju su stajali i Pavle Stankov, Nikola Martinovi, Simo Uzelac i Mile Blanua iz Karaoreva, Milan Mrda i Gojko Milosevic iz Ruskog Sela, Ilija Srbljin iz Mokrina, Stojan Mievi iz Kikinde i Laza Arsenovi iz Mulje. Bili su takvi i Steva Grbanui, Ivan Proti , David Raeta, Radovan Mikolaki, Milo Bajin i Bogdan Momilov iz Kikinde, Dejan Gavri, uitelj, uro Gali, Vlada Goli i Branko Sokolovaki iz Mokrina, Duan Gajin iz Banatskog Aranelovca, Milan Banjac iz Podlokanja, Stevan Biki iz Novog Kneevca, Mire Suistrak iz oke, Vojislav Drai, Radojica ikov, Tatomir Lovadinov iz Krstura, Ivan Ninkov i Lazar Babi iz Padeja, Rajko Gakovi iz Boara, Milutin Spahi, Dane Petrovi, Mile Dragi, Vaso Drako i Todor Pivac iz Ruskog Sela, Duan Kla iz Vojvode Stepe, Milivoj Bandin iz Sanada, Boidar Purkov iz Elemira, Veselin orevi iz Aradca najstariji meu kuririma, Stevan Leki, Milan Epifani i Vojin Simonov iz Farkadina, Svetozar eki iz Orlovata, Boa Dorozanov iz Melenaca, Mia Metenkovi iz Lukinog Sela, Veljko Zegarac iz ente, Vid Radin iz Petrovgrada, a zatim Mladen ulibrk, Mile Vukovi, Momilo Bjelobaba, Dragan Sijan, Simo Luki, Petar Dautovi i ponositi Duan Bofai iz Karaoreva. Svi su oni bili stariji od trideset godina. Brigada je ipak bila mlaa. Ustvari, pretean broj boraca, svrstanih u strojevima tek formiranih eta, postrojenih ispod sveane tribine na gradskom trgu, imao je m a n j e od dvadeset godina. U tekim danima okupacije neki od njih su bili u SKOJ-u, to je bila ast i velika obaveza, a sada su dobili i svi drugi priliku i nisu eleli da izostanu. Mladost pravilno usmerena traila je svoje. Bila je ast ii u Brigadu, a svaki lan SKOJ-a ili USAOJ-a smatrao je da je upravo tamo bilo njegovo mesto. A tako je mislio i mnogi pionir i pionirka. Nema tanog podatka koliko je bilo devojaka u ovim strojevima novih eta i bataljona. Ali,

o tome blie govori jedan brojni pregled sastava Brigade, sastavljen mesec i po dana nakon njenog formiranja. Gotovo ravno deset posto ukupnog sastava Brigade inile su drugarice. Od 2105 boraca, njih je bilo 213! Svakako vrlo impresivna, ali je i realna slika raspoloenja omladine, posebno devo jaka ovoga k r a j a u borbi protiv okupatora u toku sve tri i po godine ilegalne borbe. I kada su se u narednih nedelja rasplamsale teke borbe za obale Dunava u Banatu i Bakoj formirano je nekoliko velikih bolnica za leenje ranjenika. Brigada je poslala desetine devojaka u te bolnice. P r e nego to su se javile dobrovoljno u Brigadu, ove devojke su bile u svojim aktivima

U BRIGADI JE B I O V E L I K I RBOJ DRUGARICA-BORACA

SKOJ-a ili grupama USAOJ-a. Zato ih je i bilo n a j vie iz onih mesta u kojima su ove organizacije bile najjae. A to su u prvom redu sela koja su pripadala ratnom karadordevakom srezu: Karaorevo, Vojvoda Stepa, Aleksandrovo, Rusko Selo, Vinjievo, Duanovac. Tako postoji pisani podatak iz etrdesettree godine, po kome je u skojevskim aktivima samo u Karaorevu bila etrdeset jedna devojka, od ukupno sto devetnaest lanova, u Ruskom Selu vie od polovine, dvadeset dve od etrdeset, u Vinjievu jedanaest od trideset, u Duanovcu jedanaest od dvadeset i est. Meu gotovo est stotina lanova USAOJ-a u srezu u tom vremenu vie od jedne treine bile su omladinke. Mnoge od n j i h su izginule na bojnom polju ili na strelitima, ali su druge dolazile u jo veem broju. U stroju su stajale partizanke meu kojima i one koje su bile osloboene iz logora Coka. Lepuka Bruji je bila najstarija skojevka meu njima. Pa i po vremenu provedenom u logorima. Od m a j a etrdeset druge do avgusta etrdeset etvrte izdrala je mnogo toga a sada je razdragana srca bila tu, u stroju Brigade. Valjda niko nije toliko matao o tom trenutku kao osueni borci ije je ime moglo biti pomenuto pri svakom itanju kada su izdvajah one koje su vodili na streljanje. Mnogi su hrabro umirali ne doekavi t a j trenutak, ali su pre rafala slali svoje borbene poruke. Tako se oseala Lepuka, tako Duka Veselinov, tako Bojana etnik Slobodanka, Koviljka Kosanovi, Milka Cvijanovi, ali tako i Bojana Agbaba Bika i sve one koje su kao i Bika osloboene iz petrovgradskog i drugih logora tih prvih dana oktobra. Uz Biku je stajala Savka Vjetica, devoje od sedamnaest godina, uz n j u skojevka Jovanka Gleda i J a n j a trbac, isto kao skojevci Duan Majstorovi, Milan Novakovi, Petar Novakovi, mladii istih godina kao i Savka, Petar Vojnovi, Milan Grubii, Cedo Grubii, Stanko Novakovi, Vojo Tadi i Milan trbac, kao i mladii i devojke koji su se tek pripremali da budu skojevci, Milica Joki, Mi-

leva Gostovi, uro Vuikas, Milan Vukovi, Petar Grbi, Slavko Panteli, Milan Pani, Milan Skendi, sve sunji u logorima od januarske blokade Vinjieva u kome su kao i Bika pokupljeni jer su bili zateeni na delu prkosa i otpora, kao to su bili zateeni i oni koji su sa njima odvedeni u Spilerove tamnice iz kojih se vie nisu mogli vratiti. Milka uk, Savkina vrnjakinja, drala je teku puku o ramenu stojei u stroju sa svojim Ruskoseljanima, sa Milkom Joki, od sebe mlaom dve godine. Milka je kao i Mandiina Bika, pola u gimnaziju, ali je put doveo do Brigade. Ni Ruica Suput nije imala vie godina. Bila je iz Orlovata. Isto kao ni Bavanka Mira api. Sa svojih esnaest ili sedamnaest godina u stroju su stajale Krsturanka Zivana Ajvaz, Vinjievanka Marija Dimitrainovi, Aleksandrovanka Velinka Bubalo, godinu dana starija Mara Bruji i Mara Jeli iz istog aktiva SKOJ-a, iz Karaoreva, Saveta Putnik, Kikinanka, Milanka Rui, Orlovaanka. Bile su tu i starije skojevke Sofija Ivkovi, Ljubica Grkovi, Jela Blanua, Anka Raano vi, Koviljka Basta, Milica Vlaisavljevi, Milka Zavoda i Dobrila Novakovi iz Karaoreva, Marija uriin iz Aleksandrova, Ivanka Veli iz Kikinde. Meu ovim mladim devojkama, nekako usamljena, nala se Zorka Staji iz Aleksandrova. Iako je imala svega trideset godina, kada je stajala u stroju Brigade, meu ovim mladim devojkama, gotovo devojicama, izgledala je mnogo starija i bila najstariji borac meu drugaricama. Koliko je tu bilo golobradih deaka od petnaest i esnaest godina! A najvie ih je bilo od sedamnaest, osamnaest i devetnaest. Treba li izdvajati petnaestogodinjake Danka Soklovakog iz Mokrina, Ristu Krulja iz Vojvoda Stepe, Duana Grbia iz Vinjieva, Mihaila Kralja iz Ruskog Sela, ili samo godinu dana starije deake Miroslava Zivkova i Dragoljuba Ilijina iz Ostojieva, Nikolu iria iz Petrovgrada, Momila Liinu, pa one od sedamnaest godina kao to su bili mitraljesci Sveto-

zar trbac i ura Ninkov, zatim Duko Veliekov, Sava Sivev, Duan Udicki, Ivan Sivev, Veljko Kasarenko iz Kikinde, Slobodan Damjanov, Branko Coki, Kamenko Os to j in iz Orlovata, Dimitrije Radoaj, Dimitrije Damjanovi, Milan Buatlija, Mladen Bulut iz Ruskog Sela, Marko Vilovski iz Ostojieva, Stojan Krulj, Jovo Medar iz Vojvoda Stepe, Ljuba Kuzmanovi, Nedeljko Todorov, Ivan Miuin iz Srpske Crnje, Radovan Pantelin, Ivan Cobanov, Milojko Nikoli iz Petrovgrada, Stevan Berar iz Elemira, Stevan Stevi iz Vinjieva, Mladen Dimitrij evi iz Banatskog Aranelovca, Gavra Anovi iz Tomaevca, ivojin Budarev iz Boara, Rada Nenin iz Aradca, Lazar Dobrosavljev iz Mokrina, Milivoj Popov, Dura Maletin iz Padeja i koliko jo njihovih vrnjaka. Nije bio ,mnogo stariji ni Bahnt er iz Jazova, kome je pripala ast da ponese arca. er je bio jedan od mladia koji je upoznao i sledio put Mihalja Kia, sekretara Sreskog partijskog komiteta, koji je umro kao hrabar borac na bagljakom strelitu. Poput era bio je i Itvan Lakato sa svojom zbrojevkom na ramenu. Mladi je bio rodom iz Nove Crnje i poao je putem na koji mu je ukazao Mirko Dautovi. Sada je bio skojevac, pukomitralj ezac. U stroju je stajao i jedan mladi Holananin. Stigao je u sastavu pratee ete, iz Peare. U partizane je doao iz Parte. Bio je to Krel Heni. Kasnije, kada je Brigada otila u Baku, u drugu etu Prvog bataljona doao je jo jedan Maar. Bio je to Joef orba, iz Torde, nianija na tekom mitraljezu u Brigadi Sandor Petefi. Bio je lake r a n j e n i iz Somborske bolnice doao je u sastav ove Brigade. Meu grupom od petnaest omladinaca Slovaka iz Aradca isticao se Jano Jardek sa svojim brnom na ramenu. Adam Hronjac bio je desetar i kurir a Paljo Orot bolniar u eti. Orot je bio i najmlai a Jano Kominka najstariji borac u ovoj

grupi. Stupio je u Petro vgradski odred, ali je kasnije vraen na terenski rad, kao omladinski rukovodilac. U strojevima eta koji su tajali uporedo jedan uz drugog bilo je osamnaestogodinjih mladia najvie iz Srpske Crnje, Vojvode Stepe, Karaoreva, Kikinde, Mokrina, Ruskog Sela i Padeja. Njihov spisak bio bi dugaak. Meu onima koji jo nisu bili rasporeeni na dunost bio je i snani mladi Nikola Radakovi, Karaorevanin, skojevac od etrdesetdruge, Petar Smiljani, godinu dana stariji. Obojica su poloili teak ispit pred Spilerom i sada ponositi stajah u stroju Brigade. Nikola Radakovi, po partizanski Car, isto kao Milojko Sujica i Stevan Svilengain bili su Skojevci od etrdesetprve, Svetozar Tima, Duan Radakovi, Petar Veijinovi, Mitar Prentovi i ivko Pasuljevi, iz iste organizacije i iz etrdesetdruge. Stariji skojevci bili su i Risto Boi, Boko Vujovi i epo Mii iz Stepe, Kota Srdi iz Ruskog Sela, Simo Petrovi iz Podlokanja, Srba Terzin iz Padeja, isto kao i Duan Majstorovi iz Vinjieva i drugi. Stroj Brigade se smirio, narod se utiao kada je mikrofonu priao visok ovek u generalskoj uniformi. Bio je to Ivan Milutinovi. Njegove gromke rei pozdrava mladim borcima i narodu Kikinde odjekivah su viestruko prostranim trgom i dugim ulicama prenoene preko nekoliko zvunika instaliranih unaokolo. Stari revolucionar i borac govorio je o velikim zadacima koji predstoje, o frontu koji je bio takorei na domak ruke, o potrebi mobilisanja svih snaga za konanu pobedu. To je bio dug svih Banaana, svih narodnosti koje su u Banatu ivele, jer se samo jedinstvom svih moe dotui faizam, istrebiti ostaci neprijatelja, stvarati sutran j a zajednica svih, osim onih koji su okaljah svoje ruke sluei faizmu. Ivan Milutinovi je posebno istakao znaaj ravnih banatskih polja, komunikacija, preduzea i dobara za front i njegovo snabdevanje. A mnogi veleposednici, vlasnici preduzea pobegli su s Nemcima, njihove njive, njihove fabrike ostale
38 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE 593

su tamo gde su i bile a ta polja trebalo je obraditi i te fabrike i pogone uvesti u ponovni rad. Tada je uzeo re komandant Brigade Marko Tanjurdi Siptar. I on je govorio o frontu, 0 pobedi za koju se jo treba boriti, o preenom putu i slavnim danima, ali i o naporima i rtvama koje jo treba podneti. Govorio je o Brigadi koja je, eto, postrojena tu na Trgu, o kojoj su matali mnogi banatski borci, mladii i devojke, domaini i domaice koji su u svojim kuama skrivali, titili, uvali i hranili svoje partizane, uvcreni da e doi trenutak kada e narodni borci izai iz svojih baza, iz kukuruznih polja, stvoriti snane odrede i brigade. Komandant je uputio rei pozdrava onim najmlaim i onim najstarijim, koji su, stojei zajedno jedan do drugog u stroju Brigade, pokazali da je ceo Banat na nogama, spreman da da sve za Slobodu, za novu narodnu vlast, za novu Jugoslaviju. A kada je narod ovako jedinstven onda se sakriveni 1 zatajeni faisti nee moi zatititi nikakvim sredstvima, a pomo Banaana slobodi svih drugih krajeva nae zemlje nee izostati. Pozvao je mladie i devojke da naue to pre rukovati orujem, da se pripreme za odluujui boj, jer, neprijatelj je ve tuen, samo ga treba jo dotui, a ranjena zver je opasna uvek. Pozvao je sve borce Brigade da, tu pred narodom, iz koga potiu i za iju se budunost bore, poloe zakletvu. Na trgu je nastao tajac. Pale su komande. Brigada mirno! komandovao je Siptar. Bataljon mirno! komando vali su Kutra, Radojica, okica, Zeka. Ceta mirno! komandovalo je sedamnaest komandira. Zaklinjem se svojom au da u se boriti za slobodu svoga naroda. . . uo se odsean i jasan komandantov glas, pratili su ga kao u nekom horu deaki glasovi mladia i devojica gotovo jo pionira, gromki glasovi momaka i devojaka i snani

glasovi odraslih ljudi kojima to nije bila prva zakletva. Nekada, najstariji, zakljinjali su se kralju, bogu, a kralj ih je izdao u najteem trenutku, bogu se bilo u nevolji uzalud moliti. Danas, oni su se zaklinjali svom narodu, svojoj asti i svojim dunostima, zaklinjali su se u svoju budunost, koja e zavisiti od njih samih od njihove spremnosti i sposobnosti da je grade, uvaju i neguj u. To je oseao svako od njih, od tih starijih, to su oseali i svi drugi, puna srca, svesni sveanosti ovoga trenutka. Zakletva je bila zavrena. Poslednji akordi polako su se u odjeku gubili dugim ulicama kao da su odlazili u svaku kuu, u svaki dom, pa dalje ravnicom do njenih granica. A tada je doao jo jedan svean trenutak. Mikrofonu je pristupio Toma Granfil. Rekao je, da se mnogi severobanaani ne nalaze u stroju jer su poloili svoj ivot, posebno oni koji su presudne etrdesetprve stvorili partizanske odrede i na poziv Komunistike partije podigli ustanak u ovom kraju.

P R E D ZAKLETVU NA TRGU U K I K I N D I

38*

595

Pozvao je Brigadu, pozvao je borce i narod, da ovim junacima i herojima odaju potu minutom utanja. U toj drugoj minuti mnoge su se misli vratile Svetozaru Markoviu, Radi Trniu, Ugljei Terzinu, brai Bogaroki i brai Arsenov, uri Olikovu, Vladimiru Kolarovu Koi, arku Milankovu, Bori Mikinu, Kosti Sredojevu ljuki i njegovom bratu Proki, Maksi Kovaevu, Mii Radakoviu Miurinu, Milou Boiu, Branku Glei, uri oreviu, arku Turinskom, Bogdanu Teodosinu, Ljubici Odadi, Petru Vraneu, Milanu Maleniu, Obrenu Janjueviu, Radovanu Svrdlanoviu, Duanu Opsenici, Medi, Arkadiju, arkom, Jovanki i Gligoriju Popovu, melenakoj Nani, Rajku Lovadinovu, Lazaru Pajiu, Seliki, Slavku Goliu, Milivoju Toiu, Dragi uvakovu i mnogim drugim. Temelju koje su sainjavale njihove kosti i kosti njihovih saboraca bili su snani a seanje na njih u ovom trenutku imalo je tuge, ali jo vie ponosa. Tada je Toma Granfil saoptio da e ovom prilikom odati posebno priznanje prvoborcima koji su uprkos svemu ostali ivi, stvarali i stvorili Brigadu koja je upravo poloila sveanu zakletvu svome narodu. U njegovim rukama nalazilo se nekoliko Partizanskih spomenica koje tek to su bile izraene, slivene u bronzi sa reljefom koji je oznaavao ustanak i borbu za slobodu pod vodstvom Komunistike partije. Na grudima Ivana Milutinovia, ure Jovanovia, Milana Pribia, Milke Agbabe i na njegovim grudima ve je stajalo ovo visoko priznanje prvoborcu i organizatoru ustanka. Toma Granfil proitao je ime komandanta brigade Marka Tanjurdia Siptara. Fia je na njegove grudi zakaio Partizansku spomeincu i vrsto mu stegao ruku. Siptar je u Banatu primio ovo veliko priznanje a zasluio ga je pre svega u svom Sremu, tamo u Bosni i ovde na banatskoj ravnici. To je bilo i posebno priznanje za njegove zasluge u pripremanju i formiranju ove Brigade. Zatim je Granfil proitao ime Mladena Miloevia Cerila. Ako je iko zidao kamen po

kamen u stvaranju jedne brigade, onda je to bio Mladen kada je u pitanju bila Trinaesta vojvoanska. Dok je Mladenu stavljao Spomenicu na grudi Fia je mogao osetiti snane otkucaje njegovog srca. To srce kucalo je snano pune tri i po godine u momentima kada su se slavile pobede ali i u trenucima kad su doivljavani gorki porazi, kada su stizale tune vesti o pogibiji saboraca. I onda kada je stigla vest o smrti arka Zremjanina i onda kada je doznao da Spiler nije oprostio njegovom kuriru, etrnaestogodinjem Skojevcu Blau Prentoviu. Ali, elik se mora kaliti da bi dobio svoju vrstinu i svoju pravu vrednost. I Velislav Solarov Maa proao je slian put kao to je proao i Ceril. Drugovali su zajedno, stvarali su borbene grupe zajedno, bili su komesari dvaju odreda od kojih je Brigada stvorena. Maa je sa ponosom primio veliko odlije. I Milan Basta Bukarica spadao je u red osnivaa Bragide. Poeo je etrdesetprve kao lan Mesnog komiteta SKOJ-a, bio je borac Karaorevako-aleksandrovakog i Severobanatskog odreda, vratio se u Banat i sa erilom i Maom stvarao udarne grupe i partizanske ete i utkivao u njih idejno-politika jezgra koje su inile partijske elije i aktivi SKOJ-a. Toma Granfil je sam stavio Partizansku spomenicu na grudi komesara Brigade Milojka Filipeva Fie. To je u ovom momentu bilo priznanje oveku koji je proao dug put od stvaranja Aleksandrvako-karaorevakog odreda, preko Srbije i Bosne, preko Hrvatske i Bake da bi se ponovo naao u Banatu, meu starim drugovima. Fia je bio u Okrunom komitetu zaduen za vojne jedinice, primio je dunost komesara taba banatske operativne zone, i kao i drugi lanovi Okrunog komiteta, stvarao je uslove za formiranje Brigade na severnobanatskom tlu. Iao je dosta krivudavim putem, ali je uporno stizao do cilja. Tim svojim krivudanjem ponekad je nanosio znaajne tete ali je u momen-

tima svojim bogatim iskustvom doprinosio zajednikom uspehu. Sveanost je bila zavrena. Brigada je po bataljonima krenula u kasarnu koja je dobila svoj novi naziv Kasarna Marala Tita.

Vodnici, politiki delegati, pukomitraljesci Brigada nije dugo ostala u kasarni. Njene bataljone i njene ete ekah su hitni i neodloni zadaci. Jer, prolo je samo osam dana od poslednjih borbi sa nemakim grupacijama u rejonima Paneva na jugu i Kikinde i Zombolja na severu. Banat je bio svega osam dana osloboen ovih nemakih grupacija. I dok su se borbe vodile, jedan deo vaba, sa njima piler i veina njegovih agenata, kao i najokorelijih banatskih faista napustio je Banat i povlaio se zajedno sa razbijenim nemakim frontom. Ali u Banatu su ostali mnogi izmeu onih koji jo nisu shvatili da su izgubili bitku, pritajeni, oekujui da se ipak snage srede na frontu i vrate na ravnicu. Ostali su zakamuflirani i oni koji su bili spremni da u tome pomognu svojim gospodarima neposrednim akcijama, obavetavanjem gde se kreu glavne snage Crvene armije i Narodnooslobodilake vojske. Mnogi zloinci sakrili su se u svoje rupe, spremni da se ponovo pojave ako im se za to ukae prilika. Zaostali nemaki vojnici kamuflirali su se na razne naine ili su se privremeno pritajili da bi saekah priliku da se probiju do svojih jedinica. Nemci su namerno stavljah pojedine diverzantske grupe sa zadatkom da iza fronta dejstvuju i napadaju komunikacije i tabove protivnikih jedinica. Nemaka sela ostala su bez vlasti. Bila je neophodna ira akcija ienja celokupnog terena, pre svega vapskih sela i onih mesta sa meovitim stanovnitvom u kojima je ranije bilo teko doi do jaih uporita.

To je u stvari bio prvi zadatak Trinaeste brigade. Bataljoni su zato dobili ve toga dana nareenje da se pripreme za pokret i krenu na odreene terene. Zato je toga popodneva bilo sve uurbano u kasarni Marala Tita. Takorei u hodu trebalo je reavati jo niz vanih zadataka organizacione prirode, kadrovskih popuna, naoruavan j a, i, to je najvanije, obuke boraca u rukovanju orujem. Ustvari, veina mladia i devojaka prvi put je imala puku u rukama, pukomitraljesci i njihovi pomonici tek su primili pukomitral jeze, bombe su po prvi put kod mnogih bile nanizane na opasau. Svi su se seali gorkog iskustva jo u Supljaji kada je mladi borac Anka Vjetica neveto baratala pukom koju je toliko elela i ostala smrtno pogoena. Vlada Novakov se sea da je dva puna dana nosio puku na ramenu a nije znao da je otkoi i napuni. A takvi su bili mnogi borci, ali su brzo shvatili da nije dovoljno imati puku u rukama, ve da je ona ubojita tek onda kada se znaju njene udi i njene mogunosti. Nije dakle stvar do puke, nego do oveka. U rukama Manduia Vuka svaka puka bie ubojita. . . Njego je to jo davno rekao. A puaka je bila raznih. Brigada se naoruavala zaplenjenim orujem, tu su bile i partizanske puke, dobijene su i prve puke sovjetske proizvodnje. Bilo je tu dakle mauzerki, menliherki, a onda razmih drugih tipova. Ovih poslednjih je bila gotovo jedna treina. Bilo je tu kratkih italijanskih puaka, dugih francuskih trometkinja, starih austrijskih, pa jo uvek i onih lovakih. Tako je bilo i sa pitoljima, od velikih nemakih valtera do novih sovjetskih tete. Kod komandira i komesara najvie je bilo nemakih majsera, a kod nekih ruskih automata i engleskih pikavaca. U formiranju Brigada je raspolagala sa oko etrdeset pukomitral jeza nemakih araca, sovjetskih buretaa i ekih zbrojevki. O opa-

saima boraca i rukovodilaca visilo je oko pet stotina bombi razliitog oblika i porekla. Sve to aroliko naoruanje utoliko je tee bilo upoznati i na najbolji nain upotrebiti. Pukomitral jeze su dobili u ruke upravo oni mlai koji su to arko eleli i sa ponosom nosili ovo oruje na svojim ramenima. Miroslav Zivkov imao je esnaest godina a zaprtio je arca. Niandije na arcu er Balint, Veselin Popov, Slavko Marinkov, Dimitrije Milosav, Rade Ivoevi imali su m a n j e od dvadeset godina. Isto tako mladi bili su i pukomitraljesci Rada tevin, Milorad Lukin, arko Tomin, Ivan Biloanov, Aleksandar Baji, Stevan Galeev, Sava Milosavljev, Sava Despotov, Rada Rai, Ziva Maletin, Stevan Luka, Milo Markov, Mihailo Arsin, Milan Peci, Ilija Lugonja, Vasa Lazi. Manje od osamnaest godina imali su pukomitraljesci Svetozar trbac, Dura Ninkov, Boko Zorin, Stevan Luki, Miloj e Davidov, Milo Simi. I jednoj devojci borcu pripala je ast da bude pomonik pukomitraljesca. Bila je to esnaestogodinja Anelka Jockov iz Ruskog Sela. Meu ovim mladim svakako je bio n a j stariji mitraljezac Dragan Vasiljevi iz Vojvode Stepe. Imao je tridesetjednu godinu. Tri godine vie imao je Orlovaanin Blagoje Felbab, a vojsku su odsluili i Mido Galeev i Radivoj Markov. Ostalo je da se pre pokreta bataljona na svoje zadatke popune komandna mesta u vodovima i odeljenjima. Svaki vod je trebao imati komandira i delegata voda, a svako odeljenje svoga komandira i politikog delegata odeljenja. U jednoj tako naglo formiranoj jedinici u kojoj je veina boraca stupala prvi put u borbenu jedinicu, bilo je neophodno da se i u odeljenjima odrede politiki delegati jer je politikom radu sa mladim borcima pridavana posebna vanost. Ustvari, politiko i vojniko obrazovanje, ovoga puta u onom najosnovnijem, moralo je ii uporedo i uporedo se dopunjavati. Jer, samo politiki jasno opredeljen i vojniki spreman borac je

mogao izvriti valjano svaki zadatak. To je bilo prokuano pravilo. Sve ove dunosti, kao i dunosti sekretara aktiva SKOJ-a i ekonoma eta morale su se popunjavati postepeno, odabiranjem najpogodnijih drugova i drugarica. Kada se radilo o popuni mesta delegata vodova i odelenja kao i sekretara aktiva SKOJ-a, onda su devojke ponovo pokazale svoju vrednost i poverenje koje su imale. Dunosti delegata u vodovima primile su Mara Bruji, Dara Novakovi, Mara Jeli, Milka Zavoda, Bojana etnik, Jelena Proti i Milka Cvijanovi, a u odeljenjima Bosa Kuruev, Milica Vlaisavljevi, Sofija Glumii, Mara ukiin i druge. Sekretar aktiva SKOJ-a u jednoj eti bila je devojka koju je Siptar upoznao kada je prvi put doao u Elemirske baze. Bila je to Danica Mijatov Sonja. U seanju boraca ostale su i sekretari aktiva Ruica Gaborov, Ira i Neva. Komandu nad jednim vodom dobio je najstariji borac u Brigadi, Milovan Vukovi. Bilo je to priznanje njegovom dotadanjem radu i njegovoj borbi. Njegovi drugovi, gotovo vrnjaci i saradnici iz Karaoreva Vaso Popovi, Ilija Ivanovi i Nikola Martinovi rasporeeni su na iste te dunosti, dok je Boko Prentovi preuzeo dunost ekonoma voda u jednoj eti. Sava Ivanevi vie je voleo politiku liniju pa je i rasporeen na dunost politikog delegata. Dunosti komandira i delegata vodova pripale su i starim skojevcima Nikoli i Nikici RadakoViu, Svetozaru Timi, Milojku Sujici, Nedeljku Repcu i Karitanu Kneeviu i najmlaem meu njima Branku Matiu, a zatim Davidu Durakoviu, imi Kalanju, Nikoli ekiu, Nikoli Uzelcu, Lazi Skoriu, Momilu Bjelobabi, Vukainu Grbiu, Svetozaru Skoriu. I Stepani Risto Boi, Boko Vujovi, ore Dogo, skojevci iz 1942. godine, Marko Popovi Mito, Milenko Dogo, Mladen Obradovi, Sava Franovi, Duan uri, rasporeeni su na dunosti komandira vodova, a Mio Plavi, Lazar Be-

genei, Gojko (uro) Plavi, Milan Cuhbrk i Milan Bani za delegate u vodovima, Stevan Luka, Milo ukanovi, Gojko Liina, Dragan Vasiljevi, Stevan Drai, Milutin Vasiljevi, za delegate u odelenjima. Za delegate vodova rasporeeni su Mokrinani Jovan Drai, Aleksandar Keci, Zdravko ustrak, Branko Mirkov, Aleksa Novakov, Perleanin Pera Zivanov, iz Srpske Crnje Ziva Griin, Ljubomir Stoji, Kikinani Aca Simi, Vasa Marojkin, Duko Velikov, iz Boara Zivojin Budarev i Milivoj Koniar, iz Ruskog Sela Duan Vitas, iz Srpske Neuzine Mihailo Skuleti, iz Kumana Milivoj Tabaki, Milivoj Bobiin i Mihailo Mireti, iz Padeja Ivan Tokin, Ivan Terzin, iz Podlokanja Rade Ivoevi, iz Krstura Milo Miladinov, iz Vinjieva Petar Rajli, iz Ioa Dragoljub Homan, iz Mulje Vlada Novakovi. Bilo je dosta Srpskocrnjana kojima je poverena komanda nad vodovima. Bili su to Milo Markov, Kasta Radin, arko Tomin, Svetozar Erdeljan, Dragomir Lekin, Duan Kolari, Joca Tein, Radivoj Martinov, Ivan Stojin, Na ovu dunost rasporeeni su iz Dragutinova Dura Mandovanov, Mile ukiin, Radivoj Berbakov, Svetozar Suvaarev, iz Baaida Milivoj Kiurski, iz Boara Raiko Gakovi, edomir Uvalin, iz Mokrina Svetozar Simin, Vaso angradin i ivica Goli, iz Padeja Dura Miletin, Ivan Ninkov, Milivoj Popov, Branko Popov, iz Mokrina Zivko Dumitrov, Milo Dragi, Dejan Gavri, Boa Reanski, Dimitrije Drai, Svetozar Mileti, Veselin Dobrosavljev, Ilija Srbljin, iz Itebeja Jovan Zivkov, iz Banatskog Aranelova uro Ivoevi, Rade Lazi, Veljko Travanj, Duan Bodroa, iz Kikinde Lazar Munan Mra, Nikola omparin, Milo Rakov, Aca Simi, Zivojin Paraivanov, Stevan Grubanui, iz Podlokanja Simo Prvi, Milan Banjac i Milan Stojanovi, iz Elemira Boidar Purkov, iz Orlovata Branko Coki i Dimitrije Milosav, iz Aleksandrova Sava Raeta, Bogdan Vladi-

savljevi, Stevan Deli, iz Ioa Zivojin Sustran, iz Ruskog Sela uro Dragovi. Komesari i komandiri vodova bili su: Iso Pria, Petar Koljaki, Ilija Radakovi, Milan Vuji, uro Peva, Milan Jari, Boo Ivanevi, Petar Jari, Blagoje Ratkovi, Vladimir Lui, Gavrilov Dobrivoje, Cveta Miti, Branko Grbi, Milo Lekin, Bogdan Bubalo, Nikola Kruni, Nikola Pjeva, i drugi. Odreeni su i borci za ekonome eta i njihove zamenike. Pored Boka Prentovia na ove dunosti rasporeeni su Karaorevani Mile Vukovi, Simo Uzelac, Dragan Sujik i Gojko Marii, Marko Avramov iz Krstura, Milo Blai i Krsta Gavri iz Baaida, Dina Stoji iz Mokrina, Milosav Vel j in iz Padeja, Milo Kudra i urica Rakov iz Vojvode Stepe, Petar Stojakovi iz Petrovgrada, Bogdan Todorov i Cedomir Mirkov iz Srpske Crnje, Duan Koi, Dobrivoj Terzin, Milan Pandurov i arko Treakov iz Kikinde, Sredoje Bajanski iz Mokrina, Vladimir Kapor iz Banatskog Aranelova, Veselin Lauin iz Vran jeva, Vujadin Berberov iz Boara, Nikola Popovi iz Botoa i Zika Beli iz Farkadina. Neki od sekretara aktiva SKOJ-a u etama imali su i druge dunosti, neki su bili delegati pa i komandiri vodova, ali su najee to bili mitraljesci. Vodovima su komandovali Gojko Liina i Rada Rai. Meu sedamnaest sekretara SKOJ-a u etama bili su i Stevica Kodranov, Mladen Dimitrijevi, Duan Popov, Branisalv Stanisavljevi, Pero ekli, Relja Cali, Sava Dutina, Svetozar Markovi, Svetozar Tankosi, Bohuslav Vah, arko Kiki, Slavko Kuzmanov, Aleksandar Keci. Mnogi od ovih drugova i drugarica primili su ove dunosti u pripremi pokreta ili u samom odlasku na zadatak, ili u mestima u koja su bili na te zadatke rasporeeni. Bio je to svakako proces koji je potrajao i konano doveo sve jedinice Brigade u punu formaciju.

Disciplina i obuka Prva naredba taba brigade nosi datum od trinaestog oktobra, njime je bila regulisana evidencija i nain njenog voenja. Bilo je tano regulisano koje se knjige i u kojim komandama vode, kakvi se spiskovi stvaraju i nain stalnog auriranja. Naroita je panja bila posveena praenju sopstvenih gubitaka, ali i gubitaka nanetih neprijatelju. S tim u vezi donoena je i naredba kojom se ukida upotreba konspirativnih imena. A gotovo svaki partizan i partijsko-<pohtiki radnik u Banatu imao je svoj pseudonim. Bila je to nuna predostronost u borbi sa pilerom i njegovim agentima. piler je znao, na primer, za Cerila, okicu, Crnog Miu, Mau , Pukovskog, Sirnu, Acu, Crvenog, Bacu, Marka, Grmea, Klima, Zdenka, vru, Kovaa, Koragina i jo mnoge druge borce, ali nije znao ko su u stvari ti ljudi, kakva su njihova prava imena, iz kojih su mesta. To je bilo vano, jer je to n a j ee ometalo istrage. Bile su zatiene porodice boraca, jer je piler u svakoj kritinoj situaciji hapsio i izvodio na streljanje roake poznatih boraca. Sada se, meutim, situacija izmenila. U Banatu nije vie bilo Spilera i njegovih agenata. Ustanika sela su bila slobodna. Ljudi su mogli bez opasnosti da postanu ono to i jesu, imenom i prezimenom, borci za slobodu. Na dan samog formiranja Brigade obnarodovana je posebna naredba kojom se regulie i zavodi vojniki ivot u svim jedinicama i komandama Brigade. To je svakako bio korak neophodan za obezbeenje normalnog ivota i delovanja jedne regularne jedinice. Za desetak dana posle osloboenja Banata dolo je do ubrzanih k r e t a n j a i meanja borakog sastava, do osnivanja privremenih formacija i privremenih komandi, to je bilo neophodno u vremenu dok je priticalo na stotine novih dobrovoljaca i dok je trebalo obezbeivati i organizovati os-

loboenu teritoriju tih prvih dana. Narasle partizanske ete bile su izmeane sa jedinicama Crvene armije koje su polako naputale Banat i kretale dalje prema severu i zapadu gonei razbijene snage Nemaca i svih onih koji su im se pridruivah bojei se kazne za svoja nedela uinjena nad narodom. Razumljivo, u tim danima veselja i triumfa, ali i ozbiljnih zadataka, u jedinicama koje je tek trebalo vojniki organizovati, prave vojnike discipline i reda nije bilo. Naroito sada kada je okupator proteran iz ovoga kraja i kada je potrebno da ovu nau oblast uvrstimo i raistimo od raznih ostataka petokolonaa i drugih izdajnikih elemenata, potrebno je da budemo jo vri, odluniji, 'disciplino vani j i i marljivi ji nego ranije poruuje tab brigade pa nareuje kako sve to treba da se ostvari. Sve jedinice morale su u kasarne, sa zajednikom kuhinjom i ishranom. Dan je razloen po satima i utvren dnevni red, od ustajanja do leganja. Najvie vremena bilo je ostavljeno vojnoj obuci i politikoj nastavi. Upravo to je i bilo najvanije u prvim danima ivota Brigade. To su bili dani kada su se mladii i devojke nali prvi put u borbenoj jedinici koja je tek imala da ih naui prva pravila vojnike vetine. U etama su doli do izraaja stariji borci, pre svega partizani, ali i oni koji su ve odsluili vojsku, ili ak proli kroz Prvi svetski rat. A takvih je bilo. Oni su ravnomerno, koliko je to bilo mogue, bili rasporeivani po jedinicama, pa su pojedinci zadueni da rade sa odreenim grupama mladih boraca. Politiki asovi nisu bili m a n j e vani. Sada su u etama dobro doli lanovi Partije, ali i lanovi SKOJ-a kojih je bilo daleko vie. Oni su jo na svojim ilegalnim 'politikim i teorijskim sastancima uili da politiki misle, deluju i objanjavaju. Sada u jeku naglih pramena i izmene situacije u Banatu, politiki asovi su postali vani posebno za one mlade koje je u Brigadu dovela elja da se bore, ali koji

su tek ovde trebali da shvate protiv kojih sve neprijatelja se treba boriti i kakvi su pravi ciljevi te borbe. Zato su prvi politiki asovi u etama budili interesovanje svih boraca. O tome se u ovoj naredbi kae: uvesti najiri i najintenzivniji politiki rad, svakodnevno odravati politike asove na kojima objanjavati cilj narodnooslobodilake borbe, sadanju vojno-politiku situaciju u zemlji i svetu, popularisati dosadanje uspehe na vojnopolitikom polju, objanjavati znaaj AVNOJ-a. . .. U dnevnom rasporedu ostavljeno je vreme i za kulturno-prosvetni rad. Ustvari, ve samom orijentacijom u sadraju rada jedinica, vano mesto ostavljeno je upravo kulturno-prosvetnom obrazovan j u vojnika. Malo je bilo onih koji nisu zavrili osnovnu kolu. Nepismenost za Banat nije bio toliko krupan problem, kao u drugim krajevima nae zemlje. Pa ipak bilo je i nepismenih. Ali, vie od tri godine okupacije omladini je bila uskraena mogunost bilo kakve delatnosti i na ovom planu. Meutim, Brigada je ve imala odreene osnove za postavljanje i razvijanje ove delatnosti u svim etama oslanjajui se na ono to su jo u odredu zapoeli Mira Mitrovi Glumac i Rade Kneevi Golub. To je ve u Kikindi omoguilo da se pri samom tabu brigade pone sa formiranjem posebne ekipe kojoj je glavni zadatak bio upravo pripremanje kulturno-prosvetnog programa ije je izvoenje bilo vano i za omladinu i narod u mestima kroz koja su se jedinice kretale. U samim etama polo se od stvaranja borova i diletantskih grupa, izdavanja usmenih i zidnih novina sa manjim napisima o zgodama u eti, o nekom dogaaju iz proteklih ratnih dana ili sa prvim stihovima ponekog od darovitijih boraca. Uglavnom, poelo je, m a n j e ili vie uspeno, u pokretu, na zadacima, u provizornim kasarnama smetenim u bive policijske stanice ili u kolama u koje aci jo nisu poli. Jer, ete su ve drugi dan po formiranju Brigade krenule na svoje zadatke. Ti zadaci nalagali su da se Brigada razloi, razvije i da svojim prisus-

tvom obezbedi red na celo j teritoriji severnog Banata. I ne samo red. Jer, front je preao preko ravnice, ali je na njoj ostalo dosta jo da se uini, dovede u red i organizuje stabilna pozadina fronta. Nije bilo problema sa ustanikim selima, tamo gde su jo ranijih meseci bili organizovani narodnooslobodilaki odbori. Ali bilo je mesta gde tih odbora nije bilo, u kojima su ostale vabe, razvlaene ali nezauzdane, zato jo uvek opasne. Trebalo je im pre tamo stii, uspostaviti narodnu vlast ili vojnu komandu.

Brigada na prvom zadatku Prvi zadatak eta i bataljona bio je jasno preciziran Naredbom kojom je regulisan odnos prema vabama, pre svega, a takoe i obaveze jedinica u pomaganju ili ak i formiranju narodnooslobodilakih odbora i vojnih komandi, tamo gde ih nije bilo. Pred snanim naletom junake Crvene Armije i hrabrih banatskih partizanskih odreda, vojne formacije okupatorske vojske su razbijene i proterane sa teritorije Banata. Jedinice NO vojske i ostali narodnooslobodilaki organi odmah su p r e d u zeli mere na uspostavljanju narodne vlasti, na n j e nom uvrivanju, na sreivanju, poboljanju i normalizovanju ivota naeg naroda.... Ali, kae se dalje u toj Naredbi taba brigade, tu ne ide bez tekoa, koje uglavnom primjavaju zaostali pripadnici biveg faistikog reima ili njegove dojueran j e sluge, u emu norito prednjai vapski ival j. Ti vapski otpaci koji su do jue ubijali i pljakali na narod, pokuavaju i sada, kada su videli svojim oima propast nemake vojske i Hitlerovog n a cistikog reima, nadajui se moda ponovnom dolasku otpalom za uvek, vremenu kukastog krsta, pokuavajui da podiu glave i da ispoljavaju svoju

germansku oholost. To se ogleda, pored neizvravanja ili labavog i neradog izvravanja nareenja, jo i u skrivanju oruja, omalovaavanju narodne vlasti i tako d a l j e . . . Bilo je jasno da ukorenjeni faizam u redovima ove nacionalne m a n j i n e u Banatu nije nestao zajedno sa odlaskom sa ravnice nemake okupacione sile i faistikih voa nemake narodnosne grupe. Teko se bilo pomiriti sa konanim gubljen j e m visoke pozicije koju su vabe imale, posebno u privredi Banata jo pre okupacije, a pogotovo u toku okupacije, kada su imali sve u svojim rukama, i vlast i prevlast i privredna bogatstva u celini, kada su svojski zapeli da Banat germanizuju, da, u saglasnosti sa Hitlerovim novim poretkom stvore cvetan Donauland u kome e rue moi brati samo pripadnici vie rase. Varljive nae su jo uvek ostale, vabe su znale da se za t a j cilj m o r a j u dalje boriti, zato se nisu lako mirili niti pokoravah. Time su prevrili au koju su sami poeli puniti jo kao petokolonai, a koja se sada morala za svagda razbiti. Prva mera koja se morala preduzeti bilo je uvoenje vojne vlasti u svim vapskim mestima. Uvedena je stroga kontrola kretanja, a vabama koji su ve bili napustili svoje kue, bojei se odgovornosti za svoja nedela, bio je zabranjen povratak. Ove je trebalo odmah smetati u logore i predavati vojnom sudu. Sve nemake javne radnje, fabrike, industrijska i trgovaka preduzea u vlasnitvu vaba, prelaze u dravno vlasnitvo. To je bila i prva nacionalizacija dobara u Banatu, koja je bila temeljita, obzirom da su vabe imale gotovo sve to u svojim rukama. O tome je tih dana doneo Odluku AVNOJ, po kojoj su i osnovane prve uprave narodnih dobara. Vojni komandanti i partizanske strae u vapskim mestima stavljeni su pod komandu taba Brigade. U gradovima i selima sa meovitim stanovnitvom, vapske porodice je trebalo preseliti i koncentrisati i staviti pod vojnu komandu.

Za svako neizvrenje ili odugovlaenje ovih nareenja postupak bie najstroiji, odnosno svaki takav bie hapen i predat sudu. Isti takav postupak bie i prema neizvriocima drugih nacionalnosti koji se budu pokazivah kao neprijatelji nae borbe ili koji budu koili rad naih vojnih ili NO vlasti. Nemci i drugi neprijatelji naega naroda i pokreta a koji budu osueni na smrt strel jae se javno. U vanijim sluajevima suenje e se obaviti javno. Bile su to stroge mere, ali se protiv neprijatelja koji je naneo toliko zla stavljajui se u slubu Hitlera nije moglo postupiti drukije. Milosti nije moglo biti prema onima koji je takoe nisu imali kada je u pitanju bila tenja za slobodom i za stvaranjem boljih uslova ivota. Bataljoni su k r e n u h iz kikindskih kasarni koje tek to su bile ureene, a u gradu su ostali tab brigade, pritapske jedinice i neke ete etvrtog bataljona. Prvi bataljon krenuo je na teritoriju novobeejskog sreza, drugi je krenuo prema k r a j n j e m

NA ZADATKU U SRPSKOJ C R N J I

39 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

severu Banata u novokneevaki srez, a Trei u srez Jaa Tomi, ili velikokaraorevaki, kako se u toku okupacije nazivao. Neke ete etvrtog bataljona dobile su svoje zadatke u kikindskom srezu. Odlazei iz kikindskih kasarni, kolone su gazile svaka u svom pravcu. Ulicama grada zaorile su se partizanske pesme. Bile su to po mnogo emu jo uvek partizanske kolone, a pre svega po svojoj opremi. Borci su u veini jo bili u odelima sa kojima su i krenuli od svojih kua, sa opasaima preko civilnih kaputa, sa kaketima, akim kapama, eirima, ubarama ali svaki sa petokrakom zvezdom napravljenom od crvene oje ili nekog platna. Borci su imali i dalje raznoliko oruje, uglavnom ono koje su imah i prilikom formiranja. Ipak u jedinice su stigli i prvi sovjetski mitraljezi Maksim, poneko je dobio od crvenoarmejaca poznatu sovjetsku uanku koja je uvek dobro dola u ovim jesenjim danima u kojima jutra vie nisu bila topla. U koloni su se lako mogli prepoznati stari partizani, imali su na sebi zaplenjene nemake uniforme, izme ili dobre cipele, majser preko ramena. Na svom prvom zadatku bataljoni i ete ostali su od 15. do 27. oktobra, dakle svega dvadeset dana, i za to vreme obavili su valjano svoje zadatke. A tada su se bataljoni vratili u kikindske kasarne, svi osim Prvog, kojim su komanovali Maa i Koragin. Ovaj bataljon otiao je za Petrovgrad i stavio se na raspolaganje novoformirano j Vojnoj oblasti. Za ovih dvadeset dana ete Prvog bataljona izvrile su pretrese fiistikih kua i koncentrirali nemake porodice u Vranjevu, Tarau i Novom Beeju. Jo osmog oktobra jedinice Crvene armije stvorile su irok mostobran na desnoj obali Tise u kome su se nali Beej, Ada i Senta. Devetnaestog oktobra front je krenuo brzo kroz Baku.

etvrta eta prela je Tisu i dva dana boravila u Starom Beeju koji se ve uveliko nalazio iza fronta. eta je obezbeivala preuzimanje narodne vlasti i privrednih objekata u gradu, a zatim se vratila u ve dobro ureenu kasarnu u Novom Beeju. Druga eta je po istom zadatku otila u Sentu, gde joj se prikljuilo vie od stotine omladinaca koji su eleli da stupe u Brigadu. Ovi omladinci poslani su u Kikindu. Bili su to prvi baki dobrovoljci u Trinaestoj brigadi. Za to vreme Drugi bataljon doao je u Novi Kneevac. Ovde je ve bio Sreski komitet Partije sa Niiforom Pejinim na elu. Vlast je bila u rukama Mesnog narodnooslobodilakog odbora, ali tek formirani Sreski narodnooslobodilaki odbor inio je napore da organizuje narodnu vlast u svim selima sreza, posebno u onima gde su veinu inili Maari. U tome su im pomogle ete Drugog bataljona. Na vesti o vrljanju faistikih elemenata u selima Majdana i R^be, na lice mesta je upuena Druga eta. Izvren je pretres. Narednog dana sve ete su bile u akciji zahvatajui sva mesta u srezu radi pretresa kua, popisivanja spreme i stoke onih faista koji su pobegli od svojih kua. U svim srpskim i maarskim selima za nekoliko dana udruenim snagama bila je uspostavljena narodna vlast, a u vapskim rejonima vojne komande. Prvi vod tree ete upuen je preko stare jugoslovenskomaarske granice, u selo Deskup na molbu antifaista ovoga mesta. Bio je to prijateljski susret, a u Deskupu je formiran jedan od prvih narodnih odbora u ovom k r a j u susedne Maarske. Bio je to znak borbene saradnje, koja i nije bila sasvim nova, jer je ona datirala jo iz devetnaeste godine, dakle iz vremena kada je bila stvorena Sovjetska republika Maarska. Trei bataljon naao se u Srpskoj Crnji. Sada je ovo rodno mesto znamenitog pesnika i slikara Dure Jakia bio sedite novog sreza kome je pripalo i Karaorevo kao i sva ustanika sela na maloj pruzi. Ali na teritoriji ovog sreza nalazila su
39*

611

se i vapska seia, Nakovo, esterek, Molin, Hetin, Mastort, Hajleld, Saluter, arlvil. vaba je bilo i u drugim selima kao i u samoj Srpskoj Crnji. Crnjanske vabe bile su koncentrisane u jednom rejonu. Postavljena je komanda za srez na ije su elo doli stari partizanski borci Dura Kneevi Grme kao komandant i Arsen Komnenovi kao komesar. Oba su bili stari lanovi Partije, jedan u Vincaiu, drugi u Vojvoda Stepi. Pod njihovu nadlenost potpale su i uspostavljene komande mesta u svim nemakim selima u srezu. Cete su proeljale sva vapska mesta i pohvatale veliki broj sakrivenih vaba ili Nemaca, ostavljenih iza fronta za diverzantske i druge akcije. U Srpskoj Crnji je organizovan sabirni logor, postavljen Narodni sud, izvreno ispitivanje uhvaenih, njih oko sto ezdeset osueno je na smrt javnim streljanjem. Ustanovljeno je da se radi o vabama koje su u toku svih godina okupacije uestvovale u brojnim vojno-policijskim akcijama protiv narodnooslobodilakih organizacija i partizana, a veina od njih i neposredno u masovnim streljanj ima rodoljuba. Tragajui za sakrivenim faistima dobij eni su podaci da su mnogi prebegh preko rumunske granice i da su sa sobom oterali i stoku i preneli drugu imovinu, opljakanu ranije po srpskim selima. Jedinica etvrtog bataljona u jaini jedne ete prela je rumunsfcu granicu i zaposela selo Teremiju, pronala odvuenu stoku i spremu i sve to popisala. Ova se -akcija nije nekom dopala pa je javljeno jednoj jedinici Crvene armije da su u selu pljakai. Crvenoarmejci su opkolili selo, ali su ubrzo doznali da se radi o partizanima iz Jugoslavije i o zadatku koga su obavljah. U Teremiji je nastalo pravo veselje, eta je uz pomo Crvenoarmejaca pokupila opljakanu stoku i spremu i sve to prebacila na nau stranu i predala vojnopozadinskim vlastima. ete etvrtog bataljona vrile su pretrese i postavile vojne komande u vapskim selima Na-

kovu, Svetom Hubertu, Hajfeldu, Mastortu, Salturu i arivilu. Pohvatani su skriveni Nemci i sprovedeni u sabirni logor u Kikindu gde je takoe organizovano sasluavanje i suenje onima koji su otkriveni kao zloinci. U nedelju, 22. oktobra, u svim bataljonima bilo je slavlje. Toga dana sve su ete bile na okupu. Bilo je sveano, drani su govori, date prve priredbe. Otpevali su svoje pesme etni horovi. U Kikindi je omladina i grupa iz brigadne ekipe pripremila zajedniki program. Zajedno sa borcima slavlju su se pridruili i mnogi graani. Bilo je to u ast velike pobede. Bio je osloboen Beograd, glavni grad nove Jugoslavije. 20. oktobra Sloboda je dola na ulice slobodarskog grada. Za sve vreme dok su se ete nalazile na svojim zadacima ili u privremenim kasarnama izvoena je intenzivna vojnika obuka. Ilo je sve bolje, jer se u etama stvarao vrst kolektivni duh, ete su se uigravale kao snane kolektivne celine. Sada su ve u svim etama bile formirane partijske elije i aktivi SKOJ-a, a u bataljonima bataljonski biroi Partije i Komiteti SKOJ-a. Uspeno je izvoena politika nastava, odrano je vie predavanja, radile su brojne italake grupe. U operativnom izvetaju taba brigade moglo se konstatovati da je disciplina u jedinicama bila na visini, a da je moral boraca dobar. U jedinicama vlada najidealnije drugarstvo, kako izmeu drugova, tako i izmeu drugova i drugarica kae se u ovom izvetaju. Tamo gde su postojale mogunosti svi su borci bili podvrgnuti redovnom lekarskom pregledu, dok su referenti saniteta i bolniarke nastojale da zavedu linu higijenu. U tome je bilo tekoa jer je bilo malo odee, obue i vea na raspolaganju, ali je u tome narod pomagao sa onim to je imao. U ovom zdravstvenom preispitivanju naeno je da je sedam boraca bolesno i da se moraju otpustiti iz Brigade. Na njihovo mesto primljeno je sedam dru-

gih dobrovoljaca koji su inae rado oekivali takve mogunosti. -Nau vojsku narod sa oduevljenjem doekuje i izlazi nam uvek u susret napisano je takoe u izvetaju. Iako se nije pucalo u pretragama za sakrivenim faistima, ni ovaj zadatak Brigada nije izvrila bez gubitaka. U Treem bataljonu nesrenim sluajem poginuo je borac Radislav Gardilovaki. Nesrea se dogodila nepanjom, prilikom smene strae. Dan ranije dolo je do jo jednog nesrenog sluaja, opet zbog nepanje boraca. Jedna desetina etvrte ete Prvog bataljona nalazila se na zadatku u Tordi. Bilo je vreme veere. Stevan Vlaisavljevi je prilazio k stolu, ali su mu se sa opasaima otkaile dve bombe. Dolo je do eksplozije. Stevan je zadobio tee rane, Ljubomir Nerov lake, dok su ozleena jo dva borca. Oba ova sluaja nepanje bila su predmet rasprave u svim etama, kao oigledan primer kuda moe da dovede nepanja u rukovanju sa orujem. Tri borca su slabo shvatila ta znai vojnika disciplina i kakav je red u eti. Vojislav ani i Slobodan Kozlovaki iz 3. ete Prvog bataljona i borac Marinko Josifovi iz etvrte ete etvrtog bataljona prosto su se ueleli svojih ukuana i, nalazei se u blizini, otili k svojima, u kratku posetu. O tome, meutim, nisu u eti nikoga obavestili. Patrole su ih ubrzo nale i prekinule im izlet. Za ovaj disciplinski prestup tab brigade ih je kaznio poslednjom vojnikom opomenom. Meutim, ovakve uestale pojave traile su otriji postupak prema samovolji. Bilo je ratno vreme, a disciplina je uvek bila zaloga za uspeno obavljanje zadataka. Zato se mnogo otrije postupalo prema onima koji su svesno krili vojniku disciplinu. Stoga su borci pratee ete Luka Gagi i Miroslav Stanojevi dobili po deset dana zatvora samo zato to su se u varoi zadrali due nego to im je to na dozvolama pisalo.

Ali, bilo je onih koji su zavredili da ih tab brigade posebnom Naredbom javno pohvali. Bili su to borci Pratee ete taba brigade Miroslav Stojanovi, Ljubomir Jovanov i Sava Jovanovi. Imenovani nisu prezali od opasnosti po svoje ivote, ve jedini cilj im je bio izvrenje primljenog zadatka od Crvene armije. . . I ova Naredba proitana je pred strojem sviju jedinica u Brigadi. Tako je Trinaesta vojvoanska udarna brigada zapoela svoje borbene zadatke. Ve od samog poetka bili su to zadaci u neposrednoj pozadini fronta. Ali. ma koliko da su borci shvatih potrebu sreivanja i organizovanja sigurne pozadine, bez koje bi i na samom frontu bilo teko pripremati i izvoditi operacije, ipak su mladi borci prieljkivah da Brigada zauzme mesto na samoj liniji fronta. Tim pre, to je ta ast ve pripala Dvanaestoj vojvoanskoj brigadi koja je delom uzela uea i u samoj beogradskoj operaciji, da bi potom zajedno sa jedinicama Crvene armije prela Tisu i napredovala preko Bake ka Dunavu.

Vojna uprava U tom vremenu, Trinaesta brigada je bila pod komandom Vojne uprave za Banat, Baku i Baranju, isto kao i dve brigade formiane u Sremu. Deveta i Deseta. Deveta brigada dobila je raspored u tek osloboenoj Bakoj, a Deseta je, posle borbi ispred Sremske Mitro vice, bila povuena sa Sremskog fronta i upuena preko Novog Sada, Titela, Perleza za Petrovgrad. Svoje bataljone Brigada je rasporedila po elom Banatu, od kojih je Prvi stigao u Kikindu. Meutim, trebalo je Trinaestu brigadu preformirati i popuniti prazninu koja je nastala odlaskom Prvog bataljona u Petrovgrad na neposredno raspolaganje Komandi vojne oblasti za Banat. Izvr-

ene su izmene naziva bataljona, a formiran je ponovo etvrti bataljon i utvren raspored kadrova. Vojna uprava za Banat, Baku i Baranju osnovana je na inicijativu druga Tita. On se u jeku bitke za Beograd nalazio sa nekoliko svojih saradnika u Vrcu odakle je vodio operacijama za osloboenje glavnog grada. Tada su do njega doli Jovan Vesehnov i Ivan Milutinovi i izneli mu situaciju u Banatu nastalu neposredno posle osloboenja. Veliki poremeaji nastali su u svim sektorima privrede koja je trebala da bude baza za snabdevanje krupnih vojnih jedinica na frontu. Bilo je potrebno brzo zavoenje reda i likvidacija ostataka faistikih elemenata naroito meu vapskim, a u Bakoj jo i meu maarskim ivljem, isto kao i spreavanje ovinistikih i drugih neprijateljskih pojava. Narodnooslobodilaki odbori koji su u mnogim mestima u Bakoj, pa i u Banatu, bili jo u formiranju, a oni stvoreni u toku ilegalne borbe bili su nedovoljno pripremljeni za izvravanje svih tih sloenih zadataka, u ovom vanom momentu nisu bili objektivno u stanju da valjano i bez pomoi obave svoj zadatak. Tim pre to se front jo uvek protezao ravnicama Vojvodine. U takvoj situaciji bilo je najbolje reenje da se privremeno uvede Vojna uprava. Tito je sedamnaestog oktobra doneo Naredbu o formiranju Uprave i odredio njenog komandanta. Bio je to general Ivan Rukavina koji se ve nalazio tu, u Vrcu. Ustvari nije to bila Vojna uprava u klasinom smislu rei, mada je imala dosta vlasti u svojim rukama. Jer, Banat pa i Baka imali su ve izgraenu i u osnovi dosta vrstu narodnu vlast i nije se postavljalo pitanje da li se ona moe ovde odrati ili ne. To pitanje je narod ovih oblasti ve bio resio kroz borbu u kojoj je dao toliko rtava. Ali, obe oblasti su se nale u izuzetnoj situaciji, bile su odjednom izvanredno vane za itav potencijal borbenih snaga koje su konano oslobodile nau zemlju. Jer, Banat i Baka su bile bogate oblasti. U njima

nisu due voene ruilake borbe krupnijih frontovskih snaga, privreda je sauvana, mnoge zalihe hrane i dobra su ovde ostala. Nemci nisu imali vremena da ih izvuku. Upravo to je i odluilo, jer je sve to trebalo neodlono i na najefikasniji nain staviti u slubu fronta. Vie nego igde parola Sve za front sve za pobedu postala je ivotno aktuelna. Dakle, nije se radilo o vojnoj okupaciji ve o vojnoj organizaciji jednog veoma vanog podruja. U ruke vojske prela je sva sudska i izvrna vlast. Na teritoriji severnog Banata formirane su dve komande podruja. Komanda podruja Petrovgrad sa petrovgradskim, novobeejskim i jaatomiskim srezom i Komanda podruja Kikinda sa kikindskim, novokneevakim i crnjainskim srezom. U svakom srpskom selu kao i u selima sa meovitim stanovnitvom, zatim u maarskim, rumunskim i slovakim mestima u kojima je postojao organizovan pokret i formirani mesni narodmooslobodilaeki odbori, ovi su stajali uz vojnu stanicu. Sva vapska i ostala sela nacionalnih manjina nee imati mesne narodnooslobodilake odbore jer e u njima svu vlast imati vojne stanice narodne strae. Vojne komande podruja preuzimaju u svoje ruke, od narodnooslobodiiakih odbora, odseke za privredu, saobraajno-tehnike odseke, sanitetske odseke i prosvetne odseke. Ostali odseci ostaju u nadlenosti odbora. Prema tome, izvrena je samo podela posla i odgovornosti, ali je ostala uska saradnja narodnooslobodilakih odbora i vojnih komandi. A to znai da ni jedan narodnooslobdilaeki odbor koji je bio ve formiran nije bio ukinut. Vojna uprava bila je zbilja privremenog karaktera. Zahvaljujui svestranom naporu partijskih i skojevskih organizacija, narodnooslobodilakih odbora, vojnih komandi i jedinicama Devete, Desete i Trinaeste brigade, Vojna uprava je ve u januaru bila ukinuta.

Parada u ast Oktobra Trinaesta brigada dobila je nareenje da se pripremi za pokret. Bio je to znak da se Brigada rastane od Banata u kome je ponikla i razvila svoje redove, u kome je imala duboke korene. Za momenat, bila je to i velika radost za borce, koji jo nisu znali pravi cilj pokreta. Jer, brzo se proirila vest da Brigada, najzad, kree na front! Otuda je rastanak sa banatskom ravnicom pripreman u dobrom raspoloenju, tim pre to je padao na veliki praznik, Sedmi novembar, dakle na dvadesetsedmu godinjicu Velike oktobarske revolucije. Za ovaj praznik jedinice Brigade spremale su se deset dana. Bila je predviena i vojna parada u kojoj e, pored jedinica Crvene armije uestvovati i svi bataljoni Brigade. Zato se radilo sa poletom, glaalo se oruje, opremale su se radionice brigade, a posebno obuarska i krojaka, koje su imale pune ruke posla. Trebalo je zakupiti veliki broj raznolike obue, pantalona, bluza i sakoa, vea. Bilo je toliko posla da se sve to nije moglo postii uprkos danononom radu, jer Brigada jo nije bila dobila vee koliine nove odee i obue, a ono to su borci doneli od svojih kua bilo je najee loeg kvaliteta i ve dotrajalo. U Banatu se u ratnim danima samo preko vercera moglo doi do boljih cipela ili novijeg odela. A to je bilo preskupo. ete su neumorno uvebavale strojevi korak, prestrojavanje i pozdravljanje u hodu. Birani su oni najbolji za elne redove. Trebalo se pokazati, onako vojniki, jer to je bila prva parada u Banatu, uz to jo ukorak sa iskusnim jedinicama Crvene armije. Drani su politiki asovi, govorilo se o Oktobarskoj revoluciji, o Lenjinu, o stvaranju prve narodne armije, o izgradnji socijalizma u velikoj zemlji, ali i o dugoj i tekoj borbi protiv faistikih sila na elu sa Hitlerovom Nemakom u kojoj je slavna Crvena armija pred punim trijumfom. Komesari su podvlaili da su Jugosloveni svoj dug prema

prvoj zemlji socijalizma na najbolje mogui nain oduili, pridruujui se od prvog dana napada njenim braniocima, stvarajui uistinu borbeno jedinstvo najvie vrednosti. Nije zaboravljena ni prva proslava organizovana u slobodi i posveena velikoj godinjici Oktobarske revolucije. Te, etrdesetprve godine, vladala je tama nad Evropom. Nemci su porobili ili potinili gotovo celi kontinent, njihove trupe bile su pod Moskvom. A na Balkanu, ispod nemake izme uzdigla se ponosito, hrabro, jedna po prostoru mala, ali po znaaju velika republika Uika republika. Tamo je bio Tito. Pred njim je odrana parada partizanskih jedinica, kao dokaz nepokorenosti, vrste reenosti da se sopstvenim sna-

PARADA U SLJBOTICL

gama zemlja oslobodi i izgradi novo drutvo nadahnuto Oktobrom. To su svedoile i petokrake zvezde na kapama partizanskih boraca, radnika i seljaka, to su vrstim korakom marirah ispred svoga komandanta. Pria o toj paradi ispunjavala je srca mladih boraca koji su eleli da budu isto ono to su bili partizani iz Uica. Zidne novine bile su pune napisa posveenih Oktobru, pripremama eta za proslavu toga velikog praznika. Kulturno prosvetni odbori pripremali su prigodne programe. Komsomolke iz jedne jedinice Crvene armije pozvale su lanove SKOJ-a na svoju priredbu. Spremana je sveana akademija. Tih dana Nemci su poslali nekoliko aviona na Kikindu. tuke su mitraljirale grad i bacile nekoliko bombi u sektoru eleznike stanice. Meutim, doekah su ih protivavionski mitraljezi crvenoarmejaca, a nekoliko arera ispalili su i pukomitraljesci iz Brigade. tuke su se brzo udaljile. U Brigadu je stigla i jedna tuna vest. Dvadesettreeg oktobra poginuo je na Dunavu Ivan Milutinovic, lan Pohtbiroa Centralnog komiteta i lan Nacionalnog komiteta za osloboenje Jugoslavije. Milutinovia su borci upoznali na dan formir a n j a Brigade kada im je uputio pozdravne rei sa balkona optinske zgrade u Kikindi. Upoznali su ga i prvi puta tada imali prilike da vide jednog rukovodioca u generalskoj uniformi. Upoznali ga i zavoleli ga. U toliko je bolnije odjeknula njegova smrt. A hitao je da to pre stigne u tek osloboeni Beograd da tamo preuzme svoje dunosti. Mosta na Dunavu nije bilo. Brod na kome se prevozio potonuo je, a velikog revolucionara i borca odnele su dunavske vode. Sedmog novembra Brigada je strojevim korakom prodefilovala ispred tribine. Tamo su bili komandan i komesar Brigade Marko Tanjurdi i Milojko Filipev, nekoliko viih oficira Crvene armije, predstavnici narodne vlasti, Partijska i Skojevske organizacije grada i sreza. Rominjala je kia.

Na elu svojih bataljona gazili su komandiri i komesari. Ispred prvog bataljona bih su Kutra i Lala, za njima Drugi bataljon i Radojica i Ceril, Trei na elu sa okicom i Bukaricom i na kraju, etvrti bataljon sa Zekom i Kovaom na elu. Bataljoni su pozdravljah rukovodioce na tribini. Borci su gazili vrstim korakom.

Na putu za Suboticu U kasarni ve je sve bilo spremno za pokret. Znalo se: pravac skela na Tisi kod Padeja, a zatim Subotica. U predhodnicu je krenula eta pod komandom Rade Babica Prpi a i Dane Bahia zamenika komandanta bataljona. Jo p r e podne, dok je trajala parada, kia je poela da pada, ali je ve u toku popodneva i u veernjima asovima sipala jae, pomeana sa prvim pahuljicama. Duvao je snaan vetar. Vreme veoma nepogodno i za k r e t a n j e na kraim relacijama za borce dobro opremljene. Ni u toku noi susneica nije prestajala. Sipala je i u ranim j u t a r n j i m asovima kada je ve cela Brigana bila u pokretu. Put je bio raskvaen, p u n lokvica, lepljivog i itkog blata. To blato i prljava voda prodirali su kroz poderane donove i kroz iste rupe cedili se napolje. Tako je bilo sa Veselimom Popovim, tako i sa Brankom Milanovim, koga su izdale njegove sveane cipele koje je jedino i imao kad je doao od kue u jedinicu. Tako je bilo i sa mnogim borcima kojima su zakrpe na atro j obui brzo otpadale. Malo je koji borac imao atorsko krilo ili dobar injel. Pokvaeno odelo hladio je ledeni vetar. Ipak, kolona se kretala bez zastoja. Za stare partizane Kikindskog partizanskog odreda ovaj put je bio poznat i nije se tako oduio kao to se to inilo mladim borcima, njima je to bio najdui mar do tada. Pusta banatska rav-

nica, u ovo doba gola kao dlan, otegla se kao gladna godina. N a j p r e Io, pa onda Sajan. Od Sajana do Tise no. Sve je mokro. Tek pred zoru prozeble kolone su pristizale na obale nabujale Tise. Rade Babi i Dane Babi i njihova eta ve su ovde ekah obezbeujui skele i pravei red prilikom prelaza. Pored skele bilo je i nekoliko dereglija, pa su i one koriene. Sve je to izgledalo nesigurno, klimavo, a mutne vode Tise valjale su se prema jugu. Zastanak pred prelazom bio je obavezan za sve jedinice. Jer, moralo se redom, postepeno, koliko su skela i dereglije mogle da prime. Borci su se, ekajui, zbijah u gomilice, ne bi li im bilo toplije.

LANOVI TABA BRIGADE U SUBOTICI

I s druge strane Tise kolone su se saekivale kako bi bataljoni u punom sastavu nastavili kretanje. Tamo ;sa Bake strane bila je Ada. Tu se moglo zastati, odmoriti i koliko toliko zgrejati vruim ajem i nekakvim zaklonom. Prelaz je protekao mirno. Red je bio ouvan, niko nije poremetio kretanje jedinica. Ipak, jedna puka je sluajno opalila i borac Ilija Mirkov zadobio je laku ranu. Ali, metak ga je pogodio u nogu i njegovi drugovi su ga morali na nosilima preneti do Ade. U toku naredne noi oteguta kolona Brigade stigla je u Suboticu. Pravac kretanje bila je Konjika ili Alaska kasarna, koja je ve bila spremna da primi borce. Tako je cela Trinaesta vojvoanska brigada stigla na baku stranu. To je bila nova stranica u n j e n o j istoriji. U ovoj grad prve su ule, jedanaestog oktobra, jedinice Subotikog partizanskog odreda, potpotpomognute sa prednjim deolvima Tridest i prvog gardijskog streljakog korpusa Crvene armije. Ali, nemaki f r o n t je ovde popustio tek devetnaestog oktobra, kada je glavnina ovog korpusa poela sa svojim nastupanjem, sa stvorenog mostobrana na desnoj obali Tise. Samo dva dana kasnije bio je osloboen Sombor, i na ovom sektoru ponovo je bio dosegnut Dunav. Novosadski odred uao je u glavni grad Vojvodine dvadeset i etvrtog oktobra, kada se prebacila iz Petrovaraina Sedma, a iz Banata pristigla Dvanaesta vojvoanska brigada, posle prelaska Tise kod Titela. Bako-palanaki odred zauzeo je Baku P a lanku. Time su Nemci i Maari u Bakoj bili poraeni.

U BAKOJ

Tri protekle godine u Bakoj Baka je inae imala slian borbeni put kao i Banat. Podelom Jugoslavije i Vojvodine ova oblast je pripala Hortijevoj Maarskoj. To mu je bila naknada za saveznitvo i pomo Nemakoj. Hitleru i Hortiju nije bilo teko da nau zajedniki jezik. Poput Nemake Horti je i u Maarskoj zaveo faizam, mada je maarski narod ipak bio spremniji za otpor nego Nemci. Baku su preplavili maarski faisti, osvajajui postepeno n j e n u privredu i institucije. Ve u prvim danima sa bakih polja i iz naseljenikih sela proterani su kolonisti, nastanjeni ovde posle Prvog svetskog rata. Njihova imanja prigrabili su faisti. Maarski ivalj u Bakoj koji je bio brojan, razdvojio se: revolucionarna m a n j i n a bila je za otpor protiv faizma pa makar on dolazio i iz Pete, ali je veina primila okupaciju kao osloboenje uz nadu da e u okviru Maarske, pa makar i Hortijevske, konano dobiti svoju nacionalnu ravnopravnost koju u staroj Jugoslaviji nisu mogli ostvariti. To je davalo hranu revanistikoj propagandi koja je imala uspeha u irokim krugovima maarskog ivlja u Bakoj. I ovde je, kao i u Banatu, meutim, Komunistika partija pripremala narod za ustanak. Stvorene su bile brojne desetine, diverzantske i udarne grupe, u pripremi je bilo stvaranje partizanskih odreda. Na tome je uspeno radio lan Pokrajinskog komiteta Partije Radivoj irpanov, Ali, ma-

arski faisti su organizovali pravi juri na partijske i skojevske organizacije, na sve druge organizovane oblike otpora. Palo je oko tristapedeset komunista, a vie od pet hiljada rodoljuba bilo je u logorima. Time je uveliko bio pokvaren plan jedinstvenog stupanja u akciju i stvaranja partizanskih odreda u Bakoj. U septembru su u Baku doli sekretari Pokrajinskog komiteta Partije i SKOJ-a arko Zrenjanin, Svetozar Markovi i ore Zlii. Trebalo je zajedno sa banatskim partizanima prebaciti u Srem i bake borce. Jer, Fruka Gora je pruala bolje mogunosti za akcije u toku zimskog perioda. A bila je blie Bosni. Meutim, u tome se nije uspelo. Na ulicama Novog Sada pao je irpanov. Gordana Ivakovi je odala mnoge podatke neprijatelju. Usledila su zatim nova hapenja. U septembru i oktobru poginulo je ili je palo u ruke okupatoru, vie lanova okrunih komiteta Partije i SKOJ-a. Sekretar Okrunog komiteta za junu Baku Vlada Zivanovi, umro je pod batinama, ali nije odao nikog. ore Belin drao se prkosno, maarski faisti bacili su ga sa prvog sprata. Sekretar Okrunog komiteta SKOJ-a Sava ilasov streljan je u novembru isto kad i Livija Bem, lan Okrunog komiteta Partije. Kota Sokica razderao je svoje rane. Pali su i Rudolf Grin, Ivan Koi i Andrija Leberet, pa je ceo ovaj komitet bio uniten. Bio je uniten i Okruni komitet za zapadnu Baku i Baranju. Stari komunista i sekretar Komiteta Erne Ki obeen je etvrtog oktobra u zatvoru Cilag. Duko Stanaev se ubio da ne bi pao neprijatelju u ruke. Zoran Gomirac je odveden u logor odakle se nije vratio. lanovi Okrunog komiteta za severnu Baku Lola Vol, Otmar Maj er i Roku Simonovi obeeni su u oktobru u Subotici dok je sekretar Mesnog komiteta Partije u gradu Matko Vukovi umro pod batinama u zloglasnoj utoj kui. Bili su obeeni i Kaleman Bako, serketar Sreskog komiteta za Sentu i Joef Halas, sekretar Mesnog komiteta P a r 40 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

625

tije u Adi. U rukama policije naao se i komandant taba partizanskih odreda Vojvodine Danilo Gruji. U novembru je poginuo lan Pokrajinskog komiteta Mihalj Samu, Ivan Vijoglavin je pao u ruke faista, a u februaru su junaki pali sekretar Pokrajinskog komiteta SKOJ-a ore Zlii i sekretar Okrunog komiteta SKOJ-a ore Mike. Bili su to gotovo nenadoknadivi gubici. U kasnu jesen bio je organizovan ajkaki odred od pedeset boraca, ali se on nije mogao u tekim zimskim uslovima odrati u svojoj Sajkakoj. Bio je u toku decembra i januara primoran na borbu i od jakih i dobro opremljenih maarskih faistikih snaga uniten. U borbi je poginuo komesar odreda ula Molnar Braa, a u ropstvo je pao da bi kasnije bio obeen u Subotici zamenik komesara Milo Beli Ujka. A tada su se maarski faisti krvavo svetili: organizovali su prvi pokolj bakih rodoljuba. Hvatah su ljude na ulicama, masovno ubijali a njihova tela trpali pod led na Tisi i Dunavu. Bilo je umoreno preko etiri hiljade ljudi, ena i omladinaca iz Curuga, ablja, ureva, Sajkaa, Vilova, Gardinovaca, Moorina, Starog Beeja i Novog Sada. U Novom Sadu su ostali Svetozar Markovi Toza i Branko Baji da prikupe preostale snage i obnove razbijene organizacije. U severno j Bakoj radih su na istom poslu Geza Tikvicki i Nikola Petrovi. I kada je najzad krenulo, kada su Markovi i Baji organizovali tampariju i tampah Prve bake brojeve Slobodne Vojvodine a bili u toku organizovanja prvog Pokrajinskog narodnooslobodilakog odbora, bili su otkriveni i posle neravne borbe Baji je poginuo a Markovi teko r a n j e n pao je u ruke faistima. Streljan je, dva meseca kasnije, 9. februara etrdesettree, hrabar i odluan kakav je bio uvek. Te jeseni pao je jo jedan narodni heroj Bake. Bio je to stari borac oktobarske revolucije, sekretar Sreskog komiteta Partije za Zabalj, organizator i komandant Zabaljskog partizanskog odreda, Stevan Divnin Baba.

Nastalo je razdoblje krize za bake rodoljube. Ostali su rasuti, razbijeni, bez veze sa bilo kim izvan Bake, poput tekih godina koje su preiveli banatski borci. Ipak, Bavani su prvi doli do veze sa obnovljenim Pokrajinskim komitetom. To je polo za rukom Gezi Tikvickom koji se ve k r a j e m aprila etrdesettree naao u Sremu u bazama Pokrajinskog komiteta. To je bila prilika da se stanje u Bakoj analizira i preduzmu mere za formiranje Oblasnog komiteta Partije. U jesen je od bakih i sremakih boraca bio formiran Bakobaranjski odred koji se kod Netina prebacio preko Dunava i na bakoj strani izveo nekoliko smelih akcija. Za uspenije i trajnije borbe tada jo nije bilo dovoljno uslova pa se odred vratio na sremsku stranu, ali je iza njega ostao stalan kanal izmeu Srema i Bake koji se vie nije prekidao. Bio je to most poput ona dva koja su stvorena u Banatu, jedan od Surduka do Karaoreva, i drugi, od Belegia do Dolova. Bili su to mostovi koji su spajah borbene revolucionarne snage cele Vojvodine obezbeujui dalje stalni rast njenih borbenih potencijala. Time je bio udaren temelj slobodnoj, autonomnoj Vojvodini. U poslednjo j godini okupacije Baka je kao i Banat bila poprite uspenih borbi protiv f a istikog okupatora. Stvarani su brojni partizanski odredi, maarski radnici i seljaci su poeli uviati kuda ih je faizam vodio. U njihovim redovima poela je nova diferencijacija, ali sada u korist oslobodilakih snaga. Ipak, mnogi su se ljudi bili vezali za faistike snage i zajedno sa njima uinili niz nedela nad srpskim ivljem, poev od prisvajanja imovine do uea u tekim pogromima. Prelomni momenat u ovom razdoblju bilo je formiranje Bako-baranjske operativne zone sedamnaestog avgusta. Pod njenom komandom bih su Bakopalanaki, Sajkaki, Somborski i Subotiki partizanski odred. Svaki od njih upuen je iz Srema u svoje oblasti. Najtee je bilo probiti se u severnu
40*

627

Baku. Na tom putu gotovo da je izginuo Somborski odred, dok se Subotiki poetkom septembra naao u okolini Subotice. Odred od jedanaest boraca doveo je pod sam grad komandant, Subotianin, Jovan Miki Spartak. Komesar ovog odreda bio je Jovan Neradi, a zamenik komandanta Milo Tadijin. Baka je u to vreme izgubila jo jednog starog borca. U ruke maarskih faista pao je Lajo Lo, lan Pokrajinskog komiteta Partije i Glavnog narodnooslobodilakog odbora Vojvodine. Internirah su ga u Petu iz koje je pokuao da pobegne, ali je poginuo. Subotiki odred je izveo niz uspelih akcija oko grada, a digao je u vazduh i subotiku elektrinu centralu. Brojno je narastao i poetkom oktobra uspostavio vezu sa prednjim delovima Crvene armije koja je bila na mostobranu stvorenom na Tisi od Beeja do Sente. Spartak je sa prethodnicama Crvene armije uao u grad ve devetog oktobra, da bi konano doneli slobodu Subotici tri dana kasnije. Odred se smelo tukao sa faistima, posebno na subotikoj eleznikoj stanici. U ovoj borbi kada je grad ve slavio slobodu, bio je smrtno ranjen komandant odreda Spartak.

U Batinskoj bici tab Brigade je odmah po dolasku bio pozvan u Okruni komitet partije. Tamo su ve bili Jovan Veselinov i Moa Pijade. Glavna tema razgovora bili su neposredni zadaci Trinaeste brigade u Bakoj. Moa Pijade je kao i obino bio jasan i sasvim odreen u postavljanju zadataka. Donekle se ponovila situacija sa Banatom po njegovom osloboenju i uspostavljanju fronta na Tisi. Brigada je tada poslala svoje bataljone na teritoriju sever nog Banata sa osnovnim ciljem ienja terena, organi-

zovanja i obezbeenja pozadine i komunikacija samom frontu. Sada je to bilo gotovo isto, samo u drugim uslovima. Baka je bila novi teren za Severobanaane. Ovde su do jue bili maarski faisti, ostali su mnogi njihovi tragovi. Front je na Dunavu bio stabilniji jer se oslanjao na veliku reku koju nije bilo lako forsirati. Izgledno je bilo da e borbe na tom frontu potrajati. Za Brigadu je bilo vano da se to pre povee sa partijskim organizacijama, prvim narodnooslobodilakim odborima, sa narodom, i u zajednici sa njima da pristupi zatiti pozadine velikog fronta, mobilizaciji svih ljudskih i materijalnih sredstava neophodnih borbenim jedinicama na poloajima. Poseban zadatak Brigade na ovom sektoru bio je i obezbeenje dravne granice izmeu Tise i Dunava. Subotica je tada ve imala svoj Gradski narodnooslobodilaki odbor. Jo u mesecu julu ovaj Odbor je bio formiran. Njegov prvi predsednik bio je Mladen Kutuzov a lanovi: Grgo Luli, Stevan Tonkovi i Lajo Duda. U septembru je Odbor obnovljen a za predsednika odreen Blako Raji. Odbor je u danima osloboenja bio ponovo reorganizovan a za njegovog predsednika doao je Lajo J a ramazovi, imuan seljak, ali rodoljub i saradnik Subotikog odreda. im je grad osloboen formirane su dve komande mesta, jedna naa i jedna Sovjetska. Komandant nae bio je novi komandant Subotikog odreda Milo Tadijin a komesar Ica Tomi. Na elu Sovjetske komande grada bio je potpukovnik Mihail Panfilovi Aljabin. Bukarica, Ceril, Fia i Crveni nali su se u Subotici sa jednim svojim ratnim drugom iz Severobanatskog partizanskog odreda. Bila je to Anka Kmezi, ovde u Subotici sekretar Mesnog komiteta Partije. Tako je saradnja mogla biti brzo organizovana na temelju starog ratnog drugarstva.

Nalazei se jo uvek pod komandom Vojne uprave za Banat, Baku i Baranju, Deveta i Trinaesta brigada su pristupile organizovanju vojne vlasti. Jedino je Trinaesta brigada delovala na elom sektoru od Sente do Sombora i Apatina, po irini, i od Bake Topole do Subotice, Bajmoka, Horgoa i same granice po dubini. Postupilo se isto kao i u Banatu: tamo gde nije bilo narodnooslobodilakihodbora u maarskim i nemakim selima, zavedena je esto vojna vlast, a u meovitim selima ili maarskim selima gde su aktivisti od ranije postojali i pokazali spremnost na saradnju, kao u srpskim selima, formirani su narodnooslobodilaki odbori. Front je iao Dunavom: nae i sovjetske snage drale su levu obalu ove velike reke, a nemako-ustake i druge kvinslike snage desnu obalu. Front je ovde zastao i uvrstio se. Obe strane su se spremale za teke bitke. Nemci su dovlaili jake snage, posebno iz Grke, pokuavajui da po svaku cenu uvrste ovu liniju i spree dalje presecanje svojih snaga koje su jo ostale na Balkanu, a i prodiranje fronta u samo srce Evrope, ime bi celo juno krilo odbrane same Nemake bilo opasno ugroeno. Bitka za Budimpetu bila je u punom jeku. U nastojanju da upravo uine ono ega su se Nemci toliko plaili, nae i sovjetske snage koncentrisale su se upravo u severnoj Bakoj pripremajui jednu od najveih bitaka na naem prostoru. Za glavni napad izabran je pravac Batine sa ciljem da se sa zapada ugroze jake nemake snage koje su uporno branile Budimpetu. Sombor je postao mobilni centar i vana taka u kojoj se vrila koncentracija ljudstva i tehnike. Tu, na tom sektoru nalazila se novoformirana Pedeset i prva divizija u ijem je sastavu bila i Dvanaesta udarna vojvoanska brigada, i to upravo u samoj ii glavnog udara u prvom borbenom ealonu. A t a j udar je ve pri prvom svom koraku imao najteu prepreku: mutni i uzburkani Dunav.

Na pomolu je bila velika Batinska bitka koja je zapoela upravo onih dana kada je Trinaesta brigada zaposedala pozicije koje su joj bile odreene u Bakoj. Dva bataljona, Trei i etvrti, ostali su u samoj Subotici, zajedno sa tabom brigade i pritabskim jedinicama. Prvi bataljon ostao je u Senti, Drugi se naao u sreditu dogaaja koji su dolazili, u samom Somborn. Brigada je tako uvala neposrednu pozadinu fronta, nala se na glavnim linijama snabdevanja jedne od najkrupnijih bitaka, preuzela na sebe krupne zadatke u organizovanju pozadinske sanitetske slube i prihvatu ranjenika. Iako indirektno, Trinaesta brigada imala je svoga punog udela u velikoj Batinskoj bici koja je trajala punih sedam dana toga novembra etrdesetetvrte godine. Subotica je bila i ranije znaajan grad, posebno u ovim danima kada su jedinice Brigade dole u njegove kasarne. Jer, od Subotice do fronta nije bilo daleko. Kroz grad su ile znaajne komunikacije koje su vodile i prema severu i prema za-

BATALJON NA SMOTRI

padu, upravo na glavna arita fronta na kojima su bile u pripremi bitke najveih razmera. Zato je subotieka eleznika stanica postala objekat izuzetnog znaaja, isto kao to su bili znaajni i svi privredni potencijali grada. Kroz subotiku elezniku stanicu ile su duge kompozicije u oba pravca natovarene svakovrsnim ratnim materijalom, borbenim jedinicama, ranjenicima. Grad je imao dosta brojan sovjetski garnizon. Bila je tu jedinica za protivavionsku odbranu, sa protivavionskim mitraljeskim gnezdima na krovovima pogodnih i dominirajuih zgrada to su okruivale subotiki elezniki vor, i artiljerijskim uporitima u toj okolni. Danju i nou prolazile su kompozicije krcate trupama i tekim naoruanjem. Za veliku bitku kod Batine trebale su ogromne snage. Sa svoja dva bataljona Trinaesta brigada se ukljuila u organizovanu odbranu grada, ali pre svega u uvanju same eleznike stanice i svih privrednih objekata u gradu. Trei bataljon je uspostavio trinaest straarskih mesta na samoj stanici i njenim bliim objektima. Bataljon je drao svoje stalne strae kod Gradske kue, enske gimnazije, Glavne pote i Obuarske radionice. etiri straarska mesta Bataljon je organizovao i drao kod Mlin-logora, Gradske bolnice i logora ango. U ovim logorima sakupljani su faisti svih boja, uhvaeni iza pozadine fronta i u bakim mestima. Bataljon je drao jo tri stalne strae kod vanih objekata kakvi su bili: Baki mlin, Barutana i Fabrika konzervi, zatim tri straarska mesta u samom gradu ispred vanih ustanova i komandi, dva straarska mesta kod Margit-mhna i jedno straarsko mesto u Fabrici baterija. etvrti bataljon je organizovao devet straarskih mesta kod Fabrike arapa, Pekare i Gasfabrike. Posebna panja bila je posveena obezbeenju Elektrine centrale kod koje su postavljena dva straarska mesta. Ovom Bataljonu pripalo je i straarsko mesto kod Obuarske radionice u blizini

eleznike stanice kao i tri straarska mesta kod Komande podruja. Bataljon je imao i jedno istureno straarsko odeljenje kod eleznike stanice na Palicu. Odlazei na zadatak, ova straarska jedinica naila je na grupu faista. Ovi su otvorili vatru. Bio je to i prvi sukob jedne jedinice iz sastava Brigade sa neprijateljem na ovom terenu. Straa je spremno doekala napad i svojom vatrom rasterala napadae. Sve ove strae raspolagale su i pukomitraljezima, smenjivale su se svakih deset dana, a obilazili su ih deurni oficiri bataljona sa patrolama, svaki dan po dva puta. Time je isticana izvanredna vanost zadatka koje su ove brojne strae imale tim pre to prepad kod Palia nije bio usamljen, jer je u okolini grada bilo vie ovakvih grupa, a posebno onih koji su kamuflirano ostali u gradu i njegovoj okolini radi pijunae i praenja kretanja krupnih frontovskih jedinica Crvene armije i Narodnooslobodilake vojske. Zato su se ete, koje su se nalazile u kasarnama, stalno nalazile u pokretu, tragajui za ovim grupama i pojedincima u cilju likvidacije. Trei bataljon bio je smeten u Alakoj kasarni, dok je etvrti bataljon zaposeo jednu veliku zgradu pored same eleznike stanice. U toku meseca novembra upravo je subotiki elezniki vor bio u centru zbivanja u gradu. Dok je trajala velika Batinska bitka, nai borci i protivavionska odbrana Crvene armije uvali su ovaj vaan vor koji je svojim punim kapacitetom radio i danju i nou. Nemci su to dobro znali i, traei osetljive take iz fronta na kome se razgorela divovska borba, uzeli su na nian svoje avijacije pre svega ovaj objekat. Stanicu je branila i protivavionska artiljerija, ali glavni deo posla pripadao je protivavionskim mitraljeskim gnezdima sa kojih se jedino uspeno moglo suprotstaviti nemakim tukama koje su u niskom briuem letu pokuavale da tuku objekte na samoj stanici.

Meutim, pokazalo se da nemake tuke polaze u ovakve akcije upravo u vreme kada se na stanici nalaze krupnije kompozicije sa sovjetskim orujem. Bilo je jasno da im je o tome neko pruao podatke. Jedinice oba bataljona u nekoliko mahova organizovale su opkoljavanje i pretres svih objekata pa i stanova u rejonu oko stanice. Najzad je borcima polo za rukom da pronau sakrivenu nemaku radio stanicu i da tako likvidiraju opasnu grupu nemakih obavetajaca. Taj uspeh postigao je vod tree ete Treeg bataljona pod komandom Boe Ristia. U pretresu stanova oko stanice uestvovala je i prva eta istog Bataljona. Na strai na eleznikoj stanici nalazio se Pera Gavrilov. Bilo je sve mirno i u smeni on je sa svojim drugom otiao da se okupa. Tek to su otili u kupatilo, napolju su se zaule jake detonacije. Nemaki avioni bili su iznad stanice. Straari su se brzo obukli i vratili se u stanicu. Tamo nigde nikog. Stajale su samo njihove puke. Uzeli su svoje oruje i istrali na peron. Nemaki avioni su rafalima zasipah stanicu, nadleui jedan za d r u gim u briuem letu. Pored perona je leao straar Milo Krnjeta i trao pomo. Bio je ranjen u ruku. Pero i njegov drug su pokuah da se priblie r a n j e niku, ali su bili spreini rafalima aviona. Tada se iznenada na stanici nae komandant Bataljona okica. Imao je u rukama pukomitral jez, stavio ga na Perino rame i rafalima gaao avione koji su proletali sasvim nisko. Verovatno je jedan od njih bio pogoen pa su se i ostali podigli i poleteli prema severu. Milo nije bio tee ranjen, ali je bio previjen i upuen za bolnicu. Vod Cede Ziramova iz tree ete etvrtog bataljon uspeo je da u jednoj svojoj iznenadnoj akciji na stanici uhvati tri nemaka diverzanta. Ova eta se u jednoj prilici nalazila na redovnoj vojnoj vebi nedaleko od kasarne. U blizini je prolazila pruga kojom su se kretale krcate kompo-

ici je u pravcu fronta. Upravo je bila prola kompozicija natovarena tenkovima i topovima. Istovremeno, visoko gore leteo je nemaki avion. Odozgo se uo otar fijuk. Komandir ete Janko Bukvi komandovao je borcima: u zaklon! Na poljani i nije bilo nikakvog zaklona, borci su se jednostavno nali na zemlji na mestu gde se koji zatekao. A tada je grunula eksplozija u neposrednoj blizini. Bomba je pala pored kompozicije, koja se polako vraala u stanicu. Tamo je bilo dosta ranjenika. Od komada bombe bio je ranjen i borac Mirko Damjanov. Drugovi su ga preneli u bolnicu, a zatim je cela eta pohitala na stanicu da pomogne iskrcavanje i prenos ranjenika iz napadnute kompozicije. Na straarskoj dunosti na stanici nalazio se borac ove ete Radovan Gruji. Saekao je voz koji je upravo stigao sa severa, iz Maarske. Straa je imala zadatak da legitimise i pregleda svakog sumnjivog putnika. Jer, nije bio redak sluaj da su se tim putem ubacivah diverzanti i pijuni. Radovan je opazio zgodnu devojku koja je drala ispod ruke ruskog oficira, kicoki obuenog. Takvi su se retko vraah sa fronta. U ruci je drao veliki kofer. Straaru se sve to uinilo sumnjivim pa je hteo da svoju s u m n j u oprezno proveri. Potraio je najpre isprave od devojke. Ona je rekla da su kod njenog pratioca. Pokuala je da se to prirodnije i slobodnije ponaa. Radovan je zatraio devojine isprave od oficira. Automat u rukama straara bio je u pripravnosti. Oficir je izvadio neku propusnicu, bez peata i sa nerazumljivim potpisom. Glasila je na ime Nade Anelkovi. Sada je sve bilo jo sumnjivije. Drei oboje na oku, Radovan je zatraio tanu od devojke. U n j o j je naao legitimaciju ali sa kukastim krstom. Dao je znak svome drugu i zaas se tu naao i straar Crvenoarmejac. Na stanici su u tom vremenu bile dvojne strae. Ispostavilo se da je ta Nada bila nekada u slubi Nemaca, da je sa njima pobegla i sada kao pijunka bila vraena. Njen pratilac je bio Rus, ali pripadnik Vlasovljeve izdajnike jedinice.

Jedinice su izvele nekoliko akcija u okolini grada. U zapadnim vinogradima otkrivena je povea grupa Vlasovaca. Bili su u jednom starom nemakom bunkeru i otuda se branili estokom vatrom. Napadao ih je vod Boka Luia i jedno odeljenje Crvenoarmejaca. U dvoasovnoj borbi Vlasovci su ubili dva naa i tri sovjetska vojnika, dok ih je est bilo ranjeno (Lui nije naveo imena poginulih drugova). Vlasovci su uutkani tek na stari partizanski nain: podilaenjem bunkera i ubacivanjem bombi. Nijedan neprijatelj nije ostao iv. Zrnieva eta je bolje prola. U blizini Tompe u umi bila je otkrivena grupa Nemaca. Opkoljeni, bez izgleda da se probiju, Nemci su se predah. Vod pod komandom Milenka Doge i oficira OZN-e otkrio je na granici prema Maarskoj grupu od etiri Vlasovca. U borbi ubijen je jedan, a ostala trojica su zarobljena. Ali, poginuo je i oficir OZN-e. Iako je Prvi bataljon bio najudaljeniji od fronta, nalazio se u Senti i okolnim mestima, i njegove jedinice imale su posla sa ostacima razbijene ili namerno zaostale faistike vojske. Najvie je posla bilo sa Vlasovcima. Pripadnici ove jedinice koja je svojevremeno u najteem asu izdala svoju domovinu i stavila se u slubu faistike Nemake, sada vie nisu imali valjanu zatitu svoga gospodara. Iako su za Nemce ratovali, uvah pozadinu, borili se protiv naroda koji nije trpeo okupaciju, Nemci su ih laka srca napustili. Mnoge jedinice ove izdajnike vojske bile su razbijene u prvom veem sukobu sa Crvenoarmejcima, i bojei se pravde, krili su se, spremni da skupo prodaju svoje ivote. Ukoliko su bili opasniji. Meutim, jedinice Bataljona brzo su oistile svoj teren od ovih zaostalih i sada ve izbezumljenih bandi. U to vreme Drugi bataljon je bio n a j blie frontu, gotovo u njegovom drugom ealonu. Jer, Sombor je bio vaan centar komandovanja i re-

zervnih snaga prvoj liniji f r o n t a na Dunavu, posebno oko Batine. Sombor je pored toga bio pretvoren u jedan od vanih bolnikih centara ranjenika iz naih jedinica i jedinica Crvene armije. Grad i okolina bili su krcati ratnom tehnikom, tenkovima, topovima, inenjerskim sredstvima, jer, trebalo je najpre peadijskim snagama i na malim plovnim objektima prei Dunav, ukliniti se u nemaku odbranu kod sela Batine, stvoriti, pa zatim proiriti mostobran kako bi se mogao izgraditi pontonski most i prebaciti teka ratna tehnika na drugu stranu obale. Grad je bio dobro branjen protivavionskom odbranom tek onda kada se borba razvila i kada su pristigle krupnije jedinice Crvene armije koje su imale zadatak da kroz probijeni f r o n t nastave prodor prema zapadu i skretanjem na sever zaobiu veliku nemaku tenkovsku grupaciju u rejonu Blatnog jezera i Budimpete. Zato je Sombor prvih dana po dolasku Bataljona bio vie puta bombardovan, ali je neprijatelj nekoliko dana kasnije u tome bio gotovo sasvim spreen. Bataljon je i ovde imao zadatak posadne jedinice, uvanja objekata i ienja okoline od ubaenih nemakih izviakih jedinica ili diverzantskih i pijunskih grupa. Bolniki centar u Somboru imao je svoje bolnice u Odacima i Sivcu, ukupno dve i po hiljade kreveta. Takav centar bio je organize van i u Subotici, gde su takoe dopremani ranjenici. Ovom centru bile su podreene bolnice u Senti, Bakoj Topoli, Kanjii, Adi i Molu. Bolniko osoblje cele Brigade bilo je mobilno i po potrebi angaovano u prenosu i smetaju ranjenika. Tih dana sretali su se stari znanci iz Banata. Gotovo u svim bolnicama, pogotovo onoj u Somboru, bilo je mnogo boraca Dvanaeste vojvoanske brigade, koja je skoro prepolovljena u tekim borbama na Batinskom mostobranu. U najkritinijim i presudnim asovima za opstanak mostobrana

stvorenog ve u prvom naletu, uestvovala je gotovo cela ova Brigada i pokazala izvanrednu borbenost i upornost. Odjednom se nala u vrtlogu jedne od najteih bitaka na ovom prostoru. Borci, ranjeni i iscrpljeni, priah su o herojima, o junakom dranju jedinica i pojedinaca, o onima koji su svojim telima ometah put nemakim tankovima. Mladen Miloevi Ceril i Gojko Raenovi Radojica ponovo su imali prilike da pokau svu svoju vetinu i borbeno iskustvo, da se snau u vrevi desetina hiljada boraca i stotina tenkova i topova, u prihvatu i uvanju hiljada r a n j e nika. Oni, njihovi komandiri i komesari, partijski i skojevski sekretari, borci, poloili su tih dana jo jedan teak ispit, bez obzira to nisu bili u prvim linijama. Jer, prve borbene linije dosta zavise od toga kako stoji sa drugim ealonom i drugom linijom. tab ove brigade pohvaljuje borce i r u kovodioce II Bataljona zbog ispravnog i karakternog dranja prema naoj pozadini i eli da nastavi takvim radom, skree panju borcima ostalih bataljona da se ugledaju na borce II bataljona i da ubudue i oni slue takvim primerom.- Tako, dosta krto, ali jasno, napisao je komandant Brigade Marko Tanjurdi Siptar u svojoj Naredbi od 14. decembra etrdesetetvrte godine.

Peti bataljon Obimni zadaci koje je Trinaesta brigada imala u neposrednoj pozadini fronta iziskivah su brojno jaanje njenih jedinica ali i formiranje novih. Bavanima je bio otvoren put u sve jedinice Brigade. Sada se ilo normalnom mobilizacijom. Baka je bila osloboena, kao to je bila osloboena gotovo polovina nae zemlje. I ovde je bilo dobrovoljaca koji su prvi popunjavah redove Brigade. Ali,

dunost i obaveza svakog graanina sposobnog za borbu bila je da se nae u borbenim redovima. Zato je i sprovedena mobilizacija u severno j Bakoj. Tako je Trinaesta brigada postala jo vie vojvoanska. Formiran je novi, dopunski, Peti bataljon. Tu su najpre dolazili regruti koji su prolazili kroz prvu obuku i upuivani u druge bataljone. Bilo je to upravo vreme kada je u Suboticu dola grupa starijih komandira i komesara. Ali, najpre su doli novi rukovodioci u tab brigade. Prvi je bio Jovan Vuji Saban. Tako je Brigada najzad dobila pomonika komesara, to je za partijsku organizaciju u Brigadi bilo od velikog znaaja. Jer, veina pomonika komesara u etama pa i bataljonima nije imala dui partijski sta i dobro im je doao rukovodilac kakav je bio Saban, odmeren, staloen, stari komunista i prvoborac. Saban je bio u toliko pogodniji ba za dunost u ovoj Brigadi jer je dugo bio rukovodilac partijske organizacije u srezu, a ovde, na gotovo svim zadacima Brigada je imala najneposredniju vezu sa partijskim i drugim organizacijama na terenu i zajedno sa njom preduzimala niz politikih, ekonomskih i kulturnoprosvetnih akcija. Saban je bio suta suprotnost komesaru Brigade. Fia je bio naprasit, svojevoljan, prosto nezgodan u mnogim prilikama, pa je ve poodavno dolo do raskoraka izmeu njega i komandanta, pa i drugih rukovodilaca. Dolo je do smene i na dunosti naelnika taba Brigade. Najpre je Zivan Periin Jole jo u Kikindi preuzeo zadatak da organizuje jednu artiljerijsku jedinicu. Za naelnika taba tada je bio odreen Vladimir Poek. Upravo kada je Saban primio dunost, Poek je bio premeten u Desetu vojvoansku brigadu koja se sada nalazila u Banatu. Za novog naelnika doao je ustriji Sremac, stari jugoslovenski podoficir, Nikola Miloevi ira. Bio je rodom iz Bingula. U partizane je doao etrdesetdruge. Ali, osetio je da drugovi nemaju dovoljno

poverenja u njega. Reio je da to pitanje sam skine s dnevnog reda. Napustio je jedinicu, otiao u Cerevi, i u po dana ubio ustakog narednika, vrativi se u svoju jedinicu sa njegovim pitoljem. Na dunost KOS-a u Brigadu doao je Milan Basta Bukarica. Dragan Bjelobaba Crveni otiao je iz Brigade u svoj Banat. Primo je dunost sekretara Sreskog komiteta partije u Srpskoj Crnji. Za novog sekretara brigadnog komiteta SKOJ-a doao je Vojislav Popov. Saban je od taba divizije traio iskusnijeg skojevskog rukovodioca, podvlaei vanu ulogu ove organizacije u uslovima u kojima je delovala Brigada. Tada je Deseta Brigada vratila dug za Poeka. Poslala je ora Momilovia Brkicu za sekretara brigadnog komiteta SKOJ-a. Saban je bio zadovoljan. Sada je brigada imala svoga lekara. Bio je to doktor Nandor Silai. Smiljka Mirkov dola je za higijeniarku u brigadni sanitet. Kikindski lekar Velimir Berisovi Vova rasporeen je u Prvi bataljon, a Mita Pivniki, iz Beeja, u Trei bataljon. U grupi starih boraca koji su svoje zadobijene rane zaleili u bolnicama u Italiji, bili su Jovo Dobri je vi, Vukosav Jaimovi, Slavko Miloevi, Jovan Duki, Muhamed Sarihodi, Petko Rai, oko Petkovi, Vera Bogdanovi, Zivan Dugoija i drugi. Jovo Dobrijevi je bio kran momak, sa Spomenicom na grudima, Drvaranin. Primio je dunost komandanta novoformiranog Petog bataljona. Mladen Miloevi Ceril premeten je na dunost komesara u tom Bataljonu, uvodei tako novog komandanta u dunost i u situaciju kakva je ona bila ovde u Bakoj. Za zamenika komandanta bio je rasporeen Blao Martinovi Kraljevi, a za pomonika komesara doao je iz grupe novih, Crnogorac, isto tako sa Spomenicom na grudima, Petko Rai. Dunost omladinskog rukovodioca primio je u Bataljonu arko Kiki. Time je ovaj bataljon dobio iskusne i sposobne rukovodioce.

Mita Straini primio je dunost intendanta, a Katica Dobrosavljev referenta saniteta. Na dunost komandira i komesara eta bili su rasporeeni Milan Kalanj, Marko Raenovi, Mirko Risti, Milan Stavri, Dragan Kovaevi, Boidar Vujovi, a zatim od novih oko Petkovi i Milorad Vukainovi. Vukosav Jaimovi Kuznjec, bio je nekada kova, primio je najpre dunost zamenika komandanta Prvog bataljona. Bio je rodom iz Dubnice, kod Vlasenice. Poveli su ga na streljanje, ali

JOSIP BROZ TITO I KOMANDANT III ARMIJE KOTA NAD NA SMOTRI SUBOTICKOG GARNIZONA 1945. GODINE 41 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

je naao snage i pobegao. U Biranskom odredu su ga primili u SKOJ etrdeset i prve, a godinu dana kasnije i u Partiju. Nosio je dve i po godine pukomitral jez i proneo ga Sutjeskom. Na sebi je imao do tada est rana. Kada je bio poslednji put ranjen bio je komandir ete. Sada je bio zamenik Kutri. Slavko Milosevic rasporeen je za pomonika komesara u Bataljonu. Neto ranije sa ove dunosti je otiao Obrad Sunji. Slavko je ranjen prebaen u Italiju. Bataljon je dobio i svoga lekara. Bio je to popularni doktor Vova. Za komesara Drugog bataljona, na mesto Cerila, doao je Bosanac, Mehmed Sarihodi. Kamel Prohi preuzeo je dunost komesara u Treem 'bataljonu. Milan Basta Bukarica bio je ve u tabu brigade na svojoj novoj dunosti. Duan Sepanevi je najpre primio dunost pomonika komesara Prvog bataljona, a kada je Slavko Miloevi rasporeen na tu dunost doao je u Trei bataljon. Jovan Duki, iz este Like, rasporeen je na dunost zamenika komandanta etvrtog bataljona. Dejan Gavri, do tada na ovoj dunosti, rasporeen je u intendanturi Brigade. Vera Bogdanovi, Sremica, otila je na dunost referenta saniteta u Bataljonu. Neto ranije izvrene su izmene u komandi Pratee ete. Za komandira je postavljen borac Andrija Debeli, a za komesara arko Lucavi. Jelica Dikli, referent saniteta Drugog bataljona i Bojana Lukaev, referent u Treem bataljonu izmenjale su svoja mesta. Bile su to kadrovske popune i izmene u momentu kada je Trinaesta vojvoanska brigada ula u sastav Vojvoanske divizije KNOJ-a kao njena Trea brigada. Do tada, tu Diviziju sainjavali su Deveta i Deseta vojvoanska brigada kao Prva i Druga, jedna je bila rasporeena u junoj Bakoj, a druga u Banatu. Sredinom decembra etrdesetetvrte Brigada se nala pred novim zadatkom.

P E U J

Kraj Hortijeve Maarske Toga decembra u Budimpeti je abdicirao regent Horti. Petnaestog oktobra Ho rti je pod pritiskom raspoloenja naroda pokuao da zatrai primirje od Sovjetskog saveza. Hitler ga je primorao da to povue. Sada je morao da ode, jer su jedinice Crvene armije bile ve oslobodile gotovo polovinu maarske teritorije. Kaemo oslobodile, jer je i Maarska doivela svoju okupaciju devet meseci ranije. Kada je poeo da raste otpor naroda faistikoj vlasti Hortija, Hitler je doneo odluku da tu zemlju jednostavno okupira iako mu je bila saveznik, iako t a j otpor jo nije ugroavao ozbiljnije opstanak Hortijevog reima. Rodoljubive maarske snage jo nisu bile tako organizovane da preduprete Hitlera, a desilo se da pravi otpor okupaciji prui usamljeni voa otpora Endre Bali Zilinki. Njegova mainka je ipak oznaila da na maarskoj ravnici vie nee biti slepe poslunosti Hortiju, Salaiju pa i Hitleru. Upravo tih dana kada je Trea brigada zakoraila na tlo Maarske, ovaj heroj otpora bio je izveden na strelite. Bila je to poruka da bez rtava nema slobode, da je jedini put do n j e nemilosrdna borba bez kompromisa. Maarska Bele Kuna, Sandora Petefija, budila se i probudila reskim rafalima ilinskog. Svaki je narod morao sam sebi da kri put u budunost jer je samo to bila garancija njegove volje i njegovih interesa. Horti jeva Maarska nastala je na ruevinama Sovjetske republike Maarske iz devetnaeste
41*

643

godine. Radnika klasa i seljatvo Maarske tada su revolucijom izvojevali svoja prava, ali su im ta prava oduzeli udrueni intervencionisti i vratili zemlju u stare odnose i okvire u kojima su carovali veleposednici bogate maarske ravnice, zajedno sa buroazijom, da bi se ta vladavina pretvorila u faistiku. Horti jeva i Salaijeva Maarska, posle 'dobro reiranog i insceniranog napada iz vazduha, juna etrdeset prve, na Koie, objavila je rat Sovjetskom Savezu. Horti, Salai i Bardoi poverovali su da e njihovi momci koje su uputili na istoni front biti kao pobednici kod kue ve u jesen kada bude vreme branja kukuruza. Za ovaj svoj potez dobili su komad jugoslovanske zemlje. Ali, ti su momci iskrvarili tamo na istoku, malo je ko od njih dobio pet obeanih jutara zemlje za svaki uniteni sovjetski tenk, faistike voe prevarile su se u raunu, a prevaru je najvie osetio maarski narod.

ORE MOMCILOVIC, SLAVKO MILOSEVIC, KRSTO BOGIEVIC, JOVO DOBRIJEVIC I STEVO VOJINOVI U SUBOTICI NA DOEKU DRUGA TITA

Oseao se sve vie uticaj maarskih komunista koji su pozivali sve rodoljube na borbu protiv faizma. Naa domovina preivljava najveu katastrofu svoje istorije. Maarska je postala nemaki najamnik jer su je njene voe gurnule u Hitlerov imperijalistiki rat protiv Sovjetske unije i ostalih slobodoljubivih naroda. Oni su stali uz nemake faiste, jer su njihovom pomoi hteli da pokore okolne narode a u samoj dravi da i dalje nemilosrdno tlae i dre u ropstvu maarski narod. Danas nacija preivljava tragine posledice ove zloinake politike. Izgubili smo rat. Izgubljeni rat staje na narod jedan mi'lion mrtvih i invalida. Nemci su opljakali dravu. Budimpeta, Debrecin i Der lee u ruevinama. Nemaki rat je unitio plodove stogodinjeg marljivog rada. . . Maarska je ostala poslednji satelit Hitlerove Nemake. ak i Horti, koji je vezao dravu za hitlerova kola, je razumeo u kakvu stranu propast vodi Maarsku njen savez sa Nemakom. Ali Horti nije mogao izvriti preokret svoje politike, jer nije mogao da savlada svoj strah od narodnih masa.

IV CETA I BATALJONA NA POLITIKOM ASU

Nije se hteo osloniti ni na narod ni na vojsku. A kada se drava raspala, pouena gorkim iskustvom poraza, da prekine s Hitlerovom Nemakom i da se otrese nemakog faistikog jarma, njilake plaenike horde zabole su no u lea narodu. Od Mohaa, drava n i j e bila u ovako tekoj situaciji. Uprkos svega toga Komunistika partija objavljuje: Maarska e se preporoditi! Treba okupiti sve istinske narodne protivnemake snage! Na oruje protiv Nemaca i njilakih najamnika radi izvojevanja nae slobode i nezavisnosti! Ako se narod bezobzirno obrauna sa izdajnicima, ako se svi poteni Maari sloe u Maarski Nacionalni front, radi izgradnje nove snane nezavisne Maarske, ako narod uzme vodstvo drave u svoje ruke, Maarska se moe spasiti i preporoditi!. Tako je pisalo u jednom od proglasa Centralnog komiteta Komunistike partije Maarske. Taj Centralni komitet delovao je iz Moskve, dok su u zemlji lanovi p a r t i j e radili prema situaciji u kojoj su se nalazili. Program koji je nudila Maarska komunistika partija svom narodu bio je i jedini program u tom vremenu koji je vodio zemlju iz haosa u kome se ona nalazila. U toj svojoj akciji maarski komunisti imali su podrku nove Jugoslavije. Posle velike Batinske bitke u grad Peuj su se slile krupne snage i tabovi Crvene i nae Armije. U gradu je postavio svoj tab i maral Tolbuhin, komandant Treeg ukrajinskog fronta. Na tom sektoru nalazili su se i tabovi vojvoanskih divizija koje su drale svoj deo fronta na Dravi. To je bilo vreme kada su se jedinice Crvene armije ve probile do Bea, dok je i dalje besnela teka bitka za Budimpetu. Pritisak Crvene armije bio je snaan i zauzeem Estergoma Budimpeta je bila opkoljena. U kotlu se nalo sto ezdeset hiljada Nemaca i maarskih faista. Oni su odbili da predaju, nadajui se da e uveliko pripremani oklopni udar sa juga, na prostoru izmeu grada i Balatonskog jezera, raskinuti t a j obru i omoguiti im izvlaenje.

Tih dana se sastala u Debrecinu Narodna skuptina nove Maarske. Vlada generala Bele Mikloa zatraila je prekid vatre. Ali faistike snage nisu imale nameru da posluaju t a j poziv. S druge strane, posle dva neuspela juria naih jedinica preko Drave u Slavoniji, Nemci su koncentrisali jake snage juno od Drave u nameri da sa juga probiju front i pomognu glavni napad na severu. U izgledu je bila teka bitka. Tako se Peuj naao u sreditu krupnih operacija bitka na Dravi i bitke za Petu. Peuj je povei grad na jugu Maarske. Na ovom prostoru ivi vie od stotinu hiljada Hrvata Sokaca, Bunjevaca, i Srba. Oni su sa oduevljenjem pozdravljali jedinice Jugoslovenske vojske. Jugoslavija je elela da pomogne naprednim snagama Maarske da u t r u tragove faizma i postave osnove jednom novom drutvu u kome e glavnu re imati radni narod. Zato i nije to pritanje postavljala kao problem od koga e zavisiti njena podrka tim snagama. U jednoj slobodnoj i demokratskoi Maarskoj i jugoslovanski ivalj mogao je stei svoja prava, pa i pravo samoopredeljenja.

POLITOTSEK BRIGADE

U stvari, vlast je u osloboenom delu Maarske drala Crvena armija i tako se n j e n a komanda i odnosila prema prisustvu jakih jugoslovenskih jedinica na jugu te zemlje. Bez obzira na takvu situaciju, jugoslovenske jedinice su razvijale svoju politiko-propagandnu delatnost u narodu. I mnogi Maari su rado prihvatali saradnju, ograujui se tako od faizma, a sve ih je vie elelo u nau vojsku. Takvu njihovu elju nai tabovi su podrali i omoguili stvaranje i organizovanje prvih maarskih bataljona. To su, ustvari, bile i prve jedinice Maarske koja se raala na starim ruevinama faistike drave. U naim jedinicama odjednom se nalo preko dve hiljade maarskih boraca. Bili su stvoreni svi uslovi za formiranje posebne maarske brigade. Problem je, meutim, nastao kada je u pitan j u bio komandni kadar. Taj problem je bio reen kada je u Peuj iz Bake Topole prebaen tek formirani bataljon sastavljen od maarskih dobrovoljaca sa teritorije Bake i Banata. Bataljon Maarskih dobrovoljaca nosio je ime velikog maarskog pesnika andora Petefija, a organizovao ga je Itvan Varga, uesnik graanskog rata u paniji na strani Republike. U Bataljonu je bilo vie starih komunista koji su u Vojvodini vodili borbu protiv maarskih i nemakih faistikih okupatora i ve imali borbenog iskustva. Tako je ovaj Bataljon postao kadrovsko jezgro nove brigade, takoe andor Petefi. Time su bili udareni temelji saradnje dveju susednih zemalja na borbenim, revolucionarnim tradicijama oba naroda. Ustvari, to je bilo nastavljanje ove saradnje koju su radnike klase jedne i druge zemlje zapoele u burnim danima devetnaeste. U takvoj situaciji tab Trinaeste vojvoanske brigade dobio je nareenje da se sa delom taba .i tri bataljona prebaci na sektor Peuja sa zadatkom da uva pozadinske objekte, organ izu je snabdevanje frontovskih jedinica i da dalje radi na politiko-propa-

gandnom polju meu jugoslovenskim i maarskim ivljem ovoga kraja.

P u t za P e u j Komesar Brigade Milojko Filipev dobio je usmena uputstva od Pokrajinskog komiteta i Glavnog taba Vojvodine o zadacima Brigade na teritoriji Maarske. Po tim uputstvima Brigada je imala deo svojih snaga prebaciti u rejon grada Peuj a. Bio je to pre svega politiki zadatak a on se sastojao iz neposredne podrke narodu u junoj Maarskoj da se organizuje i oslobodi faistikih stega i preuzme osnovane politike pozicije u svoje ruke. Pre svega jer se radilo o preteno jugoslovenskoin ivlju. Meutim, upravo ovaj deo Maarske naao se neposredno iza linija fronta na kome su se odig ravale velike bitke krupnih vojnih jedinica sa obe strane. Sigurnost osloboenih krajeva Vojvodine uveliko je zavisila od razvoja dogaaja upravo na ovom sektoru fronta. Zato su tu bile koncentrisane i glavne snage vojvoanskih jedinica. Brigada je imala zadatak da osigura vane komunikacije neposredno iza fronta, da organizuje snabdevanje gotove celokupne Tree jugoslovanske armije. U samom gradu jedinice Brigade dobile su odgovoran zadatak uvan j a brojnih krupnih privrednih objekata, od rudnika uglja do elektrine centrale. Ali, ovim jedinicama pala je u deo i briga oko snabdevanja stanovnitva u gradu, koje je bilo izolovano u velikoj konici brojnih naih i sovjetskih jedinica kojima je pre svega trebalo obezbediti redovno snabdevanje iz ire okoline grada. Bataljoni su morali biti spremni da prihvate borbu u sluaju prodora nemakih jedinica sa severa koje su oigledno takve ciljeve imale. Nareenje su za pokret dobili Prvi, Drugi i Trei bataljon. Dva bataljona, etvrti i Peti. ostali su na sektoru Subotica Sombor. Sa bataljonima u Maarsku su krenuh komandant Marko Tanjurdi

 Siptar i komesar Milo j ko Filipev Fia. U delu taba u Subotici ostali su Pomonik komesara Brigade Jovan Vuji Saban i naelnik taba Nikola Miloevi ira. Hladna decembarska susnjeica i kia smenjivali su se. Bilo je veoma hladno. Borci jo nisu dobili dobre uniforme, i obuu. I dalje, prednost su imale jedinice na samom frontu. Borci su to razumevali i stojiki podnosili hladnou. Neki su se snalazili sami, ali su loe zato prolazili. Tako je grupa, tragajui za skrivenom radio stanicom oko subotike eleznike stanice, iz bogatijih kua uzimala delove odee. Ali, to se moralo vratiti. Svi ti borci, ovaj put po kazni, upueni su na front i vie se u brigadu nisu ni vratili. Inae, Brigada je slala esnaestoj diviziji dosta svojih boraca meu kojima je bilo onih koji su to eleli, drugi su bili prekobrojni, a neki nisu bili podesni za slubu i zadatke koje je Brigada dobila u sastavu KNOJ-a. Borac Dragoljub Najkrajkuin nabavio je negde dobar nemaki i n j e l Nije mu bio taman, skoro se vukao po zemlji, jer je vaba oigledno bio krupan covek, ali Dragoljubu je dobro doao da mu i noge priuva od zime. Ali, jednog d a n a bacio je taj injel. Umalo ga neki Crvenoarmejci nisu odveli kao Frica. Jedva je dokazao da je partizan. Milorad Damjanov je imao drugu nevolju. Imao je prevelike noge i bilo je teko za njega pronai odgovarajuu obuu. Broj obue koje je on nosio bio je etrdeseest! Najzad, pronaene su i takve cipele. Ah odnekud - dve leve. Nije bilo druge nego da mu u obuarskoj radionici preprave jednu cipelu. Jedan borac Prvog bataljona ovako je doiveo ovaj pokret, koga su dobro zapamtili i svi ostali borci: Dugaka kompozicija voza zaustavila se u Baji. Stanica je puna radnika i Rusa. Kia sipi.

Iz vagona izlaze drugovi i drugarice, pridravajui jedno drugom prti jag. Ve su sve jedinice postrojene. Po prvoj eti. dopiru isprekidane rei komande. Uskoro odjeknu topot cokula, ljapkanje po blatu. Mar kroz Baju. . . Gle, Duane, to je sigurno jedini naslov irilicom u Baji - pokazuje drug na dugaku tablu okaenu na eleznikoj stanici. Desno krilo napred uje se komanda. Kolona se otegla. Zaori se pesma snana i jaka Vojvoanska brigada ide na juri napred. . . Jednolian topot cokula odjekuje ulicom. Zdravstvujte tovari. To su jugoslavski partizani objanjava jedan na drug na zaelju Rusima koji nas pozdravljaju sa trotoara, maui nam. Nalazimo se u dvoritu neke dvospratne zgrade. Stakla su na svim prozorima popucala. Na sve strane razbacana hartija, polomljene, isprljane i isprevrtane stolice i drugi nametaj, ostaci konzervi, aure ispaljenih metaka. U sredini dvorita se nalazi mitraljesko gnezdo. Faisti i njihova borba ironino dobacuje jedan drug. Vojska se smestila u jednoj zgradi radi kraeg odmora i poinka. Na velikom trgu u Baji postorjeni su bataljoni. Iako je trg dosta irok, bio je ovog jutra ispunjen jugoslovenskom narodnooslobodilakom vojskom. Visoke zgrade oko trga ute. Prozori su puni radoznalih lica. Unaokolo po trotoarima puno sveta koji nas posmatra. Drug Fia govori. Skree nam panju na ponaanje koje treba da zauzmemo u ovoj zemlji. Do nas dopiru isprekidane rei. Mi se upinjemo da sve to bolje ujemo. Kada je zavrio govor, mnogoglasno Ziveo! odjeknu trgom. Jedinice su opet u maru. Iz punih i snanih grla razlee se pesma mila i bliska! Moda,

ovde u ovoj sredini, gde na jezik malo ko zna, jo blia i milija. Idemo prema Dunavu. P u t se prilino otegao. Po svemu oko nas primeuje se da je ovuda besnela bitka. Pored druma nailazimo na polomljena kola, uniten po koji tenk, p ob a can i sanduci, mitraljeski redenici sa mecima baenim u blato. . . Na -drumu nailazimo na jednog seljaka koji nas bojaljivo i ispod oka posmatra. Ne plai se prijatelju, nisu ovo faisti, dobaci mu jedan drug. Verovatno da nije razumeo. Ova je hrabra v o j s k a . . . . . . razlee se pesma. Odmor ruak! Vojska se rasula po livadi sa jedne i druge strane puta. Smeh i ala, drugarsko dozivanje i do viki van je. Iznad nas krstare aeroplani. Samoijat, samoljot... objanjava na glas jedan vodnik. Drumom odmiu kamioni. Zdravstvujte, zdravstvujte! maui rukama pozdravljaju nas Crvenoarmejci sa kamiona. Zdravstvujte tovarii. . . razlee se iz naih grla. Zbor! pada komanda. Zvekne udarac puke u uturu ili nezakopana preica na rancu. Bataljon je u stroju. Drugovi borci, komandiri i politiki komesari, zvonko se uju rei komandanta, svi treba da ste ponosni to borci narodnooslobodilake vojske. Budite na moralnoj visini naeg borca. Idemo kroz sela koja teko razume j u nau re. Pokaite im delom da smo mi narodna vojska Jugoslavije vojska koja trai, hoe i eli bolji i lepi ivot vojska koja nosi slobodu i ivot... Uskoro se otegla kolona drumom. Komandiri revnosno obilaze svoje ete. Zajedno sa borcima ide peice i komandant. Snana partizanska pesma se razlee. Raskaljanim drumom maarske ravnice ravnomerno koraa Jugoslovanska narodnooslobodilaka vojska, svesna svoje uolge i odgovornosti.

Peuj nam je na domaku. Ovde-onde slabe svetiljke. Duni vetre malo sa Neretve, Pa rasteraj tamu po Mostaru. Ori se u koloni. Istorijski je ovo imperativ. Mi smo sreni to piemo istoriju. Da, piemo istoriju naom krvlju i bajonetima ape mi jedan mlad borac pri ulazu u Peuj. Na ulici jedna sijalica prigueno mirka. Jugoslovenska narodnooslobodilaka vojska je u Peuj u. Od Subotice do Baje kompoziciju su titili dobrovoljci skojevci koji su sa svojim pukomitral j ezima bili na krovovima vagona. I dok je kompozicija ila, gore na nebu visoko su se proganjali sovjetski i nemaki avioni. Tako Nemci nisu ni imali kada da napadnu transport. Od Baje pa do Belvar ule i Olasa i dalje do Peuja bilo je daleko tee. Kao i borac iz Prvog bataljona, i mnogi drugi su zapamtili t a j mar. Posmatrajui Crvenoarmejce koji su prevozili svojim kamionima i bornim kolima, Ljubomir urevi je stalno gunao i grdio srbina to nema motorizaciju. Desetar Zivojin Pei bio je odreen sa. dva svoja borca na desnu pobonicu brigadne kolone. Imao je na ramenu dugu francusku trometku i stalno je merkao kako da je zameni. Prilika mu se iznenada ukazala kada je sa trojkom naiao na demoralisanog i zalutalog nemakog vojnika. Na sebi je imao lep karabin. Zivojin je razoruao Nemca zagledajui se u puku o kojoj je toliko sanjao. Ali, udilo ga je to se Nemac tako lako predao. Pomislio je da mu je puka bila u kvaru. U elji da je odmah proveri opalio je jedan metak u vazduh. To je meutim bio znak za glavnu kolonu da je neprijatelj u blizini, i palo je nareenje da se polegne. A bilo je blato. Zamenik komandira Ljuba Radnov je poslao kurira prema pobonici da ga obavesti o situaciji, ali je do-

bio izvetaj da neprijatelja nema. Ljuba je odluio da Zivojina Peia pozove na raport im Brigada stigne na odredite. Umoran, komandir je na svoju l j u t n j u zaboravio im je sebe i svoje borce smestio u tople prostorije, a i Pei je zaboravio na tu obavezu. Borac Emil eljar nalazio se u eti Duana Hinia Sime. Snanom mitraljescu i komandiru nije bilo dobro ina ovom putu ispred Mohaa, pa je morao ostati sa eljarom i borcima Milanom Uzelcom i Duanom Uzelcom na jednom salau. eljar je smestio komandira i pohitao za kolonom da izvesti komandu i zatrai neko prevozno sredstvo za komandira. Ali, kolona je ve bila dosta odmakla i Celjar je sam iao drumom. Meutim, naiao je na mesto gde se drum ravao u dva pravca. Nije bilo nikakvog obeleja koji krak kuda vodi. Bio je ve i mrak. Celjar je reio da krene desnim krakom, jer se sa te strane nalazio Dunav, koga je inae trebalo prei. Meutim, p u t ga je odveo u neku umu. Odjednom iz mraka je uo povik straara na ruskom: Ko ide? Odgovorio je Svoji! Ali Rus je traio lozinku. eljar se naao u nezgodi i kada je straar naredio da baci oruje, eljar se brzo sklonio za jedno drvo, spreman da i sam puca. Upravo tada je naiao komandir strae i nekako je dolo do sporazuma. eljar je priao i objasnio da je partizan, Jugosloven, ali su Crvenoarmejci ipak traili da preda puku. Morao je to uiniti. Poveli su ga prema nekim upama i eljar je tada opazio da se ovde radi o magacinu oruja i municije. Oigledno, njegov poloaj posle toga saznanja bio je tei. Jer, u ovo doba, usamljen, mogao se magacinima prikradati samo pijun. eljar je dosta dobro govorio ruski, sam je bio Slovak, ali je uspeo da skine sumn j u sa sebe tek kada je stigao sovjetski oficir. On je upravo dolazio sa prelaza preko Dunava gde se prebacivala Brigada to se poklapalo sa eljarovim izjavama. ak je dobio p r a t n j u do prelaza i tako se konano naao u jedinici da bi izvestio ta je sa komandirom. O svom susretu s Rusima je preutao.

U Olasu i Belvar uli sva tri bataljona su se smestila u prostorije koje su pronali, da bi saekali dalja nareenja o zadacima i pokretu. Odmor je dobro doao umornim i mokrim borcima. Komandant i komesar brigade sa tabovima bataljona analizirali su dranje jedinica i pojedinaca na ovom maru. Ispostavilo se da su neki borci na putu od Lanoga do Belvar ule izali iz kolone i seli na sovjetske kamione koji su ih odvezli u Peuj. Borci nisu znali da Brigada nee nastaviti mar do ovoga grada, pa su lutali traei svoju jedinicu. Nali su je nakon dvadesetetiri asa lutanja. Jedanaest boraca zbog ovoga prekraja discipline kanjeno je sa dva meseca uslovno, to je znailo da e biti predati vojnom sudu ako u toku ta dva meseca naprave novi disciplinski prekraj. Sve je drugo u toku mara bilo u redu.

Metkom iz puke oborio avion

Marko Tanjurdi Siptar i Miloj ko Filipev Fia stigli su sa Drugim bataljonom u Peuj. Na elu bataljona su bih Mehmed Sarihodi i Gojko Raenovi Radojica. Stab Brigade dobio je dva sprata povee zgrade u samom centru grada i tu rasporedio svoje slube, dok je Drugi bataljon bio smeten u andarmerijsfcoj kasarni, to je bilo dobro, obzirom na brojnost ostalih jedinica koje su se nalazile u gradu, ali u prolazu na front ih sa fronta. Prvi i Trei bataljon rasporedili su svoje ete du komunikacije Moha Peuj sa glavnim osloncem na Belvar ulu i Olas. ete Drugog bataljona preuzele su obezbeenje najglavnijih taaka u gradu, a posebno elezniku stanicu u koju su se slivale teke kompozicije sa borbenim jedinicama, orujem, municijom, ranjenicima i raznolikim ratnim materijalom. To je

bio drugi, zavrni krak na vanoj komunikaciji koja je vodila od Subotice preko Mohaa sa funkcijom glavnog puta za snabdevanje k r u p n i h jedinica na dosta irokoj liniji fronta od Drave do Budimpete. Na toj komunikaciji, poev od Subotice, sada su ustvari bile rasporeene jedinice Trinaeste brigade, njena etiri bataljona, sa zadatkom da tite i obezbede t a j vaan put i glavne take na njemu. Bilo je jasno da su i Nemci shvatili vanost toga puta .i da su inili sve da ga razore i da ometaju saobraaj na njemu, a time i snabdevanje fronta sa kojim su se sueljavah u grozniavom naporu da spree dalji prodor ka srcu Evrope sa ovoga pravca. Pretila je stalna opasnost od diverzija, obavetajaca a posebno od nemake avijacije koja je inila sve da bombarduje i mitraljiranjem onemogui promet. U sklopu ove izvanredne znaajne komunikacije, kao vaan objekat se naao i veliki rudnik uglja vie samog grada, ukopan na obroncima planine Meek. Meek se pruao severozapadno iznad Peuja a njegov najvii v r h imao je blizu sedam stotina metara. Po tome je Peuj bio slian Vrcu sa Vrakim brdima poput kojih se i Meek uzdizao iznad Peuja, usamljen na prostranoj maarskoj ravnici. Kopove uglja ispod Meeka trebalo je obezbediti, osigurati transport rude pre svega do eleznike stanice i velike elektrine centrale, a onda nesmetano snabdevanje stotina tekih lokomotiva koje su neprekidno manevrisale, odvozile i dovozile velike kompozicije. I rudnik uglja i elezniku stanicu, kao i druge vanije objekte u gradu, titile su protivavionske jedinice Treeg ukrajinskog fronta. Upravo sa ovim jedinicama udruile su se ete Drugog bataljona. Ovaj Bataljon je ve imao znaajno iskustvo na ovim zadacima. Peuj se nalazio sada u slinom poloaju kakav je imao Sombor u jeku Ba-

tinske bitke. A Bataljon je tada tamo uspeno obavio svoj zadatak. I tada su svi znaajniji objekti u gradu, posebno komunikacije, bili pod stalnom vatrom nemake artiljerije i aviona. Borci su se ve bili navikli na te napade, znali su da se zatite od granata, avionskih bombi i mitraljeskih rafala, tukli su iz svojih pukomitral jeza na one avione koji su niskim letovima mitraljirah objekte koje su uvali. Bilo je to dragoceno iskustvo, kaljenje u borbi, sticanje hrabrosti da se u svakoj prilici i svim sredstvima neprijatelji suprotstavi. Svoj prvi borbeni zadatak Drugi bataljon je izvrio na obroncima Maeka, neposredno iznad rudnika. Kroz linije Nemci su ubacili svoju jedinicu jaine od oko sto pedeset vojnika. Cilj im je bio da razore rudnik. Komandant i komesar razvili su svoj bataljon u streljaki stroj. Napipali su Nemce i u kraoj borbi primorali ih na predaju. Kolonu zarobljenih diverzanata predah su sovjetskoj komandi. Na peujskoj eleznikoj stanici bio je rasporeen vod Druge ete kojom je komandovao Miroslav Janji. Ve od prvog dana vod je bio u poziciji da zajedno sa borcima iz protivavionske odbrane brani stanicu, skretnice i kompozicije od napada nemakih aviona. Ti napadi su dolazili u talasima, po grupama. Avioni su se probijah preko planine i bacali bombe da bi se zatim jedan za drugim obruavali i tukli mitraljeskim rafalima. Tako su stvarali krugove u niskim letovima titili se od dejstva protivavionske artiljerije. Jednog dana nemaki avioni su se iznenada pojavili iza Meek planine. Probili su bara artiljerijske vatre i dospeli nad elezniku stanicu. Pale su bombe. U stanici se nalazila kompozicija sa ranjenicima. Trebalo je da krene i odveze ranjene borce do bolnice u dubljoj pozadini fronta. Jedna bomba je pogodila cilj. Tri vagona sa ranjenicima odletela su u vazduh. Mnogi ranjenici su poginuli, drugi su zadobili nove povrede. Ubrzo je cela eta bili na stanici i zajedno sa Crvenoarmejcima pritekla
42 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

657

u pomo ranjenim drugovima izvlaei ih ispod polomljenih delova vagona. Narednih dana Nemci su nastavili sa svojim napadima. Borci su bili ogroeni i pod utiskom prizora sa ranjenicima. Vie se nisu sklanjali, tukli su nemake avione pukomitraljezima. Toga puta Nemci nisu bacah bombe. Napravili su poznati krug i u niskom letu brisali iznad stanice gaajui svojim rafalima vagone kojih je bilo na svakoj skretnici. Na pruzi, nedaleko od stanice nali su e borci Duan Grbi, Danilo Popov i Veljko Stankovi. Kod sebe su imali samo puke. Avioni su dolazili od stanice i upravo iznad njih zavravah krug i penjali se na vie. Motori su buali, zavijah, izvlaei se pod otrim uglom u visine. Borci su se rasporedili na pruzi. Duan Grbi je stao izmeu ina i svojom pukom nianio prema zagluujuoj buci motora. Znao je koje su

peuju

slabe take na aparatu. Motor, pilot i rezervoar. Da je imao mitraljez ili barem pukomitral jez, barem bi jedan metak pogodio pravi cilj. A poloaj je bio izvanredan. Pilot je nastojao da podigne mainu, mitraljezac je ve zavravao sa svojim rafalima. Pred cevima se podmetao t r b u h aviona. Grbi je zaboravio na mitraljez i sav se zaneo nianei iz svoje puke. Avion je ko zna po koji p u t nailazio kao meta njegovoj puci. Opalio je jo jednom. Avion je zakrkljao. Maina kao da se guila, vukui aparat ipak prema visinama. Grbiu i njegovim drugovima srce za trenutak kao da je stalo. A onda su puke oduevljeno poletele u vis! Avion je prestao da se penje. Poao je ravno, pa onda strmoglavo. Negde pored pruge survao se na zemlju. Pogoen! Pogoen! Kao da su svi naokolo klicali. Borac druge ete Drugog bataljona Trinaeste vojvoanske Grbi, dobrovoljac iz Vinjieva, oborio je puanim metkom nemaki borbeni avion! Gde ga je pogodio? U motor, ili moda u samog pilota? Ali, sada to nije bilo vano. Bilo je najvanije da je avion leao u olupinama na pruzi, da vie nee nainiti ni jedan let iznad stanice. To za ranjenike! Komandir ete Milorad Janji napisao je izvetaj tabu Bataljona. Njegova eta napravila je pravi borbeni podvig. Strelac Duan Grbi oborio je puanim metkom avion. Priznanje je dolo i od Sovjetske komande.

Svi zadaci su uspeno obavljeni Tako se Drugi bataljon i ovde ponovo naao gotovo iza same linije fronta, opet u mestu kome su bile koncentrisane velike snage. Junije, na Dravi, bile su rasporeene jedinice Tree jugoslo42*

659

venske armije, a severnije, sve do Pete protezao se veliki front na kome su bitku bile jake snage Crvene armije i nemake jedinice koje su grozniavo branile Budim i prolaz ka jugu svoje zemlje. U predelu Blatnog jezera vodile su se stalne borbe. Ovde su Nemci pokuavali svim silama da zadre front i olakaju pritisak na Budimpetu. Smenjivali su se napadi i protivnapadi obeju strana. Nemci su dovlaili rezerve, koncentrisali oklopne jedinice. Avijacija je sa obe strane bila stalno aktivna. Peuj tada nije bio siguran. Zato su Siptar i Fia povukli u grad i Prvi bataljon, spreman da intervenie u sluaju pojave neprijateljskih snaga. Borci su se radovali. Izgleda, ipak e imati priliku da se neposredno, na frontu okuaju sa Nemcima. Jednog dana je jaka sovjetska motorizovana kolona kretala iz Peuja prema severu. Front je bio ugroen. Na obronke Meeka Nemci su spustili jau padobransku grupu. Ustremili su se i poput hijena napadah kolonu. Zatraena je specijalna jedinica iz Peuja. Tamo se u pripravnosti nalazio Prvi bataljon.

U ASOVIMA ODMORA

Kutra i Vukosav poveli su svoje ete prema obroncima Meeka. Razvijeni streljaki stroj ubrzo je napipao glavninu padobranske jedinice. Razvila se estoka borba. U akciju su stupili mitraljesci i bombai. Krila su zalamala. Padobranci su bili iznenaeni. Mnogi su poginuli, drugi su zarobljeni. Nemaki desant je bio likvidiran. Zarobljeni Nemci su predati sovjetskoj komandi. Bataljon je dobio priznanje za uspeno izvedenu akciju. Nemci su ubacivali u okolinu grada obavetajce i diverzante. Glave su podigli i zaostali faisti u gradu i okolini. Cete oba bataljona i specijalne sovjetske jedinice bile su u stalnoj akciji. Zajednikim snagama grad i okolina bili su oieni. U ovim danima borci su pokazali da se umeju boriti. Jednog dana je borac Mihailo Arsin opazio sovjetski kamion koji je skrenuo sa tvrdog puta. Bilo mu je sumnjivo i reio je da ga zaustavi. Sklonio se i iznenada iskoio iz zaklona sa naperenom pukom, traei od ofera da zaustavi motor. Sofer je morao stati, a u kamionu je nastalo komeanje. Iz njega je iskoilo jedanaest Crvenoarmejaca sa dve mainke, drei vrsto dva tek razoruana maarska faistika vojnika. I ofer je predao svoje oruje. Maarski faisti su iznenadili nenaoruane Crvenoarmejce, oteli im kamion i krenuh blie frontu. U tome ih je blagovremeno spreio Mihailo Arsin. U tab brigade stigao je podatak od obavetajne slube da se u Peu j u nalazi neki ustaki kolja, pokuavajui da se ovde zakamuflira. Stevan Coli Marko i Milan Basta Bukarica organizovah su traganje. Umnoena je i fotografija zloinca. Patrola u kojoj se nalazio i delegat odeljenja Stevan Luki prepoznala, je ustau i zarobila ga. Marko i Bukarica bili su zadovoljni. Ustaa je transportovan u tab Divizije.

Grad je raspolagao prostranom i modernom klanicom. Ovaj privredni objekat imao je izvanredan znaaj tih dana. Radilo se punim kapacitetom, jer, trebalo je hraniti i snabdevati gotovo celu Treu armiju, jedinice Brigade, pa i stanovnitvo grada. Intendantura Tolbuhinovog fronta takoe je koristila ovu klanicu. tab Brigade preuzeo je svu brigu ne samo o obezbeenju ovog objekta nego i o prikupl j a n j u stoke, njenom transportu, k l a n j u i upuivanju mesa na front. Mbilisani su svi borci koji su bili mesari ili su nauili t a j zanat. Klanioa je imala dosta radnika. U tome je organizovana puna saradnja sa partijskom organizacijom u gradu, pa su se na posao vratili i neki maarski radnici. I, uopte, tab brigade je sa svoje strane pomogao da samo stanovnitvo u gradu i okolini preuzme privredu i vlast u svoje ruke, pomaui obnovljenoj partijskoj organizaciji da formira prve jedinice narodne milicije i prve narodne odbore. Ta saradnja se brzo razvijala a poverenje u nae jedinice bilo je svakim danom sve vee. Nai borci se nisu ponaah kao okupatori, nego kao narodna vojska koja zna ta narod eli i u emu mu moe biti na pomoi. A stanovnitvo u Peuju nalazilo se u dosta tekom ekonomskom stanju. U gradu koji je postao centar visokih vojnih komandi i brojnih jedinica, zalee velikih frontova, brzo je iscrpljeno sve to je bilo u rezervi. Zato su i problemi partijske organizacije i drugih antifaista koji su polako preuzimale pozicije u gradu u svoje ruke bili veliki. Pomo im je zbilja bila neophodna. A, kau, da je u gradu bilo gotovo nestalo namirnica. Narod je gladovao. Bilo je ak i smrtnih sluajeva od gladi. Marko Tanjurdi i njegovi drugovi shvatih su situaciju u kojoj se stanovnici grada nalaze. Klanica je sada bila veoma znaajna. Morala se uvesti racionalizacija: n a j p r e ono to je moralo za front, a zatim ono to ostane podeliti sa stanovnitvom. Predstavnicima partijske organizacije dato je

u nadlenost da dobijeno sledovanje deli najugroenijem delu stanovnitva. Stoka je nabavljana na iroj teritoriji june Maarske. Bilo je tu dosta nemakih porodica, velikih imanja, pa i grofovija. Cete su stalno bile na terenu, sakupljale naputanu stoku, rekvirirale tamo gde je stoke bilo vie. Klanica je bila stalno snabdevena. Ponekad su ove akcije uporedo vodile nae i sovjetske jedinice. Nije tu bilo teih problema, jer su obe strane znale od koga treba uzeti. Meutim, ponekad se moralo snai i na raun jedan drugoga. Pavle Stankov i njegova intendatura u Drugom bataljonu jedno vreme nisu mogli da snabdeju klanicu sa dovoljno ive stoke. Mudrovanjem su uzeli od Crvenoarmejaca sto komada svinja. Stanovnitvo je sve masovni je saraivalo sa naim borcima. Kada je trebalo, n i j e bilo teko mobilisati i po hiljadu kolskih zaprega i poslati ih na Dravu ka jedinicama na front. Mnogi Srbi, Hrvati i Maari dolazili su u tabove i traili da idu dobrovoljno na front. Mnogi su otili, posebno u brigadu Sandor Petefi, neki su ostali i u Treoj brigadi, ali smo dok se ona nalazila na ovom terenu. Tada je moralo doi do rastanka, jer je bilo takvo nareenje. To su bili rastanci pravih drugova.

Spccijalna jedinica

Posle neuspelog prelaska Drave krajem decembra, jedinice Tree armije spremale su se za novi prodor u Slavoniju. Ovoga puta dosta zapadnije, kod Bara. Tako su se jedinice Tree armije, kojima je Trinaesta brigada bila u pozadini, odmakle iz oblasti Peuja Tada je doneta odluka da Trinaesta brigada povue svoje jedinice u Baku, da zaposedne granicu od Tise do Dunava i da rasporedi svoje ete na severnom delu oblasti. Front je jo uvek iao

Dunavom, od ua Drave pa do Iloka. Tu je presecao Srem preko Sida i uz reku Bosut izbijao dalje na Drinu. Sremski front je bio izvanredno utvren i posednut jakim neprijateljskim snagama. Brigada je i ovog puta bila rasporeena iza fronta sa ve poznatim zadacima. Iz Peuja se poslednji povukao Drugi bataljon. Ipak, u Maarskoj je vie meseci ostalo jedno borbeno odeljenje Brigade. Na elu odeljenja nalazili su se komandir Nikola Ini i politiki delegat Brano Stoii. Sa njima je bilo jo deset boraca, meu kojima Mile Kljaji. Stevo Gvozdenovi, Voja Seerov, Sava Stojanovi, Ivan obanov, Duan Lakovi, Cetina. Svi su pripadali etvrtoj eti Drugog bataljona. Poetkom januara u etu je doao obavetajni oficir bataljona Brka i od komandira ete Rade Radakovia zatraio odeljenje odabranih boraca, partijaca i skojevaca za specijalni zadatak. Tako je i formirano ovo posebno odeljenje. Brka je poveo svoje drugove izvan grada i prikljuio ih jednoj specijalnoj jedinici Crvene armije. Svi zajedno krenuh su odmah na zadatak. Bilo je najavljeno da se u nekoj vili kriju odbegli faisti. Vila je bila iznenada blokirana, a faisti pohvatani. Inievo i Stoievo odeljenje izvrilo je t a j svoj prvi zadatak sasvim uspeno. A tada je cela jedinica ukrcana na kamione i uputila se prema severu, blie Budimpeti. Tu je bila komanda. Jugosloveni su doznali da se radi o specijalnoj jedinici Kontrarazvjotki koja se kretala hitro iza linije fronta i unitavala zaostale neprijateljske vojnike, a posebno ubaene diverzante i obavetajce. Na prostoru izmeu Blatnog jezera i Pete specijalna jedinica ostala je iza linije fronta vie nedelja, sve dok Nemci nisu izvrili protivudar na ovom sektoru u nameri da deblokiraju svoje armije stegnute u Budimu. Jedinica je odstupila kod Duna-

feldvara na levu obalu Dunava. U guvi koja je nastala borci su prepoznali jednog od Nedievih ministara u kvislinkoj srpskoj vladi, uhapsili ga i otpremili prema Subotici. Sam Dunafeldvar Nemci su estoko bombardovali ali ovde specijalna jedinica nije imala gubitaka. Jedinica je pod kiom rafala uspeno sprovodila veu grupu pohvatanih i zarobljenih faista. U meuvremenu Nemci su bili razbijeni i vraeni na polazne poloaje. Specijalna jedinica nala se u Peti gde se reorganizovala i preuzela nove zadatke. Odeljenje Inia i Stoiia dobilo je sovjetske automate i pitolje, kao i kompletne sovjetske uniforme. Ve su gotovo svi znali ruski i bilo ih je teko meu Rusima prepoznati. U ovakvim jedinicama posebno, drugarstvo se brzo stie, pa je tako bilo i ovde. Jedinica je i po tome bila jedinstvena i sposobna za svaki zadatak. etvrtoj eti Drugog bataljona stiglo je pismo sa fronta. Stajala je kratka adresa Pole-

ii

c e t a

ii

bataljona:

r a p o r t

vaja pota 44.345 zavod. Potpis: Branko Stoii i ostali drugovi. U ime svih drugova koji se nalaze kod bratske Crvene armije, javljam vam da smo svi dobro i zdravo, i da vam svima elimo dobru sreu i napredak u osloboenju nae Jugoslavije od nemakog faizma. Ma smo se svi zaeleli nae ete i svih drugova, ali moramo da ostanemo ovde, jer smo i ovde potrebni kao i tamo. Nama je ovde dobro, uskoro emo svi znati ruski da govorimo, a to je n a j vanije nauiemo vojnu disciplinu, izuiti vojnu tehniku itd. Veoma bi smo eleli kada bi smo imali nae knjige. Zanimamo se, itajui ruske novine, knjiice, pevamo, uestvujemo u kulturnom i fiskulturnom ivotu. Mi se svi staramo da se pokaemo vredni i verni Crvenoj armiji da joj pomognemo koliko god moemo da bi unitili faizam. Trudimo se da ne osramotimo nau Armiju, nego da je hvale kao to su je i do sada hvalili. Za dva meseca mnogo smo nauili.

jedinice b o r o v u

b r i g a d e

o s l o b o e n o m

Pozdravljamo sve drugove i drugarice, rukovodstvo, Jugoslovensku armiju i vou, druga Tita, i elimo vam uspeh u unitenju faizma. Smrt faizmu Sloboda narodu! Posle unitenja nemakih i maarski jedinica u Budimu, front je krenuo prema zapadu. Specijalna jedinica je ostala da zavri svoj deo zadatka u Budimu, istei blokove i pojedine zgrade, a zatim nastavila put pratei front. Jedinica se zaustavila u apranu na austurijskoj granici i tu ostala sve do kapitulacije Nemake. A tada su se borci ponovo nali u Subotici. Primili su ih komandant i komesar Siptar i Saa. Siptar je otvorio zapeaeni koverat, izvadio pismo sovjetske komande i proitao ga elom odeljenju. To je bila pohvalnica hrabrim borcima Titove Armije koji su uspeno izvrili niz borbenih zadataka. Meu borcima ove desetin nije vie bilo Duana Lakovia. Jo kod Budimpete bio je izdvojen iz odeljenja i pridodat kao tuma nekoj sovjetskoj komandi. Duan je od ranije dobro govorio maarski, a sada je ve znao i ruski. Tu, u Budimpeti je poginuo, vrei svoju dunost. Imao je tada svega osamnaest godina.

Korpus narodne odbrane

U mesecu avgustu etrdesetetvrte front sa Istoka bliio se granicama nae zemlje. Bilo je pitanje nedelja kada e se t a j front spojiti sa frontom Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije i krenuti ka konanom osloboenju. Iza nas je bila trogodinja teka borba u kojoj se raala jedna nova Jugoslavija. To novo stvarah su radnici i seljaci, inteligencija. Oni su na svojim pleima nosili veliki teret, dali velike rtve, ali

su znali zato to podnose i zato to daju. Sami su uzeli sudbinu u svoje ruke. Poeleli su zatim vie nego to je isterivanje okupatora sa tla svoje zemlje. Kada su se ve latili oruja, poeleli su pravu slobodu u kojoj ne samo da nee biti tuina nego ni svih onih koji su drali bogastvo u svojim rukama, politizirali i prodavali nacionalne interese kad im je to ilo u raun. Nisu praktino radili nita a imali su svega u izobilju. Bila je to, ustvari nemilosrdna eksploatacija radnika i seljaka koji su upinjali poslednje snage da sastave k r a j s krajem. Komunistika partija Jugoslavije bila je na elu Narodnooslobodilake borbe.Ona je bila partija radnika i seljaka, njihova avangarda. Partija je pokazivala put koji je vodio do prave slobode. Bio je to oslobodilaki i revolucionarni put. Okupator je u naoj zemlji naao oslonac ne samo meu svojim starim prijateljima ustaama, ljotievcima i drugim profaistikim grupama, nego su mu se prikljuili i etnici, nedievci, balisti, belogardejci, na koje su se oslonile i sve druge snage koje su elele da se ouva staro stanje u kome e se radnici i seljaci i dalje rukama i svojim znojem boriti za goli ivot. Bile su to snage starog reima, buroaski politiari i monopolistiki vlasnici jugoslovenskih bogatstava. Nasuprot udruenoj reakciji, na strani radnika i seljaka nali su se svi oni koji su istinski cenili slobodu svoga naroda i njegovu borbu za bolju budunost. Stvarano je bratstvo i jedinstvo svih naroda i narodnosti koje su ivele u mnogonacionalnoj Jugoslaviji. Ono se temeljilo na istovetnim ciljevima i jednakim interesima, na saznanju da se samo zajednikim snagama moe doi do cilja, da samo zajednika borba dovodi do istinske ravnopravnosti. Za Jugoslaviju je bila to jedna od najveih tekovina. Bila je stvorena nova narodna, u sutini revolucionarna vlast. Jer, n j u su stvarale snage koje su vodile oslobodilaku i revolucionarnu borbu. Tamo gde je bila postavljena ova vlast, nije bilo an-

darma, sreskih naelnika, kmetova. A ta vlast se oslanjala na iroke antifaistike organizacije kao to su bili Jedinstveni narodnooslobodilaki front, US AO J, AF-e, a onda na Komunistiku partiju i Savez komunistike omladine. Nova revolucionarna vlast se oslanjala na svoje, narodne, oruane snage, na korpuse, brigade, divizije, na partizanske odrede, koje su dobile mnoge bitke i uspeno tukle udruenog neprijatelja. U oslobodilakoj borbi i revoluciji stvarani su i novi oblici kulture, bliski radnikoj klasi i seljatvu. Poev od knjievnosti do pozorita, od prvih analfabetskih kurseva do najireg uea naroda u prosveivanju i kulturnom obrazovanju. Stvorena je revolucionarna osnova informativne slube. Borbena tampa bazirana na zidnim novinama rasprostrtim na najiroj osnovi, preko bataljonskih, brigadnih, divizijskih i drugih lokalnih listova, pa sve do Borbe bila je ne samo kolektivni propagator ve i kolektivni organizator, kako je negde rekao Len j in. U Bihau i J a j c u stvorena je i najvie predstavnitvo nove Jugoslavije. AVNOJ je bio revolucionarni borbeni parlamenat svih naroda Jugoslavije. On je proklamovao svoj cilj: federativno ureenje zemlje kao sigurne zatite svih prava naroda i narodnosti koji ive u njenim okvirima. Bile su to krupne tekovine, bile su to velike pobede, ali ba zato jo uvek u opasnosti od svih onih koji su gubili svoje pozicije a nisu eleli da ih predaju. Jo se trebalo boriti ne samo za konano isterivanje okupatora nego i za konano unitenje svih onih naoruanih snaga koje su ga podravale pa ak i bile u prvim linijama borbe protiv revolucionarnih snaga svoga sopstvenog naroda. Trebalo je te tekovine uvati od pritajenih snaga koje su ostajale na osloboenoj teritoriji i koje su bile spremne da iskoriste momenat dok se jo vode teke borbe na frontovima da posegnu i rovare, da potkop a j u pozicije pobednika i da im se uz pomo spolja nametnu.

Da toga ne bi bilo, trebalo je organizovati i opremiti snage koje e to spreiti i osigurati nesmetan hod napred. Borba protiv okupatora i kontrarevolucionarnih snaga to su se sa njima udruile zahtevala je stvaranje posebnih jedinica. Revolucija je morala uvati svoje uspehe i steene pozicije, jer je morala ii dalje, do pune pobede. Tako je jo poetkom juna etrdesettree u Lici bio formiran specijalni bataljon za borbu protiv pete kolone, a naredne godine jo pet takvih jedinica od kojih je esnaestog jula nastala Prva brigada OZN-e, zatim jo etiri, da bi ve petog jula Hrvatska imala svoju prvu specijalnu diviziju. U Sloveniji je u februaru etrdesetetvrte ukinuta vernosna obavetajna sluba, da bi od njenih jedinica bila formirana Vojska dravne vernosti, sastavljena od tri brigade i jednog specijalnog bataljona. U Bosni i Hercegovini takoe su bile formirane m a n j e jedinice pod neposrednom komandom oficira OZN-e, a u Crinoj Gori sredinom godine prva brigada narodne odbrane. O bezbednosti osloboene teritorije brinule su jo i terenske ete u Crnoj Gori, protivetnike desetine, ete i bataljoni u Sremu i Slavoniji, pomone desantne jedinice na jugu Srbije, seoske ete u Makedoniji i mrea seoskih, partizanskih i narodnih straa irom zemlje. Sve te jedinice su petnaestog avgusta etrdesetetvrte godine ula u sastav jedinstvene formacije za celu zemlju. Toga dana, odlukom Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije i vrhovnog komandanta Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije marala Tita, formiran je Korpus narodne odbrane Jugoslavije, ili poznatije KNOJ. U njegov sastav ulazile su, pored ve formiranih specijalnih jedinica, posebne na konano osloboenim teritorijama, kompletne brigade sa duom borbenom tradicijom i iskustvom, ili su stvarane

nove od odabranog i proverenog borakog i rukovodeeg sastava. Bila je to vojna formacija i dalje u sastavu Narodnooslobodilake vojske, ali neposredno podinjenom Poverenitvu za Narodnu odbranu pri Nacionalnom komitetu osloboenja Jugoslavije. U izvravanju specijalnih zadataka jedinice KNOJ-a stajale su na raspolaganju Odeljenju za zatitu naroda, ili OZN-e, pri Poverenitvu za Narodnu odbranu. Glavna i osnovna dunost svih boraca NO je predano sluenje stvari osloboenja naroda Jugoslavije, borba protiv svih vanjskih i unutranjih javnih i prikrivenih neprijatelja narodnooslobodilakog pokreta, uvanje narodne vlasti i svih narodnih tekovina, koje su narodi Jugoslavije u toku duge i teke borbe izvojevali... S obzirom na asnu ulogu, koja je poverena NO ona mora biti elitna trupa. Svaki borac mora paziti na svoj ugled i ugled trupe u kojoj slui, te svojim ponaanjem, dranjem i sa svim svojim postupcima dokazati, da zasluuje da bude njen borac. On mora biti karaktera vrstog i jakog, hladnokrvan, ozbiljan, taktian, pristojan, poten, iskren, nepodmitljiv, pouzdan. Mora biti svestan da mu je glavni zadatak borba protiv neprijatelja osloboenja naroda Jugoslavije, meu koje spadaju etnici, ustae, belogardejci i drugi protivnarodni petokolonaki elementi. Drugarstvo i meusobno potpomaganje mora biti razvijeno do najvee mogunosti. Svaki borac NO mora biti svestan da se nalazi u slubi naroda, nikada ne sme zaboraviti sa kako ogromnim naporima su se ljudi Jugoslavije borili i bore za svoju slobodu i kako su velike rtve u tom cilju podnesene i jo se podnose.. Tako su postavljene dunosti i obaveze boraca KNOJ-a u Uputstvu za vrenje slube u ovim jedinicama. U ovom Uputstvu se posebno podvlai svakodnevna potreba boraca da se temeljitim i planskim radom stalno vaspitavaju u vojnikom, poli-

tikom, kulturnom i strunom pogledu. To je osnovni uslov da se mogu uspeno vriti odgovorni zadaci i izgraivati lik borca te specijalne elitne jedinice. Sluba jedinica KNOJ-a sadravala je: izvoenje vojnikih akcija, vrenje specijalne i izviake slube. Prvi i najneposredniji zadatak svih jedinica bio je: likvidacija etnikih, ustakih, belogardejskih, balistikih i ostalih protivnarodnih bandi, koje otkriva i u toku dana napada ne dozvoljavajui im da se izvuku kad ve jednom budu otkrivene. Zadatak jedinica je da iste osloboene krajeve zemlje od ostataka neprijateljskih razbijenih jedinica, pijuna i diverzanata koje bi neprijatelj ostavio ili upuivao u pozadinu. Za vojvoanske uslove ovaj zadatak jedinica KNOJ-a bio je najvaniji, tim pre to se front dosta dugo nalazio na Dunavu i u Sremu, pa je ubacivanje diverzanata i pijuna, kao i izviakih jedinica bilo sastavni deo taktike neprijateljskih snaga. Ovaj zadatak za vojvoanske brigade KNOJ-a bio je utoliko tei to su ove jedinice, grupe i pojedinci nalazili utoita u vapskim kuama, kao i kuama faistiki raspoloenih pripadnika drugih nacionalnosti, a takvih je bilo. U specijalne zadatke jedinica KNOJ-a spadalo je osiguranje i uvanje centralnih i zemaljskih organa vlasti i viih tabova, osiguranje vanih eleznikih pruga, automobilskih puteva, mostova i drugih saobraajnih objekata, zavoda, fobrika odbrambenog karaktera, aerodroma i drugih vanih objekata. Zatim, posebno, osiguranje dravne granice, pristanita i obale. Vojvodina je bila omeena dosta dugom suvozemnom dravnom granicom prema Rumuni j i i Maarskoj. uvanje te granice pripalo je Drugoj i Treoj brigadi KNOJ-a. Meu specijalne zadatke jedinica KNOJ-a spadali su i oni koji su izvravani u zajednici sa organima OZN-e, a to su bili kontrola stanovnitva proveravanjem, legitimisanjem, pretresom sumnjivih lica, stanova i prostorija. Hapenja i sprovoenja uhapenih ili zarobljenih, zaseda, potera, pretresa te-

rena, sluba na eleznikim d parobrodskim stanicama, p r a t n j a vozova i brodova, patroliranje, sluba u gradovima, kontrola saobraaja i osiguranje mesta, spadale su takoe u zajedniki delokrug. I ovako letimian pregled zadataka jedinica KNOJ-a pokazuje svu njihovu sloenost i odgovornost, vanost spremnosti svakoga borca da ih izvrava. To je zahtevalo potrebu izbora ljudstva, stalnu obuku i stalan politiki rad u svakoj jedinici. Krajem oktobra uinjen je znaajan korak u konanom oblikovanju Korpusa. U Beogradu su formirane sve slube taba. Na dunost prvog komandanta doao je generalmajor Jovan Vukoti, a za komesara pukovnik Vlano Janji Capo, stari lan Centralnog komiteta i Titov saradnik. Bilo je odreeno da Korpus u svom sastavu ima devet divizija sa po dve do etiri brigade i sa etiri hiljade boraca u svakoj. Ve su bile u f o r m i r a n j u Hrvatska, Slovenaka, Crnogorska, Bosanska, Beogradska, Srpska i Makedonska divizija, a u osloboeni Novi Sad su doli sredinom decembra potpukovnici Mirko Batrievi i Pero Lalovi, komandant i komesar Vojvoanske divizije. Obavljene su i pripreme za formir a n j e i Jadranske divizije. Time bi jedinice KNOJ-a prekrile celu teritoriju zemlje i jedinstveno izvravale svoje zadatke. Osnovna jedinica u f o r m i r a n j u bilo je odeljenje zajedno sa voom i politikim rukovodiocem. Po tri borca u odelenju morah su zavriti podoficirski obavetajni, telefonsko-signalni i minersko-sabotani kurs, a po dva kurs za prvu pomo. Svi borci odelenja morali su zavriti peadijski podoficirski kurs i trupnu kolu KNOJ-a, osposobiti se za vonju biciklom i motociklom, za jahanje i skijanje, kao i da ovladaju snajperskom vetinom. Po pravilu svako odeljenje je moralo biti naoruano, sa devet puaka, dva pukomitral jeza, est mainki i lakim bacaem. Tri takva odeljenja inila su vod, tri voda etu, a etiri ete bataljon. Svaka brigada imala bi
43 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

673

po etiri bataljona. Dakle, meavina trojne i etvorne formacije. Borci Trinaeste brigade ve su vrili mnoge od ovih zadataka, sada su oni samo bili proireni i dugoronije odreeni. U tom pogledu izvrene su posebne pripreme. Obzirom na poloaj koji je Brigada zauzimala u odnosu na liniju fronta, kao i na ravan baki prostor, izvrene su pripreme za formiranje jo dva bataljona specijalne namene. Bili su to Kombinovani i Saobraajni bataljon. Tako je Trea brigada KNOJ-a bila izuzetno velika i u svom sastavu imala je gotovo pet hiljada boraca.

Fiin odlazak Jo dok su se bataljonii nalazili u Peuju, Milojko Filipev Fia morao je da napusti Brigadu i svoje Banaane. Takvo nareenje dobio je od Jovana Veselinova. Trebalo je da se javi Pokrajinskom komitetu u Novom Sadu i da preuzme novu dunost. Bila je to dunost komesara diviziona! Za ambicioznog komesara Brigade bio je to otar znak degradacije. Jer, Fia je smatrao da je ve zreo da preuzme dunost komesara Vojvoanske divizije KNOJ-a. Smatrao, i tako i izjavio. Nije mu bilo pravo to se stvari ne odvijaju po njegovoj volji, i, kada su u Peuj stigli komandant i komesar Divizije, Batrievi i Lalovi, on je odbio da im podnese izvetaj. To je bilo upravo u njegovom stilu. Bio je svojeglav, na svoju ruku, mada esto u poziciji da od njegovog stava i akcije zavise. Pred rat je bio sekretar Sreskog komiteta SKOJ-a i lan Sreskog komiteta Partije koju je vodio staloeni i uporni Draga Suvakov. U mesecima t r a j a n j a ustanka u Banatu nalazio se svuda: u Ale-ksandrovako-karaorevakom, u Mokrinsko j kikindskom, Severobanat-

skom i, konano, u Stajievsko-petrovgradskom odredu. Prelazio je u Srem preko Dunava, bio hapen, pobegao i opet se naao sa svojima na banatskoj strani. Domogao se Beograda i Kosmajskog partizanskog odreda, odstupao prema Uicama, a tada je sa Borkom Liinom pokuao da se probije ponovo do Banata. Bilo je teko posle Prve ofanzive i etnikih zuluma probijati se prema severu. Morali su se vratiti, nali su se zajedno u Foi. Najpre su mu dali jedan dobrovoljaki bataljon da mu bude komesar, ali je t a j bataljon bio uskoro razbijen. Dospeo je u etvrtu brigadu, pa u Bosnu do Vrhovnog taba. Kao starom komunisti, Banaaninu, tamo su mu poverili grupu Banaana sa zadatkom da se vrati na ravnicu i pomogne u obnovi partijskih i drugih organizacija narodnooslobodilakog pokreta. Uz put, Fia je uinio dve greke: nije hteo da ide preko Srema sa Nikolom Gruloviem, nego se izdvojio i poao preko Bake. Prolazei Bakom, u kojoj je besneo teror, na silu je uzeo hleb sa nekog salaa i navukao za sobom poteru u kojoj su pala njegova dva druga. U Banatu je izgubio i poslednjeg pratioca i sam se naao u aleksandrovako-karaorevakim bazama. Ponovo je izbila na videlo njegova svojeglavost. Postavio se kruto, nije eleo da prizna lanove Okrunog komiteta niti Sreski komitet. Hteo je sam da bude glavni i najodgovorniji, pa je dolo do tekog rascepa i onih snaga koje su ostale sauvane. Trebalo je mnogo muke i vremena da se Fia urazumi i vrati na p u t saradnje. Sa Severobanatskim odredom naao se u Sremu, da bi ponovo bio vraen u Banat sa novim Okrunim komitetom. Tada je doao pod kontrolu ure Jovanovia Mie koji nije trpeo niiju samovolju, pa je i Fia bio ukroen. Bio je komesar taiba banatske operativne zone, a onda je primio svoju dunost u Trinaestoj brigadi. Ovde u Peuju, poeo se ponovo udno ponaati. Marko Tanjurdi je imao strpljenja, ali
43*

675

nije mogao da dozvoli da mu komesar namee svoje stavove i da te stavove tvrdoglavo brani. Naao je neko drutvo koje nije odgovaralo njegovom rangu i odgovornosti i to ovde, u Peuju, gde se strogo pazilo na ugled jedinice i svakog borca. U istoj zgradi, iznad drugog sprata, u kojoj se nalazio Stab brigade, stanovao je neki vlasnik f a brike klavira. Imao je kerku balerinu. Tu se okupljalo neko drutvo, pilo se, banilo, dok je narod u Peuj u gladovao. Fia je obilato donosio ponude i gotovo stalno se kretao s tim drutvom. Govorio je dobro maarski i lako se sa njima sporazumevao. Odnekud se bio zbliio i sa peujskim kaluerima kod kojih je bilo dobrog vina. Tih dana nije bilo teko zatei komesara Brigade pijanog. U takvoj situaciji u Peuj su doh Lalovi i Batrievi. Marko Tanjurdi ih je obavestio podrobno o stanju jedinica ali i o udnom i tetnom ponaanju komesara Filipeva. Svojim postupkom pri prvom susretu sa rukovodiocima Divizije Fia je samo potvrdio takav izvetaj. Bilo je to dovoljno. Morao je da napusti jedinicu, da ode iz Brigade, neslavno, ali zaslueno.

Komesar brigade Saa Brigada je dobila novog komesara. Bio je to Sremac, Golubinanin, Lazar Ljubinkovi Saa, ovek sasvim razliitog karaktera od Fiinog. Bio je staloen, tolerantan, miran i sabran, uvek nasmejan i predusretljiv prema svakome, sa irokim politikim iskustvom i znanjem. Saa je bio stariji Ivanov sin. Kad je rat poeo imao je dvadeset godina. Cveja nije imao vie od sedamnaest. Ivan je bio ponosit ovek sa irokim brkom i leviarskim uverenjima. Bavio se aktivno politikom i bio uz levo krilo Zemljoradnike stranke. Svoje sinove je poslao u zemunsku gimna-

ziju, izdrao je nekako dve godine, a zatim je digao ruke od njihovog daljeg kolovanja. Nije se moglo. Deaci su se vratili kui i pomagali ocu na. njivi. Ali, Saa i Cveja su nauili od oca da se interesuju za politiku, traili su da itaju i druili se sa starijim drugovima. U selu je ubrzo stvorena masovna omladinska organizacija Omladinski kulturno-privredni pokret u koju su se okupili mladii i devojke kao to su bili Saa i Cveja. Stvarah su svoju biblioteku, kulturno-prosvetne sekcije i sportske aktive. Kada je doao rat, Sreta Kovaevi je formirao prvi Skojevski aktiv u selu. Odabrani su n a j aktivniji omladinci iz Omladinskog pokreta. U t a j prvi aktiv najpre je uao Sasa, a malo kasnije formiran je i drugi iji je lan postao Cveja. U jesen Saa je bio primljen u Partiju. Bilo je to veliko priznanje za sve one to je do tada, uz njegovo uee postignuto u selu. Bilo je vie omladinskih aktiva i nekoliko vojnih desetina, od kojih je jednu vodio sam. Uraeno je mnogo na sakupljanju oruja i obuci. Mladii su se pripremali za oruane borbe. U decembru je u Ivanovu kuu doao Jovan Veselinov sa svojim drugovima iz Okrunog komiteta Partije. Sa sobom je doneo i celu tehniku Komiteta. U Ivanovoj kui tampan je prvi broj Udarnika, a Veselinov se spremao za partijsko okruno savetovanje. Ivan, koga su popularno zvali Stari Vujadin, i Veselinov postali su dobri prijatelji. Selo je bilo meovito: tu su iveli Hrvati i Srbi. Ustae su nametnule svoju vlast i stacionirale svoje ete ojaane domobranskom andarmerijom. Ustae su u februaru etrdeset druge izvrile prva hapenja saradnika Pokreta, pa je grupa ugroenih Golubinana bila prebaena na Fruku Goru. Saa i njegov brat su ostali neprovaljeni-. Cveja je tada ve bio lan Sreskog komiteta SKOJ-a. U avgustu je dolo do velike ofanzive na Srem. Ustae su pomahnitale i zavele teror kakav dotle nije vien u sremskim selima. Ivan je sa enom

i sinovima morao da napusti kuu. Kua je odjednom ostala sasvim prazna. Vujadin se bio razboleo, pa je morao ostati u bazi, a Saa i Cveja stupili su u Podunavski partizanski odred. U novembru su se braa rastala. Cveja je otiao u Bosnu, a Sau je Sreski komitet Partije vratio u selo da kao ilegalni radnik rukovodi partijskom organizacijom. Na toj dunosti ostao je do aprila etrdesettree, a tada je zavrio partijski kurs pri Pokrajinskom komitetu, da bi bio upuen za komesara novoosnovanog Prvog sremskog partizanskog odreda. Na ovoj dunosti ostao je sve do aprila etrdesetetvrte. U meuvremenu Saa je imao prilike da se upozna sa Markom Tanjurdiem Siptarom. Siptar je doao iz Bosne i primio najpre dunost za-

LAZAR LJUBINKOVIC SAA, KOMESAR X I I I VOJVOANSKE UDARNE BRIGADE

menika komandanta, a potom i komandanta ovog odreda. Tada su prvi p u t bili u jednoj jedinici kao komesar i komandant. U mesecu aprilu Saa je otiao na dunost komesara Sedme vojvoanske brigade. Na n j e nom elu proao je kroz veliki broj uspenih akcija, naroito za vreme bitke za Beograd i za osloboenje Srema. Sedma brigada se itavo vreme nalazila iza linije fronta tukui nemake komunikacije koje su postajale sve znaajnije to se front vie odmicao prema zapadu. Sa Sedmom brigadom doao je u Novi Sad i potom na sektor fronta kod Batine. Upravo pred samu veliku bitku preao je u Osmu brigadu. U tabu Osme brigade dobio je nareenje da ide u susret jedinicama Tree brigade KNOJ-a koje su se upravo vraale iz Peuja i da od Fie preuzme dunost komesara Brigade. Iza njega je ostala tragina sudbina njegovog oca. Ivan Stari Vujadin je dobio u m a j u vest da mu je u Bosni poginuo sin Cveja, kao pomonik komesara bataljona. Traio je da ide tamo i da zameni sina. Najpre nije dobio odobrenje jer je bio bolestan, ali Ivan je bio uporan. Na p u t u za Bosnu svratio je u svoje Golubince. Nije znao da se tamo nalazila partizanska eta, koja je uz to imala preteno nemake uniforme. Pucao je na straara koji ga je poveo u selo, mislei da je Nemac ili ustaa, dograbio bicikl i poeo beati. U selu su, opet, pomislili da je on etnik, pa ga je potera brzo stigla. Iz zaklona, on je pucao ddk je imao metaka, ali je i sam bio izreetan. Poginuo je od svojih drugova. Saa se ponovo naao sa Siptarom, u istom rasporedu kao nekad: na dunosti komesara i komandanta. Od Fie je gotovo u hodu primio dunost. Tako se u Stab brigade vratila neophodna harmonija i jedinstvo. Brigada je dobila sposobnog i spremnog komesara to je bilo od velikog znaaja za dalji rad.

Gotovo istovremeno iz Prve brigade u Bajmok je stigao jo jedan Sremac. Bio je to mlad oficir, osamnaestogodinjak, ali sa bogatim borbenim iskustvom. Georgije Jovii Cure bio je odreen za komesara Treeg bataljona. Cure je bio rodom iz Jaska. Njegov stariji brat poginuo je ve etrdeset prve kao partizan. Ustae su mu ubile dve sestre i oca. Majku su mu streljali. Ostali su on i starija sestra. I ona je bila borac, i, kao i Cure, komesar bataljona. Cure je u tabu bataljona zatekao samo zamenika komesara Duka Sepanevia. Obrad J a n kovi okia bio je u to vreme na priredbi koju je kulturno-prosvetna ekipa bataljona davala b a j mokoj omladini. Taj program bio je uveban u Maarskoj i sa uspehom je davan na nekoliko priredbi, to je stanovnitvo osobito povoljno primilo. Duko ga je upoznao da na priredbi glavne take pripadaju obavetajnom oficiru Bataljona okici ureviu koji je imao izvanredan glas i oduevljavao publiku. uretu je to izgledalo nekako smeno, ali to Duku neje rekao. eleo je sam da upozna toga druga. Za to je imao prilike ve sutradan. Duko, okica komandant i okica obavetajac i Cure ili su vozom prema Subotici. Tamo su Siptar i Saa zakazali sastanak sa tabovima bataljona kako bi razmotrili nove zadatke koji se nalaze pred Brigadom posle povratka bataljona iz Maarske. U vozu se odnekud naao i nekakav orkestar Roma. Buno su svirali i pevali. Tada ih je okica utiao i zamolio da sviraju Kauu. Pevao je na ruskom, Cure se zadovoljno smekao. Obavetajni oficir imao je zaista ubojit glas! Tako su postali i dobri prijatelji. Tih dana je izvrena smena komesara bataljona i u Prvom bataljonu. Iz Druge brigade doao je na tu dunost Dragomir Stoji Ljota. Bio je on borac od etrdesettree, takoe Sremac, vodio je SKOJ u Prvom bataljonu Prvog sremskog odreda, da bi u Desetoj brigadi primio dunost zamenika ko-

mesara bataljona. Sa tam bataljonom stigao je u Kikindu, a odatle u Sombor gde se nalazio tab Prvog bataljona. U ovaj bataljon doao je jo jedan borac iz Srema. Bio je po narodnosti Nemac, ali je od poetka organizovanog otpora ostao sa narodom i bio jedan od prvoboraca. Zvali su ga Dim. Bio je komunista, i svoje ideale nije izneverio ni u najteim danima. Poput Kornauera, Fridriha Tota i jo nekih komunista u Banatu. Samo, Jozef Lajbenperger, ili jednostavno Dim, kako su ga svi borci jedino i pamtili, ostao je iv, dobar borac, snalaljiv i okretan. Tada je u Prvom bataljonu primio dunost intendanta. Dolazili su tih nedelja i drugi stari borci i rasporeivani na dunosti u bataljonu. Meu njima su bili komandanti bataljona Krsta Bogievi, Sremac, Radovan Kilibarda, Crnogorac i Nikola Kozomora, Bosanac. Doli su kasnije i novi komesari bataljona Stevo Gavri, Branko Srdi, Stjepan Pucko i J u r e Bogunovi. J u r e je bio Dalmatinac, a Pucko Hrvat, od Zagreba, doao je kao i Ljota iz Druge brigade KNOJ-a. Krsta Bogievi, zatim Nikola Kozomora i J u r e Bogunovi bili su ina dunosti u Prvom bataljonu. Kilibarda je zamenio Stevana Vojnovia Zeku, kada je ovaj otiao na kurs za komandante pri tabu Divizije, a Branka Srdia Stjepan Pucko u Drugom bataljonu. Mile Jaimovi doao je na dunost zamenika komesada etvrtog bataljona. Meutim te promene su bile dosta uobiajene i este.

FRONT NA DUNAVU

K r a j e m meseca januara etrdesetpete godine Nemci su inili k r a j n j e napore da likvidiraju Virovitiki mostobran koga su iz pravca Bara nainile jedinice Tree Armije. eleli su da po svaku cenu dalje sauvaju svoje linije fronta koji je iao preko Srema, pa Dunavom do Drave, a onda du ove reke prema zapadu. Uporna odbrana ovog fronta trebala je da omogui izvlaenje njihovih armija sa juga Balkana. Crvena Armija i nae snage posle proboja fronta kod Batine nainile su veliku breu u nemakom frontu juno od Pete stvorivi dubok mostobran koji je iao u dubinu sve do Blatnog jezera a junije Dravom do Austrije. Na tom mostobranu n a lazio se i grad Peuj u kome su gotovo mesec i po dana boravila tri bataljona Tree Brigade. Tako je front jo uvek dodirivao Baku na prostoru od Bogo jeva do Bukina. Jake neprijateljske snage zaposedale su desnu obalu Dunava. U toku meseca februara ovaj f r o n t je mirovao. Nemci su se zaklonili velikom rekom i utvrenjima na n j e noj obali sa glavnim bazama u Vukovaru, Borovu i Dalju na samoj obali, i dublje, u selima Trpinju, Boroti i Veri. Tu su se nalazili i tabovi njihovih jedinica isturenih na samu obalu, odatle su organizovana izvianja druge obale Dunava, bake, pa i banatske ravnice. Nemci su preko reke slali izviake jedinice, ali, sputah su nou i grupe svojih padobranaca u dublju pozadinu radi izvianja i vrenja diverzantskih akcija, S te strane, na frontu se nije mirovalo, moralo se zatititi od takve delatnosti Nemaca, ustaa i svih drugih kvislinga.

Njihove akcije trebalo je spreeiti, ali istovremeno izvialti drugu obalu, otkriti sistem utvrenja, poloaj nemakih jedinica i komandu. Zatim, napadati po najosetljivijim takama. Nemci su u Bakoj pokuali da uspostave vezu sa nemakim i maarskim faistikim porodicama, ali su se i nae izviake jedinice iza linije fronta dobro organizovale. Gotovo sve nae jedinice povukle su se na dravski front, a Vojvoanskoj diviziji KNOJ-a dato je uzadatak da formira, od svoje tri brigade u Banatu i Bakoj, grupu Udarnih bataljona i da sa njihovim etama zaposedne levu obalu Dunava. Zadatak je bio jasan. Takvo nareenje su zatekli Marko Tanjurdi Siptar i Lazar Ljubinkovi Saa kada su se iz Peuja vratili u Suboticu. Nije bilo vremena za nita drugo osim za raspored jedinica koje su stigle iz Maarske i opremanje onih koje su morale na front. U bataljonima i etama jo su iveli utisci dirljivog rastanka sa narodom june Maarske. Borci su tamo ostavili najbolji utisak, pokazali su da pripadaju jedinicama kakve taj narod nije upamtio jo od onog vremena kada je stvorio svoju vojsku pod Belom Kunom, koju su imperijalisti unitili. Bilo je najtee sa onim Jugoslovenima i Maarima koji su stupili u nae ete i sada eleli da sa svojim drugovima krenu u Jugoslaviju. Ali, morali su ostati u svojoj zemlji. Do rastanka je moralo doi, a ovi borci su ostali kao najjai oslonac novoj narodnoj vlasti koja je stvarana u Peuju i drugim mestima osloboene Maarske.

Komandant Kutra Nareenje da se pripreme za pokret prema frontu dobio je Todor Joviin Kutra i ceo Prvi bataljon. Stevan Vojnovi Zeko imao je da

izdvoji dve ete etvrtog bataljona i poalje takoe na sektor SomborApaitin. Sam on nije mogao da ide na front. Umesto na Dunav naspram Vukovara, otiao je u Novi Sad, na prvi oficirski kurs komandira i komandanta pri tabu Divizije. Zato je komandir Duan Bobi od radosti zapevao. Starom ratniku bilo je ao to njegova eta nije ila u Peuj, ali sad je sve bilo u redu. Jer, ide se na front. Radost u Prvom bataljonu zbog odlaska na front pomutila je nesrea u etvrtoj eti. Dok su se borci spremali za pokret poslednji put zagledali i istili oruje, odjednom je opalio pitolj. Jedan borac je imao metak u cevi i sluajno povukao obara. Metak je pogodio bolniarku Mariju Glumac. Mlada devojka bila je teko ranjena. Drugovi su je previli i otpremili u bolnicu, ali upravo pred pokret dobili su vest da je umrla. Marija je bila rodom iz Kosinja, a imala je dvadeset jednu godinu. Na elu svojih eta prema Dunavu su kren u h poznati banatski partizani Milan Medi Beli, Stevo Mihailovi Giga, Veljko Kova Panta, ore Perii, Duan Hini Simo, Bogdan uki vro, Dragan Kovaevi Ibro, Vela Muti Veliki, Mirko Risti Dule, Dane Draga Sele i drugi. Komandant bataljona Kutra radovao se Dunavu iz dva razloga. Bie sa svojom jedinicom na frontu, a bie i blie svom Sremu, svojim Peincima. Tamo su leali njegovi roditelji, sestra. Treba se jo boriti, treba oterati iz Srema faiste i obezbediti svima mir. Kutra je smestio svoj tab u Somboru i uputio jedinice prema Apatinu. Pod njegovom komandom bile su i obe ete etvrtog bataljona. Sam front je trebalo tek zaposedati. Bio je sam u stalnom pokretu, iao je u izvianje, prouavao sa Belim. Gigom, Simom, Pantom i Bobiem karte i planirao raspored. Uz njega je bio njegov zamenik i stari rat-

nik Vukosav Jaimovi. Jedinice je trebalo rasporediti naspram Vukovara i Sotina. Obala sa bake strane bila je niska, dok se druga strana uzdizala i dominirala prostorom. U toliko je bio povoljniji poloaj Nemaca i Ustaa. Podeljeni su sektori fronta i odreene eta da ih zaposednu. Sedamnaestog februara vreme je bilo loe. Jo je uvek bilo mraza koji je od vlanog puta predvee stvarao prava klizalita. Kutra je ipak morao da se kree, i da bi bre stizao jedinice koje su se kretale prema odreenim linijama, uzeo je motorbici'kl. Znao je da vozi jo od ranije, voleo je motor i samouvereno je sedao na njega. Ovog puta krenuo je iz Sombora za Apatin. Bilo je ve vee i drum je postojao sve glatkiji. Od Dunava se irila magla. Komadant Bataljona je usporavao, ali je jo uvek brzo vozio jer je trebalo stii. Odjednom je opazio ispred sebe slaba svetla. U magli mu se uinilo da su to bila dva motorbicikla koji biraju put. Usmerio je svoj motor izmeu njih. Sudar je bio neizbean. Iako je kamion iao polako, pipajui po magli, sa slabom baterijom i slabim svetlom, motor sa vozaem udario je snano u prednji blatobran. Vozai su uspeli da zaustave mainu. Dole je bio slupan motor i ovek sav u krvi i besvesnom stanju. Stavili su ga na kamion i pourili prema Somboru, pred bolnicu. Dva dana se komandant Kutra borio za ivot. Ali teke povrede nije moglo da preboli ni njegovo snano telo. Umro je devetnaestog februara. A samo etrnaest dana delilo ga je od dvadesetpetog roendana! Brigada je izgubila jednog od svojih n a j boljih komandanata, borci prisnog druga koga su iskreno voleli. I oni iz Kikindskog odreda dok je bio na banatskoj ravnici, i oni iz Prvog bataljona, pa i drugih jedinica Brigade. Jer, Todor Jovii je bio ovek koji se lako zavoli.

Ispraen je u svoje Peince. Tamo je sahranjen uz vojnike poasti. Dunost komandanta preuzeo je njegov zamenik Vukosav Jaimovi.

Kombinovani i Saobraajni bataljon Marko Tanjurdi Siptar bio je odreen za komandanta taba udarnih bataljona na samom frontu. Bilo je odreeno da t a j front sa Bake strane dre dva bataljona Tree brigade i po jedan bataljon Prve i Druge brigade. Zato je za komesara ovog taba doao komesar Prve brigade Gavra Mehandi, a za naelnika Karadi. Komandno mesto taba udarnih bataljona trebalo je da bude u Plavni. Uporedo, a moglo bi se rei i u sklopu ovog zadatka, bio je i zadatak koga je posebno dobio tab Tree brigade. Pre nego je krenuo na sam front, Siptar je sa svojim tabom brigade imao da organizuje dva specijalna bataljona. Bili su to Kombinovani i Saobraajni bataljon. Kombinovani bataljon je trebao da se sastoji iz dva konjika eskadrona i jedne biciklistike ete. Glavno sedite ove jedinice bilo je u centru bake ravnice, u Bakoj Topoli. Konjica i biciklisti na ravnici mogli su brzo da se kreu i da se za kratko vreme pojave na mestu koje ugroavaju nemako-ustaki desanti ili druge neprijateljske specijalne jedinice ubaene iza fronta. To je bio i osnovni zadatak bataljona. Moglo se, isto tako, oekivati da e i zaostali faisti u Bakoj sadejstvovati sa ubaenim jedinicama, pruati im utoite i obavetenja, ili, pak, i sami vriti sabotae i druge akcije. Njih je trebalo takoe na delu likvidirati. Tako je Kombinovani bataljon bio najbolja zatitnica pozadine fronta na Dunavu.

Za komandanta ovog bataljona doao je Dane Babi. Dunost komesara pripala je Zivanu Miliu Sreku. Sreko je bio stari banatski partizan. Za zamenika komandanta odreen je Vlado Matovi. Za Vasu Radenia, Iliju Banjca, Boka Luia, Zivana Vurdelju, Milivoja Vlajkova, Iliju Urdaca, Obrada Nestorovia, Aleksandra Mihailova, Mirka Stankova, Nikolu omparina, komandire i delegate u eskadronima i vodovima, kao i za komandira ete Uroa Brdaria, nastali su dani odabiranja boraca, sakupljanja konja i biciklova i obuka jahaa i vozaa. Borci su zavoleli ove jedinice, zbog toga to su bile specijalne, stalno pokretne, to su na konjima jezdili ravnicom. Jo dok su eskadroni bili u formiranju, stiglo je nareenje za pokret. Pod borbenom spremom. Trebalo je blokirati i unititi grupu nemakih padobranaca od oko etrdeset ljudi koja je sputena u sektoru Sombora. U akciji su bile jedinice Prvog bataljona, ali je konjici pripao glavni zadatak pretraivanja polja i otkrivanja padobranaca, U stvari, na zadatak su krenule grupe konjanika, jer eskadroni jo nisu bili konano formirani. Borci jo nisu bili vini jahanju, svi konji nisu imali sedla. Izabrani su oni koji su donekle ovladah vetinom jahanja. Ali, bilo je i dobrovoljaca. Potere su uspele da razbiju padobrance i da ve prvog dana zarobe petoricu. Narednih dana bili su likvidirani svi oni koji nisu uspeli da se pov u k u i preplivaju Dunav. Padobranci nisu uspeli da izvre zadatak. Sredinom marta Kombinovani bataljon je bio kompletan Zavrena je bila osnovna obuka, pribavljena sprema. Konjike i biciklistike patrole poele su da krstare Bakom. Saobraajni bataljon je svoj tab sa jednom etom smestio u Subotici. Komesar ove ete bio je Obrad Galeev. Za komandanta Bataljona postavljen je Gojko Raenovi Radojica, a za kome-

sara Mirko Nenezi. U kasnijim popunama u ovaj bataljon doli su komandiri eta iz Prvog bataljona Stevo Mihailovi Giga i Jovo Joki, a komandir jedne ete bio je i Marko Raenovi. Pored Galeeva, komesar ete bio je Bogoljub Subi. ete su bile rasporeene po celoj Bakoj, vie po vodovima i odeljenjima, to je trailo od svakog pojedinca punu savesnost i disciplinu. Jer, n j i hov zadatak je bio da se obezbede komunikacije koje su jo uvek bile u pozadini fronta i sluile za prevoz ratne opreme. Borci saobraajne jedinice obezbeivali su ne samo stanice i mostove nego i teretne kompozicije, putnike vozove pa i kompozicije koje su odlazile ak o Poljske pre vozei ugalj i druga dobra. U putnikim vozovima jo su se uvek muvali verceri, prikriveni faisti, pijuni, razni drugi ilegalni putnici koje je trebalo pronai i pohvatati. Vaan zadatak saobraajne ete u Subotici bio je da prima i sprovodi povratnike iz ratnog zarobljenitva koji su poeli da pristiu sa ve osloboenih teritorija. Ovi ljudi su bili puni oduevljenja zbog povratka u zemlju, ah su ipak u samoj Subotici morali biti zaustavljeni da bi proli kroz neophodni karan tin. Ovo logorisanje nije bilo jednostavno. Ljudi su eleli to p r e svojima, bili su, razumljivo, preosetljivi i trebalo je sa njima osobito paljivo postupati. Bilo je jo problema. Neki od zarobljenika usput bi se domogli automobila, motor cikla, fotoaparata ili koje druge vredne stvari. Meutim bilo je tano odreeno ta se oveku moe ostaviti, a ta ne moe. Zato je esto dolazilo do konfliktnih situacija, pa je trebalo politiki raditi sa ljudima u karantinu. Meu onima koji su tih dana stizali u Subotici bio je i jedan deak. Na sebi je imao iscepano odelo, pola robijako, pola civilno. Bio je malen i mrav, ali vedra lica, ivih i svetlih oiju, bistre pameti i naoit. Bio je rodom iz Prekomurja. Iao je u gimnaziju i tamo poao sa Skojevcima. Nemci su to doznali, uhapsili ga i oteraLi u internaciju. Bio je radostan kad su jedinice Crvene Armije oslobodile n j e gov logor. Hteo je k njima, traio je oruje, ali, oni

ga nisu primili. Nije bio Rus, a bio je tako jo mali. Pomogli su mu i dopremili ga do Subotice. Bio je to Mi ja Voroani. Stevan oli Marko ga je zapazio neu povratnicima. Mijo je traio da s nekim razgovara, da to pre dospe u partizane. Tako su se i nali, popriali i sprijateljili. Marko ga je poveo u tab Brigade, organizovano je da mu saiju pravu vojniku uniformu, naao mu je i puku. Odredio ga je za svog kurira. Tako je Brigada dobila svog najmlaeg borca. Skojevska organizacija pri tabu brigade sasluala je Mijinu izjavu i priznala mu lanstvo u SKOJ-u. Meu one koji su pristizali iz brojnih logora ubacivah su se i ljudi koji su se ograili o svoj narod, bili provokatori ili agenti, na vreme izbegli iz zemlje i sad se kamuflirano vraali u zemlju koristei grupe bivih zarobljenika kao kamuflau. Tako je uinio i Svetozar Rajkov. Bio je nekada, u ustanikim danima, saradnik boraca za slobodu. Ali u kritinom asu ih je izneverio. I to na najgori nain. Tajno se povezao sa Nemcima odravajui i dalje vezu sa svojim nekadanjim drugovima. Bio je oktobar. Crni mesec za Mokrinane i Mokrinsko-kikindski partizanski odred. Nemci su kidisali nemilosrdno i estoko. Da unite odred i sve one koji su ga pomagali. A takvi su bih gotovo svi Mokrinani. Rajkov je stigao meu borce, ali ne da im pomogne nego da uoi njihov raspored i sklonita. Tada je doao sa policijom. Nastao je uas. Stotine ljudi je pohapeno, odred razbijen, potom streljan. Streljani su mnogi Mokrinani. Sada se ovaj izdajnik preobukao u englesku uniformu, stavio petokraku, u Beu se pridruio Bekoj partizanskog brigadi koju su organizovali bivi zarobljenici u elji da pomognu osloboen j u zemlje. Rajkov se sada zvao Svetislav Rajkovi, u Beu se ak oenio s Poljakinjom, s njom imao dete i sad su svo troje bili u karantinu. Izdajnik je zbog deteta dobio dozvolu da se kree kroz grad i da nabavi mleko. Ali, u Subotici
44 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

689

su na dunosti bili Mokrinani Branko oklovaki i Dejan Gavri. Branko je prepoznao Rajkova na ulici i o tome obavestio svog druga. Stevan Coli Marko i Milan Basta Bukarica obavili su svoj zadatak. Svetozar Rajkov je bio uhapen. Poljakinja i dete ispraeni su za Poljsku. Ona je tek tada doznala za koga se bila udala. Obrad Galeev nalazio se sa svojim borcima neposredno pored eleznike stanice. Zato se najee nalazio na peronu, u staninim prostorijama i okolnim zgradama gde su bili njegovi borci na dunosti. Tu se nalazila i komanda jedinice Crvene Armije koja je imala sline zadatke. Jer, Subotica se i dalje nalazila na vanoj komunikaciji u pozadini fronta koju je trebalo dobro obezbeivati. Nemci su stoga ovde slali svoje avione, ali i obavetajce navoae, koji su sinhronizovano napadali vojne kompozicije u samoj stanici. Bile su uestale nemake akcije iz vazduha i to upravo kada su se na kolovozima nalazile vojne kompozicije sa materijalom i jedinicama za front. Obradu Galeevu to nije promaklo. Znao je iz iskustva, od ranije, da je to mogue samo ako su Nemci iz prve ruke dobijali obavetenja ta se na stanici nalazi. Reio je da ue u trag spretnom obavetajcu. Traio je i n a j m a n j i povod koji bi ga uputio na pravo mesto. Komesar saobraajne ete bio je kao i obino na peronu. Tamo je stajao kapetan u uniformi Crvene armije. Pomalo je bio nervozan. Galeev je reio da ga proveri. Ko zna! Priao mu je i zatraio isprave. Oficir se n a j p r e iznenaeno trgao. Galeeva je to jo vie ohrabrilo. Oficir je opazio da je pogreio, pa je poeo da Vie na Galeeva kako se usuuje da kontrolie oficira Crvene Armije! Ali , Galeev je i a to imao leka. Izvadio je iz depa punomo sovjetske komande. Opazio je znoj na kapetanovom elu i za svaki sluaj pomerio napred svoj pitolj. Kapetan je to opazio, izvadio je svoju ispravu, koju je Galeev dobro zagledao. Bilo je jasno da se radi o spretnom falsifikatu fotografije. Oficir je tada

izgubio prisustvo duha i potegao revolver jednostavno, da se begom izvue iz nevolje. Galeev je, meutim, bio spreman. Dohvatio ga je za ruku i nastalo je guanje. Sve je to pratio iz stanice komandir sovjetske strae. Brzo se naao pored Galeeva i kapetana. Savladah su ga i poveli u komandu. Tamo je bio jedan stariji major, Galeevu se uinilo da je sam Lenjin, toliko je liio na velikog vou. Major je odmah rekao pijun! I zbilja, bio je to nemaki pijun. Jedna grupa nemakih obavetajaca bila je ubaena u Baku, voa je uspeo da ubije sovjetskog kapetana i da uzme njegovo odelo i isprave. Dolazio je na peron i pratio dolazak kompozicija. Pod nadvonjakom je bila bazirana njegova grupa opremljena radiostanicom. Odatle su slate poruke. I avioni su doletali. Posle ovog hapenja nije bilo teko otkriti ovo leglo i likvidirati celu grupu. Transporti su mogli mirnije da prolaze kroz subotiku elezniku stanicu. Tako su poeli sa izvravanjem borbenih zadataka novi bataljoni. U narednim mesecima ti zadaci su bili sve brojniji. Pribliavalo se vreme konanog obrauna na Sremskom frontu.

Trei bataljon na frontu Obrad Jankovi i Georgije Joviei po povratku iz Maarske smestili su ete svoga bataljona na granicu i u rejonu Bajmoka. U tom vremenu graninu liniju su zatvarale jedinice Petog i Treeg bataljona, dok su dve ete etvrtog bataljona ostale u Senti i Kanjii. Tih dana iznenada se vie Bajmoka prisilno spustio ameriki borbeni avion. Tri avijatiara nala su se okruena borcima Treeg bataljona. Uskoro su bili u tabu bataljona odakle su upueni u
44*

691

tab divizije. Susret sa amerikim pilotima bio je srdaan, a savezniki vojnici bili su sreni to su pali iza linije fronta, na osloboenu teritoriju nae zemlje. Bio je to ve mart mesec. Sve je nagovetavalo da se sprema velika bitka na frontu. Preko Dunava moglo se osmatranjem primetiti da se tamo koncentriu jake nemake snage. Obavetajni oficir Prvog bataljona Milivoj Kiurski Brile, a sa njim Stevan Coli Marko, i sad ve njegov zamenik u Brigadi ore urevi - okica, formirali su izviaka odeljenja popunjavana dobrovoljcima iz bataljona sa poloaja i otiskivali se preko obale Dunava na nemaku stranu, t a b u udarnih bataljona stizali su sve noviji podaci koji su govorili o jakoj koncentraciji nemakih jedinica, posebno juno od Drave. Tada se u Borovu nalazilo oko hiljadu i etiri stotine neprijateljskih vojnika. Bili su to italijanski artiljerci i pripadnici 11. nemake divizije i neke SS jedinice. Na frontu su bile tri baterije topova od stopet milimetara. Nemci su raspolagali sa 85 araca, 40 protivtenkovs'ki, 16 tekih bacaa i drugim naoruanjem. Njihovi poloaji su okrenuti obali Dunava. Na samom Dunavu bili su iskopani rovovi u cik-cak liniji sa zemnim bunkerima u kojima su sklonjene posade. Na komunikaciji Sotin Vinkovci kretali su se tenkovi i kamioni. U Dalju se nalazilo 400 ustaa i 300 Nemaca sa 4 topa i 40 araca. U Veri je bio garnizon od 40 Nemaca, a u Boboti autokomanda sa oko dvadeset kamiona. U Trpinju se nalazio bataljon Nemaca iz sastava 57. divizije. U Vukovaru je bio vei broj jaih nemakih jedinica. Iza ove grupacije, koja je ustvari inila front na Dunavu, opaena su kretanja jaih motorizovanih snaga. Izviai su delovali i sa strane Dravskog fronta. Tamo su bile jedinice Pedeset i prve armije.

One su se vratile iz Bara i ponovo zaposele front na Dravi, pripremajui se za drugu bitku na ovoj reci. Sve je govorilo da se Nemci i njihovi saveznici pripremaju za udar u bok sa juga velikog mostobrana iji je f r o n t iao rekom Dravom i to u pravcu Baranje, sa naslonom desnog krila na sam Dunav. Istovremeno stizale su vesti jo dok su bataljoni bili u Peuj u o pojavi nemakih tenkova severno od Blatnog jezera, a u toku februara takve vesti su stizale sve ee. Moglo se zakljuiti da se Nemci pripremaju istovremenim udarom sa juga i severa da likvidiraju sve ono to se postiglo pobedom na Batini u decembru mesecu. Te vesti ubrzale su kretanje udarnih bataljona i stavljanja njihovog taba u funkciju u Plavni. Siptar je doneo odluku da na front poalje i Trei bataljon iz rejona Bajmoka, a da se obe ete etvrtog bataljona vrate i zatvore deo granice u rejonu Horgoa. Na graninu liniju stigao je Drugi bataljon.

PRIPREMA ZA ODLAZAK NA POLOAJ

Svoje ete hitno su pripremah Stevan Deli Zrni, Rade Bali Prpi, Janko Bukvi i Joco Joki. Duko Sepanevi odrao je partijske sastanke u svakoj eti, a Milica Vojnovi sa skojevskim aktivima. Georgije Jovii i Obrad Jankovi organizovali su etne konferencije. Svuda je bilo rei 0 novom zadatku i pripremama da se t a j zadatak n a j bolje obavi. Komesar Bataljona je o tome zapisao: Otiao sam ispred Bataljona da se upoznam sa odsekom fronta koji nam je dodeljen. Bilo je to na levoj obali Dunava, neto severnije od Vukovara. Na desnoj strani, na obali koja 'dominira, bili su Nemci. Tu su oni ve dugo. Izgradili su sistem odbrane sa rovovima i bunkerima iz kojih su virili pukomitraljezi, snajperi. S vremena na vreme nadletali su avioni i mitraljirali nae poloaje i salae. Artiljeriju nismo imah, .iiti sredstva za forsiranje reke. Sutradan je stigao Bataljon. Na licu boraca videla se radost, pevalo se. Svi su bili oduevljeni to su konano stigli na front. Svaka eta dobila je svoj odsek fronta. Neki delovi su zadrani u rezervi. Poela je diskusija kod boraca a u komandama se prouavala situacija 1 razmiljalo se kako najbolje izvriti postavljene zadatke. Od boraca i stareina zahtevana je maksimalna budnost i borbena gotovost, jer Nemci su svaki as, a naroito nou, mogli napraviti ispad preko Dunava. Nama je bilo zabranjeno da pucamo, osim ako doe do njihovog prebacivanja preko reke, jer se pripremala naa ofanziva pa se elelo da Nemci budu iznenaeni. Meutim, teko je bilo spreiti borce da otvaraju vatru na Nemce, koji su godinama ubijali, palili i pljakali po Jugoslaviji, po Banatu, po naim selima i kuama. Mnogi borci su proli kroz nemake zatvore, logore, mnogima su pobijeni najdrai u kui. Zato smo morali esto drati partijske i vojnike sa-

stanke i objanjavati. Borci su nas i pored svega sluali. Najvie zbog toga to su oekivali dan kada e se kao vukovi sruiti na te proklete faiste, koji, eto, tu preko reke, po ceo dan prkose. Istina, ni Nemci nas nisu mnogo uznemiravali i kao da je nastao neki tajac, koji uvek na f r o n t u predskazuje buru. S vremena vreme ula se retka mitraljeska paljba, nadletao nas je poneki avioizvia koji je retko mitraljirao. Da jednog dana nije jedan avion istresao bombe blizu naeg poloaja, ne bi ozbiljnije ni osetili front. Jo pred polazak na front Trei bataljon je izgubio dva borca. Milan Pejin je poginuo na poloaju kod Bogojeva sedmog februara. Bio je iz Starog Sivca, a imao je m a n j e od osamnaest godina. Milo Konar bio je stariji pet godina, rodom sa divnih Plitvikih jezera. Bio je komandir odeljenja u etvrtoj eti. Nehotice se ranio iz svog pitolja dok se sa svojim odeljenjem pripremao za pokret.

Na liniji fronta Prvi i Trei bataljon zaposeli su front naspram Borova, Vukovara i Sotina, na jugu do Bakog Novog Sela, i na severu do ispod Dalja. Obala je bila niska, razuena, sa mnogim adama i rukavcima, sa podvodnim udolinama zatienim nasipima. Na tim nasipima ureeni su poloaji. Ponekad udaljeni i po tri kilometra od desne obale i nemako-ustakih mitraljeskih gnezda, ali ponegde u duini p u kometa. Bio je ve k r a j marta. U meuvremenu odigrale su se dve velike bitke. Nemci su sakupili zbilja jake snage, posebno u rejonu Blatnog jezera, ali i juno od Drave, i pokuali da spoje dva klina i uz Dunav uspostave front sve do ispod Budima. Bitke su potrajale od petog do dvadesetprvog marta.

Borci na frontu ispred Vukovara mogli su da prate punih esnaest dana odjeke velike bitke na Dravi. Rika topova i tektanje mitraljeza nisu ni za jedan as prestajali. Sa severa su neprekidno sevale munje. U jednom momentu sve se to udaljilo prema severu, tamo zastalo, da bi se ponovo pribliilo. Nemci su zbilja uspeli da forsiraju Dravu, da se ukline i da stvore mostobran. Bitka za ovaj Bolmanski mostobran bila je estoka i krvava. U n j e nom zagrljaju nala se i Dvanaesta vojvoanska brigada. Istovremeno, jo severnije, kod Blatnog jezera, nemaki tenkovi uklinili su se do severno od Peuja. Dvadeset prvog marta gore se sve utialo. Znalo se: Nemci su na oba dela fronta bili poraeni. Pripremao se protivudar najirih razmera, od Save do Drave. Za vreme t r a j a n j a bitke na Bolmanskom mostobranu, na dunavskom delu fronta obe strane bdile su danju i nou. Mitraljezi, pukomitraljezi i bacai bili su u stalnoj pripravnosti. Na jednom poloaju druge ete Prvog bataljona pored posluge tekog mitraljeza nalazio se i delegat odeljenja Ljubomir Ninkov. Tih dana drugovi su ga primili u Partiju, taman kada je bio navrio dvadeset godina. To je za njega bio dvostruki praznik. A i za drugove njegovog odeljenja. Bio je rodom iz Srpske Crnje, a u odeljenju je imao nekoliko svojih Crnjana. Dok su drugovi razgovarah, cev mitraljeza bila je uperena prema drugoj Obali Dunava. Bilo je mirno i mitraljez je bio malo povuen iza grudobrana. Upravo tuda se Ljubomir eleo provui da bi preao na drugu stranu rova. Samo je dotakao cev. Napeti mitraljez kao da je oi veo, osuo je smrtonosni rafal. Ljubomir se sruio izreetan mecima. Pria Milka Seja bila je delegat voda. Dola je na poloaj i pokuala da slobodnim borcima odri politiki as. Zelela je da ih obavesti da su Nemci i kod Bolmana i kod Blatnog jezera zaustavljeni u svom prodoru. Kuvar je spremao ruak. Kazan je bio napolju, pored neke tale koja je zatvarala pogled

prema reci. Drva su neto slabo gorela i podigao se iza tale dim. Kuvar je poao po suvlja drva. Nedaleko odatle sedela je grupa boraca oko svoga delegata. Nemci su primetili dim i preko reke su poletele minobacake mine. Borci su potrali u rovove. Kuvar prema svome kazanu. Jedna mina je pala upravo u paprika. Od kazna vie nije ostalo nita. Kuvar je stajao kao ukoen. Sada nije znao kako e vod nahraniti. Front kao da je tada oiveo. Nemci su lanano poeli sa artiljerijskom i minobacakom vatrom od Vukovara do Sotina. Sedamnaestog marta iza fronta su pala etiri padobranca sa radiostanicama. Bili su to izviai sa zadatkom da uoe pokret snaga prema Bolmanskom mostobranu. U akciju je stupio Kombinovani bataljon sa svojim eskadronima i biciklistikom etom. Na teren su izali i izviai. U brzoj akciji pronaene su dve radiostanice sa ifrom i uhvaena sva etiri padobranca. Nemci i ustae bili su aktivniji, nervozniji. Oekivah su protivofanzivu, sada oslabljeni porazom na Bolmanu i kod Blatnog jezera. I Budim je pao. Sto ezdeset hiljada Nemaca i maarskih faista poginulo je ili dopalo ropstva. Samo u ovom opkoljenom delu maarske prestonice. U noi, dvadeset devetog marta, Dunav se razbudio. Mrtve strae sa leve obale reke opazile su dva nemaka borbena amca. Kretali su se prema obali. Data je uzbuna. Borci su ubrzo bili u rovovima. amci su doekani slonim plotunom. Osuta je zatitna vatra iz bunkera i rovova sa desne obale. Dvoboj je bio estok, najei tih dana. Prvi Bataljon je pokazao punu budnost i spretnost. amci su odbijeni pre nego su preli renu maticu. Uzbuna je bila i u rovovima Treeg bataljona. Na poloaj je stigao zamenik komandanta Bataljona oko Petkovi. Nemci su du celog fronta otvorili artiljerijsku vatru. Jedna granata pala je ne-

daleko od poloaja na kome se nalazio zamenik komandanta. Pare granate zahvatilo ga je po vilici. Bolniarke su ga previle i otpremile za Plavnu. Tih dana na liniji fronta Treeg bataljona poginuo je jo jedan borac. Ovoga puta nepanjom druga. Pogoen je .sluajno metkom iz pitolja, trideset prvog marta. Bio je to Adam Munkaevi rorom iz Lua, kod Darde. Imao je trideset jednu godinu. U veernjim asovima devetog aprila Nemci su na prostoru izmeu Srbobrana i Novog Beeja spustili grupu padobranaca. Istovremeno, jedna druga grupa izbaena je u atar Baaida. Bila je to, svakako, ozbiljna akcija. U pokretu su bile rezervne jedinice iz Baa i ceo Kombinovani bataljon. Baka je prosto oivela konjikim patrolama i biciklistima. Trebalo je napipati padobrance i pripremiti, potom, njihovo unitenje. Nemci su se rasuli u dvojke ili trojke sa radiostanicama. Ali, brzom akcijom su onemogueni u svom zadatku. Bili su pohvatani ili likvidirani.

U ROVU NA OBALI DUNAVA

Tih dana u Bako Petrovo Selo dola je udna kolona. Selo je bilo prazno, samo su vojne patrole oznaavale da tu ima nekoga. Na desetak zaprega vozile su se ene, mlae i starije, svaka sa obilatim zaveljajem pored sebe. Traile su da dou na o'balu Dunava, meu borce. Bila je to delegacija AF2-a iz Melenaca. Majke i sestre boraca koji su branili Dunav, ali i one iji su sinovi ili muevi umrli na vealima ili pred cevima pilerovih agenata. Bilo je tu kolaa, mesa, arapa, dempera, alova, rukavica opletenih od vune, grubo, ali toplo. ene su sa sobom imale i pismo svoje organizacije. . . Nae selo dalo je mnogo, no dae mnogo vie, sve dok se ne uniti prokleti faizam. . U selu je vladala radost. Sa fronta, iz rovova u smenama su dolazili borci. Tek sutradan dragi gosti su srdano ispraeni kuama. Sa pozdravima i sa zahvalnou vojnika, sa obavezom da e borba potrajati dok cela zemlja ne bude slobodna.

NADA MILUTINOVI-KRSTI JANJA, R E F E R E N T SANITETA NA POLOAJU

Na mrtvoj strai Teci reko preko polja, preko brda. Teci! Valovi tvoji neka se izdiu put sunca, put slobode, Mila reko svakom reci da hoe slobodu! Nek tvoje ime, draga reko, kao simbol slobode sija! Neka svaki tvoj val svakom kae da smo mi tvoja zatitnica, tvoja busija. . . Crni Mirna je ova no. . . Sveina sa vode bije i laki d r h t a j granja jo neolistalog se njije. Tamo, tvrava uti il' sanja. Vukovar obvijen mrakom i gnusnom faistikom akom stenje i eka radost i slobodu i novog o v e k a ! . . . Upirem oi kroz golo granje i sluam um talasa i d r h t a j golih topola bez lia. Na levom krilu moje ete poe! Zatekta resko mitraljez iz tame, prolomi mirnu tiinu reke. I opet oslunuh. Nikoga nema. . . Samo Vukovar obvijen mrakom i gnusnom faistikom akom stenje i eka nas, novoga o v e k a ! . . . Milan Vukovi Bilo je vee. . . Tek to je sunce zalo, vodnik je pozvao na zbor. Brzo smo se okupili i postrojili, ekamo nareenje za pokret. Deurni je razbrojao po sedam drugova u jednu smenu. Prva,

druga, trea. . . Krenuli smo na prvu straarsku dunost. Stigli smo do mog bunkera. Pri rastanku razvodnik strae mi ree: Ti e biti ovde, ali pazi da ne zaspi! i ode. Te rei pazi da ne zaspi stalno su mi odzvanjale u uima. Zato li me opominje? Zar se moe zaspati na mestu sa koga se uva domovina. Pre no to sam uao u bunker, dobra sam osmotrio njegov spoljanji izgled i okolinu. Neposredno pred bunkerom svoje vode iri Dunav, iskien vrbacima. Sve mi se to uinilo lepo, i Dunav i njegove obale i senke vrba, ali je i smetalo straarskem oku. Iza vrba se ulo stalno klokotanje i talasanje vode, ponekad nalik na tiho udaranje vesala pritajenog amca. Puka je uvek bila spremna i ko zna koliko puta podizana na jae udare ponekog vala. Nije li se to prikradao neprijateljski amac? Bunker se nalazio na nasipu, sa tri strane opkoljen vodom. Odjednom, sve postane neobino tiho. Spustila se no i obavila svojim crnim plastom svu prirodu. Izgledalo je da i sama priroda spava. Tu grobnu tiinu je remetio let neke divlje patke, koja bi bez smetnji prelazila vodu i liniju fronta. Poneka razigrana riba pljesnula bi repom po povrini vode, da bi posle toga tiina postala jo vea. Uao sam u bunker i pratio svaki trzaj prirode i oekivao nee li se pojaviti neki od onih krvnika koji su toliko jada i nesree naneli naoj domovini. Bilo mi je izistinski nezgodno. . . Pa razumeete, prvi put sam bio na mrtvoj strai. Odjednom sam se uzvrpoljio. Neprijatelj je bacio svetleu raketu. Ona se visoko vinula i osvetlela ceo kraj, kao da je iznenada svanulo. Ja nisam znao ta treba da preduzmem. Utrao sam u bunker, ah se tog momenta i svetlost ugasila. Sad se nije ba nita videlo. Mrak kao testo nad rekom. A tada je dola smena. Sava iri, borac Prvog bataljona.

Nestaju hladni zimski dani, nastaje prolee. Na poloaju smo. Svee proleno jutro se raa iz purpurnog crvenila na istoku, a cela priroda mirie prijatnim prolenim mirisima. . . Poloaj nam je na obalama Dunava. Poao sam oko pola noi u pratnji druga. Hodali smo obalom i uivali u lepotama ranog proletnjeg jutra. Vazduh je bio sve i prijatan. Iznad jo dosta vlane zemlje dizala se plaviasta prolena magla koja kao da je preplavila celu okolinu. U rovovima, tik uz obalu, videle su se glave budnih straara koji su kratkim uzvicima zaustavljali patrole koje su krstarile linijom. Postepeno su se gubile u plavetnilu dana sjajne zvezde na nebu, a na istonoj strani ukazivalo se rumenilo koje se sve vie i vie irilo. U mirnom, irokom Dunavu, sa koga se podigla magla, ogledalo se jutarnje rumenilo. Rovovi su oiveli. Iza n j i h su pourivali kuvari. Sve je oivelo u prolenom jutru. . Cezar, Trei bataljon

Izviai na talasima reke Poloaj koji smo drali bio je gotovo bezopasan. Cela dunost se sastojala u straarenju i patroliranju. Ali, bilo je i uzbudljivih trenutaka. Jedne veeri, tek to je pao mrak, pozvao me je kurir u tab bataljona. Bojao sam se da nije zbog neke greke. Ali, u tabu su me doekala etiri druga. Doznao sam ono to me je toliko kopkalo tek kada je stigao obavetajni oficir Brile. On nam je i rekao, hvalei nas, da smo odreeni da se noas prebacimo na drugu .stranu reke i pokupimo podatke o snagama neprijatelja na frontu i u njegovoj pozadini. Vano je da se pro vuete pored straa, a nemio jte zaboraviti ni na mine rekao je to kao u ali.

Posle iznenaenja, celu petorku je zahvatila radost. Znali smo vanost poduhvata ali i opasnosti koje ga prate. Ali, strah se ni kod jednog borca nije opaao. Krenuli smo. Znali smo da veslamo, pa smo brzo stigli na drugu obalu Dunava. Sada su tek nastale opasnosti, sada je trebalo biti oprezan. Iskrcali smo se. Strma obala je svuda bila proarana minama. Znali smo gde su njihovi bunkeri. Oprezno smo se provlaili izmeu grana i iblja. Paljivo smo gazili. Nemci i ustae po obarali su drvee i granama zagradili put prema gore. Njihova posebna prepreka. Nju smo i najtee proli jer smo morali paziti i na n a j m a n j i um, a otro granje se zabadalo u telo to nismo oseali ili nismo smeli da oseamo. Kada smo savladali prepreke voa nas je zaustavio i naredio da saekamo. Otiao je malo napred, ali nam je uskoro poslao ugovoreni znak. Pred n j i m je bila ica sa minama, Polako smo se prebacili i nali na istom terenu. Pred zoru vratili smo se istim putem k svojima. Na zadatak bio je obavljen.

U P R I P R E M I ZA IZVIAKU AKCIJU PREKO R E K E

Tako se sea izviake akcije borac Prvog bataljona Bora Mencukov. Petog aprila oba ve ta j ci su pripremali jau izviaku grupu. Trebalo se probiti u nemaku pozadinu i utvrditi njihove namere posle poraza na Bolmanskom mostobranu. Bili su tu Brile, novi obavetajac Treeg bataljona Mladen Doki i Stevan Colic Marko. Bila je no kada se grupa izviaa nala pod nasipom uz obalu Dunava. Izabran je prostor izmeu Dalja i Borova, a pravac i cilj kretanja sela Trpinje i Vera. Izviai su se neujno ukrcali u male ribarske amce. Bio je esti april. Upravo godinjica napada Nemake na Jugoslaviju. Dakle ravno etiri godine posle piratskog napada tuka na glavni grad Jugoslavije. No je bila mrkla, nebo prekriveno oblacima iz kojih je sipila ledena kiica. Za izviae taman. Jer, trebalo se neopaeno domoi suprotne obale, proi pored nemakih bunkera, preko rovova i otii iza njihovih linija. To je bila vetina. Na amce su se ukrcali Brile, Doki, Kota Stankov, skojevac iz Tomaevca, Petar Mili, skojevac iz Vojvoda Stepe, Z iva Savin, skojevac iz Srpske Crnje, Adam Gal, skojevac iz Aradca, Slovak, i jo jedan izvia. Dva amca su neujno dodirnula drugu obalu Dunava. Borci su amce zakamuflirali i puzei poeli se peti na uzviicu koja je izdizala slavonsku obalu nad Bakom. Gore, Brile je osmotrio poloaj. Nali su se izravno izmeu dva nemaka bunkera. Pred njim su stajali rovovi povezani po irini i po dubini linije fronta. Ispred njih grudobrani. Bili su prazni, ali su se mrtve strae ispred bunkera mogle nazreti. Dao je znak i mala kolona je poput zmije, puzei, prola prepreku gotovo neujno. Iza prve linije fronta moglo se ispraviti. Put je nastavljen bre. Pred Trpinjem doekali su ih dva druga, jedan iz Trpinja drugi iz Borova. Dalje su nastavili zajedno. Saradnici iz mesta poznavali su situaciju, dali su mnoge podatke, ali su izviai eleli i sami da obiu Trpinje i Veru. Bilo je

oigledno da su Brile i njegovi drugovi ovde boravili ve vie sputa i uspostavili saradnju, koja je tako bitna za uspeno izvravanje izviakih zadataka u pozadini neprijatelja. Natrag se krenulo istim putem. Sa izviaima su poli i oba saradnika. Sve je dobro ilo do samih amaca. Sada je bilo tee veslati jer su bila dva borca vie. U prvom amcu bili su Brile, Doki i dva borca, a u drugom ostali izviai i dvojica novih. amci jo nisu dosegli renu maticu, kada se vinula u vazduh prva raketa sa nemake strane. Veslai su prestali veslati i pognuli se u amcu. Nemci su bacili i drugu raketu koja je zloslutno ostala nekako da visi u vazuhu. Tamo, na obali, oigledno je dolo do uzbune. Nije ostalo nita drugo, nego da se zapne iz sve snage i zavesla. Mitraljez je zatektao, najpre jedan, a onda se odazvae drugi. Javili su se mitraljezi i sa nae obale. Front se zaas probudio. Dvoboj preko reke je zapoeo. Najtee je bilo izviaima. Meci su f i j u kali okolo, parali povrinu vode. Veslalo se svom snagom. Ali, odjednom je rafal zahvatio jedan amac. Poeo je da tone zajedno sa borcima. uli su se uzvici na sred reke. Sa obale se nije moglo pomoi. Najpre je mutna dunavska voda progutala borca ivu Savia. Petar Mili se borio da ostane na povrini. Uz njega Adam Gal. Pokuali su da pomognu jedan drugome. Ali obojica su zauvek nestala. Brile i njegovi drugovi pokuali su krugom da pomognu nekom od onih koji su jo plivali. Mitral jeka vatra je bila sve ea. Talasi su pokupili oba Slavonca. Na povrinu se drao jo samo Kota Stankov. Do njega je dospeo Brile sa amcem. Borac se uhvatio za amac i doplivao do obale. Dunav je ostao pod tamom maglovite noi. U njegovim dubinama pet hrabrih izviaa. Brile i drugovi osmotrili su jo jednom reku i krenuli u tab da izveste o rezultatima akcije.
45 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

705

Bio je to najvei gubitak koji je zadesio grupu udarnih bataljona u toku jedne noi. Sutradan, osamnaestogodinji borac Vladimir Bodri iz etvrte ete Treeg bataljona pao je kao gromom pogoen na dunavskom nasipu. Nemaki snajperist gaao je precizno. Metak ga je pogodio u glavu. Bio je iz Subotice. Nije imao ni osamnaest godina.

Dunav je zaplovio slobodom Jedanaestog aprila u ranu zoru strae na Dunavu su oslukivale riku topova na severu prema Dravi. Grmelo je neprekidno, u jednom dahu. Znalo se. Poela je velika i konana ofanziva. Eto, n a j p r e na severu, na dravskom frontu. Na drugoj obali Dunava sve kao da je zamuklo. Tek kada se razdanilo moglo se videti panino kretanje, jurnjava. Samo su mitraljesci u svojim gnezdima ostali na poloajima. Nareene su opte pripreme. Ofanziva je poela, brujalo je. Na liniji f r o n t a izale su i rezerve. Mitraljeska gnezda su se umnoila. Spremani su amci iza nasipa. Tovarena je municija u fieklije, u rance. Pomonici niandija prenosili su sanduke m u nicije. Bolniari su se uurbali. Na liniju fronta izali su komandanti, komandiri i komesari. ekalo se samo na nareenje. Ali, t a j dan je protekao u pripremama. Sa severa se utiala artiljerijska paljba ali se ulo dugo zavijanje mitraljeskih rafala. Oigledno niko nije alio municiju. Moglo se naslutiti da su nae brigade savladale Dravu i da su se uklinile na slavonskom tlu. Naredne noi rika topova odazvala se i na junoj strani. U plamenu je bio Srem od Dunava do Save. Nebo su prekrila jata aviona. Pratalo je svuda. Ofanziva, ofanziva.

Na desnoj obali vladala je prava panika. Sada se ve bealo, naputani su rovovi, bunkeri, mitraljeska gnezda. Lea nemakog f r o n t a na Dunavu bila su ugroena. . . . Danas, dvanaestog aprila, bio sam na strai, pie borac etvrte ete Prvog bataljona. No je bila divna. Zvezde su treperavo rasipale svoju hladnu svetlost, dok je mesec svojim zracima milovao nae poloaje. Suprotna obala Dunava je bila crna i tajanstvena. Rakete su s vremena na vreme osvetljavale okolinu. Videlo se kao u podne. Ja leim nepomino u rovu. Budnim okom motrim na reku i na okolinu. Predamnom je mitraljez, a pored mene moj pomonik. Sa severa je odzvanjala bitka. Bila je jo daleko. Odjednom rakete poee sve ee da padaju. Prva se jo nije ni ugasila a druga je ve rasipala svoju svetlost. Okrenuo sam se pomoniku i predloio mu da pazi na levi bok i lea. Ja sam usredsredio panju ispred sebe. U daljini se najpre zauo zvuk motora. U tom trenutku otpoela je brza paljba. Svetlei meci poeli su da fijuu iznad nas a s vremena na vreme odjekivale su detonacije granata. Na nebu su se rojile rakete. Iz pozadine je dopro prvi odblesak. Zatim se uo f i j u k granate, a

TAB I BATALJONA NA IZVIAKOM POLOAJU

45*

707

u sledeem trenu tresak na suprotnoj obali Dunava. Prigrlio sam svoj mitraljez. Odjednom zau glasove: Davaj, Nikolaj, dava j bistro!... Zaudih se odkud ovde Rusi. Na drugoj strani odjekivale su strane detonacije. I onda su se one polako prenosile u pozadinu prema Trpinju, Veri, Boboti. Ujutru, bilo je jasno da su nai preli u ofanzivu. Pojavili su se, sa zorom, bombarderi sa petokrakom na krilima. Preletali su reku i sejali tepihe bombi po nemakim i ustakim rovovima. A tamo, kao da nije bilo vie nikog meu ivima. Stiglo je nareenje da napustimo bunkere i da se sa spremnim orujem pripremimo za pokret! Slavka Panteli je bila referent saniteta u Prvom bataljonu. Krenula je prvim amcem na drugu stranu reke. Prva vest da su nae brigade prele Dunav, da je osloboen Vukovar, radosno je iznenadila nae borce. Oivela je obala, odnekud se stvorilo mnogo malih amaca. Svi su hitali na desnu obalu reke. Svaki od nas eleo je da vidi suprotnu obalu od koje nas je razdvajao Dunav kao neprelazna prepreka. Jo jue nam je izgledalo da emo do n j e teko doi. Ali, hrabrou naih drugova pala je i ta prepreka. Znali smo da Dunav nita ne daje bez rtava, mnogi su nastradali u njegovim talasima. Drug Slobodan Mari iz naeg bataljona nije hteo da ostane ve je i on uskoio u prvi amac sa ostalim drugovima i veselo zaplovio po plavom Dunavu. Zurio je, neto ga je vuklo tamo. Drugovi iz ete nepomino su stajali na visokoj i zelenoj dolmi i posmatrali utrkivanje naeg amca. Posle napornog veslanja drugovi su se doepali druge obale. Posmatrali smo naputene b u n kere, naputeno oruje i odelo, gazili preko mrtvih tela i urili da prekontroliemo kuu koja nam je bila sumnjiva. Mari je iao napred sa mitraljezom, eljan da se dokae. Ali, Mari je zaboravio na mine. Naiao je i, dolo je do eksplozije. Valjao se u krvi izranjavljenih nogu. Bio je sav crn od dima. Drugovi

su cepali svoje koulje, previli smo ga i odneli u amac. Vratili su ga preko reke. Dok smo ga previjali i dok je noen za bolnicu, Slobodan Mari nije mislio na bolove. Samo je alio to sa ostalim borcima nee biti u Vukovaru, gradu koji je posle toliko vremena slavio slobodu. Narednih dana ceo Prvi bataljon bio je u Vukovaru. Trei bataljon se nalazio u Borovu. Bilo je vano da se sauvaju fabrike i druga preduzea, jer je na prostoru sa koga su pobegli Nemci i ustae ostalo dosta onih koji su ili zaostali ili su namerno ostavljeni da sabotiraju. Front se povlaio brzo zapadu a borba je nastavljena estoko. Na sektoru od Vukovara do Vinkovaca najpre je zarobljeno trideset pet Nemaca, a narednih dana jo dvadeset etiri. Bili su naoruani. Jedna grupa je pruila otpor pa se predala tek kada su nala smrt njihova tri saborca. Do dvadeset etvrtog aprila u borbama je ubijeno jo ezdeset est Nemaca i ustaa, a predalo ih se etrdeset tri. Samo prva eta Treeg bataljona u ovoj akciji ienja terena uspela je da zapleni protivkolski top, haubiki top, protivtenkovsku puku, dva arca, zbrojevku, teki mitraljez, dva minobacaa, dve poluautomatske puke mauzer' pedeset devet puaka, deset sanduka topovske municije, deset sanduka municije za mauzerku, dva sanduka municije za bacae, radio-stanicu, kamion, motocikl i drugu opremu. tab bataljona je posebnom naredbom pohvalio borce prve ete. Time je bio dunavski pojas oien od naoruanih Nemaca i ustaa. Meutim, njihove pristalice nisu mirovale. Trea eta Treeg bataljona drala je strae u Borovu. U gradu je bila menza u kojo je radila i jedna ena. Borci nisu znali da je pripadala ustakoj organizaciji. Spremajui pirina, ova ena je posula jelo otrovom. Gotovo cela eta je za nekoliko dana bila izbaena iz stroja. Doktor Vova je imao pune ruke posla.

Prvi i Trei bataljon proslavili su prvomajski praznik, prvi u slobodi za narode Vojvodine, u Vukovaru i Borovu. Radnicima u fabrici Bata govorio je Obrad Jankovi okica. Meu radnike bili su i borci. I jedni i drugi bili su radosni, jedinstveni. Borcima i radnicima govorili su rukovodioci Tree brigade. U Subotici je govorio Jovan Vuji aban, Marko Tanjurdi iptar u Bajmoku, Slavko Miloevi u Bakoj Topoli, Branko Puri u Horgou, Milan Tutorov u Kanjii, Lazar Ljubinkovi Saa u Adi, Vukain Koba Popa u Senti, Ljubo mir Milin u Molu, Mirko Nenezi u Odacima, Gojko Raenovi Radojica u Novom Vrbasu. Svuda je bilo sveano, svuda su proslavljene krupne pobede na Sremskom, Dunavskom i Dravskom frontu. Jedinice Tree brigade uspeno su zavrile svoje zadatke na frontu. Ipak su dva bataljona imala ast da mesec i vie dana provedu u prvoj liniji, da se suele sa jakim snagama neprijatelja, da d a j u i svoje rtve u toj borbi. A kada su frontovi bili probijeni, Nemci i ustae su pobegli. Siptarovi udarni bataljoni morali su ostati uz obale Dunava, opet sa zadatkom da je oiste od svih onih koji su na njima ostali da bi rovarili i podrivali. A kad je i t a j zadatak obavljen, bataljoni su se vratili na baku stranu i poli prema granici na svoj sledei zadatak.

NA GRANICI

Drugi bataljon je u Suboticu stigao tek prvog marta. A to je ve bilo vreme kada se Trei bataljon spremao da iz rejona Bajmoka krene na dunavski front. Peti bataljon je ve razvio svoje ete du granine linije, a dve ete etvrtog bataljona po dolasku sa Dunava stupile su na graninu liniju izmeu Horgoa i Tise. Sada su se vratili sa fronta Prvi i Trei bataljon. Prvi je krenuo za Suboticu, a Trei je ostao u Somboru sa etama jo uvek rasporeenim u sektoru Dunava. Jedna eta Prvog bataljona bila je upuena na baranjski deo granice. A tada je stiglo nareenje da se iz svakog bataljona izdvoji po desetak boraca za specijalnu jedinicu. Vojvoanska divizija Knoja imala je opremiti kompletan bataljon i poslati ga u junu Makedoniju u sastav Makedonske divizije Knoja. Birani su dobri borci, veim delom oni mlai, Skojevci. A u Brigadi je tada bilo preko hiljadu lanova ove borbene organizacije mladih komunista.

Granina linija Ako bi se posmatrala geografska karta moglo bi se zakljuiti da granina linija izmeu J u goslavije i Maarske, barem na sektoru Bake, prolazi kroz ravan i pust teren, uznemiren samo naslagama ve umirenog i staloenog peska. Meutim, kreui se du granice i kroz graninu oblast ovih krajeva dobija se drugaija slika. Od jednolinosti i monotonosti nema ni traga. Nije t a j k r a j ba tako

ravan. Polje je valovito, ispresecano brojnim kanalima za navodnjavanje i odvodnjavanje. Dobar deo terena je bio pokriven umama, ponajvie bagremima. S prolea zanosno zamirie beli i kronjavi bagremov cvet. Naokolo su rasejani mnogobrojni salai, onako bez plana, na najpogodnijim mestima. Salai su okrueni vonjacima, vinogradima, ili prosto bagremovim stablima. Upravo ovi salai dobili su vanost tih prvih dana kada je trebalo zaposednuti granicu. ete su prilazile graninom pojasu, podizale poruene granine stubove, obilazile karaule na deonicama koje su dobile. Ali, malo je koja bila sposobna da primi odeljenje boraca, da im prui neophodne uslove za odmor, ishranu, politiki i kulturnoprosvetni rad i vojnu o'buku. Trebalo je prethodno mngo toga uraditi. Zato su se komande vodova i pojedina odeljenja smetala na najpogodnije salae, ivei zajedno sa domainima. Ali, nije to ilo ba tako lako. Ljudi su zazirali od boraca, bili su odbojni, zatvoreni u sdbe. A na graninoj liniji se nije moglo tako. Graniar je morao stei puno poverenje, zbliiti se s ljudima, pokazati lim da su borci tu i za njihovo dobro, bezbednost i sigurnost. Jer, granina linija nije neto to se moe posve zatvoriti, kao nekim kapkom, pa putaj kroz t a j kapak onoga ko na to ima pravo. Granina linija je krivudala poljem, pored salaa, preko njiva, uma, staza. A nije samo trebalo prei graninu liniju. To nije bilo ni teko, jer tamo nije bilo bodljikave ice, mina, postojao je samo put niijom zemljom, sa patrolnim stazama i osmatranicama na pogodnim mestima. Te osmatranice trebalo je, ustvari, jo podizati. Bilo je to vreme dok su se vodile borbe u Slavoniji, Sremu, Baranji, Maarskoj. Pa i onda kada su se frontovi odmakli. Prema graninoj liniji hitali su oni koji su se koristili nevoljom naroda, osiromaenog ratom, trgovci namirnicama, odeom. Bili su to verceri. Od kad je granice, bilo je takvih

prelaznika. Samo, u ovim prilikama bilo ih je mnogo vie i bili su opasniji. Prema granici su jo hitali zaostali agenti, ljudi koji su se ogreili, sluge okupatora, nemaki i maarski faisti, naoruani ili lukavo prerueni. Za sve n j i h je trebalo zatvoriti granine rampe. Svima njima trebalo je utrti ve stvorene staze, liiti ih podrke salaara ili stanovnika prigraninih naselja. Sve se to nije moglo odjednom. Trebalo je raditi strpljivo, reavati probleme korak po korak. Ipak, najhitnije je bilo stei poverenje naroda. A to je ilo dosta sporo i dosta teko. Upravo o tome pria borac Petog bataljona Mirko Marjanovi. Jedan drug i ja smo bili upueni u patrolu du granice. Poli smo pred vee. Put nas je vodio kroz umu. . . Smrailo se. P u t a n j a kojom smo ili izgubila se negde u visokoj i gustoj travi. Ili smo jo neko vreme kad primetismo da smo zalutali. Na sreu, bili smo ve na izlasku iz ume i kroz granje smo primetili belasanje svetlosti sa jednog salaa. Uputili smo se tamo kako bi se raspitali za put. Zalupali smo na vrata. Tiina. Ponovo smo zalupali. Zaulo se starako kaljucanje pa uznemireni tihi bat

n a

granici

nekih papua, koji se slio sa drhtavim glasom: Ko je? Pitanje je bilo upueno na maarskom jeziku. Veina ovih salaa bila je naseljena Maarima. Odgovorio sam mu da smo patrola, partizani. Vrata su zakripala i otvorila se. Ugledali smo starca sa velikom bradom. U ruci mu je bila svea iji je plamen podrhtavao osveti java j ui starevo uplaeno lice. Uli smo. U prostranoj seljakoj sobi vladao je mir. Primetio sam neku devojku, ili enu, koja je brzo nestala u m r a k u druge sobe. Na krevetu, u sobi u koju smo uli, sedela je devojica od trinaest godina. Njene velike plave oi jo su se vie proirile kada nas je ugledala. Sigurno od straha. I starev izgled i n j e gov bojaljiv glas odavali su strah i nepoverenje. Dirnulo me je saznanje da izazivamo strah u ovim ljudima. Eto dokle je pruila svoje ruke neprijateljska propaganda, ocrnjujui i klevetajui nas. Dolo mi je da starcu priam i priam, da mu kaem sve: zato se borimo, o ciljevima nae borbe i o tome da mi ne gledamo na nacionalnu pripadnost ljudi, ve da ih cenimo i delimo po potenju. No, uvidevi da me starac ne bi razumeo, rekao sam jednostavno: Ta ne boj se, i mi smo kao i vi ljudi! Blagonaklono sam pogledao starca, devojicu pomilovao po kosi i rezultat n i j e izostao. Starac se malo oslobodio. Neto kasnije doneo nam je ponude. . . Jeli smo i poli. No, deda, koliko smo duni?. Iznenaenje se ocrtavalo na njegovom licu izbrazdanom godinama. . . . . . . A, nita. I nije hteo nita da primi. No, mi mu ipak strpasmo u ruke neki dinar i odosmo. . . Tako je bilo u poetku, prvih dana. A danas. .. Danas se ve sa svih strana osmehuju i pozdravljaju nas: Ta, uite! Ogrejte se. . . Naie se neto i za jelo i za pie. Danas objanjavamo ljudima da Nova J u goslavija nee biti kao ona stara. Govorimo im da se borimo za sve potene ljude, bez razlike i bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Priamo im o herojskoj borbi partizana, o naem drugu Titu, i o svemu drugom to je za mnoge od njih bilo sasvim novo. Nagrada nam je bila prijateljsko razume-

vanje. Nekiput, ako nas ima vie, staramo se da razveselimo ove mirne i povuene ljude nekom pesmom ili igrom. Zadovoljni smo. Oseamo da pored naih vojnikih obavljamo jo jedan, neobino koristan posao. Od naroda koji nas je u poetku gotovo neprijateljski gledao, stvorili smo simpatizere i pristalice, koji e, takoe, doprineti uvanju naih granica i izgradnji Demokratske Federativne Jugoslavije. Mirko Marjanovi bio je rodom iz Sente. Pohitao je kao dobrovoljac u jedinicu, im je Prvi bataljon u oktobru etrdesetetvrte doao u njegov grad. Imao je svega sedamnaest godina, bio je pun poleta, pravi Skojevac. Napisao je ovaj svoj lanak i ponovo poao u patrolu sa drugom du granine linije. Razmiljao je o ljudima pokraj granice, tim obinim seljacima, zemljoradnicima, kojima se samo trebalo pribliiti, objasniti im cilj koji je i za njih bio sasvim prihvatljiv. Iao je ispred svoga druga. Odjednom se njegov pratilac spotako o neto, pao je, ali je pao i mladi i poletni graniar Mirko Marjanovi. Pri padu, puka u ruci njegovog druga opalila je. Njegov drug ga je uprtio na ramena i pojurio prema karauli. Ali, sve je bilo kasno. I to su se vie zbiliavali ljudi iz graninog pojasa i uvari granice, sve je vie bilo onih koji su spreeni u svojim namerama da iz bilo kakvih pobuda ilegalno prelaze graninu liniju. Stvaran je onaj jedino pravi i najsnaniji bedem na granici koga vie n i j e bilo lako prei. Zauzvrat, borci su bili uvek spremni da pomognu ljudima i onda kad je trebalo uzorati, posejati, ponjeti i prevesti letinu u ambare. Jer, i setva i etva bile su podjednako vane za sve, trebalo je proizvesti koliko se god moglo, jer je gladnih usta bilo na pretek. Zemlja je bila u ruevinama, mnogi ljudi, ene i deca bez krova i bez hleba. Ovde, u Bakoj, na plodnim njivama, moglo se dosta toga.

Graniar na dunosti Zadaci nam nisu bili laki. Dovoljno je, ilustracije radi, rei da nam je povereno obezbeenje oko 500 kilometara dravne granice. A u tim ratnim danima bilo je ne malo onih koji su eleli da je preu. Jednom, recimo, probudio me je deurni oficir, oko ponoi. Dola je, ree, patrola sa uhvaenim beguncem i bogatim plenom. Uhvaen je kod Klebije kada je pokuao da prebegne u Maarsku. Kada je patrola ula u kancelariju, u kojoj sam i spavao, imao sam ta i da vidim: oko 30 kilograma zlata, srebra i raznog nakita. Pregledao sam plen i po spisku ga primio. Dragocenosti sam ostavio na stolu do jutra, a uhvaenog begunca su odmah preuzeli Mia Basta Bukarica iz Ozne i obavetajni oficir Stevan Col'i Marko. Kada je svanulo, pozvao sam komesara brigade Lazara Ljubinkovia Sau, Bukaricu i Golica. Pokazao sam im h r p u na stolu. Ovo su noas doneli rekao sam im kau da ima oko 30 kila. Pokupite to sa stola i radite onako kako se radi sa tim stvarima. Dragocenosti su pregledane, prebrojane i tano popisane, pa je to blago sa patrolom poslato u Novi Sad. Seam se jo jednog slinog sluaja: kod Tavankuta su graniari uhvatili jednog begunca, hteo je da prebegne u Maarsku, a kod njega su nali oko 450 satova. Satove smo popisali sa svim specifikacijama, ispitivanjem begunca konstatovali da je sve na broju, pa smo sve to predah nadlenima. Begunca smo predali civilnoj Ozni. . . Takvih sluajeva bilo je mnogo. Bilo je kod nas svega i svaega: zlata, satova, radio-aparata, pribora za jelo, nametaja, posteljine, tofova, lovakih puaka. . . I niko iz brigade nita nije prisvojio sebi, niko se n i j e ogreio o narodnu imovinu. U brigadi je bilo nekoliko stotina devojaka i ena, po pravilu veoma slabo odevenih. Mnoge od njih radile su sa prikupljenom robom iz naputenih duana i skla-

dita odbeglih faista, prolazile su im kroz ruke hiljade metara raznog tekstila, a ni jedna od n j i h nije prisvojila nita. Kasnije, kada smo sve to predali Upravi narodnih dobara, setili smo se na nismo odenuli drugarice, da bar posle demobilizacije odu kui lepo obuene. Stoga smo im kupili haljine, troei od onoga to smo svojevremeno zaplenili u Banatu. . . Tako je zapisao komandant Brigade Marko Tanjurdi iptar. Trebalo je mnogo napora, volje i smisla da se graniari osposobe za svoju dunost. Ranije su granicu uvali ljudi za to plaeni, sada su je titili obini seljaci, aci, zanatlije, radnici. Kroz posebne dunosti na ravnicama Banata i Bake u prvim nedeljama osloboenja, gotovo svi borci su nauili kako se u tim uslovima ponaa neprijatelj, kojim se sve metodama slui, ta namerava, u kojim se sve oblicima pojavljuje. Sada je sve to na graninoj Uniji bilo jo odreenije, ustvari jo tee, jer je dolo do prilagoavanja novoj situaciji, jer su graninim linijama jo od ranije bili proseeni kanali sa jatacima i istomiljenicima u samoj pograninoj zoni. To je bio put da se jasno .izoluju oni koji su ostali uporni i na drugoj strani, da se ogranie t a j n e staze i iznenada presecaju, da se brzo doe do podataka ko se kuda i u koje vreme tajino kree. U ovakvim prilikama vana je bila prisebnost, spremnost i, svakako politika svest svakog graniara. Jer, esto se sam pojedinano, ili samo sa jednim drugom nalazio u situaciji u kojoj se zbilja trebalo snai i ne uiniti ni jedan pogrean potez. Jer, bilo je posla sa prepredenim ljudima, izvebanim u svojoj raboti, koji su znali dobro da glume ali i da iskoriste svaku nesmotrenost. Za graniara je bilo vano da ne podlegne iskuenjima. Jer, prepredeni verceri, pljakai pa i agenti nudili su zlato, novac i druge vrednosti samo da prou ili da ih puste ako budu uhvaeni. Borac etvrte ete Drugog bataljona ispevao je pesmicu o verceru:

Vetar duva i pomalo tue, Sad se vercer po granici vue, Pa sve misli: Sto u, mila mati, Hou 1' noas uspeha imati? Sad bih p r e ' o . . . Sve me oko vara, Jer ne vidim ni jednog straara. Idem sada, ne znam ta me eka! . Stoj! presee ga uzvik iz daleka. Sto u sada, moja luda glavo? Bolje da sam cele noi spav'o. Sto u s a d a . . . Slabe li sam sree, Ni za pare pustiti me nee. Za vercera pre je bolje bilo, Mnogo ih se novcem podmitilo. Sad je ovaj do'o sa bojita Za n j e g a je svaka para nita! On se bori za narod i pravdu, On ne puta da dravu kradu! Graniar iz Prvog bataljona Boo Karanovi znao je da pronae svakog esesovca. Sretao je, hvatao mnoge sumnjive ljude, meu kojima je bilo agenata, ustaa, vercera, esesovaca. Ali, teko ih je bilo razaznati jer je svaki imao svoju priu, izvetaeno ponaanje. Graniar se snaao. Cim bi uhvatio sumnjivog ilegalca nareivao mu je da se svue i da podigne ruke uvis. To je bio nain na koji je on legitimisao. Jer, svaki esesovac i ustaa imao je ispod ruke istetoviranu k r v n u grupu, znak vie rase, ili, prosto, potrebe radi prve pomoi pri teem r a n j a vanju. Za snalazi j ivog graniara to je bilo dovoljno. Nikola Krajnovi, graniar iz Petog bataljona naao se zbilja u delikatnoj situaciji. U graninom pojasu uhvatio je dve ene. Oigledno m a j k u i erku. Nosile su puno namirnica iz Subotice za Maarsku. Tamo su to nameravale prodati po skupoj ceni. Ali, naile su na graniara, pritajenog u ipraju. Najpre su molile graniara La ih pusti, jer su im gladna deca kod kue. Nije pomoglo. Graniar je zahtevao da pou sa njim. Majka je onda ponudila sve to su imale od namirnica, neka ponese svojim dru-

govima. Graniar je ostao pri svome. ena je izvadila iz nedara novac. Opet nita. A zatim je pokazala na svoju ker, vragolasto kolutajui oima. Nikola Krajnovi je lako m u n u u slabinu sa gaenjem u grlu, i po ter a prema svojoj komandi. Drugi Bataljon smestio je svoj tab u Staniiu. ete su bile na graninoj liniji. U mestu je bilo dosta Maara. Borci su se brzo zbliili s omladinom. Zajedniki su davali priredbe, zajedniki ili na poljske radove, organizovaLi sportska takmienja. U mestu je bio zapaen jedan ovek, aktivan, predusetljiv, vredan. To, meutim, nije izmaklo komandiru ete. Neto mu se t a j lik uinio poznatim. Vladimir Ginin Sever traao je da se priseti prvog poznanstva sa ovim ovekom. Setio se Petrovgrada i zatvora,

bosa t r o

pria

s e k a

t o d o r

jovicic

ku-

setio se blokade Aleksandrova. Setio se konano agenta Stanka Bukovca. I zbilja, bio je to zloglasni pilerov agent, lan Udarne grupe, izdajnik i prodana dua, koji se sada prikrivao pod lanim imenom i svojim radom eleo da odagna svaku s u m n j u od sebe. Ali, izlaza mu nije bilo. Ubrzo je bio u rukama Milana Baste Bukarice i Stevana olia Marka. Slino je neto bilo i u Bajmoku tih dana. Opet je tu bio specijalista za esesovce Nikola K r a j novi. Naao se u Bajmoku sa izviakom patrolom, nedaleko od eleznike stanice. A tamo, na peronu, stajalo je tridesetak ljudi. ekali su voz prema Subotici. Malo po strani stajao je dobro odeven borac. Imao je gotovo novu englesku bluzu i na reverima znake muziara. Jednom Bajmoaninu uino se poznat. Priao je blie i potvrdio svoje uverenje. Na stanici je stajao straar. ovek mu je priao i apnuo da je onaj u engleskoj bluzi ustvari vlasnik mlina i poznati esesovski oficir koji je stigao ak i na Istoni front. Esesovac je bio budan, i im je primetio da ga ovek podozrivo posmatra, bio je spreman da se skloni. Kada je Baj moanin priao straar u bilo mu je jasno o emu se radi, pa je brzo skoio iza nasipa i potrao u polje. Ljudi su pojurili, ali je esesovac izvukao pitolj i opalio nasumce nekoliko metaka. Uspeo je da se izgubi. Nikola Krajnovi je upravo jeo sa svojim drugovima. im je uo pucnje pourili su sva trojica na stanicu. Saznao je o emu se radi i potraio tragove begunca na vlanoj zemlji. Trojka je pola u poteru. Tragovi su ukazivali da je begunac iao prema onoplji. Pourili su u tom pravcu. Na nekom salau utvrdili su da se nepoznati borac urno uputio drumom i da nije mogao daleko otii. Zamolio je domaina i patrola je sela u ve upregnuta kola. Polegali su na pod, dok je domain ibao konje. Brzo su stigli esesovca. Na pedesetak metara su ga iznenadili iskakanjem iz kola. Begunac ih u kolima nije zapazio

pa je iao spokojan dalje. Pred naperenim pukama morao je podii ruke. Sala j i Aleksandar, graniar d r u g e ete Petog bataljona, tek je doao na granicu. Iao je u prvu patrolu. Pravo da prelaze granicu imali su dvovlasnici. A to znai oni ljudi kojima je granica presekla imanje, pa su im n j i v e bile s obe strane granine linije. Ti ljudi su imali odgovarajue isprave i niko im nije smetao da odlaze na njivu sa druge strane granice. Ali, pod imenom dvovlasnika pokuali su da se prebacuju verceri. Tako je i Salaji posmatrao seljaka kola na kojima je sedeo postariji seljak. Terao je lenjo svoje konje. Zeleo je da po svemu lii na dvovlasnika. Ali, Silaji je opazio da su kola puna, prekrivena pokrovcima. U to proletnje vreme dvovlasinci su ili sa plugom, kopaicom ili motikama. Ovako neto, bilo je sumnjivo. Zaustavio je oveka. Jo se uvek pravio miran i naivan. Ali, kada je Salaji podigao pokrovac imao je ta i da vidi. Kola su bila natovarena sa nekoliko stotina kilograma sveeg mesa. Koij a je morao da potera svoj teret u komandu ete. Graniari na karauli komandira Brdaria samo u jednom danu uhvatili su nekoliko vercera. Oni su znali da i neki dvovlasnici koriste svoj poloaj. Jednostavno, ponekad i drsko, sakriju i prenesu robu za verc na drugu stranu. One sumnjive, graniari su posebno motrili. Jedan od tih dvovlasnika doao je na karaulu i pozvao komandira da mu pokae isprave i dobije dozvolu za prelazak. Rekao je da u kolima od alata nema nita. Brdari ga je ve poznavao i sumnjao u nejgovu ispravnost. Zato je eleo da bolje zaviri u sama kola. I zbilja pod sicom je napipao dak sa robom pripremljenom za verc. Isto se dogodilo i njegovom zameniku Mirku Joviu. Pred njega je izaao dvovlasnik sa kolima natovarenim tuluzinom. Jovi je pretresao kola i ispod tuluzine naao meso i mast pripremljene za verc s one strane granice. Obojica su skinuti sa kola
46 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

721

i sprovedeni u komandu. Takvima su dvovlasnike dozvole oduzimane. Voa patrole Milo Krian pridruio je ovoj dvojici enu koja se upravo vratila iz Maarske. Krian je nije uspeo uhvatiti kada je tamo otila, ali je reio da je saeka pri povratku. I, sad je bila u njegovim rukama. Zoran Curi i Petar Sokolovaki bih su sa druge strane karaule u patroli. Njihovom oku nije izmakao sumnjiv trag kroz rosno polje. Pratili su ga i trag ih je doveo na sala. Tamo su pronali dve vercerke koje vie nisu imale kud. Tako je u jednom danu uhvaeno pet vercera, samo oko jedne karaule. Graniari Kati i Gojko Liina zalegli su pored granine linije, skriveni u iblju. Bila je no, zemlja vlana, dosta hladno. Ali, graniari su morali da se pritaje ako su znali da je tu negde tajni prelaz za vercere, pa makar padao sneg ili sipala kia. vercera treba iznenaditi. Leali su sat ili vie. A tada se isplatilo njihovo ekanje. Opazili su oveka, pogurenog i kad se pribliio granici opruio se na zemlju i poeo puzati. Iao je gotovo pravo pred njih dvojicu. Pustili su ga da prie. Jo samo nekoliko koraka. A tada su obojica hitro ustala i uperenim pukama prikovali vercera za zemlju. Drao je ruke vie glave. Naredili su mu da ustane. Covek je drhtao kao prut, molio je i preklinjao. Nudio je pare, zlatan sat, ali su graniari ostali nemi. Naredili su mu da bez rei koraa pred njima. Pravo u karaulu. Granino odeljenje nalazilo se u selu Baji. Komandir nije bio u maloj kasarni. Otiao je poslom u komandu voda. Doao je stariji metanin i traio komandira odeljenja. Njih dvojica su se i od ranije poznavala i saraivala. Covek je imao opet neku poruku. Anelko Vasiljev mu je rekao da komandira nema tu, ali i njemu moe rei to to ima. Covek je primetio da se na salau nedaleko od sela kriju neki ljudi i o tome je doao da obavesti drugove sa granice.

Anelko nije gubio vreme. Uzeo je jo dva graniara i uputio se prema salau. Veselo ih je doekao ovek i upitao ta im je potrebno. Anelko se pravio nevet i odgovorio mu da bi samo malo svratih i ogrejali se. Uli su. Covek nije uspeo da skloni kom od kukuruza. Graniarima je bilo jasno da je pekao rakiju. Zatraili su, kao za probu. Gazda je izvadio balon ispod kreveta i nasuo aice, ali samo graniarima. Anelko je traio da nazdravi, da nategne iz balona. Covek se stresao, ali je ipak balon prineo ustima. Pravio se da pije, ali je brzo odmakao balon, ipak zagrcnut i opeenih usana. Graniari su znali o emu je re. Naredili su mu da digne ruke u vis i da kazuje gde se kriju begunci. Nije bilo izlaza, gazda je pokazao sobu. Ali tamo je bio samo jedan od begunaca. Drugi je dan ranije uspeo da se izgubi. Ali nije uvek ilo sve glatko. Graniar iz druge ete etvrtog bataljona, Arsen Stojin, eleo je sam da sprovede tri vercera u komandu ete. Bio je neoprezan i komandir karaule Paja Hartman. Jedan borac nije mogao sprovoditi

SA

vojno-politickog

k u r s a

46*

723

tri sumnjiva oveka bez niza opasnosti. To se i pokazalo. Nisu to bili obini verceri, ve ljudi koji nisu od nieg prezali. U pogodnom momentu iskoristili su malu neopreznost graniara, navalili jednovremeno na njega, uzeli mu puku i ivot i pobegli preko granice. Graniar iz Petog bataljona imao je neto vie sree. Covek koga je sprovodio imao je skriven no. Iskoristio je momenat i teko ranio graniara. Uzeo mu je puku i nestao preko granice. Graniara onesveenog i teko ranjenog pronala je patrola i prenela ga u karaulu. A bio je samo za momenat nedovoljno oprezan. Graniari Stepanov i Stoji ekali su nekoliko sati u zasedi. Jedan na jednoj, drugi na drugoj strani. Posle ponoi na Stepanova je naila grupa od tri oveka. On ih je zaustavio i naredio im da podignu ruke. Pozvao je svoga druga u pomo. Sproveli su ih u karaulu. Stoji je eleo da ispita ilegalce iako to nije bila njegova dunost. Jer, komandir karaule bio je takoe na dunosti. Stepanov je traio da ih odmah sprovedu u komandu voda. Ali, Stepanov je eleo da se sam pokae. Uzeo je puku i pred zoru poterao ispred sebe trojicu uhvaenih ljudi. U jutru, njegovi drugovi nali su ga teko isprebijanog na ivici oblinje ume. Kod sebe nije imao ni svoje puke. verceri su iskoristili priliku, izvrili iznenadan prepad i razoruali graniara. Isprebijali su ga i sa njegovom pukom otili preko granice. Zbog neopreznosti je izgubio ivot Vasa Dejanovi. Bio je sa svojom etom u pretresu sela u kome je otkravena grupa faista. Vasa je bio na strai na izlazu iz sela a zadatak mu je bio da nikoga ne propusti van. Meutim, jedan od faista se umiljato pribliio, drei motiku u rukama. Rekao je straaru da mora na njivu. Vasa je bio neoprezan i dozvolio je oveku sa motikom da mu se priblii. A tada je sevnuo no. Vasa je ostao mrtav, a faista je pobegao. Ali u poteru je krenula cela eta i ulovila ga.

Graniar Milo Mili sprovodio je uhvaenog oveka iji se indentitet nije znao. Ovaj je bio govorljiv, laskav. To je otupelo panju graniara. Poveo je s njim razgovor kao sa starim poznanikom. ak je i puku prebacio preko ramena. Slatkoreivi ovek je iskoristio znalaki neopreznost graniara. U pogodnom momentu ga je snano udario preko lica i oborio ga na zemlju. Oteo mu je puku i uperio cev u graniara. Okinuo je. Ali, puka je bila prazna! Lupio je jo nekoliko puta neopreznog graniara i izgubio se u guaku. Gotovo da je isto proao i graniar Branko Stoji, a za njim i Dragan Bukeli. O ovim prilika, isto^kao i o onima u kojima je pokazana puna spretnost, opreznost i portvovanje graniara raspravljalo se du granine linije. Svaki primer neopreznosti bio je velika pouka, isto kao i svaki primer snalaljivosti. Na granici se ivelo kao u porodici. Na karaulama svi su bili zajedno. Smenjivali su se na strai, ili u patrole, zajedno itali tampu, pisali lanke za zidne novine. Retki su bili iri sastanci u etama. Moralo se nekako delegatski, jednom jedni, drugi put drugi. Najee su zajedno odravali sastanke lanovi partijske elije ili aktiva SKOJ-a. Sekretar partijske elije etvrte ete etvrtog bataljona bio je Pero Dogo. Mladi od dvadesetak godina, vitak, visok kao bor. Na rukavima je nosio zlatne irite sa jednom zvezdicom. Bili su to znaci pomonika komesara ete. Komesar je bio Santovac, ali su borci radije govorili na komesar Pero. I stvarno, Dogo nije bio samo sekretar elije, bio je pravi politiki rukovodilac u svojoj eti. Uz visokog komesara Peru stalno je iao nejgov kurir Milan Pecelj. I Milan je bio iz Stepe, ali Milan je bio miljenik ete po tome to nije imao vie od etrnaest godina. Deak je izrastao, a eleo je da bude pravi vojnik. A bio je najsreniji kada ga je aktiv SKOJ-a u eti primio za svoga lana. Na sastanak su doli i Pero i bataljonski sekretar Svetislav Nedeljkov Bata. Bilo je sveano. Aktiv je tada ve bio brojan, imao je dvadeset pet lanova. Govorio je

Pera, rekao je da ni on nije imao vie od osamnaest godina kad je primljen u SKOJ. Samo bilo je to 1942. godine, kad je na banatskoj ravnici bilo teko, kad je piler bio moan i hapsio i odvodio na streljanje mnoge skojevce. A njih je uvek bilo sve vie i vie. Kada je osnovana prva elija u eti bilo je svega est lanova. Kad je eta prela u Mol primljeno je novih est drugova. Istakli se momci u akcijama protiv zaostalih faista. Sada ih je bilo ve dvadeset estoro. Velika snaga. Moralna i politika. Mnogo je pria sa granice. Sve su one sline. A dogaaji su se svakodnevno redali, granica je ivela svojim ivotom. Ipak, sve je m a n j e bilo onih koji su tumarali graninim pojasom. Mnoge su hvatale jedinice saobraajnog i kombinovanog bataljona, a drugi su zavravali svoje pustolovine na graninoj liniji. Moglo se sve mirnije iveti i raditi.

Rezultati takmienja Trea brigada je uestvovala u dva velika takmienja. U prvom, meubrigadnom, zakazanom u mesecu januaru nisu postignuti znaajniji rezultati. Bilo je to vreme kada su jedinice Brigade bile rasute po Bakoj i junoj Maarskoj. Ali, zato su sve jedinice ule spremne u drugo veliko takmienje. Ovoga puta inicijativa je dola iz taba Korpusa, a na takmienje su bile pozvane sve jedinice KNOJ-a. Takmienje je trajalo puna tri meseca, od petnaestog marta do petnaestog juna etrdeset pete godine. Ton i motornu snagu ovom takmienju dala je omladina. Upravo na samom poetku meudivizijskog takmienja omladina je u svim jedinicama i svim mestima povela takmienje u ast Omladinske nedelje. Bila je to trea sedmica marta meseca. Omladina je umela da u takmienje unese po-

treban ar, tempo, da organizuje i da pokrene svakog borca na vee napore za vee rezultate. Skojevske organizacije, aktivi, biroi i komiteti, postali su inicijatori gotovo svih akcija. A u Brigadi je bilo oko hiljadu mladih komunista. Meudivizijsko takmienje je ustvari bilo nastavak. Nije bilo teko odrati i dalje razvijati polet po jedinicama t i m pre to su se u takmienje, njegovu organizaciju, sabiranje rezultata bili ukljuili i svi lanovi Partije, sve komande i svi tabovi. Oivele su zidne i usmene novine, pojavljivala su se imena udarnika, javljale su se kritike svega onoga to je koilo, to je bilo proputeno. I tako, puna tri meseca. Jedan od glavnih zadataka svih jedinica bio je nepotedna borba protiv svih narodnih neprijatelja. Svuda su se isticale parole Unitimo neprijatelja naih naroda. Toj paroli i tom zadatku bilo je sve podreeno. Jer, to je podrazumevalo svestrani vojniki, politiki i kulturnoprosvetni rad, svestranu pripremu svakog borca za izvravanje tog vanog zadatka. Kada su na kraju sabrani rezultati, brojevi su sami govorili o onome to se imalo savladati. A oni su govorih da su jedinice Brigade za tri meseca uspele da zarobe 507 neprijateljskih vojnika, da uhvate 39 ratnih zloinaca i 30 politikih krivaca, 6.578 sumnjivaca, meu kojima je trebalo otkriti skrivene faiste, 1.257 vercera i 120 sabotera i pljakaa. U raznim prilikama zaplenjeno je 7 minobacaa, 2 topa, 2 protivtenkovke, 10 mitraljeza, 4 pukom!traljeza, 194 puke, 2 mitroljete, 29 pitolja i druga oruja, zatim velike koliine municije. Zaplenjena su i 4 kamiona, traktor, 4 motocikla, tri fijakera, 4 poljske kuhinje, 29 konja i vee koliine odee i obue, kao i raznih namirnica. Redaju se podaci o zaplenjenom novcu i nizu zlatnih predmeta. Trei bataljon je prednjaio u zapleni vojne spreme i zarobljivanju nemakih vojnika, Peti u

hvatanju vercera, a Saobraajni u privoenju sumnjivih lica. Istaknut je podvig boraca Saobraajnog bataljona Nikole tikavca i Ljupka Peria. Njih dvojica su uspeli da skinu namontiranu bombu sa toka teretnog voza i da u zadnji as spree eksploziju. U tab petog bataljona stiglo je ovakvo pismo: Komanda vojnike asti 59222 izjavljuje zahvalnost borcima Jugoslovenske Armije i to: Nikoli Kruniu, Milutinu Petroviu, Petru Gombou, Voji Andrejeviu, Tihomiru Todorovu, Josipu Totu, Antunu Kopunoviu, Milanu Petraeviu. Jovanu Ivkovu, Adamu Mualovu, Gojku Nimkovu, Jovanu Vukeliu i Gezi Papiu za saradnju i njihovu pomo Crvenoj Armiji, koji su za svega etiri asa utovarili dvadeset devet vagona ratne spreme koja ide na poloaje Treeg ukrajinskog fronta. Prvenstveno se zahvaljujemo tabu Petog bataljona i elimo to t e n j u i prisniju saradnju Crvene i Jugoslovenske Armije. Pismo je potpisao zamenik komandira ete Velikov. U jeku takmienja pri tabu Brigade zavren je trei po redu kurs komandira i delegata vodova a isto tako i trei kurs bolniara. Postignuti su vredni rezultati. etrdeset dva kursista na vojnom kursu postigla su odlian ili vrlo dobar uspeh. Meu njima su bili najbolji Milan Luki, Milan Samardija i Milan Stankovi. Na sveanost je doao Jovan Vuji aban. Dodelio je i nagrade najboljima. Luki je dobio majser, Samardija knjigu Istorija SKP(b), a Stankovi Lenjinov Imperijalizam kao najvii stadij kapitalizma. Sedamnaest bolniarki sa uspehom je zavrilo bolniki kurs. Meu njima su bile najbolje Jovanka Gleda, Darinka Culibrk i Ernilka Tolmaev. U tdku takmienja velika panja bila je posveena obuci svakog borca u rukovanju orujem. Razvilo se veliko takmienje ko e bre i spretnije sklopiti pitolj, puku, automat, pukomitraljez. U

ovom takmienju najbolje rezultate postigli su pukomitraljezac iz Prvog bataljona Jovan Bogdanovi koji je rasklapao i sklapao svoj brno samo za osam sekundi! Pukomitraljezac etvrtog bataljona Borislav Martinov bio je najbri u rasklapanju i sklapanju arca. Postigao je rekord od 23 sekunde. Pukomitraljezac iz Prvog bataljona Lazar Bai postigao je rekord od 47 sekundi na pukomitraljezu marke breda, dok je edomir Mojsi iz Petog bataljona bio najbolji u rasklapanju i sklapanju sovjetskog pukomitraljeza. Njemu je trebalo 45 sekundi. Jovo Bogdanovi iz Drugog bataljona uspeo je da zavezanih oiju rasklopi i sklopi pukomitraljez zbrojevku za svega devet sekundi. Milan Slijepevi iz Treeg bataljona sklapao je i rasklapao puku mauzerku za 17 sekundi. Branko Felbab, borac iz istog bataljona uspeo je da sklopi i rasklopi sovjetski automat za pet sekundi, a njegov drug arko Vladulov teki mitraljez maksim za osamdeset sekundi. U vojnoj obuci najbolje rezultate postigli su i zasluili nazive udarnika Gojko Liina, Duan

POMO NARODU U OBRADI ZEMLJE

Grbi, Milan Ili, tipan Pucari, Andrija okac, Bogdan Ponoko, Dura Kopilovi i ore uri iz Drugog bataljona Milorad Janji, Risto Noica, Ivan Ori, Radivoj Nali, Bela Baraevi, Josip Pri, Sava Pokraj ac, Lazar Saakov, Ivan tetin, Mirko Damjanov, Milo Rakov i Sava Dutina i rukovodioci Janko Glumac, Petar Savi, Sava Mikov i Vlada Lui iz Treeg bataljona, zatim Milan Grbi i Predrag Vujovi iz etvrtog bataljona, Milan Lazin Bapa, Nikola Bajin, Borislav Dabi i iva Kockarov, u Petom bataljonu Geza Viri, Milan Bjelobrk, Branko Ili, Nikola Ognjenovi, Vasa Kekeljevi, Budisav Egi i Ivan Vidakovi iz Saobraajnog bataljona, dok je Petar Kovaevi proglaen za najboljeg i najsmelijeg jahaa, a Slavko Kuburi za najboljeg vozaa bicikla u Kombinovanom bataljonu. Sabirani su rezultati i iz politikog rada. Istaklo se dosta boraca, a meu njima posebno Rade Stojanovi, Mile Kapetanovi, Rade Raeta i Silvester avi iz Prvog bataljona, Jovo Nikoli, Petar Supica, Vlada Novakovi, Marin Pecari, tipan Horvat, Jovan Cii, Duan Velikov i Jelena Proti iz Drugog bataljona, Milorad Janji, Risto Noica, Milorad Peut, Joca Tei, Ivan Stevin, Stevan Cvejin, Uro Mileti, Antun Mihaljevi, Sava Dutina. Bela Barevi i Josip Prci iz Treeg bataljona, Bora Martinov, Gorazd Kovai, Lazar Martinov, Stanoje Jablanov, Milivoj Aleksi, Slobodan Kozarski, Radivoj Zari, Veselin Popov, Milo Gruji i Rada Vasin iz etvrtog bataljona, Radovan Janji, Desimir Jovanovi, Vladimir Cukvas, Svetozar Kruni, Silvester Sartanj, Vladimir Petrovi, Milan Lazin, Svetozar Markov, Boidar Tati i Tihomir Todorov iz Petog bataljona, Blagoje Milivojevi, Duan Popovi, Nedeljko Bakali, P a j a eljan, ore Gruji, Ilija Jovi i Naum Medi iz Kombinovanog bataljona, Mirko oli, Mile Baani, Jovan Zoraja, Budislav Egi, Momir Mudrani, Ivan Vidakovi, Nikola obot, Milorad Devrnja, Spasa Rakovi, Vlastimir Kolari, Petar Cicvara i Stevan Bokun iz Saobraajnog bataljona.

Bili su to oni koji su izdvojeni m e u stotinama drugih. Sava P o k r a j ac iz Treeg bataljona ist a k n u t je kao najbolji omladinac u brigadi, a omladincima ovog bataljona upisano je u zaslugu to je Trei bataljon odneo pobedu na politikom, vojnikom i kulturnoprosvetnom polju. Postignuti su krupni rezultati na kulturnoprosvetnom planu, posebno u borbi protiv nepismenosti, a onda u r a z v i j a n j u razliitih formi kulturnoprosvetne delatnosti u jedinicama i m e u narodom. Do prijema novih boraca, poetkom godine, u Brigadi nije bilo nepismenih boraca. Meutim, meu novim borcima nalo ih se 124. U toku takmienja t a j broj se sveo na svega 16. Bio je to znaajan uspeh. Bilo je jo jedno vano polje delatnosti jedinica Tree brigade, pa prema tome i takmienja. Bio je to odnos i s a r a d n j a sa narodom svuda gde su se jedinice nalazile. I ne samo s a r a d n j a u politikim akcijama, zajednikim predavanjima, mitinzima, ili u zajednikim kuitumoprosvetnim akcijama. Sve to, u prvom redu, ali i kao rezultat toga razvila se ispomo naroda svojoj vojsci i vojske svome narodu. Ako su ljudi sve vie i sve masovni je saraivali u ienju zaostalih bandi, h v a t a n j u vercera i ilegalnih prelaznika preko granice, onda su jedinice pokazale dosta smisla i spremnosti da pomognu u tvornicama, a posebno na poljima u jeku setvenih ili etvenih k a m panja. To je bilo i neophodno, jer je h r a n a bila na velikoj ceni i zemlju je trebalo do k r a j a koristiti. Zato se pratilo koliko su vojnici sa svojim zapregama uzorali, koliko posejali, podrljali i povaljali. Borci su pomagali i u obrezivanju vinograda, u okopavanju kukuruza, u s a k u p l j a n j u gvoa, papira, k r p a i gume. Sabrani rezultati govore da je najvie postigao kombinovani bataljon, to je bilo i razumljivo, obzirom na konje sa kojima je ova jedinica raspolagala. Konjanici su uzorali preko 1.2,00 jutara, toliko posejali, preko pet stotina jutara podrljali i povaljali. A cela brigada u toj setvenoj k a m p a n j i uzorala je i posejala blizu dve hiljade jutara, preko est sto-

tkia podrljala i povaljala. Obrezano je sedamdeset hektara vinograda, okopano blizu dvesto jutara kukuruza i povra. Jedinice brigade sakupile su preko sto dvadeset hiljada kilograma gvoa, hiljadu dvestotine kilograma papira, sto kilograma krpa i etrdeset pet kilograma stare gume. Svoj doprinos jedinice Brigade dale su u toku takmienja i u prikupljanju sredstava za pomo postradalim krajevima. Preko intendature Brigade sakupljeno je i otpremljeno preko devedest pet hiljada kilograma brana, blizu pet hiljada kilograma pasulja, dve i po hiljade kilograma masti, preko est hiljada kilograma penice, preko etiri hiljade kilograma mesa i slanine i drugih namirnica. Dosta toga bilo je proizvedeno na brigadnoj ekonomiji koju su sami borci obraivah i tako na najjednostavniji nain reavali osnovne potrebe u snabdevanju jedinica. U jednom zavrnom izvetaju kae se da je najbolja strana ovog takmienja upravo u tome to je ono pokrenulo za in to roso van os t svih boraca u najveoj meri, probudilo kod njih zdravu ambiciju, to je od jedinica stvorilo dobre vojnike kolektive, struno i politiko spremne za svaki zadatak. Pbedu u ovom takmienju odneo je u svemu Trei bataljon. Obrad Jankovi je bio od prvog dana komandant ovog bataljona i to je bilo posebno priznanje i njemu samom. Drugo mesto pripalo je etvrtom bataljonu na ijem su elu bili Stevan Vojinovi Zeko i Milan Tutorov Kova. Na treem mestu bio je Peti bataljon, na etvrtom Prvi. na petom Drugi, a na estom i sedmom Saobraajni i Kombinovani bataljon.

Kultura i sport Kada je re o Trinaestoj vojvoanskoj brigadi ili o Treoj brigadi KNOJ-a, onda jedno od poasnih mesta pripada njenoj kulturnoj delatnosti.

Podjednako se to odnosi na kulturnoprosvetni ivot u jedinicama kao i na kulturno-prosvetnu delatnost brigade na narod. To su bila dva pravca delatnosti sa jednim ciljem. U vreme kada je sloboda dolazila na banatska i baka polja u selima i gradovima ostale su razorene sve kulturne institucije. Ono to je bilo otimalo se uticaju okupatora koju su eleli da nametnu svoju kulturu za svoje ciljeve. Tako su radile vabe, tako Hortijevi faisti. Jo u Banatu, u prvim danima formiranja Brigade, poelo se sa radom. Na partijskim i skojevskim sastancima redovno se stavljala u dnevni red taka: kulturno-prosvetni rad. Bio je to stalni sektor rada, kao i onaj vojni, politiki, organizacioni. U Brigadu je dolo vie omladinaca, gimnazijalaca ili studenata, a onda i radnika i seljaka, koji su imali i dara i volje da rade u raznim kulturnim i sportskim sekcijama. Pioniri ove akcije bili su Mira Mitrovi Glumac i Rade Kneevi. Njima su se u prvi plan ubrzo prikljuili Vasilije Popovi, Ljuba Milin, Zla-

ASOVI VESELJA

toje Mijatov, Bata Nedeljkov, Dragia Obradovi, Aca Obradovi, Radmila Popov Plava, umetnik na harmonici, Todor Lazovi, Slobodan Glumac i drugi. Ekipa je imala i svoju partijsku eliju kojom je rukovala Lepuka Bruji. Vasilije Popovi bio je u svoje vreme na vezi sa Milanom Tutorovim i kada je on doao u Petrovgrad na elu partizanske ete, ponovo su se sreli i ostali zajedno. Otuda je dospeo n a j p r e u etvrti bataljon i tamo vodio prosvetnu ekipu. Odatle je i doao u brigadnu ekipu kada je ona bila formirana u Subotici. Ljuba Milin bio je takoe iz Petrovgrada. piler ga je hapsio kao skojevca u ustanikoj godini. Isto kao i Popovi, Milin je voleo pero, imao je smisla za lanak, priu, reportau i dospeo je u Propagandni odsek brigade. Na elu ovog odseka bio je Vukain Koba Popa, Sremac, spreman da se stalno bori za afirmaciju kulturno prosvetnog rada u jedinicama. On i Milin okupili su poseban tim i bili inicijatori mnogih akcija. Meutim, vremenom se Kulturna ekipa osamostalila, postala kao neka specijalna jedinica sa irokom slobodom rada. Tome je posebno doprineo novi komesar brigade Lazar Ljubinkovi Saa. Opazio je niz talenata, video je da na terenu severne Bake nema jae kulturne institucije koja bi preuzela inicijativu i povukla napred. Zato je podsticao Mitrovia i n j e gove drugove, sam im pomagao i obezbeivao im putovanja i organizovanje boravka u raznim mestima. U tome su se Saa i Popa dobro slagali. Tako je Brigada imala svoj Propagandni odsek, Kulturnu ekipu, kulturnoHprosvetne odbore pri tabu, u etama pa i u vodovima kada su ete bile rasute po terenu. Meu predsednicima kultumoprosvetnih odbora isticali su se Martin Moe, Neboja Martinovi, Zika Vlaisavljevi i Aleksandar Kukin. Propagandni odsek imo je najrazvijeniju sekciju za tampu. Tom sekcijom rukovodio je L j u bomir Milin. Odsek je imao u svojoj sredini i jednog umetnika, slikara. Bio je to Stojan Zari, ef foto-

filmske sekcije. Ali, ovaj daroviti slikar rano je izgubio ivot. Petog februara hitao je u Novi Sad motorom ali je usput izgubio kontrolu i survao se u neku provaliju. Trebalo je da stigne u Beograd na prvu konferenciju umetnika. U mesecu martu izaao je prvi broj brigadnog lista. Imao je naslov Narodna odbrana, a u uvodniku je stajalo da to nije dnevno glasilo, ve list boraca i rukovodilaca Tree brigade, koji donosi lanke svojih boraca i rukovodilaca, daje direktive za rad, iznosi ivot brigade, otkriva nedostatke u radu i ivotu jedinica i upuuje na pravilno vrenje dunosti. Ustvari trebao je da bude hronika Brigade. Ovaj list je kasnije izlazio u vie varijanata, kao Brigadni list, kao redovni Bilten ili kao specijalni bilten. List je donosio i knjievne priloge, meu kojima je bilo pesama, a posebno, kraih pozorinih komada iz pera Mire Mitrovia ili Ljube Milina ili obojice zajedno. Takav je bio dramski prikaz u dve slike po romanu Gorbatova Nepokoreni, Mitrovia i Milina, prvi in drame Mladice pod naslovom Mu-

SPOKT

enje autora Ljube Milina, ili najpopularniji kratki komad Tajno oruje Mitrovia i Kneevia. Svoja izdanja Propagandni odsek je tampao u preko dvesto primeraka, ali je od svakog broja radio tri originala, kao tri ugledna primerka, bogato ilkovno opremljena. U tehnici odseka umnoavani su znaajni lanci, a zatim i predavanja za borce u tirau do etiri stotine primeraka. Samo u toku takmienja izraeno je za jedinice dve hiljade prigodnih parola. Ove zbilja krupne zadatke besprekorno su izvravali pravi udarnici u tehnici Vojislav Jovanovi i Aleksandar Dabi. Propagandni odsek raspisivao je konkurse za najbolje radove na teme iz vojnog, politikog, kulturnoprosvetnog i opteg ivota, ali isto tako i za najbolji bataljonski list, etne i vodne zidne novine. Akcijom kultumoprosvetnih odbora bataljona svaki bataljon je izdavao svoje listove. List Prvog bataljona nosio je najpre naslov Naa borba, a zatim Iskra, dok je list Drugog bataljona imao naslov Udarnik. List Treeg bataljona nazivao se Sloboda, etvrtog Partizan, a petog Borac. Svoje listove imali su i specijalni bataljoni. List Kombinovanog bataljona zvao se Konjanik a Saobraajnog Saobraajac. Pri tabu Brigade izlazila su dva lista list pritabskih jedinica Nae delo i list sanitetske slube Sanitet. Izala su i dva omladinska biltena. U svim ovim listovima ogledali su se veinom borci, pisali reportae, svoje pesme i opisivali svoje doivljaje. Za brigadne i bataljonske listove odabirani su najbolji lanci. Ali, u svakoj sobi u kojoj su borci stanovali barem nekoliko dana pojavljivale su se zidne novine. Bila je to najmasovnija i najneposrednija tampa u kojoj je svako mogao da kritiku je i da bude kritikovan. Kad zapne, kad nema lanaka, o tome se diskutuje na Odboru ili na aktivu SKOJ-a.

Gotovo svaka eta imala je svoj hor i svoju diletantsku sekciju. Na tom polju uvek je dolazilo do s a r a d n j e sa omladinom u mestima kroz koja je eta prolazila. Tako se to dopunjavalo i uzajamno pomagalo, a korist je bila u podsticanju kulturnog ivota po udaljenim selima nabacanim u graninom pojasu. Ipak, kulturna ekipa je imala daleko vee ambicije. Za kratko vreme ona je okupila grupu sposobnih pevaa, sviraa, glumaca i pisaca. Najpre je pripreman aroliki program, ustvari priredbe sa pesmom i muzikom, sa recitalima i kraim skeevima. Mnogo je puta izvedeno Mitrovievo Tajno oruje, jer je t a j kratki komad bio aktuelan, rugao se Hitleru koji je konano gubio bitku. Po tome je bio ivotan i dobro priman. Takvu jednu veliku priredbu Ekipa je dala u Subotici, da bi je ponovila u Senti, Molu i Adi. Pre toga Ekipa je dala eitri priredbe za sindikate, sovjetske ranjenike i nae ranjenike te u kasarni za same borce. Stizale su pismene zahvalnice i pozivi za nova gostovanja. Na ovim priredbama davani su skeevi Nova ena, Analfabeta, recitovane su solo i horske recitacije, pevane horske jugoslovenske i sovjetske pesme, sviran dez i muzika za tamburaki orkestar. A tada se ekipa pripremala za ozbiljniji poduhvat. Njena diletantska sekcija prihvatila se zadatka da pripremi komad K i r - J a n j u od Sterije Popovia. Bilo je to ve za pozorite. Ekipa je imala dobar sastav, ali je sve to ba bilo amatersko, bez dovoljno sredstava. Ipak, krenulo se na posao. Mira Mitrovi i Vasilije Popovi odabrali su n a j p r e ekipu i podelili likove. Ormija je bio suvonjav, utegnut, taman zgodan za Kir-Janju. Za Katicu je bila odreena Draginja Sekuli Cakana. Ulogu Mie dobio je Dragia Ognjenovi, a sluge Pere Saa Slavni. Ulogu Kir-Dime uzeo je Jovica Patronogi. Sve je ispalo dobro. Suboticom je plakatirano da se u zgradi Narodnog pozorita dvadeset
47 . MomSilovi: KAKO DO BRIGADE

737

devetog marta daje Kir Janja. Prvi pozorini komad na srpskom jeziku posle etrdeset prve. Publika je bila oduevljena. Da li zato to je bila eljna vedre komedije ili zato to su glumci odigrali dobro svoje uloge, ali aplauza nije nedostajalo. Ekipa je sa ovim komadom ila na gostovanje ak u Sr em. U toku takmienja Propagandna ekipa dala je 26 priredbi od kojih pet u zajednici s omladinom. Devet ih je dato u Subotici a dvanaest u Bakoj i Sremu. Dvadeset njenih pripadnika odabrano je za divizijsku ekipu. U Treoj brigadi bio je svestrano razvijen sportski ivot. Svaka jedinica imala je svoj f u d balski tim, a najbolji su sainjavah bataljonske timove. Ali, nije samo fudbal bio popularan. Mada je najvie odigrano upravo ovih utakmica meu etama, bataljonima, sa ekipama sela i gradova severne Bake. Bilo je organizovano meubataljonsko takmienje posle selekcija po etama u toku maja meseca. Na redu su bile atletske discipline, plivanje, fudbal, gaanje pukom, bacanje bombe, odbojka, koarka i vebe s pukom. Postignuto je bilo nekoliko znaajnih rezultata, a brojnost disciplina i uesnika pokazivao je popularnost i razvijenost sporta u Brigadi. U ovom takmienju najvie je bodova sakupio Trei bataljon - 74. Druga je bila Propagandna ekipa sa 66 bodova, zatim slede Saobraajni bataljon sa 34, Drugi bataljon sa 28, Peti sa 24, etvrti i Kombinovani sa po 18. i Prvi bataljon sa 14 bodova. Pojedinano, najbolji je bio Aca Ognjanovi iz Propagandne ekipe sa 14 bodova, a slede ga Stanko Milivojev iz Kombinovanog bataljona, Vasilije Popovi iz Saobraajnog, Ljudevit Celjuska iz Treeg i ore Inguz iz etvrtog bataljona svi sa po 12 bodova. Sledili su Radivoj Kodranov i Rade Vran je iz Treeg bataljona sa po 10 bodova, Alek-

sandar Babi iz Ekipe, Josip Luki iz Prvog i Veljko Radak iz Petog bataljona sa po osam bodova. Veliki uspeh Brigada je postigla u meubrigadnom takmienju u fiskulturi. Osvojeno je 58 bodova, prema 48 koliko su osv-ojile ekipe Prve i Druge brigade. Pobedonosni pehar sveano je primio Mirko Okiljevi od efa Propagandnog odseka Divizije ora Vasia. U Brigadi je bio razvijen i ah. Odigrano je vie turnira. Samo na turniru za brigadno prvenstvo uestvovalo je dve stotine ahista.
*
* *

Dan pobede sve jedinice Tree brigade doekale su sa velikom radou. Svuda je bilo slavlje. Nestalo je Hitlera i faistike Nemake. Sloboda je osvanula svee kao to su bili majski dani. Brigada je izvrila svoj zadatak. A bio je to borbeni zadatak. Podjednako vredan kao i svaki drugi u tim mesecima i danima zavrnih borbi. I evo, dajemo re na k r a j u komandantu Marku Tanjurdiu iptaru. Komandant je voleo svoju Brigadu, njene borce. To je ustvari bila kadrovska brigada, jakog morala, politiki zrela i do k r a j a disciplinovana. Politika svest borca, njegova odgovornost, moral i potenje bili su od neprocenjive vrednosti i na velikoj visini.-

47*

739

POSLE POBEDE

Svet je slavio triumf nad faizmom. Sest dana posle pobede oruje je poloila armija fon Lera na naem tlu. Slavlju su se tada prikljuili i svi nai narodi, od Triglava do evelije. Ujedinjeni, zbratimljeni, kao to su bili ujedinjeni i zbratimljeni u tekoj i slavnoj Narodnooslobodilakoj borbi. I revoluciji. Pobeda za narode Jugoslavije bila je dvostruka. Isteran je okupator. Zajedno sa njim bile su poraene i sve one snage koje su pod njegovim skutom i u njegovoj slubi pokuale da sauvaju svoje gazdinske pozicije, staru vlast, oslanjajui se pri tom na zagriene nacionalistike i ovinistike snage i drugi deklasirani olo. Iako poraene ove kontrake snage nisu odustajale od dalje borbe traei sebi nove saveznike i nove zatitnike. Oni najokoreliji nisu ni smeli izii pred svoj narod. Grevito su se svijali u oruane bande etnike, ustake, balistike, belogardejske. S njima se trebalo jo boriti. Uporno, bez milosti, do istrebljenja. Taj zadatak ostavljen je Ozni i Korpusu narodne odbrane Jugoslavije. Za njih rat jo nije bio zavren. Rat koji je traio nove rtve i najvea odricanja. Vojvodina je bila ve oiena. Faistiki ostaci nisu vie predstavljali veliku opasnost. Bilo je dovoljno snaga da se i oni istrebe. Trebalo je pritei u pomo Bosni. Tamo je jo bio Draa Mihailovi, Nikola Kalabi i druge neslavne vojvode. U veim ili manjim grupama. Bilo

je tu i ustakih bandi. Imali su oni svoje jatake, stvarali teko pristupane jazbine, penjali se na urvine i u brda. Silazili, pljakali, ubijali narodne odbornike, partijske i skojevske sekretare, vienije ljude. Njih je trebalo prikljetiti, spreiti dalje zloine, odvojiti ih od bilo kakve podrke, razbijati ih, blokirati pojedine grupe i unitavati. Vo j vodani su dugovali Bosni. U nekoliko ratnih godina Bosna je primila prve vojvoanske bataljone, tu su formirane prve vojvoanske brigade. Tu je ve bilo sklopljeno prijateljstvo, stvoreno bratstvo i jedinstvo. Najpre je vojvoanska divizija KNOJ-a organizovala i opremila jak Izviaki odred. Odabrani su borci, obavetajci, izviai, komandiri i politiki delegati iz sve tri vojvoanske brigade KNOJ-a. Grupu iz Tree brigade predvodio je obavetajni oficir ore urevi okica. Jo je bilo daleko do scene u operi za ovog vrsnog pevaa. Jo je trebalo ratovati. Uz okicu su iz Brigade krenuli Milan Deli, obavetajac, Ziva Martinov, Ziva Gliin, Pera Zivanov, Stevan Novakov delegati vodova i odeljenja, Petar Keljaki Mrguda, Milan Lukaev i Ivan Tomin, vodnici, Kristifor Babi, Rade tevin komandiri odeljenja, Vlada Duin veterinarski bolniar i drugi.

U Bosni Izviai su krenuli za Bosnu i na Savi ponovo zapevali onu omiljenu:

Oj ti Bosno ponosna Visokih bregova Evo tebi u pomo Sremakih (Banatskih) (Bavanskih) sinova...

Trebalo je imati izvanrednu kondiciju, biti precizan strelac, nauiti se neopaeno kretati stazama i umama, biti strpljiv do k r a j n j i h granica, paziti na svaki svoj postupak prema ljudima, taman kao i u partizanska vremena, trebalo je imati hrabrosti kad se nae oi u oi sa prepredenim, vetim,

OBAVETAJNI O F I C I R ORE UREVI DOKICA NA POLOAJU U BOSNI

lukavim i na sve spremnim otpisanim ljudima, koji su videli i sami kako im se gase sve nade, kako tonu i zato su se grevito borili za goli ivot. Koliko je zaseda bilo, postavljenih nou, nepominih po nekoliko dana u kakvom seniku, sve dotle dok ne naiu oni koje je trebalo iznenaditi ili dok se ne izgubi nada za njihov nailazak. A onda ponovo, na drugom mestu, u nekom tesnacu ili na kozijoj stazi. Obavetajei su imali pune r u k e posla. Njihovo je bilo da sa oficirima OZN-e dokue planove i bivakovanje pojedinih grupa, da prate njihovo kretanje i da izaberu mesto za zasedu. Trajalo je to tako u jesen etrdeset pete, pa u zimu koja je dola, a produilo se sve do naredne zime i prolea etrdeset sedme. Koliko je uniteno vojvoda, koliko njihovih telesnih uvara, koliko ustakih asnika, koliko koljaa? Zbiralo se zajedno, na elom terenu, sve dok su akcije voene. Uspeh je bio zajedniki. Tragajui za njima, progonei sve manje i m a n j e grupe, pa onda i pojedince, izviai su prokrstarili mnogo znamenita mesta iz slavnih dana borbi, Bosnom, Hercegovinom, Crnom Gorom. Vitas Milan pamti etnika Duana Vukotia i njegove peine. Kad je konano likvidiran, u njegovoj jazbini pronaeno je oko est stotina kilograma bravljeg mesa! Branko Vasi zapamtio je ustau Bou Lagumia i sve muke dok njegova grupa nije likvidirana. Ta akcija trajala je puna dva zimska meseca. Pera Zivanov nije zaboravio na estoku borbu kod Dobo ja, koja je morala biti u pokretu, jer je jedinica stigla usiljenim marom na odreeno mesto gotovo kad i banda. Milan Deli upao je iznenada u klopku uvara Drae Mihailovia. etnika je bilo mnogo. Tukli su se celu no, odstupiti se nije moglo. Tek su u zoru stigla pojaanja i etnici su pobegli. Stevan Novakov je sa svojim drugovima iao da uhapsi etnika za koga se znalo da je smakao jednog partizana. Bilo je to ispod Romanije. U hvatanju koljaa uestvovao je mladi, ustvari njegov sin. Osudio je postupak oca i zatraio da bude par-

tizan. Ziva Gliin i njegova grupa pod komandom Petra Keljaekog Mrguda gonili su jednog ustau nekoliko nedelja. Bili su mu na tragu i kada su izgubili nadu u uspeh, ustaa ih je iznenadio. Cela grupa se nalazila u zaklonu i istila oruje. Cak nikoga nije bilo ni na strai. A tada je meu njih rupio ustaa do zuba naoruan. Doao je da se preda! Ziva Martinov je sa svojim udarnim vodom krenuo u jedno selo u kome je bila opaena jaa etnika grupa. etnici su, meutim, bili oprezni i pustili su vod da ue u selo, a zatim su ga opkolili. Istovremeno ka selu se kretala jedna eta esnaeste divizije. Ceta je takoe obuhvatala selo. Tako su se odjednom oko udarnog voda nala dva obrua, samo to su se etnici nali u sendviu. Vod je nekoliko meseci tragao za bandom vojvode Karovia na prostoru od Majevice do Romanije. U tim akcijama topila se vojvodina pratnja, a kad je ostao usamljen, zametnuo je trag i nestao sa tog terena. Ziva je izvrio jedan poseban zadatak. Dobio ga je od obavetajnog oficira divizije. U grupi mu je bio Radia Stankov, jedan Aleksandrovanin i dva Karaorevanina. Bilo je utvreno mesto gde se nou sputao neiji avion, primao padatke od svoje javke na ^zemlji i vraao se natrag. Bio je to panjak. Ziva i njegovi drugovi morali su se pritajiti na najbliem mestu panjaka i iznenaditi pilota i njegovu javku na samom delu. Zaklon je bio u penici. Ustajati se nije smelo. Ceo dan, sve do noi i momenta kada se na nebu pojavi avion. Ali, aviona nije bilo. Radnici su pronali borce u penici i oni su morali promeniti poziciju. Otili su na tavan jedne kue s kraja sela i nastavili svoje osmatranje. Uporno. I zbilja, nakon nekoliko dana ekanje se isplatilo. Ziva i njegovi drugovi najpre su opazili enu sa detetom i sa dva kofera u rukama kako odlazi prema panjaku. Za nekoliko trenutaka uo se motor aviona. Pojurili su ka panjaku i stigli pre no to je izvrena primopredaja kofera. Pilot je razoruan, uhvaena je i

pijunka a avion je ostao nepomino na panjaku. Uporna grupa dobila je pohvalu za svoj uspeh. Bilo je mnogo dogaaja, mnogo borbi. Ipak, najdrai uspeh za vojvoanske izviae bilo je likvidacija bande vojvode Pavla Gajia. Bila je to povea grupa opasnih koljaa. Vojvoda je bio lukav, izvanredno okretan, uvek zatien od svojih ljudi. Meutim, gubio je jednog za drugim, da bi bio isteran na istinu i ostao sam. Ali, Gaji je imao dobre baze i nekoliko odanih jataka. Zato je izbegao mnogim zasedama. Taj sluaj na sebe je preuzeo okica urevi. okica je trago najpre za jatacima. Zeleo je da lukavstvom prevari lukavog etnika. Ali, nije to ni bilo lukavstvo, ve spretnost i upornost. okica je najzad dobio poverenje jednog od jataka. I to iz najueg kruga. Zajedno su postavili klopku i okica se naao sam licem u lice sa koljaem. Bio je bri i spretniji. Vojvode Pavla Gajia vie nije bilo. Bilo je u tim akcijama ranjenih i poginulih boraca. Samo u jednoj kontra zasedi koju su postavili etnici poginula su etiri borca. Nema tanih podataka niti njihovih imena, bar za sada. Borci pominju druga Radu iz Taraa, zatim Mihaila Jovanova iz Orlovata i Ljubu Gvozdena. etrdeset este u Bosnu je otiao kompletan Drugi bataljon. Za vojvoanske izviae rat je bio zavren etrdeset sedme godine. Tek tada su oni, koji su eleli kuama, napustili svoju jedinicu. I za njih je doao dan demobilizacije.
*
* *

I danas postoji niz lepo ureenih karaula na zanimljivoj graninoj liniji izmeu Tise i Dunava Podignute su osmatranice, ureene patrolne staze, a uz samu liniju, ili na njoj, u ravnomernom razmaku stoje beli kameni stubovi. Sa nae strane ukle-

stradali nesrenim sluajem. I Kutra i Seka i Prpi i Rade bili su omiljeni kod velikog broja boraca, stari komunisti i borci. Poginuli su na dunosti, utopili se, umrli tokom etrdeset pete i este godine od kraja m a j a meseca: Nikola Komnenkov borac druge ete Drugog bataljona, dobio je trovanje rane i umro dvadeset etvrtog m a j a etrdeset pete u Subotici. Bio je rodom iz Staniia. Nije jo imao osamnaest godina. Radovan Kati borac tree ete Petog bataljona. Umro je od srane bolesti u Subotici, treeg juna. Rodom je od Sinja. Imao je m a n j e od osamnaest godina. Jovan Makain borac tree ete Drugog bataljona. Umro je od srane bolesti u Subotici estog juna. Bio je rodom iz Kucure kod Bajmoka. Imao je dvadeset i jednu godinu. Duan Ostoji borac iz Kombinovanog bataljona. Umro je u Subotici sedmog juna, samo mesec dana pre dvadesetog roendana. Bolovao je od srca. Jovan Drai delegat voda etvrte ete etvrtog bataljona. Poginuo je od podmetnute bombe na putu izmeu Vrbasa i Turije desetog juna. Bio je rodom iz Mokrina. Imao je devetnaest godina. Lajo Poljakovi borac etvrte ete Treeg bataljona. Umro je u Somboru od srane bolesti trinaestog juna. Bio je rodom iz Subotice. Trebalo je za dva meseca da proslavi osamnaesti roendan. Josa Kopilovi borac etvrte ete etvrtog bataljona. Udavio se u Tisi jedanaestog juna. Bio je rodom iz Subotice. Imao je osamnaest godina.

Marko ivi desetar biciklistike ete Kombinovanog bataljona. Poginuo je u Bakoj Topoli ina straarskem mestu sedamnaestog avgusta. Bio je iz Subotita kod Rume. Jo nije imao osamnaest godina. Petar Dopua borac prve ete Drugog bataljona. Udavio se u Kanalu Kralja Petra kod Bakog Brega dvadesetog avgusta. Bio je iz Tomislavca kod Bake Topole. Imao je dvadeset tri godine. Milo Janikin borac etvrtog bataljona. Poginuo je nepanjom druga trideset prvog oktobra u Horgou. Roen je u Deski, Maarska, a iveo u Krsturu. Imao je dvadeset est godina. Arsen Stojin poginuo je uvajui granicu kod Kraljevog Brega osamnaestog decembra. Bio je borac druge ete etvrtog bataljona, rodom iz Vran jeva kod Novog Beeja. Imao je devetnaest godina. Uro Brdarie borac, rodom iz Mokrina. Umro je u Molu desetog septembra. Imao je dvadeset pet godina. Dragoljub Sto jamov borac Drugog bataljona. Umro estog m a r ta etrdeset este. Rodom je iz Kumana. Imao je dvadeset dve godine. Anton Poljakovi borac druge ete Petog bataljona. Umro etrnaestog marta. Bio je iz Subotice. Imao je dvadeset godina. Milorad ljivi borac Treeg bataljona. Umro je treeg juna. Bio je rodom iz Melenaca. Imao je dvadeset dve godine. Koce Jovanovi borac etvrte ete Treeg bataljona. Umro je u Panevu etrnaestog decembra. Bio je rodom iz Belovita. Imao je dvadeset godina.

Petar Jelovi borac Treeg bataljona. Umro je dvadeset prvog oktobra u Kikindi. Imao je devetnaest godina. Vitomir ikovac borac Drugog bataljona. Umro je dvadeset osmog novembra. Imao je dvadeset est godina. Ima podataka da su poginuli: Milivoje Fen jamac iz Tomaevca Veljko Filipov iz Tomaevca da su umrli: Duka Vuji iz Krstura Mita Bungin iz Dale Slavko Popov iz Dale.

POGOVOR

Nije bilo lako napisati knjigu o Trinaestoj vojvoanskoj brigadi ili Treoj brigadi Korpusa narodne odbrane Jugoslavije. Formirana je na tek osloboenoj sevemobanatskoj ravnici od seveirobanatskih partizanskih odreda i hiljada oduevljenih dobrovoljaca koji su nestrpljivo ekali na svoj red da stupe u borbenu jedinicu. Brigada se nalazila iza krupnih borbenih snaga evropskog Istonog fronta koji je tada iao Tisom ili Dunavom, u prostoru velikih bitaka: na Batini, pod Budimpetom, na Dravskom li na Sremskom frontu. Njena dva bataljona drala su prve linije fronta na Dunavu, ali vie kao predstrae, bez direktnog sudara sa neprijateljem. uvala je i branila vane komunikacije i vojne transporte u jeku velikih bitaka, borila se protiv ubaenih padobranaca, ob;ivetajaca, diverzanata. titila je narodnu vlast i vojne komande, privredne i druge objekte, uestvovala u mobilizaciji svih sredstava i svih snaga u slubi fronta. uvala je granice domovine. Borila se protiv ostataka faistikih i konitrarevolucionarnih bandi u Vojvodini, Bosni, Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji. Bila je velika elja svih njenih boraca i rukovodilaca da krenu sa prvim ealonom, u proboj, u jurie na rovove i bunkere, da toku neprijatelja i da uzvrate udarce koje su tokom tri i po godine primali na banatskoj ravnici nemoni da odgovore istom merom. Iako je svaki borbeni zadatak Brigade li njenih jedinica bio od izvanredne vanosti, kako za isaimiu liniju fronta i bitke koje su

na njemu voene, tako i za puno uvrenje revolucionarne narodne vlasti na celoj severnobanatskoj i sevarnobakoj teritoriji, ta elja boraca ostala je neumanjena. I sad, gde poeti i gde zavriti kazivanje o borcima i rukovodiocima ove Brigade? Odluio sam se da idem od poetka, od baze na kojoj je Brigada iznikla, od borbenih tradicija koje je u sebi sazdala, od svega onoga to su severnobanatski borci uinili da bd odrali visoko uzdignutu zastavu oslobodilake borbe, od julskih ustanikih dana do strojeva Brigade formirane na ravnici. Od izvanrednog je interesa saznanje kako su to severnobanaani uspeli, kako uspeli, uprkos tome to su se nali u udaljenom severnom kutku nae zemlje, izmeu dve granice, maarske i rumunske, odseeni Tisom i Dunavom, na zemljitu ravnom kao dlan, ispresecanom komunikacijama, naseljenom Srbima, Nemcima, Maarima, Rumunima, Slovacima, obeanom domaim vabama. Tu, na tom prostoru, niklo je u julskom ustanku osam partizanskih odreda, Nemci su ih vie nego desetkovali kad je sa ravnice dignuita uma kukuruza i isunookreta. Ostala su dva odreda u najteoj, etrdeset drugoj godini, da bi se u leto etrdeset tree oba svili u jedinstveni Severnobanatski odred i probili do Srema, ostvarujui tako ivotno vaan put. Tim putem odlazili su transporti banatskih boraca do Srema li Bosne, do redova vojvoanskih brigada. Otilo ih je tuda vie od tri hiljade, ali ina svojoj ravnici nisu mogli stvoriti Brigadu. Ona bi bila suvie jasna meta jakim nemakim snagama na brisanom prostoru. Stvorene su zato pokretne d spretne borbene i diverzantske grupe. One su rasle i prerasle u udarne ete, u dva partizanska odreda Kikindski i Petrovgradski. Ni transporti za Bosnu i Srem, ni borbene grupe, udarane ete i prtizanski odredi nisu mogli da prime sve one mladie i devojke, sve ljude sa ravnice koji su bili spremni da uzmu puku i pokau svoju snagu neprijatelju. Mnogi od njih su bili svrstani u aktive SKOJ-a, grupe USAOJ-a, Afeea, mnogi su proli kroz piilerove ruke i njegove logore, mnogi su se zarekli da e udarce vratiti udarcima. ekali su to vreme.

Zato je Brigada odjednom nikla kao iz zemlje, spontano ali i smiljeno. I oduevljeno. Ljudstvo je mogla da odabira jer je dobrovoljaca bilo vie nego to je mogla da ih svrsta u svoje ete i bataljone. Zato je u Brigadii ve na sam dan formiranja bilo vie od treine lanova Partije i Skoja. Sve se to nije moglo dogoditi bez korena, bez osnova, bez tradicije, bez onoga to se zbivalo na ovom prostoru tokom tri i po godine rata. Bila je to izvanredna podsticajna tema i zato sam joj u ovom rukopisu dao dosita prostora. Time sam eleo zaokruiti u celinu sve ono to se odnosi na uee Severobanaana u narodnooslobodilakoj borbi i revoluciji, na njihova iskustva, na njihov doprinos, na silne rtve koje su pri tome morali da dadu. Ipak, pogreio bih ako bih kazao da se ovim rukopisom reklo sve to bi se na tu temu moglo rei. Jer, nije samo Trinaesta vojvoanska formacija u ijim su se redovima, posle osloboenja svoje ravnice, borili Severobanaani. Dakako, Trinaesta brigada je bila formirana upravo tu, sabrala je preko dve hiljade boraca, ali mnogi su se tih nedelja svrstali su druge borbene jedinice, od Dvanaeste vojvoanske, esnaeste divizije, OZN-e, do Druge brigade vojvoanske divizije Knoja, koja je dola na banatsko tie. Tu su i oni koji su pre osloboenja Banata transportima dospeli od Prve proleterske i este like, pa do gotovo svih do tada formiranih vojvoanskih brigada. Osnov na kome sam gradio ovu knjigu ine istraivanja razvitka narodnooslobodilakog pokreta u Banatu kao celimi. Radio isam ina originalnoj izvornoj grai toga vremena iz naih izvora i iz izvora okupatora i nemake narodnosne grupe. Meutim, poznato je, da su Banaani ratovali pod tekim uislovima u kojima je konspiracija imala presudnu ologu. Tada je i inae bilo malo pisanih dokumenata, a od onih kojii su i postojali mnogi su istrunuli iu bazama ili su pali Nemcima u r-uke. S druge strane, nemaka dokumenta ni do danas jo nisu kompletirana niti klasificirana i sreena tako da bi u celini postala dostupna za korienje. Kada se radi o dokumentima Trinaeste vojvoanske brigade, posebno o periodu kada je ona delovala
48 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

753

kao Brigada Kn o j a, za oekivati je bilo da barem tih dokumenata ima dovoljno i da su dostupna. Meutim, nije tako. Sauvan je isamo deo dokumenata iz prvog perioda delovanja Brigade, dok se dokumenta iz njenog drugog perioda knojevskog, jo nalaze rasuta i misu dostupna. Otuda je bilo vie tekoa sa obradom borbenog puta same Brigade. Otuda nesigurnost iu sastavu komandi, a posebno nedostatak mnogih konkretnih injenica koje bi bolje oivele i predstavile borbenu delatnost Brigade kao celine. Zato nije do kraja obraen period kada je Brigada slala svoje jedinice u Bosnu, posebno u Makedoniju na specijalne zadatke ienja bandi i pomoi grkim rodoljubima. Dato je samo nekoliko karakteristinih primera. U nedostatku izvornih originalnih dokumenata koriena je ranije sakupljena memoarska graa koja je sadravala pojedinana seanj a ili zajednike rekonstrukcije pojedinih dogaaja. Za sakupljanje grae o Brigadi, bila je organizovana posebna anketa, moda neprecizno sroena, pa stoga nije ni dala bitnije podatke. Pored toga voeni su razgovori sa mnogim rukovodiocima Brigade, zapisana su njihova seanj a ili 'Siu ih oni sami pisali. Moram istai da su vredne izvore predstavljali brigadni i bataljonski listovi iako su samo neki od njih sauvani. Bazu za ovaj imkopis ipak predstavljaju neki moji raniji ili uporedni radovi. Tu je, pre svega, rukopis Banatski odredi kojii studiozno i na bazi izvora analizira tok borbe u Banatu od etrdeset prve pa do etrdeset etvrte godine. Za irazliku od tog rukopisa koji je vie studija, ovde se graa koristila slobodnije, toplije, vie su obraeni junaci, ljudi, ovde nema analiza niti zakljuaka, a ipak se sve sputa na objektivan, vrst teren istine. Stoga jedan rukopis ne iskljuuje drugi, nego obratno, oni se dopunjuju i sa mojim ranije objavljenim knjigama Na banatskoj strani i Pod jednom zastavom, kao i sa biografijom Branka Glede, naunim prilozima o zloinima okupatora u Banatu i o problemu veza ine jednu celinu analitikog ,i publicistikog prilaza rasvetljavanju ratnih zbivanja na banatskoj ravnici.

Koristio sam i druge objavljene naune i publicistike radove iz ove oblasti. Da pomenem samo najvanije: Jovan Veselimov: Svi s m o mi jedna partija, Novi Sad, 1971. andor Veg: Pripreme za ustanak i partizanski odredi u Banatu 1941. godine. Vojvodina 1941, Novi Sad 1967, str. 759. Dr Danilo Keci: Pripreme za ustanak iu Vojvodini, Zbornik radova istorije radnikog pokreta, Beograd, 1968/3 s 227263. Zagorka Konar, Ljubomir Tabaki: Uvek u borbi, Novi Sad, 1970. Radivoj Pore Pavle: Svetionik na Dunavu, Novi Sad, 1959. ore Vasi: Hronika o oslobodilakom ratu u junoj Bakoj, Novi Sad, 1969. Ilija Vojvodi: Rusko selo u r a t u i miru, Novi Sad 1969. Milivoj Popov: ito u plamenu, rukopis. arko Atanackovi: Vojvodina u borbi, Novi Sad 1959. Ljubia ijaki, Sava ijaki: Kikinda od 1941. do 1945. godine, rokopis. Mata eerov: Hronika Padeja, Novi Sad 1975. 15. vojvoanska brigada, Novi Sad 1953. Zrenjanin, Zrenjanin, 1966. Vojvodina u borbi, Album, Novi Sad, 1963. i drugi. Iz svega to je reeno vidi se da ova knjiga moe popuniti znaajnu prazninu u istoriji oslobodilake borbe Banaana, ali da ona ne iscrpljuje sve ono to jo treba uiniti, pa ni onda kada je u pitanju sama Brigada. Borci Brigade, kojima je pre svega namenjena ova knjiga, morae da shvate zato autor nije bio u stanju da svakog od n j i h pomene, da saopti precizno dunost ili sve dunosti koje je u Brigadi vrio. Poseban problem su predstavljali oni koji se nisu odazvali anketi pa niti njihovih imena nema ni u optem spisku Brigade. Kad je re o spisku, pored imena dobljenih anketom mnoga sam naao u biltenima bataljona i Brigade.

48*

755

Veliki doprinos radu na ovom rukopisu ima Odbor za negovanje tradicija Trinaeste vojvoanske brigade. Posebno njegov predsednik, komandant ove Brigade, Marko Tanjurdi uptar. Bio je vie nego uporan, dobar organizator, uvek prisutan, sa puno ljubavi prema Brigadi i svim njenim borcima. Borci i rukovodioci Trinaeste brigade eleli su ovu knjigu i zato su pokazali punu spremnost na saradnji tokom njenog stvaranja. Ovaj posao bi bilo teko privesti kraju bez pune podrke u moralnom, organizacionom i materijalnom pogledu svih odbora Saveza boraca i skuptina optina severnog i srednjeg Banata, posebno Kikinde i Zrenjanina. Na poetku, bilo je zamiljeno da rukopis rade dva autora, Milan Tuitorov Kova i ja. Zajedno smo radili na koncepciji knjige. Meutim, ostalo je na meni da sam napiem rukopis u celini. Sa ovakvom koncepcijom knjige nije se u svemu sloio recenzent Ljubomir Tabaki. Predloio je da se pregled ustanikih borbi u Banatu do oktobra 1944. dade samo kao uvod i tako ovaj deo knjige svede na sto stranica. Odbor za negovanje tradicija ostao je pri svojoj provobitnoj koncepciji smatrajui, kao i autor, da je upravo to glavna tema ove knjige. Zahvaljujem se u ime boraca Brigade svima onima koji su neposredno doprineli da se ova knjiga pojavi u javnost, a posebno recenzentima Ljubomiru Tabakom i Mladenu Miloeviu erilu. Izuzetne zasluge svakako pripadaju Marku Tanjurdiu iptaru, Stevanu oliu Marku, Stevi Vojinoviu Zeki, Stevanu Deliu-Zrniu, Dragnu Bjalobabi Grvenom, Nadi Tati, Milki Bigi, uri Kneeviu Grmeu, Lazaru Ljubinkoviu Sai, Jovi Martinoviu, Duanu epaneviu, Milanu Derniu i drugim lanovima Odbora, kao i Janku Plemiu, predsedniku Optinskog odbora SUBNOR Kikinda. ini mi posebno zadovoljstvo to to se knjiga pojavljuje na Tridesetpetogodinjieu ustanka naroda Jugoslavije u kome Severobanaani zauzimaju mesto kojim se ponose. Autor

DORE MOMCILOVIC BRKICA, KIKINDA 1944.

Beleka o autoru Autor ove knjige, ore Momilovi, roen je u Lici, u selu Rebiu vie Udbine, 20. aprila 1924. god. Bio je sedmo dete u porodici. Njegov otac je, kao i mnogi Liani, ratovao za raun Austrougarske, ali za kratko, pa se sa hiljadama drugih naao u Rusiji. Izbliza je video Oktobarsku revoluciju i sa tim dojmovima vratio se kui. 1926 god. naselio se u Banatskom Karaorevu. Brojna porodica Momilovi, sa malo zemlje ivela je teko. Uprkos nepovoljih okolnosti ore Momilovi je, do izbijanja rata, zavrio malu maturu. Te 1941. god., kao sedamnaestogodinji mladi, primljen je u SKOJ. Oktobra 1943. radi kao tehniar novog Okrunog komiteta Partije za Severni Banat. Izgradio je specijalnu bazu u svojoj kui i tu umnoava dokumenta, broure, partizanske pesme, vesti. Kada je Karaorevu zapretila opasnost, evakuisana je tehnika, a Momilovi je izabran za lana Mesnog komiteta SKOJ-a. Meutim, u martovskoj blokadi 1944. god. bio je provaljen i sa prvim transportom otpremljen u Srem. Stupio je u Prvi sremski odred i bio sekretar aktiva SKOJ-a. Kada je formirana Deseta Vojvoanska brigada postaje omladinski rukovodilac Prvog bataljona, da

bi u Subotici primio dunost omladinskog rukovodioca Trinaeste Vojvoanske brigade. Jo u Desetoj brigadi ureivao je list Udarnik, a u Trinaestoj se javljao sa vie napisa u brigadnom listu. Januara 1948. otiao je za rukovodioca SKOJ-a u Sarajevsku diviziju KNOJ-a, a 1949. u Omladinski odsek Korpusa narodne odbrane. Poto se maja 1944., za vreme blokade Obedske bare, teko razboleo, naporna sluba u KNOJ-u jo mu je pogorala zdravstveno stanje. Zbog prirode bolesti i naporne vojne slube, po ukidanju omladinske organizacije u Armiji, Momilovi prelazi u list Narodna odbrana, kao novinar. Meutim, ubrzo, u 33. godini ivota penzionisan je. U elji da dalje nastavi ratom prekinuto kolovanje, zavrava gimnaziju i odlazi na studije. Na Vioj pedagokoj koli upisuje likovni odsek i istoriju. I pored teke operacije, posledice ranije bolesti, Momilovi zavrava studije na vreme. Nakon studija i izlaska iz bolnice, poeo je da radi u Arhivu Centralnog komiteta SKJ i tu doao u dodir sa izvornim dokumentima istorije SKJ. Pored strunog rada, poeo je da se javlja sa vie lanaka u Komunistu, Narodnoj Armiji, Borbi, etvrtom julu, Zrenjaninu, a 1968. izala je iz tampe njegova obimna hronika Pod jednom zastavom. Zatim je dola knjiga Na banatskoj stani, pa biografija Branka Glede u ediciji Revolucionarni likovi Beograda, a u meuvremenu i nekoliko naunih priloga na temu iz NOB-e u Banatu. Za svoj rukopis Banatski odredi, dobio je plaketu na konkursu Dragojlo Dudi za 1975. god. Sada je sekretar Komisije Predsednitva CK SKJ za istoriju SKJ. Bez sumnje je da celokupno delo ora Momilovia, dato u zanimljivom spoju publicistikog i naunog prilaza, daje na popularan nain dosta celovitu sliku revolucionarnih i oslobodilakih borbi u Banatu. Blizu osamdeset objavljenih lanaka, studija, priloga, meu kojima i etiri knjige, svakako su znaajan doprinos razvijanju revolucionarnih tradicija oslobodilakog rata, revolucije i istoriografije naroda i narodnosti Vojvodine, pa i Jugoslavije.

knjievni prilog

Autor stihova je Mladen Miloevi-eril, uesnik zbivanja o kojima ova knjiga govori. Pesme su uzete iz zbirke Metak u meni klija.

TRINAESTA VOJVOANSKA UDARNA BRIGADA

Brigada, klijala i stasala Na kostima Banatskih proletera. Cvetala kroz krv Umiranja. Istorija, tvoje ime Uklesala. Voena zvezdama neba Budila si sve to u vatri spava. Kroz oklope i lemove Curila je krv Iz tvojih herojskih rana. Svim nacijama, imena ne broje, Popunjene su ete tvoje; Crveni barjak Iznad njih se vije. Padali su za slobodu Ravnice svoje. Venost se u tebe uliva, Dok se lice zemlje menja, Sunce veitog jedinstva Iznad tebe 111t er nacionalu peva.

BALADA
SEVERNOBANATSKOG ODREDA 1943. GODINE

Duge su ratne godine. Metak je menjao dane. aura se udno puila Izlivala crvena slova Kroz vlane grobove Banatskih sinova. Nisu stizale majke Da ih mrtve izljube. Neprijatelj je hteo da uniti Sve to je u utrobi njenoj. Kazaljka kroz rane otkucava, Svila se na grudi od bola. I nebo se stislo u aku Odred je sam kao ostrvo neko; Grebu gvozdene ruke, Nigde mosta, nigde luke, Razapeti izmeu dva sveta: Smrti i ivota. Kod matiara otpisani U ive nas ne broje, U odredu je bilo ezdeset i dvoje. Smrt stala, pa nas prelistava A koava rane previjava. ujemo glas banatske majke Kada u svom bolu jaukne, Ali ne dui od ivota. Prah vremena u sebi nas nosi. Ne plae nas lokve krvi Kuda zmija mili.

Dani ratni oronuli, Begej kraj odreda dahe Teke snove sanja. Obala se u bolu prevre. Ljubav za slobodu Ko elino uze spleteno. Dok meci oko nas zuje: Probiti se do Bosne Partijska odluka stoji. Odluka naslonila glavu Na naa ranjava plea. Jedna je elja u srcu Druga u naoj moi; Putevi udno nakostreeni, Psi zinuli da zalaju Na svaku nau stopu. Put je jedina nada! Kree odred partizana Korak po korak, pun ponora... Magla rasplela upave kose, Po dugoj koloni suzi Kao da je i njoj rat izbio oko, U zagrljaju s nama puzi. Odmor bez dima i vatre. Sirov kukuruz hrana, f trava se nudi! Oblaci pripremaju vodu Kad pljusnu ostaju sa nama. Dunav ispred nas razvalio vilice. Pjeni, pria udesne prie: Uite, odmorite U moje mekano krilo, Neka vas obala polako ljulja.

Valovi se kotrljaju, U veeri strava; Svee leeve voda valja, Die ih ruka Tise. Za daske prikovana deca Preko majke ruke im vise. O kako asovi sporo mile! Kako odred da prede Nabujale, obale dvije? Krv juri kroz nae ile. Niko nam ne zna rei Sta obala druga krije. Dok sunce na zapadu sagoreva, Pozdravlja sa nedovrenim danom, Vidici se jo ne gube... Zarobili smo amac, Preosmo obale dvije. Dunav stao pa se udi Kako preoe ovi ljudi Koji ne priznaju smrt. No psuje mesec to se zapleo u granje AV je zora bila u svitanje. ivot pun nada u nama lei Izmeu noi i koraka jutra. Moda je to samo pena Davno i davno zaboravljena; Zemlja je ovde mrtvih sita. Rekli smo istinu o sebi, Gladni smo i bledi, Roena nas majka Ni jednog poznala ne bi. Samo nas Partija grli! Ona je jaa od smrti.

Horizont je pun mrnje Ali, evo, kao u snu dani Sretoe nas sremski partizani. U jedan se venac spleli; Zajednika pesma zaori U najljepoj crvenoj boji. Vreme mira ve je posustalo. Ma vlanim grobovima Poklopci se diu, Obala Dunava krvlju uzavrela, Povikae: Faizam Ofanziva! Straha nema, nije prva, Mainka je oiena; Meci oko nas jecaju A drugovi Jedan drugog zagrlili Na uu umirueg dana. Raporta nema, za brojno stanje Nema ni proziva... I s pismo au do dna, A dve obale sklapaju se Ko dva plava oka Nikad vie razdvojene. Ostade crvena rua da klija Izmeu kostura i zmija. Doite beli galebovi Sa svih obala, Recite svojim ptiima Ovu istinu.

ZRENJANINE GRADE

Evo tebe medu zvezdama Veite slobode Crvene te prelivaju boje Moj iskonski grade Sagraen si od mnogih kostiju Vrhovi ti Siu pomrinu Zdravo grade naijeh heroja Legenda si ratova i buna Kroz epohe Rasli su izdanci Ne rue te nikakvi udarci Rasti grade Bez drevnijeh muka Nek te grli Amorova ruka.

USTANAK U BANATSKOM KARAOREVU 1941. GODINE

Selo nije kao svako selo! Doseljenici u banatskoj ravnici Svi iz brda Sa kamena tvri od kamena Gde su litice Nebo rastrgle. Dobrovoljci ruske revolucije, Soluna, Dobrda i drugih bitaka. Davno je to bilo Kad su se vraale vojske i Njihovi drugovi ginuli u juriu.

Znaju oni Franja i Kajzera, Sada evo opet Firera. Zasukao krvave rukave! Selo vie ne lii na sebe, Vreme otkucalo svoje; Podne zaspalo usred godine. Rat naslonio glavu Na njihove prazne ruke, Smrt po selu zaigrala. Po drveu veala se njiu, Blato muca po ulici. Pod ekserima firerovih stopala Buknuo je plamen nemira. Sekira se otri, hoe da otpone. Vile vrite, kosa se otkiva, Kraj ekia srp se razmahnilo I on otri zube u svome pohodu. Plug zarao u tali stoji. Daleko jo od sunca Die se crvena zastava. Pod njom se skupilo stotine otrica. Padaju crni lemovi, krst do krsta na stopalama svojih oeva.

NAPAD NA KUMANE

Selo se oprata sa mrtvim danom... Dok uti, odred koraa, Ulice pokrila veernja magla. U sred sela, jato crnih lemova Savijeni u klupe kao zmija. Nema tu ni jednog doma Da nije u njemu crvena krv lila!

No selo uti kao grobnica... uje samo kako majka jeca, Svei grobovi ne daju da spava. Puka jeknu no se raspada, Mitraljete vezu svoju pesmu; Bombe razigrale svoju igru, Crni lem u pepelu jauknu Razapet na kukastom krstu. Preko ranjenog ela i ova je no pala. Al' prva je pesma proletera Poletela iz ovoga sela. O, sunce, ostani posle mene I zakrpi pukotinu vremena.

OSLOBOENJE KIKINDE

O, drevni grade, Mean mnogim sudbinama Broji ne znam koje odiseje. Moda Atilinu vojsku s maevima? Vekovi te ruili i gradili, Ko zna iji vitezi. Istorija pie mrtvac do mrtvaca. Al' uvek si banatska kraljica. Preko mrtvih slomljenih vekova Evo tvojih proletera; Crven barjak iznad grada vije, Srp i eki na njemu se ljube. Tu, na krilu panonske nizije, Nek te sunce bez ratova grije. Pod okriljem cveta suncokreta Unitite svakog nasilnika.

PARTIZANSKE BAZE

Melenako polje Pusto bez krovova; Nebo izlomljeno Ne znam da li umire Ili peva? udna je muzika Lista kukuruza, U njemu se odmara Odred partizana A suncokret strau uva. Zora krila rasklapa Ko devojka Sa dva plava oka. Rosa nas pokriva Umesto ponjave. Umoma puka Kraj nas odmara, Dok metak u cevi O neprijatelju sanja. udna misao na mom elu spava. Seljake su ruke Silne, Mitraljetu zagrlile, Dok mitraljez Kao Sunce sije Uvek spreman da zalaje Na te crne gavrane.
49 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

Svud miriu tragovi Od smrti, Sve je spremno za borbu Koja e veeras biti. O, slobodo, Hoe znati Ovo mesto potovati!

S P I S A K
pripadnika XIII v o j v o a n s k e udarne brigade 1 )

A AIMOV IVA ACIMOVIC SVETOZAR ADAMOV ALEKSANDAR ADAMOV MILORAD ADAMOV MITA AGBABA-UKI BOJANA AJVAZ IVANA ALABURIC SVETOZAR ALBULOV DUAN ALEKSI ALEKSANDAR ALEKSI MILIVOJ ALEKSI PAVLE ALEKSI S R E D O J E ALEKSIN ORE ALEKSIN VELIMIR AMBRU PETAR AMIDI DUAN AMIDIN NIKOLA ANDREJEVIC VOTA ANDRE JKOVIC ENO ANDRIC IVAN ANDRICIN MARKO ANDRIC STEVAN A N D R I J I N LJUBOMIR ANDRIJAEVIC VOJA ANDELKOVIC MILORAD ANDELKOV JOVAN ANOVIC GAVRA ANOVIC STEVAN ANTIC CVIKA ANTIN JOVAN ANTIN LJUBA ANTIN VLADIMIR ANTOVIC DRAGO ANTOVIC ILINKA ANZIC SPAHO ARACKI IVA ARBUTINA STEVAN ARDI STEVAN

AREINA ILIJA ARSENOV LAZAR ARSENOVIC LAZAR ARSIC MILORAD ARSIN DUAN ARSIN MIHAILO ARSIN STEVAN ARSIN STOJAN ARSIN ARKO ARINOV DOKA ATELJEVIC PETAR AVRAMOV BRANISLAV AVRAMOV MARKO AVRAMOV RADA AVRAMOV SIMA AVRAMOV S R E D O J E AVRAMOV STANKO AVRAMOV SVETOZAR B BABIC ALEKSANDAR BABIC DANE DANJA BABIC BORISLAV BABIC DUAN BABIC BORIVOJ BABIC NIKOLA BABIC LAZA BABIC RADE P R P I C BABICIN MILIVOJ BACIC TIPAN BACIKIN ARSA BAIKIN LJUBOMIR BACLIJA STEVAN BACULOV MILICA BACANI M I L E BADRLJICA M I L E BADRLJICA NENAD BADRLJICA STOJAN BAJCEV JOVAN

' ) Ovaj spisak r a e n j e n a n e p o t p u n o j d o k u m e n t a c i j i obzirom d a j e originalna g r a a Brigade j o n e d o s t u p n a za k o r i e n j e . Autor je imao u r u k a m a s a m o k o m p l e t a n s p i s a k I I I b a t a l j o n a , osnovne n a r e d b e i j o nekoliko d o k u m e n a t a . S p r o v e d e n a j e a n k e t a , u p u e n j e poziv b o r c i m a p r e k o Politike, ali su r e z u l t a t i delimini. Korieni su i spiskovi o p t i n s k i h odbora SUBNOR u B a n a t u , ali su i oni n e p o t p u n i . Obzirom na sve to, o v a j spisak n i j e p o t p u n (za r a t n i period), a s v a k a k o i m a i nepreciznih i m e n a obzirom na razliite izvore. P o s e b n o je m a l o i m e n a b o r a c a iz Bake, k a o i imena d r u g a r i c e b o r a c a . I p a k , reili s m o da d a m o ovo t o p o s t o j i uz izv i n j e n j e svima o n i m a k o j i h u s p i s k u n e m a .

49*

771

BAJI ALEKSANDAR BAJI J O S I P BAJI NIKOLA BAJI IVKO BAJIN MILAN BAJIN MILO BAJIN-LAKIEVI NADA BAJIN NIKOLA BAJIN S R B I N K O BAJINSKI NEDELJKO BAJINSKI SREDOJE BAKALI N E D E L J K O BAKANOV PETAR BAKI SVETOZAR BALAEV MARIN BALI ALEKSANDAR BALI LAZAR BALIC NIKOLA BALINT E R BALTIC DRAGO BALJ BRANKO BANDI SREDA BANDI VASA BANDIN MILIVOJ BANELI ANDOR BANIC MILAN BANIEVI TINKA BANOVI URO BANSLI ANDOR BANJAC ORE BANJAC URO BANJAC I L I J A BANJAC JOVO BANJAC MILAN BANJAC OBRAD BANJAC VLADO BANJANIN MANE BARACKOV DURA BARACKOV GRGA BARACKOV RADA BARACKOV V E S E L I N BARARI MILO BARAEVI VERA BARBIROVI MILAN B A R E E V I C BELA BERBAKOV RADIVOJ BARNA ITVAN BASARIC MILO BASTA KOVILJKA BASTA MILAN BUKARICA BASTA STEVO BAAN VLADISLAV BASIC LAZAR BATOVANOV SVETOZAR BATANSKI DUAN BATANSKI SVETOZAR B E C I N MAKSA BECIN MILUTIN B E G E N E I DRAVOGRAD B E G E N E I C LAZAR B E G E N E I VOJA B E G I BUDISAV B E G O N I DRAGOLJUB B J E L I C CEDOMIR BEKMANOVI ANELKO BEKMANOVI ALEKSANDAR B E L E S L I N DUAN B E L I C ARSA B E L I LAZAR

B E L I C MILAN B E L I C ZIKA BELO K R I S T I F O R B E L O LAZAR BELO SAVA BELO VLADIMIR B E L O E V NECA B E L O V I LJUBOMIR B E N K O V STANKO BERAKOVIC ANTUN BERAR SAVA BERAR STEVAN BERBAKOV RADIVOJ BERBAKOV URO B E R B E R I C VUJADIN B E R B E R O V VUJADIN B E R I S A V I C d r . V E L I M I R VOVA B E R K O V I C ANTON B E R K O V I GRGA B E L I N DRAGOLJUB B E L I N JOVAN B I B E R DUAN B I J E L I C EOOM7.T. B I K I STEVAN BILCAR V E L J K O B I R D I ALEKSANDAR BIROCANOV IVAN BJELOBABA DRAGAN C R V E N I BJELOBABA MOMILO BJELOBABA RADE BJELOBABA VAJO B J E L O B R K MILAN BLAN ALEKSANDAR BLANUA BOGDAN BLANUA DUAN BLANUA URO BLANUA JELA BLANUA M I L E BLAZEV MARIN BLAI BOIDAR BLAIC MILO BLAI M I L U T I N BLAZIN KRSTA B O B A R E MIHAILO BOBARI VLADISLAV BOBI DUAN B O D R I VLADISLAV BODROA DUAN BOGDANOVIC EDA BOGDANOVI JOVAN BOGDANOVIC MILORAD BOGDANOVI VERA BOGIEVI K R S T O BOGOSAVLJEV BOIDAR BOGOSAVLJEV MILORAD BOGOSAVLJEV NIKOLA BOGOSAVLJEV RADOVAN BOGOSAVLJEV SLAVKO BOGUNOVI JOVAN BOGUNOVI J U R E BOGUNOVI M I L E BOJANI CVETA BOJINSKI NEDELJKO BOJINSKI SREDOJE BOKANI MILICA BOKANI N E D E L J K O BOKANI PERA BOLOAN BOZA B O K A N S K I IVAN

BOKAN PETAR BOKUN STEVAN BOLDOCKI STEVAN BORACKOV V E S E L I N BOROKI DEJAN B O R I S I J E V I VLADIMIR BORKOVI BOSILJKA BORKOVI VLADIMIR BOSNIC ILIJA BOKOV MIKO BONJAK LAZAR BOSI LAZAR BONJAK VASA BOKOVIC SAVA BOI DESA BOI EDO BOI DUAN BOI R I S T O BOIN LAZA BOIN SRBA BRAKUS BOA BRANI MILO BRADI KARLO BRANIMIR STANISLAV BRANKOV BOA BRANKOV SVETOZAR BRI FRANJA BRI ROKO BRDARI IRA BRDARI KOSTA BRDARI URO BRDI KARLO BRDI IV AN B R K I URO BRNJAEVI ORE BRUJI MARA BRUSIN JOVAN BRUSIN MILETA BRUSIN STOJAN BRZAK MILAN BUBALO BOGDAN BUBALO VELINKA BUBONJA-OPI MIRJANA BUIN BRANKO BUDIMIR JOVAN BUDINI MILOVAN BUDISAVLJEVI P E R O BUDISAVLJEVI STEVAN BUDII MILIVOJE BUDAREV IVOJIN BUGARSKI RADOVAN BUGARSKI ARKO BUKAROV SAVA BUKELI DRAGAN BUKVI JANKO BUKVI J O S I P BUKVI MARKO BUKUS NEVA BULETI MIRKO BULI OLGA BULJ TOMO BULJIN MILAN BULUT MLADEN BUNDI JAKOB BUNGIN MITA BURGIJAEV V E S E L J K O BURSA MILAN BURSA STEVAN

BUA PETAR BUTULIJA MILAN C C E N I C MILAN CETINA JOVAN CICIC JOVAN CICVARA PETAR CIGLAROV MILAN CREVARA PETAR CRNOGORAC NIKOLA CRNOGORAC V E L I M I R CRNOKRAK NIKOLA CRNJANIN BURICA CRVENKOV NIKOLA CUCIN BORIVOJ CUCUL STEVO CUKIC ILIJA CUKIC P E R O CUKVAS VLADIMIR CVEJANOV LAZAl: CVEJIC ILIJA CVEJIC MIHAILO CVEJIN STE VAN CVETICANIN RELJA CVIJANOVIC DANICA CVIJANOVIC MILKA CVIJANOVIC MIHAILO CVIJANOVIC NIKOLA c E K I C C V I J I N STEVAN C CANGRADIN VASA CALIC IVAN CALIC M I L E N K O CALIC M I R K O CALIC RELJA CANADANOVIC ANDRIJA CANADANOVIC NIKOLA CANGRAD VASA CANI VLADISLAV CAVIC IVAN CAVIC S I L V E S T E R CEKLIC P E R O C E K R I N RATOMIR C E L E K E T I C DRAGAN C E L E K E T I C DUAN C E L E K E T I C KOTA CELEKETIC MILENKO C E L E K E T I C MITA C E L E K E T I C RADA C E L E K E T I C SVETOZAR C E L E K E T I C TOMA CELJUSKA H E N R I K CELJUSKA LJUDEVIT CEKRDZIN BURICA CEKRDIN RATOMIR ELJAN PA JA CELJAR E M I L E T N I K BOJANA SLOBODANKA CICA ZORKA CICA ARKO CICOVACKI STEVAN CIKI STEVA IZMAR J O S I P COBANOV DANCIKA

COBANOV GAVRILO COBANOV IVAN COBANOV SIMA COBANOV VASA COBANOV ZORAN 'OKA URO OKA BRANKO OKI IVAN OKIC SVETOZAR OLAK DRAGOMIR OLI DANILO OLI LJUBIA OLIC M I R K O OLI NOVICA COLIC RELJA OLI SAVA OLI STEVAN MARKO OLI VELJKO OLONKA URO ONGRADSKI S E V E R ONI VALTA ONI VASA ORAJIN JOVAN ORBA J O E F OVI M I L E OVI MLADEN UDI BOGDAN UDI JOVANKA IJRUKI ISA UTURA ORE

D DABI EDOMIR DACIN N E D E L J K O DAI V E L J K O DAIN RANKO DAJIC J O S I P DALIC BORISLAV DALI SLAVKO DAMJANOV MILORAD DAMJANOV M I R K O DAMJANOV SLOBODAN DAMJANOV IVA DAMJANOVI D I M I T R I J E DAMJANOVI SAVA DANKOV DUAN DAUTOVI LUKA DAUTOVI M I R K O ARUGA DAUTOVI PETAR DAVIDOV IVAN DAVIDOV MILANKO DAVIDOV MILIC DAVIDOV M I L O J E DAVIDOVAC DRAGA DAVIDOVAC IVAN DAVIDOVAC STRAJA D E B E L I ANDRIJA DEBELJAK PETAR DEJANOVIC VASA DELI BRANISLAV DELI ILIJA VANJA DELI JOVAN DELIC MILAN DELI PAJA DELI STEVAN ZRNI DELI STEVAN DEMI JOVAN DEMI MILAN DEMI N E D E L J K O D E M I N MITA DEMUCOVIC TODOR D E R E T I ORE DESPOTOV SAVA DESPOTOV UGAR DEVRNJA MILORAD DEZELJAN PETAR DIKLIC BRANISLAV DIKLI JELICA DIKLI MILAN D I L B E R DUAN D I L B E R ZIVKO D I M I T R I J E V I C MARIJA D I M I T R I J E V I MILADIN DIVLJAKI CVETA DIVLJAK MILAN DOBRI MIROSLAV DOBRIIN MIROSLAV DOBRIKI MILORAD DOBRIKI MILO DOBRI MIHAILO PEKA D O B R I J E V I JOVO DOBRIN LJUBA D O B R I J E V I STOJAN DOBROSAVLJEV KATICA DOBROSAVLJEV LAZAR DOBROSAVLJEV V E S E L I N DOKIC MLADEN DOKI PETAR

C
ANI VOJISLAV IRIC ARKO IRIC DUAN IRI NIKOLA IRIC SAVA IRI V E L I M I R IRIN MILAN OSI IV AN UK DUAN CUK ORE UK MILKA UK MILORAD CUK RADE ULIBRK DARINKA ULIBRK DUAN CULIBRK ORE ULIBRK MILAN ULIBRK MIHAILO CULIBRK MILUTIN CULIBRK MLADEN CULIBRK NIKOLA ULIBRK RADE ULIBRK JOVAN U R I ZORAN URIN DUAN CURIN MARIJA URIN MILAN URIC ORE UIC DANILO CUI DMITAR UIC MILKA

DOKMAN DURA DOKMANOV MILAN DOKMANOVIC MILO DOKMANOVI RADOVAN DOPUA PETAR DOROZANOV BOA DOSTANI SLOBODAN DOSTANI V E S E L I N DOSTANI ARKO DOSTANI IVKO BAIKIN DOSTANI IVKO DOSTANI O. IVKO DRAGAN VASIKA DRAGA DANE S E L E DRAGA DRAGAN DRAGA JOVAN DRAGA MILO DRAGI MILAN DRAGOJEV BOGOLJUB DRAGOJEV SLOBODAN DRAGOJEVI BRANKO DRAGOVI URO DRAKULI MILAN DRAKULI MILORAD E RAKULI STEVO I RAI MILO DRAKO VASO DRAI D I M I T R I J E DRAI JOVAN DRAI MILAN DRAI STEVAN DRAI VOJISLAV DRAI ARKO DRENOVAC D I M I T R I J E DRENOV AC MITO DRLJAA MIHAILO DRLJAI VOJO DUBAJI M I L E STEVICA DUGNIJA IVAN DUGOIJA IV AN DUJMOV LAZA DUKANOVI LAZA DUKATOROV RISTA DUKI JOVAN DUKI PETAR DUKIN IVAN DULI J O S I F DULI NIKOLA DUMITROV NIKOLA DUMITROV ARKO DUNERSKI MILETA DURAKOVI MIO DUTINA BORISLAV DUTINA DANICA DUTINA MARKO DUTINA SAVA DUTINA VELJO DUKOV BOGOLJUB DUKOV RADA DAJSKI STANKO DAJSKI BOGOLJUB DUIN VLADA DAKULIN PETAR DUKOV DRAGOLJUB

ELBABIN KAMENKO EKI NIKOLA

ER BALINT ERI BOKO E R I DANE E R I NIKOLA E R I SLAVKO DOGO ORE DOGO M I L E N K O DOGO MILOVAN DOGO MIROSLAV DOGO NIKOLA DOGO P E R O OKI ILIJA OMPARIN G L I G O R I J E OMPARIN NIKOLA OMPARIN SAVA OREV P E R A OREVI D I M I T R I J E OREVI ORE OREVI JOVAN OREVI V E S E L I N OREVI URO UKANOV ALEKSA DUKANOVI MILO JKII BOKI BOGDAN VKO DUKI URO DUKI MARA SONJA DUKI MILAN DUKI MILORAD DUKI MILO UKI M I R K O DUKI RADE UKIIN URICA UKIIN-RUI MARA UKIIN M I L E UKIIN MILIVOJ D U K I N LAZA DUKIN SVETOZAR CVETA D U K I N ARKO URAINOV BORIVOJ URAINOV RADIVOJ UREV JOCA URDEV ALEKSANDAR UREV LJUBOMIR UREV MILAN UREV MILIVOJ UREV MILO UREVI CEVJA UREVI ORE OKICA URULOV BOGDAN URII BOJANA URIIN MARIJA URIIN MILAN URIIN S E V E R URIIN SLAVKO URI DUAN URI ORE URI DURA URI LJUBOMIR URI M I L E N K O URI MILORAD URI V E L I M I R URI I V O J I N URIN VLADA

E EGELJA BRANKO EDELTAJN J O S I P EGI BUDISAV ELEZOVI IVAN ELEZOVI MILAN ELEZOVI MILO E P I F A N I MILAN ERCEG PERICA ERDELJAN SVETOZAR E R E M I JOVAN E T I N S K I RADOVAN F FAJN MATIJA FARKA JUDA FELBAB ACA FELBAB BLAGOJE FELBAB BRANKO FELBAB NECA FELBAB IVOJIN FENJANAC MILIVOJ FILIPAEV SLOBODAN FILIPEV MILOJKO FIA FILIPOV EDA FILIPOV DUAN FILIPOV MILAN FILIPOV SAVA FILIPOV VELJKO FILIPOVI DANE FLORIN NIKA FRANCUSKI RADOJICA FRANOVI SAVO FRANI PAVLE FORANOV DUAN FRATER ULA FUKS JANEZ G GABOROV BOIDAR GABOROV LJUBOMIR GABOROV RUICA GABOROV IVA GAGI LUKA GAGIKI VUKAIN GAJIN JOCA GAJIN MARINKO GAJIN MILAN GAJIN MILIVOJ GAJIN MILE PUKA GAKOVI GOJKO GAKOVI M I L E N K O MIO GAKOVI RAJKO GAL ADAM GALOVIC OKO GALEEV EMILKA GALEEV KRISTA GALEEV LJUBIA GALEEV MIDO GALEEV MILAN GALEEV OBRAD GALEEV STEVAN GALI RADOVAN GAREV IVAN

GARDILOVAKI RADOVAN GAVRANI SAVA GAVRANI T I H O M I R GAVRI DEJAN GAVRI KRSTO GAVRI STEVAN GAVRILOV ALEKSANDAR GAVRILOV DOBRIVOJE GAVRILOV DUAN GAVRILOV URO GAVRILOV MILAN GAVRILOV PERA GAVRILOV RADA GAVRILOVI SAVA GECI BRANISLAV GECI DEJAN GECI SAVA GECI STOJAN GEDOEV DUAN GELBMAN NIKOLA G E O R G I J E V I NIKOLA G I N I N MILKA G I N I N VLADIMIR SEVER GIROAN IVAN GIROAN NIKOLA GLADI STOJAN GLAGOVIN MILAN GLAVAKI ISIDOR GLEDI URO GLEDI LJUBICA GLEDA JOVANKA GLIGORIN MIROSLAV GLII SAVA GLIIN ILIJA GLIIN MARKO GLIIN SAVA G L I I N STOJAN G L I I N IVA GLOGOVAKI MITA GLUMAC JANKO GLUMAC MARIJA GLUMAC SLOBODAN GOLI URO GOLI GAVRO GOLI JOVAN GOLI RADO GOLI SAVA GOLI STANKO GOLI VELJKO GOLI VLADA GOLI IVICA GOLUB JULIJAN GOLUB NIKOLA GOLUIN DURA GOLUIN LJUBICA GOLUIN MILICA GOLUIN RADOVAN GOMBO PETAR GOSTOVI BRANKO GOSTOVI MILETA GOSTOVI STEVAN GOVORKOVI GRACO GRADINAC ARKO GRAIN MILO GRAOR JOVAN GRASTI MILAN GRASTI M I L I N K O GRAIN DRAGINJA GRBANUI STEVA

GRBIC BRANKO GRBIC DUAN GRBIC MILAN GRBI PETAR GRBIC VUKASIN GRBIC TODOR GRBIC ZORKA GRBIN TOMA GRBIN VELJKO GRBIN IVA G R I I N IVA GRKOVIC LJUBICA GRKOVIC RAJKO GROS STEVAN GRUBIN MILO G R U F I N MIRKO GRUBIN SRBOLJUB GRUBIN VOJISLAV GRUBIN IVA GRUBIIC CEDO GRUBIIC MILAN GRUBIIC t'.OFIJA GRUJXCIC DRAGOLJUB G R U J i I C MILOJICA GRUJICIN STANOJE GRUJICIN SVETOZAR GRUJIC DUAN GRUJIC ORE GRUJIC KOTA GRUJIC MILO GRUJIC PERA GRUJIC PERICA GRUJIC RADOVAN GRUJIC SLAVKO GRUJIC V E S E L I N GRUJIC IVOTA GRUJIN PETAR GUCUL DUAN GUCUL STEVAN GULINA KRSTA GVOZDEN LJUBA GVOZDENOVIC NIKOLA GVOZDENOVIC STEVAN

HANUS PALJO HARTMAN PAJA HASANOVIC MARIJA HENI DEE H I N I C DUAN SIMO H I N I C VELJKO HOMAN DRAGOLJUB HORVAT J O S I P HORVAT MARIJA HORVAT MIHALJ HORVAT TIPAN HORVATSKI MIJA HORVATSKI RAJKO H R O N J E C ADAM H R U B I K PALJO HUSAK STEVAN I IBRAJTER MILORAD ICELJA LAZO

IDRIKOVIC KOLOMAN IDVARAC STEVA IGNJATOV MILAN ILICIN MARICA ILIC BRANKO ILIC IVANKA ILIC L E O N T I J E ILIC MARIN ILIC MILAN ILIC VOJISLAV ILIJAEV ALEKSA ILIJAEV BOGDAN ILIJAEV IVAN ILIJAEV MILAN I L I J I N DRAGOLJUB I L I J I N LJUBOMIR ILIJIN VELJKO INDRIKOVIC KOLOMAN INI NIKOLA INGUT ORE ISAKOV BRANKO ISAKOV DRAGOLJUB ISAKOV GORDAN ISAKOV KAMENKO ISAKOV VOJICA ISAKOV ZDRAVKO ISTOK JANO IVANCEVIC B O O IVANCEVIC A ILIJA IVANCEVIC T ILIJA IVANCEVIC M ILIJA IVANCEVIC MARKO IVANCEVIC SAVO IVANCEVIC STANA IVANISEVIC URO IVANISEVIC STEVAN IVANISEVIC SVETO IVANKOVIC MILAN IVANOV DUAN IVANOV IVAN IVANOV PETAR IVANOVIC MILAN IVETIC PETAR IVKOV JOVAN IVKOVIC-GLUMICIC SOFIJA IVEZI MILORAD IVOEVIC URO IVOEVIC MARKO IVOEVIC RADE

J JABLANOV STANOJE JACIMOVIC M I L E IT,MIljr JACIMOVIC VUKOSAV KUZNJEC JAGODIN PAJA JAJIC V E S E L I N TAJIC DANILO JAKOVI BELA JAKOVETIC ROSA JAKOVLJEVIC BOA JAKOVLJEVIC DRAGAN JAKSIC RADA JANCIC M I L E N K O TAKSA ISTVAN JANCIC SAVA JANCIKIN MILO J ANIC BOKO

J ANIC M I R K O JANI RADIVOJ JANKOV ALEKSA JANKOV NIKOLA JANKOV SAVA JANKOV SRBOLJUB JANKOV IVA JANKOVETI RISTA JANKOVI DUAN JANKOVI OBRAD ORICA JANOEV SLAVKO JANOVSKIJ JANO JANURA RAJKO JANJETOVI STOJANIC MILEVA CRNA JANJIO BOO JANJIC DUAN JANJIC MILORAD JANJIC MILOSAV JANJIC PETAR JANJIC RADOVAN JANJIC SAVA JANJIC SLAVKO JARDEK JANO JARI M LAN JAR iC PETAR JARI V E S E L I N JAIN MILO J E F T I C MIHAILO J E F T I C MILJKO JEGDIC DRAGUTIN J E L I C MARA J E L I MARIN J E L I C PETAR JELOVI PETAR J E R E M I C E R LAZAR J E R E M I C MILAN J E R I N K I C MARKO JERKOV VELJKO JEVREMOV STEVA TEZDIN MILAN JEZDIN MIRKO JOCKOV ANELKO JOCIN MILUTIN JOCI DUAN JOJIC BOGDAN JOJIC J O S I P JOJIC VELJKO JOKIC JOCO JOKI MILICA JOKIC MILKA JOKIC SOFIJA J O H C JOVAN JOLI K R I S T I F O R JOLI RADOVAN JOLIC VOJISLAV JOLJIC SLAVKO JOLJIC ARKO JOSANOVIC ILIJA JOSI IVA JOSIFOVIC MARINKO J O S I N ARKO JOANOVI ILIJA JOVANI JOVAN JOVANIEV STADA JOVANOV-JOCKOV ANELKA JOVANOV CEDOMIR JOVANOV D I M I T R I J E JOVANOV DRAGOMIR

JOVANOV DUAN JOVANOV LAZAR JOVANOV LJUBOMIR JOVANOV MIHAILO JOVANOV MILETA JOVANOV RADIVOJ JOVANOV VLADA JOVANOVIC BRANKO JOVANOVI D E S I M I R JOVANOVIC D I M I T R I J E JOVANOVIC DUAN SLUAJNI JOVANOVIC KOCE JOVANOVIC MILORAD JOVANOVI MOMIR JOVANOVI SAVA JOVANOVI V E S E L I N JOVANOVI VOJISLAV JOVANUEV STADA JOVII G E O R G I J E CURE JOVII NIKOLA JOVICI TODOR KUTRO JOVIIN ALEKSA JOVIIN P E R A JOVIC ILIJA JOVI JANKO JOVIC MIRKO JOVI RADIVOJ JOVIN DRAGAN JOVIN ILIJA JOVIN VOJISLAV JOVIN IVA

K KAI DUAN KALANJ MILAN KALANJ SIMO KALENI MILO KALAPER MILO KALOUREVI BELA KALUERSKI SLAVKO KAMENKOV NIKOLA KANTO J O S I P KAPETANOV PERA KAPETANOVI MILAN KAPETANOVI M I L E KAPII MILAN KAPII IVKO KAPOR VLADIMIR MOO KARAGI NIKOLA KARAUREVI B E N O KARANOVI BOO KARANJAC ILIJA KARAPAND2A MIRKO KARANSKI MOMILO KATACI IVKO KATI ORE KATIC LUKA KATI MILAN KATI MILI KATIC RADOVAN KAANEGRA JOVO K E C I C BRANKO KECI ALEKSANDAR KECIC DUAN KECI JOVAN K E C I MARKO KECI NIKOLA

KECMAN MILENA KECMAN VELJKO K E K E L J E V I C VASA K E K E L J E V I C SAVA KELJACKI PETAR MRGUDA KELJACKI S R E D O J E KOREJA K E L J I C RAJKO KERCOV KARLO K E S I C JOVAN K E S I C LJUBOMJR K E S L E R IVAN KICANOVIC IVKO K I K I C ARKO K I J U R S K I MILIVOJ B R I L E K I K I N A N I N VOJA KILIBARDA RADOVAN KIRILOVIC STEVAN K I S E L I MARKO KISIC MIRKO KIURSKI NEDELJKO K I U R S K I STANIMIR KLA DUAN KLA NIKOLA NIKA KLAJI SVETISAV KLAIN MATIJA KLEPIC VITOMIR KLICKOVIC SIMO KLJAJIC M I L E KLJAJIC VOJA KLAJId RADE KMEC ANA KMEZIC URO l NEEV OBRAD K N E E V I DUAN K N E E V I URO GRME K N E E V I ILIJA K N E E V I IVAN K N E E V I KARITAN K N E E V I LAZO K N E E V I RADE GOLUB K N E E V I RADIVOJ K N E E V I VOJICA K N E E V I ARKO KNEEVI IVOJIN KOBA VUKAIN POPA KOCKAR BOIDAR KOCKAR IVA KOCKAROV IVA KONIAR MILIVOJ KODRANOV RADIVOJ KODRANOV STEVAN KOJII LJUBOMIR KOJIC MILORAD KOKANOV ILIJA KOLARIC DUAN KOLARIC IVAN KOLARIC VLASTIMIR KOLAROV RADOJKA KOLEDIN SAVA KOLESNIKOV ORE KOLONDIJA PETAR KOLOTER IVAN KOKANOV ILIJA KOMANOV MILOSAV KOMINKA JANO KOMNENOV BORIVOJ KOMNENOV NIKOLA KONCAR MILO KONDIC TRIVKO VUJADIN

KONSTANTINOV IVA KONTRI BRANKO KONJOVI MILAN KOPILOVI JOSO KOPLOLI SVETOZAR KOPUNOVI ANTON KOPUNOVIC URO KOPUNOVI LAZO KORAC BOGDAN KORU STIPAN KOS BOIDAR KOSANOVIC KOVILJKA KOSANOVIC MILAN SRD AN KOSANOVIC NIKOLA KOSCBEK IVAN KOSI DUAN KOSTADIROV SLOBODAN KOSTALIC JAKOV KOSTIC ALEKSANDAR KOSTIC RADOVAN K O S T R E N K O VELJKO KOARKO NIKOLA KOVA J O S I P KOVA P E 1 K O KOVA VELJKO PANTA KOVAEM' IVAN KOVAEV MILIVOJ KOVAEVIC CICO KOVACEVIC EDOMIR KOVAEVIC DRAGAN IBRO KOVAEVIC GRGA KOVACEVIC F I L I P KOVAEVIC ICO KOVAEVIC JOVO KOVAEVIC LJUBOMIR KOVAEVIC MILORAD KOVAEVIC A NIKOLA KOVAEVIC PERICA KOVAEVIC PETAR KOVAEVIC STEVAN KOVAEVIC TOMO KOVAEVIC D TOMO KOVACEVIC VELJKO KOVAI GORAZD KOVACIC ORE DOKA KOVAI MILO KOVACIC MLADEN KOVAI VASO KOVACKI DUAN KOZARSKI SLOBODAN KOIC GOJKO KOZLOVAKI SLOBODAN KOZOMORA NIKOLA KRAGI URO KRAJINOVI NIKOLA KRALJ MIHAILO KRIVOIJA DANE KRIVOKAPIC DUAN KRIVOIJA DANILO KRGA VIDA KRASIC KRSTA KRIVOIJA JANKO KRIVOIJA MILAN KRIVOKUCA MILAN KRIVOKUCA M I L E KRUAN MILOSAV KRIAN MILO KRIAN NEDA KRIAN RADE

K R I A N SIMO KRULJA URO K R N I C VITOMIR KROGULJ MILO KRNJETA MILO K R K L J U URO KROMPIC SVETOZAR KRSMANOVIC STOJAN KRSPOGACIN MARKO KRSTI BOIDAR K R S T I N DRAGOMIR K R S T I N MARKO KRSTIN NEDELJKO K R S T I N ZDRAVKO KRULJ M I L E N K O KRULJ R I S T O KRULJ STOJAN KRUNIC NIKOLA KRUNIC SVETOZAR KUBACKA STEVO KUBURIC SLAVKO KUCURA F E R E N C KUCANOVIC M I R K O KUCNA JULIJAN KUGA ILIJA KUDRA MILE KUJUNDIC BLAKO KUJUNDIC PETAR SEKULA KUKAVAC PETAR K U K I N ALEKSANDAR KULAUZOV MARKO KULAUZOV MILICA KULUNDIC RADA KUMRIC LJUPKO KURUCEV BOSA KURUCEV NIKOLA KUZMANOV MICA KUZMANOV SLAVKO KUZMANOVIC JOVA KUZMANOVIC LJUBA L LABATH MIA LABOVIC LACANIN JEFTA LADIORBIC MIRKO LAJBENPRFGER J O S I P DIM LAKATO ITVAN LAKIC M I L F LAKIC MILO LAKIC MIRKO LAKOVIC DUAN LAKOVIC MILO LAKOVIC RATOMIR LAKTA ILIJA LAKOVIC SVETOZAR LANTO J O S I P LATINOVI PAVLE LAUEV DUAN LAUEVIC PAVLE LAUIN V E S E L I N LAUKI IVAN LAZAREVIC MILUTIN LAZAREVIC IVKO LAZAROV M I R C E LAZICIC DURA LAZIC MLADEN LAZIC RADE

LAZIC VASA LAZIN ALEKSANDAR LAZIN MILAN LAZIN MILIVOJ LAZIN MLADEN LAZIN SVETOZAR LAZOVIC TODOR L E D E R E R ORE L E J I RADA LEKIC S TEVA L E K I N DRAGOMIR L E K I N DOKA L E K I N JOCA L E K I N MILO L E K I N NECA LEVAKOV KOVILJKA KOVA LIINA GOJKO LIINA ILIJA LIINA MOMILO LINJACKI DUAN LINJAKI MITA LIPOVANCIC PAJA LIPOVANOV IVAN LTRI iVA IIS1CA MIRKO LIEVIC STEVAN L I T R I C I N ARKADIJE LIZONOV IVAN LOI ALEKSANDAR LOVADINOV TADOMIR LUCIC VLADO LUCAVIC ARKO LUCIC B O K O LUDAKI B O K O LUDAKI KAJICA LUDAKI RADIVOJ LUGONJA ALEKSA LUGONJA ILIJA LUGONJA SPIRO LUKAC STEVAN LUKAEV BOJANA LUKAEV MILAN LUKAEV IVAN LUKIC J O S I P LUKIC MILAN LUKIC MILO LUKIC SIMO LUKIC STEVAN LUKIN DUAN LUKIN DOKA LUKIN LECA LUKIN MILORAD LUKIN SVETOZAR LUKIN ZIVA LULIN BOKO LUTOR MATA LJ LJILJACKI MITA LJUBINKOVIC LAZAR SAA LJUBOTINA MILAN LJUBOVIC RADE MAAREV MAAREV MAAREV MAAREV M ILIJA MILIVOJ RADIVOJ IVA

MAGDI SLAVKO MAJINSKI JOVAN MAJSTOROVIC DUAN MAJSTOROVIC KOTA MAJSTOROVIC M I R K O MAJSTOROVIC PETAR MAKAIN JOVAN MAKAN LJUBOMIR MAKEK ZVONIMIR MAKL IVAN MAKSIMOV SLAVKO MAKSIMOV STOJAN MALENCIC URO MALENCIC LUKA MALENCIC MILO MALENJAK ANTON MALEEV DANIKA MALETIN BOGOLJUB MALETIN DURA MALETIN JOCA MALETIN JOVAN MALETIN SONJA MALETIN IVA MALI LAZA ILIJA MALOGAJSKI URO MALUCKOV ORE MALUCKOV NEVENA MALJKOVIC DESA MALJKOVIC RADE MALJKOVIC ZIVA MALJUGIC JOVAN MANDIC BRANKO MANDIC JOVAN MANDIC LAZAR MANDIC PETAR MANDIC RANKO MANDOVANOV DURA MANIC IVAN MARICIC GOJKO MARICIC KOTA MAREVIC RANKO MARIC SLOBODAN MARIC VOJA MARINKOV IVAN MARINKOV MILO MARINKOV NIKOLA MARINKOV RADA MARINKOV SAVA MARINKOV SLAVKO MARINKOV STEVA MARINKOV VOJIN MARINKOVIC DUAN MARINKOVIC IVAN MARINKOVIC NIKOLA MARINKOVIC S E R G I J E MARINKOVIC SVETOZAR MARJANOV BOIDAR MARJANOV-MIHAILOV CARNA MARJANOV IVAN MARJANOV NAUM MARJANOV SPASOJE MARJANOVIC D I M I T R I J E MARJANOVIC DUAN MARJANOVIC JOVO MARJANOVIC M I R K O MARKI JOEF MARKOV BOGOLJUB MARKOV BOKO MARKOV CEDOMIR

MARKOV DUAN MARKOV ILIJA MARKOV IVAN MARKOV MIHAILO MARKOV MILAN MARKOV MILO MARKOV RADIVOJ MARKOV RADOJICA MARKOV SAVA MARKOV STEVAN MARKOV SVETOZAR MARKOV VASA MARKOV V E S E L I N MARKOV ARKO MARKOV IVA MARKOVIC D I M I T R I J E MARKOVIC DUAN MARKOVIC DUKO MARKOVIC G O J I N MARKOVIC N E D E L J K O MARKOVIC STANKO MARKOVIC SVETOZAR MARKOVIC VELJKO MARKOVIC ZIVA MARKUS DUAN MARKUS IVAN MARKUS SVETOZAR MARKUEV SVETISLAV KORCAGIN MAROJKIN VASA MAROJKIN S R E D O J E MARTINOV BORISLAV MARTINOV DRAGOLJUB MARTINOV JOVICA MARTINOV LAZAR MARTINOV M I L E MARTINOV NIKA MARTINOV RADIVOJ MARTINOV VASIKA MARTINOV IVA MARTINOVIC BLAO KRALJEVI MARTINOVIC ILIJA MARTINOVIC JOVAN MARTINOVIC MARKO MARTINOVIC NEBOJA MARTINOVIC NIKOLA MAIREVIC ORE MAIREVIC MILORAD MATANIC MARKO MATANI BRANKO MATIC DUAN MATIC JOVAN MATIN BORIVOJ MATIN MIA MATKOVIC JEFTA MATO JOVO MATOVIC VLADIMIR MEDAN DANILO MEDAN M I R K O MEDAR JOVO MEDIC JOVAN MEDIC MILAN B E L I MEDIC NAUM MEDAGA FRANKO MENCUKOV BORA MENDERGA DUAN M E N E N C A N I N ANELKO MERAN PAVLE

MESARIC STEVAN METENKOVIC IVAN M E T E N K O V I MIHAILO METENKOVIC ZIVA MICIC CEPO MIDAREVIC ILINKA MIHALJEVIC ALEKSANDAR MIHAILOV ANGELINA MIHAJLOV ALEKSANDAR MIHAJLOV DRAGOLJUB MIHAJLOV LUKA MIHAJLOV RADICA MIHAJLOV ROMAN MIHAJLOV S R E D O J E MIHAJLOV IVAN MIHAJLOV STOJAN MIHAJLOV SVETOZAR MIHAJLOV V E S E L I N MIHAJLOV VITA MIHAJLOV IVA MIHAJLOV MIHAN MIHAJLOVIC STEVA GIGA MIHALJEVIC ANTON M I H I PETAR MIJAKOVIC SONJA M I H I C STEVAN MIJATOV DANICA MIJATOV MILAN MIJATOV MOMILO MIJATOV NENAD MIJATOV SAVA MIJATOV SLAVKO MIJATOV ZLATOJE ISUS MIJATOV ZIVOJIN MIJATOVIC BLAGOJE M I J I N ALEKSANDAR M I J I N MAKSA M I J I N MILADIN M I J I N MILAN M I J I N MILO M I J I N RADA M I J I N SAVA M I J I N . SAVA M I J I N SLAVKO MIKALACKI PETAR MIKALACKI RADOVAN M I K L J I N BRANKO MIKULIC JOA M I K I N IVAN MILADINOV MILO MILADINOV ARKO MILADINOV SRBISLAV MILADINSKI SLOBODAN MILANKOV ALEKSANDAR MILANKOV SLAVKO MILANKOV ARKO MILANKOV SVETOZAR MILANKOV JOSA MILANOV BRANKO MILANOV IVAN MILANOV JOVAN MILANOV MILAN MILANOV NIKOLA MILANOV ARKO MILANOV IVA MILANOV S. IVA MILANOVIC M I L E N K O MILETIC SVETOZAR MILIC DUAN

MILIC IVAN MILIC MILO MILIC MITA MILIC N E V E N K A MILIC PETAR MILIC STEVAN MILIC IVAN SREKO M I L I E V DOKA MILIEVM I L O M I L I C E V STEVA M I L I C E V I C JOVA M I L I N ILIJA M I L I N IVAN M I L I N LJUBOMIR M I L I N MIHAILO M I L I N MILAN M I L I N MILETA M I L I N MILUTIN MILINKOV NIKOLA MILINKOVIC DUAN MILINKOVIC MILANKO MILIVOJEVIC JOVO M I L I V O J E V STANKO M I L I V O J E V I C BLAGOJE M I L I V O J E V I C VOJO MILOSAV ALEKSA M I L I V O J E V I C MILO MILOSAV D I M I T R I J E MILOSAV SAVA MILOAVLJEV MITA MILOSAVLJEV PETAR MILOSAVLJEVIC SAVA MILOSAVLJEV VLADIMIR MILOSAVLJEVIC VOJKA MILOSTRAIC B O K O MILOEV BOKO MILOEV ALEKSANDAR MILOEV ARKADIJE MILOEV DUA MILOEV F I L I P MILOEV MILORAD MILOEV NIKOLA MILOEV VELJKO MILOEV IVKO MILOSEVIC GOJKO (LIVADE) MLOEVIC JAKOV MILOSEVIC MILAN MILOSEVIC MILORAD MILOSEVIC GOJKO MILOSEVIC d r M I R K O MILOSEVIC MLADEN CERCIL MILOSEVIC NIKOLA MILOSEVIC NIKOLA CIRA MILOSEVIC SLAVKO MILOVANOV BORA MILOVIC IVAN MILINOVIC BOSKO MILUTINOVIC-KRSTIC NADA MILJACKI MARKO M I L J A I N PETAR M I L J I N MIA MILJU DUAN MILJU BOIDAR M I L J U NIKOLA MILJU RADE M I N C I N IVAN M I N C I N LAZAR M I O L J S K I URO M I R E T I MIHAILO

MIRKOV BOGDAN MIRKOV BRANKO MIRKOV CEDOMIR M I R K O V ILIJA MIRKOV IVAN MIRKOV KOSTA MIRKOV MILO MIRKOV PETAR MIRKOV SMILJA MIRKOVI ILIJA MIEVI MILAN MICEVI VASO M I E V I STOJAN M I I VLADISLAV MIKOV BOSKO MIKOV DRAGANA MIKOV DOKA MIKOV ORE MIKOV RADA MIKOV SAVA MIKOVI DRAGINJA MIKOVI NIKOLA MILJENOVI MILORAD M I T I CVETA MITRAINOVI MILAN M I T R I I N ARKADIJE MITROVI MIRA GLUMAC MITROVI VASO MIU GLIA MIUIN IVAN MOJI CEDOMIR M O J S I N JELA M O J S I N RADIVOJ MOLDOVANOV DURA MOMILOV BOGDAN MOMILOVI DUAN MOMILOVI ORE BRKICA MOMILOVI URO MOMIROV URICA MORTOVANSKI DRAGUTIN MOSLIKOS DUAN MOORINSKI VELIMIR MOZE MARTIN MOZI R I S T O MRGUDOVI S R E T E N MRDA MILAN MRDA SAVA MRENOVI MARIJA MRKAI NEDELJKO MRKLJI RADOJKA MUALOVI DINA MUALOVI MIHAILO MUALOVI MILUTIN MUALOVI MILETA MUDRINI MOMIR MUDRINSKI PETAR IKA MUKOVI MILAN MUNAN DURA MUNAN IVAN MUNAN LAZAR MRA MUNI IVAN MUNKAEVI ADAM MUKINJA MILAN MUTUC V E L I M I R VELA MUTUC ZORAN

N NADALJIN VASA NADAKI DURA NADAKI M I L E NAD J O E F NAGRI P E R O NAKOMI SAVA NAKRAJKUIN DRAGOLJUB NALI RADIVOJ NAAGAIN TOMA NATIN BORIVOJ NECI SIMA NAUMOV NIKOLA NECI SIMA N E C I N IVAN N E C I N VLADA NEDELJKOV GAVRA NEDELJKOV NIKOLA NEDELJKOV SVETISLAV BATA NEDELJKOV ZORAN N E D I N MILICA NEDOMAKI ARKO NEDUIN JOVICA NEMADA ORE NENADI DUAN NENADI VLAJKO NENADOV MILO NENADOV PAJA NENZI MIRKO N E N I N MATIJA N E N I N RADA N E N I N VLADA NEROV LJUBOMIR NESTOROVI OBRAD N E I DUAN NIKAEV V E L J K O N I K I N LAZAR N I K I N RADICA NIKITA STEVAN NIKOEV PERA NIKOEV RADA NIKOLI BORA NIKOLI G L I G O R I J E NIKOLI J E R K O NIKOLI JOVO NIKOLI LUKA NIKOLI MILOJKO NIKOLI MILO NIKOLI MITA NIKOLI RUICA NIKOLI STEVA N I K O L I N CEDOMIR NIKOLIN MOMILO N I K O L I N PAJA N I K O L I N VLADIMIR N I N I IVA NINKOV DURA NINKOV IVAN NINKOV LJUBOMIR NINKOV RADIA NOVAKOV ALEKSA NOVAKOV DUAN NOVAKOV LAZAR NOVAKOV NOVAK NOVAKOV STEVAN NOVAKOV STOJAN NOVAKOVIC DARA NOVAKOVI DOBRILA

NOVAKOVI JOVO NOVAKOVI DRAGAN NOVAKOVI NIKOLA NOVAKOVI PETAR LEBARA NOVAKOVI PETAR NOVAKOVI STANKO NOVAKOVI VLADA NOVIC CVETA NOICA RISTA NJ NJARAI JULIJAN NJEGOMIR NIKOLA

p PEAN ARKO ACA PAJDAK VESELIN PALIC ANTON PALIC BORISLAV PANCIC J JAKOB PANCIC M JAKOB PANCIC MILAN PANCIC STOJAN PANCIC IVA PANDUROV MILAN PANDUROV MILIVOJ PANDUROV MILO PANDUROV SVETOZAR CVETA PANDUROV ARKO PANIC JOVAN C LEPOSAVAPUKA

O
OBLAK JOSIP OBRADOVI DUAN OBRADOVIC URO OBRADOVI S URO OBRADOVIC JOVO OBRADOVIC MILAN OBRADOVIC MILKA OBRADOVI MLADEN OBRADOVIC RADE OBSUT JANKO OBSUT PALJO OCOT PALJO ODADI JOCA ODOSAN MIRKO ODIC LAZAR ODZI MILUTIN ODZI V E S E L I N ODIN BRANKO ODZIN KAJA OGNJENOVI ACA OGNJENOVIC DRAGIsA OGNJENOVI MILE OGNJENOVIC NIKOLA SG NJENOVIC PETAR PEJAN OKILJEVI MIRKO OKOVAKI MILIVOJ OLAN MILAN OLIKOV MILORAD OLUSKI DRAGOLJUB OLUSKI DURA OLUSKI JOVAN OLUSKI RAENKO ONULOV SEVER ONJIN BRANKO ONJIN MILOVAN OPACIC DANE 8 P I E N I C A D A N I C A BOJANA OPSENICA MAKSIM ORELJ STEVAN ORMAI ORLIC IVAN OROSLOMAKI PERO OSTOJI DUAN OSTOJI LJUBINKO OSTOJI MILENKO OSTOJI SLOBODAN OSTOJI ZDRAVKO OSTOJIN KAMENKO

PANIC A. MILIVOJ PANIC MILIVOJ BRKA PANTELIC MILENA CICA PANTELIC RADOVAN PANTELIC SLAVKA PANTELIC SLAVKO PANTIC STANKO PANTIN ALEKSANDAR PANJAK MILAN PAPIC GEZA PAPIC IVAN PAPIC KOVILJKA PAPIC MILAN PASKAS SIMO PANIK TOMO PASULJEVIC DUAN PASULJEVIC IVKO PAVKOV DRAGAN PAVLIC PETAR PATRONOGIC JOVICA PAVKOVIC MIHAILO PAVLIC RADA PAVLOV ALEKSANDAR PAVLOV DORDE PAVLOV IVANKA PAVLOV SEVER PAVLOV STEVA PAVLOV SVETOZAR PAVLOV ZORAN PAVLOV-STANKOV BOJANA PAVLOVIC VELJA PECARIC MARIN PECARIC STOJAN PECELJ MILAN PECELJ RAJKA PECERIC STIPAN PECIC JOSIP PECIC MILAN PECIC SAVA PECIC ZIVOJIN PECIC BORIVOJ PEJIN MILAN PEJIN PLAVA PERICIN IV AN JOLE PERIC LJUBOMIR PERIC LJUPKO PERIC STANIMIR PERIN DURA

PERM ISA PERIN RADA PERIN SAVA PERIN STEVA PERII ALEKSA PERII BRANKO PERII ORE PERII MLADEN PERII MILENKO PERII MILICA PERKOVI ORE PERO ORE PEROVI SIMA PERUNII MILE PESEKI FERENC PEI DUAN PEI MILORAD PEI STEVA PEI IVA PEKO RADE PEKO RISTO PEUT OKO PETKANI VOJICA PETKOV ALEKSA PETKOV IVAN PETKOV NENAD PETKOV NIKOLA PETKOV SLOBODAN PETKOV VESELIN PETKOV ZORISLAV PETKOVI DOKA PETKOVI MARIJA PETKOVI ZORKA MARICA PETLOVAC DANE PETRAEVI MILAN PETRI MILENKO PETRI VINJA PETROV ACA PETROV BOGDAN PETROV DUAN PETROV LAZAR PETROV MILAN PETROV MILENKO PETROV MILORAD PETROV MILO PETROV NEDELJKO PETROVIABOZIDAR BRALE PETROVI DANE PF TRO VI JOVAN PETROVI KAMENKO PETROVI LAZAR PETROVI MILOJE PETROVI MILUTIN PETROVI SRBISLAV PETROVI VLADIMIR PETROVI ZORAN PEVAC URO PILIPOVI BOO PILIPOVI DUAN PILIPOVI MILO PIKIN KOAKIN PISAROV IVAN PIALI ANTON PIALI VINKO PIVAC TODOR PIVNICKI MITA PJEVA DUKA PJEVA GOJKO

PJEVA MILAN PJEVA MILO PJEVA NIKOLA PJEVEVI BRANKO BATA PLATIA VLADA PLAVSIC GOJKO PLAVI MIO PLAVSIC MILAN PLAVI NIKOLA PLEA MILE PLEAS NIKOLA PLEA PERKA PLOJE IVAN POEK VLADIMIR POBULAC JEFTA POKRAJAC MILADIN POKRAJAC NIKOLA POKRAJAC SAVA POKRAJAC STANKO POLOVINA PETAR POLJAEK JOCA POLJAK EMIL POU AKOvVcf ANTON POLJAKOVI LAJO PONOKO BOGDAN PONOKO DUKO POPETRK RANKO POPIRI BOGDAN POPAZVANOV ZIVOJIN POPESKOV JOCA POPESKOV PETAR POPOV ALEKSANDAR

b s s s s POPOV DUAN

POPOV DANILO POPOV J DUAN POPOV GEORGIJE POPOV GIGA POPOV ISA POPOV IVAN POPOV JOVAN POPOV KAMENKO POPOV LJUBOMIR POPOV MILAN (MOKRIN) POPOV MILAN (S. CRNJA) POPOV MILENKO POPOV MILIVOJ (PADEJ) POPOV MILIVOJ (N. BEEJ) POPOV MILOJE POPOV NIKOLA POPOV MILORAD POPOV RADMILA POPOV RADOVAN POPOV RADOJKA POPOV SLAVKO POPOV STANKO POPOV VASA POPOV VASO POPOV VERISLAV POPOV VLADICA POPOV VESELIN POPOV VOJIILAV (MOKRIN) POPOV M VOJISLAV

50 . Momilovi: KAKO DO BRIGADE

POPOV ARKO POPOV IVA TACA POPOV ZIVA POPOV IVKO POPOVI ACA POPOVIC BOIDAR POPOVI DRAGOMIR POPOVIC DUAN POPOVIC LUKA POPOVIC MARKO POPOVIC MILAN POPOVIC MILUTIN POPOVIC NIKOLA POPOVIC PAVLE POPOVIC PETAR POPOVIC SAVO POPOVIC STANA POPOVIC STEVO POPOVIC V A S I L I J E POPOVIC VASO POTKONJAK BRANKO POTKONJAK MILAN POUCKI DURA POUCKI IVAN POUCKI KAJA POUCKI PREDRAG POZNIC BOSILJKA POZNIC BUDE PRCIC JOSO PREDOVIC DUAN P R E K A J S K I BOGDAN P R E K A J S K I BOJANA PRENTOVIC BOKO PRENTOVIC MITAR PRERADOV MILO PRIA BOSILJKA SEKA PRIA I S O PRIA J O S I P PRIA LJUBINKA PRIA MILKA SEJA P R I B I URO P R I B I I C MILO P R I B I I V A S I L I J E GRUJICA PRIBIIC VELIMIR TENK P R I J I C GOJKO P R O H I KAMEL P R O K I N BLAGODAR PROTI LJUBINKO PROTIC IVAN PROTIC J E L E N A PROTIC ZDRAVKO PRUNI ILIJA PRUNIC SLAVKO PRUZINI V E L J K O PRVI SIMO PUCKO S T J E P A N PUPOZAN MILAN PURIC BRANKO PURIC GAVRILO PURKOV BOIDAR PUIC BOGDAN PUSTINJAK MILAN PUICA RADOJE P U T N I K MILICA P U T N I K SA VETA

R RACA MILAN RACA MILO RACI STANKO RAKOV URICA RAKOV MILO RAI P E T K O RADAK D I M I T R I J E RADAKOVI ANKA RADAKOVI J DUAN RADAKOVI P DUAN RADAKOVI ILIJA RADAKOVI LUKA RADAKOVI NIKOLA CAR RADAKOVI NIKOLA S E L I M RADAKOVI RADE (V. STEPA) RADAKOVI RADE (B. ARANELOVO RADAKOVI VLADO RADAKOVI IVKO RADANOV VASA RADNOV GRUJA RADANOVI NIKICA RADNOVI BOZO RADEKA MILAN RADENI VASO RADI DRAGOLJUB RADI ILIJA RADI STEVAN RADI V E L I M I R RADIN ALEKSANDAR RADIN ALEKSANDAR LECO RADIN DANILO RADIN IVAN, s t a r i j i RADIN IVAN RADIN KOTA, s t a r i j i RADIN KOTA RADIN MILAN RADIN MILAN RADIN MILUTIN RADIN RAJKO RADIN SLAVKO RADIN V I D RADIN VLADA RADIN ARKO RADIEVI DUAN RADII ILIJA RADII STEVAN RADIIN BOGOLJUB RADIVOJEVI D I M I T R I J E RADIVOJEVIC MILE GARAVI RADNOV LJUBOMIR RADNOV IVA RADOAJ D I M I T R I J E RADOAJ NIKOLA RADOCAJ RADE RADOJI IVAN RADOJEVI RADONI MILORAD RADONJIC VASO RADOJCIN BORISLAV RADOSAVLJEVI LAZAR RADOVANEV MITA RADULOVIC LJUBOMIR RADUIN MILAN RAENOVI GOJKO RADOJICA RAENOVI LJUBICA RAENOVI MARKO RAJAI DANICA

RAJACI DUAN RAJACA URO R A J I C DUAN R A J I C ZLATOJA RAJLIC PETAR R A K I C MILAN R A K I C SLOBODAN R A K I C SVETOZAR R A K I N ALEKSA R A K I N DRAGINJA R A K I N RADOVAN R A N I S A V L J E V ALEKSA R A N I S A V L J E V ALEKSANDAR R A N I S A V L J E V DUAN R A N I S A V L J E V SLAVKO R A N K O V DUAN R A N K O V MARA R A N K O V MILO R A N K O V RADIVOJ RANKOV VESELIN R A N K O V ZIVA RAETA DAVID RAETA MILE R A E T A RADE R A E T A SAVA R A I C RADA R A I C STEVAN RAKOV OBRAD R A K O V I C SPASO RAOVIC AJKA RAULJ DRAGA RAKOV MILO RATKOVIC BLAGODAR R A U K I DRAGAN RAZNI RADE RAZNIC RADOVAN RAZNI ZORKO R E F A MILIVOJ RELJI PETAR R E L J I N DESPOT R E L J I N MILO R E L J I N TIMA REPAC MILKA REPAC N E D E L J K O R E A N S K I BOZA R E A N S K I DUAN R E A N S K I MILAN R E A N S K I SAVA R I S T I JOVAN R I S T I M I R K O DULE R I S T I N DUAN R I S T I N MILO RODI ILIJA RODI LAZO ROGAN BOKO ROSANDI ZIVKO ROVIC PETAR RUDAN BOSILJKA RUDI TIPAN RUZI MILINKA RUZICKA S SABO NIKOLA SADAKOV LAZAR SALAI ALEKSANDAR SAMAC JOVAN SAJKO IVAN SAMARDZI DRAGO

SAMARDZI KOVILJKA SAMARDZI SONJA SAMARDZI DRAGO SAMARDIJA MILAN SAMARDIJA RADE SAMARDIJA NENAD SANTOVAC CVETKO SANTOVAC SVETISLAV SANTOVAC ZIVA SANTRAC SPASOJE SAPUNDZIJA DR K R I S T I N A SARAVALAC RADE SARIHODI M E H M E D SARTANJ S I L V E S T E R SAULIC TIPAN SAVII DRAGAN SAVIC B O R I V O J E SAVI DRAGAN SAVIC JOVO SAVIC NIKOLA SAVI PETAR SAVIC ZIVA SAVI IVOTA SAVIEV VLADA SAVIN ALEKSANDAR SAVIN DRAGOLJUB SAVIN MILAN SAVIN RADA SAVIN SVETOZAR SAVIN ZIVA SAVKOVIC STOJAN S E G E D I N S K I ALEKSANDAR S E K E KAROLJ SEKULIC DRAGANA CAKANA SEKULI KOTA SEKULIC MILO SEKULI ZIVOJIN S E N T E STOJAN S E N T I N VLADA S E N T I N ZIVA SIC LJUBOMIR SILAI GRGA SILAI DR NENAD SILOKI GLIGORIJE SILOKI RADOVAN SILBAKI GLIA S I L V E S T E R NOVAK SIMIC ACA S I M I MILAN S I M I C MILO S I M I SAVA SIMI STANOJE S I M I STOJAN SIMIC B SVETOZAR S I M I S. SVETOZAR SIMONOV V O J I N SIVACKI ARKO SIVCEV IVAN SIVEV SAVA S K E N D E R O V I ALOJZIJE S K E N D Z I MILAN SKOKANDI DARINKA SLAVNIC SAA SLAVUJ CEDOMIR SLEPCEVI KUZMAN SMILJUJ KUZMAN SMILJANI PETAR SOVOTNI ANTON SOLAROV BOA CARUGA

SOLAROV M I L E SOLAROV RADICA SOLAROV VELISAV MADA SORKANJAC MITA SOTONICA STANKO SPAHIC MILUTIN S P O R I N KRSTA S R B L J I N ILIJA S R B L J I N MILAN S R B L J I N PETAR S R B L J I N SAVA SRDANOV IVA SRDI BRANKO, v o d n i k SRDIC BRANKO, k o m e s a r SRDIC KOSTA SRDIC STEVAN STABACEV BRANKO STAJAK MITA STANI ACA STOJIC DINA STANI ACA STANUL SAVA STAJIN IVAN STAJIN MITA STAJIN ZORKO STANAEV MILORAD STANAEV ZORKO STANI BOKO STANI BRANKO STANI BRAGOLJUB STANI LJUBIA STANI N E D E L J K O STANI VLADA STANI MILUTIN STANIMIROV Z E L E STANIMIROV VLADA STANIMIROV RADA STANISAVLJEV BRANISLAV STANISAVLJEV EDA STANISAVLJEV IVAN STANISAVLJEVI BRANIMIR STANISAVLJEVIC MILIVOJ STANISAVLJEVI STANKO STANKIC MILAN STANIIC SVETOZAR STANKOV D I M I T R I J E STANKOV KOSTA STANKOV M I R K O STANKOV MITA STANKOV PAJA STANKOV PAVLE PAJA STANKOV RADIVOJ STANKOV SPASOJE STANKOV VOJISLAV STANKOVIC MILAN STANKOVI V E L J K O STANOJEVIC MIROSLAV STAVRIC MILAN TEFANOV SLAVKO STELKIC RADA STEPANOV JOVAN STEPANOV SPASOJE STEVIC STEVAN S T E V I N IVAN S T E V I N LAZA S T I P I C ANTUN S T I P I MARKO STOJAK MITA STOJAK SLAVKO

STOJAKOVI ORE STOJAKOVIC PETAR STOJANOV DRAGOLJUB STOJANOV LJUBINKO STOJANOVIC IVAN STOJANOVI MILAN STOJANOVIC MIROSLAV STOJANOVIC RADE STOJANOVIC SAVA STOJANOVIC VESELIN STOJCIC BRANKO STOJANOVIC VID STOJANOVIC VLADA STOJANOVIC VOJO STOJI DINA STOJIC DRAGOMIR L JOT A STOJIC DURA STOJIC SAVA STOJICEV IVA STOJKOV ALEKSANDAR STOJKOV OMER STOJKOV VLADA STOJKOV ARKO STOJIC LJUBOMIR STOJIN ARSEN STOJIN IVAN STRAJNIC MITKE BAJA STRAJINIC TRIVA STRAMETER JOCA STUPAR DRAGO STRIKA ORE STUPAR LAZAR STUPAR LJUBO SUBIC BOGOLJUB SUBIN URO SUBIN GRUJA SUBIN JOVAN SUBIN NENAD SUBIN RADOVAN SUBOTICKI IVAN SUBOTICKI SLOBODAN SUBOTIN ALEKSANDAR SUBOTIN BOGOLJUB SUBOTIN IVAN SUBOTIN VOJISLAV SUBOTIN IVA SUDAREV RADOVAN SULAREV ORE SUI ALEKSANDAR SUVARCEV SVETOZAR SUVAJDZIN MIODRAG SUVAJDZIN VESELIN SVILAR MILICA SVILENGACIN SMILJKA SVILENGACIN STEVO AJIN ALEKSANDAR SANTA OLUTLIJE ARAN JOVO ARGIC MOMIR ARGI SLOBODAN ARGIN DURA ARU MILETA AIC LJUBA CEPANOVIC DANILO CEPANOVIC DUAN CEPANOVIC DESA

CEPANOVIC DUAN EPANOVI LJUBICA SECEROV DURA ECEROV MILAN SECEROV SLAVKO ECEROV VLADA ECEROV VOJA EPA SAVA E R B E D 2 I J A SLAVKO EVO ILIJA IBALIN NIKOLA IBUL MIA IJACKI BOGOLJUB IJAK DRAGAN IJAN URO I M I C SPASOJE IMUNOV ANTUN I P O SVETOZAR IA MARKO , , % KORIC DUAN (Karaorevo) KORIC DUAN (Vinjievo) K O R I C URO KORIC LAZO KORIC MILORAD KORIC SVETOZAR KULETI MIHAILO KULETIC STEVKA KULETI VOJISLAV LJIVIC MILORAD LJUKA RADOVAN NAJDER JOKO OBOT NIKOLA OBOT LAZAR OKAC ANDRIJA OKAC J O S I P OKAC PAL OKOLOVACKI BRANKO OKOLOVACKI DANKA OKLOVACKI PETAR P I R I D O N SAVA P I R I N KRSTA STANIMIROV RADA STANIMIROV VLADA TAJNER IVAN T E T I N ALEKSANDAR T E T I N IVAN T E V I N NIKA T E V I N RADA TIKAVAC NIKOLA TRBAC JANJA TRBAC MILAN TRBAC SVETOZAR TURC ANDRIJA UGI ZIVOJIN UJICA MILOJKO UJICA TODE UPICA PETAR UPUT RUICA UTRAN M I R C E UA ALEKSANDAR UA MARKO UIC ALEKSANDAR UNJIC OBRAD UTRAN ISA UTRAN ZDRAVKO UTRAN ZIVOJIN UVAK ILIJA

UVAKOV STEVAN UVAKOV STOJAN T TABACKI MILIVOJ TABAKOVIC DUAN TADIN RADA CIKA TANACKOV RADOVAN TANASIN KAMENKO TANIN M I R K O TANIN PETAR TANKOSI SVETOZAR TANJURDI MARKO IPTAR TAPAVICKI JOVA TAPAVICKI MILUTIN TAPAVICKI NEVA TAPAVICKI ZORICA TARLIC N E D E L J K O TARNJANSKI IVA TATIC BOIDAR TATIC M I L E M I L E N K O TATIC M I R K O TATIC VOJA TATOMIR LAZAR TATOMIR S R B I N K O TATOMIR SVETOZAR TATOMIR V E S E L I N T E L E C K I BOKO TELECKI DIMITRIJE T E L E C K I LJUBOMIR T E L E C K I MILAN T E L E C K I STEVO ISTOK TEODOSIN ALEKSANDAR TEODOSIN RADOVAN TEODOSIN SAVA TEODOSIN ANDOR T E R Z I N DOBRIVOJ T E R Z I N IVAN T E R Z I N SRBA TERZIN VELJKO T E R Z I N VLASTIMIR TESLIC STEVAN T E I C BOKO T E I C MIHAILO TEIC SREDOJE T E I N JOCA T I G R I N MIROSLAV TINKA TIMA SVETOZAR T I T I N BOA T I T I N LJUBICA TITIN SREDOJE TODIC VOJO TODOJSIN DUAN TODORESKOV M I L E N K O TODOROV ACA TODOROV BOGDAN TODOROV BRANKO TODOROV D I M I T R I J E TODOROV IVAN, b o l n i a r TODOROV IVAN TODOROV MILAN TODOROV MILIVOJ TODOROV MILO TODOROV N E D E L J K O TODOROV-PIRIDONOV SAVA TODOROV SLAVOLJUB

TODOROV T I H O M I R TODOROV VASA TODOROV V E L I K O TODOROV V E S E L I N TODOROV IVA TODOROVIC BORIVOJ TODOROVIC BRANISLAV TOIAGA MILAN TOJAGI PETAR TOKIN BOIDAR TOKIN JOVAN TOLMA STANKO TOLMAEV EMILKA TOMANOVIC ALEKSANDAR TOMAS VLADIMIR TOMAEV MILO TOMAEV SLAVKO TOMASEVIC MILOJKO TOMIC DUAN TOMIC MARKO TOMIN ALEKSANDAR TOMIN BLAGODAR TOMIN BLAGOJE TOMIN DRAGOMIR TOMIN GEZA TOMIN IVAN TOMIN N IVAN TOMIN MILIVOJ TOMIN MILETA TOMIN NECA TOMIN NIKOLA TOPALOV URICA TOMIN ARKO TOPALOV KAMENKO TOPALOVIC SPASOJE TORNJANSKI M I R K O TOPALOV NADA TORNJANSKI IVA TOI LAZAR T O I N CEDA TOT ADAM TOT ITVAN TOT J O S I P TOT PETAR TRAVANJ SVETOZAR TRAVANJ V E L J K O TRBOVIC NIKOLA TRBOVIC TOA TRECAKOV ZAKA TRECAKOV ARKO TRIAUNOV KOSTA TRIFUNOV MILAN TRIFUNOV SVETOZAR TRIFUNOVI JOVAN TRIFUNJAGI MILIVOJ TRIFUNJAGI MOMILO TRIFUNJAGI RADOJE TRIFUNJAGI R I S T O TRIFUNJAGI ARKO TRNIC RADOVAN TUBIC MILOJKO TUCAKOV SAVA TUMBAS IVAN T U R I N S K I MILETA TUTOROV MILAN KOVA

U UBAVIC MARA UDICKI BOGDAN UDICKI DUAN UDICKI PERA UDVARAC STEVA UGARCINA DUAN UGRINOV VLADA URDAREVIC STANIMIR F E K O UVALIN CEDOMIR UZELAC ALEKSANDAR UZELAC DUAN UZELAC ILIJA UZELAC MILAN UZELAC MILICA MICA UZELAC MILO UZELAC NIKOLA UZELAC PETAR UZELAC SIMO V VACIN TOMA V AH BOHUSLAV VARADINAC DUAN VARIAK JOVO VASIC BRANKO VASIC MARKO VASIC OBRAD VASIC SVETISLAV VASIKA DRAGAN VASILKOVIC RAJKO VASILJEV IVANKA VASILJEV SVETOZAR VASILJEV V E S E L I N LALA VASILJEVIC DRAGAN VASILJEVIC MILAN VASILJEVIC MILUTIN VASILJEVIC RAJKO VASIN RADISLAV VASIN RADA VASOVIC MILORAD VEJINOVIC BRANKO V E J I N O V I C PETAR VEJIN MILICE VELICKOV DUKO VELICKOV DOKO VELICKOV MIA VELICKOV V E S E L I N VELISAVLJEV VLADIMIR V E L J I N MIROSLAV V E L J I N PETAR V E L J I N VASA V E R D N I J ALOJZ VESELINOV IVAN VESELINOV RADIVOJ VESELINOV VELJKO VESELINOVIC DUANKA VIDAKOVIC DRAGAN VIDAKOVIC URO VIDAKOVIC IVAN VIDAKOVIC MATE VIDAKOVIC SIMO VIDAKOVIC ORE VIGNJEVIC JOVO VIGNJEVI MILAN VILIC ILIJA

VILI IVANKA VILOVSKI ILIJA VILOVSKI MARKO KRECA VILOVSKI RADOVAN V I N E R DURA VIOGLAVIN VOJA VIRI GEZA VISPOD NIKOLA VINJI NENAD VITAS DUAN VITAS MILAN VITAS NIKOLA VITOMIROV DUAN VIVEK ANDRIJAKON VJETICA DANICA VJETICA DUAN VJETICA SAVA VJETICA SAVKA VLACO RADOJICA VLADISAVLJEVIC NIKOLA VLADISAVLJEV IVKO VLADISAVLJEVI URO VLADULOV VELJKO VLADULOV ARKO VLADUI NIKOLA VLAISAVLJEVI BOGDAN VLAISAVLJEVI MILICA VLAISAVLJEVI SOFIJA VLAISAVLJEVI STEVAN VLAISAVLJEVI IKA VLAJKOV MILIVOJ VLAJKOV TRIVA VLATKOVIC ZORKA VLAKALIC ARKO VOJDIC MILORAD VOJIC MILAN VLAKI JOVAN VOJNI URA VOJNI VLADA VOJNOV VITA VOJINOVIC MILICA CRNA VOJINOVIC STEVAN ZEKO VOJINOVIC PETAR VOJINOVIC SAVKO VOLAROV CEDA VOLAROV MOMIR VOJVODIC JOVAN VOJVODIC SAVA VOJVODIC VIDO VOROANIN MIJO VRANOV MIROSLAV VRANJE RADE VRZI MILO VUCELJA URO VUCETIC MARKO VUCETI MILAN VUCETIN LAZAR VUCUREVI V I D O J E VUJACIC PREDRAG VUJADINOV ARKO VUJATOV SAVA VUJIC DRAGOLJUB VUJIC DUKA VUJIC JOVAN ABAN VUJIC MILAN VUJIC MILIVOJ VUJIN ARKO VUJIN IVOJIN VUJOVIC BOKO

VUJOVI JOVO VUJOVI PREDRAG VUKADINOVI MILAN VUKAS URO VUKAINOV NESTOR VUKAINOVI KOTA VUKAINOVI MILORAD VUKELI JOVAN VUKIN DRAGOLJUB VUKMANOV ANTON VUKMIROVIC MILKA VUKOBRAT LAZAR VUKOBRATOV V A S I L I J E VUKASOV R I S T O VUKOSAVLJEV BORIVOJ VUKOSAVLJEV VLADO VUKOTI DUAN VUKOV URA VUKOV GRGA VUKOV IGNJA VUKOVI GAVRILO VUKOVI LAZAR VUKOVIC MILAN VUKOVI M I L E VUKOVI MILOVAN VUKOVI J MILOVAN VUKOVI STEVAN VUKOVI VASO VILI IVA VULIN VASO VUKOVI STANKO VULOVI SAVO VURDELJA IVKO

Z ZAKLAN MILOVAN ZARI ORE ZARI ILIJA ZARI LJUBOMIR ZARI MILAN ZARI RADIVOJ ZARI STOJAN ZARIN BOKO ZARIN DUAN ZARIN STEVA ZAVODA MILKA ZDRAVKOVI BRANKO Z E B I IVAN ZEC LJUBOMIR ZECEVI ORE ZIKOV KOVICA ZIKOV MIROSLAV ZLATINI ONAN ZIRAMOV EDA ZLAKAS BRANKO ZLOKI SVETOZAR ZORAJA IVAN ZORAJA JOVAN ZORI ORE ZORI PERICA ZORIN BOKO ZORLJENAC SLAVKO ZUBAC VOJISLAV ZUBANOV DJEVA DUNJA ZUBANOV NIKOLA ZUBANOV IVOJIN MITA ZVARA JANKO

ZVEKI V E L I M I R ZVEKI IVKO

ARIN MITA ARIN STEVAN ARKOVACKI VLADIMIR ZEGARAC V E L J K O ZEGARAC IVA IKOVAC VITOMIR ZIVADINOVI ZORKO ZIVANCEVIC BRANISLAV IVANOV JOVAN IVANOV MARIJA ZIVANOV NECA IVANOV PERA ZIVANOVI ILIJA IVANOVI MILO IVANOV MILORAD

ZIVEC IVAN IVEC MILORAD I V I N MARKO I V I N MILO I V I N VLADA I V I N M VLADA IVKOV JOVAN IVKOV MILORAD IVKOV MIROSLAV IVKOV SVETOZAR IVKOV VLADA IVKOV ZIKA ZIVKOVI CEDOMIR I V K O V I ILIJA IVKOVIC IVAN IVOJNOV BLAAODAR IVOJINOV PERA ZIVOTIN JOVICA ZUPUNSKI PAJA URZ SAVA ZVIDUK V E S E L I N ZVIDUK ARKO

Sadraj

PREDGOVOR

I USTANAK U RAVNICI

BOLJE JE UMRETI NA NOGAMA NEGO IVETI NA KOLENIMA Dobrovoljci Vlast u rukama vaba Grad na Begeju PLAMEN NA ITNIM POLJIMA Na Bonjakovom salau Marko, Baa i Klim Kumanaki odred : Odred na Melenakom ostrvu Dragutinovaki odred Aleksandrovako-karaorevaki odred Borba na Simia salau Mokrinski odred UDRUENIM SNAGAMA Zdrueni partizanski odredi 119 Sjedinjeni Severobanatski odred 131 U bazama - 149 35 47 52 57 70 78 96 112 '5 19 23

NEPOKORENI Nemci u akciji Mokrin Dragutinovo Kumane Melenci Karaorevo 154 156 164 168 178 184

BANAT JE BIO OTSEEN Pokuaj ure Jovanovia Grupa Vrhovnog taba Partizanski odredi leta etrdesetdruge Spiler i Crni Rada Razbijaka akcija Milojka Filipeva Izdajnik na delu Bora Mikin Marko arko Turinski Arsa ura orevi Sima Poslednji in izdaje Filipev na istacu II
KAKO DO BRIGADE

193 196 198 210 213 217 218 220 222 224 230

PROBOJ BANATSKOG OBRUA Odluka Prikupljanje boraca Scverobanatski partizanski odred Na zadatku U Surduku Cena pobede 237 239 244 249 259 265

SIGURNIM KORAKOM Na partizanskom kanalu 270 Obnova organizacija 281 Transportima do brigade 291 UDAR PO KANALU Drama na Dunavu Vinjievo Na ugroenom kanalu Ofanziva na severu Obraun u Karaorevu Za Srem Drugi transport se nije probio Brat i sestra umrli su zagrljeni Nana
III OD DIVERZANTSKE GRUPE DO BRIGADE

300 309 323 327 332 341 347 356 358

DIVERZANTI U AKCIJI eril ponovo u Banatu Podlokanj Borbene grupe Teak gubitak Prvi vozovi lete u vazduh Napad na Kumane 365 373 380 398 391 402

NOVI KORAK DO BRIGADE Banatska operativna zona Okruni komitet formira odred Nemci se jo ne daju Macahumka Borba za logorae 409 413 427 436 445

Petnaesti avgust Akcije na severu Drama u Crvenoj mali Dva odreda Iz akcije u akciju Okruno savetovanje na salau ZAVRNICA

uria

450 459 464 470 476 489

U susret Crvenoj Armiji Prvi mostobran na Tisi Siptar na Sovjetskom frontu Slavlje u Vinjievu Komesar Sonja Sloboda Petrovgradu Zastava sa kukastim krstom je spaljena
IV

493 500 506 509 513 517 522

TRINAESTA VOJVOANSKA TREA KNOJEVSKA

U BANATU Pokrajinski komitet ponovo u gradu na Begeju U gradu domainu Banatski kadrovi Sremci u brigadi tabovi bataljona Komandiri i komesari eta Brigada u stroju Vodnici, politiki komesari, pukomitraljesci Disciplina i obuka Brigada na prvom zadatku Vojna uprava Parada u ast Oktobra Na putu za Suboticu 531 538 533 544 564 572 583 598 604 607 615 618 621

U BAKOJ Tri protekle godine u Bakoj 624 U Banatskoj bici 628 Peti bataljon 638 PECUJ Kraj Hortijevske Maarske Put za Peuj Metkom iz puke oborio avion Svi zadaci su uspeno obavljeni Specijalna jedinica Korpus narodne odbrane Fiin odlazak Komesar Brigade Saa FRONT NA DUNAVU Komandant Kutro Kombinovani i Saobraajni bataljon Trei bataljon na frontu Na liniji fronta Na mrtvoj strai Izviai na talasima reke Dunav je zaplovio slobodom NA GRANICI Granina linija Graniar na dunosti Rezultati takmienja Kultura i sport 711 716 726 732 683 686 691 695 700 702 706 643 649 655 659 663 667 674 676

POSLE POBEDE U Bosni 741 Brigada ih pamti 746 POGOVOR 751 BELEKA O AUTORU 757 KNJIEVNI PRILOG 759 771 SPISAK BORACA BRIGADE

ORE MOMILOVI KAKO DO BRIGADE

Izdava ODBOR ZA NEGOVANJE TRADICIJA TRINAESTE VOJVOANSKE UDARNE BRIGADE KIKINDA

Tehniki urednik Emil Mijatov ft Korektori Svetlana Nikoli Ljiljana Lukaev

tampa Grafiko preduzee BUDUNOST, Zrenjanin 1976. Odlukom Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, kul turu i nauku br. knjiga je osloboena osnov nog poreza na promet.