ZAKON

O LOKALNOJ SAMOUPRAVI
("Sl. glasnik RS", br. 129/2007)

I OSNOVNE ODREDBE
lan 1
Ovim zakonom ureuju se jedinice lokalne samouprave, kriterijumi za njihovo osnivanje, nadlenosti, organi, nadzor nad njihovim aktima i radom, zatita lokalne samouprave i druga pitanja od znaaja za ostvarivanje prava i dunosti jedinica lokalne samouprave.

lan 2
Lokalna samouprava je pravo graana da upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajednikog i opteg interesa za lokalno stanovnitvo, neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama lokalne samouprave, kao i pravo i sposobnost organa lokalne samouprave da, u granicama zakona, ureuju poslove i upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadlenosti i od interesa za lokalno stanovnitvo.

lan 3
Lokalna samouprava ostvaruje se u optini, gradu i gradu Beogradu (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave). Strani dravljani mogu imati pojedina prava u ostvarivanju lokalne samouprave pod uslovima i na nain utvren zakonom. Graani koji imaju birako pravo i prebivalite na teritoriji jedinice lokalne samouprave, upravljaju poslovima lokalne samouprave, u skladu s Ustavom, zakonom i statutom jedinice lokalne samouprave.

lan 4
Republika Srbija moe zakonom poveriti jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadlenosti. Autonomna pokrajina moe odlukom poveriti jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadlenosti. Za vrenje poverenih nadlenosti sredstva obezbeuje Republika Srbija ili autonomna pokrajina, zavisno od toga ko je poverio nadlenosti.

lan 5

U vrenju svoje nadlenosti, jedinica lokalne samouprave donosi propise samostalno, u skladu sa svojim pravima i dunostima utvrenim Ustavom, zakonom, drugim propisom i statutom. Prava i obaveze jedinica lokalne samouprave u vrenju poverenih nadlenosti i ovlaenja Republike Srbije i autonomnih pokrajina u nadzoru nad vrenjem poverenih nadlenosti ureuju se zakonom.

lan 6
Jedinica lokalne samouprave odgovorna je za kvalitetno i efikasno vrenje svojih i poverenih nadlenosti. U vrenju svoje nadlenosti jedinica lokalne samouprave moe biti ograniena samo u sluajevima i pod uslovima utvrenim zakonom, u skladu s Ustavom.

lan 7
Jedinica lokalne samouprave za ostvarivanje svojih prava i dunosti i za zadovoljavanje potreba lokalnog stanovnitva moe osnovati preduzea, ustanove i druge organizacije koje vre javnu slubu, u skladu sa zakonom i statutom. Jedinica lokalne samouprave moe ugovorom, na naelima konkurencije i javnosti, poveriti pravnom ili fizikom licu obavljanje poslova iz stava 1. ovog lana.

lan 8
Radi zadovoljavanja optih, zajednikih i svakodnevnih potreba stanovnitva na odreenom podruju, jedinice lokalne samouprave mogu da obrazuju mesne zajednice ili druge oblike mesne samouprave, u skladu sa zakonom i statutom.

lan 9
Odnosi dravnih organa i organa teritorijalne autonomije sa organima jedinice lokalne samouprave zasnivaju se na pravima i obavezama koji su utvreni Ustavom i zakonom.

lan 10
Lokalna samouprava uiva pravnu zatitu u skladu s Ustavom i zakonom.

lan 11
Najvii pravni akt jedinice lokalne samouprave je statut. Statutom se ureuju naroito: prava i dunosti jedinice lokalne samouprave i nain njihovog ostvarivanja, broj odbornika skuptine jedinice lokalne samouprave, organizacija i rad organa i slubi, nain upravljanja graana poslovima iz nadlenosti jedinice lokalne samouprave, osnivanje i rad mesne zajednice i drugih oblika mesne

samouprave, uslovi za pokretanje graanske inicijative i druga pitanja od znaaja za jedinicu lokalne samouprave.

lan 12
Jedinica lokalne samouprave ima svojstvo pravnog lica.

lan 13
Jedinice lokalne samouprave sarauju i udruuju se radi ostvarivanja zajednikih ciljeva, planova i programa razvoja, kao i drugih potreba od zajednikog interesa i radi njihovog ostvarivanja mogu udruivati sredstva i obrazovati zajednike organe, preduzea, ustanove i druge organizacije i slube, u skladu sa zakonom i statutom. Jedinice lokalne samouprave mogu saraivati sa jedinicama lokalne samouprave drugih drava, u okviru spoljne politike Republike Srbije, uz potovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije, u skladu s Ustavom i zakonom. Odluku o uspostavljanju saradnje, odnosno zakljuenju sporazuma o saradnji sa jedinicom lokalne samouprave druge drave, donosi skuptina jedinice lokalne samouprave, uz saglasnost Vlade. Jedinice lokalne samouprave mogu osnivati svoja udruenja, u skladu s Ustavom i zakonom. Organi jedinica lokalne samouprave mogu saraivati sa nevladinim organizacijama, humanitarnim organizacijama i drugim organizacijama, u interesu jedinice lokalne samouprave i stanovnika sa svog podruja.

lan 14
Jedinica lokalne samouprave moe imati svoje simbole i praznik, u skladu sa zakonom i statutom.

lan 15
Finansiranje lokalne samouprave, kao i uslovi i postupak pod kojima se jedinice lokalne samouprave mogu zaduivati, ureuju se zakonom. Jedinica lokalne samouprave ima svoju imovinu. Imovinom jedinice lokalne samouprave samostalno upravljaju organi jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

II JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE

1. Osnivanje i teritorija jedinice lokalne samouprave

lan 16
Teritorija i sedite jedinice lokalne samouprave odreuje se zakonom. Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice lokalne samouprave prethodi savetodavni referendum na teritoriji te jedinice lokalne samouprave.

lan 17
Teritoriju jedinice lokalne samouprave ini podruje jednog ili vie naseljenih mesta, odnosno katastarskih optina koje ulaze u njen sastav. Teritorija za koju se osniva jedinica lokalne samouprave predstavlja prirodnu i geografsku celinu, ekonomski povezan prostor, koji poseduje razvijenu i izgraenu komunikaciju meu naseljenim mestima, sa seditem kao gravitacionim centrom.

2. Pravni status jedinice lokalne samouprave 2.1. Optina lan 18

Optina je osnovna teritorijalna jedinica u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava, koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vri sva prava i dunosti iz svoje nadlenosti i koja ima najmanje 10.000 stanovnika. Optine koje su obrazovane do prestanka vaenja Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", br. 47/91, 79/92, 82/92 - ispr., 47/94 i 49/99 dr. zakon), mogu imati manje od 10.000 stanovnika. Izuzetno, kada postoje posebni ekonomski, geografski ili istorijski razlozi, moe se osnovati nova optina koja ima manje od 10.000 stanovnika.

lan 19
Optina statutom i drugim optim aktom blie ureuje nain, uslove i oblike vrenja prava i dunosti iz svoje nadlenosti.

2.1.1. Nadlenost optine lan 20

Optina, preko svojih organa, u skladu s Ustavom i zakonom: 1) donosi programe razvoja; 2) donosi urbanistike planove;

3) donosi budet i zavrni raun; 4) utvruje stope izvornih prihoda optine, kao i nain i merila za odreivanje visine lokalnih taksi i naknada; 5) ureuje i obezbeuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti (preiavanje i distribucija vode, preiavanje i odvoenje atmosferskih i otpadnih voda, proizvodnja i snabdevanje parom i toplom vodom, linijski gradski i prigradski prevoz putnika u drumskom saobraaju, odravanje istoe u gradovima i naseljima, odravanje deponija, ureivanje, odravanje i korienje pijaca, parkova, zelenih, rekreacionih i drugih javnih povrina, javnih parkiralita, javna rasveta, ureivanje i odravanje grobalja i sahranjivanje i dr.), kao i organizacione, materijalne i druge uslove za njihovo obavljanje; 6) stara se o odravanju stambenih zgrada i bezbednosti njihovog korienja i utvruje visinu naknade za odravanje stambenih zgrada; 7) sprovodi postupak iseljenja bespravno useljenih lica u stanove i zajednike prostorije u stambenim zgradama; 8) donosi programe ureenja graevinskog zemljita, ureuje i obezbeuje vrenje poslova ureenja i korienja graevinskog zemljita i utvruje visinu naknade za ureivanje i korienje graevinskog zemljita; 9) donosi programe i sprovodi projekte lokalnog ekonomskog razvoja i stara se o unapreenju opteg okvira za privreivanje u jedinici lokalne samouprave; 10) ureuje i obezbeuje korienje poslovnog prostora kojim upravlja, utvruje visinu naknade za korienje poslovnog prostora i vri nadzor nad korienjem poslovnog prostora; 11) stara se o zatiti ivotne sredine, donosi programe korienja i zatite prirodnih vrednosti i programe zatite ivotne sredine, odnosno lokalne akcione i sanacione planove, u skladu sa stratekim dokumentima i svojim interesima i specifinostima i utvruje posebnu naknadu za zatitu i unapreenje ivotne sredine; 12) ureuje i obezbeuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rehabilitaciju i rekonstrukciju, odravanje, zatitu, korienje, razvoj i upravljanje lokalnim i nekategorisanim putevima, kao i ulicama u naselju; 13) ureuje i obezbeuje posebne uslove i organizaciju autotaksi prevoza putnika; 14) ureuje i obezbeuje organizaciju prevoza u linijskoj plovidbi koji se vri na teritoriji optine, kao i odreuje delove obale i vodenog prostora na kojima se mogu graditi hidrograevinski objekti i postavljati plovni objekti; 15) osniva robne rezerve i utvruje njihov obim i strukturu, uz saglasnost nadlenog ministarstva, radi zadovoljavanja potreba lokalnog stanovnitva;

16) osniva ustanove i organizacije u oblasti osnovnog obrazovanja, kulture, primarne zdravstvene zatite, fizike kulture, sporta, deje zatite i turizma, prati i obezbeuje njihovo funkcionisanje; 17) osniva ustanove u oblasti socijalne zatite i prati i obezbeuje njihovo funkcionisanje, daje dozvole za poetak rada ustanova socijalne zatite koje osnivaju druga pravna i fizika lica, utvruje ispunjenost uslova za pruanje usluga socijalne zatite, utvruje normative i standarde za obavljanje delatnosti ustanova iji je osniva, donosi propise o pravima u socijalnoj zatiti i obavlja poslove dravnog staratelja; 18) organizuje vrenje poslova u vezi sa zatitom kulturnih dobara od znaaja za optinu, podstie razvoj kulturnog i umetnikog stvaralatva, obezbeuje sredstva za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata u oblasti kulture od znaaja za optinu i stvara uslove za rad muzeja i biblioteka i drugih ustanova kulture iji je osniva; 19) organizuje zatitu od elementarnih i drugih veih nepogoda i zatitu od poara i stvara uslove za njihovo otklanjanje, odnosno ublaavanje njihovih posledica; 20) donosi osnove zatite, korienja i ureenja poljoprivrednog zemljita i stara se o njihovom sprovoenju, odreuje erozivna podruja, stara se o korienju panjaka i odluuje o privoenju panjaka drugoj kulturi; 21) ureuje i utvruje nain korienja i upravljanja izvorima, javnim bunarima i esmama, utvruje vodoprivredne uslove, izdaje vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole za objekte lokalnog znaaja; 22) stara se i obezbeuje uslove za ouvanje, korienje i unapreenje podruja sa prirodnim lekovitim svojstvima; 23) podstie i stara se o razvoju turizma na svojoj teritoriji i utvruje visinu boravine takse; 24) stara se o razvoju i unapreenju ugostiteljstva, zanatstva i trgovine, ureuje radno vreme, mesta na kojima se mogu obavljati odreene delatnosti i druge uslove za njihov rad; 25) upravlja imovinom optine i koristi sredstva u dravnoj svojini i stara se o njihovom ouvanju i uveanju; 26) ureuje i organizuje vrenje poslova u vezi sa dranjem i zatitom domaih i egzotinih ivotinja; 27) organizuje vrenje poslova pravne zatite svojih prava i interesa; 28) obrazuje organe, organizacije i slube za potrebe optine i ureuje njihovu organizaciju i rad; 29) pomae razvoj razliitih oblika samopomoi i solidarnosti sa licima sa posebnim potrebama kao i sa licima koja su sutinski u nejednakom poloaju sa ostalim graanima

i podstie aktivnosti i prua pomo organizacijama invalida i drugim socijalnohumanitarnim organizacijama na svojoj teritoriji; 30) podstie i pomae razvoj zadrugarstva; 31) organizuje slubu pravne pomoi graanima; 32) stara se o ostvarivanju, zatiti i unapreenju ljudskih prava i individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina i etnikih grupa; 33) utvruje jezike i pisma nacionalnih manjina koji su u slubenoj upotrebi na teritoriji optine; 34) stara se o javnom informisanju od lokalnog znaaja i obezbeuje uslove za javno informisanje na srpskom jeziku i jeziku nacionalnih manjina koji se koriste na teritoriji optine, osniva televizijske i radio-stanice radi izvetavanja na jeziku nacionalnih manjina koji je u optini u slubenoj upotrebi, kao i radi izvetavanja na jeziku nacionalnih manjina koji nije u slubenoj upotrebi, kada takvo izvetavanje predstavlja dostignuti nivo manjinskih prava; 35) propisuje prekraje za povrede optinskih propisa; 36) obrazuje inspekcijske slube i vri inspekcijski nadzor nad izvrenjem propisa i drugih optih akata iz nadlenosti optine; 37) ureuje organizaciju i rad mirovnih vea; 38) ureuje i obezbeuje upotrebu imena, grba i drugog obeleja optine; 39) obavlja i druge poslove od neposrednog interesa za graane, u skladu s Ustavom, zakonom i statutom.

2.1.2. Poveravanje javnih ovlaenja lan 21

Pojedini poslovi dravne uprave zakonom se mogu poveriti svim ili pojedinim optinama, u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza graana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za ivot i rad. Sredstva za obavljanje poverenih poslova obezbeuju se u budetu Republike Srbije u skladu sa vrstom i obimom poslova.

lan 22
Optina obavlja kao poverene poslove pojedine poslove inspekcijskog nadzora iz oblasti, prosvete, zdravstva, zatite ivotne sredine, rudarstva, prometa robe i usluga, poljoprivrede, vodoprivrede i umarstva i druge inspekcijske poslove u skladu sa zakonom.

2.2. Grad lan 23

Grad je jedinica lokalne samouprave utvrena zakonom, koja predstavlja ekonomski, administrativni, geografski i kulturni centar ireg podruja i ima vie od 100.000 stanovnika. Izuzetno, kada postoje posebni ekonomski, geografski ili istorijski razlozi, moe se utvrditi da je grad i teritorijalna jedinica koja ima manje od 100.000 stanovnika. Teritorija za koju se obrazuje grad, predstavlja prirodnu geografsku celinu, ekonomski povezan prostor koji poseduje izgraenu komunikaciju meu naseljenim mestima sa seditem grada kao gravitacionim centrom. Odredbe ovog zakona koje se odnose na optinu primenjuju se i na grad, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

lan 24
Grad vri nadlenosti optine, kao i druge nadlenosti i poslove dravne uprave, koji su mu zakonom povereni. Grad, u skladu sa zakonom, obrazuje komunalnu policiju, obezbeuje i organizuje vrenje poslova komunalne policije.

lan 25
Statutom grada moe se predvideti da se na teritoriji grada obrazuju dve ili vie gradskih optina. Statutom grada se ureuju poslovi iz nadlenosti grada koje vre gradske optine.

2.3. Grad Beograd lan 26

Poloaj grada Beograda ureuje se posebnim zakonom.

3. Organi jedinica lokalne samouprave 3.1. Optina lan 27

Organi optine su: skuptina optine, predsednik optine, optinsko vee i optinska uprava.

3.1.1. Skuptina optine

lan 28
Skuptina optine je najvii organ optine koji vri osnovne funkcije lokalne vlasti, utvrene Ustavom, zakonom i statutom. Skuptinu optine ine odbornici, koje biraju graani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom i statutom optine. Skuptina optine se smatra konstituisanom izborom predsednika skuptine i postavljenjem sekretara skuptine.

lan 29
Broj odbornika u skuptini optine utvruje se statutom optine, s tim to ne moe biti manji od 19, ni vei od 75.

lan 30
Odbornik ne moe biti zaposleni u optinskoj upravi i lice koje imenuje, odnosno postavlja skuptina optine. Ako zaposleni u optinskoj upravi bude izabran za odbornika, prava i obaveze po osnovu rada miruju mu dok traje njegov odborniki mandat. Danom potvrivanja odbornikog mandata licima koje je imenovala, odnosno postavila skuptina jedinice lokalne samouprave, prestaje funkcija na koju su imenovani, odnosno postavljeni. Propisi kojima se ureuje spreavanje sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija, ne iskljuuju primenu odredaba ovog zakona o poslovima koji su odreeni kao nespojivi sa funkcijom odbornika skuptine optine.

lan 31
Odbornici se biraju na etiri godine. Odbornik ima pravo na zatitu mandata, ukljuujui i sudsku zatitu, koja se ostvaruje shodnom primenom zakona kojim se ureuje zatita izbornog prava u izbornom postupku.

lan 32
Skuptina optine, u skladu sa zakonom: 1) donosi statut optine i poslovnik skuptine; 2) donosi budet i zavrni raun optine;

3) utvruje stope izvornih prihoda optine, kao i nain i merila za odreivanje visine lokalnih taksi i naknada; 4) donosi program razvoja optine i pojedinih delatnosti; 5) donosi urbanistiki plan optine i ureuje korienje graevinskog zemljita; 6) donosi propise i druge opte akte; 7) raspisuje optinski referendum i referendum na delu teritorije optine, izjanjava se o predlozima sadranim u graanskoj inicijativi i utvruje predlog odluke o samodoprinosu; 8) osniva slube, javna preduzea, ustanove i organizacije, utvrene statutom optine i vri nadzor nad njihovim radom; 9) imenuje i razreava upravni i nadzorni odbor, imenuje i razreava direktore javnih preduzea, ustanova, organizacija i slubi, iji je osniva i daje saglasnost na njihove statute, u skladu sa zakonom; 10) bira i razreava predsednika skuptine i zamenika predsednika skuptine; 11) postavlja i razreava sekretara skuptine; 12) bira i razreava predsednika optine i, na predlog predsednika optine, bira zamenika predsednika optine i lanove optinskog vea; 13) utvruje optinske takse i druge lokalne prihode koji optini pripadaju po zakonu; 14) utvruje naknadu za ureivanje i korienje graevinskog zemljita; 15) donosi akt o javnom zaduivanju optine, u skladu sa zakonom kojim se ureuje javni dug; 16) propisuje radno vreme ugostiteljskih, trgovinskih i zanatskih objekata; 17) daje miljenje o republikom, pokrajinskom i regionalnom prostornom planu; 18) daje miljenje o zakonima kojima se ureuju pitanja od interesa za lokalnu samoupravu; 19) daje saglasnost na upotrebu imena, grba i drugog obeleja optine; 20) obavlja i druge poslove utvrene zakonom i statutom.

lan 33
Skuptina optine odluuje ako sednici prisustvuje veina od ukupnog broja odbornika.

Odluke se donose veinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili statutom nije drukije odreeno. O donoenju statuta, budeta i urbanistikih planova odluuje se veinom glasova od ukupnog broja odbornika.

lan 34
Sednicu skuptine optine saziva predsednik skuptine, po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca. Predsednik skuptine je duan da sednicu zakae na zahtev predsednika optine, optinskog vea ili jedne treine odbornika, u roku od sedam dana od dana podnoenja zahteva, tako da dan odravanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva. Ako predsednik skuptine ne zakae sednicu u roku iz stava 2. ovog lana, sednicu moe zakazati podnosilac zahteva, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva. Predsednik skuptine moe odloiti sednicu koju je sazvao samo u sluaju kada ne postoji kvorum potreban za rad, a u drugim sluajevima o odlaganju sednice odluuje skuptina.

lan 35
Sednice skuptine optine su javne. Skuptina optine moe odluiti da sednica skuptine ne bude javna iz razloga bezbednosti i drugih razloga utvrenih zakonom.

lan 36
Skuptina optine osniva stalna ili povremena radna tela za razmatranje pitanja iz njene nadlenosti. Radna tela daju miljenje na predloge propisa i odluka koje donosi skuptina optine i obavljaju druge poslove utvrene statutom optine. Broj radnih tela, izbor, prava i dunosti predsednika i lanova radnih tela utvruju se statutom optine.

lan 37
Odbornik ne moe biti pozvan na krivinu odgovornost, pritvoren ili kanjen zbog iznetog miljenja ili davanja glasa na sednici skuptine i radnih tela.

lan 38

Skuptina optine ima predsednika skuptine. Predsednik skuptine organizuje rad skuptine optine, saziva i predsedava njenim sednicama i obavlja druge poslove utvrene zakonom i statutom optine. Predsednik skuptine, na predlog najmanje 1/3 odbornika, bira se iz reda odbornika, na vreme od etiri godine, tajnim glasanjem, veinom glasova od ukupnog broja odbornika skuptine optine. Predsednik skuptine moe biti razreen i pre isteka vremena za koje je izabran, na isti nain na koji je biran. Predsednik skuptine moe biti na stalnom radu u optini.

lan 39
Predsednik skuptine ima zamenika koji ga zamenjuje u sluaju njegove odsutnosti i spreenosti da obavlja svoju dunost. Zamenik predsednika skuptine bira se i razreava na isti nain kao i predsednik skuptine.

lan 40
Skuptina optine ima sekretara koji se stara o obavljanju strunih poslova u vezi sa sazivanjem i odravanjem sednica skuptine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad. Sekretar skuptine se postavlja, na predlog predsednika skuptine, na etiri godine i moe biti ponovo postavljen. Za sekretara skuptine optine moe biti postavljeno lice sa zavrenim pravnim fakultetom, poloenim strunim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine. Skuptina optine moe, na predlog predsednika skuptine, razreiti sekretara i pre isteka mandata. Sekretar moe imati zamenika koji ga zamenjuje u sluaju njegove odsutnosti. Zamenik sekretara skuptine optine postavlja se i razreava na isti nain i pod istim uslovima kao i sekretar.

lan 41
Nain pripreme, voenje i rad sednice skuptine optine i druga pitanja vezana za rad skuptine ureuju se njenim poslovnikom.

3.1.2. Izvrni organi optine

lan 42
Izvrni organi optine su predsednik optine i optinsko vee.

lan 43
Predsednika optine bira skuptina optine, iz reda odbornika, na vreme od etiri godine, tajnim glasanjem, veinom glasova od ukupnog broja odbornika skuptine optine. Predsednik optine ima zamenika koji ga zamenjuje u sluaju njegove odsutnosti i spreenosti da obavlja svoju dunost. Predsednik skuptine optine predlae kandidata za predsednika optine. Kandidat za predsednika optine predlae kandidata za zamenika predsednika optine iz reda odbornika, koga bira skuptina optine na isti nain kao predsednika optine. Predsedniku optine i zameniku predsednika optine izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u skuptini optine. Predsednik optine i zamenik predsednika optine su na stalnom radu u optini.

lan 44
Predsednik optine: 1) predstavlja i zastupa optinu; 2) predlae nain reavanja pitanja o kojima odluuje skuptina; 3) naredbodavac je za izvrenje budeta; 4) usmerava i usklauje rad optinske uprave; 5) donosi pojedinane akte za koje je ovlaen zakonom, statutom ili odlukom skuptine; 6) vri i druge poslove utvrene statutom i drugim aktima optine.

lan 45
Optinsko vee ine predsednik optine, zamenik predsednika optine, kao i lanovi optinskog vea iji je broj utvren statutom optine i koje bira skuptina optine, na period od etiri godine, tajnim glasanjem, veinom od ukupnog broja odbornika. Kandidate za lanove optinskog vea predlae kandidat za predsednika optine.

Kada odluuje o izboru predsednika optine, skuptina optine istovremeno odluuje o izboru zamenika predsednika optine i lanova optinskog vea. Predsednik optine je predsednik optinskog vea. Zamenik predsednika optine je lan optinskog vea po funkciji. Broj lanova optinskog vea, koje skuptina optine bira na predlog predsednika optine, ne moe biti vei od 11. lanovi optinskog vea koje bira skuptina optine ne mogu istovremeno biti i odbornici, a mogu biti zadueni za jedno ili vie odreenih podruja iz nadlenosti optine. Odborniku koji bude izabran za lana optinskog vea prestaje odborniki mandat. lanovi optinskog vea mogu biti na stalnom radu u optini.

lan 46
Optinsko vee: 1) predlae statut, budet i druge odluke i akte koje donosi skuptina; 2) neposredno izvrava i stara se o izvravanju odluka i drugih akata skuptine optine; 3) donosi odluku o privremenom finansiranju u sluaju da skuptina optine ne donese budet pre poetka fiskalne godine; 4) vri nadzor nad radom optinske uprave, ponitava ili ukida akte optinske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom, statutom i drugim optim aktom ili odlukom koje donosi skuptina optine; 5) reava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i obavezama graana, preduzea i ustanova i drugih organizacija u upravnim stvarima iz nadlenosti optine; 6) stara se o izvravanju poverenih nadlenosti iz okvira prava i dunosti Republike, odnosno autonomne pokrajine; 7) postavlja i razreava naelnika optinske uprave, odnosno naelnike uprava za pojedine oblasti.

lan 47
Predsednik optine predstavlja optinsko vee, saziva i vodi njegove sednice. Predsednik optine je odgovoran za zakonitost rada optinskog vea.

Predsednik optine je duan da obustavi od primene odluku optinskog vea za koju smatra da nije saglasna zakonu. Optinsko vee moe da odluuje ako sednici prisustvuje veina od ukupnog broja njegovih lanova. Optinsko vee odluuje veinom glasova prisutnih lanova, ako zakonom ili statutom optine za pojedina pitanja nije predviena druga veina. Organizacija, nain rada i odluivanja optinskog vea, detaljnije se ureuje njegovim poslovnikom, u skladu sa ovim zakonom i statutom.

lan 48
Predsednik optine i optinsko vee redovno izvetavaju skuptinu optine, po sopstvenoj inicijativi ili na njen zahtev, o izvravanju odluka i drugih akata skuptine optine.

lan 49
Predsednik optine moe biti razreen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazloen predlog najmanje treine odbornika, na isti nain na koji je izabran. O predlogu za razreenje predsednika optine mora se raspravljati i odluivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku skuptine. Ako skuptina ne razrei predsednika optine, odbornici koji su podneli predlog za razreenje ne mogu ponovo predloiti razreenje predsednika optine, pre isteka roka od est meseci od odbijanja prethodnog predloga.

lan 50
Razreenjem predsednika optine prestaje mandat zamenika predsednika optine i optinskog vea. Zamenik predsednika optine, odnosno lan optinskog vea, mogu biti razreeni pre isteka vremena na koje su birani, na predlog predsednika optine ili najmanje jedne treine odbornika, na isti nain na koji su izabrani. Istovremeno sa predlogom za razreenje zamenika predsednika optine ili lana optinskog vea, predsednik optine je duan da skuptini optine podnese predlog za izbor novog zamenika predsednika optine ili lana optinskog vea, koja istovremeno donosi odluku o razreenju i o izboru. Predsednik optine, zamenik predsednika optine ili lan optinskog vea koji su razreeni ili su podneli ostavku, ostaju na dunosti i vre tekue poslove, do izbora novog predsednika optine, zamenika predsednika optine ili lana optinskog vea.

lan 51

Prestankom mandata skuptine prestaje mandat izvrnih organa optine, s tim da oni vre tekue poslove iz svoje nadlenosti do stupanja na dunost novog predsednika optine i optinskog vea, odnosno predsednika i lanova privremenog organa ako je skuptini mandat prestao zbog rasputanja skuptine.

3.1.3. Optinska uprava lan 52

Optinska uprava: 1) priprema nacrte propisa i drugih akata koje donosi skuptina optine, predsednik optine i optinsko vee; 2) izvrava odluke i druge akte skuptine optine, predsednika optine i optinskog vea; 3) reava u upravnom postupku u prvom stepenu o pravima i dunostima graana, preduzea, ustanova i drugih organizacija u upravnim stvarima iz nadlenosti optine; 4) obavlja poslove upravnog nadzora nad izvravanjem propisa i drugih optih akata skuptine optine; 5) izvrava zakone i druge propise ije je izvravanje povereno optini; 6) obavlja strune i druge poslove koje utvrdi skuptina optine, predsednik optine i optinsko vee.

lan 53
Optinska uprava obrazuje se kao jedinstveni organ, a mogu se obrazovati i optinske uprave za pojedine oblasti u optinama sa preko 50.000 stanovnika.

lan 54
Optinskom upravom, kao jedinstvenim organom, rukovodi naelnik. Za naelnika optinske uprave moe biti postavljeno lice koje ima zavren pravni fakultet, poloen ispit za rad u organima dravne uprave i najmanje pet godina radnog iskustva u struci. U optinskoj upravi obrazovanoj kao jedinstveni organ, za vrenje srodnih poslova, mogu se obrazovati unutranje organizacione jedinice.

lan 55
Kad se optinska uprava organizuje u vie uprava, radom uprave rukovodi naelnik.

Za naelnika uprave moe biti postavljeno lice koje ima odgovarajui fakultet, u odnosu na delokrug uprave, poloen ispit za rad u organima dravne uprave i najmanje pet godina radnog iskustva u struci. U okviru uprave, za vrenje srodnih poslova, mogu se obrazovati unutranje organizacione jedinice.

lan 56
Naelnika optinske uprave, odnosno uprave za pojedine oblasti postavlja optinsko vee, na osnovu javnog oglasa, na pet godina. Naelnik optinske uprave moe imati zamenika koji ga zamenjuje u sluaju njegove odsutnosti i spreenosti da obavlja svoju dunost. Zamenik naelnika optinske uprave se postavlja na isti nain i pod istim uslovima kao naelnik. Rukovodioce organizacionih jedinica u upravi rasporeuje naelnik.

lan 57
Naelnik za svoj rad i rad uprave odgovara skuptini optine i optinskom veu u skladu sa statutom optine i aktom o organizaciji optinske uprave.

lan 58
Statutom optine moe se predvideti da se u optinskoj upravi postavljaju pomonici predsednika optine za pojedine oblasti (ekonomski razvoj, urbanizam, primarna zdravstvena zatita, zatita ivotne sredine, poljoprivreda i dr.). Pomonici predsednika optine pokreu inicijative, predlau projekte i sainjavaju miljenja u vezi sa pitanjima koja su od znaaja za razvoj u oblastima za koje su postavljeni i vre druge poslove utvrene aktom o organizaciji optinske uprave. Pomonike predsednika optine postavlja i razreava predsednik optine. U optinskoj upravi moe biti postavljeno najvie tri pomonika predsednika optine.

lan 59
Akt o organizaciji optinske uprave donosi skuptina optine na predlog optinskog vea. Akt o unutranjem ureenju i sistematizaciji optinske uprave donosi naelnik uz saglasnost optinskog vea.

lan 60

Optinska uprava u obavljanju upravnog nadzora moe: 1) naloiti reenjem izvrenje mera i radnji u odreenom roku; 2) izrei mandatnu kaznu; 3) podneti prijavu nadlenom organu za uinjeno krivino delo ili privredni prestup i podneti zahtev za pokretanje prekrajnog postupka; 4) izdati privremeno nareenje, odnosno zabranu; 5) obavestiti drugi organ, ako postoje razlozi, za preduzimanje mera za koji je taj organ nadlean; 6) preduzeti i druge mere za koje je ovlaena zakonom, propisom ili optim aktom. Ovlaenja i organizacija za obavljanje poslova iz stava 1. ovog lana, blie se ureuju odlukom skuptine optine.

lan 61
U postupku pred optinskom upravom, u kome se reava o pravima, obavezama i interesima graana i pravnih lica, primenjuju se propisi o upravnom postupku.

lan 62
Optinsko vee reava sukob nadlenosti izmeu optinske uprave i drugih preduzea, organizacija i ustanova kad na osnovu odluke skuptine optine odluuju o pojedinim pravima graana, pravnih lica ili drugih stranaka, kao i izmeu optinskih uprava za pojedine oblasti. Naelnik optinske uprave, odnosno naelnik uprave za pojedine oblasti reava sukob nadlenosti izmeu unutranjih organizacionih jedinica.

lan 63
Poslove optinske uprave koji se odnose na ostvarivanje prava, obaveza i interesa graana i pravnih lica mogu obavljati lica koja imaju propisanu kolsku spremu, poloen struni ispit za rad u organima dravne uprave i odgovarajue radno iskustvo, u skladu sa zakonom i drugim propisom.

lan 64
O izuzeu naelnika optinske uprave, odnosno naelnika uprave za pojedine oblasti reava optinsko vee. O izuzeu slubenog lica u optinskoj upravi reava naelnik.

3.2. Grad lan 65

Organi grada su: skuptina grada, gradonaelnik, gradsko vee i gradska uprava.

lan 66
Organi grada obavljaju poslove predviene ovim zakonom za organe optine, kao i druge poslove utvrene zakonom i statutom grada. Skuptinu grada sainjavaju odbornici iji se broj utvruje statutom grada, s tim to njihov broj ne moe biti vei od 90. Odredbe ovog zakona koje se odnose na skuptinu optine primenjuju se na gradsku skuptinu. Odredbe ovog zakona koje se odnose na predsednika optine primenjuju se na gradonaelnika. Odredbe ovog zakona koje se odnose na optinsko vee primenjuju se na gradsko vee. Gradska uprava se obrazuje kao jedinstveni organ ili kao vie uprava za pojedine oblasti. Odredbe ovog zakona o optinskoj upravi primenjuju se na gradsku upravu. U gradskoj upravi moe biti postavljeno najvie pet pomonika gradonaelnika.

III NEPOSREDNO UEE GRAANA U OSTVARIVANJU LOKALNE SAMOUPRAVE

lan 67
Oblici neposrednog uea graana u ostvarivanju lokalne samouprave su: graanska inicijativa, zbor graana i referendum. Oblici neposredne samouprave iz stava 1. ovog lana ureuju se zakonom i statutom.

lan 68
Graani putem graanske inicijative predlau skuptini jedinice lokalne samouprave donoenje akta kojim e se urediti odreeno pitanje iz nadlenosti jedinice lokalne samouprave, promenu statuta ili drugih akata i raspisivanje referenduma u skladu sa zakonom i statutom. O predlogu iz stava 1. ovog lana, skuptina je duna da odri raspravu i da dostavi obrazloen odgovor graanima u roku od 60 dana od dobijanja predloga.

Statutom jedinice lokalne samouprave utvruje se broj potpisa graana potreban za punovano pokretanje graanske inicijative, koji ne moe da bude manji od 5% biraa.

lan 69
Zbor graana se saziva za deo teritorije jedinice lokalne samouprave utvren statutom. Zbor graana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadlenosti organa jedinice lokalne samouprave. Zbor graana veinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upuuje ih skuptini ili pojedinim organima i slubama jedinice lokalne samouprave. Organi i slube jedinice lokalne samouprave duni su da u roku od 60 dana od odravanja zbora graana, razmotre zahteve i predloge graana i o njima zauzmu stav, odnosno donesu odgovarajuu odluku ili meru i o tome obaveste graane. Nain sazivanja zbora graana, njegov rad, kao i nain utvrivanja stavova zbora ureuje se statutom i odlukom skuptine optine.

lan 70
Skuptina jedinice lokalne samouprave moe na sopstvenu inicijativu da raspie referendum o pitanjima iz svoje nadlenosti. Referendum o pitanju iz svoje nadlenosti skuptina jedinice lokalne samouprave duna je da raspie na predlog koji podnese najmanje 10% biraa od ukupnog birakog tela u jedinici lokalne samouprave, na nain utvren zakonom i statutom. Odluka putem referenduma doneta je ako se za nju izjasnila veina graana koja je glasala, pod uslovom da je glasalo vie od polovine ukupnog broja graana. Odluka doneta na referendumu je obavezna, a skuptina jedinice lokalne samouprave je ne moe staviti van snage, niti izmenama i dopunama menjati njenu sutinu u narednom periodu od godinu dana od dana donoenja odluke.

lan 71
Organi i slube jedinice lokalne samouprave duni su da obavetavaju javnost o svom radu preko sredstava javnog informisanja i na drugi prikladan nain. Organi i slube jedinice lokalne samouprave duni su da graanima u ostvarivanju njihovih prava i obaveza daju potrebne podatke, objanjenja i obavetenja. Organi i slube jedinice lokalne samouprave duni su da svima omogue podnoenje pritubi na svoj rad i na nepravilan odnos zaposlenih. Na podnete pritube organi i slube jedinice lokalne samouprave duni su da odgovore u roku od 30 dana, ako podnosilac pritube zahteva odgovor.

IV MESNA SAMOUPRAVA
lan 72
Radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovnitva u selima se osnivaju mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave. Mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave mogu se obrazovati i u gradskim naseljima (kvart, etvrt, rejon i sl). Mesna zajednica moe se osnivati i za dva ili vie sela.

lan 73
Skuptina optine, odnosno skuptina grada, odluuje uz prethodno pribavljeno miljenje graana, o obrazovanju, podruju za koje se obrazuje i ukidanju mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave. Ova odluka donosi se veinom glasova od ukupnog broja odbornika.

lan 74
Aktima mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave, u skladu sa statutom optine, odnosno grada i aktom o osnivanju, utvruju se poslovi koje vri, organi i postupak izbora, organizacija i rad organa, nain odluivanja i druga pitanja od znaaja za rad mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave.

lan 75
Sredstva za rad mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave obezbeuju se iz: 1) sredstava utvrenih odlukom o budetu optine, odnosno grada, ukljuujui i samodoprinos; 2) donacija; 3) prihoda koje mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave ostvari svojom aktivnou. Mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave donosi finansijski plan na koji saglasnost daje nadleni organ optine, odnosno grada.

lan 76
Mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave ima svojstvo pravnog lica u okviru prava i dunosti utvrenih statutom i odlukom o osnivanju.

lan 77
Odlukom skuptine optine, odnosno skuptine grada moe se svim ili pojedinim mesnim zajednicama i drugim oblicima mesne samouprave poveriti vrenje odreenih poslova iz nadlenosti optine odnosno grada, uz obezbeivanje za to potrebnih sredstava. Za obavljanje odreenih poslova iz nadlenosti optinske uprave, odnosno gradskih uprava, posebno u vezi sa ostvarivanjem prava graana, moe se organizovati rad optinske uprave u mesnim zajednicama. Poslove iz stava 2. ovog lana, nain i mesto njihovog vrenja odreuje predsednik optine na predlog naelnika optinske uprave, odnosno naelnika gradskih uprava.

V ODNOSI ORGANA REPUBLIKE, TERITORIJALNE AUTONOMIJE I ORGANA JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE

lan 78
Organi Republike, teritorijalne autonomije i organi jedinica lokalne samouprave, radi ostvarivanja svojih prava i dunosti, meusobno sarauju u skladu s Ustavom, zakonom i drugim propisom. Organi Republike i teritorijalne autonomije vre nadzor nad zakonitou rada i akata organa jedinice lokalne samouprave, u skladu s Ustavom i zakonom. Nadlean organ jedinice lokalne samouprave je duan da organu Republike, odnosno autonomne pokrajine, koji vri nadzor nad zakonitou rada i akata jedinice lokalne samouprave, blagovremeno dostavi traene podatke, spise i isprave. Za dostavljanje traenih podataka, spisa i isprava odgovoran je predsednik optine, odnosno sekretar skuptine optine ako se nadzor vri nad radom i aktima skuptine optine.

lan 79
Organi i slube jedinice lokalne samouprave u vrenju svojih nadlenosti: 1) daju organima Republike i teritorijalne autonomije inicijative za ureivanje odnosa od znaaja za lokalnu samoupravu i za preduzimanje mera od znaaja za reavanje pitanja iz okvira prava i dunosti jedinice lokalne samouprave; 2) podnose predstavke i daju predloge u pogledu postupanja organa Republike i teritorijalne autonomije;

3) trae miljenje od nadlenog organa Republike i teritorijalne autonomije u vezi sa primenom zakona i drugih propisa koji su od neposrednog uticaja na razvoj i ostvarivanje lokalne samouprave i za rad organa jedinice lokalne samouprave; 4) uestvuju, samostalno ili preko svojih asocijacija u pripremi zakona i drugih propisa ija je sadrina od posebnog znaaja za ostvarivanje i razvoj lokalne samouprave.

lan 80
Organi Republike i teritorijalne autonomije, u vrenju svojih nadlenosti: 1) obavetavaju organe i slube jedinice lokalne samouprave, po sopstvenoj inicijativi ili na njihov zahtev, o merama koje preduzimaju ili nameravaju da preduzmu u izvravanju zakona i drugih propisa, o zatiti ustavnosti i zakonitosti, pojavama koje ih naruavaju i o merama za njihovo otklanjanje, o ostvarivanju prava graana na lokalnu samoupravu, kao i o drugim pitanjima od neposrednog interesa za ostvarivanje sistema lokalne samouprave i za rad organa jedinice lokalne samouprave; 2) pruaju strunu pomo organima i slubama jedinice lokalne samouprave u vezi sa obavljanjem njihovih poslova, a naroito u uvoenju informacionog sistema i informatizaciji poslova koje vre organi i slube jedinice lokalne samouprave; 3) trae izvetaje, podatke i obavetenja o obavljanju poslova iz okvira prava i dunosti jedinice lokalne samouprave, kao i o drugim pitanjima koja su od interesa za ostvarivanje uloge i za rad organa Republike i teritorijalne autonomije u oblasti lokalne samouprave; 4) vre i druge poslove u skladu sa zakonom i drugim propisima.

lan 81
Vlada je duna da obustavi od izvrenja opti akt jedinice lokalne samouprave za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu, reenjem koje stupa na snagu kad se objavi u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Reenje o obustavi od izvrenja prestaje da vai ako Vlada u roku od pet dana od objavljivanja reenja ne pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opteg akta.

lan 82
Nadleno ministarstvo pokrenue postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili drugog opteg akta jedinice lokalne samouprave pred Ustavnim sudom, ako smatra da taj akt nije u saglasnosti s Ustavom, zakonom ili drugim republikim propisom. Nadleni organ teritorijalne autonomije pokrenue postupak iz stava 1. ovog lana, ako smatra da akt nije u saglasnosti sa pokrajinskim propisom.

lan 83

Kad ministarstvo nadleno za poslove lokalne samouprave, odnosno nadleni organ teritorijalne autonomije smatra da opti akt organa jedinice lokalne samouprave nije u saglasnosti sa njenim statutom, ukazae na to skuptini jedinice lokalne samouprave radi preduzimanja odgovarajuih mera. Ako skuptina jedinice lokalne samouprave ne postupi po predlozima organa iz stava 1. ovog lana, ministarstvo nadleno za poslove lokalne samouprave pokrenue postupak pred Vrhovnim sudom Srbije i istovremeno e predloiti Vladi da obustavi od izvrenja akt iz stava 1. ovog lana, do odluke Vrhovnog suda Srbije.

lan 84
Ako nae da pojedinani akt organa, odnosno slube jedinice lokalne samouprave, protiv koga nije obezbeena sudska zatita, nije u saglasnosti sa zakonom ili drugim propisom, odnosno s odlukom ili drugim optim aktom jedinice lokalne samouprave, ministarstvo nadleno za poslove lokalne samouprave, odnosno nadleni organ teritorijalne autonomije predloie skuptini jedinice lokalne samouprave da takav akt ukine ili poniti. Ako skuptina ne postupi u roku od mesec dana po predlozima organa iz stava 1. ovog lana, ministarstvo nadleno za poslove lokalne samouprave ukinue ili ponititi akt iz stava 1. ovog lana.

lan 85
Skuptina jedinice lokalne samouprave moe se raspustiti ako: 1) skuptina ne zaseda due od tri meseca; 2) ako ne izabere predsednika optine i optinsko vee u roku od mesec dana od dana konstituisanja skuptine jedinice lokalne samouprave ili od dana njihovog razreenja, odnosno podnoenja ostavke; 3) ne donese statut ili budet u roku utvrenom zakonom.

lan 86
Odluku o rasputanju skuptine jedinice lokalne samouprave donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove lokalne samouprave, odnosno nadlenog organa teritorijalne autonomije. Predsednik Narodne skuptine raspisuje izbore za odbornike u roku od dva meseca od stupanja na snagu odluke o rasputanju skuptine jedinice lokalne samouprave. Mandat odbornika izabranih na izborima iz stava 2. ovog lana, traje etiri godine. Do konstituisanja skuptine i izbora izvrnih organa jedinice lokalne samouprave, tekue i neodlone poslove iz nadlenosti skuptine i izvrnih organa jedinice lokalne

samouprave, obavlja privremeni organ jedinice lokalne samouprave koji ine predsednik i etiri lana. Privremeni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje Vlada. Vlada donosi posebno reenje o imenovanju predsednika i lanova privremenog organa, vodei rauna o politikom i nacionalnom sastavu rasputene skuptine jedinice lokalne samouprave.

lan 87
Ako se u jedinici lokalne samouprave ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne konstituie skuptina u skladu sa ovim zakonom u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora, Vlada imenuje privremeni organ iz lana 86. stav 4. ovog zakona koji obavlja tekue i neodlone poslove iz nadlenosti skuptine i izvrnih organa jedinice lokalne samouprave. Predsednik Narodne skuptine je duan da odluku o raspisivanju novih izbora za skuptinu jedinice lokalne samouprave donese u roku od mesec dana, od dana kad je trebalo sprovesti izbore, odnosno konstituisati skuptinu jedinice lokalne samouprave. Mandat odbornika izabranih na izborima iz stava 2. ovog lana, traje do isteka mandata odbornika skuptina jedinica lokalne samouprave izabranih na redovnim izborima.

VI SARADNJA I UDRUIVANJE JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE

lan 88
Jedinica lokalne samouprave, njeni organi i slube, kao i preduzea, ustanove i druge organizacije iji je osniva, ostvaruju saradnju i udruuju se sa drugim jedinicama lokalne samouprave i njenim organima i slubama u oblastima od zajednikog interesa i radi njihovog ostvarivanja mogu udruivati sredstva i obrazovati zajednike organe, preduzea, ustanove i druge organizacije i ustanove, u skladu sa zakonom i statutom. Jedinice lokalne samouprave mogu ostvarivati saradnju u oblastima od zajednikog interesa sa odgovarajuim teritorijalnim zajednicama i jedinicama lokalne samouprave u drugim dravama, u okviru spoljne politike Republike Srbije, uz potovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije, u skladu s Ustavom i zakonom.

lan 89
Radi unapreenja razvoja lokalne samouprave, njene zatite i ostvarivanja zajednikih interesa, jedinice lokalne samouprave mogu osnivati svoje asocijacije. Asocijacije jedinica lokalne samouprave zastupaju interese svog lanstva pred dravnim organima, a posebno u postupku donoenja zakona i drugih akata od znaaja za zatitu,

unapreenje i finansiranje lokalne samouprave, kao i drugih propisa od znaaja za ostvarivanje poslova jedinice lokalne samouprave. Na osnivanje i rad asocijacija jedinica lokalne samouprave primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuje osnivanje i rad udruenja.

VII SIMBOLI I NAZIVI DELOVA NASELJENIH MESTA U JEDINICI LOKALNE SAMOUPRAVE

lan 90
Jedinica lokalne samouprave samostalno u skladu sa ovim zakonom utvruje svoje simbole (grb i zastavu), i njihovu upotrebu.

lan 91
Simboli jedinice lokalne samouprave mogu se isticati samo uz dravne simbole. U slubenim prostorijama organa jedinice lokalne samouprave istiu se samo dravni simboli, simboli nacionalnih manjina iji je jezik na teritoriji jedinice lokalne samouprave u slubenoj upotrebi kao i simboli jedinice lokalne samouprave. Isticanje simbola autonomne pokrajine uz simbole jedinica lokalne samouprave u autonomnoj pokrajini, kao i isticanje simbola autonomne pokrajine u slubenim prostorijama organa jedinica lokalne samouprave u autonomnoj pokrajini, vri se u skladu sa propisom koji je utvrdila autonomna pokrajina.

lan 92
Simboli jedinica lokalne samouprave moraju se meusobno razlikovati. Sadrina odredbi statuta jedinice lokalne samouprave ili drugih njenih akata o simbolima jedinice lokalne samouprave mora odgovarati istorijskim i stvarnim injenicama i ovim odredbama se ne smeju vreati opti i dravni interesi, nacionalna i verska oseanja i javni moral.

lan 93
Skuptina jedinice lokalne samouprave utvruje praznike i odluuje o nazivima ulica, trgova, gradskih etvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta na svojoj teritoriji, uz prethodnu saglasnost ministarstva nadlenog za poslove lokalne samouprave. Ako je na podruju jedinice lokalne samouprave jezik nacionalne manjine u slubenoj upotrebi, u postupku promene naziva ulica, trgova, gradskih etvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta, pribavie se miljenje nacionalnog saveta.

lan 94

Ako sadrina odredbi predloga statuta jedinice lokalne samouprave ili drugih akata o praznicima i nazivima delova naseljenih mesta ne odgovara istorijskim ili stvarnim injenicama, ako se njima povreuju opti i dravni interesi, nacionalna i verska oseanja ili vrea javni moral, ministarstvo nadleno za poslove lokalne samouprave odbie, u roku od 60 dana od dana prijema predloga statuta ili drugog akta, davanje saglasnosti na te odredbe. Ako se ministarstvo nadleno za poslove lokalne samouprave ne izjasni u roku iz stava 1. ovog lana, smatrae se da je data saglasnost.

VIII ZATITA LOKALNE SAMOUPRAVE

lan 95
Organ odreen statutom jedinice lokalne samouprave moe da pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opteg akta Republike Srbije ili autonomne pokrajine kojim se povreuje pravo na lokalnu samoupravu.

lan 96
Organ odreen statutom jedinice lokalne samouprave ima pravo albe Ustavnom sudu ako se pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemoguava vrenje nadlenosti jedinice lokalne samouprave.

lan 97
U jedinici lokalne samouprave moe se ustanoviti zatitnik graana koji je ovlaen da kontrolie potovanje prava graana, utvruje povrede uinjene aktima, radnjama ili neinjenjem organa uprave i javnih slubi, ako se radi o povredi propisa i optih akata jedinice lokalne samouprave. Dve ili vie jedinica lokalne samouprave mogu doneti odluku o ustanovljavanju zajednikog zatitnika graana. Nadlenost i ovlaenja, nain postupanja i izbora i prestanka dunosti zatitnika graana ureuje se statutom i drugim optim aktom.

lan 98
U nacionalno meovitim jedinicama lokalne samouprave osniva se savet za meunacionalne odnose, kao samostalno radno telo, koje ine predstavnici srpskog naroda i nacionalnih manjina, u skladu sa ovim zakonom i statutom. Nacionalno meovitim jedinicama lokalne samouprave, u smislu ovog zakona, smatraju se jedinice lokalne samouprave u kojima pripadnici jedne nacionalne manjine ine vie od 5% od ukupnog broja stanovnika ili svih nacionalnih manjina ine vie od 10% od ukupnog broja stanovnika prema poslednjem popisu stanovnitva u Republici Srbiji.

Predstavnike u savetu za meunacionalne odnose mogu imati pripadnici srpskog naroda i nacionalnih manjina sa vie od 1% uea u ukupnom stanovnitvu jedinice lokalne samouprave. Savet razmatra pitanja ostvarivanja, zatite i unapreivanja nacionalne ravnopravnosti, u skladu sa zakonom i statutom. Delokrug, sastav, izbor lanova i nain rada saveta za meunacionalne odnose ureuje se odlukom skuptine jedinice lokalne samouprave, koja se donosi veinom glasova od ukupnog broja odbornika u skladu sa statutom. Nain predlaganja i izbora lanova saveta za meunacionalne odnose treba da obezbedi ravnomernu zastupljenost predstavnika srpskog naroda i nacionalnih manjina, s tim da niti srpski narod, niti jedna nacionalna manjina ne moe imati veinu lanova saveta. U sluaju nacionalnih manjina koje imaju svoje izabrane nacionalne savete, predstavnici nacionalnih manjina u savetu se biraju na predlog nacionalnog saveta. Odluke saveta za meunacionalne odnose donose se konsenzusom lanova saveta. Savet o svojim stavovima i predlozima obavetava skuptinu jedinice lokalne samouprave koja je duna da se o njima izjasni na prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od 30 dana. Skuptina i izvrni organi jedinice lokalne samouprave su duni da predloge svih odluka koji se tiu nacionalne ravnopravnosti prethodno dostave na miljenje savetu. Savet za meunacionalne odnose ima pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opteg akta skuptine jedinice lokalne samouprave ako smatra da su njime neposredno povreena prava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina predstavljenih u savetu za meunacionalne odnose i pravo da pod istim uslovima pred Vrhovnim sudom Srbije pokrene postupak za ocenu saglasnosti odluke ili drugog opteg akta skuptine jedinice lokalne samouprave sa statutom.

IX PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 99
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o lokalnoj samoupravi ("Slubeni glasnik RS", br. 9/02, 33/04, 135/04 i 62/06 - dr. zakon).

lan 100
Novoizabrana skuptina jedinice lokalne samouprave uskladie svoj statut sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od 90 dana od dana svog konstituisanja.

lan 101

Odredbe ovog zakona o organima jedinica lokalne samouprave primenjivae se od sprovoenja narednih izbora za odbornike skuptina jedinica lokalne samouprave.

lan 102
Poseban zakon o komunalnoj policiji donee se u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona.

lan 103
Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".