NIS - Rafinerija nafte Novi Sad Mile Stojilkovi

ANALIZA PRIMENE I RAZVOJA POLIALFAOLEFINA U CILJU PROIZVODNJE SINTETIKIH MAZIVA

1. UVOD Za razliku od mineralnih ulja, koja predstavljaju sloene meavine ugljovodonika razliitih molekulskih masa, struktura i osobina, sinteti ka bazna ulja predstavljaju meavinu molekula ugljovodonika ta no definisanih molekulskih masa i struktura koji odreuju potrebne osobine: oksidacionu i termiku stabilnost, isparljivost, viskoznotemperaturske osobine, temperature paljenja i stinjavanja itd. Zbog pootrenih zahteva proizvoa a modernih mehanikih sistema za poboljanjem performansi maziva, sinteti ka i polusintetika maziva dobijaju sve vei znaaj. Udeo sintetikih maziva u potronji je vie od 10%, sa godinjom stopom rasta potranje od 10 - 15%. Razlog ovakve ekspanzije sintetikih maziva se moe objasniti prednostima sintetikih maziva nad minerajnim u smislu: vie oksidacine stabilnosti vie termi ke stabilnosti vieg indeksa viskoznosti nie isparljivosti nie ta ke teenja vie temperature paljenja biodegradabilnosti netoksi nosti dueg veka u eksploataciji, odnosno manjih trokova odravanja Glavna prepreka za intezivnijim razvojem je visoka cena proizvodnje sinteti kih maziva. Meutim, razlika izmeu cene sintetikih i mineralnih ulja se vremenom smanjuje, to e u narednom periodu poveati ekspanziju proizvodnje i primene sintetikih maziva. Postoji vie vrsta sinteti kih fluida meu kojima su najpoznatiji: Sintetiki ugljovodonici - Polialfaolefini - PAO (oligomeri olefina) - Poliizobuteni (oligomeri izobutena) - Alkilbenzeni (alkilovani aromati) Estri Etri Halogenovani ugljovodonici Silikoni itd.

PDF created with pdfFactory Pro trial version www.pdffactory.com

Polialfaolefini (PAO) su najperspektivniji to pokazuju podaci da se potronja PAO u odnosu na ostala sinteti ka bazna ulja u Zapadnoj Evropi veoma poveava: 1987g. - 24.000 t/god, 1990g. - 45.000 t/god, 1992g. - 70.000 t/god. Zbog izuzetno dobrih osobina koriste se za proizvodnju sintetikih i polusintetikih motornih ulja, ulja za menja e i diferencijale motornih vozila, industrijskih reduktorskih i hidrauli nih ulja, maziva za avione, ulja za vazdune kompresore itd. Poliizobuteni predstavljaju posebnu verziju oligomera olefina, odnosno sintetikih ugljovodonika, koji se dobijaju oligomerizacijom izobutena. Najee se koriste za proizvodnju aditiva, a zbog dobre mazivosti i potpunog sagorevanja koriste se kao sintetika bazna ulja za proizvodnju ulja za dvotaktne motore. Mogu da se koriste za proizvodnju nekih industrijskih ulja i ulja za obradu metala. Ne koriste se za proizvodnju ulja za etvorotaktne motore. Alkilbenzeni se dobijaju alkilovanjem benzena olefina ili hlorovanim parafinima u prisustvu AlCl3 kao katalizatora. Prvenstveno se primenjuju, (zbog dobre podnoljivosti i neutralnosti prema freonima) za podmazivanje rashladnih kompresora. Estri, kao sintetika bazna ulja mogu da se koriste: Diestri - za proizvodnju ulja za podmazivanje mlaznih motora i zup anikih sistema kod turboelisnih aviona, za proizvodnju ulja za dvotaktne motore, Estri fosforne kiseline - za proizvodnju teko zapaljivih hidrauli nih fluida, za podmazivanje vazdunih kompresora, za proizvodnju mazivih masti i kao aditivi mineralnim mazivima za zatitu od ekstremnih pritisaka, Estri silicijumove kiseline - za proizvodnju sintetikih hidraulinih fluida, fluida za prenos toplote i za proizvodnju masti koje se koriste na niskim temperaturama Etri imaju iroku primenu: Poliglikoli i poliglikolestri - za proizvodnju tenosti za ko nice motornih vozila, za podmazivanje tekooptere enih kliznih leajeva, sredstva za obradu metala, za proizvodnju sinteti kih mazivih masti, za proizvodnju nezapaljivih hidraulinih tenosti itd. Polifeniletri - za podmazivanje turbomlaznih motora, zbog otpornosti na radijacijska zra enja koriste se u nuklearnim elektranama za podmazivanje leajeva i zupani kih sklopova. Halogenski derivati - Kao sinteti ki fluidi za proizvodnju maziva najee se koriste derivati hlora i fluora poznati kao polihlordifenili, hlornaftaleni, heksahlorbutadieni itd. Polihlordifenili se mogu koristiti kao ulja za transformatore, meutim zbog toksinosti njihova primena se ograni ava. Hlor-fluor ugljenici su izuzetno hemijski i oksidativno stabilni pa su pogodna za podmazivanje kompresora za kiseonik, pumpi za mineralne kiseline i druge agresivne fluide. Silikonska ulja podrazumevaju oligomere ili polimere organskih jedinjenja silicijuma u kojima su atomi silicijuma meusobno povezani preko kiseonika. Koriste se kao maziva za leajeve i delove od plasti nih masa ili kauuka. Takoe se koriste kao aditivi - impruveri indeksa viskoznosti. 2

PDF created with pdfFactory Pro trial version www.pdffactory.com

2. TEHNIKA PRIMENA POLIALFAOLEFINA ( PAO )

SIROVA NAFTA

atmosferska destilacija

atmosferska destilacija

atmosferska destilacija

sirovi benzin
vakuumska destilacija vakuumska destilacija cepanje

frakcionisanje solventna rafinacija *ekstrakcija furfuolom katalitiko krekovanje

C3...C4
zgunjavanje

MEK-odstranjivanje parafina

vakuumska destilacija

izluivanje C3/C2

etan / etilen
hidrofiniiranje MEKodstranjivanje parafina duboko hla|enje

odvajanje etana/etilena SNO Indeks Viskoznosti (VI=95) Hidrokrekovano HC Indeks Viskoznosti (VI=130)

oligomerizacija C4...C30
frakcionisanje

C8...C10
trimerizacija

C24...C30
frakcionisanje

ema razli itih postupaka dobijanja baznih ulja

hidriranje

Polialfaolefini(PAO) Indeks Viskoznosti (VI=140)

PDF created with pdfFactory Pro trial version www.pdffactory.com

PAO 2 Kinematika viskoznost mm2/s, na 100oC Kinematika viskoznost mm2/s, na 40oC Kinematika viskoznost mm2/s, na - 40oC Indeks Viskoznosti Temperatura te enja o C, max. Temperatura paljenja o C, min. (otvoreni sud) Isparljivost ( NOACK ) % 250oC, 1 as 1,8 5,54 340 - 63 155 99

PAO 4 3,90 16,8 2460 129 - 70 215 12

PAO 6 5,90 31,00 7890 138 - 68 235 7,00

PAO 8 7,80 45,8 18160 140 - 63 252 3,00

PAO 10 9,60 62,9 32650 134 - 53 264 2,00

PAO 40 40,00 395 151 - 34 272 0,8

PAO 100 100 1250 168 - 20 288 0,6

Koriste se za proizvodnju: Sintetikih i polusinteti kih motornih ulja u kombinaciji sa estrima Ulja za menjae i diferencijale motornih vozila i druge zupanike sklopove Hidraulinih ulja Ulja za vazdune kompresore Masti za niske temperature Motorna, hidraulina i druga maziva za vazduhoplove Maziva za prehrambenu industriju Novi mehani ki sistemi, odnosno zahtevi proizvoaa mehani kih sistema su pootreni, tako da klasi na mineralna bazna ulja ne mogu da ispune njihove zahteve u smislu: 1. Poboljanih performansi vie termike stabilnosti vie oksidacione stabilnosti vie temperature paljenja boljih viskozno-temperaturnih karakteristika ( vii index viskoznosti) nie take teenja 2. Utede energije nie isparljivosti utede goriva dueg veka u eksploataciji, odnosno manjih trokova odravanja 3. Zatite ivotne okoline biodegradabilnost manja isparljivost ulja netoksinost Sintetika maziva se prvenstveno koriste tamo gde se problem podmazivanja ne moe uspeno reiti mazivom mineralnog porekla, gde to zahteva specifikacija proizvoa a mehanikog sistema i gde trokovi proizvodnje ili eksploatacije mogu podneti visoku cenu sinteti kog maziva.

PDF created with pdfFactory Pro trial version www.pdffactory.com

Motorna ulja Polialfaolefini se veoma esto koriste za proizvodnju sintetikih i polusinteti kih motornih ulja. Zbog slabijeg rastvaranja klasi nih aditiva, koriste se u kombinaciji sa estrima koji su, zahvaljuju i svojoj polarnosti, bolji rastvara i aditiva. S obzirom da se PAO dobro meaju sa mineralnim baznim uljima (20 - 70%) e e se koriste za proizvodnju polusintetikih motornih ulja. Visoke performanse sintetikih i polusinteti kih motornih ulja omoguavaju proizvodnju lakoteljivih (niskoviskoznih) ulja SAE 5W-30, SAE 10W-30, SAE 10W-40 za motore poslednje generacije. Lakote ljiva motorna ulja su formulisana da bi smanjila trenje u motoru to ima za posledicu utedu goriva (EC - Energy Conserving) i do 2,7% kod modernih motora. Osim toga, uvoenje NOACK testa (ogranienje isparljivosti ulja na 13%), problem toksi nosti odnosno zatita ovekove okoline su takoe uzroci poveanja potronje sintetikih i polusinteti kih motornih ulja. Ulja za menjae i diferencijale motornih vozila Niska ta ka teenja i dobre viskozno-temperaturne karakteristike omoguavaju lako pokretanje hladnog motora i rad u uslovima niskih temperatura, pri emu se smanjuje potronja goriva. Upotreba viskoznih gradacija SAE 75W-90 ili SAE 80W140 prema nekim istraivanjima, mogu da utede 4 - 10% goriva.

Industrijska maziva Sintetika maziva na bazi meavine PAO/estar se u industriji korite za podmazivanje velikih industrijskih gasnih turbina sa pogonom na prirodni gas. Takoe se u industriji koriste za ekstremno teke uslove rada zupanika i leajeva na visokim temperaturama i visokim pritiscima. Sintetika maziva na bazi PAO su izuzetno pogodna za podmazivanje vazdunih i gasnih kompresora. Za vreme procesa sabijanja u klipnim kompresorima dolazi do zagrevanja vazduha i delova kompresora. Temperatura zagrevanja zavisi od stepena sabijanja i ulazne temperature vazduha. Kod viestepenih klipnih kompresora moe se kretati i preko 2200C, pa je zato kod kompresorskog ulja, osim termike i oksidacione stabilnosti, vana karakteristika temperature samozapaljenja. Za podmazivanje kompresora sa temperaturom kompresije do 2200C koriste se najee mineralna ulja, a preko 2200C sinteti ka. U toku podmazivanja klipnih prstenova i povrina cilindra, ulje se nalazi u tankom sloju, ija se debljina meri u mikronima. U takvim uslovima kori enja, ulje je u intenzivnom kontaktu sa zagrejanim vazduhom pa je proces termike razgradnje intenzivan. Zato su posebno vane karakteristike ulja za vazdune kompresore: sklonost ka isparavanju, stvaranje taloga, oksidacija i formiranje koksnih taloga. Osim ovih karakteristika kompresorsko ulje mora da titi povrine od korozije i re, jer su sa vazduhom iz atmosfere pomeani vodena para i brojna agresivna hemijska jedinjenja. Zajedno sa vazduhom u kompresor se unose i mehanike estice, pa ulje obavlja i funkciju zaptivaa, tako to razdvaja kompresioni prostor od ostalog dela kompresora.

PDF created with pdfFactory Pro trial version www.pdffactory.com

Vazduhoplovstvo Polusintetika ulja (PAO+mineralno ulje) se sve vie koriste za klipne motore aviona. Najpoznatiji u ovoj oblasti je Shell sa svojim Aeroshellom Oil W SAE 15W-50. Za hidrauli ne sisteme vazduhoplova, mineralna hidraulina ulja se sve vie zamenjuju sa meavinom PAO/estar. Takoe se koriste i za proizvodnju masti za vazduhoplovstvo.

Prehrambena i farmaceutska industrija Maziva na bazi polialfaolefina se mogu formulisati da prou FDA testove (FDA Regulations 21 CFR 178.3570-a), da bi se mogla primenjivati za podmazivanje reduktora i drugih mehanikih sistema u prehrambenoj industriji gde moe doi do sluajnog kontakta sa hranom. PAO obezbeuju netoksi nost, bolju mazivost, vii indeks viskoziteta, viu oksidativnu i termiku stabilnost, niu ta ku stinjavanja to dovodi do utede energije do 8%, u poreenju sa tehniki belim uljima mineralnog porekla. 3. STANJE NA TRITU MAZIVA EVROPSKO TRITE Polialfaolefini su svoju znaajniju primenu zapo eli tek 1970 god. Izdavanjem specifikacije MIL-H-83282 za hidraulina ulja na bazi PAO, a 1977 god. je Mobil zapoeo proizvodnju sinteti kih motornih ulja na bazi PAO i estara. Zbog svojih prednosti sintetika maziva se sve vie primenjuju u raznim oblastima, a stalni zahtevi potroaa za podizanjem kvalitetnog nivoa i u inka maziva, uslovljavaju vee ue e sinteti kih maziva. Osim toga zainteresovanost hemijskih kompanija koje proizvode sintetika bazna ulja i aditive za poveanjem proizvodnje i njihova meusobna konkurencija (55 kompanija proizvode sinteti ka bazna ulja) trebalo bi da doprinese snienju cena, to je glavni razlog za sporo prodiranje sintetikih ulja u oblast primene maziva. Potronja sintetikih baznih ulja u Zapadnoj Evropi ( 000 tona/god.): Bazno ulje Alkilbenzeni Estri Fosfati (estri) Polialfaolefini (PAO) Polialkilen glikoli (PAG) Polibuteni Ostala sint. bazna ulja Ukupno 1987 7 40 4 24 26 17 5 123 1990 8 50 4 45 30 19 6 162 1992 9 58 3 70 35 21 7 203

Procenjena potronja gotovih sintetikih i polusinteti kih proizvoda na bazi PAO i PAO + mineralno ulje u Zapadnoj Evropi 1991god. (u hiljadama tona): 6

PDF created with pdfFactory Pro trial version www.pdffactory.com

Motorna ulja za etvorotaktne motore Ulja za rune i automatske menjae i diferencijale Ulja za gasne turbine Ulja za cirkulacione sisteme, zupanike i leajeve Ulja za vazdune i gasne kompresore Ulja za klipne motore aviona Hidraulino ulje za avijaciju Ukupno

150 2 1 10 15 0,5 1,5 180

JUGOSLOVENSKO TRITE Na naem tritu, sintetika maziva su se koristila, u relativno malim koliinama i to tamo gde se problem podmazivanja nije mogao uspeno reiti mazivom mineralnog porekla i tamo gde to izri ito zahteva specifikacija proizvoa a mehani kih sistema. Meutim, moe se na osnovu analize domaeg trita zapaziti nagli porast potranje sintetikih i polusintetikih maziva, naroito u oblasti automobilizma. Na naim putevima se moe videti sve ve i broj najnovijih modela motornih vozila (automobila, autobusa, kamiona...) koji zahtevaju nove generacije ulja. Osim to su distributeri maziva odmah reagovali i po eli da uvoze sintetika maziva velikih svetskih proizvoaa, i doma e rafinerije su po ele proizvodnju novih sintetikih i polusinteti kih maziva. 4. ZAKLJUAK Klasina bazna ulja proizvedena solventnom rafinacijom se sve vie zamenjuju sintetikim i polusinteti kim baznim uljima koja imaju daleko viu oksidacionu i termiku stabilnost, vie indekse viskoznosti, niu ta ku stinjavanja itd. Ukoliko klasina bazna ulja proizvedena solventnom rafinacijom imaju nii viskozitet, utoliko je vei gubitak ulja usled isparavanja na visokim temperaturama, ve e zagaenje atmosfere a osim toga - ve e taloenje uljne smole na klipovima i usisnim ventilima.

PDF created with pdfFactory Pro trial version www.pdffactory.com